Milutin Bojić Kraljeva jesen Dramat u jednom činu Prolog Srušeni su dvorci, koplja u prah paše, Vaše sitne

mržnje i velika dela Zbrisalo je vreme. Samo suza vrela Poteče i traži svetle oči vaše. Sećanje me među vaše dane goni; O, praštajte što vam prah dižem iz mira Iznoseći jedan dan s vašega pira, Gde uz ritam čaša zvon posmrtni zvoni. O, praštajte, seni, vaskrsnite redom! U svečanom ruhu nek hor vaš se kreće, Opevajte dan što vratiti se neće, Da sanjamo sjaj nad uspomenom bledom. Mi vidimo da ste često bili niski, Pa ipak smo gordi, jer moćni i smeli Činili ste što ste morali i hteli. Volimo vas toplo — bili ste nam bliski. I jer svaku stopu ove trošne grude Kojom od vajkada horde divlje hrle, Večni drum na kome gomile su mrle, Zalivaste krvlju da srpskija bude. Vaskrsnite gordo i verama trima Ispričajte pesmu iz velikih dana, Pesmu toplih srca, hladnih jatagana, Sa poprišta večnog Bizanta i Rima!

LICA KRALJ (60 godina) KONSTANTIN, sin kraljev od prve žene (36 g.) ANA, kći kraljeva od prve žene (38 g.) SIMONIDA, četvrta žena kraljeva (23 g.)1 T?ODORA SMILJAC, žena Stefana, sina kraljeva od treće žene (24 g.) DUŠAN, njen sin (7 g.) DANILO, iguman Hilandara i dvorski istorik (44 g.) NIKODIM, iguman, takmac Danilov (42 g.) NOVAK GR?BOSTR?K, vojvoda (50 g.) KONSTANCA MOROZINI, žena kraljeva sinovca Vladislava (37 g.)

DIMITRIJ? PAL?OLOG, šurak kraljev po četvrtoj ženi GIJOM ADAM, arhiepiskop barski, francuski istoriopisac PRVI FRANCISKANSKI KALUĐ?R (35 g.) DRUGI FRANCISKANSKI KALUĐ?R (38 g.) DVORSKI DIJAK (18 g.) PRVI PAŽ KRALJIČIN DRUGI PAŽ KRALJIČIN J?DNA DVORSKA DAMA Dva paža kraljeva, više vlastele i dvorskih dama, otroci sa zubljama i kopljima. Događa se jedno docne popodne u dvorskoj rezidenci u Paunima, godine 1314.

Pozornica predstavlja veliki nizak trem sa šarenom tavanicom i mramornim podom. Dva reda zidanih stubova drže tavanicu. Zadnji deo je otvoren i samo na sredini ima veliki prozor tadašnje arhitekture, to jest zasebnu nišu, koja ima okna sa tri strane. Levo i desno od prozora vode Stepenice dole, u dvorište. Desni zid trema ima dvoja vrata: jedna vode u kraljičine odaje, druga u hodnik. Levi zid ima takođe dvoja vrata. Prva, manja, vode u kraljeve odaje; druga veća, vode u Sabornu dvoranu. Sauda po sobi ukrasi. Sve je raskošno, ali sa malo ukusa. Velike naslonjače s visokim naslonima i arabeskama, mramorne klule. Pre no što se zavesa digne, čuje se žagor. Na pozornici su: Novak Grebostrek, Gijom Adam, dva franciskanska kaluđera, dijak, Ana, Iikodim, Dimitrije, Konstanca Morozini, nekoliko dvorskih dama, priličan broj mlade vlastele, sveštenika. .. Svi oni obrazuju razne grupe, svaka za sebe razgovara, no često jedni upadaju u druge i razgovor skače s jednog predmeta na drugi. NOVAK GREBOSTREK (Ratnik, čija su junaštva opevali čak u Maloj Aziji, priča skupu mladih ljudi. On je snažan, krupnih očiju i lomovske snage. Nemarno odeven.) Tatari jašući preko Drima hrle, Žene vrište, beže kud ih oči vode, Druge na obali svoju decu grle. . . (Njegova priča se dalje ne čuje.) GIJOM ADAM (Francuz, veliki fanatik verski i poklonik kralja Valoa. Zna sveta. Ohol je sa svojih raznovrsnih putnih doživljaja. Bez morala, ali želi da je uvek taktičan. Priča jednoj dvorskoj gospođi.) Stotina templara u pepeo ode! Ispeše se holo na svoj presto drven I iz guste vatre Te deum se začu. U nebesa plamen lizao je crven I čulo se, kažu, kako zvezde plaču. A Majstor di Mole kleo je iz dima. Vikont de Nogari reče tad pun gneva: サ Smrt očevu svetim ovim palim psima!ォ I dugo se čulo gde lomača peva. . . (Na drugom kraju stoje Prvi franciskanski kaluđer i srpski dijak i živo razgovaraju o papi Benediktu.) DIJAK (Mlad, visok, lep.) Tako Benedikta otrovaše smokve. PRVI FRANCISKANAC (Dobro uhranjen, dobroćudan, slabe pameti.) Papska kruna, simbol smrti i života, Traži niz leševa i krvave lokve. DIJAK A dona Talejran? PRVI FRANCISKANAC (kad čuje ovo ime papine ljubaznice, sav se pretvori u glos)

Ima do trideset i osam godina. kao drugi. sokova. pržene patke! Pa ne znaš sa koga da započneš kraja. ostavi žene.Božanska lepota! Jesi li video more u Misiru I večernje sunce kad preplavi puste? (S bolnim uzdahom) Ta jadnog Klimenta posla večnom miru I mozak mu popi! GREBOSTREK Moju priču čuste. PRVI FRANCISKANAC ?? DIJAK I sve tri žive. nisi sad u Avinjonu! (Nasmeje se) (Drugi franciskanac prišao je Dijaku i Prvom franciskancu. DRUGI FRANCISKANAC Kako? A tri one zar su razvedene? . Sad četvrtu ima. Satanina čeda. Rado se pravi važan. Udata. ANA To ne beše papa. . (On sladi i dalje. Bonifacije grešio je često. krio. nafora da je prosto testo I devica da je preljubnica. A kralj naš s tri žene. Ta to beše Juda... koštunjav čovek. A pijano društvo igra po salonu.) DIJAK Nismo ni mi zlato. DRUGI FRANCISKANAC Ah. DRUGI FRANCISKANAC I za Hrista reče da je šeret bio. pa ko ponoć crna. サ Duša nije večna. najstarija kći kraljeva. ANA Čuda. GIJOM ADAM (koji čuje ovaj razgovor) Lakše. On reče da nema ni pakla ni raja. DRUGI FRANCISKANAC A pameti kratke. Jarebica. I Drugi franciskanski kaluđer. fanatik.ォ Zar to nije hula? I reče. Zečeva s višnjama. no ne čuje se. jedan dug. oče. ribljih piktija iz leda. pa srna.) (Na drugom kraju je Ana. ANA Pokvarena duša. DRUGI FRANCISKANAC Pa bar da je misli. PRVI FRANCISKANAC No. Vina ko ćilibar. Bez značaja. obučena prosto. ANA Živog da ga spale! PRVI FRANCISKANAC (Dijaku) Ah. a Gijom Adam prilazi Grebostreku.) ANA Zar sud posle smrti? Još to nisam čula.

Ti baš stranku stvori. Tu će mira naći kralj ko svetac pravi. Siv i crven mramor i serpentin plavi. Nikad nismo siti. sestru bratovljeve žene. . Krasno delo biće. On objašnjava jednoj od dama i skupy mladih ljydi i žena) Šesti manastir našeg svetlog kralja. Četrdeset i dve godine. . .? DIJAK Pst! Doveče ću vam pričati o svemu. DRUGI FRANCISKANAC Zar jereji smeše. DRUGI FRANCISKANAC Zar kaluđericu? GIJOM (s pakosnim osmehom) Zaludo je slepo. NIKODIM (Sa njegovog lica ne može se mnogo pročitati. . . ja ću biti tamo. ova dete beše: Tek osam godina. PRVI FRANCISKANAC .A ova poslednja? PRVI FRANCISKANAC Pa šta radi s njima? DIJAK Kralj kad se ženio. GIJOM (prišao Dijaku i franciskancima) I pobožni kralj je jedne noći lepo Monahinju. . PRVI FRANCISKANAC A njemu? DRUGI FRANCISKANAC A njemu? DIJAK Četrdeset i pet. . GIJOM ADAM (Grebostreku) Tim bunama večnim kad će kraja biti? Bar danas kad zemlja na vrhuncu stoji. . . GIJOM Lepo. . GREBOSTREK Ja znam jedno samo: Da sam s četom svojom prvi gde se bori. . . DAMA Zar toliko? NIKODIM Ravno. . GIJOM Pa zar nema nikog kog se zemlja boji? GREBOSTREK Sabor. Viđen si i čuven. Uska pogleda. GREBOSTREK Nered nam u krvi. DAMA U Banjskoj se diže? NIKODIM Sred naših zemalja A lepotom svojom sve pređašnje skriće. Kuda kralj mi rekne. . Sve što čini radi s računom. ali.

a u trenucima je pesnik. Bolnicu za bedne u Prodromu pravi. Na prstima prstenje. DIMITRIJ? . i optočena zlatom. DIMITRIJ? Ovog popa plaća da ga tako hvali? KONSTANCA Time stiče moći. a naduven. a drvene zide. KONSTANCA A sve uvijeno pozlatom i svilom. DIMITRIJ? (Konstanci) Glupi.) GIJOM Prazan.) KONSTANCA MOROZINI (Žena Vladislava. sina Dragutinova. Antipatičan. U Hilandaru se diže kula nova. GIJOM (najstarijem kraljevom sinu. od pliša. na dorukvicama biser. plave. punačka. Uobražen. Inače je lep i gizdav. gadni kao pastir pokraj stada.) DIMITRIJ? O. Gnevan što mu ne ostaje ništa drugo. a čija je ambicija željna vlasti. Oko kose biserni niz. vele? NIKODIM Svima više daje no što sami žele. lica okrugla. očiju mrkih i smeđih obrva. Novac mu je bolji od mletačkog kova. ćutiš? KONSTANTIN (Ima do trideset godina. jedan od ovih mnogih kneževa koje ne čeka kruna. O. Pod crvenom svilom viri krpa sura. kao oholnik kralj je mnogo čuven. pravilna nosa. KONSTANCA Ko da sam u grobu raskošnom i gnilom. on je cinik. DIMITRIJ? Bedni su i mali. Rukavi celi. Mramorni stubovi. U daščari niskoj okna od biljura. Haljina na struk zagasitoljubičasta. Ima trideset i sedam godina. vi što gledate sunce kad se gasne. gotovo kestenjaste kose. Pod čizmama novim opanci se vide. malih usta. no običan život. zbog sitne duše. Biser i oko vrata. DAMA Darove za Sinaj poslao je. Ne pojmite decu koju zora doji. kneže. koji pada čak do ušiju.(prsne u smeh) Ko da je slušao oce nam crkvene! DIMITRIJ? PAL?OLOG (Sin Andronika II. Konstantinu) A ti. On prelazi preko pozornice sa Konstancom Morozini. Ohol sa svoga grčkog porekla. NIKODIM (i dalje objašnjava) Njegovo se ime među prve broji. DIMITRIJ? Usta puna daha na prostačko jelo. Manastire naše darovima plavi.) Sve sam gad do gada! Šta da čovek rekne? (Ode dalje. KONSTANCA Taj Bizant mi liči na kule iz basne.

(Sva pažnja je usredsređena na njega. no u lakom neredu. DANILO Molim. DANILO (Učini pokret kao da veli: サ Ne znam ォ.) SVI (čim ga spaze) Aaa. PRVI FRANCISKANAC (Dijaku) Samo kad su slane i dobro pečene. kralja. DANILO Ja znam da se danas izmirenje slavi Oba naša kralja. GIJOM (čuo je to i tiho njoj) Samo krije vešto. muška.) ANA (tiho) Otac se povodi za tim popom holim. DIMITRIJ? (tiho) Svetitelj se lravi. . DANILO Ko bi dvorske tajne znao? Ja znam samo psaltir i knjige crkvene.Kad je zlatar prostak. Igumane. Pojavljuje se glava. KONSTANCA (Dimitriju) Ipak divan beše kad je kod nas bio Dragutina. uzeo je na sebe. GIJOM (Danilu glasno) Nisu dobri znaci: Kralj zbog bune sinu oproštaj je dao. mada mu je četrdeset i četiri. . KONSTANCA Sve taj đavo može. nakazno je delo. Crna kosa i brada. Ali glas što tako mnogo vere pruža. (Stepenicama iz dvorišta dolazi Danilo. led i ponos. Snaga. niko nije čuo ovaj gurmanski ispad. . . Lice moćno i čisto.) DAMA Sad ćemo znati. Sod se vide i grudi snažne i razvijene. Svu eleganciju koju je dopuštalo odelo srednjovekovnog kaluđera moćnog. oca moga muža. — Cinik i leden. Pa ipak u Skoplju u kulu ga baci. Ispeo se. . pokloni se. . Penje se uza stepenice. . I moj um je nešto Za mir učinio. . no i dalje razgovaraju. Pokreti mu skladni. . Gordost nije krio. Jedino Prvi franciskanac i dijak ne obraćaju na to pažnje. S Urošem da miri. .) . ?nergična. Visok je. KONSTANTIN (takođe) On je tvorac svakog kraljevoga čina. Izgleda da nema više od trideset i pet. DAMA Čuje se da kralj će oslepiti sina. bogatog i svesnog. Kad stupi u trem. (Pošto svi gledaju u Danila. Nečeg ima. igumansko odelo.

počinju sasvim glasan razgovor. No našto? Pre pet do šest leta Kada napadoše sa četiri strane Hilandar. Ja. DAMA Znamo to već.) DIMITRIJ? (podrugljivo) Dvorac moje sestre! KONSTANCA Spram bizantskog bleska.GIJOM Zar imao nisi nikad crne dane? DANILO Bilo je. . . DIMITRIJ? Gde zeleni mramor i ahat i opal Blistaju i gori sva u zlatu freska I struji dah mora. i bratija mi. DIJAK Pa? PRVI FRANCISKANAC Valjda se tako Proviđenju htelo: Arnoldu se strašan događaj slučio. PRVI FRANCISKANAC Ja ću mandolinom gađati u metu. Ne okusiv leka iz đavolske ruke. DIJAK Bolešću? PRVI FRANCISKANAC Bolest je Satanino delo. Naš siromah papa postade サ pokojni ォ. PRVI FRANCISKANAC (i dalje priča Dijaku) Arnold Vila Nora. Čuje se:) Zar Grebostrek mladi? Divno. trči. Sve viče. — Konstanca i Dimitrije ostaju poslednji i ne videći da je Danilo tu. Spasosmo svetinju. (Svi odlaze žurno. mirisav i topal. (Spolja se čuje truba. snažan otpor damo. Baš kad papa Kliment beše strašno mučen. saplićući se. . A Satanin sluga. DIMITRIJ? Pelivani? DIJAK Jabuka se gađa sa konja u letu. Što je sve crkvene prezirao dogme. . Kamenje mu beše u trbuh sručio. znamo. DIJAK ?? PRVI FRANCISKANAC Utopio se krajĐenovske luke. . lekar neki učen. Jevrejin dabogme.) DANILO A! Zabave evo! DIJAK Junački megdani. I ne pomože mu pancir neprobojni. (Galama. Hram beše odsečen od sveta. . .

Sam u praznoj sobi okreće se.) DIMITRIJ? Mig jedan! . (Opis ove svečane audijencije. mada mu se na licu vidi buran život. Te sprave. . sprava I medenim glasom počnu himnu tice. ta čuda. KONSTANCA (zaneta) A! . kneže. govore o večnoj vatri koja je uvek gorela u njima. Pariza. Celo njegovo odelo trepti. . Njegove oči mutne. Krupan. Garda s tunikama gde dršću rubini. A zaslepljen varvar u prah pada nice. a još vrele. On ima šezdeset godina. on misli da san je to bio. Tek šedrvan čuje što u vrtu prska. Gordi palatini S kapama od srebra kraj džinovskih vrata. Za prestolom krst od zlata i korala I platan pun zlatnih tica. . On dršće kb trska. kroz čiji lepeo probija još samo plamen ljubomore. glumi.) Tišina odjednom. A varvar poslanik iz Rima. lepote i strasti.(Kao da sanja. Milutin. . Oseća pred sjajem da ga nesvest hvata. toliko osvaja Dimitrija da on igra. . Uz fanfara jeku grune lavež lava. svaki pokret izvodi. seća se Bizanta. ne zazire da svoju već prosedu bradu ulepšava i svoju veliku. Presto sav u suncu. punu inja ukrašava nakitom. Raguze. Sve iščezlo. čiju svežinu održavaju svi tada poznati mirisi i ulja.) KRALJ (koji je pošao u kraljičine odaje) . visok. . (Konstanca je toliko zanesena pričom da ničim ne pokazuje ljutnju što se napada njen Rim. koja je tada bila najveći svetski događaj i koja je vekovima u Bizantu trajala. Kreće se niztočkova. još očuvan. (Siđu oboje niz stepenice u dvorište. A ne ova rulja. . . blene. DANILO (koji je pažljivo slušao) Ipak ti bi bio Rado samodržac moćne rugve ove. da iz sveg tog blata Guštera što glupo ispred Pape puze. Prazno. Mletaka. DIMITRIJ? (Sad ga tek spazi i nasmeje se. a dva lava zlatna Spavaju kraj nogu prvog svetskog cara.) Svečanosti dvorske! . . . Kralj. I. Varvar diže zene. . a njegov malo oronuo glas da)e tajanstvenu poeziju ovoj personifikaciji taštine. pun uživanja i ratova. Jedva diže oči i umorno gleda. glupak.) (Zdesna. da bi se dopao. iz svojih odaja nailazi kralj Uroš II. . . Jak oblak klonulosti kadikad se navuče preko ovog lica. . . razređenu kosu. to se život zove. A sav dvor u velu modroga brokata. Po podu ćilimi od persijskog platna I prosute ruže i cveće od nara.) KONSTANCA (postiđena) Požurimo. . DIMITRIJ? (zanesen) Car seda! Kb svetac pod krunom što mu čelo zbrala.

U Saboru više njegovih je ljudi. KRALJ Ja? Kralj moćni. Zatvorio si ga. KRALJ Zašto? DANILO Znaćeš. Nikad. DANILO Večeras će biti Sabor. KRALJ Šta taj Sabor hoće? DANILO Da zemlju osnaži. DANILO Još više. Bolje sam ga kazni. KRALJ Da kaznim Stefana? DANILO Da. KRALJ Sinu svom? . no oni.. DANILO Dragutin te goni. KRALJ Da. Zar da takvom poniženju? DANILO Moraš. KRALJ Ne. DANILO Reci. Zadaj ranu. .. Strah u njih razbudi.Ti? DANILO Čekam te. jer u tvojem je dvorcu Naslednika mnogo. KRALJ Zar da ga poslušam? DANILO Jer Sabor sve može. no po naređenju Saborske vlastele. KRALJ Kažnjen je. KRALJ Šta ćeš? DANILO Šta činiti misliš sa Stefanom svojim? KRALJ (nervozno) Kraljici se žurim. . ne. DANILO On traži. Zašto? KRALJ Jer se bojim. Bolje ti. Što možeš strože.

A čime? DANILO Oslepi ga. ljude. KRALJ Dok novaca imam i vojske će biti. KRALJ (razmišlja) Kazniti. s njim je i vlastela. KRALJ Mene štite crkve. skini krunu s čela. Dragutin ti ote. DANILO Mač njih slabo štuje.DANILO Zavere tvorcu. KRALJ Ćut’! DANILO (mirno) Ko sad tebe štiti? Sve bojnike. Šta će biti? Ubod nov na staroj rani. Narod bunu s Vladislavom kuje. Srem te tad pomaže. KRALJ Šta će sve da traže? DANILO (opominje ga na mir koji je ugpavio) Neće moći reč mi praćena suzama Miriti ko danas zavađenu braću. Vladislav. Dobićeš vlastelu kada bude čula Da se tvoje delo s njenom željom slaže. KRALJ Narod. KRALJ O! Ja sluga! DANILO Moraš. KRALJ Stani. Stefanu oprosti. KRALJ Ja Bizantu pretim. DANILO A zemlja ti trula. . . rita. . Sva trojica će te nožima izbosti. Konstantin. DANILO (uvređeno) Kralju. DANILO Zalud. Kazniš li Stefana. . . (mirno) KRALJ Skote! Podmićen si. DANILO Kralju. Kad mačeva nemaš. Dimitrije. DANILO Svi tvoj presto hoće.

Sva je uplakana. KRALJ (poverljivo) Ti misliš? DANILO Mladi su. Kriv je. Ne. . da Stefan čami. žena Stefana. misli dugo. (Stane. KRALJ Ratovima skrhah mladost punu rada. . DANILO (pošto je kralj dao pristanak. mnogo. KRALJ Od onoga dana kada glase dobi. kojoj njena tatarska krv kao da nije dala ni malo strasti. DANILO Da tvoj Stefan čami. . . onda odjednom naglo) Oslepi Ja! On zar da mi sreću zdrobi? Onda nek je gleda. mirno) Sad idi kraljici. To je čedna žena od dvadeset i četiri godine. Jaučući glasom od bola već svislim. . da grozna srama! Radi mira.) T?ODORA U tamnicu bačen. . Možda će sutra moje oči hteti. . kraljeva sina. DANILO ?to! Mladež— vraška čeda. DANILO Čini šta hoćeš. Biće zdrav. da pije. oči svoga sina daću! Da. Kad slep bude. DANILO A meni se čini. moći će da jede. KRALJ Često u tišini Ona plače. . KRALJ Jest.KRALJ (podrugljivo) Danas mir se slavi! O.) (Na pozornicu dolazi Teodora Smiljac. A sve radi mira. Kazna strašna nije: I sam Bog pod starost vida nas lišava. . Čuh užasne reči. kad u večnoj tami Bude sam lutao po rođenoj sobi. Neka druge plaši. mnome Sabor vlada. KRALJ (koji je sav poezija. on se istim putem kojim je i došao vraća u svoje odaje. . Šta može bez vida? Da živi i kule u vazduhu zida. cela zemlja mirno spava. . KRALJ (ipak se predomišlja) Ne! Čekaj da smislim. On maćehu svoju vrlo rado gleda. A sad moć kad stekoh. (Mesto da ode kraljici. Ona dolazi s dvoje dece. DANILO Bog to znade sveti. na ovu reč prozaičnog Danila rekne) Imaš pravo.

Ništa na njemu ne predskazuje da će on jednog dana biti サ Silni car Srba. DUŠAN (Dete od sedam godina. on neka nas štiti.) DRUGI FRANCISKANAC Sve priče i spletke. tvoj će otac slepac biti. . (Gijom Adam i Drugi franciskanski kaluđer prelaze preko pozornice i u živom su razgovoru. šta da činim? Spasavaj što brže. Grka i Bugara ォ.. kraljev glas je jači. ženo. moli Boga. DANILO Šta mogu? T?ODORA O. . T?ODORA ?vo moga oka. Zdesna. DANILO O. DANILO (Učini Teodori rezigniran pokret i silazi niza stepenice. prže.) DANILO Kraljica dolazi? PRVI PAŽ Da. Beži. (Oni odlaze desno onim hodnikom što vodi pored kraljičinih odaja. . .) PRVI PAŽ (gleda za Danilom) . GIJOM (nastavlja) Na hartiju stavi. počinje サ Očenaš ォ. Moj brat ima zlata. evo moga mesa. samo on nek vidi. Zatim Teodori) Zalud mene moliš. Zalud plačeš. sine.) Oče naš. DANILO Šta mogu? T?ODORA Spasavaj! DANILO Zapovest je data. Idi. Plači. Neka gore.Oče. iže jesi. iz kraljičinih odaja dolaze dva paža. lepa ženo.) DANILO (Prati ih pogledom i smeši se. T?ODORA (jaukne) Sine. T?ODORA Sve ledeno. DANILO Kazna je za krivca. i sudbinu plači! (Ona stoji i gleda. DANILO Idi.) T?ODORA (Uzdahne i ode. kako da se dželat spreči ? Istina je da će oči da mu sprže? DANILO Kralj hoće. državni mač suza ne stresa. pa pravo u Mletke. . T?ODORA Spasavaj.

) KONSTANTIN (penje se uza stepenice. da beše lepota. Jadniče. Ispod kose u ušima blista se krupan biser. lagano se privlači i trzajeizsanjarija) Simonida! SIMONIDA (trgne se. što je na sredini razdeljena i kao talasasta kapa obavija glavu. DRUGI PAŽ A mi? Šta nas čeka? Služavka sirota. . . prevučena mrežom. . Haljiia od brokata. pa ozbiljno) Kneže. Vrat go. duboko isečena na grudma. PRVI PAŽ (tužno) I dvorkinja ružna i dadilje svele. pesmu koja je tada bila jako rasprostranjena među katoličkim epikurejcima: Vinum sit apositum morientis ori. . Mi imamo srca! (Prvi paž gleda netremice da se pojavi kraljica. . I kralzice same ljubav su mu htele. Čelo lepo i belo. za život tvoj me pogled veže. skriveno kosom kao žar usplamtelom.. . Kažu. Oko vrata niz krupnog ćilibara. . DRUGI PAŽ (s dubokim uzdahom) Nikad njega stići. SIMONIDA (oštro) Kneže. Ona sluša ozdo iz dvorišta tih šum i pesmu Prvog franciskanskog kaluđera uz mandolinu. Sjajne i krupne zelene oči sa velikim zenicama. DRUGI PAŽ (tobož filozofski) To nam reže krila. Jer nas ljubav slama. koja ima tako mnogo uslova da usreći ljubavlju. .) (Simonida seda umorno na jednu stolicu. . KONSTANTIN (i dalje familijarno) Iskradoh se. kao dijak. Puna je sunčanoga plama. paževima) Zovite Danila. voliš je. (Paževi odu. Na nogama zlatne čarape i zlatne cipele. KONSTANTIN Za sreću.. PRVI PAŽ (i dalje naivan i sa mnogo tuge što i on ne može biti kao Danilo) Kao paž vojvodskih žena slast je pio. . DRUGI PAŽ Putevi za njega uvek behu čisti.) SIMONIDA (dolazi zdesna. Tip grčki. PRVI PAŽ (s detinjskom naivnošću i nešto sete) I on paž je bio. ali bračna tragedija je u njene još detinjske crte urezala bol nezadovoljenih želja i neodoljivo zanosan patnički izraz rane zrelosti. Ona je žena od dvadeset i tri godine. . PRVI PAŽ (osluškuje dolazak kraljičin) ?vo je! .Večito isti! DRUGI PAŽ (s uzdahom) Veći je od kralja.

A tebe zar misliš da bi htele ikad I dvorkinje moje? — Zalud reči proli. srama. (Opazi Danila i polazi. ? Ženo! SIMONIDA Za poljubac njegov daću krunu celu. KONSTANTIN (drsko) Čekam te. Hoću! DANILO U Skoplju. da ne čuje Danilo. DANILO (opominje je) . SIMONIDA Gade! (uzbuđena) Trinaest godina u jazbini vuka. šta?(Prezrivo) LJubav od tebe! (Osmehne se. (ubedljivo) Ta za sinove te kralj i uze. no bar zna da voli.) SIMONIDA (za njim tiho. ali i jetko) Nikad! (Konstantin ode. DANILO Stefana? SIMONIDA Jest.) Tvoj otac je starac. SIMONIDA Uzalud. ko i drugi! KONSTANTIN Volim te. gledajući pravo u oči) Ja hoću Stefana. . Hoću da ih pijem. Danilo dolazi. naglo. SIMONIDA Našto mi svi govori dugi? Odlazi! KONSTANTIN Taj strah ti kraljev pogled dade. .SIMONIDA Ćuti. KONSTANTIN (hvata je za ruku) Ja te volim. Gde večiti močar dušu ti pogrebe. u mračnom zatvoru ga eno! SIMONIDA Usta su mu slična čarobnome voću. muka. KONSTANTIN Doći ćeš mi. Trinaest godina bola. staje pred Simonidu i kao da pita: サ Šta ćeš!ォ) SIMONIDA (bez uvoda. DANILO Zar pastorka. I ko kruna svega. SIMONIDA Prostak.

kako je puna ambisa i strasti. (Tužno) Mesto igračaka. Ona ćuti i gleda.) DANILO Mir. Prah zvezda kroz koji sjaj smaragda prodre. SIMONIDA (pribrala se) Avaj!Spasa. U očima tim se mrak ponoći stere. Sav nečisti zapad večno željan zlata. DANILO Šta se mene tiče? SIMONIDA Za parčence krune. ne. daj mi da tonem u te vruće oči! DANILO (hladno) Oslepljene biće. ne razumevajući sve. Surovost mi dvorska truje pogled čedan. (Očajno) Svetlosti! DANILO Nema je. SIMONIDA Zar uvek mračan. Kraj živih grobova da mi mladost trune. Pravo u smrt vuku te zenice modre. Svetlost je u vlasti. DANILO (surovo) Istina je gola. Modro zelen otrov u njima se toči. meni muž se pruža! (Bolno) O. . laž je.) DANILO (isto) Večeras. SIMONIDA (Ova reč je zgrane. ledan? (Kad Danilo ništa ne odgovara) Mladost moja trune u carskom odelu. U tom vrućem oku kb cvet život vene. . I blistaju gorde ruševine slave. Ugri žutih zuba i majmunska čela. Napolju pir je. SIMONIDA Ima je u paklu Stefanove zene. ti mrski skoti: Srbi masnih vlasi i crvena vrata I s njima anžujska naduta vlastela. . . Prodana sam kao tvoj Bog na Golgoti. SIMONIDA O. O. O. SIMONIDA . (naglo) Ne. Iz njih struji pesma čežnje uvek zdrave.Kraljice. . U njima se blista sjaj greha i vere.surov. tiha pesma. kako je hladna postelja mog muža. . (Spolja se čuje žagor.

Huliš pijan Boga sred pobožne tame. nedra se nadimlju. Zar poljupci ženski da mi slavu stiču? SIMONIDA (besna) Čuj. Potrovaću čaše tvoje i putire. Brzo ginu travke koje same niču.) Na spisima tvojim živa ću te žeći. kraj najgorih žena. (Truba spolja. DANILO Ni moja mišica. SIMONIDA Pretim ti. gospo. DANILO (gotovo uvređen) Ne. DANILO Ne. Deca! Gube glave rad ženskih ramena. a svi udovi dršću. DANILO Ti — suviše prosta. SIMONIDA (rešava se) Ti si željan episkopska stola? Dovedi ga da mu pijem pogled sveži. DANILO (kao stena) Ne. u hramu. usne igraju. SIMONIDA (kao zmija) Bludniče. SIMONIDA Zatrću ti ime ko lažne kumire. moli. SIMONIDA Suviše si ohol. dok kralj mi u vlasima leži. DANILO (mirno) Sve što možeš. Gleda je oštro. Mene lovor čeka. (Njene oči su crvene.(blago) Idi. Izmoliću reč da episkopat da ti. Arhiepiskop ćeš biti. zaklinjem ti se: sam je nećeš steći. Ni tada. nije meka. I on je zbog žena. DANILO . Zasut bićeš kišom kamenja i stena.) Neću. SIMONIDA Majkom Irinom zaklinjem se sada. ?piskopstvom to će tebi da se plati. počinje megdan.) Gle. spasi snagom svoga glasa. DANILO (Kao kip stoji pred njom. SIMONIDA Noćas. čini. DANILO (drsko) Našto kriti žene? Žene dođu same.

još punim suza. SIMONIDA Dovedi Stefana. mužjak. S kojih niko nije zavesu smakao. DANILO (nasmeje se) Varaš se. . Da čeličnom rukom zavladaš još čvršće. tkali. Luda.) Da. gvubi i siši! Vekovi put moju stvarali su. Kralj ima krunu. a njena mala noga cela se vidi.) SIMONIDA (Njeno zeleno veliko oko zapazilo je to. drska misao sene joj kroz glavu i u očima. Iz njih bije miris mirte i agave. svetlo. DANILO Nikad. ona prilazi. rad čijeg greha mene sudba kune? Smiluj se na suze. U Danilu se javlja čovek. jedna je vera. Ni prezreli kralj ih još nije takao. I tvoj gordi Bizant ispred njega dršće. — Ona nastavlja ) Hoćeš moje usne kb jagode tirske. i drsko) Pa hoćeš li mene? (On se ne miče. Država se zove. blešte dijamanti. (Koo do sanja. SIMONIDA Šta ti hoćeš? DANILO (kao mramor) Vlast! SIMONIDA Nije ti dosta? DANILO Nikad dosta nije. Vizantijsko sunce sa mog oka zbriši. no on kao da se brani. Tišina stravična i puna predosećaja. Dršću kb bled ljiljan usred noći plave.) Ja sam željna samo jednog srećnog dana. Moć je njojzi ime. SIMONIDA Reč nek ti je dana: Bizant vlast ti daće koliko ti treba. Ona je sad opet jadno. (Sva mu je prišla. moćno i smelo: Žena. O. a ja moć te krune. nemoćno dete. U požaru njene crvene kose. Jedan Bog je samo. Pružila ka njemu svoje blešteće ruke od mramora. SIMONIDA (Gleda ga tužno. a po njima igra rumena svetlost sunca koje zalazi.) Na. Približi mu se. Gnev je sa njenog lica iščezao.Šta hoćeš? SIMONIDA (oštro) Dovedi Stefana. Čim da platim? Čime? (Naglo) Da li želiš krunu kraljevine ove? DANILO (oholo) Ne. dovedi Stefana! DANILO (Okom koje prodire do u srž gleda je. Moj kralj je car zemlje i neba. blesne nešto novo. Pij nedra gde zraci sunca nisu pali.

Tad pij oči moje do rođaja dana. Po podu ćilimi od persijske vune.) Počupaj s haljine moje tičje perje. prosula se preko njenih belih ruku. pune sna i rose.) SIMONIDA Nek rumeni sedef od mojih nokata U mišicu tvoju zarije se vrelu. DANILO Duboke su. kb vera crvene. DANILO (oseća miris njene kose) Kao greh su vruće. S drškama od geme i od kovelina. . . U sobu udara rumena svetlost večernja. Na grudima blesnu dva mrka tirkiza. . Postelja od bronze miriše i čeka. . oboje su kao u ognju.) DANILO (gleda je smrvljen) Lepa si! (On naslanja oči na njene mirišljave ruke i sanja. tople ko noći misirske? Daj da te obmotam žarom svoje kose. . Pićemo u ruju ciparskoga vina. Ko srebrna strela u narandžu zrelu. koji je već ustalasala strast) Raskošna si. I nija se topaz s modrog baldahina. prišla mu još bliže.Sanjive. . (Ona ga je uhvatila za ruke. Iz mletačkih čaša od mrka rubina Pada tiha svetlost crvena i meka. drhtave. mračne. DANILO (mrkim glasom. Kao plavi čelik u mramorna vrata. SIMONIDA I sreće. Nek se prospu ruže i sitno biserje. SIMONIDA Malu žišku u oganj raspiri. Skini s ruku mojih dva ahatna niza. Na mišici tanke zmije od ahata. Na nogama mojim blistaju safiri. Hoćeš vlasi. SIMONIDA U ložnici mojoj greh bije u strune I smeje se žud kroz prozore šarene. (Sva zaneta. S tavanica kaplje sok mirisiih trava S rastočenom smolom bistrog ćilibara. Po zidu niz čudnih arabijskih šara. DANILO Smaragd prepun sunca i greha. (Rumen večernja udara sve jače. . koje je Danilo grčevito stisnuo. A puna je tica tavanica plava. SIMONIDA Kopče polomi od zlata.) SIMONIDA Iz čaša od oniksa glatka. pun blaženstvaslatka. DANILO Goriš. Penušavi nektar.

samo kao da se vide još tragovi od vatre. čini joj se kao apostol. tiho. osećajući da ni celo ovo poniženje nema uspeha. slatko ) Hajde da skršimo raskošne kondire. Iz njega govori tragedija Zakona i Bol. Mi bacamo sitnu sreću što nas zove. sladeći se. pusta — gore sama sobom. oholi i hladni. Jednolika. (Njene oči blistaju kao u mlade razjarene mačke kojoj je lov utekao onda kada je htela. a koji je. sav vedar.) Država. izvor moći. koju samo jednom naspe . sluša njegove reči. (Pripila se uz Danila i lagano. strah te hvata. On jedan u mrak taj zaroniti smeće. U njegovim očima je ona ista mirnoća. Mi krećemo život. mi smo večno gladni. On kao da se maločas ponizio pred samii sobom. do sada hladan kao iramor. Mi čekamo Sutra namrštena čela. sada odjednom otvorio srce. taj kolos moćni i krvavi. deca taštine. Naše sitne želje zatire i davi. Kajemo se što smo otisli od sebe Čašu sreće. siše celo Danas. digne oči. Mi. Sad želi da popravi grešku i rekne jedno moćno ) Ne. .) DANILO (istim mirnim glasom čoveka koji zna da je u pravu) Mi smo kao sunca što prosiplju zrake. DANILO (Trgne se naglo. Naše oči sreću novih dana love. U plaštu crvenom od krvoprolića.SIMONIDA Dovedi Stefana. A prosjak. I s trnovim vencem smrt kad nas pogrebe I prah zaborava naša dela zaspe. rekne snažno ) Ja hoću. draži belih žena Snešne su spram briga državnih i rata. (S bolnim osmehom) Za trpezom punom. sanjivo. pancire lake I mi. (Simonida. muške grudi. postajemo robom. DANILO (ledeno) Nikad. da ga uhvati noktima i kida deo po deo. reč. . Zbitija što sudbu pečate vremena I mrve svu sitnu sreću malih bića. I kad ispijemo zadnji pehar vina. Ispićemo oči bezdanih dubina. (Rezignirano) Nas odredi sudba za velika dela. SIMONIDA (Zaprepašćena ga pogleda i osetivši da je izgubila sve. zapanjena. zanosno. I kad izmrvimo biser i safire.) DANILO (mrko) LJubav. SIMONIDA (Ustukla i bez jedne reči sluša ga. iz svojih ruku pusti njene prste. Ovaj čovek koji je odbio čak nju. A rođena sreća zdravljena je za nas. reč po reč. SIMONIDA Robe. zato ona guta svaku reč.

SIMONIDA (gnevno) Čemu sve te žrtve? DANILO Država totraži. sva usplamti i pokušava i poslednji vatromet) Ti ne smeš. dok mi nedra pupe. ta rulja. večita žrtva. dajte mi da živim! Za leš prikovana. . što je željna svega. . .Gospod svežim vinom. Za nas nisu dani čežnjivi i sneni. no mlada krv bukne u moćnom i gromkom protestu) Ja života tražim. . Zar da tražim iskru pod pepelom sivim Kraljevih očiju što tamne i tupe? (Snažno. Mi. ti žrtvuj sreću za večna vremena. S kraljičinom spoji u poljubac vreo.) SIMONIDA (Uvređena. a ne podsmeh. kao bedna žrtva koja se otima od zamke) Ja neću ko bedni prosjak da se grejem Na poslednjoj iskri zublje što se gasi. kralj žrtvuje sina. SIMONIDA (Ona je slušala ove reči surove logike. da svud požar vejem. slasti žednu. gladni sreće. ? DANILO (prekida joj reč sav zgranut) Šta hoćeš? SIMONIDA (srećna što ga je zbunila) Pred vojsku prašnjavu i bednu Sići ću i reći: サ Bi li iko hteo Da robovsku usnu svoju. SIMONIDA Sad se čaša peni.) Šta? Misliš. tiho. Stefan oči svoje — ja noć tvojih draži. DANILO (odmereno) Mi piti ne smemo. Hoću nove zublje. SIMONIDA (ona. I legion zvezda da mi ljubav krasi. deca taštine. Rad usluge male. Ja ne želim večnost— ja sam samo žena. . Rođeni da zarad drugih sagoremo. Da li će hudi otrok smeti Usred noći ili usred dana bela Kraljevskoga sina dovesti i hteti Za raskošnu cenu kraljičina tela. Mislila je da će izazvati ljubomoru. Ja za venac trnja ne dam kitu krina. (Prezrivo) O. ispij je. (naglo) Čeka te. da kraljeva sina Izbavi iz mračnih tamničkih zidina?ォ DANILO (Smeje se otmeno. mremo. DANILO (hladno) Ti žrtvuješ ljubav.

ォ) Još noćas će. Za njima ide kralj. Slavoljublje moje još se grehom pita I moj ratni paloš još ume da mrvi. DANILO (Pokloni se i ode desno hodnikom. SIMONIDA Kralju moj. star. Skriću te da sunce put ti ne ispeče.) SIMONIDA Ta reč te ne peče? DANILO (s tihim i drskim osmehom) Rulja čeka. SIMONIDA (kao jadno. željno materinske ljubavi) Daj mi časak sreće. Sed sam. . Da.) DANILO (kao da veli: サ Zalud sve. Idi. koji se svakako uputio u kraljičine sobe. još će biti dima.) KRALJ (da paževima rukom znak da odu. Ni ponoćni vetar da ti ljubav reče. pa onda ljubomorno Simonidi) Šta ćeš s ovim? SIMONIDA (zbunjena) Ne znam. krši ruke. . Ja sam slamka usred pomamnog vihora. A on štipa oči i davi i guši. teško njima! SIMONIDA Kralju moj. Ni meseca zraci da ti kosu plave. Svi me lažu. glasnik poslat biti. raskošnom odelu. KRALJ Lažeš. nemoćan? (LJut.Za moj jedan osmeh neće spasti njega? DANILO (Smeje se.) Još ja imam krvi. kako mi se vidi. (Sleva dolaze dva kraljeva paža. Jer pun znak kraljevstva odeću ti kiti. KRALJ Jeste. ranjeno dete. no čim vidi Danila i Simonidu. Gde su ti vragovi? Teško.) DANILO Spreman si za Sabor. KRALJ Zar misliš moj se lovor suši? Ako nema ognja. Sita. SIMONIDA (Stoji pred ljim neodlučna. zastane. . Šta smisli da činiš? KRALJ Čini šta se mora. Ti si me sita. On je u drugom. gospo. KRALJ Čelične namestiću brave. Lutak kome lice smešnom bojom mažu. SIMONIDA Kralju.

jeste. . ne smem. KRALJ Bludnice. . . Našta moja kruna. KRALJ (prasne) Zar iz tvojih usta to ime da slušam? Moj sin te opio! SIMONIDA (uplašeno) Mužu moj. . Ne smem. Smrvi ga! Tad ime za večnost izgubi. On mi krunu čuva. zmijo otrovana. A taj glupi Sabor reč njegova vodi. SIMONIDA Kralju moj. KRALJ Ja ga mrzim jer Sabor sve može. SIMONIDA (trgne se) Kralju. (Naglo) Danilo pogledom telo ti je pio. . I u njinoj glavi kad se mržnja rodi? Taj kaluđer crni! SIMONIDA Ubij ga. KRALJ Ti moliš? Ti mu tražiš spasa. KRALJ Da. Ubij! On mi dela slavi i za večnost piše. svet mrzim sve bešnje. . rasečene trešnje. On mi glavu drži. Ne bih utišao gnev očinske ljutnje I nesinu podlom oproštaja dao. .KRALJ Daću ti cekina. Odeće od zlata za te ću da skujem. SIMONIDA . A hoću da samo moje ime čujem Iz tih malih usta. . moga sina voliš? Neka ga oslepe! SIMONIDA Ja mrzim Stefana! KRALJ I da sav se Tartar protiv mene digne I Gospodnje munje nada mnom zatutnje. Da znam da će duša u ad da mi stigne. SIMONIDA (razočaraia) Mrtvi su cekini! KRALJ O. gde bih te skrio? Što sedine više. Kako ga se gnušam! SIMONIDA On hoće Stefanu zenice da sprži. Daću ti robinja i tica i vina. kad se crvi slože. . . A kako? Njegovim dahom presto diše. . .

Kao belo inje na kosama mojim. Prazna je sva slava. belih tica. kako si lepa! (Seda i gleda je sanjivo. (Iz sanjarije ga prekida Danilov ulazak. . . a grehom se dojim. dosta s Državom. (Očajno) O. sed sam. (Stane.) DANILO (nosi u ruci zamotuljak hartije) Glasnik već je poslat i ka Skoplju hita. Već unuci moji mač ubojni nose. . (Gleda je dugo. vidik mi sumoran. naglo otisne misli. Svi moji ratnici Zahvale su našli u grobljištu vlažnom. zarđale.) O. Mada strele moje. A ja još sam željan sunca i zenica. Tad Gospoda gnevi i kazna ga stiže: Sin u ocu mora Gospoda da štuje. tupe I mačevi trunu i zastave rata I u manastirskoj mru vojvode senci I nemi rzanje ubojnoga hata: Još su sveži moji lovorovi venci. ne da ih oslepe! Nek zadršću nedra u svetine glupe. — Hoćeš li tad hteti te dubine šuplje? SIMONIDA (užasnuta) Vaj! KRALJ (viče) Nek iskopaju. Kad zbacim prah krune i krvava plašta.kako smo bedni!. tom ikonom lažnom. Kad na roditelja bezumnik se diže. .. . Sramota me. .) A ja sam umoran. I jesenje lišće vetrovi mi kose..Kralju? KRALJ I kad zinu prazne očne duplje U bogalja što je tuđu sreću krao. Ugasle su zvezde. A ovaj list nek se Saboru pročita: (Razvija hartiju i čita) サ Kraljevstvo nam željno tišine i reda Sin bunom potrese. i zaveru kuje.) Ne. Još hoću da mravi ispred mene strepe. patnici! . (Važno) Zato greh ti praštam. SIMONIDA A našta mi? Našta? KRALJ U tvom dečjem oku punom čedne laži. (Zaneseno) Bela si ko jato mladih. Ko sin Psalmopevčev. Patnici. Višnji sreće dade Te bezumni sin nam ne učini vreda. Odmora grad mojih ruševina traži. U naše nam ruke kao krivac pade.

sve dalje. strašnu kletvu sin mi šalje? Stoj! (Očajno) On hita. Jutrom dan kad sviće. jer ponoć nosiš. . . Ti mali crvi kraljevi su naši. DANILO Kralj budi. otvori ih. Ti hoće da žive! Njina reč nas plaši. Izdale me straže. . . Kralj i dalje stoji kraj prozora i viče) Magla već ga skriva. (Očajno) Vratite ga! (Poleti natrag i spazi Danilo koji stoji nem i hladan kao oličenje surovog zakona. (Očajno. Čujete li. kad bih mogao budućnost da zderem! DANILO (Za to vreme je došao do vrata od Saborne dvorane. Tražiti da vidi oko svoga oka? (Došao je zbunjen do prozora i pogleda kroza nj. vrati. juri. . . Presto moj se ljulja. . . Da tu mržnjom kao ratna smola blesne? I hoće li zadnji gled. . (Još očajnije) sve dalje. Ala juri. (Trgne se. . besno) Vaj.— Milostivo uvek kraljevstvo je naše. (Na pozornici je jak sumrak. Judi. Laže vesnik. . laže! On Satani služi. . . Ne kuni! ne kuni! . KRALJ (ne sluša ga) O.) Avaj! ?no glasnik hita sav u peni. Slomljeno) Beše. . zar malo na meni je rana? Stoj. Smiluj se. Sin nam grešni prognan do Bizanta biće. juri. . . Mene mozak peče! Stoj. . KRALJ (kao sumanut gledajući samo u jednu tačku. a što može brže. . (Gotovo rezignirano) Jer spomen potomstva od svega je draži. . govori jednim tempom) Jest. . Avet dvorcem kruži. . a ne svetlost dana. — Glasnik Skoplju hita. Ti u utrobi majčinoj što gmižu. A noćas će oči da mu vatrom sprže. zagledao unutra i pošto ih zatvorio) Sabor čeka. Sabor tako reče. Da. hita u noć dublje.) Pa ipak. hoće li jedna varnica kad kresne Pasti u zenicu roditelju.ォ KRALJ (ponavlja mahinalno) Oči da mu sprže. Nad krivcem je kaznu preblagu izreklo. . upravljen meni. . I nesite želje njine do nas stižu. . Sa porodom svojim. DANILO (odmereno i kao stena) To potomci traže. Grešno delo od njih da ne bi poteklo. Deset koplja skače u četiri skoka. vrati se. . Samo da se drugi buntovnici plaše. KRALJ (mirno) Sad ću dok istinu sperem.

) (Dva paža unose dve sveće i odlaze.. ja ništavna slamka. tobož da joj popravi odeću. gde se サ pokušalo peške nadietanje s lidijskim dvokolicama. Staje uz ogradu stepenica i sluša kako se kroz noć jedva čuje tiha muzika mandoline i glas franciskanskog kaluđera: Vinum sit apositum.) DIMITRIJ? Šta? Stefan oslepljen? KONSTANTIN Kakva je to zamka? DIMITRIJ? Ko je sad na redu? DANILO Strah vas je od toga? Šta ja mogu znati. Kad se vide. Kralja prate paževi i otroci sa svećama i kopljima Truba! — Vrata se od Saborne dvorane otvaraju i na njih ulazi Kralj. istrče dole. Tajac. s krunom i bagrenicom.) Mir. Otroci i paževi ulaze za njima i saborska vrata se zatvaraju. DANILO (Sav se zgrane pri pomisli da će Simonida izdati.) Kraljice. Od ovih sveća smtlost je jedva vidna i dvor neosvetljen bedan je. ali se ipak nadmetalos) DIMITRIJ? i KONSTANTIN (Dojure uza stepenice. Na pozornici i dalje samo one dve sveće bacaju slabu svetlost. Sad se vidi sva istina reči Teodora Metohita. izmrvljena žrtva sedela i gledala nemo kako se smrkava. kojom je karakterisao tadašnji srpski dvor. Danilo ga prati. tako mi Boga. zagledaju se. dopusti. Smerni knjigopisac? SIMONIDA (revoltirano) Kralj. taj svileni nabor..) SIMONIDA (Za sve vreme je kao ukočena. Simonida dotrči do saborskih vrata. (Sleva se pojavljuje kral.Da mi licem blesne stari osmeh laži! (Kralj ode naglo u svoje sobe. (Tiho njoj) Čuvaj PONOS! Ćuti! (Vraća se onoj dvojici.) (3 A V ? S A ) .) (Truba. U glavi vidi sav užas i sramotu i zato naglo pritrči. drugi levo od velikog srednjeg prozora. Konstantin i Dimitrije pogledaju se. počinje Sabor. i to jedan desno. usplahireni. svaki za svoj račun.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful