Dr Anom GifingHromo Dijeta

O hrono ishrani sa dr Anom Gifing

Hrono ishrana je program dizajniran od strane dr Ane Gifing, struĉnjaka u oblasti anti aging medicine. Program hrono ishrane dr Gifing je kod više od 16.000 osoba koji se neprekidno prate od 2008. godine, doprineo izlijeĉenju mnogih metaboliĉkih stanja, kao i smanjenje (ili neophodno povećanje) tjelesne mase.

Kada govorimo o programu pod nazivom Hrono ishrana dr Gifing, recite nam šta ona podrazumijeva? - Hrono ishrana dr Gifing podrazumeva konzumiranje hrane prema dnevom ritmu izluĉivanja hormona i enzima u ljudskom organizmu, a koji uĉestvuju u varenju odredjene grupe namirnica. Satnica je odredjena na osnovu veoma preciznih istraţivanja biohemijskih i fizioloških procesa u našem telu.

Kada i kako je nastala ova metoda? - Baziĉna ideja datira od pre više od 30 godina, nastala je u Francuskoj, a tada nije postojala najpreciznija metoda izuĉavanja ritmova izluĉivanja svih enzima koji su aktivni u toku dnevnog varenja hrane. Prvi predlog ishrane po satnici nije uzimao u obzir da i razne kombinacije u namirnicama imaju uticaj na dobro ili loše varenje. Ranija primenjivana metoda ove ishrane ne daje 100% rešavanje problema u leĉenju gojaznosti, povećanog holesterola, povećanog šećera ili u bilo kom obliku metaboliĉkog poremećaja. Naravno, u toku poslednjih 30 godina, drastiĉno se promenio i sastav svih namirnica. Ukrštanje i modifikovanje voća i povrća je doprinelo tome da se glikemijski indeks (odnosno brzina kojom se podiţe nivo šećera u našoj krvi) višestruko povećao. Danas, taj stari metod ne daje ţeljene rezultate, morali smo krenuti od poĉetka i stvarati nov program, koji će dati za kratko vreme merljive rezultate. Od 2003 godine smo se intenzivno bavili postavljem novog programa, on je definisan 2007. godine, a samo u periodu od 2009. do 2011. godine imamo statistiku odradjenu na 16.000 naših pacijenata u Beogradu. Od 2011 godine, nismo imali potrebu da menjamo ili dopunjujemo program, jer u ovom obliku on daje 100% ţeljenih rezultata (kod gojaznosti, preterane mršavosti, dijabetesa, hipertenzije, povećanih lipida itd...).

Duži vremenski period smo iz raznih izvora mogli ĉuti da je ujutru veoma zdravo jesti voće i mnogi su, sigurno, stekli tu naviku. MeĊutim, prema ovoj metodi/naĉinu ishrane upravo to se ne preporuĉuje. Možete li nam ovo objasniti malo bliže? Šta bi trebalo, a šta ne jesto ujutro? - Ujutro je intenzivno luĉenje enzima koji vare masnoće, belanĉevine i sve vrste sporovarećih šećera (sporovareći ugljeni hidrati su ţitarice, znaĉi svaka vrsta hleba, celo zrno, ţumance, itd), ali je i veoma veliko izluĉivanje insulina, hormona koji je odgovoran za regulaciju šećera u krvi. Ukoliko uzimamo samo brzovareće šećere (slatkiši, voće, med itd), naš pankreas, odnosno gušteraĉa, koja je već inaĉe hiperaktivna ujutro, postaje ubrzo i opterećena... S jedne strane nismo uneli prave energetske namirnice, a s druge strane imamo preteran unos brzovarećih šećera. Mi osećamo kratkotrajni priliv energije, ali za naše funkionisanje u prepodnevnom periodu ovo nikako nije dovoljno. Nedvosmisleni su dokazi da se nakon odredjenog vremena iscrpljuje pankreas, jer se nepotrebno dodatno aktivira, u vremenu kad je već i inaĉe najaktivniji. Jutro je vreme kad treba da ĉuvamo naš pankreas, tada se ne unosi voće, niti med, ili neki drugi vid šećera koji se brzo i koristi. Jutro je vreme za unos namirnica koje će dugo vremena da daju energiju, a da pri tom ne aktiviraju dodatno luĉenje insulina iz pankreasa. Time ćemo saĉuvati ovu vrednu ţlezdu i nećemo imati faktor rizika za nastanak dijabetesa u kasnijem periodu. Ujutro moramo jesti namirnice, kao što su jaja, šunka, hleb, puter, razne pite, kiselo mleko, a uveĉe ništa od ovog navedenog! Koji su, najĉešće, razlozi zbog kojih osobe posjećuju vaš Anti aging centar u Beogradu odnosno u vezi ĉega traže savjete/pomoć? - Još uvek imamo najveći broj osoba koje imaju višak teţine, kao i neki oblik metaboliĉkog sindroma (dijabetes, povišen pritisak, povećane masnoće u krvi itd), karcinome, kao i mnoga druga oboljenja. Dobro je što se u sve većem broju javljaju zdravi ljudi koji ţele da poboljšaju ishranu i da saĉuvaju svoje zdravlje. Program daje dugoroĉno spreĉavanje uobiĉajenih bolesti današnjice. Da li je taĉno da ustvari kuvano povrće nije dobar izbor ako za cilj imamo održavanje tjelesne težine ili mršavljenje? -Kad je u pitanju kuvana šargarepa, celer, cvekla, paškanat, krompir u svakom obliku, beli pasulj, kao i još neka skrobasta povrća, taĉno je da se kuvanjem povećava glikemijski indeks, odnosno, ova povrća postaju prepuna šećera sa kojim se naše telo ne moţe izboriti. Medjutim, sva ostala povrća, kao što su blitva, kupus, spanać, zelje, artiĉoka, špargla, tikvice, paprika, paradajz.. i druga, kuvanjem ne dobijaju ovu karakteristiku, pa je izbor povrća veliki i poţeljno je uzimati što više. Umesto kuvane šargarepe, bolje je jesti presnu, na primer, a ovo se odnosi na sve ljude koji imaju problem sa viškom teţine ili dijabetesom.

pekarska peciva. Fanta. taĉnije Podgoricu? . kao ni slatkiši – ĉokolada na primer.Testenina se ne sme jesti uveĉe (paste. Prioriteti u dnevnom rasporedu obroka su na doruĉku i ruĉku. gibanice.Kravlje mleko nije hrana koju ljudi mogu variti.) . vaš program se sprovodi i u Bijeljini. ne pije se. izuzev badema) .Ne preporuĉuje se kombinovanje proteina i ugljenih hidrata za ruĉak i veĉeru. biljna pavlaka. Tonic. biljni sirevi (osim tofu – sojinog sira).Koje bi bile vaše generalne preporuke kada je rijeĉ o ishrani? Kad se paţljivo bira vreme obroka i vrsta namirnica koju unosimo. kroasani itd su takozvane trans-masti i hrono ishrana ne dozvoljava upotrebu ovih namirnica Osim u Beogradu. . energetska pića. a iako se i dalje oko toga polemiše danas u svetu.Ne postoje ograniĉenja u koliĉini unosa hrane.. jer se samo odredjena hrana uzima u odredjeno doba dana . niti uveĉe. pite.Zabranjen je unos svih gaziranih pića koja sadrže šećere ili veštaĉke zasladjivaĉe (Coca Cola.Izmedju svakog obroka trebalo bi da prodje najmanje 3. pirinaĉ i skrobna povrća (pasulj. više ne dolazi do skladištenja masnoća u odredjenim zonama tela i time se oblik tela za kratko vreme menja. hrono ishrana ga u potpunosti zabranjuje. pica. Coca Cola zero. kao što su pogaĉice. biljni šlag. zasladjeni voćni sokovi i drugo) .Voće i suvo voće se ne jede ujutro. Dozvoljeno je mleko koristiti ponekad u nekim kuvanim jelima.margarin. hleb. a idealno je više od 4 sata . niti se stavlja u kafu. žitarice) . već samo izmedju 16 i 18 ĉasova. Da li imate u planu i Crnu Goru. a kiselo mleko i sirevi su dozvoljeni . po zimskom raĉunanju vremena (znaĉi od 17 do 19 ĉasova po letnjem raĉunanju vremena) . Sprite.Zabranjene su sve vrste « grickalica » izmedju obroka (SVE. grašak) se jedu najkasnije do 15 ĉasova . ovo je moguće samo ujutro za doruĉak . sendviĉi. koji su i najĉešće zanemarivani obroci.Obavezno je jesti ujutro obrok bogat životinjskim masnoćama i sporovarećim ugljenim hidratima (cerealije – hleb. testenine.Hleb.

Izmedju mnogih parametara. u periodu izmedju 8h i 20h. Već smo u procesu obuke lekara i nutricionista. Mehanizam nagomilavanja masnog tkiva Da bi formirale svoje rezerve. hormon odgovoran za skladištenje masti U našem organizmu sve što se odnosi na stvaranje energije funkcionišeperfektno.. odnosno skladištenje masti.Ceo ovaj postupak je dirigovan od strane glavnog dirigenta: insulina. zelenu salatu. Zagrebu. a postoji sve veće interesovanje za ovaj program ishrane.Masne ćelije su dobro opremljene ćelije za ovu ulogu i imaju vrlo napredan iosetljiv sistem za pumpanje i sakupljanje. da bi se naše telo snabdelo svim dnevnimenergetskim potrebama. kuvanu šargarepu.Ĉim se nivo insulina poveća. Bukureštu. unošenje tri obroka u toku dana. jer je to i njena najznaĉajnija uloga u organizmu. . radimo u Novom Sadu.Zadatak ove fabrike je da proizvede i saĉuva. znaĉi. masne ćelije uzimaju iz krvi masne kiseline išećere. pirinĉu. mada imamo veli broj pacijenata iz Podgorice. svaki višak je štetan. u Indiji i u Austriji. pa je ideja da zapoĉnemo obuku sa struĉnjacima i u Podgorici.Stvoreni trigliceridi se skladište u specijalna skladišta unutar masne ćelije. slatkišima i velikom brojupovrća).. kad god nešto pojedemo (jabuku. ono što ovde pominjemo kao normalni ritam jeukratko sledeće: budjenje do 8 ĉasova izjutra. odnosno faze upumpavanja. hleb. pre svega u cerealijama. zobi.koja se se zove lipogeneza. a zatim prema potrebi ioslobodi rezerve goriva. a to se dešava pri svakom unosu hrane. zatim u voću. svi procesi skladištenja masti seukljuĉuju.Mi saradjujemo sa centrom u Tivtu. treba svakako da gaimamo. Masna ćelija zapoĉinje fazu stvaranja masti.heljdi.šniclu. dr Radmila Starĉević je nosilac licence. dok je i svakiveći gubitak tog tkiva loš. poznatih kao trigliceridi. šećere i masne kiselinepreuzima ĉitava armija enzima koji pomažu u daljoj proizvodnji velikihmolekula. zaspivanje najkasnije doponoći. u Americi (u Milvokiju). dr Ana Gifing Priĉa o masnom tkivu Svaka masna ćelija našeg tkiva (koja se zove adipocit) je perfektnoorganizovana mikro fabrika sa 24-satnim radnim vremenom. odnosno žitaricama – pšenici. itd. jer je povezan sa mnogim metaboliĉkim ihormonskim poremećajima i bolestima. a istovremeno se sva druga vrata ćelije zatvaraju. Osim u navedenim gradovima.hormona koga luĉi naša gušteraĉa (pankreas). Qataru (Doha). što zaustavljasvaku drugu njenu aktivnost. pripremaju se centri u Banja Luci. raži.. pire krompir ili ĉokoladu). jeĉmu. Insulin. koji se unose hranom (ne zaboravimo da se šećeri nalaze u skorosvakoj namirnici.Nakon prve faze.Masno tkivo je od vitalnog znaĉaja za organizam. masnećelije dobijaju komandu: skladišti!Znaĉi. ali samo u odredjenom procentu. sve dok je naš dnevni ritam normalan. Ljubljani.

Deĉije telo se postara da se masne ćelije ubrzano razmnožavaju. deca koja su bila .Zašto? Ili jedemo ĉesto – u kraćem intervalu od 3 sata. bez naslaga masnoća. i to . Stvari postaju loše kad se poremeti naš ritam unosa 3 obroka dnevno. kiflu. Ovećelije imaju ogroman potencijal za umnožavanjem. kao i kompulsivno “grickanje” izmedju obroka. Na žalost. ćelija zapoĉinjepripreme za oslobadjanje masti. Tog trenutka prestajeoslobadjanje masti. pika ili vrha). uglavnom u odraslom životnom dobu nemaju problem sa viškom težine. ili pak ne dozvoljava dasmršamo do neke željene težine.Glavnu krivicu za nagomilavanje telesne težine upravo snosi dezorganizacijau telesnom prirodnom ritmu unošenja hrane.Deca koja preterano mnogo jedu.Nivo insulina u toku 24 sata bi trebalo da normalno postigne trimaksimuma (tkz. Šteta od uzimanja “grickalica” Za aktivirajući signal za luĉenje insulina uopšte nije potreban kompletanobrok.Od najvećeg znaĉaja je ovo saznanje primeniti kod dece. prva stvar koju treba da uradimo je da se vratimounosu regularnih obroka.u proseku 3 sata nakon uzimanjahrane.Tada masne ćelije dobijaju nalog za skladištenje. nauĉiti ih da ne jedu slatkiše. voće. Nakon tog odredjenog vremena. dovoljno je uneti jedan zalogaj neke hrane.adipociti. izmedju svih drugih iupravo ovaj mehanizam umnožavanja ćelija zbog povećane potrebeskladištenja masti. a kada se jednom umnože ove ćelije . zatvaraju se sva ćelijska vrata i zapoĉinje lipogeneza. Ni jednu ni drugu naviku naš metabolizam ne oprašta!O ovome će još biti govora malo kasnije. a taj proces se zove lipoliza Ovo oslobadjanje masnoća iz masnih ćelija se dešava dalekointenzivnije i brže. zatimnakon 60 minuta ovaj nivo normalno poĉinje da se smanjuje. stvaraju ogromnu koliĉinu masti i potrebaza skladištenjem te stvorene telesne masti je velika. ili preskaĉemoobroke.odnosno. zovu se pre-adipociti. ukoliko postoji veća potreba za energijom(kretanje.naprotiv.tri u toku dana. fiziĉka aktivnost).Zašto se napominje da je ovo od najvećeg znaĉaja spreĉiti baš kod dece? Zašto danas postoje veoma gojazna deca? Ćelije masnog tkiva su kod dece još nerazvijene.Ovo je jedan od razloga zašto uzimanje grickalica izmedju obrokaprouzrokuje ili nagomilavanje masnog tkiva. danas je ovo jedan od najĉešćih poremećaja u navikama kodsavremenog ĉoveka.Jedan od razloga zašto dolazi do gojaznosti kod dece je. jedan pri svakom obroku.Ako želimo da smršamo. ali ovo seodnosi i na bonbone. djevrek i drugo. pa taj veliki broj adipocita skladišti veliku koliĉinu masti. ĉips ili bilo koju grickalicu van regularnog obroka. njihov broj ostane uvek isti i kasnije uživotu. kad prestane aktivirajući signal skladištenja. ćelija poĉinje da stvara masti iznova. da bi ovaj proces zapoĉeo.Deca koja su u periodu razvoja bila mršava. alipodvlaĉimo da efekat povećanja vrednosti insulina traje do oko 3sata nakon unosa bilo koje hrane.

Masne ćelije su veoma aktivne u smislu sekrecije odredjenih hormona imetaboliĉkih supstanci.Rezultati pokazuju 100% uspeha kod svih koji se potrude da nauĉe osnovna pravila zdrave ishrane. potencijal za skladištenjem masti je daleko veći nego kod ljudi koji u detinjstvu nisu bili gojazni. ali i u keĉapu. daleko više negovršnjaci koji su imali normalnu telesnu težinu u detinjstvu (visok pritisak. biohemije i biofizike. za kratko vreme. o kome je ovde reĉ je kombinacija poslednjihsaznanja iz oblasti fiziologije. triglicerida i šećera.Može se jesti i visokokaloriĉna hrana u neograniĉenim koliĉinama ali sezato ograniĉenja prave u vremenu unosa i kombinacijama hrane.Registrovan je u Srbiji 2009. .Ovi ljudi se suoĉavaju sa mnogim bolestima u životu. a pri tom i kraći životni vek.istovremeno sa postizanjemidealnog zdravlja.debeljuškasta u ranom detinjstvu. bolest srca i krvnih sudova i drugo).ima obavezu da obuĉinajmanje još jednog ĉoveka tome i sigurno je da će zbog toga da seoseća bolje!U okviru programa. kao i saradnje sa najvećim imenima današnjice u mnogimoblastima medicine koja se bavi usporenjem procesa starenja. Ne podrazumeva ograniĉavanje kalorija i koliĉine hrane većfunkcioniše po principu glikemijskog indeksa i kiselo-baznog režima.Rezultati programa hrono ishrane su stalni i nikada se ne javljatakozvani "jo-jo efekat" . koji deca toliko vole). endokrinologije. med.pogotovo slatkiša.za 10 do 30 dana da smanje vrednosti holesterola. skoro u 80%sluĉajeva imaju problem da održe idealnu težinu u odraslom dobu.Naravno. u pecivu posnim kolaĉima i dr. žutišećer. a jedinstven je po tome što pomaž e da se ostvari idealna težina. nauĉe principi zdrave ishrane. upravo prosti šećeri – beli šećer.povratak već izgubljene težine a zdravstveniporemećaji se trajno rešavaju.Program HRONO ISHRANE baziran je na našem liĉnom iskustvusa više od 6. poznato je da su najsnažniji pokretaĉi gušteraĉe. itd (a njih ima u veoma velikom broju namirnica i grickalica. god i patentiran pod nazivom: "HRONO ISHRANA dr GIFING" Program hrono ishrane omogućava da se bez velike muke .Proizvod je velikog iskustva i školovanja u najznaĉajnijim svetskimcentrima. naš tim lekara preporuĉuje odreĊenukombinaciju vitamina i antioksidansa. minerala i aminokiselina. Program ishrane.Posebno je znaĉajan što deca mogu na vreme da se usmere kapravilnoj ishrani. pravilnog izboranamirnica i dobrih kombinacija razliĉitih namirnica. a oboleli od naĉešćih savremenih bolesti.000 pacijenata. pa je i zbogpovećanog broja adipocita sama hormonska aktivnost kod njih poremećena.iskljuĉivo prema individualnim dijagnostiĉkim rezultatima a preparatise nabavljaju tamo gde vi smatrate da je najpovoljnije za vas.Svako ko vidi rezultatehrono ishrane. pa su gojazna deca unapred osudjena da kasnije uživotu imaju brojne zdravstvene probleme.šećerna bolest. kao i hidrogenizo vanebiljne masnoće (a njih ima u praktiĉno svakoj grickalici iz kese. odnosnopankreasa na izluĉivanje insulina.Kod ljudi koji su gojazni od deĉijeg uzrasta.

Ovo je jedan od razloga zašto uzimanje grickalicaizmeĊu obroka prouzrokuje nagomilavanje masnog tkiva.5 do 7. Insulin.Priĉa o masnom tkivu Masno tkivo je od vitalnog znaĉaja za organizam. da biovaj proces zapoĉeo.Nakon jednog preskoĉenog obroka. znaĉi. Od najvećegznaĉaja je ovo saznanje primeniti kod dece. samo u odreĊenom procentu. trebasvakako da ga imamo ali. Pogrešno je da se ujutro trĉi jer. Preskakanje obroka Drugi najĉešći poremećaj u ishrani je preskakanje obroka. slatkišima. sve što pojedemo (bio to i listsalate ili jabuka). masne ćelije uzimaju iz krvi masnekiseline i šećere koji se unose hranom. ili se jede samo voće (što je vrlo ĉesta greška).Ima ih u pecivima. za koje se doskora verovalo da nisu štetne.Takozvane TRANS-MASTI Najgore masnoće. To su takozvanetrans-masti. hormon odgovoran za skladištenje masti U našem organizmu. biljna pavlaka.Problem nastaje kad se izbegava doruĉak ili se uzima veoma malakoliĉina hrane ujutru. IAKO JE OPTIMALNO 4 !Naši mišići su osnovna mašina koja sagoreva mast. rafinisana ulja (ona kojase najviše koriste) itd. Svaki višak ještetan. biljni sir. su:margarin. rafinisana ulja i margarini od bilo koje prirodnemasnoće. NAPOMENA: IZMEĐU OBROKA MORA DA PROĐE MINIMALNO3 SATA. Mehanizam nagomilavanja masnog tkivaDa bi formirale svoje rezerve. dok je i svaki veći gubitak tog tkiva loš jer. . dovoljno je uneti jedan zalogaj neke hrane. pre doruĉka. povezan je samnogim metaboliĉkim i hormonskim poremećajima i bolestima.. Šteta od uzimanja "grickalica" Za aktivirajući signal za luĉenje insulina uopšte nije potrebankompletan obrok.5 km/sat) je dao ubedljivo najbolje rezultate.Nauka kaže:mnogo su štetnije industrijski proizvedenetrans-masti. našem srcu i krvnim sudovimatreba najmanje 3 sata nakon buĊenja da postignu pun kapacitet.. koga luĉi naša gušteraĉa (pankreas). hormona. sve što se odnosi na stvaranje energijefunkcioniše perfektno sve dok je naš dnevni ritam normalan. Brzi hod (5. višestruko se iskoristi i uskladišti kao masnoća. biljni šlag. Ceo ovaj postupak je dirigovanod strane glavnog dirigenta:insulina.Najbolje vreme za vežbu je ujutru.

Upravo ova energija leĉi karcinom ili.koje regulišu sve vitalne funkcije. Današnjih se dana mnogo govori o imunološkoj zaštiti . ovi proizvodi na svetskomnivou donose milijarde dolara i industriji niko ne bi nadoknadioizgubljenu zaradu ako bi uveli nešto novo. te zatospada u omega-9 masne kiseline). . danas priznato. važne u regulacijimetabolizma i proizvodnji energije.Ujedno.ali to nisu vitalne masnoće nego ĉine unakrsnu mrežu s masnimkiselinama. elementi u tragovima (minerali) itd. ta kombinacija (laneno ulje i mladi. nemasni sir)"privlaĉi" kiseonik i stvara rezerve koje su jednako važne i zarekonvalescente i za sportiste. autoimune bolesti. najtežih bolesti kao što su: kanceri. stvaraju lipo-proteine i donose organizmu energiju koja je kljuĉni element uleĉenju. Osoba kojoj nedostaju esencijalnemasnoće ne može apsorbovati oleinsku kiselinu. Masna kiselinasadržana u maslinovom ulju ne smatra se vitalnom masnomkiselinom.Vitamini.odnosno. Masti su. bez obzira da li je to ulje suncokreta ili lana. tada ova ulja mogu dati pozitivnu jodnu vrednost.Ako ulja.Uljno-proteinska ishrana.. srĉani udar izastoj srca i svi oblici reumatizma. te su visoko štetne za metabolizam masti i za ĉoveka suvisoko toksiĉne.suprotstavljaju nakupljenim toksinima u svim tkivima. potrebno je znati da se visokonezasićenemasne kiseline (poput onih koje nalazimo u lanenom ulju). tretiramopregrejanom parom. najveći udeo ima oleinskakiselina sastavljena od 18 atoma ugljenika u kojoj postoji samo jednanezasićena veza (kod devetog atoma ugljenika od kraja lanca. Masne kiseline iz lanenog ulja u kombinaciji sabelanĉevinama iz mladog sira (0% masti). usvim supama iz kesice i svim konzervisanim namirnicama. Masne kiseline s 18 ĉlanaka (ugljenikovih atoma) su najvažnijemasne kiseline. ne pomažubolesniku ako su mu naškodile konzumirane krive masnoće.Ukoliko se visokoaktivne prirodne masti zamene masnoćama kojesu se veštaĉkim putem promenile i oslabile oksidacijom (trans masti –rafinisana ulja i margarini) stvaraju se glavni preduslovi za većinubolesti koje danas poznajemo. ĉak spreĉava njegovonastajanje.Kad su u pitanju masti. zapravo. višenego bilo koja druga hranjiva supstanca. usklaĊena sa Hrono ishranom.Masnoće su tvari koje upravljaju svim životnim pojavama. u industrijskoj proizvodnji masti iulja.esencijalne masne kiseline jedini su delotvoran imunološkifaktor. nemasnog sira).Vitalne nezasićene masne kiseline.. rast i apsorpciju sunĉevihzraka. kombinacijadvostruko nezasićene linolne kiseline s trostruko nezasićenomlinolenskom kiselinom i posebno je dobro kombinirana u lanenimsemenkama. ali. ništa se do danas nije promenilo jer.Najveća nakupina elektrona nalazi se u kombinaciji linolno-linolenskih masnih kiselina u lanenom ulju.zaljudski organizam su naroĉito važne za rad mozga. neku zdravu masnoću.pokazala se izuzetno delotvornom u izleĉenju svih bolesti koje zvaniĉnamedicina proglašava "neizleĉivim". i prisutne su u ulju suncokreta i lanenom ulju a . Ako postoji ovaj životni element tada nikakav tumor nećeda se pojavi.Ovo je poznato još od 1971.slanim grickalicama. arterioskleroza. Ovaj životni element je odluĉujući faktor u imunološkomsistemu. U maslinovom ulju.ona može sagoreti u organizmu samo ako su prisutnetakoĊer i esencijalne masne kiseline (laneno i suncokretovoulje)Kokosovo i palmino ulje (termiĉki vrlo otporna ulja) sadržepretežno zasićene masne kiseline i takve masnoće u organizmu lakšesagorevaju ako su prisutne i esencijalne masne kiseline (laneno isuncokretovo ulje)."masna" jetra. zapoĉinju od lanca s18 ugljenikovih atoma. ukombinaciji sa kvalitetnim belanĉevinama (iz mladog. brzoj hrani.

dolazi doporemećaja u radu celog organizma i bolesti.ishrane Eliminacija doruĉka je najteži mogući prekršaj u ishrani jer. Ako ujutro preskaĉemo obrok.Francuzi za gojaznost kažu: "Bolest koja oduzima sreću" . već ukljuĉuje ĉitavunjegovu porodicu i kompletno (privatno i poslovno) okruženje.koji poseduje "Anti Aging" centar. odnosno belanĉevine. Uz ovakvu ishranu. jedino jutarnji unos hrane aktivira masne ćelije da bezoklevanja ispuštaju iz svog skladišta masti i to vrlo intenzivno. neuro transmitera itd. dr Ane Gifing..Dokazano je da gojazni ljudi nisu srećne i zadovoljne osobe. ali osnovnu smetnju treba ukloniti. ukombinaciji hladno ceĊenog lanenog ulja i nemasnog kravljeg sira. Preporuĉuje se i lagana fiziĉka aktivnost (brzi hod) i izbegavanjestresa. blagotvornog delovanja Sunĉevihzraka.Ovisnost o ravnoteži kiselina-baza bit će uspostavljena samo onda kad višestruko nezasićene masnoće budu uspostavljene kaoprirodna osnovica vitalnih funkcija u krvi i limfi ljudskogorganizma. Pokušajmo da shvatimo da je gojaznost izuzetno kompleksna ipriliĉno teško izleĉiva BOLEST. hormona. naše telo nastavlja sa skladištenjemmasnoća. kao i kompletnog imunog sistema. Proteini-belanĉevine: naša baziĉna konstrukcija Proteini. . održavanje i popravak tkiva a takoĊe su osnovniizvor vitalnih supstanci: enzima. opet. Principi Hrono .Pokazatelji gojaznosti? OdreĊivanje realnog faktora gojaznosti može da omogući InBody720 analizator tela. telo poĉinje da razgraĊujesopstveno mišićno tkivo da bi obezbedilo rad srca i unutrašnjihorgana. preporuĉuje se i sunĉanje (ne preterano) ilisamo boravak na vazduhu (makar samo pored otvorenog prozora) –zbog aktivacije vitamina D i opšteg.kroz prirodnu opskrbu uljima prirodnih semenki pomoćuvišestruko nezasićenih masnoća. Ukoliko doĊe do poremećaja u ravnoteži. Sve ostale funkcije su važne iostaju bitne. snabdevaju telo amino kiselinamakoje obezbeĊuju rast.Ovakav pristup samo potvrĊuje da ravnoteža u ishrani dovodi donajbolje iskoristivosti energije koja je glavni stabilizator ravnoteže uorganizmu. jer je zabrinuto što nema novog unosa hranjivih supstanci. Rešenja su. Ukoliko ne unosimo belanĉevine. Ova bolest se ne odnosi samo na obolelog.

Ne broje se kalorije.Dokazano je : voće je pogrešan izbor za jutro.šećerna bolesti mnogo drugog.a testenina za veĉe. za 4 nedelje.8 kg). depresija. Svaka hrana kojupojedemo u pogrešno vreme skladišti se u obliku masnih naslaga. a ovi intervali su fiziološki.promene na koži. Kad pojedemo neodgovarajuću hranu uodreĊeno doba dana.astma. . trošimo sve postojećefiziološke rezerve organizma. Definicija Hrono . Nema ograniĉenja u koliĉini namirnica. vrtoglavica.migrena. javlja se umor.što znaĉi da je veliki izbor hrane na raspolaganju. trajno se gubi višak kilograma i nestaju problemi dijabeta. bolovi u zglobovima. zbunjujemo naše hormonske žlezde i tražimo odnjih da se aktiviraju i u vreme kad se one prirodno odmaraju. dolazi do nestanka tegoba i regulisanja povišenog holesterola. holesterola. za svakog samo njegov liĉni!Ukoliko dugo vremena unosimo hranu po pogrešnom rasporedu. Pogrešan izbor hrane prema dobu dana dovodi do stvaranjametaboliĉkog otpada i zatrovanosti ćelija organizma. zastvaranje masnih depozita itd.Veĉe je vreme kad telo prirodno skladišti mast.karcinomi. u to isto vreme. dolazi do upadljivog gubitka težine (najĉešće je to 6 . kod gojaznih.ishrane Primenom principa hrono ishrane.Pojedine namirnice se izuzetno lako vare u odreĊeno doba danadok za varenje neke druge. Postoji vreme za stvaranje energije ili potrošnju energije.hipertenzije itd. NAPOMENA: POSLEDNJI OBROK U TOKU DANA MORA BITINAJMANJE 1 SAT PRE ZASPIVANJA! Postoji li "Idealni jelovnik"? – Da ali. mi smo upravo dodali materijala našimćelijama da uskladište ekstra mast. triglicerida. Hrono ishranom.gojaznost. Ako uveĉeunesemo masnoće i šećere. nesvesni iodreĊeni su zapisom u našem genetskom materijalu i dobom dana. Izbacivanjem hrane koju ne tolerišemo.visokog pritiska i ostalih pratećih pojava gojaznosti.tegobe sa varenjem. bez ikakvemuke. Mali broj namirnica je zabranjen po režimu hrono ishrane.

Obavezno u njih dodajte sok od limuna(koji ostavlja bazni trag. direktno utiĉu na povećanje vrednosti lošeg holesterola. Unosom ţivotinjskih masnoća. sir. kakao. o d v i t a l n o g z n a ĉ a j a z a r a s t b e b e i razvoj mozga.Suve smokve.drgifing.antiaging-dijagnostika. ĉ o k o l a d a .O n o š t o n a m odmaţe je sledeće: pivo. borovnice.B e z t o g u n o s a . jer on je. kao što je već reĉeno). ribizle. o kome je ovde reĉ Za poboljšanje imunog sistema birajte biljne ĉajeve koji su bazni ane voćne ili crne. kukuruz. odnosno. o r a s i . k e ĉ a p . kikiriki. aminokiseline i ostalo. celer.T e r a p i j a p o v i š e n i h v r e d n o s t i h o l e s t e r o l a p o d r a z u m e v a p r a v i l n u kombinaciju preparata kao što su: Omega 3. k u p u s . šunka itd). o d n o s n o l o š e g holesterola.rs . su samo neke od "baznih" namirnica koje nam pomaţu u borbi protiv infekcija. Malo o holesterolu? Majĉino mleko sadrţi visok nivo holesterola. . š e ć e r . c r n i i b e l i l u k . C vitamin uobliku natrijum askorbata . kupine. k a f a .k r a s t a v a c . poznatog kao loš holesterol. jetri dajemo gorivo da sintetiše više HDL. b r u s n i c e . j a b u k e . š a r g a r e p a . b r o k o l i . selen. soĉivo. kajmak. E vitamin. Povećanje šećera u krvi d o v o d i p o p o v e ć a n j a v r e d n o s t i L D L holesterola. zaj edno sa z a s i ć e n i m m a s n o ć a m a i z m l e k a . Jutro je idealno vreme da unosimo više masnoća ţivotinjskog porekla (jaja.com www.Program ishrane. Dokazano je da preskakanje doruĉka i uzimanje grickalica izmedjuobroka. sveţ peršun. šljive. dobrog holesterola. koji su kiseli. k a j s i j e . Coca Cola. sušene masline. maslinovo ulje.KAKO POSTATI I OSTATI ZDRAV . m a j o n e z .PROGRAM HRONO – ISHRANE Savetovalište za ishranu i Anti Aging Medicinu MALA ŠKOLA FIZIOLOGIJE (kako postati i ostati zdrav) PROGRAM HRONO – ISHRANE ( ZA POĈETNIKE ) dr Ana Gifing www. o n a s i n t e t i š e m n o g o v i š e L D L . senf i drugo.

i z j a v a d r P e t e r a R o d ţ e r s a . aspartam k a o z a s l a Ċ i v a ĉ . Insulin ima ulogu kljuĉa za propuštanje šećera u svenaše ćelije.Znaĉi. dobija sve više smisla .S v a k i u n o s h r a n e p o d i ţ e n i v o š e ć e r a u k r v i i t i m e a k t i v i r a pankreas da izluĉi insulin kao medijator procesa iskorištavanja šećera. Brzi hod je najbolji vid fiziĉke aktivnosti. Na ţalost. P a t r i c k H o l f o r d .Jedna velika studija u Velikoj Britaniji. Nakonšto je dokazana direktna povezanost ovog šećera sa nastankom vrlo v i s o k o g holesterola. bubrezima. med.Nešto o šećeru. raĊena na nekoliko hiljada dece školskog uzrasta. insulin se nakuplja u krvi i to je prvi simptom oboljenja. rezultati mogu izostati. krvnim sudovima perifernih organa. Zašto postajemo glupi kad jedemo slatkiše? V e o m a p o z n a t i b r i t a n s k i n a u ĉ n i k . kolaĉi. K a d n e m o ţ e d a p r e d j e u ćelije i preĊe u energiju. Ovo je ujedno i procenatfaktora rizika za nastanak ozbiljnog poremećaja metabolizma šećera. ali ineverovatan porast obolele dece od tumora na mozgu. Vremenom. svaki 4 . neminovno nastaju oštećenja na nervima. nivo inteligencije je niţi za 25 poena (što je stvarno veoma loš rezultat!!!)T a k o .C o c a C o l a j e zaslaĊena rafinisanim kukuruznim sirupom.Glukoza. uskladištena u jetri i mišićima u obliku glikogena. malo o šećernoj bolesti Šećerna bolest je poremećaj metabolizma koji k a r a k t e r i š e dugotrajno povećanje šećera u krvi a nastaje usled poremećaja luĉenjahormona insulina. U k r v dolazi iz hrane (od ugljenih hidrata) i iz jetre. u z r o k o v a o j e u A m e r i c i pojavu nekoliko hiljada novih dijabetiĉara u deĉijem uzrastu. kompanija je uvela novu vrstu – " Z e r o " i predstavila ga kao veoma zdravu varijantu.šećer prţi mozak! 25% "zdravih" ljudi ima neki oblik poremećaja aktivnosti insulinabaš zbog nekontrolisanog unosa slatkiša.ti potencijalno zdrav ĉovek ima rizik da razvije ozbiljna oštećenja organizma usled unosa hrane koja sadrţi proste šećere. osnovni j e i z v o r e n e r g i j e z a l j u d s k o t e l o i s l u ţ i k a o " r e z e r v a e n e r g i j e " .P o j a v a d i j a b e t a z n a ĉ i d a g u š t e r a ĉ a n e u s p e v a d a p r o i z v e d e dovoljno insulina i omogući da sav šećer koji unesemo preĊe iz krvi um i š i ć e i d r u g e ć e l i j e k o j e p r a v e e n e r g i j u . oĉnomdnu. itd. jer u protivnom. . rafinisani musli. o b j a v i o j e n a desetine struĉnih tekstova o veoma lošem uticaju takozvanih prostihšećera u ishrani (beli i ţuti šećer. R e g u l a c i j u v r e d n o s t i h o l e s t e r o l a m o ţ e m o o ĉ e k i v a t i v e ć n a k o n mesec dana primene Hrono Ishrane. p s i h o l o g a s a u n i v e r z i t e t a u Bristolu. pokazala je da u grupi dece koja nekontrolisano jedu slatkiše i sve vrste prostih šećera. u proseku.Obavezna je veća fiziĉka aktivnost. slatki napici itd).

popili ste desetak kašiĉica šećera u kafeinu. i uţina ima svoj posebni "tajming"... pre svega utiĉe na povećanjefaktora rizika za nastanak srĉanih bolesti. znaĉi. glad. Priĉa ouspešnosti/neuspešnosti ove dijete je u drugom delu teksta . preoblikovanje tela paĉak i nestanak celulita (ukoliko ga imate)! Hrono dijeta . A šta je to dr Delabos otkrio? Pa. a smanjeno stvaranje testosterona. svaki put kad pojedemo nešto slatko!! Hrana jako bazne reakcije: preporuka – što više jesti Hrono dijeta Mnogi su nam se obratili sa pitanjima vezanim za hrono dijetu i iskustvima sa istom.. muškog polnog hormona . poĉnimosa malo teorije: Ko je "izmislio" hrono dijetu Francuz A Delabos je još davne 1986.gubitak na teţini.osim pada libida i smanjenja muţevnosti. Smanjenjeteţine.P r e m a n e z a v i s n i m i s t r a ţ i v a ĉ k i m c e n t r i m a . godine postavio osnove hrononutricije a njenrazvoj teĉe do današnjih dana. osim kada je doruĉak u pitanju.Statistika je neumoljiva. lako razumljiv prikaz dijete i njenog sprovoĊenja. testirao na dobrovoljcu u periodu od 21 dan. Osnovno pravilo koje treba daodmah upamtite je: ugljeni hidrati i proteini se. Rizik za pojavu šećerne bolesti je naroĉito visok kod osoba koje imaju masne naslage u predelu struka i stomaka. pirinaĉ i sl.. Znate li koliko je tou gramima? Celih 150 grama! Najĉešći simptomi dijabeta su: ĉesto i obilno mokrenje.5 kašiĉica šećera. ne jedu u istom obroku! A evo i ostalih informacija šta treba da radite na Hrono dijeti:Za doruĉak: Jedite ţivotinjske masti i integralne ţitarice (integralni hleb. ţeĊ. a pre svega dijabetesa. Raĉunajte! Svaki put kadpopijete malu konzervu Koka kole. naravno. d o k a z a n o j e d a m a l a konzerva Koka kole sadrţi 9. popili stetridesetak malih kašiĉica rastopljenog belog šećera. jednostavno. traţili su jednostavan. Sledeća zamisao i obećanje istraţivaĉa koji su poboljšavali i razvijaliideju dobrog nam doktora Delabosa je da dijetalci na hrono dijeti ne samo da treba brzo da izgube teţinu već i da NIKADA ne osećaju glad! I kao šlag na torti kao dasve gorespomenuto nije dovoljno .hrononutricionisti obećavaju i dobrobiti ove dijetekoje nisu male: generalno popravljanje zdravstvenog stanja. a pre svega ovih naslaga je od vitalnog znaĉaja za zdravlje. imate malo znanja o namirnicama .)Prema Delabosu. ţ e n s k o g p o l n o g h o r m o n a .1) imajup o v e ć a n o s t v a r a n j e e s t r o g e n a . Ovo.jedna vrsta namirnica je primerena za doruĉak adruge za ruĉak i veĉeru. Uvek moramo da mislimo na to šta radimo našem telu. utrnula stopala itd.jer za poĉetak.Tim Dijeta. povećanja krvnog pritiska i mnogih metaboliĉkih poremećaja. da nijesvaka hrana za svaki deo dana . Kod nas se ĉesto pije i preko 1 litar ovog pića. 9 3 % m u š k a r a c a k o j i i m a j u m a s n e naslage na stomaku (WHR – odnos struk/bokovi više od 1.Net-a ne bi bio to što jeste da celu dijetu nije sveo na najmanju mogućumeru i. naše telo luĉi dovoljno . umor/slabost.veoma lakoćete usvojiti (moţda i zavoleti) ovaj novi naĉin ishrane.TakoĊe.pre svega mozgu.praktiĉna primena Ukoliko ste ljubitelj moderne kuhinje. zamagljen vid. Zvuĉiinteresantno. Naravno.

puter. Obilan i bogat doruĉak omogućava da ste manje gladnitokom dana.Bobiĉasto voće (borovnice.proja.. dinstati još dok ne omekša).4. testenine. divljaĉ. RUCAKOD13-15 BELO MESO I LIMUN.konzervirana i sveţa riba.PUNJENA PAPRIKA BEZ PIRINCA.PROTEINI -sir. piletina. sira i jaja. svevrste brašna. kikiriki puter. zelena salata sa balzamikom i zaĉinskim uljem je odliĉan prilog. ova kombinacija neće izazvati porast teţine. ovas.med ili 30 grama tamne ĉokolade .heljdin.Bijela riţa. kobasice i sireve.krompirima isl.Grejp.riba.paradajz.. mleko.pilece grudi.Voće (osim jabuka. orasi.zitarice. Ili neko voće saniskim glikemiĉkim indeksom DORUCAK Zitarice. nakon ovakvog obroka imaćemo unarednih 24 sata par stotina grama manje.Za ruĉak: Jedite uglavnom proteine (ţivotinjske ili druge). školjke.Heljda.Brokula. SKROB -krompir.grilovanobelo.hleb razani . kupine i sliĉno).belanca.Kruške.limunom. tofu sir..Kupus.rendanasangarepaIcelerkaosalata.KUPUS I JUNETINA. paradjzom.meso.Sojino mlijeko. trešanja. kukuruz.zumance. crveni i zeleni). višanja. lisnata testa. jaja.zelenasalata.-U jednom obroku treba konzumirati samo jednu namirnicu bogatu skrobom. zelena salata. doći će do procesa fermentacije .banana.Smokve. datulja i mogranja) obazire mnogo na kalorije.jaja.-Treba izbegavati unos orašastih plodova i mesa.sirevi.ili cokolada. ćuretina. jaja. jaja i mleka isl. ne treba jesti u istom obroku sa narandţama. ananas.vocna salatailisuvesmokve VECERAOD19-20h Belanca. ili jaja i mesa. sve vrste ţitarica (jeĉam. UZINA2SATAPOSLERUCKA Voce. Ali.Pileće belo meso sa paprikom i belim lukom (pileće belo. par ĉenova belog luka.grasak. nakon 10 min.BIFTEK IPECURKE. najboljelako pareno i/ili u obliku sveţe salate.3.psenica.riba.hrane koja blokira luĉenje estrogena:Ananas. Sve je dopušteno osim šećera i voća jer se suviše brzo razgraĊuju.soja u zrnu.sunka.naranĉe.pasulj.PASULJ I SALATA. Paradjz se moţekonzumirati sa lisnatim povrćem i masnom hranom.grIlovanopovrce.Dinje. ananasom-ukoliko se u istom obroku dţem. BELANCEVINE.mlevenajunetina. med. biljne belanĉevine (odrezak od soje)u istom obroku nemojte jesti krompir. već naprotiv.Kukuruz. nadev od . proso. Dakle istog sastava…-meso.Testenina sa paradajzom i bosiljkom.hleb.sardine.kukuruz.maline.MUSLI.puter. masni obrok uz hleb. malo radiĉa imalo rukole. mleko od soje. ili mešavina više raznih salata (hrastov list. paradjz idrugo oporo voće. slatko voće konzumiraju sa ţitaricama.dinstanja dodati par crvenihbabura iseĉenih na komade.enzima koji razgraĊuju masti i proteine kadase probudimo.jaja. pirinaĉ.mladi sir.šunku. narandţe.nešto više od dve supene kašike.Luk. heljda).Citrusi(limun.smokve. i neko povrće.Tikvic e.integralni. sir i sl. mahunarke (sve osim soje).PASTRMKA I KARFIOL.). Dva puta nedeljno moţete za ruĉak jesti inamirnice koje sadrţe ugljene hidrate i to sa povrćem.PILETINA I PAPRIKA..kajmak.BLITVA.KARFIOL. riţu ili hleb i limun. nikako proteine i ugljenehidrate u istom obroku!Popodnevna uţina: Jedite malu koliĉinu biljnih masti: masline.pirinac. Paradajz ne bi trebalo kombinovati sa skrobom.kiselomleko. pa doruĉak moţe da bude bogat.SALATE U IZOBILJU.pomelo. sve vrste crvenih mesa.kruske. mesa i mleka.SPANAC. sira i orašastih plodova.

prokelj. naliti vode do polovine visine babura. kupus salata (pola kg šampinjona. naliti sa umućenim jajetom i malo kiselepavlake i zapeći u rerni).itd. so. Meso iz supe sa senfomili renom uz salatu. zaĉini. majĉina dušica. grilovano povrće.7. dodati so i zaliti sa belim vinom. razlika u varenju jeznaĉajna.8. ili se prodinsta neko od povrća-brokoli. paprika itd.patlidţan. ovo jelo se lako vari zbog dodataka paprike i luka. ĉen belog luka. mleveno meso prodinstati na luku ili praziluku. za one kojji imaju idealnuteţinu. luk crni. biber. juneći ribić.kad provri dodati povrće i slaninu. posoliti.Pastrmka i kuvani karfiol (zaĉinjen samo sa malo belog luka). paradajz salata sa krastavcem. poklopitii ostaviti na laganoj vatri oko pola sata. zaĉiniti i dodati malobibera.obavezno dodati malo zaĉinskog bilja. umešatisoĉivo-zeleno. kuvati još 30 minuta na laganoj vatri. ĉašu belog vina.kuvane krompire oljuštiti i iseći na kolutove. iseckati malo slanine. zaĉinjena sa pola ĉaše slatke pavlake. slaninu proprţiti. pa je ova kombinacija sa krompirom dozvoljena). ćuretinom i ribom ne blokira u potpunosti aktivnostdigestivnih enzima. Pljeskavica. perĉun itd). eventualno mogu umusto pavlake koristiti punomasno kiselo mleko. samo dosta sveţeg peršuna.Soĉivo u crvenom vinu (iseći povrće.14. u dobijeni sos vratiti piletinu i još malo dinstati). red mesa.Juneća supa (jedostavno za pripremu. dodatilimunov sok. crni luk.6. kuvati dalje). peći oko pola sata u rerni. Ovo jelo je malo teţa kombinacija. dodati malo soda bikarbone-jedna kašika.10.Šnicla sa povrćem i salatom (moţe i krmenadla. na crnom luku izdinstati peĉurke iseckane nalistiće. spanać). testenina sa mladim povrćem (meso iseĉeno na krupnekocke ispeći sa svih strana. šargarepu i praziluk iseći. Aromatiĉno soĉivo (crni luk. dodati nekoliko glavica belog luka krupno seĉenog.Piletina sa limunom (pileće belo. posebno se griluje mešavina povrća (tikvice.musaka od peĉuraka. Iako je kombinacija mesa. dinstati na ulju. karfiol.Primeri ovog jelovnika govore u prilog tome da ovaj program ishrane ne podrazumeva . jedan iseckan paradajz. 300 grama krompira. završiti sa paprikom. pa kuvati još 15 minuta). izmeĊu babura staviti drugi seckani paradajz. dodati paradajz i zaĉine-tamijan. jer kombinacija pavlake i mesa nijeodgovarajuća. 2 paradajza. grašak. biber. ali pirinaĉ svakako ne treba kombinovati sa takozvanim jakim mesima). zelena salata sa zaĉinima. aleve paprike. prikraju umutiti nekoliko jaja sa malo brašna i jednim jogurtom 100 g preliti paprike i još desetak minuta ostaviti da se zapeĉe(jaje je kombinacija skroba-ţumance i proteina koji ne opterećuje –belance. dodati vode i kuvati. tamijan. akoo "MORA" test intolerancije na hranu dozvoljava upotrebu svinjetine).Punjena paprika bez mesa (10 babura. malo vode i nadevom punitibabure. u plahu reĊati red krompira. dodati so. izvaditi semenke i posoliti ih unutra. moţe se garnirati sa malo kuvanog pirinĉa (pirinaĉ sa piletinom. lovor. mleveno juneće meso.15.pobiberiti i dodati seckan peršun. u supu ne dodavati testenine. Kad musaku ne pravimo sa pirinĉem i mesom..11. naulju se isprţi izlupana šnicla. peći u rerni na oko 150 stepeni.13. ukusno i zdravo jelo) veza zeleni. mlade šargarepe. odliĉno je uz ovo jelo dodati ibrokole i prokelj.9. Ovo jelo ne smeju jesti osobe koje imaju prekomernu teţinu. ali je veoma ukusno i moţe biti na trpezi povremeno.Ĉorba od karfiola ili brokola.12.narendati krompir i dinstati ga na luku dok ne omekša. preliti sa umućenim jajima i kiselom pavlakom. zeleno soĉivo zaliti crvenimvinom-na pola kg ide oko 5 dl. salata (iseckati sitno dve glavice crnog luka i dva ĉena belog luka. okopola kg sjediniti sa lukom. ostaviti da odstoji u friţideru dvasata. šargarepu. Umesto kuvane šargarepe. jaja i pavlaketeška. oprati babure. peršun. malo pileće supe.balzamika. pola kašiĉice senfa i zaĉinskog ulja)-što manje sirćeta!5. salata. dodati juneće supee ili vode. posluţiti rendanusveţu sa limunovim sokom ili kupus salatu. redšampinjona. izvaditi meso i u tiganj staviti beli luk. malo vode dodati. prodinstati. od amse oblikovati pljeskavie nauljenim rukama i peći na roštilju ili tiganju). dodati povrće i dinstati oko 3 minuta. poreĊati u posudu red iseĉenih paprika. 400 g krompira.musaka od paprika (paprike ispeći u rerni i oljuštiti.

Evo i uţineUţinamalo slatkog zadovoljstvaKako funkcioniše naš metabolizam u popodnevnim satima: najniţi je nivo izluĉivanja insulina. ili samo dinstanimpirinĉem na luku. ali jeukus gorak.Kada biramo voće. odnosno ĉine našu krv baznom. pa kako je riţoto sapeĉurkama dobar izbor tako je i biftek sa prilogom od peĉuraka dobar izbor tako je i biftek sa prilogom od peĉuraka.Idealno vreme za ovaj meĊuobrok je izmeĊu 16 i 18 ĉasova po zimskom raĉunanju vremena. posebno jevoditi raĉuna o dobrim i lošim kombinacijama!Ne treba zaboraviti sve vrste peĉuraka. badem. Poznato je da osobe koje imaju hroniĉni problem sa slabijim imunitetom piju dosta kafe. kafa. mi smo obavili svešto treba u cilju da budemo zdravi i da funkcionišemo dobro. a ovo troši našu ukupnu energiju.Ovo je vreme za unos vlakana (koja će nas zasititi u toku ĉitave noći) i plonezasićenih kiselina (masne ribe. kao što su skuša.. integralni kekssa ĉokoladom ili sušenim voćem.neka ozbiljnija ograniĉenja. niti mleka u prahu. voćna salata sa šlagom od slatke pavlake itd.Kratka napomena u vezi sa kafom: Kafa napravljena kao napitak ima kiseli pH. odnosno izmeĊu 17 i 19 ĉasovapo letnjem raĉunanju. Veoma tamna kafa ima manju kiselost. one se mogu kombinovati i sa mesom i sa ugljenim hidratima. Veĉera-poĉinje odmor Uveĉe zapoĉinje period odmora organizma. tuna i druge). ali ko je ne voli. pirinĉano.Ako je ovaj meĊuobrok bogat i ugljeno hidratnom energijom i Omega 3 polizasićenim masnim kiselinama. opet je pametno birati prema brzini kojom uneto voće podiţe nivo šećera u krvi.. jer naš organizam nema mogućnost da se bori sa teškom ili obilnom hranom kojupojedemo uveĉe. kao izvor vlakana. koja nisu skrobna). uveliko se sniţava nivo kortizola.Veĉernji obrok treba da bude lagan. biljni ili voćni ĉaj.Suve smokve suidealna zakuska.Da bismo spreĉili ovaj utrošak proteina.Punjene paprike su daleko jestivije i ukusnije ukoliko ih punimo ili samo sa mesom dinstanim na luku.Mleko u prahu (svaka vrsta mleka-kravlje. dobro je u popodnevnim satima pojesti nešto slatko. jer imaju veoma visoku pH vrednost. moţe da pojede i mleĉnu.lubenice! Sad pomislite šta radimo svom organizmu kad uveĉenakon dobre veĉere pojedemo para velikih komada ovog slatkog otrova. ovo vaţi za sva poznata domaća jela u kojima se inaĉe kombinuje pirinaĉ i meso (sarma). a mozak dobija dodatnuenergiju za funkcionisanje. a totalno smanjeno izluĉivanje nekih drugih enzima za varenje. hormona budnosti. tada bi trebalo da unosimo brzešećere koji su izvor brze energije. Što znaĉi da je idealna vrsta namirnica sledeća: voće. pa je ĉesta pojava da se fiziološkim putempremeštaju i koriste zalihe proteina u cilju kompenzacije enegije za pravilan metabolizam. ĉokolada(preporuka je crna. voćni jogurt..Kafu ne bi trebalo da pijemo sa dodatkom mleka.Sve vrste napitaka su dozvoljene-voćni sokovi bez dodatog šećera. ukoliko ima stabilozovanu trajnu telesnu teţinu). lešnik.povećano je luĉenje nekih digestivnih enzima. ovseno itd) se u tehnološkom postupku proizvodnje praha pretvara u namirnicu koja je potencijalno štetna za naš organizam. Posebno obratite paţnju naglikemijski indeks veoma omiljene poslastice. time spreĉavamo trošenje proteina i relaksiramo organizam.Poĉinje period regeneracije ćelija i stvaranje novih ćelija. pa je preporuka da se ograniĉi unos ovogukusnog napitka na najviše dve šolje. a moţe se dodati mala koliĉina šećera fruktoze ili sojinomleko. obavezno ih treba jesti . a zapravo povrća. svi organi rade maksimalnomsnagom. nivo insulina je nizak.losos. Imuni sistem se aktivira i zahuktava. Mnogo kafe moţe dovesti naš organizam u stanje sniţenog imuniteta. Idealna hrana zaveĉeru je izbor lakih proteina i salate (kao i nekih povrća. sojino. pa utiĉu na porast imuniteta.. Ovaj utrošak energije dovodi do zamora.

prokelj. Mleveno meso se posoli. formira se pljeskavica i tako se prţi. grašak). jer je nas organizam prilagodjen da samo ujutru moze dobro da vari i iskoristi tekombinacije. Testenina i slatkiši takoĊe nisu dobrakombinacija. ovo dovodi do taloţenja patoloških masnoća. posoliti i pobiberiti. dodati malo avokada ilidinje. meso i hleb. koja se ĉesto prave: šnicla s krompirom. teletina.dezert nikad za rucak. uljem i bosiljkom). jedino treba voditi raĉuna da vremeizmeĊu veĉere i spavanja ne bude kraće od jednog sata. malo iseĉene ljute papriĉice.3. na laganoj vatriprodinstati još 7-8 minuta. rendana šargarepa.Tunjevina sa mešavinom salata (hrastov list. baš nikad nepojesti desert odmah posle obroka.4. malo rukole. i kriške paradajza. mešavina salata. Prioriteti u dnevnom rasporedu obroka su na dorucku i rucku koji se najcescezanemaruju. Sve salate su odliĉan prilog. doda se malo kisele vode dapostane rastresito.sa sezonskim salatama prelivenim hladnoceĊenim uljima. servirati sa mešavinom salata). jer je on najvazniji orbok. jer se ĉesto dešava da se izostavljen obrok uveĉe nadoknadi povećanim unosom hrane.grilovano belo meso (pileće ili ćureće). a ne odmah posle njih. zelena salata. kao i meso u kombinaciji sa testeninama. belancevine i spororesorbujuce ugljene hidrate (zitarice).voce jutru nikad! ne izostavlja se dorucak. špagete s mesom. uvećanje gornjeg dela ruku kod ţena itd).Riba list u pomorandţinom soku. koju u manjim koliĉinama moţemo jesti u veĉernjim satima). koja su bogatapolinezasićenim masnoćama. ispeći na grilu ili u tiganju.2. piletina ili junetina=. Osobe obolele od raka debelog creva navode da su uzimalemeso s hlebom ili krompirom. jer se u snu usporava metabolizam.Idealno vreme za veĉeru je oko 19h. belo meso zaliti sokom limuna (veoma je ukusno i kad se zalije sokom odpomorandţe). Slatkiše i voće treba konzumirati izmeĊu glavnih obroka. idealan dorucak treba da sadri masti. taj obrok ne bi trebalopreskakati. zaĉinjeni samo sa malo belog luka. jahaće pantalone. tunjevina ili kuvana jaja (samo belanca)sa izborom od dve ili više sveţih salata. kao i za nastanak telesne figure koja neodgovara našoj baziĉnoj konstituciji(uvećanje stomaka. saltu preliti balzamikom. dodati mladi luk iseĉen na kolutiće. Kako je ruĉak takozvano punjenje baterija. slata od blitve. ohladiti i iseći na tanke reţnjeve. zelenu salatu oprati i iseći namanje komade. musaka od krompira) banana i jogurt. što manje). soja. radiĉ. savetuje doktorka.Grilovano povrće (plavi patlidţan.6. mada su moguća i veća odstupanja na kasnije vreme. ali je uredu povremeno imati ovakve obroke. jasno je da ovo nije "lagana kombinacija hrane". mešavina salata (filete lista ispeći i preliti sokom od pomorandţe.Dtugi izbor. brokoli.Burger od mlevenog mesa (ćuretina.7.Meso je moguće zameniti proteinima iz biljaka (pasulj.U pogrešne kombinacije ubrajaju se mnoga ukusna jela. Primeri jelovnika za veĉeru: 1. ali i ozbiljnih oboljenja nakondugogodišnjih grešaka u ishrani.Riba oslić fileti. paprika itd). zadnjice. toliko je akcentovanje naveĉeri odluĉujuće za neuspeh mnogih dijeta.Prema ovom rezimu ishrane mogu se jesti sve namirnice.Pileća salata sa avokadom (ili dinjom.5. pobiberi. sirevima i mahunarkama i one u mesu ne idu zajedno. isto tako dobar za veĉeru je sledeći: grilovana piletina/ćuretina. Ruke se premaţu uljem.Koliko je preskakanje doruĉka odluĉujuće za pojavu brojnih metaboliĉkih poremećaja u organizmu. zaĉinjenih sa balazamikom i hladnoceĊenim uljima.Za ruĉak treba uzimati belanĉevine ţivotinjskog ili biljnog porekla.pazljivo se bira vreme obroka i vrste namirnica koje unosimo jer tako ne dolazi do skladistenja masnoca u odredjenim zonamatela i time se oblik tela za kratko vreme menja.Jedna ĉaša crvenog vina je idealna za varenje (ukoliko nam obrok nije saĉinjen od ugljenih hidrata). mnogi enzimi skoro prestaju da seluĉe i sva hrana ostaje nesvarena dugo vremena. povrće kao izvor sporih šećera i vlakana i nikad.Testo uveĉe – nikada!Uveĉe se moramo prebaciti na racionalniji biološki .ali u odredjeno vrme i prema odredjenom rasporedu.Belanĉevine prisutne u mleku. meso i testenina(lazanje.

Vreme izmeĊu veĉere i odlaska naspavanje ne treba bude kraće od dva sata. zaĉina i soli po ukusu i preliti neutralnom pavlakom. Pre svega su tu preparati koji olakšavaju jetrirad. posoliti iostaviti da omekša.Neophodno je odmah po dijagnostikovanju hiperholesterinemije uvesti programsuplementacije.moţe ibeli luk i šta imate od semenki(lan. aminokiseline idrugo.aminokiseline koje omogućavaju stvaranje dodatne energije. E vitamina. som). jeste jutro. opet malo alevepaprike.* Zabranjen je unos svih pića koja sadrţe veštaĉke zaslaĊivaĉe.Moţe kaonamaz. losos. biljni šlag.Ni uz najbolji dijetetski reţim. zatim razni vitamini koji uĉestvuju u metabolizmu. odnosno. zaĉinjenih balzamikom i hladno ceĊenim uljima. minerali koji pomaţu enzimskeaktivnosti i drugo. C vitamina. izbaciti iz ishrane margarin. odredjuje se individualni reţim. izbor i doziranje preparata. Peći u rerni 30 minuta. izbor za veĉeru je sledeći: grilovana piletina/ćuretina.* Proteini i ugljeni hidrati se ne kombinuju u jednom obroku.so biber.-Svesti na minimum uzimanje namirnica koje su bogate hidrogenizovanimmasnoćama. kao što su skuša. Terapijapovišenih vrednosti holesterola podrazumeva pravilnu kombinaciju preparata kao što suOmega 3. selena. Rolovati belo meso u šnite od patlidţana u obliku sarmice i reĊati jednu dodruge. preko luka iseckanu sveţu crvenu papriku.malo sira. pa pripremati sutra. Plavi patlidţan iseći na šnite. To je vreme za unos vlakana (kojiće nas zasititi u toku ĉitave noći) i polinezasićenih masnih kiselina (masne ribe.* Zabranjene su sve vrste grickalica izmeĊu obroka. vrednosti biohemijskih analiza ihematološkog profila. ĉesto ipak nije moguće ove vrednosti pribliţiti idealnim. Sve izmiksati. a idealno je ĉetiri sata (od 8 ujutro do 20 ĉasova). Idealna hrana za veĉeru je izbor lakih proteina i salate (kao i povrća) koji su izvor vlakana. da bi ga što lakše i s manje napora uskladištile. Koliĉina namirnica je po potrebi. Preko sarmica posuti malo aleve paprike i iseckani crni luk. ubaciti u secka ili blender: brokoli. tunjevina ili kuvana jaja (samo belanca) i mladi sir saizborom od dve ili više sveţih salata. delujući na izbacivanje toksina. grupe drugih antioksidanata. isto takodobar. a belo meso iseći na štapiće.model.* Slatko mleko nije hrana koja se lako vari i hrononutricija ga u potpunosti zabranjuje. hormon budnosti se mnogo manje luĉi i poĉinje da se proizvodi hormon sna) i po liniji manjegotpora one ţude za brzim šećerom. Tada je aktivnost enzima veoma znaĉajna i jedino ujutro ne postoji kompeticija tihenzima u varenju.Principi hronodijete* IzmeĊu svakog obroka trebalo bi da proĊe najmanje tri. a odliĉno Sarmice od plavog patlidţana i belog mesa Sastojci:plavi patlidţanbelo mesoglavica crnog lukasveţa crvena paprikaaleva paprikabiozaĉinso po ukusuneutralna pavlaka za kuvanjePlavi patlidţan moţete posoliti i uveĉe ostaviti u friţideru da prenoći. odnosno svaki pacijent bi trebalo da uzima odredjene prirodne preparate kojiutiĉu na regulaciju metabolizma holesterola. -Obavezno je uzdrţavanje od pića sa visokim procentom alkohola ili sadodatkomšećera i zasladjivaĉa. biljni sir itd.* Obavezno je jesti samo odreĊenu vrstu namirnica u odreĊeno vreme u toku dana. je i samotako za veĉeru. ĉak i poţeljna. jer je to vreme kad telo prirodno skladišti mast.susam.* Slatkiši se ne smeju jesti uveĉe* Hleb.Obavezna je veća fiziĉka .malo kiselog mleka.suncokret). Već u sumrak ćelijesu zamorene i „lenje“ (kortizon. Drugi. Vreme kada je kombinacija jedino moguća. jer i oni izazivaju povećano luĉenje insulina. bilo da je ruĉak ili veĉera u pitanju. Kiselo mleko i sir su dozvoljeni. testenine i skrobna povrća (krompir) jedu se najkasnije do 15 ĉasova.NAMAZ OD BROKOLIJA I SIRAObariti nekoliko cvetova brokolija i procediti.Na osnovu nivoa slobodnih radikala u krvi. teletina. Po ţelji mogu kuvana belanca ili šunkasitno.

razna skrobna 29 povrća. u takozvanim beta ćelijama. Ona jeuskladištena u jetri i mišićima u obliku supstance koju nazivamo glikogen. Ugljeni hidrati su najbolji izvor energije zaorganizam. Za proizvodnju energije telu je potrebna hrana. Nešto o šećeru. Nekim ćelijama (mišićne i masne ćelije) je potrebna pomoć da biprimile šećer iz krvi i iskoristile ga za stvaranje energije. Naravno. ovajodnos moţe biti idealan. najverovatnije ćemo višenaškoditi. je od velikog dijagnostiĉko –prognostiĉkog znaĉaja. a nakon duţeg vremena. pa se svaka vrednostpreko ove smatra lošim nalazom. Insulin.Nakon obroka. a koji sluţi kao"rezervaenergije". već za 4do 5 meseci. Osim što skladišti.aktivnost. aputem krvi odlaze do ćelija. Onima ulogu kljuĉa za propuštanje šećera u sve naše ćelije. Ako uzimamo preparate. Dabi ljudsko telo normalno funkcionisalo. jer uz dijetetski reţim i suplementaciju. dodatno odredjivanje ibiokapaciteta krvne plazme da prirodno neutrališe slobodne radikale. krvnim sudovima itd. Energiju ljudsko telo proizvodi ućelijama. predje iz krvi u mišiće i druge ćelije koje prave energiju. mi bez saznanja o ovimvrednostima. ne bi smo smeli da uzimamo ni jedan vitamin. Jetri je takodje potrebna pomoć zaproces skladištenja šećera u obliku koji se zove glikogen. ali pri ispravnom reţimu. a ne znamo nivo slobodnihradikala niti naš biokapacitet plazme za njihovu neutralizaciju. razne šećere i drugo.Regulaciju vrednosti holesterola moţemo oĉekivati već za tri meseca. Kad postoji šećerna bolest. pirinaĉ. Kad ovajšećer ne moţe da predje u ćelije i da se pretvori u energiju.Odnos HDL i LDL sporije će se regulisati. malo o šećernoj bolesti Šećerna bolest je poremećaj metabolizma koji karakteriše dugotrajno povećanješećera u krvi.5 mmol/L. Izvor ugljenih hidrata su namirnice kao što su brašno. a muškarci 3 sata. nakuplja se u krvi. rezultati mogu biti skromni.ukupniholesterol 7. a bezpovećane fiziĉke aktivnosti. voće. on nakon jednog meseca ispravnog reţima moţe iznositi 6.neminovno nastaju oštećenja na nervima. toznaĉi da gušteraĉa ne moţe da proizvede dovoljno insulina koji bi omogućio da sav šećer koji unesemo hranom.Nove preporuke za kvalitet sistematskih pregleda podrazumevaju da se uvedeobavezno odredjivanje slobodnih radikala. Brzi hod je najbolji vid fiziĉkeaktivnosti.Prvog meseca najĉešće se vrednost smanji za jednu jedinicu (ukoliko je na pr.Glukoza u krv dolazi iz hrane (od ugljenih hidrata) i iz jetre (rezerva glukoze izglikogena). masti i belanĉevine(proteini). a kamo li ozbiljne antioksidativnepreparate i sportske suplemente. a definitivno.5. oĉnom dnu.Prvi simptom oboljenja je povišen nivo šećera u krvi. visoko reaktivnepartikule koje razaraju naše ćelije. Za stvaranje energije potrebnisu ugljeni hidrati. potrebna mu je energija. Ţene bi trebalo da imaju 4 sata nedeljno fiziĉku aktivnost.5 mmol/L). hormon pankreasa sluţikao kljuĉ koji otvara ova pomoćna vrata i omogućuje šećeru iz krvi da uĊe u ćelije. Sama vrednost holesterola nemanaroĉito veliki znaĉaj u odredjivanju faktora rizika za nastanak bolesti bez odredjivanjavrednosti slobodnih radikala i c-reaktivnog proteina u krvi. nego pomoći našem organizmu. Već je reĉeno da jeinsulin veoma vaţan hormon koji se proizvodi u pankreasu.Biohemijske laboratorije i dalje prikazuju ranije zadate referentne vrednosti. Ćelijeprave energiju za svoj rad od šećera koji je pomoću insulina ušao unjih i ovaj processmanjuje nivo . a nastaje usled poremećaja luĉenja hormona insulina. Glukoza je osnovni izvor energije za ljudsko telo. ali overeference oĉigledno moramo shvatiti kao zastarele.Svetska Zdravstvena Organizacija je promenila stav prema vrednostima holesterola iranije postavljenu donju granicu od 5. ugljeni hidrati iz sistema za varenje ulaze u krv.20 mmol/L je spustila na 4. u bubrezima. jetra proizvodi male koliĉine šećera (proces proizvodnjenaziva se glukoneogeneza).

pojavljuje takozvani cross-linking fenomen. a sve tousporava misaone tokove. Vremenom se stvara pauĉinasta materijaizmedju više sinapsi. Kompanija je zato pokušala da dizajnira nov oblik – zero ipredstavi ga kao veoma zdravu varijantu.Dokazano je da se demencija javlja mnogo ranije kod ljudi koji konzumiraju većekoliĉine šećera. s druge strane fiziĉka aktivnost smanjuje nivo šećera. Jedna velikastudija u Velikoj Britaniji.psihotiĉnih kriza i samoubilaĉkih istupa. njihovo smanjenje remeti moţdane aktivnosti. aalkoholna pića sniţavaju nivo šećera. radjena na nekoliko hiljada dece školskog uzrasta je pokazala da jeu grupi dece koja nekontrolisano jedu slatkiše i sve vrste brzih šećera. osnivaĉ centra za istraţivanje mozga u Prinstaunu. zatim sledi izluĉivanje insulina kao medijatora procesa iskorištavanjašećera. med. Nakon podizanja ozbiljnetuţbe I suoĉena sa ogromnom . moţdani impuls spor. pa ovi vitamini brzo postaju deficitarni.taĉnije u sinapsama koje omogućavaju komunikaciju izmedju moţdanih ćelija (timeostvarujući misaone procese). psihologa sa univerziteta u Bristolu dobija sve više smisla – šećer prţimozak!Profesor Gerald Reaven sa univerziteta Stanford u Kaliforniji je došao do rezultatakoji daju veoma mraĉne prognoze. da terapija postaje nedovoljna. Zašto postajemo glupi kad jedemo slatkiše? Veoma poznati britanski nauĉnik Patrick Holford je objavio na desetine struĉnihtekstova o veoma lošem uticaju takozvanih brzih šećera u ishrani(beli i ţuti šećer.šećera ili voća itd). svaki4-ti potpuno zdrav ĉovek ima rizik da razvije ozbiljna oštećenja organizma usled korištenjahrane koja sadrţi proste šećere. Šećer u krviprolazi moţdanu barijeru.šećera u krvi. smanjuje inteligenciju i dovodi do rane demencije. rafinisane cerealije – musli sa dodatkom meda. kod ljudi u mozgu. Jedna kašiĉica šećera je već dovoljna da iskoristi našu Bvitaminsku rezervuu procesu metabolizma. Amerikanci su još pre nekoliko godina dokazali direktnu povezanost izmedju ovog šećera inastanka visokog holesterola. odnosno glukoze u krvi. Znaĉi. a u skoro 50% se javlja i upadljivo smanjenje inteligencije. Naţalost.Konzumacija šećera pogoršava bolest do te mere. a sama izjava dr peter Rogersa. 30 Coca Cola ima u svom sadrţaju rafinisani kukuruzni sirup kao zasladjivaĉ. Oni suizuzetno znaĉajni za nervne aktivnosti. vezuje se za belanĉevine sinaptiĉkih veza (komunikacionihkanala). Iz ovograzloga je.Dovodi do agresivnog ponašanja. Stres podiţe nivo šećera. dodati aspartam je uzrokovao pojavunekoliko hiljada novih dijabetiĉara u deĉijem uzrastu u Americi. upravo zbog nekontrolisane upotrebe slatkiša.kolaĉi. od depresije do shizofrenije. Svaki unos hrane podiţenivo šećera u krvi.DrCarl Pfeiffer. na poslednjem svetskom kongresu psihijatara. fobija. a novonastala veza se zove proteoglikan. Naime. 25% zdravih ljudi u proseku imaju neki oblikporemećaja aktivnosti insulina. Leĉenje depresije ĉokoladom i tortom jesiguran put u još veću depresiju!!!Poznato je da šećer u ishrani troši naše vitaminske rezerve i dovodi organizam ustanje razliĉitih avitaminoza. belanĉevinasti put postaje zadebljan. je dokazao da jeporemećaj metabolizma šećera uzrok za nestabilnost pacijenata obolelih od shizofrenije. dato saopštenje da je upotrebašećera u ishrani izuzetno loša za mentalne funkcije i apsolutno zabranjena kod svihpacijenata koji imaju neki psihijatrijski poremećaj. Poremećaj metabolizma šećera je prozvan i kao jedan oduzroĉnika nastanka ili pogoršanja mnogih psihijatrijskih bolesti. vraćajući ga na normalne vrednosti. Ovo je ujednoi procenat faktora rizika za nastanak ozbiljnog poremećaja metabolizma šećera. u proseku nivointeligencije niţi za 25 poena(ovo je stvarno veoma loš rezultat!!!)Dokazano je da se pri dugotrajnoj i obilnoj konzumaciji slatkiša.

Raĉunajte dalje sami! Svaki put kad popijete malu konzervukoka kole. Program Hrono ishrane je tako dizajniran da nikada ne dolazi do ţudnje za slatkim.Mi pogrešno verujemo da će nam u trenutku kad nam drhte ruke. Sladak ukus urina potvrĊivao je dijagnozu. Znate li koliko je to u gramima? Odgovor je 150! Ako popijemo 2 litra koka kole. pa insulinske injekcije. a u kasnijoj fazi bolesti potrebno je uvesti u leĉenjetablete. Dugotrajan unos brzih šećera (slatkiši. visok pritisak i povišene masnoće u krvi. Kad se kaţe upalni proces. IL-6 itd.Izazvan je aktivnošću imunog sistema organizma koji uništava ćelije sopstvene gušteraĉe -koje proizvode insulin (beta ćelije). poznato je da mala konzerva kokakole sadrţi ekvivalnet od 9. Termin "diabetes"znaĉi preterano mokrenje. pomoći neki kolaĉić. pojavu malignihbolesti – sve ovo. na ubrzano starenje.a naroĉito ukoliko jedemo uveĉe testo. a da nismo ni pomenuli koliĉinu kofeina pri tom. u ćelijama. popili ste oko 30 malih kašiĉica rastopljenog belogšećera.pojeli smo 300 grama rastopljenog šećera. Napreduje s vremenom. jer smo ubedjeni da nam je pao šećer i da je to jedini naĉinda nam bude bolje. pre svega mozgu. ali i samog mozga. nastanak šećerne bolesti.5kašiĉica rafinisanog šećera. voće. Pokušajte pronaći podatak (bar na jednojdeklaraciji na flaši) koliko zapravo coca cola ima šećera na 1 litar! Prema nezavisnimistraţivaĉkim centrima. Ako pri ovome postoji iistorija ove bolesti u porodici. umor/slabost.Dijabetes tip 2 se obiĉno polako razvija kod odraslih.Rizik za pojavu šećerne bolesti je naroĉito visok kod osoba koje imaju masne naslage upredelu struka i stomaka.Najĉešće su mnogobrojne greške u ishrani. odnosno gušteraĉei izazivaju nastanak šećerne bolesti. Oni namsvakako mogu nauditi mnogo više nego što smo verovali do sada.Smanjenje teţine.Uvek moramo pomisliti na to šta radimo našem telu.postoji velika opasnost od oštećenja perifernih nerava. vi ste popili zapravo desetak kašiĉica rastopljenog šećera u kafeinu.takozvani sugar craving syndrom se neće javiti ukoliko smo u regularnim razmacima imaliprave obroke.ţeĊ. kolaĉa. U prošlosti su doktori dijagnostikovali dijabetes probajući pacijentovumokraću. Upoĉetku se moţe leĉiti dijetom i veţbom. svaki put kadpojedemo nešto slatko! Neutralne namirnice: ne prave kiselost u telu .Opasna posledica slatkih otrova je pojava šećerne bolesti. ĉestog unosa slatkiša. med) ujutro i uveĉe. Simptomi dijabetesa:ĉesto i obilno mokrenje.Ova ţudnja se javlja u svakom sluĉaju zbog nepravilnih obroka. stres i loše ţivotne navike uzrok nastankadijabetesa tip 2. rizik je ĉak nekoliko puta veći.Preporuka je da nauĉimo da ne podleţemo primamljivim ukusima slatkiša.Masne naslage na stomaku su biohemijski veoma aktivne.Zapravo smo novim uzimanjem šećera. alkoholizam i stres ubrzavaju iscrpljivanje pankreasa.odštetom.gubitak na teţini .glad. Ova masnoća luĉi raznesupstance. a i mnogo drugih pojava je rezultat zapaljenske reakcije u organizmu.prekomerna teţina. ovom prilikom se misli na razvoj patoloških promena nakrvnim sudovima.zamagljen vid. itd). hleb ili ĉokoladu. koji su pravi takozvani hemijski medijatori za razvijanje upalnih procesa (CRP. Kod nas seĉesto pije i preko1 litar ovog pića. znaĉi. meda itd u tom trenutku napravili pravupatnju za našu jetru i pankreas i pogoršali smo metabolizam glukoze. Medicinski nazivza šećernu bolest je "diabetes mellitus". a kod ljudi koji obole. ili se poĉnemopreznojavati. kompanija je ponovo promenila formulacijui sad sepriprema oblik sa zasladjivaĉem po imenu stevia. a pre svega masnih naslaga na stomaku je od vitalnog znaĉaja zasvakog ko ima ovaj problem. a reĉ"mellitus" znaĉi med. Tipovi dijabetesa Postoje dve glavne kategorije dijabetesa:Dijabetes tip 1 se javlja u detinjstvu ili mladosti i insulin je neophodan u leĉenju.

suva kosa i koţa. JER MRŠAVIMO DOK VARIMOOVE NAMIRNICEPOVRĆE – koliĉine nisu ograniĉeneŠPARGLAMORAĈPLAVI PATLIDŢANTIKVABROKOLIPRAZILUK KUPUSZELENA SALATASVEŢA ŠARGAREPALJUTA PAPRIKAKARFIOLSVEŢA CVEKLASVEŢ CELERROTKVICECIKORIJASPANAĆPOTOĈNICAPARADAJZBELI LUKBORANIJAKRASTAVACROTKVALOSOSTUNASARDINEPILETINA – belo mesoĆURETINA – belo mesoZELENI ĈAJCRNI ĈAJ (koliĉina mora biti ograniĉena)51 . glavobolje. sem maslinovog. cigarete imaju veoma nizak pH. ćuretina49 Jako kisele reakcije:ŠTO MANJE JESTI !!! beli hlebkafa peciva od belog brašnapivo (pH od 2. a ne sa krompirom. NAMIRNICE KOJE TROŠE VIŠE KALORIJA ZA VARENJE NEGO ŠTO DONOSE IPREPORUĈUJU SE DA SE UNOSE ŠTO VIŠE.. celulit. krhki nokti..2) beli pirinaĉplodovi morasojino. mišićni bolovi i grĉevi.4 do 1. ĉir naţelucu. jagnjetina* kikiriki.5)ĉokoladagazirana bezalkoholna pićasladoledbrusnice junetina*. prekomerno stvaranje sluzi.nervoza.sistemska kandidijaza. hroniĉni umor. stvaranje cisti. gastritis. iritabilnost. belim hlebom. senf industrijskikokicešljive. itd.pavlakakiselo mlekoseme suncokretaţumance puter (maslac)sva ulja. svinjetina*..0)testenina od belog brašnaveštaĉki zasladjivaĉi (aspartam. pivom itd. veoma su kisele i stvaraju kiselu sredinu u krvii organizmu uopšteU simptome prekomernog aciditeta mogu se ubrojiti: nizak nivo energije. sinuzitis. pirinĉano mlekocrni ĉajkakaozasladjeni voćni sokovimusli sa dodatkom šećeralekovi * mesa i ribe treba obavezno jesti uz bazne namirnice. suve šljivekrompirintegralni pirinaĉvanilasojin sir keĉap domaćigušĉetinakukuruzni hleb školjkeulje od semenki groţdjapaĉetinaulje od suncokretaovaszasladjeni voćni sokovipiletina. belimpirinĉem. bolnizglobovi i artritis.. neuritis.)kolaĉi od belog brašnaalkoholna pića (pH do 0. orahkonzervisana tuna i sardinaparmezan prţena hranakuhinjska sokvasacsvi šećerituršija (ne vaţi za kiseli kupus)sir industrijski procesiran za sendviĉrafinisane ţitaricecoca cola (pH 2. ono je bazno Blago kisela reakcija: prave umerenu kiselost u telu belance jeĉamcrveni pasuljkuvan spanać pistaćisemenke bundeveseme bundevekozje mleko Umereno kisele reakcije:MANJE JESTI sirevivino (pH oko 4. karcinomi.4)ribamedorgansko mesoborovniceintegralna testenina i ţitaricemekinješareni i ţuti pasuljsuvi kokosov orahsuve mahunarke (ne soja)koštunjavo voće (ne badem)raţkeĉap.. odnosno. uĉestale prehlade i infekcije. tumori. sahar.

Doruĉak Primjeri doruĉka Tostiran integralni hljeb. zelena salata Musaka od paprika (paprike ispeći u rerni i oljuštiti. par ĉenova bijelog luka. izvaditi meso i u tiganj dodati bijeli luk.završiti sa paprikom i naliti sa jajem i malo kisjelog mlijeka) Šnicla sa salatom i povrćem Piletina sa limunom (pileće bijelo. krastavac Tost. dinstati na ulju. kisjelo mlijeko. nakon deset min dodati par crvenih babura iseĉenih na komade). mljeveno meso prodinstati na luku i praziluku. puter i kisjelo mlijeko Kifla od integralnog ili kukuruznog brašna i kisjelo mlijeko Prţena jaja (bjelanaca u neograniĉenoj koliĉini. poreĎati u posudu red ispeĉenih paprika. paradajz. slata od sveţe rendanešargarepe i celera zaĉinjena sa malo soka od limuna Kuvani mladi kupus sa junetinom Pileće meso sa paprikom i bijelim lukom (pileće belo. dodati limunov sok. integralna kifla Musli i kisjelo mlijeko Tost sa puterom i šunkom. prodinstati. udobijeni sos vratiti piletinu i još malo dinstati . zaĉiniti i dodati malo bibera. piletina iz supe sa senfom. zelena salata sa balzamikom i zaĉinskim uljem Tjestenina sa paradajzom i bazilikom. kajmak i dva tvrdo kuvana jaja. ĉašu bijelog vina malo pileće supe ili kocku. red mesa itd. dodati malo vode. ne više od 4 ţumanca nedjeljno) sa šunkom. paradajz Burek sa mesom Proja sa sirom Gibanica sa kisjelim mlijekom Primjeri ruĉka Pileća supa bez tjestenine sa dosta peršuna.

salata Riţoto od peĉuraka Biftek sa peĉurkama Primjeri veĉere Grilovana piletina/ćuretina sa salatom i rendanom mladom mrkvom Tunjevina sa mješavinom salatom Mladi sir sa salatom Filet oslića. na pola kg oko 5dl. kad provri dodati povrće I slaninu) Musaka od peĉuraka Punjene paprike bez pirinĉa ili bez mesa Pljeskavica. zelenosoĉivo zaliti crnim vinom. malo slanine. ĉen belog luka. i teletina sa mladim povrćem Pastrmka i kuvani karfiol. salata Soĉivo u crvenom vinu (iseći povrće – crni luk. dodati vode i kuvati. brokoli zaĉinjeni sa malo bijelog luka Grilovano povrće sa mladim sirom Burger od mlevenog mesa i salata . šargarepu.Ĉorba od karfiola i brokola. brokoli zaĉinjeni sa malo bijelog luka Grilovano povrće sa mladim sirom Burger od mlevenog mesa i salata Mladi sir sa salatom Filet oslića. grilovano p ovrće.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful