1.

ПОЈАМ, ПРЕДМЕТ И ЗАДАТАК КРИВИЧНОГ ПРОЦЕСНОГ ПРАВА
А) Појам кривичног процесног права
Увек се мора имати у виду да је кривично процесно право грана кривичног
законодавства која уређује кривични поступак у коме долази до расветљења и
решења кривичне ствари. У теорији кривичног процесног права постоје три
схватања у одређивању појма КПП: реалистичко, јуристичко и реалистичко –
јуристичко схватање.
Код реалистичког појма као основно и битно обележје кривичног
процесног права узима се кривично процесна радња која се са
кривичнопроцесним субјектима појављује као основни кривичнопроцесни појам.
На овај начин се кривично процесно право одређује на основу његове спољашње
стране, на основу онога што је примарно опажајно, на први поглед видљиво. Код
јуристичких дефиниција као основни појмови кривичног процесног права узимају
се кривичнопроцесни субјекти и кривичнопроцесни односи па се на овај начин
кривично процесно право одређује са његове унутрашње стране и тиме се даје
примат кривичнопроцесном односу. Реалистичко – јуристички појам
истовремено узима у обзир и кривичнопроцесну радњу и кривичнопроцесни однос
и на овај начин се појам кривичног процесног права одређује тако што се дају две
одвојене дефиниције или једна јединствена дефиниција, а основни недостатак
оваквог дефинисања јесте одређена опширност и њихова одвојеност јер се
правилност и целовитост дефинисања једне друштвене појаве не постиже са
мноштвом дефиниција.
С обзиром на изнесено појам кривичног процесног права би се могао
одредити на следећи начин. Кривично процесно право је систем правних
прописа којима се одређују кривичнопроцесни субјекти и регулишу њихови
кривичнопроцесни односи који настају предузимањем кривичнопроцесних
радњи у циљу расветљења и решења кривичне ствари као предмета и задатка
кривичног процесног права. Самим тим, као основна обележја кривичног
процесног права се јављају: кривичнопроцесни субјект, кривичнопроцесна
радња, кривичнопроцесни однос, предмет кривичног процесног права и
задатак кривичног процесног права.
Б) Предмет кривичног процесног права
Предмет кривичног процесног права је кривична ствар. Кривична ствар је
реалан догађај који својим садржајем указује на одређено кривично дело и на
одређено лице као извршиоца тог дела.
Треба разликовати кривичну ствар у неправом смислу када се располаже
са доказима који говоре у прилог основа сумње, тј. који само омогућавају сумњу да
је извршено кривично дело. У таквом случају ради се о преткривичном поступку.
Кривична ствар у правом смислу присутна је у случају када постоји основана
сумња, тј. када утврђене чињенице и околности оправдавају сумњу да је одређено
лице учинило одређено кривично дело и као таква је присутна у свим фазама
кривичног поступка.
В) Задатак кривичног процесног права
Задатак кривичног процесног права је расветљење и решење кривичне
ствари и примена материјалног кривичног права на тако расветљену и
решену кривичну ствар. Овај задатак се остварује у кривичном поступку и у
потпуности остварује доношењем правноснажне судске одлуке.
1

2. ИЗВОРИ КРИВИЧНОГ ПРОЦЕСНОГ ПРАВА
Извори кривичног процесног права су правни акти у којима су садржани
прописи ове гране права. Кривично процесно право је законско право што значи да
су једини извор закони донесени од стране надлежних законодавних органа, као и
ратификовани међународни уговори. Обичаји нису извор кривичног процесног
права као ни судска пракса иако постоји огроман утицај праксе виших судова на
примену права од стране нижих судова јер по правилу судови само примењују
закон у конкретном случају. Такође, ни доктрина није извор кривичног процесног
права.
Различити су критеријуми за класификацију ових извора. Постоји подела на
међународне и унутрашње изворе при чему се под међународним изворима
подразумевају међународни уговори (билатерални и мултилатерални), а под
унутрашњим изворима многобројни закони. Најприхватљивија је подела на главне
– основне и допунске – споредне изворе. Главни извори су законски прописи који се
у целости односе на кривично процесно право и којима се регулишу главна,
односно основна питања ове гране права. Главни извор српског кривичног
процесног права је Законик о кривичном поступку од 28.12.2001. године који је
почео да се примењује марта 2002. године и до сада је претрпео доста измена и
допуна. Споредни извори су они законски прописи који садрже поједине одредбе
које се тичу кривичног процесног права, а у основи регулишу материју других
правних подручја. Најзначајнији споредни извори су: Закон о уређењу судова,
Закон о јавном тужилаштву, Закон о полицији, Кривични законик, правила
међународног права и др.
Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода је
најважнији међународноправни акт који је донет у оквирима Савета Европе и
правно је обавезујућа. Наша држава је пријемом у Савет Европе (2003. године)
обавезана на поштовање одредаба Европске конвенције, као и одлука Европског
суда за људска права, у поступцима у којима је наша држава учесница у спору. У
том смислу битно је истаћи да Европска конвенција о људским правима, са
становишта кривичног материјалног и процесног права, садржи следеће важне
гаранције (тзв. минималне стандарде): забрану мучења, забрану смртне казне,
право на слободу и безбедност личности, право на поштовање приватног и
породичног живота, право на правично суђење, право на делотворни правни лек,
кажњавање само на основу закона (начело легалитета) и др.
ВАЖЕЊЕ КРИВИЧНОГ ПРОЦЕСНОГ ПРАВА

3. ВАЖЕЊЕ КПП У ВРЕМЕНУ
Прво и основно питање временског важења КПП се састоји у одређивању
момента у којем почиње и престаје да важи кривичнопроцесни закон. У погледу
питања када почиње да важи кривичнопроцесни закон важи правило tempus regit
actum према којем се закони примењују од момента њиховог ступања на снагу.
Према општем правилу уставног права закон ступа на снагу најраније осмог дана
од дана објављивања, осим ако се из оправданих разлога предвиди да ступи на
снагу раније. Временски период од момента објављивања закона до његовог
ступања на снагу назива се vacatio legis (ослобађање закона). У погледу другог
питања, када престаје да важи кривичнопроцесни закон, важи правило да се закон
примењује све док не дође до његовог укидања које може бити изричито и
2

прећутно. Изричит начин престанка важења закона регулише се прелазним и
завршним одредбама новог закона, а прећутни начин престанка важења закона
постоји када се донесе нови закон који на другачији начин регулише исту материју
која је била предмет регулисања ранијег закона.
Веома је значајно питање односа старог и новог закона, тј. који ће се
процесни закон примењивати на преостали део поступка када у току поступка дође
до ступања на снагу новог кривичнопроцесног закона. Правило је да се кривични
поступак води према закону који важи у време суђења, тј. на тај поступак ће се
применити одредбе новог процесног закона, а радње које су у поступку већ
предузете, остају на снази (постоје изузеци).

4. ВАЖЕЊЕ КПП У ПРОСТОРУ
За оцену просторног важења КПП од значаја је начело територијалности
што значи да се на читавој територији Србије примењују њени кривичнопроцесни
закони. Под територијом Србије се подразумевају сувоземна територија, водене
површине унутар њених граница, као и ваздушни простор над њима.
Постоје и одређени случајеви проширења овако одређеног појма територије
који подразумевају да прописи КПП важе и за сваког ко учини кривично дело на
домаћем броду, без обзира где се брод налазио у време извршења кривичног дела
(“принцип заставе брода”), као и за сваког ко учини кривично дело у домаћем
цивилном ваздухоплову док је у лету, или у домаћем војном ваздухоплову, без
обзира где се ваздухоплов налазио у време извршења кривичног дела (“принцип
регистрације авиона”).
Такође, постоје и случајеви ограничења појма територије Србије (тзв.
екстериторијалности). Наиме, постоје одређена места и објекти на која се не може
примењивати домаће кривично процесно право иако се налазе на територији
Србије. Нпр. одређена привилегована места на основу међународног права као што
су просторије дипломатских установа (амбасаде, конзулати), као и страни ратни
бродови и страни војни ваздухоплови који се на домаћој територији нађу по
дозволи домаће власти.

5. ВАЖЕЊЕ КПП У ОДНОСУ НА ЛИЦА
Кривично процесно право важи за сва лица (домаћа и страна) која на
територији Србије учине кривично дело (за случајеве када су одређена кривична
дела учињена у иностранству и када се може применити домаће кривично процесно
право важе допунски принципи предвиђени Кривичним закоником). Међутим, од
овог правила постоје изузеци у погледу једног броја лица која уживају
кривичнопроцесни имунитет као установу кривичног процесног права којом се
искључује кривично гоњење одређених категорија лица иако су испуњени сви
стварни и правни услови за вођење кривичног поступка. Од кривичнопроцесног
имунитета треба разликовати кривични материјалноправни имунитет који
представља основ за искључење кривичног дела или кажњивости одређених лица
(нпр. посланик не може бити позван на кривичну одговорност за изражено
мишљење или гласање у вршењу своје посланичке функције). Разлика се огледа у
томе што код материјалноправног имунитета уопште не постоји кривично дело или
кажњивост, а у случају процесног имунитета кривично гоњење се само привремено
не може вршити иако се кривично дело и кажњивост не доводе у питање.

3

шефови дипломатске мисије. Путем законске аналогије правно се регулишу исте или веома сличне процесне ситуације и то на тај начин што се једноставно упућује на примену других одредаба (нпр. Такве одредбе се увек морају уско – рестриктивно тумачити. народни посланици у Скупштини Србије. Безуслован је онај имунитет који се не може одузети до истека функције. административног одбора). Потпуни кривичнопроцесни имунитет (дипломатски) уживају шефови страних држава када су у званичној посети нашој земљи. чланови владе РС. без обзира што функција на коју је окривљени изабран још увек траје. а релативан спречава кривично гоњење само за поједина кривична дела. а уколико овим одредбама није нешто посебно предвиђено. до 448. систематско. У демократским државама имунитет је релативан. привремен и услован. Посланик не може бити притворен без одобрења Народне скупштине (односно. по правилу. судије Уставног суда и заштитник грађана. посланички имунитет). Апсолутан је онај процесни имунитет који спречава кривично гоњење за било које кривично дело (нпр. Делимичан кривичнопроцесни имунитет уживају: председник Србије. а привремен постоји само док траје функција на коју се односи. Кривичнопроцесни имунитет по свом дејству може бити потпуни и делимичан. Такође. логичко. може покренути кривични поступак без одобрења НС. судија не може бити лишен слободе у поступку покренутом због кривичног дела учињеног у обављању судијске функције без одобрења Високог савета судства). а услован онај који важи док од стране надлежног државног органа не буде укинут. Са аспекта обавезности тумачења и са аспекта субјекта који врши тумачење прихваћена је подела на аутентично. циљно и упоредно тумачење. она која су извршена у вези са вршењем функције (нпр. 434. историјско. Трајан је имунитет кад надживљава функцију која се врши. сходно ће се примењивати остале одредбе ЗКП). судије и јавни тужиоци. ТУМАЧЕЊЕ КРИВИЧНОГ ПРОЦЕСНОГ ПРАВА Тумачење кривичног процесног права је мисаона активност путем које се утврђује прави смисао и значење норме закона који чини извор кривичног процесног права и то све у циљу њене адекватне и правилне примене. 6. Приликом тумачења КПП користи се превасходно језичко. Треба нагласити да је у кривичном процесном праву дозвољена аналогија (тумачење на основу сличности) која је заступљена на два начина. Аутентично тумачење 4 . Код судске аналогије на један случај који није регулисан општом правном нормом и који представља правну празнину суд примењује правну норму која је предвиђена за неки други случај који је с њим сличан и то управо на основу те сличности. судско и доктринарно. Правно средство за одузимање кривичнопроцесног имунитета је одобрење за кривично гоњење. ако се позове на имунитет. дипломатско особље и чланови њихових ужих породица. прописано је да ће се у скраћеном поступку примењивати одредбе чл. нити се против њега. осим ако је затечен у вршењу кривичног дела за које је прописана казна затвора у трајању дужем од пет година – тада може бити притворен без одобрења Народне скупштине. у кривичном процесном праву се примењује екстензивно (шире) тумачење норми осим ако се ради о норми која представља изузетак било које врсте.Постоје различите врсте кривичнопроцесног имунитета.

Оптужење је друга фаза претходног кривичног поступка и састоји се од подизања оптужнице и њене контроле. Истрага је прва фаза претходног кривичног поступка до које долази када постоји основана сумња да је одређено лице учинило кривично дело и о спровођењу истраге одлучује суд (истражни судија или ванпретресно веће). а захтевају учешће и одлуке суда. Основни циљ истраге је прикупљање података и доказа неопходних за доношење одлуке о подизању оптужнице или о обустави кривичног поступка. Претходни кривични поступак је први стадијум редовног кривичног поступка и траје од покретања кривичног поступка до ступања оптужнице на правну снагу. 8.истрагу и . поступак према малолетницима. посебни (особени) кривични поступци и помоћни поступци. 7. споразум о признању кривице. корупције и друга изузетно тешка кривична дела. ТОК КРИВИЧНОГ ПОСТУПКА Редовни кривични поступак има два стадијума. кривичној санкцији и другим процесним односима који су у вези са кривичним делом. ПОЈАМ И ВРСТЕ КРИВИЧНОГ ПОСТУПКА Кривични поступак је законом регулисано предузимање кривичнопроцесних радњи од стране кривичнопроцесних субјеката и то све у циљу доношења одлуке суда о кривичном делу. поступак за примену мера безбедности и др. Помоћни поступци су такви поступци у којима се уопште не решава кривична ствар нити доноси одлука о делу и санкцији већ долази само до примене одређених кривичноправних и кривичнопроцесних института чиме се решавају поједина процесна питања.је тумачење које даје стваралац норме (скупштина) и обавезно је за све органе који примењују закон. Редовни кривични поступак се спроводи за кривична дела за која је прописана казна затвора преко пет година. а завршава се ступањем оптужнице на правну снагу или обуставом кривичног 5 . То су: редовни (општи) кривични поступак. Ова фаза започиње подизањем оптужнице.стављање под оптужбу (оптужење). с тим што треба нагласити да кривичном поступку претходи преткривични поступак. Доктринарно (научно) тумачење је тумачење које даје кривичноправна наука и као такво је резултат слободне делатности научника и нема обавезну снагу. поступци за изрицање кривичних санкција без главног претреса. поступак за издавање потернице и објаве. и др. Посебни кривични поступци су такви у којима се као и у редовном кривичном поступку решава кривична ствар и доноси одлука о делу и кривичној санкцији. поступак за пружање међународне кривичноправне помоћи. То су: поступак за издавање окривљених и осуђених лица. Претходни кривични поступак има две фазе: . Основна разлика између њих је у врсти и тежини кривичних дела за која се спроводе и у својствима њихових извршилаца. У посебне кривичне поступке спадају: скраћени кривични поступак. претходни и главни кривични поступак. Судско тумачење је тумачење које врше судови приликом примене ових закона на конкретан кривични случај које има обавезну снагу само за кривичну ствар на коју се односи. Постоји више врста кривичних поступака што је у зависности од врсте и тежине кривичног дела и одређених својстава његових извршилаца. поступак за кривична дела организованог криминала.

писмена израда пресуде и достављање пресуде. 6 . Суд је био у пасивном положају који је имао обавезу да се стара о реду у поступку. Главни кривични поступак има три фазе: припремање главног претреса. 7. 6. Терет доказивања је био на тужиоцу. 3. Најважније карактеристике овог система су следеће: 1. односно одлука против којих није дозвољена употреба редовних правних лекова или које се више не могу нападати редовним правни лековима. Након доношења пресуде следи поступак по редовним правним лековима (жалби). објављивање пресуде. Поступак по ванредним правним лековима води се против правноснажних судских одлука. Судска одлука (пресуда) се доносила већином гласова и могла је бити осуђујућа или ослобађајућа. одбрана). 5. 4. Сам главни претрес има пет етапа: отварање главног претреса. да се докази изводе по закону. а доношена је по принципу слободног судијског уверења. непосредност и контрадикторност. Главни претрес је централна фаза кривичног поступка у којој кривичнопроцесне странке расправљају о кривичној ствари. доказни поступак и завршне речи. Доношење пресуде је последња фаза главног кривичног поступка и има следеће етапе: изрицање пресуде. а тек касније и било који грађанин и поднети тзв. Главни кривични поступак је други стадијум редовног кривичног поступка и започиње ступањем оптужнице на правну снагу и траје све до доношења првостепене судске одлуке.поступка. У погледу структуре сам кривични поступак се одвијао на главном претресу и није било никаквог претходног поступка. Треба истаћи да од предње изнесеног правила да претходни кривични поступак има две фазе постоји изузетак који је присутан приликом подизања непосредне оптужнице којом приликом изостаје фаза истраге. Друга страна у овом систему кривичног поступка је оптужени који је био потпуно равноправан са тужиоцем и имао је обавезу да се одазове позиву суда и да одговори на питање да ли тужбу сматра основаном или не. саслушање окривљеног. Основ доношења судске одлуке након завршеног главног претреса могу бити само докази изнесени на главном претресу. Главне тековине овог типа кривичног поступка су: раздвојеност основних процесних функција (суђење. Покретање и трајање кривичног поступка је у целости зависило од тужиоца и суд је кривичну ствар расправљао само по захтеву тужиоца. усменост. популарну тужбу (actio popularis). 9. У својству тужиоца је могло да се јави само лице које је оштећено кривичним делом. ради расправљања и одлучивања о правилности и законитости суђења које је обавио првостепени суд. с тим да је поступак био исти и за кривичне и за грађанске ствари. Овај поступак се води поводом изјављеног правног лека пред судом вишег степена. јавност. оптужење. Припремање главног претреса почиње са ступањем оптужнице на правну снагу и у надлежности је председника већа који заказује главни претрес и прибавља доказе за главни претрес. без образложења. главни претрес и доношење пресуде. није се мешао у поступак доказивања и да на основу изведених доказа је доносио пресуду. читање оптужбе. Овај поступак је факултативан. 2. ОПТУЖНИ (АКУЗАТОРСКИ) КРИВИЧНИ ПОСТУПАК Ово је најстарији систем кривичног поступка и био је присутан у развијеним робовласничким државама (Атина и Рим) и у раном феудализму.

У посебној истрази окривљени је током испитивања упознаван са делом које му се ставља на терет. нити зашто се окривљује. У истражном систему кривичног поступка не постоје странке и све три основне процесне функције (оптужба. с тим што је признање окривљеног био најјачи доказ. Тековине инквизиторског поступка су: начело официјелности и легалитета кривичног гоњења и прикупљање доказа по службеној дужности суда. 2. Основне карактеристике овог система кривичног поступка су: 1. а да он није имао право истицања приговора пресуђене ствари. САВРЕМЕНИ (МЕШОВИТИ) КРИВИЧНИ ПОСТУПАК Француска буржоаска револуција из 1789. Суд је активни вршилац функције суђења. 7 . одбрана. а изузетак су кривична дела где се гоњење предузима по приватној тужби где је овлашћени тужилац приватни тужилац. 4. 4. Положај окривљеног карактерише претпоставка невиности и развијено право на одбрану. Суд је поред осуђујуће и ослобађајуће судске одлуке (пресуде) могао донети и трећу врсту пресуде – пресуду на основу које се окривљени „отпушта испод суђења“ (absolutio ab instantia). суђење) сконцентрисане су у рукама једног органа – суда који покреће поступак по службеној дужности. године је означила крај истражног кривичног поступка и почетак потпуне афирмације савременог система кривичног поступка.10. Окривљени је био скоро потпуно обесправљен и више је сматран објектом него субјектом у праву. 3. краљица доказа. тј. 6. Само суђење као друга фаза кривичног поступка се одвијало пред већем које је судило и пресуђивало искључиво на основу списа предмета – оног што нема у списима не постоји. Савремени кривични поступак је оптужно расправни кривични поступак у коме су основне кривичнопроцесне функције (оптужба. Ово је била неповољна пресуда по окривљеног јер је суд у сваком тренутку могао поново повести поступак против окривљеног. Најважније карактеристике овог система су следеће: 1. ИСТРАЖНИ (ИНКВИЗИТОРСКИ) КРИВИЧНИ ПОСТУПАК Овај систем кривичног поступка добија превагу крајем 12. с тим што је тежиште активности било у истрази. поверене су посебним субјектима. 11. Истрага се делила на општу и посебну. одбрана и суђење) осамостаљене и одвојене. У погледу структуре кривични поступак се састојао од истраге и суђења. писмен и посредан. Приликом одлучивања судија се није водио принципом слободног судијског уверења већ принципом законске вредности доказа. године када је уведен савремени кривични поступак. Поступак је био тајан. 3. 7. 5. века у окриљу католичке цркве и постепено је прешао у световне судове у феудалним државама Западне Европе и такав свој статус задржава до француске буржоаске револуције 1789. Оштећени има улогу супсидијарног тужиоца или помагача. Носилац функције оптужбе за највећи број кривичних дела је државни орган (јавни тужилац) и он предузима гоњење по службеној дужности. а за добијање признања истражитељи су могли да примене мучење (тортуру). и почетком 13. У општој истрази окривљени је испитиван тако да уопште није знао које кривично дело му се ставља на терет. није било контрадикторности.

осим кад је ограничена законом. врши искључиво у друштвеном интересу.5. 13. Наш ЗКП је у члану 20.“ Супротно начелу легалитета је начело опортунитета кривичног гоњења према којем јавни тужилац у сваком поједином случају цени да ли је целисходно покренути кривични поступак иако су испуњене све законске претпоставке имајући 8 . Према овом начелу јавни тужилац је једини субјект од којег може потећи иницијатива за кривично гоњење. 6. а ради се о кривичном делу за које се гони по службеној дужности. а оно се у реализацији те воље руководи целисходношћу вођења кривичног поступка. У нашем кривично процесном праву начело официјелности кривичног гоњења је предвиђено као правило. Највише инквизиторских елемената је задржано у фази истраге јер не постоји широка јавност и контрадикторност. 12. Акузаторски елементи у савременом поступку су јавност. тако и за вођење кривичног поступка. а инквизиторски се огледају у постојању начела официјелности и легалитета. усменост. Са аспекта структуре цео кривични поступак је подељен на два основна стадијума: претходни (припремни) и главни поступак. Оно се јавља као нужна последица саме природе кривичног дела јер се извршењем кривичног дела угрожавају основна друштвена добра и нарушава правни поредак па се самим тим кривично гоњење. Друго. али су предвиђени и изузеци од овог начела. кривична дела за која се кривично гоњење предузима по предлогу оштећеног. НАЧЕЛО ОФИЦИЈЕЛНОСТИ КРИВИЧНОГ ГОЊЕЊА Начело официјелности кривичног гоњења састоји се у томе да се кривични поступак покреће и води од стране надлежног државног органа по службеној дужности – ex officio без обзира да ли то тражи оштећени или не. јавни тужилац је дужан да предузме кривично гоњење кад постоји основана сумња да је одређено лице учинило кривично дело за које се гони по службеној дужности. Покретање и вођење кривичног поступка за ова кривична дела зависи од воље оштећеног лица. обављање функције кривичног гоњења је поверено посебном државном органу – јавном тужиоцу. Код ових кривичних дела су воља оштећеног и приватни интереси доминирајући за кривично гоњење и самим тим важи начело диспозитивности. непосредност и контрадикторност. сходно овом начелу. кривична дела за која се гони по приватној тужби код којих је воља оштећеног одлучујућа како за покретање. Полазећи од ове чињенице. Прво. Главни кривични поступак се у целости одвија пред судом и на њему се дефинитивно утврђују све правно релевантне чињенице у једној кривичној ствари. Основни задатак претходног поступка је разјашњење кривичне ствари до одређеног нивоа сазнања како би овлашћени тужилац могао донети адекватну одлуку о даљој судбини кривичног поступка. Одговор на то питање даје начело легалитета кривичног гоњења према којем је јавни тужилац обавезан да предузме и продужи кривично гоњење ако су испуњени законски услови за то. прихватио начело легалитета кривичног гоњења и то: „Ако овим закоником није другачије одређено. НАЧЕЛО ЛЕГАЛИТЕТА И ОПОРТУНИТЕТА КРИВИЧНОГ ГОЊЕЊА Начело официјелности не даје одговор на питање да ли је јавни тужилац као државни орган у обавези да врши кривично гоњење у сваком случају кад су испуњени законски услови.

јавни тужилац може одложити кривично гоњење и за кривична дела за која је предвиђена казна затвора преко три године. 1. фонда или јавне установе. по одобрењу ванпретресног већа. 7) да изврши обавезу установљену правноснажном одлуком суда. јавни тужилац може. Оштећени као супсидијарни тужилац јавља се у својству овлашћеног тужиоца код кривичних дела за која се гони по службеној дужности у случају када јавни тужилац сматра да нема законских услова за кривично гоњење или у току поступка одустане од кривичног гоњења. јавни тужилац. јавни тужилац може одбацити кривичну пријаву ако је осумњичени. у случају кривичних дела за која је предвиђена новчана казна или казна затвора до три године. 14. 9 . Изузетно. Ово начело је постављено у члану 19. односно поштује ограничење утврђено правноснажном судском одлуком. 2) да плати одређени новчани износ у корист хуманитарне организације. Друго. 8) да положи возачки испит. Сходно томе.“ У својству овлашћеног тужиоца може да се појави. тј. силовање у браку. 5) да се подвргне одвикавању од алкохола или опојних дрога. ЗКП према којем се „кривични поступак покреће по захтеву овлашћеног тужиоца. Приватни тужилац је овлашћени тужилац за кривична дела за која се гони по приватној тужби. у зависности од природе и тежине кривичног дела. спречио наступање штете или је штету у потпуности већ надокнадио. Јавни тужилац је овлашћени тужилац за кривична дела за која се гони по службеној дужности. обави додатну возачку обуку или заврши други одговарајући курс. Прво. одложити кривично гоњење за кривична дела за која је предвиђена новчана казна или казна затвора до три године. уколико нема оптужбе суд никако не поступа по службеној дужности. НАЧЕЛО ОПТУЖБЕ (АКУЗАТОРНОСТИ) Начелом оптужбе се решава питање покретања и трајања кривичног поступка до коначног решења кривичне ствари. услед стварног кајања. оцени да изрицање кривичне санкције не би било правично. Треба још нагласити да постоје и кривична дела за која се кривично гоњење предузима по предлогу оштећеног. оштећени као тужилац и приватни тужилац. 6) да се подвргне психосоцијалној терапији.превасходно у виду јавни интерес. а до пет година. суд никада не може да покрене нити да води кривични поступак по службеној дужности. ст. према околностима случаја. У поступку према пунолетним лицима постоје два случаја када се јавни тужилац може користити начелом опортунитета. 3) да обави одређени друштвенокорисни или хуманитарни рад. 4) да испуни доспеле обавезе издржавања. а јавни тужилац. ако осумњичени прихвати једну или више од следећих мера: 1) да отклони штетну последицу насталу извршењем кривичног дела или да накнади причињену штету. Код ових кривичних дела овлашћени тужилац је јавни тужилац с тим што он не може предузети кривично гоњење без претходно датог предлога оштећеног (нпр. У оба ова случаја оштећени се не може појавити као супсидијарни тужилац. Осумњичени је дужан да прихваћену обавезу изврши у року који не може бити дужи од шест месеци. обљуба над немоћним лицем учињена према брачном другу).

вештака. болести или других важних узрока или ако сведоци или вештаци без законских разлога неће да дају исказ на главном претресу. У том смислу суд у кривичном поступку непосредно саслушава окривљеног. Међутим. Страначка јавност (ограничена на процесне странке. НАЧЕЛО ЈАВНОСТИ Начело јавности подразумева јавност кривичног поступка уопште. односно испитана лица умрла. али поред лица чије је присутво на главном претресу обавезно. све се одвија усмено. ако су саслушана. Начелом усмености се решава питање начина предузимања кривичнопроцесних радњи па се сходно томе све кривичнопроцесне радње предузимају усмено. Тако. Општа јавност представља право трећих непосредно незаинтересованих пунолетних лица да присуствују раду суда и прате његов рад и карактеристична је за главни претрес. Сходно овоме начелу између кривичног суда и извора сазнања нема посредника. саслушање оптуженог. лица која присуствују главном претресу дужна су да се пристојно понашају и да чувају достојанство суда и ред у суду с тим да не смеју носити оружје или опасно оруђе. овлашћеног тужиоца и окривљеног) је увек присутна на главном претресу и саставни је део самог поступка. душевно оболела или се не могу пронаћи. може присуствовати и одређени круг других лица. Тако је прописано да веће може дозволити да главном претресу на коме је јавност искључена присуствују поједина службена лица и научни радници. Ограничена јавност значи да је из одређених разлога искључена општа јавност. може то дозволити и његовом брачном другу. постоје одређена одступања од начела непосредности у нашем кривичном процесном праву као нпр. 10 . главни претрес почиње читањем оптужнице или приватне тужбе. завршне речи. НАЧЕЛО НЕПОСРЕДНОСТИ И УСМЕНОСТИ Начелом непосредности се решава питање начина на који суд сазнаје садржину како појединих доказа тако и доказног материјала као целине. осим чувара окривљеног који може бити наоружан. Тако ако се прочита на главном претресу записник о ранијем испитивању сведока удовољава се начелу усмености. односно она је conditio sine qua non за расправљање пред судом.15. вештака. Неопходно је разликовати начело усмености и непосредности јер се умногоме поклапају. а пре свега је заступљена на главном претресу као посебној фази главног кривичног поступка. Примена овог начела највише долази до изражаја на главном претресу на шта упућује и одредба да суд заснива пресуду само на доказима који су изведени на главном претресу. или је њихов долазак пред суд немогућ или знатно отежан због старости. али не и непосредности. испитује сведоке. али своју најпотпунију примену достиже на главном претресу који је углавном уређен као усмени поступак. 16. Малолетници су искључени као публика на главном претресу и онда када је главни претрес јаван. испитивање сведока. Такође. остварује непосредни увид у исправе. а на захтев оптуженог. његовим блиским сродницима и лицу са којим живи у ванбрачној или каквој другој трајној заједници. гласа или покрета. путем живе речи. итд. Примењује се током целог кривичног поступка.

усменост. па и после правноснажне пресуде. већ је дужан да сакупља и изводи доказе ex officio. 4) право окривљеног на извођење доказа и развијање одбране у циљу побијања тужбе. као и да с једнаком пажњом испитују и утврде како чињенице које терете окривљеног. заштите националне безбедности. или када је то. по мишљењу суда. 6) слободна оцена доказа. 2) суд није везан признањем окривљеног у том смислу када окривљени признаје извршење кривичног дела. 5) јавност. тако и оне које му иду у корист. Прво. Супротности начелу истине: 1) негативна права одбране (право окривљеног да ћути и да казује неистину). непосредним сусретом странака пред судом на који начин странке имају највећу могућност да усмено путем живе речи износе своје ставове и одговоре на наводе супротне стране. НАЧЕЛО РАСПРАВНОСТИ (КОНТРАДИКТОРНОСТИ) Начело расправности јавља се као последица начела оптужбе и подразумева могућност странака да у кривичном поступку излажу своје ставове о питањима која се расправљају и да се изјасне о ставовима противне странке.Постоје одређени случајеви искључења јавности и то: ако то захтевају интереси заштите морала. НАЧЕЛО ИСТИНЕ Суд и сви државни органи који учествују у кривичном поступку дужни су да истинито и потпуно утврде чињенице које су од важности за доношење законите одлуке. орган који води кривични поступак дужан је да и даље прикупља доказе о кривичном делу само ако постоји основана сумња у истинитост признања или је признање непотпуно. 3) докази се могу подносити у сваком стадијуму кривичног поступка. 18. 17. предлога и правних средстава која се по правилу подносе писмено. односно подношењем захтева. неопходно с обзиром на посебне околности због којих би јавност могла да повреди интересе правде. противречно или нејасно и ако није поткрепљено другим доказима. 2) правноснажност пресуде. Истина која се утврђује у кривичном поступку је материјална истина. Одлуку о искључењу јавности доноси веће решењем. оштећеног. непосредност и расправност. Искључење јавности не односи се на странке. заштите малолетника или заштите приватног живота учесника у поступку. 11 . Истина до које се долази у кривичном поступку је релативна и субјективна. Други начин практичног спровођења овог начела је посредним путем. које мора бити образложено и јавно објављено које се може побијати само у жалби на пресуду. њихове заступнике и браниоца. заштите јавног поретка. Такође. Ово начело се у кривичним поступцима спроводи на два начина. Последице увођења материјалне истине у кривични поступак су: 1) у доказном поступку суд није везан предлозима странака. једном одбијени докази могу се понављати у кривичном поступку. односно она представља веран одраз кривичног догађаја у свести судије. чак и у поступку по правним лековима.

у разумном року.пред независним и непристрасним судом. лекар кога одреди орган лишења слободе. али се штампа и јавност могу искључити с целог или с дела суђења у интересу: . . 2) да неометано општи са својим браниоцем. Даље. Осим права која окривљеном и осумњиченом припадају по члану 4. 12 .морала. процесна равноправност носилаца основних кривичнопроцесних функција и то посебно између овлашћеног тужиоца и окривљеног. током одлучивања о његовим грађанским правима и обавезама или о кривичној оптужби против њега. представником међународне организације и Заштитником грађана. у противном се пушта на слободу. НАЧЕЛО ПРАВИЧНОГ ВОЂЕЊА КРИВИЧНОГ ПОСТУПКА Право на правично суђење прописано је чл.постигну гаранције за бољу судску одлуку и . Забрањено је и кажњиво свако насиље над лицем лишеним слободе и лицем коме је слобода ограничена. суђење) и поверене посебним субјектима чиме су створени услови за практичну реализацију начела расправности. као и дипломатско . Према таквом лицу мора се поступати човечно. . лице лишено слободе има и следећа допунска права: 1) да се на његов захтев о времену. а најкасније у року од 48 сати бити предато надлежном истражном судији. односно истражни судија. ЗКП.олакша установљавање истине о предмету суђења.конзуларни представник државе чији је држављанин. 4) да покрене поступак пред судом. 20. НАЧЕЛО ЗАШТИТЕ ЛИЧНЕ СЛОБОДЕ Лицу лишеном слободе без одлуке суда. Пресуда се изриче јавно. 3) да га на његов захтев без одлагања прегледа лекар кога слободно изабере. И друго. 6. начело одвојености кривичнопроцесних функција према коме су одвојене три основне функције у кривичном поступку (оптужба. односно да изјави жалбу суду који је дужан да хитно одлучи о законитости лишења слободе. дипломатско .Битни услови за реализацију овог начела су: прво. одбрана. а ако он није доступан. . 19.правичну и јавну расправу.обезбеди равноправност странака у кривичном поступку. да све што изјави може бити употребљено као доказ против њега и да има право да буде саслушано у присуству браниоца кога само изабере или браниоца који ће му бити постављен на терет буџетских средстава. лице лишено слободе без одлуке суда мора без одлагања. ако не може самo да га плати. има право на: . Европске конвенције и гласи: Свако. образованим на основу закона. месту и свакој промени места лишења слободе без одлагања обавести члан породице или друго њему блиско лице. односно представник међународне организације ако је у питању избеглица или лице без држављанства.конзуларним представником. Циљ овог начела је да се: . одмах се саопштава да није дужно ништа да изјави. са уважавањем достојанства његове личности.

. да би се лице појавило у својству супсидијарног тужиоца потребно је да је оштећено кривичним делом). буде обавештен о природи и разлозима за оптужбу против њега. подробно и на језику који разуме. законски заступник). пуномоћник. КРИВИЧНОПРОЦЕСНИ СУБЈЕКТИ Кривичнопроцесни субјект јесте процесно способно физичко или правно лице које на основу законом му прописаних права и дужности врши у кривичном поступку одређену функцију у циљу остваривања кривичнопроцесног задатка. Главни кривичнопроцесни субјекти су носиоци главних кривичнопроцесних функција и стичу ово својство од почетка кривичног поступка и то су: суд.да у најкраћем могућем року.процесна способност коју чини стварна и оперативна легитимација. Стварна легитимација се заснива на односу једног лица према кривичној ствари и од тог односа зависи и својство у коме се то лице може појавити у кривичном поступку (нпр. 22. овлашћени тужилац и окривљени. . .да испитује сведоке против себе или да постигне да се они испитају и да се обезбеди присуство и саслушање сведока у његову корист.- јавног реда или националне безбедности у демократском друштву.поседовање законом предвиђеног фонда права и дужности. Оперативна легитимација представља способност једног лица да права и дужности у кривичном поступку реализује својом сопственом делатношћу и као таква је заснована на његовом узрасту и душевном здрављу. када то захтевају интереси малолетника или заштита приватног живота странака или у мери која је.својство кривичнопроцесног субјекта може стећи како физичко тако и правно лице. . . бранилац. Основна обележја општег појма кривичнопроцесног субјекта су: . . НАЧЕЛА КРИВИЧНОПРОЦЕСНИХ СУБЈЕКАТА 13 . Странке у кривичном поступку су овлашћени тужилац и окривљени.да има довољно времена и могућности за припремање одбране.да добије бесплатну помоћ преводиоца ако не разуме или не говори језик који се употребљава на суду. Помоћни кривичнопроцесни субјекти су носиоци помоћних кривичнопроцесних функција и јављају се нешто касније вољом главних кривичнопроцесних субјеката (нпр. 21. нужно потребна у посебним околностима када би јавност могла да нашкоди интересима правде.он је извршилац припадајућих му права и дужности у циљу остваривања кривичнопроцесног задатка и то извршилаштво може бити непосредно и посредно. по мишљењу суда. . Претпоставка невиности подразумева да свако ко је оптужен за кривично дело сматраће се невиним све док се не докаже његова кривица на основу закона с тим што морају бити испоштована минимална права оптуженог и то: . ако нема довољно средстава да плати за правну помоћ. Странка је кривичнопроцесни субјект који у кривичном поступку обавља функцију оптужбе или одбране.да се брани лично или путем браниоца кога сам изабере или. да ову помоћ добије бесплатно када интереси правде то захтевају.

бранилац. према Закону о организацији и надлежности државних органа у поступку за ратне злочине образовано је Посебно веће за ратне злочине у Вишем суду у Београду. односно тужиоца. То значи да овај принцип значи забрану стицаја различитих кривичнопроцесних функција у рукама једног субјекта. Овај принцип је успостављен чланом 6. јавног тужиоца и окривљеног (нпр. корупције и других посебно тешких кривичних дела образовано је Посебно одељење за организовани криминал Вишег суда у Београду. законски заступник или пуномоћник оштећеног. у оквиру виших судова постоје и посебна одељења која суде малолетним учиниоцима кривичних дела. ст. законом утврђена права и интересе правних субјеката и обезбеђују уставност и законитост. Судови посебне надлежности су: привредни судови. постоје и одређена одступања од овог принципа и то да се оштећени. Привредни апелациони суд. ово начело не важи у поступку по ванредним правним лековима. да сваки субјекат обавља. Такође. Међутим. Евентуални покушај покретања кривичног поступка у већ правноснажно окончаном кривичном поступку спречава се истицањем приговора пресуђене ствари – res iudicata. 14 . виши судови који се оснивају за подручје једног или више основних судова. апелациони судови који се оснивају за подручје више виших судова и Врховни касациони суд Србије као највиши суд у Републици Србији. односно једне или више општина. Војни судови не постоје. тј. ЗКП који гласи: „Нико не може бити гоњен и кажњен за кривично дело за које је правноснажном пресудом ослобођен или осуђен или је за то дело поступак против њега правноснажно обустављен или оптужба правноснажно одбијена“. а њихова надлежност је прешла на посебна (војна) одељења виших судова. само једну функцију у кривичном поступку. Међутим. Начело ne bis in idem значи да једном правноснажно пресуђена кривична ствар не може бити предмет новог кривичног поступка. 23. Начело монофункционалности значи да је сваки кривичнопроцесни субјекат носилац само једне законом одређене функције у кривичном поступку. Према Закону о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала. оштећени као тужилац и приватни тужилац могу саслушати као сведоци. Овај принцип се апсолутно примењује у вези са функцијом судије.Општа начела кривичнопроцесних субјеката су: начело монофункционалности и начело непоновљивости кривичнопроцесног субјекта у истој кривичној ствари (ne bis in idem). према Закону о организацији и надлежности државних органа за борбу против високотехнолошког криминала формирано је Посебно одељење за високотехнолошки криминал при Вишем суду у Београду. прекршајни судови. или је испитан као сведок или као вештак). ПОЈАМ СУДА И КРИВИЧНОГ СУДА Судови су самостални и независни државни органи који штите слободе и права грађана. треба истаћи да кривични суд није никакав посебан суд већ је то теоретски назив за суд опште надлежности у случају када решава и расветљава кривичну ствар. Судска власт у Републици Србији припада судовима опште надлежности и посебним судовима (судови специјализоване надлежности). Даље. Виши прекршајни суд и Управни суд. Најзад. На крају. судија или судија-поротник не може вршити судијске дужности ако је учествовао у поступку као тужилац. Судови опште надлежности су: основни судови који се оснивају за територију града. по правилу. 1.

Треће. а независност у субјективном смислу да је сваки утицај на судију у вршењу судијске функције забрањен. НАЧЕЛО ЗБОРНОСТИ РАДА СУДА Суд по правилу суди у већу с тим што се законом може предвидети да у одређеним стварима суди судија појединац. осим ако се ради о кривичном делу кршења закона од стране судије. судија не може бити на функцијама у органима који доносе прописе и органима извршне власти и јавним службама нити може бити члан политичке странке. веће је састављено од пет судија (судије по позиву). 26. правно необразованог и стручно 15 . бавити се било којим јавним или приватним плаћеним послом. Ово начело је спроведено у свим судовима с тим што је различит састав већа како по броју тако и по личном саставу већа и то: У првом степену судови суде у већима састављеним од двоје судија и троје судија поротника за кривична дела за која се по закону може изрећи казна затвора у трајању од 15 година или тежа казна (велико веће). а у већима састављеним од једног судије и двоје судија поротника за кд за која је прописана блажа казна (мало веће). Изузетно.24. сталност судијске функције која пружа судији извесну гаранцију и ослобађа га неизвесности да ли ће због слободног судијског уверења зависити његов радни однос. бира се на три године. У првостепеним судовима постоје и ванпретресна већа (кривична већа) састављена од троје судија. 25. лице које се први пут бира за судију. која одлучују о одређеним питањима предвиђеним ЗКП. Тако. Независност у објективном смислу подразумева да је суд независан и потчињен само Уставу и закону. нити пружати правне услуге или савете уз накнаду. Практична реализација независности суда и судија обезбеђена је низом гаранција међу којима су најзначајније следеће. установа имунитета. Прописано је да судија не може бити позван на одговорност за изражено мишљење или гласање приликом доношења судске одлуке. Кад се примењују посебне одредбе о скраћеном поступку. поред судија. НАЧЕЛО НЕЗАВИСНОСТИ СУДА И СУДИЈЕ Начело независности суда и судије подразумева независност у објективном смислу и независност у субјективном смислу. Друго. у првом степену суди судија појединац. забраном судији да обавља службу или посао који је неспојив са судијском функцијом. нити политички деловати на други начин. Кад суди у трећем степену. Четврто. НАЧЕЛО УЧЕШЋА ГРАЂАНА У СУЂЕЊУ Суштина начела учешћа грађана у суђењу огледа се у учешћу у суђењу. и судија поротника као лаичког. Прво. У другом степену судови суде у већима састављеним од троје судија. начином избора и разрешења судија будући да је прописано да судије и председнике судова бира и о престанку њихове дужности одлучује Народна скупштина РС.

положио правосудни испит. У оваквим системима порота је надлежна да утврђује чињенице и да решава чињенична питања на претресу и да на основу утврђених чињеница да одговор на питање да ли је окривљени крив или не. о знању. Право поротно суђење је такав облик суђења у коме грађани образују посебна судска већа (тзв. стручности и склоности ка појединим врстама судских ствари. занимању и друштвеном положају кандидата. јединствено мешовито судско веће. на предлог министра надлежног за правосуђе и он се именује на пет година и може бити поново именован. Поротно суђење у неправом виду је карактеристично за земље европско континенталне традиције. 16 . за виши суд. 28. 10 год. СТВАРНА НАДЛЕЖНОСТ КРИВИЧНОГ СУДА Стварна надлежност представља право и дужност кривичног суда да расветли и реши одређену кривичну ствар у зависности од тежине кривичног дела и својства извршиоца. који у моменту именовања има мање од седамдесет година и који је достојан функције судије поротника. постоји и посебно веће састављено од судије професионалаца (или судија појединац) које решава правна питања и изриче кривичну санкцију када порота донесе одлуку да је окривљени крив. НАЧЕЛО ИЗБОРНОСТИ У РАДУ СУДА Начело изборности подразумева да судије и председнике судова бира и о престанку њихове дужности одлучује Народна скупштина РС. Поред пороте. старости. за апелациони и 12 год. У овако образованом судском већу судије и судије поротници су равноправни у решавању и чињеничних и правних питања као и приликом изрицања кривичне санкције. Судије поротнике именује Високи савет судства. а Високи савет судства бира судије за трајно обављање судијске функције. Два су основна облика поротног суђења: право поротно суђење и поротно суђење у неправом виду. Потпуно су равноправни са професионалним судијама и то како у одлучивању о кривичном делу тако и о кривичној санкцији. за основни. када се лице први пут бира на судијску функцију и мандат судији који је први пут изабран траје три године. Поротно суђење у неправом виду је такав облик суђења у којем судије и судије поротници образују једно. 6 год. када они суде на претресу. За судију по позиву може бити изабрано лице које испуњава кумулативно следећих пет услова: држављанин Србије који испуњава опште услове за рад у државним органима. При именовању води се рачуна о полу. који је завршио правни факултет. За судију поротника може бити именован пунолетни држављанин Републике Србије. Судије по позиву бира Народна скупштина на предлог Високог савета судства. века. а овакав вид суђења је најпре уведен у Немачкој половином 19. оспособљен и достојан судијске функције и који има радно искуство у правној струци (3 год. Право поротно суђење је карактеристично за англосаксонско право. за Врховни касациони суд). који је стручан. пороту). 27.неприпремљеног елемента и они у нашем кривичнопроцесном законодавству учествују у судећим већима првостепених судова.

у поступку према малолетницима ће месно надлежан бити суд према пребивалишту. Виши суд у другом степену одлучује о жалбама на одлуке основних судова о одређивању мера обезбеђења присуства окривљеног у скраћеном кривичном поступку. одавање државне тајне. ако за одлучивање није надлежан виши суд. а ванредне месне надлежности се примењују по изузетку. и др. 29. повреда угледа Републике Србије. за одређена. постоје одређени специфични случајеви па је тако прописано да ако је кривично дело учињено на домаћем броду или ваздухоплову док се налази у домаћем пристаништу. законом таксативно набројана кривична дела. Виши суд у првом степену суди: за кривична дела за која је као главна казна предвиђена казна затвора преко десет година. Код редовне месне надлежности разликујемо три критеријума за одређивање месне надлежности кривичног суда. Треба разликовати редовне и ванредне месне надлежности с тим што редовне имају приоритет и узимају се као правило у примени. Кривично дело је извршено како у месту где је извршилац радио или био дужан да ради. 17 . ако за поједина од њих није надлежан други суд и одлучује о молби за престанак мере безбедности или правне последице осуде за кривична дела из своје надлежности. убиство на мах. Ово је главни критеријум и заснива се на томе да је по правилу месно надлежан суд на чијем подручју је кривично дело извршено или покушано. Врховни касациони суд одлучује о: ванредним правним средствима изјављеним на одлуке судова у РС. ако за одлучивање о жалби није надлежан виши суд. односно ваздухоплов први пут заустави. сукобу надлежности између судова.Основни суд у првом степену суди: за кривична дела за која је као главна казна предвиђена новчана казна или казна затвора до десет година и десет година. У осталим случајевима. међународну правну помоћ. сукобу надлежности нижих судова са свог подручја. Апелациони суд одлучује о: жалбама на одлуке виших судова и основних судова у кривичном поступку. односно ваздухоплова или домаће пристаниште у коме се брод. надлежан је суд на чијем подручју се налази то пристаниште. Друго. итд. Прво. итд. Међутим. место пребивалишта или боравишта окривљеног. тако и у месту где је у целини или делимично наступила последица дела. место извршења кривичног дела. суди у кривичном поступку према малолетницима.). основни суд пружа грађанима правну помоћ. надлежан је суд на чијем подручју се налази матична лука брода. и врши друге послове одређене законом. Међутим. Такође. односно боравишту окривљеног малолетника. одлучује о сукобу надлежности основних судова са свог подручја. која би према висини запрећене казне била у надлежности основног суда (нпр. Овај критеријум је супсидијаран и до његове примене долази у два случаја: ако није познато место извршења кривичног дела или ако је место извршења кривичног дела ван Србије. ако није надлежан други суд. МЕСНА НАДЛЕЖНОСТ КРИВИЧНОГ СУДА Месна надлежност кривичног суда представља право и дужност стварно надлежног кривичног суда да расветли и реши кривичну ствар са своје територије. а не према месту извршења кривичног дела. ако за одлучивање није надлежан други суд и преношењу надлежности судова ради лакшег вођења поступка или других важних разлога.

огласиће се ненадлежним и по правноснажности решења уступиће предмет надлежном суду. а за кривична дела за која се води скраћени поступак. неће доставити предмет том суду него ће сам спровести поступак и донети одлуку. Такође. У таквом случају је такође надлежан онај суд који је први започео поступак. до примене овог критеријума долази и онда када је једно лице извршило више кривичних дела за која су стварно надлежни судови исте врсте. када је надлежни суд из правних (недовољан број судија) или стварних (оболење судија. Делегирана надлежност је један вид преношења надлежности с једног суда на други суд и то у два случаја. 31. ВАНРЕДНЕ МЕСНЕ НАДЛЕЖНОСТИ Надлежност првенства подразумева да је месно надлежан онај кривични суд који је први започео кривични поступак. И друго. Ако суд коме је предмет уступљен као надлежном сматра да је надлежан суд који му је предмет уступио или неки други суд. Против овог решења о преношењу месне надлежности није дозвољена жалба. Сукоб надлежности може бити позитиван или негативан и постоји када два или више судова истовремено прихватају или одбијају надлежност у једној кривичној ствари. ОЦЕНА СТВАРНЕ И МЕСНЕ НАДЛЕЖНОСТИ И СУКОБ НАДЛЕЖНОСТИ Под оценом надлежности подразумева се обавеза суда да по службеној дужности води рачуна о својој стварној и месној надлежности. а одлуку доноси Врховни касациони суд. покренуће поступак за решавање сукоба надлежности. Сукоб надлежности решава заједнички непосредно виши суд. према месту лишења слободе или самопријављивања окривљеног. Овај критеријум се примењује када није познато место извршења кривичног дела ни пребивалиште или боравиште окривљеног или су оба места ван територије Србије. суд је дужан да води рачуна о стварној надлежности до завршетка кривичног поступка. Тада је дужан да о спречености извести непосредно виши суд који ће одредити други стварно надлежни суд. Прво. До примене овог критеријума долази када је кривично дело извршено или покушано на подручјима разних судова или на граници тих подручја или је неизвесно на ком подручју је дело извршено или покушано. поплава) разлога спречен да води кривични поступак. до преношења месне надлежности може доћи уколико је очигледно да ће се поступак лакше спровести или ако постоје други важни разлози. Одлуку о томе пред којим судом ће се спровести такав поступак доноси Врховни касациони суд. до заказивања главног претреса. О овом преношењу надлежности одлучује надлежни Апелациони суд. Када суд утврди да није стварно или месно надлежан да поступа у одређеној кривичној ствари. Одређена надлежност када се ни по којем критеријуму не може установити који је суд месно надлежан да суди у конкретној кривичној ствари. 30. Пре доношења решења о 18 . До преношења надлежности на овај начин долази по предлогу истражног судије.Треће. За кривична дела за која се води редовни кривични поступак суд је дужан да води рачуна о месној надлежности до ступања оптужнице на правну снагу. односно суд коме је прво поднет захтев за покретање поступка. с тим да ако после отварања главног претреса установи да је за суђење надлежан нижи суд. У том смислу. судије појединца или председника већа или на предлог надлежног јавног тужиоца.

Разлог за факултативно изузеће су околности које изазивају сумњу у непристрасност судије или судије поротника и изузеће могу тражити странке и бранилац. ако је судија или судија поротник оштећен кривичним делом. у побочној линији до четвртог степена. Више јавно тужилаштво 19 . Тужилаштво за организовани криминал и Тужилаштво за ратне злочине. ИЗУЗЕЋЕ СУДИЈА И СУДИЈА ПОРОТНИКА Изузеће судије или судије поротника представља установу кривичног процесног права која доводи до немогућности вршења судијске функције у једној одређеној кривичној ствари. ако је у истом предмету учествовао у доношењу одлуке нижег суда или ако је у истом суду учествовао у доношењу одлуке која се побија жалбом. ако је у истом кривичном предмету вршио истражне радње. оснивају се за територију Републике Србије. који је надлежан да поступа пред тим судом. Јавна тужилаштва посебне надлежности су Тужилаштво за организовани криминал и Тужилаштво за ратне злочине с тим што је Законом о организацији и надлежности државних органа за борбу против високотехнолошког криминала предвиђено да се у Вишем јавном тужилаштву у Београду образује Посебно одељење за борбу против високотехнолошког криминала. До доношења решења о сукобу надлежности сваки од судова је дужан да предузме оне радње у поступку за које постоји опасност од одлагања. ПОЈАМ И ВРСТЕ ЈАВНИХ ТУЖИЛАШТАВА Јавно тужилаштво је самостални државни орган који гони учиниоце кривичних и других кажњивих дела и предузима мере за заштиту уставности и законитости. усвојеника. бранилац. а по тазбини до другог степена. одлуку доноси председник непосредно вишег суда. стараника. или је учествовао у поступку као тужилац. односно тужиоца. 4. његов бранилац. ако је са окривљеним. тужилац. усвојиоца. Републичко јавно тужилаштво. или је испитан као сведок или као вештак и 5. оштећени. У погледу оснивања тужилаштава важе следећа правила. законски заступник или пуномоћник оштећеног. основна јавна тужилаштва и јавна тужилаштва посебне надлежности. 32. 33. Разлози за обавезно изузеће су: 1. 2. а ако се тражи изузеће председника Врховног касационог суда Србије. О изузећу председника суда или председника суда и судије или судије поротника. 3. Они могу тражити изузеће само поименично одређеног судије или судије поротника који у предмету поступа. уколико се поступак води по његовом захтеву. одлуку о изузећу доноси општа седница тог суда. храниоца или храњеника. Постоји обавезно и факултативно (необавезно) изузеће. виша јавна тужилаштва. Апелационо јавно тужилаштво оснива се за подручје апелационог суда. ако му је окривљени. њихов законски заступник или пуномоћник. тужиоцем или оштећеним у односу стараоца.сукобу надлежности суд ће затражити мишљење јавног тужиоца. апелациона јавна тужилаштва. а о изузећу судије или судије поротника одлучује председник суда. Јавно тужилаштво Републике Србије чине Републичко јавно тужилаштво. његовим браниоцем. брачни друг или сродник по крви у правој линији до било ког степена.

а нижи јавни тужилац ако сматра да је обавезно упутство супротно закону може изјавити приговор Републичком јавном тужиоцу.који је достојан дужности јавног тужиоца и који поседује радно искуство у правној струци након положеног правосудног испита (четири године за основног јавног тужиоца и три године за заменика основног јавног тужиоца. Принцип супституције представља право вишег јт да може преузети кривично гоњење или вршење појединих радњи из надлежности једног нижег јт и ставити их у надлежност другог нижег јт. 35. Заменика јавног тужиоца бира Народна скупштина на предлог Државног већа тужилаца. а за трајно обављање функције га бира Државно веће тужилаца. дванаест година за Републичког јавног тужиоца и једанаест година за заменика Републичког јавног тужиоца).који је завршио правни факултет. на предлог Владе РС. када се први пут бира. а као последица такве организације се јављају обавезна упутства вишег јт нижем јт.јавни тужилац. ФУНКЦИЈЕ ЈАВНОГ ТУЖИОЦА Функције јавног тужиоца су све оне активности које остварује у преткривичном и кривичном поступку. Принцип хијерархије се огледа у томе да је ниже јавно тужилаштво подређено вишем. на шест година уз могућност поновног избора. ИЗБОР ЈАВНОГ ТУЖИОЦА И ЗАМЕНИКА ЈАВНОГ ТУЖИОЦА Јавног тужиоца бира Народна скупштина. јавни тужилац може издавати обавезна упутства за поступање и свом заменику и то у писменој форми. Такође. a основна јавна тужилаштва се оснивају за подручје основног суда.држављанин РС који испуњава опште услове за рад у државним органима. Принцип деволуције се огледа у праву вишег јавног тужиоца да преузме кривично гоњење или вршење појединих радњи из надлежности нижег јавног тужиоца.положио правосудни испит. За јавног тужиоца и заменика јавног тужиоца може бити изабран: . 36.оснива се за подручје вишег суда. 20 . . десет година за апелационог јавног тужиоца и јавног тужиоца посебне надлежности и осам година за заменике апелационог јавног тужиоца и заменика јавног тужиоца посебне надлежности. ПРИНЦИПИ У ОРГАНИЗАЦИЈИ ЈАВНОГ ТУЖИЛАШТВА Принцип инокосног (монократског) уређења се огледа у томе што радом јавног тужилаштава руководи и за његов рад одговара само једно лице . као инокосни орган што значи да не постоји вршење послова и одлучивања у зборном саставу. Упутство се издаје у писменој форми. на три године. седам година за вишег јавног тужиоца и шест година за заменика вишег јавног тужиоца. Постоје: функција гоњења и руковођење преткривичним поступком. . у оквиру својих права и дужности прописаних законом. . 34.

ОШТЕЋЕНИ КАО ПРИВАТНИ ТУЖИЛАЦ Оштећени у својству приватног тужиоца се јавља код кривичних дела која се гоне по приватној тужби. Појам оштећеног у кривичнопроцесном смислу се разликује од појма оштећеног у кривичноправном смислу у смислу да је другачији и шири од појма пасивног субјекта кривичног дела (постоје оштећени који нису истовремено и пасивни субјекти кривичног дела). 38.да захтева спровођење истраге и усмерава ток претходног кривичног поступка.Функција гоњења се огледа у томе да је основно право и дужност јавног тужиоца гоњење учинилаца кривичних дела за која се гони по службеној дужности. . односно оптужни предлог) пред надлежним судом. осим у случају кад се оштећени позива као сведок. Ради се о кривичним делима које су мањег значаја и којима се не угрожавају основне друштвене вредности па се самим тим функција 21 . 4) с предлогом за остваривање имовинскоправног захтева који је настао извршењем кривичног дела и 5) сведок.да врши друге радње одређене ЗКП. Три првонаведена својства оштећеног у кривичном поступку конститутивне су природе за сваки кривични поступак и одлучујућа су за кривично гоњење. Својство оштећеног да се појави са предлогом за остваривање имовинскоправног захтева је адхезионог карактера и оправдава се потребом да се имовинско правни захтев брзо и ефикасно реши већ у кривичном поступку. без обзира на то да ли из тога потиче право на имовинскоправни захтев и да ли се он остварује у кривичном поступку. односно покретање и вођење кривичног поступка. па је надлежан: . 3) с предлогом за кривично гоњење. Суштински. Појава оштећеног у кривичном поступку у било ком од наведених својстава је условљена његовом вољом. Да би неко лице стекло својство оштећеног потребно је да буду испуњена два кумулативно прописана услова: прво. . ПОЈАМ И СВОЈСТВА ОШТЕЋЕНОГ У КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ Оштећени је лице чије је какво лично или имовинско право повређено или угрожено кривичним делом. да је извршено кривично дело и друго. проналажење његовог учиниоца.да изјављује жалбе против неправноснажних судских одлука. као и на откривање и обезбеђивање предмета и трагова кривичног дела. 37. Функција руковођења преткривичним поступком подразумева да је јавни тужилац иницијатор и координатор свих активности у преткривичном поступку које су усмерене на откривање кривичног дела за које се гони по службеној дужности. .да подноси ванредне правне лекове против правноснажних судских одлука и . 2) супсидијарни тужилац.да подиже и заступа оптужне акте (оптужницу. да је извршењем тог кривичног дела дошло до повреде или угрожавања неког личног или имовинског права. јавни тужилац повезује активности субјеката преткривичног поступка. У кривичном поступку оштећени може имати различита својства и може се појавити као: 1) приватни тужилац (код кривичних дела за која се гони по приватној тужби).

ОШТЕЋЕНИ КАО СУПСИДИЈАРНИ ТУЖИЛАЦ Оштећени као супсидијарни тужилац је посебна врста овлашћеног тужиоца. да разматра списе и разгледа предмете који служе као доказ. Оштећени као тужилац има иста права као и јавни тужилац. оштећени. односно дати изјаву да поступак настављају. када јавни тужилац у започетом кривичном поступку одустане од кривичног гоњења окривљеног. Посебни део Кривичног законика РС предвиђа која се кривична дела гоне по приватној тужби (увреда. да у законику прописаним случајевима накнади трошкове кривичног поступка и да се коректно понаша у поступку. родитељи. Приватни тужилац има следећих шест најважнијих права: предлагање доказа и учествовање у њиховом извођењу. он има право да предузме. који се појављује у кривичном поступку у овом својству у два случаја: прво. Право сваког оштећеног је независно од права осталих оштећених по питању гоњења учиниоца кривичног дела. Међутим. 39. Приватна тужба. Овај рок је преклузиван што значи да у случају пропуштања овог рока нема могућности повраћаја у пређашње стање. поука о правном леку. усвојитељи. усвојеници. браћа и сестре могу у року од три месеца од дана његове смрти предузети гоњење. лице са којим живи у ванбрачној или каквој другој трајној заједници. браћа и сестре могу у року од три месеца после његове смрти поднети приватну тужбу. Рок у којем оштећени као тужилац има право и дужност да предузме. односно да настави кривично гоњење у року од 3 месеца од дана када је јавни тужилац одбацио кривичну пријаву или од дана када је донесено решење о обустави кривичног поступка због одустанка јавног тужиоца од кривичног гоњења. 22 . обавештавање о главном претресу и седници већа. када јавни тужилац у преткривичном поступку решењем одбаци кривичну пријаву и друго. његов брачни друг. осим оних која припадају јавном тужиоцу као државном органу с тим да у поступку који се води по захтеву оштећеног као тужиоца. деца. Лице овлашћено на подношење приватне тужбе је оштећени. јавни тужилац има право да до завршетка главног претреса преузме гоњење и заступање оптужбе. пре свега. Ако оштећени као тужилац умре у току рока за предузимање гоњења или у току трајања поступка. У својству оштећеног као тужиоца у кривичном поступку појављује се. лице са којим живи у ванбрачној или каквој другој трајној заједници. изношење личних и породичних прилика). односно лице чије је неко лично или имовинско право повређено или угрожено кривичним делом. читање приватне тужбе на главном претресу. односно дати изјаву да поступак настављају. Уколико оштећени као тужилац није обавештен о одбачају кривичне пријаве или о одустанку од кривичног гоњења. подноси се надлежном суду у року од 3 месеца од дана када је лице овлашћено на подношење приватне тужбе сазнало за кривично дело и учиниоца. у случају смрти приватног тужиоца у току рока за подношење приватне тужбе или у току поступка. његов брачни друг. клевета. деца. усвојеници. присуствовање радњама доказивања и обавештавање о њиховом извођењу. који може бити и физичко и правно лице. усвојитељи. али истовремено може бити и више лица. као оптужни акт за наведена кривична дела.гоњења у целости препушта оштећеном лицу. односно настави кривично гоњење је 8 дана од дана пријема обавештења јавног тужиоца или суда. родитељи. Приватни тужилац има следеће три најважније дужности: да обавештава суд о промени адресе или боравишта.

40. 41. приватну тужбу и предлог за кажњавање. односно за примену васпитне мере према малолетнику. Захтев за спровођење истраге је оптужни акт који подноси овлашћени тужилац истражном судији надлежног суда у циљу покретања истраге против познатог лица због постојања основане сумње да је извршило кривично дело. под условом да су испуњени одређени закоником прописани услови.Оштећени као тужилац и његови законски заступници и пуномоћници дужни су да о свакој промени адресе или боравишта обавесте суд. Носилац оптужбе је овлашћени тужилац. Овако дефинисана оптужба у ужем смислу речи обухвата: оптужницу. и код ове групе кривичних дела јавни тужилац је овлашћени тужилац за покретање и вођење кривичног поступка. у случају када оштећени накнадно одустане од свог већ стављеног предлога. јавни тужилац не може наставити кривични поступак. Предлог да се истрага не спроводи је оптужни акт јавног тужиоца или оштећеног као тужиоца. Такође. Предлог за кажњавање. ПРЕДЛОГ ЗА КРИВИЧНО ГОЊЕЊЕ Предлог оштећеног за кривично гоњење је процесна претпоставка за покретање и вођење кривичног поступка код ове групе кривичних дела. Оптужни акт приватног тужиоца. односно за примену васпитне мере према малолетнику је оптужни акт јавног тужиоца за малолетнике у поступку према малолетницима. зове се приватна тужба. Оптужба (тужба у формалном и ужем смислу) је акт овлашћеног тужиоца. а оптужба је општи појам за све врсте оптужних аката овлашћених тужилаца у кривичном поступку. да и поред датог предлога оштећеног лица јавни тужилац не мора да покрене поступак. ако је оштећени поднео кривичну пријаву или предлог за остваривање имовинскоправног захтева у кривичном поступку. Оптужба у ширем смислу обухвата поред набројаних оптужних аката и захтев за спровођење истраге и предлог да се истрага не спроводи. Предлог за кривично гоњење се подноси у року од три месеца од дана када је лице сазнало за кривично дело и учиниоца. којим траже од истражног судије да се истрага не спроведе. на шта има право све до завршетка главног претреса. У таквом ситуацији суд ће донети решење којим се поступак обуставља (ако је оштећени одустао од предлога пре започињања главног претреса). Исто тако. Оптужни предлог је оптужни акт јавног тужиоца или оштећеног као супсидијарног тужиоца у скраћеном кривичном поступку. састављен у законској форми. којим од надлежног суда тражи да се против одређеног лица за одређено кривично дело одреди главни претрес. 23 . Оптужница је оптужни акт јавног тужиоца или оштећеног као супсидијарног тужиоца у редовном кривичном поступку. Треба нагласити. Предлог за кривично гоњење се подноси јавном тужиоцу. а у току поступка може да одустане од гоњења када оштећени има право да преузме кривично гоњење. ОПТУЖНИ АКТИ ОВЛАШЋЕНОГ ТУЖИОЦА Оптужни акти су израз и манифестација функције кривичног гоњења у кривичном поступку. али он не може покренути уколико оштећени претходно не стави такав предлог. оптужни предлог. без обзира на врсту кривичног поступка. сматраће се да је тиме поднео и предлог за гоњење. односно пресуду којом се оптужба одбија (ако је до одустанка дошло на главном претресу). Наиме.

42. ОШТЕЋЕНИ С ИМОВИНСКОПРАВНИМ ЗАХТЕВОМ
Имовинскоправни захтев који је настао услед извршења кривичног дела
расправиће се на предлог овлашћених лица у кривичном поступку ако се тиме не
би знатно одуговлачио овај поступак. То значи, да би се имовинскоправни захтев
остварио у кривичном поступку потребно је да буду испуњена два услова: прво, да
имовинскоправни захтев произлази из кривичног дела и друго, да се тим
расправљањем знатно не одуговлачи кривични поступак (то је фактичко питање
које се процењује од случаја до случаја).
Странке имовинскоправног односа су лице овлашћено на подношење
имовинскоправног захтева и лице према коме се може поставити имовинскоправни
захтев. Лице овлашћено на подношење имовинскоправног захтева је свако лице
које је овлашћено да такав захтев остварује у парници, што значи да је круг ових
лица шири и од појма оштећеног у кривичнопроцесном смислу. Лице према коме се
може поставити имовинскоправни захтев је искључиво окривљени.
Предмет имовинскоправног захтева у кривичном поступку не може бити
свака ствар која може бити предмет спора у парници већ се имовинскоправни
захтев може односити на накнаду штете, повраћај ствари или поништај одређеног
правног посла под условом да је њихово остваривање могуће пред парничним
судом.
Предлог за остваривање имовинскоправног захтева у кривичном поступку
подноси се органу коме се подноси кривична пријава или суду пред којим се води
поступак. Такође, предлог се може поднети најдоцније до завршетка главног
претреса пред првостепеним судом, а исто тако овлашћено лице може до завршетка
главног претреса пред првостепеним судом да одустане од предлога. Правна
последица одустанка од предлога јесте немогућност поновног стављања таквог
предлога у кривичном поступку с тим што то не значи и губитак права на
остваривање имовинскоправног захтева у парници.
У осуђујућој пресуди, суд може досудити имовинскоправни захтев у целини
или делимично, а за вишак упутити овлашћено лице на парнични поступак. Кад суд
донесе ослобађајућу или одбијајућу пресуду, односно решење о обустави кривичног
поступка упутиће овлашћено лице да имовинскоправни захтев може остваривати у
парничном поступку.
43. ЗАКОНСКИ ЗАСТУПНИЦИ И ПУНОМОЋНИЦИ ОШТЕЋЕНОГ
Оштећени у кривичном поступку, без обзира у ком својству се појављује,
може имати законског заступника и пуномоћника. Појава законског заступника
оштећеног у кривичном поступку јавља се у два случаја: када се у својству
оштећеног појављује малолетник и када се појављује лице које је потпуно лишено
пословне способности.
Законски заступници малолетника су њихови родитељи који родитељско
право врше споразумно. Међутим, малолетна лица која нису под родитељским
старањем као и лица која су потпуно лишена пословне способности стављају се под
старатељство на основу одлуке органа старатељства. Кривични суд не може
одређивати стараоца ни малолетном ни пословно неспособном лицу већ ће у
таквим ситуацијама затражити од органа старатељства да одреди стараоца

24

малолетном или пословно неспособном лицу. Иначе, законски заступник
оштећеног је овлашћен да даје све изјаве и да предузима све радње на које је по
ЗКП овлашћен оштећени.
Пуномоћник је лице преко кога оштећени и његов законски заступник могу
вршити своја права у кривичном поступку. Значи, пуномоћника у кривичном
поступку може имати процесно способан оштећени и законски заступник процесно
неспособног лица, а да ли ће наведена лица имати пуномоћника или не искључиво
зависи од њихове слободне воље.
До ангажовања пуномоћника долази у два случаја: када наведени субјекти
желе да се ослободе личног присуства у кривичном поступку и када желе да своја
права и дужности у поступку реализују преко правно образованог лица. Међутим,
треба истаћи да пуномоћник може бити свако пословно способно физичко лице без
обзира на своју стручну спрему, тј. не мора бити дипломирани правник, а тиме ни
адвокат.
Треба нагласити да оштећени као тужилац има право на постављеног
пуномоћника за кривична дела са запрећеном казном затвора преко пет година, ако
не може сносити трошкове заступања и ако је то у интересу поступка. О захтеву
одлучује истражни судија, односно председник већа, а пуномоћника поставља
председник суда из реда адвоката.
44. ПОЈАМ И ОСНОВНА ОБЕЛЕЖЈА ОКРИВЉЕНОГ
Окривљени је главни кривичнопроцесни субјект и странка у кривичном
поступку, а учинилац кривичног дела својство окривљеног стиче моментом
покретања кривичног поступка, ако постоји основана сумња да је извршило
кривично дело.
У вези са одређењем појма окривљеног неопходно је дефинисати следеће
основне појмове:
Окривљени је лице против кога је донето решење о спровођењу истраге или
против кога је поднета оптужница, оптужни предлог или приватна тужба.
Осумњичени је лице према коме је пре покретања кривичног поступка
надлежни државни орган предузео неку радњу због постојања основа сумње да је
извршило кривично дело.
Оптужени је лице против кога је оптужница стала на правну снагу.
Осуђени је лице за које је правноснажном пресудом или решењем о
кажњавању утврђено да је учинило одређено кривично дело.
Посебно треба нагласити да је израз окривљени општи назив за окривљеног,
оптуженог и осуђеног.
Два су основна обележја окривљеног и то: претпоставка невиности и право
на одбрану. Претпоставка невиности окривљеног прати од покретања кривичног
поступка па до његовог окончања правноснажном пресудом и изричито је
прописана и Уставом и ЗКП: „Свако се сматра невиним за кривично дело док се
његова кривица не утврди правноснажном одлуком суда“. Право на одбрану је
основно право окривљеног у кривичном поступку и одбрана може бити лична и
стручна. Лична одбрана је она одбрана коју врши сам окривљени, а стручна је
одбрана коју врши бранилац о чему ће касније бити више речи.
Својство окривљеног у кривичном поступку може стећи процесно способно
физичко лице чији је идентитет познат и правно лице (по Закону о одговорности
правних лица за кривична дела). У том смислу процесна способност окривљеног
садржи два основна обележја: узраст и душевно здравље. Питање узраста

25

окривљеног је решено Кривичним закоником РС према којем постоје категорије
малолетних (млађи и старији малолетници), млађих пунолетних и пунолетних
учинилаца кривичних дела. Душевно здравље окривљеног је повезано са стањем
урачунљивости и урачунљивост се претпоставља, а ако се на било који начин
појави сумња у душевно здравље окривљеног обавеза је суда да то питање реши
путем судско-психијатријског вештачења.
45. ПОЛОЖАЈ ОКРИВЉЕНОГ У КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ
Када се говори о положају окривљеног превасходно се мисли на његов фонд
права и дужности у кривичном поступку.
Права окривљеног у кривичном поступку. 1) Основно право окривљеног
у кривичном поступку је право на одбрану, које подразумева право окривљеног да
се брани сам или уз стручну помоћ браниоца кога сам изабере из реда адвоката. У
вези са правом окривљеног на одбрану треба имати у виду три ствари: а) да се
изјасни о свим чињеницама и доказима који га терете и да сам или преко браниоца
износи чињенице и доказе у своју корист; б) да није дужан да даје одбрану, нити да
одговара на постављена питања; в) забрањено је према окривљеном употребљавати
силу, претњу, обману, недозвољено обећање или друга слична средства како би се
дошло до његове изјаве или признања.
2) Право окривљеног да буде саслушан произилази из уставне одредбе да
нико ко је окривљен, а достижан је суду не може бити кажњен ако му није било
омогућено да буде саслушан и да се брани.
3) Право окривљеног да већ на првом саслушању буде обавештен о делу за
које се терети и о доказима оптужбе.
4) Право окривљеног да му се осигура довољно времена и могућности за
припремање одбране.
5) Окривљени се пре првог саслушања мора поучити да има право да узме
браниоца и да бранилац може присуствовати његовом саслушању.
Дужности окривљеног у кривичном поступку. 1) Дужност присуствовања
кривичном поступку. По правилу, присуство окривљеног у кривичном поступку је
обавезно и само у изузетним случајевима може доћи до суђења у одсуству
окривљеног.
2) Дужност обавештавања суда о промени адресе и боравишта.
46. ПОЗИВАЊЕ
Као што је већ речено, прихваћено је као опште правило и дужност
окривљеног да присуствује кривичном поступку. С циљем реализације овако
усвојеног општег правила Законик је предвидео одређене мере за обезбеђење
присуства окривљеног и несметано вођење кривичног поступка. Има их пет: позив,
довођење, забрана напуштања стана или места боравишта, јемство и притвор.
Позив је прва и најблажа мера....... (Полиција у кривичном поступку, стр.
102-104.)
47. ДОВОЂЕЊЕ
Довођење је друга и тежа мера за обезбеђење присуства...... (полиција у кривичном
поступку, стр. 104-105.)

26

драгоцености. Морална обавеза се састоји у давању обећања окривљеног пред судом који одлучује о јемству да се неће крити и да без одобрења неће напустити своје боравиште. Надлежни орган за одређивање јемства је суд (истражни судија. јемство је одређена замена за притвор и то само у оном случају ако је бекство окривљеног једини основ за притвор. на уредан позив суда не дође. До пропадања јемства долази ако окривљени побегне и тада ће се решењем одредити да вредност дата као јемство припадне правосудном буџету. а материјална гаранција се састоји у пружању јемства од стране окривљеног или кога другог за њега да до краја кривичног поступка неће побећи. ЗАБРАНА НАПУШТАЊА СТАНА ИЛИ МЕСТА БОРАВИШТА (Полиција у кривичном поступку. Судбина датог јемства може бити двострука: јемство може пропасти или се укинути. дужност је свих органа који учествују у кривичном поступку и органа који им пружају правну помоћ да трајање притвора сведу на најкраће неопходно време и да поступају са нарочитом хитношћу ако се окривљени налази у притвору. Такође. а изостанак не оправда .. а хипотека се скида.). драгоцености или других покретних ствари веће вредности које се лако могу уновчити и чувати. Стварно јемство се састоји у полагању готовог новца. положени новчани износ. лице за које постоји основана сумња да је извршило кривично дело може се притворити само одлуком надлежног суда. или у стављању хипотеке за износ јемства на непокретна добра лица које даје јемство. До укидања јемства долази када настану разлози који указују на неоправданост његове примене (нпр. личне и породичне прилике окривљеног и имовно стање лица које даје јемство. ЈЕМСТВО Јемство је четврта мера за обезбеђење присуства окривљеног која се може одредити према окривљеном који је већ у притвору или према којем треба одредити притвор из следећих разлога: због постојања околности које указују да ће побећи или ако у својству оптуженог који је једном уредно позван.одређује се притвор)... 106-107. ако окривљени за кога је положено јемство због опасности од бекства. стр. Наиме. ако је то неопходно ради вођења кривичног поступка и ако се иста сврха не може остварити другом блажом мером. Јемство се састоји у моралној обавези и материјалној гаранцији окривљеног или другог лица. под условима одређеним ЗКП. хартија од вредности. очигледно избегава да дође на главни претрес.48. односно председник већа и на главном претресу веће). Суштински. 49. ПОЈАМ И ОСНОВИ ЗА ОДРЕЂИВАЊЕ ПРИТВОРА Притвор је најтежа мера за обезбеђење присуства окривљеног у кривичном поступку и састоји се у превентивном ограничавању слободе кретања окривљеног и наметању му прописаних услова живљења за одређено време. а лично јемство се манифестује у личној обавези једног или више грађана. хартије од вредности или друге покретне ствари враћају се. односно у њиховом обећању да ће у случају бекства окривљеног платити утврђени износ јемства. Важно је истаћи да јемство увек гласи на новчани износ који се одређује с обзиром на тежину кривичног дела. ако се поступак води по његовом захтеву. с тим што се решење којим се одређује и укида јемство доноси се по прибављеном мишљењу јавног тужиоца. Јемство које се пружа може бити стварно и лично. 50. У случају укидања јемства. 27 .

У истрази притвор одређује. ако у својству оптуженог који је једном уредно позван. Треће. очигледно избегава да дође на главни претрес. Међутим. ако је за кривично дело које му се ставља на терет прописана казна затвора преко десет година и ако је то оправдано због посебно тешких околности кривичног дела. саучеснике или прикриваче. истражни судија. ако постоје околности које указују да ће уништити. Наиме. по истеку сваких тридесет дана до дана ступања оптужнице на правну снагу. али ако се истражни судија не сложи са предлогом јавног тужиоца о одређивању притвора одлуку ће донети ванпретресно веће суда. на образложени предлог истражног судије или јавног тужиоца. а то зависи од стадијума и фазе кривичног поступка у којој се одређује притвор. Време трајања притвора је ограничено само у истрази. поставља се питање ко ће у надлежном суду бити функционално надлежан. изменити или фалсификовати доказе или трагове кривичног дела или ако особите околности указују да ће ометати поступак утицањем на сведоке. Ако се до истека поменутих рокова не подигне оптужница окривљени ће се пустити на слободу. притвор се може одредити само против лица за које постоји основана сумња да је учинило кривично дело и да постоји један од шест алтернативно прописаних основаза његово одређивање. или да ће учинити кривично дело којим прети. ако се поступак води за кривично дело за које се може изрећи казна затвора преко пет година или тежа казна. или довршити покушано кривично дело. окривљени се може задржати у притвору највише месец дана од дана лишења слободе. НАДЛЕЖНОСТ ЗА ОДРЕЂИВАЊЕ ПРИТВОРА И ТРАЈАЊЕ ПРИТВОРА Право одређивања притвора је у искључивој надлежности суда. После тог рока окривљени се може задржати у притвору само на основу решења о продужењу притвора. 51. Независно од ових рокова прописана је обавеза већа да и без предлога странака испита да ли још постоје разлози за притвор и да донесе решење о продужењу или укидању притвора. из важних разлога продужити притвор највише за још три месеца. Притвор се по одлуци ванпретресног већа може продужити највише за два месеца. То су: Прво. Сходно томе. Пето. Шесто. веће непосредно вишег суда може. Друго. 28 . сакрити. или ако постоје друге околности које указују на опасност од бекства. ако особите околности указују да ће поновити кривично дело. а по истеку свака два месеца након ступања оптужнице на правну снагу. ако је пресудом првостепеног суда лицу изречена казна затвора од пет година или тежа казна и ако је то оправдано због посебно тешких околности кривичног дела. пре свега. између главног претреса (ако је претрес одлаган) као и након објављивања пресуде. док расправно веће одређује притвор на главном претресу. укупно трајање притвора у истрази за кривична дела преко пет година затвора је шест месеци. Међутим. Четврто. Надлежност истражног судије у погледу одређивања притвора престаје са предајом оптужнице суду (не са њеним ступањем на правну снагу). Самим тим. ако се крије или ако се не може утврдити његова истоветност. Дакле.Основи за одређивање притвора су таксативно набројани и факултативног су карактера што значи да се притвор никада не одређује обавезно. ванпретресно веће суда ће одређивати притвор од подизања оптужнице до почетка главног претреса. вештаке. на основу решења истражног судије.

У списима се мора назначити дан и час лишења слободе и предаје решења. у побочној линији до четвртог степена или по тазбини до другог степена. . али је најприхватљивија подела на материјалну и формалну одбрану. За браниоца се не могу узети лица која су по закону изузета и то: . а најдоцније у року од 12 сати од часа лишења слободе. њихов сродник по крви у правој линији до било ког степена. Против решења о притвору странке могу изјавити жалбу ванпретресном већу која не задржава извршење решења. осим ако је по ЗКП ослобођено дужности сведочења и изјавило је да неће сведочити. Ванпретресно веће које одлучује о жалби дужно је да донесе и достави одлуку у року од 48 сати. али само ако се поступак води за кривично дело за које се по закону може изрећи казна затвора до пет година. Тако је прописано да пред Врховним касационим судом бранилац може бити само адвокат и да бранилац малолетника може бити само адвокат који је стекао посебна знања из области права детета и преступништва младих. ако то није у супротности са интересима њихове одбране. . У теорији кривичног процесног права су присутне многобројне поделе одбране. 52. од овог општег правила постоје изузеци који пооштравају или ублажавају услове могућности вршења бранилачке функције.брачни друг оштећеног или тужиоца. Окривљени је у избору браниоца потпуно слободан с тим што треба нагласити да окривљени у кривичном поступку може имати највише пет бранилаца. . 53. Право окривљеног да има браниоца у току целог кривичног поступка је загарантовано како Уставом тако и другим домаћим законодавством (пре свега Закоником о кривичном поступку) и низом међународних уговора. Међутим. Под појмом материјална одбрана се подразумева одбрана коју врши сам окривљени тако и други државни органи који су у обавези да истинито и потпуно утврде све 29 . односно привођења истражном судији. адвоката може мењати адвокатски приправник. а њега може заменити адвокатски приправник.саокривљени.бранилац не може бити ни лице које је у истом предмету поступало као судија или јавни тужилац или је предузимало радње у преткривичном поступку. САДРЖИНА И ВРСТЕ ОДБРАНЕ Садржину одбране чине процесне радње које се предузимају с циљем да се утврде чињенице и околности у корист окривљеног и да се примене прописи најповољнији за њега и тако добије за њега најповољнија одлука. БРАНИЛАЦ Бранилац је правно образовано лице (по правилу адвокат) које заступа интересе окривљеног у кривичном поступку. Такође.оштећени. неопходно је нагласити да се решење о притвору предаје лицу на које се односи у часу лишења слободе. а више окривљених може имати заједничког браниоца.бранилац не може бити ни лице које је као сведок позвано на главни претрес. Опште правило о томе ко може бити бранилац у кривичном поступку је да се за браниоца може узети само адвокат.На крају. .

малолетник мора имати браниоца у кривичном поступку. Такође. а поступак се води за крвично дело за које је прописана казна затвора преко три године. Ако окривљени у свим овим случајевима обавезне одбране не узме сам браниоца. окривљеном ће се. тј. или судија појединац. Одбрана сиромашних је специфичан случај формалне одбране и до ње може доћи у случају кад не постоје услови за обавезну одбрану. и за поступак по ванредним правним лековима. поставити бранилац. ако према свом имовном стању не може сносити трошкове одбране. Даље. односно бранилац је дужан да поднесе пуномоћје суду пред којим се води поступак. прописане ЗКП.чињенице које су од важности за доношење законите одлуке. Наиме. 30 .мора имати браниоца док је у притвору. Контрола овог разговора пре првог саслушања и током истраге допуштена је само посматрањем. али не и слушањем. увиђају и претресању стана). Основно право браниоца када је окривљени у притвору јесте право да контактира са њим. Формална одбрана може бити: обавезна. факултативна и одбрана сиромашних. 54. 7) захтева награду за свој рад и накнаду трошкова (нужних издатака). а ако је изречена казна затвора од 40 година. председник суда ће му поставити браниоца по службеној дужности за даљи ток поступка до правноснажности пресуде. Основна права браниоца су следећа: 1) право да присуствује извођењу појединих истражних и других радњи доказивања (саслушању окривљеног. док је у случају факултативне стручне одбране та дужност релативна. као и са окривљеним који се налази у притвору. у случају обавезне одбране постоји апсолутна дужност присуства браниоца на главном претресу. али и Законом о адвокатури и Кодексом адвокатске етике. 3) право браниоца када је окривљени у притвору. 2) право да разматра списе и разгледа предмете који служе као доказ. ако је окривљеном одређен притвор . а браниоца поставља председник суда. глув или неспособан да се сам успешно брани или ако се поступак води због кривичног дела за које се може изрећи казна затвора преко десет година . испитивању сведока и вештака. 6) да у корист оптуженог улаже редовна и одређена ванредна правна средства. на његов захтев. Најзад. ако се окривљеном суди у одсуству . а у осталим случајевима ако то захтевају интереси правичности. 5) да присуствује главном претресу (дужан је да га не напушта). Важно је истаћи да ово право има од почетка кривичног поступка или од момента када је осумњичени саслушан по одредбама о саслушању окривљеног. ПОЛОЖАЈ БРАНИОЦА У КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ Положај браниоца у кривичном поступку одређен је скупом његових права и дужности које су. О захтеву одлучује истражни судија. Посебно треба нагласити да бранилац има право на поверљив разговор са осумњиченим који је лишен слободе и пре него што је осумњичени саслушан. 4) право да прикупља доказе за одбрану и предлаже њихово извођење. У ЗКП су предвиђени следећих пет случајева обавезне одбране: ако је окривљени нем. пре свега.тада окривљени мора имати браниоца већ приликом првог саслушања. бранилац се са окривљеним не може договарати о томе како да одговара на питања која су му већ постављена. 3) Дужност коректног понашања у поступку. Основне дужности браниоца су следеће: 1) Дужност предаје пуномоћја.мора имати браниоца чим се донесе решење о суђењу у одсуству. 2) Дужност присуствовања главном претресу је како релативне тако и апсолутне природе. председник већа. Под појмом формална одбрана се подразумева одбрана коју окривљени врши преко стручног браниоца.

а под термином (рочиштем) се подразумева дан. час и место одржавања главног претреса. доприноси остваривању кривичнопроцесног задатка. Треба напоменути која су то основна начела извођења кривичнопроцесних радњи: начело непосредности. мање или више. начело усмености и начело јавности (о њима је било речи у оквиру начела кривичног процесног права). 31 . Веома је битно обрадити питање рачунања. Теорија кривичног процесног права се није сагласила у погледу одређења дефиниције кривичнопроцесне радње. У кривичном процесном праву рокови се рачунају на сате. Законски рокови прописани су законом и не могу се продужити. месеце и године. 2) Процесна форма. Опште одлике кривичнопроцесних радњи су: 1) Предвиђеност у закону. Судски рокови су такви рокови чије трајање одређује суд. 4) Допринос остваривању кривичнопроцесног задатка. рок за подношење оптужнице од 15 дана може се на захтев јавног тужиоца продужити још за 15 дана). 55. односно место. а у питању је рок који је ЗКП одређен ради заштите права одбране. ПОЈАМ И ОПШТЕ ОДЛИКЕ КРИВИЧНОПРОЦЕСНИХ РАДЊИ Кривичнопроцесне радње спадају у други основни појам кривичног процесног права и њен појам није одређен законом. РОКОВИ И ТЕРМИНИ У КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ Рок је одређени размак времена у коме се кривичнопроцесна радња мора. Закоником о кривичном поступку предвиђена је форма. часом и местом) за предузимање кривичнопроцесне радње или за учествовање у кривичнопроцесној радњи са другим лицима. Од овако одређеног појма рока у кривичном поступку треба разликовати појам термин (рочиште) који представља тачно одређено време (моменат одређен даном. расветљењу и решењу кривичне ствари. Нпр. рок је 15 дана за улагање жалбе на судску пресуду у редовном кривичном поступку. Свака кривичнопроцесна радња. 56. дане. а скраћивање рокова је дозвољено уколико то захтева окривљени. 3) Предузимање од стране кривичнопроцесних субјеката. али најприхватљивија дефиниција је да кривичнопроцесна радња јесте законом одређена делатност кривичнопроцесног субјекта која се предузима у кривичном поступку ради расветљења и решења кривичне ствари. тј.бранилац не сме да вређа суд ни лице које учествује у поступку и забрањено му је да омета ред на главном претресу. време и начин извођења кривичнопроцесних радњи од стране кривичнопроцесних субјеката. 5) Чињење и нечињење као начин манифестовања кривичнопроцесне радње. Рокови могу бити законски и судски. почетка и завршетка рокова. али се по потреби тако одређени рокови по одобрењу суда могу скратити или продужити (нпр. Кривичнопроцесни субјекти у кривичном поступку могу предузимати само оне кривичнопроцесне радње које су предвиђене у закону и то само оне за које је тај кривичнопроцесни субјект законом овлашћен. То су и они рокови чије је трајање одређено законом. осим кад сам закон то изричито дозвољава. Врста конкретне кривичнопроцесне радње која се предузима у кривичном поступку зависи од врсте кривичнопроцесног субјекта који предузима конкретну радњу и од фазе кривичног поступка у којој се предузима. може или не сме предузети.

од дана или сата када је достављање или саопштавање извршено. а из оправданих разлога није могао доћи на главни претрес на коме је донета одбијајућа пресуда због одустанка јавног тужиоца од гоњења. Субјекти који имају право да траже повраћај у пређашње стање су: . ПОВРАЋАЈ У ПРЕЂАШЊЕ СТАЊЕ Повраћај у пређашње стање (restitutio in integrum) је установа кривичног процесног права којом се отклањају штетне последице оправданог пропуштања неких рокова за одређене субјекте поступка. Уколико се изјава да после прописаног рока. ако је пре него што је он истекао. Приватни и супсидијарни тужилац имају право да траже повраћај у пређашње стање ако из оправданог разлога нису могли да дођу на главни претрес или ако није могао да им се уручи позив за главни претрес због тога што. односно годинама завршавају се протеком оног дана последњег месеца. као и издаци за предузете истражне радње пре истраге. нису благовремено обавестили суд о промени своје адресе или боравишта. Овај рок је преклузиван. она не производи правно дејство. не може се тражити ППС због пропуштања рока за подношење приговора против оптужнице). Окривљени има право да тражи повраћај у пређашње стање само ако из оправданих разлога пропусти рок за изјаву жалбе на пресуду или на решење о примени мере безбедности или васпитне мере или о одузимању имовинске користи. Рокови одређени по месецима. узеће се да је он на време поднесен. изјава је дата у року. 3) издатке за довођење окривљеног. 32 . Рок за подношење молбе за повраћај у пређашње стање износи 8 дана од дана престанка сметњи због којих је пропуштен рок за предузимање одређене радње. 58.Према општем правилу. предата ономе ко је овлашћен да је прими. односно године који по свом броју одговара дану кад је рок отпочео. па надлежном суду стигне после истека рока.окривљени. ТРОШКОВИ КРИВИЧНОГ ПОСТУПКА Трошкови кривичног поступка су издаци учињени поводом кривичног поступка од његовог покретања до његовог завршетка. . Једини изузетак од овог правила је када је поднесак који је везан за рок због незнања или очигледне омашке подносиоца предат и упућен ненадлежном суду пре истека рока.супсидијарни и приватни тужилац и .оштећени. 4) путне трошкове службених лица. 2) трошкове превоза окривљеног. Право на подношење молбе за ППС је искључиво везано за личност окривљеног (не може бранилац ни нико други у његово име) и ограничено је само на наведене одлуке суда (нпр. 57. а рок застарелости је три месеца од дана пропуштања наведене радње. Оштећени има право да тражи ППС ако није уредно позван на главни претрес или је уредно позван. вештаке. односно сата. Рок почиње да тече првог наредног дана. Трошкови кривичног поступка обухватају: 1) трошкове за сведоке. из оправданих разлога. тумаче и стручна лица и трошкове увиђаја.

6) трошкове техничког прегледа возила. суд ће одлучити да одређени трошкови падају на терет буџетских средстава. као и трошкове порођаја. исплаћује полиција. Изузетно. а записничар се не може обезбедити. осим трошкова који се наплаћују из фонда за здравствено осигурање. ако би плаћањем тих трошкова било доведено у питање издржавање окривљеног или лица које је он дужан да издржава. место где се предузима радња. 8) нужне издатке оштећеног и његовог законског заступника. Завршни део записника чине 33 . и и и и Важно је напоменути да трошкови преткривичног поступка који се односе на награду и нужне издатке браниоца кога је одредила полиција. Сва преиначења. Кад се врши претресање стана или лица. Ако су приликом предузимања радње одузети предмети или списи. По правилу. осим у одређеним законом предвиђеним случајевима. медицинских и биолошких анализа превоза леша до места обдукције. дан и час кад је радња започета и завршена. пресуде којом се оптужба одбија или ослобађајуће пресуде. или се радња предузима ван службених просторија органа. Записник у кривичном поступку је писмено озваничење процесне радње од стране органа надлежног за вођење кривичног поступка. оптужнице и оптужни предлози оштећеног као тужиоца. 59. исправке и додаци уносе се на крају записника и морају бити оверени од стране лица која потписују записник. Даље. Поднесци су: приватне тужбе. док су записници таква писмена која сачињава кривични суд или други орган надлежан за вођење кривичног поступка. то ће се назначити у записнику. 9) паушални износ. записник се мора водити уредно и у њему се не сме ништа избрисати. као и награду нужне издатке њихових пуномоћника. имена и презимена присутних лица и у ком својству присуствују и назначење кривичног предмета по ком се предузима радња. ПОДНЕСЦИ И ЗАПИСНИЦИ У КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ Поднесци су таква писмена саопштења којима се странке и друга овлашћена лица обраћају органима који воде или су надлежни да воде кривични поступак. записник пише записничар. У уводни део записника уноси се: назив државног органа. суд може ослободити окривљеног од дужности да накнади у целини или делимично одређене трошкове кривичног поступка. као и награду нужне издатке његовог пуномоћника. нужне издатке приватног тужиоца оштећеног као тужиоца и њихових законских заступника. У описни део записника уносе се битни подаци о току и садржини предузете радње и у облику приповедања убележава само битна садржина датих исказа и изјава. У случају доношења решења о обустави кп. за трошкове који нису обухваћени петхдним тачкама. додати или мењати.5) трошкове лечења окривљеног за време док се налази у притвору. У пресуди којом се окривљени оглашава кривим суд ће га обавезати да накнади трошкове кривичног поступка. а одузете ствари ће се прикључити записнику или ће се навести где се налазе на чувању. предлози. записник може потписати лице које предузима радњу. 7) награду и нужне издатке браниоца. правни лекови и друге изјаве и саопштења учесника у поступку упућена органима пред којима се води поступак.

то значи следеће: саслушање окривљеног је доказно средство. Предмет доказивања су чињенице које се односе на кривичну ствар. сведока или вештака не може засновати судска одлука. Конкретно. осим записника о саслушању осумњиченог. Исто тако. одмах. односно методи чијом применом суд у кривичном поступку изводи доказе. као и после давања сагласности истражног судије да се оптужница може подићи без спровођења истраге. издвојени записници се затварају у посебан омот и чувају код истражног судије одвојено од осталих списа и не могу се разгледати нити се могу користити у поступку. Устава или међународног права. а субјекти који прибављају недозвољене доказе могу кривично одговарати. другог закона. а најдоцније до завршетка истраге. Релевантне чињенице могу бити материјално и процесно релевантне. Када се на исказу окривљеног. после завршене истраге. судске одлуке се не могу заснивати на доказима који су сами по себи или према начину прибављања у супротности са: одредбама ЗКП. На крају. Против овог решења дозвољена је посебна жалба и по правноснажности решења. Извор доказа је конкретно лице или предмет из кога су произашли доказни подаци. а то се у основи своди на предузимање одређених радњи доказивања. Проверавање доказа значи испитивање веродостојности доказног средства и самог доказа. Откривање доказа представља такву активност кривичнопроцесних странака и суда која је усмерена на проналажење извора доказа. исказ окривљеног је доказ. а сам окривљени је извор доказа. само чињенична питања могу бити предмет доказивања јер се право у поступку не доказује. Такође. истражни судија ће по службеној дужности или на предлог странака донети решење о издвајању записника из списа. 60. ДОКАЗИ И ДОКАЗИВАЊЕ У КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ Доказ је чињеница на основу које се од за то надлежног органа утврђује постојање или непостојање чињеница чије је утврђивање у кривичном поступку неопходно. а међу њима само оне које су од значаја за одлучивање о ствари (релевантне чињенице). битно је указати на то да се докази не смеју стицати на недозвољен начин и да се пресуда не може засновати на недозвољеним доказима. Оцена доказа је последња активност у процесу доказивања и у важећем ЗКП је садржана теорија о слободној оцени доказа што значи да суд приликом утврђивања вредности доказа није везан никаквим формалним доказним правилима. већ се они морају издвојити из списа. радња доказивања.потписи. Доказна средства су начини. односно давања сагласности истражног судије да се оптужница може подићи без спровођења истраге. Доказивање је судска делатност која је усмерена на утврђивање чињеница и састоји се из следећих више међусобно повезаних процесних активности. тј. Самим тим. а у надлежности је кривичног суда с тим што у извођењу доказа могу активно да учествују и кривичнопроцесне странке. Записник потписује лице које је предузело радњу и записничар с тим да се у завршном делу записника могу навести приговори. Извођење доказа представља прихватање откривених извора доказа и оно мора да се одвија у процесној форми и на начин који је одређен законом. истражни судија ће издвојити из списа предмета и сва обавештења која су полицији и јавном тужиоцу дали грађани. у зависности од тога да ли се односе на примену кривичног материјалног права или на примену кривичног процесног права. 34 .

Важно је напоменути да полиција не може саслушавати грађане у својству окривљеног. одлуку доноси суд и то није предмет посебног доказивања. дан избијања неког великог пожара или експлозије). Треба правити разлику између природних и правних презумпција. На крају. 62. познаје право. узима да постоји једно чињенично стање иако непосредно није доказано да постоји.) Већ приликом првог саслушања окривљеном ће се саопштити да има право на браниоца и да бранилац може присуствовати његовом саслушању. Правне презумпције постоје у случају када сам закон презумпира да постоји нека правно релевантна чињеница па самим тим и ослобађање од доказивања тих чињеница (нпр. САСЛУШАЊЕ ОКРИВЉЕНОГ Саслушање окривљеног је доказно средство. предмет доказа не могу бити ни немогуће чињенице. увид у исправе и увид у звучне и видео снимке. Очигледне чињенице су доказ саме по себи и нема потребе да се посебно доказују (нпр. ранија осуђиваност. а поред саслушања окривљеног у нашем процесном законодавству постоје следећа доказна средства: испитивање сведока. Презумпције су чињенице које се претпостављају и код којих се унапред. матични број. таква чињеница ће бити предмет доказивања.61. презиме. вештачење. На почетку саслушања прибављају се. презумпција невиности окривљеног). односно проверавају подаци неопходни за утврђивање идентитета окривљеног као и они на основу којих се упознаје његова личност (име. посматрано уопште. на основу општег искуства. али у свим конкретним случајевима када се појави сумња у ноторност конкретне чињенице. Такође. итд. То су следеће чињенице. Ноторне (општепознате) чињенице су оне о чијем је постојању или непостојању раширено сазнање у ширем кругу лица са таквим степеном истинитости да то није потребно посебно доказивати (нпр. обзиром на своје стручно образовање. и то све док се не утврди супротно. ни правне норме нису предмет доказивања зато што се претпоставља да судија. Природне презумпције су презумпције код којих се унапред узима да нека чињеница постоји и да је не треба утврђивати јер за такво становиште говори искуство стечено на великом броју случајева из живота. Да ли је једна чињеница ноторна или не. саопштиће му се зашто се окривљује и основи сумње који стоје против њега. уз обавезно присуство надлежног јавног тужиоца и које се састоји у изјави окривљеног о кривичном делу које му се ставља на терет. а немогуће је оно што је општепознатим природним законима и законима мишљења у отвореној противречности. али може саслушати осумњиченог у преткривичном поступку према правилима која важе за саслушање окривљеног. не доказује се пунолетство лица за које је очигледно да је у поодмаклим годинама). стручна спрема. 35 . Затим ће се упозорити да све што изјави може бити употребљено против њега као доказ. увиђај и реконструкција. ЧИЊЕНИЦЕ КОЈЕ НИЈЕ ПОТРЕБНО ДОКАЗИВАТИ У кривичном поступку. постоје и такве чињенице које не треба доказивати јер суд сматра да оне постоје иако њихово постојање у конкретном случају није утврђено. Оваква презумпција је презумпција окривљеникове урачунљивости па се самим тим она не утврђује осим ако се појави сумња да је она искључена или битно смањена. Саслушање окривљеног предузима суд у кривичном поступку.

ПРЕПОЗНАВАЊЕ ЛИЦА И СТВАРИ И СУОЧЕЊЕ Препознавање није никакво доказно средство. а одбрана није обавезна. Препознавање предмета од стране окривљеног врши се тако што се предмети.да није дужан да изнесе своју одбрану. а одбрана није обавезна. Суочење се може односити на: суочење окривљеног са другим лицима и суочење сведока. претња. У преткривичном и претходном кривичном поступку препознавање лица обавиће се тако да лице које је предмет препознавања не може да види сведока. па се позива да. а у преткривичном поступку препознавање лица се обавља у присуству јавног тужиоца. ако окривљени није поучен о правима која му припадају. Окривљени може бити саслушан у одсуству браниоца само у следећа три случаја: ако се изричито одрекао тога права. а кад заврши свој исказ. ако је окривљени саслушан у одсуству браниоца. а то није у складу са одредбама ЗКП. Приликом саслушања треба окривљеном омогућити да се у неометаном излагању (прва фаза саслушања) изјасни о свим околностима које га терете и да изнесе све чињенице које му служе за одбрану. осим у случају обавезне одбране. али не и лица. нити да одговара на постављена питања. показују окривљеном. суочење се спроводи тако што се суочени постављају један према другом и од њих захтева да један другом понове своје исказе и да расправљају о истинитости онога што су исказали. Потом му се лице или предмет показују заједно са другим њему непознатим лицима чије су основне особине сличне онима какве је описао. Практично посматрано. која су дала исказе. у случају потврдног одговора. Суочење је средство за контролу и проверавање истинитости исказа окривљеног или сведока и састоји се у непосредној расправи између два лица.. поставиће му се питања (друга фаза саслушања) уколико је потребно да се попуне празнине или отклоне противречности и нејасноће у његовом излагању. Дакле. Ако се ови предмети не могу донети. а не постоји могућност да окривљени узме другог браниоца. изнесе своју одбрану. односно са предметима исте или сличне врсте. ако за прво саслушање окривљени није обезбедио присуство браниоца ни у року од 24 сата од часа кад је поучен о овом праву. Окривљени се саслушава усмено и има право да се при саслушању користи својим белешкама. окривљени се може одвести на место где се предмети налазе. ако изјаве окривљеног из о присуствовању браниоца нису убележене у записник. укаже на препознато лице или предмет. ако бранилац није присутан иако је обавештен о саслушању. пошто их он претходно опише. обмана. Ток суочења и изјаве при којима су суочени коначно остали суд ће унети у записник. нити сведок може да види то лице пре него што се приступи препознавању. који су у вези са кривичним делом или који служе као доказ. 63. 36 . Препознавање лица или предмета од стране сведока предузима се ако је потребно да се утврди да ли сведок препознаје одређено лице или предмет које је претходно описао.. о неслагањима у погледу важних чињеница и околности да би се утврдила истина. На исказу окривљеног се не може засновати судска одлука ако је поступљено на један од следећа четири начина: ако је приликом саслушања према окривљеном примењено понашање које је забрањено (сила. Након тога затражиће се од сведока да изјави да ли лице или предмет може да препозна са сигурношћу или са одређеним степеном вероватноће и да. већ средство за проверу веродостојности већ стечених доказа. окривљени препознаје ствари.). ако то жели.

Самим тим. 37 . 3) лице које би својим исказом повредило дужност чувања професионалне тајне (верски исповедник. непосредног опажања знају нешто о чињеницама које се утврђују у кривичном поступку (тзв. Исказ правих сведока има већу вредност од исказа сведока по чувењу. То фактички значи да би лице добило својство сведока потребно је да буду испуњена два кумулативна услова: прво. 2) бранилац окривљеног о ономе што му је окривљени као свом браниоцу поверио. ПОЛОЖАЈ СВЕДОКА У КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ Положај сведока у кривичном поступку огледа се кроз његова права и дужности. Занимљиво је истаћи да се сведок. може се наредити да се принудно доведе. прави сведоци) и лица која су нешто дознала о таквим чињеницама на посредан начин. Дужности сведока. сведоци по чувењу). обезбедити податак да је сведок примио такав позив. поред класичног писменог позива. као и дете. Међутим. на начин што им је неко други причао о тим чињеницама (тзв. лекар. као сведок може бити испитано малолетно лице.). а изостанак не оправда.64. Дужност одазивања позиву је основна дужност сведока и позиву суда је обавезно да се одазове свако лице које се позива као сведок под претпоставком да је долазак сведока пред суд могућ. с тим да се испитивање ових лица обавља уз помоћ педагога. Полиција не може испитивати грађане у својству сведока или вештака. оштећени као тужилац и приватни тужилац могу се испитати као сведоци. Сведок може бити свако физичко лице без обзира да ли је наш држављанин или странац. Такође. ПОЈАМ СВЕДОКА Испитивање сведока је доказно средство коју предузима суд у преткривичном и кривичном поступку. војне или службене тајне. психолога или другог стручног лица. без обзира на његову старост или психичке и физичке недостатке. док га надлежни орган не ослободи те дужности. бабица и др. или се без одобрења или оправданог разлога удаљи са места где треба да буде испитан. У зависности од тога на који начин је лице сазнало за чињенице о кривичној ствари разликују се две категорије сведока: сведоци који из властитог. Овде ће бити реч само о оним дужностима које су својствене само сведоцима и могу се издвојити три основне дужности. осим ако је ослобођено те дужности посебним прописом или изјавом лица у чију је корист установљено чување тајне и 4) ОСЛ ОУП-а о садржају обавештења које је добило приликом самоиницијативног или на предлог јавног тужиоца спроведеног прикупљања обавештења. да буде позвано од стране суда јер без позивања то лице не може стећи својство сведока колико год му биле познате одређене чињенице важне за кривични поступак. да постоји вероватноћа да ће моћи да да обавештења о кривичном делу и учиниоцу и о другим важним околностима и друго. Као сведоци позивају се лица за која је вероватно да ће моћи да дају обавештења о кривичном делу и учиниоцу и о другим важним околностима. оштећени. може позивати и електронском поштом или другим електронским преносиоцем порука под условом да је могуће суду који позива сведока. адвокат. у нашем кривичном процесном праву постоје одређене категорије лица која се не могу испитати као сведоци – искључени су као сведоци у конкретној кривичној ствари и то: 1) лице које би својим исказом повредило дужност чувања државне. тј. Ако сведок који је уредно позван не дође. 65. а може се и казнити новчано.

а ово упозорење ће се унети у записник. што значи да му се питања постављају усмено и он је дужан да одговоре даје усмено. није способно да схвати значај права да не мора сведочити. знатној материјалној штети или кривичном гоњењу. допунио или се евентуално разјасниле неке недоумице. У склопу ове дужности је прописано да ће се сведок претходно опоменути да је дужан да говори истину и да не сме ништа прећутати.Дужност сведочења је општа дужност која подразумева да је лице позвано као сведок дужно да сведочи ако Закоником није другачије одређено. Делимично ослобођење од сведочења подразумева да сведок није дужан да одговара на поједина питања ако је вероватно да би тиме изложио себе или лица која су ослобођена дужности сведочења тешкој срамоти. За непоштовање дужности сведочења су предвиђене одређене санкције па тако ако сведок дође. Циљ оваквог испитивања је да отклони утицај исказа испитаног сведока на друге сведоке. Поред дужности сведок има и одређена права. Сведоци се испитују понаособ и без присуства осталих сведока. приликом испитивања сведока није дозвољено служити 38 . а само испитивање је по правилу усмено. Сведок ће се упозорити на обавезу да казује истину. сродници у побочној линији до трећег степена закључно. Приликом испитивања сведок ће се увек питати одакле му је познато оно о чему сведочи. не може се испитати као сведок. али му не припада никаква награда за само сведочење. После општих питања. с обзиром на узраст и душевну развијеност. па пошто је упозорен на последице неће без законског разлога да сведочи. накнада за изгубљену зараду). Након тога узимају се лични подаци о сведоку (тзв. а изузетак је ако се испитују глуви и неми сведоци. Дужност истинитог давања исказа. То фактички значи да испитивању у претходном кривичном поступку не могу присуствовати други сведоци. ПРОЦЕСНИ НАЧИН ИСПИТИВАЊА СВЕДОКА Сведок пре сведочења полаже заклетву. а затим ће се испитивати постављањем питања како би се исказ сведока проверио. а потом се утврђује његов однос са окривљеним и оштећеним. малолетно лице које. као и сродници по тазбини до другог степена закључно. Такође. Такође. 66. усвојеник и усвојилац окривљеног. осим ако то сам окривљени захтева. О жалби против решења којим је изречена новчана казна одлучује ванпретресно веће. а ако и после тога одбије да сведочи. може се казнити новчано. У том смислу треба истаћи да је Законик предвидео одређене категорије лица која су ослобођена дужности сведочења и то: брачни друг окривљеног и лице са којим окривљени живи у ванбрачној или каквој другој трајној заједници. сведок се позива да изнесе све што му је о предмету познато (слободно излагање). сродници окривљеног по крви у правој линији. а затим ће се упозорити да давање лажног исказа представља кривично дело. може се још једном казнити истом казном. а на главном претресу неиспитани сведоци. општа питања) и упозорава се да је дужан да о промени адресе или боравишта обавести суд. а пре свега право на накнаду трошкова који су настали његовим сведочењем (превоз. боравак у другом месту. под претњом одговорности за кривично дело и да није дужан да одговара на питања ако је вероватно да би тиме изложио себе или лица која су ослобођена дужности сведочења тешкој срамоти. знатној материјалној штети или кривичном гоњењу.

а након ступања оптужнице на правну снагу председнику већа. суд ће обавестити јавног тужиоца ради предузимања кривичног гоњења. Податке о истоветности сведока и њему блиских лица и о другим околностима које могу довести до откривања 39 . претње и сваког другог напада. корупције и другим изузетно тешким кривичним делима. Против овог решења странке и сведок могу изјавити жалбу и о жалби у истрази одлучује ванпретресно веће. морају да постоје околности које указују да би сведоку или њему блиским лицима јавним сведочењем били угрожени живот. тело. прети му или угрожава његову безбедност. односно ванпретресно веће ако претресно веће није у заседању. које су то мере и да се његова истоветност неће никоме открити осим судијама које одлучују о предмету. прикривањем изгледа сведока и сведочењем из посебне просторије уз промену гласа и лика сведока посредством техничких уређаја за пренос звука и слике. Чување података о заштићеном сведоку. а месец дана пре почетка главног претреса странкама и браниоцу. а оног учесника поступка или друго лице које пред судом вређа сведока или оштећеног. а нарочито када се ради о кривичним делима организованог криминала. без обзира од кога потиче. и друго. ЗАШТИЋЕНИ СВЕДОЦИ Заштићени сведок не представља никакву посебну категорију сведока већ је то лице које у складу са општим процесним правилима има статус сведока с тим што се приликом његовог испитивања због постојања одређених околности предузимају мере посебне заштите. Два су услова која морају бити испуњена да би лице добило статус заштићеног сведока. Прво. здравље. да је суд донео решење којим се одобрава да се сведоку обезбеде мере посебне заштите (заштићени сведок). а другостепени суд у року од осам дана од пријема списа. Одлуку о жалби веће је дужно да донесе у року од три дана. Решење о мерама посебне заштите сведока доноси у току истраге истражни судија. Претресно веће приликом одлучивања о мерама посебне заштите сведока искључује јавност. суд ће опоменути или новчано казнити. Два су облика мера посебне заштите сведока. 67. Начин испитивања заштићеног сведока подразумева следеће. Пре почетка испитивања сведок се обавештава да ће бити испитан под мерама посебне заштите. Захтев. На предлог истражног судије или председника већа. слобода или имовина већег обима.се обманом нити постављати таква питања у којима је већ садржано како би на њих требало одговорити (сугестивна питања). Само испитивање заштићеног сведока може се обавити на један или више следећих начина: искључењем јавности са главног претреса. председник суда или јавни тужилац може захтевати да органи унутрашњих послова предузму посебне мере заштите сведока и оштећеног. У случају насиља или озбиљне претње. а након ступања оптужнице на правну снагу другостепени суд. а након ступања оптужнице на правну снагу претресно веће ако је у заседању. Јако је важно истаћи да се пресуда не може заснивати само на изјави заштићеног сведока. Суд је дужан да сведока и оштећеног заштити од увреде. Решење о мерама посебне заштите сведока суд може донети по службеној дужности или на захтев странака или самог сведока. Прво. се подноси у запечаћеном омоту на коме је назначено „заштита сведока службена тајна” и предаје се у току истраге истражном судији. испитивање сведока под условима и на начин који обезбеђују да се не открије његова истоветност (скривање идентитета) и мере физичког обезбеђења сведока у току поступка.

3) Даље. Исто тако. под условом да нису настали извршењем кривичног дела. могу да се користе као доказ у кривичном поступку. када се он или његов глас. Прво. ако се он или његов глас налазе на фотографији. чувању. односно окривљени. банкама. 2) Ако се фотографије или звучни. односно звучни и видео снимци настали као вид општих безбедносних мера које се предузимају на јавним површинама . могу да се користе као доказ у кривичном поступку. чувају као тајну и да њихово одавање представља кривично дело. На омоту ће се назначити дан и час отварања и имена чланова већа који су упознати са садржајем података. премештању. да је утврђена њихова аутентичност и искључена могућност фотомонтаже или видеомонтаже и других облика фалсификовања фотографија и снимака и друго. итд. односно звучном и видео снимку налазе само одређени предмети или догађаји или лица која немају својство осумњиченог или окривљеног. фотографија. зградама државних органа. трговима. истражни судија. односно снимак направљени уз прећутну или изричиту сагласност осумњиченог. фотографије. односно звучни и видео снимци са чијим се прављењем није сагласио осумњичени. које се прећутно или изричито сагласило са прављењем фотографије или звучног. ако се на фотографији. 68. спортским стадионима продавницама.улицама. односно окривљеног. 1) Фотографије или звучни. паркиралиштима. затвориће у посебан омот.њихове истоветности. Такав запечаћени омот може отварати само другостепено веће које одлучује о жалби против пресуде. односно звучном и видео снимку истовремено налази и неко друго лице. ако су фотографије или звучни. односно од стране 40 . довођењу. односно звучни и видео снимак се могу користити као доказ. 6) Фотографије или звучни. односно снимку. може се закључити да постоји шест критеријума по којима овакви материјали могу послужити као доказ у кривичном поступку. месту и начину испитивања заштићеног сведока. боравишту. односно звучног и видео снимка. звучне и видео снимке представља потпуно ново доказно средство које је у наше кривичнопроцесно законодавство уведено 2009. односно звучни и видео снимци који су направљени без прећутне или изричите сагласности осумњиченог или окривљеног који се на њима налазе. њиховом пребивалишту. године и Закоником је предвиђено да такви материјали под одређеним условима могу да послуже као доказ у кривичном поступку. могу да се користе као доказ и на њима се може заснивати одлука суда с тим што морају бити преписани и унесени у списе кривичног предмета. односно његов глас. запечатити и предати на чување jединици за заштиту сведока. односно снимку. УВИД У ФОТОГРАФИЈЕ. Сходно томе. односно звучни и видео снимци настали као вид безбедносних мера предузетих од стране држаоца стана и других просторија. звучни. звучном. након чега ће се омот поново запечатити и вратити jединици за заштиту сведока. двориштима школа. звучном. 5) Ако су фотографије или звучни. ако су фотографија. звучни. односно звучни и видео снимци који се односе на регистровање одређене доказне радње спроведене у складу са овим закоником. односно веће. ЗВУЧНЕ И ВИДЕО СНИМКЕ Увид у фотографије. односно звучни и видео снимци не односе на регистровање одређене доказне радње могу се користити као доказ у кривичном поступку само ако су испуњени следећи кумулативно прописани услови. налазе на фотографији. 4) У случају да се на фотографији. или чији је глас снимљен. суд је дужан да сва лица која присуствују испитивању заштићеног сведока упозори да податке о њему или блиским лицима. мењачницама.

решење и наредба. Преткривични поступак представља повезано деловање одређених субјеката.другог лица по налогу држаоца стана и других просторија. моментом одрицања од жалбе или одустанком од жалбе и 3) даном доношења одлуке првостепеног или вишег суда. када жалба није дозвољена или није благовремена. а то су сви они случајеви када жалба не одлаже извршење решења (решење о притвору. Извршност решења наступа после његове правноснажности с тим што постоје изузеци. Почетак преткривичног поступка везује се за постојање основа сумње да је извршено кривично дело за које се гоњење предузима по службеној дужности. које је усмерено на откривање кривичног дела које се гони по службеној дужности. Битни елементи судских одлука су: • увод • изрека (диспозитив) • образложење Да би једна судска одлука могла да произведе одређено правно дејство неопходно је да постане правноснажна. Постоје три врсте судских одлука: пресуда. проналажење учиниоца. СУДСКЕ ОДЛУКЕ Судска одлука је правни израз и манифестација формираног мишљења суда о захтеву странака или других учесника у кривичном поступку. ПОЈАМ И ТОК ПРЕТКРИВИЧНОГ ПОСТУПКА Преткривични поступак претходи кривичном поступку и он није део кривичног поступка па се због тога често назива управним и криминалистичким. а нова жалба суду вишег степена није допуштена. што се односи и на дворишне и друге сличне отворене просторе. као и откривање и обезбеђивање предмета и трагова кривичног дела. Наредба постаје правноснажна даном доношења. Основи сумње постоје када чињенице и околности само наговештавају постојање 41 . полиција и истражни судија. Извршност наредбе наступа одмах. Изузетак је решење о упућивању оптуженог на издржавање казне пре правноснажности пресуде под условом да се оптужени већ налази у притвору и да сам захтева да се упути у установу за издржавање казне и пре правноснажности пресуде. 2) пропуштањем рока за изјављивање жалбе. У том смислу. међу којима се издвајају јавни тужилац. Пресуде и решења стичу правноснажност у следећим ситуацијама: 1) када виши суд донесе одлуку по изјављеној жалби. решење о задржавању осумњиченог). 69. тј. односно некривичним и несудским поступком. ако орган који је издао наредбу не нареди друкчије. Поред правноснажности други неопходан услов извршења одлуке кривичног суда је њена извршност. за спровођење у живот једне судске одлуке неопходно је да та одлука постане правноснажна и извршна. правноснажна пресуда постаје извршна када је извршено њено достављање и када за њено извршење не постоје законске сметње. 70.

Основана сумња постоји када чињенице и околности указују на постојање кривичног дела и учиниоца. довођење. СУБЈЕКТИ ПРЕТКРИВИЧНОГ ПОСТУПКА Главни субјекти преткривичног поступка су: јавни тужилац. па се могу назвати доказима. има улогу заштитника људских права. као и учиниоца само могућа. односно изостанком подношења кривичне пријаве. органи унутрашњих послова дужни су да предузму потребне мере: да се пронађе учинилац кривичног дела. где је веза између њих и кривичног дела. самоиницијативно или по захтеву јавног тужиоца. У последњем случају у питању је застој или привремена обустава активности. Међутим. полиција и истражни судија. истражни судија ће пре доношења решења о спровођењу истраге саслушати осумњиченог. осим ако постоји опасност од одлагања. Застарелост кривичног гоњења настаје у сваком случају кад протекне двапут онолико времена колико се по закону тражи за застарелост кривичног гоњења (апсолутна застарелост). истражни судија у преткривичном поступку може предузети и одређене радње доказивања које не трпе одлагање ако је учинилац кривичног дела непознат. а окончање преткривичног поступка би наступило протеком апсолутног рока застарелости кривичног гоњења за одређено кривично дело.кривичног дела и учиниоца. покретањем кривичног поступка (доношењем решења о спровођењу истраге или подношењем непосредне оптужнице) или подношењем кривичне пријаве против непознатог учиниоца. Такође. Циљ преткривичног поступка је постизање већег степена сумње. Преткривични поступак. покреће полиција и основни задаци полиције у преткривичном поступку су одређени на следећи начин. Ако постоје основи сумње да је извршено кривично дело за које се гони по службеној дужности. односно основане сумње о извршеном кривичном делу и учиниоцу. 2) прикупљати обавештења (позивати грађане) или 3) захтевати од полиције да предузме потребне мере ради откривања кривичног дела и учиниоца. да се открију и обезбеде трагови кривичног дела и предмети који могу послужити као доказ и да се прикупе сва обавештења која би могла бити од користи за успешно вођење кривичног поступка. па се могу назвати индицијама или основима подозрења. односно истражне радње (радње доказивања). Полиција у преткривичном поступку предузима: 1) оперативно-тактичке радње (потражне радње) и одређене процесне. тј. 71. лишење слободе и задржавање) и 3) полиција се појављује као подносилац кривичне пријаве. јер је веза између њих и кривичног дела и учиниоца успостављена. Преткривични поступак се може окончати на два начина: прво. а исто тако има право и дужност да пре доношења решења о спровођењу истраге предузме поједине радње доказивања за које постоји опасност од одлагања. 42 . Јавни тужилац је руководилац преткривичног поступка и у вршењу своје функције у преткривичном поступку може: 1) предложити истражном судији предузимање одређених радњи доказивања. 2) полиција може предузети и мере за обезбеђење присуства осумњиченог у преткривичном поступку (позив. да се учинилац или саучесник не сакрије или не побегне. Истражни судија у преткривичном поступку одлучује о мерама јавног тужиоца и полиције које су усмерене на ограничавање уставних права и слобода осумњиченог.

2. јавни тужилац и оштећени имају право жалбе. Факултативни елементи захтева су: предлог да се осумњиченом одреди притвор и предлог за предузимање одређених истражних радњи. Против решења ванпретресног већа. ЗКП). пре него што одлучи о захтеву за спровођење истраге. а затим да саслуша лице против кога се захтева спровођење истраге. т. Такође. Поред ових циљева. веће није везано за правну оцену кривичног дела коју је навео јавни тужилац. 46. законски назив кривичног дела. ЗАХТЕВ ЗА СПРОВОЂЕЊЕ ИСТРАГЕ Захтев за спровођење истраге је акт оптужбе у ширем смислу који подноси овлашћени тужилац истражном судији надлежног суда у циљу покретања истраге против познатог лица због постојања основане сумње да је извршило кривично дело. при одлучивању о захтеву за спровођење истраге. Посебно треба нагласити да је формални услов за покретање истраге је иницијатива овлашћеног тужиоца. назив надлежног суда коме се подноси. околности из којих произилази основаност сумње и постојећи докази и потпис. Кад прими захтев за спровођење истраге. с обзиром на околности случаја. а покренута је када се донесе решење о спровођењу истраге што је у надлежности истражног судије или ванпретресног већа. правни основ за подношење захтева (чл. То значи да је саслушање осумњиченог услов за доношење одлуке истражног судије и може изостати само ако постоји опасност од одлагања. окривљени. Наиме. 2. истражни судија ће најпре да размотри списе. као и предмете који могу послужити као доказ или ће назначити где се они налазе.72. 73. ПОЈАМ И ЦИЉ ИСТРАГЕ Истрага је прва фаза претходног кривичног поступка у редовном кривичном поступку и покреће се против одређеног (познатог) лица кад постоји основана сумња да је учинило кривично дело. припремно рочиште. који је поднео јавни тужилац. затражиће одлуку ванпретресног већа. истражном судији доставити кривичну пријаву и све списе из преткривичног поступка. Истрага се иницира захтевом за спровођење истраге који подноси овлашћени тужилац. истражни судија може позвати овлашћеног тужиоца и осумњиченог на тзв. Основни циљ истраге је прикупљање доказа и података да би се могло оценити да ли ће тужилац подићи оптужницу или ће се обуставити кривични поступак. Такође. а посебни циљ истраге је прикупљање података о окривљеном. лични подаци осумњиченог. чињенични опис кривичног дела из кога произилазе законска обележја кривичног дела. Захтев за спровођење истраге има своје обавезне и факултативне елементе. а материјални услов за покретање истраге је постојање основане сумње да је одређено лице учинило кривично дело. Обавезних елемената има осам и то: назив јавног тужилаштва које подноси захтев. ако се истражни судија не сложи са захтевом за спровођење истраге. Јавни тужилац ће уз захтев за спровођење истраге. ако је потребно да се изјасне о околностима које могу бити од важности за одлучивање о захтеву или ако истражни судија сматра да би из других разлога било целисходно 43 . истрага има за циљ и да се:  прикупе докази за које постоји опасност да се неће моћи поновити на главном претресу или би њихово извођење било отежано и  други докази који могу бити од користи за поступак. која не задржава извршење решења. показује целисходним. а чије се извођење. ст.

њихово усмено изјашњење. Истражни судија је дужан да на погодан начин обавести овлашћеног тужиоца. а ако је за подручје више судова одређен један суд за указивање правне помоћи. надлежни истражни судија може поверити и полицији извршење следећих радњи доказивања: претресање стана или лица. спроводи истражни судија надлежног суда с тим што истрагу може спроводити један. или ако је окривљени у бекству. у току истраге надлежни истражни судија може поверити извршење појединих истражних радњи. а истражни судија доноси решење о проширењу истраге и спроводи јединствени кривични поступак. ако се поступак води по његовом захтеву. 74. по правилу. Ванпретресно веће је дужно да донесе одлуку у року од 48 сати. истражни судија ће наставити истрагу. том суду. осим саслушања окривљеног. Истрага се води само у погледу оног кривичног дела и против оног окривљеног на које се односи решење о спровођењу истраге. 44 . До факултативног прекида може доћи ако се не зна боравиште окривљеног (није потребан предлог јавног тужиоца). оштећеног и окривљеног о времену и месту извршења истражних радњи којима они могу присуствовати. Такође. или иначе није достижан државним органима – тада се истрага може прекинути само на предлог јавног тужиоца. или привремено одузимање предмета. осим кад постоји опасност од одлагања. ПРЕКИД. истражни судија ће о томе обавестити јавног тужиоца који подноси захтев за проширење истраге. Ако је истражном судији потребна помоћ полиције (криминалистичко-техничка и др. ОБУСТАВА И ЗАВРШЕТАК ИСТРАГЕ Прекид истраге је институт кривичног процесног права који не доводи до окончања већ само до привременог застоја у даљем предузимању истражних радњи и он може бити обавезан и факултативан. они су дужни да му на његов захтев ту помоћ пруже. До обавезног прекида долази ако код окривљеног после извршеног кривичног дела наступи душевно обољење или душевна поремећеност или каква друга тешка болест. Исто тако. Кад престану сметње. ТОК И ПРОШИРЕЊЕ ИСТРАГЕ Истрагу. 75. истражни судија ће одлучити о захтеву за спровођење истраге. На крају. Међутим. законом одређен суд у коме ће се за подручје више судова спроводити истрага (истражни центар). због које не може учествовати у поступку или се појаве околности које привремено спречавају гоњење (ако нема предлога или одобрења за гоњење или захтева овлашћеног тужиоца). истражном судији суда на чијем подручју треба предузети те радње. на начин предвиђен ЗКП. браниоца.) или других државних органа у вези са спровођењем истраге. на захтев или по одобрењу истражног судије. ако је то потребно за сврхе кривичног поступка. Решење о спровођењу истраге може се побијати жалбом окривљеног и о жалби одлучује ванпретресно веће и она не задржава извршење решења. Ако се у току истраге покаже да поступак треба проширити на које друго кривично дело или против другог лица. полиција може фотографисати окривљеног или узети отиске његових прстију.

образложење (опис стања ствари.До обуставе истраге може доћи на основу решења истражног судије или ванпретресног већа. односно законски назив кривичног дела (правна основица оптужнице). докази којима се утврђују одлучне чињенице. Написану оптужницу доставља овлашћени тужилац надлежном суду у онолико примерака колико има окривљених и бранилаца и један примерак за суд. 76. Кад стигне у суд оптужница се упућује председнику већа 45 . или ако постоје друге околности које трајно искључују гоњење. означење суда пред којим ће се одржати главни претрес. поступак пред судом може бити настављен само на основу одговарајућег оптужног акта (оптужнице) јавног тужиоца. предлог доказа које треба извести на главном претресу. после завршетка истраге. Оптужница је писани и у законској форми састављен акт јавног или супсидијарног тужиоца којим се од надлежног суда тражи да одреди главни претрес против одређеног лица за одређено кривично дело. Кривични поступак који је завршен правноснажним решењем о обустави истраге не може се обновити никако (начело non bis in idem). правна квалификација. Наиме. најдуже за још 15 дана. Истражни судија завршава истрагу кад нађе да је стање ствари у истрази довољно разјашњено и по завршеној истрази доставља списе јавном тужиоцу. Овај рок може ванпретресно веће продужити на предлог јавног тужиоца. предлог да се окривљени пусти на слободу и предлог да се више поднетих оптужница споји у један поступак. одбрана окривљеног и становиште тужиоца о наводима одбране). ПОДИЗАЊЕ ОПТУЖНИЦЕ Оптужење (стављање под оптужбу) представља другу фазу претходног кривичног поступка и обухвата активности које се односе на:  подношење и  контролу оптужног акта овлашћеног тужиоца. ако нема доказа да је окривљени учинио кривично дело. односно оштећеног као тужиоца. мора да садржи шест обавезних елемената: подаци о идентитету окривљеног. истражни судија ће затражити да ванпретресно веће одлучи о обустављању истраге. без обзира ко је подноси. опис кривичног дела из којег произилазе законска обележја кривичног дела (чињенична основица оптужнице). Истражни судија ће решењем обуставити истрагу кад јавни тужилац у току истраге или по завршеној истрази. Само изузетно. Уколико истражни судија сматра да постоје разлози за обуставу истраге он ће о томе обавестити јавног тужиоца. Оптужница. а нема услова за примену мера безбедности. Поред обавезних оптужница може садржати и одређене факултативне елементе и то: предлог да се одреди притвор према окривљеном који се налази на слободи. Против овог решења јавни тужилац и оштећени имају право жалбе. Истрагу ће решењем обуставити ванпретресно веће у следећим случајевима: ако дело које се ставља на терет окривљеном није кривично дело. изјави да одустаје од кривичног гоњења и о томе ће у року од осам дана обавестити оштећеног. до подизања оптужнице може доћи и без претходног спровођења истраге (случајеви непосредног оптужења). Рок за подношење оптужнице након завршене истраге је петнаест дана (још 15 само за јавног тужиоца). Ако јавни тужилац у року од осам дана не обавести истражног судију да одустаје од гоњења. који је дужан да у року од 15 дана стави: предлог да се истрага допуни или да подигне оптужницу или да дâ изјаву да одустаје од гоњења. ако је наступила застарелост кривичног гоњења или је дело обухваћено аменстијом или помиловањем.

До контроле оптужнице у овој фази кривичног поступка може доћи у два случаја: ако је од стране овлашћеног субјекта уложен приговор против оптужнице и на захтев председника већа пред којим треба да се одржи главни претрес. председник већа пред којим ће се одржати главни претрес врши формалну контролу оптужнице која се састоји у испитивању да ли оптужница садржи све оне формалне. Ова могућност постоји када приговор против оптужнице није поднесен или је одбачен (као недозвољен или неблаговремен). а може и одустати од већ изјављеног приговора. заједно са списима предмета. У садржину и основаност оптужнице председник већа се не упушта. проширити главни претрес и на то дело. Рок за улагање приговора је осам дана од дана достављања оптужнице и он се доставља председнику већа суда пред којим се главни претрес одржава и он испитује да ли је приговор благовремен и да ли је поднет од стране овлашћеног лица. Уколико председник већа утврди да је оптужница прописно састављена поступак по оптужници се наставља достављањем оптужнице окривљеном. он може на главном претресу усмено изменити оптужницу. која може бити и усмено изнесена. Ако веће прихвати проширење оптужбе прекинуће главни претрес и обезбедити довољно времена за припремање одбране.пред којим ће се одржати главни претрес чиме он преузима даљи поступак у вези са приспелом оптужницом. Такође. председник већа овај захтев може ставити 46 . Против ове оптужбе није дозвољен приговор. Лица овлашћена на подношење приговора против оптужнице су окривљени и његов бранилац док се други субјекти не могу појавити у својству титулара права на подношење приговора. Поред контроле оптужнице на основу приговора предвиђена је и могућност контроле оптужнице на захтев председника већа пред којим треба да се одржи главни претрес. приговор против оптужнице је лично право окривљеног што значи да се он може одрећи тог права. доставља га. Ако председник већа утврди да је приговор благовремен и допуштен. Под испуњењем претходно наведених услова. веће ће по оптужби овлашћеног тужиоца. Окривљеном који је на слободи оптужница се доставља без одлагања док за окривљеног који се налази у притвору важе посебни рокови и начин достављања. ПОСТУПАК СА ОПТУЖНИЦОМ Примивши у суд оптужницу. ванпретресном већу суда на даљи поступак и доношење одлуке. Приговор против оптужнице је правно средство којим окривљени и његов бранилац нападају оптужницу из стварних или правних разлога јер сматрају да нема услова за даље кривично гоњење. 77. Треба напоменути да у одређеним случајевима може доћи до измене или проширења оптужнице. било свог или свог браниоца. а може предложити да се главни претрес прекине ради припремања нове оптужнице. Приликом уручења оптужнице окривљени мора бити поучен о његовом праву на подношење приговора против оптужнице. До измене оптужнице може доћи ако овлашћени тужилац у току главног претреса оцени да изведени докази указују да се изменило чињенично стање изнесено у оптужници. Ако утврди да је приговор неблаговремен или недозвољен одбациће га решењем на које је дозвољена жалба ванпретресном већу. Једном дато одрицање или одустанак од приговора не може се опозвати. или одлучити да се за то кривично дело посебно суди. обавезне елементе. До проширења оптужнице може доћи ако оптужени у току главног претреса у заседању учини кривично дело или се у току главног претреса открије које раније учињено кривично дело оптуженог.

који се односе на кривично дело и учиниоца пружају довољно основа за подизање оптужнице. Ако истражни 47 . да истражни судија нађе да спровођење истраге није потребно и да сходно томе дâ сагласност за подизање непосредне оптужнице. да дело које је предмет оптужбе није кривично дело. Код кривичних дела за која је прописана казна затвора преко осам година до непосредног оптужења може доћи само ако су. 79. и без спровођења истраге. Законодавац познаје два начина подизања непосредне оптужнице. тј. Друго. Друго. Треће. с обзиром на расположиве доказе. Прво. не спроведе истрага. а најкасније у року од тридесет дана од дана пријема оптужнице у суду. или да је дело обухваћено амнестијом или помиловањем. да је истражни судија претходно саслушао осумњиченог. Треће. Уколико није било приговора или је он одбачен оптужница ће ступити на правну снагу даном кад се ванпретресно веће. Прво. 2. односно да се истрага допуни или ради исправљања уочених недостатака у саставу оптужнице. на основану сумњу да је окривљени извршио кривично дело за које се оптужује. а то је да прикупљени подаци. НЕПОСРЕДНО ОПТУЖЕЊЕ Непосредно оптужење је институт кривичног процесног права чија се суштина огледа у могућности подизања оптужнице без спровођења истраге. вратити оптужницу тужиоцу са циљем да се истрага спроведе. а нема услова за примену мера безбедности.ванпретресном већу до одређивања главног претреса. да нема довољно доказа да је окривљени основано сумњив за дело које је предмет оптужбе. Материјални услов за подизање непосредне оптужнице је исти код оба начина. Шесто. поред наведеног материјалног услова. огласити ненадлежним суд коме је поднесена оптужница и по правноснажности решења упутиће предмет надлежном суду ако утврди да је за кривично дело које је предмет оптужбе надлежан други суд. сложило са оптужницом. Овакав предлог мора да садржи све оне елементе које садржи захтев за спровођење истраге. разматрајући захтев председника већа. односно протеком рока од 30 дана од пријема оптужнице у суду. решењем одбацити оптужницу ако ванпретресно веће установи да нема захтева овлашћеног тужиоца. 78. Пето. у зависности од износа кривичне санкције прописане за конкретно кривично дело. да постоје докази који указују. односно потребног предлога. да је кривично гоњење застарело. донети решење којим констатује да нема места оптужби и да се кривични поступак обуставља ако установи: 1. испуњени и посебни услови. или одобрења за кривично гоњење. 3. Четврто. Ако није било ни захтева председника већа. или да постоје друге околности које привремено спречавају кривично гоњење. оптужница ступа на правну снагу даном кад је председник већа одредио главни претрес. донети решење о одбијању приговора као неоснованог што доводи до ступања оптужнице на правну снагу. да је овлашћени тужилац поднео предлог истражном судији да се. или да постоје друге околности које трајно искључују кривично гоњење. ОДЛУКЕ ПО ПРИГОВОРУ ПРОТИВ ОПТУЖНИЦЕ Решавајући по приговору против оптужнице ванпретресно веће може донети једну од следећих шест одлука. одбацити приговор као неблаговремен или као недозвољен ако је председник већа пред којим се главни претрес одржава пропустио да то уради у току вршења своје контроле (погледати претходно питање).

када је суд у потпуности прихватио споразум.судија сматра да нису испуњени услови за подизање непосредне оптужнице са предлогом јавног тужиоца да се истрага не спроведе ће се поступити као да је стављен захтев за спровођење истраге. односно због постојања нарочито 48 . У споразуму о признању кривице јавни тужилац и окривљени се могу сагласити о изрицању окривљеном казне која по правилу не може бити испод законског минимума за кривично дело које се окривљеном ставља на терет. Форма за покретање поступка Иницијатива за покретање поступка преговарања за закључење споразума о признању кривице подноси се у форми предлога. 4) о одрицању странака и браниоца од права на жалбу против одлуке суда донесене на основу споразума о признању кривице. односно за спречавање. а окривљени и јавни тужилац се саглашавају: 1) о врсти и висини казне. Само преговарање је у искључивој надлежности странака и браниоца. када је то очигледно оправдано значајем признања окривљеног за разјашњење кривичног дела за које се терети. Овлашћени субјекти за предлагање закључења споразума Јавни тужилац може предложити окривљеном и његовом браниоцу закључење споразума о признању кривице. откривање или доказивање других кривичних дела. Битни елементи споразума Споразумом о признању кривице окривљени у потпуности признаје кривично дело за које се терети. 3) о одустајању јавног тужиоца од кривичног гоњења за кривична дела која нису обухваћена споразумом о признању кривице. чије би доказивање без таквог признања било немогуће или знатно отежано. Услови да је осумњичени претходно саслушан и да се истражни судија са тим сложи овде се не постављају. тј. односно окривљени и његов бранилац могу јавном тужиоцу предложити закључење таквог споразума. Четврто. да се оптужница подигне у року од осам дана од пријема обавештења о сагласности. 2) о трошковима кривичног поступка и о имовинскоправном захтеву. Форма споразума о признању кривице Споразум мора бити сачињен у писаном облику и може се поднети најкасније до завршетка првог рочишта за одржавање главног претреса. 80. Код кривичних дела за која је предвиђена казна затвора до осам година. али то се подразумева (језичким тумачењем законске норме). Садржина предлога није закоником регулисана нити је изричито предвиђено да треба да буде у писаној форми. Последица пропуштања овог рока јесте да тужилац губи могућност подношења непосредне оптужнице. ако прикупљени подаци који се односе на кривично дело и учиниоца пружају довољно основа за оптужење. Изузетно. овлашћени тужилац може поднети непосредну оптужницу и без сагласности истражног судије кад он сам оцени да су се стекли услови за такав поступак. односно о другим кривичним санкцијама које ће окривљеном бити изречене. СПОРАЗУМ О ПРИЗНАЊУ КРИВИЦЕ Услови за закључење споразума Споразум о признању кривице се може закључити када се кривични поступак води за једно кривично дело или за кривична дела у стицају за која је прописана казна затвора до 12 година.

Против решења о одбацивању споразума о признању кривице жалба није дозвољена. Када решење о усвајању споразума о признању кривице постане правноснажно. а посебно да у потпуности разуме да се споразумом одриче права на суђење и улагање жалбе против одлуке суда донесене на основу споразума. јавни тужилац и окривљени се могу сагласити да се окривљеном изрекне блажа казна у границама прописаним у члану 57. окривљени и његов бранилац.олакшавајућих околности из члана 54. 81. суд ће донети образложено решење којим се споразум о признању кривице одбија. а након подношења оптужнице. 4) да постоје и други докази који поткрепљују признање кривице окривљеног. односно кривична дела која су предмет оптужбе и да је искључена могућност признања окривљеног у заблуди. оно се сматра саставним делом оптужнице. а председник већа без одлагања доноси пресуду којом окривљеног оглашава кривим и изриче му казну. споразум о признању кривице се подноси председнику судећег већа. односно јавни тужилац у року од три дана саставља оптужницу у коју укључује споразум о признању кривице. 3) да је окривљени потпуно свестан свих последица закљученог споразума. подноси председнику ванпретресног већа. ПРИПРЕМАЊЕ ГЛАВНОГ ПРЕТРЕСА 49 . окривљени и бранилац. О споразуму о признању кривице одлучује суд. став 2. коме присуствују јавни тужилац. Судска оцена споразума Споразум о признању кривице се. усвојити или одбити. који споразум решењем може одбацити. односно друга кривична санкција утврђена у споразуму о признању кривице очигледно не одговара тежини кривичног дела које је окривљени признао. Кривичног законика. Присуство браниоца је обавезно тако да ако окривљени сам не узме браниоца поставиће му га суд по службеној дужности најкасније осам дана пре почетка рочишта. Суд ће образложеним решењем усвојити споразум о признању кривице и донети одлуку која одговара садржини споразума. Суд о споразуму о признању кривице одлучује на рочишту које је јавно. жалбу у року од осам дана од дана када им је решење достављено. 2) да је споразум закључен у складу са одредбама законика. ако оптужница претходно још није била поднесена. могу изјавити јавни тужилац. ако утврди: 1) да је окривљени свесно и добровољно признао кривично дело. ако је она већ поднесена. односно другу кривичну санкцију и одлучује о осталим питањима предвиђеним у споразуму о признању кривице. Када није испуњен један или више напред прописаних услова или када казна. Председник већа ће споразум о признању кривице одбацити ако је поднесен након што је завршено прво рочиште за одржавање главног претреса и ако на рочиште није дошао уредно позвани окривљени. а признање окривљеног дато у споразуму не може бити доказ у кривичном поступку. ако оптужница још није поднесена. а о рочишту се обавештавају оштећени и његов пуномоћник. На овакво решење жалбу могу изјавити оштећени и његов пуномоћник. Кривичног законика. 5) да споразумом о признавању кривице нису повређена права оштећеног или да он није противан разлозима правичности. Против решења суда о одбијању споразума о признању кривице.

2) Издвајање записника и обавештења. испитивање сведока или вештака. До издвајања записника и обавештења у овој фази поступка доћи ће ако председник већа пред којим ће се одржати главни претрес утврди да се у списима налазе такви записници и обавештења. могу да се односе на предлагање прибављања доказа у смислу да странке и оштећени могу захтевати да се на главни претрес позову нови сведоци или вештаци или да се прибаве други нови докази. И друго.Припремање главног претреса је прва фаза главног кривичног поступка и почиње ступањем оптужнице на правну снагу. Лица која се морају позвати на главни претрес су: оптужени и његов бранилац. Донеће решење о њиховом издвајању против којег је дозвољена жалба и по правноснажности овог решења издвојиће записнике и обавештења у посебан омот и предати их истражном судији на чување. Ако тужилац одустане од оптужнице у овој фази поступка председник већа доноси решење којим се поступак обуставља. Позваће се и сведоци и вештаци које су предложили тужилац и окривљени осим оних за које председник већа сматра да њихово испитивање на главном претресу није неопходно. може доћи до извођења неких доказа. Нпр. ГЛАВНИ ПРЕТРЕС Главни претрес је централна фаза главног кривичног поступка у којој се расправља о кривичном захтеву овлашћеног тужиоца. У ситуацијама када је вероватно да ће главни претрес дуго трајати долази до одређивања допунских судија. 82. 4) Одређивање допунских судија и судија поротника. Припремање главног претреса обухвата: 1) заказивање главног претреса. а то је превасходно одређивање времена и места главног претреса и обезбеђење присуства одређених лица и доказног материјала. час и место одржавања главног претреса и у надлежности је председника већа пред којим ће се одржати главни претрес. Прво. Предузимање скоро свих радњи у овој фази поступка је у надлежности председника већа пред којим ће се одржати главни претрес. Задатак ове фазе кривичног поступка јесте да се осигура брзо и успешно спровођење главног претреса. тј. 50 . Задатак главног претреса јесте да доведе до свестраног и потпуног расветљења кривичне ствари и на тај начин омогући доношење адекватне судске одлуке у конкретном кривичном случају. јавног и непосредног извођења доказа и расправљања о основаности тужбе. Начело непосредности подразумева обавезу председника већа и чланова већа да буду стално присутни на главном претресу. У вези са прибављањем доказа за главни претрес могуће су двоструке активности у фази припремања главног претреса. као и тумач. 5) Прибављање доказа. По својој формално правној природи. а изузетно у надлежности председника суда. који због болести или других сметњи неће моћи да дођу на главни претрес. судија поротника који ће присутвовати главном претресу како би заменили чланове већа у случају њихове спречености и како би се избегло поновно започињање главног претреса због непоштовања начела непосредности. Судско веће може да заснује своју одлуку само на основу чињеница које су утврђене доказима изведеним на главном претресу. тужилац и оштећени и њихови законски заступници и пуномоћници. односно издавање наредбе којом се одређује дан. 3) Позивање одређених лица на главни претрес. главни претрес је рочиште: скуп странака у одређено време пред судом у циљу контрадикторног. усменог. 6) Одустанак тужиоца од оптужнице.

а очигледно је да избегава да дође на главни претрес (то је основ за одређивање притвора). И оптужницу и приватну тужбу. саслушање оптуженог. Ако на главни претрес не дође оптужени који је уредно позван. председник већа утврђује да ли су дошла сва позвана лица. по правилу. па ако нису. да ли су им позиви предани и да ли су свој изостанак оправдали. 3) Одређивање притвора јер је оптужени уредно позван. посебно упозорава оптуженог да пажљиво прати ток главног претреса. Након тога. 83. веће ће решењем обуставити поступак јер се сматра да су одустали од кривичног гоњења. председник већа позива оптуженог и од њега узима личне податке да би се уверио о његовој истоветности. Основна претпоставка за одржавање главног претреса је присутност главних кривичнопроцесних субјеката. На крају. саоптужени и његов бранилац и вештаци. па упућује сведоке и вештаке на место које је за њих одређено. Недолазак позваних лица на главни претрес доводи до различитих последица. 4) Суђење у одсуству оптуженог (ако је окривљени у бекству или је недостижан државним органима. да постоје нарочито важни разлози за суђење у одсуству. Саслушање оптуженог следи после читања оптужнице и најпре ће председник већа упитати оптуженог да ли признаје да је учинио кривично дело и позвати га да се изјасни о оптужби и изнесе своју одбрану што он није дужан да учини. главни претрес се одлаже. Отварање главног претреса је у надлежности председника већа који отвара заседање. упућује оштећеног да може ставити предлог за остваривање имовинскоправног захтева. чита тужилац с тим што изузетно председник већа може усмено изложити њихов садржај ако је у питању приватни тужилац или оштећени као супсидијарни тужилац. а били су уредно позвани. читање оптужнице или приватне тужбе. Испуњеност ове претпоставке председник већа утврђује након отварања заседања. Када заврши свој исказ питања му могу постављати најпре тужилац. Ако на главни претрес не дође јавни тужилац нити лице које га замењује. 5) Одржавање главног претреса ако је очигледно да се мора донети пресуда којом се оптужба одбија или решење о одбацивању оптужнице. да овлашћени тужилац предложи суђење у одсуству и да суд прихвати предлог тужиоца и донесе решење за суђење у одсуству). ако на главни претрес не дођу оштећени као супсидијарни тужилац или приватни тужилац. Након овог. 51 . ТОК ГЛАВНОГ ПРЕТРЕСА Главни претрес се одвија кроз следеће фазе: отварање главног претреса. а затим оштећени или његов законски заступник и пуномоћник. Међутим. после њега председник већа и чланови већа.Међутим. да би се главни претрес одржао потребно је да буду испуњене одређене претпоставке. 2) Одлагање главног претреса уколико се принудно довођење не може извршити одмах и тада ће веће наредити принудно довођење за следећи главни претрес. затим бранилац оптуженог. објављује предмет главног претреса и састав већа. а свој изостанак није оправдао последице су различите и то: 1) Принудно довођење оптуженог уколико се може извршити одмах. а председник већа о томе обавештава надлежног јавног тужиоца. доказни поступак и завршне речи. Главни претрес почиње читањем оптужнице или приватне тужбе. У случају да утврди да нису дошла сва позвана лица председник већа проверава да ли су им позиви предати и да ли су свој изостанак оправдали.

суд се може одлучити за извођење још неких доказа и после завршне речи странака и може поново отворити главни претрес ако у току већања ради доношења пресуде нађе да је потребно допунити поступак или разјаснити поједина питања. Завршне речи представљају последњу фазу главног претреса до које долази после завршеног доказног поступка. Пресуда којом се оптужба одбија се изриче у следећа три случаја: ако је тужилац од започињања до завршетка главног претреса одустао од оптужбе или је оштећени одустао од предлога за гоњење. Председник већа објављује да је доказни поступак завршен и обавештава присутне да странке могу да дају своју завршну реч. На крају. треба истаћи да се оптужница може одбацити на основу решења судског већа уколико у току или по завршетку главног претреса утврди следеће околности: да суд није стварно надлежан. Такође. Председник већа даје реч. као и читање записника о извршеним кривично процесним радњама и увид у материјалне доказе. односно на главном претресу измењеној или проширеној оптужници (однос идентитета између оптужбе и пресуде). пресуда којом се оптужени ослобађа од оптужбе. 84.Доказни поступак обухвата: испитивање сведока и вештака. по претходној опомени. ПОЈАМ И ВРСТЕ ПРЕСУДА Пресуда је једна од три могуће врсте судских одлука у кривичном поступку којом се конкретна кривична ствар расправља у одређеној инстанци у свим њеним елементима. Ако веће одлучи да изведе још неке доказе. и пресуда којом се оптужени оглашава кривим. суд није везан за предлоге тужиоца у погледу правне оцене дела. да прекине свако лице које својом речју вређа јавни ред и морал или вређа другог. Завршава се када је стање ствари довољно извиђено и нема потребе да се изводе нови докази у циљу допуне доказног поступка. да је поступак вођен без захтева овлашћеног тужиоца. браниоцу. 52 . без предлога оштећеног или без одобрења надлежног државног органа или је надлежни државни орган одустао од датог одобрења. Наиме. ако је оптужени за исто дело већ правноснажно осуђен. Изриче се и објављује у име народа и може се односити само на лице које је оптужено и само на дело које је предмет оптужбе садржане у поднесеној. Постоје три врсте пресуда и то: пресуда којом се оптужба одбија. односно ако се упушта у понављања или излагања која очигледно немају везе с предметом. или је наступила застарелост кривичног гоњења или неке друге околности које трајно искључују кривично гоњење. председник већа ће објавити да је главни претрес завршен. завршне речи се не могу ограничити на одређено време с тим што председник већа може. затим оштећеном. Међутим. Уколико по завршеним излагањима странака. браниоца и оштећеног веће не одлучи да изведе још неке доказе. и ако постоје друге околности које привремено спречавају гоњење. наставиће доказни поступак и након његовог завршетка поново ће омогућити истим лицима да дају завршну реч и они могу само допунити своју завршну реч у вези са накнадно изведеним доказима. најпре овлашћеном тужиоцу. ослобођен од оптужбе или је оптужба правноснажно одбијена или је поступак решењем правноснажно обустављен (non bis in idem). па оптуженом. ако је оптужени актом амнестије или помиловања ослобођен од гоњења.

Већањем и гласањем руководи председник већа. између осталог. председник већа је дужан да одмах по истеку рока о томе обавести председника суда и саопшти му разлоге таквог поступка. Изузетно. 85. односно о опозивању условне осуде или условног отпуста. најпре се разматрају претходна питања. одлуку о условној осуди. укратко. председник већа ће је одмах објавити. али члан већа који је гласао да се оптужени ослободи није дужан да гласа о санкцији. овај рок одредиће председник непосредно вишег суда. изреку (диспозитив) и образложење. После објаве председника већа да је главни претрес завршен. док се код изношења разлога пресуде јавност може искључити. законски назив кривичног дела и које су одредбе закона примењене. Насупрот већању. Пресуда се изриче у нејавној седници којој присуствују сви чланови судећег већа и записничар и доноси се већином гласова. Оверени препис пресуде доставиће се тужиоцу. Такође. О току већања и гласања у нејавној седници већа саставља се посебан записник о изрицању пресуде. оптуженом. ДОНОШЕЊЕ ПРЕСУДЕ Доношење пресуде је последња фаза главног кривичног поступка и има следеће етапе: изрицање пресуде. писмена израда пресуде и достављање пресуде. по правилу. а гласање се одвија тако што најпре гласа најмлађи судија. приватном тужиоцу 53 . одлуку о трошковима кривичног поступка и о имовинскоправном захтеву. а затим остали чланови по редоследу старешинства. Треба нагласити да ће се изрека пресуде увек прочитати у јавном заседању. на какву се казну осуђује или се по одредбама кривичног закона ослобађа од казне. члан већа. Иначе. одлуку о мерама безбедности и о одузимању имовинске користи. оптуженом и браниоцу према општим одредбама о достављању. Уколико члан већа не гласа. изрећи: за које се дело оглашава кривим. свака писмено израђена пресуда мора да садржи: увод. с тим да последњи гласа председник већа. гласање је изјашњавање сваког члана за какву је одлуку по поједином питању о коме се одлучује. У пресуди којом се оптужени оглашава кривим суд ће. одложиће објављивање пресуде за три дана и одредиће време и место објављивања пресуде. уз назначење чињеница и околности које чине обележја кривичног дела. Ако пресуда не буде објављена ни у року од три дана од завршетка главног претреса. у сложеним кривичним стварима. објављивање пресуде. Под већањем се подразумева размена мишљења између чланова већа по питању какву одлуку треба донети у конкретном случају. Објављена пресуда се мора писмено израдити и послати у року од осам дана од дана објављивања. као и оних од којих зависи примена одређене одредбе кривичног закона. узеће се као да је пристао на глас који је за оптуженог најповољнији. одлуку о урачунавању притвора или већ издржане казне. пошто је суд изрекао пресуду. веће се повлачи на већање и гласање ради доношења пресуде. Непоштовање ових рокова ствара обавезу за председника већа да обавести председника суда и председника непосредно вишег суда о разлозима тог пропуштања. Чланови већа не могу одбити да гласају о питањима која постави председник већа. разлога пресуде и. а затим питања о главној ствари. уколико суд није у могућности да истог дана по завршетку главног претреса изрекне пресуду.Пресуда којом се оптужени ослобађа од оптужбе се изриче у два случаја: ако дело за које је оптужен по закону није кривично дело и ако није доказано да је оптужени учинио дело за које је оптужен. Приликом одлучивања. Евентуално. Објављивање пресуде је јавно читање изреке пресуде и саопштавање.

када је од њега одустао јавни тужилац. жалба на пресуду другостепеног суда и жалба на решење. ако је тужилац изјавио жалбу на штету окривљеног) па тада може донети одлуку и на штету оптуженог. ЖАЛБА НА ПРЕСУДУ ПРВОСТЕПЕНОГ СУДА Жалба на пресуду првостепеног суда јe редован правни лек који се изјављује против неправноснажне првостепене пресуде. Суд није везан овом забраном у случају кад је поред жалбе изјављене у корист оптуженог изјављена и жалба на његову штету (нпр. 86. односно beneficium cohaesionis се састоји у томе да ако другостепени суд поводом ма чије жалбе утврди да су разлози због којих је донео одлуку у корист оптуженог од користи и за којег од саоптужених који није изјавио жалбу или је није изјавио у том правцу. без значаја је и то по ком основу је жалба изјављена. Опште одлике редовних правних лекова се огледају у следећем: 1) Улажу се против неправноснажних судских одлука. пресуда се не сме изменити на његову штету у погледу правне квалификације кривичног дела и кривичне санкције. 87. У вези са редовним правним лековима посебну пажњу заслужују два института: reformatio in peius и beneficium cohaesionis. Забрана reformatio in peius (забрана преиначења на горе) се састоји у томе да ако је изјављена жалба сaмо у корист оптуженог. Повластица здруживања. ПОЈАМ И ОПШТЕ ОДЛИКЕ РЕДОВНИХ ПРАВНИХ ЛЕКОВА Редовни правни лекови су посебни институти кривичног процесног права којима се проверава правилност и законитост донете судске одлуке и поступка који јој је претходио. Оштећеном који нема право на жалбу. Изузетак су само нека решења која се извршавају одмах после доношења (нпр. Против пресуде донесене у редовном 54 . 2) имају деволутивно дејство што значи да поводом редовног правног лека. У практичној примени овог института жалба поводом које суд одлучује не мора бити изјављена само од стране оптуженог нити у његову корист. поступиће по службеној дужности као да таква жалба постоји. Такође.и оштећеном као тужиоцу доставиће се и упутство о праву на жалбу. по правилу. тј. Оверени препис пресуде доставиће се и оштећеном. без обзира на то ко је изјавио жалбу. Под „саоптуженим који није изјавио жалбу“ подразумева се и онај саоптужени који није благовремено изјавио жалбу. као и онај који се одрекао од жалбе или је одустао од изјављене жалбе. 3) имају суспензивно дејство. одлучује виши суд. одлажу извршење судске одлуке. У редовне правне лекове спадају: жалба на пресуду првостепеног суда. То фактички значи да овај институт важи у случају када је жалба изјављена само у корист оптуженог. ако има право на жалбу. а не суд који је донео нападнуту одлуку. beneficium cohaesionis – погодност здруживања). као и правном лицу према коме је изречено одузимање имовинске користи. 4) имају екстензивно дејство што значи да изјављена жалба од стране једног оптуженог може да користи и саоптуженицима. лицу чије је предмет одузет том пресудом. Тада му се доставља и упутство о праву на тражење повраћаја у пређашње стање. решење о одређивању притвора). пресуда ће се доставити само ако има право да настави кривично гоњење.

жалбу може изјавити и лице чије је предмет одузет или од кога је одузета имовинска корист прибављена кривичним делом. Оптужени може одустати од већ изјављене жалбе до доношења одлуке другостепеног суда. Јавни тужилац има најпотпуније право на изјављивање жалбе и он може изјавити жалбу како на штету тако и у корист оптуженог код кривичних дела за која се гони по службеној дужности. брат. погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања. оштећени може изјавити жалбу због свих основа због којих се пресуда може побијати. законски заступник оптуженог и оштећени. усвојеник. У складу са начелом слободног располагања правом на жалбу лица овлашћена на подношење жалбе имају пуну слободу и да се одрекну од права на жалбу. али они то не могу учинити против воље оптуженог. усвојилац. Овлашћени тужилац и оштећени могу се одрећи права на жалбу од часа објављивања пресуде па до истека рока за изјаву жалбе. Законик је прописао круг лица. Жалба треба да садржи пет следећих елемената: означење пресуде против које се изјављује жалба. сестра и хранилац. изузев када је оптуженом изречена казна затвора од 30 до 40 година. осим ако би оптужени по пресуди имао да издржава казну затвора. Такође. На крају. Право браниоца и других наведених лица на жалбу није условљено давањем посебног овлашћења оптуженог. Посебно треба нагласити да се оптужени не може одрећи права на жалбу нити одустати од већ изјављене жалбе ако му је изречена казна затвора од четрдесет година. Жалбу могу изјавити: странке. образложење жалбе. али ако је јавни тужилац преузео гоњење од оштећеног као тужиоца. треба указати на основе због којих се жалба може побијати: због битне повреде одредаба кривичног поступка. а ако је пресуда донета у скраћеном поступку.кривичном поступку овлашћена лица могу изјавити жалбу у року од 15 дана од дана пријема пресуде. односно субјекте права на жалбу и поједини од субјеката имају право на безусловно изјављивање жалбе. ПОСТУПАК ПО ЖАЛБИ НА ПРЕСУДУ ПРВОСТЕПЕНОГ СУДА 55 . односно лице са којим живи у ванбрачној или другој трајној заједници. имовинскоправном захтеву. 88. оптужени се може одрећи права на жалбу и пре тога. Оптужени је приликом изјављивања жалбе везан својим непосредним правним интересом па самим тим не може тражити преиначење пресуде на своју штету. предлог да се побијана пресуда укине (потпуно или делимично) или преиначи и потпис лица које изјављује жалбу. због повреде кривичног закона. Овлашћени тужилац и оштећени могу до доношења одлуке другостепеног суда одустати од већ изјављене жалбе. одузимању имовинске користи. сродник по крви у правој линији. ОДРИЦАЊЕ И ОДУСТАЈАЊЕ ОД ЖАЛБЕ НЕ МОЖЕ СЕ ОПОЗВАТИ. у корист оптуженог жалбу могу изјавити: брачни друг. а може одустати од жалбе коју су изјавили његов бранилац и лица која подносе жалбу у његову корист. док се тим правом други субјекти могу користити само под одређеним условима. основ за побијање пресуде. Оштећени може побијати пресуду само због одлуке о трошковима кривичног поступка. На крају. Изузетно. бранилац. Оптужени се може одрећи права на жалбу само након достављања пресуде. односно да одустану од већ изјављене жалбе. трошковима кривичног поступка. ако су се тужилац и оштећени (кад може жалбу да изјави због свих основа) одрекли права на жалбу. у року од 8 дана. одлуке о кривичним санкцијама.

а он је дужан да их без одлагања. Сам записник о седници већа прикључује се списима првостепеног и другостепеног суда. жалба се увек подноси суду који је изрекао првостепену пресуду. Кад списи по жалби стигну у другостепени суд председник жалбеног већа одређује судију известиоца чија се функција састоји у припремању извештаја о стању ствари. Сама седница већа почиње извештајем судије известиоца о стању ствари. Руковођење припремним поступком пред другостепеним судом у надлежности је председника жалбеног већа. Седницу већа другостепеног суда заказује председник жалбеног већа када јавни тужилац врати кривичне списе и у раду седнице већа присутна је страначка и општа јавност. Припремни поступак се завршава након што је јавни тужилац вратио списе кривичног предмета суду и након што је судија известилац обавио све потребне припремне радње. странке могу предложити да се ради допуне извештаја прочитају поједини списи и могу. Поступак по жалби пред другостепеним судом започиње моментом пристизања списа по жалби у овај суд. Исто тако. односно одговора на жалбу. првостепени суд ће доставити другостепеном суду. а веће може од странака које присуствују седници затражити потребна објашњења у вези са жалбеним наводима. Након стизања жалбе у првостепени суд председник већа првостепеног суда испитује жалбу само у погледу њене дозвољености и благовремености и одбациће решењем неблаговремену и недозвољену жалбу. У оквиру овог поступка разликујемо припремни и главни поступак у коме се на седници већа или на претресу расправља о кривичној ствари и доноси одлука о жалби. размотри и стави свој предлог или изјави да ће предлог ставити на седници већа и да их врати суду. по дозволи председника већа.Када се говори о поступку по жалби на пресуду првостепеног суда неопходно је разликовати поступак по жалби пред првостепеним судом и поступак по жалби пред судом другог степена. ради припремања несметаног рада жалбеног суда (другостепеног суда). Уколико то утврди. Уколико утврди да је благовремена и дозвољена првостепени суд примерак жалбе доставља противној странци. Занимљиво је да недолазак странака које су уредно обавештене не спречава одржавање седнице већа. са свим списима. судија известилац је дужан да утврди да ли се у списима налазе записници и обавештења која се имају издвојити. Жалбу и одговор на жалбу. а најкасније у року од 15 дана. 56 . Ако је у питању кривично дело за које се гони по захтеву јавног тужиоца. не понављајући оно што је садржано у извештају. судија известилац ће доставити списе првостепеном суду да председник првостепеног већа донесе решење о издвајању записника или обавештења и да их по правноснажности решења. Решавање у седници већа. Главни поступак се спроводи у седници већа или на претресу. Одржаће се само ако су испуњена два кумулативно прописана услова: да је потребно да се због погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања изведу нови докази или понове раније изведени докази и да постоје оправдани разлози да се предмет не врати првостепеном суду на поновни главни претрес. судија известилац ће списе доставити надлежном јавном тужиоцу. дати потребна објашњења за своје ставове из жалбе. у затвореном омоту преда истражном судији ради чувања одвојено од осталих списа. Поступак по жалби пред првостепеним судом састоји се у предузимању одређених активности председника већа првостепеног суда. Наиме. Претрес пред другостепеним судом. која може у року од осам дана од дана њеног пријема да поднесе одговор на жалбу. Такође.

по правилу. С друге стране. То су. оштећени може преузети кривично гоњење. Одлуке другостепеног суда о жалби су: решење којим се жалба одбацује (као неблаговремену или као недозвољену). О жалби против решења првостепеног суда одлучује другостепени суд у седници већа. Најпре. треба разликовати четири категорије решења. примењује се установа beneficium cohaesionis и то не само на саоптуженог који је имао право жалбе. 57 . по правилу. Ако је у питању жалба на решење истражног судије. Нпр. ако Закоником није друкчије одређено. Друго. 89. Општи рок предвиђа да се жалба на решење подноси у року од три дана од дана достављања решења. посматрано са аспекта дозвољености жалбе на решење. већ и на оног саоптуженог који није имао право да изјави жалбу против другостепене пресуде. Ту се пре свега мисли на решења већа донесена пре и у току истраге. Такође. ако Закоником није друкчије одређено. против решења истражног судије. Посебни рокови за изјављивање жалбе могу бити дужег. Четврто. пре свега. решења против којих није дозвољена самостална жалба. решења истражног судије и друга решења суда донесена у првом степену и против њих се жалба може увек уложити. решења која се. Треће.Претрес пред другостепеним судом одвија се по истим правилима као и главни претрес пред првостепеним судом с тим што је и круг субјеката који се позива на претрес пред другостепеним судом исти као и код главног претреса пред првостепеним судом. По питању рока за изјављивање жалбе на решење треба разликовати општи и посебне рокове. али и краћег трајања у односу на општи рок. странке имају право да износе нове доказе и чињенице. Реч је о решењима Врховног касационог суда. а тужилац може да одустане од оптужнице или да је измени у корист оптуженог. Жалба на решење је посебан редовни правни лек и има одређене специфичности у односу на жалбу на пресуду. ЖАЛБА НА ПРЕСУДУ ДРУГОСТЕПЕНОГ СУДА И ЖАЛБА НА РЕШЕЊЕ Жалба на пресуду другостепеног суда дозвољена је само у случају ако је другостепени суд преиначио првостепену пресуду којом је оптужени ослобођен од оптужбе и изрекао пресуду којом се оптужени оглашава кривим. следећа фаза овог претреса је образложење жалбе од стране жалиоца. решење о искључењу јавности са главног претреса. могу побијати жалбом. Такође. Прво. Нпр. решења против којих по правилу жалба уопште није дозвољена. пресуда којом се жалба одбија као неоснована и потврђује првостепена пресуда. решење о укидању првостепене пресуде и пресуда којом се преиначује првостепена пресуда. против решења о изрицању васпитне мере према малолетнику рок за жалбу је осам дана. Веће другостепеног суда које суди на претресу је састављено од тројице судија. Почетак претреса пред другостепеним судом обележен је читањем извештаја судије известиоца. не могу побијати жалбом. При томе. али се није жалио. али се могу побијати у жалби на пресуду. О жалби против другостепене пресуде решава суд трећег степена у седници већа и пред судом трећег степена се не може одржати претрес. онда о њој одлучује ванпретресно веће истог суда. решења која се. односно председника већа о изрицању дисциплинске казне притворенику предвиђен је рок од 24 часа за изјављивање жалбе. осимн ако ЗКП није изричито одређено да жалба није дозвољена.

правноснажна пресуда може се преиначити и без понављања поступка ако је у две или више пресуда против истог осуђеног правноснажно изречено више казни. Друго. Постоји изузетак који пружа могућност да се по службеној дужности суда или по предлогу јавног тужиоца застане са извршењем правноснажне судске одлуке нападнуте ванредним правним леком (понављање кривичног поступка као ванредни правни лек). односно у већу од седам судија кад одлучује о захтеву против одлуке већа тог суда због повреде закона. На крају. Титулари права на подношење захтева за преиначење правноснажне пресуде су јавни тужилац и осуђени. Постоје три врсте понављања кривичног поступка. И треће. по правилу. Понављање кривичног поступка је ванредни правни лек којим се напада правноснажна судска одлука због недостатака у утврђеном чињеничном стању. не одлажу извршење нападнуте правноснажне судске одлуке. јавни тужилац и лица која могу поднети жалбу у корист оптуженог. О захтеву за понављање поступка одлучује ванрасправно веће суда који је судио у првом степену. а о захтеву одлучује Врховни касациони суд у већу састављеном од пет судија.90. право понављање кривичног поступка које је могуће само у корист осуђеног. Нпр. За доношење нове пресуде надлежан је првостепени суд (ванпретресно веће) који је судио у ствари у којој је изречена најстрожа врста казне. не дирајући у правноснажну одлуку. вештака или тумача овлашћена лица могу поднети захтев за понављање кривичног поступка. а после смрти осуђеног. При решавању о ЗЗЗ суд ће се ограничити само на испитивање повреда закона на које се јавни тужилац позива у свом захтеву. Врховни касациони суд је дужан да своју одлуку са списима достави суду првог или вишег степена најдоцније у року од четири месеца од дана подношења захтева. понављање кривичног поступка лицу осуђеном у одсуству под следећим условима: да је наступила могућност да се лицу осуђеном у одсуству суди у његовом присуству и да осуђени или његов бранилац поднесе захтев за понављање поступка у року од шест месеци од дана наступања могућности да се осуђеном суди у његовом присуству. суд који је последњи изрекао казну. него само до преиначења правноснажне пресуде у погледу одлуке о казни. Захтев за заштиту законитости је ванредни правни лек којим се због повреде закона напада правноснажна судска одлука и судски поступак који је претходио изрицању те одлуке. Прво. важно је истаћи да ако је ЗЗЗ подигнут на штету осуђеног. а код истоврсних казни – суд који је изрекао највећу казну. тј. Овлашћени субјект права за подношење захтева за заштиту законитости је Републички јавни тужилац. а ако су казне једнаке. неправо понављање кривичног поступка где у ствари не долази до понављања кривичног поступка. ако је пресуда заснована на лажној исправи или на лажном исказу сведока. утврдиће само да постоји повреда закона. 58 . а суд нађе да је основан. Нпр. Ванредни правни лекови су: понављање кривичног поступка и захтев за заштиту законитости. немају суспензивно дејство. а нису примењене одредбе о одмеравању јединствене казне за дела у стицају. За живота осуђеног понављање кривичног поступка могу захтевати странке и бранилац. Такође. ВАНРЕДНИ ПРАВНИ ЛЕКОВИ Ванредни правни лекови се улажу само против правноснажне судске одлуке и.

Потребно је нагласити да ће се посебна правила која се односе на кривична дела извршена од стране организоване криминалне групе или њених припадника. између осталог. односно предвиђено је низ специфичности који карактеришу поступање овлашћених кривичнопроцесних субјеката у кривичном поступку. као и посебно одељење за поступање у предметима кривичних дела организованог криминала. Исто тако. повреда тајности поступка и бекство и омогућавање бекства лица лишеног слободе. Под организованом криминалном групом подразумева се група од три или више лица. ометање правде. надлежно је Посебно одељење Апелационог суда у Београду. трговина утицајем. Даље. али се одлука не може заснивати само на њима. разбојништво. која постоји одређено време и делује споразумно у циљу вршења једног или више кривичних дела за која је прописана казна затвора од четири године или тежа казна. године. Друго. односно која кривична дела се подводе под ове три групе. служба за борбу против организованог криминала у оквиру МУП РС (СБПОК). Специфичности које карактеришу овај поступак би се огледале у следећем. Најпре је потребно дефинисати шта се сматра. спречавање и ометање доказивања. Државни органи који се баве сузбијањем организованог криминала су: Тужилаштво за организовани криминал као јавно тужилаштво посебне надлежности које се оснива за територију Републике Србије. За одлучивање у другом степену. организовани криминал представља вршење кривичних дела од стране организоване криминалне групе или њених припадника. која су наведена у Статуту Међународног кривичног суда за бившу Југославију. Најпре. за територију РС. прање новца и др. ПОСТУПАК ЗА КРИВИЧНА ДЕЛА ОРГАНИЗОВАНОГ КРИМИНАЛА. примењивати и у поступку за кривична дела против човечности и других добара заштићених међународним правом. а у другом степену веће састављено од пет судија тако да нема судија поротника. спадају следећа кривична дела: убиство. примање мита и давање мита. ради стицања. отмица. посредно или непосредно. жалбу против пресуде првостепеног суда овлашћена лица могу изјавити у року од 30 дана од дана достављања пресуде. Прво. Јако је битна одредба која предвиђа искази и обавештења које је јавни тужилац прикупио у преткривичном поступку могу се користити као доказ у кривичном поступку. давање лажног исказа. окривљени. У друга изузетно тешка кривична дела и ако нису резултат деловања организоване криминалне групе. у кривична дела корупције и ако нису резултат деловања организоване криминалне групе. јануара 1991. у првом степену суди веће састављено од троје судија. тешко убиство. одредбе које се односе на кривична дела извршена од стране организоване криминалне групе или њених припадника примењују се и у поступку следећа кривична дела: спречавање службеног лица у вршењу службене радње. напад на службено лице у вршењу службене дужности. корупције и других изузетно тешких кривичних дела је предвиђен посебан поступак. КОРУПЦИЈЕ И ДРУГА ИЗУЗЕТНО ТЕШКА КРИВИЧНА ДЕЛА За кривична дела организованог криминала. као првостепеног. односно Посебно одељење Вишег суда у Београду. бранилац. Специјални тужилац. финансијске или друге користи.91. спадају следећа кривична дела: злоупотреба службеног положаја. оштећени и његов пуномоћник могу предлагати нове доказе најкасније до истека рока од 30 дана од дана доношења 59 . као и у поступку за тешка кршења међународног хуманитарног права извршена на територији бивше Југославије од 1.

а право на разгледање списа може се користити од момента доношења решења о спровођењу истраге. Високотехнолошки криминал у смислу овог закона представља вршење кривичних дела код којих се као објекат или средство извршења кривичних дела јављају рачунари. кривичног гоњења и суђења за две групе кривичних дела и то: кривична дела против човечности и других добара заштићених међународним правом и тешка кршења међународног хуманитарног права извршена на територији бивше Југославије од 1. сведока или вештака у предметима за које се води овај поступак. односно председник већа Посебног одељења дужан да одреди рок у коме се мора спровести вештачење и доставити налаз и мишљење и овај рок не може бити дужи од 90 дана. кривичним гоњењем и суђењем за ова кривична дела су: Тужилаштво за ратне злочине као јавно тужилаштво посебне надлежности које се оснива за територију Републике Србије. године која су наведена у Статуту Међународног кривичног суда за бившу Југославију. 92. а саслушање сведока или оштећеног на претходно описан начин може се обавити и путем међународне кривичноправне помоћи. Државни органи који се баве откривањем. без обзира на држављанство учиниоца или жртве. притворено или кривично гоњено за раније учињено кривично дело док се налази на територији РС ради давања исказа у својству оштећеног. рачунарске мреже. Такође. у складу са законом и Веће за ратне злочине при Вишем суду у Београду (у првом степену). Ови државни органи надлежни су за вођење поступка за ова кривична дела. јануара 1991. рачунарски подаци. Занимљиво је указати на то да лице које борави у иностранству не може бити лишено слободе. који су обухваћени захтевом за спровођење истраге. Ова права се посебно наводе у позиву. О току главног претреса води се аудио запис који садржи целокупан ток главног претреса. за територију РС. а у случају прекорачења овог рока вештак се може новчано казнити. Овај закон примењује се ради откривања. Поступак за кривична дела високотехнолошког криминала је регулисан Законом о организацији и надлежности државних органа за борбу против високотехнолошког криминала. као и записник о току главног претреса у писаној форми и аудио запис транскриптује се у року од 72 сата и представља саставни део записника вођеног у писаној форми. Изузетно. која поступа по захтевима Тужиоца за ратне злочине.решења о спровођењу истраге. њихово саслушање може се вршити путем видео конференцијске везе. која су извршена на територији бивше СФРЈ. Ако није могуће обезбедити присуство сведока или оштећеног на главном претресу. ПОСТУПАК ЗА РАТНЕ ЗЛОЧИНЕ И ЗА КРИВИЧНА ДЕЛА ВИСОКОТЕХНОЛОШКОГ КРИМИНАЛА Поступак за ратне злочине регулисан је Законом о организацији и надлежности државних органа у поступку за ратне злочине. 60 . У погледу вештачења је занимљиво да је истражни судија. ово право се може по одлуци истражног судије користити од момента саслушања свих осумњичених. представници Међународног кривичног суда за бившу СФРЈ (трибунал у Хагу) имају право да присуствују свим фазама кривичног поступка пред домаћим судом и да буду обавештени о њеоговом току. Служба за откривање ратних злочина образована у оквиру МУП РС. За одлучивање у другом степену надлежан је Апелациони суд у Београду. Што се тиче специфичности које карактеришу овај поступак потребно је истаћи да се у поступку за ратне злочине примењују посебне одредбе о поступку за кривична дела организованог криминала (Питање 91).

као и њихови производи у материјалном или електронском облику. даље.000 динара. и у скраћеном кривичном поступку иницијатива за покретање скраћеног поступка може да потекне од све три врсте овлашћених тужилаца и то подношењем оптужног предлога или приватне тужбе. за територију РС. Пето. а оштећени има право да на главном претресу заступа оптужбу у границама оптужног предлога. имовине. у скраћеном кривичном поступку главни претрес се заказује непосредно након контроле оптужног акта с тим што када јавни тужилац оцени да је главни претрес непотребан. под условом да његово присуство није нужно и да је пре тога био саслушан. Четврто. И на крају. код којих се као објекат или средство извршења кривичних дела јављају рачунари. при МУП РС која поступа по захтевима посебног тужиоца. полне слободе. Те специфичности се огледају у следећем. у складу са законом и Посебно одељење за високотехнолошки криминал при Вишем суду у Београду (у првом степену). СКРАЋЕНИ КРИВИЧНИ ПОСТУПАК Скраћени кривични поступак спроводи се за кривична дела за која је као главна казна прописана новчана казна или затвор до пет година и он не одступа битније од начела на којима је заснован редовни кривични поступак. Служба за борбу против високотехнолошког криминала. Прво. ако окривљени који је уредно позван не дође на главни претрес. главни претрес почиње 61 . рачунарске мреже. кривичним гоњењем и суђењем за ова кривична дела су: Посебно одељење за борбу против високотехнолошког криминала у Вишем јавном тужилаштву у Београду. Под производима у електронском облику посебно се подразумевају рачунарски програми и ауторска дела која се могу употребити у електронском облику. То значи следеће: недолазак јавног тужиоца не доводи до одлагања главног претреса. кривичног гоњења и суђења за три групе кривичних дела: кривична дела против безбедности рачунарских података. кад се за то стекну законом прописани услови. као и њихови производи у материјалном или електронском облику. која се због начина извршења или употребљених средстава могу сматрати кривичним делима високотехнолошког криминала. рачунарски подаци. или му се позив није могао уручити због непријављивања суду промене адресе или боравишта. суд може одлучити да се главни претрес одржи и у његовом одсуству. Треће. кривична дела против слобода и права човека и грађанина. али постоје одређене специфичности које га чине посебним поступком. Овај закон примењује се ради откривања. за територију РС. 93. За одлучивање у другом степену надлежан је Апелациони суд у Београду. кривична дела против интелектуалне својине. основна одлика скраћеног поступка односи се на одсуство истраге с тим што је могуће подношење захтева за предузимање појединих истражних радњи. може у оптужном предлогу предложити да се донесе решење о кажњавању окривљеног без заказивања главног претреса. Државни органи који се баве откривањем. главни претрес се може одржати и ако не дође оштећени као тужилац или приватни тужилац. ако је суду ставио предлог да се главни претрес одржи у његовом одсуству. Друго. а у оптужном предлогу може се предложити да се окривљени стави у притвор. јавног реда и мира и уставног уређења и безбедности РС.000. ако број примерака ауторских дела прелази 2000 или настала материјална штета прелази износ од 1. привреде и правног саобраћаја. главни претрес се може одржати у одсуству обе странке.

У погледу притвора. Наиме. у циљу несметаног вођења кривичног поступка против лица за које постоји основана сумња да је учинило кривично дело: 1) ако се крије или ако се не може утврдити његова истоветност или ако постоје друге околности које очигледно указују на опасност од бекства. али не дуже од осам дана. судија ће донети решење о кажњавању и без одржавања главног претреса. 94. жалба на пресуду донету у скраћеном поступку изјављује се у року од осам дана од дана достављања преписа пресуде. најпре треба указати на кумулативне услове који морају бити испуњени да би се могао спровести овај поступак. Такође. поступак ће се наставити по одредбама које важе за скраћени поступак. Значи. неопходно је да су у питању кривична дела за која се може изрећи новчана казна као главна казна или казна затвора до три године. Уколико су испуњене наведене претпоставке. ако окривљени уложи приговор у року од 8 дана од тренутка достављања решења. Осмо. Пре подношења оптужног предлога притвор може трајати само онолико колико је потребно да се спроведу истражне радње. ПОСТУПАК ЗА КАЖЊАВАЊЕ ПРЕ ГЛАВНОГ ПРЕТРЕСА Када се говори о поступку за кажњавање пре главног претреса. Такође. већ и кривичне санкције које могу бити изречене у таквим случајевима. проширено је право оштећеног на жалбу. јасно су одређени не само услови који морају бити испуњени да би се овај поступак могао спровести. потребан је предлог јавног тужиоца и сагласност судије. примењују се сходно одредбе које важе у редовном кривичном поступку с тим што је веће дужно да сваких месец дана испита да ли постоје разлози за притвор. нити ће важити забрана преиначења на горе. 2) ако је у питању кривично дело за које се може изрећи казна затвора од три године. по закључивању главног претреса суд ће одмах изрећи пресуду и објавити је с битним разлозима с тим што се пресуда мора писмено израдити у року од осам дана од дана објављивања. може се догодити да се судија не сагласи са предлогом јавног тужиоца и тада ће се поступак спровести по одредбама које важе за скраћени поступак. Седмо.објављивањем главне садржине оптужног предлога или приватне тужбе и започети главни претрес довршиће се. по могућности. већ ће судија заказати главни претрес. а особите околности указују да ће окривљени довршити покушано кривично дело или да ће извршити кривично дело којим прети или да ће поновити кривично дело. уколико јавни тужилац није присуствовао главном претресу. Шесто. казну одузимања возачке дозволе или условну осуду и уз њих може изрећи једну или више од следећих мера: одузимање предмета. Међутим. без обзира на то да ли се жали јавни тужилац. ако окривљени изјави приговор у предвиђеном року решење о кажњавању неће постати правноснажно. Пре свега. без прекидања. а изузетно до 30 дана ако се ради о кривичним делима са елементима насиља. Поред услова који морају бити испуњени да би се тај поступак спровео и кривичних санкција које могу бити изречене у таквим ситуацијама. одузимање имовинске користи и забрана управљања моторним возилом. од предаје оптужног предлога до изрицања првостепене пресуде. притвор се може одредити. у том смислу што има право да у својству тужиоца изјави жалбу против пресуде. доставиће оптужбу осумњиченом и одмах заказати главни претрес. казна рада у јавном интересу. Као што се види. с тим што судија неће бити везан предлогом јавног тужиоца за кажњавање. тј. треба указати на још неке специфичности тог поступка. 62 . казне које судија овим решењем може изрећи су новчана казна.

казну одузимања возачке дозволе. Рок за изјављивање приговора је 8 дана од дана достављања оптужнице. Признање окривљеног може бити дато истражном судији у присуству браниоца. Наиме. казну рада у јавном интересу.Окривљени има право на жалбу против решења о одбацивању приговора. уз потребну сагласност јавног тужиоца и истражног судије. Окривљени такође може предложити изрицање пресуде без главног претреса. Поред наведених услова који морају бити испуњени да би истражни судија спровео поступак за кажњавање и изрицање условне осуде. Јавни тужилац може одмах након завршене истраге или најкасније у року од 8 дана. Такође. јавни тужилац у подигнутој оптужници предлаже да се уместо главног претреса закаже јавно рочиште пред истражним судијом на коме ће се после саслушања странака и уз изричит пристанак окривљеног донети пресуда. условну осуду и казну затвора до једне године. Одредбе овог закона се 63 . а пре свега да је у питању кривично дело за које је прописана као главна казна новчана казна или казна затвора до 5 година. На крају. Најзад. прецизно су Закоником одређене претпоставке за примену и овог посебног кривичног поступка. односно лице је још као осумњичени могло да призна извршење дела у присуству адвоката − браниоца органу унутрашњих послова у смислу члана 226. ставити одговарајући предлог за спровођење овог поступка. посебан услов јесте да окривљени против оптужнице не уложи приговор. треба указати и на право жалбе које окривљени има у року од 8 дана од дана достављања пресуде. одузимање и управљање имовином проистеклом из кривичног дела регулисани су Законом о одузимању имовине проистекле из кривичног дела из 2008. Такође потребно је да признање буде поткрепљено и другим доказима који су прикупљени. Према томе. 95. без обзира на то да ли он био одбачен или не. с тим што уз казну може изрећи једну или више од следећих мера: одузимање предмета. става 9 ЗКП. ПОСТУПАК ЗА КАЖЊАВАЊЕ И ИЗРИЦАЊЕ УСЛОВНЕ ОСУДЕ ОД СТРАНЕ ИСТРАЖНОГ СУДИЈЕ Да би се овај поступак спровео потребно је испуњење одређених услова. с тим што се он о праву на приговор поучава приликом уручења оптужнице. одузимање имовинске користи и забрану управљања моторним возилом. У том смислу предвиђено је да истражни судија може изрећи новчану казну. с тим што се у овом случају пресуда не може побијати по основу погрешног или непотпуно утврђеног чињеничног стања. године. односно осумњиченог. ПОСТУПАК ЗА ОДУЗИМАЊЕ ИМОВИНЕ ПРОИСТЕКЛЕ ИЗ КРИВИЧНОГ ДЕЛА Услови. али је потребно да предлог буде поднесен у року од 8 дана од дана достављања оптужнице. као и кривичне санкције које може изрећи истражни судија. Међутим. а изјављени приговор искључује примену овог поступка. потребно је потпуно признање окривљеног. поступак и органи надлежни за откривање. 96. суштина је у томе да ако окривљени уложи приговор против решења о кажњавању. постоје и ограничења у погледу кривичних санкција које истражни судија може изрећи. потребан је предлог јавног тужиоца или окривљеног и потребно је да окривљени против оптужнице не изјави приговор. а поступак ће бити спроведен по одредбама које важе за скраћени поступак. О тој жалби одлучиваће ванрасправно веће истог суда. судија ће заказати главни претрес.

сведока сарадника или . 368 ст. 350 ст. Финансијска истрага се покреће против власника (окривљеног. а нека од њих су: у случајевима организованог криминала. 1 до 3 и 5 КЗ). 2 КЗ). 3 и недозвољени прелаз државне границе и кријумчарење људи. као и претресање тих лица (по наредби суда. ратни злочин против цивилног становништва. 372 ст. суд. а на његов захтев или по службеној дужности јединица МУП РС прикупља доказе: претресање стана и осталих просторија власника или других лица. процењиво или непроцењиво велике вредности и исправе у било којој форми којима се доказује право или интерес у односу на такво добро. чл. 223 ст. кривична дела против привреде (нпр. 377. приказивање порнографског материјала и искоришћавање деце за пронографију. докумената и других предмета који могу послужити као доказ. Државни органи који се баве откривањем. 1 и 2 КЗ). ако је вероватно да ће се пронаћи докази). 3. 2 и 3 КЗ). 246 ст. и руководи њоме. Финансијску истрагу покреће наредбом јавни тужилац. сведока сарадника. јавни тужилац може донети наредбу о забрани располагања имовином и о привременом одузимању покретне 64 . и тада јавни тужилац може поднети захтев за привремено одузимање имовине. злоупотреба службеног положаја.) Потребно је дефинисати основне појмове који су карактеристични за овај посебни поступак. 2 и 3. Могућност привременог одузимања имовине постоји услед опасности да би касније одузимање имовине проистекле из кривичног дела било отежано или онемогућено. чл. чл. из кривичног дела. чл. Такође. захтевање од државних и других органа. . имовином се сматра и приход или друга корист остварена.примењују код кривичних дела која су таксативно набројана у закону. држање и стављање у промет опојних дрога (чл. 6 и давање мита. 3. 388. 231 ст. Наиме. правног следбеника или трећег лица) када постоје основи сумње да поседује знатну имовину проистеклу из кривичног дела. чл. чл. прање новца. 1 до 3. чл. проневера.оставиоца која је у очигледној несразмери са његовим законитим приходима. чл. материјално или нематеријално. О овом захтеву одлучује суд. 5.окривљеног (осумњиченог и осуђеног). 367 ст. фалсификовање новца чл. недозвољена производња оружја чија је употреба забрањена. чл. имовином се сматра добро сваке врсте. чл. Имовином проистеклом из кривичног дела сматра се имовина: . против службене дужности (нпр. Сви органи морају поступати са нарочитом хитношћу. непосредно или посредно. покретно или непокретно. против јавног реда и мира (недозвољено држање оружја и експлозивних материја. оставиоца. 3. трговина људима. 348 ст. који могу послужити као доказ. кривичним гоњењем и суђењем за ова кривична дела су: јавни тужилац. Такође. неовлашћена производња. 359 ст. а подаци у вези са финансијским истрагама поверљиви су и представљају службену тајну. 1. привремено одузимање предмета. организација и јавних служби да омогуће увид и достављање података. чл. 364 ст. примање мита. против човечности и других добара заштићених међународним правом (нпр. 229 ст. организациона јединица МУП РС надлежна за финансијску истрагу и Дирекција за управљање одузетом имовином. пореска утаја. захтевање од банкарских и других финансијских организација да доставе податке о стању пословних и личних рачуна и сефова власника. ако постоји опасност да ће власник располагати имовином пре него што суд донесе одлуку. као и добро у које је она претворена или са којим је помешана. Надлежност јавног тужиоца и суда одређује се према надлежности суда за кривично дело из кога потиче имовина.

другим личним својствима и заштити приватности малолетника. У погледу надлежности судова за суђење у поступку према малолетницима треба истаћи да у Србији не постоје посебни судови који суде малолетницима. а млађе пунолетно лице је лице које је у време извршења кривичног дела навршило осамнаест. Судије поротници бирају се из редова наставника. на основу испитивања личности тог лица. малолетнику се не може судити у одсуству. годину живота. или на главном претресу. године и одредбе овог Закона примењују се у поступку према лицима за која постоји основана сумња да су извршила кривично дело као малолетници. али и мера посебних обавеза. Прво. У другостепеним судовима суди веће за малолетнике непосредно вишег суда које може судити у седници већа. Стварна надлежност у поступку према малолетницима припада вишим судовима. по правилу различитог пола.поправни дом.имовине. Јавни тужилац подноси захтев за трајно одузимање имовине проистекле из кривичног дела након ступања оптужнице на правну снагу. а у време суђења није навршило двадесет и једну годину. Неке специфичности овог посебног поступка се огледају у следећем. Малолетник је лице које је у време извршења кривичног дела навршило четрнаест. водећи рачуна о зрелости. као председника већа. Месна надлежност одређује се према месту пребивалишта малолетника или месту његовог боравишта. 97. установи да долази у обзир да му се изрекне васпитна мера појачаног надзора од стране органа старатељства или мера упућивања у васпитно. О овом захтеву одлучује расправно веће. односно председник тог већа. када је састављено од троје судија. и двоје судија поротника. а веће за малолетнике је састављено од судије за малолетнике. Судија за малолетнике у првостепеном суду спроводи припремни поступак и врши друге послове у поступку према малолетницима. Ову наредбу извршава јединица МУП РС. Друго. У том смислу. учитеља. када је састављено од двоје судија и троје судија поротника. ПОСТУПАК ПРЕМА МАЛОЛЕТНИЦИМА – ОПШТЕ ОДЛИКЕ Кривични поступак према малолетницима регулисан је Законом о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица из 2005. У првостепеним судовима суде судија за малолетнике и веће за малолетнике. одређене одредбе Закона примењују се и према млађем пунолетном лицу ако се до почетка главног претреса. а најкасније у року од годину дана по правноснажном окончању кривичног поступка. а мера траје до доношења одлуке суда о захтеву јавног тужиоца. а у време покретања кривичног поступка. По пријему решења о трајном одузимању имовине Дирекција одмах предузима мере за чување и одржавање одузете имовине и управља њом до правноснажног окончања поступка за трајно одузимање имовине. а није навршило осамнаест година. васпитача. ако пребивалиште нема или оно није познато. као и других стручних лица која имају искуство у раду са децом и младима. како вођење поступка не би штетно утицало на 65 . односно суђења нису навршила 21. већ постоје посебна судска већа у оквиру судова опште надлежности. Судија за малолетнике и судије већа за малолетнике морају бити лица која су стекла посебна знања из области права детета и преступништва младих. учесници поступка дужни су да поступају обазриво.

а неко као пунолетно. Седмо. упознавање његове личности и прилика у којима живи. Ако је јавни тужилац за малолетнике пропустио да испуни ову обавезу. а обjавити се може само онај део поступка. орган старатељства има право да се упозна са током поступка. Четврто. а бранилац може бити само адвокат који је стекао посебна знања из области права детета и преступништва младих. Малолетник мора имати браниоца приликом првог саслушања. Шесто. Девето. Треће. 66 . нико не може бити ослобођен дужности да сведочи о околностима потребним за оцењивање зрелости малолетника. ни одлука донесена у том поступку. да у току поступка ставља предлоге и указује на чињенице и доказе који су од важности за доношење правилне одлуке. Осмо.његов развој. односно законског заступника. ако је у извршењу кривичног дела учествовао малолетник заједно са пунолетним лицем. без дозволе суда не сме се објавити ток кривичног поступка према малолетнику. то ће учинити судија за малолетнике. али се не смеју навести име малолетника и други подаци на основу којих би се могло закључити о ком је малолетнику реч. малолетник се позива преко родитеља. али само уколико то лице у време покретања поступка није навршило 21 годину. по правилу ће се спровести јединствени поступак пред већем за малолетнике. јавни тужилац за малолетнике мора обавестити орган старатељства о сваком покретању поступка према малолетнику. као и током читавог поступка. поступак према малолетнику ће се раздвојити и спровести по одредбама овог Закона. ако постоји основана сумња да је лице учинило неко кривично дело као малолетно. С друге стране. Пето. осим ако то није могућно због потребе хитног поступања или других околности. односно одлуке за који постоји одобрење. у поступку према малолетницима одбрана је обавезна.