Šta znam?

Inke
ANRI FAVR u Nacionalnom istraživanje Rukovodilac istraživanja centru za naučno

S francuskog p r e v e o Nikola Bertolino

( Q u e sais-je? br. 1972 7. Les Incas © Presses Universitaires de France. 1504) Knjiga je objavljena uz p o m o ć Ministarstva kulture Francuske. 1997.Naslov originala Henri Favre. popravljeno izdanje. Korice Ivan Mesner .

a njihov početak trnovit. d e v e t o g suverena u Kusku. u jednoj oblasti u kojoj su oni dugo predstavljali uljeze. u smenjivanju njenih . u vreme vladavine Pačakutija (Pachacuti). kad i na Evropljane d o đ e red da joj podlegnu. godine stigli do Perua. Njihova ekspanzija počela je tek sredinom XV veka. ona im je omogućila da postanu naslednici kulturne tradicije čijem su stvaranju i obogaćenju doprinosili m n o g i narodi. pa je čak stizalo i do dalekih atlantskih obala Brazila. Blistanje njihove civilizacije dosezalo je Panamu. I. Mada je do nje došlo p o z n o . poreklo Inka bilo je nejasno.Čavinska civilizacija Arheolozi malo-pomalo otkrivaju tu andsku pro­ šlost u svoj njenoj složenosti. Međutim. Inke su u visokim delovima Anda i u njihovom priobalskom podnožju već bili uspostavili svoju vlast. njihovo se carstvo prostiralo do Ko­ lumbije na severu i do Čilea i Argentine na Jugu. nastati mit o El Doradu. tokom pro­ šlosti duge više hiljada godina.I poglavlje PRETEČE I SUPARNICI Kad su Španci 1532. . Od Kuska ( C u z c o ) . U čitavoj Južnoj Americi samo je Ognjena Zemlja izbegla opčinjenost njihovim sja­ jem iz koje će. u obliku bakarnog oruđa ili ukrasa od zlata i srebra koji su od plemena do plemena prenošeni kroz amazonsku prašumu.

fauna od koje je zavisilo njihovo preživljavanje počela je iščezavati. ali pružilo mu i nove pogodnosti. g o d . o s l o b o đ e n e od glečera koji su se povukli i prekrivene livadama. pre Hr.. pre Hr. To je d o v e l o do p r o m e n e prirodne sre­ dine. Međutim. naime. smestili su se na ušćima reka što teku niz zapadne padine kordiljera. do kojega je došlo u toku IX milenijuma. u Palomi. a o k o 3500. o čijem pripitomljenju. čije je prisustvo usta­ novljeno u Ajakuču pre IV milenijuma i koja se iz obla­ sti Huarmeja (Huarmey) širila u podnožju planina . o n e su bile iskorišćene: prostrane visoravni. pre Hr. umeli da gaje između 5700.500 i 3 0 0 0 m visine. svedoči sklonište p o d hridinom Telarmačaj (Telarmachay). obilna i postojana u isti mah. ili kao što su bundeva i tikva. kako bi iskorišćavali bogatstva što ih pruža Okean. usled zagrevanja atmosfere. iz­ gleda. Ali rasprostiranje kukuruza. poslužile su za uzgoj lama i alpaka. Pre 14. do kojega je došlo o k o 4000. i 4300. Što se pak tiče pogodnosti. bilj­ ke bogate hranjivim materijama. što je ljudskom životu nametnulo nove teškoće.velikih epoha jedinstva i ne manje blistavih perioda regionalne podvojenosti. Na obali.000 godina male grupe ljudi sklonih no­ madskom načinu života lovile su pleistocensku di­ vljač i brale bobe i divlje semenke u dolinama koje se na planinskom lancu stepenasto prostiru između 2. koje su stanovnici pećine Gitarero (Guitarrero) sadili već o k o 8500. Tako su već o k o 5800. ko­ je su stanovnici oblasti o k o Ajakuča (Ayacucho). u Čilki (Chilca). Lovci i skupljači. promena klime i njen uticaj na okolinu naveli su stanovništvo da se rano opredeli za sedelački način života. g o d .. nastala prva ribarska naselja. Te su teškoće navo­ dile lovce i skupljače da ovladavaju sve većim brojem uzgajanih biljki kao što su pasulj i paprika.

Broj staništa je. u Asperu. 1800. ne­ sumnjivo na talasu prozelitizma. Nova boravišta. umnogostručen. Slika p u m e ili jaguara. u Kulebrasu (Culebras). Čavinska civilizacija [tako nazvana po lokalitetu Čavin de Huantar (Chavin de Huantar). Ti prekeramički arhitektonski kompleksi od­ govaraju onima koji su od kamena građeni u visokim predelima Anda. . o k o koje se ta vera iskristalisala. od Pičičea (Pichiche) na severu do Okukahea (Ocucaje) i Ajakuča na jugu. javlja skoro istovremeno u dvema oblastima. nakon 900. Prva od tih promena tiče se demografskog razvoja. naime. g o d i n e p r e Hr. između Lime i Kasme (Casma) i u Kotošu. pre H r . ) . koji posle milenijuma relativne stagnacije doživljava iznenad­ nu ekspanziju. kao što je u planinskom zaleđu već bilo umanjilo značaj lova i skupljanja plodova. a koja su sačinjena od terasa. od kojih se neka ukazuju kao krupne na­ seobine od hiljadu stanovnika. a njihove dimenzije se sve više uvećavaju.o k o 2500. Platforme i piramide od osušenih cigala izgrađene su u Rio Seku ( R i o S e c o ) . izgleda da je nastala kao p r o i z v o d uticaja j e d n o g od tih središta. piramida i hramova. Pojavom poljoprivrede dolazi do dubokih i suro­ vih promena u životu društvenih grupa. Ona odgovara j e d n o m varijetetu lokalnih kultura objedinjenih umetničkim stilom što se verovatno proširio čitavim područjem Anda. zajedno sa n o v o m v e r o m s kojom mora da je bio povezan. Početkom II milenijuma keramika se.. u oblasti Kaljehon de Huajlas (Callejón de Huaylas)] čije zračenje ispu­ njava čitav I milenijum pre naše ere. p o s t e p e n o je smanjivalo rela­ tivni značaj ribolova. pre Hr. g o d . gravitiraju o k o ob­ rednih središta u kojima vlada sveštenička elita. kao što je hram Ukrštenih ruku u Kotošu (Kotosh. uostalom. veoma se brzo rasprostranila.

o v e su radove organizovali i nji- .Ona se javlja stilizovana na različite načine. Poljoprivredni viškovi kakve zahteva razvoj jed­ nog takvog zanatstva ostvareni su širenjem kanala za navodnjavanje u priobalskom području i terasastim uređenjem tla na padinama kordiljera. na osnovu p r e t h o d n o ostvarenih tehnolo­ ških inovacija. močikanska ( M o c h i c a ) kultura. kultura Parakas-Naska (Paracas-Nasca). uobličena u glini. p o l i h r o m n o posuđe i monumentalni kipovi. za koju su karakteristične fino dekorisane i izvezene tkanine. Z b o g nje ovaj p e r i o d zaslužuje da se z o v e " p e r i o d o m procvata". razvile su se veoma različite lokalne kulture: na severnoj obali. za koju je karakteristična dvobojna kerami­ ka rađena po kalupu. . utisnuta u zlatne pločice. tijahuanakanska (Tiahuanaco) kul­ tura. naslikana na zdanjima. mada često veoma obimna. Umesto ča­ vinskih sveštenika. na mestima me­ đusobno odvojenim stotinama kilometara. Između I i V I I veka. na južnoj obali. Njihova zanatska proizvodnja. u južnom planin­ skom području. od priobalskog podnožja do amazonskih ogranaka kordiljera. ipak se odlikuje izuzetnom l e p o t o m . II. urezana u kamen.Države Tijahuanako i Huari Početkom naše ere snažno su došle do izražaja dotad pritajene regionalističke tendencije i prekrati­ le tu veliku epohu sveandskog jedinstva. Mlada poljoprivredna društva. za koju su karakteristični kiklopska arhitektura. ostvarila su p o d vođstvom čavinskih sveštenika barem ideolo­ ško jedinstvo koje su očuvala t o k o m više vekova i kojim je j e d n o m zauvek bilo zapečaćeno njihovo sudbinsko zajedništvo. uprkos razdaljinama i pla­ ninskim preprekama koje su ih usamljivale.

međutim. samo središnje j e z g r o urbane aglomeracije. 1 Kamen od očvrsle lave iz Anda. p o r e d čuvene Kapije Sunca. a drugi u srednjem delu doline reke Mantaro. Ekspanzija Tijahuanaka bila je uglavnom usmerena ka jugu. od ko­ jih se jedan nalazio na obali jezera Titikaka. Ta zdanja. a na severu Čilea do d o l i n e Loa. Prostrane z o n e namenjene sta­ novanju. ali zato veoma disciplinovanih radnika. predstavljala su. poznate su impozantne uprav­ ne ili o b r e d n e građevine čiji se megaliti. iz vrste diorita. kao u Huariju. Tijahuanako i Huari. Među njegovim ruševinama. kojima su ta zdanja okružena. Dva od ovih gradova. (Prim. m e đ u s o b n o savršeno tačno uklapaju. koliko raspolaganje o g r o m n i m brojem doduše nekvalifikovanih. Prvi gradovi iz kojih je nova vlast na­ stojala da se proširi izgrađeni su upravo u središtu i na jugu planinskog područja. po južnom delu Perua sve do doline Mahes (Majes). zauzimale su m o ž d a desetak kvadratnih kilometara. g d e su bolje proučene. Kolika je m o ć bila usredotočena u njihovim rukama vidi se po ogrom­ nim piramidama nazvanim po Mesecu i Suncu koje se nalaze p o r e d reke M o č e ( M o c h e ) . vredna pažnje po načinu na koji su izgrađe­ na. uspeli su da počev od V I I veka o k o sebe p o n o v o ujedine rasparčani andski svet. organizujući ih kao politički strukturisane skupine. teški i do sto tona.) . prev. a za čiju izgradnju nije toliko bilo p o t r e b n o neko naročito znanje iz ar­ hitekture.ma upravljali svetovni poglavari. Izgleda da se uticaj o v o g grada prostirao po čitavoj bolivijskoj visoravni. Oni su malo-pomalo rasprostirali svoju m o ć na seoske populacije. isklesane iz j e d n o g jedi­ n o g bloka andezita 1 .

d o k su lokalne kulturne tradicije skoro svuda bile naprečac prekidane.Država Huari se p o s t e p e n o širila ka severu. sve do okoline Kahamarke (Cajamarca).Carstvo Cimu U X I I veku. urbani raz­ voj je i dalje trajao. Tijahuanako i Huari su t o k o m dva ili tri veka bili prestonice velikih andskih država koje su već predstavljale najavu prostranih carstava Cimu i Inka. jedva se m e đ u s o b n o razlikujući stilom keramike. Pošto se Huari tada već nalazio p o d uticajem Tijahuanaka. koji se vidi u odbrambenom utvrđiva­ nju pojedinih mesta. u zidnim dekoracijama koje če­ sto prikazuju ratnike i zarobljenike. Nai­ me. Pa ipak. III. U j e d n o m od tih pokušaja p l e m e Cimu ( C h i m u ) je konačno uspelo da na se- . . pa i u grobovi­ ma. istovremeno su počeli da se dižu. tako i u Virakočapampi (Viracochapampa) blizu Huamačukoa (Huamachuco). g d e se među komadima p o g r e b n o g nameštaja nalaze i glave-trofeji uzete od neprijatelja. uostalom. oba ta grada su rasprostirala jednu te istu kulturu. do koje je do­ šlo iz još uvek nejasnih razloga. g o v o r e o militarističkom du­ hu tog doba. Područje na kojemu se prostirao kulturni uticaj Tijahuanaka i Huarija bez sumnje se nije poklapalo sa teritorijom na kojoj su o v e dve m e t r o p o l e imale političku pre­ vlast. kako u Pikiljakti (Piquillacta) u dolini reke Apurimak (Apurimac). M n o g i znaci. a predstavljali su kasarne i skladišta. a pokušaji vojno-političke inte­ gracije su se nastavljali. O v o širenje je bez sumnje bilo posledica vojnih osvajanja. z a p o č e o je nov pe­ riod regionalnog podvajanja. propašću ovih država. ar­ hitektonski kompleksi koji su izgrađeni u čistom sti­ lu Huarija. Međutim.

U antropološkoj terminologiji. koja joj je savremena. "hidrauličkim" se nazi­ vaju one društvene zajednice. M o g u ć e je da je u doba Carstva Cimu površina navodnjavanog zemljišta u priobalskom području bila veća n e g o da­ nas i da je obezbeđivala život mnogobrojnijeg sta­ novništva. ili one civilizacije. uostalom. Sredinom XIII veka oni su p o n o v o pustili u rad m r e ž e kanala za navodnjavanje koje su bile uni­ štene u ratovima.v e r n o m delu obale stvori veliko centralizovano "hi­ drauličko" 1 carstvo čija je civilizacija u svojim osno­ vama bila sličnija civilizacijama Egipta ili Mezopota­ mije n e g o civilizaciji Inka. Ti useljenici su v e o m a brzo usvojili elemente kulture koju su u toj oblasti ostavili Močikanci. koje se za­ snivaju na velikim radovima na regulaciji vodenih tokova.) 1 . Tvrdila je da predstavlja vrstu ljudi koja je u isti mah i starija i nadmoćnija od o n e kojoj pripada običan svet. prev. a koje su oni još i proširili. (Prim. da bi je p o m o ć u akvadukta prenela u dve susedne doline u čijim je potocima protok v o d e bio slab. Jedna od tih mreža uzimala je vodu iz jedne reke. Carstvo Cimu su u dolinama reka Čikama (Chicama) i M o č e verovatno osnovali ljudi koji su na plovilima od trske dospeli iz zaliva Gvajakil (Guayaquil). Njen je život bio u znaku neviđene raskoši i profinjenosti. Suvereni koji su upravljali tim velikim radovima na uređenju v o d o t o k o v a raspolagali su apsolutnom vlašću. Prema predanju koje prenosi anonimni autor iz Truhilja (Trujillo). i na čije će tokove ona. Španski hroničari Migel Kabeljo (Miguel Cab e l l o ) Valboa i Antonio de la Kalanča (Calancha) na­ pominju da je aristokratska klasa iz koje su oni proizašli pripisivala sebi božansko poreklo. i uticati.

verovatno je imao više od 80. Ali krajnji sever. prostiru se na 17 km 2 . možda je bio najveća urbana aglo­ meracija prekolumbovske Amerike. Najčuvenije medu njima. ukrasi od dragocenih metala i mnogobrojni komadi nameštaja koje su arheolozi našli u grobnicama. Paramonga. neplodan i odvojen od ostalog priobalskog područja prostranom pustinjom Sečurom (Sechura). pošto je p o č e t k o m XV veka država Cimu prevazilazila gra­ nice područja u kojemu je zračila nekadašnja močikanska kultura. verovatno je u to vreme osvojio doline reka Vi­ ru. Kasma. bio je veoma malo privlačan u poređenju sa bo­ gatim oazama na jugu. nedaleko od današnjeg Truhilja. Čančan (Chanchan). ka kojima je u početku b i o usmeren nalet plemena Cimu. U svakoj osvojenoj dolini bilo je podignuto po j e d n o utvrđenje. Njasempinku (Nasempinku). predstavlja pravi garnizonski grad sa citadelom od moćnih bedema i glomaznih kula. Iz Paramonga su sredinom XV veka kretali p o h o d i ka dolinama Čiljona ( C h i l l o n ) .000 stanovnika. prestonica Carstva. Ekspanzija plemena Čimu počela je u XIV veku. u trenutku kad je b i o na svom vrhuncu. Huarmej i Pativilka (Pativilca) ubrzo su uključeni u Carstvo. Sledeći vladari su aktivno produžavali njegovu aneksionističku politiku. Taj o g r o m n i grad. Ta se država prostirala od Nepenje ( N e p e h a ) na jugu do Lambajekea (Lambayeque) na severu. Taj je savez pružio žestok o t p o r Minčansanamu (Minchansanam). Cao ( C h a o ) i Santa. Rimaka (Rimac) i Lurina koje su se. a ujedno i jedna od najbogatijih. a možda je već obuhvatala Piuru i Tumbes u peruansko-ekvadorskoj graničnoj oblasti. treći suveren u Čančanu. p o d pretnjom. N j e g o v e ruševine. p o d čiju je zavisnost nešto kasnije stavljena i Huaura.o čemu i danas svedoče keramike. po- . udružile u savez.

k o m e je ipak uspelo da ga pobedi. ili na Činču (Chincha). Imperijalizmu plemena Cimu. gde su zapaženi izvesni tragovi uticaja Čimua. kao što je onaj na Kanjete ( C a n e t e ) . zna­ mo da se ž e l e o d o m o ć i visoravni u unutrašnjosti kontinenta. koji je u to isto vreme bio na delu u unutrašnjim udolinama kordiljera. pošto je težio ka istoku. . Možda je d o s p e o sve do Ike ( I c a ) . U svakom slučaju. Te tri doline su p o t o m sačinjavale najistureniju pokrajinu j e d n o g carstva ra­ širenog na 1. Minčansanam je p r e d u z e o još p o n e k e p o h o d e . bilo je suđeno da se sudari sa impe­ rijalizmom Inka.200 km pustog priobalskog kraja koji se p o d ljudskom rukom pretvorio u baštu. Sudar ta dva imperijalizma m o r a o je biti koban po najblistaviju od svih civilizacija koje su ikad procvale na tlu Anda.slednjem čančanskom nezavisnom suverenu.

I. u unutrašnjosti Anda u južnom Peruu. O n o je. oivičena rekama Huatanaj (Huatanay) i Tuljumajo (Tullumayo). . u kotlinu Kuska.Kuskanska konfederacija Odakle se pojavio taj narod? Kao i sve andske et­ ničke grupe. uglavnom smatra da su Inke krajem XIII veka došle na plodnu zemlju koja je. Inke su verovale u postojanje pakarine. čak i onim najznačajnijim. kako su smatrali. Iz nje su j e d n o m izašla četiri brata: Ajar Kači (Ayar Kachi). usred jedne udoline u kordiljerima. Ajar Uču ( U c h u ) . mada uz dosta muke. j e d n o malo ple­ me je prodiralo. O v o datiranje je isto tako hipotetično kao i svako drugo koje se pripisuje raznim epizodama iz istorije Inka. Ajar Avka . a koji je po svojoj prirodi takav da nji­ me biva sugerisan upad j e d n o g novog naroda u tu oblast. Danas se. međutim.II poglavlje EKSPANZIJA INKA U trenutku kad je p l e m e Čimu započinjalo osva­ janje priobalskih oblasti na severu. to jest vlastitog plemenskog ishodišta iz kojega je. Prvi španski hroničari saopštavaju da je pakarina et­ ničke grupe Inka bila pećina kod Pakariktampua (Paqariqtampu) koji se nalazi tridesetak kilometara južno od Kuska. u skladu sa prekidom koji su arheolozi uočili u lokalnoj kultur­ noj tradiciji. izašao njihov predak-osnivač. naime.

čija je pakarina bila planina Vanakavri. Uz p o m o ć svoje sestre-supruge. d o k nisu stigla na vrh planine Vanakavri (Wanakawri) koja se uzdiže nad d o l i n o m reke Huatanaj. Kad su Inke upale u tu oblast. krenuo natrag i vratio se u ishodišnu pećinu. Ta dva . kako bi ih priveo civilizaciji. Štap se zario u zemlju Vanajpate (Wanaypata). u njoj su mnoga plemena već odavno imala svoje naseobine.(Awka) i Ajar Manko ili Manko Kapak (Kapaq). U njegovom susedstvu nala­ zilo se p l e m e Alkavisa (Allkawisa). Inke će ubuduće uvek sma­ trati Manka Kapaka praocem svog plemena. osniva­ čem njihovog Carstva i junakom koji je civilizovao čitavo čovečanstvo. kao i stvarne okolnosti koje su uslovile nastanjenje uselje­ nika u kotlini Kuska. koju je Ajar Kači prisvojio pre n e g o što se i sam skamenio. neprestano seleći svoj pokretni logor. a praotac Ajar Uču. kako bi njime o d r e d i o tačku koja će ozna­ čiti kraj njegovog lutanja. lo­ kalno božanstvo). Bilo bi uzaludno pokušavati da se u toj priči nazru etape jedne istinske istorijske migracije. Paljate (Pallata) i Hajskisra (Hayskisro). Mame Oklo (Mama O q l l o ) . ujedinio je p o d svojom vlašću raštrkane o k o l n e populacije koje su živele u varvarstvu. Tu se Ajar Uču skamenio. Ajar Kači. koje je smatralo pećinu kod Pakariktampua svojom pakarinom i verovalo da mu je praotac Ajar Kači. Manko Ka­ pak se nastanio u Vanajpati i tu izgradio grad Kusko. da bi se u njoj preobrazio u vaku (waka. Iz Hajskisra je najstariji od njih. Najstarije od njih bez sumnje je bilo ple­ me Savasiraj (Sawasiray). koji nisu imali ni oca ni majke. između Tampukira. Ti pr­ vobitni ljudi. ni ze­ mlje ni imanja. a Manko Kapak je s tog mesta bacao u raznim pravcima jedan štap od zlata. Mlađa braća su nastavila svoje du­ go putešestvije. Ostavši sam. d u g o su lutali.

Uključenje došljaka u kuskansku konfederaciju zacelo nije bilo tako slavno kao što tvrde predanja. A njegova je glavna funkcija bila da opravda politički položaj Kuska posle dolaska Inka. kojemu će kasnije omogućiti da se proširi po Andima. Alkavisa i Mara. ali i međusob­ no neuravnoteženih suprotnosti. i drugi znaci koji navode na to da se izvornom postojbinom Inka sma­ tra prašumska unutrašnjost Amazonije. a posebno jezik. možda čak i u zavisnom položaju. N j e g o v je prvenstveni cilj bio da ustanovi zajedničko poreklo predaka-osnivača četiriju različi­ tih etničkih grupa koje su odlučile da se udruže. Vlast .plemena sklopila su savez sa p l e m e n o m Mara. Ako je verovati ocu Bernabeu K o b o u (Bernabé C o b o ) . pa su u taj savez ušle i Inke. Ali to ipak ne znači da su se od­ rekli vlastitog jezika kojim su nastavili da se među­ sobno služe sve do kraja XVI veka. taj je jezik verovatno bio u bliskom srodstvu sa jezikom Tampu Indijanaca koji su živeli u dolini Urubambe i k o d ko­ jega se naslućuje srodnost sa jezicima iz amazon­ skog područja. gornja po­ lovina. dakle. Oni su od svojih moćnih save­ znika preuzeli m n o g e kulturne osobine. koje su se smatrale potomcima Manka Kapaka. Inke su se. Hanan. u odnosu prema plemenima Savasiraj. Hurin je predstavljao "slabu". a ne da opiše put kojim su oni prošli. ili donju polovinu. koju su činile Inke. uostalom. našle u p o d r e đ e n o m . koje je tvrdilo da potiče od Ajara Avke. bila je ujedno i "jaka" polovina koju su sači­ njavali prvobitni posednici tla. kao poznija razrada jedne priče sačinjene od raznorodnih elemenata. Postoje. Mit o braći Ajar pokazuje se. Prvobitna organizacija kuskanske konfederacije zasnivala se na postojanju dveju polovina koje su se nalazile u odnosu komplementarnih. kečuanski.

Kad je Kapa Jupanki umro. te da se stope u okviru jedne države čije su pretenzije bile unitarne.je između tih dveju polovina bila tako podeljena da je Hanan raspolagao političkim i verskim funkcija­ ma. d o k je vojna funkcija pripadala Hurinu. jedina titula prvih poglavica Inka bila je sinči (sinchi. a nesumnjivo su odbili i m n o g e na­ pade. Mada je predmet kulta tih sinčija još uvek b i o Inti. b o g Sunca u čijem su hramu sta­ novali. a u isti mah i položaj plemena Inka u konfederalnom sistemu Kuska. U XIV veku. povezan sa kultom plemenskog praoca. na če­ lu svojih ratnika. odnos snaga među saveznicima b i o je već dovoljno promenjen u korist plemena Inka da bi se Inka Roka m o g a o dočepati kontrole nad konfederacijom. Kip Manka Kapaka svečano je prenet u gornju polovinu grada. On je v o d i o veći broj p o h o d a ko­ ji su doveli do priključenja desetak periferijskih na­ selja kao što su Muina i Pinava (Pinawa). Kao novi sinči. nasilno je srušio vlast Hanana i u z e o u svoje ruke sve njegove funkcije. nametnut je svim udruženim plemenima koja su se našla potčinjena Inkama i osuđena da malo-pomalo izgube svoju autonomiju. Kult Sunca. s velikom su energijom vršili du­ žnost ratnog v o đ e koja im je r e d o m padala u d e o . Majta (Mayta) Ka­ pak i Kapa Jupanki. Sinči Roka. i umalo nije . Ali d e l o ko­ je je on ostavio za sobom bilo je krhko. Uosta­ l o m . Inka Roka je prvi suveren Inka koji u potpunosti zaslužuje taj naziv. kojega predanje predsta­ vlja kao sina i naslednika Manka Kapaka. ratni v o đ a ) . Svojim vojnim uspesima ojačali su položaj kuskanske konfederacije u tim krajevima. Preduzeli su mnogobrojne pljačkaške p o h o d e protiv okolnih naselja. oni su se i dalje nalazili u obrednoj zavisno­ sti od vlasti iz suprotne polovine. a posle nje­ ga i Loki Jupanki (Lloki Yupanki).

koji je u z e o ime j e d n o g starog sveandskog božanstva. iz kojega su njegovi pripadnici tvrdi­ li da potiču. kojemu je jedna zavera došla glave. II. Međutim. Ta pobeda. uspeo je da obuzda provalu težnji ka autonomiji. ma koliko da je bila velika unutar njegove države. koji je dove­ d e n na vlast o k o 1400.uništeno pobunama za vreme kratkotrajne vladavine njegovog nedoraslog naslednika Javara Vakaka (Yawarr W a q a q ) . Istini za volju. ta je m o ć bila još ve­ oma skromna u poređenju sa o n o m koju će Inke ka­ snije steći. poslao je svoje nemirne saveznike u osvajanje bogatih zemljišta p o d k o k o m i kukuruzom u oblasti Kalke (Calca). koja je Inkama obezbedila pristup na visoravan. omogućila mu je da se kao posrednik umeša u sukob u kojemu su se nalazile suprotsta­ vljene velike priobalske etničke grupe o k o jezera Titikaka. Virakoča (Wiraqocha) Inka. Taj stari etnos. a koja se tada još ni po čemu nije mogla predvideti.Osvajanja careva Inka Kraj duge vladavine Virakoče Inke bio je pomra­ čen sve izraženijom pretnjom koju je za mladu drža­ vu Inka predstavljalo p l e m e Čanka (Chanka). b i o se organizovao kao bogato i m o ć n o p l e m e p o d vlašću . do Apurimaka. od jezera Č o k l o k o č a ( C h o c l o c o c h a ) . Taj suveren. Zatim je osvojio teritorije Kane i Kančija (Kanchi) i učinio ih zavisnim od svoje vlasti. Država Inka je od tog trenutka predstavljala m o ć s kojom se u južnim predelima Anda ubuduće m o r a l o računati. . čija se kultura nadovezivala na naskansku tradiciju. Jer m o ć Virakoče Inke. O n o je nastanjivalo dolinu Pampas. i ma koliko da je mogla biti poštovana izvan nje. nikad se nije prosti­ rala dalje od četrdesetak kilometara od Kuska. o k o gornjeg toka Urubambe.

Ali jedan od preostalih njegovih sino­ va. tako da su borci Inka uspeli da ga se dočepaju. O k o 1438. Dva sinčija koji su zajedno komandovali . k o m e je nameravao da preda vlast.poglavica. Previše sigurni u svoj uspeh. onaj koji će u istoriji ostati poznat p o d i m e n o m Pačakuti. Ostareli Virakoča Inka smatrao je svaki o t p o r uzaludnim. Do sudara je došlo u neposrednoj okolini Kuska. pa je odlučio da napusti svoju prestonicu i da se sa svojim sinom Urkuom ( U r q u ) . p l e m e Čanka se dočepalo krajeva sa u m e r e n o m i t o p l o m klimom u dolini Abankaja (Abancay). on se stuštio na logor Čanka i uništio ga. U nameri da zau­ stavi najezdu osvajača. Čanke su se na to u rasulu povukli ka Ičupampi (Ichupampa). koje su u trenutku opasnosti bile ostale u o p r e z n o m stavu iš­ čekivanja. uz podršku svojih ro­ đaka sa majčine strane i uz p o m o ć koju su mu pru­ žili dvojica ratnih voda. Ali Pačakuti im nije dao vremena da to urade. Pokra ( P o q r a ) i Rukana. o n o je obrazovalo p o ­ veliku konfederaciju čiji se uticaj prostirao u sredi­ šnjim i južnim predelima kordiljera. Sa susednim plemenima Sora. u na­ meri da tu srede svoje redove. Na čelu snaga ojačanih odredima iz potčinjenih etničkih grupa. odlučio je da brani grad. ali koje su se sad odlučile da priteknu u p o m o ć pobednicima. on je. prodrli su duboko na jug u pravcu Kuska. Čanke su n e o p r e z n o iz­ ložili opasnosti kip svog praoca-osnivača. skloni u tvrđavu Kalka. koji su svojom plodnošću odavno izazi­ vali njegovu pohlepu. koje je imalo pristup resursima iz dveju bogatih andskih udolina. Nakon što su porazili Kečuance koji su se tu bili nastanili. Apu Majta i Vikakirav (Wikakiraw). okupio p o d vlastitim zapovedništvom sve sposobne ljude koji su odbili da prate suverena u njegovo utočište.

kao i sa nekim drugim. v o d i o teške bitke sa plemenima Kola (Kolla) i Lupaka. Kad je pacifikacija već bila dovoljno poodmakla. Te su populacije pri­ padale kulturi etničke skupine Ajmara (Aymara) i govorile njenim jezikom. Kapa . grimiznu traku koja je bila znamen vrhovne vlasti i koju su svi care­ vi nosili na čelu. Neočekivana p o b e d a Inka.neprijateljskom vojskom ubijeni su. Inke su zauzima­ li. do 1450. Smatra se da je on od 1445. otvorila je kuskanskoj državi carski put kojim će Pačakuti odlučno krenuti. manje značaj­ nim skupinama koje su se p o d vlašću poglavica obrazovale o k o jezera Titikaka. Prva briga n o v o g suverena bila je da zauzme teritoriju p o b e d e n i h Čanka. Pačakuti je svrgnuo svog oca Virakoču Inku i preu­ zeo maskapaiču (maskapaicha). Pačakuti je njeno okončanje p o v e r i o svom bratu Kapa Jupankiju. prisajedinjujući svojoj državi njegovu jezersku oblast. jer u tim planin­ skim oblastima više nijedna etnička grupa nije bila u stanju da zaustavi ekspanziju Kuska. D o k je Pačakuti prodirao na altiplano. M o ć plemena Čan­ ka bila je zauvek uništena. a hiljade njiho­ vih ratnika stradale su u pokolju. j e d n o po jedno. Podržan od svojih vojnika. Predstavljale su ostatke o n o g a što je nekad bila velika država Tijahuanaka i produžavale su m n o g e vidove njene civilizacije. kako bi se sa glavninom svoje vojske m o g a o okrenuti ka jugu i osvojiti visoravan. i na čijem se čelu lično nalazio. trajao je više godina. Vojni pohod koji je on u tom cilju preduzeo. utvrđena mesta u koja se čankansko stanovništvo bilo sklonilo. koje je u m e o da pri­ dobije tako što im je velikodušno delio ratni plen. S njom je nestala jedina prepreka koja je još smetala uspostavljanju prevlasti Inka nad čitavim područjem Anda. koja je smatrana d e l o m boga Sunca.

000 km daleko od Kuska. Pačakuti. g d e je uspostavio garnizon. Kahamarka se nalazi­ la više od 1. da ovaj. . P o t o m je produžio svoj put kroz dolinu reke Mantaro nastanjenu ple­ m e n o m Huanka (Wanka).Jupanki se na severu upuštao u bezumnu pustolovi­ nu. makar i po cenu pogibeljnog sukoba sa silom koja je na tako blistav način vladala severnim i centralnim d e l o m obale. poverivši komandovanje nad njom svom m l a d o m sinu Tupa Jupankiju. Pa ipak. I možda bi mu i us­ p e l o da p r e o t m e tron suverenu. gde je živelo p l e m e Huajla (Wayla). on je p o d i g a o vojsku. u kojoj izviru glavne reke što natapaju bezvodna područja u pod­ nožju planina. Pošto je konačno p o k o r i o Čanke. imala je velik strateški značaj za Car­ stvo Čimu koje je nju stoga držalo u sopstvenoj zavi­ snosti. odlučio je da ga brani. O k o 1463. koje je p o n o ­ vo naoružao i uključio u vojsku Kuska. Kapa Jupanki je verovatno računao na prestiž koji će njime posti­ ći. Ali time nisu uklonjene spoljne posledice neodgovornosti koju je pokazao Kapa Jupanki. usred neprija­ teljski raspoloženih naroda koji se nimalo nisu dali potčiniti vlasti Inka. nije naredio da ga ubiju. u nameri da potčini o g r o m n e teritorije koje su još uvek odvajale Kahamarku od granica Ku­ ska. pre n e g o da napusti to istureno uporište i z l o ž e n o tako velikoj opasnosti. kako bi svrgnuo Pačakutija. Najzad se p r o b i o na viso­ ravan Santa. Zato je kuskanski garnizon koji je u njoj bio ostavljen m o r a o da izazove žestoko reagovanje veli­ kog priobalskog carstva koje se tada nalazilo na vr­ huncu svoje moći. ova oblast. i d o s p e o do Kahamarke. odlučio je da krene protiv plemena Ankara. Ovaj smeoni p o h o d d o v o d i o je državu Inka u de­ likatan politički i diplomatski položaj. prozrevši njegove namere. Uz to.

Vojska Inka se p o t o m uputila ka severu. Stari autori. Zajed­ no s riznicama što ih je bila prikupila drevna aristokratija plemena Čimu.Tupajupanki je p o k o r i o plemena Ankara. U stvari. koji i o najnevažnijim bitkama obično pričaju pridajući im akcente epopeje. u kojoj je garnizon Inka uspeo da odbije sve napade koji su protiv njega bili preduzeti. a naročito očigledna lakoća s kojom su je Inke izazvali. stuštio sa svojom vojskom ka obali. kao i sva "hidraulička" carstva. ob­ reda i umetnosti u Kusku. bilo je izu­ zetno ranjivo. te p r o d r o do Kahamarke. g d e je Tupa Jupanki osvojio još i gradove Kito ( Q u i t o ) i Mantu u današnjem Ekvadoru. Huanka i Huajli. Njegovi su dani bili odbrojani u o n o m trenutku kad su se ratnici Inka učvrstili u nje­ g o v o m planinskom zaleđu. primo­ ran je da kapitulira. koji je u njoj stolovao. Zatim se kroz pri­ morske oblasti vratila u Kusko. pljačkajući usput iz­ vanredna bogatstva koja su joj bila nadohvat. d o l i n o m reke M o č e . ona je prenela i m n o g e oso­ bine blistave priobalske civilizacije. Uzroci propasti Carstva Čimu. tako da su mogli po svo­ joj volji skretati rečne tokove i p o n o v o pretvarati priobalske cvetne oaze u b e z v o d n e pustinje. P o t o m se. Car­ stvo Čimu. ipak ostaju tajanstveni. ne pominju bilo kakav ozbiljniji pokušaj otpora kuskanskoj najezdi. . koje će biti naka­ lemljene na još sirovu gorštačku kulturu Inka i koje će kasnije duboko uticati na razvoj ceremonijala. Njegova velika zavisnost od navodnja­ vanja stavljala ga je na milost i nemilost svakome ko bi uspeo da kontroliše izvore i rezervoare v o d e koja je njegovu zemlju činila p l o d n o m i obezbeđivala mu uživanje u izobilju. Prestonica Čančan bila je zauzeta. Svojom n e o b i č n o m suzdržanošću navode na pomisao da je Carstvo Čimu palo p o d vlast Kuska kao prezreli plod. Minčansanam.

kojima je do tada uspevalo da očuvaju svoju nezavisnost. p r o b i o se u dolinu Činče. On je taj koji je naredio da Kusko bude rekonstruisan prema j e d n o m grandiozno zamišljenom planu. Tupa Jupanki je nastavio d e l o svog oca. on je bolje od svih svojih prethodnika i naslednika ostvario obrazac savršenog vladaoca. On je i za legendu i za istoriju ostao pravi osnivač Carstva Inka. Pribegavajući isto­ v r e m e n o diplomatskom delovanju i vojnom priti­ sku. on je ustanovio snažnu vojsku i uspo­ stavio efikasnu birokratiju za upravljanje pokrajina­ ma u kojima je vladao "mir Inka". koji je za svoje ambicije imao podršku p o b e d o n o s n e voj­ ske. verovatno je bio primoran da ustupi vlast Tupa Jupankiju. označio je kraj Pačakutijeve vladavine. Zato što je u m e o da tako skladno spoji mudrost organizatora i žestinu stvaraoca. svog sina miljenika. nakon što je odustao od namere da kao svog naslednika nametne Amarua (Amarru). On je najveći d e o svoje vladavine posvetio proširenju Car­ stva u čijem je stvaranju tako tesno sarađivao. Njegovi ga se podanici nisu sećali samo kao velikog osvajača. Suveren. ali susednu dolinu Kanjetea uspelo mu je da zauzme tek posle tri ili četiri g o d i n e ratovanja. koja se prostirala sve do gra­ nica države. onakvog kakvog je na mitskom planu predstavljao Manko Kapak. P o h o d je priveden kraju tako što je Carstvu priključeno čuveno o b r e d n o središte Pačaka- . usamljenost u kojoj je Pačakuti p r o v e o svoje poslednje dane nimalo nije pomračila njegovu slavu. već i kao izvanred­ n o g organizatora osvojenih područja i života naro­ da.Povratak kuskanske vojske. Ipak. o k o 1470. Pošto je učvrstio svoju vlast u Kusku. krenuo je u p o h o d na narode sa južne obale. on je stvorio široku mrežu komunikacija za prevoz putnika i robe.

Kampa i Amueša (Amuesha) koja su se nalazila rasparčana duž reka u istočnom podnožju Anda. u trenutku kad se Tupa Jupanki naj­ zad p o n o v o pojavio sa o n i m ratnicima koje je uspeo da sakupi pri povlačenju. Priče o postojanju fanta­ stičnih čudovišta što sprečavaju pristup u prašumu nisu bile dovoljne da se prikrije težina neuspeha ko­ jim je bivao obeshrabren svaki novi pokušaj da se krene u ekspanziju ka nižim oblastima na Istoku. U pokrajinama je stanovništvo p o č e l o da se komeša. kako bi zadovoljili rastuće ritualne potrebe zemlje? Bilo kako bilo.mak (Pachacamac) koje je svojim proročkim kultom o d a v n o privlačilo o g r o m n e g o m i l e hodočasnika sa svih strana kontinenta. pa i da se buni. ljudožderska i par excellence "varvarska" plemena vrši­ la upade sve do okoline Kuska? Ili su pak nameravali da preotmu za sebe nova zemljišta sa kokom. p o h o d protiv plemena Anti u amazonskoj prašumi preduzet je p o č e t k o m vladavi­ ne Tupa Jupankija. našavši se z b o g klime na teškim iskušenjima. Svešteničkoj hijerahiji koja je upravljala tim verskim centrom ostavljene su njene povlastice. Uopštenim i p o g r d n i m i m e n o m Anti Inke su označavali svekolika plemena Mašivenka (Mashiwenka). U Kusku. . Prema predanju. Plemenu Kola i njegovim susedima na visoravni uspelo je čak da se o s l o b o d i tutorstva Inka. izgubila se u dubinama prašume. ubrzo su poče­ le kolati spletke o raznim pretendentima na nasleđe koje je glasinama u javnosti već proglašavano otvo­ renim. z n a m o da je taj p o h o d naglo prekinut. a božanstvo u čijoj se službi ona nalazila čak je uključeno u zvanični panteon države Inka. do kojega nisu stizale nikakve vesti o suverenu. Nomašivenka (Nomashiwenka). Da li su Inke želeli da unište staništa iz kojih su ta ne sasvim sedelačka. ili su bila raspršena u međurečjima. Vojska.

grupisano o k o pouzdanih garnizona. Tupa Jupankiju se pripisuje osnivanje mnogih gradova kao što su Vilkasuaman (Vilcashuaman). Međutim. Kahamarka. Ali . O k o 1480. Vladavina Huajna Kapaka nije u vojnom p o g l e d u bila tako slavna. Tupa Jupanki je o k o 1493. Zavere.Car je lako vratio p o d svoju vlast pobunjenu oblast na visoravni koja mu je poslužila kao odskoč­ na daska za n o v e vojne p o h o d e . sta­ vljen je p o d budno starateljstvo svojih stričeva. budući da se na­ šao predaleko od svoje pozadine. Na osnovu ovih osvajanja Carstvo je konačno ovla­ dalo svojim južnim granicama. dovele su na presto j e d n o g od njegovih sinova. na kojima će se nase­ liti preseljeno alogeno stanovništvo. p o d e l i o je vojsku na tri korpusa. Hauha 0auja). nakon što je p o n o v o zauzeo Čukuito (Chucuito) koji je b i o g n e z d o pobune. On je p o k o r i o oblast Potosi ( P o t o s í ) . On je osvojio čitav severni i centralni Čile i stigao do doline Maule u kojoj se. a smatra se i da je on izgradio tvrđavu Saksahuaman (Sacsahuaman) čije se impozantne ruševine i danas dižu nad g r a d o m Kuskom. Drugi se korpus uputio ka jugoistoku. mladog Huajna (Wayna) Kapaka. ali nje­ g o v o je napredovanje ubrzo zaustavljeno o t p o r o m plemena Čirivano ( C h i r i w a n o ) . radije o p r e d e l i o da ne ulazi u sukob sa ratobornim p l e m e n o m Mapuče ( M a p u c h e ) i drugim araukanskim plemenima. uprkos brizi s kojom se posvetio uvećanju veličine carske funkcije. koji je još bio dete. Huanuko ( H u á n u c o ) . Prvi je korpus bio upućen ka Čaku ( C h a c o ) . Treći je pak korpus krenuo ka jugu preko kordiljera. odakle je produžio pokret ka oblastima Huhuj (Jujuy) i Tukuman (Tucuman) u današnjoj Argentini. ubijen. Novi car. koje su se na dvoru neprestano kovale i od kojih on nije uspeo da spreči poslednju.

pa je Huajna Kapak bio primoran da smanji broj vojnika na sev e r n o m frontu. ako ne i p o t p u n o umirena.da se tu trajnije održi.ubrzo je naučio kako da u cilju nametanja vlastite vlasti iskoristi njihove suparničke ambicije. osvojio je teritoriju ple­ mena Čačapuja (Chachapuya) koje je živelo na de­ snoj obali reke Maranjon ( M a r a n o n ) . protiv plemena Kara i nje­ govih saveznika. prolazila je kroz te­ ška iskušenja. Njenu sposobnost delovanja ograniča­ valo je to što se previše udaljila od izvora snabdevanja. što je dolazilo do izražaja u svakojakim krvožednim ispa­ dima čija je žrtva bilo lokalno stanovništvo.ili da nije imala ni nameru . Verovatno je dospela do oblasti Pasta. O k o 1511. Međutim. Bes z b o g toga što se nalazi u škripcu smenjivao se u njenim redovima sa rastućim osećanjem zamora. zauzeta. Tako se upustio u dug i surov rat koji će potrajati desetak godina. na drugom kraju Carstva iznenada je napalo p l e m e Čirivano. ali izgleda da nije uspela . teritorija plemena Kara bila je o k o 1523. a to je plemenu Kara o m o g u ć i l o da privremeno obnovi neprijateljstvo. pa je voj­ ska Inka stigla do doline Ankasmaja (Ancasmayo) na današnjoj granici Ekvadora i Kolumbije. Zatim je upu­ tio vojsku dalje od Kita. koja je izgubila na homogenosti o n o što je bila dobila na brojnosti. O t p o r plemena Kara b i o je u stvari jači n e g o što se m o g l o pretpostaviti na osnovu veličine te etničke gru­ pe. Carstvo je prvi put bilo prinuđeno da p r e đ e u defanzivu. Carska vojska. k o d plemena Kanjar (Kanarr). U trenut­ ku kad se najzad nazirala pobeda. stao je na čelo vojske i krenuo s njom iz Kuska ka krajnjem severu. Suveren je tada već bio obuzet sasvim drukčijom . Pre n e g o što će se zaustaviti u Tumipampi. u rat protiv stanovništva jed­ ne još nedovoljno p o k o r e n e i stalno nemirne pokra­ jine.

ostavljajući Carstvo u stanju najdubljeg nespokojstva i najveće neizvesnosti u pogledu budućnosti koja ga čeka.000 km. shodno osovini kordiljera. na nebu su se pojavljivali čudnovati znaci. Teritorije koje je ona osvojila neprekidnim rato­ 2 vanjem pokrivale su površinu od 950. kad su im sveštenici po­ stavljali pitanje o t o m e kakvo značenje valja pridati svim tim čudesima. koja su p o v r e m e n o nastojala da se popnu obroncima Anda i učvrste u planinskom području. Švajcarske i Bene­ luksa uzetih zajedno. D o k je zaraza kosila genetski n e o t p o r n o stanovništvo. od doline Ankasmaja do doline Maule. III. i sam je Huajna Kapak postao žrtva pošasti ko­ ja je već bila odnela dvesta hiljada njegovih podani­ ka. predvođeni Fransiskom Pisarom (Franci­ sco Pizarro). . Italije. u stvari bio otrovan. Španci. Na istoku ih je linija utvrđenja štitila od upada neukrotivih i grabe­ žljivih prašumskih plemena iz Amazonije.brigom. O k o 1528.000 km . Bogovi. ili velike boginje. A m o ž d a je. . izviđali su za to v r e m e obalu na koju su se nameravali iskrcati.Razlozi za ekspanzionizam Inka Kuskanskoj konfederaciji kojom su upravljale In­ ke bilo je p o t r e b n o manje od j e d n o g stoleća da stvori najprostranije carstvo prekolumbovske Ameri­ ke. ostajali su neobično ćutljivi. jed­ naku površini Francuske. U m r o je nekoliko dana kasnije. a na pone­ kim mestima na obali uočena su tajanstvena bića ko­ ja su izašla iz mora. Na zapa­ du su bile oivičene Tihim okeanom. O n e su se prostirale sa severa na jug. Neka nepoznata bolest počela se strahovito brzo širiti ( b e z sumnje variola. kako tvrde neki izvori. na više od 4. bo­ lest koju su Evropljani doneli u N o v i svet).

Kusko na izgled nije bio ničim p r e d o d r e đ e n da p r e u z m e na sebe tu misiju. Inke. Svi ti etnosi. tako i po jeziku i kulturi. Bilo je podeljeno na stotinjak etničkih grupa. Inke su pribegavale skoro istim o n i m objašnjenjima kojima će se kasnije služiti Španci da bi opravdali svoj. a našavši se p o n o v o na okupu za­ hvaljujući Inkama. smatrajući da samo ona čuva civilizaciju. Kakva je to neumoljiva potreba primoravala Kusko da o k o sebe okuplja tolike zemlje i narode? Šta je to izazivalo toliku glad za osvajanjem? Opravdava­ jući svoj imperijalizam.Stanovništvo obuhvaćeno granicama Carstva bilo je predmet maglovitih i protivrečnih procena koje počivaju na još uvek nesigurnim osnovama. za vreme velike e p o h e sveandskog jedinstva. da upravo ona predstavlja istin­ sko čovečanstvo. na koju je polagala pra­ vo svaka andska etnička grupa. dakle o n o m e po čemu se "civilizovan" čovek razlikuje od "varvarina". da jedu ljudsko m e s o i da se nalaze u stanju stalnog ra­ ta. ipak su predstavljali izvanredno disparatnu političku celinu. oni. Inke. koje su o b i č n o optuživali da žive u rodoskrvnim vezama. nauče zdravim srodničkim odnosima. posmatrani u svetlu o n o g a što z n a m o o njihovoj kulturi. Tvrdili su da je njima pao u d e o zadatak da civilizuju narode Anda koji su se još nalazili u stanju varvarstva. ali mo­ že se nagađati da je uoči dolaska Evropljana prevazilazilo desetak miliona. reklo bi se. trebalo je da oni. ma koliko da ih je mogla spajati izvesna "zajednička tradicija" nastala u osvitu istorije. Za razliku od svojih actečkih savremenika iz centralnog Meksika koji su gajili pra­ vi kult ratovanja. ne izgledaju kao izu­ z e t n o agresivan narod. gajenju kukuruza i umetnosti življe­ nja u miru. nisu preterano ve- . Te narode. m e đ u s o b n o različitih kako po veliči­ ni.

i uspostavljao se nakon kr­ vavih događaja i postupaka prožetih istinskom okrutnošću. rat se naziva nevoljom. Inke nikad nisu p o t p u n o umakle. ta je pobeda dovela Kusko u ulogu hegemonističke sile. Zatim su mu odsec ali glavu. od njegovih kostiju frule. dakle. U molitvenim tekstovima ko­ je je u XVI veku zabeležio Kristobal (Cristobal) de M o ­ lina. ona je protiv te hegemonije morala usmeriti neprijateljska osećanja susednih etnič­ kih grupa koje su se smatrale ugroženima i čiji su porazi. Kao i za svaki imperijalni mir. pretpostavku i za mir Inka predstavljalo je stanje stalne napetosti na granica- . neizbežno dovo­ dili do teritorijalnog širenja moći Kuska. Ali s druge strane. S jedne strane. i nije svojstvena samo j e d n o m etnosu. međutim. d o v o d i l o do n o v o g rata. pa su od njegove lobanje pravili pehar za pivo. nižući se jedan za drugim. to je spoljašnji rat bivao noophodniji za stabilnost njenog unutrašnjeg poretka: on je u stvari postao glavno sredstvo režima. od njegovih zuba ogrlice. Neočekivana pobeda Pačakutija nad osvajačkom vojskom Čanka narušila je krhku političku ravnotežu u Andima. Jer. Imperijalističke težnje Inka bile su posledica nji­ hovih uspeha u ratovima koje su im uglavnom na­ metali okolni narodi. P o b e đ e n o g neprijateljskog poglavicu o b i č n o su dovodili u prestonicu. a od njegove kože doboše. karakteristična je za čitavo to do­ ba. da tu sa svojim oružjem i svojim idolima bude bačen pred n o g e cara koji je na taj način proslavljao svoj trijumf. koji se završavao novim osvajanjima.ličali ulogu i značaj rata. a mir vrhovnim d o b r o m koje se stiče blagonaklonošću bogova. u koji ih je uveo njihov žestoki otpor najezdi Čanka. Doduše. Iz tog kolo­ pleta. taj mir je proizlazio iz bitaka. Svako je osvajanje. što je veća bila njihova država. Ta prefinjena su­ rovost.

Smatra se da je Javar Vakak nešto pre svoje smrti na brzinu p r e d u z e o ekspediciju na visoravan. Osvajački rat je unutar Carstva bio osnovni čini­ lac integrisanosti i mobilnosti društva. Tako se p l e m e Činča sa južne obale udružilo sa Inkama da ne bi moralo. na neka dobra. pre ili posle. da se namerno uključe u or­ bitu Kuska. . svesne svoje izolovanosti i slabe odbrambene sposobnosti. delujući na teritorijama što su već bile p o d njihovom vlašću. Ostvarenje j e d n o g takvog cilja bilo je dovoljno unosno da bi u očima tih naroda postale vidljive i prednosti zavisnog položaja u koje­ mu su držani. Ratnici koji bi se istakli u borbi mogli su pretendovati na neka zvanja. p o m o ć u kojega je održavano jedinstvo konstitu­ tivnih delova Carstva. Neki njegovi naslednici kretali su u vojne p o h o d e ne toliko da bi pripojili n o v e teritorije koliko da bi onemogućili centrifugalne sile koje su.ma. stalno vr­ šili pritisak na vlast da krene u nova ratna osvajanja koja bi im pružila priliku da poprave svoj položaj. ali krhko plurietničko i plurikulturno političko zdanje. primoranih da prihvate vrhov­ nu vlast Kuska. ne­ prestano d o v o d i l e u opasnost njihovo o g r o m n o . On je pred­ stavljao kolektivni cilj koji je udruživao p o b e đ e n e i potčinjene narode. prenos bogatstava do kojega je dolazilo ekspanzijom Carstva n e m i n o v n o je navodio male et­ ničke grupe. Uz to. možda čak još više n e g o pripadnici plemena Inka. kroz koju su poglavice potčinjenih etnosa. s jedinim ciljem da spreči raspad kuskanske konfederacije koju su potresali žestoki nemiri. Ne m o ž e biti sumnje u to da se v e o m a rano obrazovala "stranka rata". uzetu iz redova zaro­ bljenika. Ugled koji su sticali svojim podvizima i na­ grade koje su uz to išle prenosili su se i na celinu et­ ničke grupe kojoj su pripadali. a na­ ročito na ropsku radnu snagu.

podneti posledice njihove najezde. Međutim. Znači li to da je Carstvo. Velika carska vojska. da je do opasnih ustanaka.pre svega suviše b r z o da bi ti napori imali vremena da donesu p l o d o v e . koji su bili izraz težnji ka autonomiji. p o č e o je do te mere gubiti kredibilitet. pa su im p o m o ć u raskošnih poklona ukazivali i na korist koju m o g u imati ako se u nj uključe. kao i u to da se mozaik starih etničkih grupa sa Anda uklju­ či u potku j e d n o g n o v o g društvenog poretka. samim tim što je d o s e g l o svoje konačne granice. Projekat udruživanja u Carstvo. . Ali Kusko se b i o proširio suviše daleko i . za vlada­ vinu Huajna Kapaka pre bi se m o g l o reći da obeležava početak opadanja moći Inka n e g o njen vrhunac. imperija­ lizam Kuska se skršio o uporni o t p o r etničkih grupa na krajnjem severu. sad bilo o s u đ e n o da se raspadne? Takvim tvrđenjem potcenili bi se napori koje su Pačakuti i njegovi naslednici uložili u organizovanje osvojenih teritorija. za vladavine Huajna Kapaka. zaglibila se u operacijama smirivanja koje nisu dovele ni do kakvih blistavih pobeda. ali i da bi m o g l o učestvovati u p o d e l i dobitaka koje je donosio njihov imperijalni poduhvat. Ako je verovati poglavicama plemena Činča. Osvajački rat je nesumnjivo još uvek bio n e o p h o d a n za koheziju Carstva u trenutku kad ona više nije bila mogućna. pa čak ni do konačnog uspeha. suočen na laj način sa neuspehom. došlo u samom središtu sveandske države. Uprkos blistavim ostvarenji­ ma vidljivim u unutarnjem razvoju Carstva. u kojoj su Inke tada već predstavljale samo manjinu. suvereni Inka su često nastojali da uvere periferijske populacije kako Carstvo predsta­ vlja jedini mogući politički okvir.

ni­ su toliko sporne z b o g činjeničnih podataka sadrža­ nih u njima koliko z b o g tumačenja koje o tim činje­ nicama nameću .uglav­ n o m hronike konkistadora . naprotiv. "pa­ trijarhalno" ili "robovsko"? Da li je svim svojim poda­ nicima pružalo blagostanje . kojima je korišćenje ovih dokumenata o m o g u ć i l o da se usme- .ukazuju se u novoj svetlosti. U poređenju sa hronikama .III poglavlje PRIVREDA.to jest.koje. danas izgledaju isprazna. do­ v o d i l o u stanje najveće bede? Ta pitanja. izveštavaju o t o m e kako se carska vlast odnosila prema najnižim slojevi­ ma potčinjenog stanovništva. i što bez ikakvih literarnih pretenzija. u kojima kolonijalni režim još nije bio p o t p u n o uništio tradicionalno uređenje. koja su sebi postavljale generacije istoričara i etnologa. Istraživanja.ili ih je. i ne nastojeći da bilo šta opravdaju ili dokažu. uostalom. administrativne dopise koje su u XVI veku sastavljali španski činovnici. na osnovu is­ traživanja vršenih putem upitnika i vođenih u upra­ vo osvojenim oblastima.izveštaji o posetama imaju tu prednost što opisuju lokalni život u Carstvu pridrža­ vajući se fakata posmatranih na sistematičan način. DRŽAVA Da li je Carstvo Inka bilo "socijalističko" ili "totali­ tarno"? Je li po svom karakteru bilo "feudalno". izvori kojima su se oni inspirisali . dopunjene novootkrivenim arhivskim doku­ mentima. DRUŠTVO. Pre nekoli­ ko godina. Ti dokumenti predstavljaju izveštaje o posetama .

re u n o v o m pravcu, teže da unesu znatne izmene u tradicionalnu sliku jedne andske države koja organizuje celokupni privredni život i upravlja čitavim dru­ štvom. Ističući značaj starih sistema recipročnosti u društvenoj reprodukciji, o n e potvrđuju naslućivanje Kunova ( C u n o w ) , koji je već krajem prošlog veka mislio da je andsko društvo iz vremena Inka nesum­ njivo pokazivalo manje sličnosti sa društvima antič­ ke i srednjovekovne Evrope, s kojima je obično upoređivano, n e g o sa m o d e r n i m i savremenim društvi­ ma iz Afrike ili Okeanije.

I. - Ajlu Privredni temelji društva
Andsko stanovništvo je živelo u mnoštvu malih agro-pastoralnih zajednica. Njegova su naselja bila razbacana na v e o m a velikoj visini koja se kretala iz­ među 3.600 i 3.800 m iznad nivoa mora i koja danas odgovara granici obrađenog zemljišta (kishwar) i vi­ soke stepe (puna). D o k se dosta naselja nalazilo na visini i do 4.200 m, pa čak i iznad nje, ređa su bila ona koja su bila smeštena ispod današnje razmeđe tih dveju ekološki značajnih razina. D n o dolina bilo je nenastanjeno, ako ne i neobrađeno. Dolina, uostalom, nije toliko olakšavala kontakte koliko im je predstavljala prepreku. Ona je bila jaz koji odvaja društvene grupe. O b i č n o je vodila na neku no man's land kojom su bili odvojeni različiti, često neprijateljski etnosi. Zauzvrat, zasneženi prolazi u kordiljerima, useci u padinama urkua, predstavljali su normalne puteve za saobraćaj i razmenu u tom delu planete smeštenom skoro van sveta. Naselja su bila izgrađena na uzvisinama, na stenovitim grebenima ili na planinskim vrhovima. Ku-

će, sa zidovima od grubo spojenog kamenja, raspo­ ređivane su bez vidljivog plana, u funkciji ovlašno iskorišćenog topografskog izgleda tla. Ponekad su bile nanizane na uzanim terasama; ponekad pak stisnute o k o malih dvorišta, oblikujući, p o m o ć u tesnih uliči­ ca, odvojene alveole. Takvih je građevina u nekim naseljima bilo i više stotina, a u drugima tek nekoli­ ko desetaka. Većina njih je sa dve ili tri strane bila zaštićena strminom neke litice, a sa prilazne strane, debelim bedemima raspoređenim u cik-cak liniji. Odbrambeni karakter zdanja u kojima su živeli ljudi svedoči o stanju nesigurnosti koje je u Andima vla­ dalo pre n e g o što je uveden mir Inka. Ali činjenica da na arheološkim nalazištima nema ni v o d e ni re­ zervoara, te da je medu ruševinama u o č e n malen kapacitet skladišta hrane, ukazuje na pravu prirodu ratova koji su mogli izbijati medu susednim naselji­ ma. Naime, do najbližih izvora ponekad treba preći i više kilometara. Što se pak tiče žetvi, o n e su morale biti ostavljane na poljima, u p o d z e m n i m silosima, a to će reći, nadohvat eventualnom neprijatelju. Svako je naselje nastanjivao skup porodica koje su bile objedinjene srodničkim ili bračnim vezama, i koje su predstavljale jedan ajlu (ayllu). Međutim, ta gru­ pa, koja je bila vezana za mesto i težila endogamiji, ni­ je predstavljala ni klan ni srodničku skupinu sa zajed­ ničkim p o r e k l o m . Izgleda da je unutar ajlua p o r e k l o označavano po direktnoj muškoj liniji za muškarce i po direktnoj ženskoj liniji za žene, tako da su muškar­ ci poticali od svog oca, a ž e n e od svoje majke. Ovaj si­ stem paralelnog potomstva b i o je naročito rasprostra­ njen u centralnim i južnim Andima. Dokumenti iz jed­ nog suđenja z b o g idolopoklonstva, održanog u obla­ sti Arekipe (Arequipa), pokazuju da je u XVII veku du­ žnost sahranjivanja pokojnika još padala u d e o direkt-

n o m potomku istog spola. Uz to, parohijske knjige, kao što su o n e iz Paukartamboa (Paucartambo) blizu Kuska, otkrivaju da je sredinom sledećeg stoleća, u nekim oblastima južnog Perua, prezime još uvek pre­ lazilo od oca na sina i od majke na kćer. Sistem pa­ ralelnog porekla, formulisan na trećem koncilu u Limi koji je pokušao da pronikne u njegova načela, ostao je na snazi sve do kraja kolonijalnog perioda. Porodica, svedena na bračni par i njegovu decu koja još nisu stupila u brak, predstavljala je proiz­ vodnu i potrošačku jedinicu unutar koje se obavljala podela rada. Ženi su padali u d e o kuhinjski poslovi i održavanje nastambe. Muškarcu su sledovali poljski radovi i izvesni zanatski poslovi kao što je lončarstvo, pa čak i izrada tkanina. Bračna zajednica bivala je ustanovljena nakon kraćeg ili dužeg perioda predbračnog zajedničkog stanovanja, koji su mogući su­ pružnici koristili da bi p o d strogim nadzorom rodi­ telja videli kako se slažu. Kad bi j e d n o m i formalno bio uspostavljen, brak, kojim je jedinka sticala pot­ punu samostalnost i postajala punopravan član svog ajlua, nije m o g a o biti razveden bez nekog ozbiljnog razloga. Mada su muškarci sa višim društvenim po­ ložajem ponekad imali i veći broj žena, m o n o g a m n i brak je svuda bio pravilo, a poligamni izuzetak. Konstitutivne domaće ćelije ajlua priznavale su na svom čelu poglavicu zvanog kuraka, koji je obič­ no bio p o t o m a k osnivača grupe. Kuraka je delio ze­ mlju, organizovao zajedničke radove i rešavao spo­ rove. Ajlu je uz to priznavao sopstveno zaštitničko božanstvo zvano vaka, koje je najčešće bilo predak kurake i na koje se ovaj poslednji pozivao u vršenju svoje vlasti. Vaka je prebivao u nekoj obližnjoj pla­ nini, g d e su mu, na mestu o b e l e ž e n o m nekim sta­ blom, nekim izvorom ili hridinom, prinošene žrtve

Ali od ovih dveju životinja bilo je i drugih koristi. Čak je i njihov iz­ met prikupljan. m o g a o zameniti drvo za loženje. bila je u prekolumbovskoj Americi jedina u kojoj su ljudi gajili stoku. kao i različitih alata. Oblast Anda. jer je on. u čijoj je unutrašnjosti trebalo da se pridruže o b o g o t v o r e n o m pretku. Njihove su kosti služile za izradu igala. T i m stepama. široki stepski prostori koji su se pru­ žali do granica snežnog područja. Od njihovog mesa. naime. ostajali su u zajed­ ničkoj svojini. u krajevima sa kržljavom vegetacijom od retkih oniskih stabala. Lama je pak služila kao životinja za prenos. Pa­ šnjaci marke. remenja i torbi. alpake i lame. g d e u gustim busenima raste kratka trava. Alpaka je domaćoj proizvodnji sukna davala vunu svog gustog runa. jer je na kraćim razdaljinama mogla poneti teret težak do 30 kg. Pokoj­ nici su ostavljani u stenovitim pukotinama te svete planine. obradivo zemljište je deljeno. Njihova je koža korišćena za izradu sandala. Ali sličnost tih obre­ da sa m n o g i m oblicima verskog ponašanja koje da­ nas posmatraju etnolozi pokazuje koliko su ti skoro trovekovni pokušaji iskorenjivanja bili uzaludni. i svaka porodica dobijala je svoj d e o . pravljeni su čarki (charkt). gajeći stado čije je čuvanje bilo poveravano deci ili mlađima. Za razliku od pašnjaka. čiji je di­ vlji predak bez sumnje ž i v e o na andskoj visoravni.kako bi o m o g u ć i o rast stoke i o b e z b e d i o žetvu. koji su u p o r n o nastojali da ih dokrajče. Kad bi p o r o ­ dice kojima su ti delovi bili dati na korišćenje iščezle. Ajlu je imao vlastito zemljište zvano marka. s l o b o d n o je mogla raspolagati svaka porodica. O obredima poštovanja vake opširno su izveštavali španski misionari. . isečenog na tanke trake pa sušenog na suncu. Stočarstvo je počivalo na pripitomljenju dveju vrsta iz p o r o d i c e deva.

tako da je svaka porodica mogla da koristi sve pogodnosti što ih je pružala prirodna sredina. Pripada­ nje ajluu d o n o s i l o je radne obaveze. koji se posle svake g o d i n e obrađivanja podvrgavao d u g o m periodu odmaranja. Korisnik ajnija mo­ rao je onima koji su mu pružili uslugu. Prilikom setve i žetve susedne su p o r o d i c e pomagale jedna drugoj. Bio je promenljiv. dakle. kad bi mu oni to zatražili. Jedan tupu suve zemlje. nije. kao i mladi bračni paro­ vi. da vrati tačno onu količinu rada koju je od njih d o b i o . d o k je za nove bračne parove odvajan nov d e o . Najrasprostranjeniji oblik te uzajamne i neceremonijalne p o m o ć i b i o je ajni (ayni). Uživaoci drugih oblika p o m o ć i bili su udovice. Naime. bio istih di­ menzija kao tupu navodnjene zemlje koji se iz godi­ ne u godinu m o g a o obrađivati bez prekida. Svaki takav d e o b i o je sačinjen od parcela smeštenih u različitim eko­ loškim područjima kojima je upravljao ajlu. čije su kuće gradili svi stanovnici naselja. a koje su kasnije pružale p o v o d za isticanje "socijalističkog" karaktera države Inka. tupu je b i o površina neop­ hodna za život jedne osobe. bolesnici i starci.oni su vraćani u zajednički zemljišni fond. što je uzimano u obzir pri određivanju zemljišne merne jedinice. proističu u stvari iz postojanja tih drevnih veza naseljskih solidarnosti. ali se njime sticalo i pravo na rad zajednice. Odvijanjem agrarnog ciklusa i obavljanjem delatnosti koje je on obuhvatao bila je omogućena i razmena rada m e đ u članovima ajlua. M n o g e kulturne osobine koje su stariji autori loše tumačili. D e o je m o r a o biti dovolj­ no velik da obezbedi život porodici kojoj je dodeljen. iz čega su proisticale m n o g o b r o j n e v e z e solidarnosti. čija su polja obrađivali svi sposobni članovi ajlua. tupua. u zavisnosti od kvaliteta zemljišta i trajanja njegovog održavanja u stanju ugara. u čiju se mre- .

p a m u k .nižu se od hladnih zemljišta na znatnoj visini do niskih i toplih dolina u podnožju planina. Krompir. mada su uzgajani p o m o ć u lakvaša (motike. mašva (mashwa) i oka zauzimali su ekološki pojas nepo­ sredno ispod o n o g stepskog. Iz tog okruženja. Čak i u današnje vreme.žu svaki andski seljak oduvek uklapao. Glavni od tih postupa­ ka sastojao se u dehidraciji gomolja. koje je nametalo surove. presavijenog rala snabdevenog osloncem za nogu (chakitaqlla). Krompir. O n e nisu svedočanstvo o nekakvom staranju careva da radom svih o b e z b e d e blagostanje svakome. kukuruz. Zato je shvatljivo zašto je tako velik značaj pridavan postupcima konzervacije koji su omogućavali skladištenje. pasulj. uluku (ulluku). činile su proizvodnju veoma nesigurnom. relativno rav­ na zemljišta što se dižu nad dolinama. kinoa. već o dubokoj potre­ bi malih agro-pastoralnih zajednica da učvrste svoju unutarnju povezanost u suočenju sa okruženjem koje im je palo u d e o i kojim je valjalo ovladati. na koje su o v e gomoljače p o s e b n o osetljive. najmanja promena u režimu kiša i temperatura dovoljna je da uništi berbu koja je obeća­ vala da će biti izobilna. paprika. tikva. i u toj surovosti najoprečnije uslove. Prehrana je ipak najviše zavisila od uzgajanja gomoljača čiji su bezbrojni varijeteti služili za različite specifične upotrebe. Svaka od tih vrsta odgovara jed­ n o m o d r e đ e n o m ekološkom pojasu.da s p o m e n e m o samo o n e glav­ ne . manioka. andsko je seljaštvo u m e l o da izvuče značajnu korist. Broj biljnih vrsta koje je o n o putem selekcije i sve izrazitije specijali­ zacije uspelo da učini produktivnima procenjen je na preko četrdeset. tako što su naizmenično izlagani sunčevoj jari i žestokom mrazu to- . Ali česte klimatske nepravilnosti. lakwash) i čakitakle. Davali su visoke prinose. kikiri­ ki. što će reći. avokado.

Međutim. Skrenuta je pažnja na to da su mesta koja ispunjavaju sve te uslove retka u Andima. Rast proizvod­ nje kukuruza išao je u p o r e d o sa širenjem Carstva i iz­ gradnjom njegove državne strukture. osta­ jali su jestivi t o k o m više godina. Gomoljačama je pridodavana jedna žitarica. i koji m o g u da se lakše skladište i duže čuva­ ju n e g o krompir. taj andski pirinač. kao što je slučaj sa proizvodnjom piva (ašva. on je uzgajan u nižim predelima. dakle onima g d e vladaju po­ voljni mikroklimatski uslovi. tamo g d e ima dovoljno v o d e klima je oštra. ili za izra­ du brašna (sanku) koje je ulazilo u sastav žrtvenih i drugih ponuda. mašva i oka. . U ishranu siromašnu mineral­ nim solima. uluku. Što se tiče kukuruza. da se u m n o g i m oblastima u višim područjima kukuruz d u g o uzgajao uglavnom radi zadovoljenja obrednih potreba. ashwa) koje se trošilo prilikom svetkovina. na mestima izloženim suncu i zašti­ ćenim od vetra i mraza. naime. koja zahteva uvek istu količinu padavina karakte­ rističnu za viša područja i koja je isto toliko osetljiva na klimatske p r o m e n e . M o g u ć e je. pošto su ga mehanizmi vlasti u potpunosti stavljali p o d svo­ je. Ali Inke su njegovu proizvodnju podsticale kako bi udovoljile rastućim potrebama države za viškovima koji imaju veću energetsku vrednost ne­ go kinoa. on je slabo uticao na prehrambene navike seljaka koji je uvek ostao papamikuk (papamikuq). T o j je biljci. Viškovi tih namirnica. istovremeno potrebno i m n o g o v o d e i m n o g o toplote. "jelac gomolja". kinoa. na taj na­ čin d o v e d e n i u stanje nazvano č unjo (chuno). na padina­ ma iznad dolina. a tamo gde ima do­ voljno toplote padavine su škrte.kom australne zime. Međutim. koji raste u obliku šipražja. unosio je elemente koji su joj nedostajali. dakle. odavno svuda poznatog i svuda cenjenog.

po ne tako visoku cenu m o g a o biti otklonjen osvajanjem novih polja na p l o d n o m pojasu stepe. naime. često džinovski po svojim razmerama. iznenađu­ ju domišljatošću s kojom su ostvarivani.Vlast u plemenskoj zajednici Sistem preraspodele Ajlu nije bio neki viši oblik društvene organizovanosti. kao loše prilagođena biljka čije je uzga­ janje bilo moguće samo na padinama. U Pisaku (Pisac) blizu Kuska. uostalom. terase se prostiru poput ogromnih stepeni­ šta od dna doline do vrha planine. Ti radovi na pripremi terasastih površi­ na. Podržavane ma­ lim zidovima. već samo element na osnovu kojega se izgra­ đivalo andsko društvo. kao i u m n o g i m drugima za koje su vezali svoje ime. kao i u Laraosu u gornjem Kanjeteu. Ali tehnika terasiranja i navodnjavanja tla bila je poznata i primenjivana ponekad i na znatnim po­ vršinama. Inke su se u ovoj oblasti. nalazili u mrežama asimetričnih veza.koji je. još pre ekspanzije Kuska. Održavali su o d n o s e ko- . zahtevao je da tle bude terasasto uređeno.Kukuruz. a često i da bude na­ vodnjavano. valja ipak priznati da je zna­ tan d e o tih radova na uređenju tla izvršen za v r e m e Inka. naročito u Huaročiriju (Huarochiri). Kanali prihvataju vo­ du sa susednih glečera i raspodeljuju je tako da sve terase bivaju podjednako navodnjene. II. Ajlui su se. . Mada je namena terasa i kanala u suštini pre bila u t o m e da se o m o g u ć i uzgajanje kukuruza n e g o da se o d g o v o r i na nekakav v e o m a hipotetični demografski pritisak . o n e se na više kilometara savršeno prilagođavaju svim krivuljama tla. različitim po visini u zavisnosti od na­ giba terena. za­ dovoljile unapređenjem ranijih otkrića.

Za plemenskog kuraku stanovništvo svih tih aj­ lua vezivalo se n i z o m obaveza koje su označavale stanje potčinjenosti u kojemu je o n o održavano. raspolagao na njegovom zemljištu. koji je predstavljao bo­ ga zaštitnika svih podanika glavnog poglavice. pa su na taj način bili organizovani kao plemenske zajednice p o d vlašću poglavice (chefferie*) koje su po svojoj veličini bile nejednake. prev. kao i na ubiranju plodova s njih. u vreme koje je odgovaralo pojedinim poslovima. svaki je ajlu m o r a o stalno davati na raspolaganje kuraki izvestan broj radnika koje je ovaj koristio da mu čuvaju stada. već i sam sistem plemenske vlasti. (Prim. pre n e g o što bi to isto učinili na svojim vlasti­ tim posedima. poznatu p o d i m e n o m mita. Svaki je ajlu m o r a o da obrađuje o n e delove zemlje kojima je kuraka. tako da je kuraka neprekidno koristio njihove usluge. T a k o isto su vake zavisnih ajlua bile p o d r e đ e ­ ne vaki dominantnog ajlua. Na sve odrasle muškarce aj­ lua dolazio je red da obavljaju tu službu.) . Označa­ va ne samo onaj deo plemenske zajednice koji se nalazi pod vlašću jednog poglavice. koja im je sledovala u pravilnim * Izvedeno od francuske reči chef (poglavica). da predu i tkaju vunu njegovih životinja. koji je d e l o v a o kao kuraka svih aj­ lua. Pogla­ vice zavisnih ajlua bili su potčinjeni poglavici domi­ nantnog ajlua. na osnovu dodeljenih mu prava.ji su ih ujedinjavali u okvirima zavisnosti od jednoga medu njima. raditi na krče­ nju i sejanju tih delova. S druge strane. Ti su se radnici smenjivali u izvršavanju dobivenih zadataka. te da obavlja­ ju sve poslove potrebne za održavanje njegovog do­ maćinstva. kao i teritoriju koju ona pokriva. Odgovarajući izraz u našem jeziku ne postoji. Odrasli muškarci iz zajednice morali su u toku godine.

Iako je bio korisnik prava na tuđi rad ( t o jest. a trajala je najčešće od tri meseca do j e d n e godine. a nekoliko godina kasnije i u Izveštaju o poseti pokrajini Čukuito. korišćenje prava na tuđi rad nije bilo automatsko.intervalima. Uz to. Znatno posle Konkiste. on nije imao pravo da od stanov­ ništva zahteva i davanja u naturi (to jest. p o r e z e ) . međutim. p e r i o d i č n o sticao pravo na rad­ nu snagu svakog svog podanika. Da bi ga d o b i o . dakle. nije imao pravo da ne­ posredno koristi dobra stanovništva koje mu je bilo potčinjeno. oni isti Indijanci koji su poslušno odlazili u rudnike Potosija ili Huankavelike (Huancavelica). na kuluk). Raspolagao je. pa je kolonijalnoj upravi tim teže bi­ lo da ga uvede što se o n o protivilo vaskolikoj doma­ ćoj tradiciji. koristio isključivo u sopstvenu korist. dakle. Nikad. Oporezivanje se u Andima pojavilo tek posle španskog osvajanja. pružali su žestok o t p o r prikupljanju poreza. Tuđi rad ga je obavezivao da daje p o k l o n e . kuraka je m o r a o da podnese formalan zahtev. da tamo u užasnim uslovima obavljaju posao koji im je b i o nametnut. kako bi bio u mogućnosti da takve zahteve i da­ lje podnosi. spominju se neki vi­ dovi ispoljavanja te institucionalizovane darežljivo­ sti. kao i u drugim pro­ izvodnim delatnostima. Međutim. U Izveštaju o poseti pokrajini Leon de Huanuko ( L é o n de H u á n u c o ) . m o r a o je ponešto i da učini zauz­ vrat. Pri­ moravao ga je da dokazuje kako je široke ruke. izvesnom količinom ljudske energije koju je u poljopri­ vrednim i stočarskim poslovima. pa čak i da to čini redov­ no. Kuraka je. U njima se posebno ističe da je kuraka b i o od- . a imao je stalno pravo na radnu snagu j e d n o g dela zajednice koja mu je bila potčinjena. smatrajući ga nepodnošljivom nepravdom.

m o r a o je. o n o g rada koji je iskoristio. I takođe kao kuraka. p o s e d o v a o je ze­ mlju koja je obrađivana kolektivnim radom. vršio je istu funkciju. zadovoljavao je potrebe porodica koji­ ma je pretila glad i koje je. vraćao ih je kući da­ jući im nešto vune. siroča­ di. preli i tkali vunu. Te namirnice. kraće rečeno vakša (waqcha). Ali d o k g o d ih je držao u svojoj službi. da ih odeva. dajući im hranu. Njegove su re­ zerve služile za ublažavanje posledica snažnije izra­ ženih i izuzetno čestih poremećaja u poljoprivredi. Pored tih neposrednih nadoknada za rad u nje­ govoj službi. Kuraka je isto tako b i o dužan da hrani radnike koji su mu čuvali stoku. Kad bi se njihovo služenje završilo. koka. poneki komad tkanine. pivo. Namirivao je potrebe siromašnih. Ljudi­ ma čiji je rad iskorišćavao m o r a o je davati obilne obroke sačinjene od namirnica koje su bile p o s e b n o vredne z b o g svoje relativne retkosti. p o r e d hrane. T a k o je kuraka vršio preraspodelu. u obliku proizvodâ. kao što su meso. u okviru mite. Kao i kuraka. čijim se p o t o m k o m on proglašavao. m o r a o se pokazivati darežljivim prema . obično su tro­ šene prilikom svetkovina. pa čak i da im daje alat. a liberalan način na koji ih je on koristio uvećavao mu je ugled i jačao vlast. Vaka. kuraka se m o r a o starati o materijalnoj obezbeđenosti svih članova plemena koji su mu bili potčinjeni. ljudi čiju je privrženost sticao svojim poklonima. da im obezbeđuje i stan. udovica. kukuruz. kao i o n e koji su mu. On je predstavljao drugi pokretački element tog si­ stema preraspodele. d o v o d i o u stanje još izrazitije potčinjenosti. pa su stoga i poslovi u to­ ku kojih su o n e deljene dobijale izgled svečanosti.govoran za izdržavanje svih koji su mu služili. a katkad i nekoliko životinja koje bi u z e o iz svojih stada. U slučaju lo­ šijih prinosa.

tkaninama i vu­ n o m . radije n e g o da živi osramoćena. ponekad ne bez zadnje mi­ sli. pa se bacila sa vrha jedne litice. kako bi i dalje m o g a o kori­ stiti njihov rad. On ne samo da nije održavao h o m o g e ­ nost zajednice obuhvaćene vlašću poglavice. Činili su uzan i zatvoren krug u koji se ulazilo samo na osnovu po­ rekla. ukazuju da je postojeći sistem preraspodele u prvom redu koristio onima koji su njim upravljali. različite od o n e . Ali ni kuraka ni vaka nisu preraspodivali sveu­ kupni proizvod o n o g rada koji su koristili. i čija su se stada na stepama visoravni pružala u n e d o g l e d . "moćnike". na drugoj. "žderač krompira". pritežaoce vlasti.onima koji su mu služili. Davao je dobra kako bi stekao pravo na ljudsku radnu snagu. probranom hranom koju su jeli. Njihova zapažanja. Porodi­ ce poglavica sa severnog dela obale tvrdile su da p o ­ tiču od jedne davnašnje vrste ljudi. ukrasima i fino otkanom o d e ć o m koju su nosi­ li. naročito o n e iz sloja vakša. Mitske priče koje je Fransisko Davila (Francisco Davila) na sa­ m o m početku XVII veka prikupio u oblasti Huaročiri čuvaju sećanje na neku kćer poglavice koja je po­ grešno verovala da je otac njenog deteta nekakav običan seljak. Njihova svest da pripadaju eliti ispoljavala se u endogamiji koju su praktikovali isključujući iz svo­ jih bračnih veza p o r o d i c e nižeg ranga. Pripadnici grupe kapa izdvajali su se poligamnim načinom ži­ vota. namirnicama. na pozamašno bogatstvo ponekih poglavica i lo­ kalnih svetilišta čija su skladišta bila krcata poljopri­ vrednim proizvodima. na jednoj strani. ma koliko mogla biti preuveličana. već je u njoj izazivao socijalnu diferencijaciju koja je tu za­ jednicu delila na pojedince zvane kapa. i na obične ljude. Prvi hroničari skretali su pažnju. a pravo na korišćenje te snage imao je samo p o d uslovom da daje dobra.

kao i kovanica cacicazgo koju su Španci napravili polazeći od j e d n o g korena čije je p o r e k l o sa Antila. Ti sistemi vlasti u plemenskim zajednicama po­ krivali su manje ili veće teritorije. nije. Potreba za isticanjem i očuva­ njem vlastitog ranga bila je izrazito snažna k o d kuraka. bez obzira na to da li su šire ili uže. Reč poglavica. On se m o ž e primeniti na bilo koju od tih sasvim sličnih društveno-političkih jedinica koje se m e đ u s o b n o uklapaju. kao i španski izraz cacique ko­ jim se u hronikama i starim tekstovima prevodi do­ morodačka reč kuraka. Neki su odgovarali et­ ničkim grupama čije se rasprostiranje merilo deseti­ nama hiljada kvadratnih kilometara. s ko­ j o m su činile još veću zajednicu. Jer kao g o d što je različite ajlue ujedinjavala potčinjenost j e d n o m e od njih. različite su zajednice m o g l e biti ujedinjene potčinjenošću jednoj od njih.koju čini običan svet. U višoj strukturi ponavljala se niža struktura koja je u nju bila uklju­ čena. Francuski izraz chefferie. kao što je i vlast koja se vršila na nivou prve bila ista kao ona koja je postojala na nivou druge i koja joj je bila potčinjena. lišen dvosmislenosti. sa v e ć o m ili ma­ njom gustinom stanovništva. Drugi su pak odgovarali tek plemenima koja su živela u nekoj ma- . Ona se odnosi na bilo koji od tih savršeno pod­ jednakih oblika vlasti raspoređenih duž čitave pira­ midalne i segmentarne organizacije plemenskih za­ jednica . s kojim su činili jednu plemensku zajednicu. nije ništa manje dvosmisle­ na. kao i među njima. dakle. koji su sebi pripisivali p o r e k l o od drevnih p o ­ glavica i koji su se nalazili na čelu velikog broja ajlua i mnogih značajnih plemenskih zajednica.bilo da je reč o p o d r e đ e n o j ili nadređenoj vlasti. funkcionisao je isti sistem preraspodele. Na svakome od tih nivoa.

000 do 15. Pomata. Huli (Juli). bilo je sačinjeno od šest plemenskih zajednica [Sepita ( Z e p i t a ) . održavao u velikoj nestabilnosti sve o n o što su o n e izgrađivale i što se m o g l o isto tako lako srušiti kao što je bilo i podignuto. Pleme Lupaka. na primer. Ali i o n e su morale iskusiti ograničenost organizacionog m o d e l a koji je.000 stanovnika. U poređenju sa Lupakama. koje je bilo rasparčano na veoma veliki broj po­ nekad sitnih političkih entiteta. čiji je uticaj b i o osetan u čitavom području južnih Anda. imala vlastite z o n e uglavljene unutar teritorija poli­ tički nezavisnih etničkih grupa. budući nesposoban da zaustavi urotnička vrenja i spreči otpadništvo pojedinih plemenskih zajednica. već i u broju i značaju kolo­ nija koje je ona posedovala izvan granica vlastitog teritorijalnog područja.000 stanovnika samo malenu "kneževinu" nastalu ujedinjenjem dveju plemenskih zajednica. p l e m e Ankara (Anqara).loj dolini. koje je ž i v e l o p o r e d obala reke Mantaro u oblasti Huankavelike. i koje je p o č e t k o m XVI veka imalo više od 100. predstavljalo je pravo "kraljevstvo" koje se pružalo duž čitave zapad­ ne obale jezera Titikaka. a najmanja (Jungujo) šest. naime. Kolonije manjih za- . od zaliva k o d Punoa do uvale k o d grada Gakija (Guaqui). obeju sa­ činjenih od dvadesetak ajlua. Jungujo ( Y u n g u y o ) . Najveća od tih zajednica ( H u l i ) imala je 27 ajlua. M o ć jedne plemenske zajednice ispoljavala se ne samo u njenoj veličini. te su z o n e činile ne­ ku vrstu mreže njenih kolonija. Etničke grupe sa viso­ ravni i iz krajeva u njenoj okolini uglavnom su bile m n o g o bolje organizovane od stanovništva kordiljera. Ljave (Llave) i Akora (Acora)] koje su se nalazile p o d vlašću kurake sedme zajednice (Čukuito). predstavljalo je u to isto vreme sa svojih 10. Svaka je zajednica. To "kra­ ljevstvo".

u celosti obavljali privremeni naseljenici. Način iskorišćavanja ko­ lonija zahtevao je. do kolonija najvećih zajednica pone­ kad je valjalo putovati 25 ili 30 dana. Preko svojih tako raspoređenih kolonija plemen­ ske su zajednice nastojale da steknu neposredan pristup što v e ć e m m o g u ć e m broju bogatstava koja je pružala prirodna sredina. za sva and- . Često su bile raspoređene u krugu poluprečnika od tri do četiri dana hoda. Iz tih dalekih oblasti o n e su dobijale kukuruz. k o d stanovnika Anda. koku i druge trop­ ske ili polutropske namirnice koje se na bezvodnoj visoravni nisu m o g l e proizvoditi. od pune do toplih priobalskih krajeva u podnožju Anda i do njihovih padina na amazonskoj strani. Nju su. Prema tome. Zauzvrat. od vr­ hova do podnožja obronaka kordiljera. Pokušavale su dospeti u stanje autarhije koje sve do naših dana. koji su z b o g setve ili berbe p e r i o d i č n o dolazili iz m e t r o p o l e i koji su se u koloniji tokom g o d i n e smenjivali radi čuva­ nja obrađenih polja i stada. sezonska premeštanja sta­ novništva na ponekad velikim razdaljinama. skoro 300 km daleko od jezera. pamuk. o n e su bile ras­ p o r e đ e n e u svim andskim ekološkim područjima. Eksploatacija nije poveravana lokalnoj radnoj snazi. u ograničenom rasponu visinskih razlika. dakle na nevelikom broju ekoloških podru­ čja. pa čak i u još uda­ ljenijim bolivijskim oblastima Larekaha (Larecaja) i Kočabamba (Cochabamba). izgleda. "kraljevine" sa obala jezera Titikaka imale su kolonije i u priobalskim dolinama na jugu Perua. dakle. koje je primoravao na tako ve­ liku geografsku pokretljivost.jednica nalazile su se na manjim razdaljinama. on je pretpostavljao postojanje izvanredne sposobnosti biološkog prilagođavanja v e o m a velikim klimatskim promenama. Ako je verovati Izveštaju o poseti pokrajini Čukuito.

doduše. U tekstu Fransiska Davile dosta je mesta posvećeno ratovima koje je v o d i l o p l e m e Javju (Yawyu) iz oblasti Huaročiri u nastojanju da se učvrsti u t o p l o m priobalskom pod­ ručju plemena Junka (Yunka). izrazito marginalna u p r i v r e d n o m životu uzetom kao celina. često je bila ograničena na neredovite transakcije. kao i privredna integrisanost koju je po­ lazeći od te kontrole svaka od njih ostvarivala za vla­ stiti račun. nikad nije prestajalo da se postavlja kao ideal. retko bivao ostvaren. v e o m a su smanjivale obim razmene.ska društva. N e k o bi p l e m e pristalo da na njegovoj teritoriji enklavu obrazuje neka druga plemenska zajednica. Ali vertikalna kontrola koju je svaka zajednica vršila nad ekologijom. pokušavale da prodru na visoke pašnjake tog istog plemena Javju. u kojima su kao vrednosne jedinice ponekad služile bale koke ili šipke soli. m e đ u tuđim narodima? N e m a sumnje da je u nekim sluča­ jevima pravo plemenskih zajednica na kolonijalne enklave koje su bile u njihovom posedu počivalo. zauzvrat. Ona je još češće bila svedena na običnu trampu. Na koji je način plemenskim zajednicama uspevalo da stvore kolonije u dalekim oblastima. nije mogla da d o v e d e do stvaranja istinske monete. Ali ta su prava isto tako mogla da budu uspostavljena na bazi reciproci­ teta. s tim da ona njemu pruži povlasticu da na njenoj teri­ toriji osnuje vlastitu koloniju. enklave od većeg privrednog značaja . kao i ratovima kojima su Junke. koju su neke priobalske etničke grupe po svoj prilici ipak obavljale. Taj je ideal. ni do širenja tržišnih insti­ tucija čije je postojanje ipak u o č e n o na krajnjem severu Anda. Međutim. prosto-naprosto. Trgovina. na odnosu snaga. Naseljenici iz o n e pr­ ve odgovarali su za bezbednost naseljenika iz druge. Tr­ govinska delatnost.

nadmećući se u njihovom iskorišćavanju. Carstvo je predstavljalo svet organizovan od strane naroda Inka.000 porodica.Carstvo Prelazna državna struktura Po zamisli njegovih upravljača.uglavnom su zaposedali naseljenici iz više različitih plemenskih zajednica. a o v e o p e t na još manje jedinice od 1. Takvo ideo-mitsko viđenje Carstva. delile su Carstvo na četiri dela. U hronikama se dodaje da je svaki od tih delova i sam b i o podeljen na jedinice od 10. uvek d u b o k o o b e l e ž e n o g svojim plemenskim poreklom. III. ukrštajući se u središtu prestonice i nastavljajući se sve do granica. Za svaku od tih jedinica bio je odgovoran jedan či­ novnik kojemu su odgovarali činovnici zaduženi za neposredno p o d r e đ e n e jedinice. Dve zamišljene linije. 100 i 10 porodica. koji su nadahnuli i m n o g e španske hroničare. m o r a l o je dati uverljivost tezi o jednoj despotskoj državi sa . "četiri zemlje". izvučen iz stanja haosa neprekid­ nim civilizatorskim delovanjem ljudi iz Kuska. Antisuju (Antisuyu) na is­ toku i Kuntisuju (Kuntisuyu) na zapadu.000. . čime je o n o d o b i l o naziv Tavantinsuju (Tawantinsuyu). O n o je bilo isto što i kosmos. Teritorijalno preplitanje prava plemenskih zajednica i interesa na kojima su se ta prava temeljila svakako je moralo da bude izvor sve učestanijih sukoba. Kolasuju (Kollasuyu) na jugu. O n e su odvajale Činčansuju (Chinchasuyu) na severu. do kojih je stanovništvo iz svih okolnih krajeva dolazilo da se s l o b o d n o snabdeva. Izvan njega mogli su da postoje samo nered i varvarstvo. Naročito su nalazišta kamene soli predstavljala takva multietnička ostrvca.

Veze što su spajale cara i sunčano božanstvo sa zajednicama koje su sačinjavale Carstvo bile su nalik onima što su povezivale kuraku i vaku sa ajluima koji su bili sastavni delovi bilo koje od tih zajednica. kako bi na njoj uzgajali kukuruz. plemenska za­ jednica i ajlu nalazili su se u odnosu međusobne podudarnosti: reprodukovali su se tako što su se uzajamno obuhvatali. Car i Sunce. kao što se tvrdi­ lo na osnovu poverenja poklonjenog nesigurnim podacima nekog Garsilasa (Garcilaso) de la V e g e . Carstvo Inka se. Car i sveštenici Sunca starali su se da obaveze prema njima budu uredno izvršavane. međutim. Uz to. Inke. koja dotle nije bila korišćena. Ta zemlja bez sumnje nije svuda predsta­ vljala dve trećine ukupne površine. Je­ dan dokument u kojemu se g o v o r i o dolini Ike sadrži podatak da su ta zemljišta u ovoj oblasti. ali ne samo one. zauzimala površinu manju od 400 fanega. kao g o d što su o n e predstavljale produžetak i vrh siste­ ma vlasti u ajluima. Pred­ stavljalo je produžetak i vrh plemenskih vlasti. O n o je ostvari­ valo sintezu piramidalne i segmentarne organizacije andskih etničkih grupa na kojima je počivalo. kao i z e m l j o m koju su morale obrađivati lokalne poljoprivredne zajednice. i da je među njima bilo "i dobrih i loših". dakle. zvanični b o g Tavantinsujua. oni su prilično če­ sto uzimali zemlju sa obronaka. u kojoj prisu­ stvo Inka ipak nije bilo baš neupadljivo. već i dužnosti koje su njima samima zauzvrat . prvenstveno ukazivalo kao integrator tradicionalnog društvenog poretka. U stvari. ali koju su oni činili p l o d n o m uredujući je terasasto. Carstvo. raspolagali su u svakoj plemenskoj zajednici stadima o čijem se čuvanju moralo starati stanovništvo.krutim i centralizovanim strukturama. nisu sistematično prisvajali najbolju zemlju.

te tako širiti postojeći sistem preraspodele na sve teritorije p o d njihovom vlašću. Prvu od tih dužnosti predstavljalo je izdržavanje. istaknuti činovnik kolonijal­ ne uprave. kako bi što pre postali dužni da ku­ luče. bili su primo­ rani da kuluče. to jest oženjeni ljudi. Oni nisu bili poreski obveznici već davaoci rada. tkanine i druge p r o i z v o d e nastale radom u njihovoj službi. svih ko­ ji su za njih radili. Svi odrasli. P o l o de Ondegardo. Bilo joj je.mada protivno svakoj verovatnoći . insistira u j e d n o m od svojih izveštaja na činjenici da su Indijanci "dugovali samo svoju ličnu službu". m n o g i hroničari daju naslutiti da sklapanje brakova nije izmicalo kontroli carske vlasti. Uključujući se u mrežu starih uzajamnih obaveza.da niko nije m o g a o uzeti suprugu bez pristanka cara. kako bi je mogla racionalno raspodeliti među raznim konku­ rentskim oblastima privrede. Sve je to skupljano u javnim skladištima zva­ nim kolka (kollka).padale u d e o . neo­ p h o d n o da ažurno v o d i spisak svojih podanika koji . odeću. M o g u ć e je da su Inke i pre Španaca mestimično vršili pritisak da mladi ljudi stupaju u brak što ranije. Vlast je u svakom trenutku morala da zna s kojom količi­ n o m ljudske radne snage m o ž e računati. već i u oblasti njenog funkcionisanja. U državi koja osim radne snage stanovništva nije imala drugih resursa. shodno uobičajenim normama. birokratska kontrola d e m o ­ grafskih tokova pokazivala se n e o p h o d n o m . dakle. Bilo kako bilo. Carstvo nije reprodukovalo plemensku zajednicu sa­ mo u oblasti njene strukture. oni su za ljudsku radnu snagu morali davati dobra. kada tvrde . a car i sveštenici su to izvršavali tako što su delili poljoprivredne namirnice. ili da niko nije m o g a o uzeti drugu suprugu osim o n e koju mu je namenio car.

000. Prva se cesta pružala duž obale od Tumbesa do Arekipe. Ali njihova je zabluda u t o m e što su kao administrativnu stvarnost shvatili nešto što je u stvari predstavljalo samo dosetljiv postupak u ra­ čunanju.000 km. a nji­ hovi su rezultati beleženi na konopčićima sa čvoro­ vima ili kipuima. držeći p o d svojim uticajem o k o l n e etničke grupe. ali i u drugim delatnostima. starost ili smrt isključiti iz te kategorije. Ona se granala o k o dveju glavnih cesta čija je izgradnja započeta po naređenju Pačakutija.će se stupanjem u brak uključiti u kategoriju kulučara. Njih su r e d o v n o sprovodili stručnja­ ci. postati središta pokrajina. paralelna s njom.000. a p o d vladavinom njegovih naslednika nastavljana kao rezultat njihovih osvajanja. odakle se nastavljala prema Čileu. kao što su uređenje tla za poljoprivredu. na osnovu decimalnog numeričkog sistema. In­ ke su izgradili kulukom. M n o g i popreč- . kao i onih koje će bolest. Druga. To bi m o g l o dati izvesnu uverljivost tvrđenjima hroničara da je čitavo stanovništvo Carstva bilo podeljeno na jedinice od 10. na njoj su se nalazili Kahamarka. koji su konkistadore utoliko pre impresionirali što im u Evropi XVI veka nije bilo sličnih. 1. građevinski radovi i rat. 100 i 10 porodica. Hauha. povezivala je. Stanovništvo koje je bilo popisano kao p o g o d n o za kulučenje država je upotrebljavala u poljopri­ vrednim i stočarskim poslovima. Na isti način je stvorena i ona o g r o m n a mreža puteva i mostova koja i danas izaziva divljenje i čija je rasprostranjenost procenjena na više od 16. Kito u Ekvadoru sa Tukumanom u Argentini. Vilkasuaman i Kusko. To je bio jedini cilj sveobuhvatnih i podrobnih popisa stanovništva. preko visoravni i preko udoli­ na u unutrašnjosti kordiljera. Gradove koje će nastanjivati carski činovnici i koji će.

Služila su u isti mah i kao usputna prenoćišta i kao poštanske stanice. iako njima nisu prolazila ni­ kakva kola. a p o n e g d e su bili širi od 6 metara. što će voditi ka preobražaju tradicionalnog društvenog poretka.ni putevi. Pored tih cesta mestimično su se nalazila konačišta zvana tampu.000 km. spajali su te dve ceste čiji su mnogi delovi bili po­ pločani ili uređeni u obliku stepeništa.koje Inke. poruku upućenu sa severne granice Carstva prenosi­ li do Kuska. uvek spremnih da pri­ me eventualne poruke i smesta ih prenesu skorotečama iz susednog tampua. o n e će izrazito pojačati uticaj države na društvo p o d njenom upravom. Mreža puteva i služba za prenošenje poruka nisu naročito doprinosili širenju kuskanske kulture i jezi­ ka . Lokalno stanov­ ništvo koje ih je čuvalo moralo je da u njima drži i dvojicu ili trojicu skoroteča. na razdaljini od skoro 2. T e ž e ć i promenama. Caski su za manje od jedne sedmice. Ali o n e su omogućile tešnji nadzor nad provincijama. nisu ni nastojali da siste­ matično nameću. država je usmerila svoje delovanje ka politici prisilnog preseljavanja stanovni­ štva. brže slanje vojske na granice i u pojedine pokrajine. Uz to. vodeći iz planinskih oblasti u primorje. Skoroteče ili č aški (chaski) činili su službu za prenos poruka koju su Španci zadržali. Tvrdi se da je tu politiku uveo Pačakuti: on je navodno premestio prvobitne stanovnike doline Ku­ ska. uostalom. toliko je bila efikasna i brza. Znatno su doprinosile učvršćenju Carstva. uslovljavajući njegovu centralizovanost i spo­ sobnost da interveniše svuda unutar granica Tavantinsujua. kao i u unutrašnjost pobunje­ nih oblasti. kako bi imperijalni mir počivao na sigur­ nijim temeljima. od tampua do tampua. kako bi plemenu Inka o m o g u ć i o da se dočepa .

Preseljeno stanovništvo. ako ne rascepkane. već i svoje vlastite. a sistem plemenskih zajednica u kojemu su bile organizovane. a na njihovim teritorijama naseljeno je stanovništvo koje je. Dešavalo se. prihvativši Inke. premešteni su u obla­ sti koje su bile solidno zaposednute i nalazile se p o d čvrstom upravom. Izgleda da su andske etničke grupe u većini slučajeva bile. masovno je premeštao sta­ novnike današnjeg Ekvadora. Preseljavanje stanovništva uzelo je velike razmere za v r e m e vladavine Tupa Jupankija. na čije je mesto dovo­ d i o p o r o d i c e iz starih i lojalnih etničkih grupa iz oblasti Kuska. Tako su. duž glavnih puteva i o k o oblasnih središta. Delovi onih naroda koji su. ipak je ostajalo teorijski potčinjeno vlasti kurake svoje plemenske zajednice. g d e su u trenutku španskog osvaja­ nja sačinjavali velike kolonije. ne samo na uštrb podvrgnutih etničkih grupa. na primer. kako bi ih u slučaju p o b u n e obezbedili i pružili im zaštitu. p o č e v od onih najmanjih. bu­ dući tek nedavno pokoreni. još uvek ispoljavali izvesne prohteve za nezavisnošću. uosta­ l o m . da o n o bude dvaput prebrojano pri prvim po­ pisima koje su obavili Španci: j e d n o m na mestu g d e . u želji da učvrsti severnu pokrajinu Carstva. a o n o lišene svog demografskog potencijala. skladišta i utvrđenja. bio je snažno uzdrman. u političkom pogledu bilo sigurno.zemlje koje je bilo željno. a naročito Huajna Kapaka. zvano mitmak (mitmaq). Ovaj poslednji. Veliki vladar je docnije ta­ kvu politiku m e t o d i č n o sprovodio u čitavom svom Carstvu. O n o je smešteno u blizinu mostova. pripadnici pleme­ na Kanjar sa juga Ekvadora i plemena Čačapuja iz severoistočnog Perua bili razbacani sve do krajeva u južnom Peruu. u okviru napora na ostvarenju imperijalnog mira.

među njima i iz­ vrsni hroničar kakav je Sjesa de Leon (Cieza de L e ó n ) . Doduše. Ali uda­ ljenost. a da je mitmak stanovništvo poreklom iz nižih područja uvek bilo premeštano u priobalske oblasti. ne uspostavi me­ đu sobom i sa svojom plemenskom zajednicom od­ nose ekonomske komplementarnosti. zapazili su da je mitmak stanovništvo porek l o m iz planinskih područja uvek bilo preseljavano u visoke oblasti. No u tome ć e m o ra­ dije videti izraz bojazni carske vlasti da mitmak sta­ novništvo. Medu njima je možda bila i dužnost da u okviru državne privrede obavljaju specijalizovane poslove. i zajedno sa etničkom g r u p o m kojoj je i dalje pripadalo. te da na taj način ne osnaži organizovanost etničkih grupa iz ko­ jih je istrgnuto. M n o g i autori. u sprezi sa ekološkom sličnošću prvobitne postojbine i nove sredine. i zajedno sa lokalnom etničkom grupom. dobijali su pa­ šnjake. država je u isti mah svesno sprovodila politiku pod- . Naime. ali su zato bili pritisnuti m n o g o b r o j n i m i teškim obavezama. Takvu praksu oni su tumačili kao izraz brige Inka za zdravlje stanovnika. raspoređeno u oblastima različitim po vi­ sini i po ekološkim osobenostima. izolovani u nepoznatim obla­ stima i među narodima koji su imali dobre razloge da prema njima budu neprijateljski nastrojeni.je živelo. zemlju za obrađivanje i sve što im je bilo po­ trebno da bi na mestu koje im je o d r e đ e n o obnovili svoj dotadašnji način života. Uzrokujući nastanak te nove socijalne kategorije. mit­ mak naseljenici su predstavljali društvenu kategori­ ju koja je državi i njenim lokalnim činovnicima pru­ žala neposredan oslonac. a drugi put na mestu odakle je poticalo. nije pogodovala održanju etničke pripadnosti. koje bi m o g l o biti u g r o ž e n o z b o g preseljenja u kraj sa drukčijom kli­ m o m od o n e na koju su navikli.

"Stalni potčinjenici". kojima je car te ljude dodeljivao kao znak svoje zahvalnosti ili ve­ likodušnosti. i vladari Inka su uzimali "stalne potčinjenike" iz etničkih grupa koje su činile Tavantinsuju. izgleda. igrom slučaja pri raspodelama. taj danak u ljudstvu do­ bio je znatno veće razmere. služili su isključivo caru. p o k o r i o i p o d e l i o među ljudima iz svoje okoline. Po- . te grupe v o d e poreklo od stanovništva j e d n o g kraja iz okoline Kuska koje je Tupa Jupanki.jarmljivanja i time podsticala sve rašireniju pojavu ropskih grupa. kurake. On je. nakon j e d n e izu­ zetno žestoke p o b u n e koju je o n o izazvalo. preuzi­ man ne samo u pokrajinama carstva. Oni nisu bili robovi u o n o m smislu ka­ kav istoričari sredozemnog Starog veka daju toj reči. ropski položaj postojao je u Andima već odavno. ili osobama visokog ranga kao što su vojskovođe. Međutim. ali zato su ga prenosili na samo j e d n o svoje dete. u trenutku kad je ta pobuna izbila. Ali počevši od Tupa Jupankija. Poput kurakâ. zvani jana (yana). Mada lišeni svakog etničkog atributa i svega što ih vezuje za njihov narod. Kurake su skoro svuda uobičajile da iz svojih plemenskih zajednica uzimaju izvestan broj "stalnih potčinjenika". već takođe i prvenstveno među ljudima zarobljenim t o k o m rato­ va u graničnim područjima. d o p a o neki mali provincijski kuraka. kako bi o n o zamenilo svog oca posle njegove smrti. Taj je položaj uz to obuhvatao v e o m a različite statuse. Nisu se mogli osloboditi svog položaja koji je b i o nasledan. A k o je verovati starim tekstovima. visoki činovnici. Ja­ na koji je služeći caru b i o učesnik u raskošnom ži­ votu dvora u Kusku nalazio se u sasvim drukčijem položaju od onoga kojemu je. zadržavali su pravo da imaju zemlju i da u vlastitoj svojini poseduju dobra i sto­ ku. koje je birao njihov gospodar.

Kao što je uzimala muškarce. predstavljali su pra­ ve tekstilne radionice u kojima su se u izobilju pro­ izvodile sve vrste tkanina i o d e ć e . te da je medu njima bilo više njih koji su vršili istaknute funkcije u carskoj upravi. te su uza­ jamne v e z e bile ugrožene slabljenjem plemenskih zajednica koje su im služile kao okvir i čiji su temelji bili podriveni preseljavanjem stanovništva. a činila ih je sve manje zavisnim od tradicional­ nih recipročnih obaveza i u drugim sektorima u ko­ jima su ih o n e bile preuzele.ili. stanovništvo iz grupa mitmak. Rečju. jer su prele i tkale vunu stada koja su se nalazila u posedu Sunca. Te "izabranice". i u kojima je pone­ kad živelo i više od 2. Život su provodile u najstrožoj čednosti i najpotpunijoj usa­ mljenosti. Ali p o r e d verskih funkcija koje su izvršavale. zvane akla (aqlla).znato je da su neki od jana raspolagali dovoljnim bogatstvom i u g l e d o m da su mogli imati isto toliko žena koliko i neki lokalni poglavica. Krajem vladavine Huajna Kapaka. Pošto bi pro­ šle kroz pubertet. d o k su još bile u detinjstvu. Većina njih. Manastiri. jana i akla već je predstavljalo rad­ nu snagu koja je u izvesnim oblastima privredne delatnosti obezbeđivala vlastima masovnu proizvod­ nju. čiji je broj rastao u p o r e d o sa bro­ jem oblasnih gradskih središta. bile su zatvarane u manastire Sunca. gde su dobijale obrazovanje p o d nadzorom starijih žena koje su pripadale plemenu Inka. međutim. tačnije. kao službenice kulta Sunca. vlast je mogla da uzima i ž e n e . neke su postajale careve drugostepene supruge. Uostalom. pripadala im je i izu­ zetno značajna uloga u privrednom životu.000 akla. d o k su druge davane u brak oso­ bama kojima je car ž e l e o izraziti zahvalnost. v e o m a mlade devojke. . ostajala je unutar manastira.

već modernu državu. . Društveni poredak koji je država nastojala da uspostavi jasno je pokazi­ vao težnju da se ukoreni o k o Kuska.stari plemenski poredak p o č e o je da se raspada p o d pritiskom n o v o g društva nastalog delovanjem držav­ ne strukture i p o v e z a n o g s njom. Ali i u m n o g i m drugim oblastima Tavantinsujua p r o m e n e koje su bile u toku otkrivale su različi­ te stepene razvoja tih klasa u sazrevanju. nasuprot o n i m potčinjenim koji su zadovoljavali njegove po­ trebe. Njima je nedostajalo samo vreme da ostvare preobražaj tog tradicionalnog Carstva u jednu veliku. g d e se p l e m e Inka nametalo kao klasa dokonih ljudi.

vakša. a koje su bile usmerene ka p o s t e p e n o m jačanju uloge vladara. a bila je do­ voljna jedna te ista reč.Vladar Kao i Manko Kapak. da ih izrazi.IV poglavlje CARSKA VLAST Mitom o Manku Kapaku ne objašnjava se samo p o r e k l o vlasti Inka. uveliko sinonimi. U izvesnom smislu. Uprkos promenama kroz koje je uloga cara prolazila od jedne vladavine do druge. da bi stvorio svoje vlastito . car se predstavljao kao "siroče i siromah". Te dve reči bile su. on je sebe isključi­ vao iz svoje srodničke grupe. I. na­ stojeći da ga obogati i učini jasnijim. on predstavlja povelju Carstva. Prepuštao je svojim rođacima zemlju svog oca i lju­ de koji su je obrađivali. Njime se ukazuje i na njenu pri­ rodu. Car je b i o vakša. te prema tome i iz nasledstva na koje bi normalno m o g a o polagati pravo. kao što se u isti mah otkrivaju i njena ograni­ čenja. koji nije imao ni oca ni maj­ ke. uostalom. Uzimajući grimiznu traku. pošto nije priznavao da ima ro­ ditelje. jer svako onaj ko je b i o bez roditelja nije uživao nikakva dru­ ga prava osim onih koja je sebi pribavio sopstvenim sredstvima i isključivo vlastitom snagom. Svaki suveren je reprodukovao taj lik u njegovim glavnim crtama. lik legendarnog osnivača Tavantinsujua uvek je zadrža­ vao vrednost primera za ugled. .

odstranjena od vlasti. dakle. koja je bila njegova lična svojina. želeli na taj način da o b e z b e d e .imanje. te da izgradi svoj vlastiti dvorac. nije imao prethodnika. postajala pokojnikov je­ dini r o d (panaka). U stvari. čije su savezništvo. Sve do vla­ davine Pačakutija. kad su vladari prestali da stanuju u Hramu Sunca. čiji su članovi ovekovečavali uspomenu na pokojnika. U vreme Inka Roke. ko­ ja su. Kad su Španci stigli u Kusko. on je svojoj braći m o r a o da ustupi i očinski d o m . Namet­ nuo se tek u trenutku kad je careva bračna veza pre­ stala da donosi bilo kakvu političku korist. čineći na taj način očiglednim svoj izuzetni po­ ložaj izvan svih porodičnih veza. koja je postajala njegova glavna supruga ili ko­ ja (koya). Ta vlast. s tim što je k o d prvoga bila reč o sestri njegovog oca. car se ženio j e d n o m od se­ stara. stečenih bilo brakom bilo pore- . Posle njegove smrti. veličali slavu njegove vladavine i obavljali o b r e d e pred njegovim mumificiranim lešom. u gradu je postojalo jedanaest carskih rodova koji su odgovarali jedanaestorici ne­ kadašnjih vladara Tavantinsujua. nije m o g a o imati naslednika. Kao i Manko Kapak. Tim rodoskrvnim brakom on je svečano poricao svoje poreklo. razlikovala se od vlasti nekoga kurake po t o m e što nije proisticala iz položaja njenog pritežaoca u mre­ ži rodbinskih veza. samo su se Tupa Jupanki i Huajna Kapak oženili sestrom. vladari Inka su kao glavnu supru­ gu birali kćer nekoga od susednih kuraka. kanču (kancha). a ukoliko je imao potomke. ili pak samo blagonaklonu neutralnost. dobra koja je stekao prelazila su u posed njegove dece. taj carski incest ušao je u praksu tek u poznije vreme. na oči celog sveta kidao s njim. Car. Doduše. Ta su dobra sačinjavala baštinu tog roda. Pore­ klo njegove vlasti bilo je samo u njegovoj ličnoj vrednosti.

Potomstva pojedinih ca­ reva. već se nalazila izvan i iznad njih. pa čak ni neki od sinova koje je car imao sa svojom glavnom suprugom. shodno veo­ ma etnocentričnim kriterijumima zakonitog i neza­ konitog porekla. kako bi medu mnogobrojnim srodni­ cima ranijih vladara mogli razlikovati. nije bila nešto što se nasleđuje. Morali su. međutim. "legitimne p o t o m k e " od onih "nele­ gitimnih". pre sve­ ga. Plemenske zajednice sa periferije Carstva iskorišćavale su paralizu držav­ n o g aparata da bi se oslobodile i p o n o v o uspostavile svoju nekadašnju autonomiju. već nešto što se osvaja. Rečju. Završe­ tak svake vladavine istovremeno je bio i početak jed­ n o g perioda anarhije. kao u Evropi. ne podležući nikakvim obavezama ili ograničenjima što bi ih te veze nametale. Careva braća i nećaci. Nije se prenosila putem institucionalizovanih procedura: uzimala se silom. naime. koja su podržavala njihove suparničke ambici­ je. kao njegova veština da je se dočepa. Španski su činovnici u XVI veku uza­ lud pokušavali da razaberu pravila nasleđivanja car­ skog prestola. postajali su je­ dan d r u g o m ljuti dušmani. koji su isto tako m o g l i pretendovati na grimiznu tra­ ku kao i svi oni kojima je njihov položaj u vlasti omogućavao da na nju polažu pravo. dužeg ili kraćeg. koji su je­ dan drugom osporavali pravo na maskapaiču. stu­ pali su u međusobnu borbu. Tavantinsuju . već da je nju u stvari dobijao onaj kojega bi državni dostojanstveni­ ci ocenili kao najsposobnijeg. Sinovi preminulog cara. Vlast. A t o m e valja dodati i to da se svojstvo kojim se taj izabranik pokazivao sposobnim da vrši carsku vlast pokazivalo. pretvarala su se u neprijateljske stranke koje su unosile razdor u narod Inka.klom. ali uvek obel e ž e n o g nasiljem. ustanoviti da carsku vlast nije nužno nasleđivao prvorođeni carev sin.

na kojoj je Manko Kapak imao poslednji zastanak pre n e g o što je sti­ gao u Kusko. preuzmu vlast koja se upravo bila sim­ bolički okupala u svom izvoru. Međutim. Taj povratak izvorima imao je i svoj obredni izraz. Izgleda da su kasni­ ji carevi obnavljali samo poslednju etapu tog prvo­ bitnog putešestvija. već u samom početku bile usta­ novljene sve pojedinosti tog obreda. u obliku lutanja praoca-osnivača koje je svaki novi vladar. a p o t o m se. Sa svakim novim carem p o n o v o se ra­ đalo Carstvo. vratio u Kusko. P o n o v o bi zavladalo do­ ba varvarstva koje bi trajalo sve d o k jedan od pre­ tendenata ne bi uspeo da savlada svoje suparnike i da o k o svoje osobe obnovi jedinstvo plemena.se raspadao. Poslednji carevi. okupljenim da im kliče. što se osećalo kao ozbiljan nedostatak. Na t o m su mestu. m o r a o da obnovi u društvu svojih pristalica. koja je za Inke bila pupak sveta. pre n e g o što preuzme vlast. istim putem kojim su oni prošli. Hronike kazuju da je Pačakuti otišao u pećinu k o d Pakariktampua. On je iz te pećine izašao kroz isti onaj otvor koji je o m o ­ gućio prolaz Manku Kapaku i njegovoj braći. uostalom. obojica su u povorci sišli s te planine i ušli u grad. Obred preuzimanja carske vlasti počinjao je na vrhu Vanakavrija. da bi se tu ovenčao maskapaičom. Držeći se puta kojim je pre njih pro­ šao taj mitski junak. te da zajedno s njim p o n o v o pokori pobunjene plemen­ ske zajednice. Tako je svaka promena vladaoca vraćala istoriju njenim tamnim počecima. Uređeni svet vraćao se u stanje haosa iz kojeg ga je car bio izvukao. da nad narodom. pokušavajući na različi- . Tupa Jupanki i Huajna Kapak oti­ šli su samo do planine Vanakavri. u političkom sistemu Inka nije posto­ jao nikakav dinastički princip kojim bi se uređivao redosled nasleđivanja.

ozbiljno pretila opasnost od vojne p o b u n e . to što je kontinuitet Carstva m o g a o biti o b e z b e đ e n tek državnim uda­ r o m . nećaka i rođaka. po njiho­ voj želji. davalo veće pravo ozvaničenom pretendentu da suzbije ambicije svoje bra­ će i svojih stričeva. bivao je izbegnut. starao se da na . izbija­ jući prilikom svakog okončanja nečije vladavine. Caru je. ca­ reva smrt mesec dana držana u tajnosti. uostalom. Kriza vlasti. bivala je svedena na svoj najjednostavniji oblik onda kad bi do p r o m e n e vla­ dara koja ju je izazvala dolazilo tako što bi ratnici svrgli cara i na njegovo mesto doveli nekog p o b e d o nosnog sinčija. da pridobije ličnu pokor­ nost lokalnih kuraka. da obezbedi priklanjanje carskih panaka. koje nije moralo obavezivati i koje je če­ sto bivalo i povučeno. od j e d n o g nosioca na dru­ g o g . u najboljem slučaju. za života su određivali ko od njihovih sinova. Da bi nju otklonio. među kojima i Virakoča Inka. to imenovanje. nastojali su da carskoj vlasti o b e z b e d e izvestan kontinuitet. Vlast je tada prelazila bez međuvlašća. što drugim rečima znači da je car uvek m o r a o biti neimar vlastitog Carstva.te načine da umanje štetne posledice takvog stanja stvari. pa su nastojali da on kao takav bude priznat i od njihove okoline. Neki carevi. počevši od Pačakutija. Ali ta mera nije se pokazala dovoljnom da p o t p u n o spreči tradicio­ nalnu pobunu plemenskih zajednica koja je. međutim. uzrokovala komadanje Carstva. Pa ipak. praćeno priznanjem drugih kandidata. T i m e se želelo postići da borba za upražnjeni presto ostane ograničena na pokojnikovu okolinu. Interregnum. Paradoksalno je. Tako je. naime. treba da im bude naslednik. ako ne i bez sukoba. Pačakuti i Tupa Jupanki. sa svim neredima koji su za nj o b i č n o bili karakteristični. retko je imalo željeni ishod. O n o je.

kojega je istisnuo s prestola njegov sin Pačakuti. Čim bi vladar na­ pustio komandovanje vojskom. ospori pravo na maskapaiču. Ali ta se predostrožnost često pokazivala iluzornom. pridru­ ž i o sebi u vršenju vlasti. čim bi odustao od u l o g e osva­ jača u nameri da se posveti uređenju života na osvo­ jenim teritorijama. koja bi bila ka­ dra da je učini legitimnom i da joj pruži zaštitu od . održavala se samo nasi­ ljem.osobu kojoj je. tako i za njeno vršenje. Pačakuti je u stvari shvatio da više ne raspolaže si­ l o m čiju je upotrebu n e o p r e z n o p o v e r i o drugome. ispunili su ga podozrenjem. izložio bi se opasnosti da mu ne­ ki vojskovođa. Uspesi m l a d o g osvajača. kako bi se posvetio upravnim poslovima. kao što sugerišu neki hroničari. Malo je. Kontrola nad vojskom bila je preduslov kako za sticanje prava na nju. Izgleda da se to desilo i samom Pačakutiju. ta­ ko snažno personalizovana vlast kakvu je imao vla­ dar Inka nije nimalo bila spremna da se s nekim de­ li. m o ­ gao pokloniti puno poverenje. daleko od toga da ga obraduju. te da mu stoga ne preostaje drugo n e g o da se povu­ če p r e d o n i m koji je tu silu prigrabio u celosti. To se desilo Virakoči Inki. verovatno da ga je on svo­ j o m voljom. sve d o k najzad nije bio prinuđen da abdicira. ili pak nekog rođaka . Uostalom. te da je u njegovu korist us­ postavio nekakav sistem "suvladavine". ovenčan slavom pobednika. pobednik nad Čankama. proizašla iz nasilja. Vlast. dakle. koji je n e m o ć n o posmatrao uspon Tupa Jupankija. kako je verovao.čelo vojske d o v e d e nekog od svojih sinova. pa je v e o m a loše dočekao pobed­ nika nad carstvom Čimu. bez obzira na to što je ovaj prisajedinio njegovoj državi bogate oaze iz severnog primorja. a na kraju mu je i p r e o t m e . Ali svi kojima je uspevalo da je se dočepaju nastojali su da joj daju nekakvu sakralnu osnovu.

svih osporavanja. Svojoj vojnoj moći, da bi je ojačali, uravnotežili, a po potrebi i neutralisali, oni su doda­ vali magijsku i versku moć. Pošto su u početku bili samo ratnici, kasnije su težili da steknu i izvesne atribute koji su po svom karakteru bili sveštenički. Četvrti suveren, Majta Kapak, ostao je zapamćen kao veliki gatar. Ali i neki drugi carevi posedovali su sposobnost predviđanja koje je često dobijalo vid proroštva. Pačakuti je imao jedan komad kristalizira­ ne stene koji mu je pao s neba i u kojemu mu se na­ v o d n o ukazalo otkrovenje njegove blistave buduć­ nosti. U toj steni on je "kao u ogledalu" posmatrao prošlost, sadašnjost i budućnost. Tupa Jupanki i Huajna Kapak obraćali su se vakama, da bi čuli njiho­ vo mišljenje, i ništa nisu preduzimali dok ne bi do­ bili njihov savet. Proricanje je bilo j e d n o od sredsta­ va carske politike. Car je p o m o ć u njega manipulisao natprirodnim, kako bi opravdao svoje postupke i pridao im težinu nečega nužnog. Prvi od njegovih postupaka za koje je tražio božansko odobrenje b i o je onaj kojim se d o č e p a o vlasti. Pre n e g o što bi kro­ čio u Hram Sunca, da u njemu bude zvanično pro­ glašen vladarem, tražio je od sveštenikâ da u utrobi žrtvovanih životinja pročitaju izričitu volju b o g o v a da upravo njemu bude poverena vrhovna vlast. Proglašenjem koje je vršio veliki sveštenik car je postajao Sin Sunca, Intip Čurin (Churin), i bivao označen kao ovlašćeni posrednik u odnosima izme­ đu o v o g i o n o g sveta. U t o m svojstvu, suveren je imao ključnu ulogu u svim obredima čiji je cilj b i o da se o b e z b e d i materijalno i moralno blagostanje ljudi. Početkom svake godine, on bi p o m o ć u zlat­ n o g štapa prvi ugario zemlju, kako bi tlu vratio plodnost. Kad bi se približila sezona kiša, m e t l o m bi uklonio bolesti iz Carstva, kako bi svojim podanici-

ma o b e z b e d i o zdravlje i dug život. Car je predsta­ vljao vezu između p r i r o d n o g i društvenog poretka. Nalazeći se na samom mestu ukrštanja kosmičkih si­ la, usmeravao je njihov tok i održavao ih u ravnote­ ži. Nije bilo takvog njihovog divljanja koje on ne bi m o g a o ukrotiti. Za vladavine Pačakutija, blizu Arekipe došlo je do vulkanske erupcije. Car je otišao u ugroženu oblast. Pošao je, sam, prema krateru, ba­ cajući iz praćke, u njegovom pravcu, kugle od gline u m o č e n e u krv žrtvovanih lama. Vulkan se smesta umirio. Kult sunca, svojstven narodu Inka, pre n e g o što je postao državna religija, verovatno je b i o namet­ nut kuskanskoj konfederaciji od strane Inka Roke. Taj kult je istisnuo kultove drugih božanstava ( p o ­ sebno onaj kojim je štovan sveandski b o g Virakoča), mada ih ipak nije p o t p u n o uklonio. Sveštenička hi­ jerarhija koja je bila dužna da mu služi uzimala je svoje pripadnike iz j e d n o g o d r e đ e n o g plemenskog ajlua. Carevi su tu hijerarhiju stavljali p o d svoj sve stroži nadzor, tako da su se verske i upravne funkci­ je p o s t e p e n o spajale, da bi se na kraju p o t p u n o sto­ pile. Pačakuti se u p l e o u verske poslove, čak i u o n e najdelikatnije, kakvo je formulisanje d o g m e . Tupa Jupanki je sebi dao povlasticu da imenuje i o p o z i v a velikog sveštenika kojega je birao među svojim bli­ skim rođacima. A Huajna Kapak je sam p r e u z e o naj­ više svešteničko zvanje, koje je, uostalom, izgubilo svoj raison d'etre. Naime, poslednji vladar je tražio da bude priznat ne više kao sveti predstavnik Sunca, već kao njegova božanska inkarnacija. Od svih care­ va, on je b i o jedini kojemu su se klanjali kao ž i v o m bogu N j e g o v o proglašenje za cara bilo je apoteoza. Njegova je m o ć bila veća od o n e koju su imali sve­ kolike vake u Carstvu, tolika da je on bez oklevanja

rušio svetilišta onih božanstava koja na njegova pita­ nja nisu pružala o d g o v o r kakav je on ž e l e o . Doduše, evolucija kroz koju je prošla kuskanska konfederacija, od države sa v o j n o m upravom do bo­ žanske monarhije sa pretenzijom da bude univerzal­ no priznata, u znatnoj je meri bila uslovljena dru­ štvenim i privrednim razvojem države t o k o m p o slednjih vladavina. Međutim, lako se da uočiti du­ b o k uticaj koji je narod Čimu imao na spoljašnje forme tog monarhijskog sistema u nastajanju. Zna­ mo da je Tupa Jupanki uveo u Kusko ceremonijal sa dvora u Čančanu, kao i močanski obred kojim su kurake obnavljale svoju vernost suverenu i čiji likov­ ni prikaz, uostalom, nalazimo na veoma starim keramikama sa severnog dela obale. M n o g e raskošne p o ­ jedinosti n e o b i č n o g sjaja kojim se okružio Huajna Kapak bez sumnje su bile preuzete od Čimu kultu­ re. Car se kretao isključivo p o d baldahinom, u ras­ košnoj nosiljci na leđima ljudi. Gomila slugu čistila je metlama put ispred njega, d o k se narod pri nje­ g o v o m prolasku bacao ničice licem na zemlju. Čak i najviši državni dostojanstvenici prilazili su mu uvek samo na kolenima, bosonogi, noseći neki teret na ramenu kao znak poniznosti. Na odeći koju je nosio i predmetima koje bi dotakao ostajala je zabrana, pa je sve to skupljano u kovčege da bi bilo spaljeno. Kad je Huajna Kapak umro, više od 4.000 njegovih žena i slugu bilo je žrtvovano da bi ga pratilo u grob. Sahranjen je sa neverovatnom g o m i l o m bogat­ stava. Praznina koju je ostavio za sobom bila je po meri mesta koje je zauzimao. Oštrina krize koja je usledila po njegovom nestanku, i koja je Špancima omogućila da se učvrste u Peruu, pokazuje da je in­ stitucija Carstva, bez obzira na carevu svemoć, ostala isto onako krhka kao i u vreme njenih početaka.

Carska birokratija. i čiji su tok nadzirali. u svim stvarima koje su izlazile iz okvira nadležnosti tradicionalnih poglavica. . predstavljali su četiri dela Carstva na koja je b i o podeljen Tavantinsuju i odgovarali su za upravu nad njima. Starali su se o održavanju puteva. . sa titulom tukrikuk (tukriquq). Bili su predstavnici cara pred lokalnim stanovništvom i presuđivali su. Skupljali su dobra proizvedena kulučenjem koje su sazivali kad su hteli. Oni su sto­ lovali u glavnim mestima okrugâ za koje su bili za­ duženi i koji su obuhvatali jednu ili više plemenskih zajednica. čije je mišljenje on tražio pre n e g o što bi d o n e o bilo kakvu značajniju odluku.II. starce i bolesnike.Činovnici vlasti 1. u njegovo ime. Povremenim kontrolama. mostova i javnih zdanja. Svake g o d i n e uklanjao je sa svog kipua pokojnike. O d m a h ispod apua nalazili su se guverneri po­ krajina. On je bio zadužen da p o m o ć u traka sa čvorovima beleži koliko se robe unosi u dr­ žavna skladišta ili iznosi iz njih. koji su nosili titulu apu. kojima je podvrgavan svaki tukrikuk.Caru je u vršenju njego­ vih vladarskih poslova p o m a g a o četvoročlani savet. to jest ostvarivanje o n e mirotvoračke i civilizatorske uloge kakvu je taj poredak smatrao da ima. te da uvek ima ured­ ne podatke o brojčanom stanju stanovništva d u ž n o g da kuluči. Članovi tog saveta. a na spisak onih koji . Tu­ krikuk je garantovao očuvanje poretka Inka. M e đ u potčinjenim osobljem kojim je tukrikuk b i o okružen. sprečavane su z l o u p o t r e b e do kakvih je m o g l o doći z b o g velikih ovlašćenja koja su ovim činovnicima bila data. činovniku zvanom kipukamajok (kipukamayoq) pripadala je v e o m a značajna i visoko specijalizovana funkcija.

Na mesto te igle p o t o m su sta­ vljane pločice. Etnička grupa koja je bila njen nosilac najpre je apsorbovala sve narode iz doline Kuska. Sva ova upravna zvanja d u g o su poveravana čla­ novima pojedinih carskih rodova. u koju su se nailazeće generacije uklapale kroz niz obreda vezanih za o d r e đ e n e životne trenut­ ke. U svesti lokalnog stanovništva carski su činov­ nici. posedovali vlastitu. koji je označavao kraj mladićkog doba i uključenje u život plemena. kao i sve ostale etničke grupe nad koji­ ma su vladali. s kojima je bi­ la stupila u konfederaciju. dakle. Inke su. Svaki apu. P o č e t k o m XVI veka kultura Inka bila je već širo­ ko rasprostranjena izvan svoje prvobitne postojbine. onoj etnič­ koj grupi koja je osnovala Carstvo i koja je samim tim imala odlučujuću ulogu u poslovima Tavantinsujua. tukrikuk ili kipukamajok pripadao je. Najznačajniji i najpoznatiji od tih obreda b i o je onaj p o d i m e n o m huaračikuj (warachikuy). da su kulturne karakteristike o v e poslednje često predstavljale znamenja vlasti. kao što . uostalom. te je tako nastajala ona neobična deformacija z b o g koje su Španci na­ zvali Inke "dugouhima" (orejones). ili pak onih ajlua iz Kuska koji su bili bliski vladaru. bili tako tesno vezani za etničku gru­ pu Inka. T o m su prilikom dobijali odeću muškarca i oružje ratnika. Svi mladi muškarci iz plemena Inka prola­ zili su kroza nj u vreme puberteta. nakon poslednjeg popisa. kojima je ušna resa p o s t e p e n o bivala proširena. sebi svojstvenu kulturu. sve veće u prečniku. P o t o m je asimilovala naj­ starije saveznike kuskanske konfederacije.m o g u da kuluče dodavao o n e mlade ljude koji su se. sklapanjem braka svr­ stali među odrasle. a uši su im bivale probušene zlatnom i g l o m koja je ostajala u probijenom otvoru.

Činovnici su imali slobodan pristup javnim skladištima. Izveštavajući o toj carskoj darežlji­ vosti. kao i sve ostalo što im je bilo potrebno za izdržavanje. iz kojih su. Kana i Kanči. ta se kultura prostirala od doline Apurimaka na severu do doline Vilkanote (Vilcanota) na jugu. Sva njihova plata bila je careva zahvalnost koja se velikodušno ispoljavala u dodeljivanju janâ ili drugostepenih supruga uzimanih iz manastira Sunca. Sjesa de L e o n i P o l o de O n d e g a r d o su smatrali potrebnim da istaknu kako se zemlja koju je vladar davao svojim miljenicima uvek nalazila u okolini Kuska. Uoči najezde Evropljana. svako na svoj način. već je vladar koji ih je dodelio m o g a o u svakom trenutku da ih p r o m e n i ili o p o z o v e . ipak nije uspela da se nametne kao vladajuća klasa u Carstvu. niti su davala nekakvo pravo u okruzima u ko­ jima su vršena. Upravna zva­ nja koja je ona držala u svojim rukama uklapala su se u okvir jedne državne birokratije. To nagra­ đivanje u vidu zemljišta nije d o v o d i l o do stvaranja privatnih poseda. Ponekad su dobijali i zemlju u mestima iz kojih su poticali. iako joj je carska politika pružala prednosti svojim sistemom preraspodele koji je delovao u njenu korist. a ne u podru­ čju o n o g naroda k o d kojega su službovali. s njima se nije sticala nikakva povla­ stica. Ta zvanja ne sa­ mo da nisu bila nasledna. No ta etnička grupa.su plemena Kečua. dobijali hranu. Uz to. bila je na putu da obuhvati najmnogobrojnije stanovništvo. u skladu sa svojim rangom. Ali nisu bili ovlašćeni da od ljudi p o d svojom upravom zahtevaju bi­ lo kakva davanja u sopstvenu korist. odeću. što će reći u teritorijalnom području naroda Inka. koja su. i mada nije bila najrasprostranjenija u okviru Tavantinsujua. doprinela porazu Čanka. te je prelazila p o d upravu o n o g ajlua kojemu je .

Odvajanje vlasti nad ljudima (koja je uvek bila individualizovana) od vlasti nad ze­ mljom (koja se uvek ostvarivala kolektivno) spreča­ valo je birokratiju da se pretvori u zemljišnu aristokratiju. g d e je etnički uticaj Inka bio još uvek slab. On je sa mnogih značajnih položaja uklo­ nio pripadnike p a n a k â koji su ih do tada držali. pa je služila svim čla­ novima tog ajlua. ma koja da je bila u pitanju. p o m o ć u koje su Inke upra­ vljale osvojenim teritorijama. u svakoj oblasti kroz koju je prolazio oblačio je odeću koja je u njoj bila uobičajena. bilo je samo jedan od vidova politike koja je težila održavanju carske ekvidistance u odnosu na sve konstitutivne .pripadao onaj što ju je d o b i o . Car. makar i p r e k o osoba koje su ga predstavljale u pokrajinama. kao što car­ ska m o ć više nije bila u posedu jedne porodice. naročito onih sa severa. jer su svi imali jednako pravo da njom raspolažu. tako ni vlast koja je iz nje proisticala nije više pripadala jednoj etničkoj grupi. koji je bio simbol Tavantinsujua. "što se m n o g o svidelo svim njegovim podanicima". Kad je Pačakuti krenuo u obilazak svog Carstva. čak i onda kad su njeni redovi prestali da se popunjavaju isključivo iz naroda Inka. nije m o g a o da se poistoveti sa jednim od njegovih delova. gubila je p o č e t k o m XVI veka svoj etnički karakter. Poslednji su se carevi trudili da se o s l o b o d e svojih etničkih korena sa istom odlučnošću s kojom su nastojali da se oslobo­ de svojih porodičnih veza. Napredovanje činovnikâ p o r e k l o m iz periferijskih plemenskih zajednica. Huajna Kapak je u t o m e išao još mno­ go dalje. ta birokratija. U stvari. Tupa Jupanki je jasno na­ značio distancu koju je nameravao da održava u od­ nosu na Inke. Naime. da bi ih z a m e n i o ljudima koji su se razlikovali po etnič­ koj pripadnosti. ali čija mu je vrednost pala u oči.

Na­ vodeći kao izgovor neuspeh koji su odredi iz Kuska pretrpeli u toku rata sa p l e m e n o m Kara. Uloga istaknutijih kuraka u unutrašnjosti Tavan­ tinsujua nije se svodila na službu potčinjenih činovni- . Huajna Ka­ pak je postao još uzdržaniji u svojoj darežljivosti prema Inkama. nalazili su se kurake. najslavnijim ljudima plemena Inka. Vojskovođe.Nasuprot carskoj birokratiji. žestoko privrženog svojim tradicionalnim povlastica­ ma. i na izvestan način su stavljali na znanje da su vladari iz Kuska u stvari skorojevići. Rascep je izbegnut samo zahvaljujući posredovanju vladareve rodbine sa maj­ čine strane. ta je politika izazivala sve veću napetost koju je jedan omanji incident pretvorio u oštar sukob. mada u isti mah kao njen produžetak i njen d e o . potčiniteljskoj vlasti In­ ka kurake su stalno suprotstavljale svoju potčinjenu vlast kojoj je dublja ukorenjenost u jednoj davnoj prošlosti davala i nadmoćniji legitimitet.napominjali su sasvim umesno . Rodoslovi koje su oni p o n o s n o pokazivali svojim osvaja­ čima. 2. Između vladara i naroda Inka. govorili su o d r e v n o m poreklu njihovih porodica. pripadnici naroda Inka. odlučili su tada da se povuku sa bojnog polja i da se sa svojom vojskom vrate u Kusko.d e l o v e Tavantinsujua. već onda kad je Manko Kapak izašao iz svoje legendarne špilje. Mnogi od njih bili su iz rodova lokalnih poglavica koji su odavno. T r a d i c i o n a l n e p o g l a v i c e . čije m n o g e odjeke nalazimo u delu Huamana Pume de Ajale (Waman Puma de Ayala). vladali ponekad prilično prostranim teritorijama. Uostalom. Njihove su pretenzije održavale jednu stalnu težnju ka ospora­ vanju.bilo božanstvo njihovog plemena pre n e g o što je postalo božanstvo čitavog Carstva. . noseći sliku Sun­ ca koje je .

kip je bivao izložen javnom vređanju od strane stanovnika prestonice. g d e je poštovan kao predmet kulta. čije je delovanje kuraka preno­ sio na regionalni i lokalni nivo. nisu nedostajala sredstva za vršenje pritiska na kurake. Postavši na taj način talac. tako i birokratizacije. Ali on je pred ca­ rem i njegovom administracijom takođe predstavljao svoju etničku skupinu. m o r a o je iskazati vernost vladaru koji je potvrđivao njegovo zvanje i smenjivao ga samo u slučaju otvorene pobune. Jemac da će iskazana vernost biti i održana b i o je onaj sin ili rođak kurake koji je shodno lokalnim običaji­ ma bivao označen kao njegov naslednik. sa stanovništvom koje je bilo potčinjeno toj vlasti i čiji je on bio zastupnik. Veze velikih kuraka sa carem bile su i uvek osta­ jale izrazito lične prirode. doduše. koje je kontrolisao preko njihovih potomaka i naslednika. a koji je m o r a o da boravi na carskom dvoru. Kad bi neki kuraka do­ šao na č e l o plemenske zajednice. U njegovoj se osobi ostvarivala veza centralne vlasti. Oni su ostajali van doma­ šaja kako birokratije. Glavni vaka plemenske zajednice. ali isto tako i preko njihovih o b o g o t v o r e n i h predaka. takođe je zadržavan kao talac. . zakoniti naslednik poglavara zajednice usvajao je zvanični jezik i vladajuću kulturu države i pripremao se za izvršavanje svojih budućih zadataka shodno nadama koje je u nj polagao vladar. N j e g o v kip je postavljan u n e k o m e od svetilišta u Kusku. izvršavao careve naredbe koje mu je prenosio nadređeni tukrikuk. A k o bi se etnička grupa koju je on zastupao pobunila. Taj ključni položaj koji je on zauzimao u političkom sistemu države Inka bez sumnje mu je ostavljao širo­ ko manevarsko polje za preduzimanje inicijativa.ka. Kuraka je. jer su se­ be stavljali iznad činovnika. koji je najčešće predsta­ vljao pretka kurake. Caru. dakle.

nje­ mu jednakima. a zauzvrat su dobijali žene ili potčinjenike. Dozvoljavao im je da se vrate u svoju pokrajinu tek pošto bi ih obasuo svojim ličnim poklonima i najraznovrsnijom r o b o m iz raznih krajeva Tavantinsujua. M o g a o bi se steći utisak da su se carevi tek retko uplitali u unutrašnje stvari velikih plemenskih zajed­ nica. Suveren im je priređivao veličanstven doček. koju su kurake po­ tom delili u svojoj plemenskoj zajednici. shodno lokalnim običajima koji su određivali način nasleđivanja. kao u dolini Rimaka. kao u oblasti Čačapuja. ali p o t o m je p o k o r e n o m i obezglavljenom plemenu dopustio da izabere n o v o g poglavicu. odlazili su u Kusko da simbolično predaju vladaru d e o dobara proizvedenih radom svoje etničke skupine u korist države. Da bi odgovorili na toliku carsku predusretljivost. Svake godine. kurake su morale pristati na znatna ograničenja svog suvereniteta. Ali zato su carevi težili uvođenju centralizovane lokalne vlasti u andskim etničkim grupa­ ma koje su se često raspadale u mnoštvo sićušnih autonomnih društveno-političkih jedinica. porazio ga i d o č e p a o se nje­ g o v o g poglavice koji je kao zarobljenik o d v e d e n u Kusko. Tako je Tupa Jupanki krenuo protiv pobunje­ nog plemena Lupaka. g d e je jedan suverenov jana u XVI veku vršio du­ žnost vrhovnog kurake.Kurake su često davale caru neku od svojih kćeri ili sestara kao drugostepenu suprugu. posle sabiranja letine. Mir Inka je za njih predstavljao . poveravali vlast nad drugima. bilo tako što su nekoga od svojih ne­ posrednih potčinjenika dovodili na čelo većeg broja malih plemenskih zajednica. bilo tako što su n e k o m e od malih lokalnih kuraka. kako bi ste­ kli još veći ugled kod svojih podanika i ojačali svoju vlast nad njima.

III. Međutim. pre n e g o što su izgubili nezavi­ snost. N j e n o je sedište b i o grad Kusko. O n o z b o g čega je njiho­ va m o ć bila osuđena da nestane nije toliko b i o gubi­ tak njihovih nekadašnjih prerogativa koliko činjeni­ ca da je njihovu lokalnu vlast polagano i neumoljivo podrivalo smanjivanje broja njihovih podanika. Doduše. do kojega je dolazilo z b o g sve masovnijeg preseljavanja stanovništva. u kojemu se p l e m e Inka na­ stanilo na kraju svog lutanja. Ali taj pokušaj njihovog vraćanja u sedlo bio je u njiho­ vim očima samo daj-šta-daš. Kusko je d u g o bio samo aglomeracija kućeraka natrpanih bez reda o k o rustičnog svetilišta u koje- . Korist koju su imali od uključenja u carsku birokratiju bez sumnje je pred­ stavljala slabu nadoknadu za onu od koje su malo-pomalo bili primorani da odustanu. koja je u početku bila uključena u jedan o d r e đ e n i etnički kontekst.Sedište vlasti Carska vlast. Huajna Kapak je m n o g i m kurakama p o v e r i o visoke administrativne funkcije. izricali pravdu koja bi po svom karakteru pre bi­ la represivna n e g o arbitražna. i da su. nalazila se isto tako i u jasno utvrđenom geografskom okviru. pa su je za to mesto ve­ zivale m n o g e snažne spone. sa pravom vođenja rata. . nije sigur­ no da su kurake ikada imale to pravo u svojoj plemen­ skoj zajednici. izgubili i pravo da prestupnike kažnjavaju smrtnom kaznom. koju je samo car b i o ovlašćen da izrekne. Stari autori saopštavaju da su oni.okvir u kojemu više nisu mogli da se upuštaju u o n e neprestane ratove što su se nekad vodili među susednim plemenskim zajednicama. Barem je takav za­ ključak na koji navodi njihov proevropski stav to­ k o m krize koja će dokrajčiti Tavantinsuju.

Tvrđava je bila zamišljena tako da u njoj 5. jer sa svake strane kanala ima mesta samo za j e d n o g konjanika. bila najdostojnija divljenja." Nad gradom se dizala impozantna tvrđava Saksahuaman. i sve su o n e l e p o raspoređene.mu je bila smeštena slika Sunca. bili su impresionirani njegovom veličinom.000 ratnika m o g u bez teškoća održavati garnizon i odolevati opsadi. o n e su od klesanog kamena i obojene. Grad je smešten na obronku jedne planine i u dolini. koja je počivala na četvrtastoj osnovi. Ali Pačakuti je tu neuglednu varošicu pretvorio u prostrani k o s m o p o litski grad koji je na vrhuncu svog sjaja m o ž d a imao i više od 60. skladnošću plana po kojemu je podeljen na četvrti. "Bedemi su napravljeni od tako velikih stena da svakome ko ih vidi biva neshva­ tljivo da je njih na to mesto donela ljudska ruka. "Pre­ pun je velikaških dvoraca. koji ju je v i d e o pre n e g o što je sru­ šena. Trg. Španci. četvrtast je i popločan. . kao i monumentalna kula sa četiri ili pet nivoa. jer u njemu ne živi siro­ mašni svet. od svih lepota u toj zemlji. Jedina mana tih ulica je to što su uske. sa kamenim kanalom po sredini. Te su zgrade v e ć i n o m od kamena. U toj su se citadeli nalazili različiti arsenali i kasarne. piše da je ona. O k o njega se nalaze četiri kuće koje su glavne u tom gradu. Sančo de la Os (Sancho de la H o z ) smatrao ga je "dostojnim da ga vide u Španiji". Sančo de la Os. Svaki velikaš tu gradi svoje prebivalište. veoma uskih. načinom izgradnje njegovih zdanja i bogatstvom nji­ hove dekoracije. uvek poploča­ nih. dok druge imaju pola fasade od tog materijala. skoro sasvim ravan.000 stanovnika. Ima i m n o g o kuća od ciga­ la. duž ulica ukrštenih p o d pravim uglom. koji su ga otkrili 1533. Ve­ like su poput odvaljenih delova planina ili hridina. čak i ako ne mora da u njemu stalno boravi.

Bila je to. izlazilo se u vrt posut komadima finog zlata i zasađen kukuruzom čije su stabljike." Sa strane suprotne gradu tvrđavu su štitila tri bedema sa izbočenim i uvučenim uglovima. U unutrašnjosti vrta podignuta su četiri svetilišta čiji su zidovi. bili o b l o ž e n i pločicama od dragocenog metala. prema rečima Sjese de Leona. lišće i klipovi takođe bili od zlata. bio je hram Sunca ili Korikanča (Qorikancha). mobilisao je za taj posao tridesetak hiljada svojih podanika koji su radili godinama. Kroz vrata. Ti su be­ d e m i bili napravljeni od megalitskih blokova kiklopskog izgleda među kojima su neki bili i do 4 m viso­ ki. ali su na sebi imali odeću. kako sa spoljašnje tako i sa unutrašnje strane. ukrašena velikom količinom dragog kamenja kojega se Španci nikad nisu uspeli dočepati. koja su bila p o t p u n o prekrivena zlatom. pa čak i kosu i parčad nokata onih vladara koje su predstavljali. lica okrenu­ tog ka gradu koji su štitili. prostrana pravougaona dvorana od 400 koraka u opsegu. ali nijedna nije toliko mala da bi tri zaprege bile dovoljne da ih prenesu. koji su carevi tokom svoje vla­ davine neprestano ulepšavali i darivali. U najprostranijem od tih svetilišta nalazila se slika sunčanog božanstva. Pored nje su bili nanizani kipovi preminulih careva. Bili su napravljeni od gli­ ne. najviše poštova­ no u čitavom Carstvu. M e đ u tim veštačkim rastinjem paslo je dvadesetak zlatnih lama prirodne veličine. po čijem su naređenju izgrađeni. druge pak dvadeset pet ili petnaest. nanizana jedan za drugim na trima stepenastim terasama. P o l o v i n o m visine zida pružala se zlatna korniša široka četiri pedlja. . Tupa Jupanki. Ali najznačajnije zdanje u gradu. ukrase. ograđena su­ h o z i d o m od savršeno isklesanih stena spojenih jedi­ no bitumenom.neke su od njih visoke i trideset pedalja.

stanovnici gornjeg i donjeg dela nastavili su da se m e đ u s o b n o oštro suprotstavljaju. uostalom. Ta podela bila je v e o m a davno ustanovljena. Plan Kuska je u grubim crtama oponašao izgled pume. a čiji je rep nastajao spojem dveju reka koje teku kroz grad. kao i čitav Tavantinsuju. po­ staviti na novu osnovu.Ostala tri svetilišta bila su posvećena Mesecu (Killa). središnji d e o grada. bila je podeljena na dve terito­ rijalne celine. Munji (Illapa) i Dugi (Amarru). oblikovalo se o k o Korikanče. koja je odvajala gornji grad. čiju je glavu trebala da predstavlja tvrđava Saksahuaman. U njemu su se nalazili dvorci u kojima su panake ljubomorno ču­ vale mumiju o n o g nekadašnjeg cara čije su potom­ stvo predstavljale. i niko se drugi tu nije mo­ gao nastaniti. Jednom zamišljenom linijom. Svuda u o k o l o tog urbanog jezgra prostirala se periferijska zona koja je bila prepuštena došljacima iz pokrajina i strancima . N j e n o telo. bila podelje- . shodno t o m dualističkom sistemu koji će Pačakuti.rečju. Hurin Kuska. kao i zgrade u kojima su živeli članovi onih carskih rodova koji su sačinjavali dvor vladajućeg suverena. ili Hanan Kusko. različite u socijalnom pogledu. Ta centralna zona bila je rezervisana isključivo za Inke. od donjeg grada. Njena je svr­ ha nekad možda bila da se uspostavljanjem razlike između dozvoljenih i zabranjenih veza uvede red u sklapanje brakova. Ali i znatno nakon što je In­ ka Roka objedinio Hanan i Hurin p o d svojom vla­ šću. kao što je još i danas slučaj u m n o g i m američkim plemenima. I ona je. U okviru kuskanske konfederacije ona je određivala odnose između starosedelačkih etničkih grupa i pridošlog etnosa Inka koji im je bio p o d r e đ e n . svim podanicima Carstva koji nisu pripadali dominantnoj etničkoj grupi.

tada je dobijao hranu i piće u većim količinama i bučno se uključivao u sve te ceremonije. bučno oživljujući uspomenu na velika dostignuća njihove vladavine. krajnje raznovrsne z b o g različitosti rasa. . naime. U gradskim strukturama tačno se odslikavala organizacija Tavantinsujua. Narod. odgovarala je jed­ na svečanost na kojoj je car vršio obred. Svaka je grupa imala svoju četvrt u o n o m odseku te z o n e koji je odgovarao o n o m odseku Carstva g d e je imala postojbinu. Život njegovih stanovnika . Njen vaka je tu bio smešten u svoje svetilište. ostavljao nasledniku svog zvanja. navikao na javnu raspodelu namirnica. i koju je. pevajući im slavopojke. zajedno sa pripadajućom poslu­ g o m . Njen kuraka je tu p o s e d o v a o zgradu u kojoj je stanovao kad bi dolazio vladaru. bivao ispunjen obredni kalendar. slaveći njihove vrline. Kusko nije b i o samo politička prestonica. okružen dr­ žavnim velikodostojnicima. Starosedelačka četvrt koju su Inke prvu stavili p o d svoju vlast nalazila se blizu centra grada. z b o g same činjenice da je vlast koja je u njemu stolovala bila sakralnog karaktera.na na četiri odseka. već i verska metropola. Svakom mesecu u godini. No zato je četvrt onih starosedelačkih grupa koje su kasnije potčinjene bila podalje od centra. o n o m e što je u svojstvu svojevrsnog taoca stalno boravio pri car­ skom dvoru. Kusko je b i o neka vrsta mikrokosmosa u kojemu se odražava­ lo Carstvo čiju je glavu on predstavljao.te neobične šarene go­ mile uvek zahvaćene vrevom. Panake su iz svojih dvo­ raca iznosile mumije svojih osnivača i na nosiljkama ih pronosile kroz grad. koja se u običnim vremenima zbivala svakog četvrtog dana.tekao je u rit­ mu velikih svetkovina kojima je. kultura i jezikâ . od jedne mesečeve m e n e do druge. pa čak i istorija njegovog širenja.

uostalom. a sve­ štenici su je tokom čitave te g o d i n e morali održavati danju i noću. To je o b r e d koji se u oblasti cen­ tralnih Anda vrši i u današnje vreme. da bi se pronašla mesta p o g o d n a za prino- .Najznačajnija je bila svetkovina Intip rajmin (raymin) koja se slavila u čast Sunca. Ona se doga­ đala svake g o d i n e u vreme letnjeg suncostaja. kojega su smatrali o d g o v o r n i m za njen uspeh. Ku­ sko je b i o mesto gde su se bogovi. i d o k bi se javljali prvi zraci zore. Car. Pre n e g o što bi svanuo dan. Sveštenici su ih klali. odlazio je na glavni trg koji je b i o već prepun panaka i stanovnika grada. On je bio mesto iz kojega je car unosio red u haos. Mada reč kusku ili kusko ne znači "pupak". d u g o se za nju pripremao uzdržavajući se od svake slane ili ljute hrane. kao što su tvrdili neki stari autori. Tu je Sunce činilo sebe vi­ dljivim kroz svog izabranog sina. Brižljivo odabrane lame prinošene su na žrtvu. kako bi ga pretvorio u kosmos. u slavu zvezde koja se rađala prosipao je po zemlji kukuruzno pivo iz zlatnog pe­ hara. kao i od seksualnih odnosa. osovina i okosnica tog kosmosa. takođe. Bio je. Kusko je osnovan na mestu g d e se u ze­ mlju zario zlatni štap koji je Manko Kapak zavitlao s vrha Vanakavrija. posredstvom ca­ ra. ze­ maljskog sveta ljudi i p o d z e m n o g sveta mrtvih. Prema legendi. ukazivali čovečanstvu. Vatra kojom je sam Inti palio lomaču preuzimana je i ču­ vana na ognjištu smeštenom u hramu Sunca. U njemu se uspostavljala veza između triju delova svekolikog stvorenog sveta: nadzemaljskog sveta bogova. a p o t o m stavljali na lomaču pa­ ljenu p o m o ć u parčeta pamučine ka kojemu je j e d n o konkavno o g l e d a l o usmeravalo sunčane zrake. grad koji je nosio to ime ipak je bio središte sveta čiju je sliku v e r n o predstavljao. p o m o ć u noža ili sulice.

ona koja je dolazila iz Kuska očekivala je da bude pozdravljena od strane o n e koja je išla k njemu. Poslednji car. nalazila se na teritoriji plemena Kanjar koja se tek o d n e d a v n o nalazila p o d vlašću Carstva. a ne više kao vođa jedne povlašćene etničke . potrebi da se car oslobodi tradicionalnog pritiska kuskanskih panaka i. Takav jedan ušnu par excellence b i o je Kusko. sve teže podnošljivog uticaja In­ ka. na čijim će ruševinama Španci kasnije podići grad Kuenku (Cuenca) u Ekva­ doru. Premeštanje vlasti u tu uzburkanu oblast odgovaralo je pre svega strateškoj potrebi. grad svetih otkrovenja. Kusko je d o ž i v e o vrhunac svog sjaja za vladavine Tupa Jupankija. Ali o n o je odgovaralo i političkoj nužnosti koja se m o ­ žda još neumoljivije nametala. pošto je vladaru pru­ žalo mogućnost da podvrgne strožem nadzoru naj­ nemirnije plemenske zajednice u svojoj državi. gradu u koje­ mu je r o đ e n . kako bi m o g a o da se pokaže kao vladar svih naroda Tavantinsujua. Tumipampa. pa ako bi se dve osobe istog ran­ ga srele na cestama Carstva. u Tumipampi. U XVI veku on već više nije bio u punoj meri upravno središte Tavantinsujua. naime.šenje žrtve ili prorokovanje. Njegova je sakralnost prelazila na svakoga ko je u njemu ž i v e o ili ko bi mu se približio. Huajna Kapak. Bila je smeštena na granici severne krajine u kojoj je ne­ prestano vrenje sputavalo najveći d e o carske vojske. ravnopravnih u njegovim oči­ ma. napustio ga je da bi usposta­ v i o svoj dvor na severu. šire uzeto. Njime se određuju mesta zvana ušnu (ushnu). do te mere je sebe smatrala sudeonikom u svetosti grada. to jest o n e izuzetne tačke na kojima bogovi ili obogotvoreni preci pristaju da budu prizvani. Huajna Kapak je više od svojih prethodnika osećao potrebu da prekine sponu koja ga je vezivala za Kusko.

bio je sači­ njen tačno po ugledu na Kusko.grupe. Tumipampa. sa njego­ vim hramom Sunca. ljudima iz naroda koje je car iznenada uzdigao do visokih položaja. Napuštanje i obezglavljenje stare m e t r o p o l e na jugu bili su p r e d o d r e đ e n i razvojem carskih funk­ cija koji je malo-pomalo navodio cara da se otrese svojih etničkih atributa. nikad nije mogla da do­ stigne Kusko. Plan n o v o g grada. Čak su i stene za te­ melje zdanja dovučene iz stare prestonice koja je ipak bila udaljena skoro 2. postala je pravo sedište carske vlasti i jedini centar Carstva. naime. Tumipampa nije ni pretendovala na to da pomrači sjaj suparničke prestonice. kao i g o m i l o m slugu i jana. Izgradnju T u m i p a m p e pratile su velike ritualne mere predostrožnosti. Međutim. Kusko je takođe grad u ko­ ji je njegovo mrtvo telo bilo vraćeno i sahranjeno. jer. Kusko je grad u kojemu je Huajna Ka­ pak primio maskapaiču. nijedan grad više nije m o g a o biti o n o što je nekada bio Kusko. s njegovim skladištima i kasarnama. .000 km. njegovim dvorcem i manastiri­ ma. za vladavine poslednjeg cara. nastanjena kurakama sa severa koji su još d o b r i m d e l o m bili varvari. Uostalom. sinčijima vrbovanim po plemenskim zajednicama krajine. Osoba cara.

nisu d o n e l e m n o g o toga no­ v o g . a čije je stanovništvo. ta civilizacija. proističe iz izbora na osnovu kojega su preuzimali d e l o v e tog nasleđa. ali či­ ju tradiciju nije dublje promenila. pre n e g o iz o n o g a što su sami dodali t o m nasleđu. Inke. isprobani. a ponekad i dovedeni do svog najsavršenijeg izraza. civilizacija Inka je slabo uticala na većinu andskih kultura čiji je razvoj zaustavila. Preuzele su nasleđe jedne duge prošlosti to­ k o m koje su umetnički i zanatski postupci.kako je tvrdila . Surova pre n e g o stroga: takvom se ona ukazuje u svojim delima. Ona je ostavila traga samo na plemenima u blizini Kuska i uticala samo na poglavice onih etnosa koji su ušli u sastav Carstva. čak i nakon što se obogatila o n i m što je preuzela od carstva Čimu. uzeto u celini. Njihova originalnost. nasta­ vilo da živi s h o d n o svojim starim običajima. koji su k o d njih našli svoju najbogatiju primenu.donosila p o k o r e n i m narodima. već bili pronađeni. Danas se ne m o ž e prelaziti preko činjeni­ ce da je to tvrđenje bilo daleko od toga da bude o d r ž i v o .V poglavlje UMETNOSTI I ZNANJA Carska je vlast nalazila svoje opravdanje u civili­ zaciji koju je . ostala je slika i prilika svog okruženja. Naime. . kao i iz načina na koji su preuzeto upotre­ bljavali i prilagođavali. poznato je. a i u poređenju sa m n o g i m a koje su joj prethodile u Andima. Uz to.

o n o m kratkotrajnom i zanimljivom procvatu hispano-kečuanske književnosti iz XVIII veka. Ali ona se. muzika i ples Izgleda da Inke nisu imale pismo. U s m e n o prenošenje činilo je tu književnost poseb­ no ranjivom u uslovima pritiska kolonijalnog dru­ štva. za razliku od Acteka koji su njihovi savremenici. Bilo je m n o g o nasto­ janja da se dokaže kako crteži kojima su ukrašene tkanine iz Kuska u stvari predstavljaju piktograme ili ideograme. N e m o g u ć e je i za trenutak za­ misliti da bi se upotreba tako značajnog sredstva za komunikaciju kao što je pismo mogla izgubiti p o d vladavinom suverena iz Kuska.Književnost.I. Književnost Inka nije dakle nikad bila zabeležena. ali nijedan od tih pokušaja nije dao ubedljive rezultate. u potaji održavala i znatno posle Konkiste. po kojemu su stanovnici Anda raspolagali izvesnim sistemom znakovnog pisma koji je navodno za­ boravljen nakon što su Inke zabranile njegovu upo­ trebu. a u čijem govoru . . najmanje što se o njemu m o ž e reći jeste da je nedovoljno ozbiljno. Što se pak tiče tvrđenja Montesinosa. N e k o l i k o mitova o poreklu. sa licima preuzetim iz istorije Inka. nešto više priča u kojima su od zaborava sačuvani podvizi i dela svih careva r e d o m . bez sumnje u osiromašenom obliku. čiji su karakteristič­ ni primeri duga p o e m a Apu Inka Ataw Wallpaman i obimna drama Ollantay. i koje su koliko-toliko v e r n o pribeležili evropski zapisivači: to je sve što je od nje ostalo. u meri koju je teško proceniti. i da su oni sebe svesno osudili na to da pri prenošenju njihovih naredbi u pokrajine Carstva zavise od memorije časkija. .mada na njihovom autohtonom jeziku . Zacelo je doprinela.dolazi do izražaja evropski na­ čin mišljenja.

naime. m n o g i stari autori dobili su polazni materijal od amavta čije se znanje u nekim porodicama prenosilo od pokolenja na pokolenje. Sjesa dodaje da su oni čija je dužnost bila da rade na stvaranju zvanične istorije. iz priče o vladavini koja se upravo završila ukla­ njali su sve činjenice koje bi m o g l e pomračiti njen sjaj. Kao što izveštava Sjesa de Leon. bili su ljudi zvani amavta (amawta). Zatim su tu priču uobličavali kao neku vrstu epa ili pesme o junačkim podvizima koju su pevali u različitim prilikama. već više istorija vojevanja. polulegendarnih priča koje su sačinjavale hronike iz prošlosti In­ ka. U saglasnosti sa potomcima preminu­ log. od kojih je svaka odgovarala n e k o m e od carskih rodova. Epovi Inka. Oni su izlagali ne jednu jedinu. u . te da su dobijali raskošno izdržavanje od carskih rodova u čijoj su se službi nalazili. od kojih je svaki b i o u isti mah p o m a l o vrač i p o m a l o bard. Kad bi car umro. pa čak i očigledne protivrečnosti.Čuvari tradicije i poluistorijskih. Stoga nas ne čudi to što se među tim hronikama ponekad javljaju znatne razlike. Za hronike koje su nam ostavili. svaki se car okružavao izvesnim brojem tih stručnjaka. amavtama je padalo u d e o da "odluče da li je on b i o dovoljno uspešan u svojim pothvati­ ma da bi zaslužio svoje mesto u istoriji. i u kojima se očitovao prestiž kakav su te panake. dovoljno hrabar u borbi i dovoljno dobar prema svojim naro­ dima da bi glas o njemu ostao zauvek prisutan me­ đu ljudima". bili i te kako cenjeni. n e g o što nastoje da pevaju slavopojke vladarima time što ističu upra­ vo diskontinuitet njihovih vladavina. m n o g o manje teže da slave Carstvo time što bi otkrivali kon­ tinuitet delovanja njegovih vladara. kako bi oni sla­ vili njegovu veličinu i sačuvali uspomenu na nj. i da je p o t o m čuvaju u njenoj ortodoksnosti.

i videlo se koliko je. u m e đ u s o b n o m supar­ ništvu zahtevale za sebe. postoja­ la je i književnost verskog karaktera čiji će razvoj na surov način prekinuti španski misionari. P o r e d književnosti istorijskog karaktera. krhka saglasnost o prošlosti. Na taj način se u njima od­ ražavala rasparčanost istorijske svesti među rival­ skim grupama potomaka. Neka jedu i žive u miru. o patnji čoveka koji voli bez nade. naročito ona lju­ bavna i elegična. o no­ stalgiji za v r e m e n o m koje prolazi. dužni da prekrate svako očitovanje starosedelačkih kultova.ime svojih predaka-osnivača. budi milosrdan. Neka uvek budu zdravi i čitavi Sa svojom decom i celim svojim potomstvom. Neka dugo žive i ne umiru mladi. Neka idu pravim putem ne misleći na zlo. svakom tvom čoveku i slugi Kojega si ti načinio i kojemu si rekao da bude. Poezija. u društvenoj eliti. o neumoljivosti . Kristobal de Molina je u svom Izveštaju o mitovima i obredima Inka ipak sačuvao izvestan broj himni i molitava koje su sveštenici iz Kuska upućivali svojim božanstvima. nav e š ć e m o onu koja se obraćala bogu Virakoči: O tvorče. Blaženi stvaraoče. bila je v e o m a cenjen i upražnjavan književni rod. Smiluj se ljudima. Pesnik je u kratkim pesmama g o v o r i o o usamljenosti o n o g a koji voli kad je voljeno biće odsutno. u kojima su se moralne preokupacije preplitale sa materijalnim brigama. Smiluj se njima. Od tih himni. Jedan tako bogat i podatljiv jezik kao što je kečuanski čudesno se prilagođavao poetskom izražava­ nju svih nijansi osećanja.

Najuobičajenije igre bile su aravi (arawi) i. navodno je sastavio sledeće stihove. haravajo (harawayo). kao što je ma­ leni pinkulu (pinkullu). igra pastira. koje su m o g l e biti oblikovane u glini. A kad je došlo vreme za smrt. igra ratara.bez sumnje u znatno izmenjenom obliku rasprostranio u čitavom savremenom Peruu. kao što su lamaja (llamaya). huajno ( w a y n o ) koji se . ukazuje na tesnu vezu koja je postojala između književnosti. izrezan od kosti. o d e i elegije su često pevane u pentatonskoj melodici koja je i danas ka­ rakteristična za andsku muziku. a ponekad je ritmovana z v e k o m praporaca. ili čak izvajane u kamenu. Druge pak. napravljena od trske. prožete stoičkim mirenjem sa sudbinom: Rođen sam kao što se rađa cvet u vrtu. Veliki Pačakuti. mu­ zike i izražavanja p o m o ć u tela. Huaman Puma spominje i neke druge. kačiva (kachiwa). koja u isti mah označava i ples i pesmu u čijem se ritmu on izvodi.sudbine. Poneke od njih. ili duga kena. osećajući da mu se bliži kraj. Kečuanska reč taki. udaranjem u doboše ili trubljenjem u morske školjke. uvenuo sam I umro. Tako sam i odrastao. Potom su minule godine i ja sam ostario. koje su bile nalik sirinksima. Pesmu su pratili duvački instrumenti. Od duvačkih instrumenata na ceni su najviše bile frule. ples kojim se izražava . naročito. imale su više cevi. Kao i e p o v i i verske himne. sastojale su se od jedne jedine cevi probušene rupama čiji je broj bio promenljiv. Izgleda da se u Andima pre XVI veka nije znalo za bilo kakav gudački instrument.

Z n a m o da je godina k o d Inka odgovarala solarnoj godini. i onda kad nisu bile praćene pijankama. polazeći od te vrste posmatranja. Oni za s o b o m nisu ostavili nikakav dokument. kao što su to sa o n o l i k o m brižljivošću učinili stari stanovnici Meksika. Igre koje su se u vreme setve izvodile u Huaročiriju da bi se zemlja učinila p l o d n o m dobijale su n e o s p o r n o orgijastički vid. počinjala je u v r e m e letnjeg suncostaja. da je počinjala u decembru. predstavljale izraz najsavršenijeg osećanja sreće". A k o je verovati Molini. prerušeni u odeću sa praporcima. četvrti vladar u Kusku. Bila je podeljena na dvanaest lunarnih meseci čija je imena o k o kojih se stari autori ništa bolje ne slažu . ples likovanja po­ sle p o b e d e u borbi. Drugi hroničari tvrde. koji bi nam danas o m o g u ć i o da p r o c e n i m o o b i m i tačnost znanja što su ih.selost. međutim. is­ pijali obilne količine piva da bi dospeli u stanje mi­ stičkog transa. On dodaje da su "te igre. stekli u oblasti preračuna­ vanja vremena. II. hajli aravi (haylli arawi). znanja iz astronomije nisu bila zanemarena u Andima. .Astronomija i matematika Budući da nisu imale pismo. . to jest t o k o m meseca ju­ na. Svaki je mesec obuhvatao niz obrednih postupaka koji su izvršavani u prestonici. t o k o m kojih su igrači. na dan zimskog suncostaja. kao i u svim agrarnim dru­ štvima. Pa ipak. sličan o n i m srednjoameričkim spiskovima umrlih. m n o g e od njih bile su uključene u o b r e d n e ceremonije. Inke nisu m o g l e p o ­ hraniti u tekstovima p l o d o v e svojih posmatranja zvezda. Naime. kao i niz privrednih poslova koji su obavljani u pokrajinama.navod­ no smislio Majta Kapak.

Ali pošto su se za svaki mesečev ciklus vezivali određeni kult- .9 dana više n e g o lunarna godina.Meseci Gregorijanski nazivi Decembar Januar Februar Mart April Maj Jun Jul Avgust Septembar Oktobar Novembar Nazivi kod Inka Glavne obredne i poljopri­ vredne aktivnosti Rajmi Huaračikuj. Naime.] Solarna se godina. obred sticanja (Raymi) zrelosti kod mladih ljudi Kamaj (Kamay) Katun pukuj (Qatun pukuy) Pača Pukuj (Pacha pukuy) Arivakis (Ariwakis) Katun kuski Berba (Qatun kuski) Avkaj kuski Intip rajmin. nije tačno poklapa­ la sa dvanaest ciklusa mesečevih mena. obred ukla­ (Koya raymi) njanja nečistoće i bolesti Uma rajmi (Uma raymi) Ajamarka (Ayamarka) [Prema dokumentima čiji su autori Polo de Ondegardo. Kabeljo (Cabello) Valboa i Murua (Murúa). ona sadrži 10. svetkovina po­ (Awkay kuski) svećena božanstvu Sunca Cava huarkis (Chawa warkis) Japakis Setva (Yapakis) Koja rajmi Sitva (Sitwa). međutim.

Z b o g svojih pokušaja da uspostavi to sla­ ganje. Pa ipak. te služio pogađanju individualnih i kolektivnih sudbi­ na. Pačakuti. Nebeska tela su na izvestan način uticala na ljude.ni obredi. Ali z n a m o da su vlasti u Carstvu ozbiljno bile za­ okupljene p r o b l e m o m slaganja solarnog i lunarnog vremena. na primer. Ali ti po­ kušaji nesumnjivo nisu bili ovenčani trajnijim uspeh o m . Virakoča Inka je zaslužio da u istoriji ostane zabeležen kao pravi pronalazač kalendara. Naročito se . Mesec je svojim položajem na ne­ bu najavljivao oplođujuću kišu ili pak sušu čija je posledica bila glad. na kraju bilo usvoje­ n o . Da bi se to postiglo. kako bi o d r e d i o tačno mesto na kojemu se sunce rađa p o č e t k o m svakog meseca. a nepovoljan za druge. glad ili ratove. to odstupanje. Nije p o z n a t o koje je od ovih rešenja. ili pridodaju dvanae­ stom lunarnom mesecu. od kojih nijed­ no nije sasvim zadovoljavajuće. m o r a o da ih po­ novi. moralo je p e r i o d i č n o bivati otklanjano. g d e je označavao dobre i loše dane. granica između astronomije i astrologije ostajala je nejasna. Svakom mesečevom m e n o m po­ činjao je period koji je b i o povoljan za neke delatnosti. trebalo je da se prekobrojni dani ili rasporede na razne mesece. te da tako učini o č i g l e d n o m vezu iz­ m e đ u dvaju sistema proračunavanja. k o d Maja. jer je sledeći vladar. a naročito poljoprivredni radovi kao što su setva i berba. Prolazak kometa predskazivao je epidemije. Pačakuti je navodno naredio da se istočno od prestonice izgradi dvanaest kula. Ne bi se m o g l o reći da je kalendar k o d Inka imao tako znatnu ulogu u proricanjima kao. a njihovo je kretanje imalo vrednost upozorenja. kojemu se u za­ slugu pripisuje isti taj pronalazak. iz g o d i n e u godinu sve veće. ili pak okupe u trinaestom mesecu stavljenom na kraj trinaeste lunarne g o d i n e .

Kipu se sastojao od vrpce duge od nekoliko cen­ timetara do više od j e d n o g metra. o kojemu je već rečeno ko­ liko je bio značajan pri popisima stanovništva što ih je država. Pojam nule se podrazumevao. Proračuni koji su pretpostavka za razvoj astrono­ mije i uspostavljanje kalendara vršeni su na osnovu decimalnog numeričkog sistema. izgleda da joj nisu pribegavali kao načinu vladanja. morala r e d o v n o da sprovodi. d o k su na njoj nanizani čvorovi izražavali numeričku vrednost tih predmeta. raznih boja i na različite načine izuvijane. s tim što su o v e posled1 Primitivna računaljka. Inkanski abak se sastojao od pet redova sa po četiri pregrađena dela. S te vrpce visile su uzice sa čvorovima. (Prim. Običan čvor označavao je broj 1. jer su ona predstavljala opasnost za čitavo čovečanstvo. Astrologija je prven­ stveno pružala o d g o v o r e nespokojstvu agro-pastoralnih zajednica i brigama njihovih stanovnika. Od­ govorni ljudi u državi. koja je držana u horizontalnom položaju. koji su raspolagali drugim sredstvima delovanja na natprirodno.strahovalo od pomračenja. srednjem ili gornjem delu uzice. Zavisno od toga da li su se čvorovi nala­ zili na donjem. T a k o učinjena osobitom. de­ setica. svaka je uzica odgova­ rala predmetima iste vrste. stotina ili pak hiljada.) . Rezultati koji su p o m o ć u njega dobijani beleženi su na kipu. Sve veći čvorovi označavali su brojeve od 2 do 9. među kojima su se raspoređivali nizovi od j e d n o g do pet zrna kukuruza. broj koji su označavali imao je vrednost jedinica. Posao je bio olak­ šan i z u m o m neke vrste abaka1 o kojemu govori Kobo i koji je na j e d n o m od svojih priprostih crteža prikazao Huaman Puma. utemeljena na sistemu kulučenja. prev.

III. Za tradiciju tih planinskih krajeva karakteristična je upotreba kamena. a p o t o m bri- . ili pak onaj pojedinac kojemu je kipukamajok usmeno saopštio značenje što ga je pridao svakoj od tih uzi­ ca. Da bi se kipu protumačio.nje o b i č n o predstavljale onaj stepen umnogostručenosti do kojega su išli brojevi uneti u kipu. a doživela procvat u vreme Tijahuanaka. Ar­ hitekta je najpre pravio njihovu maketu. koji je klesan alatkama od bakra ili bronze. trebalo je znati koji je smisao pripisan bojama uzica i načinu na koji su ispresavijane . najčešće andezit. O č i g l e d n o je da je sadržinu kipua m o g a o razumeti samo onaj kipukamajok koji ga je napravio. koji su Kusku davali neuporediv sjaj i dopri­ nosili slavi Carstva. Kipu. koja je zi­ darima p o t o m služila kao nacrt. koja je nastajala u Kotošu sredinom II milenijuma pre naše ere. nikad ni­ su uspeli da podvedu p o d neka pravila. Ta spomenička umetnost sastavni je d e o arhitekton­ ske tradicije područja u višim predelima Anda. i po t o m e se ona razlikuje od pri­ morske arhitekture koja je kao građevinski materijal koristila isključivo ciglu sušenu na suncu ( a d o b e ) .Arhitektura i urbanizam Od najčuvenijih ostvarenja spomeničke umetnosti Inka. Hramovi i dvorci uglavnom su građeni u j e d n o m j e d i n o m nivou. . to do­ mišljato p r o n a đ e n o sredstvo za pamćenje. Iz obližnjih kame­ n o l o m a dobavljan je kamen. ni na koji se način ne m o ž e uporediti sa nekom računovod­ stvenom knjigom čije je čitanje samo sebi d o v o l j n o . kako izgleda. da bi se kasnije razvila u doba čavinske ci­ vilizacije. na osnovi u vidu pravougaonika.a to stručnjaci. danas je preostalo samo nešto malo stena uglavljenih u z i d o v e andaluzijskih kuća.

nisu dovoljni da uklone utisak o težini što ga osta­ vljaju ta doduše veličanstvena. tako . uža od osnove.ž n o glačan mokrim peskom. ni ti uvis ustremljeni otvori. ni lažni prozori ili niše nanizane na različitim visinama zida. Zdanja su bila pokrivena običnim k r o v o m od sla­ m e . ili onih monumentalnih ki­ pova koji se uklapaju u arhitektonske komplekse ci­ vilizacije Tijahuanako. Tu i tamo poneka figura zmije. Zidovi su ponekad bili napravljeni od mnogougaonih nepravilnih blokova koji su tako savršeno prianjali jedni uz druge. a spoljašnja im je strana bila malčice ispupčena p o p u t jastučića. kojima je zajedničko neupotrebljavanje bilo kakvog vezivnog sredstva. pa se u m n o g i m građevinama nalaze u kombinaciji je­ dan s drugim. stavljan je lažni kameni svod čiji je na­ čin izrade verovatno preuzet od naroda sa visoravni. Umesto tog krova. donekle ublažava strogost tih fasada. Arhitektura i skulptura. u oblasti Kaljehon de Huajlas. ali masivna zdanja sa jako naglašenim horizontalnim linijama. već i na severu Perua. da se na njihovom sastavku nije mogla uvući čak ni oštrica noža. isklesana na okviru vrata. M o g l o je izgledati da ta dva tipa gradnje. koji su gradili o n e okrugle nadgrobne kule nazvane čulpa (chullpa). ipak pripadaju različitim dobima. kad bi njihove dimenzije to dozvoljavale. Ali nigde nema onih dekoracija u reljefu koje ukra­ šavaju čavinska zdanja. lame ili pume. No oni su u stvari postojali istovremeno. Ponekad je zid b i o sačinjen od pravougaonih blokova koji su bili raspoređeni u pravilnim slojevi­ ma. Međutim. Lažni svod je odavno bio poznat ne samo u Boliviji. Glavna karakteristika arhitekture Inka je trapezoidalni oblik otvorâ čija gornja poprečna greda. počiva na kosim ili konvergentnim nosa­ čima.

kakve su. jedan za drugim. bile najbrojnije u najvećem delu Anda. uostalom. mada i na različite načine (zavisno od oblasti) ubrzavali opštu težnju ka urbanizaciji. Vrata u obliku trapeza. u vajarstvu ni nemaju značajnijih dostignuća. civilna arhitektura Inka nije se širila u pokrajinama Carstva. očuvanima u d o b r o m stanju p o d šumom koja ih je sve do početka o v o g veka držala sakrivene.p o p u t trostrukog bedema o k o tvrđave Saksahuaman . za razliku od spomeničke arhitekture o b r e d n o g ili voj­ n o g karaktera. Ali. mora da su se zatvarala za­ storom od kože ili zavesom od slame ili trske. Tvrđave Saksahuaman u Kusku i Olantajtambo (Ollantaytambo) u planinskoj dolini Urubambe predstavljaju najlepše primere vojnih građevina. Inke nisu bile samo veliki arhitekti. nastalu već u epohi Tijahuanaka.koji. dva bedema koji su . Podržava­ li su krov čije su dve jednake strane svojim spojem činile v e o m a oštar ugao. Tumi- .skladno udružene u ranijim epohama. Svako od tih zdanja naslanja se na padinu p r i r o d n o g brežuljka nad kojim se uzdiže ogromna kula. razdvojene su k o d Inka . U pod­ nožju brežuljka pružao se građevinski kompleks od kojega su sačuvani samo temeljni zidovi. naročito u središnjim i severnim krajevima planinskog područja. koja su često bila jedini otvor. već i veliki graditelji gradova koji su snažno. izgleda. Stil civilne gradnje vidljiv je u kućama iz tog kompleksa. a u još većoj meri u onima iz Maču Pikčua (Machu Picchu). Zidovi su im bili od sušenih ci­ gala ili od grubih stena spojenih zemljom. Pravougaoni plan po kojemu su izgrađene čini ih različiti­ ma od porodičnih nastambi sa kružnom o s n o v o m . Utvrđenje (pukara) Olantajtambo okružuju.neka vrsta kiklopskih zidova sačinjenih od megalitskih blokova.

prestonica Huajna Kapaka.pampa. tako i u Boliviji. urbane celine kuskanskog stila. mada In­ dijanci iz okoline nisu t o k o m četiri veka prestajali da iz tih gradova uzimaju kamenje za gradnju svojih kuća. nije preživela ratove do kojih je do­ šlo u v r e m e i nakon najezde Evropljana. na čijem se vrhu nalazi kameno sedalo. koje je navodno bilo prekriveno zlatnim listićima. grad je sa zanimljivom piramidalnom i stupnjevitom strukturom. Hauha. bolje su se očuvali od skoro sistematskog uništavanja. Većina tih gradova. Najzad. u donjem delu doline reke Pisko ( P i s c o ) . Huanuko i Vilkasua­ man. Huajtara (Huaytará). bila je zbrisana s lica zemlje. Vilkasuaman: to su glavne gradske aglo­ meracije koje su oni izgradili u središtima osvojenih teritorija. N j e g o v e ka­ m e n e građevine. koji se nalazi u oblasti Ajakuča. Kahamarka. Tumipampa. Treba li iz to­ ga izvesti zaključak da su Inke u tim dvema prostra­ nim oblastima svog Carstva koristile već postojeće gradove? Ili je prikladnije pretpostavljati da je njihov . Međutim. Huanuko. pokazuju da se sa Inkama arhitektonska tradicija iz planinskih oblasti proširila i u primorju. Od Kahamarke sačuvan je samo Cuarto del rescate. Vilkasuaman. u kojemu je Pisaro navodno preuzeo otkup za Atahualpu (Ataw Wallpa). najbolje očuvan grad u pokrajinama dr­ žave Inka možda je T a m b o K o l o r a d o ( C o l o r a d o ) . mnogobrojne na severu i u središtu kordiljera. g d e je nastojala da istisne arhitekturu koja je kao materijal koristila sušene cigle. čije područje Španci nisu zauzeli. vojna i obredna središta. u ređim slučajevima nastanjena mnogobrojnijim i stalnijim stanovništvom. m n o g o su ređe kako u priobalskim krajevima Perua. koji su u početku veći­ n o m bili upravna. tak o đ e od kamena. sagrađene u verskom središtu Pačakamaku. kao i o n e koje su u isto vreme.

Ponekad je bivalo samo oslika­ no. IV. t o k o m čitavog svog puta kroz primorje na koji su krenuli 1532. N a k o n oblikovanja. Posude iz Naske. Z b o g nepostojanja točka. pa čak ni sresti j e d n o g jedinog činovnika središnje vlasti. O n e . ona je u skladu sa či­ njenicom da Španci.Keramika i izrada tekstila S keramikom Inka završava se dug razvojni put grnčarstva u Andima. neće naići ni na je­ dan carski garnizon. Ali tehnika oblikovanja p o m o ­ ću kalupa nikad nije p o t p u n o odstranila postupak umotavanja. sa oslika­ vanjem ili bez njega. koji je jedini o m o g u ć a v a o izradu najve­ ćih posuda kao što su žare za skladištenje. čija je plodna i raznovrsna pro­ izvodnja počela t o k o m II milenijuma pre naše ere. čije su strane ukrašavane prika­ zima v e o m a stilizovanih čudovišnih životinja. T o m otkriću naročito dugujemo o n e uzbudljivo realistične antropomorfne i z o o m o r f n e keramičke predmete u kojima su se močikanski za­ natlije pokazali kao ljudi obdareni izvanrednim smi­ slom za likovni izraz.uticaj na teritoriji države Čimu i u velikim plemen­ skim zajednicama Ajmara b i o slabiji n e g o u drugim krajevima? Druga od ovih dveju hipoteza čini se verovatnijom. . urezanim ili otisnutim pojedinostima. kad je na severnom delu obale p o č e t k o m naše ere otkriven kalup. koja se p o t o m smotavala kako bi se dobili zidovi željenog predmeta. svedoče o snažnom razvoju polihromije na južnim obalama Perua. to je o m o g u ć i l o serijsku proizvodnju. U svakom slučaju. grnčar je još uvek b i o primoran da posudu oblikuje rukom. Smesa je uglav­ n o m bivala pretvarana u traku. Doduše. ostva­ renim u sedam ili osam boja. posuđe je ukrašavano reljefi­ ma.

bilo postupkom oksidaci­ je.) 97 . u koje su dospevale ograničene količine kiseonika. čije mu je ime dato. Po­ sude su na kraju bivale crne i dobijale onaj blistavi izgled po kojemu je stil grnčarije u civilizaciji Čimu jedinstven. bilo postupkom redukcije. Pone­ kad su posude ukrašene životinjskim glavama u re­ ljefu. Posuđe Inka uglavnom je veoma fino izrađeno.su se p o t o m pekle u peći. U drugom slu­ čaju. o n o nema estetske kvalitete močikanske ili naskanske grnčarije. Međutim. vaze sa blago konveksnim bokovi­ ma. prev. predstavljaju najreprezentativnije p r o i z v o d e andske keramike. stavljali su ih u peći s niskom temperaturom. Zdele. d o b r o uglačano i skladnih proporcija. ponekad v e o m a starih. Naime. a naročito sferoidne b o c e sa dva otvora spojena ravnom prečagom. Dobijale su se veoma tvrde posude. izla­ gane su snažnoj vatri. u o n i m tonovima svetlosmede. (Prim. crvene i krem boje ko­ je su svojstvene močikanskom stilu. i k o j o m je ostvarena likovna novina jedinstvena u čitavim Andima. Ali formu koju su oni stvorili. ili sa o t v o r o m u obliku stremena napravljenog od dva cevasta žleba čijim spojem na­ staje grlić posude. koji podseća na grčki aribal 1 . Ali najčešće su samo oslikane crno i b e l o na 1 Mala okrugla grčka vaza sa uskim vratom. podsticanoj jakim strujanjem vazduha. predstavlja onaj maleni ćup sa dugim i uzanim vratom i kupastim ili ravnim dnom. Inke su preuzimale forme koje su k o d njih došle do izražaja nakon što je Tupa Jupanki pri­ vukao u Kusko zanatlije iz carstva Čimu. činije. Od tih uzora. da u sa­ m o m središtu njegove države o b n o v e umetnost grnčarstva. U prvom slučaju. dekoracija mu je siromašna. a u svakom slučaju nenadahnuta i nemaštovita.

a ponekad i u boravištima kurakâ. ta keramika je retka u pokrajinama Carstva. potvrđuju koliko je slab b i o kulturni uticaj Kuska na andske etničke grupe koje su mu bile politički potčinjene. Ima je samo na nalazištima k o d oblasnih metropola koje su nastanjivali državni činovnici. Sirovina se dobijala od pamuka koji se gajio u . Stratigrafska analiza tih komadića pokazuje redosled smenjivanja kultura u nekoj oblasti. kad se primene na keramiku In­ ka. skrivena u zemlji. Razvoj proizvodnje tkanina. n e g o se nije ni širila u količinama koje bi joj bile dovoljne da u n e k o m značajnijem procentu učestvuje u celokupnoj grnčariji koja se nalazila u upotrebi u bilo kojoj oblasti Anda . Te metode. mada vredan pažnje. koja je počela i pre od proizvodnje grnčarije. kao i na mestima gde su se nalazili ajlui što ih je obrazo­ valo preseljeno stanovništvo (mitmak) p o r e k l o m iz Kuska. koji je. Parčad grnčarije. koja je i dalje proizvođena s h o d n o autonomnim likovnim i stilskim tradicijama. često su jedini elementi kojima raspolaže arheolog pri definisanju neke kul­ ture i određivanju područja njenog rasprostiranja. D o k je u okolini prestonice ima u znat­ nim količinama. d o k se prouča­ vanjem njihovog svrstavanja u serije otkriva kako je neka kultura uticala na druge kulture iz njenog susedstva. trouglove. još uvek neobjašnjen. bio je isto tako spektaku­ laran. kerami­ ka ipak dobija kapitalan značaj u arheologiji.sa izuzetkom doline reke Ika. m e a n d r e ) koji su raspoređeni u horizontalnim linijama i neumor­ no ponavljani.crvenoj osnovi. Boje su unošene u geometrijske cr­ teže (kvadrate. Ne samo da ona nije uticala na različite regionalne ili lokalne vrste grnčarije. rombove. Mada smatrana nižom vrstom umetnosti.

O n i m najjednostavnijim pribegavalo se pri izradi pregača ili pončoa (poncho) koje su no­ sili muškarci. trebalo bi imati bogatiji uzorak njihove proizVrsta lame. da bi se proizvele tkanine za o b r e d n e svrhe. životinjskim motivima ostvarenim u polihromiji. na j u ž n o m delu obale. vezova. Zatim su predena na preslicama. živi uglavnom u planinskim oblastima Pe­ rua i Bolivije. a p o t o m tkana na različitim vrstama rudimentarnih razboja. te od alpake i vikunje 1 iz planinskog p o d ­ ručja. sa savršenim u m e ć e m i v e o m a sigurnim uku­ som.) 1 . Peruanske tkanine s pravom su izazivale zadivlje­ nost svih koji su ih proučavali. koji se u Andima još i danas nalazi u upotre­ bi. Najrasprostranjeniji razboj. (Prim. O n e bez imalo sumnje označavaju vrhunski do­ met u sveukupnoj umetnosti izrade tkanina. dekorisane su. od kojih je jedna bila pričvršćena za neko stablo ili direk. od kojih su neki primerci duži od 20 metara. kao što su izrada brokata. tapiserija. na osnovu kojih će zanatlije sa južnog dela oba­ le ustanoviti gamu sa više od 190 nijansi. Te izvanredne tkanine. Vlakna su u početku bojena prirodnim boja­ ma. prev. Pribegavalo se i o n i m složenijima. sastojao se od dveju prečki smeštenih na hori­ zontalnoj plohi. Od svih ovih postupaka. a među njima se svojim izuzetnim kvalitetom izdvajaju o n e što su izlazile iz radionica na poluostrvu Parakas (Paracas). koji su oni koji su se na­ ročito razvili kod Inka? Da bi se o d g o v o r i l o na to pi­ tanje. d o k je druga bila vezana za re­ m e n koji bi tkalac o m o t a o o k o bokova. Skoro svi danas poznati postupci bili su u upotrebi već k o d nekadašnjih sta­ novnika Perua.primorju. kao i ženske o d e ć e koja se sastojala od šalova (liklla) i od tunika (anaku) stegnutih u stru­ ku pojasom.

srebrom i bakrom. veoma su malo p o g o d o v a l i očuvanju tka­ nina. ili kumpi. U prekolumbovskoj Americi oblast Anda je bila najstariji i najznačajniji centar proizvodnje i obrade metala.Proizvodnja i obrada metala O n o što je u očima o k o l n o g južnoameričkog sta­ novništva činilo veličinu Inka.vodnje od onoga kojim raspolažemo.) . predstavljali su za čitav taj potkontinent. da je proizvodnja teksti­ la u doba Inka bila v e o m a plodna. tek posle 1730. Nije im bila poznata upotreba gvožđa.što ipak ne znači da je njihova umetnost bila čisto utilitarna. međutim. prev. pa čak i do pampasa. još uvek upućen samo na klesanje i glačanje kamena. sačinjena od geometrijskih ele­ menata u dve ili tri boje. koju će Evropa upo­ znati znatno kasnije. Ali njihova dekoracija. m o g l o reći da su o kvalitetu nekog proizvoda Inke sudile više na osnovu tehnoloških n e g o estetskih kriterijuma . Ali klimatski uslovi u planinskim oblastima. u o g r o m n i m količinama. Pojavivši se verovatno između Paname i 1 Oblast na severu današnje Argentine. bilo je to što su mu se oni ukazivali prvenstveno kao "gospodari metala". bila je isto onako stereotip­ na kao i dekoracija posuđa. te da su iz manastirâ Sunca izlazile. neuporedivi po svojoj finoći i lakoći. M o ž d a bi se. za razliku od onih u primorju. svedočanstvo o njihovoj moći. ali stekli su veliko iskustvo u radu sa zlatom. uostalom. V. koji su umeli da spoje sa kalajem da bi dobili bronzu. naročito oni čuveni čumpi (chumpt). (Prim. Upotrebljavali su i platinu. Predmeti od tih metala. koji su sa Anda dospevali u Amazoniju. . kao što se prečesto tvrdi. Poznato je. u Čako 1 . sve vrste tkanina.

od vetra koji je brisao preko obronaka g d e su o n e o b i č n o bile izgrađene. proiz­ vodnja i obrada zlata su se iz oblasti pored severne obale proširile i na planinsko područje. M o d e l je . u današnjoj Kolumbiji. nazvanom "iskovavanje". Način proizvodnje metalnih predmeta najčešće je bio onaj koji je nazvan postupkom sa otapanjem voska. te od bakra. u doba čavinske civilizacije. Međutim. T o m postupku. bilo u plitkim rudničkim oknima iskopavanim p o m o ć u primitivnih pijuka koji su izrađivani od parožaka jelena. Z b o g takve svoje osobenosti. pretvarana su kovanjem u fine listiće koji su p o t o m na reljefnoj p o d l o z i oblikovani "na hladno". ili. zla­ ta i srebra. Pojavivši se na severu već pre početka naše ere. koji su se stapali u veoma različitim srazmerama. pridodato je u doba močikanske civilizacije taljenje u pećima koje su l o ž e n e drvima. izgleda da je procenat kalaja koji se spajao sa bakrom da bi se proizvela bronza uvek b i o manji od 12%. dobijana uglavnom ispiranjem u koritima reka. Taj je procenat b i o prenizak da bi bronzi dao stvarnu čvrstoću. Peći su dobijale vazduh kroz du­ gačke cevi u koje je duvalo više osoba. Rudača tih metala uzimana je iz v e o m a bogatih rud­ nih žica. zlata i srebra. bakra i kalaja. Zlatna zrn­ ca. te da se postignu raznovrsne smese i legure. bakra i kalaja. On se sastojao u t o m e da se od voska najpre oblikuje predmet koji se želi proizvesti.Ekvadora. još jedno­ stavnije. Legure su najčešće pravljene od zlata i bakra. bilo p o d otvorenim nebom. Temperatura je bila dovoljna d a d o v e d e do stapanja rude srebra. bakra i srebra. ta bronza je navodila na sumnju da su Inke svesno želele da upravo nju proizvedu. te je legura na kraju često bivala manje tvrda od bakra koji se kalio kovanjem na hladno. metalurgija se naj­ više razvila u Peruu.

p o t o m bivao prekriven debelim o v o j e m od gline. Kad bi glina očvrsnula, izlagana je vrelini peći. Vo­ sak, koji bi se o t o p i o i istekao kroz otvor u ovoju, zamenjivan je rastopljenim metalom. Kad bi se me­ tal ohladio, bilo je dovoljno razbiti glineni ovoj i iz­ vaditi predmet, s kojega su glačalom uklanjana hra­ pava mesta. Taj postupak, koji je u radu s metalima bio poznat u čitavom starom svetu, nije omoguća­ vao serijsku proizvodnju. Metalni predmeti su često bivali inkrustirani dra­ gim ili poludragim kamenjem. Ponekad im je davana boja p o m o ć u prirodne kiseline koja je bakar činila smeđim ili ga rastvarala na površini, otkrivajući sjaj zlata ili srebra s kojim je bio spojen. Jer uprkos svojoj izuzetnoj razvijenosti, proizvodnja metala uvek je ostajala više okrenuta ukrašavanju n e g o utilitarnosti. Radionice su proizvodile o n e velike ploče, umetnički obrađene, kojima su bili prekriveni zidovi hramova i dvoraca, i koje su Španci pohitali da p r e t o p e u zlatne p o l u g e . Izrađivale su, za potrebe vladara, carskog dvo­ ra, državnih dostojanstvenika, telesne ukrase kao što su prsni štitovi, narukvice, ogrlice, pločice za uši, p r e d m e t e kojima su se obeležavale razlike u društve­ n o m položaju. Proizvodile su i m n o g o b r o j n e obred­ ne predmete, kao što su čuveni tumi, neka vrsta noževa-satara, karakterističnih za doba Inka. Ali predmeti od metala proizvodili su se i u seo­ skim zajednicama. Izuzev štapa za kopanje čiji je ši­ ljak ponekad bio od bakra, i drobilice koja je imala zvezdast oblik, a u ratu je služila i kao toljaga, poljo­ privredne alatke su uvek bile napravljene od kame­ na. Dleta, noževi, srpovi, neprestano su izrađivani u lokalnoj radinosti proizvodâ od kamena, čiju je tra­ diciju, u većini oblasti u Andima, seljaštvo održavalo o d pamtiveka, barem d o kraja XVII veka.

VI poglavlje NAJEZDA I PROPAST

Smrću Huajna Kapaka, o k o 1528, p o č e o je n o v p e r i o d međuvlašća. Plemenske su se zajednice kao i o b i č n o pobunile, Carstvo se raspalo, centralna vlast je srušena, a svakojaki pretendenti na maskapaiču stupali su u međusobnu borbu, svaki od njih u nameri da za svoj račun o b n o v i Tavantinsuju. Istorija se spremala da p o n o v o krene od početka. I zacelo bi se i ponovila, da se tih dana na obale Perua nije iskrcala grupa stranaca koji će potčiniti svet Inka, ve­ zujući ga za sudbinu Evrope.

I. - Najezda Evropljana ( 1 5 3 2 - 1 5 3 6 )
U stvari, u borbi za vlast ostala su samo dvojica si­ nova Huajna Kapaka, Atahualpa i Huaskar (Waskarr), koje je pokojni car imao od različitih supruga. Ata­ hualpa, iako verovatno r o đ e n u Kusku, uživao je ve­ liku popularnost na severu, g d e je p r o v e o detinjstvo i mladost. On je za sebe p o t p u n o pridobio moćnu vojsku koja je u toj pokrajini bila ukonačena o k o Ki­ ta, a koju je on često pratio u borbu i rado s njom delio njene surove životne uslove. Njemu se uz to priklanjala i nova elita, nastala razvojem državnog aparata i regrutovana u periferijskim pokrajinama. Kao i Huajna Kapak, Atahualpa je v o l e o da se okruži kurakama koji su nedavno postali zavisni od Car­ stva, kao i običnim ljudima koji su se nekim blista-

vim p o d v i g o m izdigli iznad svog ranga. Pored toga, on je m n o g e svoje ratovođe m o r a o da bira u etnič­ kim grupama sa severa koje nisu pretrpele neki na­ ročit uticaj kuskanske kulture. Što se pak tiče Huaskara, on je raspolagao solid­ nim uporištima na jugu, među plemenskim zajedni­ cama koje su odavno bile snažno o b e l e ž e n e uticaj e m Inka, kao i među samim Inkama. Pošto je to­ k o m poslednjih deset godina vladavine svog oca upravljao Kuskom, izvlačio je korist iz nezadovolj­ stva nastalog u svim južnim oblastima z b o g prenosa carske vlasti u Tumipampu. Sveštenstvo u Kusku, či­ ju je ulogu Huajna Kapak namerno umanjio, kao i dostojanstvenici koji su pripadali plemenu-osnivaču Carstva, a koje je poslednji car p o s t e p e n o lišio znat­ n o g dela njihovih političkih funkcija, videli su u nje­ mu sredstvo koje će im omogućiti da se revanširaju upravljačima sa severa. Međutim, panake iz starog kuskanskog plemstva, ma koliko da su želele p o n o ­ vo steći svoje povlastice, nisu se jednodušno prikla­ njale Huaskaru. Naime, Atahualpa, iako je v o d i o po­ reklo od Tupa Jupankija čiji je r o d b i o smešten u p o l o v i n i grada zvanoj Hurin, pripadao je p r e k o svo­ je majke ne manje uglednoj panaki - onoj koja je poticala od velikog Pačakutija, a koja je zauzimala is­ taknut položaj u suprotnoj polovini grada, Hananu. Igrajući na svoje maternje p o r e k l o i na veze koje mu je o n o obezbeđivalo, pretendent sa severa je protiv udruženih panaka iz gradske p o l o v i n e svog polubrata povukao za sobom p o r o d i c e iz svog dela grada. Borba koja se povela za osvajanje carske vlasti liše­ ne naslednika nije, dakle, predstavljala samo suprot­ stavljanje severa, još uvek "varvarskog", d u b o k o "civilizovanom" jugu zemlje. Ona nije bila samo sukob novih društvenih snaga i onih starih koje su se, za-

koji se nekoliko nedelja ranije bio iskrcao na ostrvo Puna predvodeći 180 Španaca. (Prim. koje su oba protivnika nastojala da iskoriste za jačanje sopstvenog položaja. nalazile u stanju propadanja. Tri g o d i n e kasni­ je. Da bi zastrašio Hanan. prev. Ratna sreća mu je neko vreme bila naklonjena. ubrzo je p o n o v o zauzela Tumipampu.do izražaja je dolazilo i davnašnje rodov­ sko suparništvo Hurina i Hanana. to jest. i već se spremala da se sa Bombonske visoravni stušti na Hauhu kad se kroz Carstvo zahvaćeno razdo­ r o m pronela vest o pojavi čudnovatih ljudi dospelih sa mora. Španska prisutnost na mestima g d e je već i ranije bila uočavana nije. U njoj . bračnim vezama i poreklu .unutar te zastarele struk­ ture koja je počivala na srodstvima. Španska ekspedicija bila je d u g o pripremana. dakle. Huaskar se odlučio da o t p o č n e neprijateljstva. Pisa­ ro je 1524. koja je. pošto su vojnici Kuska dospeli čak do okoline Kita. više puta upućivala iza­ slanike na njegov brod. 1527. a p o t o m je poslao vojsku na sever. imala 1 Grad na krajnjem severnom delu obale današnjeg Pe­ rua. naredio je da nekoliko rođaka Atahualpe bude pogubljeno. Ruminjaviju (Ruminawi) i Čalkučimaku (Challkuchimaq). koju je Atahualpa reorganizovao i p o v e r i o trojici uspešnih sinčija.j e d n o sa p l e m e n s k o m strukturom Carstva. N j e g o v o je kretanje bilo p o m n o praćeno od strane tadašnje carske vlasti. Posle dugih meseci čekanja. upravo je stigao u Tumbes 1 . dočepala se Kahamarke. Ali pokrajinska vojska.) . Bilo je to aprila 1532. navodno. stari anta­ gonizam panaka iz Donjeg i Gornjeg Kuska. istraživao je te primorske oblasti i prikupio kori­ sne podatke o krajevima u andskom zaleđu. Fransisko Pisaro. d o k mu je brod bio usidren pred o b a l o m Pe­ rua. izviđao obale Kolumbije. Kiskisu.

koje su utoliko pre smatrali obe­ ćanjem da će dobiti podršku što su videli kako se Španci zaista spremaju da krenu protiv Atahualpe. s konjima koje su jahali.onaj efekat iznenađenja koji joj je često pripisivan. U svakom slučaju. M o g u ć e je da su ga neki od njih protuma­ čili kao intervenciju natprirodnih sila u njihovu ko­ rist. izazvali pre radoznalost n e g o začuđenost ili strah Atahualpe. sa vatrenim oružjem kojim su se služili. Njemu se. Međutim. Oni su od ovoga čuli ohrabrujuće. mada i dvosmislene reči. Naime. samo ako na odgovarajući način bude iskorišćen. jula 1532. pošto je učvrstio savezništva koja je b i o us­ postavio na severnom delu obale. osnovao grad San Migel de Pijura (San Miguel de Piura). ionako p o t p u n o zaokupljenog na­ stojanjem da poveća svoju prednost nad Huaskarom. iskrcavanje Španaca u oblasti p o d vlašću njihovih protivnika predstavljalo je događaj koji je m o g a o da preokrene odnos vojno-političkih snaga. čim mu se za to ukaže prilika. i pošto je u središtu te oblasti. izgleda da su ti beli i bradati ljudi. kako bi u njemu p o n o v o uspostavio vladavinu pravde i mira. nije svidelo držanje došljakâ.sveandskom bo­ gu koji je trebalo da se iz p e n e morskih talasa vrati u Tavantinsuju. Huaskar je u tajnosti uputio Pisaru svoje po­ slanike. Španci su Huaskarovim ljudima izgledali kao potencijalni save­ znici. No bez obzira na to jesu li ili nisu bili poistovećeni sa Virakočama. Pisaro se uspeo uz zapadnu pa- . pa čak i da su sveštenici u Kusku p o v o d o m nje­ ga spominjali stari mit o Virakoči . za Huaskarove pristalice. koji su protiv njegovih predstavnika podbunjivali kurake iz primorja i koji su pustošili hramove i javna zda­ nja. Ali njihova brojčana inferiornost činila mu se ta­ kvom da je verovao kako će lako moći da ih odbaci u more. primorane da na jugu pređu u defanzivu. doduše.

Uprkos samopožrtvovanju slugu. međutim. sasvim drukčije. kojima je put za povlačenje bio presečen. u nameri da time zastraši Špance koje je vojska Ruminjavija. 15. otišao je u grad. ras­ p o r e đ e n a po okolnim planinama. koji su o k o svog vladara napravili b e d e m od sopstvenih tela. Ruminjavijeva vojska je na okolnim visovima nemoć­ no prisustvovala njegovom hvatanju. na­ redio je da se celokupna vojska povuče prema Kitu. slomivši o t p o r k o d . okruživši se brižljivo smišljenom p o m p o m .dinu prvog planinskog lanca. ne nailazeći pri t o m ni za trenutak na bilo kakav otpor. N e k o l i k o trenutaka na­ kon što je Atahualpa ušao na glavni trg. Atahualpa je strgnut sa nosiljke i odvučen u j e d n o od zdanja u kojima su se Španci bili utvrdili. Među Indijanci­ ma. Bila je to prilika na kakvu je p o ­ glavica Inka čekao kako bi se otarasio tih stranaca koji su u njegovim očima bili ne toliko opasni koliko do­ sadni. zavla­ dala je panika. Sledećeg dana. novembra. pokrenuvši u isti mah konji­ cu i pustivši pse dresirane za borbu. imala da pohvata žive d o k budu bežali. koji je m n o g o više odgova­ rao n e k o m o b r e d n o m lovu (chaku) n e g o bici. Ostvarenje tog plana. Čalkučimak je n e d u g o p o ­ t o m p r o d r o u kotlinu reke Mantaro. teklo je. Atahualpi. Pisaro je na­ r e d i o da se otvori vatra. ušao je u Kahamarku. uputio je te iste večeri p o z i v da mu d o đ e u posetu. Uz to je o d r e d i o o n e članove svoje pratnje m e đ u kojima je trebalo da beli zaroblje­ nici budu raspodeljeni kao jane. Kad je palo ve­ če. Ruminjavi. Pad Atahualpe u zarobljeništvo ipak nije preki­ nuo p o b e d o n o s n u ofanzivu vojske sa severa protiv Huaskarovih pristalica. čiji su logori bili ras­ p o r e đ e n i u okolini grada. dok je Kiskis nastavljao napredovanje ka jugu. radije n e g o da p o v e d e napad na grad i na taj način izvrgne zarobljenog cara odmazdi. novembra 1532. 16.

N e k o l i k o nedelja kasnije ušao je u Kusko. P o d k o n t r o l o m oružanih snaga nalazile su se prestonica. Kurake. Ali to nije b i o slučaj i sa većinom plemenskih zajednica. Članstvo njegovog roda bilo je desetkovano. obnovljeno jedin­ stvo Carstva pre je bilo prividno n e g o stvarno. o d b o j n e prema svakoj vlasti koja bi im bila nadređe­ na. Staro kuskansko plemstvo. Nastavljajući politiku koju je v o d i o od samog svog dolaska. njegov brat Ernando ( H e r n a n d o ) d o n e o mu je sa svog p o h o d a na jug još jednu zakletvu vernosti. kao i mnogih drugih. kuda je poslat da opljačka bogate riznice čuvenog hrama. koja je ovaj put bila od presudnog značaja. a le­ ševi ubijenih bačeni su da budu hrana grabljivim pti­ cama. oblasni centri i glavne saobraćajnice. Carstvo je. ali car koji je to postao silom oružja nalazio se u rukama Španaca: Huaskar je b i o zarobljenik Atahualpe. Aprila 1533. među njima i devedesetoro dece. Usmrćeno je više stotina njegovih potomaka. onu od plemena Huanka. g o d i n e p o n o ­ vo bilo ujedinjeno. dakle. p o t p u n o nesvesno bele opasnosti. te pošto je Huaskara smestio iza brave. d o k je sam Atahualpa b i o za­ robljenik Pisara. Na taj je način uspeo da pridobije vernost plemenâ Kanjar i Čačapuja. manje značajnih etničkih grupa. . Pisaro se p o n u d i o da podrži njihovu pobunu protiv države i p o n o v o uspostavi njihovu suverenu vlast. prepustio je Hurin strahovitoj osveti stanovnika Hanana. osnivača panake kojoj je pripa­ dao nesrećni pretendent na vrhovnu vlast. Mumi­ ja Tupa Jupankija. bila je oskrnavljena i spaljena. međusobno se istrebljivalo. Pri povratku iz Pačakamaka. p o č e t k o m 1533. Pravo govoreći.Angojaka (Angoyaco) i usput zauzevši grad Vilkasuaman. hitale su u Kahamarku da od stranaca zatraže p o m o ć n e o p h o d n u za oslobođenje od tutorstva In­ ka.

Ernando je u Hauhi zaključio ugovor o savezništvu sa poglavicama tog velikog i m o ć n o g plemena iz ko­ tline Mantara. koju su Španci isto tako umeli da podstaknu i usmere. Organizovane lutajuće bande jana. s tim da zauzvrat dobije basnoslovnu ot­ kupninu koja je trebala da ispuni čitavu jednu pro­ storiju. koje je trpelo prevlast Inka isto tako nevoljno kao Kanjari i Čačapuje. Pobuni plemenskih zajednica koje su ulazile u sastav Carstva pridodala se i pobuna janâ. oslobođe­ ne bilo kakvih plemenskih veza. Vest o t o m e da Pisaro namerava da vrati slobodu Atahualpi. M n o g i od njih pridružili su se Špancima. koji se ipak ne m o ž e osumnjičiti za simpatije prema Inkama. vršili pritisak kako bi postigli da zarobljenik bude ubijen. Raširili su glas da je on iz svoje tamnice naredio vernim odre- .800. opi­ sao je zverstva što su ih počinile jane i ukazao na njihovu odgovornost za pad Tavantinsujua. uklanjajući usput simbole i pred­ stavnike državne vlasti. Taj sve rasprostranjeniji ropski stalež pokušao je da is­ koristi sveopšti metež za ustanak protiv svojih go­ spodara. Huaman Puma de Ajala.000 zlatnih dukata. Izuzetno čvrsto sa­ vezništvo koje je uspostavljeno između Španaca i Huanka imalo je i te kako velik uticaj na kasniji tok zbivanja. zacelo je i te kako onespokojila sve te kurake i jane. razmilele su se po svim oblastima. n o v o p e č e n e saveznike Španaca. Na španskog v o đ u i njegove drugove oni su na svakoja­ ke načine. On je na taj način pretvorio lo­ kalne pobunjeničke pokrete u pravu socijalnu revo­ luciju. često i veoma lukavo. Pisaro je iz Kahamarke razglasio ukaz o nji­ h o v o m oslobođenju. O n o je bilo nešto m n o g o više od obične e p i z o d e u Konkisti: u znatnoj je meri bilo presudno za budućnost m o d e r n o g i savremenog Perua. i čija je vrednost procenjena na 4.

S druge strane. usamljen u Kahamarki sa šačicom ljudi. Da li je Pisaro p o v e r o v a o tim glasinama? Da li je b i o žrtva znalački pripremanog psihološkog trovanja? Bilo kako bilo. lokalno stanovništvo im je masovno izlazi­ lo u susret. Ali. jer da je to učinio. avgusta 1533. on nije b i o u stanju da o d o l i pritiscima kojima je bio izložen. Atahualpa je u ru­ kama Španaca m o g a o postati izvanredno korisno sredstvo. Pisaro je m o g a o poštedeti andski svet od o n o g sta­ nja anarhije koje je tako d u g o bilo prepreka uspo­ stavljanju kolonijalnog režima.dima svoje vojske da osvoje Kahamarku i pobiju sve belce. on je za svoju stvar konačno p r i d o b i o nepo­ korne kurake i pobunjene jane. p r e d njegovim bi se očima raspala mreža savezništava koju je tako brižljivo bio ispleo. nosače i ratnike potrebne za nastavak njihovog napredovanja. Tvrdilo se da je to pogubljenje. a podjarmljenim dru­ štvenim grupama njihovu oduzetu slobodu. pogubljen z b o g bratoubistva i uzurpacije. navodeći kao razlog ubistvo Huaskara koje se d o g o d i l o nekoliko nedelja ranije. I zaista. kojemu je pret­ hodila nezgrapna parodija suđenja. P o č e v od tog trenutka. naredio da Atahualpa bude 29. U očima i jednih i drugih obistinjavalo se njegovo obećanje da će on biti taj koji će plemenskim zajednicama vratiti njiho­ vu nekadašnju nezavisnost. . činjenica je da je on. i on bi na taj na­ čin n e m i n o v n o m katastrofom okončao svoj osvajač­ ki poduhvat. Svakodnevno su izveštavali o izmišljenim p o ­ kretima neprijateljske vojske u krajevima o k o grada. predstavljalo ozbiljnu političku grešku. Car­ stvo se sužavalo prema svom središtu. Malo-pomalo. španska je najezda dobijala tako reći vid trijumfalnog pohoda. Pri nailasku osvajača. nudeći im namirnice. prolivši krv poglavice Inka. Održavajući fikciju nekakve carske vlasti.

ta prednost u sredstvima nije bila dovoljna da nadok­ nadi onako veliki zaostatak u brojnom stanju. . "Da tu zemlju nije razdirao rat između Atahual­ pe i Huaskara. Uprkos tome. stigao p r e d Kusko koji je Kiskis upravo b i o napustio. i sami su na to skrenuli pa­ žnju. Ali ma kakve bile vatre­ na m o ć artiljerije i jurišna sposobnost konjice. bile su potrebne još duge dve g o d i n e da bi Spanci. II. Pa ipak. Danas. uz p o m o ć Manka Inke kojemu su dopustili da sim­ b o l i č n o preuzme carsku traku. Spanci su u toj oblasti n e o s p o r n o bili u prednosti. Na kapiji grada dočekao ga je mladi Manko Inka. piše ovaj poslednji u Izveštaju o otkriću i osvajanju peruanskih kraljevstava koji nam je ostavio. izašli nakraj sa svuda raštrkanim odredima pristalica Atahualpe. mi se na njoj ne bismo mogli učvrstiti kako bismo je osvojili". kojega je iskrvareno i za trenutak p o m i r e n o kuskansko plemstvo o d r e d i l o za svog predvodnika. polubrat Atahualpe i Huaskara. Pisaro je 15. Španci zacelo ne bi tako lako njime zagospodarili. radi­ je se g o v o r i o razlikama u naoružanju. da bi se ona objasnila. Sekretar Fransiska Pisara.Rat za ponovno osvajanje Carstva (1536-1545) Da carstvo Inka nije u t o m trenutku prolazilo kroz jednu od onih cikličkih kriza do kojih je dolazi­ lo prilikom smrti svakog njegovog vladara. izvanredna lakoća s kojom su oni uspeli da ovladaju tako velikim prostranstvima i ta­ ko mnogoljudnim stanovništvom smatrana je u to doba čudesnom. novembra 1533. Ona .svodilo se na p l e m e koje ga je osnovalo. P e d r o Sančo de la Os. Zahvaljujući arkebuzi i b o r b e n o m konju. kao i njegov rođak i paž P e d r o Pisaro.

Jedno ovakvo objašnjenje pre bi trebalo imati u vidu n e g o o n o p r e t h o d n o . kao ni to kakve bi stvarne p o sledice o n o m o g l o imati po njih. a koja su govorila o aspiracijama raznih suparničkih grupa i različitih an­ tagonističkih delova društva Tavantinsujua. za o n e smele upade kojima je bila izložena. A o n o što prvenstveno pada u oči u toku Konkiste. Prilikom svoje prethodne ekspedicije po­ v e o je sa s o b o m u Španiju mlade Indijance sa obale. uspeli da sami Indijanci za njih osvoje teritorije koje su oni tako žarko želeli. S druge strane. Indijanska vojska za­ počinjala je borbu samo danju. koji će mu kasnije služiti u isti mah i za prevođenje i za pružanje potrebnih podataka.ni na koji način nije mogla da bude od presudnog značaja za p o b e d u koju je manje od dvesta ljudi izvojevalo nad vojnim odredima od kojih je svaki imao više desetina hiljada prekaljenih ratnika. jeste to da su Španci. Ona ni najmanje nije bila pripremljena za noćnu borbu. te da su na taj način sopstveno vojno angažovanje sveli na minimum. Obaveštenja do ko­ jih je zahvaljujući njima došao. Pisaro je poznavao stanje u zemlji koju je nameravao da osvoji. za o n e mučke napade. i j e d n o i drugo v o d e ka precenjivanju veličine oružanih sukoba do kojih je došlo između španskih i indijanskih snaga. o m o g u ­ ćila su mu da preuzme tri u l o g e koje su mu se same . nakon što bi d u g o izazivala neprijatelja vikom i lupanjem u školjke. Indijanci nisu ni naslućivali šta je pravi cilj Pisarovog iskrcavanja. U stvari. ukoliko Špancima i treba priznati da su imali izvesnu nadmoć. Pa ipak. nju treba m n o g o pre videti na planu obaveštenosti n e g o na planu naoružanja ili taktike. Ukazivalo se i na različitost taktika kojima su pribegavale jedna i druga strana. izvanred­ no v o đ e n o m političkom i diplomatskom akcijom.

N a d a o se da će na taj način udaljiti Špance iz Kuska i odvući ih do čileanskih pokrajina. izigrao je bud- . Njegove su se nade delimično ostvarile. a po­ t o m je dao naredbu o dizanju ustanka koji je potaj­ no pripremao. Jula 1535. Znajući kolika je gramzivost osvajača koji su se dali u grabež po njegovoj prestonici. odlučio se da za sopstveni račun osvoji taj ElDorado na jugu. te ulogu oslobodioca podjarmljenih staleža.po sebi nudile: ulogu arbitra medu pretendentima na vrhovnu vlast. Pono­ sito p l e m e Inka nije se mirilo s tim da predstavlja sa­ mo običnu plemensku zajednicu. Španci su. Dijego de Almagro. sudeonik u Pisarovom pothvatu. p o č e o je da okuplja voj­ sku kojoj je Manko Inka kao vodiča p o n u d i o vlastitog brata Pavlua (Pawllu). i to sa veštinom velikog političara. i njihov će položaj biti ozbiljno ugrožen. Januara sledeće godine p r o d r o je u Čile. Krajem aprila 1536. istu kao i sve ostale. Igrajući ih isto­ v r e m e n o sve tri. međutim. Gonsala ( G o n z a l o ) i Huana 0uan) u staroj m e t r o p o l i Inka. ustrajno im je pričao o neverovatnim gomilama blaga kojih bi se još m o g l i dočepati u dalekim oblastima na krajnjem jugu. a njego­ vu braću Ernanda. on je uspeo da do te mere zaoštri unutarnje protivrečnosti andskog društva. još uvek bili slabo učvršćeni u Peruu. da su o n e same d o v e l e do urušavanja države Inka. koji je o v o m e osporavao jedan d e o plena i smatrao se oštećenim pri teritorijalnoj podeli zemlje. Manko je najpre pričekao da Almagro zađe do­ voljno d u b o k o u te nepoznate i puste krajeve. ostavljajući Fransiska Pisara u Limi. ulogu čoveka koji potčinjenim ple­ menskim zajednicama vraća nezavisnost. N j e g o v poglavica Manko Inka nije se zadovoljavao či­ sto dekorativnim ulogama koje su mu sve škrtije dodeljivane. g d e će ih divlji araukanski ratnici saseći na komade.

Svi Ernandovi pokušaji da pre­ krati tu izolovanost završavali su se mučnim neuspesima. Ali Kusko je i dalje b i o izolovan od ostatka zemlje i izlo­ ž e n novim napadima. predvodeći 40. p o r e d jednakog broja domorodač- . Nekoli­ ko dana kasnije. Ernando se odlučio na očajnički pokušaj proboja. Po cenu v e o m a velikih gubitaka. us­ p e o je da p o n o v n o zauzme grad i njegovu tvrđavu. Saznavši u kakvom su se dramatičnom položaju našla njegova braća. Prva. Opsađenici su sedamnaest dana i sedam­ naest noći pokušavali da zadrže Inke koji su u talasima napredovali od ulice do ulice.000 svojih saplemenika. trebala je da krene cestom ka unutrašnjosti zemlje. sastavljena od više hiljada domorodaca i 80 ko­ njanika. poti­ skujući uljeze ka glavnom trgu. Inke su se dočepale tvrđave Saksahuaman. Fransisko Pisaro je u Limi organi­ z o v a o dve ekspedicije kako bi im pritekao u p o m o ć . P o r e d tog dima. bitne za odbranu prestonice. Naročito je to b i o slučaj sa njegovim smelim po­ h o d o m na tvrđavu Olantajtambo u dolini Urubambe. dizao se stub gustog dima koji je p o d udarima vetra padao na branioce. a što se za Špance uma­ lo nije pretvorilo u katastrofu. Rovovi koje su iskopali sprečili su juri­ še španske konjice. kuda se Manko b i o sklonio. od kuće do kuće.nost stražara i krišom napustio svoj dvorac. živce je i o n i m najprekaljenijim Špancima kidala neprestana vika na­ padača. U t o m položaju ostaće još čita­ vu jednu dugu godinu. Iako su im plemena Kanjar i Čačapuja pružila že­ stok o t p o r koji je organizovao Ernando Pisaro. U drugoj. T i m e je z a p o č e o dug i surov rat za p o n o v n o osvajanje Carstva. U trenutku kad je sve izgledalo izgubljeno. stavio je Kusko p o d opsadu. njihovo u p o r n o urlikanje koje je dopiralo sa svih strana. Od požara koji su podmetnuli. a koji se malo-pomalo proširio na sve niže gradske če­ tvrti.

Alonso de Alvarado je po­ stigao odlučujuću p o b e d u k o d Akotonga (Acotong o ) . koje je Pisaro p o t o m uputio jednu za drugom. a zatim da se k o d Vilkasuamana pridruži onoj prvoj. ona je malo posle svog polaska morala navrat-nanos da se povuče. u nameri da razruši grad i pobije njegove stanovnike. budući da se nalazilo p o d jačim uticajem Inka. zarobivši o n o malo Španaca koji su prežive li. Naročito surovoj represiji Španci su podvrgli o n o stanovništvo Juga koje je. Što se tiče pete. Pre n e g o da istraje u pokušajima osvajanja Kuska. Da bi osuje­ tio njihove pokušaje da se učvrste u pojedinim mestima. Treća i četvrta ekspedicija. Manko je glavninu svojih snaga uputio ka obali. pobivši indijanski d e o vojske do poslednjeg čoveka. koji mu je ionako b i o prepušten na milost i ne­ milost. koja je p o n o v o osvojila čitav južni d e o Perua. Dru- . Kuda g o d je prolazio. Ova je morala da se kreće duž obale do Piska. nije stigla do mesta g d e je trebalo da se spoje. Nai­ m e . doživele su istu sudbinu. međutim.kih p o m o ć n i h boraca kao i u prethodnoj. Nijedna. prinosi su bili uni­ šteni a naselja spaljena. P o n e g d e su njihovim mače­ vima bile sasečene sve žene. Alvarado ih je i tamo g o n i o . Okupivši sve indijansko-španske o d r e d e kojima je grad raspolagao. nakon čega su se Mankovi sledbenici povukli u kordiljere. u nadi da će se sami njima koristiti. te zaplenivši oružje i konje. p o č e o je sistematski sprovoditi taktiku spalje­ ne zemlje. nalazilo se 150 Španaca. Mankova vojska. Inke su ih presrele i uni­ štile. nezadrživo se spuštala ka Limi. Ali opsednuta Lima p o b e d o n o s n o je odolela napadu voj­ ske Inka. Ž e l e o je sprečiti Špance da iz drugih krajeva Amerike dobiju pojačanja koja je Pisaro u sve većoj teskobi tražio i koja su počela i da pristižu. bilo sklono da pruža otpor. zajedno sa d e c o m .

N j e g o v vodič Pavlu. otkri- . Manko je formi­ rao konjički eskadron i artiljerijsku jedinicu koji su ne baš neuspešno učestvovali u nekim okršajima. U Hauhi je 3. potvrdio je Špančeve reči. N a k o n što je pre više od godinu dana otišao iz Perua. Zahvaljujući njima. kojima je kao takvima sledovala smrtna kazna. izdavši stvar za koju su se borili. p o kojima su o n e jane koje su bile u službi neprijatelja morale biti pobijene do poslednjeg. Almagro se iznenada vratio iz Čilea. Prethodno je m o r a o da p r o đ e kroz strahovita iskuše­ nja koja mu je nametnula izuzetno neprijateljska sre­ dina. pristajali na takvu službu. zarobljeni Španci mogli su saču­ vati život ukoliko bi pristali da obučavaju vojnike Inka u evropskoj veštini ratovanja. Sti­ gavši u Araukaniju. Uostalom. a njihove su poglavice bile žive spaljene. da je ta oblast nastanjena samo primitivnim i di­ vljim Indijancima. Već u sa­ m o m početku neprijateljstava Manko je izdao veo­ ma jasna naređenja. S druge strane. No Spanci nisu imali m o n o p o l na teror. koja je činila etno­ se iz središnjih i severnih oblasti zarobljenicima nji­ h o v o g saveza sa Špancima. Bilo je dosta onih Španaca koji su. te da su bogatstva na koja je raču­ nao da će ih tu naći postojala j e d i n o u mašti onih koji su mu ih opisali. Takvom nepomirljivošću. saznao je od j e d n o g Španca. d o k je Pisaro nastojao da prokrči put Od Lime za Kusko. koji je z b o g nekog svog prestupa bio primoran na izgnan­ stvo. uši.000 zarobljenika žigosano usijanim g v o ž đ e m . sprečavalo se širenje po­ bune. dopustivši da iz njega izmame istinu. trebalo je da najpre savlada kordiljere i p r o đ e kroz zasnežene klance u kojima su hladnoća i glad vi­ še n e g o desetkovali ljudstvo njegove ekspedicije. ili nos.g d e su muškarcima odsecali desnu ruku. Manko je sve Indijance koji su prišli protivničkom taboru smatrao pobunjenim po­ danicima. Aprila 1537.

ubijen. Ali on je i u samom pleme­ nu Inka uzrokovao raskol koji je sprečio Manka da iz nesuglasica medu svojim neprijateljima izvuče svu ko­ rist koju je od njih m o g a o očekivati. unoseći neslogu u njih. uspeo je da ista jemstva do­ bije kako od onih osvajača koji su se pobunili protiv španske krune. jula 1538. ali d o k je prolazio o g r o m n i m pustinjskim prostranstvima Atakame (Atacama). Almagro se. vrućina i ž e đ su još više smanjili brojno stanje ljudstva koje je uspeo da spase od leda u planinama Anda. Nakon što je njegov zaštitnik 8. znao je kako da postigne da i Pisaro prizna po­ vlastice koje je tim Inkama dao Almagro. Taj postupak. ubijen i Pisaro. N j e g o v se položaj poboljšavao i time što se proevropska stranka koju je predstavljao stalno uvećavala . i to krećući se duž obale. naime. već je. Označio je početak d u g o g niza njihovih međusobnih sukoba koji su nepokor­ nim Inkama omogućili da još duži niz godina zadrže kontrolu nad j u g o m Perua. vratio sa Pavluom. u zavisnost od Španaca onaj d e o kuskanskog plemstva nad kojim je Mankov brat još imao izvestan uticaj. Stoga Almagrov povratak ne samo da nije pojačao španske redove. d o v e o je. Almagro je tada odlučio da smesta p o đ e na­ trag. međutim. O g o r č e n i duboko razočaran. spremao se da braći Pisaro uzvrati osvetom koju je već dugo smišljao. sam po sebi lišen većeg značaja. kojemu je pre toga p o n u d i o maskapaiču. doprin e o njihovom slabljenju. Pavlu će se pokazati dovoljno veštim da dr­ ži po strani od sukoba između almagrista i pisarista o n e Inke koji su se opredelili da ga slede na putu kola­ boracije.vajući šta je b i o pravi cilj zadatka koji mu je p o v e r i o Manko. kako bi borbu za p o n o v n o osvajanje Carstva preneo izvan skučenih granica južnog Perua. A kad je 26. tako i od kraljevskih činovnika koje je madridski dvor poslao da u zemlji zavedu kakav-takav red. jula 1541.

g o ­ dine. iz­ među Urubambe i Apurimaka. ubili n o ž e m oni isti ljudi koje je izabrao da mu budu poslanici. Ali o v o m pogibijom ipak je naja­ vljen kraj rata koji je osam godina pustošio Peru i pri t o m koštao života 1. Pristup k njoj sprečava­ la je impozantna zasnežena barijera kordiljera. Ta oblast strm o v i t o g reljefa nalazila se na istočnoj strani Anda. kao pri napadu na svetilište Huari Vilka (Wari Willka). u prilično nejasnim okolnostima. Huanke su pred­ stavljale neprelazan bedem. kad su ga. bio je usposta­ v i o vezu sa španskim vlastima. N a k o n neuspeha njegove velike ofanzive iz godina 1536. otezao unedogled. Manko je m o r a o odustati od svog nauma da ob­ novi Carstvo.500 Španaca i možda više od 200. 1545. Man­ ko je nju izabrao 1538. p o h o d i koje je 1538. te potražiti nekakav častan k o m p r o m i s sa osvajačima. i 1537. umornih od rata čiji je ishod postajao sve neizvesniji. Zahvaljujući nekadašnjim almagristima koji su kod njega našli utočište. p o d čijom su se zašti­ tom Španci sasvim spokojno mogli m e đ u s o b n o ubi­ jati. O t p o r Inka nije b i o slomljen nestankom herojske Mankove ličnosti. i tokom sledećih g o ­ dina preduzimao protiv Huanka nisu doveli do zau­ zeća te strateški značajne oblasti. kako bi se d o č e p a o doline Mantara i p o t o m se stuštio ka severu. III.000 ili 300. kao bazu za operacije protiv . naime. Ali iako je tu i tamo i postizao poneki uspeh. Taj se rat.Poslednji pokušaji pružanja otpora (1545-1572) Posle Mankove smrti Inke su se povukle m e đ u šu­ movite vrleti Vilkabambe (Vilcabamba).pristupanjem otpadnika iz Mankove vojske. Manko je pokušao da skrši odbranu plemena Huanka. .000 Indijanaca.

shodno pravilima nekadašnjeg ceremo­ nijala. bili su impresionirani brzinom s k o j o m su Inke ovla­ dale v o j n o m veštinom za koju su oni. nastavi­ lo se i za vladavine Sajri Tupaka (Sayri T u p a q ) . ili da prihvati sve belce koji su k o d njega zatražili utočište. Španci. održa­ vati do 1572. ma koliko odan toj slavnoj tradiciji. rekonstruisan i dvorski život. Međutim. Čak je. Izgleda da je M a n k o bio svestan da ukoliko želi odolevati osvajačima sa nekakvim izgle­ d o m na uspeh . Spanci su bili iznenađeni kad su na b o j n o m polju videli da nji­ h o v carski protivnik ima na sebi o k l o p i čelični šlem.plemena Huanka. Smestivši svoju vojsku u tvrđavu Vitkos (Vitcos). Manko je ipak b i o svestan n e o d l o ž n e potrebe da je prilagodi.mora da p r e u z m e m n o g e elemente njihove kulture koji su se na delu pokazali tako efi­ kasnima. Manko- . nije toliko bila neka nezainteresovana velikodušnost koliko n j e g o v o staranje da sebi otvori vrata u svet evropske kulture. verovali da je u njihovom isključivom posedu. on je od tog nekadašnjeg isturenog vojnog položaja u amazonskoj pokrajini napravio prestonicu j e d n e državice u kojoj će se carska tradicija. Međuprožimanje civilizacije Inka i španske civili­ zacije. ili nalazeći se p o d palj­ b o m domorodačkih ratnika naoružanih arkebuzom. vršili sveštenici i akle. u sve nezgrapnijem i skoro parodijskom obliku. kao i nekad. kroz oružane ili miroljubive kontakte. kako bi joj o b e z b e d i o dalji život. Tu su pohranjene slika sunčanog boga i o n e riznice iz Kuska koje su m o g l e da budu spasene od pljačke. da jaše ratnog konja i da je naoružan mačem. O n o što ga je navodilo da poštedi zaroblje­ ne Špance. Izloženi jurišima indijanskih konjanika. a ne samo u ume­ ću ratovanja. koje su. Ali Inke su učile od Evropejaca i u drugim oblastima. Tu su obnovljeni obredi štovanja božan­ stava Carstva.

v o g sina kojega su 1545. započele su p r e g o v o r e sa mladim vladarem. Bile su spremne na ustupke. povukao se na pro­ strana imanja koja su mu ustupljena u okolini Jukaja (Yucay). Inke su dolazi­ le do "kastiljske stoke". da bi prekratile stanje nesigurnosti koje je indijanski o t p o r održavao na jugu zemlje. Kad je došao u g o d i n e u kojima je svojim uzdržanim savetnicima m o g a o da nametne svoju volju. Španske vlasti. čija se upotreba brzo raširila. Titu Kusi. utoliko veće što još nisu m o g l e ni pomišljati da protiv Vilkabambe upute vojnu ekspediciju. krijumčarska trgovina. na­ bave robu do koje nisu m o g l i da d o đ u na neki drugi način. bila su dovolj- . Sajri Tupak se pokazao zainteresovanim za o n o što mu se nudilo u zamenu za njegovu saradnju sa pobednicima. Tu je u m r o nekoliko godina kasnije. Za Sajri Tupakom pošao je samo jedan d e o Inka iz Vitkosa. kao i do gvozdenih ili čeličnih alatki. Nakon što se za­ kleo na vernost španskoj kruni. Međutim. Naj­ zad. koja se udala za Španca i živela u Kusku. definitivno je napustio Vitkos. otpadništva izazvana njegovom predajom u redovima boraca Inka. činio neizvesnim. G o d i n e 1555. omogućavala im je da. čiji se rezultat. Posredstvom jedne tetke Sajri Tupaka. na­ bavljali su tkanine i raznovrsne manufakturne proiz­ v o d e koje su s ništa manjim oduševljenjem cenili. čiji je o t p o r sad p r e d v o d i o drugi Mankov sin. 1560. Presretanjem ka­ ravana koji su prolazili cestom od Lime ka Kusku. plaćajući zlatom. koja su počela da niču u krajevima sa u m e r e n o m klimom u oblasti Abankaja. po­ kušale su da se nagode sa Inkama. odlučio je da prihvati p o n u đ e n o . uostalom. okružen poštovanjem i obasut počastima. koja je cvetala o k o "skrovišta Inka". Upadima na španska imanja. velikaši iz Vitkosa v e o m a mla­ d o g doveli na čelo države Vilkabamba.

G o d i n e 1565. fra Markosu Garsiji (Marcos Garcia). Taj uticaj. U stvari. n e o d o ­ ljivo je težio da vrati kuskansku kulturu njenim neja­ snim korenima. Nakon što je Titu Kusi p r e u z e o vlast. Ali pošto je evropska najezda i njih same potisnula ka tim oblastima. namenjenu kralju Filipu I I . Jednome od njih. ta se po­ m o ć pokazala preko p o t r e b n o m . ali koja je mogla da bude samo zbrka­ na. Pošto nisu mogli da osvoje njihova područja. a tela ukrašena nakitom od perja. Z b o g takvog stanja stvari nije bilo na­ de za državu Vilkabamba. Da bi o b e z b e d i o odbranu za svoju prestonicu i stražu za svoj dvorac. Sledeće godine. i da od njih zatraže p o m o ć koju su okolnosti činile dragoc e n o m .na da oslabe državu Vilkabamba i da povećaju njenu zavisnost od Kampa. u kojoj . među­ tim. jedini način za Inke da i dalje izmiču španskoj dominaciji b i o je da prihvataju sve nesnosniji uticaj varvara iz prašume. Ali Titu Kusi je tvrdoglavo odbijao da primeni spora­ zume koje je s njim postigao. pristao je da bude pokršten i o d o b r i o je dvojici augustinaca da se nastane u Vilkabambi kako bi propovedali hrišćanstvo. novi vladar se čak našao prinuđenim da upotrebi više sto­ tina ratnika čija su lica bila obojena drečavim boja­ ma. Mašivenka i drugih šumskih ple­ mena. protivan pokušajima ostvarenja indijansko-španske kulturne sinteze koji su preduzimani u vreme Mankove vladavine. on se udostojao da primi vicekraljev o g poslanika u ličnosti Dijega Rodrigesa de Figeroa ( D i e g o Rodriguez de Figueroa) koji nam je ostavio pri­ ču sa slikovitim o p i s o m njegovog boravka u Vitkosu. Inke su zadržavale te "varvare" u nižim predelima is­ točnog podnožja Anda. morali su da sa­ vladaju odbojnost koju su osećali prema njima. izdiktirao je svoju Hroniku Mankovog života. čiji je život Titu Kusi nasto­ jao da produži sprovodeći politiku koja je želela da bude suptilna.

Ubuduće se više ništa i niko neće suprotstavljati španskoj volji u o n o m e što je ranije bilo Carstvo Inka. Ali budu­ ći nesposoban da odoleva pritisku sveštenikâ Sunca. mada u isti mah uverava španskog suverena u svoju vlastitu lojalnost. Dve vojne k o l o n e upale su na teritoriju Vilkabambe. p o d slabim vladarem Tupa Amaruom. Vladavina brata i naslednika Titu Kusija bila je jed­ na od najkratkotrajnijih. . usred o g r o m n e g o m i l e potištenih Indijanaca. on je b i o stavljen na muke kad je Titu Kusi. Što se tiče drugog redovnika. umro 1571. Vitkos je pao ne pruživši nikakav otpor. Iako se katoličko sveštenstvo za nj zauzelo k o d vicekralja. koji su surevnjivim o k o m gledali uspeh misionarskog propovedanja. Vicekralj T o l e d o . Njime je njihovo nasledstvo. organizovao je vojni p o h o d kojim je lično upravljao. i maja 1572. odrubljena mu je glava na glavnom trgu stare m e t r o p o l e Inka. odlučile su da o t p o r Inka skrše silom. razočarane neuspehom beskonačnih pregovora. fra Dijega Ortisa ( D i e g o O r t i z ) .opravdava stav svog oca. od zapaljenja pluća. uskoro je poslao fra Markosa natrag u Kusko. T i m nepotrebnim ubistvom ugašen je r o d skuplja­ ča zemalja i narodâ koji su vladali nad čitavim pod­ ručjem Anda i čija se slava raznela po čitavoj Južnoj Americi. osuđen je na smrt. p o n o v o trijumfuje. toliko je raspad države već bio poodmakao. čiji prilazi čak više nisu bili ni čuvani. definitivno prešlo u ruke stranaca. Španske vlasti. kojega nije uspeo da izleči. i kad se činilo da antievropska reakcija. Tu­ pa Amaru je pokušao da p o b e g n e u dubine prašume. ali su ga Španci stigli i odveli kao zarobljenika u Ku­ sko. koje su uzalud potraživali Manko i njegovi sinovi. koji je u Peru došao sa preciznim uputstvima Madrida i sa v e o m a odlučnim vlastitim namerama.

pri­ redio Gerald Taylor. priredi­ la Maria del Carmen Martin Rubio. Lima. g d e su 1965. Diez de San Miguel (Garcí).El senorio de los Incas. EspasaCalpe.Bibliografija 1. od 1916. do 1939. imali i p o n o v n o izdanje u Biblioteca de Autores Espanoles (knj. Suma y narración de los Incas. G e o ­ grafske izveštaje koji se tiču Ekvadora. Paris. Visita hecha a la provincia de Chucuito. Crónica del Perú. 1980. u Limi. Rites et traditions de Huarochiri. 2 knj.. 1964. Lima. Madrid. u Colección de libros y documentos referentes a la historia del Peru. Davila (Francisco). 1987. Instituto de Estudios Peruanos. Casa de la Cultura del Peru. p o d naslovom Relaciones geográficas de Indias. Visita de la provincia de León de Huánuco. Historia del Nuevo Mundo. Ovim dokumentima valja d o ­ dati i sledeće tekstove od ne manje bitnog značaja: Betanzos (Juan de). Cieza del Leon (Pedro). Ortiz de Zúniga (Inigo). Universidad Nacional Hermilio Valdizán. Atlas. . Perua i Bolivi­ je prikupio je i objavio Marcos Jimenez de la Espada. 1967-1972. Ma­ drid. 183. 1941. Huánuco. Atlas. Madrid. 2 knj.. krajem prošlog veka u Madridu. 1964. STARI D O K U M E N T I Većinu hronika koje su ostavili osvajači Carstva Inka objavili su H o r a c i o Urteaga i Carlos R o m e r o . 184 i 185). 1967. Cobo (Bernabé). . L'Harmattan.

Sarmiento de Gamboa (Pedro). 1970. de la préhistoire aux Incas. E. knj. Buenos Aires. 1973. Paris. Rowe (John. in Handbook of South American Indians. 2. 1964. J. Nueva corónica y buen gobierno. Waman Puma de Ayala (Felipe). NOVIJI RADOVI Altroy (Terence N. "L'Univers des Formes". B. London. Formaciones económicas y políticas del mundo andino. Mexico.La organización económica del estado inca. 1992. Zuidema (Tom R. T. 1992. Washington D. Batsford. C. 2. 1992. Smithsonian Institution. Inca Culture at the Time of the Spanish Conquest. The Incas and their Ancestors. The Ceque System of Cuzco. d'). The Archaeology of Peru. Institut d'Ethnologie. Smithsonian Institution Press. Austin. 1985. Lavallée (Daniele) i Lumbreras (Luis Guillermo). 1946. Hemming (John). University of Texas Press. Leide. Murra (John V . Les Andes.). kol. Provincial Power in the Inka Empire. Siglo XXI. Paris. Emecé. Moseley (Michael E. Gallimard. . London. Washington D. Instituto de Estudios Peruanos. The Social Organization of the Capital of the Inca. Historia índica. Macmillan. 1942. London. Everyday Life of the Incas. Bauer (Brian S. Thames & Hudson. 1936. Brill. ) . H.). 1975. Lima. Kendall (Ann).). The Development of the Inca State.). . 1978. C. The Conquest of the Incas.

Vlast u plemenskoj zajednici.Kuskanska konfederacija. 14. .III. Sistem preraspodele. Carstvo. II. BIBLIOGRAFIJA 5 14 32 59 83 103 123 .Sadržaj I poglavlje . Rat za ponovno osvajanje Carstva (15361545). .PRIVREDA. IV poglavlje . 75. . Poslednji pokušaji pružanja otpora (1545-1572).NAJEZDA I PROPAST I.Carstvo Čimu. .IV. III poglavlje .II. 59.Čavinska civilizacija.I I . . 27. 5.Države Tijahuanakoi Huari.III. Proizvodnja i obrada metala. II poglavlje . 68. .III. muzika i ples. VI poglavlje . III. I I . Činovnici vlasti.Razlozi za ekspanzioni­ zam Inka.Najezda Evropljana (1532-1536). Arhitektura i urbani­ zam. 118. . 88. . . . Keramika i izrada tekstila. V poglavlje . . DRŽAVA I. Osvajanja careva Inka.-Ajlu. Privredni temelji društva. . 92. 111. 10. Vladar. 33. 49. . 19. Sedište vlasti.II. Prelazna državna struktura. 96. .III. . 8.EKSPANZIJA I. DRUŠTVO.II.PRETEČE I SUPARNICI I. 40. 103. Astrono­ mija i matematika.Književnost. . .UMETNOSTI I ZNANJA I.CARSKA VLAST I. 100.III. 84. V.