^ITANKA

za tre}i razred osnovne {kole

Uputstvo
Svaka strana kwige ove do`ivqaje nudi nove. Dok pesme i pri~e ~ita{ ti zami{qa{ i u`iva{. Potom tra`i re~i va`ne, poruke i slike sna`ne. A onda ih prepri~avaj, {ta sve zna~e obja{wavaj. Najva`nije: sad ti smi{qaj novi naslov, drugi kraj, pesmu kao pri~u kazuj, odglumi je, recituj. Neka dobre re~i tvoje obraduju srce moje.

Vodi~
zadatak seti se {ta smo nau~ili glumimo pi{emo gramatika kwi`evnost govorna ve`ba re{avamo istra`ujemo doma}i zadatak smisli, ispri~aj i napi{i razmisli

1.

NIGDE NIJE K KOD KU]E

^ITAMO pri~e i pesme o domu i porodici U^IMO I VE@BAMO vrste re~i (imenice i glagoli) vrste re~enica (obave{tajne, upitne, zapovedne i uzvi~ne) potvrdne i odri~ne re~enice vi{ezna~nost re~i upravni i neupravni govor gra|ewe re~i vlastite i zajedni~ke imenice pisawe velikog slova TVOJ ZADATAK ]E BITI da od zadatih re~i sastavi{ poslovice da napi{e{ kratak dramski tekst da sa`eto prepri~a{ basnu da napi{e{ kratku autobiografiju

re~nik

Objasni {ta je to dom. Za{to je tebi dom va`an? Navedi tri razloga.

Vrste re~i
Podseti se vrsta re~i i dopuni slede}e re~enice.

@eqa devoj~ice
Da mogu kao p~elica leteti s cveta na cvet tra`e}i kapqe medene, celi bih obi{la svet. Ma kuda stigla daleko, u srcu ose}am svom, da bih se, kao p~elica, vratila u svoj dom. Branko Halusa Za{to devoj~ica `eli da bude kao p~elica? ima Dopuni. Ovo je . Ona

Re~i koje imenuju bi}a, predmete i pojave nazivaju se

ilustracija

Re~i koje ozna~avaju radwu su

Slede}e re~i iz pesme rasporedi po vrstama: `eqa, devoj~ica, p~elica, leteti, cvet, tra`iti, kapqa, obi}i, svet, sti}i, srce, dom, vratiti se Imenice: Glagoli: Uz imenicu p~ela dodaj niz glagola.

pesma/pri~a

strofe. Svaka strofa ima stiha. Pesmu je napisao pesnik

Re{i rebus. .

zuji

[ta devoj~ica ose}a kada je daleko od svog doma?

Podvuci u pesmi re~i koje se rimuju. Od zadatih re~i sastavi poslovice o domu.

ilustracija

Napi{i koje su dve tvoje velike `eqe.

ali

u
je dobro
do mu
q jbo na a

po

mu

|i

do

do|i svuda

svu

Doma}i zadatak Na kraju ~itanke se nalaze pravila za dobro recitovawe. Pro~itaj ih i znacima odredi kako treba recitovati pesmu @eqa devoj~ice.Nau~i pesmu napamet. 4 5

Kako se do~ekuju gosti u tvojoj ku}i? Kako se pona{a{ kada ti drugovi do|u u goste?

Vrste re~enica
Seti se {ta smo u~ili o re~enicama i dopuni. Re~enice kojima se ne{to saop{tava nazivaju se Na kraju ovih re~enica stavqa se Re~enice kojima se ne{to pita zovu se Na kraju ovih re~enica stavqa se Re~enice kojima se iskazuje zapovest nazivaju se Na kraju ovih re~enica stavqa se . . . . . .

Stig vrapcu cewen gost

Stig vrapcu cewen gost, s dugog puta drugar kos. Tr~ka vrabac, stresa rosu, da pripremi ru~ak kosu. So~no li{}e sa livade i crvi}e sitne, mlade. Kos dremucka i cvrku}e: Nigde nije k kod ku}e. Rusomir Arsi}
U re~niku na kraju ~itanke prona|i {ta zna~e re~i: cewen, tr~kati, dremuckati

Uzvi~ne re~enice
Podvuci u pesmi re~i koje se rimuju. Na osnovu ove pesme smisli kratak tekst za glumu dramski tekst. Napi{i {ta }e da govore lica vrabac i kos. Pro~itaj slede}e re~enice: Ba{ ti je so~no li{}e! Tako se do~ekuju gosti! Ala si ti dobar doma}in! Razmisli {ta ove re~enice kazuju. Koji su znaci na kraju ovih re~enica? Kakvim ih glasom izgovara{?

Kako vrabac do~ekuje kosa?

Objasni {ta zna~i cewen gost. Pogledaj u re~niku na kraju kwige.

Vrabac:

Sigurno si zapazio da se ove re~enice kazuju sa uzbu|ewem, divqewem ili ~u|ewem. To su uzvi~ne re~enice. Uzvi~ne re~enice su one re~enice kojima se iskazuju jaka ose}awa: divqewe, radost, uzbu|ewe, zaprepa{}ewe i dr. Na kraju uzvi~nih re~enica stavqa se uzvi~nik. Odredi vrste re~enica:

[ta zna~i re~ dremuckati?

Kos:

Vrabac: Za{to je kos rekao: Nigde nije k kod ku}e? Kos: 6

Ura, idu gosti! Ko nam dolazi? Sti`u tetka, te~a i poklon~i} za mene. Po`uri, otvori im vrata! 7

Koje doba dana nazivamo predve~erjem? Razmisli o tome {ta se doga|a u prirodi pred ve~e. [ta prime}uje{?

Laku no}
Jednog predve~erja, pre nego {to }e se sakriti za breg, Sunce re~e: Danas mnogo proputovah i izmorih se. Ve} je vreme da legnem. Spava mi se. Laku no}! ^ula ga roda u vrbovom gnezdu, pa re~e svojim malima: Sunce odlazi na spavawe. I `abe se skrivaju u barama. I nama je, deco, vreme da legnemo. Laku no}! Na livadi je kosio kosac. Kad je ~uo posledwe rodine re~i, ostavio je kosu, iskopao rupu u sve`em senu i rekao: Livado, danas sam mnogo kosio i umorio se. Sunce za|e. Rode se sabra{e po gnezdima. Ve} je vreme da i ja legnem. Laku no}! Na kraju livade grickao je travu zec. Kad je video da je kosac legao u seno, na}ulio je u{i i rekao: Lepo sam se najeo mlade deteline. Eno, kosac ne kosi. Sunce za|e. Rode se sakupi{e u gnezdima. Vreme je da i ja legnem. Laku no}! Kad je to ~ula jarebica, brzo je pod svoja krila sakupila jarebi}e i rekla: Eno, na{ sused zec ode na spavawe. Sunce za|e. Kosac vi{e ne kosi. Rode se prikupi{e u gnezdima. Vreme je i nama da legnemo. Laku no}! Ostao je samo laki vetri} da wi{e jo{ nepoko{enu travu na livadi i da svim zaspalim stanovnicima poqa {apu}e snene pri~e. A mese~ina, kao kakva dobra majka, pokri celo poqe svojim srebrnim pokriva~em.

Podvuci u tekstu re~i kojima se opisuje mese~ina. Opi{i kako zami{qa{ mese~inu.

Prepri~aj ovu pri~u u samo dve re~enice.

ilustracija

Pro~itajte u razredu ovu pri~u po ulogama.

Potvrdne i odri~ne re~enice

Dopuni re~enice.

Re~enice kojima se ne{to tvrdi zovu se Re~enice kojima se ne{to odri~e zovu se

re~enice. re~enice.

U slede}oj tabeli odri~ne re~enice pretvori u potvrdne, a potvrdne u odri~ne. DA Tvrdwa NE Odricawe

predve~erje, kosac, kosa, sabrati se, na}uliti, snen

Vidoe Podgorec Podvuci deo teksta u kojem se govori o vetri}u. Opi{i kako zami{qa{ tu scenu?

Napi{i kojim redom su odlazili na spavawe likovi iz ove pri~e. 1. 2. 3. 8 4. 5.

Sunce odlazi na spavawe. Rode nisu zaspale. Zec je na}ulio u{i. Ne}u da spavam. Laki vetri} wihao je travu. 9

Kojim se bojama opisuje rana jesen?

Vi{ezna~nost re~i
Mnoge re~i u na{em jeziku imaju vi{e zna~ewa. Osnovno zna~ewe re~i glava je: deo tela ~oveka ili `ivotiwe, , ali ova re~ mo`e da ima i druga zna~ewa.

eptembar
U `utom autu do|e jesen, donese gro`|e. I li{}e mog jablana pozlati jesen rana. Pro|o{e dani vreli, miri{u plodovi zreli. Jesen je, jesen rana od bakra sva istkana. Sa grane lasta veli: Skoro }u da se selim. U klupi |a~e pi{e: Brzo }e magle, ki{e. Pozna me jesen quti, veli septembar `uti. Jesen se, jesen rana prostrla preko grana.

glava glava glava glava glava glava glava glava O ~emu razmi{qa lasta iz pesme? Za{to?

um, pamet: Tvoja pametna glava brzo }e re{iti zadatak. `ivot: Evo vukova, spasavajte glavu! osoba, pojedinac: U selu je pedeset mu{kih glava. li~nost koja rukovodi, vo|a: glava porodice, glava dr`ave. predwi deo ne~ega: Glava kolone odmakla je daleko. zaokrugqeni, loptasti deo nekih biqaka: glava (glavica) kupusa, glava (glavica) luka, glava (glavica) keqa. zaobqeni i zadebqali kraj ili deo predmeta: glava eksera, glava gusala. poglavqe u kwizi: glava romana.

U `utom autu sti`e i `uto li{}e ni`e...

pozlatiti istkati pozan

Du{an Kosti}

pesni~ka . Slikovito izra`avawe, naj~e{}e u stihu, naziva se poezija. Podvuci i objasni dve slike koje ti se najvi{e svi|aju. Objasni stihove: Jesen je, jesen rana / od bakra sva istkana.

Objasni koje zna~ewe ima re~ srce u slede}im re~enicama: Srce mu je ubrzano kucalo. Ti si moje srce.

Za{to se quti septembar?

Imao je srca da prepliva nabujalu reku. U srcu Srbije nalazi se Beograd.

Doma}i zadatak Posmatraj omiqeno drvo u jesen. Kako ono izgleda? Napi{i sastav o tome. 10

Najsla|e je srce lubenice. Pravili smo srca i zvezdice od papira. 11

Seti se {ta je to basna. Koje si basne ~itao?

Gradski i poqski mi{

Gradski i poqski mi{ su bili dobri prijateqi, ali su se retko vi|ali, jer je jedan `iveo u gradu, a drugi u poqu. Jednog dana do|e gradski mi{ onom poqskom u goste. Ovaj ga lepo primi i radosno do~eka. Ku}ica je bila mala, ali bezbedno skrivena usred poqa, a poqe je mirisalo na sve`u travu i cve}e. Gost se divio lepoti prirode i radovao susretu sa prijateqem. Dugo su dva mi{a pri~ala, a onda je doma}in pozvao gosta za sto. Soba je bila skromno name{tena, a na stolu samo jedno jelo kukuruz. Odavno nisam jeo kukuruz re~e gost i priznajem da je sladak, ali ti treba da do|e{ kod mene i vidi{ kako gospodska trpeza izgleda. Poqski mi{, naravno, obe}a da }e do}i i isprati gosta. Kad je obavio sve poslove u poqu, prebaci zave`qaj preko ramena i krenu u grad da poseti prijateqa. Veselo je zvi`dukao gaze}i mekom travicom i u`ivao u toplom suncu. Za wim ostado{e poqa i seoski krovovi, a pred wim iskrsnu grad, veliki i pun zastra{uju}e galame. Kad je stigao do ku}e svoga prijateqa, poqski mi{ zakuca na vrata. Gradski mi{ mu otvori oprezno i pozva ga da brzo u|e. Tiho! opomenu ga odmah {apatom. Pro|i brzo kroz hodnik i gledaj dobro da te ne opaze! U|o{e u odaju zaista rasko{no name{tenu. U toj ku}i sve je blistalo od bogatstva i udobnosti, pa se poqski mi{ postide svoje skromne ku}ice u poqu. Pogled mu tada pade na veliku kri{ku `utog sira i htede da je dohvati, ali ga doma}in zgrabi za {apu i povu~e. Ne dodiruj! {apnu prestra{eno. To je mi{olovka! Ako se u wu uhvati{, gotov si! Kad je do{ao sebi od straha, poqski mi{ se na|e pred najbogatijom trpezom koju ni u snu nije mogao zamisliti. ^ega tu sve nije bilo! I sira, i pile}eg pe~ewa, i mleka, i {unke, i raznovrsnog vo}a! Trebalo je samo da pru`i {apu i izabere. Poqski mi{ to i u~ini, ali u tom ~asu ... oseti iza sebe neku drugu, ogromnu, prete}u {apu s kanxama, pa {mugnu u ugao. Bio je to ku}ni ma~or koga je privukao neo~ekivani plen. Ovo je bila posledwa kap! Poqski mi{ tiho otvori vrata i ute~e natrag u poqe, {apnuv{i svome prijatequ: Hvala ti za rasko{, bogatstvo i izobiqe! Meni je, ipak, va`nija zdrava glava na ramenu i moj mir u prirodi. Lafonten

Prepi{i re~i kojima se opisuje ku}a poqskog mi{a?

Napi{i {ta je za tebe pouka ove basne.

Prepi{i re~i koje opisuju sobu i trpezu poqskog mi{a.

Smisli druga~iji naslov za ovu basnu.

Od zadatih re~i sastavi poslovicu.

ilustracija

Podvuci re~enice koje opisuju ku}u i trpezu gradskog mi{a. Kako wih zami{qa{?

kao

bez riba

bez vode ~ovek slobode

Prona|i re~enicu kojom se opisuje kako su se ose}ali mi{evi u poqu. Prepi{i je.

Objasni {ta zna~i re~ glava u posledwoj re~enici basne. Doma}i zadatak Ovu basnu mo`emo podeliti na tri dela. 1. u gostima kod poqskog mi{a 2. poqski mi{ putuje u grad 3. u gostima kod gradskog mi{a Prepri~aj svaki deo sa`eto (kratko), u {to mawe re~enica. 13

Prona|i i prepi{i re~enicu kojom se opisuju ose}awa i pona{awe mi{eva u gradu.

rasko{no, {mugnuti, ute}i

12

Upravni govor
Izvoli, poslu`i se. Hvala! Odavno nisam jeo kukuruz.

Neupravni govor
Razgovor izme|u dva mi{a mo`e se preneti i na ovaj na~in. Poqski mi{ je rekao gostu da se poslu`i. Gradski mi{ se zahvalio i rekao da odavno nije jeo kukuruz. Ovo je primer neupravnog govora, jer re~i poqskog i gradskog mi{a nisu navedene ta~no onako kako su izgovorene. Napi{i pravilno slede}e re~enice. Meni je najlep{a moja ku}a re~e poqski mi{.

Meni je re~e poqski mi{ najlep{a moja ku}a.

Re~i koje navodimo ta~no onako kako ih je neko izgovorio nazivamo upravni govor. Wih stavqamo pod znake navoda ili ih izdvajamo crticama. Znaci navoda mogu izgledati ovako: , . Re~i kojima se u re~enici obja{wava ko govori zovu se pi{~eve re~i. 7.
Upravni govor mo`emo pisati na tri na~ina: Slede}u re~enicu prebaci u neupravni govor: Ako se uhvati{ u mi{olovku, gotov si! opomenu ga mi{ {apatom.

Pro~itaj slede}u re~enicu: Ba{ sam se najeo kukuruza, pa odlazim svojoj ku}i re~e gradski mi{. 1. stavi znake za upravni govor.

1. 2.

1. Poqski mi{ je rekao : Izvoli, poslu`i se. 4. 2. Izvoli, poslu`i se, rekao je poqski mi{.

3.

5. 6.

Narednu re~enicu prebaci u upravni govor. Doma}in je upozorio gosta da je to mi{olovka.

2. prebaci re~enicu u neupravni govor.

3. Izvoli, rekao je poqski mi{, poslu`i se.

1. Re~i koje ozna~avaju imena su ... 2. Re~i koje ozna~avaju radwu, stawe i zbivawe su... 3. Na kraju zapovednih re~enica stavqa se ... 4. Dva ili vi{e stiha u pesmi ~ine... 5. Re~enice kojima se ne{to odri~e zovu se... 6. Na kraju obave{tajnih re~enica stavqa se... 7. Upravni govor se stavqa pod znake...

14

15

Kako sve mogu da se dru`e roditeqi i wihova deca? Porazgovaraj o tome s drugom iz klupe.

Gra|ewe re~i
Od imenice glava nastala je ~itava porodica re~i. Objasni {ta zna~e neke od wih:
glavowa izglaviti glavica poglavica zaglaviti podglaviti glavat glava{ glavni uglaviti glavoboqa {upqoglav beloglav glavurda

Generale silo quta

Generale silo quta Kad ti bude dosta rata Svrati ku}i dva minuta Da svom sinu bude{ tata Oj frizerko ve{ta zverko Znam da kosa nije slama Ipak idi {etaj s k}erkom Ceo dan joj budi mama Direktore lepi stvore Okani se referata Hajde ku}i pod prozore Budi svojoj deci tata Svet }e malo da pri~eka I s frizurom i sa ratom Dok se jedna sre}na k}erka Naigra sa svojim tatom Qubivoje R{umovi}
general, zverka, referat

Objasni kako razume{ stihove: Svrati ku}i dva minuta / da svom sinu bude{ tata.

Izmisli drugi naslov za ovu pesmu.

Od re~i GLAS izvedene su mnoge re~i, kao {to su imenice: oglas, glasa~, razglas i druge, i glagoli: oglasiti se, glasati, naglasiti, razglasiti. Napi{i nekoliko imenica i glagola dobijenih od imenice RAD: imenice: glagoli:

Ceo dan joj budi mama

Smisli i napi{i jo{ jednu novu strofu za ovu pesmu. Neka roditeq iz tvoje strofe ima neko drugo zanimawe. Neka bude: u~iteqica, pekar, lekar....

Napi{i nekoliko imenica i glagola izvedenih od imenice LIST:

Napi{i poruku koju dobija{ iz ove pesme.

Doma}i zadatak Prona|i na kraju ~itanke pravila za dobro recitovawe. Pesmu Generale silo quta obele`i znacima. Nau~i je napamet. Kad je budete recitovali u odeqewu, neka svako kazuje po jednu strofu, a dodajte i stihove koje ste sami smislili. 17

16

Da li zna{ {ta je autobiografija? Prona|i u re~niku na kraju kwige zna~ewe ove re~i.

Moje detiwstvo
Ja sam ro|en u selu i otkad znam za sebe radio sam. Ocu i majci, verovatno, moja pomo} nije mnogo zna~ila, ali ja sam uz wih i kopao, i `eo, i plastio seno, i ~uvao stoku, i tresao i kupio {qive, i to sve bez gun|awa, ~ak sa velikom dozom ponosa. I slu{ao sam roditeqe, sve {to bi mi dali u zadatak trudio sam se da uradim. Od mene se nije moglo ~uti NE]U ili NE MOGU! Nisam bio posebno nagra|ivan za taj rad. Bilo je, naprosto, prirodno da radim, jer su i moji roditeqi radili, jer su i na{e kom{ije radile. Kad bi se posao zavr{io odrasli bi na{li na~in da se odmore, a ja bih sa drugarima ili samo sa bratom nastavio da se igram. Odrasli su imali svoje igre za odmor, a mi deca svoje. Kad bi do{lo vreme za novi posao, igra bi se privela kraju, nastavqalo se sa poslom. U tu `ivotnu vrte{ku, u jednom trenutku, ukqu~ila se {kola. Bio je to novi posao za mene. Otaqavao sam ga {to sam boqe mogao. Ali, pre {kole i posle {kole, onaj put do {kole, dug {est, i onaj iz {kole, dug osam kilometara, to je bila igra. I {to sam stariji, sve vi{e se se}am puta u {kolu i iz {kole, a sve mawe same {kole. Voleo sam da idem sam u {kolu. Onda sam se predavao ma{tarijama. Tako sam izmislio i nacrtao ~udesni tobogan, kojim bi se deca iz Gorweg Qubi{a vozila do {kole i natrag. Bila je to sjajno zami{qena sprava, pravi perpetuum mobile. Start bi bio ispod Nevoqe, i zbog prirodnog pada ne bi bila potrebna nikakva pogonska sila. Istovar dece u {kolskom dvori{tu. I dok bismo mi bili na ~asovima, {kolski poslu`iteq bi, uz pomo} milicije, podigao mehanizam tobogana na odre|enu visinu, sa koje bi se deca slobodnim padom i inercijom vozila nazad. (^inilo mi se tada da bi to morao biti posao poslu`iteqa, a milicija je po ceo dan {etkala besposlena, pa mi je to dobro do{lo da ih, bar u ma{ti, nekako zaposlim!) 18

Qubivoje R{umovi} je ro|en 1939. godine u selu Qubi{u na planini Zlatibor. Napisao je mnoge kwige za decu, kao {to su: Ma {ta mi re~e, Jo{ nam samo ale fale, Nevidqiva ptica, Hajde da rastemo i druge.

Nismo imali satove, pa se ~esto doga|alo da zakasnimo u {kolu. Kako to re{iti? Nije mi ni palo na pamet da molim oca da mi kupi sat. Nije ga ni on imao. Muka me je naterala da jednog jutra zabele`im na steni iznad puta crtu, tamo gde pada senka. Deda Stevan Brwo, koji je imao sat, bio je tog dana kod nas i znao sam da }u sti}i u {kolu na vreme. Zato sam i napravio onaj sun~ani sat na steni, da sutra, kad deda ne bude kod nas, kad odnese svoj sat u Gostiqe, znam po senci da li }u na vreme sti}i u {kolu, ili }u zakasniti. To su prihvatili i drugi |aci i uskoro je svako imao svoj sun~ani sat i, naravno, zaka{wavawe na ~asove se svelo na minimum. To ose}awe olak{awa i lagodnosti, to {to smo odmah znali na ~emu smo i koliko vremena mo`emo da provedemo u igri, to je bila nagrada za moj izumiteqski trud. Odgovori na pitawa: Kako se zove pisac koji je ispri~ao pri~u o svom detiwstvu? U kom selu je on ro|en? Kakvu spravu je pisac izmislio kad je bio de~ak? Kako se zove deda iz pri~e? Koji je naziv sela u kojem je `iveo deda?

`eti, plastiti, doza, otaqavati, perpetuum mobile, prirodan pad, pogonska sila, poslu`iteq, slobodan pad, inercija, mehanizam, sun~ani sat

[ta je Qubivoje izumeo da bi znao da li }e na vreme sti}i u {kolu?

Doma}i zadatak Ovo je deo iz autobiografije pesnika Qubivoja R{umovi}a. Napi{i i ti kratku autobiografiju. Navedi o sebi {to vi{e va`nih podataka: ime, prezime, datum i mesto ro|ewa, imena roditeqa, mesto u kojem si proveo rano detiwstvo, va`ne doga|aje kojih se rado se}a{, zanimqivosti iz {kolovawa i drugo. 19

Imenice
Re~i koje imenuju bi}a, predmete i pojave nazivaju se imenice.

Pisawe velikog slova

Velikim po~etnim slovima se pi{u (dodaj nove primere): imena, prezimena i nadimci qudi:

Imenice vlastite
Ozna~avaju li~na (vlastita) imena. Pi{u se velikim po~etnim slovom. a) imena qudi Filip, Ivana, Dijana b) imena `ivotiwa [arac (kow), Xeki (pas), Cica (ma~ka) v) imena zemaqa, sela, gradova, reka, planina, stanovnika, pripadnika naroda Engleska, Ru{aw, Wujork, Morava, Tara, Srbin, Indijanac, Beogra|anin g) imena nebeskih tela Zemqa, Jupiter, Saturn

zajedni~ke
Ozna~avaju imena bi}a, predmeta i pojava sa zajedni~kim osobinama. Pi{u se malim slovom. Na primer, ku}a mo`e biti velika, mala, od cigala, od betona, od slame, ali sve ku}e imaju zajedni~ku osobinu da u wima `ive qudi.

Jovan Jovanovi} Zmaj, imena naroda: Srbin, Ma|ar, Francuskiwa, imena reka, planina, jezera i mora: Crna reka, Stara planina, Pali}ko jezero, nazivi dr`ava, pokrajina, gradova i sela: Republika Srbija, Vojvodina, Velika Plana, Ba~ko Petrovo Selo, nazivi praznika: Nova godina, Bo`i}, Uskrs, vlastita imena `ivotiwa: @u}a, Fifi,

Slede}e zajedni~ke imenice iz pesme Generale silo quta rasporedi u tabeli po vrstama: rat, prozor, }erka, ku}a, tata, dan, minut, kosa, dete, sila, slama, sin. zajedni~ke imenice koje imenuju bi}a: predmete: pojave: 20

nazivi ulica i trgova: Trg slobode, Cvetna ulica, ulica ^ika Qubina naslovi kwiga, novina, pri~a, pesama: Je`eva ku}ica, [kolarac, Crvenkapa,

21

Da li zna{ {ta je poema? U re~niku na kraju kwige na}i }e{ zna~ewe te re~i.

Qutito me~e
Mesec obuo ~izmice `ute, oblaci obukli plave kapute, pa cele no}i nebom jezde. Dole, u {umi, jedno me~e zami{qeno, ve} tre}e ve~e, gleda u zvezde. Me~e se quti ve} tre}i dan {to ga teraju u zimski san i zami{qeno stalno }uti. Tata se quti, mama se quti i svi mu vele: Otkad postoje med i p~ele, otkad postoje sunce i ve~e nismo videli takvo me~e. [ta }e{ da radi{, mama ga pita, kad li{}e sasvim, sasvim po`uti i sneg napada iznad rita? A me~e }uti. [ta }e{ da radi{, baka mu veli, kad svet od snega sasvim pobeli? Tata se quti, mama se quti, a me~e }uti. Odjednom, me~e qutito reklo {ta ga je peklo: Ne}u da spavam, ne}u, i ta~ka. Za{to ne spavaju zec i ma~ka? I ptica iznad na{ih glava za{to ne spava? 22

A onda tiho, tiho re~e: Ba{ mi je krivo {to sam me~e. Sad mama }uti i tata }uti i svi su stra{no zabrinuti. Me~e se quti: Uze}u, ka`e, trotinet, idem me| decu, me|u svet. Ne}u da spavam. Ne}u, i ta~ka. [to ne spavaju zec i ma~ka? Mesec obuo ~izmice `ute, oblaci obukli plave kapute, pa cele no}i nebom jezde. A jedno me~e ve} tre}e ve~e ne}e da spava. Gleda u zvezde. Branislav Crn~evi} Podvuci i objasni stihove za koje misli{ da su najboqi. Objasni za{to se me~e qutilo.
jezditi, poema

Napi{i {ta je me~e `elelo da radi.

Zamisli da si me~etu mama ili tata. Kako bi mu pomogao? Objasni {ta zna~i kada se ka`e: Ne{to me pe~e u du{i. Recitujte ovu poemu po ulogama ili je odglumite. 23

SETI SE {ta smo nau~ili...

24

2.

Drug }e drugu da ubla`i tugu

^ITAMO pesme i pri~e o prijateqstvu U^IMO I VE@BAMO prosta re~enica subjekat i predikat zna~ewe izraza rod i broj imenica TVOJ ZADATAK ]E BITI da odglumi{ jedan od likova iz basne da napi{e{ sastav o svom drugu ili drugarici da nastavi{ jednu pri~u da prepri~a{ pri~u

25

[ta je za tebe dobar drug? Razmeni mi{ljenje o tome sa drugom iz klupe.

Za lisicu se ka`e da je lukava, a {ta se ka`e za mrava? [ta zna{ o cvr~ku? Jesi li ga nekada video ili ~uo?

U samo}i
U samo}i Sre}a nam se ruga Nema ni{ta Bez najboljeg druga Drug }e drugu Da ubla`i tugu Drug drugove U svatove zove Ljubivoje R{umovi}

Cvr~ak i mravi
Jedne zime do|e cvr~ak mravima i re~e: Molim vas, dajte mi malo `ita da ne umrem od gladi! Mravi ga zapitaju: A {ta si letos radio? Svirao sam. Kad si letos svirao, a ti sad igraj da ti glad pro|e! reko{e mravi i istera{e cvr~ka napolje. Lafonten [ta misli{, da li je pravedno to {to su mravi isterali cvr~ka? Obrazlo`i svoje mi{ljenje. Smisli i napi{i kako }e{ da se zahvali{ drugu za ne{to {to je u~inio za tebe. O ~emu je razmi{ljao kada su ga mravi oterali gladnog s praga? Smisli drugi naslov za ovu basnu.

[ta po tvom mi{ljenju zna~e stihovi: U samo}i / Sre}a nam se ruga?

Kako je izgledao cvr~ak leti, kad je svirao? [ta zna~e stihovi: Drug }e drugu da ubla`i tugu? Napi{i kako }e{ drugu da se izvini{ zato {to si mu rekao ne{to ru`no. Kako je izgledao cvr~ak zimi, dok je molio mrave da mu pomognu?

Odglumite likove iz ove basne. Podelite uloge i pro{irite razgovor. Podvuci jednom bojom subjekat, a drugom bojom predikat u re~enici: Mravi rade. Ka`i kakva je to re~enica. Objasni {ta ozna~avaju subjekat i predikat.

Podvuci re~i koje ozna~avaju pojmove va`ne za drugarstvo: po{tovanje, pomo}, ljubomora, iskrenost, prevara, ljubav, poverenje. 26

Kako }e{ druga da ute{i{ kad dobije slabu ocenu?

Prosta re~enica se sastoji samo od subjekta i predikata.

Cvr~ak svira.
subjekat predikat

27

Seti se basne Cvr~ak i mravi. Zamisli druga~iji zavr{etak te basne.

Mrav dobra srca

Tri miliona i jedan mrav `ive, rade i spavaju u mravqem gradu, ispod velike kru{ke, u hladu. Oni imaju ku}e na sprat, na tri, na devet spratova, oni navijaju budilnike na pet, da bi se na vreme probudili. Ta~no u pet zazvoni milion satova, tada mravi ustaju, galame, prave zbrku, obla~e se, peru zube u trku, kada zazvoni {est nema nikoga u gradu; svi su na radu. Ujutro mravqe stare{ine po spiskovima prozivaju: mrav taj i taj. Mravi se po imenima odazivaju. Svak mora da ka`e: Tu sam! I: zdrav; kada se javi tri miliona i jedan mrav tada je spisku kraj. Pre tri dana, tek {to se jutro zaplavilo, mravi se tri puta u grupe prestrojavali i tri puta se prebrojavali. Stare{ine su iz spiskova prozivali: mrav taj i taj. Mravi se, po imenima, odazivali. Kako god okrene{: tri miliona mrava! I kraj! [ta je sa jednim mravom? Zar spava?! 28

Progovorio je! Progovorio! Za{to je mrav tri dana }utao? [to nije ru~ao? [to je zami{qen gradom lutao? I na stepeni{tu ~u~ao? Tri dana nije ni re~ prozborio, mravi koji sa posla ku}i hitaju wegovu majku pitaju: Da li se odobrovoqio? Da li je progovorio? Tri dana ni{ta nije ru~ao, sam je po gradu lutao i zami{qeno }utao, ili na stepeni{tu ~u~ao. Svi se pitaju: [ta mu je? [ta mu je? Za{to samuje? Sve je u mravqem gradu zbunio. Mrvicu keksa su mu nudili, a on se uzjogunio: nije ni prstom maknuo, niti ju je taknuo. A jutros, tek {to se dan zaplavio neko je bu~no prozor otvorio i mravqem gradu javio: Podvuci u pesmi stihove koji opisuju kako izgleda mravqi grad. Opi{i kako ga ti zami{qa{? Pre nekoliko dana veli moj je tata oterao gladnog cvr~ka sa vrata. I, sada, ne}u ni da se maknem, dok ne dovedete cvr~ka da sa mnom ru~a ne}u ni{ta da taknem! Pa sada u mravqem gradu, ispod velike kru{ke, u hladu, tri miliona mrava tr~ka i tra`i cvr~ka. Branislav Crn~evi}
zaplaviti se, prestrojavati se, osamiti se, samovati, uzjoguniti se

Sutradan isto, i prekosutra isto, tri miliona mrava trese glavom: Tu ima ne{to ~udno! Tu ne{to nije ~isto! To zanimqivo postaje, za{to, i koji mrav nedostaje? Nema mrava koji je najvi{e pevao i galamio, on se, zbog ne~eg, osamio. [ta mu je? ~udi se tri miliona mrava u mravqem gradu, ispod velike kru{ke u hladu. [ta mu je? Za{to samuje?

Podvuci i objasni stihove u kojima se govori {ta mravi rade ujutru. Podvuci stihove koji kazuju kako su se pona{ali mravi kada su primetili da nema jednog mrava. Prona|i i podvuci stihove u kojima se govori o tome kako se pona{ao mrav koji je nestao. Kako ga ti zami{qa{?

29

e P i{ mo sa stav
[ta misli{, da li je taj mrav pravedno postupio? Objasni za{to. Ispravi pogre{no napisana mala i velika slova u re~enicama: U gradu mravogradu u ulici mira `iveo je Mrav koga su zvali dobrodu{ko. on je @eleo da pomogne cvr~ku koji se zvao veselo srce. Napi{i sastav o svom drugu ili drugarici. Na str. 159 nalaze se pravila za dobro pisawe. Bilo bi korisno da ih koristi{. Neka ti u pisawu pomognu i pitawa sa ove strane.

[ta zna~i imati dobro srce?

Moj drug (drugarica)

Kako izgleda tvoj drug (drugarica): napi{i koliko je visok(a), koje boje su mu (joj) o~i i kosa, kako se obla~i i dr. Navedi wegove (wene) lo{e i dobre osobine. Napi{i {ta ti se u wegovom (wenom) pona{awu dopada, a {ta ti se ne dopada.

Ovo su neki izrazi nastali od imenice srce. Razmisli i napi{i {ta oni zna~e. zlatno srce biti kamenog srca biti neosetqiv, nepopustqiv imati meko srce zlo srce lavqe srce ze~je srce biti tvrdog srca biti bez srca biti nekome u srcu si{lo mu srce u pete slomiti nekome srce davati nekome od srca le`ati nekome na srcu biti daleko od srca 30

31

[ta zna~i re~ samo}a? Kada ti samo}a prija? Kada ti samo}a ne prija? Razgovaraj o tome s drugom iz klupe.

Samo}a
Nikad nisam video tako malu pticu. U~inilo mi se: list. Jedan prosu{eni list koji ukoso pada s grane. Ali, kad se o{trije zagledah ptica! U stvari malo repa, malo perja i {iqasti kqun koji je, prosto, ravnote`a repu. Da nije tog izdu`enog kquna, ptica bi bila nestabilna. Uzalud bi se do~ekivala na male no`ice. Pretegnuo bi rep. Boja? Kao prosu{eno li{}e. Malena. Skoro nevidqiva ptica. Glas kao kad se u vreli zejtin stavi u{tipak cvrkne. Nisam ni slutio da me poznaje. Ne boji se. Svakog dana ~eka u ogradskoj `ivici. ^eka da istresem mrve koje ostaju posle ru~ka. Uveren sam: u po~etku se pla{ila. I ko zna koliko je to trajalo. A sada? Ne boji se mog pokreta. Kad sa obe ruke iznosim trpezarijski ~ar{av. I tresem mrve. Prou~ila je, dakle, svaki moj pokret. Ona poleti. Let je kratak. Nizak. Ni dva metra visine. Sle}e sa `ivice. Sa najni`ih gran~ica. Dole}e iz prizemqa. I kquca mrve. Koliko li se dugo prikradala? Proveravala? Koliko li je dugo trebalo da se uveri da }e kroz prozor kad se otvori leteti samo mrve? 32

Danas sam je prvi put ugledao. Zaista, ne boji se! Crno oko. Kao ~iodica. Kao glavica ~iode. I malo sivog perja. I u tom perju malo rujevine. Na jednoj strani rep, na drugoj kqun. Zbog klackalice i ravnote`e. Siva ptica. I u tom vrtkawu, u~ini se: prosine malo rujnog perja. Malo rujevine na prsima. Sad i ja wu poznajem. Stojim kraj prozora. Gledamo se. Ptica se klati. Klati. Nakqucala se mrvica. Propr{orila perjem. Proteglila jedno krilce, proteglila drugo krilce. Skakutala. U grmi}, pa u `ivicu, pa natrag, u tri poleta i tri skoka, pod prozor. Upoznali smo se. Dobro. Vaqalo bi da proslavimo poznanstvo. Okre}em se i prilazim stolu. Uzimam suv kola~ koji stoji na okruglom poslu`avniku. Vanilica. To je vanilica sa orasima. Izabrao sam vanilicu. Nisam uzeo {tanglicu sa ledom. Sa belim, kao led, {e}ernim prelivom. Izabrao sam suv kola~ bez fila. Jer ima vanilica filovanih pekmezom. U stvari, dve vanilice, jedna na drugoj, spojene su premazom od pekmeza. Pekmez od kajsija je zlatast. Pekmez od {qiva je crno`ut. Uzimam, dakle, vanilicu. Mrvim je u {aci. Prilazim prozoru. I laganim pokretom ruke raspr{ujem obla~i} mrvica koji miri{e na vanilu. Ptica se nije ni pome-

cvrknuti, `ivica, ~ioda, vrtkawe, prosinuti, rujevina, rujan, propr{oriti, {tanglica, zlatast, poletnuti, vaistinu, vrzina, `buwi~wak, bokvica, vodopija, uobra`ewe

rila. Toliko je poverqiva. Pitoma. A ja o tome nisam imao pojma! Ptica nije ni poletnula. Dozvolila je da je po{e}erim mrvicama slatkog kola~a. Da, sad i ptica miri{e na vanilu. Ne znam kako se zove ptica pri~am sa planincem, ~ovekom koji `ivi u planini i poznaje ptice. Grmu{a! @ivi u grmu. Nisko pole}e. Ne}e u visinu. Ne, nije grmu{a osmehnu se planinac. Znam dobro tu pticu. Zove se cari}! Cari}! Siguran si da je to ptica cari}? Siguran? Pita{. To ti je kao {to tebe gledam. U planini nema mawe ptice od cari}a. Car nije. A cari}, vaistinu, jeste. Carstvo mu je veliko kao bagremov hlad. Ogra|eno je vrzinom. Na wemu `bun leskova pru}a. U tom prostoru raste `buwi~wak bokvice, dva stru~ka plave vodopije. Vetar naveje lawsko li{}e. To je cari}evo carstvo. Ponekad, dugo u no}, stojim pored osvetqenog prozora. Napoqu mrak. Ali svetlost koja pada sa prozora obasjava kuti} `ive ograde u kojoj `ivi ptica. Svetlost prodire kroz zavese i pada kao mre`a na ogradicu i `buwe. Ne mogu da vidim pticu. Ali otud, iz `ivice, ose}am da me neko gleda. Ili je to uobra`ewe. Ili, stvarno, mala ptica, potpuno sama, opomiwe kako ni ja vi{e nisam osamqen, kao {to ni ona nije sama kad sam ja tu, kraj prozora, pored we. Branko V. Radi~evi} 33

Prona|i u pri~i i razli~itim bojama podvuci re~enice kojima se opisuju: izgled ptice glas ptice pokreti ptice cari}evo carstvo Napi{i kako zami{qa{ pticu iz pri~e.

Po ~emu se vidi da pisac i ptica vi{e nisu usamqeni?

Pro~itaj ovu vest objavqenu u {kolskim novinama:

Novi frizerski salon

Beograd, 11. novembar Zbog velikog interesovawa pokazanog za novogodi{we frizure, maske za maskenbal i sli~no, u~enica III razreda Vawa ]iri} otvorila je u svom stanu frizerski salon. U wemu }e zainteresovani mo}i da se isfriziraju po povoqnoj ceni i da kupe maske za predstoje}e praznike. U otvarawu salona pomogle su joj drugarice iz odeqewa, a prva mu{terija bila je wena sestra od tetke, koja je po`elela da na novogodi{woj sve~anosti izgleda kao Pipi Duga ^arapa. Q. Popovi} Odgovori na slede}a pitawa u vezi sa objavqenom ve{}u. Kako glasi naslov vesti? [ta se dogodilo? Ko su u~esnici doga|aja?

Pro~itaj jo{ jednom posledwe pasuse iz ove pri~e koji opisuju no}. Koja ose}awa u tebi izaziva ta slika?

Podeli pri~u na tri dela i svakom delu daj naslov. 1. 2. 3.

foto: N. Markovi}

Rod i broj imenica

Imenice mogu biti mu{kog, `enskog i sredweg roda: ma~ak, ma~ka, ma~e. Mogu da budu u jednini i u mno`ini: ma~ka ma~ke.

Kada se to dogodilo? Gde se dogodilo?

U tabelu rasporedi slede}e imenice po rodu i broju: mrve, oko, cari}, pera, grana, kola~i.
mu{ki rod jednina mno`ina `enski rod sredwi rod

Zbog ~ega se dogodilo? Ko je autor fotografije? Po ~emu fotografija odgovara vesti? Ko je autor ove vesti? 35

34

[ta je vodenica? Kako ona izgleda? Pro~itaj pesmu Svitac p{eni~ar i vodeni~ar Dobrice Eri}a sa strane 40. Ko su bili hajduci? Ako ne zna{, prona|i zna~ewe ovih re~i na kraju kwige.

Ma~ak oti{ao u hajduke

Bruji veselo vodeni~ki to~ak, glas mu putuje sun~anim poqima i gubi se u staroj bukovoj {umi, punoj ti{ine i vla`nih sjenki. U vodenici drijema mlinar Tri{a, star i dobro}udan ~i~ica. Pokraj wega sjedi wegov debeli ma~ak, i on tako|e drijema. DjedaTri{o javi se ma~ak pospan i lijen djedaTri{o, ~uje{, ulovi mi jednog mi{a. Mi{a! Kakvog mi{a, ro|eni? za~udi se djeda. Nikad nisam lovio mi{eve. A, hvala bogu, ima ih dosta u na{oj vodenici, jo{ }e ti brkove odgristi kako uvijek spava{... Ne}u, lovi sam! Onda mi ispeci poga~u. Ne}u ni to. Ne}e{! Onda, brate, idem ja u hajduke. Ovako se vi{e ne da `ivjeti. Mrzi me da za mi{evima jurim. A hajduci, ~ujem, samo dembeli{u u {umskoj hladovini. Hm! Ne bih rekao. Hajduk mora biti spreman sti}i i ute}i, a ti? ... Uostalom, mo`da }e te hajduci opametiti, pa }e{ biti vredniji. I ba{ ne}e{ da mi pe~e{ poga~u? Ne}u; ko bi qen~inu uvijek hranio. Idi pa lovi. Dobro, djedaTri{o, onda zbogom. Pra{taj so i hqeb koji zajedno pojedosmo, ja odoh u goru zelenu. I nemoj mnogo da tuguje{ za mnom. Ode ma~ak na vrata, a starac ostav{i sam po~e{a se po bra{wavoj kosi i obori glavu. 36 A ma~ak pre|e uskim brvnom preko potoka, provu~e se kroz {u{tav zreo kukuruz i zaputi se u pust sumra~ni bukvik. Pazi, otkud ovaj hajduk? za~udi se jedan kos i `urno odlijete ispod tiha zelena svoda. Ohoho, ve} se na prvom koraku vidi ko je pravi hajduk obradova se ma~ak i oholo podi`e brk. Idem da potra`im kakvu hajdu~ku dru`inu, mo`da im je potreban haramba{a. U golu kamewaru, punom jazbina, ma~ak nabasa na debela prugasta jazavca. Qe{kario je jazo pred ulazom u svoju jamu, sun~ao se i po svoj prilici smi{qao nekakav lopovluk. Dobar dan, {areni {umski stanovni~e, ne zna{ li mo`da gdje se ovdje nalaze hajduci? Stupio bih u wihovu slu`bu. Hajduci? Pa gdje }e biti hajduci, ako ne ovdje uskliknu veseli jazo. Ba{ si do{ao na pravo mjesto. Mi jazavci najve}i smo hajduci pod nebeskom kapom. Grde nas qudi na dva dana hoda uokolo, zovu nas i razbojnicima, {teto~inama i lopovima. Kako vidi{, mi smo ti vrlo znamenit i ~uven narod. ^uveniji smo od mudre lisice, a i medvjedu smo slavu pomra~ili. Gle, gle, od srca se radujem. Vaqda }ete i mene primiti u svoje juna~ko dru{tvo? Ta kako i ne bismo tako brkata hajduka. Nego, ovaj, kako da ka`em, da ti nisi kakav ro|ak psima? Psima? [ta govori{! Nema qu}ih

neprijateqa nego {to smo mi i psi. Dobro, onda }e{ ve~eras s nama u kukuruz. Vidje}emo koliko vrijedi{. Ubrzo sunce utonu za visoku planinsku kosu, kroz li{}e za{ume hladan vjetri} i modar sumrak u|e u {umu. Ma~ak se sjeti djedaTri{e i do|e mu tu`no: Eh, sada moj djeda sjedi sam na pragu vodenice, a mene tamo nema. Kad se prva sova di`e i ne~ujno poletje ispod grana, jazavci krenu{e u kra|u. Ma~ak se sjeti kako bi sad divno bilo spavati uz huk vodeni~kog to~ka, bi mu `ao {to nije poslu{ao djedu i tu`an po|e s wima. Kad izi|o{e iz {ume, ugleda{e na jednom kraju wive nalo`enu vatru. To je gazda wive lo`io da upla{i {teto~ine. Najstariji jazavac prima~e se ma~ku i sa strahom upita: Boji{ li se ti onog crvenog sun~eva ro|aka {to jede suve grane tamo u }o{ku wive?

Koga? za~udi se ma~ak. Aha, to ti misli{ na vatru. Pa to je moj najboqi drug za hladnu no}. Tvoj drug! prestra{i se jazavac. A, zato li se tebi o~i sijaju u mraku... E, onda ti prvi idi u kukuruz, mi }emo za tobom. Ali tek {to za|o{e u wivu i po~e{e da {u{te lome}i suve stabqike, psi od vatre nadado{e stra{an lave` i jurnu{e put kradqivaca. Gazda se prenu iz polusna, zgrabi pu{ku i opali u no}. Prestra{eni jazavci jurnu{e put {ume, a ma~ak se od straha pomete i dade se u bijeg prema potoku. Za wim se nadade krupna ~upava psina bijesno lome}i kukuruz. Bje`e}i pred wim kao slijep, ma~ak jedva pogodi preko brvna na potoku, dotr~a do vodenice i zagrebe uz brvna pod krov. Jao, jao, otvaraj, dragi djedaTri{o! Ko je to? ~u se iznutra star~ev glas. Ja, tvoj ma~ak. 37

 Ne primam hajduke. Idi pa tra`i drugog jataka. Otvaraj, premili djeda, pusti me samo unutra, nikad mi vi{e hajdu~ija ne}e pasti na um. Provrijedni}u se, polovi}u sve mi{eve... Jao, evo, psa. Otvori, slatki ~i~ice!

Odobrovoqen, ~i~a Tri{a otvori vrata, otjera psa i pusti ma~ka unutra. I ma~ak je zaista odr`ao svoju rije~. Pitajte samo mi{eve koji `ive u okolini ~i~aTri{ine vodenice. Pitajte, ako ima jo{ kojeg u `ivotu. Branko ]opi}

Kako je deda Tri{a postupao prema ma~ku?

Objasni zna~ewe re~enica: Najve}i smo hajduci pod nebeskom kapom.

Podvuci one delove teksta iz kojih mo`e{ da zakqu~i{ da ma~ak voli deda Tri{u. Objasni za{to je deda Tri{a pustio ma~ka da se vrati u vodenicu. [ta misli{ o tom postupku deda Tri{e? Da li se sla`e{ s wim?

Grde nas qudi na dva dana hoda uokolo.

hajduk, vodenica, dembelisati, biti spreman sti}i i ute}i, ute}i, pra{taj, brvno, bukvik, svod, haramba{a, pomesti se, zagrepsti, jatak

Podeli ovu pri~u na 4 dela: 1. U vodenici 2. S jazavcima 3. U kra|i 4. Povratak Prepri~aj ukratko svaki deo prema datim naslovima. Navedi sve likove iz pri~e.

[ta je ma~ak nameravao da uradi?

Medvedu smo slavu pomra~ili.

Kakva su wegova shvatawa?

Prona|i lepe opise u pri~i i podvuci ih: opis vodenice, ma~kov put do {ume, opis jazavca ispred jame, zalazak sunca u {umi, opis no}i. Ispri~aj kako zami{qa{ slike iz ovih opisa. Napi{i pravilno re~enicu: su ma~ak prijateqi deda bili Tri{a i

Podelite ovu pri~u po ulogama: deda Tri{a, ma~ak, jazavac, pisac. Ve`bajte izra`ajno ~itawe. Doma}i zadatak Smisli i napi{i jo{ jedan doga|aj iz `ivota deda Tri{e i wegovog ma~ka. Re{i rebus.

[ta misli{ o ma~ku? Koje su osobine ma~ka? Obrazlo`i. [ta misli{ o deda Tri{i?

38

39

Da li si nekada video svica? Kako on izgleda? Zna{ li {ta je to vodenica? Ko je vodeni~ar? Svoje znawe proveri u re~niku na kraju ~itanke.

Svitac p{eni~ar i vodeni~ar

U krilu jedne poto~are ve} tri nedeqe `ivotare Jedan mlad svitac p{eni~ar i jedan stari vodeni~ar. Pre toga je svitac lutao svetlucaju}i po p{enici A vodeni~ar bra{no gutao i ~amovao u vodenici. Jedne ve~eri, tihe i proste kad im ve} be{e samo}e dosta Starac pozva svica u goste svitac zavole starca i osta. Zapali svitac `i`ak u du{i brkatog starca, biv{e delije I od tada mu `rvaw pevu{i mnogo lep{e i veselije. Udan starac xakove nosi prosipa bra{no i kupi zrnca Svitac mu drema u sne`noj kosi i slu{a pesmu wegovog srca. U suton stari mlinar ve~era a svitac mu nad sofrom sjaji 40
svitac, p{eni~ar, poto~ara, `ivotariti, ~amovati, prost, `i`ak, delija, `rvaw, udan, sofra, popac, }ilim, iva

Podvuci stihove koji opisuju usamqenost svica i vodeni~ara. Podvuci stihove koji najboqe pokazuju koliko se svitac i vodeni~ar vole. Objasni {ta zna~e stihovi: Zapali svitac `i`ak u du{i brkatog starca, biv{e delije.

Objasni za{to su vodeni~aru tvrdi zalogaji sla|i od meda i {e}era. Pa su mu tvrdi zalogaji sla|i od meda i {e}era. Potom, kad popac dune u frulu starac prilegne na }ilim trave A svitac mu zapali lulu i svetluca mu oko glave. Tako `ive u senci ive na koju sle}u jata bezbrojna Svitac p{eni~ar i vodeni~ar dva prijateqa, nerazdvojna. Dobrica Eri} [ta su za tebe nerazdvojni prijateqi? Zamisli i opi{i slede}e dve slike iz pesme: Potom, kad popac dune u frulu starac prilegne na }ilim trave A svitac mu zapali lulu i svetluca mu oko glave. Kakve misli i ose}awa u tebi izaziva ova pesma? Kakva je vodenica iz pesme? A kako zami{qa{ vodeni~ara?

41

Marko Kraqevi} je veliki junak, za{titnik slabih i branilac pravde. O wemu su ispevane mnoge pesme i napisane pri~e. Da li zna{ neku od wih? Razgovaraj o tome sa drugom iz klupe.

Marko Kraqevi} i beg Kostadin

Kowe ja{u do dva pobratima, beg Kostadin i Kraqevi} Marko; beg Kostadin besedio Marku: Pobratime, Kraqevi}u Marko, da ti meni o jeseni do|e{, o jeseni, o Dmitrovu danku, a o mome krsnome imenu, pa da vidi{ ~asti i po{tewa, a i lepa, brate, do~ekawa i gospodske |akonije redom. Al besedi Kraqevi}u Marko: Ne hvali se, be`e, do~ekawem! Kad ja tra`ih brata Andrija{a, ja se desih u dvoru tvojemu o jeseni, o Dmitrovu danku, a o tvome krsnome imenu, video sam tvoje do~ekawe, i videh ti do tri ne~ove{tva. Al besedi be`e Kostadine: Pobratime, Kraqevi}u Marko, ta kakva mi ne~ove{tva ka`e{? Veli wemu Kraqevi}u Marko: Prvo ti je, brate, ne~ove{tvo: do|o{e ti do dve sirotice da j nahrani{ hleba bijeloga i napoji{ vina crvenoga; a ti veli{ dvema sirotama: Id odatle, jedan qudski gade! Ne gadte mi pred gospodom vina! A meni je `ao, be`e, bilo, `ao bilo dveju sirotica, pa ja uzeh do dve sirotice, odvedoh ih dole na ~ar{iju, 42

pa su svoju haznu izgubili, i na wima stari skerlet be{e, one me}e{ u dowu trpezu; a koji su novi gospodari i odskora haznu zametnuli i na wima novi skerlet be{e, one me}e{ u gorwu trpezu, pred wih nosi{ vino i rakiju Ozna~i u pesmi prvo, drugo i tre}e ne~ove{tvo bega Kostadina. Za{to je beg Kostadin siroticama prvi put rekao: Id odatle, jedan qudski gade! Ne gad te mi pred gospodom vina!

i gospodsku |akoniju redom. Tre}e ti je, be`e, ne~ove{tvo: ti imade{ i oca i majku, nijednoga u astala nema da ti piju prvu ~a{u vina. Narodna epska pesma
krsno ime, do~ekawe, ne~ove{tvo, pokrojiti, skerlet, hazna, astal

Epske ili juna~ke pesme govore o va`nim doga|ajima i junacima.

Kako se odnosio prema roditeqima?

nahranih ih hleba bijeloga i napojih vina crvenoga, pa pokrojih na wih ~isti skerlet, ~isti skerlet i zelenu svilu, pa ih onda poslah dvoru tvome, a ja, be`e, gledam iz prikrajka kako }e{ ih onda do~ekati; a ti uze jedno siro~adi, uze wega za lijevu ruku, drugo uze za desnicu ruku, odnese ih u dvore za stole: Jedte, pijte, gospodski sinovi! Drugo ti je be`e, ne~ove{tvo: {to su bili stari gospodari,

Za{to je beg Kostadin drugi put siroticama rekao: Jed te, pijte, gospodski sinovi!

Napi{i koje osobine Marka Kraqevi}a dolaze do izra`aja u ovoj pesmi.

Kako se beg Kostadin odnosio prema gospodi za trpezom?

Koje sve osobine i postupke u `ivotu smatra{ ~ove~nim? 43

Razmisli zbog ~ega je va`no imati prijateqa.

Svitac tra`i prijateqe

Jedne letwe ve~eri izlete svitac iz trave, podi`e svoj plavi~asti fewer i po~e da leti tamo-amo. [ta li to tra`i? Prijateqa on tra`i! Jer, svi imaju ponekog, imaju mnogo prijateqa, a on ni jednog jedinog. A kakva je sre}a imati prijateqa i igrati se s wim. Tako je po`eleo da i on ima jednog prijateqa i po|e da ga potra`i. Leteo je, tako, leteo kad ~u u travi neko {u{tawe. Izdi`e fewer da pogleda {ta je i spazi skakavca kako uzbu|eno `uri nekud. Skakav~i}u, skakav~i}u, pozva ga svitac. [ta ho}e{?, odazva se ovaj. @eli{ li da mi postane{ prijateq? @elim. E pa, onda, hajde da se igramo, obradova se svitac. Dobro, saglasi se skakavac, ali malo kasnije, moram sada da potra`im svog brati}a. Vrlo je nesta{an. Negde se izgubio, a ve} je mrak. Jo{ se nije vratio ku}i, pa je majka vrlo zabrinuta. Poslala me je da ga prona|em. A ti si ba{ stigao u pravi ~as. Hajde, osvetli mi put i pomozi da ga na|em. E, ne mogu da ti svetlim, odgovori svitac, moram da idem da tra`im prijateqa. Di`u}i svoj plavi~asti fewer~i} svitac odlete daqe. Opet je leteo tako okolo kad ~u u travi neki {um. Podi`e fewer~i} da vidi {ta je to, kad ugleda jednog mrava koji je grabio napred, nose}i veliki tovar. Hej, ti!, pozva ga svitac. Mrav se odazva. Ho}e{ li da mi bude{ prijateq? Ho}u, odgovori mrav. Onda po|i sa mnom da se igramo. 44

Dobro, saglasi se mrav, samo pri~ekaj da odnesem ku}i ovaj tovar. Ba{ si dobrodo{ao, jer sam zalutao. Hajde, pomozi mi da na|em put. Ali svitac re~e: Ne mogu da ti pomognem, jer moram da tra`im prijateqa. Sa tim re~ima izdi`e svoj fewer~i} i ode. Jedne letwe ve~eri svitac je opet leteo tamo-amo sa svojim uzdignutim, plavi~astim fewer~i}em. [ta li to on opet tra`i? Jo{ tra`i prijateqa. Pa zar ga ve} nije na{ao? Nije. Draga deco, vi svi znate kako se mo`e ste}i prijateq; nau~ite i svica, jer on stalno leti unaokolo tra`e}i ga. Kako je samo umoran! Sun Ju \in Za {ta je skakavac molio svica?

Vreme radwe ove pri~e je:

Mesto radwe ove pri~e je:

Posavetuj svica! Reci mu kako da na|e prijateqa. Prona|i u pri~i i podvuci one re~enice koje svitac nije trebalo da ka`e. Glavni lik ove pri~e je: [ta ka`e{ kad `eli{ da s sprijateqi{ sa nekim? Doma}i zadatak Prepri~aj ukratko ovu pri~u po slede}em planu: 1. Svitac polazi da tra`i prijateqa 2. Susret sa skakavcem 3. Susret s mravom 4. Svitac i daqe tra`i prijateqa. 45

Ostali likovi u ovoj pri~i su:

SETI SE {ta smo nau~ili...

46

3. LEPA RE^ GVOZDENA VRATA OTVARA

^ITAMO pri~e i pesme o tome {ta se sve mo`e posti}i lepim re~ima U^IMO I VE@BAMO re~i koje imaju razli~ite oblike, a isto ili sli~no zna~ewe re~i koje imaju isti oblik, a razli~ito zna~ewe zna~ewe glagola (radwa, stawe, zbivawe) zapovedne re~enice glagolska lica pro{lo, sada{we i budu}e vreme TVOJ ZADATAK ]E BITI da napi{e{ pri~u da re{i{ glagolske ukr{tenice da ilustruje{ jednu pesmu da napi{e{ vest da sa drugovima dramatizuje{ i odglumi{ pri~u da napi{e{ ~estitku da napi{e{ bajku

47

[ta zna~i re~ po{tovawe? [ta je nepo{tovawe? Seti se nekog doga|aja prilikom kojeg si shvatio da neko nekoga ne po{tuje.

Re~i koje imaju razli~ite oblike a isto ili sli~no zna~ewe

Po dva imena
VIKA ili DREKA ]EBE ili DEKA SESTRA ili SEKA MRQA ili FLEKA SVESKA ili TEKA VEWA ili KLEKA ZE^I] ili ZEKA SMR^A ili SMREKA DEDA ili DEKA ODJEK ili JEKA Du{an Radovi} Re~i mogu da imaju razli~ite oblike a isto ili sli~no zna~ewe. Na primer: tama/mrak, u~enik/|ak, hrabar/smeo, radostan/veseo.

Tra`im po{tovawe
Tra`im puno po{tovawe Za gra|ane rastom mawe Nek odrasli dobro ~uju Odsad da me svi po{tuju Vi{e niko ni u {ali Da me nije zvao mali Odrasli su vaqda vlast [to imaju ve}i rast Nek ozbiqno shvate mene I nek po~nu da me cene Vi{e niko ni u {ali Da me nije zvao mali Tra`im puno po{tovawe Za gra|ane rastom mawe Mu}nuo sam i ja glavom Ravnopravnost tra`im s pravom Vi{e niko ni u {ali Da me nije zvao mali Vladimir Andri}

po{tovawe, vlast, ceniti, ravnopravnost

Me|u navedenim re~ima (u `utom okviru) prona|i i upi{i one re~i sa istim ili sli~nim zna~ewem koje najvi{e odgovaraju slede}im re~ima: Koja bi pravila za boqe odnose predlo`io odraslima i deci? 1. 2. povetarac zgodan oluja qubiti kikotati se izmi{qotina krasan vihor brod osmehivati se neistina divan obo`avati sme{kati se lep la|a vetar voleti smejati se la` Smisli re~i razli~itog oblika koje imaju isto ili sli~no zna~ewe sa slede}im re~ima: brdo ku}a trapav hodati gledati plakati pri~ati ta{na 49

Zbog ~ega je de~ak iz ove pesme nezadovoqan?

[ta sve de~ak tra`i od odraslih? Prona|i i podvuci stihove u kojima se o tome govori i objasni ih.

Ispravi nepravilno napisana velika i mala slova u re~enici: Devoj~ica jana iz novog Sada {aqe pismo drugarici ani u Selo brze}e na kopaoniku.

48

Kad pomisli{ na zimu, koje re~i ti padnu na pamet? Razmeni mi{qewe s drugom iz klupe.

Re~i istog oblika a razli~itog zna~ewa

Dve re~i mogu da imaj isti oblik, a da zna~e razli~ito.

Zima
Sva je priroda obukla belo: pitome doline i gordi breg; i jedna grlica mala u svom gnezdu zadrhtala. Pao je prvi sneg. I divqe zveri pognute glave polaze u svoj spremqeni zbeg, a zemqa umorno drema. Nigde sada `ivota nema, jer pade prvi sneg. [umica, {to se dizala gordo i nebo htela dosti}i pre spu{tenih stoji sada glava; a sneg, k zastor zaborava pao je preko we. Glasovi zvona daleko bruje i odjek tiho odbija breg. I kao nebeske tice, krupne, svilene pahuqice padaju. Veje sneg. Du{an Vasiqev
zbeg,zastor, brujati

Na primer: Moja drugarica se zove Kosa, a kosa joj je plava. Deda je nao{trio kosu i iza{ao na planinsku kosu. Kad pro~ita{ re~enice, shvati}e{ {ta sve mo`e da zna~i kosa. Ispi{i na linijama zna~ewa imenica kosa. Kosa `ensko ime; kosa _____________________________________________________________ kosa _____________________________________

kosa _______________________________________

Prona|i u re~niku i objasni razli~ita zna~ewa imenica: grad _____________________________________ grad _______________________________________

luk ________________________________________ luk _______________________________________ Po{to zna{ da se grlice krajem leta sele na jug, {ta misli{ da se dogodilo s grlicom iz pesme?

Prona|i u pesmi i ispi{i lepe re~i kojima pesnik slika: 1. prirodu 2. grlicu 3. divqe zveri 4. {umicu 5. glasove zvona 6. pahuqice Ispri~aj kako zami{qa{ te slike. 50

Glagoli
Napoqu veje, a ja sedim u sobi i ~itam. Glagol veje ozna~ava zbivawe u prirodi. Glagol sedim ozna~ava stawe. Glagol ~itam ozna~ava radwu. Glagoli su re~i koje kazuju radwu, stawe i zbivawe. Pogledaj sliku i dopuni re~enice glagolima koji ozna~avaju radwu, stawe i zbivawe. radwa De~ak _______________ . Ptica _______________. Ma~ka ______________. Devoj~ica ___________. 51 stawe Pas _______________. Ki{obran _________. zbivawe Celoga dana ki{i i duva.

Doma}i zadatak Napi{i pri~u u kojoj }e{ koristiti re~i: vrabac, grana, mrvice hleba, sneg, ma~ka.

Zna{ li kako se kuva ~orba? Razmeni mi{qewe s drugom iz klupe.

Klin-~orba
U{ao neki putnik u jednu ku}u i tamo zatekao babu. On je zamoli: Bako, molim te, ima{ li mi {ta za jelo? Nemam ni{ta obrecnu se baba. A ti mi daj lonac, jedan ve}i klin i malo vode, da napravim klin-~orbu. Baba, `ele}i da vidi kako se od klina pravi ~orba, brzo mu sve donese. Putnik metne klin u lonac, naspe vode i sve stavi na vatru. Kad se voda ugrejala, on zai{te od babe malo soli. Baba mu donese i on posoli ~orbu. Kad voda provre, on zai{te malo bra{na. Baba mu i to dade, samo da vidi od ~uda kakva }e to biti klin-~orba. On bra{no stavi u vodu i zamuti, pa zai{te i jedno jaje. Kad je i wega razbio u ~orbu, zai{te malo masti da je pomasti. Zatim skine ~orbu sa vatre, klin izvadi i baci, a ~orbu pojede. Narodna pri~a
obrecnuti se, klin, zaiskati

Svrstaj glagole prema tome {ta ozna~avaju: svanuti, raditi, spavati, venuti, pevati, pisati, disati, grmeti, sevati. radwa: __________, _____________, ___________. stawe: __________, ____________, ____________. zbivawe: _______, _____________, ___________. Odglumite ovu pri~u u odeqewu, ali tek {to je dopunite. Na primer: putnik je jo{ ne{to tra`io od babe..., baba je imala unuka itd. Odredi koje su vrste slede}e re~enice. Ima{ li {ta za jelo? Ja nemam ni{ta.

Na osnovu pri~e napi{i recept za klin-~orbu.

Doma}i zadatak Opi{i neki svoj do`ivqaj u kojem si se pokazao snala`qivim.

Donesi klin i malo vode! Ba{ ti je dobra ~orba!

Napi{i upitne re~enice za slede}e odgovore. Za{to je putnik od babe tra`io klin? Za{to je baba donosila putniku sve {to je tra`io za ~orbu? Koje osobine ima baba u pri~i? Iz kojih wenih postupaka se to vidi? Koje osobine ima putnik iz pri~e? Iz kojih wegovih postupaka to zakqu~uje{? Nemam. Imam samo jednu. U devet sati. Posmatraj ovu sliku i o woj napi{i po jednu od sve ~etiri vrste re~enica.

52

53

Kako se ose}a{ kada je prema tebi neko dobar? Kako se tada pona{a{? Kako se ose}a{ i kako se pona{a{ kada te neko napada?

Vetar i Sunce
Jednom su se Sunce i svirepi Severac prepirali oko toga ko je od wih ja~i. Dugo su se tako prepirali i najzad odlu~ili da isprobaju svoju snagu na putniku koji je u to vreme jahao velikim drumom. Pazi rekao je Severac kad se sru~im na wega, odmah }u mu skinuti ogrta~! ^im je to izgovorio, odmah po~e duvati iz sve snage. Ali, {to je vi{e duvao Severac, to se putnik ja~e uvijao u svoj ogrta~: on je prokliwao nevreme, ali je ipak jahao sve daqe i daqe. Severac se qutio, besneo, bacao na jadnog putnika i sneg i ki{u. Prokliwu}i Severac, putnik je obukao svoj ogrta~ i ~vr{}e zategnuo pojas. Onda se i sam Severac uverio da ne mo`e skinuti ogrta~ sa putnika. Sunce, videv{i nemo} svog protivnika, nasme{ilo se, izvirilo iza oblaka, ogrejalo i osu{ilo zemqu i jadnog polusmrznutog putnika. Osetiv{i toplotu Sun~evih zrakova, putnik je sam skinuo svoj ogrta~, umotao ga i privezao za sedlo. Vidi{ reklo je onda Sunce svirepom Severcu: Milo{}u i dobrotom mo`e se mnogo vi{e uraditi nego qutwom. Narodna pripovetka
svirep, severac, sru~iti se, milost

Za{to je Sunce pobedilo?

Zamisli da ti je putnik ispri~ao {ta mu se dogodilo. Napi{i wegovu pri~u u tri re~enice.

Podvuci u pri~i re~enicu za koju misli{ da je poruka ovog teksta i objasni je.

Rasporedi slede}e glagole u ukr{tenice na glagole radwe, stawa i zbivawa.

Z R A D W A
seva kuva sadi drema grmi sklawa igra veje stoji ose}a sawa ~ita

S T A W E
spava mrzne svawiva svi}e

B I V A W E

Kako je vetar isprobao svoju snagu na putniku?

Oko ~ega su se prepirali Sunce i vetar?

[ta je Sunce uradilo za putnika? Kako se putnik tada pona{ao? 54

55

Sveti Sava je bio veliki srpski prosvetiteq. @iveo je pre osam vekova. Smatra se da je putovao po narodu i u~io ga dobru i napretku. [ta jo{ zna{ o Svetom Savi?

Sveti Sava poma`e ~oveku da se sna|e

Putuju}i po svetu, sveti Sava nai|e na nekog ~oveka gde stoji kraj nabujala potoka i jau~e. [to kuka{, ~ove~e? upita ga. Svetitequ, tu je bilo brvno, a sada ga nema. Ne mogu da pre|em preko. Sveti Sava mu re~e: Za pametna ~oveka postoji uvek mnogo na~ina da ide napred, a za glupaka samo jedan. Kad svetiteq ode, ~ovek pomisli kako mo`da ima drugih prelaza nizvodno ili uzvodno, a i mogao bi i sam da postavi novo brvno ili kakvo kamewe, pa da pre|e potok. Hvala, svetitequ poradova se ~ovek, pa prionu na posao. Simeon Marinkovi}
prosvetiteq, svetiteq, prionuti

Smisli i napi{i {ta bi pitao ~oveka iz ove pri~e.

Napi{i {ta bi pitao svetoga Savu.

Rasporedi slede}e re~i u zadatu tabelu: zahvalnost, izvini, `eqa, ~estitam, hvala, izviwewe, sve najboqe, molba, ~estitka, dobar dan, molim, pozdrav.
qubazne re~i
hvala

{ta izra`avamo wima?

zahvalnost

re~i kojima se izra`ava nequbaznost zameni qubaznim re~ima koje imaju isto ili sli~no zna~ewe

buqiti lupetati cerekati se bubati

Objasni za{to je ~ovek kukao.

[ta je ~ovek odlu~io da uradi po{to je

sveti Sava oti{ao?

cmizdriti blejati

Pove`i izraze i wihova zna~ewa kao {to je zapo~eto.

Podvuci u pri~i ono {to je ~oveku poru~io sveti Sava. Objasni poruku svetog Save. 1. 2. 3.
56

Smisli tri na~ina na koje bi mogao da se popne{ na neko brdo:

I}i kao bez glave. Imati glavu u torbi. Di}i ku}u na glavu. Popeti se nekome na glavu. Motati se po glavi. Biti zamazan od glave do pete. Pamet u glavu!

Napraviti veliki nered. Misliti o nekome, ne~emu. Dosaditi nekome. Biti potpuno uprqan. Biti mnogo zbuwen, smeten. Pazi {ta radi{! Biti u velikoj opasnosti.
57

[ta zna~i biti sebi~an? Kako se pona{a onaj koji je nesebi~an?

Sebi~ni xin
Svako popodne, vra}aju}i se iz {kole, deca su odlazila u xinovu ba{tu i igrala se. Bila je to velika, prekrasna ba{ta, puna meke zelene trave, iz koje je tu i tamo virio pokoji cvet, lep kao zvezda. A u prole}e bi procvetalo dvanaest breskvinih drveta i rasulo se u cveti}e sli~ne ru`i~astim biserima, i tako bi ba{ta blistala u {arenilu koje bi smenila tek jesen bogata plodovima. Pti~ice su skakutale po granama i pevale tako umilno da su deca prestajala da se igraju i zaneseno slu{ala wihov poj. Kako smo sre}ni ovde! uzvikivala su deca razdragano. Jednog dana xin se vratio. Sedam dugih godina bio je u poseti kod svog prijateqa kornvolskog xina, i kad je ispri~ao sve {to je imao, a imao je malo, jer su xinovi }utqivi, odlu~io je da se vrati u svoj zamak. Kad je stigao, video je svoju ba{tu punu dece. [ta radite vi ovde? uzviknuo je srdito, a deca, ~uv{i to, upla{i{e se i razbe`a{e. Moja ba{ta je samo moja, i ni~ija vi{e. Ne}u nikome dopustiti da se u woj igra i u`iva. Onda je podigao svuda unaokolo visok zid i stavio tablu s natpisom: Ulaz strogo zabrawen. On je zaista bio veoma sebi~an xin. Sirota de~ica nisu imala vi{e gde da se igraju. Ostao im je samo put, ali pun pra{ine i o{troga kamewa. Odmah posle {kole otr~ala bi pred visoki zid i `alosno obi58

lazila oko wega, razgovaraju}i samo o ba{ti u kojoj im sebi~ni xin nije vi{e dozvoqavao da se igraju. Kako smo sre}ni bili tamo! jadala su se deca. Onda je do{lo prole}e, priroda se probudila i okitila zemqu cve}em, a ptice su pevale. Jedino je u ba{ti sebi~nog xina jo{ vladala zima. Pticama se vi{e nije

pevalo u pustoj ba{ti, a i drve}e je zaboravilo da procveta. Samo jednom je jedan divan cvetak podigao glavu i provirio iz trave, ali kad je video tablu s natpisom, toliko se ra`alostio zbog sirote de~ice da je ponovo kliznuo u travu i nastavio da spava. Zadovoqni behu samo Sneg i Mraz i radosno su uzvikivali: Prole}e je zaboravilo ovu ba{tu i mi }emo carevati ovde cele godine. Sneg je pokrio travu, a Mraz je drve}e uvio u srebro. Onda su pozvali u dru{tvo Severni Vetar, koji je doleteo uvijen u krzno i, urlaju}i kroz ba{tu, okretao po ceo dan petlove na dimwacima. Ovo je divno mesto! uzviknuo je Severni Vetar razdragano. Bilo bi {teta da ne pozovemo i Grad u posetu. I Grad, ledenog daha, obu~en u sivo, do{ao je i tri dana neprekidno bubwao po krovu zamka, dok nije porazbijao skoro sve crepove, a onda je po~eo da juri po ba{ti {to je br`e mogao. Ne mogu da razumem za{to je Prole}e tako zakasnilo govorio je xin sede}i pored prozora i gledaju}i u svoju belu hladnu ba{tu. Ipak se nadam da }e se vreme promeniti. Ali Prole}e nikako nije dolazilo, a ni Leto. Jesen je svim ba{tama donela svoje zlatne plodove, ali u xinovu ba{tu nije svratila, niti joj poklonila i jedan jedini plod. On je suvi{e sebi~an rekla je Jesen. Tako je tamo vladala Zima, a Severni

Vetar, Grad, Mraz i Sneg kovitlali su se oko drve}a. Jednog jutra, le`e}i budan u krevetu, xin je ~uo toliko qupku i prijatnu muziku, da je pomislio: to moraju biti kraqevi svira~i, sigurno prolaze pored zamka. U stvari, to je bio mali vrap~i}, koji je pevao pored prozora. Ali pro{lo je tako mnogo vremena otkako je xin slu{ao ptice u svom vrtu, da mu je cvrkut vrap~i}a sada zvu~ao kao najlep{a muzika. Grad, koji je dotad stalno igrao iznad wegove glave odjednom prestade, a Severni Vetar prekide svoj stra{ni fijuk i umiri se. Kroz otvoreno krilo prozora ulazio je neki ugodan miris. Izgleda da je Prole}e najzad stiglo! povika xin sko~iv{i s kreveta i pogleda napoqe. [ta li je ugledao? Video je ~aroban prizor: kroz malu rupu na zidu deca su se provukla u ba{tu i sedela na granama drve}a. Na svakom drvetu koje je mogao videti kroz prozor sedelo je po jedno dete. Od radosti {to su se deca vratila, drve}e je opet procvetalo i blago wihalo granama iznad de~jih glava. Ptice su letele po ba{ti i razdragano cvrkutale, a cve}e je provirivalo kroz zelenu travu i zadovoqno se sme{ilo. Bio je to divan prizor. Samo u jednom, najdaqem kutu ba{te, Zima je jo{ vladala. Tamo je stajao jedan de~a~i}, toliko malen da nije mogao da dohvati grane drveta, i obilazio je oko wega gorko pla~u}i. Siroto drvo bilo je jo{ pokriveno Mrazom i Snegom, a Severni 59

Izdvoj (obele`i) u pri~i slede}e opise i ka`i kako ih do`ivqava{: opis rascvetale xinove ba{te opis xinove ba{te zimi ~aroban prizor koji je xin video kroz rupu na zidu. Prona|i i podvuci re~enice koje govore o tome kako su se deca ose}ala. Kako se priroda pobunila protiv xina?

xinovu nesebi~nost i dobrotu

Kako, po tvom mi{qewu, xin u istoj pri~i mo`e biti i sebi~an i nesebi~an?

Vetar je besno fijukao oko wega. Popni se, mali de~a~e reklo je drvo saviv{i svoje grane {to je moglo ni`e. Ali, de~a~i} je bio premalen. Kad je to video, srce sebi~nog xina je omek{alo i ispunilo se ne`no{}u. Kako sam bio sebi~an! uzviknuo je. Sad znam za{to Prole}e nije do{lo u moju ba{tu. Stavi}u ovog de~a~i}a na vrh drveta, sru{i}u zid i moja ba{ta posta}e mesto gde }e se deca ve~ito igrati. Uistinu, bio je vrlo tu`an zbog svoje ranije sebi~nosti. Polako se spustio niza stepenice, pa`qivo otvorio vrata i u{ao u ba{tu. Ali, ~im su ga ugledala, deca su se upla{ila i razbe`ala se, a u ba{ti je opet

zavladala Zima. Samo mali de~ak nije pobegao. Wegove su o~i bile pune suza, pa nije video kad se xin pojavio. Xin se prikrao iza wegovih le|a, uzeo ga blago u ruke i stavio na drvo. U taj mah drvo je procvetalo, pti~ice su doletele na wegove grane i zacvrkutale i mali de~ak je zagrlio xina i poqubio ga. Ostala deca, videv{i da xin vi{e nije zao, potr~ala su u ba{tu, a sa wima je do{lo i Prole}e. Ovo je odsad va{a ba{ta, de~ice re~e xin, pa uze veliku sekiru i sru{i zid. U podne, kad su se qudi vra}ali iz grada, ugledali su xina kako se igra s decom u najlep{oj ba{ti koju su ikad videli. Oskar Vajld

Objasni kada je srce sebi~nog xina omek{alo.

Navedi re~i i postupke koji pokazuju: xinovu sebi~nost

Da li se sla`e{ s mi{qewem da decu treba voleti? Obrazlo`i svoj odgovor.

sebi~an, nesebi~an, srdito, jadati se, kovitlati se, fijukati, prikrasti se, u taj mah

60

61

Kako izgleda priroda kada padne sneg? Kako se ti tada ose}a{?

Prvi sneg
U osvitku zore, kroz sumra~ak tavni, pokrivene snegom po~ivaju ravni. A studeni lahor kroz doline mirne preko pustih poqa kadikada pirne i s vihorom lakim seoca se hvata, pa zasipqe snegom i strehe i vrata. A u selu jo{te u prozorje milo no}, vedra i hladna, ne podi`e krilo. Iz daqine samo lisica se krade, pa koko{i vreba i pili}e mlade i od wenih {apa i tuna i tamo u prvome snegu trag se vidi samo... Vojislav Ili}
sumra~ak, tavan, ravan, pirnuti, streha, krasti se, tuna

Smisli i dopi{i jo{ neke re~i koje se rimuju sa zadatim re~ima: mirne, pirne hvata, vrata milo, krilo krade, mlade MOJ DNEVNIK

Izaberi dve strofe iz pesme koje ti se najvi{e svi|aju. Prepi{i ih ovde latinicom.

Zamisli da vodi{ dnevnik. Ovde zapi{i jedan svoj zimski do`ivqaj.

Zamisli da svaku strofu ove pesme treba da naslika{. Opi{i kako bi svaku pesni~ku sliku pojedina~no naslikao. Koje bi detaqe istakao? Koje bi boje upotrebio.? Daj naslov svakoj slici. 1. 2. 3. 4. 62

5. 6. Objasni {ta zna~e stihovi: Pokrivene snegom po~ivaju ravni. Popuni prazna mesta odgovaraju}im re~ima: Zima je bila Vetar je , a . pahuqe padale su kao . 63

Zamisli da treba da se brine{ o nekome ko je mla|i od tebe. [ta bi mu rekao, kako da se ~uva od raznih opasnosti?

Vrap~i}
@iveo je tako `utokquni vrabac. Zvao se Pudik. @iveo je iznad jednog prozor~eta, ispod strehe, u toplom gnezdu od ku~ine, mahovine i drugog materijala. Da leti jo{ nije probao, ali krilima je ve} mahao i stalno je izvirivao iz gnezda: hteo je {to pre da sazna kakav je ovaj beli svet i ho}e li mu se svideti. [ta je, {ta? pitala je vrabica mama. On bi stresao krilima i cvrkutao gledaju}i na zemqu: Crna je, precrna! Doleteo je otac, donosio bubice Pudiku i hvalio se: Xiv, xiv! A Pudik je gutao bubice i mislio: Na {ta li su ponosni?! Dali mi crva s no`icama, velika stvar! I sve je izvirivao iz gnezda, razgledao sve. ^edo, ~edo! sekirala se majka. Pazi, strmoglavi}e{ se. ^im, ~im? pita se Pudik. Ma kako ~im? Pa{}e{ na zemqu, ma~ka hop! I proguta te! obja{wavao je otac odlaze}i u lov. Tako je to bilo, a krila se nisu `urila da porastu. Jednom po~e da duva vetar, a Pudik pita: [ta je, {ta je to? Fiju, dunu}e vetar i baci}e te na zemqu ma~ki obja{wavala je majka. To se Pudiku ne dopada, pa }e: 64

Uvek su na nogama, ska~u, razume{? A zbog ~ega? Kad bi imali krila, oni bi nas lovili, kao {to tata i ja lovimo mu{ice... Grozota re~e Pudik grozota, glupavo! Svi moraju imati krila. Pa na zemqi je gore nego u vazduhu!... Kad ja odrastem, ve} }u udesiti da svi lete. Pudik nije verovao mami. On jo{ nije znao da oni koji mami ne veruju r|avo prolaze. Sedeo je na samoj ivici gnezda i iz sveg glasa pevao. Pevao je on, pevao, i preturio se iz gnezda. Vrabica brzo za wim, a ma~ka, ri|a, zelenih o~iju odmah se tu stvori. Upla{io se Pudik. Raskrilio se, klatio se na sivim no`icama i cvrku}e: ^ast mi je, ~ast mi je... A vrabica ga gura u stranu. Sva se nakostre{ila stra{na, hrabra. Kqun je otvorila i

ciqa ma~ki u oko. Daqe, daqe. Leti, Pudik, leti na prozor, leti... Strah podi`e sa zemqe vrap~i}a. On posko~i, zamaha krilima i jedan, dva! Evo ga na prozoru! Tada je i mama doletela bez repa, ali presre}na. Sela je kraj wega, kqucnula ga u zatiqak i ka`e mu: [ta sam ti govorila, {ta? Pa {ta }e{ ka`e Pudik. Ne mo`e{ se svemu odjednom nau~iti! A ma~ka sedi na zemqi, ~isti {ape od perja, gleda ih ri|a, zelenih o~iju i `alosno mjau~e: Meekan, tako meekan vrap~i}, kao mii{i}... Mijauu... I, ako zaboravimo da je mama ostala bez repa, sve se dobro svr{ilo... Maksim Gorki

A za{to se quqa drve}e? Neka prestane, pa }e vetar stati. Majka je poku{avala da mu objasni da to nije tako, ali on nije poverovao. Voleo je da sve obja{wava na svoj na~in. Prolazi kraj wih seqak, razmahao se rukama. Mora da mu je krila o~upala ma~ka re~e Pudik samo su mu ko{~ice ostale! Pa to je ~ovek, svi su oni bez krila! ka`e mu vrabica. A za{to? Kod wih ti je tako, oni `ive bez krila.

streha, ku~ina, strmoglaviti se, grozota, zatiqak, raskriliti se

Podvuci sva pitawa u tekstu koja je Pudik postavqao roditeqima. Drugom bojom podvuci savete koje su mu davali majka i otac. Napi{i kako je majka vrabica branila Pudika od ma~ke.

65

Glagolska lica
Za{to je mama ostala bez repa? Kakav savet bi ti dao Pudiku? Glagoli se mewaju po licima. Glagol mo`e biti u prvom, drugom i tre}em licu jednine ili mno`ine. jednina prvo lice ja pi{em drugo lice ti pi{e{ tre}e lice on, ona, ono pi{e mno`ina prvo lice mi pi{emo drugo lice vi pi{ete tre}e lice oni, one, ona pi{u

Navedi sve likove iz ove pri~e. U re~enici: Vrabac leti podvuci subjekat crvenom bojom, a predikat plavom. Objasni {ta ozna~ava subjekat, a {ta predikat. Smisli druga~iji naslov za ovu pri~u.

Glagolska vremena pro{lo, sada{we i budu}e vreme

Glagoli ozna~avaju radwu (stawe, zbivawe) koja se doga|a u trenutku govora u sada{wem vremenu radwu koja je vr{ena u pro{losti u pro{lom vremenu i radwu koja }e se dogoditi u budu}nosti u budu}em vremenu.

Koje su osobine vrap~i}a Pudika iz ove pri~e? Po ~emu to zakqu~uje{?

Koje su osobine majke vrabice? Po ~emu to zakqu~uje{?

Dramatizujte ovu pri~u i odglumite je u odeqewu. Zamisli da vrap~i} Pudik slavi prvi ro|endan. Napi{i mu ~estitku. Ne zaboravi da je adresira{. Smisli i napi{i kako se preziva i koja mu je adresa.

Pro~itaj slede}i razgovor. Kom{ija, jesi li video u parku mog sina Vladu? Da, tr~i, tr~ao je i tr~a}e za loptom. Kako to, kom{ija? Tako, lepo. Ako je jo{ tamo gde sam ga video, on tr~i za loptom. Ako je sa drugovima oti{ao da se pewe na drvo, onda je tr~ao. Sve dok ga ti ne pozove{ ku}i, on }e tr~ati za loptom. Popuni slede}u tabelu: glagolska lica JA TI ON MI VI ONI sada{we vreme tr~im tr~i }emo tr~ati ste tr~ali tr~e 67 pro{lo vreme sam tr~ao si tr~ao budu}e vreme }u tr~ati

66

mno`ina

jednina

[ta je to ~ardak? Ako ne zna{ zna~ewe ove re~i, prona|i ga u re~niku na kraju ~itanke. Kako izgleda ~ardak ni na nebu ni na zemqi?

^ardak ni na nebu ni na zemqi

Bio car, pa imao tri sina i jednu k}er, koju je ~uvao kao o~i u glavi. Kad djevojka odraste, jedno ve~e zamoli se ocu svome da joj dopusti da izi|e s bra}om malo pred dvore u {etwu; i otac joj dopusti. Ali tek {to izi|e pred dvor, u jedan mah doleti iz neba zmaj, {~epa djevojku izme|u bra}e i odnese je u oblake. Bra}a otr~e br`eboqe ocu i ka`u mu {ta je bilo, i reknu mu da bi oni rado svoju sestru potra`ili. Otac im dopusti da idu da je tra`e, i da im svakome po kowa i ostalo {to treba za put; i tako oni otidu. Po dugome putovawu nai|u na jedan ~ardak koji niti je na nebu niti na zemqi. Pomisle da ne}e u onome ~ardaku biti wihova sestra, pa se odmah stanu dogovarati kako bi se na w popeli. I poslije dugoga promi{qawa i dogovarawa dogovore se da jedan od wih svoga kowa zakoqe i od kowske ko`e da 68

skroje oputu, pa pritvrdiv{i jedan kraj od we za strijelu, da puste odozdo strijelu iz luka da se dobro za ~ardak prihvati kako bi se uz wu popeti mogli. Mla|a dva brata reknu starijemu da on svoga kowa zakoqe, ali on ne htjede. Onda najmla|i zakoqe svoga; od ko`e wegove skroji oputu, jedan kraj od we ve`e za strijelu, pak je pusti iz luka u ~ardak. Kad do|e da se pewe uz oputu, opet najstariji i sredwi ne htjednu se peti, nego se popne najmla|i. Popev{i se gore, stane i}i iz jedne sobe u drugu. I tako nai|e na jednu sobu u kojoj vide svoju sestru gdje sjedi, a zmaj joj metnuo svoju glavu u krilo i spava. Ona, kad vide brata svojeg, upla{i se i po~ne ga tiho moliti da bje`i dok se nije zmaj probudio. Ali on ne htjedne, ve} uzme buzdovan, pa razmahnu wime i udari zmaja u glavu. A zmaj

se iza sna ma{i rukom na ono mjesto gdje ga je on udario pa re~e djevojci: A, ovdje me ne{to ujede. Kad ona opet rekne, a carev ga sin jo{ jednom udari u glavu, zmaj opet re~e djevojci: Opet me ne{to ovdje ujede. Kad on tre}i put zamahne da ga udari, onda mu sestra poka`e da udari u srce, i on udari onamo. I kako ga udari, zmaj ostane na mjestu mrtav, a careva ga k}i sturi s krila, pa potr~i bratu svome te se s wime poqubi. Pa uzev{i ga za ruku, stane ga voditi kroz sve sobe. Najpre ga uvede u jednu sobu u kojoj je bio krilatast vranac za jaslima privezan s cijelim takumom od ~istoga srebra. Potom ga odvede u drugu sobu u kojoj je za jaslima stajao krilatast |ogat s takumom od suhoga zlata. Najposlije ga odvede u tre}u sobu gdje je za

jaslima bio krilatast kula{ i na wemu takum dragim kamewem oki}en. Kad pro|e te sobe, onda ga sestra odvede u jednu sobu u kojoj je djevojka jedna sjedila za zlatnim |er|efom i zlatnom `icom vezla. Iz te sobe odvede ga u drugu u kojoj je druga djevojka zlatne `ice ispredala. A najposlije uvede ga u jednu sobu u kojoj je tre}a djevojka biser nizala, a pred wom na zlatnoj tepsiji od zlata kvo~ka s pili}ima biser kqucala. Sve ovo obi{av{i i vidjev{i vrati se natrag u onu sobu gdje je mrtav zmaj le`ao, pa ga izvu~e napoqe i baci na zemqu. A bra}a, kad ga vide, umalo ih groznica ne uhvati. Potom najmla|i brat spusti najprije sestru svoju bra}i, pa onda sve tri djevojke, jednu za drugom. Spu{taju}i djevojke bra}i, svaku je namjewivao ~ija }e koja biti. A kad spusti tre}u, on wu za sebe namijeni. Bra}a wegova, zavide}i mu {to je on bio junak, te je sestru na{ao i izbavio, presijeku oputu da on ne bi mogao si}i. Onda na|u u poqu jedno ~oban~e kod ovaca, preobuku ga i mjesto brata svoga ocu povedu, a sestri svojoj i djevojkama o{tro zaprijete da nikomu ne kazuju {ta su oni u~inili. Poslije nekoga vremena dozna najmla|i brat na ~ardaku da se bra}a wegova i ono ~oban~e onijem djevojkama `ene. Onaj isti dan u koji se najstariji brat vjen~ao, on uzja{e na vranca; pa, ba{ kad su svatovi iz dvora izlazili, doleti me|u wih, te svoga brata mlado`ewu udari buzdovanom da se odmah s kowa premetnuo. Onda odleti opet u ~ardak. 69

e P i{ mo sa stav
Kad dozna da mu se sredwi brat `eni, a on u ono isto vrijeme kad su svatovi iz dvora i{li doleti na |ogatu, te i sredwega brata udari tako da se dvaput premetnuo; pa izme|u svatova opet odleti. Naposqetku doznav{i da se ~oban~e wegovom djevojkom `eni, uzja{e na kula{a i odleti u svatove. Ba{ kad su iz dvora izlazili, mlado`ewu udari buzdovanom da se triput premetnuo. A svatovi |ipe da ga uhvate, ali on ne htjedne ni bje`ati, nego se poka`e da je on najmla|i carev sin i da su ga bra}a od zavisti ostavili na onome ~ardaku u kojemu je on sestru na{ao i zmaja ubio. A to sve zasvjedo~i i sestra i one djevojke. Kad to car ~uje, on se naquti na svoja dva sina i otjera ih odmah od sebe, a wega o`eni djevojkom koju je sam izabrao i ostavi ga nakon sebe da caruje. Srpska narodna bajka Smisli i napi{i bajku u kojoj }e glavni likovi biti: krilati kow, vitez koji ima ~udotvorni ma~ i za~arana princeza, pretvorena u vranu. (Pogledaj na str. 159 uputstvo za pravilno pisawe pismenih sastava).

oputa, pritvrditi, buzdovan, sturiti, krilatast, vranac, jasle, takum, |ogat, kula{, |er|ef, premetnuti se, |ipiti

Objasni deo iz bajke za koji misli{ da je najuzbudqiviji. Prona|i i podvuci opise kowa sa ~ardaka. Kojim re~ima su opisani? Drugom bojom podvuci opise soba u kojima su bile devojke na ~ardaku. Ispri~aj kako zami{qa{ ove sobe. Nabroj likove iz bajke.

Ovo je srpska narodna bajka. Wen autor nije poznat. Nastala je u narodu i prenosila se s kolena na koleno usmenim putem, pri~awem. Autori nekih bajki su poznati pisci. Zbog toga ih zovemo autorskim bajkama. Podeli ovu bajku na 8 delova prema slede}im naslovima. Svaki deo odvoj linijom i obele`i brojem. 1. Zmaj otima devojku od bra}e. 2. Bra}a sti`u do ~ardaka. 3. Najmla|i brat se pewe na ~ardak. 4. Najmla|i brat ubija zmaja na ~ardaku. 5. Obilazak soba na ~ardaku. 6. Bra}a izdaju najmla|eg. 7. Osveta najmla|eg brata. 8. Car saznaje istinu. Prepri~aj ukratko bajku prema ovim naslovima.

Glavni lik u bajci je Wegove osobine su:

70

71

Da si pronalaza~ nau~nik i da radi{ na pronala`enju neke ~udesne naprave, {ta bi to bilo?

Vesti

Podvuci u tekstovima re~enice kojima su opisani ~udni de~ji pronalasci. Napi{i {ta ti misli{ o tim pronalascima.

Zamisli da si novinar. Smisli i napi{i vest o tome kako je neko prona{ao ne{to neobi~no ili sme{no. Neka ti slede}a pitanja pomognu u pisanju. Naslov vesti [ta se dogodilo?

NEVIDLJIVA PTICA
To{a Baj, Sremac pred{kolskog uzrasta iz Beo~ina, javlja nam da je iznad Fru{ke gore video nevidljivu pticu. Po njegovim re~ima, nevidljiva ptica je ista kao i vidljiva, s tom razlikom {to je nevidljiva.

Ko je u~esnik u doga|aju? Kada se doga|aj iz vesti desio? Gde se to dogodilo? Kako se odvijao doga|aj? Autor vesti Iseci iz novina i ovde zalepi neke zanimljive vesti.

NEVI\EN PRONALAZAK
Danica Vasi} iz Kraljeva bavi se pronalaza~kim radom. Nedavno je prona{la nevidljivi papir. Javno prikazivanje svog pronalaska izvr{ila je na ~asu matematike, kada je nastavnik tra`io doma}e zadatke. Danica je izjavila da je ona u stvari napisala doma}i zadatak, ali na nevidljivoj hartiji. Nastavnik je bio odu{evljen, me|utim, interesovali su ga detalji. Pitao je Danicu za{to se bar brojke ne vide, hartija nije ni va`na u doma}em zadatku, a Danica mu je rekla da je ona verovatno usput prona{la i nevidljivo mastilo, tako da je to samo uve}alo njenu slavu u {koli. Ljubivoje R{umovi} 72

73

SETI SE {ta smo nau~ili...

74

4.

KO SE VOLI TAJ SE PI[E

^ITAMO pri~e i pesme o qubavi U^IMO I VE@BAMO prideve (opisne i prisvojne) kwi`evne i nekwi`evne re~i narodne umotvorine (zagonetke) rod i broj prideva TVOJ ZADATAK ]E BITI da odgovori{ na pismo da napravi{ mali re~nik nekwi`evnih re~i da smisli{ zagonetke da re{i{ rebuse da od pesme napravi{ pri~u

75

[ta o~ekuje{ da pro~ita{ u qubavnoj pesmi?

Pridevi
Kapa
Ova kapa je `uta, a ja bih volela da je crvena. Ona je velika, a ja bih volela da je mala. Debela je, a ja bih da je tanka. Kapa je sestrina, a ja bih volela da je Janina, jer ja sam Jana. Odgovori na slede}a pitawa: Kakva je kapa? ____________________________ Kakva bi trebalo da bude? _______________________ ^ija je kapa? _______________________________ ^ija bi trebalo da bude?_______________________ Pridevi su re~i koje stoje uz imenicu i ozna~avaju wenu osobinu. Opisni pridevi ozna~avaju kakvo je ne{to. Smisli i upi{i na linije jo{ neke opisne i prisvojne prideve o kapi. Prisvojni pridevi ozna~avaju pripadawe, to jest ~ije je ne{to.

Qubavna pesma
Bio jednom jedan masla~ak. I bio na nebu beli obla~ak. Obla~ak gore, masla~ak dole. Glede}i se, po~e{e da se vole. Do|o{e vru}ine ne~uvene i masla~ak po~e da vene. Obla~ak pritr~a brzo u pomo}: ki{a je lila sve do u pono}. I kad god je bilo potrebe, obla~ak dava{e sve od sebe. Od blagorodne, tople ki{e masla~ak rastao sve vi{e, vi{e, i{ao sve daqe od ovog sveta, nadrastao je sva drveta, i jednoga je dana masla~ak ne`no dotakao beli obla~ak. Milovan Danojli}
glediti se, ne~uven, nadrasti

Kako su po~eli da se vole obla~ak i masla~ak?

Objasni po ~emu se vidi da se obla~ak i masla~ak vole. Doma}i zadatak Zamisli da je obla~ak dobio ovakvo kratko pismo. Cvetna livada, u prole}e Dragi moj obla~ku, Danima ve} nema ki{e. Zemqa je suva, a ja sam mnogo `edan. Sawam te kako dolazi{. Molim te, pomozi mi! Voli te tvoj masla~ak Smisli i napi{i pismo, odgovor obla~ka.

Kakva je?

(opisni pridevi) `uta,

^ija je?

(prisvojni pridevi) sestrina,

U kakvoj nevoqi je bio masla~ak?

Kwi`evne i nekwi`evne re~i

^esto se u govoru ~uju re~i koje nisu pravilne. One mogu drugima biti nerazumqive. Zato je va`no mnogo ~itati, usvajati nove re~i i na taj na~in negovati pravilan kwi`evni jezik. Gde je gre{ka Slonovi ne volu da ih noge bolu. Kad se samo setu i oni poletu da ne idu pe{ke. I tu nema gre{ke. Gde je gre{ka? Ne ka`e se volu nego vole, i ne mo`e bolu nego bole, I ne ide setu nego sete i nevaqa letu nego lete! Du{an Radovi} 77

Kako mu je pomogao obla~ak? Objasni {ta zna~i stih: Obla~ak dava{e sve od sebe.

76

Na {ta pomisli{ kada ~uje{ re~ majka? [ta tada oseti{?

Zagonetke
Crveno, maleno, cara s kowa skinulo. ( )

[ta je najve}e
Nebo je ne{to sasvim, sasvim {iroko, pa ipak mo`e da stane u svako oko, jer oko je ve}e, i jo{ ve}e, i najve}e od svega, ve}e od grada, od brega, ve}e od moga tate... U wega mo`e da stane sto miliona zvezda. U wega ptice dolete. U wega putevi svrate. U wega uplove brodovi. Dogegaju se ku}e i trgovi. U wega dojure autobusi i dotr~e svi moji drugovi. Za{to je oko u ovoj pesmi ve}e od svega? Jer oko je kao stotinu mora i jo{ jedanput toliko. Wega nikada nije prope{a~io niko, ni oplovio niko, ni obleteo niko. Jedino ako mama u moje oko do{eta, tad nema mesta za nebo, za ptice, i mora {iroka, jer mama je ve}a od neba i ve}a od celog sveta, i ve}a od oba oka. Miroslav Anti}

Mlada sam i zelena, lepa i malena; ko me takne, kune me. ( Crven jarac po ko{ari ska~e. ( Prona|i re{ewa zagonetki i upi{i ih.
(adogaj, kizej, avirpok)

Podvuci sve prideve u ovim zagonetkama. Napi{i prideve za opis Sunca i za opis lopte. Pridevi koji opisuju Sunce. Pridevi koji opisuju loptu.

Za{to je de~aku tata ve}i od brega i od grada? Smisli zagonetku za Sunce, koriste}i neke prideve koje si naveo. Smisli zagonetku za loptu. Koristi neke prideve koje si napisao.

Objasni stih u kojem de~ak za oko ka`e: U wega dotr~e svi moji drugovi.

Za{to je de~aku mama ve}a od celog sveta i ve}a od oba oka?

(Sunce) Pogledaj uputstvo za dobro recitovawe na strani 159 i ozna~i kako bi ovu pesmu trebalo izra`ajno ~itati ili recitovati. 78

(lopta)

Doma}i zadatak Prona|i u zbirci narodnih umotvorina jo{ neke zagonetke i prepi{i ih. Pore|aj ih po te`ini: 1. lake, 2. te{ke i 3. najte`e. 79

[ta misli{, kako se ose}a onaj koji je zaljubljen? Kako se on pona{a?

Rod i broj prideva

Pridevi se sla`u sa imenicom uz koju stoje i zbog toga imaju oblike za mu{ki, `enski i sredwi rod. Tako|e, kao i imenice, imaju oblike za jedninu i mno`inu.

Prva ljubav
Ima jedna neobi~na Uredna i fina Nevi|ena nikom sli~na zove se Marina Sreli smo se jutros rano U liftu a sami Na nju mislim neprestano Sve sam rek mami Saznao sam preko Sime Koliko je stara Na{ao sam njeno ime Na spisku stanara Stanuje na tre}em spratu ^esto ide dole Ima brata mamu tatu Iz iste smo {kole Deda ka`e to je ljubav Sla`em se potajno Ose}am se kao gubav Ali mi je sjajno
gubav

jednina mu{ki rod `enski rod sredwi rod UREDAN de~ak UREDNA devoj~ica UREDNO dete

mno`ina UREDNI de~aci UREDNE devoj~ice UREDNA deca

U tabelu upi{i prideve u odgovaraju}em rodu i broju koji se sla`u sa imenicama de~ak, devoj~ica i dete. jednina mu{ki rod lep vesela visok srame`qiva hrabro hrabri visoki `enski rod sredwi rod lepo mu{ki rod mno`ina `enski rod lepe vesele visoka srame`qiva sredwi rod

Dragomir \or|evi}

Prona|i i podvuci re~i koje opisuju Marinu. Kako ti zami{lja{ Marinu?

Objasni {ta zna~e stihovi: Ose}am se kao gubav Ali mi je sjajno.

Prona|i i napi{i prideve koji imaju suprotno zna~ewe: ne`an grub pametan sebi~an govorqiv srame`qiv

Smisli i napi{i {ta bi o pona{anju de~aka kazala Marina.

hrabar

Napi{i opisne i prisvojne prideve na osnovu obja{wewa: Objasni kako se pona{a zaljubljen de~ak iz pesme. Kako bi se pona{ao ti da si zaljubljen? 80 koji pripada Marku: koji ima malu du`inu: pun snage: koji nikom ne ~ini zlo: koji pripada u~iteqici: koji pripada {koli: 81

Da li zna{ kako se u fabrikama izra|uju predmeti od stakla? Ko su duva~i stakla?

Staklareva qubav
Sav zanesen, de~ak je posmatrao kako se nadimaju o~eve grudi, a bezobli~na u`arena masa, na vrhu duge staklarske cevi, pretvara u staklenu zdelu za vo}e i kola~e. Kad porastem i ja }u postati staklar! re~e mali{an jednoga dana, a otac ga, odlo`iv{i posao, zbuweno pogleda. Za staklare su potrebna jaka plu}a, a ti jedva uspeva{ da ugasi{ ro|endansku sve}u. Nije to posao za tebe, sinko! Be`i od staklarske pe}i kao od kuge dok ti nije spr`ila lice i du{u... staklar za}uta i s tugom se zagleda u de~akove modre o~i. Takve u porodici nikada niko nije imao, niti je iko bio tako providan i tanak. Idi, igraj se, dete... otac uzdahnu. I ne dolazi vi{e ovamo! Ali, de~ak nije bio u stawu da poslu{a wegov savet. Sjaj i prozirnost stakla privla~ili su ga vi{e od bilo ~ega na svetu. U blesku rose video ga je, u bojama duge, u snu. ^ak mu je i potok li~io na neko te~no staklo koje skaku}e preko kamewa i koje se negde u daqini pretvara u stakleno jezero naseqeno prozra~nim jezerskim vilama. Je li ~udo {to kradomice nastavi da odlazi u staklaru? [to zanemari i san i igru? Ali, bez obzira na to koliko se trudio, grudva na vrhu duvaqke nije se pretvarala u pehar ili zdelu. Mrtva i mutna, visila je neko vreme, zatim se otkidala i padala na tlo kao neka nakazna vo}ka. 82 Br`e od suvog li{}a niz planinsku reku, oticali su dani, meseci, godine. Ali, de~ak nije odustajao. Delimi~no zbog tvrdoglavosti, delimi~no zbog pri~a starih staklara da u ruda~i `ivi ~arobwak koji se pojavquje jednom u sto godina, onome ko ga ugleda daruju}i sposobnost da od stakla na~ini sve {to `eli: od staklenog cveta do ptice. Kad bi mi se, makar na trenutak, ukazao! sawario je mali{an i iz sve snage duvao u cev sve dok staklena masa nije po~ela da se {iri kao mehur. Ali, da od mehura napravi zdelu nije mu polazilo za rukom, i on se zare~e da vi{e ne}e odlaziti u staklaru. Pa ipak, ve} sutra tamo ode kao da ga noge same nose. Ponekad mu se ~inilo da u staklu vidi ne~ije lice kako se sme{i, ali to nije trajalo du`e od trenutka, i sme{ak se gasio kao da ga nije ni bilo. No, i pored neuspeha, de~ak je u staklaru odlazio sve ~e{}e i ostajao sve du`e. Jedne no}i on vide kako provejava krupan i vla`an sneg i zatrpava kro{we drve}a i plo~nike. Ne na~inim li no}as stakleni cvet prozra~niji od mehura sapunice, vi{e nikada ne}u kro~iti u staklaru!, promrmqa de~ak u sebi i zamo~i cev u vrelu, `itku masu. Ve} su ga grudi bolele od naprezawa, a grudva nikako da se po~ne {iriti. Tek pred zoru on vide kako se staklena masa uvija i

preobra`ava u stakleni cvet kakav nikada niko nije video. Van sebe od radosti on savi dugu svetlucavu dr{ku, napravi za wu postoqe i odlo`i cvet na policu. Zatim uze drugu grudvu i za~udi se. Kao da je od pene bilo na~iweno, staklo se po~e tawiti i pretvarati u pticu dugog repa u kome su se prelivale najne`nije i najblistavije dugine boje. Da napravim jo{ jednu pre nego {to majstori u|u u staklaru..., pomisli. Ali, kada se stakleni mehur ra{iri, on vide kako se, umesto u pticu, tmasta i bezobli~na grudva preobra`ava u devoj~icu tako prozra~nu i blistavu da su ga od sjaja wenog lica o~i bolele. Kao op~iwen stajao je neko vreme i zurio u wu. Aj, kad bi progovorila ili koraknula... uzdahnu i istovremeno se naruga samom sebi: ko je jo{ video staklo koje kora~a ili govori? Samo budala mo`e po`eleti ne{to {to ne biva... Ko to ka`e? staklena devoj~ica se zakikota, posko~i i malim hladnim prstom

dota~e de~akov obraz, pa po~e da raste. Bila je ve} skoro de~akove visine, kad mali staklar ~u korake radnika koji su dolazili na posao. E, sva{ta! progun|a de~ak. Ve} je po~elo da mi se privi|a staklo koje raste i govori! mali{an nadlanicom protrqa o~i, uveren da sawa, ali devoj~ica je i daqe stajala kraj wega i prekorno ga posmatrala. A {to ne bi govorilo? re~e qutito. Zato {to je to nemogu}e! odvrati de~ak. Pa, ti veruj da je nemogu}e, ako ti se to svi|a! svojom malenom {akom ona dota~e de~akovo rame i osmehnu se. A sad me vodi tvojoj ku}i, jer uskoro }e radionica biti puna qudi. [ta da ka`em roditeqima? zabrinu se mali{an. Zapawi}e se kad te vide... Ne}e me videti! odvrati devoj~ica. Ja }u biti vidqiva samo za tebe... ne~ujno, ona po|e za de~akom i isto tako ne~ujno u|e u wegovu ku}u. 83

Od toga dana de~akova majka nije mogla sopstvenim o~ima da poveruje. Je li taj nasmejani de~ak, koji sve br`e izrasta u mladi}a, weno slaba~ko, smrknuto dete? [ta se to s wim doga|a? S kim on to u mraku razgovara? Poku{avala je da sazna. Ali, na sva wena pitawa sin je }utao i rastao, o~iju punih nekog tihog, radosnog sjaja. Zajedno s wim rasla je i devoj~ica, ne`na i prozirna kao da ju je vodena vila rodila, i bila stalno uz de~aka: u ku}i, u {koli, na javi i u snu. Majstori iz staklare ~inili su sve da doku~e ko mu to u radu poma`e. Takve staklene cvetove, ptice i pehare 84

nikada niko nije uspeo da napravi. Da nije ~arobwak iz ruda~e tu ume{ao svoje prste? Od koga je mom~i} sve to nau~io? Uzalud su se trudili da prokquve wegovu tajnu. Mali staklar je }utao, a dani su se kao cvetovi ru`e otvarali. Kraj reke, dok je posmatrao oblake kako se ogledaju u vodi, on pomisli kako od wega nema sre}nijeg momka na svetu i istog trena oseti kako mu kroz grudi promile jeza. [ta ako Svetlooka ode kao {to je i do{la? Ako, jednostavno, i{~ezne? Bi}e{ uvek sa mnom? pro{aputa boja`qivo. I vole}e{ me ve~no? Dok me ne udari{ ili ne gurne{, zapamti! Qubav je krhkija od stakla. Za wu je potrebno mnogo strpqewa, mnogo ne`nosti... Lepotica od stakla se osmehnu, a mladi} ubrzo zaboravi i svoju strepwu i wenu opomenu. Letele su nedeqe i meseci kao zlatne strelice i on poverova da }e uvek tako biti. Pod wegovim prstima staklo se savijalo u gran~ice, u svetlucave vlati trave, cvetove puzavica i wegova slava je rasla. Qudi su iz daleka dolazili da vide wegove tvorevine od stakla, da im se dive. Od ove grudve napravi}u pau~inu s kapima rose. Na dnevnom svetlu blista}e kao biseri... re~e mali staklar jedne no}i, ali mu posao ne po|e za rukom i Svetlooka se, nehotice, nasmeja. Ta ti pau~ina li~i na rezance... re~e, a on je, u qutini, ne razmi{qaju}i, gurnu. Istoga ~asa ~u se neki reski zvuk kao da

se staklo lomi i on, sav o~ajan, vide kako se devojka pretvara u gomilicu staklenog praha i u struji vazduha izle}e kroz prozor. Oprosti mi, vrati se! povika mladi} van sebe od tuge i zaprepa{}ewa i potr~a za staklenim prahom koji se sve br`e osipao, i na kraju nestao... Uzalud ju je zvao, uzalud za wom tr~ao. Ni u san mu nije svra}ala, a dani su se kao sne`ne pahuqe kovitlali. Jedino mu se, s

vremena na vreme, ~inilo da je u sjaju stakla vidi, a onda i to prestade i on poverova da je sve bio samo san. Polako po~e da je zaboravqa, o`eni se, izrodi decu. Ve} mu i belina kosu na ~elu pokri, kad jedne no}i opazi kako se wegov najmla|i sin iskrada i odlazi u staklaru. Zatim ugleda wegov prvi stakleni cvet i tihi, radosni sjaj u o~ima i ne pitaju}i ni{ta shvati da pri~a ne prestaje da se ponavqa. Grozdana Oluji}

staklar, staklara, staklarev, staklarski, staklast, staklen, kradomice, ruda~a, `idak, tmast, prokquviti, tvorevina, rezak

Opi{i devoj~icu od stakla. Objasni dve posledwe re~enice iz bajke. Prona|i u pri~i i prepi{i najlep{e re~enice o qubavi.

Jednom bojom podvuci re~i koje je otac govorio de~aku. Drugom bojom podvuci re~enice koje govore o tome {ta je de~ak `eleo i video u svojim snovima. Kojim re~ima je opisana ptica od stakla koju je napravio de~ak?

85

Zamisli la|u na olujnom moru. Kako to izgleda?

Zamislite
Zamislite, deco, jedno veliko more, i u tom moru jednu veliku la|u, i na la|i okrugle prozore, i na jednom prozoru princezu Na|u. Zamislite sad, deco, to isto more, i u tom moru istu veliku la|u, i na la|i iste okrugle prozore, i na drugom prozoru razbojnika Ka|u. Zamislite onda: bura ide, vetrova fijuk i talasi, i jedan talas princezu skide i po~e mladi `ivot da gasi. Zamislite, deco, sto talasa, ve}ih sto puta od svake princeze, mo`e i ajkula svakoga ~asa na modrom talasu da se doveze. Strahom i bolom obuzet, pojavi se otac princezin i re~e: Onaj bi}e mi zet, ko spase mladi `ivot wezin! Zamislite, deco, puna la|a, sve oficiri, prin~evi, admirali... I svi }ute, svi drhte, samo Ka|a sko~i i more ga zali. Ka|a izvali stra{nu psovku na ra~un vetra, na adresu `ivota, na ime mora,
razbojnik, modar, zet, admiral, val, non{alantno

Koji je za tebe najuzbudqiviji trenutak u ovoj poemi? izbe`e smrti mi{olovku i spase princezu iz valova. Zamislite sad: otac taj, kraq sigurno, a car verovatno, podi`e Ka|u u zagrqaj i poqubi ga non{alantno. Ovo je k}er moja, a `ena va{a princeza mila Na|a! A ja sam, s dopu{tewem, izvinite na smetwi, razbojnik Ka|a! Umiri se more, zataji vetar, stade la|a... Puni straha, puni stida, prepuni jeze svi gledahu u pravcu princeze. Hrabri Ka|a, re~e bleda princeza, ja sam va{a Na|a... Izvinite, tata, na ovom svetu sva{ta se doga|a! Du{an Radovi}

Kako do`ivqava{ slede}i opis: Umiri se more, zataji vetar, stade la|a...?

Za{to?

Ispri~aj kako se pona{ao princezin otac po{to ju je Ka|a spasao. Za{to su svi gledali u pravcu princeze?

Podvuci u poemi i objasni stih kojim se opisuje pona{awe oficira s la|e dok se princeza davila u moru. Zatim podvuci stih koji do~arava izgled oficira u trenutku kada je princeza spasena. Drugom bojom podvuci stihove kojima se prikazuje lik razbojnika Ka|e. Napi{i osobine razbojnika Ka|e.

Napi{i kako se spasena princeza ose}ala. O ~emu je sve razmi{qala?

Re{i rebuse.

Da li ti je neki deo poeme bio sme{an? Za{to? Doma}i zadatak Ovu poemu pretvori u kratku pri~u. Daj pri~i druga~iji naslov. 87

86

Da li si ~itao kwigu, gledao film ili televizijsku seriju o devoj~ici po imenu Pipi Duga ^arapa? Kako je zami{qa{?

Pipi zabavqa tetka Lauru

Jednog popodneva Pipi iza|e u vrt o~ekuju}i Tomija i Aniku. Ali po{to se ni Tomi ni Anika ne pojavi{e, Pipi odlu~i da ode i vidi {ta je s wima. Na|e ih u wihovom vrtu, u seniku. Ali, nisu bili sami. Sedeli su sa mamom gospo|om Setergren i jednom veoma prijatnom starom tetkom koja im be{e do{la u posetu. Wih dve su pile kafu, a deca sok. Tomi i Anika pohita{e u susret Pipi. Do{la nam je tetka Laura re~e Tomi. Zato nismo do{li k tebi. Izgleda prijatno re~e Pipi i proviri kroz lisnate grane. Moram da porazgovaram s wom. Volim stare dobre tetke. Anika se malo uznemiri: Mo ... mo`da je ... boqe da ne govori{ mnogo re~e ona. Anika se setila kako je Pipi jednom do{la k wima na kafu i kako je toliko mnogo pri~ala da se Anikina mama sasvim ozlovoqila zbog toga. A Anika nikako nije `elela da iko bude zle voqe zbog Pipi, koju je toliko volela. Da ne razgovaram s wom? re~e Pipi za~u|eno. Mo`e{ biti sigurna da }u razgovarati. Ta zar ne treba da budemo qubazni prema gostima? Kada bih samo sedela i }utala kao zalivena, `ena bi mogla pomisliti da imam ne{to protiv we. Ali, jesi li sigurna da zna{ kako se razgovara s tetkama? upita Anika upla{eno. Treba ih zabaviti, razveseliti, eto 88

tako se s tetkama razgovara odgovori Pipi nakon kratkog razmi{qawa. Upravo to nameravam sad da u~inim. Pipi u|e u senik. Najpre se pokloni gospo|i Setergren, a onda pogleda staru gospo|u podigav{i obrve. O, koga to vidim! Pa, to je tetka Laura re~e ona. I to lep{a nego ikad ranije! Mogu li da dobijem malo soka da mi se ne osu{i grlo u slu~aju da mo`da povedemo razgovor?

Ovo posledwe re~e Tomijevoj i Anikinoj mami. Gospo|a Setergren joj pru`i ~a{u soka i re~e: Mala deca treba da se vide, ali da se ne ~uju! Uh re~e Pipi nadam se da qudi imaju i o~i i u{i. Pa, iako volim da gledam oko sebe, treba, vaqda, i u{i ne{to da rade. Ali, ima i takvih koji misle da u{i postoje samo zato da se wima mrda. Gospo|a Setergren ne obrati pa`wu na Pipine re~i: okrenu se staroj gospo|i. Kako se ose}a na{a mala tetka Laura? upita gospo|a Setergren srda~no. Tetka Laura je izgledala zabrinuto. Ne vaqa, ni{ta ne vaqa odgovori ona. Stalno sam ne{to uznemirena i nervozna. Ba{ kao i moja baba re~e Pipi i umo~i biskvit u sok. Nervirala se i uzrujavala za najmawu sitnicu. Ako bi, na primer, i{la ulicom, pa bi joj, recimo, pala cigla na glavu, toliko bi skakala, jaukala i galamila da bi ~ovek mogao pomisliti da se desila neka nesre}a. Ili, zamislite, jednom je tako bila sa tatom na balu, igrali su rokenrol. Tata je, znate, vrlo sna`an ~ovek, pa kad je zavitlao babu, ona je preletela preko cele sobe i na{la se nasred basa. Tada je po~ela opet da vri{ti i galami. Tata ju je zgrabio za ruku, prebacio preko prozora napoqe i dr`ao je neko vreme tako da visi, sa ~etvrtog sprata, ne bi li se malo smirila. Ali, nikad ne verujte da to poma`e! Pusti me, pusti me da padnem!, vriskala je baba. I tata je, naravno, tako i u~inio. Ali, zamislite, ni

to nije pomoglo! Tata ka`e da nikad nije video `enu koja se toliko nervirala za najobi~niju sitnicu. Uh, te{ko je to kad neko ima slabe nerve zavr{i Pipi sa izrazom sau~e{}a i zamo~i drugi keks u sok. Tomi i Anika se zabrinuto uzvrpoqi{e u svojim stolicama. Tetka Laura zbuweno po~e da vrti glavom, a gospo|a Setergren po`uri da ka`e: Nadamo se da }e tetka Lauri ubrzo biti boqe. Svakako, svakako re~e Pipi ute{no. I mojoj babi je bilo boqe. Posle je bila zdrava k dren; uzela je sredstvo za smirewe. Kakvo sredstvo? zainteresova se tetka Laura. Lisi~ji otrov odgovori Pipi. Uzela je jednu ka{iku lisi~jeg otrova. Mislim da je ba{ to re{ilo stvar. Od trenutka kad je popila taj lek, pet dana je sedela nepomi~no i nije prozborila ni jednu jedinu re~. Bila je nepomi~na kao ... kao kiselo mleko! A posle, ka`em vam, zdrava k dren! Od tada vi{e nikakve vriske niti skakawa! Kad bi joj posle ponovo padale cigle na glavu, i to jedna za drugom, ona bi samo mirno sedela i od sveg srca se smejala. Zato verujem da i tetka Laura mo`e da ozdravi. Jer, kao {to rekoh, moja baba je ozdravila. Tomi se do{uwa do tetka Laure i {apnu joj na uho: Ne obra}ajte pa`wu na wenu pri~u, tetka Laura. Ona sve to izmi{qa! Uop{te nema baku. 89

Stara gospo|a klimnu glavom u znak razumevawa. Ali, Pipi je imala dobre u{i i ~ula je {ta je Tomi {apnuo tetka Lauri. Tomi je potpuno u pravu re~e Pipi. Nemam ja nikakvu babu. Ona, jednostavno, ne postoji. A za{to bi i postojala kad je tako nervozna? Tetka Laura se okrenu gospo|i Setergren: Zna{, ju~e mi se desilo ne{to vrlo neobi~no... Ali, to sigurno nije tako neobi~no kao ono {to se meni prekju~e dogodilo uveravala je Pipi tetka Lauru. Po{la sam vozom na izlet. Voz je ve} bio u punoj brzini kad kroz otvoren prozor ulete u moj kupe jedna krava sa putni~kom torbom oka~enom o rep. Namesti se na sedi{tu naspram mene i po~e da prelistava red vo`we da vidi kad }emo sti}i u Videnburg. Upravo sam jela sendvi~ bila sam ponela masu sendvi~a s ribom i kobasicama a onda mi pade na um da je mo`da i ona gladna te joj ponudih jedan. Ona uze sendvi~ s ribom i promuka ne{to za sebe. To je bilo zaista neobi~no re~e tetka Laura prijateqski. Da, zaista, vrlo ~udna neka krava re~e Pipi. Zamislite, da uzme sendvi~ s ribom kraj tolikih sendvi~a sa kobasicama! Gospo|a Setergren i tetka Laura nastavi{e da piju kafu, a deca sok. Da, da ... {ta sam ono htela da ispri~am kad me je prekinula na{a mala prijateqica? re~e tetka Laura ... a, da, o jednom ~udnom doga|aju ju~e... 90

Kad ve} govorimo o neobi~nim doga|ajima opet }e Pipi sigurno }ete se smejati kad budete ~uli o Agapiju i To{i. Jedanput kad je tatin brod uplovio u luku Singapur, morali smo da uzmemo jo{ jednog mornara. Odlu~ili smo se za Agapija. Agapije je bio visok dva i po metra i tako mr{av da su mu kosti zve~ale kao rep neke qutite zmije-zve~arke. Crna gusta kosa dopirala mu je do pojasa, a u ustima je imao samo jedan `alac, to jest zub. Ali je zato `alac bio toliko duga~ak da je visio preko brade. Tata je smatrao da je Agapije u`asno ru`an i najpre nije hteo da ga primi na brod, ali posle se predomislio i rekao da bi, najzad, moglo biti i dobro da Agapija imamo na brodu ako ustreba da se zapla{e kowi. I tako ti mi stignemo do Hong Konga. Tamo smo morali da primimo jo{ jednog mornara. Tu smo uzeli To{u. I on je bio visok dva i po metra, imao je crnu, gustu kosu koja mu je dopirala do pojasa i jedan jedini veliki `alac u ustima. Agapije i To{a su, u stvari, veoma, veoma mnogo li~ili. Naro~ito To{a. Bili su sli~ni kao blizanci. Ba{ je to ~udno! izjavi tetka Laura. ^udno? upita Pipi. [ta je tu ~udno? Pa, to da su bili toliko sli~ni odgovori tetka Laura. To je zaista ~udno. Ama, ne uzvrati Pipi. Tu nije bilo ba{ ni~eg ~udnog. Jer oni i jesu bili blizanci. Obojica. I to od samog ro|ewa. Pipi gotovo prekorno pogleda tetka Lauru i produ`i: Ne razumem kako ti to misli{, mala moja tetkice Laura. Zar je lepo da se tu

prepire{ i i{~u|ava{ {to su dva sirota blizanca slu~ajno malo sli~na? Nisu oni za to krivi. Ne misli{, vaqda, tetkice, da bi neko dobrovoqno izgledao kao Agapije. Ili kao To{a, ako ti se to vi{e svi|a. Ali, za{to onda pomiwe{ ~udne do`ivqaje? Eh, kad bih ja na ovom poslu mogla bar za trenutak da do|em do re~i re~e Pipi imali biste vi {ta da ~ujete o ~udnim do`ivqajima. Eto, zamislite, na primer, ovo: i Agapije i To{a su hodali sa ukr{tenim palcima na nogama. Ne{to vrlo neprirodno. Pri svakom koraku desni palac bi im se sudario s levim. Pa de, reci, zar to nije bio ~udan do`ivqaj? Palci su smatrali da jeste. Pipi uze jo{ jedan biskvit. Tetka Laura ustade da ide. Ali, tetka Laura je trebalo da nam ispri~a o svom ~udnom ju~era{wem do`ivqaju re~e gospo|a Setergren. Mislim da }u to ostaviti za drugi put re~e tetka Laura. Uostalom, kad malo boqe razmislim o celoj stvari, mo`da to i nije bilo tako ~udno. Ona se oprosti sa Tomijem i Anikom. Zatim pomilova Pipi po ri|oj glavi. Do vi|ewa, mala moja prijateqice re~e tetka Laura. Ti si u pravu. ^ini mi se da se ve} ose}am boqe. Vi{e uop{te nisam nervozna. O, kako mi je milo zbog toga re~e Pipi i bu~no poqubi tetka Lauru. Zna{, mala tetka Laurice, tata je bio vrlo zadovoqan kad smo dobili To{u u Hong Kongu. Jer smo uz pomo} wih dvojice, rekao je tata, mogli da popla{imo dvostruki broj kowa. Astrid Lindgren

senik, `alac

91

Zamisli da ima{ krila. Kuda bi `eleo da odleti{? Pitaj druga iz klupe {ta bi on `eleo. Prona|i u tekstu i podvuci re~enicu iz koje saznaje{ {ta Pipi ose}a prema tetkama. Prona|i i podvuci Pipino mi{qewe o tome kako treba razgovarati s tetkama. Prona|i u tekstu re~enice koje ukazuju na to kako se tetka Laura ose}ala na po~etku razgovora s Pipi i podvuci ih. Kako se Pipi obra}a tetka Lauri na po~etku razgovora? Podvuci drugom bojom delove pri~e koji pokazuju da je Pipi duhovita. Objasni iz kojih Pipinih postupaka mo`e{ da zakqu~i{ da Pipi ima dobro srce. Objasni po ~emu se vidi da se Pipi ose}a slobodno i sigurno u opho|ewu s odraslim osobama. Objasni za{to Anika i Tom obo`avaju Pipi. Smisli i napi{i naslov za svaku pri~u koju je Pipi ispri~ala tetka Lauri.

Deca mogu da polete

Deca mogu da polete Treba samo da se sete Treba samo da po`ele Da zamahnu da se vinu Kao ptice ne`ne bele Ka zvezdama u visinu Da zamisle Da se sete Kuda `ele Da polete... Qubivoje R{umovi}
vinuti se

Kako se tetka Laura ose}ala na kraju susreta s Pipi?

Napi{i ukratko o ~emu je sve Pipi pri~ala tetka Lauri.

[ta ti se najvi{e svi|a kod Pipi Duge ^arape? Objasni za{to.

Podvuci u pesmi sve re~i koje govore o tome {ta treba deca da urade da bi poletela. Napi{i ~ime ~ovek mo`e zaista da poleti.

[ta misli{, {ta bi moglo da spre~i ostvarewe te `eqe?

Pro~itajte u odeqewu ovaj tekst po ulogama. Doma}i zadatak Prona|i u biblioteci kwige o Pipi Dugoj ^arapi: Pipi Duga ^arapa i Pipi Duga ^arapa na obalama ju`nog mora. Nadamo se da }e{ u`ivati! 1.

Navedi dva na~ina na koje mo`e{ da ostvari{ svoju `equ:

Prona|i ona mesta u pri~i koja svedo~e o tome da je Pipi ma{tovita devoj~ica i ozna~i ih jednom bojom. 92

Ovde zapi{i jednu svoju veliku `equ.

2. 93

SETI SE {ta smo nau~ili...

94

5.

TAJNE SVETA

^ITAMO pri~e i pesme o qudima i svetu koji nas okru`uje U^IMO I VE@BAMO ritam pisawe re~ce NE uz glagole, imenice i prideve pisawe re~ce LI re~i s umawenim i uve}anim zna~ewem pisawe skra}enica narodne umotvorine obi~ajne pesme TVOJ ZADATAK ]E BITI da jednu pri~u ispri~a{ na tri na~ina da prepri~a{ pri~u da zamisli{ nastavak pri~e da napi{e{ tekst za strip kojim je ilustrovana basna da napi{e{ basnu koriste}i zadate re~i

95

Kad se seti{ prole}a, na koje re~i pomisli{? Razgovaraj o tome s drugom iz klupe.

Prole}nica
P~elica zujka, Vetri} lahori, Potok u gori Glasno `ubori; Loza se vije, U rosi mije, Pti~ice poje Pesmice svoje; [umica ista Pomalo lista, Sve se ponavqa: Prole}e s javqa. A `arko sunce Zlati vrhunce Fru{ke nam gore Osvetkom zore; Zirne{ li kud, Lepota svud. Sve se ponavqa: Prole}e s javqa.
zujkati, lahoriti, viti se, miti, osvetak, zirnuti, narav, {ar

Doka`i stihovima iz pesme da se u prole}e sve `ivqe kre}e. Tamo u travi Zumbul se plavi: Tu u zabavi Vredni su mravi; I cvr~ak cvr~i, Travicom tr~i, Te tako slavi @ivot naravi; Leptirak {ari Cve}em letari; I sve {to gmi`e @ivqe se di`e; Sve se ponavqa: Prole}e s javqa. Gle, dece male Gde se u gaju U zagrqaju Qube i {ale! Blago toj deci To je prole}e Bla`ene sre}e. Jovan Jovanovi} Zmaj

U ovoj pesmi se javqa refren. To su stihovi koji se ponavqaju, obi~no na kraju svake strofe. Refrenom se nagla{ava odre|ena misao. U ovoj pesmi refren glasi: Sve se ponavqa: Prole}e s javqa.

Ritam je ravnomerno ponavqawe stihova, rima i dr. u pesmi. Ritam doprinosi tome da pesma lepo zvu~i. Ova pesma po ritmu podse}a na neku veselu igru u prirodi: na skakutawe, tr~karawe, letuckawe, }arlijawe. ^itaj pesmu naglas i pokretima ruke prati wen ritam. Uporedi ritam ove pesme sa ritmom poeme Zamislite. Sigurno zapa`a{ da se ritmovi razlikuju. Poema Zamislite je napisana u laganom ritmu bajkovitog pripovedawa. ^itaj uporedo obe pesme i upore|uj strofe jedne pa druge pesme i iznesi zapa`awa o wihovom ritmu.

Pisawe re~ce NE uz glagole, imenice i prideve i pisawe re~ce LI

Kad se pita... Li se pi{e odvojeno kad se pita: Da li? Je li? Jesi li? Uz glagole Ne se pi{e odvojeno kada neko ne{to: ne radi, ne peva, ne zna, ne ume. Uz glagole Izuzetka ~etiri znam: ne}u, nemoj, nemam, nisam. Uz imenice i prideve Re~ca ne se uvek pi{e sastavqeno uz imenice i prideve: nevoqa, neznawe, nemiran, neraspolo`en, neprijateq, nered, nepismen, nepoznat.

Ova pesma je slika prole}a koja se sastoji iz 4 dela. Prona|i u pesmi i podvuci stihove koji do~aravaju: sliku {ume u prole}e sliku sunca sliku livade sliku de~je radosti. 96

Objasni slede}e detaqe iz pesme: A `arko sunce zlati vrhunce Leptirak {ari cve}em letari.

Napi{i pravilno ove re~ice: Janeznamdaliho}uiline}u. Nemogudaiza|emjernemamvremena. Gdejeneradtujenered. 97

[ta zna{ o ptici rodi? Da li si ~itao neku pri~u ili pesmu o woj?

Pri~a o dobroj rodi

Bila jedna bistra, plava i velika bara. Po celoj bari rasla je trska, samo u sredini nije. Usred bare bilo je pravo vodeno ogledalo. A u gustoj {umi trske imala je roda gnezdo. No}u je spavala u gnezdu, a dawu je stajala na jednoj nozi usred vodenog ogledala i kqunom {arala po vodi! Svi koji slu{aju ovu pri~u sad }e re}i: znamo za{to je roda {arala kqunom po vodi! Tra`ila je `abu da je ulovi! Ali nije tako. Jer, ovo nije pri~a o takvoj rodi. Roda, o kojoj je ova pri~a, CRTALA je po vodenom ogledalu! Crtala je najlep{e leptire koji postoje na svetu! Mo`da je crtala i neke koji pre nisu postojali, ali POSTALI SU kad ih je roda nacrtala. Roda je crtala po vodenom ogledalu, po povr{ini vode. I slika se odmah GUBILA. Naslikan leptir brisao se sa vode br`e nego {to bi pravi leptir mogao da odleti! A kad roda nacrta leptira i on nestane, otplovi, potone ili odleti, roda ka`e: Sre}an ti put! I crta novog leptira. Jo{ lep{eg. A KAD je lovila `abe? Ova roda nije lovila `abe! A {ta je onda ru~ala? Ni{ta nije ru~ala. Od ranog jutra pa sve dok se dan beli, roda je crtala leptire. A uve~e, kad potamni dan, potamni i vodeno ogledalo. Tada roda nije mogla da 98 crta, i mogla je da lovi `abe, ali `abe se no}u sakriju ne mo`e{ ih uloviti. Zato je roda ve~erala ono {to ima: malo vodene trave i poneki trskin list. I bila je sre}na i zadovoqna u svom gnezdu misle}i na nov dan i leptire koje }e crtati. Volela je roda kad pored we proleti neki odistinski leptir. O, zadivqeno je gledala za wim i {aputala: Veliki svet je lep zato {to na wemu ima malih leptira! Jednoga dana dok je roda crtala leptira kqunom po vodenom ogledalu proleti tim putem prvi leptir. Roda je {aputala za wim: Kako je svet lep! Ali, i `aba je videla leptira. I `aba je gledala za wim. Ali, `aba je sko~ila i leptira uhvatila. Dr`i `aba leptira za oba krila, a roda vi~e: Pusti leptira! ali `aba nije htela i spremala se da ga proguta. A roda u dva skoka dohvati `abu! E, sad je `aba bila u rodinom kqunu! Ukqe{tena kao orah u krckalicu! Samo joj je virila glava. I jo{ je uvek dr`ala leptira za oba krila. @aba je htela da moli rodu da je pusti, ali nije mogla da govori, jer bi joj leptir odleteo! I roda je htela da ka`e `abi da pusti leptira, ali nije mogla da govori, jer bi joj `aba pobegla. Samo leptir, kome je `aba dr`ala krila, mogao je da govori i rekao je:

Dobra rodo! Ho}e{ li pustiti `abu ako `aba pusti mene? A dobra roda klimnula je glavom da ho}e. Samo, {ta vredi, `aba je bila glupa i ni{ta nije razumela. @aba tu nije videla KORIST za sebe, mislila je: ako ja pustim leptira, a roda pusti mene svi }e ostati gladni! Boqe je da ja progutam leptira i da se naru~am, a roda neka proguta mene, pa neka se naru~a! Glupa `aba! Nije se setila da joj ne vredi ru~ak u stomaku kad je neko proguta! Glupa `abo! Zini, da ja odletim! Onda tebe roda ne}e pojesti! qutito je povikao leptir.

@aba nije htela da zine, ali je morala ne{to da pita, jer ni{ta nije razumela. Ali, ~im je otvorila usta leptir odlete. A dobra roda pusti `abu i zapreti joj svojim lepim crvenim kqunom da drugi put leptire ne dira. Ali, ko bi znao da nam ka`e da li je `aba to razumela... Mi znamo da je pobegla, a gde, to ne znamo. Mo`da da pita nekoga ono {to ne zna. A mo`da da pri~a `abama kako postoji roda koja ne lovi `abe! I da ih pozove da gledaju tu rodu. Onako, izdaleka. Za svaki slu~aj. Stojanka Grozdanov-Davidovi}

{arati

99

[ta je roda radila dawu? [ta je roda radila no}u?

Prepri~aj ukratko ovu pri~u na 3 na~ina: kao da je pri~a roda, kao da je pri~a `aba i kao da je pri~a leptir. Rodina pri~a

Leptirova pri~a

U ~emu je roda najvi{e u`ivala? Podvuci u pri~i re~enice koje o tome govore. Objasni po ~emu se jo{ ova roda razlikovala od drugih roda.

Re~i sa umawenim zna~ewem umawenice

ZUB I ZUBI] Mawi zubi} nego zub. Napi{i umawenice od slede}ih re~i: Mala `aba je Mala roda je Mali leptir je Mali medved je Malo selo je Malo }ebe je Kada je pomalo `ut, tada je `u}kast. Kada je pomalo siv, tada je Kada pomalo grizem ja tada grickam. Kad pomalo pevam ja tada

Kako se `aba na{la u rodinom kqunu? @abina pri~a

Tawi pruti} nego prut. Ni`i stubi} nego stub. U`i puti} nego put.

Za{to je roda rekla `abi da je glupa?

Kra}i klin~i} nego klin. Mla|i sin~i} nego sin.

Navedi re~i i re~enice iz pri~e kojima }e{ dokazati da je ova roda dobra.

Du{an Radovi}

Re~i sa umawenim zna~ewem, koje ozna~avaju da je neki pojam umawen su umawenice. Umawenice su imenice, a umaweno zna~ewe mogu imati i neki glagoli i pridevi. 100 101

[ta je to domovina? Kako se zove tvoja domovina?

Domovina se brani lepotom

Domovina se brani rekom I ribom u vodi I visokom tankom smrekom [to raste u slobodi! Domovina se brani cvetom I p~elom na cvetu Makom i suncokretom I pticom u letu. Domovina se brani kwigom I pesmom o nebu Sestrinom suzom, maj~inom brigom I onim bra{nom u hlebu. Domovina se brani lepotom I ~a{}u i znawem Domovina se brani `ivotom I lepim vaspitawem. Qubivoje R{umovi} Od kojih opasnosti domovina treba da se brani? Objasni i dopi{i svoje mi{qewe. Od neprijateqa, siroma{tva, nasiqa, kra|e, nerada, sva|e, nesloge, zaga|enosti, nekulture, nepravde,

[ta zna~i stih: Domovina se brani kwigom?

Za{to se pesma zove Domovina se brani lepotom?

Re~i sa uve}anim zna~ewem uve}anice

Napi{i umawenice i uve}anice od zadatih re~i: imenica ku}a kapa ptica zgrada
smreka, ~ast, vaspitawe

umawenica ku}ica

uve}anica ku}etina

Re~i sa uve}anim, a ponekad i pogrdnim zna~ewem, koje ozna~avaju da je neki pojam uve}an su uve}anice. Re{i rebuse.

pti~urina

voda glava noga momak zec medved buba komad glavurda

Ova pesma je rodoqubiva. Rodoqubive pesme su one u kojima se govori o qubavi prema domovini i svom narodu. Objasni zna~ewe stiha: Domovina se brani rekom.

102

103

Zamisli pri~u s naslovom Zaqubqene cipele. [ta o~ekuje{ da }e se doga|ati u woj?

Zaqubqene cipele

Bio jednom jedan par cipela, mu` i `ena. Desna cipela, koja je bila gospodin, zvala se Nikola, a leva, wegova gospo|a, zvala se Tina. @ivele su u jednoj lepoj kartonskoj kutiji, umotane u svileni papir. Bile su veoma sre}ne i nadale se da }e tako `iveti zauvek. Kad, jednog lepog dana, prodava~ica ih uze iz kutije i dade jednoj gospo|i da ih proba. Ova ih je obula, pro{etala nekoliko koraka u wima i, videv{i da joj savr{eno pristaju, re~e: Kupujem ih! Da Vam ih spakujem? upitala je prodava~ica. Nema potrebe odgovorila je gospo|a zadr`a}u ih na nogama. Platila je i iza{la u svojim novim cipelama. I tako su Nikola i Tina ceo dan proveli hodaju}i, a da se nijednom nisu videli. Na{li su se tek uve~e u nekom mra~nom plakaru. 104

Tina, jesi li to ti? Ja sam, Nikola! Sva sre}a! Ve} sam se upla{io da sam te izgubio! I ja isto. Gde si bio celog dana? Ja? Na desnoj nozi. A ja sam sve vreme bila na levoj. Sad mi je sve jasno re~e Nikola. Svaki put kad si ti bila napred, ja sam bio pozadi, i obrnuto, kad si ti bila pozadi, ja sam bio napred. Zato se celog dana nismo videli. Zar }emo sad stalno tako `iveti? upla{i se Tina. Bojim se da je tako! U`asno! Celog dana da te ne vidim, mili moj Nikola! Nikad se s tim ne}u pomiriti! Slu{aj re~e Nikola imam ideju: po{to sam ja uvek na desnoj, a ti uvek na levoj nozi, svaki put kad budem krenuo napred, ja }u malo skrenuti ka tebi. Tako }emo se pozdravqati. Va`i? Va`i!

Sutradan, tokom celog dana, Nikola je ~inio kako je obe}ao Tini. Gospo|a koja je nosila cipele nije mogla da napravi ni tri koraka, a da wena desna noga ne zaka~i levu petu i tras! svaki put bi se na{la na zemqi. Veoma zabrinuta, istoga dana oti{la je do doktora. Doktore, ne znam {ta mi je. Sapli}em samu sebe. Sami sebe sapli}ete? Da, doktore! Pri skoro svakom koraku desna noga mi zaka~i levu petu, sapletem se i padnem. Vrlo ozbiqna stvar re~e doktor. Ako se nastavi, mora}emo da Vam odse~emo desno stopalo. Izvolite recepte za lekove: ko{ta}e Vas deset hiqada franaka. Meni za pregled dugujete dve hiqade franaka i sutra do|ite na kontrolu. Uve~e, u plakaru, Tina je upitala Nikolu: Jesi li ~uo {ta je kazao doktor? Jesam, ~uo sam. U`asno! Ako gospo|i odseku desno stopalo, ona }e te baciti i bi}emo zauvek razdvojeni! Moramo ne{to da preduzmemo! Da, ali {ta? Slu{aj, imam ideju: po{to sam ja na levoj nozi, sutra }u ja skretati ka tebi svaki put kad budem krenula napred! Va`i? Va`i! Tina odr`a obe}awe, tako da je tokom celog sutra{weg dana leva noga udarala u desnu petu i tras! gospo|a bi se na{la na zemqi. Jo{ zabrinutija, ponovo ode kod doktora. Doktore, sve mi je lo{ije. Sad mi leva noga udara u desnu petu!

Stawe se pogor{ava re~e doktor. Ako se nastavi, mora}emo da Vam odse~emo oba stopala! Izvolite recept za lekove. Ko{ta}e Vas dvadeset hiqada franaka. Meni dugujete tri hiqade za pregled i obavezno mi se sutra javite. Uve~e je Nikola upitao Tinu: Jesi li ~ula? ^ula sam. [ta }e biti s nama ako gospo|i odseku oba stopala? Ne smem ni da pomislim! Tina, tako te volim! I ja tebe, Nikola! Nikad te ne}u napustiti! Ni ja tebe, Nikola! I tako su wih dvoje u mraku razgovarali ni ne slute}i da gospo|a koja ih je kupila {eta ne~ujno hodnikom u papu~ama, jer od brige nije mogla da zaspi. Prolaze}i pored plakara ~ula je ceo wihov razgovor, a kako je bila veoma pametna odmah je sve shvatila. Tako dakle pomisli ona. Nisam ja bolesna, ve} se moje dve cipele vole! Kako su slatke! Uzela je tada lekove koje je platila trideset hiqada franaka, sve pobacala u kantu za |ubre, a sutradan rekla svojoj ku}noj pomo}nici: Zapamtite ovaj par cipela! Ja ih vi{e ne}u obuvati, ali svakako `elim da ih sa~uvam. Dobro ih o~istite, nama`ite, pazite da uvek budu uglancane i nemojte ih slu~ajno odvajati jednu od druge! Kad je ostala sama, ku}na pomo}nica pomisli: Gospo|a mora da je poludela kad ho}e da ~uva cipele koje vi{e nikad ne}e obuvati! 105

Za jedno petnaestak dana, kad ih gospo|a bude zaboravila, ja }u ih ukrasti! Petnaestak dana kasnije ona ih je, kradom, uzela i obula. Ali, ~im ih je obula i ona stade samu sebe saplitati. Jedne ve~eri, dok je silazila pomo}nim stepeni{tem da baci |ubre, Nikola i Tina po`ele{e da se poqube i bum! tras! cangr! ku}na pomo}nica se zaustavila na odmori{tu, kose pune otpadaka iz |ubreta, dok joj se niz ~elo, kao lokna, spiralno spu{tala kora od jabuke. Ove cipele su za~arane, pomisli ona. Nikad ih vi{e ne}u obuti. Da}u ih mojoj hromoj ro|aki! Tako je i uradila. Ro|aka, koja je bila hroma, gotovo ceo dan je provodila sede}i na stolici, skupqenih stopala. Kad bi negde i krenula, bilo je to tako laganim korakom da nikako nije mogla da se saplete. A cipele su bile veoma sre}ne, jer su sad, ~ak i dawu, bile jedna pored druge. Vreme je prolazilo. Na`alost, po{to je bila hroma, ro|aka je jednu cipelu kvarila mnogo br`e nego drugu. Jedne ve~eri Tina re~e Nikoli: Ose}am kako mi |on postaje tanak, sasvim tanak! Uskoro }u se probu{iti! Ne, to ne sme{ da dozvoli{! re~e Nikola. Ako nas bace, opet }emo biti razdvojeni! Znam ja to vrlo dobro re~e Tina ali {ta da radim? Starewe ne mogu da izbegnem! I zaista, osam dana kasnije, Tinin |on se probu{io. Hroma devojka kupila je nove

cipele, a Nikolu i Tinu bacila u |ubre. [ta }e sad biti s nama? upita Nikola. Ne znam uzvrati Tina. Kad bih samo bila sigurna da se ne}emo razdvojiti! Pri|i bli`e re~e Nikola i ve`i moju pertlu za tvoju. Tako nas nikad ne}e razdvojiti. I Nikola i Tina sveza{e svoje pertle. Zajedno su ih izbacili u kantu za sme}e na ulici, zajedno ih je kamion za |ubre odvezao i ostavio na nekom pustom zemqi{tu. @iveli su tu zajedno sve do dana kad su ih jedan de~ak i jedna devoj~ica prona{li. Jao, pogledaj! Cipele koje se dr`e podruku! Mora da su mu` i `ena re~e devoj~ica. Po{to su bra~ni par re~e de~ak sad }emo ih poslati na svadbeni put! De~ak uze cipele, prikuca ih, jednu pored druge, za jednu dasku, odnese ih do obale reke i spusti ih u vodu, koja ih ponese ka moru. Dok su se cipele udaqavale, devoj~ica im je mahala maramicom dovikuju}i: Zbogom cipele, i sre}an put! Tako su Nikola i Tina, koji nisu vi{e ni{ta o~ekivali od `ivota, otputovali na divan svadbeni put.

Prepri~aj ovu pri~u. Za prepri~avawe koristi slede}i podsetnik: cipele u kutiji gospo|a kupuje cipele prvi dan na nogama u plakaru prvi dogovor drugi dogovor gospo|a saznaje tajnu kra|a kod ro|ake na |ubri{tu svadbeni put Podvuci i objasni one re~enice iz pri~e iz kojih mo`e{ da zakqu~i{ da su cipele zaqubqene.

Kako cipele pokazuju jedna drugoj svoju qubav?

Doma}i zadatak Smisli i ukratko napi{i {ta se daqe dogodilo sa zaqubqenim cipelama.

Skra}enice
Neke re~i skra}ujemo pri pisawu. Obi~no su to one re~i koje ~esto upotrebqavamo. Skra}ujemo ih po odre|enim pravilima. Neke re~i skra}ujemo tako {to pi{emo samo prvo slovo, bez ta~ke, ili prvo slovo i neki suglasnik iz re~i, tako|e bez ta~ke. Takve su, na primer, skra}enice za re~i kojima se ozna~avaju mere. One se mogu pisati i }irilicom i latinicom. m (m) metar, cm (cm) santimetar i centimetar, mm (mm) milimetar, l (l) litar, kg (kg) kilogram, g (g) gram Bez ta~ke se pi{u i slede}e skra}enice koje se ~esto sre}u: dr doktor, g|a gospo|a, a sastoje se od prvog slova i kraja skra}ene re~i. Neke re~i skra}ujemo tako {to pi{emo samo prvo slovo ili nekoliko slova skra}ene re~i i iza wih stavqamo ta~ku: g. gospodin i godina, r. razred, str. strana, br. broj

Pjer Gripari
zaqubiti se, pristajati, pomiriti se, spiralno, hrom

Skra}enice se prave i od nekoliko re~i ili od izraza, s ta~kom na kraju: tj. to jest, npr. na primer. Neke skra}enice su sastavqene od po~etnih slova, naziva i pi{u se velikim slovima bez ta~aka i razmaka: O[ osnovna {kola. 107

106

Seti se {ta su basne. Koje basne zna{?

Vuk i jagnje
Jednom ogladni vuk i nigde nije mogao za sebe uloviti ru~ka nego se privu~e k jednoj avliji u kojoj su bila zatvorena jagnjad. Ali nikako nije mogao da usko~i nego ih je zvao: O, jagnji}i, moji mladun~i}i! Tako nam lijepe na{e ljubavi, neka do|e jedan od vas da mi izvadi jednu kost {to mi je zapala u grlo. Odgovore mu jagnjad: Mi bismo drage volje da je avlija otvorena, nego idemo zvati ~obane da otvore, i oni }e ti najbolje i najve{tije kost izvaditi. Narodna basna 1. 2. 3.

Navedi zbog ~ega je ova pri~a basna.

Smisli i napi{i basnu u kojoj }e{ upotrebiti slede}e re~i: medved, veverica, vuk, kru{ka, drvo, grana, le{nik, {apa.
avlija

Daj basni naslov.

Ispri~aj kako zami{lja{ gladnog vuka. Kako zami{lja{ jagnjad? Objasni vukove namere.

[ta su jagnjad nameravala?

Napi{i {ta misli{ o odgovoru jagnjadi.

Smisli i napi{i pouku ove basne.

108

109

[ta zna~e izrazi: bori se kao lav, sna`an kao lav, lavqe srce?

Lav i ~ovek
Stara lavica othranila je nasred pustiwe sina, mladog lava. Usadila mu je u grudi mr`wu prema ~oveku, koji mu je ubio oca i dva brata. Kada je mladi lav dorastao i osetio da mu je snaga golema, oprosti se s materom obe}av{i da ne}e imati mira dok ne na|e i ne uni{ti svoga najve}eg neprijateqa, ~oveka. Dugo je putovao, neprestano tra`e}i ono za ~im je po{ao. Jednom na pu~ini pe{~anog mora susrete veliku `ivotiwu duga savijena vrata, obraslu mrkom dlakom, a sa dve grbe na le|ima. Odmah je srdito zapita: Ti si ~ovek, je li? Kamila uzdahnu i mirno mu odgovori: Ne ja, ~ovek je druk~iji. Ti nalazi{ da sam ja sna`an stvor. I jesam. Niko ne mo`e tako dugo izdr`ati glad i `e| kao ja. Niko me ne mo`e sti}i kad se zaputim ovom pe{~anom pustiwom. Ali ja sam ipak ~ovekov rob, ja pred wim kleknem kad ho}e da me uzja{e. On upravqa svom mojom snagom na svoju korist, a zato mi dopu{ta da se mogu hraniti bodqikavim ~kaqem. A posle moje smrti ~ovek mi odere ko`u, od koje napravi sebi {ator da se zakloni od sunca i zla vremena. Lavi} se zamisli, pa ode daqe. Sad nai|e na neku ~udnovatu `ivotiwu. Na ~elu je imala dva roga. Vrat joj je bio debeo i jak. Kad joj se lav pribli`i, ona sna`no lupi nogom o zemqu. To }e biti ~ovek, pomisli lav. Pa odmah upita: 110

Jesi li ti ~ovek? Ja ~ovek? Quto se vara{, dragi moj. Ja sam sluga wegov, a on gospodari nad svima nama. Natakne mi jaram na vrat, pa mu moram orati i najve}e terete vu}i. Meso mi pojede, a od ko`e pravi sebi opanke. Lav se namr{ti i ode daqe. Idu}i tako za~uje neki topot. Zemqa kao da se potresla i, evo, dotr~a stasita, ponosita, plemenita `ivotiwa. Sve joj odskakuje duga griva na vratu, a ostrag joj se previja dugi rep. Ha, ti si ~ovek! re~e lav. Kow r`u}i zastade, pa tu`no re~e: Nisam, ja sam sluga ~ovekov. Zar ti wegov sluga? A kako si ponosit! Takav sam kad sam sam. Ali kad sam u blizini ~oveka, onda nemam ponosa. On mi turi `vale u usta, zauzda me i uzja{e, a ja ga moram nositi kud god je wemu drago. U ~oveka je mo}, a mi smo svi ni{tavni prema wemu. Sad se lav od{uwa u neku {umu. ^uo je udarce kao da neko drva cepa. Pribli`i se tamo da vidi {ta je. Tu vide nekog omaweg, prema sebi neznatnog stvora. Sad je ba{ oborio gorostasnu jelu, samo je ostao dowi deo stabla, dva pedqa visok nad zemqom. Lav upita tog neznanca da li je gde video ~oveka.

Ti ~oveka tra`i{? odgovori ~ovek. [ta bi s wim? Ubio mi je oca i dva brata, pa ho}u da mu se osvetim. Pa lepo je to od tebe, zaista lepo. Ta je pohvala lavu godila. I on ispri~a sve {to je ~uo o svome ocu i svojoj bra}i. Jo{ zamoli ~oveka neka samo nastavi svoj rad. ^ovek je ba{ zasekao u paw, pa zamoli lava da mu pomogne. A lav upita kako }e mu pomo}i. Nemam klina da ga metnem u ovaj rascep, nego budi dobar, pa turi svoju {apu unutra. Ho}u, drage voqe. ^im lav turi {apu u procep, ~ovek izvu~e sekiru, a lavova {apa se ukle{ti u pukotini. Lav je bio uhva}en. Tad mu tek ~ovek re~e da je on ~ovek. Vidim ja ve} {ta je uzdahnu lav. Da je to po snazi, ti ne bi bio tako stra{an, ali to ~ini tvoja pamet. A sad }e{ me ubiti, je li? Ne}u te ubiti. Pusti}u te da ode{, pa da pri~a{ kako je ~ovekova pamet ja~a od najja~ih sila, ali da katkada ima i milostivo srce. Jer ina~e ne bi bio ~ovek. Arapska narodna pri~a

~kaq, jaram, opanak, stasit, ostrag, turiti, `vala, zauzdati, ni{tavan, gorostasan, pedaq

111

Obi~ajne pesme
Za{to je lav mrzeo ~oveka i hteo da mu se osveti? [ta zna~i imati milostivo srce? Obi~ajne narodne pesme opevaju doga|aje iz svakodnevnog `ivota i obi~aje povezane s wima. Pevale su se na svadbama, slavama, pri uspavqivawu deteta, na poqu, prilikom setve i `etve. U wih spadaju i zdravice i tu`balice. Obi~ajne pesme izra`avaju razna ose}awa: radost, qubav, ne`nost, tugu. Najpoznatije obi~ajne pesme su svatovske. Nekada su svatovi na kowima i{li po mladu, a mlado`ewi, nevesti, kumovima i deveru svatovi su pevali pesme. Tri se snega na brdu beqahu, jedan lawski, a drugi polawski, a tre}i je od ove godine. Tu mi raste perunika bela Tu prolaze ki}eni svatovi. Svi svatovi peruniku beru. Ne bere je Pavle mlado`ewa, Ve} on igra kowa do neveste.
lawski, polawski, perunika, ki}en, igrati (kowa)

Prona|i u pri~i i podvuci re~enice kojima se opisuju `ivotiwe koje je lav sreo na putu. Podvuci drugom bojom {ta su `ivotiwe pri~ale o ~oveku. Kako je ~ovek dokazao da je ja~i od lava?

Ka`e se da je ~ovek najja~i na planeti Zemqi. Objasni ~ovekovu odgovornost za `ivot na Zemqi.

Izaberi poslovicu koja najvi{e odgovara ovoj pri~i i objasni weno zna~ewe. Ko brzo sudi, brzo se i kaje. Um caruje, snaga klade vaqa. Ko lako veruje, lako se i prevari.

Narodne umotvorine
Pitalice
Pitali Kraqevi}a Marka: [ta bi ti ~inio kada bi se na{ao ja~i junak od tebe? Onda bih ja bio jo{ ja~i. Pitali mi{a: U kojem selu najboqe `ivi{? U onome gde ma~aka nema. Smisli i ovde napi{i jednu pitalicu.

Kako izgleda brdo pored kojeg prolaze svatovi?

Brzalice
Kako zami{qa{ ki}ene svatove? Le`i kuja `uta ukraj `uta puta... ^etiri ~av~i}a na ~an~i}u ~u~e}i ciju~u... Crn jarac, crn trncrn brsti trn... Devet puta reci benevreci... Smisli i ovde napi{i dve brzalice u kojima ima glasova | i x.

Kako zami{qa{ mlado`ewu, a kako nevestu?

Za{to mlado`ewa Pavle nije zastao da bere peruniku?

Navedi koja ose}awa u tebi izaziva ova pesma. 112 113

[ta tebe ~ini sre}nim? Kako se tada ose}a{? Razgovaraj o tome s drugom iz klupe.

Sveti Sava i seqak bez sre}e

Bio neki bogat seqak bez sre}e, pa po{ao u svet da je potra`i. Na putu sretne jednog starca sede brade do pojasa, pa upita: Zna{ li, starino, da mi ka`e{, gde je moja sre}a? U radu, odgovori mu starac. Seqak se ne zadovoqi ovim odgovorom, ve} po|e daqe. Opet sretne na putu drugog starca sede brade do pojasa, pa ga upita: Zna{ li, starino, da mi ka`e{, gde je moja sre}a? U redu, odgovori mu starac. Seqak se ne zadovoqi ni ovim odgovorom, ve} po|e daqe. Malo zatim sretne na putu tre}eg starca sede brade do pojasa, pa i wega upita, gde mu je sre}a. A on mu odgovori da je ona u po{tewu. Vrdne seqak glavom, pa se namrgodi i po|e daqe. Nije bio odmakao ni za jedan pu{komet, a on opet sretne jednog starca sede brade, pa i wega upita za sre}u; a on mu odgovori, da je ona u dobrom zdravqu. Ne zadovoqi se seqak ni ovakvim odgovorom, ve} nastavi put. Zamalo, pa opet sretne jednog starca, te i wega upita za sre}u, a ovaj mu rekne da je sre}a u mirnom, lepom i zadovoqnom `ivotu. Seqak je o~ekivao, da mu ovi starci poka`u mesto gde se wegova sre}a nalazi, a oni mu odgovaraju ne{to sasvim deseto. Zato naumi da produ`i put daqe. Putuju}i tako sretne opet jednog starca, sede kose i brade, pa ga upita za sre}u, a on mu odgovori da se ona nalazi u umerenosti i ~istoti. Ovaj ni za to nije hteo da ~uje, ve} 114

po|e daqe. Najzad sretne jednog kalu|era, s velikom sedom kosom i bradom i svetiteqskim licem (a to je bio sveti Sava), te i wega upita: ^asni o~e, ja sam ~ovek bez sre}e, pa evo gde po|oh u svet da je potra`im, no te molim da mi poka`e{ gde je mogu na}i. Na}i }e{ je u sebi samom, odgovori mu sedi kalu|er (sveti Sava). Ako si pametan, ti si sre}an, a ako si lud, ti si i bez sre}e. Ako si pametan, ti }e{ slu{ati savete, opomene i poruke pametnih starih qudi, koji su mnogo koje{ta preturili preko glave; a ako si bez pameti, ne}e{ nikoga slu{ati i bi}e{ bez sre}e. U kalu|era je seqak imao veliku nadu da }e mu bar on re}i gde mu je sre}a. Ali kad mu i on ovako odgovori, odlu~i da daqe ne putuje, nego da se vrati ku}i, pa da poslu{a savete ovoga kalu|era i onih staraca, koji mu odgovarahu gde mu je sre}a. Kad je do{ao ku}i, on je u woj uveo rad, red, po{tewe, dobro zdravqe, miran, lep i zadovoqan `ivot i umerenost i ~istotu. Posle ovoga sve mu se okrenulo naboqe. Ku}a mu je propevala. ^eqad mu je bila vesela, stoka napredna, imawe rodno, on zadovoqan i sre}an. Zato je vi{e puta govorio: E qudi, ko bi to mislio, ko bi se tome nadao, ko bi to verovao da je sre}a bila u meni (u mojoj pameti i mojim rukama)? A ja po{ao po svetu, kao mahnit, da je tra`im, od nemila do nedraga, i da je na|em. Hvala onome duhovniku, {to me pou~i i vrati. Da ne be{e wega, ja bih propao tra`e}i sre}u, i nikad je i nigde ne bih na{ao izvan sebe. Narodna pri~a Prona|i u pri~i i podvuci sve ono {to su mudri starci odgovarali seqaku na pitawe gde je wegova sre}a. Podvuci i objasni poruke svetog Save. Drugom bojom podvuci re~i koje govore o tome {ta se dogodilo kada je seqak poslu{ao savete.

starina, vrdnuti, pu{komet, ~istota, otac, mahnit, nedrag, i}i od nemila do nedraga

Napi{i i objasni {ta je seqak poru~ivao drugim qudima.

115

Seti se cveta koji voli{. Napravi spisak re~i koje bi upotrebio da ga opi{e{.

Narodne umotvorine
Razbrajalice Bumbar delipar seo car na kantar, `aripan, pelivan, merili ga po vas dan, pade pa se skqusi i re~e mu tu si. Poslovice
delipar, `aripan, pelivan, skqusiti se

Pesma o cvetu
Jedan maleni cvet jo{ ni progovorio nije a ve} je znao sve tajne Sunca i sve {to zemqa krije. Jedan maleni cvet jo{ nije ni prohod a ve} je umeo sam da se hrani svetlo{}u, vazduhom i vodom. Jedan maleni cvet ne zna da ~ita i pi{e, al zna {ta je `ivot, {ta je svet, i miri{e, miri{e. Branko Miqkovi}

Napi{i jednu razbrajalicu koju koristi{ u nekoj igri.

Pro~itaj i objasni {ta zna~e slede}e poslovice: Ko je lud, ne budi mu drug. Razmisli i napi{i {ta je to zbog ~ega se divimo ovom cvetu.

Prona|i i podvuci stihove koji kazuju {ta je znao i {ta je umeo maleni cvet. [ta misli{, koje su tajne Sunca koje zna maleni cvet?

Bez muke nema nauke.

Ispeci, pa reci. Napi{i venac prideva uz imenicu cvet.

Objasni {ta ose}a{ prema malom cvetu. Zbog ~ega?

116

117

[ta zna~i narodna izreka: Svetu se ne mo`e ugoditi? Kako je razume{? Razgovaraj o tome s drugom iz klupe.

Svijetu se ne mo`e ugoditi

Jedan ~ovjek, idu}i iz varo{i ku}i, jahao na magarcu, a wegov sin, mom~i} od desetakpetnaest godina, i{ao pored wega pje{ice. Sretne ih jedan ~ovjek i rekne: To nije pravo, brate, da ti ja{i{, a dijete da ide pje{ice; tvoje su noge ja~e od wegovih. Onda otac sja{e s magarca i posadi sina na w. Malo daqe sretne ih drugi ~ovjek, pak re~e: To nije lijepo, mom~e, da ti ja{i{, a otac da ti ide pje{ice; tvoje su noge mla|e. Onda uzja{u obojica i po|u malo tako, ali ih sretne tre}i ~ovjek, pak re~e: Kakva je to budala{tina: dva matora magarca na jednoj slaboj `ivotiwi! Pravo bi bilo da ~ovjek uzme batinu, pa da vas obojicu {}era. Onda sja{u obojica i po|u pje{ice, otac s jedne strane, sin s druge, a magarac u srijedi. Sretne ih ~etvrti ~ovjek, pak re~e: Ala ste vi ~udna tri druga! Zar nije dosta da dvojica idu pje{ice? Ne bi li lak{e bilo da jedan od vas ja{i? Onda otac re~e sinu: Mi smo obojica svakojako jahali na magarcu, sad vaqa da magarac ja{i na nama. Pak onda obale magarca na zemqu, te mu jedan sve`e predwe noge, a drugi stra`we, pa ga onda uzmu na kolac me|u se i tako ga ponesu. A kad se qudi koji su ih sretali i stizali stanu sad jo{ ve}ma smijati i ~uditi, onda otac, ujedanput, baciv{i magarca na zemqu i po~ev{i ga drije{iti, povi~e: Ta onaj je svaki ~ovjek lu|i od ovoga magarca koji o}e svemu svijetu da ugodi. Ja }u s mojim magarcem da ~inim kako sam i najprije po mojoj voqi ~inio, a qudi neka govore {ta im drago. Pa onda uzja{i na magarca, a sin pored wega pje{ice, i tako oti|u ku}i. Narodna pripovetka Doma}i zadatak Zamisli da si de~ak iz pri~e. Ispri~aj i napi{i ovu pri~u u prvom licu, kao da se dogodila tebi.

Prona|i u pri~i i podvuci primedbe koje su qudi davali ~oveku i wegovom sinu. [ta misli{, kako se ~ovek ose}ao kada su mu drugi govorili: To nije pravo, brate, da ti ja{i{, a dijete da ide pje{ice; tvoje su noge ja~e od wegovih?

Kako se sin ose}ao kad su mu rekli: To nije lijepo, mom~e, da ti ja{i{, a otac da ti ide pje{ice; tvoje su noge mla|e?

Za{to je ~ovek rekao: Ta onaj je svaki ~ovjek lu|i od ovoga magarca koji o}e svemu svijetu da ugodi.

varo{, posaditi, {}erati, srijeda, obaliti, stra`wi, kolac, ve}ma, drije{iti

118

119

SETI SE {ta smo nau~ili...

120

6.

[TA JE SME[NO

^ITAMO {aqive pri~e i pesme U^IMO I VE@BAMO dramsku radwu (po~etak zapleta, rasplet) glagolske odredbe za vreme, mesto i na~in vr{ewa radwe TVOJ ZADATAK ]E BITI da smisli{ i napi{e{ {aqiv dijalog da napi{e{ kratku izokrenutu pri~u da od {aqive pesme napravi{ sme{nu pri~u da odredi{ poruke jedne pri~e da sa svojim drugarima napravi{ pozori{nu predstavu da re{i{ ukr{tenicu da od pri~e napravi{ strip (da prema pri~i napravi{ strip)

121

Kako roditeqi treba da se odnose prema tebi? [ta ti se ne dopada u wihovom pona{awu?

[ta je otac
Molim vas, recite otac {ta je. Da li je otac tata ili sudija za prekr{aje? Mene otac stalno ispituje i `eli ovo i ono da ~uje. I kad sam u {kolu po{la i kad sam iz {kole do{la, i za{to je ovo ovako i za{to je ono onako, i za{to je ovo ovde za{to ono nije onde, i kako sam smela ovo i kako sam smela ono, i znam li ja da sam ve} velika i znam li ja da vi{e nisam mala, znam li ja {ta je karakter tvr|i od ~elika i znam li ja po{to je {nala? I za{to nisam mislila i kako nisam pazila i {ta sam opet zgazila i kako, kako, i za{to, za{to, i smem li, smem li, i znam li, znam li? Pa zato pitam otac {ta je. Da li je otac tata ili sudija za prekr{aje?
karakter

Objasni {ta je to karakter tvr|i od ~elika.

[ta bi ti savetovao devoj~ici?

Za{to se devoj~ica pita: Da li je otac tata ili sudija za prekr{aje?

Koji savet bi dao wenom ocu?

Smisli {aqiv razgovor izme|u jednog oca i wegove }erke. Zbog ~ega se devoj~ica quti na svog oca? Otac: ]erka: Otac: Koje su wene `eqe? ]erka:

[ta tata zamera }erki?

[ta otac `eli?

Dragan Luki} 123

122

Kako bi glasilo tvoje ime ako ga izgovori{ naopako? Izokreni re~i u re~enici: \aci su seli u klupe.

Izokrenuta pri~a
(Ova je pri~a pretrpela zemqotres, pa je u woj sve ispreturano. Poku{ajte da svaku re~ vratite na weno pravo mesto.) Tek je brdo izi{lo iza sunca, a krevet sko~i iz prostranog ~i~e, navu~e noge na opanke, stavi glavu na kapu i otvori ku}u na vratima. Gle, no}as je zemqa dobro pokvasila ki{u! za~u|eno progun|a brk su~u}i ~i~u, pa brzim dvori{tem po`uri niz korake, istjera {talu iz krave i re~e: Rogata livado, idi pasi u zelenoj kravi, a ja }u noge pod put, pa }u po}i u drva da donesem {ume. ^i~a stavi rame na sjekiru i namignu babom na svoje oko. Bako, skuvaj u jajetu ~etiri lonca dok se posao vrati s ~i~e. Danas }e ru~ak slatko pojesti starca. Put raspali niz ~i~u, di`u}i svojom {irokom pra{inom oblake opanaka. Od toga se upla{i{e neka kola, pa u trku izvrnu{e kowe, a uzda ispusti ko~ija{a i bubnu ledinom o le|a. Doga|aj se upla{i od ovog neobi~nog ~i~e i opru`i poqe preko nogu jure}i br`e nego brdo preko zeca. Najzad, kad je bacio sebe ispred pogleda, od zuba mu zacvokota strah i glava mu se di`e na kosi: iz obli`weg vuka virila je krvolo~na {uma! 124

Au, sad je bostan obrao ~i~u! Obuzet ludim starcem, na{ ti strah presko~i preko ~ak{ira i podera trn, pa br`e od poqa potr~a preko zasijane zvijezde. Pred ku}nom babom do~eka ga vjerni prag. Tako mi vuka, eno o~iju u {umi! viknu glasina hrapavim ~i~om. Ku}a se prepade, usko~i u babu i zabravi kqu~ vratima, a siroto drvo pope se na ~i~u i gore se uhvati granom za ruke o~ekuju}i dvori{te da dojuri u vuka.
sukati, raspaliti, bubnuti, ledina

Branko ]opi}

Podvuci re~enice koje su ti najsme{nije u ovoj pri~i. Smisli kratku izokrenutu pri~u o nekom svom do`ivqaju.

Doma}i zadatak Izokreni izokrenutu pri~u. Prepi{i ovu pri~u tako {to }e{ svaku re~ vratiti na weno pravo mesto. Daj pri~i drugi naslov. 125

Da li si nekada bio na svadbi? [ta ti je tamo bilo zanimqivo?

e P i{ mo sa stav
Po ovoj pesmi napi{i sme{nu pri~u. Neka ti pomogne podsetnik sa 159. strane.

@enidba vrapca Podunavca

Kad se `eni vrabac Podunavac, zaprosio Sjenicu djevojku, tri dni hoda preko poqa ravna, a ~etiri preko gore ~arne zaprosio i isprosio je; pa on kupi gospodu svatove: kuma {vraku duga~koga repa, a prikumka ticu {evrqugu, starog svata iz osoja `uwu, a devera ticu lastavicu. Zdravo svati do{li do djevojke i zdravo se natrag povratili. Kad su bili na Kosovu ravnom progovara Sjenica djevojka: Tiho ja{te, gospodo svatovi! Tiho ja{te, tiho besjedite; doleti}e kobac avanica, odvesti }e Sjenicu djevojku. Jo{ su oni u rije~i bili, zale}e se kobac avanica i odvede Sjenicu djevojku; svi svatovi u trn pobjego{e, |uvegija u prosenu slamu, a kum {vraka na vrh trna ~u~i. [aqiva narodna pesma Podvuci stihove kojima se opisuju svatovi. Ispri~aj kako zami{qa{ vrapca Podunavca. Ispri~aj kako zami{qa{ Sjenicu djevojku. 126
~aran, prikumak, {evrquga, osoj, stari svat, `uwa, dever, avanica, trn, |uvegija, prosen

Vrabac Podunavac prosi Sjenicu devojku. Sakupqawe svatova. Odlazak svatova po devojku. Povratak svatova. Doletawe kopca razbojnika.

Re{i rebus.

(cavanudop cabarv)

127

Seti se nekog svog lepog sna. Razgovaraj o tome s drugom iz klupe.

Cic
Al se nebo osmeiva al se reka plavi, a ribar~e u ~un sniva jasno k na javi. On hitnuo udi~icu, ribicu je stek, metnuo na `eravicu, pa je tako pek. @eravico, de se trudi, nemoj tako sporo! Ribica mu ve}e rudi, gotova je skoro. Rudi riba jo{te malo sad mu je pe~ena, srce mu je zaigralo: Amo sad, milena! Dole }emo jako sesti, al }e da se sladi! Mor bi te, ribo, jesti i da nije gladi! Pa je uze, pa wom br`e da primakne k usti... ^un se quqnu... On se tr`e. Ode sanak pusti! Branko Radi~evi}
cic, hitnuti, ~un, java, `eravica, rudeti, jo{te, milena, jako, sanak, pust

Kako do`ivqava{ stihove: Al se nebo osmeiva.

Podvuci pet kqu~nih re~i iz ove pesme.

Ova pesma ima __________ strofa. Svaka strofa ima po _________ stiha. Srce mu je zaigralo. Autor pesme je pesnik ________________ _____________________________________.

Prepi{i pravilno slede}e re~enice. Pazi na veliko slovo. Pesmu cic sam prvi put ~uo na stra`ilovu. To brdo se nalazi pored reke dunava i grada koji se zove sremski karlovci. pesnik branko radi~evi} mnogo je voleo sremske karlovce i stra`ilovo.

Odredi koji od navedenih glagola ozna~avaju radwu, a koji stawe: prima}i, snevati, sedeti, ruditi, plaviti se, hitnuti, metnuti, uzeti. Navedi lepe re~i kojima pesnik opisuje tri glavne slike iz ove pesme: 1. Sliku neba i reke 3. Bu|ewe iz sna radwa: stawe: Re{i rebuse.

2. Ribar~etov san

128

129

Seti se basne o gavranu i lisici. Kako se basna zavr{ila?

Pri~a o gavranu i lisici

@iveli u jednoj planini gavran Gavrilo i lisica Lukacija. Pardon, lisica Lukacija i gavran Gavrilo, jer Lukacija je u svakom slu~aju dama, pa makar i lisi~ja, i mora do}i na prvo mesto... @iveli oni tako, ali neslo`no. Lisica Lukacija je bila zavidqiva osoba, pa mada i gavran Gavrilo nije bio cve}e, ipak je Lukacija bila poznata {irom [ume i Planine kao spletka{ica i nikakav karakter. Gavran Gavrilo, po{to je bio ptica, leteo je vrlo visoko, tako da je u svako doba dana i no}i bio iznad Lukacije, koja je zbog toga pucala od muke. Jednog jutra, umesto doru~ka, Lukacija donese odluku da se osveti Gavrilu za sva poni`ewa koja je trpela. Gavrilo je ba{ sedeo na svom omiqenom jasenu, sa povelikim komadom sira u kqunu. Taj sir Gavrilo je po{teno ukrao od ~obanina Obrada, i unapred se oblizivao i radovao do-brom doru~ku. Lukacija nai|e kroz paprat i obrati se gavranu Gavrilu medenim glasom: Dobro jutro, slatki Gavrilo. Kako si no}as spavao? [ta se to tebe ti~e! odbrusi Gavrilo preko zalogaja. Ne{to si nervozan, slatki Gavrilo. Da te nisu no}as pecale buve? Da nisi spavao na levoj nozi, a ustao na levo rame? [ta se to tebe ti~e?! U`elela sam se tvoje divne pesme, slatki Gavrilo! Da nisi nervozan, mogao bi malo da mi peva{!... Ali, Gavrilo je iz nekih ranijih basni znao da lisica Lukacija ho}e da mu uzme komad sira, i zato non{alantno pritisnu kqunom dugme magnetofona. Za~u se pesma koju je Gavrilo snimio ju~e, uz jednu obilnu gozbu na Obradovom proplanku. Lukacija podvi rep i izgubi se u paprati, mrmqaju}i sebi u nedra da }e se ona ve} dosetiti kako da napakosti gavranu Gavrilu. 130

Gavrilo, me|utim, videv{i da je nadmudrio Lukaciju, udari u grohotan smeh. Taj smeh je bio toliko grohotan da se Gavrilo vaqao po grani jasena tako da mu je sir ispao iz kquna i pao u paprat. Tada je ba{ prolazio je` ^edomir sa `enom i decom, pa im je sir kao s neba pao za u`inu... Tenk ju! rekao je je` ^edomir sa `enom i decom, jer je`evi, kao {to je poznato, uvek govore po dva strana jezika, naro~ito onaj koji im prvo padne na pamet.
spletka{ica

Qubivoje R{umovi} Ozna~i najsme{niji deo u ovoj basni. Objasni za{to je sme{an. Koji ti se lik iz basne vi{e dopada? Za{to?

Uporedi narodnu basnu Gavran i lisica sa ovom basnom. [ta je u wima sli~no? [ta je razli~ito?

Kako zami{qa{ gavrana Gavrila?

Objasni {ta zna~e re~i i izrazi: spletka{ica nikakav karakter

Kako zami{qa{ lisicu Lukaciju?

pucati od muke ustati na levu nogu Smisli i napi{i poruke ove basne.

Podvuci u tekstu re~enice koje ukazuju na to kakva je lisica.

131

Kako se ose}a{ kada te drug ne~im povredi? [ta je dobro da tada u~ini{?

A za{to on ve`ba
Lica: Mile Rista (Scena je bez ikakvog dekora i rekvizita. Na sredini, okrenut publici Mile.) Mile (ve`ba: podi`e i spu{ta ruke, skaku}e u mestu kao da tr~i, ~u~ne pa ustane i to ponovi nekoliko puta; kao za sebe): Jendva! Jendva! Jendvatri~etiri! Rista (nailazi s leve strane i radoznalo posmatra). Mile (pogleda ga pa nastavi sa ve`bawem). Rista: Mile, {ta to radi{? Mile (ne prestaju}i da ve`ba): Radim... Vidi{ vaqda {ta radim?! Rista: Vidim, samo ne razumem... Mile: Ve`bam!... Jendva! Jendva! Rista: A za{to ve`ba{? Mile: Ve`bam da oja~am! Rista: A {to da oja~a{? Mile: Nije va`no... Ja znam za{to... Jendva! Jendva! Rista: Pa, dobro, reci mi... Mile (stalno ve`ba dok govori): A {to ba{ tebi da ka`em? Rista: Pa onako, {to si takav? Mile (za trenutak prestane): Ho}u da bijem @ileta! (Nastavqa da ve`ba). Rista: Kog @ileta? Mile: Onoga do pekare... Ho}u da ga bijem 132

i sad se svakoga dana spremam... Rista: A {to da ga bije{? Mile: Zna on za{to... Napisao na plotu kredom: Mile ne zna zemqopis... Upamti}e on mene... Rista (iznena|eno): A zato!... (Pauza, dok Mile stalno ve`ba): Pa je l misli{ da to ne{to poma`e? Mile: Sigurno da poma`e!... Da ne poma`e ne bih ve`bao! Jendva! Jendva! Rista (pa`qivo posmatra Mileta kako ve`ba, {eta nervozno oko wega): Mile! Mile (ve`ba i ne obra}a pa`wu na wega). Rista: Mile! Mile (ne prestaju}i da ve`ba): [ta je? Rista: Je l va`i da i ja ve`bam s tobom? Mile: [to da ve`ba{? Rista: Onako... Mile: Ne va`i! Rista (tra`i ne{to po xepovima): Mile!... Je l va`i da ti dam jednu marku, pa da ve`bamo zajedno? Mile (ve`ba, samo okre}e glavu prema Risti): Kakva je? Rista: Portoriko, fina marka... Mile (prestaje da ve`ba): Dobro, daj! I stani ovde pored mene... (Uzme marku i nastavi da ve`ba). Rista (stane pored Mileta prema publici i ve`ba, gledaju}i {ta Mile radi): Je li dobro ovako?... Mile: Dobro je!... Jendva! Jendva! ... A sad malo ovo ... (promeni ve`bu).

Rista (sve radi za wim). Mile (prestane): Dobro, dosta je... Rista: A {to? (prestane). Hajde jo{ malo... Mile (po~iwe da se obla~i, zakop~ava se, kao posle gotove ve`be): Pa {ta bi ti hteo? Za jednu marku pa ceo dan? Rista: Nije va`no... Da}u ti jo{ jednu marku... Venecuela... Mile: Daj da vidim... Rista (vadi iz xepa i pru`a Miletu): Evo, pi{e Venecuela! Mile: Dobro onda... Hajde jo{ malo! (Raskop~ava se i nastavqa sa ve`bom). Rista (ve`ba gledaju}i u Mileta). Mile (ve`ba, pa se odjednom trgne): Dobro, a {to si ti toliko zapeo? Rista (ne prestaju}i da ve`ba): [ta sam zapeo? Mile: Stvarno, {to si ti toliko zapeo da ve`ba{? Rista (polako prestaje da ve`ba): Onako... treba mi... Mile: [ta mo`e tebi da treba? Rista (zakop~avaju}i se, oprezno gledaju}i u Mileta): Mo`e da mi treba... Ono na plotu nije napisao @ile nego ja! ZAVESA Du{an Radovi}
rekvizit, zemqopis

Ovo je tekst za glumu ili dramski tekst. 133

Ko su likovi u ovom dramskom tekstu?

Smisli i napi{i {ta je Rista u sebi govorio kad je saznao zbog ~ega Mile ve`ba.

Glagol leteti promeni po licima i vremenima. sada{we vreme ja ti on, ona, ono mi vi oni, one, ona pro{lo vreme budu}e vreme

Kako je pisac upoznao ~itaoce sa izgledom scene, scenskim prostorom, u kojem se odvija drama?

Prona|i u tekstu i podvuci re~enice iz kojih saznaje{ za{to Mile ve`ba. [ta misli{, kako se Mile ose}ao kada je video da na plotu pi{e ,,Mile ne zna zemqopis?

Mesto u tekstu na kojem dramska radwa postaje zamr{ena i napeta naziva se zaplet. U ovom tekstu prona|i i ozna~i zaplet. Zavr{ni deo radwe, mesto u tekstu na kojem se radwa razre{ava, raspli}e naziva se rasplet.

Re{i ukr{tenicu: 1. vrsta imenica 2. jedno glagolsko vreme 3. re~ koja ima sli~no zna~ewe kao re~ stomak 4. vrsta imenica 5. re~ koja ima suprotno zna~ewe od re~i blizu 6. re~ koja ozna~ava {ta radi subjekat je... 7. re~i koje ozna~avaju radwu su... 8. dva stiha ili vi{e stihova u pesmi 9. re~ u re~enici koja kazuje ko vr{i radwu ili o o kome ili o ~emu se govori Re{i rebuse.

9
1

Smisli i napi{i {ta Mile u sebi govori dok ve`ba.

U ovom dramskom tekstu prona|i i ozna~i rasplet. Podelite tekst po ulogama i ~itajte ga. Od ovog dramskog teksta napravite pozori{nu predstavu u u~ionici.

134

135

Prosta (nepro{irena) re~enica

Jedna sme{na pesma

U mojoj porodici `ivelo se strogo i ozbiqno... Takvi su mi bili roditeqi, pre svega otac... Jedna od stvari koje sam voleo, kao i mnoga deca, bila je da nam do|u gosti... Jer gosti su unosili neko drugo raspolo`ewe u ku}u, i neke druge odnose mojih roditeqa prema meni... Mnogo sam voleo kad nam do|u gosti... A to je bilo vreme kad su gosti ~e{}e dolazili nego danas... Naravno, mnogo sam voleo da se igram, i to naro~ito uve~e, kad je trebalo da budem kod ku}e. To je verovatno iskustvo sve dece, da moraju da se vra}aju ku}i onda kad je najlep{e... Nisam imao drugih zadovoqstava, sem onih koja sam mogao da delim sa drugom decom, prema tome, mnogo sam voleo decu, i sve ono {to se sa decom moglo raditi... Najvi{e smo igrali fudbal, ali smo radili i neke druge stvari... I kad sam imao devet godina, ja sam napisao jednu kratku, sme{nu, glupu pesmu, koja glasi ovako: Moj tata je nadzornik, a ina~e ~inovnik, a radi u direkciji, i to s ~ika \okom. Kad ga majka izgrdi namiguje okom.

Prosta (nepro{irena) re~enica ima samo subjekat i predikat.

Potok te~e.
subjekat predikat

Subjekat u ovoj re~enici je imenica potok, jer ozna~ava ko vr{i radwu (ili o kome, o ~emu se govori). Predikat je te~e. Taj glagol ozna~ava {ta radi subjekat (potok).

Prosta pro{irena re~enica

Du{an Radovi} je ro|en 1922. godine u Ni{u. Ure|ivao je ~asopis de~ji Poletarac i napisao vi{e kwiga za decu: Po{tovana deco, Sme{ne re~i, Pri~am ti pri~u, Kapetan Xon Piplfoks i druge.
nadzornik, direkcija

Prosta pro{irena re~enica pored subjekta i predikata ima i druge re~eni~ne delove, re~i koje bli`e odre|uju glagole po vremenu, mestu i na~inu vr{ewa radwe.

No}as potok kroz poqe ne~ujno te~e.

Koju slu`bu imaju ostale re~i u ovoj re~enici? Ostale re~i bli`e odre|uju glagol te~e.

Napi{i podatke u vezi s tekstom Jedna sme{na pesma: Ime pesnika koji pri~a o svom detiwstvu: Naziv grada u kojem je pesnik ro|en: Naziv jedne wegove poznate kwige: [ta je voleo pisac kada je bio mali? Koju igru je naj~e{}e igrao s decom? Koliko je imao godina kada je napisao sme{nu pesmu o svom tati? 136

Re~i koje odre|uju vreme, mesto i na~in vr{ewa radwe

Postoje re~i koje stoje uz glagole i bli`e ih odre|uju po vremenu, mestu i na~inu vr{ewa radwe. za vreme: Kada potok te~e? no}as za mesto: Kuda (gde) potok te~e? kroz poqe za na~in: Kako potok te~e? ne~ujno Odredi slu`bu re~i (subjekat, predikat i odredbe za vreme, mesto i na~in).

Radoznalo se ogledao jelen jutros na potoku.

137

Uporedi korwa~u i zeca. Po ~emu se oni razlikuju? A koje su wihove zajedni~ke osobine?

Korwa~a i zec
Korwa~a i zec takmi~ili su se u brzini. Tako utvrde oni rok i mesto, te krenu na put. Znaju}i da je ro|eni trka~, zec se nije toliko brinuo za trku nego le`e kraj puta i zadrema. A korwa~a, znaju}i svoju sporost, tr~ala je bez predaha. Tako ona prestigne zeca, koji je spavao, i dobije pobedni~ku nagradu. Ezop

Napi{i od ove pri~e strip u ~etiri slike. Ispi{i u stripu {ta govore korwa~a i zec .

Navedi koje su osobine korwa~e iz ove basne.

Za{to je ova pri~a basna?

Koje su osobine zeca iz ove basne?

Podvuci pouku koja najvi{e odgovara ovoj basni: 1. Dogovor ku}u gradi. 2. Ko je lud, ne budi mu drug. 3. Ko se trudi, taj i uspe. 4. Triput meri, jednom seci. 139

138

SETI SE {ta smo nau~ili...

140

7.

SVE [TO RASTE HTELO BI DA RASTE

^ITAMO pesme i pri~e o `ivotiwama i prirodi U^IMO narodne porodi~ne pesme pisawe suglasnika J pisawe datuma pisawe brojeva slovima TVOJ ZADATAK ]E BITI da po planu prepri~a{ pri~u da nastavi{ zapo~etu pri~u da prema jednoj pesmi napi{e{ pri~u (Da napi{e{ pri~u po jednoj pesmi) da nastavi{ pesmu

141

Da li si nekada u prirodi posmatrao bistru vodu jezera ili reke i {ta se sve ogleda u woj?

Kakva je razlika izme|u re~i: sestra i seja; brat i braca; majka i mama; otac i tata?

Kakve je boje potok

Potoku koji {umom te~e oprezno pri|e jedan jelen i napiv{i se vode re~e: potok je kao {uma zelen. Kraj stijewa potok daqe te~e o kamena se lome} rebra, skaku}u}i zeko re~e: potok je ovaj sav od srebra. Kroz poqe potok daqe te~e pod vedro nebo iza{av, a lastavica ozgo re~e: potok je kao nebo plav. I potok daqe te~e, te~e, nad wim bijeli oblaci stoje, lebde}i bijeli leptir re~e: potok je ovaj bijele boje. S mno{tvom zvijezda do|e ve~e, ugasi svoje boje dan, pla{qiva srna tiho re~e: gle, sav je potok ozvjezdan. Grigor Vitez
ozvezditi se

Dvije seje brata ne imale

Dvije seje brata ne imale, pa ga viju od bijele svile, od bijele i jo{ od crvene; struk mu me}u drvo {im{irovo, crne o~i dva draga kamena, obrvice morske pijavice, sitne zube dva niza bisera; zala`u ga medom i {e}erom: To nam jedi, pa nam probjesedi! Narodna pesma Koje ose}awe zapa`a{ u ovoj pesmi? Objasni za{to svaka `ivotiwa druga~ije vidi boju potoka. Prona|i u pesmi i iz re~nika prepi{i zna~ewe glagola viti.
viti, zalagati

dva draga kamena: morske pijavice: dva niza bisera: med i {e}er:

Navedi kojim re~ima je u pesmi opisana srna.

Objasni za {ta sestrama treba: bela i crvena svila:

Svaka strofa u ovoj pesmi je jedna pesni~ka slika. Objasni kojim re~ima pesnik opisuje svaku od ovih slika: 1. potok u {umi 2. potok kraj stewa 3. potok u poqu 4. potok u ravnici 5. potok uve~e 142

Ova pesma pripada grupi narodnih porodi~nih pesama, jer se u woj govori o odnosima u porodici. Seti se i napi{i kojoj grupi pesama pripada narodna pesma:

Podvuci u pesmi i objasni re~i kojima pesnik slika i druge `ivotiwe koje dolaze na potok.

drvo {im{irovo:

@enidba vrapca Podunavca Tri se snega u planini bele 143

Da li zna{ ne{to o divqim kowima? Kako oni `ive?

Bajka o belom kowu

Imao neki brkati Ciganin kowa, koji je nekada bio i mlad i prav i beo. Ali se vremenom, od teretna `ivota, razbole. Postade bangav i {aren. Mogla su mu se izbrojati rebra, a bogami i dani. Ali jedne no}i dunu iznenada vetar i od{krinu vrata na {tali. Do mra~noga ugla, u kome je tavorio kow, prostrla se kroz pukotinu traka mese~ine. Li~ila je na usku belu stazu, koja je zasewivala o~i i mamila da se po woj krene. I kow se kleckavim korakom uputi iz svoga ugla, odgurnu jo{ malo vrata i zauvek napusti mra~nu {talu i brkatog Ciganina. I{ao je cele no}i po stazama i proplancima obasjanim mese~inom. Ose}ao se neobi~no: prvi put je mogao da zakora~i kud ho}e, na ovu ili na onu stranu, ulevo ili udesno. Umesto bi~a koji je slu{ao celoga `ivota, sada bi mu tek s vremena na vreme oko u{iju zazvi`dao vetar. Tako je sve to izgledalo dok je potrajala no}. Kad granu sunce, kow se ba{ zate~e na stazi koja je vodila kroz neku malu naseobinu. Prvo se jedna baba hitnu busenom na wega. U~inilo joj se da je kow bolestan i `elela je da ga {to pre otera od svog plota. I kod slede}ih ku}a se ponavqala ista pri~a. Letelo je preko plotova busewe, poneka krupnija cepka, pa i kamen. Kad pro|e posledwi plot, kow zama~e u {umu. Dr`ao se otada preko dana {to daqe od naseobina, a no}u je grabio stazama i proplancima, sve ja~e obasjanim mesecom, koji je rastao. Kad se jedne no}i pojavi na nebu pun mesec i kao usred dana osvetli proplanak, kow oseti u nozdrvama opojan miris nekog nepoznatog biqa rasutog po obroncima. Pasao je cele no}i, a pred zoru nai|e i na izvor, skriven izme|u tri sasvim 144

blizu grabova stabla. Napoji se neobi~ne a pitke vode, pa u|e duboko u obli`wu {umu. I slede}e no}i dolazio je na isti proplanak, pasao nepoznate trave i napajao se na izvoru izme|u tri graba. Preko dana, u senovitoj {umi pro{aranoj suncem, ose}ao je kako mu se snaga sve vi{e vra}a, kako mu telo postaje oblo, a noge gipkije. Kad se jedne no}i otisnuo do prve reke, u mirnom ogledalu vode, svetlucavom od tanke mese~ine, primetio je da mu se dlaka ponovo belasa kao snegovi. Od te no}i nije ga vi{e dr`alo samo jedno mesto. Galopirao je po bregovima i dolinama, provla~io se izme|u visokih stabala u {umi, belasao se u no}i po beskrajnim, tamnim ravnicama. Otkrivao je nepoznate trave i zaturene izvore, na kojima je pasao i pio. Neki qudi iz naseobina su ga i videli. Ubrzo je krenula i pri~a o belom kowu, koji obasjan mese~inom luta po prirodi i otkriva biqe i izvore koji le~e. Dado{e se i qudi za lekovitom travom i vodom. U neko doba, sti`e re~ o svemu tome i do uha brkatog Ciganina, te i ovaj krenu u potragu za svojim odbeglim kowem, koga je bio ve} o`alio. Otisnuo se brkajlija sa `enom na jednu stranu, sinovi i k}eri na drugu, a kom{iluk im se rasu kud koji... Beli kow jezdi jo{ uvek proplancima i rubovima {ume. Neki ga i opaze, ali mu niko ne mo`e pri}i, jer je brz kao muwa i neuhvatqiv kao oblak. Qudi iz naseobina jo{ uvek tragaju za lekovitom travom i vodom. Ponekad ih i na|u. 145

Ostanu onda na tom mestu samo toliko dok se izle~e ili se sasvim nastane uz neki lekoviti izvor i stvore novu naseobinu. I Cigani odonda lutaju, nikako da se skrase. Jo{ nisu prona{li kowa. Zaboravili su ve} i {ta tra`e. Stevan Rai~kovi}
teretan, bangav, tavoriti, naseobina, hitnuti se, cepka, grabiti, grab, pitak, belasati se, galopirati, skrasiti se

Prona|i u ovoj pri~i jo{ dva lepa pore|ewa : brz kao muwa,

Objasni po ~emu ova pri~a podse}a na bajku.

Podvuci i prepi{i re~enice kojima pisac opisuje kowa kad je bio mlad:

[ta se pri~alo o ~udnom belom kowu?

Pisawe suglasnika J
Suglasnik J se ne pi{e izme|u samoglasnika I i O.

kad je bio izmoren i bolestan:

Zbog ~ega su qudi i{li u potragu za belim kowem?

bio

u~io

radio

Suglasnik J se pi{e izme|u samoglasnika O i I. po{to je ozdravio:

Objasni kako se kow ose}ao kad je `iveo kod qudi. Kako se kow ose}ao dok je lutao slobodan prirodom? 146

Prona|i u tekstu i podvuci opis belog kowa za koji misli{ da je najlep{i. Podvuci i objasni re~enicu kojom se opisuje kako se kow ogleda u mirnoj vodi reke. avion avijon bojiti boiti spre~io spre~ijo

koji Zaokru`i pravilno napisane re~i:

bojica

krojiti

radionica radijonica fijoka fioka Violeta Vijoleta

u~ijonica u~ionica moji moi spojiti spoiti 147

Da li si nekada slu{ao pesmu slavuja? Razgovaraj o tome s drugom iz klupe.

Slavuj i sunce
U kosi gaja slavuj se javqa. Sunce izrawa iz plave bare. @ubore poto~i}i de~jeg zdravqa kroz rascvetane jabu~are... Slavuj iz gaja sunce pozdravqa. U gaju predu sun~eve preqe: svileni kon~i}i vise sa grana. Vodeni~ica jutra jo{ meqe zvezde za zlatnu poga~u dana. Slavuj, sin gaja gde jelen pase, peva, zaqubqen, o ru`i sunca. A sunce slu{a ... i `eli da se pretvori u tog slatkokqunca. I dok u kqunu slavuja svi}e pesma prole}a sunce sa cera daruje jasike, breze, ceri}e min|u{ama od bisera... A sneg mirisnih latica pada i kquca, kquca detli} tvog bila. Plavo nebo i bela stada... Zamisli za tren da ima{ krila i polete}e{ iznad livada! Dobrica Eri} sunce Prona|i u pesmi i prepi{i stihove kojima pesnik slika: slavuja 148 jutro odnos izme|u slavuja i sunca 12 17 200 600 900

Objasni stihove: U gaju predu sun~eve preqe: / svileni kon~i}i vise sa grana.

Koja ose}awa u tebi pobu|uje ova pesma?

Koje bi pitawe postavio slavuju iz pesme?

Uporedi pesmu Slavuj i sunce Dobrice Eri}a sa Prole}nicom Jovana Jovanovi}a Zmaja. Objasni {ta zapa`a{.

Pisawe datuma
Datumi se pi{u ovako: dan, mesec, godina Napi{i na tri na~ina datum svog ro|ewa: 1. mart 2006. 1. III 2006. 1. 3. 2006.
jabu~ar, slatkokqunac, cer, bilo

Pisawe brojeva slovima

Brojevi se pi{u sastavqeno dvanaest sedamnaest dvesta {eststo devetsto i rastavqeno 500 287 33 460 422 71 2000

Zaokru`i ispravno napisane datume: 21. IV. 2006. 26. VIII 2006. 11 3. 2007. 17. II 2007 1. 7. 2007.

pet stotina dvesta osamdeset sedam trideset tri ~etiri stotine {ezdeset ~etiristo dvadeset dva sedamdeset jedan dve hiqade 149

Zamisli neku ~udesno lepu haqinu ili odelo za maskenbal. Kako izgleda?

Pri~a o Raku Kroja~u

@iveo pod velikim belutkom u reci Rak Kroja~. On je nadaleko bio ~uven po svom zanatu. Sve bube, leptiri i ribice iz okoline {ili su kod wega svoje odelo. O vredno}i wegovoj svugde se pri~alo; govorilo se da nikad iz ruke ne ispu{ta svoje rumenkaste, o{tre makaze. U poslu su mu pomagali mali rakovi, wegovi sinovi. Oni su po dnu re~nom prikupqali materijal, od koga je posle Rak Kroja~ pravio divna odela. Jednom u velikom viru, blizu belutka gde je stanovao Rak Kroja~, ribice re{e da prirede zabavu, te sve potr~e wemu, da im sa{ije novo odelo. No}as }e biti zabava u viru na mese~ini, pa te molim da mi sa{ije{ haqinu, lep{u nego ijednu {to si do sada {io re~e {tuka Raku Kroja~u, presecaju}i hitro vodu. Sa{i}u ti sivozelenu haqinu od {qokica, zaki}enu sedefastim lepezama odgovori Rak Kroja~ i uze joj meru. Za {tukom do|e ka}iperka pastrmka i stade se umiqavati Raku Kroja~u: Dragi Ra~i}u, sa{ij mi haqinu da bude lep{a nego u ostalih riba. A Rak Kroja~ se zamisli i re~e: Sa{i}u ti {arenu haqinu, punu `utih, crvenih, belih i plavih ta~kica. Bi}e{ najlep{a na celoj zabavi. Posle we izroni iz trske grge~ mole}i: Ra~i}u, molim te da mi sa{ije{ novo odelo za zabavu, pa }u ti platiti koliko god zatra`i{. Sa{i}u ti `u}kastozeleno odelo, i{arano crnim prugama. Ti jedini bi}e{ tako odeven. Kad ribice odo{e, navali Rak Kroja~ na posao. 150

belutak, rumenkast, vir, {qokica, sedef, sedefast, ka}iperka, lika, preneraziti se, tu`iti, okretna igra

Posla ra~i}e da nabave materijal potreban za ribqe haqine: re~nog bisera, sedefa, {arenog sitnog peska. A ~im se oni vrati{e, po~e da pravi nova odela, ni`u}i biser i sedef na duga vlakna like, koja je potom upredao sa re~nim srebrom. A za to vreme su ribice spremale vir za zabavu. Prvo su o~istile dno od muqa i posu-le ga rumenkastim belutkom i mahovinom; posle su pokosile visoku obalsku travu, da bi mesec {to boqe osvetlio vir. Najzad su oti{le do `abqe svira~ke dru`ine zvane Kreketu{a i pogodile se da im svira na zabavi. ^ak predve~e se upute Raku Kroja~u da vide {ta je s haqinama. Kad tamo stignu, a veliki belutak gde je Rak Kroja~ stanovao le`i odvaqen u stranu i ra~i}i po mutnoj vodi lutaju i pla~u. [ta je to, pobogu?! Gde je Rak Kroja~? povi~u prenera`ene ribe, slute}i neku nesre}u. Odnela ga u torbi neka deca koja su ovuda lovila rakove odgovore ra~i}i kroz pla~. Sad ne}emo nikad vi{e videti svog dragog oca, Raka Kroja~a. Onda i pastrmka i grge~ i {tuka udare u pla~, bilo im je `ao {to je siroti rak nastradao, a jo{ vi{e {to im nije haqinice za zabavu sa{io. Mali{ani, videv{i kako ribe `ale wihovog oca, jo{ vi{e se rastu`e: Taman smo mu doneli bisera, sedefa, re~nog srebra i {arenog peska i on po~eo da ih ni`e na vlakna, a nevaqala deca nam

ga zauvek odneso{e. ^uv{i pla~ ra~i}a i riba, dotr~e i `abe i re~ne zmije i svi drugi stanovnici reke da vide {ta je, i tako nastane op{ta `alost. Ba{ je sunce zalazilo za breg kad se to de{avalo. Voda u viru se rumenela kao da je neko u wu sasuo vina. Ve~erwi vetar je lutao kroz trsku. A stanovnici reke su i daqe kraj belutka tu`ili. Najednom {tuka presta plakati i viknu: Evo, dolazi niz reku Rak Kroja~, poznajem ga po rumenkastim makazama {to ih nosi u ruci. Svi se obazru na tu stranu i ugledaju ga zbiqa kako se oprezno provla~i izme|u kamewa, hitaju}i ku}i. Stigav{i na svoj prag re~e: Sre}a moja {to sam sobom poneo makaze, te sam, ~im su se deca malo zagovorila, rasekao torbu i pobegao, ina~e me ne biste nikad vi{e videli. Kakav drugi len rak bi posle ovog do`ivqaja prvo legao da se odmori, a Rak Kroja~ prvo uze da dovr{i zapo~ete ribqe haqine. [io ih je dok se mesec nije javio, a onda su ve} bile gotove i prelivale su se kao duga u bezbroj boja. Kad su {tuka, pastrmka i grge~ stigli u novim haqinama, zabava u viru je ve} bila otpo~ela, `abe su svirale, ribice su igrale okretne igre, a Rak Kroja~ je ispod belutka za to vreme pri~ao svojoj deci {ta je sve pretrpeo dok nije pobegao iz torbe. Desanka Maksimovi} 151

Podvuci jednom bojom i objasni re~enice iz pri~e koje ukazuju na to kako je Rak Kroja~ bio vredan. Drugom bojom podvuci opise haqina za ribe i materijala od kojih su napravqene. Podvuci u pri~i i objasni opis pripremawa vira za zabavu. Objasni kako su se ose}ale ribe dok su se pripremale za zabavu. O ~emu su tada razmi{qale?

Prepri~aj ovu pri~u u {est re~enica. Neka ti pomognu slede}e kqu~ne re~i: priprema

Prona|i odgovaraju}a zna~ewa za izraze i upi{i ih. imati uspeha biti veoma strog zavisiti od nekoga biti nekome glavni pomaga~ napustiti nekoga kao nepopravqivog biti vrlo ve{t biti vrlo zauzet brzo, `ure}i imati pune ruke posla

naru~ivawe

biti desna ruka nekome vladati gvozdenom rukom raditi na brzu ruku

nabavka

biti sre}ne ruke imati zlatne ruke

nesre}a

di}i ruke od nekoga biti vezanih ruku Prona|i u re~niku na kraju kwige zna~ewa re~i iz porodice re~i ruka. Upi{i wihova zna~ewa. rukav rukovoditi rukovati se uru~iti ru~ni rukavica rukopis rukomet

povratak raka zabava

Smisli i napi{i druga~iji naslov za ovu pri~u. Nastavi zapo~etu pri~u koriste}i re~i i izraze iz porodice re~i ruka. Toga dana sam bio sre}ne ruke. Igrali smo rukomet.

152

153

Da li si se nekada bilo kakvim kolima vozio seoskim putem? Kakav je to bio do`ivljaj?

Vo`nja
Vozimo se. Pokraj puta razasuta sela le`e. K potoci posle bure konji jure, lete, be`e. Vrh potoka i {ipraga topla, blaga ve~er pada. Vozimo se. Sanja cve}e; miris sle}e sa livada. Gle, seoske ku}e bele kao strele tek prolete. Pored puta stabla vita {iblje, `ita, lete, lete. Gle, po~inju i svetlaci, leta znaci, da se pale, i iz magle trepte sive kao `ive, zvezde male. Po beskrajno ne`nom, mekom i dalekom nebu plavu nasmejani mesec bludi, {to na ljudi li~i glavu. Vozimo se. Pokraj puta razasuta sela le`e. K potoci posle bure konji jure, lete, be`e. Desanka Maksimovi} Prona|i i napi{i najlep{e re~i kojima pesnik slika sela i ku}e kraj puta: svice:

Objasni zna~enje pesni~ke slike. Vozimo se. Sanja cve}e; miris sle}e sa livada.

^itaj pa`ljivo ovu pesmu. Oslu{kuj ritam kojim se ni`u stihovi i strofe. Kako zvu~e? Na kakvo kretanje te podse}aju?

Podvuci u pesmi re~i koje se rimuju. [ta zapa`a{?

Uporedi ritam ove pesme sa ritmom pesme Prole}nica Jovana Jovanovi}a Zmaja i ritmom poeme Zamislite Du{ana Radovi}a.

Zamisli da se vozi{ kolima koja vuku konji. Opi{i taj do`ivljaj.

razasut, {iprag, vit, svetlac

nebo:

zapregu u kojoj se vozi: ve~e koje pada: 154 155

Zna{ li {ta je zdravica? Kada se izgovara zdravica? Kako bi ti nazdravio drugu na proslavi wegovog ro|endana?

Zdravica
Sve {to raste htelo bi da raste... Neka raste, i treba da raste! Sve {to cveta htelo bi da cveta... Neka cveta, i treba da cveta! Neka gleda sve {to ima oko, svako krilo nek leti visoko! Leteti, leteti, lepo je leteti! @iveti, `iveti, lepo je `iveti! Sve {to leti htelo bi da leti... Neka leti, i treba da leti! Sve {to peva htelo bi da peva... Neka peva, i treba da peva! Neka ska~e sve {to ima nogu, neka tr~e svi koji to mogu! Skakati, skakati, lepo je skakati! @iveti, `iveti, lepo je `iveti! Du{an Radovi} 156

Podvuci u ovoj pesmi stihove koji ti se najvi{e svi|aju. Za{to ti se svi|aju?

Smisli i napi{i u jednoj re~enici poruku ove pesme.

Objasni zna~ewe prve strofe u ovoj pesmi.

Podvuci sve glagole iz pesme Zdravica.

Nastavi ovu pesmu.

Objasni kome pesnik nazdravqa u ovoj pesmi.

Navedi sve pesnikove `eqe iz ove zdravice.

zdravica

Nau~i pesmu napamet. Ako zna{ melodiju, otpevaj ovu pesmu. 157

SETI SE {ta smo nau~ili... Pravila za dobro recitovawe

Dok kazuje{ stihove bilo bi dobro da zamisli{ ono o ~emu se u pesmi govori. Trudi se da jasno izgovara{ svaku re~ i da se svi glasovi u svakoj re~i dobro ~uju. Recitovawe ne sme biti jednoli~no i dosadno, ve} neke delove treba da izgovara{ ti{e, a neke glasnije, neke br`e, a neke sporije, u zavisnosti od sadr`aja pesme i od ose}awa koja pesma u tebi pobu|uje. Va`no je da po{tuje{ ta~ke, zareze, uzvi~nike, upitnike i druge pravopisne znake. Kod svakog znaka treba zastati, napraviti kra}u ili du`u pauzu. Pokreti ruku i gestovi treba da budu odmereni, u skladu s onim o ~emu se govori u pesmi i sa raspolo`ewem koje postoji u woj. Va`no je da kazivawe teksta bude prirodno, nalik na svakodnevni govor. Radi lak{eg pripremawa za recitovawe, ozna~i pesmu ovako: ovako ozna~ene stihove recituj ti{e ovako ozna~ene stihove recituj glasnije ovako ozna~i mesto na kojem }e{ praviti pauzu.

Pravila za dobro pisawe

Razmisli o tome {ta sve zna{ o temi o kojoj treba da pi{e{. Zabele`i {ta sve treba da pomene{ u svom sastavu. Potrudi se da smisli{ odgovaraju}i naslov. Misli o tome ko }e ~itati tvoj rad. Tvoj sastav treba da ima po~etak, sredinu i kraj. Unesi ose}awa u svoj rad (tugu, radost, qutwu, uzbu|ewe, iznena|ewe). Na kraju re~enice stavi ta~ku, upitnik ili uzvi~nik. Po~ni svaku re~enicu velikim slovom. Imena mesta i qudi tako|e pi{i velikim po~etnim slovom. Re~enice ne po~iwi na isti na~in (seti se re~i sa sli~nim zna~ewem). Pro~itaj svoj rad i ispravi gre{ke koje zapazi{. 158 159

Re~nik
A avanica (arapski) nevaqalac, nitkov, nasilnik avlija (turski) ogra|en prostor oko ku}e, dvori{te admiral (nema~ki) najvi{i oficirski ~in u ratnoj mornarici astal (turski) sto autobiografija opis vlastitog `ivota, `ivotopis koji pisac pi{e o samom sebi B bangav koji te{ko hoda zbog kvrgastih izraslina na stopalima ili kopitama; uporedi: hrom belasati se malo se beleti, isprekidano se beleti belutak obli i glatki beli kamen bilo ujedna~eno kucawe srca koje se ose}a pod prstima kad se prislone uz arteriju, puls biti spreman sti}i i ute}i zna~i: biti vrlo sposoban i snala`qiv bokvica biqka koja se koristi u narodnom lekarstvu brvno stablo koje slu`i da se premosti neki potok ili re~ica brujati proizvoditi zvuk, potmuo, dubok sliveni {um, zujawe bubnuti pasti s potmulim treskom, tresnuti, qosnuti buzdovan (turski) sredwovekovno oru`je koje se sastoji od gvozdenih pera i dr{ke, podesno za udarawe ili bacawe na protivnika bukvik bukova {uma V vaistinu zaista, doista, odista, zapravo, u stvari val talas vaspitawe uqudno pona{awe, uqudnost, vaspitanost; obrazovanost ve}ma u ve}oj meri, vi{e vinuti se dignuti se u vazduh vir duboko mesto u potoku, reci ili jezeru vit vitak, visok viti ovde zna~i: praviti ne{to, stvarati viti se ovde zna~i: obavijati se, obmotavati se vlast ovde zna~i: mo} pot~iwavawa nekoga svojoj voqi, autoritet vodenica mlin koji pokre}e voda, mlin uop{te vodeni~ar mlinar koji radi u vodenici vodopija korovska biqka sa plavom cvetnom glavicom vranac kow crne dlake, vran kow vrdnuti brzo poma}i, pokrenuti, mrdnuti vrzina ograda od `ivog ili pose~enog trwa ili grawa vrtkawe nemirno pokretawe, micawe levodesno G galopirati tr~ati galopom, najbr`im kowskim trkom (u skokovima) general oficir sa jednim od najvi{ih ~inova u vojsci glediti se gledati se, pogledivati se gorostasan koji je veoma velik, visok, ogroman grab listopadno drvo iz familije breza grabiti ovde zna~i: i}i brzim, dugim koracima, tr~ati, hitati grozota u`as, strahota gubav koji je oboleo od gube, lepre, bolestan od gube; uop{te bolestan D dever ovde ozna~ava onog koji vodi mladu na ven~awe delija (turski) ovde zna~i: krupan, lepo razvijen ~ovek, qudina delipar (turski) juna~ina, delija; krupan, mo}an ~ovek dembelisati ne raditi ni{ta, izle`avati se, len~ariti direkcija ovde: upravna zgrada nekog preduze}a doza odre|ena koli~ina ne~ega do~ekawe do~ekivawe, primawe nekoga ko dolazi u posetu (obi~no lepo, srda~no i sve~ano) dremuckati spavati lakim snom, dremati ~esto se bude}i, imati isprekidan san drije{iti (dre{iti) - razvezivati duhovnik sve{teno, duhovno lice \ |er|ef (turski) obi~no drveni okvir na koji se razapne tkanina po kojoj se veze |ipiti naglo sko~iti |ogat (turski) kow bele dlake, belac |uvegija (turski) momak za `enidbu; mlado`ewa @ `alac ovde ozna~ava {iqati i o{tri zub `aripan re~ bez posebnog zna~ewa, samo u razbrajalici `buwi~wak zemqi{te na kojem raste `buwe, zasad vi{e vrsta `bunova `vala ovde ozna~ava metalni deo uzde koji se stavqa kowu u usta, |em `eravica u`areni ostaci izgorelog drveta ili ugqa, `ar `eti srpom, kosom ili `etelicom kositi zrelo `ito `ivica `iva ograda od {ibqa, grmqa i ukrasnog biqa `ivotariti `iveti skromno, bez radosti i zadovoqstva `idak koji je mawe gustine, redak, razre|en `i`ak ovde zna~i: plami~ak `rvaw mlinski kamen `uwa ptica srodna detli}u, `una Z zagrepsti ovde zna~i: pobe}i brzo tr~e}i, strugnuti zaiskati zamoliti, zatra`iti zalagati ovde zna~i: stavqati nekome u usta zalogaj po zalogaj, hraniti zaqubiti se osetiti, do`iveti qubav, zavoleti nekoga zaplaveti se dobiti plavu boju, postati plav; ovde: svanuti zaplaviti u~initi plavim, obojiti u plavo zastor zaklon, obi~no od platna, zavesa zatiqak zadwi deo glave, potiqak zauzdati staviti kowu uzde zbeg mesto na koje se sklawaju oni koji su prinu|eni da be`e od neke opasnosti, uto~i{te zverka u prenosnom zna~ewu: poznata i uticajna osoba, mo}na li~nost zdravica re~i koje se govore pri nazdravqawu zemqopis nauka koja se bavi opisivawem zemqe, geografija zet }erkin ili sestrin mu` zirnuti baciti pogled, pogledati zlatast koji je poput zlata, nalik na zlato zujkati isprekidano zujati I iva vrsta vrbe igrati (kowa) terati kowa u trk, galop inercija te`wa nekog tela da zadr`i stawe mirovawa ili pravolinijskog kretawa, sve dok ga neka sila u tome ne spre~i istkati tkaju}i izraditi, izatkati; u prenosnom zna~ewu: na~initi, stvoriti J jabu~ar jabukov vo}wak, jabu~wak java budno stawe, zbiqa jadati se `aliti se, tu`iti se

160

161

jako ovde zna~i: u ovom trenutku, odmah, sada jaram drvena naprava, okvir oko vrata tegle}e `ivotiwe u koji se ona upre`e jasle duga~ak sanduk (ili korito), obi~no od drveta, pri~vr{}en uza zid, u koji se stavqa hrana za stoku jatak (turski) onaj koji skriva, ~uva hajduke i odmetnike od vlasti i poma`e im jezditi juriti, i}i, brzo promicati, hitati, ploviti jo{te jo{ (ovde kazuje da }e ne{to potrajati) K karakter ovde ozna~ava moralnu ~vrstinu, jaku voqu, postojanost, ~estitost, po{tewe ka}iperka ona koja voli da se kiti i napadno odeva, pomodarka ki}eni (uz imenicu svatovi) lepo odeven, oki}en, ude{en, bogato ukra{en klin komad gvo`|a koji zakucan slu`i za ka~ewe, ve{awe, ekser kovitlati se vrteti se brzo tamo-ovamo, okretati se kolac ovde ozna~ava tanku motku koja slu`i za oka~iwawe i no{ewe ne~ega kosa poqoprivredna alatka sa duga~kim, lu~no povijenim se~ivom na kraju duge dr{ke, kojom se se~e, kosi trava kosac ~ovek koji kosi travu, detelinu ili `ito kradomice kri{om, potajno, kradom krasti se dolaziti kri{om, prilaziti tiho, ne~ujno, prikradati se krilatast koji ima krila, krilat krsno ime (izr.) crkveni i porodi~ni praznik, uglavnom kod pravoslavnih Srba, slava kula{ (turski) kow mi{je, `u}kastosive boje ku~ina grubo kratko vlakno koje ostaje kao otpadak pri preradi konopqe ili lana

L lawski koji se desio pro{le godine, pro{logodi{wi lahoriti polako, lagano duvati, piriti, pirkati (o vetri}u) ledina dugo neorana zemqa lika tanki sloj drveta ispod kore koji se upotrebqava za pletewe korpi M mahnit umno poreme}en, umobolan, lud mehanizam sklop uzajamno uskla|enih delova neke sprave ili ma{ine milen drag, mio milost ovde ozna~ava dobro, plemenito delo miti prati, umivati modar zagasitoplav N nadzornik onaj koji vr{i nadzor, koji nadgleda, nadglednik, kontrolor nadrasti rastom, visinom prete}i, nadma{iti (nekoga, ne{to) narav ovde zna~i: priroda naseobina mesto (obi~no mawe) na kojem se neko naselio, nastanio, naseqe na}uliti nadi}i, podi}i u{i da bi se boqe ~uo zvuk (o `ivotiwama) nedrag koji nekome nije drag. Izr. i}i od nemila do nedraga i}i na sve strane bezuspe{no tra`e}i pomo} ili savet nesebi~an koji ne vodi ra~una samo o sebi, koji je spreman da se `rtvuje i da poma`e drugima, po`rtvovan ne~ove{tvo ne~ove~an, bezdu{an postupak, zao ~in, nedelo, ne~ove~nost ne~uven za koji se nije ~ulo, nezapam}en, nevi|en, ~udan ni{tavan ovde zna~i: bezna~ajan non{alantno prirodno, neusiqeno, opu{teno

O obaliti oboriti, sru{iti obrecnuti se qutito, osorno re}i ne{to nekome, viknuti na nekoga, izdrati se, brecnuti se ozvezditi se posuti se zvezdama (ovde: o potoku) okretna igra vrsta plesa, igre, koja se igra okretawem ukrug (valcer, tango) opanak laka obu}a od ko`e koja se vezuje za nogu ko`nim kai{evima; uporedi: oputa oputa traka iskrojena od ko`e koja je obi~no slu`ila za pletewe opanaka i vezivawe opanaka za nogu osamiti se povu}i se u samo}u, odvojiti se od svih, usamiti se osvetak svanu}e, svitawe, po~etak jutra pred izlazak sunca, osvit, osvitak osoj senovito mesto, severna padina i podno`je nekog uzvi{ewa ostrag sa stra`we strane, odostrag, pozadi otaqavati s mukom obavqati neki posao otac ovde: sve{teno, duhovno lice (sve{tenik, kalu|er) P pad kretawe tela prouzrokovano silom Zemqine te`e. Izr. prirodni pad nagib zemqi{ta, strmina; slobodan pad vertikalno padawe tela pod uticajem Zemqine te`e pedaq mera za du`inu, du`ina, razmak izme|u vrha palca i malog prsta kada se prsti ra{ire pelivan (turski) 1. borac, rva~ 2. cirkuski akrobata na konopcu 3. junak, vitez perpetuum mobile (latinski) zami{qena ma{ina koja bi radila bez kori{}ewa energije, ve~ni motor perunika biqka sa sabqastim listovima i velikim cvetovima qubi~aste, crvene ili bele boje

pirnuti lagano dunuti pitak koji se mo`e piti, koji je dobar za pi}e: pitka voda plastiti slagati seno u plastove pogonska sila energija koja mo`e da pokrene neko telo poema du`a pesma, obi~no u stihu, ponekad i u prozi pozan koji je na kraju vremena u kojem se ne{to zbiva, kasan pozlatiti prevu}i tankim slojem zlata; u prenosnom zna~ewu: u~initi da bude kao zlato, ulep{ati pokrojiti skrojiti, sa{iti polawski koji je bio pretpro{le godine, pre dve godine, preklawski poletnuti nakratko zamahnuti krilima pomesti se do}i u stawe zbuwenosti, zbuniti se, zapetqati se, spetqati se pomiriti se (s ne~im) nevoqno pristati na ne{to, ne protiviti mu se vi{e, priviknuti se na to popac insekat koji zri~e trqaju}i predwa krila jedno o drugo, zri~ak, cvr~ak posaditi ovde zna~i: staviti nekoga da sedne, smestiti nekoga, posesti poslu`iteq osoba koja u nekoj ustanovi obavqa uslu`ne poslove, domar poto~ara mlin, vodenica na potoku po{tovawe dobro mi{qewe o nekome, o wegovim sposobnostima, po{tewu, vrednostima, uva`avawe pra{taj uzvik pri rastajawu, zbogom predve~erje deo dana pre sumraka, vreme na kraju dana, pre nego {to padne ve~e premetnuti se prevrnuti se, prebaciti se preneraziti se veoma se za~uditi, zaprepastiti se prestrojavati se nanovo se postrojavati, postavqati se u stroj, razme{tati se u redove

162

163

prikrasti se pri}i {uwaju}i se, do}i tiho, kradom, neopa`eno prikumak kumov pomo}nik pri ven~awu prionuti navaliti na neki posao, latiti se ne~ega pristajati lepo stajati, odgovarati (ovde: o cipelama) pritvrditi u~initi da se ne{to ~vrsto dr`i, u~vrstiti, pri~vrstiti prokquviti shvatiti ono {to se skriva, prozreti, otkriti ne{to propr{oriti zatreperiti, prome{koqiti, protresti prosvetiteq onaj koji {iri znawe, prosve}enost, koji prosve}uje, uzdi`e {ire}i kulturu prosen koji se odnosi na proso, koji je od prosa prosinuti sinuti, zasjati, zablistati prost ovde zna~i: obi~an, jednostavan pust ovde zna~i: neostvarqiv, varqiv, la`an pu{komet udaqenost od pu{ke do mesta do kojeg mo`e da se dobaci metak, domet p{eni~ar vrsta insekta koji no}u svetli, veliki svitac, `itnica R ravan ovde zna~i: ravnica, nizija ravnopravnost stawe onoga koji je ravnopravan, koji je po pravima izjedna~en s drugima, koji ima ista prava kao drugi razasut svuda razbacan, raspr{en na sve strane razbojnik onaj koji pqa~ka, pqa~ka{ rasko{no na rasko{an na~in, luksuzno, bogato raspaliti ovde zna~i: po~eti ne{to `ivo, brzo, `urno raditi rezak koji re`e, o{tar rekvizit predmet koji je potreban za pozori{nu predstavu, za snimawe filma ili TV serije

referat pismeni ili usmeni slu`beni izve{taj ruda~a ruda, mineral, mineralna sirovina koja se vadi iz zemqe i prera|uje u fabrikama rudeti postajati rud, crvenkast, ri|, crveneti, dobijati crvenu boju rujan rumenkast, `u}kastocrvene, crvenkaste boje rujevina rumenilo, `u}kastocrvena boja rukav deo odevnog predmeta u koji se uvla~i ruka rukavica odevni predmet za {ake i prste koji {titi od hladno}e ili prqav{tine rukovati se pru`iti, pru`ati nekome ruku i stegnuti je u znak pozdrava rukovoditi (nekim, ne~im) biti na ~elu, predvoditi nekoga ili ne{to, upravqati ne~im rukomet vrsta igre izme|u dva tima u kojoj se lopta dodaje rukom i ubacuje u protivni~ki gol rukopis 1. na~in pisawa slova rukom 2. autorov tekst pre {tampawa u kwizi rumenkast koji je blago rumen, crvenkast ru~ni 1. koji se odnosi na ruku, koji pripada ruci: ru~ni zglob 2. koji se nosi na ruci: ru~ni sat 3. koji se obavqa rukom: ru~ni rad ru~no rukom, pomo}u ruke S sabrati se ovde zna~i: skupiti se, do}i na neko mesto samovati `iveti sam, usamqeno, izdvojeno, kao usamqenik sanak san, sawawe, snivawe svetiteq ~ovek pun vrlina, koga je crkva proglasila svetim svetlac vidi: svitac svirep nemilosrdan, okrutan, surov, bezdu{an

svitac vrsta insekta koji svetli no}u; uporedi: svetlac svod re~ ovde ozna~ava sastavqene kro{we drve}a sebi~an koji misli samo na sebe, koji nastoji da ostvari sopstveni interes na {tetu drugih severac severni vetar sedef (turski) unutra{wi sloj qu{ture nekih {koqki i pu`eva, koji se preliva u duginim bojama sedefast koji je poput sedefa senik vrtna, ba{tenska ku}ica bez zidova, sa krovom na stubovima, koja slu`i za odmor i kao zaklon od ki{e i sunca, senica skerlet (turski) tkanina qubi~astocrvene boje koja se upotrebqavala za izradu skupocene ode}e skqusiti se pasti, sru{iti se (o kqusetu, kowu); skqokati se skrasiti se zadr`ati se, smiriti se na jednom mestu slatkokqunac onaj koji ima divan glas, koji lepo peva (o slavuju) smreka visoko drvo iz familije borova sna}i se umeti iskoristiti priliku, umeti izvu}i se iz te{ko}a snen sawiv, pospan; ovde zna~i: koji izaziva san, uspavqiv, tih i monoton sofra (turski) sto za kojim se jede, trpeza spiralno na spiralan na~in, kao spirala, zavojito, vijugavo spletka{ica ona koja pravi spletke, koja podvaquje, smutqivica srdito qutito, gnevno, na srdit na~in srijeda (sreda) mesto podjednako udaqeno od krajeva, sredina sru~iti se naglo se spustiti, navaliti, sru{iti se na nekoga staklar onaj koji izra|uje predmete od stakla

staklara radionica u kojoj se izra|uje staklo, stakleni predmeti staklarev koji pripada staklaru staklarski koji se odnosi na staklare staklast 1.a. koji je sav ili ve}im delom od stakla b. koji kao da je od stakla, krhak 2. bezizra`ajan, tup, uko~en (o pogledu) staklen koji je sav od stakla starina star ~ovek, starac stari svat drugi svedok na ven~awu (pored kuma), koji se smatra stare{inom svatova stasit koji ima skladno i lepo gra|eno telo, visok, dobro razvijen stra`wi koji se nalazi pozadi, odostrag; suprotno: predwi streha kraj krova koji prelazi spoqne zidove ku}e, nastre{nica strmoglaviti se pasti glavom nadole, survati se strmoglavce sturiti gurnuti, odgurnuti, zbaciti sukati (brkove) vrte}i doterivati, uvijati zavr}u}i prema gore sumra~ak re~ sa umawenim zna~ewem koja ovde ozna~ava vreme ja~awa Sun~eve svetlosti, sumrak pre ra|awa dana sun~ani sat naprava koja meri vreme po sun~anom danu prema polo`aju Sunca, pomerawem senke koju baca {tap zaboden u zemqu na broj~anik sa ~asovnim oznakama ispisanim na tlu T tvan koji je bez svetlosti, mra~an, taman tavoriti `iveti te{ko, zlopatiti se, `ivotariti takum (turski) oprema za jaha}e kowe koja se sastoji od uzde, uzengije i sedla tvorevina ono {to je stvoreno, delo, proizvod teretan ovde zna~i: naporan, mu~an, te`ak

164

165

Sadr`aj
tmast crn, mrk, zagasit trn ovde: niski bodqikavi grm tr~kati i}i brzo tamo-amo, tr~karati, odlaziti na razna mesta radi zavr{avawa poslova tu`iti ovde zna~i: iskazivati tugu, tugovati tuna tu, na tom mestu turiti polo`iti na neko mesto, metnuti, staviti, smestiti ] }ilim (turski) a. prostirka za pod od raznobojne vune ili ve{ta~kog materijala, tepih b. ono {to podse}a na }ilim (a) U udan ovde zna~i: jedan, nesre}an, bedan, hud, hudan uzjoguniti se postati svojeglav, samovoqan, nepokoran; usprotiviti se uobra`ewe zami{qawe ne~ega {to ne postoji uru~iti predati u ruke ili preneti po{iqku ili poruku: uru~iti telegram, uru~iti pozdrave u taj mah u tom trenutku ute}i tr~e}i pobe}i, umaknuti, tr~e}i odjuriti; uporedi: {mugnuti F fijukati proizvoditi visok, o{tar zvuk, fijuk, zvi`dati H hazna (turski) blago, bogatstvo hajduk (turski) ovde: razbojnik, pqa~ka{; tako|e i borac protiv Turaka haramba{a (turski) vo|a hajdu~ke dru`ine hitnuti baciti; hitnuti se baciti se ne~im na nekoga hrom koji ima povre|enu ili kra}u nogu, pa zbog toga hramqe, te{ko hoda C cvrknuti 1. oglasiti se cvr~awem, zacvr~ati 2. zacvrkutati ceniti po{tovati nekoga, imati dobro mi{qewe o nekome cewen po{tovan, koji se po{tuje cepka tanki komad drveta dobijen cepawem ve}eg komada drveta cer vrsta hrasta cic re~ca kojom se nekome poru~uje, ka`e da ne}e dobiti ono ~emu se nada ^~amovati `iveti usamqeno u tuzi i samo}i ~aran ovde zna~i: crn ~ardak (turski) ovde zna~i: dvorac ~ast moralan odnos prema qudima, po{tewe, ~estitost ~ioda igla s glavicom, pribada~a, {penadla ~istota po{tewe, nevinost, ~estitost ~kaq korovska biqka, ~i~ak ~un mali ~amac, plitak i ravnog dna [ {ar {aren, raznobojan {arati 1. povla~iti crte, linije po ne~emu 2. leteti tamo-amo, vrzmati se {evrquga mala poqska ptica peva~ica, {eva {iprag {ikara, gusti{, grmqe, {ipra`je {qokica metalna, plasti~na ili staklena svetlucava plo~ica koja se na{iva na ode}u kao ukras {mugnuti brzo i neopa`eno pobe}i, otr~ati, umaknuti; uporedi: ute}i {tanglica (nema~ki) vrsta sitnog kola~a od oraha u obliku male {tangle, poluge (ovde sa {e}ernim prelivom) {}erati naterati nekoga da ode, oterati, sterati

UPUTSTVO VODI^ NIGDE NIJE K KOD KU]E

@EQA DEVOJ^ICE, Branko Halusa VRSTE RE^I STIG VRAPCU CEWEN GOST, Rusomir Arsi} VRSTE RE^ENICA LAKU NO], Vidoe Podgorec POTVRDNE I ODRI^NE RE^ENICE EPTEMBAR, Du{an Kosti} VI[EZNA^NOST RE^I GRADSKI I POQSKI MI[, Lafonten UPRAVNI GOVOR NEUPRAVNI GOVOR GENERALE SILO QUTA, Qubivoje R{umovi} GRA\EWE RE^I MOJE DETIWSTVO, Qubivoje R{umovi} IMENICE PISAWE VELIKOG SLOVA QUTITO ME^E, Branislav Crn~evi} 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 14 15 16 17 18-19 20 21 22-23 24

Seti se {ta smo nau~ili DRUG ]E DRUGU DA UBLA@I TUGU

U SAMO]I, Ljubivoje R{umovi} CVR^AK I MRAVI, Lafonten MRAV DOBRA SRCA, Branislav Crn~evi} PI[EMO SASTAV SAMO]A, Branko V. Radi~evi} ROD I BROJ IMENICA

25 26 27 28-29 31 32-33 34 167

166

NOVI FRIZERSKI SALON MA^AK OTI[AO U HAJDUKE, Branko ]opi} SVITAC P[ENI^AR I VODENI^AR, Dobrica Eri} MARKO KRAQEVI] I BEG KOSTADIN, narodna pesma SVITAC TRA@I PRIJATEQE, Sun Ju \in

35 36-38 40 42-43 44-45 46 47

Seti se {ta smo nau~ili LEPA RE^ GVOZDENA VRATA OTVARA

[TA JE NAJVE]E, Miroslav Anti} ZAGONETKE PRVA LJUBAV, Dragomir \or|evi} ROD I BROJ PRIDEVA STAKLAREVA QUBAV, Grozdana Oluji} ZAMISLITE, Du{an Radovi} PIPI ZABAVQA TETKA-LAURU, Astrid Lindgren DECA MOGU DA POLETE, Qubivoje R{umovi}

78 79 80 81 82-85 86 88-91 93 94 95

TRA@IM PO[TOVAWE, Vladimir Andri} 48 RE^I KOJE IMAJU RAZLI^ITE OBLIKE A ISTO ILI SLI^NO ZNA^EWE 49 ZIMA, Du{an Vasiqev 50 RE^I ISTOG OBLIKA A RAZLI^ITOG ZNA^EWA 51 GLAGOLI 51 KLIN-^ORBA, narodna pri~a 52 VETAR I SUNCE, narodna pripovetka 54 SVETI SAVA POMA@E ^OVEKU DA SE SNA\E, Simeon Marinkovi} 56 SEBI^NI XIN, Oskar Vajld 58-60 PRVI SNEG, Vojislav Ili} 62 MOJ DNEVNIK 63 VRAP^I], Maksim Gorki 64-65 GLAGOLSKA LICA 67 PRO[LO, SADA[WE I BUDU]E VREME 67 ^ARDAK NI NA NEBU NI NA ZEMQI, narodna pripovetka 68-70 PI[EMO SASTAV 71 VESTI, Ljubivoje R{umovi} 72

Seti se {ta smo nau~ili TAJNE SVETA

Seti se {ta smo nau~ili KO SE VOLI TAJ SE PI[E

QUBAVNA PESMA, Milovan Danojli} PRIDEVI KWI@EVNE I NEKWI@EVNE RE^I 168

74 75 76 77 77

PROLE]NICA, Jovan Jovanovi} Zmaj 96 PISAWE RE^CE NE UZ GLAGOLE, IMENICE I PRIDEVE I PISAWE RE^CE LI 97 PRI^A O DOBROJ RODI, Stojanka Grozdanov-Davidovi} 98-99 UMAWENICE 101 DOMOVINA SE BRANI LEPOTOM, Qubivoje R{umovi} 102 UVE]ANICE 103 ZAQUBQENE CIPELE, Pjer Gripari 104-106 SKRA]ENICE 107 VUK I JAGWE, narodna basna 108 PI[EMO SASTAV 109 LAV I ^OVEK, arapska narodna pri~a 110-111 NARODNE UMOTVORINE 112-113 SVETI SAVA I SEQAK BEZ SRE]E, narodna pri~a 114-115 PESMA O CVETU, Branko Miqkovi} 116 NARODNE UMOTVORINE 117 SVIJETU SE NE MO@E UGODITI, narodna pripovetka 118

Seti se {ta smo nau~ili [TA JE SME[NO

[TA JE OTAC, Dragan Luki}

120 121 122 169

Tematski sadr`aj
IZOKRENUTA PRI^A, Branko ]opi} 124-125 @ENIDBA VRAPCA PODUNAVCA, {aqiva narodna pesma 126 PI[EMO SASTAV 127 CIC, Branko Radi~evi} 128 PRI^A O GAVRANU I LISICI, Qubivoje R{umovi} 130-131 A ZA[TO ON VE@BA, Du{an Radovi} 132-133 JEDNA SME[NA PESMA, Du{an Radovi} 136 PROSTA RE^ENICA 137 PROSTA PRO[IRENA RE^ENICA 137 RE^I KOJE ODRE\UJU VREME, MESTO I NA^IN VR[EWA RADWE 137 KORWA^A I ZEC, Ezop 138
KWI@EVNOST `eqa devoj~ice 4 stig vrapcu cewen gost 6 dramski tekst 6, 132-134 pesni~ke slike 10, 50, 62, 96, 116, 128-129, 142, 148, 154 basna 12-13, 27, 108, 130-131, 138-139 poslovica 13 autobiografija 18-19, 136 poema 22, 28, 40, 86 pri~a 32-34, 36-39, 44-45, 52, 54, 56, 64-66, 98-99, 104-106, 110-112, 144-147, 150-152 napi{i naslov za svaki deo pri~e 34 pro~itaj vest 35, 72 ma~ak oti{ao u hajduke 36 likovi iz pri~e, drame, osobine 38, 52, 66, 70, 87, 100, 131, 134, 138 epske pesme 42-43 glavni lik pri~e, ostali likovi, mesto i vreme radwe 38, 45, 70 bajka 58-61, 82-85, 147 re~i koje se rimuju 63, 155 srpska narodna bajka 68-70 umetni~ka bajka 70 qubavna pesma 76, 80 {ta je najve}e 78 zagonetke 79 pipi duga ~arapa 88-92 refren 97, 155 ritam 97, 155 rodoqubiva pesma 102 pitalice, brzalice 112 obi~ajne pesme 113 narodna pri~a, pripovetka 114-115, 118-119 razbrajalice, poslovice 117 {aqiva pri~a 124-125 {aqive narodne pesme 126 stih, strofa 129 zaplet, rasplet 134 strip 139 narodne porodi~ne pesme 143 GRAMATIKA vrste re~i 5 vrste re~enica 53

Seti se {ta smo nau~ili

SVE [TO RASTE HTELO BI DA RASTE KAKVE JE BOJE POTOK, Grigor Vitez DVIJE SEJE BRATA NE IMALE, narodna pesma BAJKA O BELOM KOWU, Stevan Rai~kovi} PISAWE SUGLASNIKA J SLAVUJ I SUNCE, Dobrica Eri} PISAWE DATUMA PISAWE BROJEVA SLOVIMA PRI^A O RAKU KROJA^U, Desanka Maksimovi} VO@NJA, Desanka Maksimovi} ZDRAVICA, Du{an Radovi}

140 141 142 143 144-146 147 148 149 149 150-151 154 156 158 159 159 160-166 167-170 171

Seti se {ta smo nau~ili

PRAVILA ZA DOBRO RECITOVAWE PRAVILA ZA DOBRO PISAWE RE^NIK SADR@AJ TEMATSKI SADR@AJ

170

171

potvrdne i odri~ne re~enice 9 vi{ezna~nost re~i 11, 57 upravni govor 14 neupravni govor 15 gra|ewe re~i 17 imenice 20 pisawe velikog slova 21, 30, 48, 129 prosta re~enica 27 rod i broj (jednina i mno`ina) imenica 34 napi{i pravilno 39 re~i koje imaju razli~ite oblike, a isto ili sli~no zna~ewe 49, 57 re~i istog oblika, a razli~itog zna~ewa 51 glagoli 51, 55, 129, 157 uzvi~ne re~enice 7 subjekat i predikat 66 glagolska lica 67, 135 glagolska vremena: pro{lo sada{we i budu}e vreme 67, 135 pridevi: opisni i prisvojni 77, 79, 81, 116 kwi`evne i nekwi`evne re~i 77 rod i broj prideva 81 pisawe re~ce ne i re~ce li 97 re~i sa umawenim zna~ewem umawenice 101 re~i sa uve}anim zna~ewem uve}anice 103 skra}enice 107 objasni zna~ewe re~i 131, 153 odredbe za vreme, mesto i na~in 137 prosta (nepro{irena) re~enica 137 prosta pro{irena re~enica 137 pisawe suglasnika j 147 pisawe datuma 149 pisawe brojeva slovima 149 PI[EMO `eqa devoj~ice 4 septembar 10 zna~ewa re~i 11, 48, 153 gradski i poqski mi{ 13 pouka basne 13 moj drug (drugarica) 31 zna~ewe stihova 41, 43, 48, 62, 76, 78, 102-103, 149, 155, 157 recept za klin-~orbu 53 o xinovoj sebi~nosti i nesebi~nosti 61

moj dnevnik 63 ro|endanska ~estitka vrapcu 66 bajka 71 prepi{i re~enice o qubavi 85 {ta ti se svi|a kod pipi 92 prepi~aj pri~u 100-101, 152 basna 109 sme{na pri~a 127 strip 139 opi{i do`ivqaj 155 GLUMIMO stigo vrapcu cewen gost 6 laku no} 9 qutito me~e 23 cvr~ak i mravi 27 ma~ak oti{ao u hajduke 39 klin-~orba 53 vrap~i} 66 pipi duga ~arapa 92 a za{to on ve`ba 134 GOVORNA VE@BA qutito me~e 22-23 cvr~ak i mravi 27 mrav dobra srca 29 prepri~aj pri~u 38-39, 70, 107 ve`baj izra`ajno ~itawe 36-39 objasni zna~ewe stihova 41, 43, 76, 87, 96 posavetuj svica 45 kako zami{qa{ pesni~ke slike 50, 142 klin-~orba 52 vetar i sunce 54-55 sebi~ni xin 58-61 prva qubav 80 opi{i devoj~icu od stakla 85 pipi duga ~arapa 92 iznesi zapa`awa o ritmu pesama 97 kako zami{qa{ gladnog vuka i jagwad 108 objasni zna~ewe poslovice 112

172

173

kako zami{qa{ vrapca podunavca i sjenicu djevojku 126 za{to je basna sme{na 131 bajka o kowu 146 nau~i pesmu napamet 5, 157

poezija, proza, dramski tekst, narodne umotvorine 24 2. jezik gramatika: vrsta re~i imenice; analiza re~enice (prosta re~enica, obave{tajna, potvrdna) kwi`evnost poezija 46 3. jezik gramatika: vrsta re~i glagoli; analiza re~enice (prosta re~enica, obave{tajna, potvrdna) {ta znam o re~ima 74 4. jezik gramatika: vrsta re~i pridevi; analiza re~enice (prosta pro{irena re~enica, obave{tajna, potvrdna) kwi`evnost proza 94 5. jezik {ta znam o re~ima; pravopis: pisawe re~ce ne, pisawe re~ce li kwi`evnost poezija 120 6. jezik gramatika: analiza re~enice (prosta pro{irena, obave{tajna, potvrdna), vreme, mesto, na~in vr{ewa radwe kwi`evnost dramski tekst 140 7. jezik pravopis: pisawe glasa j, pisawe datuma kwi`evnost poezija 158

RE[AVAMO rebuse 5, 15, 27, 87, 127, 135 ukr{tenice 14, 55, 135 ISTRA@UJEMO prona|i vest u novinama 73 DOMA]I ZADATAK nau~i pesmu napamet 5, 17, 48 napi{i sastav o drvetu u jesen 10 prepri~aj basnu 13 napi{i autobiografiju 19 posmatrao sam pticu 34 jo{ jedan doga|aj iz `ivota deda tri{e i wegovog ma~ka 39 prepri~aj ukratko pri~u 45 napi{i pri~u o zimi 50 bio sam snala`qiv 53 napi{i pismo 76 prona|i zagonetke 79 pretvori poemu u pri~u 87 napi{i pri~u u prvom licu 119 izokreni izokrenutu pri~u 125 SETI SE [TA SMO NAU^ILI 1. jezik gramatika: vrste re~i, vrste re~enica pravopis: pisawe velikog slova re~i; pisawe velikog slova re~enica; pisawe re~ce ne; pisawe . ? !; pisawe rece li; pisawe : . kwi`evnost

174

175

SMISLI I NAPI[I stig vrapcu cewen gost 6 laku no} 9 generale silo quta 16 drugarstvo 26 zna~ewe izraza 30 kako da se popne{ na vrh planine 56 kako bi naslikao pesni~ke slike 62 napi{i vest o neobi~nom pronalasku 73 prva qubav 80 naslov za pipine pri~e 92 {ta se daqe dogodilo 107 pouka basne 108 basna 109 pitalice, brzalice 112 zbog ~ega se divimo cvetu 116 razbrajalice, poslovice 117 {aqiv razgovor izme|u oca i }erke 123 izokrenuta pri~a 125 dramski tekst 134 druga~iji naslov 152

^ITANKA
prvo izdawe

za tre}i razred osnovne {kole

autori ilustrovao re~nik izradila recenzenti Dr Simeon Marinkovi} Slavica Markovi} Nikola Vitkovi} Violeta Babi} Prof. dr @ivojin Stanoj~i}, Filolo{ki fakultet u Beogradu Ana Milosavqevi}, nastavnik razredne nastave, O[ Veqko Dugo{evi} u Beogradu Sla|ana Ili}, profesor Violeta Babi} Milorad Miti} Kreativni centar Gradi{tanska 8 Beograd Tel./faks: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659 Violeta Babi} Dejan Begovi}

lektor grafi~ko oblikovawe izdava~

urednik za izdava~a {tampa tira` copyright

Kreativni centar, 2005

176

177