.

,
.'
,
DUSAN ]. VITAS

.
PHO IZDANJE
BEOGRAD, 1979.
U N v E R Z TETSKJ UD2BENICI
Za izdawCI f)l"{Igoslm- jOkfll'ic:, umdnik BIJ:ic(1 VidanOl'h:,
lehu. urcdnik COff/aIlG Knli{:
Ti1'a: 3.000 prime1'akll:
Stampa: Stamparija .,Bakar" "Bor
PREDGOVOR PRVOM IZDANJU
SadrZinu ove knjige cine neSta izmenjena i pros.rrena predavanja koja vee
niz godina ddim na MaSinskom fakultetu u Beogradu.
Gradivo je pocieljeno u dva dela. U drugom delu bice uglavnom obradena
pitanja koja se odnose na uticaj pojave zamora materijala na oblike elemenata;
osim toga, predviden je i saZer osvrr TIa zavisnost obli.k:a elemenata od metoda
lzrade i na lake konstrukcije.
Gde je bilo potrebno ukazivano je na jugoslovenske standarde (JUS), a iz-
vesni podad 0 jugoslovenskim standardima nalaze se i u tekstu. Medutim, za
verodostojno tumacenje i pravilnu primenu jugoslovenskih standarda merodavne
Sll isk1;uCivo originalne zvaniene publikacije Jugoslovenskog zavoda za standar-
clizaciju.
Knjiga je namenjena sluSaocima masinskih fakulteta kao literatura.
Profesoru dr inz. MiIanu TrbojeviCu izraiavam veliku zahvalnost na ulo-
zenorn trudu za pregled rukopisa i na korisnim s:ugestijama.
_.
Oktobra 1965.
Beograd
PREDGOVOR DRUGOM IZDANJU
Drugo se izcianje ne razlikuje znatno od prvoga: nekoliko reCi 0 uticaju buke
koju stvaraju roMine, izmene i dopune u crtezima, izvesne ispravke u tekstu.
Gdc god je bilo umesno, jedinica za silu kilopond zamenjena je kilon;utnom.
Decembra 1969. Dusan j. Vilas
Beograd
PREDGOVOR TRECEM IZDANJU
Trece je izdanje preslikano sa drugog. Izvesne tehniCke greske u tekstu
su ispravljene.
U meduvremenu je, po JUS"u, povetan broj kvaliteta za tacnost mera
na devetnaest: uveden je najfinlji kvalitet oznake ,,01" (ispred kvaiitet;a ,,1"
- str. 47 i 48).
Dcian J, Vitas
Marta 1973.
Beograd
I'
,
1. OPSTA NACELA U KONSTRUISANJU
1.1. KONSTRUKTOR I KONSTRUKCIJA
Konstruktof, primajuCi se zadatka da konstruile maSinu lli da projektu;e
postrojenje, prima i obavezu da izradi projekt ko;i Ceo potpuno i pouzdano odgo-
voriti svojoj nameni, kaji je u skladu sa savremenim stanjem nauke i tehnike-i
koji mou biti ostvaren sa 8tO manje ttclkova...- lpak, projekt ne maze uvek: - bid
apsoI utnoc: optimalan jer ponekad mora biti prilagoden mesnim ill trenutnim
mogucnostima za ostvarenje ill jzuzetnim uslovima u eksploataciji.
Konstruktor je odgovoran za funkcionalnu ispravnost svo;e konstrukci;e
i za njenu ostvarljivost. Zbog toga opita sprema konstruktora treba da pociva.
na pr,vom mestu, na poznavanju teorijskih i 6snovnih primenjenih tehnickih
nauka (teorijske i primenjene fizike, nauke 0 materijalu i nauke 0 stvaran;u i pro-
izvodnji oblika itd.), zatim na temeljnom poznavanju struCnih. problema iz sire
oblasti maSinstva i, -najzad, narocito na poznavanju problema iz me oblasti ma-
sinstva) kojoj se konstruktor posvetio.
Konstruktorrpn rebvanju zadatka, UZima U ohzir sve z$teve koje konstruk-
cija mora da zadovolji - i 2ahteve koje postaVl;a pornffiac (investitor) i uslove
koji poticu od namene konstrukcije pa se nameeu sami po sebi.
Konstruktor prau i izradu svo;e konstrukcije u fabricl i njen fivot u eksplo-
ataciji. On na taj naan otkriva slabosti konstrukclje stieuQ. dragocena iskustva
za buduca nova, 001;8 re8enja. Sa istim cl1jem On stalno-prati razvoj nauke i tehnike,
a narocito razvoj konsttUkcija iz srodnih oblasti maSinstva. Objavljivanjem svojih
zapazanja i iskustava pomaie i drugima u re8avanju problema u konstruisanju.
Dok se konstruisanje, u mnogome osnivalo na empiriji, danas sve
viSe preovladuju objektivne, naucne metode u toj oblasti rada.
Konstruisan;e se najceSce svodi na usavrSavanje posrojetih konstrukcija,
tj. na rekonstrukcije, radi pruagodavanja funkcije izmenjenim ill novim zahtevima
kao lito su izvesna izmena ill proSirenje namene, smanjivanje tei;ine ill pove-
can;e kapaciteta itd. Iz dana u dan stvaraju se nOve i bolje konstrUkcije aparata
i masina i nova postrojenja u skladu sa novim potrebama i shvatanjima i sa sa-
vremenim mogucnostima i dostignuClma tehrtike (materijaI, metode izrade, organiza-
cija proizvodnje, usavrSeni oblici elemenata meSilla i dr.). Izmedu savremenih
i ranijih konstrukcija ponekad su razlike vrlo velike (51. 1.1 i 1.2); te su razlike,
najceSce, posledice postepenih usavrsavanja. - Rede se ukazuju prilike za kon-
struisanjem potpuno novih, originalnih maSina.
T
6
1. OP$TA NACELA U KONSTRUISANJU
Bez obzira na to da Ii je u pitanju potpuno nOva konstrukcija Hi ozbiljnija
rekonstrukcija nllirlO je da se pre usvajanja konacnog fden;a i pre organizQvanja
tehnoloskog procesa serijske proizvodnje obavi svestrano laboratorijsko ispiti-
SI. 1.1 - Parna lokomotiva iz 1867. g. (Krauss) i savremena dizelhidrauliena lokomotiva
slovenskih zcieznica (Krauss-Maffei)
vanje prototipa bila U originalnoj velicini bila na modelu umanjenom po zakonu
slienosti tela (V. od. 2.4.). Na sliean nacin mogu bid ispitivani i mMina,
sklopovi elemenata, zasebni uredaji i aparati, pa i cela POstfojenja. Ispitivanja
treba obavljati sa ho viSe uslova bliskih eksploatacionim uslovima.
Prvi korak u konstruisanju je srvaranje osnovne koncepcije nove konsrruk-
cije iii rekonstrukcije na osnovu samostalnog razmiSl;anja 0 nameni i 0 svim u510-
l.Z. tJTICAJI NA RESAVAN,fE KONSTRUKCLTE
7
virna koje buduea konstrukci;a treba da ispuni. Pri utvrdivanju osnovne koncep-
cije uvek: je korisno problem feSavati u nekoliko varijanata. Kada odredena kon-
cepcija postane zrela, na osnovu analiziranja, treba je uporediti sa vee izvedenim
Sl. 1.2 - Pisaca iz 1866. i 1950. g. (Triumph-Werke, Ntirnberg, A. G. ) [10]
konstrukcijama slicne nament pa tek tada usvojiti konacnu koncepciju. _ Idejna
skiea je rezultat toga rada. - U drugoj fazi, na osnovu idejne skice, izruduje se
generaIni projekt, pa najzad, razraduje generalni projekt rasClanjavanjem konstruk-
cije na grupe, podgrupe i detalje [1, 2, 3, 4, 22J.
U toku konstruisanja Heba stalno voditi racuna 0 Citavom nizu opstih i po-
sebnih uslova koji mora;u biti zadovoljeni. U opste uslove koje svaka konstruk-
cija mora da zadovolji ulaze, na primer, ekonomicnost u proizvodnji i u eksploa-
taciji, podobnost elemenata za izradu, za obradu i za sklapanje, podobnost rnasine
za rukovanje i ze odriavanje, izbor odgovarajuceg materijala, primena srandarda
itd. - Kratak osvrt na neke uslove dat je u sledecem odeljku.
1.2. UTI CAlI NA RESAVANJE KONSTRUKCIJE
1.2.1. NAl\1ENA
Namena konstrukcije je osnovni i polazni uslov za resavanje zada"':ka koji
je postavljen konstruktoru. Namenom je vee odreden, pored opstih, i niz
nih uslova koji moraju biti zadovoljeni.
Posebni uslovi) prema prilikama, mogu biti vrlo raznovrsni pa i razliciro
uticati na resavanje konstrukcije. Resenje zadatka zavisice, na primer, i od togo.
da Ii ce masina raditi u Cistom i zaSticenom prostoru iii u polju gde ce biti izlozena
prasini i1i kisi, da Ii ce personal koji treba da rukuje masinom biti vise ill manje
skolovan, da Ii je teziSte zadatka u sto manjoi teiinr iE zapremint iii u niskoj ceni
iii u izdriljivosti, da Ii je rnasina odredena da radi sa prekidima iii besprekidno,
da Ii je predvidena pojedinacna iii serijska odn. masovna proizvodnja, da li 11131':1-
na treba da radi Sto rise zbog okoline, kakav materiial stojl na raspolaganju 1 S
obzirom na osobine i S obzirom na cenu i S obzirum na rok isporuke iId.
8
1. Or$TA NACELA U KONSTRU!SAN,TU
Kada se> na primer) projektuje brzovozna motoma lokomotiva - a time je
vee definisana njena osnovna namena -- treba imati u vidu i niz posebnih uslova
kaje takva lokomotiva treba da zadovolji: spoljasnje mere u granicama gabarita
Z3 odredeni kolosek, propisanu brzinu na horizontali ili na usponu odn. i u krivini
za zeljenu teZinu kompozicije, osobine odredene vrste tecnog goriva za motor,
veliCinu rezervoara za gorivo S obzirom oa ieljeni radius kretanja lokomotive bez
popunjavanja rezervoara gorivom i dr.
Lokomotivski dizelmotor i po obliku i po zapremini i po tezini mora biti
prilagoden gabaritu lokomotive i dopustenom osovinskom pritisku, dok za sta-
bilni dizelmotor u elektricnoj centrali ne postoji takvo ogranicenje. Iz istih razloga,
abUk lokomotivskog kotla za parnu lokomotivu znatno Sf': razliku;e od oblika sta-
bilnog parnog kotla za toplanu.
Konstrukcije jednake narnene. i kada su lzgradene u istom vremenu i kada
se prakticno mogu smatrati podjednako uspelim, razlikuju se medusobno; razlike
su c-esto znatne. Taka se mogu videti razlicite lokomotive iIi razliciti automobili
jednake namene, snage i brzine, razliciti strugovi ;ednakog kapaciteta predvideni
za istu vrstu obrade. 1ma vise uzroka od kojih potice ta razliCitost: oprema i po-
dobnost masinskog parka f&brike koja je izgradila maSinu, mogucnost nabavke
materijala, kolicina izgradenih primeraka, raspoloziva finansijska sredstva, po-
sebne zelie potrosaea proizYoda-, inventivnost pa cak i navike i sUbjektivna naklo-
nost konstruktora itd. Razlike Sil u rdenjima utoliko jace ukoliko je postavljeno
vise posebnih zahteva: na primer, kada;e rec 0 vozilu, da voznja bude ito udobnija,
da sediSta mogu bili pretvorena U postelje, da potrosnja goriva bude ito manja,
da vozilo bude sto manje iii sto lakSt; da moze razviti vrlo veliku brzinu itd.
T na razlicitim maSinama jednake narnene ima neeeg zajednickog. To fill,
na prvom mestu) standardni clementi, npr. zavrtnji, zatirn uredaji i instrumenti
koje proizvode specijalizovane fabrike, npr. mazalice, manometri, termometri,
brzinomeri itd. Zajednicke mogu delimicno iii pOtpuDO, izvesne karakteri-
stike i standardne mere; precnici automobilskih tockovs, razmak. izmedu lokomo-
tivskih tackova, prikljucci za e1ektricni vod iIi za vodovod. Metode Z3 proveravanje
karakteristika masina su jednoobrazne, standardne, testo utvrdene medunarodnim
propisima. Konstrukcija mas-ine mora biti prilagodena tak.vim propisima da bi
bila priznata.
Savremcne rnasinske konstrukcije i postrojenja sve se vise odlikuju automa-
tic-nosell i opstom jakom napregnutoscu, npr. visokom produktivnosCu, visokim
temperaturama, Jakim naprezanjima materijala, velikim brzinama iii brojevima
Qbrta u jedinici vremena. Zbog toga je, radi ispravnog funkcionisanja i kontrole
rada masine iIi postrojenja, potreban niz pomocnih uredaja, kontrolnih instru-
menata i raznovrsnih automata (mehanickih, optickih, akustickih, termickih,
hidraulickih, pneumatickih, elektrickih, elektronskih i kombinovanih). Sigurnost
masine ill postrojenja zayisi i od sigurnosti pojedinih elemenata i od sigurnosti
sistema kao celine zajedno sa instrumentima, uredajima i automatima.
Elementi ma.sine prema prilikama, postati neupotrebljivi zbog prelo-
rna bilo statickog bilo dinamitkog porekla, zbog nedopustenih e1asticnih iii pIas-
tienih deforrnacija pod uticajem mehanickih ili termickih naprezan;a. zbog po-
habanosti ili korodiranosti ili spoljnjih ostecenja ili neispravnosti materijala, zbog
starenja tj. zbog promena osobina u toku racia. Svaki element masine, i naj-
manji, ima odredenu ulogu i treba da bude pai:ljivo prollcen i usvojen, ali posledice
neispravnosti sVakog pojedinog elementa nisu jednake. 2ato treba sa vise paZnje
1.2.. UTICA.rl NA RESAV AN.TE lCONSTRUKCIJ"E
9
prouciti i konstruisati element ciji bi eventualni prelom iii kakav drugi defekt
izazvao katastrofu iIi dnzi prekid u rsdn maSine ill postrojenja.
Sklopovi posebni agregati, posebni uredaji, instrumenti' i automati
mogu, nezavisno od svojih e1emenat8, biti ill postati neupotrebljivi i zbog drugih
uzroka koji potitu bilo od ncuspele koncepcije resenja, bilo-od lose izrade, netaenog
sklapanja ili nebriZljivog rukovanja i oddavanja. Neispravnosti u funkciorusanju,
rna koga porekia one bile, mogu naneti iii nanositi znatnu stetu u radu maSina i
postrojenja, i ukociti ceo proces rada ili proizvodnje, pa zbog toga proueavanje
uzroka neispravnosti i moguCnosti njihovog otklanjanja zasluzu;e posebnu pain;u.
To je i povod sto se danas sve vise neguje i razvija teorija 0 pouzdanosti rada ma-
sine i postrojenja [12,22].
Vporedo sa pitanjem pouzdanosti u radu i uzroka ko;i dovode maSine do
neupotrebljivosti ide i pitan;e staren;a odo. veka elemenata, aparata, mMina i
posrrojenja, koie je svakako bitno za acenu ekonomicnosti. Na vek masine i nje-
nih delova utice znatan broj faktora [5, 22J. - Bilo hi idealno kada hi vek cele
masine bio jednak veku svakog njenog elementa, ali je takva teZnja neostvarljiva
posto svi clementi masine ne mogu biti uvek onako vremenski iskoriSCavani kako
je konstruktor predvidao, npr. zupcanici automobilskog menjaea, niti ce svi e1e-
menth u eksploataciji, od neoeekivanih preopterecenja iIi udara;
ne bi bilo racionalno da element,i' koji se lako j srazmerno jeftino mogu
zamenjivati u toku eksploatacije mssine\ budu predimenzionisani sarno zato da
bi postigli vek drugih elemenata posto hi takvo reenje dovelo do nepotrebnog
povecanja cene, teZine ili zapremine masme.
1.2.2. NAPONSKO ST ANJE, OBUK, TEtINA
Oblik i velicinu elementa treba tako birati da naprezanja materijala u svakoj
tacki, po mogucnosti, budu sto vise ujednacena i da ne prekorace dOpusttplll ve-
licmu. Nacel0 podjednake napregnutosti materijala na svakom mestu (u = const.,
?: = const.) dovodi do racionalnog iskoriscavanja materijaia, ali se nikada ne moze
potpuno ostvariti posto na izbor oblika i velie-ine utice ne sarno naponsko stanje
vee i drugi uslovi: funkci;a, oblik.i dimenzije poluproizvoda, nacin moguc-
nost sklapan;a, materi;al i dr.'
Osovina, izlozena savijanju, trebalo bi da ima oblik kubnog paraboloida da
bi ivicoi naponi bili jednaki na svakom mestu izmedu oslonaca; to hi hila ,ide-
osovina s obzirom na iskoriscenje materijala. Stvarna osovina mora imati
drukCiji oblik; ukoliko su konture stvarne osovine bliZe konturama idealne oso-
vine, utoIiko je reknje povoijnije s obzirom na naponsko stanje (s1. 1.3).
Primena nacela podiednake napregnutosti materijala moze, u nekim sluea-
jevima, dovesti do znatnog tmne elemenata. Radi primera prikazana
Sll na s1. 1.4. tetid oblika poprecnog preseka grede izlozene savijanju za horizon-
talou osu; za jednak moment savijanja> za jednak materijal i za jednako dopu&teoo
naprezanje je priblizan odnos tezina G
1
: G
2
: G
3
: Gil. = 1 ; 2: 3 : 4. Najteza je
greda punog kruznog poprecnog presek:a. To je posledica neuskladenosti masa
preseka i napona pti savijanju.
Prirodna je teinja ka smanjivanju teiine elemenam i cele 1;;:on-
strukcije; tome cilju sluzi i sam statitki proracun konstrukd;e. Medutim. ponekad
se postavlja ostar zahtev da konstrukcija bude sto lakSa, narocito za avione pa i
10
L OPSTA NACELA U KONSTRUISANJU
za druga vozila; tada se primenjuju posebne metode u konstruisanju i u fabrlka-
ciji (v. od. Lake konstrukcije).
Za clemente masina, izlozene jakim promenljivim naprezanjima i zamara-
nju materijala, vrio je znaeajno prouCavanje i odredivanje naponskog stanja, na-
S1. 1.3 - Idealna osovitta kon-
stantnog ivienog napona (njene
konture oznacene isprekidanim
liniiama)
I 2 4
1
I
I
I

/" .
t ,
i
.--, ",/.
(
,
-.1
-f-'Li-
d
Sl. 1.4 - Odnas teUna prikazanih greda.
razliCitih velicina i oblika preseka 12nOS1
G
1
: G
t
: G
t
: 0, :1;l 1 : 2 : 3 : 4 - .pri savija-
nju, pod jednakim ostaHm uslovima
,..-
roCito za e1emente izlo:iene jakoj koncentraciji napona. Prelomi od zamorenosti
materijala nisu retka pojava, a posto cesto nije moguce raeunom odrediti napone,
mora se pribeei laboratorijskom ispitivanju napona takvih elemenata, npr. foto-
elastienim putem, da bi oblik mogno bid praviina konstruisan. Zbog toga je zna-
tan deo izlagan;a U ovoj kn;izi posvecen pitanju konstruisanja ob1ika u vezi sa
naponima.
1.2.3. ST ANDARDI
I
Standardi su obavezni za konstruktora. Samo izuzetni razlozi mogu oprav-
dati odstupanje od standarda.
Ukoliko se vise primenjuju standardni obilci, utoliko je konstrukcija jefti-
nija, a vreme za konstrUisanje i izradu krace. Za sve ono &to nije predvideno stan-
dardima r ugoslovenskog zavoda za standardizaciju, a znacajno je za fabriku, ko-
risno je propisivati unutrasn;e fabricke standarde; to se narocito odnosi na tipi-
zaciju i unifikaciju specifienih fabrickih proizvoda.
Osnovni pojmovi 0 standardima i tolerancijama izneseni su U odel}cima 2.
3. ove knjige.
1.2.4. MA TERlJAL
Vrlo je obilan izbor vrsta materijala za elemente ma1;inskih konstrukcija
pogotovo danas kada su) pored metala, nasle siroku primenu i nemetalne mate-
rije, prirodne i veStacke.
Za izbor materijala merodavne su njegove osobine:
mehanicke: cvrstoca (jacina), granica razvlacenja, dinamicka izdriljivost,
tvrdoca, modul elasticnosti i dr.,
!.Z. UTICAJr NA RESAVAN:JE KONSTRUKCIJ"E
II
fizicke: specifiena tdina, provodljivost toplete, provodljivost elektdcitetu,
koeficijent siren;a na toploti i dr.,
hemi;ske: otpornost protiv uticaja vlage. kiseJina, soli i s1. i
tehnoloske: livk0St, kovkost, zavarivost. lemljivost, obradivost itd.
Do saznanja 0 osobinama materijaia dolazi se ispitivanjem po propisanim ili
uobieajenim jednoobraznim metodama. Jugoslovenskim standardima propisan
ie znatan broj metoda ispitivanja materijala (za metale JUS _. grana C, glavna
grupa C. A; za drvo - grana D, glavna grupa D. A; za gumu - grana G, gtavna
grupa G. S). 0 metodarna ispitivanja ima dasta podataka u struC!loj literaturi
[14, 16, \7, 18, 20].
Uslovi pri ispitivanju materijala nisu jednaki uslovima u eksploataciji mssina.
Stoga je potrebno da konstruktor poznaje i metode ispitlvanja materijala i uslo-
ve u kojima se vrSi ispitivanje da bi magaa priblizno oceniti koliko ce se i kako
menjati ponasanje mater-jjala u stvarnosti, u eksploataciji. Mehanicke osobine
materijala utvrduju se, najcesce, ispitlvanjem epruveta propisanog oblika i ve-
liCine i obradenih na odreden naCin liZ propisane uslove. Medutim, stvarni elerrJ.ent
masine moze imati veti iIi manji precnik od epruvete iii sasvim drukCiji oblik,
moze biti Za vreme rada izlozen hemijskim uticajirna iii toplati iii hladnoti, moze
biti izraden i obraden drukcije od epruvete itd., a sve to utice na ponasanje ma-
terijala u eksploataciji. Na primer, tanka sipka od livenog gvozda irna relativno
vecu cvrstocu na kidanje od debele $ipke, dinamicka izdrzijivost celicne sipke
izlozene savijanju iIi torziji srazmerno je manja kada joj je precnik veti, korodiran
celik pokazuje znatno manju dinamicku izddljivost ad zdravog celika, izdrilji-
Yost celika pocin;e osetno da popu1ita na temperaturama Iznad C, fjno obra-
deni delovi su dinamiCki izdriljiviji- od grubo obradenih itd. Zbog toga, u zavis-
nosri od uslova u radu, ispitivanja moraju biti svestrana, a ponekae: je fiuino
se dement ispita u svojoj prirodnoj velicini pod uslovima bliskim uslovima u eks-
ploataciji - ukoliko je to moguce. Takvo je ispitivanje skopcano sa znatnim tr05-
kovima. ,---'
Prilikom biranja materijala treba uoCiti osobine koje materijal mora da ima
za element odredene namene. Na izbor materijala, pored namene, utiCu i oblik
elementa i podesan nacin za izradu toga oblika, vrsta naprezanja, velicina i bro)
komada, odnos osobina materijala dvaju elemenata koji su u sklopu, mogutnost
i rok nabavke, ceua i drugi posebni zahtevi.
Na primer, kada je u pitanju habanje, ne dolazi u obzir aluminijum vee ma-
teri;al po prirodi atporan protiv -habanja iJi materijal koji se legiranjem iIi tennic-
korn obradom maze utiniti otpornim protiv habanja: sivi liv, bronz8, neke vrste
celika. Obicno liveno gvoide slvi liv - ne valja upotrebiti za elemente izlozene
jakom zatezanju jer je slvi liv nedorastao za takvo naprezanje. Za elemente kom-
plifovanog oblika bira se materijal koji se maze dobro liti. Za de10ve koji se krecu
naizmenicno pravolinijski velikom brzinom uzima se materijal relativno 1ak u
odnosu na Cvrstocu npr. celik velike cvrstoceili legure aluminijuma (v. ad. 10.3.3),
radi smanjivanja pokretnih masa i inercijalnih sila. Za opruge treba birati mate-
ko;i ima visoku granicu razvlacenja. Zategnuti elementi su nailakSi i najjef-
timp kada su od ceHka velike cvrstoce. Za elemente izlozene jakom dodirnom
p:itisku je materijal velike tvrdoce. Nizom drugih primera
bi se ukazatl na osobenosti pojedinih vrsta materijala i na njihovu, podobnost za
elemente masina u zavisnosti od namene; to je uCinjeno u pojedinim odcljcima
ove knjige. U strucnoj literaturi ima niz korisnih Dreporuka za izbor masinskog
materijala [2, 14, IS) 17, 18, 19, 2l].
12
1. OPSTA NACELA U KONSTRUISANJU
Ukoliko je v.ise raznovrsnih zahteva koje materijal treba da zadovolji, utoliko
je izbor tdi. Ponekad je korisno promeniti obUk elementa iIi koncepciju sklopa
elemenata da bi neki zahtev bio zadovoljen. Na ovakav korak moze konstruktora
prisiliti nemogucnost nabavke ili cena odredene vrste materijala. U takvom slu-
caju se ))optimalni materijal zamenjuje nekim drugim materijalom srodnih 080-
bina mada manje pogodnim.
Jugoslovenski standardi sadrze detaljne propise i podatke 0 klasifikaciji, OZ-
nacavanju, osobinama i primeni masinskog materijala i po]ufabrikata, i to za me-
tale (grana C), za drvo (grana D) i za gumu i plasticne mase (grana G),
1.2.5. HABANJE. KOROZI]A
Habanje je nezeljeno odvajanje cesrica materijala pod utlcaJem mehanickog
delovanja si12 nenja ili pod uticajem otpora kotrljanja, udara kakvog mlaza, ka
vitacije. Proces habanja je vremenski proces koji najeesce tece prema dijagramu
o
t[h]--
SL 1.5 - Zavisnost
ne pohabanog sleja h od
vremcna t (pocetni period
0-1)
na 51. 1.5, na kome je data zavisnost pohabanosti
od predenog puta; u pocetku je proces habanja
intenzivniji (linija 0-1) cia bi se docni;e ustalio kao
.proces progresivnog habanja.
Posledice habanja su sterne i ispoljavaju se
u gubitku materijala - cestO ogromnom, u gu-
bitku energije na savladivanje sila trenja, U po-
jacanom zagrevanju elemenata i prouzrokovanim
deformacijama i naponima. u neprijatnoj larmi
(skripanju), u smanjenju tacnosti rada maSina (na-
raCita znacajno za masine alatke), u skrativanju ve-
ka masine, U onesposobljavanju rnasina i njenih.
elemenata i u povee:mju troskova odd:avanja zbog
potrebe za ceSCom zamenom delova uz neizbe.zne
prekide u radu.
Spoljasnji znaci habanja su: brazde, plasticne deformacije, o;edenost, na--
boranost, oksidacija od neoja, rupicavost, izbocine, oljustenost; po njima se moze
zakljuCiti kakav je uzrok habanja.
Pohabanost se izrazava kao duiina, zapremina iii teuna odvojenog materi-
jata po jedinici vremena i1i po jedinici predenog puta (mm/m, mm/h. mrn
3
/km,
mm
3
/h, mg/m, mg/km, mg/h), prerna prilikama.
1ma vise mogucnosti za ublaZavanje uzroka koji
dovode do habanja; te su mogucnosti konstrukcione,
tehnoloske iIi konstrukciono-tehnoloske prirode.
L Ukoliko je dodirni pritisak dvaju tcia manji,
utoliko je habanje slabije; na sL 1.6 prikazana je
nacelna zavisnost brzine iIi intenziteta habanja od
dodirnog pritiska. Kada je dodirni pritisak promen
ljiv u toku rada, moze se ublaiiti proces habanja
pravilnom vremenskom raspode1om dodirnog pritis-
ka medu eIememima, Na s1. 1.7 prikazan je zup-
cani prenosnik prcnosnog odnosa i = = 1 ;
11/

p/kNlcm1-
SJ. 1.6 - Zavisnost
inlenziteta . haban;a !::'h/At
od dodirnog pritiska p
1.2. UTICA.T! NA aESAV ANJE KONSTRUKCIJE
13
svi ZUpcamCl irhaju jednak broi zubaca. Ako se pretpostavi da je torziOnl
moment M
L
) koji potice od otpora vratila III, periodicno promenljiv, kako to
pokazuje dijagram (51. 1.7 - desno), trooite se najbIie isti zupci na sva cetiri
zupcanika - i to oni zupci koji se periodiOlo nalaze u sprezi u trenutku kada
je torzioni moment najveCi dok ce vek ostalih zubaca biti znatno duZi. Ako se zeli
postici ravnomerno trooenj"e zubaca zupcanilca 2 i 3, treba im pOveCati bra; zuba-
ca, npr. za po jedan zubac; tada ce svaki zubac zupcanika 2 i 3 na smenu
ulaziti u najnepovoljniju spregu poste Zt (odn. zJ obITa pa Ce se ravnomerno
trositi svi zupci zupcanika 2 i 3. To se ne moze postiCi sa zupcima zupeanika 1 i
4, ali zato om mogu hiti od materijala veee tvrdoce"
III
2 3
II
I
t{minJ-
S1. 1.7
2. Vrsta kretanja lltite na proces habanja. Povoljnije je kotrijnnje od kliza-
nja. Povoljnije su manje brzine klizanja,
3. Habanje ..zavisi ad mehanickog stanja dodirnih povrsina; povoljnije su
glatke i tvrde povrSine.
4. Medusob:qi odnos osobina materi;ala igra znacajnu ulogu u procesu ha-
banja, Tako se npr. pokazala za puzne prenosnike kao odlicna sprega: vratilo od
celika za cementaciju, a puini zupcanik od aluminijumske bronze [13]. Za zupce
spregnutih zupeanika je povoljnije kada nisu ad materijala jednake tvrdoCe.
5. Smanjivanjem koeficijenta trenja kliznih povrsina moze se habanje oset-
no ublaziti. Zato treba izbegavati oblast trenja SUVll iIi poluokvaSenih povrsina,
i uvek nastojati da se u kliznim leiiStima ostvari hidrodinamicko plivanje rukav-
ea jer je tada trenje neznatno, a leZiste odvojeno od rukavca slojem maziva. Kon-
struktor mora da predvidi ne sarno pravilnu izradu i obradu kliznih povrsina i pra-
vilno mesto za dovod maziva do kliznih povrSina, vee i cirkulaciju i preeiScavanja
maziV3 kao i zaStitne mere protiv prodiranja stranih tela u leZiste.
6. Zagrejanost e1emenata moze takode izazvati pojaeano habanje i zbog de-
formacija i zbog slabljenja materijala. Zagrevanje elemenata u radu moze se ubla-
ziti hladen;em, smanjivanjem otpora tren;a i dr.
Habanje je predmet stalnog proucavanja zbog stete koju staino oanosi in-
dustriji i privredi [5, 11, 13, 17, 18].
Korozija je nezeljeno odvajanje cestica materijala pod uticajem hemijskog
razaranja materije bUo da je u pitanju cisto bemijsko delovan;e: oksidacija i na-
grizanje materijala zbog dodi,. s. vlagom, kiselinama, alkali/ama, bilo elektrohe-
mijsko de1ovanje: rastvaranJe metala de10vanjem elektricne struje u elektrolitu.
Korozija je takode vrlo stetna pojava kao i habanje.
14
1. OPSTA N ACELA U KONSTRUISANJU
Korozija se ispoljava u vidu rde, Ijuspica, sitnlh rupica nepravilno raspore'"'
denih, a smanjuje evrstocu, i, narocito, dinamicku izdrzljivost. Ona je narocito
stetna za aparate hemiiske industrije, za brodove i za maSine izloiene atmosfer'"
skim uticajima pa je zbog toga prouCavan;e mera za borbu protiv korozije stalno
na dnevnom redu [13, 17, 18].
Glavne Sll moguenosti za ublaZavanje korozije:
1. izbor pogodne sprege materijala kada ;e u pitanju korozija elektrohemij-
skog porekla 1l3, 17],
2. zaStita ill izolacija elementa izlozenog uticaju korozije,
3. prevlatenje materijala zaStitnim siojem, metalnim iIi nemetalnim: laki-
ranje, emajliranje, bruniranje, niklovanje, hromova-
nje itd. [13, 17],
4. primena materijala otpornog protiv korozije - bilo da je ta osobina uro-
dena materijalu (Hveno gvoide, mesing) bilo da se ta osobina stvara dodavanjem
narocitih sastojaka (npr. hroma, nikla), tj. iegiranjem [17, 18],
5. izbegavanje mrrvih uglova u oblicima elemenata i hrapavih povrsina na
ug rozenim mestima jer ta'kva mesta mogu bid legia za talozenje uzrocnika koro-
zije. - ..
Bez obzira ns to da li je u pitanju korozija iIi habanje treba svakako predvi-
deti i moguenost zamene istrosenog elementa rezervnim delom i pri resavanju
konstrukcije stvoriti uslove za laku zamenu.
Postoji jos jedna mera za ublafavanje pomenutih pojava; to je navarivaoje
materijaia oa istrosena mesta, npr. na istrosene ce1justi drobilica, iii nalivanje
tankog sloja materijala na istroSeno mesto 8tO se primenjuje za posteljice kliznih
leiista.
1.2.6. IZRADA I OBRADA
Osnovni postupci za izradu oblika su: UvenjeJ deformisanje u toplom iIi hlad-
nom stanju (kovanje, presovanje itd.), mehaniCka obrada skidanjem srrugotina
(srruganje, busenje, glodanje, brusenje itd.) i zavarivanje (i lemljenje i lepljenje).
Koji Ce se postupak zavisi od oblika, materijala i broja komada i od
opremljenosti fabrike. Za pojedinacnu proizvodnju uglavnom dolaze U obzir za-
varivanje, kovanje i mehanicka obrada, a za serijsku odn. masovnu proizvodnju
Hvenje, presovanje, prosecanje, valjanje. izvlacenje, mehanicka obrada na auto-
matima, z8varivanje pomocu automata itd. Elementi jednake namene mogu se
razlikovati po obliku u zavisnosti od toga da Ii je predvidena pojedinacna iii ma-
sovna proizvodn;a njihova.
Pri konacnom usvajanju oblika elementa S obzirom na fabrikaciju treba ima-
ti u vidu ove preporuke: da ohlik bude sto jednostavniji, da pri njegovoj izradi
bude h'tO manje otpadaka, da bude pogodan za sldapanje - bez naknadnog po-
deSavanja, da ne zahteva specijalne maSine alatke, da ne zahteva poseban pribor
za izradu iii matrice ill kalupe, da se kontrola mera moze obaviti pomoc:u uobi-
eajenog pribora za merenje, da tolerancije budu S10 krupnije, da se za izradu jed-
nog elementa upotrebi sto manje raznih mMina i tehnoloskih procesa i da se sro
viSe osIanja na zvaniene standarde (v. od. 8. l)Oblici i izradatl).
Ove se preporuke neSto mcnjaju kada je u pitanju masovna fabrikacija posto
rada troskovi za nabavku iii izradu specijalnih masina, uredaja, kontrolnog
bora itd. mogu biti neznatni jer se dele na velik broi primeraka.
1.2. UTICAJ! NA RESAVANJE KONS'l'nUKCIJE
15
--
Pre konacnog usvajanja oblika elementa neophodno je potrebno sa se kon-
srruktor posavetuje sa strucnjacima u fabrikaciji da bi oblik bio u skladu i sa mo-
gucnostima radionice.
1.2.7. SKLAPM(JE
Oblik elementa mora ispuniti i uslov da se sklapanje moze obaviti lako i brzo,
Ta je preporuka utoliko znaeajnija ukoliko je rec 0 sklapanju vece serije masina.
Izvesne preporuke u vezi sa izradom oblika S obzirom na sklapanje nalaze se ti ode-
Ijcima l)Toierancije meral( i Oblici i izrada{c
1.2.8. RUKOVANJE. ODR7.AVANJE
Rukovanje ffiaSinama treba da bude jednostavno i tako smisljeno da se DO
moguenosti izbegnu eventualne greske koje bi mogle imati i teSke posledice.
Rukovan;e treba da se obavlja sa sto manie pokrera i sa sto manje zamaranj9. -
i za ruke i za noge i za vid i za sIuh. Poluge i ruCice treba da budu na domaku
ruku i nogu, a raznovrsni pokazivad stanja masine blizu oka: manometri, rerrno-
metd, brzinomeri itd. NaroCito je vazno da polozaj rukovaoca bude udoban [2,
22]. RuCice i poluge treba da budu pogodne i po obliku i po polozal!!) po. naCinu
kretanja, a zavrseci njihovi oblika.
sila t:eba urnerena: F R < 10 -:- 12 kp sa hodom hR < 800
mm, a nozna s11a F N "< 40 - 50 kp sa hodom h <:: 200 mm i ukoliko se ccice
upotrebljava rucna ili noina sila, utoliko se manja vrednost usvaja kao osnova za
proracun.
. oblici razliCitih ruCica, ddki, rucnih tockova i s1. propisani su
Jugoslovenskiffi standardima (JUS M.C7.100 do M.C7.365).
Duznost je konstruktora da predvidi sve mere bezbednosti za rukovaoca,
Zbog toga mora;u bid ogradeni svi delovi kaji se obreu iii strce. Masma ne sme
imati ostrih ivics. 06 i tela moraju biti zasriceni od preterane toplate Hi svet1osti,
od u1ja, od strugotina ill drugih otpa-
daka. Time se ne sarno izbegavaju mo-
gucnosti ad ozlede u radu vee se i pa.z-
nja rukovaoca upucuje iskljucivo na radni
proces; primer uspele ffiaSine u tom po-
gledu nalazi se na s1. 1.8. (sl. 1.8a).
Kada je rad maSine takav da moze
ugroziti okolinu u slucaju da se neki
dec prelomi iii da brzina prekoraCi do-
pustenu velicinu i s1., moraju biti pred-
videne potrebne mere sigurnosti; ventili
sigurnosti, spojnice regula-
tori brzine, automatske kocnice itd.
Za svaku masinu je vazno ispravno
odr:tavanje: podmazivanje, zamena istro-
senih delava rezervnim dclovima, pro-
mena ulja za Ciseenje rna-
sine i njenih elernenata, pritezanje 01a-
bavljenih zavrtanja, popunjavanje rezer- $L L8a
16
1. OP$TA NACELA U KONSTRUISANJU
voara vodom za hiaden;e itd. Sva mesta, znacajna za poslove odrlavanja, moraju
bili pristupacna i za svaku radnju na odrzavanju predvidene potrebne mogue--
nosti. Konstrukcija je lltoliko balja, ukoliko su potrebni poslovi na odrZ8vanju
i pO vremeilU haci i pO nacinu prostiii i pO kolicini manji i ukoliko je manje
raznovrsnog alata i pribara potrebno za fad na oddavanju, upr, kljuCeva, odvr-
taca) klesta.
SL L8b Automatski strug savremenog tipa (Sl. 1.8a) ; rukovalac
je zasucen cd ulia, strugotina i pokretnih delova ,za-
hvaljujuCi potpunom ok!opu; buka je prigusena, a estetSkl .
prijatan. Slican strug starijeg tipa (Sl. 1.8b) (10)
Povecanje prOlzvodne cene masme Je opravdano kada doprinosi uproscavanju
rukovanJa, obezbedlvanJu personala od povreda i smanjivanju troSkova odri;a-
vanja.
1.2.9. TRANSPORT
Oblik veliCina i tetina masine moraju bid u skladu sa mogucnostima njenog
transpo .. iz fabrike do mesta upotrebe. Mas.ina ne sme bid nl teza ni veea
s1. 1.9 Sudovi nagnuti.h strana Z<i-
UMIlla.jU manje prostor:J prilikom
uansportovanja [13}
nego sto odgovara kapacitetu transportnih
sredstava: ze1eznice, broda, aviona, kami-
ana; oa primer, kada je predviden transport
zeleznicom, mora se voditi racuna 0 dopus-
tenom osovinskom pritisku, 0 dimenzijama
vagona i o gabaritu pruge, a kada se trans-
port obavlja brodom, merodavna je nosivost
pristanisnih iIi brodskih dizalica. Zbog tak-
vih ogranicenja rnasina mora biti, ponekad,
taka projektovana da se jednostavno moze
rastavljati na delove.
1.2. UTlCA.1I NA RESAVAN.TE KONSTRUKCUE 17

Za dizanie i prenoSenje mesina moraju biti predvidena potrebna sredstva:
otvori u kuciiUma za provlacenje uzeta, l!ske) uvrtne kuke i s1. Ta sredstva
moraju se nalaziti iznad tcliSta mdine, i to simetricno oko teZ:iSta ili tacno
iznad tciista masine. Sredstva .za dizanje i prenooenje moraju takode biti
pristupacna.
Zapremina ambalaie moZe se smanjiti ako se de10vima da oblik pogo dan za
pakovanje Csl. 1.9).
1.2.10. ESTETSKI onzlRI
Izgled masina se menjao u toku vremena - i danas se stalno menja. Te pro-
mene su posledica ne sarno izmena iIi dopuna u funkciji maSine, boljih fabrika-
cionih mogucnosti i veceg izbora materijala. vee su posledica i teZn;e da izgled
mas.ina bude lepsi i skladniji da bi prijatnije delevan na Coveka; starile konstruk-
cije izgledaju cesto vrlo neobiene u poredenju sa danaaojim, one ponekad deluju
cak i neprijatno. Primed na s1. 1.1 i 1.2 to pokazu;u ubedljivo. Automatski strug
savremenog oblika na s1. 1.8a de1uje estetski prijatno. LepSa konstrukcija imace
i bol;u produ i viSe pristaIica pod jednakim uslovima s obzirom na funkciju; tQ
se narotito odnosi na proizvode za opsru upotrebu (automobile, pribor za doma-' "-
Cinstvo i s1.).
Harmonicne proporcije spoljdnjih dimenzija maSine, mirne linije) pregled-
?ost, prijatne boje (zelenkasta, sivoplava) deluju dobra i p. psiholoskom pogledu
1 mogu povoljno uticati na produktivnost rada.
1.2.11. ZASTlTA on BUKE MASINA
Jaka buka ko;u mogu stvarati maSine, narocito vozila, deluje neprijatno i iza-
ziva psihicki zamor i otupelost coveka, smanjuje mu radnu sposobnost, tetna je
po njegot"o zdravlje. Zato bflumne maiine iii postrojenja uvek imaju prednost.
- Borba protiv buke msma posta;e sve aktue1nija [4, 9, 23].
Buka parlee od trenja klizanj!', kotrljanja, sudaran;a e1emenata, vibracija,
srrujanja, procesa sagorevan;a goriva i dr. i razliCito se ispoljava (kao zujanje, skri-
panje, pucketanje, praskanje, lupkanje. kloparanje, sistanje itd.).
Za ublaZavanje buke postoje uglavnom mogucnosti;
iIi uticanje na uzroke buke, npr. primenom izduvnih lonaca za motore,
podmazivanjem i finijom obradom kliznih povrsina, primenom materijaia koji
prigusuje buku (guma, plastiene mase), izmenom koncepcije mehanizma mfsme,
iii izolovan;em izvora zvuka
J
npr. rtzvucno. izolovan;e delova ma!ine. cele
masme iIi prostorije u kojoj se nalazi masina koja stvara buku.
Coveka koji ;e prinuden da radi u bUCnom prostoN trcba zaStititi od uticaja
buke (npr. bar nausnicama).
1.2.12. EKONOMICNOST
Zadatak je konstruktora da, u okviru svoje nadldnosti, ucini sve da troskovi'
projzvodnje j eksploatacije mesine budu ito manji. Prema tome, on treba da pri-
meni sve mogucnosti da postigne ustede u troSkovima:
2 090nvi rndinalr.ih konltrukciill
1) za konstruisanje. To se moze postici primenom standardnih oblika i isko-
riScava'njem standardnih polufabrikata, primenom 8to manjeg broja raznovrsnih
elemenata (tipizacijom i unifikacijom), iskoriscavanjem gotovih fabrickih mo-
dela i s1.
2) za materi;al. To se postize izborom pogodnog materijala i po kolicini i
po ceni i po osobinama i po podobnosti za obradu.
3) za izradu, obradu i kontrolu mera. To .se postiZe izborom oblika koji se
sto jednostavnije i u sto kracem vremenu mogu izraditi i obraditi - uz sto vetll
primenu alata, pribora i masina alatki kOJiroa fabrika raspo!aZe.
4) za _ sklapanje i pakovanje.
5) za eksploataciju. To se postiZe studi;om specificnog procesa projektovane
masine; na primer: bolji je motor koji troSi manje goriva Hi manjc maziva na je-
dinicu proizvedene energije - sa energetskog gledist8, racionalnija ie ffiaSina koja
zahteva manje troSkova za odriavanje pri istom kapaciteru proizvodnje - sa gle-
diSta eksploaracije itd.
Kada se posravi uslov da maSina bude ito tada takav uslov dolazi na
_prvo mesto, a pitanje cene je sekundarno.; to je slueaj npr. sa avionima pa i sa vo-
zilima, ali i u takvom slueaju se vodi raeuna 0 trookovima za proizvodnju i u eks-
ploataciji.
1.3. LITERATURA
1. - Braniilav liit: tehoiCko crtanje. Nauena knjiga, 1955.
2. - Milan TrbojeviC: Osnovi kanstruisanja. Beograd3 Savez studenata MaiHnskog !akul ..
teta (skripta), 1964.
3. - Totim; Pantelii: TehniCko crtanje. Beog11l.d. Sayez studenata Mainskog fakulteta (skrip-
ta), 1964. .
4. - Robert Matousek: Konstruktionslehre des allgemeinen Maschinenbaues. Berlin -
GOttingen - Heidelberg, Springer':Verlag. 1957.
5. - A. H. CeJZUfBaHOlI: OCUOBbl TeOpHH CTapeHIDl Maunw. MOC1<Ba. H3,q3.Te1lbCl'BO ,;Maunr-
HOCTpOerore
u
, 1964.
6. - Fritz Ke.rselnng: Technische Kompositionslehre. Berlin-Gottlngen-Heidelberg, Springer-
-Verlag.. 1954.
7. - M. un Bosch: Berechnung der Maschinenelemente. Berlin-Gottingen-Hcidelberg,
Springer-Verlag, 1951.
8. - J. E. Shigley: Machine Design. NcwMYork-Toronro-London, Me Graw-Hill Book Co
1956.
9. - G. Kurtze: Physik und Technik der Larmbekampfung. Karlsruhe, Braun, 1964.
10. - Technische Formgebung. VDI-Berichte (Band 1). DUsseldorf, Deutscher Ingenieur-
-Verlag G. M. B. H . 1955.
11. - JJ.. H. Pe/4Jemos: ll.eTaJlll MauntH. MOCKBa. 1964.
12. - B. H. Tpeuep: OCHOBhl TeOPHH Ha,!l;elKHOCnI MalIIHlL Acta technica Academiae Scien-
tiarum Hungaricae. Tomus XXXV-XXXVI. Budapest. Akademiai Kiad6. 1961.
13. - G. Niemann: Masehinenelemente. Berlin-Gottingen-Heide1berg, Springer-Verlag. 1954.
14. - A. Thum - C. M. 'VOn Meyscnbug: Werkstoffe des Maschinenbaues. Sammlung GBschen,
Band 936. Berlin. Walter de Gruyter, 1956.
15. - n. A. Cmenuu, r. A. CHua/J4: 3KOHONlHl'! MaTepH8JlOB np" KOHCTp]HpoBaSHH Manum.
MOC1<sa, M.anrrH3, 1960.
1.2. UTICAJ"I NA RESAVANJE KONSTRUKCIJE
19
16. - P. Vane i M. Arse.nijwie: Ispitivanje materijala. Beograd, Naucna knjiga, 1955.
17. - Borivoj M. Manojlovit: materijali (skripta). Beograd, Masinski fakultet, 1969"
IS. - CnpaBO'illllli MaUIHHOCTpOHTellfl. ToM. 6. MocKBR, MaurrH3, 1963.
19. - Tenhicar I, mdinski prirucnik. Gradcvinska knjiga, Beograd, 1965.
20. - H. E. Davis, G. E. Troxell. C. T. Wiskocill: The Testing and Inspection of EnginneerIng
Materials. New York - Toronto - London, McGraw-Hili Book Company, Inc., 1955.
21. - Wellinger-Gimme1: Werkstofftabellen der Metalle. Stungart, Alfred Kroner Verlag, 1955.
22. - n. H. 0pAOS: OCROBbI KOHCYpYHpoBamur. Moc<ma, "./vtarnllHoCTpOe!u.re, 1968.
23. - G. Schulz: Grundlegende Zusammenhlinge rur die Konstruktion Hitmarmer Masehinen.
18 (1966), S.
2. STANDARDIZACIJA
2.1. ULOGA STANDARDlZACIJE
U duhovnoj i materijalnoj delatnosti covekovoj oseca se i namece potreba
za lzvesnom jednoobraznoscu u medusobnom opstenju radi boljeg i. brzeg spo-
razumevanja i obavljanja poslova. Potreba za jednoobraznoscu namece se naro-
cito u tvorevinama i pojmovima koji se testa upotrebljavaju, na primer, u govoru,
u pisanju, u merenju duzina, povrsina, tdina, vremena, u muzici. Isto je taliko
znacajna jednoobraznost u )tehnickoID({ iivotu; rnnogi primeri svedoce 0 tome:
sporazumno usvojeni matematicki i hemijski znaci, podjednake opeke za zidanje
zgrada, utvrdena iiirina zeleznickog koloseka, propisane duiine, sirine j debljine
celicnih limova, jednoobrazne zavojnice za uvrtanje jednaka razdaljina
krakova e1ektritnog utikaca i dr. Takvi jednoobrazni propisi, ozakonjeni iIi usvo-
jeni u uzem krugu (npt. u fabrici). saCinjavaju standarde.
U tehnici se standardima propisuju ne sarno mere i oblici proizvoda, npr.
zavojnica, zavnanja, c;evi, cevnih prikljucaka, profilisanog celika, vee i kvaliteri
proizvoda, sastavi materijala, metode proveravanja kvaliteta proizvoda, metode
rnerenja i dr.
UkoIiko se neki proizvod vis:! troSi i svestranije primenjuje, utoliko je prece
i vise opravdaoo da bude standardizovan. Takvi su proizvodi npe u masinstvu:
industrijski poluproizvodi koji sluZe kao polazni oblici za iuadu konstrukcija (,e-
Hene sipke, limovi, profilisani nosaCi), zavrtnji koji se nalaze gotovo na svim ma-
sinama, cevl, zakivci, kotrljajna lezista itd.
Standardi se stvaraju i u skladu sa potrebama zivota i u skladu sa savremenim
tekovinarna nauke na osnovu iscrpnog i svestranog prouCavanja materije koja
je u pitanju; ooi su izraz najcelishocinijeg reSenja koje se u odredenorn trenutku
moze doneti. Ipak, standardi nisu veCiti; oni se razvijaju i usavrSavaju
Upored9 sa potrebama i sa opstim razvojem i napretkom zivota, nauke i tehnike.
Standarru se prema znacaju granaju od opstih do posebniii, na primer: opsti
standardi u tehnici - standardi u masinstvu - standardi u gradenju lokomo-
tiva itd.
Standardizacija - proces stvaranja i primenjivanja standarda - sve se vise
proteze na razliCite oblasti ljudske delatnosti, a narocito ie znacajna za industriju
[1, 5, 7, 8, 10).
2.1. VLOGA STANDARDlZACIJE
21
Industrija ima velike koristi od stanciardizacije, pogotovo kada je u pitanju
serijska proizvodnja de10va i masina. KonstruktOT konstruiSe i bre i bolje i jef-
tinije kada moZe da primenjuje standardne delove i kada mu stoje na raspolaganju
poluproizvodl standardnih mera i osobina: limovi, profiIisani nosaci i dr.; nje-
govi su crtezi drugome pristupacni i jasni kada se, pri koostruisanju, drZi stan-
dardnih propisa cnanju) 0 obe1eZavanju vrsta materijala, de1ova, sklopova, 0
formatu i opremi crteza itd. Fabrika (proizvodac) daje i bolje i jeftinije proizvode
kada se u proizvodnji osIan;a na standarde. Standardima su predvid:ene metode
ispitivanja kvaliteta metode kontrole oblika i mera proizvoda; za iz*
radu standardnih delova potrebna je manja kolicina pribora za izradu i pd-
bora za merenje. ZP iabriku sve to znaci da su investicije manje, a marupulacija
prostija. Posredniku (trgovackoj mrcii) sistem standardizacije pruia moguenost
da lako razvrstava i smdta fabricke proizvode zbog manje raznovrsnostl n;ihove
i po obliku i po veIiCini i po materijalu i po osobinama i po nazivu. Jednoobrazni,
llstaljeni proizvodi imaju opstiju, svestraniju primenu pa obezbeduju i veCi obrt
i omogucavaju bde i laMe sporazumevanje izmedu posrednika i POtrOSaC3. Potro-
sac industrijslQh proizvoda (preduze6e koje eksploatiSe masine,rpreradivaCka fa-
brika, pojedinci) nije radi nabavke Industrijskih proizvoda uvek uputen na jedan
jedini izvor - zahvaljujuci standardizaciji. Snizavanje rroskova ekspldatacije po-
delimicno, i od l;>rze i jeftine nabavke proizvoda: i maSina i njenm delova
i alata i pribora za rukovanje. Znacajna je korist sto se u eksploataciji maSina moze
drlati manja kolic-ina rezervnih delova alata i npr. man;i bIO; raznovrsnih
kl;uceva za zavrtnje.
U svakoj savremenoj fabrici postoji poseban biro za standarde. Zadatak toga
biroa zavisi ad opste podele poslova U okviru fabrike, ali mn je u svakom slueaju
zadatak da kontroliSe ispravnost primene standarda i u konstrukciji i u fabrikaciji,
da propisuje unutraSnje fabricke 'standarde - bilo odabiranjem onoga iz zvanic-
nih drfuvoih standarda, 5tO je za fabriku potrebno, bilo stvaran;em sopstvenih
standarda za ono sto driavnlln standardima ni;e obuhvaeeoo - da sprovodi
pizaciju proizvoda ublaZavajuCi na takav nacin raznovrsnost u proizvodima gde
god je to moguce i opravdano - na primer smanjivanjem kolicine raznovrsnih
zavrtanja i po velicini i po obliku i po vrsti zavojnice i po materijalu i po na-
cinu izrade i po tolerancijama. Sve takve radnje dovode do ve1ikih uSteda u ma-
terijalu, u radno; u vremenu proizvodnje i nabavke, do lakSeg medusobnog
sporazumevanja i do boljeg kvaIiteta proizvoda.
Potreba za razmenom proizvoda izmedu pojedinih fabrika ill uOpSte unutar
driavnih granica dovela je do zajednickih industrijskih standarda i do drtavnih
standarda. Kod nas ;e nadleina ustanova za propisivanje standarda Jugosloven-
ski zavod za standardizaciju, sa sediStem u Beogradu (JUS). U istom cilju stVo-
rena je i medunarodna organizacija za standardizaciju 180, (International Orga-
nization for Standardization, raniji naziv ISAf - International Federation of
the National Standardi7-ing Assotiations). U ovoj medunarodnoj organizaciji.
koja daje preporuke za donosenje nacionalnih standarda, zaclanjene su sve indus-
trijski zainteresovane zemlje. Industrijski razvijene zeml;e imaju po ;ednu iIi
vise Ustanova kojima je zadatak da rukovode stvaranjem standarda i n;ihovim
uvodenjem u zivot.
22
2.
2.2. STANDARDNI BRO]EVI
Osnovu sistema mnogih tehnickih standarda cine standardni brojevi. Oni
su nikli iz potrebe da se iz prirodnog niza bro;eva odaberu izvesni brojevi pogodni
za prakticnu upotrebu. Ta potreba dasla je keo posledica temje da se alat, lnaSin-
ski delovi, masine i dr. ne proizvode u svim moguCim veliCinama vee U ograni-
cenom, razumno utvrdenom broju veliema [2,7].
Brojevi namenjeni standarruma treba da budu odabrani po nekom sistemu,
medu njima treba da postoji odredena zakonitost. Pokazalo se da je i psihofizio-
loSki i tehnicki najbolje da se za standardnebrojeve usvoji niz brojeva koji su c1a-
novi geometrijskih progresija [2]. U praktienom zivotu cesto se sreeu bro;evi ada-
brani po slicnom naeelu, npr. novcanice od 1, 2, 5, 10, 20 dinara ili tegovi od 1/2,
1, 2, 5 kiloponda i dr.- Ti brojevi su clanovi gwmetrijskih progresija kolicnika
2, odn. 2,5.
Za standardne tehniCke brojeve po JUS-u - a to je u skladu i sa preporukama
ISO - usvojeni su bro;evi koji su Clanovi geometrijskih progresija ovih kolicnika_:
!i 102040
VIO, VIO, VIO, i VlO - sa poeemim brojem 1 [2,3]. Redovi standardnih
brojeva nose oznaku l)Re: bo uspomenu na francuskog pukovnika (Re-
nard) koji je krajem XIX -veka pm primenio standardne brojeve uocivsi koristi
od toga (Renarovi brojevi). Tako su utvrdena ova cetiri osnovna reda standardnih
brojeva:
,
red R5 kolienika q Viii '" 1,6 (petokoreni red),
10
ted R I () kolicnika q = VW '" 1,25 (desetokoreni red),
20
red R20 kolicnika q VW '" 1,12 (dvadesetokoreni red),

red R40 kolicnika q = VIO '" 1,06 (cetrdesetokoreni red).
Kako su koliCnici standardnih geometrijskih progresija iracionalni -brojevi,
za Standardne brojeve proglaseoi su zaokrugljeru teorijski brojevi pomenutih
progresija. Na primer, standardni brojevi reOO R5 od 1 do 10 stl ovi:
I - 1,6 - 2,5 - 4 - 6,3 - 1.0.
U tablici 2.1 iznesen je pregled utvrdenih standardnih hrojeva osnovnih re-
dova R5, RIO, R20 i R40 u decimalnom intervalu od 1 do 10. SVI bro;evi reda
R5 nalaze se u redu RIO, svi brojevi redova R5 i RIO u redll R20, a svi brojeyi
redova R5, RIO i R20 II redu R40. Najveeu relativnu gustinu clanova ima red
R40) najmanju red R5.
Standardni brojevi manji od 1 iii veci od 10 dobijaju se deljenjem iii mno-
zenjem tabliCnih vrednosti sa 10, 100, 1000 .. _ .
Od osnovnih redova standardnih bro;eva mogu se praviti -izvedeni redovi
odabiranjem svakog drugog, lreeeg iii n-tog ciana osnovnih redova. Izvedeni red
obeleiava se uopsteno sa R/nj n mora biti ceo broj, npr. R20/2, R40/3. Kada je
n = 1, fee je 0 jednome od osnovnih redova, a kada je n 1) u pit,anju je izvedeni
red. Kada je n pozitivan broj, red se sastoji od brojeva Cije vrednosti tastu, a kada
je n broj, red ima brojeve tije vrednosti opadaju.
2.2. STANDARDNI BRO.TEVr
23
TABLlCA 2.1
Osnovni redovi standardnih brojeva
Standardru brOjeVl I Nominalni (nazivni) brojevi
__ redova _ .__ u dedmalnom __ Mantise I
R5 I RIO I R20 I R40 ! 0,1 -:- 1 1 -:- 10 110+ ____ ._J __ . __ .
I 1,06, -39 I 41 81 025 1,05
l,OOll,OOT" 1:00'1-1,00 II - 40 0 II 40 1 80 000
I 1,12
1
1,12! -38 2 42 82 050 1,1
i __ ! __ -37 1 I 43 I 83 075 l,15;1,2
1
1,251 1,251', 1,25 -36 Ii 4 1 44 84 100' 1,2
" L32
1
-35 5 45 85 125 1,3
1
1,40 i lAO -34 6 II 46 86 150
I 1,50 -33 7 47 87 175
1":6011:60 I 1,60 8 I 48 88 200
, I 1$70 -31 9 49 89 225
i 1,80 1,80 -30 10 I 50 90 250
i __ , __ I_,-,:'90 __ II, 51 91
..... 1- 2,00 1,001 2,Oa -28 12 52 92 300
'" , I 2,12 -27 I" 53 93 325 i 2,1
,
, \ I 2,24 2,24 -26 94 350 i 2,2;2,25
i 2,36 -25 95 375 i 2,35;2,4
I
14
I
54

15 55
-2
J
50 2,501 2,50 - 24
I 2,65
1
--23
I
2,80 2,80 I - 22
I 3,00 -21
----T----
3,151 3,15 -20
3,35 -19
3,55 3,55 -18
3,751 -17
16
17
18
19
20
I
21
22
23
4,00 I 4,00 I 4,00 4,00: -16 I 24
4,251 -15 i 25
4,50 4,50 I' -14 26
I 4,
75
1 -13 27
1-5,00 5,001-5,00 1--12 I 28
I 5,30i -11 29
I

56 96 400
57
58
97 425
i
2,6
98 450
59 99 475 .
.._"-'-
60
61
]00 -I 500 i 3,0;3,2
62
:
63
,
101 I 525 1
3
,4
102 j 550 3,5 ;3,6
1_
1
(." ..... ..1_'2'........1.':8_ ...
6411041600!
65 I' 105 I 625 ! 4,2
66 106 I 650 I
67 107 675! 4,8
'----1-----
68 700 I
69 I 109 I 725
70 I 110 ' 750 ! 5,5
! 5,601 5,601 -10 I 30
, I 6,00 I - 9 I 31
6,30 6,30 I 6,30 6,30- ---=-8 -----n-
I 6,70 - 7 33
71 '111 775:
i--
7
-
2
-- 112 800
73 113 825 I 6,5
I
I 7,10 7,10 6 34
. 'I 7,50 5 35
8,00 8,00 I 8,00 I, 4 1-3-6--
I ' 8,50: 3 I 37
I
I 9,001 9,00i 2 38
I 9,50: 1 39
110,00 1-;-0,00 40
74 114 850 7,0
75 115 I 875 !
_-'---1
76 116 1 900 '
77 117 1 925
78 118 950
79 1J9' 975
80 120 000
Napomene uz tablicu 2.1 !
1. Podaci u tablici su u skladu sa JUS A. AO.OOl11961.
2. Mantise logaritama tacnih brojeva date za O$DOVtl {D.
/
24
2. STANDARDIZACI.TA
Potpunije se redovi mogu obeleiavati jns i pocetnim iii zavrs.nim iii i pocct-
nim i zavrsnim brojem kada se zeii israel da ie red sa obe strane ogranicen, npr.
R20j2 (l,12 ___ -J iii R20j2 (1,12 ____ . 14). Tako se, prema tabliei 2.1. u izve-
denom redu R20J2 (4,5 .... 18) nalaze ovi brojevi:
4,5 - 5,6 -7,1 - 9 -11,2 -14 -18,
a u izvedenom redu R20j3 (4,5 ... 18) brojevi:
4,5 - 6,3 - 9 - 12,5 - 18
Razliciti redovi standardnih brojeva mogu se, po potrcbi, medusobno kom-
binovati, npr. u jednom intervalu velicina moze biti usvojen kao osnova red R5,
a u drugom intervalu red Rl0.
Kolicnici izvedenih redova mogu se razlikovati od kolicnika osnovnih re-
dova standard nih brojeva. Svaki standardni broj moze biti kolicnik nekog izve-
.--denog reda. Prema tome, svi moguCi kolicnici sadrZani su u najgu8cern osnovnom
redu standardnih brojeva R40. U tablici 2.2 dat je pregled izvesnog broja kolie--
nika i redova kojima ti kolienici pripadaju.
TABLICA 2.2
Odabrani kolicnid q redova standardnih brojeva
Kolicnik II Osnovni iIi izvedeni redovi
q i R5fn RlO/n R20/n R40in
1,06 I' If, R40
1)2 - - R20 I R40j 2
- = --I Rl:-1 R20/2 I :::; :
I I \ R40j 5
1,40 I R20/3 Ii R40j 6
1,50 R40j 7
---------;:60- R5 'RlO/2 r-'--R2-01-4- 1--R-40-1 -.-
I R401 9
1,80 R20/5 R40jlO
1,90 R40/11
---\---
2,00 R10/3 R20/6 I R40/12
2,12 ,R40j13
2,24 - - I R20/7 R40/I4
236 - - - R40}I5
-2:50 R5/2 RlO/4 I R20/8 I R40/16
2,65 I R40/17
2,80 1 R20/9 R40/18
3,00 I J
1
_ R40/19
3,15 I RI015 R20/1O R40jlO
3,55 1 RZOjll I R40/22
I 1
- 1--=--'\'-RI0/7 -I :ggm I
6:30 R5/4 RIOtS R20/16 R40j32
7)0 ! R20jl7 R40f34
2.2. STANDARDNI BROJEVI
25
Pri stvaranju standarda po pravilu se nastoji da se prvenstveno iskoriseava;u
redovi koji imaju vece kolicnike, tj. re1ativno manju gustinu tlanova. Medu os-
novnim redovima ima relativno najmanju gustinu clanova red R5 koliCmb q =
1,6, ali treba imati u vidu da redovi izvedeni od osnovnih redova mogu imati
i relativno manju gustinu c!anova od osnovnog reda RS, odn. yeti koliCnik; takvi
su redovi, na primer R5/2 kolienika q = 2,5 iIi R20/S kolicnika q = 1,8 iii R40/11
kolicnika q = 1,9. Pri izboru standardnih brojeva radi stvaranja nizova veliCina
bol;e je polaziti od izvedenih redova R20/n iii R40!n jer takvi redovi pruiaju yeti
izbor raznovrsnih brojeva.
Poddeni brojevi (v. tablicu 2.1.) mogu posluZiti kao zamena za standardne
brojeve U opravdanim siutajevima; to su bro;evi dobijeni zaokrugljivanjem vredno-
sti sarno nekih standardnih brojeva. Red bro;eva u kome je maknr jedan standar-
dni broj zatnen;en podesenim bro;em obe1eiava se sa Ra, npr. RaIO, Ra20, RaW!3,
Ra20/2. Ukoliko BU brojevi veci, utoliko viSe treba izbegavati zamenu standar-
dnih brojeva pode:senim brojevima. PreporuCljivo je da se standardni bro;evi ve-
ti od 250 uOpSte ne zamen;uju hrojevima.
Neki bli>jevi.l.- cesto primenjivani u tehniCkim racunima, mogu hiti zamenje-
ni bliske vrednosti, na primer: n Rl 3,15; n/2 1,6;
nf3 Ij06; ]'Cf4 2n 6,3; n
2
1O;:W ::::::- 31,5; lIn ;::;:- 0,315; VT ::::: 1,4;
1/112 0,71; }2 :::: 1,25; 6,3
2
40; ubrzanje teZe g 10 m/s:!; 1ft;::;:- 3,15;
g' '" 95; Jig'" 0,1.
Postoji i izuzetni (dopunslci) red standardnih brojeva R80 - prema JUS
A. AO,OOt. Ova; se red dobi;a od reda R40 uglavnom na taj nacin sto se izroedu
svaka dva susedna broja reda R40 unosi aritmetiCka sredina tih brojeva kao nov
clan. Red R80 namenjen je narocitim potrebama i ne treba ga iskoriscavati za stva-
ranje redovnih standarda gotovih proizvoda. On moZe biti pogodan za izbor mem
za industrijske. poluproizvode. PribJiZan je kolienik reda R80: q :::::: 1,03.
Redovi standardnih brojeva, i osnovni i izvedeni, mogu biti prikazani i gra-
ficki - kao prave Hnije (s1. 2.1.). Na ordinati se nalaze standardni brojevi u 10-
garitamskoj podeli, a na apscisi redni brojevi standardnih brojeva, poc-evsi od
nu1e (tablica 2.1.). U presecima apscisa i ordinata nalaze se ko;e pripadaju
linijarna pojedinih redova. Dijagram standardnih brojeva maze bid produien
u aba smera od koordinatnog poeetka i po apscisi i po ordinati. Linije redova
jednakogkolicnikasuparale1ne ill se poklapaju, npr. linije R40/2 i R20. Veeinagib
prema apscisi imaju linije redava sa vecirn kolicnikoffi. - UnoSenjt"ID clanova ne-
ke postojece sed;e veliCina (snaga, bro;eva obrm, preenika i dr.) u dijagram st8O-
dardnih bro;eva moze se laka uociti odstupanje te serije od redova standardnih bro-
jeva iIi utvrditi red standardnih brojeva najbliii toj seriji. To maze korisno
pos!uiiti pri reviziji serije (niza) radi uSkladivanja sa standardnim brojevima.
Isto taka mogu se na dijagramu standardnih brojeva pregledno prikazati svi
podaci a clanovima nuog niza velie-ina: duZine) visine, tdine, otporni mo-
menti, zapremine itd.
Standardni broj pomnozen Hi podeljen standardnim brojem daje opet stan-
dardni broj - pribliino iIi tacno. Stt:penovanjem standardnog broja ce1im bro-
jem, pozitivnim iii negativnim, dobija se opet standardni broj - priblizno iii tac-
26
2. STANDARDIZACIJA
no. TaCnost rezultata zavisi od taenosti svakog pojedinog broja koji je u pitanju.
Treba imati u vidu da su relativna odstupanja vrednosti standardnih broieva od
toorijskih brojeva pod korenom, izraeunatih na Cetiri dedmale, neznatna i da le-
te izmedu ekstrema + 1,26% i - 1,01 %. - Rezultati su, svakako, manje tacni
kada se u redovima nalaze i podcl\eni brojevi.
:'. L
:" .".
,
o
o
o
o

,
. 7,;11
,
o
30 35
S1. 2.1 - DiiaJU1UIl standardnih bro;eva
Nominalni bro;evi (v. tablicu 2.1.) su logaritmi standardnih brojeva za os-
..
now q = V 10 j ti su logaritmi usvojeni za nazive standardnih brojeva - u vidu
rednih brojeva koji se, kao logaritmi, mogu vrlo lako iskoristiti za mnoienje, de-
ljenje, srepenovanje i korenovanje standardnih brojeva (v. primere 2.1 do 2.5).
2.:1. FRIMENA STANDARDNIH BROJEVA
U tablici 2,1. nalaze se i nominalni brojevi reda R40 za cetiri decimalna in-
tervala. Za ostale decimalne intervale, vece ill manje, dobijaJu se nominalni brojevi
dodavanjern Hi oduzimanjem broja 40 za svaki decimalni interval - po llZOru na
tablicu 2.1. - poste se u svakom deciroalnom intervalu reda R40 nalazi po 40
nominal nih brojeva Prema tome, nn primer, nominalni broj 16 pripada standard-
nom broju 2,5, nominalni broj 96 standardnom broju 250) nominalni broj 136
= 16 + 3.40 standardnom broju 2500 = 2,5.10
0
, nominalni broj 176 = 16 +4.40
standardnom broju 25000 = 2,5.104, a nominalnom broju -64 = -24-40
odgovara standardni braj 0,025.
Opsirniji podaci 0 osobinama standardnih brojeva nalaze se u JUS A.AO.OOl
i u JUS A. AO.002j1961 [2,7]. .
Primer 2.1. Proizvod 250.0,16 = 40 moze se izraziri kao zbir nominalnih
brojeva 96 + (-32) = 64, a nominalni broi 64 pripada standardnom broju 40.
Primer 2.2. Koren V450 21,2 moze se ovako izraziti pornocu nominaI-
nih brojeva: 106{2 = 53, jer standardnom broju 450 pripada nominalni 106,
a nominalnom broju 53, kao rezu1tatu, standardni broj 21,2, (decimalni
vallO --;- 10
2
).
Primer 2.3. Kolicnik 7P: 600::::.: 3.10
6
menja se uz pomoe nominalnih
broje
v
3 u izraz 5.74 - 111 = 259 = 19 + 6.40; standardni broj 71 pripada
minalnom broju 74, standardni broj 600 nominalnom broju Ill, a standardni broj
3.10
6
nominalnom broju 259 (decimalni interval 10 0-
Primer 2.4. Racunska radnja 0,053
6
::::.: 0,224.10-
7
, izraiena pomocu nomi-
nalnih brojeva, dobija ova; oblik: 6'(-51) =-::""306 =-26 -7.40, posta
minalnom broju -26 odgovara standardni broj 0,224, a nominalnom broju
-7.40 standardni braj 10-
7
(decimalni interval. 10-
7
-:- 10-a).
, .
Primer 2.5. Vrednost kerena V85 nalazi se izmedu standardnih brojeva
3,0 i 3,15; racun sa nominalnim brojevima 77 : 4 = 19,25 pokazuje da se rezul-
tat 'nalazi izmedu nominalnm brojeva 19 i 20, odnc:sno izmedu odgovarajucih
standardnih brojeva 3,0 i 3,15. Tacan rezultat mogao bi se dobiti pomocu loga-
dtama standardnih brojeva (v. tablicu 2.1. - mantise).
2.3. PRIMENA STANDARONIH BROJEVA
Standardne bro;eve treba prvenstveno primenjivati:
1. za nominalne (nazivne) veliCine i mere: za pritiske, za snage, za precni-
ke cevi i dr.,
2. za veiiCine i mere pri srvaranju nizova (tipizacija): za snage motora, za
nosivosti dizalica, za brojeve obrta i za druge podatke 0 Clanovima nizova, koji
se izrai:avaju brojevima,
3. za sklopne i polozajne mere masina i ddova m2sina: za prikljucne mere
cevi, za sklopne mere spojnica, za visinske kOIe masina itd.,
4. za precnike delova masina.
28
2. STANDARDIZACl.JA
5. po mOguCflosti i za sve ostale velicine i mere: za duzine, sirine i debljine
odn. visine delova masina, masina, za dubine i sirine otvora, za poluprecnike pre-
laznih zaobljenja.
51. 2.2 - Deo vratila
Dea vratila oa s1. 2.2. ima dva sklop-
na mesta: rukavac I koji se sklapa sa le-
zistem i mesta 3 na kome se vratilo sa-
stavlja sa glavcinom zupCanika. Po pravilu
rrebalo bi da precnici d
1
i d
3
na sklopnim
mestima budu iz redova standardnih bro-
jev3, ali je korisno da i precnik d
2
bude
standardni broj '--jako se ns tom mestu vra-
tile ne skIapa ni sa kakvim drugim delom.
Duzine (du:linske mere, dimen3ije, kate) igraju znacajnu ulogu u konstru-
isanju, u fabrikaciii, u sklapanju i u eksplomaciji mEsilla i delava masioa. Potre-
ba da se i tu stvori izvestan red i slstem dovela je do posebnih standarda pod ime-
nom ))Standardne duzinske mere ad 0,01 do 1000 JUS A, AO.OI0j1959.
Prema tome standardu usvojeni su za duzillske mere standardni brojevi, i to, po
prioritetu, redovi R20 i Ra20 za duine od 0,0] mm do I mm, a redovi R40 i Ra40
za 1 mm do ]000 mm. Za duzine vtee od 1000 mm i manje od 0,01 mm
nema propisanifi. standarda pa se pri izboru tih vrednosti treba pridrzavati pre-
poruka i opstih \ uputstava za primenu standardnih brojeva prema JUS A.
AO.002j19-56 i JDS A.AO.OIO. I za duzinske mere su predvideni podeseni brojevi,
ali ih treba primenjivati sarno u opravdanim slucajevima.
Standardne duzinske mere treba
J
na prvom mestu. usvajati kao konstruk-
eione mere za precnike i za mere sa tolerancijama, a po mogucnosti i za ostaie
mere. Prilikom revizije postojeCih standarda za proizvode, ill izrade novih, treba
8tO je moguce sve mere uskladlti sa standardnim duzinskim merama.
Standardni brojevi ne mogu se uvek upotrebiti za mere duzina - naroCito
kada su u pitanju zbirovi iIi razlike duiina. Standardni brojevi su cianovi geome-
trijskih progresija pa zbog toga zbirovi iIi razlike standardnih brojeva ne moraju
biti standardni brojevi. Ako SU, na primer, usvojeni standardni brojevi za unu-
trasnji i spoIjasn;i precnik zavojne opruge Di i De (st. 2.3),
vrlo Je verovatno da precnik opruzne .lice d nece biti ,.stan-
dardni broj. Medutim, S obziram nll fabrikaciju, _tr-ebala
bi da bude preenik iice d standardni broj. Isto tako duzina
opruge I, kao zbirna velitina, verovatno nece biti standar-
dni broj. Shean je slue-aj sa unutrasnjim i spoljasnjim prec-
nikom cevi i njenom debljinom> sa pojedinacnim duzinama
de10va vratita (s1. 2.2) itd. Raznovrsni obziri: funkcija, kon-
slrukcija, moguenost sklapanja, fabrikacija, eksploatacija i dr.
mogu uticati na odluku koja od nek:oJiko medusobno pove-
7..anih velicina prvenstveno treba da bude standardni bro;.
d D d
Sistem standardnih bro;eva treba da bude osnovica S1. 2.3 - Opruga
za stvaranje staodarda za pmizvode. Ponekad, ipak, ima sa glavnim merama
opravdanih razloga da se, trajno ili privremeno, odustane
od upotrebe standard nih hroje\'<i. Jedan od takvih razloga je razgranata primena ue-
kog nestandardnog broja; nasilnom standardizaci;om takve velicine mogli bi
2.4, STVARANIE NIZOVA VELICINA
29
hiti izazvani, na primer, velila troskovi ili nepotreban nesporazum. Odomaceni
nestandardni bro;evi su: sirina nOl'malnog zeleznickog koloseka, neki preenici
kotrljajnih Iezwta, neki precnici zavojnica itd.
2.4. STVARANJE NIZOVA VELICINA
Izbor reda standardnih brojeva, pci stvaranju niza ve1icina, utice na ekono-
micnost i u fabrikaciji i u eksploataciji. Fabrikacioni troskovi smanjuju se kada
se za niz velicina usvoji red relativno manje gustine clanova (manje manje
pribora za meren;e i dr.), ali, sa druge stram!, eksploatadoni troskovi mogu se po-
vecati zbog pojacanog rasipanja materijala iii zbog povecane teiine sa svima sekun-
darnim posledicama iIi zbog neracionalnog iskoriscavanja kapaciteta (motorske
snage, vllcne sile i dr.). Ove dye suprotnosti treba razumno porniriti - za svaki
slueaj posebno.
Pri stvaranju nizova veliCina treba imati u vidu i ovo:
1. Korisno je polaziti od redova standardnih brojeva R20jn iIi R40/n
jer ti redovi pruzaju bogatiji izbor brojeva po ramovrsnosti nego redovi RS/n
ili RlO/n.
2. - Osobine redova standardnih brojeva, koje se narocho ogledaju u ko-
licniku, mogu biti znacajan kriterijum pri izboru reda. Na primer, red podcienih
brojeva RalOJ3 (l... 32), ima ove bro;eve:
1 - 2 - 4 - 8 - 16 - 32
to je geometrijska progresija kolicnika q = 2. Ovakav niz bro;eva odlikuje se
time sto se sabiranjem po;edinih clanova moze dobiti svaki ceo bra; od 1 do
63 ; 7 = 4 + 2 + 1, 9 = 8 + 1, II = 8 + 2 + I itd., pa je zato red Ra10/3
pogodan za stvaran;e nizova pribora za merenje, Udvostrucavanjem, utrostruea-
vanjem itd. pojedinih cianova iIi i produfavanjem recla mogu se dobiti i drugi
brojevi veti od 63,
3. - Ponekad potrebe nameeu da se razliciti redovi medusobno komhinuju
da bi se u jednoj oblasti velicina postigla druke:ija gustina cIano va nego u drugoj,
susedno; oblasti. Kombinaci;e redova mogu biti pravilne i nepravilne. Na primer
nepravilna kombinaci;a redova RaI/n (l ... ) i Ra20fn (l ... ) moze dati ove
brojeve:
I - 2 - 4 - 7 - 10 - 20 - 40 - 70 - 100 ..
a to omogucava da se sabiran;em najvise dva;u clanova toga kombinovanog reda
dobije svaki CeO broj u intervalu I do 10 : najvik cetiri clana toga reda, sabrana
mogu dati svaki ceo bro; od 10 do 100 itd. Ova osobina moze biti iskoriscena za
stvaranje niza veliCina za merni pribor (npr. za niz tegova).
Udvostrucavanjem broja 2 kombinovanog recta kolicnika 2 i 2,5 dobija
se ovakav niz:
1 - 2 - 2 - 5 - 10
koji, sabiranjem pojedinih clanova, moze dati svaki ceo bro; u intervalu 1 do 10 :
to je opet pogodno za stvaranje npr. niza tegova.
30
!. STANDARDIZACIJA
Pri donosenju odluke 0 izboru reda brojeva ne davati prioritet kom-
binovanim redovima; takve redove treba primenjivati sarno kada je to korisno.
Trapezni kaiSevi su odavno standardizovani; standardne mere za pojedine
preseke trapeznih kaiseva nalaze se u gornja dva reda tablice 2.3 (s1. 2.4) i ODe
TABLICA 2.3
Profili :;;a trRpeme kaikve
Red.b,. 1 1 2 3 1 4 7 8 9 I IO ! 11 I 12
5
,
-
I
I I
)
I
I (22) I
I I
b[mm} 5 6 8 10 I. 17 I 20
25
I
32 40
I
50
[
I
I
,
\ 12,5
i (14) I
,
I
h[mm] 3 4 5 6 8
1
II 16 20 25 ! 32
I I
, ,
i
,
I
II
i I
110 i
I
,
I I
I b[mm1 5
i
6
I
8 12 ! 16 20 25 32 40 50
I ,
I
i
!
I
1- 61
1
I
I
I
h[mmJ 3
i
4 5 8 10 12,5 16 20 25
I
32
"
! , I I ! 1 1
Napomene uz tablicu 2.3:
I. Znacenje oznaka na 51. 24.
2.. V gornja dva reda nalaze se vrednosti za b i h u skladu sa JUS G.E2.050/1963; u dcnja
dva reda su vrednosti za b j h u skladu sa redam broieva Ra40j4.
Sl. 2.4 - Presek
tl;'apeznog kaisa
zeljama odnosno
proizvooaca.
su u sktadu sa standardnim brojevima prema JDS A. AO.OlO.
Brojevi pripadaju redu Ra40/4 izuzimajuCi podvucene broje-
ve; taj red> prema tome, predstavlja nepravilnu kombinaciju.
U donja dva reda iste tablice nalaze se bro;evi koji bi
tacno odgovarali redu Ra40j4. - Medu standardnim pre-
secima nalazi se, sasvim nepravilno, i presek 22/14 (u za-
gradama); trapezni kais toga preseka upotrebl;ava se za mo-
toma vozila pa ga je teSko naprecac e1iminisati posta je
odomacen.
.. 4. - Prilikom stvaranja niza veliema treba poci od
jedne veliCine kao matienog clana niza (matice, prototipa,
modela) pa utvrditi broi clanova i granice niza - preroa
potrebama privrede iii potrosaca i prema mogucnostima
Maticru clan mora biti svesrrano proucen i proveren posto bi se svaki njegov
nedostatak nalazio i u svima clanovima niza. Maticni clan mora biti besprekoran
i siguran u funkciji, ekonomiean, jednostavan za izradu, sklapanje i upotrebll.
Mere i karaktcristike maticnog Clana treba da budu, po mogucnosti, u skladu i
sa standardnim brojevima i sa standardima uopste.
5. - Kao osnovu za tipizaciju niza veliCina korisno je uzeti zakon slienosti
tela. Tu postoje dva sistema: sistem potpune geometri;ske slicnosti clanova niza
i sistern delimicne geometrijske slicnosti C1nnova niza. U sistemu potpune geome-
nijske slicnosti sve geomerri;ske mere Clanova niza menjaju se u jednalcoj raz-
I
I
,
2.4. STVARANJE NIZOVA VELICINA
u sve tei dimenzije (51. 2.5)1 a u sistemu delimicne geometrijske slicnosti ni-
Je ta razmera u sve tri dimenzije jednaka (s1. 2.6).
/:
/
I
I
f:<
1/1
I
/
1 I
.,. -----
Vi
.:; \

--
/
l, '"
if'; "I
SL 2.5 - Dva susedna Claim niza u siste-
mu potpune geometrijske slicnosti (q = 2)
Sl. 2.6"=- [h.,a susedna clana niza u sis-
temu de!imicne geometrijske slicnosti
(q", = 2, qy = 1,8 i qz = 1,5)
potpune .geometrijske slicnosti odlikuje se skladnoscu u proporcija-
1 mu davatt Taj. se sistem, u velikom br?ju slucajeva, moze
pnmenm ns clemente masma) aIt ne 1 na sklopove elemenata i oa cele masme za
koje je cesto, iz opravdanih razloga, bolje iIi jedino moguce uzeti kao osnovu sis-
.. ?licnosti. Takvi su razlozi na primer: potreba za sma-
n!lVanJem kohcme za lZradu Hi pribora za merenje iii livackih ko-
nst od ul?otrebe. postoJeCih modela, sniZavanje cene proizvoda skraCivanjem vre-
meIl:
a
za lzradu 1 obradu delava) ogranicenost prestora, teznja ka uStedi u tezini
maSma, upotreba standardnih poluproizvoda odredenih meta i osobina. U tab-
lici 2.4. dati SU, kao primer, pOdaci 0 obodnim spojnicama (51. 2.7.); po dYe jed-
TABLICA 2.4
OsnOVne mere nbodnih spojnica
Rod. k 1 I 2 ' 3 I -:;4-"5c-..-c6;--"7::--r-CCC g -'--;C9 -, 10 I 11 112
-d-[-mm-]-%li-2-'-+--3-0-f1-35 j 40 45 50 i 55 60 70
D [mm] 150 150 1170 i 170 195 195 I 220 1220 : 245 270 1300 330
L [mm] Ii 130 130 1 J50 [150 170 170 I J90 1190 -I 210 230 i 260 i 290
Napomene uz tablicu 2.4:
1. Znacenje oznaka na s1. 2.7.
. . 2. Vrednosti za mere starijeg su porekla pa nisu potpuno u skladu sa standardnim bro-
Jevuna CDIN 116).
32
2. STANDARDlZACIJA
nake mere za spoljasnji precnik D i za duiinu L utvrdene su za po dva susedn3,
nejednaka precnika d u oblasti manjih ve1iClna Sto dovodi do smanjivanja broja
razliCitih modela.
Neprimenljivost sistema potpune slicnosti testo je posledica osnovne na-
mene elemenata iIi maS-ina: za zavrtnje jednakog precnika moraju biti predvi-
I,
"'1--
/ /
--Q
I
dene razlicite duzine jer duiine zavrtanja zavise
od duzine delova koje vezuju, visme strugova. ra-
cunate od poda radionice, ne mogu rasti u sr3Z-
meri u kojoj rastu i duzine (rasponi), tipizadja
lokomotivskih dizlmotora ne moZe se ostvariti,
kada je u pitanju snaga motora, srazmernim pove-
cavanjem veHcine jednog jedinog cilindra vee, na
primer, povecavanjem broja ciHndara.
SI. 2.7 - Obodna spo)uica
sa glavnim metama
6. - Na osnovu podataka 0 merama i dru-
giro karakteristikama matknog clana mogu biti
utvrdeni podaci 0 'ostalim c-lanovima niza bez
proracunavan ja - pomocu zakona slicnosti tela
(Kosijev zakon modela), proSirenog. i na meha-
nicke -osobine. U takve podatke ulaze: duzine,
sirine, visine, otporni momenti, povrsine prese-
ka, teZine, zapremine, opterecenja, minumi bro-
jevi obrta i dr.
Uslovi koji moraju biti ispunjeni kada se ieli ostvariti niz geometrijski i me-
haniCki potpuno slicnih Clanova jesu:
a) da naponi istih elemenata svih danova nas budu jednaki, tj. a = const.,
b) da naponi e1emenata budu u oblasti Hukovog zakona, odn. man;i od gra-
nice razvlacenja i
c) da faktor porasta duzina u pravcll svih trijti dimenzija bude nepromen-
ljiv; tj. kotienik qL = q = const.
Po mogucnosti sve mere treba da budu u skladu sa standardnim brojevima.
7. - Radi odredivan}a faktora porasta - kolicnika q - za razne
maze se vrlo jednostavno primeniti zakon slicnosti ukoliko nisu u pitanju struj-
ni i termicki procesi [3, 6, 9, 11].
Potrebno je, najpre, usvojiti kolicnik za duzine q = qL = LolL gde je. Lo
duiina rna koje mere maticnog Clana, a L duzina te iste mere susednog clana mza.
Tada., u sistemu potpune slicnosti, mogu biti odredeni kolicnici i za ostale podat-
ke, na primer:
za povrSine S
za zapremine V
za tezine G (I'
tezina)
qs = SolS = q2
qv = V,/V = if'
je specific-ua
qG = G,/G = yV./yV = q'
za -mase m (g je ubrzanje
tde) qm = m,/m = (yV,!g)/(yV!g) = V,/v=if'
za sile F (naprezanje Go = a) qp = FolF = SoO"oiSa = SolS = q2
I
2.4. STVARANn NlZOVA VELICINA
za vreme T . qT = T,IT= q
a do toga se dolazi kada se izraz za
silu, kao proizvod mase m i ubrza-
nja a ..................... qp=ml'a,,/ma=QmQQT-
2
=q3QQT-
2
=q4QT-
2
izjednaci sa prethodnim izrazom za
siIu prema kome je qF=q.
za moment sile M ....... .
za snagu P
za brzinu v
q'=q'qT-'; qT=q
qM=MoIM=q'q=
qP=P
O
!P=q2qq-l=q'l.
qv=vl'!v=qq-l=l
za ubrzanje a ............ Q4=ul'la=qq-2=q-l
za otporni moment W .. ".. qw= Wo/W=q3'
za moment inercije preseka I q,=IoiI=tf.
33
8. - U sistemu delimicne slicnosti (sl. 2.6) za svllku ko-
ordinatnu osu posebno utvrditi kolicnik q, pa hi, ua primer, ..... za duiine bilo
q% = LxO/Lx' qy = L"oILy. qz = LzO/L
z
a za povrSine presek.a e1emenata qs% =
= gil!!:' qSy = qzq:-;, qsz = q"qy.
Prema tome, sistem delimicne geometrijske sufuosti ne moze se
na delove iii sklopove koji se obrcu pa neprestano menjaju 8VO; relativni polozaj
u prostoru, odn. u koordinatnom sistemu, jer bi u tom slucaju delovi iIi sklopovi
morsli neprestano da menjaju i svoj oblik.
Primer 2.6. Ova; primer treba da prikaZe proces pcipreme za predlog stan-
darda za niz od osam do devet osovinica nosivosti 10 do 250 kN, pod uslovom da
sve osovinice budu od istog materijrua i jednako napregnute. Kao maticna 080-
vinica usvo;ena je osovinica nosivosti 40 kN; ostali su podaci; f{J = Lid = 4,
f{Jl = L// = 4, D 1,1 d, dopusteno naprezan;e za savi;an;e Ud = 10 kNJcm
2
(81. 2.8).
Za svaku osovinicu treba da budu utvrdeni ovi osnovni podad: nosivost
F, preenici diD, i duiine L i I. Radi osvetljavanja postupka za stvaran;e nizova
velicina i radi upotpunjava-
nja predloga standarda po-
dacima 0 geometrijskim i
mehanickim osobinama osovi-
niea dodani SU, za svaku oso-
vinicu, i podaci 0 povclina-
rna poprecnih preseka S diS D' "t:l
o zapremini V, 0 momentu
savijanja M
f
u sredlni i 0
otpornom momentu W na is-
torn mestu.
Predlog standarda za 050-
vinice treba da bude izraden
u skladu sa standardnim bro-
jevima i u duhu zakona pot-
pune slicnosti.
l Omovi malUlQib kOlUtrnkC:lj8
F
L
S1. 2.8 - Osovinica sa glavnim merama
34
2. STANDARDIZACUA
Za proracunavanje preCoika matiene osovinice, na osnovu momenta
janja u njenoj neka posluzi ovaj obrazac:
d=VSF<P =VS'40'4 =4,47 em.
4<rd 410
Raeunanje sa nominaInim brojevima (tab. 2.1) daje, kao rezultat, standardni
brej 4,5 em jer je
112. (28 + 64 + 24 - 24 - 40 ) = 26
a 26 je nominalni bfoj koji pripada standardnom broju 4,5.
Na osnovu toga rafuna usvojene su Dve mere:
precnik. osovinice
precnik asianca
duZina osovinice
duzina asionca
d=45mm
D = 1,1 d = 1,1 . 45 50 mm
L = 'I' . d = 4 . 45 180 nun
1 = LI9',= 18014 = 45 nun
Ostali su podaci 0 osovinici takode uskladeni sa standardnim brojevima i
iznase:
povrsina manjeg preseka
povrSina veceg preseka
zaprem.ina
d
2
;r, 4,5
2
.;;'t"
Sd=-=--- 16 em:'.
4 4
D
2
n 5
2
'n
SD=-=-- em!
4 4
V = Sd(L -I) + SD'Z = 16(18 - 4,5) +
+ 20 . 4,5 '" 300 em'
mOment savijanja u sredini M
f
= F LIS = 40. 1818 = 90 kNcm
otporni moment usredini W d
3
/lO = 4,5
3
/10 9 ems
Polazni uslov za stvaranje standardnog niza osovinica je njihova
(sila) pa zato na.jpre treba odrediti red standardnih brojeva za sileo TraZeni red
standardnih brojeva mora saddavati broj 40 jer je to, prema po5tavljenom uslovu
1
nosivost matiene osovinice; najmanji broj toga recla mora biti Froin = 10
a najveei Fm!J.x = 250 kN. Kolienik trazenog geometrijskog reda bio bi:
za niz od 8 osovinica QP8 = 7V = 1V
250
= 1,58; usvojeno qps=I)6.
Frwn 10
'V
2s0
za nix od 9 qp) = - - = -- = 1,49; usvojeno qp9=1,5.
Fmin 10
Kolieniku q", 1,6 odgovaraju, prema tablici 2.2, redovi R5, RlO12, R2014
i R40J8, a kolieniku qFt = 1,5 samo red R40{7. U svima pobrojanim redovima na-
lazi se broj 40. Ukoliko se za duZine ilsvQji red opSte oznake R{n kolicnika q, treba
za sHe usvojiti red R{2n-jer je kolicnik za site qp = qt., Kada bi za sile bic usvojen
red R40f7 - za niz ad devet clanovli - bilo bi 2n = 7, odn. n = 3,5 a to nije ceo
braj. Kaleo n mora biti ceo bro;, nuZno je, U ovom slueaju, -da se za sHe usvoji je-
dan od redova kolicnika qF = 1,6, a samim tim i niz od os.am osovinica, jer je ta-
2.4. STVARANJ"E NIZOVA VELICINA
35
da omoguceno da za sve Clanove niza osovinica budu i podaci za duZine u skladu
i sa standardnim brojevima i sa zakonom s1icnost1. Posto ;e red R40 najbogatiji
raznovrsnirn brojevima, cesto je potrebno, kao osnovu, usvojiti red bro;eva R40j2n
= R40j8 za sHe; tu je n = 4. Prema tome bi se podaci za duzine odabirali iz reda
R40J4, za povdine iz reda R40J8, za zapremine iz reda R40/12 itd. za-
visnosti od eksponenta koliCnika q. Radi ola1clavanja manipulacije prihkom
odabiranja brojeva moze se red R40/n svesti na red sa najmanjim n koji sadrlava
matiCni bro; (ovcle 40 za sile). U ovom primeru to bi bio red R5 jer se i u njemu
nalazi bro; 40, a kolienik mu je takode qF = 1,6.
Prema konamo usvojenom kolieniku za sile qF treba odrediti i kolicnike za
ostale podatke. Pregled svih kolienika i odgovarajucih redova je ovaj:
za sile qp 1,6 R4018, R2014, RlO12, RS
za duzine q = 1,25 R40j4, R20j2, RIO
za povrsme qs = q' 1,6 R4018, R20j4, RIOJ2, R5
za zapremine qv = q3 = 2 R40j12, R20j6, RI0/3
za mornente
savijapja qM = q3 = 2 R40fl2) R20/6, RIO/3
za otpome
.. momente qw = g3 ;;==.2 R40j12, R20j6, RIO!3.
Na osnovu tih kolicnika i -r;dova"na osnovu postavljenih uslova i ua osnovu
proracunatih ado. usvojenih podataka d maticnoj osovinici sastavljena je tablica
2.5; svi brojevi Sll standardni brojevi.
TABLICA 2.S
Pregled podataka za niz osovinica
Napomene liZ tablicu 2.5:
L Znacenje oznaka na sl. 2.8.
2. Tabiica pripada primeru 2.6.
,.
36
2. S'1'ANDARDlZACIJA
Na s1. 2.9 prikazani su dijagrami parasta moc; nosenja F, duzine L i precnika
D u zavisnosti od precnika osovinice d.
Tablica 2.5 predstavlja kostur predloga standards za niz od OSaIn osovinica
raspona nosivosti 10--:-- 250 kN.
Potpun, prakticno upotrebljiv standard treba da sadrzava i podatke 0 nacinu
obelezavanja svake osovinice, 0 polupreCnicima pre1aznih zaobl;enja, 0 materi-
jaiu, 0 mehanickoj i termickoj obradi, 0 tolerancijama, 0 tefini, 0 poluproizvodi-
rna, a po potrebi i druge podatlce' 5tO zavisi od namene i posebnih uslova.
Redni broj
50
2 3 5 6 7 8
0
;1 L-D
rfnm
,
u
00
00 3
2
,
I I i I
I
I
I
!
I
I
I
V
,
V
/
II I
/v
H'
/,1
00
I
/V
I

V
,
I
-
0
20 ,0 60
I L
I
I
'I
F
L
25 o
F
kNJ D
>v
200
i/ ! ]5
V II
o
/1
I
I
] 00
i
I
___ 0?
I --5
o
I
0
80 ]00 ]20
d[mm]_
SL 2.9 -'" Dijagrami porasta moti nosenja F, duiine L i precnika D u zavisnosti od pretnika oso-
vinice d Cst 2.8 i tabL 2.5). Linija F je parabola, a linije LiD su prave. KrufiCima su obele-
fene koordinate taeaka 2'.1. pojerune podatke prema tablici 2.5; odstupanja od linija F, LiD su
posledica primene standardnih broje'n, tj. zaokrugljenih teorijskih bro;eva
2.4. STVARANJE NIZOVA VELICINA
37
Osim toga, pri stvaran;u nizova standardnih veliCina (&tipizacija)c, treba
voditi racuna i 0 moguenosti primene jedinstvenih e1emenata, modela ill sklo-
pova na veti bro; clanova niza (mnrrikacijat) 0 zavisnosti napona od apsolutne
velicine e1emenata, 0 uticaju velicine e1ernenata na izbor metoda izrade i obrade,
na sklapanje, na transport i dr.
Opsirnija opsta uputstva 0 sastavljanju standarda nalaze se u JUS A.AO.003{
/1968.
Prakticni razlozi mogu iziskivati da standardni bro;evi usvojeni za pojedine
clanove niza budu zamen;eni pod($enim brojevima. pa Calc cia neki brojevi ne bu-
du iz reda standardnih brojeva. Isto taka ni odnosi DId, Lid i L/l ne moraju bitt
jednaki za sve Clanove ruza.
Povdine preseka S, zapremine V, momenti savijanja M
f
i otporni momenti
LV - onakvi kakvi su uneseni u tablicll 2.5 - pripadaju takode redovima standar-
dnih brojeva; oni, dakle, nisu taean rezultat predlozenih standardnih preCnika
zbog netaenosti samih standardnih brojeva.
N aprezanja osovinica mogu biti odredena po obrascima.
Mf iI'
a=_ 1
W
Stvarna naprezanja 0'$' racunata prema predlozenim merama, odstupaju oct do-
pustenog naprezanja (1a = IOkN/cm2. Podaci 0 stvarrum otpornim momentima
Ws i 0 stvarnim u$ nalaze se u donjem de1u tablice 2.5 j odstupanja
stvarnih, naprezanja od dopuStenih su neznatna.
Korisno je sve racunske radnje izvoditi pomoeu nominalnih brojeva gde god
je to moguce (v. od. 2.2).
Primer 2.7. U nizu od jedanaest zavojnih opruga, precnika Zice d = 1 mm
(s1. 2.10) iz reda standardnih bro;eva RIO (l ... 10) koIicnika q = 1,25, dopu-
stena staticka moe nOSenja prvog clana, ako je polupreenik te opruge r 1 = 5 mm,
a dopuiheno naprezanje 7:a = 25 kN/cm
2
, iznosi
Fl = dla 7:d = O,P 25 = O,OlkN
5r, 50.5
a kolicnik je za niz sila (moei nOSenja)
qF = q? = r,25
2
= 1,6.
To odgovara redovima standardnih brojeva R5)
RlO/2, R20/4, i R40/8 jer se 11: svim tim redovima na-
lazi broj O}Ol. Najjednostavnije je uzeti kao osnovu red
R5.
U sistemu potpune geometrijske slienosti red
standardnih brojeva RIO kolienika q = 1,25 pasluZice
z.a izbor brojeva takode za niz poh,lpreCnika r poSto Sll
tu opet u pitanju duzine.
U tablici 2.6 iznesen je pregled podataka 0 glav-
nim merama niza opruga: 0 precniku d, 0 polupre6-
njku r, 0 moei nosenja F i 0 stvamom naprezanju TI'
r
Sl. 2.10 - Podaei uz
primer 2.7 (d! = 1
Yl = 5 mm)
38
2. STANDARDIZACIJA
Ukoliko hi hio postavljen uslov d. ceo niz od jedanoest opruga ima jednak
polupreenik T = 10 mm, bila bi ret 0 sistemu delimiene geometrijske slicnosti;
tada bi statiCka mot nosenja' prvog elana bila
F
1
= d1
3
'fd = O,Ia. 25 = 0,005 kN
5r 5 1
a statiCka moe nosenja poslednjeg Clana
Fu = ci3
11
7:4 = 1
8
25 = 5 kN.
Sr 5 1
Kolienik za sile iznosio bi
10 10
"'2.
i tome kolienilnl odgovara red RIO/3 poSto'se u tome redu naiaze brojevi 0,005 i 5.
TABLICA 2.6
Pregled podataka u niz zavojnih opruga
(Potpuna slicnost)
Redb<.iI1213415161 7 I 8 i 9 110 111 II Red I q
5
6,31 8
10
0 25 40 50
6 0,25
0,41 0,63 I 1
25 24,61 25
: ;::; 5 I :::5 I 3,11'6 :
F(kN] 110.01 0,04 0,0630,1 0,1
"$ [:r.] 25 25,8 24,4 25 25,2 25.6 25
TABLlCA 2.7
Pregled podataka za niz zavojnih opruga
(delimitna slitnost)
Red. hr.
2 I 3 I 4 I 5 I 6 I 7 8 I 9 I 10 I
d[mml
F[kN]
T,[:, ]
II I 1
1
,25 1,6 I 2 12,5 I 3,15 4 5 6,3
11.0051,01 0,021,04 '1'0.08 0,16 0,315' 0,63 1,25
25 25,6 24,4 2S 2'-,6 25J 5 25
Napomene uz tablice 2.6 i 2.7:
I. ZDaeenje oznaka na 81. 2.10.
8
2,5
24,4
RIO
I
RIO
1
R5
I
'Xd=2S
1.25
1,25
1,6
kN
em'
2. Dijagram porasta moO noknja F u zavisnO$ti ad preCnika d dat je na sL 2.11 i to Fp
za Sistem potpune slienosti, a FJ za sistem delimiene slienosti.
3. Obe tablice pripadaju primeru 2.7.
U tablici 2.7 dat je pregled podataka za preCnik d
1
moe nosenja F i stvarno
naprezanje T$ U sistemu delimicne grometrijske slienosn, koji je posledica uslova
da poluprecnik r bude nepromenijiv, tj. r = 10 mm = const.
.;
2.4. STVARANJE NIZOVA VELICINA
39
Na 81. 2.11 prikazani su dijagrami porasta mati nosenja niza od jedanaest
zavojnih opruga u zavisnosti od precnika :lice d - n sistemu potpune slicnosti
F /1 i u sistemu delimicne slicnosti F d'
Dijagrami pokazuju da je, U ovom slucaju} stepen parasta moei nosenja op-
ruga znatno jaci"u sistemu deliroicne sIicnosti nego u sistemu potpune slicnostj.
I
I
I
I
I
t
1
I
2
r!
),L'
d[mmJ- --
SL 2.11 - Dijagram porasta moti nosenja niza zavojnih opruga U 2a.visnosti ad preccika zice d;
Fp je moe za nit u sistemu potpune geometriiske slicnosti, a Fd moe nOSenja 7.2. niz u
sistemu de1imicne geometrijske slicnosti C]anO\'a kada je T = 10 rom = const.
40
2. STANDARDIZACIJA
2.5. LITERATURA
1. Vladimt'r V. Farmakovski: dementi, I ophi deo, Uvod u projektovanje maSinskih
delova. Beograd, 1940.
2. OUo Kienzle: Normungszahlen. Berlin-Gottingen-Heidelberg, 1950.
3. Franz Findeisen.- Neuzeitliche Maschincne!emente, I Band. ZUrich, Schweizer Druck-
-und Verlagshaus AG, 1950.
4. M. ten Bosch: Berechnung der Maschinenelemente. Berlin - Gottingen -Heidelberg, Sprin-
ger-Verlag, 1951.
5. Zimmermann-Boddric.h: Einfiihrung in die Dinormen. Leipzig-Berlin, B. G.
1939.
6. W. Reuthe: Grossenstufung und Aehnlichkeitsmechanik bei Maschinenelementen,
Bearbcitungseinheiten und Werkzeugmascrunen.. 109 (1958). S. 465-476.
7. Branislav Stankauic: Standardizacija. Beograd .. fakultet (skripta), 1969.
8. n. I1. OpAOS: OCHOB:bI KOHcrpyapOSam!:Ji. MoCRBa, Ha,o;al'em.C'l'BO MannmoCTpOeHMe. 1968.
9. Dubbcl's Taschenbuch fur den Maschinenbau. Berlin-Gottingen-Heidelberg. Springer-
Verlag, 1961.
10. O. Kienzle: Nonnen und Konstruieren. 19 (1967). S.121-125.
11. S. Berg: Konstruieren in Grossenreihen. nKonstruktiom 17 (1965), S.
3. TOLERANCl]E MERA
3.1. OPSTI POGLED
je sastavljena od delova. Njeni delovi moraju biti tako konstrutsani,
izradeni i sklopljeni cia mogu ispravno obavl;ati svo; zadatak; u tome taenost me-
delova igra vrlo znacajnu ulogu.
Nijedan deo maSine ne moze biti izraden apsolutno tacno po zeljenoj meri.
Neta&ost.i nepouzdanost mera poticu od ob;ektivnih i subjektivnih uzroka: od
netacnosti maSina za izradu i obradu, od netaenosti iii pohabanosti pribora za me-
renje, od nepailjivosti u rukovanju maSinama za obradu iii priborom za komrolu
mera, od deformacija izradenih delova pod uticajem sopstvenih napona ili top-
late itd. Zbog svega toga mere svakog izradenog dela pokazuju jaca ili slabija 00-
stupanja od ze1jenih mera u zavisnosti od stepena netacnosti iznesenih uzroka.
Odstupanja od ze1jenih mera treba da budu ogranieena i propisana kada god
od tacnosti mera zavisi ispravnost funkcije sklopa i mMine. Na primer, netaCnosti
skiopnih mera t4 i d
t
(s1. 3.1) mogu znatno
uticati ua leZiSni zazor - dakle i ns debl;i-
nU sloja maziva i na hldrodinamicku moe
nosenja kliznog leZiSta 1, iIi na zador stez-
nog sklopa (megativnia zazor, prek1op) -
dakle i ns naponsko stanje trupa zupcanika
2. Ns detaljnim, radioniCkim crteiima mo-
raju biti obeleiena dopustena odstupanja
od .teljenih meta; za obele:!Bvan;e odstu-
panja slute ill bro;evi Hi posebne oznake
- prema sta.."1dardima. Netacnosti nesldo-
pnrn mera Z, i I, (sI. 3.1) nemaju presudan
zuaea; za funkciju sklopa iii msSine pa se,
po pravilu, za takve mere posebno ni ne pro-
pisuju dopuStena odstupanja (,preeutne.: ill
slobodne v. od. 3.7).
S1. 3.1 Sklopne mere vratila i
leZiha su d
1
j d
t
a nesklopne mere
su II i
Granice odsrupanja od Zeljene mere utvrduju se za svaki element sklopa
propisivanjem najvete i najmanje dopustene mere. Na primer, osovina za koju
su propisane granice mera u vidu najveceg dopustenog preenika dmax i
dopustenog precnika dmin bite izradena sa potrebnom i zeijenom tacnoscu 1 s.ma-
trace se lspravnom ako se stvarni precnik d
J
, po zavrSenoj izradi, bude nalazlO U
42
3. TOLERANCIJE MERA
tolerancijskom polju, tj. u polju ogranicenom preenicima dm!lJ< i dmin Razlika
precnika droa" - dmin = t zove se tolerand;amere(tolerancija pfeenika - 81. 3.2).
Toierancijsko polje moze se, racti predstavljanja na crteiu, nanositi na obe
strane osovine, simetricno prema osi (s1. 3.2 - levo), ill samo na jednu stranu (s1.
3.2 - desno)j ovaj se drugi nacin odomaCio kao pregledniji i pogodniji za pro-
uCavanje i prikazivanje toleranci;a.
SL 3.2 - Simeo:ieno i asimetrieno predstavljeno tolerandjsko polje osm(ine
'Kolike ce tolerancije biti za, razlicite delove sklopova, zavisi, sa
jedne strane, od namene njihove, 3 sa druge\. strane, od tehnicke mogucnosti za
postizanje zd.;ene taenosti pri izradi - tj. od kvaliteta masina za izradu i obradu,
od tehnicke moguenosri za proveravanje mera i od troskova proizvodnje.
TaCnost mera izradenih delova proverava se kontrolnim priborom za mere-
nje [2, 3, 6, 9, 10]. Ukoliko se, pri kontroli mera izradenog dela, utvrdi d.a stvar-
na mera ne leZi u propisanim granicama, deo se ili mora odbaciti kao neispravan
aka je prekoracena kritien3 granica (npr. za d
s
< dmin prema s1. 3.2) iii se moze
naknadno doraditi (za d, >
Iz onoga 8to je reGeno izlazi da proizvodnja delova masina mora POCiv3ti
na sistemu granicnih mera i na obaveznoj kontroli mem izradenih delova. Kon-
trola meta takade proia mogucnost da se uoeavaju nedostaci u metodama
vodnje i ocenjuje kvalitet proizvodnje i proizvoda.
Savremena proizvodnja maSina - i pojedinaena i serijska i ma80vna - 08-
niva se na medusobnoj razmenljivosti delova. Izrada u duhu nace1a razmenljivosti
delova mora bin takva da dclovi izradeni nezavisno jedni od drugih na razliCitim
mestima rnogu biti medusobno razmen;ivani raw pravilnog sklapanja bez naknad-
nog podeSavanja i bez lo8ih posledica po funkciju maSine. Sasvim je razum1jivo
da se oaeeio razmenljivosti delova mora oslanjati na si8tem granienih mera (pro-
pisanih tolerancija) i na strogu kontrolu mera pomoeu grarucnih merila: tj. pri-
bora za kontrolu granienih mera: kontrolne raeve za osovine (stabla 81. 3.3)
i kontrolnog Cepa za otvore (rope - 51. 3.4). Na svakom grarllenorn meriIu postOje
dye strane: strana lidet koja se moZe lako navuci naosovinu Hi uvuCi u otvor (npr.
u ldisnu posle1jicu) i strana me ide koja se ne moze navuCi na osovinu, odn. uvu-
Ci U otvor masinskog dela kada se stvama mem nalazi u tQicrancijskom polju.
Potrebno je, najzad1 naglasiti da je ovde rec 0 razmenljivosti u uzem smislu
reci - 0 'geometrijskoj razmenljivosti koja se odnosi na. geometrijske' osobine
tela: mere, oblike i polozaje. ,OpSta razmenljivost, u sirem smislu reci, obu.,
3.2. OSNOVNI POJMOVI
Sl. 3.3 - Kontrolna faeva
51. 3.4 Kontrolni cep
hvatala bi i druge osobine tela: specificnu tciinu. evrsrocu materijala, sprovod-
l;ivost roplote itd; ona nije predmet ovih lziagaflja.
3.2. OSNOVNI POJMOVI
Prost okrugli sklop (s1. 3.5) sastoji se od dva elemema: od unutrasnjeg ele-
ko:ne je opste ime (osovina, jezgro) i od 8poljaSnjeg elementa kome
je 01'S:te !IDe otvor (rupa). SkIopna mera stabla je spoljaSnja mera - spoljasnji
precmk d, sklopna IT.era otvora je unutrasnja mera .- unuuaSnii precnik D (v.
i JUS M.Al. 11011955).
._._.
' i

" ! "J,,""
,I \
,
.1"1
'"
","
'"
1 '
a
-b
Sl. 3.5 - Elementi prostog sklopa: unutrasnji element (stabio, osovina) i spoljaSnji elemem
(otvor, rupa)
Nominalna iIi nazivna, mefa d = D (nominalni iii precnik) je usvo-
jena apsolutna mera prema kojoj se odreduju i proveravaju sva -odstupanja (s1.
3.5). Nominalna mera je zajednicka za oba sklopna elementa da bi relativni po-
10iaji tolerancijskih polja mogii biti odredivani bez teskoca. Uobicajeoo je da 00-
mi.naloa mera nosi zajedoicku oznaku D za oba sklopna elementa. - Linija 0-0
kOla obeleZava velicinu nominalne mere} kao vlsinu od apsolutne osnove, naziva
se nultom linijom. Odstllpanja iznad nulle linije nose znak plus (+), a ispod nul-
te linije znak minus (-). Nominalna mera moze Idati u toJerancijskom polju,
a maie bili i izvan njega (81. 3.5).
44
:I. TOLERANCI.TE MERA
Izbor nominalne mere je proizvoljan i ne utice na gramcne iii stvarne mere
elemenata, ali mice na veliCinu odsrupanja - slicno kao 510 se apsolutna visina
planine ne menja bez obzini na to od koga se nivoa oa zem1)i ona meri (s1. 3.6).
Obicno se za nominalnu merU usvaja pogodan blizak stvarnim merama sklop-
nih elemenata; taj broi, po mogucnosti, treba da bude standardni broj.
SI. 3.6 - Poloi.aj nulte linije. u nacelu, ne utice na graniene mere (00, odn. 0'0")" ali utite nB ve-
licinu odstupanja (tg i odn. g'g i e'd)
Tolerancijsko polje oivic-eno je granicnim merama: najvecom dopustenom
merom dmax za srablo, odn. Dmax za oIVor, i najmanjom dopustenom merom dm'ln
za stablo, odn. Drum za otvor. T olerancija - kao razlika dopuStenih grarucnih me-
ra - iznosi: za stablo t = dmB:$. - dmin, a za otvor T = Droal( - Dmin. Krup-
nijoj toleranciji odgovara manja tacncst mera u izradi.
Pri izradi odvajanjem materijala - npr. strugarskim .nozern - najpre se
dolazi do jedne granicne mere; ta mem naziva se dobrom merom. Dobra mera
stabla je najveca mera d
max
, a dobra mera Otvora ie najmanja mera Dmm (s1. 3.5):
Druga po redu granicna mera do koje se dolaz.i pri izradi naziva se IOBom merom.
Kada se, pri izradi, prede 10sa mera, izradeni deo biva odbacen kao neispravan.
Losa mera stabla je najmanja mera dmin> 10sa mera otvora je najveea mera Dmax.
Stvarna mera d
J
(51. 3.5) je ana mera koja se utvrdu;e rnerenjem gotovog,
izradenog predmeta. Kada je predrnet izraden sa propisanom ta1:nosCu, mora
stvarna mera stabIa lefati u tolerancijskom polju stabIa, a stvarna mera otvora
D, u tolerancijskom polju otvora.
Odstupanje e racuna se prema nultoj liniji, odn. prenla nominalnoj meri -
i to kao razlika neke odredene mere i nominalne mere pa je prema tome (s1. 3.5
i 3.6).
odstupanje najvece mere
odstupanje najmanje mere
odstupanje stvarne mere
za stablo
G
g
= dmax - d
Ed = dmi.n - d
e.=d.-d
za otvor
e
g
= Dma:>:: - D
fd = Dmin - D.
e
s
= D, - D.
Odstupanje najvece mere or naziva se i gornjom granicom odstupanja iIi gornjim
odstupanjem, a odsrupanje najmanje mere cd donjom granitom odstupanja iIi
donjim odstupanjem; za e
J
kate se: stvarnO odstupanje,
','
U. OSNOVNI POJl'40VI
45
.. Izrazo?l kva1itett visina polja. Fi-
llI)em kvalitetu odgovara m8UJa vtsma toJeranclJskog polJa, tj. manja razlika iz-
medu granienih mera ili sitnija toleranclja za odredenu nominalnu meru. Kva-
litet je prema tome, izraz ul;enog stepena taenosti u izradi. Na 51. 3.5 je kva-
litet. otvora grublji od kvaliteta stabla.
Zazorom se naziva razlika mera otvora i stabla. Zavisno od posmatranih meta
razlikuju se i nazivi zazora (51. 3.7):
najve6i uzor fmax = Dmax - d
min
,
najmanji zazor f min = Droin - d
max
,
stvarni zazor Is = D, - d,.
Zazor moze biti pozitivan i negativan, t;. uOpSte je f O. Zazor je negativan
kada je preenik stabla veCi od preenika otvora; za raj sluca}, umesto algebarskog
pojma negativni zazQn:, uveden je po;am tudor ill preklop(I. Zadorom se na-
ziva razlika mera stabla i otvora, pa. sIieno zazoru, postoje ovi nazivi zadora
(s!. 3.9):
najveCi zador emal( = drnax - Dmjm
najmanji zador Cmin = dmin - D
max
,
stvarni zador C
s
= d
J
- D
,
.
Stvarni zazor zavisi od stvamih mera pa moze imati svaku velicmu izrnedu
ekstrema fmax i fmin; on je, dakle, promenljiv U odredenim granicama. Razlika
ekstrema predstavlja, prema tome, t<oieranciju zazora Tn = 1m'-%. - fOlin (toleran-
ciju naleganja, toleranciju sldopa). Isto to moze se primeniti i na zadore, pa je
tolerancija zadora Tn = C max - C min.
SI. 3.7-"3.9 - SkIopovi sa ncizvesnim i cvrstim nali:=ganjem
Elementi sklopa su uvek medusobno pokredjiVl kada je zazor obezbeden
rna kakve bile stvarne mere stabla i otvora u dopustenirn granicama (s1. 3.7);
za takav sklop je frnax > 0, fmin?:: 0, is > O. Po standardima se ovakva vrsta na-
leganja elemenata sklopa zove .Iabavo naleganje<t. Tolerancija zazofa jednaka je
zbiru tolerancija sklopnih e1emenata Tn = fmu. - from = T + t.
46
S, TOLERANClJE MERA
Sklop ie prelazan kada se tolerancijska polja stabla i otvora delimicno Hi pot-
puno pokrivaju (s1. 3.8)j ovakav skIop) u zavisnosti od veliCina stvarnih mers., moze
imati bilo zazor bilo zador pa je za njega 1m .. > 0 i > O. Kada je D$ > d:,
postoji ZazOf, a kada je Ds < d
s
' pojavljuje se zador. Prema tome, ovde ;e vrsta
naleganja neizvesna. Opet je tolerancija zazora jednaka zbiru tolerancija stabla
i otvora T,. = fmu. - fmin = fmu. - (- emax) = fmu + emu = T + E. Pri neizves-
nom naleganiu zazor je ;ednak nuli kada su stvarne mere stabla i otvora jednake.
Elementi sklopa su u svakom slueaju medusobno nepokretljivi kada je zador
obezbeden rna kakve bile stvarne mere stabla i otvora u granicama dopustenih
tolerancija (s1. 3.9); za takav skiop je Cmax > 0, Cmin> 0 i c! > O. Po standardima
se ovakva vrsta naleganja elemenata sklopa zove I)Cvrsto naleganje, Tolerancija
zadora jednaka je zbiru tolerancija stabla i otvora Tn = 'max - Cmin = T + t..
PoSto se nepokretljivi sklopovi mogu osrvariti iskljuCivo uz elasticno iii plasticno
deformisanje sklopnih e1emenata, npr. pomoc:u prese, oni se cesta nazivaju i pre-
sovanim sklopovima. Po izvclefiom sldapanju zador iSCezava kao geometrijska mera,
ali se njegov uticaj ispoljava u napregnutosti sklopl;enih elemenata i u sposobnosti
tih elemenata cia prenose silu zahvaljujuCi otporu protiv klizanja, proizvedenom
na dodimim povrSinama.
Svlizneseni pojmovi 0 taenosti mera odnose se, po pravilu, na okrugie (ci-
lindricne) sklopove, ali se, isto tako, mogu primeniti i na e1emente i sklopove dru-
kCijeg oblika; tada se u ulozi stabla nalazi svaki unutraSnji elementrs: - sa spo-
Ijasnjom merom, a u ulozi otvora svaki spoljaSo;i element - sa unutraSnjom me-
rom (s1. 3.10).
S1. 3.10 - UnutraSnja mera
L (.otvorc) i mera

Vee je reCeno da se za propisivanje odstupa-
nja i tolerancija primenjuje odreden sistem stan-
dardnih toierancija. Struktura standardnih toleran-
cija, primenjenih u vecini zemalja i kod nas, iz-
gradena je prema preporukama ISO.- Nesisternske
tolerancije nemaju odredemi strukturu, ali se, ipak,
u primeni tm toierancija treba pridrlavati izvesnih
pravila 0 obeleZavan;u odstuparija (v. od.3.7),
Tolerisane mere izradenih delova prover aV<iJu
se na osnovnoj temperaturi koja iznosi 20 C (JUS
M.Al.1l1).
Pored odstupanja od taCnih geometrijskih mera postoje i odstupan;a od tac-
nih geometrijskih oblika, koja se mogu utvrditi merenjem izradenog dela na neko-
liko mesta; isto tako postoje i odstupanja od taenog medusobnog polozaja razli-
Citih ravni ill geomerrijskih osa pojedinih delova jednog istog elementa, a takode
i polozaja cavni ili geometrijskih osa susednih e1emenata. Takva odstupanja pri-
padaju oblasti prostornih toferancija: tolerancija oblika i tolerancija polofaja
(v. od. 3.6).
3.3. SISTEM STANDARDNlH TOLERANCIJA
Sistem standardnih toierancija (ISO, JUS) proteze se, za sada, na oblast
mem od I do 500 mm. Mere su po ve1icini svrstane u 13 grupa (tabI. 3.1); po_
iedine grupe se dele, po potrebi, i na podgrupe (tab. 3.2 i 3.3). Podela mera na
I
I
1
I
0
-

,

0

0
S
0
'"
"
U. SISTEM STANDARDNIH TOLERANCIJA
M
_<"'I<'"l ......
":,";,
_ ..... '"'1"'1"
"1"1
...._N-t-
O\M .... M N"<tOO
_M<'"l "'COM .....
_N

.....000

'OO\V'>N 'DCCOO
_M: ".., VI 0\ ""'
.....
000 ...... 0
.... -t-I:"-s.!
_NI""l'<t V'l1Ot)OO" 0'10-("\1

0000
r-<'"lOO
N'Tr-::;
0000
<"'1'>0=0
M,..., ..... 0\
0000
00000""' _ ..... "<1"1:"-
47
48
3. TOLERANCIJE MERA
-- .--------
grupe je razumljiva kada se ima u vidu d. su greSke pri izradi predmeta veCih
razmera jace) pa su i dopustena odsrupanja veta.
Osnov sistema standardnih tolerancija je jedinica tolerancije koja ima odre-
denu veliCinu za svaku grupu mera. Jedinica toleranci;e je zaokrugljen broj u
mikronima, dobijen po obrascu.
i = 0,45/D + 0,001 D [1'1
gde je D = V D'.D". [mm] geometriJsh sredina izmedu najrnanje mere D' i naj-
vece mere D" odredene grupe; npr. za grupu mera 50 do 80mm (tabl. 3.1) je
D = V 50.80 = 63,2 mm pa je i = 0,45 V63,2 + 0,001.63,2 1,9 fl. Jedinice
tolerancija za svaku grupu meTa nalaze se u tab!. 3.1.
____ 78 mm ,'I),.. 30 mm
S1. 3.11 - Uticaj grupe preCnika i kvaliteta na osnovnu toieranciju
Prema jedinici tolerancije odreduje se stvarna tolerancija u zavjsnosti od
potrebne tacnosti u izradi, tj. U zavisnosti od ieljenog kvaliteta. U sistemu stan-
dardnih tolerancija predvideno je 18 kvaliteta taenosti mera izradenih predmeta.
Kvaliteti se obe1ezavaju brojevirna 1 do 18, i to finiji kvalitetimanHtn brojevim8;
prema najfiniji kvalitet nosi oznakil 1, najgrublji kvalitet oznaku 18.
Za svaku grupu mera i za svaki kvalitet tacnosti mera propisana je toleran-
cija; apsolutni iznos te tolerancije naziva se osnovnom toleran-:ijom. Osnovna

,
I
3.3. SISTEM STANDAIlDNllI TOLERANCI.TA
49
tolerancija obeleiava se oznakom IT (internacionalna tolerancija) i -bro;em koji
pokazuje kvaJitet. Osnovna toleranci;a je viSestruki iznos jedinice tolerancl;e:
a.i; faktor a (tabl. 3.1) je utoliko veti ukoliko- je kva1itet grublji, a pripada redu
standardnih brojeva R5 (tab!. 2.1) - pocinjuci od broja 10 za kvall,e, 6. Izuzet-
no je za kvalitet 5 u = 7, a za kvalitete 1 -:- 4 faktor a nije utvrden po nekom
temu. Prerna tome, toleranci;a za odredeni kvalitete - od kvaliteta 6 naviSe - je
otprilike za 60% veta od tolerancije za prethodni finiji kvalitet poStO kolitnik
reda R5 iznosi 1,6 (s1. 3.11). Na primer, za precnik 20 rom je osnovna toleranci;a
IT7 ="" 21 P. poho ;e a.i = 16.1,3 21, a ITS 33 P posto je u. i = 25.1,3
33; navedene osnovne tolerancije vaZe za sve preenike vece od 18 mm do za-
kljucno 30 mm, t;. za jednu celu grupu precnika.
Da bi sistem tolerancija bio potpuno odreden s ohmom na medusobni po-
loZaj tolerancijskih polja sklopnih elemenata, potreban je za svaku meru, pored
podatka 0 kvalitetu, i podatak 0 poloia;u toleranci;skog polja prema nulto; liniji
(polozajni podatak). MO oznake za polo:ia:je toleranci;skih polja upotrebljava;u
se slova latinice: mala slova za stabla (osovine), velika slova za otvore 3.12
i 3.13). Propisana su ukupno po 24 poloza;a za stabla i za otvore.
Slovirna a, b, c, d" e, f, g, i h obe1eZavaju se poloiaji rolerancijskih P..Olja stab-
la ispod nnIte linije, i to s1ovom a najudaljeniji poloiaj od Dulte linije," a svakim
iducim slovom polofaj sve nultoj Iiniji; slovom h obelciava se polofuj
tolerancijskog polja koje dodiruje nultu liniju odozdo. Nulta linija preseca tole-
rancijsko polje oznake j (s1. 3.12). Toleranci;ska polja stabla iznad nulte linijeobe-
le:iavaju se slovima k, m, fl, p, r, s, t, U, V, x, y, Z, Z8, zb i zc. Najudaljenije to-
lerancijsko polje obe1deno je sa zc. Toierancijsko polje oznake k1 kao najb1i:ie
nulto; liniji
1
moze i dodirivati nultu liniju odozgo. Nekoliko polozaja prikazano
je na sl. 3.12.
Za poioiaje tolerancijskih polja za otvore pravilo je uglavnom obrnuto. Oz-
nake A., B, C, D, E, F, G i H obelebvaju poloZaje toierancijskih polja iznad
uuIte linije, a oznake N, P, R, S, T, U, V, X ,Y, Z, ZA, ZB i ZC poiozaje to-
lerancijskih polja ispod uuIte linije. Nulta linija uvek dodiruje toleranci;sko polje
poloiajne oznake H, a moze dodirivati i toleranciiska pol;a oznaka MiN.
Nulta linija uvek preseca tolerandjska pol;a oznaka J i K, a moze presecati i po-
tje oznake M; toleranci;sko polje oznake M najceSce leZi ispod nu1te linije.
Za svaki poto:iaj tolerancijskog polja propisano je osnovno odstuparlje e. Os-
novno odstupanje e je odstojan;e 'jedne od granicnih mera od nulte linije: bilo
gornje granicne mere ee bile donje granicne mere Sd - po pravilu one granicne
mere koja je billa nulto; liniji (s1. 3.12 i 3.13). Prema tome, kada je tolerancijsko
poIje iznad nulte linije, osnovno odstupanje jednako je donjem odsrupanju: e =
= Cd1 a kada je tolerancijsko polje ispod nulre linije, osnovno odstupanje jednako
;e gornjem odstupanju: e = e
z
(s1. 3.14). Kada uulta linija proiazi kroz toleran-
cijsko _ jedna granica tolerancijskog polja odstupa od nuite linije za veliclnu
osnovoog odstupanja e (granica bliZa nultoj Hniji), a druga granica odstupa 2:1
T -e, odn. za [-e.
Pregled numerickih vrednosti osnovnih odstupanja nalazi se u tabJicama
3.2 i 3.3, a obrasci, pravila i podaci za odredivanje osnovnih odstupanja u JUS
MAUll, JUS M.AI.130 i JUS M.AI.13I/1955.
4 Osnovi mdinskih )::onttwl;:ciitt
50
3. TOLERANClJE MERA
Da hi mera sa tolerancijama (.tolerisana mera.) hila potpuno i ispravno obe-
leiena, potrebno je da ona ima oznaku kvaliteta i polozajnu oznaku; te oznake
stavljaju se desno od nominalne mere) npr. 0100d7 ill 080R8.
Primer 3.1. Odrediti odstupanj. z. ove tolerisane spoijasnje mere: 60e8,
80hll, 100k7 i 120r6 [rom].
Uz porno': labUes 3.1 i 3.2 naIaze se ova rcienja:
60
- 0,06
6Oe8 = _ 0.106 rom
jer je e = Sf = - 60,", t = 46p, EJ = E + t = - 60 - 46 = - 1061L;
400
{b
300
l
M
200
100
;n

.... h ....
...
100
200
"
/00
-, 0 0
0
-700
S
00
... niJn
-2
-200
...
300
-3001--------.-+1
IlJ fll
-400'-----___ .<J
SI. 3.12 - Osnovnll odstupanja :za ne->
koliko poloiaja toleran,cijskih polja.
subIa (tzf 80 rom, IT6)
81. 3.13 - Osnovna odstupanja za ne-
koliko polofaja tolerancijskih poija otvo-
III (0 80mmJ IT6)
o
SOhll 80 _ 0,19 mm
jer je Eg = 0, t = 190#, Ed = e + t = 0 -190jl;
100k7 - 100 + 0,038
- +O,OO3
mm
L
,
3.3". SISTEM S'l'ANDARDNIH TOLEEANClJ"A
jer je e 'd = + 3}l, t = 35}l, ',=' + t = + 3 + 35 = + 38}l;
+
12Or6 120 + 0.054 mm
jer je e = Ed = + 54,u:, t = 22p. Bg = e +. t = + 54 + 22::::i +
Odsrupanja su pokazana na s1. 3.15.
51
Primer 3.2. Odrediti odsrupanja za ove tolerisane spoljasnje mere: 30E9,
50HII, 70p i 90T7 mm.
Uz porno{: tablica 3.1 i 3.3 dobijaju se ova reSenja:
+ 0,092
30E9 30 + 0,04 mm
"

- ---.c - -- --

i
[ I
U
,
: I
LJ
o
Sl. 3.14 - Osnovna i grarucna odscupanja tolerancijskih polja od nulte linije
jer je e = e
d
= + 40p, T = 52p., 8g.-= 8 + T = + 40 + 52 = + 92fl;
50 1 = 50+ g.!6 mm
jer je , 'd = 0, T 1 }l + T 0 + ]60 = + 1601';
.
52 3. T0LERANCIJE' MERA
1501========1
I
[ WO'r---------________
M
51
0
-IOQlr-------------__
______ ____J
o
S1. 3.15
- Polozaji toierancijsk,ih polja
nabla u primeru 3.1
S1. 3.16 - Polofaji tolerandiskih pelja
otvora u primeru 3.2
jer je c = Cg = + 18,U, T = 30ft, Cd = C - T = + 18 - 30 = _ 12,u;
gOT7 - 90 - 0,078 mm
- - 0,113
jer je e e, = - 78/" T = 35/" e
d
= r + T = - 78 - 35 = _ 113/"
Odstupanja su pokazana 31. 3.16.
3.4. ZAZORI
Uloga zazora. iIi zadora dolazi do iZfaiaja tek kada su elementi sklopljeni.
Koliki ce biti stvami zazor iIi zador, zavisi od stvarnih mera Otvara i st;:tbla; ko-
like se ekstremne vrednosti zazora (zadora) mogu ocekivati, zavisi od tolerancija
otvora i stabla i od relativnog poroZa)a njihovih tolerancijskih polja, tj. od vrste
naieganja elemenata u_ sklopu. Vrsta naleganja je potpuno odredena nominalnom
merom, oznakom kvaliteta i polozajnom oznakom i za otvor i za stablo, npr.
o l00H7/g6_
Uobicajeno je da se, u sistemu ISO, za jedan od e1emenata prostog sklopa _
bilo za otvor bilo za stablo - usvaja polozajna oznaka H, odn. h, a za drugi sklop-
ni element oua polotajna oznaka koja je u skladu sa namenom pa omogucava da
se postigne zazar iii zador u feljenim granicama.
/'
I-
I
f,
..,
c
-S'
0
g
...

11
N

'a
'"

N
C
....; 11 <?
(J
.... "0 c:
'" 0. 0
'" "'
<:",
1-< :ff2,
c

B

'" 0.
e
.g
c
>
0
,5
I
I
,
1
I
I
3.3. STANDARDNIH TOLERANCIJ"A
53
000


0 {::!'CNO O-' ...... t--..., 00 ...... 0

0
...

t- .... t-t- 0
........ t'">l
'<ft"-::;!:;
N
000
ro

000

e
..


t-N...,t- 0.'-""'0.0

0

\0 -.... \0';0\...., .,...,
"
: _1"1
N
000



I
..
-2
"
,5

c



il.
-
1l.
il
1---11--------------- ---
i
t:>
0000 ""''''''''''0
00""'00"<:" ('I_
N_
.... ... J I t j J!! t ! ! ! I
I
00 ..... 0
f'.\"" '<f t-
I I I I
8
_("'1""'<:1"
I I I I I
"I N
C5 --1--" __________ _
, , , , , , , , ,
I \Q
l;)lrreA)I
++++ ++++
+t"-QOC\ :::::
ro
-
--_ .....
-_ ........
----
qtluzo
I
<lip o"tj u,,", .tIa.c::
- ------ ----11------------------
'-'-'-'-' ......
--,
j

:if

k
k
m
n
P
,
a
t
u
v
x
Y
z
za
zb
zc
j

J

b
c
d
,
f
g
h
I
,
Odstupanje
1 3 6
I
I
do do do
:4

3 6 10
I
:5 + 7
'd +
0 I 1
B + 18
"
0 0 0
5 + 11
"
+
2 4 6
:5 + 11
"
+
4 B 10
5 + lJ
"
+
6 12 15
5 + Il
"
+
10 15 19
5 + 11
"
+
14 19 23
:5 + 11
"
+
.. .. ..
I
5 +- 11
"
+
18 23 28
:5 -+ 11
"
+
.. .. ..
5 + lJ
"
+
20 28 34
5 ... lJ
"
+
.. .. ..
5 ... lJ
"
+
26 35 42
5 + 11
"
+
.32 42 52
5 + 11
"
+
40 50 67
5 ... lJ
"
+
60 80 97
TABLICA 3.2
(I. nastavak)
Grupe i podgrupe nominalnih mera (mm]
10 14 18
do do' do
14 18 24
1
0
7
12
IB
23
28
.. ..
33 41
..
39 47
40 45 54
.- ..
63
50 60 73
64 77 98
90 108 136
130 150
I 188
TABLlCA 3.2
(2. nasta.vak)
24
do
30
2
I
0
8
15
I
22
28
35
41
48
55
64
75'
BB ,
lJ8,
1,;0
218
30 40 50
do do do
40 50 65
2 2
0 0
9 lJ
17 20
26 32
34
4\ I
43

48

70) 87
68 '
Bl 102
80 97 122
94 114 144
112 136
!7Z'"
148 IBO 226
200 242 300
274 32:5 405
I
65 BO 100
do do do
BO 100 120
I
3
0
13
23
37
43 51 54
59 71 79
75 91 104
102 124 144
120 146 172
146 178 210
174 214 254
210 258 310
274 335 400
360 445 525
480 585 690
-----
Grupe i podgrupe nominalnih mera [mm]

Odstupan,', II .....
" I I I '
225 250 280 I 315 I 355 'I 400 450
120 140
do
160
160
do
180
180
do
200
200
do
225
do dOl do dOldO do do
_ .. -, .J z::11
1 + 16 I-:'''-C
I
-'' 'IT
I + 16 '
1 ..:.. 16 ! " I -
I .;. 16 I " ' .,.
1 + 16
1..;.. 16
1-0-16
1-;-18
5 -:- 6
7
8
9
10
11
'"
13
14
15
16
17
'8
I
, "
"
I
, "
I I ..
I "
I
"
" I .. II
.. , "I
.. ,
- I
460
260
200
520
280
210
145
85
43
14
o
11
18
31
50
80
125
200
315
500
800
1250
2000
3150
580
310
230
660
340
240
740
380
260
170
100
50
15
o
13
21
36
57
'. 92
145
230
360
575
925
1450
2300
3600
250 280 315 I 355 400 1 450 500
'''1
820 920 1050
420, 480 540
280 II 300 1 330
1200
600
360
1350
680
400
1500 I 1650
760 840
440 480
190
110
56
117
o
16
26
40
65
105
160
260
405
650
1050
1600
2600
405()
210
125
62
18
o
18
28
44
70
115
180
285
445
700
1150
1800
2350
4450
230
135
68
20
o
20
32
48
77
125
200
315
485
775
1250
2000
3150
4850

I
"
:3
f;;
"



" ;.
"






I

TABLICA 3.2
(J. nastavak)

.g , Grupe i podgrupe nominalnih mera [mm)
Odstupanje 'f" ----1--
I 120 ! J40 160! 180 \ 200 225 250 280 315 355 II 400 450
do t do do do do do do do do do I do do
"" , I I I
I 140 1
160
180 200 225 250 280 . 315 I 355 , 400 I. 450 . 500
k, 5 -'- 7 1"4' + I' 3 '1
1
4 4 -1-- 5
k I 8 18 " II 0 0 0 0 0
m "c 11 I + i.1 IS Ii 17 20 21 23
n 5 -:- 11 I" + 27 31 34 37 40
p 5..;-11 +,1 43 50 56 62 68
5 -:- 11
5..:.. J I
5 -:-- 11
u' 5..:.. 11 I
V i I
x I 5 -'- 11 /.
y 5..;- II
z J 5+11 !
"I 5 -:- I I I
'zb 5+11 I
xc 5..;-.11
---.----_."
Napomene I1Z tablicu 3.2:
+
+
+
+
1
631 "I 68
92 I JOO, 108
I 122 I' 134 I' ]46
170 190 210
+ Ii 202 [I 228
+ / 248 280
+ 300 II 340
+ I 365 415
+ II 470' 5J5
+ 62o[ 700 i
+ 8oo1900 i
252
3]0
380
465
600
780
1000
77/
122
166
236
284
350
425
520
80
130
J80
258
84
140
196
284
94
158
218
3p
310) 340 I' 385'
385' 425 475
470 520 1 580
575 640 710
98
170
240
350
425
525
650
790
108
190
268
390
475
590
730
900
114
208
29'4
435
530
660
820
1000
670 I 740 820 II 920 1 1000 1150 1300
880 960 1050 1200 t ' I300 1500 1650
1350 , 15.50 t 1700 2100
L Podaci u tablici BU u skladu sa JUS M. A1.130f1955.
126
232
330
490
595
740
920
1100
J450
1850
2350
132
252
c1,o-
540
6,0
820
1000
1250
1600
2050
2600
2. Osnovno odstupanje e od nulte linije moze biti bilo gornje odstupanje Ef, bilo donje odstupanje Cd; od6tupanje iznad nuIte lintje obelezeno
je znakom +. a odstupanje ispod nuite Jinije znakom .- (v. sl. 3.14).
,
\
TABLICA 3.3
Osnovoa odstupanja tolerancijskih polja od nulte. linije zs otVQte (rupe)
(u mikronlma)

Grupe j podgrupe nominalnih mera [mm]
Odstupanje --'1 I I ' I I
;" 1 3 6 10 i 14 18 24 30 40 50 65 80 100
';; e I I do I do do do I do do do do do do do, do do
,Znak 3 I' 10 14 18 I 24 I 30 40 50 65 I 80 I 100 120
- A II 2.,.16 '1''''4 \'+ 270 I 270 280 290 300 310 I 320 I 340 360 380
B 2 + 16 " + 140 140 150 150 160 170 180 i 190 200 220 240
C 1 2 -'- l' I" + 60 70 80 95 110 120 1 130' 140 150 170 180
D I 2 -:- 16 + 20 30 40 50 65 80 100 120
E 2 +- 16 " + 14 20 25 32 40 50 60 72
F, 1 -:- 16 " + 6 10 13 16 20 25 30 36
G I J -'- 16 " + 2 41 51 6 7 9 10 12
H i 1.;. 16" 0 0 0 0 .0 0 0 0
J \ 6 Ilg + 2 5 5 ,6 8 10 I 13 J6
J I 7 i" .,. 4 ,/1 8 : 10 12 14 I' 18 22
J! 8 + 6 10 J2 ,15 20 24 28 34
J! 9 JJ + 12 15 18 21 26 n I 37 43
J I 10 ,,+ 20 24: 29 35 I 42 I 50 /' 60 70
J I 11 OJ + 30 37 r 45 55 65 I 80 9,5 110
J 12 n + 45 60 II 75 90 1 105 ' 125 150 175
J / 13 ,,+ 70 90 110 135 165 195 I 230 270
J, 14 ,,+ 125 ISO 1 i80 215 I 260 ' 310 i 370 435
J 15 1 >J + 200 240 1 290 350 II 420 500 i 600 700
J! 16 J' + 300 375 450 550 650 800 I 950 1100
J i 17 I I> + - I 750 ,900 I I 1050 1250" 'I' 1500 1750
J 1 18 I" + - - \ - ' 1350 'i, 1650 I 1950 2300 2700
K \ 6 n + 01 21 2 2 I 2 i 3 [4 4
K i 7 '[ J> + 0 31 5 6 1 6 I 7 9 10
K I 8 ,,+ 0 5 6 8 I 10 12 I 14 16

"


E

I
"


>


I
""
..,
I
j
I

I
"
I
8
."
i


I
M 6
7
8
N
I
6
i
1
7
I
8
9+11
P 6
7
8
R 6
7
8-11
8 6
7
8-11
T 6
7
8-11
U 6
7
8-11
V
I
6
7
i
8-11
if
. '
"I "
I
& I
I ---:
7
8-'-11
Y I 6
7
8+11
Z 6
7
8,\1
ZA 6
7
8-;,11
ZB 6
7
8+11
ZC 6
7
8-,-11
TABLICA 3,3
(I. nastavak)
I
I Odstupanje
Grupe i podgrupe nominalnih mera [rom]
I I
I
10 )-14
:1
1--
3 6 18 24 30
50 I
65 80 100
do
do I
do
do do do do do
do do do do
,
Znak
3
6 10
14 118
24 30 "'1 40
50 65
I
80 100 120
,
1
,
"
- 2 1 3
I
4
4 5 6
"
-
2 0 0 0 0
0 0 0
"
+ - -
1 2 4 S S 6
4 5 7 9 11
12 14 16
"
-
"
- 4 4 4 5 7 8 9 10
"
-
- 2 3 3 3 3 4 4
"
-
0 0 0 0 0 0 0
"
-
6 9 12 15 18
21 26 30
"
- 6 8 9 11 14
17 21 24
"
-
6 12 IS 18 22 26 32 37
- 10 12 16 20
,
24
29 35 37 44 47
"
,
"
-
10 11 13 16 20 25 30 32 38 41
"
-
10 15 19 23 28 34 41 43 51 54
"
- 14 16 20 25 31
38 47 53 64 72
"
-
14 15 17 21 27 34 42 48 58 66
"
- 14 19 23 28 35 43 53 59 71 79
"
- - - - - -
1
37 43 49 60 69 84 97
"
-
-
-
- -
33 39 45 55 64 78 91
- -
-
- - - 41 48 54 66 75 91 104
"
"
- 18 20 25 30 37 44 55 65 81 96 117 137
"
-
18 19 22 26 33 40 51 61 76 91 111 131
"
..

23 28 33 41 48 60 70 87 102 124 144
"
- - -
I
-
I
36 43 51 63 76
I 96
114
1
139 165
I
"
- -
-
..
32 39 47 59 72 91 109 133 159
"
-
..
-
..
39 47 55 68 81 102 120 146 172
TABLICA 3.3
__ I.. ___________ _____________________ _
Odstllpanje
-, 1 d;
" I -
" ' -
20
20
20
"
I
- II
..
"
'I 26
! 26
! 26
.. I 32
132
32
40
40
40
-
I 60
60
'60
1
3
do
6
25
24
28
..
I 32
31
35
39
38
42
47
46
50
77
76
80
Grupe j podgntpe nominainih mera; [rom]
_____ --,--c---,.
6 10 114
i
do do do
10 14 J 18
31
28
34
39
36
42
49
46
52
64
61
67
37 42
33 38
40 45
47
43
50
61
57
64
87
83
90
57
53
60
74
70
77
105
101
108
94 1127
91 123
97 130
147
143
150
30
I
40
do do
40 50
75 r-;2
18 ill
do do
24 30
I
-- ..
I
50 I 60
46 56
54 64
59
55
63
69
65
73
94
90
98
132
128
136
)
184
180
188
71
67
75
84
80
88
114
110
118
156
152
160
I

218
71 88
80 97
89
85
94
107
103
112
143
139
14'
195
191
200
269
: 265
II 274
109
105
114
131
127
136
175
171
180
237
233
242
320
316
325
50
do
65
116
111
122
138
133
144
1
166
. 161
i 172
220
215
226
294
i 289
I 300
399
394
405
65
do
80 I
o
o
00
1iT!' .ll.,t 1
I 146 J
71
65
78
168
163
174
204
199
210
268
263
274
354
349
360
474
469
480
,
,
,
07
:01
14
251
245
258
328
322
335
438
432
445
578
572
585
100
do
120
203
197
210
247
241
254
303
297
310
393
387
400
518
512
525
683
677
690
v.
OQ

I

I,
;.
II




I;
M
"
>
n
t
>
, '"
"'
TABLICA 3.3
(3. nastavak)
-._ .. _--,,---------_ .... - -,,_.,--- ,-----._,,----
"---" ----"""---,-
Grupe i podgrupe nominalnih mera (mm)
>'l Odstupanje -- ...,---.--,,-----""--- .... -,---- ... -,,----,-------
120 II 140 I' 160 180 I 200 I 225 II 250 I 280 II 315 355 400 450
'i'f ----"-- do do do do do do do do do do do do
I I, I Znok 1
140
I 160 I 180 200! 2251250 i 280 I 315 355 I 400 450 500
-+- 460 520! 820 I "9;0 I 1050 1200 1650
B " + 260 280 I 310 I 340 380 420 I 480 540 600 680 I 760 I 840
C 2.-;-16 + ZOO 210 230 i 240 260 280 I 300 I 330 360 I 400! 440! 480
D 2-:-.16 "+ 145 I 170 190 210 I 230
E 2..,..16 ,,+ 85 100 no 125 I 135
F 2-:-16 ,J + 43 50 56 62 I 68
G 2+16 + 14 15 17 j8 I 20
H 2+ 16 0 0 0 0 0
J 6 g + 18 22 25 29 I 33
J 7 + 26 30 f36 39 I 43
J 8 + 41 47 , 55 60 66
J 9 "+ 50 57 -65 70 77
J 10 "I + 80 I 92 105 115 - 125
J 11 "I + 125 II 145 160 180 200
J 12 + 200 230 260 285 315
1 13 + 315 . 360 405 I_ 445 485
J 14 + 500 " ',575 650 700 775
I
J
J
J
J
K
K
K
15
16
17
18
6
7
8
+
+
+
+
+
+
+
800
1250
2000
3150
4
12
20
925
1450
2300
3600
5
13
22
1050
1600
2600
4050
5
16
25
1150
1800
2850
4450
7
17
28

TABLICA 3,3
(4, nastavak)
----l----
! I Odstupanje 200 225! 250 280
Grupe i podgrupe nominalnih mera [mm)
';- ----- do do I do do do do I do do
I I,' I, Znok ,,140 160! 180 , ::1 225 250, 280 315"
M
M
M
N
N
N
N
P
P
P
R
R
R
S
S
S
T
T
T
U
U
U
v
V
V
6
7
8
6
7
8
9,11
6
7
8
6
7
8+11
6
7
8+]l
6
7
8+11
6
7
8+11
6
7
8+11
'.
"
"
"
"
"
"
"
+
56
48
63
85
77
92
115
1
1
107
122
it 163
11
155
II

187
202
8
o
8
20
12
4
o
36
28
43
S8
SO
65
93
85
100
127
119
i34
j183
1
175
190
221
1
213
, 228
61
53
68
101
93
108
139
. 131
1
146
203
1
195
210
1
245
237
, 252
I
1
I
1
68
60
[
77
113
105
I 122
I 157
; 149
166
i 227
1
219
236
, 275
1267
1
284
8
o
9
22
14
5
o
41
33
50
71
63
80
121
113
130
171
163
180
249
241
258
301
293
310
75
67
84
131
123
140
187
179
196
275
267
284
331
323
340
9
o
9
25
14
5
o
47
36
56
85 I 89
74 - - 78
94 98
149 161
138 150
158 170
209 231
198 220
218 I 240
306 341
295 330
315 350
376 416
365 405
i 385 425
315
doido do
355 1 400 450
97
81
108
179
169
190
257
247
268
379
369
390
464
454
475
10
o
11
26
16
5
o
51
41
62
103
93
114
197
187
208
283
273
294
424
414
435
519
509
530
113
103
126
219
209
232
311
307
330
477
467
49(1
582
572
595
1250
2000
3150
4850
8
18
29
10
o
11
27
17
6
o
55
45
68
450
do
500
119
109
132
239
229
252
347
337
360
527
517
540
647
637
660
'" o
"

B
"


I
I
I
'"



0
...

..
X
X
X
Y
y
Y
Z
Z
Z
ZA
ZA
ZA
ZB
ZB
ZB
ZC
ZC
ZC
,
Odstupanje
120 140 160
E
I Znak
do do do
'"
140 160 180

,
6
"
- 241
I
273 303
7
"
-
233 265 295
8+11
"
-
248 280 310
6 - 293 333 373
"
7
"
- 285 325 365
8+11
"
- 300 340 380
i
6 ,
I
"
- 358 408 458
7
"
-
350 400 450
8+11
"
-
365 415 465
6
"
-
463 528 593
7
"
- 455 520 585
8+11 ,. - 470 535 600
6
"
-
613 693 773
7
"
-
605 685 765
8+11
"
- 620 700 780
I
6
"
- 793 893 993
7
"
- 785 885 985
8+11 .. -
800 900 1000
Napomene uz tablicu 3.3:
TABLICA 3.3
(5) nastavak)
Grupe i podgrupe nomlnalnih mera {mm]
180 I 200 225 250 280 315
do do do do do do
200 225 250 280 315 355
I
341 376 416 466 516 579
333 368 408 .55 505 569
350 385 425 475 525 590
,
416 461 SIl 571 641 719
408 453 503 560 630 709
425 470 520 580 650 730
511 566 631 701 781 889
503 558 623 690 770 879
520 575 640 710 790 900
661 731 811 911 991 1139
653 723 803 900 980 1129
670 740 820 920 1000 1IS0
871 951 1041 1191 1291 1489
863 943 1033 1180 1280 1479
880 960 1050 1200 1300 1500
1141 1241 1341 1541 1691 1889
1133 1233 1333 1-530 1680 1879
1150 1250 1350 1550 1700 1900
1. Podaci u tnblici su u skladu sa JUS M. A1.131/1955.
I
355 400 450
I
do do do
400 450 500
I
I
649 727 807
639
I
717
I
797
660 740 820
809
I
907 987
I
799 897 977
820
I
920 lOCO
989 1087 1237
979 1077 1227
1000 1100 j250
1289 1437 1587
1279 1427 1577
1300 1450 1600
1639 1837 2037
1629 1827 2027
1650 1850 I 2050
,2089 2337
I
2587
2079 2327
I
2577
2100 2350 2600
2. Osnovno odstupanje t od nulte Unije biti bile gornje odsrupanje bila donje odstupan;e Cd; odstupanje iznad nuIte linije obeteZeno
je znakom +, a odstupanje ispod nulte linIje znakom - (v. 81. 3.14).
::l
..
I


E: .... <' t:l
ti
--0
';::,., '";;::c,
.g
"
..... -
1. /0
ets .... --
$ 9' @ Q) po ?: ' p. Z
"
:dl;5
...
..... :t'O !;!,!?, w ttl --. N II)
..... -.ll\.'l 'gN
"


..... ttl
t:1
'"
:r::i .... 0' g: 5' O"i ::::-.J
o .t:::
;;- .... ;:r.;3 (II r.: 0 ....

s r.: _.:o l'<W
0:r:
o __ III S P=:a;"'"
(jQ 0" r.: :or ..... f>J -..l 00
fj.:o!
:=:.., 0 -;;--0-
,-,"i;{ia.
'd !'b' g- -...l ttl '8 ,,0\ S'"..

! . 0;;;-0
S '::j'Oo-,@ooo.'S
c. 0-3_ r.: .... '0 e. r.o'> ? 0
'd ri III r.: _.
iig'''

s:.:o ..,
"
..... g

''0 ::r (II n tLl 0.. rt> .....


,
tf) 0 0\g-8.S....:I5 0
"



3
I

g: is ? g
0
"
a
"
'1:;1:=;1 0" -.1

...
g

.... (:1. ::r 0 tr tf) S P"' S W


Ul p.. 0\ 0\ i!(jQ 0 15''''
"
III -'.g 0 0\ 0 >-1 ll:l
t1
C)
:=;I 0' Z 0 ,.....'0 ..... 0 e.. b
"
o.,."'1;"'":o:1'l
II "1j <::::
'S
..... ___ -.l 0 tfl
i:I ::r (II - -.1 ...... ll:l S ::-;'

ll:l .05: "'S= 8. 0 ET
i
g
:
s
:;1'Otfl=2'
.... ..,. r.: 8 0 W. 0 0 '8
-o..tlo
8 p..,p
o 0. 0. . .. l ll:l :.
0"
""O1 e


-
s:.:o '0 i:I:;: t:I (Il
g: 1;;'
:;::l 0 ll:l --, Sj' 0 [. r.: I
(1;' J1l u II ,-" N .
S n Pl ::r: --..0 0 Q I--j (} Pl ..
"'S...,R.tr", "<o
g.
1 .... luOIO\ .... OO.
64
3. TOLERANCIJE MESA
da bi se upotrebili vrlo grubi kvaliteti otvora; takve kombinacije kvaliteta nisu
prcdvidene ni preporukama ISO iii JUS ni uobicajene jer nemaju praktiene
primene.
Inverzni sklopovi. npr. H7/g6 i G7Jh6 - na 81. 3.17 i 3.18, imaju i jednake
ekstremne zazore; to nije uvek slucaj sa', sklopovima sa neizvesoim i evrstim na-
leganjem.
1z dijagrama zazora (s1. 3.17) izlazi da se odredeni zazor moZe postiei sa ne-
koLiko razliCitih vr-s"Ql naleganja;. na primer, zazor 10 = + 5p. moze se postici,
premasl. 3.17, sa ovih pet vrsta naleganja: H7jh6, H7jj6, H7jk6, H7jrn6 i H7/n6.
Po zakonu verovatnoce (DGausova linijau) .. kada je rec 0 velikom broju elemenata
i sklopova, najveci braj stvarnih Z3Z0ra nalazice se u blizini srednjih vrednosti
zazora 1m -kada se dementi sklope, pa je srednji ZazOf, u neku ruku, izvesno obele-
zje sklopa S obzirom na zazor. - Srednji zazor moze se odrediti po obrascu
f
- + ['!!}!!- = + Dmin) - (dmax + dmio)
m - 2 2)
a srednji zador po obrascu
Cmax + Cmin
2
(d"." + d".;o) - + DreW
2
Za sklopove sa neizvesnim naleganjem ;e fm= fmax/2, a em = cma,,/2, odn.
Srednji zazori sklopova sa labavim naleganjem su uvek pozitivni - dakle
z8zori, srednji zazori sklopova sa evrstim naleganjem BU uvek negativni - dak1e
zadori, a srednji zazori sklopova sa neizvesnim naleganjem mogu biti ili pozitivn;
ili negativni - dakle Hi zazori ili zadori; prema tome <ia Ii je 1m C
m
ceni se da
Ii ;e, po prirodi, sklop bliii labavom ill evrstom naleganju.
Na 51.3.19 obe1ezeni su srednji zazori za pet pomenutih sklopova sa 81. 3.17.
Zazoru -10 = Sf!- najblizi je sr:ednji zazor f m = + 2,5 koji pripada vrsti naleganja
H7/k6, prema tome Zazar 10 = 5/.l, kao naj-
povoljniji za odredeni sluea;, teorijski bi se
najcesce nalazio u sklopovima sa naleganjem
H7/k6. U stvarnosti, posle sklapa-
.nja elemenata neec se, po pravilu, najveci
broj podjednakih zazora poidapati sa sred-
njim zazorom zbog netacnosti maSine alat-
ke, zbog habanja alata i pribora za mere-
nje, zbog uticaja toplote, zbog rukovanja
pri izradi i merenju i dr. [2, 3) 4, 5].
Sklopovi ;,ednake vrste naleganja a ne-
jednakog nom1nalnog precnika, odn. grupe
precnika, irnaju razliCite zazore (51. 3.20).
Tolerancije zazora su vece kada su preCnici
Sl. 3.19 - Srednji zazori odn. za- vecL
dori (i:ij)rekidane linije) prema N 1 3 21
51. 3 17 as, . prikazan je uticaJ kvaliteta na
.' zazore za nekoliko sklopova nominalnog pret-
nika 50 mm vrste naleganja H/h. Uko1iko Stl kvaliteti finiji, to]erancije zazora su
manje.
3.4. ZAZORI
65
SL 3.20 - Uticaj prei!nika na ocistupanja i zazore (zadore) pri jedoakim Vl'Stama. naleganja
Zazor I ostvaren U okviru propisanih
tolerancija zove se radioniCki iii fabrikacioni
zazor; on je jednak razlici preenika ot-
Vora i pree-nika stabla, a utvrduje se me-
renjem. Kada se izradeni elementi sklope,
fabrikacioni zazor se menja i zove se mon-
taini zazor f M; do promene zazora dolazi
zbog deformacija pod utica;em teZine, top-
lote iii prethodnih napon. (v. s1. 3.46). Kad
je masina u radu, zazor se opet menja i
postaje radni iIi eksploatacioni zazor is;
do te ponovne promene zazora dolazi iii
zbog deformacija koje patien od mehanic-
kih iIi termiCkih naprezanja za vreme rada
maine, ili zbog habanja, ill i zbog jednog
i zbog drugog.
Fabrikacioni zador c takod.e se utvr-
duje merenjem keo razlika precnika stabla
i preCnika otvora. Zador izaziva napone u
sklopljenim e1ementima; ti se naponi raz-
likuju za vreme rada od napona posle iz-
vrsenog sldapan;a (v. ad. 3.2).
Radionicki zazon ne nalaze se uvek
tacno u granicama propisanih ekstremnih
zazora posto se zcijene-tolerancije ne mogu
oS Omori maiinakih konttrukdja
HI!
0

I/ib-




0
0'ffi
tWs t-
-]0 O
hI]
0 -20
.50mm
!

,300
M 2001---1--+---1
O,ILLLLkOLLLlWOLL",","'-"
S1. ,3.21 - Utica; kvaliteta. rut
zazore sklopova jednakog nomi-
nalnog d = 50 mm
66
$. TOLEliANCIJE MERA
idealno taeno ostvariti pri odn. utvrditi kontrolom mera zbog netacnosti
pribora za merenje i zbog njegove istrosenosti, pohabanosti od upotrebe, pa i
zbog dr.ugih subjektivnih i objektivnih uticaja [2, 3, 4]. Postoje, dakie, i &toie-
rancije tolerancijat.. Uticaji netaenosti pribora za merenje su naroCito uoeijivi
I
I
8
....
I
I;:

iii: II
j1 u
<
M
'V

1 .....
E
.=

u ........ e
0:
.jf-'
1--, .... 0 _ ..
..... e ......'"
50!
j I"
-

lill,
llili
o
1
6091h9 700H81f8 740H71j6 780H7lk6 2DDH71r6
Sl. 3.22 - NajveCi i najmanji 2azori i !/!adori sklopova .u primeru 3.3
kada Sll u pitanju finiji kvaliteri. Zato je zvanicno dopusteno izvesno odstu-
pan;e od to!erancija datih u tablici 3 .. 1 za kvalitete 5, 6, 7 i 8 (JUS M. ALl20).
To treba uvek imati u vidu.
Primer 3.3. Odrediti najvete i najmanje zazore i zadare za sldopove sa ovim
vrstama naleganja: 60E9/h9, looHS/f8, 140H7fj6, 180H7/k6 i 200H7/r6.
ReSenja su prikazana ua s1. 3.22, a dobijena su uz pomo{: tabHca. 3.1, 3.2
3.3:
+
60E9 = 60 + 0,060 mm; 60h9 = 60 _ 0,074 mm; f= = 2081';/min = 601';
100HS
= 100 + 00,054 mm,' 100fS -_ 100 - 0,036 f, 44 f, 6
_ O,09Omtn; mix = 1 Pi min = 3 p.;
140H7 = 140 + rnm; 140j6 = 140 ::: g:gl1 n1m; fmax = 51p; emu; = 14#;
t80H7 = 180 + g,Q40 nun; 180k6 = 180 t mm; fmax = 37p; C
malt
= 28JL;
200H _ + 0,046. + 0,106
7 -200 0 mm} 2oor6 =200 +O,071mm; Cmu.= l06!li Cmin=31p;
\
I
SISTEMI PODESAVANJA
67
3.5. SISTEMI
Sistem standardnih tolerancija pruia mogucnost da se ze1jeni zazor iii zador
postigne izborom razIiCitih kombinacija otvora i stabla i po polozaju i po visini
njihovih toleranci;skih polja. Broi moguCih kombinacija je ogroman. Da bi se u
tome napravio izvestan red i smanjio broi kombinacija za prakticnu upotrebu
na razumnu meru, planski su odabrani i utvrdeni pogodni nizovi sklopova razli-
citih zazora i zadora, radi jednoobraznosti u izboru kombinacija. Tako je stvOren
sistem po kome se podesava bilo stablo prema otvoru bilo otvor prema stablu;
u tome sistemu usvaja se jedan od sklopnih elemenata kao jedinstven po svojoj
toleranciji za ceo niz sklopova, a tolerancija i polohj tolerancijskog polja drugog
sldopnog elementa odreduju se prema narneni sklopa.
S1. 3.23 - Sistem zajedni&og otvora S1. 3.24 - Sistem zajeduiCkog stabla
Dva SU osnovna sistema podesavanja (sistema naleganja): si,stem zajednickog
otvora (sisrem zajednicke rope) i sisrem zajednickog stabla (sistem zajednicke
osovine).
Obelezje Ie sistema zajednickog otvora, prema ISO: nuita linija podudara
se sa donjom granicom odstupanja oWora. Tolerancijsko polje aNora ima polo-
ia;nu oznaku a polozaj tolerancijskog polja stabla se menja u zavisnosti ad
namene sklopa. - U sistemu zajednickog stabla nuIta linija se podudara sa gor-
njom granicom odstupanja stabla. Tolerancijsko polje $tabla ima polozajnu oznaku
h, a poIozaj tolerancijskog polja otvora se menja u zavisnosti od namene sklopa.
Oba sistema podeSavanja su prikazana uporedo na s1. 3,23 i 3.24,
I u jednom i u drugom sistemu podeSavanja moze se praviti mnogo kom-
binacija. Niz kombinacija sa jednim jedinstvenirn tolerancijskim poljem i po po-
loiaju i po kvalitetu Cini familiju sklopova ili familiju naieganja. Od svih mogu-
em familija sarno Sll se neke odomacile u praksi. JUS preporucuje odreden broj
familija naleganja sa odabranim vrstama naleganja (tabl. 3.4); ,edna je od prepo-
rucenih familija u sistemu zajednickog otvora. na primer, ova: H7/f7, g6, h6,
j6, k6, n6, p6, r6, (uza familija H7).
Oba se sistema poddavanja upotrebljavaju u proizvodnji - sistem zajedni.-
ckog otvora teSce. Troskovi za materijal, za fabrikaciju i za merenje zavise od iz-
bora sistema podciavanja. Isto tako, od velikog je znacaja za izbor sistema pode-
savanja i kolicina delova (pojedinacna, serijska, masovna proizvodnja) [3, 4, S,
6, 9, 10J,
"
68
3. TOLERANCI.TE MERA
TABLICA 3.4
Preporucene familije naieganja
_ .. I H6 .::h::5___ -,-___ 1 j5, k5, m5, uS 1 p5, d, ,5, ,5, uS
8 g6h6 "6k666 6r6666

6 6
1 H7
a9,b8,c8,d , , , ,m,n p , ,S,t,U,X,Z
1 j7, k7, m7, n7
;B
'2
'2

H8 .a9, b9, c9, 49. e9, f8, h7, hS
...-
,
I
1:0
dlO, eS, f8, h8
Iffil all, bil, ell. dll, htl
I h5
\ E7,F6,G6,H6
, h6 A9, BE, C8, DB, E8, G7, H7
--
h7 A9, BS, C8, H8
h8 A9, B9, C9, D9, E9, FE, H8, H9
.
h9 DIO,E9"H9
hl{)
hll AU. BIl, Cll, Dl1, Hll
Napomene UL tablicu 3.4:
p7, r7, 87, s8, t7, t8, it7,
uS, x7, xS, 27, 28, zhS, zc8
----- .--
t9, u9, x9, 29, zb9,zc9
ulO,xlO,zlO,zblO,zcIO
I
xlI, zll, zbtl, zr:ll
J6,K6,M6, N61 P6, R6, S6, T6,U6
J7, K7, M7, N7! P1, R7, S7, T7, U7, X7, Z7--,
J8, K8, M8, N8 I
S8, T8, XS,Z8;ZB8,ZC8j
T9,.U9,X9, Z9, ZB9, ZC9\
UIO,XlO, 210, ZBlO;"Z\:10
i
XU, Z11, ZBI1, ZCII
I
1. Preporucene familije naleganja su u skladu sa JUS M, A1.200/1955.
2, Prvenstveno trcba birati naleganja sa erno odhampanim poloiajnim kada
takva nalegan;a ne odgovaraju mogu biti i preporucena naleganJa, a karla
ni ODa ne zadovoljavaju, treba se pri izboru naleganj3 pndnavatJ, uputstava u JUS M. A1.200.
7 2
.r;
J

"
,,-
dr<d

JJ
S1. 3.25 - Uticaj sistema pndeS3.vanja oa oblik vratila
pri razliCitim polo"iajima kliznog leZlsta 1 i glavcinc zup-
funika 2 (I-sistem zajedniCkog zajed-
niCkog stabla) [20]
Izborom sistema po-
deSavanja moze se uticati
na oblik elemenata u sklo-
pu i na nacin sklapanja.
Na s1. 3.25 prikazan je
sklop zavrsnog dela
1a sa kliznim lefistem i sa
glavCinom zupcanika. Us-
loy da povrsine elemenata,
prilikom sklapanja, ne bu-
du ostecene nalaze_ da se
u dva slucaja - od te-
tiri koliko ih ima na s1.
3.25 - precnik d smanji
na d
1
; to, dakIe, zavisi i od
sistema podeSavanja i od
medusohnog poloiaja leiis-
ta i zupcanika. ObjaSnjenje
za ovo pruza s1. 3.26 na
kojoj su nacrtana toleran-
djska polja pojedinih ele-
3.6. TACNOST OBLIKA I POLOZAJA
69
menata sa s1. 3.25 kada bi se za sva cetiri slucaja usvojilo vratilo nepromenljivog
npminalnog preenika.
k6 H7 H7 k6 H7 H7
._-:-1
,qllll
._._
-mffin -ni
F7
S
h6

K7 h6 K7

81. Po1ozaji tolerancijskih polia :za sklopove na sl. 3.25 - za sluea; jednakog nominalnog
prebrika d = 50 nun
Izneseno razrnatranje 0 uticaju sistema podclavanja na oblik vratila nema
znaeaja kada su spoljas.nji elementi od dva dela ill kada ima moguenosti da se de-
lovi sIdapaju u zagrejanom stanju; to zavisi od veliCine zazora ili zadora, od ve-
liCine skiopnih e1emenata., od materijala i dr. Tada bi zavrsni deo vratila na mes-
rima 1 i 2 mogao hiti nepromenljivog preCnika u sva sluCaja na 81. 3.25.
Osim naved.enih sistema podeSavanja postoji i proizvoljan sistem podeS2-
vanja u kome nije osnova tolerancijsko polje H, odn. h, vee rna kakva poloza;na
oznaka - npr. F8/g8, k8 ... , taj sistem nije standardan i upotrebljava se izu-
zetno [4, 5].
3.6. TACNOST OBLIKA I POLOZAJA
Al'solutno taCnih oblika nema (v. i od. 3,2). primera netaenosti .
prostornog geometrljskog oblika prikazano je na 81. 3.27, a ;tdan primer netac-
nosti ravnog geometrijskog oblika ns's1. 3.28. U prvom slutaju ree je 0 odstl,lpa-
nju stvarnog obIika od idea1nog cilindra, u drugom slueaju 0 odstupanju stvarnog
ilill
1111,
III
1-
J
.-
. 1IIIIIIIIllllllil I!!fI.UJ III
! 11I1111i+!l 111111111
11111
81. 3.27 - Primeri geometri;skih oblika; fltvarne konture osovina lde u tolerancijskom
prostoru (!rafuanom)
70
;), TOLERANCIJE MERA
obIika od idea1nog kruga. Ovde se po;avljuje pojam tolerancijski proston( umestO
pojma ,tolerancijsko polj",. Tolerancijski prostor je prema sl. 3.27 !upalj cilindar
najrnanjeg dopuStenog preenika dmin i naj-
veceg dopuStenog preenika lima);'
Raznovrsni su uzroci od kojih potieu
netaenosti oblika predrneta po zavrsenoj
obradi:
netaean medusobni polozaj alata i pred-
meta koji se obraduje - zbog neparalelnosti
putanje alata i predmeta ko;i se obraduje,
zbog ekscentrienosti pojedinih elemenata,
zbog nepodesnih zazora u leiiStima, zbog
nepravilne putanje alata, i dr.,
deformacije Wata, nosata alsta, masi-
ne alatke i predmeta za vreme obrade pod
uticajem optereeenja, zagrevanja i sopstve-
nih napona,
habanje alata i IDaSine alatke u toku
vremena,
'. Sl. ..... - nehomogellost rnaterijala predmeta ko;i
N.l.U.llog pres.,.... osovme b d'

naknadna obrada - mehanicka, a naro(:lto tenmCKa 1 dr.
Posledice netaenosti oblika su svakako stetne, i one mogu hiti raznovrsne:
vibracije, udari, neraena kretanja jaka nap.rezanja na doru.:-
nim povriinama elemenata zbog neuJednaenog nalegan,a, poJaeano zagrevanJe
ill habanje elernenata i s1. . . . " .
Po pravUu se smatra da se odstupan;a od tacnostl oblika u dopustennn
granicama kada se konture izradenog predmeta nalaze u toleranCllskom prostoru
- kao na s1. 3.27. Kada ovako definisana dopuStena netaenost oblika ite zadovo-
ljava uslove, posebno se propisuje dopuSteno odstupan;e od tacnog, ob-
lika, npr. kao osnovna tolerandja finijeg kvaliteta, .kao deo osnovne tolerancije
predvidene za tacDost mera ill kao dopuStena razlika Ad = d. max - d. min gde
su d max i d min najveCi i najmanji dopus.teni preenici opisanog i upisanog kruga,
odn.$ cilind:a (s1. 3.28). Za rukavce vratila za kotrijajna lezisra ponekad se propi-
suje taenost oblika koja odgovara kvalitetu ITS"""- cak i kada je za tsenost mera
rukavca predviden kvalitet grublji od IT5; to se radi kada nepravilan oblik rukav-
ca more izazvati jake deformacije unutl"aSnjeg prstena) poremetiti oblik
putanje kotrljajnog tela, -poveCati trenje pa skratiti
vek lciista. Propisivanje tolerancija za tacnoS! oblika
treba iz&egavati jer se tim:e znatno poveeavaju tros-
kovi prqizvodnje; osim toga, esto je tclko
proveravati tatnost oblika, naroCito dugaCkih sup- "t:)"O<>
Ijina [3, 5, 6, 9).
I u medusobnom poloZaju geometrijskih osa
ili razlicitih ravni jednog istog elementa ne mo-
Ze se postici apsolutna taenost. To dolazi naro-
titO do iuaiaja kada se isti element obradu;e oa
dye r3Zne maSine alatke. Na primer, geometrijske ose
krufue prstenaste ploce za cilindre preenika d
j d, na ,I. 3.Z9, koje bi trebalo da budu u idealnom
SI. 3.29 - ObelcZavanje do-
pustenog odsrupania e od
koaksijalnosti paralelnih geo-
metrijskih osa Cilindara pre-
nika dido
:1.7. UPOTREEA TOLERANCI.JA
71
slucaju koaksijalne, mogu biti ili paralelno "pomerene, iIi se mogu presecati, iii
se mogu mimoilaziti. Dopusteno odstupanje od tacnog medusobnog polozaja
moze se predvideti,kada je potrebno, prema propisima JUS M. AO ..080j1956.
3.7. UPOTREBA TOLERANCI]A
Standardne tolerancije upotrebljavaju se redovno za )okrugte( clemente,
npr. za preenike vratila i leiista (s1. 3.30). Za ostale .mere, upr. za duzine pojedi-
nih delova vratila na s1. 3.30, obitno se upotrebljavaju nesistemske tolerancije u
vidu brojeva koji pokazuju odstupanja, mada
se i za takve mere cesto upotrebljavaju stan-
dardne oznake za tolerancije po sistemu ISO.
Za sve mere nije potrebno propisivati
tolerancije. Mere od cijih !aenosti zavisi
ispravnost funkcije sidopa i ffiaSine moraju
imati propisane tolera.rrcije, a isto tako i mere "::5'qD.4!
ko;e Stl znacajne za taenu izradu i za tacno
sklapanje - naroCito kada je u pitanju raz- 700.
0
,1
menljivast delava. Za ostale mere ne pro-
pisuju se tolerancije, npr. za spoljnje. mere S1. 3.30 - Standardne (sistemske)
posrolja masina, jer svaka propisana toleran- i nesistemske tolerancije u primen)
cija poskupljava proizvodnju. U stvari, i
takve mere, iako su bez propisanih tolerancija, imaju odstupanja cije su dopuste-
ne granice precutno utvrdene pa budu i postovane; to su mere sa
eutnim tolerancijama. VeliCine nekih precutnih tolerancija navedene Sil U odelJ-
ku /}Oblici i izrada. - Duzina L lezista na sl. 3.31 pripada grupi mera sa precumim
, ,
,. ,
L
tolerancijama, razmak I treba da ima
toleranciju, obitno nesistemsku, a
precnici diD redovno imaju tole-
rancije po standardnom sistemu ISO;
te su tolerancije znacajne i za funk-
ciju i za sklapanje.
Pravila 0 obelezavanju mera sa
tolerancijama nalaze se u JU S M.
AO.080j1956. ToIerancije se obe-
lei.avaju ili znacima po sistemu ISO
in brojevima van sistema ISO. Za
nesistemske tolerancije je osnovno
pravilo da se, bez obzira na znak,
gornje odstupanje belezi desno od
nominalne mere, gore, a donje -od-
stupanje desno od nominalne mere,
dole; nekoliko primera nalazi se na
sL 3.30, 3.32, 3.33. SI. 3.31 - Propisivanje tolerancija potrebno
je za mere d, D i I. a za meru L nije potrebno
Uobicajeno je da se, pri upo-
trebi nesistemskih tolerancija, dobra
mefa obelezava nominalnom merom, a 105a mefa ze!jenim odstupanjern od no-
minalne mere; zato se, po pravilu, za unutrasnju merU (otvor) propisuje plus-
72
3. TOLERANClJE MERA
-tolerancija, a za spoljasnju merU (stablo) minus-tolerancija (s1. 3.32). U tome
smislu debljina obrtne ploce zgIoba na s1. 3.33 treba da ima minus-toleranciju,
a duzina stabla zavrtnja takode minus-toleranciju, ali i drukCiju nominalnu meru
da bi se izbegla moguenost da izradeni sklop bude nepokretljivo stegnut - bez
ikakvog z8zora, pa time i ometen u svojoj osnovnoj funkciji.
SI. 3.32 - Nominalna mera
= dobra mera
S1. 3.33 - Tolerancije me-
r.:: zgloba (l-obnna plota)
Kada se u sklopu nalaze e1ementi jedni pored drugih a mere su im toleri-
sane, treba voditi racuna 0 uticaju pojedinih tolerancija na ukupan zbir i.1i razli-
ku duzina.
, I
JL
L-
S1. 3.34
-.,
{ =5_0.1 _
Imm={,min+-lzminO.--___ t1
i
1'".u,=IJrrW,-/2rrru; \ I ti
__ ,,{ ------l I-J,;""x:: iltrm-iZI1>ll'
Zbir duiina sa toleraucijama SJ. 3.35 - Razlika duzina sa
tolerandjama
1z slike 3.34 izlazi da je tolerancija zbira tolerisanih duzina ravna zbiru po-
jedinih toleranciia posto su ekstremi
lmax = llmax + l'!lnax = + 50+
0

2
= 160+
0
,5
lmin = i1min + i 2min = lIO- o,2 + 50-0,1'= 160_0,3
3.7. UPOTREBA TOLERANCIJA
73
pa je zbir 1= 11 + 12 = 160 ! a tolerancija zbira t = t1 + t2 = 0)5 +
+ 0,3 = 0,8. ' .
lz 81. .3.35 izlazi da je toleranci;a razlike tolerisanih du:iina jednaka zbiru po-
jedinih tolerancija. postO su ekstremi
l'roQ%. = 11mfIJf. - [min = 110+
0
,3 - 50_
0
,1 = 60+
0
,4
l'min = ll.min - ['},maY, = 110-,o,2 - 50+
0
,2 = 60_0,4
pa je razlika duiina l' = 11 - I'/, = 60 OA, a tolenincija razlike t = ['1 + t' 2 =
= 0,4 + 0,4 = 0,8.
Prema tome, opste je pravilo: tolerandja bila zbira bila razlike dveju tole-
risanih mera jednaka je zbiru PQjedinih tolerancija. Tolerancija zbira ili razlike
krupnija je ad tolerancija pojedinih e1emenata. Nix lancano poslaganih elemenata
more, dakle, pokazati znatna odstupanja od zbici nominalnih duzina sa propi-
sanim tolerancijama. /
Floea sa otvorima na sl. 3.36 treba da bude zavrtnjima prievfscena za drugu
plocu, takode sa otvorima; pri tome odsrupanje od koaksijalnosti pojedinih otvo-
ra ne sme da prede odredenu granicu. U takvom slucaju nije ispravno obeleZa-
vati tolerisane mere prema s1. 3.36 postO bi netacnosti poloiaja osa mogle biri uto-
liko jaee ukoliko je osa vise udaijena od ravni n. Prema prethodnom izlaganju
81. 3.36 - Lantano obeleia-
vanje mera sa tolemncijama
za ploCu sa nizom otvora
81. 3.37 - Obelciavanje -mera
sa toleranciiama od 'polazne
ravni n za plobJ sa nizom
otvora
tolerancija zbira svih delimicnih mera bila' hi jednaka 2ns kada hi odstupanje sva-
ke pojedine mere s bilo jednako. To bi, u ekstremnim slueajevima, mogio dovesti
do znatne i neprihvatljive dezaksi;a1nosti otvora na nekorn udaljenom polozaju
od ravni n. Ispravno je da se tolerisane mere nanose ad jedne polazne ravni, ovde
ravni [I, jer su tada medusobna odstupan;a polozaja pojedinih osa tacno ograni-
tena pa je i sklapanje pIocR obezbedeno uz dopusterio odstupanje (51. 3.37). To
se dopusteno odstupanje proverava za najnepovoljnije stanje kada su ose i
iednog i drugog otvora u suprotnim ekstremnim polotajima, kada precnik
-otvora do, prema svojim sopstvenim tolerancijama. ima najmanju meru, a
precnik stabla zavrtnja d, takode prema svojim sopstvenim tolerancijama, naj-
vetu meru. To stank prikazano je na sL 3.38, Ne treba, ipak, racunati s tim
da ce se u stvarnosti jednovremeno poklopiti svi najnepooljniji ekstremi,
kada se ima u vidu Dna StO je receno U odeIjku 3.4 i kada se zna da
74
3. TOLERANCUE MERA
radnik, pri izradi pojedinih delova, uvek nastoji da izbegne ekstremne mere da
ne bi doslo do toga da na njegovu stetu, zbog prekoracenja granicnih mera. izra-
deni predmet bude odbacen kao neispravan (otpadak, skart).
Pri izboru polazne ravni treba voditi raCuna 0 tome da uCvrlcivanje predme-
ta radi izrade i merenje predmeta bude lako. Polazna ravan ne sme da bude su-
vise udaljena od mesta do kegs se meta proteze posto bi tada taenost merenja
\
81. 3.38 - Najnepovoljniji je polozaj za
sklapan;e kada je precn.ik zavrtnja l1aj-
Yea (dmax), kada je precruk otvoIa naj-
manji Cdomm), i kada je ekscentrienost
otvora najveta (emax)
bila umanjemi. (s1. 3.30 i 3.37). Za duie
predmete potrebno je uzimati po dve
iIi viSe polaznih ravni za merenje [9,
10).
Delove istog elementa jednakog no-
minaJoog preenika, a nejednakih kva-
liteta taenosti i nejednakih osnovnih od-
stupan;a treba po mogucnosti odvojiti,
npr. plitkim, uskim Zlebom (s1. 3.39).

81. 3.39 - Ddovi ne;ednalcih
odstupanja i kvaliteta. odvojeni
ilebom
Ekstremni zazori ill zadori, potrebni za sklop dvaju delova, mogu biti ne-
sistemski propisani, tj. izraieni brojevima - bilo na osnovu proraeuna gde je
to moguce, bilo na osnovu slobodnog izbora, a u skladu sa funkcijom sklopa.
Cesto se, rnedutim, postavlja zahtev da tolerancije i odstupanja koji obezbeduju
tako propisane ekstrernne zazore iii zadore ne budu izraieni brojevirna, tj. nesis-
temski, vee _ po standardnom sistemu ISO. Tada je, dakle, zadatak da se nadu
oni kvaliteti i one poioiajne oznake po standardnom sistemu tolerancija, koji ce
dati veliCine zazora iii zadora najbliZe propisanim veiicinama. Pri tome treba da
bude zadovoJjen osnovni uslov da na;veei zazor Hi zador po sistemu ISO ne
bude veci od najveeeg propisanog zazora ill zadora i da najmanji zazor ili zador
po'sistemu ISO ne bude manji od najmanjeg propisanog zazora ili zadora, tj.
fmax Z r max i !mio ;;;;J'mifl; ovde su r tnU f'min propisani zazori, f min za-
zori dobijeni saobrazavanjem tolerancija standardnom sistemu ISO.
Postupak je za saobraiavanje nesistemskih tolerancija sistemu tolerancija
ISO (51. 3.40) ovakav: .
Najpre treba odrediti zbir tolerancija otvora i stabla po obrascu T'r: =
T' + " = F_ - From (v. od. 3.2) Zbir tolerancija treba pDdeliti na otvor
i stablo pa, aka je npr. usvojen sistem pode$8vanja .zajedniCki otvor, nalazi
se potrebna tolerancija OrYora iz izraza
T> '" (0,4 .,. 0,6) T>. = (0,4 .;. 0,6) (f rna - f m;n)
zavisno od toga da Ii se predvidaju jednaki iIi ne;ednaki kvaliteti otvora i
stabla (v. tabl. 3.4). Zatim treba u tablici 3.1 potraZiti jednaku iIi ptvu
3..... UPOTREBA TQLERANCI.Y A
75
manju standardnu toleranciju T <: T'. Najzad treba, na isti nacin, nati toleranciju
za stablo t Z l', gde je f = T'" - T. Taka Sll utvrdeni kvaliteti za otver i srab-
10. u sistemu ISO.
Radi iznalazenja potrebne polozajne oznake za stablo polazi se od uslova
f; J min pa se traii u tablici 3.2 jednaka iIi prva veta standardna vrednost za
.e, s tim da bude jednovremeno ispunjen i uslov
e Frnax - (T + [)
Tako se utvrduje poiozajna oznaka koja zajedno sa ranije nadenom oznakom za
kvalitet potpuno definiSe vrstu naleganja, u sistemu ISO.
I
o
e
I
S1. 3.40 - Prikaz podataka za saobraia-
vanje nesistemskih tolerancija sistemu
ISO
S1. 3A1. - Podaci uz primer 3.4.
Kada su skokovi izmedu susednih velicina u tablicama 3.l , 3.2 i 3.3 veliki,
ne- mo:te se, pri saobrazavanju tolerancija sistemu ISO, uvek naCi pogodna yrsta
naieganja; tada se iii mora donekle odstupiti od proracunatih ekstrema zazora
iii zadora ukoliko je to prihvatljivo s obzirom na funkciju sklopa i izradu i mere-
nje sklopnih elemenata" iii se mora odustati od upotrebe toleranci;a po sistemu
ISO, iIi se mogu menjati odnosi medu kvalitetima, iii se, najzad, maze menjati
sistem podeSavanja pa Cak preCi i na proizvolini sistem podesavanja (v. od. 3.5).
Prmer 3.4. Za sklop delava prema 81. 3 Al treba proveriti ekstremne ve-
Heine aksijalnog zazora f ko; i ne sme da prek.o raCi 1 mm, niti da postane
negativan.
im3Jf. = 200 + 0,4 - -10_ 0,05-18_ 0,3 - 10 _ 0,05 = + 0,4 + 0,05 + 0,3 +
+ 0,05 = + 0,8 mm
!mln = 200 - 10 180 - 10 = O.
Proveravan;e pokazuje da su, pri propisanim toierancijama, postavljeni us-
lovi zadovol;eni.
Primer 3.5. Potrebno je proveriti da Ii se moei skiopiti kuCiste na sl.
3.42 sa jednorednim kuglicnim leziste:n (d = 50 mm), sa prstenastim osloncern
76
3. TOLERANCLTE MERA
i sa elasticnim uskocnikorn (Zegerovim prstenom) propisanih mera i da Ii ce
biti ispunjen uslov da tolerancija zazora f ne prekoraCi dopmtenu velicinu
T'I1 = 0,75 nun predvidenu S obzirom na mogucnost sklapanja i S obzirom na
dopustenu deformaciju elasticnih ;ezicaka liS-
t kocnika.
Pojedine mere:
sirina lezisnog prstena B = 20 - mm,
debljina prstenastog
osionca,
debljina uskocnika
hl = 3,5 - OJ06 mm,
mm,
i I
+_L
I I
tolerancija udubl;enja duzine I [1 = 0,25 mm.
Ekstremne sU mere zazora f:
,
B
fnu.:. = lmu. - (Bmin + humn + h2min)
!min = lmin - (Brnax + hlma>< +
Tolerancija zazora f iznosi
Tn = imn - frnin = [1 + tD + [hI + lJ,2.
51. 3.42 - Podaci uz primer 3.5
gde je t, sa odgovarajucim indeksom, tole-
raneija svakog pojedinog elementa; zamenom
meta dobija se
To 0,25 + 0,12 + 0,06 + 0,06 0,49 rnm.
Posta je uslov T" Tn' a posto je ovom slueaju 0,49 < 0,75, izlazi da
je postavljeni uslov lspunjen, '
Za dopusteni zazor pri montazi fmin = 0,15 mm iznosila bi duzina udublje-
.
Bmax + hIrnax + h2max + !min = 20 + 3,5 + 3 + 0,l5 = 26,65 rom
lmax = I min+ tl = 26,65 + 0,25 = 26,9 mm
I
!-S0.;.i
Sl. 3.43 Podaci uz
primer 3.6
pa je duzina udubljenja 1= 26t tum iIi, ako se
ieli. da se taj nominalni bra; uskladi sa standardnim
brojevima (tab!. 2.1), bila bi duzina udubljenja I =
-l- 0,4
= 26,5 + 0,15 mm.
Primer 3.6. Potrebno je odrediti na)vecu. i naj-
manju debljinu cevi prema sl. 3.43 i toleranciiu njene
debljine kada je pri izradi dopustena najveca ekscen-
trienost oruotaea e = 0,2 mm.
1z tablice 3.1 se dobija da je 100h8 = 100-
- 0>054 mm i SORIO = 50+ 0,1 mm pa bi za
uicne omotace bilo
2 O'maJ< = 100 - 50 = 50;
Small = 25 mm
3,7 UPOTREBA TOLERANCUA
2 d'min = 100 - 0,054 - 50 + 0,1 = 50-
b'min = 24,923 rom
a za ekscentricne omotaee je
dma,K = d'max + e = 25 + 0,2 = 25,2 mm
dmin = a'min - e = 24,923 - 0,2 = 24,723 mm
Tolerancija debljine iznosi
t=bmax-bmin=25,2-24,723=OA77 mm.
Primer 3,7. Za sklop sa
stirn nalegan;em elemenata nomi-
nalnog precnika 70 rum racuDom
su odredene ekstremne velidne
zadora c'max = 196,u i C'min =94#.
Potrebno je da se, radi izrade,
obelezavanje tolerancija saobrazi.
sistemu ISO (,1. 3.44). U,vojen
je sistem podesavan;a zajedniCki
otvor, a predvideni su, npr., jed-
naki kvaliteti tacnosti sklopnih ele-
menata.
Zbir tolerancija otvora i stabia
iznosi
c
M
OOttUi

'"

OCf- g>
'j
"
"
"'
."
....
0
III;I!II:!!

. UUlii !!
'.

----
H8=
'"
..,.


111
"
"
J
'"
,
""

"
'"

"
....
T'+t' = T'n = c'rnax-C'rnin =
= 196 - 94 = 1021'.
S1. 3.44 - Podaci uz primer 3.7.
77
Za jednake kvalirete otvora i stabla nalazi se tolerancija Otvora T' O,5T'n =
0,5.102 = 511' pa se iz tablice 3.1 za nominalni preenik 70mm nalazi najbliia ma-
nja ve1icina T=46,u sto odgovara osnovnoj toleranciji ITS za otvor. PostO BU kva-
Uteri otvora i stabla i za stablo se privremeno usvaja osnovna tolerancija
ITS; to izlazi i iz ovoga:
t' = T'fl - T = 102 - 46 = 56p.
jer je t = 46# opet najbliZa manja velicina po tablici 3.1-
Za. utvrdivanje polozaja tolerancijskog polja, odn. poloZajne oznake, treba
da budu zadovoljena ova dva uslova:
s $;; C'min + T i B < C'mlllt - t
da ne bi ni najrnanji StvarID zador cm.in bio manji od najmanjeg pr.oracunatog za-
dora If m' ni najve6i stvarni zador Cmax veci od najveteg proracunatog zadora c'max
numeriCkih vrednosti dobija se
s ;;;; C'min + T = 94 + 46 140"
s <' c'mu -, = 196 - 46 1501'.
Prema tabIici 3.2 za nominalni preenik 70 mm oba ova uslova zadovoljava
poloza; tolerancijskog polja oznake X je za taj polota; c = Ed = 146,u.
78
3. TOLERANCIJE MERA
Prema tome) nepokredjivi sklop 0 kome je rec bite u sistemu ISO ovako
obeleiien: 070H8/x8. Ekstremni su zadori toga sklopa: c_ = 192p i c
m
in=l00,u;
oni zadovoljavaju postavljene uslove, a neznatno se razlikuju od proracunatih
zadora. - Sklop e;70H8/x8 nalazi se i medu preporuCenim vrstarna naleganja
(tabI. 3.4).
Razlike izmedu ekstremnih proraeunatih zadora i ekstremnih zadora koii
odgovara;u usvo;eno; vrsti naleganja po sistemu ISO iznose
- = 196 - 192 = 4.u
Cmin - C'min = 100 - 94 = 6#.
3.8. IZBOR VRSTE NALEGANJA
Na izoor vrste naleganja bitno utice namena, odnosno funkcija sklopa. Ali
De sarno funkcija. Ima i drugih cinilaca koji su iste toliko znacajni pri biranju
vrste naleganja; to su: mogucno5t i podobnost za sklapanje elemenata, moguc-
nost i !roskovi za izradu i merenje elemenata, osobine materijala i hrapavost sklop-
nih povrSina e1emenata. Konaenu odluku 0 izboru vrste naleganja treba doneti
sporazumno sa fabrikom kOjoj ce bin poverena izrada elemenata.
Sve vrste naleganja mogu biri uskladene sa aba standardna sistema podew
savanja: i sa sistemom zajednickog otvora osnovne polotajne oznake H i sa sis-
temom zajedniCkog stabla osnovne poloiajne oznake h. Izabrane vrste sklopova,
po moguenosti, treba da budu u skladu sa preporukama JUS M. A1.120/1955 i
JUS M. AI. 140/1955. Prilikom utvrdivanja vrste naleganja treba, takode, imati
u vidu i netacnosti U ostvarivanju tolerancija) tj. &toleranci;e w}erancija3
nute U ode1jku 3.4.
3.8.1. FUNKCIJA
Za izbor vrste naleganja u zavisnosti od funkcije ima dovoljno preporuka u
struCno; literaturi [3, 4, 6, 9, 10. 11]; te Sll preporuke plod iskustva. Vrsta nale-
ganja moze biti izabrana i na osnovu proraeuna ekstremnih zazora i zadora; pro-
racun nije uvek davoljna pouzdan. Podobnost izabrane vrste naleganja, kada god
je to moguce, treba proveravati racunom, ali je na;bol;e proveravanje putem eks-
perimenta, narocito kada je u pitanju sklop potpuno nov po koncepciji.
Labava naIeganja. Labava naleganja dolaze U obzir za sklopove elemenata,
za koje treba da bude uvek obezbeden zazor: za vratila u Idistirna) za prstenaste
klizace na vratilima. za zglavkaste veze i 51. Niz primera primene nekih prepo-
ruCenih naleganja nalazi se u ovom pregledu:
H7/f7, F7/h6
H7/g6, (G7/h6)
leZiSta kolenastib, bregastih i kardanskih vra-
tila; leZista klipnjaCa, glavnih vratila maSina
alatki, pumpa, regulatora; prstenasti klizaCi na
vratilima; kulisni klizaCi u mehanizmima,
pomerijivi (izmenljivi) zupcanici i spojnice na
vratilima; lciista vratiia i vretena na preciznim
maSinama alatkama; klipovi u cilindrima indi-
katora; ventilski podizaCi i ukrsne glave u VOw
H7/h6,
H8/d9, (D9/h8)
DlO/h9
H8/f8, (F8/h8)
H8!h8
H9/e9; E9/h9,
E9/h8
HII/all; AII/hil
HIl/el I; ell/hI I
(Hlljbll), (BIl/hIl)
Hll/hll
3.8. IZBOR VRSTE NALEGAN.TA
79
dicamaj leiista klipnjaca; sklopovi ekscen-
tara i ogrlica,
pomerljivi zupcaniei i spojniCe na vratilima;
lezisne posteljice praznohodih (jalovih) kais-
nika na vratilima; leiisne posteljice klipnih
osovinica; prstenovi za podeSavanje polozaja
elemenata na vratilima (polozajnici), izbocine
za centrisanje u udubljenjima spojnienih po-
lutki; spoljasnji prstenovi kortljajnih le:'tista
u kuCistima, zaptivni prstenovi na vratiIima.
lezista dugaekih transmisionih vratila, vratila
dizalica i poljoprivrednih masina; lciisne pos-
teljice praznohodih kaisnika na vratilima; zap-
tivaCi vratila,
leiista kolenastih vratila i vratila sa vise -os10-
naea; lez.ista vratila eentrifugalnih pumpa, zup-
canih pumpa i ventilatora; yodice ventiIskih
vretena u motorima sa unutrasnjim sagore-
vanjem; yodice ukrsnih giava i klipnih poluga;
klipovi i razvodnici u cilindrima; pomerljivi
Spojnieni prstenovi na vratilima;
prstenovl za podesavanje polozaja elernena-
ta na vratilima (polozajnici); elementi koji treba
da se lako pomeraju uzduz vratila: pomerIji-
vi zupcanici, glavCine iskljucnih spojnica, kais-
nici, rueiee, mene krivaje,
lezista vratila za dizalice i poljoprivredne masi-
ne i za dugaeka transmisiona vratila, posteiji-
cc:; praznohodih kaiSnika na vratilima, izbo
w
Cine i udubljenja za centrisanje cilindara,
vesaljke gibnjeva; zglavci kocionog poluzja;
rukavci u lezistima vrata za lozenje,
zglavci koCionog poluzja i grubih mehaniza-
rna; leiista vratila grubih poljoprivrednih ma-
sina,
prstenovi za stvaranje potrebnog odstojanja me-
du elementima na vratilu (odstoinici), e1emen-
ti koji neba da budu rnedusobno zavareni ili-
na koji drugi nacin spojeni (zavrtnjima, Civi-
jama, zaglavcima).
Pri izboru vrste naleganja mogu korisno posluziti ova opsta uputstva:
Labava naleganja najmanjih zazora (H/h) biraju se kada su relativni pokre-
ti elemenata u sklopu u toku vremena retki i po duzini puta krath; takvi su sklo-
povi vratila pomerljivih zupcanika i giavcina iskljucnih spojnica, osovinica u zg!av-
cima i sl. Vrste naleganja neSto veeih zazora (BIg, G/h) dolaze U obzir kada je
potrebno da vratilo ima sto taenije vodenje u leiistima iIi da e1ementi budu po-
merljivi uzduz vratila itd. Vrste naleganja jos vecih zazora (HJf, Hie, Hid; Fjh,
80
3. TOLEltANCLTE MERA
Bjh, D/h) upotrebljavaju se za specificno jako opterecena kHzna lamta, a vrste
naleganja najveCih zazora (H/c. Hjb, Hla, C/h, Bjh, A/h) za klana lezista brzo-
hodih vratila i za sklopove elemenata izlozenih toploti. - Pri oceni ovih uput-
stava treba uvek imati u vidu i kvalitete od kojih zavise toleranci;e zazora.
Sl. 3.45
/ 7171//.
200
1
1---+--+ .... /; '7)7 II /
II/I/V
. I
I I

do
i 78
do
30
do do do do do do do do
50 80 120 180 250 315 400 500
1

S>:ednji zazori 1m U zavisnosti od gmpa precnika d za nekoliko preporucenih vrsta
labavih naleganja
3.8. IZBOR VRSTE NALEGANJA
81
Za hidrodinamicka klizna lefista koja rade sa potpuno okva!enim povclinama
moZe se veza izmedu zazora I, srednjeg pritiska p = Flld (F - opterecenje.
I - duiina lezista), viskoznosti 'Yj, ugaone brzine ru i preCnika rukavca d izraziti
priblizno ovako:

r; CQ d
2
gde je C konstanta zavisna od uslova u radu i od dimenzija lefiSta. Iz pribli:Z-
ne jednacine-izlazi pravito: ukoliko je veCa ugaona brzina obrtanja vretila, ukoliko
je yeti precnik rukavca i ukoliko je manji specifieni (srednji) pritisak, utoliko je
potreban veti zazor, i obrnuto. K90 prva orijentacija pri projektovanju kliznih
leiista mogu poslUZlti ove preporuke za izbor srednjib tre1ativniht zazora = II d
[12]:
'IjJ = 2.10-
3
-7- 3.10-
3
1,5.10-' -:- 2,5.10'"
= O,7.l0-
3
-:- 1)2.10-
3
za 'lJ> lOm/s i p < 0,4kNJcm
2
1
za v> 10 m/s i p> 1,0 kN/cm
t
,
za 1J < 2 m/s i p < 0,6
= 0,3.10'-3 -:- 0,6.10-
3
".-za 1) < 2 mJs i p > 1,0 kN/cm
2
,
1
gde je v = dwl2 periferna brzina rukavca. Na osnovu podataka u tablicama 3.1,
3.2 i 3.3, odnosno pomocu dijagrama srednjih zazora(sl. moZe se nati sred-
nji zazor f i odgovarajuca vrsta pa ne osnovu proveravanja hidrodinami-
eke moci nosenja i temperature lclista, i posle eventualne korekci;e ekstremnih
zazora, definitivno usvojiti vrsta nalegan;a u skladu sa uslovima rada leZista [6,
12, 13, 14, 15).
Osnovni je uslov za utvrdivanje vrste nalega-
nja kliznih leimta i drugih sklopova sa zazorom da
fabrikacioni zazeri budu tako propiseni da radni
zazori zadovolje funkciju (v. 00. 3.4).
Za sklopove elemenata izlofenih habanju po-
nekad je korisno birati finije kvalitete tacnosti me-
ra da bi radni zazori ostall u dopum:eIlim grani-
cama i posle izvesne pohabanosti u toku vremena;
takvi e1ementi treba cia budu pristupaCni radi la-
ke i brze zamene.
Deformacije pod uticajem mehanickih na-
prezanja mogu promeniti fabrikacione
Takav je primer prikazan ne 81. 3.46: zbog utisln-
vanja leili.ne poste1jice spoJjasnjeg preCnika D u
trup leZista uz izvestan zador smanjice se unutra-
SL 3.46 - Defonnacija zbog
zadora utiee na zazor u le-
tHtu
snji preenik d, a fabrikacioru zazor f pretvorice se u manj.i montafui zazor f M'
Smanjivanje pfeenika d, u mikrooima. moze se proraeunau po obrascu
2
Lid = - pdIO'.u)
E [1 - (d/D)']
gde ie:
E [kN/cm'] - mod,ul elasticnosti materijala posteljice,
82
p [kN/em']
D, d [em]
3. 'rQLERANCI.tE MElU.
dodirni pritisa'k pri odredenom zadoru c koji se odredu;e
prema uputstvima U odeljku 4.2.3,
- pfeenici prema s1. 3.46.
Promenu preenika d treba proveravati za abe ekstremne velicine zadora c,
odnosno dodirnog pritiska p (v. primer 4.2).
Deformacije zbog zagrejanosti izazivaju promene fabrikacionih zazora, Pri
odredivanju promene ZRZOfS zbog toplotnih deformacija obicno se, raw upros-
cavanja raeuna, usvaja pretpostavka . da je temperatura U 8VakOj tacld e1emenata
jednaka j cIa se zbog zagrejanosrl veliCina nominalnog precnika menja, a visina
tolerancijskog polja ne menja (s1. 3.47). Strogo uzevs.i menja se visina tolerancij-
skog poija, mada vrlo neznamo, a temperatura clemenata leEms nije jednaka u
svakoj taW i menja se u aksijalnom, radijalnom i tangencijalnom pravcu po peri-
feriji [16].
Promena precnika racuna se po poznatim obrascima:
za rukavac
i za otvor leZ.ista
Lld a, (3, - 3
0
) d.IO' [.u]
LlD a, (3,- So) D.IO' [.u],
gde su: d, D [em] pi-eCoici rUkavca,.SLctrl.osno otvora leZista, ,.- .
.9-
1
[0C] radna temperatura rukavca,
3-2 [<>C] - radna temperatura IdiSta
So [0C] o,novna (spoljnja) temperatura; S, 20 C,
a1 [IrC] - koeficijent Iinearnog sirenja rukavca,
all [1 rC] - koeficijent lineamog sirenja leZista.
Koeficijent linearnog sirenja pnolimo iznosi: za CeUk 11,5.10-6, za liveno
gvoZd:e 9.10-
6
-:- 10.10-
6
, za bronzu za mesing 19.10-6, za aluminijum
23.10-'.
Iz 81. 3.47 izlaze ovi odnosi:
o
-...: .j
1 m'm - Lld iamJn - LlD
1m .. - Lld =1 ...... -LlD

E==-::;'==3 '-

.... l

:g! UlIIllllHlIl!I!1Il1
11111111 !II II II !II II
WW WWWWIUJII""-_',-..l.
S1. 3.47 - Uticaj zagrevanja na polo!aje tolerancijskih poija unutra:njeg i elementa
3.8. lZBOR VRSTE NALEGAN.JA
S3
pa se na osnovu toga moze prema najrnanjem fabrikat.'ionom zazoru imiu odrediti
najmanji radni zazor !Emim ill obrnuto, prema zeljenom radnom zazoru !Em;n
potreban najmanji fabrikacioni zazor fmin; '[Q isto vazl i za fmar:., odn. iEmax (v.
primer 3.8)-.
Neizvesna naleganja. Neizvesna nalcganja elemenata u sklopovima mogu dava-
ti bilo zazore bilo zadore; to zavisi od stvarnih mera postignutih pri izradi.
Pri biranju vrste neizvesnog naleganja mogu posluiiri ova opsta uputstva:
Neizvesna naleganja Hi; i Hjk, odnosno J jh i K/h, bliZa Sll po zakonu ve-
rovatnoce labavim naleganjima postO im je srednji zazor pozitivan (s1. 3.48), a
0
0
-2 0
-4 0
10
do
18
I
I
I
18
do
30
I
30
do
50
I
..,
I
I
I
50
do
80
\
I ,
I
80 120
do do
120 780
-----
H7/i6 J711)..
I
H71k6 K71h6
.-
f-
,

, .
'H71m<
-
H7In6

!
I
180 250 315 400
do do do do
250 315 400 500

S1. 3.48 - Srednii zazod 1m (i zadori) u zavisnosti od grupa precnika d za nekoliko preporucenih
vrsta neizvesnih naieganja
neizvesna naleganje HIm i Hfn, odnosno M/h i N!h, bliza su cvrstim naleganjin:-a
poSta im je srednji zazor negativan (zador); pri poredenju neizvesnih naleganJa
bolje je upotrebiti pojam l)negativni zaZOr nego pojam DzadoR
Neizvesna naleganja H/j ill J fh pogodna su za sklopove e1emenata koje treba
povremeno razdvajati iIi skidati bez napora, a ostale tri vrste neizvesnih naleganja
za sklopove koji mogu biti umereno evrsti kada je, radi ostvaienja medusobne
nepokretljivosti elemenata, dovoljan. minimalan dodirni pritisak, odnosno otpor
protiv klizanja na dodirnim povrsinama; kada se ieli da se sa neizvesnirn nale-
ganjima obezbedi prenosenje obrtnog momenta, potrebno je sklep osigurati pro-
tiv re1ativnog pomeranja delova, npr. klinovima.
Nekoliko primera primene nekih preporucenih neizvesnih naleganja izne-
seno je U ovom pregledu:
H7/j6, J7/h6 izmenljivi Ztlpeanici i kaisnici na vratilirna; fuci.ce i meni
tockovi za vratila i vretena; jednodelne posteljice u letis-
nim trupovima i klipnjacama.
H7/k6, K7/h6 sklopovi vratiia sa zupcanicima, kaisnicima, spojnicama,
zamajcima, rucicarna i rucnim tockovima; unutrasnji prs-
tenovi kotrl;ajnih lezista na vratilima,
H7!m6, M7/h6 sklopovi vratila sa zupcanidma, kaisnicima, spojnicama;
lezisne posteljice u trupovima leiista maio iii umereno op-
tereeene uzduinim sHama; bregovi na bregastim vratilima,
6
3. 'rOLEllANcIJE MERA
H7/n6, N7fh6 skiopovi zUpCanika i vratila, spojnica na zavdetku vratila,
zupcastih venaca (bandaZa) i trupova zupcanika, zasebnih
krivaja 1 vrarila, leziSnih posteljica u glavcinama tockova
i trupovima leiista optereeenih jaCim uzdufuim silama.
eVTsta naleganja. Sklopovi elemenata preporucenih vrsta evrstih naleganja
(Hlp . .. H/ze i P jh ... ZC/h) imaju uvek zadore i upotrebljavaju se kada je po-
trebna evrsta, nepokretljiva veza izmedu e1emenata. Po pravilu je otpor pronv
relativnog klizanja elemenata, proizveden npr. utiskivan;em vratila U otvor glav-
Cine pomoeu prese, dovoljan da se prenese odredeni obrtni momeht bez ikakvog
posrednika. Ipak, kada se u .radu mogu ocekivati jake deformacije elemenata i
popu8tanje dodirnog pritiska jzmedu elemenata, potrebno j.e vezu osigurati kakvim
posrednikom, npr. k1inom. 'lJkoliko je zador jaci, utoliko je veza cvrsca.
Za neke vrste preporucenih evrstih naleganja na1azi se u tabBci 3.5 pregled
srednjih zadora. Srazmerno vel ike razlike u srednjim zadorima preporucenih
TABLICA 35
Srednji zadori em preporucenih cvrstih naleganja
(u mikronima)
-----"---- ---------
Grupe p.reCnika u milimetrima
VISta naleganja 10 18 30 50 80 120 180 250 315 400
do do do do do do do do do do
I. 30 50 80 120 180 250 315 400 500
I
H7 !p6; 1'7/M 14,5 I.
121,5 1
26
,5
! 30,5 135,5
141,51 46
5},5 56,5
I .
H7/r6; R7/h6 19,5 24
I I
I 46 57,8
71,8 86 100,5 117,5
i
122;21 154 188,5 230,5 H7/s6; S7/16 I 24,5 31
1
68
'5
92,S
H8Ju8; U8/h8
,
48
65 i 94,5
134 190 259,3!332,5 412)5 515
H8/x8; X8/bS 59 88,5 i 134 194 279,3 386,6 j 500 590
cyrstih naleganja ukazuju i na primenljivost njihovu. Na primer, naleganja H7/p6,
H7/r6 i H7/s6, koja se ostvaruju liZ umeren napor prese, pogodna su za
c:vrste sklopove - kao stO su sklopovi leziSnih trupova sa leiisnim posteljicama
izlozenim jakim uzduznim venaca i bandam sa trupovima zupcanika ill
tockova, spo;nicnih glavCina sa vratilima i s1., dok je primena teze ostvarljivih
naleganja HE/u8 i H8jx8 opravdana kada se zahteva vr10 evrsta veza e1emenata
vratila sa zupcanicima, zamajcima, tockovima itd.
Opsirniji podaci 0 primeni i proracunu ovakvih sldopova nalaze se u ode1j-
ku sklopovk
Kvaliteti. Izbor kva1iteta je velo znacajan zadatak konstruktora. Od 18 kva-
liteta po sistemu ISO (JUS. M. ALll1) za sklopove elemenata masina upotreb-
ljavaju se kvaliteti 5 do 11, a izuzetno 4, 12, 13. Kvaliteti 1 do 4 upotrebljavaju
se za precizne instrumente i za precizan pribor za kontrolu mera; za manje pre-
3.8. !ZaOR VRSTE NALEGANJA 85
cizan pribor za merenje mogu poslufiti i kvaliteti 5, 6 i 7. Kvaliteti 12 do 18 sluze
za propisivanje tolerancija za mere i za mere
pri grubl;oj izradi - npr. za precutne toleranClJe; tu su uobiCaJene polozaJne oz-
Mke tolerancijskih poti.: h, j, 10, H, J, K, i N (Jus M. Al.111/l955).
Osnovna je preporuk:a pri izboru tolerancija da se teZi ka grubljim.
Htetima ..:.... sve do dopustene granice koja jos uvek obezbeduje lSpravnost ill Sl-
gurnost funkcije sklopa. Izrada ele-
menata finijih kvaliteta zahteva skup-
lje i preciznije ma8ine aiatke i preciz-
niji pribor za kontrolu mera. Za izradu
elemenata finijih kvaliteta i za njihova
merenje potrebno je duZe vreme; na
51. 3.49 naveden je primer uticaja raz-
licitih kvaliteta na vrerne potrebno za
izradu brusenih osovinica jednakih
razmera i drugih karakteristika [8].
Pri kontroli mera pojavljuje se, po
8
i
I Tsl
I
.. ITS
r--
I
,
TlO
fTl2
-
pravilu, vise otpadaka kada su u pi- S
tan;u finiji kva.liteti. Zbog svega toga
0 0,05 0,10 0)5 {),20 0,2
cena roste kada je propisani kvalitet t [mm}--
tacnosti finiji; primer zavisnosti cene S1. 3.49 _ Zavisnoot vremena abrade
proizvoda od velicine tolerancije, tj. to od taleranci;e t
od kvaliteta tolerancijskog polja pri- . .' ....
kazan je na s1. 3.50 [17]. - Ukoliko je proizvodn)a masovnlJa, utoliko Je utica}
kvaliteta na cenu proizvoda slabiji.
Prilikom utvrdivanja kvaliteta taenosti uvek treba imati u vidu i opremu
fabrike kojoj je poverena izrada elemenata.
Radi smanjivanja troskova pro-
1
I
I
2
\
I
o 0.05 0,10 0 Q 0,15 G,.? ,25
/[mm]-
Sl. 3.50 - Zavisnost relativne cene C
proizvoda ad velitine tolerancije t
izvodnje mogu se za
pova propisivati i kvalitett. grubl)1
nego 8to je dopuSteIlo S obZ1rOID na
funkciju pa t.odabiranjem i :razvrsta-
vanjem izradenih ele:n.enata prerna
stvarnim merama praV1u grope ele-
menata sitnijih tolerancija pomotu
uredaja za sortiranje. Da. bi se .,u
sklopovirna ostVarili zazon manJih
tolerancija, moraju se medusobD:0
sklapatl elementi samo iz bli-
skill po srvarnim tJ. sarno
elementi jednakih grupnih odnosl?:0
suzenih tolerancija. Tu, dalde, nIJe
ostvarena potpuna vee samo delimit:na razmen1jivost izmedu grupa dobijenih
odabiranjem (m. obl.st razmenljivosti) koja <,.otrebne =or<; [3ct:;
8, 1OJ. Ova metoda sklapanja putem odabiran,a uobicaJena Je npr. u prolZVO J
e1ernenata ZB kotrljajna leiiSta i elemenata za zglavkaste lance. .
redn. mogucnost za sklapanje elemenata putem od.bir.nj.
s1. 3.51. Tolerancijska polja otvora i stabla podelJena su na po N d- el e-
po smenim tolerancijama (na sl. 3.51 je N = 4) pa so, po zavrs.noJ ,zra' em
86
3. TOLERANCIJE MERA
ta i po obavljenom sortiranju pO grupama, medusobno sklapa;u elementi otvora
grupe 1 sa elementima stabla grupe 1, elementi otvora grupe 2 sa elementima stab-
la grope 2 itd, Posledica je takvog sklapanja sman;en;e najveteg zazora od J max :;=;
= T + t + e na fo malt = To + to + to, poveeanje najmanjeg zazora od linin =
= e na 10 min = i smanjenje tolerancije zazora od Tn = f tnIIX - f min = T + t nR
Tno = fomaK - io min = To + to; oVO poslednje je i cilj odabiranja.
51. 3.51 - Prikaz moguCn()$ti za sklapanje putem odabiranja podelom toler,mcijskih
polja na grope (j'l = f 0'1. = = f Of.)
Kada se tell da se, prema prethodnom objasnjenju, primeni natelo odabi-
ranja radi postizanja manjih tolerancija zazora Tno UZ sitnije tolerancije To i tOI
potrebno je da se za fabrikaciju propiSu tolerancije
i osnovno odstupanje
T = NTo i t = Nco
N-l
e="o---t,
N
gde je eo fiktivno osnovno odsrupanje koje bi odgovaralo postavijenom
datku.
Ukoliko bi se Ze1elo da se i u sklopovima ostvarenim na opisani naein, putel!l
ooabiranja, postigne najmanji zazor f min, trebalo hi promeniti poloza; jednog to-
lerancijskog polja prema nultoj liniji, npr. poloia; toierancijskog polja stabla kao
na s1. 3.52. tako da donje odsrupanje stabla bude eJl.= Jmin + lo; to bi zah-
tevalo izmenu velicine osnovnog odstupanja od nuIte linije i utvrdivanje nove
vrste naleganja.
Dc. bi se mogio ostvariti sklapanje elemenata prema naceiu odabiranja,
neba da budu ispunjeni ovi uslovi:
3.8. !ZaOR VRSTE NALEGANJA
87
1. - da tolerancije i jednog i drugog elementa budu jednake, tj. T = t,
2. - da broj grupa N bude jed-
nak za oba tolerancijska polja, tj. da
bude TIN- = tIN = To = to; Za zeljenu
toleranci;u zazora T nO iznosi broj grupa
3. - da odstupanja od pravil-
nog geometrijskog '-oblika budu U ok-
viru sitnijih, grupnih tolerancija i
4. - da kvalitet obradenih po-
vliina bude u skladu sa sitnijim grup-
nim tolerand;ama {v. od. 3.8.5 Kva-
litet sklopnih povdina).
h-
I
fl-
,
4
i
3
II!
Osim toga, trebalo bi nastojati da
broj -elemenata otvora i e1emenata stab-
la U odgovarajucoj grupi bude podjednak
posto bi svaki viSak rna kojega sklopnog
elementa U istoj grupi predstavljao ot-
padak.
Finiii kvaliteti mogu se ponekad iz-
beci upotreborn elasticnih umetaka, npr.
Sl. 3.52 - Prikaz mogucnosti za
sklapanje elemenata putem odabi-
ranja izmenom osno\-TIog odstupanja
umetanjem talasastih.._elastienih tolerancijskih prstenova meau
elemenata u sklopovima sa zadorom 19}; v. s1. 4.1 -D, E.
3.8.2. SKLAP ANJE
dodirne povrSine
Pri izOOru vrste naleganja potrebno je voditi racuna 0 mogucnosti sklapanja
i 0 uredajima za sldapanje (presama. rucnim i montainim cekiCima itd.). Glavne
teSkoce pri skiapanju potien od nepodesnog polozaja sklopnih elemenata ili od ve-
liCine sUe potrebne za. sklapanje. Ukoliko se IDaSina iii uredaj ne mogu potpuno
sklopiti u fabrici, korisno je da se'prilikom konstruisanja slozenih sklopova i pod-
skIopova predvidi mogucnost da se sto veti broi sk!opov,a, naroCito Cvrstih sklo-
pava, ostvari u radionid odn. U a ne na mestU gde ce masina iii uredaj biti
postavljeni i iskoriscavani. U fabrici sklopovi mogu biti ostvareni i bolje i jef-
tinije.
Najlakse je ostvariti sklopove sa zazorom, tj. sa labavim naleganjem. Za vrstu
naieganja H/h e1ementi se lako mogu rukom sklopiti kada su im sklopne povrs-ine
podmazane.
Sklapanje e1emenata sa neizvesnim naleganjern iziskuje utoliko vise napora
ukoliko su zadori jaci. Naleganja Eli dopustaju da se elementi sHope rukom uz
mali iii umeren napQr Hi uz vrlo lake udarce drvenim cekicem. Sklapanje eleme-
nata sa naleganjem Hfk ostvarljivo je uz umerene udarce rucnim eekicem. Nale-
ganja HIm zahtevaju da se pti sklapanju e!emenata upotrebe jab udarci rucnim
cekicem, a za naleganja H/n potrebna je u najmanju ruku fuena zavrtanjska -presa.
88
l. TOLERANCIJE MRA
Sve ovO sto je receno odnosi se us llobicajene, preporucene vrste naleganja. Po-
trebuo je ipak naglasiti da i razni drugi Guioci utieu na mogucnosti sklapanja.
Na primer, sklopovi u unutrasnjosti kuCista masina tcie se izvrsuju jer je ponekad
nemoguce uneli U kuciSte montazni ceki' iIi rukom, u neudobnom polozaju, stvo-
riti dovoljnu silu za sklapanje. Utoliko je lakse sklopiti clemente ukoliko su
deformabilniji. Elementi su deformabilniji kada Sll tanji, kada su od istegljivijeg
materijala i kada im je sklopna povrsina hrapavija.
Za sklapanje elemenata sa cvrstim naleganjem potrebne su masinske prese,
iii uredaji za zagrevanje ili hladenje (v. od. 4. Stezni sk1opovi).
3.8.3. IZRADA I MERENJE
PrilikQffi biranja tolerancija s obzirom na izradu i merenje treba voditi
cuna 0 mnogim Ciniocima: 0 polaznoj raVTIi za obe1ezavanje mera, 0 naCinu iz-
rade) 0 vrsti i tacnosti masine alatke, a mogucoosti merenja i 0 tacnosti pribora
za merenje, a kolicini delova koji treba da budu izradeni [2, 6, 7, 9, 1OJ.
3.8.4. Mt\IERI]AL
Sistem standardnih tolerancija primcnjuje uglavnom na elemente od me-
ta18. Propisane tolerancije se odnose oa osnovnu radionicku temperaturu od 20
0
C
na kojoj se komrolisu mere. Izbor radioniCkih tolerancija zavisi i od osobina metala,
narocito od njegove defarmabilnosti pod uticajem mehanickih naprezanja i top-
lotc. Veliku painju _ treba obratiti na izbor tolerancija za sklopove elemenata od
raznorodnag materijala zbog nejednakog ponasanja pri promeni temperature ili
naprezanja.
3.8.5. KV ALITET SKLOPNIH
Kvalitet abrade povrsina, tj. povdinska hrapavost, zavisi od nacma obrade.
Kvalitet obrade povrsina je u vezi sa kvaiitetom tacnosti mera. Pregled nacina
izrade i odgovarajuCih kvaliteta tacnosti nalazi se u tablici 3.6 prema Gottschalku
[4].
Vobie-ajeni nacn obeldavan;a kva1iteta abrade pomocu trouglova ni;e do-
voljna precizan i ne odgovara danasnjim zahtevima. Jugoslovenski standard
JUS M.AO.065/1964 sadrZi nove propise 0 oznacavanju kvaliteta povrsina. Objas-
njenja i podaci 0 pojmovima koji se ocinose na kvalitet abrade povrSina nalaze se
u JUS M.Al.020, JUS M. Al.021, JUS M.AI.023, JUS M.AI.024 i JUS M.
Al.025/1964.
Prema JUS M.AL021 ima 14 klasa kvaliteta obrade pa se brojevima 1 do 14
obeleiava stepeo hrapavosti (brojem 14 najgrublja obrada). Svakoj klasi kvaliteta
abrade odgovara odredena veliema Ra. a to je srednje aritmeticko odstojanje ta-
'caka profila neravnina od srednje linije (Om - Om na s1. 3.53) na odredenoj du-
iim (referentnoje duzini) i maze se priblizno odrediti po obrascu
"
Eiy'
R '" _l_ [ul
" n'
3.B. IZBOR VRSTE NALEGANJA
89
TABLICA 3,ti
Kvalitet i naan izrade
Ota oblast
NaCin izrade Nacin izrade
oblast
primene
E
primene
"
SpoljaSnje povrsine U nutnWnje povdine
>
(osovinewstabla) .. (otvodwrupe)
I
Graniena merlia, kon- GlaCanj e-lepovanje
I I
- -
trOlna merlia u vidu
cepa
i
,
1
2 ! GIa&n;e Kontrolna merila za
I
"
(lepovanje, Kontrolna raevasta
grublje kvalitete, UI prov}acenje, honovaw merila, merni prs
w
vidu cepa
I
n;e) tenovi
Pribor za taeno
"
3
" " merenje
..
Precizni instruml!htV. Bnrlen;e
,
Brusenje, fino razw "Precizna mehani
w
nprecizna mehanika" vrtanje, provlaeenje lea", delavi predz-
nih instrumenarR
Precizni delovi mai- Fino struganje, 5
" "
na, spoljni precnici bruknje
kotdjajnih leiHta
" "
6 Fino struganje, Precizni delovi rna-
,
brusenje, razvrtanle llina, unutraSnji
" "
7 preenici kotrljain.i.h
lezista
-".
Ddovi aparata i grubo 8 Glodanje, strugan;e, Delovi ffiaSina
grubljih maSina, brusenje, ljuStenje, 9 prosecanje, presova-
poluge izviacenje, gloda- 10 nje, istislcivanje
nje, rendisanje
Gruba vratila, osovi- Izvlaeenje, struga- 11 Struganje, prosecanje
poluge ';e
Okrugli polupmizv"" I Valj'';'' ,<rug,nj., 12 Prosecanje, struganje
stabla presovanje 13
presovani deIovi I'
Val;oni, rov,oi i liveoi I Kovan;e u kalupu, 15 Kovanje u kalupu. Vaijani kovani i
delovi livenje u kokilama 16 livenje u kokUama liveni deIovi
I I
gde je y apsolutna vrednost ordinate -profila neravnina, a n bro; ordinata. Srednja
linija profila (Om - O"J dobija se iz uslova da suma kvadrata odstojanja y u svim
tackama profila od te linije bude na odredenoj duiini (JUS M.AL020).
Na dijagramu (s1. 3.53) nalaze se najveCe dopustene veliCine srednjeg arit-
metickog odstojanja R eu mikronima) za svalm klasu povrsinske hrapavosti.
Na istom dijagramu na'lazi se i veza izmedu klasa povrSinske hra:;>:lvosti i odgo-
varajucih kvaliteta tacnosti mera (kvaHteta tolerancija) za odredene p;rupe preenika.
90
3. TOLERANCIJE MERA
!
>250 IT5,6 7 8 9,10 11 12,73
I,
15,1
ITS 6 7,8 9 10,11 12 13,1, 15 16
6
D 18+ 80 ITS,6 7 8,9 10 11,12 13 1,,15. 76
[mrrjJ
= 3+ 78 IT5 6.7 8,9 70 11,72 13 14,15 76
< 3 ITS 6 7,8 9 /0,17 12 7] 1,.15 16
t
700,0
f---
I
5
I I 17
25,iX I--

I ./
12,se I--
1/
6,](}( 1--
/'
[17'
-
va: I-- -Yj
/
..
!
1,600
-..
;7
M"'
0,.0
,/ ,
I
0
/'
,
0,100
/'
/
0.050
/
,
0,025 _. -- --
0,012/ . '
2 3 10 II 12 73 74 5 6 8 7 9
KLASA POVRSINSKE HRAPAVOSTI -
S1. 3.53 - Veza iZlriedu kvaliteta tafuosti men i povrSlltske hrapavosti .
Primer 3.8. Rukavac vratila nominalnog precnika d = 80 mm obrce se u le-
zistu od livenog gvozda; lcllsc je slobodno u sirenju. Proraeunom su u!vrdeni
potrebni ekstremni radni zazori f'Ema>:. = 110p i f'E.min = 30,u. Prema proracunu
ocekuje se stacionamo. te..rnperatura vtatila -$1 = 90" C i }ezista 3
2
""" 70 C. Po-
trebno je odrediti fabrikacione zazore i vrstu naleganja u sistemu ISO.
Proalena precnika vratila iznosi
Lld = a1 (9
1
- Sol d 10' II,S' (90 - 20)' 8 10-' .10' 64,41'
a promena pfeenika lciista
LlD a,(S, - Sol D 10' = 10 (70 - 20) . 8 . 10-'.10' = 401'
Najmanji doptiSteni fabrikacioni zazor je
fmin = !'Emjn + LId - LlD = 30 + 64,4 - 40 = 54,4ft
Najveei dopusteni fabrikadoni zazor iznosi
1'_, = 1'Em>< + Lld - LlD = 110 + 64,4 - 40 = 134,41'.
3.9 LITERATURA
Proracunska tolerancija zazora iznosi
T'
n
= f'max - i'mi
n
= - 54,4 = 80,u
pa se na osnovu toga dobijaju, po jednakoj po-
deli tolerancija na otvor i stablo, tolerancije od
po 30p. odn. kvaliteti IT7, a pri nejednakoj po-
deli toierancija na otvor i stablo, tolerancije od
30 i 46/t. Qdn. kvaliteti IT7 i ITS; ova drugo je blize
postavljenom uslovu (v. tab!. 3.1 i ad. 3.7).
Polozaj tolerancijskog polja treba odrediti iz
uslova e = froin 6 1'min' Tome uslovu odgovara po-
lozajna oznaka e za koju je e = 60 > 54,4.u.
9l
Nadenim ve1iCinama najvise odgovara prepo-
Iutena vrsta nalegan;a H7/e8, tj. 0 80H7je8. Po-
lozaj tolerancijskih polja prikazan je na s1. 3.54.
Ekstremni su fabrikacioni zazon i max = 136ft i f min =
= 60ft. Proraeunski radni zazori iznose
S1. 3.54 Podaci uz pri-
It).er 3.8
fEmn = 1m" - Lld + LlD = 136 - 64,4 + 40 = Ill,6,u
/Emin = 1m;" - Lld + LlD = 60 - 64,4 + 40 = 35,61"
Izabrana vrsta naleganja moze bili usvojena postO se najrnanji radni zazor
nalazi u dopustenim granicama) a najveCi proracunski radni zazor prekorac-uje
dopusrenu vrednost za 1.6ft !!ito je beznacajno .
3.9 LITERATURA
1. Vladimir Farmakovski: Mainski elementi. I OpSti deo. Uvod u proiektovanje masinskih
delova. Beograd, 1940.
2. PavIe Stankovii: Maine alatke i III-l sv: Merenje i kon-
trola. Beograd, Naucna knjiga. 1954.
3. B3UlMosa."4eHReMocn. H TeXHHQeC1(He H3MepeHHlt B MaUlHKocrpO(!HlflI. HaY"lllo-TeXHH'leCKl1e
c60pmnt Ne 4. Moc:rrna, 1964.
4. Franz Findmen: Neuzeitliche Maschinenelemente. r Band. ZUrich. Schweitzer' Druck-
und Verlagshaus, 1950.
5. Heinrich Brandenberger: Toleranzen, Passung tmd Konstruktion. Zurich, Schweitzer Druck-
und Verlagshaus, 1946.
6. Cnpaao'OmK MamlUiOCTp'OHTeIDI. TOM.4. MOCKBa, 1963.
f. Milan Osnovi konstruisanja. Beograd, Savez studenata Masinskog fakulreta
(skti.pta), 1964.
8. Johannes Ickert.' Das Genauigkeitswesen in der technischen Normung. Berlin -Gottingen
-Heidelberg, Springer-Verlag, 1955.
9. P. Leinweber: Taschenbuch der Langenmesstechnik. Berlin-Gottingen-Heidelberg,
Springer- Verlag, 1954.
10. P. Leinweber; Toleranzen und Lehren. Berlin-Gottingen-Heidelberg, Springer-Verlag,
1948.
11. Tehnicar 1, maSinski prirucnik. Gradevinska knjig:!, Beograd, ! 965.
12. Quo Gersdorfcr: Das Gleitlager. Wien-Heidelberg, Bohmann-Verlag, 1954.
92
3. TOLERANCIJE MERA
13. ,IJOOP060JlCKUU, 3a6/1.lma(uu, MaK, Paa'lUK, 3pJ/UX: 1IlallIHH. Mocl<sa - RHea,
Mamrn3, 1962.
14 . .a. H. PCUlemo8: JJ;eTalIH MRlUHH. MocKeR, "MallfHRocrpOemte", 1964.
15. Erich Falz: Grundzfige der Schmierteehnik. Berlin" Springer-Verlag, 1931.
16. E. Roemer: DeT Einfluss der Temperatur auf das Lagerspicl cines Gleitlagers.
tiou 13 (1961); 5.262-267.
17. A. H. Schaafsma wui F. G. Willemze: Moderne Qualitatskontrolle. Philips Technische Bibli-
othek. Eindhofen (Holland), N. V. Philips' Gioeilampemabrieken, 1959.
18. Gg. Wehr und F. Schultes; Toleranzringe. 5, (1953), Heft 2; S.50-52.
19. Gg. Wehr: Die Anwendung von Toleranz:ringen im Werkzeugmasch.inenbau. Konstruk-
tiont 5 Heft 8; S. 263-265.
20. Dubbel's Taschenbuch fur den Maschinenbau. Berlin-Gottingen-Heide1berg, Springer
- Verlag, 1961.
1
\
4. STEZNI SKLOPOVI
4.1. OPSTI PO]MOVI
Stezni sklopovi stvaraju cvrstu vezu dva;u elemenata - spoljaSnjeg i unu-
trasnjeg - zahvalju;uCi otporu protiv ldizanja koji potice od pritiska na dodirnim
povrsinama. Zadatak je steznih sklopova da preQ,ose ill aksijalne sile ill tangen-
cijalne sile, odn. obrtne mOffiente,., iIi jednoviemeno i jedne i dtuge. Potreban
pritisak na dorurnim povrsinama-IrioZe se ostvariti posredno ili nepost.edno.
Ima vise' mogucnosti da se stvod pritisak na dodirnim povrSinatna elemenata.
Nekollko je primera prikazano na 01. 4.1.
A

D
51. 4.1
I
t-.
B
/:::0
/./ .-
E
Prime.ri steznih sklopova

w

--
/,
c
1
I
F
Konstrukcija sa zavrtnjem (s1. 4.1-A) dOpuSta da se medusohni polozaj
delova lako podeSava i u aksijalnom i u tangencijalnom pravcu; za prenooenje
94
4. 5TEZNI SKLOPOV!
jacih obrtnih rnomenata potreban je klin. - Pritezanjem glavCine uz konusni deo
vratila pomoc:u zavrtnja (sl. 4.l-B) dobija se evrsta veza pogodna za prenosenje
slabijih obrtnih momenata, dok je za prenosenje jaCih obrtnih momenata potre-
ban klin; podciavan;e poloiaja u tangencijalnom pravcu je moguce (za vezu bez
klina), izrada sklopnih elemenata je skuplja nego u prethodnom slueaiu. - Blag
otpor protiv klizanja, dovol;an za odriavanje cvrste veze kotrljajnih leiista sa vra-
tilom, moze se postici utiskivanjem razrezanog konusnog sedla u otvor lezista na
proizvolinom mestu vratila (s1. 4.1-(;); takvo fes.enje omoguc8va primenu grubljih
tolerancija skiopnih elemenata. - Primenu grubljih tolerancija omogucavaju i
elastieni tolerancijskl prstenovi (s1. 4.1-D) i elasticne prstenaste opruge (s1. 4.I-E);
u oba ova slucaja potrebni su aksijalni osland za elasticne umetke.
Sve opisane konstrukcije odlikuju se time Sto se veza elemenata moze lako sklo-
phi iIi rasklopiti.
Cvrsta veza dvaju e1emenata moze sc, bez ikakvog posrednika, stvoriti utis-
kivanjem stabla U otvor manjeg preenika od preenika stabla, tj. prinudnim skla-
panjem delova izrad!!nih sa zadororn. Nastale deformacije - Sirenje otvora i skup-
Ijanje stabla - izazivaju napone u elementima i pritisak na dodirnim povrsinarna
njihovim (s1. 4.1-F). Takvi stezID sklopovi obicno se"zovu l)presovani sklopovi
i po naC:inu ostvarivan;a dele se na uzduino presovane sklopove iIi
presovane sklopove i na popreeno presovane sklopove Hi termlcki presovane
sklopove. Dodirni pritisak je priblizno ravnomerno podeljen po celoj dodirnoj
povrsini (s1. 4.Z; v. i od. 4.2.3).
Sl. 4.2 - Presovani sklop
I
-j-----

S1. 4.3 - Pripremni oblici
ta za presovanje (preporuke: ewin """
= 0,01 d + 2 mm; a = 10 .,.. 15;
{J = 60 + 90; = 2 + 3 mm)
Uzduino presovan skIop ostvaruje se prinudnim utiskivanjem unutraSnjeg
elementa U otvor spoljaSnjeg elementa pomoCu prese (iii obrouto). Radi lakSeg
utiskivanja elementi treba da budu pripremljeni pre 8klapanja - prema podacima
na 81. 4.3. Brzina utiskivanja ne treba da pre1azi 120 mm/min posto je utvrdeno
da medusobna prionl;ivost slabi pri veCim brzinama, Posle izvrSenog presovanja
potrebno je ostaviti skiop izvesno vreme da miruje da bi mu se naponsko stanje
stabilizovalo pre upotrebe.
Poprno presovan sklop moze se ostvariti Da dva nacina: iIi zagrevanjem
spoljasnjeg elementa ili hladenjem unutraSnjeg elementa pre sklapanja. Tempe-
4.1. OPSTI POJMOVI
ratura zagrevanja mora biti toliko visoka, odn. temperatura hladenja toliko ruska,
da zador iscezne neposredno pre sklapanja, tj. da se pojavi zazor da bi se sklapanje
delova mogIo obaviti bez napors. Kada temperatura spotjasnjeg-dela opadne, odn.
temperatura unutrasnjeg dela poraste do temperature okoline, posie izvrsenog
sklapanja, pojavijuju se naponi i deformacije elemenata i pritisak na njihovim
dodirnim povrinama, dakle isto ono stanje koje vlada i u mehaniCki presovanom
sklopu.
Sklapanje zagrevanjem spoljasnjeg dela primenjuje se cesce, narocito zfl. sklo-
pove srazmerno vecih duzina (lId> 1). Treba izbegavati temperature zagievanja
vise od 350
0
C_ Sklapanje hladeniem unutrasnjeg dela primenjuje se, npr., kada
je materijal spol;aSn;eg dela osetljiv na deformacije od zagrevanja zbog oblika ili
materijala, iii kada treba da se sklopi unutrasnji deo malih dimenzija sa masivnim
spoljasnjim delom. Najnize temperature hladenja iznose _79
0
C (ugljena kiselina),
odn. -196
0
C (tecan vazduh).
Presovan sklop moze se stvoriti i kombinovanjem opisanih naCina kac po-
preeno-uzduzni presovan skiop, odn. kao mehanicko-termicki presovan sklop.
Naprezanja elemenata u sklopljenom stanju mogu se nalaziti bila u oblasti-
el&$t,ienosti, bilo delimieno u oblasti elasticnosti a delimicno u oblasti plasticnosti,
bila u oblasti plasticnosti. .
U masibstvu se presovani sklopovi najceSce primenjuju za clemente cilin-
dricnog oblika, ali ima i drugih oblika, narocito konicnih. Na taj naCin stvaraju
se cvrste veze zupcastih venaca sa trupovima zupcanika, turbinskih diskova sa
vratiiima, bandaZa sa tockovirna zeleznickih vozila, unutrasnjih prstenova kotr-
l;ajnih leZiSta sa vratilima; na taj nacin sastavljaju se delovi kolenastih vratila u
;ednu celinu itd. (s1. 4,4 i 4.5).
Af;J
. Sl. 4.5 - Kolenasto vfaci-
Sl. 414 - Puin! zupeanik (venae cd bronze, trup
od sivog liv.a)
10 sastavljeno od delovll,
Odlike, su presovanih sldopova sto je izrada e1emenata prosta, 8to mogu da
prenose jake obrtne momente iii aksijalne sile, 8tO je napansko stanje elemenata
uzduz. sklopa ujednaceno - izuzirnajuci krajeve, sto je obezbedena koaksijalnost
delova koji se sldapaju i sto nemaju posrednika kao sklopovi na sL 4.1 -A do E,
a to znaCi uStedu u zapremini i materijalu.
Presovani sklopovi imaju i niz nedostataka. Moe nosenja presovanog sklopa
nije moguce tacno odrediti racunom zbog tolerancije zadora i zbog raznih drugih
uzroka; ona vremenom popuSta zbog promenljivih deformacija u toku rada, a
smanjuje se posle ponovljenih rasklapanja i sklapanja elemenata otprilike do 15%_
Sklapanje elemenata je cesto teSka operacija - narocito kada su u pitanju dugacki
96
4. S'!'EZNI SKLOP(')VI
j masivni delovi - i zahteva posebne ureda;e (prese, ureda;e za zagrevan;e iIi hla-
denje). Izrada elemenata presovanih sklopova mora biti t8cnija od izrade elemenata
za druge oblike steznih sklopova - prema s1. 4.1. Prethodno naponsko stanje e1e-
menata, izazvano presovanjem, umanjuje sposobnost sklopa da primi korisno rad-
no opterecenje.
Proces presovanja prikazan je na dijagramu (51. 4.6). Prilikom utiskivanja
stabla U orvor povecava se preenik orvora, a smanjuje preenik stabla. U pOw
S1. 4.6 - Sila za skJap:mje i za rasklapanje
clemenata presovanog sklopa zavisi od
denog puta pri presovanju
cetku presa savladu;e otpore elastienosti
elemenata (0-1), a pored toga sila pre-
sovan ja staIno raste zbog otpora nenja
koji rastu Sa duzinom predenog puta
da bi, najzad, ostaia
konstantna Sve do zavrSetka presovanja
(2-4); ta sila obelezena je sa Fp.
Potetna statiCka sila F
ta
, potrebna
za razdvajanje e1emenata presovanog sklo-
pa u aksijalnom pravcuj nagl0 pada na
veliCinu Fka cim nastupi klizanje eleme- .
nata. Ta aksijalna sila 'P
ha
- otpor_
klizanja - stalno se smanju;e dok traje
proces Iazdavajanja. Opitima je utvr-
dena da je F
ka
Fsa.
Moe nosenja presovanog sklopa F
je sila koju moze prenositi presovani
sklop bez ikakvog posrednika - zahva-
ljujuei iskl;uCivo otporu protiv klizanja
na dodimim povrsinama elemenata. Pre-
rna tome aksijalna sila Fa kojom sme
da bude opterecen presovani sklop moze
biti mauja od sHe klizanja F ka iIi naj-
viSe njoj ravna. Potetna aksi;alna sila Fsa
ne moze biti merilo za moe nosenja pre-
sovanog sklopa poSto su sile kojima sU
izlozeni elementi masina gotovo uvek promenljive, a promenljive sile mogu izaz-
vati klizanje elemen-ata presovanog sklopa kada dostignu veliCinu sile klizanja
F
ka
, dakIe velicinu znatno maDju od veliCine statiCke sile Fsa' Zbog toga je sila
klizanja Fka jednovremeno i aksijalna moe nosenja presovanog skiopa pa uvek
mora bid ispunjen uslov Fa <: Fka., gde je Fa radna aksijalna sila ko;o; je preso-
varn sklop izlozen po svojoj funkciji.
Kada se presavani sklop izloZi obnnom momentu, praces je sliean. Stati-
Cka: tangencijalna sila F
sl
' kao posiedica obrtnog momenta MSI = FSI d12,
izaziva pocetno poprecno kIizanje (obrtno klizanje) da hi odmah naglo pala na
pribliZno konstantnu tangencijalnu silu klizanja F
kt
y PSI' Obnni moment Mo
ko;i moZe prenostiti presovani sklop ne sme biti veei od momenta klizan;a Mk
pa uvek mora biti ispun;en uslov Mo MM odn. radna tangencijalna sila Fe
ne sme prekoraCiti tangencijalnu silu klizanja F
ht
, t;. Fe = <: F
ht
-
4.1. pOmoVl
97
Ukoliko je presovani sklop jednovremeno izloien i aksijalnim i
nim silama, treba rezultantnu sHu uporedivati sa sUom klizaoja. U takvom
caju mora bili ispunjen uslov FR = VFaz + Fez <: F
kR
-
Opsti je izraz za moe nosenja presovaoog sklopa, bez obzira na pravac sile
(s1. 4.2):
gde je:
d[em]
/[cm]
S = :mil [em']
p fkN/cm']
1'[-]
F = Spp ndipp [kN],
- precnik sklopaj
- duZina sklopa
dodirna povrSina elemenata skJopa,
dodimi pritisak i
koeficijent otpora protiv klizanja iIi koeficijent pri-
onljivosti.
Povetanje maei nos.enja F moze se, prerna obrascu, postiCi poveeanjem pree-
nika d, duzine dodirnog pritiska p i koeficijenta prionljivosti p..
Poveeanje duzine' sflopa, a naroeito poveeanje preCnika dovodi do pove6mja
zapremine i tezine i presovanog sklopa i cele konstrukci;e pa takvo Ieknje treba,
po moguenosti, izbegavati.
Dodirni pritisak zavisi od razlike precnika stabla i otvora, tj. od zadora_ Rada
je zador veti, dodimi pritisak je jaci, i moe nosenja veta. Poveean;e moti
nosenja lzborom veceg zadora odn. jaeeg dodirnog pritiska je svakako dobro
senje, ali je takvo poveeanje ograniceno izazvanim naprezanjem materijala, koje
ne sme da prekoraCi dopustenu veHCinu.
Koeficijent prionljivosti f.ts U trenutku kada pocinje razdvajanje elemenata
pod uticajem sile Fs yeti je od koefici;enta klizanja p." - u duhu ranijih izlaganja;
P.k Ps Potrebno je napornenuti cia je ovde ree 0 raeunskomll koeficijentu
prionljivosti posto se on proratunava prema sill razdvajanja P, odn_ Fk koja se
odreduje merenjem i prema dodirnom pritisku p ko;i se odreduje raeunom pomo-'
Cu teodje elasticnosti. Niz opita izvrienih razdvajanjem presovanih sklopova
pokazao je da se ve1ieine koefici;enta prionljivosti nalaze u Sirokim granicama [3,
12, 13]; u proseku je Ps = 0,05 -:- 0,3. Vis.e Cinilaca utice oa veliCinu koeficijenta
prionl;ivosti #s odn. Pk; na primer, on je veti kada je sldop presovan popreeno
,/"termiCkim putem (ponekad i do 50%), kada je sklop izloZen obrtnom momentu
, odn. tangencijalnoj sUi (Pt > pJ, kada su dodirne povrsine suve prilikom skla-
panja, kada se prilikom sklapanja upotrebi prah od karborunduma (Cal< 1', > 0,6).
r drugi Cinioci udeu na ve1iCinu koeficijenta prionljivosti: materijal, kvalitet obra-
drne povr,ine, dodirni pritisak, zagrejanost elemenata, odnos duzine skJopa i
precnika (lId) itd.
Za odredivan;e moei nooenja presovanog sklopa merodavan je koeficijent
prionljivosti pri klizanju 1'.; u tablici 4.1 naIazi se nekoliko podataka ove!icini
koeficijenta prionljivosti Pk. Koeficijent otpora pri prvom presovanju ,""p je veti
od koeficijenata prionljivosti Ils i pp se smanju;e pri ponovljenom presovanju.
I
98
Unut:J:'Unji deo
deo
..
Pp
UnutrMoji deo
Spoija!inji deo
Ph
4. S'l'EZNI SKLOPOVl
TABLlCA 4.1
Raeunski koeficijenti prionljivosti
Uzduino sklopovi
C. ()S4S
C. 0545 CL. 0400 SL 18
0.08-0,18** 0,07+0,12*
0,054-:-0,22* 0,07+0,13*
.
Poprecno presOV1ilnl SklOPOVl
C. 0545
C. 0545 SL 18
1
! 055-0,19*
C. 0S45
0,15-:-0,16
(0,07+0,16)
Napomene uz tablictL 4.i-:
CuSS Zn Pb AlCuSMg2
0,03...;.-0,01 0,01 -';-0,06
0,05+0,1 0,02+0,08
CuS8ZnPb AlCu5Mg2
0,05-:-0,14 ) 0,05+0,06
1. fik je koeficijent prionijivosti pri klizanju prilikom razdvajanja sklopa,
a fip koeficijent otpora prilikom prvog presovanja.
2. Znakom* obeleteno je da su dodirne povrline demenata sklopa bile podmazane rna.
i!inskim uljem priUkom siclapanja, a znakom ** da su dodime pDvrliine bile podmazane mclavi-
nom loja i ulja.
3. Vrednosti u zagradama odnose se na sidop ostvaren hladenjem elementa..
4.2. CIUNDRICNI PRESOVANI SKLOPOVI U OBLASTI ELASTICNOSTI
4.2.1. OPSTA RAZMATRANJA
Dva osnovna uslova moraju hiti zadovoljena pri usvajanju karakteristika
presovanog sklopa: da presovani skiop bude sposoban cia prenosi potrebnu ak-
sijalnu sHu iii obrtni moment i da naponi njegovih elemenata ne prekorace dopus-
tenu velicinu.
Iz odeljka 4.1 je poznato da moe noSenja presovanog sklopa z8visi, izmedu
ostaloga, i od dodirnog pritiska, a dodimi pritisak od zadora koji ima svoju [0-
leranciju. Za moe noenja je najnepovoljnije karla je zador najmanji pa se, zbog
toga, kao garantovana moe nOSenja F smatra moe oos.enja pri najmanjem zadoru,
tj. pri na;manjem dodimom
Fg = n dIProinf.t.
Uvek mora ?iti ispunjen uslov da sila F kojoj je presovani sklop izlozen u radu
ne bude veca od garantovane moo nOSenja, tj. F Ft'
se postavi uslov da naponi elernenata ostanU u oblasti eiasticnosti, po-
tf.:-bno lje da.Ii su naponi manji od granice i u na;nepovol;-
nt}em sluCa)u; na)nepovoljniji je sIuCa; kada je zador najveCi, odn. dodirni pritisak
- granice c1asticnosti O'e obieno se kao osnova za proveravanje
usvaJa razvlacenja (poCetak velikih izduzen;a) dF.
4.2. CILINDRICNI PRESOV ANI SKLOPOVI
99
Prema tome, za proveravanje moei. nosenja presovanog sklopa merodavan
je najmanji zadorJ odn. najmanji dodirni pritisak, a za proveravanje napona oaj-
veti zador, odn. najveCi dodirni pritisak.
4.2.2. DEFORMACIJE MIKROGEOMETRIJSKIH OBLIKA
Na s1. 4.7 prikazan je, u povecanoj razmeri, izgled uvek hrapavih dodirnih
povriHna elemenata pre sklapanja. Prilikom presovanja deformisace se neravnine
po povrsinama i ublaziti hrapavost pa se u sklopljenom stanju ne moze racunati
sa fabrikacionirn zadorom vee sa rnanjim, tzv. racunskinu) zadorom. Razlika fa-
brikacionog i raeunskog zadora 'c-c
r
= Llc predstavlja gubitak zadora u sklop-
ljenom stan;u. Gubitak zadora izaziva i izvestan pad dodirnog pritiska.
Fabrikacioni zador C odreduje se merenjem precnika izradenih elemenata
pre sklapanja, a racunski zaclcr c,. na osnovu pretpostavke da ce, posle sklapanja,
deformisani vrhovi neravnina popuniti rj. da ce cilindricne dodirne
S1. 4.7 - Fabrikacioru zador c smanjuje se na racunski zador c, prilikom presovanja zbog: de-
formacija neravnina
povrsine u sklopljenom stan;u postati potpuno glat1;e (!)idealni({ ciiindri). Koli-
ka ce razHka biti izmedu izrnerenih stvarnih precnika d
e
$ i Di$ i racunskih precnika
gJatkih cilindara i D
il'
, zavisi od oblika profila neravnina; a ri ablici zavise od
naeina obrade. Prema ispitivanjima i preporukama [3, 14] razlike visina neravnina
pre i posle sklapanja u proseku iznose
__ L1hj ,.0,6 hj
gde je he visina neravnina spoljaSnjeg elemenra, a hi visina neravnina unutrasnjeg
elementa.
Prema tome bi polovina gubitka zadora bila
Llc{2 = cl2 - c,12 = Llh, + Llh
i
'" 0,6 (h, + hi)'
7'
100
4. STEZNI SKLbPOVI
a racunski zador
c, c - LIe = c - 2 (Llh
i
+ Llh,) '" e - 1,2 (h, + h,).
Osnova za proracunavanje moti nosenja presovanog skiopa i napona u sklop-
nim su Zad?f cT i preCnici D
ir
ida; ti ce precnici
ubuduce bItl prosto obelezavalll sa Di 1
Da bi mogao biti odreden gUbitak zadora, potrebno je znati kolike Sil visine
neravnina za razne vrste abrade dodirnih povrsina. 0 tome ima dovonno opsir-
nih podatak. u Jiteraturi [2, 3, 6, 14, JUS M.Al.021/l964, JUS M.Al.025/1964].
Radi orijemacije dato je nekoliko prosecruh podataka 0 zavisnosti visine ne-
ravnina od vrste abrade:
h = 16
6
2,5
10
6
2,5
16
6

16
6
+ 25
+10
6
+ 40
+ 16
fl pri grub om strUganju
f.l pd finom struganju
p- pri najfinijem Stfuga11ju
fL pri osrednjem busen;u i razvrtanju
p. pri finom busenju i ta?vrtan;u
fl pri fiueill buSenju i dvostrukom
JL pri
"" pri osrednjern brusenju
2,5 6 p. pri finom bruSenju
1 ...:.... 2,5 /-L pri najfinijem brusenju
C6 4 fi. pri provlacenju.
Gubitak zadora, odn. razlika u visini neravnina pre i posIe sklapanja zavlSl
i od naCina na koji se presovani sklop ostvaru;e. Deformacije neravnina SU jace
karla se elementi sklapaju mehanicki pomoc:u prese (uzduzno presovani sklopovi),
a slabije su kada se primeni termicko presovan;e (popreeno presovani sklopovi).
U OVOID drugom slucaju je manje realna pretpostavka 0 pribliiavanju stvarnih
oblika cilindara idealnim<1 cilindrima.
POStO zador zavisi od izabranih kvaliteta tacnosti mera i od usvojenih po-
lozajnih oznaka, potrebno je pri izboru vrste naleganja voditi raeuna i 0 onome
sto je receno u odeljku 3.8.5 oKvalitet sklopnih povrsina.
4.2.3. DEFORMACIjE MAKROGEOMETRI]SKnI OBLiKA
Elementi presovanog sklopa se defOmllSU posle skiapanja; spoljanji se
element Sifi, a unutrasnji skuplja. Defonnacije su najjace u slojevima materijala
ko)i se nalazi u blizini dodirne povrsine (s1. 4.8).
Deformacije se mogu proracunati po obrascima teorije elasticnosti [1, 5, 8,
9, 14] i one, po obicaju izraiene u mikronima, iznose:
za proizvoljnu tacku spoljaSojeg' elementa
4.2. CILlNDRICNI PRESOVANI SlO...OPOVI
101
'-'-- ."
Sl. 4.8 - Deformadje idealnih makrogeometrijskih ohlika pasie presovanja
a za proizvol;nu tacku unutramjeg elementa
LId. - __ 1 __ , [(d
i
)' (mi tI) + (m, - 1)] d.p . 10' [u].
mjE.Cl -'Pi) d
x
-
Oznake U obrasdma znace
D, [em]
d, [em]
Dx' d
x
[em]
precnik spoljasnjeg kruga spoijasnjeg e1ementa,
precnik unutrainjeg kruga unutraSnjeg elementa,
preCnike proizvoljnih krugova na spoljaSnjem i unu-
trasnjem
E" E, [kN/em'] - module e1asticnosti materijala sPQljasnjeg oda. unu-
traSnjeg elementa,
me,m
j
p [kN/em']
1f'e = DilDe
'Pi = di/de
Poasonov broj za spoljas.nji 000. unutraSnji deo,
dodirni pritisak,
odnos preCnika spoljaSnjeg elementa i
odnos preCnika unutraSnjeg' elementa.
Indeksi se adnose na spoljaSnji element iii na spoljaSnje mere;, a indeksi
))1 oa unutfaSnji element ill ns unutraSnje mere.
Posle sldapanja poveCace se, na proizvoljnom mesta, preenik spoljaSnjeg de-
la na D", + a precnik unutraSnjeg dela smanjiee se na d. - Na dodir-
nom krugu je D" = D
i
) odn. d", = de' pa je deformacija unutraSnjeg precnika
spoljaSnjeg elementa
LID. = (m, + 1) + (m, - 1)'1'.' D.p ,10' [u]
; m/3e(l - 'feZ) I
a deformaci;a spo1jaSnjeg precnika unutI'aSnjeg eiem-:nta
M, = _ (mi - 1) + (m; + 1) "';'. d,p' 10' [u].
m,E, (1 - 'P/)
Razlomacki izrazi u tim obrascima zovu se faktori deformaci;e i Qni zavise
od materijaia i odnosa precnika. Faktor deformacije je za spoljaSnji deo
102
t.. STEZN! SKLOPOVI
a za unutrasnji deo
<i - 12 + (m, + 1) [em'].
m,E, (I -'Pi') kN
i/./
Na dijagramima (s1. 4.10 i 4.11) nalaze se proracunate velicine faktora
deformacije i u zavisnosti od odnosa precnika \V, i 'tfi - za tti vrste materija-
1. ovih osobina: E = 2.10' I:N/cm' i m = 10/3, E = 1.10' kN/cm' i m = 4 i
E =1.10' kN{cm' i m = 3.
Za materija! drukcijeg modula e1asticnosti EX) a nepromenjenog Poasonovog
broja m, mogu se faktori defonnacija odrediti iz = gde je .; veli-
cina faktora deformacije prema dijagramu.
U levom gomjem uglu svakog dijagrama nalaze se ve1icine faktora defor-
macije Ell i ';j za interval odnosa 1p 0,8 -7- 0,95 sa poveeanom podelorn na ap-
scisnoj osi, a sa nepromen;enom podelom oa ordinatno; osi.
elastienosti nruazi se priblizno U ovim granicama za:
celik i celicni liv
sivi liv S[;18
" "SL22
H "SL26
bronzu (za gnjecenje)
E = (2 -:- 2,15) 10' kN/cm'
= (0,8 -:- 1,05) . 10' "
= (0,95 -:- 1,2)10' "
= (1,1 -:- 1,25) . 10' "
= (0,9 -:- 1,15) 10' "
mesing (za gnjeeenje)
alumini;umske legure (za gnjeeenje)
'" (0,9 -:- 1,35) . 10' "
= (0,7 -:- 0,75) iO' "
Vrednost Poasonovog broja m krece se za metale, uglavnom, izmedu 3 i 4.
Mo1e se raeunati sa ovim prcsecnim vrednostima: m:::: 10/3 za celik) "clieni
liv i aluminijumske legure, m 4 za sivi liv i m 3 za mesing i bronzu.
Detaljniji podaci 0 osobinama materijala nalaze se u rUS-Grana C.
Kada SU oba elementa presovanog sldopa od materijala jednakog modula
elasticnosti = Eo = E i jednakog Poasonovog breja mjO = m
i
= m i kada su
odnosi preCnika i spoljamjeg i unutraSnjeg elementa jednaki, t;. 1.f" = "Pi = 1jJ,
razlika 'medu faktorima deformacije i je konstantna i iznosi
pa je
(m + 1)+ (m -1)'1"
mE(I-'P')
(m-l) + (m + 1)'11'
mE(1 -'11')
2
= - = const.
mE
Uvoden;em faktora defurmacija obrasci za proraeunavanje deformacija prec-
nika na dodimom krugu dobijaju ova; vid:
LlDi = <,DiP 10' [1'1
4.2. CILINDRICNI PRESOV ANI SKLOPOVI
103
!
f
[w
0,
0,2 '0,3 0,5 0,6 0,7 0,8 0,9
',0
S1. 4.9 - Zavisnost faittora defonnacije ;e i ;j od odnosa precru1ca 'PM odn. 'Pi' za m3terijal sa
E = 2. 10' i m_ = 10/3 (&lik). Za materijal sa Ex 2. to' kNicm
2
treba ordinate
di)agnuna pomnoiiti saE!E",. Za jednake odnose precnib. 1]'" = 'Pi je razUka
=' 3 . 10-
1
cmt/k.N' = const.
104 4. S'l'EZNI SKLOPOVI
760.70 5,-,-,-,-,_,_'"1_-,_---,-,.-,
j 150.10' LH,-+----jH/-"--j----ji-+
H
--- I I
L kNJ 1,0.10 ,. __ I ---i-----il--I--HI---t----+--+-l'--l
130.10"' -- '---i 1,--,+--11--+--1--+-
1
J---c
__ 1-- -t-.le-
) 70.70' j I I,: ---+-+1-/H-,+----+ --+r--lII----I
7Oo,JO:r--j-i )/
90.70
80.70"' - i' I //1 I
--i---+-----, 1H--+r;, -t----+---
70.JO-,f----J---L. -11-71.-'74
I
I I /1/ I i ----+----11-1----
60. JO-"r--t--+7-T
r
/'----t---'-t----i--.-+---+--II--+---...J
I V, I

0,80 0,85 0,90 0,95 1,/
I
. I : I 'f-- /
40,. JO-'r--t--t--,'t----t----t-----t--+----I-I
i II II' '1 Iljl-+--I' -
3 O. JO"'r---t----+--f'--i,--+----+----:A--V,L /---+ __
i
i I,i. :.'/ /" /1'1 Ii r
20,. 7O-'I--t----+---+----t----::+"'A=-::p-"" //_1-----_+---_+--------1
I 1

! i I
0,1
02 0,3 0,4 0,5 0,6 0,7 0,8 0,9 1,0

S1. 4.10 - Za.visnast faktora deformacije et i ad odnosa pn:cnika V't. odn. lPi, za materijal sa
E = 1 - IO kN/cm
2
i m = 4 (sivi liv). Za matcrijaJ sa Ex::: I . 10' kN/cmt treba ordinate di-
jagrama podeliti sa E;.;. - Za jednake odnose precnika tp, = 'Pi je razlika = _ =
= S' cm
2
/kN = canst. t 1
4.2. ClLINDRICNI PRESOVANI SKLOPOVI
10,5
s
,
I 150.10-
S 150,.10"
ff!!t/ ] I, D. 10"
I
'1-----
1
_
/30.10"
s
I-----
720.10'
s I
Io,o,./If
110.70
1
! -,
, 'II
/
r;
I -s
-,
1//1
$,/
-s
,
..
/
1'1
-,
-s /
V/
1/
0,,80 0,B5 0,90 0,95
fI
I
/
-,
-s I
VI

V
-,
90.10,
80.10
70.]0,
60,.70
50.10,
';0.10
30,.]0
20,.70
--
-,
---
]0,.]0
I
m:3
0,7 0,2 0,3 0,4 0,5 0,6 0.7 0.8 7,0

$1. 4.11 - Zavisnost faktora deformaci5e e. i od odnosa pre.Cnika ;, odD. fJJi. za m8;terijai
E = 1 . 104 kN/cm
J
i m = 3 (bronza). Za materijal sa E,. 1 . 10' kN/cm
2
treba ordmate dJ-
jagrama podehti sa Ex. - Za jednake odnose pretnika tpt = tpi je razlika = - ;, "'"
= .6.67 . 10-
5
cm1fkN = canst.
106
4. STEZNI SKLOPQVl
Prema s1. 4.8 je zbir def?rmacija spoljaSnjeg i unutraSnjeg elementa jednak
racunskom zadoru pa je
c. = Ll D; + Ll d, = CO. D; + <; d,) P . 10' [PJ;
S obzirom oa dopustivo zanemarenje velicina deformacija prema ve1icinama prec-
nika moze se usvojiti da __ zador izraziti ovako:
c. = , + <;) dp 10' [Pl,
" --",---'--'"
gde Je d [em] nominalni a6ditn-r-precruk sk.!opa. '
1z posledn;eg obrasca moze se proraeunati dodirni pritisak izazvan racun-
skim zadorom c
r
p = 10-'[::,]-
Za odredivanje garantovane moti nosenja presovanog sklopa merodavan je
najmanji dodirni pritisak
Pmi, =/'tmi;;) d 10-' [:;}
a za proveravanje naponskog stanja najveci dodirni pritisak
Pm>x = 10-' [:].
Obrasci za proracunavan;e deformacija i zadora vrede u oblasti elasticnosti.
Oni su izvedeni uz pretpostavke uobicajene u Teoriji elasticnosti i uz posebnu
pretpostavku da Sll duZine elemenata presovanog sklopa ;ednake pa da je dodirni
pritisak jednak na svakom mestu.
Stvarni dodirr.i pritisak nije jednak' po ce10j duiini. sklopa i zbog neujedna-
I,
81. 4.12 - Dijagram stvarne
podelt" dodirnog pritiska uz-
duz pre:sovanog sklopa
cene hrapavosti dodirnih povrsina i zbog ne-
tacnosti geometrijskog oblika elemenata; staga
Sll i deformacije mikrogeometrijskih i makro-
geometrijskih oblika neujednacene. Osim 'toga,
dodimi pritisak je neznatno veti od prosecnog
u sredini sklopa (s1. 4.12), a znamo veti na kra-
jeviIna zbog pojacanog otpora elasticnosti slo-
bodnih delova unutraSnjeg elementa, koji se
nalaze izvan sklopa. Ipak, pretpostavka 0 ujed-
nacenom dodirnom pritisku uzdui. sklopa moze
se usvojiti kao dovoljno taCna za prakticne pro-
racune.
Deformacije neskiopnih preCnika Dei
d
i
(st 4.13) imose za spoljasnji element (D;r; =
=DJ
[I'J
a za unutraSnji element (dl( = d
j
)
[
.dd. = - 2. ___ diP' 10' [1']
E; C.v:: 'Pr)
-------------------------=-
! -
4.2. ClLrNDRICNI PRESOV ANI SKLOPOVI
Deformacije precnika D f; i d" treb:! pro-
racunavati kada 'one mogu uticati oa funk-
ciju masine izazivajuci bila promene U Z3-
zorima sa susednim ete.'1lentima, npr. pro-
mene u zazoru kliznog leiiSta zbog utiski- ! tI
vanja leZisne posteljice -u trup. lezista (v. l.'. .... i y;
od. 3.8.1. i s1. 3.46), bilo prornene u na- ,,;.j I r.:,
pQ"nima i defarmacijama viS.struka presa- .f:::<0.' 'I ,<S:::'0
vanih sklopova, npr. slojevitih topovskih j, ,> .. ' -'f !':"/,,, -""" y,
cevi. '. ",' /. ..( ... .
107
U nekim slucajevima mogu biti, za: d
nesklopne, precnike. presovanih ,. sldopo- I -t,,6D..
va, proplsane grantee deformaclJa De ___
LJD"mlllC i iIi L1dimu i Lldjmin - npT. I D,' I
za kotrljajna lezista radi obezbedenja ' .. 1
odredene tolerancije radijalnog zazora. S1. 4.13 - Deformacije elemenata
Tada Se, pomocu gornjih obrazaca, mogu sklopa na . slobodnim
na osnovu propisanih ekstremnih defor- povdmama posle presovan)3
macija odrediti granice dodimog pritiska Pmax i 'Pmin pa na osnovU njih i granice
81. 4.14 - Dijagram napona u elemen-
tima presovanog sklopa; D;r; i d,; su prec_
nid na proizvoijnim mestim,a
racunskog zadora CrIDax-l- C";"min, odnosno
granice fabrikacionog zadora CmaK i Cmin-
4.2.4. NAPON!
Nap!egnutost elemenata presovanog
sklopa je najjaca u unutrasnjim vlaknlffia
i spoljasnjeg i unutraSnjeg elementa. Naponi
se proraeunavaju pomocu obrazaca Teorije
elasticnosti [1, 5, 8, 9, 14); dijagrami napo-
na prikazani su na s1. 4.14.
U proizvoljnoj tacki spoljasnjeg elemen-
ta, koja lez.i na krugu precnika D:<, iznosi:
napon zatezanja u tangencijalnom pravcu
U,,= '1'.' f(D')'+ll
p
,
1 .. Dc,;
napon pritiska u radijalnom pravcu
U proizvoljnoj tacki unutrasnjeg ele-
menta, koja lezi na krugu precnika do<>
iznosi: -
napon pritiska u tangencijalnom pravcll
1 [ 1')2]
---- I +lil, p,
i' 1 tp(l d
x
108
4< STEZNI SKLOPOVI
napon pritiska u radijalnom pravcu
crri = - _I [1 _ (di)']p.
1 - tp/' d",
Napon (J i dodirni pritisak p obieno se izrazavaju u kN/cm2, a preeruci
Did u em (v. i od. 4.2.3).
Karakteristicne velicine napona na spoljasnjim i unutrasnjim krugovima
sklopnih elemenata iznose:
na spoljas.njem krugu spoljasnjeg elernenta CDx = De)
20/' '
(fte = --"-p i O're = 0)
1- ?jl/'
na ,unutrasnjem krugu spoljaSnjeg elementa CD", = D;)
1 + tp,,?;
a i (fre=-P,
!e 1 - 'If/'
na spoljasnjem krugu unutraSn;eg elementa (d
x
=
1 + 0/','
(J'i= --I--'P
- tpj
na unutrasnjem krugu unutraSojeg elementa Cd); = d
j
)
2 . 0
(Tr"=----p 1 (J.=.
I 1 _ tpl n
,Za proracun su merodavni naponi najjace napregnutih vlakana; najjace l)ekvi-
valentno( naprezanje iznosi za spolt<09-Ii . .elef!1ent, = Di)',
-- ,
" cr" = (1 + 0/'.' T' p, .-
m I_tp2 tn .
< --.........:.
a za unutraSnji element (za d" = d
i
)
2
(fimax = ati = - ---p., ...
1 -1p/
Prema tome, da bi naponi ostali u oblasti elasticnosti, moraju biti ispunjena
ova dva uslova:
(
1 + 1',' I ) . 2
a
emax
= ---+--- p<aF1 1 a.'ma,, =---P< api'
1 - tp/ me 1 _1p/
granica razvlacenja materijala spoljaSnjeg elementa, a an granica gnje-
cenJa materijaJa unutranjeg elementa.
i
Vdicina odnosa napona u tangencijalnom pravcu 0': i dOdirnog pritiska P
zavisi od odnosa precnika tp; ta zavisnost na karakteristicnirn mestima prikazana
U. ClLlNDRICNI PRESOVAN! SKLOPOVl
109
je na dijagramu Csl. 4.15). U vlaknima koja su najviSe napregnuta CD, = Di i
d
x
= d
i
) iznosi odnos (flip
= 1 + 1#,2 odn. ati = __ 2_.
P 1 -tpee p
Kada je odnos 11' veCi, veti je i odnos utfp; odnos urlp je na
tienim mestima i ne zavisi od 'P. Zbog toga se, ponekad, pI! proracunavanJu napona
spoljas.njeg dementa, na mestu D = Dj' .napon radijalnom prav-
cu (1 .. jet je srazmerno nezn.atap su u pttanJu vel::t. tpt! (11', > 0,6).
Najveci dopusteni mo:ze odredltl "_lZ da ne bude
prekoracena granica razvlacenJa materlJala, pa Je za SpOl}8snJl element
Perna>: Z 1'+ = ---. ... 'Pe
ll
) -OF _ (fFe
. "Pc, -l- __ (m" + 1) + - l)tp.,2
' m
- "Pe e _______________---
a za unutrasnji
"-- = apj _ 1 _tp
j
2
Pimax < --2-- - --2--'(1Pi"
1
'.
.....
8
I
J
6
I
11
.:--.
I
1:/
, i
..------
2
Dx:D,.
V

y<-
. O,,:D<
0,1 0,2 0,3 0,. 0,5 0,6 0,7 0,8
d
x
::d
e
X
2

r=::::
I---
""-


\
6
\\

SL 4.15 - Zavisnost odnosa napona u tangencijalnom t:1f. i dodirnog p od gw_
,metrijskih odnosa'lf' u tai!kama koje se nalaze na penfenJama krugova (v. 1 sl 4.14)
110
4. STEZNI SKLQPOVI
Posto SU oba elements izlozena ;ednakom dodirnom pritisku, mora se kao
najveCi dopusteni pritisak za sklop usvojiti onaj dodirni pritisak ko;i je manji, tj.
m P4 max kada je Pe malt < Pi max. iIi Pi mu karla je Pi max < max da ne bi napo-
ni jednog od elemenata preSli U oblast plasticnosti.
U posebnom slueaju, kada je presek unutrasnjeg e1ementa pun hug, naponi
su u svim pravc4na jednaki i iznose ali = G
n
; = - p; tada nisu na snazi obrasci
koji su navedeni za unutrasnji element prstenastog preseka. - Za taj sIucaj (VJi=O)
najveCi napon pritiska - a to je u sredini unutrasnjeg elementa - iznosi (fi max =
mi + I. 'e!'k . '.- 1 3 . . - 10'3 N' ,. d .
---p, za I.; 1 Ie, npr., (l'imax - , P Jer Ie m - I' aJvee1 opusteru
m
i
dodirni pritisak iznosi
4.2.5. MOe NOSENJA
Na osnovu dosadasnjih izlaganja moze se moe nosenja presovanog sklopa
ovako izraziti:
odnosno
gde suo I [em]
I' [-]
c /'J
h" hi /'J
[cm'/kNJ
duZina sklopa,
koeficijent prionl.jivosti,
- fabrikacioni zador,
- visine neravnina spoljasnjeg odnosno unutraSujeg
e1ementa,
- faktori defonnaci;e spoljasnjeg odnosno unutras-
njeg elements.
Prema tome izrazu je moe noSenja jaca kada je zador c Yeti, kada su visine
ravnina i hi manje - tj. kada je hrapavost dodirnih povrsina slabija - i kada
je zbir faktora deformacije E, + 'j manji - a taj je zbir manji kada je modul e1as-
ticnosti materi;ala E veci, kada je Poasonov broj m, yeti, a mj manji i kada Sll od-
nosi preenika tpg odn. "Po' manji. 0 uticaju ostalih faktora bilo je vee reCi U odelj-
ku 4.1.
Moe nosenja definisana gornjim izrazom zove se raeunska moe nosenja. Stvar-
na moe nOSenja u sklopljenom stan;u moze se odrediti jedino razdvajanjem ele-
menata sklopa i Qna se razHkuje od racunske mati noSenja zbog nesigurnosti i
U izboru koeficijenta prionljivosti i u utvrdivanju racunskog zadora i u proracu-
navanju dodirnog pritiska. - Stvama moc nosenja presovanog sklopa radnom
stanju raziikuje se od stvarne moci nosenja u sklopljenom stanju, pa se vremenom
i menja, zbog razliCitih uticaja u eksploataciji kao sto su utica;i centrifugalne
sile, neuravnotclenih masa. toplote, udara, naknadnih deformacija u radu zbog
cega se javlja trenje i habanje dodirnih povrSina itd.; zbog takvih uticaja dodirni
pritisak vremenom najceSCe popusta.
4.2. CILINDRltN! PRESOVANI SKLOPOVI
III
Kada ie predvidena serijska proizvodnja presovanih sklopova, pre pocetka
izrade serije treba opitom proveriti njihovu stVarnu moe nosenja. Odabiranjem
elemenata sklopa prema tolerancijama i sklapanjem po odabranim grupama ele-
menata moZe se zna'i:no u;ednaciti moe nosenja serije presovanih sklopova zbog
snZenih tolerancija zadora (v. od. 3.8.1).
Racunska garantovana moe nosenja presovanog sklopa izlozenog aksijalnoj
sUi 1znosi
F = c
rrnlfl
_ ' 10-4 = 10-4 [kN].
q t+t t+t
Racunski garantovan obrtni moment koji presovani sklop moze prenositi
iznosi . ___ ,. __ ." _ .... ___ ..___.... _._. __ .. -_. ,_.. __ . __...
F dl2 = .10-4 = (h'O_f [kN. em],
__ ' . 2 (t
c
+ t
i
) 2 (';e + ;;)
gde je d [em] nominalni precnik sklopa (dodirni precnik).
Kao mera za ocenu podobnosti presovanog sklopa mozekorisno posluziti
relativni raeunski zador; to je kolienik srednjeg racunskog zadora i nominalnog
precnika sklopa

pa se prema njegovoj velicini presovani sklopovi mogu klasifikovari; npr. preso-
vani sklopovi sa vrlo slabim dodirnim pritiskom imaju X,. < 0,25 fIo/mm, sa slabim
dodimim pritiskom Xr = 0,25 -:- 0,5 f1/mm, sa umerenim dodirnim pritiskom
Xr = 0,5 -:- 1 !-t/mm, sa jakim dodirnim pritiskom XT = 1 -7- 2 !-tlmm, a sa vrlo
jakim dodirnim pritiskom X. > 2ttlmm; uglavnom su dve poslednje grupe narrre-
njene prenosenju jakih radnih aksijalnih sila iii momenata.
Na sliean naCin moze se sa X = crn/d [tt/mm] izraziti relativni fabrikacioni
zador; ern Je srednji fabrikacioni zador.
Postoji razlika izmedu stvarnog re1ativnog zadora koji se izracunava prerna
odredenoj vrsti naleganja za odredeni nominalni precnik presovanog sklopa od
proseenog relativnog zadora koji se izracunava prema odredenoj vrsti naleganja
za srednji precnik odredene grupe precnika (v. TabL 3.1, 3.2, 3.3 i 3.5 i od 3.8.1).
4.2.6. PRORACUN
Proracun presovanog sklopa svodi se, iii na odredivanje potreb-
nih zadora za zeljenu moe, nosenja ili na proveravanje moei nosen}a za usvojeni
zador; u oba slucaja potrebno je proveriti i napone e1emenata.
Na osnovu usvojenih osnovnih mera: d, d; i 1 (s1. 4.16), materijala, vrste
obrade i naCina sklapanja u zavisnosti od postavljenih uslova mogu se za zeljenu
moe nosen;a proracunati potreban zador i, ostali podaei ovim redom:
I Pomocne velicine. Odnosi precnika odreduju se pomocu obrazaca
diD, '1', dJd,
4, STEZI'iI SkLOPOV!
a faktori deformacija pomoeu obrazaca
!; '5.J:
I
) + (m, -c 1) 'I'.'[cm'] i r =
e E. (1-1.p/) kN t
(mi - 1) +(mi + 1) '1'1 [cm'].
mi E; (1 -'1'1) kN
Podaci 0 odredivanju faktora deformacije i nalaze se u odeljku 4.2.3 i
na s1. 4.9, 4.10 i 4.11.
II Najmanji potreban zador. Na osnovu propisane moei nOSenja koju pre-
savani sklop treba garantavano da prenosi maze se., odrediti najmanji potreban
dodirni pritisak
Pm'" = iJi =
S fJa em S dill S fLr em
bilo da je propisana aksijalna sila Fa bilo obrrni moment Mo.
U obrascima je S = n dl [em:>.] dodirna povrsina presovanog sklopa, a p
i fL
t
koeficijenti prionljivosti. Objasnjenja za Sip. nalaze se U odeljku 4.1.
Pomocll Pmin naJazi se potreban najmanji racunski zador
C
r
min = + f;) Pmin d, 10
4
[U]- :
1 najrnanji fabrikacioni zador
em;" = C, "'" + 1,2 (h,+ h;) [,,].
Podad i objaSnjenja za C
mm
> C, mi", he i hi nalaze se u od. 4.2.2 i 4.2.3.
III NajveCi. dopuJleni zador. Radi iznalaienja C
ma
" potrebno je najpre mire-
diti najveei dopusteni dodirni pritisak koji se, prema U od. 4.2.4,
nalazi poredenjem velicina najveCih dopustenih dodirnih pritisaka za spoljasnji
i unutrasnji element \
p, m" = F
-------...-c----;-
pa se od te dYe proracunate velicine usvaja manja kao merodavni najveei dodirni
pritisak za presovani sklap. Aka se zeJi da sklap teorijski sigumo bude u oblas-
ti elasticnasti, maze se granica razvlacenja fJ F smanjiti za 10 .-;- 20% mada, prak-
to nije potrebno.
Kada je unutraSnji element punog kruznog preseka (tpi = 0), najveei
teni dodirni pritisak iznosi
m
i
Pi rna" = ----1 (J Pi'
mj +
Na oSnoV1l konacno usvojenog najveeeg dopustenog dadirnog pritiska Pmu.
proracunava se najveCi dopusteni racunski zador pO obrascu
ermax =:..: (fe + dl0
4
[u]
najveCi dopusteni fabrikacioni zaclar pO obraseu
c"",,, = C, rna" + 1,2 (he + hi) La].
Padaci i objasnjenja za c
ma
> C
T
max> i hi nalaze se od. 4.2.2 i 4.23.
U. PRESOVANI SKLOPOVI
IV Tolerancije i 'l)rsta naleganja. Na osnovu proraCunatih ekstremnih vred-
nosti zadora Cma"lt i Cmin pristupa se utvrdivanju kvaliteta taenosti mem za oba
menta i vrste naleganja eJemenata u sklopu; potp!bna ob;aSnjen;a se nalaze U od.
3.7 i 3.8, u tab!. 3.4 i u primeru 3.1; tu su proracunati ekstremni zadori obeleieni
sa c' i C'min. Prilikom utvrdivan;a vrstc naleganja treba naroCito voditi raeuna
o preporukama JUS. .".
/
j
V Proveravanje rezultata. Na osnovu ekstretnnih stvarnih zadora (mdeks
l)S{I) koji odgovaraju usvojenoj vrsti naJeganja u sistemu ISO, tj. na osnovu Csmax i
C:min potrebno je, najzad, p:Qveriti. krititnih obzi-::
rom na oblast -e1asticnosti 1 odreditt garantovanu racunsku moe nosen)a radl
poredenja sa sUom kojoj je sklop i71ozen. To proveravan;e ide ovim redom: /
;
/
za naponsko stanje
I
za moe nosenia
Uesmax = !:eE,PymDlt [::] . _
<TF{:.]
CTsmin = - 1,2 (he + hu [P]
P,m;n= d . 10-4 [::,] .
F, = Sp, m;" " [kNJ <' F [kNJ
gde je F = F. iii F F, iM,ld.
I
\
,
,
VI Podaci za sk!apanje e/emenata. Kada je predviden uzdu1no presovani sklop.
treba odrediti silu prese potrebnu za utiskivanje . po obrascu
Fp = SP,mHx#p (kNJ.
Podaci i objBSnjenja nalaze 'se u ad. 4.1.
Kada je predviden popretno presovani sklop, treba odrediti bilo tempera-
turu .zagrevanja spoljaSnjeg elementa bilo temperatUru hladenja unutrasnjeg ele-
po obrascu
l) = l) + f . 10-' rOc)
" d a,
odnosno
U obrascima su:
.so ['>C] - tern peratura okoline (So 20 C).
C [u) _ najveci fabrikacioni zador,
$ malt r
114
jp [1'1
a, [It C]
U
i
[lr C]
d[cm1
4. STEZNI SKLOPOVI
montafui zazor potreban pri sklapanju, koji se uzima najmanje
jednak osnovnom odstupanjn s koje pripada polozaju toleran-
cijskog polja oznake "" (tab!. 3.2),
koefici;ent lineamog Sirenja materijala spoljaSnjeg elementa,
za koji su dati podaci U od. 3.8.1,
koeficijent lineamog skupljanja materijala unutrasn;eg ele-
menta) koji proseeno iznosi: za Celik 8,5' 10-&, za liveno gvoz-
de 8 10-6, za bronzu 15 10-6, za mesing 16 10-6 i za alu-
ntinijumske legure 18 10-6,
noininalni preenik. skiopa.
Ukoliko hi potrebna temperatura zagrevanja spoljalnjeg clementa bila visa
od dopuStene temperature za odreqenu vrstU materijala iIi temperatura hladenja
unutrasnjeg elementa niZa od ostvarl;ive moze se primeniti kombi-
novano mehaniCko-termiCko p..-esovanje (v. odeljak 4.1).
Primer 4.1. Na vratilo od Mika C.1530 navucen je prsten od celika (::.1430
pomocu prese uz primenu ulja (uzduino presovani sklop). Osnovni se podaci
nalaze na 81. 4.16. Prsten je u radu izlozen aksijalnoj sili. - Evo odgovora na ne-
koliko
S1. 4.16 - Podad uz primer 4.1
(D" - 100 mm; d = 6OH8fx7 mm;
d; == ,30 mm; h
t
= 15 #; hi = 10 p;
I = 60 mm; E = 2.10
4
kN/crn
2
)
o
,
III@IIII
;o!:

f:l
d;50mm
SL 4.17 - Polozaji tolerandiskih polja
zadori 11 primeru 4.1
1. - Da Ii se naponi elemenata skJopa nalaze u oblasti elasticnosti?
Odnosi preenika iznose: 'P, diD, 601100 0,6 i 'Pi dild 30160 =
= VeliCine faktora deformacije nalaze se pomoeu obrazaca iii dijagrama
(s!. 4.9): <, 12,13 . 10-5 cm'lkN i <i 6,83 10-' cm'lkN.
NajveCi fabrikacioni zador za 0 60H8/x7 je C
max
= 152 J.l (tabL l.-1 i 3.2 i
s1. 4.17 -leva) a najveCi racunski zador e
rmax
= cmal: - 1,2 (he + hi) = 152 -
- 1,2 (15 + 10) = 1221'.
Za provemvanje napona merodavan je najveci dodirni pritisak
Pmax = . 10-4 = 121 . 10-4 = 107 kN/cm2.
, + <U d (12,13 + 6,B3) . 10'" . 6 '
I
,
4,2, CILINnRICNI PRESOV ANI Sl{l.OPOVI
l1S
NajveCi napon spoljasnjeg elementa iznosi
11" n,,,,, = t E"Pmax = 12,13 . 10-s .2.10
4
10,7 26 < 33 kN/cm
2
, jer je za celik (:.1430 granica (fPe =. 33 ,(tabl. 4:?); naponi
spoljasn;eg elementa nalaze se, dakle, lspod grantee razvlacenJa rnatenjala, a ste-
pen sigurnosti 'PF ='(fPe!ae max = 1,27. . _
NajveCi napon unu1rasnjeg elernenta nalaZl se, takoae, lspod grantee raz-
vlacenja materijala (fp posta je
a. = )-2Prru.x_ = _2.10,7 = 28,5 kN/cm
2
< 36 kNfcm
2
,
I max 1 _ "P:l. 1 _ 0,5
2
a celik (:.1530 ima granicu :razvlacenja ap = 36 kN/cm
2
(tab!. 4.2): Stepen si-
gurnosti ovde iznosi v
F
= (J FJa
i
max = 36/28,5 = 1,26. . '
Prema tome, naponi i jednog i drugog elementa nalaze se slgumo u oblasti
elasticnosti. '
TABLICA 4.2
Granice razvlacenja nekih vrsra materijala
------
-- _----C--;J.i'k--
Vrsta materijala 1-----,
Oznaka C.0445 I C.0545 \- <':.0645 i (:.0745 (:.1330 (;.1430
24 __ __ __ ___ 3_. __ 1_._.. __ 33
Vrsta materijala eel i k
Oznaka ---(;.1530 I C.3131 -1-C:S4;--li r--C:4721--
_"_F_[_kN_/CID_'.1. ....; __ 3_6__
il
.. _}5 49 _ 62 70 _L __ __ " __
V
.. , \ C-I;cn; I;v I II Kal.a)'na i Speci).','.ni Aluminijum-
rsta maten]tl a ... ", S . I;v k ,
, II SL " ! P.CuS8 Zn- Al.Cu5 Mg2
lVl , \ bronza I mesmg s a egura
II CL.0545 SL 22 P.Cu.Sn12I
' -Mn2 C.45
25 II 12* 15* 18 15 28
Oznaka
Napomene uz tablicu 4.2:
1. of je pribliina veliCina najmanje granice razviacenja; detaljni podaci se nalaze u
JUS_Grana C. . 1 . r rna
2. Znakom ,. je obeleiena uporedna velicina fiktivne graruce razv SIVl IV ne
razvlaeenja; ta uporedna veliCina iznosi rJF*;;;; aM gde je (J"M jaCina (evrstoea) pri Z3-
tezanju materijala,
2. - Kolika je garantOVana racunska mot nosenja?
Za odredivanje garantovane moci nosenja' merodavan je najmanji dodirni
pritisak koji se proracunava po obrascu
. _ _ - 1,2 (h,+hi) .10-' ... _76-:- 1,2 +_ IQL . kN/cm'
Pm," - (I', + ,) d (12,!3 + 6,83).6.10-'
pa za dodirnu povrsinu
S=:n;d/= 3,14.6.6= 113,04cm'
"
116
S'1'EZm SKLOPOVl
iznosi moe nosenja u aksijalnom pravcu
Fag = S Pmin Ji.a = 113,04.4,04.0,08 = 36,53 kN.
3. - Kolika je sila prese pomona za sklapanje?
Sila potrebna za presovanje elemenata iznosi u najnepovoljni;em sluea;u
Fpmax. = SPmax/1p ;= 113,04' 10,7' 0,12 145 kN.
4. - Koliko be se puta pove6ati racunska mot nosenja aka se duZina pre-
sovanog skIopa poveca oa l' = 80 mm?
Posto je moe nosenja Fa ,;"" n dIp #a> a P' Q = nd r P #a) bite F a./Fa = 1'/1 =
= 8/6 = 1,33; moc nosenja poveeala bi se, dakle, 1,33 puta. U ovom slueaju ona
bi iznoslla, kao garantovana racunska moe nosenja, Fag = Fag r JI = 36,53 . 8/6 =
= 48,,7kN.
5. -- Koliko ce se puta poveCati- raeunska moe nosen;a presovanog sklopa
sa zadanim podacima aka se hrapavost ublaii rmijom obradom, t;. se visine
nerJ;vnina smanje __ na h't = 12# i hOi = 8Jl?
Promena hrapavosti utice na gubitak zadof!l i-- na dodirni pritisak. Odnos
garantovanih mOC.f-.flOSen;a pri izmenjenoj i pri prvobitno zadanoj hrapavosti iznosi
\
!'ac= cmin-1,2(h'e+ h';) = 76-1,2(12+8) =1,13;
F", em;" - 1,2 (h. + h;) 76 - 1,2 (15 + 10)
moe nosenja povecala bi se, dakle, 1,13 puta. U ovom bi slucaju garantovana ra-
cunska moe nosenja iznosila F'ag = Fag c'r;Un/CT:nin = 36,53 . 52/46 = 41,28 kN.
6. - KoIiko ee se puta pavee-ari garantovana racunska moe nosenja aleo se
7.3. elemente sklopa usvoji 23 po jedan stepen finiji kvalitet, tj. ako se prede na vrstu
naleganja H7/x6?
Ova bi izmena uticala na zador, odnosno na dodirni pritisak, pa bi odnos garan-
tovanih moci nosenia pri izmen;enoj i pri prvobitno predvidenoj vrsti naleganja
iznosio (51. 4.17 - desno);
F'", = C'mi" -1,2 (h. + hi) = 92 - 1,2 (15 +.1
0
) = 1,35;
Fac cmin - 1,2 (he + hj) 76 - 1,2 qs + 10)
moe nosenja poveCaIa bi se u ovom slucaju na F'
ac
= Fag C'rmin/Cr min = 36,53'
, 62/46 = 49,2 kN.
Primer 4.2. U trup od sivog liva utisnuta je bronzana le:iiSna posteljica. Po-
trebno je ispitati uticaj deformacije unutraSo;eg preenika posteIjice d na zazor
kliznog JdiSta f (s1. 4.18).
NajveCi racunski zador (s1. 4. 19-1evQ) iznosi
ma,,= em"'" - + hi) = 50 - 1,2' 5 = 44,u.
a najmanji racunski zador
4.2. CILlNDRICNI PRESOV ANI SKLOPOVI
117
Za odnose preenika tp. = D/D. = 5/10 = 0,5 i tpi = diD = 4/5 = 0,8 i za
= 4, B, = 1,1 . 10
4
kN/cm
2
, mj = 3 i Ej = 1,2' 10
4
leN/em
t
iznose faktori
deformacije
d=I,Orrm
SL 4.18 - Podaci uz primer 4.2
= 100rnm;D =50H7/r6mm;
d = 4OH6/e7 nun; + hi, = Sp.)
" SL 4.19 - Polohji to1erancijskih polja i
zazori i zadori u primeru 4.2
< = (m. + 1) + (m. - I)tp.'
me E8 (1 - V'/0
(4 + I) +(4 -1)'0,5' 17,4'10-' cm'/kN,
41,110' .(1 - 0,5')
<. = (m; -I) + (m; + I)tp;'
I m;Ej(l-'Pj-l)
(3 - 1) + (3 + 1). 0,8' 35,18 .10-' cm'/kN,
3 . 1,2' 10' (1 - 0,8')
stO je u skladu sa dijagramima na sl. 4.10 u 4.11.
!)Qdirni pritisak, najveCi i najmanji, iznosi
C
.44
rmu .10-4 = __ __
. + I:;)D (17,4 + 35,2) 10 ... 5
Pmax=
10-' = 1,67 kN/em
t
,
p",," =
'rmin .10-4 = 3 '10-4 =O,114kN/cm!,
.+<i)D (17,4+35,2)'10-'-5
a deformacije
_ 2dPmax ,10' = _ _ 31 p.,
L1d
m
.. - - Hi (1 - tpi') 1,2 -10' (I - 0,8')
LI __ 2dp"",,10'=_ 2'4'0,114-10' ",-21"
d,ru,.- E,(I-tp,') 1,2-10'(1-0,8,)
Poloiaji tolerancijskih pOlja elernenata kliznog lei;sta preCnika 4O!,6Le7,
prikazani su na s1. 4.19 -desno; najveCi ;e fabrikacioni zazor fmax = 91,u.' naJrnBll)1
f min. = 50p.. Posle utiskivanja posteljice u lei;iSni trup se vehcme zazora.
U najnepovoljnijem slueaju iznosile bi ekstremne vehcme monwnog zaz;ora
kliznog leiiSta
1M"'" = 1m .. - L1dm .. = 91 - 2 = 89",
fMI.tJn =ftnin - L1dm!lx = 50 - 31 = 19fL
118
4. STEZNI SKLOPOVI
Vrlo je verovatno da se ekstremi neee ;ednovremeno poklopiti i cia ce stvami
montaini zazor biti blizi srecinjem zazoru- nego ekstremrum zazorima; srednji
roontaini zazor iznosi fMm = 54.u.
l<
o
d:100mm
S1. 4.20 - Podaci uz primer 4.3
Primer 4.3. Ce1iCni prsten
treba- navuti na vratilo u zag-
rejanom stanju da bi se stvo-
rila Cvrsta veza kada se prsten
ohladi. Potrebni podaci BU dati
n> sl. 4.20.
Da bi se navlac.enje moglo
obaviti bez napora, predvida se
cia zazar prilikom sklapanja i
u najnepovoljnijem slueaju -
pri najve6em zadoru - bude
/p = 120p. Temperatura do koje treba prsten
zagrejati u takvim uslovima iznosi:
Potrebna objasn;en;a nalaze se U odeljcima 3.8.1, 4.1 i U ovom odeljku.
4.3. KONICNI PRESOVANI SKLOPOVI
Zbog podobnosti za sklapanje i rasklapanje konicni sldopovi sa posrednicima
za srezanje (s1. 4.1-B, C) cesto se upotrebljavaju u IllaSinskim konstrukcijama
narotito u masinama alatkama. U posledn;e vreme posve6Jje se sve vise
konicnim tpresovanirnt sklopovima koji u suStini lice na cilindricne presovane
sklopove i za koje takode ne bi bio potreban nikakav posrednik za stvaranje do-
dirnog pritiska. U strucnoj literaturi ima preporuka za izbor tolerancija i nagiba
konusa [6, 7, 14]. Moe nosenja konicnih presovanih sklopova nije oi do danas do-
voljno ispitaoa - ni teorijski ni eksperimenralno.
Poredenjem osobina konienih cilindrienih presovanih sklopova moZe se
doCi do ovih zakljueaka:
SI. 4.21
stvarnih
- Jedlln ekstrem.ni primer
oblika koniCnih sklopnih
elemenata
Zador elernenata konicnog presovanog
skIopa zavisi od oslVarene sile utiskivanja,
odn. od predenog puta prese prilikom utis-
lqvanja, i ne moze bid odreden merenjem
pre sklapanja. U trenutku kada se, pri skla-
panju, dodimu koniene povriine elemenata
zador je jednak null da bi se, zatim, stalno
poveCavao srazmemo poveCavanju sile utis-
kivanja. Zbog toga je i moe nOSenja konie-
nog presovanog sklopa nestalna i neizvesna.
Pored toga zador nije jedoak oa svakom mes-
tu zbog odstupanja dodirnih konusa i od
tacnih mera i od tacnog ugla konusa i od tac-
nog geometrijskog oblika; n. s1. 4.21 prika-
zana su tolerancijska polja spoljaSnjeg i unu-
KONICNl PRESOVANI SKLOPQVI
119
trasnjeg elementa konicnog sklopa i jedan od mogucih ekstremnih slucajeva pre
sklapanja. Iz toga izlazi da dodirni pritisak moze biti vrla neujednacen; to poja-
cava neizvesnost 0 moti nosenja i pfu.za mogucnost da se pojave jake lokalne
plastiene -deforrnacije.
Pri utiskivanju iii pri 'Istiskivanju je
Za presovani konieni sklop u pra-
vom smislu reCi nuzna je da bude ispu-
njen uslov 0 samokocen;u, tj. da bude
}l tga 'gde je }l koeficijent prionl;i-
vosti, a a poluugao pri vrhu konusa (sl.
4.22); prema tome, za konicne preso-
vane sklopove dolaze u obzir mali uglo-
vi pri vrhu konusa.
put prese vrlo kratak.
Problem konicnih presovanih sklo-
pava celicnih e1emenata razradivao je
Kamper [7]; avde je dato nekoliko re-
zultata njegovog rada> i to kada je unut-
faSnji deo punog kruznog preseka,
I 112 :

Za sihi utiskivanja izveden je ovaj 51. 4.22 Oznake za koniean presovani
obrazac: sklop
gde je:
s
'1'. diD,
E
a
Fp =nsEltga(p.p + tga) (l -y;/)
predeni PUt prese pri utiskivanju, racunat od trenutka prvog
dodira konusa,
odnos preenika; d = Cd
t
+ d2 )/2,
modul eiastic-nosti,
- poluugao pri vrhu konusa)
- aktivna duzina sklopa,
#p - koeficijent prionljivosti pri utiskivanju.
SUa utiskivanja raste srazmerno predenom putu prese pa je veea kada je veti
ugao .u, a smanjuje se kada se povec-ava odnos "Pe.
Koeficijent prionljivosti moze se odrediti po obrascu
F
fLp = -_P- - tga
"dip
na osnQVU izmerene sile utiskivanja Fp i na osnovu proracunatog dodirnog pri-
tiska p po poznatim obrascima (v. od. 4.2); odgovarajuti zador iznosi C
r
= 2 s tga.
Za siiu istiski,,!:anja Kamper daje ovaj obrazac:
gde je s' put prese pri istiskivanju.
Si1a . potrebna za elemenata konicnog presovanog je vets
kada je ugan a manji) kada je odnos tP
e
manji i kada je prionljivosti ,fla
veei.
120
4. STEZNI SKLOPOVI
Koeficijent prionljivosti moze se odrediti po obrascu
Fa
fla = --'- + tga.
",dip
Moment sile, koji omogucava relativno k.lizanje e1emenata popreko na sk:1op,
iznosi
tga
Mk! =----nsEI dJ.lkr(l -1p/')
2 cos a
i on je za 30 -:- 50% manji od momenta koji jzaziva potetno klizan;e (Mst) v. ad.
4.1).
Koeficijent prionljivosti pri klizanju moze se odrediti po obrascu
2M
kt
COs a
f'kf = -------.------.
nEstgald(l-1p/)
U 1iteraturi ima neSto podataka 0 momentima i silama potrebnim za utis-
kivanje i istiskivanje i 0 koeficijentu prionljivosti za konicne presovane sklopoy,1':
[7, 16,_ 19J. Kao primer data je na sl. 4.23 zavisnost koeficijenta prionljivosti p od
'5
fJ
i
t..--
0
I


t..--f..---
0,1 5
-
Jp
r-:::
f-
0
!---
f;t---
:..--
-
0,7
0,0
1',;
0
I 2 3 4 6 7 I
[0) __
Sl: 4.23 - Zavisnost koeficiienta prionljivQsti fL od ugla a za. konitan presovani skJop {7J (p -
prl uzdldnom istiskivanju, fLt - pri popIeenom pocetnom klizanju .. !Lp - pri prvom
;..p* ..::.. pri prvom utiskivanju UZ pomoe ulja, pp** - pri prvom utiskivanju UZ pomoi; 10;a)
ugla a [7], koja je dobijena opitima na konicnom presovanom sklopu sa brusenim
celie-nim elementima ovih glavnih parametara: d = 32 mm, 1= 60 mm i =
=0,56.
4.4. PRESOVANI SKLOPOVI U OBLASTI 'PLASTICNOSTI
I naponi elemenata i dodirni pritisak presovanog sldopa zavise od zadora.
Na dijagramu 4.24 prikazana je pravolinijska zavisnost dodirnog pritiska od racun-
skog zadora u oblasti proporcionainosti (Hukov zakon); ta zavisnost malo odstupa
od prave linije u blizini granice razvlacenja (1'p. Tacke 1 i 2 predstavljaju ekstremne
404. PRESOV ANI SKLOPOVI U OBLASTI PLASTICNOSTI
121
ve1icine dodirnog pritiska Pmax i Pmin i odgovarajuCe raeunske zadorc Cr max i Cr min
za unutrasnji element iz primera 4.1, a tacka 3 dodirni pritisak na granici rnzvla-
cenja Pp 1 - 'Po' (J F. koji hi nastao pri raeunskom zadoru c
rF
1 - 'Pl' (;, +
. 2 . 2
+ od. 4.2.2 i 4.2.4). PoSta su naponi i sile srazmerni veli-
Cini dodimog pritiska, isn dijagram predstavlja i zavisnost napona i sila od raeun-
skog zailora pod uslovorn da se vrednosti citaju u drugo;j odgovarajucoj razmeri.
I
p
H:dl
75
I
3
/
I
.
.
. .
.
.
. .
. .
2
.
.
.
70
I
.
.
.
.

5
7
I
0
200 400 600 OIJ 8
Cr ",;"


C/F
S1. 4.24 _ Zavisnost iii ill no,enja od moc
u oblasti plastlcnostl pokazuJe znatno rastpanJe (obe1deno kruzloma)
Sliean dijagram mogao bi bid sastavljen i za spoljasnji element, sarno se i
(1'Pi ne bi poklopili - osim izuzetno, jer je za spoijasnji element dodirni pnusak
na granici razvlacenja - PF:::;:: (J Ft ; odgovarajuCi zador iznosi

c,p ", (1 + ic). do
F
, 10' [1'].
\ Ee
Ako je racunski zador veti od granicnog raeunskog zadora crP za bila koji
element iii za oba elementa, nastupice plasticne deformacije; n.aponi i defor-
macije elemenata presovanog sldopa preiaze tada U oblast plasticnosti.
122
4. STEZNI SKLOPOVI
Mot nosenja presovanog sklepa u oblasti plasncnosti moze se odrediti me-
renjem sile koja je u stanju da takav sklop razdvo;i. Niz izvrnenih opita pokazuje
da i u oblasti plasticnosti postQji jako rasipanje velicine moei nosenja; to je na dija-
gramu 4;24 obeleieno nizom kruZica koji pokazuju vrhove ordinata mod DoSenja
FpI nadenih ispitivanjem, POSto promenom razIUere za ordinate dijagram 4.24
moze predstavljati i zavisnost sile od racunskog zadora.
Kao prakticno dopustena graniena linija moci nosenja presovanog sklopa
u oblasti plastlcnosti, odn. odgovarajuceg dodimog pritiska, usvojena je, tadi si-
gurnosti, Iinija 3-4-5 koja lefi znatoo ispod svih ranije pomenutih kruiica (s1. 4.25);
P

4 5
I
II'
I \
I <,
, ,
,
,
,
,
\
81. 4.25 - Kao granica moti nosenja presovanog skiopa u oblasti plastirnosti prak"Jeno sluZi
linija 3-4-5
njen pm deo 3-4 je simetricno polozen prema pravoj liniji 0-1-_2-3 koja, uz malo
odstupanje, odgovara oblasti elastienosti, a njen drugi deo 4-5 ide uporedo sa
apscisnom osom i nalazi se na polovini visine ordinate dodirnog pritiska- PF koji
odgovara granici razvlacenja [6, 13) IS, 17, 18].
Posto je za garantovanu moe nosenja merodavan najrnanji dodirni pritisak
Pmin (v. od. 4.2.5), moze se primeniti i presovani sklop u oblasti plasticnosti kada
najrnanji" potreban dodirni pritisak Pmin s obzirom na zeljenu moe nosenja ne pre-
lazi polovinu dodimog pritiska PF1 tj. kada je Pmin PF/2, sto odgovara liniji 4-5
na dijagramu 4.25.
4.5. LITERA TOEA
123

Za oblast racunskih zadora c: koji se nalaze izmedu erE' i 1,5 erF (linija $-4
oa dijagramu 4.25) moze 'Se primeniti presovani sklop u oblasti plastic-nosti kada
je najmanji potreban pritisak s obzirom na zeljenu moe nosenja
, =2c
rF
-c;
P m;,\ < PF
c,p
sto izlazi iz sHenosti trouglova c
rF
: PF = - crp): (PF - p'mi-J
Da bi naponi elemenata presovanih skIopova ostali u oblasti elasticnosti,
moraju se cesto predvideti sime rolerancije, i obicno su u pitanju kvaliteti 5 do 8
(ITS ..;- ITS). Tolerancije elemenata mogu bid Zll3tno krupnije kada se naponi
nalaze u oblasti plas!icnosti sto izlazi iz dijagrama 4.24 i 4.25; u toj oblasti mogu
biti i8korisCavani kvaliteti 9 do 11 (IT9 -T ITll). Krupnije tolerancije znatnO
sniiavaju troskove proizvodnje (v. 81. 3.49 i 3.50). Zbog roga je i razumljiva teznja
da se, kada god je mogu6e. prede U oblast plasticnosti. Najmanji racunski zador
crmin nalazi se iz uslova da bude obezbedena ze1jena moe nosenja, a najveCi racun-
ski zador bira se proizvoljno - sve do kvaliteta ITl L
Deformacije elemenata maIm precnika cefice zalaze ,u oblast plasticnih de-
formacija zbog sitnijih tolerancija pri jednakim kvalitetima. . _.
Plasticno deformisani elementi presovanog sklopa nisu uvek pogodnl z"a po-,
novljeno sklapanje.
Presovani skiopovi u oblasti plasticnosti nisu jos dovoljno prouceni.
4.5. LITERATURA
1. S. Timoshenkc: Strenghts of materials. Part U. D. van Nostrand Company,
1945,
2. Pavle Stankovi,: Masinska obrada 1. Beograd, Gradevinska knjiga, 1962.
3. Otlo Kienzle: Die Pressitze im ISA-Passungssystem. und
(1938), $, 421.
4. Jl. H. PeUUmos: ,[(eTaJIll MalIIHK. MOCHsa, MamllliOCTpoeHlle, 1964.
5. C. ft. B .a. EudepMaH, K. K. Huxapes, B. M. MaKywUll. H. H. MMumm,
B. H. leodoc&es: PacqeTbH Ha npO<nlOCT S Ma[IHmOCTpoeHHH. II. t..-foCKBa, MamrHs
1958.
6. A. cI>. JIecaXWt: nocaJJ;KR H TelOGNeCKHe H3Mepem!lt. MOCK93., .M.alIlrH3, 1959.
7. K Kamper: Kegelpre3spassungen im Maschinenbau. 9 (1957). Heft 5. S,
188-195.
8, A. Va.llance and V. L. Doughtie: Design of Machine Members. New-York and London,
Me Book Company, 1956.
9. Joseph Edward Shigley: Machine Design. - Toronto - London, Me Graw-Hill
Book Company, 1956.
10. A. Peiter: ExperimenteI1e Spannungsanalyse an Sehrumpfpassungen. 10
(19.58). Heft 6. S. 224 ..;- 232.
II. A. Feiter: Theotetische Spannungsanalyse an Schrumpfpassungen. 10
(1958) Heft 10. S.411 ..;- 416.
12. S. Werth: Aus<3uschbare Langspressitze. VDI-Forschungsheft 383. Berlin, 1937.
13. D. Wassileff: Austausehbare Querpressitze. VDI-Forschungsheft 390. Berlin> 1938.
124 4. STEZNI SKLOPQVI
14. CnpaBOllHltl( M2111HHOCTpOnTeJUI. TOM 4. MockBa MaIUrH3, 1963.
15. Franz FiOOeisen; Neuzeitliche Maschinenelemente I Band Zurich Schw"z,, Druok- und
Verlagshaus AG, 1950. ,. J "
16. M. II. EoHi)apl>, B. A. (j')edopctI: KoecluH:l;HeHTMf TpeHHH B
crpoeHllH" 41 (1961) Bp. 4. C. 30"-32. . ., ecnm:K
17. E. M. SepHUl(cp: I10ca.il.Kl1 ca Harl'IrOM B malilll:HOCTpOeHHH. M
HOCrpoc.Jlle, 1966. ,........ ,
18. HbermaWll!0schel: Verbindungselemenre de. Feinwerktechnik. Berlin - Gottingen _ He'd 1
erg, Sprmger-Verlag, 1954. . 1 e-
19. n. M. Opl/Oll: OCHOBhl HOHcrpYuposaHl'I:. MocKea. MawHHOcrpneHue, 1968.
5. KONCENTRACIJA NAPONA
5.1. OSNOVNI PO]MOVI
Prema teoriji otpornosti materijala Sll naponi zategnutog stapa ravnomerno
podeljeni na ceo poprecni presek i proracunavaju se po obrascu (f = FIS gde
je F sUa zatezanja, a S povrsina popreenog preseka stapa. Ti naponi zovu nomi-
nalni ili racunski Nonimalni napon zategnutog pljosnatog stapa sa otvo-
F
rom u sredini (s1. 5.1) iznosi u\preseku I: anI = Bh' au preseku II: anu =
pa je CT
n
! < anII'
I r'I,.,l,,-_.
S1. 5.1 - Dijagrami napona zategnutog !tapa sa otvorom u sredini (a" - nominalni naponi,
11 -' stvarni naponi)
I teorijska i eksperimentalna istraZivanja su pokazala cia se nominalni naponi
razlikuju od stvarnih napona na mestima na kojirna se presek. menja, i to utQliko
viSe ukoliko su promene preseka jaee. Na takvim se mestima nagomilavaju, zguS-
njavaju naponske linije. Ta je pojava poznata pod imenom ekoncentracija napona$..
Izvor (gnezdo, leglo) najjate koncentracije napona lei:i na mestu ko;e najvise re-
meti pravilnost kontinualhog .oblika elementa. To se mesto nalazi na ivicama OlVO-
ra u najslabijem preseku II stapa koji je prikazan na sl. 5.1. Na t6m je mestu
stvami napon najveCi, a obelefen je sa O"mtlt" Od toga mesta naponi se u popreenom
126
5. KONCENTRACIJA NAPONA
preseku naglo smanjuju u vlaknima koja se nalaze u blizini otvora pa, zatim, blago
da bi na ivici stapa napon postao eak manji od nominalnog napona. - Dijagram
stvarnih napona obe1eZen je nR sL 5.1 punom, a dijagram nominalnih napona
tankom linijom. Povdine i jednog i drugog dijagrama su jednake.
Kolicnik najveeeg stvarnog napona U
max
i norninalnog napona (Tn zove se
faktor koncentracije napona, a obelefava se sa 0,,;
Faktor konc.entracije napona pokazuje koliko je puta najveCi stvarni napon
veci od nominalnog napona. Kada je faletor ok poznat, moze se proraeunati najveCi
napon; najveCi napon za stap na s1. 5.1 iznosi
a, F
(B-d)h
Na;veCi stvarni napon je merodavan pri proraeunavanju e1emep,ata, odn.
pri utvrdivan;u stepena sigurnosti; zbog toga sto najjace napregnuta vlakna mate-
rijala pre ostalih vlakana, manje napregnutih, mogu prekoraciti tlopuStenu veli-
einu naprezanja. - \
Faktor koncentracije napona a
k
za stap sa otvorom zavisi od odnosa dlB;
on je veti kada je taj odnos manji.
U preseku I stapa sa otvorom su stvarni i nominalni naponi prakticno ;ednaki
pa se dijagrami stvarnih i nominalnih napona podudaraju.
v
SL 5.2 - Anaiogija izmedu stmjnih
naponskih Iinija-
Pojava koncentracije napona
moze se uporediti sa kretanjem tee-
nosti [2]. Na s1. 5.2 prikazano je
zguSnjavanje i skretan;e strujnih
linija zbog prepreke na koju tee-
nost nailazi. Skretanje strujnih li-
nija je naHace pored ivice prepreke
u pravcu kretanja. ':(u je i brzina
najveca; od toga mesta brzina opa-
da - utoliko vise ukoliko je dalji-
na posmatranog mesta' od prepreke
veta. Isto taka je i poremeea; prav-
ea stru;nih linija sve slabiii ukoli-
ko su one viSe udaljene od prepre-
ke. Brzina se maze simbolicno upo-
rediti sa naponom; najvecoj brzini
'l.'mu: odgovarao bi najveci napon
t1
mllX
, a srednjoj brzini VIII nominalni
napun 0'", Ova anaiogija sa kreta-
njem teCnosti ba trenja ima sarno
kvalitativan znacaj.
Prema Teoriji otpornosti materijala naponi stapa izloZenog savijanju najveCi
su u sp<>ljaSnjim vlaknima i proracunavaju se po obrascu "'" = M/W gde je
S.l. OSNovNl POJMOvI
127
M
f
moment savijanja, a W aksijalni otporni moment preseka stapa; (fin je nomi-
nalni ili racunski napon pri savijanju.
Za okrugao stap, sa stepe-
nastim prelazom, izlozen savi-
janju,. najjaca je
ja napona u preseku I (s1. 5.3),
tj. na mestu gde poCinje pre-
lazno zaohljenje od manjeg
precnika ka vecem. Nonimal-
ill napon u preseku I iznosi
32M
j
(ffn = .n as) a najveCi stvar-
ni napon {ffmax
Faktor koncentracije napona
I
ak' U ovom slucaju. zavisi od SL 5.3 - Dijagrami vradla sa stepenalltim
odnosa QJd i dj D (iii DId); _ prelazom, lzlozenog saVl)an}U
ukoliko su odnosi eld i dJD -
manji, utoliko je faktor koncemracije napona yeti. - Dijagrarru na s1. 5.3 poka-
zuju kako se nominalni i stvarni naponi menjaju u pojedinim .. Sta-
ticki momenti povrsina dijagrama nominalnih i stvarnih napona su Jednakl.
Naponi stapa izlozenog torziji su najveCi u spoljasp.jim .. .. 1 prora-
cunavaju se po obrascu Tn = MtlW
o
gde je M
t
moment torzlJe (UVIJanJa), Wo
polarni otporni moment ,preseka stapa; L" je nominalni iIi raeunski napon pn tor-
ziji.
Za okrugao stap sa spoljaSnjim kruznim ziebom, izloien torzij.i, je.
koncentracija napona u najmanjem preseku (s1. 5.4). U to,:r;n preseku lznOSl nOlni-
16M . 16a,M, akt k
nalni napon T = a najveci stvarni napon T
lmX
F or on-

centracije napona i U ovom primeru zavisi od odnosa eld i d{D i ukDliko su ti
o
51. 5.4 - Dijagram napona vratila sa spoljd'njim
flebom, izlofenog torziji
M,
128
5. KONCEI\"TRACIJA NAPONA
odnosi manji, utoliko je koncentracija napona jaca. - Na 81. 5.4 nalaze se dijagrami
i nominalnih i stvarnih napona.
. . Na osnovu, izlaganja moze se zakliuciti da svaka promena oblika
lZaZlva poremecaJ u naponskoill Stan;U napregnutog elementa i koncentraciju
napana zbog i, naponskih linija; po pravi!u, koncentracija
dovodl do povecan!a stvarmh napona u poredenju sa nominalnim napo-
Blaga obhka OdD. stvara blagu koncentraciju napona,
cesto ,a promena 9bhka ..Jaku koncentraciju r:apona 0 kojoj se
mora vodm .raCUU!L -D gnezdu .. .. napona su stvarm naponi najjaci i
u za;'lsn.ostl ad geoffi7'tnJskih prOpOrCl)3 elementa, ponekad mogu uociti
1. razlike lzmedu stvarnth i nommalnih napona;vec na relativno malo; uda-
l}enostl od gnezda razlilca izmedu stvarnih i nominalnih napona nije velika.
Koncentraciju napona izazivaju ne sarno oblici kOii proisticu 1Z konstruk-
potre?a i neisI?ravnosti i supljine u materijalu iii spoljnja ostecenja
k?Ja .su stetna pa.l opasua kada u pitan;u oStri zarezi koji stvara;u ne-
oceklvanu, all cesto vrlo Jaku koncentraclJu napona; opasnost je utoliko veca $to
se zarezi od osteeenja nalaze na spoijasnjim vlaknima elemenata, a ta su vlakna
obitoo najjace napregnuta po svom poloz-aju,
Sva i svi z.akljucci 0 koncentraciji fl1U?ona vaze za homogen i iz(;l::" .
tropan materlJal u gramcama Hukovog zaKona.
koncentracije napona za jedan isti obJik elementa zavisi od vrste
po pravilu je najveci pri zatezanju, neSto manji pri savijanju, a najmanji
pn torzlJl (s1. 5.5 do 5.7); lzuzetaka ima. Zbog toga, kada su u pitanju zategnuti
i
L
r\1
J

-c. .:>
"
\
!
$1. 5.5 -:- 5.7 - najvecih stvarnih napona vratila jednakog oblika pri razlicitim
vrstama naprezanpi (zatezanJu, savijanju, toniji); r.ominalni naponi su jednaki: 0' "'" I}f: = T
a najveci naponi se razlikuju: Unllll( > a/max> Tm= " " n->
6.1_ OSNOVNI POJ'MOVI
129
e1ementi, treba obratiti naroCitu PaZnju na mere kojima se mO:le ubIaiiti kon-
centracija napona; 0 njima ce biti docnije.
Faktor koncentraci;e napona, pri istoj vrsti naprezanja. zavisi od opAteg obli ..
ka elementa; on je, po prawu, veti za pljo5nat nego za okrugao element (51. 5.8
i 5.9) pri jednakim odgovarajutim odnosima: eld = elb i DId = BIb.
v
.--
I
\
I
/
i


i
J
"
"
_._+ -_.
tF
i

1\ I
)

I

-
--+_.--
J
i
d b
,
D 8
I
I
IF
l-
SL 5.8 -+- 5.9 - Uporedni pregJed najveCih stvamih napona okruglog i pijosnatog litapa pri istoj
vrsti naprezanja (zatezanje): pljosnaUtap Una ndto ja.eu koncentraciju napona Qd okniglog itapa
pri jednllkim ostaUm uslovima
Kao ho je vee istaknuto, faktor koncentracije napona bitno zavisi od geo-
metrijskih odnos. eld, elb, diD, biB, dlB i iednak je za geometrijski slien. tel.;
jedina je razlika sto ;e za elemente manjih razmera linija pada najveeeg stvarnog
napona strmija.
N. s1. 5.10, 5.1\ i 5.12 prikazana su tri srodna oblika okrugiog stapa, izle-
zenasilizatezanjaF. Nominalni naponi (T"za stapove nasI. 5.10i5.11 su;ednaki
zbog jednakih precnika d, odn. jednakih povdina preseka S = mJ2j4, ali se naj-
veti stvarni naponi razlikuju pa je a
tmax
> (Tlmax poSto staP na s1. 5.11 ima manji
polupreenik zaobl;enja (/ i manji odnos fi Id, dakle i veti faktor koncentracije na-
pona. - Nominalni naponi za stapove na sl. 5.10 i 5.12 nisu jednaki jer je
na sl. 5.12 m/"/4 < ",d'/4 pa i if. > u.; najveei stvarni naponi se razlikuju pa
je O'amax > 0'1 max posto Stap na s1. 5.12 ima i yeti nominalni napon u odnosu d
2
jd''/,
i veei faktor koncentraci;e napona zbog manjeg odnosa d'/D.
Koncentracija napona je posledica promene oblika pa je potpuniji naziv za
tu pojavu: .koncentracija napona zbog oblika. a tacniji naziv za uk: geometrij-
ski faktor koncentracije napona(l. - utoliko pre sto ak ne zavisi od "rste materi-
;ala i prakticno je istovetan za svaki materijal koji se ponaSa po Hukovom zakonu.
Medutim, svaki materijal ni;e pod}ednak.o osetljiv na koncentraciju napona pri
9 Oanovi mumlkih koIU.uukcijll.
130 _________________ ___ __ __ __________________ _
promen1jiv
o
m naprezanju pa je, da bi se omogucilo poredenje materijala prema
osetIjivosti ka koncentraciji napona, uveden i pojam stvarnog fahora koncentrsw
cije napona p. a
k
(v. od. 6 . Oblici i zamor materijala).
tF
I
I

i
I
I
I
.6
1
'"
r
!
I
i
t
I
!
,I
I
,

I

r
!
I
I
I
,

'--f-/
!
.. <
'Y;
--.j...-
f 1-----+-
V: 1-+-
. -
d
d
,
d'
,
0
\
,
D
,
D
!
!
I
fF IF !F
S1. - stvamih oiauglog zategnutog sa
dva. spol)aSnJl zIeba ruliCitih dubma 1 PO!\1preCnika zaobljenosti dna; I? > fl. d > d'
(f .. < fT,p O'ltnaX < u,max < Usmax
Pored koncentracije napona
zbog obiika postoji i koncentracija
napona zbog doclira (okontaktna
koncentracija koja se ra-
da u materijalu pod utkajem me-
dusobnog pritiska clemenata koji
se dodiruju, a koja zavisi od naema
na koji se prenosi dodirni pritisak;
razumljivo je da Ce u primeru na
sl. 5.13 najjaea koncentracija napo-
S!. 5.13 - K(lncentracija napona zbog do- na biti kada je dodirna povrSina
dira je najjaea kada je dodirna povtSlna naj- najmanja pri jednakoj sili P.
manja - pri ostalim uslovima (tttta Jednovremeni uticaj konten-
V3rlJanta) tracije napona i zbog oblika i zbog
dodira ponekad maZe imati vrio ne-
povoljne posledice po naponsko stanje elementa_ N. 81. 5.14 prikazana je glava
kIipnjaee, izloZerie zatezanju, u tri varijante; bez osovinice, sa osovinicom umet-
nutom bez zazors (u sredini) i sa osoVinicom umetnutom sa zazorom (desno).
5.1. OSNOVNI PO.JMOVI
01
---_._------
U prvom siucaju je, za date proporcije, faktor koncentracije napona Uk 2, u
drugom ak = 3 -7- 3,5, a u trecem
1
prema Leru (Lehr), moze se popeti cak do
vrednosti a" = 5 - zbog jakog lokalnog optereeenja (7).
S1. 5.14 - Jedno\-'Temeni uticaj oblika i dodira moze izazvati vrlo jaku koncentraciju napona:
all! < {Ih < lIk3
Moze se smatrati da je koncentracija napona umerena kada se faktor koncen-
tracije napona nalazi u granicama ali = 1,5 --r- 2. To, medutlln, ne treba usvojiti
kao kruto pravilo vee samo kao izvesnu orijentaciju pd proracunavanju napona
posto najveei napon a'max = a" (11/ zavisi ne sarno od faktora koncentraci;e na pona
vee i od nominalnog napona; tako su, na primer, zavrseci vratila cesto izloZen i
neznatnim nominalnim naponima pa je tada i posledica uticaja koncentracije na-
pona neznatfia. - Osim toga treba imati u vidu da svaki materijal ruje podjednako
osetljiv na koncentraciju napona (v. od. 6.4.2).
Posledica pojave koncentracije napona je neraVnomerna podela napona;
velo cesto su pojedina vlakna znatno jace napregnuta od veeine ostalih. To znaCi
da u takvom slucaju materijal ni;e podjednako iskoriscen na svakom mestu posto
svagde nije jednako napregnut. Prebacivanjem masa materijala iz slabije napreg-
nutih oblasti u jace napregnute oblasti moze se neujednacenost naponskog sta-
nja znatno ublaiiti i na taj nacin smanjiti tezina pojedinih elemenata masllske
konstrukcije, pa i cele konstrukcije. Prema tome, za uspeSno Tes.avanje pitan;a
ujednaeavanja napona znacajno je ne sarno poznavanje mesta gde je napon naj-
veei vet. i poznavanje napona na svakom mestu. Tim problemima se bavi Teorija
koncentracije napona kOja je vee znatno razradena; pomoCu nje mogu se resiti
samo jednestavru slucajevi [1, 5, 6, 7, 13, 14) IS, 16]. Laboratorijska ispitivanja
upotpunjavaju teoriju i popun;avaju one oblasti koje se teorijom ne mogu
Za inZen;era-konstruktora je svakako najvaznije poznavanje mesta sa naj-
veeim naponom, tj. poznavanje faktora koncentracije napona; faktor koncentra-
cije napona moze biti izraeunat matematicki pomoeu jednacina Teorije elasti-
cnosti [6, 7, 13, 16]. Matematicko odredivanje faktora koncentracije napona nije
moguce ostvariti za svaki oblik elemenata, a najceSce je vezano sa vrle sloienim
raeunskim operacijama koje nisu pristupaene konstruktoru. Zbog toga je pokio-
njena n.jveca painja eksperimentalnom odredivanju faktora koncentracije na-
pona, za sta ima vise moguenosti, na primer;
,.
132
S. KONCENTRACI.TA r:iAPONA
merenjem deformacija pomQcu vrlo osetljivih tenzometara (meraca defor-
maeija) pa odredivanjem napona koji izazivaju deformaci;e. Na taj naCin mogu
se meriti sarno deformacije spoljaSujih vlakana, a to je, uglavnom najvainije [7,
11, 18J,
posmatranjem prskotina lakiranog sIoja kojim je element prevucen pa izlo-
zen deformacijama; ovakvo ispitivanje ima sarno kvalitativan znacaj [7, 18),
merenjem promena elektricnog orpOra mernih traka (tankih zica), zalep-
ljenih uz ispitivani element, koje se deformisu srazmerno defomiacijama ispiti-
vanih elemenata; i oyde je moguce merenje sarno spoljasnjih deformacija [21. 22],
fotoelasticnim ispitivanjem modela, izradenih po zakonu slicnosti (v. od.
2.4), od prozracnog izotropnog elastienog materijaJa putem polarizacije svetlos-
ti. Izohromatske Hnije pokazuju staIne naponske razlike pa, se na osnovu broja
i gustine tih linija odreduje faktor'koncentracije napona [1, -7,13,14, 15, 16, 17].
SI. 5.15 - Fotoelasticni snimak zategnutog sa otvorom u sredini
Primer fotoe1asticnog snimk.a zategnutog stapa sa otvorom nalazi se na 81. 5.15.
Metoda odredivanja napona fotoelasucnim putem je danas vrlo rasirena, a prime-
njuje se r na ravno i na prostorno naponsko stanje.
5.2. OBLICI I KONCENTRACIJA NAPONA
5.2.1. OPSTA'RAZMATRANJA
Elementi masina gotovo uvek imaju geometriJske oblike promenljivog pre-
seka -, bar na pojedinim mestima. Oblici elemen8t8 zavise od funkcije, i razno-
vrsni SU, cesto cat: vrlo nepravilni iii asirnetricni, pa ih je klasifikovati. Posto
koncentradja napona zavisi od oblika, razumljivo je sto su izdvojeni i najvise is-
pitivani ani oblici koji se najceSce nalaze na masinama. To su obHci sa stepenastim
prelazima, sa spoljasnjim Zlebovima i sa otvorima i za njih ima u literaturi naj-
vise podataka 0 koncentraciji napona. Ukoliko za kakav oblik nema podataka 0
koncentraciji napona, najbolje je ispitati ga laboratorijski, a ako za to nema moguc-
5.2. OBLIeI I KONCENTRACIJA NAPONA
133
-----------------------------------------
nosri, ostaje d.a se vrednost faktora koncentracije napona proceni poredenjem
sa srodnim oblikom.
Za prakticnu upotrebu, pri proracunavanju napona, konstrUktoru stoje na
raspoiaganju podaci 0 faktoru koncentracije napona bilo U obliku Obra:zaca - teo-
rijskog, eksperimentalnog iIi kombinovanog porek1a, bilo u obliku
nomograma ill tabIica u k6jima je data zavisnost faktora a
k
ad odnosa geometnJ-
skih mera. Dijagrami se primenjuju najce!Ce jer sll preglednL
Po pravilu se nominalai napon 0' proraeunava prema ugrozenom, slabiJem
preseku - na mestu na kame je napona najjaca. Ima i odstupanja
od toga pravila; ako se nominalni napon raeuna prema veeem preseku, bite u tek-
stu obeleiavan sa (f.,*, a odgovarajuCi faktor koncentracije napona sa a,,*; ak*'-'FGk
li.2.2.,- OBLICI SA STEPENASTIM PRELAZIMA
Elementi maS"ina testo imaju oblike sa stepenastim prelazima; to su vratila,
osovine, osovinice, vretena, zavrtnji, poluge i dr.
Z;is;ost faktora koncentracije napona ak od geometrijskih razmera 'zateg-
nutog stapa pravougaonog i kru:Znog preseka prikazana je u obliku ru:-
s1. 5.16 i 5.17. Linije imaju pribliZno ruperboliean oblik. Nonimalni napon lZnOSl
za pravougaoni presek an = Flbh (s1. a za kruZni presek an = 4Flnd
2
(s1-
5.17). .
Iz dijagrama se vidi da faktor napona ak zavisi ocinosa el
b
i Bib, odn. od odnosa eld i Djd, pa da Je, prema tome, koncentraC.l!9 napo.na
bija kada su odnosi elb; odn. eld veci, a odnosi BIb odn. DId man}l. bl se 1':-
begle velike vrednosti najveCih stv'amih a
rnllX
= .ak (In' treba .pn
sanju obUka teZiti ka sto veeim odnosima elb, odn. eld, 1 ka 51:0 manJlm.
Bib, odn. DJd. Korisrio je pridclavati se odomacene preporuke po kOJo) treba
da bude elb = etd;;;;' 0,1, poSto Uk utoliko bde raste ukoliko je odnos elb odn.
eld bliZl null.
Za odnose Bib odnosno Did kojih nema na dijagramima mole se odr:.diti
faktor koncentracije napona, sa dovoljnom tacnaScu, Iinearnom interpolaClJom
izmedu susednih odnosa BIb odnosno DId .
. Na 51. 5.18 prikazan je di-
jagram napona uzduz vratila
izlozenog zatezanju; mesto
gde je stvarni napon najveCi
nalazi se na tanjem delu -
u neposrednoj blizini pocetka
prelaznog zaobljenja. U
njem de1u iste slike predsta-
vljen je tok naponskih linija.
Dijagram stvarnih i no-
minalnih napona u ugroze-
nom popreeoom preseku za-
F
tegnutog pljosnatog i okrug- S1. 5.18 _ Pode1a napona uzduf zategntitog vfatila
log stapa sa stepenastim pre- sa prelazom
lazima vee je ranije prikazan (s!. 5.8 i 5.9).

0,

3, 0
t
\

i\
\
d.,
\1\
\
2,
\
l\
-,
1\
\
'\
\
1\ 1\
1"-
,,30
\ \ \
I"
I'-
::---
b 20
"-
"
"
-.::::
"

1\
\.
I'-
r---
r---
f":
1.3
\
--
r---
c-
2,
"- 1,2
l,5
1\ "-
1.
1,1
l"-
I--
1,05
'-
':;'!p2

J,'o
1"0
0,05 0.1
0,15- , o.F \25-- \3
t-
$1. 5.16 - Dijagram faktora koncentradje napona za
tegnut pljQsnat sa stepenastim prelazom [25, 26]
(00] q h
d
k
_
M, rr;tt N, 'tjj
25
1
' I 1-,.,-."
"I I "1-1---
_ f---
1\
- >.\t'; --j
20 ;---- -1-- --,-
/" l\ ,\ _
; .. 1\' ,\ '
. , -,-- -- fi."6,O
1,-- -'-'.
,'" oJ"" f/i'
" ' '2.0
1,5 , '-'" --::- 1,2
i , i'-- "---l - ::,..:::--< __ IV
I'---,,< 2'_L
, '
, ..
ii_
I I
1,00 0,05 0.1 0,1:' q2 0,25 0,3

!
S1. 5.19 - dljagram faktora koncentracije napona za
pljosnat ?hap sa stcpcnastim prclflzom, izlozen savijanju

3,
I
dok
7 I

\
2, 5
,
\ , \
:.;: ..
1\
2,
1\\ \ \
\
l-
I---
-
l\ I'\.
&
<)
I,
J,0
"
1,5
, .....
0
-20

1'_
d. 1,5
1\ 11"-
"
'"
.......
13
1"- ::--.
r-
12
\
'- I'-- -I-
-..
r-: 1/ 1/
I"
'- ,
1--_ :-..
1,05
..
1,02
I 1
1..
1,01
0,05 0,15 42 425 0,3
*-
S1. 5.17 - Dijagram faktora koncentracije napona za zateg-
nut dlindriean &tap sa stepenastim prelazom (25. 26]
3,0 BE ijjd
t i CO ,_.
" 1----1-+-- \ 14
k N{ (
,
2,51 I _\1 i' I ! \ I I j i I
1-HJ0j--+-+-+ 1 I I 1-+
2,0

11\1\\ ,,- Q,60
I- - ," 'S d 3,0
1:7\t"<! " " _ _ / fii
:'\ ":::::: _" . Ijj)Z
1,51--"I"-p..]'--: 1'::,.1" :::::: 1t:JL
___ l',,1'--- V 1,05
- - .:-..
1- , I 1 +--+-- j'---
701 ! I I ,I 1 I I I I I I !
, a , 0.05 0,7 0,75 0,2 0,25 0,3
I

51. 5.20 - Diiagram faktora koncentradje napona za
cilindrican (ok!ugao) Hap sa stepenllstim ptelazom, izlozen
savijanju f25]
"
-
'"
-I>

I

I
"


Z

n
;;
z

o


136
5. KONCENTRACT.JA NAPONA
---_._ ..--
Dijagrami za nalaienje faktora koncentracije napona Uk za pljosnat i okrugao
stap sa stepenastim prelazom, izlozen savijanju, nalaze Se na s1. 5.19 i 5.20, a za
okrugao stap, izlozen torziji. na 51. 5.21. Nominalni napoID su pri savijanju pljos-
,
I
,
I
, \
t-.\
I, 5
,\
;
i
.
.
I
.
I
,
I
,0
)
1 0
0.05
+q!.
!vi, M
t
I
l'--"-
"
:--.

,
r---
1,33
1,1.
I 1-
1 II
0,1
I
42 0,25 0,3

d
109
S1. 5.21 - Dijagram faktora koncentraciie napona za
oktugao stap sa stepenastim prelazom, izloz.en torziji
[25, 26J
natog stapa G/
n
= 6M
f
/b
2
h, odn. okruglog stapa (fl." = 32 M
j
/nd
3
, a pri ,tOIziji
okruglog stapa 1:" = 16M
t
/nd
3
Dijagram nominalnih i stvarnih napona u
pretnam preseku savijenog okruglog stapa nruazi se na s1. 5.3.
r-----r. ,. ..
i ulL ...j.:'<'----,
d
L----
I
\
$1. 5.22
Potrebne oznake nalaze se na s1. 5.22.
lako su dljagrami pogod-
niji za upotrebu i pruzaju ubed-
Ijiviju sliku 0 uticaju pojedinih
parametara na velicinu faktora
koncentracije napona, ipak se
primenjuju raznovrsni obrasci
za odredivanje faktofa koncen-
tracije napona. Kao primer neka
bude naveden obrazac koji se
odnosi oa okrugao stap sa ste-
penastim prelazom, izlozen sa-
vijanju ili uvijanju [3]
..
5.%. OELleI I KONCEN',fRACIJA NAPONA
Koeficijenti ; iznose:
za savijanje
0,6
4,6
0,05
za tOfziju
3,4
6
0,2
137
---
I za stapove izlozene savi;anju i [orziji ostaju oa snazi apste preparuke ko;e
se odnose ua zategnute stapove.
Opsirniji podaci 0 faktoru koncentracije napona i 0 rasporedu napona mogu
se naci u literaturi [5, 6, 7, 8, 9 ,13, 16, 25, 26].
Primer 5.1. Za zategn11t stap kruZnog preseka.sa stepenastim pre1azom prema
81. 5.23-A je e/d = 10/100 = 0,1 j D/d = 110/100 = /,1 pa je a, = 1,56 (,1.
5.17), za zategnut stap kruznog presek. premo 81. 5.23-B je e1d = 2,2/55 = 0,04
i D/d = 110/55 = 2 p. je a, = 2,8, Razlik. je mama!
Ako je aksijalna sila F = loon-icN, nominalni napon iznosi za tap prema
,1. 5.23-A u. = 4F/d'" = 4. 100" /10'" = 4 kN/cm', a za stap prems 01. 5.23-B
0'" = 4. loon/5,5
2
7C = 13,22 kN/em
t

Fe i -, -
I
A 8
S1. 5.23 - Podaci uz primer 5.1
Najveci stvarni napon iznosi za stap prema st. 5.23-A (Tmax = a
k
Un = 1,56.
4= 6,24 kN/cm
2
, a za stap prema 81. 5.23-B O"max = 2,8 . 13,22 = 37,02 kNjcm
z
.
- U stapu sa znatno nepovoljnijim geometrijskim proporcijama prema 51. 5.23-B
najveei stvarni napon je gotovo sest puta veci od najveceg stvarnog napona u sta-
pu premo 81. 5.23-A. .
Propordje stapa prema 51. 5.23-B nisil u skladu sa nace10m (v. ad. 1.2.2)
da se pri konstruisan;u obUka e1emenata vodi racuna 0 sto veto; ujednacenosti
napona na po;edinim mesrima; 11 OVOID je slueaju napon 11 najvetem preseku $ta-
pa" rJ = 4. loon/lPn = 3,31 kN/cm
2
, u najrnanjem preseku stapa (f = 13122
kN/cm
2
, a u preseku gde poeinje prelazno zaobljenje Gma)l" = 37,02 kN/cm
2

5.2.3. OBUel SA SPOL]ASN]IM tLEBOVIMA

Utica; spoliasnjih zlebova (ureza, zareza, zaseka) na faktar koncemradje na-
pona za zategnut pijo,nat i okrugao stap prikazan ie na ,I. 5.24 i 5.25. Strane Zle-
bova su paralelne, a flebovi pri dnu z-aobljeni. Nominalni napon je 0"" = Flbh
za pravougaoni presck stapa, a un = 4F!7f,d
2
za kruzni presek stapa.
3,
I
J,O-
A-
t
Ok

i2
2. ?,5
"i
IT
\1\
\
1\
t
f1
2,0
1'\ "i',
" "
lY
"
" r/
2,
"
"-
'"
"
7,5
,
f;::
f.-.
"-
-I--
--
'""
/
r-
V
--

7,
-
,
'j 1-

7'''0
0,75 l2 0,25 .0,3
i-
lOS 0,7
S1. 5.24 - Dijagram faktora koncentracije napona za
-zategnut pljosnat tap sa itlebovima (zare:l'jma) [26]
3,0
! 1-+-H-1-'

d
k

\ t
11\\


f1::co
1-_
1,51- Y7.2
H-+-I--++-+--+'--- -
70 i
, a 0,05 0,1 0,15 \2 l25 qJ
;--
SL 5.26 _. Dijagram faktora koncemracije napona za
pljosnat sa zlebovima, izlozen savijanju [26]
J,
!
J,O ,
d
k
I

0-
2, 5
-
.1
,,'
1\ i\
\
2,0
\\
,"
-
2,
,
1'\1
,"-
"
"-
"-
//;
h
',5
,
"-
f'.
':

"-
r--
I
I--
I,
--: l-
--
I-
-t
"vo
Q,05 0,1
-,-
0,75 \2 q25 O,J
1.-
d
81. 5.25 - Dijagram faktota koncentracije napona za
. zategnut okrugao tap sa kru2nim zlebom [26]
, .

2,5pj-\\\ I I ,-,-1
-T
l-l-l-l-l-t--+-+-I-
r't- h \
\1\\



ttl\ 1\
-{'
Q
, t. i' 1'- f:": r'-
,5 - - 1'- 1'-- t--::t--: 1,2
l-- _. Pis: 1 7
1'-- 1--1-- t-'" -'-
, '1--
-I-I- --, ..
loH-- - - ---t 1 \Yl!..
, 0 0,05 0,1 0,15 0,2 * 0,2:""'0,3
SI. 5.27 _ Dijilgrarn faktora koncentracije napona za
okrt.1gao stap sa kruznim zlebom, jzlozen s:wijanju [26J

w
00
,.
I

r;

"
a
Z
I
z

I

140
5. KONCENTRACIJA NAPONA
Za pljosnat i okrugao stap izloien savijanju dati su dijagrami faktora koncen-
tradje napona u);: na s1. 5.26 i 5.27. Nominalni napon je za pljosnat stap (fjn =
= 6M
j
/b
2
h, a za okrugao stap (1/'1= 32Mlltd3.
Podad 0 faktoru kon-
centracije napona (lk za
okruguo stap mozen torziji
nalaze se na s1. 5.28; Tn =
= 16M,j"d' [26].
Na asnovu oblika di-
jagrama za sve vrste na-
prezanja - zatezanje, sa-
vijanje i torziju - maze
se zakljuciti cia je faktor
koncentraci;e napona uto-
like manji, tj. j oblik uto-
liko povoljniji, ukolike je
veti, a odnos BIb, odhosno

odnos el
b
, odnosno e/d,
DId, manji. Preporw.:....!.. )e>-
i,01 dakle, da se pri konstrui-
1, 0
Q05
SI. 5.28 - Dijagram, faktora koncentracije napona Zit
okrugao hap sa kruinim izlozen torziji
sanju usvaJaJu relativno
plitki zlebovi sa 8tO veeim
poluprecnikom zaobljenja.
Vratila, osovine i oso-
vinice imaju cesto spoljaS-
nje kruine zlebove. Kada
su takvi Zlebovi predvide-
ni za Zegerove prstenovc, (uskoenike), profil im je pravougaon, getovo ostrih
unutrasnjih oskova (sL 5.29). To izaziva vrle jaku koncentraci;u napona pa fa-
ktor koncemracije napona maze porasti i preko 4. Zbog toga treba izbegavati
takve )ostre oblike u poljima u ko;i-
rna su nominalni naponi jaki. UteSno je
sto se Zegerovi prstenovi cesto nalaze
na zavrsecima vratila i osovina, a tu su
naprezanja obicno neznatna. Ukoliko bi
bilo potrebno da se takvi ilebovi izrade
na znatno napregnutim delovima vrati-
la, moze se, prema prilikama, naponsko
stanje ublaiiti na jedan od ovih nacina:
iIi pojacati precnik vratila na ugroze-
nom mestu radi sman/ivanja nominal-
nog napona, iIi primeniti zareze raste-
recenja (v. od. 5.3), iIi udaljiti .z.leb od
napregnutog mesta umetanjem odstoj-
nika iIi izraditi dublji zleb
sa zaobljenim dnom; ovo poslednje re-
senje je svakako najslabije.
SI. 5.29 - Dijagrami nominalnih j
stvarnih napcma .. ratila sa flebom za
Zegerov prsten - pri savijanju
Dijagrami nominalnih i stvarnih napona oblika sa spoljasnjim zlebovima
vet su ranije prikazani na 81. 504 do 5.7 i s1. 5.10 do 5.l2.
5..2. OBLlCI 1 XONCENTRACLtA NAPONA
141
Stapovi sa spoljasnjim zlebovima izlozeni su jacoj koncentraciji napona od
stapova sa stepenastim prelazima pri jednakim proporcijama (lIb i BIb. odnosno
!lId i Did. 8tapovi sa spoljasnjim Zlebovima imaju faktor koncentradje napona
uk u proseku veei za 10...;-.- 20%; to povetanje je najjaee za pljosnate zategnute
stapove, a najslabije za okrugle stapove izlozene savijanju iIi torziji.
Na s1. 5.30 prikazan je pljosnat Stap sa jednim urezom nagnutih strana i vrlo
malim poluprecnikom zaobljenosti pri dnu. Faktor, koncentracije napona ak Za-
zavisi ad odnosa V cle i od ugl.a y i utoliko je manji ukoliko je dubina ureza c ma-
nja, ukoliko je poluprel':nik zaobljenos.ti
e yeti i ukoliko je ugao y yeti. Za vrlo
male poluprecnike zaobljenosti Q i za vrlo
male uglove y - a takav oblik imaju pu- ,---,--\
kotine faktor koncentracije napona
a*k moze izneti i vise od 8. Pukotine
na napregnutim mestima elemenata mMi-
na su vrlo opasne! Za stapove sa plitkim
zlebovima i urezima obieno se raeuna
Ol-_
nomin.alrti napon prema celom preseku;
zato. -- a*. (v. od. 5.2.:0. I
objasnjenja 0 koncentra-
ClJl napona i drugi podaci 0 faktoru a
k
'-_-'-____ L--1
nalaze se u literaturi [2, 6, 7
J
8, 9, 12, 13, Sl. 5.30
15, 16, 20, 26]. .
h
Primer 5.2. Vratilo prema 51. 5.31 izlozeno je u preseku I momentu savijanja
M
IJ
, a u preseku II momentu savijanja Mill; Mill = 1,lM
fl
NajveCi stvarni
napon iznosi u presek.u I affmax = akIfJ.,nJ =: u II O"/I.IIl1ll.x =
= a
kIl
a
lnll
= aklr . 1,IMfll W
Il
, gde su W
J
1 W
ll
akslJalru orporm motnentl pre-
seka I i II.
I J[
[
I
2
'"
C>
C>
.-- -2 1- .-- -;0:
- +----
C>
';; ...
I
...
-;;
I
)
"'"
."
Sl. 5.31 - Podad uz primer 5.2
Ako se postavi uslov da najveCi stvarni naponi budu jednaki u oba preseka,
akI M
fI
1,1 aMI MfJ ..
t;. da bude a flmn. = Q,llma'l' odnosno --- = , doblJa se odnos
WI W
II
faktora koncentracije napona aU = 1,lakll posta su aksijalni otporni r'nomenti
jednaki U oba preseka; WI = W
lI
"
_> \
142
5. KONCENTRACIJA NAPONA
Za D = 110 rom, d = 100 rom i ell = 10 mm ie aw = 1,59 ier ie Did =
= 110/100 = 1,\ a euld = 10/100 = 0,1 (s1. 5.20). Prema tome ie ak[ = 1,1
a.hU = 1,1.1,59 = 1,75. Da bi hie ispunjen uslov 0 jednakosti napona U oba pre-
seka, polupreenik zaobljenosti u preseku I treba da bude eI '" 12 mm.
Do toga prlbliZnog rezultata dolazi se lineamom interpolacijom trazenog
odnosa (lIld izmedu susednih odnosa za etd, napr. 0,1 i 0,15, i susednih as; 1,81
i 1,63 (s!. 5.27), a za liniju Did = 1;1:
1,81 - 1,63 _ 1,81 - 1",75. i!l = 0,1166; el = 11,66 mm .
. 0,15 - 0,1 - _ d
d '
S.2.4. OBLlCI SA OTVORlMA
Dijagram nominalnih i stvarnih napona zategnutog pljosnatog srapa sa kru-
inim otvorom u srediru nalazi se ns s1. 5.1. Dijagram na s1. 5.32 zavis ...
,
01\
\
1\
8

2,
"'"
2, 6
,
,
2 ,4
2 ,2
.0
2 0
. ,
-
d \
F V F I -'--r CIl-- ------'--1-
*
h
"'"
""
"-
"-
I


'-...
I
0,2 0,3 04 05

8
S1. 5,32 - Dijagram faktota koncentracije napona za zategnut pljosnat sa otvorom u sredini
-"
I
5.2. OBLICI I KONCENTRACIJA NAPONA
143
nost faktora koncentracije napona ak od odnosa d/B, prema Haulendu (How-
hmd). Nominalni llapon je (1" = FJ(B - d) h. Za odnos dlB = 0 bio bi fa.'k:tor
koncentracije napona najveCi i iznosio bi Uk = 3.
Leon je postavio za isti oblik ovaj obrazac
3
ak=-d
1-1--
-B
pa je po tome obrascu za d = 0, odnosno B =. 00, a
k
= 3, a za d = B bilo bi
ak = 1,5 sto hi najrnanju veliCinu ak za takav oblik.
Hejvud je dao noviji obrazac za pljosnat stap sa otvorom u sredini (Heywood
[24])_
prema kome je za d = O,....odposno B = 00, Uk = 3, a za d = B iznosio bi faktor
koncentracije napona Uk = 2 .
I dijagram i cba obrasca prakticno se dobro podudaraju u oblasti dlB =
= 0 -+ 0,5; u oblasti dlB > 0,5 razlike izmedu a
k
postaju znatnije - prema
obrascima.
Pljosnat stap sa otvorom u sredini, izlozen savijanju, ima najveCi porast stvar-
nag napona na ivicama atvora - u taCkama A u kojima nominaini napon ('fIn nije
najveCi. Koncentracija napona je prakticnp zanemarljiva kada je d '0,5 B i raz-
\
I
IMr

i !
$1. 5.33 - Dijagram norninalnih i stvarnih napona pljosnatog sa otvorom u sredini,
zenog savijanju
lika je izmedu nominalnih i stvamih napona neznatna, 8to se jasno vidi po obliku
dijagrama nominalnih ('fIn i stvarnih napona (fl na s1. 5.33. Prema tome,
otvod srazmerno malog preenika donekle ublaiavaju neravnomernost nominal-
nih napona u pojedinim tackama popreenog preseka. Kada je d > 0,5 B, moie
se f.ktor koncentracije napon. odrediti po obrascu a
k
'" 2d/B sto znaci da bi
teorijska najveea vrednost bila Uk = 2 za d = B.
144 _____ _ 5. KONCENTRACIJ"A NAPONA
Na s1. 5.34 dat ie dijagram faktora koncentracije napona Uk za pljosnat stap
izlozen momentu savijanja popreko na debljinu h, Nominalni napon iznosi (J =
= 6M
j
/(B - d) h
2
Kada je u pitan;u Otvor vrlo malog precnika (d 0), akIn:: =
= 3. Ukoliko je precnik Otvora d srazmerno veti, utoliko ;e faktor konccntracije
napona ak manji, ali zato caste nominalni napon.
o
0,1
0,4
d
B
1\
Q-o

0,25
0,5
/,0
/,5
20
'"
0,5
SL 5.34 - Dijagram faktora koncentracije napona za pljosnat .tap sa' oNorom U izlo!e.n
savijanju popreko oa debljinu
Ponekad se, radi smanjivanja nominalnih napona, owod ojacavaju _ kao
na s1. 5.35. Za zategnut pljosnat stap, sa ojaeanim otvorom u sredini, pruza dija-
gram oa s1. 5.35 podatke 0 faktoru koncenrraci;e napona U.w u zavisnosti cd kolic-
nika (D - d) (H - h) / dh - i to sarno za odnos d/B = 0,2. Dijagram se odnosi
na mesto gde ;e koncentracija napona najjaca - a to je na ivicama otvora, u tac-
kama A. Nominalni napon odreduje se po obrascu
F
" -
i" - (B - D) h + (D - d) H
Za druge odnose dlB moze se odrediti G
kO
pomocu obrasca
akO i' (a
k
- 1) + 1
S.1, OBLICt I KONCENTtlACIJA NAPONA
145
gde je ak faktor koncentracije napona za zategnut Stap sa otvoram bez ojaeanja,
a za trazeni odnos dlB (81. 5.32); ; je faktor korekture koji se llSvaja prema poda-
dma na ,1. 5.35 (desna skala dijagrama).
S1. 5.35 - Dijagram faktora koncentraciie napona za zategnut !tap sa ojatanim otvorom u
sredini (prema Timollenku)
Za vratilo sa poprecnim otvorom, izlozeno savijanju ill. torziji, nalaze se ,na
s1. 5.36 podaci 0 faktotu koncenn;acije ak u ad preCnika
otvora d i preenika vratila D; lini,a a,\! odnosl. se .. hOlJa na tDr-
ziju. Teorijski, faktor koncentracije napona pn torzlJl penJe se 1 do ..a.k' =
= 4 u najnepovol;nijem slucaju, racunat prema normalnom naponu na tVtCl
vora, ali prakticno, sveden na tangencijalni napon, on je otprilike upola man)1
[2, 17J.
Nominalni napon pri savijanju vratila sa .. racuna .se po
obrascu ci = M /W gde je M
f
moment savlJanJa. a W akslJalnt .. otporm mo-
ment OSlabljenog preseka, koji se moze izracunati mnoienjem akslJalnog otpor-
146
5. KONCENTRACI1A NAPONA
I
6 \
i
\
2,6
li

oj. }ol:tJ
2, 4
1M, M
t
,
2,2
'k.
i
"-
......
2,0
-'"
'--....
1, 8 "-
1
"'-
1,6

r-
1,
-I
-
I
4
q05 0,1 0,15 0,2 0,25 0,3

Sl. 5.36 - Dijagram faktora koncentraclje napcma
.za vratilo sa popreCnUn otvorom, izloieno Ilavijanju
(linija ok!) iii torziji (linija awe)
t :'9I---'<--h:--+--1
I

40 ql 0,2 q3
.!L_
D
81. 5.37 - Dijagrami faktora
smanjivanja otpomog momenta
vratila sa popreaum otvorom
(e, za savijanje -j za torziju)
nog momenta punog preseka vratila W
p
=
"D' D'. <_,_ ...
= -_ ....- --- t 1<UUora smanJlvanJa otpomog
32 10
momenta pri savijanju E I' Podaci 0 veliCini fak-
tora ; f U zavisnosti od OOnosa precnika otvora i
vratila dID uzimaju se iz dijagrama na sl. 5.37 [23].
< D'
_1_.
10
Nominalni napon pri totzI}l vratila sa po-
preCnim otvorom meuns se po obrascu 1'n =
= M,/Wo gde je M
t
torzioni moment, a Wo po-
lami otporni moment oslabljenog preseka vra-
lila, koji se, slieno prethodnom, izracunava po
"D' <,D' .
obrascu WI) = Et WOP = E
t
- '" -- j WOP le po-
16 5
lami otpOrni moment punag preseka vratila) a
faktor smanjivanja otpornog momenta pri torziji
prema dijagramu na sl. 5.37.
5..2. OBLIC! 1 KONCENTRACI.JA NAPONA
147
Za vratilo sa uzduZnim otvorom u sredini, izlozeno torziji, s1. 5.38, moze se
usvojiti da je faktor koncentracije napona ak 2 za male odnose diD <: 0,1 [4].
Otvori, bilo poprecru bilo uzduZni, nalaze
se vrlo testo na elementirna masina: na vrati-
lima, osovinarna, osovinicama, klipn;acama,
polugarna raznih mehanizama, zavrtnjima,
gibn;evima, konstrukcija itd. Otvori
na elementima meSina predvidaju se bilo radi
astvarivanja medusobne veze elemenata porno-
cu zavnanja iIi zakivaka iIi putem presova-
nja, bilo radi smanjivanja tezine, bilo radi
provoden;a maziva iii druge tecnosti, bilo fadi
10 iz drugih razloga .
S1. 5.38 - Vratilo sa uzdutnirn
otvorom
nameStanja raznih osiguraca, bi-
U struCnoj literaruri je posveceno mnogo mesta pitanju koncentracije napona
U oblicima sa otvotima [1, 2, 7, 8, 9, 13, 16, 17, 20. 24].
5..2.5. RAZNI OBUCI
Jedan od vrlo cestih oblika je ileb za Jeliu, koji se ualazi na vratilima. Za taj
oblik izneseni su na 81. 5.39 podaci 0 faktoru koncentracije napona a*k za vra-
tilo izloteno torziji - u dye varijame: za vratilo punog kruznog preseka (1) i
za vratilo prstenastog preseka (2). Podaci vrede sarno za odredene odnose bJD,
<ID i dID, koji su oznateni na sl. 5.39.
Faktor koncentracije napona a*k' iZfaien u zavisnosti od odnosa e/c, utvr-
den je prerna preseku koji nema zieba, sto je uobieajeno za oblike sa ;ednim .plit-
kim"lb ** t 41 - --
z e om; Tmar = a kTn" "f!",- -e I ';:::,
6
I
;

I-
v I, 0
5

"" 6'7 .!o . b'7
..... :. 0
. 0
4
,1 rD. C'T
2 . c'/O
0
0
--
-

I
'"
:::--
-.........:::
2
-....
f
,Jr---
I---
,
I
i
o
0,6 0=--0,8
0,1 0,2 0,3 0,4 0,5
SL - Dijagram faktota koncentracije napona za puno i suplje vratilo sa Zlebom za kEn,
izlozeno torziji [9)
10'
Ie.
148 6-.- KONCEN't'RACIJA NAPONA
Prema tome, norninalni napon se izraeunava za pun kruini presek: po obrascu
* M:, 16-Mt 5Mt
T =--=--"'-.-,
11 Wi! nV [)3
a za prstenasti presek po -obrascu
T*=-= ItlDMt
11 Wo ,'x(D'" - d
4
) Dt - d
4
koji za odnos dJD = 0,6 pre1azi U
5,75M
t
D'
U obrascima ;e .LVi! torzioni moment, a W
o
- polarni t?tpOrni moment punog
seka, bez zieba.

I
SL,5.40 -- Dva:oblika--zleba ZR, klin
Zlebovi----za- idin--'megu izazvati -jaku -konceatraciju ,.napona koja ponekad do-
vodi i do preloma_vrati\.a sa zaCetkom .u ug1u dnu tleba (s1. 5.40 -'-- u'sredini),
, , Treba imati: u _.,vidu cia u sklopu vratilo':'k1in po-
stqji;" pOred koncentracije_ .nB.pona zbog oblika, i
jaka koncentracija napona zqog dodira.
, . Kcincentracija napona moze se ublaZiti izbo-
rom relativno veceg polupreGnika zaobljenosti e
(s!. 5.39) .. _:S .obmom na koncentraciju napona
holje" ';e kada krajevi zlebov-a imaju prelazna za-
obljenja (51_ SAO Za jako napregnuta
vratila korisno je umesto jednog zIeba za kEn,
napraviti -. niz 'zIebova pravilno raspOredenih po
ob<?.du- :(ozlebljeno vratilo); za najpovoljruji profil
takvogzleba - evolventni profil (s1. 5.41) - mo-
SL 5.41 ;- OileJiIie.A<hVl1i,tilO"' ze sa_ a*il """ 1,2 1,5.
sa profilom,
',- h1.>koy.a,,' '_ Jos,- je<ian, :cest--l-,;:karakterisclCan -.-.oblik je za-
'.-'- - ': -" optuga (st 5.421:' Faktor konentcacije na-
pona ak zavisi 'od "pdnosa srednjeg precnika opruge 2r i precnika ike d; uko-
IiJw ';,e ,preepik,.-Z).c:e d manji,_ a precnik._opruge yeti, __ utoliko ie __ faktor
ko;centracije naPona a
k
za odriose 2r/tf> to.
5.2. OBLIcr I KONCENTRACIJ!o-
1,49
Zbog toga se obicno ne uzima U obzir koncentf!:lcija napona ZRvojne opruge, a njen
utica;, po potrehi" zamen;uje usvajanjem manjeg, , ,-
, _J,
t
"k
\
.

\
Ii
.\
,3
.
'\
.'

'"
:2
t'----
:---
,]
.1.
,0
1 0
2 6 8 }O 12 I/; ]6 18
2r .

$1. 5.42 - Dijagram filktora koncentracij napona za pritisnutu. zav?jnu oprugu.
16Fr SFr
Nominalru napon je T" = -- " --.
d'
U strucno; literaturi ima podataka i 0 drugim oblicirna [5, 71 8';-9; 261:
S.3. VIliESTRUKA KONCENTRACIJA NAPONA.
Elementi mamna mogu imati i dva Hi vise izvora __
remeea;i u naponskom stanju ko;e izaziva jedan izvor
uticati na poremeeaje u naponskom- Stanju koje izaziva JZVOr okada su
vori kQncentracije napona relativno malo udaljeni jedan od drugoga; su sused-
ni izvori znatno udaljeni jedan od drugoga, nema medUsobnog uUC8,.a [3, 10J-
Drugim retima, veci bro; izvora koncentracije napona neee promenu
najveceg stvarnog napona kada je jedno poremeceno naponsko polle
drugog poremetenog naponskog polja_ " . ' -
Kada je jedan izvor koncentracije napona drugoga, moze ukupna,
tanma koncentracija napona bid Hi jata ,iii slabija od koncentracije napona kOla
bi poticaia sarno od jednog izv<?:a- U prvom sluca,iu su posledice _
uticaja dvaju izvora koncentraClJe napona Stetne, 1 tada se 0
zarezima preoptereeenja (ret I)zarezq ;e kao opSti za, oblike
izazivaju koncentraciju naIXlUa). U drugom sluCaJu SU posJedice konsne po na
ponsko Stanje, i tada je rec 0 izvorima Hi zarezima rasterecenja.
Na s1. 5.43 prikazana su uporedo dvn oblika zategnutog _ stapa:
jedan sa jednim spolj.aSn;im zarezom i drugi - I)NI.< - sa tn spolJasn,a zareza.
150
5. KONCENTRACUA
U preseku II toga Stapa je O'mu: M najveCi stvarni napon za oblik M, a G
mu
N za oblik
N; C1
nux
N < O'muM" Smanjivanje najveeeg stvarnog napona u preseku II za oblik
N je posledica ublaienog skretanja naponskih linija zbog susednih llozastitnih
zareza - sto se vidi iz toka naponskih linija na s1. 5.44 [10]. Srednji zarez nalazi
II
!

I

.Q <t

:/
N
h
81. 5.43 -:- 5.44 - nominalnih. i stvamih napona i skretanje naponskih linija u zateg-
nutom !tapU sa Jednim (gornja varijanta M) i sa tri zareza (donja varijanta N)
se U lSenci, dvaju susednih sa obe strane i skretanje naponskih linija eka
toga sredn;eg zareza matc je slabije- od skretanja naponskih linija oke usamljenog
zareza (oblik M). Ukoliko je skretanje naponskih linija s1abi;e, utoJiko je i kon-
centracija napona slabija pa i najveCi stvarni napon manji. Prema tome, krajnji
zarezi koje ima oblik N su zarezi. rastereeenja za sredn;i zarez.
Kada je u pitanju viSestruka koncentracija napona, celishodnije je da se faktor
koncentracije napOna odreduje prema punom, neoslabljenom preseku Stapa pos-
to se oslabljeni preseci staps mogu razlikovati na pojedinim mestima pa, kada bJ
se falttor koncentracije napona utvrdivao prema razliCitim nominalnim naponima,
ne hi stepen porasta napona na pojedinim mestima mogao biti jednoobrazno upo-
redivan.
izmedu faktora koncentracije a*, za neoslabljen presek i a
lt
za
oslabljen presek II Stopa na .1. 5.43 odreduje se ovako:
gde. je (1 .. * nominalni napon u neoslabljenom preseku I, a u .. nominalni napon
U oslabljenom preseku II, pa ;e
F
(1* = __
Bh
F
(f
bh
odnosno
5.3. VISESTRUKA KONCENTRAClJA NAPONA
151
Zategnut pljosnat Stap na 81. 5.45 ims u neoslabljenom preseku I nepromen-
Ijiv nominalni napon a*nl' u preseku II, oslabljenom jednim nominal-
ni napon (f"lI> a najveci stVafIli napon <1u"",,,,, dok je u preseku III, oslabljenom sa
tri otvora, nominalni napon tJn[U) a na;veCi stvarni napon (J IIlma." Prema ispitiva-
njima Turna i Svensona [10], za zategnut pljosnat stap, geometrijskih razmera
kao na s1. 5.45, faktor koncentracije napona iznosi u preseku II: Uk = 2,75 (izra-
cunat prema nominalnom naponu U osiabljenom preseku), odnosno a* k = 3,04
(izracunat prema nominalnom naponu u neoslabljenom preseku), a u preseku
III: ak = 2,28, odnosno a*" = 3,2. Veza izmedu a*k i ak' slieno prethodnom
izlaganju za stap sa zarezima - s1. 5.43, je ovakva:
I Il Il! I Il II!
I
I
j
I

P-
. \-.
I
I
i
I
6;,
SI. 5.45 - Dijagrami nominalnih i stvarnih napona zategnutog stapa sa jednim i sa tri otvora
za presek II
F
<1*nII= Bhi
F
(f -
If - (B - d)h'
152
i za presek III
S. KONCENTRACIJA NAPONA
* F
a nUl = Bh
F
(/nW= (B -3d)h;
* Bh ctUIrnax
a kill = F
(B -
UkJII = F
* U,,/II B
a hUl = --ahfI! = ---nUll'
a*"III B - 3d
Na s1. 5.45 pokazano je kako izgledaju dijagrami non;linalnih i stvarnih napona
u presedma I, II i III.
Radi ilustracije naponskog stanja stapa sa dva otvora prilozen je fotoelas-
ticni snimak na 81. 5.46.
S1. 5,46 - FotoelastiCni sni...-nak stapa sa dva izloienog zatezanju (levo), odnosno savijan;u
(desno) [14J
Veci bro; izvora koncentracije napona ima zavojnica na zavrtn;u (s1. 5.47);
zavojd deluju kao zarezi rastereeenja. Tillv niz izvora koncentraci;e napona je
prirodna posledica funkcije, narnene zavrtnja. Medutim, veci broj izvora koncen-
tracije napona moZe biti i namerno stvoren - ne iz konstrukcionih potreba -
fadi ublaiavanja koncentracije napona izazvane oblikom. Takav primer pruia
rdenje na s1. 5.48 gde je dodavanjem zIeba C (gornja varijanta M s1. 5.48) ubla-
zena koncentracija napona zbog slabijeg skretanja naponskih Iinija - u poreden;u
sa feSenjem bez dopunskog zleba, odnosno bez zareza rasterecenja, kao stO se vidi
iz sl. 5.48 (varijanta N). Slucajna prskotina (s1. 5.49), zbog svoga ostrog oblika,
stvara vrl0 jaku koncentrll.ciju napona koja moze biti ublaiena ako se ostro dna
prskotine pretvori busenjem u zaobljeno dno; prerpa prilikama. mote se na raj
5.3, VISESTRUKA. KONCENTRACIJA NAPONA
153
nacin spreCiti dalje Sirenje prskotine - ukoliko razmere prskotine nisu tak:ve da
se izazvani poveeani naponi ni umetan;em zareza rastereeenja vise ne mogu do-
voljno smanjiti.

N
E3
81. 5.47 -:- 5.49 - Primeri oblika sa ublai;enom koncentracijom napona: zavojnica, namerno
urezan !1eb C i prooirenje dna prskotine
Na osnovu izvdenih ispitivanja ns razli,Oitim obHcima -moze se
zakljuciti da niz izvora koncentracije nnpona, koji lezi u pravcu napons1cih1.inija
(uzdufni raspored zareza - s1. najCeSCe stvara slabiju ukupnu konce:ntra-
clju napona nego Ato bi je stvarao jedan izvor, a cia niz izvora koncentracije napo-
na, koji leZi popreko na pravac naponskih li,nija (popretni rasporeu 'zareza _. s1.
5.45), veCinom stvar8 jacu kon-
centraciju napona nego Sto hi je
stvarao jedan izvor. Uglavnom Stl
najnepovoljniji ukr&teni izvori
koncentracije napona (ukdteni
\ 30 I
50
,\
llol
1.1
'I'
" '.,
SI. 5.50 - Lo polGZaj ltanala za podmazivanje
u ruit.avcu kolenastog vratila pojaeava koncentraciju
napona na prclamom zaobljenju; najveCi stvami
napon veti je ....., za 27% zbog kllna.1a
zarezi) pa ill, 'PO moguCnosti,
treba iZbegavati. Ta.kvi zarezi
mogu izazvati vrlo jako meta-
nje naponskih linija i vrIo jaku
koncentraciju Nekoliko
primera takvih izvora koncen-
traci;e napona prikazano je na
51. 5.50 do 5.52. Re!enje premo
s1. 5.50 - kolenasto vratilo sa
izbusenim kanalom za podma-
zivanje, koji prolazi neposredno
pored prelaznog zaobljenja iz-
medu rukavca i krivaje - je vrlo
lose reenje. NajveCi napon na
pre1aznom zaobljenju bez kanala
za podmazivanje iznosi UrDU. =
= 3,5 kp/mm
l
, a sa izbuSenim kanalom za podmazivanje Urnax = 4,8 kp/mm
2
(rarunato za moment savijanjaM, I3,2kpm) [10]. - Na sl. 5.51 prikazan ie
otvor za podmazivanje u glavi koji prodire u otvor Z"a
ta dva otvora cine ukrsten niz izvora koncentracije napona. Otvor za podmazl-
vanje treba stavljati U obIast najrnanjih nominalnih napona. - Primer i stetnog
i ncleljenog ukrs.tanja izvora konccnrracije napona je slueajna prskotina na zaob-
I;enju stepenastog prelaza vratila (51. 5.52).
154
5. KONCENTRACIJ'A NAPONA
Vrsta naprezanja nejednako utiee na poveeanje koncentracije napona kao
posledicu ukritanja zareza. PQveCaoje faktora koncentracije napona za vratilo sa
S1. 5.S1 - Otvor u
glavi i kana!
za podmazivanje tine
ukrltene izvore koncen-
traci;e napona
S1. 5.52 - Opasna
prskotina na mestu
izvQl!l koncentracije
"'!'Ona
dva ukrStena popreena otvora (51. 5.53) je matno vece pri zatezanju nego pri sa-
vijanju - u poredenju sa vra-
tilom sa jednim popreCnim otvo-
rom (s1. 5.54). Na primer, za vra-
tilo sa dva ukritena poprefua
otvora, a za odnos dID = 0,3,
g ;0,3 iznosi a*. = 9,74 (a. = 3,54) pri
zatezan;u, a a*j = 3,81 (ak = 1,92)
pri savijanju [IO]. Za vratilo sa
jednim popreCnim Qtvorom je
a*. = 4,4 (ak = 2,7) pri zateza-
nju, a a*. = 3,54 Ca. = 1,89) pri
SI. 5.53 5.54 - Preseci vratila sa dva i sa jednim savijanju. Pri zatezanju je
popreCnim ntvorom nominalni napon na svakom
mestu jednak, a pri savijanju
su nominalni naponi manji u blizini neutralne osei zbog toga otvor u blizini neu-
tralne oblasti ne izaziva pOveCaoje najveCeg napona pri savijanju (sl. 5.33). Otuda
i potice razlika u stepenu porasta faktora koncentracije napona pri zatezan;u i pri
savijanju za ukrStene otvOre (u najnepovoljnijem polozaju otvora).
5.4 LlTERATURA
1. VlmUmlr FaYm4Mvski: Mdinski eiementi, I deo. Uvod u projektovanje maiinskih
delova. 1940.
2. A. Thum una K. Pdem: und BruchausbUdung. Berlin. Julius Sprin-
ger .. 1939.
3. A. Thwn und C. M. v. Mey$enbug: Wetkstoffe des Maschlnenbaues. Sammlung G6schen,
Bd. 476. Walter de Gruyter & CO, 1956.
4. C. B. H. M. TemtA/i6oyM., H. H. IIPUZOPDtlcxuil: nKHaMHQeCmUI npDtr/{OC1'h
B MaunntOCI'pOHHH. MOClU>a, 1.945.
S. B. B. Baaun.eB: KOHD,tH'l'pBtUl1! Hallp8JKeBHR B yrJlOBbHX 3JlCMCHTaX Ii AeTaJlHX
qaTOR q,OPM.H. MOCKBaJ 1962.
. ,".
5.4. LITERATURA
155
6. H. Neuber: KerbspannW'lgslehre. Berlin, Julius Springer, 1937.
7. Ernst Lehr: Spannungsverteilung in Konstntktionse1ementen. Berlin. VDI-Verlag GMBH,
1934.
8. Ldszld Surs: Berechnung der Dauerfestigkeit von Maschinenteilen. Berlin, VEE Verlag
TechniK{ 1963
9. Cnpaao'UmK MaunmoCTpOH'teJUl. ToM. 3. MocRaaj Mantras.> 1963.
10. A. Thurn und O. Svenson: Beanspruchung bei mehrfacher Kerbwirkung, Entlastungs- unci
Ueberlasrungskerben. Arhiv ffir angewandte Wissenschaft und Technikt J 5
(1949). No.6. S. 161-174.
11. Glenn Murphy: Advanced Mechanics of Materials. New-York and London Co, 1946.
12. Richard Hiinchen; Neue Festigkeitsberechnung fur den. Maschinenbau. Miinchen, Carl
Hanser Verlag, 1956.
13. Max Mark Frecht: Photoelasticity. Volume I and II. New York, John Wiley & Sons, Inc.,
1948!1949.
14. tJusla'lJ Mesmer: Spannungsoptik. Berlin, Julius Springer, 1939.
15. Ludwig Foppl, Ermt Monch: Praktische Spannungsoptik. Bcrlin-Gottingen-Heide!berg,
Springer- Verlag, 1950.
16. S. TimosherJko: Strenghts of materials. Pan II. New York, D. van Nostrand Company,
1958 (prevedeno 196).
17. Jareslav Nemec: "Tvarova pevnost casti kolejov-ych vozidel. Praha, St;\.tni nakladatelstvi
technicke literatury, 1955. _
18. -K-rMgrgume: Neuere Festigkeitsprof,leme des lngenieurs. Berlin-Gottingen-Heidelberg,
Springer- 1950. ' \
19. Colloquium on fatigUe. International Union of theoretical and applied Mechanics (IUTAb1).
Berlin-Gottingen-Heidelberg. Springer-Verlag, 1956.
20. Acta technica Academiae Scientiarum Hungaricae. Budapest, Akademiai 196L
21. J. J. Koch, R. G. A. L. BieTmasz, G. P. Roszbach. G. W. van Santen:
N. V. Philips' Gloeilampenfabrieken, 1951.
22. Wybrane mated!!,. HI Krajowej konferencji wYtrZymalosciowej. Warszawa, WydawniCtWo
Ministerstwa obrony narodowej. 1964.
23. A. T/twn und W. Bautz: Steigerung der Dauerhaltbarkeit von Formelementen durch
Kaltverfonnung, tMitteilungen dec Materialprili'ungsanstalt an der Technischen Hochschule
Pannstadtt, Heft 8. Berlin, 1936.
24. A. Dose: Untersuchungen iiber Spannungskonzenuation in gekerbten Zugstabb."1.
struktiont 16 1964, Heft 3. S. 87-96.
25. Richard M. Phelan: Fundamentals of mechanical Design. New-York-San Francisco-
Toronto-London; Mc Graw-Hill Book Company. 1962.
26. R. E. Pell;Tsan: Stress Concentration Design Factors.. John
Wiley & Sons, Inc., 1965.
I
'l
SADRtAJ
1.0PSTA NACELA U KONSTRUlSANJU
1.1. Konstruktor i konstrukcij.".. .. . ..... ..... ........ . .. ..... ...... ...... 5
1.2. Uticaji na rehvanje konstru.kcije ................................ ,........ 7
1.2.1. Natnena ............ ,_...................................... 7
1.2.2. Naponsko stanje, oblik .. teZina ....... , ..........
1.2.3. Standardi ................................ _ .....
1.2.4. Materi;al .................................... " ............ .
1.2.5. Habanje. Korozija .........................................
1.2.6. Izrada i obuda .................... , .......... _ ..........
1.2.7. Sklapanje ........................ _. _ ....... , ....... ' .......
1.2.8. Rukovanje. Odmvanje ........................... ....
1.2.9. Transport .............................. , , " .................
1.2.10. Estetski obziri .........................
9
10
10
12
14
15
15
16
17
1.2.11. Z a ~ t i t a od buke m a ~ i n a .......................................... 17
1.2.12. Ekonomienost .... ................................................ 17
1.3. Uteratura ....................................... .. ...... ... . 18
2. STANDARDlZACIJA
2.1. Uloga standardizaciie .................. ZO
2.2. Standardni brojevi ..................................... '.' . 22
2.3. Prirnena standardnih brojeva .................... , . 27
2.4. Stvaranje nizova veliCina .......................... '" . . 29
2.S. Literatura ..................................... 40
3. TOLERANCIJE MERA
3.1. Oti pogJed ................. ... . . . .... .... .... . . . . . . ... 41
3.2. Osnovni pojmovi ........................... 43
3.3. Sistem standardnih tolerancija .......... 46
3.4. zBzoti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52
3.5. Sistemi poddavanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67
3.6. Tatnoot oblika i poIoZaja ................................................ 69
3.7. Upotreba toIerancija ............................... 71
3.8. Izbor vrste naleganja .......................................... 78
3.8.1. Funkcija.......................................................... 78
3.8.2. Sklapanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87
3.8.3. Izrada i merenje ....................... , . ,...... 88
3.8.4. Msterijal .................... , . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . 88
3.8.5. Kvalitet skl...,pnih povriina .......................................... 8&
3.9. Literatura ....................................................... 91
158
4. STEZNI SKLOPOVI
4.1. Oplti pojmO'lti. .. ,....................................... 93
4.2. CilindriCni presovani s1dopovi u oblasti elastienosti _ . . . . . . . . . . . . . . . 98
4.2.1. Oplta razmatrania . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98
4.2.2. Deformacije mikrogmletrijsk:ih oblikli.. . . . . . . . .. . . 99
4.2.3. Defonnacije makrogeom:etrijs.kih oblika ................... 100
4.2.4. Naponi ............ ,........... 107
4.2.5. Mol: noienja ....................... 110
4.2.6. Prorarun . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111
4.3. Koniau pusovani sklopovi. . . ...... . . .. ... . .. .. .. .. . . . 118
4.4. Presovani sklopovi U obla-sti. plastienosti . . . . . . . . . . . . . . 120
4.5. Literatura ............................ : . . . . . . 123
5. KONCENTRACIJA NAPONA
5.1. Osnovni pojmovi .... , .. , , .
5.2. Oblici i koncenttadja napona ................................. , ......... .
5.2.1. OpSta ra:zrnat:rania ......
5.2.2. Oblici sa stepenaSt1m prelazitna ...
5.2.3. Oblici sa apoljtinjim ..................................... .
..
5.3. Visestruka koncentracija napona ................
5.4. Litera.tura ..................
125
132
132
133
137
142
147
149
154