Isidora Sekulić

od Maja taj Pet Mar 26, 2010 7:53 pm

Isidora Sekulić (Mošorin, 16. februar 1877 — Beograd, 5. april 1958) je bila srpska knjiţevnica i akademik SANU.

Ţivot
Rođena je 16. februara 1877. godine podno Titelskog brega, u bačkom selu Mošorinu kod Ţablja. Detinjstvo je provela u Zemunu, Rumi i Novom Sadu. Školovala se u Novom Sadu (Viša devojačka škola), Somboru (Srpska preparandija) i Budimpešti (Pedagogijum). Radila kao nastavnica u Pančevu, Šapcu i Beogradu. Ţivela je povučeno, u svetu knjiga, bez porodice koju je rano izgubila. Bila je bolešljiva, od majke, koju nije zapamtila, nasledila je, kako kaţe, "potpunu tuberkulozu", sa očeve strane "ludilo i razne oblike nervne poremećenosti". I pored toga mnogo je putovala, bila je u Francuskoj, Njemačkoj, Engleskoj, Skandinaviji, Rusiji, Africi, Maloj Aziji. U Maroko je putovala ugljarskim brodom, onako "kako putuju siromašni ljudi kao što sam ja". To njeno siromaštvo zapravo je svesno traţeno. U jednom pismu ona kaţe: "Prema novcu imam otprilike odnos koji Anglo-Amerikanci imaju prema nesrećnoj, meni tako dragoj, Francuskoj: u nuţdi, da; van nuţde, ne treba mi. Nijedan veći honorara nisam do sada uzela."

Stvaralaštvo
Isidora Sekulić je prva ţena pisac u srpskoj knjiţevnosti koja je ostavila delo trajne vrednosti.Njena pojava u knjiţevnosti je označila preokret u svakom pogledu.Ona je bila rado znala i svestrana.Pisala je putopise,eseje,lirsko-meditativnu prozu,pripovijetke,kritike i bavila se prevodilačkim radom. Knjiţevni rad Isidora je započela kasno,posle svoje tridesete godine.Prvu knjigu je objavila 1910.godine,a 1913.godine izlazi knjiga “Saputnici”,zbirka impresionističkih crtica,skica i zapisa,u kojima preovlađuju aforizmi o opštim temama.Za njen virtuozni stil,A.G.Matoš je našao izraz “ples reči”. 1914.godine Isidora kao potpuno oformljen pisac objavljuje putopis “Pisma iz Norveške”.Mnog i tu knjigu smatraju za najlepši putopis srpske knjiţevnosti.U “Pismima iz Norveške”,Isidora je poetski i misaono dočarala severnjačku prirodu koja ju je privlačila.Ona ne daje samo doţivljaje prirode i slike krajeva kroz koje prolazi,nego i razmišljanja o ljudima i njihovom ţivotu,o neraskidivoj povezanosti između prirode i sudbine ljudi.Sam putopisni oblik je doprinio bogatstvu ove knjige. Između dva rata i posle Drugog svetskog rata Isidora Sekulić je najviše pisala pripovetke i eseje.U pripovetkama obrađuje teme iz ţivota u Vojvodini,a najčešće govori o propadanju vojvođanskih porodica i njihovoj degeneraciji.Tu se oslanja na realiste Jakova Ignjatovića i Borisava Stankovića.Najbolja je zbirka pripovedaka”Kronika palanačkog groblja”(I 1940,II1958)koja s e bavi sudbinama porodica i pojedinaca i govori o prolaznosti i smrti. Što se tiče eseja,svi se slaţu da je Isidora u ovoj oblasti pisala tekstove koji su se ubrajali u najviše što se u toj vrsti stvaralo ne samo u našoj nego i u evropskoj modernoj knjiţevnosti. Esej zauzima najviše mesta u njenom stvaranju i predstavlja njenu osnvnu formu. Pisala je o knjiţevnosti i raznim knjiţevnim temama,o našim i stranim piscima,o drugim umetnostima,o jeziku,filozofiji,moralu...Njegoš zauzima centralno mjesto u Isidorinim esejima,a ona je bila očarana tim pesnikom,tako da mu je posvetila knjigu pod naslovom “Njegošu knjiga duboke odanosti”. Kao knjiţevni kritičar,Isidora je podjednako nadahnuto pisala o našoj i stranoj knjiţevnosti,uspostavljajući veze među pojedinim nacionalnim knjiţevnostima. I kad je pisala knjiţevnu kritiku Isidora nije bila sudija već tumač, u sukobe nije ulazila, radije je ćutala i u ćutanju pokušavala da kontraste sagleda kroz zakon ravnoteţe. Tu ravnoteţu dobro su uzdrmala dva čoveka: Jovan Skerlić i Milovan Đilas. Do kraja, i bez ostatka, posvećena lepoti smislene reči, knjiţevnica Isidora Sekulić je za ţivota stekla uvaţenje kao najobrazovanija i najumnija Srpkinja svoga vremena. Znalac više jezika, i poznavalac

"Analitički trenuci i Teme" (1941) — eseji. ali ja sam odbila.pripovijetke. Ona je uvek imala vremena za sebe . skoro će umreti. kao prva žena akademik. "Pisma iz Norveške" (1914) — putopis. zgrušenosti. neka kažu posle moje smrti. bez tradicije. daj da napišemo nešto i da je ostavimo. zato me je ta buka oko mene mnogo potresla. kao prvi ţenski pisac i akademik. i samo njoj putokaz ka dobročinstvu. Izabrana je za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije 16. Kažu: ima 80 godina. zato su je voleli. Postoji vasionska sreća koja opredeljuje ljude. Molila sam neke poznanike. iznenadne i neočekivanje situacije. bez straha od sopstvene pohlepe. čija je misao ostavila svetao trag u istoriji njenog naroda i evropske kulture . aprila 1958. "Knjiga duboke odanosti Njegošu" (1951). "Zapisi" (1941). Trudila se da je tuđe neprijateljstvo i tuđa zloba ne dodiruju. novembra 1950." Dela: "Saputnici" (1913) — pripovedna vrsta intimnog dnevnika. Ona skromnog imetka ali aristokratskog duha i ponašanja primećivala je to na svoj način. predelima koji su odraz ćutljivosti. iluzijama i vizijama. Njena vrlina je bila u njenoj jednostavnosti . prevodilački i kritički izraz je praznik naše pisane reči. Isidora Sekulić je kao pisac.Bila je sanjar. sa jednostavnim ljudima iz svog okruzenja. Penzionisana je 1931. trajanja jer su proţimali celo njeno biće što je . uzalud ćete vi nastojati da vas vole. ugleda i kulture . S tim sam se pomirila. Volim tišinu. a za redovnog člana Srpske akademije nauka 14. godine. Umrla je 5.. podloţna svojoj tišini ispunjenoj njenim proročanskim snovima. Nisam bila srećna. Zvali su me na neko veče o meni. priguše. Ako nešto vredim. Bila je više nego radoznala i široke kulture. Pisala je putopise. često nestalnog duha. prevodilac i tumač knjiţevnih dela ponirala u samu suštinu srpskog narodnog govora i njegovog umetničkog izraza. objektima. skromnosti i obicnosti njene tihe simpatične prirode… Pisala je razumljivo istovremeno i za narod i za inteligenciju…Na lep nacin je govorila o ruznim i svakodnevnim stvarima.kritike i bavila se prevodilačkim radom. što je prava umetnost. a njena patnja je bila samo njena . koji su cesto zatečeni saznanjem da ih vise poznaje i voli nego oni sami sebe. Rekla je.lirsko-meditativnu prozu. odolevanja.Nju su zbunjivali pojavni oblici ljudskog ponasanja modernog sveta ali ih se nije plašila sto je takodje vrlina jer se izdvojila svojim posebnim skromnim sjajem prateći korak običnog čoveka. Na njenim putovanjima posebno joj se pogled zasdrţavao na pojavama. a ni dva dana pred smrt ne želim da me hvale. Doajen srpske knjiţevnosti Isidora Sekulić. mlade ljude.. koje ostavljaju gorki trag kroz kratki ţivot čoveka. pišući pored običnih ljudi i onima koji misle da se njima nema šta da kaţe…Njen ţivot je bio daleko bogatijii. ovekovečeni njenim secanjem i pretočenih u njene putopise i eseje. Ako niste voljeni. i sa njenih putovanja kroz različite krajolike.. Duboko promišljen i umetnički istančan njen knjiţevni. "Govor i jezik kulturna smotra naroda" (1956). nije bila plašljiva niti neodlučna ali je izbegavala sukobe i nije ulazila u bitke tako što je uvek stvarala nove. na nju se nije moglo uticati. "Đakon Bogorodičine crkve"(1920) — roman. februara 1939. Klonila se bogatih skorojevića. uramljenih u slike njenih poslednjih susreta .Njena misao je predstavljal a preobraţaj koji je rušio nasledjene stereotipe njenog vremena. trpeljivosti. Ali eto šta su uradili. smatrajući govor i jezik kulturnom smotrom naroda. "Ta larma što je dignuta oko mene mnogo me je potresla. satkan od običnih razgovora . kao što se voli neko tako blizak a više ga nema. da gde god vide nešto o meni napisano. kako u njegovim patnjama tako i u njegovim kratkim trenucima sreće. rekla sam da sam bolesna. To strašno vređa. nenametljivosti.eseje.više kultura i područja umetničkog izraţavanja. godine u Beogradu. Bila je svojevrsni putnik putevima svoje mašte koju je pretakala u stvarnost satkanu od njenih tihih emocija i duboke senzualnosti. poznavalac nekoliko svetskih jezika. a nije zaboravljala ni na druge. Svi su hteli da me skinu sa dnevnog reda. "Kronika palanačkog groblja" (1940) — pripovetke. Posedovala je neku svoju unutrašnju prikrivenu volju.

..predstavljao boţanski spoj sa njenom iskonskom dušom slavenskom koju nam je ostavila kroz svoja dela u svojevrsni amnet za sva vremena . George Wonder .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful