ULOGA NA AMBALA`ATA Ambala`ata go {titi proizvodot od nadvore{nite ~initeli vo tekot na patuvaweto od proizvoditelot,preku trgovijata do potro{uva~ot.

Ambala`ata ima uloga da: • Da ovozmo`I efikasna distribucija na hranata • Da ja so~uva higienata na proizvodite • Da gi so~uva hranlivite I aromati~ni materii • Da go prodol`I rokot na traewe na proizvodite • Da gi sodr`I site potrebni informacii za proizvodite VA`NOST NA DIZAJNOT NA AMBALA`ATA Na grafi~koto oblikuvawe na ambala`ata uticuvaat mnogu faktori:se pogolema konkurencija,se pozahtevni potro{uva~I,promeni na na~inot I stilot na `ivotot,,promeni vo demografskata struktura,globalizacijata.Ambala`ata se dizajnira taka da bi gi privlekla potro{uva~ite. FUNKCII NA AMBALA`ATA Ambala`ata ima 5 osnovni funkcii: 1. Komercijalna(prodajna) funkcija na pakuvaweto predstavuva edna od bazi~ni funkcii I se odnesuva na obemot I racionalizacijata na proda`bata,kako I na informativnoproda`na uloga.Komercijalnata f-ja e odredena so:oblik,indentifikacija so koja kupuva~ot go prepoznava proizvodot I markata,boja ima va`no psiholo{ko dejstvo na potro{uva~ite I informaciite o sostavot,namenata,na~inot na ~uvaweto,upotrebata na proizvodot 2. Upotrebnata funkcija e f-ja so koja se podrazbira {to polesno otvorawe na proizvodot,zatvorawe I ~uvawe,so {to se ovozmo`uva polesna upotreba na proizvodite.Se nastojuva da se proizvede takov oblik na pakuvawe koj e ekonomski naj prihvaten I so samoto toa najprihvaten za potro{uva~ite.Ovaa f-ja doveduva do zgolemena vrednost na proizvodot,so koristewe na specijalni zatvoruva~I koi doprinesuvaat do smaleno rasipuvawe na proizvodot,racionalizacija na materijalite koi se koristat za proizvodstvo na ambala`a,itn 3. Funkcija na ~uvawe I transport na proizvodot poa|a od toad a pakuvaweto mora da ja povrzuva sodr`inata na proizvodot vo odreden oblik I te`ina,kako I da go {titi od rasipuvawe.ambala`ata treba da bide prilagodena na site opcii I procesi na patot od potro{uva~ot do celniot korisnik.Zna~ajot na distributivnata f-ja doa|a vo izraz vo me| unarodnoto posluvawe,kako {to se proizvodite transportiraat na golemi relacii.Ovaa f-ja ima za zahtev ambala`ata da gi zadovoli site zahtevi za nadvore{niot I vnatre{niot transport,kako I mnogu rigidni uslovi na manipulacijata.treba

da ovozmo`ipodobri iskoristuvawe na skladi{niot proctor,da go olesni rakuvaweto so robata I poefikasno iskoristuvawe na mehanizacijata. 4. sigurnosna f-ja predstavuva rezultat za se pointenzivno nastojuvawe da se zgolemi bezbednost na potro{uva~ite I vrednosta na proizvodot pri upotrebata.Se odnesuva na zahtev da se onevozmo`I neovlasteno otvorawe na proizvodite pred da dojde kaj celniot korisnik.Kaj nekoi proizvodi voc el za ispolnvawe na sigurnosnite f-cii neophodno e sistemot za otvorawe I zatvorawe da bide {to pospecifi~en kako bi se smalila mo`nosta da bide otvoren proizvodot pred da dojde kaj celniot kupuva~ 5. Ekoli{ka f-ja e vovedena vo osumdeseti I devedeseti godini na pro{liot vek zaradi za{titata na `ivotnata sredina.Vo sklad so toa Evropskata Unija donesuva se pogolem broj na propisi vo vrska so ekologijata.So ova kutiite moraat da bidat so~ineti od najmalku 80% na material koj mo`e da se reciklira,a plasti~nite kesi koi se dobivaat pri kupovina na nekoj proizvod moraat da bidat 100% podle`ni na recikla`a.Ekolo{kata f-ja mo`e da se zgolemi na razli~iti na~ini;pakuvawe vo ambala`I izraboteni od reciklirani materijali,so smalen broj na omoti okolu proizvodot,so zamena na te{ki materijali so lesni,itn

Značaj i funkcija ambalaže za pakovanje hrane
Ambalaža za pakovanje i čuvanje prehrambenih prozvoda mora dodatno da zadovolji stroge i specifične zahteve, jer mora za kraći ili duži vremenski period da očuva početni kvalitet sveže ili prerađene hrane (4). Pri tom, mora da bude zdravstveno ispravna kako ne bi došlo do kontaminacije namirnica supstancama iz ambalaže i time do opasnosti po zdravlje potrošača. Zbog toga je odabir adekvatnog ambalažnog materijala za određenu vrstu namirnica, jedno od vodećih problema prehrambene industrije Ambalaža za pakovanje prehrambenih proizvoda doživela je svoj najveći procvat u drugoj polovini XX veka. Razlog tome nije samo otkriće novih materijala za pakovanje već i povećana proizvodnja hrane usled porasta broja stanovnika, povećanja stupnja urbanizacije, promene načina života zbog sve veće zaposlenosti, što zahteva lakši i brži način pripremanja hrane, izraženije higijenske navike stanovništva, itd. Da bi se sve ovo postiglo, ambalaža i pakovanje hrane su danas regulisani velikim brojem zakona, regulativa, instrukcija i uputstava za upotrebu (5). Značaj ambalaže i pakovanja prehrambenih proizvoda u savremenom društvu, može se sumirati preko sledećih zahteva: • Prevencija ili redukcija oštećenja proizvoda i kvarenja hrane, čime se štede energija i vitalni nutritijenti i štiti zdravlje potrošača; • Smanjenje gradskog i komunalnog otpada korišćenjem funkcionalnijih ambalažnih formi, recikliranjem ambalažnih materijala, i korišćenjem pojedinih vrsta otpada za proizvodnju stočne hrane ili veštačkog đubiva. Na primer, od 454 g kukuruza u klipu koji se prodaje u supermarketima, potrošači pojedu oko 170g, dok ostatak završi u smeću, i na kraju, na lokalnoj deponiji, kao otpad koji zagađuje životnu sredinu. Umesto toga, 454 g kukuruza u zrnu može biti upakovano u polietilensku kesu koja je teška manje od 5g, a klip iskorišćen umesto da završi kao otpad;

• Smanjenje cena mnogobrojnih vrsta namirnica korišćenjem jeftinijih ambalažnih materijala, njihovom masovnom proizvodnjom i unapređenjem sistema distribucije zahvaljujući ekonomičnijim ambalažnim formama; • Smanjenje rizika od falsifikata; • Predstavljanje hrane na higijenski i estetski atraktivan način; • Komuniciranje sa potrošačem putem ambalaže koje mu omogućava da bude obavešten o onome što kupuje i da na taj način donese odluku o kupovini; • Olakšavanje manipulacije i korišćenja proizvoda pomoću praktičnijih ambalažnih formi, što štedi vreme; • Povećanje konkurentnosti proizvoda na tržištu; • Dostupnost proizvoda iz svih krajeva sveta, tokom cele godine; • Produžavanje roka održivosti proizvoda, čime se smanjuje količina otpada; • Štednja energije putem korišćenja ambalaže koja ne zahteva hlađenje ili zamrzavanje proizvoda tokom distribucije i skladištenja. Odabir adekvatnih ambalažnih materijala zahteva dobro poznavanje osobina proizvoda i njegovih specifičnih zahteva, kao i poznavanje svojstava samih materijala i procesa pakovanja (1,5). O[TETUVAWE NA AMBALA`ATA O{tetuvawe na pakuvaweto mo`e da bide posledica na pove}e faktori.O{tetuvawe na pakuvaweto kako posledica na promenata na klimatskite faktori mo`at da ja promenat mikrobiolo{kata I hemiskata struktura na proizvodot.Mo`at da predizvikaat gubitok na vlaga,promena na bojata I izgledot na povr{inata,kromena na konzistencijata,slabeewe na materijalot za pakuvawe I sl Mehani~ki o{tetuvawa se izrazeni so promena na oblikot na ambala`ata,pukawe,lomewe,...so {to mo`e da dojde do rasipuvawe na sodr`inata I vleguvawe na vozduhot,vodata Ili drugi ne~istotii vo proizvodot.Do o{tetuvawa od ovaa vrsta mo`e da dojde pri ~ove~kata negri`a pri utovarot,istovarot,transportot,skladi{teweto.... Mikrobiolo{ki o{tetuvawa nastanuvaat kako posledica na deluvawe na mikroorganizmi I enzimi a mo`at da se smalat ili potpolno uklonat so ~uvawe na proizvodot vo relativno suva sredina I pogodna temperatura.Na vakvi o{tetuvawa podlo`ni se ambala`I od drvo,papir,tekstil. Hemiskite o{tetuvawa se spre~uvaat so adekvaten izbor na material od koi se izrabotuva ambala`ata I so `uvawe na upakovanite proizvodi vo suva sredina.Na vakvi o{tetuvawa osetni se metalni I papirni ambala`i. Insektite I glodarite ~esto pati mo`at da izazovat o{tetuvawa na ambala`ata I samiot proizvod.Vakvite o{tetuvawa se spre~uvaat so ~uvawe na proizvodot vo oblekti od cvrsti materijali.prostoriite treba da se ~isti I da se odr`uvaat kako ne bi postanale pogodna sredina za razvoj I boravak na ovakvi {tetnici.Neophodna e redovna dezinfekcija I deratizacija.

Podela ambalaže
Usled svakodnevnog porasta potreba potrošača u kvalitativnom i kvantitativnom smislu, javlja se veliki broj ambalažnih materijala i formi, koje se mogu podeliti prema različitim osnovama. Osnovne podele ambalažnih materijala i ambalaže su: 1) Podela ambalaže prema vrsti materijala Ova podela je od velikog značaja, jer osnovne funkcije ambalaže i njena pogodonost za određenu vrstu proizvoda zavise upravo od vrste materijala. Prema ovome, ambalaža se deli na: • papirnu i kartonsku; • metalnu; • plastičnu; • višeslojnu (kompleksnu); • staklenu; • drvenu; • tekstilnu i • keramičku. 2) Podela ambalaže u odnosu prema sadržaju Ova podela izvršena je prema tome da li je ambalaža u direktnom kontaktu sa proizvodom ili ne, što je od velikog značaja zbog zdravstvenih i higijenskih zahteva koje ona mora da ispuni. Ambalaža koja je u stalnom dodiru sa proizvodom naziva se primarna ili neodvojiva ambalaža, dok se za skladištenje i transport koristi sekundarna ili odvojiva ambalaža. Sekundarna ambalaža nije sastavni deo proizvoda u prometu. 3) Podela ambalaže prema vrednosti i trajnosti Prema vrednosti ambalaža se deli na krupnu (ili investicijsku) i sitnu ambalažu. Krupna ambalaža je trajnosti veće od 12 meseci i pripada osnovnim sredstvima. Sitna ambalaža ima isti tretman kao sitan inventar. Prema trajnosti i načinu upotrebe, ambalaža se deli na: povratnu i nepovratnu. Povratna ili ambalaža za višekratnu upotrebu, koristi se više puta za pakovanje istih ili sličnih sadržaja. Nepovratna ambalaža koristi se samo jednom, a zatim se odbacuje i može se upotrebiti kao sekundarna sirovina. 4) Podela ambalaže prema funkciji u prometu Po ovom osnovu, ambalaža se deli na: • prodajnu ambalažu; • zbirnu ambalažu i • transportnu ambalažu. Prodajna ambalaža je u suštini primarna ili neodvojiva. Zbirna ambalaža objedinjava više jedinica primarne ambalaže, dok transportna objedinjava više pakovanja zbirne ili prodajne ambalaže. 5) Podela ambalaže prema mestu transporta Prema mestu transporta upakovanih sadržaja ambalaža se deli na: • kontinentalnu • prekomorsku. 6) Podela ambalaže prema upotrebi sredstava za transport Prilikom planiranja korišćenja ambalaže mora se voditi računa kojim će se prevoznim sredstvom transportovati, te je uskladiti sa normama koje važe za transport roba: • kamionima i hladnjačama; • vozom;

• brodom; • avionom.

STAKLENA AMBALA`A
ZNA~AJ NA STAKLOTO Proizvodstvoto na stakloto poteknuva od 7000 god pne. Stakloto se proizveduva od homogena smesa na osnovni surovini I stakleniot lom na temperature on 1600ºc.Staklenoto topivo se oblikuva vo stakleni proizvodi vo ma{ini za oblikuvawe.Osnovni surovini za oblikuvawe na ambala`noto staklo se:kvarcen pesok,kalcifikovana soda,dolomite I kalcit,staklen lom koj poteknuva od otpadoci vo proizvodstvoto I od recikliraniot staklen lom. Proizvodstvoto na stakloto e visoko automatizirano I mnogu e osetna na nedostatocite vo kvalitetot na surovinite.Zaradi toa I stakleniot lom mora da ima odreden kvalitet kako I drugite surovini.fizi~kite I hemiskite svojstva na stakloto se mnogu dobri I vo golema mera zavisat od hemiskiot sostav.Hemiskata otpornost na stakloto na kiselini(ne na hidrofluorodna),voda, zavisi od sostavot na stakloto no I od materijalot so koj e vo kontakt.Stakloto e mnogu lesno,ne propu{ta te~nost I plin,lesno se ~isti I odr`uva,tvrdo e no I e kr{livo. AMBALA`A Staklenata ambala`a e nezamenliva vo odredeni industriski podra~ja kako {to se:prehrambenata industrija,hemiskata industrija,farmacevtskata industrija,ambalaza za kozmetika,vo medicinata staklenata ambala`a e nezamenliva.Ambala`noto staklo e hemiski stabilono,neutralno, {to ovozmo`uva podolgo stoewe na proizvodot vo staklenata ambala`a bez negovata promena.Nedostatok na stakloto e negovata te~ina I slabata mehani~ka otpornost.Vo posledno vreme se izrabotuva staklena ambala`a so tenki zidovi,ne se namaluvaat mehani~kite svojstva,se zgolemuva asortimanot,se smaluvaat gubitocite vo transportot, I se pove}e se zgolemuva recikla`ata na stakleniot otpad.Stakloto ima prednosti vo pakuvaweto na hranata; 1. napropustliv e za gasovi I parea,gi odr`uva proizvodite vo sve`a sostojba podolgo vreme bez promena na vkusot I aromata 2. otporen e na visoki temperature pa e pogoden za prerabotka so sterilizacia 3. stakloto e cvrsto,obezbeduva dobra izolacija I mo`e da se proizvede vo pove}e razli~ni oblici 4. providnosta na stakloto im ovozmo`uva na potro{uva~ite da go vidat proizvodot,a izrabotkata na stakloto vo pove}e boi go {titat proizvodot koj e oseten na svetlina 5. mo`e da se reciklira,pa ne e {tetno za okolinata

Staklenata ambala`a ima `ivoten vek.Posle upotrebata zavr{uva na recikla`a,a vo nekoi slu~ai e ba~ena I kako smet.Vo prviot slu~aj se vra}a vo process na proizvodstvo kako staklen lom,a vo vtoriot slu~aj dokolku zavr{I kako smet ja ugrozuva okolinata {to ne mo`e da se re~e I za drugi materijali {to se koristat za proizvodstvo na ambala`a. KARAKTERISTIKI NA STAKLENIOT LOM Vo proizvodstvo na ambala`ata stakleniot lom e mnogu va`na sekundarna surovina.Dokolku se primenuva 100% staklen lom vo proizvodstvo na ambala`a se smaluva potro{uva~kata na energijata za 25%.zgolemenata primena na stakleniot lom nema nepovolno deluvawe na kvalitetot na stakloto nitu na kone~niot proizvod,dokolku go zadovoluva odredeniot kvalitet.Udelot na lomot vo smesata mo`e da bide vo razli~iti maseni procenti,{to zavisi od uslovite na proizvodstvoto.vo smesata na osnovnite surovini mo`e da se dodade I do 70% na lom,a kaj beloto staklo toj % e pomalav.va`en uslov za primena na lomot e ednakvost na hemiskiot sostav na stakloto te lomot na ramnoto stalo ne mo`e da se upotrebuva za proizvodstvo na ambala`no staklo I obratno.Stakleniot lom sodr`I mnogu primesi vo vid na ne~istotii.stakleniot lo mod recikla`ata treba da bide oddelen po boi,ne smee da ima strani primesi I mora da bide od ambala`no poteklo.vo stakleniot lom ne smee da ima porcelanski I kerami~ki otpad,laboratorisko staklo,kristalno ili stolno staklo. Naj~esti nesakani primesi koi se javuvaat vo stakleniot lom se: • Metali I `i~ani delovi na zatki za fla{i • Olovni ovratnici za fla{I za vino I {ampawsko • Metalni zatki I prsteni na grloto na fla{ite • ~a{I I ambala`a za opasni te~nosti • Golema vlaga Vakov staklen lom mo`e da se upotrebuva za: • Priprema na patnata osnova • Priprema na asfaltot • Proizvodstvo na stakleni vlakna za izolacija Nedovolno ~ist staklen lom oma ograni~ena primena.Ja ograni~uvaat primenata na recikliraniot staklen lom samo za proizvodstvo na oboeno ambala`no staklo PLASTI~NA AMBALA`A Plastikata e pronajdena vo 19 vek,pa so toa e najmlad ambala`en material.stiren e prv plasti~en material destiliran od drvoto 1831 god.germancite ja usovr{ile ovaa postapka I vo 1950 stiren bil dostapen vo celiot svet.Vinilhlorid e otkrien 1835 god,a podocna nao|a golema primena.Ovie materijali vglavno se upotrebuvale za predmeti so op{ta upotreba,a za vreme na vtorata svetska vojna se

koristele za pakuvawe na tableti.Polietilen-teraftalan(PET) posudi se pojavile na pazarot vo 1977 god.Vo tekot na 1980 hranata I proizvodite koi se pakuvale zagreani(marmelad) se pakuvale vo PET posudi. Vo pesledni godini plasti~nite materijali se pove}e se koristi za izrabotka na ambala`a,iako predstavuvaat problem od gledi{teto za za{titan a `ivotnata sredina.pri~inite za nivna primena se se pogolemi.Pred se toa e niska cena na surovinite,mala masa I razli~iti mo`nosti za prerabotka.Specifi~nata energija koja se tro{I pri proizvodstvo na plasti~na ambala`a e pomala nego kaj proizvodstvoto na staklenata ili aluminiumskata ambala`a.Plasti~nite materijali zavr{uvaat na deponii no zaradi ~ove~kata negri`a I nadvor od niv.Vo pove}eto zemji I gradovi deponiite se prepolni a zaradi nivnata visoka cena mnogu e sporo nivnoto gradewe Plastikite se dobivaat so polikondenzacija ili poladicija na monomerni edinici.Vo polikondenzacijata polimerniot lanec rasne so reakcijata na kondenzacijata na molekulite I pratena e so formirawe na sporedni produkti kako {to se voda ili methanol.Polikondenzacija vklu~uva monomeri so najmalku dve f-lni grupi kako {to se alkoholnata,amino I karboksilnata grupa.Vo poliadicijata polimernite lanci rastat so reakcijata na adicija vo koi se so kombinacija na dva ili pove}e molekuli formira pogolem molekul bez osloboduawe na sporedni produkti.Poliadicijata gi vklucuva nezasitenite monomeri,dvostrukite I trostrukite vrski se prekinati,da bi se povrzale monomernite lanci Postoi nekolku prednosti za koristewe na plasti~ni materijali za pakuvawe na hranata.Plastikte mo`at da bidat napraveni kako listovi,figure I strukturi koi imaat fleksibilnost I elasti~nost na tie dizajni.Plasti~nite materijali se hemiski rezistentni,eftini,lesni,so {irok opseg na fizi~ki I opti~ki osobini.Mnogu plastiki imaat sposobnost na termozavaruvawe,lesno se {tampaat,mo`at da bidat integrirani vo proizvodni procesi kade e pakuvaweto formirano,napuneto I zatvoreno vo ista proizvodna linija.glaven nedostatok na plasti~ni materijali e nivnata promenliva propustlivost za svetlina,gasovi I parea.Postojat dve glavni kategorii na plastika: 1. tepmobilni se polimeri koi so stvrdnuvawe postanuvaat cvrsti ili se nepovratno oblikuvaat koga se zagreani I nemo`at povtorno da se oblikuvaat.Zaradi cvrstinata I izdr`livosta primarnata namena im e vo avtomobilskata industrija I vo konstrukcijata kako abrazivi I prevlaki a ne za pakuvawe na hrana. 2. termoplasti~ni se polimeri koi omeknuvaat koga se zagrevaat I se vra}aat vo po~etna sostojba na sobna temperature.termoplastikite mo`at lesno da se oblikuvaati ukalupiraat vo razli~ni proizvodi,kako {to se boci,`deli I plasti~ni filmovi oni se idealni za pakuvawe na hranata

Upotrebata na plastikite vo pakuvaweto porasnala zaradi niskata cena na materijalite I f-nite prednosti kako {to se termozavarivaweto,opti~kite svojstva,neograni`eni iblici I golemina ja nadminala upotrebata na tradicionalnite materijali.vi{estruki tipovi na plastiki se koristat kako materijali za pakuvawe na hranata vklu~uvaj}I gi polyolefin,polivinilhlorid,polistiren,poliamid,....Poliolefini I poliestri se najzastapeni tipovi na upotrebuvana plastika. POLIOLEFINI Poliolefini e zaedni~ki termin za polietilen I polipropilen.polietilen I polipropilen poseduvaat uspe{na kombinacija na svojstva vklu~uvaj}I gi elasti~nosta,mo}nosta,sjajnosta,stabilnosta,otpornosta na vlaga I hemiski sredstva I pogodni se za reciklirawe I pove}estruka upotreba.najednostavna I najevtina plastika dobiena so poliadicija na etilenot e polietilen.Postojat dvevrsti na polietilenot mnogu gust I slabo gust.Mnogu gustiot polietilen e mnogu krut,jak,cvrst,otporen na hemikalii I vlaga.se koristi za izrabotka na fla{I za mleko,sok,voda,kutii za `itarici,najloni za prodavnici I najloni za smet.slabo gustiot polietilen e elasti~en,jak,cvrst,lessen za zatvorawe I otporen na vlaga.P{to e slabo gustiot polietilen relativno proziren se koristi vo slu~ai koga e termozavaruvaweto neophodno.Od slabo gustiot polietilen se izrabotuvaat vre}i~ki za leb I smrznuti proizvodi,sovitlivi kapa~iwa I fla{i.Polietilenski vre}i~ki za leb imaat vi{estruka namena Pote{kiot,pogustiot I poprozirniot polipropilen ima dobra otpornost na hemikalii I efikasen e za spre~uvawe na prolazokot na vodenata parea.negovata visoka to~ka na topewe na 160ºC go ~ini otporen tamo kade {to treba da se primeni termi~ka obrabotka,kako {to se polnewe na vrelo I mikrotalasno pakuvawe.Polipropilenot se upotrebuva za izrabotka na ~a{I za jogurt I margarine POLIVINILIDEN HLORID(pvdc) PVDC e polimer na vinilhloridot.Ima sposobnost za termozavaruvawe I slu`I kako odli~na bariera za vodenata parea,gasovi,masni I jagleni proizvodi.Se koristi za neelasti~ni pakuvawa,kako ednosloen film,prevlaka ili del na koekstrudiran proizvod.Se primenuva za pakuvawe na `ivinsko meso,konzervirano meso,sir,gricki,~aj,kafe,...Se koristi za toplo filuvawe,skladirawe na niski temperature I prilagodeno pakuvawe vo atmosverata.Sodr`I duplo pogolema koli~ina na hlor od PVC I zaradi toa sozdava problemi pri pe~eweto. POLISTIREN

Polistiren e polimer na stirenot.toa e cvrst,~iast I mnogu lomqiv material so relativno niska temperature na topewe.Mo`e da bide ekstrudiran,koekstrudiran so drugi plastiki,oblikuvan so ubrizguvawe ili zapalen da bi se proizvele razli~iti tipovi na proizvodi.so penewe se proizveduva neproziren,krut I lessen material so golema za{tita I so dobri termoizolacioni svojstva.Tipi~ni primeni vklu~uvaat za{titno pakuvawe,kako {to se karton za jajca,posudi,pribor za jadewe za ednokratna upotreba,zatvora~I,~a{I,tawiri,fla{I,poslu`avnici za hrana.Vo ekspandirana forma polistiren se koristi za pakuvawe I ka{irawe no ne na prehrambeni proizvodi.Mo`e da se spaluva ili reciklira. POLIAMID Poznat e kako najlon.Najmnogu se koristi vo tekstilnata industrija.Se dobiva so kondenzacija na diamidot ili diacilot.Poliamidi se polimeri vo koi se povtoruva~kite edinici povrzani so amidni vrski.razli~iti tipovi na poliamidite se okarakterizirani so broj koj ima vrska vo brojot na c-atomite vo monomerot.Ima mehani~ki I tehni~ki osobini kako pete materijalot pa ima I sli~na upotreba.najlonot pru`a dobra hemiska otpornost,crstina I mala gasna propustlivost POLIESTRI Naj~esto koristen polyester e PET. Polietilen tereftahalat(PET) se dobiva reakcija na teraftalna kiselina I etil glikolot.PET ima dobra bariera za gasovi I vlaga.Ima dobra otpornost na toplina,mineralni masla,rastvori,kiselini no ne I na bazi.Se koristi za pravewe na razli~iti ambala`I za prehrambeni proizvodi,pijalok I mineralni void.Glaven razlog za upotreba na pet ambala`ata se:negovata prozirnost kao na stakloto,mala te`ina I otpor na lomewe.Tri glavni aplikacii na ambala`ata se posudi,polukruti listovi za termoformirawe I orijentirani tenki filmovi.PET ambala`ata postoi kako amoformni I polukristlni termoplasti~ni material.Amorfniot PET e porastegqiv no pomalku krut I tvrd I od polukristalniot PET koi ima dobra rastegqivost,cvrstina I krutost.recikliraniot PET od fla{ite se koristi kako vlakna,izolacija I drugi aplikacii za neprehrambena ambala`a Polikarbonat(PC) se dobiva so polimerizacija od natrijumovi soli,bifenolna kiselina so karbonil dihlorid.~ist e,otporen na toplina I traen,vglavno se koristi kako zamena za staklo.mora da se vodi smetka za ~istotata na polikarbonatot zaradi upotrebata na deterxentite.Deterxentite na baza na natrium hipohloridot se ne prepora~uvaat zaradi kakaliti~koto deluvawe na izdvajaweto na bienolot,koi se potencijalna opasnost za zdravje Polietilen naftalat(PEN) se dobiva so kondenzacija na dimetil naftalenot dikarboksilatot I etilen glikolot.Ima odli~ni performansi zaradi golemiot koeficient na prenosot na toplina.PEN e poskapa od PET ambala`a.Pogoden e za izrabotka na fla{I,za pivo

Polivinil hlorid(PVC) se dobiva so adicija na vinil hloridot.PVC e te`ok,tvrd,sovitliv I sredno jak,amorfen,transparenten material.Ima dobra otpornost na hemikalii,masti I masla,dobri reolo~ki karakeristiki I stabilni elektri~ni svojstva.Se koristi vo medicinata I prehrambenata industrija.Lesno se termooblikuva,ima {iroka upotreba za pravewe na kutii.PVC materijali mo`at da bidat pretvoreni vo materii so {irok raspon na fleksibilnosta so dodatok na plastika kako {to se:ftalati,citrate I fosfati.Ftalatite vglavno se koristat za pakuvawe na neprehrambeni proizvodi kako {to e kozmetika,igra~ki,medicinski uredi.Zaradi lo{I uticai upotrebata na ftalati za pakuvawe na prehrambeni proizvodi e zabraneto.PVC se te{ko reciklira,a spaluvaweto na PVC e {tetno za oklinata zaradi sodr`inata na hlorot. BIOPOLIMERI Nov trend na razvojot na plasti~nite materijali pretstavuva prizvodwa na plasti~ni materijali koi se biorazgradlivi.Pru`a odli~na za{tita na proizvodite,eftina e dolgotrajna.Izrazot biorazgradlivi zna~I da se odredenata supstanca mo`e da se razgradi na poednostavni pod uticaj na moo pri {to ne ostanuvaat suvi{ni I otpadni delovi ili supstanci koi se nagomiluvaat vo oklinata.Kvalitet na proizvodite od bioplastikata se ocenuva so biorazgradlivosta I funkcionalnosta na proizvodot.Biorazgradliv proizvod e beskorisen ako ne mo`e da gi zadovoli zahtevite koi se postavuvaat pred nego vo vid na mehani~ka I fizi~ka otpornost I trajnost Biorazgradlivosta na polimerite zavisi od hemiskata struktura na materijalot I od sostavot na krajniot proizvod,a ne samo od osnovnite surovini koi se koristat za izrabotka na proizvodite.Prema toa biorazgradlivi polimeri mo`at da bidat izgradeni od prirodni I sinteti~ki smoli.Prirodni biorazgradlivi biopolimeri vo pogolema merka se izgradeni od p~enka,p{enica,skrob od kompir mo`at da bidat proizvedeni prirodno ili sinteti~ki od pomenutite obnoveni proizvodi.prirodnite polimeri se napraveni nemodificirani polimeri koi se prirodno podlo`ni na razgradba so pomo{ na enzimi na moo.Sinteti`ki dobieni polimeri se vglavno poliestri koi se podlo`ni na razgradba.Prirodno proizvedeni polimeri se nastanati od obnovenite polimeri vo prirodata.Nekoi sinteti~ki dobieni polimeri se birazgradlivi I se dobivaat od obnovenite resursi.Sekoj od ovii polimeri mo`e da se modificira so dodavawe na plastifikatori I punioci da bi im se podobrila svojstvata ili smalila proizvodnata cena. Bioplastiki pokrivaat {irok spektar na materijali od koj sekoj ima razli~iti osobini.Pogolem broj na biorazgradlivi polimeri imaat edna zaedni~ka osobina mnogu dobra otpornost na vodenata parea.Film na baza na skrobot ja zadr`uva optimalnata vla`nost za sve`o pakuvano ovo{je I zelen~uk.Bioplastikite poka`ale dobri osobini kaj pe~ateweto,ne e potrebna prethodna obrabotka na filmovite pred pe~ateweto.Odredeni biopolimeri imaat visok sjaj,golema

prozirnost,dobri barierni svojstva na mirisi,odli~ni barierni svojstva za kislorodot,priaten oste na dopir I antistati~ki osobini.Bariernite svojstva dodatno se podobruvaat so metalizirawe ili formirawe na pove}e sloevi PAPIRNA I KARTONSKA AMBALA`A Upotrebata na papir I karton poteknuva od 17-ot vek,nivnata upotreba porasnala vo tekot na 20-ot vek.Toa se materijali vo oblik na listovi dobieni od isprepletena mre`a na celulozni vlakna izolirani od drvoto so koristewe na sulfati I sulfite.Vlaknata se potoa napraveni vo ka{a,izbeleni I tretirani so hemikalii.Naj~esto se upotrebuvaat kako karton za mleko,kutii,Vre}I I xakovi I papir za pakuvawe PAPIR Papirot ne gi {titi proizvodite podolgo vreme bidej}I ima slabi barierni svojstva I ne e termo zavarliv.Koga se koristi za osnovno pakuvawe papirot e uvek tertian,prevle~en,laminiran ili impregriran so materijali kako {to se voskovi,smoli I lakovi,da bi se podobrila fna I za{titni svojstvaPapirot mo`e da se podeli na: 1. kraft papir se proizveduva so sulfaten tretman.Dostapen e vo nekolku formi:prirodno sme|,neizbelen ili izbelen.Prirodniot kraft papir e najjak od site papyri I obi~no se koristi za kesi I zamotuvawe 2. sulfiden papir e polesen I poslab od kraft papirot.Glaziran e vo ciq na podobruvawe na izgledot I da ja zgolemi otpornosta na masla.Mo`e da se koristi vo lamelirawrto so plastikata I folija.Se koristi za pravewe na kesi za keks I slatki 3. papir napraven za mast e napraven so lupawe,vo koja vkupnite vlakna se stavaat na uticaj na podolgata hidratacija,{to prouzrokuva kinewe na vlakna koi stanuvaat `elatinozni..Ovi vlakna gusto se pakuvaat vo ciq na za{titata na povr{inata na papirot koa e otporna na masla no ne I na vla`na sredina.Se koristi za pakuvawe na gricki,keksi,slatki 4. glassine e dobien so so ponatamo{na hidratacija pri {to se proizveduva gust list so glatka I sjajna povr{ina.Se koristi za pakuvawe na keksi,brza hrana,pe~ewe na hranata 5. pargament papir se dobiva so kisel tretman na pulpata.Kiselinata ja modificira celulozata I ja ~ini glatka I otporna na uticai na voda I masla.Ne predstavuva dobra bariera za vozduh I vlaga,ne e termo zavarqiv I se koristi za pakuvawe na masnotii,na pr. Puter KARTON Podebel e od papirot,pote`ok I naj~esto e izraboten vo pove}e sloevi.Retko e vo dopir so hranata.Se deli na: 1. bel karton e napraven od nekolku sloevi na hemiski izbelena pulpa.Obi~no se koristat vo vnatre{niot sloj na kartonot.Mo`e

da bide prevle~en so vosok ili lameliran so polietilen zaradi termozavarivaweto.Beliot oblik na kartonot e edinstven koj se prepora~uva za direkten kontakt so hranata 2. cvrst karton ima mo}nost I trajnost.Sodr`I pove}e sloevi na izbelen sulfaden karton.Koga e lameliran so polietilenot formira te~en karton koj se koristi za pakuvawe na sokovi I sve`I pijaloci 3. chip boad e napraven od recikliran papir I ~esto sodr`I otpadni delovi I ne~istotii od originalniot papir.~esto se prekriva so bel karton zaradi podobruvaweto na izgledot I cvrstinata.Najeftin e oblik na kartonot I se koristi za pravewe na nadvore{ni obvivki za ~aj I `itarici 4. fiber boad mo`e da bide cvrst I naboran.Cvrstiot tip kako vnatre{en sloj ima bel karton,a kako nadvore{en sloj kraft papir I obezbeduva dobra za{tita od udirawe I pritisok.Koga se lamelira so plastika ili aluminium cvrstiot fiber papir ima podobreni barierni svojstva I se koristi za pakuvawe na suvi proizvodi,kako {to se kafe I mleko vo prav.Naboraniot fiber boad e napraven od dva sloja na kraft papirot so centralno naborawe na materijalite.Negovata otpornost na udar I lomewe go ~ini {iroko upotrebliv za otpremawe na proizvodi za {irok obem Moderniot trend predstavuva smaluvawe na grama`ata na kartonot.so novite postapki na proizvodstvo na karton mo`e da se postigne najniska grama`a na troslojniot karton ve} od 300g/m³. Tetra Pak ambala`a So upotreba na bilo koa tetra pak ambala`a se uo~uva nejzinata ednostavnost.Maksimalno go stitat proizvodot.Moderniot dizajn,prakticnosta I ekonomi~nosta ovozmo`ile tetr pak da stane sinonim za ambalaza vo koj se pakuvaat samo kvalitetni I zdravi proizvodi. Samo 3% na vkupnata tezina od proizvodot otpa|a na Tetra Pak ambala`a, a 97% na tezinata na samiot proizvod. Tetra pak aseptickata ambalaza napravena e od: 75% karton-dovolno cvrst I jak, 20% polietilen-go stiti proizvodot od mikroorganizmite i 5% aluminiumska folija koja go stiti proizvodot od svetlina,mirisi I stetocini.Hranata go zadrzuva svojot vkus I nutritivnata vrednost. Zaradi toa tetra pak proizvodite se sigurni,prirodni I zdravi.Ne se potrebni nikakvi dodatoci I konzerviranja da bi se prodol`il rokot na traeewe. METALNA AMBALA`A Metalot pru`a dobri kombinacii,odli~na fizi~ka za{tita,barierni osobini,sposobnost na oblikuvawe I dekorativen potencijal.Najdominantni materijali koi se koristat za proizvodstvo na metalna ambala`a se ~elik I aluminium

KALAEN BEL LIM Se proizveduva od nisko karbonski ~elik.Rezultat e na prevlekuvawe na dve strani na crniot lim so tenki sloevi na kalaj.Prevlakuvaweto se postignuva so potapuvawe na listiwa na ~elik vo otopen kalaj ili so elektro depozicija na kalajot na listot od ~elikot.Kalajot na ~elikot mu obezbeduva odredena otpornost na korozija posudite se ~esto lakirani da se postigne bariera me| u metalot I namirnicite.Beliot lim mo`e da se koristi za proizvodstvo na posudi so razli~it oblik.Na ovoj na~in beliot lim ima {iroka upotreba vo formiraweto na limenki za pijaloci,tretirani namirnici I aerosoli,posuda za pra{kasti proizvodi,{e}er ili slatki na baza na bra{no.Beliot lim e odli~en kako prevlaka za razli~iti metali bidej}I ovozmo`uva odli~na grafi~ka dekoracija.Negovata relativno mala te`ina I golema mehani~ka snaga go ~ini ednostaven za transport I skladirawe.Beliot lim se reciklira lesno I toa lesno pove}e pati bez gubitok na kvalitetot I mnogu e poevtin od aluminiumot.Kalajot e mnogu skup metal I negovato proizvodstvo e ograni~eno,zarasi toa deneska skoro celoto proizvodstvo na beliot lim se temeqi na proizvodstvoto na elektroliti~kite beli limovi.Debelinata na elektrostati~kite beli limovi e vo granici od 0,15 do 0,49 mm BEZKALAEM ~ELIK E poznat kako elektroliti~ki hrom ili so hromov oksid prevle~en ~elik.Bezkalaen ~elik podrazbira prevla~ewe na organskiot material {to obezbeduva kompletna otpornost na korozija.Hromhrom oksid go so~inuva ovoj bezkalaen ~elik nevozmo`en za zavaruvawe,ovaa osobina go ~ini odli~en za athezijata na prevlakite kako {to se boi,lakovi,mastila.Beskalajniot `elik ima dobra sposobnost na oblikuvawe I cvrstina,poevtin e od beliot lim.Limenkite za hrana,rabovi na limenkite.poslu`avnici,~epovi za fla{I, I posudi mo`at da se napravat od bezkalajniot ~elik.Proizvodstvoto na hromiraniot lim e vo princip isto kako I proizvodstvoto na beliot elektroliti~kiot lim,camo {to se umesto kalajot dodava sloj na hrom.Od vkupnoto proizvodstvo na ~eli~nite limovi nameneti za proizvodstvo na komercijalnata ambala`a,hromiraniot lim u~estvuva so 10% I ima tendencija za ponatamo{niot porast na udelot ALUMINIUM Se koristi za proizvodstvo na limenki,folii I vi{eslojni ambala`i.Aluminiumot e lessen,sivo bel metal dobien od boksidna ruda.Vo boksidnata ruda aluminiumot e prisuten vo kombinacijata so kislorodot kako alumiinium lll oksid(Al2O3).Magneziumot I manganot se dodavaat vo

aluminiumot da se podobri cvrstinata.Aluminiumot za razlia od drugite metali e najotporen na korozija.Ima golema barijera na dejstvo na vozduh,temperature,vlaga,hemiski agensi.Aluminiumot pretstavuva odli~en material za recikla`a.~istiot aluminium se koristi za lesni pakuvawa na vglavno ladni bezalkoholni pijaloci,hranata za doma{ni mezim~iwa,morska hrana.Glavni nedostatoci na aluminiumot se:negovata visoka cena vo sporedba so drugi materijali I negovata mo`nost na vriewe,{to go ~ini korisnim samo za formirawe na be{avni kutii ALUMINIUMSKA FOLIJA Se pravi od ~ist aluminium vaqan I vo tenki listovi,so prekaqivawe vo ciq na postignuvawe na potporni osobini {to ovozmo`uva da bide tesno soviena.Aluminiumskata folija e dostapna vo {irok spektar na debelina,pri {to tenkite folii se koristat za umotuvawe na hranata a podebelite kako podmeta~i.Folijata obezbeduva odli`na barijera za vlaga,vozduh,neprijatni mirisi,svetlost I moo.Otporna e prema kiselite namirnici I nezahteva lakirawe kako I druga prevlaka.foliite ne mo`at da se proizvedat od recikliran aluminium bidej}I se formiraat rupici LAMINATI I METALIZIRANI FILMOVI Lameliraweto na proizvodite uklu~uva topewe na aluminiumskata folija so papiren ili plasti~en film vo ciq na podobruvawe na bariernite osobini.Lameliraniot aluminium e mnogu skap pa se koristi za pakuvawe na visoko vredni proizvodi.Poeftina varijanta na lameliraniot lim e metaliziran film.Metalizirani filmovi se plastiki koi sodr`at tenok sloj na aluminium.Imaat podobrena dejstva prema barierite za vozduh,vlaga,mirisi,a visokorefleksivna povr{ina e privle~na za potro{uva~ite ZAKONSKI ODREDBI Zahtevite vo pogledot na kvalitetot na ambala`ata mo`at da se podelat vo tri grupi: 1. zdravstvena ispravnost 2. fizi~ki,mehani~ki I ostanati svojstva 3. zahtevi koi se odnesuvaat na ekolo{kiot aspekt Zdravstvenata ispravnost na ambala`ata e osnoven preduslov za pakuvawe na hranata I pijalokot.Analizite gi vr{at za toa ovlasteni laboratorii I oni izdavaat atest za ispravnosta na ambala`nite materijali I ambala`ata.Vo dokumentite ki gi izdavaat se propi{ani najgolemi dozvoleni koli~ini na {tetni materijali vo ambala`niot materijal I ambala`ata

Fizi~kite I mahani~kite osobini na ambala`ata moraat da bidat takvi da ovozmo`at za{tita na proizvodot od rasipuvawe,o{tetuvawe,lomot,da se otporni na visoki ili niski temperaturi,ja ja obezbedat posakuvanata izdr`nost na gotoviot proizvodot,da ima posakuvan karakter za gasovi,vodenata paree,aromati~ni materii,moo I svetlina Kako se zgolemuva proizvodstvoto na ambala`ata se javuva se podolem problem za negovo odlo`uvawe nakon upotrebata,odnosno problemot so zagaduvaweto na `ivotnata sredina so ambala`niot otpad e se pogolem.Pa zaradi toa doneseno e nekolku zahteva koj ambala`ata mora da gi ispolni.Zahtevi koi se odnesuvaat na izrabotkata I sostavot na ambala`ata: 1. volumenot I te`inata na ambala`ata moraat da bidat ograni~eni na minimalni golemini koi ovozmo`uvaat potreben nivo na higiena I sigurnost 2. materijalite koi se koristat za izrabotka na ambala`ata moraat da go ovozmo`at recikliraweto,I taka vo najgolema merka da se smali uticuvaweto na otpadocite na `ivotnata okolina Zahtevite koi se odnesuvaat na sposobnosta na ambala`ata za reciklirawe: 1. fizi~kite svojstva I karakteristikite na ambala`ata moraat da izdr`at odreden broj na obrtai 2. mo`nost za prerabotka vo uslovi da se zadovoli sigurnosnata I zdravstvenata sostojba na potro{uva~ite 3. ispolnuvawe na uslovi koi se odnesuvaat na obnovuvaweto na ambala`ata koga taa ne mo`e vi{e da se prerabotuva 4. bio razgradliva ambala`a mora da bide takva da pri recikliraweto se pretvori vo jaglen dioksid,biomasa I voda. VRSTE AMBALAZIRANJA Na svetskom tržištu je danas sve veća potražnja za svežim, prirodno očuvanim i kvalitetnim prehrambenim proizvodima koji su u toku proizvodnje što je moguće manje fizički i hemijski tretirani. Ovaj trend pred proizvođače nameće zadatak da obrate posebnu pažnju na usavršavanje metoda prerade koje produžavaju trajanje i koje isključuju veštačke aditive i konzervanse. Savremen potrošač traži hranu visokog kvaliteta koja je zadržala senzorske karakteristike sirovine od koje je proizvedena, i da je u isto vreme bezbedna po zdravlje. Da bi se u proizvodu sačuvale originalne senzorske i nutritivne osobine sirovine, moraju se primeniti znatno blaži tretmani pri njenoj proizvodnji, posebno blaži postupci konzervisanja. Na primer, u termičkim procesima moraju se primenjivati znatno blaži režimi (niže temperature, kraće vreme) ili da se umesto standardnih termičkih postupaka primjenjuju drugi postupci kao što su dielektrično zagrevanje, pulsirajuće električno polje, termička obrada u vakuumu, pulsirajuće svetlo. U novije vreme se sve više primenjuje i tehnika konzervisanja preprekama, što znači da se primenjuje serija procesnih prepreka koje prisutni mikroorganizmi ne mogu preći. Te prepreke mogu biti npr. temperatura, aktivitet vode, pH, redoks

potencijal, konzervansi i sl. Što je prepreka viša, to je mikroorganizmi mogu teže savladati. Kombinacijom ovih prepreka svaki pojedinačni proces u seriji može se provoditi u znatno blažim uslovima nego kada se koristi sam za sebe (Lelas, 2006). U ovako minimalno tretiranoj hrani po pravilu se ne postiže komercijalna sterilnost pa se, radi produženja njene trajnosti, posebna pažnja mora posvetiti na odabir ambalažnog materijala (nepropusni za gasove i vlagu) i na odabir načina pakovanja. Nadalje u tekstu će biti opisani neki od savremenih načina pakovanja namirnica koji u potpunosti zadovoljavaju kriterijume neophodne da bi se namirnica zaštitila od kvara u predviđenom roku upotrebe. Za ovakve proizvode najčešće primenjivani načini pakovanja su: pakovanje u modifikovanoj atmosferi, pakovanje u vakuumu i aseptično pakovanje (Lelas, 2006). Kao što je već rečeno, i pored svih ovih predostrožnosti i kvaliteta obavljenih operacija i tehnoloških rešenja u ovim proizvodima se ne postiže komercijalna sterilnost pa je potrebno obratiti pažnju i na uslove čuvanja; temperaturu skladištenja i relativnu vlažnost vazduha u skladištu.

Vakuumsko pakovanje
Veliki broj prehrambenih proizvoda potrebno je očuvati od uticaja kiseonika tokom skladištenja, što se može provesti na tri načina: eliminisanjem vazduha iz ambalažne jedinice, zamenom zaostalog vazduha u ambalaži inertnim gasom (najčešće azotom) ili pakovanjem u modifikovanoj atmosferi (MAP). Kod prvog se načina najpre provodi eliminisanje vazduha, a zatim punjenje proizvodom i zavarivanje unutar vakuumske komore. Drugi način evakuacije vazduha može se provesti upotrebom vakuumskih dizni, kao što je slučaj kod pakerica s vertikalnim oblikovanjem vrećica. Taj tip vakuumiranja ograničen je na granulisane proizvode budući da kod praškastih proizvoda može doći do uklanjanja dela proizvoda tokom izvlačenja vazduha iz oblikovane ambalaže. Pakovanje mesa pod vakuumom je alternativa pakovanju svežeg mesa, pogodna za čuvanje proizvoda i do tri nedelje. Kod pakovanja vakuumom, uklanjanjem vazduha u ambalaži nepropusnoj za kiseonik, stvaraju se anaerobni/mikroaerofilni eko sistemi. Kiseonik zaostao u ambalaži prelazi u ugljen dioksid zbog respiracije mesnog tkiva i bakterijske aktivnosti. Stvoreni anaerobni uslovi i inhibirajući učinak CO2 suzbijaju rast bakterija Pseudomonas i Achromobacter vrste i omogućuju rast fakultativnih anaeroba poput Lactobacillus i Leuconostoc vrsta (Vereš, 2004). Pogodan ambalažni materijal (Tabela 1) u tom slučaju je i poli-viniliden-hlorid (PVDC), koji osigurava nisku propusnost kiseonika i prijanja uz sami proizvod tako da se i veliki komadi mesa mogu očuvati sveži i do 21 dan, uz minimalni gubitak vlage. Nadalje, koriste se i laminati kao što su: celofan/polietilen, poliester/polietilen ili poliamid/polietilen niske gustoće. Aseptično pakovanje Aseptično punjenje je definisano kao način pakovanja koji se sastoji od sterilizacije ambalaže i punjenja ambalaže komercijalno sterilnim proizvodom u sterilnim uslovima. Aseptično pakovanje podrazumeva korišćenje ambalaže koja onemogućuje rekontaminaciju proizvoda. Ovo podrazumeva da je ambalaža izrađena od odgovarajućih materijala i da je hermetički zatvorena (Vujković, 2007). Pojam “aseptičan” je grčkog porekla i označava osobinu da nešto nije sklono

truljenju, odnosno da ne sadrži otrovne klice. U terminologiji prehrambene tehnologije ovim pojmom se ukazuje na odsustvo patogenih mikroorganizama iz proizvoda, ambalaže i okoline. Pojam “komercijalno sterilan” definiše odsutnost mikroorganizama koji se mogu razmnožavati u hrani koja nije čuvana ili distribuirana na temperaturi hlađenja (Vereš, 2004). Danas se aseptično pakovanje koristi u dva specifična područja:
• •

pakovanje prethodno sterilisanih proizvoda (na primer mleka, pudinga, deserta, voćnih sokova) i pakovanje nesterilisanih proizvoda kako bi se izbegla infekcija mikroorganizmima (na primer kod svežih proizvoda poput fermentiranih mlečnih proizvoda).

Postoje tri glavna razloga za primenu aseptičnog pakovanja:
• • •

omogućuje primenu ambalaže koja inače nije pogodna za sterilizaciju; omogućuje primenu HTST sterilizacije (high-temperature-short-time), i povećava trajnost proizvoda pri normalnim uslovima čuvanja.

Postoje četiri glavna kriterijuma koje mora zadovoljiti aseptični način pakovanja:
• • • •

mogućnost efikasne sterilizacije celog sistema pre upotrebe, mogućnost povezivanja s procesnim sistemom osiguranjem aseptičnog transfera proizvoda, mogućnost provođenja operacija punjenja, zatvaranja i kritičnog transfera u sterilnoj okolini, mogućnost adekvatnog čišćenja nakon provedenog postupka pakovanja.

NACINI ASEPTICKOG PAKOVANJA Aseptično pakovanje u limenke Za sterilizaciju limenki od složenih materijala, gde spiralni omot može biti načinjen od laminata koji sadrži alu-foliju, plastiku ili papir, uz dodatak metalnih poklopaca, upotrebljava se vrući vazduh pri 143oC u toku tri minute. Ovaj postupak osigurava sterilnost ambalaže od mikroorganizama kao što su kvasaci, plesni i nesporogene bakterije, što ga čini primenljivim za pakovanje kiselih proizvoda poput voćnih sokova i ostalih napitaka. Za sterilizaciju takve ambalaže ne preporučuje se korišćenje pare jer ona može uzrokovati bubrenje papirnog sloja u laminatu (Vujković, 2007). Aseptično pakovanje u staklenke Staklenke se sterilišu zasićenom parom pod pritiskom ili toplotom. Ukoliko se koristi toplota, potrebno je osigurati produženo hlađenje sa sterilnim vazduhom, pri čemu se smanjuje rizik od pucanja staklenki zbog termičkog šoka koji se javlja prilikom punjenja hladnog proizvoda. Za aseptično pakovanje u staklenke najviše se primenjuje sterilizacija ambalaže toplotom ili vodonik peroksidom (raspršivanjem). Aseptično pakovanje u plastenke

Pakovanje u plastenke je jeftinija alternativa nepovratnoj staklenoj ambalaži. Koriste se plastične boce oblikovane duvnjem. Kao materijal za izradu plastičnih boca najviše se koristi polietilen i polipropilen, sa ili bez dodatka pigmenta za zaštitu od uticaja svetla. Takođe je moguće koristiti u kalupu oblikovane boce od složenih materijala, koji su karakterisani boljim barijernim svojstvima, što takođe povećava i trajnost upakovanog proizvoda. Nakon postupka duvanja plastične boce prelaze u sterilnu komoru, s lagano povećanim pritiskom sterilnog vazduha, te se u okrenutom položaju sterilišu raspršenim vodonik-peroksidom (izvana i iznutra). Peroksid se potom uklanja evaporacijom i tokom prolaza boca kroz tunel s vrućim vazduhom, a boce se ispiraju sterilnom vodom i pune. Potom se na boce postavlja, hemijskim putem sterilisan, poklopac od plastičnog materijala. Kod ekstrudiranih boca sterilni se uslovi postižu duvanjem sterilnim vazduhom i termozavarivanjem u uslovima koji garantuju sterilnost unutrašnjosti rezervoara. Zatvorene se boce prebacuju u sterilnu komoru (neznatno višeg pritiska), gde se vanjska površina steriliše s raspršenim vodonik-peroksidom. Zatim se poklopac boca uklanja, grlo boce se adekvatno doteruje, pune se sadržajem i ponovno zatvaraju zatvaračima, sterilisanim izvan komore (Vujković, 2007). Sterilizacija plastenki može se provesti i u jednom jedinstvenom postupku gde se provode operacije duvanja, punjenja i zatvaranja. Sterilnost unutrašnjosti ambalaže postiže se visokom temperaturom plastičnog materijala tokom postupka ekstruzije i korišćenjem sterilnog vazduha za duvanje. Aseptično pakovanje u vrećice Sistem pakovanja s vertikalnim pakericama za oblikovanje-punjenje-zatvaranje odvija se u sterilnoj komori. Ambalažni materijal prolazi kroz vodonik-peroksid (nekad se koristio etanol pri 95°C), nakon čega slijedi njegovo uklanjanje, a materijal se potom suši i tretira UV zracima. Od materijala se koristi polietilen ili laminati, za proizvode s dužim vekom trajnosti. Kod sistema vrećica, dobivenih od ravnih cevastih polimernih oblika gde se poprečni šav oblikuje za formiranje vrećice, smatra se da je unutrašnjost vrećice sterilna zbog primenjene temperature u procesu ekstruzije. Tim se postupkom mogu izrađivati vrećice od monofilma ili laminata (koekstruzija). Cevasta traka koja se odmotava sa smotka, dolazi u sterilnu komoru s većim pritiskom, vrećicama se potom oblikuje donji šav, režu se i provode do sistema za punjenje sadržajem. Nakon punjenja oblikuje se gornji šav i vrećica napušta komoru (Vujković, 2007). Aseptično pakovanje u čašice Čašice za pakovanje hrane najčešće se izrađuju od polistirena (PS) velike žilavosti ili polipropilena, kao i od koekstrudiranih višeslojnih materijala u cilju poboljšanja barijernih svojstava. Tipičan primer laminata je kombinacija PS (kao vanjski sloj); adheziv, polivinilhlorid (PVC) / polivinilidenhlorid (PVDC) kopolimer (barijerni sloj), adheziv i polietilen (PE). Primenom barijernog sloja PVC/PVDC postiže se trajnost proizvoda iznad 12 meseci. Prethodno oblikovane čašice pomičnom trakom prelaze u sterilni tunel gde se obrađuju raspršenim (35%) vodonik-peroksidom. Nakon tri sekunde rastvor se uklanja kompresovanim vrućim vazduhom pri maksimalnoj temperaturi od 400°C, zavisno od materijala od kojeg su čašice napravljene. Unutrašnjost čašice postiže

temperaturu od oko 70°C, dovoljnu za sterilizaciju površine i smanjenje zaostalog peroksida na prihvatljivu vrednost. Materijal za hermetičko zatvaranje (najčešće aluminijumska folija s tankom prevlakom termo-plastičnog materijala) se steriliše 35% rastvorom peroksida koji se potom uklanja toplotom zračenja, vrućim sterilnim vazduhom ili prevođenjem materija preko zagrijanih valjaka. Kod nekih se sistema koristi i UV zračenje, samo ili u kombinaciji s peroksidom. Aseptično pakovanje u ambalažu od složenih materijala Ovakva ambalaža se najčešće sastoji od slojeva izbeljenog i neizbeljenog kartona prevučenog, s vanjske i unutrašnje strane, polietilenom, pa je ovakvo pakovanje nepropusno za tečnosti. Pored ovih materijala ovakva ambalažna jedinica sadrži i tanki sloj aluminijumske folije koja služi kao barijera za kiseonik. Svaki sloj ima odgovarajuću funkciju (Slika 1):
• • • • •

vanjski sloj polietilena štiti sloj boje i omogućuje termo-zavarivanje, izbeljeni karton služi kao nosač dekora i osigurava mehaničku čvrstoću ambalaže, laminatni polietilen veže aluminijsku foliju na kartonsku podlogu, aluminijska folija služi kao barijera prema gasovima i svetlu, dva unutrašnja sloja polietilena osiguravaju barijeru prema tečnom sadržaju.

Aseptično pakovanje u voluminozna pakovanja Komercijalna voluminozna aseptična pakovanja obuhvataju zapremine od 10 do 1000 L.Od ambalažnih jedinica koriste se metalne bačve ili vreće izrađene od laminata (sa slojem aluminijumske folije ili metaliziranog filma).Postoje dva načina aseptičkog pakovanja u ovakvu ambalažu. U prvom slučaju postupak sterilizacije i punjenja bačvi odvija u autoklavima uz korišćenje pare pri 690 kPa. Nakon uklanjanja pare za sterilizaciju odzračivanjem, uvodi se vakuum u hermetički zatvoreni autoklav kako bi se uklonio kondenzat. Sterilni proizvod se, iz tanka s neznatno većim pritiskom azota, puni u bačve, unutar autoklava pod vakuumom, pri temperaturi od oko 40°C. Hermetičko zatvaranje bačve provodi se još dok se nalazi u autoklavu.U drugom slučaju se uvodi para u bačvu, pri 104 kPa. Ciklus odzračivanja od 80 sekundi osigurava uklanjanje vazduha, a bačva se podvrgava pritisku od 104 kPa u toku 40 sekundi. Pritisak se potom smanjuje na 10 kPa i održava tokom postupka punjenja (Vujković, 2007). Aseptično pakovanje u vrećice unutar kutije Kod sistema pakovanja vrećice unutar kutije (bag-in-box) proizvod se puni u plastične vrećice koje se potom pakuju u odgovarajuće sekundarno pakovanje poput metalnih bačvi ili kartonskih kutija. Kod većih dimenzija punjenje se odvija nakon što je vrećica postavljena unutar bačve ili kutije.Postoji više načina aseptičnog pakovanja u ovakvu ambalažu. Na primer, jedan od načina je da se plastična vrećica, prethodno zatvorena odgovarajućim čepom i sterilisana gama zračenjem (25 kGy) postavi ispod komore za punjenje u koju se uvodi samo završni kraj s čepom. Nakon uklanjanja čepa, u sterilnoj se sredini izvrši punjenje sadržaja i ponovno postavljanje čepa. Napunjena se vrećica potom postavlja u odgovarajuću kartonsku kutiju.Drugi način je

da se koristi komora za punjenje, pod pritiskom sterilnog vazduha pri 275°C, u koju se uvodi otvor vrećice. Otvor vrećice i poklopac se potom tretiraju baktericidnim sredstvom. Potom se poklopac uklanja, a nakon evakuacije vazduha iz vrećice provodi se punjenje sadržajem i ponovno zatvaranje vrećice. Sterilizacija se provodi parom pri 276 kPa u toku 30 minuta (Vujković, 2007). KONTROLNI TESTOVI Kod aseptičnog načina pakovanja od velike je važnosti utvrđivanje integriteta ambalaže. Pri tome je moguće primeniti nekoliko različitih postupaka. Test odvajanja slojeva Kod ovog testa se najčešće s proizvodne linije uzima po dva primerka ambalaže: jedan s nepresavijenim preklopcima pri čemu se ambalaža podvrgava odgovarajućem pritisku i kontroliše se čvrstoća poprečnih varova. Kvalitet poprečnih i uzdužnih varova određuje se pažljivim razdvajanjem vara. Ukoliko je var dobrog kvaliteta, sloj polietilena će se ukloniti, a aluminijska folija će ostati otkrivena u zoni vara. Test obojenjem Ispitivano pakovanje se ispira vodom i suši, a potom se na kritična mesta ambalaže (što uključuje i područje vara) nanosi rastvor 0,5% rodamina B u izopropanolu. Ambalaža se ostavi pet minuta da stoji, a potom suši u zagrijanoj komori preko noći. Preklopci na kutiji se podignu i pregledaju na pojavu obojenja. Pojava ružičastog obojenja upućuje na prisutnost oštećenja na poli-etilenu.

Sterilizacija materijala koji dolaze u kontakt s hranom
Potrebno vreme decimalne redukcije (D vrijednost) za sterilizaciju materijala koji dolaze u kontakt s hranom određen je vrstom proizvoda, željenim vekom trajnosti i temperaturom skladištenja. Za nesterilne proizvode pH vrednosti manje od 4,5 zahteva se minimum od četiri decimalne redukcije (4D) bakterijskih spora. Za sterilne, neutralne i slabo kisele (pH > 4,5) proizvode zahteva se šest decimalnih redukcija. Međutim, ukoliko postoji mogućnost rasta Clostidium botulinum u proizvodu, tada ta vrednost iznosi 12D (Vereš, 2004).Pri tome se definiše nesterilna brzina, ili brzina greške Er, koja predstavlja broj nesterilnih ili loših ambalažnih primeraka; koji je proporcionalan ukupnom broju primeraka u određenom razdoblju; a računa se po izrazu: Er=NA/R gdje je N broj mikroorganizama; A površina ambalaže u dodiru s hranom i R je broj decimalnih redukcija postignutih u procesu sterilizacije. Manja ambalaža, manje dodirne površine s hranom imaće i odgovarajuću nižu početnu kontaminaciju, i samim tim zahtevati manje rigorozan postupak sterilizacije kako bi se postigla odgovarajuća nesterilna brzina Er. U skladu s tim, ambalaža veće površine zahtevaće i rigorozniji postupak sterilizacije. Postoje mišljenja da samo 3% od ukupnog broja mikroorganizama na površini ambalaže čine spore. Najveća vrednost od 1000 mikroorganizama m-2 (30 spora m-2) pripisuje se plastičnim filmovima i laminatima s papirom, dok se vrednost od 3000 mikroorganizama m-2 (90 spora m-2) pripisuje oblikovanim čašicama. Korišćenjem tih vrednosti načinjen je

i proračun nesterilne brzine za različite tipove i veličine ambalaže. Kako bi se postigla nesterilna brzina od 10-6 u kartonskoj ambalaži od 1 l za UHT mleko, proces sterilizacije bi morao rezultirati vrednošću 6,4D, dok bi za manju zapreminu ambalaže bila dovoljna vrijednost 6D. Kod ambalaže manjeg volumena, koja ima manju dodirnu površinu s hranom, manja je i nesterilna brzina Er. S obzirom na važnost početnog broja mikroorganizama na ambalaži, potrebno je preduzeti i odgovarajuće mere (tokom proizvodnje, transporta i skladištenja) kako bi njihov broj bio što niži.U tu svrhu provode se tri glavna postupka, pojedinačno ili u kombinaciji, za sterilizaciju ambalažnih materijala: zračenje, hemijski i termički tretman (Vereš, 2004). Sterilizacija ambalaže zračenjem Sterilizacija UV-zračenjem. Ultravioletno (UV) zračenje talasnih dužina od 250 do 280 nm ima najbolje delovanje na destrukciju mikroorganizama (tzv. UV-C područje), s optimalnim delovanjem na 253,7 nm. UV-C zračenje se smatra zadovoljavajućim u sistemu aseptičnog punjenja proizvoda uz uslov da je ozračeni materijal gladak, otporan na UV zrake i bez prisutnosti čestica prašine. Takođe je važno da je intenzitet zračenja jednolik i adekvatan za sterilizaciju unutar cele ambalažne jedinice koja može biti složenog oblika. Uopšteno, ovaj se postupak komercijalno koristi u kombinaciji s vodonik-peroksidom. Sterilizacija IR-zračenjem. Infracrveni (IR) zraci se konvertuju u osetljivu toplotu pri dodiru s apsorbirajućom površinom, što rezultira povećanjem toplotne površine. Kao i kod UV-zračenja i IRzračenje je primenljivo samo na glatke i ravne površine. IR zračenje se koristi za tretiranje unutrašnje površine aluminijskih poklopaca prevučenih plastičnim materijalom. Zbog mogućeg mekšanja plastičnog laka, maksimalna temperatura ne sme preći vrednost od 140°C. Sterilizacija jonizujućim zračenjem. Sterilizacija gama zracima, kobalta 60 ili cezijuma 139 koristi se za sterilizaciju unutrašnjosti zatvorene (ali prazne) ambalaže, načinjene od materijala koji ne podnose temperaturu termičke sterilizacije, ili kod kojih se klasična sterilizacija ne može provesti zbog samog oblika ambalaže. Na taj se način može sterilisati plastična vrećica izrađena od laminata (tip vrećice unutar kartonske kutije, bag-in-box sistem), s radijacionom dozom od 25 kGy ili više, koja se pokazala delotvornom za postupak sterilizacije. Takođe je moguće primeniti niskoenergetski (100 keV) elektronski snop velike površine za sterilizaciju površine ambalaže i ambalažne jedinice (Vujković, 2007). Sterilizacija ambalaže toplotom Sterilizacija ambalaže zasićenom parom. Najpouzdaniji način sterilizacije je nesumnjivo primena vlažne toplote u obliku zasićene pare. Međutim, postoje tri glavna problema. Kako bi se postigla dovoljno visoka temperatura za sterilizaciju unutar nekoliko sekundi, para (a samim time i ambalaža s kojom dolazi u kontakt) mora biti pod pritiskom, što zahteva upotrebu komore pod pritiskom. To je prvi problem. Drugi problem je što se vazduh, koji ulazi u komoru s ambalažom, mora ukloniti, inače će uticati na prenos toplote s pare na površinu ambalaže. Treći problem je kondenzacija pare tokom zagrevanja koja se može zadržati unutar ambalaže i uticati na razređenje sadržaja. Uprkos navedenim nedostacima, zasićena se para pod pritiskom koristi za sterilizaciju plastične ambalaže. Tako se, na primer, neposredno nakon oblikovanja (metodom

dubokog izvlačenja), plastične čašice od polistirena i poklopac podvrgavaju uticaju pare pri 165°C i 600 kPa u toku 1,4 sekunde (čašica), odnosno 1,8 sekundi (poklopac). Pri tome se vanjska strana čašice istovremeno i hladi. Takav proces postiže redukcijsko vreme za spore Bacillus subtilis, od 5 do 6D. Sterilizacija ambalaže vrućim vazduhom. Ovaj način sterilizacije ima prednosti jer se visoka temperatura može postići pri atmosferskom pritisku. Sterilizacija vrućim vazduhom, pri temperaturi od 315°C, najviše se koristila za sterilizaciju laminata papir/alu-folija/plastični materijal, pri čemu se temperatura površine od 145°C postizala za 180 sekundi. Međutim, ovaj je sistem uglavnom pogodan za kisele proizvode, pH <4,5. Sterilizacija ambalaže vrućim vazduhom i parom. Smeša vrućeg vazduha i pare koristila se za sterilizaciju unutrašnje površine čašica i poklopaca od polipropilena, koji su termički stabilni do 160°C. Ovim se postupkom vrući vazduh uduvava u čašice mlaznicama, tako da se dno i zidovi čašice podjednako zagrevaju. Sterilizacija ambalaže ekstruzijom. Tokom postupka ekstruzije plastičnih granula, pre oblikovanja plastike u ambalažni oblik, postižu se temperature od 180 do 230°C u toku tri minute. Kako raspodela temperature unutar ambalaže nije podjednaka, nije moguće osigurati da će sve čestice postići minimalnu temperaturu i potrebno vreme za sterilizaciju. Prema literaturnim podacima postupkom ekstruzije postiže se redukcijsko vreme mikrobnih spora od 3,4D. Zato se ovaj postupak preporučuje za sterilizaciju kiselih proizvoda s pH<4,5. Za proizvode s pH>4,5 preporučuje se; za koekstrudiranu ambalažu, dodatna sterilizacija s vodonik-peroksidom ili smešom persirćetne kiseline (Vujković, 2007). Sterilizacija ambalaže hemijskim postupcima Sterilizacija ambalaže vodonik-peroksidom. Letalni učinak vodonik-peroksida (H2O2) na mikroorganizme (uključujući i termorezistentne spore) poznat je već dugo godina. Međutim, još uvek nije poznat stvarni mehanizam smrtnosti rezistentnih spora. Budući da ni koncentrovani rastvor peroksida, pri sobnoj temperaturi, nema značajan destruktivni učinak, potrebna je minimalna temperatura od 80°C i minimalna koncentracija od 30% da bi se postigao destruktivni učinak na većinu rezistentnih spora na ambalažnim materijalima. Kako postoji niz nepoznanica korišćenja peroksida, teško je predvideti i učinke sterilizacije odgovarajućom kombinacijom koncentracije peroksida i temperature. Tako je, na primer, 4D redukcija postignuta tretmanom kartonske ambalaže u 20% rastvoru peroksida pri 80°C tokom 15 sekundi; smanjenjem koncentracije peroksida na 15% povećava se i potrebno vreme oko 50%, dok smanjenje temperature za 10°C povećava potrebno vreme 70%. Proizlazi da se uslovi sterilizacije ambalaže peroksidom, pre aseptičnog punjenja, uglavnom određuju iskustveno. FDA (1981) je postavila pravila po kojima prisutnost peroksida u hrani ne sme biti veća od 100 ppb (100 delova u 109) u trenutku punjenja proizvoda, te se mora smanjiti na približno 1 ppb za 24 sata. No kako se peroksid u hrani ne može precizno izmeriti zbog prisutnosti redukcionih jedinjenja koja ga brzo eliminišu, potrebno je njegovu početnu koncentraciju odrediti u ambalaži napunjenoj vodom. Kako se postupkom sterilizacije, samo uz primenu peroksida, ne može sterilisati ambalažni materijal, razvijeno je niz metoda koje pospešuju delotvornost peroksida. Sterilizacija ambalaže potapanjem u vodonik peroksid. Kod tog se postupka ambalažni materijal odmota sa svitka i provuče kroz 30-33% rastvor peroksida. Pri tome se koristi sredstvo za navlaživanje koje osigurava ravnomerno vlaženje površine

plastičnog materijala hidrofobnog karaktera. Mehaničkim se postupkom smanji količina peroksidnog rastvora, a adherentni film se potom suši toplim vazduhom. Postupkom se postiže redukcija mikrobnih spora od 4 do 5D, Varijacijom te metode, koja uključuje mehaničko čišćenje površine ambalaže rotirajućim četkama sterilnim vazduhom pod pritiskom ili ultrazvukom, postiže se daljnja redukcija spora od 2 do 4D. Sterilizacija ambalaže raspršivanjem vodonik peroksida. Ovim se postupkom peroksid raspršuje mlaznicama na oblikovanu ambalažu, pri čemu se, zbog hidrofobnog karaktera plastike, 30-40% unutrašnje površine prekrije kapljicama. Peroksid se potom suši toplim vazduhom. Brzina smrtnosti zavisi od zapremine na koju se nanosi peroksid (veća zapremina zahteva duže vreme sušenja) i temperature vrućeg vazduha. Noviji postupci uključuju primenu smeše vrućeg vazduha (130°C) i gasovitog peroksida. Sterilizacija ambalaže ispiranjem u vodonik peroksidu. Ukoliko oblikovana ambalaža ima oblik koji nije pogodan za primenu postupka sterilizacije raspršivanjem peroksida, primenjuje se postupak ispiranja u peroksidu ili u smeši peroksida i persirćetne kiseline. Nakon raspršivanja ambalaža se ocedi i potom suši vrućim vazduhom. Ovaj se postupak koristi za sterilizaciju staklene, metalne i plastične (oblikovane duvanjem) ambalaže. Sterilizacija ambalaže peroksidom i kombinacijom UV zračenja i toplote. Kombinacijom UV zračenja i vodonik-peroksida postiže se sinergistički učinak. Pri tome UV zračenje dovodi do raspadanja peroksida u hidroksil radikal. Ukupni letalni učinak je veći od sume učinaka peroksida i zračenja pojedinačno, dok se optimalni učinak postiže primenom relativno niske koncentracije peroksida (od 0,5 do 5%).Tako, na primer, postoje istraživanja u kojima je kartonska ambalaža, namerno kontaminirana sporama B. subtilis, tretirana 1% otopinom vodonikova peroksida i potom zračena 10 sekundi UV zracima visokog intenziteta. Na taj je način postignuta redukcija od 5D kod materijala prevučenog polietilenom i 3,5D kod laminata sastava polietilen/alu-folija. U sterilizaciji ambalaže često se koristi kombinacija UV zračenja i peroksida. Prednost takve kombinacije je korišćenje niže koncentracije peroksida (manje od 5%), u poređenju sa 30-35% kod metode u kojoj se koristi peroksid u kombinaciji s toplotom. Pri tome se značajno smanjuje i kontaminacija peroksidom, ne samo vazduha, već i ambalažne jedinice. Sterilizacija ambalaže persirćetnom kiselinom. Persirćetna kiselina naročito je delotvorna prema sporama aerobnih i anaerobnih bakterija. Dobja se oksidacijom sirćetne kiseline i vodonik-peroksida, pa rastvor koji sadrži persirćetnu kiselinu i vodonik-peroksid postaje delotvoran na rezistentne spore bakterija čak i pri 20°C. Tako, na primer, 1% rastvor eliminiše većinu (107-108) rezistentnih spora kroz pet minuta pri 20°C, dok se najotporniji među njima eliminišu za 60 minuta. Maksimalna primenjena temperatura je 40°C, a vreme sterilizacije je pet puta kraće. Sterilizacija ambalaže etilen oksidom. Etilen oksid je toksični gas koji može penetrirati kroz porozni materijal, pa se može koristiti za prethodnu sterilizaciju ambalažnih materijala s papirnom/kartonskom osnovom. Zbog svoje toksičnosti, složene ambalažne ploče se prethodno sterilišu, pri čemu se omogućuje uklanjanje gasa pre otpremanja ambalaže na mesto punjenja (Vujković, 2007). Provera postupka sterilizacije

Postupak sterilizacije ambalažnog materijala proverava se inokulacijom površine materijala na smotku, čašici ili poklopcu s odgovarajućom koncentracijom testnog organizma. Takva se analiza provodi na komercijalnim šaržama, pri čemu se gotova ambalaža napuni odgovarajućim medijumom za rast i inkubaciju. Pri tome se uzima najmanje 100 ambalažnih jedinica. Najznačajniji faktor koji utiče na uspešnost testa je odabir odgovarajućeg organizma. Potrebno je voditi računa i o tome koji će se prehrambeni proizvod pakovati u takvu ambalažu. U tabeli 2 je dat popis mikroorganizama koji se preporučuju za ispitivanje u takvim testovima.

Pakovanje u modifikovanoj atmosferi
Pakovanje životnih namirnica u modifikovanoj atmosferi (MAP) je poseban tretman već gotovih proizvoda koji štiti od oksidacije namirnice koje sadrže masti i aromatične materije, održava svežinu namirnica, obezbeđuje duži rok trajanja proizvoda bez promene boje. Tehnologija pakovanja u modifikovanoj atmosferi sastoji se u primeni gasova prilikom pakovanja različitih proizvoda u cilju održanja kvaliteta od proizvođača do potrošača.Pakovanjem životnih namirnica u modifikovanoj atmosferi ostvaruju se sledeće prednosti:
• • • • • •

povećanje veka trajanja upakovanih proizvoda, povećanje efikasnosti proizvodnje i distribucije i smanjenje troškova, povećanje prodaje proizvoda koji zadovoljavaju sve strožije zahteve potrošača za prirodnim očuvanjem kvaliteta hrane, bez aditiva i konzervanasa; povećanje ukupne prodaje jer se ovako upakovani proizvodi mogu ponuditi novim tržištima, jača ambalaža- veća fleksibilnost pakovanja i distribucije, bolji izgled.

Pošto je svrha pakovanja u modifikovanoj atmosferi povećanje roka trajanja proizvoda, delovanje gasova se posmatra u pogledu njihove sposobnosti da onemogućavanjem ili usporavanjem, utiču na zaustavljanje procesa raspadanja koje prouzrokuju mikroorganizmi ili fizičko hemijski agensi koji dubinski menjaju proizvod čineći ga nepodobnim za konzumiranje (Ahvenainen, 2000).Da bi se gasovi ispravno upotrebili moraju se dobro poznavati svojstva i uloge zaštitnih gasova ali i priroda i karakteristike proizvoda koji se pakuje, kao na primer: procenat sadržaja vlažnosti, nivo lipida, boja, pH itd.Svi gasovi koji se koriste u prehrambenoj industriji nalaze se na pozitivnoj listi aditiva-gasova čiji se kvalitet proverava i ima deklaraciju po Pravilniku o kvalitetu i drugim zahtevima za aditive i njihove mešavine za prehrambene proizvode (Sl. List SRJ, br. 32/2001).Ovaj način pakovanja našao je svoju primenu kod skoro svih relevantnih životnih namirnica. Pored već navedenih prednosti, treba naglasiti da se MAP - spakovani proizvodi mnogo lakše otvaraju bez upotrebe makaza i noža.MAP u principu ima za cilj da eliminiše ili umanji nivo kiseonika (osim u posebnim slučajevima, kao što je pakovanje crvenog mesa, ili da se spreči razvoj anaerobnih bakterija) i da poveća koncentraciju CO2 do 20% ili više, da bi onemogućili razvoj bakterija i plesni. Ukoliko je potrebno, ravnoteža modifikovane atmosfere uspostavlja se azotom, npr. ukoliko ugljen dioksid ima tendenciju da se rastvori u proizvodu, uzrokujući tako oštećenja na pakovanju (Ahvenainen, 2000).MAP uglavnom zahteva mešavinu najmanje dva gasa, a optimalne proporcije

variraju u zavisnosti od proizvoda. Svaki od gasova u smeši zadržava svoje osobine, na osnovu kojih je i primenjen za MAP. AZOT Azot je zbog svoje velike hemijske inertnosti izuzetno pogodan gas za pakovanje namirnica. Upravo zbog ovakvih osobina azot je danas najčešće primenjivani gas za pakovanje namirnica u modifikovanoj atmosferi i javlja se u skoro svim kombinacijama MAP-a. Pored svojih povoljnih fizičko-hemijskih osobina, azot je i veoma jeftin, što je još jedan od presudnih faktora koji daju prednost azotu u odnosu na druge gasove.Hemijska inertnost atmosfere azota sprečava mnoge neželjene hemijske promene namirnica: oksidaciju i užegnuće. Takođe, zamenom kiseonika azotom sprečava se ili znatno smanjuje i mogućnost biološkog kvara namirnice: razmnožavanje plesni, bakterija i napadi insekata.Kao što je već napomenuto izbor sastava modifikovane atmosfere gasova za pakovanje u mnogome zavisi od hemijskog sastava i osobina same namirnice. U namirnicama koje sadrže znatan procenat masti često se koristi čist azot. Tako je atmosfera čistoga azota naročito pogodna za koštičavo voće, termički obrađena mesa, odnosno mesne prerađevine, hranu za bebe, čips, kafu. Azot zamenjuje ugljen dioksid u pakovanjima koja sadrže proizvode koji lako postaju kiselkasti, kao što su na primer krem-sirevi (Ahvenainen, 2000). UGLJEN DIOKSID Pored azota ugljen dioksid je najčešće korišćeni gas kojim se zamenjuje kiseonik iz atmosfere pakovanja proizvoda. Lako se rastvara u tečnosti i mastima proizvoda. Usporava razvoj mikroorganizama, bakterija i pojavu plesni i na taj način povećava rok trajanja namirnica. Bakteriostatski efekat CO2 optimalan je na temperaturama nižim od 5°C.Ugljen dioksid je nezaobilazan zaštitni gas kod pakovanja mesa i mesnih prerađevina, jer je veoma efikasan u sprečavanju razvoja Pseudomonasa, mikroorganizma koji je najčešći uzročnik kvara ohlađenog mesa. Takođe, ugljen dioksid se široko primenjuje i kod pakovanja ribe i morskih plodova, gde opet ima bakteriostatsku funkciju. Da bi se sprečilo kvarenje pekarskih proizvoda usled razmnožavanja plesni koristi se atmosfera u kojoj koncentracija CO2 u MAP-u mora biti preko 20%. Takođe, i kod pakovanja sireva se razvoj plesni sprečava ugljen dioksidom (Ahvenainen, 2000).

KISEONIK
Kada pričamo o modifikovanoj atmosferi gasova za pakovanje namirnica uglavnom mislimo na atmosferu u kojoj je smanjena koncentracija kiseonika. Kiseonik je generalno nepoželjan prilikom pakovanja jer podstiče razvoj mikroflore i ima veliki reakcioni potencijal. Zbog velikog oksidacionog potencijala prisustvo kiseonika je često uzrok neželjenih hemijskih promena namirnica, među prvima oksidacije vitamina i lipida. Ovo dovodi do gubljenja hranljive vrednosti namirnice, ali i promene boje i pojave neprijatnog mirisa namirnice što se veoma nepovoljno odražava na senzorske osobine proizvoda i njegovu privlačnost kupcu. Poznato je da je za većinu mikroorganizama uzročnika kvara namirnica neophodan kiseonik za život tako da odsustvo kiseonika iz pakovanja namirnice znatno umanjuje mogućnost njenog mikrobiološkog kvara (Ahvenainen, 2000).Ipak, nije u svim slučajevima

poželjno odsustvo kiseonika iz pakovanja namirnice. Recimo, prisustvo kiseonika je neophodno da bi se očuvala lepa crvena boja svežeg mesa, ili kod mlečnih proizvoda je prisustvo kiseonika neophodno da bi se omogućio razvoj mikroorganizma dodate kulture i sprečio rast nepoželjnih anaerobnih mikroorganizama.Dakle, poželjnost kiseonika u modifikovanoj atmosferi zavisi od hemijskog sastava namirnice i funkcionalnih svojstava dodatih kultura mikroorganizama kod fermentisanih proizvoda. Kod suhomesnatih proizvoda prisustvo kiseonika je štetno i dozvoljeno je do 0,5% u MAP-u, kako ne bi došlo do promene boje i užegnuća masti. Kod posnih riba prisustvo kiseonika obezbeđuje očuvanje lepe prirodne boje, dok je u pakovanju masnih riba njegovo prisustvo nepoželjno, opet zbog problema oksidacionih promena masti. Kiseonik je zabranjen u MAP-u u pekarskoj industriji. Pakovanje voća i povrća i proizvoda od voća i povrća u modifikovanoj atmosferi Potrebno je napraviti poseban osvrt na karakteristike pakovanja voća i povrća i njihovih proizvoda u modifikovanoj atmosferi jer je u ovom slučaju primena modifikovane atmosfere znatno složenija. Složenost ove problematike sastoji se u tome što za razliku od drugih namirnica, voće i povrće „diše” i nakon branja. Prirodna posledica „disanja” je smanjenje količine kiseonika i povećanje količine ugljen dioksida u zatvorenom pakovanju. Kada se koncentracija kiseonika dovoljno smanji ili koncentracija ugljen dioksida suviše naraste, stvaraju se uslovi za anaerobno disanje, čime u proizvodu nastaju nepoželjni produkti nepotpune oksidacije. Primenom modifikovane atmosfere gasova cilj je da se uspori metabolizam namirnice kako bi se produžio rok upotrebe. Posledica ove dve činjenice je složen zadatak koji se postavlja pred tehnologa. Potrebno je obezbediti disanje sirovine i nedozvoliti anaerobno disanje. Rešenje se nalazi traženjem balansa između ova dva zahteva. Pre svega za MAP treba koristiti voće i povrće najboljeg početnog kvaliteta. Pored ovoga, temperatura i pravi izbor materijala za pakovanje su, uz izbor modifikovane atmosfere, od odlučujućeg značaja za proces skladištenja i pakovanja ovih namirnica. Pri izboru gasova za MAP, treba nastojati da koncentracija O2 bude veća od 1%, a koncentracija CO2 manja od 20%. Koncentracije gasova se kreću u granicama 3 10% O2, 3 - 10% CO2 i 80 - 90% N2 . Modifikovana atmosfera sastoji se azota i ugljen dioksida (Ahvenainen, 2000). Koštunjavo voće (kikiriki, badem, lešnik) se takođe pakuje u modifikovanoj atmosferi kako bi se zadržala svežina i sprečila pojava užegnuća usled oksidacije masti na vazduhu. I gazirana pića (mineralne vode, sokovi) primenjuju MAP ali na jedan indirektan način jer samim gaziranjem tečnosti ugljen dioksidom ona bivaju upakovana u modifikovanu atmosferu i na taj način zaštićena. Negazirana pića (flaširane vode, voćni sokovi, ledeni čajevi) ukapavanjem samo jedne kapi tečnog azota u proizvod pre zatvaranja ambalaže postaju zaštićena od oksidacije i razvoja bakterija, a ambalaža je ukrućena i postojanija usled ekspanzije azota. To je tzv. LIN injektiranje.

MAP PAKOVANJE I TIPOVI MASINA
Materijali koji se koriste za MAP pakovanje su od odlučujuće važnosti za kvalitet hrane i vek trajanja. Kombinacija različitih plastičnih materijala se bira tako da se postigne:

mehanička jačina - granica za vodenu paru (da bi se sprečio gubitak težine i dehidratacije),

• • • •

gasna barijera, propustljivost gasa, osobine protiv maglenja, dobra zaptivenost.

Mašine za pakovanje, bez obzira na vrstu, imaju utvrđeni red operacija prilikom pakovanja: 1. pravi se paket i puni se proizvodom, 2. vazduh u paketu se zamenjuje modifikovanom atmosferom, 3. paket se zaptiva. Prilikom zamene vazduha u paketu modifikovanom atmosferom, uobičajena praksa je da se prvo ambalažna jedinica kontinualno ispira MAP - gasom (smešom) kojim se vazduh “razblažuje” dok se potpuno ne istisne. Tek tada se paket hermetički zatvara. Brzina pakovanja je velika jer je ovakav način razblaživanja kontinualan (Ahvenainen, 2000).U vakumskom procesu, vazduh se vadi iz paketa i u dobijeni vakum se injektira željena gasna smeša. Kako je ovo dvostepeni proces brzina pakovanja je manja nego kod metoda ispiranja gasom. Efikasnost ovog procesa u odnosu na količinu zaostalog kiseonika je bolja od one kod slučaja ispiranja gasom. Glavni tipovi mašina za pakovanje: 1. mašina za pakovanje sa horizontalnim tokom (horizontal flow-pack) za pekarske proizvode, pice, sir i kobasice, 2. mašina za pakovanje sa vertikalnim tokom (vertical flow-pack) za kafu, začine, šećer u prahu, kikiriki, bademe, 3. mašina sa dubokim izvlačenjem (deepdrawing machine) pogodna za viršle, meso, gotova jela 4. mašina za zaptivanje kutija, kesa u kutiji prilagođena za velike pakete mesa (piletina, viršle), 5. mašina sa vakuumskom komorom za male proizvodne kapacitete proizvoda koji imaju malu cenu.

Opis tehnološke linije za MAP pakovanje prehrambenih proizvoda
MAP gasovi: ugljen dioksid (CO2), azot (N2) i kiseonik (O2) se isporučuju u vidu smeše u bocama ili se mogu pomešati na licu mesta iz boca pod pritiskom ili rezervoara pomoću gasnog mešača i to u potrebnim zapreminskim odnosima u zavisnosti od vrste proizvoda. Izbor načina snabdevanja zavisi od tipa prehrambenog proizvoda, proizvodne količine, linije pakovanja i da li će se gas koristiti još negde u proizvodnji. Ukoliko je proizvodnja relativno ograničena ili ako je pušten u rad novi proizvodni uređaj može biti vrlo preporučljivo da se isporučuju već izmešani gasovi. Kada se povećaju brzine proizvodnje i ako će se pakovati različiti produkti, može biti pogodnije i ekonomičnije da se mešanje gasova vrši na licu mesta. U tom slučaju koristi se mešač i gasovi iz boce ili cisterni (Ahvenainen, 2000). . AKTIVNA AMBALAZA Prema Odredbi Evropske Unije o materijalima i predmetima koji dolaze u dodir s hranom koja je stupila na snagu 2004. godine (Regulation 1935/2004), dopušteno je uvođenje “aktivne” i “inteligentne” ambalaže, dok će dodatni zahtevi biti propisani specifičnim merama koje će uključivati i pozitivnu listu dopuštenih supstanci i/ili

materijala.Pod pojmom “aktivna” ambalaža definiše se materijal koji je konstruisan na način da otpušta aktivne komponente u hranu ili ih apsorbuje iz hrane s ciljem produženja trajnosti ili održavanja ili poboljšavanja uslova pakovanja (Rooney, 1995).Navedeni novi tipovi ambalaže ne smeju menjati sastav ili organoleptička svojstva hrane ili rezultirati informacijama koje bi mogle zavarati potrošača. Aktivna ambalaža ne sme sadržavati supstance s namerom prikrivanja procesa kvarenja hrane.Takva ambalaža mora sadržati informaciju o sigurnosti i ispravnoj upotrebi aktivne ambalaže. Tom odredbom su takođe utvrđeni zahtevi za označavanjem porekla i krajnjeg odredišta.Tradicionalni način pakovanja (pasivno pakovanje), s obzirom na način distribucije i skladištenja proizvoda, ima svoja ograničenja u zaštiti proizvoda. Zahtevi za povećanjem trajnosti proizvoda te negativan stav potrošača prema konzervansima doveli su do razvoja aktivnog pakovanja.Aktivna ambalaža stalno menja propusnost zbog koncentracije različitih isparljivih supstanci odnosno gasova u vazdušnom prostoru pakovanja iznad samog sadržaja ili zbog dodataka antimikrobnih supstanci, antioksidanata ili drugih supstanci koje održavaju dobar kvalitet proizvoda tokom skladištenja. Takva ambalaža naziva se još i interaktivna budući da dolazi u aktivnu interakciju s hranom. Cilj aktivnog, odnosno interaktivnog pakovanja je obezbeđivanje uslova za produženom trajnošću hrane tokom skladištenja. Za aktivno pakovanje koriste se sredstava za uklanjanje kiseonika, apsorpciju ili razvijanje ugljen-dioksida, izračivanje etanola, apsorpciju etilena i apsorpciju vlage (Rooney, 1995).

SUPSTANCE KOJE VEZU KISEONIK
Za ovu namenu sve se više koristi metoda tzv. “generacije vrećica”, a najrašireniji su apsorbensi kiseonika. To je najčešće gvožđe prah ili jedinjenje gvožđe (II) jona koji se stavljaju u ambalažnu jedinicu u zasebnoj vrećici.Materijal za vrećice izrazito propušta kiseonik i vodenu paru tako da sadržaj vrećice reaguje sa kiseonikom stvarajući netoksični gvožđe oksid. Ambalažu koja sadrži takve vrećice karakteriše niska propusnost kiseonika (< 20 cm3/m2 d bar). Te uslove zadovoljava PVDC, a tim načinom pakovanja koncentracija kiseonika se smanjuje na 100 ppm i to u toku 1 do 2 dana čuvanja i kao takva se zadržava tokom celog razdoblja predviđenog za održivost proizvoda (uz uslov da nije došlo do oštećenja ambalaže). Najpoznatiji tipovi takvih vrećica su “ageless” i “freshilizers” koje se komercijalno proizvode u Japanu (Rooney, 1995).

SUPSTANCE KOJE REGULISU UDEO UGLJEN DIOKSIDA
Supstance koje regulišu udeo ugljendioksida produžavaju održivost proizvoda svojom mikrostatskom aktivnošću i smanjenjem respiracije. Koncentracija gasa se reguliše aktivnim ili pasivnim načinom. Dodatak gasa se može provesti njegovim uvođenjem u ambalažnu jedinicu, pre zatvaranja ambalaže ili razvijanjem gasa tokom skladištenja. Smanjenje CO2 se reguliše apsorpcijom ili permeacijom kroz ambalažni materijal. Slično kao i kod uklanjanja kiseonika, i tu je moguća primena vrećica koje sadržavaju sredstva za uklanjanje CO2. U tom se slučaju koristi kalcijum hidroksid koji reaguje sa ugljendioksidom (pri dovoljno visokoj relativnoj vlazi) uz nastajanje kalcijum karbonata.

SUPSTANCE KOJE REGULISU UDEO ETILENA
Etilen (C2H4), predstavlja prirodni biljni hormon koji ima središnju ulogu u odvijanju procesa “starenja” čak i pri vrlo malim koncentracijama (0,1 ppm). Apsorbensi etilena pomažu odgađanje faze “starenja” nekih vrsta voća. Etilen se može ukloniti provetravanjem, apsorpcijom pogodnim hemikalijama (na primer kalijum permanganatom ili aktivnim ugljom) ili se može uništiti ozonom (Rooney, 1995).

SUPSTANCE KOJE KONTROLISU UDEO VLAGE
Promene kvaliteta proizvoda zbog vezanja vlage najočitije su kod higroskopnih proizvoda, dok kod drugih proizvoda gubitak vlage dovodi do neželjenih promena ne samo zbog gubitka kvaliteta, već i zbog ekonomskih razloga. Od supstanci koje vežu vlagu najčešće se koristi netoksični i nekorozivni silikagel (Rooney, 1995).

SUPSTANCE KOJE OSLOBADJAJU PARE ETANOLA
Dokazano je da etanol inhibira rast mikroorganizama ukoliko se rasprši na površinu prehrambenog proizvoda pre pakovanja. Takođe je uočeno da je potrebno primeniti manju količinu etanola kod proizvoda s nižim aktivitetom vode.Za pakovanje pekarskih proizvoda generatorima etanola najčešće se koristi lakirani PVDC, poliester folije lakirane PE ili s obe strane m) lakom.µprevučene PVDC (50 - 60 Iako je omogućena produžena trajnost proizvoda upotrebom “ethicap” vrećica ne preporučuje se za pojedine vrste proizvoda. Ispitivanja komercijalne upotrebljivosti “ethicap” vrećica kao alternative pakovanju pod zaštitnim gasom dala su najbolje rezultate u produženju trajnosti delomično pečenih pekarskih proizvoda.Poseban primer aktivne ambalaže je ona koja sadrži antimikrobni pokazatelj koji kontroliše unutrašnjost hrane i uslove unutar ambalaže. Antimikrobna ambalaža može inhibirati rast mikroorganizama, smanjiti kontaminaciju i održati mikrobiološki kvalitet upakovanog sadržaja. Antimikrobne supstance se mogu inkorporirati u ambalažu ili se mogu naći u prevlakama ili se hemijski imobiliziraju. Aktivnost im se sagledava polaganim otpuštanjem i penetracijom u upakovani sadržaj, izvršavajući tako svoju funkciju (Rooney, 1995).

Pametna ili inteligentna ambalaža
Pod “inteligentnom” se ambalažom podrazumeva materijal koji dolazi u dodir s hranom i koji ujedno ukazuje na stanje upakovane hrane te daje informaciju o svežini proizvoda.Kod inteligentne ambalaže je prisutan vanjski ili unutrašnji pokazatelj pomoću kojeg se određuje kvalitet proizvoda. Tipični primeri “inteligentne” ambalaže sadrže pokazatelje vremena i temperature, a učvršćuju se na površinu ambalaže. Na identičan način se mogu upotrebiti i pokazatelji prisutnosti kiseonika i ugljendioksida. Postoje i pokušaji upotrebe pokazatelja razvoja kvarenja proizvoda koji reaguju sa isparljivim supstancama nastalim u hemijskim, enzimskim ili mikrobnim reakcijama razgradnje (interaktivni “inteligentni” pokazatelji).Svrha takvih pokazatelja je promenom boje ukazivati je li došlo do promene kvaliteta pre samog početka kvarenja proizvoda. Pokazatelji temperature ukazuju (najčešće u obliku mehaničke deformacije, promene boje ili migracije boje) na toplotna opterećenja kojima je

upakovani proizvod izložen u distribucionom lancu. U tom slučaju postoje dva tipa pokazatelja (Vujković, 2007): • • kontinualno registrovanje promene temperature (pokazatelji tipa vremetemperatura) i registrovanje ekstremnih uslova tj. da li je proizvod bio izložen višim ili nižim temperaturama od kritične temperature (pokazatelji temperature).

Komercijalni pokazatelji tipa vreme-temperatura funkcionišu na osnovu hemijske difuzije, reakcija polimerizacije ili enzimatskih reakcija.Ti su indikatori najčešće celo vreme aktivni te ih stoga treba čuvati ispod kritične temperature ili ih je potrebno fizički aktivirati. Danas se već radi na novim pokazateljima koji se mogu sami aktivirati, što omogućuje njihovo čuvanje pri sobnim uslovima. Načelo delovanja pokazatelja kiseonika i ugljendioksida je na osnovi promene boje uzrokovane hemijskim ili enzimskim reakcijama. Najčešće dolaze u obliku etiketa ili tableta, a najveća prednost njihove primene je što pokazuju kvalitet upakovanog proizvoda. Naime, nije potrebno otvaranje ambalaže da bi se proverio kvalitet. Takođe postoji i mogućnost kontrolisanja neželjenih mikroorganizama ugradnjom ili prevlačenjem kvaterne amonijumove soli. Naime, uočeno je da bakterijske kulture ugibaju nakon 3 do 4 dana ukoliko se nanesu na površinu metala, kao što je srebro, bakar ili neprerađeni nikal (Vujković, 2007).U ovoj kategoriji ambalaže posebno mesto zauzima ”elektronski papir”. Reč je o tehnologiji papirno tankog displeja, savitljivog i relativno jeftinog, koji bi mogao da se koristi umesto klasičnih nalepnica u svakoj vrsti pakovanja i ambalaže. Ova tehnologija mogla bi da u kratkom roku ambalažu potrošačkih proizvoda pretvori u digitalni medijum svetlucave grafike i teksta koji prikazuje cene, specijalne ponude sa primamljivim slikama koje trepere na minijaturnim flet ekrančićima debljine hartije, što bi bio poseban mamac za najmlađe kupce.Displej je sačinjen od polimernih fotohromnih materijala, i može da prikazuje digitalni tekst i slike zahvaljujući elektrohemijskoj reakciji i uz pomoć niskovoltnog punjenja. Kad nema strujnog punjenja, elektronsko mastilo je nevidljivo. Izvor energije čine ultratanke baterije, dok trake elektronske memorije pohranjuju slike. Trenutno problem nije u tehnologiji, već u ceni, koja dostiže i 40 dolara po komadiću od nekoliko kvadratnih centimetara.

Zaključak
Prema tržišnim pokazateljima industrija ambalaže je trenutno jedan od najbrže rastućih industrijskih sektora, posebno u prehrani, koja se u Evropi označava najvećim proizvodnim sektorom vrednim 1100 milijardi dolara. Generalno, poslovanje vezano za ambalažu iz godine u godinu postaje sve veći biznis: za 2007. godinu njegova vrednost se procenjena na 470 milijardi dolara sa prosečnom stopom rasta od 3,5 procenata godišnje. Procenjuje se da će u 2014. godini vrednost tržišta ambalaže dostići skoro 600 milijardi dolara.Ove činjenice ukazuju na veoma brzi napredak industrije ambalaže i u tehničkom smislu. Neprekidno se pronalaze novi načini pakovanja, koji udovoljavaju sve strožijim zahtevima kupaca. Neophodno je obezbediti proizvod od kvara, ali i obezbediti i što manje izlaganje hrane nepoželjnim promenama u toku procesa proizvodnje. Ovo je moguće samo ako su sve tačke procesa veoma strogo kontrolisane, a sam proces pakovanja predstavlja jednu od kritičnih faza procesa dobijanja zdravstveno bezbednog konačnog proizvoda. Ove uslove moguće je ispuniti aseptičnim pakovanjem.S druge strane, teži se postići što

duža trajnost proizvoda bez negativnog uticaja na kvalitet, što se postiže MAP pakovanjem. Proširuju se i funkcionalne osobine ambalaže. Tako na svetskom tržištu sve veću primenu imaju inteligentna i aktivna ambalaža.S obzirom na veličinu sredstava koja se ulažu u industriju ambalaže, možemo očekivati veoma brz dalji napredak sistema pakovanja. Sa tehnološkog stanovišta osnove smernice napretka sistema pakovanja su: postizanje što kvalitetnijeg proizvoda, odnosno što manje izmenjenog u odnosu na polaznu sirovinu, i obezbeđenje dobijanja zdravstveno bezbednog proizvoda.

Uvod
Glavna i fundamentalna uloga ambalaže, nezavisno o kojoj vrsti namirnica i ambalažnog materijala je reč, je:
• • • • • •

Da omogući efikasnu distribuciju hrane Da sačuva higijenu proizvoda Da zaštiti hranljive i aromatske materije Da smanji kvarenje hrane Da produži rok trajanja namirnice Da sadrži sve potrebne informacije o proizvodu

Mleko je, kao veoma hranljiv supstrat bogat ugljenim hidratima, proteinima, masnoćom, vitaminima i mineralima, veoma pogodan za razvoj mikroorganizama koji svojim metaboličkim procesima izazivaju promene supstrata. Iako ponekad mogu biti i poželjne, kad je u pitanju proizvodnja nekih vrsta mlečnih proizvoda, mikrobiološke promene su uglavnom nepoželjne i manifestuju se kao kvar, od čega mleko treba što efikasnije zaštititi. Osim toga, budući da sadrži dosta masnoće, mleko je podložno i oksidativnim promenama, pa ga treba zaštititi i od svetlosti i kiseonika pod čijim se uticajem odvijaju ove vrste promena. Svetlost i kiseonik deluju na razgradnju i nekih vitamina, čime se umanjuje hranljiva vrednost proizvoda, a može doći i do pojave nesvojstvenog ukusa.Iz ovoga sledi da je odabir ambalažnog materijala i načina pakovanja veoma važan za očuvanje zdravstvene ispravnosti i hranljive vrednosti mleka. Tokom istorije, mleko je pakovano na različite načine. Tako, na primer, staklene boce za mleko su uvedene na početku 20. veka. Kao ambalaža, staklo ima nekoliko nedostataka. Teško je i lomljivo, i mora da se pere pre ponovnog punjenja, što uzrokuje probleme u mlekarama. Od 1960. godine, druge vrste ambalaže ulaze na tržište mleka, uglavnom kartonske kutije, ali takođe i plastične boce i plastične kese.Danas, mleko i mlečni proizvodi se pakuju u veoma različite vrste ambalaže, u zavisnosti od dostupnosti sirovina za ambalažne materijale, procesne opreme za pakovanje kojom se raspolaže, ali i navika potrošača. Na primer, PE kese za pakovanje mleka su u većini fabrika prevaziđene savremenijim i boljim vrstama ambalaže, ali u pojedinim fabrikama, kao što je „Mlekoprodukt” iz Zrenjanina, mleko se još uvek pakuje i u litarske plastične kese, pored pakovanja u druge vrste ambalaže.Od osnovnih vrsta ambalažnih materijala i formi ambalaže u koje se mleko i jogurt danas pakuju, u ovom radu biće pomenute: kartonska ELOPAK ambalaža, PE kese, plastične boce, staklene povratne boce, sa posebnim osvrtom na procesnu opremu koja se koristi za pakovanje mleka. .

Kartonska ambalaža i pure-pak pakerica
Pure-Pak P S50 mašina je konstruisana i razrađena u Walled Lake-u, Michigan. Mašina je dizajnirana kao jednoredna, sa doziranjem na vrhu, i može da proizvede do 5000 napunjenih i zatvorenih kartonskih jedinica na sat, zavisno od toga koji se proizvod puni.Kompaktan dizajn i raspoređenost operacija na više nivoa omogućili su da dragoceni prostor koji zauzima ova mašina bude sveden na minimum.Pure-Pak mašina je konstruisana za punjenje mleka i jogurta u četvrtaste kartonske kutije od 1l i od 0.5 l. Svi prekidači, priključci i ostali delovi kojima se upravlja procesom pakovanja, lako su dostupni. Deo u kojem se odvija proces formiranja ambalaže, punjenja i zatvaranja od dela u kojem se nalaze uređaji koji pokreću mašinu i omogućavaju odvijanje pojedinih operacija - odvaja vertikalna kobilica od nerđajućeg čelika. Sa njom su spojeni svi funkcionalni delovi uređaja u vidu različitih prekidača i priključaka, što omogućava lako i jednostavno upravljanje procesom pakovanja, regulisanje procesnih parametara i zadavanje različitih komandi.Mašina je od spoljašnjeg prostora odvojena oklopom od nerđajućeg čelika, sa transparentnim vratima, koja omogućavaju vizuelno praćenje procesa, kao i pristup unutrašnjosti u slučaju kvara.Pojedini funkcionalni delovi, koji u sinhronizovanom i softverski kontrolisanom radu vrše dopremanje kartona, formiranje oblika buduće ambalažne jedinice, punjenje i zatvaranje.Da bismo objasnili celokupan proces pakovanja, potrebno je objasniti svaki deo ponaosob, gde je smešten i na koji način funkcioniše. Idemo redom:

Automatsko spremište za karton
Automatsko spremište prima oko 750 kartona. Kartoni su postavljeni ivicama krilaca dna na površinu dve široke gumene trake. Kako napojni vod uzme karton sa otvora spremišta, tako gomila kartona postaje lakša, što registruje kontrolni uređaj koji automatski uključuje motor koji pokreće trake. Trake polako guraju sledeći karton ka otvoru spremišta, i kad se sledeći karton nađe u položaju otvora spremišta, odakle napojni vod može da ga preuzme, kontrolni uređaj isključuje motor pokretne trake.

Napojni vod i transporter
Napojni vod pomoću vakuum-hvataljki sa gumicama oduzima karton sa otvora spremišta. U pitanju je zapravo negativan pritisak od -3bara koji se stvara u pumpi u radnom delu uređaja. Karton se postavlja u žljeb transportera tako da se otvara (uduvavanjem vazduha, 3bar) i formira oblik cevi kvadratnog poprečnog preseka. Transporter je u vidu lanca koji se okreće i pokreće nosač koji nosi karton do vretena, i postavlja ga na jedan od njegovih klipova.Vreteno se sastoji od 6 klipova i rotira u smeru suprotnom kazaljki na satu, čime pomera karton u položaj za izvršavanje naredne operacije.

Uređaj za savijanje dna
Operacija koja se vrši u položaju „1″ klipa vretena je presavijanje dna prema obeleženim linijama u trougaona krilca, da bi se lakše dno preklopilo i zatvorilo nakon zagrevanja. Pomoću komprimovanog vazduha dno kartona se presavije po dijagonalama i krilca se formiraju od delova 2 i 4, dok će delovi 1 i 3 biti ispod

krilaca nakon preklapanja. Kada je ova operacija završena, vreteno se rotira i postavlja klip sa kartonom u položaj za narednu operaciju.

Grejač
Položaj „2″ klipa vretena nalazi se ispod grejača. Karton je na klipu postavljen tako da je okrenut ka grejaču dnom, koje je u prethodnom koraku presavijeno u vidu krilaca. Kad se vreteno zaustavi, glava grejača se spušta dok ne pokrije trouglasta krilca. Glava zatim upravlja porciju pregrejanog vazduha na kartonska krilca da rastopi polietilenski sloj kojim je karton obložen. Nakon toga, glava grejača se podiže, a vreteno rotira klip do sledećeg položaja.Prilikom pomeranja vretena iz položaja „2″ u položaj „3″, specijalno konstriusani zupci preklapaju formirana i zagrejana krilca, čime potpuno zatvaraju dno posude.U položaju „3″ nalazi se prva presa i uređaj za hlađenje. Tokom zadržavanja kartona u ovom položaju, vrelo kartonsko dno se podvrgava maksimalnom pritisku. Hlađenje dna tokom dejstva pritiska (ledenom vodom) ima za cilj da otvrdne polietilenski sloj čime se kompletira var dna.

Druga presa
Položaj „4″ klipa vretena postavlja karton ispod druge prese. Tu se dno podvrgava drugi put pritisku i hlađenju, da se poveća njegova mehanička otpornost.

Uređaj koji skida kutiju sa vretena
U petom, poslednjem, položaju klipa vretena kartonska kutija se postavlja u vertikalan položaj, dnom na dole, odakle će biti skinuta pomoću vakuuma i postavljena u pregradak konvejera kojim će kutija biti transportovana do mesta gde će se izvršiti punjenje.Konvejer se pomeri jednom dok se vreteno zarotira za dva položaja

Konvejer
Pomoću kratkotrajnog vakuuma kutija se spušta na glavne nosače konvejera u momentu kad su oni paralelni jedan drugom, a zadnji nosači se još kreću pomoću zubaca lančanika. Sledeći karton se zatim postavlja na prečagu transportera . U dugom taktu, potiskivač drugi karton postavlja naspram glavnih nosača koji su u pokretu i održava kontakt s njim dok god se zadnji nosači ne zatvore iza kartona da obrazuju pregradak. Konvejer se zatim pomera za dužinu od dva mesta i zaustavlja se, spreman da ponovi ciklus.

Uređaj za formiranje vrha kutije
Konvejer nosi ove dve kutije dok ih ne postavi ispod duple glave pritiskivača. Sada se, na isti način kao što je bilo formirano dno, savijaju gornje ivice kartona prema obeleženim linijama, formirajući krilca od delova 1 i 3. Zatim se kartoni konvejerom dalje pomeraju do sledeće stanice.

Uređaj za doziranje proizvoda u ambalažu
Tokom pomeranja kartona do sledeće stanice, oni prelaze preko senzora gde ih detektuju dve foto-ćelije. Signale registruje PLC (Programmable Logic Controller) koji na osnovu toga određuje vreme kada treba da uključi punilicu. U odgovarajućem trenutku, PLC šalje signal kojim se pokreće klip u vazdušnom cilindru. Klip se pomera na dole, stvarajući negativan pritisak u cilindru. Negativan pritisak otvara usisnu cev tanka u kojem se nalazi proizvod, i tečnost počinje da puni cilindar. U trenutku kad klip dostigne maksimalnu udaljenost od početnog položaja, karton se podiže ka otvoru punilice. Klip sada menja smer kretanja i počinje da se podiže, a negativan pritisak na tečnost u cilindru se menja u pozitivan. Porast pozitivnog pritiska zatvara otvor tanka sa proizvodom i pritisak se usmerava na unutrašnju stranu otvora za pražnjenje cilindra, zbog čega se ovaj postepeno otvara. Tečnost sada izlazi kroz otvor koji postepeno povećava prečnik. Ovo kontrolisanje veličine otvora omogućava da tečnost puni karton ravnomerno i bez prskanja.

Uređaj za postavljanje poklopca u uspravan položaj
Kutije se nakon punjenja pomeraju ka sledećoj stanici. Ova stanica ponovo savija i preklapa po linijama vrh pakovanja i postavlja krilca u uspravan položaj, u kakvom pakovanje mora stići u sledeću stanicu, grejač za formiranje vara.

Grejač
Napunjeno pakovanje u pregradi konvejra dolazi u položaj ispod grejača, pri čemu su delovi 1 i 3 savijeni u unutračnjost a 2 i 4 se nalaze spolja i oni se zagrevaju pregrejanim vazduhom. Takođe se zagreva i spoljašnja strana dela 1 (zbog datumiranja).

Presa i hladnjak
Napunjen karton sa zagrejanim i preklopljenim krilcima se dovodi u stanicu gde se mehanički pritiska i hladi.Napunjene i zatvorene kutije se izvode iz mašine na pokretnu platformu, gde čekaju da budu smeštene u transportnu ambalažu, automatski ili ručno.
• • • •

Brzina punjenja: 140l/min optimalno (180l/min maksimalno) Temparatura vara dna: 785˚F≈420˚C Temperatura vara vrha: 693˚F≈368˚C (temperatura vara vrha je niža zato što se na vrhu otvara pa treba da bude slabije zavareno nego dno) U jednu plastičnu gajbu stane 16 ambalažnih jedinica od 1l mleka, a na paletu stane 30 gajbi, što je ukupno 480l po paleti; ovo je najčešći način zbirnog pakovanja mleka upakovanog pomoću Pure-Pak mašine U slučaju jogurta od 1l, to je 12l po gajbi, tj. 360l po paleti

Pored osnovnih delova, ova mašina ima uređaje koji vrše neke sporedne funkcije u procesu pakovanja, kao što su varijator brzine, uređaj za kodiranje ambalažnih jedinica, uređaj koji javlja da treba podmazati uređaj, odnosno dodati ulje itd. Pure-Pak P S50 ima mogućnost za ugradnju brojnih uređaja za obavljanje dodatnih

operacija, u zavisnosti od želje i potreba kupca. Neke od njih su - HEPA sistem (uređaj kojim se filtrira vazduh koji se koristi u procesu pakovanja), uređaj za automatsku dezinfekciju radnih delova mašine pomoću sredstva u spreju, mešalica za toplu i hladnu vodu, uređaj za formiranje kosog ili ravnog vrha pakovanja itd.Od ovih dodatnih uređaja, onaj koji ulazi u osnovnu konfiguraciju mašine većine kupaca jeste datumar. On funkcioniše na principu „žigosanja”, tj. zagrevanja poklopca (krilce 1) na 80˚C, pri čemu se delimično sagori površinski sloj, pa utisnute oznake imaju prepoznatljivu tamno-smeđu boju. Datumar ima kapacitet od 18 znakova koji se nalaze na kružnim brojčanicima i u koje spada i prazno mesto. Mesto na kome je datumar lociran u mašini zavisi od želje kupca ili zakonske regulative zemlje u kojima će mašina biti eksploatisana. UNIPAK 600 je poluautomatska mašina namenjena za odmeravanje, doziranje i pakovanje tečnosti u kartonsku ambalažu tipa PURE PAK. Koristi se za pakovanje kratkotrajnog pasterizovanog mleka i mlečnih proizvoda i to u kutije veličina 250, 500, ili 1000 mililitara, koje su delimično već formirane. Formiranje dna i vrha se odvija na samoj mašini..

PE kese i prepac pakerica
PREPAC IS-6 je mašina za pakovanje mleka u PE kese. Konstruisana je u Kanadi, posebno namenjena potrebama kanadskih proizvođača mleka, a proizvodi se u Francuskoj.Karakteristike ambalaže za pakovanje mleka pomoću ove mašine su sledeće: • • • • • • • • • • • • • • • Potpuno automatizovana mašina za pakovanje tečnih proizvoda; Formira i puni 78 pravougaonih kesa u minuti; Spoljašnji oklop uređaja je od nerđajućeg čelika; Jednostavnim operacijama omogućeno je brzo i lako menjanje dužine kese i kapaciteta mašine; Mehanička konstrukcija je prilično robusna; Maksimalan kapacitet koji mašina može da dostigne je 4680 kesa na sat; Nije potrebno korišćenje komprimovanog vazduha u procesu punjenja; Postignuto je kontinualno i ravnomerno isticanje tečnog proizvoda u ambalažu; Postoje dve sinhronizovane glave punilice, koje imaju odvojene sisteme kontrole, tako da jedna može biti isključena nezavisno od druge; Var kesice obezbeđuje potrebnu zaštitu proizvoda od mikrobiološke kontaminacije; Mašina može da primi velike rolne folije, a koturovi mogu biti zamenjeni bez zaustavljanja mašine; Dobra kontrola temeperature prilikom punjenja; Kad je nedovoljan dotok proizvoda za punjenje, alarm isključuje mašinu; Lako se održava; Može da formira kese zapremine od 0.2 l do 2.0 l .

PREPAC mašina ima uređaj za registrovanje težine napunjene kesice. Ona treba da iznosi 1.035 kg. Količina mleka se reguliše ventilom za dotok mleka u sud ili zavrtnjima na samoj mašini. Ako mleko curi iz cevi sa leve strane mašine znači da su

kesice teške i da treba smanjiti porciju mleka koja puni jednu kesu. Var kesice se formira pomoću prese koja zagreva i pritiska kesu. Temperatura uzdužnog vara je 78-80˚C, a temperatura poprečnog vara je 95-100˚C. Var se zatim hladi vodom odgovarajućeg pritiska. Masa folije kojom se formira jedna kesa (od 1l) je 10g, a masa jednog kotura folije je 20-21kg, pa se, poznavajući prosečnu količinu škarta i gubitaka folije tokom rada, može izvesti da je utrošak folije oko 4.5 kotura za 9000l ili oko 8 koturova za 16000l što su najčešće dnevne potrebe prosečne fabrike. Ova mašina je namenjena za odmeravanje, doziranje i pakovanje tečnosti u “poli-pak” kese, koje se na samoj mašini formiraju iz polietilenskog creva. Konstruisana je za doziranje mleka i kiselomlečnih proizvoda. Kao i kod PREPAC mašine, u zavisnosti od zahteva naručioca moguće je doziranje u širem zapreminskom dijapazonu. Po načinu rada i upravljačkim karakteristikama ovo je poluautomatski uređaj sa ručnim ulaganjem ambalaže. Jednostavan je za rukovanje, tako da mogu da ga opslužuju radnici nižeg stepena stručnosti.Uređaj je konstruisan kao vertikalna jednoredna poluautomatska punilica. Pogonski upravljački elementi su pneumatski, dodavanje ambalaže je ručno, a svaki ciklus punjenja neophodno je pojedinačno startovati. Dozirni sistem je vremenski zapreminski, sa automatskim održavanjem nivoa tečnosti u dozirnom sudu, što omogućava veliku preciznost i ponovljivost odmerene količine. Podešavanje količine se vrši pomoću potenciometra za grubo i fino doziranje. Zatvaranje i odsecanje kese se vrši pomoću impulsnog grejača na horizontalnoj presi.Kompletan uređaj je izrađen od nerđajućeg čelika i drugih materijala dozvoljenih u prehrambenoj industriji. Za pravilan rad mašine neophodno je da je opslužuju dva radnika - jedan koji će da upravlja procesom, i drugi koji će da donosi praznu ambalažu i odnosi napunjenu u magacin..

Plastične boce
Za razliku od prethodnih vrsta ambalaže za pakovanje mleka, za koje je karakteristično da se ambalažna jedinica formira u samoj pakerici neposredno pre doziranja proizvoda, za pakovanje mleka u boce karakteristično je da se ambalaža proizvodi van pogona, i u mlekaru se dopremaju gotove ambalažne jedinice, spremne za punjenje.Na ovom mestu će biti predstavljeno nekoliko savremenih mašina za pakovanje mleka u boce, i na koji način se uređaji koji vrše pojedine operacije u procesu pakovanja kombinuju u liniju za pakovanje, koja pere ambalažu, puni je, zatvara, lepi etiketu i pravi zbirno pakovanje zatvorenih proizvoda.

Mašina za pranje boca
PERPAK 6000 je automatska mašina namenjena za ispiranje i dezinfekciju boca na liniji punjenja. Tako je koncipirana da može da radi i samostalno uz dodatak transportera koji uvodi i odvodi boce iz mašine. Za proces ispiranja i dezinfekcije moguće je koristiti fluide po izboru (persirćetna kiselina, hlor,ozon..) Mašina je izrađena od nerđajućih materijala, a radna zona obezbeđena oblogama izrađenih od nerđajućeg lima sa pleksiglasom čime je omogućena vizuelna kontrola radne zone.

Mašina za punjenje i zatvaranje boca
Linija SEBOPAK 6000 K je namenjena za klipno pakovanje tečnosti različitog viskoziteta u boce zapremine od 0,5 - 2 l. Oblik boce, njihova zapremina i materijal

kao i zatvarač boce moraju biti tačno definisani od strane korisnika. Linija SEBOPAK 6000 K namenjena je za punjenje jogurta u PET bocu sa širokim grlom i navojnim zatvaračem zapremine 0,5 i 1L. Linija SEBOPAK 6000 K je potpuno automatska, a uloga radnika se svodi na ulaganje praznih boca na početni deo transportera i preuzimanje sa njega napunjene, zatvorene i datumirane boce. Ono po čemu se linija SEBOPAK 6000V razlikuje od prethodne jeste to što se ona koristi za vakuumsko, a ne klipno, punjenje, i može se koristiti za punjenje različitih zapremina od 0.25l do 1l. Ovim uređajem mogu se puniti i mleko i jogurt. Kapacitet obe mašine je 6000 boca/h.

Mašina za etiketiranje
ETPAK 6000 je specijalni automatski sistem sa jednom glavom za etiketiranje. Predviđen je za nanošenje obmotavajuće samolepljive etikete na telo boce. Etiketa se lepi jednovremeno na telo proizvoda u prolazu, a DRP uređaj za oblepljivanje proizvoda daje efekat da se etiketa sama lepi dok se proizvod okreće oko svoje ose.Mašina za etiketiranje počinje sa radom aktiviranjem START fotosenzora za čitanje proizvoda koji prolazi, dok zaustavljanje funkcije garantuje STOP fotosenzor postavljen na glavi za etiketiranje sa mogućnošću čitanja različitih etiketa i povratnog papira.

Mašina za zbirno pakovanje proizvoda
Ova linija je namenjena za pojedinačno i grupno pakovanje proizvoda u foliju, koja ima sposobnost termičkog skupljanja, te na taj način prijanja uz proizvod i čini zaštitu od spoljašnjih uticaja, a kod grupnih pakovanja ostvaruje i dobru homogenost paketa. Na ovaj način spakovana roba se lako skladišti, čuva i distribuira do krajnjeg potrošača. Linija TERMOPAK 650 L je specijalno prilagođena za zbirno pakovanje boca kao i pure-pak ambalaže. Napunjene boce dolaze šarnirnim transporterom (u tri reda) do mašine, gde se, na radnoj ploči prvo formira paket u zadatom rasporedu, a zatim se aktivira prebacivač paketa koji pregurava paket, a ovaj sa sobom povlači i film folije kojim se obmotava. Obmotavanje je završeno kada se spusti pegla koja zatvara folijom i četvrtu stranu paketa, odseče foliju i ponovo zavari krajeve gornjeg i donjeg kotura. Ovako obmotan paket dolazi na transporter koji ga nosi kroz komoru. U komori za termoskupljanje se vrši zagrevanje folije i njeno priljubljivanje uz paket. Jedinica za hlađenje paketa se nalazi odmah iza komore i ima zadatak da brzo ohladi foliju kojom je paket obmotan. Hlađenje se obavlja u struji hladnog vazduha koju ostvaruje ventilator. Kombinovanjem ove četiri mašine dobijamo liniju koja vrši celokupan proces pakovanja, od praznih neopranih boca do napunjenih, zatvorenih ambalažnih jedinica, zbirno upakovanih.

Povratna staklena ambalaža
Osnovna karakteristika sistema za pakovanje koji koriste povratnu ambalažu jeste sakupljanje praznih, iskorišćenih boca i njihovo pranje pre ponovnog punjenja. Razlike u trajanju operacija punjenja i dopremanja i pranja povratne ambalaže, stvaraju potrebu za skladištnjem ambalaže. Skladištenje neopranih praznih boca je

neophodno, i uglavnom traje preko noći, da bi ujutru moglo da se započne sa procesom pakovanja pre nego što stignu nove količine prikupljene ambalaže. Skladištenje oprane ambalaže je dopušteno samo u slučaju da one imaju poklopce, a skladištenje opranih boca je veoma loše i opasno, jer su one otvorene i zato podložne kontaminaciji. Skladištenje napunjene i zatvorene ambalaže je potrebno, zbog fleksibilnosti distribucije. Pasterizovano mleko u ovom slučaju mora biti hlađeno. Pakovanje mleka u povratnu ambalažu je isplativo, jer je cena staklene ambalaže veoma visoka ako se ona koristi samo jednom. Osim toga, količine otpada se značajno umanjuju višestrukim korišćenjem ambalaže, što je značajno sa ekološkog aspekta. Ipak, ne sme se izgubiti iz vida da sva ambalaža, bez obzira na to koliko puta bila korišćena, na kraju završava kao otpad, što je posebno važno pri odabiru ingredijenata ambalažnih materijala.Korišćenje povratnih boca ima taj nedostatak što se mora pre ponovnog punjenja prati, što troši vreme i energiju, a najveći problem je kako adekvatno oprati ambalažu, jer ne znamo na koji način je njome manipulisano na putu od potrošača do fabrike. Zbog toga je ovo jedna od kritičnih tačaka u procesu proizvodnje i pakovanja mleka, jer ako ispravan proizvod upakujemo u nedovoljno opranu i dezinfikovanu ambalažu - naš proizvod takođe postaje higijenski i zdravstveno neispravan.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful