Kognitivni razvoj i multipla inteligencija

Filozofski fakultet, Novi Sad januar, 2011.

tj. Postoje najmanje dva razloga za važnost socijalne interakcije: • Interakcija primorava dete na veću i učestaliju konverzaciju. ♦ Lav Vigotski i njegova teorija bazirana na procesima internalizacije Vigotski polazi od osnovne pretpostavke da je intelektualni razvoj proces u kome dete kontinuirano stiče nove kompetencije i to uz pomoć drugih osoba iz svoje okoline na osnovu konkretnih aktivnosti. Takođe. Time se akcija u toku izvođenja automatizuje. „zonu narednog razvoja“. a onda i ponavljajući u mislima. pa samim tim i sve više kognitivne funkcije i sposobnosti. Za razliku od Pijažea. koja dete ne usvaja samostalno. Dijalog je veoma važan za čitav ovaj proces postizanja zone narednog razvoja. Radi se o aktivnostima deteta (ili odraslog) kroz koje može da spozna da li su njegova zalaganja dovela do željenog rezultata. naročito na socijalnim (kooperativnim) aktivnostima. Vigotski je. a najvažnije teorije u ovoj oblasti dali su Vigotski (ruski psiholog). već uz pomoć nastavnika. Vigotski smatra da upravo ove sposobnosti pokazuju koja će biti sledeća faza u razvoju deteta. on insistira na misaonim aktivnostima učenika u nastavi. ali na nivou nižem od onoga koji je u okviru detetovih mogućnosti. zahvaljujući interakcji u su stanju da odrede tzv. U dostizanju ovih mentalnih sklopova važno mesto zauzima kontrola radnje. Vigotski tvrdi da obučavanje u školskim uslovima određuje čitavu sudbinu intelektualnog razvoja deteta. akcenat stavio na socijalni konstruktivizam. dete neće moći samostalno da ga reši. možemo pomenuti i to da se više mentalne funkcije naročito razvijaju kada dete dolazi u interakciju sa sebi značajnim pojedincima. Ono samostalno konstruiše mentalne predstave za svoje akcije kao i njihovu verbalizaciju prvobitno glasno govoreći. posebno roditeljima. Ako određeni zadatak zahteva od deteta kognitivnu strukturu koja još nije razvijena. . osobom koja poseduje kognitivnu strukturu za rešavanje datog problema. On smatra da je zadatak škole da uputi u sistem naučnih saznanja. međutim. Sposobnost samokontrole nastaje iz pitanja koja su usmerena na upoređivanje željenog i ostvarenog rezultata delovanja. Pijaže (švajcarski psiholog) i Gardner (američki razvojni psiholog). biće sposobno da dođe do adekvatnog rešenja prilikom interakcije sa drugom osobom. Vigotski ovaj razvoj opisuje kao proces postepenog širenja dečjeg repertoara sposobnosti. ili može da ga reši. a ne spontano i pojedinačno. koji mogu biti i starija deca. naime. Vigotski se interesuje i za učenje u školskim uslovima i smatra da se u školi učenje odvija intencionalno i na interpersonalnoj ravni. U ovom ko-konstruktivističkom modelu kognitivnog razvoja lako je uočiti koncepciju koju je skicirao Vigotski. mi moramo da istražimo intelektualni razvoj čoveka.Kako bismo otkrili šta zapravo znači dostizanje najvišeg nivoa znanja učenjem. što ubrzava proces internalizacije. • Mentori. Po njemu svaka mentalna funkcija. formiraju se u okviru interakcije sa kompetentnijim partnerom da bi se nakon toga internalizovale. ali i sa drugim odraslima. pošto će se one internalizovati i postati deo detetove kognitivne strukture.

Dalji razvoj unutrašnje. čiji je redosled postojan i nepromenljiv. u suštini. Pa tako on za osnovni pokretač razvoja inteligencije smatra težnju ka savršenoj i stabilnoj ravnoteži. Njegova teorija zasniva se na pretpostavci da se kognitivni razvoj pojedinca deli na četiri stadijuma koji se međusobno jasno kvalitativno razlikuju.♦ Žan Pijaže i njegova konstruktivistička teorija kognitivnog razvoja Najsveobuhvatnija i jedna od najsloženijih i teorija kognitivnog razvoja je Pijažeova teorija. Pijaže smatra da je razvoj zapravo kontinuirani proces prilagođavanja pojedinca na spoljni svet. po potrebi. do 12. težnja ka ravnoteži. da bi krajem prve godine uvidelo da okolni predmeti nastavljaju da postoje i onda kada se izgube iz vidnog polja (permanentnost objekta). tzv. kada se informacija koju primamo iz spoljnog sveta umnogome razlikuje od naše kongitivne strukture i informacija i iskustava u njoj. 2. Za proces akomodacije karakterističan je prelaz iz jednog razvojnog stadijuma u drugi. Dete sagledava svet samo iz svoje sopstvene perspektive i ima teškoća da prepozna postojanje drugih perspektiva osim sopstvene. Dete uviđa da svojim ponašanjem može da utiče na okolinu. Pijažeova teorija je. urođeni obrasci. Ovaj proces adaptacije mentalne strukture Pijaže naziva akomodacijom. a razvoj se sastoji u prilagođavanju ovih struktura zahtevima sredine kroz procese asimilacije i akomodacije. Asimilacija podrazumeva prilagođavanje saznatih odnosa i iskustva postojećim (dečjim) mentalnim strukturama. odnosno. Komplementarni procesi asimilacije i akomodacije imaju veoma važnu ulogu u toku adaptacije zasnovane na biološkom sazrevanju. onda mi svoju kognitivnu strukturu moramo da prilagodimo da bismo mogli da obradimo prispelu informaciju. U ovom stadijumu dete uči da adekvatno reaguje na fizičke stimuluse. i njen uticaj na obrazovni proces dece bio je ogroman. strategijama ili konceptima. na prvom mestu razvojem govora. iskoristi. godine. obdareni osećanjima. godine. Akomodacija omogućava konstruisanje nove mentalne strukture superiorne u odnosu na prethodnu s obzirom na to da daje prostora za više informacija. biologistička. Senzomotorni stadijum – Traje od rođenja do 2. Razvoj govora omogućava predstavljanje predmeta simbolima i rečima. a to su: 1. mislima i željama. baš kao i ljudi. sheme i operacije. do 7. jednostavni i kruti motorni obrasci koje dete donosi na svet rođenjem (refleks sisanja. tačnije. No. Druga odlika mišljenja deteta u ovom periodu jeste animizam. Razvoj inteligencije prolazi kroz četiri glavna stadijuma ili perioda. hvatanja) uvežbavanjem postaju precizniji. veruje da su predmeti oko njega. Stadijum konkretnih operacija – Traje od 7. Tu je dete u stanju da zapamti tuđe sekvence ponašanja i da ih kasnije. jer tvrdi da su osnovne kognitivne strukture. Ovde dete na konkretnom materijalu može da ukaže na uzročno – posledične odnose i da uz . Preoperativni stadijum – Traje od 2. viši. Mišljenje deteta je egocentrično. raznolikiji i složeniji. koja predstavlja. mentalne predstave objekta omogućen je jačanjem funkcija simbolizacije u drugoj godini života. godine ili do pojave simboličke funkcije. Dete. prema Pijažeu. Akomodacija se zapravo inicira protivrečnošću između novih informacija i starih modela mišljenja i ona može biti slučajna ili namerno izazvana. 3. odnosno faktor 'uravnotežavanja'. naime. celokupna živa i neživa priroda. sveopšti biološki princip. ono počinje da razlikuje sebe od okolnog sveta. Ravnotežu između procesa asimilacije i akomodacije osigurava proces uravnotežavanja.

dok bi se na nepoznatom polju gde nema iskustva koristio formalnim mišljenjem. ne vladaju uvek formalnim mišljenjem. što znači da bi onda svaki pojedinac koristio formalno mišljenje u skladu sa vlastitim sposobnostima i prethodno stecenim obrazovanjem. pa čak ni odrasli. . Dete je u stanju da vrši mentalne operacije »u glavi«. već je proizvod aktivnosti subjekta koji je u potpunosti ovladao mogućnostima jednog stadijuma i koji ga prevazilazi prelaskom na sledeći. Deca ovde počinju da shvataju procese čisto mentalno. naročito u pogledu poslednjeg stadijuma. ali na nešto nižem nivou. npr. Dakle. Stadijum formalno – operativnog mišljenja . da formuliše opšte zakone i principe. Nove sposobnosti sve više usmeravaju mišljenje adolescenta ka hipotetičkim i ideološkim pitanjima i ka budućnosti. zapremine (7 godina) i mase (8 godina) što predstavlja osnov matematičkog mišljenja. razvija se apstraktno mišljenje i dete postaje sposobno da misli u apstraktnim kategorijama. da računa. pošto je dokazano da adolescenti. to bi značilo da se formalne operacije uvek individualno manifestuju u skladu sa ličnom profesionalnom specijalizacijom i sposobnostima. bez prisustva konkretnog materijala i ovde se prvi put može uzeti u obzir niz hipoteza pre no što se započne rešavanje problema. Mišljenje deteta je logičnije. godine. manje egocentrično i manje zavisno od neposrednih perceptivnih iskustava. da razume metafore. Ova striktna podela stadijuma razvoja bila je prilično kritikovana.pomoć konkretnog materijala razmišlja o reverzibilnosti pojava. da misli o predmetima. Nužnost redosleda javljanja ovih stadijuma ne znači da su oni nasledno predodređeni ili preformirani.Nastupa od 12. o klasama predmeta i o odnosima među klasama. Značajna nova odlika misaonog procesa u ovom periodu jeste već pomenuta reverzibilnost koja omogućava da dete postepeno ovlada konzervacijom broja (6 godina). Kada bi zaista bilo tako. da donosi zaključke na osnovu apstraktnih pretpostavki. Pijaže je ipak nastavio da radi na pitanju diferencijacije sposobnosti smatrajući da svaka individua na kraju dostiže stadijum formalnih operacija. Sve ovo u suštini nije ništa drugo do ideja o različitim oblicima ljudske inteligencije koju je kasnije detaljnije i podrobnije izradio Gardner. 4.

kao i u pogledu potrebnih kompetencija. Gardner smatra da postoje različite inteligencije. u sportu. U zavisnosti od sposobnosti. kada se koristi kreativnost i novi načini razmišljanja. Danas.♦ Multipla inteligencija Psiholozi su se dugo sporili. već je zbir karakteristika i sposobnosti. naturalistička inteligencija Gardner je teoriju o višestrukoj ili multiploj inteligenciji prvi put prikazao u svojoj knjizi „Okviri mišljenja”. Godine 1984.). od kojih svaka objašnjava uspeh u nekoj oblasti ljudskog života. dok je njegov koncept inteligencije univerzalan. Gardner se. Na početku istraživanja o inteligenciji prevladavao je stav o inteligenciji kao opštoj sposobnosti koja se investira u najrazličitije oblasti života. socijalno-personalna – intrapersonalna inteligencija i − interpersonalna inteligencija 7. Gardner smatra da većina koncepata inteligencije ima etnocentričko i kulturalno polazište. On čak ide tako daleko da odbacuje IQ kao besmislen. Gardner tvrdi da IQ testovi ne uzimaju u obzir pun opseg ljudske inteligencije i da svi imamo individualne snage i slabosti koje oblikuju dimenzije višestruke inteligencije. različiti oblici inteligencije mogu biti različito razvijeni. a u kasnijim radovima Gardner spominje i sedmu. moguće su sve vrste kombinacija datih inteligencija. No. Inteligencija se razvija i može se poboljšati učenjem. naturalističku inteligenciju: 1. Gardner smatra da za svaki oblik inteligencije treba da se odredi ono što pojedinac mora da ima kao minimum intelektualne sposobnosti da bi na odgovarajući . u muzici. On ističe da postoji više načina da se bude inteligentan. sve veći broj psihologa tvrdi da postoji više različitih i međusobno nezavisnih sposobnosti. nije ograničio samo na visoko razvijene oblike inteligencija. predispozicija i obrazovanja pojedinca. lingvistička inteligencija 2. vizuelno-prostorna inteligencija 5. o tome da li je inteligencija jedna sposobnost koja dolazi do izražaja u različitim aktivnostima čoveka. U svom značajnom radu Hauard Gardner se jasno suprotstavlja danas uobičajenoj upotrebi testova za merenje inteligencije. Zavisno od autora. muzička inteligencija 3. On uviđa činjenicu da ne dostižu svi u istom stepenu visok nivo razvoja (svakog) oblika inteligencije. Savremeni američki psiholog Gardner zastupa pristup o višestrukoj inteligenciji. matematičko-logička inteligencija 4. druženju i sl. Gardner dolazi do zaključka da se može razlikovati šest oblika inteligencije. za razliku od Pijažea. a ne samo jedan. S obzirom na to da se različiti tipovi inteligencija posmatraju nezavisno jedni od drugih. Prema Gardneru inteligencija nije jedinstvena. jer se zadaci koji treba da se reše međusobno razlikuju sadržinski. koje predstavljaju posebne sisteme funkcionisanja i imaju posebnu neurološku osnovu u različitim oblastima mozga. i danas se spore. od kojih svaka na poseban način određuje uspeh u pojedinim oblastima ljudskog života (npr. odgovori na ova pitanja značajno se razlikuju. Svesna upotreba inteligencije u njenom punom opsegu dovodi do uravnoteženog učenja. ili postoji više nezavisnih sposobnosti. u čitanju. telesno-kinestetička inteligencija 6.

Ovaj aspekat igra podjednako važnu ulogu i u pisanom i u govornom jeziku. • Jezik kao sredstvo refleksije – izražavamo refleksiju o različitim fenomenima. argumentovano raspravljanje i rezonovanje. našem ponašanju. zvuka i strukture jezika. kao i osobe sa oštećenjem sluha. o nama samima. u prikupljanju fraza i priča. lako formulisanje svojih stavova. Ova inteligencija se odnosi na sposobnost razumevanja reči i pojmova. U osnovi ovog oblika je uključena i sposobnost promene značenja. obuhvata sposobnost manipulisanja rečima (bilo da su napisane ili samo izgovorene). Postoje četiri aspekta ove sposobnosti: • Retorski aspekt – Gardner ovde stavlja težište na sposobnost da druge ubedimo u nešto (tj. Ukratko rečeno. Gardner je primetio da mala deca. . Prepoznaje se kroz lako izražavanje rečima. U širem značenju ova vrsta inteligencije predstavlja kapacitet efektivne upotrebe reči kako u govoru tako i u pisanju. Ovaj minimum bazične sposobnosti može da se posmatra kao skup onih sposobnosti koje treba da ima svako kako bi mogao da se snalazi u životu. pamćenju citata iz knjiga ili sa TVa. Oštećenje u jednom delu mozga. Broka centru.način funkcionisao u društvu. lako shvatanje pročitanog. Lingvistička. a verovatno je i da je sama naučila da čita i piše i to u ranom detinjstvu. jezik kao sredstvo da se nešto pokrene ili da se na nešto utiče) • Lingvistički aspekt – jezik kao instrument za pamćenje informacija u stukturalnoj formi (jezik kao potencijal za pamćenje) • Bazična sposobnost – ovde je funkcija jezika objašnjavanje i razumevanje. čitanje i pisanje tekstova. počinju da razvijaju “svoj jezik” kada im nije ponuđena alternativa. uzrokuje da osoba izgubi sposobnost izražavanja same sebe prostim gramatičkim rečenicama. pričanju priča i pisanju poezije. iako osoba razume i zna Broka centar reči i pravila sintakse. To je inteligencija koju obeležava sposobnost upotrebe reči. kao i o samom jeziku bez obzira da li je maternji ili strani (u lingvistici metafunkcija jezika). Osoba sa naročito razvijenom lingvističkom inteligencijom može biti odlična u kreiranju vlastitog stila jezika. verbalno-lingvistička ili jezička inteligencija Godinama su naučnici prepoznavali usku vezu između jezika u akciji (govora) i moždanih aktivnosti.

3. U logici moramo da budemo sposobni da sve posmatramo sa određene distance. sledeći korak je pojam varijabilne dimenzije.Muzička inteligencija Teško je naći osobu koja je u stanju da sluša muziku. a najviši nivo predstavljaju funkcije varijabli. upotrebljava memorijske pomoći i rime da bi zapamtio muzičko delo. predloga i rešenja 2. Prethodno navedene dve sposobnosti jesu jezgro logike koju mi svakodnevno koristimo. Ova inteligencija se odnosi na sposobnost pevanja. muzika koju volimo da slušamo ili sviramo može da postane važan faktor našeg percipiranja života. sposobnost upravljanja sekvencama procesa mišljenja u obliku pretpostavki. te Gardner u ovaj oblik inteligencije navodi nekoliko osnovnih komponenti: 1. Tri najvažnije komponente u bavljenju muzikom su melodija. komponovanja. Proces apstrahovanja počinje sa pojmom broja. Matematičko-logička inteligencija Ovaj oblik inteligencije ima verovatno najsloženiju strukturu. ima dobar osećaj za ritam. procenjivanje i kritičko rezonovanje. dobro priča priče i tome slično. osećaj za ritam i osećaj za melodiju. kritički stav – podrazumeva to da se neka činjenica prihvata samo onda kada se njena istinitost dokaže. Po tome Gardner razlikuje tri komponente ove inteligencije: muzički sluh. Ovaj tip inteligencije se odnosi na sposobnost rešavanja matematičkih problema i logičko zaključivanje. ritam i boje glasova/instrumenata. Prepoznaje se kod onoga koji brzo „skine“ melodiju. uživa u sviranju muzičkog instrumenta. a da u njoj ne uživa dok pritom većina razvija i jake preferencije ili obojnost prema različitim vrstama muzike. Prepoznaje se kroz logičko organizovanje (struktuirane i restruktuirane podatke). sviranja i procene muzičkog dela. . 4. razmišljanje na logičan i sistematičan način. izvođenje opštih zaključaka. sposobnost apstrakcije. ima stil kada koristi glas. pojedinac treba da je sposoban da prepozna to da relacije između elemenata jedne takve sekvence procesa mišljenja određuju njenu postojeću valjanost.

Mada. ali i ponašanje u zubarskoj stolici.. namere i interesovanja). • Druga bazična sposobnost odnosi se na adekvatan odnos prema sopstvenim emocijama. plesanje. Pored ovog u mogućnosti smo da shvatimo i funkcionisanje drugih ljudi u najširem mogućem smislu (njihove misli. uopšte zamišljanja stvari u glavi. ima odlične motorne veštine. Da bi to mogao mora biti sposoban da jednu već formiranu sliku predmeta ili prostora prilagodi novim opažajima. dobra kontrola sopstvenih pokreta u svim životnim situacijama kao što su npr. plivanje. Takođe podrazumeva sposobnost razmišljanja u slikama.. Odnosi se na sposobnost plesanja. Ova inteligencija se u suštini odnosi na sposobnost razumevanja sebe – ko smo. mora da ima sposobnost da neki opažaj reprodukuje u svest bez čulne datosti. Ova inteligencija odnosi se na sposobnost snalaženja na mapi i orijentisanja u prostoru. Prepoznaje se kroz lako snalaženje u prostoru (npr. izrada skice i slično. kao što je slučaj kod autistične dece. lako pronalazi put u gradu). učešće u sportskim igrama. samorazumevanja i samopoštovanja). voli da uvek nešto “čačka”. stvaranje proizvoda ili prezentovanje ideja i emocija i osobe sa razvijenom ovom inteligencijom bi trebalo da budu spretne. Da bismo mogli da funkcionišemo kao ljusko biće potrebno je da prilagodimo sopstveno ponašanje ili da vodimo računa o preferenciji drugih. intrapersonalna inteligencija Kod ovog oblika Gardner navodi dve bazične sposobnosti: • Poznavanje sopstvenog načina funkcionisanja (sposobnost da razumemo i osetimo samog sebe dopušta nam da shvatimo ko smo. Poslednji element se odnosi na sposobnost prepoznavanja zajedničkih elemenata kod stvari koje su na prvi pogled potpuno različite. jer kroz korektno moralno ponašanje jedna osoba olakšava način ponašanja drugih. Socijalno-personalna. vizualizacije budućeg ishoda. sprečava čak i prepoznavanje sebe kao odvojene jedinke koja se nalazi i određenom okruženju. Prepoznaje se kod onoga koji ima dobar osećaj korišćenja sopstvenog tela. emocije. zaključivanje na mapi. izvođenje gimnastičkih figura i slično. nasuprot onima koje mi u svakodnevici nazivamo “smotanima”. adekvatna spretnost u manipulisanju stvarima. Telesno-kinestetička inteligencija Ovde Gardner razlikuje dve osnovne sposobnosti: 1. 2. što se ogleda u razvoju samodiscipline. To je zapravo sposobnost veštog korišćenja tela za rešavanje problema. kakva osećanja imamo i zašto smo onakvi kakvi smo. npr. moralne vrednosti se razumeju kao interpesonalni stavovi pa shodno tome treba da budu posmatrani kao aspekti ličnosti. Ovaj deo je u skladu sa moralnim normama. Nasuprot tome slaba. sviranje na nekom instrumentu. Prepoznaje se kod onoga koji voli da ostane u . Samopoverenje i samoproširenje osnovna su komponenta ove vrste. a treći aspekt je prepoznavanje objekta u različitim okolnostima dok se četvrti tiče sposobnosti mentalne artikulacije niza prostornih promena. pri vožnji motorcikla. kako možemo da se promenimo. moralno korektno ponašanje generalno podrazumeva direktnu ili indirektnu interakciju sa drugima. Jaka intrapersonalna inteligencija može dovesti do samoodrženja i samopoboljšanja snage karaktera. najbolje uči delanjem (kroz akciju) ili igranjem.Vizuelno – prostorna inteligencija Važan element u čovekovom funkcionisanju je percepcija stvarnosti. prilikom izvođenja stomatološkog pregleda . interesima i sposobnostima.

Odnosi sa najbližima. U širem značenju ona uključuje sposobnost percepcije stanja. adekvatna evaluacija emocionalnog upravljanja željama. Briga za voljene osobe je osnova zadovoljavajućih interpersonalnih odnosa.pozadini. voli da sanjari. intencijama ili namerama i mogućnostima drugih. Ovo je zapravo sposobnost za samoanalizu i refleksiju. Ovaj aspekat inteligencije nam omogućava da utičemo na druge. da se ophodi drukčije prema osobi koja iskazuje tugu i osobi koja iskazuje ljutnju. članovima porodice. može da uključuje i senzitivnost mimike. sposobnost za dobru komunikaciju sa drugima. ljudi je doživljavaju kao senzitivnu osobu koja voli kontakte s ljudima i društvena događanja. Dakle. Takođe. sposobnost samopromišljanja i samoprocene vlastitih postignuća. ovaj aspekat se odnosi i na najjednostavniju ljubaznost u međuljudskim odnosima. 2. interpersonalna inteligencija U ovom aspektu Gardner izdvaja tri osnovne sposobnosti: 1. sposobnost osobe da se uključi u emocionalne odnose sa drugima. Čovek u kojem dominira ova vrsta inteligencije ima jaku ličnost i oseća sve ono što se događa oko ljudi s kojima je u kontaktu. dobro zna sopstvene snage i slabosti. Tako treba. . intencija. glasa i gestova uopšte. a naročito sa partnerom uključuju emocionalne aspekte. često ta osoba vodi dnevnik. Socijalno-personalna. Ova sposobnost podrazumeva dobro rasuđivanje na području razumevanja ponašanja i iskustva jedne osobe shodno njenom socijalnom i kulturnom kontekstu. da ih razumemo i da sarađujemo sa njima da bismo ostvarili kontinuirano poboljšanje individualne i društvene okoline – bez ovoga. oštroumno posmatra. To je inteligencija koju obeležava sposobnost dobre interakcije s drugim ljudima. mogućnost poznavanja samog sebe. samokritika vlastitog ponašanja i unutrašnjih osećanja. tj. zna šta treba da učini da se poveže s nekim. 3. na primer. živi u vlastitom svetu. Ovakva osoba je dobra prema drugim ljudima. prijateljima. Najuspešniji prodavci imaju ovu vrstu inteligencije. sposobnost planiranja i postavljanja ciljeva. motivacija i osećaja drugih ljudi. izgubili bismo sposobnost da postojimo u društvenom smislu. privrženost i solidarnost. naginje prema refleksiji i poeziji.

Sadašnji pristup obrazovanju koji je baziran na jezičkoj i logičko-matematičkoj inteligenciji. spreman je da pomogne drugima. ova inteligencija se odnosi na sposobnost razumevanja ponašanja. sužena svest je direktna posledica suženog repertoara metoda u nastavi. uživa u društvu i zabavama. dok ostale ostaju potcenjene. Prepoznaje se kod onoga koji traži kontakt sa drugima. to je nastava u kojoj nastavnik čuva specifičnost struke koju zastupa – matematika angažuje više jednu vrstu potencijala. Ova inteligencija podrazumeva sposobnost prepoznavanja flore i faune. Ovaj vid inteligencije danas se ogleda u načinu na koji se odnosimo prema svojoj okolini i načinu na koji svaki deo naše okoline učestvuje u našem životu. oblika ponašanja u prirodi. Gardner se zalaže za metodski raznovrsnu nastavu.Osoba koja je ima razvijenu lako sklapa prijateljstva. u školi se neopravdano ističe nekolicina učenika. prepozna biljke i životinje koje su jestive i razlikuje ih od onih koje to nisu. Tako je. istrajan je u sakupljanju i organizovanju uzoraka i slično. tj. lako uči posmatrajući. to je misaono raznovrsna nastava gde u jednoj prilici. na jednom delu časa. za nastavu koja može da angažuje sve. zapaža i objašnjava promene u prirodi. dakle. Učenje o višestrukoj inteligenciji iz osnova menja gledanje na nastavu i školsko učenje. U isto vrijeme povećava se verovatnoća da će neka od metoda odgovoriti na specifične potrebe i onih učenika kojima postojeći način učenja ne odgovara. već čak i sputava razvoj učenika. emocija. uživa u zajedničkom radu. po mišljenju Gardnera. učenik sluša predavanje nastavnika. npr. Odnosi se na sposobnost istraživanja i razumevanja zakona prirode. Sa variranjem metoda i oblika nastavnog rada razbija se monotonija. a učenici se grade u osobe sa više različitih mogućnosti i angažuju se svi njihovi potencijali. na primer. U školi se neopravdano preferiraju jedna ili dve sposobnosti. a ne samo neke potencijale učenika. Sinonim za efikasnu nastavu je metodski raznovrsna nastava. Naturalistička ili prirodno-naučna inteligencija Osnovna sposobnost ovde je sposobnost identifikovanja i klasifikovanja šablona. stvaranja drugih posledičnih razlikovanja u prirodnom svetu i produktivnog korišćenja ove sposobnosti. oni koji imaju razvijene jezičke i logičko-matematičke sposobnosti. nastava postaje dinamičnija. Pošto je mišljenje metod. Isto tako. ima jak osećaj o tome šta druge može zaokupiti. brine se o drugima. a biologija i muzika neke druge. To je. Nadalje. tj. u lovu. socijalno raznovrsna nastava u kojoj nakon individualnih aktivnosti dolaze grupne i timske aktivnosti učenika. Treba razumeti da je raznovrsnost. dok su drugi zanemareni. brzo prepoznaje biljne i životinjske osobine. Prepoznaje se kod onoga koji je fasciniran svim što raste i cveta. Uz one koji pokazuju poslušnost i sposobnost . variranje različitih metoda i oblika rada u nastavi. motiva drugih ljudi. lovac u praistorijsko doba samo uz pomoć svoje prirodne inteligencije uspevao da proceni. više od svakog oblika i svake metode pojedinačno. poljoprivredi ili biologiji. ili smišlja i organizuje svoje ideje. a u drugim prilikama rešava probleme. Dakle. ne samo da ograničava. a ponekad i ima ulogu vođe drugih. ugodno se oseća u grupama. On smatra da se u takvoj nastavi koriste različite metode i da se do saznanja dolazi različitim putevima.

a one predstavljaju i smernice prilikom izbora osnovnih predmeta. Osnovne sposobnosti koje je Gardner naveo za pojedine oblike inteligencije mogu da se u nastavi u osnovnim školama upotrebe kao ciljevi učenja. Gardnerovo shvatanje inteligencije sadrži informacije koje mogu biti od velike koristi nastavnicima prilikom planiranja nastave. Iz Gardnerovog shvatanja proizilazi to da je veoma značajno da se kod svakog učenika otkriju praznine u osnovnim sposobnostima i da se nastavna situacija tome prilagodi.memorisanja. kreativni. . Sve ovo podrazumeva individualizovan pristup – nastava mora da bude individualno prilagođena svakom učeniku. muzikalni itd. na listi uspešnih učenika pojavili bi se i oni koji su duhoviti.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful