You are on page 1of 19

Sadraj:

Kjoto Protokol............................................................................................................. 3 Ciljevi Kjoto Protokola................................................................................................. 5 Ciljne emisije do 2014 i fleksibilni mehanizmi............................................................6 Trgovanje emisijama.................................................................................................. 8 Visoka cena Kjoto Protokola (uticaj Kjoto Protokola na poslovanje)............................9 Uticaj Kjoto Protokola na Poljoprivredu.....................................................................10 Dodatne Kritike Kjoto Protokola................................................................................ 12 Cost-benefit analiza.................................................................................................. 14 Promene u emisiji gasova staklene bate od 1990. godine......................................15 Revizije Kjoto Protokola i dalji planovi......................................................................17 Zakljuak.................................................................................................................. 18 Literatura.................................................................................................................. 19

Uvod
2

Kjoto protokol je protokol koji je dodatak United Nations Framework Convention on Climate Change (UNFCCC), tj Konvenciji Ujedinjenih Nacija o klimatskim promenama, koji je usmeren na borbu protiv globalnog zagrevanja. UNFCCC je meunarodni ekoloki sporazum koji se tie postizanja stabilizacije koncentracije gasova koji izazivaju efekat staklene bate (gasovi staklene bate) u atmosferi, na nivou koji bi spreio kritine antropogene promene klimatskog sistema Zemlje.

Kjoto Protokol
Protokol je inicijalno usvojen 11 .Decembra 1997. godine u Kjotou, Japanu, i stupio je na snagu 16. Februara 2005. godine. Od Novembra 2009. godine 187 zemalja su ptpisale i retifikovale ovaj sporazum. Po Protokolu, 37 industrijalizovanih zemalja (zvane Zemlje Aneksa I) obavezale su se na smanjenje etiri gasa staklene bate (ugljen dioksid, metan, azot oksid, sumporheksaflorid) i dve grupe gasova (fluorougljovodonici i perfluorokarbonska jedinjenja) koje proizvode. Zemlje Aneksa I, su se sporazmele da smanje svoju ukupnu emisiju gasova staklene bate za 5.2% od nivoa na kom su oni bili 1990. godine. Ovo ne ukljuuje emisije prouzrokovane meunarodnom aviotransportom i brodskim saobraajem, ali su u dodatku industrijskim gasovima, kojima se bavi Montreal Protocol on Substances that Deplete the Ozone Layer (Montrealski protokol o supstancama koje utiu na smanjenje ozonskog omotaa) iz 1987. godine. Kao benchmark, nivoi emisije iz 1990. Godine, su prihvaeni Konferencijom potpisnica UNFCCC gde su vrednosti potencijala globalnog zagrevanja izraunati od strane IPCC (Intergovernmental Panel on Climate Change) u svom Second Assessment Report (drugi izvetaj o proceni). Ove cifre se koriste za prevoenje raznih gasova staklene bate u ekvivalente emisije ugljendioksida uzimajui u obzir sve izazivae (izvore). Ovaj protokol dozvoljava nekoliko takozvanih fleksibilnih mehanizama, kao to su trgovanje emisijama, mehanizam istog razvoja, i zajedniku implementaciju, da bi se omoguilo

Zemljama Aneksa I da ispune svoje ciljeve u smanjenju emisija gasova staklene bate, tako to im je omogueno da kupuju smanjenja emisija, bilo preko finansijske razmene, projekata koji smanjuju emisije zemljama koje ne pripadaju Aneksu I, od drugih Zemalja Aneksa I, ili od Zemalja Aneksa I koje su ispunile vie od predvienog. Svaka od Zemalja Aneksa I je obavezna da preda godinji izvetaj o svim emisijama gasova staklene bate i njihovim izvorima, kao i o nainima za njihovo redukovanje i redukovanim koliinama po UNFCCC i Kjoto Protokolu. Ove zemlje odreuju osobu (zvanu izabrani nacionalni autoritet) da pravi ove izvetaje i da njima upravlja. Ovakvu osobu su izabrale i sve zemlje koje nisu potpisnice Aneksa I. Na slici 1. je prikazano uee u Kjoto Protokolu, od Juna 2009. godine gde su tamno zelenom prikazane zemlje koje su potpisale i ratifikovale sporazum (Kjoto Protokol), siva predstavlja jo ne odluene, a crvenom su prikazane zemlje bez namere da potpiu.

Slika 1.

Ciljevi Kjoto Protokola


Kjoto Protokol je predvien da smanji globalne emisije gasova staklene bate. Cilj je u stvari, stabilizacija i rekonstrukcija koncentracije gasova staklene bate u atmosferi na nivou koji e spreiti opasne antropogene promene klimatskog sistema. Cilj Kjoto Protokola je bio da ustanovi legalno obavezujui meunarodni sporazum, u kome se sve nacije koje uestvuju, obavezuju da se bave pitanjem globalnog zagrevanja i emisije gasova staklene bate. Cilj oko koga su se potpisnice sporazumele je smanjenje gasova staklene bate u proseku 5.2% do 2014. godine od nivoa na kom su bili 1990. godine. Nasuprot popularnom verovanju, Protokol ne istie 2014. godine, ve se samo radi o obavezi da do 2014. godine Zemlje Aneksa I moraju ispuniti svoje obaveze koje se tiu smanjenja emisije gasova staklene bate koje su ustanovljene za prvi period (2008-2014).

Pet principa Kjoto Protokola su: 1. Obaveza smanjenja emisije gasova staklene bate koji su legalno obavezujui za Zemlje Aneksa I, kao i obaveze za ostale potpsnice sporazuma; 2. Implementacije za ispunjenje ciljeva Protokola. Spremanje politika, i mera koje smanjuju emisiju gasova staklene bate, kao i korienje svih dostupnih mehanizama, kao to su zajednika implementacija, mehanizam istog razvoja, i trgovanje emisijama koji e biti nagraeni kreditima koji dozvoljavaju vie emisija u svojoj zemlji. 3. Minimiziranje uticaja na zemlje u razvoju ustanovljavanjem fonda za adaptaciju klimatskih promena 4. Raunovodstvo, izvetavanje i revizija, u cilju osiguranja integriteta Protokola 5. Saglasnost (sa Protokolom), oformljavanjem komiteta koji e osiguravati integritet Protokola.

Ciljne emisije do 2014 i fleksibilni mehanizmi


39 od 40 Zemalja Aneksa I su ratifikovale Protokol. Od ovih, 34 su se obavezale da smanje emisije gasova staklene bate koje priozvode u odnosu na njihove nivoe iz 1990. godine, u skladu sa Aneksom B Protokola. Po Protokolu, Zemlje Aneksa I su se obavezale na naicionalne ili zajednike ciljeve smanjenja (ranije zvane, kvantifikovana ogranienja emisije i emisioni ciljevi), koji iznose: 8% zajednikog smanjenja za Evropsku Uniju i druge, 7% za SAD (ovo nije obavezujue jer SAD nisu pootpisnice), 6% za Japan i 0% za Rusiju. Sporazum dozvoljava poveanje emisiije za Australiju od 8% i 10% za Island. Ove emisije ne ukljuuju emisije prouzrokovane avio i brodskim saobraajem. Protokol obezbeuje nekoliko fleksibilnih mehanizama koji omoguavaju Zemljama Aneksa I da postignu ciljne emisije gasova staklene bate, tako to e skupljati emisione kredite. Ovi krediti se mogu prikupiti finansiranjem projekata koji smanjuju emisije u zemljama koje nisu potpisnice Aneksa I ili u drugim Zemljama Aneksa I ili kupovinom kredita od Zemalja Aneksa I sa vikom kredita (zemlje koje su prebacile svoje ciljeve). U ove mehanizme spadaju trgovina emisijama, mehanizam istog razvoja i zajednika implementacija. U praksi ovo znai da zemlje koje nisu potpisnice Aneksa I nemaju restrikcije u vidu nivoa emisije, ali imaju finansijske podsticaje da razvijaju projekte koji utiu na smanjenje emisiije gasova staklene bate da bi dobili emisione kredite koji mogu biti prodati Zemljama Aneksa I, podravajui odrivi razvoj. Kao dodatak, fleksibini mehanizmi dozvoljavaju Zemljama Aneksa I sa efikasnim industrijama koje emituju male nivoe gasova staklene bate, i visokim ekolokim standardima da kupuju emisione kredite na svetskom tritu, umesto da smanjuju emisije u zemlji. Zemlje Aneksa I e po pravilu eleti da prikupljaju emisione kredite to je jeftinije mogue, dok e zemlje koje nisu potpisnice Aneksa I eleti da maksimiziraju vrednost emisionih kredita koje su dobili od svojih projekata za smanjenje emisije gasova staklene bate.

UNFCCC je usvojio princip takozvanih zajednikih, ali drugaijih odgovornosti. Ovo znai da: Najvei deo prolih i trenutnih globalnih emisija gasova staklene bate potekao iz razvijenih zemalja; Emisije po glavi stanovnika u zemljama u razvoju su jo uvek na niskom nivou; Deo globalnih emisija koje potiu iz zemalja u razvoju e porasti u skadu sa drutvenim i razvojnim potrebama; Kina, Indija i ostale zemlje u razvoju nisu ukljuene u bilo koja numerika ogranienja Kjoto Protokola, zato to one nisu glavni doprinosioci emisiji gasova staklene bate u periodu industrijalizacije pre potpisivanja sporazuma (Kina je od tada postala najvei izvor gasova staklene bate). Meutim, ak i bez ovakve odgovornosti u Kjoto Protokolu, zemlje u razvoju su takoe obavezne da dele zajedniku odgovornost svih zemalja za smanjenjem emisije. Protokol definie mehanizam saglasnosti, kao saglasnost za praenje ispunjenja obaveza i penale za ne ispunjenje istih.

Protokol takoe reafirmie princip po kom razvijene zemlje moraju da plaaju milijarde dolara i da dopremaju tehnologiju drugim zemljama za istraivanja i projekte vezane za prouavanje klimatskih promena. Ovaj princip je prvobitno bio usvojen u UNFCCC.

Trgovanje emisijama
Najvei kupci emisionih kredita su esto individualne kompanije koje oekuju da premae svoju kvotu u poslovanju pa imaju viak finansijskih resursa ili jednostavno misle da nee moi da ispune emisiona oekivanja. Kupci ovih kredita mogu biti i vlade drava, koje nisu u stanju da na drugi nain ispune emisione obaveze. Poto je ovim kreditima mogue trgovati i imaju transparentne cene, finansijski investitori mogu da ih kupuju na tritu u cilju pekulacije, ili da ih vezuju za budue ugovore. Izvor ovih kredita su Clean Development Mechanism (CDM) tj mehanizam istog razvoja i Joint Implementation (JI) projekti zajednike implementacije. CDM omoguava stvaranje emisionih kredita razvijajui projekte koji pomau smanjenju emisija gasova staklene bate u zemljama koje nisu potpisnice Aneksa I. Sa druge strane JI omoguava da krediti budu konvertovani od postojeih kredita unutar Zemalja Aneksa I. Dodatni razlog za kupovinu ovih kredita jesu penali u sluaju ne ispunjenja obaveza iz Protokola. Ovi penali su sledei: Zemlja koja nije ispunila svoju obavezu se dodatno obavezuje za smanjenje od 30% i naravno da nadoknadi razliku koju u prethodnom periodu nije ispunila; I zabranjuje joj se da truguje kreditima dok ovaj penal ne podmiri.

Visoka cena Kjoto Protokola (uticaj Kjoto Protokola na poslovanje)


Kao primer u ovom delu su uzete SAD jer su one jedan od najveih izazivaa efekta staklene bate i nisu potpisnice protokola. Ovo je usled miljenja da e potpisivanje ovog protokola imati izrazito negatvan uticaj na celu ekonomiju SAD. Negativne kritike Amerikih strunjaka iz oblasti ekonomije su u glavnom usmerene na negativan uticaj koji Kjoto Protokol moe imati na celokupnu industriju, ukljuujui postrojenja za obradu i pravljenje aluminijuma i gvoa, a i proizvodnju papira, preradu nafte, automobilsku industriju. Oni smatraju da bi samo direktni trokovi enegrije porasli za najmanje 50%, to bi proisteklo iz smanjenja utpotrebe fosilnih goriva kao to su ugalj i nafta i prelaska na alternativna goriva. Ovo ne bi pogaalo samo navedene industrije, ve bi ovim rigoroznim merama bile pogoene i vee bolnice, kole, hoteli i slino, tj svi koji na neki nain zavise od foslinih goriva, a ona su im potrebna u veoj meri, za grejanj, hlaenje ili jednostavno proizvodnju. Pored ovoga, da bi pratilo kako se svaki vat elektrine energije proizvodi i troi, Environmental Protection Agency (EPA), tj Agencija za zatitu zivotne sredine, bi morala da smisli sistem u poreenju sa kojim bi trenuti sistem praenja poreza izgledao smeno jednostavno, a kazne bi mogle da budu jako visoke ili ak i da se pretvore u kazne zatvorom. Ovo bi moglo da ugrozi poziciju SAD na meunarodnom tritu i stavi u bolju poziciju zemlje kao tto su Kina i Brazil, zato to oni ne moraju da plaaju vie za energiju nego to su do sada kao to bi morale SAD, ako bi potpisale ovaj sporazum. Sporazum bi obavezao i potroae i preduzea da smanje emisije za oko 30% u odnosu na to kolike bi inae bile u periodu od 2008 do 2014. Na sve ovo se ak postavlja pitanje ta bi se desilo ako SAD ne bi uspele po potpisivanju da ostvare planirane emisije, a ne budu u mogunosti da kupe kredite. Iz ovih razloga Ameriki strunjaci smatraju da bi potpisivanje moglo da ima izuztno negativan uticaj na njihovu ekonomiju.

Uticaj Kjoto Protokola na Poljoprivredu


Ovaj deo se takoe odnosi na primer SAD. Usled injenice da je poljoprivreda u SAD izvor emisije gotovo petine gasova staklene bate, potpisivanje Kjoto Protokola bi moglo da povea trokove poljoprivrede izmeu 10 i 20 miljardi dolara godinje, tj da smanji prihode Amerikih domainstava izmeu 24 i 48 procenata. Naravno, vie cene goriva, motornog ulja, ubriva i ostalih operativnih trokova bi znaili i i vie cene hrane, samim tim bi se smanjio i izvoz. Ovaj protokol moe biti najvea trenutna pretnja Amerikoj poljoprivredi. U Tabeli 1 je prikazan uticaj viih torkova energije na poljoprivredu.

troak promena neto profit promena troak promena neto profit promena troak promena neto profit promena

Dolara po hektaru obraivane povrine cena sa porezom trenutna trenutna od 0.50$ za cena cena galon Kukuruz Pamuk 147.08 193.65 276.95 31.70% 99 Soja 75.76 100.91 Svinje 38.4 4.7 52.54 -47% 96.45 27.30% 80.22 -20.50% 42.41 10.30% 0.73 -85% Tabela 1. Mleko 11.35 1.6 Penica 54.58 25.48 143.36

cena sa porezom od 0.50$ za galon 347.38 25.40% 72.93 -49.10% 69.15 26.70% 10.91 -57.20% 12.2 7.50% 0.75 -53.10%

10

Iz navedenog se moe zakljuiti da, Kjoto Protokol kadda bi

se uveo, izazvao bi veliki

ekonomski stres u poljoprivredi SAD. Profiti poljoprivrednika bi opali za ak 84%, a u proseku oko 50%, u sluaju da se cena godiva povea za 0.50$ po galonu (3.78 litara) da bi se smanjila emisija gasova staklene bate. Ukupni godinji rashodi poljoprivrednika bi se popeli za 10 do 20 milijardi dolara dok bi neto profit opao izmeu 24 i 48 procenata. Mnogo poljoprivrednici, a posebno oni koji su tek na poetku poslovanja bi bili primorani da napuste posao. Usled navedenog, poljoprivrednici imaju znaajan ulog u debati oko globalnog zagrevanja. Milioni poslova i hiljade porodica zavise od ovoga. Iz ovoga se jasno vidi zato SAD imaju negativan stav prema Kjoto Protokolu.

11

Dodatne Kritike Kjoto Protokola


Postoje zagovornici toga da ovaj protokol ne preduzima dovoljno da bi kriva emisije gasova staklene bate dovela na eljeni nivo. Drugi smatraju da cena Kjoto Protokola prevazilazi korist koja se od njega dobija, trei smatraju da su standardi koje postavlja Kjoto previe optimistini. A postoje i oni koji smatraju da je pristup Kjoto Protokola potpuno pogran i da treba preduzeti potpuno drugaije mere. Na Slici 2. Su prikazane emisije ugljen diokskida u periodu od 1800. do 2000. godine.

Slika 2.

Oni smatraju da razvijene nacije nastavljaju sa poslovanjem kao to su i do sada, zato to oekuju da e moi da kupe kredite dajui male koliine novca zemljama u razvoju. Ovim se ne postie sam cilj Kjoto protokola a to je smanjenje emisije gasova staklene bate. 12

ak i zemlje koje preuzele na sebe najvee obaveze, kao to je Japan na primer, kada se uzmu u obzir njihove stvarne emisije i korienje fosilnih goriva moe se videti da su se u stvari poveale i to sve u cilju uvoenja sistema koji treba da smanje emisije. Iz ovoga se moe zakljuiti da uvoenje ovih sistema, koje je dugorono, na kratki rok moe imati negativne posledice po atmosferu, tj po sam cilj Kjoto protokola. I zbog toga ovo se mora uzimati u obzir kada se proraunava koliko se stvarno mogu smanjiti emisije i u kom vremenskom periodu. Naime, ako bi sve zemlje potpisnice, istovremeno zapoele uvoenje ovih promena, moglo bi se oekivati da se emisije poveaju i to izazove nenadoknadivu tetu, kao to je izumiranje biljnih i zivotinjskih vrsta usled promena temperature i topljenja lednika. Ovo bi se moglo dogoditi jer je za promene koje su predviene potrebna velika koliina energije, a trenutno sve najvei deo sveta oslanja iskljuivno na foslina goriva koja izazivaju upravo emisije koje su predviene za smanjenje po Protokolu. Predlog je da se uvede dodatni porez na emisiju gasova staklene bate koji bi bio u srazmeri sa ekolokim otiskom koji se tom emisijom izaziva. Ali se ovde postavlja pitanje kako bi taj porez u stvari uticao na ciljeve i naravno na poslovanje. Za oekivati je da bi se ovakvim merama u stvari postiglo isto to i poveanjem cene goriva koji su SAD predvidele ako bi potpisale Kjoto. Dalje, postoje sukobi miljenja u pogledu toga to se za bazni period uzima 1990. godina, a i ne uzimaju u obzir emisije po glavi stanovnika nego ukupne. Sve navedeno implicira da je potrebno razmatrati i stalno poboljavati ne samo sopstveno poslovanje, nego i sam Protokol i ciljeve i naine na koje se oni mogu ostvariti.

13

Cost-benefit analiza
Ekonomisti su pokuali da analiziraju ukupnu neto korist Kjoto Protokola, kroz cost-benefit analizu. Ovde postoje neslaganja usled toga da postojie neizvesnosti koje se tiu ekonomskih promenjivih. Neke od procena ak tvrde da je posmatrati Kjoto Protokol tj pratiti uinak, mnogo skuplje nego ne pratiti ga, tj da Kjoto protokol ima marginalnu prednost u odnosu na situaciju u kojoj bi se jednostavno adaptirali a globalno zagrevanje. Nedavni koncezusni projekat iz Kopenhagena, je predvideo da Kjoto protokol i ako smanjuje emisije i usporava proces globalnog zagrevanja ima samo marginalnu ukupnu korist. Ovo osporavaju protivnici ovi tvrdnje tako to iznose injenicu da su ovo samo poetni brojevi koje treba ispuniti, i da e oni u budunosti ustvari imati mnogo vei uticaj na ukupan rezultat

14

Promene u emisiji gasova staklene bate od 1990. godine


Sve mere Kjoto protokola su dovele do sledeih rezulatata: Tabela 2 prikazuje listu promena emisija gasova staklene bate od 1990 do 2007 godine nekih zemalja koje su potpisnice UNFCCC.

Zemlja

Danska Nemaka Kanada Australija panija Norveka Novi Zeland Francuska Grka Irska Japan Velika Britanija Portugal EU

Promena u emisiji gasova staklene bate (1990-2007) bez korienja zemljita, promena u korienju zemljita i umarstva -3.30% -21.30% 26.20% 30.00% 53.50% 10.80% 22.10% -5.30% 24.90% 25.00% 8.20% -17.30% 38.10% -4.30%

Promena u emisiji gasova staklene bate (19902007) sa korienjem zemljita, promenom u korienju zemljita i umarstvom -5.60% -20.80% 46.70% 82.00% 55.30% -22.00% 18.30% -11.80% 25.20% 22.60% 8.20% -17.80% 30.80% -5.60% Tabela 2.

Cilj za EU do 2014 20% 21% / / 15% / / 0% 25% 13% / 12.5% 27% /

Obaveza po sporazumu od 2008 do 2014 11% 8% 6% 8% 8% 1% 0% 8% 8% 8% 6% 8% 8% 8%

15

U Tabeli 3. su prikazane emisije 20 zemalja u periodu od 1992 do 2008 godine koje emituju najvie gasova staklene bate.

Zemlja Kina SAD Indija Rusjia Japan Nemaka Kanada VB Juna Koreja Iran Italija Meksiko Juna Afrika Saudijska Arabija Brazil Francuska Indonezija Australija panija Poljska Ostale zemlje Ukupno na svetskom nivou

Promena u emisiji GSB od 1992 do 2008 166.50% 16.80% 124.10% 23.1% 8.50% 17.0% 20.50% -6.80% 81.80% 98.50% 5.60% 13.50% 36.00% 52.60% 84.10% 4.4% 78.90% 18.80% 42.60% 2.8% 45.10% 41.70% Tabela 3.

Emisije CO2 u metrikim tonama po glavi stanovnika u 2008. godini 5.3 18.6 1.5 11.3 10.3 9.4 17 8.9 10.8 7.5 7.9 4.1 9.1 15.5 2.1 5.9 1.5 16.8 8.5 8.6 3 4.7

Udeo u ukupnoj svetskoj emisiji CO2 22.20% 17.80% 5.50% 5.00% 4.10% 2.40% 1.80% 1.70% 1.60% 1.50% 1.40% 1.40% 1.40% 1.40% 1.30% 1.20% 1.10% 1.10% 1.10% 1.00% 23.70% 100.00%

16

Revizije Kjoto Protokola i dalji planovi


Kada je bio donoen Protokol je ostavio neka pitanja da budu razmatrana u budunosti. Jedna od sednica za ovo pitanje je bila esta Konferencija potpisnica (COP6). Na COP6, odranoj u Hagu krajem 2000. godine, na kojoj strane nisu uspele da se usaglase, jer je sa jedne strane bila EU (koja je bila zagovornik teih uslova), a sa druge strane, SAD, Kanada, Japan i Australija (koji su bili za to sa sporazum bude manje zahtevan i fleksibilniji). U 2001. godini odran je nastav predhodnog sastanka (COP6bis), u Bonu, gde su zahtevani uslovi bili usvojeni. COP7 je odravan od 29. Oktobra 2001. do 9. Novembra 2001. godine u Makareu u cilju ustanovljavanja konanih detalja vezanih za Protokol. Prvi sastanak potpisnica The first Meeting of the Parties Kjoto Protokola (MOP1), je odran u Montrealu i trajao je od 28. Novembra 2005. do 9. Decembra 2005. godine, zajedno sa COP11. Australija je 3. Decembra 2007. godine ratifikovala Protokol za vreme prvog dana COP13 na Baliju. U neobavezujuoj Waingtonskoj Deklaraciji, koja je dogovorena 16. Februara 2007. godine, vlade drava Kanade, Francuske, Nemake, Italije, Rusije, Velike Britanije, SAD, Brazila, Kine, Indije, Meksika i Juzne Afrike su se dogovorile oko naslednika Kjoto Protokola. Na 33. samitu G8, 7. Juna 2007. godine, voe zemalja G8 su se sloile da u najmanju ruku prepolove emisije gsaova staklene bate do 2050. godine. Poslednji sastanak u vezi sa ovim se odrao u Kopenhagenu, Danskoj, i trajao je od 7. Decembra 2009. do 18. Decembra 2009. godine. Cilj COP15/MOP5 UNFCCC je bio da se ustanovi ambiciozni globalni klimatski sporazum za period od 2014, kada istekne Kjoto Protokol. Ova konferencija jeste postigla vezujui sporazum za post-Kjoto period. Ali ovaj sporazum nije dobio koncenzus.

17

Zakljuak
Iz svega navedenog moe se zakljuiti da je Kjoto Protokol tj sledei koji e doi posle njega neophodan u cilju ouvanja ivota kavim ga poznajemo, jer sadanja industrijalizacija proizvodi suvie veliku koliinu zagaenja koja ima za posledicu promene nae klime tj globalno zagrevanje. Ovim tempom e relatvino brzo doi do take na kojoj e se temperatura promeniti dovoljno da se lednici na polovima u potpunosti otope, Golfska struja e usled toga stati i nastupie novo ledeno doba. Ceo ovaj proces preti i izumiranju braojnih ivotinjskih i biljnih vrsta usled promena u klimi, tj atmosferi. Ovo znai da je nekakva promena neophodna, ali se postavlja pitanje njene isplativosti i efektivnosti. Kako je ve izloeno, neke zemlje se plae da e ovakav pristup imati vee tete nego koristi, i to ne samo po njihove ekonomije nego i po stanovnitvo koje ne bi usled poveanih trokova energije moglo da ostvari profit od svojih preduzetnikih poduhvata. Proizvodi koji bi dolazili iz ovih zemalja bi imali znatno viu cenu, i samim tim ne bi imali konkurentski poloaj koji su imali pre sporazuma. Ovo bi impliciralo da Kjoto protokol odreuje konkuretnske sposobnosti modernog poslovanja i moe se protumaiti kao izrazito negativan uticaj ovog Protokola. Meutim s obzirom na opte prihvaeno nauno miljenje koje se tie emisije gasova staklene bate ne moe se ignorisati problem koji imamo i ovakve ili sline mere su neophodne u cilju ouvanja Planete Zemlje. Ostaje da se vidi da li e nekakav sporazum biti postignut na narednim sednicama UNFCCC.

18

Literatura
1. http://www.ucar.edu/news/record/#kyoto 2. http://findarticles.com/p/articles/mi_m4070/is_n135/ai_20860166/ 3. http://en.wikipedia.org/wiki/Kyoto_Protocol 4. http://unfccc.int/files/essential_background/kyoto_protocol/application/pdf/kpstats.pdf 5. http://www.accf.org/publications/50/impact-of-kyoto-protocol-on-agriculture 6. http://unfccc.int/kyoto_protocol/items/3145.php 7. http://www.eea.europa.eu/publications/eea_report_2006_9/eea_report_9_2006.pdf 8. http://www.guardian.co.uk/environment/2007/feb/16/usnews.greenpolitics

19