Vežba broj 6

ISPITIVANJE UDARNE ŽILAVOSTI NA SOBNOJ I SNIŽENIM TEMPERATURAMA
Žilavost (eng. toughness) se može definisati kao energija koju je potrebno utrošiti da bi se izazvalo razaranje strukture materijala, odnosno da bi se ostvario lom. Ako je taj energetski iznos manji, materijal je krtiji (veća krtost), a ako je veći, materijal je žilaviji (veća žilavost). Žilavost se najčešće određuje testom za ispitivanje udarne žilavosti (eng. impact toughness) po Šarpiju (Charpy) koji je obuhvaćen u svim važnijim standardima. Na pr.:

JUS C. A4. 004 i JUS C. A4.025 Ispitivanje udarne žilavosti EN 10045 Part 1 Test Method EN 10045 Part 1 Verification of Impact Testing Machines

UREĐAJ ZA ISPITIVANJE
Konstruktivno izvođenje uređaja je u formi fizičkog klatna kod koga se kinetička energija kretanja malja troši na razaranje (lom) epruvete fiksirane na osloncima.

Georges Augustin Albert CHARPY (1865-1945) francuski inženjer

Shema Šarpijevog klatna Osnovna varijanta Šarpijevog klatna data je na slici gore i sadrži: telo uređaja sa postoljem, polugu ili šipku klatna, teg ili malj, element za blokiranje klatna u početnom položaju -visina h, epruvetu, oslonce epruvete i skalu sa kazaljkama.

1

Skale su energetske a uređaj omogućava podešavanje različitih vrednosti početne energije. 2 . Na sledećim slikama date su skice i razne varijante Šarpijevog klatna. Položaj epruvete Na Mašinskom fakultetu u Kragujevcu koristi se Šarpijevo klatno tipa MK-30A Ruske-Sovjetske proizvodnje sa maksimalnom energijom 30 Kpm (približno 30 daJ.Kod starijih uređaja merni deo uređaja omogućavao je očitavanje samo uglova α i β koji su srazmerni početnoj (ukupnoj) raspoloživoj energiji (visina H) i preostaloj enrgiji (visina h). Funkcionisanje uređaja je jednostavno. Epruveta se pravilno postavi na oslonce. U središnjem delu malja je nožasti profil sa zaobljenim vrhom koji udara u epruvetu i razara je. Posle aktiviranja slobodnog pada malja dolazi do udara u epruvetu i njenog loma. a zatim se teg ručno ili uz pomoć dopunskih uređaja postavi u početni položaj koji odgovara maksimalnoj raspoloživoj energiji (radu) (visina H). Kasnije je primenjena izbaždarena (kalibrisana) skala sa energetskom podelom i mogućnošću očitavanja raspoloživog i preostalog rada ili direktnog očitavanja utrošenog rada. odnosno 300 J). Teg prolazi vertikalu koja ide kroz osu obrtanja i pravi otklon koji odgovara preostaloj (neutrošenoj) energiji (visina h). Zavisno od karakteristika mernog dela uređaja vrši se očitavanje energija i eventualno izračunavanje parametra žilavosti. Do potrebnih rezultata dolazi se naknadnim preračunavanjem. Skica uređaja (Šarpijevog klatna) Savremeni uređaji sa kompjuterskom podrškom direktno daju konačne rezultate uz niz pogodnosti i prednosti u odnosu na klasične.

Šarpijevo klatno (foto) Skala na Šarpijevom klatnu Savremena varijanta Šarpijevog klatna male energije Savremena varijanta Šarpijevog klatna veće energije 3 .

Epruvete Oblik i dimenzije epruvete suštinski utiču na rezultate ispitivanja žilavosti. A4. Najveći uticaj ima žljeb na sredini epruvete. 004 predviđa uobičajenu upotrebu epruveta sa „U” žljebom dubine 5 mm. Standard JUS C. Poseban oprez potreban je pri upoređenju rezultata koje ima smisao samo ako je korišćena potpuno ista epruveta. 4 . U narednoj tabeli dat je pregled različitih epruveta koje je moguće koristiti. ali dozvoljava i dubine žljeba od 2 ili 3 mm.

• • 5 . Treba striktno poštovati standard pri izradi epruveta. Provera energetskih gubitaka uređaja (trenje u ležištima. otpor vazduha) vrši se aktiviranjem uređaja „na prazno” i upoređenjem energija. Ispitivanje se izvodi sa najmanje 2 epruvete. a posebno tolerancije za žljeb. Brzina klatna treba da bude 5-5. Dozvoljena je i promena dimenzija poprečnog preseka (uz promenu raspoložive energije klatna). Ukoliko se to ne desi.Standard JUS C. povećava se početna energija ili menja tip epruvete. Naročito je bitno da se osa žljeba i osa klatna poklapaju i da ivica profilisanog dela malja dodiruje epruvetu po celoj vertikalnoj strani. ali se to u oznaci parametra žilavosti obavezno mora navesti. Ukoliko je ustanovljeno odstupanje u izveštaju se posebno naglašava. pri čemu epruveta tokom eksperimenta mora potpuno da prođe između oslonaca. A4. Tačnost očitavanja energija na skali treba da bude do 1%. ponekad treba izvršiti proveru preko izraza: v = (2gH)1/2 . Epruveta mora da zauzme odgovarajući položaj na osloncima klatna što se postiže pažljivim podešavanjem uz pomoć šablona ili bez njih. 025 predviđa upotrebu „V” žljeba dubine 2 mm. Sobna temperatura podrazumeva 23±5°C. Na drugim temperaturama tolerancija je ± 2°C. Izgled polomljene i cele epruvete (gore) i isecanje epruveta (dole) Karakteristike i tok ispitivanja Brojna vrednost parametra žilavosti za isti materijal zavisi od niza faktora pa pri ispitivanju treba obratiti pažnju na sledeće: • • • • • • Oblik i dimenzije epruvete (ne smeju se upoređivati rezultati dobijeni na različitim epruvetama). Gubitak ne sme da bude veći od 1%.5 m/s (izuzetno 5-7 m/s) što garantuje proizvođač uređaja.

: 45 KU 150/3 . uslovima ispitivanja i pravilno dat parametar (pokazatelj) žilavosti gde je brojna vrednost utrošene energije zaokrugljena na bliži ceo broj. pokazatelj (parametar) žilavosti ima osnovnu formu. Određivanje parametra žilavosti Kao pokazatelj žilavosti koristi se parametar koji predstavlja brojnu vrednost utrošene energije (rada) za lom epruvete. što znači da je utrošena energija na lom 45 J.E2. Ako se promeni dubina žljeba i raspoloživa energija pokazatelj ima formu. što znači da je utrošena energija za lom epruvete 52 J. savremeni uređaji većih energija (300 J i više) imaju kompletne zaštitne komore. J Ako je skala na Šarpijevom klatnu sa ugaonim stepenima (samo na starijim uređajima) potrebno je poznavati masu malja (G) i radijus klatna (R) pa je: E1 = GR (1-cos α 1). Ako se koristi standardni preporučeni oblik i dimenzije epruvete sa V žljebom i ako klatno ima raspoloživu početnu energiju 300 J. Ako se koristi standardni preporučeni oblik i dimenzije epruvete sa U žljebom i ako klatno ima raspoloživu početnu energiju 300 J.: 52 KU. Ako je skala na Šarpijevom klatnu energetska (slično uređaju MK-30A) utrošena energija za razaranje epruvete (E0) je razlika početne (E1) i preostale energije (E2): E0 = E1 . pokazatelj (parametar) žilavosti ima sledeću osnovnu formu: 52 KV Promena širine epruvete i početne energije naznačava se u pokazatelju žilavosti prema sledećem primeru: 45 KV 150/7. Ako je uređaj drugačiji. odnosno V žljeba 7. što znači da je utrošena energija za lom 45 J. npr. odnosno J.5. Iz tih razloga. Klatno se podiže do početnog položaja (visina H) i tu fiksira. J E2 = GR (1-cos α2). a zatim se zaustavlja kočnicom uređaja. očitavanje je u skladu sa skalom mernog dela. 6 . Na skali se očita položaj obe kazaljke (početna raspoloživa i preostala energija) ako je uređaj tipa MK-30A ili sličan. Brojnu oznaku prati slovna oznaka koja označava tip epruvete (KU ili KV). J Izveštaj o ispitivanju mora da sadrži podatke o materijalu. razara je. klatno ima početnu raspoloživu energiju od 150 J. izražene u Nm. Aktivira se pad klatna koje udara u epruvetu. Zbog udarnog karaktera opterećenja i načina rada Šarpijevog klatna potrebno je preduzeti posebne mere predostrožnosti kako bi se izbegao bilo kakav rizik od povrede. a dubina žljeba je 3 mm. tok ispitivanja obuhvata • • • • • Postavljanje epruvete na oslonce (malj se izvede iz ravnotežnog položaja toliko da se oslobodi dovoljno prostora za pažljivo postavljanje epruvete uz pomoć šablona ili vizuelno). a širina epruvete. Na pr.Posle pripreme epruveta i uređaja. načinu uzimanja uzorka. Prema odgovarajućem izrazu vrši se izračunavanje parametra žilavosti. početna energija 150 J.5 mm.

Vrste preloma: krti (levo) i žilavi (desno) Prelom sa krtom (levo). 7 . Na višim temperaturama odgovarajuće čelike karakteriše tzv. nerđajući čelici. Sam postupak ispitivanja žilavosti odgovara ispitivanju na sobnoj temperaturi uz potrebu za hlađenjem epruvete do željene temperature. Sa padom temperature dolazi se do krtog loma sa izraženom zrnastom kristalnom strukturom i vrlo malo deformisanim presekom.ISPITIVANJE ŽILAVOSTI NA SNIŽENIM TEMPERATURAMA Zapaženo je da sa padom temperature mnogi metalni materijali pokazuju osobinu naglog pada žilavosti (na pr. žilavom (u sredini) i prelaznom zonom (desno) Cilj ispitivanja žilavosti na sniženim temperaturama je formiranje zavisnosti pokazatelja žilavosti od temperature i definisanje temperature naglog pada žilavosti (prevojna tačka krive – prelazna temperatura) ili provere pada žilavosti po kriterijumu koji je predviđen za odgovarajući element ili konstrukciju. nikl i aluminijum ne pokazuju takav efekat. ugljenični i niskolegirani čelici). S druge strane. plastični ili žilavi lom sa karakterističnim izgledom vlaknaste strukture i jako deformisanim presekom na mestu preloma epruvete.

kiseonik. do -80oC smešu acetona ili metil alkohola sa ugljen dioksidom u čvrstom stanju (tzv. Uslovi ispitivanja u konkretnom primeru predviđaju da se epruveta prohlađuje 5-30 min i brzo postavi na oslonce Šarpijevog klatna (vremenski interval od vađenja iz rashladne tečnosti do loma na klatnu maksim. Ispitivanje treba da obuhvati sledeće temperature: 20. -10. 5 sec). keramika. Za svaku temperaturu određuje se parametar žilavosti i zatim formira dijagram zavisnosti pokazatelja žilavosti od temperature. ali je gotovo uvek u njihovom sastavu tzv. 8 . Zbog nagle promene temperature pri prenosu obično se epruveta hladi na 3 do 6oC nižu temperaturu. Na krivoj se definiše prevojna tačka i očitava kritična temperatura pada žilavosti. -40. vodonik. „suvim ledom”). do -12oC smešu vode. Za ispitivanje na temperaturama od 0 do -80oC najčešće nije potrebno imati specijalne uređaje već samo odgovarajuću keramičku posudu sa alkoholnim termometrom. U posudu treba sipati tečnost ili smešu za ostvarenje zahtevane temperature i to: za 0oC smešu vode i leda (1:1). polimeri Krt Žilav Materijali velike jačine Prelazna temperatura Temperatura Zavisnost udarne žilavosti od temperature za različite materijale Za ispitivanje na vrlo niskim temperaturama. Djuarov sud (Dewar vessel). -30. -50 i -60oC. Pri vrlo tačnim ispitivanjima vrši se merenje promene temperature pri prenosu epruvete uz pomoć termoparova i posebne aparature. azot ili helijum). 0.Krt lom Žilav lom Prelazna temperatura Kriva pada žilavost A1 Rešetka Energija udara Metali rešetke A2.kriostatima koji mogu biti različitih konstrukcija. CO2 u čvrstom stanju se dobija naglom ekspanzijom gasa u zatvoren prostor (najčešće od jelenske kože). veoma dobro izolovana (najčešće visokim vakuumom) posuda u kojoj se nalazi ogovarajući gas u tečnom stanju (vazduh. leda i kuhinjske soli (NaCl). od približno -100oC do blizu apsolutne nule (oko 1 K) hlađenje epruveta se obavlja u specijalnim uređajima . -20.

J -50 -40 -30 -20 -10 0 10 20 Temperatura.Mašinski fakultet u Kragujevcu Predmet: Mašinski materijali – Laboratorijske vežbe Student: _______________________________ Br. ISPITIVANJE ŽILAVOSTI NA SOBNOJ I SNIŽENIM TEMPERATURAMA Vrsta materijala koji se ispituje: ________________ Tip i dubina žljeba: _________________________ Temperatura ispitivanja: ____________________ Pokazatelj žilavosti: _________________________ Izgled epruvete: 2 Oznaka materijala: ________________ Tip Šarpijevog klatna: ________________ Raspoloživa energija: ________________ Sredstvo za hlađenje: ____________________ Pregled svih dobijenih rezultata: Temperatura u °C: 20 10 0 -10 -20 -30 -40 -50 -60 Žilavost u J: Dijagram zavisnosti parametra žilavosti od temperature 300 250 200 150 100 50 0 -60 Žilavost. °C Datum: Overa: 9 . indeksa: ____________ Grupa: __________ Vežba br.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful