P. 1
Vezba 11 - Ispitivanje Materijala Bez Razaranja

Vezba 11 - Ispitivanje Materijala Bez Razaranja

|Views: 9|Likes:
Published by Edin Ajdinović
bez razaranja
bez razaranja

More info:

Published by: Edin Ajdinović on Jun 20, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

04/07/2014

pdf

text

original

Vežba broj 11

ISPITIVANJE MATERIJALA BEZ RAZARANJE (DEFEKTOSKOPIJA)
Metode defektoskopskih ispitivanja svrstavaju se u dve grupe metoda kontrole u cilju otkrivanja i registrovanja unutrašnjih grešaka i nehomogenosti u materijalu i gotovim proizvodima: • Metode radiografije; zasnovane na tehničkoj primeni rentgenskih - x zraka ili radioaktivnih - γ zraka. • Fizičke metode: zasnovane na otkrivanju grešaka nrimenom magnetnog polja ili ultrazvučnih talasa odnosno drugih fizičkih pojava (akustičnih, optičkih i sl.).

RENTGENOGRAFIJA
Rentgenografijom se otkrivaju unutrašnje greške pomoću ozračivanja delova rentgenskim tj. X-zracima, uz registrovanje jačine prozračivanja. Prolaženjem rentgenskih zraka kroz materijal i grešku, zbog različite absorpcije, dolazi do različite jačine ozračivanja filmske emulzije foto filma koji se nalazi iza ozračenog komada-greške. U cilju dobijanja fotosnimka - "radiograma" stavlja se ispitivani komad između izvora zračenja tj. rentgenske cevi i kasete sa filmom na što manjem odstojanju. Zavisno od veličine greške, njene gustine, lokacije i osetljivosti filma zavisi i stepen zacrnjenja. U izvesnim slučajevima se kontrola komada vrši vizuelno posmatranjem preko fluoroscentnog ekrana i ogledala na kome se projektuje slika ispitivanog komada (rentgenoskopija). Rentgenski - X zraci u suštini su elektromagnetne prirode, male talasne dužine (od 0,66 nm), učestalosti 5.1021 do 3.1017 Hz) i nastaju pri električnom pražnjenju u vakuumu u rentgenskoj cevi. Na donjoj slici se vidi princip nastajanja rentgenskih zraka: od izvora napajanja zagreva se nit katode, a zatim se Wilhelm Conrad napon dovodi do visokonaponskog transformatora na Roentgen elektrode cevi. Usijana katoda, usled termoelektrične (1845-1923) emisije, emituje elektrone koji padaju na anodu pod dejstvom visokog napona. Brzina elektrona upravno je proporcionalna porastu napona na elektrodama i sa porastom napona veća je brzina elektrona i njihova kinetička energija. Na ovaj način ubrzani elektroni koji se odvajaju od katode "bombarduju" anodu. Katoda je od spiralne volframove žice a anoda je od bakra sa volframovom pločicora i kanalom za proticanje tečnosti za hladjenje anode; pošto se od ukupne energije celokupnog toka elektrona Shema rendgenske cevi

Obzirom da materijali imaju različitu gustinu to je i njihova sposobnost propuštanja zračenja različita. Podešavanjem potencijala napona može se postići regulisanje talasne dužine. Stoga će sve greške. kao i da deluju na živi organizam i da zavisno od doze zračenja budu štetni ili korisni. da dejstvuju na fotoploču (fotoefekat). tako da manje propuštaju zrake ukoliko je njihova atomska težina veća.1%) a ostatak u toplotu.zraka kroz materijal biti više apsorbovani oni zraci koji prolaze kroz homogeni -zdravi deo. da izazivaju luminiscenciju nekih hemijskih jedinjenja. a time i mogućnost prodiranja rentgenskih zraka. odnosno visokoj energiji kvanta. . a manje će biti apsorbovan onaj deo zraka koji prolaze kroz nehomogeni deo zbog čega će na filmu biti jače "zacrnjenje". rentgenski zraci imaju svojstvo da prolaze kroz neprovidne predmete. da jonizuju gasove.neznatan deo pretvara u rentgensko zračenje (0. Izgled prvobitne (levo) i savrenmene rendgenske cevi (desno) Shema ispitivanja pomoću rendgenskih zraka Zahvaljujući maloj talasnoj dužini. Tako će po prilazu X . Ovo svojstvo koristi se pri ispitivanju.

suprotno od rentgenskog. koji su karakteristični za svaki radioelemenat. Reddgenski snimci zavarenih spojeva sa greškama (prsline – gore.šupljine.01 do 0.60. prsline i slični defekti.4 nm i učes-talosti 0. pore. GAMAGRAFIJA Ova ispitivanja. . jako zračenje od 200-300 KV za čelike debljine do 120 mmi veoma jako zračenje od 2002000 KV za čelike debljine i do 500 mm. Ovi elementi emituju gama zrake odredjene i stalne talasne dužine.25. biti jasno uočljivi na filmu koji je jednovremeno trajni dokument kvaliteta dobijen bez razaranja komada. nastaje spontanom radijacionom emisijom posebnih materijala: prirodnih (radijum. uključci – dole) U praksi rentgenske kontrole. kao i prethodna.1018 do 0. koriste se rentgenski aparati za m e k o zračenje pri naponu od 120-130 KV za lake legure i čelike malih debljina. Gama zračenje.zraci imaju svojstvo da prodiru kroz sve materijale u znatno većoj meri od rendgenskih zraka. Zahvaljujudi maloj talasnoj dužini ( 0.1018 Hz) radioaktivni . zasnivaju se na ozračivanju komada koji se ispituju i registrovanju promene zračenja na nehomogenim mestima pomoću foto metode. radon. mezotorijum) ili veštačkih (veštački radioelementi). u zavisnosti od ispitivanog materijala.

Vrsta izotopa Aktivitet 7 30 15 5 30 - 1 2 3 4 Iridijum 192 Tulijum 170 Kobalt 60 Cesijum 37 | 10 Dokument kvaliteta je r a d i o g r a m (fotosnimak) na kome se mogu lako uočiti greške proizvoda bez njihovog razaranja isto kao i u rentgenografiji. defektoskopa od kojih zavisi kvalitet.0 Uslovi raspoznavanja normalni <25 25-50 50-100 >100 visokt ^30 30-60 >S0 - . Da bi se napravio radiogram potrebno je da se iza predmeta koji se ispituje postavi gumena kaseta sa fotofilmom. vrsta i način kontrole.296 0468 0084 1. koji je kasnije zamenjen veštačkim radioizotopima (oko 100 izotopa) što zbog njihove niske cene omogućuje masovnu primenu u defektoskopiji. Za dobru i bezbednu kontrolu tj.1-0. snimanje više objekata jednovremeno. tzv.U prvo vreme industrijske primene korišćen je prirodni radioaktivan element .330 0663 74 dana 127dana 53 god 30 god Veličina mm 1×1 2×2 4×4 2×2 4×4 2×2 4×4 6×6 2×2 4×4 6×6 Oblast primene mmčelika 10-60 3-13 40-150 20-75 R. primenu izotopa neophodna je primena specijalnih uredjaja tzv.0 OJ-2. tj. Iza gumene kasete sa filmom. industrijski rentgenfilm. Zahvaljujudi zračenju izotopa na sve strane u prostoru moguće je obaviti osim pojedinačnih snimanja i tzv. radi boljeg kontrasta na filmu.radijum. postavlja se olovni podmetač u cilju sprečavanja sekundarnog zračenja koje bi nastalo rasturanjem gama zraka od okolnih metalnih predmeta. Talasna duzina Duga Veoma duga Kratka Srednja Energija Potuvremi zračenja raspadanjal meV 0.170 1. Izgled defektoskopa Shema ispitivanja Panoramsko snimanje Debljina materijala Oznaka IKS 1 IKS 2 IKS3 IKSt Indikatori od žice Prečnik d mm 0.25-1.0 1.br.0-1.1 0. "panoramsko".

Pri tome kvalitet snimka utoliko je bolji ukoliko je ozračen film kontrastniji i veća razlika izmedju pojedinih granica kontura. Oprema za defektoskopiju sastoji se iz defektoskopa sa odgovarajućim izvorom -izotopom i njegovim npsačem i suda za čuvanje izotopa . dok nailaskom magnetnih linija sila na neki uključak. Kvalitet snimka se odredjuje ili prema broju vidljivih žica ili prema prečniku najmanje još vidljive žice. Postavljaju se na jednom ili oba kraja ispitivanog pojasa na površini predmeta. Stoga se obavezno poštuju propisi o radu sa izotopima. dozvoljenim dozama ozračenja osoblja. (sa drugom magnetnom popustljivošću . zbog stalnog zračenja izotopa. njegova "dobrota". prskotinu i sl. Za razliku od rentgenskog zračenja (gde je opasnost samo u radu) kod γ . Mogu biti izradjeni od žica različitih prečnika ili kao stepenasti indikatori sa rupama. Linije magnetnih sila pri prolazu kroz homogeni materijal su ravnomerne. Osetljivost radiograma. kroz čije namotaje prolazi jednosmerna ili naizmenična struja.premabilitetom) doći de do skretanja magnetnih linija sila. Zbog štetnog jonizujućeg dejstva γ . džepni dozimetar za kontrolu doze ozračivanja. kao i njihovom skladištenju. koji su označeni odgovarajućom medjunarodnom oznakom za radijaciju. penetratora. predmet koji se ispituje posipa se feromagnetnim prahom ferooksida u transformatorskom ulju sa kerozinom (1:1) ili u alkoholu.defektoskopa ova opasnost je neprekidna. Suština ovih metoda je da se predmet koji se ispituje postavi izmedju polova elektromagneta. monitora . tako da najmariji prečnik žice leži na onom delu filma gde zraci prodiru kroz najveću debljinu materijala. Da bi se greške u materijalu uočile. obzirom da su magnetne linije nevidljive. kao što su klješta za prenošenje izotopa. Pomoćna oprema za rad. kontrolnika za utvrdjivanje dubine greške. Materijal žice ima apsorbciju blisku onoj koju ima materijal koji se ispituje. Shema ispitivanja magnetnom metodom . Indikatori su kontrolnici za ocenu kvaliteta foto snimka . odnosno indikatora. tj. kako u radu tako i van rada. što znači da će svaka greška u proizvodu odnosno nehomogenost u materijalu biti pokazana na filmu različitim zračenjem.Zacrnjenje negativa pri snimanju zavisi od apsorbcije metala.zraka mora se vršiti potrebna zaštita radnog osoblja. MAGNETNE METODE (FERO-FLUKS) Za utvrdjivanje površinskih grešaka samo kod feromagnetnih materijala često se primenjuju magnetne metode.kontejnera.zračenja.brojača γ . Indikatori od žice su izradjeni od žice različitih prečnika dužine oko 50 mm poredjanih paralelno jedna pored druge u plastičnoj foliji na rastojanju od 5 mm. magneti za pridržavanje gumene kasete sa filmom za površinu proizvoda koji se snima. se ceni veličinom najmanje greške koja je utvrdjena na negativu pomoću kontrolnika tzv.radiograma i rendgenograma. table za upozorenje na opasnost su neophodni za bezbedni rad.

Upotreba fluorescentnih magnetnih suspenzija za otkrivanje grešaka Primena feromagnetnih prašaka zasnovana je na sposobnosti feromagnetnih čestica. čestice feromagnetnog praha se u defektu sakupljaju. da se orijentišu u pravcu polja i rasporedjuju se u pravcu najvećeg povećanja magnetne gustine magnetnih linija. odnosno. tako da se u okolini defekta grupišu. Greške na lančaniku i kuki Greške otkrivene metodom ferofluksa .U posebnim slučajevima primenjuju se obojene suspenzije i fluorescentne magnetne suspenzije čije svetleće čestice olakšavaju kontrolu teško pristupačnih mesta. kada se nadju u magnetnom polju.

Prema obliku ispitivanog materijala "glave" su oblikovane. Za stvaranje ultrazvučnih talasa koriste se ultrazvučne glave u kojima piezokristal usmerava talase u ispitivani materijal. pa omogućuje njegovo prodiranje u materijal. koji mora biti upravan na grešku. Kod ultrazvučnih defektoskopa najviše se koristi za dobijanje ultrazvučnih talasa piezoelektrični efekat. Oprema za izvođenje ferofluksa (levo) i otkrivanje grešaka (desno) ISPITIVANJE ULTRAZVUKOM Ispitivanja ultrazvukom zasni va se na pronalaženju i odredjivanju lokacije defekta u materijalu.Poprečne i podužne greške Pri otkrivanju grešaka magnetnom metodom važan je uslov pravac magnetnog strujanja. pomoću propuštanja ultrazvučnUi talasa kroz materijal. Način otkrivanja grešaka u materijalu zasniva se na tonskim. zbog čega nastaje razlika izmedju količine ulaznih i izlaznih ultrazvučnih talasa. Ultrazvuk je tako materijalno treperenje sredine čija je učestalost veća od 20000 Hz. Prostiranje ultrazvuka kroz materijal praćeno je izvesnim rasipanjem. što se prati na odgovarajućem osciloskopu uredjaja. . impulsnim-eho i rezonantnim metodama. poprečne i površinske talase. Pri tome se korišćenjem piezokristala vrši pretvaranje električne energije u mehaničku učestalost od 500-1000 MHz. jer se greške ne opažaju ako je tok magnetnih linija paralelan pravcu greške. tako da stvaraju podužne. U mnogim slučajevima namagnetisani delovi posle kontrole magnetnim metodama moraju se razmagnetisati. Za ispitivanje materijala koriste se uglavnom frekvence 1-6 MHz. koji se nalaze na dubini od 1 do 2000 mm kod metalnih i nemetalnih materijala. Kako je raspored i oblik grešaka nepoznat u praksi se stoga kontrola vrši u dva medjusobno upravna pravca.

sa tom razlikom što se signali .uočavaju na ekranu u vidu svetlosnih signala. . Ekran uredjaja sa lokacijom greške Inicijalni impuls Izlazni impuls Impuls greške prslina 0 2 4 6 8 10 ploča Određivanje grešaka impulsno-eho metodom Kod impulsnih-eho metoda prolaz ultrazvučnih talasa kroz materijal (odnosno. npr. pri njihovom nailasku na grešku). Prolaskom kroz homogeni materijal.Signal greške nalazi se izmedju ulaznog i izlaznog signala na odstojanju koje je proporcionalno dubini lokacije greške Ultrazvučne metode se koriste takodje i za merenje debljine zidova koji nisu pristupačni sa obe strane do debljine 23 mm sa tačnošću 0.ulazni i izlazni .koje u suštini registruju na odgovarajudi način ulazne i izlazne talase . zasnovan je na istom principu kao i kod impulsnih uredjaja.01 mm.. kod tonskih metoda visina tona zvuka je ujednačena a pri nailasku na grešku dolazi do njegove promene."signale".

Uređaj za ultrazvučnu kontrolu (levo) i određivanje grešaka ultrazvučnom metodom (desno) FLUORESCENTNE PROBE Primenjuju se za otkrivanje grešaka koje se nalaze na površini komada. Ovom metodom se otkrivaju prsline šire od 0. odnosno fluorescenciju. Kada se predmet osvetli vrlo jasno se ocrtavaju mesta defekta. Postupak ispitivanja Penetrantna proba . na pojavi da neke materije pod uticajem jedne vrste svetlosti emituju druge vrste manje talasne dužine samo dotle dok svetlost na njih deluje. već na principu indiciranja defekta obojenim tečnostima. a naročito kođ materijala koji nemaju feromagnetne osobine.0. Metode se zasnivaju na luminiscenciji. Ispitivanje se izvodi tako što se predmet koji se ispituje prethodno očisti i nakvasi (potopi) odgovarajućom tečnošću i posle 10-15 minuta tečnost se odstrani sa predmeta. Tečnost prodire u defektna mesta i posle brisanja ostaje u njima.01 mm i dubine 0.0 3 . Danas su u primeni i takva sredstva za otkrivanje grešaka penetracijom koja nisu zasnovana na luminiscenciji. odnosno na osobini nekih tečnosti da emituju hladnu svetlost kada se ozrače infracrvenim zracimaj ili pak na fluorescenciji tj.04 mm i više.

Postupak izvođenja penetrantnih proba Greške određene fluorescentnim probama .

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->