LUNA / LA STRADA

Intervju: Slobodan Tima, pesnik: U senci Lune i La Strade

"XZabava", br. 21; novembar 1998. Vladimir Jovandi

Slobodan Tima: pesnik, svedok i posmatra vremena nastajanja urbane kulture u Novom Sadu i Jugoslaviji. Njegovo ime se najee vezuje za dve novosadske novotalasne grupe za La Stradu i Lunu. Mnogi smatraju da su albumi "Nestvarne stvari" (1984) i "La Strada" (1986), vrhunac jugoslovenskog rokenrola. Iza oba izdanja, obe poetike, stoji na sagovornik... I kada je bio duboko u rokenrolu, okrenutost poetskom u pesmama Lune i La Strade udaljavala je Slobodana Tismu od opteg "ivot-je-rokenrol" kliea (i od ire publike). A kad je ponovo poeo da bude pesnik, iza stihova se ula vitalnost ulice (otelotvorena samo u rokenrolu na pravi nain) koja je obeleila jugoslovenski novi talas tokom osamdesetih godina. Slobodan Tima, i kao pesnik, i kao peva dve neobine jugoslovenske grupe, bio je (i ostao) Odmetnik. Od poezije i od rokenrola. "XZ": Zato toliko dugo nije bilo glasa od tebe? TIMA: Imam otpor prema razgovorima. Ljudi pokuavaju da objasne, da rastumae ono to rade. Na neki nain me to iritira, oseam nezadovoljstvo takvim nastupom. Izgleda iluzorno kad Ijudi pokuavaju da kau ta su hteli svojom umetnou. ta to, zapravo, znai? Umetnost govori sama po sebi. Ali, takoe, znam da ivimo u takvom vremenu, kad umetnost zahteva neka naknadna objanjenja. Meutim, sve mi to izgleda bezuspeno, jalovo i esto nita, ama ba nista, ne znai. U stvari, to je uzaludan posao. Bavio si se. ako je to prava re, i rnuzikom i knjievnou. Uspeo si da pomiri ta dva prilino razliita naina izraavanja; ak si, sad se ini, uspeo da pronae poetsko u rokenrolu i, obratno rokenrol u poeziji. Zna ta, ja sam, kako da kaem, kameleon. Ba u

Muzika lina karta Retro istorija "XZabava", br. 21; novembar 1998. Saa M. Markovi Lunu i La Stradu, dve grupe iji je Slobodan Tima bio kljuni lan i tekstopisac, prakticno niko nije klonirao u muzikom smislu, ali ih mnogi novosadski bendovi do dananjih dana istiu kao nedvosmislene uzore. Snaga ta dva benda proistie, pre svega, iz savrenog spoja artistiko-pesnikih pretenzija i novotalasne komunikativnosti, koja je pre dve decenije donela toliko dobrog posustaloj pop kulturi. Nain na koji su Luna i La Strada pokazali da artificijelnost ne mora biti suprotstavljena prijemivosti, originalan je i u svetskim razmerama, bez obzira na to to u toj muzici nije tesko pronai pandan "dark" struji britanskog newwavea. Svesni misticizam i stvaranje kulta naneli su dosta tete i Luni i La Stradi, poto su mnogi pogreni Ijudi pokuavali da se provercuju uz njihov elitni status. Iz danasnje perspektive postoji samo muzika koja u svakom sluaju predstavlja sr istorije domaeg rokenrola. La Stradu je Tima osnovao 1979. godine, sa basistom Danielom Starim. Dva studijska snimka iz te, prve inkarnacije La Strade, zabeleena su na kasetnom izdanju Hokej klub virginitas (Ding Dong, 1980), na kom se nalaze i koncertni zapisi embrionalne Lune. La Stradu su, pored Tisme, inili jo: Boris Oslovin - bas (svirao u Pekinkoj patki), Dragan Nastasi i Sinia lli (svirao u grupi Grad) - gitare i Ivan Fece Firi koji se bavio ritam mainom. Na pepelu ove La Strade (koja je kratko trajala) nastala je Luna,

poslednjem "Transkatalogu" objavljena je jedna fotografija koju je snimila moja ena (Jasna Manjulov, nekadanja pevaica Boya i pesnikinja prim.aut.), zove se "Preruavanje". Na toj fotografiji obukao sam, konu jaknu - jedan od sirnbola pankerske ikonografije, ali ispod nje se vidi karirani sako. To je to kameleonstvo, stalno sam prelazio iz jednog prostora u drugi. Nikad nisam potovao rokenrol ikonografiju. Moda malo u poetku, ali kasnije, s Lunom i La Stradom izgledao sam kao inovnik u sivom odelu i kariranoj koulji. ak sam jednom i La Stradu predstavio kao grupu uitelja. Nisam podravao taj stereotip rokenrola, nisam ga eksploatisao, mislio sam da je vredelo naruavati ga. Ako si ve u rokenrolu, nemoj da izgleda kao roker. Kako si se upoznao s rokenrolom? Bavio sam se njim jo tokom sezdesetih, ali to je bio jedan totalno nekreativan period, negde 1964/ 65. ak sam svirao i na prvoj Gitarijadi na Sajmitu. Prilike tad uopte nisu bile takve da bi ovek u rokenrolu mogao da bude kreativan, to me nije zadovoljavalo, video sam da je to kojeta. Bio sam uvek nekako rascepljen: to je ono kameleonstvo o kom sam govorio... Upravo si svojim tekstovima uneo mnogo poetskog u rokenrol. sto je tad bilo, a i sad je svojevrsna subverzija. Ti moji tekstovi bili su prilino pomereni. Nisu zadovoljavali odreene medijske potrebe, neki stereotip koji je bio neophodan da bi imali bolju prou. Kad sam uao u rokenrol, spustio sam poetski nivo. Hteo sam da budem razumljiviji ali postoji granica do koje moe da se sputa.Sigurno nisam mogao da piem tekstove kao ore Balaevi ili Bora orevi. Neu da kaem da su njihovi tekstovi loi, ali to je vie stvar jednog profila linosti. Nemam takva iskustva da bih mogao da piem sline tekstove. Ipak ivim malo drugaije. Otprilike u to vreme poeo si da se bavi poezijom?

tako to su se Timi i Firiju prikljuili gitarista Zoran Bulatovi Bale (ex Pekinka patka) i klavijaturistkinja Jasmina Mitrui (danas profesor muzike). Svoj jedini album Nestvarne stvari Luna je objavila za Helidon 1984. godine. Kuriozitet je da se grupa raspala pre izlaska ploe, (Bale je otiao u vojsku, a Firi u EKV), a ironija je da je za album Nestvarne stvari Luna dobila nagradu Sedam sekretara Skoja (koju su tih godina "zasluili" jo Pankrti, Leb i sol i Lani Franz). Snaga i nestvarnost Nestvarnih stvari ogleda se i u tome to je uhvaen zapravo jedini trenutak kad su dva potpuno razliita ega i senzibiliteta (Bale i Tima) uspela da se spoje i kreiraju zajedno. ak i da nije bilo vie sile, raspad Lune bio je neminovan. Tima sa Jasminom ponovo osniva La Stradu u kojoj su jo bili gitarista olt Horvat i bubnjai Robert Radi (obojica iz sastava Kontraritam), te basista Daniel Stari. Ova postava, sa producentom Mitrom Subotiem (Rex llusivii) 1986. godine snima jedini album - La Strada. Produkcija Radio Novog Sada objavljuje tu plou naredne godine, u ekstremno malom tirau od 500 primeraka, razgrabljenom ve prvog dana prodaje. La Strada je u poneem ak i nadmaila Lunu. lako snimljen samo za jedan dan (jutro posle Live Aida), album La Strade je po atmosferi kompaktniji i tuniji (premda manje mracan) od Nestvarnih stvari. Tima se u to vreme protivio objavljivanju (pre svega nezadovoljan svojim pevanjem), ali su njegove slikovite rei (naroito u kljunim temama: Mlad i radostan, Pesak i sunce i Neautentini sneg), ekspresivna irrterpretacija i autentinost nadiveli trenutak nastanka ove ploe. Album je promovisala izmenjena postava u kojoj su uz Tismu i Radica, svirali gitarista Zoran Leki (ex Ove sezone vedri tonovi) i, tada tinejder, supertalentovani basista Bebec. Nakon godinu dana Bebec prelazi u Boye, La Strada se raspada, a Tima potpuno prestaje da se bavi muzikom.

Kad sam napustio rokenrol tokom ezdesetih, kreativni period u mom ivotu je poeo pisanjem poezije; seam se da sam jednom prilikom na probi video neku knjigu, a to su bila sabrana dela Artura Remboa (Artur e biti umetniki pseudonim Slobodana Time tokom novog talasa - prim. aut.). Uronio sam u to i za dva-tri dana bio potpuno opsednut. Mislim da za mladog oveka koji poinje da se bavi poezijom nema nieg boljeg od susreta s francuskim simbolistima. U neposrednoj blizini iveo je Sreten Maric, veliki strunjak za francuski simbolizarn koji ce mi kasnije biti profesor na fakultetu. Njega sam cesto sretao na ulici, etao je sa svojom enom, madarn Nikol, imao je jazaviara. Tad nisam uopste znao ko je taj ovek

a itao sam njegove eseje. Pero Zubac mi je objavio prve pesme u "Indeksu" i novosadskim studentskim novinama, 1967. Ve sledee godine postao sam urednik kulturne rubrike u "lndexu". Radio sam kasnije na Tribini mladih, koja je, bez preterivanja, bila izvanredno mesto poto su se tu skupljali svi ov i Ijudi koji danas neto znae i to ne samo u Novom Sadu, ve i ire. Tad me je poezija zanimala kao avangardni pristup, bilo mi je zanimljivo sve to je predstavljalo eksperiment i pomeranje granica. Vrlo brzo, 1968/69. godine, uo sam za slovenaki reizam, itao sam poeziju Tomaa alamuna, Ivana Svetine i drugih. Imali smo uvid u sva zbivanja, odmah smo sa Slovencima stupili u vezu, preko izlobi i slinih manifestacija. Tribina mladih nam je pruila mogunost da radimo vane stvari, razne hepeninge. Poezijom sam poeo da se bavim zajedno sa svojim prijateljem, sad pokojnim Ivanom M. Kocijaniem: sluali smo Treci program Radio Beograda koji je esto donosio priloge iz Slovenije. Presudan susret bio je s Miroslavom Mandicem, danas poznatim pesnikom, koji se bavio pisanjem, ali je bio zainteresovan za film i pozorite. Tu je bio i Boidar Mandic, koji e kasnije osnovati Porodicu bistrih potoka. Sve u svemu, sjajan krug Ijudi... X Rokenroiu si se ipak vratio... Ve sredinom sedamdesetih poeo sam da se udaljavam od poezije i umetnosti. U izvesnom smislu sam sumnjao u svoj moralno-intelektualni lik: to je problem koji se javlja kad se ovek neim dugo bavi, kad javno neto izvodi i stvara i kad se postavlja problem manipulacije; da li se bavim umetnou ili se bavim politikom, da li stvarno imam potrebu da saoptavam neto... Nisam to umeo da razlikujem. Objavio sam poslednje tekstove 1977. u "Letopisu Matice Srpske" Poto sam izaao iz umetnosti i knjievnosti, oseao sam prilino olakanje, umeao sam se s mladim Ijudima koji su me bez zazora prihvatili. Bilo mi je stvarno lepo, osecao sam se dobro, bez ikakvih pretenzija u bilo kom smislu. Nisam uopte ni sanjao da u se baviti rokenrolom, nije mi bilo ni na kraj pameti. Seam se da sam jedne veeri, jo 19 76, sedeo za ankom, kad mi je jedan pijanac priao i poeo da vie: "Ti e biti poznati rokenrol peva", a ja sam ga gledao, mislio sam da je ovek lud, gledao sam samo kako da se otarasim gnjavatora. Izgleda daje pijanac bio prorok, a ni dan-danas ne znam ko je taj ovek. Onda sam poeo da sluam rock muziku, pojavio se punk... uo sam album No More Heroes grupe Stranglers, Sex Pistols, The Clash. Sva ta muzika bila mi je jako zanimljiva. Ve 1978. godine prisustvovao sam koncertu Stranglersa u Zagrebu, mada sam u tom trenutku bio u hippy fazonu, imao dugaku kosu, oblaio se u dins. Imao sam dobre ploe, stalno kupovao albume najinteresantnijih grupa. U to vreme smo iveli za onaj dan u mesecu kad e da izae "Duboks", da bismo itali Stojanovievo "Pismo iz Londona". Saa je imao izvanredan ukus. Kako su izgledali prvi koraci La Strade? U to doba je Dragan Gojkovic Goja, danas vrlo ugledan novosadski advokat, na Radio Novom Sadu vodio emisije "Novi vidici" i "Yu pop scena"; tu je putao najnovije punk i new wave pesme. On je bio kroja novotalasne scene, te emisije sluale su se i u Beogradu. Prve demo snimke La Strade, pesme On i Sat emitovao je Gojkovic: bila je to mala misterija, tvrdio je da mu je neko ostavio kasetu u potanskom sanduetu, ne zna se ko. Bio je to prvi medijski nastup La Strade. Snimke smo uradili u studiju mog prijatelja Pee Vranjeevia koji je bio radio produkciju, dok sam ja pevao i svirao gitaru. Bitno je poznanstvo s nekim Ijudima ovde u Novom Sadu, pre svega s Branetom i Biljanom Babic, a kasnije i s mojom sadanjom suprugom Jasnom Manjulov. S tim Ijudima, koji su mlai od mene petnaestak i vie godina, sam i poeo da sviram. Novosadska scena koja je tad nastajala delovalaje prilino zanimljivo, nekako kompaktno, moda ak zatvoreno. S La Stradom sam poceo da sviram ve 1979. godine, ali scena je nastala s Boyama. Obojenim programom, grupom Grad i Lunom, negde 1980-1981. godine. Bili smo jedno veliko drutvo, kasnije smo zajedno odravali koncerte - vrlo esto u Beogradu. Prvi zajedniki nastup imali smo u Beu. Naime, u Novom Sadu kultna linost bio je Branko Andri Andrla koji predvodi grupu Imperium Of Jazz. On je iveo, kao i sad, u Beu i pomogao nam je da sviramo u poznatoj bekoj Areni. U to vreme Pekinka patka nije vie postojala. Njihovim raspadom nastao je poznati ska bend Kontraritam, koji je vodio Sreta Kovaevi. Bale je postao gitarista Lune, a Firi je doao kasnije. On je svirao u grupi ta, iji je lider bio Nenad anak.

Kako ste bili prihvaeni na sceni koja je ve tad bila vrlo raznovrsna? U izvesnom smislu bili smo bliski slovenakoj, pogotovu Ijubljanskoj sceni; za generacije muziara to su bili Ijudi koji su rokenrol svirali na neki svoj nain. Da li je bio problem to to ste dolazili iz Novog Sada, po nekim a provincije, a ne iz Beograda ili recimo Zagreba ? Simptomatina je razlika izmeu beogradske i novosadske scene. Beograd je uglavnom strogo podravao stereotip rokenrola kao dobrog provoda. Necu da kaem da je to loe, ali sve grupe od Riblje orbe do Elektrinog orgazma prihvatale su takvu ideologiju, moda s izuzetkom Koje i Kime, EKV i Partibrejkersa. U Beograduje postojao kult zabave, dok je nama u Novom Sadu cilj bio da od rokenrola napravimo umetnost, da sve bude neto kreativno, da posedujemo odreeni nivo. Muzika je morala da pomera izvesne granice, da naruava stereotipe, kako u harmonijsko-ritminom smislu, tako i u tekstovima. Sve se to plaalo kroz manjak popularnosti, bili smo manje komunikativni, nekonvencionalni. Nismo se bavili muzikom da zaradimo pare, to nam nije bilo vano, nismo iveli za rokenrol. Znam Ijude koji i dan-danas ive za to: Bilja Babi ili Kebra - oni su i danas odrali tu liniju nepopustljivosti. Na kraju se sve to isplati, ali ja nisam mogao da se srozavam, da pravim nek e kompromise koji mi nee prijati. Mora da pravi stvari koje e prvo neke tvoje kriterijume zadovoljavati koje e ti stvarati jedan dobar ambijent zaokruivati neto u emu e se dobro oseati. Da li je po tome Novi Sad slian Rijeci - hrvatska "provincija" nasuprot metropole? Da. Mi smo se dobro poznali, jer su Rijeani posedovali slian senzibilitet. Paraf je, recimo, bio vraan bend. Imali smo dobre veze s grupama Let 3 i Cacadoo Look. Cak smo zajedn i svirali. Secam se da je Luna objavila LP posle turneje po Hrvatskoj, na kojoj smo poslednji koncert svirali u Rijeci i fenomenalno proli. Posle nam je priao Marko Brecelj, koji je doao za nama iz Kopra, poto nas je prethodno u Kopru sluao. Bio je oduevljen, rekao je : Vi ste bolji od svih slovenack ih punk grupa. Niko ne svira ovako estoko". Posle tog koncerta odneo je nae snimke Borisu Beleu, tada uredniku i Helidona a posle dve nedelje Bele se javio i mi smo imali plaeno snimanje u studi "Aquarius" u Beogradu. Inae, malo Ijudi zna, da su Buldoer svoj prvi album Zabranjeno plakatiranje snimali u Novom Sadu. Cele jedne zime stanovali su na Limanu, u zakupljenoj kui koja vie ne postoji, a ija je vlasnica bila Firijeva baba. Te sam zime esto viao Brecelja na Limanu, u sakou i sa alom; smrzav ao se. Buldozer su svirali po svim moguim manjim i veim mestima Vojvodine. Brecelj je govorio: "Znam tu svako selo". Sa 1977. godnom i poetkom punka Brecelj je bio Johnny Rotten jugoslovenskog rocka. Nema dileme. Seam se koncerta u teatru "Ben Akiba". Marko je bacao jugoslovenske zastave u publiku, boksovao se sve vreme koncerta s Beleom. Bilo je neverovatno, zaista izvanredan dogaaj. Rokenrol stereotip je bio naputen. l onda, posle pet godina video sam oveka s dugakom kosom koji mi je bio poznat. Firi mi je rekao da je to Brecelj. Do danas su on i Koja moji rokenrol idoli. Luna nije dugo opstala? Zato to je bila na stranputici. Postojao je jaz u grupi: Firi i Mina bili su kolovani muziari, a ja, kao mnogo stariji, bio sam tip iz umetnosti koji je znao da malo drombulja po gitari. Moje muzike mogunosti bile su ograniene, ostali su bili nezadovoljni time i onda me nisu dovoljno potovali. Posle te svae mislim da sam i ja bio kriv... Obnovio si tada La Stradu... Mina i ja smo krenuli ponovo sa La Stradom: sve je izgledalo vrlo dobro, uradili smo par efektnih spotova, snimili lepe pesme koje su bile mnogo komunikativnije.. Ali, ne znam zato, to je udno, onda se sve odjednom sruilo. Tadanji urednik PGR RTB Petar Popovi je bio veoma zaintereso van za nas, a onda

je na mesto urednika doao Oliver Mandi koji je odmah rekao da se to njemu ne svia. Naivan, od nekih Ijudi oekivao sam pomo, ali oni su me ostavili na cedilu... Kako je proteklo vreme nakon raspada La Strade kad si napustio rokenrol? U drugoj polovini osamdesetih vratio si se poeziji... Poeo sam da pratim ta radi moja ena Jasna Manjulov s Boyama, krenuo da piem dnevnik gde sam opisivao svoj unutranji ivot, iveo sam povuceno, dosta itao, provodio vreme u prirodi. Bavei se rokenrolom izgubio sam mnoge veze. Ostali su Boidar Mandi i Miroslav Mandic. Onda me jednog dana zvao Miko Suvakovi i pitao me ta radim... A u stvari, u to vreme ve sam poeo da se bavim umetnoscu, Miroslav Mandic i prijatelji su me samo pokrenuli. Ja nisam interesantan ovek: moj ivot, kako da kaem, nije spektakularan, ipak sam ja konzervativan tip. Evo, moj prijatelj Vladimir Kopicl je mnogo vie rokenrol od mene, on poseduje te prevratnike misli iako je urednik uglednog asopisa... Kakav je oseaj objaviti prvu knjigu u 49. godini ivota? etrdeset i devet godina. Bio sam skroman. Ja sam ovek plaljiv, nespreman na ekscese. Meni su u ivotu najvaniji moja ena i moj sin, nita drugo. Tek onda dolazi umetnost. Nisam spreman na rtvovanje ili samortvovanje. udno je to... Bliska mi jeTao filozofija gde se ceni sam ivot, taoisti su kad god je neto po njih bilo opasno beali u umu. Kad ima dete, ono je energija, ja sam skromnost. U ivotu me nita ne interesuje osim da se sklanjam od drugih Ijudi. To mi je osnovno pravilo ponaanja. Mogao sam ranije da objavim knjigu, video sam ta se sve objavljuje, mislio sam - ta ja sad tu da se guram... Sumnjao sam u sebe, moda nisam ja taj bogom dani talenat. Takoe se postavlja pitanje zato sad? Volja je stravina, ne moe joj se suprotstavljati. Hteo sam da oslobodim prostor za druge, ali s druge strane nisam hteo da budem deo prosenosti ako ve ne mogu da napravim neku izuzetnu knjigu. Kad sam se povukao, poeo je da raste taj mit o nekom oveku koji je pisao jako dobru poeziju, a onda prestao. Rasla je fama. Ta fama me je i dovela do tebe. Sad hocu to da demistifikujem. Ali neko e kazati - on e se opet preobratiti, pomislie - eto, on sad hoe da srui taj mit, opet se preruava... To je nemogue. ovek ivi na takav nain. Sad sam odluio da knjige objavljujem, to nije tako bolno kao nekad. U tekstovima Lune i La Strade a i u tvojoj knjizi primeuje se fascinacija morima, okeanom. To je jednostavno: simbol Lune je povezan s morima i okeanima. Slika mora je jedna opsesija; postojala je jo jedna rana opsesija - o bekstvu i umama, a ja sam bio kao Walganger, kao Odmetnik. Moja knjiga nije mimetika, nije nastala na konceptu realnog iskustva. Slika mora je pre model iskustva, iskustva koje je ve obraeno, o kome govori Derida u Beloj mitologiji kad govori o heliotropima. Neposredno iskustvo ne postoji, iskustvo je uvek pod znacima navoda. More predstavljeno kao slika puine i talasa, a ne kao slika dubine i unutranjosti; more kao povrina dakle, ono to gledamo sa obale. Najveu tajnu krije puina a ne dubina.