ENERGETSKE TEHNOLOGIJE - DOPRINOS U SMANJENJU ZAGAĐENJA ŽIVOTNE SREDINE

Prof. dr Miroslav Lambić "SRBIJA SOLAR", Zrenjanin, P. fah 11, Srbija Rezime: U radu je dat prikaz uticaja energetskih i drugih tehnologija na povećanje zagađenja životne sredine. Prikazana su globalna kretanja i intencije u energetici i njenom razvoju. Dati su podaci o uticaju različitih energenata na globalne klimatske promene. Istaknut je značaj kvantifikovanja eksternih efekata u cilju saniranja posledica uticaja zagađenja na životnu sredinu. Kvantifikovani su trendovi i uticaji na pojačanje efekta staklene bašte u sektoru proizvodnje energije, hemijskoj industriji, eksploataciji šuma i poljoprivrednoj proizvodnji. Prikazane su mere za smanjenje emisije CO2 kao ključnog produkta različitih tehnoloških (posebno - energetskih) procesa koji utiče na intenziviranje efekta staklene bašte. Isto tako, dato je stanje uticaja emisije fluor-hlorugljovodonika na razaranje ozonskog sloja. Dat je osvrt na značaj korišćenja nekih obnovljivih izvora energije koji minimalno zagađuju životnu sredinu. Navedeni su značajniji globalni dokumenti za smanjenje globalnog zagađenja životne sredine. Ključne reči: Energetske tehnologije, zagađenje, životna sredina

ENERGETIC TECHNOLOGIES-CONTRIBUTIONS IN REDUCTION OF THE POLLUTION OF ENVIRONMENT
Abstract: In this paper is given a review of the impact of energetic and other technologies on increase of the pollution of environment. Global movements and intentions in energetic and its development are shown. Data on the impact of different energy-generating products on global climate changes are provided. The importance of quantifying external effects in order to resolve the consequences of the impact of environment pollution is pointed out. The trends are numbered as well as the impacts on the increase of the greenhouse effect in the sector of energy production, chemical industry, forest exploitation and agriculture. The measures for the reduction of carbon dioxide emission, as a key product of different technological (especially – energetic) processes that has an influence on intensification of greenhouse effect, are shown. In addition, the state of the impact of chlorofluorocarbon emission on destruction of ozone layer is given. The review of the importance of utilization of some important renewable sources of energy that minimally pollute environment is presented. Important global documents for the reduction of global pollution of environment are specified. Key words: energetic technologies, pollution, environment

Uvod
Latentna kriza u Iranu, kriza u Pakistanu, Keniji i u drugim regionima Afrike, podigli su cene nafte u svetu do značajnih visina (krajem juna 2008.g., cena nafte na svetskim berzama dostigla je impozantnih 147 $ za barel). Problemi između Ukrajine i Rusije od pre dve godine, a posebno - ove godine - oko isporuke gasa iz Rusije i njegovog daljeg transporta prema zemljama Evropske Unije, ne samo da se mogu ponoviti i tako u tom regionu

1

uragani se sve češće javljaju i tamo gde ih ranije nije bilo . bile su najtoplije u 1000 godina.iz godine u godinu.5 ppm (parts per million: milionitih delova).od 30-tak godina izgubili oko 50 % svoje mase leda. Od početka industrijskog doba. veka. leži u raznovrsnosti korišćenja različitih i pogotovu obnovljivih izvora energije. Tu su i drugi znakovi: pomeranje vegetacionih zona . nameće se pitanje: koje to tehnologije već poznajemo. a time i značajnije supstitucije iscrpivih i zagađujućih energetskih resursa. koje izazivaju klimatske promene. nafte i gasa. štednja dragocenih resursa i održivi razvoj u celom svetu .širenje pustinja. promene vetrovnog sistema . odnosno bitan faktor energetske politike. Velika poskupljenja fosilnih goriva i emsije ugljen-dioksida i drugih gasova sa efektom staklene bašte. a fosilna goriva će još dugo biti nezamenljiv oslonac energetike sveta. Glavna pretpostavka za ostvarenje navedenih ciljeva je promena svesti prema energiji kao resursu. Iskrčivanje šuma i oslobađanje ogromne količine gasova usled sagorevanja fosilnih goriva. uzrok su negativnih promena koje dovode u pitanje opstanak naše planete i života na njoj. primoraće ljude da smanje potrošnju ovih energenata. koncentracija gasova koji izazivaju efekat staklene bašte u atmosferi uticala na atmosferu Zemlje i da će to uticati na intenzivnije zagrevanje Zemlje. Poslednjih 25 godina. Prelazak na obnovljive izvore energije neće biti ni brz ni lak. industrijske zemlje se nalaze pred zadatkom da drastično smanje svoju potrošnju energije. a njihov razvoj i njihovo korišćenje rastu .važni su izazovi koji se moraju savladati u ovom veku. energija vodenih tokova i geotermalna energija) sve više dobijaju na značaju kao delimična zamena za fosilna goriva.su možda već prvi indikatori tih promena.jedan je od centralnih izazova 21. po predviđanjima eksperata. otapanje polarnih kapa.uočljive su pojave erozija. koji je još 1990. razaranje ozonskog omotača i dr. porastao je uticaj čoveka na klimatske procese. ne sme se odbaciti. Do 2004. Računa se da su statističke rezerve nafte dovoljne za još 30-tak godina. U mnogim regionima sveta raste potrošnja energije izuzetnom brzinom. Glavni uzročnik klimatskih katastrofa . oblici energije koji značajnije ne zagađuju životnu sredinu imaće prednost u razvoju i primeni. Upravo te klimatske promene. godine on porastao oko 7 puta. značajno će određivati energetsku politiku u svetu . je porast koncentracije ugljen-dioksida (CO2) u atmosferi. da je u odnosu na vreme pre industrijalizazije (18. veka. Dodatno povećanje koncentracije gasova sa efektom staklene bašte će dalje uticati na kompletnu promenu klime na Zemlji. U tom cilju je poslednjih godina i napuštanje atomskog programa ili ostanak u njemu pod velikim znakom pitanja. na energetsku efikasnost i na izgradnju sistema za korišćenje novih i obnovljivih izvora energije. kako zbog izlaska iz privredne nerazvijenosti tih regiona. U vremenu koje nam predstoji. učestale su ekstremne vremenske pojave: orkani u Centralnoj Americi. transformacija i štedljivo korišćenje energije . godine utvrdio. a neki glečeri su u tom periodu . godine moglo biti 50 % u energo-miksu. gasa koji najviše utiče na efekat staklene bašte na Zemlji. Svaki i najmanji ili naizgled najbeznačajniji izvor energije.na godišnjem nivou 1 . Svetska meteorološka organizacija (World Meteorological Organisation) i Program za zaštitu životne sredine Ujedinjenih Nacija (Unated Nations Environment Programme) su 1988.tokom 21. Da li su prirodne katastrofe. Na putu ka održivom snabdevanju energijom mora se ići na štednju energije. uglja i urana. Pri tome. vetar. gasa. a pogotovo ne jeftin. iznosio je . jer samo tako mogu da ublaže posledice efekta staklene bašte i da svoje zemlje učine manje zavisnim od uvoza nafte. godine osnovale Međunarodni panel za promene klime (IPCC – International Panel of Climate Change). čini se da rešenje za efikasno i neophordno snabdevanje energijom. Istovremeno. sa tendencijom da postepeno gotovo potpuno zamene fosilna goriva. nego pokazuju koliko energija. Za takav 2 .do juče gotovo nerazvijenih zemalja. biomasa. čovečanstvo je svoje potrebe za energijom uglavnom zadovoljavalo sagorevanjem fosilnih energenata: uglja.1.ugroziti snabdevanje gasom. poplave usled jakih kiša u Srednjoj Evropi i sve češće suše u južnim regionima sveta . Njihovo učešće kao praktično neiscrpnih izvora energije bi. porast broja stanovnika na Zemlji i sve brža potrošnja prirodnih resursa koja je sa tim u direktnoj vezi. Zaštita globalne klime. svet će se još dugo boriti sa problemom oko obezbeđivanja potrebne energije. Godišnji porast koncentracije ugljendioksida (CO2). već do 2050. odnosno. rezerve gasa za još oko 60-tak godina i uglja za još oko 200 godina. 1.promena na Zemlji poslednjih godina. Dok se to ne dogodi. koje su se javljale sve češće proteklih decenija delom ili čak sasvim posledica efekta staklene bašte i promene klime koje taj efekat izaziva? Rezerve fosilnih goriva su ograničene. a koje omogućuju jedno održivo pokrivanje sve većih (rastućih) potreba za energijom i koje tehnologije se još mogu razvijati? Obnovljivi izvori energije (sunčevo zračenje. U takvoj situaciji. direktno su uticali na eko-sferu Zemlje što je dovelo do sve izraženijih promena u hemijskom sastavu Zemljine atmosfere. vek). tako i zbog ekonomske zavisnosti od razvijenih zemealja. Prvi znaci se danas ne mogu prevideti: već danas se može utvrditi porast globalne prosečne temperature. prirodni resursi fosilnih goriva. Energenti i njihov uticaj na klimatske promene U toku poslednjih vekova. mogu da se koriste kao poluga moći i sredstva političkih pritisaka. Inteligentna eksploatacija. Sve brža industrijalizacija .

a jedino što se može smatrati kao najveći uticaj . ne postoji nikakvo prirodno objašnjenje.razvoj stanja.je 3 .

Svake sekunde.i to takvim tempom. 2. Uzajamna dejstva globalnog sistema klime.rasipničke tehnološke (i energetske) strukture se i dalje grade po modelu Zapada. moglo postići. Međutim. To bi se. Kao posledica.nije više moguć jer se previše energije troši.u odnosu na referentnu: 1990. U takvoj situaciji.20 godina mora računati sa novim orkanima i prirodnim katastrofama. da porast prosečne temperature na Zemlji do sredine 21. Koliko je to ambiciozan cilj govori prognoza svetske agencije za energiju (IEA) koja predviđa da će porast potreba za energijom do 2030. Od početka industrijskog doba (18. Globalno. Kvantifikovanje eksternih efekata Efekti promene globalne klime su mnogostruki i veoma veliki.Tamo temperature nikad ne raste iznad prosečne tačke mržnjenja. porastao na 7 (danas). da se vrhunac emisije gasova sa efektom staklene bašte dostigne za manje od 10 godina. zahteva se da politika prema klimi i energetska politika koncipiraju takvo snabdevanje energijom. U Centralnoj Americi već ima 40 % manje kiša. Pod "eksternim troškovima". god. Na kraju. Više nego ikada do sada i u svetlu prevencije od konflikata. za koja još ne postoje istorijska iskustva. Slično je i s glečerom Pasterce najvećim u Austriji. Naučnici smatraju da se 2/3 tih promena mogu pripisati “ciklusu toplog vremena” u kojem se nalazimo. godine je porasla na 360 ppm). Rusije. koji dolaze u taj region da bi sopstvenim očima posmatrali njegovo nestajanje. Od porasta temperature pogođena su i područja sa “perma-frostom”. sa pojedinim fenomenima. merodavno je za sve naše ciljeve koji se tiču životne sredine i klime na Zemlji. je postao jedna od najvećih atrakcija za desetine hiljada turista. Porast temperature i otapanje leda. jedan . Tamo je samo 20 % površine bez leda a sve ostalo je led. debljina leda je oko 4 km. pa Indonezije i dr. eko-sistema i socio-ekonomskog sistema su veoma kompleksna. mada su ove tehnologije i način ponašanja dokazali prilično razorno delovanje na ekologiju planete. Sve veći je broj istraživača klimatskih promena. postavljena su dva opšta cilja: 1. “Kipp-Punkt-Szenario”. postiglo smanjenje emisije za 40 % . Indije. obrušavaju se ledene mase tog glečera koji se ubrzano topi. ”Pijano drveće” koje se može videti u nekim područjima Sibira. koji u tim činjenicama vide predznake sve bržeg zagrevanja Zemlje. Počev od Kine. inače najnegostoljubivijem mestu na svetu kojeg se plaše svi moreplovci sveta. kako bi se do 2050. to bi zahtevalo. sa 60 % verovatnoće. promene klime će pogoditi sve: siromašne zemlje će pre pokleknuti. u atmosferi se nalazi još veća zaliha slatke vode koja je u stalnom kruženju. ona je iznosila 280 ppm. veka ne pređe 2 C. usled čega je tlo omekšalo a drveće se nakrivilo. Tzv. Preteća nestašica vode u Africi i Aziji.U južnoj Patagoniji u Argentini. kakav ovaj svet još nije video.. 2. Čovek menja klimu . individualno ponašanje svakog pojedinca. jugoistočno od Južne Džordžije. Tako npr. nalazi se kolonija od 2 miliona pingvina. Ovakvu podršku nudi Zakon o obnovljivim energijama čijom primenom će se dovesti do delimične supstitucije električne energije iz konvencionalnih elektrana. U Aziji. Uz moderan stil života. od kojih je finansijska podrška veoma bitna . Smanjenje emisija ugljen-dioksida (CO2). vek). svedoči o otapanju perma-frosta. ako koncentracija gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi ne bi prešla 450 ppm (u predindustrijsko doba . Mogu se očekivati značajne migracije ugroženog stanovništva. Preostala 1/3 tih promena. Potstrek u izgradnji sistema koji koriste obnovljive oblike energije se ostvaruje na više načina. od čega je kvantitativno značajan deo stanovništva koji je siromašniji. može doći i do novih većih seoba naroda. U tom smislu za ublažavanje tih promena. Na Arktiku. na kojima bi se klimatske promene mogle na dramatičan način odigrati. a koje traje 20 . smatraju naučnici. izaziva glad čitavih naroda.bar u početnoj i uzlaznoj (rastućoj) fazi. temperature 0 na Zemlji je porasla za 1 C. podrazumeva se ono što bi se moglo označiti kao “novčana masa ugrožavanja životne sredine”. nastale su usled porasta zagrevanja. ukazuje na regione na Zemlji.do kraja 18. što opet lako može dovesti do novih sukoba. Sa visine od prego 60 m. da se u svakom slučaju u sledećih 10 . Na Jugoistočnim Sendvič-ostrvima. godine. To znači. upućuje na porast konfliktnih potencijala. glečer Perito Moreno u Južnoj Džordžiji u Argentini.sagorevanje fosilnih goriva. ali isto čeka i bogate.u pogledu životne sredine neutralan život . Broj katastrofa izazvan globalnim zagrevanjem je sa prosečnih 2 godišnje (50-ih godina). Efekti globalnog zagrevanja su vidljivi i u drugim regionima sveta. Taj led čini oko 86 % svetskih zaliha slatke vode. Od dejstva porasta temperature na Zemlji ugroženi su i glečeri.50 godina. izostanak monsunskih kiša. . Eliminisanje CO2 iz atmosfere tako što će se on uskladištiti. kao i eksterni troškovi koji iz toga proizilaze. koje će emisiju gasova sa efektom staklene bašte toliko 0 prigušiti. glečeri su se povukli za 3 km u poslednjih 30 godina.v. da će posledice globalne promene klime nastupiti znatno brže nego što se dosad pretpostavljalo. Kao rezultat podsticaja smanjuju se i štete po životnu sredinu. Gotovo svi modeli istraživanja u vezi razvoja klimatskih promena upućuju na porast temperature na Zemlji. a 2000. godinu. ugroziće i velike kolonije pingvina i tuljana u tom regionu. u svetu se troši oko 1000 buradi nafte. Sve su očigledniji predznaci. biti oko 60 %! 4 .

sa 84 %.čime se gube veliki akumulatori . U sektoru poljoprivrede na efekat staklene bašte utiču: .apsorberi CO2 . Intenzivna poljoprivredna proizvodnja. a privreda im je u usponu (Kina i Indija). odnosno ekološke posledice različitih dejstava i tehnologija u dugoročnom i sveobuhvatnom smislu isto značajna ekonomska (i druga) kategorija koja mora da sanira posledice. poslednjih godina je povećana emisija štetnih gasova.ugljen-dioksid ( CO2) . Trendovi efekta staklene bašte Emisija gasova sa efektom staklene bašte u svetu izrazito raste. Tako npr. 4.sa 8 % i . Hemijska industrija (24 %) .sa 62 %. Poljoprivreda (13 %) . Najveće je učešće gasova . Naročito raste emisija gasova u zemljama u razvoju.od štete koje se nanose životnoj sredini . U sektoru energija . kao i da investira u tehnologije koje ne ugrožavaju okolinu. fizičkih i psihičkih oboljenja i dr. pošto broj stanovnika raste. U sektoru uništavanje šuma (bilo zbog emisija ili zbog krčenja velikih šuma) utiču: . Ovaj pristup uzima u obzir celokupne troškove ekonomskih odnosa . 4. .ozon ( O3) . . posle prvobitno smanjene privredne aktivnosti.koja učestvuje sa 1/4 na efekat staklene bašte . . (tzv. odnose se na 4 sektora: 1.uglavnom emisijom FHUV.sa 15 %.sa 12 %. koje doprinose pojačanom efektu staklene bašte. na efekat staklene bašte najviše utiču: .sa ( CO2) 23% i . Efekat staklene bašte Ljudske aktivnosti.azot dioksid (NO2) . gornja: 280 € / t CO2 )” .ozon ( O3) . jako 5 . 3. U sektoru industrija .naročito uzgajanjem goveda i korišćenjem veštačkih đubriva.(emisije CO2 ) koji su nastali "proizvodnjom" energije! Pritom emisija CO2 od proizvodnje energije. veštački poplavljena pirinačna polja takođe proizvode metan i td. “eksterni troškovi” ljudskih delovanja).ugljen-dioksid .metan (CH4) . u određenoj meri povećava efekat staklene bašte. preporuču da se kao najbolje “procenjena vrednost” za obračun eksternih troškova štetnog uticaja emisije CO2 .koristi vrednost u visini od 70 € / t CO2 (donja granična vrednost: 15 € / t CO2 . to je manja njegova koncentracija u atmosferi.sa 29 %. Postoji strah i od povratno-uzročne veze da će efekat staklene bašte ubuduće još više uticati na umiranje šuma.U okviru ekonomskih kriterijuma. FHUV deluje ne samo kao gas s efektom staklene bašte.fluor-hlor-ugljovodonik (FHUV) . Kao važan akumulator CO2 . Što je više biomase koja vezuje CO2 . .one utiču na globalnu klimu na Zemlji. u tropima se uništavaju prilična šumska prostranstva. Pre svega sagorevanjem fosilnih goriva. treba imati u vidu da je ekologija. Food and Rural Affairs). 2. Defra-Studija (UK Department for Environment. na efekat staklene bašte utiču: .5 milijardi ha). 3. U zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza. pri čemu je učešće pojedinih zemalja u tom procesu razvoja efekta staklene bašte značajno različit.metan (CH4) . Sektor energije (49 %) . uzgojem goveda se oslobađa metan u značajnim količinama.koji prouzrokuje polovinu emisija antropogenih gasova s efektom staklene bašte.ugljen-dioksid ( CO2) .ugljen-dioksid ( CO2) .azot dioksid (NO2) .metan (CH4) . koncentracija CO2 u atmosferi je drastično porasla.sa 71 % i .koja doprinosi efektu staklene bašte .sa 8 % i .sa 8 %.sa 72 %.do socijalne ugroženosti. Šume pokrivaju oko 27 % kopna na zemlji (3.sa 8 %. Uništavanjem šuma (14 %) . nego i razara ozonski sloj.

biti u stanju da grade CO2 . ”Ozonska rupa” u ozonskom sloju u stratosferi. Energetski sektor je tu jedno od centralnih polazišta.na gas. radi se i na razvoju i industrijskoj primeni tehnologija s malim emisijama CO2. da se emisija CO2 do polovine 21.5 W/m . od saobraćaja i iz domaćinstava. 5. a naučnici su potvrdili da je u poslednih sto godina sadržaj CO2 u svetu već porastao za više od jedne četvrtine. Smanjenje emisije FHUV Iako je proizvodnja i korišćenje FHUV zabranjena.sa 16 %. a to je granica kad preostali ozonski sloj gubi svoju zaštitnu ulogu i kad se jako pojačava štetno ultraljubičasto zračenje. korišćenje vozila s manjom i čistijom potrošnjom goriva itd. eksperti se slažu u predviđanjima. Uz to. veka mora smanjiti za 80 % . Na efekat staklene bašte najviše utiče (50 %) ugljen-dioksid (CO2). a pritom će obnovljivi izvori energije sve više dobijati na značaju. a u globalnom zagrevanju učestvuju samo sa 20 %. Prema nekim procenama se godišnje u atmosferu izbaci oko 26 miliardi tona CO2. još uvek nisu dospeli u ozonski sloj te vrhunac ozonskog poremećaja još nije dostignut. oni se u izvesnoj meri još uvek ispuštaju u atmosferu.3 mm.jedinica za izražavanje debljine ozonskog sloja. Ostali gasovi sa efektom staklene bašte su fluorhlor-ugljovodonici (FHUV) . sumporheksafluorid (SF6) i perfluorirani ugljovodonici (FUV) . oštećenje ozonskog sloja iznosi prosečno 20 %.O ozonskoj rupi se govori kad koncentracija ozona opadne ispod 200 DU.prelaskom sa putnog na željeznički saobraćaj. 6 . Trenutno. tla. tona CO2. Uz to. mogu se još ograničiti posledice promene klime na Zemlji. Zaštita klime zahteva angažovanje građana i politike u jednakoj meri.Debljina ozonskog sloja od površine Zemlje do gornje granice atmosfere je prosečno 330 DU (Dobson Unit . smanjenje brzine na autoputevima (tempo-limit). Eksperti polaze od toga. da će najdalje za 10 godina. označava smanjenje sadržaja ozona. Zemlje u razvoju imaju 70 % svetskog stanovništva. Globalno snabdevanje energijom bazira na 80 % energije dobijenih sagorevanjem fosilnih goriva.koji uništava ozonski sloj. CCS-tehnologije. u atmosferu se izrači do 1.zavisi od toga koje energente neka zemlja najviše koristi za rešavanje svojih energetskih problema. Tu je još i azot-dioksid (NO2). . nastaviće se još dosta dugo.engl. oni FHUV koji su emitovani još pre više godina. Težište napora u tom pravcu su efikasnije elektrane kao i izdvajanje i geološko odlaganje CO2 (tzv. kao i trenutno zabrinjavajuće i dugoročno neprihvatljivo tehnološko stanje sa stanovišta životne sredine. Stanje energetske opreme Osnovna karakteristika energetskih sistema kod nas je izrazita tehnološka zastarelost i niska energetska efikasnost.Smanjenje emisije CO2 u saobraćaju . Primena mera za uštedu energije. Osim uštede energije uz korišćenje efikasnijih tehnologija i tehnika koje koriste obnovljive energije. . metan (CH4) .koji su poslednjih godina zamenili opasne FHUV.. 6.5 W/m . što odgovara debljini od 3.sa 6 %. Samo brzim i radikalnim smanjenjem emisije CO2 u svetu.elektrane. s obzirom na njihov dugi vek trajanja u atmosferi (20 do 100 godina. azot-dioksid . okeana. Potencijal pojedinih gasova s efektom staklene bašte se može prikazati preko fluksa snage koja opterećuje 2 2 2 atmosferu kao: od CO2 . 0. Zbirno ova dejstva dovode do porasta temperature i do pojačavanja nekih atmosferskih procesa kao što su isparavanja vode iz mora. Smanjenje emisije CO2 Mogućnosti za smanjenje emisije CO2 leže najpre u sprovođenju sledećih mera: . . intenziviranje vetrova i dr. CO2 predstavlja najveći problem zbog velikih količina koje se ispuštaju u atmosferu i to najviše od rada elektrana. da bi se promene klime još mogle zaustaviti.sa 20 %. Oštećenje ozonskog sloja.čak 150 godina).5 W/m od fluorhlorugljovodonika (FHUV) . što će omogućiti rešavanje jednog dela problema emisije CO2 i njegovog uticaja na efekat staklene bašte i globalno zagrevanje. Godišnje se u celom svetu emituje u atmosferu oko 25 milrd. CCS . pa se razgradnja ozonskog sloja nastavlja. Uglavnom se računa sa daljim porastom potrošnje energije u narednim decenijama. od metana (CH4) 0. Carbon Capture Storage). nazvana po francuskom fizičaru Dobsonu).Prelazak sa uglja i nafte . ozon (O3) -sa 8 % i azot-dioksid(NO2) .Korišćenje obnovljivih izvora energije. 7.

ozon . Ako je to tako. moguće je i poželjno menjati putem usklađenog razvoja sektora prirodnog gasa. čija zamena putem gradnje energetskih izvora ima najviši prioritet sa stanovišta sigurnosti isporuke energenata. Ovim ugovorom. iako za neke sisteme postoje i znatno kritičnija ograničenja koja mogu direktno da ugroze sigurnost snabdevanja privrede i građana neophodnim energentima. one se obavezuju. ugljendioksid. Nedostatak strategije i skromne materijalne mogućnosti. godine smanje emisiju gasova koji izazivaju efekat staklene bašte za 5 % u odnosu na pomenutu godinu. . čak i oni novi koji su građeni proteklih nekoliko godina i kji se i sad grade. snage do 10 MW i vetrogeneratora snage do 1 MW). Nema oblasti u privredi. subjekti energetske privrede su onemogućeni da blagovremeno ulažu u kvalitetnije održavanje i modernizaciju energetskih izvora. kako kod privrede tako i kod građana.CH4. uz prihvatljivi nivo ugrožavanja životne sredine.O3 i azot-dioksid NO2). onda nema nikakvog opravdanja za neodgovoran odnos prema racionalnoj potrošnji i štednji goriva kakav vlada kod nas. godine smanji emisiju gasova koji izazivaju efekat staklene bašte za 8 %. ni izdaleka nemaju potrebnu debljinu toplotne izolacije koja je neophodna. su izrazito sezonskog karaktera (najveća potrošnja tokom zimskog perioda zbog njenog korišćenja za grejanje prostora) zbog čega je teško uskladiti njenu potrošnju sa proizvodnim mogućnostima naših elektrana i stanjem hidrologije na hidroelektranama.Objekti u našoj zemlji.Brzi rast potrošnje energije proteklih godina. energija sunčevog zračenja. Dnevne potrebe za električnom energijom u sektoru domaćinstva. . Problem očuvanja životne sredine danas je veoma aktuelan i samo nedostatak propisa iz ove oblasti omogućuje rad mnogih energetskih postrojenja koja bi u razvijenim zemljama bila isključena iz pogona. kako sa stanovišta garantovane sigurnosti objekata tako i sa stanovišta energetske efikasnosti a posebno u pogledu uticaja na životnu sredinu. koji je u Kjotu (Japan) krajem 1997. da bi prednosti tehnologija koje koriste obnovljive izvore energije radile efikasno i da bi postigle visok efekat supstitucije fosilnih goriva i tako ojačale ekonomsku moć zemlje i doprinele rasterećenju zagađenja atmosfere i ublažile promene klime. u korišćenju 7 .Vrlo visoko učešće električne energije u potrošnji finalne energije (oko 30 %). kao i velikog učešća zastarelih proizvodnih i enrgetskih tehnologija u industriji i saobraćaju. ovim ugovorom. geotermalna energija.FHUV. biomasa. pretežno zbog odsustva ekonomskih motiva i programskofinansijskih mehanizama za programe štednje energije. zbog povećanja energetskih potreba. godine potpisalo 38 industrijskih zemalja. Ekološki povoljni obnovljivi izvori energije Za obnovljive izvori energije u koje spadaju hidropotencijali malih i velikih vodenih tokova. kao konkretizovanim dodatnim ugovorom uz Okvirnu Konvenciju Ujedinjenih Nacija o klimi. Reč je o starosti elektroenergetskih objekata (između 15 i 45 godina). da do 2012. decentralizovanoj proizvodnji toplotne (korišćenjem sunčeve energije i sagorevanjem biomase) i električne energije (izgradnjom mini hidroelektrana. Mogućnosti za smanjenje emisije CO2 su najveće u korišćenju mera za uštedu energije. Neke od karakteristika naše energetike su: . Tekuće stanje prekomerne potrošnje električne energije za zadovoljenje toplotnih energetskih usluga posebno u sektoru domaćinstva. 8. pri čemu je posebno neopravdano visoko učešće električne energije u sektoru domaćinstva (preko 55 % od ukupne potrošnje energije u ovom sektoru) i još uvek mala potrošnja prirodnog gasa (ispod 22 %) u ovom sektoru. s obzirom na više nego skromne rezultate. energija vetra i dr. mogu da doprinesu razvoju Srbije u narednom periodu. posebno električne energije po osnovi intenziviranja privredno-ekonomskog razvoja i porasta standarda građana. za zadovoljenje potreba lokalnih potrošača kao i isporuke viškova električne energije lokalnoj mreži u okviru postojećih elektroenergetskih sistema. . fluorhlorugljovodonik . a jeste. Pritom treba početi s ostvarivanjem programa za racionalizaciju i povećanje efikasnosti korišćenja energije u svim sektorima potrošnje energije. u kojoj se uložena sredstva brže otplaćuju nego što je energetika. Kjoto protokol Kjoto protokol je prvi međunarodni pravno obavezujući ugovor za smanjenje emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte (ti gasovi su: ugljen-monoksid. čija starost iznosi oko 25 godina u proseku.Takvo tehnološko stanje proizvodnih objekta u svim navedenim sektorima energetike i dalje je krajnje kritično. Do sada je Kjoto protokolu pristupilo preko 130 zemalja.postoje kod nas posebne pogodnosti i potrebe za njihovim organizovanim korišćenjem u tzv.Zbog neadekvatnih cena električne i toplotne energije. Ova činjenica je opšte važeća za sve sektore. U ovom svetlu treba posmatrati i činjenicu da racionalno korišćenje energije i povećanje energetske efikasnosti korišćenja energije. koji su na ovom planu ostvareni u proteklom periodu. Istovremeno. 9. metan . karakteristika su stanja u mnogim strukturama naše (energetske) privrede. EU se obavezala da do 2012.

obnovljivih energija (naročito energije sunčevog zračenja). a kod korišćenja fosilnih goriva prelazak sa uglja i nafte 8 .

99-102 6. Đajić .). J. Probleme promene klime. M. Lambić. Trenutno se sprovode aktivnosti za uspostavljanje jedne međunarodne agencije za obnovljive energije (IRENA). “da se eko-sistemi mogu prilagoditi na prirodan način” i “da proizvodnja hrane ne bude ugožena”. Ona je 2005. Lambić. Pergamon Press. a dosad mu je pristupilo više od 10 zemalja a od toga devet kao oficijelne: Nemačka. Globalne investicije u obnovljive energije su se od 2004.. Tehnička dijagnostika. u okviru međunarodne Agencije za Energiju (IEA). Beograd. Br. 2829. Lukić. godine. Pekez..: The Energetic Existence of the Greenhouse. do 2015. Ovaj sporazum. među njima i predstavnika vlada na ministarskom nivou.6 9 . koji je ostvaren na Konferenciji UN u Kjotu. 1( 2003. bazira se na Konvenciji Svetskog Samita za Klimu u Rio de Ženeiru. Uz učešće preko 1300 predstavnika iz više od 100 zemalja. godine usvojila zakon podrške obnovljivim energijama. Društvo za energetsku efikasnost BiH. Znatan doprinos ostvarivanju globalnih ciljeva ima Kina.. Lambić M. godine. Energetske tehnologije br. Pekez. Danska. str. Lambić. 3 (2006). s. R.Beijing International Renewable Energy Conference (BIREC 2005). Na taj način se Bonska Konferencija o obnovljivim energijama potpuno establirala kao proces.. 2009... 1992. 2-3 (2007). M. Uspešna primena gotovo 200 akcija Međunarodnog Akcionog plana (IAP) iz Bona. Lambić. do 2007. M. 1981. OMO. M. Procesna tehnika. Britanija. Dogovor.: Kvantifikovanje uticaja na životnu sredinu u održivom razvoju do kvaliteta života. primena IAP će za preko 300 miliona stanovnika po prvi put omogućiti da dobiju pristup električnoj energiji. koji daje podatke o politici unapređenja obnovljivih energija. novembra 2005. čovečanstvo uzima u svoje ruke. Vrnjačka Banja. 2008. s. : Monitoring i upravljanje u cilju povećanja energetske efikasnosti solarnih sistema. Italija. 1-2 (2005)..Jovanović R. je održana konferencija o obnovljivim energijama Washington Renewable Energy Conference (WIREC). M. : Prilog strategiji razvoja energetike Vojvodine . koji se u mnogim aspektima oslanja na nemački Zakon o obnovljivim energijama (EEG). Od 4. nov. ed. str. 5. Biočanin. Energetske tehnologije br. već danas doprinosi globalnoj zaštiti klime i održivom razvoju. Irska i Norveška.. međunarodne organizacije i predstavnici civilnog društva za stimulisanje obnovljivih energija u celom svetu.. marta 2008. Pojava kondenzacije kao pokazatelj neregularnosti rada nekondenzacionih gasnih kotlova. Kjoto-protokol je prvi korak. Međunarodna Konferencija o obnovljivim energijama . Od 7. Sledeći rezultat ove Konferencije. treba da ubrza uvođenje na tržište tehnologija za korišćenje obnovljivih energija. U njoj sarađuju vlade. M. Uz potpunu primenu IAP. u Pekingu je održana Konferencija o obnovljivim energijama .na prirodni gas. je osnivanje globalne Političke mreže za obnovljive energije (Renewable Energy Policy Network – REN21).. Energetske tehnologije br.: Merenje karakterističnih veličina gasnih kotlova u domaćinstvu . Holandija. Energy Conservation and Use of Renewable Energies in the Bio-Industries. D.: Ekološki rizik i upravljanje energetskim resursima. 2.. 3 . J.8 9. i dr. 145-160 3. V. jer je jasno pokazala da se obnovljive energije ne koriste samo u industrijskim zemljama. J: Sistemski pristup racionalnoj potrošnji fluida i energije u procesima grejanja.segment: solarna energetika.by F. Pekez.. Vogt. Ali važne propratne pojave Kjoto protokola su finansijski transferi u svetu. Br.. Kovačević. str. Đurić. Konferencija je bila veoma uspešna. 137-149.Važan rezultat REN21 je objavljivanje statusnog izveštaja svake godine. godine.Renewables 2004. održana u Bonu. 2003. Ezbornik radova Međunarodnog naučno-stručnog skupa "Energetska efikasnost -2008". Lambić. do 8. kroz međunarodno koordinirane aktivnosti. Kanada. M. 37-43 7. Osim toga. kao i o investicijama i sa tim u vezi i radnim mestima u ovoj oblasti. 36-38 8. Oxford and New York. 2003. Primena IAP predviđa ulaganje više od 300 milijardi US $. o tržištima. bila je prekretnica za novu energetsku eru.opšti podaci.Tamo je dogovoreno.: Značaj postizanja kondenzacije vodene pare u dimnim gasovima. godine 30 % svoje proizvodnje električne energije dobije od obnovljivih energija i u tu svrhu će uložiti 50 milijardi €. M. da se toliko smanji emisija gasova koji izazivaju efekat staklene bašte.2 milijarde tona. RETD publikuje aktuelne informacije o obnovljivim energijama. Literatura 1. 4. i dr. str. 5 . ovaj sporazum je stupio na snagu u septembru 2005. do 8. koji je u međuvremenu već realizovan. Ovde treba pomenuti i osnivanje Sporazuma o širenju tehnologija obnovljivih energija – Implementing Agreement Renewable Energy Technology Deployment (RETD). pp. godine se može smanjiti emisija CO2 za 1. Oficijelno. 4. Lambić. Lambić M. koja planira da do 2020. Banja Luka. na povećanje energetske efikasnosti kotlova. udvostručile. Bronček.. Francuska. L.

2004. 12. nov. Energiedaten. 43. 2007 34. decembar 2004. International Energy Agecy. Proc. Energetske tehnologije br. June 2007 27. 2007. kapaciteta 28 do 280 kW. Lambić. 1999. 2005 25. Lambić. F. Lambić. Erneuerbaren Energien kompakt.0 Lernprogramm für Solarthermie. Lambić. K. Umwelt Deutschland. str. M. O. Ergebnisse systemanaliytischer Studien. 29. Kopanja. Berlin. "Estec 2005". Avramov. 10 . 2006 42. M.89.Referate. Freiburg 2005 22. : ENERGETSKI SISTEMI 1. "Sun in Action II . (DWV). PEAK OIL . "Energetics and Power Supply Technologies". 2009. Zrenjanin 18. 2003 20. Berlin 2005 38.Proceedings.. Pavlović. Srbija solar. Đurić. Ökobuch Verlag 1999. Geithermische Strom.Solar Thermal Strategy for Europe" . Program ostvarivanja Strategije energetike Srbije od 2007 do 2012.g. dec. maj 2005. Hirzel Verlag.. N. Mai 2007 30. 86.. Pupin”.. Milošević. 2006..: SOLARNE INSTALACIJE I OBJEKTI.: SOLARNA ENERGETIKA.Bonn . Č. ESTIF.. Bundesministerium für Wirtschaft und technologie (BMWi). Ökobuch Verlag 1999. Pariz 2004 40. "Solar Heating and Cooling Programe"..: ENERGETSKA EFIKASNOST. CD ROM. Bad Staffelstein. Tasić. Novi Sad: 1985. 2004.. Hennicke P. Energie-Agentur NRW. SOLARPRAXIS. Technical Faculty “M.peakoil) 35. und Müller M. D. Nationale und Internationale Entwicklung.Europaen Solar Thermal Energy Conference . Humm. 16. godine. M. Avramov. Lambić. CD ROM. Ladener. EDUSOL. Jehle.Der neue Energieträger. IEA 2004: World Energy Outlook. L. D 2000 21. OTTI KOLLEG.und Brennstoffzellen-Verband e. 2005. 13.. Green Paper „A European Strategz for Sustainable. 2. Institut für Energetik und Umwelt. 32. „Wasserstoff und Brennstoffzellen . Weltmacht Energie. BINE .23 11. "Thermische Solaranlagen" . M. Banja Luka. Ž. D. 2001 23.Chancen und Grenzen“. 15.H. Ministvo rudarstva i energetike Republike Srbije. Adelphi Consult & Wupertal Institut. I.. SOLAR THERMAL . projektinfo-s .Das Ende des billigen Erdöls (www. H. Symp. 19. Heidelberg. Sicherheitspolitische Bedeutung Erneuerbaren Energien.: EKOLOGIJA I ENERGIJA. 45. Krnjački. 14. M.. Društvo za energetsku efikasnost BiH. Međunarodna Agencija za energiju. 4 (2006). European Commission 2007: Communication “An Energy Policy for Europe”. ESTIF .. Društvo za sunčevu energiju "Srbija solar". Schlußbericht. M. Milošević. 2007 33.V. Remmers. Lambić. 2007 41. V. M. M. Econsult: Multi-SOL 2. Zrenjanin. Srbija solar. 2004 24. Wasserstoff .: Osnovne konstrukcije i toplotne karakteristike termokondenzatora.: Modelling of Minimization of Energy Conssuption. Pavlović. Zrenjanin.14. nov. N. 44. Dr Urlich Schmidtchen. Zrenjanin. Lambić. Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2015.. F. 17.Deutscher Wasserstoff.. 26. “Große Solaranlagen”. 2004.Stand und perspektiven. Symposium .10. str. Lambić.und Wärmeerzeugung in Deutschland und Europe . “STROM optimal nutzen”. Lambić. Späte.: SOLARNA TEHNIKA. “Solar Anlagen”. Renewables for HEATING and COOLING. 1999 28. 2007 36. 19 .: The optimisation of energetics systems. M. Ilić. M. April 2007 31.MARKETS IN EUROPE (Trends and market statistics 2006). (DWV). 2005 39. (CD ROM). Brisel. Stojićević. Wärmepumpen-Leitfaden. idr. D. IEA. 2007 37. Srbija solar. Competitive and Secure Energy Europoean Commission.Informationsservice . Društvo za sunčevu energiju "Srbija solar". Zahlen und Fakten. Uwelt Bundes Amt. D.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful