You are on page 1of 14
UNIVERZITET U TUZLI MAŠINSKI FAKULTET SEMINARSKI RAD OPTIMIZACIJA MASE KONZOLNOG NOSAĈA MSC NASTRAN BOJIĆ ALMIN III-272/10
UNIVERZITET U TUZLI
MAŠINSKI FAKULTET
SEMINARSKI RAD
OPTIMIZACIJA MASE KONZOLNOG NOSAĈA
MSC NASTRAN
BOJIĆ ALMIN III-272/10
METODA KONAĈNIH ELEMENATA Metoda konaĉnih elemenata (MKE) je zasnovana na diskretizaciji kontinuuma konstrukcije jednostavnim dijelovima konaĉnih
METODA KONAĈNIH ELEMENATA
Metoda konaĉnih elemenata (MKE) je zasnovana na diskretizaciji
kontinuuma konstrukcije jednostavnim dijelovima konaĉnih dimenzija.
Nad tim dijelovima - konaĉnim elementima, metodama i principima fizike
uspostavljaju se osnove statiĉke, kinematiĉke, dinamiĉke i
termodinamiĉke veze, koje se proširuju do granica kontinuuma. Koristeći
neke od osnovnih principa mehanike, formira se sistem diferencijalnih
jednaĉina (obiĉnih, parcijalnih ili integralnih). Kod malih zadataka koristi
se direktna metoda (analogna metodi deformacija linijskih struktura ). U
softveru se najĉešće koristi varijaciona metoda, zasnovana na principu
stacionarnosti funkcionala. Nepoznati parametri koji se kod nosećih
struktura traže su kinematiĉke veliĉine - pomijeranja, statiĉke veliĉine -
unutrašnje sile ili mješovite veliĉine (pomeranja i unutrašnje sile
istovremeno). Za ove diferencijalne jednaĉine, traži se rješenje, najĉešće
približno. Pretpostavljene forme rješenja omogućavaju prelazak sa
diferencijalnih jednaĉina na algebarske jednaĉine. Rješenja tih jednaĉina
su pomjeranja, unutrašnje sile ili dinamiĉki odgovor konstrukcije.
OPTIMALNO PROJEKTOVANJE Optimizacija je postupak nalaženja najpovoljnijeg rješenja konstrukcije pri zadatim uslovima. U teoriji optimalnog projektovanja,
OPTIMALNO PROJEKTOVANJE
Optimizacija je postupak nalaženja najpovoljnijeg rješenja konstrukcije pri
zadatim uslovima. U teoriji optimalnog projektovanja, optimizacijom se
odreĊuju konstruktivni parametri (geometrija) koji definišu ekstremna
svojstva (minimum-maksimum) posmatranih mašina.
PREDMET OPTIMIZACIJE (ilustrativno):
minimalna masa mašinskog sklopa, strukture, ĉlana;
minimalan otpor na pogonskom ĉlanu (kod minimizacije sila),
minimalna greška putanje (sinteza geometrije mehanizma),
maksimalna pouzdanost mašinskog sistema,
minimalan otpor kretanja (kod oblikovanja plašta letilica),
minimalna amplituda oscilovanja (rasporedjivanja mase vozila),
maksimalno iskorišćenje materijala (u naponskom smislu),
minimalno vrijeme izvršenja radnih funkcija mašina,
maksimalno iskorišćenje energije (kod sagorijevanja).
MSC NASTRAN Program Nastran proizveden je od strane NASA-e za pomoć prilikom dizajniranja i proraĉuna svemirske
MSC NASTRAN
Program Nastran proizveden je od strane NASA-e za pomoć prilikom
dizajniranja i proraĉuna svemirske letjelice Space Shuttle-a. Ovaj program
je zasnovan na FEA analizi, odnosno metodi konaĉnih elemenata.
Komercijalna upotreba poĉinje kasnije i ovaj softver se sve više
primjenjuje u dizajnu automobila, brodova, mostova, aviona. I danas
poslije toliko godina ovaj program nije zastario i jos uvijek se primjenjuje
za statiĉku i dinamiĉku analizu konstrukcija.
MSC Nastran je orginalni proizvod kompanije MSC na ĉelu sa Richard
MacNeal-om, ali ima velike sliĉnosti sa prvobitnom verzijom .
Programski kod ovog softvera pisan je u Fortranu, sa preko milion linija
koda.
Primjer:Pronaći debljinu ploĉe prikazane na slici tako da konstrukcija ima minimalnu masu. Konstrukcija je izraĊena od
Primjer:Pronaći debljinu ploĉe prikazane na slici tako da konstrukcija
ima minimalnu masu. Konstrukcija je izraĊena od ĉelika sa
dozvoljenim naprezanjem od 20kN/cm2. Maksimalni dozvoljeni
ugib vrha konzole je 50mm. Konstrukcija je opterećena
transferzalnom silom od 5000N.Dužina nosaĉa je 1000mm, a
širina 400mm. Sila djeluje na udaljenosti 800mm od ukljestenja.
POSTUPAK RJEŠAVANJA ZADATKA Za postavljeni zadatak nije potrebno prvo modelirati CAD model jer je on male
POSTUPAK RJEŠAVANJA ZADATKA
Za postavljeni zadatak nije potrebno prvo
modelirati CAD model jer je on male složenosti
geometrije pa se mreža FEA modela može
modelirati postupno bez poĉetnog CAD modela.
Izradu FEA modela poĉinjemo definisanjem
materijala i definisanjem karakteristika
konaĉnog elementa.
Izborom opcije Load biramo iz baze materijala
ugljeniĉni ĉelik (Carbon Steel u SI sistemu).
Nakon definisanja materijala i property-a može se pristupiti modeliranju mreže konaĉnih elemenata. Prvo je potrebno definisati
Nakon definisanja materijala i property-a može
se pristupiti modeliranju mreže konaĉnih
elemenata. Prvo je potrebno definisati krajnje
Nakon definisanja materijala potrebno je
definisati tip i karakteristike konaĉnog elementa
ĉvorove ploĉe izmedju kojih će biti napravljena
mreža konaĉnih elemenata. Definisanje ĉvorova
tipa ploĉe. Definisanje tipa i karakteristika
konaĉnog elementa ostvaruje se preko Property
naredbe u menu bar-u Model/Property.
ostvaruje se naredbom iz menu bar-a
Model/Node.
Na radnoj površini ekrana pojaviće se definisani
ĉvorovi. Postojeća numeracija ĉvorova biće
vidljiva ukoliko se u opciji za vizuelizaciju
sadržaja (funkcijski taster F6) selektuju opcije
kao na sledećoj slici (Labels, entities and
Color/Node/ID).
Na gore prikazanoj formi potrebno je selektovati property, ivične čvorove (čvorovi 1, 2, 3, 4) kao
Na gore prikazanoj formi potrebno je selektovati property,
ivične čvorove (čvorovi 1, 2, 3, 4) kao i uneti ukupni broj
ĉvorova po pravcima (11 i 5).
Definisanje mreže izmedju definisanih
ĉvorova ostvaruje se opcijom iz menu bara
Mesh/Between.
Biranjem opcije Select All vršićemo proveru za sve ĉvorove. Softver postavlja pitanje da li želimo i
Biranjem opcije Select All vršićemo proveru za
sve ĉvorove. Softver postavlja pitanje da li
želimo i da postavimo neke dopunske uslove za
spajanje (merge) bliskih čvorova. U ovom
sluĉaju biramo opciju No, jer ćemo provjeru
vršiti samo na osnovu distance izmeĊu ĉvorova.
Na ovaj naĉin smo dobili mrežu konaĉnih
elemenata koja nije pravilna jer ima ĉetri iviĉna
ĉvora koji nisu dio mreže. Da bi pridružili te
ĉvorove mreži koristimo opciju za proveru
koicidentnih ĉvorova (menu bar
Tools/Check/CoincidentNodes).
Orjentacija modela na ekranu vrši se
u meni bar View/rotate
Izborom ove opcije softver traži da selektujemo
ĉvorove za koje će vršiti proveru.
Potrebno je odrediti mjesto djelovanja i veliĉinu sile kao i definisati uklještenje
Potrebno je odrediti mjesto djelovanja i veliĉinu sile kao i definisati uklještenje
Pozivanje optimizacionog modula ostvaruje je se komandom Model/Optimization, gdje definišemo funkcije cilja (minimum mase), odnosno navodimo
Pozivanje optimizacionog modula ostvaruje je se komandom Model/Optimization, gdje definišemo
funkcije cilja (minimum mase), odnosno navodimo optimizacione promjenjive (debljina ploĉe),i
ograniĉenja (maksimalni ugib vrha konzole i dozvoljeni napon, kao i maksimalni broj ciklusa
optimizacije)
Na sledećoj slici prikazan je prozor solvera u kome on daje korisniku osnovne podatke o toku
Na sledećoj slici prikazan je prozor solvera u
kome on daje korisniku osnovne podatke o toku
Promjena funkcije cilja u funkciji procesa
iteriranja, data je na sledećoj slici:
rješavanja zadatog problema.
Promjena debljine ploĉe u toku iteracija se
može prikazati dijagramom
Kao rezultat ĉitavog ovoga proraĉuna dobijamo dijagram na kome se vidi pomjeranje odnosno ugib konzole pod
Kao rezultat ĉitavog ovoga proraĉuna dobijamo dijagram na kome
se vidi pomjeranje odnosno ugib konzole pod djelovanjem sile od
5000N
Raspodjela normalnog napona na konzolnom nosaĉu
Raspodjela normalnog napona na konzolnom nosaĉu