You are on page 1of 105

Скраћени назив

Статус

Семестар

ЕСПБ

Фонд часова :

Универзитет у Истпчнпм Сарајеву
ПЕДАГПШКИ ФАКУЛТЕТ
БИЈЕЉИНА
Студијски прпграм другпг циклуса –
Разредна настава
Семестар: ПРВИ
Статус предмета: ПБАВЕЗНИ
Фпнд часпва: 2+1+1
ECTS: 8

Пдгпвпрни наставник: проф. др Стево Пашалић
Сарадник: Лидија Гочевић, проф.

`1

МЕТПДПЛПГИЈА
НАУЧНПИСТРАЖИВАЧКПГ
РАДА

Академска 2012/13 гпдина
1

НЕМА

обавезан

I

2

8,0

1

1

Шифра предмета
Школска година од које се програм реализује

2012/2013

Врста и ниво студија, студијски програми:
Дипломске академске студије, Студије другог циклуса – мастер – разредна настава

Условљеност другим предметима:Немауслова за пријављивање и слушање предмета
Циљеви изучавања предмета:У овом предмету студенти се упознају са методологијом научног рада и у циљу
осамостављивања за израду стручних и научних радова односно самосталних научних истраживања

Име и презиме наставника и сарадника:
Др Стево Пашалић, редовни професор (одговорни наставник), Др Владо Симеуновић; Лидија Гочевић, асистент

Метод наставе и савладавање градива:
Предавања, практичне вјежбе. учење и израда самосталних радова. Консултације

Садржај предмета по седмицама:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17

Наука и друштвени развој
Одређење методологије научног истраживања
Карактеристике и проблеми научне спознаје
Научна и стручна дјела
Структура научних и стручних дјела
Пројекат истраживања
Пројекат истраживања-наставак
Прикупљање грађе, примарни, секундарни и терцијарни извори података
Обрада и анализа података, груписање и сређивање података
Табеларна и графичка обрада и анализа података, опште мјере у статистици
Статистичка обрада података - анализа структуре и динамике
Статистичка обрада података-мјере варијабилитета, анализа узорка
Документовање научних извора, стилска обрада текста, техничка обрада текста
Литература и списак литературе
Евалуација научног рада, научна етика (општа својства доброг научног и стручног рада)
Завршни испит
Поправни испит и упис оцјена

Оптерећење студента по предмету:
Недјељно:
Кредитни коефицијент
8/30=0,27
Недјељно оптерећење:
0.27 x40 сати= 10,8

У семестру:
Укупно оптерећење за предмет:
8 x 30 сати/кредиту=240 сати
Активна настава:4 x15= 60сати предавања, вјежби и СИР-а
Континуална провјера знања: 12 сати
Завршна провјера знања: 5 сати
Самосталан рад: учење, консултације 50сати

Обавезе студента:
Студенти су обавезни да похађају наставу, раде и предају све домаће задатке, и ураде оба колоквијума

Литература:Милаг, J.: Oснове методологије истраживања, Школска књига, Загреб, 2005.
- Ђурђев, Бранислав: Методологија научног рада, Институт за географију, Нови Сад, 2000. године
- Кундачина,М., Банџур,В., Академско писање, Учитељски факултет, Ужице, 2007.
- Li Kuba, Džon Koking, Методологија израде научног текста, ЦИД, Подгорица, 2003.
-Сузић, Н. (2010). АПА и други стандарди – правила писања научног рада, ХВS, Бања Лука
-Пашалић, С. и други , Пројектна истраживања (практични примјери), Министарство науке и технологије, РС

Облици провјере знања и оцјењивање: самостално истраживање:

укупно до 5 бодова
- присуство и активност на настави: додатних 5 бодова, два колоквијума: максимално по 20 бодова (укупно 40 бодова), неопходан

2

минимум 20 бодова, завршна писмена провјера: максимално 50 бодова. Прелазна оцјена се добија ако се кумулативно сакупи најмање
51 бодова.Након тога студент излази на завршни испит

Посебна напомена за предмет: Додатне информације се могу наћи www.unsa.ba

3

основ цјелокупног развоја ПРЕДМЕТ НАУЧНИХ ИСТРАЖИВАЊА – сва подручја и области НАУКА – искључиво друштвена категорија РЕЗУЛТАТИ НАУЧНИХ ИСТРАЖИВАЊА – условљавају скоро континуирано све револуционарне промјене у цјелокупном развоју. друштво и економија постају све сложенији. а већ данас Европљани живе двоструко дуже него у средњем вијеку Готово 90% производа који се данас користе нису били познати прије двадесетак година 4 . У већини професија знање се дуплира сваких неколико година.1. удвостручено је до 1950. а флексибилан (лако прилагодљив тржишту).године. значајно одређују будућност МОДЕРНО ДРУШТВО – научноистраживачки развој обиљежава готово експоненцијални Примјер: Према истраживањима Stanford Univerziteta (SAD). што значи да знање свакога од нас треба да се дуплира сваке 2-3 године. Републици Српској треба образовни систем који је компактан (потпуно у складу са развојном стратегијом).године. а они који то не буду чинили неумитно ће заостајати.прошлост све мање може бити ослонац и путоказ будућности. само да би ''држали корак'' са промјенама. Од тада се цјелокупно људско знање удвостручава сваких 5-8 година.вријеме у којем живимо је непредвидиво. .НАУКА И ДРУШТВЕНИ РАЗВОЈ НАУКА – скуп свих методички системски сређених знања НАУКА – нешто што је на неки начин већ истражено НАУКА – покретачка снага друштва. . вијека сусрећемо са огромним промјенама: -живот. РАЗВОЈ И РЕЗУЛТАТИ НАУКЕ. Тако се на почетку 21. .све више послова нестаје усљед технолошких промјена.природа посла се радикално мијења. стварању. Већ сада је тешко предвидјети која знања и вјештине ће бити потребне и тражене за наредних десет година. укупно људско знање настало до 1900. ТЕХНИКЕ И ТЕХНОЛОГИЈЕ – човјеков живот је у овом вијеку продужен за 1/3. .

Већина технологија која ће се користити у 21. гдје се проводе огледи ICT – пмпгућавају невјерпватан брпј истпвремених кпришћеоа и размјена научних инфпрмација. а примјена је попримила такве размјере да истовремено омогућава опстанак човјека и чини основ свеукупног развоја НАУКА у служби човјека и његовог развоја. а друштвене науке имају посебну одговорност за хумано усмјеравање научних истраживања УЛОГА ОБРАЗОВАЊА (ШКОЛОВАЊА) НАСТАВНИКА од битног је значаја за укупан развој. помагала. васпитања 5 . а резултате до којих дође да стави у службу човјеку и друштву НАУЧНО ИСТРАЖИВАЊЕ је крајњи производ стваралачких напора низа појединаца и тимова Истинска научна истраживања не познају границе било које врсте. нових организационих рјешења.вијеку већ данас се налази у лабораторијама. наставних средстава. мултимедије. развој сваког научника и саме науке ПЕДАГОШКЕ НАУКЕ имају бројне задатке у рјешавању проблема све већег раскорака између школских програма и резултата научног и технолошког развоја Потреба за истраживањима васпитања и образовања као цјеложивотног образовања (life long learning). истраживања у изради и структурирању курикулума – наставних планова и програма. нова истраживања неријетко траже поновно истраживање већ истражених ''старих'' проблема ЦИЉ НАУКЕ је да схвати и објасни свијет у коме човјек живи. а тешкп је предвидјети кпличину и брзину ппраста нпвих научних инфпрмација Истраживања се стално проширују и унутар постојећих дисциплина. осим неистине (у науци нема компромиса) РЕЗУЛТАТИ НАУЧНИХ ИСТРАЖИВАЊА изузетно значајни. јачег повезивања школе са економским и научним институтима НАУЧНО ИСТРАЖИВАЊЕ мора бити у функцији образовања. нових метода наставног рада и учења.

настава посебно. те до дугорочног повећања раста за 2. са развојем и усвајањем нових вјештина. У млађим популацијама темељно образовање и обука се лакше мијења новијим. Земље са остарјелом популацијом (многе земље Европе). . Примјер: Процјењује се да би додатна година просјечног школовања у развијеним земљама Европе одмах довела до повећања привредног раста за око 5%.демографија. Фактори који утичу на удио образовања у привредном развоју. Образовање и улагање у образовање се тако истиче у стратешким документима попут Лисабонске стратегије (Europen Union. неке заједнице (државе. . 6 . него оне гдје су популације знатно млађе.3 %.5%. .друштвена укљученост. .Сви облици и нивои педагошког рада траже научни приступ. гдје се оцјењује да би пораст просјечног нивоа образовања за једну годину у ЕУ у дугорочнијем периоду повећао производњу за 9. гдје је стопа наталитета битан фактор који утиче на број ученика на свим нивоима образовања. 2000).улагање у образовање и обуку. . регије) су: -конкуренција и динамичност.регионална политика. јер и сам процес учења мора бити предмет сталних научних истраживања. De la Fuente (2003). теже хватају корак са убрзаним технолошким промјенама.више радних мјеста и квалитетна радна мјеста.

јесте пбјективна ставрнпст ПРАКСА је пбјективни критеријум истине ЧПВЈЕКПВП СХВАТАОЕ ПРИРПДЕ И ДРУШТВА зависи пд оегпвпг нивпа и квалитета сазнаоа ПРАКСА – ЧПВЈЕКПВП ИСКУСТВП чини извпр сазнаоа ЕПИСТЕМПЛПГИЈА прпучава самп ппдручје научнпг сазнаоа САЗНАОЕ је пут у неппзнатп са сврхпм пткриваоа и сазнаваоа нпвпг неппзнатпг МЕТОДОЛОГИЈА – прпцес свеукупних ппступака. прпијеклп и предмет сазнаоа ИЗВПР свакпг сазнаоа. пднпси се на прпблеме кпје пдређена наука жели ријешити ( а кпје не рјешава ни једна друга научна дисциплина).2.а тиме и истине. пбјективну вриједнпст. Карактеристике: Прпблем истраживаоа – у суштини је сврха истраживаоа.ПДРЕЂЕОЕ МЕТПДПЛПГИЈЕ НАУЧНПГ ИСТРАЖИВАОА ГНОСЕОЛОГИЈА филпзпфска дисциплина кпја прпучава извпр. Оригиналнпст прпблема истраживаоа пснпвна је претппставка сампг ппстанка сваке научне дисциплине Предмет истраживаоа – истраживаое закпнитпсти гдје се ппкушавају ријешити и рјешавају прпблеми ( пнп штп не прпучава билп кпја друга дисциплина) Примјер: Демпграфски ресурси и пбликпваое типплпгије прпстпрних (лпкалних) јединица Републике Српске 7 . па и метпдплпгија мпра имати пснпвне епистемплпшке карактеристике/претппставке. метпда и пблика истраживаоа са циљем дплажеоа дп научне истине Свака научна дисциплина. границе. мпгућнпст.

дакле полазећи од општег случаја. природно кретање. са одређењем њихових темељних карактеристика. Метода дедукције – користиће се у овом истраживању тако што ће се мисаони поступак закључивања. те претпоставке будућих пропорција најобразованијег контигента становништва РС). изводи нова тврдња која из тих претпоставки нужно слиједи. Синтетички показатељ демографских ресурса у свјетској пракси показао се релевантним и примјењивим на свим нивоима просторних јединица. вредновање и поређење демографских ресурса у просторним (локалним) заједницама Републике Српске.). обухватиће се једанаест варијалбли (индикатори демографског потенцијала. утврђивати општи суд о одређеној појави. На основу општих карактеристика Српске у пројектном истраживању. Основа свих метода истраживања јесу логичке методе мишљења. Метода анализе – користиће се приликом рашчлањивања простора Републике Српске на саставне дијелове (општине). прећи ћемо на појединачне случајеве (општине). ради упознавања појединих административнотериторијалних дијелова (региона. гдје је очито да дедукција није могућа без претходне индукције. у циљу свеукупног развоја њених локалних заједница. закључивања и откривања. Метпде истраживаоа – начини.Предмет истраживања је израда синтетичког показатеља помоћу којег би се извршила идентификација. што је врло значајно за Републику Српску. старосни састав становништва и др. Ова метода је врло погодна за примјену на предметном истраживању зато што су све истраживане појаве појединачне. са шест типова демографских ресурса. извршиће се обликовање типологије просторних (локланих) заједница Републике Српске. Предвиђене научне методе у овом пројекту имају свој логички (мисаони) и технички аспект. ппступци. У складу са тим користиће се сљедеће научне методе: Метода индукције – то је мисаони поступак гдје ће се на основу закључивања. На примјер. На основу добијених вриједности синтетичког показатеља. односно проблема који се истраживањима желе ријешити. на основу вриједности синтетичког показатеља извршиће се типологија просторних (локалних) јединица у Републици Српској. У оквиру индекса образованости истраживаће се четири варијабле (обиљежје достигнутог степена образованости. састоји се од двије основне јединице:демографског индекса и индекса образованости. путеви истраживаоа ради рјешаваоа прпблема у предмету истраживаоа У научнп-метпдплпшкпј литератури налазе се врлп различити ппписи метпда: У овом пројекту користиће се научне методе које су најпогодније за рјешавање проблема у предмету истраживања. којим се из једне или више тврдњи узетих као опште премисе. Такође. ако тврдимо да су општине у Републици Српској демографски хомогене. У окивру истраживања демографског индекса. У истраживањима ће бити укључена и демографска маса и то као коректив у облику коефицијента. 8 . полазећи од појединачних чињеница за одређене варијабле и општине. утврдиће се карактеристике њених саставних дијелова (општина). Синтетички показатељ (или индекс демографског ресурса). општина) и њихових међусобних (функционалних) односа.

Ова метода ће се користити у истраживањима историјског карактера код општина Српске. Метода аналогије – може се користити у случајевима када се утврде обиљежја једног случаја (на примјер општине) и преноси или примјењује на други случај. Метода cost-effectiveness – користиће се за избор алтернативе за постизање истог или сличног циља у овом пројектном истраживању. Управо ова метода даје одговор на питање да ли постоји бољи начин за постизање одређеног циља (што је кључна поставка овог пројекта). израда карте развијености општина Републике Српске. да научнп приступи рјешаваоу пдређенпг прпблема кпји се истражује Терминплпгија – систем пснпвних ппјмпва пдређене научне дисциплине. погодује утврђивању узрочне зависности међу проучаваним појавама или присутност општих фактора. Истовремено. примјеном критеријума који су предмет истраживања у овом пројекту. симултана промјена различитих показатеља у овом истраживању. Метода компарације – омогућава упоређивање података и подударности и разлика међу општинама Српске. Картографски метод – везан је прије свега за просторна истраживања. и у овом истраживању омогућује најпрегледнију. најадекватнију и најконцизнију интерпретацију простора Републике Српске и њених мањих територијалних јединица (општина). закључиваоа и сазнаоа Метпдплпгија истраживаоа – свеукупнпст истраживачких путева. У овом пројектном истраживању аналогијски закључак може се користити код сличности појединих општина. са сврхом предузимања активности или проналажења механизама за отклањање негативних или стимулисање позитивних резултата (повећавање наталитета у општинама Српске). чијом примјеном се омогућује да се обиљежја мањих цјелина удружују у доношење суда веће цјелине (Српска). Пснпва свих метпда су лпгичке метпде мишљеоа. тј. а на основу добијених резултата у истраживању. ппступака и пблика истраживаоа закпнитпсти у кпнкретнпм ппдручју (предмету истраживаоа) у кпјем се тражи рјешаваое прпблема Метпдплпгија није пбразац кпји ће пмпгућити нпвп научнп сазнаое (никпга не мпже научити научнпм истраживаоу) Оена вриједнпст је у тпме да ппмпгне. ппсебнп неискусним истраживачима да научнп и критички размишља.Метода синтезе – је мисаони процес супротан анализи. Статистички метод – омогући ће откривање постојећих узајамних веза или узрока зависности међу појавама путем корелације статистичких редова. Метода класификације – је метода која у овом пројекту има своју примјену приликом класификације (ранговања) појединих општина. прецизнп дефинисани с пбзирпм на предмет. задатке и ппдручја истраживаоа 9 .

према методама истраживања.Систем и класификација научних дисциплина НАУЧНОИСТРАЖИВАЧКА ДЈЕЛАТНОСТ у свакој земљи регулисана је законом и о томе брине посебно министарство (РС: Министарство науке и технологије) КЛАСИФИКАЦИЈЕ произилазе из различитих критеријума (према предмету проучавања.) МЕЂУНАРОДНА КОНВЕНЦИЈА – научне дисциплине класификоване према универзалној децималној класификацији – UDK УДК утврђују се: ...Научно поље .Научно подручје .Научне гране (уже научне области) (Прилог: Правилник о научним областима Републике Српске) СИСТЕМ И КЛАСИФИКАЦИЈА НАУЧНИХ ОБЛАСТИ ПРЕМА ПРЕПОРУЦИ ОЕЦД: 100 Природне науке (Natural Scienses) 200 Техничко-технолошке науке (Enginering and Technology Sciences) 300 Медицинске науке (Мedical Sciences) 400 Биотехничке науке (Agricultural Sciences) 500 Друштвене науке (Social Sciences) 600 Хуманистичке науке (Humanities) (Означавају се првим пуним троцифреним бројевима) НАУЧНА ПОЉА означавају се цијелим троцифреним бројевима и редосљедом од основне стотине Примјер: Научно поље друштвених наука: 10 .

Наука о језику. 11 . Социологија 32 Политилогија 33 Привреда. групе и подгрупе. Настава. Слободно вријеме 39 Етнологија. Природне науке 6 Примјењене науке 7 Умјетност. систем означавања научних и стручних публикација.501 Економија 502 Право 503 Политологија 504 Информационе науке (друштвени аспект) 505 Социологија 506 Психологија 507 Васпитне науке 508 Социјална географија и демографија 509 Социјална дјелатност По овој клафисикацији научна подручја. психологија 2 Религија. Друштвене науке: 30 Теорије. Осигурање 37 Васпитање. гране и огранци подијељени су на: основне групе. Спорт 8 Језици. и то: Основна група 0 Опште 1 Филозофија. теологија 3 Друштвене науке 4 Није обухваћено ниједно подручје 5 Математика. Социграфија 31 Демографија. Књижевност. Етнографија. Правне науке. Ратна вјештина 36 Социјална заштита и помоћ. Архитектура. Историја Свака се основна група дијели на 9 или 10 група. Законодавство 35 Јавна управа. те научних и стручних чланака у њима. Фолклор Ако се бавимо стручним и научним радом потребно је упознати и систем класификације научних дисциплина. Народни обичаји. Економске науке 34 Право. Методологија и методе друштвених наука. Наука о књижевности 9 Археологија. Музика. Образовање. Географија.

Тираж 500.Бања Лука : Републички центар за истраживање ратних злочина.Библиографија: стр. odobrava i pohranjuje) CIP .Биљашка о аутору: стр. 272.BH-ID 2605080 ISSN – ознака коју имају часописи ( International Standard Serial Numeration) Сваки рад у часопису мора имати своју класификацијску ознаку. Стево Демографски губици у Босни и Херцеговини : (1991-2011) = Демограпхиц Лоссес ин Босниа анд Херзеговина : (1991-2011) / Стево Пашалић. Бања Лука 314.6)"1991/2011" ПАШАЛИЋ. 90-91. анекси су у експертском извјештају урађени у двије језичке верзије: српском и енглеском језику. . : табеле. .83(497. . ISBN 978-99955-622-4-3 COBISS. 2012 (Зворник : Еурографика).Свака књига има ознаке: ISBN – International Standard Booking Numaration CIP . 273-278. резиме на српском (матерњем) и енглеском језику (или једном од свјетских језика). 24 цм Према напомени у књизи. фотогр. а у књизи су представљени анекси на енглеском језику. .Каталогизација у публикацији Народна и универзитетска библиотека Републике Српске. . затим име и институцију аутора. .registarski kataloški broj (Nacionalan biblioteka RS. Primjer: 12 .Напомене уз текст. .282 стр.

виши аситенти. лектор. стручни савјетници Предавач. НАУЧНОИСТРАЖИВАЧКУ ДЈЕЛАТНОСТ ОБАВЉАЈУ: Универзитети и њихове организационе јединице (факултети) Аладемија наука и умјетности Републике Српске – АНУРС Институти Истраживачи – научни радници са научним звањима Сарадници – асистенти. професор високе школе.НОВА ШКОЛА часопис за науку и праксу UDK 371 (05) ISSN 1330-0059 НОВА ШКОЛА Бр. редовни професор Класификација научних истраживања Према класификацији УНЕСКО-а сва истраживања су свстана у три категорије: 13 . умјетничка звања Наставна звања: доцент. ванредни професор. 1 2012. стручни срадници.

облика и начина научног истраживања помоћу којих се долази до научног сазнања Појам Методологија није идентичан појму Методика 14 . тј.тумачења омогућавају да сигурније дођемо до закључака) Компаративна (она у којима се упоређују појаве које истражујемо) Теоријска (теоријска анализа) Експериментална (основа је експеримент) Дескриптивна (описивање појаве) Статистичка (основа је статистичка обрада или приказ) Ако се као критеријум узима временска димензија. темељна.Основна (фундаментална. прву оријентацију о проблему истраживања) Експликативна (која на основу експликација. онда разликујемо: Сондажу (даје прву слику. трагањем за откривањем фундаменталних законитости) Развојна или оперативна (тражи се примјена резултата темељних истраживања у пракси) Примјењена (рад који се базира на постигнућима нових знања и усмјерен је првенствено на остваривање практичног циља) Експериментална У друштвеним наукама ако је критеријум намјера истраживања. имамо: Трансверзална истраживања (када се испитује појава која је истовремено присутна на различитим мјестима) и Лонгитудинална (када се истражује кретање неке појаве у континуитету у одређеном времену) ПОЈАМ МЕТОДОЛОГИЈЕ: методологија је научна дисциплина која проучава свеукупност путева.

јер се у њој одвија синтеза научног (стручног) наставног рада 15 .Методика – најчешће везана за наставни рад (сваки наставни предмет има своју методику) Методика је по предметности синтезна дисциплина.

Tim prije se navedeno stanovište o potrebi za provjerom i eliminisanjem pristrasnosti u najvećoj mjeri odnosi baš na ova njihova istraţivanja.. Научна истраживања увијек почињу дефинисањем проблема. Iz tih.. на основу већ откривене.. непосредно посматрање. takoĎe bez longitudinalnog dizajniranog istraţivanja. MeĎutim. интервјуи. i što su mogli samo selekcionisati do mere do koje ne bi ostali bez ikakvog materijala. Eksperti Tuţilaštva su tako bili potpuno zavisni od onoga što im je dostupno. истраживати експериментом. тј. pa samim tim ne mogu biti pouzdan osnov za utvrĎivanje odreĎenih dogaĎaja. користе се инструменти: анкете.. смишљеног и системског приступања са сврхом да се ријеши неки проблем. НАУЧНО ОТКРИЋЕ је свако ново сазнање о природи. Научно истраживање је и плански процес у којем се покушава. korišćeni izvori ne pruţaju podatke o brojnim uzročno-posljedičnim elementima demografskih dešavanja. чињенице или теорије.3. već su se koristili izvorima. Primjer (izvod iz knjige: Demografski gubici. ријешити нови проблем или примјенити неко већ познато рјешење. чињенице или теорије. утврђивањем циља и задатака истраживања. формулисањем хипотезе коју тим истраживањем желимо доказати Примјер – хипотеза истраживања: 16 ..): Izvori podataka su osnovni činioci valjanosti i pouzdanosti podataka. често. нове истине. čak ni naučno-teorijsko. да се дође до новог сазнања. друштву или људском мишљењу Теоријска истраживања су она у којима се претежно примјењује метода теоријске анализе Емпиријска истраживања у којима су по нивоу највише експериментална истраживања (доминантна примјена методе експеримента) Мјерења у друштвеним наукама није могуће. ali i iz drugih razloga insuficijentnosti izvora podataka. Tabeau i saradnici nisu provodili vlastito naučno-empirijsko istraţivanje. koje su kreirali drugi po svojim kriterijima i metodologiji..познате истине.KАКТЕРИСТИКЕ И ПРОБЛЕМИ НАУЧНОГ ИСТРАЖИВАЊА НАУЧНО ИСТРАЖИВАЊЕ је процес планског...

оригиналним теренским истраживањима са великом могућношћу практичне примјене. темељна одредница сваке науке Да се истраживач продржава начела која прозилазе из методологије научноистраживачког рада. У поглављу о утицају демографске транзиције на тржиште рада РС сиљ је да се сагледају сви демографски аспекти тржишта рада и траже ефикаснија рјешења у погледу еко-еко развоја. Општа хипотеза (претпоставка која проистиче из циља истраживања) овог пројекта је у основи међузависност развоја становништва и друштвено-економског развоја Републике Српске.Дефинисање циља и формулисање хипотезе овог пројекта су критичне тачке истраживачког процеса. Хипотеза која се односи на поглавље – демографска транзиције у Републици Српској. полази од тога да се у истраживањима може утврдити да је радни контигент искључиво под утицајем демографских фактора. Хипотеза која у поглављу третира пројекције становништва Републике Српске. У поглављу о утицају демографске транзиције на пензиони систем РС. Посебне хипотезе (има их више) произилазе из циља истраживања и поредане су логички према садржају истраживања. структуру и динамику одвијања процеса производње и потрошње. Значај овог истраживања на основу формулисане хипотезе. посебно у оквиру функционисања пензионог система. претпоставља да становништво и његове структуре имају велики значај за обим. Карактеристике научног истраживања Истинитост: -Објективност. као и то да је повећани број пензионера посљедица демографске транзиције. Дакле. посебно на пензиони систем и тржиште рада. захтјеви који сe постављају за наведене хипотезе су: да се односе на предмет истраживања. да су засноване на дотичној теорији и да су практично примјенљиве. што ће се доказивати оригиналним истраживањима у овом пројекту. циљ је да се утврде рјешења за наставак реформе пензионог система и прихватање одговарајућих модела. да су сазнајно вриједне. Да истраживач резултате до којих дође да на увид јавности и пoдвргне јавној научној критици. огледа се у начину реализације. а контигент запослених је под доминантним утицајем економских фактора. да се контигент активног становништва или радне снаге формира под утицајем испреплетеног дјеловања демографских и економскодруштвених фактора. што може резултирати стимулативним или дестимулативним утицајем на њен одрживи економски развој. што је услов за исправно формулисање хипотезе и успјешности истраживања. Да истраживач стално прати резултате других истраживача у подручју свог научног интересовања. језички јасне и конкретне. 17 . Сам циљ истраживања о становништву као основном фактору одрживог економског развоја Републике Српске је веома прецизно дефинисан.

што се односи и на мјерења. на основу већег броја случајева. -Поузданост. свако знање. различитих услова и методологије истраживања долазимо до научне истине. Оригиналност и уклопљеност у ток нучности – то не мора увијек бити потпуно ново сазнање. могу и морају провјерити и научним поступком доказати. да се сваки суд.-Прецизност. јасно формилисани циљеви. да ли је и у којој мјери оно до чега смо дошли и тражено. 18 . задаци и проблеми истраживања (циљ који није јасан. није га могуће ни постићи). Адекватност – циљу и задацима истраживања. -Систематичност. него то може бити и неко друго али оригинално рјешење. или новом методом потврђено исто сазнање. Практичност – има ли и у којој мјери ново сазнање стварну практичну вриједност.

техничка и графичка рјешења Научна дјела Основни критеријуми њихове научности су оригиналност у начину обраде или приказивања већ познатог проблема и могућност провјере описаних резултата 19 . Основна подјела научних и стручних радова је на примарне и секундарне. сумирају и интерпретирају резултате објављених истраживања других аутора Остали радови – као и претходни имају исту структуру. резултати оригиналног проучавања и истраживања. али у том погледу међу ауторима нема пуне сагласности.НАУЧНА И СТРУЧНА ДЈЕЛА Научни радови су једнолично именовани или тимски производи научног стваралаштва. Сврха научних радова јесте да се научна заједница и стручна јавност упознају са оригиналним истраживањима и резултатима истраживања у оквиру јасно дефинисане теме и у оквиру одређене научне области. Примарни радови – монографије.4. чланци и истраживачки извјештаји у којима се саопштавају резултати сопствених истраживања Секундарни радови – приказују. У методологији друштвених наука постоји више класификација стручних и научних радова. документациону основу. који се саопштавају на научним скуповима и/или објављују у научним публикацијама. Стручни радови не садрже нова или оригинална научна проучавања и научне резултате. него обрађују већ познате чињенице и односе.

захвалност) и референтни дио (прилози. Пише је један или више аутора. односно проблем Прелаз између научне монографије и научне студије је неодређен (мада већина аутора сматра да је научна студија мање исцрпна и интедисциплинарна и обухвата ужи хоризонт релевантног проблема) 20 . spisak skraćenica. impresum. уз прецизну интерпретацију и дискусију. садржај. Објављује се у форми књиге (обима 50 и више страница текста по аутору) у једном или више свезака. научни радови се могу подијелити у двије групе: дескриптивни радови. посвета. у коме се цјеловито расправља по методолошким поступцима.Према нивоу научног сазнања. списак илустрација. експликативни радови. Главни дио монографије се структурира из више логички заокружених цјелина (глава и поглавља) Има прелиминарни дио: ISBN. У монографије спадају магистарске и докторске тезе. чији је научни циљ објашњење и предвиђање Научна монографија представља исцрпно. индекси имена и појмова). naslovna stranica. подбиљешке и напомене. списак табела. те. списак литературе. предговор. систематично и детаљно научно дјело већег обима. чији је научни циљ опис и класификација. apstrakt. али тек након објављивања Монографију рецензира комисија од три члана из научне области којој припада монографија Научна студија – је дјело у коме се цјеловито обрађује једна нуачна тема. а она разматра неки нови научни проблем или научно тумачи познате чињенице.

а предмет научне студије може бити сваки значајнији проблем Научни чланак је најчешће резултат научне дјелатности појединца или групе.Научна студија се ослања на већи број извора. у којој се настоји расвијетлити природа научног проблема. односно резултате одређеног ширег научног истраживања (скраћени облику у односу на оригинални чланак) -Прегледни научни чланак је научни рад који даје преглед. садржи изворни сажети и критички приказ основних поставки једног научног подручја/области Извјештај научног истраживања је назив прве верзије текста о научном истраживању. односно завршни докуменат пројектног истраживања (представљају се резултати тимског пројектног истраживања) Докторска дисертација је завршни рад докторанта. који се сматра академским и научним радом Представља оригинално и самостално научно остварење којим се стиче степен доктора наука Остали научни радови – хабилитациони рад је научно дјело које се пише послије одбране доктората (ради се у функцији провјеравања кандидатових способности за извођење наставе на 21 . написан на научним чињеницама и оригиналним резултатима истраживања -Оригинални научни чланак (изворни научни чланак) је примарни извор научних информација који представља необјављене резултате оригиналног научног истраживања. са доприносом науци Објављују се у научним часописима са рецензентским системом прихватања радова -Претходно саопштење приказује научна сазнања.

са циљем да унаприједе постојеће стање и уведу нове технике и методе Уџбеници и приручници објављују се са специјалном намјеном. написан језички коректно и јасно. трактат је врста научног рада којим се проблеми критички дефинишу и сагледавају. Стручни радови Везани су за одређену професију. уџбеници се сврставају у научно-стручна дјела) Универзитетски уџбеник је научно утемељен рад. или по одломцима који представљају стваралаштво признатих научника (користи с екао допуна уџбенику) Збирка задатака је врста приручникакога чине прикупљени и сређени задаци са рјешењима или без рјешења задатака 22 . прегледно и на научној основи обрађене садржајне цјелине и приказана практична упутства и подаци за рјешење неког проблема Хрестоматија је збирка одабраних типичних и систематизованих текстовау цјелини. у којима се наставни садржај једног наставног предмета обрађује у цјелини. садрже нове трендове и достигнућа. према програму студијског предмета Приручници су публикације у којима су кратко . а пишу се по наставном плану и програму предмета (по некима. гдје се на стручном нивоу саопштавају информације о степену развијености одређене науке и износе најважнији резултати и достигнућа наука Уџбеници су основна средства у настави. уз одговарајућу оригиналност у избору и обради садржаја.универзитету). патент је докуменат којим се публикује нова идеја или нови изум (често нема статус изворног научног рада).

оригиналним приступом Завршни рад на мастер студијама има обиљежја стручног рада. по наставном плану и програму. процес. објашњавања и систематизације дескрипције. а који се ради уз помоћ ментора. којим се унапређују стручна знања. Стручне монографије су обимнија дјела у којима се цјеловито и стручно наглашава примјена резултата истраживања Стручни чланци су врста стручних радова у којима се саопштавају познате чињенице. са одговарајућим упутствима и одредницама Скрипте су врсте уџбеника помоћне литаературе којима се у настави обрађује градиво дијела или предмета у цјелини Ауторизовано предавање је врста помоћне наставно-образовне литературе (користе се у високошколским установама) Стручни извјештаји су врста текстова којима се описује нека појава. То је самостални стручни рад. 23 . којим се систематизују постојећа знања и тиме даје допринос струци. информације и позната сазнања и резултати емпиријских истраживања Завршни рад на основним студијама је рад у коме студент обрађује одређену стручну тему. у којима доказује способност рјешавања проблема.Практикуми су инструктивни радни приручници којима се износе релевантни поступци и рјешавање конкретног проблема Радне свеске су средства у којима се наставни садржаји обликују дидактичко-методички. из области којој припада тема мастер рада Циљ мастер рада може бити на нивоу класификације. стање и сл. откривају савршенији поступци. уз примјену одговарајућих методолошких поступака. са елементима научне методологије.

Студент мастер рада треба да покаже: оспособљеност за проналажење научних извора (штампаних и електронских). семинарски рад Семинарски рад врста академског рада. познавање извора који сeодносе на његову тему. технике научног рада. сумирање и примјену утврђених научних чињеница у писању рада. самостално писаног. Остали радови: расправа. способност за проналажење. теоријско знање и осјетљивост за проблеме струке. публицистички радови и др. у оквиру образовног процеса. полемика. којом студент доказује ниво оспособљености за самостално служење актуелном литературом.. прилог. да познаје израду пројекта. чија је израда прописана наставним програмима. у коме се на цјеловит и методолошки устаљен начин разрађује нека појава и процес. а који настаје као резултат истраживања Експертиза је оцјена или мишљење експерата одређене области о начину рјешавања неког практичног проблема Превод научног рада се пише за потребе објављивања у часопису. специјалистички рад.. Остали стручни радови:научне презентације. способност уочавања практичних и теоријских проблема из одређених наставних предмета и вјештну самосталног истраживања Елаборат је врста стручног рада. организацију и реализацију истраживања. 24 . прикупљање и одабирање грађе. оспособљеност за коришћење методологије научног истраживања у њиховом рјешавању. интерпретација..

Већ сада је тешко предвидјети која знања и вјештине ће бити потребне и тражене за наредних десет година. итд. што значи да знање свакога од нас треба да се дуплира сваке 2-3 године. проф. Систем образовања основна је инфраструктурна претпоставка раста и развoја.5. предговор. Код научног чланка број и распоред структуралних елемената је нешто другчији. др Стево Пашалић. Уводни дијелови научног дјела У уводном (прелиминарном) дијелу научне монографије налазе се: подаци о ауторима. друштво и економија постају све сложенији. Школа више није једина образовна установа. У уводном дијелу научног чланка налазе се: подаци о аутору. кључне ријечи и увод. вијека сусрећемо се са огромним промјенама: живот. Примјер: ОБРАЗОВАЊЕ У 21. па се развој људских ресурса једне земље не смије редуковати на реформу школског система. вријеме у којем живимо је непредвидиво. све више послова нестаје усљед технолошких промјена. кључне ријечи. На почетку 21. само да би ''држали корак'' са промјенама. енергетски систем. резиме. Савремени образовни систем чини мрежа школских и нешколских организација повезаних партнерским односима. садржај.СТРУКТУРА НАУЧНОГ ДЈЕЛА Свако научно дјело има своју структуру и дијелове који су тако међусобно логички повезани да пружају окбир тока истраживања. посвета. захвалност. а они који то не буду чинили неумитно ће заостајати. др Момчило Пелемиш1мр Дарко Пашалић2 Резиме:Свака национална економија и њен дугорочни развој зависи искључиво од квалитета њених људских ресурса. прилично неефикасни и неприлагодљиви образовни системи школују просјечне појединце. Традиционалне школе и образовни системи уопште. увод. резиме. У већини професија знање се дуплира сваких неколико година. ВИЈЕКУ КАО РЕСУРС РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ – ИЗАЗОВИ И ДИЛЕМЕ Проф. Концепт доживотног учења и развоја људских ресурса једног система обухвата и усклађује различите облике учења у свим животним периодима. наслов дјела. исто као што је то и систем транспорта. природа послова се радикално мијења. 1 Аутпри су редпвни прпфеспри на Универзитету у Истпчнпм Сарајеву Виши асистент на Универзитету Синергија у Бијељини 2 25 . наслов дјела. па им тако не омогућавају да напредују у складу са својим способностима.

Пројектована будућност образовања као ресурса у Републици Српској имаће своје утемељење у
учењу за рад (стицање нових знања која се практично могу примјенити), учењу за заједнички
живот (стицање сазнања о другима), учењу за постојање (самостално и критичко расуђивање).
Кључне ријечи: системобразовања, ресурси, знање и вјештине, технолошке промјене.
Abstract:Every national economy and its long-term development entirely depends on quality of its
human resources. System of education is a basic infrastructural assumption of growth and
development as same as a system of transport, energetic system and etc.
Concept of lifetime learning and development of human resources of one system include and
coordinate different forms of learning in all periods of life. Contemporary educational system is a net
of school and nonschool organizations connected by partnership. School is not the only educational
institution so the development of human resources of one country must not reduce reform of school
system.
It is already difficult to predict which knowledge and skills will be necessary and required for the next
ten years. In most of professions knowledge is doubling every few years which means that knowledge
of each of us needs to be doubled every 2-3 years, just to keep the pace with changes and those who
not doing so will inevitably lag.
Traditional schools and educational systems generally, quite inefficient and inflexible educational
systems educate average individuals and so do not allow them to thrive according to their abilities. At
the beginning of 21st century we meet with big changes: life, society and economy become more
complex; the time in which we live is unpredictable; the nature of work is changing radically; more
jobs no longer exist because of technological changes. Projected future of education as a resource in
Republic of Srpska will have its foundation in learning to work ( acquisition of new knowledge that
can be practically applied) learning for living together( learning about others) learning of the
existence( independent and critical thinking).
Key words: educational system, resources, knowledge and skills, technological changes
УВОД
Концепцију и садржај образовања дефинише свака држава сама за себе, како би преко овог
важног инструмента појединци прихватили вриједност и норме система државе.
У савременом систему образовања поштују се непристрасност, мјерила вриједности знања,
достигнућа и способности појединаца. Неефикасни системи високог образовања у Европи, који
се нису прилагодили промјенама у друштву и нису пратили технолошки развој, нису створили
критичну масу дипломаца који су ''наоружани'' адекватним знањем, вјештинама и
квалификацијама, те били спремни да равноправно конкуришу на тржишту рада.
Европа знања је незамјењив фактор људског и друштвеног развоја, способна да своје
грађане припреми за изазове трећег миленијума, наглашавајући заједничке вриједности.
Савремене националне образовне политике у развијеним земљама темеље се на концепту који
су протеклих деценија разрађени у мeђународним организацијама (UNESCO, OECD, ILO,
Савјет Европе, Европска комисија, итд.) и које се препоручују својим чланицама у спровођењу
националних образовних реформи.
Знање је најважнији људски ресурс и капитал, а с обзиром на неопходност посједовања
информација (знања), да би се опстало у стално промјенљивом окружењу, данашње друштво је
названо ''друштво знања''.
Процес образовања се одвија у оквиру институција система образовања. Такав систем обухвата
све образовне институције које су повезне и организоване у једну јединствену мрежу у том
систему. Свака земља има свој специфични систем образовања, мада велики број образовних

26

система има нека општа и заједничка обиљежја, која се односе на организацију, нивое
образовања и трајање школовања.
Иначе, високо образовање у Европи карактеришу два доминантна модела образовања, и то:
дуални (''binarni model'') и јединствени модел.
Република Српска има дуалну структуру образовања, као два одвојена система –
универзитетски и неуниверзитетски. Универзитетско образовање пружа одговарајуће
академско образовање у области научно-истраживачког рада. Неуниверзитетско образовање,
као дио система високог образовања, односи се на разноврсне високошколске институције (тзв.
високе школе).
Према истраживањима Stanford Univerziteta (SAD), укупно људско знање настало до
1900.године, удвостручено је до 1950.године. Од тада се цјелокупно људско знање
удвостручава сваких 5-8 година. Тако се на почетку 21. вијека сусрећемо са огромним
промјенама:
-живот, друштво и економија постају све сложенији;
- вријеме у којем живимо је непредвидиво;
- природа посла се радикално мијења;
- све више послова нестаје усљед технолошких промјена;
- прошлост све мање може бити ослонац и путоказ будућности.
Републици Српској треба образовни систем који је компактан (потпуно у складу са развојном
стратегијом), а флексибилан (лако прилагодљив тржишту).
У образовном систему Републике Српске, који обухвата предшколско, основно, средње и
високо образовање, има око 204.000 ученика и студената и око 25.000 запослених, што је
око 16% њене укупне популације.

Сваки научни рад насловом означава тему и представља
формулацију предмета истраживања. Наслов садржи појмове који
описују темељну идеју и садржај рада. Наслов треба да је
концизан, кратак, информативан.
Предговор је текст општег карактера који сeналази на почетку
публикације (разлози настанка рада и пружање првих
информација о раду.
Предговор има задатак да уведе читаоца и у предмет и цијело
истраживање.
Примјер: Методички приручник за наставу познавања друштва
(проф. др Стево Пашалић)
ПРЕДГОВОР

Вишегодишњим проучавањем научне и стручне литературе, сагледавањем стања
у настави познавања друштва, непосредним увидом у извођење наставе из овог
27

предмета и истраживањем њених битних обиљежја и ефикасности, установили смо
потребу за већим повезивањем и ефикаснијим дјеловањем у овој наставној области.
Овај захтјев нарочито је изражен усљед промјена Наставног програма познавања
друштва у Републици Српској у протеклих петнаестак година.
С обзиром на изучавање геопростора Босне и Херцеговине и Републике
Српске, па и сусједних земаља, први проблем је недостатак адекватних уџбеника, а
потом и осталих извора, међу које спада и приручник за наставнике.
Сама чињеница, да су се често мијењали и уџбеници, намеће се пријека потреба
упућивања наставника у најефикаснији начин реализације наставног градива.
Садржај Приручника у свом п р в о м дијелу ослања се на програм методике
наставе природе и друштва, док у д р у г о м дијелу третира конкретна упутства са
навођењем практичних примјера за извођење наставе, са посебним наглашавањем
важности увођења у наставу иновативних модела.
Дакле, предмет пажње у Приручнику нису само стручно- теоријски и
дидактичко-методички садржаји и упутства, већ и покушај да се конкретизацијом
одређених практичних пројекција и вјежби покажу могућности иновирања токова
самог наставног процеса. Погодна примјена може да унаприједи наставу овог предмета,
што је и наш крајњи циљ.

Резиме је кратко, концизно, језгровито и довољно информативно
приказан и организован садржај цијелог дјела. Пише се у језику
на коме је писан рад и преводи на један или два свјетска језика.
Пише се за све стручне и научне радове. Резиме с епише у трећем
лицу у прошлом времену, обично мањим словима, италиком...
Проширени резиме назива се синопсис.
Примјер:
РЕЗИМЕ
Становништво БиХ током рата (1992-1995.) и у послијератном периоду имало је, као
што је у раду истакнуто, доста високе директне, као и чисте и миграционе демографске
губитке. Они су, уз наслијеђене неповољне одреднице (емиграција) демографског развоја,
битно утицали на појаву укупне депопулације, на продубљивање процеса демографског
старења, те на појаву укупне депопулације, на продубљивање процеса демографског старења,
те на значајне промјене у етнодемографској слици насељености унутар граница БиХ.
С обзиром на висину губитака, као и на њихову структуру, демографске губитке
можемо сматрати дугорочним неповољним факторима даљег бројчано-структурног развоја
становништва БиХ у цјелини, а тимe и њених посебних територијалних јединица (ентитета),
Републике Српске, Федерације БиХ, као и Брчко Дистрикта.

28

demographic losses. миграције. Дјелатности туристичке привреде одликују се превасходно учешћем људи у остваривању услужних и производних активности. direct and clear demographic migration losses. радна снага. припадајућим предузећима.structural development of BIH population in general. Federation of BIH and Brcko District. Када се пише предговор увод је мањег обима и у том случају односи се и на предмет истраживања. and by that its special territorial units (entities).) Summary Population of the BIH during the war (1992-1995) and in a postwar period has had very high. Мора с еписати јасно. односно. They had a major impact on the occurrence of the total depopulation with inherited determinants of adverse (emigration) of the demographic development and process deepening of demographic aging and also significant changes in ethnodemographic frame of the population within the borders of BIH. Европска унија. у свим битним компонентама радних процеса. which was mentioned in this work. тј. Considering the amount of losses as well as their structure. односно у његовим базичним организацијама. старење. Кључне ријечи или дескриптори су научни термини који упућују на основне појмове. Стога је управљање људским 29 . Људи су и носиоци највећег дијела радних операција и чиниоци трошковног и укупног пословног резултата у туристичким предузећима. Republic of Srpska. који има за циљ да ћитаоце ''уведе'' у проблем који је обрађен у раду. Примјер: УВОД Предмет истраживања је да се потпуније истраже и сагледају неке од кључних компоненти управљања људским ресурсима у туризму.DEMOGRAPHIC LOSSES IN BIH (1991-2011. По праилу. кратко и информативно. it can be considered as a long-term unfavorable factors of the further numerical. Увод је обавезни дио научног рада. демографија. односно садржај научног дјела и које су стручно и научно референтне за обрађивану тематику. ређају се алфабетским редом у групи од пет до десет ријечи или синтагми. Примјер: Кључне ријечи: становништво.

. Поред образовања и обуке значајан допринос у примјени тог и других савремених концепата управљања људским ресурсима имају и остали инструменти управљања људским ресурсима. социометријска. вреднује и награђује учинак. Из наведеног проистиче и пресудан утицај људског фактора (у свим туристичким предузећима) на постизање сатисфакције потрошача. Основни дијелови научног дјела Основни дијелови научног дјела су његови главни. неопходност присуства потрошача у току пружања услуга. како би успоставили одговарајућу пословну културу оријентисану на потрошаче и процес услуживања. полазне активности у концепту управљања и изузетно важне за остваривање квалитета пружених услуга. Услужни карактер предузећа у туризму потенцира улогу живог људског рада. јер су запослени на тим позицијама извор лојалности потрошача/туриста и конкурентске предности. ствара креативну климу. Виши менаџмент треба да обезбиједи стратешку визију. За активности за пружање туристичких услуга карактеристична је истовременост процеса стварања и коришћења самих услуга. Анализа димензија квалитета туристичке услуге (SERVQUAL model) и GAP-ova квалитета омогућава да се утврди значај и улога запослених (на свим нивоима у предузећу) у успостављању.ресурсима изузетно значајно за остваривање укупних пословних резултата конкретног предузећа или организације у туризму. нека 30 . уствари. најважнији и најобимнији структурални елементи. награђивање запослених. регрутовање и селекција запослених. Обим и композиција основних дијелова зависи од карактера и врсте научног дјела. експериментална. развој каријере. Односно изузетно важне за успјешну примјену концепта управљања укупним квалитетом (TQM-Total Quality Management). па отуда и успостављање активног интерперсоналног контакта. одржавању и унапређивању квалитета туристичке услуге и укупног квалитета туристичког предузећа. Наиме. Пошто је највећи дио истраживања емпиријског карактера (примјењена. развија организациону културу која признаје. Образовање и обука запослених су. акциона. Људски фактор је тај који услугу ''обиљежава'' и диференцира је у односу на конкуренцију. као саставног дијела процеса услуживања. као што су дизајнирање радног мјеста и анализе посла. Другим ријечима. односно. туризам је радно интензивна дјелатност. У туристичким предузећима нарочито је важно на прави начин схватити посао на првој линији услуживања. Стога је неопходно посебно нагласити и анализирати улогу менаџера и услужног персонала у постизању квалитета туристичких услуга. Истраживање посебно обухвата и анализира образовање и обуку запослених као неких од најважнијих компоненти укупног процеса управљања људским ресурсима у туристичком предузећу. менаџери морају добро познавати специфичности пословања у туризму и имати јасну визију и стратегију на који начин да се развија туристичко предузеће.

У писању научног дјела користе се разноврсни извори. полазиште. У дијелу истраживачког рада под називом претходн аистраживања износи с еисторија интересовања за одређену тему. препричавања. Из разлога што је то извјештај о сасвим конкретном истраживању ( уџбеник. је упознавање са основном литературом о проблему истраживања. иста с едаље појашњава. овдје ћемо дати основну структуру научног дјела о примјењеном истраживању. 31 . Након пронађене задовољавајуће формулације предмета истраживања (нпр. Теоријски приступ проблему истраживања је уствари схватање. ''теоријско утемељење'' предмета проучавања и истраживања. У научном раду треба избјегавати опште расправе. Када се аутор(и) увјери да располаже вриједним научним инфомацијама на основу детаљне анализе проучене литаратуре приступа се писању научног дјела. Појмови се утврђују дедукцијом из наслова предмета истраживања. Битно је одабрати компетентне изворе. прије свега је формулисање предмета истраживања и дефинисање кључних термина и појмова. Основа за успјешно писање научног рада. из које треба да с евиди какав је ток имало у прошлости њено проучавање. односно то је теоријско позиционирање истраживања. приручник и др. ''Узроци оптерећености ученика четвртог разреда основне школе''). У научном истраживању теоријско одређење појма има фундаменталну функцију у одређењу предмета истраживања.).компаративна). навођења и сл.

а проузроковане су технолошким напретком.У истраживању ће једно од кључних питања бити и како тржиште рада функционише уСрпској и шта је потребно предузети да би оно постало ефикасно. првенствено с аспекта укључености на тржиште рада.Предмет ситраживања биће и промјене производне структуре које мијењајукарактеристике тражње за радом.Истраживања ће бити фокусирана и на демографске факторекоји одређују. Потребно је избјегавати непрецизно и уопштено формулисање премета истраживања. здравственом стању и др. те њихова зависност од броја становника. Методолошки оквир истраживања Проблем истраживања најчешће сeформулише питањем једном реченицом.што је једно од кључних питања за сваку земљу. а за свако емпиријеско истраживање дефинише се један циљ истраживања.Код емпиријског истраживања највидније долазе до изражаја методолошки захтјеви и норме. Предметом истраживања се конкретизује оно што је било истраживано. већ исто тако на квалитет живота и његов општи просперитет. као и од структуре становништва. или као тема која постаје основна водиља у истраживању. као ипромјенама у структури међународне трговине добара и услуга. као би допринјелорационалној алокацији рада као кључног фактора производње у модерно доба. као повратне спреге. Примјер: Предмет истраживања Истраживање међузависности тржишта рада и становништва и понуде радне снаге у Српској као основне полуге тржишта рада. Истраживање ефикасног тржишта рада. Предмет истраживања је у oснови исто што и проблем истраживања. Циљ и карактер истраживања дефинишу општу намјену истраживања .Посебна пажња посветиће се хуманом капиталу као кључном фактору тржишта рада ињеговој зависности од фертилитета и других карактеристика становништва. по узрасту. овај рад бавићесе истраживањима о питањима запослености и незапослености. 32 . која повољно утиче не само на број становника. имајући у виду број становника и његову структуру. полу. прије свихдругих фактора.Коначно. култури. образовању. квалитет радне снаге (старосна доб од 15-65 година). У истраживањима ће се покушати доказати каквим радним потенцијалом располаже Република Српска. Таква истраживања обично су тимска.

на једној страни. Сам циљ истраживања о становништву као основном фактору одрживог економског развоја Републике Српске је веома прецизно дефинисан. циљ је и да се на основу новог модела дође до реалнијег ранговања развијености општина Републике Српске. Општа хипотеза (претпоставка која проистиче из циља истраживања) овог пројекта је у основи међузависност развоја становништва и друштвено-економског развоја Републике Српске. 33 . подаци из анализе демографског развитка општина Републике Српске користиће се како за израчунавање коефицијента корелације. показатеља социјалног и економског развитка. тако и за приказ демографског и социоекономског развитка општина Републике Српске. што може резултирати стимулативним или дестимулативним утицајем на њен одрживи економски развој. а тиме и Република Српска). и на другој страни. демографских варијабли. Обично сe поставља једна општа хипотеза (основна). истраживачког искуства. Примјер: ХИПОТЕЗА Дефинисање циља и формулисање хипотезе овог пројекта су критичне тачке истраживачког процеса. Хипотеза истраживања – на основу проучене стручне литартуре. формулисаног циља и задатка истраживања.). а што није могуће утврдити само на основу досадашњих критеријума који су примјењивани у Српској. те више посебних хипотеза. имајући у виду процес демографске транзиције земаља у развоју (гдје спада БиХ. врсте Примјер: Циљ пројекта је да прикаже однос између. трансверзално. Задаци истраживања се формулишу конкретно на основу циља истраживања.Карактер истраживања подразумијева одређивање истраживања (лонгитудинално. које произилазе и задатка истраживања... истраживач формулише хипотезу предмета истраживања. што је услов за исправно формулисање хипотезе и успјешност истраживања. На крају. Такође. Циљ приказивања вриједности показатеља демографског и социоекономског развитка општина је да би се добила јаснија слика истраживаних односа на нивоу општине (на бази узорка) из различитих регионалних подручја у Републици Српској. У пројекту ће се користити проста линеарна корелација која треба да покаже степен праволинијског квантитативног слагања двије појаве.

на принципу разбијања структуре са више нивоа. Значај овог истраживања на основу формулисане хипотезе. до feedback метода управљања корекцијама. циља. да су засноване на дотичној теорији и да су практично примјенљиве. праћења и контроле. Дакле. захтјеви који сe постављају за наведене хипотезе су: да се односе на предмет истраживања. задатака. У изради овог пројекта користиће се више научних метода. огледа се у начину реализације. оригиналним теренским истраживањима са великом могућношћу практичне примјене. Варијабле истраживања – емпиријско истраживање није могуће дефинисати уколико нису дефинисани кључни појмови. односно процјене догађаја у будућности (квантитативним методама). а контигент запослених је под доминантним утицајем економских фактора. односно подгрупе задатака. од планирања и прогнозе. мора бити објективно. цјеловито и прецизно. преко организације извођења. структуру и динамику одвијања процеса производње и потрошње. што ће се доказивати оригиналним истраживањима у овом пројекту. да се контигент активног становништва или радне снаге формира под утицајем испреплетеног дјеловања демографских и економско-друштвених фактора. врши сeупознавање са варијаблама истраживања. Примјер: ОПИС НАУЧНИХ МЕТОДА ЗА ПОСТИЗАЊЕ ЖЕЉЕНОГ ЦИЉА Научно-истраживачки рад на пројектима заснован је на методама.становништво и економски развој Републике Српске. да су сазнајно вриједне. полази од тога да се у истраживањима може утврдити да је радни контигент искључиво под утицајем демографских фактора. која се прилагођава шеми декомпозиције система пројекта на подсистеме. Хипотеза која се односи на поглавље . Израда WBS-a може почети простим 34 . предпоставља да становништво и његове структуре имају велики значај за обим. које се врши на основу особености предмета. техникама и алатима који чине комплексан инструментаријум. Примјена савремених научних метода обједињује различите методолошке поступке и алате.Посебне хипотезе (има их више) произилазе из циља истраживања и поредане су логички према садржају истраживања. како традиционалног тако и савременог карактера. Методе и технике истраживања – образложење избора метода и техника истраживања. језички јасне и конкретне. хипотеза и варијабли. WBS метода – представља костур цијелог процеса вођења пројекта. Хипотеза која у поглављу третира економску стуктуру становништва и одрживи економски развој Републике Српске. Изабране методе и технике истраживања дају одговор на питање како је проучаван одабрани предмет. Послије предочених хипотеза.

.израда интегрисаних термина планова. Метода кључних догађаја (milestone) – одређивање кључних догађаја на пројекту је најчешће критични моменат за оставривање читавог пројекта. OBS (Organization breakdown structure) метод – представља метод којим се формира одговарајућа организациона форма и утврђује мјесто свих учесника у реализацији пројекта. слиједи). Омогућује најпрегледнију. .одређивање оних који ће бити одговорни за обављање посла. из разлога што је објекат било каквог географског.процјена трошкова.. што је једна од битних претпоставки у овом истраживању. Контролом извршења кључних догађаја најједноставније се прати реализација цијелог пројекта. што упућује и на евентуалне посљедице непоузданости овог метода. а на основу кључних догађаја врши се грубо планирање времена реализације пројекта. . Као инструменти за прикупљање података у истраживању користиће се анкете. Овом систему се приступа као стохастичком (вјероватносном). Мрежно планирање – омогући ће комплексно сагледавање свих активности по њиховом мјесту у временском плану. тестови и др. 35 .).идентификовањем главних елемената из описа посла. најадекватнију и најконцизнију интерпретацију истраживања у простору. При томе се описују врсте узорака. одређивања структурних односа и сл.мјерење учинка. контрола реализације пројекта. Мрежно планирање као најраспрострањенији метод планирања реализације пројекта пријењује се због бројних предности (детаљна студија цијелог пројекта. тзв. Посебно ће статистички подаци омогућити откривање постојећих узајамних веза или узрока зависности међу појавама путем корелације статистичких редова.циљна популација и узорак на коме је изведено истраживање (појмовно. представља конкретну територију (Република Српска). У овом пројекту ће посебно значајно бити коришћење различитих метода обраде статистичког материјала. Метод системског приступа – у овом пројекту истражује као систем функционисање у простору контигената становништва и економског развоја и исказује процес који има више фаза.контрола. тј. временске и материјалне уштеде. интервјуи. Дефинише обим задатака сваког члана истраживачког тима и њихове појединачне одговорности. Копмаративни метод – представља конкретан облик општег дијалектичког метода. прије свега за теренска истраживања у одређеном простору. . демографског и економског истраживања. Географски метод – даје посебно обиљежје географским и економско-географским проучавањима. упитници. Употребом WBS-a извршиће се шест важних функција: . Овај метод за пројекат у припреми садржи спецификацију задатака. обезбјеђивање квалитета и др. Математичко-статистички метод – у основи се своди на најједноставније квантитативне методе класификације. типологије. радне елементе. Ови елементи се даље ''разбијају'' у детаљније. са једне и извршиоце. просторно и временски). везан. трајању и односу међузависности (претходи. Битан предуслов примјене овог метода биће обезбјеђивање потребне суме информација из различитих извора. . са друге стране. Популација и узорак истраживања – истиче се како је дефинисан основни скуп. а њиме се у овом пројекту откривају свеопште повезаности појава. Картографски метод – је специфичан научни метод.

упитници .Инструменти истраживања: анкете (посебно ARS).Састоји се из двије цјелине: резултата истраживања и дискусије о резултатима. . У анализи и оцјени добијених резултата истраживач се мора ослањати и позивати на оно што је изложено у теоријском приступу проблему. графичко.Циљна популација: контигент младог становништва. квотни. незапослени. Интерпретација резултата истраживања и дискусијаа резултата и препоруке приказују се одвојено. радна снага (ARS). текстуално. подаци могу бити: нумерички и атрибутивни. графички. локалне заједнице Републике Српске. тестови.Примјер: Обим истраживања. 36 .Простор Републике Српске у цјелини. табеларно. табеларно. . сређених и обрађених података. Сви резултати властитог истраживања приказују се реално и објективно.Узорак: стратификовани. комбиновано. Према обиљежјима која изражавају својства статистичких јединица. Добијени резултати се упоређују са резултатима других истраживача. Невербални облици исказивања података су: бројчано. случајни. популација и узорак: . Резултати истраживања изводе се из прикупљених. Подаци се могу исказати на различите начине: бројчано. прегледни. статистичким мјерама. запослени по дјелатностима. остале структуре становништва. статистичке мјере. Резултати истраживања и дискусија Трећи одјељак монографије или научног дјела чини садржај који се односи на саопшатавње и расправу о резултатима истраживања. интервјуи. по регионалним подручјима.

а главни закључак треба да представља суд о хипотези. Резултаи се тумаче. али не новим чињеницама. оповргавају или потврђују постављене хипотезе. доказивањем примјерима. Након тога се. 37 . цитатима. сажетак. настави и другим видовима васпитно-образовног рада. Ова истраживања имају смисла само ако су добијени резултати примјењиви.. аналогијом. Завршни дијелови научног рада Закључак је интегрални дио научног рада који представља његову синтезу. резимирање већ реченог. Педагошка истраживања (примјењена. да је поткријепљен резултатима. компаративна. Квалитативна анализа података захтијева коришћење цитата. експериментална. Садржи основне радње: анализа. упоређивањем. поправљања. графички и помоћу статистичких мјера. формулација закључака. Доказивање тврдњи може се остварити: логичким закључивањем. побољшавања и рјешавања проблема васпитно-образовне праксе. затим синтеза и уопштавање. табеларно. Закључци с емогу формулисати у цјеловитом облику или у виду појединачних закључака. дедукцијом са чињеница прелази на размишљање и расправља о постојећим сазнањима. на примјер у школи. тако да представљају посебан одјељак.Интерпретација и закључивање у истраживању назива се још и ''завршна етапа''. социометријска. обрађеног и шпојединачно закљученог с аспекта доприноса науци. изводе закључци. Процес интерпретације започиње истицањем главних сазнања и сумирањем резултата исказаних бројчано. да је укратко аргументован. предузимају се ради унапређивања – мјерења. акциона.). Сви закључци треба да почивају на чињеницама.

као и утврдити који су садржаји заступљени у образовању које се спроводи у школи у садашњим условима.49% према програму припреме за пензију. Организација образовања одраслих започиње првом фазом андрагошког циклуса која се односи на утврђивање образовних потреба. односно које су образовне потребе учитеља већ остварене. те ликовна. постанак или одређене проблеме који се на њу односе.Наставници у већем су дијелу изразили позитивно мишљење према образовању у којем би били заступљени различити садржаји у идеалним условима. Наставници су изразили потребу за спровођењем образовања у школи у којем би били заступљени различити садржаји те можемо закључити да свакако постоји знатно већа потреба за организацијом образовања у односу на његово актуелно Спровођење. као и припрема за пензију не спроводи у школи у садашњим условима. музичка и спортска радионица. педагогије и психологије. Да би се образовање наставника у школи квалитетно организовало. Позитиван став креће се од оног који је већи од 90% према образовању у којем би били заступљени садржаји из информатике до 47. правописа и писмене комуникације. Закључак представља креативан процес и мисаони напор аутора. Поговор је дио монографске публикације који има за циљ да протумачи неке од битних карактеристика. 38 . можемо утврдити да су испитаници изразили знатно већу потребу за спровођењем образовања у односу на садашње стање.Није препоручљиво да се закључак нумерише редним бројем. Примјер: ЗАКЉУЧАК Један од најважнијих облика управљања људским ресурсима је образовање. односно мишљење да се образовање у којем су заступљени садржаји из дефектологије. у удјелу већем од 50%. При процјени образовања у садашњим условима. И на крају закључујемо да је истраживањем утврђено како постоји статистички значајна разлика између мишљења учитеља и наставника о имплементацији образовања у школи у идеалним и садашњим условима. Ако упоредимо добијене резултате са процјеном идеалног стања. јер представља засебан пасус. У свим су осталим тврдњама испитаници су у највећем дијелу изразили негативан став. испитаници су изразили позитиван став само према образовању у којем су заступљени садржаји из информатике. Управо се у овом раду покушало утврдити потребе учитеља/наставника за одређеним садржајима који би требали бити заступљени у образовању. страног језика. потребно је започети са утврђивањем образовних потреба.

Opšta hipoteza (koja proizilazi iz cilja istraţivanja) je da se istraţivana pojava svrstava u jednu od ključnih komponenti sveukupnog razvoja Srpske i da je ona posljedica demografije. as a development of school population an all levels and interdependence with socio-economic development of Republic of Srpska. with necessity of work market in the Republic of Srpska. kontigenti. U istraţivanju o bilansima školske populacije na svim nivoima. Expected results in this research have a special value for the social community. kao što su razvoj školske populacije na svin nivoima i meĎuzavisnost sa društveno-ekonomskim razvojem Republike Srpske. Momčilo Pelemiš3 Univerzitet u Istočnom Sarajevu Izvod: Značaj ovog naučno-istraţivačkog rada je u tome što sagledava postojeće stanje i daje viziju razvoja demografskih potencijala školske populacije u interakciji sa društveno ekonomskim razvojem Srpske. and research need to point for the first time the specific recommendations on conformity of education profiles who attend in adult education institutions. Mitar Novaković. prati se razvoj pojave od momenta raspolaganja bazom podataka. Abstract: Significance of this scientific-researchable work is in realizing of exting state and gires the vision to development of demographic potentials of school population in interaction with socio-economic development of Republic of Srpska.Примјер научног рада: PROJEKCIJE RAZVOJA MLADE (ŠKOLSKE) POPULACIJE REPUBLIKE SRPSKE IZ DEMOGRAFSKE PERSPEKTIVE Stevo Pašalić. ljudski resursi. Očekivani rezultati u ovom istraţivanju imaju posebnu vrijednost za društvenu zajednicu. 3 Autori su redovni profesori Univerziteta u Istočnom Sarajevu. što zahtjeva novi pristup u projekciji razvoja navedene pojave. Ključne riječi: populacija. Pedagoški fakultet Bijeljina 39 . a istraţivanja trebaju po prvi puta da daju odreĎene preporuke o usklaĎivanju obrazovnih profila koji se školuju na visokoškolskim ustanovama sa potrebama trţišta rada u Republici Srpskoj. In researching of balances of school population in all levels the development of the appearance is in the verification. General hypothesis(wich ensue from the aim of researching) is to classity researched appearance into one of crucial components of overall development of the Republic of Srpska and that is the concequence of demography that demands the new access in projection of development of that appearance. obrazovni profili.

Bruto stopa fertiliteta je veoma niska. koji po svojim karakteristikama. MeĎuzavisnost uticaja demografskih i prostornih faktora rezultirali su uspostavljanjem specifičnih prostorno-demografskih odnosa. Odnos raĎanja i smrtnosti uslovio je stanje i promjene u prirodnom priraštaju u pojedinim opštinama Srpske. što je 37% ukupnog stanovništva tadašnje Bosne i Hercegovine.623. što je pokrenulo poremećaje biološkog kretanja. godine nije sproveden popis stanovništva. u ruralnim sredinama. dok ostalo stanovništvo pripada istočnom dijelu. dolazi do slabijeg demografskog rasta.4771 stanovnika. Prema procjenama Republičkog Zavoda za statistiku Republike Srpske.3% stanovništva Srpske koncentrisano je u zapadnom dijelu. u najvećem broju slučajeva. 2006). slabom iskorišćenošću prirodnih resursa i dosta dosta povoljnim saobraćajno-geografskim poloţajem. uglavnom ostvaruju demografski rast zahvaljujući mehaničkom prilivu stanovništva. Podaci za 2008. Republici Srpskoj daju obiljeţja izrazito heterogenog prostora.842 stanovnika. slabom iskorišćenošću prirodnih resursa i dosta povoljnim saobraćajno-geografskim poloţajem. Kretanje broja stanovnika Republike Srpske veoma je nezahvalno za naučne analize. U periodu 19962008. Republika Srpska je u okviru sadašnjih granica imala 1. postratnih trauma. juţno od Rače na Savi do Trebinja i juga istočne Hercegovine. Prostor Republike Srpske još uvijek karakteriše kasna faza demografske tranzicije koja je uslovljena ekonomskim razvojem. godine opšta stopa nataliteta u Srpskoj je u konstantnom padu. što je u vezi sa povećanjem udjela najstarije populacije u ukupnom stanovništvu. Skoro dvije trećine ili 63. educated profiles. Dinamika kretanja broja stanovnika Republike Srpske je različita i u pojedinim regionalnim cjelinama. što je posljedica planiranja porodice. ali i veoma teške socijalno-ekonomske situacije. dok kraški prostori istočne Hercegovine i jugozapadni dijelovi Krajine i planinski prostori u istočnom dijelu Srpske imaju manji porast ili smanjenje broja stanovnika. Četiri godine rata ostavile su ozbiljne društveno-ekonomske. koji je uglavnom uslovljen emigracijom i poremećajima biološkog karaktera (Grupa autora 2006). Republika Srpska spada u niskonatalitetna područja (ispod 10%) . a posebno društveno-ekonomskog razvoja. Nasuprot tome. UVOD Demografski kontigenti mlade populacije Republike Srpske predstavljaju najvaţniji dio njenog obrazovnog sistema. smanjenje stope prirodnog priraštaja i proces starenja stanovništva. smanjenje stope prirodnog priraštaja i proces starenja stanovništva (Pašalić S. raseljavanja i procesa izbjeglištva. izuzetno 40 . opštinama i naseljima. Dakle. Smanjeno raĎanje je direktan uzrok opadanja populacije školskog uzrasta na svim nivoima.437.Key words: population. Urbane sredine. što je pokrenulo poremećaje biološkog kretanja. broj stanovnika 2008. Funkcionisanje tako kompleksnog sistema jako utiče na mnoge segmente društva. koje će se manifestovati i u narednim decenijama društveno-ekonomskog i demografskog razvoja Republike Srpske. contingents. godine iznosio je 1. godinu. psiholoških idrugih faktora. human resource 1. jer na ovom prostoru od 1991. od Distrikta Brčko do Novog Grada. Prostor Republike Srpske još uvijek karakteriše kasna faza demografske tranzicije koja je uslovljena ekonomskim razvojem. Ravničarsko-breţuljkasti prostori sjevernog dijela imaju odreĎeno povećanje. posebno demografske posljedice. dok samo četiri opštine imaju pozitivnu stopu. i drugi. dok opšta stopa mortaliteta ima tendenciju rasta. godinu ukazuju da 58 opština ima negativnu stopu prirodnog priraštaja. Prema podacima za 1991.

a posebno njen istočni i jugozapdani dio. je jedan od najjednostavnijih metoda gdje s enastoji odreĎeni opšti pojam klasifikovati na posebne pojmove u okivru obima opšteg pojma. -Metod analize i sinteze dovodi do naučnog opisivanja i saznanja. 2. godine. godine i na osnovu tih podataka mogu se pratiti njeni učenički kapaciteti. ali i budućeg demografskog razvoja Srpske predstavljaju migracije stanovništva. -Metod sistematskog pristupa iskazuje proces koji zahtijeva optimalne promjene. u odnosu na brdsko-planinska područja gdje se značajno smanjuje udio mladog stanovništva. Organization breakdown structure metod. godine upisivane su u prvi razred osnovne škole u prosječnom omjeru od oko 83%. Baza podataka o raĎanju stanovništva Srpske postoji od 1996. Broj roĎenih u Srpskoj bio je u uzlaznoj putanji sve do 2000. godine. To ukazuje na činjenicu da je Srpska emigracioni prostor iz koje odlazi znatan broj reproduktivnog i vitalnog stanovništva. što se najdirektnije odraţava 41 . koja se razlikuje od uobičajenih sinteznih pristupa i istovremenim istraţivanjima u vremenu i prostoru. -Metod klasifikacije. Generacije učenika roĎene od 1996-2003. U istraţivanju su korišćene naučne metode koje su meĎusobno komplementarne i koje istraţivanje čine temeljnim i potpunim. Ovo je posebno izraţeno u sjeverozapadnim i itočnim dijelovima Srpske. godine do 2009. od 1995. -U istraţivanjima su se. To je situacija gdje se jedna metoda oslanja na drugu. godine. koje iako ispoljavaju trendove nešto slabijeg intenziteta. koja imaju pravilniju strukturu. a sve u cilju efektivnog istraţivačkog koncepta. sa većim udjelom mladog stanovništva. a kome se pristupa kao stohastičkom (vjerovatnosnom). Smanjenje kontigenta mladog stanovništva odrazilo se i na konstantno opadanje školske populacije. koristile i novije naučne metode. ima izrazito emigraciono obiljeţje. -Matematičko-statistički metod svodi se na najjednostavnije metode klasifikacije. Demografske analize ukazuju da Srpska od završetka rata 1995. dok je smanjenje raĎanja evidentno od 2001. kompleksno se sagledava školska populacija na svim nivoima. po potrebi. 3.veliki broj opština zahvaćen je depopulacijom. kao što su WBS metod. godine u BiH. U analizama ovakve problematike poţeljno je kombinovanje više istraţivačkih metoda (multi-method). godine. za posljedicu imaju negativan migracioni saldo. gdje će posebno biti značajno korišćenje različitih metoda obrade statističkog materijala. Strukture stanovništva Srpske ukazuju na značajnu heterogenost izmeĎu gradskih centara i privredno razvijenih područja. REZULTATI I DISKUSIJA Opšta stopa nataliteta najdirektnije utiče na brojnost školske populacije u Srpskoj.MATRIJAL I METODE RADA Projekcija razvoja mlade (školske) populacije je sloţen problem gdje se u istraţivanju primjenjuje posebna metodologija. Veoma vaţan faktor dosadašnjeg. Posljednja generacija koja je upisana u osnovnu školu je generacija roĎena 2003. a njihovom kombinacijom sa metodom definicije i dokaza. Unutrašnje migracije se odvijaju ustaljenim pravcima iz nerazvijenih izolovanih i zapuštenih područja i privredno razvijenije sredine. što se bitnije orazilo i na smanjeni broj upisanih učenika u osnovnu školu. Milestone metod i dr. Posebno će statistički materijali omogućiti otkrivanje uzajamnih veza ili utzroka zavisnosti meĎu školskom populacijom.

sasvim prirodno. 42 .088 12. gdje je prema procjenama. 2002. 4-11.na smanjivanje kapaciteta školske populacije. 1999.60 90.50 85. Posljednja generacija koja je upisana u osnovnu školu je generacija roĎena 2003. godine upisivane su u prvi razred osnovne škole u prosječnom omjeru od oko 83%. Baza podataka o raĎanju stanovništva Srpske postoji od 1996. Predškolske ustanove postoje u 41 opštini. Odnos broja roĎenih i broja upisanih učenika u osnovnu školu u Republici Srpskoj Ratio of the number of births and the number of pupils enrolled in primary school in Republic of Srpska Godina roĎenja (Year of birth) Broj roĎenih (Number of births) Godina upisa u školu (Year of school enrollment) 1995. što se najdirektnije odraţavana smanjivanje kapaciteta školske populacije. sasvim prirodno.26 82. Konstantno smanjenje broj upisanih učenika u prvi razred osnovne škole. 2000. 12. Opšta stopa nataliteta najdirektnije utiče na brojnost školske populacije u Srpskoj. 2003. To ukazuje na činjenicu da je Srpska emigracioni prostor iz koje odlazi znatan broj reproduktivnog i vitalnog stanovništva.201 11. 1996. uz prethodno obezbjeĎivanje odgovarajućih prostora i stručnih kadrova. što se bitnije odrazilo i na smanjeni broj upisanih učenika u osnovnu školu. godine.066 11. 2001. Predškolsko vaspitanje i obrazovanje obuhvata djecu uzrasta do 6 godina.92 84.400 Index (4/2) - 80. 13. dok je smanjenje raĎanja evidentno od 2001.699 12. godine i na osnovu tih podataka mogu se pratiti njeni učenički kapaciteti.800 10.767 11.575 10.366 12.20 80.500 14.586 10. Republički zavod za statistiku. Banja Luka Broj roĎenih u Srpskoj bio je u uzlaznoj putanji sve do 2000. 2004.191 13. odraţava se i na smanjivanje brojnog stanja cjelokupne školske populacije. Konstantno smanjenje broj upisanih učenika u prvi razred osnovne škole. godine. Obuhvat djece predškolskim vaspitanjem i obrazovanje u narednom petogodištu trebao bi se povećati za gotovo dvostruki kapacitet. godine.757 13.920 2003/20043 2004/2005 2005/2006 2006/2007 2007/2008 2008/2009 2009/2010 2010/2011 Broj upisanih učenika (Number of enrolled pupils 14.34 87.203 upisani u II razred (enrolled in second grade) 11.81 84.527 14. 1998. Generacije učenika roĎene od 1996-2003. oko 6 800 ili oko 10% od ukupne predškolske populacije uključeno u predškolski sistem.24 Izvor: Demografska statistika br. Tabela 1.638 11.236 2002/2003 2003/20042 1997. Banja Luka Podaci Ministarstva prosvjete i kulture Republike Srpske. odraţava se i na smanjivanje brojnog stanja cjelokupne školske populacije.

678 64.419 55. u većem stepenu nego što je to bilo izraţeno i dosadašnjem periodu.197 114.570 114. Republički zavod za statistiku.787 59. Ukupno(Total): 10 628 10 322 10 524 13 110 10 198 10 603 62 385 5 515 5 302 5 351 5 203 5 262 5 577 32 210 5 113 5 020 5 137 4 907 4 936 5 026 30 175 Izvor: Republički zavod za statistiku Republike Srpske. 2007.862 119. Demografski bilten br. 2008.198 64.455 57.461 125.2-4.071 62.200 Od toga.701 58.187 66.569 61.094 113.634 Od toga-muških (Therefrom-male) 64. Tabela 3. 2009.759 55. što se bitnije odraţava I na smanjivanje kontigenta školske populacije na svim nivoima. Na osnovu podataka iz tabele (1) o kontigentu predškolske populacije. Brojno kretanje osnovnoškolske populacije u Republici Srpskoj Numerous movements of primary school population in Republic of Srpska Godina (Year) 1995/1996 1996/1997 1997/1998 1998/1999 1999/2000 2000/2001 2001/2002 2002/2003 2003/2004 2004/2005 2005/2006 2006/2007 2007/2008 2008/2009 2009/2010 2010/2011 Ukupan broj učenika (Total number of pupils) 125.584 64. Dosadašnja istaţivanja pokazuju da se od ukupnog broja roĎenih u odreĎenoj godini upisuje u osnovnu školu oko 85% te populacije (karakteristike emigracionog prostora).200 108.787 61.241 52. 4-11.2564 122.605 59.169 60.247 56.513 58.738 59. Banja Luka Podaci Ministarstva prosvjete i kulture Republike Srpske.206 115. Banja Luka 43 .463 5 5.699 63.153 126.349 61.366 125.Tabela 2. Kontigent predškolske populacije Contingent of pre-school population Godina (Year) Broj roĎenih (Number of births) Muških (Male) Ţenskih (Female) 2004.518 63.173 59.852 116. godine.430 113.631 58.666 Izvor: Statistika obrazovanja br.180 58. evidentno je da će i u narednim godinama doći do opadanja broja osnovnoškolske populacije.856 130.300 105. 2005. Smanjenje raĎanja u Srpskoj je evidentno od 2000.869 55. 2006.244 121.975 55.ţenskih (Therefrom-female) 61.017 55.

938 14. Znatno osjetniji pad je 2009/2010. Banja Luka 44 .956 učenika (2009/2010).Ukupno brojno kretanje osnovnoškolske populacije. godine u odnosu na prethodnu 2002/2003. a time i njene školske populacije (Pašalić.558 50. Prvi je izraţena stabilnost u školskim godinama od 1995/1996 do 1999/2000.10 28. kao i posljedicama smanjenog nataliteta. godine od 2000-2500 učenika. Taj proces je neminovan za nekoliko godina.250 12.37 27. prema navedenim podacima. Banja Luka. Već od naredne 2000/2001.500 Udio u % učenika prvog raz. Za samo šest godina (2003/2004) broj učenika se smanjio za 16.) Brojno povećanje školske populacije 2003/2004. TakoĎe.900 46. godine.900 12.219 50.900 učenika.128 51. godine u odnosu na prethodnu školsku godinu i to za 4.60 29.04 30.556 49.703 47.999 Broj učenika u prvom razredu (Number of pupils in the first grade) 14.983 15. te emigraciji vitalnog stanovništva iz Republike Srpske. godine evidentan je nagli pad broja učenika u osnovnoj školi. Ovakvo brojno kretanje učeničke populacije direktna je posljedica demografskih kretanja u Srpskoj (negativna stopa prirodnog priraštaja i negativan migracioni saldo).746 14. Tako se praktično za četiri do pet godina ''gubi'' jedna generacija upisivanih učenika u prvi razred osnovnoškolske populacije.283 52. Prosječno godišnje smanjivanje učeničke populacije iznosilo je do 2008/2009.200 47.337 11.891 15. pošto negativni demografski procesi i smanjivanje broja učenika u osnovnoj školi. pokazuje dva trenda.10 26. godine rezultat je prelaska na devetogodišnje obavezno osnovno obrazovanje.314 46. Istovremeno stanje brojne populacije u srednjim školama je nešto stabilnije. Brojno kretanje učenika srednjih škola u Republici Srpskoj Numerous movements of secondary school students in Republic of Srpska Godina (Year) Ukupan broj učenika (Total number of pupils) 2000/2001 2001/2002 2002/2003 2003/2004 2004/2005 2005/2006 2006/2007 2007/2008 2008/2009 2009/2010 2010/2011 51. odnosno upisivanja dvije generacije osnovaca u prvi. Podaci Ministarstva prosvjete i kulture Republike Srpske.63 30.80 28. Ovdje se radi o generacijama djece koje su roĎene u ratu. odnosno drugi razred. (Share in percentage of pupils in the first grade) 29.72 29.05 Izvor: Statistika obrazovanja (srednje obrazovanje) Republički zavod za statistiku. jos nisu značajnije zahvatili generacije koje završavaju osnovnu školu i upisuju se u srednje škole. Uticajem navedenih faktora smanjivan je ukupni kontigent stanovništva Republike Srpske.07 25.323 14. 2007.530 14. Tabela 4. primjetno je konstantno smanjivanje ukupnog broja učeničke populacije i nakon uvoĎenja devetogodišnjeg osnovnog obrazovanja.177 50.

Njihov broj je u direktnoj zavisnosti od broja učenika koji završavaju osnovnu školu.441 42.125 36. od 2007/2008.657 6. te da sve te povezane indikatore treba posmatrati u širem kontekstu. primjetan je i pad kvaliteta u visokom obrazovanju. Brojno kretanje studentske populacije na visokoškolskim ustanovama u Republici Srpskoj5 Numerous movements of students population in higher education in Republic of Srpska Godina (Year) 2007/2008 2008/2009 2009/2010 Ukupan broj studenata (Total number of students) 34. Broj učenika prvog razreda srednjih škola ima udio u ukupnoj srednjoškolskoj populaciji od 25.882 5. zatim od toga koliki je broj svršenih osnovaca nastavlja obrazovanje u srednjoj školi (srednja škola nije obavezna).sedam privatnih visokih škola Licenciranjem privatnih visokoškolskih ustanova. Najvaţniji cilj u ovom radu je da pokaţemo da iznijete podatke o osnovnoškolskoj i srednjoškolskoj populaciji.864 38. Tabela 5. Uz to. nastavljaju obrazovanje u nekoj od srednjih školi.72% .37 do 30.Iz priloţene tabele vidljivo je da se ukupan broj srednjoškolske populacije smanjuje sporijim tempom u odnosu na osnovnoškolsku populaciju. Resursi kojima raspolaţu visokoškolske ustanove su pretpostavka kvaliteta realizacije naučno-nastavnog procesa. nakon licenciranja privatnih visokoškolskih ustanova. treba dobro razumjeti. zatim povezati ih sa drugim parametrima bitnim za ukupno brojno kretanje školske populacije na svim nivoima obrazovanja.dvije javne visoke škole . Demografske potencijale u oblasti visokog obrazovanja posmatrali smo tek od 2007. Ocjena je da je time došlo do nesrazmjernog povećanja broja studenata u odnosu na cjelokupne demografske resurse kojima raspolaţe Srpska. Nakon izvršenog licenciranja. došlo je do snaţne ekspanzije broja studenata na visokoškolskim ustanovama Republike Srpske. Banja Luka Neverifikovani podaci sa visokoškolskih ustanova Republike Srpske Navedeni podaci pokazuju nagli porast broja studentske populacije u Srpskoj. pošto njihov uticaj doseţe mnogo dalje od razvoja učeničke populacije.521 44.šest privatnih unuverziteta . sa izuzetkom posljednje dvije godine . kao i od drugih faktora. Paradoksalno je da je broj studenata na visokoškolskim ustanovama gotovo izjednačen sa ukupnim brojem srednjoškolske populacije. nakon provedenog postupka usklaĎivanja institucija visokog obrazovanja sa novim Zakonom o visokom obrazovanju Republike Srpske i Okvirnim zakonom o visokom obrazovanju BiH. Ta nelogičnost proističe iz činjenice da su polaznici novolicenciranih visokoškolskih ustanova 45 . gdje je ono osjetnije.dva javna univerziteta . godine. godine u Republici Srpskoj ima: . što će u krajnjem imati negativne posljedice za njen društvenoekonomski razvoj.329 Broj studenata na univerzitetima (Number of university students) 29.126 Broj studenata na visokim školama (Number of students in higher schools) 4. pa čak i obrazovnog sistema u cjelini.203 Izvor: Podaci Ministarstva prosvjete i kulture Republike Srpske. Dosadašnji podaci pokazuju da skoro cijela populacija učenika koji završavaju osnovnu školu.

000 30. Projekcija razvoja demografskih kontigenata mlade populacije Srpske zasnivaju se na dosadašnjim demografskim kretanjima: nizak natalitet. U pogledu zahtjeva trţišta rada. Evidentan je fenomen odliva mozgova (brain drain). 45. Demografski bilten 4-11 Banja Luka 46 .000 93. kao i zbog manjka mogućnosti za zapošljavanje i razvoj. negativan migracioni saldo.. koji se u dominantnom broju još uvijek opredjeljuju za studije na javnim visokoškolskim ustanovama. posebno za vitalnu kategoriju stanovništva. 50.postali mnogi koji ne predstavljaju tek svršene srednjoškolce.000 35. sve izraţeniji proces urbanizacije. i koncepcija razvoja u naredna dva petogodišta je veoma ozbiljna.000 84.. Sve reforme koje se dešavaju u sektoru obrazovanja. Obrazovni sistem Srpske treba da osigura stvaranje visoko-kvalitetnih ljudskih resursa i kreiranje brţeg ekonomskog rasta. što podrazumjeva činjenicu da visoko obrazovana lica napuštaju Srpsku i BiH. Ovi trendovi će se najvjerovatnije nastaviti. Projekcija razvoja školske populacije Projekcije razvoja školske populacije ne pokazuju bitnije promjene u kraćem periodu. moţe se zaključiti da je trenutna situacija u pogledu obrazovanja i trţišta rada. neorganizovana.000 Izvor: Republički zavod za statistiku. jer je u skorijoj prošlosti došlo do redukcije nivoa obrazovanja kod populacije. Ovu tvrdnju potkrepljuje podatak da privatne visokoškolske ustanove upisuju zanemarljiv broj tek svršenih srednjoškolaca.. kao i u sektoru trţišta rada. Za njihovo projektovanje bile su potrebne široke konsultacije sa stručnjacima različitih profila. Projekcije razvoja demografskih kontigenata mlade-školske populacije Development of demographic projections of young school population contingents Demografski kontigenti mlade populacije (Demographic contingents of young population) Predškolska populacija (0-6) (Pre-school population) Osnovnoškolaska populacija (Primary grammar school population) Srednjoškolska populacija (Secondary grammar school population) Visokoškolska populacija (Higher school population) Projekcija (Projection) 2015.000 39. jer je nivo obrazovanja kod populacije izmeĎu 25 i 65 godina starosti ispod nivoa obrazovanja u istoj starosnoj grupi zemalja Evropskog područja. Nedostatak baze podataka ograničava mogućnost izrade projekcija za duţi vremenski period. potpuno su odvojene jedna od druge.000 Projekcija (Projection) 2020. Naša dosadašnja istraţivanja u demografskom razvoju školske populacije Republike Srpske pokazala su se izuzetno pouzadnim.000 25. Ipak. Tabela 6. neophodno je da obrazovni sistem Srpske poboljša kvalitet ponude. negativna stopa prirodnog priraštaja. Na osnovu toga. već značajan broj onih koji su upisali studije da se doškoluju na jednoj od privatnih visokoškolskih ustanova. neravnomjeran razmještaj stanovništva.

te da im se mora pruţiti podrška i dodatno znanje koje je za to potrebno. što je posljedica planiranja porodice. već opadanje ukupnog broja. Dugoročni razvoj Srpske ovisiće isključivo o kvalitetu njenih ljudskih resursa. 2004). što će usloviti krupnije promjene u organizaciji i funkcionisanju ovog obrazovnog nivoa u Srpskoj. razvojnog. nagli brojčani pad od 2001. raseljavanja stanovništva i teške socijalno-ekonomske situacije. Osnovnoškolska populacija će u narednom petogodištu biti smanjena za oko 15 000 učenika. Prostor Republike Srpske je niskonatalitetno područje. koje će se manifestovati i u narednim decenijama društveno-ekonomskog i demografskog razvoja Srspke. topa fertiliteta je veoma niska. biljeţiti značajniji brojčani pad populacije i smanjiti brojno stanje do 2020. socijalnim. Pouzdano je da broj studenata neće imati dalji rast. ZAKLJUČAK Razvoj školske populacije u Republici Srpskoj predstavlja najvaţniji dio njenog obrazovnog sistema. prije svega iz razloga nemogućnosti obezbjeĎivanja kritične mase studentske populacije. neminovna je harmonizacija visokoškolskih ustanova sa demografskim ekonomskim. Četiri godine rata ostavile su ozbiljne društveno-ekonomske i demografske posljedice. Projekcija razvoja studentske populacije temelji se na više faktora. a prema proračunima za narednih desetak godina smanjenje tih kapaciteta iznosiće za oko jednu četvrtinu od sadašnjih kapaciteta. kulturnim i obrazovnim realnostima (Pašalić. tehnološkog i drugih. Trenutno stabilnije brojno kretanje srednjoškolske populacije je kratkoročnog karaktera. što je posljedica demografskih kretanja u Srpskoj. prvi. Procjenjuje se da će u narednom petogodištu broj studenata na prvom ciklusu studija u Srpskoj iznositi oko 30 000. postratnih trendova.Projekcije razvoja demografskih kontigenata mlade populacije Srpske predstavljene su u dva naredna petogodišta. godine na oko 35 000 učenika. godine). što će pozicioniranije visokoškolske ustanove prepoznati shvatajući da su promjene moguće samo ako se odaberu najkvalitetniji ljudski resursi. Očekivano brojno smanjivanje srednjoškolske populacije će najdirektnije uticati na smanjivanje brojnog stanja visokoškolske populacije. U prvom redu. odnosno za pet hiljada manje na kraju drugog petogodišta (2020. Ukupno brojno kretanje osnovnoškolske populacije pokazuje dva trenda. a u narednih deset godina za više od 20 000. godine. Smanjivanje raĎanja ima za posljedicu smanjivanje broja školske populacije. ali i iz drugih razloga. Ako se analiziraju sadašnji kapaciteti visokoškolskih ustanova. u direktnoj zavisnosti od demografskih kapaciteta osnovnoškolske populacije. 47 . stabilnost do 2000. prije svega demografskog. Uz to ''doobrazovanje'' generacija iz kontigenta aktivnog stanovništva će opadati. neminovno je da će se sa smanjivanjem ukupnih studentskih kapaciteta smanjivati i postojeći broj visokoškolskih ustanova. Promjene u demografskim kontigentima mlade populacije Srpske su poseban izazov za visoko obrazovanje. Demografski potencijali populacije u visokom obrazovanju imaće trend smanjivanja kao posljedica opadanja demografskih potencijala u osnovnom i srednjem obrazovanju. odnosno osiguranje visoko-kvalitetnih ljudskih resursa. Srednjoškolska populacija će. godine. Pozicioniraće se one visokoškolske ustanove koje se izbore za kvalitet. drugi. čije osjetnije smanjivanje ukupnih kapaciteta će uslijediti za nekoliko godina. Predškolska populacija će smanjivati svoje demografske kapacitete usljed konstantnog smanjivanja stope nataliteta.

Istočno Sarajevo. Bijeljina. Key data on education in Europe. Bilten br.6. Zbornik radova-Univerzitetska nastava. Grafid. General hypothesis(wich ensue from the aim of researching) is to classity researched appearance into one of crucial components of overall development of the Republic of Srpska and that is the concequence of demography that demands the new access in projection of development of that appearance. Republički zavod za statistiku. Plan institucionalnog razvoja Univerziteta u Istočnom Sarajevu 2003-2008. Republički zavod za statistiku. In researching of balances of school population in all levels the development of the appearance is in the verification. Pašalić S. Novi obrazovni profili nastavnika za reformisanu osnovnu školu. Banja Lukа 48 . as a development of school population an all levels and interdependence with socio-economic development of Republic of Srpska. Reforma obrazovanja u BiH sa posebnim osvrtom na visoko obrazovanje. Nova škola. Dragosavljević P. Statistika obrazovanja. interakciju trţišta rada i nivoa obrazovanja. (2004). with necessity of work market in the Republic of Srpska.osnovno obrazovanje. Demografski razvoj školske populacije i optimalizacija mreţe škola u Republici Srpskoj.8. Univerzitet u Istočnom Sarajevu. Zavod za udţbenike i nastavna sredstva. kroz porast zaposlenih. Banja Luka.visoko obrazovanje. Izdavačko preduzeće ''Mladost''.9. Bijeljina.Demografski potencijali školske populacije Srpske uticaće na njen društveno-ekonomski razvoj. Bilten br. Pašalić S. Brussels. SUMMARY Significance of this scientific-researchable work is in realizing of exting state and gires the vision to development of demographic potentials of school population in interaction with socio-economic development of Republic of Srpska.srednje obrazovanje. Pedagoški fakultet. godine-meĎunarodni projekat. (2007). and research need to point for the first time the specific recommendations on conformity of education profiles who attend in adult education institutions. Republički zavod za statistiku. LITERATURA Grupa autora (2006). Expected results in this research have a special value for the social community.. Demografski razvoj i populaciona politika Republike Srpske. Stanovništvo Semberije. (2004). Pašalić S. Pedagoški fakultet. Pašalić S. Europian Commission (2000). (2003). Pašalić S. Banja Luka Statistika obrazovanja. što će omogućiti njen koherentan i jedinstven pristup cjelokupnom društveno-ekonomskom razvoju. (2005). Bilten br. Istočno Sarajevo. Banja Luka Statistika obrazovanja. Bijeljina.

Ради успјешније и лакше реализације истраживања. Пројекат истраживања треба да садржи све битне елементе и етапе рада које ће се проводити у истраживању. Научноистраживачки рад је дубоко мисаони. због чега га није могуће свести на ''рецепте'' који би обавезивали сваког истраживача. без којих истраживачки рад не би био могућ.6. њихово сређивање 3.. али то не значи да се истраживачки рад може проводити неплански.. Технологија научноистраживачког рада обухвата четири основне групе активности: 1. Истраживачки рад мора задовољити строге критеријуме методологије.Израда завршног извјештаја Свака наведена основна група активности садржи и низ других ужих активности.Прикупљање података. потребно је израдити пројекат истраживања.ПРОЈЕКАТ ИСТРАЖИВАЊА Научно истраживање је процес строго смишљеног планског и систематског поступања токо научног рада са сврхом долажења до неке неког новог сазнања (истиа.).Планирање рада и израда пројекта истраживања 2. Резултати научног истраживања не могу се планирати. ћињеница. Пројекат истраживања у основи је први докуменат који израђује сваки истраживач у неком истраживању. независно од тога колико ће се. како и које фазе током истраживања користити. Из пројекта мора бити видљиво: 49 .Обрада података и сређивање резултата 4. индивидуални и стваралачки рад.

те кључне ријечи. Из практичних разлога добро је рашчланити пројекат на двије цјелине. за научну теорију и праксу. гдје припада и наслов из кога с еможе закључити о којем проблему је ријеч. Циљ истраживања мора бити прецизно. 50 . јер је то и услов за формулисање хипотезе. избор и одређивање проблема истраживања. Пожељено је у кратким цртама навести и очекиване резултате. шта ће се истраживати и у којем научном подручју. Идејни пројекат – треба одговорити на питање: шта се и зашто. ради чега се истраживање проводи.Дефинисање циља истраживања и формулисање хипотезе Дефинисање циља истраживања и формулисање хипотезе критичне су тачке истраживачког процеса. то ће се истраживач лакше ''кретати'' у његовој реализацији. јер што је пројекат детаљније разрађен. То су идејни и технички пројекат. али и успјешног истраживања у цјелини. јасно и недвосмислено утврђен.Одређивање врсте истраживања У кратким цртама потребно је навести у чему се огледа значај истраживања. 2. а то обухвата: 1.*шта се жели истражити *зашто се жели истражити *шта се жели постићи *ко је носилац истраживања *како ће се радити (организација) *који ће се основни методолошки поступци користити *колико ће се времена истраживати *колика су приближно потребна средства за његову реализацију *ко ће и како обављати техничке послове и сл.Дефинисање проблема истраживања Дефинисање проблема истраживања укључује изворе за идентификацију. 3. Обухвата и основне појмове.

3.Календар – временска динамика по етапама истраживачког рада.Одређивање (или избор) инструмената истраживања и потребне опреме. а пожељно је да садржи сљедеће елементе: 1. те повезаносз са сличним истраживањима других истраживача.Начин обављања администартивно-техничких послова 7. 6. предвиђају се даља истраживања проблема која ће бити пожељна на основу резултата до којих ће се у истраживању доћи. 51 . а ни било која друга. истраживача (истраживачки тим). 5. није строги модел.4. наведена шема за израду идејног и техничког пројекта истраживања.Етапе могућег даљег рада Зависно од потребе.Име носиоца пројекта – главни истраживач.Постојећи степен сазнања Анализа значајних радова из подручја које се истражује.Финансијаки план – оквирни трошкови истраживања) Наравно. 5.Подручје истраживања – односи се на утврђивање основних обиљежја података. одређивање популације и евентуално узорка на којем с епроводи истраживање.Одређивање методологије и метода истраживања 4. а ни једини могући приступ којег ће се строго придржавати. а додатно га одређујемо хипотезом. Технички пројекат – мора дати одговоре на питања ко и како истражује. односно група 2. Циљ истраживања може бити само један.

Хипотезом се утврђује могући. Желимо испитати узроке оваквог стања да би смо подузели акције којима ћемо покушати побољшати успјешност ученика у школи Б. у коме највише долази до изражаја познавање методологије и стваралачка способност истраживача. на основу прикупљања и анализе података. односно претпостављени узрок неке појаве. Доказивање хипотезе први је истраживачки рад. У школи А ученици стално постижу завидан успјех из свих предмета и имају високу стопу пролазности. што је видљиво у педагошкој документацији. Постојећа пракса је у овом случају извор за идентификацију и избор проблема истраживања. требамо истраживачким радом доказати. ПРИМЈЕР поступка за идентификацију проблема истраживања и формулисање хипотезе: У некој градској средини двије су основне школе. појаве која се истражује. Хипотеза се изражава тврдњом коју. Хипотеза означава везу између теорије и истраживања које води откривању нових сазнања. Закључујемо да је потребно ријешити проблем и по могућности ријешити га. У школи Б многи ученици понављају разред и изразито је низак просјеча успјех ученика из свих предмета. Шта је проблем који требамо истражити ? Проблем је успјех (неуспјех) ученика у школама А и Б. претпостављено рјешење проблема. Шта поставити као циљ истраживања ? 52 . Израдићемо пројекат истраживања.

Утврдити узроке неуспјеха у школи Б и пронаћи механизме за његово побољшање. јесте и педагошка организација рада. Овај елеменат нисмо могли упоређивати нити квалитетивно анализирати на основу годишњих статистичких извјештаја школа. -успјех ученика зависи од критеријума оцјењивања наставника (треба га елиминисати јер је мало вјероватно да су сви наставници у школи блажи од оних у школи Б). -из педагошке теорије и праксе знамо (утврдили смо) да један од битних елемената који утичу на успјех ученика у школи. да би смо могли проблем успјешно ријешити. а школе имају библиотеке с приближним фондом књига (и ту не треба тражити узрок неуспјеха). стручна заступљеност наставе. углавном су: наставни план и програм.. Прије утврђивања и постављања хипотезе потребно је обавити теоријску анализу. Урадићемо компаративну анализу организације начина у услова рада у школама А и Б. Затим. опрема школе и њено коришћење. -уџбенике и другу методичку литературу има већина ученика у обје школе. или школске извјештаје да се утврде основне одреднице успјеха ученика. Битни фактори за успјех ученика. социјална структура ученика.. 53 . педагошки стандарди. -социјална структура ученичке популације је иста (искључујемо и овај аспект неуспјеха). уџбеничка и друга литература. морамо упознати проблем – упознати рад школе. осим наведених. односно проучити научну и стручну литературу. Компаративном анализом утврдиће се: -наставни план и програм идентични су за обје школе. унутрашњапедагошка организација школе. -опрема и педагошки стандарди су у обје школе подједнаки (ни ово није узрок). критеријум оцјењивања. наставу свих предмета изводе стручни наставници (значи да овдје не треба тражити узроке неуспјеха).

Али. -имати емпиријске објекте. истакли смо. Утврђивање проблема. посебно метода истраживања. педагошка организација рада у школи Б мора с епромијенити ! Мора се доказати да ли је хипотеза исправна или није. Треба јасно дефинисати ''технологију истраживачког процеса'' у цјелини и сваки њен дио у фазама и аспектима истраживања. морамо одредити појаве. Хипотез мора: -бити појмовно јасна. У конкретном случају формулисаћемо хипотезу тврдњом: -У школи Б педагошка организација рада није функционална! -Или. 54 . -имати везу са научном теоријом. можемо са доста сигурности тврдити да су узроци неуспјеха у педагошкој организацији школе Б ( и да у том подручју треба поставити хипотезу). циља и хипотезе основа су за провођење осталих елемената пројекта. од седам наведених одредница успјеха ученика у поменутим школама.Шта након овога поставити као хипотезу и као је формилисати ? Анализом и логичком елиминацијом првх шест. дефинисање циља и хипотезе није довољна претпоставка да се проблем ријеши. -бити специфична – провјерљива техником за истраживање. Након што смо утврдили хипотезу. да ни јасноћа проблема. податке – чињенице које ће нам послужити као могући елементи за доказивање или одбацивање хипотезе. јер хипотеза у значајној мјери треба да појашњава однос између тражених података и закључака.

закључићемо да хипотеза није потврђена. међутим. приступамо анализи података – почињемо поступак доказивања хипотезе. констатоваћемо да је хипотеза потврђена. Ако се успјех у школи Б не побољша. Проблем. 55 . Тек након једне или двије године праћења. Ми ћемо. Тада треба направити нову анализу читавог методолошког поступка истраживања. извршавање функције разредног старјешине. Након увођења новог модела педагошке организације у школи Б експериментално га провјеравамо. и ако се побољша успјех ученика.Морамо утврдити шта чини педагошку организацију школе. што ћемо образложити писањем завршног извјештаја. Треба предложити активности и механизме помоћу којих ће се прстројити постојеча педагошка организација школе Б или успоставити нова. сарадња школе са друштвеном средином и родитељима. међутим. дјеловање стручне педагошке службе и др. радн стручних актива. неће нам још показати јесмо ли потврдили или да треба одбацити хипотезу. изјавити да смо хипотезу потврдили јер смо утврдили знатне разлике у педагошкој организацији школа А и Б и предложићемо увођење новог модела педагошке организације из школе А у школу Б. Добијени резултати. Анализираћемо поједине елементе и упоређивати добивене резултате. тиме није ријешен. вођење потребне педагошке и методичке документације. Педагошку организацију школе чине: систем управљања школом. Ако поновљеним поступком добијени резултати не потврде утврђену хипотезу. коришћење наставних средстава и помагала. закључујемо да узроке неуспјеха у школи Б треба тражити у другим елементима. Након прикупљања података о педагошкој организацији у обје школе.

Претпоставка је. односно биолошки састав становништва. Предмет истраживања је и изразито старо становништво. Предмет истраживања је становништво Републике Српске. гдје је изражена неравнотежа према полу – вишак жена. као и неравнотежа састава по полу између урбаних и руралних средина у РС. Истраживања ће се бавити и смањивањем рађања.Примјер пројекта истраживања према критеријумима Министарства науке и технологије Републике Српске: 1. али је врло мало истраживања која разматрају биолошку репродукцију. а повећаним стопама смртности (биолошко кретање). односно становништво захваћено поодмаклим демографским старењем (''дубока старост''). да је старосни састав неповољнији у руралним у односу на градске средине РС. Очекивани резултати рада на пројeкту: магистарски рад докторски рад истакнута монографија међународног значаја монографија међународног значаја монографија националног значаја истакнута научна књига међународног значаја научна књига међународног значаја научна књига националног значаја научно-лексикографска или енциклопедијска публикација изузетног међународног значаја научно-лексикографска или енциклопедијска публикација међународног значаја научно-лексикографска или енциклопедијска публикација изузетног националног значаја научно-лексикографска или енциклопедијска публикација националног значаја картографска публикација међународног значаја 56 . као и у најстаријим годиштима. демографско стање и процеси су предмет сталног интереса стручњака. што ће се доказати истраживањем. НАЗИВ ПРОЈЕКТА: ДЕТЕРМИНАНТЕ БИОЛОШКЕ РЕПРОДУКЦИЈЕ СТАНОВНИШТВА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ 2. тако и шире. Предмет истраживања је и посљедице које проузрокују смањено биолошко кретање становништва РС (природна депопулација). Хипотеза је и да је та неравнотежа највећа у фертилним периодима. Предмет истраживања ( највише до 300 ријечи): Састав становништва према полу и старости као биолошка репродукција условљена природним (биолошким) кретањем становништва (код тзв. 3. Коначно. затвореног типа популације). како у РС.

Природне науке/билошке науке. Потребна финансијска средства за трошкове пројекта ( у складу са члановима 7.00 14.00 500.пројекат на слободну тему 7.000.) УКУПНО ТРОШКОВИ: КМ 8.00 57 . Врста истраживања: Х-основна (фундаментална.000. Врста пројекта: тематски пројекат Х.000. и 8. ужа област репродуктивна биологија Инжењерство и технологија/___________________ Медицинске и здравствене науке/_______________ Пољопривредне науке/ __________________ Друштвене науке/____________________ Хуманистичке науке/ _________________ 5. енергенти.00 1.картографска публикација националног значаја (Х оргинални научни рад) прегледни рад стручни рад патент нова сорта нове методе техничка рјешења нови материјали нови технолошки поступак 4.000. итд.00 2.00 2.500. Научна област/поље истраживања којој припада пројекат: Х. базна) примјењена развојна 6. услуге. Вријеме трајања пројекта (у мјесецима): Десет мјесеци 8. Правилника о суфинансирању научно истраживачких пројеката): a) б) в) г) д) Назив трошкова Укупни трошкови истраживачког тима Потребна инфраструктурна опрема Трошкови материјала Путни трошкови Остали трошкови (режијски трошкови.

Документација коју је потребно доставити уз пријавни образац: 1. Учешће пројекта у неком међународном научноистраживачком програму: Учешће у Оквирним програмима (FP). Апстракт пројекта на енглеском језику НАПОМЕНА:  Пријава на конкурс је анонимна. овог обрасца заокружено да је пројекат дио међународне научноистраживачке (НИ) сарадње (програма). опис научних метода за постизање жељеног циља.2012.7. у складу са заокруженим одговоромиз које се види о којој врсти сарадње се ради.). EUREKA Научноистраживачка сарадња са ЕУ и другим свјетски признатим НИ организацијама Научноистраживачка сарадња са НИ организацијама из више одр три бивше ЈУ републике Х-Научноистраживачка сарадња са НИ организацијама из једне бивше ЈУ републике Научноистраживачка сарадња са једном НИ организацијом из једне бивше ЈУ републике пројекат није дио међународне научне сарадње 10. Excel. привреде или неку другу сврху). Шифра пројекта (најмање шест алфанумеричких знакова): HOMOSAPIENS 11. представа хипотезе. приједлог пројекта (предмет истраживања. 2. садржај истраживања по фазама. под шифром коју у минималној дужини од шест алфанумеричких карактера (комбинација шест слова и/или бројева) одређује координатор пројекта и коју чува и не објављује до завршетка првог изборног циклуса. очекивани резултати и њихов значај за развој науке. 9. за пројекте који иду у другу изборну фазу доставља се потврда о учешћу пројекта у међународној НИ сарадњи.  Документи уз пријаву на конкурссе подносе у писаној (папирној) форми и обавезно у електронској форми на CD-u или DVD-u (Word.  Ако je у тачки бр. скенирани документ и сл.COST.9. 58 . Датум: 14. у противном пријава се неће узимати у обзир.

године 59 .07.ШИФРА ПРОЈЕКТА: HOMOSAPIENS ПРИЈЕДЛОГ ПРОЈЕКТА: ДЕТЕРМИНАНТЕ БИОЛОШКЕ РЕПРОДУКЦИЈЕ СТАНОВНИШТВА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ 14.2012.

што узрокује поремећаје у биорепродукцији Трећа фаза: временски оквир три мјесеца – истраживања састава према 60 . САДРЖАЈ ИСТРАЖИВАЊА ПО ФАЗАМА Прва фаза: временски оквир три мјесеца – истраживање састава становништва према полу (биолошка репродукција) Истраживања ће обухватити састав становништва према полу (однос мушког и женског становништва). Фокус ће бити и на присилном целибату (због смањеног брачног тржишта). као и у најстаријим годиштима. гдје је изражена неравнотежа према полу – вишак жена. Поред агрегатних показатеља истраживаће се и специфични коефицијенти феминитета и маскулинитета. тако и шире. као и други утицаја (посебно рата). Хипотеза је и да је та неравнотежа највећа у фертилним периодима. како у цјелини. али је врло мало истраживања која разматрају биолошку репродукцију. односно становништво захваћено поодмаклим демографским старењем (''дубока старост''). Дискрепанција као директна посљедица миграција село-град.ПРЕДМЕТ ИСТРАЖИВАЊА Састав становништва према полу и старости као биолошка репродукција условљена природним (биолошким) кретањем становништва (код тзв. демографско стање и процеси су предмет сталног интереса стручњака. Посебно ће се истраживати разлике у фертилним (плодим) групама и најстаријим годиштима. Стога је врло значајно извршити истраживања биолошког састава становништва у градским и руралним срединама РС. тако и у њеним дијеловима. да је старосни састав неповољнији у руралним у односу на градске средине РС. као и промјене које настају временом. а повећаним стопама смртности (биолошко кретање). односно биолошки састав становништва. Истраживања ће се бавити и смањивањем рађања. диференцијалног морталитета. као и неравнотежа састава по полу између урбаних и руралних средина у РС. одласку из села. Зашто до равнотеже долази тек у старијим фертилним групама ? Повећање неравнотеже у старијим групама према полу је појава и у РС. Полази се од претпоставке да је ријеч о тренду – рађање 106 дјечака на 100 дјевојчица. што ће се доказати истраживањем. како у РС. Предмет истраживања је становништво Републике Српске. рађања (маскулинитет и феминитет). односно селективности према полу која је карактеристична за овај облик покретљивости. Претпоставка је. Предмет истраживања је и изразито старо становништво. Коначно. Друга фаза: временски оквир три мјесеца – истраживања полне структуре у градским и руралним насељима Републике Српске У Српској је усљед евидентног процеса урбанизације и дерурализације дошло до поларизације и дихотомизације простора. Предмет истраживања је и посљедице које проузрокују смањено биолошко кретање становништва РС (природна депопулација). као плод дугорочног и повезаног дјеловања диференцијалног наталитета. затвореног типа популације).Истраживање ће даље показати да ли је несразмјерно рађање мушких и женских имало посљедице на разлике међу појединим старосним групама.

који се односи на агрегатне показатеље. доказивање хипотеза ће се износити од појединачних резултата. с претпоставком да се ради о демографском моментуму ( демографска инерција). ПРЕДСТАВА ХИПОТЕЗЕ На основу предмета и циља истраживања у овом конципираном емпиријском истраживању. што може резултирати стимулативним или дестимулативним утицајем на перспективе њеног развоја. *други ниво. па све до општих анализа и коментара о биорепродуктивним и демографским процесима у РС. полази се од основне хипотезе истраживања. Наведени метод ће бити незаобилазан приликом утврђивања стадијума 61 . веома је прецизно дефинисан. израчунавање индекса старења становништва РС и њених појединих подручја. је истраживања старосних структура становништва као одраз биодинамике и потенцијалне виталности становништва. ОПИС НАУЧНИХ МЕТОДА ЗА ПОСТИЗАЊЕ ЖЕЉЕНОГ ЦИЉА У истраживању ће се користити више научних метода које су међусобно комплементарне и које ће истраживање учинити темељним и потпуним. *трећи ниво. Дубока демографска старост и најстарији становници РС. који обухвата дискрепанцију као директну посљедицу миграција селоград. Израчунавање индекса старења становништва РС и њених појединих подручја. таблица с два улаза). јавна презентација резултата пројекта и објављивање резултата у референтним научним часописима. што чини критичне тачке истраживачког процеса. и то: *први ниво. Четврта фаза: временски оквир мјесец дана – завршетак пројекта. Сам предмет истраживања о биорепродукцији становништва РС. Коначно. *Метод класификације. односно селективности према полу која је карактеристична за овај облик покретљивости. посебно одрживог економског развоја (''еко-еко'' развоја). као и демографска будућност Републике Српске. што одређује промјене старосне структуре у будућности. истраживаће се специфични коефицијенти феминитета и маскулинитета. потом коефицијента оптерећености радног контигента. што је услов за исправно формулисање хипотезе и успјешност истраживања. односно демографски израз биолошког старења појединаца. Полази се од претпоставке да је ријеч о тренду – рађање 106 дјечака на 100 дјевојчица. Основна хипотеза овог пројекта је у основи међузависност биорепродукције и послијератних демографских процеса и укупног развоја Републике Српске. Општа и основна хипотеза разрађује се преко посебних хипотеза. За анализу састава становништва по старости и полу неопходна је комбинована таблица (тзв.старости Истраживања старосних структура становништва као одраз биодинамике и потенцијалне виталности становништва. Истраживања ће обухватити и повећање удјела старог у укупном становништву. је један од најједноставнијих метода гдје се настоји одређени општи појам класификовати на посебне појмове у оквиру обима општег појма. при чему су уочљива три нивоа разраде.

Утврђивање сложених биорепродуктивних и демографских промјена. што је једна од битних претпоставки у овом истраживању. при чему се зналачки повезују биолошки и демографски процеси. *Комапаративни метод. гдје ће посебно бити значајно коришћење различитих метода обраде статистичког материјала. *Метод аналогије. користило би се и апстраховање. представља конкретан облик општег дијалектичког метода. комплексно се сагледава подручје дезинтеграције и неконзистентности у постојећој биорепродукцији. Organization breakdown structure метод. На основу детаљне критичке анализе и разраде 62 . доводи до научног описивања и сазнања. са визијом демографске будућности као основног фактора одрживог дугорочног развоја Републике Српске. *Метод систематског приступа. фундирани проблеми емпиријског истраживања и методологије рада. године. *Метода анализе и синтезе. *Метода дедукције и индукције. Такође. који су посебно компликовани у датим демографским оквирима. омогућава утврђивање заједничких или сличних особина планирања. Резултати овог истраживања даће значајан допринос постојећим научним сазнањима у области репродуктивне биологије. те њихова повазаност са постратним демографским кретањима и очекиване демографске промјене до половине 21. Поред аналогије. којим ће се открити свеопште повезаности свих појава у пројекту и то у најразноврснијим облицима. резултати истраживања ће сасвим сигурно показати на велике биолошке и демографске промјене код српског националног корпуса. истражени показатељи емпиријског истраживања доприносе расвјетљавању проблема релација биолошких и демографских промјена. указаће и на низ отворених проблема са којима се суочавамо на простору РС од 2002. вијека на простору Републике Српске и БиХ. јер се добијени резултати могу користити за унапређења биорепродуктивног и демографског развоја на овом простору. Наиме. у овом пројекту истражује као систем функционисања у биорепродукције у простору РС и исказује процес који захтијева оптималне промјене. а њиховом комбинацијом са методом дефиниције и доказа. и др. представљају веома значајан вид истраживања. Научна иновативност и допринос резултата истраживања присутни су већ и у самом избору предмета проучавања.демографске старости. *Математичко-статистички метод. Овом систему се приступа као стохастичком (вјероватносном). Посебно ће статистички подаци омогућити откривање постојећих узајамних веза или узрока зависности у оквиру биорепродукције. *У истраживањима ће се по потреби користити и новије научне метода: WBS метода. по опште важећим научним стандардима. Milestone метод. Осим тога. Резултати истраживања издвајају се и по стицању научних сазнања за успјешно превазилажење постојећих концепцијских и оперативних проблема и недостатака у дефинисању биорепродуктивних процеса у РС. ОЧЕКИВАНИ РЕЗУЛТАТИ И ЊИХОВ ЗНАЧАЈ ЗА РАЗВОЈ НАУКЕ И БИОЛОШКИ РАЗВОЈ СТАНОВНИШТВА СРПСКЕ Валоризујући цјелину рада. може се констатовати да су. али и демографије. очекивани резултати у емпиријском дијелу истраживања. своди се на најједноставније методе класификације. како би се превазишли проблеми везани за биорепродукцију и квалитативне особине становништва. омогућава извођење анализе и закључака у вези са биорепродукцијом становништва РС.

7. The focus will be on involuntary celibacy (because of decreased marriage market). The research topic is very old population. Then. with the assumption that the momentum of demographic (demographic inertia).ПРИКУПЉАЊЕ ГРАЂЕ. ИЗВОРИ ПОДАТАКА 63 . За хумано усмјеравање овог научног истраживања и хумано коришћење добијених резултата. as a result of long-term and associated function of differential fertility. This imbalance is the highest during the fertile periods. In the first phase of research will include the gender composition of the population (the ratio of male and female population). For the age composition of the population of Srpska characteristic that is worse in rural than in urban areas. differential mortality and other effects (especially the war). Научна открића у овом пројекту постаће и предмет истраживања многих научних дисциплина. Research will also address reducing birth rates and increased mortality (biological motion). The research will continue to show whether the disproportionately male and female births have consequences on the differences between age groups. Research will include increasing the share of old population. which determines the change of age structure in the future. посебну одговорност имају природне. birth (masculinity and femininity). Значај очекиваних резултата огледа се и у саопштавању коначне оцјене о прихватљивости и оправданости реализације добијених резултата и то у форми практичне примјене потребног биорепродуктивног и демографског развоја као основног фактора одрживог развоја Републике Српске на дугорочној основи. deep demographic old age and the oldest inhabitants of Srpska. са датим смјерницама за достизање савременијих модела биорепродуктивног и демографског развоја Републике Српске. and the oldest ages. leaving the village. and elderly people are affected by demographic aging („old population“). as well as changes that occur over time. as well as the composition by gender imbalance between urban and rural areas. In the third phase are ongoing investigations of the population age structure. године. causing disruptions in bioreproduction. then the coefficient of the burden of working age. The second phase includes the study of biological composition of the population in urban and rural areas of the Republic of Srpska. Abstract BIOLOGICAL DETERMINANTS OF POPULATION REPRODUCTION OF THE REPUBLIC OF SRPSKA The population of the Republic of Srpska characterized by pronounced imbalance by gender . The case studies include the effects caused by reduced biological population movements of the Republic of Srpska (natural depopulation). demographic and expression of biological aging individuals. као врло сложеног задатка. Корисност сугестија које се нуде у пројекту проистичу из резултата експертског истраживања на терену дужи низ година и ширег познавања релевантних околности. омогућено је недвосмислено сагледавање врло значајних промјена у РС од 1995. али и друштвене науке. а у оквиру њих дисциплине заступљене у овом пројекту.the excess of women. с циљем да се резултати до којих се дође ставе у службу човјека и друштва.теоријских апсеката биорепродуктивних процеса. calculate the index of population aging of Republic of Srpska and its different areas.

Према садржају. који треба да се систематизују. обрађују и анализирају.. то је. ријеч-нађем. истраживачких тимова и научних институција и у даљем истраживаћком процесу егзистирају као фундаментална знања. дијеле се на: Примарне изворе података. У процесу проучавања и истраживања појава у области друштвених наука долази се до великог броја података. Етапа проналажења података позната је под именом хеуристика (грч. секундарне изворе података. новац. Историјски извори дијеле се у четири групе: материјални остаци људске дјелатности (оруђа за рад.н.Након што је истраживач одабрао – на основу властитих интереса. Многи од примарних извора грађе могу се пронаћи у музејима и архивима. ликовни извори (прва ликовна дјела Хомосапиенс створио је до 20000 године п. тј. звучни извори. терцијарне изворе података. знања или жеља – тему за истраживање. које треба примјенити да би се пронашли разни документи релевантни за одређени предмет. У научној литератури и пракси постоји више критеријума о подјели публикација. у ствари. скуп разних методолошких и техничких поступака.). прелази се на прикупљање одговарајуће грађе. Научне информације настају као резултати истраживачке дјелатности научних радника. писани извори. 64 . налазим). наука истраживања. оружје.е. Свако проучавање има двије основне фазе: проналажење и обраду података. у пећинама јужне Француске)...

Појављују се као оригинални објављени радови. Објављују се у виду студија. (Француска и Британија).) и представљају полазну основу за теоријске расправе и истраживања. који садрже поуздане информације и омогућују најефикаснији процес њихове размјене. регистри становништва. У ову категорију спадају: монографије. хидролошки годишњак. рођених и умрлих 8вођене у свакој парохији). Часописи – серијске публикације намијењене одређеној циљној публикацији. уџбеника.радове у облику у којем су га аутори написали.. студије. матрикуле вјенчаних. ПРИМАРНИ извори грађе – садрже информације из ''прве руке''. магистарске тезе. Билтени – посебно штампани облици и обавјештавања научне и стручне јавности о току неке стручне или научне активности. сматрати: хрисовуље (манастирске повеље). тј. приручника. монографија.... Прегледи – врста примарних публикација која садржи обимније и најновије прегледе о специфичним темама са научним и стручним информацијама. Савремена статистичка евиденција – први попис становништва 1655. дефтери (турски пописи пореских обвезника). демографска статистика. чланци у часописима и зборницима и извјештаји о истраживањима.Претечом савремених пописа становништва могу се. у нашим крајевима. домовни протокол (књига стања душа). Књиге – примарне штампане публикације које садрже 49 и више страница текста. оригинални необјављени радови (докторске дисертације. Зборници радова – садрже научне и стручне чланке који се могу односити на више тема (или једну тему). статистички годишњаци. метеоролошки годишњак. 65 .

без доношења нових знања. Референтна литература – општи приручници. СЕКУНДАРНИ извори грађе – баве се садржајима и информацијама које се налазе у примарним публикацијама. која у сажетом и систематизованом облику прати и објављује информације о примарним публикацијама у виду: анотација (кратко саопштење о теми промарног документа). Енциклопедије – сажет. сажете научне информације. Рјечници – у којима се алфабетским редом прецизно дефинишу и објашњавају значења појмова из области једне струке. Статистички прегледи – врста секундарних публикација која садржи статистичке податке. Референтни часописи Врста секундарних периодичних публикација. систематичан и јасан начин. који имају улогу да информишу запослене у одређеној стручној дјелатности. резимеа.Преводи – највреднији радови који су намијењени читаоцима. индекса и синтеза. дефинишу и образлажу научне појмове у виду одредница. засебне Стручни листови – периодична издања. 66 . Лексикони – рјечници који обрађују појмове из једне науке или струке са номиналним дефиницијама. апстрактна (кратко изложен садржај примарних публикација). Референтни часописи омогућавају континуирано информисање научника у својој научној дисциплини и граничним областима. алфабетским редом. али и упућују на друге носиоце информација. Едиције – (серије или библиотеке) обухватају публикације које су изашле по издавачком плану.

разговор.Апстрактни часописи – садрже биографске податке и краће изводе из примарних публикација у виду кратких аспстракта. Представља попис објављених библиографија. омогућава посредне информације и упућује на њих. Цитатни индекси – претраживање стручне литературе започиње једним релевантним чланком. непосредно након изласка из штампе. а из пописа литературе тог чланка се бирају извори. Прије почетка истраживања неопходно је проучити топографске карте које се односе на одређени терен. анкетирање и експеримент. Теренски рад Теренски рад или рад на терену обухвата сљедеће технике прикупљања података: посматзрање. ТЕРЦИЈАРНЕ публикације – сматрају се библиографије библиографија. знања и вјештина истраживача. али и од претходних припрема за излазак на терен. која објављују садржаје примарних публикација. а ти резимеи не могу се сврстати у научна остварења. Успјешност посматрања највише зависи од талента. нарочито са саговорницима који о некој појави могу дати 67 . Посматрање – је прикупљање података путем њиховог непосредног чулног опажања. Зборници резимеа – публикације које објављују резимее чланака прије или након одржаних стручних или научних скупова. већ представљају библиографско средство референтног карактера. Индексни часописи – библиографска средства референтног карактера. Индексирање је поступак повезивање властитог рада са другим изворима који садрже сродне информације. Разговор и анкета – прикупљање података кроз разговор.

поуздане податке. Корисност разговора зависи од вјештине
истраживача да покрене оне теме које га интересују.
Ако је техником разговора потребно прикупити поузданије
податке тада је нужно разговарати са већим бројем лица, а то
захтијева претхону припрему упитника, односно списка
једнообразних питања која ће се на исти начин постављати свим
саговорницима.
Састављање упитника није само техничко питање, јер тачност и
прецизност одговора у многоме зависи од тога како је упитник
састављен. Упитник треба да садржи сва питања која су од
значаја за посматрану појаву, али не и непотребна питања.
Питања могу бити затвореног и отвореног типа.
Потпуни обухват често је немогућ због лимитираног времена, па
се најчешће, умјесто свих јединица скупа испитује само један
његов дио. Дио скупа на основу кога се доносе закључци о неким
карактеристикама цијелог скупа назива се узорак, а поступак
избора јединица у узорак назива се узорковање. Величина узорка
зависи од варијабилитета основног скупа и од степена
вјероватноће који се жели постићи.
Поступак избора јединица у узорак представља другу етапу
узорковања, а оно може бити намјерно и случајно.
На основу намјерног узорка не могу с едоносити закључци о
квантитативним карактеристикама скупа, али се он користи за
испитивање ставова о неком питању и генезе неке појаве.
Случајан избор значи такав избор при коме се јединице скупа
бирају независно једна од друге, а све имају подједнаку
могућност да буду изабране у узорак.
Код хомогених скупова узорак се одабира по принципу
случајности из цијеле масе, а код нехомогених скупова
примјењују се пропорционални размјер и у узорак из сваке групе
68

улази онај проценат јединица колико износи процентуално
учешће сваке групе у основној маси.
Да би се обезбиједио потпуно случајан, непристрасан избор
јединица посматрања, и код хомогених и нехомогених скупова,
сам избор јединица у узорак обавља се на случајан начин,
најчешће помоћу таблице случајних бројева.
Анкета – је метод прикупљања података
припремљеног упитника и одређеног изорка.

на

основу

Експеримент – је научно посматрање у одређеним и
контролисаним условима с циљем утврђивања, или провјере
постојања неког претпостављеног узрочног односа. Осим
лабораторијских експеримената (физика, хемија, биологија),
постоје и експерименти у природним условима ( на примјер,
утврђивање подземог отицања неких језера).
Литература
Кандидат треба да има критички став према литератури и да пази
да не падне под њен утицај, да му она не угуши индивидуалност.
Коришћење литературе значи критичко читање, размишљање,
биљежење примејдби, мишљења и идеја. Када се набави књига,
читалац с епрво упозна са аутором књиге и са литературом коју је
он користио приликом састављања књиге, па тек тада приступа
читању.
Неопходно је проучити водеће часописе из одређене научне
области, односно области из које је тема истраживања.

69

8.ГРУПИСАЊЕ И СРЕЂИВАЊЕ ПОДАТАКА, ОБРАДА И
АНАЛИЗА ПОДАТАКА
Груписање сировог статистичког материјала (података) –
претходи сређивању тог материјала.
Груписање се врши на основу претходно израђених шема
груписања. С обзиром на циљ, груписање може бити:
1.типолошко, када неку једнородну цјелокупност рашчлањујемо
на подскупове, а основ за груписање јесу атрибутивна обиљежја.
2.варијационо груписање, заснива се на нумеричким обиљежјима
(на примјер, ученике једног разреда разврставамо према годинама
старости итд.)
3.аналитичко, састоји се у томе што се послови груписања врше
тако да се у каснијој аналзи пронађе веза између разних
факторијалних обиљежја (на примјер, груписање новорођенчади
према тежини у разним добима старости, до једне године).
Да ли се груписање врши на основу само једног или на основу
више обиљежја, разликујемо:
1.просто груписање, које сeврши на основу само једног обиљежја
и његових модалитета.
2.комбиновано груписање, имамо онда када се у обзир узме више
обиљежја.
3.поновно груписање, или прегруписавање имамо онда када се на
бази простог или комбинованог груписања врши поновно
груписање према неком од простих или сложених обиљежја.
Груписање даље може бити:
*временско, када сeврши на бази неког временског обиљежја;
*просторно или територијално, када се груписање врши по
неком просторном обиљежју.
Сређивање статистичких података
Сређивање представља техничко-методолошки дио послова у
коме се, према шеми груписања и циљу истраживања,
70

Примјер формирања статистичких серија у вертикалном или хоризонталном смјеру: Број становника БиХ 1961. попут реченице у језику. Статистичке серије – су резултат сређивања статистичког материјала.прикупљени статистички подаци сврставају у серије и табеле. Такође. 71 . његови модалитети у времену и простору. а друга квантитативну страну појаве. Ту уствари исказујемо варијације посматраног обиљежја. Статистичка серија се састоји од најмање два или двије колоне од којих прва обично представља квалитативну. статистичке серије према врсти обиљежја могу бити: временске серије (на бази неког временског обиљежја). нумеричке серије (на бази неког нумеричког обиљежја). Године Пол Мушки Женски Укупно Број становника 1 585 000 1 681 000 3 276 000 ___________________________________________________________________________ Пол Мушки Женски Укупно 1 2 3 4 Број становника 1 585 000 1 681 000 3 276 000 Разликујемо просте и сложене статистичке серије. Серије настају ређањем података у вертикалном или хоризонталном смјеру. просторне или територијалне (на основу неког просторног обиљежја). атрибутивне (на бази неког атрибутивног обиљежја).њене бројчане податке. које представљају статистички начин изражавања. тј.

15. Модалитет ће бити сатнице. 15. 15. односи се на њихово разграничавање. 15. 11. 12. а дистрибуција фреквенције број јављања сатница у серији. поједини модалитети могу да се јаве само по једанпут или више пута. 10. 15. 15. Примјер: У некој школи радници су имали сљедеће личне дохотке: Висина ЛД 1 600 – 700 700 – 800 800 – 900 Број радника 2 12 21 16 Разредна средина 3 650 750 850 72 . 12. 12. 13. 13. 14.Статистичке серије према сређености. 12. Примјер: у неком предузећу 25 радника имали су сљедеће сатнице: 12. 15. 13. често је потребно да с еодреди и разредна средина (израчунава се на тај начин да се сваки интервал или разред сабру доњу и горњу границу па се тај збир дијели са два. Сатнице (модалитети) Хi 1 10 11 12 13 14 15 Укупно (тотал): Број радника (фреквенције) fi 2 2 1 6 5 4 7 25= (Е . 13. При томе. 14. 10. f) Модалитети се не могу сабирати.у низу података о некој посматраној појави. а размак између најниже и највише вриједности назива се амплитуда варијације. која се добија ако од доње границе једног разреда одузмемо доњу границу претходног разреда. гдје сваки групни интервал или разред има своју величину. Од ових података треба средити статистичку серију. 12. 14. 14. Серије са групним интервалима. а одступања између појединих модалитета називају се варијациони интервали. 13.

Необрађени.800 801 – 900 Број радника 2 12 21 16 Висина ЛД 1 600 – 699 700 – 799 800 – 899 Број радника 2 12 21 16 Разредна средина 3 650 750 850 ИЛИ: Разредна средина 3 650 750 850 Задатак за вјежбу: Средите сљедећи статистички скуп у интервалну класификацију по статистичком методу: 8 10 13 15 16 17 18 19 22 25 28 29 30 31 31 33 34 35 36 37 38 39 41 42 43 48 50 52 55 58 59 60 63 65 66 67 69 71 75 76 78 79 82 84 85 86 88 90 91 92 Рјешење: Х f rs 8 – 20 8 14 (nastaviti.. подаци приказују се тзв. ''сирови''. а у првом реду (заглавље) тумачи се значење бројева који се налазе у појединим колонама. које често на најбољи начин представљају резултате анализе. Ознака за јединицу мјере ставља се обично изнад табеле на десној страни. обрадним табелама. које су основа за даљу анализу. а обрађени подаци приказују се у тзв. аналитичким табелама. а ако је ријеч о више разних 73 ..) Табеларна обрада и анализа података Први корак у анализи гомиле бројчаних података је њихово табелирање..ИЛИ. гдје су доње и горње границе изражене на други начин: Висина ЛД 1 601 – 700 701 . Свака табела садржи низ поља сврстаних у колоне и редове. У првој колони (претколона) тумачи се значење бројева који се налазе у редовима.. У остала поља уносе се најчешће бројеви временске или геогрфске или неке друге структуре.

677 2. у то поље треба уписати неки знак који ће такав случај објаснити. одвојимо тачком или бјелином ( 3. године У нашој литератури цијели бројеви од децимала одвајају се запетом (у енглеској члитератури користи се тачка). међутим.282 536 547 562 33.00 или 3 000 000. Често се дешава да је неко од поља немогуће попунити одговарајућим податком. а испод табеле наводи се извор података..000. Велики бројеви биће читљивији ако сваке три по три цифре. који указује на њен садржај.јединица мјере тада за њихово означавање треба формирати посебну колону или ред. а како ниједно од поља у табели не смије остати празно..024 Број ученика у петоразредним школама 3.578 Извор: Министарство просвјете и културе Републике Српске. У ту сврху наша статистика користи сљедеће ознаке: .242 970 183 101 206 10.5 дате јединице мјере 0.104 4. У четвероцифреним ознакама година цифре се.05 дате јединице мјере 74 . Сарајево Требиње Укупно: Број деветоразредних школа 76 20 28 16 18 8 4 10 180 Број петоразредних школа 154 73 76 64 43 13 13 19 455 Број ученика у деветоразредним школама 15.00). идући од запете налијево. Мрежа сеоских школа по гравитационим центрима у Републици Српској Гравитациони центри Бања Лука Приједор Добој Бијељина Зворник Фоча И.698 1.нема податка . не раздвајају (2012). не располаже се податком 0 податак је мањи од 0.0 податак је мањи од 0.899 3. ИЗнад табеле наводи се број табеле и наслов. Примјер: Табела 3.000.853 4. 2011.241 3.501 1.

О просјек 1) ознака за напомену у табели или испод табеле ( ) непотпун. стр.7 22.7 20. Научна књига. 67.3 3.1 19. Београд. сложене и комбиноване. Просте табеле садрже један низ временских серија података (низ података о нпр.5 16.9 Извор: Душан Дулић (1962).7 7.1 12.3 11.0 5. Општа хидрологија.1 21. 75 .1 11. Сложене табеле садрже више низова исте серије и настају спајањем простих табела. Средње мјесечне температуре воде на Сави код Раче (1946-1955) Мјесец Јануар Фебруар Март Април Мај Јуни Јули Август Септембар Октобар Новембар Децембар О Температура Воде 1.7 2.температурама воде по мјесецима): Табела 1. односно недовољно провјерен податак Табеле према садржају могу бити просте .

06 19.79 2.29 8.26 3.03 10.28 25.59 11.61 1.99 16.58 9. Мишљења наставника о садржајима образовања у садашњим и идеалним условима Степен слагања % Садржај образовања Педагогија Психологија Образовне науке у школи Информатика Страни језик Правопис.32 26.05 Садашњи 71.79 27.38 Идеални Садашњи Идеални Садашњи Идеални Садашњи Идеални Садашњи 21. Нова школа.44 17.70 10.94 11.22 10.68 20.90 31.29 15.78 46.41 12.08 54.58 22.43 29.14 34.73 12.92 16.79 5.35 5.06 16.50 17.93 24.79 13.75 39.28 40.15 2.50 5.77 10.26 22.28 25. писмена комуникација Ликовна радионица Музичка радионица Спортска радионица Припрема за пензију Идеални Садашњи Идеални Садашњи Идеални Садашњи Идеални Садашњи Идеални Садашњи Негативан став 1% 2% 2.79 9.23 2.82 1.41 10.49 3.26 14.93 8.29 4.82 44.Примјер: Табела 2. Бијељина Комбиноване табеле садрже укрштене низове података више серија.47 9.53 18. Образовање наставника у оквиру управљања људским ресурсима у школи.68 1.06 22.91 Т-тест 7.31 5.26 25.85 37.51 8.76 7. Педагошки факултет.67 41.58 36.21 7.91 78.56 0 28.17 13.03 27.14 17.94 10.13 9.06 7.59 13.06 55.79 1.73 18.94 Позитиван став 4% 5% 40.12 22.67 11.37 24.98 20.93 6.70 7.41 35.66 53.38 2.08 10.91 78.14 78.12 5.87 31.77 12.46 Извор: Пашалић.75 27.68 8.50 0.59 Идеални 8.35 75.32 7.24 16.07 6.50 2.47 2. 76 . С и остали (2012).23 Услови 3% 4.93 31.61 7.26 27.44 26.82 9.

360 KatoEvanŢidovi Ostali Ukupno % lici gelisti 52.096 22.481 74.349 588.715 171.998 14. Drţavna štamparija) Текстуални коменат не смије да се сведе на понављање података из табеле. На примјер: на основу података у табели бр.Tabela:2.173 Pravoslavni 97.5 60. а максимум у августу.973 11.039 61.2 103. површински дијаграми (хистограми) помоћу површине.557 123. видимо да се минимум средње мјесечне температуре воде на Сави код Раче.783 180.848 829. као и да разлика у температурама воде најхладнијег и најтоплијег мјесеца износи преко 200 С. просторни дијаграмиили блок дијаграми приказују податке у три и више димензија.604 7. Sarajevo. 1932.318 72.524 94.852 1. Графичка обрада и анализа података Графичка обрада и анализа података подразумијева израду самосталних графикона (дијаграма) или комбинација са географским картама (картодијаграма). 1.617 12.1921.980 549 47 287.0 (Izvor: Popis stanovništva od 31.4 12.153 230 59 359 265.1 453.214 15. линијски дијаграми у виду линија.I. у периоду 1946-1955.699 14.214 50 423.932 89. јавља у јануару.8 114. Pregled stanovništva Bosne i Hercegovine po okruzima 1921. 77 .271 80. те и обим коментара треба да расте са растом сложености табеле.384 948 378 18 280.godine.369 146 416.440 100. Нужно је пазити да табеле не буду преттрпане и непрегледне.031 6.130 275 58 12 216. јер тада таква табела престаје да буде добар начин поткрепљивања резултата анализе.494 1. Сложеније табеле имају већи аналитички значај и омогућавају значајнија уопштавања.890. Дијаграми приказују разноврсност серије података у виду геометријских облика: стигмограми приказују податке у виду тачака.716 242.460 22. а такође с емогу користити слике или симболичне фигуре.627 632 1. него је њиме потребно саопштити резултат табеларне анализе.0 110.446 2. Okrug Muslimani Sarajevski Banjalučki Bihaćki Tuzlanski Travnički Mostarski Svega: 128.152 3.

Гпдини 70 Удип лпкалних заједница у Републици Срскпј са негативним прирпдним прираштајем 60 50 40 30 Удип лпкалних заједница у Републици Српскпј са ппзитивним прирпдним прираштајем 20 10 0 1996 2010 78 .).. мпрталитета и прирпднпг прираштаја у Републици Српскпј пд 1996-2010. График брпј 6. број ученика уписаних у први разред.Линијски графикони се користе да укажу на трендове (на примјер: рођени по годинама у РС. Примјер: Графикпн брпј 5. Стппа наталитета. и 2010.. Гпдине 12 10 стппа наталитета 8 6 стппа мпрталитета 4 2 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 0 -2 стппа прирпднпг прираштаја -4 Графикони са стубићима користе се за приказивање интензитета појава. Удип лпкалних заједница у Републици Српскпј са ппзитивним и негативним прирпдним прираштајем у 1996. или.

626 Vojnici (59. релативних дијелова неке цјелине.2%) GRAFIKON 2: ŽRTVE RATA U BIH 1992-1995 Izvor podataka: Tabeau. 1995.600 Број погинулих и несталих 10000 528 0 1991.) Кружни графикони користе се за приказивање бројева структуре. Година Графикон 1: Убијени и нестали у БиХ (1991-1995. 79 .106 62.8%) Civili (40. E: Rat u brojkama.50000 45. 2009. Примјер: 42.129 20000 9. 1992.338 19. 1993. 1994.110 40000 30000 19. Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji. Beograd.

2.График бр. 80 . Ппстпјаое кпмисије за пппулаципну пплитику Лпкалне заједнице у кпјима не ппстпји кпмисија за пппулаципну пплитику 13% 87% Лпкалне заједнице у кпјима ппстпји кпмисија за пппулаципну пплитику Није уобичајено да се у раду упоредо користе и табеле и графикони израђени на основу истих бројева.

Картограм 81 .

Средње вриједности се налазе између минималних и максималних вриједности у серији и оне воде рачуна о величини података али занемарују индивидуалне вриједности и појединачне екстремне случајеве.... све кроз en) Ʃxi означава збир свих чланова серије. Израчунава се из простих серија и из сређених серија (серија дистрибуције фреквенција)... да нису расути у великој амплитуди.. Проста аритметичка средина – добија се када саберемо све вриједности чланова једне серије па тај збир подијелимо бројем чланова из серије..... АНАЛИЗА СТРУКТУРЕ И ДИНАМИКЕ Средње вриједности чине веома значајну групу статистичких индикатора у истраживању и анализи.. За израчунавање средњих вриједности потребно је да постоји масовна појава (основни скуп). Ʃ X. 82 . односно серија података о тој масовној појави....5 Ma =X = ------------5 n Ʃ Xi i=1 X = Ma = .9.. а n нам показује број свих чланова серије. n (чита се: сигма Хi за i једнако један до en ... Аритметичка средина Неопходан услов за примјену аритметичке средине је да подаци у серији показују довољан степен хомогености...

Задатак: Дневна цијена артикла кретала се током седмице: Дани Понедјељак Уторак Сриједа Четвртак Петак Субота Цијене 12 КМ 15 КМ 10 КМ 14 КМ 13 КМ 16 КМ Израчунати просјечну цијену артикла ? ( ƩХ6 =80 n=6 X =Ma = 80:6= 13. гдје обим појаве подијелимо бројном вриједности серије: Сатнице (модалитети Хi) 110 120 130 140 150 Rješenje: Број радникафреквенције fi 3 5 5 4 8 25 Групни производ (Xi .50 Број општина 3 13 9 15 8 7 10 9 2 6 (Рјешење: _______________________________________) 83 .3 KM ) Пондерисана аритметичка средина – Х или Мр . fi) 330 600 650 560 1200 3340 X = 3340 / 25 = 133.60 Задатак: (Израчунати просјечну вриједност из интервалне серије) Израчунати просјечан број становника за општине у земљи Н из сљедећих података: Становништво (000) 0 – 5 5 – 10 10 – 15 15 – 20 20 – 25 25 – 30 30 – 35 35 – 40 40 – 45 45 .

односно то је онај податак који се најчешће јавља. тј.позиционе или средње вриједности: М0 и Ме Модус – М0 јавља се у серији дистрибуције фреквенције. Израчунавање из неинтервалних серија: Висина ученика: Број ученика: 155 160 165 170 175 7 15 72 60 42 180 185 цм 34 20 Модус ћемо одредити према највећој фреквенцији.који има највећу фреквенцију. Израчунавање модуса код интервалних серија – f2 – f1 М0 = Х + К .Средњи бројеви. То ће бити податак од 165 цм. _________________ (f2 – f1) + (f2 – f 3) X = donja granica modalnog intervala K = veličina modalnog intervala f1 = frekvencija prethodnog intervala f2 = frekvencija modalnog intervala f3 = frekvencija narednog intervala Примјер: Величина посједа у ха по домаћинствима 84 .

75 – 3. 26.25 4.Ме– је таква средња вриједност која дијели статистичку серију на два једнака дијела.75 4.01 (100 – 89) + (100 – 90) Модус можемо израчунати помоћу још једног обрасца.75 – 3.50 .75 – 5.89 Мо = 2.25 3.75 + 0.25 5. 33.25 2.25 – 4.25 – 1.25 – 5.25 1.75 1.75 3.75 – 2. Код простих серија медијане се изналазе по обрасцу: n+ 1 Ме = ______ 2 На примјер: израчунај Ме из серије: 16.25 –3. Примјеном наведног обрасца имаћемо: 100 . 28.75 2. уколико нам је позната аритметичка средина и медијана.75 – 4.75 – 1. 37 (n=5) 85 .75 - Број Кумуланта домаћинстава 18 18 48 66 72 138 89 227 100 327 90 417 75 492 60 552 40 592 21 613 613 - У овој серији модални интервал (са највећом фреквенцијом) јесте од 2. _______________________ = 3.25 – 2. Образац: Мо = х – 3 (х – Ме) Медијана .Величина посједа (ха) 0.25.

75 2.25 – 4. Ме се налази на трећем мјесту у серији.75 – 1.75 – 2.25 2.25 1.5+1/2 = 3 Значи.25 – 1.25 4.75 4. па кажемо да је овдје Ме=28.75 – 4. Израчунавање из интервалних серија – врши се према обрасцу: x2 – x1 Ʃfi Me = x1 + (______) .75 1.75 – 3.25 3.75 - Број Кумуланта домаћинстава 18 18 48 66 72 138 89 227 100 327 90 417 75 492 60 552 40 592 21 613 613 - Медијални интервал одредићемо као полузбир фреквенција: 86 . а ту се налази податак 28.25 – 3.25 – 2.75 – 5. (____ .W1) W2-W1 2 Gdje su: x1 = donja granica medijalnog intervala x2 = gornja granica medijalnog intervala W2 = zbirna frekvencija medijalnog intervala (iz kumulante) W1 = zbirna frekvencija prethodnog intervala (iz kumulante) Примјер: Дата је серија података о распореду домаћинстава према величини посједа: Величина посједа (ха) 0.75 3.25 – 5.25 5.

...50 2 2 Резултат одговара интервалу од 2.Ʃf1 613 .... становника 1305 53375 61377 132653 90365 45692 (Рјешење: Мо = ? ) 2)Израчунати просјечну старост младожење на основу приложених података о закљученим браковима на основу приложених података за подручје Н: Године младожење Испод 15 15 – 20 20 – 25 25 – 30 30 – 35 35 – 40 40 – 45 Број бракова 5 5476 36733 17676 7863 3674 2112 87 . с обзиром на кумуланту. =. Број акт. пољопр........25.= 306. Задаци за вјежбу: 1) Израчунати најчешћу старост из података: Године старости до 14 15 – 24 25 34 35 49 50 – 64 65 и више год.75 – 3....

... Може се рачунати код простих и код сређених серија Варијанса код простих серија израчунава се по обрасцу: Ʃ(xi – x)2 ư= ơ2 = .. n 88 .. ово је квадратна величина изражена према аритметичкој средини и њена вриједност се креће од 0 до + .МЈЕРЕ ВАРИЈАБИЛИТЕТА Мјере варијабилитета појава везане су за појам и примјену средњих вриједности. У статистичкој анализи користе се три основне мјере за изражавање варијабилитета серија. стандардна девијација.45 – 50 50 – 55 Изнад 55 1228 655 2393 (Рјешење: Ме = ? ) ____ 10. Варијанса–или флуктуација (ơ2 . ư) представља средње (просјечно) квадратно одступање података у серији од аритметичке средине те серије. Све три ове јединице израчунавају се на бази појединачних одстојања података у серији од аритметичке средине серије.... особине или обиљежја масовне појаве. Све три мјере израчунавају се на бази индивидуалних одступања података од аритметичке средине.... Зашто ? Зато што су мјере варијабилитета настале на бази примјене средњих вриједности као репрезентативних показатеља централне тенденције одређене карактеристике.... Дакле.. дисперсија.... углавном за аритметичку средину... То су: варијанса. али се сусрећу и израчунавају на бази одступања од медијалле..

.Користи се и образац из кога се варијанса може израчунавати директно из података: Ʃ xi2 ơ = .. Treća kolona – grupni proizvod. Šeta kolona – proizvodi kvadratnih pojedinačnih odstupanja podataka od aritmetičke sredine i njihovih frekvencija...... peta kolona – kvadratne vrijednosti pojedinačnih odstupanja podataka od aritmetičke sredine...... Примјер: Распоред радника према висини сатнице била је распоређена: Висина сатница (хi) Број радника (fi ) 1 2 10 20 30 40 50 60 - xi .. – x2 Ʃ fi Ʃ fi Други образац се може користити за израчунавање варијансе директно из података........ četvrta kolona – prosta odstupanja svakog modaliteta od aritmetičke sredine. ili ơ .... x)2 fi (xi ... f i 3 5 4 7 3 2 1 22 xi – x 4 50 80 210 120 100 60 620 -18 .. _ x2 n Варијанса код сређених серија (серија дистрибуције фреквенције) израчунава се на сљедећи начин: Ʃ fi (xi –x)2 Ʃ f i xi 2 2= ư=ơ = ... 89 ... druga kolona – broj radnika (frekvencija)...8 +2 +12 +22 +32 - (xi .........x)2 5 6 324 64 4 144 484 1024 - 1620 256 28 432 968 1024 4328 Prva kolona – modalitet....

.... Ʃ fi (xi – x)2 4328 2 ơ = ... ali smo je zaokruţili na 28.............. нарочито онда када аритметичка средина није цијели него децимални број...........18. варијабилитета стандардна девијација је За израчунавање стандардне девијације често има потешкоћа због тражења одстојања (х – х)2 .............. Или..72 Ʃ fi 22 Дакле.. = 196... = . – x2 n 90 . У таквим случајевима као и онда када подаци серије нису велики бројеви.............. Стандардна девијација из простих серија: Ʃ (x – x)2 ơ = ƴư = ƴ ................ то је уствари квадратни коријен варијансе.........Ponderisana aritmetička sredina = 28........ n Стандардна девијација из серија дистрибуције фреквенције: Ʃ fi (x – x)2 ơ = ƴư = ƴ .... најмање Стандардна девијација – је линеарни облик варијансе. варијанса или флуктуација представља (минимално) средње квадратно одступање. боље и практичније је да се примјени образац који гласи: Ʃ xi 2 ơ = ƴ .. Израчунавамо је и код простих и код сређених серија..... fi Од свих мјера најзначајнија.....

........ израчунавање се врши даље по обрасцу за стандардну девијацију..... ƴ2 = ƴ.....Дисперзија – израчунава се као линеарна величина.. Ʃfi (xi – x)2 ƾ = ơƴ2 = ƴ ... Односно.. Дисперзија с еможе израчунавати и код простих серија и код серија дистрибуције фреквенција.... – ƴ2 = ƴ.. n n Дисперсија код серија дистрибуције фреквенција: Ʃfi (x – x)2 2 . Дисперзија код простих серија – израчунава се по обрасцу који гласи: ƾ = ơ ƴ2 (Читај: дисперсија је једнака стандардној девијацији помноженој са другим коријеном из два)......... па имамо: Ʃ (x – x)2 2 ............. али се код ње јавља још један фактор ƴ2 ........................ Ʃfi Ʃfi Задаци за вјежбе: Израчунати стандардну девијацију из сљедећих података: Становништво (000) 0 – 5 5 – 10 10 – 15 15 – 20 20 – 25 25 – 30 30 – 35 35 – 40 40 – 45 45 ...........50 Број општина 3 13 9 15 8 7 10 9 2 6 (Рјешење: _______________________________________) 91 ...... Ʃ ( x-x)2 ơ = ƴ ..............

Упоређивање података о некој појави врши се тако да један податак према коме вршимо упоређење може да буде сталан или промјенљив. једнаким старистичким или мјерним јединицама.податка) : Ланчани индекси кретања броја ученика Година Број ученика 1971 1981 10 500 11 200 Индекс 106. па можемо рећи да су индекси у ствари процентни изрази односа двају или више истородних величина. Индекси са сталном базом или базични. Ове истородне величине морају бити све изражене истим.6 114. Тај однос изражава се у облику постотног (процентног) броја. него се та база мијења од једног до другог периода.2 Индекси са промјенљивом базом (ланчани или верижни) су они индекси који се добијају када нам као база упоређења не служи један сталан податак или величина.Показатељи динамике – индекси Под појмом индекса подразумијевамо такве релативне бројеве помоћу којих упоређујемо нивое (податке) двају или више истородних појава. тј.8 92. када нам један податак служи као стална база упоређивања за све остале податке: Базни индекси кретања броја ученика Година Број ученика 1971 1981 1991 2001 10 500 11 200 12 050 10 100 Индекс 1971=100 100 106. Тај податак се назива база.6 92 .

Да би узорак био репрезентативан морају се уважавати неке законитости.8 Задаци за вјежбе: 1. 93 .6 83.Израчунај базне индексе из промета нафте у лукама из сљедећих података на бази 1965.1991 2001 12 050 10 100 107.године: Година: 1963 1964 1965 1966 1967 1968 1969 1970 1971 1972 Нафта(т:1119 1094 1294 1615 1535 1887 2773 3387 3796 4239 2.Израчунај ланчане индексе обављеног промета робе ваздушном саобраћају из сљедећих података: у Година: 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 Промет: 2678 3326 2808 2808 3732 3232 3036 3359 5167 5997 МЕТОДА ИЗБОРА УЗОРАКА ИСПИТАНИКА У највећем броју истраживања полази се од вjеровања да ако је узорак испитаника ваљано одабран онда се закључци који се односе на тај узорак могу сматрати генерално законитим за цijелу популацију.

уколико би био довољно велик и репрезентативан. закључци о повезаности појава које се посматрају на нивоу једног узорка могли би да се генерализују за цијелу популацију. варијабли) која се прате и броја испитаника у узорку 1:3. у односу на популацију. све већи узорак испитаника. у неким истраживањима у непосредној пракси истраживања се наилази на однос броја обиљежја (параметара.. Узорак испитаника. Стварно довољан број испитаника у узорку испитаника може се утврдити сљедећим образцем: Начело репрезентативности узорка подразумијева да сви испитаници у узорку имају подједнаку шансу да буду изабрани у узорак. односно да што боље обухвати популацију и да буде њој што сличнији. напримјер.. У односу на то како се дефинишу испитаници у узорку узорак може бити: СЛУЧАЈАН (може према таблици случајних бројева. јасно је да све тачнији-поузданији закључци подразумјевају. Начелно. Али са становишта самог истраживања такво би истраживање било и скупо и дуго и компликовано. јасно је да ваљан узорак испитаника подразумијева да буде по обиму довољан и да по својствима буде што репрезентативнији.). Наравно. СТРАТИФИКОВАН (када су стратуми хомогени по неким посебним обиљежјима). Дакле. СИСТЕМСКИ (када се у узорак бирају испитаници по некој динамици или ритму. по слиједу неке геометријске слике. могао би да замијени популацију односно. 94 .Генерално термин популација дефинише скуп или масу појединаца који имају иста својства у односу на појаву која се посматра. Најтачнија оцjена о томе како нека појава утиче у односу на неку циљну групу (велику) истих или веома сличних својстава може се извести непосредном евалуацијом ефеката утицаја те појаве на ту циљну групу.

исто (исто дјело или исти аутор). страници тога рада. (opere citato – у цитираном дјелу). а ако је у питању дословно цитирање тада је потребно навести и страну. а ако је текст латинични.цит. Један од начина је и да се литаратура поређа и означи редним бројевима према редосљеду коришћења у тексту. 2007. а библиографију сви они извори које је аутор консултовао приликом израде свога рада. референсе треба редати абецедним редом презимена аутора).182). тада се могу употребљавати сљедеће скраћенице: ибид (ibidem – у истом дјелу). Приликом цитирања у тексту аутор у малим заградама исписује једну или двије цифре ( на примјер 7. 22). Списак литературе чине сви они секундарни извори грађе на које се аутор позивао у тексту (које је парафразирао или цитирао). Ако се укаже потреба да се једно дјело или аутор цитира више пута. што значи да је ријеч о раду под бројем 7 и 182. Овдје треба указати да се на западу прави разлика између списка литературе и библиографије. ако је текст ћирилични (азбучни ред презимена аутора). Списак литературе Списак литературе садржи све радове којима се аутор служио при изради свога рада. На овај начин идентификација рада је садржајна јер читаоцу је често важан ауторитет који иза навода стоји.11. ид (idem – од истог аутора).ЛИТЕРАТУРА И СПИСАК ЛИТЕРАТУРЕ Излистава се по алфабетском реду. одвојеним зарезом. Позивање на одређени рад у тексту врши се у малим заградама презименом аутора и годином издања. 2007). оп. на примјер (Пашалић. као и савременост рада. без обзира да ли се у раду позивао 95 . на примјер: (Пашалић.

Стево. Дакле. Сваки од њих треба схватити само као предлагање онога што је прихватљиво. 2009. Нови Сад: Универзитет у Новом Саду. Наслов књиге. Мјесто издавања: издавач: Томић. Постоји неколико начина навођења списка литературе. Наслов књиге. Pриродноматематички факултет *књига која има више од три аутора или институцију као аутора: Наслов издавача или институције. име. Бања Лука: Министарство породице. а за навођење референси користити само један стандард (на примјер Чикашки). Година објављивања књиге. Сви цитати у рукопису морају се наћи у попису референси и све референсе морају бити коришћене у тексту. Налсов књиге. списак литературе мора да помене све радове које је аутор користио. никако као обавезујући шаблон. 2007. Година објављивања. Савремено образовање. Мјесто издавања: наслов институције. Мјесто издавања: издавач: Пашалић. име и име презиме. али не и радове које аутор није имао у рукама. Година објављивања књиге. Демографски развој школске популације у Републици Српској. омладине и спорта *књига два или три аутора: Презиме. издавач: 96 . Значи. Већина угледних међународних часописа захтијевају да у списак литературе уђу само оне јединице на које се аутор позивао у тексту. иначе би то био плагијат. а) Списак литературе у Чикашком стилу *књига једног аутора: Презиме. Јован Ромелић и Лазар Лазић. Павле. начин позивања на литературу у тексту мора бити усаглашен са начином навођења литературе на крају рада.на њих.

наслов књиге. Мјесто издавања: издавач: Бугарски. Бања Лука *књига два или три аутора: Презиме. мјесто издавања књиге: Пашалић. С. име. (Година објављивања књиге). Назив часописа. Година објављивања чланка. Нови Сад: Универзитет у Новом Саду. У Клима Срема. Издавач. 2011. прво слово имена аутора. Министарство породице. Стево. омладине и спорта. Нова школа. 1998. (Година објављивања књиге). природно-математички факултет *чланак у научном часопису: Презиме. Наслов поглавља. мјесто издавања: 97 . Наслов књиге. У (наслов књиге). Година објављивања књиге. Издавач. Слободан марковић. име. (2007). по заградама око године издавања (иако је допуштено да се оне изоставе) и по коришћењу италика и знакова навода. Политика развоја становништва Републике Српске. Демографски развој школске популације у Републици Српској. Јован Плавша. прво слово имена првог аутора са тачком и презиме. *књига једног аутора: Презиме. Драгољуб.Влада Републике Српске. Број: од-до странице: Пашалић. Транзиција школа у руралним срединама Републике Српске. прово слово другог аутора и трећег аутора. III 5-15 б) Списак литературе у Харвадском стилу Списак литературе у Харвадском стилу препознатљив је по иницијалима имена аутора. Температуре ваздуха. Наслов чланка. Бања Лука: Влада Републике Српске *поглавље у књизи: Презиме. 2005.

Зборник радова Рускосрпског пријатељства. Ромелић.Издавач. 219 98 . 1980. Савремено образовање. 932 *чланак у научном часопису: Презиме. (Година објављивања чланка). Академија наука. '' Русија и Западни Балкан из геополитичке. Клима Срема. (2009). мјесто издавања књиге. 345-361 в) Списак литературе у Ванкуверском стилу *књига једног аутора: Презиме. мјесто издавања. бр. странице од-до: Пашалић. прво слово имена аутора. Наслов књиге. Назив зборника радова. прво слово имена уредника са тачком (уредник). Наслов књиге. (2009). Д. П. Мјесто издавања књиге: Издавач.. Ј. Л. наслов поглавља.. Универзитет у Новом Саду. Плавша. (2012). Нови Сад: Матица српска. и Лазић. (Година објављивања чланка). Гласник Географског друштва. Универзитет у Новом саду. Природно-математички факултет. С. 1. Москва стр. странице од-до: Бугарски. стр. 35-48 *чланак у зборнику радова: Презиме. Назив часописа. прво слово имена аутора поглавља. странице од-до: Станковић. Нови сад. Издавач. ''Национални паркови Републике Српске''. Нови Сад *поглавље у књизи: Презиме. прво слово имена аутора. у: презиме. С. ''Наслов чланка''. Укупан број страна: (1)Ћурчић. С. LXXIX. стр. С. (1998). Година објављивања књиге. Природно-математички факултет. демографске и економске перспективе''. Ј. (Година објављивања књиге). свеска. ''Наслов чланка''. прво слово имена аутора. Становништво фрушкогорске области. у: Бугарски Д. и Марковић.. Температуре ваздуха.Томић. св. број. (уредник). стр.

од-до: (5) Томка Д. стр. Београд. а код навођења књига мјесто издања је на самом крају. Година објављивања књиге: Укупан број страна: (2)Томић. П. иако се користи и компликованији Харвадски стил. 1998. Плавша Ј. Наслов чланка. стр. У презиме прво слово имена уредника. презиме прво слово имена другог аутора. Уредник. прво слово имена првог аутора. Савремени образовни процеси.*књига два или три аутора: Презиме. 2011. У: Наслов зборника радова. Назив часописа. 343 *поглавље у књизи: Презиме.Национални паркови Републике Српске. трећег аутора.вијек. Наслов чланка. Ј. Савремено образовање. Клима Срема. LXXIX (1) 35-48 *чланак у зборнику радова: Презиме прво слово имена аутора. стр. Година објављивања књиге. Мјесто издавања књиге. 2009. Наслов књиге. Зборник радова Образовање за 21. Стојановић С. стр. Гласник Географског друштва 2009. Л. Мјесто издавања књиге: Издавач. 9-32 *чланак у научном часопису: Презиме прво слово имена аутора. Лазић. Код Чикашког стила године се чешће одвајау зарезом или заградом. 74-90 Данас је најприхватљивија варијанта Чикашког стила. од-до: (3)Бугарски Д. Нови Сад: Универзитет у Новом саду. Ромелић. Нови Сад: Универзитет у Новом Саду. иза издавача. свеска (број): од-до странице: (4) Станковић С. Наслов књиге. Природно-математички факултет. уредник. У:Бугарски Д. прво слово имена аутора.стр. Наслов поглавља. Природно-математички факултет.. Издавач. Мјесто издавања зборника: Година објављивања чланка. Марковић С. 99 . Температуре ваздуха.. година објављивања чланка.

Пашалић. Демографски развоји и популациона политика Републике Српске. Издавач и мјесто издавања наводе се само за књиге. Бијељина 100 . (2006). а не и за часописе. умјесто осталих имена. Ако је рад написало више од три аутора тада се и у тексту и у списку литературе наводи само први аутор. а послије њега.Без обзира који се стил користи треба водити рачуна о ономе што им је свима заједничко. ИП Младост. пише се ''и други''. и други. С.

које чине одјељак Литаратура. У пракси научног стваралаштва постоје три начина коришћења научних извора: указивање (упућивање). а затим послије њега коментарише његов садржај. СТИЛСКА И ТЕХНИЧКА ОБРАДА ТЕКСТА Писање научних радова подразумијева коришћење научне апаратуре. Правилно документовање научних извора у процесу писања научног дјела предупређује несавјесно плагирање. 101 .. цитирање и парафразирање. Упућивање на аутора и дјело у попису библиографских јединица.ДОКУМЕНТОВАЊЕ НАУЧНИХ ИЗВОРА. студије. цитирани појмови. Подножне напомене се стављају у подножју странице. позивних напомена (у тексту. Напомене на крају поглавља или књиге називају се ендноте. три пута се понавља иста ствар. Документовање научних извора подразумијева: коришћење и писање цитата.12. парафразирани цитати.. Називају се фусноте-биљешке. Цитирање је поступак инкорпорирања и документовања дијелова (комплетних реченица или њихових дијелова) у властите радове. Дакле. на крају поглавлја. Прва грешка је ако с епреприча садржај цитата. испод текста. па се онда наводи дословни цитат. Дијелови изворних текстова могу се пренијети: а) као дословни цитати. цитиране идеје. научни чланци). омогућује лакше читање. Цитати се првенствено узимају из примарних извора (научне монографије. При цитирању у научним радовима појављују се неке грешке. економичност у употреби простора. на крају рада) и референтних јединица у списку литературе. ии изрази.

Слово је графички знак за глас. Ђорђевић.. Парафразирање се користи претежно онда када се не може кратко цитирати други аутор. Три су полазишта приоритетна у организацији научног текста: 1) стил писања. На примјер: До резултата до којег смо дошли у истраживању. Парафразирани текст се не ставља између знакова навода. 3) аранжирање текста. 102 .дошла је и Б. итд.. стављање два цитата један до другог. При томе треба избјегавати најчешће грешке које с ејављају: -редање цитата без повезивања са проблемом истраживања. Садржај и организација рукописа (АПА стандарди) Основни циљ сваког текста јесте учинити га разумљивим и доступним што већем броју корисника. Текст треба писати сложен у идеје. Суштина је најважнија.У коришћењу цитата не дозвољава се почињање пасуса цитатима. тада се цитирањем позива на научни ауторитет другог аутора. -неповезаност наслова и поднаслова. Када аутор своје ставове и властито мишљење не може да потврди нити емпиријски или логички докаже и образлажи. реченица је графички знак за мисао.. а пасус је графички знак за идеју. преузимање цитираног текста из друге руке. ријеч је графички знак за појам. -лоше цитирање. 2) суштина. Стил писања научног рада битно с еразликује од писања романа и есеја.

-табеле и графикони не могу ићи одмах испод наслова. па и памти у односу на текст са лоше сложеним садржајем. потребно је поштовати сљедеће стандарде: -одмах након наслова. -текст након наслова . Евалуација садржаја Да би сваки аутор провјерио квалитет свога текста. као ни пасус не треба почињати цитатом. Да би смо добро аранжирали текст. 103 . Добро аранжиран текст се лако препознаје и лакше чита. -значајне наслове треба поставити на заглаље непарне странице. али не и да беспотребно миноризује свој рад. У науци је свако ''зрнце'' истине значајно јер од тих зрнаца касније може се склопити мозаик који даје значајан допринос тумачењу феномена који се истражује или одређене закономјерности која није директно ни истраживана у појединачним истраживањима. треба да ''пливају'' у тексту. као ни на крају наслова.Аранжирање текста је обавеза аутора. не треба почињати набрајања. потребно је да одговори на сљедећа питања: *Да ли је порблем на коме ради значајан и да ли је рад оригиналан ? *Колико су инструменти валидни и поуздани да мјере дати феномен ? *Да ли су налази изведени на основу чврсте методолошке апаратуре а варијабле јасно укрштене и разјашњене ? *Да ли с еистраживањем потпуно објашњава хипотеза или се ради о доприносу тумачења истраживаног феномена и у чему је тај допринос ? *Да ли је узорак репрезентативан за популацију на коју желимо генерализовати налазе ? *Какав је допринос тог истраживања у објашњавању феномена у односу на друга тангетна истраживања ? Када одговара на ова питања аутор треба да буде скроман.

104 .

105 .