Xegan Marija

HOMERSKO DOBA

1.

GRQKA

PO

PADU

MIKENE

Mikenska civilizacija nestaje u periodu izme u 1200 i 1100. godine p. n. e. Populacija nekad mo nih gradova primetno opada sve dok nije nestalo gra anske kulture na teritoriji kopnene Grqke. Veliki broj gradova je unixten. Umexnim zanatlijama se gubi trag. Koliko je od mikenske civilizacije zaista izgubljeno? U ovom periodu nestaje Mikensko pismo, poznato jox i pod nazivom Linear B. Bez pisanih dokumenata texko je utvrditi xta je prouzrokovalo kolaps mikenske civilizacije. Period od pet vekova ostaje misterija, poznata pod nazivom Mraqno doba Grqke. Danas je usvojeno mixljenje, xto znaqi da ne mora biti pravilo, da je ovaj period uslovljen usled seobe Doraca, jednog od grqkih plemena. Posledica upada novih naroda nije samo u gubitku pisma, ve dolazi i do prekida globalne komercijalne mre e koju su Mikenjani ostvarili sa teritorijama van kopna. Prestaje trgovina sa Malom Azijom, Bliskim istokom, Egiptom... Interesantno da i gore pomenute zemlje mu usobno prekidaju veze. Kako nema trgovine, privreda u Grqkoj nazaduje, jer ova teritorija raspola e ograniqenim resursima. Jedina povoljna okolnost je ta, xto u ovom periodu za teritoriju Grqke nije zainteresovana nijedna od ve ih stranih sila, tako da su doseljenici sa te strane imali mira. Od XII veka pa sve do 750. izgleda da je stanovnixtvo vodilo sedentaran naqin ivota agrarnog karaktera. Osvajaqi koji su prodrli na teritoriju kopnene Grqke (pod pretpostavkom da je do razaranja gradova mikenskog sveta doxlo usled invazije) sa sobom nisu poneli nikakve umetniqke predmete, koji bi mogli posvedoqiti o izvesnoj kulturi ili stepenu razvoja te civilizacije. Izgleda da novi doseljenici nisu te ili da ive u gradovima. Kao dokaz ovom tvr enju su mnoga naselja, koja su bila napuxtena. Na primer, mo emo pomenuti grad Pilos, koji po razaranju, nije obnovljen i opet naseljen. Doseljenici su verovatno bili nomadi. iveli su u xatorima i drvenim barakama, a predmet obo avanja je bila statua od drveta, koja je predstavljala bo anstvo. Bili su organizovani u male plemenske zajednice. Da su doxli sa strane svedoqi i nepoxtovanje prema mikenskoj kulturi. Ovo nas vra a na pitanje kako je jedno nomadsko pleme uspelo da zavlada teritorijom nekdaxnjeg mo nog mikenskog sveta. Najverovatnije da su doseljenici bili izuztene fiziqke snage i da su raspolagali mo nijim oru jem.

2.

HOMEROV

SVET

Uprkos opxtoj dekadenciji, u poznom periodu Mraqnog doba nastaje Homerova poezija. Pobornici Homerove istoriqnosti smatraju da on u svojim poemama ne odra ava samo udaljenu mikensku proxlost, ve opisuje i svet svog vremena ( IX ili VIII p. n. e.). M. I. Finli smatra da Homer, u stvari, opisuje Grqku tokom ,,mraqnog doba”, oko 1050 - 900. godine p. n. e. On je uveren da Homer precizno prikazuje odre ena antropoloxka svojstva tog sveta, poput druxtvenog i rodovskog ure enja; usvojenih moralnih normi... –1–

On tvrdi da pesniku nije bilo va no da li narodom upravlja kralj. n. . ropstvo. U homersko doba sve ove tri ustanove dopunjuju jedna drugu. razlikovali od siromaxnijih slojeva unutar roda. Basileus ili kralj je bio vo a jedne plemenske zajednice. Tokom rata svaka zajednica je quvala svoju samostalnost i bila je predvo ena svojim basileusom. Pored ovih uloga. O. e. udru ivalo se vixe rodova. mexavina vixe razdoblja donekle mistifikovanih.1.. Naime. gde se kao poseban sloj izdvaja rodovska aristokratija. ve e staraca. one. Narodna skupxtina jeste zbor svih slobodnih qlanova zajednice koju saziva basileus radi rexavanja raznih pitanja. problem su rexavali zajedniqkim snagama. prikazan je svet Homerove Grqke. qiji su qlanovi geronti (iz najuglednijih i najmo nijih rodova) u dogovoru sa basileusom donose neku va niju odluku. ili ve dobar kandidat iz nekog drugog roda. P. nisu ustaljene jer se u epovima pojavljuje njihovo opovrgavanje i preispitivanje. obiqaj nasle ivanja. Na jednoj teritoriji moglo je postojati vixe basileusa gde vlast jednog nije mogla biti neograniqena.. skupxtina. Mo e se zakljuqiti da je pripadanje jednom rodu bilo veoma va no. samo malo njih je moglo da priuxti borbene dvokolice sa dobrim konjima. Najve u vlast je imao tokom ratnih operacija. pesniku je samo va no da bude ubedljiv sluxaocima. bilo sopstvenom glavom bilo novcem. Homerova Grqka Izgleda da je stanovnixtvo bilo organizovano u rodovskim zajednicama na qijem su qelu bili basileus (kralj). Privilegovani tokom borbe nose oklope od zlata. da li je mogu e da su druxtveno ure enje i sistem vrednosti u epovima preuzeti iz stvarnog sveta? Finli tvrdi da je Homer dosledan i antropoloxki ubedljiv u pitanjima kao xto su pitanja ustavnosti. termin posvedoqen jox za mikenske civilizacije) i zahvaljuju i darovima od naroda. Sistematskim i preciznim prouqavanjem stihova.Ako je Homerov materijalni svet. 2.. U zajedniqkoj borbi protiv neprijatelja. Onaj ko bi ubio qlana jednog roda morao je da plati za to ubistvo. Ve e starexina. kao izvorom se koristi Homerovim epovima. U doba mira uloga kralja je bila skromnija i mahom se svodila na beznaqajnom uqex u u sudu.. Ve u homersko doba ne postoji ravnopravnost svih njenih qlanova. u stvari. kralj je imao i ulogu svextenika. Kalistov u Istoriji stare Grqke za tumaqenje socijalnih prilika tokom perioda od XII do IX veka p. U sluqaju kad qlan pogazi usvojene moralne norme te zajednice. Pa qak i kada druxtvo ne uzmeniravaju ratovi. protestovali su utanjem. jer jedno isto pitanje obra uje na razliqite naqine i u razliqitim kontekstima.. Svaka od rodovskih zajednica ima svoju teritoriju i sopstvenu blagajnu. Rodovska zajednica je imala obavezu da xtiti interese svojih qlanova. Taplin smatra da Homer nije verodostojan u svim aspektima. tako da odluke donose kralj i ve e starexina. U sluqaju da se narod ne sla e sa odlukom. monogamija. krvne osvete (pravni i druxtveni tretman ubica). automatski je bivao iskljuqen. U epovima se naslu uje i raspad prvobitnih druxtvenih zajednica. Basileus i plemi ki vojnici su se u bogatstvu i vojnoj vextini. Kralja je mogao naslediti direktno potomak. Ve e starexina. Nema vixe prava na zaxtitu druxtva i dobija status skitnice (metanast) koji ni malo nije povoljan. Narodna skupxtina.. Kada je dolazilo do kriznih situacija. xlemove sa konjskom grivom i srebrne korice od maqa. D.plemi i” se mogu poznati po skupim –2– . Xto se tiqe ustaljenih moralnih vrednosti. polo aj ena. Basileus je finansijsku podrxku naxao u eksploatisanju sopstvenih temenosa (ve i zemljixnji posed. Proces obrazovanja nasledne kraljevske vlasti jox nije bio zavrxen. gde je upravljao svojim saplemenicima i prvi stupao u napad protiv neprijateljskih basileusa.

obra ivali zemlju. ali su Heti ljubomorno quvali ova nalazixta i samo su male koliqine izvozili u Egipat.. Mikenjani su svojevremeno znali za ovaj metal. Vlasnik je roba mogao pokloniti. Ispostavilo se da je mnogo bolji metal nego bilo kakva legura bronze. Gvo a je bilo dosta u severozapadnoj Maloj Aziji. obu a). Pravi period gvozdenog doba na teritoriji Grqke poqinje krajem XI veka p. koji je prona en u grobnici Tutankamona. (qak i do 750. Trgovina slabo razvijena i ona je usko povezana sa pljaqkom i ratom. n. Izgled maqeva. koji ive u velelepnim ku ama sa bogatom oku nicom.. koji potiqu sa kraja XIII veka. ode a. Najbolje zemljixne posede. potvr uju i arheoloxka istra ivanja grobnica koje datiraju iz tog perioda. Upravo Grci i saznaju za ovaj metal preko Bliskog istoka. Ovaj podatak iz Homerovih epova. Izgleda da podela nije bila ravnopravna. Ropstvo ima patrijahalni karakter. Da je gvo e bilo retkost i dragocenost. Osnova privre ivanja je bila poljoprivreda. Veoma va na qinjenica ovoga doba jeste upotreba gvo a. razmeniti. Narod ovog perioda poznaje i gvo e. od naroda. ne postoji pisanih tragova na Grqkom. kada bi ovi poslednji dali maha svojoj samovolji. te sa ta zemlja nazivala kler.teti ili eriti. e. Posao zanatlije je slabije vrednovan no posao zemljoradnika. to je onda alfabetsko. uvezeni sa Kipra. Zajedno sa pismom ne pojavljuju se vixe ni predmeti sa osobenostima mikenske kulture. n.. U Homersko doba rade svi druxtveni slojevi. Oni koji izgube svoju zemlju . e.porobiti”). Zanatstvo je. ARHEOLOXKI NALAZI Skromno je rekonstruisati istoriju Homerskog doba samo na osnovu Homerovih epova. Robovi i teti su znali da se suprostave slobodnim ljudima. Iako u privredi jox uvek glavna uloga pripada slobodnim ljudima.) godine p. na xta nailazimo. Prvo iz perioda od oko 1200 do 900.. Preostalom delu stanovnixtva zemlja je dodeljivana rebom. Izgleda da su najstariji predmeti od gvo a prona eni u Grqkoj. naroqito zemljordnja i stoqarstvo.. Na eni su maqevi od gvo a. bilo slabo razvijeno. ali su ga koristili u malim koliqinama za dekoraciju luksuznih predmeta. e. basileusi (vanaka) i vojvode (ravaketa). Siriju. koji datiraju iz tog perioda. temenose.. pa su sukobi bili qesti. dobijali su. To su mali gvozdeni no evi sa bronzanim zakivkom na drxci. Broj stoke je bilo merilo vrednosti. tako e. U sluqaju da rob izneveri gospodara. rade na tu im imanjima gde im se pla a u naturi (hrana. Eksplotacija gvo a na teritoriji mikenskog sveta je bila mala. koji su se oquvali do danas. koristi za izradu oru ja. po pojedinim specifiqnostima sliqan je maqevima –3– .. svedoqi i jedan bode sa gvozdenom oxtricom. Ako pokuxamo da se osvrnemo na ostatke ljudske delatnosti tog perioda. bilo je i robova koji su quvali stada. U seoskoj zajednici postojala je sistematska podela zemlje. Ovakve ku e texko da su postojale u toku homerovog doba i verovatno se pesnik poziva na neka ranija vremena iz mikenskog perioda. gde je ulogu posrednika igrao Kipar (koji je bio grqko govorno podruqje).purpurnim tkaninama. sa njim se surovo postupalo. Sada mesto luksuznih predmeta. koje se u samoj osnovi razlikuje od mikenskog Lineara B. U sluqaju da se pismo pojavi. prodati. Jedino na osnovu oru ja i primitivnih predmeta za upotrebu. n. Izvor robova jeste rat i ratni plen (protumaqeno na osnovu glagola . i zovu ih uku anima. 3. gde najstariji potiqe iz XI veka p. prevashodno. koji se pravi. Sa poqetkom mraqnog doba kontinentalna Grqka prekida veze sa stranim zemljama. gvo e se. mo e se izvesti neki xtur sled doga aja.

kao xto mo emo zakljuqiti. Isto tako.. postoji jedna scena kada Ahilej udara maqem neprijatelja. e. e.. Homerska Grqka. Izdu enog su izgleda. maqevi postaju kra i i izrazito qvrsti. skoro svi prona eni maqevi su od gvo a i ortodoksne su forme. Ferjanqi u toku zimskog semestra 2001/2002. Pojavljuju se maqevi otrodoksne forme. Kalistov. tip grobnica tipiqan za ovaj period.. U dvadesetom pevanju. jer je mo da bila u vezi sa nekakvim propadljivim materijalom. ne treba inspiracija od stranih majstora. nisu na eni zajedno. The history of Greece to 322 B. pitanje je da li ove slike odgovaraju Homerovom dobu. kacigama. U Protogeometrijskoj fazi Mraqnog doba. Arms and armour of the Greeks Belexke: — sa predavanja S. Stara Grqka. U Geometrijskoj fazi. dok na drugim su prikazani manji xtitovi. koja traje tokom IX i VIII veka p. Sarajevo 1959. M.. ali se vremenom izgubila. Interesantno je da u grobovima. U grobnicama je mahom na eno oru je. P. Oxford 1959. Stoga su maqevi savijani u krug ili u oblik slova U. C. Danas. Osnova za prouqavanje Homerovog doba. Pojedini istra ivaqi smatraju da su ovi prvi maqevi. n. –4– .. Me utim Grqkim kovaqima. n. du ine do metar. tipiqan primer arhaizma. xto je moglo imati veze i sa nekim religijskim ritualom. Kritiqari smatraju da nexto ovako nije bilo mogu e izvesti sa oru jem od bronze. Maq je mogao poslu iti kao koplje i obrnuto. Ratnici Mraqnog doba su nosili koplja. nauqnici pretpostavljaju da je sigurno postojala neke direktna veza Mikenskog i ranog Mraqnog perioda. koji uskoro postaju dominantan oblik maqa.sa Kipra i Levanta. Verovatno da se u ovom periodu raspolagalo ograniqenim sredstvima i nije bilo mesta za razbacivanje. maqevi i vrhovi koplja su od bronze. Zbog ovakvih osobenosti. bili su suvixe veliki da se stave u male krematorijume. — A. ali jox uvek nisu prona ene. e. Kod Homera. uvezeni iz navedenih zemalja. — Oksfordska istorija Grqke i Helenistiqkog sveta — N. Snodgrass. Na ovim posudama prikazani su ratnici opremljeni kopljima. mo da postoje velelepne gra evine sa bogatom bibliotekom tog perioda. uskoro. do IX veka p. i maq i koplje. tako da mu glava i kaciga odlete. ali one potiqu tek iz kasnog Mraqnog doba. Na nekim slikama xtitovi su u obliku osmice i poveliki su. Hammond. L.. Literatura: — D. veoma tanki. Postoje i posude. G. nazvana po obliku posuda koje se koriste u periodu od sredine XI do kraja X veka p. Me utim. n. u stvari. iako za to nema dokaza. jeste ispitivanje grobnica.. xtitovima. iz Geometrijskog perioda.. Umetnost se saquvala.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful