Pevati-svi ne mogu,ne moze svak ko jabuka padati kraj tudjih nogu.Ovo je najveca ispovest mangupakojom se ispovediti mogu.

Ja namerno idem cupav i zanesen,s glav om ko gasna lampa, ko plam.Vase duse-tu golu jesenvolim u tami da obasjam.Ja vol im kada psovanja kamenjeko grad bura hucnih na mene navali,cvrsce tada pritisnem pramenjemoje kose, drhtav mehur mali.Slatko tad mi kad spomen zahvatiobraslo je zero i mukli sum jova,sto negde zive moj otac i mati,kojima nije stalo do mojih stihova,kojima sam drag ko njiva u polju,ko kisa kad kropi izdanke zelene.Dosli bi oni da vas vilom zakoljukad god grdite i vicete na mene.O, siroti, siroti sel jaci!Postali ste, mozda, odvratniji,bog i blatna nedra jos vas plase.O, kad bi b ar vi shvatilida je pesnik u Rusiji ponajbolji-dete vase!Ne drhtaste li za njim tada kad u barama jesenjim bese bosa nogasvaka?S cilindrom on ide sadai s stivle tama od laka.Al', u njemu zive kliceseoskoga saljivdzije.Svaku kravu, na firmama mesarnice,cim opazi-pozdravi je.I, sretnuvsi kocijasa na trgu u dugoj kosi,oset iv dah rodnih polja-on i tad bigotov svakom konju rep da nosi,ko vencani slep na svadbi. Ja volim zavicaj.Mnogo, iz sve snage!Mada je zalostan ko vrbino granje.Prljave s u svinjske njuske meni dragei u miru nocnom zaba kreketanje.Nezno patim cim se d etinjstva ja setim,aprilskih veceri sanjam vlagu gaja.Ko skrstio noge pred suton om svetimnas dub, i greje se kraj vecernjeg sjaja.Kol'ko put sam s njega, iz gne zda maleni,veruc se uz granje, krao jaja vranja!Da l' je i sad isti, i vrh mu ze leni?Da li mu je ista kora nekadanja?A ti moj dragi,verni psu sareni?!Od starost i posta i piskav i slep.Zaboraviv culom gdje je prag rodjeniti dvoristem lutas, vukuc spusten rep.O, kako bi drago ludovanje kratkokad zdipiv od majke kraj hleb a crn sto je;grizemo ga zaj'dno u isti mah, slatko,i ne gadimo se ni malo nas dv oje.Ja sam jos isti,dusom jos sam isti.Cveta oko, ko sred razi cvet, u sreci.Pro stiruci stiha snop rogoza cistihteo bih vam i neznost izreci.Laku noc svima!Svim a pozdrav vreo!Zadnjeg sjaja kosa skosi travu punu.Ja bih danas neobicno hteosa prozora da premokrim lunu.O, plavi sjaju, sjaju tako plavi!Ni umret pod tobom ne ce tesko biti.Sta je s tim sto cinik ja izgledam pravi,zakacivsi za tur i fenjer skroviti.Dobri, stari Pegaze umorni,zar i ja tvoj kas da odolevam?Ja sam doso, ko majstor surovi,pacove da slavim i opevam.Kao avgust, glava mi detinjalije vin o bujnih kosa ovi'.Ja bih hteo da budem buktinjau toj zemlji ka kojoj se plovi.