Stribor Markovi}

FITOAROMATERAPIJA

Dr. sc. Stribor Markovi} FITOAROMATERAPIJA monografije esencijalnih ulja i ljekovitih biljaka temelji fitoaromaterapije Nakladnik: CENTAR CEDRUS Josipa Lon~ara 1, Zagreb www.centarcedrus.hr infoºcentarcedrus.hr tel. 091 / 52 42 679; faks: 01 / 346 02 03 Za nakladnika: Boris Pecigo{ Recenzenti: Doc. dr. Sanda Vladimir-Kne`evi} Mr. sc. Antun Alegro Lektura i redaktura: Centar Cedrus Grafi~ko oblikovanje i priprema: Studio DiM d.o.o., Zagreb Tisak: Denona d.o.o., Zagreb Naklada: 1000 primjeraka

CIP - Katalogizacija u publikaciji Nacionalna i sveu~ili{na knji`nica - Zagreb UDK 615.322(035) 633.88(035) 615.89(035) MARKOVI], Stribor Fitoaromaterapija : monografije esencijalnih ulja i ljekovitih biljaka : temelji fotoaromaterapije / Stribor Markovi}. - Zagreb : Centar Cedrus, 2005. Kazalo. ISBN 953-95062-0-4 I. Fitoterapija -- Priru~nik II. Aromaterapija -- Priru~nik 450930084

Stribor Markovi}

FITOAROMATERAPIJA
monografije esencijalnih ulja i ljekovitih biljaka temelji fitoaromaterapije

Zagreb, 2005.

mehani~ki. Sva prava pridr`ana. .© Centar Cedrus. Zagreb. fotografski ili na drugi na~in bez prethodne suglasnosti izdava~a. 2005. Nijedan dio ove knjige ne smije se reproducirati niti prenositi ni u kojem obliku: elektroni~ki.

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Apsorpcija kroz ko`u . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Povijest aromaterapije . . . . . . . . . . . . . . . Kemija kao znanost . . . . . . . . . . . . . . Metabolizam . . . . . . . . . Metode uzgoja ljekovitog bilja . . . . Dermalni pripravci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Fotosinteza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Najva`nije aromati~e biljne porodice . . . . . . . . . . . Oralni pripravci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Histologija biljaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Farmakodinamika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Farmakokinetika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Koja esencijalna ulja su aromaterapijske kvalitete? . . . . . . . Liberacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Taksonomija . . . . Kemijske veze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Kiselost i bazi~nost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Zna~enje negativiziraju}eg i pozitiviziraju}eg u istra`ivanju esencijalnih ulja . . Glavni tipovi jednostavnih organskih molekula i funkcionalne skupine . . . . . . FARMAKOLOGIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Apsorpcija kroz sluznicu di{nog trakta . . . . . . 111 Klasifikacija bakterija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Zablude u aromaterapiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Eliminacija . . . . . . . . . . . . . . UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Morfologija biljaka . . . . . . . . . . . . . . OSNOVE BOTANIKE . Elektronegativnost atoma i parcijalni naboji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Izomeri i njihova va`nost u prirodnim spojevima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Distribucija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Dijagrami u aromaterapiji. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 16 20 22 27 28 30 32 33 34 38 42 52 56 60 66 67 68 70 73 77 80 82 85 85 87 89 92 92 94 95 99 101 101 103 104 105 MIKROBIOLOGIJA I IMUNOLOGIJA . . . . . Apsorpcija . . . . . . . . . . . . . . . . [to su aromaterapija i fitoterapija? . . . . . . . . . . . . . . . 113 5 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Vaginalna apsorpcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Apsorpcija u probavnom traktu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110 [to su bakterije? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Rektalna i vaginalna aplikacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .SADR@AJ Rije~ autora . . . . . . . . . . . . . . . Esencijalna ulja i energetski rad . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . OSNOVE KEMIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. .. .. . . . . . . . . Upotreba fitoaromaterapije u kontroli imunolo{kog odgovora . . . . . . . . Sredi{nji `iv~ani sustav . . . . . Hepatotoksi~nost . . . . . . . . . . .. . . . . . 115 122 132 132 134 135 135 136 138 138 139 139 140 140 141 141 144 146 147 150 150 152 152 153 153 153 153 154 157 160 161 165 167 167 172 174 175 175 175 177 KEMIJA I FARMAKOLOGIJA ESENCIJALNIH ULJA . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . U~esnici imunolo{kog odgovora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Nuklearno magnetska rezonancija (NMR) . . . . .. . . . . . . . . . . .. . . . . .. . . . . . .. . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . Imunologija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . .. . . . . . . . Toksi~na djelovanja na organske sustave . . .. . Dermotoksi~nost . . . . . . . Prepoznavanje infektivnog od neinfektivnog . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ekstrakti u fitoterapiji . . SIGURNOST ESENCIJALNIH ULJA I BILJNIH PRIPRAVAKA (TOKSIKOLOGIJA) . . . . . . . . . . .. . . . . .. . . . . . . . utjecaj na krvni tlak i koagulaciju . . . . . Teku}i ekstrakti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Virusi . . gljivice i viruse . . . . . . .FITOAROMATERAPIJA Esencijalna ulja i njihovo djelovanje na bakterije. . . . . . . .. . . . . Osnove toksikologije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Pulmonarna toksi~nost . . . . . . . . . . . . . . . . . . Kontrola kvalitete esencijalnih ulja. . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . Zablude o imunostimulansima . . . . . .. .. Naj~e{}e patogene bakterije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Tankoslojna kromatografija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Povr{inske mikoze . . . . Suhi ekstrakti . Klasifikacija virusa . . . . . . . Dobivanje esencijalnih ulja . . . . . . . . 178 Alkoholi i fenoli . . . . . . . . . . . Kardiotoksi~nost. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Kutane mikoze . . . . . . . . . . . Subkutane mikoze . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Refrakcija i polarizacija . . .. . . .. . . . . . . . . . . . .. . . . . . Djelovanje esencijalnih ulja na viruse . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . Prepoznavanje opasnog od neopasnog . . .. . Pripravci od cijelih biljaka i njenih dijelova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Dubinske (sistemske) mikoze . . . .. . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . Kancerogenost esencijalnih ulja . . . . . Osnove medicinske mikologije . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . METODE EKSTRAKCIJE I IZOLACIJE PRIRODNIH MATERIJALA . . . . . . . . . . . Nefrotoksi~nost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 179 6 . . . . . . . . . . . Sistemska akutna toksi~nost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . ... . . . . . . . . . . . . . Toksikologija esencijalnih ulja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Prepoznavanje svojeg od tu|eg . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Plinska kromatografija . . .

. . . . . . . . . . . . . . Origanum compactum i Origanum heracleoticum . . . . . . ^empres . . . . . . . . . . Thymus satureioides . . . . . . . . . . Sandal . . . . . . . . . . . . . . . . . Plavi ~empres . . . . . . . . . . . . . bijeli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Bu{in . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ru`ino drvo . . . . . . . . . . . Ma`uran . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Pa~uli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Galbanum . . . . . . . . . . . . Bor. . . . . . . . . . . ^ajevac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ledum . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Smreka. . . . . . . . . Primorski vrisak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . \umbir . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Monoterpeni i seskviterpeni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Thymus vulgaris . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Palmarosa i \umbir-trava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Gurjum . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Limun . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ostale vrste roda Citrus . . . . . . . . . . . .SADR@AJ Farmakolo{ko djelovanje alkohola i fenola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Farmakolo{ko djelovanje monoterpena i seskviterpena . . . . . . . . . . . . . . . Mira . . . . . . . . Njema~ka kamilica i druga ulja s azulenima . . . . . . . . . . . . . . . . . . Gorka naran~a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Rod Thymus . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Druge vrste porodice Pinaceae . . . . . . . . . . . . Mu{katna kadulja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Mu{katni orah . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Klin~i}evac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Borovica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Marokanska kamilica . . . . . . . . Toksi~nost terpena . . . . . . . . . . . Korijandar . . . . . 181 183 184 185 186 186 188 189 190 191 192 193 194 195 196 197 197 198 199 200 201 202 202 204 205 206 206 207 208 211 212 213 214 215 215 216 217 218 219 220 221 222 223 224 224 225 225 225 7 . . . . . . . . Geraniji . . . . . . . . . . . . . . . . Ostala ulja s alkoholima i fenolima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . crna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Stolisnik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Tamjanovci . . . . . . . . . . . Elemi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Tanacetum . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ostale vrste roda Thymus . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Rod Origanum . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Sjeme mrkve . . . . . . . . . . . . . . . Tr{lja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Cedrovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Mandarina. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ulja s esterima cimetne kiseline . . . . . . . . . . Ru`marin . . Kopar . . . . . . . . . . . . . . . Mati~njak (melisa) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Lavanda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Inula (smrdljivi oman) i Oman. . . . . . . .. Vetiver . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Paprena metvica . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . Druga ulja s ketonima . Angelika. . . . . . .. . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Toksi~nost kumarina. . . . . . . . . .. . Esteri i kiseline . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. .. . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . .. . . Cimetovac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . Vrste odoljena (valerijane) . . . . . . . . . . .. . . . . . Toksi~nost aldehida . .FITOAROMATERAPIJA Paprovac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Kurkuma . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . .. Ketoni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Farmakolo{ko djelovanje ketona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Nard .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . Druga ulja s aldehidima . . . . Farmakolo{ko djelovanje aldehida . . . . . . . . .. .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Zimzeleni i Breze . . . . Rimska kamilica . . Kim . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . ... . . . . . . . . Druge vrste kadulja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Kumin . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ljekovita . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Citronele i Limunske trave (lemongrasi) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . .. . . Laktoni . . . . . . . . . . . . Ylang-ylang . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Druge vrste roda Mentha . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Kardamom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Manuka i Kanuka . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Aldehidi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Toksi~nost ketona . . . . . . . . . . . . . . . . Miloduh (izop) . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Limunovac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . Farmakolo{ko djelovanje estera . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . .. . . . . . . . . Kela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . .. . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . {irokolisna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Kadulja. . . . . . Ostale vrste roda Helichrysum . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Smilje . . . . . . . . . . . . 226 227 227 229 229 230 232 234 236 236 237 238 239 240 241 242 244 245 245 247 247 249 250 252 252 253 254 255 255 257 258 258 260 261 261 262 264 265 266 266 267 267 268 269 270 271 271 272 8 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . Lavanda. . . . . . . Kumarini . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Limunska metvica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Farmakolo{ko djelovanje laktona . . . . . .. . . . . . . . . . . . Druge vrste roda Lavandula . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Farmakolo{ko djelovanje kumarina. . . . . . . . . . . . .. . . .. . . . . . .

. . . . . . . . Polisaharidi . . . . . . . . . . Druge vrste roda Ocimum. . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . Piskavica . . . . . . . . . . . . Rod Eucalyptus .. . . . Limunski eukaliptus . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . .. . . . . . . . Buha~ica (psilium) . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . Eukaliptus polibraktea . . . . . . . . . Ostali spojevi: du{ikovi i sumporni spojevi. . .. . . . . . . . Farmakolo{ko djelovanje metoksifenola . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . .. .. . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ulja s askaridolom i apiolom . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . FITOKEMIJA I FARMAKOLOGIJA LJEKOVITOG BILJA . . . . 273 273 274 274 275 277 277 278 280 282 282 284 284 284 285 286 287 288 288 289 289 289 292 292 293 294 295 296 296 297 298 298 299 299 299 300 300 300 302 303 303 305 305 306 308 309 9 . . . . . . . . . . . . . . ... . . Komora~ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ljup~ac . . . . Kajeput . Anis . . . . . . . Oksidi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . .... . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . Fukus . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . Druge vrste roda Melaleuca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . .. . . Eukaliptus dives . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Metoksifenoli . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . Lovor .. . . .. . . . . . . . . . . . . .. . . ... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . .. . . . . . . . . . . . . Sumporni spojevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Jednostavni {e}eri . . . . . . . . . . . . .. . .. . . . . . . . . . .. . . . . . .. . . . . .. . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . Rod Ocimum . . Ravensara/Kamforovac/Anisna ravensara . Farmakolo{ko djelovanje ftalida . . . . . . . aterpenski ugljikovodici . . Druga ulja s laktonima . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Farmakolo{ko djelovanje oksida . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. .. Celer . . . . . . . .. . . . .. . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . Ftalidi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . Ostala ulja s metoksifenolima . . . . . . .. . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . .. Mirta . . . . . Estragon. . . . . . . . . . . .. Jasmin . . . . Du{ikovi spojevi . . . . . . . . . ... . . . .. . . . . . . Eukaliptus globulus . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Toksi~nost metoksifenola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Niauli . . . . .. . . . . . . . .. . . . .. . . . . . . . . . . . .SADR@AJ Masoja .. . . . . . . .. . . .. . . .. . . . . . .. .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Bosiljak . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . Ostala ulja s ftalidima . ... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Eukaliptus radiata . .. . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . [ipak . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . .. . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Neterpenski ugljikovodici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. ... . . . .. . . . . . Oligosaharidi . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . Ru`a . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . .

. . . . . . .. . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . slamnjak) . . . . . . Rusoma~a (pastirska torbica) . . . . . . .. . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Makadamija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . .. . . .. . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . 310 311 312 313 313 315 315 317 318 318 319 319 320 320 321 322 323 323 324 325 325 326 328 328 329 330 330 332 335 337 337 338 339 339 341 341 342 344 345 345 346 348 348 349 351 352 352 354 10 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Arti~oka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Crni sljez . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . Sezam . . . . . . . . . . . . . . . . . Sikavica (osljebod) . . . . . . .. .. . . Dobivanje masnih (baznih) ulja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . Poliini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Lipa . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . fenolski heterozidi i fenolske kiseline. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. Cijanogeni heterozidi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . ... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . .FITOAROMATERAPIJA Masla~ak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Masne kiseline . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Lignani. . . . No}urak. . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Medvjetka . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . Vrba . . . . . . . . . . . . . . . . . Kokos . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Bora`ina . . . . . . . . P{eni~ne klice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Podofil . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . .. . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Lektini i proteini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Crna rotkva . . . . . . . . . . . . . . Jojoba . . . . . . . . . . . . . . .. Ljekovita angelika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . @uti kokotac . . . Suncokret . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . Divlja ru`a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . Glukozinolati (sumporni glikozidi) i spojevi sumpora. . . . . . . . . . . . . Ginko . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . .. . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Lijeska . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Marelica. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Kumarini . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . Lipidi i bazna ulja . . . . \umbir . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . Argania . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Kalofil (tamanu) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ru`marin . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Shea maslac . . . . . . . . . . . . . Avokado . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . [ikimati. . Ehinaceja (rudbekija. . . . Veliki ~i~ak . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Stabilnost baznih ulja . . . . . . . . . Divizma . . .. .. . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . fenoli. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Bijeli sljez . . . . . . . . flavonoidi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Mo~varna kon~ara (suru~ica) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . Slatki badem . . . . . . . . Imela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Sr~anik . . . . . . . . .. . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . Rimska kamilica . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . Stolisnik . . Krkavina . . . . . . . ... . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . odoljen). Aloja . .. . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . Hamamelis . . . . . . . . . . . . . . . . ... . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . Borovnica . .. . . . . Crna bazga . . . . . . . . . . Anis . . Peru balzam i tolu balzam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Gospina trava (kantarion) . saponini i saponozidi . . . . . . . .. . . . . . ... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. .. . . . . . . ... . . . . .. . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. Uskolisni trputac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . steroidi. 355 356 357 359 361 362 364 364 366 367 368 370 371 372 373 375 376 377 379 379 381 383 385 385 386 386 388 388 390 390 391 392 393 394 394 395 396 397 398 399 400 400 401 403 404 405 407 408 11 .. . . Kinoni .. . . . . . . . . . . .. Antocijani i antocijanozidi . . . . . . . . . . .. . . . . . . .. . . . . . .. . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ... . . . . . . Bijeli i crveni glog . . . . . . . . . . . . . .. . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . Triterpeni. . .. . . . . . . . . . . . . .. . .. . . Borovica . . . . Diterpeni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . ... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . Poljska preslica . . Metvica. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . .. . . paprena . .. . . . . . . .. Sena . .. . . .. . . . . . . . Seskviterpenski laktoni . . . . . Breza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Komora~ . . . . Harpagofit . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Tanini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . Orah . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . Droge s esencijalnim uljima . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Maslina . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . Crni ribiz . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Kalofil (tamanu) . . . . Oman . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Noni . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . Arnika (br|anka) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . Valerijana (macina trava. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . Vinova loza . . . . . . . Pasiflora . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Kadulja ljekovita (`alfija) . . . . . . . . . . .SADR@AJ Timijan . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Sladi} . . . . Iridoidi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . .. . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . Piretrini . . . . . . . . . . .. . ^empres . . . . Divlji kesten . . . . . . . . . . . . . Oleorezine i sli~ni produkti . . . . . . . . Benzoin . . . . ... . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . Mati~njak . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Br{ljan . . .

. . . . . . . . . . . . . 410 410 411 413 414 415 416 417 418 419 420 423 424 424 427 428 430 431 431 433 434 436 437 438 438 441 449 PRAKTI^NI SAVJETI ZA FITOAROMATERAPEUTE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Alkaloidi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Autonomni `iv~ani sustav. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ginseng . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Kardiotoni~ni glikozidi . . . . . . . . . . Krvo`ilni sustav . . . . . .FITOAROMATERAPIJA Jaglac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Rosopas . . . . . . . . . 485 O autoru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Debelo crijevo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 487 12 . . . . . . . . Karotenoidi . . . . . . . . . . . . . Ko`a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Konopljika . . . . Cimicifuga. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . sibirski ginseng . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 456 RJE^NIK . . 474 Za kraj. . . . . . . . . . . . . . . . STRATEGIJE FITOAROMATERAPIJSKOG TRETMANA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Zlatnica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Sr~enica (srda~ica) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Eleuterokok. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Bubrezi . . . . . . . . . . . Gavez . . . . . . . . . . . Simptomatska fitoaromaterapija . . . . . . Fitoaromaterapija terena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Neven . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 466 KAZALO POJMOVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Plu}a . . Jetra i `u~ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Drena`na fitoaromaterapija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Kopriva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Dimnja~a. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Endokrini sustav . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

.

UVOD .

naglasak ove knjige je na obja{njenju temelja fitoaromaterapije. ali na `alost izdava~i i prevoditelji do sada nisu objavili takvu literaturu. histologija. elektronegativnost i kemijski dijagrami. svojstva kao {to su polarnost i nepolarnost. Fitoterapija je terapijski pristup. ve} za zdravlje. Po prvi puta na hrvatskom jeziku `elim sa`eti aromaterapiju i fitoterapiju u integralnu cjelinu i objasniti {to zna~i fitoaromaterapijski pristup. 2. U toj cjelini obja{njene su osnove kemije. a ne nabrajanje svojstava biljaka (u ~emu tako|er vlada puno nepreciznosti) niti kemija ljekovitog bilja. KEMIJA. Knjiga se sastoji od vi{e tematskih cjelina: 1. Iz opse`nog podru~ja farmakologije esencijalnih ulja i ljekovitog bilja dao sam naglasak na osnovama farmak- 17 . Cilj ovog poglavlja je dati minimum informacija koje treba znati jedan savjestan fitoaromaterapeut ili aromaterapeut i pojasniti glavne kemijske pojmove koji se pojavljuju u aromaterapeutskoj i fitoterapeutskoj literaturi. va`nije grupe kemijskih spojeva. a kada ne). njihovih kemijskih i botani~kih karakteristika i preciznosti opisa djelovanja. Naglasak je na biokemijskim procesima koji biljci omogu}avaju sintezu tako velikog broja aktivnih tvari. ne}e ostati razo~arani informacijama u njoj. ve}ina kvalitetnije literature napisana je na francuskom jeziku. FARMAKOLOGIJA. 3. jasno}e i preciznosti. Na pisanje ove knjige potaknuo me potpuni nedostatak kvalitetne literature iz aromaterapije na hrvatskom jeziku: ono {to je do sada objavljeno i prevedeno manjkavo je u preciznosti opisa esencijalnih ulja. Me|utim. Fitoterapijska literatura je relativno kvalitetnije zastupljena na hrvatskom jeziku. uz potpuno odsustvo opisa interakcija s konvencionalnim lijekovima (ili kada se neki lijekovi mogu kombinirati s fitoaromaterapijskim pripravcima. {to je izgleda najbolji na~in za prostituciju aromaterapije kod nas. ali se previ{e daje naglasak na monografijsko opisivanje biljaka i nesavjesnog povezivanja tegoba i biljaka. Ovo nije knjiga s receptima protiv celulita. kemijske veze. Ovo je relativno kratko poglavlje gdje je dan uvod u klasifikaciju biljaka. Zbog toga je ova knjiga uglavnom li{ena olako davanih receptura. Ni fitoterapija niti aromaterapija se ne bore protiv ne~eg.UVOD Ova knjiga je koncipirana kao priru~nik ili ud`benik s potrebnim znanjima koje bi trebao znati jedan aromaterapeut i fitoterapeut. oni koji shva}aju da efikasnost terapije ovisi o dobrim temeljima. BOTANIKA. Ovu knjigu treba shvatiti kao prvu u seriji. Proporcionalno je manji broj kvalitetnih knjiga iz aromaterapije objavljen na engleskom jeziku. pa }e biti veliko razo~aranje onima koji `ele na}i katalogizirane tegobe i bolesti po abecedi i neke ekspresne recepte za njihovo jo{ br`e rje{avanje. fiziolo{ki procesi u biljkama i biosinteze i va`nije obitelji biljaka.

maceracija. te djelovanje esencijalnih ulja na patogene mikroorganizme. 4. farmakolo{kog djelovanja. stanice u imunolo{kom sustavu i upalni medijatori i kako biljke i esencijalna ulja djeluju na imunolo{ki sustav. To je iznimno bitno podru~je jer se kod nas koriste ulja bez kontrole. 6. a bez shva}anja djelovanja esencijalnih ulja nema dobre aromaterapije. Ovo je posve zapostavljeno podru~je aromaterapije. Na kraju su navedene i kontraindikacije. u ovom poglavlju su dani temelji imunologije. principi djelovanja imunolo{kog sustava. kako aromatogrami u plo~ama tako i u teku}em mediju. METODE EKSTRAKCIJE I IZOLACIJE BILJNIH MATERIJALA. vagitorija i kapsula. te monografije (opisi) pojedinih esencijalnih ulja. Predstavljeni su i noviji tipovi pripravaka poput SIPF-a. MIKROBIOLOGIJA I IMUNOLOGIJA. nefrotoksi~nost. Osim toga. U njemu su opisane metode toksikolo{kih ispitivanja. Ovo je poglavlje koje se ne smije presko~iti. hepatotoksi~nost. opisani su po prvi puta neki galenski (farmaceutski) oblici u fitoaromaterapiji poput supozitorija. neurotoksi~nost.FITOAROMATERAPIJA ologije i njena dva velika podru~ja. farmakodinamike (kako neki lijek djeluje) i farmakokinetike (koja je sudbina lijeka u organizmu). Bez jasnog shva}anja kemijskog sastava nema dobrog shva}anja djelovanja esencijalnih ulja. Poseban dio je posve}en kontroli kvalitete esencijalnih ulja. Monografije esencijalnih ulja sastoje se od opisa na~ina dobivanja i kemijskog sastava. SIGURNOST ESENCIJALNIH ULJA I BILJNIH PRIPRAVAKA (TOKSIKOLOGIJA). Ovo poglavlje daje informacije o tome {to su bakterije i virusi i njihovu klasifikaciju. OVDJE ODMAH NAGLA[AVAM DA NE 18 . s jasno nazna~enim na~inima primjene u kojima se posti`e terapeutski efekt. Po prvi put opisani su aromatogrami i njihovo zna~enje. bolesti koje uzrokuju te kako fitoaromaterapija mo`e pripomo}i u lije~enju tih bolesti. 7. KEMIJA I FARMAKOLOGIJA ESENCIJALNIH ULJA gdje su opisana farmakolo{ka djelovanja pojedinih grupa spojeva u esencijalnim uljima. ulja se koriste bez ikakvih upozorenja i osobno znam mnoge primjere lo{eg kori{tenja esencijalnih ulja koji su rezultirali nuspojavama i toksi~nim efektima. rizici i interakcije s lijekovima kori{tenja esencijalnog ulja. kancerogeno djelovanje. Opisuje se i obja{njava {to je do destilacija vodenom parom. U ovoj cjelini. perkolacija te kako se pripremaju infuzi i dekokti. digestija. U ovoj cjelini opisan je na~in dobivanja esencijalnih ulja i drugih tipova ekstrakata iz biljaka. toksi~na djelovanja esencijalnih ulja na cijeli organizam i organske sustave: dermotoksi~nost i fototoksi~nost. a opisuje glavne grupe patogenih mikroorganizama. 5. pod naslovom liberacija.

Termin eteri~no ulje koji dolazi iz njema~kog i latinskog jezika (njema~ki: Äterische 19 . S obzirom da je ova knjiga plod prou~avanja i iskustva jednog autora. Za djecu treba koristiti ½ do ¼ te doze. gdje }e se daleko ve}i naglasak dati na terapeutske pristupe. RJE^NIK naj~e{}ih stru~nih izraza koji se pojavljuju u literaturi. Svaka monografija sadr`ava i recepture za pripravu (dekokti.UVOD SUGERIRAM ORALNU UPOTREBU ESENCIJALNIH ULJA OSIM KAO SREDSTVO AROMATIZACIJE (ISPOD 1%) KOJA JE ZAKONSKI DOZVOLJENA. Kratak sa`etak i savjeti u obliku pitanja i odgovora 11. STRATEGIJE FITOAROMATERAPIJSKOG TRETMANA. macerati. Analogno esencijalnim uljima. Kod nas se esencijalna ulja shva}aju u kontekstu aroma i dodataka prehrani i njihovo kori{tenje diktiraju ljudi koji nisu dovoljno obrazovani u farmakologiji esencijalnih ulja. ovdje su opisane grupe kemijskih spojeva u ljekovitom bilju i njihova zajedni~ka svojstva. 10. KEMIJA I FARMAKOLOGIJA LJEKOVITOG BILJA. toksi~nost te s kojim se lijekovima odre|ena biljka ili biljni ekstrakt ne smije uzimati. jer VE]INA DOZA KOJE NALAZITE NAPISANE NA VRE]ICAMA ^AJEVA ODVE] SU MALE DOZE. U Francuskoj se pripravci takvih doza svrstavaju u osvje`avaju}e napitke! Treba odmah znati da je navedena doza ZA ODRASLE LJUDE. Ovim ujedno otvaram vru}e poglavlje oko kori{tenja esencijalnih ulja u galenskim proizvodima. djelovanjem na drena`ni sustav i djelovanje na teren te je obja{njen osnovni koncept terena. 8. PRAKTI^NI SAVJETI ZA FITOAROMATERAPEUTE. 9. Ovo je poziv da se esencijalna ulja i aromaterapija kona~no vrate okrilju farmacije gdje prirodno i pripadaju. pojedine cjeline obra|ene su detaljnije. Osobno sam naglasak stavio na stvarna farmakolo{ka djelovanja i interakciju biljnih pripravaka s organizmom jer vjerujem da upravo u tom polju aromaterapeut i fitoterapeut mora znati najvi{e pojmova i podataka. {to je u Francuskoj uobi~ajena pojava. Opisuju se fitoaromaterapijski pristupi tretmanu i lije~enju ljudi: simptomatski. dane su monografije terapijski zna~ajnijih biljaka koje se koriste u fitoterapiji te njihove kontraindikacije. kod nas je masovno zastupljena samo simptomatska fitoaromaterapijska tehnika koja na kratke staze donosi uspjeh. Ovaj kratki pregled vrlo je bitan dio knjige koji predstavlja uvod u sljede}u knjigu. infuzi). a daleko vi{e pa`nje se posve}uje drena`i i terenu. U Francuskoj simptomatska fitoaromaterapija ~ini tek MANJI dio terapije. Tako|er sam posebnu pa`nju obratio na definiranje po`eljne doze. Na `alost. a pojedine s manje detalja poput poglavlja botanike. ali cilj nije ~ovjeka samo lije~iti nego i promijeniti patolo{ki uzrok koji omogu}ava vra}anje bolesti.

.

te alkoholi glicerol i etanol. korijen i kora gdje je du`e vrijeme potrebno da vru}a voda prodre u unutra{njost biljnih dijelova i ekstrahira ljekovite tvari. Infuzi se naj~e{}e rade od mek{ih biljnih dijelova kao {to je list. Pripravci od cijelih biljaka i njenih dijelova Biljke se terapijski vrlo rijetko mogu koristiti cijele. Infuzi se rade tako da se voda zagrije do vrenja. umjesto takvog na~ina terapijski aktivne biljke naj~e{}e se su{e. te smjese etanola. Droga je dio biljke (npr. cvijet. nasuprot kolokvijalnom nazivu. Teku}i ekstrakti Teku}i ekstrakti pripremaju se potapanjem biljaka u neko otapalo (naj~e{}e voda. Dekokti Dekokt je tako|er ekstrakt biljke dobiven u vru}oj vodi. Aktivne tvari se ekstrahiraju djelovanjem vru}e vode kojom se biljka prelije. su{ena i mljevena) koji se koristi u fitoterapiji.METODE EKSTRAKCIJE I IZOLACIJE PRIRODNIH MATERIJALA Ekstrakti u fitoterapiji Dobivanje esencijalnih ulja mo`emo shvatiti kao vrstu izolacije to~no odre|enih spojeva iz biljke metodama tije{tenja i destilacije vodenom parom. No. a zatim se u nju stavi biljna droga i ostavi stajati pokrivena izme|u 5 i 15 minuta. Dekokti su prikladni za tvrde biljne dijelove kao {to su podanak. a zatim melju i od njih dobiva pra{ak (pulvis) koji se daje u odre|enim dozama. 2. 1. Droga. nije opojno sredstvo. ali se biljka kuha u klju~aloj vodi od 10 do 20 minuta kako bi se pobolj{ala ekstrakcija. a uklonili nepotrebne tvari kao {to je celuloza. Biljke se prije toga naj~e{}e su{e kako bi se ljekovite tvari koncentrirale. Ovdje moram objasniti termin DROGA koji se koristi u farmaciji. U fitoterapiji mo`emo koristiti pripravke od cijele biljke ili njenih dijelova i njene ekstrakte. 175 . ili pak od cijelog nadzemnog dijela zeljaste biljke. Biljna droga se zatim odvoji od teku}ine. Primjeri su pra{ak poljske preslice (Equisetum arvense) i harpagofita (Harpagophyton procumbens). a konzumiraju se poput povr}a. vode i/ili glicerola) kako bi se iz biljke iscrpli aktivni sastojci. Infuzi Naj~e{}i uobi~ajeni naziv infuza u hrvatskom jeziku je ~aj. Primjeri su kora krkavine (Frangula alnus) i podanak i|irota (Acorus calamus).

su predstavljene biljke gdje je SIPF ekstrakt superioran u odnosu na druge. dok se gospina trava (Hypericum perforatum) macerira vi{e tjedana u masnim uljima kao {to je maslinovo ili makadamijino ulje. pogotovo ako sadr`e esencijalna ulja jer se ona kuhanjem gube zbog isparavanja. dok je u slu~aju gospine trave potrebno izolirati lipofilne komponente kroz du`e vrijeme da bismo postigli optimalnu koncentraciju. Tinkture su alkoholni ekstrakti biljnih droga dobivenih maceracijom u smjesi etilnog alkohola (etanola) i vode (naj~e{}e 40% etanola i 60% vode). Korijen sljeza (Althea officinalis) macerira se u mlakoj vodi na sobnoj temperaturi dva do tri sata. U tablici 19. Najnovija tehnologija SIPF (suspension intégrale des plantes fraîches. Otapalo se tada grije na temperaturu vrenja otapala. jer ne dolazi do grijanja ili selektivne ekstrakcije otapalima. a iznad biljnog materijala postavi se hladilo. aktivni spojevi su hidrofilne sluzi koje u vodi relativno brzo bubre. mo`e se macerirati i u razrije|enom glicerolu. pa otapalo isparava. 4. hladi se u hladilu i kapa po biljnom materijalu vr{e}i na taj na~in ekstrakciju. svje`a ili eventualno suha. Macerati Macerati se op}enito rade ostavljanjem biljne droge kroz odre|eno vrijeme u nekom polarnom ili nepolarnom otapalu bez zagrijavanja. Biljke se tako|er mogu samljeti i cijele ~uvati u glicerolnoj otopini. nakon ~ega se taj prah otapa u glicerolnom ili alkoholnom mediju. Kod digestije biljka se grije odre|eno vrijeme u otapalu. U slu~aju sljeza. 5. Perkolati i digesti To su teku}i ekstrakti biljaka gdje se biljka tretira s otapalima niskog vreli{ta poput etanola na povi{enoj temperaturi kako bi se pove}ala ekstrakcija slabo topivih spojeva. i oni lipofilni i hidrofilni. Infuzi i dekokti dominantno ekstrahiraju polarnije tvari iz biljke. 3. Na taj na~in budu sa~uvani gotovo svi ljekoviti spojevi. Vrijeme maceracije je izme|u tjedan i mjesec dana. nakon kojeg vremena se svje`a tinktura odvaja od biljnog materijala i ostavi odle`ati jo{ neko vrijeme kako bi se istalo`ile neke balastne tvari. To je pogodan na~in ekstrakcije za tvrde biljne dijelove. Glicerinski ekstrakti Cijela biljka. Maceracija se izvodi na sobnoj temperaturi ili na hladnom. integralna suspenzija svje`eg bilja) koristi cijele biljke usitnjene do vrlo finog praha u teku}em du{iku. Ovakvim se na~inom sa~uvaju ve}e koli~ine ljekovitih tvari u biljci. Tinktura se tada filtrira i ~uva na tamnome mjestu. Otapalo 176 . Kod perkolacije biljka se stavi iznad posude s otapalom.FITOAROMATERAPIJA Meki biljni dijelovi nisu prikladni za pravljenje dekokta. Vrijeme maceracije i vrsta otapala ovisi o biljnoj drogi.

deodara je himalajski cedar. a stari Egip}ani su je dodavali u smjese za balzamiranje. a listovi sli~e ~empresu. Himalajski cedar je stablo sjeverne Indije i Tibeta. no nesavjesni prodava~i naj~e{}e prodaju pod imenom cedra ulje dobiveno iz Juniperus virginiana odnosno vir|inijskog cedra. Naraste do 35 metara visine. Don. te seskviterpenske ketone (α.KEMIJA I FARMAKOLOGIJA ESENCIJALNIH ULJA CEDROVI Cedrus atlantica (Endl. C. Cedrus atlantica je atlaski cedar. Dobivanje i kemijski sastav Sva esencijalna ulja cedrova dobivaju se destilacijom drveta vodenom parom. Vir|inijski cedar samonikla je biljka Sjeverne Amerike. drvo je crvenkaste boje. na`alost ~esto lo{e ozna~ena i prodavana.. Cupressaceae – vir|inijski cedar Vir|inijski cedar Himalajski cedar Kroz povijest mnoge vrste cedrova upotrebljavale su se u raznim zemljama. a njegova oleorezina koristila se za lije~enje di{nih i urinarnih infekcija. Atlaski cedar je impozantno piramidalno stablo visoko do 40 metara. U Sredozemlju se koristila oleorezina libanonskog cedra. a drvo kao dragocjeni gra|evni materijal. kratkih igli~astih listova.i β-atlantone). Na tr`i{tu se mo`e na}i vi{e vrsta cedrova. Pinaceae – atlaski cedar Cedrus deodara (Roxb. Nazivi “crveni cedar” za vir|inijski i “bijeli cedar” za atlaski nisu prikladni ni za imena vrsta niti za imena ulja. a oleorezina i listovi (ali i kora drveta i ~e{eri) koristili su se uglavnom za lije~enje di{nih i urinarnih bolesti te reumatoidnog artritisa.) Manetti ex Carr.. Ulje atlaskog cedra sadr`i seskviterpene i seskviterpenol atlantol. Oleorezina se koristila kao repelent. Esencijalna ulja vrlo su popularna. Pinaceae – himalajski cedar Juniperus virginiana L.) G. Ulje himalaj- 191 .

Ne zna se potje~e li taj naziv zbog tradicionalne upotrebe u nekim zemljama za ispiranje o~iju kod upala. veselje i `ivotnost s druge strane. di{ne infekcije. oralno) Vir|inijski cedar ne posjeduje jako limfotoni~no djelovanje. te seskviterpenole cedrol i vidrol. probavne tegobe.FITOAROMATERAPIJA skog cedra sli~nog je sastava. Ovi su simboli dobri kako bi se zapamtila farmakolo{ka ~injenica kako se u terapijama amenoreje i drugih hormonalnih tegoba ova dva esencijalna ulja koriste uvijek zajedno. Zrelost i mudrost s jedne strane. Indiciran je za lije~enje: • pro{irenih vena (dermalno) • hemoroida (dermalno) Kontraindikacije. Dermalna primjena je sigurna. ali je zato vrlo dobar za vensku cirkulaciju (venotonik). U srednjem vijeku jo{ se nazivala i oculus Christi odnosno Kristovo oko.. Ova trajna biljka velikih. oteklina. Esencijalno ulje se koristi u parfumeriji. Tradicionalna upotreba medicinski je opravdana: menstrualne tegobe. Vjerovalo se da poja~ava osjete. ali samonikla je u cijeloj ju`noj Europi. ali oralna se ne sugerira zbog mogu}e neurotoksi~nosti. Velike doze ulja mogu izazvati promjene citokromskog metabolizma lijekova kao {to su varfarin. Rimljani su ju zvali herba sacra. pomalo srcolikih listova. uglavnom se uzgaja u Francuskoj i Maroku. te ketoni atlantoni. jer jedno bez drugog nije potpuno. lipolitici i djeluju na arterijsku cirkulaciju. Ako je simbol kadulje zrela i mudra `ena (vidi monografiju esencijalnog ulja kadulje ljekovite). Koriste se kod: • ote~enih nogu. slabog toka limfe u organizmu (dermalno) • pro{irenih vena (dermalno) • celulita (dermalno) • ateroskleroze (ovapnjenja krvnih `ila) (dermalno. rizici i interakcije s lijekovima Ulja atlaskog i himalajskog cedra ne smiju se koristiti u trudno}i. te neki sulfonamidi. Lamiaceae Mu{katna kadulja ima dugotrajnu reputaciju ljekovite biljke. dominantni seskviterpenoli su himahalol i alohimahalol. {irokih. MU[KATNA KADULJA Salvia sclarea L. Ulje vir|inijskog cedra sadr`i seskviterpene cedrene i tujopsen. dikumarol. 192 . tada je simbol mu{katne kadulje mlada `ena pro`eta `ivotnom rado{}u djevoj~ice. psiholo{ki moraju opstati zajedno. Farmakolo{ko djelovanje Atlaski i himalajski cedar izvrsni su limfotonici. u prijevodu sveta biljka.

Kemotipovi vrste T. tragove ketona. linalol 3. Prema farmakopeji. Sastav ulja je iznimno kompleksan (preko 250 do sada identificiranih spojeva!). Farmakolo{ko djelovanje Mu{katna kadulja ima jak estrogenomimetski u~inak (djeluje sli~no estrogenu i poti~e njegovu sintezu). – {panjolski timijan • T. Glavne vrste ~ija se ulja mogu na}i na tr`i{tu su: • T. – obi~ni timijan • T. oksida. – jarmasti timijan • T. dermalno) Kontraindikacije. Ina~e je sigurno i netoksi~no. zygis i T. timol 2. Passetu su: 1. α-terpineol/terpenil-acetat 4. laktona i sumpornih spojeva. do 15% monoterpenskih alkohola (dominantno linalol). Glavne indikacije su: • amenoreja. dismenoreja (oralno. vulgaris L. dermalno) • povi{en kolesterol (oralno) • umor pra}en nervozom (oralno. vulgaris prema J. vaginalno. dermalno) • menopauza i problemi u menopauzi (oralno. zygis L. diterpena (do 7% sklareola). rizici i interakcije s lijekovima Esencijalno ulje mu{katne kadulje je kontraindicirano kod mastoza i estrogen ovisnih tumora (nekih od tumora dojke) te u `ena na terapiji s antiestrogenima i oralnim kontraceptivima. do 75% estera linalil acetata. kumarina. dermalno) • genitalne infekcije izazvane hormonskim tegobama (oralno. – maj~ina du{ica • T. Djeluje stimuliraju}e na sredi{nji `iv~ani sustav. β-kariofilen). mastichina L. serpyllum agg. geraniol/geranil acetat 193 . vulgaris koriste se za iste indikacije u fitoterapiji i ne razlikuju se po imenu. Sadr`i male koli~ine monoterpena (pinena) i seskviterpena (germakren D. Smanjuje kolesterol. {to ovisi o uvjetima destilacije. a djeluje specifi~no antibakterijski protiv rodova Klebsiella i Pseudomonas. Za estrogeno djelovanje mu{katne kadulje mora biti potvr|eno da esencijalno ulje sadr`i sklareol. ROD THYMUS To je jedan od najslo`enijih rodova u aromaterapiji. vrste T. satureioides Coss.KEMIJA I FARMAKOLOGIJA ESENCIJALNIH ULJA Dobivanje i kemijski sastav Dobiva se vodenom destilacijom biljke u cvatu. Valja ga striktno izbjegavati u trudno}i.

a u srednjem vijeku vitezovi su dobivali vjen~i}e timijana kao nagradu za hrabrost. TIMIJAN. oralno se smiju koristiti samo u iznimnim slu~ajevima.FITOAROMATERAPIJA 5. dermalno) • oslabljenog imuniteta i umora (rektalno. mastichina sadr`i uglavnom 1. Koriste se rektalno kod te{kih di{nih infekcija. Oni koji `ele biti ozbiljni sada znaju da odmah mogu s rezervom uzeti knjige koje govore o bijelim i crvenim timijanima. Oba kemotipa su vrlo jako mikrobicidna. Ka`u da je bijeli timijan samo timijan kemotip linalol. pa i esencijalna ulja ako se prodaju pod tim nazivima. Koriste se u malim dozama ako se nanosi na ko`u (ispod 1%). Timijan Kemotipovi timol i karvakrol Kemotip timol sadr`i preko 70% timola te karvakrol i p-cimen. ali su vrlo rijetki na tr`i{tu. Timijan simbolizira ~vrsto}u i hrabrost. a najgori su nazivi “bijeli” i “crveni” timijan. Egip}ani su ga koristili u procesu balzamiranja. ako se destiliraju u `eljeznim posudama pa nastaje poseban spoj (`eljezni fenoksilat) crvene boje. Vrsta T. U lo{ijoj aromaterapijskoj literaturi rod timijan naj~e{}e je katastrofalno opisan. te je aktivan i protiv gljivica (Candida). serpyllum timol. crveni timijan kemotip timol. neki ~ak spominju kako je bijeli timijan pro~i{}eni crveni timijan. trans-tujenol-4 Uz tih 6 glavnih kemotipova postoje i kemotipovi p-cimen. karvakrol. Koriste se u tretmanu: • infektivnih bolesti (rektalno. Puno je bla`i i bezopasniji kemotip od timola. satureioides sadr`i borneol i karvakrol. ali samo u obliku supozitorija. limonen i 1. a kemotip karvakrol sadr`i preko 50% karvakrola. ali i vrlo agresivna. dermalno). karvakrol 6. Potrebno je imati certifikat o sastavu ovog kemotipa jer u njemu varira sadr`aj linalola. U svim narodima bila je poznata njegova mo} protiv zaraznih bolesti. Thymus vulgaris Timijani su poznati od anti~kih vremena.8-cineol. T. Kemotip linalol Sadr`i 50-80% linalola. a T. a ponekad se na|u ulja ovog kemotipa koja ipak sadr`e odre|enu razinu timola pa ga treba izbjegavati. linalol i geraniol. Koristi se za: 194 . a legenda ka`e da se rodio iz suza prevrtljive Helene od Troje. U staroj Gr~koj timijan se palio na oltarima. Istina je ta da naziv “crveni” potje~e od boje fenolima bogatih kemotipova timijana. Djeluje tako|er jako mikrobicidno.8-cineol.

Kemotip tujenol-4 Sadr`i preko 50% trans-tujenola-4. Kemotip geraniol Sadr`i geraniol i geranil acetat. Lamiaceae Biljka je vrlo sli~na obi~nom timijanu. Dryobalanops aromatica Gaertner. Ova biljka u potpunosti je zamijenila danas ugro`enu vrstu SUMATRANSKOG KAMFOROVCA. inhalacijski u kombinaciji s uljima s alkoholima i oksidima kao {to je kajeput. katkad oralno) • kod gljivi~nih infekcija u probavnom sustavu (oralno). pa se lokalno koristi kod reumatoidnog artritisa i mijalgija (bolova u mi{i}ima). oralno) • op}e malaksalosti i iscrpljenost (oralno zbog stimulacije rada jetre). oralno) • reumatskih tegoba (lokalno dermalno. Kemotip p-cimen Sadr`i preko 40% p-cimena i male koli~ine fenola (ispod 10%). niauli kemotip 1. Hidrolat timijana kemotip geraniol koristi se u obliku obloga kod infekcija ko`e. Povoljno djeluje na rad jetre te djeluje protuupalno. Koristi se kod: • klamidijalnih infekcija (dermalno. Microsporum te plijesni kao {to je Aspergillus). Dipterocarpaceae. koje se dobiva destilacijom vodenom parom biljke u cvatu. Ovo je vrlo rijedak kemotip. relativno nepoznata u tradicionalnoj fitoterapiji gdje se ~esto cijeli rod Thymus koristi za iste indikacije. iz kojeg se tako|er dobivalo ulje bogato borneolom.8-cineol te vrstama eukaliptus radiata i globulus) • urinarne infekcije (u dermalnim pripravcima. vrlo rijetko oralnim). ali je s terapijskog stanovi{ta zanimljiv jer djeluje dobro analgeti~ki i protuupalno. Koristi se kod: • gljivi~nih i bakterijskih infekcija ko`e (dermalnom primjenom) • infekcija urinarnog sustava (dermalnim putem. Esencijalno ulje. Trychophyton. ravensara. Djeluje vrlo dobro protiv patogenih gljivica (Candida. vaginalnim putem. Thymus satureioides Thymus satureioides Cosson. bogato je monoterpenskim alkoholom borneolom (25-60%) i fenolima (do 20% karvakrola).KEMIJA I FARMAKOLOGIJA ESENCIJALNIH ULJA • di{ne infekcije (dermalno. Djeluje specifi~no protiv bakterija roda Chlamidia. 195 .

Kontraindikacije. Maj~ina du{ica (Thymus serpyllum) je zbirni naziv za nekoliko vrsta roda Thymus. koriste se kao i timijan kemotip linalol.8cineolom. Indikacije mu diktira imunomoduliraju}e djelovanje: • kroni~ne infekcije (oralno) • autoimune bolesti (oralno) • artroze i reumatoidni artritisi (oralno i dermalno) • malaksalost i umor (oralno.FITOAROMATERAPIJA Farmakolo{ko djelovanje Ovo je jedno od najja~ih imunomoduliraju}ih ulja koja spre~avaju jaku upalu. Ponekad koristi u lije~enju te{kih di{nih infekcija. Maj~ina du{ica 196 . dermalno). Umjerenost u dozi je potrebna i kod oralnog uzimanja. Navodi se kao tonik i stimulator za cijeli organizam i djeluje kao afrodizijak. pa se koristi kao Thymus vulgaris kemotip timol. Thymus mastichina bogat je 1. Njihova esencijalna ulja sadr`e fenole kao timol i alkohole (geraniol. rizici i interakcije s lijekovima Djeluje nadra`uju}e na ko`u pa treba paziti na koncentraciju. ali i s njim je potreban oprez. Kemotipovi vrste Thymus zygis koji sadr`e linalol umjesto timola. Ne{to su manje nadra`uju}a ulja od vrste Thymus vulgaris kemotip timol. Ostale vrste roda Thymus Thymus zygis sadr`i uglavnom visok sadr`aj timola. koristi se u istim indikacijama. linalol).

.

a prona|ena je u egipatskim grobnicama.8-cineol. Lamiaceae Ova je biljka samonikla u mediteranskim zemljama. Rimljanima je ova sveta biljka bila simbol regeneracije (ima smisla s obzirom na povoljan utjecaj na jetru). Simbol ru`marina kemotipa verbenon je otac i mudrost. kamfor. 2. a ru`marinova primjena u kozmetici stara je stolje}ima. zasigurno patvorine. koja daje ~etiri glavna kemotipa: 1. β-mircen/kamfor. 1. Ru`marin je jo{ jedna kemotipski slo`ena vrsta. Biljka je opisana i u poglavlju o fitoterapiji. Ru`marinove gran~ice palile su se tijekom zaraza. simbol postojanosti i pomla|ivanja. verbenon/bornil acetat. 3. Ru`marin je i jedno od naj~e{}e patvorenih esencijalnih ulja. 242 .8-cineol i/ili kamfor. Zapravo su ve}ina esencijalnih ulja ru`marina na tr`i{tu. osim onih s posebnim certifikatima.FITOAROMATERAPIJA Ru`marin RU@MARIN Rosmarinus officinalis L. u kojeg se dodaje sintetski 1. 4.. Koristi se ve} tisu}ama godina.

Kemotip 1. Uspijeva u sjevernoj Africi. nedovoljnog rada jetre. smanjene produkcije `u~i (oralno) • di{nih infekcija (dermalno. Streptococcus. Indiciran je uglavnom za: • di{ne infekcije (dermalno i inhalacijski) • cirkulatorne tegobe (dermalno) • cistitise (dermalno. Kemotip verbenon valja koristiti s oprezom. do 20% oksida 1. slabije je potentan protiv patogenih bakterija od 1. do 35% monoterpena (dominantno α-pinena). a za razliku od kemotipa verbenona izvrsno djeluje protiv patogenih bakterija (pogotovo rodova Staphylococcus. S oralnom upotrebom valja biti oprezan. inhalacijski. Smanjuje produkciju sluzi u plu}ima te smiruje ka{alj. Sadr`i do 30% kamfora. sadr`e ve}e koli~ine kamfora.8-cineol Sadr`i dominantno oksid 1.8-cineol kemotipa. Kemotip verbenon djeluje povoljno na rad jetre i proizvodnju `u~i. Ovaj kemotip raste uglavnom na Korzici. su kemotipa kamfor. 243 . i monoterpene (do 12% α-pinena i do 22% kamfena). ako ve} nisu patvorine. Ne smije se koristiti u trudno}i i kod male djece. do 30% 1. Hidrolat ru`marina kemotipa verbenon naj~e{}e se koristi zajedno s hidrolatom lavande ljekovite u maskama za tretman akni. oralno). oralno). uklju~uju}i i Hrvatsku.8-cineola. jer neka ulja ovog kemotipa koja se na|u na tr`i{tu. Koristi se kod: • hepatitisa.KEMIJA I FARMAKOLOGIJA ESENCIJALNIH ULJA Kemotip verbenon/bornil acetat Sadr`i do 40% ketona verbenona i kamfora do 15%. oralno) • za njegu o{te}ene i osjetljive ko`e (dermalno. Escherichia) i gljivica (Candida). Ovaj kemotip je jak ekspektorans. Poti~e regeneraciju ko`e.8-cineola. oprez! – u visokoj dozi smanjuje tlak i toksi~an je). Kemotip kamfor Ru`marin kemotip kamfor je naj~e{}i na tr`i{tu jer raste spontano u europskom mediteranskom bazenu. Indiciran je za: • gr~eve i bolove mi{i}a lokomotornog sustava (dermalno) • niskog tlaka (u niskoj dozi oralno. Ve}ina esencijalnih ulja na tr`i{tu.8-cineol i manje koli~ine ketona kamfora i monoterpena. Dobro poti~e cirkulaciju. jer u ve}oj dozi mo`e biti neurotoksi~an kada se primjenjuje oralnim i rektalnim putem. Djeluje analgeti~ki i mukoliti~ki.

Portugala i Argentine.FITOAROMATERAPIJA Ovo je najtoksi~niji kemotip ru`marina. Sadr`i preko 20 % β-mircena. Brojne vrste kadulje u kineskoj tradicionalnoj medicini ve`u se uz lije~enje neplodnosti. Imaju}i na umu djelovanje esencijalnog ulja. Djeluje neurotoksi~no i hepatotoksi~no (za razliku od kemotipa verbenon koji stimulira funkciju jetre). takva upotreba nije bezrazlo`na. {to zna~i spasiti ili iscijeliti. Esencijalno ulje se skromno koristi u kozmeti~koj industriji. KADULJA. LJEKOVITA Salvia officinalis L.. Naziv roda Salvia potje~e od rije~i salvare. ve} gr~ka kadulja. samosvjesnu `enu (vidi monografiju mu{katne kadulje). a u anti~ko doba koristila se kao lijek za brojne bolesti.). triloba L. 244 . Salvia fruticosa Mill. (=S. a zbog prisustva βmircena pokazuje ja~u analgeti~ku aktivnost od kemotipa kamfor. Kadulja simbolizira zrelu i mudru.8-cineola. ^ini se da kadulja opisana u anti~ko doba ipak nije vrsta Salvia officinalis (vidi monografiju kadulje u fitoterapiji). Ovo je iznimno rijedak kemotip. Kemotip β-mircen/kamfor Raste na atlantskoj obali zapadne [panjolske. oko 15% kamfora te manje razine 1. Jo{ danas je slu`beno u upotrebi u tretmanu infekcija grla i ustiju. Lamiaceae Kadulja Ova biljka poznata je od davnina. Ne preporu~uje se oralna upotreba.

prikazuje neke najzna~ajnije estere. osim ve} navedenog geranil formijata i citronelil formijata (formijati su esteri mravlje kiseline). Esteri s C2 kiselinama C2 kiselina je octena kiselina. 257 . (2) je linalil acetat kojim obiluje lavanda (Lavandula officinalis). Strukture nekih estera iz esencijalnih ulja. mu{katne kadulje (Salvia sclarea). masla~ne. (4) metil salicilat koji je dominantni sastojak zimzelena (Gaultheria sp. ru`marina kemotipa verbenon (Rosmarinus officinalis) i sibirske jele (Abies sibirica). metakrilne kiseline (C4) i angeli~ne i izovalerijanske kiseline (C5). Slika 72. Slika 72. Estere u esencijalnim uljima kemijski dijelimo na temelju kiseline koja tvori ester.). Alkoholi koji grade te estere uglavnom su monoterpenoli i seskviterpenoli. Bornil acetat je dominantna sastavnica esencijalnog ulja inule (Inula graveolens). C4 i C5 kiselinama Tu su relativno rje|i esteri propionske (C3). Esteri s C1 kiselinama Relativno su rijetki esteri C1 kiselina. sastojak esencijalnih ulja petit grain naran~e i mandarine (Citrus aurantium sp amara i Citrus reticulata). Linalil acetat sadr`e esencijalna ulja lavande i nekih lavandina. Razne vrste i kultivari geranija sadr`e te estere. ~iji se esteri zovu acetati i vrlo su ~esti u esencijalnim uljima. izomasla~ne. Terpenil acetat nalazi se u esencijalnom ulju lovora (Laurus nobilis) i timijana kemotipa terpenil acetat (Thymus vulgaris). Mirtenil acetat nalazi se u esencijalnom ulju mirte kemotipa mirtenil acetat (Myrtus communis). (1) geranil formijat iz esencijalnog ulja geranija (Pelargonium x asperum).KEMIJA I FARMAKOLOGIJA ESENCIJALNIH ULJA ESTERI I KISELINE Esteri su spojevi koji nastaju reagiranjem alkohola i karboksilne kiseline. limunmetvice (Mentha x citrata) i petit grain naran~e. Izobutil angelat je aktivan sastojak rimske kamilice (Anthemis nobilis). (3) aromatski metil-N-metil antranilat. Esteri s C3.

mada se uglavnom ne radi o lavandi (prava lavanda. vera DC. S druge strane. ali najaktivniji spazmolitik iz te klase je metil antranilat te metil-N-metil antranilat koji se nalazi u sastavu esencijalnih ulja petit grain mandarine i naran~e. Na`alost. Na Hvaru raste lavandin. benzojeva i salicilna kiselina. a metil-N-metil antranilat je dominantan sastojak petit grain mandarine (Citrus reticulata). To se pogotovo odnosi na esencijalna ulja bogata linalil acetatom. NIJE “HVARSKA LAVANDA” VE] “HVARSKI LAVANDIN”! Mnogi prodava~i esencijalnih ulja deklariraju naziv lavanda. ljekovita lavanda) nego o lavandinima. Ona se mogu razlikovati po tome {to lavandin ima bockavi miris (esencijalno ulje hvarskog lavandina sadr`i puno kamfora i stoga se ne smije uzimati oralno). Esterima bogati kultivari geranija tako|er su dobri spazmolitici. kao {to su antranilna. DAKLE. officinalis Chaix. Lavandula officinalis (ako uop}e deklariraju latinsko ime) iako prodaju esencijalna ulja raznih lavandina. Ylang ylang (Canaga odorata) sadr`i mnoge estere. Metil salicilat ima izra`en i analgetski u~inak. metil salicilat zimzelena (Gaultheria sp.). 258 . esterima bogatih kultivara geranija i ru`marina kemotipa verbenon. esencijalno ulje lavande vrlo se ~esto patvori. benzil acetat i benzil benzoat i zbog tih estera djeluje na smanjenje tlaka i usporavanje ubrzanog ritma srca.FITOAROMATERAPIJA Esteri s C7 kiselinama Uglavnom su to aromatske kiseline. =L. odve} sladak miris govori o patvorenju sintetskim spojevima. Lamiaceae U Hrvatskoj se vrlo olako govori o “lavandi” i “eteri~nom ulju lavande”. LAVANDA Lavandula angustifolia Miller (=L. koji su hibridi vrsta Lavandula vera i Lavandula latifolia. dok je miris esencijalnog ulja prave lavande slatkast i ugodan zbog estera. usprkos obimnoj proizvodnji. Farmakolo{ko djelovanje estera Glavno farmakolo{ko svojstvo mnogih estera je da su dobri spazmolitici i umiruju}e tvari. Izobutil angelat iz rimske kamilice (Anthemis nobilis) aktivan je i kod tako te{kih spazama kao {to je spazam Oddijevog sfinktera (spazam `u~i). kao {to su linalil acetat. Benzil benzoat je bitan ester ylang-ylanga (Cananga odorata). Protuupalna svojstva esterima bogatih ulja najizra`enija su kod rimske kamilice.).

do 0. svi je znaju kao sredstvo za tjeranje moljaca. M. otac moderne aromaterapije.25% kumarina. esterima (do 55% linalil acetata. jednako kao {to se simbolika oca vezuje samo za ru`marin kemotip verbenon.KEMIJA I FARMAKOLOGIJA ESENCIJALNIH ULJA Lavanda Lavanda je na{iroko poznata kao lijek za sve. ope~enu ruku izlije~io lavandinim uljem i uvidio svu ljekovitost ovog esencijalnog ulja. a ako ni{ta drugo. Ta se simbolika odnosi SAMO na lavandu a ne lavandine. Dobivanje i kemijski sastav Destilacijom cvjetova dobiva se esencijalno ulje bogato monoterpenskim alkoholom linalolom (do 40%). Lavanda je predstavljena kao “majka” u simbolici ulja (esencijalno ulje ru`marina kemotipa verbenon je “otac”) koja se nesebi~no brine o zdravlju ne tra`e}i ni{ta zauzvrat. Za esencijalno ulje terapijske kvalitete potrebno je ulje dobiveno prolongiranom destilacijom zbog pove}anja sadr`aja kumarina u njima. Simboli~no ili ne. do 5% lavandulil acetata). Gatefossé. U njemu ima tragova ketona kamfora. ali upravo je lavandino ulje zapo~elo doba moderne aromaterapije kada je R. Kumarini su zastupljeni 259 .

FITOKEMIJA I FARMAKOLOGIJA LJEKOVITOG BILJA .

PROPOLIS je ~etvrti koristan proizvod p~ela. ovisno o biljkama iz kojih su p~ele crpile materijal (flavonoidi. On je vitamin jedino za neke vrste sisavaca kao {to su primati i zamorci jer glukozu ne mogu pretvarati u vitamin C. no ipak je koristan kao nosa~ u aromaterapiji (vidi poglavlja o formulacijama). uz vosak. kao {to su glukoza i fruktoza koje unosimo hranom. Druge vrste (uklju~uju}i i doma}e `ivotinje) lako sintetiziraju vitamin C i ne treba im u prehrani. Listovi su neparno perasto rastavljeni. Propolis je naziv za sasvim heterogenu skupinu p~elinjih proizvoda ~iji sastav u potpunosti diktiraju biljni izvori ispa{e p~ela. Jedan od njih je alkohol manitol djeluju kao diuretik. Rosaceae Do nekoliko metara visok. zatim u luku polegnute. Cvjeto- 303 . kumarini. L. razgranjen grm. nose brojne. Kontraindiciran je kod dijabeti~ara i pretilih osoba. invertni {e}er. Od va`nijih fitoterapijskih biljaka {ipak se ubraja u grupu koja sadr`i jednostavne {e}ere i njihove derivate. dok mnogi {e}eri iz biljnog materijala nisu iskoristivi za organizam. Derivat {e}era glukoze je vitamin C. naj~e{}e s 5-7 ovalnih ili jajastih lisaka koje su jednostruko ili dvostruko pilaste.. imaju energetsku ulogu u metabolizmu. Vosak se u propolisu smatra balastnim materijalom mada ga mnogi proizvo|a~i ne uklanjaju. a za njegovu je ljekovitost najva`nije od koje vrste je dobiven. flavonoida i feniletil estera kavene kiseline (CAPE) i drugih fenolnih kiselina. pa ~ak i alkaloidi). Ve}ina proizvo|a~a u nas uop}e ne mari za kontrolu kvalitete: standardizirani propolis mora sadr`avati dovoljne razine totalnih flavonoida i CAPE kako bi djelovao protuupalno i antibakterijski. Jednostavni {e}eri. grane su isprva uspravne. Raznorazni terapeuti preporu~uju med za mnoge tegobe. sadr`i tzv. karboksilna). U skupinu spojeva jednostavnih {e}era pripadaju i njihovi derivati. Terapijsko zna~enje {e}era je ograni~eno. o{tre. On sadr`i vrlo varijabilne koli~ine voska. keto. jer se u glomerulu bubrega ne mogu resorbirati nazad u krv te izazivaju pove}anje lu~enja mokra}e. [IPAK Rosa canina. koji nastaje skupljanjem i metaboli~kom preradom ugljikohidrata od strane p~ela. med i mati~nu mlije~. unatrag povinute bodlje.FITOKEMIJA I FARMAKOLOGIJA LJEKOVITOG BILJA JEDNOSTAVNI [E]ERI Jednostavni {e}eri i njihovi derivati dijele se na temelju broja ugljikovih atoma (3-7) i funkcionalnih skupina koje posjeduju (aldehidna. Med je kod nas precijenjen kao ljekovito sredstvo. odnosno smjesu glukoze i fruktoze te tragove p~elinjih enzima i nekih drugih spojeva. MED.

primjerice. R. karotenoida (od kojih potje~e crvena boja). organskih kiselina i do 25% pektina. lapovi nakon cvatnje povijeni unatrag. Tradicionalno se upotrebljava kao tonik za cijeli organizam i kao izvor vitamina C kod akutnih bolesti kakva je. naziva {ipkom. Upravo se ta struktura. Primjena Kao dekokt. Farmakolo{ko djelovanje Blago adstringentno i diureti~ko djelovanje nije potvr|eno farmakolo{kim eksperimentima. a od nje su kri`anjem nastale mnoge sorte vrtnih ru`a. a prenesena je u Ameriku. naran~asto crveno. U fitoterapiji se uglavnom koristi plod koji sadr`i mnogo vitamina C. 5g ploda na 300 mL vode kuha se 10 minuta i procijedi kroz fino sito ili tkaninu da se uklone nadra`uju}e biljne dlake. flavonoida. so~no cvjeti{te koje zatvara brojne plodi}e. Kontraindikacije.FITOAROMATERAPIJA [ipak vi su veliki. blijedoru`i~asti ili katkad potpuno bijeli. 304 . Unutar njega razvijaju se brojni jednosjemeni ora{~i}i obavijeni o{trim ~ekinjastim dla~icama. Nakon oplodnje cvjeti{te postaje so~no. Biljka je rasprostranjena u Europi i Aziji. gripa. gallica potje~e iz Irana. rizici i interakcije s lijekovima Droga je posve sigurna.

.

FITOAROMATERAPIJA MASLA^AK Taraxacum officinale Weber. Svaka „latica“ je zapravo jedan takav cvijet. Plodi}i na vrhu nose ~uperak dlaka koji sli~i na padobran i omogu}uje lako rasprostranjivanje vjetrom. u prolje}e sadr`i vi{e fruktoze. Gor~ina cijele biljke potje~e od seskviterpenskih laktona (tetrahidroridentina. a bogat je kalijem. a na jesen inulina (do 40% mase). Samonikla je biljka ~itave sjeverne polutke. taraksolidnih glukozida i taraksi~ne kiseline). Korijen se koristi u fitoterapiji. Uz njih sadr`i i triterpene (taraksasterol i njegove derivate). Asteraceae Masla~ak je trajna zeljasta biljka sa sna`nom vretenastim korijenom i listovima zdru`enim u prizemnu rozetu. blagi je diuretik i laksativ. Farmakolo{ko djelovanje Biljka ima sna`no kolereti~no i kolagogno djelovanje. Indicirana je za: • tegobe s ote`anim lu~enjem `u~i • jetrene tegobe • probavne tegobe i slab apetit. perasto urezani do duboko razdijeljeni. Masla~ak 310 . Stabljiku bez listova nazivamo batvo i ona na vrhu nosi zlatno`uti cvat gra|en od velikog broja jezi~astih cvjetova. Listovi su suli~asti.

Donji listovi su okruglasti.5 g cvjetova na 250 mL vru}e vode. Kontraindikacije. ali u 1/3 do 1/2 doze. Djeluje protuupalno i stimulira fagocitozu bakterija. poliuronske sluzi te flavanol glukuronate.FITOKEMIJA I FARMAKOLOGIJA LJEKOVITOG BILJA Primjena 5-7 grama kuha se u 400 mL vode dvadesetak minuta. Izbjegavati kod terapije litijem. pa time dolazi do br`eg izlje~enja infekcija. a samonikla je u Europi i Aziji. Malvaceae Sljez je trajna ili dvogodi{nja zeljasta biljka visoka 30-120 cm. ^esta je biljka nitrofilnih stani{ta kao {to su rubovi cesta. ali se ne smije koristiti kod tegoba izazvanih `u~nim kamencima i opstrukcijom (za~epljenjem) `u~nih vodova. 2-6 cvjetova zdru`eno je u pazu{cima listova. Ostavi se 15 minuta i pije se tri do pet puta na dan. List se bere u lipnju i srpnju. Crni sljez 311 . Ovaj dekokt pije se do dva puta na dan prije obroka. a cvijet od lipnja do rujna. Farmakolo{ko djelovanje Zbog sluzi droga je blagi laksativ i izvrstan ekspektorans. putova i dvori{ta. cjeloviti ili slabo razdijeljeni. rizici i interakcije s lijekovima Crni sljez posve je sigurna biljka. Latice su crvenoljubi~aste (rijetko bijele) s tamnim `ilama. bolovi) • kod iritirane ko`e u oblozima • kod iritacija i infekcija o~iju u oblozima • kao blagi laksativ Crni sljez rje|e se koristi sam i uglavnom ulazi u sastav ~ajeva za lije~enje di{nih infekcija pra}enih ka{ljem. Kod tih sindroma dekokt korijena masla~ka mo`e se konzumirati. grubo pilastim odsje~cima. naj~e{}e peterokrpasti. Oprez kod Gilbertovog i Crigler-Najjarovog sindroma (nasljednim bolestima u kojima dolazi do porasta bilirubina u krvi). rizici i interakcije s lijekovima Droga je netoksi~na i sigurna. ~iji se pripravci mogu koristiti i u male djece. Cvijet sadr`i antocijanozide (derivate malvidola). sa zaokru`enim.. Unesena je kao korov po ~itavom svijetu. Kontraindikacije. Dostupan je i SIPF ekstrakt. Upotrebljavaju se list i cvijet. CRNI SLJEZ Malva sylvestris L. Primjena Infuz se spravlja od 2. Tradicionalno se koristi: • kod di{nih infekcija popra}enih ka{ljem • probavnih tegoba (meteorizam. gornji su trokrpasti do sedmerokrpasti.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful