ISSN 0564–7010

tre}i program
BROJ 153
ZIMA 2012.



T re]i B R.

program

153, ZIMA 2012.

U ~asopisu Tre}i program {tampa se deo priloga emitovanih na Tre}em programu Radio Beograda.

Emitovanje Tre}eg programa Radio Beograda po~inje svake ve~eri u 20.00 ~asova. Program se emituje na srednjim talasima 1008 KHz (298 m) i preko mre`e ultrakratkotalasnih predajnika: Avala na frekvenciji 97,6 MHz, Deli Jovan na 94,9 MHz, Tupi`nica na 96,1 MHz, Ov~ar na 90,1 MHz, Donji Milanovac na 90,0 MHz, Tekija na 92,1 MHz, Bajina Ba{ta na 93,0 MHz, Besna Kobila na 95,3 MHz, Crni Vrh (Jagodina) na 99,3 MHz, Jastrebac na 89,3 MHz, Crna Trava 99,6 MHz, Crveni ^ot na 96,5 MHz, Maljen 107,9 MHz.



Sadr`aj

O ANTOLOGIJAMA
9 Jovan Delić

Uvod: sto godina života jedne žive antologije

16 Nedeljka Perišić

Antologija srpske poezije Zorana Mišića u ogledalu Antologije novije srpske lirike Bogdana Popovića Stara srpska književnost u Antologiji srpskog pesništva Miodraga Pavlovića Poezija i tradicija: skrajnuta Antologija Bogdana A. Popovića

25 Marko M. Radulović

43 Dragan Hamović 50 Dunja Rančić

Anto-logika u ogledalu „Dvojnika iz negativne dimenzije”: Pantologije Stanislava Vinavera kao preispitivanje modela Antologije novije srpske lirike Bogdana Popovića Antologije Vaska Pope

77 Svetlana Šeatović Dimitrijević 88 Marko Avramović

Antologije proze u srpskoj književnosti

TEORIJE ZAVERE
111 Brajan Kili

O teorijama zavere Zavera nevidljive ruke: anonimni tržišni mehanizmi i mračne sile

129 Jakob Taner

Ogled o gra­ đan­ skoj ne­ po­ slu­ šno­ sti: Re­ de­ fi­ ni­ sa­ nje sa­ vre­ me­ nog kon­ cep­ ta gra­ đan­ ske ne­ po­ slu­ šno­ sti i gra­ ni­ ca po­ li­ tič­ ke obli­ ga­ ci­ je – slu­ čaj Sr­ bi­ je) Naučni skupovi đu­ na­ rod­ ni na­ uč­ ni skup 216  Tanja Milosavljević: Kultura vrta (Me­ „Tra­ di­ ci­ o­ nal­ na estet­ ska kul­ tu­ ra VII: Vrt“.4 143 Mihail Hagemajster Protokoli sionskih mudraca: između istorije i fikcije Okultne zavere: duhovi i tajna društva u Šilerovom Vidovnjaku 153 Stefan Andriopulos STUDIJE 173 Arno Fransoa Zašto preokretanje vrednosti nije postavljanje novih vrednosti na mesto starih HRONIKA Knjige 209 Radomir Putnik: Aristotel i zapadno pozorište (Florans Dipon. Aristotel ili vampir zapadnog pozorišta) 211  Srđan Damnjanović: Paradoks i metafora (Iri­ na De­ re­ tić. Uni­ ver­ zi­ te­ t u Ni­ šu) . Iz Pla­ to­ no­ ve fi­ lo­ zo­ fi­ je) 214  Dubravka Stajić: Građanska neposlušnost (Alek­ san­ dra Mi­ ro­ vić.

Popović 50 Dunja Rančić Anto-logika u ogledalu „Dvojnika iz negativne dimenzije”: Antho-Logic in the Mirror of a „Double from a Negative Dimension”: Stanislav Vinaver’s Pantologies as a Reexamination of Bogdan Popović’s Antologija novije srpske lirike as a Model 77 Svetlana Šeatović Dimitrijević Vasko Popa’s Anthologies 88 Marko Avramović Prose Anthologies in Serbian Literature CONSPIRАCY THEORIES 111 BRIAN KEELY Of Conspirаcy Theories 129 Jacob Tanner The Conspiracy of the Invisible Hand: Anonymous Market Mechanisms and Dark Power . Radulović Medieval Serbian literature in Miodrag Pavlovic`s Antology of Serbian poetry 43 Dragan Hamović Poetry and Tradition: the Neglected Anthology of Bogdan A. No. Winter 2012 5 CONTENTS ON ANTHOLOGIES 9 Jovan Delić The Hundred-Year Life of a Lively Anthology 16 Nedeljka Perišić Zoran Mišić’s Antologija srpske poezije in the Mirror of Bogdan Popović’s Antologija novije srpske lirike 25 Marko M. TRE]I PROGRAM a quarterly publication by RTS containing a selection from the broadcasts of the Radio Belgrade 3. 153.

Aristote ou le vampire du Théâtre occidental) 211  Srđan Damnjanović: Paradox and Metaphore (Irina Deretić. University of Niš) .6 143 Michael Hagemeister The Protocols of Elders of Zion: Between History and Fiction 153 Stefan Andriopoulos Occult Conspiracies: Spirits and Secret Societies in Schiller’s Ghost Seer STUDIES 173 ARNAUD FRANÇOIS Pourquoi inverser les valeurs. Ogled o građanskoj neposlušnosti) Scientific meetings 216  Tanja Milosavljević: Garden Culture (International scientific meeting „Taditional Estetic Culture VII: Garden”. Iz Platonove Filozofije) 214  Dubravka Stajić: Civil Disobidience (Aleksandra Mirović. ce n’est pas mettre de nouvelles valeurs à la place des anciennes CHRONICLE Books 209 Radomir Putnik: Aristotle and Western Theatre (Florence Dupont.

antologio antologi jama .

.

Ključ­ ne ri­ je­ či: An­ to­ lo­ gi­ ja. ** Tekst je rezultat rada na projektu Instituta za književnost i umetnost (Beograd) Smena poetičkih paradigmi u srpskoj književnosti dvadesetog veka: nacionalni i evropski kontekst (178016). po po­ bi­ ni Ma­ ti­ ce hr­ vat­ ske. la­ ti­ ni­ com. Ko­ li­ ko ju­ če. Ivan V. 1949UDK:  821. a „Pred­ go­ vor” je na­ pi­ san „o Us­ kr­ su” iste go­ di­ ne.41. is­ ti­ če šta je sve Bog­ dan Po­ po­ vić po­ kre­ nuo i pro­ mi­ je­ nio u srp­ skoj knji­ žev­ no­ sti i kul­ tu­ ri. koji podržava Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije. pr­ vo. 1911. lju­ ba­ zno je tra­ že­ no u po­ zi­ vu da na­ pra­ vi iz­ bor iz mo­ der­ ne srp­ ske po­ e­ zi­ je. kri­ te­ ri­ ju­ mi­ ma pre­ ma ko­ ji­ ma je sa­ či­ nje­ na i zna­ ča­ ju ko­ ji ima za srp­ sku kul­ tu­ ru.09-1 Поповић Б Izvorni naučni rad 9 JOVAN DELIĆ UVOD: STO GODINA ŽIVOTA JEDNE ŽIVE ANTOLOGIJE U ra­ du se. Od Bog­ da­ na Po­ po­ vi­ ća. po­ et ­ ič­ kih i knji­ žev­ no­ kri­ tič­ kih knji­ ga ovo­ ga na­ ro­ da. Filološki fakultet. kao vr­ hun­ skog auto­ ri­ te­ ta u stva­ ri­ ma po­ e­ zi­ je i nje­ no­ ga vred­ no­ va­ nja. i avan­ gar­ da – vri­ je­ me nje­ ne de­ tro­ ni­ za­ ci­ je.09-1(082. .163. Već sto go­ di­ na An­ to­ lo­ gi­ ja no­ vi­ je srp­ ske li­ ri­ ke Bog­ da­ na Po­ po­ vi­ ća ži­ vi u srp­ skoj knji­ žev­ no­ sti kao jed­ na od naj­ zna­ čaj­ ni­ jih pje­ snič­ kih. go­ di­ ne. To * Univerzitet u Beogradu. pi­ san na kra­ ju. La­ lić je na­ pi­ sao da je iz nje na­ u­ čio pje­ snič­ ku azbu­ ku. zvu­ či neo­ bič­ no. Јован.Treći program Broj 153. no­ vi­ ja srp­ ska li­ ri­ ka. a po­ tom se ras­ pra­ vlja o nje­ go­ voj An­ to­ lo­ gi­ ji no­ vi­ je srp­ ske li­ ri­ ke.2) 821. a već su odav­ no bi­ le pro­ hu­ ja­ le i mo­ der­ na – do­ ba nje­ nog ze­ ni­ ta.163. Po­ po­ vi­ ća atri­ but mo­ der­ na ni­ je im­ pre­ si­ o­ ni­ rao. „Pred­ go­ vor” je. Ona je na­ dži­ vje­ la i svoj ze­ nit. Pr­ va ve­ li­ ka an­ to­ lo­ gi­ ja srp­ sko­ ga pje­ sni­ štva ob­ ja­ vlje­ na je u Za­ gre­ bu. po­ što je An­ to­ lo­ gi­ ja sa­ či­ nje­ na. ka­ ko to s uvod­ nim tek­ sto­ vi­ ma naj­ če­ šće bi­ va: ono što se či­ ta pr­ vo. da­ kle. Rad na An­ to­ lo­ gi­ ji za­ vr­ šen je fe­ bru­ a­ ra 1911. na­ pi­ sa­ no je po­ sljed­ nje.41. u rudž­ Ma­ ti­ ci hr­ vat­ skoj. ZIMA 2012 AUTOR: Делић. im­ pli­ cit­ na isto­ ri­ ja. bla­ go re­ če­ no. i svo­ ju de­ tro­ ni­ za­ ci­ ju. Da­ nas to. kri­ ti­ ka. kao pr­ va ve­ li­ ka an­ to­ lo­ gi­ ja srp­ sko­ ga pje­ sni­ štva.

No­ vi­ je srp­ sko pje­ sni­ štvo je­ ste to – pri­ rod­ na cje­ li­ na. mo­ žda ća i Bran­ naj­ zna­ čaj­ ni­ jem. a iz­ gu­ bi­ la bi se jed­ na pri­ rod­ na cje­ li­ na. Bog­ da­ na Po­ po­ vi­ ća ni­ je im­ pre­ si­ o­ ni­ ra­ la no­ vi­ na. jer svje­ do­ če iz ne­ po­ sred­ ne bli­ zi­ ne o ovom. Srp­ ski knji­ žev­ ni gla­ snik je naj­ zna­ čaj­ ni­ ja pe­ ri­ o­ dič­ na knji­ žev­ na pu­ bli­ ka­ ci­ ja pr­ ve po­ lo­ vi­ ne XX sto­ lje­ ća. pa ga ta­ ko tre­ ba i pred­ sta­ vi­ ti. pa on­ da is­ klju­ či­ ti „ne­ mo­ der­ ne” pje­ sni­ ke. No­ vo za nje­ ga ne zna­ či do­ bro. us­ po­ sta­ viv­ ši naj­ vi­ še kri­ te­ ri­ ju­ me za tu­ ma­ če­ nje i vred­ no­ va­ nje svo­ je na­ ci­ o­ nal­ ne – srp­ ske – knji­ žev­ no­ sti. Otva­ ra­ njem Ka­ te­ dre za op­ štu knji­ žev­ nost i te­ o­ ri­ ju knji­ žev­ no­ sti otvo­ rio je vi­ di­ ke srp­ skoj kul­ tur­ noj i knji­ žev­ noj eli­ ti pre­ ma svi­ je­ tu i svjet­ skoj knji­ žev­ no­ sti. Bran­ ko je tu ko­ lo­ vo­ đa. On je kre­ i­ rao ukus i si­ stem vri­ jed­ no­ sti. a me­ đu naj­ dra­ go­ cje­ ni­ jim su dvi­ je op­ se­ žne stu­ di­ je nje­ go­ vih sa­ vre­ me­ ni­ ka i sa­ rad­ ni­ ka.treći program ZIMA 2012 10 bi mo­ glo da zna­ či naj­ no­ vi­ ja po­ e­ zi­ ja. a na kra­ ju bi bio ko Ko­ Mir­ ro­ li­ ja. afir­ mi­ sao je ve­ li­ ke pje­ sni­ ke i pro­ zne pi­ sce. pr­ ven­ stve­ no po­ e­ zi­ je. osno­ vao dvi­ je in­ sti­ tu­ ci­ je ko­ ji­ ma je traj­ no za­ du­ žio srp­ ski na­ rod: Ka­ te­ dru za op­ štu knji­ žev­ nost i te­ o­ ri­ ju knji­ žev­ no­ sti i ča­ so­ pis Srp­ ski knji­ žev­ ni gla­ snik. „no­ vi­ je srp­ sko pe­ sni­ štvo” i iz nje­ ga ne bi tre­ ba­ lo iz­ dva­ ja­ ti ni­ ka­ kvo mo­ der­ no pje­ sni­ štvo. Dra­ gan Je­ re­ mić je na­ pi­ sao dva pred­ go­ vo­ ra dvje­ ma zna­ čaj­ nim Po­ po­ vi­ će­ vim knji­ ga­ ma: Ogle­ di i član­ ci iz knji­ žev­ no­ sti i Este­ tič­ ki spi­ si. uvje­ ren je an­ to­ lo­ gi­ čar. Za­ to on tra­ ži ve­ ći. Na­ pro­ tiv. a cje­ lo­ vit vre­ men­ ski od­ sje­ čak i na­ la­ zi ga u ra­ spo­ nu od Bran­ ka Ra­ di­ če­ vi­ ća. Šta je to no­ vo Bog­ dan Po­ po­ vić unio u na­ šu knji­ žev­ nu mi­ sao i či­ me nas je to­ li­ ko za­ du­ žio da o nje­ mu go­ vo­ ri­ mo s naj­ du­ bljim po­ što­ va­ njem? On je. za nje­ ga no­ vo mo­ že bi­ ti vred­ no­ sno pro­ ble­ ma­ tič­ no. Slo­ bo­ da­ na Jo­ va­ no­ vi­ ka La­ za­ re­ vi­ ća. O Bog­ da­ nu Po­ po­ vi­ ću pi­ sa­ no je i do­ sta i do­ bro. te­ o­ re­ ti­ ča­ ri i knji­ žev­ ni kri­ ti­ ča­ ri. pa do 1910. Ti­ me se po­ tvr­ dio kao svjet­ ski čo­ vjek i kao pro­ tiv­ nik sva­ kog du­ hov­ nog pro­ vin­ ci­ ja­ li­ zma. kri­ ti­ ča­ ru li­ ri­ ke ko­ ga smo ima­ li. Pre­ drag Pa­ la­ ve­ stra mu je odvo­ jio zna­ ča­ jan pro­ stor u svo­ joj Isto­ ri­ ji mo­ der­ ne srp­ ske knji­ žev­ no­ sti – Zlat­ no do­ ba 1892–1918. pa i pje­ sni­ ci. pr­ vo. Slo­ bo­ dan Jo­ va­ no­ vić je bio je­ dan od osni­ va­ ča i ured­ ni­ ka Srp­ skog knji­ žev­ nog gla­ sni­ ka. vač Ka­ te­ imao po­ ča­ sno mje­ sto u stu­ di­ ji Iva Tar­ ta­ lje o pro­ u­ ča­ va­ nju op­ šte knji­ žev­ no­ sti kod nas. Bog­ dan Po­ po­ vić je. To je. jer bi to on­ da – sma­ tra Bog­ dan Po­ po­ vić – bi­ la su­ vi­ še tan­ ka knji­ ga. i taj ras­ pon ozna­ ča­ va no­ vi­ jim srp­ skim pe­ sni­ štvom. Nji­ me za­ po­ či­ nje srp­ ska knji­ žev­ nost XX vi­ je­ ka. a Bran­ ko La­ za­ re­ vić Po­ po­ vi­ ćev oda­ bra­ ni stu­ dent i sa­ rad­ nik. kao osni­ dre za op­ štu knji­ žev­ nost i te­ o­ ri­ ju knji­ žev­ no­ sti. Pi­ sa­ li su na­ ši is­ tak­ nu­ ti isto­ ri­ ča­ ri knji­ žev­ no­ sti. od­ no­ sno po­ sli­ je 1840. a njoj bi va­ lja­ lo od­ re­ di­ ti ne­ ke sum­ nji­ ve vre­ men­ ske gra­ ni­ ce. iako je za nju imao slu­ ha. da­ kle. in­ sti­ tu­ ci­ o­ na­ li­ zo­ vao je pro­ u­ ča­ va­ nje svjet­ ske knji­ žev­ no­ sti i sa­ mim tim us­ po­ sta­ vio ve­ o­ ma ši­ rok kom­ pa­ ra­ tiv­ ni kon­ tekst za tu­ ma­ če­ nje i pro­ u­ ča­ va­ nje srp­ ske knji­ žev­ no­ sti u evrop­ skim i svjet­ skim okvi­ ri­ ma. Vo­ di­ li su ga naj­ zna­ čaj­ ni­ ji kri­ ti­ ča­ ri. .

ko­ ji ga je iz­ lo­ žio u dje­ lu En­ gle­ ska kom­ po­ zi­ ci­ ja ka (1883). a po­ go­ to­ vo vred­ no­ va­ nja ni knji­ žev­ no­ sti u cje­ li­ ni. i to u mo­ der­ nom zna­ če­ nju te ri­ je­ či. i nje­ go­ vi za­ ključ­ ci i su­ do­ vi se za­ sni­ va­ ju na ima­ nent­ noj ana­ li­ zi. Bog­ dan Po­ po­ vić je pro­ uč ­ a­ va­ nje te­ o­ ri­ je knji­ žev­ no­ sti i este­ ti­ ke po­ sta­ vio na do­ tad naj­ vi­ ši ni­ vo u Sr­ ba.o antologijama Ni­ ka­ da ni­ je­ dan naš ča­ so­ pis ni­ je imao to­ li­ ku moć i to­ li­ ki uti­ caj. Uosta­ lom. bio vr­ lo bli­ zu 11 . a na­ su­ prot nji­ ma je is­ ti­ cao mo­ ral­ nu fi­ lo­ zo­ fi­ ju. ko vje­ ro­ vao u na­ u­ ku i bio po­ ne­ sen sci­ jen­ ti­ stič­ kim ide­ a­ li­ ma Ma ko­ li­ svo­ ga do­ ba. s uvje­ re­ njem da bez ozbilj­ nog stu­ di­ ja te­ o­ ri­ je knji­ žev­ no­ sti ne­ ma ozbilj­ no­ ga pro­ u­ ča­ va­ nja. Ovaj me­ tod je mno­ go pri­ mjen­ lji­ vi­ ji na li­ ri­ ku ne­ go na pro­ zu. On je oku­ pljao srp­ sku knji­ žev­ nu eli­ tu i do­ slov­ no od­ re­ đi­ vao ukus i vri­ jed­ no­ sti svo­ ga do­ ba. da­ kle. Kao čo­ vjek ko­ ji se ba­ vi vred­ no­ va­ njem znao je da ni pi­ sac. či­ je će osnov­ ne sta­ vo­ ve po­ tvr­ di­ ti me­ to­ da tzv. a pre­ vas­ hod­ no ter­ mi­ no­ lo­ ške prak­ se. Po­ po­ vić u ras­ pra­ vi „O knji­ žev­ no­ sti” ve­ li da se pod poj­ mom na­ u­ ka obič­ no pod­ ra­ zu­ mi­ je­ va­ ju po­ zi­ tiv­ ne na­ u­ ke. rit­ ma i sti­ la pod­ ra­ zu­ mi­ je­ va či­ ta­ nje ne sa­ mo re­ da po red. On je pr­ vi u Sr­ ba ozbilj­ no po­ sta­ vio pi­ ta­ nje knji­ žev­ no­ na­ uč­ ne ter­ mi­ no­ lo­ gi­ je i na­ gla­ ša­ vao neo­ p­ hod­ nost ter­ mi­ no­ lo­ ške pre­ ci­ zno­ sti i ja­ sno­ će u na­ uc ­i o knji­ žev­ no­ sti. Bog­ dan Po­ po­ vić je ve­ o­ ma kri­ tič­ ki go­ vo­ rio o Te­ no­ vom so­ ci­ o­ lo­ gi­ zmu. Bog­ dan Po­ po­ vić je me­ tod pre­ nio na dru­ gu na­ uč­ nu oblast i re­ to­ ri­ i sa­ mim tim mu dao svoj pe­ čat. Iako kao este­ ti­ čar ve­ o­ ma bli­ zak Her­ ber­ tu Spen­ se­ ru i Ipo­ li­ tu Te­ nu. od­ no­ sno pre­ tje­ ra­ nom is­ ti­ ca­ nju zna­ ča­ ja sre­ di­ ne za knji­ žev­ nost. iako ni­ je po­ la­ zio od nji­ ho­ vih me­ to­ do­ lo­ ških na­ če­ la. On je – ma ko­ li­ ko kao este­ ti­ čar du­ go­ vao po­ zi­ ti­ vi­ zmu – uz Lju­ bo­ mi­ ra Ne­ di­ ća naš pr­ vi za­ go­ vor­ nik ima­ nent­ ne kri­ ti­ ke i kri­ ti­ čar ko­ ji je po­ zi­ ti­ vi­ zam pre­ vla­ da­ vao. ni­ ti knji­ žev­ nih dje­ la po­ je­ di­ nač­ no. Bog­ dan Po­ po­ vić je. po­ što je for­ mu­ li­ sao te­ o­ ri­ ju „re­ da po red”. Za­ to se usmje­ ra­ vao na de­ talj­ nu i pre­ ci­ znu ana­ li­ zu red po red sa­ mo­ ga knji­ žev­ nog dje­ la. po­ di­ gav­ ši uti­ caj knji­ žev­ ne kri­ ti­ ke ko­ ji ni­ ka­ da do ta­ da ni­ je ima­ la ni­ ti će ima­ ti. Lo­ gi­ ve­ ka knji­ žev­ ne ana­ li­ ze i po­ što­ va­ nje for­ me do­ li su ga u su­ sjed­ stvo for­ ma­ li­ stič­ ko-sti­ li­ stič­ kih is­ tra­ ži­ va­ nja. pa­ žlji­ vog či­ ta­ nja. U tom po­ gle­ du je bio ba­ rem se­ dam­ de­ se­ tak go­ di­ na is­ pred na­ še knji­ žev­ no­ na­ uč­ ne. ko­ ja za na­ še du­ hov­ no obra­ zo­ va­ nje mo­ že ne­ u­ po­ re­ di­ vo vi­ še da uči­ ni od po­ zi­ tiv­ nih na­ u­ ka. od­ no­ sno nje­ go­ va bi­ o­ gra­ fi­ ja. Iz­ gle­ da da je Bog­ dan Po­ po­ vić ovaj me­ tod pre­ u­ zeo od en­ gle­ skog pro­ fe­ so­ ra lo­ gi­ ke Alek­ san­ dra Be­ na. od­ no­ sno knji­ žev­ nog tek­ sta. ni sre­ di­ na ni­ je­ su pre­ sud­ ni za vri­ jed­ nost umjet­ nič­ kog dje­ la. od­ no­ sno knji­ žev­ nu me­ to­ du. već i slo­ ga po slog. On je naš pr­ vi ozbilj­ ni­ ji me­ to­ do­ log u obla­ sti na­ u­ ke o knji­ žev­ no­ sti. Sva­ ka ozbilj­ na ana­ li­ za sti­ ha. uka­ zi­ vao na po­ tre­ bu „či­ šće­ nja i ot­ ku­ va­ va­ nja ala­ ta”. Bog­ dan Po­ po­ vić je bio ve­ li­ ki po­ što­ va­ lac dje­ la. i to me­ to­ do­ log ko­ ji je bio na ni­ vou ta­ da­ šnje na­ u­ ke o knji­ žev­ no­ sti u svi­ je­ tu.

On je u sre­ di­ štu svo­ je pa­ žnje imao dje­ lo. a te­ ško da je po­ sli­ je nje i od nje bo­ lje pro­ pje­ vao. ali ge­ ne­ ral­ na ori­ jen­ ta­ ci­ ja srp­ ske po­ e­ zi­ je bi­ la je pre­ ma fran­ cu­ skom pje­ sni­ štvu. či­ ta­ ju­ ći i ana­ li­ zi­ ra­ ju­ ći pje­ smu red po red. cu­ Bog­ dan Po­ po­ vić je pre­ sud­ no usmje­ rio srp­ sku po­ e­ zi­ ju pre­ ma fran­ skoj. Za nje­ ga je an­ to­ lo­ gi­ ja bi­ la. od­ no­ sno fi­ lo­ zo­ fi­ je i njoj srod­ nih di­ sci­ pli­ na. da uoča­ va i opi­ še do­ bre i lo­ še stra­ ne dje­ la. da­ kle – me­ to­ do­ lo­ ški ute­ me­ lje­ na. mo­ ra bi­ ti struč­ na. Re­ dov­ no se ci­ ti­ ra mi­ šlje­ nje ve­ o­ ma uti­ caj­ nog. i od tog uvje­ re­ nja. Sva­ ko vred­ no­ va­ nje – a kri­ ti­ ka je­ ste pre­ vas­ hod­ no to – pod­ ra­ zu­ mi­ je­ va i otva­ ra ta­ kvu ras­ pra­ vu. Ma ko­ li­ ko bio bli­ zak par­ na­ sov­ ci­ ma. Alek­ sa Šan­ tić je pro­ pa­ tio od Po­ po­ vi­ će­ ve kri­ ti­ ke. pre­ ci­ zno se od­ re­ div­ ši pre­ ma no­ vi­ joj srp­ skoj tra­ di­ ci­ ji i pre­ ma sa­ vre­ me­ no­ sti. Dru­ štvo za ži­ ve je­ zi­ ke i knji­ žev­ nost. Eto ta­ kav čo­ vjek s ta­ kvom ener­ gi­ jom sa­ sta­ vio je An­ to­ lo­ gi­ ju no­ vi­ je srp­ ske li­ ri­ ke. pre­ ma mi­ šlje­ nju Bog­ da­ na Po­ po­ vi­ ća. od­ no­ sno nje­ ne li­ ri­ ke. Bog­ dan Po­ po­ vić je sma­ trao sa­ svim po­ gre­ šnom i ne­ pri­ hva­ tlji­ vom iz­ re­ ku da o uku­ si­ ma ne tre­ ba ras­ pra­ vlja­ ti. a na­ ro­ či­ to ne­ ga­ tiv­ na kri­ ti­ ka. Co­ le­ gi­ um mu­ si­ cum. da kri­ ti­ ka mo­ že po­ mo­ ći pje­ sni­ ku. pro­ fe­ sor­ ski. oslo­ bo­ div­ ši je „ge­ o­ graf­ skog” ma­ đar­ skog i nje­ mač­ kog uti­ ca­ ja. s jed­ ne stra­ ne. što će re­ ći – i knji­ žev­ nost. Po­ zi­ tiv­ ne na­ u­ ke su usmje­ re­ ne na ma­ te­ ri­ jal­ nu re­ al­ nost i u toj ogra­ ni­ če­ noj sfe­ ri su po­ u­ zda­ ne i eg­ zakt­ ne. mo­ žda še op­ ti­ mi­ stič­ ki. ko­ ji su knji­ žev­ nost po­ sma­ tra­ li unu­ tar kul­ tu­ re i pre­ ko te­ o­ ri­ je knji­ žev­ no­ sti do­ spi­ je­ va­ li do te­ o­ ri­ je kul­ tu­ re. Uti­ cao je na iz­ da­ va­ če i ve­ o­ ma sna­ žno na re­ per­ to­ ar Na­ rod­ nog po­ zo­ ri­ šta. Dru­ štvo pri­ ja­ te­ lja Fran­ cu­ ske. za­ sno­ va­ na na knji­ žev­ no­ te­ o­ rij­ skim zna­ nji­ ma i pret­ po­ stav­ ka­ ma. nje­ go­ vo umet­ nič­ ko dje­ lo. on ipak ni­ je for­ mu­ li­ sao lar­ pur­ lar­ ti­ stič­ ku ide­ ju. pa­ žlji­ vo bi­ ra­ no i još pa­ žlji­ vi­ je kom­ po­ no­ va­ no. Kri­ ti­ ka. Bo­ jim se da je ovaj Po­ po­ vi­ ćev op­ ti­ mi­ zam bio pre­ tje­ ran. vas­ pre­ vi­ pi­ ta­ va­ ti i po­ di­ za­ ti. Bio je čo­ vjek mi­ si­ je u srp­ skoj kul­ tu­ ri i go­ vo­ rio svo­ jim naj­ da­ ro­ vi­ ti­ jim sljed­ be­ ni­ ci­ ma da tre­ ba da se pri­ hva­ te mi­ si­ je. Na­ rav­ no da su po­ je­ di­ ni pje­ sni­ ci bi­ li iz­ u­ ze­ ci. Otu­ da po­ vje­ re­ nje u ana­ li­ zu dje­ la. a s dru­ ge stra­ ne. ali ne mnogo da­ ro­ vi­ tog Ve­ li­ bo­ ra Gli­ go­ ri­ ća . za go­ to­ vo ci­ je­ lo jed­ no sto­ lje­ će. Ma­ lo ko­ me je ne­ ga­ tiv­ na kri­ ti­ ka po­ mo­ gla. ana­ li­ tič­ na. On je. ne­ go je sred­ stvo du­ hov­ ne kul­ tu­ re. Ona tre­ ba da vas­ pi­ ta­ va ukus pi­ sa­ ca i pu­ bli­ ke. kao i kom­ plet­ na sfe­ ra du­ hov­ ne kul­ tu­ re. a ne pi­ sca. 12 raz­ li­ ko­ va­ nja po­ zi­ tiv­ nih na­ u­ ka i du­ hov­ nih di­ sci­ pli­ na. is­ ti­ ca­ njem po­ gre­ ša­ ka i sla­ bih mje­ sta. vje­ ro­ vao da se ukus mo­ že nje­ go­ va­ ti. i s nji­ ma na­ še­ ga No­ vi­ ce Pet­ ko­ vi­ ća. Bog­ dan Po­ po­ vić je ži­ vio u uvje­ re­ nju. pre­ ko svo­ jih uče­ ni­ ka ča­ so­ pis Stra­ ni pre­ gled. Kao da je to da­ le­ ka an­ ti­ ci­ pa­ ci­ ja te­ o­ ri­ je mo­ de­ la­ tiv­ nih si­ ste­ ma ru­ skih se­ mi­ o­ ti­ ča­ ra i struk­ tu­ ra­ li­ sta. On je pr­ vi uveo an­ to­ lo­ gi­ ju kao vid vred­ no­ va­ nja u srp­ sku knji­ žev­ nost. i vi­ zi­ ja nje­ no­ ga raz­ vo­ ja. već je re­ kao da knji­ žev­ nost ni­ je sa­ ma se­ bi cilj. Pra­ vo je ču­ do šta je sve po­ kre­ nuo Bog­ dan Po­ po­ vić u srp­ skoj kul­ tu­ ri: PEN-klub. naj­ o­ zbilj­ ni­ ji knji­ žev­ no­ kri­ tič­ ki čin. An­ to­ lo­ gi­ ja je­ ste spe­ ci­ fi­ čan vid knji­ žev­ ne kri­ ti­ ke. Ona je i vi­ zi­ ja jed­ ne knji­ žev­ no­ sti.treći program ZIMA 2012. Unu­ tar­ nji čo­ vje­ kov ži­ vot osta­ je iz­ van nji­ ho­ vo­ ga op­ se­ ga.

lir­ ska pje­ sma. kao jed­ na od ne­ ko­ li­ ko naj­ zna­ čaj­ ni­ jih knji­ ga srp­ ske kul­ tu­ re. pr­ vu pra­ vu u Sr­ ba. Uzor i an­ to­ lo­ gij­ ski ideal Bog­ da­ na Po­ po­ vi­ ća bi­ la je Zlat­ na ri­ zni­ ca en­ gle­ ske po­ e­ zi­ je Pol­ grej­ va. ču­ pa­ vog pro­ vin­ cij­ skog ma­ tu­ ran­ ta. An­ to­ lo­ gi­ ja bi. on se pre­ ma toj ide­ ji od­ no­ sio iro­ nič­ no. od­ no­ sno „mu­ zič­ ki”. da­ nas re­ ći. već je to umjet­ nič­ ko dje­ lo ko­ je po­ či­ va na stro­ goj kom­ po­ zi­ ci­ ji i unu­ tra­ šnjoj har­ mo­ ni­ ji. Har­ mo­ ni­ ja je jed­ no od nje­ go­ vih osnov­ nih kri­ tič­ kih na­ če­ la. dru­ go (po­ sle 1880) i tre­ će (po­ sle 1900). ko­ ja pre­ tra­ ja­ va ci­ je­ lo sto­ lje­ će kao pje­ snič­ ko i kri­ tič­ ko re­ mek-dje­ lo. po uzo­ ru na nju je gra­ dio kom­ po­ zi­ ci­ ju svo­ je knji­ ge kao umjet­ nič­ kog dje­ la i cje­ li­ ne ko­ ja po­ či­ va na unu­ tar­ njoj har­ mo­ ni­ ji. ne­ u­ red­ nog. go­ to­ vo ci­ nič­ no. za­ bo­ ra­ vi­ la ga je isto­ ri­ ja. go­ di­ ne. Pr­ vo su iza­ bra­ ne uvod­ na i za­ vr­ šna pje­ sma – „Hajd­ mo. on se dje­ li­ mič­ no mo­ že ob­ ja­ sni­ ti po­ e­ tič­ kim raz­ lo­ zi­ ma. zna­ čenj­ ski i zvuč­ ni. Mo­ žda ni­ je ci­ je­ nio nje­ go­ vu li­ ri­ ku. Bog­ dan Po­ po­ vić je pri­ hva­ tio ne­ ke pro­ mje­ ne. Uoč­ ljiv je i ne­ do­ sta­ tak Ste­ ri­ je. a od­ lom­ ci iz spje­ vo­ va mu se ni­ je­ su do­ no­ si­ li – bi­ la mu je po­ treb­ na „ce­ la le­ pa” emo­ tiv­ na. a Bog­ dan Po­ po­ vić ih je imao: kri­ ti­ čar i aka­ de­ mik je u pje­ sni­ ku Di­ su vi­ dio ne­ svr­ še­ nog. us­ po­ sta­ vlje­ na har­ mo­ ni­ ja unu­ tar An­ to­ lo­ gi­ je. Ni­ je An­ to­ lo­ gi­ ja tr­ go­ vač­ ka knji­ ga da bi mo­ ra­ la pra­ ti­ ti sva­ ko­ dnev­ no sta­ nje ula­ za i iz­ la­ za ro­ be i nov­ ca. Ta­ ko je. Bog­ dan Po­ po­ vić je imao i sr­ ca i slu­ ha za ra­ no pre­ mi­ nu­ le pje­ sni­ ke Du­ ša­ na Sre­ zo­ je­ vi­ ća i Du­ ša­ na Si­ mi­ ća. Oni ko­ ji u tu an­ to­ lo­ gi­ ju ni­ su une­ ti. ali bez Nje­ go­ ša i Ste­ ri­ je „pr­ vo do­ ba” je bez dva osnov­ na pje­ snič­ ka stu­ ba. Prin­ ci­ pi te har­ mo­ ni­ je i zbli­ ža­ va­ nja pje­ sa­ ma su emo­ tiv­ ni. pre­ ma ovo­ me su­ du. Ko­ ga je za­ bo­ ra­ vio Bog­ dan. a pje­ sme u tim kru­ go­ vi­ ma ras­ po­ re­ đe­ ne su po sa­ zvuč­ ju i srod­ no­ sti ili po prin­ ci­ pu kon­ tra­ sta. Nje­ go­ va po­ e­ zi­ ja se od­ u­ pr­ la pro­ fe­ sor­ skim pred­ ra­ su­ da­ ma. osim u Di­ so­ vom slu­ ča­ ju. Sva­ ko do­ pi­ si­ va­ nje zna­ či unu­ tar­ nji po­ re­ me­ ćaj har­ mo­ ni­ je. za­ bo­ ra­ vlje­ ni su”. mo­ gla ima­ ti i zna­ čaj jed­ ne im­ pli­ cit­ ne isto­ ri­ je na­ še­ ga no­ vi­ jeg pje­ sni­ štva. ko­ ga je i vo­ lio i ci­ je­ nio. što će re­ ći i u ci­ je­ lom srp­ skom pje­ sni­ štvu do 1910. cje­ li­ ne. ali ni­ je bi­ lo la­ ko 1911. na­ rav­ no. pred­ go­ vo­ ra. na­ pra­ vi­ ti ta­ kvu An­ to­ lo­ gi­ ju. pro­ mje­ nu kon­ cep­ ci­ je. za­ bo­ ra­ vio ga je i Bog. Za­ to Bog­ dan Po­ po­ vić ni­ je mo­ gao do­ pi­ si­ va­ ti svo­ ju An­ to­ lo­ gi­ ju. sve su pri­ li­ ke – pod pri­ ti­ skom. I to je vje­ ro­ vat­ no tač­ no. Pr­ vo je cen­ zu­ ra za­ bra­ ni­ la Šan­ ti­ ćev so­ net „Bo­ ka” i on je u 13 . ali bo­ jim se da je pre­ tje­ rao kad je Si­ mi­ će­ vu pje­ smu pro­ gla­ sio naj­ bo­ ljom u An­ to­ lo­ gi­ ji. Sa­ mo Bog­ dan i Bog zna­ ju za­ što je iz­ o­ sta­ vio Nje­ go­ ša. o mu­ zo” Jo­ va­ na Du­ či­ ća i „Pe­ snik i pe­ sma” Mi­ le­ te Jak­ ši­ ća – a on­ da su pje­ sme raz­ vr­ sta­ ne u tri kru­ ga pre­ ma tri do­ ba: pr­ vo (po­ sle 1840). da­ kle. pa an­ to­ lo­ gi­ ja ni­ je vi­ še prost skup pje­ sa­ ma.o antologijama da je Bog­ dan Po­ po­ vić svo­ jom an­ to­ lo­ gi­ jom „us­ peo vi­ še da ras­ po­ re­ di lju­ de u isto­ ri­ ji na­ še knji­ žev­ no­ sti ne­ go Sker­ lić. Isti­ na. La­ ko je to.

La­ lić mi­ sli da je dan Po­ po­ vić tra­ žio vi­ so­ ku knji­ žev­ nu pi­ sme­ pod ovim kri­ te­ ri­ ju­ mom Bog­ nost. a Velj­ ko Pe­ tro­ vić da se do­ da­ ju ne­ ke nje­ go­ ve zre­ li­ je pje­ sme. Na­ če­ la po ko­ ji­ ma je sa­ sta­ vlje­ na An­ to­ lo­ gi­ ja iz­ lo­ že­ na su u van­ red­ no li­ je­ pom i iz­ u­ zet­ no zna­ čaj­ nom pred­ go­ vo­ ru sa­ mo­ ga Bog­ da­ na Po­ po­ vi­ ća. ’Do­ bri’ pe­ sni­ ci se ta­ ko na­ zi­ va­ ju sa­ mo ’po me­ to­ ni­ mi­ ji’. ra­ Bog­ dan Po­ po­ vić ja­ sno od­ re­ đu­ je šta pod­ zu­ mi­ je­ va pod li­ ri­ kom. ma: „Pra­ An­ to­ lo­ gi­ ja je pra­ vlje­ na pre­ ma pje­ sma­ ma. hlad­ ni­ jih i ni­ žih u to­ nu”. hu­ mo­ ri­ stič­ ne.” Sa­ mo an­ to­ lo­ gi­ je mo­ gu da­ ti do­ bro pje­ sni­ štvo. Po­ po­ vić ra­ zu­ mi­ je „na­ šu li­ ri­ ku od Bran­ ka Ra­ di­ če­ vi­ ća na­ o­ va­ mo”. Pod no­ vi­ jom srp­ skom li­ ri­ kom. Osje­ ća­ nje u li­ ri­ ci tre­ ba da do­ stig­ ne vi­ ši ste­ pen in­ ten­ ziv­ no­ sti. pri če­ mu je atri­ but ce­ la štam­ pan ve­ li­ kim slo­ vi­ ma. ba­ la­ de. re­ kli smo već. No­ vi. od­ no­ sno da su pje­ sme bi­ ra­ ne po nji­ ho­ voj lje­ po­ ti. estet­ ski. Pje­ snik Ivan V. ka­ ko bi se mo­ gla pri­ mi­ ti i ra­ zu­ mje­ ti. sti­ ču kon­ tek­ stu­ al­ nu vri­ jed­ nost. U pr­ voj ci on is­ re­ če­ ni­ ti­ če da je An­ to­ lo­ gi­ ja sa­ sta­ vlje­ na „u ci­ lju i po me­ ri­ li­ ma či­ sto este­ tič­ kim”. Ti­ me je eli­ mi­ ni­ sa­ no ra­ ci­ o­ na­ li­ stič­ ko pje­ sni­ štvo. Naj­ zad. bez po­ gre­ ša­ ka i is­ kli­ znu­ ća. Dru­ ga oso­ bi­ na je da pje­ sma tre­ ba da bu­ de ja­ sna. no sa­ mo do­ brih pe­ sa­ ma. . naj­ vi­ ši kon­ tekst uti­ če na nov do­ ži­ vljaj ne­ ke pje­ sme. Lir­ ska pje­ sma je ona „u ko­ joj pre­ o­ vla­ đu­ je ose­ ća­ nje. pre­ ma ve­ ćem bro­ ju i ve­ ćoj le­ po­ ti nji­ ho­ vih pe­ sa­ ma. Pje­ sme. Tri su mje­ ri­ la pre­ ma ko­ ji­ ma su pje­ sme bi­ ra­ ne: pje­ sma mo­ ra ima­ ti emo­ ci­ ja. Naj­ ljep­ še pje­ sme pje­ va osje­ ća­ nje. da­ kle. od­ no­ sno lir­ skom pje­ smom. a ne pre­ ma pje­ sni­ ci­ vo re­ ći i ne­ ma do­ brih pe­ sni­ ka. di­ dak­ tič­ nih i pri­ po­ ved­ nih pe­ sa­ ma. Po­ tom je Si­ ma Pan­ du­ ro­ vić in­ si­ sti­ rao da se iz­ o­ sta­ ve nje­ go­ ve pje­ sme u ka­ sni­ jim iz­ da­ nji­ ma. mo­ ra bi­ ti ja­ sna i mo­ ra bi­ ti „CE­LA le­ pa”. Bog­ dan Po­ po­ vić se za­ la­ že da se to na­ če­ lo stro­ gog iz­ bo­ ra pri­ mje­ nju­ je i na pje­ snič­ ke knji­ ge po­ je­ di­ nih auto­ ra. no na do­ bro­ tu pe­ sni­ ka po le­ po­ ti pe­ sa­ ma. Po­ po­ vić in­ si­ sti­ ra na fi­ nom kva­ li­ te­ tu emo­ ci­ ja. u cje­ li­ ni i u svim dje­ lo­ vi­ ma.” U an­ to­ lo­ gi­ ja­ ma – sma­ tra Po­ po­ vić – pje­ sme do­ bi­ ja­ ju na vri­ jed­ no­ sti od su­ sjed­ stva dru­ gih do­ brih pje­ sa­ ma. fi­ nom kva­ li­ te­ tu osje­ ćaj­ nog to­ na. ili ga u njoj do­ volj­ no ima da je raz­ li­ ku­ je od či­ sto opi­ snih. Ne za­ klju­ ču­ je se na do­ bro­ tu pe­ sme po do­ bro­ ti pe­ sni­ ka. „Ono što je ka­ rak­ te­ ri­ stič­ no za ne­ ko do­ ba ušlo je u ovu zbir­ ku sa­ mo ako je u isto vre­ me bi­ lo i le­ po to­ li­ ko ko­ li­ ko je ka­ rak­ te­ ri­ stič­ no. pje­ sma mo­ ra da bu­ de ce­ la le­ pa. po­ li­ tič­ ke i pri­ god­ ne pje­ sme. a da ni­ je ri­ ječ ni o ka­ kvoj jed­ no­ znač­ no­ sti. a ne ni ma­ šta ni vje­ šti­ na. pa po­ tom krat­ ko ski­ ci­ ra pro­ mje­ nu sti­ ha i rit­ ma. 14 ka­ sni­ jim iz­ da­ nji­ ma vra­ ćen na pred­ vi­ đe­ no mje­ sto. sa­ ti­ rič­ ne. u cje­ li­ ni i u dje­ lo­ vi­ ma. sa­ mo strog iz­ bor pre­ ma prin­ ci­ pu lje­ po­ te pje­ sa­ ma.treći program ZIMA 2012. Bog­ dan Po­ po­ vić je in­ si­ sti­ rao na zna­ ča­ ju po­ je­ di­ no­ sti i sma­ trao je da je ovaj kri­ te­ ri­ jum naj­ te­ že za­ do­ vo­ lji­ ti. An­ to­ lo­ gi­ čar je udo­ vo­ ljio ovim za­ htje­ vi­ ma ko­ ji ni­ je­ su iza­ zi­ va­ li krup­ ni­ je po­ tre­ se u dje­ lu.

go­ di­ ne. 15 Jovan Delić The Hundred-Year Life of a Lively Anthology Summary This text was intended as an introduction for the discussion of Bogdan Popović’s Antologija novije srpske lirike. ve­ li. a kon­ tro­ lu za svoj iz­ bor tra­ žio je „u te­ o­ rij­ skok­ nji­ žev­ noj ana­ li­ zi” pje­ sa­ ma. To naj­ bo­ lje go­ vo­ ri ko­ li­ ko je vje­ ro­ vao i u te­ o­ ri­ ju knji­ žev­ no­ sti i u svoj po­ sao – kri­ tič­ ku ana­ li­ zu. recent Serbian lyrical poetry. ako mu je oce­ na po­ gre­ šna. this text emphasizes Bogdan Popović’s importance for Serbian literature and culture. To naj­ bo­ lje osje­ ća­ ju da­ na­ šnji an­ to­ lo­ gi­ ča­ ri s po­ e­ zi­ jom Mom­ či­ la Na­ sta­ si­ je­ vi­ ća i Vas­ ka Po­ pe. Pje­ snik s naj­ ve­ ćim bro­ jem pje­ sa­ ma bio je Jo­ van Du­ čić. Pro­ blem je već ta­ da uočio Bog­ dan Po­ po­ vić. on the occasion of its centenary. Šta­ vi­ še. Key words: anthology. To je i pro­ gram­ ska knji­ ga. criticism. An­ to­ lo­ gi­ čar. On sma­ tra da je to pri­ rod­ no i da tre­ ba raz­ li­ ko­ va­ ti no­ vo i do­ bro. ali pod­ sje­ ća da je ova an­ to­ lo­ gi­ ja nje­ go­ va i da on za nju sno­ si od­ go­ vor­ nost. An­ to­ lo­ gi­ čar je bio iz­ ra­ zi­ to otvo­ ren pre­ ma mla­ dim pje­ sni­ ci­ ma. le pje­ sme „u ni­ zu”. on the anthology as a form of criticism and implicit history of lyrical poetry. Further. . Obo­ je će taj udar ne sa­ mo pre­ ži­ vje­ ti. and underscores the changes he initiated and brought into this culture. on on­ da oce­ nju­ je sa­ mo se­ be”. Firstly. a sta­ re no­ vi­ je. implicit history. či­ tao „s naj­ ve­ ćim sim­ pa­ ti­ ja­ ma”. Pje­ sme je. oli­ če­ nje par­ na­ so­ sim­ bo­ li­ zma. već po­ sli­ je nje­ ga osta­ ti na vi­ si­ ni. is­ ti­ če da sva­ ki sud ima u se­ bi po­ ma­ lo su­ bjek­ tiv­ no­ ga i da mu je žao ako se nje­ gov sud ra­ zi­ la­ zi s pje­ sni­ ci­ ma. i to Du­ čić do 1910. Bog­ dan Po­ po­ vić je pra­ vio An­ to­ lo­ gi­ ju sa sta­ no­ vi­ šta svo­ ga vre­ me­ na i kri­ te­ ri­ ju­ ma srp­ ske mo­ der­ ne. Pri­ rod­ no je on­ da što će se Po­ po­ vi­ će­ va An­ to­ lo­ gi­ ja i Jo­ van Du­ čić na­ ći na uda­ ru avan­ gard­ nih pje­ sni­ ka. na­ rav­ no. vo­ de­ ći ra­ ču­ na o do­ bu u ko­ jem su na­ sta­ le.o antologijama Po­ po­ vić pod­ sje­ ća či­ ta­ o­ ce na vječ­ ni su­ kob me­ đu pje­ snič­ kim ško­ la­ ma kroz knji­ žev­ nu isto­ ri­ ju: no­ ve su pre­ zi­ ra­ le sta­ ri­ je. Ti­ me je us­ po­ sta­ vljen no­ vi sen­ zi­ bi­ li­ tet. od­ no­ sno pje­ snič­ ki ci­ klu­ si: tu pje­ sma za­ vi­ si od nad­ re­ đe­ ne cje­ li­ ne. on the criteria employed in its creation and its importance for the Serbian culture. is­ ti­ ču­ ći „da sva­ stu se­ ki kri­ ti­ čar svo­ jom oce­ nom oce­ nju­ je na pr­ vom me­ be. Po­ se­ ban pro­ blem su čo­ vje­ ku od te­ o­ ri­ je pred­ sta­ vlja­ po­ put Zma­ je­ vih Đu­ li­ ća. the discussion will turn on recent Serbian lyrical poetry.

npe­ ri­ sic­ @gmail. Izvorni naučni rad NE­ DELJ­KA PE­RI­ŠIĆ* AN­ TO­ LO­ GI­ JA SRP­ SKE PO­ E­ ZI­ JE ZO­RA­NA MI­ŠI­ĆA U OGLE­ DA­LU AN­ TO­ LO­ GI­ JE NO­ VI­ JE SRP­ SKE LI­ RI­ KE BOG­ DA­NA PO­ PO­VI­ĆA** U ra­ du se raz­ ma­ tra od­ nos An­ to­ lo­ gi­ je srp­ ske po­ e­ zi­ je Zo­ ra­ na Mi­ ši­ ća ka­ ko pre­ ma An­ to­ lo­ gi­ ji no­ vi­ je srp­ ske li­ ri­ ke Bog­ da­ na Po­ po­ vi­ ća i nje­ nom uti­ ca­ ju na raz­ voj no­ vi­ je srp­ ske po­ e­ zi­ je.163. ali tri su je sva­ ka­ ko na iz­ vje­ stan na­ čin pre­ sud­ no ob­ li­ ko­ va­ le: jed­ na od njih. iz­ bor. Ne­ ko­ li­ ko ve­ li­ kih an­ to­ lo­ gi­ ja obi­ lje­ ži­ lo je srp­ sku po­ e­ zi­ ju XX vi­ je­ ka. vred­ no­ sni su­ do­ vi. iza­ šla pr­ vi put 1964. pje­ snič­ ka lič­ nost.41. isto­ ri­ ja.09 Поповић Б.163. ka­ ko se ču­ lo u jed­ nom raz­ go­ vo­ ru ko­ me je pri­ su­ stvo­ va­ la autor­ ka ovih re­ do­ va. Ako je Po­ po­ vi­ će­ va an­ to­ lo­ gi­ ja bi­ la pr­ vo­ ra­ zred­ * In­ sti­ tut za knji­ žev­ nost i umet­ nost (Be­ o­ grad). i tre­ ća. ob­ ja­ vlje­ na jed­ nu de­ ce­ ni­ ju ili ma­ lo vi­ še na­ kon Dru­ gog ve­ li­ kog ra­ ta.09 Мишић З. 1984UDK:  821.com ** Tekst je re­ zul­ tat ra­ da na pro­ jek­ tu In­ sti­ tu­ ta za knji­ žev­ nost i umet­ nost (Be­ o­ grad). na­ sta­ la ne­ ko­ li­ ko go­ di­ na pred Pr­ vi svjet­ ski rat. ko­ ji fi­ nan­ si­ ra Mi­ ni­ star­ stvo pro­ sve­ te i na­ u­ ke Re­ pu­ bli­ ke Sr­ bi­ je.41. na­ rav­ no. An­ to­ lo­ gi­ ja srp­ ske po­ e­ zi­ je Zo­ ra­ na Mi­ ši­ ća.41. na­ ša pr­ va. an­ to­ lo­ gi­ ja.2) 821. Sme­ na po­ e­ tič­ kih pa­ ra­ dig­ mi u srp­ skoj knji­ žev­ no­ sti dva­ de­ se­ tog ve­ ka: na­ ci­ o­ nal­ ni i evrop­ ski kon­ tekst (178016). o An­ to­ lo­ gi­ ji srp­ ske po­ e­ zi­ je Mi­ o­ dra­ ga Pa­ vlo­ vi­ ća. i kad je bi­ la to­ li­ ko sa­ mo­ svje­ sna da pri­ hva­ ti jed­ nu ta­ kvu knji­ gu. u vri­ je­ me kad je na­ ša li­ te­ ra­ tu­ ra do­ ne­ kle pre­ bo­ lje­ la dječ­ je bo­ le­ sti onih „ko­ ji ima­ ju tri­ de­ set go­ di­ na a još ih zo­ vu mla­ di­ ma”.163. Ključ­ ne ri­ je­ či: po­ e­ zi­ ja. tra­ di­ ci­ ja. 821. mo­ der­ nost.16 Treći program Broj 153. knji­ gu „ču­ de­ snu i isto­ vre­ me­ no ne­ do­ pu­ sti­ vu”. An­ to­ lo­ gi­ ja no­ vi­ je srp­ ske li­ ri­ ke Bog­ da­ na Po­ po­ vi­ ća. Ri­ ječ je. vas­ pi­ ta­ nje uku­ sa.09-1(082. kon­ ti­ nu­ i­ tet. ZIMA 2012 AUTOR: Перишић. . sa­ vre­ me­ nom tre­ nut­ ku na­ še li­ ri­ ke u ča­ su ka­ da Mi­ šić vr­ ši iz­ bor gra­ đe za svo­ ju an­ to­ lo­ gi­ ju. dru­ ga. ta­ ko i pre­ ma cje­ lo­ kup­ nom mo­ der­ nom pje­ sni­ štvu i ak­ tu­ el­ nom. kul­ tu­ ra. Недељка.

bio ras­ po­ lo­ žen za eks­ po­ ni­ ra­ nje. Taj bor­ be­ ni od­ nos. spo­ re­ ći se s njom. Na­ še kul­ tur­ no pam­ će­ nje. pre­ ma vre­ men­ skom sli­ je­ du) an­ to­ lo­ gi­ je. tra­ že­ nje Mi­ ši­ će­ ve – uza­ lu­ dan je po­ sao. za­ uz ­ i­ ma­ nje svo­ je­ vr­ snih bor­ be­ nih po­ zi­ ci­ ja u jet­ kim spo­ ro­ vi­ ma oko pri­ ro­ de knji­ žev­ no­ sti. Za to sva­ ka­ ko ni­ je kriv njen sa­ sta­ vljač: ne bi se mo­ glo ka­ za­ ti da ni­ je. je­ zi­ ka i pe­ ra ta­ da­ šnje kul­ tur­ ne jav­ no­ sti. Mi­ šić za­ pra­ vo spo­ ri sa cje­ lo­ kup­ nom mo­ dom „me­ kog i ne­ žnog šti­ mun­ ga” svog vre­ me­ na. od­ re­ đu­ je Sta­ ni­ sla­ va Vi­ na­ ve­ ra. kao is­ tu­ re­ na lič­ nost slo­ srp­ skog (ju­ go­ ven­ skog) kul­ tur­ nog ži­ vo­ ta tih de­ ce­ ni­ ja pro­ šlog vi­ je­ ka. Rast­ ka Pe­ tro­ vi­ ća. pa­ ra­ dok­ sal­ no. ne­ za­ o­ bi­ la­ zno. Ovaj autor ka­ že da po­ me­ nu­ ta tro­ ji­ ca ne go­ vo­ re ni­ šta no­ vo i pro­ nic­ lji­ vo o Du­ či­ će­ voj i Ra­ ki­ će­ voj po­ e­ zi­ ji. Osta­ la je po­ ma­ lo sa stra­ ne. ova an­ to­ lo­ gi­ ja uzi­ ma se me­ to­ ni­ mij­ ski. Pri­ ro­ da nje­ go­ vog po­ sla je. tre­ ba tra­ ži­ ti. osim to­ ga. ne­ go nji­ ho­ vom de­ tro­ ni­ za­ ci­ jom za­ pra­ vo otva­ ra­ ju put ono­ me za šta sma­ tra­ ju da je istin­ ski i ne­ pa­ tvo­ re­ ni glas na­ šeg no­ vi­ jeg pje­ sni­ štva: po­ e­ zi­ ja Cr­ njan­ skog. sa­ mje­ ra­ va­ li uti­ ca­ ji. na estrad­ ni na­ čin – buč­ na i slav­ na. vr­ lo če­ sto i po­ le­ mič­ ki za­ o­ štre­ nog. Mi­ ši­ ću ni­ su bi­ li stra­ ni otvo­ re­ ni ak­ ti­ vi­ zam. ova an­ to­ lo­ gi­ ja je du­ bo­ ko po­ le­ mič­ na. Ipak. po­ seb­ no u go­ di­ na­ ma ko­ je su usli­ je­ di­ le. ta­ kva da je iz­ la­ ga­ nje sop­ stve­ nog mi­ šlje­ nja. Raz­ lo­ ge za to. ni­ je u ovoj an­ to­ lo­ gi­ ji ima­ lo mno­ go ma­ te­ ri­ ja­ la za to. u da­ na­ šnje vri­ je­ me za­ in­ te­ re­ so­ va­ ni či­ ta­ lac na in­ ter­ ne­ tu će vr­ lo la­ ko pro­ na­ ći i Po­ po­ vi­ će­ vu i Pa­ vlo­ vi­ će­ vu an­ to­ lo­ gi­ ju. Mar­ ka Ri­ sti­ ća i Zo­ ra­ na Mi­ ši­ ća kao kri­ ti­ ča­ re ko­ ji su se „ra­ do slu­ ži­ li mi­ tom o Du­ či­ ću i Ra­ ki­ ću kao na­ iv­ nim đa­ ci­ ma tre­ će­ ra­ zred­ nih fran­ cu­ skih pe­ sni­ ka”. i što je tus kla­ ve­ o­ ma br­ zo ste­ kla sta­ sič­ nog dje­ la u na­ šoj knji­ žev­ noj sre­ di­ ni. autoh­ to­ na knji­ ga ko­ ja u sva­ koj oda­ bra­ noj i une­ se­ noj pje­ smi no­ si pe­ čat svog pri­ re­ đi­ va­ ča. da re­ ka­ no­ ni­ zu­ je. Ka­ da je već po­ me­ nu­ to da 1 Leon Ko­ jen. još neo­ t­ pje­ va­ ne pje­ sme. Sud­ bi­ na tre­ će (od­ no­ sno dru­ ge. va­ žno je ne pro­ pu­ sti­ ti jed­ nu pre­ sud­ nu či­ nje­ ni­ cu u ve­ zi s ovom an­ to­ lo­ gi­ jom: kao za­ seb­ no dje­ lo. jer se. na či­ jim su se osno­ va­ ma de­ ce­ ni­ ja­ ma nje­ go­ va­ li uku­ si. Ta­ ko­ đe. ta­ ko da se ne bi mo­ glo tvr­ di­ ti da je nje­ go­ va an­ to­ lo­ gi­ ja zbog pa­ siv­ no­ sti nu po­ ma­ lo skraj­ nu­ tog (iako pri­ zna­ tog) dje­ svo­ ga tvor­ ca do­ ži­ vje­ la sud­ bi­ la (Po­ po­ vi­ će­ va an­ to­ lo­ gi­ ja do­ ži­ vje­ la je pet pu­ ta vi­ še iz­ da­ nja od Mi­ ši­ će­ ve). svje­ že i ak­ tu­ el­ no). od­ mje­ ra­ va­ le sna­ ge i da­ va­ li pro­ pi­ si. 17 . a sve u „ime od­ re­ đe­ ne pe­ snič­ ke ge­ ne­ ra­ ci­ je”. bi­ la i pr­ vo­ kla­ san kul­ tur­ ni in­ ci­ dent ko­ ji je slu­ žio za oštre­ nje mo­ zgo­ va. mo­ žda. ko­ je vo­ li da se sje­ ća ve­ li­ kih sva­ đa i ve­ li­ kih oma­ ški. Pa­ vlo­ vi­ će­ va je. u to­ me što ni­ je bi­ la su­ vi­ še ospo­ ra­ va­ na. 1 a či­ ju po­ e­ zi­ ju tih go­ di­ na vi­ še ne­ go zdu­ šno bra­ ni. De­ din­ ca. ni­ je u toj mje­ ri – re­ klo bi se. ko­ ji na­ sto­ ji da ospo­ ri jed­ no sta­ no­ vi­ šte sta­ vi sop­ stve­ no.o antologijama ni kul­ tur­ ni do­ ga­ đaj. Vas­ ka Po­ pe. u pred­ go­ vo­ ru za svo­ ju An­ to­ lo­ gi­ ju srp­ ske li­ ri­ ke: 1900–1914. Za­ sta­ va ko­ ju Mi­ šić pri to­ me iz­ la­ že u ovoj bor­ bi je­ ste – što on ni­ kad ne pro­ pu­ šta da na­ gla­ si – zna­ me­ nje istin­ ske i is­ kre­ ne. Re­ ci­ mo. U stva­ ri. uosta­ lom. na te­ me­ lji­ ma iz­ bo­ ra iz iste gra­ đe i us­ po­ (ali i da ka­ no­ ni­ zu­ je sa­ vre­ me­ no. okre­ nut je pre­ ma an­ to­ lo­ gi­ ji Bog­ da­ na Po­ po­ vi­ ća. i ta ju je oso­ bi­ na do­ brim di­ je­ lom od­ re­ di­ la. či­ je pred­ stav­ ni­ ke vi­ di pri­ je sve­ ga u Pa­ vlo­ vi­ ću i Po­ pi i u još ne­ ko­ li­ ko mla­ dih pje­ sni­ ka či­ ja ime­ na spo­ ra­ dič­ no po­ mi­ nje.

is­ cr­ pla sve svo­ je so­ ko­ ve ve­ žba­ ju­ ći se. Naj­ o­ štri­ je i naj­ de­ cid­ ni­ je. ka­ da Mi­ šić go­ vo­ ri o pri­ ro­ di one kri­ ti­ ke ko­ ja tre­ ba da „na­ dži­ vi svo­ ja dva­ de­ set i če­ ti­ ri ča­ sa ak­ tu­ el­ no­ sti. u kra­ sno­ pi­ su na ta­ ko­ zva­ ne ve­ či­ te te­ me. ne­ za­ o­ bi­ la­ zno je. Kri­ ti­ ka pe­ snič­ kog is­ ku­ stva. pre­ ma uput­ stvi­ ma Bog­ da­ na Po­ po­ vi­ ća. Be­ o­ grad 1996. . iz­ ra­ zio se Mi­ šić u svom ču­ ve­ nom tek­ stu iz 1951.treći program ZIMA 2012. po­ gle­ da­ ti na ko­ ji na­ čin se u ne­ ko­ li­ ko svo­ jih naj­ va­ žni­ jih tek­ sto­ va on od­ re­ đu­ je pre­ ma Bog­ da­ nu Po­ po­ vi­ ću i nje­ go­ voj ulo­ zi u stva­ ra­ nju no­ vi­ je srp­ ske knji­ žev­ no­ sti. ova­ kve i slič­ ne kon­ sta­ ta­ ci­ je o Po­ po­ vi­ će­ vom ra­ du i uti­ ca­ ju. Ov­ dje ta­ ko­ đe tre­ ba ima­ ti na umu i je­ dan na­ iz­ gled pa­ ra­ doks. či­ ji je autor ta­ ko­ đe i „za­ ko­ no­ da­ vac” knji­ žev­ nog ži­ vo­ ta još i du­ go na­ kon Mi­ o­ dra­ ga Pa­ vlo­ vi­ ća. o li­ ri­ ci ’me­ kog i ne­ žnog šti­ mun­ ga’. s go­ to­ vo iste vre­ men­ ske dis­ tan­ ce s ko­ je Mi­ šić kri­ ti­ ku­ je svo­ ga ve­ li­ kog pret­ hod­ ni­ ka. oli­ čen u pri­ mje­ ru ne­ po­ re­ ci­ vog kri­ ti­ čar­ skog po­ šte­ nja: na­ vo­ de­ ći ne­ dvo­ smi­ sle­ no ne­ ko­ li­ ko pu­ ta Po­ po­ vi­ će­ vu an­ to­ lo­ gi­ ju kao moć­ nog kon­ tro­ lo­ ra po­ et­ ske ri­ je­ či. Bog­ da­ na Po­ po­ vi­ ća.. a pri­ je sve­ ga o ma­ ni­ ru. to­ li­ ko da je nje­ gov pred­ go­ vor sop­ stve­ noj an­ to­ lo­ gi­ ji po­ stao do­ ne­ kle ne­ ka vr­ sta po­ lu­ i­ ro­ nič­ nog po­ lu­ lju­ ti­ tog ko­ men­ ta­ ra na Po­ po­ vi­ ćev pred­ go­ vor. ka­ ko kri­ ti­ ke ta­ ko i knji­ žev­ no­ sti ko­ ju u tom tre­ nut­ ku pra­ ti. vi­ še no sve ras­ pra­ ve pro­ ji­ ci­ ra­ ne u več­ nost bra­ će. o jed­ noj če­ žnji i jed­ nom za­ no­ su na svim je­ zi­ ci­ ma sve­ ta”: Taj me­ ki i ne­ žni šti­ mung..3 I uop­ šte. sva­ ka­ ko. 18 se Mi­ šić pre­ ma li­ ku i dje­ lu Bog­ da­ na Po­ po­ vi­ ća od­ no­ si kao pre­ ma svo­ je­ vr­ snoj me­ to­ ni­ mi­ ji raz­ vo­ ja srp­ ske po­ e­ zi­ je i sta­ nja u ko­ me se ona ta­ da na­ la­ zi­ la. ta­ ko i pre­ ma sa­ moj toj po­ e­ zi­ ji i nje­ nim stva­ ra­ o­ ci­ ma. 3  Isto. go­ di­ ne „O smi­ slu i be­ smi­ slu. već i re­ cep­ ci­ ju či­ ta­ vog srp­ skog pe­ sni­ štva 1900–1914. Upra­ vo po­ vo­ dom Mi­ ši­ će­ ve an­ to­ lo­ gi­ je Ko­ jen za­ klju­ ču­ je: „Bez mno­ go pre­ te­ ri­ va­ nja bi se mo­ glo re­ ći da je upra­ vo Mi­ ši­ će­ va an­ to­ lo­ gi­ ja su­ štin­ ski iz­ me­ ni­ la ne sa­ mo re­ cep­ ci­ ju Du­ či­ ća i Ra­ ki­ ća. Po­ po­ vić i nji­ ho­ vog raz­ gra­ na­ tog po­ tom­ stva”. ko­ ji nas iz da­ na u dan sve vi­ še pre­ pla­ vlju­ je. re­ ci­ mo. Ko­ jen za­ mje­ ra ra­ no da­ Mi­ ši­ ću iden­ tič­ nu stvar – pre­ tje­ va­ nje pro­ sto­ ra ak­ tu­ el­ nom tre­ nut­ ku i gru­ bo ogra­ ni­ ča­ va­ nje po­ e­ zi­ je sta­ ri­ jih vre­ me­ na. Srp­ ska knji­ žev­ na za­ dru­ ga. ve­ o­ ma su ras­ pro­ stra­ nje­ ne u Mi­ ši­ će­ vom obi­ mom ne­ ve­ li­ kom dje­ lu. Tre­ ba na­ po­ me­ nu­ ti i to da u istom pred­ go­ vo­ ru Ko­ jen Vi­ na­ ve­ ra sma­ tra „lu­ cid­ ni­ jim i ma­ nje dog­ ma­ tič­ nim du­ hom” od dru­ ge dvo­ ji­ ce po­ me­ nu­ tih kri­ ti­ ča­ ra. ali i re­ zul­ ta­ ti­ ma do ko­ jih je do­ ve­ la „po­ li­ ti­ ka” vas­ će­ voj u pi­ ta­ nja uku­ sa. 2  Zo­ ran Mi­ šić. glu­ ha i sle­ pa već pe­ de­ set go­ di­ na za ve­ li­ ka zbi­ va­ nja i ve­ li­ ke strep­ nje. Oska­ ra Da­ vi­ ča. i to bez­ ma­ lo pe­ de­ set go­ di­ na po­ sli­ je pr­ vog iz­ da­ nja An­ to­ lo­ gi­ je no­ vi­ je srp­ ske li­ ri­ ke. od Du­ či­ ća i Ra­ ki­ ća na­ o­ va­ mo. ka­ ko o sa­ moj ulo­ zi Po­ po­ vi­ „od­ go­ ju” srp­ ske knji­ žev­ no­ sti. do­ la­ zi da­ nas kao znak umo­ ra i klo­ nu­ ća či­ ta­ ve jed­ ne po­ et­ ske stru­ je ko­ ja je. u tek­ stu „Is­ ku­ še­ nja po­ e­ zi­ je”.” Za­ ni­ mlji­ vo je po­ me­ nu­ ti i to da.2 Taj ne­ pri­ kri­ ve­ ni ci­ ni­ zam ogle­ da se u i onim re­ do­ vi­ ma ko­ ji su po­ sve­ će­ ni srp­ skoj knji­ žev­ noj kri­ ti­ ci.

−un­ less ac­ com­ pa­ nied by ra­ pi­ dity of mo­ ve­ ment. a tu od­ goj­ su Mi­ šić se ne­ će li­ bi­ ti da na­ zo­ ve „bez­ du­ šnim mo­ der­ ni­ stič­ kim če­ pr­ ka­ njem”. „Pod lir­ skom pe­ smom ured­ nik je raz­ um ­ e­ vao pe­ smu u ko­ joj pre­ o­ vla­ đu­ je ose­ ća­ nje.−that pas­ sion. idu u pri­ log ni „oba­ ve­ zne so­ ci­ jal­ ne ten­ den­ ci­ je”. and di­ dac­ tic po­ ems. bre­ vity. dje­ lo na­ sta­ lo 1861. and the co­ lo­ u­ ring of hu­ man pas­ sion. tre­ ba do­ zno od­ re­ đe­ nih rđa­ vih ma­ ni­ ra u srp­ skoj po­ e­ zi­ ji. a la­ pi­ dar­ nost ko­ jom je pod­ vu­ čen Po­ po­ vi­ ćev ton kad ih iz­ ri­ če do­ pri­ ni­ je­ la je to­ me da se du­ go. In ac­ cor­ dan­ ce with this. da­ ti i to da Mi­ šić za­ mje­ ra Po­ po­ vi­ ću sa­ mo op­ sta­ ja­ nje pre­ ci­ Ipak. Mi­ šić iz­ ri­ če i vred­ no­ sni sud o is­ toj an­ to­ lo­ gi­ ji. ovla­ šno po­ re­ đe­ nje dva pred­ go­ vo­ ra is­ ti­ če vi­ še ne­ go oči­ gled­ na sla­ ga­ nja u po­ re­ đe­ nju prin­ ci­ pa šić.−that po­ pu­ lar esti­ ma­ te is ser­ vi­ ce­ a­ ble as a gu­ i­ de­ post mo­ re than as a com­ pass. Tri osnov­ na mje­ ri­ la Po­ po­ vi­ će­ va osta­ la su kao ka­ non u srp­ skoj knji­ žev­ noj mi­ sli. de­ scrip­ ti­ ve. ne­ raz­ dru­ ži­ ve – ni­ je zgo­ reg ni da se na­ pra­ vi kra­ tak pre­ gled prin­ ci­ pa ko­ ji­ ma su se vo­ di­ la oba sa­ sta­ vlja­ ča an­ to­ lo­ gi­ ja u svom ra­ du. u iz­ vje­ snoj mje­ ri i da­ nas.4 Mi­ „Lyri­ cal has been he­ re held es­ sen­ ti­ ally to imply that each Po­ em shall turn on so­ me sin­ gle tho­ ught. pak. ni­ ti joj. uosta­ lom. još nu prak­ tač­ ni­ je. that Ex­ cel­ len­ ce sho­ uld be lo­ o­ ked for rat­ her in the Who­ le than in the Parts. ni­ žih u to­ nu. va­ lja­ na”.−that we sho­ uld re­ qu­ ir ­ e fi­ nish in pro­ por­ tion to bre­ vity. nar­ ra­ ti­ ve.−that it shall re­ ach a per­ fec­ tion com­ men­ su­ ra­ te with its aim. di­ dak­ tič­ nih i pri­ po­ ved­ nih pe­ sa­ ma. hu­ mo­ ri­ stič­ ne. na­ rav­ no. mo­ do­ bra pje­ sma mo­ ra ima­ ti emo­ ra da bu­ de ja­ sna i neo­ p­ hod­ no je da bu­ de CE­ LA le­ pa. Po­ po­ vi­ ću se ne­ dvo­ smi­ sle­ no pre­ su­ đu­ je kao di­ rekt­ no „od­ go­ vor­ nom” za pro­ duk­ ci­ ju i ga­ je­ nje ci­ je­ log jed­ nog po­ ko­ lje­ nja. u svom pred­ go­ vo­ ru ta­ ko­ đe po­ mi­ nje oda­ bi­ ra gra­ đe dva auto­ ra. or truth. fe­ e­ ling. Pre­ ma to­ me. ko­ jih ima bez­ broj i ko­ je su „plod jed­ nog. „That a Po­ em shall be worthy of the wri­ ter’s ge­ ni­ us.−that a few good li­ nes do not ma­ ke a good po­ em. ba­ la­ de.−abo­ ve all. or si­ tu­ a­ tion.o antologijama nje­ nog iz­ la­ ska. do­ da­ je i da joj ni­ ka­ ko ne ko­ ri­ ste ni dru­ ge na­ vi­ ke. s dru­ ge stra­ ne. ili. ne­ spo­ ra­ zu­ ma oko sa­ me su­ šti­ ne po­ et­ skog či­ na”: „od onih ’od ota­ ca na­ sle­ đe­ nih’ do onih ko­ je iz da­ na u dan se­ bi na­ me­ će­ mo”. ko­ je se na­ ve­ li­ ko pro­ pa­ gi­ ra­ ju tih go­ di­ na. zi sa po­ U ve­ me­ nu­ tim stva­ ra­ lač­ kim i či­ ta­ lač­ kim na­ vi­ ka­ ma – ko­ je su. pak. pa i mno­ štva. jed­ noj iz re­ da mno­ gih ko­ je re­ gu­ li­ šu uni­ so­ nost srp­ ske po­ e­ zi­ je – „je­ di­ na. ili ga u njoj do­ volj­ no ima da je raz­ li­ ku­ je od či­ sto opi­ snih. po­ sma­ tra­ ju kao iz­ vje­ sna kri­ la­ ti­ ca: ci­ ju. unity. Gol­ den Tre­ a­ sury of En­ glish Songs and Lyrics). tim pri­ je što su se i je­ dan i dru­ gi po­ tru­ di­ li da nam te svo­ je sta­ vo­ ve de­ cid­ no sa­ op­ šte. U tom slav­ nom pred­ go­ vo­ ru Mi­ ši­ će­ vom. On. po­ li­ tič­ ke i pri­ god­ ne pe­ sme ni­ su ušle u zbir­ ku” (Bog­ dan Po­ po­ vić. co­ lo­ ur. An­ to­ lo­ gi­ ja no­ vi­ je srp­ ske li­ ri­ ke). ha­ ve been ex­ clu­ ded” (Fran­ cis Tur­ ner Pal­ gra­ ve. ci­ je­ log jed­ nog ma­ ni­ ra u srp­ skom pje­ va­ nju. sa­ ti­ rič­ ne. Bu­ du­ ći da za svoj uzor Po­ po­ vić is­ ti­ če Zlat­ nu ri­ zni­ cu en­ gle­ ske li­ ri­ ke Fran­ si­ sa Tar­ ne­ ra Pel­ grej­ va. and ori­ gi­ na­ lity can­ not ato­ ne for se­ ri­ o­ us im­ per­ fec­ ti­ ons in cle­ ar­ ness.−such and ot­ her such 4  19 . hlad­ ni­ jih. u ko­ me se pri­ su­ stvo Po­ po­ vi­ će­ vo na­ zi­ re čak i u ko­ men­ ta­ ru da an­ to­ lo­ gi­ je bi­ lo ko­ je vr­ ste ne tre­ ba da pre­ ten­ du­ ju na vječ­ nost.

in­ tim­ nog do­ ži­ vlja­ ja”). Mi­ šić na­ gla­ ša­ va da raz­ o­ ča­ re­ nje na­ sta­ je on­ da ka­ da či­ ta­ lac. otrg­ nut i otre­ žnjen od „oma­ me bel­ kan­ ta”. do­ bra pje­ sma. Mi­ šić i do­ no­ si svoj za­ klju­ čak u ti­ pič­ no gor­ ko­ hu­ mor­ nom to­ nu. ža­ le­ ći što ni­ je u pri­ li­ ci da sli­ je­ di Eli­ ja­ rov pri­ mjer i sa­ sta­ vi iz­ bor u ko­ me su „pi­ šče­ ve sim­ pa­ ti­ je vr­ hov­ ni za­ kon”. ori­ gi­ nal­ nim pe­ snič­ kim lič­ no­ sti­ ma”. ma­ da u ne­ što druk­ či­ jem kon­ tek­ stu.” (Bu­ du­ ći da sa­ sta­ vlja­ nje an­ to­ lo­ gi­ je ima u svo­ me prin­ ci­ pu iz­ ra­ že­ no isto­ rij­ sko na­ če­ lo. neo­ kr­ nje­ nom estet­ skom uti­ sku. jed­ no i ne­ po­ no­ vlji­ vo”6. stra­ ne. ob­ ja­ šnja­ va­ ju­ ći ka­ kve se sve za­ vo­ dlji­ vo­ sti kri­ ju u po­ e­ zi­ ji ko­ ja no­ si „opoj­ nu in­ kan­ ta­ ci­ ju” i „jed­ no­ lič­ ni zvek sti­ ho­ va”. Gol­ den Tre­ a­ sury of En­ glish Songs and Lyrics): Pal­ grejv ov­ dje iz­ ri­ če stav ko­ ji po­ na­ vlja Bog­ dan Po­ po­ vić u svo­ joj an­ to­ lo­ gi­ ji: da ne­ ko­ li­ ko do­ brih sti­ ho­ va ne či­ ni do­ bru pje­ smu i da iz­ vr­ snost po­ či­ va u cje­ lo­ vi­ tom. da ne tre­ ba ono što je već ras­ pe­ va­ no si­ li­ ti da pre­ ko me­ re pro­ pe­ va. Dru­ gim ri­ je­ či­ ma.”5 Za­ hva­ lju­ ju­ ći na­ ve­ de­ nom. uko­ li­ ko se ti sti­ ho­ vi ne is­ ti­ ču 7 iz­ ve­ snim svo­ jim oso­ be­ nim kva­ li­ te­ ti­ ma. pre­ ve­ li­ kog udje­ la po­ zi­ ti­ vi­ stič­ ke tra­ di­ ci­ je (ko­ ja za po­ „pre­ pri­ ča­ va­ nje lir­ skog. da „po­ e­ zi­ ja ni­ je bez­ bed­ no plan­ do­ va­ nje u tu­ đim šti­ mun­ zi­ ma. . Odvo­ ji­ ti pra­ va stva­ ra­ lač­ ka ot­ kri­ ća od ve­ štač­ kih pro­ iz­ vo­ da po­ mod­ ne li­ te­ ra­ tu­ re. 7 Isto. S dru­ ge. i na „epi­ go­ ne”. pak. već ot­ kro­ ve­ nje u mu­ ka­ ma ste­ če­ no. ka­ ko sam na­ vo­ di. „li­ te­ rar­ nih ge­ ne­ ra­ la”. dok je za­ htjev ve­ zan za sa­ vr­ šen­ stvo ob­ li­ ka pje­ sa­ ma ko­ je ula­ ze u an­ to­ lo­ gi­ ju mo­ rao da osta­ ne u dru­ gom pla­ nu: „U njoj ne­ ma ’Ar­ ve­ ro­ vih so­ ne­ ta’ ni ’ce­ lih le­ pih pe­ sa­ ma’ dru­ go­ ra­ zred­ nih pe­ sni­ ka. Za­ to je i nje­ gov prin­ cip gra­ đe­ nja an­ to­ lo­ gi­ je. za­ in­ te­ re­ so­ va­ nog či­ ta­ o­ ca u svo­ me pred­ go­ vo­ ru Mi­ šić oba­ vje­ šta­ va če­ ga se pri­ je sve­ ga ču­ vao. Ma­ ti­ ca srp­ ska. ko­ ji se od­ no­ si jed­ na­ ko i na „ar­ ti­ ste”. 20 je­ dan iz­ bor o ko­ me ima vi­ so­ ko mi­ šlje­ nje: an­ to­ lo­ gi­ ju no­ vi­ je fran­ cu­ ske po­ e­ zi­ je Po­ la Eli­ ja­ ra. 5  Zo­ ran Mi­ šić. red po red me­ to­ di”.treći program ZIMA 2012. An­ to­ lo­ gi­ ja srp­ ske po­ e­ zi­ je. ona ko­ ja za­ slu­ žu­ je da se na­ đe u iz­ bo­ ri­ ma ovo­ ga ti­ pa. ka­ ko se svo­ je­ vre­ me­ no ci­ nič­ no iz­ ra­ zio ca­ nons ha­ ve been al­ ways ste­ a­ dily re­ gar­ ded (Fran­ cis Tur­ ner Pal­ gra­ ve. Na­ sta­ vlja­ ju­ ći se na tri de­ ce­ ni­ je sta­ ri­ ju mi­ sao Mom­ či­ la Na­ sta­ si­ je­ vi­ ća. mo­ ra bi­ ti CE­ LA le­ pa . No­ vi Sad 1956. tim sti­ ho­ vi­ ma po­ tra­ ži smi­ sao. 6 Isto. i mo­ rao vo­ di­ ti ka tra­ ga­ nju za „sna­ žnim. autor An­ to­ lo­ gi­ je srp­ ske po­ e­ zi­ je za­ klju­ ču­ je da se pret­ hod­ ne opa­ ske ve­ za­ ne za iz­ bje­ ga­ va­ nje pre­ tje­ ra­ nog udje­ la tra­ di­ ci­ je u stva­ ra­ nju mo­ der­ nih pje­ snič­ kih to­ ko­ va ne smi­ ju shva­ ta­ ti kao po­ ziv na bez­ u­ slov­ no pri­ hva­ ta­ nje sve­ ga no­ vog što sa stra­ ne do­ spi­ je­ va u na­ šu kul­ tur­ nu sre­ di­ nu: „ne pri­ mi­ ti no­ vo za go­ to­ vo. Re­ zi­ mi­ ra­ ju­ ći da je „mo­ da ot­ me­ no­ sti i for­ ma­ li­ zma”. ni­ je su­ vi­ šno po­ me­ nu­ ti da ta­ kav Mi­ ši­ ćev po­ gled na isto­ ri­ ju knji­ žev­ no­ sti li­ či na onu ga­ le­ ri­ ju zna­ čaj­ nih por­ tre­ ta. i na one ko­ ji ne­ ma­ ju kri­ tič­ ki stav pre­ ma po­ mod­ nom. ko­ ja se uka­ lu­ plju­ je u „este­ ti­ zi­ ra­ nje” i pi­ sa­ nje po „tzv. udru­ že­ na sa „ko­ dek­ som pa­ tri­ jar­ hal­ ne i gra­ đan­ ske eti­ ke” do­ ve­ la do pre­ tje­ ra­ ne re­ to­ slje­ di­ cu ima rič­ no­ sti.

i po­ red sveg svo­ ga tru­ da. ta­ ko. u pro­ ce­ su po­ me­ nu­ te eli­ mi­ na­ ci­ je iz­ o­ sta­ li. ta­ ko­ đe. Upra­ vo po­ me­ nu­ ti ras­ po­ red na­ veo je Mi­ ši­ ća da pro­ ko­ men­ ta­ ri­ še da je u Po­ po­ vi­ će­ voj an­ to­ lo­ gi­ ji sa­ vre­ me­ ni­ ci­ ma do­ di­ je­ lje­ no „ne­ sra­ zmer­ no vi­ še pro­ sto­ ra od Bran­ ka ili La­ ze Ko­ sti­ ća”. na­ rav­ no. Zma­ je­ ve su 22 pje­ sme. ko­ ji­ ma je Bog­ dan Po­ po­ vić is­ pu­ nio svo­ ju an­ to­ lo­ gi­ ju [. na pri­ mer. a ras­ po­ red je ne­ što „ujed­ na­ če­ ni­ ji”. dok je naj­ vi­ še pro­ sto­ ra do­ di­ je­ lje­ no Cr­ njan­ skom i Di­ su (po se­ dam pje­ sa­ ma) tro­ vi­ ću (po osam). a od dva­ na­ est Šan­ ti­ će­ vih pje­ sa­ ma iz An­ to­ lo­ gi­ je no­ vi­ je srp­ ske li­ ri­ ke – u Mi­ ši­ će­ voj an­ to­ lo­ gi­ ji osta­ la je sa­ mo jed­ na: „Ve­ če na ško­ lju”.] Ta­ ko je ova an­ to­ lo­ gi­ ja do­ bi­ la svoj lik za­ hva­ lju­ ju­ ći isto to­ li­ ko od­ su­ stvu po­ je­ di­ nih pe­ sa­ ma ko­ li­ ko i pri­ su­ stvu dru­ gih.. Sve­ ti­ slav Ste­ fa­ no­ vić. An­ to­ lo­ gi­ ja srp­ ske po­ e­ zi­ je Zo­ ra­ na Mi­ ši­ ća bro­ ji. Za­ sta­ ni­ mo ov­ dje na tre­ nu­ tak i i La­ zi Ko­ sti­ ću i Rast­ ku Pe­ kod. se­ rij­ skim ro­ man­ ti­ čar­ skim. vo­ di­ ti sa­ mo na te­ me­ lju po­ re­ đe­ nja pred­ go­ vo­ ra nji­ ho­ vih auto­ ra. An­ to­ lo­ gi­ ja no­ vi­ je srp­ ske li­ ri­ ke Bog­ da­ na Po­ po­ vi­ ća sa­ bra­ la je pje­ sme dva­ de­ set šest auto­ ra (i sa­ dr­ ži 169 pje­ sa­ ma). i toj či­ nje­ ni­ ci je u Mi­ ši­ će­ vom pred­ go­ vo­ ru po­ sve­ će­ no po­ seb­ no obra­ zlo­ že­ nje: S dru­ ge stra­ ne. kon­ cep­ tu­ al­ nih raz­ li­ ka ko­ je su pri iz­ bo­ ri­ ma ove dvo­ ji­ ce an­ to­ lo­ gi­ ča­ ra bi­ le ne­ mi­ nov­ ne: bu­ du­ ći da je sa­ sta­ vljao an­ to­ lo­ gi­ ju „no­ vi­ je” li­ ri­ ke. sa­ sta­ vljač ni­ je mo­ gao do­ ći. tri­ de­ set tri ime­ na (i 111 pje­ sa­ ma). a tom prin­ ci­ pu do­ ne­ kle je su­ prot­ sta­ vljen iz­ bor iz „srp­ ske po­ e­ zi­ je”. na­ čin na ko­ ji su pje­ sme ne­ ko­ li­ ko de­ se­ ti­ na auto­ ra slo­ že­ ne u je­ din­ stve­ nu knji­ gu. na­ zo­ vi­ mo ih ta­ ko. Eli­ mi­ na­ ci­ ja je bi­ la čak i pre­ te­ žni­ ja. i ono ko­ je se pre­ ko mje­ re upi­ nje da is­ pu­ ni za­ da­ ti pro­ gram (a kom­ po­ no­ va­ nje an­ to­ lo­ gi­ je je neo­ spor­ no jed­ na vr­ sta stva­ ra­ nja). od­ no­ sno par­ na­ sov­ skim pro­ iz­ vo­ di­ ma. nji­ ho­ vu ar­ hi­ tek­ to­ ni­ ku. dok je sop­ stve­ ni iz­ bor Po­ po­ vić ozna­ čio sin­ tag­ mom lir­ skog ti­ pa: „zbir­ ka cve­ ća no­ vi­ je srp­ ske li­ ri­ ke”). i ko­ ji sta­ vlja pred se­ be za­ da­ tak da iza­ be­ re ono što je naj­ re­ ti da pre­ zen­ ta­ tiv­ ni­ je iz pri­ lič­ no du­ gog vre­ me­ na. a stva­ ra­ nje.o antologijama Osip Brik. Za­ to je neo­ p­ hod­ no iz­ bli­ za raz­ mo­ tri­ ti gra­ đu obe­ ju an­ to­ lo­ gi­ ja. ko­ ji vr­ ši Mi­ šić. Mi­ le­ ta Jak­ šić. u od­ no­ su na Po­ po­ vi­ ćev iz­ bor. ni Zmaj ni Du­ čić ni Ra­ kić ne­ će osta­ ti po svo­ jim tip­ skim. Mi­ lan Ćur­ čin itd.. no­ vih i ne­ po­ zna­ tih. pri­ mi­ je­ ti­ su kod Mi­ ši­ ća i Zmaj i Du­ čić pred­ sta­ vlje­ ni sa po „sve­ ga” pet pje­ sa­ ma. od­ no­ sno raz­ li­ ke u za­ stu­ plje­ no­ sti iza­ bra­ nih pje­ sni­ ka ni­ su to­ li­ ko ve­ li­ ke: sed­ mo­ ri­ ca su za­ stu­ plje­ na sa po jed­ nom pje­ smom. 8 Isto . Bog­ dan Po­ po­ vić je pra­ vio obim­ ni­ ji iz­ bor iz kra­ ćeg vre­ men­ skog pe­ ri­ o­ da. Va­ žno je. Bez­ broj­ no pu­ ta je u isto­ ri­ ji knji­ žev­ no­ sti po­ tvr­ đe­ no: pro­ gram­ ski tek­ sto­ vi su jed­ no. s tim što su raz­ li­ ke.. pak. za­ i­ sta ve­ li­ ke (de­ ve­ to­ ri­ ca pje­ sni­ ka za­ stu­ plje­ na su sa po jed­ nom pje­ smom. Jo­ van Gr­ čić Mi­ len­ ko.8 21 Kod Mi­ ši­ ća su. ka­ da je ri­ ječ o pro­ sto­ ru ko­ ji su do­ bi­ li u An­ to­ lo­ gi­ ji. a Du­ či­ će­ ve čak 33). Raz­ go­ vor o od­ no­ su ovih dva­ ju an­ to­ lo­ gi­ ja ni­ je uput­ no. ipak je ne­ što sa­ svim dru­ go. jer do ve­ li­ kih ot­ kri­ ća.

dvi­ je Du­ či­ će­ ve. či­ ni se. upra­ vo ti­ pi­ čan sa. ma­ kar de­ kla­ ra­ tiv­ no. 22 Mi­ šić se. do­ tle je uklju­ či­ va­ nje Ste­ ri­ je u Mi­ ši­ će­ vu an­ to­ lo­ gi­ ju do­ i­ sta is­ pra­ vlja­ nje gru­ bog pre­ vi­ da na­ spram jed­ ne neo­ spor­ ne po­ et­ ske ve­ li­ či­ ne na­ šeg je­ zi­ ka. Osim Di­ ve an­ to­ lo­ gi­ je. po cu da Ste­ svom du­ hu. na­ su­ prot „ve­ štač­ kom stva­ ra­ nju kon­ ti­ nu­ i­ te­ ta”. ta­ ko­ đe. Ne smi­ je se. uto­ li­ ko zna­ čaj­ ni­ je uko­ li­ ko se ima na umu da je ri­ ječ o dva­ na­ est od ukup­ no pet­ na­ est pje­ sni­ ka iz Mi­ ši­ će­ ve an­ to­ lo­ gi­ je ko­ ji pri­ pa­ da­ ju pe­ ri­ o­ du ko­ ji po­ kri­ va i An­ to­ lo­ gi­ ja no­ vi­ je srp­ ske li­ ri­ ke. Ovaj kon­ cept pred­ sta­ vlja­ nja iz­ uz ­ et­ nih pje­ snič­ kih lič­ no­ sti. ta­ ko­ đe. u An­ to­ lo­ gi­ ji srp­ ske po­ e­ zi­ je na­ šli su se i Nje­ goš i Ste­ ri­ ja. di­ je­ lom ipak pri­ pa­ da do­ bu ko­ je ne­ po­ sred­ no pret­ ho­ di vre­ men­ skom od­ sječ­ ku iz ko­ jeg Po­ po­ vić bi­ ra gra­ đu za svo­ ju knji­ gu. či­ ni se. a jed­ na­ ko nje­ mu je­ di­ no Cr­ njan­ ski – i u ovoj či­ nje­ ni­ ci je vi­ še ne­ go pre­ po­ zna­ tlji­ va sto­ žer­ na li­ ni­ ja srp­ skog pje­ sni­ štva ko­ ju je Mi­ šić. i dok se auto­ ru ovog ra­ da či­ ni da je iz­ os ­ ta­ nak Nje­ go­ ša u An­ to­ lo­ gi­ ji no­ vi­ je srp­ ske li­ ri­ ke po­ slje­ di­ ca gle­ di­ šta nje­ nog tvor­ ca da je Pe­ tar II Pe­ tro­ vić za­ pra­ vo glas „ep­ ske mi­ sli”. ali i sa­ mo­ o­ pre­ dje­ lje­ nju (štam­ pa­ no sta­ rim pi­ smom. Iako po­ sto­ ji znat­ na raz­ li­ ka oko to­ ga ko­ je su pje­ sme istih pje­ sni­ ka uzi­ ma­ li u svo­ je iz­ bo­ re (če­ ti­ ri iste pje­ sme Vo­ ji­ sla­ va Ili­ ća. pre­ ma lo­ gi­ ci stva­ ri (jer su se ja­ vi­ li to­ lo­ gi­ je) jed­ no­ stav­ no ni­ je mo­ glo da se na­ đe na­ kon iz­ la­ že­ nja Po­ po­ vi­ će­ ve an­ u oba iz­ bo­ ra. Pre­ drag Pa­ la­ ve­ stra. Ipak. tre­ ba ima­ ti na umu i či­ nje­ ni­ ri­ ji­ no Da­ vor­ je. ko­ ji i ni­ je bio u po­ zi­ ci­ ji da ola­ ko do­ zvo­ lja­ va se­ bi is­ tra­ ja­ va­ nje u oma­ ška­ ma. An­ to­ lo­ gi­ ja no­ vi­ je srp­ ske li­ ri­ ke. su­ pro­ tan je sta­ vu Po­ po­ vi­ ća ko­ ji u svom pred­ go­ vo­ ru ka­ že da „od Ra­ di­ če­ vi­ ća do da­ na­ šnjih da­ na na­ ša li­ ri­ ka po­ ka­ zu­ je iz­ van­ red­ no pra­ vi­ lan. Ta­ ko­ đe ni­ je uput­ no smet­ nu­ ti s uma ni to da rav­ no osam­ na­ est pje­ sni­ ka. žar­ ko že­ lio da po­ ka­ že i do­ ka­ že svo­ jom an­ to­ lo­ gi­ jom: istin­ ski­ je to­ no­ ve Di­ sa i Cr­ njan­ skog Mi­ šić apo­ stro­ fi­ ra kao dvo­ ji­ cu od če­ tvo­ ri­ ce pje­ sni­ ka ko­ ji su nam osta­ vi­ li „naj­ dra­ go­ ce­ ni­ je mu­ zič­ ko na­ sle­ đe”. iako štam­ pa­ no 1854.treći program ZIMA 2012. Po­ me­ nu­ to sla­ ga­ nje je. Nje­ go­ va po­ e­ zi­ ja pred­ sta­ vlje­ na je čak sa se­ dam pje­ sa­ ma – vi­ še od nje­ ga ima­ ju sa­ mo Rast­ ko Pe­ tro­ vić i La­ za Ko­ stić. u od­ no­ su na ono što je Mi­ šić. imao na umu kad je go­ vo­ rio o od­ ri­ ca­ nju od „ve­ štač­ kog stva­ ra­ nja kon­ ti­ nu­ i­ te­ ta po­ sred­ stvom dru­ go­ ra­ zred­ nih pe­ sni­ ra­ ka” i stva­ 9 dje je uka­ zi­ nju zbor­ ni­ ka „naj­ bo­ ljih pe­ sni­ ka. sa­ mo po jed­ na Bran­ ka Ra­ di­ če­ vi­ ća i Mi­ la­ na Ra­ ki­ ća i ni­ jed­ na ista iza­ bra­ na pje­ sma Velj­ ka Pe­ tro­ vi­ ća). pa je Di­ su do­ di­ je­ lio zna­ ča­ jan pro­ stor. Be­ o­ grad 2000. a za raz­ li­ ku od Po­ po­ vi­ će­ raz­ voj jed­ ne ori­ gi­ nal­ ne lir­ ske cva­ sti”10. tri La­ ze Ko­ sti­ ća. pre­ ne­ breg­ nu­ ti ni či­ nje­ ni­ ca da su se oko dva­ na­ est pje­ sni­ ka oba an­ to­ lo­ gi­ ča­ ra do­ ne­ kle – slo­ ži­ la. Za­ vod za udž­ be­ ni­ ke i na­ stav­ na sred­ stva. bez pri­ hva­ ta­ nja Vu­ ko­ ve re­ for­ me). sti­ če se uti­ sak da je naj­ čvr­ šća oko­ sni­ ca srp­ skog pje­ va­ nja u vre­ men­ skom pre­ sje­ ku ko­ ji je ob­ je­ ma iz­ bo­ ri­ ma za­ jed­ nič­ ki ipak osta­ la neo­ kr­ nje­ na. prir. Dru­ ga dvo­ ji­ ca su Bran­ ko Ra­ di­ če­ vić i De­ di­ nac. a ne naj­ lep­ ših pe­ sa­ ma” (i ov­ va­ nje na Po­ po­ vi­ ćev pred­ go­ vor vi­ še ne­ go oči­ to). 9  . po­ tru­ dio da u svo­ joj an­ to­ lo­ gi­ ji is­ pra­ vi jed­ nu od naj­ ve­ ćih ne­ prav­ di u srp­ skoj po­ e­ zi­ ji. 10  Bog­ dan Po­ po­ vić.

od pre­ ko pet de­ ce­ ni­ ja. 12  Zo­ ran Mi­ šić. ko­ ji je. a tu se..)”. sta­ ri­ je. a nji­ hov zna­ čaj na tre­ nut­ ke ob­ je­ di­ nju­ je dva vre­ men­ ski uda­ lje­ na i su­ prot­ sta­ vlje­ na sta­ no­ vi­ šta: jed­ no. ka­ ko je si­ vo. „U kvr­ ga­ ma”. jed­ nu za­ osta­ li smo bez tra­ di­ ci­ ja”. ve­ či­ tim te­ ma­ ma”. no­ si ve­ li­ ku opa­ snost pre­ vi­ đa­ nja va­ žnog i pre­ u­ ve­ li­ ča­ va­ nja onog ma­ njeg bit­ nog. „od Bran­ ka Ra­ di­ če­ vi­ ća na­ o­ va­ mo”. „Svet­ ko­ vi­ na” itd. Ipak. .. i taj sa­ bra­ ni i na­ knad­ ni uvid mo­ že po­ ne­ što do­ ni­ je­ ti: a to je za­ ključ­ ni po­ gled na iz­ van­ red­ no cje­ lo­ vi­ to dje­ lo Zo­ ra­ na Mi­ ši­ ća. 23 * * * Pre­ gle­ da­ nje iza­ bra­ nih kri­ ti­ čar­ skih tek­ sto­ va sa jed­ ne ve­ li­ ke vre­ men­ ske dis­ tan­ ce. „Sun­ co­ kre­ ti”. iz­ uz ­ et­ na i auten­ u an­ to­ lo­ gi­ ji Bog­ da­ na Po­ po­ vi­ ća11. pre­ ma nje­ go­ vom mi­ šlje­ nju. „Ve­ če na ško­ lju”. Ta­ ko su i u jed­ nom po­ le­ mič­ kom ob­ ra­ ču­ nu pje­ sme „Kad mli­ di­ ja umre­ ti”. „Spo­ men na Ru­ var­ ca”. or­ gan­ sku ce­ li­ nu”. pri­ je sve­ ga. jer se ta­ ko da vi­ dje­ ti da je u nje­ go­ vom 11  U ne­ kim dru­ gim svo­ jim tek­ sto­ vi­ ma Mi­ šić će. tam­ no. „već i ko­ rist ko­ ja se za vas­ pi­ ta­ nje uku­ sa i du­ še mo­ že oče­ ki­ va­ ti od do­ brog pe­ sni­ štva”13. „či­ ni o­ kru­ glje­ nu. An­ to­ lo­ gi­ ja srp­ ske po­ e­ zi­ je. Mo­ žda ni­ je na­ od­ met u jed­ nom tre­ nut­ ku osta­ vi­ ti po stra­ ni lič­ ne sta­ vo­ ve či­ ta­ o­ ca ko­ ji raz­ ma­ tra re­ zul­ ta­ te Mi­ ši­ će­ vog ra­ da. i dru­ gi ko­ ji ka­ že da „žu­ re­ ći na­ pred. gle­ da­ no sa po­ zi­ ci­ je ostva­ re­ nih re­ zul­ ta­ ta. ko­ je tvr­ di da na­ ša li­ ri­ ka. „Ja­ bla­ no­ vi”. Ta­ tič­ na. da­ le­ ko su u ve­ ćoj sa­ gla­ sno­ sti ne­ go što bi se oče­ ki­ va­ lo ka­ da se u ob­ zir uzme žar s ko­ jim je Mi­ šić kre­ nuo da se ob­ ra­ ču­ na­ va sa „ma­ lo­ gra­ đan­ sko-sen­ ti­ men­ tal­ nim i kon­ zer­ va­ tiv­ nim du­ hom” na­ še po­ e­ zi­ je i nje­ go­ vim „naj­ kon­ ven­ ci­ o­ nal­ ni­ jim re­ zo­ ner­ sko-di­ dak­ tič­ kim mu­ dro­ va­ njem o pro­ la­ zno­ sti i več­ no­ sti i dru­ gim tzv. u sti­ ho­ vi­ ma sa­ vre­ me­ nih pje­ sni­ ka. 13  Bog­ dan Po­ po­ vić. mi­ sli na dnev­ no­ po­ li­ tič­ ku si­ tu­ ac ­ i­ ju ko­ ja je ne­ za­ o­ bi­ la­ zan fak­ tor ka­ da se go­ vo­ ri o Mi­ ši­ će­ vom kri­ ti­ čar­ skom ra­ du.o antologijama srp­ skog pje­ va­ nja i uni­ so­ nost ko­ ju je Bog­ dan Po­ po­ vić zah­ ti­ je­ vao i pod­ sti­ cao. Ov­ dje se mo­ žda vi­ še ne­ go bi­ lo gdje dru­ gde mo­ že upo­ tre­ bi­ ti ona ci­ nič­ na kon­ sta­ ta­ ci­ ja da su po­ sli­ je bit­ ke – a po­ seb­ no one dav­ no do­ bi­ je­ ne (ili iz­ gu­ blje­ ne?) – svi ge­ ne­ ra­ li. već je­ dan od naj­ ple­ me­ ni­ ti­ jih i naj­ de­ lo­ tvor­ ni­ jih pu­ te­ va re­ đe­ nim je svo­ jim tre­ nu­ ci­ ma sta­ la ra­ me uz ra­ me sa an­ to­ sa­ zna­ nja”12 u od­ lo­ gi­ jom či­ ji je cilj bio ne sa­ mo umet­ nič­ ko uži­ va­ nje. osta­ le kao ne­ po­ re­ ci­ ve spoj­ ne tač­ ke srp­ ske li­ ri­ ke. „U po­ znu je­ sen”. An­ to­ lo­ gi­ ja no­ vi­ je srp­ ske li­ ri­ ke. „(Oh. po­ ka­ zi­ vao zna­ ke iz­ vr­ snog vi­ ta­ li­ zma i spo­ sob­ nost iz­ van­ red­ nog pre­ ži­ vlja­ va­ nja i for­ mal­ nog ma­ ski­ ra­ nja de­ ce­ ni­ ja­ ma po­ što je ka­ no­ ni­ zo­ van ko no­ va sli­ ka po­ e­ zi­ je. pre­ ci­ zno­ šću hi­ rur­ ga uka­ zi­ va­ ti na pri­ mje­ re pre­ ži­ vlja­ va­ nja ovje­ šta­ lih for­ mi ko­ ji­ ma se uza­ lud po­ ku­ ša­ va udah­ nu­ ti no­ vi ži­ vot. Ko­ nač­ ni „bi­ lan­ si” ra­ da oba an­ to­ lo­ gi­ ča­ ra. ona ko­ ja do­ no­ si uvid u sa­ zna­ nje da „po­ e­ zi­ ja ni­ je sa­ mo za­ ba­ vljač­ kopro­ sve­ ti­ telj­ ski po­ sao.

kao po­ sle­ ni­ ku knji­ žev­ ne kri­ ti­ ke. Golden Treasury of English Songs and Lyrics. Nedeljka Perišić Zoran Mišić’s Antologija srpske poezije in the Mirror of Bogdan Popović’s Antologija novije srpske lirike Summary The purpose of this text is to discuss the relationship of Zoran Mišić’s Antologija srpske poezije towards Bogdan Popović’s Antologija novije srpske lirike. 24 obi­ mom ne­ ve­ li­ kom opu­ su ne­ po­ ko­ le­ blji­ va. The author also attempts a parallel retrospect of the selection principles for both authors. mo­ žda. Zoran Mišić. Predrag Palavestra.gutenberg. prir. Internet izdanje. sa­ mo­ svoj­ nu. one za­ mjer­ ke ko­ je mu se. Čigoja štampa. by comparing the forewords of their respective anthologies. anthology. kli­ še­ ti­ ra­ nog i da zah­ ti­ je­ va an­ ga­ žo­ va­ nu po­ e­ zi­ ju. tvo­ re jed­ nu iz­ van­ red­ no mo­ no­ lit­ nu fi­ gu­ ru srp­ ske knji­ žev­ ne mi­ sli. <http:// www. education to taste. ali an­ ga­ žo­ va­ nu na sop­ stve­ nim ci­ lje­ vi­ ma. po­ e­ zi­ ju du­ bo­ ko hu­ ma­ nu. u sklo­ pu sve­ ga što je re­ kao ovaj kri­ ti­ čar i ono­ ga što je re­ če­ no o nje­ mu. na­ gon­ sku. value judgment. ne­ po­ no­ vlji­ vu. and to establish the corresponding opinions of these two anthologists regarding the greatest achievements of Serbian poetry during a certain period. Predgovor. Key words: poetry. Beograd 2000. i do­ đe do ko­ nač­ nog za­ ključ­ ka da po­ hva­ le i za­ mjer­ ke ko­ je idu na ra­ čun Zo­ ra­ na Mi­ ši­ ća. Antologija srpske lirike: 1900–1914. Francis Turner Palgrave. selection. an­ to­ lo­ gi­ ča­ ra i kri­ ti­ ča­ ra. culture. on­ da je mo­ žda uput­ no sa­ gle­ da­ ti i. Zoran Mišić. sa svi­ je­ šću o isto­ ri­ ji. ar­ ti­ stič­ kog pre­ žva­ ka­ no so­ fi­ sti­ ci­ ra­ nog. Srpska književna zadruga. bor­ ba za či­ stu po­ e­ zi­ ju.org/catalog/world/readfile?fk_files=1515672&pageno=2> Bogdan Popović. Matica srpska. Antologija novije srpske lirike. Antologija srpske poezije. Novi Sad 1956. Ta­ ko se.treći program ZIMA 2012. Ako ga ta bor­ ba i na­ go­ ni da se u sva­ kom tre­ nut­ ku i na sva­ kom mje­ stu vra­ ća osu­ di iz­ vje­ žba­ nog. but also by trying to find intersection points of those two collections independently from the authors’ programmatic texts. Kritika pesničkog iskustva. but also towards the entirety of modern Serbian poetry and the current contemporary moment of our lyrical poetry at the time when Mišić selected the material for his anthology. history. od pr­ ve do po­ sljed­ nje stra­ ne. . Beograd 2010. Beograd 1996. sa dru­ ge stra­ ne. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. modernity. tradition. ne­ po­ re­ ci­ vu. Literatura Leon Kojen. autoh­ to­ nu. a mo­ der­ nu („jer dru­ ga­ či­ je ne mo­ že ni bi­ ti”). na­ ci­ o­ nal­ nu i van­ na­ ci­ o­ nal­ nu. continuity. kat­ kad upu­ ću­ ju: pri­ je sve­ ga ri­ gid­ nost i dog­ ma­ tič­ nost.

09-1"10/14" 821.41.Treći program Broj 153. tra­ di­ ci­ ja. An­ to­ lo­ gi­ ja srp­ skog pe­ sni­ štva (XI­ II–XX vek).1 Pa­ vlo­ vi­ će­ va An­ to­ lo­ gi­ ja srp­ skog pe­ sni­ štva2 bi­ la je ori­ gi­ na­ lan stva­ ra­ lač­ ki jih po­ po­ du­ hvat da se srp­ ska po­ e­ zi­ ja od svo­ če­ ta­ ka do mo­ der­ nih da­ na pred­ * In­ sti­ tut za knji­ žev­ nost i umet­ nost (Be­ o­ grad)..2) Izvorni naučni rad 25 MAR­KO M. Ključ­ ne re­ či: no­ vo sred­ njo­ ve­ ko­ vlje.ra­ du­ lo­ vic­ @i­ kum. te ta­ ko ima­ ju i ne­ sum­ nji­ vu auto­ po­ et­ sku vred­ nost.ima­ mo te pe­ sme iz dav­ nih ri­ zni­ ca pe­ snič­ kog stva­ ra­ nja.163.09-1(082. Re­ ak­ tu­ e­ li­ za­ ci­ ja sred­ njo­ ve­ kov­ nog na­ sle­ đa po­ sma­ tra­ na je u kon­ tek­ stu Pa­ vlo­ vi­ će­ vog i Mi­ ši­ će­ vog tre­ ti­ ra­ nja i raz­ u­ me­ va­ nja poj­ ma Tra­ di­ ci­ je u eli­ o­ tov­ skom klju­ ču. SKZ.41.09 Павловић М. da bi se u pe­ to. uklju­ či­ la i na­ rod­ na usme­ na po­ e­ zi­ ja. ZIMA 2012 AUTOR: Радуловић. ver­ ti­ kal­ ni prin­ cip.163. ni sa­ mo na­ u­ ci. po­ re­ đa­ ne uz bok sa sa­ vre­ me­ nim pe­ sni­ ci­ ma: eto na­ či­ na da sta­ ra po­ e­ zi­ ja ne pri­ pa­ da sa­ mo isto­ ri­ ji.. 1984UDK:  821. do­ pu­ nje­ no iz­ da­ nje. Марко М.. ko­ ji fi­ nan­ si­ ra Mi­ ni­ star­ stvo pro­ sve­ te i na­ u­ ke Re­ pu­ bli­ ke Sr­ bi­ je 1  Mi­ o­ drag Pa­ vlo­ vić.163.41. . Pa­ vlo­ vić us­ po­ sta­ vio svo­ jom An­ to­ lo­ gi­ jom srp­ skog pe­ sni­ štva. IX 2  Pa­ vlo­ vi­ će­ va An­ to­ lo­ gi­ ja ob­ ja­ vlje­ na je pr­ vi put 1964. Uka­ zu­ ju­ ći na ne­ po­ re­ civ zna­ čaj ova­ ko ot­ kri­ ve­ nog i po­ no­ vo in­ te­ gri­ sa­ nog sred­ njeg ve­ ka u mo­ der­ nu srp­ sku kul­ tu­ ru. go­ di­ ne pod na­ slo­ vom An­ to­ lo­ gi­ ja srp­ skog pe­ sni­ štva (XI­ II–XX) vek. Ova na­ če­ la su isto­ vre­ me­ no knji­ žev­ no-isto­ rij­ ski i stva­ ra­ lač­ ki ute­ me­ lje­ na.rs ** Tekst je re­ zul­ tat ra­ da na pro­ jek­ tu In­ sti­ tu­ ta za knji­ žev­ nost i umet­ nost Sme­ na po­ e­ tič­ kih pa­ ra­ dig­ mi u srp­ skoj knji­ žev­ no­ sti dva­ de­ se­ tog ve­ ka: na­ ci­ o­ nal­ ni i evrop­ ski kon­ tekst (178016). mo­ der­ ni­ zam. Be­ o­ grad 1978. po­ sta­ vlja se pi­ ta­ nje o auten­ tič­ no­ sti na ovaj na­ čin pred­ sta­ vlje­ nog sred­ njo­ ve­ kov­ nog na­ sle­ đa i vih od­ mo­ guć­ no­ sti no­ no­ sa pre­ ma knji­ žev­ noj pro­ šlo­ sti. na sve­ žoj har­ ti­ ji mo­ der­ nim slo­ vi­ ma od­ štam­ pa­ ne. U tom vi­ du An­ to­ . Pr­ va če­ ti­ ri iz­ da­ nja An­ to­ lo­ gi­ je ni­ su me­ nja­ na. 821. Nji­ hov zna­ čaj je dvo­ struk: on se ogle­ da u uti­ ca­ ju na knji­ žev­ na pro­ u­ ča­ va­ nja sred­ njeg ve­ ka ali i na Pa­ vlo­ vi­ će­ vo stva­ ra­ la­ štvo. RA­ DU­LO­VIĆ STA­RA SRP­ SKA KNJI­ ŽEV­NOST U AN­ TO­ LO­ GI­ JI SRP­ SKOG PE­ SNI­ŠTVA MI­O­ DRA­GA PA­VLO­VI­ĆA U ra­ du se raz­ ma­ tra­ ju an­ to­ lo­ gi­ čar­ ska na­ če­ la po ko­ ji­ ma su sred­ njo­ ve­ kov­ ni tek­ sto­ vi bi­ ra­ ni i ugra­ đi­ va­ ni u ver­ ti­ ka­ lu srp­ ske po­ e­ zi­ je ko­ ju je M. di­ jač­ ka po­ e­ ti­ ka.org. mar­ ko. an­ to­ lo­ gi­ ja.

3  Mi­ o­ drag Pa­ vlo­ vić. sa­ vre­ me­ nu knji­ žev­ nost. . sa jed­ ne. sma­ tra­ lo da na­ ša lir­ ska po­ e­ zi­ ja po­ či­ nje da po­ sto­ ji od Nje­ go­ ša i Bran­ ka Ra­ di­ če­ vi­ ća. po­ e­ zi­ jom sta­ re knji­ žev­ no­ sti. Me­ đu pro­ tiv­ ni­ ci­ ma An­ to­ lo­ gi­ je tek­ sto­ vi sta­ re knji­ žev­ no­ sti če­ sto su po me­ to­ ni­ mij­ skom upro­ šća­ va­ nju gle­ da­ ni kao iz­ raz Pa­ vlo­ vi­ će­ vog re­ ak­ ci­ o­ nar­ nog tra­ di­ ci­ o­ na­ li­ zma. da se na­ kon is­ ku­ sta­ va avan­ gard­ nog du­ hov­ nog eks­ pe­ ri­ men­ ta. nje­ go­ vog sta­ va o ne­ mo­ guć­ no­ sti ika­ kvog uti­ ca­ ja kul­ tu­ re sred­ njeg ve­ ka na se­ ku­ lar­ nu kul­ tu­ ru no­ ve Sr­ bi­ je i njić­ svo­ đe­ nja knji­ žev­ no­ sti ne­ ma­ kog do­ ba na pu­ ku pi­ sme­ nost. ti tek­ sto­ vi se ja­ vlja­ ju pre­ vas­ hod­ no kao pa­ ra­ dig­ ma­ tič­ na gra­ đa na ko­ joj se naj­ lak­ še uoča­ va Pa­ vlo­ vi­ ćev od­ nos pre­ ma tra­ di­ ci­ ji i naj­ ja­ sni­ je do­ la­ zi do iz­ ra­ za oso­ be­ na pri­ ro­ da ver­ ti­ kal­ nog prin­ ci­ pa. An­ to­ lo­ gi­ ja srp­ skog pe­ sni­ štva. i upr­ kos an­ ti­ tra­ di­ ci­ o­ nal­ noj i ana­ ci­ o­ nal­ noj ko­ mu­ ni­ stič­ koj kul­ tur­ noj ide­ o­ lo­ gi­ ji. s iza­ zov­ nom mir­ no­ ćom ono­ ga ko­ ji po­ sre­ du­ je pro­ ve­ re­ ne i neo­ bo­ ri­ ve uvi­ de. Be­ o­ grad 2010. No. ko­ ji se od­ no­ si na raz­ lo­ ge uklju­ či­ va­ nja sta­ re knji­ žev­ no­ sti: An­ to­ lo­ gi­ čar ne ose­ ća po­ tre­ bu da ob­ ja­ šnja­ va za­ što svo­ ju an­ to­ lo­ gi­ ju srp­ skog pe­ sni­ štva po­ či­ nje tri­ na­ e­ stim ve­ kom. Pa­ vlo­ vić pred­ sta­ vlja kao kraj­ nje obič­ nu či­ nje­ ni­ cu. u: Pe­ sni­ štvo i knji­ žev­ na mi­ sao Mi­ o­ dra­ ga Pa­ vlo­ vi­ ća (zbor­ nik ra­ do­ va). is­ ki­ da­ ne ve­ ze iz­ no­ va us­ po­ sta­ ve. sa dru­ ge stra­ ne. „Pa­ vlo­ vi­ će­ va knji­ ga srp­ skog pe­ sni­ štva”. U ra­ du smo se ko­ ri­ sti­ li če­ tvr­ tim (ne­ do­ pu­ nje­ nim) iz­ da­ njem An­ to­ lo­ gi­ je iz 1978. od­ no­ sno. 26 sta­ vi kao in­ te­ gral­ na ce­ li­ na. An­ to­ lo­ gi­ čar­ ski na­ por sve­ do­ či o ne­ po­ ko­ le­ blji­ voj re­ še­ no­ sti. do­ šlo do pro­ uč ­ a­ va­ nja i po­ ku­ ša­ ja uklju­ či­ va­ nja tek­ sto­ va sred­ njeg ve­ ka u ži­ vu. Ra­ di­ je bi i sam čuo ne­ ko ob­ ja­ šnje­ nje za­ što se. Po­ red ide­ o­ lo­ ških od­ bi­ ja­ nja i pred­ ra­ su­ da. ko­ ja po­ pri­ ma vid ne­ um ­ it­ no­ sti. 470. Ka­ da je po­ sle Dru­ gog svet­ skog ra­ ta. U bor­ bi za kon­ ti­ nu­ i­ tet kroz po­ et­ ski di­ ja­ log sa tra­ di­ ci­ jom i du­ hov­ nim is­ ho­ di­ šti­ ma. od­ no­ sno u po­ le­ mi­ ci sa Sker­ li­ će­ vim auto­ ri­ ta­ tiv­ nim od­ stra­ nji­ va­ njem sred­ njo­ nje ve­ kov­ ne kul­ tu­ re iz sa­ vre­ me­ ne knji­ žev­ no­ sti. In­ sti­ tut za knji­ žev­ nost i umet­ nost – Uči­ telj­ ski fa­ kul­ tet. ova­ kav stav ko­ ji je „pre­ o­ kret. Le­ pa bi to bi­ la knji­ žev­ na i pe­ snič­ ka tra­ di­ ci­ ja ko­ ja bi tra­ ja­ la tek jed­ no sto­ le­ će!3 Ka­ ko na­ po­ mi­ nje Dra­ gan Ha­ mo­ vić. taj je pro­ ces te­ kao u vi­ du dvo­ stru­ ke bor­ be – pr­ va se vo­ di­ la na pla­ nu ide­ o­ lo­ gi­ je a dru­ ga se od­ vi­ ja­ la na po­ lju na­ u­ ke. tra­ di­ ci­ ja stva­ ra­ lač­ ki osvo­ ji. sem ret­ kih iz­ u­ ze­ ta­ ka. po­ red na­ uč­ nog in­ te­ re­ sa za sred­ njo­ ve­ kov­ no knji­ žev­ no na­ sle­ đe. 16. Re­ kli smo već da je sa­ sta­ vlja­ An­ to­ lo­ gi­ je po­ pri­ mi­ lo ob­ lik ne­ u­ mit­ no­ sti. 4  Dra­ gan Ha­ mo­ vić. pi­ ta­ nje sred­ njo­ ve­ kov­ ne knji­ žev­ no­ sti ima vi­ še­ stru­ ko zna­ čaj­ nu ulo­ gu. pr­ ven­ stve­ na no­ vost. O to­ me sve­ do­ či Pa­ vlo­ vi­ ćev is­ kaz u „Pred­ go­ vo­ ru”.”4 lo­ gi­ ja je do­ ži­ ve­ la svo­ ja da­ lja iz­ da­ nja. ko­ ji sa­ sta­ vljač od­ re­ đu­ je kao pre­ su­ dan pri bi­ ra­ nju pe­ sa­ ma za An­ to­ lo­ gi­ ju. pro­ u­ ča­ va­ nje sred­ njo­ ve­ kov­ nih tek­ sto­ va u srp­ skoj knji­ žev­ no­ sti bi­ lo je pod te­ re­ tom Sker­ li­ će­ vog oštrog raz­ gra­ ni­ če­ nja mo­ der­ ne i sta­ re knji­ žev­ no­ sti. dis­ kon­ ti­ nu­ i­ te­ ti u na­ ci­ o­ nal­ noj du­ hov­ noj kul­ tu­ ri pre­ mo­ ste.treći program ZIMA 2012.

XI­II. Ona se na­ đe u me­ di­ ju­ mu ko­ ji ni u kom slu­ ča­ ju ni­ je ne­ u­ tra­ lan. . na­ pre­ za­ nje. sla­ vu obre­ te. Ono što je Pa­ vlo­ vi­ ću ne­ u­ pit­ no ni­ je sa­ mo či­ nje­ ni­ ca da srp­ ska knji­ žev­ nost sred­ njeg ve­ ka pred­ sta­ vlja ne­ sum­ nji­ vo deo ce­ li­ ne srp­ ske knji­ žev­ no­ sti. osta­ le pe­ sme da­ te u pre­ no­ vre­ me­ ni je­ zik. u ka­ sni­ jem iz­ da­ nju Si­ lu­ a­ no­ vog Sla­ vi ot­ beg­ nuv. a nek­ mo­ li da su do­ seg­ nu­ ta du­ blja te­ o­ rij­ ska za­ pa­ ža­ nja i kla­ si­ fi­ ka­ ci­ je. Pa­ vlo­ vić se osla­ nja na ova ot­ kri­ ća isto­ ri­ ča­ ra knji­ žev­ no­ sti i za­ hva­ lju­ ju­ ći nji­ ma re­ a­ li­ zu­ je mo­ guć­ nost da se sred­ njo­ ve­ kov­ ni tek­ sto­ vi na­ zo­ vu pe­ sma­ ma i uklju­ če rav­ no­ prav­ no u An­ to­ lo­ gi­ ju srp­ skog pe­ sni­ štva. te o ne­ sum­ nji­ vim rit­ mič­ ko-me­ lo­ dij­ skim odelj­ ci­ ma u pro­ znim žan­ ro­ vi­ ma ka­ kvo je ži­ ti­ je. a šta po­ e­ zi­ ja u sred­ njo­ ve­ kov­ noj po­ e­ ti­ ci. iako si­ stem žan­ ro­ va ni­ je bio re­ kon­ stru­ i­ san. 27 Frag­ men­ ti i kon­ tek­ sti po­ e­ zi­ je U pred­ go­ vo­ ru An­ to­ lo­ gi­ ji Pa­ vlo­ vić na­ vo­ di pre­ o­ bra­ ža­ je ko­ je pe­ sme. pro­ šlim i bu­ du­ ćim pe­ sni­ ci­ ma. U ta­ kvoj si­ tu­ a­ ci­ ji sa­ sta­ vljač je pri­ nu­ đen da se oslo­ ni na re­ zul­ ta­ te do ko­ jih je ta­ da­ šnja me­ di­ je­ vi­ sti­ ka bi­ la sti­ gla. bez ob­ zi­ ra na nji­ ho­ vu pro­ ver­ lji­ vost. Na­ šav­ ši se u jed­ nom sklo­ pu sa sa­ vre­ me­ nim. Uz su na sa­ to. iz­ dvo­ je­ ne iz me­ sta na ko­ ji­ ma su pr­ vi put bi­ le ob­ ja­ vlje­ ne. Stva­ ra­ na u od­ re­ đe­ noj estet­ skoj i psi­ ho­ lo­ škoj at­ mos­ fe­ ri. Pre sve­ ga za­ to što su osim Is­ po­ ved­ ne mo­ li­ tve i. po na­ šem mi­ šlje­ nju. Naj­ e­ le­ men­ tar­ ni­ ji fi­ lo­ lo­ ški po­ slo­ vi ni­ su oba­ vlje­ ni. me­ đu pro­ u­ ča­ va­ o­ ci­ ma sred­ njo­ ve­ kov­ ne knji­ žev­ no­ sti vla­ da­ lo je uve­ re­ nje o pri­ rod­ noj sin­ te­ zi po­ e­ zi­ je i pro­ ze. Uvi­ di me­ di­ je­ vi­ sti­ ke u pr­ vim de­ ce­ ni­ ja­ ma po­ sle Dru­ gog svet­ skog ra­ ta i uop­ šte uve­ re­ nje me­ đu knji­ žev­ ni­ ci­ ma to­ ga do­ ba ko­ ji su se ba­ vi­ li sred­ njim ve­ kom – da se u okvi­ ru ve­ ćih žan­ rov­ skih ce­ li­ na na­ la­ ze in­ ter­ po­ li­ ra­ ni po­ et­ ski od­ lom­ ci – bi­ li su tač­ ka oslon­ ca za Pa­ vlo­ vi­ će­ vo pri­ re­ đi­ va­ nje tek­ 5  An­ to­ lo­ gi­ ja srp­ skog pe­ sni­ štva. ne­ go da je sa­ ma srp­ ska knji­ žev­ nost.5 Sred­ njo­ ve­ kov­ ni tek­ sto­ vi su u tom po­ gle­ du u de­ li­ kat­ ni­ jem po­ lo­ ža­ ju ne­ go pe­ sni­ štvo dru­ gih epo­ ha na­ še kul­ tur­ ne isto­ ri­ je. upr­ kos sve­ mu. Sa­ vo. ona mo­ ra da po­ sto­ ji u dru­ goj. po­ sto­ ja­ na ce­ li­ na sa du­ gom tra­ di­ ci­ jom i.o antologijama U na­ ve­ de­ nom Pa­ vlo­ vi­ će­ vom is­ ka­ zu ak­ ce­ nat ni­ je na sred­ njo­ ve­ kov­ noj knji­ žev­ no­ sti već na re­ či­ ma: tra­ di­ ci­ ja i tra­ ja­ nje. do­ ži­ vlja­ va­ ju pri ula­ sku u an­ to­ lo­ gi­ ju po­ e­ zi­ je. ne­ pre­ ki­ nu­ tim tra­ ja­ njem. i za ko­ ju se njen ne­ žni epi­ derm ni­ je pri­ pre­ mio. ko­ ju ni njen tvo­ rac ni­ je mo­ gao da za­ mi­ sli. Ta­ ko se iz­ me­ šta­ nje iz jed­ nog i si­ tu­ i­ ra­ nje u dru­ gi po­ et­ ski kon­ tekst ja­ vlja kao osnov­ ni po­ stu­ pak an­ to­ lo­ gi­ čar­ skog ra­ da: Sva­ ka pe­ sma sta­ vlje­ na u jed­ nu an­ to­ lo­ gi­ ju do­ ži­ vlja­ va. sred­ nji vek u tre­ nut­ ku ka­ da Pa­ vlo­ vić sa­ sta­ vlja svo­ ju An­ to­ lo­ gi­ ju ni­ je ni iz­ da­ le­ ka do­ volj­ no ni ade­ kvat­ no pro­ uč ­ e­ na epo­ ha. pre sve­ ga. Iako se ni­ je raz­ gra­ ni­ či­ lo šta je pro­ za. i u nje­ mu mo­ ra da se bo­ ri da po­ tvr­ di svo­ je si­ ja­ nje. ona se ob­ re­ la u skra­ će­ noj i jar­ ko osve­ tlje­ noj per­ spek­ ti­ vi ko­ ja re­ zi­ mi­ ra estet­ ske re­ zul­ ta­ te či­ ta­ vih epo­ ha.

šta či­ ni nje­ nu ži­ vu tra­ ci­ ju.8 Da­ kle. već zbog uka­ zi­ va­ nja na ono što iz sred­ njo­ ve­ kov­ ne knji­ žev­ ne tra­ di­ ci­ je sma­ tra estet­ ski vred­ nim. pri­ rod­ no. XXV. Pa­ vlo­ vić je imao na umu i nji­ ma se ru­ ko­ vo­ dio pri oda­ bi­ ru tek­ sto­ va: No i ka­ da nam se ti za­ ne­ ma­ re­ ni pe­ ri­ o­ di jed­ nog da­ na. 6. po­ et­ ski ži­ vot­ nim. 6 Đor­ đe 7  . tre­ nut­ kom Sp. naj­ če­ šće od­ lom­ ke. od­ no­ sa ko­ ji kad je pe­ snič­ ki i stva­ ra­ lač­ ki mo­ že da do­ ne­ se vred­ ne plo­ do­ ve. naj­ zad. Bag­ da­ la. Sta­ ro srp­ sko pe­ sni­ štvo. tek­ sto­ ve u ko­ ji­ ma je lič­ nost pe­ sni­ ko­ va us­ pe­ la da pro­ bi­ je ko­ ru hi­ je­ ra­ tič­ no­ ga ob­ li­ ka i da se ob­ ja­ vi svo­ jim in­ tim­ nim unu­ tra­ šnjim drh­ ta­ jem. Isto. neo­ če­ ki­ va­ nim po­ te­ zom svo­ je ma­ šte. te da je po­ e­ zi­ ju go­ to­ vo is­ klju­ či­ vo tra­ žio u okvi­ ru ži­ ti­ ja. ne­ go ta­ kve tek­ sto­ ve. šta se mo­ že da­ na­ šnjem či­ ta­ o­ cu pre­ po­ ru­ či­ ti da či­ ta di­ i da po­ zna­ je. ali kad pre­ ten­ du­ je mo sa zna­ čaj­ nom na na­ uč­ nu va­ lid­ nost zah­ te­ va da se pre­ ma nje­ mu od­ no­ si­ do­ zom opre­ za: Raz­ u­ me se.treći program ZIMA 2012. osta­ će još dru­ ga pi­ ta­ nja: šta u sve­ u­ kup­ noj li­ te­ ra­ tu­ ri na­ ših ra­ ni­ jih ve­ ko­ va ima estet­ sku vred­ nost. du­ hov­ no ak­ tu­ el­ nim. ili. Ova­ kve pre­ o­ ku­ pa­ ci­ je – na­ uč­ ne i este­ tič­ ke. to će mo­ žda bi­ ti još va­ žni­ ji deo po­ sla ne­ go onaj pr­ vi.”6 Pa­ te­ ško­ ća ko­ je pro­ iz­ la­ ze iz ova­ kvog od­ no­ sa pre­ ma tek­ stu. po­ sao ko­ ji će spa­ da­ ti i u do­ men bu­ du­ ćih an­ to­ lo­ gi­ ča­ ra po­ e­ zi­ je. osta­ je če­ sto slo­ že­ no ili ne­ re­ ši­ vo i za struč­ nja­ ke. ka­ da nam po­ sta­ nu pri­ stu­ pač­ ni i do­ bro po­ zna­ ti. ne zbog njih sa­ mih jer je to po­ sao pre sve­ ga za fi­ lo­ lo­ šku kri­ ti­ ku tek­ sta. re­ tor­ sko-lir­ skih ce­ li­ na ili frag­ me­ na­ ta u na­ šim sred­ njo­ ve­ kov­ nim ži­ ti­ ji­ ma po­ če­ la je da ot­ kri­ va i da za­ stu­ pa kao uve­ re­ nje tek u na­ šem vre­ me­ nu vlo­ vić je. iz­ dva­ ja­ nje pe­ snič­ kih tek­ sto­ va iz na­ ših ži­ ti­ ja ni­ je po­ sta­ lo pre­ ko­ noć stvar bez ika­ kvog pro­ ble­ ma: pi­ ta­ nje tač­ nog raz­ gra­ ni­ ča­ va­ nja šta su pe­ snič­ ki frag­ men­ ti a šta re­ tor­ ska pro­ za.7 An­ to­ lo­ gi­ čar mo­ ra da po­ nu­ di svoj od­ go­ vor na ova pi­ ta­ nja. 6. Ra­ do­ ji­ čić. ko­ ji pre­ va­ zi­ la­ ze ka­ non­ ske i dru­ ge ce­ re­ mo­ ni­ jal­ ne knji­ žev­ ne kon­ ven­ ci­ je. sve­ stan ge­ ne­ ra­ ci­ ja po­ sle­ rat­ nih pe­ sni­ ka i na­ uč­ ni­ ka. 8  An­ to­ lo­ gi­ ja srp­ skog pe­ sni­ štva. a to je ko­ li­ ko po­ sao na­ u­ ke o knji­ žev­ no­ sti to­ li­ ko i du­ bljih stva­ ra­ lač­ kih za­ hva­ ta u knji­ žev­ no na­ sle­ đe. pri­ bli­ že. Kru­ še­ vac 1988. 9  Pa­ vlo­ vić na­ po­ mi­ nje da je naj­ ma­ nje uvi­ da imao u li­ tur­ gij­ ski ar­ se­ nal sred­ njo­ ve­ kov­ ne knji­ žev­ no­ sti. za­ hva­ lju­ ju­ ći knji­ žev­ noj na­ u­ ci. ko­ je je pra­ ti­ la svest o nji­ ho­ vom ko­ nač­ nom raz­ re­ še­ nju u bu­ duć­ no­ sti.9 Kao dru­ gi jed­ na­ ko va­ žan prin­ cip bi­ ra­ nja frag­ me­ na­ ta Pa­ vlo­ vić is­ ti­ če sna­ gu pe­ snič­ ke in­ di­ vi­ du­ al­ no­ sti ko­ ja na­ di­ la­ zi za­ da­ te obra­ sce ka­ no­ ni­ zo­ va­ ne for­ me: U na­ šem sta­ rom pe­ sni­ štvu ni­ smo tra­ ži­ li tek­ sto­ ve ko­ ji bi bi­ li ka­ rak­ te­ ri­ stič­ ni za od­ re­ đe­ nu epo­ hu. pr­ vi prin­ cip oda­ bi­ ra sred­ njo­ ve­ kov­ ne po­ e­ zi­ je je­ ste ot­ kri­ va­ nje rit­ mič­ no-lir­ skih ce­ li­ na u okvi­ ru ši­ rih pro­ znih žan­ ro­ va ka­ kva su ži­ ti­ ja. 28 sto­ va sta­ re knji­ žev­ no­ sti u An­ to­ lo­ gi­ ji srp­ skog pe­ sni­ štva: „Po­ sto­ ja­ nje pe­ snič­ kih.

. Ne­ će­ mo po­ sta­ vi­ ti pi­ ta­ nje ka­ ko se mo­ že go­ vo­ ri­ ti o in­ di­ vi­ du­ al­ no­ sti pe­ snič­ kog ta­ len­ ta. ma­ da zna da su i jed­ no i dru­ go upit­ ni.. An­ to­ lo­ gi­ ja srp­ skog pe­ sni­ štva. a ne sa­ skim vred­ no­ va­ nji­ ma i pri­ re­ đi­ va­ nju frag­ me­ na­ ta Pa­ vlo­ vić sve­ sno na­ gla­ ša­ va ot­ klon od knji­ žev­ no-isto­ rij­ skog prin­ ci­ pa i for­ mu­ li­ še na­ če­ la po ko­ ji­ ma bi­ ra pe­ sme. ve­ ru­ je­ mo. U tre­ nut­ ku ka­ da Pa­ vlo­ vić sa­ sta­ vlja svo­ ju An­ to­ lo­ gi­ ju on se osla­ nja na re­ zul­ ta­ te me­ di­ je­ vi­ sti­ ke kao i na sop­ stve­ na za­ pa­ ža­ nja o sred­ njem ve­ ku i. iz nje­ ga mo­ že­ mo na­ slu­ ti­ ti ši­ ri po­ gled na po­ e­ zi­ ju. Ovo sve­ do­ či o uti­ ca­ ju ko­ ji je Pa­ vlo­ vić svo­ jim de­ lom iz­ vr­ šio na me­ di­ je­ vi­ sti­ ku. ka­ da još ne zna­ mo u pot­ pu­ no­ sti ni si­ stem op­ štih me­ sta u od­ no­ su na ko­ ja bi on mo­ gao da se ja­ vi. XXI–XXII. Ra­ do­ ji­ či­ ća gde su sred­ njo­ ve­ kov­ ni tek­ sto­ vi pred­ sta­ vlje­ ni na sli­ čan na­ čin kao i u Pa­ vlo­ vi­ će­ voj An­ to­ lo­ gi­ ji. Pa­ vlo­ vi­ ćev is­ kaz je dvo­ jak. ni­ ti nas za­ ni­ ma da li su ne­ ki od frag­ me­ na­ ta An­ to­ lo­ gi­ je upra­ vo pri­ me­ ri op­ štih me­ sta a ne ble­ ska stva­ ra­ lač­ ke in­ di­ vi­ du­ al­ no­ sti. po­ slu­ ži­ ti kao pod­ sti­ caj za in­ ten­ ziv­ ni­ je pro­ u­ ča­ va­ nje na­ ših ra­ ni­ jih knji­ žev­ nih pe­ ri­ o­ da. 29 Ne­ će­ mo sa­ da raz­ ma­ tra­ ti fi­ lo­ lo­ ške pri­ go­ vo­ re ko­ ji se mo­ gu upu­ ti­ ti ova­ kvom Pa­ vlo­ vi­ će­ vom sta­ vu. o ko­ me sve­ do­ či i ova an­ to­ lo­ gi­ ja. An­ to­ lo­ gi­ ja srp­ skog pe­ sni­ štva. či­ ni da je Pa­ vlo­ vi­ ćev po­ stu­ pak naj­ slo­ bod­ ni­ ji upra­ vo on­ da ka­ da iz­ dva­ ja frag­ men­ te iz he­ te­ ro­ ge­ nog. ovo je bi­ lo uve­ re­ nje mo Pa­ vlo­ vi­ će­ va pe­ snič­ ka in­ tu­ i­ ci­ ja. 12  Dve go­ di­ ne na­ kon pr­ vog iz­ da­ nja An­ to­ lo­ gi­ je po­ ja­ vlju­ je se an­ to­ lo­ gi­ ja Sta­ ro srp­ sko pe­ sni­ štvo Đor­ đa Sp.o antologijama re­ a­ li­ stič­ ke op­ ser­ va­ ci­ je. u ko­ joj su tek­ sto­ vi ko­ ji su u Sta­ rom srp­ skom pe­ sni­ štvu gra­ fič­ ki pre­ lo­ mlje­ ni u sti­ ho­ ve.11 Iako se. ka­ ko smo ra­ ni­ je na­ po­ me­ nu­ li. ko­ ja da­ je ve­ ro­ do­ stoj­ nost osta­ lom de­ lu pe­ sme i osve­ ža­ va 10 njen emo­ tiv­ ni na­ boj. Za­ ni­ mlji­ vo je upo­ re­ di­ ti ovu Ra­ do­ ji­ či­ će­ vu an­ to­ lo­ gi­ ju s nje­ go­ vom An­ to­ lo­ gi­ jom sta­ re srp­ ske knji­ žev­ no­ sti XI–XVI­ II ve­ ka (No­ lit. mo­ že. Be­ o­ grad 1960). ne že­ li da se od­ rek­ ne to­ ga da u svo­ ju An­ to­ lo­ gi­ ju uklju­ či i sred­ njo­ ve­ kov­ nu knji­ žev­ nost. XVI–XVII. a do­ sled­ no to­ me i lik ko­ ji sred­ njo­ ve­ kov­ na knji­ žev­ nost za­ do­ bi­ ja u An­ to­ lo­ gi­ ji. pri­ su­ stvo sta­ ri­ je knji­ žev­ no­ sti u po­ nu­ noj ver­ ti­ ka­ li srp­ skog pe­ sni­ štva ne­ ma za cilj sa­ mo đe­ da otvo­ ri stva­ ra­ lač­ ki di­ ja­ log sa sred­ njo­ ve­ kov­ nom epo­ hom. a po­ go­ to­ vu ne­ će­ mo otva­ ra­ ti pi­ ta­ nje da li i frag­ men­ ti pi­ sa­ ni u skla­ du sa utvr­ đe­ nim ka­ no­ ni­ ma mo­ gu da ima­ ju estet­ sku vred­ nost. 10  11  . an­ to­ lo­ gi­ čar je ta­ da ipak još uvek na li­ ni­ ji knji­ žev­ no-isto­ rij­ skog pro­ u­ ča­ va­ nja sred­ njeg ve­ ka jer.in­ te­ re­ so­ va­ nje za estet­ ske vred­ no­ sti na­ še sta­ ri­ je knji­ žev­ no­ sti. za br­ že na­ uč­ no raš­ či­ šća­ va­ nje ovih ma­ glo­ vi­ tih i u ko­ rov za­ bo­ ra­ va za­ ra­ slih ve­ ko­ va. bi­ li štam­ pa­ ni kao pro­ za. Upra­ vo u estet­ i me­ di­ je­ vi­ sta12. ne­ go i da pod­ stak­ ne na­ uč­ no is­ tra­ ži­ va­ nje i po­ du­ hva­ te na tom po­ lju: . Sve ove ne­ do­ um ­ i­ ce su le­ gi­ tim­ ne. ali ce­ lo­ vi­ tog tek­ sta ži­ ti­ ja. Osim to­ ga. na pr­ vi po­ gled. no u jed­ nom dru­ gom vre­ me­ nu.

jer ka­ ko ka­ že Pa­ vlo­ vić: „bez­ broj­ ne ve­ ze nas ve­ žu za knji­ žev­ nu pro­ šlost. Tre­ ba na­ po­ me­ nu­ ti da ver­ ti­ ka­ la o ko­ joj go­ vo­ ri Pa­ vlo­ vić ni­ je tek pu­ ka kon­ struk­ ci­ ja i po­ ku­ šaj da se ra­ zno­ vr­ sna knji­ žev­ na gra­ đa po­ ve­ že. to ne zna­ či da je ona sta­ tič­ na i da se pod iz­ me­ nje­ nim uglo­ vi­ ma po­ sma­ tra­ nja ne mo­ že us­ po­ sta­ vi­ ti na dru­ ga­ či­ ji i neo­ če­ ki­ van na­ čin. no ve­ ze sa njom. Be­ o­ grad 1958. Ne sa­ mo epo­ ha sred­ njeg ve­ ka. ne­ ma iz­ mi­ šlje­ nih ni­ ti ko­ je sa­ vre­ me­ no po­ ve­ zu­ ju sa tra­ di­ ci­ jom. mo­ ći će­ mo i da na­ đe­ mo vred­ no­ sti ko­ je pre nas ni­ ko ni­ je na­ šao. za Pa­ vlo­ vi­ ća. što su sa­ sta­ vlja­ ču pri­ go­ va­ ra­ li po­ je­ di­ ni kri­ ti­ ča­ ri. 5. sa­ sta­ vljač od­ re­ đu­ je ver­ ti­ kal­ ni prin­ cip kao od­ lu­ ču­ ju­ ći za sa­ sta­ vlja­ nje An­ to­ lo­ gi­ je srp­ skog pe­ sni­ štva. ne­ go či­ ta­ va kul­ tur­ na pro­ šlost po­ sta­ je. ne­ go baš ove ve­ ze. du­ bljim in­ tu­ i­ tiv­ nim uvi­ di­ ma te ve­ ze ot­ kri­ je. du­ hov­ na ri­ zni­ ca iz ko­ je se bi­ ra slo­ bod­ no. je­ ste ono što je. ži­ va pro­ jek­ ci­ ja knji­ žev­ ne za­ os ­ tav­ šti­ kle. po sva­ ku ce­ nu. Na pe­ sni­ ku je. da ori­ gi­ nal­ nim gle­ da­ njem. No. Ro­ ko­ vi po­ e­ zi­ je.treći program ZIMA 2012. ka­ da do­ bi­ ja­ ju svo­ je me­ sto u raz­ voj­ nom lu­ ku srp­ skog pe­ sni­ štva. 30 U bli­ žem osve­ tlja­ va­ nju na­ če­ la po ko­ ji­ ma se sa­ či­ nja­ va­ ju an­ to­ lo­ gi­ je. po­ red nje­ go­ ve rit­ mič­ ko-aku­ stič­ ke oso­ be­ no­ sti i sna­ ge pe­ snič­ ke in­ di­ vi­ du­ al­ no­ sti ko­ ja se nji­ me ob­ ja­ vlju­ je. no ono što je ne­ u­ pit­ no je­ su ve­ ze ko­ je na ra­ zno­ li­ ke. po­ nov­ nim ot­ kri­ va­ njem. u skla­ du sa Eli­ o­ to­ vim di­ na­ ne na po­ mič­ nom ekra­ nu sa­ da­ šnjo­ sti. pra­ vi šlom. obe­ lo­ da­ ni i uči­ ni ko­ lek­ tiv­ nim na­ sle­ đem: „Sa­ vre­ me­ ni pe­ sni­ ci nas uče da no­ vim oči­ ma či­ ta­ mo ne sa­ mo kla­ si­ ke na­ še po­ e­ zi­ je ne­ go i na­ še ma­ nje pe­ sni­ ke. Ali pred­ met raz­ go­ vo­ ra ni­ je pro­ šlost kao ta­ kva. .”14 Pi­ sci. je­ ste pred­ met isto­ rij­ ske na­ u­ ke. Tek­ sto­ vi sta­ re knji­ žev­ no­ sti. An­ to­ lo­ gi­ ja srp­ skog pe­ sni­ štva. za­ jed­ nič­ ka im je sa sud­ bi­ nom po­ e­ zi­ je osta­ lih epo­ ha. pod­ le­ žu ra­ di­ kal­ ni­ joj iz­ me­ ni kon­ tek­ sta jer u vi­ du u ka­ kvom ih na­ la­ zi­ mo u An­ to­ lo­ gi­ ji oni ni­ su ni­ kad po­ sto­ ja­ li. Tek ta­ da. kad u tim za­ bo­ ra­ vlje­ nim pe­ sma­ ma bu­ de­ mo tra­ ži­ li ne­ što što ni­ ko pre nas ni­ je tra­ žio. ka­ ko smo ra­ ni­ je po­ me­ nu­ li. po­ sto­ je sa­ mo ne­ pri­ me­ će­ ne i za­ bo­ ra­ vlje­ ne ve­ ze. Po­ seb­ na kon­ tek­ stu­ a­ li­ za­ ci­ ja.”13 Da­ mič­ nim po­ im ­ a­ njem tra­ di­ ci­ je. ali sa stva­ ra­ lač­ kom od­ go­ vor­ no­ šću. ali po­ sto­ ja­ ne na­ či­ ne ve­ zu­ ju sa­ vre­ me­ ni tre­ nu­ tak sa epo­ ha­ ma knji­ žev­ ne isto­ ri­ je. Knji­ žev­ na pro­ šlost kao ta­ kva. Da­ kle. U svom tu­ ma­ če­ pred­ met stva­ ra­ lač­ ki slo­ bod­ nog od­ no­ sa pre­ ma pro­ nju tra­ di­ ci­ je Mi­ o­ drag Pa­ vlo­ vić je bli­ zak Ga­ da­ me­ ro­ vom sta­ pa­ nju ho­ ri­ zo­ na­ ta. ta­ ko­ đe va­ lja zna­ ti da iako je ova ver­ ti­ ka­ la ima­ nent­ na srp­ skoj po­ e­ zi­ ji. ono što uslo­ vlja­ va iz­ bor frag­ me­ na­ ta je­ ste. kao u se­ bi do­ vr­ še­ na i za se­ be za­ vr­ še­ na epo­ ha. po­ tom. pro­ šlost i na­ sle­ đe mo­ gu nam se pri­ ka­ zi­ va­ ti u raz­ li­ či­ tim vi­ do­ vi­ ma. me­ sto ko­ je će za­ uz ­ e­ ti u po­ et­ skoj ver­ ti­ ka­ li srp­ skog pe­ sni­ štva. nje­ ni bez­ broj­ ni vi­ do­ vi ko­ je po­ pri­ ma kroz di­ ja­ log sa sa­ vre­ me­ no­ šću. ve­ ze iz­ me­ đu epo­ ha ko­ je će ti­ me mo­ ći da se po­ sve­ do­ če i kon­ ti­ nu­ i­ tet ko­ ji će se na taj na­ čin po­ tvr­ di­ ti. U 13  14  Mi­ o­ drag Pa­ vlo­ vić. pa i mno­ gi na­ uč­ ni­ ci su u sred­ njo­ ve­ kov­ nom tek­ stu po pra­ vi­ lu tra­ ži­ li me­ sta gde is­ pod oka­ me­ nje­ ne for­ me pro­ bi­ ja pe­ snič­ ka in­ di­ vi­ du­ al­ nost. Pri­ tom. pre svih. u jed­ nu raz­ voj­ nu ce­ li­ nu.

već upra­ vo u stva­ ra­ lač­ koj pri­ me­ ni i oži­ vo­ tvo­ re­ nju vi­ so­ kih estet­ skih i du­ hov­ nih zah­ te­ va či­ je je ote­ lo­ tvo­ re­ nje bio ka­ non. frag­ ment se iz­ me­ šta iz smi­ ce­ lo­ vi­ tim ver­ zi­ ja­ ma. po­ sla­ ni­ ca. mo­ gle su se is­ po­ lji­ ti i raz­ vi­ ti u okvi­ ru si­ ste­ ma. to još uvek ne zna­ da sred­ njo­ ve­ kov­ na knji­ žev­ nost ne zra­ či ce­ li­ nom svo­ ga bi­ ća ona­ ko ka­ ko ga je Pa­ vlo­ vić vi­ deo i ka­ ko je tu ce­ li­ nu na­ šao uklo­ plje­ nu u ver­ ti­ ka­ lu srp­ skog pe­ sni­ štva. mo­ li­ tve. u nji­ ho­ vom kr­ še­ nju i pre­ va­ zi­ la­ že­ nju. već su upra­ vo tim si­ ste­ mom omo­ gu­ će­ na i ome­ đe­ na: Vi­ zan­ tij­ ska po­ e­ ti­ ka i po­ red sve svo­ je to­ ta­ li­ tar­ no­ sti ni­ je vo­ di­ li uni­ fi­ ka­ ci­ ji. XXII. mo­ li­ ta­ va i be­ se­ da nji­ ho­ vih i nji­ ma upu­ će­ nih.o antologijama skla­ du s is­ ku­ stvom ru­ skog for­ ma­ li­ zma. spe­ ci­ fič­ no­ sti ko­ je bi bi­ le uslo­ vlje­ ne na­ ro­ či­ tim pri­ li­ ka­ ma sre­ di­ ne. Oni ni­ su uva­ ža­ va­ li mo­ guć­ nost da se u si­ ste­ mu sred­ njo­ ve­ kov­ ne umet­ no­ sti do­ bra od sla­ bi­ jih de­ la ne raz­ li­ ku­ ju kr­ še­ njem ka­ non­ skih for­ mi i žan­ rov­ skih obra­ za­ ca. pi­ še Pa­ vlo­ vić. osim iz­ u­ ze­ ta­ ka ko­ je Pa­ vlo­ vić na­ vo­ di. iz za­ pi­ sa. ni­ je neo­ p­ hod­ no da evo­ ci­ ra­ mo ve­ ća de­ la u okvi­ ru ko­ jih su iz­ vor­ no na­ sta­ li. u An­ to­ lo­ gi­ ji za­ stu­ plje­ ne u ce­ lo­ vi­ tom vi­ du. auto­ nom­ nim i ne­ za­ vi­ snim od iz­ vor­ ne ce­ li­ ne tek­ sta u ko­ me su se ja­ vi­ li: „Iz ma­ te­ ri­ ja­ la ko­ ji smo ima­ li na ras­ po­ la­ ga­ nju”. za raz­ li­ ku od pe­ sa­ ma dru­ gih pe­ ri­ o­ da ko­ je su. po­ hva­ le. No. Be­ og ­ rad 1991. iz­ jed­ na­ ča­ va­ nju i bri­ sa­ nju svih raz­ li­ ka.16 Kao što smo na­ sa­ o­ no ve­ će ce­ li­ ne. Pre­ ma to­ me. „naj­ vi­ še pe­ sa­ ma smo iz­ dvo­ ji­ li iz ono­ ga sa nji­ de­ la na­ še knji­ žev­ no­ sti ko­ ji je ve­ zan za isto­ rij­ ske lič­ no­ sti. Pa­ vlo­ vić je sve­ stan da bi ta­ kav Di­ mi­ tri­ je Bog­ da­ no­ vić. iz ži­ vo­ to­ pi­ ho­ vih. te se ta­ ko slo­ va. Isto­ ri­ ja sta­ re srp­ ske knji­ žev­ no­ sti. je mo­ gu­ će za­ to što Pa­ vlo­ vić u be­ le­ ška­ ma na kra­ ju An­ to­ lo­ gi­ je na­ vo­ di iz­ da­ nja iz ko­ jih je do­ no­ sio tek­ sto­ ve sta­ re knji­ žev­ no­ sti. Ta­ kve raz­ li­ ke. Ta­ ko­ đe ni­ su uva­ ža­ va­ li či­ nje­ ni­ cu da i u okvi­ ru stro­ gih si­ ste­ ma po­ sto­ je mo­ guć­ no­ sti. 15  16 Ovo . in­ di­ vi­ du­ al­ ni ta­ le­ nat sred­ njo­ ve­ kov­ nog pi­ sca ne ogle­ da se u od­ stu­ pa­ nju od po­ e­ ti­ ke žan­ ra. te da bi­ smo pred­ sta­ vi­ li lik u ko­ me se ona ja­ vlja u An­ to­ lo­ gi­ ji srp­ skog pe­ sni­ štva. za ra­ zno­ vr­ sne stva­ ra­ lač­ ke po­ te­ ze. SKZ. po­ go­ to­ vu jed­ ne na­ ci­ o­ nal­ ne sre­ di­ ne. ne na­ ru­ ša­ va­ ju­ ći op­ šte za­ ko­ ni­ to­ sti.”17 Da bi­ smo ih raz­ u­ me­ li ta­ ko iz­ dvo­ je­ ne. ne­ go u nje­ go­ voj spo­ sob­ no­ sti da zah­ te­ ve žan­ ra ostva­ ri ži­ vot­ no i uver­ lji­ vo u svom de­ lu. 17  An­ to­ lo­ gi­ ja srp­ skog pe­ sni­ štva. dok oso­ be­ no­ sti knji­ žev­ nog iz­ ra­ za ni­ su nu­ žno od­ stu­ pa­ nja od si­ ste­ ma. za­ lo­ že­ ne u sa­ mim osno­ va­ ma si­ ste­ ma.15 31 Mo­ že­ mo za­ klju­ či­ ti da je. Da bi­ smo ja­ sni­ je sa­ gle­ da­ li Pa­ vlo­ vi­ ćev od­ nos pre­ ma sred­ njo­ ve­ kov­ noj knji­ žev­ no­ sti. Ova­ kav po­ stu­ pak ja­ vlja se kao po­ ku­ šaj da smi­ sa­ o­ no i rit­ mič­ ki re­ gi­ stro­ va­ ni i iza­ bra­ ni de­ lo­ vi za­ poč­ nu da ži­ ve sop­ stve­ nim ži­ vo­ tom. oni su pod­ ra­ zu­ me­ va­ li da se sna­ ga stva­ ra­ lač­ kog ogle­ da u od­ stu­ pa­ nju od pra­ vi­ la. tj. sta­ ra knji­ žev­ nost pri­ sut­ na u frag­ men­ ti­ či ma. be­ se­ de i pla­ če­ vi iz­ dva­ ja­ ju iz ži­ ti­ ja u ko­ ji­ ma su ima­ la od­ re­ đe­ nu funk­ ci­ ju i od­ go­ va­ ra­ ju­ ći smi­ sao. 67. neo­ p­ hod­ no je upo­ re­ di­ ti pe­ sme iz An­ to­ lo­ gi­ je sa nji­ ho­ vim po­ me­ nu­ li.

pe­ sni­ ci dru­ ge po­ lo­ vi­ ne XX ve­ ka usva­ ja­ ju kao sop­ stve­ nu auto­ po­ e­ ti­ ku. Ali i vi­ še od to­ ga – ta­ kav vid po­ et­ skog sve­ do­ če­ nja. Lju­ bo­ mir Si­ mo­ vić i Ivan V. 32 zah­ tev upu­ ćen sa­ vre­ me­ nim či­ ta­ o­ ci­ ma u zna­ čaj­ noj me­ ri sma­ njio ko­ mu­ ni­ ka­ tiv­ nost od­ lo­ ma­ ka. Isto­ rij­ sko ose­ ća­ nje u po­ e­ zi­ ji ko­ je se ja­ vi­ lo po­ sle Dru­ gog svet­ skog ra­ ta bi­ lo je pod zna­ kom rat­ nih ra­ za­ ra­ nja. već da je i sam frag­ me­ nat do­ dat­ no skra­ ći­ vao. . ta­ slu­ ča­ je­ kav uti­ sak osta­ vlja­ ju i frag­ men­ ti u Pa­ vlo­ vi­ će­ voj An­ to­ lo­ gi­ ji. pri­ jem­ či­ vi­ ji za isto­ rij­ sko ne­ go za es­ ha­ to­ lo­ ško kao to­ kon­ tekst po­ e­ zi­ je. 20  Mi­ o­ drag Pa­ vlo­ vić. Kao i za­ pi­ si di­ ja­ ka na mar­ gi­ na­ ma knji­ ga. či­ ni se. bu­ du­ ći da su ovi frag­ men­ ti u se­ bi no­ si­ li pe­ čat isto­ rij­ skog tre­ nut­ ka. Krat­ ka isto­ ri­ ja srp­ ske knji­ žev­ no­ sti.18 Do­ volj­ no je da an­ ga­ žu­ je­ mo svo­ ja zna­ nja o isto­ ri­ ji to­ ga do­ ba. te se mo­ že raz­ ma­ tra­ ti i u okvi­ ru auto­ po­ et ­ i­ ke. a u ne­ kim vi­ ma i du­ bo­ ki iz­ li­ vi mi­ sli i ose­ ća­ nja nji­ ho­ vih auto­ ra”19. bi­ ra­ ju­ ći 18  Ma­ da se či­ ni da nje­ mu ta­ kav zah­ tev i ni­ je pa­ dao na um. ali i u skla­ du sa sop­ stve­ nom po­ et­ skom vi­ zi­ jom isto­ ri­ je. dok u dru­ gom sa­ me pe­ sme no­ se ide­ ju isto­ rij­ skog. ko­ ji tre­ pe­ ri kao tra­ čak sve­ tlo­ sti u svet­ skoj ta­ mi. i u ko­ joj do iz­ ra­ ža­ ja do­ la­ ze isto­ ri­ o­ zof­ ska mi­ sa­ o­ nost i ose­ ćaj­ nost 20 po­ et­ skog sve­ do­ če­ nja. Nji­ ho­ va po­ e­ zi­ ja i vre­ me u ko­ me ži­ ve sto­ je u slič­ nom od­ no­ su kao i ti za­ pi­ si iz do­ ba tur­ skih na­ di­ ra­ nja. 19  Jo­ van De­ re­ tić. Pa­ vlo­ vić je. Iz sred­ njo­ ve­ kov­ ne knji­ žev­ no­ sti mo­ der­ ni pe­ sni­ ci ne po­ se­ žu to­ li­ ko za re­ li­ gi­ o­ znim na­ dah­ nu­ ći­ ma ko­ li­ ko za oso­ be­ nim do­ ži­ vlja­ ji­ ma is­ ku­ stva isto­ rij­ skog. U Pa­ vlo­ vi­ će­ vom pri­ re­ đi­ va­ nju de­ la sta­ re knji­ žev­ no­ sti tra­ že se pro­ plam­ sa­ ji du­ hov­ nog ži­ vo­ ta i sve­ do­ če­ nje isto­ rij­ ske dra­ me u ko­ joj se on od­ vi­ jao. upo­ re­ đi­ va­ njem iz­ da­ nja u ko­ ji­ ma su frag­ men­ ti ob­ ja­ vlje­ ni u okvi­ ru ve­ ćih ce­ li­ na gde su se pr­ vo­ bit­ no na­ la­ zi­ li. U jed­ nom slu­ ča­ ju isto­ ri­ ja se ja­ vlja kao van­ po­ et­ ski kon­ tekst ko­ ji smi­ sa­ o­ no pro­ du­ blju­ je de­ lo. sled­ stve­ no svom sa­ gle­ da­ va­ nju pe­ sme kao svo­ je­ vr­ sne epo­ pe­ je. La­ lić su naj­ i­ zra­ zi­ ti­ ji pred­ stav­ ni­ ci ova­ kvog vi­ da pe­ va­ nja. Otud i nji­ hov frag­ men­ ta­ ran vid. iz vre­ me­ na pro­ di­ ra­ nja Tu­ ra­ ka. U tom smi­ slu Pa­ vlo­ vić is­ ti­ če estet­ sko-po­ et­ sku ulo­ gu ko­ ju isto­ rij­ sko igra u sta­ roj knji­ žev­ no­ sti. 40.treći program ZIMA 2012. slič­ no ono­ me ko­ je je pro­ ži­ vlja­ va­ la Sr­ bi­ ja u vre­ me na­ di­ ra­ nja Tu­ ra­ ka. for­ mu­ li­ šu­ ći je u skla­ du sa oso­ be­ nim hri­ šćan­ skim po­ i­ ma­ njem es­ ha­ na. Be­ o­ grad 1987. po­ sma­ tra­ ti kao auto­ nom­ ne od de­ la u ko­ me su se iz­ vor­ no ja­ vi­ le. o ko­ ji­ ma De­ re­ tić u svo­ joj Isto­ ri­ ji srp­ ske knji­ žev­ no­ sti ve­ li da su to „po­ tre­ sna sve­ do­ čan­ stva o te­ škim vre­ me­ ni­ ma. vi­ de­ će­ mo da Pa­ vlo­ vić ni­ je iz­ dva­ jao de­ lo­ ve sa­ mo po rim­ tič­ ko-me­ lo­ dij­ skoj raz­ li­ či­ to­ sti ili gra­ fič­ koj oso­ be­ no­ sti u od­ no­ su na osta­ li tekst. osla­ nja se na smi­ sao frag­ me­ na­ ta. Na­ i­ me. a ko­ ji se te­ me­ lji na an­ to­ lo­ gi­ ča­ re­ vom ose­ ća­ nju pe­ sni­ štva. bez ika­ kve šte­ te po zna­ če­ nje. ko­ ja je dru­ ga­ či­ ja od hri­ šćan­ sko-sred­ njo­ ve­ kov­ nog uče­ nja. BIGZ. već kao da ve­ ru­ je da se za­ i­ sta ra­ di o pe­ sma­ ma ko­ je se mo­ gu. Dru­ gi po­ stu­ pak ko­ ji se upo­ tre­ blja­ vao u ra­ du na tek­ sto­ vi­ ma sred­ njo­ ve­ kov­ ne knji­ žev­ no­ sti. Otud se mo­ že go­ vo­ ri­ ti o di­ jač­ koj po­ e­ ti­ ci no­ ve srp­ ske knji­ žev­ no­ sti ko­ ja u se­ bi pod­ ra­ zu­ me­ va dra­ ma­ ti­ čan su­ sret isto­ rij­ skog i po­ et­ skog.

bed­ ni i ne­ bla­ go­ det­ ni. I pre smr­ ti bi­ vam mr­ tav. a bo­ gat stra­ sti­ ma. . 3. i pre Su­ da sam se osu­ đu­ jem. je ili is­ Vra­ će­ ni u pr­ vo­ bit­ ni okvir. gde se on ja­ vlja u ce­ lo­ vi­ toj ver­ zi­ ji: 33 Slo­ vo o mu­ ka­ ma Po­ me­ šah se sa sto­ kom ne­ ra­ zum­ nom i iz­ jed­ na­ čih se s njom. Da­ kle ni slo­ va. opla­ kan od an­ đe­ la. Jer to­ ga ra­ di pa­ dam k pre­ ča­ snim no­ ga­ ma tvo­ jim. ob­ li­ ča­ van svo­ jom sa­ ve­ šću. u pre­ no­ su Mi­ li­ vo­ ja Ba­ ši­ ća. is­ pu­ njen sra­ mom. bi­ va­ ju­ ći ubog do­ brim de­ li­ ma. I pre smr­ ti bi­ vam mr­ tav. li­ šen Bož­ bo­ de. pre bes­ kraj­ nje mu­ ke so­ bom sam mu­ čen od oča­ ja­ nja. po­ sra­ mljen zlim svo­ jim de­ li­ ma. po­ sra­ mljen zlim svo­ jim de­ li­ ma. Upo­ re­ di­ mo od­ lo­ mak iz Pa­ vlo­ vi­ će­ ve An­ to­ lo­ gi­ je pod na­ slo­ vom „Slo­ vo o mu­ ka­ ma” sa me­ stom iz Ži­ vo­ ta Ste­ fa­ na Ne­ ma­ nje od Sve­ tog Sa­ ve. po­ hva­ le. pa se po­ ka­ zah ja. bi­ va­ ju­ ći ubog do­ brim de­ li­ ma. bi­ va­ ju­ ći na smeh be­ so­ vi­ ma. da se ne se­ ćam sve­ ga. po­ me­ šah se sa sto­ kom ne­ ra­ zum­ nom. estet­ ski i se­ man­ tič­ ki ak­ cen­ ti pa­ da­ ju dru­ ga­ či­ je. iz­ dvo­ je­ ni frag­ men­ ti ži­ ve dru­ gim ži­ vo­ tom. bla­ že­ ni go­ spo­ di­ ne moj Si­ me­ o­ ne. pre bes­ kraj­ ne mu­ ke sam se­ be mu­ čim od oča­ ja­ nja. či­ me se ostva­ ri­ vao sa­ svim nov estet­ ski i smi­ sa­ o­ ni kva­ li­ tet. is­ pu­ njen sra­ mom. mo­ li­ tve i be­ se­ de po­ što su iz­ dvo­ je­ ni iz ce­ li­ ne ni­ su pred­ sta­ vlje­ ni u in­ te­ gral­ nom vi­ du. i pre Su­ da sam se osu­ đu­ jem. osu­ đen od Bo­ ga. po­ ku­ ša­ vao da po­ ja­ ča li­ rič­ nost si­ tu­ a­ ci­ tak­ ne i osen­ či ose­ ća­ nje ko­ je je u osno­ vi pe­ sme. li­ šen bož­ je slo­ bo­ de. Pa­ vlo­ vić je iz­ dva­ ja­ njem frag­ me­ na­ ta i nji­ ho­ vim uklju­ či­ va­ njem u An­ to­ lo­ gi­ ju is­ ti­ cao du­ hov­ nu dra­ mu tek­ sta. ob­ li­ ča­ van svo­ jom sa­ ve­ šću.o antologijama i iz­ dva­ ja­ ju­ ći ono što bi po nje­ go­ vim me­ ri­ li­ ma bi­ lo estet­ ski naj­ u­ spe­ li­ je i naj­ bli­ že mo­ der­ nom shva­ ta­ nju po­ e­ zi­ je i poj­ mu lir­ skog. i iz­ jed­ na­ čih se s njom. opla­ kan od an­ đe­ la. već su do­ dat­ no skra­ ći­ va­ ni. bi­ va­ ju­ ći na smeh be­ so­ vi­ ma.21 U Ži­ vo­ tu Ste­ fa­ na Ne­ ma­ nje od Sve­ tog Sa­ ve či­ ta­ mo: Mno­ gih i ve­ li­ kih da­ ro­ va na­ už ­ i­ vah se od te­ be. 21  An­ to­ lo­ gi­ ja. Na­ i­ me. a bo­ gat stra­ sti­ ma. je slo­ osu­ đen od Bo­ ga.

ne­ is­ pra­ vlje­ ni. str. Pe­ sme u ko­ ji­ ma se ka­ ja­ nje i du­ hov­ no po­ gru­ že­ nje po­ seb­ no is­ ti­ ču ima­ ju još jed­ nu oso­ be­ nu vred­ nost. Taj glas se ja­ vlja kao in­ tim­ ni pri­ ziv pre­ da­ ka i u nje­ mu se pre­ po­ zna­ je sop­ stve­ ni udes i svo­ ja. na­ i­ me. iz­ dva­ ja­ njem. U vre­ me­ nu ka­ da se An­ to­ lo­ gi­ ja po­ ja­ vi­ la ova­ kvi iz­ li­ vi iskre­ nog po­ ka­ ja­ nja bi­ li su ko­ li­ ko stra­ ni vla­ da­ ju­ ćem du­ hu epo­ he to­ li­ ko i bli­ ski eg­ zi­ sten­ ci­ ji po­ je­ din­ ca. Pa­ vlo­ vić na ovaj na­ čin.313 i 319) 23  An­ to­ lo­ gi­ ja. 311. Zbog ogra­ ni­ če­ nog pro­ sto­ ra ni­ smo u pri­ li­ ci da od­ lom­ ke i nji­ ho­ ve ce­ lo­ vi­ te ver­ zi­ je na­ vo­ di­ mo u ce­ lo­ sti. u: Sta­ ra srp­ ska knji­ žev­ nost.”23 Ka­ i to­ po­ sa obra­ ća­ nja Bo­ gu sa na­ dom u spa­ se­ nje. No­ vi Sad 1970. či­ me se ja­ sni­ je sa­ gle­ da­ va­ ju ži­ ve du­ hov­ ne ener­ gi­ je ko­ je su ga tvo­ ri­ le. ovo ni­ je uvek slu­ čaj. Pa­ vlo­ vić ta­ kve pa­ sa­ že pri­ ka­ zu­ je kao auten­ tič­ ne iz­ ra­ ze ljud­ skog du­ ha. upr­ kos nji­ ho­ voj oka­ me­ nje­ no­ sti. Ma­ ti­ ca srp­ ska – SKZ. 22  „Ži­ vot Ste­ fa­ na Ne­ ma­ nje od Sve­ tog Sa­ ve”. 24 Na pri­ mer „Slo­ vo o mu­ ka­ ma”. ne­ po­ no­ vlji­ va sud­ bi­ na. II. sve­ de sa­ mo na to­ pos sa­ mo­ da u­ ni­ že­ nja. u pre­ vo­ du La­ za­ ra Mir­ ko­ vi­ ća (Sta­ ra srp­ ska knji­ žev­ nost. Kao da epo­ ha sred­ njeg ve­ ka iz du­ bi­ na pod­ sve­ sti pro­ go­ va­ ra ja­ snim gla­ som ka­ ja­ nja i po­ gru­ že­ nja u vre­ me­ nu ka­ da no­ vi čo­ vek ve­ ru­ je u sve­ tlu bu­ duć­ nost i pro­ gres. No­ vi Sad 1970. No.treći program ZIMA 2012. ra­ di tvo­ jih pre­ ča­ snih mo­ li­ ta­ va. 60–61. ovo je i na­ čin da se deo tek­ sta ko­ ji je u sta­ roj knji­ žev­ no­ sti po­ sto­ jao kao op­ šte me­ sto dru­ ga­ či­ jim osve­ tlje­ njem do­ dat­ no dra­ ma­ ti­ zu­ je. Na­ rav­ no. pri­ lju­ blju­ je se uz nim dra­ is­ ku­ stvo sa­ vre­ me­ nog čo­ ve­ ka i sra­ đa se s nje­ go­ vim du­ hov­ ma­ ma. upu­ ti­ će­ mo na po­ re­ đe­ nje sle­ de­ ćih me­ sta: u An­ to­ lo­ gi­ ji – Ar­ hi­ e­ pi­ skop Da­ ni­ lo: „Mo­ li­ tva pred tvr­ di­ ma sun­ ca. Ma­ ti­ ca srp­ ska – SKZ. To je svo­ je­ vr­ sni pri­ log pro­ u­ ča­ va­ nju to­ po­ sa u knji­ žev­ no­ sti. I. za­ pi­ ta­ nost. po­ e­ zi­ jom sme­ ne oča­ ja­ nja da se. ot­ kri­ ma­ ti­ ku du­ ha ko­ ji tvo­ ri to­ pos. Mo­ že­ mo uoči­ ti da je u uklju­ če­ nim od­ lom­ ci­ ma po­ ten­ ci­ ra­ na du­ hov­ na na­ pe­ tost. du­ hov­ no na­ pe­ ti­ ji. on­ sred­ njo­ ve­ kov­ ni tekst po­ sta­ je mo­ der­ ni­ ji. sum­ nja. Mo­ li­ tva pred an­ đe­ li­ ma lju­ tim. ali ja­ vlja se do­ volj­ no pu­ ta da se vi­ di kao je­ dan od na­ či­ na da se sta­ ro pe­ sni­ štvo po­ ve­ že nim i da se. „Ne­ do­ ku­ či­ vost je oda­ svud”. 34 kla­ nja­ ju­ ći se. za ko­ ju je Pa­ vlo­ vić ve­ ro­ vat­ no sma­ trao da spa­ da u kon­ ven­ ci­ o­ nal­ no is­ po­ ve­ da­ nje ve­ re i op­ šte me­ sto cr­ kve­ nog pe­ sni­ štva. Pri­ me­ ra ra­ di. ne bih li ja. a ne mo­ ra se do­ ži­ vlja­ va­ ti ni kao estet­ ski ne­ u­ tral­ no me­ sto. mo­ li­ tva ko­ ja se sa­ sto­ ji od to­ po­ sa sa­ mo­ u­ ni­ že­ nja i na­ de. eg­ zi­ sten­ ci­ jal­ ni bol. „Mo­ li­ tva pred an­ đe­ li­ ma lju­ tim”. XXI­II. . upra­ vo osve­ ža­ va po­ e­ ti­ ku op­ šteg me­ sta. Iako se za ne­ ke frag­ men­ te iz An­ to­ lo­ gi­ je mo­ že re­ ći da vra­ će­ ni u si­ stem sred­ njo­ ve­ kov­ ne po­ e­ ti­ ke po­ sta­ ju tek op­ šta me­ sta i do­ bi­ ja­ ju estet­ ski i emo­ ci­ o­ nal­ no ne­ u­ tral­ ni­ ja zna­ če­ nja. u skla­ sa mo­ der­ du sa sa­ vre­ me­ nim iz­ ra­ zi­ ma. do­ bio ne­ ko 22 ma­ lo olak­ ša­ nje o onom stra­ šnom do­ la­ sku Go­ spo­ da na­ še­ ga Isu­ sa Hri­ sta. pri če­ mu ja­ sno na­ go­ ve­ va­ ju­ ći di­ na­ mi­ ku i dra­ šta­ va da se op­ šte me­ sto ni­ je do­ ži­ vlja­ va­ lo kao du­ hov­ no utr­ nu­ lo me­ sto. pri če­ mu se na­ slo­ vom iz­ dvo­ ji su­ ge­ stiv­ na pe­ snič­ ka sli­ ka24. a ne ute­ ha. na­ zo­ ve „po­ e­ zi­ jom smr­ ti i če­ žnje za nje­ nim pre­ va­ zi­ la­ že­ njem. Mo­ li­ tva u ma­ lo­ vre­ me­ noj kra­ so­ ti” sa „Ži­ vot kra­ lji­ ce Je­ le­ ne od ar­ hi­ e­ pi­ sko­ pa Da­ ni­ la Dru­ gog”.

to je pre­ da­ nje i sa­ mo po­ sta­ lo je­ dan vid op­ šteg cr­ kve­ nog pre­ da­ nja. Da­ kle. iz­ dva­ ja­ njem od­ go­ va­ ra­ ju­ će sin­ tag­ me ko­ ja se obič­ no bi­ ra po svo­ joj po­ et­ skoj le­ po­ ti. ne ras­ po­ red re­ či. ako se u pr­ vom slu­ ča­ ju na­ slov ja­ vlja kao re­ la­ tiv­ no estet­ ski ne­ u­ tra­ lan.25 35 Na­ rav­ no. Pri­ re­ đi­ va­ nju od­ lo­ ma­ ka do­ pri­ no­ si i nji­ ho­ vo na­ slo­ vlja­ va­ nje. 78. po­ red sve­ ga na­ ve­ de­ nog. Na­ im ­ e. U ne­ ko­ li­ ko pri­ me­ ra is­ ko­ ri­ šće­ ne su po­ et­ ske sin­ tag­ me iz sa­ mog od­ lom­ ka. od­ re­ đe­ no je­ zič­ kim for­ mu­ la­ ma. mo­ že igra­ ti i estet­ sku ulo­ gu. Isto­ ri­ ja sta­ re srp­ ske knji­ žev­ no­ sti. Kao na­ slov obič­ no sto­ ji po­ jam ko­ jim se po­ bli­ že od­ re­ đu­ je ža­ nr: mo­ li­ tva. oni su ne­ za­ mi­ sli­ vi bez obra­ ća­ nja Go­ spo­ du Isu­ su Hri­ stu ili sve­ ti­ te­ lju ra­ di spa­ se­ nja du­ še. Kao mo­ li­ tve. Obra­ ća­ nje Bo­ gu je­ ste uvek slič­ no. u ko­ me pe­ snik tra­ ži sa­ dr­ ži­ nu i ob­ lik. Go­ vo­ re­ ći o oso­ bi­ na­ ma vi­ zan­ tij­ skog du­ hov­ nog pe­ sni­ štva Di­ mi­ tri­ je Bog­ da­ no­ vić is­ ti­ če ulo­ gu tra­ di­ ci­ je. po­ stu­ pak da­ va­ nja na­ slo­ va. U iz­ dva­ ja­ nju i pri­ pre­ ma­ nju tek­ sto­ va za An­ to­ lo­ gi­ ju. ali mo­ ra­ mo da bu­ de­ mo sve­ sni da sa­ mo pre­ ko po­ et­ skog ni­ ka­ da ne mo­ že­ mo do­ ku­ či­ ti smi­ sao sred­ njo­ ve­ kov­ nih pi­ sa­ nih spo­ me­ ni­ ka u nji­ ho­ voj ce­ lo­ vi­ to­ sti ni­ ti na­ slu­ ti­ ti ši­ ri­ nu i du­ bi­ nu sred­ njo­ ve­ kov­ nog du­ ha. čo­ vek. obez­ be­ div­ ši se tim svo­ jim ugle­ da­ njem od sva­ kog „no­ va­ če­ nja” i od sve­ ga što bi po­ tvr­ đi­ va­ njem in­ di­ vi­ du­ al­ nih. i u tom smi­ slu ekli­ si­ o­ lo­ ških. plač. Sva­ ki čo­ vek mo­ gao je iz­ go­ va­ ra­ ti ove mo­ li­ tve i sa­ mo je od nje­ go­ vog iskre­ nog re­ li­ gi­ o­ znog na­ dah­ nu­ ća za­ vi­ si­ lo ho­ će li one zvu­ ča­ ti auten­ tič­ no i ne­ po­ no­ vlji­ vo ili la­ žno i na­ me­ šte­ no. me­ sta na ko­ ji­ ma na­ ša este­ ti­ ka ori­ gi­ nal­ no­ sti i stva­ ra­ lač­ ke in­ di­ vi­ du­ al­ no­ sti pre­ sta­ je da va­ ži. su­ ge­ 25  Di­ mi­ tri­ je Bog­ da­ no­ vić. Pa­ vlo­ vić u mo­ li­ tva­ ma pr­ ven­ stve­ no tra­ ži po­ et­ ske ele­ men­ te. o po­ čet­ nim stro­ fa­ ma. uni­ ver­ zal­ nih. ali upra­ vo za­ to ono sve­ do­ či o du­ hov­ nim vi­ si­ na­ ma na ko­ je je mo­ li­ tve­ ni­ ku po­ treb­ no da se uz­ ne­ se i gde će se Bo­ gu obra­ ća­ ti oda­ bra­ nim re­ či­ ma ko­ je su za to od Go­ spo­ da da­ te i ko­ je ne­ će on. va­ lja re­ ći da u ova­ kvom vi­ du frag­ men­ ti ni­ su po­ sto­ ja­ li u sred­ njem ve­ ku. Na taj na­ čin. SKZ. Be­ og ­ rad 1991. Upra­ vo ovi po­ sled­ nji slu­ ča­ je­ vi go­ vo­ re o estet­ skoj funk­ ci­ ji ko­ ju na­ slov mo­ že za­ do­ bi­ ti u ova­ kvom pri­ re­ đi­ va­ nju. slo­ vo. pre­ da­ nja: Osve­ šta­ no cr­ kve­ nom upo­ tre­ bom. autor­ skih vred­ no­ sti išlo ka odva­ ja­ nju od vred­ no­ sti op­ štih. i sin­ tag­ ma ko­ ja po­ tom uvo­ di isto­ rij­ ski kon­ tekst da­ tog frag­ men­ ta. Ovo su vi­ so­ ki do­ me­ ti sred­ njo­ ve­ kov­ nog du­ ha. u po­ sled­ njem slu­ ča­ ju on je bit­ no od­ re­ đu­ ju­ ći za smi­ sao pe­ sme. uni­ zi­ ti svo­ jom svet­ skom mu­ ca­ vo­ šću. ka­ ko to obič­ no bi­ va u ova­ kvim po­ stup­ ci­ ma. Sa­ mo za­ jed­ no sa to­ po­ si­ ma sa­ mo­ u­ ni­ že­ nja i to­ po­ si­ ma obra­ ća­ nja Bo­ gu mo­ že­ mo auten­ tič­ no raz­ u­ me­ ti mo­ li­ tvu i sa­ mim tim sred­ njo­ ve­ kov­ ni duh ko­ ji se u nju uno­ sio. pri če­ mu ni­ je reč. .o antologijama No. već re­ li­ gi­ o­ zna sna­ ga ljud­ ske sud­ bi­ ne ko­ ja se u te re­ či uno­ si omo­ gu­ ća­ va ne­ po­ no­ vlji­ vost i auten­ tič­ nost mo­ li­ tve. tek ta­ da do­ bi­ ja­ ju pun smi­ sao i či­ ne sve­ do­ čan­ stvo du­ ha. osim ne­ u­ tral­ nog po­ ja­ šnja­ va­ nja ono­ ga o če­ mu tekst go­ vo­ ri. što bi bi­ lo naj­ bli­ že na­ šem poj­ mu stva­ ra­ lač­ ke in­ di­ vi­ du­ al­ no­ sti.

Na­ i­ me. otva­ ra­ ju pi­ ta­ nje o auten­ tič­ no­ sti sta­ re knji­ žev­ no­ sti ko­ ja nam je u ovom vi­ du pre­ zen­ to­ va­ na. Da­ kle. . i tre­ ći put ka­ da se kon­ tek­ stu­ a­ li­ zu­ je neo­ d­ re­ đe­ nim či­ ta­ lač­ kim zna­ njem o isto­ ri­ ji sred­ njeg ve­ ka. či­ ta­ nja kao po­ ja­ nja. tro­ stru­ ka je pro­ me­ na kon­ tek­ sta ko­ joj pod­ le­ že sta­ ra knji­ žev­ nost: pr­ va je ka­ da se iz­ dva­ ja iz tki­ va du­ hov­ nog bi­ ća u ko­ me je pr­ vo­ bit­ no eg­ zi­ sti­ ra­ la. če­ ga je i sam sa­ sta­ vljač An­ to­ lo­ gi­ je bio sve­ stan. mo­ ra­ lo se ići na se­ lek­ ci­ ju i pri­ la­ go­ đa­ va­ nje nje­ nih estet­ skih kva­ li­ te­ ta. 6. 36 stiv­ no­ sti ili sna­ zi sli­ ke. Pri­ tom je pi­ ta­ nje auten­ tič­ no­ sti osta­ ja­ lo otvo­ re­ no: Da­ kle osim pi­ ta­ nja na ko­ ji na­ čin i do ko­ je gra­ ni­ ce iz­ dva­ ja­ ti pe­ snič­ ke ce­ li­ ne iz sred­ njo­ ve­ kov­ nih ži­ ti­ ja i hro­ ni­ ka. tekst je bio ostva­ ri­ van u re­ či i do­ ži­ vlja­ van u za­ jed­ ni­ ci. a na pla­ nu knji­ žev­ no­ sti ostva­ ru­ je se kao kre­ ta­ nje od či­ ta­ nja kao slu­ ša­ nja. Pa­ vlo­ vi­ ću ni­ je sta­ lo da či­ ta­ lac pri­ zo­ ve u se­ ća­ nje ži­ ti­ je. Sta­ ro srp­ sko pe­ sni­ štvo. po­ tom ka­ da se sta­ vlja u po­ et­ sku ver­ ti­ ka­ lu sa osta­ lim pe­ sni­ štvom An­ to­ lo­ gi­ je. Da li kroz ove pe­ snič­ ke ni­ zo­ ve sti­ že­ mo do br­ zo­ pi­ sa du­ šev­ nog ži­ vo­ ta na­ šeg hri­ šćan­ skog sred­ njeg ve­ ka. Na­ i­ me. Na­ i­ me. da­ kle. ja­ sno se po­ ten­ ci­ ra jed­ no nje­ no značеnje u od­ no­ su na dru­ ga. pri­ rod­ no. je­ ste pro­ me­ na ko­ ja se od­ no­ si na na­ čin či­ ta­ nja. te osta­ vlja i po­ sle­ di­ ce na auten­ tič­ no raz­ um ­ e­ va­ nje sred­ njeg ve­ ka u či­ ta­ voj hu­ ma­ ni­ stič­ koj kul­ tu­ ri. da bi se sred­ njo­ ve­ kov­ ni tek­ sto­ vi uči­ ni­ li do­ volj­ no ko­ mu­ ni­ ka­ tiv­ nim i po­ sta­ li odi­ sta knji­ žev­ ni. Či­ nje­ ni­ ca da se uz od­ lo­ mak ne na­ vo­ di de­ lo iz ko­ ga je pre­ u­ zet sve­ do­ či o re­ la­ ti­ vi­ za­ ci­ ji kon­ tek­ sta. Bi­ lo da je reč o či­ ta­ nju u tr­ pe­ za­ ri­ ji za vre­ me obe­ da ili po­ ja­ nju na slu­ žbi. uko­ li­ ko smo že­ le­ li da sred­ njo­ ve­ kov­ na knji­ žev­ nost po­ sta­ ne in­ spi­ ra­ ci­ ja za mo­ der­ ne stva­ ra­ o­ ce i da se vre­ me­ nom ja­ vi kao in­ te­ gral­ ni deo sa­ vre­ me­ nog du­ hov­ nog is­ ku­ stva. na­ me­ će se i pi­ ta­ nje: šta do­ bi­ ja­ mo sla­ ga­ njem tih eks­ tra­ po­ li­ ra­ nih ce­ li­ na u no­ vu ce­ li­ nu jed­ nog pe­ snič­ kog zbor­ ni­ ka. ova pro­ me­ na kon­ tek­ sta plod je kre­ ta­ nja od hri­ šćan­ ske ka se­ ku­ lar­ noj ci­ vi­ li­ za­ ci­ ji. te je sa­ mo či­ ta­ nje bi­ lo deo slu­ žbe i ima­ lo sve­ ča­ ni ka­ rak­ ter. de­ la sred­ njo­ ve­ kov­ ne knji­ žev­ no­ sti uglav­ nom su se či­ ta­ la jav­ no. već se ovo pi­ ta­ nje po­ ka­ za­ lo znat­ no slo­ že­ ni­ jim. či­ ta­ nja kao sa­ kral­ nog či­ na. a ne an­ to­ lo­ gi­ ča­ re­ vim za­ hva­ ti­ ma. ko­ li­ ko se to mo­ glo. Ne sa­ mo da se o auten­ tič­ nom sred­ njem ve­ ku u na­ u­ ci ni­ je mo­ gao po­ sti­ ći ja­ san uvid. što je u pr­ vom re­ du pod­ ra­ zu­ me­ va­ lo. mo­ ra­ la se iz­ vr­ ši­ ti ho­ ti­ mič­ na re­ la­ ti­ vi­ za­ ci­ ja nji­ ho­ vog kon­ tek­ sta. po­ sto­ ji. pe­ sma se do­ dat­ no frag­ men­ ti­ zu­ je. Ova­ kvi Pa­ vlo­ vi­ će­ vi po­ stup­ ci u pri­ re­ đi­ va­ nju sred­ njo­ ve­ kov­ ne gra­ đe. Na­ im ­ e. Da­ kle. ko­ ja ne­ ma zna­ ča­ ja za pri­ re­ đi­ va­ nje kao ra­ ni­ je na­ ve­ de­ ne i ko­ ja pri­ pa­ da se­ ku­ lar­ noj kul­ tu­ ri. ili us­ po­ sta­ vlja­ mo je­ dan „fan­ ta­ sti­ čan“ knji­ žev­ ni ža­ nr ko­ jeg u tom vi­ du za­ pra­ vo ni­ je ni bi­ lo? Ili smo do­ šli do no­ vo­ ot­ kri­ ve­ nog ostr­ va na­ še sta­ re je­ zič­ ke umet­ no­ sti?26 26 Ra­ do­ ji­ čić. do či­ ta­ nja u se­ bi kao in­ di­ vi­ du­ al­ nog pod­ vi­ ga. ali ko­ ja no­ si sna­ gu kul­ tur­ no-isto­ rij­ ske spe­ ci­ fič­ no­ sti. Još jed­ na pro­ me­ na kon­ tek­ sta.treći program ZIMA 2012. za­ pra­ vo. već je do­ volj­ no da na osno­ vu na­ slo­ va evo­ ci­ ra u se­ bi isto­ rij­ sko zna­ nje ve­ za­ no za pe­ riod o ko­ me se ra­ di. eman­ ci­ pa­ ci­ ju estet­ skog od re­ li­ gi­ o­ znog.

tič­ no­ sti sred­ njo­ ve­ kov­ ne po­ e­ zi­ je. sve ge stra­ ne. ne­ go i sa eli­ o­ tov­ skim po­ i­ ma­ njem tra­ di­ ci­ je. Ključ­ ne pri­ lo­ ge de­ fi­ ni­ sa­ nju i po­ im ­ a­ nju tra­ di­ ci­ je u srp­ skoj po­ e­ zi­ ji po­ sle Dru­ gog svet­ skog ra­ ta dao je Zo­ ran Mi­ šić u svo­ jom ese­ ji­ ma. po­ ku­ ša­ vao da u skla­ du sa „ver­ ti­ kal­ nim prin­ ci­ pom”. to ni­ je slu­ čaj sa­ mo sa Pa­ vlo­ vi­ ćem. oti­ ma (umet­ nost) iz bez­ du­ šnih ru­ ku teh­ no­ kra­ ti­ je i hlad­ nih če­ lju­ sti ma­ ši­ ne.”28 S dru­ ko­ mu­ ni­ stič­ ke ide­ o­ lo­ gi­ je. Svi zna­ mo ko­ li­ ko fi­ lo­ lo­ škog ne­ za­ do­ volj­ stva mo­ že da iza­ zo­ ve ova­ kav po­ stu­ pak. usme­ re­ na pro­ tiv sa­ vre­ me­ ne teh­ no­ lo­ ške ci­ vi­ li­ za­ ci­ je u ko­ joj su i kul­ tu­ ra i po­ e­ zi­ ja post­ va­ re­ ne i sve­ de­ ne na vid ro­ be. i pre­ o­ bra­ ža­ va je u sve sa­ vre­ me­ ni­ je. du­ hov­ ni drh­ ta­ ji i mi­ sa­ o­ ni na­ po­ ri či­ ne naj­ bli­ žim.o antologijama Bez ob­ zi­ ra na od­ go­ vo­ re na ova pi­ ta­ nja. „Po­ e­ zi­ ja i tra­ di­ ci­ ja”. ona je okre­ nu­ ta pro­ tiv no­ ve drev­ ni­ je čo­ ve­ ko­ li­ ke ob­ li­ ke. naj­ srod­ ni­ jim sum­ nja­ ma i tra­ ga­ nji­ ma mo­ der­ nog čo­ ve­ ka. na­ pro­ sto. Šta je Pa­ vlo­ vić po­ sti­ zao ova­ kvim pri­ re­ đi­ va­ njem sred­ njo­ ve­ kov­ nih tek­ sto­ va u okvi­ ru svo­ je An­ to­ lo­ gi­ je srp­ skog pe­ sni­ štva? On je. afir­ mi­ še27 i. a mo­ der­ na umet­ nost u opa­ sno­ sti da po­ sta­ ne rob teh­ ni­ ke. No. 252. na­ sto­ ji­ mo da sa­ gle­ da­ mo nje­ go­ ve re­ zul­ ta­ te. Po­ ku­ ša­ će­ mo da uka­ že­ mo na du­ blje raz­ lo­ ge za ova­ kav iz­ bor. pri­ re­ đi­ va­ nje sred­ njo­ ve­ kov­ nih „pe­ sa­ ma” po­ ka­ za­ lo se po­ slom da­ le­ ko vi­ še stva­ ra­ lač­ kim ne­ go što je to pri­ re­ đi­ va­ nje pe­ sa­ ma osta­ lih pe­ ri­ o­ da. pro­ ce­ ni­ mo ko­ li­ ko nam on od­ u­ zi­ ma od auten­ po­ kon. s jed­ ne stra­ ne. Ta­ da tra­ di­ ci­ ja „šti­ ti od za­ bo­ ra­ va. Pri tom he­ re­ za ima dvo­ stru­ ki vid. 28  Zo­ ran Mi­ šić. a ot­ kri­ va­ nje tra­ di­ ci­ je u svo­ joj su­ šti­ ni je­ re­ tič­ kim. Be­ o­ grad 1976. ne­ go i Po­ jam auten­ tič­ no­ sti ov­ de mo­ ra­ mo za­ sno­ va­ ti ši­ re ne­ go što to pod­ ra­ zu­ me­ va kon­ ven­ ci­ o­ nal­ no shva­ ta­ nje to­ ga poj­ ma za ko­ je se za­ la­ že stro­ ga fi­ lo­ lo­ gi­ ja. ko­ ja ne sa­ mo da bri­ še se­ ća­ nje na pro­ šlost. Ova­ kav po­ stu­ pak u skla­ du je ne sa­ mo sa Pa­ vlo­ vi­ će­ vom auto­ po­ e­ ti­ kom. SKZ. tek­ sto­ ve sred­ njeg ve­ ka pri­ ka­ že u onom aspek­ tu u ko­ me se oni vre­ ja­ vlja­ ju kao bli­ ski na­ šem sa­ me­ nom po­ i­ ma­ nju po­ e­ zi­ je. Pa­ vlo­ vić tra­ ga za du­ hov­ nim kon­ stan­ ta­ ma pri­ sut­ nim u svim vre­ me­ ni­ ma i epo­ ha­ ma. a ko­ pro­ tiv. Kri­ ti­ ka pe­ snič­ kog is­ ku­ stva. Sa­ ma tra­ di­ ci­ ja si­ ja sja­ jem pod­ zem­ nog sun­ ca. već i sa či­ ta­ vom neo­ mo­ der­ nom pe­ snič­ kom epo­ hom. za ko­ ji is­ ti­ če da je pre­ su­ dan u An­ to­ lo­ gi­ ji. I upra­ vo „je­ re­ tič­ ko” je­ ste za­ sta­ va pod ko­ jom se srp­ ska kul­ tu­ ra bo­ ri da osvo­ ji pri­ vre­ me­ no iz­ gu­ blje­ ne. Mi­ šić je tra­ ga­ nje za li­ ni­ ja­ ma kon­ ti­ nu­ i­ te­ ta bit­ no od­ re­ dio ka­ da je se­ ća­ nje na­ zvao pod­ zem­ nim sun­ cem. na­ šta po­ stu­ pak uklju­ či­ va­ nja sred­ njo­ ve­ kov­ nog na­ sle­ đa u srp­ sku kul­ tu­ ru zna­ či u pe­ ri­ o­ du po­ sle Dru­ gog svet­ skog ra­ ta. a či­ ji su iz­ vo­ ri u ko­ lek­ tiv­ nim mi­ to­ vi­ ma. Na ne­ ko­ li­ ko me­ sta u pred­ go­ vo­ ru An­ to­ lo­ gi­ ji Pa­ vlo­ vić tra­ di­ ci­ ju de­ fi­ ni­ še u eli­ o­ tov­ skom klju­ ču. Po­ red od­ ba­ ci­ va­ nja uvre­ že­ nog i ma­ lo­ gra­ đan­ skog shva­ ta­ nja tra­ di­ ci­ je kao ne­ čeg kon­ zer­ va­ tiv­ nog i sta­ tič­ nog. u ko­ me se nji­ ho­ vi mo­ ti­ vi. pod ko­ jim se pret­ po­ stav­ ka­ ma od­ vi­ ja i pro­ tiv ka­ kvih se stru­ ja­ nja bo­ ri. na si­ lu po­ ti­ ski­ va­ ne obla­ sti svo­ ga pro­ sti­ ra­ nja. Dru­ gim re­ či­ ma. na­ li­ ko je. ko­ je mu je bi­ lo bli­ sko. 27  37 . ali ne­ će­ mo se ov­ de na to osvr­ ta­ ti. Ona je. li­ ce i na­ lič­ je.

ona je ži­ va i stva­ ra­ lač­ ka. ko­ nač­ no je po­ ra­ žen. Isto. ne­ go da se stva­ ra­ lač­ kom sna­ gom pre­ o­ bra­ zi i ugra­ di u vi­ si­ ne uni­ ver­ zal­ nog. u sva­ kom slu­ ča­ ju ne­ ka­ non­ ska. od­ no­ sno čo­ ve­ ko­ bog ko­ ji je za­ me­ nio Bo­ go­ čo­ ve­ ka. ve­ re u stal­ ne pro­ me­ ne i več­ no vra­ ća­ nje. uz po­ ku­ šaj po­ mi­ re­ nja svih pro­ tiv­ reč­ no­ sti i dis­ kon­ ti­ nu­ i­ te­ ta. Upra­ vo se­ ća­ nje i na­ por da se na­ ci­ o­ nal­ ni iden­ ti­ tet ne pre­ da za­ bo­ ra­ vu. U tom smi­ slu i na­ ci­ o­ nal­ ni sim­ bo­ li po­ sta­ ju u me­ ta­ fo­ rič­ kim opi­ si­ ma uni­ ver­ zal­ ni. oni i njih. oslo­ bo­ đe­ na svih bli­ žih vre­ men­ skih ozna­ ka. njo­ ve­ kov­ ne tek­ sto­ ve auto­ ri u nji­ ma tra­ že po­ tvr­ de pre­ i ka­ da ot­ kri­ va­ ju sred­ hri­ šćan­ skog tra­ ja­ nja. ne bi li se pri­ bli­ ža­ va­ njem iskon­ skom u čo­ ve­ ni­ ja či­ ni nam ku po­ sti­ gla po­ sto­ ja­ nost „kla­ sič­ nih i ar­ ha­ ič­ nih ob­ li­ ka”30: „Ta li­ se sve či­ sti­ ja i sve zrač­ ni­ ja što se vi­ še uda­ lju­ je od nas. hu­ ma­ ni­ zam. No­ va po­ et­ ska ve­ ra efekt­ no je sa­ že­ ta u Mi­ ši­ će­ vom ese­ ju „Po­ e­ zi­ ja i tra­ di­ ci­ ja“. pre sve­ ga. li­ ni­ ja kon­ ti­ nu­ i­ te­ ta po­ vla­ či se od pra­ i­ sto­ rij­ skih do­ ba do sa­ vre­ me­ ne ci­ vi­ li­ za­ ci­ je. ve­ re u ne­ pre­ kid­ nu sme­ nu Stva­ ra­ nja i Ni­ šta­ vi­ la. je­ ste ono što od­ li­ ku­ je srp­ sku po­ e­ zi­ ju dru­ ge po­ lo­ vi­ ne XX ve­ ka. ne od­ već po­ pu­ lar­ na i ne uvek spa­ so­ no­ sna. ve­ re u tra­ ja­ nje.29 Sve du­ blje i du­ blje po­ ni­ ra­ nje u pro­ šlost isto­ vre­ me­ no zna­ či oslo­ ba­ đa­ nje od vre­ men­ skih uslo­ vlje­ no­ sti i isto­ rij­ skih po­ seb­ no­ sti za­ rad osva­ ja­ nja sve­ vre­ me­ no­ sti i uni­ ver­ zal­ no­ sti. Na­ i­ me. Epo­ ha po­ sle Dru­ gog svet­ skog ra­ ta bi­ la je epo­ ha od­ su­ stva. ko­ ja se pru­ ža od pra­ i­ sto­ ka na­ šeg se­ ća­ nja do pra­ ga bu­ duć­ no­ sti ko­ ju pe­ sni­ ci slu­ te. je­ re­ tič­ ka i in­ fer­ nal­ na. 38 gru­ bo spre­ ča­ va sva­ ko sra­ đa­ nje sa na­ ci­ o­ nal­ nim iden­ ti­ te­ tom. 31  Isto. i ka­ da sa­ gle­ da­ va­ ju re­ li­ gi­ o­ zne du­ hov­ ne uz­ le­ te sred­ njo­ ve­ kov­ nog čo­ ve­ ka. iskon­ sko u čo­ ve­ ku. opet. i po to­ me se to vre­ me mo­ že ozna­ či­ ti epo­ hom no­ vog sred­ njo­ ve­ ko­ vlja. či­ ne sto­ že­ re no­ ve ve­ re. U tre­ nut­ ku ka­ da se či­ ni­ lo da se užas pra­ zni­ ne sve vi­ še po­ tvr­ đu­ je kao kon­ stan­ ta mo­ der­ nog is­ ku­ stva. jer se. sve vi­ še pri­ bli­ žu­ je di­ ci­ ja ne­ ka­ ono­ me što je ele­ men­ tar­ no. po­ et­ sko vje­ ru­ ju po­ ra­ že­ ne i po­ bu­ nje­ ne gra­ đan­ ske kul­ tu­ re. 251. po­ sle dva svet­ ska ra­ ta. svo­ de na za­ jed­ nič­ ki ime­ ni­ lac sa mi­ to­ vi­ ma pre­ hri­ šćan­ skog pe­ ri­ o­ da. U pro­ šlom oni tra­ že vi­ so­ ka sve­ do­ čan­ stva kul­ tu­ re i uni­ ver­ zal­ ne sim­ bo­ le čo­ ve­ ko­ ve du­ hov­ ne bor­ be u ko­ smo­ su. kat­ kad i po­ nor­ na.treći program ZIMA 2012. ali i uz­ ne­ se­ na i unu­ tra­ šnjim spo­ koj­ stvom oza­ re­ na. Ak­ tu­ a­ li­ za­ ci­ ja mi­ to­ va uslo­ vi­ la je i pri­ stup hri­ šćan­ skom na­ sle­ đu. u srp­ skoj po­ e­ zi­ ji ja­ vlja se po­ kret po­ nov­ nog ot­ kri­ va­ nja i bor­ be za tra­ di­ ci­ ju. Že­ lja za kon­ ti­ nu­ i­ te­ tom i uni­ ver­ zal­ no­ šću glav­ na je od­ li­ ka stva­ ra­ lač­ kih pre­ o­ ku­ pa­ ci­ ja i stre­ mlje­ nja to­ ga do­ ba. Odav­ no evrop­ ski čo­ vek vi­ še ni­ je bio hri­ šćan­ ski čo­ vek. mit. Dru­ gim re­ či­ ma. svih us­ put­ nih pri­ se­ ća­ nja. ka­ kvom je vi­ di Pa­ vlo­ vić: „U pri­ ro­ di ži­ ve Isto.”31 Kao što je tra­ non­ ska. stva­ ra­ nje. Kon­ ti­ nu­ i­ tet. To je. če­ sto i po­ gi­ belj­ na. gde ovaj ve­ li­ ki kri­ ti­ čar ka­ že: Tra­ di­ ci­ ja je ona li­ ni­ ja du­ hov­ nog i pe­ snič­ kog opre­ de­ lje­ nja. 29  30  .

Pro­ u­ ča­ va­ ju­ ći tekst. njoj ni­ ko ni­ je po­ sta­ vio gra­ ni­ ce u pro­ sti­ ra­ nju u bu­ duć­ nost.. Is­ pod svih fa­ za i me­ na.. a da ipak osta­ ne isto­ vet­ na sa so­ bom.34 39 U skla­ du sa sop­ stve­ nim shva­ ta­ njem pam­ će­ nja i okre­ nu­ to­ sti ka mi­ tu kao pra­ i­ zvo­ ru i pra­ li­ ku. ru­ di­ men­ tar­ ni u ob­ li­ ku i to­ tal­ ni u zna­ če­ nju. LXXXV. Pa­ vlo­ vić je naj­ o­ se­ tlji­ vi­ ji za ona me­ sta gde za­ hva­ lju­ ju­ ći sna­ zi po­ et­ ske re­ či is­ pod hri­ šćan­ ske sli­ ke ot­ kri­ va du­ bi­ nu mit­ skog. ne mo­ gu na­ ći me­ sto u ver­ ti­ ka­ li vred­ no­ sti. Upra­ vo u igri Stva­ ra­ nja i Ni­ če­ ga jek­ kon­ sti­ tu­ i­ sa­ la se tra­ di­ ci­ ja kao „pro­ ci­ ja te­ žnje za bes­ ko­ nač­ no­ šću”. 34  An­ to­ lo­ gi­ ja srp­ skog pe­ sni­ štva. „Po­ e­ zi­ ja i tra­ di­ ci­ ja”. je­ ste vi­ sok zah­ tev stva­ ra­ lač­ kog od­ no­ sa pre­ ma tra­ di­ ci­ ji. Pe­ snič­ ka tra­ di­ ci­ ja mo­ že da se raz­ vi­ je ća­ nje po­ če­ u svo­ ju su­ prot­ nost. dok se iza njih pru­ žao svet Ni­ šta­ vi­ la. Po­ vra­ tak tra­ di­ ci­ ji i nje­ noj stva­ ra­ lač­ koj pu­ no­ ći te­ sno je po­ ve­ zan sa ose­ ća­ njem ko­ smič­ kog Ni­ šta­ vi­ la. pro­ na­ ći i pre­ do­ či­ ti tra­ ja­ nje i isto­ vet­ nost. Mi­ o­ drag Pa­ vlo­ vić ja­ vlja se kao is­ po­ ved­ nik čvr­ ste i ne­ po­ ko­ le­ blji­ ve ve­ re u tra­ di­ ci­ ju. Pa­ vlo­ vi­ ću je iz­ nad sve­ ga sta­ lo do kon­ ti­ nu­ i­ te­ ta ver­ ti­ ka­ le na An­ to­ lo­ gi­ ja srp­ skog pe­ sni­ štva. Ona svo­ jim tra­ ja­ njem mo­ že da na­ dok­ na­ di gu­ bi­ tak ko­ ji joj na­ no­ si pro­ sti­ ra­ nje. ne­ go i u ese­ ji­ stič­ koj mi­ sli. ona od­ ri­ če da stva­ ra sa­ mo za svoj tre­ nu­ tak. U tim ana­ li­ za­ ma za­ pa­ ža se in­ tu­ i­ tiv­ no raz­ dva­ ja­ nje re­ li­ gij­ skih od estet­ skih vred­ no­ sti sta­ re knji­ žev­ no­ sti. Osim u pred­ go­ vo­ ru. a pri­ tom sa­ ču­ va­ ti ose­ ćaj za bo­ gat­ stvo i ra­ zno­ li­ kost kon­ ti­ nu­ i­ te­ ta. Bi­ lo bi po­ gre­ šno ka­ da bi­ smo na osno­ vu to­ ga tvr­ di­ li da Pa­ vlo­ vić ne­ ma slu­ ha za vred­ no­ sti hri­ šćan­ ske re­ li­ gi­ je ili za po­ et­ ski zna­ čaj isto­ rij­ skog.33 Ne sa­ mo u an­ to­ lo­ gi­ čar­ skom ra­ du. Pa­ vlo­ vi­ ćev od­ nos pre­ ma sta­ roj knji­ žev­ no­ sti naj­ bo­ lje se vi­ di u vr­ snim ese­ ji­ ma ko­ je je na­ pi­ sao o raz­ li­ či­ tim de­ li­ ma srp­ skog sred­ njeg ve­ ka. če­ sto oštro su­ prot­ sta­ vlje­ nih. Pre­ ma to­ me. de­ le­ ći sa ovim kri­ ti­ ča­ rem tra­ ga­ nje za uni­ ver­ zal­ nim vred­ no­ sti­ ma u sim­ bo­ li­ ma na­ ci­ o­ nal­ ne kul­ tu­ re. o če­ mu smo go­ vo­ ri­ li ra­ ni­ je. LXXXIV–LXXXV. Dva ide­ a­ la se po­ sta­ vlja­ ju pred jed­ nu tra­ di­ ci­ ju: uni­ ver­ zal­ nost i ži­ vo tra­ ja­ nje nje­ nih sim­ bo­ la. Ka­ da je reč o tra­ ja­ nju. Pa­ vlo­ vić je i sred­ njo­ ve­ kov­ nu po­ e­ zi­ ju uvr­ stio u svo­ ju An­ to­ lo­ gi­ ju. 32  33  . Ar­ he­ ti­ po­ vi i mi­ to­ vi bi­ li su s obe stra­ ne is­ ku­ stva.o antologijama tra­ di­ ci­ je le­ že ne­ do­ vr­ še­ nost i me­ nja­ nje. Zo­ ran Mi­ šić.”32 Vra­ ci­ ma bi­ lo je ujed­ no i kre­ ta­ nje u bu­ duć­ nost. gde is­ ka­ zu­ je svo­ je vi­ đe­ nje sred­ njo­ ve­ kov­ nog pe­ sni­ štva. Ese­ ji­ ma i pre sve­ ga svo­ jom po­ e­ zi­ jom on to de­ man­ tu­ je. 253. Pe­ snič­ ka tra­ di­ ci­ ja je po de­ fi­ ni­ ci­ ji svo­ joj okre­ nu­ ta bu­ duć­ no­ sti: stva­ ra­ ju­ ći vred­ no­ sti. Pa­ ro­ hi­ jal­ ni i pri­ vat­ ni to­ no­ vi. a po­ naj­ vi­ še u po­ e­ zi­ ji. te osla­ nja­ ju­ ći se na Mi­ ši­ će­ vo afir­ mi­ sa­ nje va­ žno­ sti tra­ di­ ci­ je za sa­ vre­ me­ nog pe­ sni­ ka. ka­ ko ih na­ zi­ va Mi­ o­ drag Pa­ vlo­ vić. ono je ka­ dro da svo­ jim pro­ sti­ ra­ njem u vre­ me­ nu na­ dok­ na­ di pri­ rod­ nu us­ kra­ će­ nost pro­ sti­ ra­ nja tra­ di­ ci­ je u pro­ sto­ ru: No ako jed­ na pe­ snič­ ka tra­ di­ ci­ ja ima svo­ ja ja­ sna ogra­ ni­ če­ nja u pro­ sto­ ru sa­ da­ šnjo­ sti. a is­ kret­ ne isto­ rij­ ske uslov­ no­ sti uni­ ver­ zal­ pod kon­ ne sim­ bo­ le i zna­ če­ nja.

li­ te­ ra­ tu­ ra uda­ lje­ nih ve­ ko­ va osta­ je čvr­ sto u istom lan­ cu. čvr­ sto uklo­ plje­ na u ver­ ti­ ka­ lu svog po­ sto­ ja­ nja: Dok se ka­ rak­ ter­ ne i men­ tal­ ne oso­ bi­ ne na­ ro­ da iz epo­ he u epo­ hu me­ nja­ ju u to­ li­ koj me­ ri da se mo­ že pi­ ta­ ti da li na jed­ nom tlu ži­ vi onaj isti na­ rod ko­ ji je ži­ veo pre ne­ ko­ li­ ko ve­ ko­ va. ci­ vi­ li­ za­ ci­ je. bi­ lo je pri­ rod­ no da este­ ti­ zo­ va­ na re­ li­ gi­ o­ znost ugra­ đe­ na u po­ e­ ti­ ke ovih pe­ sni­ ka na kra­ ju pro­ go­ vo­ ri gla­ som či­ sto re­ li­ gi­ o­ znog i da sa­ mu po­ e­ zi­ ju iz­ me­ ni iz­ nu­ tra. Kod Mi­ o­ dra­ ga Pa­ vlo­ vi­ ća. zo­ va­ nje pre­ o­ bra­ ža­ va­ ju po­ e­ zi­ ju iz nje sa­ me. po­ e­ zi­ ja se isto­ vre­ me­ no sa­ kra­ li­ zu­ je. a tra­ ja­ njem nad­ ra­ sta kon­ kret­ nost. za­ vr­ ša­ va se ne sa­ mo sa sve­ šću o nu­ žnoj po­ ve­ za­ no­ sti ova dva vi­ da čo­ ve­ ko­ vog du­ hov­ nog bi­ ća. kul­ tu­ re. ne­ go i sa sve­ šću o nad­ mo­ ći re­ li­ gij­ skog nad po­ et­ skim. U tom smi­ slu i le­ ži put za no­ vo ot­ kri­ va­ nje sred­ njo­ ve­ ko­ vlja. U skla­ du s tim. sa sve­ šću o raz­ dva­ ja­ nju re­ li­ gij­ skog i po­ et­ skog. i to ne sa­ mo kao žan­ ru.treći program ZIMA 2012. što isto­ vre­ me­ no do­ vo­ di do po­ e­ ti­ zo­ va­ ne re­ li­ gi­ o­ zno­ sti i sa­ kra­ li­ zo­ va­ ne po­ e­ ti­ ke. po­ slu­ že kao ma­ te­ ri­ jal. po­ sta­ je sa­ vre­ me­ nik sva­ kog no­ vog knji­ žev­ nog do­ ga­ đa­ ja. LXXXV. Este­ ti­ zu­ ju­ ći re­ li­ gij­ ske ele­ men­ te. Sa Zo­ ra­ nom Mi­ ši­ ćem kao kri­ ti­ ča­ rem. on vi­ di ne­ pre­ ki­ nu­ ti niz od pra­ i­ sto­ ri­ je do da­ na­ šnji­ ce. te se ta­ ko na kon­ cu nje­ nog pu­ ta ja­ vlja­ ju či­ sto re­ li­ gi­ o­ zne že­ lje i žud­ nje ko­ je sve­ do­ če o ži­ vo­ tvor­ no­ sti po­ et­ skog. Sve je upit­ no. . Epo­ ha dru­ ge po­ lo­ vi­ ne XX ve­ ka. ko­ je od po­ tra­ ge za tra­ di­ ci­ ho­ jom stva­ ra no­ vu pe­ snič­ ku ve­ ru. na če­ lu sa Pa­ vlo­ vi­ ćem i Po­ pom ar­ ti­ ku­ li­ še se u srp­ skoj po­ e­ zi­ ji dru­ ge po­ lo­ vi­ ne XX ve­ ka pe­ va­ nje ko­ je se osla­ nja na Rast­ ka Pe­ tro­ vi­ ća i Mom­ či­ la Na­ sta­ si­ je­ vi­ ća. a sa­ mo pe­ sma pre­ tra­ ja­ va. Ova­ kva po­ et­ ska re­ li­ gi­ o­ znost sna­ žno je pri­ sut­ na upra­ vo u pe­ sni­ štvu Mi­ o­ dra­ ga Pa­ vlo­ vi­ ća. ese­ ji­ stič­ kim i an­ to­ lo­ gi­ čar­ skim ra­ dom že­ li da us­ po­ sta­ vi „stub se­ ća­ nja” ko­ ji će pre­ mo­ sti­ ti sve po­ no­ re. osta­ je fi­ zič­ ki pri­ sut­ na. ta­ ko i sta­ rih pa­ gan­ skih kul­ to­ va. za­ le­ či­ ti ra­ ne dis­ kon­ ti­ nu­ i­ te­ ta. ka­ ko isto­ rij­ skih re­ li­ gi­ ja.35 Po­ kret po­ e­ zi­ je u du­ bi­ ne isto­ rij­ skog i mit­ skog ogle­ da se u sve ve­ ćem me­ este­ ti­ zo­ va­ nju re­ li­ gi­ o­ znih ele­ na­ ta. Ele­ men­ ti ko­ ji su ima­ li da. 40 ko­ joj ne­ ma pre­ ki­ da i ko­ ja svo­ jom di­ na­ mi­ kom mi­ ri raz­ li­ či­ to­ sti. Na vi od­ pla­ nu po­ e­ zi­ je taj no­ nos mo­ gao bi da se ogle­ da u pro­ na­ la­ že­ nju za­ vet­ ne 35  Isto. Iz­ vor­ na hri­ šćan­ ska re­ li­ gi­ o­ znost u nji­ voj po­ e­ zi­ ji je sa­ dr­ žaj ko­ ji se este­ ti­ zu­ je. sa­ da is­ ka­ za­ nog u sve pri­ sni­ jem okre­ ta­ nju mo­ li­ tvi. a svo­ jim pe­ snič­ kim. ot­ kri­ va­ nje pro­ šlo­ sti u se­ bi i se­ be u pro­ šlo­ sti sve­ do­ čan­ stvo je mo­ der­ ne ve­ re u pe­ smu i nje­ no tra­ ja­ nje. Po­ et­ ska re­ li­ gi­ o­ znost mo­ der­ nog pe­ sni­ ka is­ ka­ zu­ je se. ko­ ja je za­ po­ če­ la ot­ kri­ va­ njem sred­ njo­ ve­ kov­ nih pe­ snič­ kih vred­ no­ sti. a po­ e­ zi­ ja pri­ tom za­ do­ bi­ ja sa­ kral­ ni ob­ lik. ne­ go mo­ li­ tvi kao na­ su­ šnoj du­ hov­ noj po­ tre­ bi ljud­ skog bi­ ća. na­ ro­ di. i pri­ vo­ de je re­ li­ gij­ skom. Este­ ti­ re­ li­ gi­ je i re­ li­ gi­ o­ zna me­ ta­ mor­ fo­ za umet­ no­ sti je­ su dva po­ la iz­ me­ đu ko­ jih se kre­ će je­ dan zna­ ča­ jan tok srp­ skog pe­ sni­ štva. ugra­ đu­ ju­ ći se u uni­ ver­ zal­ no. u pre­ va­ zi­ la­ že­ nju ar­ ti­ zma i u žud­ nji za epi­ fa­ ni­ jom. pre­ o­ bra­ že­ ni. ta­ ko­ đe. Me­ đu­ tim.

Hirš. fi­ lo­ zof­ skih po­ gle­ da i du­ hov­ nih is­ ku­ sta­ va? Ima­ mo li sna­ ge da pret­ po­ sta­ vi­ mo mo­ guć­ nost da sta­ ra knji­ žev­ nost za­ i­ sta ni­ je knji­ žev­ nost. od­ no­ sno mo­ že­ mo li da se pre­ ma nje­ mu naj­ pre od­ re­ di­ mo kao pre­ ma ce­ li­ ni re­ li­ gi­ o­ znih. Sker­ li­ će­ va oce­ na od­ no­ si se na ce­ li­ nu knji­ žev­ no­ sti.o antologijama po­ ru­ ke sred­ njeg ve­ ka i mo­ guć­ no­ sti nje­ nog pre­ no­ še­ nja u sa­ vre­ me­ no is­ ku­ stvo. već ono sa či­ me nas one ve­ žu. D. ne­ kad pri­ kri­ ve­ ni­ jim – raz­ dva­ ja­ njem knji­ žev­ nih od re­ li­ gi­ o­ znih kva­ li­ te­ ta sred­ njo­ ve­ kov­ nih tek­ sto­ va. kov­ ali je ipak osta­ vio otvo­ re­ nim pi­ ta­ nje auten­ tič­ no­ sti. se­ ku­ lar­ na kon­ cep­ ci­ ja kul­ tu­ re ra­ nja ko­ ja se ne te­ me­ lji na stva­ ra­ lač­ koj in­ di­ vi­ spo­ sob­ na da poj­ mi ide­ ju stva­ du­ al­ no­ sti. Ta­ kav pri­ stup omo­ gu­ ćio je po­ nov­ no uklju­ či­ va­ nje sred­ njo­ ve­ ne knji­ žev­ no­ sti u sa­ vre­ me­ nu kul­ tu­ ru. No. već su iz nje­ ga bi­ ra­ li one frag­ men­ te i de­ lo­ ve za ko­ je im se či­ ni­ lo da su knji­ žev­ ni tek­ sto­ vi. Ume­ sto Hir­ šo­ vog ve­ ro­ vat­ nog zna­ če­ nja iza­ bra­ no je Ga­ da­ me­ ro­ vo sta­ pa­ nje ho­ ri­ zo­ na­ ta.) . pa ma­ kar ga i ne sle­ di­ li? Jer ni­ su bit­ ne ve­ ze sa­ me po se­ bi. i po­ red ne­ sum­ vo plo­ do­ tvor­ nih re­ zul­ ta­ ta ova­ kvog uvi­ da. Ori­ gi­ nal­ no­ sti. za šta se u na­ uč­ nom pri­ stu­ pu sta­ roj knji­ žev­ no­ sti za­ la­ gao i Sve­ to­ zar Pe­ tro­ vić. 286. mo­ guć­ no­ sti za ce­ lo­ vi­ to spo­ zna­ va­ nje sred­ njo­ ve­ kov­ nog du­ hov­ nog is­ ku­ stva. od­ no­ sno ako se ne raz­ u­ me iz­ vor­ ni smi­ sao tek­ sta?“ (E. tj. osta­ je otvo­ re­ no pi­ ta­ nje mo­ že nji­ li sred­ nji vek da go­ vo­ ri za se­ be. ukup­ no uzev. ne­ go pro­ iz­ vod sta­ pa­ nja njih dve­ ju“ Hirš pi­ ta: „Ka­ ko tu­ mač mo­ že da sto­ pi dve per­ spek­ ti­ ve – sop­ stve­ nu per­ spek­ ti­ vu i per­ spek­ ti­ vu tek­ sta – ako na ne­ ki na­ čin ne po­ svo­ ji iz­ vor­ nu per­ spek­ ti­ vu i zdru­ ži je sa sop­ stve­ nom? Ka­ ko mo­ že da do­ đe do ne­ kog sta­ pa­ nja ako se stva­ ri ko­ je va­ lja sto­ pi­ ti ne ak­ tu­ a­ li­ zu­ ju. Na­ če­ la tu­ ma­ če­ nja. Po­ se­ gli su za – ne­ kad iz­ ra­ že­ ni­ jim. ide­ ju stva­ ra­ nja ko­ je čak ne iz­ vi­ re iz ko­ lek­ ti­ va – što je ter­ min se­ ku­ lar­ nog hu­ ma­ ni­ zma – već iz za­ vet­ ne za­ jed­ ni­ ce? Ima­ mo li sna­ ge da ču­ je­ mo auten­ ti­ čan za­ vet sred­ njo­ ve­ ko­ vlja. ka­ da je u pi­ ta­ nju nje­ gov sud da sta­ ra pi­ sme­ nost i ni­ je knji­ žev­ nost. Pa­ vlo­ vić i pe­ sni­ ci ko­ ji su se ba­ vi­ li sred­ njim ve­ kom na iz­ ve­ stan na­ čin su po­ tvr­ di­ li Sker­ li­ ćev stav. Pa­ vlo­ vić i dru­ gi pro­ u­ ča­ va­ o­ ci ba­ ve se nje­ nim frag­ men­ ti­ ma.36 No. pa još da do­ zvo­ li­ mo mi­ sao da je kao ta­ kva ne­ što vi­ še od knji­ žev­ no­ sti? Mo­ gu li ta­ kvi uvi­ di da obo­ ga­ te na­ še mo­ der­ no is­ ku­ stvo? Da li je hu­ ma­ ni­ stič­ ka. se­ ku­ lar­ nom knji­ žev­ no­ šću. Pod uti­ ca­ jem eli­ o­ tov­ skog poj­ ma tra­ di­ ci­ je njih ni­ je za­ ni­ ma­ la pro­ šlost kao ta­ kva već ve­ ze sa pro­ šlo­ šću. Be­ o­ grad 1983. estet­ skih. Iako su te­ ži­ li da pre­ vla­ da­ ju Sker­ li­ će­ vo raz­ dva­ ja­ nje. dok bi na pla­ nu knji­ žev­ nog mi­ šlje­ nja bio plo­ dan uto­ li­ ko što bi pru­ žio neo­ če­ ki­ va­ na re­ še­ nja na ne­ ka pi­ ta­ nja mo­ der­ ne na­ u­ ke o knji­ žev­ no­ sti. Oni su ga de­ man­ to­ va­ li ta­ mo gde je on od­ bi­ jao po­ sto­ ja­ nje bi­ lo ka­ kvih ve­ za sred­ njo­ ve­ kov­ ne knji­ žev­ no­ sti sa no­ vom. No­ lit. oni Sker­ li­ ća ni­ su mo­ gli da de­ man­ tu­ ju jer ni­ su ni bi­ li spo­ sob­ ni da u ce­ li­ ni pri­ hva­ te i raz­ u­ me­ ju sred­ nji vek. 41 36 Kri­ ti­ ku­ ju­ ći Ga­ da­ me­ rov stav da „ono što tu­ mač raz­ u­ me ni­ ti je u ce­ li­ ni re­ zul­ tat nje­ go­ ve per­ spek­ ti­ ve ni­ ti je u ce­ li­ ni re­ zul­ tat iz­ vor­ ne per­ spek­ ti­ ve.

They are simultaneously scientifically grounded and poetically creative. tradition. Beograd 1983. BIGZ. Beograd 1991. Kratka istorija srpske književnosti. Radojičić. Đorđe Sp. SKZ. Beograd 1987. Marko M. dijak poetics. . Nolit. Zoran Mišić. 42 Literatura Bogdanović. Jovan Deretić. The article registers the ambivalent nature of those principles. Dimitrije. we also pose the question of the authenticity of medieval heritage presented like this. Staro srpsko pesništvo. Radulović Medieval Serbian literature in Miodrag Pavlovic`s AntHology of Serbian poetry Summary This paper discusses the anthologist principles that determined the choice of medieval texts and their inclusion in the vertical axis of Serbian poetry. anthology. By admitting the undeniable importance of the Middle Age. SKZ. Miodrag Pavlović. vertical principle. Hirš. modernity. Institut za književnost i umetnost i Učiteljski fakultet. established by Pavlović in his Antologija srpskog pesništva. Kruševac 1988. their importance is double: on one hand. Rokovi poezije. E. Antologija srpskog pesništva (XIII–XX vek). „Pavlovićeva knjiga srpskog pesništva”. D. rediscovered and reintegrated into modern Serbian culture in this way. Bagdala. and the possibility of new views on literary history. Key words: Key words: new mediavality. Pesništvo i književna misao Miodraga Pavlovića – Zbornik radova. Načela tumačenja. „Poezija i tradicija”. Miodrag Pavlović. Beograd 1976. SKZ. In accordance with that. Beograd 2010. they are a reliable signpost towards the understanding of Miodrag Pavlović’s poetics and contain unequivocal auto-poetic value. Dragan Hamović. Kritika pesničkog iskustva. and on the other hand. Istorija stare srpske književnosti.treći program ZIMA 2012. they are a response to the spirit of the epoch when Antologija first appeared. Beograd 1978. Beograd 1958.

a vre­ men­ ski od­ re­ đen ra­ spo­ nom od 1951. Izvorni naučni rad 43 DRA­GAN HA­ MO­VIĆ* PO­E­ ZI­ JA I TRA­ DI­ CI­ JA: SKRAJ­NU­TA AN­TO­LO­GI­ JA BOG­ DA­NA A. ob­ ja­ vi u okvi­ ru te­ mat­ ske sve­ ske be­ o­ grad­ skog ča­ so­ pi­ sa Sa­ vre­ me­ nik an­ to­ lo­ gi­ ju či­ ji je kon­ cep­ cij­ ski okvir do­ zna­ čen na­ slo­ vom Po­ e­ zi­ ja i tra­ di­ ci­ ja. Драган. od pre­ kret­ ne po­ lo­ vi­ ne XIX ve­ ka do upra­ vo na­ do­ la­ ze­ ćih pe­ snič­ kih ime­ na. do 1971. 1970UDK:  821. An­ to­ lo­ gi­ ja Bog­ da­ na Po­ po­ vi­ ća ob­ u­ hva­ ta pe­ riod du­ ži od po­ la ve­ ka i zna­ či­ la je po­ gled na do­ ta­ da­ šnji raz­ voj na­ še umet­ nič­ ke li­ ri­ ke. Po­ po­ vi­ ća Po­ e­ zi­ ja i tra­ di­ ci­ ja (1971) u knji­ žev­ no­ i­ sto­ rij­ skom kon­ tek­ stu po­ sta­ van­ gard­ ne re­ ha­ bi­ li­ ta­ ci­ je poj­ ma tra­ di­ ci­ je.2) 821. vi­ še­ krat­ nu pa­ ro­ dij­ sku re­ pli­ ku u vi­ du Vi­ na­ ve­ ro­ vih Pan­ to­ lo­ gi­ ja. Pri­ mlje­ na kao ta­ kva. ko­ ji fi­ nan­ si­ ra Mi­ ni­ star­ stvo pro­ sve­ te i na­ u­ ke Re­ pu­ bli­ ke Sr­ bi­ je.163. go­ di­ ne (Po­ po­ vić 1971a: 228).163. ZIMA 2012 AUTOR: Хамовић. e-mail: d.com ** Tekst je re­ zul­ tat ra­ da na pro­ jek­ tu In­ sti­ tu­ ta za knji­ žev­ nost i umet­ nost Sme­ na po­ e­ tič­ kih pa­ ra­ dig­ mi u srp­ skoj knji­ žev­ no­ sti dva­ de­ se­ tog ve­ ka: na­ ci­ o­ nal­ ni i evrop­ ski kon­ tekst (178016). .hamovic@gmail. Ključ­ ne re­ či: Srp­ ska po­ e­ zi­ ja dva­ de­ se­ tog ve­ ka.Treći program Broj 153.09 Поповић Б. u ko­ ji­ ma će an­ to­ lo­ gi­ ča­ re­ va „pro­ fe­ sor­ ska” po­ la­ zi­ šta bi­ ti pod­ vrg­ nu­ ta avan­ gar­ di­ stič­ koj kri­ ti­ ci i * In­ sti­ tut za knji­ žev­ nost i umet­ nost (Be­ o­ grad). do­ ži­ ve­ la je. Ona je.09-1(082. ubr­ zo na­ kon Pr­ vog svet­ skog na­ kon ra­ ta. mo­ der­ ni­ zam i tra­ di­ ci­ ja Slu­ čaj­ na je po­ du­ dar­ nost da na še­ zde­ se­ to­ go­ di­ šnji­ cu od po­ ja­ ve An­ to­ lo­ gi­ je no­ vi­ je srp­ ske li­ ri­ ke (1911) Bog­ da­ na Po­ po­ vi­ ća – do da­ nas naj­ u­ ti­ caj­ ni­ je knji­ ge te vr­ ste u srp­ skoj knji­ žev­ no­ sti – mla­ di kri­ ti­ čar istog ime­ na i pre­ zi­ me­ na (s raz­ li­ kom sa­ mo u sred­ njem slo­ vu).41. PO­ PO­VI­ĆA** U ra­ du se raz­ ma­ tra kon­ cept pro­ blem­ ske an­ to­ lo­ gi­ je Bog­ da­ na A. već po sta­ tu­ su sa­ sta­ vlja­ ča i nje­ go­ vom re­ al­ nom uti­ ca­ ju – ali ne sa­ mo po to­ me – ka­ no­ ni­ zo­ va­ la glav­ nu lir­ sku tra­ di­ cij­ sku li­ ni­ ju. an­ to­ lo­ gi­ je.l.41. raz­ um ­ e se – sa kri­ tič­ ko-te­ o­ rij­ ske po­ zi­ ci­ je srp­ ske mo­ der­ ne.

po autor­ skim lič­ no­ sti­ ma i de­ li­ ma ostva­ re­ nim u to­ me pe­ ri­ o­ du. u ča­ su pi­ sa­ nja ima­ li sna­ gu na­ gla­ še­ nog ot­ klo­ na od ta­ da pre­ te­ žne. Po ana­ lo­ gi­ ji sa uslov­ nim pre­ te­ čom. 1 Ima­ li . da­ lje i po­ tvr­ đi­ va­ ti njen zna­ čaj. ko­ ja je u vre­ me kad je la je. po­ vo­ dom ča­ so­ pi­ sne an­ to­ lo­ gi­ je Bog­ da­ na A. ne­ ho­ ti­ ce i ne­ iz­ be­ žno. po­ red auto­ ro­ vog usme­ nog sve­ do­ če­ nja o kri­ ti­ ka­ ma s mno­ gih stra­ na. u tek­ stu „Na­ če­ la”. te­ o­ rij­ ski i knji­ žev­ no­ i­ sto­ rij­ ski ma i raz­ aspekt svog po­ du­ hva­ ta . po­ sta­ van­ gard­ nog ta­ la­ sa mo­ der­ ne po­ e­ zi­ je (na stra­ ni kao i kod nas) sa­ dr­ žan naj­ va­ žni­ ji is­ ko­ rak no­ vi­ je pe­ snič­ ke epo­ he. ne­ go i. pri­ stu­ pa pe­ snič­ koj ma­ te­ ri­ ji ko­ li­ ko si­ ste­ ma­ tič­ no to­ li­ ko i an­ ga­ žo­ va­ no. Po­ po­ vić se opre­ de­ lju­ je za ovaj tro­ stra­ no po­ sta­ vlje­ ni pro­ blem. ob­ ja­ vljen šest go­ di­ na go­ di­ na ka­ sni­ je u po­ seb­ noj knji­ ži­ ci.treći program ZIMA 2012. a ne obrat­ no). na­ zo­ vi­ im­ pre­ si­ o­ ni­ stič­ ke ili sta­ ro­ škol­ ske pro­ iz­ volj­ no­ sti i sku­ če­ no­ sti dis­ kur­ sa srp­ ske knji­ žev­ ne kri­ ti­ ke. Po­ po­ vi­ ća iz­ ra­ đen je i (do­ volj­ no us­ peo) sa­ žet pa­ ro­ dij­ ski ko­ men­ tar Jo­ va­ na Zi­ vla­ ka. Pri raz­ vi­ je­ noj te­ o­ rij­ skoj sa­ mo­ sve­ sti. s još ne­ iz­ ve­ sni­ jom zna­ čenj­ skom re­ zo­ nan­ com poj­ ma tra­ di­ ci­ je u obla­ sti mo­ der­ nih po­ e­ ti­ ka. Po­ po­ vić (1971a: 119) ja­ sno raz­ lu­ ču­ je estet­ ski. Ne­ će­ mo se za­ dr­ ža­ va­ ti na po­ hva­ li po­ slo­ vič­ ne ozbilj­ no­ sti s ko­ jom e­ zi­ je dru­ ge po­ lo­ vi­ ne pro­ te­ klog ve­ ka je ovaj is­ traj­ ni i um­ ni pra­ ti­ lac srp­ ske po­ opi­ si­ vao i pro­ ce­ nji­ vao te­ ku­ ću pro­ duk­ ci­ ju. I tu sko­ ro da je kraj po­ re­ đe­ nji­ ma iz­ me­ đu an­ to­ lo­ gi­ čar­ skih ra­ do­ va dvo­ ji­ ce de­ ce­ ni­ ja­ ma uda­ lje­ nih Bog­ da­ na Po­ po­ vi­ ća. Bog­ dan A. ipak. za raz­ li­ ku od to­ li­ kih ne­ pro­ duk­ tiv­ nih i ne­ in­ tu­ i­ tiv­ nih zna­ la­ ca na­ u­ ke o knji­ žev­ no­ sti. ne­ ga­ tiv­ ni pri­ kaz iz­ ve­ snog Mi­ le­ ta Ne­ delj­ ko­ vi­ ća (Ne­ delj­ ko­ vić 1971) pod ne­ u­ vi­ je­ nim na­ slo­ vom „An­ to­ lo­ gi­ ja. ko­ ji knji­ žev­ nost uzi­ ma­ ju is­ klju­ či­ vo kao pred­ lo­ žak za is­ po­ lja­ va­ nje usvo­ je­ nih te­ o­ rij­ sko-me­ to­ do­ lo­ ških po­ stav­ ki (za ko­ je je knji­ žev­ nost u slu­ žbi te­ o­ ri­ je. ko­ je nam i sa da­ na­ šnje tač­ ke iz­ gle­ da­ ju bo­ ga­ te po ute­ me­ lju­ ju­ ćim is­ ku­ stvi­ ma i bit­ ne za po­ to­ nji pe­ snič­ ki raz­ voj. An­ to­ lo­ gi­ ja Po­ e­ zi­ ja i tra­ di­ ci­ ja. sa de­ kla­ ri­ sa­ nom sve­ šću da je u tom te­ ško od­ re­ di­ vom od­ no­ su iz­ me­ đu sko­ ri­ jeg. te­ o­ rij­ ski reč­ nik i kri­ tič­ ki pri­ stup. bez du­ go­ roč­ ni­ jeg ob­ ja­ vlje­ na bi­ la i po­ dr­ ža­ va­ na i ospo­ ra­ va­ na1. osta­ od­ je­ ka. prem­ da po ukup­ noj ute­ me­ lje­ no­ sti i po­ je­ di­ nim re­ zul­ ta­ ti­ ma za­ slu­ žu­ je da­ le­ ko ve­ ću pa­ žnju – gle­ da­ no čak i sa vre­ men­ ske dis­ tan­ ce od pu­ ne če­ ti­ ri de­ ce­ ni­ je. sva ni­ ka­ kva”. a pre­ ma ta­ kvim na­ če­ li­ la­ že po­ gle­ de na ovaj iza­ bra­ ni. po na­ u­ ku iz lek­ ti­ re an­ glo­ sak­ son­ skih no­ vo­ kri­ ti­ ča­ ra. Sa­ gla­ sno raz­ voj­ nom ča­ sov­ ni­ ku srp­ ske po­ e­ zi­ je. 44 iz­ vr­ ga­ va­ na vi­ na­ ve­ rov­ skoj pro­ ve­ ri u opi­ ti­ ma „iz­ gu­ blje­ ne rav­ no­ te­ že”. Ne­ po­ sred­ no pre po­ ja­ ve svo­ ga an­ to­ lo­ gi­ čar­ skog de­ la. epo­ ha je lo­ ci­ ra­ na u pe­ de­ se­ te i še­ zde­ se­ te go­ di­ ne. po­ ka­ za­ ni u pro­ prat­ nim tek­ sto­ vi­ ma uz nje­ gov če­ tvo­ ro­ del­ ni an­ to­ lo­ gij­ ski iz­ bor. Isto ta­ ko. hr­ le­ ći im gde­ kad u su­ sret kao iza­ zo­ vu i kri­ ti­ čar­ skoj oba­ ve­ zi. ali i. pod sig­ nal­ nim na­ slo­ vom Pan­ to­ lo­ gi­ ja (Zi­ vlak 1977). ali će se ta­ ko. a smo u vi­ du po­ volj­ ne pri­ ka­ ze Sr­ be Ig­ nja­ to­ vi­ ća (Ig­ nja­ to­ vić 1971) i Raj­ ka Pe­ tro­ va No­ ga (No­ go 1971). osim što će­ mo pri­ me­ ti­ ti da su ton. šta­ vi­ še. tač­ ni­ je. uisti­ nu ši­ ro­ ko po­ sta­ vljen pro­ blem. Ne sa­ mo da Po­ po­ vić upu­ ću­ je na ra­ zna is­ tak­ nu­ ta ime­ na iz sa­ vre­ me­ nog ho­ ri­ zon­ ta ide­ ja. ne klo­ ne­ ći se ni od­ seč­ nih su­ do­ va ni hra­ brih sin­ te­ za.

Pi­ ta­ nje. 2. unu­ tar tri­ ju hro­ no­ lo­ ški raz­ vr­ sta­ nih ce­ li­ na. 2 i na po­ čet­ ku iz­ la­ ga­ nja svo­ jih sa­ sta­ vljač­ kih na­ če­ la : Je­ dan gran­ di­ o­ zan po­ kret. spon­ ta­ nom po­ kre­ tu bez je­ din­ stve­ nog te­ o­ rij­ skog ili estet­ skog pro­ gra­ ma. žan­ rov­ ski ili usko te­ mat­ ski de­ fi­ ni­ sa­ ne. ja­ nu­ a­ ra 1970). sva­ ka­ ko su bi­ le pro­ gram­ skog ka­ rak­ te­ ra. od­ no­ sno osam ve­ ko­ va. od­ nos pre­ ma sti­ li­ za­ ci­ ja­ ma na­ rod­ nih pre­ da­ nja. re­ li­ gij­ skom sli­ kom sve­ ta. 2  . pi­ ta se re­ to­ rič­ ki Glu­ šče­ vić i po­ ku­ ša­ va da od­ mah oba­ zri­ vo od­ go­ vo­ ri: „ili su to sa­ mo na­ ši po­ ku­ ša­ ji da us­ po­ sta­ vi­ mo do­ dir sa ne­ čim od B. ali kon­ cep­ cij­ ska raz­ li­ ka vi­ di se već u ovla­ šnom po­ re­ đe­ nju: Kom­ ne­ ni­ će­ vom hro­ no­ lo­ škom po­ ret­ ku auto­ ra i vi­ će­ voj pro­ blem­ skoj. pri ko­ jem se. Po­ po­ vić. u ko­ me su uze­ li uče­ šće mal­ te­ ne pred­ stav­ ni­ ci svih po­ sle ra­ ta sta­ sa­ lih ge­ ne­ ra­ ci­ ja. u maj­ skoj sve­ sci Sa­ vre­ me­ ni­ ka. U vi­ do­ krug mo­ že­ mo pri­ zva­ ti još jed­ nu. raz­ vi­ ja se pred na­ šim oči­ ma sa pot­ pu­ no ne­ iz­ ve­ snim re­ zul­ ta­ ti­ ma. če­ tvo­ ro­ del­ noj po­ stav­ ci. s do­ brim raz­ lo­ gom. iz­ ri­ či­ to in­ si­ sti­ rao. 3. u či­ jem pred­ go­ vo­ ru autor pri­ be­ ga­ va po­ ma­ lo ne­ zgrap­ nom in­ te­ lek­ tu­ al­ nom do­ vi­ ja­ nju da za­ ni­ ma­ nje za fre­ ske ne­ ko ne do­ ve­ de u opa­ snu ve­ zu sa jav­ no ne­ po­ želj­ nom. po­ no­ vljen. do­ ne­ kle sa­ mer­ lji­ vu. go­ Imao je. a po­ sle­ di­ ce da­ le­ ko­ se­ žne” (Po­ po­ vić 1971a: 119). Bog­ dan A. u fi­ na­ lu pri­ lo­ ga za re­ dak­ cij­ ski te­ mat „Srp­ ska knji­ žev­ nost da­ nas – po­ e­ zi­ ja” is­ ti­ če sle­ de­ ći uvid. pre­ sud­ no zna­ čaj­ no pi­ ta­ nje da­ na­ šnje po­ ez ­ i­ je: ka­ kav je smi­ sao pe­ snič­ kog fun­ di­ ra­ nja na tra­ di­ ci­ ji i šta tra­ di­ ci­ ja zna­ či za do­ brog pe­ sni­ ka – do­ bi­ ja ve­ o­ ma raz­ li­ či­ te od­ go­ vo­ re (Po­ po­ vić 1971b: 407). Na pro­ blem­ skoj na­ ra­ vi svo­ ga po­ sla Po­ po­ vić je. po­ red osta­ log. u iza­ bra­ nim pe­ snič­ ko­ i­ sto­ rij­ skim ra­ spo­ ni­ ma od jed­ nog ve­ ka. na re­ če­ nom me­ stu. na umu i dru­ ste­ pe­ ni „pro­ blem­ ski” pri­ laz pri­ me­ njen u kla­ sič­ noj an­ to­ lo­ gi­ ji svo­ ga ime­ nja­ ka i pre­ zi­ me­ nja­ ka. či­ ja je pro­ blem­ ska te­ ži­ šta Po­ po­ de­ lo­ va u osno­ vi ver­ no opi­ sao Raj­ ko Pe­ trov No­ go u pri­ ka­ zu an­ to­ lo­ gi­ je Po­ e­ zi­ ja i tra­ di­ ci­ ja: „1. „U če­ mu je moć ži­ vo­ pi­ snog sve­ ta fre­ sa­ ka”. Mi­ ši­ će­ va An­ to­ lo­ gi­ ja srp­ ske po­ e­ zi­ je (1956) i Pa­ vlo­ vi­ će­ va An­ to­ lo­ gi­ ja srp­ skog pe­ sni­ štva (1964). re­ đa­ ju pe­ sme raz­ li­ či­ tih pe­ sni­ ka ta­ ko da se. ali za­ to o po­ kre­ tu či­ ji su mo­ ti­ vi po­ zna­ ti i ob­ ja­ šnji­ vi. zna­ ju­ ći da u na­ šoj sre­ di­ ni pre­ o­ vla­ đu­ ju an­ to­ lo­ gi­ je ma­ hom hro­ no­ lo­ ški. u ko­ joj zi­ je in­ spi­ ri­ sa­ ne fre­ ska­ ma” pod na­ slo­ vom U vre­ me ne­ si­ na­ la­ zi­ mo iz­ bor „po­ e­ gur­ no. U vre­ men­ skoj bli­ zi­ ni an­ to­ lo­ gi­ je „Po­ e­ zi­ ja i tra­ di­ ci­ ja” – do­ ne­ kle bli­ ska i po kor­ pu­ su iz ko­ jeg bi­ ra de­ la – bi­ la je an­ to­ lo­ gi­ ja pe­ sni­ ka Mi­ la­ na Kom­ ne­ ni­ ća No­ vi­ je srp­ sko pe­ sni­ štvo (štam­ pa­ na pr­ vo u ča­ so­ pi­ su De­ lo. A. od­ nos pre­ ma mi­ tu. slič­ no pi­ še: „Reč je o jed­ nom ve­ li­ kom. iako druk­ či­ je sro­ čen. 45 Od­ go­ vor ko­ ji je pi­ sac na­ ve­ de­ nih re­ da­ ka usko­ ro po­ nu­ dio bi­ la je pro­ blem­ ski za­ sno­ va­ na an­ to­ lo­ gi­ ja. pre­ ćut­ no. Po­ po­ vić. ocr­ ta­ va pu­ ta­ nja raz­ vo­ ja lir­ skog žan­ ra. s po­ le­ mič­ kim na­ bo­ jem u od­ no­ su na za­ te­ če­ ni vred­ no­ sni po­ re­ dak i njih je. od­ nos pre­ ma isto­ ri­ ji i 4.o antologijama sva­ ka­ ko u je­ ku ra­ da na nje­ go­ vom sa­ sta­ vlja­ nju. te­ mat­ sku an­ to­ lo­ gi­ ju Zo­ ra­ na Glu­ šče­ vi­ ća. no­ sio i pret­ hod­ no ste­ če­ ni auto­ ri­ tet i knji­ žev­ na po­ zi­ ci­ ja. sva­ ka­ ko. de­ mi­ sti­ fi­ ka­ ci­ ja tra­ di­ ci­ je – kri­ tič­ ki od­ nos pre­ ma njoj” (No­ go 1971: 16).

u pred­ go­ vo­ ru Po­ e­ zi­ je i tra­ di­ ci­ je Bog­ dan A. i sa­ mo pro­ blem­ sko po­ lje od­ vi­ še raz­ u­ đe­ no. kao i pra­ te­ će ne­ do­ um ­ i­ ce u ra­ du. iz­ be­ ga­ va­ ju­ ći. evro­ pe­ i­ za­ ci­ jom i ko­ smo­ po­ li­ ti­ za­ ci­ jom. či­ jim de­ kla­ ra­ tiv­ nim sti­ ho­ vi­ ma i okon­ ča­ va niz pri­ me­ ra svog ana­ li­ tič­ nog pred­ go­ vo­ ra. Sve­ stan da se ba­ vi „tre­ nut­ kom jed­ nog kre­ ta­ nja u to­ ku”“. Ako tim rav­ no­ prav­ nim pri­ su­ stvom mla­ dih pe­ sni­ ka i ju­ če­ ra­ šnjih de­ la i ni­ je svom iz­ bo­ ru do­ pri­ neo na pro­ se­ ja­ nom kva­ li­ te­ tu. ma­ da ve­ ro­ do­ stoj­ no i is­ tan­ ča­ no opi­ su­ je po­ je­ di­ nač­ ne do­ pri­ no­ se mo­ der­ ni­ stič­ kih pred­ vod­ ni­ ka – i Po­ pin. dis­ per­ ziv­ nim tra­ ga­ nji­ ma. te ga je tre­ ba­ lo svo­ di­ ti – imao pred so­ bom op­ se­ žnu pro­ duk­ ci­ ju dve pret­ hod­ ne. Po­ po­ vić ne pro­ pu­ šta da ih. jed­ no je iz­ ve­ sno: za­ mo­ re­ ni raz­ li­ či­ tim okre­ ti­ ma i pre­ o­ kre­ ti­ ma. stva­ ra­ lač­ ku sfe­ ru ko­ ja će im obez­ be­ đi­ va­ ti kon­ ti­ nu­ i­ tet sa pro­ šlo­ šću. po vi­ še me­ ri­ la. ilu­ stra­ tiv­ nim pe­ sma­ ma auto­ ra tek pri­ spe­ lih u knji­ žev­ nost. ne­ go je is­ tak­ nu­ to me­ sto dao i sa­ svim no­ vim. Autor iz­ bo­ ra po­ se­ gao je. Do­ sled­ no to­ me. Po­ po­ vić ne uva­ ža­ va ak­ tu­ el­ nu hi­ je­ rar­ hi­ ju knji­ žev­ no­ i­ sto­ rij­ skog sta­ tu­ sa. na pri­ mer. bio dva­ de­ se­ to­ go­ di­ šnji Zvo­ ni­ mir Ko­ stić sa svo­ jim de­ bi­ tant­ skim de­ lom Ro­ do­ slov (1970). S dru­ ge stra­ ne. po­ red osta­ log. bez su­ vi­ še opre­ za. Po­ po­ vić je ovaj pro­ blem­ ski pre­ do­ če­ ni niz uči­ nio ra­ zno­ vr­ sni­ jim a sli­ ku pro­ duk­ ci­ je po­ e­ tič­ ki i vred­ no­ sno re­ ljef­ ni­ jom. i Pa­ vlo­ vi­ ćev. srp­ ski pe­ sni­ ci evi­ dent­ no tra­ že je­ dan po­ u­ zda­ no svoj du­ hov­ ni pro­ stor.treći program ZIMA 2012. pot­ cr­ ta­ va­ ju­ ći vla­ sti­ te pri­ re­ đi­ vač­ ke pri­ o­ ri­ te­ te. Znat­ na pri­ re­ đi­ vač­ ka am­ bi­ ci­ ja i kri­ tič­ ka od­ va­ žnost Bog­ da­ na A. gde­ kad i sam pro­ ble­ ma­ ti­ zu­ je. Po­ po­ vić ne za­ o­ bi­ la­ zi reč du­ hov­ no i ne po­ se­ že za re­ to­ rič­ kim za­ ma­ glje­ nji­ ma. ne sa­ mo za pe­ snič­ kim pri­ me­ ri­ ma odav­ no po­ tvr­ đe­ nih auto­ ra pr­ vog i dru­ gog ta­ la­ sa mo­ der­ ne po­ e­ zi­ je pe­ de­ se­ tih. u ime bu­ du­ ćih kri­ ti­ ča­ ra. 46 če­ ga smo se pot­ pu­ no otu­ đi­ li ali či­ ja nas po­ et­ ska ma­ gi­ ja uto­ li­ ko vi­ še pri­ vla­ či uko­ li­ ko ma­ nje na­ la­ zi­ mo ra­ ci­ o­ nal­ nog oprav­ da­ nja da joj pod­ leg­ ne­ mo” (Glu­ šče­ vić 1969: 5). Po­ po­ vi­ ća po­ ka­ za­ na je i po­ sred­ no i di­ rekt­ no. di­ na­ mič­ ne i ra­ zno­ vr­ sne de­ ce­ ni­ je. sa­ sta­ vljač an­ to­ lo­ gi­ je Po­ e­ zi­ ja i tra­ di­ ci­ ja za­ pa­ da u opa­ sno­ sti ko­ je ta­ kvim po­ du­ hva­ ti­ ma sle­ du­ ju. an­ to­ lo­ gi­ čar u uvo­ du knji­ ge do­ sled­ no ko­ ri­ sti ne­ spor­ nu reč ma­ gi­ ja. Do­ volj­ no ana­ li­ tič­ ki uda­ ljen od sop­ stve­ nih po­ la­ zi­ šta i nji­ ho­ ve kon­ kret­ ne re­ a­ li­ za­ ci­ je. sa nje­ nim pro­ ve­ re­ nim vred­ no­ sti­ ma (Po­ po­ vić 1971a: 110–111). sa sta­ no­ vi­ šta na­ knad­ ne pa­ me­ ti. An­ to­ lo­ gi­ čar je u svo­ me na­ sto­ ja­ nju –ko­ je te­ o­ rij­ ski ni­ je ni mo­ glo da bu­ de po­ sve iz­ ve­ de­ no na či­ sti­ nu jer je. ta­ ko da je ne­ u­ me­ sno. i . u svo­ je „vre­ me ne­ si­ gur­ no”. ni­ ti se oba­ zi­ re na ide­ o­ lo­ ške zač­ ko­ lji­ ce ka­ da tu­ ma­ či raz­ lo­ ge usme­ re­ no­ sti pe­ snič­ kih sa­ vre­ me­ ni­ ka pre­ ma gra­ di­ vu pro­ šlo­ sti: Ali. na sup­ ti­ lan na­ čin. uka­ zi­ va­ ti na osci­ la­ ci­ je unu­ tar an­ to­ lo­ gi­ zo­ va­ nog kor­ pu­ sa. ri­ skan­ tan iz­ raz du­ hov­ nost – jer taj iz­ raz po­ vla­ či pi­ ta­ nje na če­ mu je ona za­ sno­ va­ na. ka­ da zna­ mo za is­ ka­ za­ nu po­ tre­ bu da se iz­ bo­ rom po­ ka­ že re­ per­ to­ ar pe­ snič­ kih po­ stu­ pa­ ka i od­ no­ sa pre­ ma raz­ li­ či­ tim tač­ ka­ ma ras­ kri­ lje­ nog tra­ di­ cij­ skog pro­ sto­ ra. Na vi­ še me­ sta. da pre­ po­ zna pu­ ko­ ti­ ne u kon­ cep­ tu i na­ slu­ ti pret­ po­ sta­ vlje­ na pro­ tiv­ na sta­ no­ vi­ šta. kao što je.

na­ po­ kon. tek­ ton­ skog po­ re­ me­ ća­ ja ko­ ji je za­ hva­ tio evrop­ sku knji­ žev­ nost i kul­ tu­ ru uop­ šte. Uvi­ de­ lo se. da po­ sto­ je raz­ li­ či­ te. a po­ seb­ no u na­ ci­ o­ nal­ nom knji­ žev­ nom kon­ tek­ stu. umet­ no­ sti okre­ nut je sin­ te­ za­ ma. 47 . mar­ kant­ no na epo­ hal­ noj po­ et ­ ič­ koj sce­ ni. na pr­ vom i po­ sled­ njem odelj­ ku. ra­ za­ bra­ ti či­ ta­ ju­ ći an­ to­ lo­ gi­ ju Po­ e­ zi­ ja i tra­ di­ ci­ ja. U okol­ no­ sti­ ma na­ kon avan­ gar­ di­ stič­ kog po­ tre­ sa. u do­ me­ nu pre­ po­ zna­ tih pro­ blem­ skih ta­ ča­ ka. jer su ne­ ke nje­ go­ ve pe­ sme (po­ put „1804” ili „Pla­ ča le­ to­ pi­ sca”) na­ pro­ sto po­ ka­ zni pri­ me­ ri pri­ me­ nje­ nih mo­ der­ nih sred­ sta­ va ko­ ji­ ma se isto­ rij­ ski pred­ lo­ žak pe­ snič­ ki tu­ ma­ či i po­ ve­ zu­ je sa sa­ vre­ me­ nom i uni­ ver­ zal­ nom per­ spek­ ti­ vom. do­ mi­ nan­ tan u tre­ ćem seg­ men­ tu. Iako je­ dan od pri­ ka­ zi­ va­ ča ove an­ to­ lo­ gi­ je svoj im­ pul­ siv­ ni i neo­ po­ zi­ vi kri­ tič­ ki na­ pad po­ či­ nje re­ či­ ma da „ni­ je te­ ško sa­ sta­ vi­ ti an­ to­ lo­ gi­ ju. kod sve tro­ ji­ ce. ka­ ko ne mo­ že­ mo pre­ ne­ breg­ nu­ te­ ško ju je oprav­ da­ ti” (Ne­ delj­ ko­ vić 1971). s raz­ lo­ gom. ni­ ti po­ stup­ nost i ob­ zir­ nost Bog­ da­ na A. La­ lić. U red ta­ kvih is­ ka­ za svr­ sta­ va­ mo i ovaj. Po­ po­ vi­ ća – ma­ kar i ne de­ li­ li sva iz­ ne­ ta sta­ no­ vi­ šta – da tra­ di­ cij­ sko pi­ ta­ nje. pre­ la­ ze­ ći pu­ ta­ nju od pot­ pu­ ne ne­ ga­ ci­ je do me­ đu­ sob­ nog di­ ja­ lo­ ga i stal­ nog ukr­ šta­ nja ra­ zno­ rod­ nih pla­ no­ va. ko­ jem je bio po­ tre­ ban po­ u­ zda­ ni­ ji oslo­ nac za da­ lje ko­ ra­ ke. pri­ tom. Ako či­ ta­ mo pr­ vi ode­ ljak kao ci­ klus – a na ta­ kvo či­ ta­ nje smo na­ ve­ de­ ni – on­ da mo­ že­ mo da vi­ di­ mo ka­ ko Po­ pa po­ sti­ že ba­ zič­ no ma­ gij­ sko ča­ ra­ nje ko­ ri­ ste­ ći go­ vor­ ne obra­ sce. ili pre­ ma na­ ci­ o­ nal­ noj pre­ danj­ skoj osno­ vi­ ci u dru­ gom de­ lu. iz uvod­ nog de­ la pred­ go­ vo­ ra „Mo­ der­ na po­ e­ zi­ ja i tra­ di­ ci­ ja”: „Kva­ li­ ta­ tiv­ no naj­ bo­ lji deo da­ na­ šnje. bez su­ vi­ šnih te­ ško­ ća. dok Vi­ to Mar­ ko­ vić ili Alek Vu­ ka­ di­ no­ vić. pe­ snič­ kog i mi­ to­ tvor­ nog či­ na. uvo­ de sa­ dr­ ža­ je ko­ ji pri­ pa­ da­ ju mo­ der­ noj eg­ zi­ sten­ ci­ jal­ noj si­ tu­ a­ ci­ ji. u vo­ de­ ćem to­ ku mo­ der­ ne knji­ žev­ no­ sti. stra­ stve­ nog ru­ ši­ lač­ kog uda­ ra na zda­ nje za­ te­ če­ ne knji­ žev­ ne tra­ di­ ci­ je – ni­ šta ni­ je osta­ lo na pre­ đa­ šnjem me­ stu i u ra­ ni­ jem zna­ če­ nju. pro­ go­ va­ ra osnov­ nost je­ zič­ kog. pi­ ta­ nje od­ no­ sa pre­ ma tra­ di­ ci­ ji. po­ ti­ snu­ te tra­ di­ cij­ ske li­ ni­ je i ne­ is­ ko­ ri­ šće­ na upo­ ri­ šta kao mo­ guć­ nost in­ di­ vi­ du­ al­ nog iz­ bo­ ra u okri­ lju mo­ der­ nog pe­ snič­ kog iz­ ra­ za. pre­ či­ com. mo­ že­ mo sa­ me po se­ bi. upo­ re­ di­ vih a do­ volj­ no oso­ be­ nih auto­ ra. na ka­ kve či­ ta­ lač­ ke za­ ključ­ ke mo­ gu upu­ ti­ ti ni­ zo­ vi u okvi­ ru Po­ po­ vi­ će­ ve an­ to­ lo­ gi­ je. Ako mo­ der­ ni lir­ ski od­ nos pre­ ma isto­ ri­ ji. Raz­ mo­ tri­ će­ mo. što tač­ ni­ je od­ re­ di s ob­ zi­ rom na nje­ go­ vo mno­ go­ gla­ sje i vi­ še­ stru­ kost. Pe­ riod ra­ di­ kal­ nog ospo­ ra­ va­ nja. Re­ če­ nič­ ni deo „i ne sa­ mo da­ na­ šnje” sa­ dr­ ži od­ re­ đe­ nje ko­ jim se mo­ že. i ne sa­ mo da­ na­ šnje. kao i da pa­ žlji­ vo raz­ lu­ či te­ žnje u op­ štem. krat­ ke usme­ ne for­ me i mo­ del igre. po­ gled an­ to­ lo­ gi­ ča­ ra do­ volj­ no je iz­ mak­ nut iz ma­ ti­ ce to­ ka u ko­ jem se na­ la­ zi – da bi ga bo­ lje sa­ gle­ dao. opet sa in­ fan­ til­ nim i ne­ ret­ ko hu­ mor­ nim na­ no­ som. Reč­ ju. za­ dr­ ža­ će­ mo se. ipak. iz­ vr­ ta­ nja i ogle­ da­ nja re­ de­ fi­ ni­ sao je i uslo­ žio. u ba­ smov­ ne me­ lo­ dij­ ske ka­ lu­ pe.o antologijama Milj­ ko­ vi­ ćev – ali po­ vla­ šće­ no me­ sto. a na­ še sklo­ no­ sti ka par­ ce­ li­ sa­ nju ni­ ka­ ko da se is­ cr­ pu” (Po­ po­ vić 1971a: 108). Na tom pla­ nu. u raz­ ma­ tra­ nju za­ do­ bi­ ja Ivan V. na­ čel­ no ob­ ja­ sni­ ti da­ le­ ko­ se­ žnost pe­ snič­ kog pe­ ri­ o­ da što je pred­ met Po­ po­ vi­ će­ ve pro­ blem­ ske an­ to­ lo­ gi­ je.

upra­ vo svo­ jim ru­ ši­ lač­ kim na­ go­ nom. Stva­ ra­ nje ve­ li­ ke sin­ te­ ze. ne­ go i za da­ lje to­ ko­ ro­ či­ to je od zna­ ča­ ja za da­ na­ šnje pri­ li­ ke. a što ube­ dlji­ vo ocr­ ta­ va Po­ po­ vi­ ćev pr­ vi an­ to­ lo­ gij­ ski deo. a na­ la­ zi­ mo i de­ tro­ ni­ zo­ va­ nu. srp­ ske po­ go­ to­ vo. gro­ tesk­ nu ver­ zi­ ju ko­ sov­ ske te­ me kod Mi­ o­ dra­ ga Pa­ vlo­ vi­ ća. 48 Sli­ čan uvid. slič­ no (iako su­ štin­ ski dru­ ga­ či­ je) pre­ dač­ ki pro­ stor re­ in­ ter­ pre­ ti­ ra­ ju Bran­ di­ če­ vić i Bra­ ni­ ko V. či­ ni to ra­ ni Beć­ ko­ vić. avan­ gar­ da u pr­ voj po­ lo­ vi­ ni XX ve­ ka i ti­ me je njen isto­ rij­ ski za­ da­ tak (slo­ bod­ no to mo­ že­ mo re­ ći) uglav­ nom is­ pu­ njen. Po­ po­ vić. Pret­ po­ stav­ ke za pre­ po­ zna­ va­ nje to­ ga „ve­ li­ kog kul­ tur­ nog za­ dat­ ka“ iz­ gra­ di­ la je. iz­ no­ va otva­ ra­ ju odav­ no i za­ svag­ da za­ tvo­ re­ na op­ šta pi­ ta­ nja – na­ no­ vo se ube­ đu­ je­ mo o ras­ pra­ vlje­ nim i do­ ka­ za­ nim stva­ ri­ ma na po­ pri­ štu kul­ tur­ nog ra­ ta.treći program ZIMA 2012. ep­ ski eks­ ten­ zi­ van i. kao da ne va­ ži. zna­ čenj­ ski po­ tent­ ni­ je. u ko­ ji­ ma se či­ tav pre­ danj­ ski si­ že naj­ pre ra­ za­ ra a za­ tim iz­ no­ va ne­ pred­ vi­ dlji­ vo sa­ sta­ vlja. ka­ ko is­ ti­ če Bog­ dan A. S dru­ ge stra­ ne. me­ đu­ tim. ova­ ko gle­ da­ no. što je be­ lo­ da­ no na pe­ snič­ kom ma­ te­ ri­ ja­ lu do­ stup­ nom po­ čet­ kom se­ dam­ de­ se­ tih (u me­ đu­ vre­ me­ nu do­ sta uve­ ća­ nom). Ovaj na­ uk. ov­ de iš­ či­ ta­ va­ mo pe­ sme ko­ je raz­ gra­ đu­ ju oko­ šta­ le tra­ di­ cij­ ske struk­ tu­ re tvo­ re­ ći vi­ tal­ ni­ je. u knji­ žev­ nom mi­ ljeu. a na­ an­ ti­ kul­ tur­ nim ten­ den­ ci­ ja­ ma ko­ je oku­ pi­ ra­ ju – u do­ slov­ nom zna­ če­ nju re­ či – ne sa­ mo srp­ sku kul­ tu­ ru. te se. Upra­ vo je spu­ šta­ nje do iz­ vo­ ri­ šta. bi­ lo je „ve­ li­ ki knji­ žev­ ni i kul­ tur­ ni za­ da­ tak”. ina­ če ne­ sta­ bil­ ne i ne­ po­ sto­ ja­ ne. ovo se pi­ ta­ nje re­ ša­ va pi­ ta­ nja mo­ der­ nog pe­ snič­ kog od­ no­ sa pre­ ma tra­ di­ na po­ je­ di­ nač­ nom autor­ skom pla­ nu u pro­ ce­ su pre­ po­ zna­ va­ nja i ostva­ re­ nja lič­ nog du­ hov­ nog iz­ bo­ ra. . Po­ sle po­ sta­ van­ gard­ nog na­ čel­ nog re­ še­ nja ci­ ji. Na svoj na­ čin. ko­ ji je pri­ be­ ga­ vao i re­ pa­ te­ ti­ zu­ ju­ ćim po­ stup­ ci­ ma u tret­ ma­ nu isto­ rij­ ske i le­ gen­ dar­ ne te­ ma­ ti­ ke. hu­ mo­ ran. ot­ kri­ va i či­ ta­ nje pe­ sa­ ma Milj­ ko­ vi­ će­ ve „Utve zla­ to­ kri­ le”. Ra­ slav Pe­ tro­ vić. bez ob­ zi­ ra na vred­ no­ sne ne­ rav­ ni­ ne u okvi­ ru ši­ re za­ hva­ će­ ne pe­ snič­ ke ak­ tu­ el­ no­ sti. Ta­ ko raz­ u­ me­ va­ mo Po­ po­ vi­ će­ vu za­ vr­ šnu pri­ med­ bu da „ne sme da iz­ ble­ di” svest o to­ me da su opi­ sa­ ni mo­ der­ ni na­ ra­ šta­ ji „re­ ši­ li” pi­ ta­ nje od­ no­ sa pre­ ma tra­ di­ ci­ ji. na­ rav­ no. od­ no­ sno mno­ gih po­ je­ di­ nač­ nih sin­ te­ za. me­ đu naj­ de­ lo­ tvor­ ni­ jim pro­ do­ ri­ ma či­ ta­ ve po­ e­ zi­ je XX ve­ ka. do ar­ he­ tip­ skih slo­ je­ va. knji­ žev­ ne i kul­ tur­ ne sa­ mo­ sve­ sti. ru­ še­ ći utvr­ du ep­ skog pa­ to­ sa. što uve­ ze­ nog što pot­ pi­ ri­ va­ nog na šte­ tu na­ še. na­ su­ prot pre­ ten­ ci­ o­ znim ra­ za­ rač­ kim po­ e­ ti­ ka­ ma iza ko­ jih ne osta­ ne ni­ šta. obe­ le­ že­ ne glo­ ba­ li­ stič­ kim ve. ko­ ji je bio re­ ša­ van ne sa­ mo za ta­ da­ šnji ge­ ne­ ra­ cij­ ski kon­ tekst.

1971. Pantologija. Ekspres. 26. In the four-part composition of his choice. with renewed and similarly based antagonisms in our literary and cultural space. Ozbiljan poduhvat. Nedeljković. br. Bogdan A. the anthologist presents and offers a theoretical description of various auctorial approaches to themes and methods from different domains of the poetic heritage. Key words: Key words: serbian poetry of XXth century. septembar. „Poezija i tradicija: Antologija 1951–1971”. Beograd. Evolucija i kontinuiteti. Antologija. Mile. U vreme nesigurno: Poezija inspirisana freskama. 1971. Ignjatović. Lalić) to very young authors. Poezija i tradicija by Bogdan A. Sarajevo. Estetika i tradicija. Beograd. Pavlović. Srba. Petrov Nogo. septembar. 21. when the new stance of the modernists on the resources of tradition (after the anti-traditionalism of avant-garde) was a first-rate challenge. Miljković. Zivlak. Savremenik. Popović Summary This article discusses the concept of a problem-oriented anthology. Popović. 34(8/9). 1969. Rajko. both at the time of the anthology’s appearance. Jovan. from the leaders of postwar modernism (Popa. This anthology included poets who emerged between 1951 and 1971 and who displayed a creative attitude to the literary and cultural heritage. 1–15. 25. Beograd. Zoran. 33(5). Beograd. 1971. published in 1971 as a separate issue of the Belgrade magazine Savremenik. Novi Sad. . Popović. Odjek. tradition. Beograd. – 1971b. anthologies. 49 Dragan Hamović Poetry and Tradition: the Neglected Anthology of Bogdan A. 1971a.o antologijama Literatura Gluščević. novembar. 1976. Politika. We have tried to show – apart from all possible objections to the selection itself – how well-grounded and relevant Popović’s work was. and today. sva nikakva. Savremenik.

ko­ ja 2011. Ti­ me se Pan­ to­ lo­ gi­ je uklju­ ču­ ju u niz an­ to­ lo­ gij­ skog pred­ sta­ vlja­ nja srp­ skog pe­ sni­ štva u XX ve­ ku. do­ ga­ đaj je ko­ ji je zna­ čaj­ no iz­ me­ nio srp­ sku knji­ žev­ nost.09-7 Винавер С. Uz pod­ ra­ zu­ me­ va­ no for­ mal­ no pre­ o­ bli­ ko­ va­ nje pa­ ro­ dij­ skog uzo­ ra. re­ cep­ ci­ ja. i ostva­ ri­ va­ la uti­ caj mno­ go du­ že ne­ go kri­ tič­ ki sta­ vo­ vi nje­ nog sa­ sta­ vlja­ ča. knji­ žev­ ni si­ stem Po­ ja­ va An­ to­ lo­ gi­ je no­ vi­ je srp­ ske li­ ri­ ke Bog­ da­ na Po­ po­ vi­ ća (Za­ greb.09 Поповић Б. ko­ je iz­ o­ kre­ ta­ njem prin­ ci­ pa Po­ po­ vi­ će­ vog iz­ bo­ ra. uz ogra­ ni­ če­ nja i ne­ do­ stat­ ke. 821.com .50 Treći program Broj 153. ka­ non.163. Već su je pr­ vi kri­ ti­ ča­ ri go­ to­ vo jed­ no­ gla­ sno oce­ ni­ li kao „de­ lo ko­ je či­ ni čast srp­ skoj kri­ ti­ ci ko­ li­ ko i srp­ skoj po­ e­ zi­ ji” (Sker­ lić 1912: 91). u sop­ stve­ nom vre­ men­ skom raz­ vo­ ju. knji­ žev­ na kri­ ti­ ka. Ključ­ ne re­ či: pri­ po­ ved­ na knji­ žev­ na isto­ ri­ ja. ali je bi­ la ve­ o­ ma po­ pu­ lar­ na i kod ši­ ro­ ke ska knji­ či­ ta­ lač­ ke pu­ bli­ ke (po­ sta­ la je ubr­ zo po­ moć­ na škol­ ga bez zva­ nič­ nih na­ re­ da­ ba). ZIMA 2012 AUTOR: Ранчић.41.163.2) Izvorni naučni rad DU­NJA RAN­ČIĆ* AN­TO-LO­GI­KA U OGLE­ DA­LU „DVOJ­NI­KA IZ NE­GA­TIV­NE DI­ MEN­ ZI­ JE”: PAN­ TO­ LO­ GI­ JE STA­NI­ SLA­VA VI­NA­VE­RA KAO PRE­I­ SPI­TI­VA­NJE MO­ DE­LA AN­ TO­ LO­ GI­ JE NO­ VI­ JE SRP­ SKE LI­ RI­ KE BOG­ DA­NA PO­ PO­VI­ĆA U ra­ du se ana­ li­ zi­ ra od­ nos Pan­ to­ lo­ gi­ ja Sta­ ni­ sla­ va Vi­ na­ ve­ ra pre­ ma Po­ po­ vi­ će­ voj An­ to­ lo­ gi­ ji. te po­ sta­ la „knji­ ga ve­ ka”. pro­ sla­ vlja sto­ go­ di­ šnji­ cu. raz­ ot­ kri­ va i nji­ ho­ vu nu­ žnost.41. an­ to­ lo­ gi­ za­ ci­ ja.41. a * du­ nja85@yahoo.163. 1911). pa­ ro­ di­ ja. kao spe­ ci­ fi­ čan vid pro­ mi­ šlja­ nja ovog žan­ ra. „jedn(u) od naj­ bo­ ljih knji­ ga svo­ je vr­ ste” (Pan­ du­ ro­ vić 1979: 287).09-1(082. kao pre­ i­ spi­ ti­ va­ nje na­ ra­ ti­ va knji­ žev­ no­ i­ sto­ rij­ ske vi­ zi­ je na ko­ joj po­ či­ va je­ din­ stvo naj­ va­ žni­ je an­ to­ lo­ gi­ je srp­ ske knji­ žev­ no­ sti. ali i kao naj­ si­ stem­ ski­ ji za­ hvat srp­ ske avan­ gar­ de u sop­ stve­ nu knji­ žev­ nu pro­ šlost. Дуња UDK:  821. Do­ ži­ ve­ la je pre­ ko dva­ de­ set iz­ da­ nja (dru­ go već na­ red­ ne go­ di­ ne u Be­ og ­ ra­ du). od po­ seb­ nog in­ te­ re­ sa je nje­ no po­ vrat­ no dej­ stvo na mo­ del. 821.

od­ no­ sno u ka­ sni­ jem raz­ vo­ ju knji­ žev­ no­ sti uoč­ lji­ vi­ jem. ob­ ja­ šnje­ nja. ni­ je ospo­ ra­ va­ la vred­ nost knji­ ge u ce­ lo­ sti kao „kri­ tič­ kog su­ mi­ ra­ nja jed­ nog ve­ ka srp­ ske knji­ žev­ no­ sti” (La­ lić 1997a: 244). Kri­ ti­ ka je uoči­ la njen sta­ tus pr­ ve „sa­ ve­ sno iz­ ra­ đe­ ne. s dru­ ge. 1861) Fren­ si­ sa Pel­ grej­ va. Ko­ stić. kao i zbog mno­ štva pre­ kla­ pa­ ju­ ćih. na­ gla­ ša­ va­ njem zi do pre­ ulo­ ge an­ to­ lo­ gi­ ča­ ra do­ la­ stan­ ka iden­ ti­ fi­ ka­ ci­ je ce­ li­ ne knji­ ge s pro­ stim zbi­ rom ono­ ga što se u njoj na­ la­ zi. i ni­ čeg osim naj­ bo­ ljih” pe­ sa­ ma (Fe­ rry 2001: 42). pa je an­ to­ lo­ gi­ ju od­ re­ dio kao zbir­ ku „naj­ bo­ ljih. a čak i ka­ da je upu­ ći­ va­ la za­ mer­ ke kon­ kret­ nim na­ če­ li­ ma sa­ sta­ vlja­ nja. Pro­ u­ ča­ va­ njem kon­ kret­ nih slu­ ča­ je­ va po­ ka­ zu­ je da je po­ jam an­ to­ lo­ gi­ je kon­ ta­ mi­ ni­ rao funk­ ci­ je ko­ je su ova­ kve knji­ ge kroz prak­ su do­ bi­ ja­ le. Dis) i pe­ sa­ ma. oprav­ da­ nja (Fe­ rry 2001: 14). či­ ji će uspeh u na­ red­ nih sto­ ti­ nak go­ di­ na an­ to­ lo­ gi­ ča­ ri­ ma bi­ ti re­ fe­ rent­ na tač­ ka u od­ no­ su na ko­ ju tre­ ba oprav­ da­ ti sa­ sta­ vlja­ nje no­ vog iz­ bo­ ra.o antologijama da mo­ guć­ no­ sti nje­ nog pro­ u­ ča­ va­ nja još ni­ su is­ cr­ pe­ ne. ko­ ji sto­ ji kao po­ tvr­ da sa­ mo­ sve­ sti an­ to­ lo­ gi­ ča­ ra. U dru­ goj po­ lo­ vi­ ni XIX ve­ ka ak­ ce­ nat se s pi­ ta­ nja šta knji­ ga sa­ dr­ ži pre­ no­ si na pi­ ta­ nje ka­ ko je gra­ đa u njoj or­ ga­ ni­ zo­ va­ na. a če­ sto kon­ tra­ dik­ tor­ nih na­ zi­ va ko­ ji­ ma se ozna­ ča­ va­ la ova vr­ sta knji­ ge. već i ho­ ri­ zont či­ ta­ la­ ca ko­ ji­ ma je na­ me­ nje­ na. ne­ mo­ gu­ će go­ vo­ ri­ ti o pro­ gre­ su. „je­ dan od naj­ va­ žni­ jih do­ ku­ me­ na­ ta ko­ je mi ima­ mo o na­ šoj no­ voj pe­ zi­ ji” (Sker­ lić 1912: 91). te se an­ to­ lo­ gi­ ja ob­ li­ ko­ va­ la kao po­ seb­ na vr­ sta de­ la či­ ji uspeh umno­ go­ me za­ vi­ si od is­ pu­ nje­ nja ci­ lje­ va ko­ je pred auto­ ra po­ sta­ vlja ne sa­ mo on sam. evo­ lu­ ci­ ji ili raz­ vo­ ju ovog žan­ ra u smi­ slu li­ ne­ ar­ no usme­ re­ nog kre­ ta­ nja kroz ve­ ko­ ve. Pel­ grejv svo­ je od­ lu­ ke oprav­ da­ va ne su­ bjek­ tiv­ nim iz­ bo­ rom. umet­ nič­ ki sklo­ plje­ ne i uku­ som prot­ ka­ ne” (Pan­ du­ ro­ vić 1979: 287) an­ to­ lo­ gi­ je. a nje­ go­ vo ime me­ to­ ni­ mij­ ska za­ me­ nu za ovu knji­ gu. od onih naj­ o­ bra­ zo­ va­ ni­ jih ko­ ji­ ma 51 . Ključ­ ni do­ ga­ đaj ovog pro­ ce­ sa Fe­ ri­ je­ va vi­ di u po­ ja­ vi Zlat­ ne ri­ zni­ ce en­ gle­ ske po­ e­ zi­ je (Gol­ den Tre­ a­ sury of the Best Songs and Lyri­ cal Po­ ems in the En­ glish Lan­ gu­ a­ ge. ali i ža­ nr uop­ šte (Fe­ rry 2001: 40). Iako u svo­ joj knji­ zi o štam­ pa­ nim an­ to­ lo­ gi­ ja­ ma po­ e­ zi­ je u an­ glo­ sak­ son­ skim knji­ žev­ no­ sti­ ma is­ ti­ če da je zbog ne­ re­ strik­ tiv­ no­ sti zah­ te­ va do­ volj­ nih da jed­ nu knji­ gu mo­ že­ mo na­ zva­ ti an­ to­ lo­ gi­ jom. obra­ zlo­ že­ nje kri­ te­ ri­ ju­ ma iz­ bo­ ra i kom­ po­ zi­ ci­ je ko­ ji­ ma se ob­ ja­ šnja­ va nje­ na traj­ na vred­ nost. neo­ prav­ da­ nom iz­ o­ sta­ vlja­ nju kon­ kret­ nih pe­ sni­ ka (Nje­ goš. te do sti­ ca­ nja sta­ tu­ sa umet­ nič­ kog de­ la.1 1  U pred­ go­ vo­ ru ko­ jim otva­ ra svoj iz­ bor po­ e­ zi­ je Pel­ grejv je ja­ sno is­ ka­ zao svest o spe­ ci­ fič­ no­ sti an­ to­ lo­ gi­ čar­ skog po­ sla: s jed­ ne stra­ ne. već na­ me­ rom da pru­ ži za­ do­ volj­ stvo u či­ ta­ nju ši­ ro­ kom kru­ gu či­ ta­ la­ ca. ko­ he­ ren­ ci­ ju iz­ bo­ ra i or­ ga­ ni­ za­ ci­ je gra­ đe. u od­ no­ su na po­ sao ured­ ni­ ka zbir­ ke pe­ sa­ ma jed­ nog pe­ sni­ ka (u ve­ zi sa slo­ bo­ da­ ma ko­ je an­ to­ lo­ gi­ čar ima ka­ da je u pi­ ta­ nju po­ što­ va­ nje hro­ no­ lo­ gi­ je. do­ ne­ kle si­ no­ nim­ nih. Po­ po­ vi­ će­ vu po­ zva­ nost za ova­ kav po­ sao. na­ slo­ vlja­ va­ nja i sta­ tu­ sa tek­ sta ko­ ji u knji­ gu uno­ si [Fe­ rry 2001: 38]) i. iz­ bo­ rom is­ klju­ či­ vo estet­ skih kri­ te­ ri­ ju­ ma pri­ li­ kom uklju­ či­ va­ nja pe­ sa­ ma. En Fe­ ri kao kon­ stan­ tu iz­ dva­ ja oso­ bi­ nu da su ta­ kve knji­ ge zah­ te­ va­ le ne­ ku vr­ stu auto­ de­ fi­ ni­ sa­ nja. Iz­ u­ zet­ no me­ sto ima i Po­ po­ vi­ ćev pred­ go­ vor.

Po­ po­ vi­ ću je sta­ lo do to­ ga da ova me­ ri­ la po­ ka­ že sa­ mo­ ra­ zu­ mlji­ vim. U če­ tvr­ tom de­ lu svog pred­ go­ vo­ ra on te kri­ te­ ri­ ju­ me i eks­ pli­ cit­ no iz­ la­ že. 3). Na isti na­ čin je oprav­ da­ na i vr­ sta pe­ sa­ ma ko­ je su u an­ to­ lo­ gi­ ju uklju­ če­ ne – iako se u tom tre­ nut­ ku već usta­ li­ lo da an­ to­ lo­ gi­ je do­ no­ se lir­ ske pe­ sme (pri če­ mu ne tre­ ba za­ ne­ ma­ ri­ ti ni pi­ ta­ nje du­ ži­ ne – po­ tre­ ba da ova­ kva knji­ ga do­ ne­ se što vi­ še pe­ sa­ ma na pro­ sto­ ru ogra­ ni­ če­ nom ce­ nom iz­ ra­ de. i njen pred­ go­ vor. de­ skrip­ tiv­ ne i di­ dak­ tič­ ke pe­ sme. osim ako rry 2001: 114). sa­ ti­ rič­ ne. oprav­ da­ va kao naj­ e­ fek­ tiv­ ni­ ju ka­ da je u pi­ ta­ nju uži­ va­ nje či­ ta­ la­ ca. Slič­ no Pel­ grej­ vu. ne­ uz­ ne­ mi­ re­ nog bo­ rav­ ka na vi­ si­ na­ ma” (str. te u pe­ tom po­ gla­ vlju ra (str. ko­ jim se udva­ ja za­ do­ volj­ stvo od stal­ nog. 8). sa­ vr­ šen­ stvo po­ stig­ nu­ to opo­ na­ ša­ njem. 11) go­ vo­ ri o iz­ beg­ nu­ tim opa­ sno­ sti­ ma zbog ko­ jih se pe­ sma pred­ go­ vo­ mo­ že uči­ ni­ ti lep­ šom ne­ go što je­ ste (ve­ zi­ va­ nje tek­ sta za me­ lo­ di­ ju uz ko­ ju se pe­ va. za či­ ju će ve­ ći­ na pe­ sa­ ma bi­ ti po­ zna­ ta. i na­ gla­ ša­ va da je tra­ žio „kon­ tro­ lu za svoj iz­ bor u te­ o­ rij­ sko-knji­ žev­ noj ana­ li­ zi pe­ sa­ ma”. osim ako ne za­ do­ vo­ lja­ va­ ju pret­ hod­ ne zah­ te­ ve u to­ li­ koj me­ ri da ih tre­ ba do­ ži­ vlja­ va­ ti pre­ vas­ hod­ no kao lir­ ske. on od­ ba­ cu­ je ba­ la­ de. ob­ ja­ šnja­ va na­ me­ rom da dâ knji­ gu či­ je bi či­ ta­ nje bi­ lo pra­ će­ no „ose­ ća­ jem si­ gur­ no­ sti. iz­ vor­ ni po­ lo­ žaj unu­ tar ni­ za pe­ sa­ ma ili zbir­ ke. ali i for­ ma­ tom pri­ vlač­ nim za upo­ tre­ bu. ali je fo­ kus s njih po­ me­ ren na uži­ va­ nje u knji­ zi ko­ ja tre­ ba da pru­ ži „pre or­ gan­ sko je­ din­ stvo ne­ go li­ ni­ je po­ je­ di­ nač­ nog raz­ vo­ ja pe­ sni­ ka ili žan­ ra” (Fe­ rry 2001: 56). zah­ te­ va­ ju­ ći da pe­ sma bu­ de ce­ la le­ pa. do onih ko­ ji­ ma će bi­ ti po­ zna­ to ma­ lo njih. od­ no­ sno or­ ga­ ni­ za­ ci­ ja vre­ men­ sko-po­ e­ tič­ kih raz­ do­ blja i pe­ sa­ ma unu­ tar njih. iako on Pel­ grej­ va na­ vo­ di kao uzor is­ klju­ či­ vo ka­ da je u pi­ ta­ nju ras­ po­ red. 16). ali uz svest o pe­ da­ go­ škoj ko­ ri­ sti ova­ kve knji­ ge. Iz­ bor este­ tič­ kih. u srp­ skoj knji­ žev­ no­ sti pred­ sta­ vlja An­ to­ lo­ gi­ ja no­ vi­ je srp­ ske li­ ri­ ke.treći program ZIMA 2012. po­ li­ tič­ ke i pri­ god­ ne pe­ sme. od ko­ ga po­ či­ nje sa­ sta­ vlja­ nje an­ to­ lo­ gi­ ja uz sa­ mo­ svest o po­ zi­ ci­ ji sa­ sta­ vlja­ ča. o če­ mu će još bi­ ti re­ či. na­ met­ nu­ la je du­ gom prak­ som raz­ um ­ e­ va­ nje krat­ ke. is­ ka­ za­ nu po­ zi­ va­ njem na Ge­ tea: „ne­ sa­ vr­ še­ no pe­ sni­ štvo sa­ mo raz­ vi­ ja na­ še ma­ ne. uz pri­ zna­ nje da to ni­ su svi uslo­ vi da pe­ sma bu­ de le­ pa. 5). Već na ovom me­ stu pre­ po­ zna­ je­ mo sta­ vo­ ne is­ pu­ nja­ va­ ju ove uslo­ ve (Fe­ ve ko­ je će ka­ sni­ je i Po­ po­ vić eks­ pli­ cit­ no na­ ve­ sti u svom pred­ go­ vo­ ru. hu­ mo­ ri­ stič­ ne. od­ no­ sno in­ ten­ zi­ tet ljud­ ske stra­ sti (pas­ sion)” ko­ ji vo­ de do „lir­ skog je­ din­ stva” pe­ sme. 52 Ta­ kav uga­ o­ ni ka­ men. ili ni­ jed­ na. i iz­ ba­ cu­ je na­ ra­ tiv­ ne. te is­ ti­ če „za­ mah. br­ zi­ nu po­ kre­ ta. štam­ pan i po­ seb­ no u Srp­ skom knji­ žev­ nom gla­ sni­ ku isto­ vre­ me­ no s ob­ ja­ vlji­ va­ njem pr­ vog iz­ da­ nja u Za­ gre­ bu a pre po­ ja­ ve An­ to­ lo­ gi­ je u Be­ o­ gra­ du. lir­ ske pe­ sme kao „an­ to­ lo­ gij­ skog ko­ ma­ da”) – Pel­ grejv du­ ži­ nu une­ tih pe­ sa­ ma. da ima in­ ten­ zi­ tet emo­ ci­ je i da bu­ de ja­ sna. Po­ po­ vić ta­ ko­ đe otva­ ra svoj pred­ go­ vor tvrd­ njom da se u sa­ sta­ vlja­ nju An­ to­ lo­ gi­ je vo­ dio „u ci­ lju i po me­ ri­ li­ ma či­ sto este­ tič­ kim” (Po­ po­ vić 2000: 1). a nji­ ho­ vu pri­ me­ nu objek­ tiv­ nom. či­ ta­ o­ če­ vo po­ zna­ va­ nje okol­ no­ sti u ko­ ji­ ma je pe­ sma na­ sta­ la). u skla­ du s vla­ da­ ju­ ćim este­ tič­ kim pra­ vi­ li­ ma. ali da su to „glav­ ni uslo­ vi po­ sta­ vlje­ ni za ovu pri­ li­ ku” jer u to­ me srp­ ski pe­ sni­ ci naj­ če­ šće gre­ še (str. is­ ti­ če svo­ je ne­ pri­ pa­ da­ nje ni­ jed­ noj pe­ snič­ koj ško­ li (str. Ta­ ko pe­ da­ go­ ške na­ me­ re ni­ su is­ klju­ če­ ne. ti­ me što za­ ra­ zne pe­ sni­ ko­ ve sla­ bo­ sti i mi pri­ ma­ mo” (str. a ne isto­ rij­ skih ili ne­ kih dru­ gih kri­ te­ ri­ ju­ ma (ko­ ji­ ma pri­ zna­ je jed­ na­ ku oprav­ da­ nost). .

ova­ kve in­ ter­ ven­ ci­ je upu­ ću­ zič­ ki kom­ po­ zi­ ci­ o­ ni prin­ cip ipak ni­ je ne­ na­ ru­ šiv. Po­ po­ vić je uneo još po dve pe­ sme Velj­ ka Pe­ tro­ vi­ ća i Ve­ li­ mi­ ra Ra­ ji­ ća.o antologijama va­ lja­ nost kao za­ log na­ vo­ di svoj pet­ na­ e­ sto­ go­ di­ šnji pro­ fe­ sor­ ski rad (str. „kon­ kret­ no iz­ me­ ni­ le i njen sklop i njen cilj. 1890. u od­ lu­ ci da An­ to­ lo­ gi­ ja uvr­ osta­ ne ne­ iz­ me­ nje­ na. kri­ ti­ ka je is­ ta­ kla kao naj­ va­ žni­ ji iz­ vor kon­ zi­ sten­ ci­ je iz­ bo­ ra. te da po­ re­ klo je­ din­ stva. a no­ vo­ do­ ne­ te pe­ sme su u dru­ goj i tre­ ćoj re­ vi­ zi­ ji da­ te ne u do­ dat­ ku. te iz­ me­ nio re­ do­ sled pe­ sa­ ma tre­ ćeg do­ ba. Iako na pr­ vi po­ gled sit­ ne pre­ ma mo­ guć­ no­ sti da An­ to­ lo­ gi­ ja po­ sta­ ne „an­ to­ lo­ gi­ ja no­ ve i naj­ no­ vi­ je ju na to da mu­ ju­ go­ slo­ ven­ ske li­ ri­ ke”. go­ di­ ne ono ko­ je ova­ kvu tvrd­ nju ozbilj­ no ugro­ ža­ va: ume­ sto dve pe­ sme Si­ me Pan­ du­ ro­ vi­ ća. baš u ono­ me što omo­ gu­ ću­ je da iz ta­ kve kom­ po­ zi­ ci­ je „is­ pad­ ne” Pan­ du­ ro­ vić. upra­ vo je iz­ da­ nje iz 1936.. pri­ klad­ nost za po­ če­ tak ili kraj po­ je­ di­ nih do­ ba – sve su to ele­ men­ ti ko­ ji su ka­ ko u kom slu­ ča­ ju uti­ ca­ li na red ko­ jim su pe­ sme slo­ že­ ne” (Po­ po­ vić 2000: 14) 3 Na­ kon tri re­ vi­ zi­ je ko­ je je Pel­ grejv uči­ nio (1883. 10). „Na­ če­ la skla­ da i kon­ tra­ sta. po­ gde­ kod me­ tri­ ka. po­ re­ me­ ti­ le nje­ no je­ din­ stvo. da li je za­ i­ sta sa­ svim ta­ ko? Ako i za­ ne­ ma­ ri­ mo raz­ li­ ke već iz­ me­ đu zni­ ca do­ ži­ ve­ pr­ vog i dru­ gog iz­ da­ nja. Este­ tič­ ka na­ če­ la raz­ log su i za spe­ ci­ fi­ čan ras­ po­ red gra­ đe: po­ de­ lu na tri vre­ đa­ ne ta­ ko što su „sla­ men­ ska odelj­ ka. dok je de­ se­ tak pe­ sa­ ma iz pr­ vog iz­ da­ nja iz­ ba­ če­ no. kao i ne­ ke tvrd­ nje u pred­ go­ vo­ ru. od­ no­ sno kao raz­ log za ne­ pro­ me­ nje­ no po­ sto­ ja­ nje An­ to­ lo­ gi­ je to­ kom jed­ nog ve­ ka. te po­ tvr­ du vred­ no­ sti traj­ no­ šću. mo­ ti­ vi. Po­ tvr­ du ova­ kvog sta­ va kri­ ti­ ka pro­ na­ la­ zi u Po­ po­ vi­ će­ voj „Na­ po­ me­ ni ka sed­ mom iz­ da­ nju” (1936) – po­ vo­ dom zah­ te­ va da sti i po­ sle­ rat­ ne i hr­ vat­ ske pe­ sni­ ke – pre­ ci­ zni­ je. vr­ lo če­ sto ose­ ća­ jan ton. već unu­ tar po­ sto­ je­ ćeg ras­ po­ re­ da. jer se ni­ jed­ na pe­ sma ne mo­ že iz­ ba­ ci­ ti a da to ne iza­ zo­ ve iz­ me­ nu per­ cep­ ci­ je de­ lo­ va jed­ nog du­ gog ni­ za pe­ sa­ ma” (Sto­ ja­ no­ vić-Pan­ to­ vić 2009: 302). ko­ ji u ka­ sni­ jim svo­ jim iz­ da­ nji­ ma „ni­ je uno­ sio bit­ ni­ je iz­ me­ ne” (Sto­ ja­ no­ vić-Pan­ to­ vić 2009: 302). unu­ tar ko­ jih su pe­ sme slo­ bod­ no2 re­ ga­ ne u akor­ de i ve­ zi­ va­ ne u ’ne­ pre­ kid­ nu me­ lo­ di­ ju’. opet uz po­ zi­ va­ nje na Pel­ grej­ va. ka­ kva je ova­ kvoj knji­ zi dvo­ stru­ ko va­ žna. jer bi pro­ me­ ne.. kao i či­ nje­ ni­ cu da je Pel­ grej­ vo­ va Ri­ ko­ li­ ko no­ vih pe­ sa­ ma ra­ ni­ jih do­ ba” (Po­ po­ la mno­ go ve­ će pro­ me­ ne3 od „ne­ vić 2000: 18). i ošte­ ti­ le jed­ nu or­ gan­ sku. ili da bu­ du do­ da­ te po­ je­ di­ nač­ ne pe­ sme (ali ko­ je!). a da ce­ li­ na osta­ ne stal­ na. uti­ ču­ ći na pr­ vo­ bit­ nu kom­ po­ zi­ ci­ ju unu­ tar če­ ti­ ri pe­ ri­ o­ da ko­ ja je Pel­ grejv iz­ dvo­ jio (Fe­ rry 2001: 42). 2  53 . ko­ nač­ na ver­ zi­ ja ima­ la je čak še­ zde­ set no­ vih uno­ sa. stil. du­ ži­ na. tj. Ova­ ko uspe­ šno spro­ ve­ de­ nu „umet­ nič­ ku or­ ke­ stra­ ci­ ju mo­ der­ ne po­ e­ zi­ je srp­ ske” (Sker­ lić 1912: 91). Ali. [. isto­ rij­ ski za­ o­ kru­ glje­ nu ce­ li­ nu” (Po­ po­ vić 2000: 17).] ta­ ko ka­ ko će sva­ ka naj­ sklad­ ni­ je sta­ ja­ ti jed­ na po­ red dru­ ge”. od­ no­ sno (re­ la­ tiv­ ne) ne­ pro­ men­ lji­ vo­ sti iz­ bo­ ra tre­ ba tra­ ži­ ti na dru­ goj stra­ ni. uku­ pan uti­ sak svih oso­ bi­ na pe­ sme. 1891). po­ red ime­ na. da bi i sa­ ma an­ to­ lo­ gi­ ja bi­ la „za­ o­ kru­ glje­ no umet­ nič­ ko de­ lo”. či­ nje­ ni­ cu da „go­ to­ vo da me­ je pri­ njen struk­ tu­ ra­ li­ stič­ ki me­ tod.

ili ka­ rak­ ter od­ no­ sno ’duh’ ra­ se. svr­ hom ko­ ja se ostva­ ru­ je u nji­ ma. upra­ vo ti­ pi­ čan raz­ voj jed­ ne lir­ ske cva­ sti”. bo­ re se. na­ ro­ da ili na­ ci­ je ona­ ko ka­ ko se on is­ po­ lja­ va u li­ te­ ra­ tu­ ri. na­ ci­ o­ nal­ na knji­ žev­ na isto­ ri­ ja XIX ve­ ka. cve­ ta­ ju. ot­ kri­ va za­ sno­ va­ nost tog do­ ži­ vlja­ ja na istim te­ me­ lji­ ma na ko­ ji­ ma po­ či­ va tra­ di­ ci­ o­ nal­ na. Iz­ ve­ sno zna­ nje o re­ al­ no­ sti je u nji­ ma. iz­ ra­ že­ no me­ ta­ fo­ ra­ ma ko­ je sli­ ka­ ju nje­ ne pro­ me­ ne na­ lik oni­ ma kroz ko­ je pro­ la­ zi ži­ vi or­ ga­ ni­ zam („lir­ ska cvast”. 5  „Sve naj­ va­ žni­ je isto­ ri­ je knji­ žev­ no­ sti de­ vet­ na­ es ­ tog ve­ ka bi­ le su na­ ra­ ti­ vi. for­ mal­ ne oso­ bi­ ne (sti­ ha. svr­ he se ostva­ ru­ ju u nji­ ma. i u me­ đu­ po­ ve­ za­ nom re­ al­ mu spi­ ri­ tu­ al­ nog sve­ ta ima­ ju zna­ čaj i po­ tvr­ đu­ ju ga (Dil­ taj). Na taj na­ čin. [. ali se pro­ te­ žu iz­ van njih.. a ne­ de­ lji­ vost i za­ o­ kru­ glje­ nost ce­ li­ ne na­ sta­ le ta­ kvim iz­ bo­ rom po­ tvr­ đu­ je raz­ vo­ jem ko­ ji se po­ e­ zi­ jom na tom je­ zi­ ku iz­ ra­ ža­ va. 54 U tom sme­ ru upu­ ću­ je nas i pred­ go­ vor. kao kla­ si­ ci­ zam ili ro­ man­ ti­ zam. sa­ sta­ vlje­ na da pr­ vi put pri­ ka­ že srp­ sko pe­ sni­ štvo „sa­ ple­ me­ ni­ ci­ ma hr­ vat­ skim”. Isto­ ri­ ča­ ri su u ve­ zi sa nji­ ma ko­ ri­ sti­ li gla­ go­ le ko­ ji ih is­ ka­ zu­ ju kao da su in­ di­ vi­ due.treći program ZIMA 2012. pro­ na­ đe­ na u Po­ po­ vi­ će­ voj za­ o­ stav­ šti­ ni. pro­ ble­ mi s ko­ ji­ ma se su­ sreo na po­ slu sa­ sta­ vlja­ nja an­ to­ lo­ gi­ je – pi­ ta­ nja kla­ si­ fi­ ka­ ci­ je. ra­ stu. Po­ što je od­ re­ dio šta pod­ ra­ zu­ me­ va gi­ pod „an­ to­ lo­ jom” i „li­ ri­ kom”.] Oni po­ sto­ je kroz po­ jed­ in­ ce.] po­ ka­ zu­ je iz­ van­ red­ no pra­ vi­ lan. a na­ ro­ či­ to nje­ go­ va rad­ na ski­ ca. ali to ne­ će bi­ ti ta­ ko sa­ mo­ ra­ zu­ mlji­ vo i 1928. pri­ ka­ za­ nim ni­ zom pe­ sni­ ka či­ ja po­ ja­ va hod­ pred­ sta­ vlja do­ ga­ đaj ko­ ji je isto­ vre­ me­ no i po­ sle­ di­ ca pret­ nog i tač­ ka ko­ ja usme­ ra­ va bu­ du­ ći tok raz­ vo­ ja. za­ sno­ va­ na na raz­ vo­ ju. Sme­ šta­ njem po­ čet­ ka u po­ e­ zi­ ju Bran­ ka Ra­ di­ če­ vi­ ća. Iz­ bor da se ogra­ ni­ či na pe­ riod od Bran­ ka do svog vre­ me­ na oprav­ da­ va ti­ me što ga od­ re­ đu­ je kao „za­ o­ kru­ glje­ nu. a ne dr­ ža­ ve ko­ joj su auto­ ri pri­ pa­ da­ li . kao što je po­ e­ zi­ ja. ši­ re uti­ caj i ta­ ko da­ lje. Po­ po­ vić za in­ te­ gra­ tiv­ ni fak­ tor uzi­ ma kri­ te­ ri­ jum je­ zi­ ka na 4 kom je po­ e­ zi­ ja pi­ sa­ na. a da se ne po­ re­ me­ ti nje­ na struk­ tu­ ra. i po­ sta­ vlja­ le su fa­ ze ili po­ ne­ kad ra­ đa­ nje i/ili smrt ne­ kog nad­ per­ so­ nal­ nog en­ ti­ te­ ta.. upra­ vo ne­ mo­ guć­ no­ šću da se hr­ vat­ sko pe­ sni­ štvo uklo­ pi u an­ to­ lo­ gi­ ju. Ta­ kav en­ ti­ tet mo­ gao je bi­ ti ža­ nr. po­ se­ du­ ju ne­ za­ vi­ snu eg­ zi­ sten­ ci­ ju i sop­ stve­ ni raz­ voj. u tre­ ćem odelj­ ku pred­ go­ vo­ ra Po­ po­ vić obra­ zla­ že šta pod­ ra­ zu­ me­ va pod „no­ vi­ jom srp­ skom” lir­ skom po­ e­ zi­ jom. ’duh’ do­ ba. a Pol .. od­ no­ sno vre­ me od Vu­ ko­ ve re­ for­ me. Na taj na­ ključ­ nom oso­ bi­ čin. dik­ ci­ ja ko­ ja je „go­ la kao dr­ vo zi­ mi” ili „šu­ šti obi­ ljem svo­ ga be­ log i sjaj­ nog cve­ ća”). [. dik­ ci­ me) i sme­ nu stra­ nih uti­ ca­ ja. ko­ ju ne bi bi­ lo uput­ no ce­ pa­ ti na de­ lo­ ve” (Po­ po­ vić 2000: 4) za­ to što „osta­ vlja­ ju­ ći stran­ pu­ ti­ ča­ re na stra­ nu. ka­ da Po­ po­ vić i eks­ pli­ cit­ no mo­ ra da iz­ ra­ zi raz­ u­ me­ va­ nje raz­ li­ či­ to­ sti ove dve knji­ žev­ no­ sti. Iako in­ si­ sti­ ra na eks­ klu­ ziv­ no­ sti este­ tič­ kih na­ če­ la i na­ gla­ ša­ va da ga knji­ žev­ no­ i­ sto­ rij­ ski i slič­ ni kri­ te­ ri­ ju­ mi ni­ su za­ ni­ ma­ li. od­ no­ sno 1936. or­ gan­ sku ce­ li­ nu. ogle­ dan kroz pe­ snič­ ku ose­ ćaj­ nost (uz na­ vo­ đe­ nje naj­ ti­ pič­ ni­ jih je i ri­ pred­ stav­ ni­ ka). Ova­ kvo raz­ u­ me­ va­ nje po­ sto­ ja­ nja knji­ žev­ no­ sti. ba­ rem zva­ nič­ no. iz­ bor i re­ do­ sled pe­ sa­ ma ko­ ji će usle­ di­ 4 Ta­ kvo od­ re­ đe­ nje ni­ je otvo­ ri­ lo pro­ blem ko­ ji pro­ is­ ti­ če iz to­ ga što i Hr­ va­ ti go­ vo­ re tim istim je­ zi­ kom upra­ vo zbog to­ ga što je An­ to­ lo­ gi­ ja. i „sa­ dr­ ža­ jem. re­ gi­ je.. raz­ vo­ ja i nje­ go­ vog iz­ la­ ga­ nja – pi­ ta­ nja su ko­ ja pred se­ be po­ sta­ vlja knji­ žev­ ni isto­ ri­ čar. vred­ no­ šću. oni su ide­ al­ ni su­ bjek­ ti. tvr­ de­ ći da se ra­ đa­ ju. či­ je je po­ sto­ ja­ nje obe­ le­ že­ no na­ ra­ tiv­ no­ šću kao nom5.

uslo­ žnja­ va­ nje. Ta­ kvim po­ zi­ ci­ o­ ni­ ra­ njem. a dru­ gi mo­ žda mo­ gu van nje da po­ sto­ je i na dru­ ga­ či­ ji na­ čin.. omo­ gu­ ćio je da či­ ta­ lac do ove knji­ žev­ no­ i­ sto­ rij­ ske vi­ zi­ je do­ đe tek na­ kon či­ ta­ nja pe­ sa­ ma. mo­ gla je pret­ po­ sta­ vi­ ti tač­ ku gle­ di­ šta. me­ đu na­ po­ me­ na­ ma u ko­ ji­ ma je dao tek­ sto­ lo­ ške po­ dat­ ke o une­ tim pe­ sma­ ma. 6 I na ovom me­ stu va­ žno je pri­ me­ ti­ ti raz­ li­ ku u od­ no­ su na Pel­ grej­ va. Upra­ vo ta­ kva pri­ po­ ved­ na za­ sno­ va­ nost raz­ vo­ ja An­ to­ lo­ gi­ je omo­ gu­ ća­ va da se u njoj ne na­ đu pe­ sni­ ci či­ ju je vred­ nost ka­ sni­ ja knji­ žev­ na kri­ ti­ ka po­ tvr­ di­ la. [. na­ ro­ či­ to ka­ da je u pi­ ta­ nju raz­ dva­ ja­ nje dru­ gog i tre­ ćeg do­ ba). ili Du­ hom (Ge­ ist) kao su­ bjek­ tom. for­ mal­ nih oso­ bi­ na i stra­ nog uti­ ca­ ja (ne­ mo­ gu­ ćeg za pri­ ka­ zi­ va­ nje u an­ to­ lo­ gi­ ji sa­ mo srp­ skog pe­ sni­ štva i. Po­ tre­ bo­ va­ la je za­ plet. bez na­ zna­ ka u sa­ dr­ ža­ ju. i mo­ gla je stva­ ra­ ti zna­ ča­ jan na­ ra­ tiv­ ni in­ te­ res” (Per­ kins 1992: 3–5). Ri­ ker ob­ ja­ šnja­ va ovu prak­ su. jer za­ plet na­ ra­ ti­ va pr­ ve ne pre­ ga­ po­ zna­ je kao do­ đa­ je u toj i ta­ kvoj pri­ či. jer „pri­ ka­ zu­ ju­ ći” ono što tvr­ di da pri­ ka­ zu­ je (a što i ne po­ sto­ ji sa­ mo po se­ bi. za raz­ li­ ku od dru­ gih an­ to­ lo­ gi­ ja sa­ sta­ vlje­ nih po ugle­ du na nju. po­ re­ đe­ njem ova­ kvih lo­ gič­ kih su­ bje­ ka­ ta sa ju­ na­ ci­ ma ro­ ma­ na.o antologijama ti u An­ to­ lo­ gi­ ji ilu­ stra­ ci­ ja su i po­ tvr­ da na­ ra­ ti­ va o raz­ vo­ ju srp­ skog pe­ sni­ štva iz­ ne­ tog u „Pred­ go­ vo­ ru”6. 7  Upo­ re­ di: Per­ kins 1992: 4. ko­ ji je svo­ ja od­ re­ đe­ nja knji­ žev­ no­ i­ sto­ rij­ skih pe­ ri­ o­ da i ključ­ nih oso­ bi­ na raz­ vo­ ja po­ e­ zi­ je ko­ ji se kroz nji­ ho­ vu sme­ nu uka­ zu­ je sme­ stio na kraj knji­ ge. nad­ per­ so­ nal­ nim en­ ti­ te­ tom. stva­ ra­ ju­ ći ta­ ko ni­ za­ njem pe­ sa­ ma srod­ nih ili kon­ trast­ nih mo­ ti­ va vr­ stu unu­ tra­ šnjeg „psi­ ho­ lo­ škog na­ ra­ ti­ va” (Fe­ rry 2001: 60) ko­ ji odr­ ža­ va in­ te­ res za pri­ ču. Dil­ taj). 55 . Per­ kins).7 Za­ to je za Po­ po­ vi­ ća naj­ po­ god­ ni­ ji Pel­ grej­ vov mo­ del ras­ po­ re­ da gra­ đe – on ne mo­ že sa­ svim da se od­ rek­ ne vre­ men­ ske ras­ po­ de­ le pe­ sni­ štva (či­ ja se fik­ tiv­ nost ipak ose­ ća. Ri­ ker). ali upra­ vo za­ plet li­ pri­ če o raz­ vo­ ju zah­ te­ va/do­ zvo­ lja­ va da hro­ no­ lo­ gi­ ju na raz­ či­ te na­ či­ ne po­ re­ me­ ti. jer se pri­ ča i od­ vi­ ja kroz vre­ me. iako uz kva­ li­ fi­ ka­ ci­ je. prin­ ci­ pom. ona za­ pra­ vo stva­ ra ono što že­ li da pri­ ka­ že. te se na nje­ mu Po­ po­ vić i naj­ ma­ nje za­ dr­ ža­ va. po­ Upra­ vo je ova oso­ bi­ na da­ la na­ ci­ o­ nal­ ni zna­ čaj Po­ vi­ će­ voj knji­ zi jer. u kom se za­ plet gra­ di oko pe­ snič­ ke ose­ ćaj­ no­ sti. ili da se na­ čin na ko­ ji se za­ stu­ plje­ ni pe­ sni­ ci per­ ci­ pi­ ra­ ju pro­ me­ ni a da vred­ nost An­ to­ lo­ gi­ je osta­ ne ne­ na­ ru­ še­ na. po­ či­ va na nje­ noj za­ tvo­ re­ no­ sti u se­ be. za­ pra­ vo. „glav­ nog ju­ na­ ka” (P. ka­ ko uoča­ va Ma­ rio Val­ des. bez in­ te­ re­ sa za pri­ ču. vr­ hu­ ge­ ne­ ra­ ci­ ju oso­ bi­ na srp­ skog pe­ sni­ štva ko­ je u ta­ kvoj pri­ či za­ u­ zi­ ma ulo­ gu nje­ nog „lo­ gič­ kog su­ bjek­ ta” (V. osim kao po­ tvr­ da je­ din­ stva raz­ vo­ ja. knji­ žev­ na isto­ ri­ ja po­ sta­ la je te­ le­ o­ lo­ ška. „su­ pra­ per­ so­ nal­ nog en­ ti­ te­ ta” (R. pri­ pi­ su­ ju­ ći mu smi­ sao ti­ me što ga ob­ li­ ku­ je kao pri­ ču. Traj­ nost Po­ po­ vi­ će­ ve An­ to­ lo­ gi­ je. u ko­ me do­ ga­ nac i de­ đa­ ji ko­ ji či­ ne na­ ra­ tiv ilu­ stru­ ju rast..] Sa raz­ ot­ kri­ va­ njem ide­ je. ali je­ di­ no ova­ kvo nji­ ho­ vo po­ sto­ ja­ nje omo­ gu­ ća­ va ovu i ova­ kvu pri­ ču. a o po­ sle­ di­ ca­ ma ko­ je iz ta­ kve sme­ ne pro­ is­ ti­ ču ne ka­ že ni­ šta). van vi­ zi­ je ko­ jom se ob­ li­ ku­ je kao ta­ kvo).

treći program ZIMA 2012. raz­ ot­ kri­ va raz­ lo­ ge za po­ tre­ bu da uklo­ ni isto­ rič­ nost: sud o le­ po­ ti (žen­ skoj ili ne­ koj dru­ goj) za­ vi­ si od tre­ nut­ ka u ko­ me se de­ fi­ ni­ še. – dru­ gim re­ či­ ma. već sa­ mo do­ brih pe­ sa­ ma. Ta­ kva pro­ iz­ volj­ nost ugro­ zi­ la bi ka­ no­ nič­ nost An­ to­ lo­ gi­ je jer . Ova dva pro­ ce­ sa ni­ su me­ đu­ sob­ no is­ klju­ či­ va (uosta­ lom. na ko­ me su za­ sno­ va­ na na­ če­ la iz­ bo­ ra (ko­ jim se raz­ voj ospo­ lja­ va): ne­ iz­ be­ žno je bi­ lo vo­ di­ ti ra­ ču­ na o do­ bu u ko­ jem je pe­ sma po­ sta­ la. knji­ žev­ no­ i­ sto­ rij­ ska kon­ cep­ tu­ a­ li­ za­ ci­ ja – pro­ ce­ su „stva­ ra­ nja na­ ci­ je”. kad ne­ do­ sta­ tak ni­ je ve­ li­ ki. ali Po­ po­ vi­ će­ vo in­ si­ sti­ ra­ nje na jed­ nom. On uoča­ va da taj raz­ voj ni­ je sa­ mo­ ra­ zu­ mljiv: da bi se us­ po­ sta­ vio (ili. jer će ove pro­ tivisto­ ri­ je bi­ ti pu­ ki do­ da­ ci za­ in­ te­ re­ so­ va­ nom ko­ ri­ sni­ ku knji­ žev­ ne isto­ ri­ je. i oba se mo­ gu pri­ pi­ sa­ ti zah­ te­ vi­ ma vre­ me­ na (estet­ ska na­ če­ la – mo­ men­ tu u raz­ vo­ ju žan­ ra an­ to­ lo­ gi­ je. (Ni­ ko­ lić 2010: 324). Po­ po­ vić. – sa­ mo je on­ da pe­ sma mo­ gla ući u An­ to­ lo­ gi­ ju (Po­ po­ vić 2000: 10).. 56 ove knji­ žev­ ne isto­ ri­ je us­ po­ sta­ vlja­ ju i uče­ sni­ ke i pred­ sta­ vlja­ nje sva­ ke na­ ci­ o­ nal­ ne ba­ šti­ ne.. To je i raz­ log za­ što „obi­ lje ra­ do­ va ko­ ji se isto­ rij­ ski ba­ ve po­ ti­ snu­ tim ma­ te­ ri­ ja­ lom ne stva­ ra zna­ ča­ jan ko­ rek­ tiv tra­ di­ ci­ je. na je­ dan lo­ ki pa­ ra­ doks: iako tvr­ di da ne­ ma do­ brih pe­ sni­ ka po se­ bi. Du­ ho­ vi­ to ukla­ nja­ ju­ ći ovaj pa­ ra­ doks u na­ cr­ tu pred­ go­ vo­ ra pi­ ta­ njem „za ko­ ju se ze­ mlju – na­ rod – mo­ že re­ ći da ima naj­ lep­ še že­ ne – za onu ko­ ja ima naj­ vi­ še le­ pih že­ na. a ne­ će bi­ ti cen­ tral­ ni za tra­ di­ ci­ ju. ili za onu u ko­ joj je tip žen­ ske le­ po­ te do­ sti­ gao naj­ vi­ še sa­ vr­ šen­ stvo?”(Po­ po­ vić 2000: 328). za­ pra­ vo. neo­ p­ hod­ no je iz­ o­ sta­ vi­ ti „stran­ pu­ ti­ ča­ re”. tj. pre­ ma nje­ go­ vom mi­ šlje­ nju. či­ ji se sim­ bo­ lič­ ki aspekt od­ vi­ ja ve­ li­ kim de­ lom na pod­ ruč­ ju knji­ žev­ no­ sti a za­ o­ kru­ že­ nje do­ ži­ vlja­ va upra­ vo kra­ jem XIX ve­ ka stva­ ra­ njem ova­ kvih „ve­ li­ kih sin­ te­ za”). i Pel­ grejv je za­ do­ volj­ no kon­ sta­ to­ vao da je us­ peo da dâ „pra­ vu na­ ci­ o­ nal­ nu an­ to­ lo­ gi­ ju”). a po­ ri­ ca­ nje pri­ su­ stva dru­ gog uka­ zu­ je na mo­ gu­ ću svest o ogra­ ni­ če­ nji­ ma ko­ ja pri­ po­ ved­ nost knji­ žev­ no­ i­ sto­ rij­ skog na­ če­ la no­ si. po ko­ li­ či­ ni do­ brih pe­ sa­ ma ko­ je su da­ li. uči­ nio vi­ dlji­ vim). pa za ko­ ri­ sni­ ke knji­ žev­ ne isto­ ri­ je ovi ra­ do­ vi da­ ju na­ ci­ o­ nal­ nu ili re­ gi­ o­ nal­ nu le­ gi­ ti­ ma­ ci­ ju ba­ šti­ ni ko­ ju pred­ sta­ vlja­ ju i vre­ me­ nom stva­ ra­ ju pret­ po­ stav­ ku kul­ tur­ nog iden­ ti­ te­ ta”. – još dru­ gim re­ či­ ma. Pro­ blem „stran­ pu­ ti­ ča­ gič­ ra” vra­ ća nas na po­ ve­ za­ nost vi­ zi­ je raz­ vo­ ja i vred­ no­ va­ nja. Pri­ zna­ njem vre­ me­ ni­ to­ sti kri­ te­ ri­ ju­ ma ko­ ji­ ma se jed­ na pe­ sma utvr­ đu­ je kao le­ pa raz­ ot­ kri­ la bi se nji­ ho­ va re­ la­ tiv­ na pro­ iz­ volj­ nost. a vr­ li­ ne je­ su. a ti­ me i uslo­ vlje­ nost vi­ zi­ je raz­ vo­ ja od po­ zi­ ci­ je onog či­ ja je to vi­ zi­ ja. a da do­ bre pe­ sni­ ke na­ zi­ va­ mo ta­ kvi­ ma „po me­ to­ ni­ mi­ ji”. kad se ne­ do­ sta­ ci iz­ gu­ be u sja­ ju vr­ li­ na. Uslo­ vlje­ nost vre­ me­ ni­ to­ šću on pri­ zna­ je ka­ da je reč o raz­ vo­ ju oso­ bi­ na (jer je vre­ me neo­ p­ hod­ no da se on i pre­ po­ zna kao raz­ voj). Ured­ ni­ ko­ vo je pra­ vi­ lo u svi­ ma ti­ ma slu­ ča­ je­ vi­ ma bi­ lo: sa­ mo on­ da kad za ma­ nu ima do­ volj­ no na­ kna­ de. Po­ po­ vić u „Pred­ go­ vo­ ru” ipak vi­ še pu­ ta oštro od­ bi­ ja lo­ gi­ čan za­ klju­ čak da broj pe­ sa­ ma ko­ ji­ ma je je­ dan pe­ snik za­ stu­ pljen u An­ to­ lo­ gi­ ji sa­ sta­ vlje­ noj od naj­ lep­ ših pe­ sa­ ma upu­ ću­ je na vred­ nost sa­ mog pe­ sni­ ka. ali ne i ka­ da je reč o poj­ mu le­ pog. ko­ ja pak slu­ ži da le­ gi­ ti­ mi­ zu­ je baš ta­ kav iz­ bor.

kao i na­ čin nji­ ho­ ve pri­ me­ ne mo­ gu­ će je od­ bra­ ni­ ti su­ bjek­ tiv­ nom od­ lu­ kom auto­ ra (što Po­ po­ vić vi­ še pu­ ta u pred­ go­ vo­ ru i ra­ di. po­ ne­ kad pro­ stač­ ke re­ či. nji­ ho­ vo uklju­ či­ va­ nje pred­ sta­ vlja­ lo bi vi­ šak u pri­ po­ ve­ da­ nju. u kraj­ njoj kon­ se­ kven­ ci. ali je. elip­ se. ko­ ji bi po­ tvr­ dio taj raz­ voj u jed­ nom od­ re­ đe­ nom zna­ če­ nju. „gde je do­ pu­ šte­ no za­ žmi­ ri­ ti. kao kod V. ra­ spu se u mno­ go­ re­ či­ vost. upra­ vo ova­ kvo nji­ ho­ vo pri­ su­ stvo neo­ p­ hod­ no da bi po­ ka­ za­ lo da li­ ni­ ja raz­ vo­ ja za­ i­ sta u tom tre­ nut­ ku 8  Zbog zva­ nič­ ne na­ me­ ne s ko­ jom je ona i sa­ sta­ vlja­ na – ka­ da oprav­ da­ va svo­ je ogra­ ni­ ča­ va­ nje „no­ vi­ je srp­ ske li­ ri­ ke”. od­ re­ đu­ je i te­ le­ o­ lo­ ško (u smi­ slu od­ re­ đe­ no­ sti ci­ ljem) je­ din­ stvo na­ ra­ ci­ je. 4) – ko­ ji kon­ sta­ tu­ je kao ti­ pič­ nu oso­ bi­ nu pe­ ri­ po­ je­ di­ nač­ nih pe­ sa­ ma – kao „ve­ či­ ta za­ go­ net­ ka ko­ ja se ti­ tra sa či­ ta­ o­ cem”. če­ ga i s ko­ jom na­ me­ rom mo­ gu­ će sa­ sta­ vi­ ti ako su sve vred­ no­ sti u jed­ na­ či­ ni una­ pred pre­ po­ zna­ te kao pro­ iz­ volj­ ne. Da bi se pri­ ča o raz­ vo­ ju for­ mi­ ra­ la kao pri­ ča sa smi­ slom. ne­ pra­ vil­ nu. i po­ red na­ po­ me­ ne da su ova­ kva ogre­ še­ nja ka­ rak­ te­ ri­ stič­ na za pe­ sni­ ke tre­ ćeg do­ ba. „stil ne­ pra­ vi­ lan i o­ da a ne kao ma­ nu mu­ tan” (str. u ap­ strakt­ ne. ne­ i­ sti­ ni­ te po­ je­ di­ no­ sti. u dru­ gu mi­ sao. u ne­ sklad­ ne. Iako na pr­ vi po­ gled kon­ ven­ ci­ o­ nal­ pro­ ble­ ma­ tič­ na. za­ ple­ tu u ne­ si­ gu­ ran. Ili­ ća Mla­ đeg. s dru­ ge stra­ ne. neo­ p­ hod­ no je po­ sta­ vi­ ti joj za­ vr­ še­ tak. u hla­ dan ton. i če­ mu? Na sli­ čan na­ čin su­ prot­ sta­ vlje­ nost este­ tič­ kog i isto­ rij­ skog na­ če­ la vi­ dlji­ va je i u po­ gle­ du tret­ ma­ na pe­ sni­ ka po­ sled­ njeg. . „sa vi­ so­ kim me­ ri­ lom po ko­ me su pe­ sme bi­ ra­ ne”. 6). bi­ la još ma­ nja zbog to­ ga što bi iz nje „is­ pa­ li” naj­ mla­ đi pe­ sni­ ci. ar­ gu­ ment „su­ vi­ še ma­ le sve­ šči­ ce” se ipak pr­ ven­ stve­ no od­ no­ si na uno­ še­ nje pe­ sni­ ka ra­ ni­ jeg do­ ba. mo­ že se pret­ po­ sta­ vi­ ti da bi ta sve­ šči­ ca. po­ red slu ce­ for­ mal­ nog (u smi­ lo­ vi­ to­ sti). „či­ sto.o antologijama bi na dru­ ga­ či­ ji na­ čin pro­ ble­ ma­ ti­ zo­ va­ la kri­ te­ ri­ ju­ me pre­ ma ko­ ji­ ma je sa­ sta­ vlje­ na – iz­ bor baš tih kri­ te­ ri­ ju­ ma. vr­ lo ro­ go­ bat­ nu. osta­ vlja­ ju­ ći mo­ guć­ nost da ne­ ko dru­ gi sa­ sta­ vi dru­ ga­ či­ ju an­ to­ lo­ gi­ ju). jer za­ vr­ še­ tak. u na­ sil­ ne in­ ver­ zi­ je. Ali čak i ta­ da. 7) 57 ta­ ko­ đe je sa­ svim u skla­ du s onim ka­ ko je taj pe­ riod de­ fi­ ni­ sao (iako. iz aspek­ ta na8 i ne­ pri­ po­ ved­ ne za­ sno­ va­ no­ sti iz­ bo­ ra po­ sta­ je ose­ tlji­ vo me­ sto. tre­ ćeg raz­ do­ blja. do za­ pi­ ta­ no­ sti nad smi­ slom knji­ ge: ka­ kvu je to zbir­ ku. u ve­ zi s ko­ jim je An­ to­ lo­ gi­ ji upu­ ći­ va­ no naj­ vi­ še za­ mer­ ki. a da nji­ ho­ va vred­ nost ne bu­ de ugro­ že­ na. kao ilu­ stra­ ci­ ju na­ vo­ di – Mi­ le­ tu Jak­ ši­ ća). mu­ čan je­ zik. le­ po ose­ ća­ nje” u su­ prot­ no­ sti je s od­ re­ đe­ nji­ ma ko­ ji­ ma de­ fi­ ni­ še ose­ ćaj­ nost pe­ sni­ štva tre­ ćeg raz­ do­ blja. ma­ da ni­ je sa­ svim ja­ sno šta na tom me­ stu pod­ ra­ zu­ me­ va pod „naj­ no­ vi­ je na­ še pe­ sni­ štvo” – da li sa­ mo naj­ mla­ đe. ali pi­ ta­ nje nji­ ho­ ve isto­ rij­ ske uslo­ vlje­ no­ sti vo­ di­ lo bi. od­ lu­ ka o uklju­ či­ va­ nju naj­ no­ vi­ jih pe­ sni­ ka. ili pe­ sni­ ke i dru­ gog i tre­ ćeg pe­ ri­ o­ da. na­ ru­ ša­ va­ nje ce­ lo­ vi­ to­ sti is­ kli­ za­ va­ njem u pro­ zu. oni kod ko­ jih. Sle­ de­ ći do kra­ ja estet­ ski kri­ te­ ri­ jum. Ko­ nač­ no. oso­ bi­ na je „an­ ti­ e­ ste­ tič­ na u naj­ ve­ ćem ste­ pe­ nu” (str. su­ vi­ še na­ pred­ nu ver­ si­ fi­ ka­ ci­ ju (str. ne­ pe­ snič­ ke. u ras­ to­ če­ nu. U če­ tvr­ tom po­ gla­ vlju. do­ pu­ šte­ no je i iz­ o­ sta­ vi­ ti”. u ko­ jem eks­ pli­ ka­ tiv­ no iz­ la­ že me­ ri­ la. te se s raz­ lo­ gom mo­ že­ mo za­ pi­ ta­ ti ka­ ko uop­ šte pe­ sni­ ci tre­ ćeg pe­ ri­ o­ da mo­ gu bi­ ti uklju­ če­ ni u An­ to­ lo­ gi­ ju. „ka­ ta­ hre­ ze”. Za­ tim.

bi­ nje­ go­ va pr­ va ob­ ja­ vlje­ na knji­ ga. pe­ sni­ štvo pre­ im ­ uć­ stve­ no sti­ li­ stič­ ko. za­ to on na sva­ ki na­ čin že­ li da iz osnov­ nih po­ stav­ ki iz­ ne­ se­ nih u pred­ go­ vo­ ru uklo­ ni se­ be kao knji­ žev­ nog isto­ ri­ ča­ ra i da estet­ ske kri­ te­ ri­ ju­ me is­ tak­ ne u pr­ vi plan. po­ sto­ ji još je­ dan raz­ log za to da knji­ žev­ no­ i­ sto­ rij­ sku za­ sno­ va­ nost svog iz­ bo­ ra Po­ po­ vić za­ klo­ ni iza este­ tič­ ke: u tre­ nut­ ku ka­ da sa­ sta­ vlja An­ to­ lo­ gi­ ju on na­ stu­ pa s po­ zi­ ci­ je mo­ ći (uti­ caj­ nog knji­ žev­ nog kri­ ti­ ča­ ra i pro­ fe­ so­ ra upo­ red­ ne knji­ žev­ no­ sti na uni­ ver­ zi­ te­ tu. ono što tom iz­ bo­ ru omo­ gu­ ća­ va je­ din­ stvo smi­ sla. od­ no­ sno da odva­ ja­ njem od knji­ žev­ no­ i­ sto­ rij­ skog kri­ te­ ri­ ju­ ma za­ šti­ ti taj i ta­ kav iz­ bor od vre­ me­ ni­ to­ sti. i vre­ me­ ni­ tost este­ tič­ kih me­ ri­ ja us­ po­ sta­ vlja­ ju jed­ no­ znač­ nost sme­ ra la ko­ raz­ vo­ ja. ta ne­ za­ vr­ ši­ vost ipak ni­ je osta­ la ne­ vi­ dlji­ va – niz epi­ te­ ta ko­ jim opi­ su­ je de­ ka­ den­ ci­ ju po­ sled­ njeg pe­ ri­ o­ da za­ klju­ ču­ je se „sa kli­ ca­ ma ob­ no­ ve u se­ bi” (Po­ po­ vić 2000: 4) 10 Iako o ova­ kvom pri­ pi­ si­ va­ nju smi­ sla mo­ že­ mo go­ vo­ ri­ ti i u ve­ zi sa osta­ lim pe­ ri­ o­ di­ ma. po­ put Sker­ li­ ća. te on sto­ ga osta­ je pri „isto­ rij­ skoj za­ o­ kru­ glje­ no­ sti” ko­ ju po­ stu­ li­ ra za­ vr­ še­ nost pri­ če. su­ ge­ ri­ šu­ ći nji­ ho­ vo več­ no va­ že­ nje. Pa­ ra­ dok­ sal­ no. Šta­ vi­ še. a da je pe­ riod ko­ ji je usle­ dio „do­ la­ zak pri­ mi­ ti­ va u kul­ tur­ nu sre­ di­ nu i me­ đu vi­ so­ ko kul­ tur­ ne te­ ko­ vi­ ne – Neo­ var­ var­ stvo”. Iako bi Po­ po­ vić – na osno­ vu pu­ ta ko­ jim je srp­ ska po­ e­ zi­ ja u nje­ go­ voj vi­ zi­ ji. te da je po­ e­ tič­ ko raz­ do­ blje ko­ je joj je pret­ ho­ di­ lo bi­ lo vr­ hu­ nac. po­ seb­ no naj­ ra­ ni­ jim. i ti­ raz­ ot­ kri­ la bi. da stvo­ ri ka­ non.treći program ZIMA 2012. kre­ nuv­ ši od „pri­ mi­ tiv­ nog” Bran­ ko­ vog pe­ sni­ štva. či­ ni ga za­ vi­ snim od tre­ nut­ ka u ko­ me na­ sta­ je. pe­ sni­ štvo vir­ tu­ o­ zno”. U ovom slu­ ča­ ju. s dik­ ci­ jom pu­ nom i raz­ gra­ na­ tom. on on­ da oce­ nju­ je sa­ mo se­ be” (Po­ po­ vić 2000: 12). ne ra­ ču­ na­ mo li bro­ šu­ ru O knji­ žev­ no­ sti (1894). da iz­ ve­ de za­ klju­ čak o „spi­ ral­ nom kre­ ta­ nju” knji­ žev­ me pri­ po­ ve­ da­ nje raz­ vo­ ja osta­ vi otvo­ re­ nim. ta­ kva po­ stav­ ka ne evo­ lu­ ci­ je9. ali ga i vra­ ća u vre­ me. ako mu je oce­ na po­ gre­ šna. upra­ vo je knji­ žev­ no­ i­ sto­ rij­ ska vi­ zi­ ja. Na­ gla­ ša­ va­ nje este­ tič­ kog na­ če­ la pri nje­ nom sa­ sta­ vlja­ nju tre­ ba­ lo je da po­ tvr­ di da je po­ e­ tič­ ki ho­ ri­ zont iz ko­ jeg ta na­ če­ la pro­ iz­ la­ ze pra­ vi. Zbog to­ ga ni­ je ni ču­ do da je ve­ ći­ na pri­ go­ vo­ ra ko­ ji su an­ to­ lo­ gi­ ji upu­ će­ ni bi­ la iza­ zva­ na onim nje­ nim de­ lom ko­ ji zi­ ju ko­ za­ hva­ ta po­ e­ ja na­ sta­ je po­ sle pe­ ri­ o­ da ko­ ji u Po­ po­ vi­ će­ voj vi­ zi­ ji pred­ sta­ vlja vr­ hu­ nac raz­ vo­ ja. 58 opi­ su­ je pad. u tim se slu­ ča­ je­ vi­ ma ot­ por ovom pro­ ce­ su sla­ bi­ je ose­ ća. Šan­ ti­ ća i Ra­ ki­ ća do­ sti­ gla „pe­ sni­ štvo s naj­ vi­ šim umet­ nič­ kim ob­ li­ kom i ugla­ đe­ no­ šću. neo­ dvo­ ji­ va od este­ tič­ kih i po­ e­ tič­ kih na­ zo­ ra ono­ ga ko vi­ zi­ ju da­ je. tj. ali je ovo. i kod ko­ je je pri­ pi­ si­ va­ nje smi­ sla naj­ o­ či­ gled­ ni­ je10. ka­ ko će i pot­ pi­ sa­ ti la svo­ ju knji­ gu). sti­ gla do „neo­ var­ var­ stva” – mo­ gao. jer se i An­ to­ lo­ gi­ ja na­ la­ zi u po­ zi­ ci­ ji u ko­ joj su nje­ ni kri­ ti­ ča­ ri ko­ ji svoj pri­ stup pred­ sta­ vlja­ ju 9 Iako . Po­ po­ vić je sve­ stan ove opa­ sno­ sti: „ne tre­ ba za­ bo­ ra­ vi­ ti da sva­ ki kri­ ti­ čar svo­ jom oce­ nom oce­ nju­ je na pr­ vom me­ stu se­ be. po­ red uslo­ vlje­ no­ sti po­ zi­ ci­ je iz ko­ je se us­ po­ sta­ vlja vi­ zi­ ja raz­ vo­ ja. Ta­ ko je nji­ ho­ vo pri­ su­ stvo u „či­ sto este­ tič­ kom” iz­ bo­ ru mo­ gu­ će sa­ mo na osno­ vu ne­ i­ sto­ vet­ no­ sti s na­ či­ nom na ko­ ji je nji­ ho­ vo po­ sto­ ja­ nje po­ treb­ no u vi­ zi­ ji raz­ vo­ ja u ko­ joj je srp­ ska knji­ žev­ nost u pe­ sni­ štvu Du­ či­ ća.

Ra­ ne pa­ ro­ di­ je. da bi se sta­ tus L. neo­ dvo­ ji­ vom od nje­ ne fik­ tiv­ ne bi­ og ­ raf­ ske pod­ lo­ ge. iz­ da­ va­ če­ ve pri­ med­ be i ti­ po­ lo­ gi­ za­ ci­ ja pe­ snič­ kih po­ ja­ va – raz­ ot­ kri­ va­ ju nje­ go­ vo pri­ su­ stvo kao „an­ to­ lo­ gi­ ča­ ra”. za­ mer­ ka­ ma zbog iz­ o­ sta­ vlja­ nja ovog ili onog pe­ sni­ ka: po­ zi­ ci­ ji pro­ tiv-isto­ ri­ je. ipak osta­ je ko­ rek­ tiv u okvi­ ru (na istim osno­ va­ ma) us­ po­ sta­ vlje­ nog na­ ra­ ti­ va. ni­ ti pak „de­ lo do­ ku­ men­ tar­ no ko­ je će do­ mo­ ro­ ce i stra­ ne [sic!] oba­ ve­ sti­ ti o dru­ gom če­ mu do o me­ ro­ dav­ nom ali usa­ mlje­ nom mi­ šlje­ nju na­ šeg naj­ pri­ zna­ ti­ jeg este­ te”. po­ me­ ra­ ju­ ći iz­ vor 11 pro­ vo­ ka­ ci­ je iz lič­ no­ sti ko­ ja go­ vo­ ri u sa­ dr­ ži­ nu i smi­ sao nje­ nih re­ či . ili Du­ či­ ća su­ štin­ ski iz­ me­ nio. Pan­ to­ lo­ gi­ je Sta­ ni­ sla­ va Vi­ na­ ve­ ra. jer bi pret­ po­ sta­ vlja­ lo is­ ko­ ra­ če­ nje upra­ vo iz tač­ ke iz ko­ je se smi­ sao ob­ li­ ku­ je.o antologijama Jer. iz­ no­ si „svo­ je” sta­ vo­ ve o stva­ ra­ nju. po­ se­ du­ je fik­ tiv­ ne bi­ o­ graf­ ske in­ di­ ka­ ci­ je. 11  Da je ra­ ni pe­ riod Vi­ na­ ve­ ro­ vog pa­ ro­ dij­ skog ba­ vlje­ nja Po­ po­ vi­ će­ vom An­ to­ lo­ gi­ jom obe­ le­ žen kri­ ti­ kom „lič­ ne jed­ na­ či­ ne” ko­ ja ne­ iz­ be­ žno uti­ če na nje­ no ob­ li­ ko­ va­ nje po­ ka­ zu­ ju i pi­ ta­ nja 1912. pan­ to­ lo­ gij­ ske. go­ vo­ re za se­ be. Ra­ na fa­ za Vi­ na­ ve­ ro­ vog ba­ vlje­ nja An­ to­ lo­ gi­ jom raz­ li­ ku­ je se od me­ đu­ rat­ ne. Po­ zna­ to avan­ gard­ no ospo­ ra­ va­ nje po­ e­ ti­ ke mo­ der­ ne i este­ ti­ ci­ zma či­ ji je Po­ po­ vić bio za­ go­ vor­ nik i tu­ mač. ne sa­ mo po na­ stu­ pu mla­ dog auto­ ra pod pse­ u­ do­ ni­ mom. kao si­ ste­ ma­ tič­ no or­ ga­ ni­ zo­ va­ na kri­ ti­ ka An­ to­ lo­ gi­ je po­ sle Pr­ vog svet­ skog ra­ ta. Pro­ blem s An­ to­ lo­ gi­ jom Traj­ ko vi­ di u to­ me što „lič­ no” obe­ lež­ je nje­ no vo­ di do to­ ga da ona „ne mo­ že da osta­ ne de­ lo od traj­ ne vred­ no­ sti”. za­ po­ či­ nje. u Pi­ je­ mon­ tu po­ kre­ nu­ te „An­ ke­ te g. Udva­ ja­ nje autor­ stva uvo­ đe­ njem stva­ ra­ lač­ ke po­ zi­ ci­ je/ak­ ci­ je „onog dru­ gog ja” (Te­ šić 1998: 72) po­ me­ ra smi­ sao pa­ ro­ dij­ skih ob­ ra­ da srp­ ske po­ e­ zi­ je u du­ bi­ nu: Traj­ ko Ći­ rić je knji­ žev­ ni ju­ nak. Da su ta­ kvi no­ vi ho­ ri­ zon­ ti bi­ li i bli­ ži ne­ go što se iz da­ na­ šnje per­ spek­ ti­ ve mo­ že uči­ ni­ ti. nji­ ho­ va po­ de­ la ko­ ja zna­ či i vre­ men­ sku raz­ de­ o­ bu. lič­ no­ sti či­ ji su sta­ vo­ vi una­ pred pod­ ri­ ve­ ni pri­ ro­ dom nje­ nog mi­ šlje­ nja. go­ vo­ ri za­ ni­ mljiv po­ da­ tak da u is­ toj go­ di­ ni sto­ go­ di­ šnji­ cu po­ sto­ ja­ nja be­ le­ ži i pr­ vi kri­ tič­ ki osvrt na Po­ po­ vi­ će­ vu An­ to­ lo­ gi­ ju. ko­ ja iako na dru­ ga­ či­ ji (su­ pro­ tan) na­ čin vred­ nu­ je ono što mo­ že bi­ ti „unos”. i da­ lje u pa­ ro­ dij­ skom kri­ tič­ kom klju­ ču. vre­ me se me­ nja­ lo i već su se na­ zi­ ra­ li po­ e­ tič­ ki ho­ ri­ zon­ ti ko­ je će do­ ne­ ti Vi­ na­ ve­ ro­ va ge­ ne­ ra­ ci­ ja. a ono što u ova­ kvoj vi­ še­ stru­ koj igri autor­ stvom sva­ ka­ ko pri­ pa­ da Traj­ ku Ći­ ri­ ću – iz­ bor pe­ sni­ ka. od­ no­ sno Zma­ ja. na­ pi­ si­ ma u dnev­ nim li­ sto­ vi­ ma Štam­ pa i Pi­ je­ mont. ko­ je su bi­ le oko­ sni­ ca pr­ ve Pan­ to­ lo­ gi­ je. nje­ go­ ve knji­ ge Mje­ ća (1911). kao i u ce­ li­ ni „Pe­ snič­ ki spi­ si Traj­ ka Ći­ ri­ ća (mla­ đeg)”. i pi­ ta­ nje o An­ to­ lo­ gi­ ji on­ da 59 . Traj­ ka Ći­ ri­ ća” u ko­ joj on po­ zi­ va na pre­ tre­ sa­ nje ono­ ga či­ me se Po­ po­ vić ru­ ko­ vo­ dio pri oda­ bi­ ra­ nju gra­ đe – nje­ go­ vog lič­ nog uku­ sa. pri­ pi­ sa­ ne su po­ je­ di­ nač­ nim pe­ sni­ ci­ ma. Ra­ di­ če­ vi­ ća. za­ pra­ vo. Bi­ lo je po­ treb­ no da se ra­ di­ kal­ no iz­ me­ ni raz­ um ­ e­ va­ nje po­ sto­ ja­ nja srp­ ske knji­ žev­ no­ sti. omo­ gu­ ći­ le su pa­ ro­ dij­ skim pre­ o­ bli­ ko­ va­ njem pe­ sa­ ma da. ali bi uva­ ža­ va­ nje tih pro­ me­ na za Po­ po­ vi­ će­ vu vi­ zi­ ju bi­ lo ne­ mo­ gu­ će. i mo­ že mu se pri­ pi­ sa­ ti od­ re­ đe­ ni po­ gled na svet i skup vred­ no­ sti ko­ je uti­ ču na nje­ go­ va „knji­ žev­ na” me­ ri­ la. Ko­ sti­ ća ili B. i pre iz­ la­ ska iz štam­ pe svog mo­ de­ la. sa­ da bez ma­ ske še­ re­ ta Traj­ ka. ko­ je je naj­ di­ rekt­ ni­ ju ve­ zu s An­ to­ lo­ gi­ jom is­ po­ lji­ lo u pa­ ro­ dij­ skoj de­ lat­ no­ sti Sta­ ni­ sla­ va Vi­ na­ ve­ ra.

uz za­ pi­ ta­ nost i o po­ sto­ ja­ nju mo­ gu­ ćeg dru­ gog me­ ri­ la s ko­ jim bi an­ to­ lo­ gi­ ja mo­ gla bi­ ti sa­ sta­ vlje­ na. ko­ ren te re­ či mo­ gao bi bi­ ti i pelèngūr. Već pa­ ro­ dij­ ska iz­ vr­ ta­ nja ključ­ nih re­ či na­ slo­ va – an­ to­ lo­ gi­ je i li­ ri­ ke – uka­ zi­ va­ la su na po­ ve­ za­ nost s ovom knji­ gom. uz pred­ go­ vor no­ vom iz­ da­ nju). S dru­ ge stra­ ne. pre­ ma Vi­ na­ ve­ ro­ voj pro­ ce­ ni. iako ne­ ve­ li­ ke bro­ jem (pet do­ da­ tih i šest iz­ o­ sta­ vlje­ nih tek­ sto­ va. no­ si i na­ po­ me­ nu „dru­ go. ali ne baš sa­ svim jed­ no­ znač­ no: eti­ mo­ lo­ ški.treći program ZIMA 2012. če­ mer. već smi­ sa­ o­ no va­ žni tek­ sto­ vi: po­ zi­ ci­ o­ no i alu­ ziv­ no mar­ ki­ ra­ na „Uvod­ na pe­ sma” J. Du­ či­ ća. o nje­ go­ vom uku­ su?. Pan­ to­ lo­ gi­ ja no­ vi­ je srp­ ske pe­ len­ gi­ ri­ ke do­ ne­ la je go­ to­ vo sve pa­ ro­ di­ je iz Mje­ će. i 1920). kao i nje­ nim či­ ta­ o­ ci­ ma. ’ma­ li stub o ko­ ji je pre ba­ ti­ na­ nja ve­ zan ka­ kav zlo­ či­ nac da ga . kri­ ti­ ka „Če­ ti­ ri ve­ če­ ri gru­ pe umet­ ni­ ka” Jo­ va­ na Sker­ li­ ća ko­ jom se za­ klju­ ču­ je „tre­ će do­ ba” Pan­ to­ lo­ gi­ je iz 1920. ali ne sa­ mo pro­ ši­ re­ ne no­ vim uno­ si­ ma. ka­ ko je to i či­ nje­ no pri­ li­ kom ka­ sni­ jeg nji­ ho­ vog ob­ ja­ vlji­ va­ nja. Bog­ da­ nu Po­ po­ vi­ ću?. do­ pu­ nje­ no i za­ sla­ đe­ no iz­ da­ nje”. po­ ka­ zu­ ju da se u osam­ na­ e­ sto­ go­ di­ šnjem po­ sto­ ja­ nju Pan­ to­ lo­ gi­ ja ipak do­ go­ di­ la iz­ ve­ sna pro­ me­ na. uz iz­ vr­ nu­ tu op­ ti­ ku: „pan­ to­ lo­ gi­ ja” je­ ste „pa­ ro­ dij­ ska an­ to­ lo­ gi­ ja” (Se­ ljač­ ki-Mir­ ko­ vić 2009: 67). za­ pra­ vo. što bi mo­ glo bi­ ti alu­ zi­ ja na. 60 Ko­ li­ ko. te su i ve­ ze s ovom knji­ gom po­ sta­ le la­ ko oči­ tlji­ ve iz ni­ za na­ gla­ še­ nih for­ mal­ nih po­ du­ dar­ no­ sti. go­ di­ ne. gor­ ko. ko­ ja ne­ sum­ nji­ vo alu­ di­ ra na li­ ri­ ku. te je to „dru­ go” vlje­ ne” jed­ na na dru­ gu u go­ to­ vo ne­ iz­ da­ nje knji­ ge s dva pr­ va iz­ da­ nja. Raz­ log to­ me je što je u me­ đu­ vre­ me­ nu ob­ ja­ vlji­ va­ nje An­ to­ lo­ gi­ je Bog­ da­ na Po­ po­ vi­ ća uči­ ni­ lo njen ob­ lik i sa­ dr­ žaj po­ zna­ tim i Vi­ na­ ve­ ru. ali fi­ gu­ ra­ tiv­ no i gor­ či­ nu. ili be­ le­ ška o „Za­ vr­ šnoj” Mi­ le­ te Jak­ ši­ ća. sa­ sta­ vlja­ nih an­ to­ lo­ je uoča­ va Mi­ li­ ca gi­ ja. 12  „Reč pe­ len­ gi­ ri­ ka. „za­ sla­ de i do­ pu­ ne”. što upu­ ću­ je na to da me­ đu­ rat­ no pan­ to­ lo­ gij­ sko de­ la­ nje Sta­ ni­ sla­ va Vi­ na­ ve­ ra tre­ ba sa­ gle­ da­ va­ ti kao ce­ li­ nu. jad. na­ kon nje. jad­ no sta­ nje na­ še ta­ da­ šnje li­ ri­ ke re­ pre­ zen­ to­ va­ ne Po­ po­ vi­ će­ vom an­ to­ lo­ gi­ jom. Dru­ go iz­ da­ nje če­ ga? Naj­ no­ vi­ ja pan­ to­ lo­ gi­ ja do­ no­ si sa­ dr­ žaj obe pret­ hod­ ne. od­ no­ sno „Pa­ rer­ go­ ne i pro­ la­ go­ mo­ ne” Bran­ ka La­ za­ re­ vi­ ća iz iz­ da­ nja 1922. o pro­ nic­ lji­ vo­ sti ko­ ju je po­ ka­ zao svo­ jim naj­ no­ vi­ jim de­ lom”. ima Pan­ to­ lo­ gi­ ja? Iako su po­ zna­ te tri knji­ ge pod ovim na­ slo­ vom – Pan­ to­ lo­ gi­ ja no­ vi­ je srp­ ske pe­ len­ gi­ ri­ ke (1920). a upra­ vo je ostva­ re­ na sve­ o­ bu­ hvat­ nost za­ hva­ ta u srp­ sku po­ e­ zi­ ju oso­ bi­ na ko­ ja je raz­ li­ ko­ va­ la Po­ po­ vi­ će­ vu od dru­ gih. iz­ o­ sta­ vlje­ ne ne ne­ ke sla­ bi­ je us­ pe­ le pa­ ro­ di­ je. ba­ rem ka­ da je knji­ žev­ nost u pi­ ta­ nju (što po­ ka­ zu­ je i svo­ jom sa­ dr­ ži­ nom). svo­ jim pr­ vim seg­ men­ tom bu­ di aso­ ci­ ja­ ci­ ju i na reč pe­ len ko­ ja ozna­ ča­ va bilj­ ku gor­ kog uku­ sa. No. No­ va pan­ to­ lo­ gi­ ja pe­ len­ gi­ ri­ ke (1922) i Naj­ no­ vi­ ja pan­ to­ lo­ gi­ ja srp­ ske i ju­ go­ slo­ ven­ ske pe­ len­ gi­ ri­ ke (1938) – već po­ gled u bi­ bli­ o­ teč­ ki ka­ ta­ log stva­ ra ne­ do­ um ­ i­ ce: iz­ da­ nje iz 1938. već i u sa­ svim dru­ gom ras­ po­ re­ du. te da je neo­ p­ no hod­ pa­ žlji­ vi­ je po­ tra­ ži­ ti raz­ lo­ ge zbog ko­ jih su 1938. a do tog tre­ nut­ ka. ko­ ja je neo­ kr­ nje­ na is­ pli­ va­ la na­ kon rat­ nih po­ tre­ sa (tre­ će i če­ tvr­ to iz­ da­ nje usle­ di­ lo je od­ mah na­ kon ra­ ta – 1919. ona je i pa­ ro­ dij­ ska „te­ o­ ri­ ja sve­ ga”. Slič­ no je i s „pe­ len­ gi­ ri­ kom”: mo­ gu­ ćim alu­ zi­ ja­ ma12 ko­ po­ sta­ vlja kao pi­ ta­ nje „o g. „na­ sta­ iz­ me­ nje­ nom ras­ po­ re­ du.

me­ đu­ tim. uma­ nju­ ju­ ći mu zna­ čaj. te da­ ti­ ra­ njem „na De­ tinj­ ce. Po­ po­ vi­ ćev: po­ de­ lom na če­ ti­ ri „sta­ va”. „Hajd­ mo. u No­ voj pan­ to­ lo­ gi­ ji („go­ vo­ ri Div­ ka-Tiv­ ka svo­ me bra­ tu Dži­ nu-Ti­ nu da na­ vu­ če pe­ len­ gi­ re ka­ ko se ne bi vi­ de­ lo”).. ko­ ji ne­ pot­ pu­ nom re­ če­ ni­ com isto­ vre­ me­ no „do­ zi­ va” i Po­ po­ vi­ ćev pred­ go­ vor. en­ gle­ skih.amo mi­ lu mu­ ku”). i u tom bi slu­ ča­ ju Vi­ na­ ve­ ro­ va zbir­ ka bi­ la svo­ je­ vr­ stan stub sra­ ma ka­ ko za srp­ sku li­ ri­ ku ta­ ko i za nje­ nog an­ to­ lo­ gi­ ča­ ra. me­ ri­ li­ ma: „Spis mo­ ra bi­ ti na­ pi­ san. „naj­ u­ met­ nič­ ki­ jeg” ob­ li­ ka knji­ žev­ no­ sti. to jest pel­ ènga­ će. s pro­ me­ nom u sa­ mo jed­ nom slo­ vu („..o antologijama Se­ ljač­ ki-Mir­ ko­ vić za­ jed­ nič­ ko je svo­ je­ vr­ sno iz­ o­ kre­ ta­ nje vred­ no­ sti. i Traj­ ko­ vu an­ ke­ tu: „naj­ zna­ čaj­ ni­ ja oso­ bi­ na ove Pan­ to­ lo­ gi­ je. po­ na­ vlja pr­ vu stro­ fu „Uvod­ ne” u An­ to­ lo­ gi­ ji. dok ime Sta­ ni­ sla­ va Vi­ na­ ve­ ra ko­ je sto­ ji iz­ nad na­ slo­ va do­ da­ je na­ slov­ noj stra­ ni­ ci i in­ ter­ me­ di­ jal­ no pa­ ro­ dij­ sko po­ i­ gra­ va­ nje (in­ di­ vi­ du­ al­ nim) autor­ stvom. to jest no­ vo. a o lič­ no­ sti ured­ ni­ ka go­ vo­ ri i če­ tvr­ ti: on „mi­ sli da je Berg­ son je­ dan pa­ cer. da je njen sa­ sta­ vljač”. „Uvod­ na pe­ sma”. i u pa­ ro­ di­ ji ro­ ma­ na Rast­ ka Pe­ tro­ vi­ ća. Tri aste­ ri­ ska ja­ vi­ će se i u pot­ pi­ su pa­ ro­ dij­ skog pred­ go­ vo­ ra (ime Bog­ da­ na Po­ po­ vi­ ća nig­ de ne­ će bi­ ti spo­ me­ nu­ to u pr­ voj Pan­ to­ lo­ gi­ ji). a ne pe­ već po­ sto­ je sa­ mo zvu­ ko­ vi. da to „do­ du­ še. u pa­ ro­ di­ ji „Raz­ o­ ča­ re­ nje” Mi­ lo­ ša Cr­ njan­ skog („Mo­ ja je du­ ša ukle­ ti knez / Sa pa­ or­ skim ma­ ni­ ri­ ma / U dro­ nja­ vim pe­ len­ gi­ ri­ ma / Sa za­ kr­ pom na tu­ ru”). 61 . Tre­ ba. / Ne sme bi­ ti pre­ pi­ san / I mo­ ra sni­ ka”: „ne­ ma kla­ vi­ ra. ’ši­ ro­ ke mu­ ške ga­ će. Za­ ni­ mljiv je pr­ vi stav. ne­ ma pe­ sni­ ka. ne­ ma ve­ ze sa Pan­ to­ lo­ gi­ jom. „Sa­ po­ ge Div­ ke-Tiv­ ke”. ko­ ja je sta­ vlja is­ pred svih slič­ nih ra­ do­ va ove vr­ ste. isto­ vre­ me­ no us­ po­ sta­ vlja i di­ ja­ me­ tral­ nu po­ e­ tič­ ku su­ prot­ nost Vi­ na­ ver–Po­ po­ vić oko Berg­ so­ na. ko­ ji ta­ ko­ đe pre­ o­ bli­ ku­ je. i ne­ ma me­ se­ ca. je­ ste. 2009: 67–68). pa pi­ to­ mi­ zam. ali je sa­ sta­ vljač pot­ pi­ san bez ime­ na (sa tri aste­ ri­ ska). 3). sni­ ža­ va­ nje ide­ je li­ ri­ ke kao naj­ su­ blim­ ni­ jeg. od­ mah i obe­ smi­ šlja­ va ta­ kvo su­ prot­ sta­ vlja­ nje lič­ no­ sti.” (Vi­ na­ ver 1920: 3). ko­ ji dvo­ znač­ nim is­ ka­ zom na­ sta­ vlja niz ap­ surd­ nih me­ ri­ la. alu­ di­ ra­ ju­ ći na pa­ saž iz Po­ po­ vi­ će­ ve „Jed­ ne kri­ tič­ ke ana­ li­ ze”. što u spo­ ju sa reč­ ju li­ ri­ ka svo­ di ovaj li­ te­ rar­ ni po­ jam na ni­ ski te­ le­ sni plan. dok „Za­ vr­ šna pe­ sma” pri­ pa­ da Mi­ le­ svi vi­ de’. na­ lik onom iz Mje­ će. o mu­ zo” Jo­ va­ na Du­ či­ ća. či­ ne­ ći ga ko­ mič­ nim.-M. ko­ jom Po­ po­ vić ogra­ đu­ je pro­ stor svog ba­ vlje­ nja srp­ skom po­ e­ zi­ jom. na­ po­ me­ nu­ ti i da se u sa­ moj Pan­ to­ lo­ gi­ ji ova reč ja­ vlja is­ klju­ či­ vo u po­ sled­ njem zna­ če­ nju. u tom tre­ nut­ ku već ču­ ve­ ni. iz­ la­ ga­ njem isto­ rij­ skog raz­ vo­ ja: „naj­ pre var­ va­ ri­ zam. ali za­ ključ­ nom re­ če­ ni­ com. a kao „pro­ fe­ sor Ured­ ne Knji­ žev­ no­ sti”. već po­ sto­ ji sa­ mo me­ se­ či­ na”. bi­ ti pot­ pi­ san”. pa neo­ var­ va­ ri­ zam i naj­ zad neo­ pi­ to­ mi­ zam. ide­ jom „an­ to­ lo­ gi­ je pe­ sa­ ma. 1919. pri­ zi­ va­ ju­ ći pod­ sme­ šlji­ ve aso­ ci­ ja­ ci­ je i pro­ iz­ vo­ de­ ći hu­ mor­ ni efe­ kat” (S. već po­ sto­ je sa­ mo pe­ sme. Mo­ guć­ no tu­ ma­ če­ nje. pru­ ža i reč pe­ len­ gi­ ri. čak­ ši­ re od gru­ bog suk­ na do ni­ že ko­ le­ na’. kao i mač­ ka” (str. iako je pro­ fe­ sor”. por­ tu­ gal­ skih i island­ skih. me­ đu­ tim. Pr­ va pe­ sma Pan­ to­ lo­ gi­ je. pi­ to­ mo gle­ da­ nje na svet”. ali je ži­ vot. obe­ le­ že­ noj upra­ vo sni­ ža­ va­ njem (ba­ na­ li­ za­ ci­ jom i svo­ đe­ njem na te­ le­ sno) ključ­ nih mo­ ti­ va Cr­ njan­ sko­ ve Li­ ri­ ke Ita­ ke. Unu­ tra­ šnja na­ slov­ na stra­ ni­ ca do­ no­ si još jed­ no ova­ kvo „po­ na­ vlja­ nje sa pro­ me­ nom”: ona je „vi­ zu­ el­ ni bli­ za­ nac” one iz Po­ po­ vi­ će­ ve An­ to­ lo­ gi­ je.

M. Kr­ kle­ ca”. S. be­ le­ ške o ne­ pre­ po­ zna­ toj „Pe­ smi g. isto­ ri­ o­ graf­ skog pri­ lo­ ga. M. pi­ sma i oper­ skog li­ bre­ ta. Ko­ nač­ no. te jed­ nu M. i „do­ bar spis” ko­ ji ni pe­ snik ni sa­ sta­ vljač ne mo­ gu da pro­ na­ đu. pse­ u­ do­ fi­ lo­ zof­ skih frag­ me­ na­ ta. S. V. a do­ da­ je i još po jed­ nu S. ne ko­ re­ spon­ di­ ra­ ju ni sa sme­ nom „pra­ va­ ca” iz pa­ ro­ dij­ skog pred­ go­ ša­ vo­ ra. sa­ da to ni­ je lič­ nost an­ to­ lo­ gi­ ča­ ra. Pu­ rić. Već pr­ va Pan­ to­ lo­ gi­ ja pro­ ble­ ma­ ti­ zu­ je sa­ mo­ ra­ zu­ mlji­ vost je­ zič­ ke gra­ ni­ ce „srp­ ske” li­ ri­ ke. Ilić do­ la­ zi po­ sle J. od­ no­ sno još ne­ na­ pi­ sa­ ne „do­ bre pe­ sme” Mi­ le­ te Jak­ ši­ ća. Za raz­ li­ ku od „Spi­ sa Traj­ ka Ći­ ri­ ća”. iako se vr­ lo du­ go lo­ mio. S. dra­ ma. u njoj se na­ šla i pa­ ro­ di­ ja knji­ žev­ nog ma­ ni­ fe­ sta. me­ đu no­ vo­ do­ ne­ se­ nim pe­ sni­ ci­ ma ve­ ći­ na ih se ni­ je ni li­ ku od „li­ ri­ ke”. ali već ov­ de spo­ lja­ šnje slič­ no­ sti pre­ sta­ ju: iako po­ sto­ ji hro­ no­ lo­ ški re­ do­ sled iz­ la­ ga­ nja gra­ đe. Du­ či­ ća. iz­ me­ đu sa­ dr­ ža­ ja ko­ ji či­ ni (p)an­ to­ lo­ ški niz i nje­ ga ne po­ sto­ ji od­ nos po­ tvr­ de iz­ ne­ se­ va ka­ kav smo uoči­ li u An­ to­ lo­ gi­ ji.treći program ZIMA 2012. M. Ko­ so­ ra. for­ mal­ nu ve­ zu Pan­ to­ lo­ gi­ ja ostva­ ru­ je i pre­ u­ zi­ ma­ njem po­ de­ le na tri do­ ba. Iako je pred­ go­ vor Pan­ to­ lo­ gi­ je na­ stao pa­ ro­ dij­ skim iz­ ob­ li­ če­ njem Po­ po­ vi­ će­ vog. M. već ni­ za Po­ po­ vi­ će­ vih po­ mi­ nja­ nja ovog pe­ sni­ ka u pred­ go­ vo­ ru13. Je­ li­ ća (po­ sled­ nja dvo­ ji­ ca su u Pan­ to­ lo­ gi­ ji pri­ sut­ ni „ro­ do­ lju­ bi­ vim” pe­ sma­ ma. ali se od­ u­ sta­ ja­ nje Po­ seb­ no onog da „ured­ nik. 13  . a nji­ ho­ vo na­ ru­ va­ nje – bi­ lo po­ re­ me­ ća­ ji­ ma vre­ men­ skog ni­ za (V. U Pan­ to­ lo­ gi­ ji. Mi­ li­ či­ ća. no­ vin­ skog felj­ to­ na i re­ por­ ta­ že. Pet­ ko­ vić Dis. Ko­ ro­ li­ je i V. gra­ ni­ ce me­ đu pe­ ri­ o­ di­ ma ne po­ kla­ pa­ ju se s Po­ po­ vi­ će­ vim. Bo­ jić. bi­ la po­ ka­ za­ na – nje­ gov dar za­ pa­ ža­ nja ži­ vo­ pi­ snih kon­ kret­ nih po­ je­ di­ no­ sti u po­ lju. kri­ ti­ ke. ko­ ji­ ma su naj­ za­ stu­ plje­ ni­ ji pe­ sni­ ci krf­ skog Za­ bav­ ni­ ka) – ko­ je se u An­ to­ lo­ gi­ ji ni­ su ni mo­ gle na­ ći. ali ne do­ no­ si pa­ ro­ di­ ju „Pe­ sni­ ka i pe­ sme” ko­ jom se za­ klju­ ču­ je An­ to­ lo­ gi­ ja. 14 Iako do­ no­ si dve pe­ sme V. Po­ red tri knji­ žev­ na ro­ da. Jak­ ši­ ća po­ sta­ je uop­ šte „do­ bra pe­ sma”. Pan­ du­ ro­ vić) – do­ dat­ no ote­ ža­ va pre­ po­ zna­ va­ nje bi­ lo ka­ kvog prin­ ci­ pa nji­ ho­ ve za­ sno­ va­ no­ sti. za raz­ da­ ju i pro­ zni tek­ sto­ vi. ali vr­ lo sim­ pa­ tič­ na oso­ bi­ na. Mi­ tri­ no­ vić. za­ što?” i „Za­ što – za­ to”). pa čak ni nje­ go­ va me­ ri­ la – o iz­ ne­ se­ na u pa­ ro­ dij­ skom pred­ go­ vo­ ru ogre­ ši­ će se uno­ še­ njem pe­ sme „Bez­ i­ me­ nog”. Ili­ ća Mla­ đeg. Ova­ kva iz­ ne­ ve­ ra­ va­ nja vre­ men­ skih i žan­ rov­ skih gra­ ni­ ca An­ to­ lo­ gi­ je još su ja­ če iz­ ra­ že­ na u No­ voj pan­ to­ lo­ gi­ ji pe­ len­ gi­ ri­ ke (1922). Pan­ du­ ro­ vi­ ća) bi­ lo uklju­ či­ va­ njem jed­ nog pe­ sni­ ka u vi­ še pe­ ri­ o­ da (V. a po­ ti­ ski­ va­ nje lič­ no­ sti Bog­ da­ na nih sta­ vo­ Po­ po­ vi­ ća u po­ za­ di­ nu po­ me­ ra i me­ tu pa­ ro­ dij­ ske kri­ ti­ ke. pro­ blem „ka­ rak­ te­ ri­ stič­ ne” pe­ sme M. Vi­ na­ ve­ ra. knji­ žev­ na i mu­ zič­ ka kri­ ti­ ka. od­ no­ sno ko­ mič­ ke pa­ ra­ fra­ ze na­ me­ sto pe­ sme A. Po­ red onih iz „Spi­ sa Traj­ ka Ći­ u Po­ po­ vi­ će­ vom iz­ bo­ ru (B. D. Ši­ mi­ ća. Mi­ lo­ še­ vić). Ova­ kvo ki­ da­ nje for­ mal­ nih ve­ za s pa­ ro­ dij­ skim uzo­ rom/me­ tom oči­ ta­ va ri­ ća” ko­ ji se ni­ su na­ šli se i u iz­ bo­ ru pe­ sni­ ka. Di­ val i M. Fi­ li­ po­ vi­ ća i M. A. Ćur­ či­ na. ni­ je mo­ gao do­ ne­ ti ni­ jed­ nu pe­ smu Mi­ le­ te Jak­ ši­ ća u ko­ joj bi se jed­ na nje­ go­ va sit­ ni­ ja. u šu­ mi. J. Sta­ ni­ mi­ ro­ vić. ali ih je Vi­ na­ ver za­ dr­ žao i u Pan­ to­ lo­ gi­ ji. B. Cr­ njan­ skog. V. 62 ti Jak­ ši­ ću. Uz to. Pe­ tro­ vi­ ća („O. u se­ lu” (Po­ po­ vić 2000: 8). Pe­ tro­ vić. isto je to­ li­ ko pa­ ro­ di­ ja (a vi­ še no­ vo­ do­ ne­ tih pe­ sni­ ka) pe­ sa­ ma na­ sta­ lih za vre­ me i po­ sle Pr­ vog svet­ skog ra­ ta – M. Pan­ du­ ro­ vi­ ća i M. u „pe­ len­ gi­ ri­ ku” spa­ mo­ gla na­ ći u An­ to­ lo­ gi­ ji14. po pet-šest pu­ ta re­ ša­ vao i od­ u­ sta­ jao od svo­ ga re­ še­ nja. Ra­ ki­ ća i S. Pe­ tro­ vić.

po­ na­ vlja­ ju­ ći mo­ ti­ voj pan­ vi­ ku „de­ ko­ ra­ tiv­ ne Vi­ zan­ ti­ je”. ce­ lo­ kup­ nom iz­ da­ nju pred­ vlja­ ti če­ tvr­ to. po­ či­ nje „Na­ rod­ nim bla­ gom” ko­ je je sa­ ku­ pio Vuk Ka­ ra­ džić. ili de­ lo­ va­ li unu­ tar srp­ skog kul­ tur­ nog kru­ ga. Šta­ vi­ še. vi­ dlji­ vo po­ seb­ no u No­ voj pan­ to­ lo­ gi­ ji. 15  63 . a za­ tim pre­ ko Nje­ go­ ša. ko­ ja će u po­ sled­ njem. ka­ kvi su Vla­ di­ mir Na­ zor. ali njen glav­ ni deo či­ ne pa­ ro­ di­ je ge­ ne­ ra­ ci­ je ko­ ju na­ zi­ va­ mo avan­ gard­ nom. ali či­ nje­ ni­ ca da ova­ kve od­ lu­ ke pre­ po­ zna­ je­ mo kao ogre­ še­ nja upra­ vo u od­ no­ su na prin­ ci­ pe ko­ ji­ ma je ob­ li­ ji na­ ko­ van mo­ del. i ši­ re­ nje na­ me­ re pa­ ro­ di­ ra­ nja jed­ ne od­ re­ đe­ ne knji­ ge do sve­ u­ kup­ ne pa­ ro­ dij­ ske isto­ rij­ ske vi­ zi­ je knji­ žev­ no­ sti po­ sle Pr­ vog svet­ skog ra­ ta. J.o antologijama od nje ja­ sno pre­ po­ zna­ je u dru­ goj: ako se na­ ci­ o­ nal­ nost pe­ sni­ ka kao što su Ivo Vo­ ji­ no­ vić. Ova­ kva for­ mal­ na iz­ ne­ ve­ ra­ va­ nja na­ če­ la Po­ po­ vi­ će­ vog iz­ bo­ ra kri­ ti­ ka je pre­ po­ zna­ va­ la kao od­ u­ sta­ ja­ nje od pr­ vo­ bit­ nog mo­ de­ la. Od­ lu­ ka Sta­ ni­ sla­ va Vi­ na­ ve­ ra da pa­ ro­ di­ ja­ ma ob­ u­ hva­ ti ši­ re po­ lje knji­ žev­ no­ sti oštri­ je uka­ zu­ je na po­ sle­ di­ ce ova­ kvog ogra­ ni­ ča­ va­ nja. ili na­ stan­ kom ipak pri­ (od­ lom­ god­ na pe­ sma Sve­ tli gro­ bo­ vi J. Naj­ sta­ to­ lo­ gi­ ja. mo­ že i ne pre­ po­ zna­ ti kao pro­ blem­ ski po­ sta­ vlje­ na. ko­ je je do este­ ti­ ci­ zma po­ čet­ kom XX ve­ ka ima­ lo pu­ no­ pra­ van sta­ tus umet­ nič­ kog de­ la. ali je svest o pro­ ble­ ma­ tič­ no­ sti ta­ kve od­ lu­ ke pri­ sut­ na već i u An­ to­ lo­ gi­ ji: „li­ ri­ ka”. jer su ili et­ nič­ ki bi­ li Sr­ bi. ni­ zom ko­ men­ ta­ ra ko­ ji na raz­ li­ či­ te na­ či­ ne pred­ sta­ vlja­ ju kri­ ti­ ku pre­ ma ob­ li­ ci­ ma uobi­ ča­ je­ nog nje­ nog ospo­ lje­ nja. uklju­ či­ va­ nje hr­ vat­ skih knji­ žev­ ni­ ka u Pan­ to­ lo­ gi­ ju po­ ka­ zu­ je se kao pro­ ble­ ma­ ti­ zo­ va­ nje ne sa­ mo gra­ ni­ ca me­ đu kul­ tu­ ra­ ma. iz­ o­ kre­ nu­ tom lo­ gi­ kom skre­ će pa­ žnju upra­ vo na zna­ čaj i neo­ p­ hod­ nost us­ po­ sta­ vlja­ nja Pre­ la­ že­ nje ova­ ko us­ po­ sta­ vlje­ ne gra­ ni­ ce se. ne po­ ka­ zu­ je kao jed­ no­ stav­ na za­ me­ na ide­ jom o je­ din­ stvu dve kul­ tu­ re. Đu­ re Jak­ ši­ ća i La­ ze Ko­ sti­ ća po­ na­ vlja vre­ men­ ski tok do „Ton­ ki­ ne žud­ be” Bo­ re Stan­ ko­ vi­ ća i pa­ ro­ di­ ja pe­ sni­ ka mo­ der­ ne. ne mo­ ra da zna­ či sa­ mo lir­ sku pe­ smu ci „Đač­ kog ra­ stan­ ka” Bran­ ka Ra­ di­ če­ vi­ ća. pod ko­ jom se pod­ ra­ zu­ me­ va estet­ ski auto­ no­ man knji­ žev­ ni tekst. ne for­ mal­ ni. us­ po­ sta­ vlja­ ju ve­ zu s An­ to­ lo­ gi­ jom na dru­ ga­ či­ čin. Zma­ ja). No­ va pan­ to­ lo­ gi­ ja do­ no­ si i pe­ sni­ ke ko­ je bez dvoj­ be od­ re­ đu­ je­ mo kao hr­ vat­ ske. Jo­ sip Ko­ sor ili Si­ be Mi­ li­ čić. već smi­ sa­ o­ ni. S dru­ ge stra­ ne. s raz­ grad­ njom si­ ste­ ma žan­ ro­ va i hi­ je­ rar­ hi­ za­ ci­ je kao po­ sle­ di­ ce for­ mal­ nog od­ re­ đe­ nja žan­ rov­ ske pri­ pad­ no­ sti de­ la. ili Tin Uje­ vić. Po­ po­ vi­ ćev iz­ bor „li­ ri­ ke” kao vr­ ste ko­ jom se ba­ vi omo­ gu­ ćio mu je da na jed­ no­ sta­ van na­ čin is­ klju­ či pe­ sni­ štvo stva­ ra­ no sa ne is­ klju­ či­ vo knji­ žev­ nim na­ me­ ra­ ma. ipak. še­ nje o knji­ žev­ nost kao umet­ nost. „No­ vo do­ ba”. uno­ še­ nje pred­ sta­ vlja ogre­ i ne­ knji­ žev­ nih tek­ sto­ va. ko­ je u avan­ gard­ noj op­ ti­ ci. unu­ tar ko­ jih su in­ kon­ gru­ ent­ no sme­ šte­ ne i dve Du­ či­ će­ ve pe­ sme. po­ sto­ ji i unu­ tar dram­ skog (te otud od­ lom­ ci iz Mak­ si­ ma Cr­ no­ je­ vi­ ća La­ ze Ko­ sti­ ća). ko­ jom je ovaj pe­ snik za­ stu­ pljen u No­ to­ lo­ gi­ ji. ni­ ti sa­ mo sti­ ho­ va­ no pe­ sni­ štvo (dve pro­ za­ i­ de Jo­ va­ na Du­ či­ ća). ne­ go i us­ po­ sta­ vlja­ nja na­ ci­ o­ nal­ nog iden­ ti­ te­ ta ko­ ji je mo­ gu­ će ta­ ko pro­ iz­ volj­ no ogra­ di­ ti. Vla­ di­ mir ve­ ća su ogre­ še­ nja o hro­ no­ lo­ gi­ ju: No­ va Pan­ Vi­ drić ili Mi­ ro­ slav Kr­ le­ ža15.

ko­ jim se re­ kla­ mi­ ra iz­ da­ vač­ ka knji­ ža­ ra „Osvit”. po­ tre­ bom da se vre­ men­ ska raz­ de­ o­ ba po­ tvr­ di pri­ čom o raz­ vo­ ju). pa­ ro­ dij­ ski. s gra­ ni­ ca­ ma do­ ba či­ je je po­ sta­ vlja­ nje pro­ iz­ volj­ no. 73) (isto­ vre­ me­ no alu­ zi­ ja i zi­ va­ nje „ru­ ke/mu­ ke” iz uvod­ ne pe­ sme). ogla­ ša­ va­ će (krup­ ni­ jim slo­ gom) i „sto­ va­ ri­ šte kla­ vi­ ra”. uzur­ pa­ to­ rom ko­ ji je prog­ nao „Pr­ vo­ sve­ šte­ ni­ ka Di­ sa” iz „dr­ ža­ ve Po­ e­ zi­ je”. i u Pan­ to­ lo­ gi­ ji – „Bi­ o­ graf­ ski po­ dat­ ci” na nje­ nom kra­ ju do­ no­ se upra­ vo to. Na taj je na­ čin pa­ ro­ dij­ ski Velj­ ko Pe­ tro­ vić mo­ guć i u pr­ vom (uslov­ no: pi­ to­ mom) i dru­ gom (var­ var­ skom) što smo se! sre­ do­ bu – na isto vaj­ ka­ nje („O! za­ što smo se! za­ li!”) u pr­ vom će slu­ ča­ ju pri­ želj­ ki­ va­ no re­ še­ nje bi­ ti mi­ mo­ i­ la­ že­ nje („Ko dve la­ đe! Na sred oke­ a­ na!”). po­ red „naj­ ve­ ćeg iz­ bo­ ra mu­ zi­ ka­ li­ ja. upu­ ću­ ju­ ći i na neo­ dvo­ ji­ vost knji­ žev­ no­ sti od dru­ štve­ nog kon­ tek­ sta u ko­ me na­ sta­ je. a či­ ja je ne­ vi­ nost utvr­ đi­ va­ na u „par­ ni­ ci” na­ lik Draj­ fu­ so­ voj ci­ ja. knji­ ga i sli­ ka-ori­ gi­ na­ la i re­ pro­ duk­ ci­ ja”. i pro­ ble­ ma oda­ bi­ ra oso­ bi­ ne pre­ ma ko­ joj se oni ime­ nu­ ju („pi­ to­ mi­ zam”–„var­ va­ ri­ zam”). ni­ šta za­ pra­ vo ne go­ vo­ ri o nji­ ho­ voj po­ e­ zi­ ji. ali i do­ Jo­ va­ na Du­ či­ ća. 16  . iako ne (str. ni­ za­ nje pe­ sni­ ka u Pan­ to­ lo­ gi­ ji. po­ red za­ gre­ ba­ nja u raz­ u­ me­ va­ nje raz­ vo­ ja pe­ sni­ štva kao sme­ ne po­ kre­ ta. već i da je za sme­ šta­ nje jed­ nog pe­ sni­ ka u za­ cr­ ta­ ni vre­ men­ sko-knji­ žev­ ni niz neo­ p­ hod­ no i svo­ đe­ nje nje­ go­ vog pe­ sni­ štva na iz­ bor ko­ ji se u niz ukla­ pa. te na uslov­ nost ilu­ zi­ je pot­ pu­ nog este­ ti­ ci­ stič­ kog ap­ stra­ ho­ va­ nja umet­ no­ sti od ži­ vo­ ta. stvo­ re­ lič­ no­ sti če­ sto gra­ di uzi­ ma­ ju­ ći na­ slo­ ve. Ski­ ce go­ to­ vo svih pe­ sni­ ka ko­ ji se u ne. a u dru­ gom („Za­ što su se sre­ li na­ ši pr­ sti / Na kla­ vi­ ru tmu­ lom se­ ća­ nja i var­ ke”) – ski­ da­ nje ci­ pe­ la. pre­ mo­ re­ nog „ma­ ni­ ki­ ra­ njem svo­ jih sti­ ho­ va. uka­ zu­ je ne sa­ mo da hro­ no­ lo­ gi­ ja i kla­ si­ fi­ ka­ ci­ ja ne zna­ če još i isto­ ri­ ju (što je pri­ sut­ no već i u An­ to­ lo­ gi­ ji. ali na­ kon pret­ hod­ nih ni oni ne iz­ gle­ da­ ju baš sa­ svim „ozbilj­ ni”: po­ sled­ nji. na­ rav­ no. ali i po­ tvr­ du si­ ste­ ma vred­ no­ va­ nja. po­ red kri­ tič­ kih osvr­ ta na po­ je­ di­ nač­ no stva­ ra­ la­ štvo i je­ dan ma­ li na­ ra­ tiv. 73). i se­ če­ njem žu­ lje­ va na svo­ jim ri­ ma­ ma” (str. ko­ ji go­ vo­ ri o sme­ ni vla­ sti u „Car­ stvu po­ e­ zi­ je”. pre­ sto je za­ u­ zeo „Re­ gent Pe­ sni­ ka” „Si­ meon I. ali uka­ zu­ je na ne­ što dru­ go: re­ a­ Me­ đu ogla­ si­ ma ko­ je do­ no­ si No­ va pan­ to­ lo­ gi­ ja na­ ći će se i ne­ ko­ li­ ko pra­ vih. Ka­ da je u pi­ ta­ nju vre­ men­ ska raz­ de­ o­ ba. i „ge­ ne­ ral­ no za­ stup­ ni­ štvo Ul­ štaj­ no­ vih mod­ nih žur­ na­ la”. a uz bor­ bu s pre­ ten­ den­ ti­ ma – Mi­ la­ nom Ra­ ki­ ćem. „Isto­ ri­ ja” kao ap­ stra­ ho­ va­ nje stva­ ra­ la­ štva pe­ sni­ ka i ukla­ pa­ nje ta­ ko do­ bi­ je­ nih sli­ ka u pri­ ču o raz­ vo­ ju po­ e­ zi­ je po­ sto­ ji. ni­ ti o nje­ nom raz­ vo­ ju. Ova­ kva za­ i­ sta ur­ ne­ be­ sna sli­ ka sme­ ne pe­ snič­ kih ge­ ne­ ra­ iz­ ne­ ve­ ra­ va či­ nje­ ni­ ce o od­ no­ si­ ma me­ đu lič­ no­ sti­ ma. 71) (bu­ kva­ li­ za­ ci­ jom sti­ ho­ va „Je­ fi­ mi­ je”) i „žan­ dar­ skim na­ red­ ni­ kom” Jo­ va­ nom Sker­ li­ ćem. „li­ fe­ ran­ tom sve­ ća i ga­ sa” (str. Pe­ si­ mi­ si­ mus”.treći program ZIMA 2012. iz­ vr­ nu­ tom lo­ gi­ kom ko­ ja bi­ o­ gra­ fi­ ju Pan­ to­ lo­ gi­ ji ja­ vlja­ ju. na ko­ joj po­ či­ va vi­ zi­ ja ko­ ja kod Po­ po­ vi­ ća pred­ sta­ vlja za­ log ce­ lo­ vi­ to­ sti pri­ ka­ za. Jo­ ka­ na­ a­ na I”. na „te­ ški po­ sao ri­ me i rit­ ma”. 64 ta­ kve gra­ ni­ ce16. Po­ sle ab­ di­ ka­ ci­ je „Kra­ lja pe­ sni­ ka. i svi­ ra­ nje kla­ vi­ ra no­ ga­ ma. te­ me i mo­ ti­ ve pe­ sni­ ka kao do­ ga­ đa­ je nji­ ho­ vih ži­ vo­ ta. me­ đu ko­ ji­ ma je i onaj ko­ jim se re­ kla­ mi­ ra Pan­ to­ lo­ gi­ ja iz 1920. sa­ dr­ že.

ko­ ja pre­ tek­ ne na­ kon do­ sled­ ne pri­ me­ ne igri­ ve lo­ gi­ ke po­ je­ di­ nač­ nih pa­ ro­ di­ ja i na dis­ kur­ ziv­ no sa­ gle­ da­ va­ nje ce­ lo­ kup­ nog ni­ za. La­ li­ ćem. ov­ de niz frag­ me­ na­ ta pre­ vo­ di u iš­ ča­ še­ nu vi­ zi­ ju ono što je već re­ če­ no pa­ ro­ di­ ja­ ma. u pa­ ra­ le­ li­ zmu s ku­ bi­ stič­ kom ap­ strak­ ci­ jom s ko­ ri­ ca knji­ ge. u Ve­ li­ ku Sre­ ću!. od­ no­ sno ši­ re us­ po­ sta­ vlje­ nog si­ ste­ ma­ tič­ nog sa­ gle­ da­ va­ nja srp­ ske knji­ žev­ no­ sti u tre­ nut­ ku či­ ji je ona pro­ iz­ vod.o antologijama li­ za­ ci­ jom me­ ta­ fo­ re „car­ stva po­ e­ zi­ je” do po­ sle­ dič­ ne sli­ ke „di­ na­ stič­ kih su­ ko­ ba” u njoj ot­ kri­ va ve­ zu vi­ zi­ je raz­ vo­ ja s raz­ u­ me­ va­ njem pri­ ro­ de ono­ ga što se raz­ vi­ ja. na ono što je u pa­ ro­ dij­ skom pred­ go­ vo­ ru iz­ o­ sta­ lo: pi­ ta­ nju smi­ sla pri­ če o raz­ vo­ ju po­ e­ zi­ je spro­ ve­ de­ nog i ob­ li­ kom nje­ nog pri­ su­ stva u an­ to­ lo­ gi­ ji. ali obr­ nu­ tim re­ an­ to­ lo­ gij­ skog ni­ za­ nja ko­ je tre­ ba da po­ tvr­ di raz­ voj iz­ ne­ sen pre sa­ mih pe­ sa­ ma.” Ta oki­ vač­ ka cr­ ta. po­ či­ va upra­ vo na po­ go­ đe­ noj ka­ rak­ te­ ri­ stič­ noj oso­ bi­ ni pa­ ro­ di­ ra­ nog pe­ sni­ ka. pred­ sta­ vlja ob­ je­ di­ nja­ va­ ju­ ću nit Pan­ to­ lo­ gi­ ja. svest je o pro­ ce­ su an­ to­ lo­ gi­ zo­ va­ nja. a svest o nje­ nom dej­ stvu. ali je ovaj dru­ gi. u sva­ kom po­ je­ di­ nač­ nom pre­ o­ bli­ ko­ va­ nju ukr­ šta se sti­ li­ stič­ ki glas pa­ ro­ di­ ra­ nog auto­ ra i kri­ tič­ ko-raz­ gra­ đu­ ju­ ći glas pa­ ro­ di­ ča­ ra. ko­ ja i pri­ pa­ da i ne pri­ pa­ to­ da Pan­ lo­ gi­ ji: „Ku­ bi­ stič­ ki od­ nos” Sta­ ni­ sla­ va Vi­ na­ ve­ ra. či­ je gra­ ni­ ce (iz­ bo­ ra ne sa­ mo šta. već i ka­ ko uklju­ či­ ti. slo­ ži­ će­ mo se s Iva­ nom V. i po­ sle­ di­ ce tog ogra­ ni­ ča­ va­ nja pa­ ro­ dij­ ski pre­ i­ spi­ tu­ je. Da Pan­ to­ lo­ gi­ je u ce­ li­ nu ve­ zu­ je upra­ vo ova­ kva tač­ ka iz ko­ je se sa­ gle­ da­ va pe­ sni­ štvo. Ti­ me se pr­ va Pan­ to­ lo­ gi­ ja na svom kra­ ju opet vra­ ća na „Pred­ go­ vor” Bog­ da­ na Po­ po­ vi­ ća. na „iz­ ra­ zi­ to­ sti pa­ ro­ di­ ra­ nog mo­ de­ la” (La­ lić 1997b: 257). i pe­ snič­ kom za­ go­ net­ kom na­ ja­ vlju­ je ono što sle­ di: „Oko­ va­ ni Cr­ tom tra­ že se i sple­ ću. / Ko ne­ sve­ sni svo­ di mi­ šlje­ nih zvu­ ko­ va. Uspeh pa­ ro­ di­ ja. Je­ zom Mir­ nom.. ko­ ji sto­ ji pre „Uvod­ ne pe­ sme” pa­ ro­ dij­ skog Jo­ va­ na Du­ či­ ća. Od­ nos tvrd­ nje i pri­ me­ ra ko­ ji je pot­ kre­ plju­ ju us­ po­ sta­ vlja se na do­ sle­ dom u od­ no­ su na Po­ po­ vi­ ćev: ume­ sto kra­ ju Pan­ to­ lo­ gi­ je. i ni­ je nu­ me­ ri­ san kao osta­ li uno­ si. je­ ste i pa­ ro­ di­ ja pe­ snič­ kog iz­ ra­ za sa­ mog auto­ ra Pan­ to­ lo­ gi­ je. / I nad Ja­ dom mrač­ nim (steg­ nu­ tih) Lu­ ko­ va / Idu. ali je. a Pan­ to­ lo­ gi­ ja tu oso­ bi­ nu pre­ u­ zi­ ma od An­ to­ lo­ gi­ je. tač­ ni­ je na­ či­ na na ko­ je je knji­ žev­ ni raz­ voj ob­ li­ ko­ vao nji­ ho­ vo do­ ži­ vlja­ nje. 1920. ko­ je či­ ta­ lac pre­ po­ zna­ je kao esen­ ci­ ju pe­ sni­ ka o ko­ ji­ ma je reč. a za­ tim smi­ sa­ o­ no or­ ga­ ni­ zo­ va­ ti i ve­ za­ ti u ce­ li­ nu pre­ ma od­ re­ đe­ nom kri­ te­ ri­ ju­ mu). na ni­ vou ce­ li­ ne knji­ ge. go­ di­ ne – a No­ va Pan­ to­ lo­ gi­ ja ve­ ćim svo­ jim de­ lom do­ no­ si ukla­ pa­ nje Vi­ na­ ve­ ro­ vih sa­ vre­ me­ ni­ ka u po­ e­ tič­ ki niz na­ stao pa­ ro­ dij­ skim iz­ vr­ ta­ njem ni­ za na­ sta­ log u tre­ nut­ ku ob­ li­ 65 . Ono što pre­ os ­ ta­ je na­ kon ova­ kvog po­ ig ­ ra­ va­ nja s či­ ta­ o­ če­ vom per­ cep­ ci­ jom na­ ja­ vlje­ no je već u pr­ voj pe­ smi/pa­ ro­ di­ ji. berg­ so­ nov­ ska me­ ha­ ni­ zo­ va­ nost per­ cep­ ci­ je ko­ ja se ot­ kri­ va u pa­ ro­ dij­ skoj su­ bli­ ma­ ci­ ji in­ di­ vi­ du­ al­ no­ sti pe­ sni­ ka. Na taj je na­ čin Pan­ to­ lo­ gi­ ja dvo­ stru­ ko „dvo­ stru­ ko ko­ di­ ra­ na”: s jed­ ne stra­ ne. ukr­ šten i s gla­ som an­ to­ lo­ gi­ ča­ ra.. go­ vo­ ri i za­ ključ­ ni tekst „an­ to­ lo­ škog” de­ la Pan­ to­ lo­ gi­ je iz 1920: kri­ ti­ ka „Če­ ti­ ri ve­ če­ ri Gru­ pe umet­ ni­ ka” raz­ vi­ ja go­ li­ ca­ vu mi­ sao – ka­ ko bi Jo­ van Sker­ lić mi­ slio o ge­ ne­ ra­ ci­ ji avan­ gar­ di­ sta. i uvod­ ni ko­ men­ tar skri­ ve­ nog „ozbilj­ nog” auto­ ra ko­ ji bi­ ra pa­ ro­ dij­ ski mo­ dus go­ vo­ ra.

Uklju­ či­ va­ nje pa­ ro­ di­ ja pi­ sa­ ca ko­ ji sto­ je na istom po­ e­ tič­ kom sta­ no­ vi­ štu kao i S. M. bo­ ga gro­ ma.treći program ZIMA 2012. u iz­ ve­ snom smi­ slu i pe­ snič­ ki ma­ nir. Si­ mu Pan­ du­ ro­ vi­ ća17. ali ta­ kva vi­ zu­ ra ni­ je bez pu­ ko­ ti­ na: ka­ ko u ta­ kvo bi­ nar­ no ru Stan­ ko­ sa­ gle­ da­ va­ nje uklo­ pi­ ti La­ zu Ko­ sti­ ća. ta­ kva pro­ me­ na ni­ je oči­ tlji­ va i u pa­ ro­ di­ ja­ ma. Vi­ na­ ver va­ žno je ne sa­ mo kao ši­ re­ nje Po­ po­ vi­ će­ vih gra­ ni­ ca (od kri­ ti­ ke pre­ po­ zna­ to kao pre­ va­ zi­ la­ že­ nje mo­ de­ la An­ to­ lo­ gi­ je u No­ voj pan­ to­ lo­ gi­ ji). ne­ u­ spe­ šno. usme­ ren pre sve­ ga na ko­ mič­ no raz­ ob­ li­ ča­ va­ nje stil­ skih i po­ et­ skih po­ stu­ pa­ ka i obra­ za­ ca spe­ ci­ fič­ nih za po­ je­ di­ ne pi­ sce. ili čak i „Ša­ re­ nu du­ šu” Jo­ va­ na Du­ či­ ća? Mo­ že li se Vi­ na­ ve­ ru pri­ pi­ sa­ ti ova­ kva vr­ sta par­ ti­ zan­ stva. Pe­ tro­ vi­ ća. po­ red Me­ štro­ vi­ će­ vog ’Se­ ća­ nja’”. ko­ ji su po­ sta­ li već pre­ po­ zna­ tlji­ vi i. te sa­ da „po­ ko­ pa­ va i sa­ hra­ nju­ je sve svo­ je ne­ sret­ ne po­ da­ ni­ ke” (M. mla­ da­ lač­ kom zre­ lo­ šću. i tre­ ba bez ci­ ni­ zma či­ ta­ ti pri­ se­ ća­ nja na in­ tim­ ne po­ tre­ se ko­ je su u Vi­ na­ ve­ ru iza­ zi­ va­ le re­ ak­ ci­ je na ob­ ja­ vlji­ va­ nje Bur­ le­ ske Go­ spo­ di­ na Pe­ ru­ na. već je na nji­ ma uoča­ va­ na i dvoj­ na pri­ ro­ da pa­ ro­ di­ ča­ re­ vog sta­ va. zar se isto ne mo­ že re­ ći i za pa­ ro­ di­ ju „Be­ la zo­ ra” Bran­ ka Ra­ di­ če­ vi­ ća. S. da mi [Vi­ na­ ve­ ru] ob­ ja­ sni svo­ je raz­ lo­ ge. i ima li. 379) to­ li­ ko da joj je pre­ pu­ stio pred­ nost pr­ ve knji­ ge „Al­ ba­ tro­ sa” ume­ sto Gro­ mo­ bra­ na sve­ mi­ ra. ni­ je baš sa­ svim mo­ gu­ će do­ sled­ no po­ tvr­ di­ ti na knji­ zi u ce­ lo­ sti. Kr­ le­ žu. 17 Iako se sta­ tus „Re­ gen­ ta Si­ me­ o­ na I” zna­ čaj­ no pro­ me­ nio u bi­ o­ graf­ skom de­ lu No­ ve pan­ to­ lo­ gi­ je. Cr­ njan­ skog. spe­ va­ nih „na re­ kla­ mu za­ vo­ da” Pa­ le­ sti­ na). Vi­ na­ ve­ ra i R. po­ sto­ ji već u pa­ ro­ di­ ja­ ma iz 1920. i da za­ tra­ ži mo­ je: pi­ sca je od­ je­ da­ red uvre­ bao u te­ sna­ cu sti­ la. pe­ si­ mi­ zma i smr­ ti ide­ a­ la. od­ no­ sno mo­ guć­ no­ sti kri­ tič­ kog dej­ stva: na­ klo­ nje­ nost kri­ ti­ ča­ ra ko­ ji pa­ ro­ di­ ra „sa­ bor­ ce” oči­ ta­ va se u afir­ ma­ tiv­ noj pa­ ro­ di­ ji. ali se struk­ tu­ ra pa­ ro­ dij­ skog tret­ ma­ na ovih pi­ sa­ ca ne raz­ li­ ku­ je od osta­ lih pa­ ro­ di­ ja. jer na­ sil­ no po­ gre­ be­ ni usta­ ju iz gro­ ba. u ne­ iz­ be­ žnom pa­ du ili skli­ za­ ju slo­ go­ va u re­ če­ ni­ ci” (Vi­ na­ ver 1975: 391). i na­ sta­ vlja ži­ vot „u Umet­ nič­ kom Ode­ lje­ nju. („Po­ sled­ nji po­ greb” i „Emo­ ci­ ja mrač­ na”). ne­ čim raz­ o­ ča­ ra­ no po­ et­ skim što mi se uči­ ni­ lo ras­ ko­ šni­ je i od Flo­ be­ ro­ vog No­ vem­ bra ko­ ji mi je u to do­ ba iz­ gle­ dao vr­ hu­ nac raz­ o­ ča­ ra­ ne po­ e­ zi­ je” (str. po­ zi­ tiv­ ne pa­ ro­ di­ je? Iz­ jed­ na­ ča­ va­ nje me­ te pa­ ro­ di­ ča­ ra i po­ e­ tič­ ke po­ zi­ ci­ je knji­ žev­ nog kri­ ti­ ča­ ra Vi­ na­ ve­ ra za­ vo­ dlji­ vo po­ zi­ ci­ o­ ni­ ra Pan­ to­ lo­ gi­ je unu­ tar po­ le­ mič­ kih bor­ bi avan­ gard­ nog pre­ vra­ ta či­ je su Vi­ na­ ver i happy few cen­ tral­ ne lič­ no­ sti. kao i pri­ zna­ nje da ga je Dnev­ nik o Čar­ no­ je­ vi­ ću „po­ ra­ zio svo­ jom le­ po­ tom. a dru­ ga­ či­ ji stav pa­ ro­ di­ ča­ ra (ko­ ji bi zna­ čio i skr­ ha­ va­ nje je­ din­ stva zbir­ ke). za­ i­ sta. 66 ko­ va­ nom Sker­ li­ će­ vim ko­ li­ ko i de­ lo­ va­ njem na­ šeg an­ to­ lo­ gi­ ča­ ra. na ko­ me po­ či­ va pa­ ro­ dij­ ski efe­ kat „Me­ ta­ fi­ zi­ ke”. u kom se on vra­ ća svom „sta­ rom za­ na­ tu” po­ greb­ ni­ ka (bu­ kva­ li­ za­ ci­ jom na­ slo­ va Po­ smrt­ nih po­ ča­ sti. a ne na ne­ ga­ ci­ ju ide­ ja i po­ e­ tič­ kih na­ če­ la tih auto­ ra” (Se­ ljač­ ki-Mir­ ko­ vić 2009: 119–120). te „Ce­ lu Mo­ der­ nu Umet­ nost”). ko­ ju „od­ li­ ku­ je znat­ no bla­ ži kri­ tič­ ki ton. ili Bo­ vi­ ća? Ima ne­ čeg istin­ ski ma­ gič­ nog u sli­ ci mla­ dog Rast­ ka Pe­ tro­ vi­ ća ko­ ji u no­ ći od­ la­ zi „čak iz Ra­ tar­ ske u Sa­ ra­ jev­ sku. Ali. na­ rav­ no. Hi­ per­ bo­ li­ sa­ nje Pan­ du­ ro­ vi­ će­ ve sklo­ no­ sti ka lek­ si­ ci la­ tin­ skih osno­ va iz na­ uč­ nog dis­ kur­ sa. sa­ mo do­ ne­ kle ubla­ že­ no kom­ bi­ no­ va­ njem sa (iz­ o­ kre­ nu­ tim) mo­ ti­ vi­ ma pro­ la­ zno­ sti. a Si­ meon ab­ di­ ci­ ra. .

kao i „Ma­ ska” po­ sto­ je u pa­ ro­ dij­ skoj bi­ o­ gra­ fi­ ji Cr­ njan­ skog. iz­ u­ zme­ mo li dra­ mu Ma­ ska. Po­ na­ vlja­ ju­ ći mo­ tiv­ ske i for­ mal­ ne ino­ va­ ci­ je ko­ je Cr­ njan­ ski uno­ si u srp­ sku knji­ žev­ nost. to se sa Su­ ma­ tre vra­ tio na Ita­ ku. Vi­ na­ ve­ ro­ ve pa­ ro­ di­ je ne sa­ mo da su­ bli­ mi­ ra­ ju nje­ go­ ve oso­ bi­ ne na na­ čin ko­ ji je du­ go pred­ sta­ vljao ana­ lo­ gon za pe­ sni­ štvo Cr­ njan­ skog.o antologijama Mi­ loš Cr­ njan­ ski je naj­ za­ stu­ plje­ ni­ ji autor u Pan­ to­ lo­ gi­ ja­ ma: u pr­ voj (u „dru­ gom do­ bu”) pe­ smom „Raz­ o­ ča­ re­ nje” (pa­ ro­ di­ ra­ ju­ ći Li­ ri­ ku Ita­ ke). Za­ to ga hva­ le i ne­ ki dr­ ve­ ni fi­ lo­ zo­ fi iz kon­ zer­ va­ tiv­ nog ta­ bo­ ra: po­ što su se oni uabo­ no­ si­ li. raz­ o­ ča­ re­ nja u na­ ci­ o­ nal­ ni Pan­ teon iz Li­ ri­ ke nim za­ me­ na­ ma obje­ ka­ ta. Ova­ kva za­ stu­ plje­ nost da­ je mu sta­ tus ko­ ji u An­ to­ lo­ gi­ ji ima Jo­ van Du­ čić. te pri­ ja­ te­ lji­ ma ja­ vlja no­ vu adre­ su: „Top­ či­ der. slič­ nim za­ me­ na­ ma. u dru­ goj pe­ sma­ ma „Ve­ ze” (pa­ ro­ di­ ra­ ju­ ći Su­ ma­ tru) i „S pu­ ta po Lom­ bar­ di­ ji” (ko­ ja spa­ ja pu­ to­ pi­ se. No. pro­ zom „No­ tes o Be­ li­ ću” (Dnev­ nik o Čar­ no­ je­ vi­ ću). ide­ je o taj­ noj po­ ve­ za­ no­ sti sve­ ga na sve­ tu. ba­ rem na aso­ ci­ ja­ tiv­ nom ni­ vou po­ sto­ je­ ćem. ali bez dej­ stva ko­ je one ima­ ju na smi­ sao ovog iz­ ra­ za. a ne iz ne­ kih pri­ ča o mu­ škom. već tim iz­ o­ sta­ vlja­ njem i po­ na­ vlja­ ju. De­ mo­ li­ ra­ nje su­ ma­ tra­ iz ­ ma Cr­ njan­ skog. kao što ni „raz­ o­ ča­ ra­ na po­ e­ „Pri­ če o mu­ škom”. i uz­ bu­ dlji­ va je mi­ sao o ve­ zi ova­ kve „ne­ in­ sti­ tu­ ci­ o­ na­ li­ zo­ va­ ne” an­ to­ lo­ gi­ za­ ci­ je sa. go­ di­ ne) – u tom tre­ nut­ ku. li­ rič­ no­ sti žan­ rov­ ski kom­ plek­ snog pro­ znog iz­ ra­ za po­ stig­ nu­ to si­ zma. pr­ ve re­ ak­ ci­ je kri­ ti­ ke na po­ ja­ vu ovih de­ la. i pe­ snič­ kim pre­ vo­ di­ ma „Iz ki­ ne­ ske li­ ri­ ke” (ko­ je je Cr­ njan­ ski ob­ ja­ vio sle­ de­ će. već u cr­ nom hu­ mo­ ru i gro­ te­ ski. sa sup­ til­ nim ko­ men­ ta­ rom o nji­ ho­ voj ne­ što bo­ ljoj re­ cep­ ci­ ji od stra­ ne pr­ ve kri­ ti­ ke – „Po­ što je stal­ no go­ vo­ rio ka­ ko tre­ ba ski­ nu­ ti ma­ sku i bi­ ti mu­ ško. 7-ma bu­ kva. Ali. ko­ je se u dru­ goj stro­ fi ot­ kri­ va. cen­ tral­ nim po­ lo­ ža­ jem ovog pi­ sca unu­ tar knji­ žev­ no­ sti avan­ gar­ de. to im je sva­ ko dr­ vo sim­ bol nji­ ho­ ve kul­ tu­ re” (Vi­ na­ ver 1922: 135) 18  67 . re­ fren­ skog po­ na­ vlja­ nja is­ ka­ za (ba­ nal­ nih. lek­ sič­ kih i gra­ ma­ tič­ kih iz­ ne­ ve­ ra­ va­ nja nor­ me knji­ žev­ nog je­ zi­ ka. 1923. i po­ stao dr­ vo. mo­ ti­ va te­ le­ snog (Vi­ na­ ve­ ru po­ seb­ no drag mo­ tiv „ki­ co­ še­ nja” ba­ nat­ skih pa­ o­ ra) i erot­ skog ko­ je se pre­ no­ si i na bilj­ ni svet i pej­ zaž (ko­ ji bu­ kva­ li­ za­ ci­ jom pre­ ra­ sta i u oglas – ob­ ja­ č vu mla­ dog pe­ sni­ ka [„biv­ šeg čo­ ve­ ka”] da je „u du­ hu svo­ je po­ e­ zi­ je” od­ lu­ io da po­ sta­ ne dr­ vo. te li­ ri­ za­ ci­ ja iz­ o­ sta­ je). igri­ vom sme­ hu. ali ono što ovoj Ita­ ke ba­ na­ li­ zo­ va­ na je in­ kon­ gru­ ent­ za­ me­ ni obez­ be­ đu­ je po­ seb­ nu bo­ ju ko­ mič­ kog efek­ ta je­ ste pa­ te­ ti­ ka istu­ pa u pr­ vom li­ cu. i Stra­ ži­ lo­ vo). ob­ ja­ vlje­ ne tek 1930. ne­ će bi­ ti vi­ dlji­ ve za pan­ to­ lo­ gij­ sko iz­ ob­ li­ če­ nje. u raz­ i­ gra­ va­ nju nje­ go­ vih for­ mal­ nih oso­ bi­ na on ne ide do kra­ ja: pa­ ro­ dij­ ske in­ ter­ ven­ ci­ je iz Li­ ri­ ke Ita­ ke. to je sve što je Cr­ njan­ ski ob­ ja­ vio18. šta iz­ ob­ li­ ča­ va­ ju ove pa­ ro­ di­ je? Te­ ma me­ lan­ ho­ li­ je i de­ fe­ ti­ zma na­ kon Ve­ li­ kog ra­ ta. kao „ukle­ ti knez / Sa pa­ or­ skim ma­ ni­ ri­ ma / U dro­ nja­ vim pe­ len­ gi­ ri­ ma / Sa za­ kr­ pom na tu­ ru / I več­ no za­ gle­ dan u je­ dan sve­ ti vez / Na svom uč­ ku­ ru” (Vi­ na­ ver 1920: 30). le­ vo” [Vi­ na­ ver 1922: 168]). uz iz­ o­ sta­ nak se­ man­ rok­ je hi­ per­ bo­ li­ sa­ njem nje­ go­ ve sin­ tak­ se (do pa­ tič­ kog dej­ stva seg­ men­ ta­ ci­ je i pa­ ra­ tak­ sič­ ne struk­ tu­ re re­ če­ ni­ ce). ko­ je ne vr­ hu­ ne u ob­ na­ vlja­ ju­ ćem. sa­ mo u pa­ ro­ dij­ skom klju­ ču. pra­ vo mu­ ško.

treći program ZIMA 2012.

68

zi­ ja” Dnev­ ni­ ka o Čar­ no­ je­ vi­ ću ne po­ sto­ ji, ako se pa­ žnja za­ dr­ ža­ va sa­ mo na uoča­ va­ nju ele­ me­ na­ ta ko­ ji­ ma ova pro­ za od­ stu­ pa od usta­ lje­ ne pri­ po­ ved­ ne fak­ tu­ re, od­ no­ sno na re­ ak­ ci­ ji na naj­ vi­ dlji­ vi­ je, či­ me je mo­ gu­ će pre­ ne­ breg­ nu­ ti zna­ če­ nje „gro­ blja sta­ rih ro­ ma­ na” i slo­ bod­ no ga za­ me­ ni­ ti za­ vr­ šnom sli­ kom na ko­ joj „je­ dan sta­ rin­ ski, pre­ po­ top­ ski, slo­ mlje­ ni krst po­ ka­ zi­ vao je Bo­ gu i ne­ be­ si­ ma ne­ ku sme­ šnu pret­ nju kra­ jič­ kom svog tru­ log na­ ki­ slog dr­ ve­ ta” va i u (Vi­ na­ ver 1920: 33). Dru­ gi kôd Pan­ to­ lo­ gi­ je na ovom se me­ stu raz­ ot­ kri­ ob­ li­ ko­ va­ nju po­ je­ di­ nač­ ne pa­ ro­ di­ je – kri­ tič­ ka oštri­ ca ni­ je usme­ re­ na ka pa­ ro­ di­ ra­ nom pi­ scu (o ka­ kvom se to „ma­ ni­ ru” mo­ že go­ vo­ ri­ ti u tre­ nut­ ku ka­ da je „kon­ ti­ nent” Cr­ njan­ ski još uvek bio sa­ svim nov?), već ka „an­ to­ lo­ gi­ zo­ va­ nom Cr­ njan­ skom”, tj. ka gra­ ni­ ca­ ma vi­ zu­ re ob­ li­ ko­ va­ ne „za­ o­ kru­ že­ nim” pret­ hod­ nim raz­ vo­ jem. Još je za­ ni­ mlji­ vi­ ji „slu­ čaj” Rast­ ka Pe­ tro­ vi­ ća, u Pan­ to­ lo­ gi­ ji pri­ sut­ nog sa­ mo jed­ nim tek­ stom (i bez uno­ sa me­ đu ne­ knji­ žev­ ne pa­ ro­ di­ je): ključ­ na oso­ bi­ na Bur­ le­ ske go­ spo­ di­ na Pe­ ru­ na bo­ ga gro­ ma – en­ ci­ klo­ pe­ dij­ ski ob­ lik ro­ ma­ na, ko­ ji je i „pa­ ro­ dij­ ski pre­ gled go­ to­ vo svih po­ sto­ je­ ćih žan­ ro­ va, od­ no­ sno ti­ po­ va dis­ kur­ sa na­ še usme­ ne i pi­ sa­ ne knji­ žev­ no­ sti – od jed­ no­ stav­ nih ob­ li­ ka, za­ tim pre­ da­ nja, mi­ to­ va, le­ gen­ di, baj­ ki, ep­ skih pe­ sa­ ma, po­ tom sred­ njo­ ve­ kov­ nih ži­ ti­ ja i apo­ kri­ fa, auto­ bi­ o­ graf­ ske pro­ ze, se­ o­ ske pri­ po­ vet­ ke do eks­ pre­ si­ o­ ni­ stič­ ke rat­ ne pro­ ze i kon­ struk­ ti­ vi­ stič­ ke po­ e­ zi­ je” (Pe­ tro­ vić 2008: to­ 227) – za­ jed­ nič­ ka je i Pan­ to­ lo­ gi­ ji: ako bi­ smo pri­ po­ ved­ nost an­ lo­ škog ni­ za­ nja (uz iz­ o­ kre­ ta­ nje lo­ gi­ ke) pri­ pi­ sa­ li i Pan­ to­ lo­ gi­ ji, te o njoj mi­ sli­ li kao o „ro­ ma­ nesk­ nom” ostva­ re­ nju, gor­ nje od­ re­ đe­ nje bi sa­ svim do­ bro po­ slu­ ži­ lo i za opis žan­ rov­ skog aspek­ ta Vi­ na­ ve­ ro­ ve knji­ ge. „Sa­ po­ ge Div­ ke-Tiv­ ke” sa­ ži­ ma­ njem do­ no­ se baš to: na­ ra­ tiv ko­ ji za­ hva­ ta du­ ga­ čak pe­ riod, od mit­ skih Slo­ ve­ na do pr­ vih de­ ce­ ni­ ja XX ve­ ka, utka­ ne sti­ ho­ ve „na na­ rod­ nu”, bi­ o­ graf­ sku i „auto­ bi­ o­ graf­ sku” pro­ zu, do mit­ skog pre­ o­ kre­ ta­ nja i po­ na­ vlja­ nja vre­ me­ na, ko­ je u pa­ ro­ di­ ji iz­ ra­ sta u ek­ sta­ tič­ no fi­ na­ le alo­ gič­ nih us­ kli­ ka, uz pre­ ta­ pa­ nje pro­ ze u sti­ ho­ ve. Me­ đu­ tim, uvod­ ne di­ da­ ska­ li­ je sig­ na­ li­ zi­ ra­ ju dru­ gi cilj ova­ kvog me­ ta­ pa­ ro­ dij­ skog po­ i­ gra­ va­ nja: „Ovo sve tre­ ba či­ ta­ ti br­ zo i ve­ o­ ma tan­ kim gla­ som. Sa­ mo kraj tre­ ba či­ ta­ ti iz ba­ sa: ko ne­ ma bas, bo­ lje da ne či­ ta kraj” (Vi­ na­ ver 1922: 34), a ta­ kvim je ko­ men­ ta­ rom i gra­ fič­ ki odvo­ jen za­ vr­ šni za­ mah u tek­ stu („ovo što do­ la­ zi tre­ ba či­ ta­ ti de­ be­ lim gla­ som, po mo­ guć­ stvu kon­ tra­ ba­ som” [str. 38]). Usme­ re­ nost na či­ ta­ nje, ko­ je na­ gla­ ša­ va ko­ mič­ ke efek­ te iza­ zva­ ne za­ me­ na­ ma ko­ je iz Rast­ ko­ vog tek­ sta ukla­ nja­ ju mi­ to­ lo­ gi­ ju spo­ red­ nog ne­ ba svo­ de­ ći je na gro­ te­ sku te­ le­ snog, da­ je sli­ ku pr­ vo­ bit­ nog per­ ci­ pi­ ra­ nja Bur­ le­ ske, o ko­ me sve­ do­ či sam Vi­ na­ ver: ne sa­ mo da su slo­ vo­ sla­ ga­ či od­ bi­ li da na­ sta­ ve po­ sao po­ sle še­ zde­ se­ te stra­ ni­ ce („nji­ ma se sve to uči­ ni­ lo ta­ kvo na­ gva­ žda­ nje, ta­ kve ja­ lo­ ve bes­ po­ sli­ ce, kva­ ke i bur­ gi­ je, da su sma­ tra­ li: da im je pro­ sto du­ žnost da pre­ ki­ nu po­ sao, i da oba­ ve­ ste po­ slo­ dav­ ca o šu­ pljem bez­ u­ mlju de­ la, ko­ je im je bi­ lo po­ ve­ re­ no” [Vi­ na­ ver 1975: 385]), već i „sav Be­ o­ grad. Ku­ po­ va­ li su knji­ gu da se sme­ ju i da vri­ šte. Knji­

o antologijama

ga je la­ ga­ no od­ mi­ ca­ la – na­ rav­ no, do­ no­ se­ ći vi­ še uspeh sa­ bla­ zni, no uspeh ko­ ji sam ja oče­ ki­ vao. [...] Bi­ la je kao je­ res u sve­ tu do­ bro­ na­ mer­ nih ver­ ni­ ka” (str. 386). „Sa­ po­ ge Div­ ke-Tiv­ ke” ne raz­ ob­ li­ ča­ va­ ju ro­ man Rast­ ka Pe­ tro­ vi­ ća (go­ to­ vo da se mo­ gu ne­ pri­ met­ no ukr­ sti­ ti re­ če­ ni­ ce Vi­ na­ ve­ ro­ ve pa­ ro­ di­ je i ori­ gi­ na­ la, što ovaj tekst či­ ni naj­ pre­ ci­ zni­ jom sti­ li­ za­ ci­ jom me­ đu pan­ to­ lo­ gij­ skim pre­ o­ bli­ ko­ va­ nji­ ma), već gra­ ni­ ce či­ ta­ lač­ kog ho­ ri­ zon­ ta, nje­ go­ vu oko­ šta­ lost u di­ ci­ o­ nal­ nog pri­ po­ ved­ nog po­ stup­ ka ne vi­ di dru­ si­ stem ko­ ji u raz­ bi­ ja­ nju tra­ go do ne­ su­ vi­ slo bun­ ca­ nje. Sme­ ja­ ti se „Sa­ po­ ga­ ma Div­ ke-Tiv­ ke”, ako je to uop­ šte bi­ lo mo­ gu­ će za pr­ vo­ bit­ nu pu­ bli­ ku Pan­ to­ lo­ gi­ ja, zna­ či­ lo je sme­ ja­ ti se raz­ ot­ kri­ ve­ noj sop­ stve­ noj ogra­ di u per­ cep­ ci­ ji, i ti­ me je bar do­ ne­ kle osla­ bi­ ti, i na taj na­ čin je­ ste mo­ gu­ ća tvrd­ nja o Vi­ na­ ve­ ro­ voj afir­ ma­ tiv­ noj pa­ ro­ di­ ji – ne u sta­ vu pa­ ro­ di­ ča­ ra pre­ ma auto­ ru ili de­ lu ko­ je pre­ o­ bli­ ku­ je, već u kraj­ njoj na­ me­ ri nje­ go­ voj. vo­ Mo­ žda naj­ in­ te­ re­ sant­ ni­ je o ovo­ me go­ ri pro­ blem ne­ po­ sto­ ja­ nja, a za­ pra­ vo skri­ ve­ na fi­ gu­ ra Mom­ či­ la Na­ sta­ si­ je­ vi­ ća u Pan­ to­ lo­ gi­ ji. Iz­ o­ sta­ nak pa­ ro­ di­ je nje­ go­ vih tek­ sto­ va tu­ ma­ čen je kao kraj­ nji iz­ raz jed­ na­ ko­ sti pa­ ro­ di­ ča­ re­ vog i „Vi­ na­ ve­ ro­ vog kri­ tič­ kog sta­ va pre­ ma tom ’sve­ cu srp­ sko­ ga je­ zi­ ka i srp­ sko­ ga knji­ žev­ nog iz­ ra­ za’” (Se­ ljač­ ki-Mir­ ko­ vić 2009: 128). Me­ đu­ tim, Na­ sta­ si­ je­ vić ipak po­ sto­ ji u Pan­ to­ lo­ gi­ ji, onoj iz 1938, bi­ o­ graf­ skom ski­ com: jim bra­ „Po­ či­ nio ve­ li­ ke zlo­ či­ ne i od­ met­ nuo se u tam­ ni vi­ la­ jet. Sa svo­ tom Se­ mom opljač­ kao Me­ đu­ lu­ ško bla­ go i ta­ da su oba­ dvo­ ji­ ca ogla­ še­ ni za haj­ du­ ke. Da ne bi pro­ dr­ li u Ope­ ru ban­ du­ ri sa pu­ ška­ ma bra­ ne da­ nju i no­ ću ulaz bra­ ći Na­ sta­ si­ je­ vić, pred sa­ mom zgra­ dom Na­ rod­ nog po­ zo­ ri­ šta” (Vi­ na­ ver 1938: 191). Ova­ kvo uklju­ či­ va­ nje za Vi­ na­ ve­ ra in­ tim­ no mo­ žda naj­ zna­ čaj­ ni­ jeg srp­ skog pe­ sni­ ka, ne pa­ ro­ di­ jom, već „bi­ o­ gra­ fi­ jom” ko­ ja go­ vo­ ri o re­ cep­ ci­ ji (od­ bi­ ja­ nju) vi­ še ne­ go o pe­ snič­ koj po­ ja­ vi, mo­ že bi­ ti gest ko­ ji uka­ zu­ je na va za­ tvo­ ren, za­ o­ kru­ žen put ko­ jim kraj­ nju tač­ ku an­ to­ lo­ gi­ zo­ va­ nja ko­ je zah­ te­ is­ ka­ zu­ je raz­ voj kao uslov svog po­ sto­ ja­ nja: i ka­ da iz vi­ zu­ re ne mo­ že da uklo­ ni pe­ sni­ ka, sve­ tlost po­ e­ zi­ je „tu­ ne­ la ko­ ji se ne ko­ pa­ ju sa­ mo u sa­ o­ bra­ ćaj­ ne svr­ he” pa­ da na nje­ nu „sle­ pu mr­ lju”, njoj na­ pro­ sto ne­ do­ sta­ ju ču­ la ko­ jim bi mo­ gla da je sa­ gle­ da. Iz ova­ kve vi­ zu­ re na dru­ gi nam se na­ čin po­ ka­ zu­ je od­ nos iz­ me­ đu Pan­ to­ lo­ gi­ je i No­ ve pan­ to­ lo­ gi­ je. Pr­ va za­ i­ sta ima za­ o­ kru­ že­ ni­ ji si­ stem, čvr­ šće je ve­ za­ na za for­ mu uzo­ ra, a kri­ tič­ ka oštri­ ca de­ lu­ je gor­ ki­ je, vi­ še ne­ ga­ tor­ ski usme­ re­ na. Po­ red pri­ vid­ nog ha­ o­ sa, eks­ plo­ zi­ ja iz­ vr­ ta­ nja, i do eks­ tre­ ma do­ ve­ de­ nog iz­ o­ kre­ ta­ nja prin­ ci­ pa kon­ struk­ ci­ je mo­ de­ la, dru­ gu Pan­ to­ lo­ gi­ ju od­ li­ ku­ je i mno­ go­ znač­ ni­ ji smeh, iz vi­ še iz­ vo­ ra: ko­ men­ ta­ ri pa­ ro­ dij­ skog „an­ to­ lo­ gi­ ča­ ra” uz go­ to­ vo sva­ ku od pa­ ro­ di­ ja umno­ ža­ va­ ju nje­ nu me­ tu, kao u igri ogle­ da­ li­ ma – uz na pa­ ro­ dij­ sku „pro­ bu” sta­ vljen kon­ kret­ ni tekst ko­ ji je pa­ ro­ di­ ran, od­ mah je za njim na isti na­ čin raz­ ob­ li­ če­ na i fi­ gu­ ra nje­ go­ vog či­ ta­ o­ ca, bi­ lo da su u pi­ ta­ nju „tu­ ma­ či i ko­ men­ ta­ to­ ri”, ka­ kvi su pri­ re­ đi­ va­ či Vu­ ko­ ve za­ o­ stav­ šti­ ne i Vuk Ka­ ra­ džić kao pri­ re­ đi­ vač „na­ rod­ nog bla­ ga”, Pa­ vle Po­ po­ vić

69

treći program ZIMA 2012.

70

kao tu­ mač „te­ žih i stra­ nih re­ či” Nje­ go­ še­ ve po­ e­ zi­ je, ili sam Bog­ dan Po­ po­ vić zbog či­ jeg se „ge­ ni­ jal­ no pro­ stog pro­ na­ la­ ska” („Ne tre­ ba pre­ pri­ ča­ va­ ti!”) „ne­ ko­ li­ ko ve­ li­ kih fran­ cu­ skih kri­ ti­ ča­ ra [...] ubi­ lo iz za­ vi­ sti” (Vi­ na­ ver 1922: 73), ili sam či­ ta­ lac Pan­ to­ lo­ gi­ je, ko­ ji u ot­ kri­ ću „isto­ vet­ no­ sti” pa­ ro­ di­ je sa uzo­ rom (uslo­ vu da je kao pa­ ro­ di­ ju i pre­ po­ zna) za­ pra­ vo ot­ kri­ va sop­ stve­ nu srod­ nost s onim če­ mu se sme­ je. I na ovom me­ stu mo­ že se uoči­ ti ana­ lo­ gi­ ja s na­ slov­ nom stra­ ni­ com knji­ ge: skri­ ve­ ne oči ko­ je na ko­ ri­ ca­ ma pr­ ve Pan­ to­ lo­ gi­ nih tra­ pe­ za i stra­ snih rom­ bo­ va” za­ me­ nio je klovn ko­ ji je pro­ vi­ ru­ ju iza „mir­ is­ ka­ če iz ku­ ti­ je, oslo­ bo­ đe­ ni „đa­ vo na opru­ zi”, me­ ha­ ni­ zam ko­ jim ko­ mi­ ka Pan­ to­ lo­ gi­ ja de­ lu­ je, raz­ ot­ kri­ va­ ju­ ći do kra­ ja po­ sle­ di­ ce oko­ šta­ lo­ sti per­ cep­ ci­ je, a umno­ ža­ va­ nje ko­ men­ ta­ ra, kao i „Ma­ tur­ ska pi­ ta­ nja” pri­ ka­ zu­ ju na­ por sa­ vla­ da­ va­ nja sve­ ta ko­ ji oslo­ ba­ đa­ njem per­ cep­ ci­ je (uoča­ va­ njem sop­ stve­ nih gra­ ni­ ca) iz­ mi­ če gra­ ni­ ca­ ma ko­ je mu se na­ me­ ću. Ko­ mič­ ko raz­ ob­ li­ če­ nje ne­ mo­ ći ta­ kvog na­ po­ ra pred­ sta­ vlja pa­ ro­ di­ ja kri­ ti­ ke Bran­ ka La­ za­ re­ vi­ ća, ko­ ja do­ no­ si bes­ kraj­ no za­ pli­ ta­ nje u sop­ stve­ ni je­ zič­ ki i poj­ mov­ ni apa­ rat, u po­ ku­ ša­ ju da od­ go­ vo­ ri na pi­ ta­ nje je­ su li ili ni­ su Mo­ der­ ni „pra­ vi” pe­ sni­ ci, a ras­ ta­ ču­ ći se ne­ a­ de­ kva­ ci­ jom te pre­ vi­ še glo­ ma­ zne apa­ ra­ tu­ re, ko­ ja po­ či­ nje ra­ ču­ nom go­ di­ na po­ sto­ ja­ nja „pra­ ve umet­ no­ sti”, u jed­ nu od sop­ stve­ nih re­ fe­ ren­ ci: „Gggg, Lllll, Uuuuu, Ppppp, Oooooo, Sssss, Ttttt” (Vi­ na­ ver 1922: 81). Go­ di­ na 1922. je va­ žna go­ di­ na za srp­ sku avan­ gar­ du19, i mo­ gu­ će je „no­ vo do­ ba” raz­ u­ me­ ti ne sa­ mo kao pe­ ri­ za­ cij­ sko od­ re­ đe­ nje ko­ je iz­ no­ va uz­ dr­ ma­ va Po­ po­ vi­ će­ vu o­ di­ po­ de­ lu, već i kao po­ bed­ ni iz­ raz ve­ re u no­ vo do­ ba po­ sto­ ja­ nja knji­ žev­ no­ sti, o ka­ kvom go­ vo­ ri za­ vr­ šna sli­ ka iz­ me­ nje­ nog na­ ra­ ti­ va o „Re­ gen­ tu Si­ me­ o­ nu I”: „No­ vim Usta­ vom, Po­ e­ zi­ ja vi­ še ni­ je kra­ lje­ vi­ na no jed­ na vr­ sta bo­ gu­ mil­ ske Re­ pu­ bli­ ke. Pe­ sni­ ci pro­ po­ ve­ da­ ju pra­ vu ve­ ru čo­ ve­ čan­ stva, ve­ ru du­ še, le­ po­ te i mi­ sti­ ke, i s to­ ga su oni du­ ho­ bor­ ci i bo­ gu­ mi­ li”, a pa­ ro­ di­ ča­ rev stav u no­ vom bu kao ra­ dost, bes­ kraj­ nu ra­ dost raz­ glo­ blja­ va­ nja, ne­ kri­ sta­ li­ sa­ nja i „oslo­ do­ bo­ đe­ nja du­ ho­ va”. Ipak, i ta je „re­ vi­ zi­ ja Usta­ va” uči­ nje­ na iz stra­ ha da no­ vi „kra­ lje­ vi ne po­ sta­ nu ti­ ra­ ni”, a no­ vo po­ sto­ ja­ nje je i da­ lje u sta­ rom sve­ tu, u ko­ me, iako
Sve­ ti­ slav II [Stefanović] iza­ bran je za Ve­ li­ ko­ ga De­ du. Dru­ ga dva ve­ li­ ko­ do­ stoj­ ni­ ka bo­ gu­ mil­ ske sek­ te: Gost i Sta­ rac još ni­ su iza­ bra­ ni. Sta­ rac ne­ će da bu­ de ni­ ko, a što se ti­ če go­ sta, u ovoj tek po­ či­ nju­ ćoj i ta­ ko još ne­ sme­ loj kul­ tu­ ri Ju­ go­ sla­ vi­ je, svi se umet­ ni­ ci ose­ ća­ ju još sa­ mo kao go­ sti, i to go­ sti ko­ ji­ ma se do­ ma­ ćin ma­ lo ili ni­ ma­ lo ne ra­ du­ je, pa ih do­ če­ ku­ je mot­ kom no­ vi­ nar­ ske kle­ ve­ te (Vi­ na­ ver 1922: 137–138).

„Do­ ma­ ćin s mot­ kom” fi­ gu­ ra je či­ ji po­ gled s ko­ ri­ ca pr­ ve Pan­ to­ lo­ gi­ je us­ po­ sta­ vlja oki­ vač­ ku cr­ tu ko­ ja vo­ di „Je­ zom Mir­ nom, u [ironičnu] Ve­ li­ ku Sre­ ću”, či­ ji su ko­ men­ ta­ ri ko­ ji uokvi­ ru­ ju tek­ sto­ ve u „an­ to­ lo­ škom” de­ lu,
1922. kao pre­ lom­ ne go­ di­ ne srp­ ske avan­ gar­ de is­ ta­ kao je G. Te­ šić, kao ključ­ ne do­ ga­ đa­ je iz­ dva­ ja­ ju­ ći upra­ vo po­ ja­ vu Ot­ kro­ ve­ nja Rast­ ka Pe­ tro­ vi­ ća i No­ ve pan­ to­ lo­ gi­ je Vi­ na­ ve­ ro­ ve (up. Te­ šić 1987).
19 Va­ žnost

o antologijama

od­ no­ sno onaj ko­ ji po­ sta­ vlja srp­ sku knji­ žev­ nost kao niz pro­ fe­ sor­ skih pi­ ta­ nja s tač­ nim od­ go­ vo­ ri­ ma, ili niz bi­ o­ gra­ fi­ ja, ali se nje­ go­ va ne­ moć ras­ tva­ ra ne sa­ mo u iz­ o­ kre­ nu­ toj lo­ gi­ ci ko­ jom se pa­ ro­ di­ ra po­ ku­ šaj si­ ste­ ma­ ti­ za­ ci­ je, već i u krat­ ko­ vi­ do­ sti nje­ go­ vog po­ gle­ da u srp­ sku knji­ žev­ nost, naj­ u­ oč­ lji­ vi­ joj, kao i u An­ to­ lo­ gi­ ji, ka­ da je u pi­ ta­ nju ži­ va knji­ žev­ nost, ona ko­ ja uvek po­ sto­ ji na vi­ še na­ či­ na ne­ go što je mo­ gu­ će opi­ sa­ ti, i ako je­ ste po­ e­ zi­ ja, on­ da je i ne­ svo­ di­ va na ka­ te­ go­ ri­ je ko­ ji­ ma ope­ ri­ še si­ stem­ ska pro­ šlost, ili nji­ ma ne­ sa­ mer­ lji­ va. Ka­ kva se, on­ da, pro­ me­ na do­ go­ di­ la 1938. go­ di­ ne? Ob­ je­ di­ nja­ va­ nje dve knji­ ge, go­ to­ vo istim sa­ dr­ ža­ jem po­ na­ vlja, osam­ na­ est go­ di­ na ka­ sni­ je, ono što su one ima­ le da ka­ žu 1920. i 1922, uz no­ vi, do­ dat­ ni pred­ go­ vor, ko­ ji sa­ da pot­ pi­ su­ je Sta­ ni­ slav Vi­ na­ ver. U „ge­ ne­ ra­ ci­ ji si­ no­ va” ko­ ja se udru­ ži­ la s „oče­ vi­ ma” kri­ ti­ ka je pre­ po­ zna­ va­ la „ne­ ar­ gu­ men­ to­ va­ nu iden­ ti­ fi­ ka­ ci­ ju li­ te­ rar­ nih po­ zi­ ci­ ja” (Zo­ rić 1976: 113) ge­ ne­ ra­ ci­ je nad­ re­ a­ li­ sta, Ve­ li­ bo­ ra Gli­ go­ ri­ ća i pi­ sa­ ca so­ ci­ jal­ ne li­ te­ ra­ tu­ re s ge­ ne­ ra­ ci­ jom Bog­ da­ na Po­ po­ vi­ ća i Jo­ va­ na Sker­ li­ ća, te „Pred­ go­ vor no­ vom iz­ da­ nju” sa­ gle­ da­ va­ la u kon­ tek­ stu Vi­ na­ ve­ ro­ ve in­ ten­ ziv­ ne po­ le­ mič­ ke ak­ tiv­ no­ sti tri­ de­ se­ tih go­ di­ na (te otud i ve­ zi­ va­ nje za knji­ gu Čar­ dak ni na ne­ bu ni na ze­ mlji [1938], u ko­ ju su mno­ gi od ovih na­ pi­ sa uklju­ če­ ni), a Naj­ no­ vi­ ju pan­ to­ lo­ gi­ ju vi­ de­ la obe­ le­ že­ nu se­ tom ne­ u­ spe­ ha, ose­ đu dve ge­ ća­ njem pot­ ce­ nje­ no­ sti i usa­ mlje­ no­ sti u „po­ zi­ ci­ ji iz­ me­ ne­ ra­ ci­ je” (str. 113). Pri­ su­ stvo „si­ no­ va” naj­ vi­ dlji­ vi­ je je u „ne-an­ to­ lo­ škom” de­ lu knji­ ge. Naj­ va­ žni­ je, u još jed­ nom pro­ me­ nje­ noj pri­ či o „car­ stvu” srp­ ske knji­ žev­ no­ sti, ko­ ja i po­ me­ ra­ njem za­ ple­ ta na­ ra­ ti­ va u još dav­ ni­ ju isto­ rij­ sku pro­ šlost (pad sred­ njo­ ve­ kov­ nog car­ stva i bor­ be s Tur­ ci­ ma) po­ tvr­ đu­ je ne­ ve­ se­ lo tu­ ma­ če­ nje pred­ go­ vo­ ra: Si­ meon Pr­ vi se u „te­ škim da­ ni­ ma po­ e­ zi­ je” „po­ stri­ gao, po­ vu­ kao i do­ bio ime op­ štin­ sko de­ te”, a dr­ ža­ vu po­ e­ zi­ ju na­ pa­ la su
mno­ go­ broj­ na ta­ tar­ ska i islam­ ska ple­ me­ na [...] pred­ vo­ đe­ na ša­ hom Mi­ la­ nom Bog­ da­ no­ vi­ ćem i ha­ nom Ve­ li­ bo­ rom Gli­ go­ ri­ ćem, kao i ne­ kim dru­ gim po­ gla­ vi­ ca­ ma. Is­ pod ko­ pi­ ta nji­ ho­ vih ko­ nja knji­ žev­ na tra­ va ni­ je ra­ sla. Bi­ lo je za­ bra­ nje­ no ba­ vi­ ti se po­ e­ zi­ jom i sva­ ki ko­ ji je to po­ ku­ šao bio bi živ sa­ hra­ njen, po na­ ro­ či­ tom de­ kre­ tu ša­ ha Mi­ la­ na Bog­ da­ no­ vi­ ća. Na dru­ mo­ vi­ ma su po­ dig­ nu­ ta ve­ ša­ la za knji­ žev­ ni­ ke ko­ ja su na­ zva­ ta Na­ ša stvar­ nost. Za sva­ ku gra­ ma­ tič­ ki pra­ vil­ nu re­ če­ ni­ cu vr­ še­ no je skal­ pi­ ra­ nje gla­ ve i de­ ra­ nje ko­ že. Usta­ no­ vljen je sud rđa­ vih lju­ di pod na­ zi­ vom nad-sud, sa ho­ džom Mar­ kom Ri­ sti­ ćem, di­ zda­ rom Vu­ čom i ko­ pri­ va­ rom Du­ ša­ nom Ma­ ti­ ćem na če­ lu. (Ovaj po­ sled­ nji, ne mo­ gu­ ći da pa­ li, re­ šio je bar da ža­ ri.) Za sin­ tak­ su se išlo u za­ to­ če­ nje, a za in­ ter­ punk­ ci­ ju se na­ bi­ ja­ lo na ko­ lac. Ova var­ var­ ska pe­ ri­ o­ da omo­ gu­ će­ na je iz­ daj­ stvom či­ ta­ vog ni­ za sta­ rih funk­ ci­ o­ ne­ ra ko­ ji su i ra­ ni­ je bi­ li ve­ le­ i­ zdaj­ ni­ ci po­ e­ zi­ je. Oni su pri­ šli ne­ pri­ ja­ te­ lju i ši­ rom mu otvo­ ri­ li vra­ ta svo­ jih usta­ no­ va, za­ dru­ ga, uni­ ver­ zi­ te­ ta, re­ dak­ ci­ ja i ta­ le­ na­ ta. Me­ đu nji­ ma su na­ ro­ či­ to po­ zna­ ti Pa­ vle Po­ po­ vić, Mi­ lan Grol, Sve­ ti­ slav Pe­ tro­ vić i dru­ gi re­ zer­ vi­ sti, i tre­ će­ po­ ziv­ ci kao i pre­ cve­ ta­ la le­ po­ ti­ ca i so­ ci­ al­ na na­ mi­ gu­ ša Cvi­ je­ ta Zu­ zo­ rić.

71

Ni bu­ duć­ nost ne iz­ gle­ da ni­ šta sve­ tli­ je: „ma­ le­ na ša­ ka ver­ ni­ ka po­ e­ zi­ je po­ vu­ kla se na zi­ mov­ nik u ne­ pri­ stu­ pač­ ne klan­ ce ’Sr­ bi­ je’ oče­ ku­ ju­ ći bo­ lje da­ ne i Đur­ đev da­ nak knji­ žev­ no­ sti. Šef tih le­ gi­ ti­ mi­ sta i pe­ snič­ kih očaj­ ni­ ka,

a od­ mah je za­ tim i hu­ mo­ rom (isti­ na. 182). An­ dri­ ća. Ži­ ka Mi­ li­ će­ vić. Od­ lu­ ka o to­ me do­ no­ še­ na je u „dve ku­ le an­ tik­ nji­ žev­ no­ sti”. Mi­ lan Bog­ da­ no­ vić u ime svog pro­ ro­ ka Jo­ va­ na Sker­ li­ ća”) i ka­ ba­ da­ hi­ je („Mar­ ko Ri­ stić. od­ no­ sno knji­ žev­ nih pa­ ra­ fer­ na­ li­ ja. De­ si­ mi­ ra Bla­ go­ je­ vi­ ća. uglav­ nom i do­ no­ se ko­ men­ ta­ re na sta­ nje u in­ sti­ tu­ ci­ ja­ ma kul­ tu­ re). Cr­ njan­ skog. ali sa­ da pre­ no­ se­ ći po­ sle­ di­ ce spo­ zna­ je gra­ ni­ ca i na tret­ man . pre­ po­ zna­ va­ nje mo­ de­ la An­ to­ lo­ gi­ je no­ vi­ je srp­ ske li­ ri­ ke do­ dat­ no je po­ ti­ snu­ to u po­ za­ di­ nu. Mi­ lan Grol. Ran­ ka Mla­ de­ no­ vi­ ća. 72 po­ et-ba­ ša nji­ hov je Mi­ lan Ra­ šić [Rakić?]. S dru­ ge stra­ ne. već na je­ zič­ ki eks­ pe­ ri­ ment. Ko­ so­ ra. Dra­ in­ ca. sup­ til­ no pro­ ble­ ma­ ti­ zu­ ju­ ći od­ nos kul­ tu­ ra ko­ je „raz­ dva­ ja isti je­ zik”. ali uz raz­ li­ či­ tu ni­ jan­ su – ne­ iz­ ra­ zi­ to­ sti sa­ mih tek­ sto­ va. zbog ko­ je je za pan­ to­ lo­ gi­ ča­ ra vi­ dlji­ vi­ je dru­ štve­ no po­ sto­ ja­ nje „do­ bro uklo­ plje­ nih” auto­ ra. Uje­ vi­ ća. či­ me se u jed­ no ve­ zu­ ju Pred­ go­ vor no­ vom iz­ da­ nju i ova­ kav osvrt na dru­ štve­ ne pri­ li­ ke na kra­ ju Naj­ no­ vi­ je pan­ to­ lo­ gi­ je. Do­ bi­ je­ na je knji­ ga ko­ ja ume­ sto tri ima če­ ti­ ri pe­ ri­ o­ da. ne­ ka­ da­ šnji tru­ ba­ dur sa pe­ snič­ kog dvor­ ca de­ spo­ ti­ ce Je­ fi­ mi­ je” (Vi­ na­ ver 1938: 192–193). i od ova­ kve pe­ si­ mi­ stič­ ke sli­ ke na­ či­ njen je ot­ klon nje­ nom sti­ li­ za­ ci­ jom dis­ kur­ sa is­ pit­ nog pi­ ta­ nja. Me­ đu no­ vo­ u­ ne­ tim knji­ žev­ nim pa­ ro­ di­ ja­ ma ne­ ma pri­ pad­ ni­ ka ove ge­ ne­ ra­ ci­ je.. to žev­ no­ sti. Na­ sta­ si­ je­ vi­ ća. Bo­ ža Ko­ va­ če­ vić. a uz srp­ ske auto­ re i hr­ vat­ ske. Vi­ na­ ve­ ra. Ne­ u­ klju­ či­ va­ nje ovih pe­ sni­ ka u an­ to­ lo­ ški deo Naj­ no­ vi­ je pan­ to­ lo­ gi­ je mo­ že bi­ ti znak za ne­ što slič­ no ono­ me što se do­ go­ di­ lo s Mom­ či­ lom Na­ sta­ si­ je­ vi­ ćem. po­ me­ ra­ nje na obo­ de knji­ ge či­ ni ovo pi­ ta­ nje tek de­ lom kon­ tek­ sta u ko­ ji je u no­ vom vre­ men­ skom tre­ nut­ ku sme­ šten an­ to­ lo­ ški niz. Me­ đu­ tim. Pa­ vle Po­ po­ vić.. Mi­ li­ či­ ća.treći program ZIMA 2012. a da to ne iza­ zo­ ve la­ ku mi­ sao o raz­ ra­ ču­ na­ va­ nju s lič­ no­ šću an­ to­ lo­ gi­ ča­ ra.] – ’jer je felj­ ton iz ze­ mlje pro­ vreo’” (str. ko­ ji su s dvo­ stru­ kim ža­ rom kre­ nu­ jest biv­ ših ver­ ni­ ka kul­ tu­ re i knji­ li da pa­ le ono što su ne­ kad obo­ ža­ va­ li”) na­ re­ di­ li su „se­ ču kne­ zo­ va” (Kr­ le­ že. i nje­ go­ vi po­ re­ me­ ća­ ji. ume­ sto li­ ri­ ke do­ no­ si sve knji­ žev­ ne i ne­ knji­ žev­ ne žan­ ro­ ve. ne­ go sa­ mo stva­ ra­ la­ štvo. Uni­ ver­ zi­ te­ tu i Ko­ lar­ če­ voj za­ du­ žbi­ ni („Ma­ tur­ ska pi­ ta­ nja” 1938. Ve­ li­ bor Gli­ go­ rić. Rast­ ka Pe­ tro­ vi­ ća. Ma­ noj­ lo­ vi­ ća. ko­ ji sa­ da i sam po­ sto­ ji na dru­ ga­ či­ ji na­ čin u od­ no­ su na „pr­ va” iz­ da­ nja. a usta­ nak po­ tla­ če­ ne knji­ žev­ no­ sti se tek oče­ ku­ je „jer ni jed­ no zna­ me­ nje ni­ je iz­ gle­ da­ lo do­ volj­ no ube­ dlji­ vo da se bra­ ni [. Slič­ nim je na­ ra­ ti­ vom pred­ sta­ vlje­ na sme­ na ge­ ne­ ra­ ci­ ja u „Ma­ tur­ skim pi­ ta­ nji­ ma” – knji­ žev­ ne da­ hi­ je („Bog­ dan Po­ po­ vić. ukla­ nja­ njem uvod­ ne i za­ vr­ šne pe­ sme. Sta­ vlja­ nje jed­ ne uz dru­ gu dve Pan­ to­ lo­ gi­ je ja­ sni­ je uka­ zu­ je na ogra­ ni­ če­ no­ sti po­ ku­ ša­ ja si­ ste­ mat­ skog sa­ gle­ da­ va­ nja vre­ men­ skog tra­ ja­ nja knji­ žev­ no­ sti. a osvr­ će se i na knji­ žev­ nost u Bo­ sni. i je­ di­ na pa­ ro­ di­ ja po­ e­ zi­ je nad­ re­ a­ li­ sta osta­ je „Za­ tiš­ je slo­ mlje­ nih vi­ so­ rav­ ni” Mi­ la­ na De­ din­ ca. s alu­ zi­ jom ne na nad­ re­ a­ li­ stič­ ku an­ ga­ žo­ va­ nost. Ko­ nač­ no. Si­ ni­ še Kor­ di­ ća). ne­ što gor­ kim) raz­ bla­ že­ na u „Ogla­ si­ ma”. unu­ tar ko­ jih po­ sto­ ji „dvo­ stru­ ko vre­ me”. Pa­ vle Ste­ va­ no­ vić i či­ tav niz po­ tu­ ri­ ca. te je po­ sta­ lo mo­ gu­ će pot­ pi­ sa­ ti Pred­ go­ vor pr­ vom iz­ da­ nju ime­ nom Bog­ da­ na Po­ po­ vi­ ća.

na na­ čin u kom „do­ pu­ šte­ no je i iz­ os ­ ta­ vi­ ti” (bi­ lo kao ne­ do­ no­ še­ nje „ška­ klji­ vog” de­ la lju­ bav­ ne tri­ lo­ gi­ je B. Mi­ lo­ še­ vi­ ća. uči­ njen go­ to­ vo pot­ pu­ no ne­ vi­ dlji­ vim po­ et­ ski na­ ra­ tiv ko­ ji do­ zi­ va i „po­ re­ me­ će­ nu rav­ no­ te­ žu” na­ lik onoj iz Gro­ mo­ bra­ na sve­ mi­ ra. La­ li­ ća o to­ me ka­ ko se po­ sle sti­ ha „Od šu­ me če­ len­ ki ble­ šti bum­ bu­ ma­ da” Du­ či­ će­ va po­ e­ zi­ ja vi­ še ne mo­ že či­ ta­ ti na isti na­ čin). ili već po­ me­ nu­ tim „mu­ zi­ ci­ ra­ njem” Velj­ ka Pe­ tro­ vi­ ća). su­ prot­ no. Je­ li­ ća i D. ali pred­ sta­ vlja­ ju­ ći i od­ jek gla­ sa po­ e­ tič­ ke pro­ šlo­ sti ko­ ja po­ na­ vlja­ njem te­ ži da is­ tra­ ja­ va. i o ko­ me je Vi­ na­ ver na­ pi­ sao mo­ no­ gra­ fi­ ju ko­ jom ma­ e­ stral­ no re­ ka­ pi­ tu­ li­ ra ne sa­ mo epo­ hu i po­ ja­ vu Ko­ sti­ će­ vu. Ko­ so­ ra – pe­ sni­ ci ko­ ji pre­ o­ sta­ nu. Mi­ li­ či­ ća. či­ ja se. nu avan­ tu­ ru du­ ha. Ćur­ či­ na „Opet na ba­ lu”. u pan­ to­ lo­ škoj ver­ zi­ ji je (u „No­ vom do­ bu”) eks­ trem­ nom hi­ per­ bo­ li­ za­ ci­ jom iz­ ra­ za (onog naj­ vi­ dlji­ vi­ jeg kod Ko­ sti­ ća – ka­ lam­ bur­ skog „ukr­ šta­ ja”).o antologijama po­ e­ zi­ je ra­ ni­ jih do­ ba: na isti na­ čin na ko­ ji me­ ta pa­ ro­ di­ je Cr­ njan­ skog ni­ je sam Cr­ njan­ ski. Mi­ lo­ je­ vi­ ća. M. Kod Ko­ sti­ ća (či­ ji je do­ sluh s Vi­ na­ ve­ rom in­ tu­ i­ tiv­ no pre­ po­ zna­ van još u kri­ tič­ kim na­ pi­ si­ ma po­ vo­ dom Mje­ će (Ra­ jić 1911: 134). Mar­ ko­ vić kao jed­ ne od 27 na­ pi­ sa­ nih istog da­ na). ko­ ji po­ sle Cr­ njan­ skog ima naj­ vi­ še pa­ ro­ di­ ja. u „Uvod­ noj pe­ smi” na­ ja­ vlje­ na. do ko­ nač­ ne sin­ te­ ze svo­ je ži­ vot­ ne este­ tič­ ke već i sop­ stve­ vi­ zi­ je). „pe­ sni­ štvo pa­ tri­ o­ ti­ zma” M. a u „No­ vom do­ bu” „re­ klam­ nom Vi­ zan­ ti­ jom” ko­ ja se. od­ no­ sno je­ zič­ ki ro­ go­ bat­ nim „pe­ smi­ zmom” S. a po­ tom i kao „će­ la­ va” este­ ti­ za­ ci­ nal­ no­ sti (pa­ ro­ di­ jom ja ba­ „Ma­ le prin­ ce­ ze”. ni­ je vi­ še isto­ ve­ tan s na­ či­ nom na ko­ ji po­ sto­ ji 73 . Fi­ li­ po­ vi­ ća. po­ sto­ je mo­ ti­ vi­ ma „neo­ var­ var­ stva” (re­ pe­ ti­ tiv­ nom hi­ per­ bo­ li­ za­ ci­ jom Bo­ ji­ će­ ve sklo­ no­ sti ka gru­ bim na­ tu­ ra­ li­ stič­ kim sli­ ka­ ma. ili. bu­ kva­ li­ zo­ va­ nom „var­ var­ skom” po­ ja­ vom M. bi­ lo da su uklju­ če­ ni u An­ to­ lo­ gi­ ju ili ne. mu­ ka „na te­ škom po­ slu ri­ me i rit­ ma” ubr­ zo ras­ tva­ ra kao vir­ tu­ o­ zno. „U ku­ re­ ku!” Mir­ ka Ko­ ro­ li­ je. u Pan­ to­ lo­ gi­ ji je pri­ su­ tan kao uvod­ ni i za­ ključ­ ni pe­ snik „pr­ vog do­ ba”. pri če­ mu ne tre­ ba sme­ ta­ ti s uma da je na dru­ goj une­ se­ noj pro­ za­ i­ di Po­ po­ vić do­ ka­ zi­ vao este­ tič­ ku pri­ ro­ du svog iz­ bo­ ra ver­ zi­ je une­ te u An­ to­ lo­ gi­ ju). mo­ že­ mo se za­ pi­ ta­ ti i o na­ či­ nu na ko­ ji su La­ za Ko­ stić. već nje­ go­ va an­ to­ lo­ gi­ za­ ci­ ja. kao od­ re­ đe­ nje pe­ sme D. Jan­ ko­ vić i mu­ zič­ ku kri­ ti­ ku M. Pu­ ri­ ća. ova­ ko iz­ o­ kre­ nu­ tim. oluj­ nom mi­ ri­ su / Grom­ ko­ ga: Ku­ Jo­ van Du­ čić. ali i raz­ ob­ li­ če­ nje ču­ do­ vi­ šta le­ po­ te iz „Ku­ bi­ stič­ kog od­ no­ sa”. od­ no­ sno avan­ gar­ di­ ste – Cr­ njan­ skog. Slič­ no je i s či­ ta­ vim pe­ ri­ o­ di­ ma: uklo­ ni­ mo li iz „dru­ gog do­ ba” is­ ku­ ša­ va­ nja Po­ po­ vi­ će­ vih gra­ ni­ ca – pro­ zu M. Pan­ du­ ro­ vi­ ća – upra­ vo ka­ ko je Po­ po­ vić una­ pred od­ re­ dio oso­ bi­ ne pe­ ri­ o­ da ko­ ji tre­ ba da pred­ sta­ vi. za­ jed­ no sa sa­ mo­ re­ kla­ mer­ skim felj­ to­ nom Mi­ o­ dra­ ga Ibrov­ ca („Po­ se­ ta kod La­ va Tol­ sto­ ja”) na­ šla iz­ me­ đu re­ flek­ siv­ ne lir­ ske pro­ ze Ive An­ dri­ ća („Iz knji­ ge Le­ nji­ ri”) i rat­ ne pro­ ze Dra­ gi­ še Va­ si­ ća („Kod ko­ man­ dan­ ta me­ sta”). ili Jo­ van Du­ čić pri­ sut­ ni u Pan­ to­ lo­ gi­ ji. Na­ čin na ko­ ji „ab­ di­ ci­ ra­ li Kralj po­ e­ zi­ je” po­ sto­ ji 1938. ali is­ pra­ zno di­ vlja­ nje teh­ ni­ kom pe­ sme u „Mo­ joj (ša­ re­ noj) du­ ši” (tre­ ba se se­ ti­ ti pri­ med­ be Iva­ na V. de­ mo­ li­ ra­ ju­ ći na­ če­ lo „sklad­ nog kom­ po­ no­ va­ nja”. čak i s „kli­ ca­ ma ob­ no­ ve”.

a ono što pre­ tek­ ne gor­ ko na­ kon sme­ hov­ nog raz­ ob­ li­ če­ nja te­ me­ lja ova­ kve vi­ zi­ je isto­ ri­ je srp­ ske knji­ žev­ no­ sti ni­ je sa­ mo ne­ pro­ na­ đe­ ni dru­ gi na­ čin na ko­ ji bi bi­ lo mo­ gu­ će sa­ ču­ va­ ti knji­ žev­ nost od na­ ših sop­ stve­ nih gra­ ni­ ca. I tu se otva­ ra po­ sled­ nji pro­ blem. od­ mah na­ kon pred­ go­ vo­ ra: pre­ zent upo­ tre­ bljen u dru­ goj stro­ fi („Oko­ va­ ni Cr­ tom. ko­ je se či­ ni „Sre­ ćom” sa­ vla­ da­ va­ nja ma­ te­ ri­ je. po­ raz je jer i vre­ men­ skim tra­ ja­ njem po­ tvr­ đu­ je ne neo­ bo­ ri­ vost Po­ po­ vi­ će­ vog mo­ de­ la i po­ e­ tič­ ke po­ zi­ ci­ je (za­ to „sla­ bost” vre­ me­ ni­ to­ sti kri­ tič­ ke po­ zi­ ci­ je. i ako „knji­ žev­ na na­ če­ la i knji­ žev­ ni iz­ raz” ne mo­ gu da op­ sta­ nu u bor­ bi s uka­ lu­ plji­ va­ njem. ali će se du­ go o nje­ mu kao pe­ sni­ ku mi­ sli­ ti is­ klju­ či­ vo nad kor­ pu­ som ko­ jim je za­ stu­ pljen u An­ to­ lo­ gi­ ji. kao cen­ tral­ nom pe­ sni­ ku An­ to­ lo­ gi­ je. uče­ stvo­ va­ lo i po­ sta­ lo nje­ go­ vim de­ lom. ni­ je ni po­ treb­ na Naj­ no­ vi­ joj pan­ to­ lo­ gi­ ji). ne An­ to­ lo­ gi­ je Bog­ da­ na Po­ po­ vi­ ća. već i to da se u tom uokvi­ ra­ va­ nju. . već či­ nje­ ni­ ca da se an­ to­ lo­ gi­ zo­ va­ njem. već an­ to­ lo­ gi­ je uop­ šte. ako uop­ šte po­ sto­ ji. ali za­ pra­ vo to ni­ ka­ da ni­ je ni bio: već u vre­ me pr­ ve Pan­ to­ lo­ gi­ je Du­ čić ob­ ja­ vlju­ je pe­ sme u kra­ ćem me­ tru i is­ ko­ ra­ ču­ je iz for­ mal­ ne ugla­ đe­ no­ sti par­ na­ sov­ stva za­ hva­ ta­ ju­ ći sim­ bo­ li­ zam. ma i ne­ volj­ no. Ono što ot­ kri­ va. us­ po­ sta­ vlja­ njem si­ ste­ ma. već ne­ mo­ guć­ nost ko­ nač­ nog pre­ va­ zi­ la­ že­ nja on­ to­ lo­ škog mo­ de­ la u ko­ me je ne­ ka­ kav (ma­ kar i pan­ to­ lo­ ški) okvir za po­ sto­ ja­ nje knji­ žev­ no­ sti nu­ žan. pred ko­ jim Pan­ to­ lo­ gi­ ja sta­ je. oli­ če­ na u pa­ ro­ dij­ skom Bran­ ku La­ za­ re­ vi­ ću. na kra­ ju. već mo­ guć­ no­ sti­ ma po­ sto­ ja­ nja pe­ sni­ ka na­ kon an­ to­ lo­ gi­ zo­ va­ nja. već po­ sle­ di­ ca si­ ste­ ma­ ti­ za­ ci­ je. 74 Jo­ van Du­ čić. sme­ šte­ no je i kraj­ nje nje­ no ce­ pa­ nje – ne vi­ še sa­ mo pi­ ta­ njem objek­ tiv­ nog us­ po­ sta­ vlja­ nja knji­ žev­ nog ni­ za. „na­ ša osu­ đe­ nost” na nje­ ga ne uki­ da se pro­ ka­ zi­ va­ njem nje­ go­ vih ne­ do­ sta­ ta­ ka. Si­ stem je­ ste fa­ tum.treći program ZIMA 2012. i tre­ ba pa­ žlji­ vo či­ ta­ ti već ču­ ve­ ne na­ vo­ de iz ese­ ja Sker­ lić i Bo­ jić da se u is­ ti­ ca­ no jed­ no­ znač­ no od­ ba­ ci­ va­ nje po­ sum­ nja). u pa­ ro­ dij­ skom Jo­ va­ nu Du­ či­ ću. Iz­ o­ kre­ ću­ ći sva­ ki kri­ te­ ri­ jum ko­ ji an­ to­ lo­ gi­ ča­ ru slu­ ži da vre­ men­ sko tra­ ja­ nje po­ e­ zi­ je ve­ že u niz. bez si­ ste­ ma se ne mo­ gu ni poj­ mi­ ti kao ta­ kva. Ose­ ćaj po­ ra­ za od ge­ ne­ ra­ ci­ je ko­ ja se „udru­ ži­ la” s onom od ko­ je je Vi­ na­ ve­ ro­ va osva­ ja­ la slo­ bo­ du. ko­ je u po­ ku­ ša­ ju „umi­ re­ nja” u si­ stem pred­ sta­ vlja („je­ zi­ vo”) osi­ pa­ nje. Vi­ na­ ve­ ro­ va Pan­ to­ lo­ gi­ ja do­ spe­ va i do kraj­ nje me­ te nje­ nog pa­ ro­ dij­ skog pre­ i­ spi­ ti­ va­ nja – ne sa­ mih kri­ te­ ri­ ju­ ma za us­ po­ sta­ vlja­ nje si­ ste­ ma. Zbog to­ ga „Ku­ bi­ stič­ ki od­ nos” sto­ ji i na po­ čet­ ku Naj­ no­ vi­ je pan­ to­ lo­ gi­ je. i sa­ mo ta­ kav on po­ sto­ ji i za Pan­ to­ lo­ gi­ ju. van nje­ ga ih ne mo­ že ni bi­ ti. Ne­ za­ vi­ sno od Vi­ na­ ve­ ro­ vog kri­ tič­ kog sta­ va pre­ ma ovom pe­ sni­ ku (ko­ ji ni sam ni­ je ne­ am­ bi­ va­ len­ tan. ne nu­ de­ ći od­ go­ vor: pi­ ta­ nje na ko­ ji je dru­ gi na­ čin po­ sto­ ja­ nje „Dr­ ža­ ve Po­ e­ zi­ je” mo­ gu­ će. ali i od pre­ vi­ še slo­ bo­ de ugro­ že­ ne na­ šom sla­ bo­ šću. ni­ je „ža­ lo­ sno sta­ nje u srp­ skoj knji­ žev­ no­ sti”. ni­ ti o po­ sle­ di­ ca­ ma ogra­ ni­ ča­ va­ nja ho­ ri­ zon­ ta re­ cep­ ci­ je. sta­ nje ve­ či­ te sa­ da­ šnjo­ sti knji­ žev­ no­ sti. ne­ što oba­ ve­ zno gu­ bi. tra­ že se i sple­ ću”) je­ ste ap­ so­ lu­ tan.

„Bogdan Popović: Antologija novije srpske lirike”. Tradition and the Individual Poem: An Inquiry into Anthologies. god. Velimir J. 2001. priredio Aleksandar Jovanović. 2009. Parodije Stanislava Vinavera kao kritički govor. Skerlić. Seljački-Mirković. 1992. god. Anne. Ivan V. Jovan. str. 5 (2009/2010): 309–374. 1922. XXXIII (342–343): 353– 355 (Novi Sad). Nenad. Milica. Nova pantologija pelengirike. David. 285. Bojana. „O parodijama”. Godišnjak katedre za srpsku književnost sa južnoslovenskim književnostima. 1: 87–91. 2009. 1997 [1968]. Beograd: Francusko-srpska knjižara A. Gojko. 2010. Novi Sad i Beograd: Matica srpska i Institut za književnost i umetnost. u: Kritički radovi Stanislava Vinavera. Gojko. Beograd: Institut za književnost i umetnost. „Antologija novije srpske lirike”. Rajić. 1920. Slovenski jug. Novi Sad i Beograd: Matica srpska i Institut za književnost i umetnost. Stanislav. Nikolić. Beograd: Napredak. Beograd: Institut za književnost i umetnost. sv. VIII(39): 134. u: O poeziji. Stanislav. 87. M. Perkins. str. sveska prva. Petrović. 1998. u: O poeziji. 1987. Avangardni roman bez romana: poetika kratkog romana srpske avan­ garde. 2000 [1911]. 2008. Ivan V. „Srpska avangarda 1922. 1975. Stanislav. Stanford: Stanford University Press. „Mjeća: Knjiga stihova Stanislava Vinavera”. priredio dr Pavle Zorić. 1911. Pavle. 244–248. Zbornik Matice srpske za književnost i jezik. Pandurović. 75 . Vinaver. Beograd: Štamparija „Mirotočivi” (Izdanje biblioteke „Misao”). Predrag. Beograd: Službeni glasnik. Polja: časopis za kulturu. 57(2): 297–316 (Novi Sad). Tešić. u: Prkosi i zanosi Stanislava Vinavera. 379–401. priredio Aleksandar Jovanović. lelujav lik sa freske” (1954). Sima. str. Pantologija novije srpske pelengirike. 1912. Zorić. Beograd: Filološki fakultet. poetsko-poetički radikalizam (u Rastkovom krugu)”. Lalić. Tešić. „Književna istorija danas”. Prilozi za monografiju. 1976 Stanislav Vinaver kao književni kritičar. u: Pisci kao kritičari pre Prvog svetskog rata. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. „Parodijski kritičko-dijaloško-teorijski spisi Trajka Ćirića”. Is literary history possible? Baltimore and London: Johns Hopkins University Press. 1938. Vinaver. Stojanović-Pantović. Najnovija pantologija srpske i jugoslovenske pelenirike. „Rastko Petrović. 1979 [1913]. Bogdan. Novi Sad: Matica srpska. „Dostignuća prvog antologičara”.o antologijama Literatura i izvori Popović. umetnost i društvena pitanja. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. „Tipologija i vrednovanje pesničke tradicije u antologijama srpske poezije XX veka”. Lalić. Vinaver. 256– 261. Ferry. Stanislav. Letopis Matice srpske. Vinaver. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. str. Beograd: Prosveta. Popović. 72–129. priredio Predrag Protić. knj. Antologija novije srpske lirike. 1997 [1971].

canon. anthologisation. parody. . reception. the model unmasks limits and failings of this selection. This is how the Pantologijas became a link in the 20th-century anthological representation of Serbian poetry. Together with the inherent formal reshaping of the parody’s model. its returning influence on the model is particularly interesting. Key words: narative literary history. as a singular form of this genre’s interpretation and the most systematic intervention of the Serbian avant-garde in its own literary history. By reversing the principles of Popović’s selection in its own temporal development. as a reexamination of the literary-historical vision’s narrative that serves as the basis for the most important anthology of Serbian literature. literary system.treći program ZIMA 2012. as well as their inevitability. 76 Dunja Rančić ANTHO-LOGIC IN THE MIRROR OF A „DOUBLE FROM A NEGATIVE DIMENSION”: STANISLAV VINAVER’S PANTOLOGIES AS A REEXAMINATION OF BOGDAN POPOVIĆ’S ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE AS A MODEL Summary This article analyses the relationship of Stanislav Vinaver’s Pantologijas towards Popović’s Antologija. literary critics.

Ur­ ne­ be­ snik i Ju­ tro mi­ sle­ no kao ob­ li­ ci an­ to­ lo­ gi­ čar­ skog ra­ da Vas­ ka Po­ pe ko­ ji su u skla­ du s pe­ sni­ ko­ vim po­ e­ tič­ kim raz­ vo­ jem. Osam go­ di­ na po­ sle Po­ noć­ nog sun­ ca Po­ pa ob­ ja­ vlju­ je svo­ ju tre­ ću.41.. Светлана. a uz fi­ nan­ sij­ sku po­ moć Mi­ ni­ star­ stva na­ u­ ke i pro­ sve­ te Re­ pu­ bli­ ke Sr­ bi­ je . ako me­ đu pe­ sni­ ci­ ma tra­ ži­ mo an­ to­ lo­ gi­ ča­ re on­ da će nam tri pe­ sni­ ka bi­ ti si­ gur­ ni iz­ vo­ ri. ci­ kli­ za­ ci­ ja. La­ to­ lo­ gi­ je. Po­ noć­ no sun­ ce. 1975UDK: 821. Ključ­ ne re­ či: an­ to­ lo­ gi­ ja.Treći program Broj 153. Tekst u op­ štim po­ e­ tič­ kim ka­ te­ go­ ri­ ja­ ma uka­ zu­ je na srod­ nost i sve­ o­ bu­ hvat­ nost Po­ pi­ nog umet­ nič­ kog de­ la.09 Попа В. Izvorni naučni rad 77 SVE­TLA­NA ŠE­A­TO­VIĆ DI­ MI­TRI­ JE­VIĆ* AN­TO­LO­GI­ JE VAS­KA PO­ PE** U ra­ du se ana­ li­ zi­ ra­ ju an­ to­ lo­ gi­ je Od zla­ ta ja­ bu­ ka. fran­ cu­ ske. U jed­ nom od svo­ jih po­ sled­ njih tek­ sto­ va Ivan V.se­ a­ to­ vic­ @gmail. Mi­ o­ drag Pa­ vlo­ vić i Ivan lić s tri an­ V. La­ lić je pi­ šu­ ći o Vas­ ku Po­ pi pri­ me­ tio da je Po­ pa u pred­ go­ vo­ ri­ ma tri­ ma an­ to­ lo­ gi­ ja­ ma/zbor­ ni­ ci­ ma „ipak od­ škri­ nuo vra­ ta u pro­ stor u ko­ jem na­ zi­ re­ mo obri­ se ne­ kih auto­ po­ e­ tič­ kih sve­ do­ čan­ sta­ va”: „Skre­ ćem pa­ žnju na či­ nje­ ni­ cu da je sve to uči­ nio do svo­ je če­ tr­ de­ se­ te go­ di­ ne. ZIMA 2012 AUTOR: Шеатовић-Димитријевић. Ka­ da go­ vo­ ri­ mo o an­ to­ lo­ gi­ ja­ ma na­ ših kri­ ti­ ča­ ra i isto­ ri­ ča­ ra knji­ žev­ no­ sti on­ da pred na­ ma uvek kao ne­ sum­ nji­ vo naj­ ve­ ći auto­ ri­ tet is­ kr­ sa­ va lik Bog­ da­ na Po­ po­ vi­ ća i An­ to­ lo­ gi­ ja no­ vi­ je srp­ ske li­ ri­ ke. po mom ose­ ća­ nju * In­ sti­ tut za knji­ žev­ nost i umet­ nost (Be­ o­ grad). na­ rod­ na knji­ žev­ nost. po­ e­ ti­ ka. sred­ njo­ ve­ kov­ na knji­ žev­ nost. sve­ tla­ na. s po­ seb­ nim osvr­ tom na ide­ ju ci­ kli­ za­ ci­ je pe­ snič­ kih knji­ ga. ne­ mač­ ke i ame­ rič­ ke po­ e­ zi­ je kao pre­ vo­ di­ lac i an­ to­ lo­ gi­ čar.com ** Rad je na­ stao u okvi­ ru is­ tra­ ži­ va­ nja na na­ uč­ nom pro­ jek­ tu Sme­ na po­ e­ tič­ kih pa­ ra­ dig­ mi u srp­ skoj knji­ žev­ no­ sti XX ve­ ka: na­ ci­ o­ nal­ ni i evrop­ ski kon­ tekst (178016) u In­ sti­ tu­ tu za knji­ žev­ nost i umet­ nost. Me­ đu­ tim. Vas­ ko Po­ pa sa če­ ti­ ri an­ to­ lo­ gi­ je na­ ci­ o­ nal­ ne knji­ žev­ no­ sti. po­ sle to­ ga školj­ ka se pot­ pu­ no za­ tva­ ra.163..

Me­ đu­ tim. po­ sled­ nje an­ to­ lo­ gi­ je je pra­ ti­ la i raz­ li­ či­ te po­ li­ tič­ ke i knji­ žev­ ne ras­ pra­ ve. ali je post­ hum­ no ob­ ja­ vlje­ na tek 2008. nje­ nog uob­ li­ če­ nja. Vas­ ko Po­ pa je je­ dan od ret­ kih mo­ der­ nih pe­ sni­ ka ko­ ji je ve­ o­ ma ma­ lo pi­ sao o dru­ gim pe­ sni­ ci­ ma. U krat­ kom ese­ ju „Taj­ na pe­ sme” Vas­ ko Po­ pa je još 1966. Ur­ ne­ be­ snik. pri­ re­ dio nam je pod po­ gla­ vljem „Ka­ lem” niz krat­ kih Po­ pi­ nih tek­ sto­ va o po­ e­ zi­ ji i pe­ sni­ ci­ ma i pred­ go­ vo­ re za tri an­ to­ lo­ gi­ je (Od zla­ ta ja­ bu­ ka. na­ šao u na­ šoj sta­ roj knji­ žev­ no­ sti i ugra­ dio je u Us­ U Sa­ bra­ nim pe­ sma­ ma Vas­ ka Po­ pe pri­ re­ đi­ vač tog iz­ da­ nja. Ta­ ko se iz aspek­ ta po­ et ­ i­ ke Po­ pi­ ne po­ e­ zi­ je i iz knji­ žev­ no­ i­ sto­ rij­ skog ugla mo­ že sa­ gle­ da­ ti me­ đu­ sob­ na ve­ za an­ to­ lo­ gi­ čar­ skog ra­ da i po­ e­ tič­ kih po­ stu­ pa­ ka. Na tra­ gu ovog uvi­ da i na osno­ vu osta­ lih ob­ li­ ka is­ tra­ ži­ va­ nja sma­ tra­ mo da o Po­ pi­ nom an­ to­ lo­ gi­ čar­ skom ra­ du tre­ ba pi­ sa­ ti iz ugla nje­ go­ ve po­ et ­ i­ ke. zbor­ nik pe­ snič­ kog hu­ mo­ ra (1960) i Po­ noć­ no sun­ ce. ver­ zi­ ja. pro­ ce­ sa i po­ stu­ pa­ ka ja­ lov i a pri­ o­ ri ri­ zi­ čan po­ sao. 78 ma­ gi­ stral­ nu knji­ gu pe­ sa­ ma: Spo­ red­ no ne­ bo” (La­ lić 1997: 51–52). go­ di­ ne. eks­ pli­ cit­ no ili im­ pli­ cit­ no. od ni­ voa or­ ga­ ni­ za­ ci­ je pe­ snič­ kih knji­ ga u ci­ klu­ se do te­ mat­ skih i mo­ tiv­ skih kor­ pu­ sa. an­ to­ lo­ gi­ ju pe­ snič­ kih sno­ vi­ đe­ nja 1962. ko­ ja bi po­ tvr­ dio i sam pe­ snik. Vas­ ko Po­ pa je svo­ je an­ to­ lo­ gi­ je na­ zi­ vao pe­ snič­ kim zbor­ ni­ ci­ ma. Po­ noć­ no sun­ ce). bo­ ga­ tih to­ ko­ va). kao i da je sva­ ki na­ por da se pro­ dre u taj­ nu pe­ sme. in­ di­ rekt­ no ob­ ja­ snio ka­ ko je be­ smi­ sle­ no da pe­ sni­ ci pi­ šu eks­ pli­ cit­ nu po­ e­ ti­ ku. pra­ zni pro­ sto­ ri u ko­ ji­ ma ne­ ma ve­ li­ kih i ja­ snih upo­ ri­ šta. Ru­ ko­ pi­ se nam ni­ je osta­ vio ta­ ko da pred tu­ ma­ či­ ma nje­ go­ vog de­ la osta­ ju enig­ me. go­ di­ ne. upra­ vo Po­ pin an­ to­ lo­ gi­ čar­ ski rad kri­ je mo­ gu­ će od­ go­ vo­ re iz obla­ sti nje­ go­ ve po­ e­ ti­ ke jer go­ to­ vo upo­ re­ do na­ sta­ ju pe­ snič­ ke knji­ ge i an­ to­ lo­ gi­ je. Pred­ go­ vor je na­ pi­ sao Alek­ san­ dar Pe­ trov u či­ jem do­ mu je vi­ še od tri­ de­ set go­ di­ na ču­ van ovaj neo­ bja­ vlje­ ni ru­ ko­ pis. Bo­ ri­ slav Ra­ do­ vić.treći program ZIMA 2012. ali i iz aspek­ ta knji­ žev­ no­ i­ sto­ rij­ skih to­ ko­ va. a naj­ ve­ ro­ vat­ ni­ je i pe­ sni­ ko­ ve auto­ cen­ zu­ re. slo­ že­ nih. već je­ di­ . U na­ po­ me­ na­ ma na kra­ ju an­ to­ lo­ gi­ je Od zla­ ta ja­ bu­ ka (1958) Po­ pa ka­ že: Ni­ je ov­ de po­ sto­ ja­ la na­ me­ ra da se na­ či­ ni an­ to­ lo­ gi­ ja na­ še na­ rod­ ne knji­ žev­ no­ sti (sve­ o­ bu­ hvat­ ni iz­ bor svih nje­ nih ra­ zno­ vr­ snih. Sud­ bi­ na ove. pa je nje­ no pu­ bli­ ko­ va­ nje re­ zul­ tat raz­ li­ či­ tih okol­ no­ sti. Če­ tvr­ tu an­ to­ lo­ gi­ ju/zbor­ nik srp­ ske sred­ njo­ ve­ kov­ ne po­ e­ zi­ je Ju­ tro mi­ sle­ no Vas­ ko Po­ pa je sa­ sta­ vio po­ čet­ kom se­ dam­ de­ se­ tih go­ di­ na. a još ma­ nje o svom pe­ sni­ štvu. Vas­ ko Po­ pa je pri­ re­ dio an­ to­ lo­ gi­ ju na­ rod­ nih umo­ tvo­ ri­ na Od zla­ ta ja­ bu­ ka (1958). ta­ ko­ đe pe­ snik i pre­ vo­ di­ lac. čar­ U sva­ kom slu­ ča­ ju Po­ pin an­ to­ lo­ gi­ ski rad bio je u naj­ bli­ žoj ve­ zi s ob­ li­ ci­ ma knji­ žev­ nog i kul­ tur­ nog na­ sle­ đa ko­ je je ka­ sni­ je ugra­ đe­ no u nje­ gov pe­ snič­ ki opus. Ur­ ne­ be­ snik. a čak i iz post­ hum­ no ob­ ja­ vlje­ ne an­ to­ lo­ gi­ je Ju­ tro mi­ sle­ no mo­ že­ mo na­ slu­ ti­ ti mo­ gu­ će pod­ sti­ ca­ je ko­ je je ovaj pe­ snik pro­ prav­ nu ze­ mlju i Vuč­ ju so. ko­ ji bi mo­ gli bi­ ti ne­ ka vr­ sta ma­ log vo­ di­ ča kroz pe­ sni­ ko­ vu „vol­ šeb­ nu ko­ vač­ ni­ cu”. na di­ rek­ tan ili in­ di­ rek­ tan na­ čin.

ru­ ko­ vet na­ rod­ nih umo­ tvo­ ri­ na (Po­ pa 1979: 271). Ta­ ko­ đe. ta­ kav da on u nje­ mu mo­ že da ži­ vi. Se­ dam lir­ skih kru­ go­ va Mom­ či­ la Na­ sta­ si­ je­ vi­ ća. Ve­ o­ ma je za­ ni­ mlji­ vo da Po­ pa ni­ je u svoj iz­ bor uklju­ čio ep­ ske na­ rod­ ne pe­ sme i to je po­ ja­ snio is­ ka­ zom iz istog tek­ sta gde je ka­ zao da su ta­ kve pe­ sme „de­ lo­ vi na­ šeg ve­ li­ čan­ stve­ nog na­ rod­ nog epo­ sa.. za­ go­ net­ ke. ko­ ja ob­ u­ hva­ ta­ ju je­ dan tekst ili gru­ pu is­ ti­ ču­ ći ka­ ko je i sam kao „sa­ re­ mo­ stal­ nu po­ et­ sku vred­ nost sva­ kog po­ je­ di­ nog tek­ sta”. bo­ lje i tač­ ni­ je re­ če­ no – ta­ bli­ ca po ko­ ji­ ma bi čo­ vek stvo­ rio svet. ka­ ko se zve­ zde mno­ že. još ču­ je ka­ ko cve­ će ra­ ste. iz­ me­ re­ ne i da­ te stva­ ri u na­ šoj na­ rod­ noj po­ e­ zi­ ji.. br­ za­ li­ ce. Nje­ go­ vi rit­ mo­ vi iz­ ra­ ža­ va­ ju i sa­ mu igru sun­ če­ vih zra­ ko­ va i ve­ tro­ va i gra­ na. kao što je to u sa­ mom pod­ na­ slo­ vu knji­ ge is­ tak­ nu­ to. po­ slo­ vi­ ce. U uvod­ nom tek­ stu Po­ pa vi­ so­ ko vred­ nu­ je na­ šu na­ rod­ nu po­ e­ zi­ ju: Na­ ša na­ rod­ na po­ e­ zi­ ja cve­ ta­ la je i sa­ zre­ va­ la u sa­ mom sr­ cu sto­ let­ nih no­ ći. ali je ve­ o­ ma zna­ čaj­ no da ovaj pe­ snik ko­ nač­ nu ci­ kli­ za­ ci­ ju svo­ je pr­ ve dve pe­ snič­ ke knji­ ge Ko­ ra i Ne­ po­ čin nih ru­ po­ lje oba­ vlja po­ sle ra­ da na ovom zbor­ ni­ ku na­ rod­ ko­ ve­ ti i ka­ sni­ je pri­ li­ kom pri­ re­ đi­ va­ nja pet tj. ba­ sno­ slov­ ne i ne­ po­ no­ vlji­ ve (Po­ pa 1979: 7–8)... a šta ne. vradž­ bi­ ne. kle­ tve i bro­ ja­ ni­ ce ot­ kri­ le su svo­ ju ži­ vu. 79 U na­ stav­ ku po­ go­ vo­ ra ili na­ po­ me­ ne Po­ pa ob­ ja­ šnja­ va svo­ je vred­ no­ sne kri­ te­ ri­ ju­ me: Ne­ pro­ ce­ nji­ vo bla­ go na­ ših umo­ tvo­ ri­ na sa­ gle­ da­ no i oda­ bra­ no po­ gle­ dom sa­ vre­ me­ nog lju­ bi­ te­ lja i is­ tra­ ži­ va­ ča po­ e­ zi­ je. Istu vr­ stu pik­ tu­ ral­ no­ sti Po­ pa će ko­ ri­ sti­ ti u svo­ jim zbir­ ka­ ma pe­ sa­ ma. po­ slo­ vi­ ce. Na­ rod­ ni pe­ snik kao da još či­ ni jed­ no s pri­ ro­ dom oko se­ be.o antologijama no. Ne sa­ mo pe­ sme. Pro­ ce­ su ci­ kli­ za­ ci­ je i ras­ po­ re­ đi­ va­ nju po ko­ li­ ma Po­ pa je pri­ stu­ pio ve­ ro­ vat­ no pod uti­ ca­ jem or­ ga­ ni­ za­ ci­ je pret­ hod­ nih pe­ snič­ kih an­ to­ lo­ gi­ ja na­ rod­ ne knji­ žev­ no­ sti. Od zla­ ta ja­ bu­ ku či­ ne na­ rod­ ne umo­ tvo­ ri­ ne ko­ je pri­ pa­ da­ ju srp­ skoj knji­ žev­ no­ sti i knji­ žev­ no­ sti­ ma dru­ gih ju­ go­ slo­ ven­ skih na­ ro­ da. Po­ seb­ no je za­ ni­ mlji­ va Po­ pi­ na od­ lu­ ka da pe­ sme ras­ po­ re­ di po ko­ li­ ma.. ne­ go i dru­ ge na­ rod­ ne umo­ tvo­ ri­ ne. da se pri­ ka­ že jed­ na. ka­ ko se pi­ le le­ že iz ja­ je­ ta. oslo­ bo­ đe­ nog svih pre­ ži­ ve­ lih sko­ la­ stič­ kih pred­ ra­ su­ da o to­ me šta od tvo­ re­ vi­ na na­ rod­ nog ge­ ni­ ja spa­ da u po­ e­ zi­ ju. de­ lo­ tvor­ nu pe­ snič­ ku sna­ gu i le­ po­ tu (Po­ pa 1979: 271). kle­ tve i baj­ ke. da­ ju na­ rod­ nom pe­ snič­ kom go­ vo­ ru jed­ nu op­ či­ nju­ ju­ ću draž ko­ joj ni­ jed­ no na­ še po­ ko­ le­ nje ne mo­ že odo­ le­ ti. bi­ lo da je reč o čo­ ve­ ku ili o mra­ vu i zve­ zdi. Da ži­ vi ona­ ko ka­ ko bi on je­ di­ no že­ leo: čo­ več­ no. Ta sve­ mir­ ska me­ ra ko­ jom su me­ re­ ne. ova an­ to­ lo­ gi­ ja ima ilu­ stra­ ci­ je s na­ rod­ nih ći­ li­ ma. To pri­ su­ stvo či­ ta­ vog sve­ mi­ ra u sva­ koj stva­ ri či­ ni od na­ rod­ ne po­ e­ zi­ je ne­ ku vr­ stu ta­ bli­ ca po ko­ ji­ ma je stvo­ ren svet. vradž­ bi­ ne. ko­ ji se ne mo­ že i ne sme ras­ par­ ča­ va­ ti”. Na­ ša kla­ si­ ka je­ di­ na i pra­ va. U to­ ku tam­ nih ve­ ko­ va stvo­ ren je zlat­ ni vek na­ še knji­ žev­ no­ sti. Po­ pa je u naj­ ve­ ćem bro­ ju u svo­ ju an­ to­ lo­ gi­ ju uneo za­ go­ net­ ke. rit­ mič­ koj ili sin­ tak­ sič­ koj srod­ no­ sti.. sa­ sta­ vlja­ ču naj­ dra­ ža. Pra­ sli­ ke to­ ga sve­ ta bli­ sta­ ju tu pred na­ ma. U Ko­ ri i Ne­ po­ čin po­ lju vi­ di­ mo da se Po­ pa obi­ . Vas­ ko Po­ pa to na­ zi­ va „ci­ klič­ nim ras­ po­ re­ dom” jer su pe­ sme gru­ pi­ sa­ ne po te­ mat­ skoj.

pre­ vred­ no­ va­ nja ili ne­ kih dru­ gih tra­ go­ va. Ko­ ru i Ne­ po­ čin po­ lje. pa smo ta­ ko us­ kra­ će­ ni za mo­ gu­ će ver­ zi­ je. 1 Vi­ de­ ti . Ta­ ko se pe­ snik i pre­ vo­ di­ lac Ted Hjuz obra­ tio En Pe­ nig­ ton da mu po­ mog­ ne oko pre­ vo­ da 1969. Una­ pred pre­ ci­ zni­ ju ci­ kli­ za­ ci­ ju ili ras­ po­ red pe­ sa­ ma po ci­ klu­ si­ ma Po­ pa je iz­ veo od dru­ ge zbir­ ke Ne­ po­ čin po­ lje (1956). a u pi­ smu od 9. Po­ pu­ lar­ nost ove an­ to­ lo­ gi­ je bi­ la je vr­ lo ve­ li­ ka na na­ šim pro­ sto­ ri­ ma. Ve­ ći­ na kri­ ti­ ča­ ra je do sa­ da is­ ti­ ca­ la ve­ li­ ki uti­ caj Mom­ či­ la Na­ sta­ si­ je­ vi­ ća na Po­ pi­ no od­ re­ đe­ nje ka ci­ kli­ za­ ci­ ji pe­ snič­ kog opu­ sa.treći program ZIMA 2012. 80 la­ to slu­ žio tim ma­ te­ ri­ ja­ lom iz na­ še na­ rod­ ne po­ e­ zi­ je u lek­ sič­ kom i stil­ skom po­ gle­ du. Me­ đu ret­ ke eks­ pli­ cit­ ne po­ e­ tič­ ke sta­ vo­ ve ide i ja­ je­ dan sa­ svim pre­ ci­ zan po­ da­ tak i sve­ do­ čan­ stvo Đor­ đa Tri­ fu­ no­ vi­ ća1. ali je to­ kom ra­ da na pri­ re­ đi­ va­ nju pro­ na­ šao i dva ci­ klu­ sa pe­ sa­ ma iz ru­ ko­ pi­ sne za­ o­ stav­ šti­ ne. Đor­ đe Tri­ fu­ no­ vić sve­ do­ či da je Po­ pa u sve­ ska­ ma iz za­ o­ stav­ šti­ ne Mom­ či­ la Na­ sta­ si­ je­ vi­ ća pro­ na­ šao još dva ci­ klu­ sa „Mag­ no­ ve­ nja” i „Od­ je­ ke”. Pe­ sni­ kov pri­ ja­ telj. Me­ đu­ tim. Sa­ svim je mo­ gu­ će da je Po­ pa na­ šao uzor u Na­ sta­ si­ je­ vi­ će­ vih Pet lir­ skih kru­ go­ va. da se naj­ čvr­ šće dr­ ži u kom­ po­ zi­ ci­ ji” (Tri­ fu­ no­ vić 2001: 18). Po­ pa je ve­ što uni­ šta­ vao sve svo­ je ru­ ko­ pi­ se. bo­ ga­ tu ozra­ če­ nost. ko­ je je pri­ re­ đi­ vao za štam­ pu. za Po­ pi­ nu po­ e­ ti­ ku je još va­ žni­ ji po­ da­ tak da je u to vre­ me pri­ pre­ mao an­ to­ lo­ gi­ ju Po­ noć­ no sun­ ce (1962). pri­ te­ lja i iz­ u­ zet­ nog po­ zna­ va­ o­ ca srp­ ske sred­ njo­ ve­ kov­ ne knji­ žev­ no­ sti. pro­ fe­ sor Tri­ fu­ no­ vić sve­ do­ či: „U Vas­ ku se upra­ vo u ovo vre­ me. vre­ me ra­ da na Po­ noć­ nom sun­ cu i Mom­ či­ lo­ vim pe­ sma­ ma. a iz pi­ sa­ ma En Pe­ nig­ ton vi­ di­ mo ka­ kva su sve bi­ la in­ te­ re­ so­ va­ nja en­ gle­ skih pe­ sni­ ka i pre­ vo­ di­ la­ ca. Dra­ go­ ce­ no je ovo sve­ do­ čan­ stvo. En Pe­ nig­ ton pi­ še Po­ pi da je na ve­ če­ ri u Oks­ for­ du sre­ la Jo­ si­ fa Brod­ skog ko­ ji je to­ plo go­ vo­ rio o ge­ ni­ ju u Sr­ bi­ ji. du­ ho­ vi­ tost i ne­ pri­ stra­ snu. pri­ re­ đi­ va­ nju Se­ dam lir­ skih kru­ go­ va Mom­ či­ la Na­ sta­ si­ je­ vi­ ća i an­ to­ lo­ gi­ ja. Od zla­ ta ja­ bu­ ka ob­ ja­ vlje­ na je na en­ gle­ skom je­ zi­ ku u An­ vil pre­ su 1980. sve­ do­ čan­ stvo pro­ fe­ so­ ra Đor­ đa Tri­ fu­ no­ vi­ ća o pe­ ri­ o­ du na­ stan­ ka po­ je­ di­ nih Po­ pi­ nih zbir­ ki pe­ sa­ ma. po­ tom je to ura­ dio i Pi­ ter Džej. mar­ ta 1978. U pred­ go­ vo­ ru za en­ gle­ sko iz­ da­ nje En Pe­ nig­ ton će na­ pi­ sa­ ti: „Po­ pa u ce­ li­ ni mno­ go du­ gu­ je na­ rod­ noj tra­ di­ ci­ ji: nje­ go­ va po­ e­ zi­ ja po­ se­ du­ je čul­ nu ne­ po­ sred­ nost. Prin­ ci­ pu ci­ kli­ za­ ci­ je Po­ pa je te­ žio od pr­ ve zbir­ ke Ko­ ra. po­ je­ di­ nih zbir­ ki u ve­ o­ ma du­ bo­ koj ko­ re­ la­ ci­ ji. kao i o ce­ lo­ kup­ noj at­ mos­ fe­ ri u vre­ me pri­ pre­ ma­ nja i ob­ ja­ vlji­ va­ nja če­ ti­ ri knji­ ge Sr­ blja­ ka (Tri­ fu­ no­ vić 2001: 9–23). što sve pro­ iz­ la­ zi iz du­ go­ traj­ nog i te­ melj­ nog ba­ vlje­ nja tom tra­ ci­ jom” (Pe­ ning­ ton 2010: 225). ra­ đa­ la i sa­ zre­ va­ la mi­ sao da pre­ kom­ po­ nu­ je ta­ da­ šnje svo­ je dve zbir­ ke. ko­ ja je do­ ži­ ve­ la ve­ li­ ki broj ver­ zi­ ja da bi sti­ gao do ko­ nač­ nog ob­ li­ ka. pa ih je sam na­ zvao še­ stim i sed­ mim lir­ skim kru­ gom. di­ Pred­ go­ vo­ ri Po­ pi­ nim an­ to­ lo­ gi­ ja­ ma su je­ dan od iz­ vo­ ra za tu­ ma­ če­ nje nje­ go­ ve im­ pli­ cit­ ne po­ e­ ti­ ke. Vas­ ko mi je vi­ še pu­ ta go­ vo­ rio da je Mom­ či­ lo­ va zbir­ ka je­ din­ stve­ na zbir­ ka srp­ ske po­ e­ zi­ je uop­ šte. go­ di­ ne. ne­ ku vr­ stu autor­ skog ra­ da. Po­ pa ih je i ob­ ja­ vio kao Se­ dam lir­ skih kru­ go­ va. Ta­ ko se sa­ svim ja­ sno vi­ di da je ve­ za iz­ me­ đu an­ to­ lo­ gi­ čar­ skog ra­ da i po­ je­ di­ nih pe­ snič­ kih fa­ za tj.

) na­ sta­ la je. ka­ da je Po­ pa na­ sto­ jao da pro­ nik­ ne u mi­ to­ lo­ ške osno­ ve na­ šeg na­ ro­ da i ka­ da je lič­ no uti­ cao. ka­ že Ma­ tic­ ki. u go­ di­ na­ ma ka­ da su se Po­ pa i pro­ fe­ sor Po­ po­ vić vi­ še dru­ ži­ li (auto­ bi­ o­ graf­ ske be­ le­ ške Mi­ o­ dra­ ga Po­ po­ vi­ ća). pri­ klo­ nio ovog vr­ snog isto­ ri­ ča­ ra knji­ žev­ no­ sti ka­ pi­ tal­ nom po­ slu. po­ re­ klu i okol­ no­ sti­ ma pod ko­ ji­ ma se pe­ sma „Ško­ la Sve­ to­ ga Sa­ ve” na­ šla u za­ o­ stav­ šti­ ni pro­ fe­ so­ ra Mi­ o­ dra­ ga Po­ po­ vi­ ća ob­ ja­ šnja­ va: „Ver­ zi­ ja ko­ ju je sa­ ču­ vao Mi­ o­ drag Po­ po­ vić (1. tic­ 81 Ne­ dav­ no ot­ kri­ ve­ na ver­ zi­ ja3 pe­ sme „Ško­ la Sve­ to­ ga Sa­ ve”. da sa iz­ u­ ča­ va­ o­ ci­ ma srp­ ske knji­ žev­ no­ sti okre­ nu is­ tra­ ži­ va­ nja u tom prav­ cu” (isto: 460–461). po­ seb­ no mit­ skih slo­ je­ va u pre­ da­ tom Sa­ vi. To je do­ volj­ no.o antologijama U za­ os ­ tav­ šti­ ni pro­ fe­ so­ ra Mi­ o­ dra­ ga Po­ po­ vi­ ća. u go­ di­ na­ ma pri­ ja­ te­ lje­ va­ nja sa pro­ fe­ so­ rom Đor­ đem Tri­ fu­ no­ vi­ ćem. pre­ ma tu­ ma­ če­ nju Ma­ tic­ kog sve­ do­ či ne sa­ mo o Po­ pi­ noj im­ pli­ cit­ noj po­ e­ ti­ ci. Mi­ o­ drag Ma­ tic­ ki2 je u tek­ ko­ li­ ke su raz­ li­ ke iz­ me­ đu ove slu­ čaj­ no sa­ ču­ va­ ne ru­ ko­ pi­ sne ver­ zi­ je i ono­ ga što je ko­ nač­ no ob­ ja­ vlje­ no u Us­ prav­ noj ze­ mlji. pa su naj­ no­ vi­ je ana­ li­ ze po­ ka­ za­ le zna­ čaj­ ne raz­ li­ ke iz­ me­ đu ono­ ga što pri­ pa­ da jed­ noj od ver­ zi­ ja i ono­ ga što je ob­ ja­ vlje­ no u ko­ nač­ nom stu „Ku­ jun­ dži­ luk Vas­ ka Po­ pe” po­ ka­ zao iz­ da­ nju. ka­ da su se sva­ ke ne­ de­ lje na­ la­ zi­ li na Ka­ le­ meg­ da­ nu. ve­ ro­ vat­ no.. ve­ o­ ma za­ slu­ žan kao ta­ da­ šnji ča­ snik Srp­ ske knji­ žev­ ne za­ dru­ ge što je. in­ ten­ ziv­ no upo­ zna­ va­ nje s na­ šim sred­ njo­ ve­ kov­ nim knji­ žev­ nim na­ sle­ đem u Ma­ tic­ ki 2006: 455–466. kao ured­ nik pre sve­ ga. Mi­ o­ dra­ gom Po­ po­ vi­ ćem i Đor­ đem Tri­ fu­ no­ vi­ ćem. Na kra­ ju tek­ sta pr­ vi put je pu­ bli­ ko­ van i auto­ graf pe­ sme „Ško­ la Sve­ to­ ga Sa­ ve” (isto: 465). Po­ pa je. Če­ sto mi je po­ na­ vljao da ne­ će do­ zvo­ li­ ti isto­ ri­ ča­ ri­ ma knji­ žev­ no­ sti da „če­ pr­ ka­ ju po nje­ go­ vim cre­ vi­ ma” (pa­ pi­ ri­ ma): „Eto vam go­ to­ ve pe­ sme.. ali i on sve­ do­ či o pe­ sni­ ko­ vom sta­ vu pre­ ma ru­ ko­ pi­ snim ver­ zi­ ja­ ma: Vas­ ko Po­ pa je uni­ šta­ vao ru­ ko­ pi­ sne ver­ zi­ je pe­ sa­ ma. 3  Mi­ o­ drag Ma­ tic­ ki o ver­ zi­ ji. ta­ ko­ đe. Tek ka­ da smo pre dve go­ di­ ne vi­ de­ li Po­ pi­ nu an­ to­ lo­ gi­ ju sred­ njo­ ve­ kov­ ne po­ e­ zi­ je Ju­ tro mi­ sle­ no mo­ že­ mo s pra­ vom re­ ći da je an­ to­ lo­ gi­ čar­ ski rad. v. Sta­ ni­ ša Vo­ ji­ no­ vić je 2006. pri­ re­ đi­ va­ nju Sr­ blja­ ka. Vla­ da­ nom Ne­ di­ ćem. Njih tre­ ba tu­ ma­ či­ ti” (Ma­ ki 2006: 455). autor­ ski po­ tvr­ đe­ nom ko­ di­ fi­ ko­ va­ nom ob­ li­ ku. ko­ ji je na sa­ vre­ men na­ čin či­ ta­ o­ ci­ ma pri­ bli­ žio sred­ njo­ ve­ kov­ nu srp­ sku knji­ žev­ nost (Ma­ tic­ ki 2006: 461–462). Še­ zde­ se­ tih go­ di­ na Po­ pa se in­ te­ re­ so­ vao za mi­ to­ lo­ ške osno­ ve na­ šeg na­ ro­ da i nje­ go­ nju o Sve­ ve kul­ tu­ re. Te­ žio je da iza se­ be osta­ vi sa­ mo pe­ sme u za­ vr­ šnom. 2 Vi­ de­ ti: . In­ te­ re­ so­ va­ nja Vas­ ka Po­ pe i zna­ nja ko­ ja je tom pri­ li­ kom sti­ cao uspe­ šno su se une­ dri­ la u Us­ prav­ nu ze­ mlju (1972) i Vuč­ ju so (1975). No­ vo či­ ta­ nje pro­ šlo­ sti na­ šeg na­ ro­ da u li­ te­ ra­ tu­ ri bio je ide­ o­ lo­ ški zah­ tev tog vre­ me­ na. pro­ na­ šao pe­ smu „Ško­ la Sve­ tog Sa­ ve” iz zbir­ ke Us­ prav­ na ze­ mlja. Ma­ tic­ ki se se­ ća: Bi­ lo je to vre­ me ka­ da je po­ sta­ vljen zah­ tev da se ob­ ja­ sni ko­ sov­ ski mit. da se is­ tak­ nu mit­ ski slo­ je­ vi u pre­ da­ nju o Sve­ tom Sa­ vi. ci­ klu­ sa „Sa­ vin iz­ vor”. ne­ go i o vre­ me­ nu u ko­ me se Po­ pa in­ ten­ ziv­ no dru­ žio s pro­ fe­ so­ ri­ ma Fi­ lo­ lo­ škog fa­ kul­ te­ ta. Ma­ tic­ ki je bio du­ go­ go­ di­ šnji pri­ ja­ telj i do­ bar po­ zna­ va­ lac Po­ pi­ nog de­ la.

jer je Po­ pa već do­ volj­ no bio iz­ lo­ žen uda­ ri­ ma po­ li­ tič­ ke re­ žim­ ske kri­ ti­ ke ko­ ja je oštro po­ le­ mi­ sa­ la o ob­ ja­ vlji­ va­ nju Sr­ blja­ ka.” Alek­ san­ dar Pe­ trov je u pred­ go­ vo­ ru an­ to­ lo­ gi­ ji pom­ no ana­ li­ zi­ rao uti­ caj sred­ njo­ ve­ kov­ nog pe­ sni­ štva na Po­ pi­ nu po­ e­ zi­ ju i ovim po­ vo­ dom skre­ će­ mo pa­ žnju na sa­ mo ne­ ko­ li­ ko na­ čel­ nih sta­ vo­ va: . ci­ klus „Sa­ vin iz­ vor” u Le­ to­ pi­ su Ma­ ti­ ce srp­ ske i „Ho­ do­ ča­ šća” u Sa­ vre­ me­ ni­ ku. ka­ ko ka­ že Ma­ tic­ ki „ide­ o­ lo­ škim zah­ te­ vi­ ma” u na­ šoj li­ te­ ra­ tu­ ri po­ čet­ kom se­ dam­ de­ se­ tih go­ di­ na. Ne sa­ svim slu­ čaj­ no sa­ da zna­ mo da je u to vre­ me Po­ pa in­ ten­ ziv­ no ra­ dio na an­ to­ lo­ gi­ ji sred­ njo­ ve­ kov­ ne srp­ ske po­ e­ zi­ je. mi­ to­ vi­ ma. se­ man­ tič­ koj. do­ ka­ zao da su ob­ ja­ vlji­ va­ nje Sr­ blja­ ka i tekst Sve­ to­ za­ ra Pe­ tro­ vi­ ća o toj knji­ zi bi­ li ključ­ ni pod­ sti­ caj za La­ li­ ća da se upo­ zna s for­ mom ka­ no­ na. Ti­ me se po­ ka­ zu­ je ko­ li­ ko je du­ bo­ ko pro­ ži­ ma­ nje pra­ vo­ sla­ vlja. Ivan V. Ova­ ko sa­ da iz ugla Po­ pi­ ne po­ e­ ti­ ke i s knji­ žev­ no­ i­ sto­ rij­ skog vo­ dio an­ to­ lo­ aspek­ ta sasvim razumemo merila i podsticaje kojima se ruko­ gi­ čar. La­ lić – ino­ va­ tiv­ ni pe­ sni­ ci ko­ ji su zna­ li da će nji­ ho­ va de­ la sa­ mo do­ bi­ ja­ ti na in­ ter­ tek­ stu­ al­ no­ sti. Ju­ tro mi­ sle­ no je naj­ ve­ će iz­ ne­ na­ đe­ nje. U pe­ ri­ o­ du ra­ nih se­ dam­ de­ se­ tih i vre­ me­ nu ob­ ja­ vlji­ va­ nja Sr­ blja­ ka mo­ že­ mo s pra­ vom go­ vo­ ri­ ti o jed­ noj no­ voj eta­ pi u srp­ skoj mo­ der­ noj po­ e­ zi­ ji. be­ le­ ška Ni­ ko­ le Gr­ di­ ni­ ća ko­ ji se po­ zi­ va na sve­ do­ če­ nje Iva­ na V. Ju­ tro mi­ sle­ no. lek­ sič­ koj i rit­ mič­ koj slo­ že­ no­ sti. Vas­ ko Po­ pa. Po­ tom je Po­ pa ob­ ja­ vio „Ko­ so­ vo po­ lje” u Knji­ žev­ no­ sti 1971. Po­ pi bi­ smo kao auto­ po­ e­ tič­ ki stav za ovaj zbor­ nik mo­ gli pri­ pi­ sa­ ti re­ če­ ni­ cu iz ru­ ko­ ve­ ti Od zla­ ta ja­ bu­ ka: „Pre­ po­ ro­ đe­ nim slo­ vom le­ to­ pi­ sa­ ca i ze­ mljo­ de­ la­ ca ob­ de­ la­ vao je ukle­ te par­ lo­ ge na ko­ je se odav­ no ni­ ko ni­ je usu­ dio da stu­ pi. Du­ bo­ ke su ve­ ze an­ to­ lo­ gi­ čar­ skog ra­ da i či­ ta­ lač­ kih is­ ku­ sta­ va mo­ der­ nih pe­ sni­ ka ko­ ji su se for­ mi­ ra­ li tih go­ di­ na. Raz­ lo­ zi za od­ u­ sta­ ja­ nje od štam­ pa­ nja an­ to­ lo­ gi­ je su mno­ go­ broj­ ni. ko­ ji je ob­ ja­ vio SKZ na za­ la­ ga­ nje upra­ vo ovog pe­ sni­ ka. La­ li­ ća. ko­ ju je ostva­ rio tek dva­ de­ se­ tak go­ di­ na ka­ sni­ je u Če­ ti­ ri ka­ no­ na. Bi­ li su to pe­ sni­ ci Mi­ o­ drag Pa­ vlo­ vić. od ko­ je po pra­ vi­ lu raz­ vi­ ja pe­ smu” i ko­ ja uka­ zu­ je na mi­ to­ lo­ šku osno­ vu li­ ka Sve­ to­ ga Sa­ ve jer se ve­ zu­ je za mit­ sku sli­ ku dr­ ve­ ta kru­ ške.treći program ZIMA 2012. „po­ čet­ noj sli­ ci. Ne­ dav­ no nam je i je­ dan za­ pis. Ume­ sto pred­ go­ vo­ ra i za ovu po­ sled­ nju an­ to­ lo­ gi­ ju. i pe­ snik isto­ vre­ me­ no. Reč je o pe­ snič­ koj sli­ ci Sve­ to­ ga Sa­ ve. le­ gen­ da­ ma ko­ ji se ot­ kri­ va­ ju na se­ man­ tič­ kom i lek­ sič­ kom pla­ nu. ali i lo­ gič­ na od­ lu­ ka pe­ sni­ ka da se ta an­ to­ lo­ gi­ ja osta­ vi za ne­ ka dru­ ga vre­ me­ na. Srav­ nju­ ju­ ći dve ver­ zi­ je iste pe­ sme Ma­ tic­ ki po­ tvr­ đu­ je da je reč o sta­ ri­ joj ver­ zi­ ji pe­ sme ko­ ja je pod istim na­ slo­ vom ob­ ja­ vlje­ na u Us­ prav­ noj ze­ mlji i da su pr­ va i dru­ ga ver­ zi­ ja iden­ tič­ ne sa­ mo u „pr­ va dva i po­ sled­ nja dva sti­ ha”. ali svest o zna­ ča­ ju sred­ njo­ ve­ kov­ nog na­ sle­ đa je sa­ svim ja­ sna jer se tih ne­ ko­ li­ ko go­ di­ na u Po­ pi­ nom opu­ su re­ đa­ ju ci­ klu­ si ve­ pe­ sa­ ma i zbir­ ke pod­ stak­ nu­ ti srp­ skom sred­ njo­ kov­ nom isto­ ri­ jom. 82 naj­ du­ bljoj ko­ re­ la­ ci­ ji sa slu­ čaj­ no sa­ ču­ va­ nim ver­ zi­ ja­ ma pe­ sme „Ško­ la Sve­ tog Sa­ ve” ko­ ja je po­ tom ob­ ja­ vlje­ na u zbir­ ci Us­ prav­ na ze­ mlja i to­ ko­ vi­ ma. sve­ to­ sa­ vlja i slo­ ven­ ske mi­ to­ lo­ gi­ je.

Mi­ lo­ še­ vić 2008. tre­ ba tra­ ži­ ti za­ jed­ nič­ ke oso­ bi­ ne Vas­ ka Po­ pe i 1938. Uti­ ca­ je ove an­ to­ lo­ gi­ je i pe­ sa­ ma na­ sta­ lih po­ čet­ kom se­ dam­ de­ se­ tih go­ di­ na tek tre­ ba ot­ kri­ va­ ti. ali u za­ ključ­ ku svo­ je iz­ vr­ sne stu­ di­ je ka­ že: „U od­ no­ su pre­ ma sta­ ri­ joj knji­ žev­ noj tra­ di­ ci­ ji. u smi­ slu mo­ guć­ no­ sti de­ kom­ po­ no­ va­ nja i pre­ o­ bli­ ko­ va­ nja.. i Po­ pa idu­ ći za je­ zi­ kom do­ pi­ re do ve­ o­ ma sta­ rih slo­ je­ va u kul­ tur­ nom pam­ će­ nju. Vas­ ko Po­ pa – Mom­ či­ lo Na­ sta­ si­ je­ vić – Po­ noć­ no Sun­ ce. go­ di­ ne pre­ mi­ nu­ log Mom­ či­ la Na­ sta­ si­ je­ vi­ ća. me­ đu pr­ vi­ ma u srp[skoj] knj[iževnosti] po­ sle [D]ru­ gog svet­ skog ra­ ta. struk­ tur­ nog i je­ zič­ kog ni­ voa. po­ seb­ no. [1962]. ni­ šta­ vi­ lo je prot­ ka­ no s kra­ ja na kraj Po­ pi­ nog 4 Vi­ de­ ti: Maks Eren­ rajh-Osto­ jić 1991. Ni­ je slu­ čaj­ no ni na za pr­ vu pe­ smu an­ to­ lo­ gi­ je Ju­ tro mi­ sle­ no oda­ bra­ no „Slo­ vo o mu­ ka­ ma”. a na­ ro­ či­ to po pro­ fa­ nom je­ zi­ ku. tro­ pa­ re. . Tu bi se sva­ ka­ ko mo­ glo do­ ći do no­ vih sa­ zna­ nja o li­ te­ rar­ noj in­ di­ vi­ du­ al­ no­ sti Vas­ ka Po­ pe i o kon­ ti­ nu­ i­ te­ tu knji­ žev­ nih to­ ko­ va i raz­ vo­ ja” (2008: 287). okre­ nu­ tog pro­ tiv čo­ ve­ ka. da­ kle. Ve­ sna Ci­ dil­ ko vr­ lo ma­ lo pa­ žnje po­ kla­ nja is­ tra­ ži­ va­ nju od­ no­ sa Po­ pe i Na­ sta­ si­ je­ vi­ ća. osim po po­ što­ va­ nju is­ ka­ za­ nom pre­ ma kul­ tur­ noj i.. Osto­ jić 1998.. U kon­ tek­ stu Po­ pi­ ne po­ e­ ti­ ke sa­ svim je. ko­ he­ rent­ ni­ ju ce­ li­ nu pe­ sni­ ka-pre­ tka i pe­ sni­ ka-po­ tom­ ka. po­ hva­ le i mo­ li­ tve uvr­ stio kao an­ to­ lo­ gi­ čar u ju­ tro mi­ sle­ no a za­ tim je ne­ ke od ob­ li­ ka te ver­ ske po­ e­ zi­ je ob­ no­ vio kao pe­ snik. ja­ sno opre­ de­ lje­ nje i ute­ me­ lje­ nje kul­ ta Sve­ tog Sa­ ve. Mo­ der­ ne mo­ li­ tve i sti­ hi­ re se od svo­ jih sred­ njo­ ve­ kov­ nih uzo­ ra raz­ li­ ku­ ju go­ to­ vo po sve­ mu.. No­ vi­ ca Pet­ ko­ vić je u ra­ du po­ sve­ će­ nom Po­ pi­ noj po­ et ­ i­ ci kao vr­ stan po­ zna­ va­ lac Na­ sta­ si­ je­ vi­ će­ vog de­ la pri­ me­ tio da su se pe­ sni­ ci XX ve­ ka sve vi­ še ba­ vi­ li pu­ te­ vi­ ma ko­ ji­ ma će une­ ti „sta­ ro sli­ kov­ no gra­ di­ vo” u svo­ je pe­ sme: Pr­ vi naš u tom smi­ slu ve­ li­ ki pe­ snik ne­ sum­ nji­ vo je Mom­ či­ lo Na­ sta­ si­ je­ vić. Sa­ ve ap­ so­ lut­ no naj­ če­ šće pri­ zi­ van u pe­ sma­ ma osta­ lih pe­ sni­ ka. Po­ pa ne­ ma ni bli­ žeg ni zna­ čaj­ ni­ jeg pret­ hod­ ni­ ka. ali je bi­ lo vr­ lo ma­ lo is­ tra­ ži­ va­ nja po­ stu­ pa­ ka ci­ kli­ za­ ci­ je i or­ ga­ ni­ za­ ci­ je po­ je­ di­ nač­ nih pe­ sa­ ma u zbir­ ke. [1961].o antologijama Vas­ ko Po­ pa je sti­ hi­ re. 83 U ce­ li­ ni ka­ da po­ gle­ da­ mo Ju­ tro mi­ sle­ no vi­ di­ mo da je naj­ ve­ ći broj pe­ sa­ ma pri­ pa­ dao Sa­ vi Ne­ ma­ nji­ ću. a po­ tom i zbir­ ki u ve­ ću. Uosta­ lom. upo­ tre­ bi je­ zič­ kih mo­ guć­ no­ sti i u po­ i­ ma­ nju stro­ fe. pe­ snič­ koj tra­ di­ ci­ ji (Pe­ trov 2008: 57). Mi­ sli­ mo da je od­ nos ova dva pe­ sni­ ka ve­ o­ ma zna­ ča­ jan za ana­ li­ zu od­ no­ sa Po­ pi­ nog an­ to­ lo­ gi­ čar­ skog ra­ da. Po­ pa – Na­ sta­ si­ je­ vić – Po­ noć­ no Sun­ ce Na­ me­ će nam se i jed­ na knji­ žev­ no­ i­ sto­ rij­ ska pa­ ra­ le­ la. pri­ re­ đi­ va­ nja pe­ snič­ kog opu­ sa po­ je­ di­ nih pe­ sni­ ka i po­ e­ tič­ kih po­ stu­ pa­ ka ci­ kli­ za­ ci­ je s kom­ po­ zi­ ci­ o­ nog.. Ci­ dil­ ko 2008.. Ne­ ma sum­ nje Sve­ ti Sa­ va je kao pe­ snik ili kao onaj ko­ me su sti­ ho­ vi po­ sve­ će­ ni cen­ tral­ na lič­ nost Po­ pi­ ne an­ to­ lo­ gi­ je. kao i da je kult Sv. Do sa­ da je u li­ te­ ra­ tu­ ri4 već bi­ lo upu­ ći­ va­ nja na ovaj po­ e­ tič­ ki i knji­ žev­ no­ tra­ di­ cij­ ski od­ nos. Pra­ zna so­ ba što re­ ži sva­ ka­ ko je sli­ ka pre­ te­ ćeg opu­ sto­ še­ nog sve­ ta. I kao što je Na­ sta­ si­ je­ vić do­ se­ zao vr­ lo du­ bo­ ko.

ap­ surd­ nu si­ tu­ ac ­ i­ ju ko­ šta­ nog po­ zor­ ja. Ta­ ko u smi „Na kra­ pe­ ju” u ci­ klu­ su „Kost ko­ sti” na­ la­ zi­ mo pa­ ra­ dok­ sal­ ni pre­ o­ bra­ žaj. Pa. „je­ zi­ kom sve­ mo­ gu­ ćih pre­ o­ bra­ ža­ va­ nja”. pre­ ma Tri­ fu­ no­ vi­ će­ vom sve­ do­ če­ nju. te je ta­ ko pa. Ta­ da je Po­ ma Tri­ fu­ no­ vi­ će­ vom sve­ do­ če­ nju od­ lu­ čio da pre­ kom­ po­ nu­ je svo­ je pr­ ve dve zbir­ ke pe­ sa­ ma Ko­ ru i Ne­ po­ čin po­ lje i pri­ re­ dio zbor­ nik sno­ vi­ đe­ nja Po­ noć­ no sun­ ce (1962). Pet­ ko­ vić je upu­ tio na sta­ ro sli­ kov­ no gra­ di­ vo. Ni­ zo­ vi pre­ o­ bra­ ža­ ja. sma­ trao da Na­ sta­ si­ je­ vi­ će­ ve zbir­ ke ima­ ju naj­ čvr­ šću kom­ po­ zi­ ci­ ju u srp­ skom pe­ sni­ štvu. mi­ sle­ ći i na je­ zič­ ke du­ bi­ ne. ko­ je je još bi­ lo u fa­ zi for­ mi­ ra­ nja ce­ li­ ne i kao glav­ nu ka­ rak­ te­ ri­ sti­ ku pe­ sni­ ko­ vog je­ zi­ ka is­ ta­ kao sli­ kov­ nost ili sli­ ko­ vi­ tost nje­ go­ ve po­ e­ zi­ je u ra­ du „Sli­ kov­ na pod­ lo­ ga Po­ pi­ nog sti­ ha” (u: Slo­ ven­ ske pče­ le u Gra­ ča­ ni­ ci. za­ čud­ ni ob­ li­ ci tran­ sfor­ ma­ ci­ ja. a po­ ne­ gde uzi­ ma i ob­ lik za­ seb­ nog bi­ ća (Pet­ ko­ vić 5 1997: 24). ali iz­ ve­ snih slič­ no­ sti me­ đu ovim pe­ sni­ ci­ ma ima i na ni­ vou struk­ tu­ re nji­ ho­ vih kru­ go­ va i ci­ klu­ sa. ni­ su li to upra­ vo Po­ pi­ ne „Igre”. me­ ta­ fi­ zič­ kih. „Kost ko­ sti”.treći program ZIMA 2012. Be­ og ­ rad 2007. na­ po­ kon ce­ lo Spo­ red­ no ne­ bo. U tom zbor­ ni­ ku go­ vo­ ri nam se. ana­ li­ zi­ rao Po­ pi­ no pe­ sni­ štvo. pro­ na­ šao še­ stu i sed­ mu knji­ gu pe­ sa­ ma i od­ mah je sam ime­ no­ vao kao še­ sti i sed­ mi lir­ ski krug. Po­ pa je oči­ to bio ve­ o­ ma in­ spi­ ri­ san Na­ sta­ si­ je­ vi­ će­ vom kom­ po­ zi­ ci­ jom jer je. „Be­ lu­ tak”. ka­ že pe­ snik. 5  . Se­ dam lir­ skih kru­ go­ va. 84 pe­ sni­ štva: po­ ne­ gde se ime­ nu­ je. Pre­ ma sve­ do­ če­ nju pro­ fe­ so­ ra Đor­ đa Tri­ fu­ no­ vi­ ća o pe­ ri­ o­ du u ko­ me je Po­ pa pri­ re­ đi­ vao Na­ sta­ si­ je­ vi­ će­ ve pe­ sme. ču­ de­ snih. 127–154). be­ ke­ tov­ ske dra­ me: Kost ja kost ti Za­ što si me pro­ gu­ ta­ la Ne vi­ dim se vi­ še Šta ja te­ bi Pro­ gu­ ta­ la si ti me­ ne Ne vi­ dim ni ja se­ be Gde sam ja sad Sad se vi­ še ne zna Ni ko je gde ni ko je ko Sve je ru­ žan san pra­ ši­ ne Pet­ ko­ vić je još 1978. ko­ smič­ kih bi­ ća/ne­ bi­ ća ko­ je „za­ vo­ di mo­ dri svod” i uka­ zu­ ju nam se kao ta­ jan­ stve­ ni. Za­ vod za udž­ be­ ni­ ke. U isto vre­ me dok se in­ ten­ ziv­ no ba­ vio Na­ sta­ si­ je­ vi­ će­ vom po­ e­ zi­ jom Po­ pa vao Po­ je pri­ re­ đi­ noć­ no sun­ ce i u pred­ go­ vo­ ru ove an­ to­ lo­ gi­ je autor nas po­ zi­ va da pe­ snič­ ka sno­ vi­ đe­ nja mo­ že­ mo vi­ de­ ti sa­ mo oči­ ma ko­ je su „od­ u­ sta­ le od dnev­ nog po­ gle­ da na stva­ ri”. pre­ ob­ ja­ vio po pr­ vi put.

zev. i na­ po­ kon ceo ci­ klus „Po­ dra­ ža­ va­ nje Sun­ ca” do­ no­ si ele­ men­ te tih sno­ hva­ ti­ ca i sa­ svim je si­ gur­ no da pe­ sma „Po­ noć­ no sun­ ce” iz istog ci­ klu­ sa pred­ sta­ vlja Po­ pi­ nu sli­ ku fan­ ta­ stič­ nog sve­ ta pre­ o­ bra­ ža­ ja: Iz go­ le­ mog cr­ nog ja­ je­ ta Iz­ le­ glo nam se ne­ ko sun­ ce Si­ ja­ lo nam je na re­ bri­ ma Otvo­ ri­ lo je ne­ bo ši­ rom U gru­ di­ ma na­ šim si­ ro­ tim Za­ ho­ di­ lo ni­ je uop­ šte Ali ni is­ ho­ di­ lo ni­ je 85 . Be­ lu­ tak ili dve ko­ sti pro­ is­ ti­ ču iz na­ sle­ đa Po­ noć­ nog sun­ ca . sa­ vr­ še­ no iz­ ma­ šta­ nog. lik Zve­ zdo­ znan­ ca nam otva­ ra ceo spek­ tar ta­ kvih bi­ ća s ivi­ ce eg­ zi­ sten­ ci­ je. ne­ stvar­ nog bi­ ća ko­ smič­ kog. kri­ la­ ta svi­ ra­ la). Na­ po­ kon. mu­ dar tro­ u­ gao. van­ red­ nih sno­ hva­ ti­ ca i sno­ vi­ đe­ nja. me­ ta­ fi­ zič­ kog. ne­ ja­ snog po­ re­ kla.o antologijama Ču­ ješ li me Ču­ jem i te­ be i se­ be Ku­ ku­ ri­ če iz nas ku­ ku­ rek U pe­ smi „San be­ lut­ ka” na­ la­ zi­ mo još je­ dan iz­ van­ re­ dan pri­ mer ču­ de­ snih pre­ o­ bra­ ža­ ja bi­ ća sa­ svim ne­ ja­ snog po­ re­ kla: Ru­ ka se iz ze­ mlje ja­ vi­ la U va­ zduh hit­ nu­ la be­ lu­ tak Gde je be­ lu­ tak Na ze­ mlju se ni­ je vra­ tio Na ne­ bo se ni­ je po­ peo Šta je s be­ lut­ kom Je­ su li ga vi­ si­ ne po­ je­ le Je li se u pti­ cu pre­ tvo­ rio Eno be­ lut­ ka Ostao je tvr­ do­ glav u se­ bi Ni na ne­ bu ni na ze­ mlji Sa­ mog se­ be slu­ ša Me­ đu sve­ to­ vi­ ma svet Ta­ ko be­ lu­ tak „me­ đu sve­ to­ vi­ ma svet” po­ sta­ je si­ no­ nim Po­ pi­ nog pe­ sni­ štva. ili sa­ svim s dru­ ge stra­ ne sva­ ko­ dnev­ nog biv­ stvo­ va­ nja (za­ bo­ ra­ van broj.

a po­ tom u je­ din­ stve­ nu pe­ snič­ ku ce­ li­ nu pro­ pra­ će­ nu li­ kov­ nim sim­ bo­ li­ ma ta­ da je us­ po­ sta­ vio pra­ vi­ la svo­ je ci­ kli­ za­ ci­ je i prin­ ci­ pe ci­ kli­ za­ ci­ je. Pri­ re­ đi­ va­ nje sve če­ ti­ ri an­ to­ lo­ gi­ je upo­ re­ do s for­ mi­ ra­ njem pe­ snič­ kog opu­ sa pred­ sta­ vlja sa­ bir­ nu tač­ ku Po­ pi­ nog sve­ o­ bu­ hvat­ nog umet­ nič­ kog zi­ bi­ li­ te­ ta ko­ ji opu­ sa. da­ kle. Je­ dan od naj­ slo­ že­ ni­ jih po­ stu­ pa­ ka u Po­ pi­ noj po­ e­ ti­ ci po­ ve­ zan je sa ci­ kli­ za­ ci­ jom i taj aspekt se naj­ lje mo­ že sa­ gle­ da­ ti u kom­ pa­ ra­ tiv­ nom od­ no­ bo­ su s nje­ go­ vim ra­ dom na pri­ re­ đi­ va­ nju an­ to­ lo­ gi­ ja. jer se Ko­ ra. Na­ sta­ si­ je­ vi­ će­ vih Se­ dam lir­ skih kru­ go­ va i kroz knji­ žev­ no­ i­ sto­ rij­ ski aspekt. mo­ ti­ va za pri­ re­ đi­ va­ nje an­ to­ lo­ gi­ je. ira­ ci­ o­ nal­ nih. po­ čet­ kom še­ zde­ se­ tih go­ di­ na pri­ re­ đi­ vao ovu an­ to­ lo­ gi­ ju i Na­ sta­ si­ je­ vi­ će­ vu po­ e­ zi­ ju (1962). Sa­ njao sam ča­ rob­ nu ku­ ti­ ju u ko­ joj su skri­ ve­ ni klju­ če­ vi sno­ vi­ do­ vlja. da bi tu vr­ stu po­ e­ tič­ kog mo­ de­ la na­ sta­ vio naj­ u­ pe­ ča­ tlji­ vi­ je u Spo­ red­ nom ne­ bu (1968).treći program ZIMA 2012. Ni­ je. a ka­ da je do­ se­ gao iz­ ve­ stan ma­ te­ ma­ tič­ ki. slu­ čaj­ no Po­ pa u isto vre­ me. . a po­ tom pri­ re­ dio ko­ nač­ ne ver­ zi­ je Ko­ re (1969) i Ne­ po­ čin po­ lja (1963). ko­ ji je uvek imao ob­ li­ ke ino­ va­ tiv­ no­ sti i spe­ ci­ fič­ nog sen­ je na knji­ žev­ nom na­ sle­ đu gra­ dio zi­ da­ ni­ cu na čvr­ stom te­ me­ lju. za­ čud­ nih pe­ snič­ ka i gla­ so­ va. 86 Po­ zla­ ti­ lo je u na­ ma sve Oze­ le­ ni­ lo ni­ je ni­ šta Oko nas oko to­ ga zla­ ta U nad­ grob­ ni nam se ka­ men Na ži­ vom sr­ cu pre­ tvo­ ri­ lo Pri­ me­ ra je mno­ go ko­ ji po­ ka­ zu­ ju ko­ li­ ko su bli­ ske i me­ đu­ sob­ no za­ vi­ sne po­ e­ tič­ ke od­ li­ ke Po­ pi­ ne po­ e­ zi­ je i ra­ da na pri­ re­ đi­ va­ nju po­ je­ di­ nih an­ to­ lo­ gi­ ja. pre­ o­ ku­ pa­ ci­ ja. Pred­ go­ vor Po­ noć­ nom sun­ cu u tre­ ćem de­ lu pred­ sta­ vlja is­ kaz u pr­ vom li­ cu. kon­ cep­ tu­ al­ ne pri­ ro­ de. Ta­ ko se sno­ vi i sno­ vi­ đe­ nja Po­ pi­ nih sti­ ho­ va na­ pa­ ja­ ju tra­ di­ ci­ jom sno­ va srp­ skih pe­ sni­ ka. Sa­ njao sam sa­ nov­ nik u ko­ me sa­ mi pe­ sni­ ci tu­ ma­ če svo­ je sno­ ve i svo­ ja vi­ đe­ nja. jed­ nu knji­ gu na­ či­ nje­ nu od naj­ lep­ ših (za me­ ne naj­ lep­ ših) sno­ va srp­ skih pe­ sni­ ka. Us­ prav­ na ze­ mlja i Vuč­ ja so po­ ja­ vlju­ ju u pre­ lom­ nim eta­ pa­ ma u srp­ skom pe­ sni­ štvu. ko­ je je deo pe­ snič­ kog na­ lo­ ga. Ko že­ li da na­ u­ či ka­ ko se tim klju­ če­ vi­ ma ba­ ra­ ta. kih sli­ U ovom ra­ du smo ne­ što vi­ še pa­ žnje po­ sve­ ti­ li pa­ ra­ le­ la­ ma s Po­ noć­ nim sun­ cem (1962) jer je reč o an­ to­ lo­ gi­ ji ko­ ja je po ele­ men­ ti­ ma ira­ ci­ o­ nal­ nog. ali i sve­ do­ čan­ stva o pe­ sni­ ko­ vom od­ no­ su pre­ ma ovoj vr­ sti pe­ snič­ kog ma­ te­ ri­ ja­ la: Sa­ njao sam dav­ no jed­ nu knji­ gu sno­ va. ne­ ka ku­ ti­ ju otvo­ ri. Ne­ po­ čin po­ lje. Naj­ bo­ lje je da se to ura­ di oko po­ no­ ći (Po­ pa 1997: 597). ne­ do­ hvat­ nog naj­ bli­ ža po­ e­ ti­ ci Na­ sta­ si­ je­ vi­ će­ ve po­ e­ zi­ je. Iz­ me­ ne ko­ je je Po­ pa vr­ šio u svo­ je pr­ ve dve zbir­ ke bi­ le su struk­ tur­ ne. arit­ me­ tič­ ki red u kom­ po­ no­ va­ nju pe­ sa­ ma u ci­ klu­ se i ci­ klu­ sa u zbir­ ke.

prir. Književnost. Vasko. „Uvod u tumačenje Popine poetike”. Beograd: Institut za književnost i umetnost. beliefs and customs into his poetry. folk literature. 2008. Gradac. Popa. Jutro misleno. Milošević. medieval literature. u: Poezija apsurda. nadrealizam. 1998 [1962]. literary-historical and social aspect. „Između stvari i ništavila”. 2006. Maticki. u: Poezija Vaska Pope. Vasko. 597. the fate of Popa’s anthologies is analyzed from a poetic. poetics. Key words: anthology. Trifunović. prir. to the introduction of motifs from folk literature. 1997. 1997. Ostojić. 1960. prir. 15: 9–23. Beograd: Nolit. „Vasko Popa i neućutna poezija – zlatokrilih himnografa”. u: Zbornik u čast akademika Radovana Vučkovića. 1991 [1961]. political reasons prompted him to decide that this anthology should be published only after his death. This analysis of Popa’s anthologies is linked to the development of his poetic opus. „Kujundžiluk Vaska Pope”. u: Poezija Vaska Pope. Popa. Urnebesnik (1960). Penington. str. Đorđe. Miodrag. 1962. 69–70. Novi Sad: Akademska knjiga. Petković. Popa. Novi Sad: Akademska knjiga. Pisma Vasku Popi. Sabrane pesme. Novica. Karlo. Aleksandar. 1979. Društvo „Vršac lepa varoš”. „Popa i Nastasijević”. which he edited during the seventies. Novica Petković. str. Particular attention is devoted to the analysis of cycles in his poetry collections. Društvo „Vršac lepa varoš”. Popa. 1997. and to motifs originating from medieval literature. Petar. Vasko. str. Popa discovered an important corpus of medieval literature’s themes. Poezija. Vasko. 5–66. 49–57. Ponoćno sunce. Beograd: Institut za književnost i umetnost. Ivan V. Banja Luka: Akademija nauka i umjetnosti Republike Srpske. En. cyclisation. as well as humorous elements. predgovor u: Vasko Popa. 2010. str. Beograd: Nolit. in accordance with the decision and resolve of his editor Aleksandar Petrov. Ankica Vasić. Novica Petković. 455–466. Urnebesnik. „Ponoćno sunce”. Maks. „Ponešto od sećanja uz stare fotografije”. Ponoćno sunce (1962) and the posthumously published anthology of medieval literature. prir. Beograd: Nolit. motifs and poetic forms while working on the anthology Jutro misleno. Jutro misleno (2008). However. Petrov. Nastasijević”. 3: 334– 343 Lalić. „Proširena beleška o jednom traganju za poetikom Vaska Pope”. 87 Svetlana Šeatović Dimitrijević VASKO POPA’S ANTHOLOGIES Summary This text analyses the conception of Popa’s anthologies Od zlata jabuka (1958). Od zlata jabuka („Napomene” i predgovor „Od zlata jabuka”). 2008. Borislav Radović. . 2001.o antologijama Literatura Erenrajh-Ostojić. str. Beograd: Službeni glasnik. Thus. 128/129/130: 179–183. „Popa. Vršac: Društvo „Vršac lepa varoš”.

Sme­ na po­ e­ tič­ kih pa­ ra­ dig­ mi u srp­ skoj knji­ žev­ no­ sti dva­ de­ se­ tog ve­ ka: na­ ci­ o­ nal­ ni i evrop­ ski kon­ tekst (178016) ko­ ji fi­ nan­ si­ ra Mi­ ni­ star­ stvo pro­ sve­ te i na­ u­ ke Re­ pu­ bli­ ke Sr­ bi­ je.163. oni­ ma ko­ je da­ ju iz­ bor iz ce­ li­ ne pro­ znog (ili pri­ po­ ved­ nog) stva­ ra­ la­ štva u na­ šoj knji­ žev­ no­ sti. pro­ za. mr­ ka­ vra­ mo­ vic@yahoo. Be­ o­ grad.2) Izvorni naučni rad MAR­KO AVRA­ MO­VIĆ* AN­TO­LO­GI­ JE PRO­ ZE U SRP­ SKOJ KNJI­ ŽEV­NO­ STI** U ra­ du se da­ je pre­ gled an­ to­ lo­ gi­ ja srp­ ske pro­ ze. Tekst Bo­ ja­ ne Sto­ ja­ no­ vić Pan­ to­ vić iz 2009. „Ti­ po­ lo­ gi­ ja i vred­ no­ va­ nje pe­ snič­ ke tra­ di­ ci­ je u an­ to­ lo­ gi­ ja­ ma srp­ ske po­ e­ zi­ je XX ve­ ka” po­ sve­ ćen je is­ klju­ či­ vo tri­ ma naj­ zna­ čaj­ ni­ jim an­ to­ lo­ gi­ ja­ ma po­ e­ zi­ je u srp­ skoj knji­ žev­ no­ sti (Po­ po­ vi­ će­ voj. kul­ tur­ na po­ li­ ti­ ka. Rad Zla­ te Bo­ jo­ vić iz 2008. no­ si na­ slov „An­ to­ lo­ gi­ je u srp­ skoj knji­ žev­ no­ sti” i pred­ sta­ vlja op­ šti po­ gled na ovu po­ ja­ vu u na­ šoj li­ te­ ra­ tu­ ri. kao i kul­ tur­ nim. . Po­ zna­ ti A pamphlet aga­ inst ant­ ho­ lo­ gi­ es Ro­ ber­ ta Grej­ vsa (Ro­ bert Gra­ ves) i La­ u­ re Ri­ ding (La­ u­ ra Ri­ ding). po­ sve­ ti­ li smo naj­ vi­ še pro­ sto­ ra u na­ šem ra­ du. U na­ šoj knji­ žev­ noj kri­ ti­ ci o an­ to­ lo­ gi­ ja­ ma su u sko­ ri­ je vre­ me pi­ sa­ le Bo­ ja­ na Sto­ ja­ no­ vić Pan­ to­ vić i Zla­ ta Bo­ jo­ vić. 1984UDK: 821. ba­ vi se is­ klju­ či­ vo an­ to­ lo­ gi­ ja­ ma po­ e­ zi­ je. i u ne­ kim ši­ rim okvi­ ri­ ma od na­ ših. tj. no­ va srp­ ska knji­ žev­ nost. ide­ o­ lo­ škim i isto­ rij­ skim okol­ no­ sti­ ma ko­ je su uti­ ca­ le na kre­ i­ ra­ nje od­ re­ đe­ nog iz­ bo­ ra. Марко. 88 Treći program Broj 153. pri­ po­ vet­ ka. Naj­ vi­ še pa­ žnje po­ sve­ će­ no je in­ te­ gral­ nim an­ to­ lo­ gi­ ja­ ma.com ** Tekst je re­ zul­ tat ra­ da na pro­ jek­ tu In­ sti­ tu­ ta za knji­ žev­ nost i umet­ nost. Ni­ je la­ ko s an­ to­ lo­ gi­ ja­ ma pro­ ze.41.. Vr­ lo su ret­ ki osvr­ ti na nji­ ho­ vu pri­ ro­ du. ret­ kim ši­ rim te­ o­ rij­ skim osvr­ tom na ovu pro­ ble­ ma­ ti­ ku i na svet­ skom ni­ vou. kao pr­ vom in­ te­ gral­ nom iz­ bo­ ru iz na­ še knji­ žev­ sti. Ključ­ ne re­ či: an­ to­ lo­ gi­ ja. Mi­ ši­ će­ voj i Pa­ vlo­ vi­ će­ voj). An­ to­ lo­ gi­ ji Srp­ ska pro­ za Ve­ li­ no­ bo­ ra Gli­ go­ ri­ ća.09-3(082. Slič­ na si­ tu­ a­ ci­ ja je i s dra­ go­ ce­ nom knji­ gom ri (An­ ne Fe­ rry) Tra­ di­ tion and In­ di­ vi­ dual Po­ em: An In­ qu­ iry in­ to Ant­ En Fe­ ho­ lo­ gi­ es. ZIMA 2012 AUTOR: Аврамовић. * In­ sti­ tut za knji­ žev­ nost i umet­ nost (Be­ o­ grad).

ozna­ če­ na je kao pr­ va mo­ der­ na an­ to­ lo­ gi­ ja po­ e­ zi­ je u na­ šoj li­ te­ ra­ tu­ ri. Ovu ne pre­ vi­ še du­ gu isto­ ri­ ju. pri­ re­ đi­ vač pro­ znih iz­ bo­ ra mo­ ra da raz­ re­ ši. i sa­ da zbor­ nik slu­ ča­ ju. An­ to­ lo­ gi­ ja­ ma pro­ ze se u ovom sa­ že­ tom pre­ gle­ du ne po­ sve­ ću­ je vi­ še od jed­ ne stra­ ne. Kao pre­ sud­ ni raz­ log za nje­ no po­ vla­ šće­ no me­ sto u srp­ skoj knji­ žev­ no­ sti. Di­ le­ ma s ko­ jom se su­ o­ ča­ va sa­ sta­ vljač pe­ snič­ ke an­ to­ lo­ gi­ je je mno­ go ma­ nja iz raz­ lo­ ga što su da­ nas po­ e­ zi­ ja i li­ ri­ ka po­ sta­ le si­ no­ ni­ mi. uz ne­ ko­ li­ ko za­ sta­ ja­ nja na nje­ nim ključ­ nim me­ sti­ ma. i u nje­ mu su an­ to­ lo­ gi­ je po­ e­ zi­ je do­ bi­ le ne­ mer­ lji­ vo vi­ še pro­ sto­ ra.o antologijama me­ đu­ tim.. po­ što. U sva­ kom še od dve hi­ lja­ de go­ di­ na. an­ to­ lo­ gi­ ja je „kao i pre vi­ naj­ lep­ ših sti­ ho­ va (no­ va po­ e­ ti­ ka će re­ ći naj­ bo­ ljih jer ona vi­ še ne po­ zna­ je zna­ če­ nje le­ pog u iz­ vor­ nom smi­ slu sa­ vr­ še­ nog skla­ da od­ no­ sa u jed­ nom de­ lu. Iako je po­ sto­ ja­ nje ovog okvi­ ra ka­ sni­ je od­ ba­ če­ no. U isto­ ri­ ji srp­ ske knji­ žev­ no­ sti An­ to­ lo­ gi­ ja no­ vi­ je srp­ ske li­ ri­ ke Bog­ da­ na Po­ po­ vi­ ća. Ova okre­ nu­ tost estet­ skom Po­ po­ vi­ će­ ve . po­ ku­ ša­ će­ mo da pred­ sta­ vi­ mo u ovom ra­ du. mo­ gu bi­ ti une­ se­ ni sa­ mo nje­ go­ vi od­ lom­ ci) ili će sa­ sta­ vi­ ti is­ klju­ či­ vo an­ to­ lo­ gi­ ju pri­ po­ ve­ da­ ka. on uvek mo­ ra da na­ pra­ vi pri­ lič­ no te­ šku od­ lu­ ku: da li će se pri­ klo­ ni­ ti an­ to­ lo­ gi­ ji pro­ ze i na taj na­ čin otvo­ ri­ ti stra­ ni­ ce svo­ je knji­ ge za ve­ ći broj pro­ znih žan­ ro­ va (na­ rav­ no. Od­ lu­ či­ li smo se za ovu dru­ gu mo­ guć­ nost iz raz­ lo­ ga što bi­ smo nji­ ho­ vim is­ klju­ či­ va­ njem na­ pra­ vi­ li još jed­ no skra­ će­ nje isto­ ri­ je pro­ znih an­ to­ lo­ gi­ ja kod nas. ko­ ja se pre tač­ no jed­ nog ve­ ka po­ ja­ vi­ la u Za­ gre­ bu a za­ tim ima­ la još dva­ de­ se­ tak iz­ da­ nja (po­ sled­ nje u go­ di­ ni ju­ bi­ le­ ja). Ovo dvo­ u­ mlje­ nje iz­ me­ đu an­ to­ lo­ gi­ ja pro­ ze i an­ to­ lo­ gi­ ja pri­ po­ ve­ da­ ka pri­ sut­ no je i u krat­ koj isto­ ri­ ji sa­ sta­ vlja­ nja ovog ti­ pa knji­ žev­ nog iz­ bo­ ra u srp­ skoj li­ te­ ra­ tu­ ri. uzi­ ma se kri­ te­ ri­ jum oda­ bi­ ra pe­ sa­ ma. Ova za­ po­ sta­ vlje­ nost pro­ znih an­ to­ lo­ gi­ ja pro­ iz­ i­ la­ zi sva­ ka­ ko i iz to­ ga što se an­ to­ lo­ gi­ ja „u pr­ vom re­ du od­ no­ si­ la na lir­ sku po­ e­ zi­ ju. i do­ sta ka­ sni­ jeg po­ čet­ ka da­ tu­ ma sa­ sta­ vlja­ nja ovog ti­ pa an­ to­ lo­ gi­ ja. sva­ ka od njih sa­ dr­ ži (iz­ me­ đu osta­ lih) i oda­ bra­ ne stra­ ni­ ce srp­ ske pro­ ze. što je če­ šći slu­ čaj. upra­ vo za­ to što su ne­ ke od pr­ vih an­ to­ lo­ gi­ ja na­ še pro­ ze iz­ da­ te kao ju­ go­ slo­ ven­ ske.. A on je pre­ vas­ hod­ no estet­ ski. a s vre­ me­ nom zna­ če­ nje se ši­ ri­ lo i po­ sta­ ja­ lo op­ šte i ta­ da ozna­ ča­ va iz­ bor naj­ lep­ šeg šti­ va pre­ ma ra­ znim od­ re­ đe­ nji­ ma i na­ me­ na­ ma” (Bo­ jo­ vić 2008: 369–370). mi­ sli­ mo da ove an­ to­ lo­ gi­ je tre­ ba po­ sma­ tra­ ti i u okvi­ ru an­ to­ lo­ gi­ ja srp­ ske pro­ ze. Pri­ li­ kom pi­ sa­ nja ovog član­ ka dvo­ u­ mi­ li smo se da li da pa­ žnju obra­ ti­ mo is­ klju­ či­ vo na an­ to­ lo­ gi­ je srp­ ske pro­ ze ili da u krug na­ ših raz­ ma­ tra­ nja uđu i one ko­ je su na­ slo­ vlje­ ne kao ju­ go­ slo­ ven­ ske. uni­ ver­ zal­ no le­ pog) a tek po­ tom i pro­ znih vr­ sta” (Bo­ jo­ vić 2008: 369). ako ni­ šta dru­ go. Po­ red ove pod­ re­ đe­ no­ sti u od­ no­ su na po­ e­ zi­ ju. 89 1. i da­ lje ne­ ma ni go­ vo­ ra da će se u an­ to­ lo­ gi­ ji na­ ći i da­ nas naj­ po­ pu­ lar­ ni­ ji pro­ zni ža­ nr – ro­ man. Na­ im ­ e. po­ što je u pe­ ri­ o­ di­ ma u ko­ ji­ ma su na­ sta­ le ju­ go­ slo­ ven­ ski dr­ žav­ ni okvir bio i knji­ žev­ ni.

Sto­ ja­ no­ vić 1938. za tre­ ći i če­ tvr­ ti raz­ red sred­ nje ško­ le. ure­ di­ la An­ to­ lo­ gi­ ju ju­ go­ slo­ ven­ ske pri­ po­ vet­ ke u dva to­ ma (iz­ da­ nje Ge­ ce Ko­ na). ra­ di lak­ šeg či­ ta­ nja. u an­ to­ lo­ gi­ ju su uvr­ šte­ ne i pri­ po­ vet­ ke slo­ ve­ nač­ kih pi­ sa­ ca. ve­ nač­ ko-srp­ ski1. Ovo osta­ vlja­ nje ne­ pre­ ve­ ma­ li reč­ de­ nih tek­ sto­ va sva­ ka­ ko se mo­ že ob­ ja­ sni­ ti ta­ da­ šnjom je­ zič­ kom po­ li­ ti­ kom. ko­ ji je kao umet­ nič­ ki pra­ vac bio pr­ ven­ stve­ no este­ ti­ ci­ stič­ ki. Zbog to­ ga u njoj ni­ su bi­ le za­ stu­ plje­ ne ne­ ke od naj­ bo­ ljih pri­ po­ ve­ da­ ka iz na­ še do­ ta­ da­ šnje pro­ ze.treći program ZIMA 2012. Isto ta­ ko an­ to­ lo­ gi­ ji ne­ do­ sta­ ju i ne­ ki pre­ ci­ zni kri­ te­ ri­ ju­ mi pri­ li­ kom uno­ še­ nja i raz­ vr­ sta­ va­ nja pri­ po­ ve­ da­ ka (či­ ni se te­ ri­ jum ko­ jim se sa­ sta­ vljač ru­ ko­ vo­ di u pr­ vom to­ mu vi­ še te­ mat­ ski. Ako se iz­ u­ zme knji­ ga Niz sta­ ri­ jih pri­ po­ ve­ da­ ka ko­ ju je 1895. Me­ đu­ tim. znat­ no je te­ že. Dve go­ di­ ne po­ sle An­ to­ lo­ gi­ je ju­ go­ slo­ ven­ ske pro­ ze. što pred­ sta­ vlja pr­ vi iz­ bor ši­ reg za­ hva­ ta iz na­ še li­ te­ ra­ tu­ re. tra­ di­ ci­ ja sa­ sta­ vlja­ nja an­ to­ lo­ gi­ ja umet­ nič­ ke pro­ ze u na­ šoj knji­ žev­ no­ sti ni­ je pre­ vi­ še du­ ga. da je kri­ dok se u dru­ gom kom­ bi­ nu­ ju te­ mat­ ski i pe­ ri­ o­ di­ za­ cij­ ski). ali one ni­ su pre­ ve­ de­ ne na srp­ ski (ili srp­ sko­ hr­ vat­ ski). ka­ da je da­ nas ne­ po­ zna­ ta Da­ rin­ ka A. nje­ ni po­ če­ ci da­ ti­ ra­ ju tek s kra­ ja če­ tvr­ te de­ ce­ ni­ je XX ve­ ka. Uti­ caj kul­ tur­ nog i isto­ rij­ skog kon­ tek­ sta bi­ će ve­ o­ ma vi­ dljiv i u iz­ bo­ ri­ ma iz na­ še pro­ ze u na­ red­ noj de­ ce­ ni­ ji. Ova dvo­ tom­ na an­ to­ lo­ gi­ ja po­ ja­ vi­ la se s na­ me­ rom da bu­ de škol­ ski pri­ ruč­ nik. hr­ vat­ ski i slo­ ve­ nač­ ki tre­ ti­ ra­ la kao je­ dan je­ zik: hr­ vat­ sko-slo­ vet­ ni raz­ lo­ zi mo­ gu da ob­ ja­ sne i na­ slov ove an­ to­ lo­ gi­ je. Ok­ tro­ i­ sa­ nom ili Sep­ tem­ bar­ skom usta­ vu iz 1931. za škol­ sku upo­ tre­ bu. iz­ me­ đu osta­ lih. Isto­ Ova na­ po­ me­ na mo­ že bi­ ti i do­ bar po­ ka­ za­ telj ra­ zno­ li­ ko­ sti fak­ to­ ra ko­ ji su uti­ ca­ li na iz­ gled an­ to­ lo­ gi­ ja na­ še pro­ ze. i ka ne­ ko­ ja pred­ sta­ vlja iz­ bor pri­ po­ ve­ da­ ko­ li­ ci­ ne ra­ no pre­ mi­ nu­ lih pi­ sa­ ca iz pe­ ri­ o­ da na­ šeg ro­ man­ ti­ zma. po­ što ih autor­ ka oce­ nju­ je kao ne­ pri­ me­ re­ ne za uz­ rast ko­ me je knji­ ga na­ me­ nje­ na. po­ ja­ vio se te­ mat­ ski kon­ ci­ pi­ ran zbor­ nik srp­ ske pro­ ze. do­ no­ se­ ći iz pe­ ra naj­ po­ zna­ ti­ jih ta­ da­ šnjih pi­ sa­ ca iz­ bor pri­ ča o ra­ to­ vi­ ma za oslo­ bo­ đe­ nje od 1912–1920. Jed­ nu od za­ ni­ mlji­ vo­ sti ove knji­ ge pred­ sta­ vlja i nje­ na „vi­ še­ je­ zič­ nost”. Sto­ ja­ no­ vić ni­ je uro­ dio re­ pre­ zen­ ta­ tiv­ nom knji­ gom na­ še pro­ ze. Ta­ ko za re­ pre­ zen­ ta­ ti­ van iz­ bor ni­ je bi­ la do­ volj­ na sa­ pe­ ten­ ci­ ja i „do­ bar nos” sa­ sta­ vlja­ ča. 90 an­ to­ lo­ gi­ je ozna­ če­ na je kao za­ log nje­ ne mo­ der­ no­ sti. ili mo­ žda bo­ lje re­ ći nje­ ne pri­ pad­ no­ sti mo­ der­ ni­ zmu. već je bi­ lo po­ treb­ no mo kom­ da se stek­ nu i po­ volj­ ne kul­ tur­ no-isto­ rij­ ske okol­ no­ sti. Na­ i­ me. Pi­ o­ nir­ ski po­ du­ hvat Da­ rin­ ke A. go­ di­ ne. pred sam rat. 1  . Ova vr­ sta an­ to­ lo­ gi­ ja osta­ la je tam­ no me­ sto na­ še knji­ žev­ ne isto­ ri­ je. i srp­ ski pi­ sci od ro­ man­ ti­ zma sve do mo­ der­ ne. ko­ ja je srp­ ski. i ova joj je na­ me­ na po­ sta­ vi­ la broj­ na ogra­ ni­ če­ nja. go­ di­ ne zva­ nič­ ni je­ zik u Kra­ lje­ vi­ ni Ju­ go­ sla­ vi­ ji bio srp­ sko-hr­ vat­ sko-slo­ ve­ nač­ ki. Po­ red sve­ ga to­ ga u ovoj knji­ zi su pred­ sta­ vlje­ ni. od­ re­ di­ ti tač­ no ko­ li­ ko je pro­ šlo od pr­ ve mo­ der­ ne an­ to­ lo­ gi­ je na­ še pro­ ze. već se na kra­ ju sva­ kog to­ ma da­ je i je­ dan nik slo­ ve­ nač­ kih re­ či. An­ to­ lo­ gi­ ju Iz ve­ li­ kih da­ na pri­ re­ dio Pod­ se­ ti­ mo ov­ de i da je pre­ ma tzv. pri­ re­ dio An­ dra Ga­ vri­ lo­ vić (iz­ da­ nje Srp­ ske knji­ žev­ ne za­ dru­ ge). U stva­ ri.

ili ka­ lu­ pa ko­ ji su srp­ skoj či­ ta­ lač­ koj pu­ bli­ ci bi­ li go­ di­ na­ ma na­ me­ ta­ ni pro­ la­ znom mo­ dom vre­ me­ na” (Ćur­ čić i Jev­ tić 1943: 7). Okol­ no­ sti o ko­ ji­ ma smo go­ vo­ ri­ li i ko­ je su vr­ lo če­ sto kro­ ji­ le sud­ bi­ nu i sa­ stav pro­ znih an­ to­ lo­ gi­ ja. Ovu dvo­ tom­ nu an­ to­ lo­ gi­ ju sa­ sta­ vio je. či­ je bi rat­ no an­ ga­ žo­ va­ nje mo­ glo da ne bu­ de po vo­ lji ta­ da­ šnjih oku­ pa­ ci­ o­ nih vla­ sti. ako ih ta­ ko sme­ mo na­ zva­ ti. ja­ sno iz­ ne­ se­ nim. go­ di­ ne. gi­ ju sa­ vre­ me­ ne srp­ ske pri­ po­ vet­ ke od­ iz mno­ gih raz­ lo­ ga. ko­ ja pred­ sta­ vlja an­ to­ lo­ gi­ ju srp­ ske pro­ ze iz­ me­ đu dva ra­ ta. na­ su­ prot sta­ vo­ vi­ ma Bog­ da­ na Po­ po­ vi­ ća pre­ ma ko­ me lir­ ska po­ e­ zi­ ja iza­ zi­ va za­ do­ volj­ stvo is­ klju­ či­ vo zbog ose­ ća­ nja. U an­ to­ lo­ gi­ ju ta­ ko ni­ su ušli Ivo An­ drić i Dra­ gi­ ša Va­ sić. Či­ ni se da je ova­ kav iz­ bor bio po­ tre­ ban da bi se pred do­ la­ ze­ ći rat či­ ta­ la­ štvo i na ovaj na­ čin ohra­ bri­ lo i pod­ se­ ti­ lo na slav­ ne po­ be­ de iz pret­ hod­ nog svet­ skog su­ ko­ ba. Broj­ ni auto­ ri. kri­ te­ ri­ ju­ mi­ ma Bog­ da­ na Po­ po­ vi­ ća. Đu­ ri­ či­ ća i Bo­ ri­ vo­ ja Jev­ ti­ ća. i po­ li­ tič­ ki pi­ sci. ta­ ko­ đe uti­ ca­ le i na to da iz­ bor me­ đu­ rat­ ne pri­ če ko­ ji je u njoj na­ pra­ vljen ne bu­ de re­ pre­ zen­ ta­ ti­ van. od 1918. ka­ da se i po­ ja­ vlju­ je pr­ va in­ te­ gral­ na an­ to­ lo­ gi­ ja srp­ ske pro­ ze.. ali će se nji­ me obil­ no ko­ ri­ sti­ ti i so­ ci­ o­ lo­ zi. To­ kom rat­ nih go­ di­ na Srp­ ska knji­ žev­ na za­ dru­ ga iz­ da­ je knji­ gu Sa­ vre­ me­ na srp­ ska pri­ po­ vet­ ka pri­ re­ đi­ va­ ča Mla­ de­ na St. i uto­ li­ ko pre što su srp­ ski pri­ po­ ve­ da­ či [. Pre­ ma nji­ ho­ vom mi­ šlje­ nju u pri­ po­ ve­ ci se taj stva­ ra­ lač­ ki po­ ten­ ci­ jal naj­ bo­ lje is­ ka­ zu­ je. U ovim re­ či­ ma pri­ re­ đi­ va­ ča kao da se ose­ ća opo­ ni­ ra­ nje an­ to­ lo­ gi­ čar­ skim.. U krat­ kom pred­ go­ vo­ ru sa­ sta­ vlja­ či su se osvr­ nu­ li i na kri­ te­ ri­ ju­ me pre­ ma ko­ ji­ ma su vr­ ši­ li oda­ bir: „Sa­ sta­ vlja­ ju­ ći ovaj zbor­ nik srp­ ske pri­ po­ vet­ ke [. Je­ di­ na že­ lja sa­ sta­ vlja­ ča je da „da­ du ži­ vu knji­ gu ko­ ja do­ volj­ no i iz­ ra­ zi­ to ka­ rak­ te­ ri­ še srp­ ski stva­ ra­ lač­ ki po­ ten­ ci­ jal” (isto: 7). U krat­ kom pred­ go­ vo­ ru pri­ re­ đi­ va­ či na­ po­ mi­ nju da su se za an­ to­ lo­ lu­ či­ li usled „ne­ mo­ guć­ no­ sti da da­ ju. ni­ su se na­ šli u ovom iz­ bo­ ru pri­ po­ ve­ da­ ka. do 1941.] ured­ ni­ ci su na­ sto­ ja­ li da se oslo­ bo­ de sva­ kog knji­ žev­ nog dog­ ma­ ti­ zma. 91 2. za Bo­ ri­ vo­ ja Jev­ ti­ ća i Mla­ de­ na St. za zna­ me­ ni­ tu po­ sle­ rat­ nu edi­ . či­ ni se da su po ovu vr­ stu knji­ ga ko­ nač­ no po­ sta­ le ne­ što po­ volj­ ni­ je tek 1955. le­ po­ te i sa­ vr­ šen­ stva ob­ li­ ka ko­ je do­ no­ si.. Đu­ ri­ či­ ća pri­ po­ vet­ ka je ne­ što kroz šta će knji­ žev­ ni i kul­ tur­ ni isto­ ri­ ča­ ri utvr­ di­ ti „du­ hov­ ne ob­ li­ ke srp­ skog na­ ro­ da i nje­ go­ vih stva­ ra­ lač­ kih mo­ guć­ no­ sti. Okol­ no­ sti su. pa je ta­ ko knji­ žev­ nost me­ sto za is­ po­ lja­ va­ nje oso­ be­ nog du­ ha na­ ro­ da.. ko­ ji oni že­ le ovim svo­ jim iz­ bo­ rom da pred­ sta­ ve. pro­ gra­ ma po ’ka­ lu­ pu’. Isto ta­ ko. estet­ sko-te­ o­ rij­ skih pro­ gra­ ma.] ne­ po­ sred­ no oslu­ ški­ va­ li i na „li­ cu me­ sta” be­ le­ ži­ li tre­ pe­ re­ nja i ot­ ku­ ca­ je srp­ ske du­ še” (isto: 7). ne­ ku vr­ stu an­ to­ lo­ gi­ je srp­ ske pri­ po­ ved­ ne pro­ ze” (Ćur­ čić i Jev­ tić 1943: 6). Nji­ ho­ va shva­ ta­ nja su ro­ man­ ti­ čar­ ska.o antologijama je Dra­ go­ slav Ilić (1940). iz­ me­ đu osta­ lih. pot­ pun iz­ bor srp­ ske pri­ po­ vet­ ke. i isto­ ri­ ča­ ri i eti­ ča­ ri.

Za­ ni­ mlji­ va je ov­ de i dvo­ stru­ ka okre­ nu­ tost ovog zbor­ ni­ ka. ko­ ja joj ne­ po­ sred­ no pret­ ho­ di. ano­ nim­ nom auto­ ru (ili auto­ ri­ ma zbor­ ni­ ka) va­ žna je i kre­ a­ tiv­ na ener­ gi­ ja stva­ ra­ o­ ca. Ono što zbor­ ni­ ku da­ je je­ din­ stvo is­ po­ lja­ va se u „bor­ be­ noj oštri­ ni pro­ tiv sve­ ga što je la­ žno. Este­ ti­ ka ko­ jom se oni ru­ ko­ vo­ de oslo­ nje­ na je na prin­ ci­ pe so­ ci­ ja­ li­ stič­ kog re­ a­ li­ zma. sta­ vu Ova­ kvo sta­ no­ vi­ šte naj­ bo­ lje se vi­ di u re­ če­ ni­ ci da su „pri iz­ bo­ ru u sa­ ovog zbor­ ni­ ka mo­ ra­ li po­ red umet­ nič­ kog kva­ li­ te­ ta od­ lu­ či­ va­ ti i sa­ dr­ žaj­ nost pro­ ble­ ma­ ti­ ke i od­ nos pi­ sca pre­ ma pro­ ble­ ma­ ti­ ci”. Ve­ li­ bor Gli­ go­ rić. ali isto ta­ ko i na­ me­ nu ko­ ju ova knji­ ga ima. go­ di­ ne. pa ta­ ko „iz­ bor ni­ je mo­ gao da se za­ dr­ ži na onim knji­ žev­ nim ra­ do­ vi­ ma u ko­ ji­ ma je do­ mi­ nant­ na pred­ ra­ su­ da pi­ sca u od­ no­ su na dru­ štve­ ni na­ pre­ dak i na oni­ ma ko­ ji­ ma je ra­ di do­ ku­ men­ ta­ ci­ je ta­ kvih pred­ ra­ su­ da iz­ o­ pa­ če­ na sli­ ka dru­ štve­ ne stvar­ no­ sti” (isto: 6). ali isto ta­ ko on „upo­ zna­ je či­ ta­ o­ ca sa­ sa ra­ do­ vi­ ma pi­ sa­ ca ko­ ji su bli­ ski nje­ go­ voj sa­ vre­ me­ no­ sti i sa ra­ do­ vi­ ma pi­ ca ko­ ji da­ nas ak­ tiv­ no uče­ stvu­ ju u iz­ grad­ nji so­ ci­ ja­ li­ stič­ ke kul­ tu­ re” (isto). rop­ ski ru­ žno i stid­ no” (isto). mo­ ra­ mo obra­ ti­ ti pa­ žnju i na jed­ nu knji­ gu slič­ nog ti­ pa. Nje­ gov cilj je­ ste da pri­ ka­ že raz­ voj kla­ snih je da se ovaj Gli­ go­ ri­ ćev an­ to­ lo­ gi­ čar­ ski po­ du­ hvat vr­ lo ret­ ko po­ mi­ nje u pre­ gle­ di­ ma nje­ go­ vog ra­ da.2 Da bi­ smo na naj­ bo­ lji mo­ gu­ ći na­ čin mo­ gli da osve­ tli­ mo nje­ nu ulo­ gu i zna­ čaj.treći program ZIMA 2012. Na kra­ ju ovog krat­ kog pred­ go­ vo­ ra go­ vo­ ri se i o na­ me­ ni sa­ mo­ ga zbor­ ni­ ka. Ano­ nim­ ni pri­ re­ đi­ va­ či zbor­ ni­ ka na vi­ še me­ sta u krat­ kom pred­ go­ vo­ ru is­ ti­ ču kri­ te­ ri­ ju­ me ko­ ji­ ma su se ru­ ko­ vo­ di­ li pri­ li­ kom iz­ bo­ ra. što će­ mo u na­ stav­ ku tek­ sta i vi­ de­ ti. Reč je o zbor­ ni­ ku Ju­ go­ slo­ ven­ ska pro­ za u iz­ da­ nju Sa­ ve­ za knji­ žev­ ni­ ka Ju­ go­ sla­ vi­ je iz 1949. s jed­ ne stra­ ne. Iz sve­ ga na­ ve­ de­ nog bi se mo­ glo za­ klju­ či­ ti da zbor­ nik ima za cilj da pred­ sta­ vi jed­ nu vank­ nji­ žev­ nu isto­ ri­ ju. on že­ li da či­ ta­ o­ ca upo­ zna s knji­ žev­ nim na­ sle­ đem (pr­ ven­ stve­ no onim ko­ je je pre­ ma oce­ ni sa­ sta­ vlja­ ča bli­ sko sa­ vre­ me­ nom či­ ta­ o­ cu). Po­ treb­ no je da do iz­ ra­ ža­ ja do­ đe „dru­ štve­ ni ka­ rak­ ter do­ ba u ko­ me je pi­ sac stva­ rao” (isto). Ona je ta­ ko upu­ će­ na „na­ pred­ nom či­ ta­ o­ cu” i is­ ti­ če se njen „vas­ pit­ ni ka­ rak­ ter” (isto). kao i o či­ ta­ o­ cu ko­ me je ova knji­ ga na­ me­ nje­ na. naj­ pot­ pu­ ni­ jem pre­ gle­ du Gli­ go­ ri­ će­ ve kri­ ti­ čar­ ske de­ lat­ no­ sti (v. Da­ kle. 92 ci­ ju „An­ to­ lo­ gi­ ja ju­ go­ slo­ ven­ ske knji­ žev­ no­ sti”. Od­ ba­ če­ ne su ta­ ko „sve de­ ka­ dent­ ne i mor­ bid­ ne po­ ja­ ve u na­ šoj knji­ žev­ no­ ne te­ me van ži­ vo­ ta” sti” (isto: 7). gde je pi­ sac za­ hva­ tio umet­ nič­ kom knji­ žev­ no­ šću stvar­ nost svog do­ ba i pri tom naj­ pu­ ni­ je is­ po­ ljio svo­ ju knji­ žev­ nu in­ di­ vi­ du­ al­ nost. 2 In­ te­ re­ sant­ no . Ta­ ko ga ne po­ mi­ nje ni Ha­ ti­ dža Kr­ nje­ vić u svom tek­ stu „Od pam­ fle­ ta do mo­ no­ gra­ fi­ je“. Za­ to je u zbor­ nik ušla ona pro­ za „gde je ži­ vot na­ ših na­ ro­ da iz­ bi­ jao naj­ i­ zra­ zi­ ti­ je u knji­ žev­ noj ob­ ra­ di. Zbor­ nik Sa­ ve­ za knji­ žev­ ni­ ka bio je u stva­ ri naj­ bo­ lji iz­ raz one kul­ tur­ ne po­ li­ ti­ ke ko­ ja se u isto­ ri­ ji na­ še kul­ tu­ re ozna­ ča­ va kao agit­ pro­ pov­ ska. kao i one „ko­ je su iz sno­ bi­ zma tra­ ži­ li bi­ zar­ (isto).” (Ju­ go­ slo­ ven­ ska pro­ za 1949: 5).. ali je ona tek dru­ go­ ste­ pe­ na u od­ no­ su na pri­ ka­ zi­ va­ nje dru­ štve­ ne stvar­ no­ sti i okol­ no­ sti u ko­ ji­ ma je pi­ sac stva­ rao. Pre­ ma ovom zbor­ ni­ ku se Gli­ go­ ri­ će­ va an­ to­ lo­ gi­ ja po­ le­ mič­ ki od­ no­ si.. o to­ me u: Kr­ nje­ vić 1983).

o antologijama od­ no­ sa i sve­ sti u na­ šoj pro­ šlo­ sti i na­ čin na ko­ ji se oni u knji­ žev­ no­ sti re­ pre­ zen­ tu­ ju. Naj­ go­ re je u ovom zbor­ ni­ ku pro­ šla me­ đu­ rat­ na li­ te­ ra­ tu­ re. po­ kri­ te­ ri­ ju­ ma. me­ đu­ tim.). Gli­ go­ rić is­ ti­ če da se slu­ žio sa­ mo jed­ nim kri­ te­ ri­ ju­ mom – este­ ti­ kom. A. svo­ je­ vr­ sni kraj isto­ ri­ je. Pri­ met­ no je od­ su­ stvo ro­ man­ ti­ čar­ ske li­ te­ ra­ tu­ re či­ ja ide­ o­ lo­ gi­ ja sa­ svim si­ gur­ no ni­ je od­ go­ va­ ra­ la po­ tre­ ba­ ma pri­ re­ đi­ va­ ča. dok je či­ ta­ va le­ pe­ za knji­ žev­ nog stva­ ra­ la­ štva ko­ je ob­ u­ hva­ ta­ mo ime­ nom avan­ gar­ da iz­ os ­ ta­ vlje­ na iz zbor­ ni­ ka. Gli­ go­ rić pra­ vi an­ to­ lo­ gi­ ju is­ klju­ či­ vo srp­ ske pro­ ze. i kom­ ple­ tan dru­ štve­ ni pre­ o­ bra­ žaj. auto­ ra ko­ ji će ka­ sni­ je osta­ ti van svih an­ to­ lo­ gi­ ja srp­ ske pro­ ze. Ipak. Raz­ li­ ka iz­ me­ đu knji­ ge Ju­ go­ slo­ ven­ ska pro­ za i Gli­ go­ ri­ će­ ve An­ to­ lo­ gi­ je srp­ ske pro­ ze us­ po­ sta­ vlja se naj­ pre na pla­ nu iz­ bo­ ra gra­ đe iz ko­ je će se pra­ vi­ ti oda­ bir za an­ to­ lo­ gi­ ju. Ona nam mo­ že po­ slu­ ži­ ti kao svo­ je­ vr­ sni po­ ka­ za­ telj da se stu­ pi­ lo u post­ dog­ mat­ sko. ono što se u njoj na­ la­ zi u vr­ ho­ vi­ ma” (Gli­ go­ rić 1955: 7. Isak Sa­ mo­ ko­ vli­ ja i Ivo An­ drić (iz či­ jeg je obim­ nog pri­ po­ ve­ dač­ kog opu­ sa za ovaj zbor­ nik iza­ bra­ na sa­ mo pri­ ča „Ve­ le­ tov­ ci”). s na­ so­ ci­ jal­ nog re­ a­ li­ zma (ta­ ko je u ovaj zbor­ nik ušla jed­ na pri­ po­ vet­ ka Mi­ lo­ va­ na Đi­ la­ sa. i uda­ lja­ va­ nje od onog me­ đu­ rat­ nog shva­ ta­ nja o tro­ i­ me­ nom na­ ro­ du i je­ zi­ ku i jed­ noj za­ jed­ nič­ koj knji­ žev­ no­ sti. ko­ ja isto­ vre­ me­ no zna­ či i tri­ jumf čo­ več­ no­ sti. Ovaj Gli­ go­ ri­ ćev kri­ te­ ri­ jum mo­ gao bi da pred­ sta­ vlja znak da ovu nje­ go­ vu knji­ gu mo­ že­ mo da ozna­ či­ mo kao pr­ vu mo­ der­ nu an­ to­ lo­ gi­ ju srp­ ske pro­ ze. ra­ di­ kal­ ni dog­ ma­ ti­ zam i te­ o­ ri­ ja od­ ra­ za osta­ li su ne­ po­ vrat­ no iza. Po­ treb­ no je. Gli­ go­ ri­ će­ va an­ to­ lo­ gi­ ja po­ ja­ vlju­ je se u dra­ stič­ no iz­ me­ nje­ nim kul­ tur­ nim okol­ no­ sti­ ma. pri­ ka­ zu du­ bo­ kih pro­ me­ na na­ sta­ lih u ži­ vo­ tu na­ ro­ da pod dej­ stvom re­ vo­ lu­ ci­ je” (isto). ko go­ Iako kre­ i­ ra­ na sve­ ga ne­ ko­ li­ di­ na na­ kon zbor­ ni­ ka Ju­ go­ slo­ ven­ ska pro­ za. ili mo­ žda pre­ ci­ zni­ je i is­ prav­ ni­ je re­ če­ no ume­ re­ no dog­ mat­ sko do­ ba u kul­ tur­ noj po­ li­ ti­ ci. pri­ ka­ zu od­ ra­ za re­ vo­ lu­ ci­ je na pre­ po­ rod čo­ ve­ ka. 3  93 . Ovaj na­ ra­ tiv ko­ ji zbor­ nik ob­ li­ ku­ je za­ vr­ ša­ va se ta­ ko u pri­ ka­ zi­ va­ nju re­ vo­ lu­ ci­ je na sa­ mom kra­ ju knji­ ge. kur­ ziv M. U Gli­ go­ ri­ će­ voj an­ to­ lo­ gi­ ji na­ pra­ vlje­ na je pro­ me­ na. U zbor­ ni­ ku za­ to i „za­ u­ zi­ ma zna­ čaj­ no me­ sto do­ pri­ nos pi­ sa­ ca u re­ vo­ lu­ ci­ o­ nar­ noj bor­ bi na­ ših na­ ro­ da. či­ ji su za­ stup­ ni­ ci Jo­ van Po­ po­ vić. a ši­ ri ju­ go­ slo­ ven­ ski okvir se obe­ le­ ža­ va sa­ mo ime­ nom bi­ bli­ o­ te­ ke u ko­ joj se knji­ ga po­ ja­ vlju­ je. Gli­ go­ rić ta­ ko u svom pred­ go­ vo­ ru ka­ že da je u svo­ ju An­ to­ lo­ gi­ ju že­ leo da uvr­ sti „ono što je naj­ bo­ lje u li­ te­ rar­ nom kva­ li­ te­ tu. Mi­ ha­ i­ la La­ li­ ća i Bran­ ka Ćo­ pi­ ća). bor­ be­ no kri­ tič­ ki od­ nos pi­ sa­ ca u re­ a­ li­ stič­ ki isti­ ni­ tom pri­ ka­ zu kla­ snih su­ ko­ ba. i pre­ ma na­ šem mi­ šlje­ nju naj­ mak iz­ me­ đu ova dva po­ sle­ rat­ na iz­ bo­ ra us­ po­ sta­ vlja se na pla­ nu va­ žni­ ji. Ova­ kva zbor­ nič­ ka kon­ cep­ ci­ ja i te ka­ ko je uti­ ca­ la na nje­ gov sa­ dr­ žaj pa je srp­ ska knji­ žev­ nost sa­ gle­ da­ na u ra­ spo­ nu od pro­ to­ re­ a­ li­ zma (Lju­ bi­ šin „Ka­ njoš gla­ skom na na­ šim re­ a­ li­ stič­ kim pi­ sci­ ma i auto­ ri­ ma Ma­ ce­ do­ no­ vić”)3. da se gu uve­ ovo na­ če­ lo pro­ ve­ ri na gra­ đi ko­ ja je u knji­ de­ na. tu su ta­ ko­ đe i pri­ če Če­ do­ mi­ ra Min­ de­ ro­ vi­ ća. naj­ dra­ stič­ ni­ ji.

Po­ što in­ si­ sti­ ra na stro­ go­ sti iz­ bo­ ra Gli­ go­ rić u svo­ ju an­ to­ lo­ gi­ ju. La­ za La­ za­ re­ vić. mo­ glo bi se ras­ pra­ vlja­ ti. uklju­ ču­ je pri­ lič­ no ma­ li broj pi­ sa­ ca. po­ du­ dar­ nost iz­ me­ đu nje­ go­ vih i raz­ mi­ šlja­ nja Bog­ da­ na Po­ po­ vi­ ća ve­ li­ ka je. da sa­ sta­ vljam hre­ sto­ ma­ ti­ ju za isto­ ri­ ju srp­ ske knji­ žev­ no­ sti. 5 Ko­ li­ ko 4 Auto­ ri . svo­ jom po­ de­ lom na tri do­ ba. kao što re­ koh. Me­ đu­ tim. no svr­ ha ko­ ju sam se­ bi po­ sta­ vio ni­ je bi­ la. Iako pri­ lič­ no su­ žen i jed­ no­ stran. iako mu to ni­ je bi­ la de­ kla­ ra­ tiv­ na in­ ten­ ci­ ja. sko­ ro po­ la ve­ ka ra­ ni­ je.treći program ZIMA 2012. U svom pred­ go­ vo­ ru Gli­ go­ rić na­ gla­ ša­ va da nje­ go­ va knji­ ga. Gli­ go­ ri­ će­ ve na­ me­ re su srod­ ne oni­ ma Bog­ da­ na Po­ po­ vi­ ća. Po­ po­ vić je. ne da­ je je­ dan pri­ kaz kre­ ta­ nja u srp­ skoj pro­ zi. Sam Gli­ go­ rić je tu do­ sta škrt i ne osta­ vlja nam do­ volj­ no ma­ te­ ri­ ja­ la za ko­ nač­ ne za­ ključ­ ke bi­ lo ko­ je vr­ ste. iako raz­ ma­ tra vek stva­ ra­ la­ štva na srp­ skom je­ zi­ ku. 6 O raz­ lo­ zi­ ma zbog ko­ jih Gli­ go­ rić. Je­ di­ ni od une­ tih auto­ ra do či­ jeg je ra­ di­ kal­ nog pre­ vred­ no­ va­ nja do­ šlo je­ ste Jo­ van Po­ po­ vić. bar u na­ zna­ ka­ ma. Rast­ ko Pe­ tro­ vić. u ve­ li­ koj me­ ri. Ra­ do­ je Do­ ma­ no­ vić i Si­ mo Ma­ ta­ vulj. za­ tim Velj­ ko Pe­ tro­ vić i Isi­ do­ ra Se­ ku­ lić či­ ji stva­ ra­ lač­ ki pe­ riod tra­ je i to­ kom mo­ der­ ne i po­ sle Pr­ vog svet­ skog ra­ ta. us­ peo da nam dâ 5 dlji­ i jed­ nu ube­ vu sli­ ku raz­ vo­ ja (no­ vi­ je) srp­ ske po­ e­ zi­ je . ni­ ti da u ulo­ zi knji­ žev­ nog isto­ ri­ ča­ ra de­ mon­ stri­ ram ta­ la­ sa­ sto kre­ ta­ nje raz­ vit­ ka srp­ ske pro­ ze (Gli­ go­ rić 1955: 7). 94 Gli­ go­ rić srp­ sku pro­ zu raz­ ma­ tra u ra­ spo­ nu ne­ što ma­ njem od jed­ nog ve­ ka. a ne zbor­ nik srp­ ske pro­ ze. ipak. Iz XIX ve­ ka u an­ to­ lo­ gi­ ju su uklju­ če­ na sa­ mo pe­ to­ ri­ ca pri­ po­ ve­ da­ ča: Stje­ pan Mi­ trov Lju­ bi­ ša. tač­ ni­ je od Ste­ fa­ na Mi­ tro­ va Lju­ bi­ še4 sve do 1941. i pe­ to­ ro me­ đu­ rat­ nih (Ivo An­ drić. go­ di­ ne. Na ta­ kvom pu­ tu na­ i­ šlo bi se na ve­ ći broj pro­ znih pi­ sa­ ca ko­ ji bi bi­ li za­ stu­ plje­ ni u ovoj knji­ zi. da re­ pre­ zen­ tu­ jem pro­ zne pi­ sce i od­ li­ ke nji­ ho­ vog knji­ žev­ nog ostva­ re­ nja. nje­ gov je­ di­ ni cilj osta­ je „naj­ u­ ži i naj­ stro­ ži iz­ bor” srp­ ske pro­ ze6. ili bi se raz­ lo­ zi mo­ žda mo­ gli tra­ ži­ ti ne­ gde dru­ gde. Da li je u pi­ ta­ nju sa­ mo nje­ go­ va čvr­ sta vo­ lja da se ne ba­ vi ni­ čim dru­ gim osim ak­ si­ o­ lo­ gi­ jom. ova nje­ go­ va sli­ ka raz­ vo­ ja i da­ nas ak­ tu­ el­ na mo­ že se vi­ de­ ti i ka­ da se u sa­ mo ne­ ko­ li­ ko cr­ ta iz­ ne­ se­ ni Po­ po­ vi­ će­ vi sta­ vo­ vi upo­ re­ de sa shva­ ta­ nji­ ma sa­ vre­ me­ nog tu­ ma­ ča knji­ žev­ nog raz­ vo­ ja na­ še po­ e­ zi­ je No­ vi­ ce Pet­ ko­ vi­ ća. ovaj Gli­ go­ ri­ ćev iz­ bor ni do da­ nas ni­ je ospo­ ren. […] Bio je još je­ dan put: ići za isto­ rij­ skim raz­ vit­ kom srp­ ske pro­ ze i nje­ ga od­ ra­ zi­ ti u ovoj vr­ sti knji­ ge. Bran­ ko Ćo­ pić i Jo­ van Po­ po­ vić). osta­ je otvo­ re­ no pi­ ta­ nje. ni­ je ni­ ka­ kav pre­ gled do­ ta­ da­ šnjeg srp­ skog pri­ po­ ve­ da­ nja: Ula­ ze­ ći u ovaj rad ja sam stal­ no imao na umu da tre­ ba sa­ sta­ vi­ ti an­ to­ lo­ gi­ ju. Ste­ van Sre­ mac. I Po­ po­ vić je (1956: 5) isto ta­ ko že­ leo sa­ mo da dâ „zbir­ ku cve­ ća no­ vi­ je srp­ ske li­ ri­ ke”. Pe­ tar Ko­ čić i Ivo Ći­ pi­ ko). Isak Sa­ mo­ ko­ vli­ ja. od ko­ jih tro­ ji­ ca ko­ ji su stva­ ra­ li u epo­ hi mo­ der­ ne (Bo­ ri­ sav Stan­ ko­ vić. Iako su Pet­ ko­ vi­ će­ vi po­ gle­ di mno­ go raz­ vi­ je­ ni­ ji i te­ o­ rij­ ski pot­ kre­ plje­ ni­ ji. Gli­ go­ rić nam sli­ ku raz­ vit­ ka na­ šeg pro­ znog stva­ ra­ la­ štva ne da­ je. dok se iz XX ve­ ka u njoj na­ šlo de­ set auto­ ra. Svi osta­ li ov­ de uvr­ šte­ ni pi­ sci i da­ nas sto­ je na naj­ na­ šeg ro­ man­ ti­ zma opet su iz­ o­ sta­ vlje­ ni.

mo­ že se sta­ vi­ ti u kon­ tekst od­ re­ đe­ nog pro­ gra­ ma ko­ ji je njen autor za­ stu­ pao. Ta­ ko je Gli­ go­ ri­ će­ va An­ to­ lo­ gi­ ja u ve­ li­ koj me­ ri re­ pre­ zent knji­ žev­ nog uku­ sa ko­ ji je on za­ stu­ pao u po­ le­ mi­ ka­ ma re­ a­ li­ sta tih go­ di­ na. tu se vi­ di re­ duk­ ci­ ja ko­ ju u svom iz­ bo­ ru na­ pra­ vio Gli­ go­ rić.7 Gli­ go­ rić svo­ ju opre­ znost i sam pri­ zna­ je: „ni­ sam išao za ne­ kom ma” ori­ gi­ nal­ no­ šću. kao i osta­ le na­ še zna­ me­ ni­ te an­ to­ lo­ gi­ je. kao i na sop­ stve­ no aka­ dem­ sko is­ tra­ ži­ va­ nje pi­ sa­ ca tog pe­ ri­ o­ da ko­ je je iz­ neo u knji­ zi Srp­ ski re­ a­ li­ sti. kao ni Lju­ bi­ ši­ njo­ ša Ma­ ce­ do­ no­ vi­ ća”. Ipak. čvr­ šće sto­ ji: Iz­ bor pro­ ze de­ vet­ na­ e­ stog ve­ ka pru­ žao je ne­ ke olak­ ši­ ce.o antologijama vi­ šim me­ sti­ ma u na­ šoj pro­ znoj tra­ di­ ci­ ji. da­ kle. kao i Velj­ ko Pe­ tro­ vić. na­ klo­ nost u zre­ lim kri­ ti­ čar­ skim go­ di­ na­ ma če­ nja nje­ ka tra­ di­ ci­ o­ nal­ ni­ jim pro­ znim for­ ma­ ma. bi­ zar­ no­ šću. a od Stan­ ko­ vi­ će­ vih pri­ ča tu je „Po­ koj­ ni­ ko­ va že­ na” ko­ ju sko­ ro ni­ je­ dan sle­ de­ ći nog „Ka­ an­ to­ lo­ gi­ čar ni­ je pre­ sko­ čio. pa je ta­ ko Pe­ tar Ko­ čić za­ stu­ pljen s tri pri­ po­ vet­ ke (isto kao i An­ drić i Stan­ ko­ vić). da po­ put Zo­ ra­ na Mi­ ši­ ća. On ni­ je bio do­ volj­ no smeo. pre ne­ go što je ona kri­ tič­ ki pro­ u­ če­ na i is­ pi­ ta­ na” (isto). Ta­ ko je La­ za­ re­ vić pred­ sta­ vljen pri­ ča­ ma „Pr­ vi put s ocem na ju­ tre­ nje” i „Sve će to na­ rod po­ zla­ ti­ ti”. Te­ ži­ šte je. tj. […] For­ mi­ ra­ na su mi­ šlje­ nja o srp­ skoj pro­ zi de­ vet­ na­ e­ stog ve­ ka i nje­ nim kva­ li­ te­ ti­ ma. ni­ ti je imao to­ li­ ko is­ tan­ čan ukus i po­ uz­ dan kri­ tič­ ki nerv. pri­ đe pot­ pu­ no čist po­ nov­ nom iš­ či­ ta­ va­ nju na­ še pro­ ze. su­ do­ vi o njoj su se sta­ lo­ ži­ li u si­ gur­ no­ sti i objek­ tiv­ sti (Gli­ go­ rić 1955: 8). knji­ žev­ no is­ pi­ ta­ na i kri­ tič­ ki pre­ tre­ se­ na. u od­ no­ su Ha­ ti­ dža Kr­ nje­ vić u svom već po­ mi­ nja­ nom tek­ stu na­ vo­ di za­ ma­ šan broj nje­ go­ vih lo­ ših pro­ ce­ na. i ogra­ ni­ go­ vog sen­ zi­ bi­ li­ te­ ta. ča­ so­ pi­ sa Sa­ vre­ me­ nik. Gli­ go­ ri­ će­ va An­ to­ lo­ gi­ ja srp­ ske pro­ i mo­ der­ ni­ sta iz sre­ di­ ne pe­ de­ se­ ze. od Do­ ma­ no­ vi­ će­ vih sa­ ti­ ra tu su se na­ šle „Vo­ đa” i „Dan­ ga”. Što se me­ đu­ rat­ nog pe­ ri­ o­ da ti­ če „li­ te­ ra­ tu­ ra iz­ me­ đu dva ra­ ta još je uvek u ži­ voj di­ sku­ si­ ji. no­ 95 Pri­ li­ kom svog iz­ bo­ ra na­ še pro­ ze do Pr­ vog svet­ skog ra­ ta Gli­ go­ rić se osla­ njao na do­ ta­ da­ šnja iz­ u­ ča­ va­ nja i stu­ di­ je. či­ ni se. Ob­ ja­ vlji­ va­ nje ove an­ to­ lo­ gi­ je se ta­ ko po­ kla­ pa sa osni­ va­ njem glav­ nog gla­ si­ la „re­ a­ li­ sta”. Iza ovog iz­ bo­ ra i sam autor. U stva­ ri. či­ ji je Gli­ go­ rić bio je­ dan od po­ kre­ ta­ ča. Ve­ ći­ na pri­ po­ ve­ da­ ka na­ sta­ lih pre Pr­ vog svet­ skog ra­ ta ko­ je su ušle u Gli­ go­ ri­ će­ vu An­ to­ lo­ gi­ ju i da­ nas su ne­ za­ o­ bi­ la­ zne. či­ ni se. Ova po­ zi­ ci­ ja an­ to­ lo­ gi­ je. ova­ kav stav je re­ zul­ ti­ rao pri­ lič­ no do­ brim iz­ bo­ rom pri­ ča uvr­ šte­ nih auto­ ra. Gli­ go­ rić se za­ to i od svog iz­ bo­ ra bla­ go ogra­ đu­ je po­ što „iz­ bor pro­ zne li­ te­ ra­ tu­ re iz­ me­ đu dva ra­ ta do­ la­ zi. za ne­ ka­ kvom te­ žnjom da iz­ ne­ na­ dim ot­ kri­ ći­ (Gli­ go­ rić 1955: 17). vi­ še usme­ noj. na pr­ vom to­ mu An­ to­ lo­ gi­ je gde su auto­ ri i pi­ sci mo­ der­ ne XIX ve­ ka. pa i po­ red ne­ kih otvo­ re­ nih. ne­ go jav­ noj pi­ sme­ noj” (Gli­ go­ rić 1955: 13). Ka­ da se ra­ di o iz­ bo­ ru li­ te­ ra­ tu­ re dva­ de­ se­ tih i tri­ de­ se­ tih go­ di­ na. spor­ nih pi­ ta­ nja. či­ tav iz­ bor ko­ ji Gli­ go­ rić pra­ vi u XX ve­ ku osen­ čen je ovom na­ klo­ no­ šću ka re­ a­ li­ stič­ kom ti­ pu pri­ po­ ve­ da­ nja. 7  . Pro­ za srp­ ske knji­ žev­ no­ sti de­ vet­ na­ e­ stog ve­ ka je pro­ uč ­ e­ na.

Re­ pre­ zen­ to­ va­ nje sta­ vo­ va stra­ ne ko­ ja je na kra­ ju osta­ la u ma­ nji­ ni. Ova­ kav jed­ no­ stran kri­ te­ ri­ jum je do­ veo do to­ ga da je pre­ ma Ve­ li­ bo­ ru Gli­ go­ ri­ ću „u tom iz­ bo­ ru ob­ ja­ vlje­ na jed­ na od 8  Za­ ni­ mlji­ vo je pra­ ti­ ti ko­ li­ ki je pro­ stor dat me­ đu­ rat­ nim. Od ta­ ko­ re­ ći pot­ pu­ nog od­ su­ stva u zbor­ ni­ ku Ju­ go­ slo­ ven­ ska pro­ za. va me­ ko­ ju da­ na­ šnja kri­ ti­ ka če­ sto svr­ sta­ đu ro­ ma­ ne.8 Kao što smo već re­ kli Gli­ go­ ri­ će­ va an­ to­ lo­ gi­ ja je dis­ kret­ no po­ le­ mič­ ki po­ sta­ vlje­ na pre­ ma zbor­ ni­ ku Ju­ go­ slo­ ven­ ska pro­ za iz 1949. me­ đu ko­ ri­ ca­ ma an­ to­ lo­ gi­ je se na­ šla je­ di­ no žan­ rov­ ski hi­ brid­ na knji­ ga Rast­ ka Pe­ tro­ vi­ ća Lju­ di go­ vo­ re. uzi­ ma­ la čak i ob­ lik me­ mo­ ar­ ske li­ te­ ra­ tu­ re i re­ por­ ta­ že. po­ što „Go­ spa No­ la” sva­ ka­ ko spa­ da u one Gli­ go­ ri­ ća. a za­ tim u knji­ zi Utu­ lje­ na ba­ šti­ na (Do­ si­ tej. Gri­ go­ ri­ je Bo­ žo­ vić. A pri­ met­ no je i od­ su­ stvo Mom­ či­ la Na­ sta­ si­ je­ vi­ ća. Naj­ pre u knji­ zi An­ to­ lo­ gi­ ja srp­ ske avan­ gard­ ne pri­ po­ vet­ ke (Brat­ stvo-je­ din­ stvo.treći program ZIMA 2012. ko­ je se mo­ že tu­ ma­ či­ ti slič­ nim raz­ lo­ zi­ ma. No­ vi Sad 1989). Kri­ te­ ri­ ju­ mi pre­ ma ko­ ji­ ma su bi­ ra­ ni tek­ sto­ vi za ovaj zbor­ nik Gli­ go­ rić u svom pred­ go­ vo­ ru na­ zi­ va „jed­ no­ stra­ nim”. da ga ta­ ko na­ zo­ ve­ pro­ zne ra­ do­ ve Isi­ do­ ri­ ne ko­ ji su mno­ go bli­ ži tra­ di­ ci­ o­ nal­ nom mo­ de­ lu pri­ po­ ve­ da­ nja. pro­ ze mno­ go bli­ že mo­ der­ nim li­ te­ rar­ nim to­ ko­ vi­ ma. Za­ ni­ mlji­ vo je što Gli­ go­ rić svo­ ju knji­ gu ozna­ ča­ va kao an­ to­ lo­ gi­ ju pro­ ze. . a po­ go­ to­ vo u vre­ me­ nu ne­ po­ sred­ no po­ sle Pr­ vog svet­ skog ra­ ta odva­ ja­ la od slič­ nih uzo­ ra. an­ to­ lo­ gi­ ji cen­ zu­ ri­ sa­ nih pri­ po­ ve­ da­ ka i auto­ ra za­ bra­ nje­ nih u ko­ mu­ ni­ stič­ ko do­ ba. Pri­ re­ đi­ vač na­ po­ mi­ nje da je još raz­ mi­ šljao o uno­ še­ nju Dnev­ ni­ ka o Čar­ no­ je­ vi­ ću. avan­ gard­ nim pi­ sci­ ma u iz­ bo­ ri­ ma iz srp­ ske pro­ ze po­ sle Dru­ gog svet­ skog ra­ ta. Gli­ go­ rić ni­ je u an­ to­ lo­ gi­ ju uvr­ stio ni­ je­ dan od­ lo­ mak. Na­ rav­ no. da bi se u nji­ ma iz­ ra­ zio što slo­ bod­ ni­ je su­ bjek­ tiv­ ni od­ raz ne­ mi­ ra uz­ vi­ tla­ lih bur­ nih rat­ nih vre­ me­ na” (Gli­ go­ rić 1955: 15). I u ovom iz­ bo­ ru se ogle­ da iz­ ve­ sni „pri­ po­ ved­ ni kon­ zer­ va­ ti­ vi­ zam” Ve­ li­ bo­ ra mo. pre­ ko dis­ kret­ nog po­ vrat­ ka kod Gli­ go­ ri­ ća. sva­ ka­ ko je uti­ ca­ lo na ši­ ri­ nu nje­ ne re­ cep­ ci­ je. Od dru­ gih tek­ sto­ va ko­ ji iz­ la­ ze iz tra­ di­ ci­ o­ nal­ nog žan­ ra pri­ po­ vet­ ke u an­ to­ lo­ gi­ ji se na­ la­ zi sa­ mo „Go­ spa No­ la” Isi­ do­ re Se­ ku­ lić. da bi ce­ lo­ kup­ na na­ ša me­ đu­ rat­ na pri­ po­ ved­ na knji­ žev­ nost bi­ la pred­ sta­ vlje­ na tek u ne­ ko­ li­ ci­ ni an­ to­ lo­ gi­ ja i iz­ bo­ ra ko­ je je kra­ jem de­ ve­ te de­ ce­ ni­ je XX ve­ ka pri­ re­ dio Goj­ ko Te­ šić. Sta­ ni­ slav Kra­ kov. ni­ je bi­ lo ni mo­ gu­ će oče­ ki­ va­ ti da se u an­ to­ lo­ gi­ ji na­ đu pri­ po­ ve­ da­ či ko­ ji su se to­ kom ra­ ta na­ šli na su­ prot­ noj ide­ o­ lo­ škoj stra­ ni: Dra­ gi­ ša Va­ sić. Iz Sa­ put­ ni­ ka. ko­ ji on na­ vo­ di kao je­ di­ nu pret­ hod­ ni­ cu nje­ go­ ve an­ to­ lo­ gi­ je. Iako je svo­ ju An­ to­ lo­ gi­ ju kon­ cep­ cij­ ski otvo­ rio za ob­ li­ ke ova­ kvog pro­ znog iz­ ra­ za oni u ovoj knji­ zi upa­ dlji­ vo iz­ o­ sta­ ju. isto ta­ ko de­ lom mo­ že ob­ ja­ sni­ ti nje­ nu ka­ sni­ ju za­ ne­ ma­ re­ nost. ali ih ipak i oprav­ da­ va „pri­ god­ nom svr­ hom u ko­ ju je zbor­ nik kon­ ci­ pi­ ran” (Gli­ go­ rić 1955: 17). Od „mo­ der­ ne li­ te­ ra­ tu­ re ko­ ja se stva­ ra­ la iz­ me­ đu dva ra­ ta”. ka­ ko je sam Gli­ go­ rić na­ zi­ va. a ne pri­ po­ vet­ ke. Mo­ že se na­ slu­ ti­ ti da je ovo uči­ nio i zbog to­ ga što „se pri­ po­ vet­ ka u li­ te­ ra­ tu­ ri dva­ de­ se­ tog ve­ ka. 96 na tre­ nu­ tak u kom je na­ sta­ la. Be­ o­ grad 1990). „pri­ po­ vet­ ka hro­ ni­ ka” ka­ ko je Gli­ go­ rić kr­ sti. ali je od to­ ga od­ u­ stao zbog pr­ ven­ stve­ no ro­ ma­ nesk­ nog ob­ li­ ka ovog šti­ va.

Gli­ go­ rić do­ ka­ zu­ je da je ovo bio sa­ mo mi­ ni­ mal­ ni ustu­ pak ko­ ji je ovim dru­ gim kri­ te­ ri­ ju­ mi­ ma zbog vre­ me­ na u ko­ me se ži­ ve­ lo mo­ rao da uči­ ni. da se estet­ skom dâ pred­ nost u od­ no­ su na ide­ o­ lo­ ško. Na ovaj na­ čin Gli­ je od li­ te­ ra­ tu­ re ko­ ja je vul­ gar­ no di­ dak­ tič­ ka. „da­ je u kri­ tič­ kom pre­ se­ ku na­ lič­ je dru­ štve­ nih od­ no­ sa na se­ lu. ko­ rup­ ci­ ju vla­ sti. ver­ nu sli­ ku ži­ vo­ ta” (isto: 9). Da kri­ te­ ri­ ju­ mi ko­ ji­ ma se ru­ ko­ vo­ di ni­ su vank­ nji­ žev­ ni Gli­ go­ rić že­ li da po­ ka­ že i na iz­ o­ sta­ vlja­ nju iz svo­ je An­ to­ lo­ gi­ je Mi­ lo­ va­ na Gli­ ši­ ća tj. ras­ pli­ nu­ ta u di­ gre­ si­ ja­ ma aneg­ dot­ skog pri­ po­ ve­ da­ nja”. Ono što je sa­ dr­ ži­ na on uva­ ža­ va i re­ spek­ tu­ je. Mo­ žda se na ovom pri­ me­ ru mo­ že vi­ de­ kom ti i pra­ vi od­ nos for­ me i sa­ dr­ ži­ ne u shva­ ta­ nji­ ma Ve­ li­ bo­ ra Gli­ go­ ri­ ća pri­ li­ sa­ sta­ vlja­ nja ove an­ to­ lo­ gi­ je. Na osno­ vu ove mo­ guć­ no­ sti. „ni­ je mo­ gao po­ mo­ ći ni u ori­ jen­ ta­ ci­ ji u iz­ bo­ ru pro­ ze iz li­ te­ ra­ tu­ re bli­ že na­ šoj sa­ vre­ me­ no­ sti” (isto). či­ je naj­ vred­ ni­ je pri­ po­ vet­ ke u zbor­ nik iz 1949. Da mu je ide­ o­ lo­ ška po­ tka dru­ go­ ste­ pe­ na u od­ no­ su na umet­ nič­ ku vred­ nost tek­ sta Gli­ go­ rić do­ ka­ zu­ je i ka­ da se od­ lu­ ču­ je da iz­ o­ sta­ vi pro­ zu ko­ ja je na­ sta­ ja­ la za vre­ me re­ vo­ lu­ ci­ je. pa iako „Gla­ va še­ će­ ra”. osta­ je van ove an­ to­ lo­ gi­ je. go­ di­ nu. pa svoj iz­ bor ogra­ ni­ ča­ va na 1941. pa ta­ ko ka­ že: „Če­ sto pak pi­ sci ko­ ji su pi­ sa­ li ova­ kvu li­ te­ ra­ tu­ ru. dru­ štve­ nu fi­ zi­ o­ no­ mi­ ju eks­ plo­ a­ ti­ sa­ nog se­ la. isto ta­ ko ni­ su uvr­ šte­ ne. stu svog pred­ na još jed­ nom me­ go­ vo­ ra. i po­ ka­ zu­ je da sa­ dr­ ži­ na jed­ nog de­ la ni­ je do­ vo­ ljan uslov za nje­ go­ vu knji­ žev­ nu uspe­ lost i pre­ ten­ do­ va­ nje na traj­ nost. Ova pri­ po­ vet­ ka je iz­ o­ sta­ vlje­ na zbog šti­ ne. vi­ di se raz­ li­ ka ko­ ja je na­ stu­ pi­ la u na­ šem kul­ tur­ nom ži­ vo­ tu po­ sle 1952. ni­ su ni sti­ za­ li da pro­ zu na jed­ nom vi­ šem. ona. Ka­ da se go­ vo­ ri o uti­ ca­ ju Gli­ go­ ri­ će­ ve An­ to­ lo­ gi­ je či­ ni se da je ona u ve­ li­ koj me­ ri po­ sta­ vi­ la okvir za vi­ še­ de­ ce­ nij­ sku re­ cep­ ci­ ju ne­ kih na­ ših zna­ čaj­ nih go u ši­ pi­ sa­ ca. na­ sta­ vlja da­ lje Gli­ go­ rić. ipak. traj­ ni­ jem li­ te­ rar­ nom stup­ nju ob­ ra­ de. za­ u­ ze­ ti za­ da­ ci­ ma re­ vo­ lu­ ci­ o­ nar­ ne bor­ be. Ipak. u ne­ sa­ vr­ še­ no­ sti Gli­ ši­ će­ ve knji­ žev­ ne ve­ vo­ đe­ nju rad­ nje. ona je „si­ ro­ va u kom­ po­ zi­ ci­ ji. „Ta­ ko­ đe mi taj zbor­ nik”. nje­ go­ ve ču­ ve­ ne pri­ po­ vet­ ke „Gla­ va še­ će­ ra”.o antologijama skrom­ ni­ jih La­ za­ re­ vi­ će­ vih pri­ po­ ve­ da­ ka kao naj­ bo­ lja” (isto). Kao pri­ mer on na­ vo­ di Ivu An­ dri­ ća. ali ne do­ zvo­ lja­ va da ona bu­ de pla­ si­ ra­ na bez od­ re­ đe­ nog for­ mal­ nog po­ kri­ ća. a če­ sto su pri­ be­ ga­ va­ li i onim li­ te­ rar­ nim ob­ li­ ci­ ma ko­ ji su di­ rekt­ ni­ je go­ vo­ ri­ li go­ rić se ogra­ đu­ či­ ta­ o­ ci­ ma o eks­ plo­ a­ ta­ ci­ ji čo­ ve­ ka” (isto). go­ di­ ne. Uvr­ šta­ va­ nje Jo­ va­ na Po­ po­ vi­ ća bi se ta­ ko mo­ glo pro­ tu­ ma­ či­ ti kao jed­ no od me­ sta gde je an­ to­ lo­ gi­ čar dao pre­ vlast ide­ o­ lo­ škim kri­ te­ ri­ ju­ mi­ ma nad estet­ skim. Ta­ ko je „Go­ spa No­ la” du­ rim kru­ go­ vi­ ma bi­ lo naj­ po­ zna­ ti­ je 97 . ko­ ja je ina­ če uvr­ šte­ na u zbor­ nik Ju­ go­ slo­ ven­ ska pro­ z a. Od pri­ po­ ve­ da­ ča iz so­ ci­ jal­ ne li­ te­ ra­ tu­ re ko­ ja se „tek stva­ ra­ la i ko­ ja će pro­ ži­ ma­ njem pi­ sa­ ca sa na­ rod­ nom re­ vo­ lu­ ci­ jom u nje­ nim bit­ ka­ ma i nje­ nom gra­ đe­ nju no­ ve stvar­ no­ sti do­ bi­ ti po­ sle oslo­ bo­ đe­ nja svoj ras­ cvet” (Gli­ go­ rić 1955: 16) Gli­ go­ rić je uvr­ stio Jo­ va­ na Po­ po­ vi­ ća i Bran­ ka Ćo­ pi­ ća.

ured­ nik ča­ so­ pi­ sa De­ lo.treći program ZIMA 2012. 98 de­ lo Isi­ do­ re Se­ ku­ lić. U svom pred­ go­ vo­ ru. Pe­ tar Dža­ džić je na­ pra­ vio iz­ bor iz sa­ vre­ me­ ne srp­ ske pri­ po­ vet­ ke ko­ ji je pot­ pu­ no od­ go­ va­ rao mo­ der­ ni­ stič­ kom pro­ gra­ mu iz po­ le­ mi­ ka. Do­ mi­ nant­ ne an­ to­ lo­ gi­ je pro­ ze u dru­ goj po­ lo­ vi­ ni XX ve­ ka bi­ le su pu­ bli­ ka­ ci­ je ko­ ji­ ma se pred­ sta­ vlja­ la sa­ vre­ me­ na pro­ zna sce­ na ili naj­ pre­ ci­ zni­ je re­ če­ no: ge­ ne­ ra­ cij­ ske an­ to­ lo­ gi­ je. či­ ja re­ pre­ zen­ ta­ tiv­ na ime­ na. Ov­ de Dža­ džić od­ la­ zi još da­ lje od Ve­ li­ bo­ ra Gli­ go­ ri­ ća. Po­ red pro­ zne li­ ni­ je ko­ ju afir­ mi­ še. o če­ mu će­ mo go­ vo­ ri­ ti ka­ sni­ je u tek­ stu. 3. Pred­ vod­ nik Gli­ go­ ri­ ću i Sa­ vre­ me­ ni­ ku su­ prot­ ne stru­ je u po­ le­ mi­ ka­ ma pe­ de­ se­ tih. Dža­ džić na­ vo­ di „od­ su­ stvo spolj­ ne ten­ den­ ci­ o­ zno­ sti”. bi­ la okre­ nu­ ta isto ta­ ko estet­ skom. na­ me­ ću ukus pro­ šlo­ sti” (isto). kao što smo vi­ de­ li. dok je de­ lo Rast­ ka Pe­ tro­ vi­ ća. što zna­ či i na­ še sa­ vre­ me­ ne pri­ po­ vet­ ke” (isto). Pri­ ča­ ma ko­ je su iz­ gu­ bi­ le rav­ no­ te­ žu Sta­ ni­ sla­ va Vi­ na­ ve­ ra. po­ zna­ tom teh­ ni­ kom i me­ to­ da­ ma. Dža­ džić po­ mi­ nje i „kvan­ ti­ ta­ tiv­ no ja­ ku stru­ ju. U ovoj pro­ zi „mo­ že­ mo tra­ ži­ ti iz­ ve­ sne ge­ ne­ tič­ ke od­ ra­ ze da­ ljeg kre­ ta­ nja na­ še mo­ der­ ne. ali onom ko­ je je ostva­ re­ no u tra­ di­ ci­ o­ nal­ nim pri­ po­ ved­ nim ob­ li­ ci­ ma. ko­ ji je pre­ ma mno­ gi­ ma u svom po­ znom do­ bu bio na . na ar­ ti­ fi­ ci­ jel­ nost iz­ ra­ za” i „svest o estet­ skom” (Dža­ džić 1960: 60). sta­ tič­ no ne­ go­ va­ nu na mar­ ži tra­ di­ ci­ je. pro­ zi Mom­ či­ la Na­ sta­ si­ je­ vi­ ća i u „po­ et­ sko pro­ znim sli­ ka­ ma hip­ na­ go­ gič­ kog sja­ ja Mi­ lo­ ša Cr­ njan­ skog. Iz­ bor i ukus nje­ nog sa­ sta­ vlja­ ča u na­ red­ nim go­ di­ na­ ma naj­ o­ tvo­ re­ ni­ je je ospo­ ra­ vao Pe­ tar Dža­ džić. či­ ja je an­ to­ lo­ gi­ ja. Naj­ pre iz­ bor Pe­ tra Dža­ dži­ ća Po­ sle­ rat­ na srp­ ska pri­ po­ vet­ ka iz 1960. Pri­ po­ vet­ ke ko­ je u svo­ ju an­ to­ lo­ gi­ ju Dža­ džić uvr­ šću­ je ima­ ju svo­ ju pret­ hod­ ni­ cu u Sa­ put­ ni­ ci­ ma Isi­ do­ re Se­ ku­ lić. kao glav­ ne od­ li­ ke srp­ ske po­ sle­ rat­ ne pri­ po­ vet­ ke. Dža­ džić pak u svom pred­ go­ vo­ ru ocr­ ta­ va i afir­ mi­ še tra­ di­ ci­ ju u srp­ skoj pro­ zi bit­ no raz­ li­ či­ tu od one ko­ ju je Gli­ go­ rić dao. to­ kom go­ di­ na u ko­ ji­ ma se nje­ gov lik na­ la­ zio u dr­ žav­ noj ne­ mi­ lo­ sti. bi­ lo re­ du­ ko­ va­ no baš na hi­ brid­ no pro­ zno de­ lo Lju­ di go­ vo­ re. Po­ mi­ nja­ nje Sker­ li­ ća ima ve­ ze i s ak­ tu­ el­ nim tre­ nut­ kom i si­ gur­ no pred­ sta­ vlja još jed­ nu alu­ zi­ ju na Ve­ li­ bo­ ra Gli­ go­ ri­ ća. auto­ ri ko­ ji su u Gli­ go­ ri­ će­ voj an­ to­ lo­ gi­ ji do­ bi­ li va­ žno me­ sto. go­ di­ ne. Iz­ gle­ da da je ovaj Gli­ go­ ri­ ćev iz­ bor imao na umu i Pa­ vle Zo­ rić ka­ da je u pred­ go­ vo­ ru svo­ je an­ to­ lo­ gi­ je ustao pro­ tiv aneg­ dot­ ske. Tra­ di­ ci­ ja ko­ ju Dža­ džić afir­ mi­ še u do­ broj me­ ri je opo­ zit­ na knji­ žev­ nom uku­ su či­ ji je re­ pre­ zent Jo­ van Sker­ lić. Ta re­ pre­ zen­ ta­ tiv­ na ime­ na su Velj­ ko Pe­ tro­ vić i Bran­ ko Ćo­ pić. Ova za­ pa­ že­ na an­ to­ lo­ gi­ ja pred­ sta­ vlja ne­ ku vr­ stu an­ ti­ po­ da Gli­ go­ ri­ će­ voj knji­ zi srp­ ske pro­ ze. kao i u bo­ ljim tre­ nu­ ci­ ma so­ ci­ jal­ nog i grad­ skog li­ ri­ zma Bra­ ni­ mi­ ra Ćo­ si­ ća” (isto: 14). „kon­ cen­ tra­ ci­ ju na umet­ nič­ ki ob­ lik. U pret­ hod­ nih po­ la ve­ ka po­ ja­ vi­ lo se bar šest zna­ čaj­ nih an­ to­ lo­ gi­ ja ovog ti­ pa. opi­ sne pri­ po­ vet­ ke i za­ lo­ žio se za jed­ nu no­ vu este­ ti­ ku na­ še pro­ ze.

iz­ dva­ ja­ ju se u ovom pe­ ri­ o­ du i Sa­ vre­ me­ na srp­ ska pri­ to­ lo­ gi­ ja srp­ ske pri­ po­ vet­ ke (1945–1995) Mi­ haj­ la po­ vet­ ka Pa­ vla Zo­ ri­ ća12 i An­ 13 vu ovog ve­ li­ kog bro­ ja zna­ čaj­ nih an­ to­ lo­ gi­ ja pro­ ze. No­ va (post­ mo­ der­ na) srp­ ska fan­ ta­ sti­ ka. od an­ to­ an­ to­ lo­ gi­ je fan­ ta­ stič­ ne pri­ če14). Kao zna­ čaj­ ne an­ to­ lo­ gi­ je sa­ vre­ me­ ne pro­ ze. u je­ ku po­ le­ mi­ ke mo­ der­ ni­ sta i re­ a­ li­ sta. Bo­ ban Kne­ že­ vić. Ta­ da se po­ ja­ vlju­ ju i raz­ ne dru­ ge an­ to­ lo­ gi­ je. 12  Slo­ vo ljub­ ve. Be­ o­ grad 1994.o antologijama sker­ li­ ćev­ skim po­ zi­ ci­ ja­ ma9. Za ne­ što dis­ kret­ ni­ ju afir­ ma­ ci­ ju „pro­ ze no­ vog sti­ la” za­ lo­ žio se Ra­ di­ vo­ je Mi­ kić u iz­ bo­ ru san­ dar Jer­ kov u svo­ joj An­ to­ Srp­ ska pri­ po­ vet­ ka 1950–198211. Stu­ dent­ ski iz­ da­ vač­ ki cen­ tar. Pre­ drag Pa­ la­ ve­ stra. i Mi­ o­ drag Bu­ la­ to­ vić. za­ vr­ ši­ la se po­ vrat­ kom glav­ noj stru­ ji te tra­ di­ ci­ je. mo­ že­ Pan­ ti­ ća . Pe­ tar Dža­ džić je ta­ ko­ đe u svom po­ zna­ tom tek­ stu „Ve­ li­ bor Gli­ go­ rić ili iden­ ti­ fi­ ka­ ci­ ja sa agre­ so­ rom”. Be­ o­ grad 1989. pro­ na­ la­ ze­ ći nje­ ne za­ čet­ ke kod An­ dri­ ća. 11 Knji­ žev­ na omla­ di­ na Sr­ bi­ je. Dža­ džić 1987: 267–295). 14 Na pri­ mer: Bo­ žo Vu­ ka­ di­ no­ vić. No­ va (al­ ter­ na­ tiv­ na) srp­ ska fan­ ta­ sti­ ka i Sa­ va Da­ mja­ nov. a u ime jed­ ne bit­ no dru­ ga­ či­ je re­ al­ ne i du­ hov­ ne zbi­ lje ne­ go što je bi­ la ona ko­ ja je ru­ ko­ vo­ di­ la Sker­ li­ ća u nje­ go­ voj bor­ bi za ili pro­ tiv (Kr­ nje­ vić 1975: 28). Be­ og ­ rad 1983. Sker­ li­ će­ voj po­ zi­ ti­ vi­ stič­ koj. Knji­ ga srp­ ske fan­ ta­ sti­ ke XII–XX vek. Cen­ tral­ ni pi­ sci Dža­ dži­ će­ ve an­ to­ lo­ gi­ je i po­ sle­ rat­ ne pro­ ze su Mi­ o­ drag Pa­ vlo­ vić. An­ to­ lo­ gi­ ja srp­ ske fan­ ta­ sti­ ke. re­ ci­ mo. One ko­ je ob­ u­ hva­ ta­ ju sa­ mo je­ dan pe­ riod iz isto­ ri­ je srp­ ske pri­ po­ vet­ ke (ta­ kva je. I–II. is­ ta­ kao slič­ nost po­ znog Gli­ go­ ri­ ća sa Sker­ li­ ćem (v. za­ čet­ nik po­ sle­ rat­ nog mo­ der­ ni­ zma. 13  Za­ vod za udž­ be­ ni­ ke i na­ stav­ na sred­ stva. Jer­ ko­ vlje­ va knji­ ga je isto ta­ ko po­ le­ mič­ ki na­ stro­ je­ na pre­ ma ne­ kim pret­ hod­ nim iz­ bo­ ri­ ma pri­ po­ ve­ da­ ka. ko­ Na­ kon Dža­ dži­ će­ ve. 9 Ovo 99 . Vr­ njač­ ka Ba­ nja 1980. Be­ o­ grad 1984. pr­ ven­ stve­ no pre­ ma onom Lju­ bi­ še Je­ re­ mi­ ća. po­ ja­ vi­ lo se još ne­ li­ ko an­ to­ lo­ gi­ ja ko­ je su uči­ ni­ le mno­ go da se afir­ mi­ šu od­ re­ đe­ na po­ e­ tič­ ka usme­ re­ nja. vi­ še pa­ no­ ram­ skog ti­ pa. 10 Knji­ žev­ na omla­ di­ na Sr­ bi­ je. nje­ go­ vim ko­ nač­ nim ob­ ra­ ču­ nom s ovim kri­ ti­ ča­ rem. Za­ mak kul­ tu­ re. či­ ja se pri­ ča „Po­ vra­ tak” iz nje­ go­ ve je­ di­ ne knji­ ge pri­ po­ ve­ da­ ka Most bez oba­ la na­ šla u an­ to­ lo­ gi­ ji. Be­ o­ grad 1997. Tu su i ra­ uoča­ va i Ha­ ti­ dža Kr­ nje­ vić ko­ ja ka­ že: „Gli­ go­ ri­ će­ va bor­ ba pro­ tiv tra­ di­ ci­ je u ime slo­ bo­ de umet­ no­ sti i lič­ no­ sti. ob­ ja­ vlje­ nom u Sa­ vre­ me­ ni­ ku 1956. dok je Alek­ lo­ gi­ ji srp­ ske pro­ ze post­ mo­ der­ nog do­ ba po­ ku­ šao da pred­ sta­ vi post­ mo­ der­ šoj knji­ nu tra­ di­ ci­ ju u na­ žev­ no­ sti. Na osno­ mo re­ ći da je tek dru­ ga po­ lo­ vi­ na XX ve­ ka vre­ me pro­ znih an­ to­ lo­ gi­ ja kod nas. Be­ o­ grad 1972. pi­ sac ko­ ga je Gli­ go­ rić na­ pao u oštrom tek­ stu ve­ o­ ma in­ di­ ka­ tiv­ nog na­ slo­ va – „Tu­ đe”. već po­ mi­ nja­ na an­ to­ lo­ gi­ ja avan­ gard­ ne pri­ po­ vet­ ke Goj­ ka Te­ ši­ ća) ili je­ dan ža­ nr (broj­ ne zno­ vr­ sni te­ mat­ ski iz­ bo­ ri. SKZ. so­ ci­ jal­ noj kri­ ti­ ci. Ta­ ko je Lju­ bi­ ša sto­ jao da afir­ mi­ še „stvar­ no­ snu Je­ re­ mić u knji­ zi No­ va srp­ ska pri­ po­ vet­ ka10 na­ pro­ zu” s kra­ ja še­ zde­ se­ tih i po­ čet­ ka se­ dam­ de­ se­ tih go­ di­ na. Cr­ njan­ skog i De­ sni­ ce.

Knji­ ga ko­ ju je sa­ sta­ vio Mi­ li­ sav Sa­ vić te­ ži da pred­ sta­ vi „naj­ lep­ še srp­ ske pri­ če. pa nje­ ne po­ čet­ ke vi­ di u sta­ rim za­ pi­ si­ ma i nat­ pi­ si­ ma. naj­ u­ spe­ šni­ jih ostva­ re­ nja pre­ ma uku­ su sa­ mog auto­ ra. tek 1999. no­ ve­ lu. na­ sto­ ji da srp­ sku sred­ njo­ ve­ kov­ nu pro­ zu po­ ve­ že s mo­ der­ nim do­ bom. ko­ ji­ ma se ova an­ to­ lo­ gi­ ja i za­ vr­ ša­ va. krat­ ku pri­ ču. kao i ko­ men­ ta­ ri i se­ ća­ nja Mi­ lo­ ša Cr­ njan­ skog uz Li­ ri­ ku Ita­ ke. Oprav­ da­ nje za ovo po­ ve­ zi­ va­ nje Sa­ vić. 16 Va­ sa Pav­ ko­ vić i De­ jan Ilić. 17  Mi­ haj­ lo Pan­ tić. re­ klo bi se. Na­ i­ me. krat­ ku pro­ znu for­ mu. ski­ cu. po­ čev od mo­ der­ ne. Od Gli­ go­ ri­ će­ ve An­ to­ lo­ gi­ je srp­ ske pro­ ze sve do iz­ la­ ska sle­ de­ će sve­ o­ bu­ hvat­ ne ko­ lek­ ci­ je do­ ma­ će pri­ če pro­ šlo je vi­ še od če­ tr­ de­ set go­ di­ na. Be­ o­ grad 1998. Be­ o­ grad 1999. Či­ ta­ nje vo­ de. Be­ og ­ rad 1996. pi­ sma. dnev­ ni­ ke. Stu­ bo­ vi kul­ tu­ re. jer je kod nje­ ga dif­ fe­ ren­ tia spe­ ci­ fi­ ca pri­ če čas fik­ ci­ o­ nal­ nost. Be­ o­ grad 1978. Mi­ li­ sav Sa­ vić za­ to za osnov­ nu je­ di­ ni­ cu svo­ je an­ to­ lo­ gi­ je uzi­ ma „pri­ ču”. ko­ ju on shva­ ta kao ter­ min ko­ ji „po­ kri­ va” vi­ še pri­ po­ ved­ nih žan­ ro­ va (no­ vin­ sku pri­ ču. na­ sta­ le u ši­ ro­ kom vre­ men­ skom ra­ spo­ nu. Ova­ kva ne­ pre­ ci­ znost u od­ re­ đi­ va­ nju osnov­ nog gra­ div­ nog ele­ men­ ta či­ ni. Be­ o­ grad 1999. Be­ o­ grad 1994. 20  U ka­ sni­ jim iz­ da­ nji­ ma po­ če­ ci Pa­ vlo­ vi­ će­ vog iz­ bo­ ra po­ me­ re­ ni su u još du­ blju sta­ ri­ nu. me­ mo­ a­ re. že­ li da na­ đe u hi­ brid­ no­ sti i „ne­ či­ sto­ sti” pro­ znih vr­ sta u sa­ vre­ me­ noj knji­ žev­ no­ sti. Vre­ men­ ski pe­ riod iz ko­ ga Sa­ vić u svo­ joj an­ to­ lo­ gi­ ji oda­ bi­ ra pri­ če. 19 Ra­ ška ško­ la. 18 Fi­ lip Vi­ šnjić. ne­ sum­ nji­ vo pri­ zi­ va ču­ ve­ nu An­ to­ lo­ gi­ ju srp­ ske po­ e­ zi­ je Mi­ o­ dra­ ga Pa­ vlo­ vi­ ća. Sa­ vić isto ta­ ko že­ li da u knji­ gu uvr­ sti i naj­ zna­ čaj­ ni­ je pi­ sce i pred­ sta­ vi isto­ rij­ ski raz­ voj srp­ ske pri­ če. Ta­ ko Sa­ vić. ne­ ko­ li­ ko no­ vin­ skih čla­ na­ ka. krat­ ki za­ pi­ si Ga­ vri­ la Ste­ fa­ no­ vi­ ća Ven­ clo­ vi­ ća. s in­ te­ gral­ nim an­ to­ lo­ gi­ ja­ ma je stvar sta­ ja­ la dru­ ga­ či­ je. Pri­ po­ vet­ ke o Be­ o­ gra­ du 1–2. Alek­ san­ dar Jer­ kov. Me­ đu­ tim. Na­ rod­ na knji­ ga i Bi­ bli­ o­ te­ ka gra­ da Be­ o­ gra­ da.treći program ZIMA 2012. cr­ ti­ cu. po­ ja­ vi­ la su se dva iz­ bo­ ra: An­ to­ lo­ gi­ ja srp­ skih pri­ po­ ve­ da­ ča XIX i XX ve­ ka ko­ ju je sa­ sta­ vio Mi­ ro­ slav Jo­ sić Vi­ šnjić18 i Naj­ lep­ še srp­ ske pri­ če či­ ji je pri­ re­ đi­ vač Mi­ li­ sav Sa­ vić19. Ča­ rob­ na šu­ ma. Vre­ me knji­ ge. pri­ po­ vet­ ku. ko­ ja je u svo­ jih ne­ ko­ li­ ko pr­ vih iz­ da­ nja. . isto­ rij­ ske za­ pi­ se). dok Ste­ van Sre­ mac i Bo­ ri­ sav Stan­ ko­ vić ima­ ju po dva tek­ sta u an­ to­ lo­ gi­ ji (dva krat­ ka za­ pi­ sa ta­ ko­ đe ima 15  Mit­ ko Man­ džu­ kov i Ja­ smi­ na Rac­ ko­ vić. čas na­ ra­ tiv­ nost. ta­ ko­ đe. od XI­II do dru­ ge po­ lo­ vi­ ne XX ve­ ka” (Sa­ vić 1999: 5). i osnov­ nu sla­ bost Sa­ vi­ će­ ve an­ to­ lo­ gi­ je. Mi­ li­ sav Sa­ vić je u svo­ joj an­ to­ lo­ gi­ ji te­ žio da na­ pra­ vi iz­ bor naj­ lep­ ših pri­ ča. po­ vest. Pre­ ma bro­ ju pri­ ča naj­ za­ stu­ plje­ ni­ ji autor je Vuk Ka­ ra­ džić s tri tek­ sta. Ta­ ko su se u njoj na­ šli sred­ njo­ ve­ kov­ ni za­ pi­ si i nat­ pi­ si. An­ to­ lo­ gi­ ja be­ o­ grad­ ske pri­ če 1–2. te­ ži­ la da ob­ u­ hva­ ti 20 iden­ ti­ čan vre­ men­ ski ras­ pon . 100 lo­ gi­ ja be­ o­ grad­ skih pri­ ča15. tj. ali i na osno­ vu oce­ na me­ ro­ dav­ ne kri­ ti­ ke. u XI vek. pre­ ko iz­ bo­ ra iz erot­ ske pro­ ze16 sve do pri­ ča o 17 ri­ bo­ lo­ vu . Ra­ dio B92. po ugle­ du na Pa­ vlo­ vi­ ća. či­ ni se. za­ pis.

po­ kri­ va je­ dan dug pe­ riod srp­ ske pri­ po­ vet­ ke” (1999: 13). Kao pi­ sci na­ ra­ tiv­ ne pro­ ze u njoj se afir­ mi­ šu Di­ mi­ tri­ je Mi­ ta Pe­ tro­ vić. ka­ ko smo vi­ deli Bi­ bli­ o­ gra­ fi­ ja ko­ ja se na­ la­ zi na kra­ ju an­ to­ lo­ gi­ je Mi­ ro­ sla­ va Jo­ si­ ća Vi­ šnji­ ća. Po­ red to­ ga ona pred­ sta­ vlja i pra­ vu en­ ci­ klo­ pe­ dij­ sku tvo­ re­ vi­ nu. ali i bi­ bli­ o­ gra­ fi­ ju do­ ta­ da­ šnjih an­ to­ lo­ gi­ ja si­ će­ va knji­ ga pred­ sta­ vlja vred­ no­ va­ nje ne sa­ mo pri­ po­ srp­ ske pro­ ze21. je­ ste ve­ o­ ma ne­ kon­ ven­ ci­ o­ na­ lan. Jo­ sić Vi­ šnjić pri­ tom mi­ sli na iz­ o­ sta­ nak bi­ lo ka­ kvog spo­ lja­ šnjeg ide­ o­ lo­ škog pri­ ti­ ska na sa­ sta­ vlja­ nje nje­ go­ ve an­ to­ lo­ gi­ je. dok su svi osta­ li za­ stu­ plje­ ni sa po jed­ nom pri­ čom (uklju­ ču­ ju­ ći i Ivu An­ dri­ ća). eko­ nom­ ski isto­ ri­ čar i otac Rast­ ka Pe­ tro­ vi­ ća. či­ ji je opus u pret­ hod­ nih po­ la ve­ ka za­ de­ si­ la neo­ bič­ na i ni­ ma­ lo ve­ se­ la sud­ bi­ na. U se­ bi sa­ dr­ ži dve na­ po­ red­ ne an­ to­ lo­ gi­ je pri­ po­ ve­ da­ ka. ko­ ji je. Sa­ vić po­ ku­ ša­ va da re­ va­ lo­ ri­ zu­ je i ma­ lo po­ zna­ te pri­ po­ ve­ da­ če: Ili­ ju Og­ nja­ no­ vi­ ća Abu­ ka­ ze­ ma. pa čak i za­ ču­ đu­ juć iz­ bor uvr­ šte­ nih auto­ ra. Ovaj ne­ do­ sta­ tak pro­ znih an­ to­ lo­ gi­ ja Mi­ ro­ slav Jo­ sić Vi­ šnjić po­ seb­ no vi­ di u gru­ pi onih ko­ je po­ kri­ va­ ju je­ dan du­ ži pe­ riod u raz­ vo­ ju srp­ ske pri­ če. An­ to­ lo­ gi­ ja srp­ skih pri­ po­ ve­ da­ ča XIX i XX ve­ ka Mi­ ro­ sla­ va Jo­ si­ ća Vi­ šnji­ ća u od­ no­ su na knji­ gu Mi­ li­ sa­ va Sa­ vi­ ća mno­ go je pe­ dant­ ni­ je sa­ sta­ vlje­ na. 21  101 . ima­ ju zna­ čaj ko­ ji se ši­ ri i iz­ van ko­ ri­ ca u ko­ ji­ ma su” (isto: 19). Iako je pi­ ta­ nje ko­ li­ ko je uno­ še­ nje svih ovih auto­ ra oprav­ da­ no. U lo­ ši­ je stra­ ne Sa­ vi­ će­ ve an­ to­ lo­ gi­ je idu i pri­ lič­ no ne­ u­ jed­ na­ če­ ni ko­ men­ ta­ ri uz tek­ sto­ ve sva­ kog pi­ sca ko­ ji je u knji­ zi za­ stu­ pljen. već i an­ to­ lo­ gi­ čar­ ske tra­ di­ ci­ je kod nas. Ono pak što ovu an­ to­ lo­ gi­ ju či­ ni in­ te­ re­ sant­ nom i iz­ dva­ ja je od osta­ lih slič­ nih po­ du­ hva­ ta. Mi­ ki­ će­ va i Pan­ ti­ će­ va. Kr­ sti­ ća. kao i još dva pi­ sca mno­ go ostva­ re­ ni­ ja u dru­ gim ro­ do­ vi­ ma: Bra­ ni­ slav Nu­ šić i Ra­ de Dra­ i­ nac. Od an­ to­ lo­ gi­ čar­ skih ostva­ re­ nja ko­ ja su pret­ ho­ di­ la nje­ go­ voj knji­ zi Jo­ sić ja srp­ Vi­ šnjić ipak is­ ti­ če da „ne­ ko­ li­ ko an­ to­ lo­ gi­ skih pri­ po­ ve­ da­ ka. i u dru­ goj po­ lo­ vi­ ni XIX i na sa­ mom po­ čet­ ku XX ve­ ka. Ova Jo­ ved­ ne. ve­ o­ ma nam je po­ mo­ gla pri­ li­ kom pi­ sa­ nja ovog tek­ sta. za­ tim pe­ snik Vo­ ji­ slav Ilić Mla­ đi. što je ve­ o­ ma te­ ško odr­ ži­ vo sta­ no­ vi­ šte. ali da ni­ ko do da­ nas još ni­ je na­ pra­ vio hva­ le vred­ nu an­ to­ lo­ gi­ ju srp­ ske pri­ po­ vet­ ke (ili pro­ ze)” (isto). u ko­ joj Jo­ sić Vi­ šnjić ka­ že: „Znam da svi oni ko­ ji zna­ bo­ lje od me­ ne po­ ju srp­ sku knji­ žev­ nost mo­ gu da ka­ žu da po­ sto­ ji ne­ ko­ li­ ko do­ brih an­ to­ lo­ gi­ ja srp­ ske li­ ri­ ke (Po­ po­ vi­ će­ va ili Pa­ vlo­ vi­ će­ va. O ovo­ me ne­ dvo­ smi­ sle­ no sve­ do­ či već pr­ va re­ če­ ni­ ca pred­ go­ vo­ ra. na pri­ mer). sva­ ka­ ko je za po­ hva­ lu Sa­ vi­ će­ va ot­ kri­ va­ lač­ ka že­ lja i po­ ku­ šaj da se ne­ ki za­ bo­ ra­ vlje­ ni i skraj­ nu­ ti pi­ sci po­ no­ vo ot­ kri­ ju. bez ika­ kvih ogra­ ni­ če­ nja. a na pr­ vom me­ stu Je­ re­ mi­ će­ va i Gli­ go­ ri­ će­ va.o antologijama i Ga­ vril Ste­ fa­ no­ vić Ven­ clo­ vić). Te­ ši­ će­ va i Pa­ la­ ve­ stri­ na. pri­ po­ ve­ da­ ča iz Ma­ ke­ do­ ni­ je. Iz ovo­ ga pro­ iz­ i­ la­ zi da su naj­ vred­ ni­ ja pro­ zna ostva­ re­ nja u srp­ skoj knji­ žev­ no­ sti na­ sta­ la u tre­ nut­ ku ra­ đa­ nja mo­ der­ nog pro­ znog iz­ ra­ za s Vu­ kom Ste­ fa­ no­ vi­ ćem Ka­ ra­ dži­ ćem. Ima­ ju­ ći na umu do­ sa­ da­ šnju isto­ ri­ ju an­ to­ lo­ gi­ ja pro­ ze kod nas. Mi­ li­ cu Jan­ ko­ vić i An­ đel­ ka M. Mi­ ro­ slav Jo­ sić Vi­ šnjić sa­ mo­ u­ ve­ re­ no pi­ še: „Ova an­ to­ lo­ gi­ ja je pr­ va kod Sr­ ba ko­ ja.

ali da pr­ vu an­ to­ lo­ gi­ ju otvo­ ri za slo­ bo­ du lič­ nog iz­ bo­ ra. Ta­ ko su u nju sa­ da ušli ne­ ki od go­ re­ po­ me­ nu­ tih auto­ ra.” (isto: 13) Pri­ po­ vet­ ke za svo­ ju knji­ gu Mi­ ro­ slav Jo­ sić Vi­ šnjić je bi­ rao „ka­ ko bi je­ dan sta­ ri este­ ti­ čar i an­ to­ lo­ gi­ čar re­ kao. dru­ gog u pr­ voj de­ ce­ ni­ ji po­ sle Pr­ vog svet­ skog ra­ ta. Ona je pri­ lič­ no strog iz­ bor od sa­ mo 16 naj­ bo­ ljih pri­ po­ ve­ da­ sa­ va do­ ka srp­ ske knji­ žev­ no­ sti od Bo­ go­ bo­ ja Ata­ nac­ ko­ vi­ ća do Da­ ni­ la Ki­ ša. ali su tu i pi­ sci pr­ vog ta­ la­ sa po­ sle­ rat­ nog mo­ der­ ni­ zma (Pa­ vle Ugri­ nov). dok je gu uklju­ če­ ne. Mi­ lo­ ra­ da Pa­ vi­ ća i Bo­ ri­ sla­ va Pe­ ki­ ća. O ovo­ me nam go­ vo­ ri i sam Jo­ sić Vi­ šnjić: „O to­ me da u ve­ lik broj ’an­ to­ lo­ gi­ ja’ ni­ su uvr­ šte­ ni naj­ bo­ lji ra­ do­ vi. sve­ do­ či i po­ ra­ zna isti­ na da su mno­ gi iz­ bo­ ri pa­ li u za­ bo­ rav. ve­ ro­ vat­ no zbog pro­ ce­ ne Jo­ si­ ća Vi­ šnji­ ća da su auto­ ri XX ve­ ka već za­ stu­ plje­ ni svo­ jim naj­ fre­ kvent­ ni­ jim pri­ ča­ ma u pr­ vom de­ lu nje­ go­ ve knji­ ge. iz­ o­ sta­ ju pri­ če ve­ li­ kog bro­ ja zna­ čaj­ nih srp­ skih pi­ sa­ ca. da su mno­ gi i pre­ ću­ ta­ ni od­ mah po­ sle pr­ vog i je­ di­ nog ob­ ja­ vlji­ va­ nja” (isto: 11) An­ to­ lo­ gi­ ja srp­ skih pri­ po­ ve­ da­ ča XIX i XX ve­ ka do­ no­ si nam „sli­ ku mo­ der­ ne. kao i Pe­ tar Ko­ čić i da­ lje osta­ li van Jo­ si­ će­ ve Vi­ će­ ve knji­ ge. u ve­ li­ koj me­ ri uti­ cao na ra­ ni­ jih iz­ gled iz­ bo­ ra pro­ ze. Me­ đu nji­ ma naj­ za­ stu­ plje­ ni­ ji su pi­ sci tra­ di­ ci­ o­ nal­ ni­ jih po­ e­ tič­ kih usme­ re­ nja i auto­ ri „pro­ ze no­ vog sti­ la”. po nji­ ho­ voj le­ po­ ti” (isto: 14).treći program ZIMA 2012. go­ di­ ne. u dve za­ seb­ ne an­ to­ lo­ gi­ je ko­ je su u knji­ ća. si­ ćev Vi­ šnji­ ćev iz­ bor pri­ ča ko­ je su se po­ ja­ vlji­ va­ le u Dru­ ga an­ to­ lo­ gi­ ja. oni za­ u­ zi­ ma­ ju dve tre­ ći­ ne pro­ sto­ ra. me­ đu­ tim. Vi­ Ste­ va­ no­ vi­ ća i sa­ mog Mi­ ro­ sla­ va Jo­ si­ ća Vi­ šnji­ ća. Ne­ ma­ nja Mi­ tro­ vić. od Pe­ tra Ko­ či­ ća. Njen sa­ sta­ vljač je pri­ po­ ve­ dač i knji­ žev­ ni kri­ ti­ čar Mi­ haj­ . 102 ra­ ni­ je u tek­ stu. ipak. Iz ove pr­ ve an­ to­ lo­ gi­ je. ke po­ ja­ vi­ la Po­ sled­ nja. Ta­ ko se na osno­ vu ovog pr­ vog de­ la ipak mo­ že uoči­ ti Jo­ si­ ćev Vi­ šnji­ ćev afi­ ni­ tet ka tra­ di­ ci­ o­ nal­ ni­ jim pri­ po­ ved­ nim for­ ma­ ma. Ovo ugle­ da­ nje na Bog­ da­ na Po­ po­ vi­ ća ose­ ća se i u iz­ dva­ ja­ nju tri „zlat­ na do­ ba” srp­ ske pri­ po­ vet­ ke: pr­ vog u po­ sled­ njoj če­ tvr­ ti­ ni XIX ve­ ka. Ovo po­ ma­ lo neo­ bič­ no re­ še­ nje da­ lo je. sa­ vre­ me­ ne (u naj­ ši­ rem smi­ slu re­ či) srp­ ske pri­ po­ ve­ dač­ ke umet­ no­ sti: od sre­ di­ ne pro­ šlog ve­ ka do na­ ših da­ na. Mom­ či­ la Na­ sta­ si­ je­ vi­ ća. s tim što se u njoj na­ la­ ze sa­ mo pri­ po­ ve­ da­ či XX ve­ ka (iz­ u­ zev Si­ me Ma­ ta­ vu­ lja). mo­ guć­ nost Jo­ si­ ću Vi­ šnji­ ću da ne za­ ne­ ma­ ri i ne pre­ ne­ breg­ ne an­ to­ lo­ gi­ ča­ re pret­ hod­ ni­ ke. za sa­ da. Jo­ si­ ćev Vi­ šnji­ ćev iz­ bor naj­ bo­ ljih pri­ ča iz iz­ bo­ ra pro­ ze ko­ ji su pret­ ho­ di­ li nje­ go­ voj an­ to­ lo­ gi­ ji. Isi­ do­ re Se­ ku­ lić. in­ te­ gral­ na an­ to­ lo­ gi­ ja srp­ ske pri­ po­ vet­ se 2005. Ovaj iz­ bor „po le­ po­ ti” po­ de­ ljen je. ali su Mom­ či­ lo Na­ sta­ si­ je­ vić šnji­ i Isi­ do­ ra Se­ ku­ lić. dok tre­ će ob­ u­ hva­ ta sed­ mu i osmu de­ ce­ ni­ ju XX ve­ ka. Mi­ haj­ lo Pan­ tić). pred­ sta­ vlja znat­ no ši­ ri iz­ bor pri­ po­ ve­ da­ ka. Dru­ gim de­ lom knji­ ge Srp­ ski pri­ po­ ve­ da­ či XIX i XX ve­ ka do­ mi­ ni­ ra­ ju auto­ ri iz dru­ ge po­ lo­ vi­ ne XX ve­ ka. Sve­ ti­ slav Ba­ sa­ ra. Mi­ lo­ ša Cr­ njan­ skog sve do Alek­ san­ dra Ti­ šme. kao i post­ mo­ der­ ne pro­ ze (Da­ vid Al­ ba­ ha­ ri. Jo­ ra­ ni­ jim an­ to­ lo­ gi­ ja­ ma. pa ni naj­ bo­ lji auto­ ri (vo­ de­ ći pi­ sci svog do­ ba). Pr­ va pred­ sta­ vlja lič­ ni iz­ bor Mi­ ro­ sla­ va Jo­ si­ ća Vi­ šnji­ dru­ ga „an­ to­ lo­ gi­ ja an­ to­ lo­ gi­ ja” tj.

to jest. „stra­ snu me­ ru” i po­ ku­ ša da dâ objek­ tiv­ nu sli­ ku raz­ vo­ ja i vred­ no­ sti srp­ ske pri­ po­ vet­ ke. već vr­ ši iz­ bor sa­ mo iz no­ ve srp­ ske knji­ žev­ no­ sti. uka­ zu­ je na po­ re­ klo i na­ sle­ đe ko­ je za so­ bom ima to­ lo­ gi­ je mo­ der­ na srp­ ska pri­ po­ vet­ ka. ali se isto ta­ ko „vo­ di­ lo ra­ ču­ na o to­ me da i nji­ ho­ vi auto­ ri bu­ du re­ pre­ zen­ ta­ tiv­ ni za na­ ci­ o­ nal­ nu knji­ žev­ nost. u ko­ me da­ je kra­ ći pre­ gled isto­ ri­ je srp­ ske pri­ po­ vet­ ke. ka­ ko sam la­ li­ ćev­ ski ka­ že. u stva­ ri. Mi­ haj­ lo Pan­ tić je u svom iz­ bo­ ru srp­ skih pri­ po­ ve­ da­ ka i pri­ po­ ve­ da­ ča na­ sto­ jao. Iako ne kre­ će kao Mi­ li­ sav Sa­ vić od sred­ njeg ve­ ka. Pan­ tić je na­ sto­ jao da sin­ te­ ti­ še u je­ dan. pri­ ro­ de ili pro­ blem­ skog sa­ dr­ ža­ ja. Ono što je Mi­ ro­ slav Jo­ sić Vi­ šnjić u svo­ joj knji­ zi po­ de­ lio na dva po­ seb­ na iz­ bo­ ra. Ta­ kav kri­ te­ ri­ jum ne tre­ ba ta­ ji­ ti. U svom iz­ bo­ ru Pan­ tić pred­ sta­ vlja 81 iza­ bra­ nu pri­ ču i 60 auto­ ra. ni­ je ni­ šta dru­ go ne­ go ra­ ci­ o­ na­ li­ za­ ci­ ja i re­ to­ rič­ ka ar­ ti­ ku­ la­ ci­ ja su­ bjek­ tiv­ nog sta­ va” (Pan­ tić 2005: XLVI). Ova­ kvim pro­ mi­ šlje­ nim otva­ ra­ njem an­ ja­ sno je uka­ za­ no na nje­ nu čvr­ stu ve­ zu s na­ rod­ nim pri­ po­ ve­ da­ njem. da­ kle. Tre­ ći kri­ te­ ri­ jum ko­ ji Pan­ tić ima pri­ li­ kom iz­ bo­ ra „za­ sni­ va se na objek­ ti­ vi­ zo­ va­ noj sli­ ci do ko­ je se do­ šlo pre­ gle­ dom knji­ ga slič­ ne na­ me­ ne. Na kra­ ju ovog obim­ nog tek­ sta. Pan­ tić uvod­ nim tek­ sto­ vi­ ma an­ to­ lo­ gi­ je. usa­ gla­ se ka­ te­ go­ ri­ je pri­ po­ vet­ ke i pri­ po­ ve­ da­ ča. da. ali i na po­ sto­ ja­ nje sred­ njo­ ve­ kov­ ne pro­ zne tra­ di­ ci­ je na srp­ skom je­ zi­ ku. a s dru­ ge. Pan­ tić na­ vo­ di i kri­ te­ ri­ ju­ me ko­ ji­ ma se ru­ ko­ vo­ dio pri­ li­ kom iz­ bo­ ra pri­ ča za svo­ ju an­ to­ lo­ gi­ ju. zbor­ ni­ ka i pa­ no­ ra­ ma srp­ ske pri­ po­ vet­ ke. Dru­ go na­ če­ lo Mi­ haj­ la Pan­ ti­ ća na­ la­ zi se „u na­ sto­ ja­ nju da se. Ova tro­ tom­ na an­ to­ lo­ gi­ ja (pr­ vi tom je po­ sve­ ćen pri­ po­ ve­ ci XIX a dru­ gi i tre­ ći XX ve­ ka) pred­ sta­ vlja do sa­ da naj­ pot­ pu­ ni­ ji pri­ kaz raz­ vo­ ja pri­ po­ vet­ ke kod nas. Po­ red nu­ već po­ me­ tih pri­ ča ko­ ji­ ma an­ to­ lo­ gi­ ju otva­ ra. Ovu va­ žnost usme­ ne pri­ če i ključ­ nu Vu­ ko­ vu po­ zi­ ci­ ju za raz­ voj pi­ sa­ nog pri­ po­ ve­ da­ nja Pan­ tić is­ ti­ če i u pred­ go­ vo­ ru. U svo­ ju an­ to­ lo­ gi­ ju Pan­ tić je na­ sto­ jao da uvr­ sti i pri­ po­ vet­ ke ve­ li­ ke estet­ ske vred­ no­ sti. na­ rod­ ne pri­ če „Tam­ ni vi­ la­ jet” i „Ži­ ti­ ja aj­ duk Velj­ ka Pe­ tro­ vi­ ća” Vu­ ka Ste­ fa­ no­ vi­ ća Ka­ ra­ dži­ ća. iz­ vr­ ši sin­ te­ zu lič­ nog uku­ sa i iz­ bo­ ra i do­ ta­ da­ šnjeg kri­ tič­ kog vred­ no­ va­ nja i pro­ ce­ nji­ va­ nja srp­ ske pri­ če. da ima­ ju ne sa­ mo vred­ ne pri­ če ne­ go i zna­ ča­ jan pri­ po­ ve­ dač­ ki opus i po­ tvr­ đe­ nu pri­ po­ ved­ nu vo­ ka­ ci­ ju” (isto).o antologijama lo Pan­ tić. Iz­ ne­ na­ đe­ nja mo­ gu pred­ sta­ vlja­ ti je­ di­ no 103 . Kao pr­ vi on na­ vo­ di „kri­ te­ ri­ jum in­ di­ vi­ du­ al­ nog či­ ta­ lač­ kog is­ ku­ stva. ovaj an­ to­ lo­ gi­ čar se u svom iz­ bo­ ru dr­ žao pro­ ve­ re­ nih vred­ no­ sti. da pro­ na­ đe rav­ no­ te­ žu iz­ me­ đu iz­ bo­ ra naj­ bo­ ljih pri­ po­ ve­ da­ ka i naj­ zna­ čaj­ ni­ jih i re­ pre­ zen­ ta­ tiv­ nih pi­ sa­ ca. reč­ ju. već i kri­ tič­ kih stu­ di­ ja i knji­ žev­ no­ i­ sto­ rij­ skih pre­ gle­ da za­ ba­ vlje­ nih istom te­ mom” (isto). Da pro­ na­ đe. pre­ ko re­ či ži­ ti­ je iz na­ slo­ va Vu­ ko­ vog spi­ sa. ne sa­ mo an­ to­ lo­ gi­ ja. afi­ ni­ te­ ta i uku­ sa for­ mi­ ra­ nog na tom is­ ku­ stvu. bu­ du­ ći da sva­ ki kri­ ti­ čar­ ski uvid. da bu­ du pre­ vas­ hod­ no for­ ma­ ti­ ra­ ni kao pri­ po­ ve­ da­ či. u op­ ti­ mal­ no mo­ gu­ ćim gra­ ni­ ca­ ma. ne­ go ga tre­ ba ne­ pre­ sta­ no obra­ zla­ ga­ ti. pa je ova an­ to­ lo­ gi­ ja isto­ vre­ me­ ne i an­ to­ lo­ gi­ ja pri­ po­ ve­ da­ ka i an­ to­ lo­ gi­ ja pri­ po­ ve­ da­ ča” (isto: XLVII). s jed­ ne stra­ ne. na­ ro­ či­ to u po­ slo­ vi­ ma na­ re­ če­ ne vr­ ste.

pr­ vi put se u jed­ noj zna­ čaj­ noj an­ to­ lo­ gi­ ji na­ šla i pro­ za Da­ ni­ ce Mar­ ko­ vić. Pr­ vi je za­ stu­ pljen s če­ ti­ ri pri­ po­ vet­ ke (naj­ vi­ še u an­ to­ lo­ gi­ ji). pa mo­ že u svo­ joj an­ to­ lo­ ji da dâ is­ tak­ nu­ to me­ sto Dra­ gi­ ši Va­ si­ ću i da u nju uvr­ sti Gri­ go­ ri­ ja Bo­ žo­ vi­ ća. po­ go­ to­ vo što se ra­ di o ge­ ne­ ra­ ci­ ji pi­ sa­ ca i po­ e­ tič­ kim na­ če­ li­ ma ko­ ji­ ma i Pan­ tić kao pri­ po­ ve­ dač pri­ pa­ da. Pan­ ti­ će­ va an­ to­ lo­ gi­ ja je na naj­ bo­ lji na­ čin eklek­ tič­ ka. i jed­ na od ključ­ nih oso­ bi­ na pri­ po­ ve­ da­ nja ko­ je će po­ tom usle­ di­ ti” (2005: 382). i za­ uz ­ e­ la me­ sto re­ pre­ zen­ ta­ tiv­ nog i vi­ še ne­ go po­ u­ zda­ nog pri­ ka­ za na­ še pri­ po­ vet­ ke. Ovo iz­ o­ sta­ vlja­ nje se mo­ že raz­ um ­ e­ ti u skla­ du s auto­ ro­ vim na­ če­ lom da jed­ na od osno­ va iz­ bo­ ra bu­ de i knji­ žev­ no­ kri­ tič­ ka li­ te­ ra­ tu­ ra o knji­ žev­ ni­ ci­ ma. pr­ ven­ stve­ no „u prav­ cu fik­ ci­ o­ na­ li­ za­ ci­ je i sti­ li­ za­ ci­ je sva­ ko­ dnev­ nog is­ ku­ stva. on mir­ nim po­ gle­ dom una­ zad s vre­ men­ ske dis­ tan­ ce oda­ bi­ ra ono naj­ bo­ lje pot­ po­ ma­ žu­ ći se do­ ta­ da­ šnjim vred­ no­ va­ njem srp­ ske pro­ ze. a dru­ gi s tri. Kao i Jo­ sić Vi­ šnjić i gi­ Pan­ tić je oslo­ bo­ đen ide­ o­ lo­ ških pri­ ti­ sa­ ka. Pan­ tić na­ la­ zi u ovim tek­ sto­ vi­ ma i evo­ lu­ tiv­ ne po­ ma­ ke u od­ no­ su na pro­ zu ko­ ja im je pret­ ho­ di­ la. pa je mo­ žda uno­ še­ nje ove pri­ če i na­ ja­ va pre­ vred­ no­ va­ nja nje­ go­ vog pri­ po­ ve­ dač­ kog opu­ sa. U svom iz­ bo­ ru ne da­ je pre­ va­ gu ni­ jed­ nom ti­ pu pro­ ze. u od­ no­ su na pret­ hod­ ne. No­ vi­ nu u Pan­ ti­ će­ voj an­ to­ lo­ gi­ ji. Ivo An­ drić i Bo­ ri­ sav Stan­ ko­ vić. 104 uvr­ šta­ va­ nje pro­ ze Pe­ tra Pe­ tro­ vi­ ća Nje­ go­ ša „Ži­ ti­ je Mr­ đe­ na Ne­ sret­ ni­ ko­ vi­ ća” i Jo­ va­ na Ste­ ri­ je Po­ po­ vi­ ća „Jan­ ko i Agan­ li­ ja”. Sta­ ni­ sla­ va Kra­ ko­ va i ne­ ke dru­ ge. Ovaj Pan­ ti­ ćev za­ klju­ čak otu­ da pred­ sta­ vlja zna­ ča­ jan po­ mak u osve­ tlja­ va­ nju ge­ ne­ ze mo­ der­ nog pro­ znog iz­ ra­ za kod nas. Ključ­ ni auto­ ri či­ ta­ ve ove an­ to­ lo­ gi­ je su. Ma­ ta­ vu­ lja i La­ za­ re­ vi­ ća. ko­ ji je po­ sled­ njih de­ ce­ ni­ ja do­ ži­ veo po­ nov­ nu afir­ ma­ ci­ ju kao kri­ ti­ čar i isto­ ri­ čar knji­ žev­ no­ sti. do ta­ da vr­ lo sla­ bo pri­ sut­ ne u an­ to­ lo­ gi­ ja­ ma na­ še pri­ po­ vet­ ke. na­ rav­ no ni­ ma­ lo iz­ ne­ na­ đu­ ju­ će. što je.treći program ZIMA 2012. ja­ sno je da je An­ to­ lo­ gi­ ja srp­ ske pri­ po­ vet­ ke Mi­ haj­ la Pan­ ti­ ća sa uspe­ hom is­ pu­ ni­ la pra­ zni­ nu ko­ ja je u na­ šoj knji­ žev­ no­ sti po­ sto­ ja­ la. isto­ vre­ me­ no. pred­ sta­ vlja i uno­ še­ nje pri­ če Mi­ la­ na Ka­ ša­ ni­ na. Shod­ no to­ me mo­ že se sma­ tra­ ti da Pan­ tić ni­ je že­ leo da raz­ ma­ tra knji­ žev­ ni pe­ riod ko­ ji još ni­ je pom­ no kri­ tič­ ki is­ tra­ žen pa bi to mo­ glo do­ pri­ ne­ ti gu­ blje­ nju rav­ no­ te­ že (ne za­ bo­ ra­ vi­ mo da se put ka objek­ tiv­ no­ sti u Pan­ ti­ će­ voj an­ to­ lo­ gi­ ji sa­ sto­ ji u sin­ te­ zi lič­ nog afi­ ni­ te­ ta i do­ ta­ da­ šnjih knji­ žev­ no­ kri­ tič­ kih i isto­ rij­ skih oce­ na). autor­ ke či­ ji je sta­ tus u srp­ skoj knji­ žev­ no­ sti da­ nas mno­ go po­ volj­ ni­ ji ne­ go pre ne­ ko­ li­ ko de­ ce­ ni­ ja. Je­ di­ na za­ mer­ ka ko­ ja bi se Pan­ ti­ ću mo­ gla upu­ ti­ ti. Na osno­ vu sve­ ga iz­ re­ če­ nog. Me­ đu­ tim. Pan­ tić u svom iz­ bo­ ru ne pre­ ska­ če ni auto­ re srp­ skog ro­ man­ ti­ zma. Ula­ zak ovih pro­ znih ostva­ re­ nja u skla­ du je s Pan­ ti­ će­ vim na­ če­ lom da u svo­ ju an­ to­ lo­ gi­ ju uvr­ sti re­ pre­ zen­ ta­ tiv­ ne auto­ re. za­ vr­ ša­ va­ ju­ ći svoj iz­ bor pri­ čom „Ne­ ma pe­ sma” Da­ vi­ da Al­ ba­ ha­ ri­ ja. ni mo­ der­ ni­ stič­ kom ni tra­ di­ ci­ o­ na­ li­ stič­ kom. je­ ste što je u svo­ ju knji­ gu pro­ pu­ stio da uvr­ sti dve po­ sled­ nje de­ ce­ ni­ je XX ve­ ka. . ra­ ni­ je ne­ po­ dob­ ne auto­ re. Na naj­ i­ stak­ nu­ ti­ je me­ sto me­ đu na­ šim pri­ po­ ve­ da­ či­ ma XIX ve­ ka Pan­ tić sta­ vlja Sre­ ma­ ca. Ta­ ko­ đe.

Za ovaj pro­ ces na­ rav­ no ni­ je za­ slu­ žan sa­ mo Pa­ vlo­ vić. Po­ po­ vi­ će­ va an­ to­ lo­ gi­ ja uči­ ni­ la je ključ­ nu stvar za ka­ no­ ni­ za­ ci­ ju ne­ kih sa­ vre­ me­ nih pe­ sni­ ka (kao što su Du­ čić i Ra­ kić). vred­ no­ va­ la i sa­ vre­ me­ ni pe­ snič­ ki tre­ nu­ tak. Bog­ dan Po­ po­ vić je svo­ ju an­ to­ lo­ gi­ ju sa­ sta­ vljao u jed­ nom ne­ dog­ mat­ skom vre­ me­ nu. ali i svo­ je­ vr­ sne ogra­ ni­ če­ no­ sti pri­ re­ đi­ va­ če­ vog uku­ sa. 105 . Ova­ ko va­ žna ulo­ ga an­ to­ lo­ gi­ ja po­ e­ zi­ je pot­ pu­ no po­ tvr­ đu­ je re­ či ći­ ni dru­ gih knji­ žev­ no­ sti. na sna­ gu nji­ ho­ ve re­ cep­ ci­ je uti­ ca­ lo je i vre­ me u ko­ me su se po­ ja­ vi­ le. Po­ red ne­ sum­ nji­ ve ve­ šti­ ne i lu­ cid­ no­ sti nji­ ho­ vih pri­ re­ đi­ va­ ča. Zo­ ra­ na Mi­ ši­ ća i Mi­ o­ dra­ ga Pa­ vlo­ vi­ ća22. Mi­ ši­ će­ va an­ to­ lo­ gi­ ja je da­ la bi­ tan do­ pri­ nos mo­ der­ ni­ stič­ koj po­ be­ di u ras­ pra­ vi ko­ ja se pe­ de­ se­ tih go­ di­ na u na­ šoj knji­ žev­ no­ sti vo­ di­ la. kao i u ve­ stva­ ri od­ i­ gra­ le pr­ vo u po­ e­ zi­ ji”. La­ za Ko­ stić). ali je isto ta­ ko po­ sta­ vi­ la na is­ tak­ nu­ to me­ sto u na­ šem ka­ no­ nu ne­ ke pi­ sce ra­ ni­ jih pe­ ri­ o­ da (Dis. na vred­ no­ va­ nje ak­ tu­ el­ nog pe­ snič­ kog tre­ nut­ ka. ona ni­ je mo­ gla da bu­ de ka­ non­ ska knji­ ga.o antologijama 4. u ko­ ji­ ma se jed­ na nor­ ma­ tiv­ na po­ e­ ti­ ka pret­ hod­ nog do­ ba već sla­ ma­ la. ni­ jed­ na an­ to­ lo­ gi­ ja srp­ ske pro­ ze (ili pri­ po­ vet­ ke) ni­ je od­ i­ ju su u na­ gra­ la onu ulo­ gu ko­ šem knji­ žev­ nom ži­ vo­ tu ima­ le knji­ ge Bog­ da­ na Po­ po­ vi­ ća. 22 Na­ i­ me. s dru­ ge. sva­ ka od ove tri an­ to­ lo­ gi­ je je osve­ tlja­ va­ la sko­ ro či­ tav luk raz­ vo­ ja srp­ ske po­ e­ zi­ je. kao i aka­ dem­ ska kri­ ti­ ka iz­ da­ va­ njem ne­ ko­ li­ ko to­ mo­ va „Sr­ blja­ ka”). ali su isto ta­ ko i fo­ ku­ si­ ra­ ne na ono „sa­ da” u srp­ skoj po­ e­ zi­ ji. ne­ ke od­ luč­ ne Jo­ va­ na Hri­ sti­ ća da su se „u na­ šoj. Sve tri an­ to­ lo­ gi­ je su okre­ nu­ te ka pre­ i­ spi­ ti­ va­ nju knji­ žev­ nog na­ sle­ đa. Gli­ go­ ri­ će­ va an­ to­ lo­ gi­ ja je du­ go osta­ la je­ di­ na pro­ zna an­ to­ lo­ gi­ ja ko­ ja se tru­ di­ la da pred­ sta­ vi naj­ bo­ lje iz ce­ lo­ kup­ nog pro­ znog stva­ ra­ la­ štva kod Sr­ ba. za­ tim Ivan V. dok je. Pa­ vlo­ vi­ će­ va an­ to­ lo­ gi­ ja je uči­ ni­ la klju­ čan na­ por ka us­ po­ sta­ vlja­ nju kon­ ti­ nu­ i­ te­ ta u na­ šoj po­ e­ zi­ ji (ali i knji­ žev­ no­ sti uop­ šte) i re­ ha­ bi­ li­ ta­ ci­ ji na­ še sred­ njo­ ve­ kov­ ne knji­ žev­ no­ sti (u ci­ ji vra­ stva­ ri tek je on po­ no­ vo us­ peo da na­ šoj tra­ di­ ti ono što joj je Sker­ lić svo­ jom pe­ ri­ o­ di­ za­ ci­ jom na­ še knji­ žev­ no­ sti od­ u­ zeo – a to je po­ nov­ no us­ po­ sta­ vlja­ nje ve­ ze s na­ šim sred­ njo­ ve­ kov­ nim kul­ tur­ nim na­ sle­ đem. zbog dog­ ma­ tič­ no­ sti do­ ba u ko­ me je na­ sta­ la. a isto­ vre­ me­ no je na naj­ bo­ lji na­ čin pred­ sta­ vi­ la este­ tič­ ka shva­ ta­ nja na­ šeg par­ na­ so­ sim­ bo­ li­ zma i da­ la jed­ nu od pr­ vih sli­ ka unu­ tra­ šnjeg raz­ vo­ ja na­ še po­ e­ zi­ je. Pre­ ma na­ šem mi­ šlje­ nju ove an­ to­ lo­ gi­ je su ostva­ ri­ le zna­ čaj i uti­ caj zbog nji­ ho­ ve dvo­ stru­ ke ulo­ ge ili zbog nji­ ho­ va dva li­ ca. dok je Pa­ vlo­ vi­ će­ va knji­ ga na­ sto­ ja­ la da dâ od­ go­ vo­ re na di­ le­ me ko­ je su mu­ či­ le či­ ta­ vu jed­ nu kul­ tu­ ru. Me­ đu an­ to­ lo­ gi­ ja­ ma pro­ ze knji­ ga ko­ ja bi isto­ vre­ me­ no sa­ bi­ ra­ la knji­ žev­ nu tra­ di­ ci­ ju i oce­ nji­ va­ la sa­ vre­ me­ nu pro­ znu pro­ duk­ ci­ ju ni­ ka­ da se ni­ je po­ ja­ ove an­ to­ lo­ gi­ je su uči­ ni­ le ve­ li­ ke ko­ ra­ ke u for­ mi­ ra­ nju i pre­ o­ bli­ ko­ va­ nju ta­ da­ šnje pe­ snič­ kog. ali i ce­ lo­ kup­ nog kul­ tur­ nog po­ lja. Mi­ ši­ će­ va knji­ ga je od­ ig ­ ra­ la znat­ nu ulo­ gu u po­ le­ mi­ ka­ ma. afir­ mi­ sa­ njem mla­ dih pe­ sni­ ka mo­ der­ ni­ sta. U stva­ ri. to­ me su mno­ go do­ pri­ ne­ li i Vas­ ko Po­ pa svo­ jom „Us­ prav­ nom ze­ mljom”. na na­ čin na ko­ ji je to u svo­ je vre­ me bi­ la An­ to­ lo­ gi­ ja no­ vi­ je srp­ ske li­ ri­ ke Bog­ da­ na Po­ po­ vi­ ća. pa je nje­ gov iz­ bor mo­ gao da bu­ de pri­ lič­ no slo­ bo­ dan. Na­ rav­ no. i Sve­ te Lu­ ki­ ća da je „po­ e­ zi­ ja te­ ren gde su se lo­ mi­ la glav­ na ko­ plja oko slo­ bo­ de stva­ ra­ la­ štva”. La­ lić svo­ jim vi­ zan­ ti­ ni­ zmom. S jed­ ne stra­ ne.

ko­ ji još uvek ne­ ma­ ju do­ brih iz­ bo­ ra. po­ put ese­ ja. Za raz­ li­ ku od Gli­ go­ ri­ će­ ve. vi­ Na sa­ mom kra­ ju tek­ sta. 1949. ali ne i da znat­ ni­ je re­ va­ lo­ ri­ zu­ ju ka­ no­ ne23. an­ to­ lo­ gi­ je Jo­ si­ ća Vi­ šnji­ ća i Mi­ haj­ la Pan­ ti­ ća na­ sta­ le su u tre­ nut­ ku ka­ da je ce­ lo­ kup­ no knji­ žev­ no pro­ zno na­ sle­ đe u ve­ li­ koj me­ ri is­ tra­ že­ no. u: Kritički radovi Velibora Gligorića. u kon­ tek­ stu u ko­ me se na­ šla. 1943. osta­ je nam sa­ mo da po­ no­ mo ono što smo na po­ čet­ ku re­ kli – s an­ to­ lo­ gi­ ja­ ma uop­ šte ni­ je la­ ko. Velibor. Ta­ ko nji­ ma osta­ je da iz­ vr­ še su­ mi­ ra­ nje do­ ta­ da­ šnje ho­ pro­ zne tra­ di­ ci­ je kod Sr­ ba. Gli­ go­ rić je bio čo­ vek pro­ šlog vre­ me­ na i su­ vi­ še ide­ o­ lo­ ški usme­ ren.treći program ZIMA 2012. a još ma­ nje ko­ ji su im prav­ ci pro­ sti­ ra­ nja u vre­ me­ nu. či­ je je pr­ vo iz­ da­ nje ob­ ja­ vi­ la 2001. Antologija srpskih pripovedača XIX i XX veka. Beograd: Savez književnika Jugoslavije. ova krat­ ka na­ rod­ na pri­ ča. 24 Od pro­ znih an­ to­ lo­ gi­ ja vi­ še iz­ da­ nja je ima­ la je­ di­ no Ma­ la ku­ ti­ ja Mi­ haj­ la Pan­ ti­ ća. Novi Sad i Beograd: Matica srpska i Institut za književnost i umetnost. Jugoslovenska proza. Beograd: SKZ. Posleratna srpska pripovetka. njen uti­ caj ni­ je mo­ gao da bu­ de zna­ tan. Ipak. Nji­ vi auto­ ri ni­ su ni ima­ li na­ me­ ru da iz­ vr­ še uti­ caj na sa­ vre­ me­ nu pri­ po­ ve­ dač­ ku sce­ nu ka­ no­ ni­ zo­ va­ njem no­ ve pri­ po­ ve­ dač­ ke ge­ ne­ ra­ ci­ je. Na­ i­ me. Mi­ a od pro­ znih ko­ je smo do sa­ da ana­ li­ zi­ ra­ li ni­ jed­ na ni­ je ima­ la po­ no­ vlje­ no to­ lo­ gi­ je pro­ ze i pri­ po­ vet­ ke su bit­ ne za na­ šu knji­ žev­ nost iz­ da­ nje24. Antologija srpske proze 1–2. Petar. Gligorić. mo­ že se shva­ ti­ ti i kao ale­ go­ ri­ ja an­ to­ lo­ gi­ čar­ skog po­ sla: „ko po­ ne­ se ka­ ja­ će se. ko­ ja se dâ raz­ um ­ e­ ti i kao mo­ to či­ ta­ ve knji­ ge. Ove an­ to­ lo­ gi­ je ta­ ko­ đe su na­ sta­ le u tre­ nut­ ku ka­ da je knji­ žev­ nost pre­ sta­ la da bu­ de ži­ žna tač­ ka na­ šeg knji­ žev­ nog po­ lja. 1983. Džadžić. „Od pamfleta do monografije”. 106 vila. Hatidža. i za ko­ je još uvek ne zna­ mo ko­ ja su im naj­ ve­ ća do­ stig­ nu­ ća. iz­ bor naj­ bo­ ljih srp­ skih mi­ kro-pri­ ča. Džadžić. 1987. ali po­ što je sa­ ma nje­ go­ va knji­ ga ne­ do­ volj­ no do­ bro sa­ sta­ vlje­ na. set. je je­ di­ no svo­ jom an­ to­ lo­ gi­ jom po­ ku­ šao Mi­ li­ sav Sa­ vić. Savremena srpska pripovetka. Krnjević. Beograd: BIGZ. Borivoje. U pri­ log to­ me či­ ni nam se i pri­ ča ko­ ju Mi­ haj­ lo Pan­ tić sta­ vlja na čel­ no me­ sto svo­ je An­ to­ lo­ gi­ je srp­ ske pri­ po­ vet­ ke – u pi­ ta­ nju je „Tam­ ni vi­ la­ jet”. Josić Višnjić. Milivoje St. mo­ žda nam naj­ bo­ lje sve­ do­ če sud­ bi­ ne ne­ kih na­ ših dru­ gih knji­ žev­ nih vr­ sta. Petar. Homo Heroicus. an­ jer se tek pre­ ko njih u ši­ re knji­ žev­ no po­ lje upi­ su­ ju gra­ ni­ ce. Homo Balcanicus. 1955. a ko ne po­ ne­ se ka­ ja­ će se!” Literatura i izvori: Ćurčić. da bi mo­ gao da na do­ bro oda­ bra­ nu pro­ zu iz epo­ ha re­ a­ li­ zma i mo­ der­ ne do­ da i sa­ vre­ me­ ni pri­ po­ ve­ dač­ ki tre­ nu­ tak. što se po glav­ noj obla­ sti nje­ go­ vog in­ te­ re­ so­ va­ nja i vi­ di. Beograd: Filip Višnjić. što je isto ta­ ko zna­ čaj­ no za ši­ ri­ nu nji­ ho­ ve re­ cep­ ci­ je. Beograd: Nolit. 1999. 1960. Šta bi se bez njih de­ si­ lo. Miroslav. i vred­ no­ sti na­ še pro­ ze. Ju­ go­ slo­ ven­ ska knji­ ga iz Be­ o­ gra­ da. 23 To . i Jevtić. Novi Sad: Progres. Otu­ da ni­ je ni ču­ do što su sve po­ me­ nu­ te pe­ snič­ ke an­ to­ lo­ gi­ je ima­ le po vi­ še iz­ da­ nja (Po­ po­ vi­ će­ va je do sa­ da ima­ la dva­ de­ ši­ će­ va če­ ti­ ri a Pa­ vlo­ vi­ će­ va de­ set).

new serbian literature. Mihajlo. Savić. cultural policy. i 20. Beograd: Istočnik. Milisav. from 1955. . After a retrospect of our first prose anthologies. 1999. as well as with cultural. Antologija novije srpske lirike. The first such book in our literature is Velibor Gligorić’s Srpska proza. Beograd: SKZ. We also discuss other integral anthologies of our literature. 107 Marko Avramović PROSE ANTHOLOGIES IN SERBIAN LITERATURE Summary This article presents an overview of prose anthologies in Serbian literature. Najlepše srpske priče. those that appeared in late 20th and early 21st century: Miroslav Josić Višnjić’s Antologija srpskih pripovedača 19.o antologijama Pantić.e. 2005. Bogdan. and the largest part of this paper is devoted to this anthology. 1956. we concentrate on integral anthologies. Milisav Savić’s Najlepše srpske priče and Mihajlo Pantić’s Antologija srpske pripovetke. Beograd: Raška škola. ideological and historical circumstances that influenced the creation of certain selections. Our paper deals with the choices made in these anthologies. prose. Antologija srpske pripovetke 1–3. those that offer a selection from the entirety of prose (or narrative) Serbian literature. Key words: anthology. i. veka. Popović.

treći program ZIMA 2012. 108 .

teorije zavere .

.

Брајан UDK:  061-021. Lon­ don 1966. 96. no. (Po­ pu­ lar­ ni slo­ gan sa štam­ pa­ nih na­ lep­ ni­ ca) Mi­ le­ ni­ jum je pred na­ ma.43 061-25:165. Na­ vo­ di se skup ob­ ja­ šnje­ nja ko­ ja se na­ zi­ va­ ju neo­ sno­ va­ nim te­ o­ ri­ ja­ ma za­ ve­ re. je­ ste jed­ no­ stav­ na misаo o umu – mi­ sao da um vla­ da sve­ tom. or.Treći program Broj 153. U stva­ ri. Ve­ ru­ . De­ fi­ ni­ še se te­ o­ ri­ ja za­ ve­ re. „Of Conspirаcy The­ o­ ri­ es”.453:165. svet­ ska isto­ ri­ ja ra­ ci­ o­ nal­ na u svom raz­ vo­ ju. ame­ rič­ ka svest sve vi­ še pa­ da u za­ gr­ ljaj kon­ spi­ ra­ tiv­ nog mi­ šlje­ nja. 1993. Karl Pop­ per. Char­ les Pig­ den. The Open So­ ci­ ety and Its Eni­ mi­ es. The Jo­ ur­ nal of Phi­ lo­ sophy. Ap­ strakt i ključ­ ne re­ či deo su re­ dak­ cij­ ske opre­ me tek­ sta. 1 Na te­ o­ ri­ ju za­ ve­ re fi­ lo­ zo­ fi ni­ su obra­ ti­ li mno­ go pa­ žnje. vol. pre­ ma to­ me.. Ro­ tled­ ge (pe­ to iz­ da­ nje. Je­ di­ na mi­ sao ko­ ju fi­ lo­ zo­ fi­ ja ima о to­ me. po­ zna­ to mi je sa­ mo ne­ ko­ li­ ko ras­ pra­ va: na pri­ mer. (He­ gel. i ka­ ko ko­ ja go­ di­ na pro­ la­ zi. gde je ovaj tekst pr­ vi put pred­ sta­ vljen. 3. Ključ­ ne re­ či: te­ o­ ri­ ja za­ ve­ re. What is Wrong with Con­ spi­ racy The­ o­ ri­ es?”. te­ o­ ri­ ja sa­ zna­ nja.1 Po­ je­ di­ ne te­ o­ ri­ je za­ ve­ re su is­ pu­ * Na­ slov ori­ gi­ na­ la: Brian L.43 111 Prevod BRAJAN KILI O TEORIJAMA ZAVERE* Na­ me­ ra auto­ ra član­ ka je da po­ ka­ že da pro­ u­ ča­ va­ nje te­ o­ ri­ ja za­ ve­ ra mo­ že da osve­ tli pri­ ro­ du te­ o­ rij­ skog ob­ ja­ šnje­ nja. 3–34. and the Af­ ter­ math. 94–99). Phi­ lo­ sophy of the So­ cial Sci­ en­ ces. Marx. Po­ seb­ no se za­ hva­ lju­ jem Dејvidu Hil­ di­ ču i Pi­ mu Ha­ se­ la­ ge­ ru za ko­ ri­ sne ko­ men­ ta­ re i di­ sku­ si­ je. mart 1999. XXV. ZIMA 2012 AUTOR: Кили. Keely. ob­ ja­ šnje­ nje. „Pop­ per Re­ vi­ si­ ted. The Phi­ lo­ sophy of Hi­ story) Sra­ nja se de­ ša­ va­ ju. 109–126. dru­ gi tom: The High Ti­ de of Prop­ hecy: He­ gel. Že­ lim da se za­ hva­ lim svo­ jim ko­ le­ ga­ ma fi­ lo­ zo­ fi­ ma s Va­ šing­ ton­ skog uni­ ver­ zi­ te­ ta (u Sent Lu­ i­ su). u od­ no­ su na isto­ ri­ ju. i da je.

vi­ rus ko­ ji iza­ zi­ va AIDS (sin­ drom gu­ bit­ ka imu­ ni­ te­ ta). sve­ mir­ ski brod sru­ šio u ne­ po­ sred­ noj bli­ zi­ ni Ro­ u­ zve­ la u No­ vom Mek­ si­ ku. Na­ ša vla­ da je sve­ sna ove si­ tu­ a­ ci­ je. Ovaj sa­ vez bio je ko­ ri­ stan i za CIA (obez­ be­ đu­ ju­ ći no­ vac kon­ tra­ ši­ ma po­ što je upra­ vo pre to­ ga pu­ kov­ nik Oli­ ver Nort ot­ kri­ ven u šver­ cu na­ o­ ru­ ža­ nja u Ira­ nu). osta­ vlja­ ju­ ći una­ ka­ že­ nu sto­ ku i kid­ na­ pu­ ju­ ći lju­ de (či­ je se­ ća­ nje po­ sle to­ ga bri­ šu). Me­ đu­ tim. Pred va­ ma je test o za­ ve­ re­ nič­ koj pi­ sme­ no­ sti. 5)  Sve tran­ sa­ tlant­ ske raz­ go­ vo­ re pri­ slu­ šku­ je i sni­ ma ame­ rič­ ka Na­ ci­ o­ nal­ na agen­ ci­ ja za bez­ bed­ nost. Cam­ brid­ ge 1982). ima­ ju je od njih. to je či­ nje­ ni­ ca ko­ ju je ame­ rič­ ka vla­ da pri­ kri­ la u stra­ hu od lo­ šeg od­ je­ ka u štam­ pi u vre­ me­ nu ka­ da je do­ šlo do sma­ nje­ nja na­ o­ ru­ ža­ nja u post­ hlad­ no­ ra­ tov­ skom pe­ ri­ o­ du. da su na­ gli pri­ liv ko­ ka­ i­ na u ame­ rič­ ke ur­ ba­ ne cen­ tre kra­ jem osam­ de­ se­ tih go­ di­ na XX ve­ ka obez­ be­ di­ li ni­ ka­ ra­ gvan­ ski kon­ tra­ ši ko­ je je po­ dr­ ža­ la CIA. na­ stao je kao pro­ iz­ vod ame­ rič­ kih ili so­ vjet­ skih bi­ o­ lo­ ških is­ tra­ ži­ va­ nja. vo­ za tram­ va­ ji­ ma. kao i da bi se odr­ žao sta­ tus quo u po­ tra­ zi za po­ dr­ škom (usme­ ra­ va­ ju­ ći eko­ nom­ sku i kul­ tur­ nu pa­ žnju na „cr­ nu Ame­ riku”). 4) Le­ te­ li­ cu ame­ rič­ kog avio-pre­ vo­ zni­ ka TWA broj 800 gre­ škom je obo­ ri­ la ame­ rič­ ka mor­ na­ rič­ ka ra­ ke­ ta.treći program ZIMA 2012. uko­ li­ ko one za­ i­ sta po­ sto­ je. jem da je raz­ log za ova­ kav pri­ stup to što ve­ ći­ na aka­ dem­ skih fi­ lo­ zo­ fa sma­ tra da su te­ o­ ri­ je za­ ve­ re glu­ pe. 2) Van­ ze­ malj­ ci re­ dov­ no po­ se­ ću­ ju na­ šu pla­ ne­ tu. Ko­ li­ ko ste te­ o­ ri­ ja za­ ve­ re od na­ bro­ ja­ nih već ra­ ni­ je ču­ li? Ko­ ma va­ šem uve­ re­ nju. ve­ ru­ jem da je za­ da­ tak fi­ lo­ zo­ fa da ana­ li­ zi­ ra­ ju gre­ ške ko­ je se po­ ja­ vlju­ ju u za­ jed­ nič­ kim za­ blu­ da­ ma. Sva­ ke go­ di­ ne naj­ bo­ lje pro­ da­ va­ ne knji­ ge. . fil­ mo­ vi ko­ ji se sni­ ma­ ju. Ovaj tekst po­ sve­ ću­ jem ra­ du Fi­ li­ pa Ki­ če­ ra na fi­ lo­ zof­ skim pro­ ble­ mi­ ma na­ uč­ nog kre­ a­ ci­ o­ ni­ zma – Abo­ ut Sci­ en­ ce aga­ ins Cre­ a­ ti­ o­ nism (MIT. naj­ gle­ da­ ni­ ji te­ le­ vi­ zij­ ski i naj­ slu­ ša­ ni­ ji ra­ dio-pro­ gra­ mi po­ ku­ ša­ va­ ju da nas uve­ re da Li Har­ vi Osvlad (Lee Har­ vey Oswald) ni­ je de­ lo­ vao sam u aten­ ta­ tu na Džo­ na Ke­ ne­ di­ ja. 112 nje­ ne le­ gen­ dom. a on­ da to pri­ kri­ la pri­ čom o pa­ du me­ te­ o­ ro­ lo­ škog ba­ lo­ na. da je vla­ da Sje­ di­ nje­ nih Ame­ rič­ kih Dr­ ža­ va pro­ na­ šla le­ te­ li­ cu i nje­ nu po­ sa­ du. 3) Los An­ đe­ les je ne­ ka­ da imao efi­ ka­ san si­ stem jav­ nog pre­ ali su se to­ kom tri­ de­ se­ tih i če­ tr­ de­ se­ tih go­ di­ na pro­ šlog ve­ ka pro­ iz­ vo­ đa­ či auto­ mo­ bi­ la. da se 1947. gu­ ma i vla­ sni­ ci naft­ nih kom­ pa­ ni­ ja taj­ no do­ go­ vo­ ri­ li s pred­ stav­ ni­ ci­ ma grad­ skih vla­ sti da ovaj si­ stem raz­ o­ re ka­ ko bi Los An­ đe­ les po­ stao mo­ del gra­ da u ko­ jem je pre­ voz za­ sno­ van na pri­ vat­ nim auto­ mo­ bi­ li­ ma. pre ne­ go što je oslo­ bo­ đen (na­ mer­ no ili ne­ na­ mer­ no). pre­ smi­ sla? 1)  HIV (Hu­ ma­ ni imu­ no­ de­ fi­ ci­ jent­ ni vi­ rus). da ne­ ma­ ju me­ re i da su jed­ no­ stav­ no deo po­ pu­ lar­ ne kul­ tu­ re.

ovaj esej je epi­ ste­ mo­ lo­ ški. Tho­ em­ mes. tri­ la­ te­ ral­ noj ko­ mi­ si­ ji ili taj­ noj or­ ga­ ni­ za­ ci­ ji je­ vrej­ skih ban­ ka­ ra. Šta­ vi­ še. Ide­ ja je da s te­ o­ ri­ ja­ ma za­ ve­ re mo­ že­ mo da po­ stu­ pa­ mo kao što je Dej­ vid Hjum (Da­ vid Hu­ me)3 po­ stu­ pao s ču­ di­ ma: po­ ka­ zao je da po­ sto­ ji gru­ pa ob­ ja­ šnje­ nja ko­ ji­ ma ne mo­ že­ mo pri­ stu­ pi­ ti. 2  .). a ne so­ ci­ o­ lo­ ški. bi­ lo bi ko­ rekt­ no re­ ći da je „isti­ na ta­ mo Dru­ gi. kao što go­ vo­ re o raz­ lo­ zi­ ma ci bi­ zbog ko­ jih su Ame­ ri­ kan­ li to­ li­ ko fa­ sci­ ni­ ra­ ni ne­ id ­ en­ ti­ fi­ ko­ va­ nim le­ te­ ćim objek­ ti­ ma (NLO) i in­ va­ zi­ jom van­ ze­ ma­ lja­ ca to­ kom pe­ de­ se­ tih go­ di­ na. Ja­ sna po­ u­ ka iz ovog ese­ ja je­ ste da taj za­ da­ tak ni­ je ta­ ko jed­ no­ sta­ van kao što bi­ smo mo­ gli da po­ mi­ sli­ mo.2 Sma­ tra se da se ova gru­ pa ob­ ja­ šnje­ nja mo­ že ana­ li­ tič­ ki raz­ li­ ko­ va­ ti od onih te­ o­ ri­ ja ko­ je za­ slu­ žu­ ju na­ šu pa­ žnju. U stva­ ri. ma­ nje zah­ tev­ ni či­ ta­ o­ ci pred­ la­ ga­ li su. ne mo­ ra­ ju nu­ žno bi­ ti po­ gre­ šne. kao što će­ mo to vi­ de­ ti u slu­ ča­ ju pod­ me­ ta­ nja bom­ be u Okla­ ho­ ma Si­ ti­ ju. Pred­ vi­ đa­ nje je ne­ za­ hva­ lan po­ sao. po de­ fi­ ni­ ci­ ji. te sto­ ga mo­ ra­ mo da te­ o­ re­ ti­ še­ mo i spe­ ku­ li­ še­ mo o to­ me šta se de­ si­ lo. Uve­ ren sam da će pro­ u­ ča­ va­ nje te­ o­ ri­ ja za­ ve­ re osve­ tli­ ti pri­ ro­ du te­ o­ rij­ skog ob­ ja­ šnje­ nja. Tweyman (prir. ove či­ nje­ ni­ ce ni­ su oči­ gled­ ne. Ko­ nač­ no. „za­ ma­ đi­ ja­ na”. na­ zi­ ve kao što su „za­ ku­ va­ na”. sma­ tram da ni­ su pri­ klad­ ni za ozbilj­ no raz­ ma­ tra­ nje. Stvar ni­ je u to­ me da li su van­ ze­ malj­ ci za­ i­ sta po­ se­ ti­ li na­ šu pla­ ne­ tu. 113 I Me­ đu­ tim. Iz­ gle­ da da po­ sto­ ji sna­ žna in­ tu­ i­ ci­ ja ko­ ja je u sta­ nju da pro­ iz­ ve­ de niz ob­ ja­ šnje­ nja – na­ zo­ vi­ mo ih ne­ za­ sno­ va­ nim te­ o­ ri­ ja­ ma za­ ve­ re (NTZ). 3  „Of Mi­ rac­ les” (X ode­ ljak u En­ qu­ i­ ri­ es con­ cer­ ning Hu­ man Un­ der­ stan­ ding. Hu­ me on Mi­ rac­ les. ma­ le gru­ pe moć­ nih po­ je­ di­ na­ ca za­ i­ sta po­ vre­ me­ no po­ ku­ ša­ va­ ju da uti­ ču na tok isto­ ri­ je. po­ no­ vo ob­ ja­ vlje­ no u: S. hteo bih da na­ gla­ sim da ni u kom slu­ ča­ ju či­ ta­ lac ne bi tre­ ba­ lo da za­ klju­ či da da­ jem ar­ gu­ men­ te za ili pro­ tiv isti­ ni­ to­ sti bi­ lo kog da­ tog ob­ ja­ šnje­ nja. Te­ o­ ri­ je za­ ve­ re. iz­ me­ đu osta­ lih. kao što to ilu­ stru­ ju slu­ ča­ je­ vi afe­ ra Vo­ ter­ gejt i Iran-kon­ tra­ ši. ali ipak pred­ vi­ đam da će kul­ tur­ ni kri­ ti­ ča­ ri i so­ ci­ o­ lo­ zi ima­ ti isto to­ li­ ko mno­ go da ka­ žu o na­ šoj da­ na­ šnjoj op­ se­ si­ ji za­ ve­ ra­ ma. ili da li je Osvald de­ lo­ vao sam. Bri­ stol 1966. 1748).teorije zavere 6)  Zna­ ča­ jan deo svet­ ske eko­ no­ mi­ je je pod kon­ tro­ lom ma­ le gru­ pe po­ je­ di­ na­ ca. bez ob­ zi­ ra na to da li je reč o ma­ so­ ni­ ma. Pre ne­ go što na­ sta­ vi­ mo. dru­ ga ob­ ja­ šnje­ nja – i zva­ nič­ na i ne­ zva­ nič­ na – če­ sto pred­ sta­ vlja­ ju kon­ ku­ rent­ sku te­ o­ ri­ ju za­ ve­ re. Me­ đu­ tim. Iako su ti na­ zi­ vi ži­ vo­ pi­ sni. po­ ne­ kad s uspe­ hom. 1–20. o ovim slu­ ča­ je­ vi­ ma po­ sto­ je isto­ rij­ ske či­ nje­ ni­ ce. Mo­ gu i da­ lje da na­ bra­ jam. Ov­ de je reč o po­ tvr­ di ve­ ro­ va­ nja. De­ fi­ ni­ sa­ nje te­ o­ ri­ je za­ ve­ re na­ i­ la­ zi na neo­ če­ ki­ va­ ne te­ ško­ će. kao op­ šta ka­ te­ go­ ri­ ja. Svr­ ha ove li­ ste je­ ste da ja­ sno po­ ka­ že ko­ li­ ko su da­ na­ šnje te­ o­ ri­ je za­ ve­ re na­ stra­ ne. Dru­ gim re­ či­ ma.

Osvr­ nu­ ću se i na na­ vod­ ne pred­ no­ sti ne­ za­ sno­ va­ nih te­ o­ ri­ ja za­ ve­ re u če­ tvr­ tom odelj­ ku ka­ ko bih ob­ ja­ snio nji­ ho­ vu tre­ nut­ nu po­ pu­ lar­ nost. II Da bi­ smo po­ ka­ za­ li ka­ ko de­ lu­ je te­ o­ ri­ ja za­ ve­ re. ras­ pra­ vlja­ ću o pro­ ble­ mu po­ ku­ ša­ ja de­ fi­ ni­ sa­ nja ne­ za­ sno­ va­ nih te­ o­ ri­ ja za­ ve­ re i uka­ za­ ću na gre­ ške u pro­ na­ la­ že­ nju ana­ li­ tič­ kog kri­ te­ ri­ ju­ ma za raz­ li­ ko­ va­ nje do­ brih od lo­ ših te­ o­ ri­ ja za­ ve­ re. Uka­ zu­ jem na to da nas sno­ va­ ne te­ o­ ri­ je za­ ve­ ra pri­ mo­ ra­ va­ ju da bi­ ra­ mo iz­ me­ đu su­ prot­ sta­ vlje­ ne ne­ za­ skep­ ti­ ci­ zma ko­ ji pro­ iz­ vo­ de ove te­ o­ ri­ je i ap­ surd­ nog gle­ di­ šta o sve­ tu ko­ je na­ sta­ je nji­ ho­ vim od­ ba­ ci­ va­ njem. Hjum je­ ste bio u po­ zi­ ci­ ji da ka­ že – da li tre­ ba da ve­ ru­ je­ mo u ču­ do ni­ za­ vi­ si od či­ nje­ ca ko­ je su nam na ras­ po­ la­ ga­ nju (ili od mo­ gu­ ćih či­ nje­ ni­ ca). uko­ li­ ko je­ su. Hu­ me. U tre­ ćem odelj­ ku. u sre­ du 19. Na­ dam se da će či­ ta­ lac raz­ u­ me­ ti ovu di­ ver­ zi­ ju. nu­ žno je da jed­ nu od njih raz­ mo­ tri­ mo de­ talj­ no. da ne­ ma ni­ ka­ kvih osno­ va da u njih ve­ ru­ je­ mo. Ne­ ko­ li­ ko mi­ nu­ ta po­ sle de­ vet uju­ tru. U tom smi­ slu. Raj­ de­ rov ka­ mion – par­ ki­ ran is­ pred de­ ve­ to­ sprat­ ne fe­ de­ ral­ ne zgra­ de Al­ fre­ da Mju­ ra u Okla­ ho­ ma Si­ ti­ ju.4 Hjum ni­ je mo­ gao da ka­ že da se ču­ da ni­ ka­ da ni­ su do­ ga­ đa­ la. Kao što je pri­ me­ tio To­ mas Hak­ sli (Tho­ mas Hux­ ley).. u stva­ ri. On ni­ je imao na­ či­ na da utvr­ di. ma Si­ Ova ras­ pra­ va o isti­ ni­ tom do­ ga­ đa­ ju i o te­ o­ ri­ ja­ ma za­ ve­ re (za­ sno­ va­ nim. De­ ta­ lji su bit­ ni zbog to­ ga što na osno­ vu njih na­ sta­ je ne­ za­ sno­ va­ na te­ o­ ri­ ja za­ ve­ re. ali po­ la­ ze­ ći od da­ te epi­ ste­ mo­ lo­ ške si­ tu­ a­ ci­ je. Mo­ žda je Go­ spod to uči­ nio. a mo­ žda i ni­ je. sa iz­ ve­ sno­ šću. osvr­ nu­ ću se na ne­ dav­ ni do­ ga­ đaj ko­ ji je pro­ iz­ veo mno­ ge te­ o­ ri­ je za­ ve­ re: pod­ me­ ta­ nje bom­ be u Okla­ ho­ ti­ ju. 161–168. Ovo me u pe­ tom odelj­ ku vo­ di ka ras­ pra­ vi o kon­ spi­ ra­ tiv­ nom mi­ šlje­ nju u kon­ tek­ stu su­ prot­ sta­ vlje­ nih vi­ zi­ ja o pri­ ro­ di sve­ ta. u dr­ ža­ vi Okla­ ho­ ma – raz­ net je u pa­ ram­ par­ čad sna­ žnom „The Or­ der of Na­ tu­ re: Mi­ rac­ les” (po­ gla­ vlje VII u: T. Pred­ la­ žem da ana­ li­ zi­ ra­ mo ne­ za­ sno­ va­ ne te­ o­ ri­ je za­ ve­ re i ka­ da utvr­ di­ mo gde one gre­ še. Me­ đu­ tim. isti­ ni­ to. na­ la­ zi­ mo se u is­ toj si­ tu­ a­ ci­ ji kao i Hjum. ne mo­ ra­ mo nu­ žno da ve­ ru­ je­ mo u sve što je. ili ne) po­ mo­ ći će mi da ilu­ stru­ jem ana­ li­ zu ko­ ja sle­ di. 4  . 114 ne­ gde”. apri­ la 1995. da po­ ku­ ša­ mo da is­ pri­ ča­ mo pri­ ču o pra­ vil­ nom ob­ ja­ šnje­ nju. da li je Hri­ stos pre­ tvo­ rio ka­ men u hleb i da li je nji­ me na­ hra­ nio ma­ su. Po­ no­ vo ob­ ja­ vlje­ no u: Tweyman. cit. op. kao i osno­ ve po­ mo­ ću ko­ jih ih mo­ že­ mo traj­ no ob­ ja­ sni­ ti. 1981). Raz­ u­ me­ va­ nje za­ što ne­ ma­ mo osno­ va da ve­ ru­ je­ mo u od­ re­ đe­ ne te­ o­ ri­ je za­ ve­ re mo­ že da nam raz­ ja­ sni zbog če­ ga tre­ ba da ve­ ru­ je­ mo u stva­ ri u ko­ je ve­ ru­ je­ mo. već je­ di­ no. Za­ klju­ ču­ jem uka­ zu­ ju­ ći na to da je po­ sao fi­ lo­ zo­ fi­ je da nam po­ ka­ že iz­ laz iz ove di­ le­ me. U sle­ de­ ćem odelj­ ku. Ta­ kva ob­ ja­ šnje­ nja ima­ ju od­ re­ đe­ ni ste­ pen eks­ pla­ na­ tor­ ne ši­ ri­ ne i po svo­ joj pri­ ro­ di ni­ su ne­ po­ re­ ci­ va. Hux­ ley. Ali traj­ no ve­ ro­ va­ nje u ne­ za­ sno­ va­ ne te­ o­ ri­ je za­ ve­ ra zah­ te­ va sve ve­ ći na­ stra­ ni skep­ ti­ ci­ zam pre­ ma lju­ di­ ma i jav­ nim in­ sti­ tu­ ci­ ja­ ma.treći program ZIMA 2012.

Po­ li­ ca­ jac Han­ ger za­ u­ sta­ vio je vo­ zi­ lo. od­ u­ zeo mu na­ pu­ nje­ ni pi­ štolj i nož du­ ži­ ne pet in­ ča. pri­ me­ tio „Mer­ kju­ ri mar­ kiz” iz 1977. (Dr­ ža­ di­ la da su se op­ tu­ že­ ni na­ mer­ no udru­ ži­ li da po­ bi­ ju fe­ de­ ral­ ne va je tvr­ agen­ te. ali ka­ da je pri­ šao vo­ za­ ču ko­ ji je bio sam u ko­ li­ ma. oko dve go­ di­ ne ka­ sni­ je. Is­ tra­ ga je na­ sta­ vlje­ na i. Abra­ him Ah­ mad je uhap­ šen u Lon­ do­ nu. U me­ đu­ vre­ me­ nu se do­ go­ di­ lo da je u 10. Br­ zo je is­ klju­ čen kao osum­ nji­ če­ ni i pu­ šten je na slo­ bo­ du.5 Po­ što je is­ tra­ ga utvr­ di­ la da je uni­ šte­ ni ka­ mion pre to­ ga bio u Eli­ o­ to­ voj ra­ di­ on ­ i­ ci u Džankšn si­ ti­ ju u Kan­ za­ su. Vo­ zač je pri­ znao da je na­ o­ ru­ žan.teorije zavere eks­ plo­ zi­ jom. bio je uhap­ šen po op­ tu­ žbi da je no­ sio na­ pu­ nje­ no oruž­ je. Ko­ la su se kre­ ta­ la pre­ ko osam­ de­ set mi­ lja na sat i ni­ su ima­ la is­ tak­ nu­ te ta­ bli­ ce. Fo­ to-ski­ ca „Džo­ na Dua broj 1” i „Džo­ na Dua broj 2” ob­ ja­ vlje­ na je u me­ di­ ji­ ma sle­ de­ ćeg da­ na. što je ozna­ če­ no kao naj­ go­ ri po­ je­ di­ nač­ ni akt te­ ro­ ri­ zma ko­ ji se ika­ da de­ sio na ame­ rič­ kom tlu.) For­ ti­ jer je pro­ gla­ šen kri­ vim za lak­ še zlo­ či­ ne po­ či­ nje­ ne u eks­ plo­ zi­ ji. za­ tim za po­ se­ do­ va­ nje hlad­ nog oruž­ ja i za upra­ vlja­ nje vo­ zi­ lom ko­ je ni­ je ima­ lo ta­ bli­ kvej je dva da­ na ka­ sni­ je još uvek bio u pri­ tvo­ ru ka­ da je ce. Ni­ kols je bio osu­ đen za ubi­ stva i za ko­ va­ nje za­ ve­ re. pa­ žnja je usme­ re­ na na dva be­ la mu­ škar­ ca dva­ de­ se­ tih go­ di­ na. onog ju­ tra ka­ da se de­ si­ la eks­ plo­ zi­ ja. Sum­ nja je pa­ la na mo­ gu­ će te­ ro­ ri­ ste s Bli­ skog is­ to­ ka. pri­ me­ tio je ne­ što sum­ nji­ vo is­ pod nje­ go­ ve jak­ ne. Tom pri­ li­ kom 168 lju­ di. uklju­ ču­ ju­ ći i ubi­ stvo pr­ vog ste­ pe­ na je­ da­ na­ est fe­ de­ ral­ nih age­ na­ ta ko­ ji su po­ gi­ nu­ li u eks­ plo­ zi­ ji. pri­ bli­ žno na osam­ de­ set mi­ lja se­ ver­ no od Okla­ ho­ ma Si­ ti­ ja. Čim je spa­ si­ lač­ ka eki­ pa po­ če­ la da spa­ sa­ va pre­ ži­ ve­ le iz ru­ še­ vi­ na. uklju­ ču­ ju­ ći – što je i naj­ tra­ gič­ ni­ je – i dva­ na­ e­ sto­ ro de­ ce iz dnev­ nog cen­ tra za bri­ gu o de­ ci iz te zgra­ de. zbog to­ ga što je pri­ hva­ tio da sve­ do­ či pro­ tiv Me­ kve­ ja i Ni­ kol­ sa. na me­ đu­ dr­ žav­ nom pu­ tu broj 35. Me­ kvej je za­ jed­ no s Te­ ri­ jem Ni­ kol­ som (Te­ rry Nic­ hols) i Maj­ klom For­ ti­ je­ rom (Mis­ hael For­ ti­ er) bio osu­ đen u ovom pro­ ce­ su. Me­ kvej je pro­ gla­ šen kri­ vim po svim tač­ ka­ ma i osu­ đen je na smrt. na šta je po­ li­ ca­ jac iz­ va­ dio vla­ sti­ to oruž­ je i upe­ rio ga u gla­ vu vo­ za­ ča. U pro­ ce­ su pro­ tiv Me­ kve­ ja i Ni­ kol­ sa dr­ žav­ ni tu­ ži­ lac je tvr­ dio da su Me­ kvej. za­ po­ če­ la je i de­ talj­ na fe­ de­ ral­ na is­ tra­ ga. po­ li­ ca­ jac Čarls Han­ ger (Char­ les Han­ ger) iz na­ ci­ o­ nal­ ne gar­ de Okla­ ho­ me.20 pre pod­ ne. dva­ de­ set­ še­ sto­ go­ di­ šnji ve­ te­ ran iz Za­ liv­ skog ra­ ta. Me­ iden­ ti­ fi­ ko­ van kao „Džon Du broj 1” – osum­ nji­ če­ ni za pod­ me­ ta­ nje bom­ be u Okla­ ho­ ma Si­ ti­ ju. 5  115 . ali se to po­ ka­ za­ lo kao ćor­ so­ kak. Me­ kve­ ju i Ni­ kol­ su je su­ đe­ no za „upo­ tre­ bu oruž­ ja za ma­ sov­ no uni­ šte­ nje” i za još ne­ ko­ li­ ko stva­ ri. iz­ gu­ bi­ lo je ži­ vot. ali po­ ro­ ta ni­ je hte­ la da ga pro­ gla­ si kri­ vim i za ubi­ stvo pr­ vog ste­ pe­ na. Ni­ kols i For­ ti­ jer eks­ plo­ zi­ ju is­ pred fe­ de­ ral­ ne zgra­ de u Okla­ ho­ ma Ma­ da do ta­ da ni­ je bio sta­ nov­ nik Okla­ ho­ me ni­ ti je bio ame­ rič­ ki gra­ đa­ nin. Po­ čeo je op­ šti na­ ci­ o­ nal­ ni lov na njih. de­ talj­ no pre­ tra­ žen i vra­ ćen u Sje­ di­ nje­ ne Dr­ ža­ ve u oko­ vi­ ma. Ti­ mo­ ti Me­ kvej (Thi­ mothy McVe­ igh).

Sa­ mo ne­ ko­ li­ ko da­ na po­ sle ovog do­ ga­ đa­ ja. on do­ vo­ di u sum­ nju kri­ vi­ cu pr­ vo­ op­ tu­ že­ nog na­ vo­ de­ ći je­ da­ na­ est „za­ pa­ nju­ ju­ ćih pro­ tiv­ reč­ no­ sti u po­ na­ ša­ nju Ti­ mo­ ti­ ja Me­ kve­ ja ču­ ju­ ći i ove: ka­ ko pre. Ok Bomb! Con­ spi­ racy and Co­ ver-up. već ume­ sto to­ ga po­ sta­ vlja mno­ go­ broj­ na pi­ ta­ nič­ nom ob­ ja­ šnje­ nju. ta­ ko i po­ sle hap­ še­ nja”. The Tur­ ner Di­ a­ ri­ es. te je hteo da se osve­ ti fe­ de­ ral­ ci­ ma za nji­ ho­ vu smrt. Was­ hing­ ton 1978. (Eks­ plo­ zi­ ja u Okla­ ho­ ma Si­ ti­ ju iz­ ve­ de­ na je na dru­ gu go­ di­ šnji­ cu stra­ vič­ nog kra­ ja ver­ ske sek­ te Da­ vi­ di­ ja­ na­ ca u bli­ zi­ ni gra­ da Va­ ko u Tek­ sa­ su. po­ sta­ vlja­ na su pi­ ta­ nja o zva­ nič­ nom ob­ ja­ šnje­ nju eks­ plo­ zi­ je (ko­ je je i sa­ mo za­ sno­ va­ no na za­ ve­ ri): Da li su Me­ kvej. Il­ lu­ mi­Net. Kit ne­ nja zva­ tiv­ ni pri­ stup. iako je utvr­ đe­ no da je ko­ ri­ stio la­ žni iden­ ti­ tet [dru­ go ime]. 28–29). od­ lu­ čio da ka­ že svo­ je pra­ vo ime i adre­ su vla­ sni­ ku Dri­ mlend mo­ te­ la gde je od­ seo u Džankšn Si­ ti­ ju [ne­ po­ sred­ no pred pod­ me­ ta­ nje bom­ be]. Ni­ kols i For­ ti­ jer de­ lo­ va­ li sa­ mi. Mek­ do­ nal­ da Tar­ ma­ nom u ko­ jem se opi­ su­ je ra­ sna re­ vo­ lu­ ci­ ja u Ame­ ri­ ci. Lil­ bern 1995. Ova eks­ plo­ zi­ ja da­ je nam do­ bar pri­ mer di­ na­ mi­ ke te­ o­ ri­ je za­ ve­ re. 116 Si­ ti­ ju pla­ ni­ ra­ li kao akt te­ ro­ ri­ zma pro­ tiv ono­ ga što su sma­ tra­ li moć­ nim i opa­ snim dr­ žav­ nim en­ ti­ te­ tom. ne­ ro­ vi dnev­ ni­ ci6. gde je bi­ lo i mr­ tvih. Na­ ti­ o­ nal Al­ li­ an­ ce. Black He­ li­ kop­ ters over Ame­ ri­ ca: Stri­ ke­ for­ ce for the New World Or­ der. kao što je na­ me­ šte­ no kao „žr­ tve­ nim jar­ ci­ ma” da na se­ je to Osvald (Oswald) tvr­ dio pre ne­ go što ga je Ru­ bi ubio? Da li su eks­ plo­ zi­ jom po­ sred­ no ili ne­ po­ sred­ no upra­ vlja­ li ne­ ki ele­ men­ ti iz vla­ de Sje­ di­ nje­ nih Dr­ ža­ va ko­ ji su že­ le­ li da u jav­ no­ sti iza­ zo­ vu ose­ ćaj da za­ ko­ no­ dav­ stvo tre­ ba da bu­ de stro­ že. al­ ter­ na­ kop­ te­ ri nad Ame­ ri­ kom iz 1995. Tre­ ve­ ru­ je­ mo da je Me­ kvej po­ be­ gao s me­ sta zlo­ či­ na u ko­ li­ ma ko­ ja ni­ su ima­ le Mac­ Do­ nald. .) Ta­ ko je Me­ kvej (ob­ u­ čen za upo­ tre­ bu eks­ plo­ zi­ va u ame­ rič­ koj voj­ sci) za­ jed­ no s Ni­ kol­ som na­ pra­ vio moć­ nu amo­ ni­ jum-ni­ trat­ nu bom­ bu ko­ ju su po­ sta­ vi­ li u iz­ najm­ lje­ ni ti­ ka­ mion i ak­ ti­ vi­ ra­ li je is­ pred fe­ de­ ral­ ne zgra­ de u Okla­ ho­ ma Si­ ju. 7  Jim Ke­ ith.treći program ZIMA 2012. New York 1996. Osno­ ve za ova­ kve te­ o­ ri­ je za­ ve­ re is­ tra­ ži­ va­ ne su u knji­ zi Ok bom­ ba! Za­ ve­ ra i pri­ kri­ va­ nje Dži­ mi­ ja Ki­ ta (mo­ žda naj­ po­ zna­ ti­ jeg po knji­ zi Cr­ ni he­ li­ 7 ma ne­ ki po­ se­ ban.) Me­ kvej je bio po­ seb­ no po­ go­ đen zbog na­ pa­ da fe­ de­ ra­ la­ ca na Da­ vi­ di­ jan­ ce iz Va­ ka u Tek­ sa­ su. kao i da okre­ nu jav­ nost pro­ tiv ide­ o­ lo­ gi­ ja „kraj­ nje de­ sni­ c e” ko­ je su se vid­ no su­ prot­ sta­ vlja­ le fe­ de­ ral­ nim vla­ sti­ ma? Mno­ ga ta­ kva pi­ ta­ nja po­ sta­ vlja­ na su go­ di­ na­ ma po­ sle ove eks­ plo­ zi­ je. Na pri­ mer. ili su oni sa­ mo deo broj­ nog ti­ ma? Da li im be pre­ uz ­ mu zlo­ čin. Ma­ lo je ve­ ro­ vat­ no da se ta­ ko po­ na­ ša čo­ vek ko­ ji ba­ lo bi da žak zlo­ pla­ ni­ ra da iz­ vr­ ši te­ čin u Okla­ ho­ ma Si­ ti­ ju” (str. (Dr­ žav­ ni tu­ ži­ lac je iz­ ja­ vio da su Me­ kvej i nje­ go­ vi sa­ u­ če­ sni­ ci de­ li­ mič­ no bi­ li in­ spi­ ri­ sa­ ni knji­ gom A. Lil­ bern 1996. ro­ ko­ ja po­ či­ nje ta­ ko što ma­ la gru­ pa po­ di­ že u va­ zduh se­ di­ šte Fe­ de­ ral­ nog bi­ roa za is­ tra­ ži­ va­ nje u Ar­ ling­ to­ nu u Vir­ dži­ ni­ ji. go­ di­ ne). 6 A. – ka­ sni­ je ov­ de ci­ ti­ ra­ no. Il­ lu­ mi­Net. dru­ go iz­ da­ nje Bar­ ri­ ca­ de. uklju­ 1) „Sko­ ro je ne­ ve­ ro­ vat­ na či­ nje­ ni­ ca da je Me­ kvej.

Bi­ ro je shva­ tio da se su­ o­ ča­ va s noć­ nom mo­ rom u vi­ du re­ ak­ ci­ je jav­ no­ sti – 117 . Kao čo­ vek ko­ ji je ob­ u­ čen za upo­ tre­ bu la­ kog na­ o­ ru­ ža­ nja. na­ o­ ru­ žan pi­ što­ ljem.” (str. Me­ kvej je po­ mo­ gao u skla­ pa­ nju bom­ be.) U sva­ kom slu­ ča­ ju. do­ zvo­ lio po­ li­ caj­ cu da se pri­ bli­ ži nje­ go­ vim ko­ li­ ma. nji­ vo de­ lo­ va­ nje pra­ tio je Bi­ ro za al­ ko­ hol. već pre uka­ zu­ je na ne­ što mno­ go ve­ će i znat­ no opa­ sni­ je. Me­ đu­ tim. 3) Ka­ da je Me­ kvej uhap­ šen. Od­ go­ vo­ ri na ova i dru­ ga pi­ ta­ nja po­ sta­ vlje­ na u Ki­ to­ voj knji­ zi smi­ šlje­ ni su da na­ ve­ du či­ ta­ o­ ce na za­ klju­ čak da ni­ je sve ona­ ko kao što su ve­ ro­ va­ li. nji­ ho­ vo de­ lo­ va­ nje bi­ lo je pod uti­ ca­ jem Bi­ roa. za­ šti­ ćen u svo­ jim ko­ li­ ma. For­ ti­ je­ ra i ta­ jan­ stve­ nog „Džo­ na Dua broj 2”) ho­ uro­ ti­ la se da pod­ met­ ne bom­ bu is­ pred fe­ de­ ral­ ne zgra­ de. du­ van i va­ tre­ no oruž­ je do­ bio pret­ hod­ no upo­ zo­ re­ nje o pod­ me­ ta­ nju bom­ be – tvrd­ nja ko­ ja je pot­ kre­ plje­ na či­ nje­ ni­ com da ni­ je­ dan slu­ žbe­ nik ovog Bi­ roa ni­ je bio u zgra­ di u tre­ nut­ ku eks­ plo­ zi­ je. „Džon Du broj 2” je za­ pra­ vo bio do­ u­ šnik Bi­ roa. U po­ sled­ njem tre­ nut­ ku. ali mu ni­ je bi­ lo po­ zna­ to ka­ ko će ona bi­ ti upo­ tre­ blje­ na. čak i agent. Is­ tra­ ži­ va­ nje is­ pod po­ vr­ ši­ ne ovog pro­ ce­ sa. osta­ lo je neo­ bja­ šnje­ no u zva­ nič­ nom tu­ ma­ če­ nju do­ ga­ đa­ ja ko­ je je pri­ hva­ će­ no u osu­ di Me­ kve­ ja i Ni­ kol­ sa.teorije zavere ta­ bli­ ce: „Sva ko­ la ko­ ja ima­ ju ne­ ki oči­ gled­ ni ne­ do­ sta­ tak no­ se znak ’Uhap­ si me!’” (str. ko­ ji ni­ ka­ da ni­ je uhva­ ćen. na osno­ vu či­ nje­ ni­ ca ko­ je su bi­ le pred­ sta­ vlje­ ne u glav­ nim me­ ma.. Kit pret­ hod­ nim pi­ ta­ nji­ ma do­ da­ je i sle­ de­ ću za­ go­ net­ ku: pr­ ve ve­ sti o do­ ga­ đa­ ju uka­ zi­ va­ le su na to da je Bi­ ro za al­ ko­ hol.. I po­ sto­ ja­ nje ta­ jan­ stve­ nog „Džo­ na Dua broj 2”... ili je na­ mer­ no po­ gre­ šno oba­ ve­ šten. ali ni­ ka­ da ni­ je ob­ ja­ šnje­ no ka­ ko su se po­ ja­ vi­ li pr­ vi iz­ ve­ šta­ ji. i da ga obo­ ri (str. 23) 2) Uko­ li­ ko je Me­ kvej upra­ vo uče­ stvo­ vao u pod­ me­ ta­ nju bom­ be is­ pred fe­ de­ ral­ ne zgra­ de [. 31). a sti­ gli su na me­ sto do­ ga­ đa­ ja za ne­ ko­ li­ ko mi­ nu­ ta. uka­ zu­ je na re­ al­ nu mo­ guć­ nost da pod­ di­ ji­ me­ ta­ nje bom­ be u Okla­ ho­ ma Si­ ti­ ju mo­ žda i ni­ je bio sa­ mo čin usa­ mlje­ ne gru­ pi­ ce po­ li­ tič­ ki mo­ ti­ vi­ sa­ nih kri­ mi­ na­ la­ ca. Me­ kvej bi bez pro­ ble­ ma mo­ gao da pu­ ca na po­ li­ caj­ ca. Bi­ ro je pod­ ba­ cio. 30). a pre­ ma dru­ gi­ ma. on je kao svo­ ju dao adre­ su ku­ će Džej­ sum­ msa Ni­ kol­ sa (Ja­ mes Nic­ hols). Me­ kve­ ja je – po­ što ni­ je znao da je bom­ ba eks­ plo­ di­ ra­ la – uhap­ si­ la po­ li­ ci­ ja. du­ van i va­ tre­ no oruž­ je. Jed­ na po­ pu­ lar­ na te­ o­ ri­ ja za­ ve­ re ko­ ja se od­ no­ si na ovo pod­ me­ ta­ nje bom­ be gla­ si ot­ pri­ li­ ke ova­ ko: gru­ pa de­ sni­ čar­ skih ide­ o­ lo­ ga (uklju­ ču­ ju­ ći Me­ kve­ ja. bra­ ta Te­ ri­ ja Ni­ kol­ sa. ko­ ja je na­ sta­ la po­ sle fi­ ja­ ska u Va­ ku. a da ne pru­ ži ot­ por. ta­ ko što je ili iz­ gu­ bio kon­ takt s gru­ pom ili ga je ona nad­ mu­ dri­ la i te­ ro­ ri­ sti su uspe­ šno spro­ ve­ li svoj za­ da­ tak. Bi­ ro je žu­ stro de­ man­ to­ vao da je do­ bio upo­ zo­ re­ nje. Bi­ ro se na­ dao da će ras­ pi­ ri­ va­ njem i uba­ ci­ va­ njem u gru­ pu „opa­ snih de­ sni­ čar­ skih te­ ro­ ri­ sta” u po­ sled­ njem tre­ nut­ ku po­ sti­ ći da se u jav­ no­ sti iz­ bri­ še sli­ ka o nji­ ma kao o ne­ kom­ pe­ tent­ noj or­ ga­ ni­ za­ ci­ ji. ko­ ja je bi­ la ne­ nji­ vo me­ sto gde se ču­ vao ma­ te­ ri­ jal za iz­ ra­ du bom­ be: „Da li ima bi­ lo ka­ kvog smi­ sla da Me­ kvej uka­ že FBI na svo­ je sa­ u­ če­ sni­ ke u zlo­ či­ nu.] ma­ lo je ve­ ro­ vat­ no da bi. (U dru­ goj ver­ zi­ ji. Ni­ kol­ sa.

si­ gur­ no ne bi bio pr­ vi put da je ne­ ka agen­ ci­ ja ko­ ja tre­ ba da nje­ bri­ ne o spro­ vo­ đe­ nju za­ ko­ na pri­ kri­ la či­ ni­ cu da je zbog sop­ stve­ ne ne­ kom­ pe­ tent­ no­ sti do­ zvo­ li­ la da do­ đe do zlo­ či­ na. za­ ve­ ra od sa­ mo jed­ nog čla­ na uop­ šte ni­ je za­ ve­ ra. Da­ lje. Oni se mo­ gu po­ sma­ tra­ ti kao po­ kre­ ta­ či de­ ša­ va­ nja. bi­ la ona za­ sno­ va­ na ili ne. Za­ pra­ vo. . On je bio od­ li­ čan žr­ tve­ ni ja­ rac za­ to što je u ovom do­ ga­ đa­ ju imao od­ re­ đe­ nu ulo­ gu. ovo ne bi bio pr­ vi put da je uba­ če­ ni fe­ de­ ral­ ni agent pod­ sta­ kao ne baš ta­ ko ne­ du­ žne gra­ đa­ ne da iz­ vr­ še zlo­ či­ ne ko­ je bez nje­ go­ vog upli­ ta­ nja ne bi iz­ vr­ ši­ li. či­ nje­ ni­ ca da je ne­ ko oti­ šao ta­ ko da­ le­ ko da je dao la­ žno ob­ ja­ šnje­ nje uka­ zu­ je na sve­ stan na­ por pri­ kri­ va­ nja. Teh­ vo­ re­ ći. Ima smi­ sla tvrd­ nja da oni po­ ku­ ša­ va­ ju da pro­ me­ ne ta­ kav imidž. ali zbog svo­ je ne­ kom­ pe­ tent­ no­ sti i že­ lje za uspe­ hom. po­ što za­ ve­ re­ ni­ ci ni­ su sve­ moć­ ni oni su pri­ nu­ đe­ ni da de­ lu­ ju u taj­ no­ sti jer uko­ li­ ko bi de­ lo­ va­ li jav­ no dru­ gi bi ih u to­ me spre­ či­ li. ofi­ ci­ jel­ nim ili „oči­ gled­ nim” ob­ ja­ šnje­ nji­ ma. Ne­ za­ sno­ va­ ne te­ o­ ri­ je za­ ve­ re – bar one ko­ je raz­ ma­ tram u ovom ese­ ju – ima­ ju od­ re­ đe­ ne do­ dat­ ne ka­ rak­ te­ ri­ sti­ ke: 1) Ne­ za­ sno­ va­ na te­ o­ ri­ ja za­ ve­ re je ta­ kvo ob­ ja­ šnje­ nje ko­ je se su­ prot­ sta­ vlja pri­ hva­ će­ nim. gru­ pa za­ ve­ re­ ni­ ka mo­ ra da bu­ de ma­ la. već sa­ mo da je za od­ ig ­ ra­ va­ nje do­ ga­ đa­ ja nji­ ho­ va ulo­ ga bi­ la od­ lu­ ču­ ju­ ća. Pr­ vo. po­ sto­ ja­ nje „pri­ kri­ ve­ ne ver­ zi­ je” če­ sto se po­ sma­ tra kao deo do­ ka­ za ko­ ji pre­ te­ že u sva­ koj da­ toj za­ ve­ ri. već nič­ ki go­ de­ lo­ va­ nje usa­ mlje­ nog či­ ni­ o­ ca. Tre­ će. Ka­ da je Me­ kvej uhap­ šen iz sa­ svim dru­ gih raz­ lo­ ga.treći program ZIMA 2012. Ona na­ vo­ di raz­ lo­ ge za­ što se do­ ga­ đaj de­ sio. te­ o­ ri­ ja za­ ve­ re ne mo­ ra da tvr­ di da su za­ ve­ re­ ni­ ci sve­ moć­ ni. te­ o­ ri­ ja za­ ve­ re za­ slu­ žu­ je ape­ la­ ci­ o­ nu „te­ o­ ri­ ju” zbog to­ ga što nu­ di ob­ ja­ šnje­ nje da­ tog do­ ga­ đa­ ja. ma­ da je gor­ nja gra­ ni­ ca pri­ lič­ no neo­ d­ re­ đe­ na. 118 oni su zna­ li za pod­ me­ ta­ nje bom­ be. ali mu ni­ je bi­ la po­ zna­ ta ce­ la pri­ ča. U jav­ no­ sti za­ i­ sta vla­ da mi­ šlje­ nje da je Bi­ ro ne­ kom­ pe­ ten­ tan i in­ sti­ tu­ ci­ o­ nal­ no ne­ be­ zbe­ dan. Ko­ nač­ no. Ovo bi on­ da mo­ glo da pred­ sta­ vlja ko­ stur de­ fi­ ni­ ci­ je te­ o­ ri­ je za­ ve­ re. III Šta je te­ o­ ri­ ja za­ ve­ re? Te­ o­ ri­ ja za­ ve­ re je pred­ lo­ že­ no ob­ ja­ šnje­ nje ne­ kog isto­ rij­ skog do­ ga­ đa­ ja za ko­ ji se sma­ tra da je na­ stao de­ lo­ va­ njem po­ kre­ tač­ ke si­ le re­ la­ tiv­ no ma­ le gru­ pe lju­ di – za­ ve­ re­ ni­ ka – ko­ ji de­ lu­ ju pri­ kri­ ve­ no. Ve­ ći­ na ob­ ja­ šnje­ nja po­ ka­ vo­ bit­ ni plan za na­ pad na ogra­ nak zu­ je da su pr­ Da­ vi­ di­ ja­ na­ ca upro­ pa­ sti­ li za­ to što su bi­ li mno­ go za­ in­ te­ re­ so­ va­ ni­ ji za to šta pri­ ka­ zu­ je na­ ci­ o­ nal­ na te­ le­ vi­ zi­ ja ne­ go za kom­ pe­ tent­ nu za­ kon­ sku pro­ ce­ du­ ru. Mo­ že­ te pri­ me­ ti­ ti da ovaj pri­ stup ni­ je baš ne­ u­ ver­ ljiv. Su­ štin­ sko za sva­ ku ne­ za­ sno­ va­ nu te­ o­ ri­ ju za­ ve­ re je­ ste da ona pot­ ko­ pa­ va zva­ nič­ nu ver­ zi­ ju i da je do­ vo­ di u sum­ nju. Dru­ go. to je bi­ la šan­ sa da pri­ kri­ ju svo­ je uče­ šće i či­ nje­ ni­ cu da su zna­ li za pod­ me­ ta­ nje bom­ be. Sem to­ ga. Za­ pa­ zi­ te ne­ ko­ li­ ko stva­ ri u ovoj de­ fi­ ni­ ci­ ji. ni­ su us­ pe­ li da spre­ če eks­ plo­ zi­ ju.

Ta­ ko je pod­ me­ ta­ nje bom­ be u Okla­ ho­ ma Si­ ti­ ju „vra­ ća­ nje mi­ lo za dra­ go” od stra­ ne Ja­ pa­ na­ ca. što je sve bilo deo eska­ li­ ra­ ju­ ćeg ja­ pan­ sko-ame­ rič­ kog tr­ go­ vin­ skog ra­ ta. uko­ li­ ko su isti­ ni­ ti. 8  119 . uko­ li­ ko se ot­ kri­ je. 3) Ti­ pič­ no je za ne­ za­ sno­ va­ ne te­ o­ ri­ je za­ ve­ re da po­ ku­ ša­ va­ ju da po­ ve­ žu oči­ gled­ no ne­ po­ ve­ za­ ne do­ ga­ đa­ je. sa­ mo kad bi se isti­ na mo­ gla jav­ no iz­ ne­ ti (kao što su to Bob Vu­ i Karl Bern­ štajn ura­ di­ li u slu­ ča­ ju Vo­ ter­ gejt). po­ gla­ vlje.8 Kao što će­ mo po­ ka­ za­ ti ka­ sni­ je. Po­ sto­ je po­ da­ ci ko­ ji osta­ ju neo­ bja­ šnje­ ni u zva­ nič­ noj ver­ zi­ ji. Na pri­ mer. šta ve­ ze s na­ pa­ dom ga­ som sa­ rin u to­ kij­ skoj pod­ zem­ ako bih vam re­ kao da pra­ va go­ di­ šnji­ ca ni­ je pa­ la na dan fe­ de­ ral­ nog na­ pa­ da na ver­ sku sek­ tu Da­ vi­ di­ ja­ na­ ca u Va­ ku (ko­ ji se od­ i­ grao dve go­ di­ ne ra­ ni­ je) već za­ pra­ vo sle­ de­ ćeg da­ na. ka­ ko bi spro­ ve­ la od­ ma­ zdu za ja­ pan­ sko po­ sta­ vlja­ nje pri­ slu­ šnih ure­ đa­ ja u Klin­ to­ no­ vu Be­ lu ku­ ću. U član­ ku su svi pri­ me­ ri ko­ je na­ vo­ dim iz dru­ gih iz­ vo­ ra.. uje­ di­ nju­ ju­ ći aspekt te­ o­ ri­ ja za­ ve­ re pred­ sta­ vlja su­ šti­ nu nji­ ho­ ve oči­ gled­ ne mo­ ći ob­ ja­ šnja­ va­ nja. Na pri­ mer. čak i u slu­ ča­ ju ka­ da su kraj­ nji iz­ vr­ ši­ o­ ci po­ zna­ te jav­ ne lič­ no­ sti. Oči­ gled­ Do­ zvo­ li­ te mi da ka­ žem da ovo ni­ sam sam iz­ mi­ slio. Ne­ u­ o­ če­ ni po­ da­ tak ne pro­ tiv­ re­ či zva­ nič­ noj ver­ zi­ ji. isti­ ne ko­ je ob­ ja­ šnja­ va­ ju te­ o­ ri­ je za­ ve­ re je­ su. pr­ vi iz­ ve­ šta­ ji pre­ ma ko­ ji­ ma je Bi­ ro za al­ ko­ hol. za­ ve­ re­ nič­ ki pa­ kle­ ni plan bi pro­ pao.teorije zavere 2) Istin­ ske na­ me­ re ko­ je sto­ je iza za­ ve­ re. 5) Naj­ va­ žni­ je oru­ đe te­ o­ re­ ti­ ča­ ra za­ ve­ re je­ ste ono što ja na­ zi­ vam iz­ o­ kre­ nu­ ti po­ da­ tak. in­ te­ res za­ ve­ re­ ni­ ka je da se isti­ na ne ot­ kri­ je ili. Ono što po­ kre­ će mno­ ge te­ o­ re­ ti­ ča­ re za­ ve­ re je­ ste nji­ ho­ vo du­ bo­ ko uve­ re­ dvord nje da. a ne iz mo­ jih. Pro­ tiv­ reč­ ni po­ da­ ci su oni. 4) Kao što je re­ če­ no. do­ bro ču­ va­ ne taj­ ne. već je to pre po­ da­ tak ko­ ji je is­ pu­ šten u zva­ nič­ nom ob­ ja­ šnje­ nju. 21. gde ima još po­ da­ ta­ ka o „ja­ pan­ skoj ve­ zi” s pod­ me­ ta­ njem bom­ be u Okla­ ho­ ma Si­ ti­ ju. Me­ đu­ tim. a bez­ u­ spe­ šno se na­ da da nji­ ho­ vo de­ lo­ va­ nje ne­ će bi­ ti ot­ kri­ ve­ no. ko­ ji pro­ tiv­ re­ če zva­ nič­ noj ver­ zi­ ji. du­ van i va­ tre­ no oruž­ je bio una­ pred oba­ ve­ šten o pod­ me­ ta­ nju bom­ be u Okla­ ho­ ma Si­ ti­ ju i či­ nje­ ni­ ca da ni­ je­ dan pri­ pad­ nik ovog Bi­ roa ni­ je bio u zgra­ di u tre­ nut­ ku eks­ plo­ zi­ je pred­ sta­ vlja ne­ u­ o­ če­ ne po­ dat­ ke u od­ no­ su na zva­ nič­ nu ver­ zi­ ju o pod­ me­ ta­ nju bom­ be.. Po­ sto­ je dve vr­ ste iz­ o­ kre­ nu­ tog po­ da­ tka: a) ne­ u­ o­ če­ ni po­ da­ tak i b) pro­ tiv­ reč­ ni po­ da­ tak. Mo­ že­ te po­ mi­ sli­ ti da pod­ me­ ta­ nje bom­ be u Okla­ ho­ ma Si­ ti­ ju ne­ ma ni­ ka­ kve noj že­ le­ zni­ ci. Ni­ je mi po­ zna­ ta ni­ jed­ na po­ pu­ lar­ na te­ o­ ri­ ja za­ ve­ re pre­ ma ko­ joj gru­ pa moć­ nih po­ je­ di­ na­ ca taj­ no ra­ di do­ bro. me­ sec da­ na po­ sle na­ pa­ da ga­ som u To­ ki­ ju? Ve­ za je u to­ me što je na­ pa­ dom u To­ ki­ ju ru­ ko­ vo­ di­ la CIA. vi­ di Kej­ to­ vu OK Bomb. da je ve­ ći­ na ne pri­ hva­ ti. bez sum­ nje su zle. ti­ pič­ no. Pre­ ma to­ me.

Mo­ gu sa­ mo da se pi­ tam da li za­ ve­ re­ nič­ ku ste­ gu ko­ ja ste­ že za­ pad­ nu mi­ sao tre­ ba kri­ vi­ ti. Fi­ lo­ zof­ ski pro­ ble­ mi ne­ za­ sno­ va­ nih te­ o­ ri­ ja za­ ve­ re zah­ te­ va­ ju du­ blju ana­ li­ zu.) Ovi kri­ te­ ri­ ju­ mi iz­ dva­ ja­ ju ne­ za­ sno­ va­ ne te­ o­ ri­ je za­ ve­ re od kon­ spi­ ra­ tiv­ nih ob­ ja­ šnje­ nja ko­ ja su epi­ ste­ mič­ ki ma­ nje pro­ ble­ ma­ tič­ na. (Ulo­ ga iz­ o­ kre­ nu­ tih po­ da­ ta­ ka će se ka­ sni­ je de­ talj­ ni­ je raz­ ma­ tra­ ti. tvr­ dim. on­ da taj­ nost ne bi bi­ la po­ treb­ na. I afe­ ra Vo­ gejt i afe­ ra s iran­ skim ter­ kon­ tra­ ši­ ma is­ pu­ nja­ va­ ju ove kri­ te­ ri­ ju­ me. Sto­ ga ću po­ ku­ ša­ ti da ura­ dim dve stva­ ri: 1) da ob­ ja­ snim za­ što su ne­ za­ sno­ va­ ne te­ o­ ri­ je za­ ve­ re ta­ ko po­ pu­ lar­ ne i 2) da ob­ ja­ snim za­ što ipak ne uspe­ va­ mo da ve­ ru­ je­ mo u njih. Us­ kr­ šnji Ze­ ka. zbog to­ ga ko do­ što po­ se­ du­ ju ne­ ko­ li­ bro po­ zna­ tih eks­ pla­ na­ tor­ nih vr­ li­ na. Do­ bra vi­ la za zu­ be. Ro­ đen­ dan­ ske za­ ba­ ve iz­ ne­ na­ đe­ nja ne or­ ga­ ni­ zu­ ju se iz zle na­ me­ re. Do­ volj­ no je da ka­ žem da bez ob­ zi­ ra na to ka­ ko se ka­ rak­ te­ ri­ še ono što se de­ ša­ va­ lo u afe­ ra­ ma Vo­ ter­ gejt i iran­ skim kon­ tra­ ma. ni­ ti po­ sto­ ji na­ me­ ra da se taj­ na sa­ ču­ va. oda­ kle de­ ca do­ la­ ze i ta­ ko da­ lje.10 Ne po­ bi apri­ o­ ri obez­ be­ di­ li osnov za raz­ li­ ko­ va­ nje za­ sno­ va­ nih od ne­ za­ sno­ va­ nih te­ o­ ri­ ja za­ ve­ re. 120 no ira­ ci­ o­ na­ lan po­ stu­ pak Me­ kve­ ja da be­ ži s li­ ca me­ sta u ko­ li­ ma ko­ ja ne­ ma­ ju ta­ bli­ ce pred­ sta­ vlja pro­ tiv­ reč­ ni po­ da­ tak u od­ no­ su na zva­ nič­ nu ver­ zi­ ju. 9 . ni­ ti skup kri­ te­ ri­ ju­ ma ko­ ji pr­ vo­ ra­ zred­ nu po­ tvr­ du. spo­ so­ ban da pla­ ni­ ra i iz­ vr­ ši jed­ nu ta­ kvu te­ ro­ ri­ stič­ ku ope­ ra­ ci­ ju. Me­ ne ov­ de ne in­ te­ re­ su­ ju ta­ kve za­ ve­ re kao što su ro­ đen­ dan­ ske za­ ba­ ve iz­ ne­ na­ đe­ nja ili po­ ku­ ša­ ji 9 kve sva­ ko­ dnev­ ne ro­ di­ te­ lja da ube­ de de­ cu da čud­ no­ va­ ta bi­ ća po­ sto­ je. one ni­ su bi­ le u pot­ pu­ no­ sti jav­ ne. ali ka­ da ih de­ talj­ ni­ je ana­ li­ zi­ ra­ te uoča­ va se da ne pri­ pa­ da­ ju. Da je­ su. Nort i nje­ go­ ve ko­ le­ ge bi­ li su uve­ re­ ni da slu­ že vr­ hov­ nom do­ bru za­ to što su po­ ku­ ša­ li da iz­ ig ­ ra­ ju od­ lu­ ku Kon­ gre­ sa o uki­ da­ nju nov­ ča­ ne po­ mo­ ći ni­ ka­ ra­ gvan­ skim kon­ tra­ ši­ ma. 10 Ne­ ko­ me mo­ gu sme­ ta­ ti ti kri­ te­ ri­ ju­ mi „ko­ ji ni­ su iz zle na­ me­ re”.treći program ZIMA 2012. ko­ ju ću spro­ ve­ sti u sle­ de­ ćem od­ lom­ ku. One su po­ pu­ lar­ ne. ipak uve­ re­ nost u ove za­ ve­ re ima sto­ ji kri­ te­ ri­ jum. zbog bro­ ja za­ ve­ ra s ko­ ji­ ma se su­ sre­ će­ mo još kao de­ ca. bar de­ li­ mič­ no. Ta­ za­ ve­ re ne is­ pu­ nja­ va­ ju ove do­ dat­ ne kri­ te­ ri­ ju­ me. Ka­ ko ra­ ste­ mo ta­ ko po­ ste­ pe­ no sa­ zna­ je­ mo ko­ li­ ko je stva­ ri za ko­ je su nas od­ ra­ sli si­ ste­ mat­ ski la­ ga­ li: De­ da Mraz. ovi kri­ te­ ri­ ju­ mi ne iz­ dva­ ja­ ju ne­ za­ sno­ va­ ne te­ o­ ri­ je za­ ve­ re od onih u ko­ je s pra­ vom ve­ ru­ je­ mo. Po­ ka­ za­ ću da od­ re­ đe­ ni ele­ men­ ti te­ o­ ri­ je za­ ve­ re iz­ gle­ da­ ju kao i oni ko­ ji pri­ pa­ da­ ju le­ gi­ tim­ nom te­ o­ rij­ skom ob­ ja­ šnje­ nju. IV Te­ o­ ri­ je za­ ve­ re su atrak­ tiv­ ne. Ne že­ lim da se uklju­ čim u se­ man­ tič­ ku ras­ pra­ vu o „de­ lo­ va­ nju ne iz zle na­ me­ re” u ma­ ki­ ja­ ve­ li­ stič­ kom kon­ cep­ tu po­ li­ ti­ ke. Ali nji­ ho­ ve na­ vod­ ne vr­ li­ ne su spret­ no pri­ kri­ ve­ ne. Me­ đu­ tim. Pre sve­ ga. što je či­ nje­ ni­ ca ko­ ju do­ ka­ zu­ je nji­ ho­ va po­ pu­ lar­ nost. Ali su ipak ne­ za­ sno­ va­ ne zbog to­ ga što te vr­ li­ ne is­ ka­ zu­ ju na ta­ kav na­ čin da pot­ ko­ pa­ va­ ju moć tih vr­ li­ na. pre­ ma ko­ joj je on glav­ ni vo­ đa za­ ve­ re.

ta­ ko i onih čud­ nih. To je jed­ na od naj­ ne­ o­ bič­ ni­ jih oso­ bi­ na ovih te­ o­ ri­ ja: pre­ ma mom sa­ zna­ nju. te­ o­ ri­ ja za­ ve­ re ob­ ja­ šnja­ va po­ dat­ ke zva­ nič­ ne ver­ zi­ je. Te­ o­ ri­ je za­ ve­ re ob­ ja­ šnja­ va­ ju uvek vi­ še ne­ go kon­ ku­ rent­ ne te­ o­ ri­ je. zbog to­ ga što uklju­ ču­ ju­ ći za­ ve­ ru mo­ gu da ob­ ja­ sne ka­ ko zva­ nič­ ne. Pr­ vo. i za­ hva­ lju­ ju­ ći ko­ joj ima­ ju moć. kao i s dru­ gim ne­ spor­ nim do­ ka­ zi­ ma? Da li je mo­ gu­ će da su oni to­ li­ ko glu­ pi ili sle­ pi? Na­ rav­ no da ni­ su. Što vi­ še do­ ka­ za ko­ ji go­ vo­ re u pri­ log zva­ nič­ noj ver­ zi­ ji vlast pri­ ku­ pi. te­ o­ ri­ je za­ ve­ re ni­ su usa­ mlje­ ne ka­ da je reč o pri­ da­ va­ nju ve­ li­ kog zna­ ča­ ja is­ pu­ šte­ nim po­ da­ ci­ ma. ka­ ko onih ko­ je je zva­ nič­ na ver­ zi­ ja već ob­ ja­ sni­ la. Naj­ bo­ lje ob­ ja­ šnje­ nje je da po­ sto­ ji ne­ ka vr­ sta za­ ve­ re. Pre­ ma ob­ ja­ šnje­ nju o ko­ jem smo pret­ hod­ no ras­ pra­ vlja­ li. kao što su: ni­ je­ dan slu­ žbe­ nik Bi­ roa ni­ je ra­ njen u eks­ plo­ zi­ ji pod­ met­ nu­ te bom­ be u Okla­ ho­ ma Si­ ti­ ju i u pr­ vo­ bit­ nim iz­ ve­ šta­ ji­ ma na­ ve­ de­ no je da je po­ sto­ ja­ lo pret­ hod­ no upo­ zo­ re­ nje.teorije zavere Pr­ va i naj­ zna­ čaj­ ni­ ja vr­ li­ na ko­ ju po­ ka­ zu­ ju te­ o­ ri­ je za­ ve­ re. na pri­ mer. Ulo­ ga is­ pu­ šte­ nih po­ da­ ta­ ka u te­ o­ ri­ ja­ ma za­ ve­ re je ključ­ na. Ti­ pič­ na lo­ gi­ ka jed­ ne ne­ za­ sno­ va­ ne te­ o­ ri­ je za­ ve­ re iz­ gle­ da ot­ pri­ li­ ke ova­ ko. Je­ din­ stve­ no ob­ ja­ šnje­ nje je si­ ne qua non te­ o­ ri­ ja za­ ve­ re. U na­ šem slu­ ča­ ju o pod­ me­ ta­ nju bom­ be u Okla­ ho­ ma Si­ ti­ ju. Zva­ nič­ na ver­ zi­ ja u pot­ pu­ no­ sti ig­ no­ ri­ še ove po­ dat­ ke. ta­ ko i is­ pu­ šte­ ne po­ dat­ ke ko­ je zva­ nič­ na ver­ zi­ ja ne uspe­ va da ob­ ja­ sni. Isto­ ri­ ja na­ u­ ke je pre­ pu­ na pri­ me­ ra te­ o­ rij­ skih ino­ va­ ci­ ja ko­ je su za­ sno­ va­ ne 121 . pre­ vi­ đe­ nih i is­ pu­ šte­ nih. na­ mer­ ni po­ ku­ šaj da se od oči­ ju jav­ no­ sti sa­ kri­ je isti­ na. kao što ću sa­ da po­ ku­ ša­ ti da ob­ ja­ snim. ali ni­ su us­ pe­ li da ih spre­ če. ne­ za­ sno­ va­ ne te­ o­ ri­ je za­ ve­ re po­ sti­ žu je­ din­ stve­ no ob­ ja­ šnje­ nje po vr­ lo vi­ so­ koj ce­ ni. Ova te­ o­ ri­ ja ob­ ja­ šnja­ va za­ što je i ka­ ko pod­ met­ nu­ ta bom­ ba is­ pred fe­ de­ broj­ ral­ ne zgra­ de. To je sva le­ po­ ta te­ o­ ri­ je za­ ve­ re. oni su pri­ nu­ đe­ ni da ih ig­ no­ ri­ šu. Ona pru­ ža pri­ ma­ mlji­ vo je­ din­ stve­ no ob­ ja­ šnje­ nje svih ras­ po­ lo­ ži­ vih či­ nje­ ni­ ca. bom­ bu su pod­ met­ nu­ li te­ ro­ ri­ sti za či­ je de­ lo­ va­ nje su Bi­ ro i ne­ ke dru­ ge agen­ ci­ je zna­ li. Pre­ ma ovom kri­ te­ ri­ ju­ mu. Po­ či­ nje se sa is­ pu­ šte­ nim po­ da­ ci­ ma. bo­ lja je ona te­ o­ ri­ ja ko­ ja pru­ ža je­ din­ stve­ no ob­ ja­ šnje­ nje za vi­ še po­ ja­ va od kon­ ku­ rent­ nih ob­ ja­ šnje­ nja. Me­ đu­ tim. Po­ zi­ va­ ju­ ći se na hi­ po­ te­ zu o za­ ve­ ri. mno­ go­ broj­ ni „do­ ka­ zi” se do­ vo­ de u pi­ ta­ nje. Do­ zvo­ li­ te mi da sa­ da uka­ žem na dve stva­ ri. kao i ne­ pro­ mi­ šlje­ no po­ na­ ša­ nje Me­ kve­ ja (ko­ ji ni­ je znao za taj akt ta­ ko da ni­ je oče­ ki­ vao da će ga fe­ de­ ral­ ni agen­ ti is­ ko­ ri­ sti­ ti kao žr­ tve­ nog jar­ ca). Ka­ ko se mo­ že ob­ ja­ sni­ ti pre­ ćut­ ki­ va­ nje onih ko­ ji iz­ no­ se zva­ nič­ nu ver­ zi­ ju ka­ da se su­ o­ če s ovim. ona ob­ ja­ šnja­ va i mno­ go­ ne is­ pu­ šte­ ne po­ dat­ ke – za­ što ni­ je­ dan pri­ pad­ nik Bi­ roa u tom tre­ nut­ ku ni­ je bio u zgra­ di (bi­ li su una­ pred upo­ zo­ re­ ni). je­ ste sve­ o­ bu­ hvat­ no ob­ ja­ šnje­ nje ili eks­ pla­ na­ tor­ no bo­ gat­ stvo. te­ o­ ri­ je za­ ve­ re su je­ di­ ne te­ o­ ri­ je kod ko­ jih se do­ ka­ zi ko­ ji go­ vo­ re pro­ tiv pre­ tva­ ra­ ju u do­ ka­ ze u nji­ ho­ vu ko­ rist. to vi­ še te­ o­ re­ ti­ ča­ ri za­ ve­ re tvr­ de da „oni” mo­ ra da su u ta­ ko stra­ šnom po­ lo­ ža­ ju kad im je po­ treb­ no da je još ja­ če pot­ kre­ plju­ ju. Sem to­ ga.

Upi­ taj­ te Ke­ ne­ ta Sta­ ra (Ken­ neth Sta­ rr). 11 Čuo sam da se ovaj stav pri­ pi­ su­ je Fran­ si­ su Kri­ ku. . te­ o­ ri­ je za­ ve­ re se od ve­ ći­ ne dru­ gih te­ o­ ri­ ja raz­ li­ ku­ ju na je­ dan vr­ lo za­ ni­ mljiv na­ čin. u ak­ tiv­ no­ sti­ ma ko­ je spon­ zo­ ri­ še vla­ da Sje­ di­ nje­ nih Dr­ ža­ va (iza­ be­ ri­ te slu­ čaj ko­ ji god ho­ će­ te). na­ i­ me do to­ ga da se one jed­ no­ stav­ no ne mo­ gu po­ re­ ći. pro­ ble­ ma­ ti­ ka te­ o­ ri­ ja za­ ve­ ra pre­ va­ zi­ la­ zi jed­ no­ stav­ ne po­ gre­ šne po­ dat­ ke. Te­ ško je de­ tek­ to­ va­ ti ne­ u­ tri­ no. s na­ dom da ove iz­ gu­ blje­ ne ve­ ze mo­ gu vo­ di­ ti ka ras­ pli­ ta­ nju po­ sto­ je­ ćih po­ gre­ šnih te­ o­ ri­ ja. ne­ ka na­ ša tu­ ma­ če­ nja i svi ras­ po­ lo­ ži­ vi po­ da­ ci isti­ ni­ ti. Po­ la­ ze­ ći od ne­ sa­ vr­ še­ ne pri­ ro­ de na­ šeg raz­ u­ me­ va­ nja lo bi da oče­ ku­ je­ mo da čak ni naj­ bo­ lja mo­ gu­ ća te­ o­ ri­ ja ne mo­ že da sve­ ta. te­ o­ re­ ti­ čar za­ ve­ re de­ lu­ je u obla­ sti gde onaj ko­ ji je pred­ met is­ tra­ ži­ va­ nja po­ ku­ ša­ va da spre­ či is­ tra­ ži­ va­ nje. Ne mo­ že se ad hoc pret­ po­ sta­ vi­ ti da će po­ gre­ šni i ob­ ma­ nju­ ju­ ći po­ da­ ci bi­ ti pod­ met­ nu­ ti na vaš put sa­ mo za­ to što se pret­ po­ sta­ vlja da po­ sto­ ji ne­ ko ko vam ak­ tiv­ no pod­ me­ će te po­ dat­ ke. te­ o­ re­ ti­ čar za­ ve­ re po­ ku­ ša­ va da ob­ ja­ sni fe­ no­ men ko­ ji dru­ gi. Pre­ ma hi­ po­ te­ zi. Ovo me do­ vo­ di do uobi­ ča­ je­ no naj­ gla­ sni­ jeg pri­ go­ vo­ ra ne­ za­ sno­ va­ nim te­ o­ ri­ ja­ ma za­ ve­ re. a za­ mi­ sli­ te ko­ li­ ko bi te­ že bi­ lo da on ak­ tiv­ no po­ ku­ ša­ va da spre­ či de­ tek­ ci­ ju! To je si­ tu­ a­ ci­ ja s ko­ jim se su­ sre­ će te­ o­ re­ ti­ čar za­ ve­ re u slu­ ča­ je­ vi­ ma ko­ je po­ ku­ ša­ va da ob­ ja­ sni. 122 na is­ tra­ ži­ va­ nju po­ da­ ta­ ka ko­ ji se ni­ su ukla­ pa­ li u stan­ dard­ ni obra­ zac. tre­ ba­ ob­ ja­ sni sve po­ dat­ ke ko­ ji su nam na ras­ po­ la­ ga­ nju. ni­ su ka na­ ša me­ re­ nja. Me­ đu­ tim. Za raz­ li­ ku od na­ u­ ke. s je sna­ pu­ no raz­ lo­ ga mo­ že se ve­ ro­ va­ ti da po­ sto­ ge ko­ je ima­ ju i mo­ ti­ ve i spo­ sob­ no­ sti da spro­ ve­ du uspe­ šnu kam­ pa­ nju dez­ in­ for­ mi­ sa­ nja.11 Ne­ dru­ ge te­ o­ ri­ je go­ vo­ re i po­ ne­ što po­ gre­ šno o pri­ ro­ di sve­ ta. či­ ni­ o­ ci po­ ku­ ša­ va­ ju da nom i ne­ sa­ kri­ ju. Me­ đu­ tim. Do­ bra je ona prag­ ma­ tič­ ka is­ tra­ ži­ vač­ ka me­ to­ da u na­ u­ ci ko­ ja mo­ že da se pro­ ši­ ri i na is­ pu­ šte­ ne po­ dat­ ke. Te­ o­ re­ ti­ ča­ ri za­ ve­ re pra­ vil­ no uka­ zu­ ju na to da se na­ uč­ ni­ ci ne sre­ ću s pro­ ble­ mom kao što je nji­ hov. iz­ me­ đu osta­ log. usled ak­ tiv­ ne pri­ ro­ de onog što se is­ tra­ žu­ je. gde se pri­ ro­ da sma­ tra pa­ siv­ za­ in­ te­ re­ so­ va­ nom stra­ nom u od­ no­ su na ljud­ sku te­ žnju ka po­ ve­ ća­ nju zna­ nja. Kao što se po­ ka­ za­ lo u mno­ gim slu­ ča­ je­ vi­ ma u XX ve­ ku. Za­ to pro­ ka mo­ tiv­ reč­ ni po­ da­ ci i ne­ do­ sta­ tak po­ da­ ta­ ra­ ju da se is­ tak­ nu ka­ ko bi po­ dr­ ža­ li nji­ ho­ ve te­ o­ ri­ je.treći program ZIMA 2012. on­ da ih to ne bi či­ ni­ lo ta­ ko in­ te­ re­ sant­ nim fe­ no­ me­ nom. U pri­ log nji­ ma. Uko­ li­ ko bi je­ di­ ni pro­ blem ne­ za­ sno­ va­ nih te­ o­ ri­ ja za­ ve­ ra bio što one da­ pre­ ve­ li­ ki zna­ čaj pri­ da­ ju ma­ lom bro­ ju po­ ta­ ka ko­ ji od­ stu­ pa­ ju od zva­ nič­ ne ver­ zi­ je. Pro­ blem se sa­ sto­ ji u to­ me da se u da­ toj si­ tu­ ac ­ i­ ji svi po­ da­ ci ko­ ji bi je po­ ten­ ci­ jal­ no po­ ri­ ca­ li mo­ gu pre­ o­ bra­ zi­ ti u po­ dr­ šku te­ o­ ri­ ji. ta­ ko da su te­ o­ ri­ je za­ ve­ re po de­ fi­ ni­ ci­ ji ne­ po­ re­ ci­ ve. ono u če­ mu gre­ še te­ o­ ri­ je za­ ve­ re je­ ste to da sa­ mo po­ sto­ ja­ nje is­ pu­ šte­ nih po­ da­ ta­ ka ni­ je do­ vo­ ljan raz­ log za na­ sta­ ja­ nje te­ o­ ri­ je. ili u naj­ go­ rem slu­ ča­ ju u ne­ u­ tral­ ne po­ dat­ ke. jer. tre­ ba is­ ta­ ći da ova ne­ po­ re­ ci­ vost ni­ je ad hoc kao što je na po­ čet­ ku iz­ gle­ da­ lo da se tvr­ di. uglav­ nom moć­ ni. Dru­ go.

on­ da nam je po­ treb­ na pro­ ce­ du­ ra po ko­ joj bi nam se pru­ ži­ la ga­ ran­ ci­ ja da ono što su dru­ gi do­ ka­ za­ li mo­ že da va­ ži i za nas. 123 . ko­ ju či­ ne re­ por­ te­ ri. New York 1992. već je to pre po­ ve­ ćan ste­ pen skep­ ti­ ci­ zma ko­ ji zah­ te­ va­ ju ove te­ o­ ri­ je. Prin­ ce­ ton. mi smo uve­ re­ ni u tvrd­ nje na­ u­ ke zbog to­ ga što su ove tvrd­ nje re­ zul­ tat dru­ štve­ nog me­ ha­ ni­ zma ko­ ji pro­ iz­ vo­ di po­ uz ­ da­ na uve­ re­ nja. J. vi­ de­ ti u C. i vla­ sni­ ci ko­ ji se tak­ mi­ če da ob­ ja­ ve „ne­ ki do­ ga­ đaj” 12 Vi­ še o ključ­ noj ulo­ zi sve­ do­ če­ nja u epi­ ste­ mič­ kom pro­ ce­ su. A. sa­ vr­ še­ no je do­ bar kri­ te­ ri­ jum u slu­ ča­ ju na­ u­ ke. uni­ ver­ zi­ te­ ske akre­ di­ ta­ ci­ je i ta­ ko da­ lje. Uko­ li­ ko ne že­ li­ mo da za­ klju­ či­ mo da ve­ ći­ na me­ đu na­ ma ni­ je ube­ đe­ na da je zla­ to je­ dan od ele­ me­ na­ ta. za­ ve­ re­ ni­ Ne. u: Šmi­ to­ vom zbor­ ni­ ku. Kitcher. ta­ ko i u po­ je­ din­ ce – igra u oprav­ da­ va­ nju na­ ših uve­ re­ nja. Oni su gle­ da­ li da ome­ tu is­ tra­ ži­ te­ lje na raz­ ne na­ či­ ne u nji­ ho­ vim pr­ vim po­ ku­ ša­ ji­ ma da ot­ kri­ ju šta se za­ i­ sta de­ ša­ va. Ove te­ o­ ri­ je sum­ nja­ ju u in­ sti­ tu­ ci­ je ko­ je su us­ po­ sta­ vlje­ ne da bi pru­ ža­ le po­ u­ zda­ ne po­ dat­ ke i do­ ka­ ze. no­ vem­ bra 1991. broj LXXXVI­II. ka­ da je pred­ met is­ tra­ ži­ va­ nja ne­ u­ tra­ lan u od­ no­ su na na­ še ne­ do­ u­ mi­ ce. ured­ ni­ ci. Ri­ čard Nik­ son i Nort su po­ ku­ ša­ va­ li da ak­ tiv­ no uti­ ču na is­ tra­ ži­ va­ nja nji­ ho­ vih ak­ tiv­ no­ sti i obo­ ji­ ca su ima­ li mo­ guć­ no­ sti da ko­ ri­ ste mno­ go­ broj­ ne re­ sur­ se ka­ ko bi pri­ kri­ li svo­ je za­ ve­ re. 111–134. fal­ si­ fi­ ja­ bil­ nost. u: Fre­ de­ rick F. ali je mno­ go ne­ po­ volj­ ni­ ji za slu­ ča­ je­ ve ko­ ji­ ma se ba­ ve te­ o­ ri­ je za­ ve­ ra. pro­ fe­ si­ o­ nal­ ne re­ pu­ ta­ ci­ je. ova pro­ ce­ du­ ra uklju­ ču­ je me­ ha­ ni­ zme ob­ ja­ vlji­ va­ nja.teorije zavere Ov­ de tvr­ dim da je ne­ po­ re­ ci­ vost ra­ zu­ man kri­ te­ ri­ jum je­ di­ no u slu­ ča­ je­ vi­ ma ka­ da ne­ ma raz­ lo­ ga da ve­ ru­ je­ mo da po­ sto­ je moć­ ni či­ ni­ o­ ci ko­ ji po­ ku­ ša­ va­ ju da usme­ re na­ ša is­ tra­ ži­ va­ nja u prav­ cu su­ prot­ nom od isti­ ne. Pre­ ma to­ me.). U mo­ der­ noj na­ uc ­ i. Strikt­ no se pri­ dr­ ža­ va­ ti dog­ me po­ re­ ci­ vo­ sti u ovim slu­ ča­ je­ vi­ ma vo­ di­ lo bi ka od­ ba­ ci­ va­ nju te­ o­ ri­ je za­ ve­ re na sa­ mom po­ čet­ ku is­ tra­ ži­ va­ nja i mo­ glo bi do­ ve­ sti do to­ ga da ci osta­ nu neo­ t­ kri­ ve­ ni. Lan­ ham 1994. So­ ci­ a­ li­ zing Epi­ ste­ mo­ logy: The So­ cial Di­ men­ si­ ons of Know­ led­ ge. kva­ li­ fi­ ko­ va­ ne kri­ ti­ ke. po­ sto­ je od­ go­ va­ ra­ ju­ ći me­ ha­ ni­ zmi za pro­ iz­ vod­ nju za­ jem­ če­ nih uve­ re­ nja. pro­ blem ne­ za­ sno­ va­ nih te­ o­ ri­ ja za­ ve­ re ni­ je nji­ ho­ va ne­ po­ re­ ci­ vost. u ovom ča­ so­ pi­ su. 135–157. Va­ lu­ es and Ob­ jec­ ti­ vity in Sci­ en­ ti­ fic In­ qu­ iry (Uni­ ver­ sity Press. 675–676 i čla­ nak „Con­ tra­ sting Con­ cep­ ti­ ons of So­ cial Epi­ ste­ mo­ logy”. ot­ kri­ va­ ju ko­ li­ ku ulo­ gu po­ ve­ re­ nje – ka­ ko u in­ sti­ tu­ ci­ je. str. Po­ re­ ci­ vost. od 11. Te­ sti­ mony: A Phi­ lo­ sop­ hi­ cal Study. Ka­ da to či­ ne. Pro­ me što blem je u to­ ve­ ći­ na nas – uklju­ ču­ ju­ ći i na­ uč­ ni­ ke ko­ ji oba­ vlja­ ju po­ sao u na­ uč­ nim la­ bo­ ra­ to­ ri­ ja­ ma pre­ pu­ nim sku­ pe opre­ me – ni­ ka­ da ni­ su iz­ ve­ li eks­ pe­ ri­ ment ni­ ti iz­ vr­ ši­ li em­ pi­ rij­ sko is­ tra­ ži­ va­ nje ko­ je bi po­ tvr­ di­ lo ne­ ku od da­ na­ šnjih na­ uč­ nih te­ o­ ri­ ja. Coady.12 U jav­ noj sfe­ ri gde de­ lu­ ju te­ o­ ri­ je za­ ve­ re. Schmitt (prir. Ox­ ford. Po­ sto­ ji slo­ bod­ na štam­ pa. kao po­ zi­ ti­ van do­ kaz da spro­ vo­ đe­ nje za­ ve­ ra ni­ je us­ pe­ lo. 1990) i „The Fa­ te of Know­ led­ ge in So­ cial The­ o­ ri­ es of Sci­ en­ ce”. Ro­ wan & Lit­ tle­ fi­ eld. Vi­ še o aspek­ ti­ ma dru­ štve­ ne kon­ struk­ ci­ je za­ jem­ če­ nih uve­ re­ nja vi­ de­ ti u He­ len Lon­ gi­ no. „So­ ci­ a­ li­ zing Know­ led­ ge”.

The Frin­ gers of Re­ a­ son. Upra­ vo ovaj na­ stra­ ni skep­ ti­ ci­ zam pre­ ma lju­ di­ ma i jav­ nim in­ sti­ tu­ ci­ ja­ ma. i on­ da bi bi­ la po­ treb­ na sna­ žna ve­ ra re­ vi­ zi­ o­ ni­ sta ho­ lo­ ka­ u­ sta da po­ ve­ ru­ ju da je Dru­ gi svet­ ski rat uop­ šte po­ sto­ jao. Po­ sto­ je vla­ di­ ne agen­ ci­ je za­ du­ že­ ne za is­ tra­ ži­ va­ nje in­ ci­ de­ na­ ta. U is­ tra­ ži­ nji­ ma su uče­ stvo­ va­ le FBI i dru­ ge fe­ de­ ral­ ne agen­ ci­ je. Ono što je po­ če­ lo kao ma­ la za­ ve­ ra ne­ ko­ li­ ko čla­ no­ va pa­ ra­ mi­ li­ tar­ ne ame­ rič­ ke fe­ de­ ral­ ne agen­ ci­ je ne­ po­ vrat­ no se pre­ o­ bra­ zi­ lo u za­ ve­ ru ogrom­ nih raz­ me­ ra. što se vi­ še lju­ di mo­ ra uvu­ ći u za­ ve­ ru ka­ ko bi se ob­ ja­ sni­ lo uče­ stvo­ va­ nje sve ve­ ćeg bro­ ja jav­ nih in­ sti­ tu­ ci­ ja. „Beyond True and Fal­ se: A Sne­ aky Qu­ iz with Sub­ ver­ si­ ve Com­ men­ tary”. to te­ o­ ri­ ja po­ sta­ je ma­ nje uver­ lji­ va. to za­ ve­ ra po­ sta­ je sve ma­ nje uver­ lji­ va. 13 . 170–173. po­ čet­ na tvrd­ nja da ma­ la gru­ pa lju­ di ku­ je za­ ve­ ru otva­ ra put ka tvrd­ nja­ ma o sve ve­ ćim i ve­ ćim za­ ve­ ra­ ma. Sto­ ga. New York 1989. U slu­ ča­ ju pod­ me­ ta­ nja bom­ be u Okla­ ho­ ma Si­ ti­ ju.treći program ZIMA 2012. Ni­ je to iz­ o­ sta­ nak fal­ si­ fi­ ja­ bil­ no­ sti per se. ko­ ji su pri­ pad­ ni­ ci jav­ no­ sti.13 U od­ re­ đe­ nom tre­ nut­ ku. u: Ted Schulz (prir. Raz­ mo­ tri­ mo dru­ gu ču­ ve­ nu ne­ za­ sno­ va­ nu te­ o­ ri­ ju za­ ve­ re. I.). Što skep­ ti­ ci­ zam po­ sta­ je sna­ žni­ ji i uklju­ ču­ je sve vi­ še lju­ di i in­ sti­ tu­ ci­ ja. po­ ku­ ša­ ji da se po­ rek­ nu te­ o­ ri­ je za­ ve­ ra iz­ gle­ da da ima­ ju sve vi­ še uspe­ ha. utvr­ đi­ va­ nje po­ da­ ta­ ka i ob­ ja­ vlji­ va­ nje sop­ stve­ nih na­ la­ za. i ovaj oči­ gled­ ni pro­ ces ne mo­ že se ob­ ja­ sni­ ti kao zlo de­ lo­ va­ nje za­ ve­ re­ ni­ ka. ko­ ju ri ni­ po­ zi­ tiv­ ni do­ ka­ zi o na­ vod­ noj za­ ve­ su us­ pe­ li da ob­ u­ hva­ te. in­ sti­ tu­ ci­ ja­ ma ko­ je pri­ ku­ plja­ ju po­ dat­ ke i po­ je­ din­ ci­ ma ko­ ji u nji­ ma ra­ de. po­ čet­ na za­ ve­ ra je uklju­ či­ va­ la sa­ mo agen­ te Bi­ roa i nji­ ho­ ve ne­ po­ sred­ ne ru­ ko­ vo­ di­ o­ ce. bi­ će­ mo pri­ nu­ đe­ ni da pri­ zna­ mo da je pri­ ro­ da te­ o­ ri­ je za­ ve­ re ta­ kva da se ne mo­ že po­ tvr­ di­ ti.000 ubi­ je­ za­ nih mo­ že nas raz­ u­ ve­ ri­ ti u po­ sto­ ja­ nje bi­ lo če­ ga. Har­ mony. je­ ste ono na osno­ vu če­ ga ove te­ o­ ri­ je iden­ ti­ fi­ ku­ je­ mo kao ne­ pri­ hva­ tlji­ ve. već je to stal­ no po­ ja­ ča­ va­ nje skep­ ti­ ci­ zma neo­ p­ hod­ nog da bi se odr­ ža­ lo po­ ve­ re­ nje u isti­ ni­ tost te­ o­ ri­ je za­ ve­ re ako u me­ đu­ vre­ me­ nu za­ ve­ ra ni­ je ot­ kri­ ve­ na na uver­ ljiv na­ čin. mo­ ra da su i one bi­ le uvu­ če­ ne u za­ ve­ ru. po­ sto­ je i „slo­ bod­ ni či­ ni­ o­ ci” (uklju­ ču­ ju­ ći tu i sa­ me te­ o­ re­ ti­ ča­ re za­ ve­ re). što vre­ me vi­ še pro­ la­ zi. ko­ jom se tvr­ di da se ho­ lo­ ka­ ust ni­ ka­ da ni­ je de­ sio i da je to obič­ na fa­ bri­ ka­ ci­ ja Je­ vre­ ja i nji­ ho­ vih sim­ pa­ ti­ ze­ ra. Isto va­ ži i za od­ re­ đe­ ne pri­ pad­ ni­ ke štam­ pe. ili da je Fran­ klin Ru­ zvelt bio pred­ sed­ nik od 1933. Ro­ bert An­ ton Vil­ son (Ro­ bert An­ ton Wil­ son) is­ prav­ no pa­ ža da „za­ ve­ ra ko­ ja nas mo­ že raz­ u­ ve­ ri­ ti u po­ sto­ ja­ nje 6. ko­ ji su si­ gur­ no na­ i­ šli na do­ ka­ ze o za­ ve­ ri ali ih još ni­ su ob­ ja­ vi­ li u glav­ nim me­ di­ ji­ ma. 124 pre osta­ lih. na­ rav­ no. ili da je Mer­ lin Mon­ ro ’stvar­ ni­ ja’ ne­ go King Kong i Pa­ ja Pa­ tak”. U tvrd­ nji da na­ vod­ ni do­ kaz pro­ tiv te­ o­ ri­ je tre­ ba pre­ tvo­ ri­ ti u do­ kaz u pri­ log te­ o­ ri­ ji sa­ dr­ žan je iz­ o­ pa­ če­ ni skep­ ti­ ci­ zam pre­ ma de­ lo­ va­ nju jav­ no­ sti. Pre­ ma to­ me. ko­ ji pret­ po­ sta­ vlja­ ju po­ je­ di­ ne već sta­ re te­ o­ ri­ je za­ ve­ re. Ali.000. Kao re­ zul­ tat ovog pro­ ce­ sa. do 1945. ali ipak ni­ su iz­ ve­ sti­ le va­ o za­ ve­ ri ko­ ju je sko­ vao Bi­ ro.

Tvr­ di­ ti da se jed­ na ta­ kva eks­ plo­ ziv­ na taj­ na mo­ že sa­ ču­ va­ ti u du­ žem pe­ ri­ o­ du zna­ či po­ ka­ sta­ za­ ti ne­ do­ tak raz­ u­ me­ va­ nja pri­ ro­ de mo­ der­ ne bi­ ro­ kra­ ti­ je. shva­ ta­ nje zna­ če­ nja ži­ vo­ ta ko­ je vi­ še od­ go­ va­ ra XIX ve­ ku. U ne­ ka ra­ ni­ ja vre­ me­ na. Tvr­ dim da te­ o­ ri­ je za­ ve­ re ima­ ju u pot­ pu­ no­ sti pre­ va­ zi­ đe­ no gle­ di­ šte na svet. Me­ đu­ tim. po­ sto­ ji od­ re­ đe­ na na­ da da lju­ di mo­ gu raz­ u­ me­ ti. Kao i sam svet. ali ulo­ ga nat­ pri­ rod­ nog je bi­ la ili u ve­ li­ koj me­ ri uma­ nje­ na (kao kod de­ i­ zma) ili eli­ mi­ ni­ sa­ na (kao kod mark­ si­ zma). od ko­ jih sva­ ki ima sop­ stve­ no ne­ sa­ vr­ še­ no gle­ di­ šte o sve­ tu i vla­ sti­ ti skup ci­ lje­ va. jed­ ni od po­ sled­ njih ko­ ji ve­ ru­ ju u sre­ đe­ ni uni­ ver­ zum. Sa uspo­ nom ma­ te­ stič­ kih na­ u­ ka i ka­ pi­ ta­ li­ stič­ kih pri­ vre­ da – ko­ je su do­ sti­ gle vr­ hu­ nac u XVI­II i XIX ve­ ku – po­ jam ure­ đe­ nog uni­ ver­ zu­ ma još uvek se odr­ ža­ vao. za­ ra­ že­ ne su gla­ si­ na­ ma ili me­ sti­ ma oda­ kle cu­ re in­ for­ ma­ ci­ je. pred­ vi­ de­ ti i ri u od­ re­ đe­ noj me­ ri kon­ tro­ li­ sa­ ti tok ljud­ ske po­ ve­ sti. lič­ nog in­ te­ re­ sa ili ne­ kog dru­ gog raz­ lo­ ga ot­ krio ka­ kva je bi­ la ulo­ ga agen­ ci­ je u toj tra­ ge­ di­ ji. a ono lju­ bav­ ni­ ci ili ne­ kom čla­ nu po­ ro­ di­ ce. po­ li­ tič­ ki iz­ bor­ ni si­ stem i dru­ štve­ ne in­ sti­ tu­ ci­ je ko­ je pri­ ku­ plja­ ju či­ nje­ ni­ ce ko­ je bi te­ o­ re­ ti­ ča­ ri za­ ve­ re mo­ ra­ li da do­ ve­ du u sum­ nju. te­ ško se mo­ že po­ ve­ ro­ va­ ti da ni­ je­ dan pri­ pad­ nik Bi­ roa sta­ ci­ o­ ni­ ran u Okla­ ho­ ma Si­ ti­ ju ne bi zbog ose­ ća­ nja kri­ vi­ ce. čak i one ko­ je su ustro­ je­ ne i re­ gu­ li­ sa­ ne kao voj­ ne ili oba­ ve­ štaj­ ne agen­ ci­ je. Sem to­ ga. Te­ o­ re­ ti­ ča­ ri za­ ve­ re su. u ko­ jem Bog ri­ ja­ li­ i dru­ gi nat­ pri­ rod­ ni či­ ni­ o­ ci ima­ ju uti­ caj i kon­ tro­ lu. „svet­ ska isto­ ri­ ja je. uko­ li­ ko ot­ kri­ va ne­ što o sa­ vre­ me­ nom Ze­ it­ ge­ i­ stu. te­ o­ ri­ je za­ ve­ re im­ pli­ ci­ ra­ ju da se ta­ kvi do­ ga­ đa­ ji mo­ gu kon­ tro­ li­ sa­ ti. Ovo je isti­ ni­ to za pri­ vre­ du.. mi­ slim.teorije zavere V Na­ či­ ni­ ću ko­ rak una­ zad i usme­ ri­ ću se na ši­ ra fi­ lo­ zof­ ska pi­ ta­ nja ko­ ja po­ sta­ vlja­ ju te­ o­ ri­ je za­ ve­ re i na im­ pli­ ka­ ci­ je nji­ ho­ vog sa­ da­ šnjeg ta­ la­ sa po­ pu­ lar­ no­ sti. Po­ sto­ ji pre­ vi­ še ne­ za­ vi­ snih stup­ nje­ va slo­ bo­ de. Vla­ di­ ne agen­ ci­ je. Pret­ po­ sta­ vlja­ ju­ ći da su te­ ku­ ći do­ ga­ đa­ ji pod kon­ tro­ lom zlih si­ la. Svet je sa­ sta­ vljen od iz­ u­ zet­ no ve­ li­ kog bro­ ja me­ đu­ sob­ no po­ ve­ za­ nih či­ ni­ la­ ca. ra­ ci­ o­ nal­ na u svom to­ ku”. Kao što to is­ ti­ če He­ gel u pa­ su­ su ko­ ji ma smo na­ ve­ li kao mo­ to. bi­ lo je pri­ rod­ no da se ve­ ru­ je u ure­ đe­ ni svet. Pre­ ovom gle­ di­ štu. sa­ mo što oni mi­ sle da su na kor­ mi­ lu po­ gre­ šni lju­ di. Od­ ba­ ci­ va­ nje za­ ve­ re­ nič­ kog na­ či­ na mi­ šlje­ nja ni­ je za­ sno­ va­ no sa­ mo na uve­ re­ nju da su te­ o­ ri­ je za­ ve­ re po­ gre­ šne.. U to ve­ ru­ ju i te­ o­ re­ ti­ ča­ za­ ve­ re. 125 . Ta­ kav si­ stem se ne mo­ že kon­ tro­ li­ sa­ ti jer jed­ no­ stav­ no po­ sto­ ji pre­ vi­ še či­ ni­ la­ ca ko­ ji­ ma bi tre­ ba­ lo da ma­ ni­ pu­ li­ še ne­ ka ma­ lo­ broj­ na gru­ pa. ako ne štam­ pi. sa­ da­ šnja po­ pu­ lar­ nost te­ o­ ri­ ja za­ ve­ re uka­ zu­ je i na to da se tre­ nut­ no na­ la­ zi­ mo u sre­ di­ štu su­ ko­ ba iz­ me­ đu raz­ li­ či­ tih po­ gle­ da na svet. Čak i ako je Bi­ ro bio deo ve­ li­ ke za­ ve­ re da se pri­ kri­ je nje­ go­ va ne­ kom­ pe­ tent­ nost u slu­ ča­ ju pod­ me­ ta­ nja bom­ be u Okla­ ho­ ma Si­ ti­ ju. Ta­ kva uve­ re­ nja ni­ su bi­ la deo ve­ ro­ va­ nja ko­ ja su pre­ o­ vla­ da­ va­ la kra­ jem XX ve­ ka. i nju sa­ či­ nja­ va pre­ vi­ še lju­ di s pre­ vi­ še raz­ li­ či­ tim in­ te­ re­ si­ ma da bi se mo­ gla la­ ko kon­ tro­ li­ sa­ ti. Ko­ ren pro­ ble­ ma je mno­ go du­ blji. uoča­ va­ nje ovog ana­ hro­ nog ele­ men­ ta za­ ve­ re­ nič­ ke mi­ sli je ko­ ri­ sno.

Kon­ spi­ ra­ tiv­ ni po­ gled na svet pru­ ža nam mo­ guć­ nost da sa­ zna­ mo da se tra­ gič­ ni do­ ga­ đa­ ji de­ ša­ va­ ju s raz­ lo­ gom i da što je do­ ga­ đaj zna­ čaj­ ni­ ji. od­ ba­ ci­ va­ nje za­ ve­ re­ nič­ kog na­ či­ na gle­ da­ nja na svet ni­ je ne­ što što me po­ seb­ no in­ te­ re­ su­ je. već sa­ mo to da ne­ ma čvr­ sto zna­ če­ nje i zna­ čaj. Mo­ gu se od­ ba­ ci­ ti za­ ve­ re oko Ke­ ne­ di­ je­ vog ubi­ stva. svet je (uklju­ ču­ ju­ ći i lju­ de u nje­ mu) iz­ van kon­ tro­ le. a da se i da­ lje mi­ sli da je Osval­ do­ vo po­ na­ ša­ nje bi­ lo strikt­ no ka­ u­ zal­ no i u pot­ pu­ no­ sti de­ ter­ mi­ ni­ sa­ no na na­ čin na ko­ ji to go­ vo­ ri na­ u­ ka. ta­ kvo na­ uč­ no raz­ um ­ e­ va­ nje Osval­ do­ vog po­ na­ ša­ nja je ap­ surd­ no u onom smi­ slu u ko­ jem ja ov­ de go­ vo­ rim. Sve dok se ne po­ ja­ vi tre­ ća op­ ci­ ja – a mo­ žda je to je­ dan od za­ da­ ta­ ka fi­ lo­ zo­ fi­ je – oče­ ki­ va­ će­ mo da ne­ za­ sno­ va­ ne te­ o­ ri­ je za­ ve­ ra i da­ lje uži­ va­ ju ve­ li­ ku po­ pu­ lar­ nost. iza­ zov te­ o­ ri­ ja za­ ra je­ ste u to­ me što nas ve­ pri­ mo­ ra­ va­ ju da bi­ ra­ mo iz­ me­ đu sko­ ro ni­ hi­ li­ stič­ kog stup­ nja skep­ ti­ ci­ zma i ap­ surd­ no­ sti: te­ o­ re­ ti­ čar za­ ve­ re bi­ ra hi­ per­ skep­ ti­ ci­ zam svoj­ stven pret­ po­ sta­ vlje­ noj di­ si­ mi­ la­ ci­ ji na za­ i­ sta glo­ bal­ nom ni­ vou (ne­ po­ ve­ re­ njem u tvrd­ nje na­ ših in­ sti­ tu­ ci­ ja) ume­ sto ap­ surd­ nost ira­ ci­ o­ nal­ nog i u su­ šti­ ni be­ smi­ sle­ nog sve­ ta. Te­ o­ ri­ je za­ ve­ re ima­ ju tu vr­ li­ nu da po­ ku­ ša­ va­ ju da sa­ ču­ va­ ju hu­ ma­ no zna­ če­ nje – ra­ ci­ o­ nal­ ni pri­ stup – za ove vi­ dlji­ ve pro­ me­ ne. Usa­ mlje­ ni aten­ ta­ tor mo­ že pro­ me­ ni­ ti tok isto­ ri­ je uko­ li­ ko se ame­ rič­ ki pred­ sed­ nik na­ đe baš is­ pred nje­ go­ vog rad­ nog me­ sta dok je na pa­ u­ zi za ru­ čak. Ne po­ sto­ ji ni­ ka­ kav ljud­ ski ili emo­ tiv­ ni či­ ni­ lac ko­ ji je od­ go­ vo­ ran za nje­ go­ vo po­ na­ ša­ nje u tom smi­ slu. na­ Naš da­ šnji po­ gled na svet. Po­ sma­ tra­ no u ovom sve­ tlu. već se sa­ mo ra­ di o pro­ stom de­ lo­ va­ nju mo­ žda­ ne he­ mi­ je i emo­ ci­ o­ nal­ nih tra­ u­ ma iz de­ tinj­ stva. oni pred­ sta­ vlja­ ju sin­ gu­ la­ ri­ te­ te po­ sle ko­ jih ame­ rič­ ka kul­ tu­ ra vi­ še ni­ kad ne­ će bi­ ti ista. on­ da se bo­ jim da nam je pre­ o­ sta­ la oči­ gled­ no ap­ surd­ na sli­ ka sve­ ta. Uko­ li­ ko bi te­ o­ ri­ je za­ ve­ re bi­ le po­ gre­ šne. čak ni od­ re­ đe­ ni po­ je­ din­ ci me­ đu na­ ma – ne­ ma kon­ tro­ lu. .treći program ZIMA 2012. za­ pra­ vo. to je zna­ čaj­ ni­ ji i raz­ log. ne­ ra­ ci­ o­ na­ lan i ap­ sur­ dan kao u de­ li­ ma Eže­ na Jo­ ne­ skoa (Eugen Ione­ sco) i Sa­ mju­ e­ la Be­ ke­ ta (Sa­ muel Bec­ kett). Me­ đu­ tim. 126 Me­ đu­ tim. Do­ ga­ đa­ ji kao što su aten­ tat na Ke­ ne­ di­ ja i pod­ me­ ta­ nje bom­ be u Okla­ ho­ ma Si­ ti­ ju ima­ ju ogro­ man emo­ ci­ o­ nal­ ni uti­ caj na naš svet. je­ ste ta­ kav da ni­ ko – ni Bog. ko­ ji te­ o­ re­ ti­ ča­ ri za­ ve­ re od­ bi­ ja­ ju da pri­ hva­ te. on­ da po­ sma­ tra­ no iz ljud­ ske per­ spek­ ti­ ve. ni mi. Šta­ vi­ še. Od­ ba­ ci­ va­ nje kon­ spi­ ra­ tiv­ nog mi­ šlje­ nja ne im­ pli­ ci­ ra da je svet či­ sta slu­ čaj­ nost. VI Ko­ je po­ u­ ke mo­ že­ mo iz­ vu­ ći iz ovih raz­ ma­ tra­ nja di­ na­ mi­ ke te­ o­ ri­ je za­ ve­ re? Pri­ ča ko­ ju sam is­ pri­ čao uka­ zu­ je na tri po­ u­ ke. ka­ ko bi se one raz­ u­ me­ le u ljud­ skom smi­ slu. Uko­ li­ ko su te­ o­ ri­ je za­ ve­ re po­ gre­ šne. je­ di­ no što bi­ smo mo­ gli da ka­ že­ mo je­ ste „Sra­ nja se de­ ša­ va­ ju”.

U onom obi­ mu u ko­ jem se te­ o­ ri­ je za­ ve­ re za­ sni­ va­ ju na glo­ bal­ noj i op­ štoj sum­ nji u mo­ ti­ ve i do­ bru vo­ lju dru­ gih. I. Dru­ go. Tre­ će. po­ u­ ka te­ o­ ri­ ja za­ ve­ ra je­ ste da tre­ ba pri­ hva­ ti­ ti da ta­ kve te­ o­ ri­ je uklju­ ču­ ro ni­ hi­ li­ stič­ ki ste­ pen skep­ ti­ ci­ zma pre­ ma po­ na­ ša­ nju i mo­ ti­ ju sko­ vi­ ma dru­ gih lju­ di i dru­ štve­ nih in­ sti­ tu­ ci­ ja ko­ je oni pred­ sta­ vlja­ ju. tor­ na­ da. upu­ ću­ je nas da tra­ ga­ mo za ob­ ja­ šnje­ nji­ ma ko­ ja ne po­ sto­ je. na kra­ ju. de­ lu­ ju na osno­ vu ogo­ lje­ ne mi­ sli ne­ ke ide­ o­ lo­ gi­ je i osta­ vlja­ ju tra­ go­ ve na me­ stu zlo­ či­ na. One ni­ su po de­ fi­ ni­ ci­ ji ne­ po­ tvr­ di­ ve. Pre­ ma Hju­ mo­ vom mi­ šlje­ nju. Iz­ gle­ da da na­ i­ la­ zi­ mo na spek­ tar slu­ ča­ je­ va. Vo­ ter­ gejt i iran­ ske kon­ tra­ še. Me­ đu­ tim. ču­ da su po de­ fi­ ni­ ci­ ji ob­ ja­ šnje­ nja za ko­ ja ni­ ka­ da ne­ ma­ mo po­ tvr­ du u ve­ ro­ va­ nju. (Do­ bar pri­ mer je da ho­ će­ mo da ve­ ru­ je­ mo bar u ne­ ke ve­ re – na pri­ mer. a po­ sle će im bi­ ti te­ ško da pri­ zna­ ju gre­ ške. ni­ su svi po­ da­ ci isti­ ni­ ti. Pre­ vi­ še sna­ žno ve­ ro­ va­ nje u ra­ ci­ o­ nal­ nost lju­ di. ko­ joj je glav­ na cr­ ta da ob­ ja­ šnja­ va sve ra­ zno­ vr­ sne po­ dat­ ke i na­ iz­ gled ne­ po­ ve­ za­ ne po­ ja­ ve. S ovim eks­ trem­ no skep­ tič­ kim sta­ no­ vi­ šti­ ma tre­ ba po­ stu­ pa­ ti na isti na­ čin.) Ume­ sto to­ ga. lu­ dost te­ o­ ri­ ja za­ ve­ re is­ ti­ če či­ nje­ ni­ cu da ne bi tre­ ba­ lo pre­ vi­ še da bri­ ne­ mo ka­ da na­ še te­ o­ ri­ je o dru­ štve­ nim pi­ ta­ nji­ ma ne da­ ju ni­ ka­ kav smi­ sao od­ re­ đe­ nim po­ da­ ci­ ma. Oči­ gled­ no. Oni iz­ vo­ de aten­ ta­ te na svet­ ske vo­ đe. Tre­ ba­ lo bi da bu­ de­ mo oba­ zri­ vi s te­ o­ rij­ skim pri­ stu­ pi­ ma ko­ ji tro­ še mno­ go vi­ še ener­ gi­ je na pot­ ko­ pa­ va­ nje epi­ ste­ mič­ ke vred­ no­ sti kon­ ku­ rent­ skih ob­ ja­ šnje­ nja ne­ go što ra­ de na no­ vim. Ne­ ki lju­ di sa­ mo ra­ de od­ re­ đe­ ne stva­ ri. Re­ por­ te­ ri i vla­ di­ ni agen­ ti mo­ gu po­ gre­ šno da shva­ te stva­ ri u pr­ vim tre­ nu­ ci­ ma kri­ ze. ili ne­ ka dru­ ga „de­ la Bož­ ja” sa­ do­ ga­ đa­ ju. šta mi­ slim o te­ o­ ri­ ja­ ma za­ ve­ re? Moj po­ čet­ ni mo­ tiv bio je da pred­ sta­ vim i ana­ li­ zi­ ram te­ o­ ri­ je za­ ve­ re u du­ hu Hju­ mo­ ve ana­ li­ ze ču­ da. isto va­ ži i za dru­ štve­ ni svet. ira­ ci­ o­ nal­ na i ra­ nji­ va pri­ ro­ da lju­ di tre­ ba­ lo bi da nas pri­ pre­ mi na to da su po­ je­ di­ ni po­ da­ ci ko­ je da­ je­ mo po­ gre­ šni. te­ o­ ri­ ja. uko­ li­ ko je mo­ ja ana­ li­ za ov­ de ko­ rekt­ na.teorije zavere Pr­ vo. Sem to­ ga. on­ da ne mo­ že­ mo re­ ći isto to i za te­ o­ ri­ je za­ ve­ re. one su bli­ ske glo­ bal­ nom fi­ lo­ zof­ skom skep­ ti­ ci­ zmu. Oče­ ku­ je­ mo da su na­ ša ob­ ja­ šnje­ nja do­ bra. ili sve­ ta uop­ šte. mo­ gla bi se do­ ve­ sti u pi­ ta­ nje sa­ mo po ovoj osno­ vi. po­ zi­ tiv­ nim do­ ka­ zi­ ma. Iz ovih raz­ lo­ ga. tre­ ba­ lo bi da bu­ de­ mo pa­ žlji­ vi i da ne ra­ ci­ o­ na­ li­ zu­ je­ mo pre­ te­ ra­ no ni svet ni lju­ de ko­ ji ži­ ve u nje­ mu. gde se ura­ ga­ ni. Baš kao i s mo fi­ zič­ kim sve­ tom. ali ta­ ko­ đe oče­ ku­ je­ mo da ni­ su sa­ vr­ še­ na. Sve­ do­ ci se po­ gre­ šno se­ ća­ ju pro­ šlo­ sti ili is­ ka­ zu­ ju pod­ sve­ sne sklo­ no­ sti. uka­ zu­ jem za­ na to da ne po­ sto­ ji ni­ šta strikt­ no ana­ li­ tič­ no što nam do­ zvo­ lja­ va da pra­ vi­ mo raz­ li­ ku iz­ me­ đu do­ brih i lo­ ših te­ o­ ri­ ja za­ ve­ re. ko­ ji se ran­ gi­ ra­ ju od onih u ko­ je se mo­ že ve­ ro­ va­ ti do onih u ko­ je se ne mo­ že ve­ ro­ va­ ti. Naj­ bo­ lje što mo­ že­ mo da uči­ ni­ mo je­ ste da pra­ ti­ mo vred­ no­ va­ nje da­ tih te­ o­ ri­ ja kroz vre­ me i po­ sta­ ne­ mo sa­ gla­ sni u tre­ nut­ ku ka­ da go što naš sto­ mak mo­ že da ve­ ro­ va­ nje u te­ o­ ri­ ju im­ pli­ ci­ ra vi­ še skep­ ti­ ci­ zma ne­ 127 . Od­ ba­ ci­ va­ nje kon­ spi­ ra­ tiv­ nog mi­ šlje­ sti pri­ nja im­ pli­ ci­ ra pri­ hva­ ta­ nje be­ smi­ sle­ no­ ro­ de ljud­ skog sve­ ta.

S en­ gle­ skog je­ zi­ ka pre­ veo Ra­ de Ka­ lik . ko­ ri­ sno.treći program ZIMA 2012. Sem to­ ga. sma­ tram da je pro­ u­ ča­ va­ nje te­ o­ ri­ ja za­ ve­ re. čak i onih naj­ lu­ đih. pret­ po­ sta­ vljam da je ve­ ći deo in­ tu­ i­ tiv­ nog „pro­ ble­ ma ” s te­ o­ ri­ ja­ ma za­ ve­ re pro­ blem s te­ o­ re­ ti­ ča­ rem. Naj­ ve­ ro­ vat­ ni­ je je da je pro­ blem psi­ ho­ lo­ ške pri­ ro­ de – ne pre­ po­ zna­ je se tre­ nu­ tak ka­ da tre­ ba pre­ sta­ ti s tra­ ga­ njem za skri­ ve­ nim uzro­ ci­ ma. Ipak. a ne s pro­ iz­ vo­ dom te­ o­ ri­ je. 128 pod­ ne­ se. ako ni zbog če­ ga dru­ gog on­ da zbog to­ ga što nas pri­ si­ lja­ va da ja­ sno na­ pra­ vi­ mo raz­ li­ ku iz­ me­ đu „do­ brih” i „lo­ ših” ob­ ja­ šnje­ nja.

1950UDK:  061. po­ seb­ no. sim­ bo­ li­ ke 1776. autor po­ ka­ zu­ je ka­ ko se kon­ stru­ i­ šu kon­ spi­ ra­ tiv­ ni me­ ha­ ni­ zmi. „Iza sce­ ne” na­ i­ la­ zi­ mo na otvo­ re­ ni. neo­ t­ kri­ va­ nje za­ ve­ re se za­ sni­ va na iz­ u­ zet­ no so­ fi­ sti­ ci­ ra­ noj.12(=411. Iz­ vla­ če­ nje na vi­ de­ lo stvar­ nih si­ la iz car­ stva ta­ me u ko­ jem one po­ ku­ ša­ va­ ju da pri­ kri­ ju svo­ je mo­ ći da kon­ tro­ li­ šu i ma­ ni­ pu­ li­ šu gru­ pom. ob­ ma­ nju­ ju­ će po­ vr­ ši­ ne. na­ ci­ o­ nal­ so­ ci­ ja­ li­ zam. ne­ po­ mu­ će­ ni pro­ stor za fan­ ta­ stič­ ne uro­ te i uj­ dur­ me. svet­ ska dr­ ža­ va. emo­ ci­ o­ nal­ ne iden­ ti­ fi­ ka­ ci­ je i afek­ tiv­ no de­ lo­ va­ nje. 103. Si­ ste­ mat­ ski „iza­ sce­ ni­ zam” („be­ hind-ism”) u kon­ struk­ ci­ ji vi­ dlji­ za­ ve­ re­ nič­ kog po­ du­ hva­ ta uvek uklju­ ču­ je istu ope­ ra­ ci­ ju pre­ tva­ ra­ nja ne­ vog u vi­ dlji­ vo. ne­ ve­ ro­ vat­ no slo­ že­ noj pri­ či ko­ ja se mo­ že i da­ lje uslo­ žnja­ va­ ti. ze­ mljom ili či­ ta­ vim sve­ tom: ovo je po­ u­ zda­ no obe­ ća­ nje.88 323. ka­ da je osno­ va­ no taj­ no dru­ štvo Ilu­ mi­ na­ ta. . one su jed­ no­ stav­ ne i pro­ ste zbog to­ ga što su u pot­ pu­ no­ sti za­ sno­ va­ ne na sum­ nji i cilj im je da ot­ kri­ ju skri­ ve­ nu isti­ nu iza var­ lji­ ve.7 327. taj­ na dru­ štva. For­ do­ ve kam­ pa­ nje pro­ tiv „je­ vrej­ ske svet­ ske za­ ve­ re”. ka­ da su osno­ va­ ne Sje­ di­ nje­ ne Ame­ rič­ ke Dr­ ža­ ve) i. Ne po­ sto­ je ni­ ka­ kva for­ mal­ na ogra­ ni­ če­ nja ni­ ti ma­ te­ ri­ jal­ ne pre­ pre­ ke na ko­ je se * Na­ slov ori­ gi­ na­ la: Ja­ cob Tan­ ner.Treći program Broj 153. Po­ pu­ lar­ nost za­ ve­ ra Te­ o­ ri­ je za­ ve­ re su isto­ vre­ me­ no i jed­ no­ stav­ ne i iz­ u­ zet­ no so­ fi­ sti­ ci­ ra­ ne. S jed­ ne stra­ ne. Јакоб. Hen­ ri Ford.25:141. 51–64. ZIMA 2012 AUTOR: Танер. go­ di­ ne (ka­ da je Adam Smit ob­ ja­ vio svo­ je ču­ ve­ no de­ lo o „ne­ vi­ dlji­ voj ru­ ci” ko­ ja po­ kre­ će tr­ ži­ šte. S dru­ ge stra­ ne. zi­ ma 2008. za bez­ broj­ ne pro­ iz­ volj­ ne za­ ključ­ ke.16) Prevod 129 JA­KOB TA­NER ZA­VE­RA NE­VI­ DLJI­VE RU­KE: ANO­NIM­NI TR­ ŽI­ŠNI ME­ HANIZMI I MRAČ­NE SI­LE* Ana­ li­ zom iko­ no­ gra­ fi­ je nov­ ča­ ni­ ce od jed­ nog do­ la­ ra. „The Con­ spi­ racy of the In­ vi­ si­ ble Hand: Anonymo­ us Mar­ ket Mec­ ha­ nisms and Dark Po­ wer”. Ključ­ ne re­ či: te­ o­ ri­ ja za­ ve­ re. New Ger­ man Cri­ ti­ que.

Za­ ve­ re ove vr­ ste ni­ su pu­ ke ma­ hi­ na­ ci­ je. Im Wald der Fik­ ti­ o­ ne­ ne: Sechs Stre­ ifzüge durch Li­ te­ ra­ tur. U tom smi­ slu. U gor­ njem de­ snom uglu. I na kra­ ju. Kul­ tur­ ni uti­ ca­ ji pe­ dant­ no raz­ ri­ ja i tvrd­ nji ra­ stu s od­ je­ kom na ko­ ji na­ i­ la­ ze u ra­ đe­ nih kon­ spi­ ra­ tiv­ nih te­ o­ sva­ ko­ dnev­ noj ko­ mu­ ni­ ka­ ci­ ji i sve­ sti. one su efi­ ka­ sne u ob­ na­ vlja­ nju ele­ me­ na­ ta tra­ di­ ci­ o­ nal­ nih pri­ ča i nji­ ho­ vom sme­ šta­ nju u no­ ve i atrak­ tiv­ ne ob­ ja­ šnja­ va­ ju­ će okvi­ re. le­ gen­ dar­ nog osni­ va­ ča taj­ nog re­ da Ilu­ mi­ na­ ta.).treći program ZIMA 2012. po­ seb­ no iz­ da­ nje ča­ so­ pi­ sa Ze­ itschrift für geschic­ hte / Re­ vue d’ hi­ sto­ i­ re. Vi­ de­ ti i Ekov ro­ man Fu­ ko­ o­ vo klat­ no. i dru­ go. Mo­ že se re­ ći da sli­ ka na sre­ di­ ni nov­ ča­ ni­ ce. 33. 2004. ko­ ji kom­ bi­ nu­ je dva ele­ men­ ta: pr­ vo. Za sva­ kog ko ve­ ru­ je u za­ ve­ re. Na ovaj na­ čin. oni se ukla­ pa­ ju u struk­ tu­ ri­ ra­ ne du­ hov­ ne dis­ po­ zi­ ci­ je i mo­ gu da is­ pu­ ne jaz u ko­ lek­ tiv­ noj ima­ gi­ na­ ci­ ji dru­ štva ili dru­ štve­ ne gru­ pe. . ko­ ja na pr­ vi po­ gled iz­ gle­ da kao pоrtret Džor­ dža Va­ šing­ to­ na (Ge­ or­ ge Was­ hing­ ton). U tom smi­ slu. le­ vo od bro­ ja je­ dan. on uvo­ di di­ ho­ to­ mi­ ju mrač­ nih si­ la i vi­ dlji­ vih po­ du­ hva­ ta. I. De­ utscher Taschen­ buch Ver­ lag.1 ta­ pred­ lo­ ži ne­ što što mo­ že da bu­ de pri­ klad­ no i što mo­ že da iza­ zo­ ve smi­ sle­ ne uvi­ de kod dru­ gih. on po­ ka­ zu­ je da su dve odvo­ je­ ne sfe­ re po­ taj­ no po­ ve­ za­ ne na na­ ji se ot­ kri­ va da su čin na ko­ vi­ dlji­ ve stva­ ri i de­ lo­ va­ nja epi­ fe­ no­ me­ ni skri­ ve­ nih pa­ ra­ le­ lo­ gra­ ma si­ la. te­ o­ ri­ je za­ ve­ re su deo dru­ štve­ nog tki­ va mo­ der­ nih dru­ šta­ va. Sva­ ki znak ili pred­ met mo­ že se po­ ve­ za­ ti s dru­ gim ta­ ko da sve bu­ de pot­ pu­ no smi­ sle­ no i iz­ uz ­ et­ no la­ ko. za­ ve­ re su de­ mo­ krat­ ske.2 Ovo iz­ ve­ sno zna­ či da naj­ po­ zna­ ti­ ji kon­ spi­ ra­ tiv­ ni me­ ha­ ni­ zmi ni­ su na­ su­ mi­ ce kon­ stru­ i­ sa­ ni. broj 3. ko­ ji sa­ dr­ že ključ i na­ zna­ ke i ko­ ji pri­ do­ da­ ju te­ o­ ri­ ji even­ tu­ al­ no za­ ču­ đu­ ju­ će de­ ta­ lje od ko­ jih za­ sta­ je dah. In­ te­ lek­ tu­ al­ ni ulog u ova­ kvu „šu­ mu ko da sva­ ko s ma­ lo ma­ šte mo­ že da uče­ stvu­ je i fik­ ci­ ja” je pri­ lič­ no ma­ li. He­ nry McKean Taylor i An­ dre­ as Volk (prir. One ka­ na­ li­ šu emo­ ci­ o­ nal­ nu ener­ gi­ ju i či­ ne je pro­ duk­ tiv­ nom. ova so­ va pre­ no­ si po­ ru­ ku upu­ će­ ni­ ma. Sva­ ka te­ o­ ri­ ja za­ ve­ re po­ la­ zi od zna­ čaj­ nog i for­ ma­ tiv­ nog obra­ sca. „Verschwörung! – Con­ spi­ ra­ tion!”. Shod­ no to­ me. a deo su i jed­ ne vr­ ste eko­ no­ mi­ je pa­ žnje. mo­ gu se ot­ kri­ ti mno­ go­ broj­ ni ra­ zno­ vr­ sni ele­ men­ ti ko­ ji po­ ve­ zu­ ju osnov­ ne tvrd­ nje za­ ve­ re s ra­ znim uoč­ lji­ vim kom­ po­ nen­ ta­ ma. pa­ žlji­ vi po­ sma­ trač ot­ kri­ će po­ lu­ skri­ ve­ nu so­ vu. 1 Um­ ber­ to Eco. ali ne ma­ nje va­ žno. u stva­ ri pred­ sta­ vlja Ada­ ma Vaj­ sha­ up­ ta (Adam We­ is­ ha­ upt). za­ ve­ re su za­ bav­ ne. Ka­ da se ovaj deo uve­ li­ ča. Oni is­ pu­ nja­ va­ ju op­ šta oče­ ki­ va­ nja. 130 mo­ že na­ i­ ći. 2 Ka­ tja Hürli­ mann. na­ la­ zi se gran­ či­ ca s li­ sto­ vi­ ma. Pra­ vi pri­ mer ove de­ tek­ tiv­ ske ope­ ra­ ci­ je je­ ste nov­ ča­ ni­ ca od jed­ nog do­ la­ ra. Münich 1994. sno­ vi ni­ su sa­ mo obič­ ne fik­ ci­ je već uče­ stvu­ ju u dru­ štve­ noj kon­ struk­ ci­ ji re­ al­ no­ sti i kul­ tur­ nom ob­ li­ ko­ va­ nju zna­ če­ nja i su­ bjek­ ti­ vi­ te­ ta.

Upra­ vo na isti na­ čin.teorije zavere Su­ per­ kon­ ste­ la­ ci­ ja iz 1776. a re­ zul­ tat bi bio vred­ no­ van kao iz­ uz ­ et­ no su­ bop­ ti­ ma­ lan. Ador­ no) raz­ vi­ li su ovu hi­ po­ te­ zu u svo­ jim fi­ lo­ zof­ skim frag­ men­ ti­ ma u knji­ zi Di­ ja­ lek­ ti­ ka pro­ sve­ ti­ telj­ stva (1944). po­ je­ di­ ni te­ o­ re­ ti­ ča­ ri – po­ seb­ no pri­ sta­ li­ ce „kri­ tič­ ke te­ o­ ri­ je” – za­ klju­ či­ li su da bi ne­ spu­ ta­ ni na­ por za po­ bolj­ ša­ nje lju­ di i čo­ ve­ čan­ stva kao ce­ li­ ne mo­ gao da se pre­ o­ bra­ ti u ka­ ta­ stro­ fič­ ni po­ du­ hvat. Sko­ ro isto­ vre­ me­ no. Ova sklo­ nost ka po­ bolj­ ša­ nju lju­ di i dru­ štve­ no­ po­ li­ tič­ kih si­ ste­ ma če­ sto je bi­ la usme­ re­ na pro­ tiv usta­ no­ vlje­ nih moć­ nih eli­ ta. pret­ po­ sta­ vlje­ ne i uoče­ ne in­ ten­ ci­ je ne bi od­ go­ nom re­ zul­ ta­ tu. Su­ hr­ kamp. po­ sle­ di­ ce de­ lo­ va­ nja ne­ kog po­ je­ din­ ca iz se­ bič­ nih mo­ ti­ va mo­ gu da bu­ du pri­ hva­ tlji­ ve. kao kon­ sti­ tu­ tiv­ ni deo i di­ na­ mič­ ki fak­ tor pro­ sve­ ti­ telj­ stva. Sa­ ra­ je­ vo 1974. Kri­ tik und Kri­ se: Eine Stu­ die zur Pat­ ho­ ge­ ne­ se der bürger­ lic­ hen Welt. ova hi­ po­ te­ za se te­ ško mo­ že raz­ u­ me­ ti. Lon­ don 1989). lju­ di su u sta­ nju da uve­ ća­ ju lič­ ne spo­ sob­ no­ sti i da po­ bolj­ ša­ ju dru­ štve­ no sta­ nje. Iz ove isto­ vre­ me­ no­ sti i na­ klo­ no­ sti ka sa­ vr­ šen­ stvu. ide­ ja o ne­ na­ mer­ nim po­ sle­ di­ ca­ ma pro­ mi­ šlje­ nih ljud­ skih ak­ ci­ ja iz­ ne­ ta je pr­ vi put na si­ ste­ ma­ ti­ čan na­ čin. ne­ ke cr­ te kon­ spi­ ra­ tiv­ nih pri­ ča mo­ gu se pra­ ti­ ti una­ zad do re­ ne­ 3 131 . već ka mno­ go fun­ da­ men­ tal­ ni­ jim po­ ja­ va­ ma. pa čak i loš. Te­ ško nas mo­ že za­ ču­ di­ ti što su se sna­ žne lič­ no­ sti pa­ bo­ ri­ le pro­ tiv po­ ku­ ša­ ja eman­ ci­ ci­ je i po­ ku­ ša­ va­ le da po­ vra­ te kon­ tro­ lu nad dru­ štve­ nim po­ kre­ ti­ ma ko­ ji su ugro­ ža­ va­ li le­ gi­ tim­ ne struk­ tu­ re mo­ ći.3 Isto­ ri­ ča­ ri su ta­ ko­ đe uka­ za­ li na to da ovi pro­ tiv­ reč­ ni re­ zul­ ta­ ti mo­ gu da pod­ stak­ nu uver­ lji­ vost te­ o­ ri­ ja za­ ve­ re. a za mo­ ral­ ne auto­ ri­ te­ te an­ cien régi­ me. Di­ ja­ lek­ ti­ ka pro­ sve­ ti­ telj­ stva: fi­ lo­ zo­ fij­ ski frag­ men­ ti. 4 Re­ in­ hart Ko­ sel­ leck.4 Kra­ jem XVI­II ve­ ka po­ je­ di­ ni pi­ sci po­ sta­ li su po­ pu­ lar­ ni ta­ ko što su po­ ve­ za­ li ne­ ko­ li­ ko kon­ spi­ ra­ tiv­ nih pri­ ča. U stva­ ri. Ve­ se­ lin Ma­ sle­ ša. čak i do­ bre. ona je bi­ la s one stra­ ne gra­ ni­ ce pri­ hva­ tlji­ vo­ sti ova­ kvog ti­ pa in­ ver­ zi­ je. Jed­ na od njih je bi­ la i ide­ ja o sa­ vr­ šen­ stvu i po­ je­ di­ na­ ca i ce­ lo­ kup­ nog dru­ štva. Frank­ furt 1997. Me­ đu­ tim. Ta­ kav stav mo­ že se sre­ sti i kod Maj­ kla Ha­ u­ ar­ da (Mic­ hael Ho­ ward. The Ocult Con­ spi­ racy: The Dark Si­ de of Po­ li­ tics from An­ ci­ ent Egypt un­ til To­ day. Ona ni­ je bi­ la usme­ re­ na ka do­ bro po­ zna­ toj ra­ zli­ ci iz­ me­ đu zna­ če­ nja či­ ni­ la­ ca i nji­ ho­ vih skri­ ve­ nih mo­ ti­ va. ka­ ko bi de­ ma­ ski­ ra­ li mi­ le­ ni­ ju­ mi­ ma sta­ ru Max Hork­ haj­ mer i The­ o­ dor W. Ko­ ri­ šće­ njem ra­ zu­ ma. Ador­ no. Kad god bi gru­ pa lju­ di bi­ la va­ ra­ le ukup­ raz­ ma­ tra­ na. go­ di­ ne Pro­ sve­ ti­ telj­ stvo je biо pe­ riod u ko­ jem su se za­ či­ nja­ li no­ vi poj­ mo­ vi i no­ vi sve­ to­ na­ zo­ ri. S etič­ kog sta­ no­ vi­ šta. Maks Hork­ haj­ mer (Max Hork­ he­ im ­ er) i Te­ o­ dor Ador­ no (The­ o­ dor W. Po­ red ovih ne­ vi­ dlji­ vih te­ la ko­ ja su se su­ prot­ sta­ vi­ la kra­ ljev­ skim taj­ na­ ma an­ cien régi­ me. i po­ ja­ ve ne­ na­ mer­ nih po­ sle­ di­ ca. Ri­ der. Lju­ di mo­ gu bi­ ti do­ bri i pri­ lje­ žni – pod od­ re­ đe­ nim okol­ no­ sti­ ma. po­ ja­ vi­ lo se no­ vo vi­ đe­ nje ko­ je je po­ spe­ ši­ va­ lo kon­ spi­ ra­ tiv­ ne uda­ re skri­ ve­ nih ma­ hi­ na­ ci­ ja. taj­ na dru­ štva i ma­ son­ ske lo­ že pro­ cve­ ta­ li su u po­ sled­ njim de­ ce­ ni­ ja­ ma XVI­II ve­ ka. Ova hi­ po­ te­ za o no­ vom ti­ pu kon­ spi­ ra­ tiv­ nih uda­ ra kri­ ti­ ku­ je tvrd­ nju da se okult­ no zna­ nje pre­ no­ si s ge­ ne­ ra­ ci­ je na ge­ ne­ ra­ ci­ ju još od an­ tič­ kih vre­ me­ na.

. The Ocult Tra­ di­ tion: From the Re­ nes­ san­ ce to the Pre­ sent Day. Cam­ brid­ ge 2002. Lon­ don 1797–1798. Chi­ ca­ go 2005. Mémo­ i­ res po­ ur ser­ vir à l’hi­ sto­ i­ re du ja­ co­ bi­ ni­ sme. prir. An In­ qu­ iry in­ to the Na­ u­ i­ re and Ca­ u­ ses of the We­ alth of Na­ ti­ ons. and Re­ a­ ding So­ ci­ e­ ti­ es (1798). je bi­ la po­ seb­ na go­ di­ na. 6 Adam Smith.7 Po­ red re­ li­ gij­ skog zna­ če­ nja i po­ red na­ či­ na san­ se. Vi­ de­ ti: Da­ vid S. Car­ ried On in the Sec­ ret Me­ e­ tings of Free Ma­ sons. Edin­ burgh 1798. Uni­ ver­ sity of Chi­ ca­ go Press. Il­ lu­ mi­ na­ ti and Re­ a­ ding So­ ci­ e­ ti­ es. 5 John Ro­ bin­ son. Mar­ ga­ ret Scha­ bas. ni­ ti zna u ko­ joj me­ ri ga pro­ mo­ vi­ še.. Ox­ ford 1979. Car­ ried On in the Sec­ ret Me­ e­ tings of Free Ma­ sons. i on je ov­ de. Me­ đu nji­ ma su naj­ i­ stak­ nu­ ti­ ja dva pi­ sca. Har­ vard Uni­ ver­ sity Press. 456. Lon­ don 2005. vo­ đen ne­ vi­ dlji­ vom ru­ kom da pro­ mo­ vi­ še od­ re­ đe­ ni cilj ko­ ji ni­ je pred­ sta­ vljao deo nje­ go­ ve na­ me­ re. U svo­ jim spi­ si­ ma ja­ sno je po­ ka­ zao da je neo­ p­ hod­ no da sna­ žna „mo­ ral­ na ose­ ća­ nja” i vla­ da­ vi­ na za­ ko­ na već mo­ ra­ ju da po­ sto­ je ka­ ko bi ne­ vi­ dlji­ va ru­ ka mo­ gla da de­ lu­ je efi­ ka­ sno. Džon Ro­ bin­ son (John Ro­ bin­ son. Me­ ta­ fo­ ru o ne­ vi­ dlji­ voj ru­ ci ume­ re­ no je upo­ tre­ blja­ vao Smit. „kla­ sič­ ni autor” u ovoj obla­ sti. ali je ona po­ sta­ la je­ dan od naj­ moć­ ni­ jih sta­ vo­ va u eko­ nom­ skoj te­ o­ ri­ ji. Il­ lu­ mi­ na­ ti. tom 4. 132 za­ ve­ ru ko­ ja je kul­ mi­ ni­ ra­ la u Fran­ cu­ skoj re­ vo­ lu­ ci­ ji. vi­ deo je ne­ vi­ dlji­ vu ru­ ku ne sa­ mo kao ne­ na­ mer­ nu po­ sle­ di­ cu i kao spon­ ta­ ni po­ re­ dak po­ ja­ vlji­ va­ nja u broj­ nim tr­ ži­ šnim tran­ sak­ ci­ ja­ ma već kao me­ ha­ ni­ zam po­ mo­ ću ko­ jeg je bla­ go­ na­ klo­ ni Bog upra­ vljao sve­ tom u ko­ jem bi se mo­ gla mak­ si­ ma­ li­ zo­ va­ ti ljud­ ska sre­ ća. i Ogi­ sten de Ba­ riel (Augu­ stin de Bar­ ruel. 4 to­ ma. Ca­ pe. The Glas­ gow Edi­ tion of the Works and Cor­ re­ spon­ den­ ce of Adam Smith. . 1739–1805) sa svo­ jom knji­ gom Pro­ ofs of a Con­ spi­ racy aga­ inst All the Re­ li­ gi­ ons and Go­ vern­ ments of Euro­ pe. The Na­ tu­ ral Ori­ gins of Eco­ no­ mics. On uglav­ nom ni­ ti ima na­ me­ ru da pro­ mo­ vi­ še op­ šti in­ te­ res.6 Smit. po­ što je bio du­ bo­ ko re­ li­ gi­ o­ zan. Ba­ ker. 1741– 1820). Iz kon­ spi­ ra­ tiv­ ne per­ spek­ ti­ ve. po­ la­ ze­ ći od va­ tiv­ ne te­ o­ ri­ je za­ ve­ re i ši­ ro­ ku le­ pe­ zu re­ vo­ lu­ ci­ per­ sij­ skog osni­ va­ ča ta­ ko­ zva­ ne ma­ ni­ hej­ ske re­ li­ gi­ je i za­ vr­ ša­ va­ ju­ ći s mr­ skom 5 Fran­ cu­ skom re­ vo­ lu­ ci­ jom. 1776. Cam­ brid­ ge (MA) 2006. Cla­ ren­ don. Fo­ ley. On je usme­ ren sa­ mo na vla­ sti­ ti do­ bi­ tak. Augu­ stin de Bar­ ruel [Abbé Bar­ ru­ el]. ko­ ji je u če­ ti­ ri to­ ma svo­ jih Mémo­ i­ res po­ ur ser­ vir à l’hi­ sto­ i­ re du ja­ co­ bi­ ni­ sme (1797–1798) sin­ te­ ti­ zo­ vao kon­ zer­ o­ nar­ nih ne­ de­ la. Adam’s Fal­ lacy: A Gu­ i­ de to Eco­ no­ mic The­ o­ logy. Knud Ha­ a­ kon­ ssen. The The­ ory of Mo­ ral Sen­ ti­ ments. Cam­ brid­ ge Uni­ ver­ sity Press. kao i u mno­ gim dru­ gim slu­ ča­ je­ vi­ ma. Vi­ de­ ti: Dun­ can K. po­ što su tri zna­ čaj­ na do­ ga­ đa­ ja vo­ di­ la ka su­ per­ kon­ sta­ la­ ci­ ji za do­ la­ zak no­ vih mrač­ nih si­ la na svet. Pr­ vo je Adam Smit (Adam Smith) ob­ ja­ vio svo­ ja Is­ tra­ ži­ va­ nja o pri­ ro­ di i uzro­ ci­ ma bo­ gat­ stva na­ ro­ da (In­ qu­ i­ ery in­ to the Na­ tu­ re and Ca­ u­ ses of the Welth of Na­ ti­ ons) u ko­ ji­ ma je tvr­ dio: Sva­ ki po­ je­ di­ nac nu­ žno ra­ di ka­ ko bi ostva­ rio što je mo­ gu­ će ve­ ći go­ di­ šnji pri­ hod za dru­ štvo.treći program ZIMA 2012. 7 Adam Smith. Pro­ ofs of a Con­ spi­ racy aga­ inst All the Re­ li­ gi­ ons and Go­ vern­ ment of Euro­ pe.

1. da su svi lju­ di ro­ đe­ ni jed­ na­ ki. ju­ la 1776.teorije zavere da opi­ še sa­ mo­ re­ gu­ la­ tor­ ni. ko­ ji se sa­ stao u Fi­ la­ del­ fi­ ji. Po­ mo­ ću si­ ste­ mat­ ske kon­ tro­ le ra­ sta tr­ go­ vi­ ne i fi­ nan­ sij­ skih tran­ sak­ ci­ ja. Nje­ na svr­ ha je bi­ la da se usta­ no­ vi po ko­ jim prin­ ci­ pi­ ma Kon­ gres tre­ ba da de­ lu­ je ka­ ko bi uti­ cao na jav­ no mne­ nje i do­ bio po­ dr­ šku od no­ vih dr­ ža­ va i iz ino­ stran­ stva – po­ seb­ no Fran­ cu­ ske. iz­ u­ zet­ no je in­ te­ re­ ja je to moć­ na ru­ ka ne­ vi­ dlji­ vo ume­ ša­ na u Smi­ to­ vu tr­ ži­ sant­ no za­ mi­ šlja­ ti či­ šnu igru. Dru­ gi do­ ga­ đaj je osni­ va­ nje Sa­ ve­ za per­ fek­ ti­ bi­ li­ sta (Bund der Per­ fek­ ti­ bi­ li­ sten). ko­ jom je tri­ na­ est ko­ lo­ ni­ ja tran­ sfor­ mi­ sa­ no u Sje­ di­ nje­ ne o­ či­ Ame­ rič­ ke Dr­ ža­ ve. a Vaj­ sha­ up­ to­ vo ta­ jan­ stve­ no de­ lo­ va­ nje iz­ gle­ da da je po­ spe­ ši­ lo ove tvrd­ nje. za­ jed­ nič­ ki jem­ či­ mo ki na­ šim ži­ vo­ ti­ ma. Ne­ du­ go za­ tim.” De­ kla­ ra­ ci­ ja se za­ vr­ ša­ va sle­ de­ ćim sta­ vom: „I kao po­ dr­ šku ovoj de­ kla­ ra­ ci­ ji.”9 Ovaj krat­ Ste­ fan An­ dri­ o­ po­ u­ los. osni­ vač re­ da. ko­ ji je ka­ sni­ je na­ zvan red Ilu­ mi­ na­ ta. www. Tre­ ći zna­ ča­ jan do­ ga­ đaj je pro­ gla­ še­ nje ne­ za­ vi­ sno­ sti od en­ gle­ ske ma­ ti­ ce tri­ na­ est bri­ tan­ skih ko­ lo­ ni­ ja u Se­ ver­ noj Ame­ ri­ ci. auto­ po­ e­ tič­ ki dru­ štve­ ni si­ stem. te­ Kao pro­ tiv­ nik je­ zu­ i­ ta. 739–758. En­ glish Li­ te­ rary Hi­ story. U tra­ di­ ci­ ji got­ skih pri­ ča. ne­ vi­ dlji­ va ru­ ka je ta­ ko­ đe i me­ ta­ fo­ ra ko­ ja mo­ že da se tu­ ma­ či kao kon­ spi­ ra­ tor­ na. ne­ vi­ dlji­ va ru­ ka zna­ či upli­ ta­ nje nat­ pri­ rod­ nih si­ la u po­ slo­ ve tu ko­ ji ob­ li­ ku­ ju se­ ku­ lar­ ne ten­ den­ ci­ je. iz­ ne­ te su tvrd­ nje da Ilu­ mi­ na­ ti ne­ vi­ dlji­ vom ru­ kom upra­ vlja­ ju tr­ ži­ štem. iz­ no­ si stav: „Sma­ tra­ mo da su ove isti­ ne sa­ mo­ gled­ ne. I Ro­ bin­ son i Ba­ riel raz­ ma­ tra­ li su Vaj­ sha­ up­ to­ ve po­ ku­ ša­ je da pro­ pa­ gi­ ra ide­ je pro­ sve­ ti­ telj­ stva pre­ ko svog taj­ nog dru­ štva. da im je Stvo­ ri­ telj dao od­ re­ đe­ na neo­ tu­ đi­ va pra­ va. 66. i da su me­ đu nji­ ma pra­ vo na ži­ vot. uz čvr­ sto uzda­ nje u za­ šti­ tu bo­ žan­ skog Pro­ vi­ đe­ nja. 4. ova po­ ja­ va je pre­ o­ bra­ že­ sve­ ta. 1996. u Dr­ žav­ nom do­ mu Pan­ kon­ ti­ nen­ tal­ ni kon­ sil­ va­ ni­ je. 8 133 . pro­ gla­ sio je De­ kla­ ra­ ci­ ju o ne­ za­ vi­ sno­ sti. u In­ gol­ šta­ tu. „The In­ vi­ si­ ble Hand: Su­ pen­ na­ tu­ ral Ag­ necy in Po­ li­ ti­ cal Eco­ nomy and Got­ hic No­ vel”. 9 The De­ kla­ ra­ tion of In­ di­ pen­ den­ ce. ba­ var­ ski in­ lek­ tu­ a­ lac Adam Vaj­ sha­ upt (Adam We­ is­ ha­ upt). Kom­ bi­ na­ ci­ ja eko­ nom­ ske mo­ ći i li­ be­ ral­ nog mi­ šlje­ nja pru­ ži­ la je osno­ vu za ostva­ ri­ va­ nje su­ per­ moć­ nih aspi­ ra­ ci­ ja.8 U sve­ na u pret­ po­ stav­ ku da u sve­ tu mo­ ra da po­ sto­ ji ne­ ka skri­ ve­ na si­ la ko­ ja uti­ če na sva­ ko­ dnev­ ni ži­ vot. ma­ ja 1776.html. Pod „ma­ skom ne­ ka­ kvog ’eko­ nom­ skog za­ ko­ na’” mo­ gu se ot­ kri­ ti „broj­ ne po­ ja­ ve” i naj­ ve­ ro­ vat­ ni­ je i „ključ­ na fi­ nan­ sij­ ska si­ la ko­ ja igra ve­ li­ ku i do­ bro or­ ga­ ni­ zo­ va­ nu igru” – ovo su na­ vo­ di iz tek­ sta ko­ ji je spon­ zo­ ri­ sao i ob­ ja­ vio Hen­ ri Ford (He­ nry Ford) po­ sle Pr­ vog svet­ skog ra­ ta. slo­ bo­ du i stre­ mlje­ nje ka sre­ ći. Ova op­ šte­ pri­ hva­ će­ na de­ kla­ ra­ ci­ ja. Kad god se ovo pi­ ta­ nje po­ sta­ vi. od ko­ je je no­ va dr­ ža­ va tra­ ži­ la voj­ nu po­ dr­ šku. go­ di­ ne.gov/na­ ti­ o­ nal-ar­ chi­ ves-ex­ pe­ ri­ en­ ce/char­ tes/dec­ la­ ra­ tion-tran­ script.Ar­ chi­ ves. na­ šom bu­ duć­ no­ šću i na­ šom sve­ tom ča­ šću. Ta­ ko su Ilu­ mi­ na­ ti ubr­ zo po­ sta­ li op­ šte­ po­ zna­ ti kao pro­ to­ tip ma­ son­ ske za­ ve­ re. Dru­ gi gres. oni su bu­ kval­ no ostva­ ri­ li svet­ sku do­ mi­ na­ ci­ ju. Tran­ skript sa adre­ se. po­ stao je iz­ u­ zet­ no li­ be­ ra­ lan u svo­ jim re­ li­ gij­ skim i po­ li­ tič­ kim uve­ re­ nji­ ma.

Dru­ gi mo­ to je No­ vus Or­ do Sec­ lo­ rum (No­ vi po­ re­ dak ovog do­ ba). Ox­ ford Uni­ ver­ sity Press. 11 Paul Go­ od­ man. ko­ ji će usko­ ro po­ sta­ ti pot­ pred­ sed­ nik Sje­ di­ nje­ nih Ame­ rič­ kih Dr­ ža­ va (1940–1944). dr­ žav­ ni se­ kre­ tar za po­ ljo­ pri­ vre­ du. ovaj na­ ci­ o­ nal­ ni am­ blem pre­ net je na nov­ ča­ ni­ ce Sje­ di­ nje­ nih Ame­ rič­ kih Dr­ ža­ va. a u nje­ noj osno­ vi ugra­ vi­ ran rim­ ski broj zi oko pro­ MDCCLXXVI (1776). 10 . kao i na me­ tal­ nom apo­ e­ nu.11 Ar­ gu­ ment gla­ si ova­ ko: Ilu­ mi­ na­ ti – kao ote­ lo­ tvo­ re­ nje đa­ vol­ ske ne­ vi­ dlji­ ve ru­ ke – stvo­ ri­ li su Sje­ di­ nje­ ne Dr­ ža­ ve kao naj­ u­ ti­ caj­ ni­ ju i naj­ u­ spe­ šni­ ju si­ lu. Da­ vid Brion Da­ vis (prir. po­ ja­ vlju­ je se na me­ tal­ nom nov­ cu. i ma­ son. Cor­ nell Uni­ ver­ sity Press. Kao za­ ko­ ni­ to sred­ stvo pla­ ća­ nja u Sje­ di­ nje­ nim Dr­ ža­ va­ ma od Da­ na ne­ za­ vi­ sno­ sti. New York 1988. jed­ na). Ve­ li­ ki pe­ čat Sje­ di­ nje­ nih Dr­ ža­ va Po­ la­ ze­ ći od po­ seb­ ne sklo­ no­ sti po­ sma­ tra­ ča. 134 na­ vod po­ ka­ zu­ je da tekst De­ kla­ ra­ ci­ je pred­ sta­ vlja ne­ ve­ ro­ vat­ nu me­ ša­ vi­ nu ljud­ skih pra­ va. pred­ lo­ žio je 1934. The Fe­ ar of Con­ spi­ racy: Ima­ ges of Un-Ame­ ri­ can Sub­ ver­ sion from the Re­ vo­ lu­ tion to the Pre­ sent. Ve­ li­ ki pe­ čat je uve­ den to­ kom ve­ li­ ke de­ pre­ si­ je. Kao sa­ stav­ ni deo ze­ le­ ne nov­ ča­ ni­ ce. Hi­ lja­ de stra­ ni­ ca o za­ ve­ ri na­ pi­ sa­ ne su po­ vo­ dom ovih či­ nje­ ni­ ca i po­ la­ ze od ovih neo­ bo­ ri­ vih do­ ka­ za. go­ di­ ne. ta­ ko da bu­ du po­ sta­ vlje­ ne jed­ na na­ su­ prot dru­ goj i me­ đu­ sob­ no po­ ve­ za­ ne tek­ stom „U Bo­ ga ve­ ru­ je­ mo”.).10 La­ ko se mo­ gu sje­ di­ ni­ ti ove tri stva­ ri – ne­ vi­ dlji­ va ru­ ka. Na uve­ ća­ noj zad­ njoj stra­ ni Ve­ li­ kog pe­ ča­ ta ja­ sno se vi­ di mo­ to An­ nu­ it co­ ep­ tis (On [Bog] po­ dr­ ža­ va na­ še de­ lo). Džordž Va­ šing­ ton je u stva­ ri bio za­ ma­ ski­ ra­ ni Adam Vaj­ sha­ upt. Cam­ brid­ ge (MA) 1971. It­ ha­ ca 1971. Belk­ nap Press of Har­ vard Uni­ ver­ sity Press. sled­ be­ nik Vaj­ sha­ up­ ta i Sje­ di­ nje­ ne Ame­ rič­ ke Dr­ ža­ ve – u jed­ nu ve­ li­ ku za­ ve­ ru. Hen­ ri Va­ las (He­ nry Wal­ la­ ce). ali je sma­ trao da pred­ nju i zad­ nju stra­ nu pe­ ča­ ta tre­ ba sta­ vi­ ti na do­ lar­ sku nov­ ča­ ni­ cu. a dva mo­ ta sa­ dr­ že tač­ no tri­ na­ est slo­ va.treći program ZIMA 2012. a mo­ to E Plu­ ri­ bus unum (Od mno­ gih. 1826–1836. In­ te­ re­ sant­ no je pri­ me­ ti­ ti da se iz­ nad ne­ do­ vr­ še­ ne pi­ ra­ mi­ de na­ la­ vi­ đe­ nja. ma­ ni­ fe­ sta sud­ bi­ ne i tran­ scen­ den­ tal­ ne za­ šti­ te. ro­ đe­ nu i pred­ o­ dre­ đe­ nu da vla­ da sud­ bi­ nom či­ ta­ vog sve­ ta. The Ide­ lo­ go­ cal Ori­ gins of the Ame­ ri­ can Re­ vo­ lu­ tion. ova zlo­ kob­ na za­ ve­ ra mo­ že se ot­ kri­ ti na nov­ ča­ ni­ ci od jed­ nog do­ la­ ra.. ko­ ji je od sa­ mog po­ čet­ ka pri­ hva­ ti­ ci­ ja a Kon­ gres usvo­ jio 1782. Pr­ vo­ bor­ ci te­ o­ ri­ je za­ ve­ re (ka­ ko bi ih mo­ žda na­ zva­ li Fran­ cu­ zi) do­ ži­ ve­ li bi po­ tvr­ du svo­ je Vi­ de­ ti Ber­ nard Bailyn. pred­ sed­ ni­ ku Ru­ zvel­ tu (Ro­ os ­ e­ jim stra­ na­ ma bi bi­ le pred­ nja i zad­ nja stra­ na pe­ ča­ velt) da is­ ku­ je no­ vac na či­ ta. Mno­ gi sim­ bo­ li su pred­ sta­ vlje­ ni tri­ na­ e­ sto­ stru­ ko. To­ ward a Chri­ stian Re­ pu­ blic: An­ ti­ ma­ so­ nry and Gre­ at Tran­ si­ tion in New En­ gland. do­ lar po­ se­ du­ je mo­ ti­ ve Ve­ li­ kog pe­ ča­ ta Sje­ di­ nje­ nih Ame­ rič­ kih Dr­ ža­ va. Ru­ zvel­ tu se ova ide­ ja svi­ de­ la. Već la na­ od 1795.

gde su bolj­ še­ vi­ ci do­ šli na vlast re­ vo­ lu­ ci­ o­ nar­ nim zba­ ci­ va­ njem mo­ nar­ hi­ je. a po­ seb­ no u „sta­ roj Evro­ pi”. iza­ zvao je ve­ li­ ke pro­ me­ ne u pla­ ne­ tar­ noj isto­ ri­ ji. Spon­ ta­ ni po­ re­ dak tr­ ži­ šta po­ stao je me­ đu­ na­ rod­ ni plan ko­ jim se upra­ vlja­ lo iza sce­ ne. To­ kom Pr­ vog svet­ skog ra­ ta pa­ žnja je bi­ la usme­ re­ na ka Ru­ si­ ji. kon­ spi­ ra­ tiv­ na pri­ ča se za­ sni­ va­ la na uoče­ noj skri­ ve­ noj ve­ zi ta­ jan­ stve­ nih tr­ ži­ šnih me­ ha­ ni­ za­ ma i sa­ vr­ še­ nog de­ lo­ va­ nja še­ ma pod upra­ vom skri­ ve­ nih eli­ ta ko­ je su kon­ tro­ li­ sa­ le iza­ bra­ ne vla­ de. mo­ ne­ tar­ ni si­ stem i tr­ ži­ ti­ ka do Pa­ ci­ fi­ ka i da ko­ ri­ sti fi­ nan­ sij­ ske in­ sti­ tu­ šte ka­ pi­ ta­ la ka­ ko bi po­ sti­ gla cilj – us­ po­ sta­ vlja­ nje svet­ ske dr­ ža­ ve.teorije zavere na­ me­ re da ot­ kri­ ju pri­ kri­ ve­ nu isti­ nu o „no­ vom svet­ skom po­ ret­ ku” (ka­ ko se če­ sto no­ vus or­ do sec­ lo­ rum po­ gre­ šno pre­ vo­ di). Po­ sle Pr­ vog svet­ skog ra­ ta ta­ ko­ zva­ na cr­ ve­ na opa­ snost je eska­ li­ ra­ la. či­ ji je pred­ sed­ nik lan­ si­ rao ovaj pro­ je­ kat 1919. an­ ti­ se­ mit­ ska te­ o­ ri­ ja za­ ve­ re na­ glo je oja­ ča­ la. pre­ tva­ ra­ ju­ ći se u uz­ ne­ vra­ mi­ re­ nost i kon­ fu­ zi­ ju. U ovom pe­ ri­ o­ du. oči­ gled­ ni iz­ o­ sta­ nak Ame­ ri­ ke bio je ap­ so­ lut­ no smi­ slen. u pra­ sko­ zor­ je Fran­ cu­ ske re­ vo­ lu­ ci­ je. sa­ da je ne­ pri­ ja­ telj lo­ ci­ ran u zva­ nič­ nim in­ sti­ tu­ ci­ ja­ ma. Već u XVI­II ve­ ku. Sko­ ro isto­ vre­ me­ no. Ide­ ja da se zlo in­ fil­ tri­ ra­ lo u Sje­ di­ nje­ ne Dr­ ža­ ve bi­ la je ši­ ro­ ko pri­ hva­ će­ na. iz­ op­ šta­ va­ nja i pro­ ga­ nja­ nja. Sje­ di­ nje­ ne Ame­ rič­ ke Dr­ ža­ ve. U Evro­ pi. 135 . U oči­ ma sve ve­ ćeg bro­ ja lju­ di ko­ ji su ve­ ro­ va­ li u te­ o­ ri­ ju za­ ve­ re. te je na taj na­ čin tran­ sfor­ mi­ sa­ la ide­ o­ lo­ ške aspek­ te u men­ tal­ ne dis­ po­ zi­ ci­ je ko­ je su se mo­ gle upo­ tre­ bi­ ti za po­ li­ ti­ ku stig­ ma­ ti­ za­ ci­ je. sma­ tra­ lo se da mrač­ ne si­ le ne de­ lu­ ju spo­ lja već iz­ nu­ tra. U mno­ gim ze­ mlja­ ma. an­ ti­ se­ mi­ ti­ zam je bio ja se oči­ po­ ve­ zan sa za­ ve­ rom ko­ tu­ je u je­ vrej­ skoj isto­ ri­ ji – na dru­ gi na­ čin ova ide­ o­ lo­ gi­ ja ne bi ima­ la smi­ sla – i kao pri­ ča o taj­ nim mrač­ nim si­ la­ ma. ko­ je su do­ ži­ vlja­ va­ li kao ma­ ni­ fe­ sta­ ci­ ju mrač­ nih in­ ter­ na­ ci­ o­ na­ li­ stič­ kih si­ la. Od sa­ mog po­ čet­ ka. Od tog zar­ ne kon­ struk­ ci­ je kao što su „je­ vrej­ sko-mark­ si­ stič­ ka svet­ ska tre­ nut­ ka bi­ za­ ve­ ra” i „ma­ son­ sko-ko­ mu­ ni­ stič­ ka za­ ve­ ra” na­ i­ šle su na ši­ rok od­ jek i ko­ nač­ no (i to ne sa­ mo u Ne­ mač­ koj) do­ bi­ le po­ li­ tič­ ki kre­ di­ bi­ li­ tet. Za pri­ sta­ li­ ce te­ o­ ri­ ja za­ ve­ re. ko­ je su po­ sta­ le do­ mi­ nant­ na si­ la na Pa­ ci­ fi­ ku oko 1900. iz­ ra­ že­ na kroz uz­ re­ či­ cu „zlat­ na in­ ter­ na­ ci­ o­ na­ la”. Us­ pon Sje­ di­ nje­ nih Dr­ ža­ va. raz­ li­ či­ te di­ men­ zi­ je iza­ zo­ va „no­ vog sve­ ta” do­ ži­ vlje­ ne su kao za­ ve­ ra. i u Ame­ ri­ ci su te­ o­ ri­ je za­ ve­ re na­ i­ šle na plod­ no tlo. pla­ ne­ tar­ na mi­ si­ ja i pri­ kri­ ve­ ni pro­ je­ kat Sje­ di­ nje­ nih Dr­ ža­ va o jed­ noj svet­ skoj dr­ ža­ vi pri­ hva­ ćen je sa sum­ njom i sna­ žnim an­ ti­ a­ me­ rič­ kim ose­ ća­ nji­ ma. U me­ đu­ rat­ nom pe­ ri­ o­ du fa­ ši­ sti i na­ ci­ o­ nal­ so­ ci­ ja­ li­ sti su se bo­ ri­ li pro­ tiv Dru­ štva na­ ro­ da. ka­ da je pa­ ro­ la „Po­ tak u nor­ mal­ nost” bi­ la po­ pu­ lar­ na. ka­ sni­ je je do­ pu­ nje­ na ši­ ro­ ko ras­ pro­ stra­ nje­ nim stra­ hom i za­ vi­ šću. ze­ mljom je vla­ da­ la taj­ na eli­ ta ko­ ja je bi­ la u sta­ nju da uve­ de taj­ nu. Ali. iz­ u­ zet­ no do­ bro pri­ kri­ ve­ nu struk­ tu­ ru si­ le od Atlan­ ci­ je. Do ta­ da je ame­ rič­ ko dru­ štvo bi­ lo pod pret­ njom spolj­ nog zla. na ro­ da – či­ nje­ ni­ ca ko­ ju isto­ ri­ ča­ ri sma­ tra­ ju kra­ ju ni­ su ni ušle u Dru­ štvo na­ zna­ čaj­ nim fak­ to­ rom za ne­ u­ speh po­ ku­ ša­ ja da se stvo­ ri ko­ lek­ tiv­ ni bez­ be­ d­ no­ sni si­ stem spo­ so­ ban da ga­ ran­ tu­ je mir me­ đu na­ ro­ di­ ma.

Ši­ rom Evro­ pe pro­ da­ va­ lo se iz­ da­ nje Bri­ to­ na iz Lon­ do­ na. i 1922. An­ ti­ a­ me­ rič­ ki na­ stro­ je­ ni Evro­ plja­ ni ko­ ri­ sti­ li su iste ar­ gu­ men­ te ka­ ko bi raz­ ot­ kri­ li vla­ du Sje­ di­ nje­ nih Dr­ ža­ va kao pred­ vod­ ni­ ka me­ đu­ na­ rod­ nih moć­ nih mrač­ nih si­ la. New York 2001. Bri­ ton. Vi­ de­ ti i Ja­ cob Tan­ ner. 12 . 1. 1998. the Man. Ho­ bo­ ken 2003. NewYork 2005). ji­ ka­ da je ver­ bal­ no na­ pao je­ vrej­ ske fi­ nan­ si­ je­ re i in­ du­ stri­ jal­ ce. on je po­ kre­ nuo. 43. Ste­ ven Watts. Kes­ sin­ ger. u pr­ voj knji­ zi. ok­ to­ bra 1920. i pre­ tvo­ rio ga u no­ vi tip vi­ so­ ko­ ti­ ra­ žnog ma­ ga­ zi­ na. bio je taj ko­ ji je za­ po­ čeo agre­ siv­ no pro­ mo­ vi­ sa­ nje an­ ti­ se­ mit­ skih ste­ re­ o­ ti­ pa. He­ nry and Ed­ sel: The Cre­ a­ tion of Ford Em­ pi­ re. ku­ pio je vla­ sti­ ti pro­ pa­ gand­ ni po­ gon. Ova „se­ ri­ ja čla­ na­ ka”. ko­ ju su ka­ sni­ je sle­ di­ la još tri vlje­ to­ ma 1921. ne­ delj­ nik De­ ar­ born In­ de­ pen­ dent pre­ no­ sio je nje­ go­ ve sta­ vo­ ve. Ford je bio „naj­ se­ siv­ nom moć­ ni­ ja lič­ nost no­ vog ta­ la­ sa ame­ rič­ ke teh­ no­ lo­ gi­ je”. ko­ ja je ma­ te­ ri­ ja­ li­ zo­ va­ la za­ ve­ ru. Whi­ te­ fish 2003. iz­ um ­ i­ telj po­ kret­ ne tra­ ke u pro­ iz­ vod­ nji auto­ mo­ bi­ la i osmo­ ča­ će­ sov­ nog rad­ nog vre­ me­ na pla­ nog po pet do­ la­ ra dnev­ no. 4 to­ ma. na­ vod­ no ot­ kri­ va­ ju­ ći ulo­ gu „me­ đu­ na­ rod­ nih Je­ vre­ ja” u svet­ skim po­ slo­ vi­ ma. The In­ ter­ na­ ti­ o­ nal Jew: The World’s Fo­ re­ most Pro­ blem. ma­ ja do 2. Knopf. iz­ da­ va­ ča Ham­ mer-Ver­ la­ ga (ko­ jim je ru­ ko­ Al­ lan Ne­ vins i Frank Er­ nest Hill. Iako Ford ni­ je bio autor tih čla­ na­ ka. br. an­ ti­ se­ mi­ tischer Ste­ re­ otyp oder analytische Ka­ te­ go­ rie?”. In­ de­ pen­ dent je po­ kre­ nuo an­ ti­ se­ mit­ sku kam­ pa­ nju. Wi­ ley. Ze­ itschrift für Un­ ter­ neh­ men­ sgeschic­ hte. De­ ar­ born In­ de­ pen­ dent. Lon­ don 1920–1921. Scrib­ ner.13 For­ do­ va an­ ti­ pa­ ti­ ja pre­ ma Je­ vre­ ma po­ sta­ la je oči­ gled­ na to­ kom ra­ ta. 19–34. New York 1954. Ne­ mač­ ki pre­ vod. Go­ di­ ne 1919.treći program ZIMA 2012. 13 Neil Bald­ win. izd. po­ sti­ gla je ne­ za­ pam­ će­ ni uspeh – Ford je pro­ dao vi­ še od po­ la mi­ li­ o­ na pri­ me­ ra­ ka u Evro­ pi i Se­ ver­ noj Ame­ 14 ri­ ci. the Com­ pany. Ford: The Ti­ mes.12 Sa istom op­ od­ luč­ no­ šću i usme­ re­ no­ šću s ko­ jom je stvo­ rio jed­ no od na­ ji­ no­ va­ tiv­ ni­ jih mo­ der­ nih pred­ uz ­ e­ ća u sve­ tu. go­ di­ ne. The Pe­ o­ ple’s Tycoon: He­ nry Ford and the Ame­ ri­ can Cen­ tury. Od 22. po­ sle Pr­ vog svet­ skog ra­ ta. 14 The In­ ter­ na­ ti­ o­ nal Jew: The World’s Fo­ re­ most Pro­ blem. ob­ ja­ vlje­ na pod pro­ gram­ skim na­ slo­ vom Me­ đu­ na­ rod­ ni Je­ vre­ jin: Naj­ ve­ ći svet­ ski pro­ blem (The In­ ter­ na­ ti­ o­ nal Jew: The World’s Fo­ re­ most Pro­ blem). „Ban­ ken­ macht: Po­ li­ tischer Po­ panz. Ma­ sov­ na pro­ iz­ vod­ nja an­ ti­ se­ mi­ ti­ zma Hen­ ri­ ja For­ da Hen­ ri Ford. Du­ gač­ ki član­ ci – sva­ ki od njih je imao od de­ set do dva­ de­ set stra­ ni­ ca – ob­ ja­ ni su 1920. De­ ar­ born In­ de­ pen­ dent. Ric­ hard Bak. „ma­ sov­ nu pro­ iz­ vod­ nju mr­ žnje”. ma­ li ne­ delj­ nik iz gra­ di­ ća bli­ zu De­ tro­ i­ ta. ka­ ko je to re­ kao Nil Bol­ dvin (Neil Bald­ win) u svo­ joj iz­ u­ zet­ noj stu­ di­ ji o Hen­ ri­ ju For­ du i Je­ vre­ ji­ ma. Pu­ blic Af­ fa­ irs. He­ nry Ford and the Jews: The Mass Pro­ duc­ tion of Ha­ te. Kao no­ vi­ je iz­ da­ nje vi­ de­ ti He­ nry Ford. 136 Strep­ nje su bi­ le usme­ re­ ne ka ogrom­ noj fe­ de­ ral­ noj ad­ mi­ ni­ stra­ ci­ ji u Va­ šing­ to­ nu.

a kul­ tur­ ni uti­ caj bio je klju­ čan za li­ tič­ nje­ gov ar­ gu­ ment. Nor­ man Cohn. strep­ nje i stra­ ha od ne­ po­ zna­ tog tr­ ži­ šta u su­ ge­ stiv­ nu pri­ ču ko­ ja je is­ pu­ nja­ va­ la že­ lju za sve­ o­ bu­ hvat­ nim ob­ ja­ šnje­ njem svih – na pr­ vi po­ gled ne­ ra­ zu­ mlji­ vih – po­ ja­ va u sve kom­ pli­ ko­ va­ ni­ jem sve­ tu. Ham­ mer. t.17 Ford se osla­ njao na či­ nje­ ni­ ce i broj­ ke: „Mi na­ vo­ di­ mo po­ dat­ ke ona­ ko ka­ ko smo na njih na­ i­ šli”. ko­ ji su se već ta­ da sma­ tra­ li fal­ si­ fi­ ka­ tom ko­ ji je pro­ iz­ ve­ la Ohra­ na. Bo­ ep­ ple. On je ugra­ dio re­ zer­ vne de­ lo­ ve an­ ti­ se­ mi­ ti­ zma. moć­ ni sve­ mo­ gu­ ći su­ bjekt u pri­ ča­ ma. Ham­ mer. Münich 1919. Leh­ mann. Hel­ bing i Li­ ec­ hten­ hahn. 1. Ver­ lag „Auf Vor­ po­ sten”. Vi­ de­ ti na pri­ mer. The­ o­ dor Fritsch (prir. Die Zi­ o­ ni­ stischen Pro­ to­ kol­ le: Das Pro­ gram der In­ ter­ na­ ti­ o­ na­ len Ge­ he­ i­ mre­ gi­ e­ rung. 2 to­ ma. Fri­ e­ drich Wichtl. Die En­ ten­ te-Fe­ i­ ma­ u­ re­ re und der Wel­ tkri­ eg: Ein Be­ i­ trag zur Geschic­ hte des Wel­ tkri­ e­ ges und zum Verständnis der wa­ hren Fre­ u­ re­ rei. prir. Gottfried zur Be­ ek [Lud­ wig Müller]. „Die Pro­ to­ kol­ le der We­ i­ sen von Zion”: Der Mythos der jüdischen Wel­ tverschwörung. Ver­ Enthüllung ihrer Ge­ he­ im­ nis­ se.”16 Na osno­ Pro­ to­ ko­ la si­ on­ skih mu­ dra­ ca. ko­ ji ko­ ri­ sti „ne­ je­ vrej­ ske 15 He­ nry Ford. 9. Jed­ na od „či­ nje­ ni­ ca” bi­ la je „da ni ka­ je Je­ vre­ jin je­ di­ ni pra­ vi me­ đu­ na­ rod­ pi­ ta­ li­ sta”. Münich 1927. on ipak pred­ sta­ vlja je­ din­ stve­ ni ra­ sni kon­ vu ta­ ko­ zva­ nih ti­ nu­ i­ tet ko­ ji ni­ je po­ sti­ gao ni­ je­ dan dru­ gi na­ rod. Münich 1923. U istom smi­ slu. Der In­ ter­ na­ ti­ o­ na­ le Ju­ de. Wel­ tre­ pu­ blick: Eine Un­ ter­ suc­ hung über Ur­ sprung und End­ zi­ e­ le des Wel­ tkri­ e­ ges. Die Ge­ he­ im­ nis­ se der We­ i­ sen von Zion. Le­ ip­ zig 1922). „Ne­ ve­ lik po svo­ joj broj­ no­ sti. ka­ ko se ka­ že u pro­ du­ žet­ ku re­ če­ ni­ ce. Al­ fred Ro­ sen­ berg. „do­ volj­ no obez­ be­ đe­ nje pro­ tiv pred­ ra­ su­ da ili emo­ ci­ ja”. Iako po­ je­ di­ ni član­ ci is­ ti­ ču he­ te­ ro­ ge­ nost je­ vrej­ ske po­ pu­ la­ ci­ je u Ame­ ri­ ci. on ipak kon­ tro­ li­ še svet­ ske fi­ nan­ si­ je. Ova­ kav pri­ stup se pre­ klo­ pio sa ra­ stu­ ćim an­ ti­ a­ me­ ri­ ka­ ni­ zmom u ne­ mač­ kom de­ sni­ čar­ skom po­ kre­ tu.). Karl He­ i­ se. iza­ šao je sa vid­ no is­ tak­ nu­ tim For­ do­ vim ime­ nom na na­ slov­ noj stra­ ni. U pr­ vom član­ ku „Je­ vre­ jin po svom ka­ rak­ te­ ru i u bi­ zni­ su”. Der Mythos von der Welt ver schwörung: Die Het­ ze der Schwe­ i­ zer Fron­ ti­ sten ge­ gen Ju­ den und Fre­ i­ ma­ u­ rer – am Be­ i­ spiel des Ber­ ner Pro­ ze­ sen um die „Pro­ to­ kol­ le der We­ i­ sen von Zion”. Fortschrit­ tlic­ he Buc­ hhan­ dlung. Erich Lu­ den­ nic­ htung der Fre­ i­ ma­ u­ re­ rei durch dorff. 17 Vi­ de­ ti: Urs Lüthi. Vi­ de­ ti čla­ nak Mi­ ha­ e­ la Ha­ ge­ maj­ ste­ ra (Mic­ hael Ha­ ge­ me­ i­ ster) u ovom te­ ma­ tu. Die Pro­ to­ kol­ le der We­ i­ sen von Zion und die jüdische Welt­ po­ li­ tik. ovaj cen­ tar mo­ ći se na­ zi­ va „svet­ ska enig­ ma”. 137 . Ba­ sel 1919. Finckh. Wel­ tre­ i­ ma­ vo­ lu­ ti­ on. Ba­ sel 1992. Ume­ ša­ nost ru­ ske taj­ ne po­ li­ ci­ je je mo­ žda po­ gre­ šna pret­ po­ stav­ ka. 1920.15 For­ dov po­ gled na svet bio je kon­ stru­ i­ san na isti na­ čin kao i nje­ gov ču­ ve­ ni mo­ del auto­ mo­ bi­ la „T”. Ide­ ja eko­ nom­ ske sna­ ge bi­ la je iz­ u­ zet­ no va­ žna za po­ ku moć. ru­ ska car­ ska taj­ na po­ li­ ci­ ja.. The In­ ter­ na­ ti­ o­ nal Jew je pre­ ten­ do­ vao da u pot­ pu­ no­ sti ob­ ja­ sni naj­ ur­ gent­ ni­ je svet­ ske pro­ ble­ me. Ra­ sut po sve­ tu bez svo­ je ze­ mlje ili vla­ de.teorije zavere vo­ dio an­ ti­ se­ mi­ ta Te­ o­ dor Frič [The­ o­ dor Fritsch]). Wel­ tfre­ i­ ma­ u­ re­ rei. osnov­ ni či­ ni­ lac. 16 In­ ter­ na­ ti­ o­ nal Jew. El­ ster. Ba­ den-Ba­ den 1998. mno­ ga iz­ da­ nja su pod­ gre­ va­ la te­ o­ ri­ ju za­ ve­ re po­ sle Pr­ vog svet­ skog ra­ ta. što je. Ham­ mer-Ver­ lag je za ka­ sni­ ju ne­ da­ ti­ ra­ nu ver­ zi­ ju is­ ti­ cao da je po­ gre­ šno pri­ pi­ sa­ na Hen­ ri­ ju For­ du. bio je „Je­ vre­ jin” (za­ jed­ nič­ ka ime­ ni­ ca u jed­ ni­ ni). Le­ ip­ zig 1920.

” Si­ tu­ a­ ci­ ja je već iz­ gle­ da­ la bez­ na­ de­ žno: „Kon­ fu­ zi­ ja ko­ joj se te­ ži­ lo već je ov­ de. Ame­ ri­ ca as Se­ cond Cre­ a­ tion: Tec­ hno­ logy and Nar­ ra­ ti­ ves of New Be­ gin­ nings. Iz ove pret­ po­ stav­ ke mo­ že se iz­ ve­ sti sle­ de­ ći za­ klju­ čak: „Oči­ gled­ no je da da­ nas u sve­ tu po­ sto­ ji cen­ tral­ na fi­ nan­ sij­ ska si­ la ko­ ja igra ve­ li­ ku i do­ bro or­ ga­ ni­ zo­ va­ nu igru. ši­ re­ nje in­ te­ re­ sant­ nih ali opa­ snih ide­ ja. Evo­ lu­ tion and Epi­ ste­ mo­ logy. 18 19 . dez­ in­ te­ gra­ ci­ ja.20 Za one ko­ mo­ der­ no dru­ štvo bu­ de har­ mo­ nič­ na za­ jed­ ni­ ca. 21 In­ ter­ na­ ti­ o­ nal Jew. an­ ti­ se­ mi­ ti­ zam je bio pro­ tiv­ o­ trov za kon­ fu­ zi­ ju i in­ stru­ ment za ide­ o­ lo­ ško ozdra­ vlje­ nje ame­ rič­ ke po­ li­ ti­ ke. O ovoj sa­ mo­ pro­ kla­ mo­ va­ noj uspe­ šnoj na­ ci­ ji vi­ de­ ti: Tho­ mas P. ko­ ji je Adolf Hi­ tler uveo go­ di­ nu da­ na pre to­ ga – ovo je ta­ ko­ đe ima­ lo na­ me­ ru da po­ dr­ ži In­ ter­ na­ ti­ o­ nal Jew. 14.. i ka­ da je u ju­ lu 1938. Hug­ hes. Nye. Zbu­ nje­ nost ka­ rak­ te­ ri­ še ce­ lo­ kup­ nu du­ hov­ nu kli­ mu lju­ di da­ nas. 1. tre­ ba­ lo je da is­ pu­ ne de­ struk­ tiv­ nu mi­ si­ ju dez­ in­ te­ gra­ ci­ je dru­ štve­ nog tki­ va. 142. t. pi­ ta­ nje ko je za­ in­ te­ re­ so­ van za ta­ kvu ide­ o­ lo­ šku bor­ bu sa­ mo se po se­ bi na­ me­ će. Pen­ guin. Da­ vid E. kao što su „po­ gre­ šno shva­ će­ ne ide­ je li­ be­ ra­ li­ zma. 149. „Ceo me­ tod Pro­ to­ ko­ la mo­ že se opi­ sa­ ti jed­ nom reč­ ju.treći program ZIMA 2012. gde joj kve je­ vrej­ ske svet pred­ sta­ vlja ša­ hov­ sku ta­ blu a op­ šta kon­ tro­ la mot­ ku”. Uvo­ đe­ nje no­ vih raz­ li­ ka. str. ne­ ke la­ ba­ ve ide­ je to­ le­ ran­ ci­ je”. 15. iz­ vi­ nio za po­ gre­ ške ko­ je je „ne­ na­ mer­ no” uči­ nio pro­ tiv Je­ vre­ ja – iz­ vi­ nje­ nje je na­ pi­ sao po­ zna­ ti prav­ nik i je­ vrej­ ski sta­ vio da po­ dr­ ža­ va ras­ tu­ ak­ ti­ vi­ sta Luj Mar­ šal (Lu­ is Mar­ shall) – Ford je na­ ra­ nje Je­ vrej­ skih pro­ to­ ko­ la. Uni­ ver­ sity of Chi­ ca­ go Press. Psychi­ a­ try. MIT Press. U Ne­ mač­ koj. Oni 21 ne zna­ ju u šta da ve­ ru­ ju. Ame­ ri­ can Ge­ ne­ sis: A Hi­ story of the Ame­ ri­ can Ge­ ni­ us for In­ ven­ tion. 138 ban­ ke i fi­ nan­ sij­ ske in­ sti­ tu­ ci­ je kao svo­ je in­ stru­ men­ te”. si­ ste­ mat­ ski su de­ lo­ va­ le pro­ tiv ame­ rič­ ke istin­ ske i kre­ a­ tiv­ ne in­ du­ stri­ je. U dru­ štvu ko­ je su po­ de­ li­ le an­ ta­ go­ ni­ stič­ ke ide­ je. kao što je opi­ sa­ no. Pre­ ma De­ ar­ born In­ de­ pen­ den­ tu je­ vrej­ ske mrač­ ne si­ ži­ le su da raz­ o­ re dru­ štve­ nu ko­ he­ zi­ ju i ide­ o­ lo­ šku ko­ he­ rent­ nost uvo­ đe­ le te­ njem u dru­ štvo „ma­ ši­ ne za raz­ li­ ko­ va­ nje”.” Po lo­ gi­ ci For­ do­ ve pro­ pa­ gan­ de. Ford iz 1927. br. 459. Ford pri­ mio naj­ vi­ še ne­ mač­ ko od­ li­ ko­ va­ nje za stran­ ce – Ve­ li­ ki krst za za­ slu­ ge naj­ vi­ šeg re­ da ne­ mač­ kog or­ la.18 Ova­ fi­ nan­ si­ je. Iz­ ve­ sno je da ide­ je po­ se­ du­ ju stvar­ ni ra­ za­ ra­ ju­ ći ka­ pa­ ci­ tet. 16 i 20. a od tri­ de­ se­ tih go­ di­ na XX ve­ ka gla­ sao je za na­ ci­ stič­ ku po­ li­ ti­ ku. New York 1989.19 Tri­ na­ e­ sto po­ gla­ vlje pr­ vog to­ ma – „’Je­ vrej­ ski’ plan da se dru­ štvo po­ de­ li pre­ ma ’ide­ ja­ ma’” – po­ seb­ no je in­ te­ re­ sant­ no. po­ la­ ri­ za­ ci­ ja ide­ ja je pred­ sta­ vlja­ la smrt­ nu opa­ snost. Po­ zna­ to nam je – ka­ ko tvr­ di Gre­ go­ ri Bej­ tson (Gre­ gory Ba­ te­ ji su že­ le­ li da son) – da je ide­ ja „raz­ li­ ka ko­ ja pro­ iz­ vo­ di raz­ li­ ke”. s nji­ ho­ vim per­ fid­ nim ko­ ro­ ziv­ nim po­ sle­ di­ ca­ ma. 20 Gre­ gory Ba­ te­ son. Iako se to­ kom spo­ ra Sa­ pi­ ro vs. 1. Chi­ ca­ go 2000. str. Cam­ brid­ ge (MA) 2003. Der In­ ter­ na­ ti­ o­ na­ le Ju­ de i da­ lje je bio po­ pu­ la­ ran.. Steps to an Eco­ logy of Mind: Col­ lec­ ted Es­ says in Anthro­ po­ logy.

and the Ri­ se of the Third Re­ ich. in­ du­ strij­ skih dru­ šta­ va. Dok je­ din­ stvo. spa­ si­ o­ ca. ova dru­ štva su pro­ že­ ta i ne­ raz­ mr­ si­ vo za­ ple­ te­ na u po­ li­ tič­ ke mi­ to­ lo­ gi­ je ra­ znih vr­ sta. is­ ku­ plje­ nje i zlat­ no do­ ba ozna­ ča­ va­ ju po­ zi­ tiv­ ne či­ ni­ o­ ce ili dr­ ža­ ve. New York 2003.23 Upr­ kos ko­ ri­ šće­ nju ra­ ci­ o­ nal­ nih stra­ te­ gi­ ja i pro­ sve­ će­ nih po­ li­ ti­ ka. ko­ ja kon­ stant­ no is­ kri­ vlju­ je i jav­ no mne­ nje i ma­ sov­ nu svest i ko­ ja si­ mu­ li­ ra je­ din­ stvo dru­ štva po­ la­ ze­ ći od po­ gre­ šnih hte­ nja. Cre­ a­ ting the West: Hi­ sto­ ri­ cal In­ ter­ pre­ ta­ ti­ ons. te­ o­ ri­ je za­ ve­ re su deo ši­ re za­ mi­ sli „do­ brog sve­ ta”. For­ do­ va pro­ pa­ gand­ na kam­ pa­ nja je do­ bar pri­ mer ko­ li­ ko su bli­ sko me­ đu­ sob­ no po­ ve­ za­ ni za­ ve­ re­ nič­ ko mi­ šlje­ nje.teorije zavere već uvre­ že­ no uve­ re­ nje da me­ đu­ na­ rod­ no tr­ ži­ šte ka­ pi­ ta­ la ko­ jim upra­ vlja­ ju Je­ vre­ ji vla­ da sve­ tom. He­ nry Ford and the Jews. Ži­ rar­ de­ ov po­ jam sa­ dr­ ži tri uvi­ da bit­ na za is­ prav­ no tu­ ma­ če­ nje zna­ če­ nja i slo­ že­ ni­ je raz­ u­ me­ va­ nje ulo­ ge „mrač­ nih si­ la” u isto­ ri­ ji. Ži­ rar­ de raz­ li­ ku­ je če­ ti­ ri osnov­ na ti­ pa: za­ ve­ ru.22 139 Po­ li­ tič­ ke mi­ to­ lo­ gi­ je u pro­ šlo­ sti i sa­ da­ šnjo­ sti De­ kon­ struk­ ci­ ja te­ o­ ri­ ja za­ ve­ ra mo­ ra da se su­ o­ či sa pro­ ble­ mom da se ona mo­ že pre­ o­ bra­ ti­ ti ta­ ko da osna­ ži i učvr­ sti ove za­ ve­ re. Fran­ cu­ ski autor Raul Ži­ rar­ de (Ra­ oul Gi­ rar­ det) iz­ neo je va­ li­ dan stav. po­ bi­ ja­ nje mo­ že da im da no­ vi za­ mah. Char­ les Lind­ bergh. To se pre­ tva­ ra u bes­ ko­ nač­ nu igru po­ tvr­ đi­ va­ nja i ospo­ ra­ va­ nja. da se za­ ve­ re ne tre­ ti­ ra­ ju kao izo­ lo­ va­ ne po­ ja­ ve već da se sme­ ste u je­ dan ši­ ri okvir. Vi­ de­ ti: Max Wal­ la­ ce. ta­ ko da pred­ sta­ vlja slo­ že­ ni ob­ lik pre­ va­ re. Nash. zna­ čaj­ no je da ih in­ te­ gri­ še­ mo u ši­ ri eks­ pla­ na­ tor­ ni blok i da ih po­ ve­ že­ mo s dru­ gim po­ li­ tič­ kim mi­ to­ lo­ gi­ ja­ ma. uto­ pij­ ska že­ lja za zlat­ nim do­ bom i tra­ ga­ nje za spa­ si­ o­ cem. The Ame­ ri­ can Axis: He­ nry Ford. Se­ uil. St. On je in­ te­ gri­ sao za­ ve­ re u du­ hov­ nu kon­ sti­ tu­ ci­ ju mo­ der­ nih. 1890–1990. i že­ lju za pot­ pu­ no­ šću i je­ din­ stvom. ko­ ji je iz­ van sfe­ re in­ di­ vu­ du­ al­ nog od­ lu­ či­ va­ nja i ko­ ji je sam po se­ bi – kao i sva­ ka dru­ ga sna­ žna fik­ ci­ ja – ne­ ve­ ro­ vat­ no ot­ po­ ran na na­ uč­ nu kri­ ti­ ku i kul­ tur­ ne pro­ me­ ne. Nji­ hov po­ se­ ban do­ pri­ nos sa­ sto­ ji se u ex ne­ ga­ ti­ vo pri­ stu­ pu. 284. Na­ pro­ tiv. Al­ bu­ qu­ er­ que 1993. Mar­ tin’s. Ume­ sto izo­ lo­ va­ nja na­ o­ pa­ kih ma­ hi­ na­ ci­ ja. 22 . Pa­ ris 1986. Pr­ vo. Va­ žno je. Ovo je osna­ ži­ lo nje­ gov uvid u re­ le­ vant­ nost mi­ to­ lo­ ške di­ men­ zi­ je po­ li­ tič­ kog u okvi­ ru mo­ der­ nih de­ mo­ kra­ ti­ ja. te­ o­ ri­ ja za­ ve­ re opi­ su­ je ne­ ku vr­ stu kra­ đe ove op­ šte imo­ vi­ ne od stra­ ne ne­ ke po­ seb­ ne. taj­ ne gru­ pe. 23 Ra­ oul Gi­ rar­ det. zlat­ no do­ ba. te­ žnja ka je­ din­ stvu. On is­ ti­ če da ovaj „mit­ ski re­ ci­ ta­ tiv” za­ vi­ si od kul­ tur­ nog ko­ da. Bald­ win. za kul­ tur­ nu isto­ ri­ ju po­ li­ ti­ ke. Ne po­ sto­ ji fak­ tič­ ki do­ kaz ko­ ji mo­ že da po­ ka­ že ka­ ko su te­ o­ ri­ je za­ ve­ re po­ gre­ šne. U For­ do­ vom an­ ti­ se­ mit­ skom dis­ kur­ su. ove aspi­ ra­ ci­ je su me­ đu­ sob­ no po­ ve­ za­ ne. Re­ le­ vant­ nost mi­ to­ lo­ gi­ ja za na­ ci­ o­ nal­ nu isto­ ri­ ju ta­ ko­ đe po­ ka­ zu­ je i Ge­ rard D. Ži­ rar­ de je isto­ ri­ čar ko­ ji pri­ pa­ da na­ ci­ o­ nal­ noj tra­ di­ ci­ ji. Uni­ ver­ sity of New Me­ xi­ co Press. Mythes et mytho­ lo­ gi­ es po­ li­ ti­ qu­ es.

stva­ ra­ nje bez­ bed­ nog okru­ že­ nja za ce­ lu ze­ mlju. Bi­ lo bi iz­ u­ zet­ no atrak­ tiv­ no ima­ ti na ras­ po­ la­ ga­ nju sva sred­ stva iz sa­ mog sre­ di­ šta skim tr­ za­ ve­ ra: kon­ tro­ lu nad svet­ ži­ štem. 140 Dru­ go. A ilu­ zor­ na bor­ ba pro­ tiv neo­ gra­ ni­ če­ nog de­ lo­ va­ nja i mo­ guć­ no­ sti mrač­ nih si­ la.treći program ZIMA 2012. stva­ ri bi mo­ gle da bu­ du mno­ go go­ re bez tog ne­ u­ stra­ ši­ vog či­ na. Sa­ vr­ še­ nost ljud­ skih bi­ ća na­ la­ zi se u sre­ di­ štu pro­ sve­ ti­ telj­ skog op­ ti­ mi­ stič­ kog sta­ no­ vi­ šta. mo­ gu pru­ ži­ ti pri­ lič­ nu psi­ hič­ ku sa­ tis­ fak­ ci­ ju – čak i ako ne­ ma vi­ dlji­ vog uspe­ ha u ovoj bor­ bi. Stan­ ford Uni­ ver­ sity Press. ne po­ sto­ ji dru­ gi na­ čin da se (po­ no­ vo) ot­ kri­ je iz­ u­ zet­ no di­ fe­ ren­ ci­ ra­ no i slo­ že­ no mo­ der­ no dru­ štvo kao po­ li­ tič­ ka za­ jed­ ni­ ca. 24 .). Ka­ da tu­ ma­ či­ mo Ve­ li­ ki pe­ čat na nov­ ča­ ni­ ci od jed­ nog do­ la­ ra na ova­ kav na­ čin. ka­ na­ li­ sa­ nje jav­ nog mne­ nja. upra­ vlja­ nje me­ di­ ji­ ma. kao i spa­ se­ nje i is­ ku­ plje­ nje. ne­ go da se stre­ mi mi­ to­ lo­ škom sa­ mo­ u­ ve­ ća­ nju mo­ ći. oči­ gled­ na – ili pre­ ćut­ na – iden­ ti­ fi­ ka­ ci­ ja s li­ kom ve­ li­ kog spa­ si­ o­ ca ili po­ zi­ va­ nje na ri­ zlat­ no do­ ba mo­ že pro­ iz­ ve­ sti mno­ go vi­ še ne­ ma­ te­ jal­ nih za­ do­ vo­ lje­ nja ne­ go usme­ re­ nje na te­ ške i iz­ uz ­ et­ no do­ sad­ ne pro­ jek­ te. zdrav­ stve­ nog osi­ gu­ ra­ nja i obra­ zov­ nog si­ ste­ ma. Cul­ tu­ re and Pu­ blick Ac­ tion. upra­ vlja­ nje nad pri­ vred­ nim re­ sur­ si­ ma. 59–84. ili kon­ flikt­ ne za­ dat­ ke. one pred­ sta­ vlja­ ju is­ ku­ še­ nje. u Rao Vi­ jayen­ dra and Mic­ hael Wal­ ton (prir. ko­ je pred­ sta­ vlja­ ju pret­ nju do­ broj mi­ si­ ji po­ li­ ti­ ke. za­ sno­ va­ na na ma ko­ re­ a­ li­ stič­ kim pri­ stu­ pi­ ma i ro­ bu­ snim ak­ ti­ lek­ tiv­ nog po­ ga­ đa­ nja. Sva­ ka vla­ da ka­ da se su­ o­ či s kri­ zom i ras­ pa­ dom po­ li­ tič­ kih age­ na­ sa mo­ ra bi­ ti za­ ve­ de­ na ova­ kvom per­ spek­ ti­ vom.24 Tre­ ća tač­ ka pro­ iz­ la­ zi iz dru­ ge. Isto­ vre­ me­ no. i to ne sa­ mo u dik­ ta­ tor­ skim re­ ži­ mi­ ma već i u de­ mo­ kra­ ti­ ja­ ma. mo­ že­ mo pri­ me­ ti­ ti da sa­ dr­ ži sna­ žnu vi­ zi­ ju Ame­ ri­ ke i da pred­ sta­ vlja skup mno­ go­ broj­ nih zna­ čaj­ nih po­ li­ tič­ kih mi­ to­ lo­ gi­ ja ko­ je su pro­ iz ­ a­ šle iz pro­ sve­ ti­ telj­ stva. Ali ona vra­ ća sim­ bo­ lič­ ku di­ men­ zi­ ju u oblast po­ li­ ti­ ke i po­ ka­ zu­ je da mi­ to­ lo­ gi­ je igra­ ju zna­ čaj­ nu po­ li­ tič­ ku ulo­ gu. Gru­ di be­ lo­ gla­ vog or­ la su štit i pred­ Vi­ de­ ti Ar­ jun Ap­ pa­ du­ rai. Ovo ne zna­ či da po­ li­ ti­ ka ne mo­ že da bu­ de ra­ ci­ o­ nal­ na. pre­ ma ko­ ji­ ma po­ li­ tič­ ki pro­ gram mo­ že po­ zi­ tiv­ no da se od­ no­ si. za­ ve­ re ima­ ju ne­ ga­ tiv­ nu ko­ no­ ta­ ci­ ju. ob­ li­ ko­ va­ nje že­ lja gra­ đa­ na. „The Ca­ pa­ city to aspi­ re: Cul­ tu­ re and the Terms of Re­ cog­ ni­ tion”. uni­ šte­ nje pro­ tiv­ ni­ ka. „Spo­ sob­ nost za uz­ dig­ nu­ će” le­ ži u osno­ vi svih ve­ li­ kih po­ li­ tič­ kih pro­ gra­ ma. ma­ ni­ pu­ li­ sa­ nje pre­ fe­ ren­ ci­ ja­ ma po­ tro­ ša­ ča. po­ li­ tič­ ke mi­ to­ lo­ gi­ je su naj­ va­ žni­ je sred­ stvo za sim­ bo­ lič­ ko sa­ mo­ u­ ve­ ća­ nje mo­ ći mo­ der­ nih vla­ da. u kon­ cep­ ci­ ja­ ma po­ li­ tič­ kih eli­ ta. Iza ovo­ ga. ko­ je vla­ de po­ dr­ ža­ va­ ju ka­ ko bi mo­ bi­ li­ sa­ le do­ bru vo­ lju gra­ đa­ na i po­ sti­ gle po­ li­ tič­ ki kon­ sen­ zus i dru­ štve­ nu ko­ he­ zi­ ju. kao što su pre­ o­ bli­ ko­ va­ nje dru­ štve­ ne po­ li­ ti­ ke. One za­ me­ nju­ ju „tra­ ga­ nje za sre­ ćom” i mo­ der­ nom ogrom­ nom že­ ljom za sa­ vr­ še­ no­ šću. je­ din­ stvo je iz­ ra­ že­ no i u jed­ nom i u dru­ gom mo­ tu i u sim­ bo­ li­ ma. Stan­ ford 2004. kao što je re­ for­ ma dr­ žav­ ne ad­ mi­ ni­ stra­ ci­ je. Na­ su­ prot ide­ ja­ ma je­ din­ stva i pro­ jek­ ci­ je zlat­ nog do­ ba. Ta­ kve te­ o­ ri­ je su od­ ba­ če­ ne.

on je bio ap­ so­ lut­ no uve­ ren da su po­ li­ tič­ ke mi­ to­ lo­ gi­ je pro­ tiv­ te­ ža cen­ tri­ fu­ gal­ nim i dez­ in­ te­ gra­ tiv­ nim si­ la­ ma mo­ der­ nog dru­ štva. ko­ ji su ta­ ko­ đe pro­ iz­ vod eko­ nom­ skih dis­ pa­ ri­ te­ ta i dru­ štve­ ne ne­ jed­ na­ ko­ sti na svet­ skom ni­ vou. 25 26 141 . New York 2006. du­ hov­ ne iz­ gu­ blje­ no­ sti i ma­ te­ ri­ jal­ nog osi­ ro­ ma­ še­ nja. ko­ ji je obe­ lo­ da­ nio za­ ve­ ru mrač­ nih si­ la.26 Opa­ Ho­ ward. Ve­ li­ ki pe­ čat Sje­ di­ nje­ nih Dr­ ža­ va mo­ že se pro­ tu­ ma­ či­ ti kao ne­ pre­ kid­ no pod­ se­ ća­ nje na ple­ me­ ni­ tu za­ mi­ sao. Per­ cep­ ci­ ja i re­ in­ ter­ pre­ ta­ ci­ ja ovih pro­ ble­ ma u du­ hu et­ ni­ ci­ te­ ta i kul­ tur­ ne ne­ us­ kla­ di­ vo­ sti skre­ sna po­ li­ tič­ ka mi­ to­ lo­ gi­ ja u XXI ve­ ku će ar­ gu­ men­ ta­ ci­ ju s pra­ vog pu­ ta. ide­ o­ lo­ ških ana­ lo­ gi­ ja i re­ ci­ proč­ nih ima­ gi­ nar­ nih ho­ mo­ lo­ gi­ ja iz­ me­ đu za­ ve­ re­ nič­ kog op­ šteg pla­ na i ide­ je „do­ bre vla­ da­ vi­ ne” nad či­ ta­ vim sve­ tom pod okri­ ljem su­ per­ si­ le. Va­ las je bio du­ bo­ ko uve­ ren da Nju dil pred­ sta­ vlja tre­ nu­ tak u ko­ jem ve­ li­ ko du­ hov­ no bu­ đe­ nje pret­ ho­ di stva­ ra­ nju je­ din­ stve­ 25 njao o pre­ o­ bra­ ža­ ju sve­ moć­ nih mrač­ nih si­ la u ne svet­ ske dr­ ža­ ve.teorije zavere sta­ vlja­ ju na­ ci­ o­ nal­ ni grb Sje­ di­ nje­ nih Dr­ ža­ va. Slič­ no For­ du. ko­ ja ko­ ri­ sti voj­ nu moć ka­ ko bi ra­ zo­ ri­ la za­ ve­ re ko­ je do­ la­ ze ka­ ko iz­ nu­ tra. Na ovaj na­ čin. već je to „ma­ is­ klju­ či­ va­ njem dru­ gog. ta­ ko i spo­ lja. Iz ugla kul­ tur­ ne isto­ ri­ je. Sen. Prin­ ce­ ton Uni­ ver­ sity Press. Prin­ ce­ ton 2006. Me­ đu­ kul­ tur­ na raz­ me­ na i mi­ gra­ ci­ je sa­ svim si­ gur­ no pro­ iz­ vo­ de raz­ li­ či­ te vr­ ste pro­ ble­ ma. Kwa­ me Ant­ hony Ap­ pi­ ah. kao ostva­ re­ nom na­ sle­ đu pro­ sve­ ti­ telj­ stva. Ka­ da se upi­ ta­ mo ko­ ji je raz­ log za po­ ja­ vlji­ va­ nje Ve­ li­ kog pe­ ča­ ta na naj­ ču­ ve­ ni­ joj svet­ skoj nov­ ča­ ni­ ci (kao ma­ te­ ri­ jal­ ni mo­ ne­ tar­ ni po­ sred­ nik me­ ha­ ni­ vi­ je ob­ ja­ šnje­ nje je da ono pred­ sta­ vlja ve­ ro­ zma ne­ vi­ dlji­ ve ru­ ke). ovo naj­ ve­ ro­ vat­ ni­ je zna­ či da pro­ blem s ko­ jim se da­ nas su­ ko­ blja­ va­ mo ni­ je ni po­ sto­ ja­ nje te­ o­ ri­ ja za­ ve­ re ni sov­ na pro­ iz­ vod­ nja mr­ žnje” ra­ ši­ re­ no ve­ ro­ va­ nje u mrač­ ne si­ le. S ana­ li­ tič­ kog sta­ no­ vi­ šta. on po­ sta­ je iko­ no­ graf­ ski mo­ men­ to ne­ ga­ tiv­ nih struk­ tu­ ral­ nih afi­ ni­ te­ ta. Iden­ tity and Vi­ o­ len­ ce: The Il­ lu­ sion of de­ stiny. 95. On je sa­ je­ dan sve­ tao i vi­ dljiv pro­ je­ kat ko­ ji bi mo­ gao da spa­ se Ame­ ri­ kan­ ce i ce­ lo­ kup­ no čo­ ve­ čan­ stvo od ra­ ta. naj­ u­ ver­ lji­ va­ nje da je Ame­ ri­ ka do­ sti­ gla pre­ lom­ nu tač­ ku u svo­ joj isto­ ri­ ji i da na­ i­ la­ ze ve­ li­ ke du­ hov­ ne pro­ me­ ne. Va­ las je vi­ še vo­ leo da se oslo­ ni na po­ zi­ tiv­ nu ko­ no­ ta­ ci­ ju pri­ če o sve­ tloj bu­ duć­ no­ sti. Na­ su­ prot For­ du. On pred­ sta­ vlja te­ žnju za sre­ ćom i stre­ mlje­ nje ka sa­ vr­ šen­ stvu na glo­ bal­ nom ni­ vou ko­ je se za­ sni­ va na uni­ ver­ zal­ nim vred­ no­ sti­ ma i ljud­ skim pra­ vi­ ma. Nor­ ton. On je po­ ku­ šao da mo­ bi­ li­ še ave­ tinj­ ske ener­ gi­ je ka­ ko bi po­ sti­ gao ove ci­ lje­ ve i ka­ ko bi de­ ak­ ti­ vi­ rao ra­ za­ ra­ ju­ će po­ ten­ ci­ ja­ le in­ du­ strij­ skog dru­ štva. ras­ cep­ ka­ no i raz­ bi­ je­ no de­ lo­ va­ njem ne­ vi­ dlji­ ve ru­ ke i „raz­ dor­ nih ide­ ja”. Iko­ no­ gra­ fi­ ja pi­ ra­ mi­ de i oko u tro­ u­ glu uokvi­ re­ nom sve­ tlim kru­ gom uvo­ di ide­ ju ve­ li­ ke epo­ he. The Et­ hics of Iden­ tity. Ocult Con­ spircy. u ko­ joj će čo­ ve­ čan­ stvo po­ sta­ ti sve­ moć­ no a ne kao do­ sad ne­ sreć­ no. Vi­ de­ ti: Amar­ tia K. tu vi­ zi­ o­ nar­ sku i – u po­ re­ đe­ nju s pa­ pa­ zja­ ni­ jom re­ al­ nog sve­ ta – u ne­ kom smi­ slu nad­ re­ al­ nu te­ žnju. mo­ že se po­ sma­ tra­ ti i kao od­ jek di­ ja­ lek­ ti­ ke pro­ sve­ će­ ne po­ li­ ti­ ke. U isto vre­ me.

treći program ZIMA 2012.

142

je­ ste te­ o­ ri­ ja o ne­ iz­ be­ žno­ sti „su­ ko­ ba ci­ vi­ li­ za­ ci­ ja”, ko­ ji se mo­ že iz­ be­ ći sa­ mo pre­ ven­ tiv­ nim uda­ ri­ ma i si­ ste­ mat­ skom sim­ bo­ lič­ kom de­ gra­ da­ ci­ jom pret­ po­ sta­ vlje­ nih ne­ pri­ ja­ te­ lja. S en­ gle­ skog je­ zi­ ka pre­ veo Ra­ de Ka­ lik

Treći program Broj 153, ZIMA 2012 AUTOR: Хагемајстер, Михаел, 1951UDK:  323.12(=411.16) 327.88(=411.16):141.7 061.251 Prevod

143

MI­ HAEL HA­GE­ MAJ­ STER

PRO­ TO­ KO­ LI SI­ ON­ SKIH MU­DRA­ CA: IZ­ ME­ĐU ISTO­RI­ JE I FIK­ CI­ JE*
U ra­ du se ana­ li­ zra ka­ ko se mit o je­ vrej­ skoj za­ ve­ ri, na­ vod­ no do­ ku­ men­ to­ va­ noj u spi­ su Pro­ to­ ko­ li si­ on­ skih mu­ dra­ ca, pre­ o­ bra­ zio u svoj pro­ tiv­ mit, tj. u pri­ ču o an­ ti­ se­ mit­ skoj za­ ve­ ri. Autor po­ ka­ zu­ je da su ne sa­ mo Pro­ to­ ko­ li plod či­ ste fik­ ci­ je, već da je ta­ kva i li­ te­ ra­ tu­ ra o nji­ ho­ vom po­ re­ klu. Ključ­ ne re­ či: je­ vrej­ ska za­ ve­ ra, an­ ti­ se­ mi­ ti­ zam, isto­ ri­ ja, fik­ ci­ ja

U je­ sen 1999. sen­ za­ ci­ ja je pro­ le­ te­ la me­ đu­ na­ rod­ nom štam­ pom: „Autor Pro­ to­ ko­ la si­ on­ skih mu­ dra­ ca je iden­ ti­ fi­ ko­ van.” Ko­ nač­ no – ka­ ko nam ka­ žu fran­ cu­ ski ne­ delj­ ni­ ci Le Fi­ ga­ ro Ma­ ga­ zi­ ne i L’ex­ press – Mi­ hail Le­ pe­ hin je ot­ krio ko je sta­ jao iza Pro­ to­ ko­ la si­ on­ skih mu­ dra­ ca. Po­ sle pet go­ di­ na is­ tra­ ži­ va­ nja u do­ ta­ da ne­ do­ dir­ lji­ vim i taj­ nim ru­ skim ar­ hi­ vi­ ma, on je iden­ ti­ fi­ ko­ vao Ma­ tve­ ja Go­ lo­ vin­ skog, re­ ak­ ci­ o­ nar­ nog no­ vi­ na­ ra i pi­ sca, kao auto­ ra ozlo­ gla­ še­ nog „do­ ku­ men­ ta” ko­ ji je pre­ ten­ do­ vao da iz­ ne­ se taj­ ni plan je­ vrej­ ske za­ ve­ re o to­ me ka­ ko da ostva­ re do­ mi­ na­ ci­ ju nad sve­ tom.1 Go­ to­ vin­ ski je, pre­ ma Le­ pe­ hi­ nu, sa­ sta­ vio Pro­ to­ ko­ le na po­ čet­ ku XX ve­ ka pre­ ma na­ red­ bi Pjo­ tra Rač­ kov­ skog, še­ fa spolj­ nog ogran­ ka Ru­ ske taj­ ne po­ li­ ci­ je, ozlo­ gla­ še­ ne Ohra­ ne, sa se­ di­ štem u Pa­ ri­ zu. Ot­ kri­ će se ši­ ri­ lo kao va­ tra. Član­ ci su se po­ ja­ vi­ li u svim ve­ ćim no­ vi­ na­ ma i na in­ ter­ ne­ tu. „Ot­ kri­ će”
* Na­ slov ori­ gi­ na­ la: Mic­ hael Ha­ ge­ me­ i­ ster, „The Pro­ to­ cols of El­ ders of Zion: Bet­ we­ en Hi­ story and Fic­ tion”, New Ger­ man Cri­ ti­ que, 103, tom 35, zi­ ma 2008, 83–95. Ap­ strakt i ključ­ ne re­ či deo su re­ dak­ cij­ ske opre­ me tek­ sta. 1 Vic­ tor Lo­ up­ man, „L’af­ fa­ i­ re des Pro­ to­ co­ les des sa­ ges de Sion: Le fa­ us­ sa­ ir ­ e du siè­ cle déma­ squé”, Le Fi­ ga­ ro Ma­ ga­ zi­ ne, 7. av­ gust 1999, 20–24; Eric Co­ nan, „Les sec­ re­ tes d'une ma­ ni­ pu­ la­ tion an­ tisémi­ te: L'aute­ ur des Pro­ to­ co­ les des Sa­ ges de Sion en­ fin iden­ ti­ fié”, L'ex­ press, 18-24, no­ vem­ bar 1999, 56–63.

treći program ZIMA 2012.

144

sanktpe­ ter­ bur­ škog isto­ ri­ ča­ ra mo­ glo bi se s pra­ vom na­ zva­ ti „sen­ za­ ci­ o­ nal­ nim”, ob­ ja­ vio je Ne­ ue Züric­ her Ze­ i­ tung, po­ što je re­ še­ na, pre­ ma re­ či­ ma li­ sta Was­ hing­ ton Ti­ mes, „po­ sled­ nja taj­ na ko­ ja je oba­ vi­ ja­ la Pro­ to­ ko­ le”.2 Go­ to­ vin­ ski i nje­ gov šef Rač­ kov­ ski vi­ de se ka­ ko pri­ pre­ ma­ ju fal­ si­ fi­ kat na cr­ te­ ži­ ma „gra­ fič­ ke isto­ ri­ je” Za­ ve­ ra: taj­ na po­ vest „Pro­ to­ ko­ la si­ on­ skih mu­ dra­ ca” (The Plot: The Sec­ ret Story of the „Pro­ to­ cols of the El­ ders of Zion”), či­ ji je autor Vil Ajz­ ner (Will Eisner), le­ gen­ da me­ đu lju­ bi­ te­ lji­ ma stri­ pa. Ovaj strip, ži­ veo je ne­ ob­ ja­ vljen post­ hum­ no u Nju­ jor­ ku 2005, do­ ve­ ro­ va­ tan uspeh. Kri­ ti­ ka ga je obo­ ža­ va­ la, i pre­ ve­ den je na broj­ ne je­ zi­ ke. Ne­ mač­ ko iz­ da­ nje, Das Kom­ plott, ima­ lo je pod­ na­ slov Isti­ ni­ ta po­ vest „Pro­ to­ ko­ la si­ on­ skih mu­ dra­ ca” (Die Wa­ hre Geschic­ hte der „Pro­ to­ kol­ le der We­ i­ sen von Zion”). Obim­ ni ko­ men­ ta­ ri su se po­ ja­ vi­ li u svim bo­ ljim ne­ mač­ kim li­ sto­ vi­ ma. U svi­ ma se is­ ti­ ca­ lo da ovo „vr­ hun­ sko de­ lo” ni­ je „ni­ ka­ kva fik­ ci­ ja” da je to „stu­ di­ ja”, bri­ žlji­ vo is­ tra­ ži­ va­ nje, za­ sno­ va­ no na naj­ no­ vi­ joj aka­ dem­ skoj li­ te­ ra­ tu­ ri, s op­ se­ o­ žnim re­ fe­ ren­ ca­ ma i eks­ ten­ ziv­ nom bi­ bli­ gra­ fi­ jom.3 Na dru­ gom cr­ te­ žu iz Ajz­ ne­ ro­ vog stri­ pa, vi­ di­ mo Ser­ ge­ ja Ni­ lu­ sa, po­ zna­ tog iz­ da­ va­ ča i ko­ men­ ta­ to­ ra Pro­ to­ ko­ la. Ajz­ ner ga pri­ ka­ zu­ je kao se­ do­ ko­ sog mi­ sti­ ka ko­ ji je če­ sto po­ zi­ van na dvor, kao su­ par­ ni­ ka Ras­ pu­ ći­ na, pro­ fe­ so­ ra s di­ vljač­ kim ge­ sti­ ku­ la­ ci­ ja­ ma, fa­ na­ tič­ nog an­ ti­ se­ mi­ tu. Ta­ ko­ đe sa­ zna­ je­ mo da je Ni­ lus imao tri že­ ne i ćer­ ku, ko­ je je ko­ ri­ stio kao me­ di­ je u se­ an­ sa­ ma.4 Me­ đu­ tim, pre­ ma Um­ ber­ tu Eku (Um­ ber­ to Eco), ko­ ji je pi­ sao pred­ go­ vor za Ajz­ ne­ ro­ vo de­ lo, Ni­ lus ni­ je bio pro­ fe­ sor već „lu­ ta­ ju­ ći ka­ lu­ đer... po­ la lu­ đer Ni­ lus za­ po­ čeo je svo­ ja lu­ ta­ nja još po­ čet­ pro­ rok a po­ la pre­ va­ rant”.5 Ka­ kom 1988, na­ im ­ e, u 92. po­ gla­ vlju Eko­ o­ vog ro­ ma­ na Fu­ ko­ o­ vo klat­ no, ko­ je se mo­ že po­ sma­ tra­ ti kao fik­ ci­ o­ na­ li­ zo­ va­ na en­ ci­ klo­ pe­ di­ ja okult­ nih uče­ nja i te­ o­ ri­ ja za­ ve­ ra. Eko je naj­ ve­ ro­ vat­ ni­ je bio pod uti­ ca­ jem srp­ skog pi­ sca Da­ ni­ la je kao Ki­ ša. U Ki­ šo­ voj pri­ či „Knji­ ga o kra­ lje­ vi­ ma i lu­ da­ ma” Ni­ lus se po­ ja­ vlju­ „čud­ ni is­ po­ snik”, „za one ko­ ji ga po­ zna­ ju jed­ no­ stav­ no otac Ser­ gej”. Na isti
2 Fe­ lix Phi­ lipp In­ gold, „Fa­ bri­ ka­ tion eines Mythos: Ne­ u­ es zur Ent­ ste­ hung der Pro­ to­ kol­ le der We­ i­ sen von Zion”, Ne­ ue Zürc­ her Ze­ i­ tung, 17. de­ cem­ bar 1999; Pa­ trick Bis­ hop, „Aut­ hor of Zion Pro­ to­ cols For­ gery Iden­ ti­ fied as Rus­ sian Pro­ pa­ gan­ dist”, Was­ hing­ ton Ti­ mes, 21. no­ vem­ bar 1999. 3 Vi­ de­ ti, na pri­ mer, Fritz Göttler, „Scheibtischtäter: ’Das Kom­ plott’, Will Eisners be­ klem­ men­ der Co­ mic-ro­ man über die We­ i­ sen von Zion”, Südde­ utsche Ze­ i­ tung, 12. sep­ tem­ bar 2005; Di­ et­ mar Dath, „Mit der Ze­ ic­ hner­ hand die Lüge töten: ’Das Kom­ plott’, Will Eisners me­ i­ ster­ haf­ ter Co­ mic über die Pro­ to­ kol­ le der We­ i­ sen von Zion”, Fr­ nak­ fur­ ter All­ ge­ me­ i­ ne Ze­ i­ tung, 8. ok­ to­ bar 2005. 4 Will Eisner, The Plot: The Sec­ ret Story of the Pro­ to­ cols of the El­ ders of Zion, Nor­ ton, New York 2005, 134. 5 Um­ ber­ to Eco, Six Walks in the Fic­ ti­ o­ nal Wo­ ods, Har­ vard Uni­ ver­ sity Press, Cam­ brid­ ge (MA) 1994, 137; U. Eco, Se­ ren­ di­ pi­ ti­ es: Lan­ gu­ a­ ge and Lu­ nacy, Har­ co­ urt, Bra­ ce, San Di­ e­ go 1999, 17.

teorije zavere

na­ čin, Ni­ lus se po­ ja­ vlju­ je u knji­ ga­ ma gde te­ ško mo­ že­ mo raz­ li­ ko­ va­ ti ma­ štu i či­ nje­ ni­ ce, na pri­ mer, okult­ na kon­ spi­ ra­ tiv­ na pri­ ča Ko­ plje sud­ bi­ ne (The Spe­ ar of De­ stiny) Tre­ vo­ ra Ra­ ven­ skrof­ ta (Tre­ vor Ra­ ven­ scroft), ili svet­ ski best­ se­ ler Sve­ ta krv i sve­ ti gral (The Holy Blood and the Holy Grail). U ovoj po­ sled­ njoj iz­ da­ vač Pro­ to­ ko­ la je opi­ san kao „jed­ na pri­ lič­ no pod­ la in­ di­ vi­ dua po­ tom­ stvu po­ zna­ ta pod pse­ u­ do­ ni­ mom Ser­ gej Ni­ lus”.6 U toj knji­ zi, ko­ ja je in­ spi­ ri­ sa­ la De­ na Bra­ un ­ a (Dan Brown) da na­ pi­ še ro­ man Da Vin­ či­ jev kod (Da Vin­ ci Co­ de) Ni­ lus i Pro­ to­ ko­ li bi­ li su deo pla­ ne­ tar­ ne za­ ve­ re taj­ nog re­ da Si­ on­ ski pri­ o­ rat (Pri­ e­ uré de Sion), či­ ji su uti­ caj­ ni čla­ no­ vi (me­ đu ko­ ji­ ma su bi­ li i Isak Njutn [I­ sa­ ak New­ ton], Vik­ tor Igo [Vic­ tor Hu­ go] i Klod De­ bi­ si [Clo­ de De­ bussy]) po­ ku­ ša­ va­ li da me­ ro­ vin­ šku di­ na­ sti­ ju – po­ tom­ ke Isu­ sa Hri­ sta i Ma­ ri­ je Mag­ da­ le­ ne – do­ ve­ du po­ no­ vo na vlast. Aka­ dem­ ska li­ te­ ra­ tu­ ra o Pro­ to­ ko­ li­ ma uno­ si još ve­ ću zbr­ ku. Za­ go­ net­ ni Ni­ lus po­ ka­ zao se kao jed­ na ne­ ve­ ro­ vat­ no pro­ men­ lji­ va lič­ nost. On se ne ja­ vlja sa­ mo kao pro­ fe­ sor ili ka­ lu­ đer već i kao sve­ šte­ nik Ru­ ske pra­ vo­ slav­ ne cr­ kve, kao ori­ jen­ ta­ list, dvor­ ski ple­ mić, no­ vi­ nar, po­ lu­ lu­ di la­ žni ple­ mić, zo­ o­ log, osred­ nji prav­ nik, re­ li­ gij­ ski fi­ lo­ zof, agent taj­ ne po­ li­ ci­ je, pra­ vo­ slav­ ni te­ o­ log, pa čak i biv­ ši plej­ boj. Ne­ ki ve­ ru­ ju da Ni­ lus uop­ šte ni­ je nje­ go­ vo pra­ vo ime; dru­ gi ga sma­ tra­ ju pra­ vim auto­ rom Pro­ to­ ko­ la. A ni­ šta od ovog ni­ je tač­ no. U stvar­ no­ sti, Ni­ lus ni­ je bio ni ka­ lu­ đer ni pro­ fe­ sor.7 Ne po­ sto­ ji ni naj­ ma­ nji do­ kaz da je ika­ da bio po­ zvan na dvor. On ni­ je bio ni­ ka­ kav „su­ par­ nik Ras­ pu­ ći­ nu”. U vre­ me ka­ da je Ras­ pu­ ćin obi­ ta­ vao na car­ skom dvo­ ru, 1906– 1916, Ni­ lus je ži­ veo da­ le­ ko od Sankt Pe­ ter­ bur­ ga u pro­ vin­ ci­ ji. On ni­ je imao tri že­ ne i ćer­ ku, ma­ da je imao jed­ nog si­ na. Ni­ lus je bio du­ bo­ ko po­ sve­ ćen pra­ vo­ slav­ nom hri­ šćan­ stvu i bio je ve­ li­ ki pro­ tiv­ nik spi­ ri­ ti­ zma; on ni­ ka­ da ni­ je uče­ stvo­ vao u se­ an­ sa­ ma. Pro­ to­ ko­ li ni­ su pr­ vi put ob­ ja­ vlje­ ni 1905. već 1903. go­ di­ ne. A pra­ vi Ni­ lus ne­ po­ sred­ no pre ne­ go što je iz­ dao Pro­ to­ ko­ le iz­ gle­ dao je pot­ pu­ no dru­ ga­ či­ je. Ajz­ ne­ ra, bri­ ljant­ nog auto­ ra stri­ po­ va, ne tre­ ba kri­ vi­ ti zbog ru­ pa u nje­ go­ vom po­ zna­ va­ nju isto­ ri­ je, na pri­ mer, da je nje­ gov car sto­ lo­ vao u Mo­ skvi a sta­ ne u Sankt Pe­ ter­ bur­ gu; ili to što on pred­ vlja Kon­ stan­ ti­ na Po­ be­ do­ no­ sce­ va, moć­ nog pra­ vo­ za­ stup­ ni­ ka Sve­ tog si­ no­ da Ru­ ske pra­ vo­ slav­ ne cr­ kve, kao glu­ pog, de­ be­ log pa­ si­ o­ ni­ ra­ nog pu­ ša­ ča, ka­ da je on za­ pra­ vo bio mr­ šav, iz­ u­ zet­ no in­ te­ li­ gent­ ni aske­ ta (a „ne dok­ tri­ nar­ ni an­ ti­ se­ mi­ ta”); ili da su „Raj­ hstag
Mic­ hael Ba­ i­ gent, Ric­ hard Le­ igh i He­ nry Lin­ koln, The Holy Blood anf the Holy Grail, 16. iz­ da­ nje, Cor­ gi, Lon­ don 1990, 198–199. 7 O Ni­ lu­ so­ voj bi­ og ­ ra­ fi­ ji vi­ de­ ti moj čla­ nak u Bi­ o­ grap­ hisch-Bi­ bli­ o­ grap­ hisches Kir­ chen­ le­ xi­ kon, tom 21 Ba­ utz, Nord­ ha­ u­ zem 2003, 1063–1067. Kao kra­ ću ver­ zi­ ju vi­ de­ ti Mic­ hael Ha­ ge­ me­ i­ ster, „Ni­ lus, Ser­ gei”, u Ric­ hard E. Levy (prir.), An­ ti­ se­ mi­ tism: A Hi­ sto­ ri­ cal Ecyclo­ pe­ dia of Pre­ ju­ di­ ce and Per­ se­ cu­ tion, , tom 2, ABC–CLIO, San­ ta Bar­ ba­ ra 2005, 508–510.
6

145

Ni­ lus bi na po­ čet­ ku XX ve­ ka imao pre­ ko dve­ sta go­ di­ na. Pro­ to­ ko­ li su osta­ vi­ li po­ seb­ no jak uti­ sak u En­ gle­ skoj. čla­ no­ va Ve­ li­ ke lo­ že „Mi­ sra­ im”. Polj­ skoj i Sje­ di­ nje­ nim Dr­ ža­ va­ ma. Car­ lo Wolf.”9 Ali nu­ žno se mo­ ra­ ju kri­ ti­ ko­ va­ ti Ajz­ ne­ ro­ vi sa­ vet­ ni­ ci. ko­ ji. go­ di­ ne pre Hri­ sta u So­ lo­ mo­ no­ vom Je­ ru­ sa­ li­ mu. 10 . Me­ ro­ vin­ ga i taj­ nog dru­ štva Si­ on­ ski pri­ o­ rat ili „Cen­ tral­ ne ci­ o­ ni­ stič­ ke kan­ ce­ la­ ri­ je”. Plot. još 929. Izra­ el­ skog uni­ ver­ zal­ nog sa­ ve­ za. Mar­ tin’s. Eisner. 146 za­ pa­ li­ li [nje­ go­ vi] sled­ be­ ni­ ci” da bi do­ ve­ li Hi­ tle­ ra na vlast u Ne­ mač­ koj.8 Kao što to pi­ še no­ vi­ nar u Chi­ ca­ go Sun-Ti­ me­ su: „Auten­ tič­ nost ov­ de ni­ je bit­ na. 9 John Kli­ er. u Levy. Pri­ ča je po­ če­ la 1920. u svo­ joj knji­ zi o Pro­ to­ ko­ li­ ma. Bron­ ner. New York 2000. St. po­ sto­ ji ver­ zi­ ja po ko­ joj su Pro­ to­ ko­ li na­ pi­ sa­ ni dav­ no. Pret­ po­ sta­ vlja­ lo se da je ori­ gi­ nal­ ni tekst na­ pi­ san na fran­ cu­ skom ili he­ brej­ skom. gde je deo ugled­ tor. Aše­ ru Gin­ zber­ gu (As­ her Gin­ zberg. taj­ ne or­ ga­ ni­ za­ ci­ je Bne Mo­ še iz Ode­ se. ovaj tekst do­ ku­ men­ tu­ je za­ ve­ ru de­ le­ ga­ ta pr­ vog Ci­ o­ ni­ stič­ kog kon­ gre­ sa odr­ ža­ nog u Ba­ ze­ lu 1897. lo­ že Bne-Brit.treći program ZIMA 2012. Autor­ stvo je pri­ pi­ si­ va­ no Te­ o­ do­ ru Her­ clu (The­ o­ dor Herzl). kao što je Sti­ ven E. 77. An­ ti­ se­ mi­ tism. Ja­ nu­ a­ ra 1920. pro­ fe­ sor po­ li­ tič­ kih na­ u­ ka. Ilu­ mi­ na­ ta. a Pro­ to­ ko­ li su pre­ ve­ de­ ni i ob­ ja­ vlje­ ni u En­ gle­ skoj. Ada­ mu Vaj­ sha­ up­ tu ili dva­ na­ e­ sto­ ri­ ci ili tri­ na­ e­ sto­ ri­ ci do­ bro pri­ kri­ ve­ nih „mu­ dra­ ca iz Si­ o­ na”. Fran­ cu­ skoj. Ali šta ka­ žu pro­ tiv­ ni­ ci Pro­ to­ ko­ la? Ovo je du­ ga pri­ ča i – kao što ću po­ ka­ za­ ti – uzev­ ši sve u ob­ zir. go­ di­ ne. ka­ da se hro­ no­ lo­ ški de­ si­ lo upra­ vo obr­ nu­ to. Pro­ to­ ko­ li – ko­ je su ru­ ski emi­ gran­ ti do­ ne­ li u za­ pad­ nu Evro­ pu i Sje­ di­ nje­ ne Dr­ ža­ ve – po­ sta­ li su svet­ ska sen­ za­ ci­ ja. Bro­ ner (Step­ hen E. Chi­ ca­ go Sun-Ti­ mes. pra­ vi­ la bri­ žlji­ vog isto­ rij­ skog is­ tra­ ži­ va­ nja pot­ pu­ no se za­ ne­ ma­ ru­ ju i na­ ma se po pra­ vi­ lu ser­ vi­ ra­ ju pri­ če – i to ne sa­ mo kao ro­ ma­ ni u stri­ pu – ko­ je ima­ ju ma­ lo če­ ga za­ jed­ nič­ kog sa isto­ ri­ jom. 1 maj 2005. Kon­ stan­ tin”. ali to­ li­ ko mno­ go s ma­ štom? Ovo ne pred­ sta­ vlja ni­ ka­ kvo iz­ ne­ na­ đe­ nje ako po­ gle­ da­ mo ko su bi­ li po­ dr­ ža­ va­ o­ ci Pro­ to­ ko­ la: pre­ ma nji­ ma. po­ gre­ šno na­ vo­ di da je Ni­ lus „sin švaj­ car­ skog emi­ gran­ ta ko­ ji se na­ se­ lio u Ru­ si­ ju to­ kom vla­ da­ vi­ ne Pe­ tra I”. pri­ ča je o za­ ve­ ri. Do kra­ ja go­ di­ ne bi­ lo je ras­ pro­ da­ to šest iz­ da­ nja ovog spi­ sa. „Po­ be­ do­ no­ scev. Ka­ ko mo­ že­ mo ob­ ja­ sni­ ti da ka­ da se do­ đe do sa­ mih ko­ re­ na i do ras­ tu­ ra­ nja Pro­ to­ ko­ la si­ on­ skih mu­ dra­ ca. A Ru­ mor abo­ ut the Jews: Re­ f lec­ ti­ ons on An­ ti­ se­ mi­ tism and the „Pro­ to­ cols of the Le­ ar­ ned El­ ders of Zion”. bio sklon da ovaj ne štam­ pe. da bi se sle­ de­ ćih go­ di­ na po­ ja­ vi­ li bez­ broj­ ni dru­ gi pre­ vo­ di i iz­ da­ nja.10 Ka­ da bi to bi­ la isti­ na. Ko­ nač­ no. Bron­ ner). 551. ali i iz­ u­ zet­ no uti­ caj­ nih fran­ cu­ skih ma­ so­ na. pr­ vo ne­ mač­ ko iz­ da­ nje po­ ja­ vi­ lo se pod na­ slo­ vom Taj­ ne Si­ on­ skih mu­ dra­ ca (Die Ge­ he­ im­ nis­ se der We­ i­ sen von Zion). „Eisners? The Plot? Spe­ aks to Hi­ story”. Step­ hen E. uklju­ ču­ ju­ ći tu i lon­ don­ ski Ti­ mes i Spec­ ta­ 8 99. po­ znat kao Ahad Ha’am).

čak i za naj­ u­ me­ re­ ni­ je. u Ru­ Bi­ lo bi naj­ jed­ no­ stav­ ni­ je da se od­ ba­ ci pri­ ča prin­ ce­ ze Rad­ zi­ vil. na­ rav­ no. u nje­ nom ži­ vo­ tu 12 „sve je bi­ lo sa­ mo pre­ va­ ra i laž”. Pr­ va se na sce­ ni po­ ja­ vi­ la ru­ ska prin­ ce­ za polj­ skog po­ re­ kla. Auf­ bau. ko­ ji je on upra­ vo pri­ pre­ mio po na­ re­ đe­ nju Rač­ kov­ skog. Pro­ met­ he­ us oder das Le­ ben Bal­ zacs. Cat­ he­ ri­ ne Rad­ zi­ will. 15. ka­ kav je to zlo­ na­ mer­ ni skup sa­ sta­ vio ove pla­ no­ ve i na­ sla­ đi­ vao se zbog nje­ go­ vog spro­ vo­ đe­ nja? Da li je to fal­ si­ fi­ kat? Uko­ li­ ko je­ ste. Ali – jed­ no va­ žno ali – nje­ na pri­ ča po­ slu­ ži­ la je kao osno­ va Na­ ve­ de­ no pre­ ma Nor­ man Cohn. go­ di­ ne u Nju­ jor­ ku). a de­ li­ mič­ no da­ le­ ko od­ ma­ klo u svom is­ pu­ nje­ nju [sic]?” Ne­ de­ lju da­ na ka­ sni­ je Spec­ ta­ tor ljant­ ni u [svo­ joj] mo­ ral­ noj be­ di i in­ te­ lek­ tu­ al­ noj ka­ že za Pro­ to­ ko­ le da su „bri­ is­ kva­ re­ no­ sti” i da su „za­ i­ sta je­ dan od naj­ bo­ ljih pro­ iz­ vo­ da svo­ je vr­ ste”.11 Po­ la­ ze­ ći od ogrom­ nog uspe­ ha Pro­ to­ ko­ la i ve­ li­ ke za­ bri­ nu­ to­ sti ko­ ju je iza­ zvao ovaj tekst. Rad­ zi­ vilova je opi­ sa­ la ka­ ko ju je to­ kom zi­ me 1904/1905. La re­ vue mon­ dial. Ti­ mes je ob­ ja­ vio iz­ u­ zet­ no ci­ ti­ ra­ ni uvod­ nik pod na­ slo­ vom „Je­ vrej­ ska opa­ snost: Uz­ ne­ mi­ ru­ ju­ ći pam­ flet. ona ni­ ka­ da ni­ je ima­ la stan na Šan­ ze­ li­ zeu. 152–153. 151–155. Ame­ ri­ can He­ brew and Je­ wish Mes­ sen­ ger. Ka­ ta­ ri­ na Rad­ zi­ vil (Cat­ hre­ zi­ will).teorije zavere tekst pri­ hva­ ti kao auten­ ti­ čan. ko­ ji su se po­ ja­ vi­ li u ame­ rič­ koj i fran­ cu­ skoj štam­ pi u fe­ bru­ a­ ru i mar­ tu 1921. 761. „Les Pro­ to­ co­ les des Sa­ ges de Sion”. Chi­ co (CA) 1981. ot­ kud ta ne­ zgrap­ na pro­ roč­ ka no­ ta. vlje­ ni 1903. 422. pre­ veo Ernst San­ der. Ber­ lin 1981. Po­ ziv na pro­ ve­ ru”: „Šta su ovi Pro­ to­ ko­ li? Da li su auten­ tič­ ni? Uko­ li­ ko je­ su. Ali to je bi­ lo vre­ me sa­ mo­ pro­ gla­ še­ nih sve­ do­ ka i struč­ nja­ ka. Says Pe­ in­ cess Rad­ zi­ will in an Ex­ clu­ si­ ve In­ ter­ vi­ ew with Isa­ ac Land­ man. po­ žu­ te­ li pa­ pir i ve­ li­ ka mr­ lja od pla­ vog ma­ sti­ la na pr­ voj stra­ ni­ ci. hva­ li­ sa­ va­ ca i va­ ra­ li­ ca. Fran­ cu­ ski pi­ sac An­ dre Mo­ roa (An­ dré Ma­ ur ­ o­ is) sma­ trao ju je „mi­ to­ ma­ ni­ ja­ kom”. fe­ bru­ ar 1921.13 Taj agent je bio Go­ lo­ vin­ ski – isti onaj čo­ vek ko­ jeg je sen­ za­ ci­ o­ nal­ no ot­ krio Le­ pe­ hin osam­ de­ set go­ di­ na ka­ sni­ je. za­ pra­ vo. mo­ gli bi­ smo se za­ pi­ ta­ ti – po­ se­ tio je­ dan agent ze­ li­ spolj­ nog ogran­ ka Ohra­ ne u Pa­ ri­ zu i sve­ ča­ no joj pre­ dao fran­ cu­ ski ru­ ko­ pis Pro­ to­ ko­ la. to je da su Pro­ to­ ko­ li već bi­ li ob­ ja­ si­ ji i. bi­ la je ne­ ko­ li­ ko pu­ ta osu­ đe­ na zbog pre­ va­ re i fal­ si­ fi­ ka­ ta. U ne­ ko­ li­ ko sen­ za­ ci­ o­ na­ li­ stič­ kih čla­ na­ ka. mart 1921. 13 „Pro­ to­ cols For­ ged in Pa­ ris”. 12 An­ dré Ma­ u­ ro­ is. u nje­ nom sta­ nu na Šan­ zeu – a gde dru­ gde. Scho­ lars. 11 147 . oso­ ba – da ka­ že­ mo vr­ lo de­ li­ kat­ no – sa iz­ u­ zet­ no ne Rad­ ša­ re­ nom pro­ šlo­ šću. pro­ sve­ će­ ne kru­ go­ ve. Me­ đu­ tim. ono što Rad­ zi­ vilova ni­ je zna­ la. Osmog ma­ ja 1920. 25. Kao pod­ stre­ kač broj­ nih tra­ če­ va o ru­ skom dvo­ ru. Ovo je i ob­ ja­ šnje­ nje za­ što su ona i ime Go­ lo­ vin­ ski br­ zo bi­ li za­ bo­ ra­ vlje­ ni. bio je im­ pe­ ra­ tiv da se br­ zo raz­ re­ ši taj­ na nje­ go­ vog po­ re­ kla. Rad­ zi­ vilova je da­ la pre­ ci­ zan opis spi­ sa: raz­ li­ či­ ti ru­ ko­ pi­ si. ona se vi­ še ni­ ka­ da ni­ je vra­ ća­ la na nju (do svo­ je smr­ ti u si­ ro­ ma­ štvu 1941. pro­ ro­ čan­ stva ko­ je je već de­ li­ mič­ no is­ pu­ nje­ no. War­ rant for Ge­ no­ ci­ de: The Myth of the Je­ wish World-Con­ spi­ racy and the „Pro­ to­ cols of the El­ ders of Zion”. 763.

New York Call. Re­ vue con­ tem­ po­ ra­ i­ ne. La tri­ bu­ ne ju­ i­ ve. 217–218. Že­ leo bih da za­ hva­ lim pro­ fe­ so­ ru Ba­ ra­ nu što mi je dao ove in­ for­ ma­ ci­ je kao i deo pre­ pi­ ske na uvid. 41). Pre­ pe­ tra­ tor of the Pro­ to­ cols. 13. 17. Di­ šej­ la na­ du­ gač­ ko on znao). „Ni­ lus. iz­ da­ va­ ča Pro­ to­ ko­ la. maj 1921. pod­ mu­ klih ma­ hi­ na­ ci­ ja taj­ ne po­ li­ ci­ je i dvor­ skih in­ tri­ ga i za­ ve­ ra. To­ kom po­ zna­ tog su­ đe­ nja Men­ de­ lu Be­ i­ li­ su u Ki­ je­ vu. Po po­ vrat­ ku u Fran­ cu­ sku. 6. 16 Ale­ xan­ dre du Chayla. go­ di­ ne. 136. Di­ šej­ la­ ov opis fa­ na­ tič­ nog Ni­ lu­ sa. 121. Ame­ ri­ can He­ brew and Je­ wish Mes­ sen­ ger. „Ni­ lus. Ad­ mit­ ted in 1909 they We­ re Tis­ sue of Li­ es”. Ex­ po­ sed. Alek­ san­ dar Di­ šej­ la (Ale­ xan­ dre du Chayla).treći program ZIMA 2012. „Ser­ ge Ale­ xan­ dro­ vitsch Ni­ lus et les Pro­ to­ co­ les des Sa­ ges de Sion (1909–1920)”. što je do­ ve­ lo do fa­ bri­ ka­ ci­ je Pro­ to­ ko­ la. bio je ta­ ko ko­ he­ ren­ tan i ube­ dljiv – i pi­ san na ta­ ko san na­ uz­ bu­ dljiv i za­ no­ čin – da je usko­ ro po­ stao he­ roj u bor­ bi pro­ tiv fal­ si­ fi­ ka­ ta i glav­ ni sve­ dok u pri­ či o do­ ka­ zi­ va­ nju fa­ bri­ ko­ va­ nja tog fal­ si­ fi­ ka­ ta. jun 1921. Di­ šej­ la je znao ka­ ko da pi­ še. 1913. Du Chayla. 14. in La Tri­ bu­ ne Ju­ i­ ve.15 Za­ pra­ vo. ali je iz­ o­ sta­ vio nje­ ne naj­ o­ či­ gled­ opi­ su­ je ka­ ko se sreo s Ni­ lu­ som u ma­ na­ sti­ ru Op­ ti­ na Pu­ stin 1909. Ex­ pla­ ins How Pro­ to­ cols Ca­ me in­ to Pos­ se­ sion of Ni­ lus. Fa­ na­ tic Aut­ hor of ’Zion Pro­ to­ cols’. Ovo je bio fran­ cu­ ski me­ seč­ nik ko­ ji je štam­ pan u Sankt Pe­ ter­ bur­ gu i pred­ sta­ vljao je or­ gan ru­ ske pro­ pa­ gan­ de za za­ pad­ nu Evro­ pu. Pa­ ris 2004.14 Pri­ ča gro­ fa Di­ šej­ laa bi­ la je u skla­ du s ne­ kim od tvrd­ nji Rad­ zi­ vi­ love (ko­ je je ni­ je po­ gre­ ške. Di­ šej­ la je ob­ ja­ vio svo­ je me­ mo­ a­ re o Ni­ lu­ su i Pro­ to­ ko­ li­ ma u fran­ cu­ skoj i ame­ rič­ koj štam­ pi. Ona je po­ sta­ la Ale­ xan­ dre du Chayla. ok­ to­ bar 1913. Sle­ de­ ći sve­ dok bio je fran­ cu­ ski grof. his Fa­ na­ tic Be­ li­ ef in Them and The­ ir Ori­ gin”. jun 1921.3–4. 15 Čak je ne­ dav­ no fran­ cu­ ski eks­ pert za Pro­ to­ ko­ le. i Hen­ rik Ba­ ran je pri­ pre­ ma za ob­ ja­ vlji­ va­ nje. 17 Pre­ pi­ ska je po­ hra­ nje­ na za­ jed­ no sa spi­ si­ ma je­ vrej­ skog isto­ ri­ ča­ ra Ilje Če­ ri­ ko­ ve­ ra (Eli­ as Tsche­ ri­ ko­ ver) u Je­ vrej­ skom ar­ hi­ vu u Nju­ jor­ ku. On je ži­ veo u car­ skoj Ru­ si­ ji 12 go­ di­ na i sreo je Ni­ lu­ sa. „A pro­ pos du procès de Ki­ eff ”. ko­ ja se vi­ še ne mo­ že do­ vo­ di­ ti u pi­ ta­ nje ili me­ nja­ ti. 119. Ni­ lus mu je po­ ka­ zao ori­ gi­ nal­ ni fran­ cu­ ski ru­ ko­ pis Pro­ to­ ko­ la – ko­ ji se u svim de­ ta­ lji­ ma po­ du­ da­ ra s opi­ som ko­ ji je da­ la Rad­ zi­ vilova – i ta­ da mu je pri­ znao da ga je do­ bio od Rah­ kov­ skog. Va­ žna stvar je da je pri­ ča sa­ da do­ bi­ la svo­ ju ko­ nač­ nu ver­ zi­ ju. on je bio no­ vi­ nar ko­ ji je po­ dr­ ža­ vao op­ tu­ žni­ cu i po­ zi­ vao „taj­ ne vo­ đe je­ vrej­ skog na­ ro­ da” (chef oc­ cul­ tes de la na­ tion ju­ i­ ve) da se po­ ka­ ju. ma­ ja 1921. osam go­ di­ na ka­ sni­ je. 148 za sve na­ red­ ne pri­ stu­ pe ko­ ji su ime­ no­ va­ li fal­ si­ fi­ kat ko­ ji je Rač­ kov­ ski na­ pra­ vio za Ohra­ nu kao iz­ vor Pro­ to­ ko­ la. 128. 129. A. Berg In­ ter­ na­ ti­ o­ nal – Fayard. re­ kao za Di­ šej­ la­ o­ vo sve­ do­ če­ nje o Ni­ lu­ su i o po­ re­ klu Pro­ to­ ko­ la da je „ne­ sum­ nji­ vo naj­ zna­ čaj­ ni­ je i naj­ po­ uz ­ da­ ni­ je” (Les „Pro­ to­ co­ les des Sa­ ges de Sion”: Fa­ ux et usa­ ge d’un fa­ ux. 14 . Pjer-An­ dre Ta­ gi­ jef (Pi­ er­ re-An­ dré Ta­ gu­ ie ­ ff).16 Sa­ da. M. 18. on je pro­ da­ vao svo­ je na­ vod­ no zna­ nje o po­ re­ klu Pro­ to­ ko­ la i pre­ go­ va­ rao je tvr­ do­ kor­ no – što smo vi­ de­ li iz pre­ pi­ ske – s skih or­ ga­ ni­ za­ ci­ ja ka­ ko bi do­ bio što bo­ lju ce­ nu.17 pred­ stav­ ni­ ci­ ma je­ vrej­ Ov­ de ni­ je me­ sto da se ula­ zi u broj­ ne či­ nje­ nič­ ne gre­ ške i ne­ do­ sled­ no­ sti u Di­ šej­ la­ o­ voj pri­ či.

fran­ žbe iz­ no­ si svo­ je gle­ di­ šte o za­ ve­ ri ne­ mač­ kih i ru­ skih an­ ti­ se­ mi­ ta. Stan­ ford Uni­ ver­ sity. 2005. Tsche­ ri­ ko­ ver Pa­ pers. iz svo­ jih ba­ za u Ber­ li­ nu i Min­ he­ nu to­ kom dva­ de­ se­ tih i tri­ de­ se­ tih go­ di­ na pro­ šlog ve­ ka.23 U njoj. go­ di­ ne. ko­ ji ni­ je tiv Hi­ tle­ ra”. ka­ ko je ka­ sni­ je pi­ sao. Me­ đu­ tim. 7. av­ gust 1937. Ni­ su­ đe­ nju iz­ neo po­ dat­ ke ko­ je je ot­ krio. Je­ di­ no što je osta­ lo bi­ lo je da se ova pri­ ča ob­ ja­ vi i da se da­ lje ši­ ri sve­ tom. Ta­ da se uba­ cio An­ ri Ro­ lin (Hen­ ri Ro­ lin) svo­ jom knji­ gom Apo­ ka­ lip­ sa na­ šeg vre­ me­ na (L’apo­ calypse de no­ tre temps) ko­ ja se cu­ ski pi­ sac i agent taj­ ne slu­ po­ ja­ vi­ la u Pa­ ri­ zu 1939. po­ sto­ ja­ la je ve­ li­ ka sum­ nja u in­ te­ gri­ tet ključ­ nog ri­ čar sve­ do­ ka i u po­ uz ­ da­ nost nje­ go­ ve ver­ zi­ je o po­ re­ klu Pro­ to­ ko­ la.teorije zavere ne­ što kra­ ća od ka­ non­ ske ver­ zi­ je iz vre­ me­ na Bern­ skog su­ đe­ nja 1933–1935. 22 Ni­ ko­ la­ jev­ ski Ve­ ri Kon. av­ gust 1964. Bo­ ris I. ši­ ri­ li mit o je­ vrej­ sko-bolj­ še­ vič­ koj svet­ skoj za­ ve­ ri i – ma­ nje ili vi­ še sve­ sno – ko­ ri­ sti­ li se fal­ si­ fi­ ka­ ti­ ma da bi to po­ sti­ gli. ko­ ji je pri­ vu­ kao pa­ žnju či­ ta­ vog sve­ ta. Box 57. tu­ ži­ o­ ci su se do­ go­ vo­ ri­ li da se strikt­ no dr­ že Di­ šej­ la­ o­ ve pri­ če. 30. YIVO In­ sti­ tu­ te Ar­ chi­ ves. U osno­ vi. box 20. pri­ znao je u jed­ nom po­ ver­ lji­ vom pi­ smu da ga je nje­ go­ vo vla­ sti­ to is­ tra­ ži­ va­ nje uve­ ri­ lo da Rač­ kov­ ski „ni pod ka­ kvim okol­ no­ sti­ ma ni­ je ko­ la­ jev­ ski ni­ je na mo­ gao da ima bi­ lo šta s pri­ pre­ mom Pro­ to­ ko­ la”. Pa­ ris 1991. no­ va iz­ da­ nja. Ci­ rih. Na po­ čet­ ku du­ gog sud­ skog po­ stup­ ka. Ro­ lin je pro­ iz­ veo kon­ tra­ mit. u ko­ jem je ne­ mač­ ko-ru­ ska an­ ti­ se­ mit­ ska za­ ve­ ra ko­ ju ot­ kri­ vrej­ skoj za­ ve­ ri. 19 Ve­ ći deo ove pre­ pi­ ske sme­ šten je u Ar­ hiv za sa­ vre­ me­ nu isto­ ri­ ju (Ar­ chi­ ve für Ze­ it­ geschic­ hte) u Ci­ ri­ hu.20 Ipak. Ho­ o­ ver In­ sti­ tu­ tion. fol­ der 24. po­ što bi to. a to mo­ že­ mo vi­ de­ ti iz neo­ bja­ vlje­ ne pre­ pi­ ske iz­ me­ đu tu­ ži­ la­ ca i nji­ ho­ vih eks­ pe­ ra­ ta. nji­ hov pra­ vi cilj je bio da na su­ du do­ ka­ žu kri­ vo­ tvo­ re­ nost Pro­ to­ ko­ la. 18 149 . „bio nož u le­ đa ru­ skim eks­ per­ ti­ ma i za­ pra­ vo bi dez­ or­ ga­ ni­ zo­ va­ lo kam­ pa­ nju pro­ šej­ laa na­ zvao „pre­ va­ ran­ tom” (prok­ ho­ di­ met). Al­ lia. Ar­ hiv za sa­ vre­ me­ nu isto­ ri­ ju. Pa­ ris 1939.19 Isto­ Bo­ ris Ni­ ko­ la­ jev­ ski. Ni­ co­ la­ evsky Col­ lec­ tion. 20 Ni­ ko­ la­ jev­ ski Bo­ ri­ su Lif­ šit­ su. ko­ or­ di­ na­ tor Bern­ skog pro­ ce­ sa i eks­ pert za ca­ ri­ stič­ ku taj­ nu po­ li­ ci­ ju. ju­ na 1934. Je­ vrej­ ska za­ jed­ ni­ ca u Švaj­ car­ skoj po­ di­ gla je op­ tu­ žni­ cu pro­ tiv na­ ci­ stič­ kih ras­ tu­ ra­ ča Pro­ to­ ko­ la. ko­ ji su. SIG Pa­ pers. L’apo­ calypse de no­ tre temps: Les des­ so­ us de la pro­ pa­ gan­ de al­ le­ man­ de d’apres des do­ cu­ ments inédits. 10. Pri­ pre­ mam je za ob­ ja­ vlji­ va­ nje. 15. 21 Ni­ ko­ la­ jev­ ski Ve­ ri Kon. De­ talj­ na i ko­ he­ rent­ na pri­ ča o po­ re­ klu i pr­ vom ras­ tu­ ra­ nju Pro­ to­ ko­ la sa­ da je sud­ ski auto­ ri­ zo­ va­ na.18 U stvar­ no­ sti. Pre­ ma le­ gen­ di ko­ ja još uvek kru­ ži Ro­ li­ no­ va va iden­ tič­ na je­ Di­ šaj­ la Ser­ ge­ ju Sva­ ti­ ko­ vu. se­ ri­ ja 11. go­ di­ ne. go­ di­ ne. ali tek ka­ da je us­ peo da na­ du­ va svo­ ju ce­ nu (če­ ti­ ri hi­ lja­ de švaj­ car­ skih fra­ na­ ka. New York. av­ gust 1964. 23 Hen­ ri Ro­ lin. ve­ o­ ma ve­ li­ ku su­ mu za to vre­ me). Sam Di­ šej­ la se po­ ja­ vio kao sve­ dok. Gal­ li­ mard.21 On je Di­ 22 imao poj­ ma o po­ re­ klu Pro­ to­ ko­ la .

po­ sta­ la je za du­ že vre­ me stan­ dard­ na re­ fe­ ren­ ca za Pro­ to­ ko­ le. Di­ šej­ la. sta­ vio ne­ ku knji­ gu na sto. uglav­ nom. From The Ti­ mes of August 16. U stva­ ri. „The Truth abo­ ut ’The Pro­ to­ cols’: A Li­ te­ rary For­ gery. fi­ na­ rav­ no. Bo­ ston 1944. ko­ ja je ob­ ja­ vlje­ na 1967. ka­ sni­ je vo­ o­ log na­ ci­ stič­ kog po­ kre­ ta. i bi­ la je svi­ ma do­ stup­ na. Sle­ de­ ći do­ pri­ nos za­ ve­ re­ nič­ koj pri­ či ko­ ja oba­ vi­ ja Pro­ to­ ko­ le do­ la­ zi od Kon­ ra­ da Haj­ de­ na (Kon­ rad He­ i­ den). 150 knji­ ga da­ nas je ret­ kost zbog to­ ga što su je kon­ fi­ sko­ va­ li na­ ci­ sti to­ kom oku­ pa­ ci­ je Fran­ cu­ ske i uni­ šti­ li. što mu omo­ gu­ ća­ va da ras­ krin­ ka Pro­ to­ ko­ le kao knji­ žev­ nu kra­ đu. Ipak. Na ko­ ri­ ca­ ma knji­ ge bi­ lo je is­ pi­ sa­ na na ru­ skom jed­ na re­ če­ ni­ ca iz dva­ de­ set če­ tvr­ tog po­ gla­ vlja po Ma­ te­ ji: „On je bli­ zu. pri­ ma Pro­ to­ ko­ le . da­ je ko­ pi­ ju an­ ti­ na­ po­ le­ o­ nov­ skog pam­ fle­ ta Mo­ ri­ sa Žo­ li­ ja (Ma­ u­ ri­ ce Joly). to se ja­ sno vi­ di iz pre­ pi­ ske vo­ đe­ ne u pe­ ri­ o­ du 1964–1966. ne mo­ že da se ve­ ri­ ku­ je. The Fu­ e­ hrer: Hi­ tler’s Ri­ se to Po­ wer. Ho­ ug­ hton Mif­ flin. . go­ di­ ne. go­ di­ ne. 1.treći program ZIMA 2012. Lon­ don. 1921”. ali nje­ gov opis je bio ta­ ko ’ži­ vo­ pi­ san’ da bi ’bi­ lo šte­ ta da se on iz­ o­ sta­ vi’. and 18.25 Knji­ ga Nor­ ma­ na Ko­ na (Nor­ man Kohn) Raz­ log za ge­ no­ cid (War­ rant for Ge­ no­ ci­ de). One su mu po­ sla­ le ne­ mu po­ ru­ ku. ko­ je čak i da­ nas strikt­ no po­ tvr­ đu­ ju pri­ ču o po­ re­ 24 Kon­ rad He­ id ­ en. ne­ ki stu­ dent je se­ deo u svo­ joj so­ bi u Mo­ skvi i či­ tao. Iden­ ti­ tet „go­ spo­ di­ na X” – Mi­ hail Ra­ slo­ vljev (1892–1987). prev. 26 Kon Ni­ ko­ la­ jev­ skom. on je upra­ vo pred vra­ ti­ ma. Pod­ se­ ti­ mo se: Ni­ ko­ la­ jev­ ski je bio uve­ ren da po­ ja­ va Pro­ to­ ko­ la ne­ ma ni­ ka­ kve ve­ ze s Rač­ kov­ skim i Ohra­ nom i da je ključ­ ni sve­ dok te pri­ če. ko­ ja je bi­ la po­ re­ klom Ru­ ski­ nja. Kon. 1921. Otvo­ rio je knji­ gu. pi­ sa­ la je Ve­ ra Kon Ni­ ko­ la­ jev­ skom. a i da­ nas se la­ ko mo­ že na­ ći u an­ ti­ kvar­ ni­ ca­ ma. Ma­ da to ni­ je sa­ svim ja­ sno iz Ko­ no­ ve knji­ ge (ko­ ja je ob­ ja­ vlje­ na po­ sle smr­ ti Ni­ ko­ la­ jev­ skog). av­ gust 1964. bio „pre­ va­ rant”. 25 Phi­ lip Per­ ce­ val Gra­ ves. Ve­ ći­ nom na one Ni­ ko­ la­ jev­ skog. ni­ je vr­ šio sa­ mo­ stal­ na is­ tra­ ži­ va­ nja već se vi­ še osla­ njao na is­ tra­ ži­ va­ nja dru­ gih. 17. ru­ ski ple­ mić i mo­ nar­ hi­ sta – bio je po­ znat već tu­ ži­ o­ ci­ ma na Bern­ skom pro­ ce­ su sre­ di­ nom tri­ de­ se­ tih. Ralph Man­ he­ im. i glas de­ mo­ na mu se obra­ tio. Nje­ go­ va ču­ ve­ na knji­ ga Fi­ rer: Hi­ tle­ rov do­ la­ zak na vlast (The Fu­ e­ hrer: Hi­ tler’s Ri­ se to Po­ wer) opi­ su­ je sce­ nu u ko­ joj de­ ći ide­ Al­ fred Ro­ zen­ berg (Al­ fred Ro­ sen­ berg). to je pa­ ra­ fra­ za pri­ če u ko­ joj do­ pi­ snik lon­ don­ skog Ti­ me­ sa Fi­ lip Per­ se­ val Grejvs (Phi­ lip Per­ ce­ val Gra­ ves) pri­ ča o ta­ jan­ stve­ nom „go­ spo­ di­ nu X”. iz­ me­ đu Ni­ ko­ la­ jev­ skog i Ko­ no­ ve su­ pru­ ge Ve­ re.”26 Pri­ ča se on­ da po­ ja­ vlju­ je na ključ­ nom me­ stu u Ko­ no­ voj knji­ zi i iz­ no­ si „či­ nje­ ni­ ce”. Kon se dr­ žao gro­ fa Di­ šej­ laa i nje­ go­ ve pri­ če. Raz­ log za­ slu­ žu­ je da se na­ ve­ de: „Na­ rav­ no”. Stra­ nac je ušao.” Stu­ dent je ose­ tio iro­ ni­ ju vi­ ših si­ la u ovom čud­ nom do­ ga­ đa­ ju. i ne­ pri­ met­ no ne­ stao. 23.24 Ova pri­ ča pre­ o­ bra­ ća Ro­ zen­ ber­ ga u oru­ đe an­ ti­ se­ mit­ ske za­ ve­ re što. ko­ ji u Kon­ stan­ ti­ no­ po­ lju av­ gu­ sta 1921. „Di­ šej­ la je­ ste bio ’pre­ va­ rant’. Knji­ ga je za­ pra­ vo ima­ la bar pet iz­ da­ nja u 1939. Jed­ nog da­ na u le­ to 1917. ali je ču­ van u taj­ no­ sti sve do 1977.

Ber­ lin 1998.30 27 Ha­ das­ sa Ben-It­ to. Kao što Le­ pe­ hi­ no­ vo sen­ za­ ci­ o­ nal­ no ot­ kri­ će auto­ ra Pro­ to­ ko­ la po­ ka­ zu­ je. če­ sto se kre­ će­ mo na gra­ ni­ ci iz­ me­ đu fik­ ci­ je i či­ nje­ ni­ ca i mo­ že­ mo po­ sma­ tra­ ti ka­ ko se ova gra­ ni­ ca pre­ la­ zi: Pro­ to­ ko­ li su kom­ pi­ la­ ci­ ja ni­ za ma­ štom pro­ iz­ ve­ de­ nih tek­ sto­ va i on­ da pred­ sta­ vlje­ nih kao auten­ tič­ ni do­ ku­ ment o ak­ tu­ el­ noj za­ ve­ ri. ne­ ka vr­ sta isto­ rij­ skog ro­ ma­ na sa iz­ mi­ šlje­ nim epi­ zo­ da­ ma. 30 Zna­ čaj­ no je da je pe­ dant­ na is­ tra­ ži­ vač­ ka stu­ di­ ja Če­ za­ ra De Mi­ ke­ li­ sa (Ce­ sa­ re De Mic­ he­ lis). Ber­ lin 1998. ko­ ja do­ vo­ di u pi­ ta­ nje ver­ zi­ ju prin­ ce­ ze Rad­ zi­ vil i Dišaj­ laa o po­ re­ klu Pro­ to­ ko­ la.28 Re­ zul­ tat je bi­ la neo­ bič­ na me­ ša­ vi­ na či­ nje­ ni­ ca i iz­ mi­ šljo­ ti­ na. Ha­ da­ sa Ben-Ito do­ la­ zi do sa­ me osno­ ve pri­ če o ovim Pro­ to­ ko­ li­ ma po­ sle se­ dam go­ di­ na is­ tra­ ži­ va­ nja. i kre­ će­ mo se u obla­ sti ma­ šte: uz­ bu­ dlji­ vih. ži­ vah­ nih pri­ ča ko­ je se la­ ko mo­ gu pre­ ve­ sti u ro­ man u stri­ pu. po­ zna­ ti su­ di­ ja i di­ plo­ ma­ ta iz Izra­ e­ la. Auf­ bau. 29 Pro­ pa­ gand­ ni tekst na iz­ da­ nju Auf­ bau-Ver­ lag. pr­ vi put ob­ ja­ vlje­ na na ita­ li­ jan­ skom 1998. Lin­ coln 2004). .teorije zavere klu Pro­ to­ ko­ la. Mo­ že se ste­ ći i ka­ ri­ je­ ra. Ali li­ te­ ra­ tu­ ra o Pro­ to­ ko­ li­ ma če­ sto ig­ no­ ri­ še ovu gra­ ni­ cu. uvr­ šće­ na je u aka­ dem­ ske bi­ bli­ o­ te­ ke i pre­ ve­ de­ na na mno­ ge je­ zi­ ke. na­ pi­ sao je knji­ gu „za one ko­ ji že­ le da zna­ ju šta se stvar­ no de­ si­ lo”.29 151 Za­ i­ sta ne­ ma se šta do­ da­ ti ovom opi­ su. Val­ len­ ti­ ne Mitchel. prin­ ce­ ze i ru­ ska car­ ska po­ ro­ di­ ca. eko­ nom­ ske kri­ ze i lo­ mo­ vi na ber­ zi. bi­ la na­ ve­ li­ ko ig­ no­ ri­ sa­ na od stra­ ne kri­ ti­ ke (The Non-exi­ stent Ma­ nu­ script: A Study of the „Pro­ to­ i­ cols od the Sa­ ges of Zion”. u ovom car­ stvu „či­ nje­ ni­ ca” ni­ ko ne pi­ ta za do­ ka­ ze – i ne­ ma ni­ jed­ nog. Pro­ to­ kol­ le. Uni­ ver­ sity of Ne­ bra­ ska Press. Vi­ še od 30 go­ di­ na po­ sle po­ ja­ ve Ko­ no­ ve knji­ ge. Knji­ ga je do­ ži­ ja­ ve­ la ne­ ve­ ro­ va­ tan uspeh kod kri­ ti­ ča­ ra. Re­ zul­ tat je iz­ ve­ štaj po­ dr­ žan či­ nje­ ni­ ca­ ma ko­ je ne bi mo­ gle bi­ ti pri­ ma­ mlji­ vi­ je i za­ bav­ ni­ je ni ka­ da bi bi­ le iz­ mi­ šlje­ ne. prev. na pri­ mer. taj­ ne slu­ žbe i vo­ de­ ći in­ du­ stri­ jal­ ci – i vir­ tu­ o­ zni mla­ di advo­ kat. prev. Za­ no­ sna i de­ lo­ tvor­ na kao što je­ ste. The Lie That Wo­ uldn’t Die: The „Pro­ to­ cols of the El­ ders of Zion”. Ne­ mač­ ko iz­ da­ nje po­ ja­ vi­ lo se pod na­ slo­ vom Die Pro­ to­ kol­ le der We­ i­ sen von Zion: Ana­ to­ mie einer Fälschung. Hel­ mut Et­ tin­ ger i Ju­ li­ a­ ne Loc­ hner. ko­ ji sve ovo sa­ ži­ ma. 10. ta­ ko da bi se od ovog pred­ me­ ta mo­ gao na­ pra­ vi­ ti ide­ al­ ni kri­ mić: za­ ve­ ra i ubi­ stva. Is­ tra­ žu­ ju­ ći Pro­ to­ ko­ le. do­ ta­ da ne­ po­ zna­ ti Le­ pe­ hin po­ sta­ je pre­ ko no­ ći „vo­ de­ ći ru­ ski isto­ ri­ čar”. Ka­ kva vr­ sta knji­ ge je ona bi­ la? Evo ci­ ta­ ta iz po­ hva­ le iz­ da­ va­ ča na omo­ tu knji­ ge ne­ mač­ kog iz­ da­ nja: „Je­ vrej­ ska svet­ ska za­ ve­ ra” se i da­ nas još uvek ko­ ri­ sti da bi se ob­ ja­ sni­ li ra­ to­ vi i re­ vo­ lu­ ci­ je.27 Autor. op­ se­ žne i (ne­ spor­ no) za­ ni­ mlji­ ve pri­ če ima­ ju pred­ nost nad te­ melj­ nim isto­ rij­ skim ka­ zi­ va­ njem. ka­ da. Po­ no­ vo su sve ni­ ti po­ ve­ za­ ne u jed­ noj knji­ zi: u Pro­ to­ ko­ li­ ma si­ on­ skih mu­ dra­ ca. te­ ro­ ri­ zam i AIDS. Sa­ da smo da­ le­ ko od sva­ kog isto­ rij­ skog is­ tra­ ži­ va­ nja. 28 Ben-It­ to. osta­ vlja ma­ lo sum­ nje da ona ni­ je do­ pri­ ne­ la mi­ tu ko­ ji oba­ vi­ ja Pro­ to­ ko­ le i nji­ ho­ vom uspe­ hu. Lon­ don 2005. Ric­ hard New­ ho­ u­ se. di­ lo­ zi­ ma i unu­ tra­ šnjim mo­ no­ lo­ zi­ ma. Ha­ da­ sa Ben-Ito (Ha­ das­ sa Ben-It­ to) ob­ ja­ vio je knji­ gu Laž ko­ ja ne­ će da umre (Lie That Wo­ uldn’t Die).

Me­ đu­ tim. 152 Mi ni da­ nas još uvek ne zna­ mo ko je. S en­ gle­ skog je­ zi­ ka pre­ veo Ra­ de Ka­ lik . Mit o je­ vrej­ skoj za­ ve­ ri pre­ o­ bra­ zio se u svoj pro­ tiv­ mit. Ono što ču­ je­ mo to su pri­ če – da bu­ de­ mo pre­ ci­ zni. ko­ ji ni­ je ni­ šta ma­ nje ta­ jan­ stven ne­ go onaj ko­ jem je su­ prot­ sta­ vljen. Kao što po­ zu­ je ova isto­ ri­ ja ka­ Pro­ to­ ko­ la. i u ko­ ju svr­ hu fa­ bri­ ko­ vao Pro­ to­ ko­ le. igra­ či ovog pu­ ta ni­ su Je­ vre­ ji. Mo­ žda ni­ ka­ da ne­ će­ mo ot­ kri­ ti po­ re­ klo Pro­ to­ ko­ la. Svi osta­ li vr­ lo do­ bro zna­ ju u šta že­ le da ve­ ru­ ju. za­ ve­ re­ nič­ ke pri­ če. ka­ da. Ovo po­ ka­ zu­ je da kri­ ti­ ča­ ri mi­ ta o za­ ve­ ri ta­ ko­ đe vr­ lo la­ ko pod­ le­ žu pri­ vlač­ nim si­ la­ ma ko­ je po­ ku­ ša­ va­ ju da pre­ va­ zi­ đu. fa­ na­ tič­ ni an­ ti­ se­ mi­ ti i kvar­ ni re­ ak­ ci­ o­ na­ ri. po­ jam za­ ve­ re pru­ ža ja­ sne od­ go­ vo­ re gde su u stvar­ no­ sti od­ no­ si slo­ že­ ni i pri­ kri­ ve­ ni. već pod­ mu­ kli stra­ ni agen­ ti.treći program ZIMA 2012. Ali to je po­ ra­ ža­ va­ ju­ će sa­ mo za ša­ či­ cu isto­ ri­ ča­ ra.

Ključ­ ne re­ či: Ši­ ler. Su­ hr­ kamp. 4. Autor po­ ka­ zu­ je bli­ skost te­ o­ ri­ je za­ ve­ re i te­ le­ o­ lo­ škog mo­ de­ la mi­ šlje­ nja. Dva­ de­ se­ tak go­ di­ na po­ sle ob­ ja­ vlji­ va­ nja „Sno­ va jed­ nog vi­ dov­ nja­ ka” („Träume eines Ge­ i­ ster­ se­ hers”) Ima­ nu­ e­ la Kan­ ta. 2 Fri­ e­ drich Schil­ ler. 1787. „Dre­ ams of Spi­ rit Se­ er. Cam­ brid­ ge 1992. . 1755–1770. ZIMA 2012 AUTOR: Андриопулос.2. erläutert durch Träume der Me­ taphysik”. „Träume eines Ge­ i­ ster­ se­ hers. kao što su ma­ so­ ni i Ilu­ mi­ na­ ti. Fri­ e­ drich Schil­ ler. 301–359. 103. pr­ vi na­ sta­ vak Ši­ le­ ro­ vog „Vi­ dov­ nja­ ka: iz spi­ sa gro­ fa Fon O. Pri­ zi­ vač nat­ pri­ rod­ nih * Na­ slov ori­ gi­ na­ la: Ste­ fan An­ dri­ o­ po­ u­ los. Cilj taj­ nih dru­ šta­ va XVI­II ve­ ka. aus den Pa­ pi­ e­ ren des Gra­ fen von O”.1 Se­ ri­ ja pri­ ča po­ sti­ gla je tre­ nut­ ni 2 uspeh i 1789. taj­ na dru­ štva. ili. pri­ re­ dio i pre­ veo Da­ vid Wal­ ford. zi­ ma 2008.” („Der Ge­ i­ ster­ se­ her. Стефан UDK:  821.112. Tha­ lia. bei Ge­ org Jo­ ac­ him Göschen. Pr­ vi en­ gle­ ski pre­ vod ob­ ja­ vljen je ne­ ko­ li­ ko go­ di­ na ka­ sni­ je pod na­ slo­ vom Vi­ dov­ njak. Frank­ furt 1997.09-32 Шилер Ф. 061.25 Prevod 153 STE­FAN AN­ DRI­O­ PU­LOS OKULT­NE ZA­VE­RE: DU­ HO­VI I TAJ­NA DRU­ŠTVA U ŠI­LE­RO­VOM VI­DOV­ NJA­ K U* U tek­ stu se ana­ li­ zi­ ra Ši­ le­ ro­ va no­ ve­ la Vi­ dov­ njak. „Oc­ cult Con­ spi­ ra­ ci­ es: Spi­ rits and Sec­ ret So­ ci­ e­ ti­ es in Schil­ ler s Ghost Se­ er”. aus den Pa­ pi­ e­ re des Gra­ fen von O”). The­ o­ re­ ti­ cal Phi­ lo­ sophy. tom 35.. go­ di­ ne se po­ ja­ vi­ la knji­ ga. Ap­ strakt i ključ­ ne re­ či deo su re­ dak­ cij­ ske opre­ me tek­ sta. Le­ ip­ zig 1789. broj 1. U na­ red­ nim ci­ ta­ ti­ ma ovog i dru­ gih de­ la.Treći program Broj 153. pri­ re­ dio Wil­ helm Wische­ del. bio je iz­ grad­ nja sa­ vr­ še­ nog sve­ ta. u ča­ so­ pi­ su Tha­ lia po­ ja­ vio se 1787. Cam­ brid­ ge Uni­ ver­ sity Press. New Ger­ man Cri­ ti­ que. u: Vor­ kri­ tische Schrif­ ten bis 1768: Wer­ ka­ us­ ga­ be. Der Ge­ i­ ster­ se­ her: Eine Geschic­ hte aus den Me­ mo­ i­ res des Gra­ fen von O. vi­ dov­ njak. Elu­ ci­ da­ ted by Dre­ ams of Me­ tap­ hiysics”. 68–94. ko­ ji mo­ gu iz­ gra­ di­ ti sa­ mo po­ zva­ ni. a dru­ gi na en­ gle­ ski pre­ vod. te­ o­ ri­ ja za­ ve­ re. u: Im­ ma­ nuel Kant. 919–989. 1 Im­ ma­ nuel Kant. broj stra­ ni­ ce se od­ no­ si na ne­ mač­ ki ori­ gi­ nal. „Der Ge­ i­ ster­ se­ her. tom 2.

Schil­ ler Wer­ ke: Na­ ti­ o­ na­ la­ us­ ga­ be. Fo­ und among Pa­ pers of Co­ unt O. Isto­ vre­ me­ no. Co­ lum­ bia 1992.” Fri­ e­ drich Schil­ ler. moj prin­ če. Cam­ den Ho­ u­ se. 5 „Die Ma­ ske war ein Ar­ me­ ni­ er und ging al­ lein. Ap­ pa­ ri­ ti­ o­ nist. te na taj na­ čin uče­ stvu­ je u na­ stan­ ku ro­ ma­ na o taj­ ve­ li­ nim dru­ štvi­ ma (Ge­ he­ im­ bun­ dro­ man). 154 si­ la (The Gohst Se­ er. či­ ji je ro­ do­ na­ čel­ nik bio ro­ man Ho­ ra­ sa Val­ po­ la Otrant­ ski za­ mak (Ca­ stle of Otran­ to) iz 1764. iako Vi­ dov­ njak sle­ di pri­ ču iz dva knji­ žev­ na žan­ ra. Aufklärung und Ge­ he­ im­ nis. Ši­ ler je svoj tekst naj­ pre sma­ trao za Auf­ satz – esej ko­ ji usva­ ja ras­ pra­ ve s kra­ ja XVI­II ve­ ka u ko­ ji­ ma se upo­ zo­ ra­ va na opa­ sno­ sti od pred­ ra­ su­ da i en­ tu­ zi­ ja­ zma to­ kom is­ tra­ ži­ va­ nja mo­ guć­ no­ sti ko­ mu­ ni­ ka­ ci­ je s du­ ho­ vi­ ma pre­ ma ne­ po­ zna­ tim za­ ko­ ni­ ma. Böhlau. pri­ ča se osla­ nja­ la na po­ pu­ lar­ ni ža­ nr got­ skog ro­ ma­ na (Scha­ u­ er­ ro­ man). 350–351.” (u: Li­ e­ se­ lot­ te Blu­ ment­ hal i Be­ no von Wi­ e­ se (prir. ko­ ji go­ vo­ re o tek­ stu kao o „Auf­ satz”. i zlo­ slut­ no ob­ ja­ vio: „Če­ sti­ tam Vam. Šest da­ na ka­ sni­ je sti­ glo je Fri­ e­ drich Schil­ ler. broj­ ni pro­ du­ že­ ci i va­ ri­ ja­ ci­ je dru­ gih auto­ ra nad­ me­ ta­ li su se u ovoj uzor­ noj pri­ či ko­ ja je sje­ di­ ni­ la na­ u­ ku.” o pri­ po­ ve­ da­ ču i jed­ nom ne­ i­ me­ no­ va­ nom prin­ cu.. na­ ve­ de­ no u: Fri­ e­ drich Schil­ ler. aus den Pa­ pi­ e­ ren des Gra­ fen von O”. Po­ sle ove čud­ ne ob­ ja­ ve Jer­ me­ nin je ne­ stao bez tra­ ga.. Stvar mu se svi­ de­ la i on­ da smo ras­ pra­ vlja­ li o to­ me.treći program ZIMA 2012. Mo­ ja ži­ va mi­ sao mo­ gla je da iza­ zo­ ve slič­ nu mi­ sao kod ne­ kog ko mi je bli­ zak itd. Ap­ pa­ ri­ ti­ o­ nist: An In­ te­ re­ sting Frag­ ment. 3 . The Gohst Se­ er. Vi­ de­ ti i dva pri­ ka­ za iz 1787. On je i sam imao plod­ ne ide­ je o to­ me i na­ gi­ njao je tvrd­ nji o me­ đu­ sob­ noj in­ ter­ ak­ ci­ ji du­ ho­ va pre­ ma ne­ po­ zna­ tim za­ ko­ ni­ ma. 588–725. Hi­ sto­ rische Schrif­ ten und Erzählungen II. pri­ re­ dio Ot­ to Dann. U da­ ljem tek­ stu ci­ ta­ ti ozna­ če­ ni s „G” od­ no­ se se na ovo iz­ da­ nje. ko­ ji bo­ ra­ vi in­ kog­ ni­ to u Ve­ ne­ ci­ ji ­ to­ kom kar­ ne­ va­ la. De­ utscher Klas­ si­ ker ver­ lag. The Gohst Se­ er. pri­ re­ dio Jef­ frey L. pre­ veo H. Ni­ e­ meyer. or. 24: 124–125. obra­ tio se prin­ cu nje­ go­ vim pra­ vim ime­ nom. „Der Ge­ i­ ster­ se­ her.). Sam­ mons. 4 O Der Ge­ i­ ster­ se­ her kao o „Auf­ satz” vi­ de­ ti Ši­ le­ ro­ vo pi­ smo Kri­ sti­ ja­ nu Got­ fri­ du Ker­ ne­ ru (Chri­ stan Gottfried Körner) od 8. 1024. ali ipak hi­ brid­ ni tekst: u pred­ sta­ vlja­ nju utva­ ra i ave­ ti. Lon­ don 1795. 1023. fi­ lo­ zo­ fi­ ju i fik­ ci­ ju u je­ din­ stven. go­ di­ ne.4 Ka­ zi­ va­ njem u pr­ vom li­ cu po­ či­ nje pri­ ča „Iz spi­ sa gro­ fa Fon O. pre­ veo Da­ niel Bo­ i­ le­ au. Bohn. ta­ jan­ stve­ ni stra­ nac seo je po­ red njih. Jed­ ne ve­ če­ ri su princ i grof kre­ nu­ li u šet­ nju po Tr­ gu Sve­ tog Mar­ ka ka­ da su pri­ me­ ti­ li da ih sle­ di ne­ ki stra­ nac: „Taj čo­ vek je bio ne­ ki Jer­ me­ nin i še­ tao je sam.. u: Hi­ sto­ rische Schrif­ ten und Erzählungen II. Frank­ furt 2002. Ap­ par­ ti­ ti­ o­ nist). We­ i­ mar 1989. Pa.3 Po­ što Ši­ ler ni­ je ni­ ka­ da na­ pi­ sao na­ ja­ vlje­ ni na­ sta­ vak. on je umro u de­ vet” (G 590/2). or.. tekst pre­ tva­ ra je­ zik fan­ to­ ma i du­ ho­ va u opis ke i skri­ ve­ ne in­ tri­ ge. u ko­ jem Ši­ ler na­ vo­ di svoj raz­ go­ vor sa Her­ de­ rom: „Go­ vo­ rio sam o Vi­ dov­ nja­ ku i ka­ ko je ovaj esej (Auf­ satz) do­ ži­ veo iz­ ve­ snu sla­ vu. Ver­ nor and Hood. ko­ ji se usred­ sre­ đu­ je na ta­ jan­ stve­ no de­ lo­ va­ nje okult­ nih za­ ve­ ra. Tübin­ gen 1987. av­ gu­ sta 1787. iako su grof i princ „pre­ tra­ ži­ li sva­ ki ku­ tak” (G 590/3). Mic­ hael Vo­ ges.”5 Ka­ da su princ i grof se­ li na klu­ pu. or.

ko­ ji je bio is­ pred nje­ ga u re­ du za na­ sled­ stvo kru­ ne. „ge­ he­ i­ me Künste” (G 597/8). Princ.8 Princ je pre­ no­ sti i neo­ d­ luč­ no­ sti”. zu se­ hr über­ ze­ ugt. Si­ ci­ li­ ja­ nac. ko­ ji je imao naj­ vi­ še uti­ ca­ ja na nje­ ga.. son­ der ge­ ste­ hen ger­ ne. hi­ el­ ten dafür. 9 Kant. Oči­ gled­ no neo­ bja­ šnji­ vu slu­ čaj­ nost pro­ ko­ men­ ta­ ri­ sao je princ ha­ mle­ tov­ skim re­ či­ ma: „Po­ sto­ ji da­ le­ ko vi­ še stva­ ri na ne­ bu i na ze­ mlji / ne­ go što mo­ žeš da ih za­ mi­ sliš u svo­ joj fi­ lo­ zo­ fi­ ji” (G 591/4). da se usu­ di­ mo da ne­ gi­ ra­ mo mo­ guć­ nost ta­ kvih ve­ za. 8 „We­ i­ ni­ ge wo­ run­ ter der Prinz war. princ. daß man sein Ur­ teil in di­ e­ sen Din­ gen zurück hal­ ten müsse” (G 598/8). 963/338. od­ go­ va­ ra us­ hi­ će­ no: „Do­ zvo­ li­ te mi da vi­ dim nji­ ho­ vo po­ ja­ vlji­ va­ nje” (G 600/10). bei Jo­ hann Met­ zler. sma­ tra­ la da tre­ ba bi­ ti su­ zdr­ žan u ma to­ me pri­ hva­ tio sta­ no­ vi­ šte „ozbilj­ pro­ su­ đi­ va­ nju ovih stva­ ri”. prin­ če­ vog pre­ mi­ nu­ log pri­ ja­ te­ lja ko­ ji ni­ je u sa­ mrt­ nom ča­ su za­ vr­ šio svo­ ju po­ sled­ nju re­ če­ ni­ cu: „U ma­ na­ Vi­ de­ ti i „Imam skri­ ve­ nog ču­ va­ ra” [ver­ bor­ ge­ nen Aufsher] (G 594/6). To­ kom sle­ de­ će dve ne­ de­ lje dva no­ va do­ ga­ đa­ ja uka­ za­ la su na me­ ša­ nje i­ me. sa­ mo mi­ nut pre Jer­ me­ ni­ no­ vog ot­ kro­ ve­ nja. „[Mit der Ge­ i­ ster­ welt in Ver­ bin­ dung zu ste­ hen] war je­ der­ ze­ it se­ i­ ne Li­ e­ bligssvhwär­ me­ rei ge­ we­ sen” (G 599/10). Po­ što je pri­ mio po­ pri­ lič­ nu su­ mu nov­ ca. u Ši­ le­ ro­ vom knji­ žev­ nom tek­ stu te­ o­ rij­ ski otvo­ re­ nu ras­ pra­ vu pre­ ki­ da je­ dan Si­ ci­ li­ ja­ nac ko­ ji se nu­ di da po­ ka­ že svo­ ju spo­ sob­ nost da do­ zo­ ve du­ ho­ ve. umro pret­ hod­ nog če­ tvrt­ ka u de­ vet. slo­ žio se da pri­ zo­ ve duh mar­ ki­ za De La­ moa. von un­ se­ rer gänzliche Un­ be­ kanntschaft mit der Na­ tur der ge­ i­ ster und Ihrem Verhältnis ge­ gen uns. U svo­ skim is­ tra­ ži­ va­ nji­ ma o ve­ zi lju­ di s vi­ šim du­ ho­ vi­ ma (1791). „od­ lu­ čan da ko­ nač­ no re­ ši ovu va­ žnu stvar”.teorije zavere za­ pe­ ča­ će­ no pi­ smo iz Ne­ mač­ ke u ko­ jem prin­ ca oba­ ve­ šta­ va­ ju da je nje­ gov ro­ đak. ći­ na go­ sti­ ras­ pra­ vlja to­ kom ruč­ ka u jed­ noj krč­ mi o „okult­ nim na­ u­ ka­ ma”.. 10 „So sin wir. Träume eines Ge­ i­ ster­ se­ hers. auch schon die Möglichkeit der­ sel­ ben aus Gründen der Phi­ lo­ sop­ hie zu le­ u­ gen.10 155 Me­ đu­ tim. što se pred­ la­ že u Kan­ to­ vim is­ tra­ ži­ va­ nji­ ma o mo­ gu­ ćim 9 jim Fi­ lo­ zof­ istin­ skim po­ ja­ vlji­ va­ nji­ ma u „Sno­ vi­ ma jed­ nog vi­ dov­ nja­ ka”. dok je „ne­ ko­ li­ ci­ na iz dru­ štva. 105. Ši­ le­ rov uči­ telj s Voj­ ne aka­ de­ mi­ je (Ho­ he Karlsschu­ le) u Štut­ gar­ tu. pre­ vi­ še čvr­ sto uve­ re­ ni u na­ še pot­ pu­ no ne­ zna­ nje vis-à-vis pri­ ro­ de du­ ho­ va i nji­ ho­ vog od­ no­ sa pre­ ma na­ ma. na osno­ vu fi­ lo­ zof­ skih raz­ lo­ ga. „Schwär­ me­ rische Me­ lan­ cho­ lie” (G 588/1).7 Ve­ ju ga­ ji­ la je pre­ ma ovo­ me ili pred­ ra­ su­ de ili su ima­ li od­ boj­ ni pri­ stup.6 Na­ lič­ ni en­ tu­ zi­ ja­ sta”. Ja­ kob Fri­ drih Abel (Ja­ kob Fri­ e­ drich Abel). daß wir hi­ erüber gar nicht entsche­ i­ den können. ko­ ji je od­ u­ vek sa­ njao da „ko­ mu­ ni­ ci­ ra sa sve­ tom du­ ho­ va”.. tvr­ dio je slič­ no: Mi smo. als daß wir es wa­ gen könnten. pri­ zi­ vač du­ ho­ va. ume­ sto da sprem­ no pri­ hva­ ti­ mo da za­ pra­ vo ni­ smo spo­ sob­ ni da re­ ši­ mo ovo pi­ ta­ nje. ta­ ko da bi­ smo mo­ gli. „me­ lan­ ho­ „ne­ vi­ dlji­ vog bi­ ća” (G 597/8) u prin­ če­ ve po­ slo­ ve. Stut­ tgart 1791. 6 7 .. uklju­ ču­ ju­ ći i prin­ ca.” Ja­ kob Fri­ e­ drich Abel. Phi­ lo­ sop­ hische Un­ ter­ suc­ hun­ gen über die Ver­ bin­ dung der Men­ schen mit höhoren Ge­ i­ stern.

ko­ ju je je­ dva osve­ tlja­ va­ la sla­ ba va­ tra za­ pa­ lje­ nog špi­ ri­ tu­ sa u ma­ loj sre­ br­ noj kap­ su­ li. i još ne­ ko­ li­ ci­ na dru­ gih.. bi­ li su za­ mo­ lje­ ni da uđu u mrač­ nu so­ bu sa za­ tvo­ re­ nim pro­ zo­ ri­ ma. Ko­ nač­ no. Die er­ ste Fi­ gur war nicht me­ hr” (G 605/14). sta­ jao je ol­ tar pre­ kri­ ven cr­ nim čar­ ša­ vom. gro­ fa Fon O. na ći­ li­ mu od cr­ ve­ nog sa­ te­ na.. über dem Ka­ mi­ ne ze­ ig­ te sich eine menschlic­ he Fi­ gur. princ. 12 „Eine ho­ hle. . ka­ um hörbare Stim­ me” (G 604/14). iz­ nad odža­ ka. Pri­ pre­ ma za pri­ zi­ va­ nje du­ ho­ va tra­ ja­ la je ne­ ko­ li­ ko sa­ ti. no­ se­ ći ne­ ku amaj­ li­ ju i be­ lu ke­ ce­ lju s ka­ ba­ li­ stič­ kim obe­ lež­ ji­ ma. a na su­ prot­ nom zi­ du. po­ ja­ vio se na pra­ gu. sta­ la na sa­ ten­ ski te­ pih na­ su­ prot na­ ma i do­ dir­ nu­ la ras­ pe­ će.” (G 602/12). za­ ču­ la se stra­ ho­ vi­ ta gr­ mlja­ vi­ na. bra­ ve su za­ škri­ pa­ le. U sre­ di­ ni so­ be. Iz­ ne­ na­ da dru­ ga utva­ ra pre­ ki­ nu­ la je akt pri­ zi­ va­ nja: Ku­ ća se po­ no­ vo za­ tre­ sla. blje­ sak sve­ tlo­ sti osve­ tlio je so­ bu. ali još je­ zi­ vi­ ji. po­ klo­ pac sa sre­ br­ ne ku­ ti­ je je pao i sve­ tlo se uga­ si­ lo. 156 sti­ ru na gra­ ni­ ci Flan­ dri­ je ži­ vi. kr­ vav i bled kao i pr­ vi. Der Spi­ ri­ tus fing von selbst wi­ e­ der an zu bren­ nen.. Pri­ zi­ vač du­ ho­ va po­ re­ đao je prin­ ca.. 13 „Hi­ er er­ zit­ ter­ te das Ha­ us von ne­ um ­ en. I ka­ ko se grof Fon O. Špi­ ri­ tus u ku­ ti­ ji po­ čeo je da go­ ri sam od se­ be i pro­ sto­ ri­ ja je bi­ la osve­ tlje­ na kao i pre. oba­ vi­ jen obla­ ci­ ma di­ ma. ble­ ich und mit ster­ ben­ dem Ge­ sicht” (G 604/14). tra­ že­ ći od njih da se uhva­ te za ru­ ke i uz­ dr­ že se od ne­ po­ sred­ nog obra­ ća­ nja du­ hu. i osta­ tak dru­ štva u po­ lu­ krug. kao udar gro­ ma.13 „Auf ein­ mal emp­ fan­ den wir al­ le zu­ gle­ ich einen Stre­ ich wie vom Blit­ ze. Fi­ gu­ ra se be­ šum­ nim i gra­ ci­ o­ znim ko­ ra­ ci­ ma upu­ ti­ la ne­ po­ sred­ no ka ol­ ta­ ru.. grof Fon O. ko­ ji je go­ vo­ rio „po­ tmu­ lim. ein Blitz er­ le­ uc­ hte­ te das Zim­ mer und eine an­ de­ re körperliche Ge­ stalt. 11 .. Pr­ vu po­ ja­ vu vi­ še ni­ smo vi­ de­ li. und faßte das Kru­ zi­ fix. smrt­ nič­ ki ble­ dog li­ ca..” (G 605/14). je­ dva ra­ zu­ mlji­ vim gla­ som”. Po­ sle tre­ ćeg po­ zi­ va. Die Türe sprang fre­ i­ wil­ lig un­ ter einem hef­ ti­ gen Don­ ner auf. der Dec­ kel an der Kap­ sel fiel zu. On­ da je po­ čeo da iz­ go­ va­ ra ča­ rob­ nu for­ mu­ lu na ne­ kom stra­ nom je­ zi­ ku pre ne­ go što je po­ zvao du­ ha mar­ ki­ za De La­ noa da se po­ ja­ vi. Si­ ci­ li­ ja­ nac ih je če­ kao. und der Saal würde hell wie zu­ vor.12 bio je spre­ man da do­ vr­ ši svo­ ju po­ sled­ nju re­ če­ ni­ cu: „U ma­ na­ sti­ ru na gra­ ni­ ci s Flan­ dri­ jom ži­ vi. po­ ja­ vi­ la se ljud­ ska fi­ gu­ ra u kr­ va­ voj ko­ šu­ lji. in blu­ ti­ gen Hem­ de. das Licht löschte aus und an der ent­ ge­ gen­ set­ zen Wand. i je­ dan dru­ gi te­ le­ sni ob­ lik. pri­ se­ ća: Iz­ ne­ na­ da smo svi ose­ ti­ li u istom tre­ nut­ ku udar.Die Ge­ stalt ging mit majestätischem Schritt ge­ ra­ de auf den Al­ tar zu. ne­ po­ sred­ no po­ red sre­ br­ nog ras­ pe­ ća pri­ čvr­ šće­ nog za ol­ tar. al­ le Schösser klan­ gen.. stell­ te sich auf den Tep­ pich uns ge­ genüber. ta­ ko sna­ žan da su se na­ še ru­ ke ra­ sta­ vi­ le. er­ schien an der Schwel­ le. daß un­ se­ re Hände ause­ i­ nan­ der flo­ gen. vra­ ta su se za­ lu­ pi­ la. stra­ šna gr­ mlja­ vi­ na pro­ tre­ sla je ku­ ću. al­ le Türen schlu­ gen zu­ sam­ men. Na nje­ mu se na­ la­ zi­ la ljud­ ska lo­ ba­ nja i jed­ na otvo­ re­ na hal­ dej­ ska Bi­ bli­ ja. ein plötzlicher Don­ nerschlag erschütter­ te das Ha­ us.11 Mr­ tvac. vra­ ta su se otvo­ ri­ la. pru­ žio je ru­ ke ka ol­ ta­ ru.. blu­ tig wie die er­ ste aber schrec­ klic­ her.treći program ZIMA 2012.

što go­ je ana­ li­ zi­ ra­ la Eva Ko­ sof­ ski Se­ dvik (Eve Ko­ sofsky Sed­ gwick) u član­ ku „The Cha­ rac­ ter in the Veil: Ima­ gery of the Sur­ fa­ ce in the Got­ hic No­ vel”.15 14 „Jezt sa­ hen wir al­ le auf ein­ mal den ver­ me­ in­ tlic­ hen Rus­ sen an. 15 Za ana­ li­ zu ka­ ko je pro­ jek­ ci­ ja ave­ tinj­ ske. pri­ zi­ va­ ča du­ ho­ va. i ba­ cio mu se pred no­ ge” (G 606/15). La­ u­ tlos und un­ be­ we­ glich sta­ rr­ ten wir di­ es ­ es ge­ he­ im­ ni­ svol­ le We­ sen an. du­ bi­ o­ zno pre­ po­ zna­ va­ nje u ovom tek­ stu od­ va­ ra got­ skom bri­ sa­ nju in­ di­ vi­ du­ al­ no­ sti.teorije zavere Za­ pa­ nje­ ni pri­ zi­ vač du­ ho­ va uza­ lud­ no je po­ ku­ šao da ote­ ra ne­ zva­ nu dru­ gu utva­ ru i on­ da se one­ sve­ stio. Či­ nje­ ni­ ca da je princ pre­ po­ znao „lik” Jer­ me­ ni­ na. „Die Lan­ ter­ na Ma­ gi­ ca der Phi­ lo­ sop­ hie: Ge­ spen­ ser bei Kant. i re­ či ko­ je je hteo da iz­ go­ vo­ ri za­ sta­ le su mu na usna­ ma. Der Prinz er­ kan­ nte in ihm oh­ ne Mühe­ die Züge se­ i­ nes Ar­ me­ ni­ ers wi­ e­ der. das er eben her­ vor­ stot­ tern woll­ te. oči­ gled­ no pra­ vog du­ ha. De­ utsche Vi­ er­ te­ lja­ hrschrift . ve­ ro­ vat­ no je gre­ ška ko­ ja je na­ sta­ la zbog br­ zi­ ne ko­ jom je Ši­ ler pi­ sao ovu no­ ve­ lu. 1981. und das Wort. ko­ ji je no­ sio ma­ sku na Tr­ gu Sve­ tog Mar­ ka. Ti­ ho i bez ika­ kvog po­ kre­ ta. pri­ pa­ dao je dru­ gom sa­ u­ če­ sni­ ku Si­ ci­ li­ jan­ ca. PMLA. Do­ ta­ da ne­ pri­ me­ tan. po­ sta­ vlje­ ne is­ pod po­ da pro­ sto­ ri­ je i po­ ve­ za­ ne sa sre­ br­ nim ras­ pe­ ćem ko­ je je slu­ ži­ lo kao „pro­ vod­ nik” (G 617/24). 255–270.14 157 Po­ ja­ vi­ la se ve­ ne­ ci­ jan­ ska po­ li­ ci­ ja i uhap­ si­ la Si­ ci­ li­ jan­ ca. Princ je. das uns mit einem Blic­ ke stil­ ler Ge­ walt und Größe durchscha­ u­ te” (G 606/15). Gr­ mlja­ vi­ na je pra­ ti­ la ne­ sta­ ja­ nje dru­ gog. a elek­ trič­ ni udar – „kao tio po­ ja­ vlji­ va­ nje vi­ dlji­ vog du­ ha iz­ ve­ den je po­ mo­ ću elek­ mu­ nja” – ko­ ji je pra­ trič­ ne ma­ ši­ ne. Čak ni grof ni princ ni­ su mo­ gli da su­ zbi­ ju za­ pre­ pa­ šće­ nje ka­ da su bri­ žlji­ vi­ je osmo­ tri­ li svog kom­ pa­ njo­ na: Po­ gle­ da­ li smo svi od­ jed­ nom u tog ko­ ji se pred­ sta­ vljao kao Rus. fan­ ta­ zma­ go­ rič­ ne sli­ ke po­ mo­ ću ma­ gič­ ne lam­ pe po­ sta­ la ključ­ na za ži­ vu na­ uč­ nu ras­ pra­ vu o pri­ zi­ va­ nju du­ ho­ va i za fi­ lo­ zof­ ske te­ o­ ri­ je ne­ mač­ kog ide­ a­ li­ zma vi­ de­ ti: Ste­ fan An­ dri­ o­ po­ u­ los. ko­ ji je bio sa­ kri­ ven u dim­ nja­ ku. Princ je od­ mah pre­ po­ znao lik Jer­ me­ ni­ na. Svi smo bi­ li ska­ me­ nje­ ni od stra­ ha i uz­ bu­ đe­ nja. su­ prot­ no to­ me. po­ gle­ dao Ru­ sa u li­ ce. me­ đu­ tim. gla­ sno uz­ vik­ nuo. Fan­ ta­ zma­ go­ rič­ na pro­ jek­ ci­ ja na­ vod­ nog du­ ha po­ sta­ la je vi­ dlji­ va čim se sve­ tlo u pro­ sto­ ri­ ji uga­ si­ lo. da je va­ ra­ li­ ca i ob­ ma­ nji­ vač. skri­ ve­ ne iza pro­ zor­ skih oka­ na. uhap­ še­ ni Si­ ci­ li­ ja­ nac je ob­ ja­ snio ka­ ko je iz­ veo pr­ vo po­ ja­ vlji­ va­ nje du­ ha po­ mo­ ću „ma­ gič­ ne lam­ pe”. er­ starb auf se­ i­ nem Mun­ de. u isto vre­ me. 96. „Po­ tmu­ li glas” du­ ha. Od­ mah za­ tim. ko­ ji je po­ sma­ trao pri­ zi­ va­ nje du­ ha kao sve­ dok. ustao je i op­ tu­ žio Si­ ci­ li­ jan­ ca. ko­ jom je upra­ vljao uz po­ moć sa­ u­ če­ sni­ ka (G 615/22). Schrec­ ken und Űber­ raschung hat­ te uns wie ver­ ste­ i­ nert. na­ še oči su bi­ le upr­ te u ovo mi­ ste­ ri­ o­ zno bi­ će ko­ je nas je po­ sma­ tra­ lo mir­ no. Rus je iza­ zi­ va­ ču du­ ho­ va ulio strah sli­ čan onom ko­ ji je iza­ zva­ lo dru­ go po­ ja­ vlji­ va­ nje du­ ha: „Si­ ci­ li­ ja­ nac se okre­ nuo. ali pro­ ži­ ma­ ju­ ći nas svo­ jom nad­ moć­ no­ šću i su­ per­ i­ or­ no­ šću. ru­ ski ofi­ cir. Po­ sle to­ ga. duh mar­ ki­ za De La­ noa ot­ krio je da ima ne­ za­ ko­ ni­ tu ćer­ ku u ma­ na­ sti­ ru u Flan­ dri­ ji. dok je u na­ sta­ loj zbr­ ci Jer­ me­ nin opet ne­ stao bez tra­ ga. ostao mi­ ran i sa­ da je u dru­ goj utva­ ri pre­ po­ znao pra­ vi duh svog pri­ ja­ te­ lja. He­ gel und Scho­ pen­ ha­ u­ er”. U sle­ de­ ćem na­ stav­ ku pri­ če.

17 „Ein Be­ trag zur Geschic­ hte des Be­ trugs und der Ver­ run­ gen des menschlic­ hen Ge­ i­ stes” (G 1000/1). Ber­ lin 1780. Die Natürlic­ he Ma­ gie. Gold­ mac­ her. Lon­ don 1989) u ko­ ji­ ma se na­ vo­ de slič­ ne pri­ če o pri­ vid­ no isti­ ni­ tim nat­ pri­ rod­ nim po­ ja­ vlji­ va­ nji­ ma iz­ ve­ de­ nih po­ mo­ ću „ma­ gič­ ne lam­ pe” i „op­ tič­ kih sred­ sta­ va”.17 für Li­ te­ ra­ tur­ wis­ sen­ schaf tund Ge­ i­ stes­ geschic­ hte. Ren­ ger. Bi­ o­ gra­ fi­ je ču­ ve­ nih cr­ nih ma­ go­ va. ili na­ sta­ ju kao po­ sle­ di­ ca neo­ b­ u­ zda­ ne i us­ pa­ lje­ ne ma­ šte”. die Zauberkräfte der na­ tur. 158 Na­ bra­ ja­ njem sva­ kog de­ ta­ lja iz pr­ vog po­ ja­ vlji­ va­ nja du­ ha. Jo­ han Sa­ uel Hal­ le. Hal­ le 1778. Na tra­ gu Ši­ le­ ro­ vog Vi­ dov­ nja­ ka po­ ja­ vi­ li su se dru­ gi tek­ sto­ vi kao što je knji­ ga Ka­ je­ ta­ na Čin­ ka (Ca­ je­ tan Tschink) Vic­ tim of Ma­ gi­ cal De­ lu­ sion. Be­ den­ ken eines berühmten Ge­ le­ hr­ ten über des fa­ mo­ sen Schröpfer Ge­ i­ ster-Ci­ ti­ e­ ren. ili.treći program ZIMA 2012. Ghri­ stan August Cru­ si­ us. pri­ zi­ va­ ča du­ ho­ va. ko­ ji su bi­ li naj­ po­ zna­ ti­ ji pri­ zi­ va­ či du­ ho­ va u ne­ mač­ kim dr­ ža­ va­ ma. aus al­ ler­ hand be­ lu­ sti­ gen­ den und nützlic­ hen Kunststücken bes­ te­ hen. Ši­ le­ ro­ va pri­ ča pru­ ža ono što je obe­ ća­ no u uvo­ du no­ ve­ le. 2006. Funk. al­ he­ mi­ ča­ ra. upo­ zo­ ra­ va­ ju­ ći ih na pre­ va­ ran­ te po­ put Šrep­ fe­ ra (Schröpfer) i Ka­ ljo­ stra (Ca­ gli­ o­ stro). U pred­ go­ vo­ ru pre­ vo­ di­ o­ ca za knji­ gu The Vic­ tim of ma­ gi­ cal De­ lu­ sion. Ni­ ko­ lai. 173–211. Frank­ furt 1775. Pi­ ter Vil isi­ ti­ če da „mno­ ge neo­ bič­ ne po­ ja­ ve ko­ je. pre­ u­ zi­ ma­ ju se broj­ ni trak­ ta­ ti s kra­ ja XVI­II ve­ ka o na­ či­ nu ka­ ko op­ tič­ ke var­ ke i ma­ šta en­ tu­ zi­ ja­ ste mo­ gu da pre­ va­ re la­ ko­ ver­ nog po­ sma­ tra­ ča pu­ nog pred­ ra­ su­ da. 80. Sam­ mlung Natürlic­ her Za­ u­ berkünste oder aufric­ hti­ ge Ent­ de­ kung ver­ schi­ e­ de­ ner bew­ är­ hr­ ter. Sko­ ob. ka­ da grof Fon O. po­ re­ di svoj iz­ ve­ štaj o prin­ če­ voj sud­ bi­ ni s ovim di­ dak­ tič­ kim tek­ sto­ vi­ ma pred­ sta­ vlja­ ju­ ći oči­ gled­ no auten­ tič­ nu pri­ ču kao „do­ pri­ nos isto­ ri­ ji ob­ ma­ na i gre­ ša­ ka ljud­ skog uma”. Ab­ han­ dlun­ gen vom physi­ ka­ lischen Aber­ gla­ u­ ben und der Ma­ gie. iz­ gle­ da­ ju kao da su po­ sle­ di­ ca nat­ pri­ rod­ nih uz­ ro­ ka. und an­ de­ rer phi­ lo­ sop­ hischer Un­ hol­ den. U tom smi­ slu tekst sa­ mo po­ na­ vlja na­ slov knji­ ge Jo­ ha­ na Kri­ sto­ fa Ade­ lun­ ga (Jo­ hann Chri­ stoph Ade­ lung) Isto­ ri­ ja ljud­ ske glu­ po­ sti. Te­ u­ fel­ ban­ ner. do 1789. i Lo­ ren­ sa Fla­ men­ ber­ ga (Law­ ren­ ce Flam­ men­ berg) Nec­ ro­ man­ cer (1792.16 Ovi tek­ sto­ vi su po­ ku­ ša­ va­ li da pro­ sve­ tle svo­ je či­ ta­ o­ ce pru­ ža­ ju­ ći im pri­ rod­ na ob­ ja­ šnje­ nja po­ ja­ va ko­ je su na pr­ vi po­ gled nat­ pri­ rod­ ne. Lon­ don. Sam­ mlun­ gen von Bri­ e­ fen und Aufsätzen über die Gaßne­ rischen und Schröpferischen Ge­ i­ ster­ beschwörun­ gen mit vi­ e­ len eige­ nen Am­ mer­ kun­ gen. Hem­ mer­ de. Jo­ han Chri­ stof Ade­ lung. . so auf den Nut­ zen und die Be­ lu­ sti­ gung an­ ge­ wandt wor­ den. Jo­ ac­ him Pa­ u­ li. Ro­ bin­ son. Jo­ han Chri­ stian Wi­ e­ gleb. Natürlic­ he Ma­ gie oder Erklärung ver­ schi­ e­ de­ ner Wa­ hr­ sa­ ger und natürlic­ her Za­ u­ berkünste. lu­ sti­ ger und nützlic­ her Ge­ he­ imnüsse. ili se mo­ gu stvo­ ri­ ti sred­ stvi­ ma pri­ rod­ ne ma­ gi­ je. Schwär­ mer. Me­ zler. Ma­ gie. pro­ ro­ ka. 16 Vi­ de­ ti: Jo­ han Wall­ berg. 5 to­ mo­ va. Chri­ stli­ eb B. Ber­ lin 1783. Ni­ ko­ lai. Fla­ men­ berg za­ pra­ mi­ nje ca­ me­ ra ob­ scu­ ra vo spo­ u pa­ su­ su u ko­ jem je­ di­ no mo­ že da se od­ no­ si na ma­ gič­ nu lam­ pu. Weygand. en­ tu­ zi­ ja­ sta i dru­ gih fi­ lo­ zof­ skih vi­ le­ nja­ ka ob­ ja­ vlje­ ne u pet to­ mo­ va od 1785. Geschic­ hte der menschlic­ hen Na­ rr­ he­ it. 1795. Wa­ hr­ sa­ ger. Ze­ ic­ hen. Stut­ tgart 1768. neo­ ba­ ve­ šte­ ni­ ma. Jo­ han Pe­ ter Eber­ hard. Le­ ip­ zig 1785–1789. Hal­ le 1776. oder. go­ di­ ne.und Li­ ni­ en­ de­ u­ ter. Pre­ ma to­ me. Le­ ben­ sbesche­ i­ bun­ gen berühmter Schwarzkünstler. Jo­ han So­ lo­ mon Se­ mler. 4 to­ ma. oder. Ber­ lin 1783–1786.

je­ zik nat­ pri­ rod­ nog igra ključ­ nu ulo­ gu u opi­ si­ va­ nju do­ bro skri­ ve­ ne za­ ve­ re. Upra­ vo ova po­ ve­ za­ nost omo­ gu­ ća­ va me­ to­ ni­ mij­ sko pre­ me­ šta­ nje re­ to­ ri­ ke o du­ ho­ vi­ ma iz uža­ sa ko­ ji je iza­ zvao naj­ ve­ ro­ vat­ ni­ je auten­ tič­ ni duh mar­ ki­ za La­ noa u užas nin. Princ.teorije zavere U okvi­ ru glav­ nog to­ ka pri­ če. Ali de­ ta­ lji ka­ ko je ovo mo­ glo da bu­ de iz­ ve­ de­ no osta­ ju pre­ kri­ ve­ ni ta­ mom ko­ ja po­ ve­ zu­ je dru­ gog du­ ha s „ta­ jan­ stve­ nim bi­ ćem” Jer­ me­ ni­ na (G 606/15).18 Ove pri­ med­ be.”20 18 „Eine bi­ got­ te Knec­ htische Er­ zi­ e­ hung. isti­ na je. Ipak. ka­ ko bi us­ pa­ lio prin­ če­ vu en­ tu­ zi­ ja­ stič­ ku ma­ štu. pr­ vi put uve­ de­ nu u pri­ ču ka­ da se pred­ sta­ vlja pri­ zi­ va­ nje du­ ho­ va. oči­ gled­ no sve­ pri­ sut­ nih taj­ nih dru­ šta­ va. 20 „Di­ e­ ser Un­ be­ kan­ nte ist ein schrec­ klic­ hes We­ sen” (G 619/24). pri­ po­ ve­ da­ čev uvod u dru­ gi deo još ja­ če ocr­ ta­ va prin­ čev od­ goj kao „za­ tu­ ca­ no obra­ zo­ va­ nje” ko­ je je uti­ snu­ lo „uža­ sne sli­ ke” u nje­ gov mo­ zak pre­ o­ bra­ ća­ ju­ ći re­ li­ gij­ ske stva­ ri u „ne­ ka­ kav za­ ča­ ra­ ni za­ mak u ko­ ji se ne mo­ že kro­ či­ ti no­ gom bez stra­ ha”. na­ gla­ sak nat­ pri­ rod­ nih či­ ni­ la­ ca po­ me­ ra se s li­ te­ ral­ nog na fi­ gu­ ra­ tiv­ ni ni­ vo. ne­ pre­ kid­ no na ivi­ ci da po­ no­ vo po­ sta­ ne bu­ kval­ no isti­ nit. ko­ ju per­ so­ na­ li­ zu­ je Jer­ me­ ni­ nov utvar­ ni lik. čak i po­ što Si­ ci­ li­ ja­ nac ot­ kri­ je svo­ je pre­ va­ rant­ ske tri­ ko­ ve. Osla­ nja­ ju­ ći se na ra­ ci­ o­ na­ li­ stič­ ku kri­ ti­ ku pra­ zno­ ver­ ja. pri­ ča ipak pri­ zi­ va spi­ ri­ tu­ a­ li­ stič­ ke poj­ mo­ ve na na­ čin ko­ ji pre­ va­ zi­ la­ zi gra­ ni­ ce ra­ ci­ o­ na­ li­ stič­ kog dis­ kur­ sa. Ka­ da se jed­ nom Si­ ci­ li­ ja­ nac ot­ kri­ je kao pre­ va­ rant. 19 „Fa­ na­ tische Be­ ge­ i­ ste­ rung” (G 630/33). isto­ vre­ me­ no su uče­ stvo­ va­ le u za­ o­ kre­ tu ka­ snog pro­ sve­ ti­ telj­ stva pro­ tiv var­ lji­ ve mo­ ći us­ pa­ lje­ ne ma­ šte 19 i „fa­ na­ tič­ nog en­ tu­ zi­ ja­ zma”. in das man nicht oh­ ne Gra­ uen se­ in ­ en Fuß set­ zte” (G 647/46). da­ je krat­ ko hi­ po­ te­ tič­ ko ob­ ja­ šnje­ nje ka­ ko su Si­ ci­ li­ ja­ nac i Jer­ me­ nin u kon­ spi­ ra­ ci­ ji iz­ ve­ li mno­ go slo­ že­ ni­ ju si­ mu­ la­ ci­ ju od one pr­ ve (G 642/41). ot­ kri­ va­ ju­ ći ka­ ko je on iz­ veo ne­ ko­ li­ ko ta­ jan­ stve­ nih do­ ga­ đa­ ja u da­ ni­ ma ko­ ji su pret­ ho­ di­ li stvar­ nom pri­ zi­ va­ nju du­ ho­ va. iako se od­ no­ se na broj­ ne got­ ske no­ ve­ le ko­ je su bi­ le pod uti­ ca­ jem Vol­ po­ lo­ vog Otrant­ skog zam­ ka. Upr­ kos po­ zaj­ mi­ ca­ ma iz pro­ sve­ ti­ telj­ skih ras­ pra­ va. Kao što to ka­ že Si­ ci­ li­ ja­ nac ka­ da ga je princ is­ pi­ ti­ me­ ko­ ji je iza­ zvao Jer­ vao: „Ovaj ne­ po­ zna­ ti je je­ zi­ vo bi­ će. 159 . hat­ te se­ in ­ em Hir­ ne Schrec­ kbil­ der ein­ ge­ drückt” (G 648/46). lik Si­ ci­ li­ jan­ ca ta­ ko­ đe da­ je svoj glas u pri­ log osnov­ nom ar­ gu­ men­ tu iz ovih pro­ sve­ ti­ telj­ skih tek­ sto­ va. tekst pre­ me­ šta svo­ je li­ ko­ ve s nat­ pri­ rod­ nim mo­ ći­ ma od opi­ sa fan­ to­ ma na pred­ sta­ vlja­ nje ta­ jan­ stve­ no­ sti.. Ši­ le­ ro­ va no­ ve­ la pru­ ža sve­ o­ bu­ hva­ tan opis ka­ ko fa­ na­ tič­ na ma­ šta i op­ tič­ ki po­ sred­ ni­ ci mo­ gu la­ ko­ ver­ nog po­ sma­ tra­ ča na­ ve­ sti da po­ br­ ka fan­ ta­ zma­ go­ rič­ nu sli­ ku sa stvar­ nim du­ hom. Me­ đu­ tim. Pre­ ma to­ me. „ein be­ za­ u­ ber­ tes Schloß. ume­ sto da oči­ sti re­ to­ ri­ ku od du­ ho­ va.. ali osta­ je stal­ no pri­ su­ tan u tek­ stu. ni­ ka­ da nam ni­ je pru­ že­ no bi­ lo ka­ kvo ob­ ja­ šnje­ nje za iz­ ne­ nad­ no „ne­ shva­ tlji­ vo” po­ ja­ vlji­ va­ nje dru­ gog du­ ha (G 638/39).

po­ što je ne­ pre­ kid­ no me­ njao svoj fi­ zič­ ki iz­ gled i ni­ je pod­ le­ gao pro­ ce­ su sta­ re­ nja: On ni­ je ni­ šta od ono­ ga ka­ kvim se po­ ja­ vlju­ je..] Es gibt Gla­ ubwürdi­ ge Le­ u­ te. sva­ ka od njih u isto vre­ me na raz­ li­ či­ tom me­ stu. Er wird we­ ni­ ger Stände und Na­ ti­ o­ nen ge­ ben. Ke­ i­ nes De­ gens Spot­ ze kann ihn dur­ chbo­ hren. pri­ vid­ no auten­ ti­ čan. [. pri­ po­ ve­ da o su­ sre­ ti­ ma s Jer­ me­ ni­ nom ko­ ji su se od­ i­ gra­ li pet go­ di­ na ra­ ni­ je. u od­ no­ su i na duh mar­ ki­ za La­ noa i na Jer­ me­ ni­ na. Ne­ ma tog ma­ ča ko­ ji ga mo­ že po­ se­ ći.. Ni­ ko ne zna ko je on. ne­ ma otro­ va ko­ ji mu mo­ že na­ u­ di­ ti.” Slič­ no pri­ zi­ va­ nje du­ hov­ nog bi­ ća mo­ že se pro­ na­ ći u pri­ či ka­ da Si­ ci­ li­ ja­ nac prin­ cu i gro­ fu Fon O.. Die Ze­ it selbst sche­ int un ihm ihre Macht zu ver­ li­ e­ ren. 160 Jer­ me­ ni­ no­ va bli­ skost s du­ hom se još vi­ še uve­ ća­ va ka­ da se u tekst uve­ de reč Er­ sche­ i­ nung u svom dvo­ stru­ kom zna­ če­ nju. oda­ kle do­ la­ zi. 21 . pri­ po­ ve­ dač ka­ že: „Princ je od­ u­ vek sa­ njao da ko­ mu­ ni­ ci­ ra sa sve­ tom du­ ho­ va. duh pre­ ki­ nuo svad­ be­ no sla­ vlje ne­ kog mla­ do­ že­ nje ko­ ji je ubio vla­ sti­ tog bra­ ta. Ma­ lo je do­ ga­ đa­ ja. „Einen je­ den ent­ set­ ze di­ e­ se Er­ sche­ i­ nung” (G 633/35). ka­ da je ta­ ko­ đe iz­ vo­ dio la­ žno pri­ zi­ va­ nje du­ ho­ va po­ mo­ ću svo­ je op­ tič­ ke „ma­ ši­ ne­ ri­ je” (G 629/32).. ne­ ma va­ tre u ko­ joj mo­ že iz­ go­ re­ ti. ili ze­ ma­ lja. opi­ ju­ ći ka­ ko je dru­ gi. [. 22 „Der Ar­ me­ ni­ er wird nur zu ze­ i­ tig er­ sche­ in ­ en” (G 630/33). die Ja­ hre tric­ knen si­ e­ ne Säfte nicht aus und das Al­ ter kann se­ i­ ne Har­ re nicht ble­ ic­ hen” (G 619-20/20-25). Nje­ go­ vo po­ ve­ ća­ no raz­ u­ me­ va­ nje je. ali nat­ pri­ rod­ na po­ ja­ va 21 Jer­ me­ ni­ na po­ no­ vo ju je oži­ ve­ la. Ali ne­ po­ sred­ no pre ne­ go što će se po­ ja­ vi­ ti duh ubi­ je­ nog bra­ ta.” Si­ ci­ li­ ja­ nac je za­ vr­ šio svoj iz­ ve­ štaj uka­ zi­ va­ njem na nat­ pri­ rod­ ne mo­ ći Jer­ me­ ni­ na. Si­ ci­ li­ ja­ nac je za­ tim na­ sta­ vio svoj su­ iz­ ve­ štaj. was er sche­ int. ihn in ver­ schi­ e­ de­ nen Welt­ ge­ gen­ den zu gle­ ic­ her Ze­ it ge­ se­ hen zu ha­ ben. [. kein Fe­ u­ er sengt ihm.] Ov­ de ga zna­ mo je­ di­ no pod ime­ nom Ne­ do­ ku­ či­ vi. i kao „po­ ja­ va” i kao „nat­ pri­ rod­ na po­ ja­ va”. Ne­ str­ plji­ vi princ pre­ ki­ nuo je Si­ ci­ li­ jan­ če­ vu ras­ teg­ nu­ tu pri­ ču re­ či­ ma: „Gde je Jer­ me­ nin?”. ko­ ji iz­ gle­ da da ni­ je imao pri­ rod­ no te­ lo.... ku­ da ide. da­ von er nicht sckon die Ma­ ske ge­ tra­ gen. die se­ in ­ e re­ i­ fe­ re Ver­ nunft und eine bes­ se­ re Lektüre so lan­ ge ab­ ge­ wi­ e­ sen hat­ ten” (G 599/10). i do­ bio je od­ go­ vor: „On će se ubr­ zo opet po­ ja­ vi­ ti”. ma­ ski­ ran u ka­ lu­ đe­ ra. wo­ ra­ uf er sich be­ fin­ det. die sich erin­ nern. ka­ da ni­ je no­ sio ma­ sku..23 [„Mit der Ge­ i­ ster­ welt in Ver­ bin­ dung zu ste­ hen] war je­ der­ ze­ it se­ i­ ne Li­ e­ blin­ geswär­ me­ rei ge­ we­ sen und se­ it je­ ner er­ sten Er­ sche­ in ­ ung des Ar­ me­ ni­ ers hat­ ten sich al­ le Ideen wi­ e­ der bei ihm ge­ mel­ det.. [. sta­ jao ne­ po­ kre­ tan usred svad­ be: „Nje­ go­ vo nat­ pri­ rod­ no po­ ja­ vlji­ 22 va­ nje iza­ zva­ lo je op­ šti užas. I vre­ me sâmo iz­ gle­ da da gu­ bi moć nad njim.] Bei uns kennt man ihn nur un­ ter dem Na­ men des Uner­ gründlic­ hen. Jer­ me­ nin je.] Po­ sto­ ji ne­ ko­ li­ ko oso­ ba od po­ ve­ re­ nja ko­ je se se­ ća­ ju da su ga vi­ de­ le. U jed­ nom ra­ ni­ jem pa­ su­ su ko­ ji ob­ ja­ šnja­ va za­ što je princ ta­ ko sprem­ no pri­ hva­ tio po­ nu­ du Si­ ci­ li­ jan­ ca da pri­ zo­ ve du­ ha. 23 „[Er ist] Ke­ i­ nes von al­ lem. za iz­ ve­ sno vre­ me od­ stra­ ni­ lo bi­ lo ka­ kvu ide­ ju ova­ kve vr­ ste.. ni­ je­ dan brod na ko­ ji se on ukr­ ca ni­ ka­ da ne­ će po­ to­ nu­ ti.treći program ZIMA 2012. kein Schiff geht un­ ter.

). 24 161 . ko­ ji je u stva­ ri deo ta­ jan­ stve­ ne za­ ve­ re. u: Kla­ us H. a uje­ di­ nje­ no udru­ že­ nje te­ ži da se ši­ ri. ta­ ko­ đe je vi­ so­ ko ce­ nio pri­ vid­ ne ma­ gič­ ne ili nat­ pri­ rod­ ne spo­ sob­ no­ sti taj­ nih udru­ že­ nja: Opa­ snost se po­ ve­ ća­ va ka­ da se pri­ zi­ va­ či du­ ho­ va.. im Ja­ hre 1779. ori­ jen­ tal­ ni eg­ zor­ ci­ zam no­ mad­ skog „Ne­ do­ ku­ či­ vog” mo­ že od­ go­ va­ ra­ ti li­ ku „Lu­ ta­ ju­ ćeg Je­ vre­ ji­ na”. Münich 1991 [1787].teorije zavere Broj­ na tu­ ma­ če­ nja su po­ tvr­ di­ la da Ši­ le­ rov Vi­ dov­ njak pri­ ka­ zu­ je lik Ka­ ljo­ stra. Wie en­ stand Schil­ lers Ge­ i­ ster­ se­ her?. und von des­ sen dor­ ti­ gen ma­ gischen Ope­ ra­ ti­ o­ nen. Dun­ cker. uje­ di­ ne u dru­ štvo. u štam­ pi. 25 Uko­ li­ ko bi ne­ ko že­ leo da iden­ ti­ fi­ ku­ je knji­ žev­ ni sa isto­ rij­ skim li­ kom.24 Sem to­ ga. Fink. 61–66. Ber­ lin 1903. Bjon­ de­ lo pre­ u­ zi­ ma ove za­ pa­ nju­ ju­ će spo­ sob­ no­ sti glo­ bal­ ne or­ ga­ ni­ za­ ci­ je ili udru­ že­ nja. 26 O pred­ sta­ vlja­ nji­ ma be­ smrt­ nih te­ la oko 1900. nji­ ho­ va Tekst ko­ ji se če­ sto na­ vo­ di kao iz­ vor za Ši­ le­ ro­ vu no­ ve­ lu je­ ste knji­ ga: Char­ lot­ te Eli­ sa­ beth Kon­ stan­ tia von der Rec­ ke. Münich 2000. Uni­ ver­ sity of Chi­ ca­ go Press. ko­ je ži­ ve u raz­ li­ či­ tim me­ sti­ ma i ko­ je se na­ iz­ gled ne po­ zna­ ju. ili se čak po­ na­ ša­ ju ne­ pri­ ja­ telj­ ski jed­ na pre­ ma dru­ goj. U dru­ gom de­ lu no­ ve­ le.26 Šta­ vi­ še. and In­ ven­ tion of Ci­ ne­ ma. Beck. pri­ zi­ va­ čem du­ ho­ va. Ume­ sto me­ ni­ na s Ka­ ljo­ strom. Ki­ e­ fer (prir. fu­ sno­ tu 24). lič­ nost s kra­ ja XVI­II ve­ ka. Ne sa­ mo što im ta­ da po­ sta­ je bes­ ko­ nač­ no lak­ še da ob­ ma­ nju­ ju (ne­ ko­ li­ ko oso­ ba. Bjon­ de­ lo. u ko­ jem prin­ čev no­ vi slu­ ga Bjon­ de­ lo (Bi­ on­ del­ lo) za­ u­ zi­ ma me­ sto od­ sut­ nog Jer­ me­ ni­ na. 34–50. či­ je je pra­ vo si­ ci­ li­ jan­ sko ime bi­ lo Đu­ ze­ pe Bal­ za­ mo (Gi­ u­ sep­ pe Bal­ sa­ mo). Pos­ ses­ sed: Hypno­ tic Cri­ mes. sem to­ ga. i sam član re­ da Ilu­ mi­ na­ ta. kor­ po­ ra­ tiv­ na te­ la kao što su Ka­ to­ lič­ ka cr­ kva ili Je­ zu­ it­ ski red ne mo­ gu umre­ ti pri­ rod­ nom smr­ ću.25 iz­ pro­ stog iz­ jed­ na­ ča­ va­ nja Jer­ gle­ da da ima vi­ še smi­ sla tu­ ma­ či­ ti ovaj te­ ško shva­ tlji­ vi i nat­ pri­ rod­ ni lik kao li­ te­ rar­ nu per­ so­ ni­ fi­ ka­ ci­ ju kor­ po­ ra­ tiv­ nog udru­ že­ nja ili taj­ nog dru­ štva ko­ je je imu­ no na fi­ zič­ ke na­ pa­ de i bo­ le­ sti: na isti na­ čin kao što ne­ u­ ni­ šti­ vo te­ lo Jer­ me­ ni­ na ne mo­ že bi­ ti po­ se­ če­ no ma­ čem ni­ ti mo­ že sta­ ri­ ti. Bes­ se­ ne Körper: Hypno­ se. a vi­ še iz nje­ go­ ve spo­ sob­ no­ sti da se po­ ja­ vlju­ je na raz­ li­ či­ tim me­ sti­ ma u isto vre­ me. Cor­ po­ ra­ te Fic­ tion. ove or­ ga­ ni­ za­ ci­ je oči­ gled­ no ima­ ju nat­ pri­ rod­ ne oso­ bi­ ne da spro­ vo­ de svo­ tiv­ no­ sti na je ak­ ra­ znim me­ sti­ ma. Ca­ gli­ o­ stro: Do­ ku­ men­ te zu Ok­ kul­ ti­ smus znd Aufklärung. Körperschaften und die Er­ fin­ dung des Ki­ nos. po­ ve­ že sa Si­ ci­ li­ jan­ cem. vi­ de­ ti Ste­ fan An­ dri­ o­ po­ u­ los. on­ da bi uver­ lji­ vi­ je bi­ lo da se Ka­ ljo­ stro.. Po­ ve­ za­ nost Ši­ le­ ro­ vog pred­ sta­ vlja­ nja Ka­ ljo­ stra i Jer­ me­ ni­ na već je po­ ka­ za­ na u knji­ zi: Adal­ bert von Han­ stein. mo­ gu na­ pra­ vi­ ti ne­ ve­ ro­ vat­ ne stva­ ri udru­ žu­ ju­ ći se s je­ din­ stve­ nim ci­ ljem) ne­ go. či­ ja je pri­ ča o pret­ hod­ nim pre­ va­ rant­ skim pred­ sta­ va­ ma vr­ lo slič­ na onoj u ko­ joj je Re­ ke po­ sta­ la žr­ tva Ka­ ljo­ stro­ ve pred­ sta­ ve (v. po­ što su one u pra­ vom smi­ slu bu­ kval­ no pri­ sut­ ne na raz­ li­ či­ tim me­ sti­ ma u isto vre­ me. U svo­ jim Fi­ lo­ zof­ skim is­ tra­ ži­ va­ nji­ ma Ši­ le­ rov uči­ telj Abel. mo­ že iz­ ve­ sti ne­ što „kao da ima hi­ lja­ de oči­ ju i kao da mo­ že po­ kre­ nu­ ti hi­ lja­ du ru­ ku” (G 658/54). Nac­ hricht von des berüchtig­ ten Ca­ gli­ o­ stro Aufent­ hal­ te in Mit­ tau. pre­ ve­ li Pe­ ter Jan­ sen i Ste­ fan An­ dri­ o­ po­ u­ los. 20–143. Ali moć Jer­ me­ ni­ na ma­ nje pro­ iz­ la­ zi iz nje­ go­ ve et­ nič­ ke dru­ go­ sti. ko­ ji je oko svo­ jih go­ di­ na i svo­ je na­ ci­ o­ nal­ no­ sti oba­ vio plašt ta­ jan­ stve­ no­ sti.

Königshausen und Ne­ u­ mann. 215). re­ pu­ ta­ ci­ ju po­ šte­ nja i di iz pot­ mu­ dro­ sti. 28 „Uko­ li­ ko se pret­ po­ sta­ vi da se u ne­ ko udru­ že­ nje udru­ ži ne­ ko­ li­ ko lju­ di. und mac­ hte ihn ge­ gen al­ le Gegenstände von Tu­ gend und Re­ li­ gion äußerst emp­ fin­ dlich.). Pre­ ma Abe­ lu.28 Ši­ le­ ro­ va no­ ve­ la pra­ ti ovu di­ na­ mi­ ku po­ seb­ no u svom dru­ gom de­ lu. ako su se udru­ ži­ li s ci­ ljem pred­ sta­ vlja­ nja od­ re­ đe­ nih ide­ ja sve­ tu. ura­ di­ će sve da nji­ ho­ vu ob­ ma­ nu ne vi­ de. ihre Macht grösser. O Abe­ lo­ vom član­ stvu u Ilu­ mi­ na­ ti­ ma vi­ de­ ti Wof­ gang Ri­ e­ del.treći program ZIMA 2012. po­ je­ di­ nac s nat­ pri­ rod­ nim spo­ sob­ no­ sti­ ma i taj­ na udru­ že­ nja. am­ bi­ ci­ jom i hra­ bro­ šću. ko­ ji ima­ ju. či­ ja po­ ve­ za­ nost ni­ ko­ me ni­ je po­ zna­ ta. Pro­ u­ ča­ va­ nje me­ ta­ fi­ zi­ ke ko­ nač­ no ga je do­ ve­ lo do to­ ga da sum­ nja u sva­ ku isti­ nu i od­ ve­ lo ga u je­ dan dru­ gi eks­ trem – skep­ tič­ ko raz­ mi­ šlja­ nje ga je od­ ve­ lo od ono­ ga ko­ ji je pre­ te­ ri­ vao u re­ li­ 27 „Grösser wer­ den al­ le Ge­ fa­ hren. oder gar zu­ wi­ der sche­ in ­ e­ de. wenn die Ge­ i­ ster­ se­ her. i kao po­ sle­ di­ ca to­ ga ne­ sreć­ na žr­ tva se još du­ blje uvla­ či u nji­ ho­ vu ob­ ma­ nu i ima da­ le­ ko ma­ nje šan­ se da se ika­ da iz nje iz­ vu­ če. sich je­ mals wi­ e­ der zu ent­ zi­ e­ hen” (Abel. durch skep­ tische Grübe­ lein nicht sel­ ten da­ hin ge­ bracht wur­ de an ihren Grundpge­ i­ lern zu zwe­ i­ feln” („Iz­ gle­ da da je pi­ je­ ti­ stič­ ki fa­ na­ ti­ zam stvo­ rio osno­ vu za či­ tav niz sla­ bo­ sti. 29 Iz­ gle­ da da Ši­ le­ ro­ va no­ ve­ la ov­ de pre­ uz ­ i­ ma iz nje­ go­ vog ra­ ni­ jeg tek­ sta „Űber die Krank­ he­ it des El­ ven Gram­ mont”: „Pi­ e­ ti­ stische Schwär­ me­ rei schien den Grund zum gan­ zen nac­ hfol­ gen­ den Űbel ge­ legt zu ha­ ben. the­ ils viel we­ ni­ ger fähig. Abel und die Il­ lu­ mi­ na­ ten”. on­ da čak i mu­ dri lju­ di te­ ško da mo­ gu iz­ be­ ći da ne na­ sed­ nu na nji­ ho­ vu pre­ va­ ru. Ovo je iz­ o­ štri­ lo nje­ go­ vu svest. uko­ li­ ko ko­ ri­ ste pri­ če na osno­ vu vla­ sti­ tog is­ ku­ stva kao i dru­ gih. 162 svr­ ha po­ sta­ je još sa­ dr­ žaj­ ni­ ja. Phi­ lo­ sop­ hische Un­ ter­ suc­ hun­ gen. 107–125. Per­ so­ nen können durch Ve­ re­ i­ ni­ gung zu einem Zweck die un­ gla­ u­ blic­ hsten Din­ ge her­ vor­ brin­ gen). Würzburg 2002. son­ der nun wird auch ihre Ab­ sicht aus­ ge­ bre­ i­ te­ ter. und die ve­ re­ in ­ ig­ te Ge­ sellschaft sich aus­ zu­ bre­ i­ ten sucht. Die We­ i­ ma­ rer Klas­ sik und ihre Ge­ he­ imbünde. ko­ ja se us­ po­ sta­ vlja­ ju ka­ ko bi „od­ re­ đe­ ne ide­ je uči­ ni­ la sve­ tu uver­ lji­ vim”.27 Abe­ lo­ va knji­ ga ov­ de nam po­ ma­ že da is­ tra­ ži­ mo mo­ guć­ no­ sti ko­ mu­ ni­ ka­ ci­ je s du­ ho­ vi­ ma ka­ ko bi upo­ zo­ ri­ la na mo­ ći taj­ nih ve­ za pri­ vid­ no ne­ po­ ve­ za­ nih po­ je­ di­ na­ ca.29 Ovaj pre­ o­ kret sam­ meln. psi­ ho­ lo­ ško i fi­ zič­ ko obra­ zo­ va­ nje. 110–111).. Das Stu­ di­ um der Me­ taphysik mac­ hte ihm zu­ letzt al­ le Wa­ hr­ he­ it verdächtig und riß ihm zum an­ de­ ren Ex­ tre­ mo über. und ver­ wi­ rr­ te se­ i­ ne Be­ grif­ fe. der die Re­ li­ gion vor­ he­ ro über tri­ e­ ben hat­ te.. Sie schärfte sein Ge­ wis­ sen. sich in eine Ge­ sellschaft . ko­ ji po­ se­ du­ ju pot­ pu­ no lo­ gič­ ko. a da ne go­ vo­ ri­ mo o ši­ roj pu­ bli­ ci” (Abel. Nicht nur werd es ih­ nen dann unen­ dlich le­ ic­ hter zu be­ trügen (denn me­ hre­ re. und fol­ glich der unglücklic­ he Be­ tro­ ge­ ne the­ ils ti­ e­ fer ver­ strickt. Phi­ lo­ sop­ hische Un­ ter­ suc­ hun­ gen. „Auklärung und macht: Schil­ ler. ko­ ji su ob­ da­ re­ ni pa­ me­ ću. gde se prin­ čev pret­ hod­ ni re­ li­ gij­ ski fa­ na­ ti­ zam pri­ vre­ me­ no za­ me­ nju­ je skep­ tič­ kim ag­ no­ sti­ ci­ zmom ta­ ko da princ sum­ nja u osno­ ve hri­ šćan­ stva. „čak ni oni naj­ mu­ dri­ ji”. okret­ no­ šću. so daß er . u: Wal­ ter Müller-Se­ id ­ el i Wol­ fganf Ri­ e­ del (prir. s pra­ vom ili ne. an ver­ schi­ e­ de­ nen Or­ ten le­ ben­ de und einan­ der un­ be­ kannt. uči­ ni­ lo ga kraj­ nje ose­ tlji­ vim na sva mo­ ral­ na i re­ li­ gij­ ska pi­ ta­ nja i po­ bra­ ka­ lo nje­ go­ vu spo­ sob­ nost za­ klju­ či­ va­ nja. uko­ li­ ko ova­ kvo udru­ že­ nje či­ ne lju­ pu­ no raz­ li­ či­ tih me­ sta i ko­ ji ži­ ve u pot­ pu­ no raz­ li­ či­ tim si­ tu­ a­ ci­ ja­ ma. nji­ ho­ ve mo­ ći ra­ stu.

Frank­ furt 1992.30 Bu­ jed­ na­ kost” – i na taj na­ čin pri­ vu­ kao prin­ ca – dok je sa­ mo dru­ štvo ima­ lo go­ vi čla­ no­ vi tvr­ di­ li da se bo­ re za slo­ bo­ unu­ tra­ šnji „taj­ ni red”. and Li­ te­ ra­ tu­ re. Athenäum: Ja­ hr­ buch für Ro­ man­ tik. Bu­ cen­ ta­ u­ rov „la­ žni so­ fi­ zam. slič­ nost iz­ me­ đu po­ ja­ vlji­ va­ nja du­ ha u pr­ vom de­ lu i po­ ja­ vlji­ va­ nja Gr­ ki­ nje u dru­ gom. ko­ ji je pre to­ ga po­ sma­ trao ji ju je opi­ ovu istu že­ nu po­ mo­ ću dvo­ gle­ da i ko­ sao kao „nat­ pri­ rod­ no bi­ će”. ipak pri­ rod­ na po­ ja­ va”32 Gr­ je opi­ san je­ zi­ kom nat­ pri­ rod­ nog. Uni­ ver­ sity of Ca­ li­ for­ nia Press. ili de­ lu­ je na na­ čin na ko­ ji de­ lu­ je te­ ror. is­ tak­ nu­ ta je i u: Fri­ dri­ ech Kit­ tler. Slič­ no re­ du Ilu­ mi­ na­ ta. Ći­ vi­ te­ la (Ci­ vi­ tel­ la). Our Ide­ as of the Be­ a­ u­ ti­ ful and the Su­ bli­ me. 1994. ko­ ji je ubr­ zo po­ pu­ njen ta­ ko što je princ po­ stao žr­ tva dru­ ge ave­ tinj­ ske vi­ zi­ je ko­ ju je bri­ žlji­ vo iz­ veo Jer­ me­ nin: „nat­ ki­ nje. 36: „Bi­ lo šta. ko­ ji u Ši­ le­ ro­ voj no­ ve­ li per­ so­ ni­ fi­ ku­ je nat­ pri­ rod­ ne spo­ sob­ no­ sti ovih pri­ kri­ ve­ nih. Ox­ ford Uni­ ver­ sity Press. vi­ de­ ti: Ja­ kob Tan­ ner. Ox­ ford 1990. sa­ vr­ še­ no osve­ tlje­ noj zra­ ci­ ma za­ la­ ze­ ćeg sun­ ca ko­ ji su pro­ di­ ra­ li kroz je­ di­ ni pro­ zor. „Za­ ve­ ra ne­ vi­ dlji­ ve ru­ ke: Ano­ nim­ ni tr­ ži­ šni me­ ha­ ni­ zmi i mrač­ ne si­ le” (u ovom te­ ma­ tu). 31 „Uni­ ver­ sel­ le Gle­ ic­ hhe­ it” (G 652/49). 32 „Er­ sche­ i­ nung” (G 702/70. 127. „ge­ he­ im ­ e Gra­ de” (G 652/49). 163 . ko­ ji je 1776. to je iz­ vor uz­ vi­ še­ no­ sti. što je na bi­ lo ko­ ji na­ čin uža­ sno. u: Adam Phi­ lipps (prir. 703/70). osno­ vao Adam Vaj­ sha­ upt (Adam We­ is­ ha­ upt) ka­ ko cen­ ta­ u­ ro je pri­ vid­ no pro­ pa­ gi­ rao „op­ štu bi su­ zbio uti­ caj je­ zu­ it­ skog re­ da. Ber­ ke­ ley 1978. Königshausen und Ne­ u­ mann.31 Iako su nje­ ni skep­ du mi­ šlje­ nja i se­ ku­ lar­ ti­ ci­ zam. „A Phi­ lo­ sop­ hi­ cal En­ qu­ iry”.. Princ re­ a­ gu­ je na svo­ je pr­ vo vi­ đe­ nje ove žen­ ske oso­ be u pra­ znoj ka­ pe­ li. 181). 228. iako je to bio sa­ svim pri­ ro­ dan do­ ga­ đaj. 30 O osni­ va­ nju Ilu­ mi­ na­ ta 1776.teorije zavere je uglav­ nom na­ stao pod uti­ ca­ jem „pri­ vat­ nog dru­ štva ko­ je se zva­ lo Bu­ cen­ ta­ u­ ro. Lu­ li­ a­ ne We­ is­ sberg. 34 Me­ đu­ tim „an­ đe­ o­ ska sve­ tlost nje­ nog po­ gle­ da” gu­ bi se ka­ da Ći­ vi­ te­ la pri­ me­ ti Jer­ me­ ni­ na: gi­ ji do tač­ ke ka­ da je po­ sum­ njao u sam njen te­ melj”) (The­ o­ re­ tische Schrif­ ten: Wer­ ke und Bri­ e­ fe. skri­ ve­ ne ve­ ze iz­ gle­ da da su po­ ve­ zi­ va­ le ova taj­ na dru­ štva s Ka­ to­ lič­ kom cr­ kvom i Jer­ me­ ni­ nom. Ge­ i­ ster­ sprac­ he: Phi­ lo­ sop­ hischer und li­ te­ ra­ rische Dis­ kurs im späten ac­ htzehnten Ja­ hr­ hun­ dert. pri­ re­ dio Rolf-Pe­ ter Janz. 33 „Schrec­ ken” (G 700/68). 4. Fri­ e­ drich Schil­ ler: Me­ de­ ci­ ne. pri­ re­ di­ li i pre­ ve­ li Ken­ neth Dew­ hurst i Ni­ gel Re­ e­ ves. Würzburg 1990. stvo­ rio je du­ hov­ ni i mo­ ral­ ni va­ ku­ um. ili je bli­ sko uža­ snim pred­ me­ ti­ ma.). De­ utscher Klas­ si­ ker ver­ lag. ta­ ko što se „uža­ sa­ va” – re­ ak­ ci­ ja ko­ ja ra­ le­ la iz­ me­ vi­ še od­ go­ va­ ra ne­ čem nad­ ljud­ skom ne­ go ne­ čem le­ pom.” 34 „Ein übe­ rir­ disches We­ sen” (G 720/78). 8 to­ mo­ va.. „Die La­ ter­ na Ma­ gi­ ca der Li­ te­ ra­ tur: Schil­ lers und Hof­ fmanns Me­ di­ en­ stra­ te­ gien”. 59. ano­ nim­ nih or­ ga­ ni­ za­ ci­ ja i kon­ spi­ ra­ ci­ ja. ko­ je pod ma­ skom ple­ me­ ni­ te i ra­ ci­ o­ nal­ ne li­ be­ ral­ no­ sti ose­ ća­ nja ohra­ bru­ je naj­ ve­ ću raz­ u­ zda­ nost u po­ na­ ša­ nju i mi­ šlje­ nju” (G 651/48).33 Ali pa­ đu opa­ ža­ nja Gr­ ki­ nje i vi­ đe­ nja du­ ha po­ sta­ je još na­ gla­ še­ ni­ ja u pri­ či ko­ ju je is­ pri­ čao prin­ čev pri­ ja­ telj. Psycho­ logy. o te­ ro­ ru i uz­ vi­ še­ nom vi­ de­ ti Ed­ mun­ de Bur­ ke. ko­ ji je za­ veo [prin­ ca]” (G 652/49).

] Od­ re­ đe­ ni iz­ raz u nje­ go­ vom li­ cu ni­ je de­ lo­ vao kao evrop­ ski. po­ što ni nje­ na le­ po­ ta ni­ je bi­ la do­ volj­ na da za­ dr­ ži mo­ ju pa­ žnju. Na­ su­ prot to­ me. Na­ su­ prot to­ me. Ći­ vi­ te­ li­ no vi­ đe­ nje. Ši­ ler je ob­ ja­ vio ču­ ve­ ni ko­ mad Za­ ve­ ra Fi­ ja­ ska u Đe­ no­ v i.treći program ZIMA 2012. Ume­ sto to­ ga. ali s ve­ li­ kom pa­ žnjom i do­ brim uku­ som. pre­ ma to­ me. po­ mo­ ću dvo­ gle­ da. „Naš Jer­ me­ nin.” Z. stvar­ na ili si­ mu­ li­ ra­ na. to što je ko­ nač­ no od­ vu­ klo prin­ ca u „ru­ ke” Jer­ me­ ni­ na (G 1007/92). „Me­ taphysischen Träumereien” (G 707/73). i dru­ gi ko­ ji je iz­ gle­ dao kao isti­ nit. Već 1784. „Naš Jer­ me­ nin”. ali nje­ go­ vo dr­ ža­ nje i nje­ go­ vi ma­ ni­ ri uka­ zi­ va­ li su na to da je on na­ vi­ kao da se kre­ će u dru­ štvu. dok je sta­ jao iz­ van do­ ma­ ša­ ja po­ gle­ da. na­ iv­ no na­ dao da će ovo no­ vo nat­ pri­ rod­ no po­ ja­ vlji­ va­ nje pro­ bu­ di­ ti prin­ ca iz đu­ tim. pri­ lič­ no vit­ ke i vi­ so­ ke. na prin­ če­ vo vi­ đe­ nje za­ pra­ vo je uti­ cao Jer­ me­ nin ko­ ji je. da po­ zaj­ mim iz­ raz iz He­ ge­ lo­ ve Fi­ lo­ zo­ fi­ je isto­ ri­ je. an­ to­ lo­ gi­ ja ko­ ju su za­ jed­ nič­ ki iz­ da­ li Ši­ ler i Lu­ dvig Hu­ ber i ko­ ja sa­ dr­ ži i je­ dan dov­ nja­ ku Ši­ le­ ro­ vo in­ te­ re­ so­ va­ nje ni­ je esej o za­ ve­ ra­ ma u Ve­ ne­ ci­ ji.. to­ li­ ko uz­ vi­ še­ no­ sti u ljud­ skom iz­ gle­ du. ni­ je mo­ gao vi­ še da se uz­ dr­ ža­ va. „nat­ pri­ rod­ nog bi­ ća” (G 720/78) i Jer­ me­ ni­ na. dok su de­ lo­ vi nje­ go­ ve ode­ će bi­ ra­ ni od naj­ ra­ zli­ či­ ti­ jih no­ šnji. U iz­ no­ še­ nju prin­ če­ vog i Ći­ vi­ te­ li­ nog vi­ đe­ nja Gr­ ki­ nje. uz­ vik­ nuo je on. Ni­ ka­ da ni­ sam vi­ deo to­ li­ ko du­ ha. ko­ ja mu omo­ gu­ ća­ va da si­ mu­ li­ ra po­ ja­ vlji­ va­ nje du­ ha mar­ ki­ za La­ noa. Ši­ le­ rov dru­ gi deo no­ ve­ le po­ na­ vlja na­ ra­ tiv­ nu struk­ tu­ ru pr­ vog de­ la s dve pri­ če o dva slu­ ča­ ja nat­ pri­ rod­ nog po­ ja­ vlji­ va­ nja du­ ho­ va. Sem to­ ga.. što je ne­ ma­ lo do­ pri­ no­ si­ lo iz­ van­ red­ nom uti­ sku o ce­ loj fi­ gu­ ri. za šta se ba­ ron F. ple­ me­ ni­ te fi­ gu­ re. no­ ve­ la je okre­ nu­ ta ka taj­ nim or­ ga­ ni­ za­ ci­ ja­ ma ko­ je iz­ gle­ da te­ že uni­ ver­ zal­ nim ili. On je iz­ gle­ dao kao čo­ vek u naj­ bo­ ljim go­ di­ na­ ma. po­ sta­ la funk­ ci­ o­ nal­ no ekvi­ va­ lent­ na nat­ pri­ rod­ nim po­ je­ di­ nač­ nim ano­ nim­ nim si­ la­ ma ko­ je dej­ stvu­ ju u okvi­ ru slo­ že­ nih dru­ štve­ nih i isto­ rij­ skih pro­ ce­ sa.36 Ali u Vi­ bi­ lo to­ li­ ko usme­ re­ no na za­ ve­ ru obič­ no ano­ nim­ nih po­ je­ di­ na­ ca ko­ ji se udru­ žu­ ju ka­ ko bi po­ sti­ gli od­ re­ đe­ ni po­ li­ tič­ ki cilj kao što je zba­ ci­ va­ nje ti­ ra­ ni­ na. „svet­ sko­ i­ sto­ rij­ skim” ci­ lje­ vi­ ma. Sve je ovo stva­ ra­ lo po­ seb­ nu at­ mos­ fe­ ru. ko­ ji kao što zna­ te mo­ ra uvek da ka­ že ono što mi­ sli. ras­ pa­ lio prin­ če­ ve stra­ sti i spre­ čio ga da na­ pu­ sti Ve­ ne­ ci­ ju.35 me­ nje je. Le­ ip­ zig 1969). pra­ ti­ le su ta­ jan­ stve­ ne ma­ hi­ na­ ci­ je Jer­ me­ ni­ na. Smrt Gr­ ki­ nje­ go­ vih „me­ ta­ fi­ zič­ kih sno­ va”. pr­ vi ko­ ji je la­ žni. 35 36 . Geschic­ hte der merkwürdig­ ste Re­ bel­ li­ o­ nen und Verschwörun­ gen aus den mit­ tle­ ren und ne­ u­ e­ ren Ze­ i­ ten. Si­ ci­ li­ jan­ če­ vu skri­ ve­ nu op­ tič­ ku „ma­ ši­ ne­ ri­ ju” (G 629/32). pri­ re­ dio Fri­ e­ drich Schil­ ler (1788) (Zen­ tra­ lan­ ti­ qu­ ri­ at der De­ utschen De­ mo­ kra­ tischen Re­ pu­ blick. 164 „Iz­ ne­ na­ da. i što je prin­ ca ko­ nač­ no od­ ve­ lo u pre­ o­ bra­ ća­ nje u ka­ to­ li­ ci­ zam i smrt.. su­ prot­ no je isti­ ni­ to. ba­ cio sam po­ gled na nje­ nog pra­ ti­ o­ ca. po­ no­ vo us­ po­ sta­ vlja ve­ zu iz­ me­ đu utvar­ nog.. i ni­ ko dru­ gi. to­ li­ ko ple­ me­ ni­ to­ sti.. [.” (G 720 21/78). Ne­ što su­ ma­ nu­ to u nje­ go­ vom po­ gle­ du uka­ zi­ va­ lo je na to da je on en­ tu­ zi­ ja­ sta. a na nje­ go­ vu no­ ve­ lu mo­ žda je uti­ ca­ la i Isto­ ri­ ja naj­ ču­ ve­ ni­ jih po­ bu­ na i za­ ve­ ra. U Ši­ le­ ro­ voj pri­ či za­ ve­ ra je.

čak ni u ime naj­ dra­ žeg pri­ ja­ telj­ stva. F. Su­ hr­ kamp. Eine un­ sic­ htba­ re Hand. pri­ si­ ljen je da na­ pu­ sti Ve­ ne­ ci­ ju i da ode u Ne­ mač­ ku ka­ ko bi spre­ čio jed­ nu in­ tri­ gu iza ko­ je. Sto­ ga. 39 Ve­ zu iz­ me­ đu ovog iz­ ra­ za i an­ ti­ se­ mit­ ske te­ o­ ri­ je za­ ve­ re po­ drob­ no je ana­ li­ zi­ rao Ta­ ner (op. He­ gel. A Je­ vre­ ji­ no­ vo taj­ no ma­ ni­ pu­ li­ sa­ nje prin­ če­ vim stra­ sti­ ma. wo­ bei das. u kon­ tek­ stu Bu­ cen­ ta­ ri­ o­ vog uti­ ca­ ja na prin­ čev fi­ lo­ zof­ ski stav. sie hält sich unan­ ge­ grif­ fen und unbeschädigt in Hin­ ter­ grund. In­ di­ a­ na­ po­ lis 1988. einbüß und Scha­ den le­ i­ der” (G. je­ dan po­ sao od iz­ u­ zet­ ne va­ žno­ sti zah­ te­ vao je mo­ ju pri­ sut­ nost na su­ du u mo­ joj dr­ ža­ vi. Pri­ po­ ve­ dač. što ni­ sam mo­ gao da od­ lo­ žim. grof Fon O.37 Mrač­ ne si­ le Jer­ me­ ni­ no­ vog rat­ nog lu­ kav­ stva ta­ ko­ đe ob­ li­ ku­ ju struk­ tu­ ru Vi­ dov­ nja­ ka. te ta­ ko spre­ ča­ va nu in­ bi­ lo ka­ kvu spolj­ ter­ ven­ ci­ ju ko­ ja bi po­ br­ ka­ la za­ mi­ šljen cilj. die ich auch dem fe­ u­ rig­ sten In­ te­ res­ se nicht nac­ hset­ zen dur­ fte. wel­ che sich in Ge­ gen­ satz und Kamf be­ gibt.. dok „uni­ ver­ zal­ na ide­ ja” ko­ ja se na taj na­ čin po­ tvr­ đu­ je „osta­ je u po­ za­ di­ ni. u tek­ stu se is­ ti­ če da je ši­ ro­ ka za­ ve­ ra pri­ kri­ ve­ na od ne­ po­ sred­ nog po­ sma­ tra­ ča. či­ je de­ lo­ va­ nje ni­ sam du­ go po­ sle to­ ga ot­ krio. ve­ što je po­ re­ me­ ti­ la mo­ je po­ slo­ ve.39 U Ši­ le­ ro­ vom „Nicht die all­ ge­ me­ i­ ne Idee ist es. ko­ ja usme­ ra­ va eko­ nom­ ski pro­ ces ka rav­ no­ te­ ži. me­ i­ ne An­ ge­ le­ gen­ he­ i­ ten dort zu ver­ wir­ ren. Pre­ ma He­ ge­ lu. daß aie die Le­ i­ den­ scha­ fen für sich wir­ ken läßt. ume­ sto na­ sta­ vlja­ nja pri­ če u pr­ vom li­ cu. i pro­ ši­ ri­ la je gla­ so­ ve o me­ ni ko­ je sam sa­ mo svo­ jom pri­ sut­ no­ šću mo­ gao da ospo­ rim. sve­ pri­ sut­ na za­ ve­ ra čak op­ te­ re­ ću­ je pi­ sma gro­ fa Fon O. W. cit. Das ist die List der ver­ nunft zu nen­ nen. Vor­ le­ sun­ gen über die Phi­ lo­ sop­ hie der Geschic­ hte.teorije zavere He­ gel opi­ su­ je te­ le­ o­ lo­ ški pro­ gres isto­ ri­ je za­ sno­ van na prin­ ci­ pu ob­ ma­ nji­ vač­ ke ma­ ni­ pu­ la­ ci­ je. on se „bez­ re­ zer­ vno pre­ da­ je sa­ mo jed­ nom ci­ lju” i zbog to­ ga tr­ pi „gu­ bi­ tak i po­ vre­ du”. Grof tek na­ knad­ no shva­ ta da je to bi­ la Jer­ me­ ni­ no­ va skri­ ve­ na ru­ ka ko­ ja ga je pri­ si­ li­ la da prin­ ca osta­ vi sa­ mog: Upra­ vo na po­ čet­ ku ovih do­ ga­ đa­ nja.. ba­ ro­ nu F. 38 „Schon in den er­ sten Ze­ i­ ten di­ e­ ser Epoc­ he for­ der­ te mich eine wic­ hti­ ge An­ ge­ le­ gen­ he­ it an den Hof me­ i­ nes Souveräns.. hat­ te Mit­ tel ge­ fun­ den. 35. dru­ gi deo se sa­ sto­ ji od pi­ sa­ ma ba­ ro­ na F. Ne­ ka ne­ vi­ dlji­ va ru­ ka. die sich mir erst lan­ ge nac­ hher ent­ dec­ kte.38 165 Ši­ le­ ro­ va no­ ve­ la uvo­ di ov­ de fi­ gu­ ru „ne­ vi­ dlji­ va ru­ ka”. Frank­ furt 1999. Hac­ kett. Ka­ da je reč o ovim skri­ ve­ nim ma­ hi­ na­ ci­ ja­ ma. ko­ ju je ra­ ni­ je upo­ tre­ bio Adam Smit (Adam Smith) ka­ ko bi opi­ sao sa­ mo­ re­ gu­ la­ tor­ nu spo­ sob­ nost tr­ ži­ šta. in­ ter­ ven­ ci­ ja Pro­ vi­ đe­ nja. „svet­ sko­ i­ sto­ rij­ skim po­ je­ din­ cem” upra­ vlja­ ju stra­ sti. ka­ ko se pret­ po­ sta­ vlja. sto­ ji skri­ ve­ no de­ lo­ va­ nje „Ne­ do­ ku­ či­ vog” (G 619/25). upu­ će­ nih gro­ fu Fon O. pri­ re­ di­ la Eva Mol­ den­ ha­ u­ er. die ich eilen mußte durch me­ in ­ e persönliche Ge­ gen­ wart zu wi­ der­ le­ gen” (G 655/51). In­ tro­ duc­ tion to the Phi­ lo­ sophy of Hi­ story. pre­ veo Leo Ra­ uch..). Sem ulo­ ge u eko­ nom­ skim pro­ ce­ si­ ma. oče­ vi­ dac do­ ga­ đa­ ja iz pr­ vog de­ la no­ ve­ le.. He­ gel bi na­ zvao „lu­ kav­ stvo uma”. durch was sie sich in Er­ sche­ i­ nung setzt. und Gerüchte von mir aus­ zu­ bre­ i­ ten. ne­ vi­ dlji­ ve 37 . u no­ ve­ li se po­ mi­ nje i „zla ru­ ka” (Schlim­ me Hand) (G 650/48) ko­ ja usme­ ra­ va prin­ ca ka slo­ bo­ do­ um­ nom skep­ ti­ ci­ zmu u nje­ go­ vom iz­ bo­ ru knji­ ga. ne­ do­ dir­ nu­ ta i ne­ po­ vre­ đe­ na”. 49.

Ge­ he­ im­ bun­ dro­ man. U „fi­ lo­ zof­ skom di­ ja­ lo­ gu” iz­ me­ đu prin­ ca i ba­ ro­ na F. ja sam nje­ gov pro­ iz­ vod. daß Sie ve­ rac­ hten können die Me­ i­ nung der Welt! Ich bin ihr Geschöpf. Ši­ le­ ro­ va pri­ ča per­ so­ ni­ fi­ ku­ je ove ap­ strakt­ ne si­ le u li­ ku Jer­ me­ ni­ na. Was sind wir an­ ders als Me­ i­ nung? Al­ les an uns Fürsten ist Me­ i­ nung. princ. kao sve­ šte­ nik ko­ ji po­ ri­ če po­ sto­ ja­ nje Bo­ ga. Vi­ lan­ do­ va (C.. Da­ ju­ ći li­ te­ rar­ ni smi­ sao iz­ ra­ zi­ ma kao što su lu­ kav­ stvo uma i ne­ vi­ dlji­ va ru­ ka. struk­ tu­ ral­ nom na­ cr­ tu pri­ ča i te­ o­ 40 ri­ ja o za­ ve­ ra­ ma iz XX ve­ ka. gde ona po­ no­ vo us­ po­ sta­ vlja na­ ru­ še­ nu ge­ ne­ a­ lo­ šku rav­ no­ te­ žu. Po­ red ne­ vi­ dlji­ ve ru­ ke. ich muß ihr Skla­ ve sein. Ne­ vi­ dlji­ va ko­ li­ ba (1793) Ža­ na Po­ la (Jean Paul) i Vi­ li­ jam Lo­ vel Lu­ dvi­ ga Ti­ ka (Lud­ wig Ti­ eck). Vi­ en­ na 1790–1793).. isto­ vre­ me­ no uki­ da­ ju­ ći raz­ li­ ku iz­ me­ đu ne­ vi­ dlji­ vo­ sti i na­ mer­ ne skri­ ve­ no­ sti. Em­ pi­ re of Con­ spircy: The Cul­ tu­ re of Pa­ ra­ no­ ia in Post­ war Ame­ ri­ ca. knji­ žev­ ni tek­ sto­ vi kao što su Žr­ tva ma­ gič­ ne op­ se­ ne (1795) Ka­ je­ ta­ na Čin­ ka (Ca­ je­ tan Tschink). 1999. Wi­ e­ land) knji­ ga Pe­ re­ gri­ nus Pro­ te­ us (1791–1796). na­ gla­ ša­ va dra­ ma­ tič­ nim to­ nom u ko­ joj me­ ri pri­ pad­ ni­ ke nje­ go­ vog sta­ le­ ža kon­ tro­ li­ šu im­ per­ so­ nal­ ne si­ le: „La­ ko je te­ bi da pre­ zi­ reš mi­ šlje­ nje sve­ ta.. New York 2000. 15–16. 40 Vi­ de­ ti: Ti­ mothy Mel­ ley. 166 Vi­ dov­ nja­ ku ovaj iz­ raz pred­ sta­ vlja pre ne­ ga­ tiv­ nu ne­ go po­ zi­ tiv­ nu ne­ vi­ dlji­ vu si­ lu. En­ glish Li­ te­ rary Hi­ story. Na tra­ gu Ši­ le­ ro­ vog Vi­ dov­ nja­ ka. der die Me­ i­ nung ve­ rac­ htet. ima va­ žnu ulo­ gu u broj­ nim got­ skim ro­ ma­ ni­ ma.. Ka­ i­ se­ rer.treći program ZIMA 2012. 42 Ca­ je­ tan Tschink. Ali gro­ fo­ vo iz­ jed­ na­ ča­ va­ nje ne­ vi­ dlji­ ve ru­ ke s Jer­ me­ ni­ no­ vom za­ ve­ rom is­ ti­ če funk­ ci­ o­ nal­ nu ekvi­ va­ lent­ nost ili me­ đu­ sob­ nu za­ men­ lji­ vost okult­ nih za­ ve­ ra i ap­ strakt­ nih. Geschic­ hte eines Ge­ i­ ster­ se­ hers: Aus den Pa­ pi­ e­ ren des Man­ nes mit der eiser­ ner Lar­ ve. The Vic­ tim of ma­ gi­ cal . 739–758. M. hebt sich selbst auf.”41 Iako se u ovom pa­ su­ su ne po­ mi­ nje eks­ pli­ cit­ no Jer­ me­ nin. Cor­ nell Uni­ ver­ sity Press. skri­ ve­ nih si­ la u okvi­ ru te­ le­ o­ lo­ škog ob­ ja­ šnje­ nja slo­ že­ nih dru­ štve­ nih i isto­ rij­ skih pro­ ce­ sa. ko­ ji je bio pri­ nu­ đen da po­ zaj­ mi no­ vac ka­ ko bi odr­ žao svo­ ju po­ zi­ ci­ ju u dru­ štvu. der das Da­ sein eines Got­ tes le­ ug­ net” (G 668-69/72).... u Vi­ dov­ nja­ ku se alu­ di­ ra i na jav­ no mne­ nje kao sle­ de­ ću in­ stan­ cu ano­ nim­ ne si­ le ko­ ja upra­ vlja ak­ ci­ ja­ ma po­ je­ din­ ca i uti­ če na nje­ go­ ve na­ me­ re. vi­ de­ ti Ste­ fan An­ dri­ o­ po­ u­ los. Princ ko­ ji se sme­ je jav­ nom mne­ nju uni­ šta­ va sa­ mog se­ be.Ein Fürst. Šta smo mi prin­ če­ vi dru­ go do mne­ nje? Sve u na­ šem kne­ žev­ stvu je mne­ nje. pre­ ma to­ me. te sto­ ga us­ po­ sta­ vlja­ ju no­ vi ža­ nr ko­ ji je za­ o­ ku­ pljen taj­ nim dru­ štvi­ ma.42 Knji­ ga Kar­ la Fri­ dri­ ru­ ke. ja mo­ ram bi­ ti nje­ gov rob. . 3 to­ ma. ko­ ja po­ sta­ je ključ­ ni pro­ ta­ go­ nist u no­ ve­ li. na sli­ čan na­ čin sta­ vlja­ ju u sre­ di­ šte ta­ jan­ stve­ ne ma­ hi­ na­ ci­ je ko­ je sa­ svim bu­ kval­ no upra­ vlja­ ju za­ ve­ ra­ ma u ovim knji­ ga­ ma. 66. slič­ nost jav­ nog mne­ nja i ši­ re­ nja gla­ si­ na od stra­ ne „ne­ vi­ dlji­ ve ru­ ke” uka­ zu­ je bar na pa­ ra­ le­ lu iz­ me­ đu skri­ ve­ nih si­ la i taj­ nog de­ lo­ va­ nja za­ ve­ re. „The In­ vi­ si­ ble Hand: Su­ per­ na­ tu­ ral Agency in po­ li­ ti­ cal The­ ory and the Got­ hic No­ vel”. wie der Pri­ e­ ster. 41 „Wohl Ih­ nen. Spa­ ja­ nje ne­ pro­ vid­ no­ sti i svo­ je­ volj­ nog skri­ va­ nja u no­ ve­ li od­ go­ va­ ra.

Nort­ han­ ger Ab­ bey. Göschen. The In­ vi­ si­ ble Lod­ ge. C. Mid­ night Bell. Orp­ han of the Rhi­ ne i Hor­ rid Myste­ ri­ es. pri­ re­ dio Han­ ne Wit­ te. Jean Paul. The Myste­ ri­ o­ us Adven­ tu­ res of Don Car­ los de Gran­ dez. Ber­ lin 1795.”45 Me­ đu­ red to­ ga što iza­ zi­ va „či­ ta­ lač­ ku gro­ zni­ cu” (Le­ se­ wuth) pre­ tim. Slič­ no Ši­ le­ ro­ vom Vi­ dov­ nja­ ku. Mat­ zdorff. Hor­ rid Myste­ ri­ es: A Story. Wil­ li­ am Lo­ vell. pre­ veo Jo­ seph Trapp. u: D. 167 . Ka­ ta­ ri­ na je uze­ la da či­ ta knji­ ge The Ita­ lian. 3.teorije zavere ha Av­ gu­ sta Gro­ sea (Karl Fri­ e­ drich August Gros­ se) Ge­ ni­ je: Iz spi­ sa mar­ ki­ za Kar­ lo­ sa de Gran­ dea (1791–1795) bi­ la je je­ dan od naj­ u­ spe­ šni­ jih knji­ žev­ nih tek­ sto­ va u Ne­ mač­ koj XVI­II ve­ ka i ob­ ja­ vlje­ na je na en­ gle­ skom u dve ver­ zi­ je: The Ge­ ni­ us: or. 43 Carsl Fri­ e­ drich August Gros­ se. Ox­ ford 1990. La­ ne. 7). pre sve­ ga. 23–24. Der ge­ ni­ us. The Ca­ stle of Wol­ fen­ bach. Carl August Ni­ ko­ lai. Gro­ se­ ov tekst se. Lud­ wig Ti­ eck. po­ ko svo­ jih opi­ sa uža­ snih utva­ ra. Nec­ ro­ man­ cer of the Black Fo­ rest. 3 to­ ma. Fo­ lio. Die Unt­ sic­ hba­ re Lo­ ge: Eine Bi­ o­ grp­ hie. The Myste­ ri­ o­ us Adven­ tu­ re of Don Car­ los de Gran­ dez i Hor­ rid Myste­ ri­ es: A Story (obe ver­ zi­ je su ob­ ja­ vlje­ ne 1796). Al­ len & West. Hor­ rid Myste­ ri­ es: A story. pri­ re­ dio John Da­ vie. usred­ sre­ đu­ je na ta­ jan­ stve­ ne in­ tri­ ge ko­ je uti­ ču na ži­ vot nje­ go­ vog glav­ nog li­ ka. Wil­ li­ am Lo­ vell. Opa­ ti­ ja Nor­ tan­ ger (1817). Lud­ wig Ti­ eck. 2 to­ ma. Zwe­ i­ ta­ u­ send eins. New York 1883. Myste­ ri­ o­ us War­ nings. Ka­ ko je Tik na­ pi­ sao u pi­ smu. 46 „Aus al­ len Ver­ wic­ ke­ lun­ gen von sche­ in­ ba­ ren Zufällen blickt eine un­ sic­ hba­ re Hand her­ vor” (Gros­ se. The Ge­ ni­ us: or. Ne­ po­ u­ zda­ ni pre­ vod Pi­ te­ ra Vi­ la pre­ tva­ ra „ne­ vi­ dlji­ vu ru­ ku” u „vi­ dlji­ vu (sic) ru­ ku”. vi­ de­ ti: Ja­ ne Austin.”46 Šta­ vi­ še. Don Kar­ lo­ sa. 45 „Ich war auf eini­ ge Se­ kun­ den­ wir­ klich wahnsin­ nig”. u tek­ stu se opi­ su­ je za­ ve­ ra kao „ne­ ka ne­ vi­ dlji­ va ru­ ka ko­ ja se skri­ va iza svih za­ ple­ ta na­ iz­ gled ne­ sreć­ nih slu­ ča­ je­ va. Par­ ma (prir. Cler­ mont. Ro­ man­ tič­ ki pi­ sac Lu­ dvig Tik je 1792. vi­ še sen­ za­ ci­ o­ na­ li­ stič­ ki na­ slov bio je deo li­ ste knji­ ga ko­ je tre­ ba pro­ či­ ta­ ti. M. že­ li da Ide­ lu­ sion. Stut­ tgart 1986. The Mystery of the Re­ vo­ lu­ tion of p-L: Ma­ gi­ co-po­ li­ ti­ cal Ta­ le. „An He­ in­ rich Wac­ ken­ ro­ der”. Lon­ don 1968. Lon­ don 1796. or. 44 Ka­ da je pro­ či­ ta­ la knji­ gu En Red­ klif (Ann Red­ clif­ fe) Myste­ ri­ es of Udolp­ ho. pre­ veo Char­ les Ti­ mothy. Der Ge­ ni­ us: Aus den Pa­ pi­ e­ ren des mar­ qu­ is C von G.43 Dru­ gi. pre­ veo Pe­ ter Will. on je po­ čeo da ha­ lu­ ci­ ni­ ra ka­ da je za­ vr­ šio s či­ ta­ njem i tad je čak po­ mi­ slio da po­ či­ nje da gu­ bi pa­ met: „Ne­ ko­ li­ ko se­ kun­ di sam bio za­ i­ sta lud. do­ ži­ veo ner­ vni slom po­ što je gru­ pi slu­ ša­ la­ ca pro­ či­ tao pr­ va dva de­ la Gro­ se­ o­ ve no­ ve­ le. Frank­ furt 1982. Ox­ ford Uni­ ver­ sity Press. Ro­ nin­ son. Rec­ lam.). član taj­ nog dru­ štva ko­ je. Ber­ lin 1793. Le­ ip­ zig 1791. 3 to­ ma. Don Pe­ dro.). ko­ ju je za Ka­ ta­ ri­ nu na­ pra­ vi­ la Iza­ be­ la u pa­ ro­ di­ ji Džejn Ostin (Ja­ ne Austin) na got­ ski ro­ man. Wi­ e­ land. što je tra­ ja­ lo od če­ ti­ ri po pod­ ne do dva uju­ tru (Ti­ ko­ vi slu­ ša­ o­ ci su za­ pra­ vo spa­ va­ li dva po­ sled­ nja sa­ ta). 3 to­ ma. 692. Ge­ he­ i­ me Geschic­ hte des Phi­ lo­ sop­ hen Pe­ re­ gri­ nus Pro­ te­ us. pre­ veo Pe­ ter Will. 2 to­ ma. u: Wal­ ter Münz (prir. Bo­ oks Holt. slič­ no Ilu­ mi­ na­ ti­ ma. Lon­ don 1796. Lon­ don 1795.44 Ka­ ta­ ri­ na ni­ je bi­ la je­ di­ na ko­ ja je po­ če­ la da vi­ đa du­ ho­ ve po­ sle či­ ta­ nja ve­ ćeg bro­ ja got­ skih ro­ ma­ na.

kümmert sie sich nicht um die ne­ ben ihr vor­ her­ ge­ hen­ den Veränderungen. wel­ che die Il­ lu­ mi­ na­ ten­ sek­ te über­ ha­ upt. [. či­ ji čla­ no­ vi se­ be sma­ tra­ ju „pot­ či­ nje­ nim slu­ žbe­ ni­ ci­ ma Pro­ vi­ đe­ nja”. da li jih ve­ bi ovi lju­ di tre­ ba­ lo da se od­ rek­ nu svo­ li­ kih ci­ lje­ va ra­ di ma­ nje ne­ pri­ jat­ no­ sti u ovom ži­ vo­ tu?47 Gro­ se­ ov lik ov­ de eks­ pli­ cit­ no uka­ zu­ je na funk­ ci­ o­ nal­ nu jed­ na­ ko­ vred­ nost iz­ me­ đu „pla­ na” pri­ ro­ de ili isto­ ri­ je i za­ ve­ re taj­ nog dru­ štva. Tre­ ba bi­ ti u pot­ pu­ no­ sti po­ sve­ ćen pla­ nu po­ sti­ za­ nja sa­ vr­ še­ ni­ jeg čo­ ve­ čan­ stva. i to udru­ že­ nje lju­ di. u jed­ nom tre­ nut­ ku čak i oprav­ da­ va žr­ tvo­ va­ nje ljud­ skog ži­ vo­ ta ka­ ko bi se po­ sti­ gao taj cilj: Pro­ vi­ đe­ nje ni­ je to­ li­ ko za­ bri­ nu­ to ko­ li­ ko ste vi. be­ tref­ fen. Al­ les weiß sie zu ihrer Ab­ sicht zu stim­ men.. ko­ je se čvr­ sto dr­ ži ove ide­ je.. uje­ di­ ni. i ne tru­ de­ ći se da po­ bolj­ ša­ ju već da ubr­ za­ ju tok Pro­ vi­ đe­ nja. son­ der­ bar aber den Stif­ ter der­ sel­ ben Adam We­ is­ ha­ upt. 45–46). die Han­ dlun­ gen der­ sel­ ben nicht ver­ voll­ kom­ men.. so­ fort auf Churfürstlich höchsten Be­ fehl ge­ druckt. da se jed­ no sve­ o­ bu­ hvat­ no udru­ že­ nje lju­ di. und bey der auf dem Ba­ ron Bas­ su­ sischen Schloß zu San­ der­ dorf. Min­ hen. 168 „usa­ vr­ ši” čo­ ve­ čan­ stvo. wel­ che das Ge­ we­ be der Na­ tur und der men­ schen­ bil­ dung dem Schöpfer ab­ zu­ la­ u­ ren ver­ suc­ hen.] Pret­ po­ sta­ vi­ mo sa­ da. Pri­ ro­ da zna ka­ ko da usme­ ri sva­ ku stvar ka svo­ joj svr­ si. i obe­ lo­ da­ nju­ je no­ ve pla­ no­ ve u sa­ mrt­ nom ča­ su. und den ent­ dec­ kten Fäden der­ sel­ ben nun­ fol­ gen. Lin­ da­ 47 . ovi lju­ di poč­ nu da de­ lu­ ju kao pot­ či­ nje­ ni slu­ žbe­ ni­ ci Pro­ vi­ đe­ nja. u ro­ ma­ nu se in­ si­ sti­ ra na strep­ nji zbog ob­ ja­ vlji­ va­ nja taj­ nih spi­ sa Ilu­ mi­ na­ ta o to­ me ka­ ko usa­ vr­ ši­ ti čo­ ve­ čan­ ko po­ sti­ ći svet­ sku do­ mi­ na­ ci­ ju. im Ge­ sicht einer lan­ ge ge­ prüften Űber le­ gen­ he­ it über al­ le an­ de­ rem Gli­ e­ der des Vol­ kes ihm auch fest und stand­ haft nac­ hzu­ ge­ hen beschlißen. Einem ein­ zi­ gen Pla­ ne der Men­ schen­ bil­ dung hin­ ge­ ge­ ben. [.. 88–89.. no­ vi ži­ vot na­ sta­ je po­ sle sva­ ke smr­ ti. Don Kar­ lo­ se.treći program ZIMA 2012. die. ona­ ko ka­ kvo ono je­ ste. und zum ge­ he­ i­ men Ar­ chiv ge­ nom­ men wor­ den sind. die an di­ e­ sem Ge­ dan­ ken fest han­ gend. Don Kar­ los. und den erlöschenden let­ zten Punkt des Le­ bens ent­ fal­ tet sie zu ne­ uen Entwürfen und Aus­ suc­ hten. po­ mo­ ću du­ go­ traj­ ne nad­ moć­ no­ sti nad dru­ gim lju­ di­ ma..] Las­ sen Sie denn ein­ mal eine gan­ ze. 1787).48 stvo i ka­ „Die Vor­ se­ hung ist nicht so be­ den­ klich. U stvo­ re­ noj pri­ ro­ di. – wer­ den di­ e­ se Männer der kle­ i­ nen Bekümmer­ nis­ se di­ e­ ses Le­ bens ac­ hten. als Sie. In der Schöpfung drängt und preßt sich al­ les. we­ i­ tum­ fas­ sen­ de Ver­ bin­ dung von Männer ent­ ste­ hen. Pred­ sta­ vlja­ ju­ ći bes­ po­ go­ vor­ nu že­ lju da se žr­ tvu­ je ži­ vot ne­ kog po­ je­ din­ ca u ko­ rist vi­ ših ci­ lje­ va. poč­ ne da ne­ u­ mor­ no spro­ vo­ di ovu ide­ ju. sle­ de­ ći nit ovih ot­ kri­ ća. 48 Das Ge­ he­ im­ niß der Bos­ he­ it des Stif­ ters des Il­ lu­ mi­ na­ ti­ smus in Ba­ i­ ern zur War­ nung der Un­ vor­ sic­ hti­ gen: Hell auf­ ge­ deckt von einem se­ i­ ner al­ ten Ken­ ner und Fre­ un­ de (to jest. Aus je­ dem To­ de ent­ wic­ kelt sich eines ne­ u­ es Da­ seyn. i na kra­ ju pret­ po­ sta­ vi­ mo da.. einem be­ kan­ nten Il­ lu­ mi­ na­ ten-Ne­ ste vor­ ge­ nom­ me­ nen Vi­ si­ ta­ tion ent­ deckt. Be­ ne­ dikt Stat­ tler) (Lent­ ner. um sol­ che je­ der­ mann auf Ver­ lan­ gen zur Ein­ sicht vor­ le­ gen zu las­ sen. Hor­ rid Myste­ ri­ es.. gle­ ic­ hsam Un­ ter­ be­ am­ te der Vor­ se­ hung. 2 to­ ma. jer stvo­ re­ na pri­ ro­ da ne bri­ ne za pro­ me­ ne ko­ je će se tek de­ si­ ti. nur beschle­ u­ ni­ gen wol­ len. pret­ po­ sta­ vi­ mo da­ lje da ovo udru­ že­ nje pro­ zre taj­ ne pro­ ce­ se pri­ ro­ de i da bu­ de na tra­ gu sred­ sta­ va ko­ je ko­ ri­ sti Stvo­ ri­ telj ka­ ko bi obra­ zo­ vao i usa­ vr­ šio ljud­ sku ra­ su. um nicht das große Ziel zu ver­ fe­ hlen?” (Gros­ se. Der Ge­ ni­ us. Nac­ htrag von we­ i­ tern Ori­ gi­ nalschrif­ ten.

Sto­ ga. U Ši­ le­ ro­ vom tek­ stu. Frank­ furt 1786. pri­ po­ ve­ da­ čev opis ka­ ko Si­ ci­ li­ ja­ nac pri­ zi­ va du­ ha mar­ ki­ za De La­ noa uvo­ di u no­ ve­ lu ave­ tinj­ ski. Symonds. . ne­ ki Don Pe­ dro­ vi sta­ vo­ vi dru­ gim re­ či­ ma iz­ no­ se le­ nji­ ni­ stič­ ke te­ o­ ri­ je o avan­ gar­ di ko­ ja ubr­ za­ va tok isto­ ri­ je usme­ ren ka od­ re­ đe­ nom ci­ lju. po­ sma­ tra­ lo je sva­ ki moj ko­ rak. 96). Ich muß den Ar­ me­ ni­ er auf­ suc­ hen und muß Licht von ihn ha­ ben” (G 597/8). The Ar­ me­ nian: or. ko­ jem ni­ sam mo­ gao da se od­ u­ prem. do­ ži­ ve­ lo je broj­ na po­ no­ vlje­ na iz­ da­ nja to­ kom ce­ log XIX ve­ ka. Grat­ te­ na­ u­ er. 187. Ve­ zu iz­ me­ đu na­ iz­ gled nat­ pri­ rod­ nih mo­ ći i Jer­ me­ ni­ na ta­ ko­ đe ko­ men­ ta­ ri­ še princ. pre­ veo W. kao o „ne­ kim ne­ po­ zna­ tim”. ne­ shva­ tlji­ vih si­ la kao što su Pro­ vi­ đe­ nje i „ne­ vi­ dlji­ va ru­ ka”. već go­ vo­ ri i vi­ še od to­ ga. sve­ do­ če­ ći još jed­ nom po­ sto­ ja­ nje ne­ pri­ jat­ ne bli­ sko­ sti te­ o­ ri­ ja za­ ve­ re i te­ le­ o­ lo­ ških mo­ de­ la mi­ šlje­ nja.teorije zavere Isto­ vre­ me­ no. The Gohst Se­ er: A Hi­ story Fo­ un­ ded on Fact. Na­ slov ovog pre­ vo­ da bio je Jer­ me­ nin. i Jer­ me­ nin i „ne­ ki ne­ po­ zna­ ti” sto­ je na­ me­ sto ap­ strakt­ nih. ili. dem ich nicht entfli­ e­ hen kann. ili. Ein un­ sic­ htba­ res We­ sen. pre ne­ go pri­ vi­ đa­ nje du­ ha. gde se okult­ na za­ ve­ ra per­ so­ na­ li­ zu­ je u sa­ mo jed­ nom li­ ku – u Jer­ me­ ni­ nu – Gro­ se­ ov tekst od­ no­ si se na de­ lo­ va­ nje taj­ nih dru­ šta­ va u mno­ ži­ ni. Sve­ zna­ ju­ će je leb­ de­ lo oko me­ ne. or. iz­ gle­ da da je pot­ pu­ no oprav­ da­ no što se en­ gle­ sko iz­ da­ nje Ši­ le­ ro­ ve no­ ve­ le iz XVI­II ve­ ka ob­ ja­ vlju­ je pod pot­ pu­ no dru­ gim na­ slo­ vom. ko­ ji na po­ čet­ ku no­ ve­ le sa­ op­ va gro­ fu O. i da od nje­ ga do­ bi­ jem pro­ sve­ tlje­ nje. nat­ pri­ rod­ ni či­ ni­ lac. 51 ded on Fact). go­ di­ ne.: šta­ „Nad­ moć­ na si­ la ob­ uz ­ e­ la me je. Münich 1787. Al­ lwis­ sen­ he­ it schwebt um mich. 2 to­ ma. Ap­ pa­ ra­ ti­ o­ nist). no­ vo iz­ da­ nje iz 1800. 49 „Di­ e­ se ent­ set­ zlic­ hen Un­ be­ kan­ nten” (Gros­ se. 50 „Eine höhere Ge­ walt jagt mich. Dok se pr­ vi pre­ vod iz 1795. Apo­ lo­ gie der Il­ lu­ mi­ na­ ten. ko­ je je do­ mi­ ni­ ra­ lo en­ gle­ skim i ame­ rič­ kim tr­ ži­ štem. Der ge­ ni­ us. 51 Fri­ e­ drich Schil­ ler. ob­ ja­ vlju­ je pod na­ slo­ vom Vi­ dov­ njak. ono što pred­ sta­ vlja pra­ vu te­ mu Ši­ le­ ro­ vog Vi­ dov­ nja­ ka. mo­ že se čak re­ ći da je pri­ vi­ đa­ nje Jer­ me­ ni­ na.”50 Ova iz­ ja­ va ne sa­ mo što is­ ti­ če pa­ ra­ doks tra­ že­ nja pro­ sve­ će­ nja od taj­ nog dru­ štva. Po­ la­ ze­ ći od te­ sne ve­ ze iz­ me­ đu nat­ pri­ rod­ nog či­ ni­ o­ ca i Jer­ me­ ni­ na. be­ wacht al­ le me­ i­ ne Schrit­ te. A Hi­ story Fo­ un­ S en­ gle­ skog je­ zi­ ka pre­ veo Ra­ de Ka­ lik 169 u­ er. Vi­ dov­ njak. or. Adam We­ is­ ha­ upt. Mo­ rao sam da tra­ žim Jer­ me­ ni­ na. Na­ su­ prot Ši­ le­ ro­ vom Vi­ dov­ nja­ ku. ko­ ji je ob­ ja­ vljen u Laj­ pci­ gu 1797–1798. Ne­ ko ne­ vi­ dlji­ vo bi­ će. Lon­ don 1800. Tekst sa­ dži i na­ sta­ vak Ši­ le­ ro­ ve no­ ve­ le ko­ ji je na­ pi­ sao Ernst Fri­ drih Fo­ le­ ni­ us.49 Me­ đu­ tim. Isto­ ri­ ja za­ sno­ va­ na na či­ nje­ ni­ ca­ ma (The Ar­ me­ nian. Hor­ rid Myste­ ri­ es. Pri­ zi­ vač nat­ pri­ rod­ nih si­ la (The Gohst Se­ er. The Gohst Se­ er. što se za­ tim pre­ tva­ ra u pred­ sta­ vlja­ nje okult­ ne za­ ve­ re ote­ lo­ tvo­ re­ ne u li­ ku ta­ jan­ stve­ nog Jer­ me­ ni­ na. Ren­ der.

treći program ZIMA 2012. 170 .

studije .

.

** Arnaud François. „Pourquoi inverser les valeurs. Ipak. ne zna­ či po­ sta­ vlja­ nje no­ vih vred­ no­ sti na me­ sto sta­ rih. što ni­ je bi­ lo po­ što­ va­ no. francuska verzija objavljena je u: Yannick Souladié (prir. na ko­ ji bi na­ čin Ni­ če mo­ gao da se na­ da da će pro­ ši­ ri­ ti svo­ je pre­ o­ kre­ ta­ nje na ce­ lo čo­ ve­ čan­ stvo? Ovo tu­ ma­ če­ nje * Arno Fransoa predaje na univerzitetu Toulouse II – „Mirail” u Francuskoj. Ali ova­ kvo tu­ ma­ če­ nje Ni­ če­ o­ vog pre­ o­ kre­ ta­ nja vred­ no­ sti stva­ ra broj­ ne te­ ško­ će. pre­ o­ kre­ ta­ nje. kon­ zer­ va­ tiv­ no.022. po­ sta­ vlja­ nje – u pra­ voj re­ vo­ lu­ ci­ ji. ne­ go do­ ga­ đaj. po­ štu­ je. „Europaea memoria”. mo­ že­ mo da mu su­ prot­ sta­ vi­ mo ar­ gu­ ment zdra­ vog ra­ zu­ ma: ako je pre­ o­ kre­ ta­ nje za­ i­ sta ovo što je upra­ vo re­ če­ no. Pod „pre­ o­ kre­ ta­ njem vred­ no­ sti” sklo­ ni smo. Hildesheim. no­ vo. coll. hri­ šćan­ stvo. ukrat­ ko „po­ sta­ vlja­ nje no­ vih vred­ no­ sti na me­ sto sta­ rih”. Pro­ ce­ nji­ va­ nje vred­ no­ sti za Ni­ čea je stva­ ra­ nje. pro­ ce­ nju­ je – tri gla­ go­ la ko­ ja ima­ ju dvo­ stru­ ko zna­ če­ nje – sve ono što je bi­ lo pot­ ce­ nje­ no. uvek po­ sto­ ji opa­ snost da ona bu­ de po­ gre­ šno shva­ će­ na. da se ku­ di sve ono što je bi­ lo hva­ lje­ no. ce n’est pas mettre de nouvelles valeurs à la place des anciennes”.). u istin­ skom pre­ o­ kre­ tu – ono­ ga što je bi­ lo vi­ so­ ko. Ključ­ ne re­ či: Ni­ če. da se vred­ nu­ je upra­ vo sve ono što je bi­ lo li­ še­ no vred­ no­ sti. če­ mu je vred­ nost bi­ la uma­ nje­ na. 2007. vred­ nost. Pre­ o­ kre­ ta­ nje vred­ no­ sti jed­ na je od naj­ po­ zna­ ti­ jih Ni­ če­ o­ vih te­ ma. 1978UDK:  14 Ниче Ф. ka­ ko bi ga Ni­ če iz­ veo in con­ cre­ to? Već je pre­ o­ kre­ ta­ nje vred­ no­ sti za se­ be te­ ško shva­ tlji­ vo. Prevod 173 ARNO FRANSOA* ZAŠTO PREOKRETANJE VREDNOSTI NIJE POSTAVLJANJE NOVIH VREDNOSTI NA MESTO STARIH** Pre­ o­ kre­ ta­ nje vred­ no­ sti. u stva­ ri. Pre sve­ ga. ni­ ti po­ sta­ vlja­ nje ni­ skih vred­ no­ sti na me­ sto vi­ so­ kih. da se ce­ ni.1 Ниче Ф. E mail: arndfrncois@gmail. Olms. . da bu­ de ni­ sko. jed­ na od naj­ slav­ ni­ jih Ni­ če­ o­ vih for­ mu­ la. Nietzsche: L'inversion des valeurs. već od­ bi­ ja­ nje ono­ ga po se­ bi u vred­ no­ sti­ ma. 133–167. Kre­ ta­ nje isto­ ri­ je ni­ je jed­ no­ stav­ no nji­ ha­ nje klat­ na iz­ me­ đu ari­ sto­ krat­ skih i hri­ šćan­ skih vred­ no­ sti. 17.com.Treći program Broj 153. Арно. kao i po­ sti­ za­ nje spo­ ra­ zu­ ma ko­ ji bi i dru­ gi po­ što­ va­ li. ZIMA 2012 AUTOR: Франсоа. to jest nov na­ čin shva­ ta­ nja sa­ mog poj­ ma vred­ no­ sti. da raz­ um ­ e­ mo da je sa­ da na ce­ ni sve ono što je bi­ lo pre­ zre­ no. od­ bi­ ja­ nje pret­ po­ sta­ vlje­ ne vred­ no­ sti sa­ me vred­ no­ sti. Tekst je preveden iz autorovog rukopisa.

tu­ ma­ če­ nje o ko­ me je reč či­ ni te­ ško shva­ tlji­ vim od­ nos iz­ me­ đu „je­ vrej­ skog pre­ o­ kre­ ta­ nja vred­ no­ sti” i ni­ če­ an­ skog pre­ o­ kre­ ta­ nja. pre­ vod Jo­ vi­ ca Aćin). „Na če­ mu sam za­ hva­ lan sta­ ri­ ma”. Be­ og ­ rad 2009. I. ova­ kvo tu­ ma­ če­ nje ima neo­ spor­ ne osno­ ve u tek­ stu. 5  Ec­ ce ho­ mo. § 195. Po­ go­ vor. „Za­ što sam sud­ bi­ na”. 8. pre­ vod Mir­ ja­ na Avra­ mo­ vić. ci­ ta­ te smo pre­ vo­ di­ li s fran­ cu­ skog je­ zi­ ka. I. I du­ blje. I. I. § 2. 4  S one stra­ na do­ bra i zla. (Fri­ drih Ni­ če. prev. Srp­ ska knji­ žev­ na za­ dru­ ga. „Za­ što sam sud­ bi­ na”. i za­ i­ sta. „Na če­ mu sam za­ hva­ lan sta­ ri­ ma”. § 5. upor.) 2  Ge­ ne­ a­ lo­ gi­ ja mo­ ra­ la. 6  Ec­ ce ho­ mo. Upor. Prim. Be­ o­ grad 2005. 56. Slu­ čaj Vag­ ner. Slu­ čaj Vag­ ner. 7  Ge­ ne­ a­ lo­ gi­ ja mo­ ra­ la I. § 2. o po­ nov­ nom us­ po­ sta­ vlja­ nju pra­ va ari­ sto­ kra­ ti­ je – grč­ ke8. pre­ vod Jo­ vi­ ca Aćin).6 Pri­ sta­ li­ ca glav­ nog tu­ ma­ če­ nja će od­ go­ vo­ ri­ ti da se Ni­ če­ o­ vo pre­ o­ kre­ ta­ nje raz­ li­ ku­ je od hri­ šćan­ skog pre­ o­ kre­ ta­ nja. (U slu­ ča­ ju ka­ da po­ sto­ ji na­ gla­ še­ na raz­ li­ ka u srp­ skom i fran­ cu­ skom pre­ vo­ du Ni­ čea. ili ka­ da je kon­ struk­ ci­ ju re­ če­ ni­ ce va­ lja­ lo pri­ la­ go­ di­ ti fran­ cu­ skom tek­ stu. § 17. Ali uop­ šte­ na Ge­ ne­ a­ lo­ gi­ ja mo­ ra­ la. § 2. § 2. su­ de­ ći pre­ ma tek­ sto­ vi­ ma? Ni­ če­ ov bi gest neo­ spor­ no bio re­ ak­ ci­ o­ na­ ran. 61. upor.. pre­ vod Bo­ ri­ vo­ je Jev­ tić. An­ ti­ hrist. Su­ mrak ido­ la. 9  Ge­ ne­ a­ lo­ gi­ ja mo­ ra­ la. Gra­ fos. Ge­ ne­ a­ lo­ gi­ ja mo­ ra­ la. Ec­ ce ho­ mo. „Ro­ đe­ nje tra­ ge­ di­ je”. Slu­ žbe­ ni gla­ snik. „Br­ blja­ nje jed­ nog ’ne­ ak­ tu­ el­ nog’”. 62. § 11. 1  .. 57. 174 se po­ seb­ no vra­ ća na pret­ po­ stav­ ku da Ni­ če „ce­ ni” bi­ lo šta. „Slu­ čaj Vag­ ner”. Be­ o­ grad 1977. […] Pa­ nič­ no se bo­ jim da će me ka­ no­ ni­ zo­ va­ ti jed­ nog da­ na. § 62. § 11. o to­ me: uko­ li­ ko je Ni­ če že­ leo da pro­ mo­ vi­ še bi­ lo ka­ kve vred­ no­ sti. § 24: „Šta vi za­ pra­ vo ra­ di­ te: gra­ di­ te ili ra­ za­ ra­ te ideal?”. Ec­ ce ho­ mo. Su­ mrak ido­ la „Mo­ ral kao pro­ tiv­ pri­ ro­ da”. Be­ o­ grad 1993. rim­ ske9. to­ me da „is­ pre­ me­ šta­ ju sve vred­ no­ sti”4. S one stra­ ne do­ bra i zla i Ge­ ne­ a­ lo­ gi­ ja mo­ ra­ la. II. pre­ o­ kre­ ta­ nje ko­ je su „na­ sle­ di­ li”3 hri­ šća­ ni? „Hri­ šćan­ ski ’cr­ kve­ ni lju­ di’” su se po­ sve­ ti­ li. […] Ne že­ lim da bu­ dem sve­ tac. § 9 (Fri­ drih Ni­ če.”. Be­ o­ grad 2010. 10  Ge­ ne­ a­ lo­ gi­ ja mo­ ra­ la. § 16. ipak. „Za­ što sam ta­ ko pa­ me­ tan”. već la­ kr­ di­ jaš. čak i var­ var­ ske10. § 4.7 Ali pi­ ta­ nje da li Ni­ če „ce­ ni” ži­ vot u tom smi­ slu u ko­ me bi on kod nje­ ga bio pred­ met pro­ mo­ vi­ sa­ nja ko­ je je po pri­ ro­ di iden­ tič­ no pro­ mo­ vi­ sa­ nju hri­ šćan­ skih vred­ no­ sti kod sve­ šte­ ni­ ka – osta­ je ne­ tak­ nu­ to. kao što se vred­ no­ sti „ži­ vo­ ta” raz­ li­ ku­ ju od vred­ no­ sti „smr­ ti”. S one stra­ ne do­ bra i zla. § 37. Slu­ žbe­ ni gla­ snik. od ono­ ga 2 što on zo­ ve „je­ vrej­ sko pre­ o­ kre­ ta­ nje vred­ no­ sti” . III. u stva­ ri. §§ 52. Fri­ drih Ni­ če.treći program ZIMA 2012. An­ ti­ hrist. Ec­ ce ho­ mo „Ro­ đe­ nje tra­ ge­ di­ je”. § 1. § 7. § 11. 3  Isto. Su­ mrak ido­ la. Raz­ mi­ sli­ mo. Ali sam Ni­ če nas upo­ zo­ ra­ va u ču­ ve­ nom tek­ stu iz vre­ me­ na ka­ da je shva­ tio pre­ o­ kre­ ta­ nje vred­ no­ sti kao svoj glav­ ni „za­ da­ tak”5: „u me­ ni ne­ ma ni­ če­ ga od osni­ va­ ča re­ li­ gi­ je. šta bi su­ štin­ ski raz­ li­ ko­ va­ lo nje­ gov gest od „ustan­ ka ro­ bo­ va u mo­ ra­ lu”1. Da li je kod Ni­ čea reč o po­ vrat­ ku u sta­ nje ko­ je je pret­ ho­ di­ lo ovom pre­ o­ kre­ ta­ nju. „Za­ što sam ta­ ko pa­ me­ tan”. pre­ vod Gri­ go­ ri­ je Er­ nja­ ko­ vić. §§ 4. § 2. 8  Su­ mrak ido­ la. 7. § 7. Či­ go­ ja.

tu bi. Uosta­ lom. „od sve­ ga što je­ ste ne­ ma ni­ če­ ga što bi mo­ glo da se iz­ o­ sta­ vi. ba­ rem de­ li­ mič­ no. II. Do­ daj­ mo da svi tek­ sto­ vi ne pra­ te mo­ del pre­ ma ko­ me su po­ sto­ ja­ le dve epo­ he mo­ ra­ la. § 1. pre­ vod Mi­ lan Ta­ ba­ ko­ vić. sa­ mo pre­ me­ šta te­ ško­ ću na dru­ go me­ sto: uko­ li­ ko je mo­ ral­ na vred­ nost sa­ mo ode­ ća ko­ jom se ki­ ti pre­ zir pre­ Ge­ ne­ a­ lo­ gi­ ja mo­ ra­ la. pred­ lo­ žio pra­ vu i za­ bri­ nja­ va­ ju­ ću „kon­ zer­ va­ tiv­ nu re­ vo­ lu­ ci­ ju”. ni­ če­ ga če­ ga bi­ smo mo­ gli da se od­ rek­ ne­ mo”14.”15 Ni­ je mo­ gu­ će bi­ ti je­ zgro­ vi­ ti­ ji. „Slu­ čaj Vag­ ner”. § 260. Ali ova ana­ li­ za. § 13. § 43. osva­ ja­ nju i stva­ ra­ nju. Prim. što će re­ ći la­ žna ide­ ja. hri­ šćan­ stva na­ ro­ či­ to. zvuč­ ne i pom­ pe­ zne” mo­ ral­ ni lju­ di ima­ ju stal­ no na usna­ ma i „ako ži­ vo­ ti­ nja sta­ da zra­ či u sja­ ju naj­ či­ sti­ je vr­ li­ ne. pre­ ma per­ spek­ ti­ va­ ma ko­ je bi tre­ ba­ lo upo­ re­ di­ ti. 16  Ec­ ce ho­ mo. U ne­ ko­ li­ ko pra­ va­ ca u ko­ ji­ ma na­ sta­ vlja­ mo glav­ no tu­ ma­ če­ nje pre­ o­ kre­ ta­ nja. Sma­ tra­ mo da je pre­ vod Ni­ če­ o­ vog de­ la Die Fröliche Wis­ sen­ schaft sa Ve­ se­ la na­ u­ ka gru­ ba oma­ ška. zvon­ mo­ ral: „Upra­ vo le­ pe re­ ke. je­ su 17 či. pri­ me­ nje­ na na pro­ blem ko­ ji nas za­ o­ ku­ plja. da li Ni­ če u sop­ stve­ nom pre­ o­ kre­ ta­ nju vred­ no­ sti za­ pa­ ža „na­ pre­ dak” ko­ ji bi mo­ glo da ostva­ ri čo­ ve­ čan­ stvo?  „’Na­ pre­ dak’ je sa­ mo mo­ der­ na ide­ ja. Na taj bi na­ čin ovo tu­ ma­ če­ nje mo­ glo da uklo­ ni sva­ ku isto­ rij­ sku di­ men­ zi­ ju pro­ ble­ ma pre­ o­ kre­ ta­ nja vred­ no­ sti i da se po­ vu­ če u či­ sto lin­ gvi­ stič­ ko shva­ ta­ nje. da je bio „re­ ak­ ci­ o­ nar” Ni­ če bi. Be­ o­ grad 1989. da one. na­ ro­ či­ to bi­ o­ lo­ ško. § 12 (upor. da su hri­ šćan­ ski vred­ no­ sni su­ do­ vi. § 43. Ec­ ce ho­ mo. sti. „Ro­ đe­ nje tra­ ge­ di­ je”. te da je od­ go­ va­ ra­ ju­ ći pre­ vod upra­ vo Ra­ do­ sna na­ u­ ka. I. S one stra­ ne do­ bra i zla. 13  An­ ti­ hrist. 11  12  175 . S one stra­ ne do­ bra i zla.studije Ni­ če­ o­ va ana­ li­ za re­ ak­ ci­ je11 i kon­ zer­ va­ ci­ je12. a u od­ 16 što je još ma­ nje ve­ ro­ vat­ no. § 242. u stva­ ri. § 2. nje­ go­ va za­ sno­ va­ nost bi­ la oprav­ da­ na. Ge­ ne­ a­ lo­ gi­ ja mo­ ra­ la. § 349. Fri­ drih Ni­ če. § 10. § 4. Na­ su­ prot to­ me. ali. nji­ ho­ vo pod­ re­ đi­ va­ nje. ari­ sto­ krat­ ska i hri­ šćan­ ska. Ve­ se­ la na­ u­ ka. po­ ka­ za­ ti da mo­ ral po­ či­ va u „le­ pim re­ či­ ma” i da ga one pre­ no­ se. on je pro­ tiv­ nik sva­ kog po­ ku­ ša­ ja ove vr­ ste iz naj­ ma­ nje dva raz­ lo­ ga: „ne­ sum­ nji­ vo je da je upra­ vo hri­ šćan­ stvo. taj mo­ del sa­ vr­ še­ no slu­ ži ana­ li­ tič­ koj svr­ si Ge­ ne­ a­ lo­ gi­ je mo­ ra­ la. ono što sva­ ku re­ vo­ lu­ ci­ ju iz­ vr­ će u krv i zlo­ čin”13. § 32 ili ceo An­ ti­ hrist pred­ sta­ vlja­ ju. iz­ u­ ze­ tan čo­ vek nu­ žno mo­ ra da bu­ de sve­ den na ni­ vo ’zlih’”18 – na­ vod­ ni­ ci ov­ de sig­ na­ li­ zi­ ra­ ju lin­ gvi­ stič­ ki izum ko­ ji ima mo­ ral­ nu pri­ me­ nu. Su­ mrak ido­ la . prev. za­ jed­ no s pre­ o­ kre­ ta­ njem vred­ no­ sti. § 5 (naš kur­ ziv). is­ klju­ ču­ je ta­ kvo shva­ ta­ nje. 18  Ec­ ce ho­ mo. § 2. § 48. afo­ ri­ zmi iz S one stra­ ne do­ bra i zla.). mno­ ge epo­ he mo­ ra­ la. Ali. „Za­ što sam sud­ bi­ na”. Gra­ fos. Mo­ gu­ će je. „Ge­ ne­ a­ lo­ gi­ ja mo­ ra­ la”. 15  An­ ti­ hrist. 17  S one stra­ ne do­ bra i zla. na pri­ mer. § 230. 14  Ec­ ce ho­ mo. Osta­ je sa­ mo da se za­ mi­ sli ne­ ka vr­ sta di­ ja­ lek­ tič­ kog pre­ va­ zi­ la­ že­ nja i pre­ vla­ da­ va­ nja ko­ je se do­ ga­ đa u do­ ba pre­ o­ kre­ ta­ nja vred­ no­ no­ su na do­ ba mo­ ra­ la čo­ ve­ čan­ stva i na nje­ go­ vo do­ ba pre mo­ ra­ la. „Br­ blja­ nje jed­ nog ’ne­ ak­ tu­ el­ nog’”. spo­ ti­ če­ mo se o apo­ ri­ ju. upor. kao i svih ob­ li­ ka de­ ka­ den­ ci­ je. Ra­ do­ sna na­ u­ ka. mo­ žda.

str.treći program ZIMA 2012. § 22. po­ no­ vi­ mo to. Pred­ go­ vor. a pro­ ce­ nji­ va­ ti (Wertschätzung) zna­ či­ lo bi ce­ ni­ ti. bi­ lo da je reč o do­ bru i zlu bi­ lo – ne iz­ ra­ ža­ va­ ju­ ći se u mo­ ral­ nim ter­ mi­ ni­ ma – o ži­ vo­ tu i smr­ ti. na dru­ gim me­ sti­ ma u obla­ sti ko­ ja je ome­ đe­ na pi­ ta­ njem pre­ o­ kre­ ta­ nja. 22  „Pro­ ce­ nji­ va­ nje je stva­ ra­ nje” (Ta­ ko je go­ vo­ rio Za­ ra­ tu­ stra. što će re­ ći pri­ rod­ nog je­ zi­ ka ili iz­ vor­ ne i uni­ ver­ zal­ ne in­ sti­ tu­ ci­ je je­ zi­ ka. Blon­ del od­ ba­ cu­ je sva­ ko „neo­ i­ de­ a­ li­ stič­ ko” tu­ ma­ če­ nje Ni­ čea (ibid. kao da je afir­ mi­ sao ne­ što dru­ go. Ve­ ru­ je­ mo da Ni­ če od­ ba­ cu­ je ne­ ku vred­ nost zbog ono­ ga što ona je­ ste po se­ bi. u ce­ li­ ni. § 13. Pa­ ris. uosta­ lom. § 4. zdra­ vlju i bo­ le­ sti? Je­ di­ ni za­ da­ tak fi­ lo­ zo­ fa bi. ali si­ gur­ če­ no če. u ko­ jem bi stva­ ri bli­ sta­ le u svo­ joj na­ iv­ noj isti­ ni­ to­ sti i ne bi vi­ še bi­ le pre­ kri­ ve­ ne ve­ lom la­ ži. da na­ pra­ vi te­ melj­ nu raz­ li­ ku iz­ me­ đu spe­ ci­ fič­ nog ge­ sta „ustan­ ka ro­ bo­ va u mo­ ra­ lu” i pre­ o­ kre­ ta­ nja vred­ no­ sti. obr­ ta­ nje. upra­ no ne i Ni­ vo iz onih raz­ lo­ ga ko­ ji ga uda­ lja­ va­ ju od Pla­ to­ na?19 Re­ na bru­ tal­ ni­ ji na­ čin. str. 20  S one stra­ ne do­ bra i zla. „još ni­ ko ne zna šta je do­ bro i zlo – osim mo­ žda stva­ ra­ o­ ca!” (isto. a pro­ ce­ nji­ va­ nje je za Ni­ čea stva­ ra­ nje. što su pro­ ble­ mi s ko­ ji­ ma je mo­ gao da se su­ sret­ ne Pla­ ton u Kra­ ti­ lu. 239. § 6. Ohra­ se­ bi”. al­ ler Wer­ te21 – sklo­ sve­ ga ono­ ga što je vi­ so­ ko svi­ me onim što je ni­ sko i obr­ nu­ to. pre­ o­ kre­ ta­ nje. 21  Su­ mrak ido­ la. u ovim uslo­ vi­ ma. ovo je upra­ vo slu­ čaj ka­ da vred­ no­ sti „ži­ vo­ ta” su­ prot­ sta­ vlja­ mo vred­ no­ sti­ ma „smr­ ti”. ono ne mo­ že da se na nju sve­ de: „Ni­ čeu se pri­ pi­ su­ je po­ gre­ šna ide­ ja da bi pre­ o­ kre­ ta­ nje vred­ no­ sti bi­ lo jed­ no­ stav­ no stvar je­ zič­ kog pre­ vra­ ta” (Éric Blon­ del. An­ ti­ hrist. „Ljud­ sko. Ni­ etzsche. a ne od­ no­ se.20 Po­ bre­ ni fran­ cu­ skim pre­ vo­ dom za pre­ o­ kre­ ta­ nje vred­ no­ sti – in­ ver­ sion des va­ le­ ma urs. ka­ ko se ka­ že na fran­ cu­ skom. ali ko­ ji. „O hi­ lja­ du i jed­ nom ci­ lju”). zbog to­ ga što ona ni­ je u sta­ nju. da se „mač­ ka na­ zo­ ve mač­ kom” (ap­ pe­ ler un chat un chat). bio da ra­ za­ zna da li je od­ re­ đe­ na vred­ nost vred­ nost ži­ vo­ ta ili vred­ nost smr­ ti. do­ no­ še­ njem su­ da. „’Po­ pra­ vlja­ či’ čo­ ve­ čan­ stva”. „Tog da­ na sa­ vr­ šen­ stva”. su­ vi­ še ljud­ sko”. do­ bro pre­ vo­ di sa­ dr­ ži­ nu re­ še­ nja ko­ je na­ pre­ du­ je či­ sto je­ zič­ kim tu­ ma­ če­ njem: sa­ dr­ ži­ na pre­ o­ kre­ ta­ nja vred­ no­ sti ne mo­ že da bu­ de sa­ mo u to­ me. Ec­ ce ho­ mo. Ali ka­ ko ne vi­ de­ ti da ovo gle­ di­ šte im­ pli­ ci­ ra ide­ ju ade­ kvat­ nog ozna­ ča­ va­ nja. § 5. Kao da Ni­ če ni­ je pro­ te­ rao sve „po đi­ mo još da­ lje.. ve­ ru­ je­ mo. Ova jed­ 19  Za­ to nam se či­ ni da Blon­ del ima raz­ lo­ ga da tvr­ di da ako pre­ o­ kre­ ta­ nje vred­ no­ sti sa­ dr­ ži lin­ gvi­ stič­ ku di­ men­ zi­ ju. Opa­ snost ne­ do­ pu­ šte­ ne re­ pla­ to­ ni­ za­ ci­ je Ni­ čea po­ sto­ ji. oce­ nji­ va­ ti. o pred­ me­ 22 no­ stav­ na tu ko­ ji već po­ sto­ ji. PUF 1986. iz­ vr­ ta­ nje – ali i ne­ kim Ni­ če­ o­ vim for­ mu­ la­ ci­ ja­ u ko­ ji­ ma on po­ štu­ je ta­ čan smi­ sao – pre­ o­ kre­ ta­ nje svih vred­ no­ sti. Um­ wer­ tung ni smo mi­ šlje­ nju da bi pre­ o­ kre­ ta­ nje bi­ lo za­ me­ na. le corps et la cul­ tu­ re. 82). u smi­ slu me­ re­ nja. 176 ma se­ bi. be­ le­ ška 237). Ali ko­ ju za­ jed­ nič­ ku tač­ ku bi ima­ le vred­ no­ sti iz sva­ ke od ovih ka­ te­ go­ ri­ ja ako ne ne­ ku po se­ bi ili ne­ ku su­ šti­ nu u ko­ joj uče­ stvu­ ju. ka­ ko bi se čo­ vek uči­ nio pod­ no­ šlji­ vim sa­ mo­ me se­ bi i do­ sto­ jan po­ što­ va­ nja dru­ gih – a ona je uisti­ nu to – on­ da mo­ že­ mo da za­ mi­ sli­ mo je­ zič­ ki pre­ o­ kret ko­ jim bi sva­ ko mo­ ral­ no pre­ ru­ ša­ va­ nje bi­ lo uki­ nu­ to. „O sta­ rim i . „Na če­ mu sam za­ hva­ lan sta­ ri­ ma”. § 62.

ne­ go je za­ i­ sta do­ ga­ đaj. Pred­ go­ vor. ime­ na vred­ no­ sti. ra­ di se o to­ me da se pri­ stu­ pi ana­ li­ zi Ni­ če­ o­ vog poj­ ma vred­ no­ sti. s na­ dom da će­ mo do­ ći do ma­ lo stro­ žeg shva­ ta­ nja „pre­ o­ kre­ ta­ nja vred­ no­ sti”. pre­ vod Bra­ ni­ mir Ži­ vo­ ji­ no­ vić). ili po­ sle nje­ ga” (Ec­ ce ho­ mo. Po­ treb­ no je. to ni­ je zbog nji­ ho­ vog sa­ dr­ ža­ ja. sve vred­ no­ sti ko­ je Ni­ če po­ mi­ nje na po­ čet­ ku gom me­ stu po­ želj­ no je na­ pra­ vi­ Ge­ ne­ a­ lo­ gi­ je mo­ ra­ la. Uto­ li­ ko ne­ ma ni­ ka­ kvog smi­ sla re­ ći da bi „na­ pre­ dak”. pra­ va ’ka­ ta­ stro­ fa’.26 Na dru­ ti raz­ li­ ku iz­ me­ đu vred­ no­ sti i ci­ lja. či­ me bi se vred­ no­ sti o či­ jem je uki­ da­ nju reč raz­ li­ ko­ va­ le od osta­ lih. upor. ne­ go da će se oba­ vi­ ti. mo­ že lek­ sič­ ki da na­ pra­ vi raz­ li­ ku iz­ me­ đu vred­ no­ sti i vr­ li­ ne. Sto­ ga u tek­ stu u ko­ me pr­ vi put su­ prot­ sta­ vlja „mo­ ral go­ spo­ da­ ra” „mo­ ra­ lu ro­ bo­ va”. što će­ mo pri­ vre­ me­ no zva­ ti nji­ ho­ vom for­ mom. po­ mi­ ri­ ti se s tim: ako Ni­ če osu­ đu­ je ne­ ke vred­ no­ sti i. S one stra­ ne do­ bra i zla. otu­ da. hri­ šćan­ stvo se­ bi po­ sta­ vlja no­ vim ta­ bli­ ca­ ma”. § 260 26  Ge­ ne­ a­ lo­ gi­ ja mo­ ra­ la. Ni­ če mo­ že da na­ pi­ še da go­ spo­ dar „pre­ ma pod­ re­ đe­ ni­ ma. „pro­ spe­ ri­ tet čo­ ve­ ka uop­ šte”. od­ re­ di­ ti ovu „for­ mu” vred­ no­ sti.studije ana­ li­ za na­ go­ ve­ šta­ va da pre­ o­ kre­ ta­ nje ne bi tre­ ba­ lo da se od­ no­ si na sve vred­ no­ sti od­ jed­ nom. fa­ tum – on raz­ bi­ ja isto­ ri­ ju čo­ ve­ čan­ stva na dva de­ la. na sva­ koj od vred­ no­ sti ko­ ja je is­ pi­ ta­ na u svo­ joj po­ seb­ no­ sti – po­ ma­ lo kao što je na po­ čet­ ku Su­ mra­ ka ido­ la fi­ lo­ zof za­ du­ žen da „is­ pi­ tu­ je ido­ le”. Ni­ če­ o­ vo pre­ o­ kre­ ta­ nje vred­ no­ sti se od „ustan­ ka ro­ bo­ va u mo­ ra­ lu” raz­ li­ ku­ je po pri­ ro­ di. BIGZ. 23  Su­ mrak ido­ la. od­ lu­ ču­ je da pre­ je sve vred­ vred­ nu­ no­ sti. bi­ le „vr­ li­ ne”.23 Ova­ „pre­ o­ bra­ žaj svih vred­ no­ sti” bio bi mo­ žda is­ prav­ ni­ ji. to jest nov na­ čin shva­ ta­ nja sa­ mog poj­ ma vred­ no­ sti. on to ne ra­ di da bi se ot­ kri­ lo ne­ ko po se­ bi „do­ brih” vred­ no­ sti. na di­ stri­ bu­ ti­ van na­ čin. Na pri­ mer. u smi­ slu vred­ no­ sti ko­ je bi on ce­ nio. Glav­ no tu­ ma­ če­ nje ap­ so­ lut­ no ne mo­ že da se oprav­ da ovim ti­ pom is­ ka­ za. pre­ vod „pre­ o­ bra­ ća­ nje svih vred­ no­ sti” ili udar­ ci­ ma če­ ki­ ća. § 2). ko gle­ da­ no. „u čo­ ve­ ku”. na­ su­ prot sa­ moj vred­ no­ sti ko­ ja je iz­ van čo­ ve­ ka. § 6 177 . Pred­ go­ vor. ’ka­ ko mu sr­ ce na­ la­ že’ […] – a zbog če­ ga ne i sa sa­ u­ če­ stvo­ va­ njem i dru­ gim srod­ nim ose­ ća­ nji­ ma?”25. Ova ana­ li­ za. Be­ o­ grad 1989. 24  Pre­ o­ kre­ ta­ nje vred­ no­ sti kao „raz­ ot­ kri­ va­ nje hri­ šćan­ skog mo­ ra­ la” je­ ste „je­ din­ stve­ ni isto­ rij­ ski do­ ga­ đaj. Neo­ p­ hod­ no je. pre­ ma sve­ mu što je stra­ no […]” mo­ že „da de­ lu­ je po svo­ joj vo­ lji. a ona je. Ži­ vi se pre nje­ ga. „Za­ što sam sud­ bi­ na”. a ne sa­ mo po vred­ no­ sti­ ma ko­ je pro­ mo­ vi­ še. § 8). Ta­ ko je go­ vo­ rio Za­ ra­ tu­ stra. već mo­ že da bu­ de sa­ mo zbog ne­ čeg dru­ gog. Na pri­ mer. Onaj ko ra­ sve­ tlja­ va mo­ ral je vi­ ša si­ la. isti­ no­ lju­ bi­ vost je vr­ li­ na. „ko­ ri­ snost”. 24 če po­ dig­ ne veo mo­ ra­ la ko­ ji se sa­ sto­ ji iz ko­ ji se do­ go­ dio s Ni­ če­ om. kre­ ta­ nje isto­ ri­ je ni­ je jed­ no­ stav­ no nji­ ha­ nje klat­ na iz­ me­ đu ari­ sto­ krat­ skih i hri­ šćan­ skih vred­ no­ sti. a ako Ni­ re­ či. Vr­ li­ na se sa­ sto­ ji iz po­ na­ ša­ nja u skla­ du sa vred­ no­ šću. Upra­ vo bi­ smo že­ le­ li da se upu­ sti­ mo u ova­ kvu ana­ li­ zu. da­ kle. § 211 (Fri­ drih Ni­ če. ta­ ko­ re­ ći. ipak. pre sve­ ga. jed­ nog po jed­ nog. Dru­ gim re­ či­ ma. isti­ ni­ tost je vred­ nost. 25  S one stra­ ne do­ bra i zla.

178 za „cilj”. a no­ vo­ sti su mo­ ra­ le da se utvr­ đu­ ju ka­ da za njih do­ đe vre­ me. još ma­ nje o „vr­ li­ ži­ vo­ ta”27: ne mo­ na­ ma”. Sa­ mo ova­ An­ ti­ hrist. even­ tu­ al­ no. ni­ je (hro­ vr­ no­ lo­ ška) sta­ rost ono što u oči­ ma Ni­ čea jed­ nu vred­ nost iz­ ga­ va osu­ di – to bi bi­ la re­ vo­ lu­ ci­ o­ nar­ na op­ ci­ ja – ne­ go ne­ što pot­ pu­ no dru­ go. a „pre­ o­ kre­ ta­ nje vred­ no­ sti” te­ ma ko­ ja se raz­ vi­ ja od Ta­ ko je go­ vo­ rio Za­ ra­ tu­ stra (1883–1885). uka­ že tu­ ma­ če­ nju o kom ras­ pra­ vlja­ mo. De­ lez pi­ še: ni­ je do­ volj­ no da rob pre­ uz ­ me vlast da bi pre­ stao da bu­ de rob. str. ne­ gi­ ra­ nje že­ mo re­ ći da se tu ra­ di o „vred­ no­ sti­ ma”. Dva tu­ ma­ ča su po­ ku­ ša­ la da ome­ đe. nji­ ho­ voj ma­ te­ ri­ ji ili nji­ ho­ voj gra­ đi i pri­ pa­ da im kao „po­ sta­ ja­ nje”. Ne ra­ di se o „po­ sta­ vlja­ nju no­ vih vred­ no­ sti na me­ sto sta­ rih”. kao što bi­ smo la­ ko po­ ka­ za­ li. Be­ o­ grad 2009.treći program ZIMA 2012. na­ pro­ tiv. obr­ ta­ nje. kao što je raz­ li­ ka iz­ me­ đu kon­ zer­ va­ tiv­ nog po­ ret­ ka pred­ sta­ ve i ne­ kog stva­ ra­ lač­ kog ne­ re­ da. no­ vi­ na jed­ ne vred­ no­ sti ne za­ vi­ si od tre­ nut­ ka ko­ ji za­ u­ zi­ ma „u” vre­ me­ nu. ve­ li­ kim de­ lom. bu­ du­ ći da je. Raz­ li­ ka i po­ na­ vlja­ nje. kad god je to mo­ gu­ će. kao da su utvr­ đe­ ne vred­ no­ sti bi­ le no­ vo­ sti u svo­ je do­ ba. A ako ni­ je ta­ ko. ne­ kog ge­ ni­ jal­ nog ha­ o­ sa. Vred­ no­ sti su rav­ no­ du­ šne pre­ ma vre­ me­ nu svog po­ ja­ vlji­ va­ nja. jed­ ti. „za­ ga­ đi­ va­ nje. cilj je pra­ va na­ me­ ra po­ na­ ša­ nja – ili bo­ lje: nje­ go­ va po­ sle­ di­ ca – i on će. Fe­ don. kao što ima onih ko­ je su stal­ no sta­ re. to je zbog to­ ga što vre­ me ni­ je u sta­ nju da bu­ de „for­ ma”. to je čak za­ kon svet­ sko­ ga to­ ka. po­ sle Ni­ čea. 27  28  . ko­ ji uvek mo­ že mo da se po­ sa­ kla­ pa sa ne­ kim mo­ men­ tom isto­ ri­ je a da se ne sto­ pi s njim. 99. Raz­ li­ ko­ va­ nje iz­ me­ đu utvr­ đe­ nih vred­ no­ sti i stva­ ra­ nja ne sme vi­ še da se raz­ u­ me u smi­ slu ne­ kog isto­ rij­ skog re­ la­ ti­ vi­ zma. „vred­ nost” pro­ blem ko­ ji se po­ ja­ vlju­ je na­ ro­ či­ to od Ve­ se­ le na­ u­ ke. da nji­ me upra­ vlja­ ju ro­ bo­ vi. to.28 Ve­ o­ ma du­ bo­ ke re­ či. Pre­ ma De­ le­ zu. ono što zo­ ve­ mo „for­ ma” vred­ no­ sti. ste­ ci­ šta u ko­ me bi se vred­ no­ sti. oku­ plja­ le ra­ di upi­ si­ va­ nja. po­ ne­ kad. pre­ vod Ivan Mi­ len­ ko­ vić. je­ ste vre­ me­ ni­ tost vre­ me­ na shva­ će­ nog kao ho­ mo­ ge­ na sre­ di­ ne. To­ me na­ su­ prot. za­ to što po­ sta­ vlja­ nje od­ re­ đe­ ne vred­ no­ sti na me­ sto ne­ ke dru­ ge ne­ će uči­ ni­ ti da ona po­ sta­ ne no­ vi­ ja. pre­ o­ kre­ ta­ nje vred­ no­ sti) do­ pri­ neo da se po­ ve­ re­ nje. pre­ ma Ni­ če­ o­ vom mi­ šlje­ nju. Što zna­ či da vre­ me ni­ je „for­ ma” vred­ no­ sti. ocr­ nji­ va­ nje. Ako je pre­ vod Um­ wer­ tung der Wer­ te s „pre­ o­ kre­ ta­ nje vred­ no­ sti” (in­ ver­ sion des va­ le­ urs. da bi po­ sta­ la za­ i­ sta na­ gla­ še­ na u An­ ti­ hri­ stu i u Ec­ ce ho­ mo (oba iz 1888). Vre­ me­ ni­ tost ko­ ju De­ lez. „Pre­ o­ kre­ ta­ nje vred­ no­ sti” ne mo­ že da zna­ či „re­ vo­ lu­ ci­ ju vred­ no­ sti”. na­ sto­ ja­ ti da se pri­ kri­ je upra­ vo iza ne­ ke vred­ no­ sti. Ili. u sva­ no re­ še­ nje. Oslo­ ni­ će­ mo se na kor­ pus ko­ ji ide od Zo­ re (1881) – šta­ vi­ še od Ra­ do­ sne na­ u­ ke (1882) – do po­ sled­ njih Ni­ če­ o­ vih spi­ sa. da bi se iz­ be­ gla po­ met­ nja. po­ sto­ ji pri­ rod­ na raz­ li­ ka. ma­ kar ne­ ga­ tiv­ no. od­ no­ sno nje­ go­ ve po­ vr­ ši­ ne. on­ da bi tre­ ba­ lo pred­ lo­ ži­ koj eta­ pi na­ še ar­ gu­ men­ ta­ ci­ je. ili. Vre­ me. ne­ go od ne­ če­ ga dru­ gog: po­ sto­ je vred­ no­ sti ko­ je su stal­ no no­ ve. § 56 Žil De­ lez. us­ kra­ ću­ je vred­ no­ sti­ ma. mo­ že da pri­ pa­ da sa­ mo sa­ dr­ ža­ ju vred­ no­ sti.

do­ bri lju­ di „ra­ za­ pi­ nju već i naj­ no­ vi­ ji. bra­ ćo mo­ ja. 34  Isto. Po­ tvr­ đi­ va­ ti da na vred­ no­ sti uti­ če tre­ nu­ tak vre­ me­ na ko­ ji one za­ u­ zi­ ma­ ju.”29 Isto ta­ svoj­ stven Su­ mra­ ku ido­ la: u ovoj knji­ zi su do­ dir­ nu­ ti „Ne sa­ mo ve­ či­ ti ido­ li. ne sa­ mo svo­ je do­ ba. to jest naj­ se­ nil­ ni­ ji. „Za­ što sam sud­ bi­ na”. „Su­ mrak ido­ la”. Ova tač­ ka se već po­ ja­ vi­ la u odelj­ ku „O ve­ li­ kim do­ ga­ đa­ ji­ ma” . § 2. da­ le­ ko od bu­ ke onih ko­ ji pre­ o­ kre­ ću sve: „Ne okre­ će se svet oko pro­ na­ la­ za­ ča no­ ve bu­ ke. iako ono či­ ni „no­ vu ta­ bli­ cu”: „’Mu­ drost za­ ma­ ra. iz­ u­ Ali oni se od­ vi­ ja­ ju u ti­ ši­ ni. § 4. 33  Isto. Ta­ ko je go­ vo­ rio Za­ ra­ tu­ stra. na­ pro­ tiv. svo­ ju ne­ sa­ vre­ me­ nost. § 212 35  Ra­ do­ sna na­ u­ ka. vre­ me po­ zva­ no da se sa­ mo po­ na­ vlja. neo­ bič­ no do­ bro mi vred­ no­ sti. mo­ ra pret­ hod­ no da „pre­ va­ zi­ đe” duh ovog do­ ba u sa­ mom se­ bi – to je nje­ gov is­ pit sna­ ge – i sled­ stve­ no to­ me.studije ko je po­ no­ vo iz­ beg­ nu­ to da se Ni­ če upi­ še u Pla­ to­ no­ vu sfe­ ru uti­ ca­ ja. naj­ pre. raz­ bij­ te mi i ovu no­ vu ta­ bli­ cu!” 31  Ec­ ce ho­ mo. okre­ će se ne­ čuj­ no. u nje­ nom su­ prot­ sta­ vlja­ nju da­ tom vre­ me­ nu. to je. ne­ go i svo­ je sop­ stve­ ne od­ vrat­ no­ sti ko­ je je do ta­ da ose­ ćao pre­ ma ovom do­ bu.. 32  Slu­ čaj Vag­ ner. što je sa­ o­ bra­ zno uku­ su vre­ me­ na”33 kao bo­ ka­ ko ne zna­ či ce­ ni­ ti pre­ vrat­ nič­ „ne­ či­ sta sa­ vest svo­ ga vre­ me­ na”34. zna­ či pret­ po­ sta­ vi­ ti da su vred­ no­ sti več­ ne. ćem me­ stu. 179 Ne­ sa­ vre­ me­ nost jed­ ne vred­ no­ sti ne le­ ži u vre­ men­ skom od­ re­ đe­ nju. upor. u smi­ slu u Ta­ ko je go­ vo­ rio Za­ ra­ tu­ stra. § 380. svoj ro­ man­ ti­ zam35. na kra­ ju. Bi­ ti ne­ sa­ vre­ men za fi­ lo­ zo­ fa zna­ či bo­ ri­ ti se „pro­ tiv sve­ ga ono­ ga što tiv „sve­ ga ono­ ga što je ve­ za­ no za vre­ od nje­ ga či­ ni de­ te svo­ ga ve­ ka”32 – pro­ le­ sti – to zna­ či da fi­ lo­ zof bu­ de me. ne­ go u nje­ noj no­ vo­ sti. ko­ ji ne­ ko­ li­ ko me­ se­ ci pret­ ho­ di de­ fi­ ni­ ci­ ja­ ma ko­ je su upra­ vo iz­ lo­ že­ ne: Čo­ vek slič­ ne ono­ stra­ no­ sti [reč je o to­ me da se po­ sta­ vi „s one stra­ ne do­ bra i zla”] ko­ ji že­ li da ra­ za­ zna vr­ hov­ ne pro­ ce­ ne svog vre­ me­ na. Ono. 29  30  . ni­ šta ne vre­ di. „O sta­ rim i no­ vim ta­ bli­ ca­ ma”. Ec­ ce ho­ mo. „O ve­ li­ kim do­ ga­ đa­ ji­ ma”. upor. ne tre­ ba že­ le­ ti!’ […] Raz­ bij­ te. § 26.”30 Na tre­ mo da su na krst ono­ ga ko upi­ su­ je no­ ve vred­ no­ sti na no­ ve ta­ bli­ ce”31: ne sa­ po­ treb­ ne no­ ve vred­ no­ sti. svo­ ju te­ ško­ ću da ži­ vi u nje­ mu. kao da one ne ma. kao da je. po­ no­ vo. poj­ mi­ ti na taj na­ čin vre­ me kao ho­ mo­ ge­ nu sre­ di­ nu. Na sli­ čan na­ čin.. šo­ pen­ ha­ u­ er­ stvo mo­ ra da se raz­ bi­ je. „Ve­ li­ ki do­ ga­ đa­ ji” su. Ono što je u sve­ mu ovo­ me u igri. kao da je bi mo­ gle da uđu u vre­ men­ ski kon­ ti­ nu­ um sa sta­ rim vred­ no­ sti­ po­ treb­ no no­ vo vre­ me za sva­ ku vred­ nost. već oko pro­ na­ la­ za­ ča no­ vih vred­ ko. mo­ že­ mo da shva­ ti­ mo ovaj pa­ ra­ doks no­ sti. na­ gla­ še­ no u jed­ nom ka­ sni­ jem tek­ stu. čak ni s pa­ ra­ dok­ sal­ nog gle­ di­ šta nji­ ho­ ve no­ vi­ ne ili nji­ ho­ ve sta­ ri­ ne – kao što bi mo­ gao da po­ ve­ ru­ je onaj ko bi se po­ vr­ šno upo­ znao s De­ le­ zo­ vim za­ pa­ ža­ njem. Pred­ go­ vor. što bi po­ no­ vo do­ ve­ lo do to­ ga da bu­ de po­ da­ nik svog vre­ me­ na. S one stra­ ne do­ bra i zla. ne­ go im je po­ treb­ no no­ vo me­ sto. ali ovo sva­ ko kao ta­ kvo. je­ ste po­ jam ne­ sa­ vre­ me­ no­ sti. Ali one to ne mo­ gu da bu­ du. svoj sop­ stve­ ni ot­ por pro­ tiv nje­ ga. ra­ sve­ tlja­ va Ni­ če­ o­ ve tek­ sto­ ve.

To ni­ je ono što je za sva vre­ me­ na. ko­ ji god bio. Vo­ tling pi­ še po­ vo­ dom več­ nog vra­ ća­ nja: Ni­ če ne pra­ vi pro­ stu za­ me­ nu iz­ me­ đu prin­ ci­ pa iste pri­ ro­ de. pa­ ra­ fra­ zi­ ra­ ju­ ći ode­ ljak „O sta­ rim i no­ vim ta­ bli­ ca­ ma”. „Da­ vid Štra­ us.38 Dok De­ lez pri­ stu­ pa pro­ ble­ mu s ob­ zi­ rom na vre­ me. to jest ide­ a­ li­ zma: mi­ sli o več­ nom vra­ ća­ nju ni­ je na­ me­ nje­ no da za­ u­ zme me­ sto mr­ tvog bo­ ga. ta­ ko­ re­ ći. to jest što je uvek no­ vo. str. pre­ ci­ zi­ ra Ni­ če. Raz­ log zbog ko­ jeg vred­ no­ sti tre­ ba osu­ di­ ti ni­ je nji­ ho­ va sta­ rost – na­ pro­ tiv: pre bi­ smo mo­ gli da pri­ go­ vo­ ri­ mo Ni­ čeu. To­ po­ lo­ ška ili to­ po­ sti. 36 37 i­ me „re­ ći isti­ na” . kao što je slu­ čaj sa sva­ kim de­ lom pro­ sto­ ra. 355. kao što smo vi­ de­ li. Ka­ Ne­ sa­ vre­ me­ na raz­ ma­ tra­ nja. ne­ go ono što je­ ste vre­ me. Ono što je „uvek” „ono što je uvek bi­ lo sa­ vre­ me­ no” . 38  Pa­ trick Wo­ tling. is­ po­ ved­ nik i pi­ sac”. Pla­ to.treći program ZIMA 2012. ne­ go za­ to što je upra­ vo „me­ sto” sta­ rih vred­ no­ sti ono što zah­ te­ va da bu­ de uki­ nu­ to. sva­ ki po­ jam ima svog ne­ ga­ tiv­ nog dvoj­ ni­ ka. 36  . lo­ še tu­ ma­ če­ nje je na­ gla­ še­ no u Ta­ ko je go­ vo­ rio Za­ ra­ tu­ stra: u ovoj knji­ zi sva­ ka lič­ nost. da ce­ ni od­ re­ đe­ ne za­ sta­ re­ le vred­ no­ sti – ne­ go ovo „me­ sto”. ne pri­ pa­ da ni­ jed­ nom vre­ me­ nu. no­ vim vred­ no­ sti­ ma po­ treb­ na no­ va „me­ sta”. Ne­ sa­ vre­ me­ na raz­ ma­ tra­ nja. osla­ nja na pro­ stor: pro­ blem s ne­ kim vred­ no­ sti­ ma je­ ste upra­ vo „me­ sto” ko­ je one za­ u­ zi­ ma­ ju. bu­ du­ ći da je vre­ me sa­ mo. Ali „me­ sto” o ko­ jem je reč je­ ste – mo­ ral. za­ u­ zme ovo me­ sto. Ta­ ko. mre­ ža od­ no­ sa u ko­ je one ula­ ze. ne­ go ono što ne pri­ pa­ da ni­ jed­ nom da­ tom vre­ me­ nu. Ni­ etzsche et le problème de la ci­ vi­ li­ sa­ tion. ono što po­ sta­ vlja pro­ blem. PUF. 180 ko­ me no­ vost. ne­ go da uni­ šti sa­ mu mo­ guć­ nost da je­ dan ideal. U svo­ joj knji­ zi Ni­ če i pro­ blem ci­ vi­ li­ za­ ci­ je. 37  Isto. ne­ go je to. Be­ o­ grad 2006. tre­ ba raz­ u­ me­ ti neo­ bi­ čan kraj Pr­ vog ne­ sa­ vre­ me­ nog raz­ ma­ tra­ nja: ovaj pri­ dev. graf­ ska raz­ ma­ tra­ nja sve­ do­ če o ono­ me što smo na­ zi­ va­ li „for­ ma” vred­ no­ Ono što vred­ no­ sti je­ su – evo pla­ to­ ni­ zma – ni­ je ono što one „pred­ sta­ vlja­ ju” ili ono što „zna­ če”. ne sa­ mo za­ to što (hro­ no­ lo­ ška) no­ vi­ na ni­ je u sta­ nju da se is­ pi­ tu­ je kao ta­ kva. § 12 (Fri­ drih Ni­ če. „ne­ sa­ vre­ me­ no” zna­ či. ono či­ ja je gra­ đa sat­ ka­ na od vre­ me­ na. Pa­ ris 1999. „Ma­ ga­ re­ ći pir”. „Bu­ đe­ nje”. Vo­ tling se. Kao što se če­ sto do­ ga­ đa. na­ ak­ tu­ el­ no sva­ ka­ ko ni­ je ono što je več­ no. Mo­ glo bi se re­ ći da su. kao što smo na to pod­ se­ ti­ li. Pre­ vred­ no­ va­ ti vred­ no­ sti ne zna­ či „po­ sta­ vi­ ti no­ ve vred­ no­ sti na me­ sto sta­ rih”. Či­ nje­ ni­ ca da ima vred­ no­ sti ko­ je bi mo­ gle da za­ u­ zmu me­ sto u okvi­ ru jed­ nog „mo­ ra­ la” či­ ni ih sum­ nji­ vi­ ma za Ni­ čea. ne­ go on pre­ o­ kre­ će per­ spek­ ti­ ve či­ ji je cilj od­ ba­ ci­ va­ nje sa­ me pri­ ro­ de pret­ hod­ nog sre­ di­ šta obr­ ta­ nja. gde „D-a” („J-a”) ni­ je ni­ šta vi­ še od nja­ ka­ nja ma­ gar­ ca. 39  Ta­ ko je go­ vo­ rio Za­ ra­ tu­ stra. O to­ me se raz­ mi­ šlja u ču­ ve­ noj epi­ zo­ di „Ma­ ga­ re­ ći pir”. bez sum­ nje. gde po­ tvr­ đi­ va­ nje u met li­ tur­ gi­ je ko­ ja iza­ zi­ va naj­ ve­ ći bes Za­ ra­ več­ nom vra­ ća­ nju po­ sta­ je pred­ 39 ko bi se tu­ stre. pre­ vod Da­ ni­ lo Ba­ sta).

Mo­ ral­ na vred­ nost je ne­ što če­ mu ne mo­ že­ mo da se sme­ je­ mo. da­ kle – ta­ ko nam u sva­ kom slu­ ča­ ju iz­ gle­ da Vol­ tin­ go­ vo uče­ nje – da se za­ pi­ ta­ mo o sa­ mom mo­ ra­ lu. naj­ ma­ nje u tri smi­ pu­ šta­ ju sme­ ja­ nje sla: one do­ dru­ gim vred­ no­ sti­ ma. „mo­ ral­ ne” – ne­ go u onom smi­ slu ko­ ji je upra­ vo na­ zna­ če oma­ lo­ va­ ža­ va čen. [. da ve­ ru­ je da zna zbog če­ ga po­ sto­ ji. § 16. uža­ sna na­ dok­ na­ da za smeh. još tač­ ni­ je. „na­ uč­ ne” itd. ja sam do­ sto­ jan ži­ vo­ ta!”40 181 Za­ to što je ozbilj­ nost neo­ p­ hod­ na za odr­ ža­ nje vr­ ste: Čo­ vek tre­ ba. one do­ pu­ šta­ ju da se sme­ je­ mo nji­ ma sa­ mi­ ma i one pri­ zna­ ju. VI. nje­ go­ va vr­ sta ne bi mo­ gla da na­ pre­ du­ je bez pe­ ri­ o­ dič­ nog po­ ve­ re­ nja u ži­ vot! Bez ve­ ro­ va­ nja u raz­ log u okvi­ ru ži­ vo­ ta! I s vre­ me­ na na vre­ me ljud­ ski rod ne­ će pre­ sta­ ti da iz­ ja­ vlju­ je: „Po­ sto­ ji ne­ što če­ mu uop­ šte vi­ še ne­ ma­ mo pra­ va da se sme­ je­ mo!”41 Kao što bi Hrist uz­ vik­ nuo: „Te­ ško oni­ ma ko­ ji se ov­ de sme­ ju”42. ovaj du­ bo­ ki po­ tres mno­ gih po­ je­ di­ na­ ca u ovoj mi­ sli: „Da.studije od­ re­ di­ la „for­ ma” vred­ no­ sti. „iz­ van mo­ ral­ ne” ili su „s one stra­ ne do­ bra i zla”. šta­ vi­ še ve­ ći­ na. upor. tre­ ba­ lo bi. s tim da se ovaj ter­ min ov­ de ko­ ri­ sti u is­ klju­ či­ vo oma­ lo­ va­ ža­ va­ ju­ ćem smi­ slu ko­ ji će tek u na­ stav­ ku mo­ ći da bu­ de pre­ ci­ zi­ ran i. S ove po­ sled­ nje tač­ ke gle­ da­ nja sa­ svim je mo­ gu­ će da sve vred­ no­ sti ni­ su „mo­ ral­ ne”. u kom Ni­ mo­ ral. § 382. ima­ ju svoj­ stvo po­ ve­ za­ no sa sme­ hom.] Ma ko­ li­ ko mo­ gle bi­ ti lu­ de i mah­ ni­ te nje­ go­ ve iz­ mi­ šljo­ ti­ ne i nje­ go­ ve pro­ ce­ ne. Pr­ vi aspekt mo­ ral­ ne vred­ no­ sti ko­ ji je ot­ kri­ ven Ni­ če­ o­ vim is­ tra­ ži­ va­ njem je­ ste taj da ona iz­ i­ sku­ je ozbilj­ nost. Isto. 44  Ra­ do­ sna na­ u­ ka.. ma ka­ ko ve­ li­ ko bi­ lo nje­ go­ vo ne­ ra­ zu­ me­ va­ nje to­ ka pri­ ro­ de i ne­ gi­ ra­ nje nje­ nih uslo­ va: […] ipak! Sva­ kim no­ vim ula­ skom „ju­ na­ ka” na sce­ nu ne­ što no­ vo je ste­ če­ no. Iz sve­ za­ klju­ ču­ je­ mo da ne-mo­ ral­ ne vred­ no­ sti. ka­ že: Uči­ telj mo­ ra­ la ula­ zi na sce­ nu svo­ jim uče­ njem o svr­ si po­ sto­ ja­ nja [. ili još. „O vi­ šem čo­ ve­ ku”. Ta­ ko pr­ vi afo­ ri­ zam Ra­ do­ sne na­ u­ ke.. § 11. I sa­ mo bi­ smo us­ po­ sta­ vlja­ njem raz­ li­ ke u od­ no­ su na mo­ ral­ ne vred­ no­ sti mo­ gli da shva­ ti­ mo even­ tu­ al­ ne vred­ no­ sti ko­ je su „ne-mo­ ral­ ne”. III. „Spe­ ci­ fič­ nost” ov­ de mo­ ra da se shva­ ti ne u smi­ slu u ko­ me bi na­ su­ prot „mo­ ral­ nim vred­ no­ sti­ ma” po­ sto­ ja­ le „estet­ ske”.. vred­ no­ sti pre­ o­ kre­ ta­ nja. 25. smeh kao vred­ nost. vred­ no­ sti – po­ što Ni­ če po­ ka­ zu­ je da su ne­ ke od njih. vre­ di ži­ ve­ ti! Da. 40  41  . 43  Ge­ ne­ a­ lo­ gi­ ja mo­ ra­ la.] Za­ i­ sta! On ap­ so­ lut­ no ne­ će da se sme­ je­ mo po­ sto­ ja­ nju. Ta­ ko je go­ vo­ rio Za­ ra­ tu­ stra. 43 ga ovog „asket­ ski sve­ šte­ nik” je „pra­ vi pred­ stav­ nik ozbilj­ no­ sti uop­ šte”. s vre­ me­ na na vre­ me. § 1. o spe­ ci­ fič­ no­ sti mo­ ral­ nih vred­ no­ sti. Evo šta sa­ dr­ ži afo­ ri­ zam po­ sve­ ćen „ve­ li­ kom zdra­ vlju” ko­ ji se na­ la­ zi u Ra­ do­ snoj na­ u­ ci: ide­ a­ lu „sa­ vre­ me­ nog če su­ prot­ sta­ vlja čo­ ve­ ka”44 Ni­ Ra­ do­ sna na­ u­ ka.. ni­ ti na­ ma sa­ mi­ ma – a još ma­ nje nje­ mu. 42 Lu­ ka. me­ đu so­ bom. na­ slo­ vljen „Uči­ te­ lji svr­ he po­ sto­ ja­ nja”.

46 „Ve­ li­ ka ozbilj­ nost” spa­ ja u se­ bi obe­ lež­ ja sme­ ha ko­ ja se već po­ mi­ nju. hi­ gi­ je­ ni. po­ gle­ du. isto­ vre­ me­ no nad­ ljud­ ski. 49  Isto. ono što se me­ nja. od ko­ ga bi su­ štin­ ski znak pi­ ta­ nja bio ko­ nač­ no po­ sta­ vljen. ovaj znak pi­ ta­ nja ta­ ko crn. fi­ Isto. dok se ka­ zalj­ ka po­ me­ ra na sa­ tu. u ži­ vo­ tu. on zna­ či da ima­ mo po­ sla s pre­ vred­ no­ va­ nom mo­ ral­ nom vred­ no­ šću. Hri­ šćan­ ski mo­ ral je su­ prot­ sta­ vio Za­ stra­ šu­ ju­ ći ne­ mar u od­ no­ su na sve što. 50  Isto. Sa­ da shva­ ta­ mo za­ što Ni­ če u ovom de­ lu tra­ ži. nji­ ho­ va „ve­ li­ či­ na”. ho­ mo50.treći program ZIMA 2012. ne­ go sva­ ka. dok se sud­ bi­ na du­ še me­ nja. ko­ ji će če­ sto de­ lo­ va­ ti ne­ ljud­ ski. Kod Ni­ čea se pri­ dev „ve­ li­ ki” ve­ zu­ je za ime vred­ no­ sti. S one stra­ ne do­ bra i zla. za­ ba­ vlja svim onim što je do­ sad va­ ži­ lo za sve­ to. „Za­ što sam sud­ bi­ na”. § 8. § 203.45 Otu­ da po­ jam „ve­ li­ ke ozbilj­ no­ sti”. to­ nu. za­ slu­ žu­ je bar mi­ ni­ mal­ nu ozbilj­ nost: pi­ ta­ nja is­ hra­ ne. ta­ ko za­ bri­ nja­ va­ ju­ ći. dok po­ či­ nje tra­ ge­ di­ ja. ko­ ji će se ume­ ša­ ti od­ mah po­ sle: Ideal po­ čev­ ši od ko­ ga bi se. pun ri­ zi­ ka na ko­ ji ne bi­ smo že­ le­ li ni­ ko­ ga da ohra­ bri­ mo […]: ideal du­ ha ko­ ji se na na­ i­ van na­ čin. ideal bla­ go­ sta­ nja i bla­ go­ na­ klo­ no­ sti. To je. ali je na­ čin na ko­ ji one po­ sto­ je. ve­ za­ na za „spa­ se­ nje du­ še” .. I ni­ je uput­ no sve vred­ no­ sti pre­ vred­ no­ va­ ti od­ jed­ nom. upor. na pri­ mer ka­ da se bu­ de po­ ka­ zao u od­ no­ su na sve ozbilj­ no na ze­ mlji što je do­ sad ima­ lo pre­ va­ gu u od­ no­ su na sve vr­ ste sve­ ča­ no­ sti u ge­ stu. evo fi­ gu­ re pre­ o­ kre­ ta­ nja.. upr­ kos sve­ mu. Isto. ta­ ko­ re­ ći ak­ si­ kre­ o­ lo­ ški. ideal po­ seb­ no za­ vo­ dljiv. 48  Ec­ ce ho­ mo. mo­ žda stvar­ no ob­ ja­ vi­ la ve­ li­ ka ozbilj­ nost. uze­ ta po­ seb­ no. me­ te­ o­ ro­ lo­ gi­ ji!48 Do­ de­ li­ ti ovim pi­ ta­ nji­ ma pr­ ven­ stvo nad oni­ ma ko­ ja su na­ ve­ de­ na u 49 gu­ re ko­ ja se vra­ ća u Ec­ ce istom tek­ stu. I još: ve­ li­ ka ozbilj­ nost ka­ rak­ te­ ri­ še sa­ mo pre­ o­ kre­ ta­ nje vred­ no­ sti. 182 Dru­ gi ideal […]. Či­ nje­ ni­ ca da Ni­ če ova­ ko po­ stu­ pa do­ kaz je da „no­ ve” vred­ no­ sti ne tre­ ba da za­ me­ ne „sta­ re”: iste vred­ no­ sti mo­ gu da po­ sto­ je. ta­ ko­ re­ ći. ne­ do­ dir­ lji­ vo. bo­ žan­ sko […]. da ba­ ca svo­ ju sen­ ku na ono­ ga ko­ ji ga po­ sta­ vlja – za­ da­ tak ta­ ko te­ žak od sud­ bo­ no­ sno­ sti. evo šta oba­ ve­ zu­ je na tr­ ča­ nje u sva­ kom tre­ nut­ ku pre­ ma sun­ cu ka­ ko bi se zba­ cio te­ žak. re­ či. kao nji­ ho­ va naj­ kon­ kret­ ni­ ja i naj­ ne­ ho­ tič­ ni­ ja pa­ ro­ di­ ja. pre­ te­ žak te­ ret ozbilj­ no­ sti. pr­ va pri­ li­ ka u ko­ joj je ovo ob­ ja­ vlje­ no: Pre­ o­ kre­ ta­ nje vred­ no­ sti. to jest na ne­ ho­ ti­ čan na­ čin i vr­ stom iz­ o­ bi­ lja i buj­ ne mo­ ći. on po­ ka­ zu­ je. mo­ ra­ lu. § 1 45  46  . ko­ e­ fi­ ci­ jent pre­ o­ ta­ nja. tre­ ba da tr­ pi pre­ o­ kre­ ta­ nje. po­ stu­ pa­ nja pre­ ma bo­ le­ sni­ ma. 47  Su­ mrak ido­ la. Pred­ go­ vor.47 Pred­ met ve­ li­ ke ozbilj­ no­ sti je od­ re­ đen u Ec­ ce ho­ mo. sme­ šta­ ja. do­ bro. in­ te­ lek­ tu­ al­ nog re­ ži­ ma.

ka­ ko bi­ smo je po­ ve­ za­ li s bit­ no dru­ ga­ či­ jim de­ lat­ no­ sti­ ma – i da se uči­ ni isto s či­ stom sa­ ve­ šću.. sa­ mo že­ lja za mu­ če­ njem sa­ mog se­ be. ono či­ jim pre­ zi­ ra­ njem na­ sta­ je „ne­ či­ sta sa­ vest”. ide­ a­ li ko­ ji kle­ ve­ ta­ ju svet. do­ ko­ li­ ce: Od­ sa­ da je rad obez­ be­ dio ce­ lo­ kup­ nu či­ stu sa­ vest na svo­ joj stra­ ni [. 51  52  . pre­ ma jed­ noj od nje­ go­ vih te­ žnji. – Pa do­ bro! Ne­ ka­ da je bi­ lo pot­ pu­ no su­ prot­ no: rad je bio taj ko­ ji je no­ sio te­ ret ne­ či­ ste sa­ ve­ sti. ide­ a­ li ko­ ji su do sa­ da po­ sto­ ja­ li. da se de­ lu­ je dru­ ga­ či­ je ne­ go što se de­ lo­ va­ lo do­ sad. ra­ di­ je ne­ go sve­ cem: Mo­ žda je­ sam la­ kr­ di­ jaš.54 Tre­ ba­ lo bi do­ bro raz­ u­ me­ ti o če­ mu je reč: ne ra­ di se o to­ me. na dru­ gom me­ stu.. ono je za­ i­ sta ak­ tiv­ no i pra­ ti ga od­ lu­ či­ va­ nje ka­ ko bi se pro­ su­ di­ lo šta Isto. pri­ ro­ di. Stvar je u to­ me uči­ ni­ ti se­ be go­ spo­ da­ rem či­ ste i ne­ či­ ste sa­ ve­ sti. pra­ va ma­ tri­ ca ide­ al­ nih i iz­ mi­ šlje­ nih po­ ja­ va [. Na taj na­ čin vi „obr­ nut po­ ku­ šaj”55 od ono­ pra­ vo pre­ o­ kre­ ta­ nje ni­ je jed­ no­ stav­ no pre­ o­ kre­ ta­ nje ili iz­ vr­ ta­ nje ko­ je je pre­ pu­ šte­ no pa­ siv­ nom de­ lo­ va­ nju vre­ me­ na.. da ga sma­ tra­ ju la­ kr­ di­ ja­ šem.] sa­ mo ne­ či­ sta sa­ vest. II. ne upr­ kos to­ me – jer do­ sad ni­ je bi­ lo ni­ če­ ga la­ žlji­ vi­ jeg od sve­ ca – iz me­ ne go­ vo­ ri isti­ na. § 24 55  Isto. 53  Ge­ ne­ a­ lo­ gi­ ja mo­ ra­ la. šta­ vi­ še. sve te­ žnje ko­ je se su­ prot­ sta­ vlja­ ju ču­ li­ ma. 54  Isto. pru­ ža pr­ vi uslov ko­ ji do­ zvo­ lja­ va da se utvr­ di vred­ nost ne­ se­ bič­ no­ sti.52 Isto ta­ ko. već da se od de­ lat­ no­ sti ap­ stra­ hu­ je ne­ či­ sta sa­ vest ko­ ju ona mo­ že da pro­ iz­ ve­ de. – Pre­ o­ kre­ ta­ nje svih vred­ no­ sti.. in­ stink­ ti­ ma. § 18. I upr­ kos to­ me ili. a ko­ ji su svi ne­ pri­ ja­ telj­ ski pre­ ma ži­ vo­ tu. ili ne pre sve­ ga.. ži­ vo­ tinj­ skoj pri­ ro­ di.].studije kao što bi­ smo na to pod­ se­ ti­ li. mo­ der­ nost od­ u­ da­ ra od an­ ti­ ke po­ seb­ no po to­ me što je u njoj rad po­ stao vred­ nost. u is­ toj knji­ zi i ne­ ko­ li­ ko pa­ su­ sa da­ lje.53 Oda­ tle pro­ iz­­ la­ zi. u to­ me da se na­ pra­ ga što je do sa­ da bi­ lo ostva­ re­ no. na­ u­ štrb oti­ u­ ma. ono či­ je po­ što­ va­ nje obez­ be­ đu­ je „či­ stu sa­ vest”.. ne­ či­ sta sa­ vest je ono na šta na­ i­ la­ zi Ge­ ne­ a­ lo­ gi­ ja mo­ ra­ la : ta ak­ tiv­ na „ne­ či­ sta sa­ vest”.51 183 Mo­ ral­ na vred­ nost je. mo­ glo bi da do­ đe do­ tle da se uop­ šte ne po­ pu­ šta sklo­ no­ sti ka vi­ ta con­ tem­ pla­ ti­ va (to jest. a upra­ vo se pre­ o­ kre­ ta­ nje sa­ sto­ ji. sve te­ žnje ka ono­ stra­ nom. Da. § 329. Ra­ do­ sna na­ u­ ka. ide­ ja po­ ku­ ša­ ja da se sa ne­ či­ stom sa­ ve­ šću po­ ve­ žu sve sklo­ no­ sti ko­ je su pro­ tiv pri­ ro­ de. Na pri­ mer. Ali mo­ ja isti­ na je stra­ šna: jer laž smo do­ sad kr­ sti­ li isti­ nom. da se ide u šet­ nju sa svo­ jim mi­ sli­ ma i svo­ jim pri­ ja­ te­ lji­ ma) bez gri­ že sa­ ve­ sti i pre­ zi­ ra pre­ ma sa­ mom se­ bi. II. ko­ je smo po­ sma­ tra­ li iz­ me­ đu „ra­ da” i oti­ u­ ma.

a šta ne tre­ ba da pra­ ti. A ako ima lju­ di ko­ ji že­ le da se obra­ ća­ ju svi­ ma.. pod­ se­ ća­ mo. to jest ko­ ji mo­ gu sa­ mo da te­ že odr­ ža­ nju. uop­ šte mo­ gu­ ća?56 Neo­ p­ hod­ no je za­ pi­ ta­ ti se o sa­ mim raz­ lo­ zi­ ma zbog ko­ jih po­ što­ va­ nje mo­ ral­ nih vred­ no­ sti omo­ gu­ ća­ va či­ stu sa­ vest. „Ži­ vot­ ni” ov­ de zna­ či. re­ a­ go­ va­ nju. Ži­ vo bi­ će že­ li pre sve­ ga da pro­ ši­ ri svo­ ju sna­ gu. § 1. bi­ strih oči­ ju. pri­ me­ ti­ će da se on struk­ tu­ ri­ ra tač­ no pre­ ma dvoj­ no­ sti odr­ ža­ nje–pri­ la­ go­ đa­ va­ nje–re­ ak­ ci­ ja Da li Ni­ če. uzi­ ma­ nje u ob­ zir Ni­ če­ o­ ve dvoj­ no­ sti iz­ me­ đu. § 4. ali na­ čin na ko­ ji ova ras­ pra­ va po­ sta­ vlja pro­ blem ne mo­ že se shva­ ti­ ti ne­ za­ vi­ sno od pret­ hod­ nih tek­ sto­ va. ne­ či­ sta sa­ vest i to­ me slič­ no”. Onaj ko obra­ ti pa­ žnju na reč­ nik ovog tek­ sta. „Za­ što sam sud­ bi­ na”. II. ili još. to je za­ to što ima onih ko­ ji se su­ štin­ ski na­ la­ ze u opa­ snoj si­ tu­ ac ­ i­ ji. „Kri­ vi­ ca. zah­ te­ va­ ti da svi po­ sta­ nu „do­ bar čo­ vek”. bez sum­ nje. Ra­ di se o ču­ ve­ nom od­ lom­ ku u Pr­ voj ras­ vi Ge­ ne­ a­ lo­ gi­ je mo­ ra­ la. To je ži­ vot­ ni zah­ tev ko­ ji je u osno­ vi mo­ ral­ ne vred­ no­ sti. 56  . ne­ sta­ ti s raz­ li­ kom iz­ me­ đu „do­ bra” i „zla”. 57  Ge­ ne­ a­ lo­ gi­ ja mo­ ra­ la. „ja se ni­ ka­ da ne obra­ ćam ma­ sa­ ma”59. dok nji­ hov pre­ zir uzro­ ku­ je ne­ či­ stu sa­ vest. Ge­ ne­ a­ lo­ gi­ ja mo­ ra­ la. in­ stinkt za sa­ mo­ o­ dr­ ža­ njem pred­ sta­ vlja glav­ ni in­ stinkt. To je upra­ vo ono što se na­ zva­ lo mo­ ral!58 Dva su aspek­ ta ko­ ja idu za­ jed­ no. 184 ne­ či­ sta sa­ vest tre­ ba. III.. zna­ mo.. upo­ zo­ ra­ va Ni­ če. 58  Ec­ ce ho­ mo. že­ li da sa­ ču­ va su­ prot­ sta­ vlje­ nost iz­ me­ đu „či­ ste” i „ne­ či­ ste” sa­ ve­ sti? Ni­ šta ni­ je ma­ nje iz­ ve­ sno. ži­ vo­ ti­ nja sta­ da. 59  Ec­ ce ho­ mo. Upra­ vo je to pred­ met dru­ ge ras­ pra­ ve u Ge­ ne­ a­ lo­ gi­ ji mo­ ra­ la . Sam ži­ vot je vo­ lja za moć. Ali ka­ ko je jed­ na ta­ kva in­ ter­ ven­ ci­ ja u ljud­ skoj sa­ ve­ sti. pri­ la­ go­ đa­ va­ nju. Otu­ da tre­ ća tač­ ka za­ hva­ lju­ ju­ ći ko­ joj uspe­ va­ mo da pro­ nik­ ne­ mo du­ blje u su­ šti­ nu mo­ ral­ ne vred­ no­ sti. U po­ sled­ nja dva tek­ sta na­ la­ zi­ mo isto po­ zi­ va­ nje na „vo­ lju za moć”. § 349.treći program ZIMA 2012. ži­ vo­ ta kao osva­ ja­ nja i ži­ vo­ ta kao sa­ mo­ o­ dr­ ža­ nja: fi­ zi­ o­ lo­ zi mo­ ra­ ju da raz­ mi­ sle pre ne­ go što tvr­ de da. § 12. Pre­ zir pre­ ma mo­ ral­ noj vred­ no­ sti pro­ u­ zro­ ku­ je „ne­ či­ stu sa­ vest” za­ to što je ona pre­ skrip­ tiv­ na i za­ po­ ved­ na i za­ to što je uni­ ver­ zal­ na: sve­ šte­ nik „zah­ te­ va da ga sle­ de. ko­ ja mo­ že da pri­ pad­ ne fi­ lo­ zo­ fu. uosta­ lom. § 13. on na­ me­ će svu­ da gde mo­ že svo­ je vred­ no­ va­ nje po­ sto­ ja­ nja”57. „le­ pa du­ ša” – ili. Ni­ če si­ ste­ ma­ ti­ zu­ je svo­ ja pret­ hod­ na raz­ mi­ šlja­ nja o po­ re­ pra­ klu mo­ ral­ ne vred­ no­ sti. Onaj ko že­ li svi­ ma da na­ re­ đu­ je u stva­ ri pro­ pi­ su­ je: pro­ pis je je­ di­ ni ob­ lik go­ vo­ ra ko­ ji iz­ be­ ga­ va obra­ ća­ nje sva­ ko­ me po­ seb­ no – ali za­ to.. či­ ni nam se. upo­ re­ di Ra­ do­ sna na­ u­ ka. kod svih or­ gan­ skih bi­ ća. pun do­ bre vo­ lje. či­ ji je na­ slov. 60  S one stra­ ne do­ bra i zla. kao što bi to že­ leo go­ spo­ din Her­ bert Spen­ ser – al­ tru­ i­ sta [.60 Na­ pu­ sti­ mo na tre­ nu­ tak hro­ no­ lo­ ško iz­ la­ ga­ nje za­ rad či­ ta­ nja tek­ sta u ko­ jem. a in­ stinkt za sa­ mo­ o­ dr­ ža­ njem je sa­ mo nje­ na in­ di­ rekt­ na i jed­ na od naj­ če­ šćih po­ sle­ di­ ca. Ona će.] to je ono što je po­ ku­ ša­ no da se uči­ ni!. § 11. „Za­ što sam sud­ bi­ na”.

63  Isto. Ni­ če i fi­ lo­ zo­ fi­ ja. Be­ o­ grad 1999.] Ta­ kva ra­ sa lju­ di re­ san­ ti­ ma­ na ne­ mi­ nov­ no će za­ vr­ ši­ ti ta­ ko što će bi­ ti oba­ zri­ vi­ ja od bi­ lo ko­ je ple­ me­ ni­ te ra­ se.. ni­ su zna­ li da raz­ dvo­ je de­ la­ nje od sre­ će” .]. 64  Isto.. oba­ mr­ lost. naš kur­ ziv. osim „nu­ žno”. ali ve­ ru­ je­ mo da je De­ lez. na­ ro­ bo­ vi­ ma „kod ko­ jih je sre­ ća su­ štin­ ski opoj­ no sred­ stvo. nje­ go­ vo ohra­ bre­ nje [. Naš kur­ ziv za sve ter­ mi­ ne. mo­ ral ro­ bo­ va ka­ že ne ono­ me što je spo­ lja.64 O ro­ Ni­ če pi­ še da je nje­ go­ va du­ ša ra­ zro­ ka. ’sa­ bat’. nje­ go­ va si­ gur­ nost. spo­ koj du­ še i opu­ šta­ nje te­ la. Žil De­ lez.. I. bu. ono­ me što je dru­ ga­ či­ je od nje­ ga sa­ mog”61.62 185 Što se ti­ če ari­ sto­ kra­ ta: „kao pot­ pu­ ni lju­ di. po­ sta­ vlje­ ne iz­ nad dvoj­ no­ sti tr­ plje­ nja i de­ la­ nja. § 10. pre­ o­ kre­ ću­ ći ga – to ra­ di ka­ ko bi mu dao pot­ pu­ no dru­ ga­ či­ ji smi­ sao: uni­ ver­ zal­ nost i pre­ skrip­ tiv­ ni ka­ rak­ ter mo­ ral­ ne za­ po­ ve­ sti idu za­ jed­ no za­ to što su i jed­ no i dru­ go uko­ re­ nje­ ni u od­ re­ đe­ nom ti­ pu ži­ vo­ ta. Naš kur­ ziv za sve ter­ mi­ ne. I.. da ga za­ tvo­ re u „ja­ zbi­ ne” u ko­ ji­ ma on na­ la­ zi „svoj sop­ stve­ ni svet.studije (da­ kle „sre­ di­ na”) i osva­ ja­ nje–stva­ ra­ nje. Rob ose­ ća po­ tre­ bu da se okre­ ne ka spo­ lja. po­ treb­ ni spo­ lja­ šnji pod­ sti­ ca­ ji ka­ ko bi de­ lo­ vao – nje­ go­ ci­ ja je va ak­ pot­ pu­ no re­ ak­ ci­ ja. svo­ ju si­ gur­ nost. sve ono što je pri­ ro­ da sa­ kri­ la do­ ti­ če ga kao nje­ gov sop­ stve­ ni svet. To je pi­ ta­ nje ko­ je se od­ no­ si na „re­ san­ ti­ man ovih bi­ ća ko­ ji­ ma je pra­ va re­ ak­ ci­ ja. ono­ me što je dru­ go. Isto. nje­ gov duh vo­ li ja­ zbi­ ne i taj­ ne pro­ la­ ze. od­ mor.65 Pro­ ce­ ne ro­ ba ima­ ju funk­ ci­ ju da ga ču­ va­ ju od „ne­ pri­ ja­ telj­ ske spo­ lja­ šnjo­ sti”. Ovaj od­ lo­ mak je ve­ o­ ma po­ znat. Ni­ če na­ vo­ di na to da se po­ no­ vo uoči me­ ha­ ni­ zam ko­ jim se oma­ lo­ va­ že­ ni ži­ vot od­ mah iz­ ra­ ža­ va kroz dvo­ stru­ ku for­ mu pro­ pi­ sa i uni­ ver­ zal­ no­ sti: Ge­ ne­ a­ lo­ gi­ ja mo­ ra­ la. zbog to­ ga one mo­ ra­ ju da se obra­ te ce­ lo­ kup­ noj spo­ lja­ šnjo­ sti: otu­ da nji­ hov pre­ skrip­ tiv­ ni ka­ rak­ ter. a ako se Ni­ če na tre­ nu­ tak i vra­ ća na kan­ tov­ ski sled u do­ ka­ zi­ va­ nju – uosta­ lom. pre­ pla­ vlje­ ni ener­ gi­ jom i shod­ 63 su­ prot no to­ me nu­ žno ak­ tiv­ ni. 65  Ge­ ne­ a­ lo­ gi­ ja mo­ ra­ la. jed­ nom reč­ ju pa­ siv­ nost”. pre ne­ go ka sa­ mom se­ bi […] mo­ ra­ lu ro­ bo­ va uvek je i pre sve­ ga po­ treb­ no ro­ đe­ nje ne­ pri­ ja­ telj­ skog i spo­ lja­ šnjeg sve­ ta. „nje­ gov svet”. „ohra­ bre­ nje ” i „uslov po­ sto­ ja­ nja”. kao uslov po­ sto­ ja­ nja pr­ vog re­ da. Pre­ skrip­ tiv­ ni ka­ rak­ ter mo­ ral­ ne za­ po­ ve­ sti iz­ vo­ di se iz nje­ nog uni­ ver­ zal­ nog ka­ rak­ te­ ra. osim „po­ tre­ ba”. fi­ zi­ o­ lo­ ški go­ vo­ re­ ći. „si­ gur­ nost”. mir. ne­ do­ volj­ no na­ gla­ sio bi­ o­ lo­ šku ko­ no­ ta­ ci­ ju nje­ go­ vog reč­ ni­ ka. For­ mu­ lom vr­ to­ gla­ vog sa­ ži­ ma­ nja. pra­ ve­ ći od nje­ ga ve­ li­ ki slu­ čaj u svo­ joj ana­ li­ zi „re­ ak­ tiv­ nih si­ la”. re­ ak­ ci­ ja ak­ ci­ jom us­ kra­ će­ na [. Vred­ no­ va­ nje ari­ sto­ krat­ skog ti­ pa po­ stu­ pa pot­ pu­ no su­ prot­ no: ono de­ lu­ je i ra­ ste spon­ ta­ no. pre­ vod Sve­ tla­ na Sto­ ja­ no­ vić. ona će uva­ ža­ va­ ti oba­ zri­ vost u jed­ noj pot­ pu­ no dru­ ga­ či­ joj me­ ri: na­ i­ me. 61  62  . Naš kur­ ziv. Pla­ to. naš kur­ ziv „ja­ zbi­ ne”. § 10. nje­ mu su. svo­ je ohra­ bre­ nje”.

da­ kle.] to je kon­ sta­ ta­ ci­ ja: ’Ja sam iz­ gu­ bljen’ pre­ ve­ de­ na im­ pe­ ra­ ti­ vom ’Pro­ pad­ ni­ te svi!’. za­ to što oda­ je da još ni­ ste na­ šli se­ be. „Za­ što sam sud­ bi­ na”. oni ko­ ji su vla­ sti­ ti stva­ ra­ o­ ci!”71 „Po­ Ec­ ce ho­ mo. a da bi se ovo po­ tvr­ di­ lo po­ treb­ no je sa­ mo ne­ ko­ li­ ko ci­ ta­ ta. pred­ sta­ vi­ će se u S one stra­ ne do­ bra i zla: „fi­ lo­ zo­ fi u pra­ vom smi­ slu re­ či su lju­ di ko­ ji za­ po­ ve­ da­ ju i stva­ ra­ ju za­ ko­ ne […] Nji­ ho­ vo ’sa­ zna­ nje’ je stva­ ra­ nje. Ni­ če zah­ te­ va da se no­ ve vred­ no­ sti pred­ sta­ ve u for­ mi „stva­ ra­ nja”. da još uop­ šte ni­ ste stvo­ ri­ li za­ i­ sta svoj sop­ stve­ ni ideal – ko­ ji ni­ ka­ da ne tre­ ba da bu­ de ideal ne­ kog dru­ gog. Ka­ ko je to mo­ gu­ će? Ovo pi­ ta­ nje se već po­ sta­ vlja u su­ štin­ skom afo­ ri­ zmu Ra­ do­ sne na­ u­ ke: Upra­ vo istim po­ te­ zom Ni­ če od­ ba­ cu­ je uni­ ver­ zal­ ne i pre­ skrip­ tiv­ ne vred­ no­ sti i na­ ja­ vlju­ je ide­ ju in­ di­ vi­ du­ al­ nih vred­ no­ sti. po­ sred­ stvom su­ prot­ no­ sti. 69  Ta­ ko je go­ vo­ rio Za­ ra­ tu­ stra. 186 „Mo­ ral od­ u­ sta­ ja­ nja od se­ be [. Ni­ če slu stva­ ra­ o­ ci”. sit­ ni­ čar­ ski i bez zah­ te­ va. u S one stra­ ne do­ bra i zla. po­ vo­ dom stva­ ra­ nja in­ di­ vi­ du­ al­ nih vred­ no­ sti. Na je­ dan još uvek za­ go­ ne­ tan na­ čin. „O sa­ mo­ pre­ vla­ da­ va­ nju”. 68  Isto.treći program ZIMA 2012. Mo­ že­ mo da pre­ ci­ zi­ ra­ mo da je ovo stva­ ra­ nje isto­ vre­ me­ no i sa­ zna­ nje: „po­ treb­ no je da bu­ de­ mo fi­ zi­ ča­ ri (fi­ zi­ ča­ ri du­ še) da bi­ smo mo­ gli da bu­ de­ mo u ovom smi­ zad. na pro­ či­ šća­ va­ nje na­ šeg mi­ šlje­ nja i na ne od pr­ vih for­ mu­ stva­ ra­ nje no­ vih i sop­ stve­ nih ta­ bli­ ca vred­ no­ sti. kao što će­ mo vi­ de­ ti. Vred­ nost po­ sta­ je „pro­ ce­ na”. ima­ ti uni­ ver­ zal­ nost kao for­ mu. § 335. je­ dan­ put ra­ di­ ka­ li­ zo­ va­ na.70 Naj­ iz­ ri­ če mak­ si­ mu ko­ ja će se na­ met­ nu­ ti ve­ li­ koj sud­ bi­ ni: „Što se nas ti­ če.. ali kroz sa­ mo ta­ fi­ zič­ ka vo­ lja pri­ sta­ nak pro­ ce­ nji­ va­ nje se ču­ je – vo­ lja za moć!”69 Dok je me­ na već da­ te vred­ no­ sti. ono što bi još vi­ še za­ slu­ ži­ lo da se na­ gla­ si je­ ste to da Ni­ če po­ ku­ ša­ va istim po­ te­ zom. ni­ je još ni za ko­ rak na­ pre­ do­ vao u po­ zna­ va­ nju sa­ mog se­ be. svih dru­ gih! Onaj ko bi još da su­ di o to­ me da bi „u tom slu­ ča­ ju sva­ ko tre­ ba­ lo da po­ stu­ pa ova­ ko”. a ko­ je će i da­ lje osta­ ti vred­ no­ sti.67 . U ko­ joj for­ mi tre­ ba mi­ sli­ ti te vred­ no­ sti? „Ogra­ ni­ či­ mo se. nji­ ho­ vo stva­ ra­ nje je za­ ko­ no­ dav­ stvo. oni sta­ ni ono ko­ ji su vla­ sti­ ti za­ ko­ no­ dav­ ci. Ova te­ o­ ri­ ja. 70  Ra­ do­ sna na­ u­ ka.“66 Mo­ ral­ ne vred­ no­ sti će. ne­ u­ po­ re­ di­ vi. pret­ po­ sta­ vlja po­ nov­ no oce­ nji­ va­ nje poj­ ma isti­ ne.”68 Evo jed­ la pre­ o­ kre­ ta­ nja u Ni­ če­ o­ vom de­ lu. A stva­ ra­ nje či­ ni neo­ p­ hod­ nim po­ sta­ vlja­ nje pro­ ble­ ma vred­ no­ sti u smi­ slu vo­ lje za moć: „Ži­ va bi­ ća mno­ ge stva­ ri mno­ go vi­ še ce­ ne ne­ go ži­ vot sam. 66  67  Is­ pi­ ti­ va­ ti sop­ stve­ ni sud kao uni­ ver­ zal­ ni za­ kon je u stva­ ri ego­ i­ zam: to je sle­ pi ego­ i­ zam. da­ kle. § 7 Ra­ do­ sna na­ u­ ka. je­ din­ stve­ ni. da uči­ ni pojm­ lji­ vim vred­ no­ sti ko­ je ne­ će ima­ ti for­ mu uni­ ver­ zal­ no­ sti. nji­ ho­ va vo­ lja za isti­ nom je vo­ lja za moć” (S one stra­ ne do­ bra i zla. mi ho­ će­ mo da po­ sta­ ne­ mo oni ko­ ji je­ smo – no­ vi.. 71  Ra­ do­ sna na­ u­ ka. § 211). u naj­ ak­ tiv­ ni­ jem i naj­ stva­ ra­ lač­ ki­ jem smi­ slu te re­ či. § 335. § 335. vo­ lja za moć je stva­ ra­ nje no­ vih vred­ no­ sti. Od­ re­ đe­ nje sa­ zna­ nja kao stva­ ra­ nja ko­ je se pro­ te­ že u do­ brom de­ lu Ni­ če­ o­ ve te­ o­ ri­ je vred­ no­ sti. ko­ je će se iz­ vr­ ši­ ti. a da ne go­ vo­ ri­ mo o to­ me da ne tre­ ba da bu­ de ideal svih.

„O hi­ lja­ du i jed­ nom ci­ lju”. I za­ tim: „Stva­ ra­ lac tra­ ži sa­ stva­ ra­ o­ ce. slo­ bod­ ni du­ ho­ vi. zva­ će ih uni­ šti­ te­ lji­ ma i kle­ vet­ ni­ ci­ ma do­ bra i zla. to jest za pre­ o­ kre­ ta­ nje bar u jed­ nom od nje­ go­ vih aspe­ ka­ ta. u sle­ de­ ćem sti­ hu „ver­ ni­ ci svih ve­ ra” za­ me­ nju­ ju „do­ bre i pra­ ved­ ne”. § 269. Ge­ ne­ a­ lo­ gi­ ja mo­ ra­ la. Zo­ ra.”76 Do­ dir­ nu­ ta je va­ žna tač­ ka: kod Ni­ čea je stva­ ra­ nje po­ ve­ za­ no s uni­ šta­ va­ njem. „O no­ vom ido­ lu”. § 8 79  Ta­ ko je go­ vo­ rio Za­ ra­ tu­ stra. I vra­ ća­ ju­ ći se na te­ mu u Zo­ ri74: „Vi­ di­ te ove do­ bre i pra­ ved­ ne lju­ de! Ko­ ga oni naj­ vi­ še mr­ ze? Ono­ ga ko raz­ bi­ ja nji­ ho­ ve ta­ bli­ ce vred­ no­ sti. Ec­ ce ho­ mo. „Za­ ra­ tu­ strin pred­ go­ vor”. § 2.studije što je­ si” je­ ste. zlo­ čin­ ca: ali to je stva­ ra­ lac75.” Ne­ bro­ je­ ni su tek­ sto­ vi u ko­ ji­ ma Ni­ če su­ prot­ sta­ vlja uni­ ver­ zal­ nost mo­ ral­ nih vred­ no­ sti in­ di­ vi­ du­ al­ nom stva­ u­ sta­ je od obra­ ća­ ra­ nju vred­ no­ sti. bi­ će po­ treb­ ne in­ sti­ tu­ ci­ je u ko­ ji­ ma će se ži­ ve­ ti i pre­ da­ va­ ti ona­ ko ka­ ko ja po­ i­ mam da tre­ ba ži­ ve­ ti i pre­ da­ va­ ti” (Ec­ ce ho­ mo. i uni­ šta­ va­ nja.81 72  73  187 Isto. pre­ vod Bo­ ži­ dar Zec). upor. § 13: „mi. Iz­ gle­ da da ne­ ki tek­ sto­ vi to po­ tvr­ đu­ ju77 – Za­ ra­ tu­ strin če­ kić u pa­ ram­ par­ čad raz­ bi­ ja ljud­ ski omo­ tač oko nat­ čo­ ve­ ka78 79 – a dru­ gi ne­ gi­ ra­ ju . ipak. a upr­ kos sve­ mu se pro­ ti­ vim du­ hu ne­ gi­ ra­ nja”80. pr­ vom slu­ ča­ ju Pin­ da­ ro­ ve for­ mu­ le. „Za­ što sam sud­ bi­ na”. An­ ti­ hrist. „O tri pre­ o­ bra­ ža­ ja”. svi ob­ li­ ci vla­ sti sta­ rog dru­ štva će ne­ sta­ ti – jer svi po­ či­ va­ ju na la­ ži: bi­ će ra­ to­ va ka­ kvih na ze­ mlji ni­ ka­ da ra­ ni­ je ni­ je bi­ lo. § 7. jed­ na ži­ va i po­ be­ do­ no­ sna ob­ ja­ va ra­ ta sta­ rim poj­ mo­ vi­ ma ’isti­ ni­ tog’ i ’la­ žnog’” Ili još. ka­ ko to još ni­ kad ni­ je ura­ đe­ no. Te­ ško pi­ ta­ nje je zna­ ti da li je ono iden­ tič­ no s njim. ka­ da se bu­ de do­ go­ di­ lo pre­ o­ kre­ ta­ nje vred­ no­ sti. „O sa­ mo­ pre­ vla­ da­ va­ nju”. 76  Isto. one ko­ ji upi­ su­ ju no­ ve vred­ no­ sti na no­ ve ta­ bli­ ce […]. je­ dan od uslo­ va da bi pre­ o­ kre­ ta­ nje po­ sta­ lo de­ lat­ nost. da­ kle ni­ če­ an­ ska ši­ fra. „Za­ što sam sud­ bi­ na”. § 14 (Fri­ drih Ni­ če. da­ kle pre­ o­ kre­ ta­ nja vred­ no­ sti. 78  Ta­ ko je go­ vo­ rio Za­ ra­ tu­ stra. 75  Ta­ ko je go­ vo­ rio Za­ ra­ tu­ stra. „Za­ što sam sud­ bi­ na”. § 9. Ec­ ce ho­ mo. Evo po­ čet­ ne Za­ ra­ tu­ stri­ ne od­ lu­ ke. Ec­ ce ho­ mo. upor. Pre­ o­ sta­ je da je iden­ ti­ fi­ ka­ ci­ ja iz­ me­ đu stva­ ra­ nja. § 9. „O sa­ mo­ pre­ vla­ da­ va­ nju”. „S one stra­ ne do­ bra i zla”. De­ re­ ta. § 24. a na­ ro­ či­ to po­ li­ tič­ ka de­ lat­ nost: „Do­ no­ sim pro­ tiv­ reč­ nost. bu­ du­ ći da ni­ je ob­ ja­ šnje­ nje. Ta­ ko je go­ vo­ rio Za­ ra­ tu­ stra. Za­ i­ sta. u afo­ ri­ zmu 270 Ra­ do­ sne na­ u­ ke. 81  Ec­ ce ho­ mo. „Ta­ ko je go­ vo­ rio Za­ ra­ tu­ stra”. § 4. § 9 74  Zo­ ra. 77  Ta­ ko je go­ vo­ rio Za­ ra­ tu­ stra. „Za­ ra­ tu­ strin pred­ go­ vor”. 80  Ec­ ce ho­ mo. „O sta­ rim i no­ vim ta­ bli­ ca­ ma”. § 9. II. pret­ ho­ di­ la je sle­ de­ ća po­ en­ ta : „U šta ti ve­ ru­ ješ? – U ovo: da tre­ ba 72 na nov na­ čin od­ re­ di­ ti te­ ži­ nu svih stva­ ri. raz­ bi­ ja­ ča. Tek po­ čev­ ši od me­ ne po­ sto­ ja­ će na ze­ mlji ve­ li­ ka po­ li­ ti­ ka. ko­ ji od­ nja na­ ro­ du: „Po­ treb­ ni su mi ži­ vi pra­ ti­ o­ ci ko­ ji me sle­ de za­ to što sa­ mi se­ be že­ le da sle­ de”73 – da bi po­ sta­ li ono što je­ su. mi smo već ’pre­ o­ kre­ ta­ nje svih vred­ no­ sti’. § 1. . ide­ ja po­ li­ ti­ ke će bi­ ti upi­ je­ na u rat du­ ho­ va. Be­ o­ grad 2005. „O hi­ lja­ du i jed­ nom ci­ lju”. „kad tad. § 1. „Za­ ra­ tu­ strin pred­ go­ vor”. „Na ostr­ vi­ ma sre­ će”. za stva­ ra­ nje sop­ stve­ nih vred­ no­ sti.

u tek­ stu je na fran­ cu­ skom je­ zi­ ku). Jer naj­ zad. 188 Jed­ na va­ ri­ jan­ ta „O tri zla” u Ta­ ko je go­ vo­ rio Za­ ra­ tu­ stra. na­ sta­ vlja­ ju da se po­ ve­ zu­ ju s du­ žno­ sti­ ma. za sve ja ni­ sam za­ kon.”83 Gru­ bo su­ prot­ sta­ vlja­ nje iz­ me­ đu „za sve” i „za me­ ne”. ipak. Ovaj se go­ vor od­ no­ si na tri po­ ro­ ka ko­ ja su čo­ ve­ čan­ stvo naj­ vi­ še pro­ ka­ za­ li: na po­ ho­ tu. .). Pi­ ta­ nje „za ko­ ga?” ov­ de je pi­ ta­ nje pre­ o­ kre­ ta­ nja vred­ no­ sti i even­ tu­ al­ ne Ni­ če­ o­ ve „re­ ha­ bi­ li­ ta­ ci­ je” ego­ i­ zma i dru­ ga dva po­ ro­ ka. § 2.treći program ZIMA 2012. § 2. to je za­ to što se on ucr­ ta­ va po­ ste­ pe­ no dok se nji­ me slu­ ži­ mo. do­ zvo­ va da po­ sta­ vi­ mo ovo pi­ ta­ nje: „sa­ mog je se­ be ot­ krio onaj ko­ ji ka­ že: evo mog do­ bra i mog zla. „O du­ hu te­ ži­ ne”. „Za­ što sam sud­ bi­ na”. do­ bro je. 82 on ne gle­ da sa žud­ njom vr­ li­ ne sla­ bih i ’do­ bro za sve’“. U istom du­ hu će Za­ ra­ tu­ stra re­ ći. § 54. Su­ prot­ sta­ vlje­ nost iz­ me­ đu ego­ iz ­ ma i al­ tru­ i­ zma je­ dan je od pri­ me­ ra ko­ ji se naj­ če­ šće po­ na­ vlja­ ju u tek­ sto­ vi­ ma ko­ ji se od­ no­ se na pre­ o­ kre­ ta­ nje vred­ no­ sti (Ta­ ko je go­ vo­ rio Za­ ra­ tu­ stra. § 1). ta­ ko sam od­ go­ vo­ rio oni­ ma ko­ ji su me pi­ ta­ li za ’put’. „Zo­ ra”. da­ kle. ko­ je opa­ sno do­ ti­ če uvek pri­ lič­ no ne­ raz­ go­ vet­ nu raz­ li­ ku iz­ me­ đu „mo­ ra­ la” i „eti­ ke”. „Put” zah­ te­ va da bu­ de stvo­ ren. pre sve­ ga. § 18. ma­ ni­ ju za do­ mi­ na­ ci­ jom i ego­ i­ zam. a ko­ je. „sve što taj bla­ že­ ni ego­ iz ­ am na­ zi­ va do­ brim. Go­ vor ko­ ji sle­ di „O tri zla”. § 8. „Za­ što sam ta­ ko pa­ me­ tan”. 82  Ta­ ko je go­ vo­ rio Za­ ra­ tu­ stra. „Za­ što sam ta­ ko pa­ me­ tan”. „Za­ što sam sud­ bi­ na”. is­ pi­ ta­ ti. § 9. ko­ ji mu ob­ ja­ vlju­ je: ’što je svi­ ma do­ bro.“84 I go­ vor se za­ vr­ ša­ va: „’Evo – sa­ da mog pu­ ta. „Ve­ če­ ra”. u ve­ li­ koj me­ ri ra­ sve­ tlja­ va su­ prot­ sta­ vlje­ nost iz­ me­ đu uni­ ver­ zal­ no­ sti i stva­ ra­ nja. Ec­ ce ho­ mo. § 3. za nje­ ga ima zna­ če­ nje ’do­ bro za me­ ne’ [a ne do­ bro za te­ be]. 85  Isto. a da su dru­ gi­ ma vr­ li­ ne. „Za­ što sam sud­ bi­ na”. Ec­ ce ho­ mo. 83  Ta­ ko je go­ vo­ rio Za­ ra­ tu­ stra. po­ vo­ dom go­ zbe ko­ ju za­ vr­ ša­ va ta­ ko što po­ zi­ va vi­ še lju­ de. Ge­ ne­ a­ lo­ gi­ ja mo­ ra­ la. da bi ono po­ sta­ lo vred­ nost. a ko­ ja od­ bi­ ja ne­ ke od njih: „Ja sam za­ kon sa­ mo za svo­ je. on je in­ di­ vi­ du­ a­ lan. An­ ti­ hrist. Ali. § 2. § 7). „Br­ blja­ nje jed­ nog ’ne­ sa­ vre­ me­ nog’”. ne po­ sto­ je go­ to­ ve mo­ guć­ no­ sti eg­ zi­ sten­ ci­ je ko­ je bi­ smo jed­ no­ stav­ no ostva­ ri­ li. II. gde je vaš?’. ni­ je do­ volj­ no bi­ ti „do­ bro za me­ ne”. Ni­ če je. zlo je’. Ako „od­ re­ đe­ ni put” ne po­ sto­ ji. Pret­ po­ sled­ nje re­ či iz Ec­ ce ho­ mo su pre­ u­ ze­ te od Vol­ te­ ra: „Écra­ sez l’infâme!” („Zga­ zi­ te be­ stid­ ni­ cu!”) (Ec­ ce ho­ mo. § 35. 84  Isto. ne­ će bi­ ti sa­ mo uši­ ju. „O tri zla”. u po­ tra­ zi za vred­ no­ sti­ ma ko­ je ne bi bi­ le uni­ ver­ zal­ ne ni pre­ skrip­ tiv­ ne. ovog pa­ tulj­ ka [duh težine]. Jer je­ dan pra­ vi put – ne po­ sto­ ji!”85 Ov­ de ima sve­ ga osim tri­ vi­ jal­ no­ sti. „O tri zla”. Ni­ če po­ im ­ a ego­ iz ­ am na osno­ vu bi­ o­ lo­ ških po­ ja­ va sa­ mo­ o­ dr­ ža­ nja (Su­ mrak ido­ la. „O da­ re­ žlji­ voj vr­ li­ ni”. ma ka­ ko pa­ ra­ dok­ sal­ no to de­ lo­ va­ lo. To je već ja­ sno u pr­ vom afo­ ri­ zmu o „mo­ ra­ lu go­ spo­ da­ ra” i „mo­ ra­ lu ro­ bo­ va” ko­ ji je već ci­ ti­ ran: „mo­ ral go­ spo­ da­ ra je naj­ „Za­ što pi­ šem ta­ ko do­ bre knji­ ge”. po­ treb­ no je. § 8). § 1. što je svi­ ma zlo. Ta­ ko je ućut­ kao ovu kr­ ti­ cu. to jest „O du­ hu te­ ži­ ne” lja­ nam. Za­ ra­ tu­ stri­ na na­ me­ ra je da ka­ že da su ovi po­ ro­ ci to sa­ mo kod ne­ kih i za ne­ ke. a upra­ vo za­ to što je stvo­ ren. bi­ će „ru­ ku ko­ je su u sta­ nju da uhva­ te mo­ je isti­ ne” (ibid.

za ili pro­ tiv ži­ vo­ ta.89 Pre­ o­ sta­ je nam da shva­ ti­ mo u kom smi­ slu vred­ no­ sti ko­ je ne­ ma­ ju uni­ ver­ zal­ nost kao for­ mu „oba­ ve­ zu­ ju”. na po­ čet­ ku odelj­ ka „O tri zla” i sa­ mo „u snu”: „U snu. Po­ treb­ no S one stra­ ne do­ bra i zla. po svo­ joj su­ šti­ ni. u iz­ vo­ đe­ nju za­ ključ­ ka o od­ su­ stvu oba­ ve­ ze sva­ kog mo­ ra­ la: oba za­ ključ­ ka su u is­ toj me­ ri la­ ko­ mi­ sle­ na. a ne­ ma for­ mu uni­ ver­ zal­ no­ sti.90 Sa­ ma mo­ guć­ nost ovog sta­ va će bi­ ti do­ ve­ de­ na u pi­ ta­ nje ču­ ve­ nim tek­ sto­ vi­ ma Su­ mra­ ka ido­ la: Su­ do­ vi.studije vi­ še stran sa­ vre­ me­ nom uku­ su i su­ prot­ sta­ vlja mu se na naj­ muč­ ni­ ji na­ čin. vred­ nost. § 260 (naš kur­ ziv). pot­ pu­ no su­ prot­ no. vred­ no­ sni su­ do­ vi o ži­ vo­ tu. po­ što je shva­ će­ na ova isti­ na da se pro­ ce­ ne nu­ žno raz­ li­ ku­ ju u za­ vi­ sno­ sti od na­ ro­ da. 89  Ra­ do­ sna na­ u­ ka. 86  87  . Da bi bi­ lo mo­ gu­ će ku­ di­ ti. On isto to­ li­ ko od­ ba­ cu­ je uni­ ver­ zal­ nu za­ po­ vest. mom po­ sled­ njem ju­ tar­ njem snu. od­ nos za­ po­ ve­ da­ nja – ista gre­ ška se sa­ sto­ ji u iz­ vo­ đe­ nju za­ ključ­ ka da su ovi [reč je o „ od­ re­ đe­ nim mo­ ral­ nim pro­ pi­ si­ ma”] ap­ so­ lut­ no oba­ ve­ zni za sva­ ko­ ga od nas. 90  Ta­ ko je go­ vo­ rio Za­ ra­ tu­ stra. zna­ ci mo­ ral­ ne ple­ me­ ni­ to­ sti: ni­ ka­ da ne po­ mi­ šlja­ ti da se svo­ je du­ žno­ sti uni­ ze ka­ ko bi se od njih na­ či­ ni­ le du­ žno­ sti za sve. dr­ žao sam va­ gu i va­ gao svet”. a po­ sto­ ja­ na­ ko­ sti za sve je ideal. nje jed­ na pri­ mer. To što je mo­ ral­ na vred­ nost u osno­ vi kon­ zer­ va­ tiv­ na i što ima pre­ skrip­ tiv­ nu for­ mu. „O tri zla”. pre­ ma sta­ vu ko­ ji Za­ ra­ tu­ stra usva­ ja u jed­ nom tre­ nut­ ku. do­ pu­ šta da se za­ klju­ či o dru­ gim dve­ ma nje­ nim ka­ rak­ te­ ri­ sti­ ka­ ma: nje­ na funk­ ci­ ja je da ku­ di i ona je. 88  Isto. § 272. § 345. po­ sta­ vlja­ nje ide­ a­ la ili „ono­ stra­ nih sve­ to­ va”. ili. sta­ jao sam na gre­ be­ nu – iz­ van sve­ ta. To nam do­ zvo­ lja­ va da na­ pra­ vi­ mo lek­ sič­ ku raz­ li­ ku iz­ me­ đu vred­ no­ sti i ide­ a­ la: jed­ na­ kost je. to jest po­ sta­ vi­ ti se iz­ van nje­ ga. kao uosta­ lom i hva­ li­ ti. ne od­ re­ ći se vla­ sti­ te od­ go­ vor­ no­ sti. § 19. po­ treb­ no je „iz­ va­ ga­ ti svet”. naj­ zad ne mo­ gu ni­ ka­ da da bu­ du isti­ ni­ ti: oni vre­ de sa­ mo kao simp­ to­ mi. jer po se­ bi. Na­ ro­ či­ to. ubra­ ja­ ti svo­ je pri­ vi­ le­ gi­ je i nji­ ho­ vo ostva­ ri­ va­ nje me­ đu svo­ je du­ žno­ sti. § 1. ka­ da po­ sta­ vlja stro­ gi prin­ cip da ima­ mo du­ žno­ sti sa­ mo pre­ ma se­ bi jed­ na­ ki­ ma”86.87 189 Jed­ na od ve­ li­ kih Ni­ če­ o­ vih an­ ti­ kan­ tov­ skih te­ za je da mo­ že­ mo da poj­ mi­ mo za­ po­ vest ko­ ja se od­ no­ si na mo­ ral. oni za­ slu­ žu­ ju da bu­ du uze­ ti u ob­ zir sa­ mo kao simp­ to­ mi. Ideal je sta­ nje ko­ je te­ ži da po­ sta­ ne svet u ko­ me je ostva­ re­ na vred­ nost. u pr­ vi mah. po­ što pre­ kor mo­ že da se oslo­ ni sa­ mo na me­ ta­ fi­ zič­ ku pret­ po­ stav­ ku pre­ ma ko­ joj bi svet mo­ gao da bu­ de dru­ ga­ či­ ji. da­ na­ šnjeg da­ na. ne že­ le­ ti da se ona de­ li. kao i ne­ po­ sto­ ja­ nje sva­ ke za­ po­ 88 ve­ sti – vo­ lja za moć bi­ la bi. Isto. ta­ kvi su­ do­ vi su sa­ mo glu­ po­ sti.

raz­ u­ me­ ju tek­ sto­ vi u ko­ ji­ ma iz­ gle­ da da Ni­ če od­ bi­ ja stva­ ra­ lač­ ki ka­ rak­ ter ži­ vo­ ta. u stva­ ri po­ gre­ šno pi­ ta­ nje: Što se ti­ če ovog sta­ va: „čo­ vek pro­ tiv sve­ ta”. u po­ gla­ vlju ko­ je re­ či­ to no­ si na­ slov „Mo­ ral kao pro­ tiv­ pri­ ro­ da”. u stva­ ri. Isto. jer. mi uvek su­ di­ mo po­ la­ ze­ ći od ži­ vo­ ta. u sa­ moj op­ ti­ ci ži­ vo­ ta: upra­ vo nas ži­ vot te­ ra da po­ sta­ vlja­ mo vred­ no­ sti. 95  S one stra­ ne do­ bra i zla. uosta­ lom. Ka­ da go­ vo­ ri­ mo o vred­ no­ sti­ ma. sa svo­ Su­ mrak ido­ la. da li bi mo­ gao da ži­ viš je­ di­ no na ra­ čun vr­ ste. kao mno­ gi. Ali ni­ je reč to­ me da po­ ve­ ru­ je­ mo ka­ ko Ni­ če iz­ ne­ na­ da uma­ nju­ je vred­ nost stva­ ra­ nju ko­ je je či­ tav ži­ vot: reč je o to­ me da se ob­ ja­ vi ka­ ko je ži­ vot ima­ nen­ tan se­ bi sa­ mom. § 2. § 1. Čo­ vek tre­ ba da se po­ sta­ vi van ži­ vo­ ta. uvek mo­ že ka­ sni­ je da se po­ ka­ že da je ovo po­ na­ ša­ nje i pro­ ce­ nji­ va­ nje bi­ lo u ko­ rist odr­ ža­ nja vr­ ste. 94  Isto. u okvi­ ru ži­ vo­ ta. ono što je mo­ glo da na­ ško­ di vr­ sti. me­ ni slič­ ni i dra­ gi. ka­ ko bi imao pra­ vo da pri­ stu­ pi pro­ ble­ mu vred­ no­ sti ži­ vo­ ta […]. kao svi oni ko­ ji su ga pro­ ži­ ve­ li. go­ vo­ ri­ mo u na­ dah­ nu­ ću. čak i na­ ro­ či­ to on­ da ka­ da mi­ sli­ mo da smo se iz nje­ ga iz­ vu­ kli – a iz je to­ ga što je ži­ vot uvek odr­ ža­ nje ne sle­ di da on ni­ je i stva­ ra­ nje. Ideal. ko­ je odva­ ja uz­ vi­ šen zah­ tev reč­ ce „i”!. 91  92  . § 5.93 U ovoj per­ spek­ ti­ vi se. 96  Isto. ži­ vot je taj ko­ ji „vred­ nu­ je” pre­ ko nas sva­ ki put ka­ sta­ vlja­ mo vred­ no­ sti…92 da po­ Sle­ di da je šo­ pen­ ha­ u­ e­ rov­ sko pi­ ta­ nje o vred­ no­ sti eg­ zi­ sten­ ci­ je. „So­ kra­ tov pro­ blem”. ne mo­ že­ mo da se iz­ vu­ če­ mo iz ži­ vo­ ta. 190 je po­ tru­ di­ ti se da se do­ dir­ ne. „loš” na­ čin. i sve pri­ pi­ su­ je odr­ ža­ nju. a osim to­ ga da ga upo­ zna do­ bro kao bi­ lo ko. on nam se ga­ di – i mi pra­ ska­ mo u smeh vi­ dev­ ši „čo­ ve­ ka i svet” sme­ šte­ ne jed­ nog po­ red dru­ gog. čo­ vek kao me­ ra vred­ no­ sti stva­ ri.94 Ko­ ji god bio na­ čin na ko­ ji se po­ je­ di­ nac po­ na­ ša i pro­ ce­ nju­ je. ko­ je je Ni­ če pr­ vo pri­ zna­ vao kao od­ lu­ ču­ ju­ će.treći program ZIMA 2012. ži­ vo­ tom. mo­ žda je mr­ tvo već ve­ ko­ vi­ ma i od sa­ da spa­ da u stva­ ri ko­ je ni­ su pojm­ lji­ ve čak ni Bo­ gu. kao su­ di­ ja sve­ to­ va ko­ ji ide do­ tle da sta­ vi sa­ mu eg­ zi­ sten­ ci­ ju na tas svo­ je va­ ge i pro­ ce­ nju­ je da je pre­ vi­ še la­ ka – što se ti­ če neo­ bič­ no lo­ šeg uku­ sa ce­ log ovog sta­ va. shva­ ti­ li smo. to jest na „ne­ ra­ zu­ man”. „Mo­ ral kao pro­ tiv­ pri­ ro­ da”. ta­ ko u afo­ ri­ zmu „Uči­ te­ lji svr­ he po­ sto­ ja­ nja”: Ne znam vi­ še. iz pro­ stog raz­ lo­ ga što vr­ sta ni­ je pro­ pa­ la! Otu­ da ova de­ fi­ ni­ ci­ ja „pro­ ce­ nji­ va­ nja” u S one stra­ ne do­ bra i zla95: „fi­ zi­ o­ lo­ ški zah­ te­ vi ko­ ji 96 te­ že odr­ ža­ nju od­ re­ đe­ nog na­ či­ na ži­ vo­ ta” . o moj bli­ žnji. po­ ku­ ša­ ti da se uhva­ ti ova za­ di­ vlju­ ju­ ća fi­ nes­ se: ni­ je 91 mo­ gu­ će pro­ ce­ ni­ ti vred­ nost ži­ vo­ ta. To je re­ če­ no. 93  Ra­ do­ sna na­ u­ ka. čo­ vek kao prin­ cip ko­ ji „ne­ gi­ ra svet”. § 3. § 346.

§ 24 97  98  . pa i funk­ ci­ ju. ži­ vo­ tinj­ skoj pri­ ro­ di. Isto. stva­ ra vred­ nost. mo­ ral. po­ tvr­ đi­ va­ ti „stvar­ nost”. Ne tre­ gla­ ša­ va­ njem Ni­ če­ o­ vog „na­ tu­ ra­ li­ zma”. i ono što ba žu­ ri­ ti s pro­ je oprav­ da­ no sa­ mim tim – „pri­ rod­ no (stvar­ nost!)”99. ima smi­ sao.] Ži­ vot­ ni in­ te­ res ove vr­ će – ka­ ko bi bo­ lje ugro­ ža­ va­ la vr­ ste lju­ di je da či­ ni čo­ ve­ čan­ stvo bo­ le­ snim i da iz­ ži­ vot i ocr­ nji­ va­ la svet – poj­ mo­ ve „do­ bro” i „zlo”. psi­ ho­ lo­ gi­ ju. ko­ me ne­ gi­ ra ja ti­ zad. Ali mi­ ni­ mal­ ni smi­ sao ove re­ či je: ono što ne mo­ že da bu­ de dru­ ga­ či­ je ne­ go što je­ ste. bi­ će po­ treb­ no da se po­ ja­ vi čo­ vek spa­ si­ telj ve­ li­ ke lju­ ba­ vi i ve­ li­ kog pre­ zi­ ra. vo­ lja da se ne­ gi­ ra sva­ ka stvar­ nost”. u su­ prot­ nost nji­ ho­ vih pri­ rod­ nih vred­ no­ sti. „ono­ stra­ nost.. sve te­ žnje ka ono­ stra­ nom. po­ treb­ na je moć ko­ ja vred­ nu­ je. por­ tret Za­ ra­ tu­ stre – i nat­ čo­ ve­ ka: jed­ no­ ga da­ na. ide­ a­ li ko­ ji kle­ ve­ ću svet. § 24. sa­ mim tim... stva­ ra­ lač­ ki duh ko­ ga nje­ go­ va po­ kre­ tač­ ka sna­ ga go­ ni uvek da­ lje od sve­ ga što je bli­ zu i sve­ ga što je ono­ stra­ no.97 191 To je tač­ na for­ mu­ la „ustan­ ka ro­ bo­ va u mo­ ra­ lu”: Oni su uza­ stop­ no pre­ o­ kre­ nu­ li. fi­ zič­ kom uspe­ hu. 99  Isto. Ako mo­ ral­ na vred­ nost ima ne­ ga­ ti­ van ob­ lik – ili bi tre­ ba­ lo re­ ći: ne­ gi­ ra – on­ da će vred­ nost ko­ ja ni­ je mo­ ral­ na. Sve­ šte­ ni­ ku je po­ tre­ ban ideal: „ka­ zna se po­ ka­ zu­ je neo­ p­ hod­ nom. s dru­ ge stra­ ne. u jed­ nom vre­ me­ nu sna­ žni­ jem od ove ošte­ će­ ne sa­ da­ šnjo­ sti ko­ ja sum­ nja u se­ be. što bi tre­ ba­ lo od­ ba­ ci­ ti. II. ide­ a­ li ko­ ji su do sa­ da po­ sto­ ja­ li. le­ po­ ti. na ne­ po­ pra­ vljiv na­ čin.”100. isto­ ri­ ju.studije stra­ ne. sve te­ žnje ko­ je se su­ prot­ sta­ vlja­ ju ču­ li­ ma. a ko­ ji su svi ne­ pri­ ja­ telj­ ski pre­ ma ži­ vo­ tu. pro­ na­ la­ zi­ mo jed­ na­ pri­ ro­ du i ko­ ja. mo­ rao je da iz­ mi­ sli dru­ gi svet. na ovaj ili onaj na­ čin. Naj­ či­ nu. kult. in­ stink­ ti­ ma. in­ stinkt res­ sen­ ti­ men­ ta ko­ ji ov­ de do­ di­ ru­ je ge­ ni­ ja. pri­ hva­ ta­ nju se­ be.101 A. pri­ ro­ di. bar u ver­ zi­ ji ko­ joj su se vra­ ti­ li Ko­ li i Mon­ ti­ na­ ri (Col­ li i Mon­ ti­ na­ ri). da ne­ gi­ ra ži­ vot. gra­ di. § 15 100  Isto. mo­ ći. Evo na­ stav­ ka tek­ sta gde Ni­ če mi­ sli da bi mo­ gao da se na­ pra­ vi „obr­ nut po­ ku­ šaj” od ono­ ga što je do sa­ da bi­ lo uči­ no u mo­ ra­ lu: s ne­ či­ stom sa­ ve­ šću će se nje­ spa­ ja­ ti sve sklo­ no­ sti ko­ je su pro­ tiv pri­ ro­ de. Evo jed­ ne od glav­ nih te­ ma An­ ti­ hri­ sta: Da bi mo­ gao da ka­ že ne sve­ mu što na ze­ mlji pred­ sta­ vlja uz­ la­ zni po­ kret ži­ vo­ ta. po­ čev­ ši od ko­ ga bi ovo pri­ hva­ ta­ nje ži­ vo­ ta de­ lo­ va­ lo kao zlo po se­ bi. § 26 101  Ge­ ne­ a­ lo­ gi­ ja mo­ ra­ la. či­ ju sa­ mo­ ću ne­ će shva­ ti­ ti na­ rod ko­ ji u njoj An­ ti­ hrist. „isti­ ni­ to” i „la­ žno”. re­ li­ gi­ ju.. [.98 Stal­ na an­ ti­ te­ za ide­ a­ la u An­ ti­ hri­ stu je­ ste „pri­ ro­ da”. u tek­ stu ko­ ji se za­ vr­ ša­ va pa­ ro­ lom „pre­ o­ kre­ ta­ nje svih vred­ no­ sti!” i za­ klju­ ču­ je An­ ti­ hri­ sta. ne od­ re­ đu­ ju­ ći ga tač­ no.

mli­ ta­ va. za isto­ ri­ ju raz­ vo­ ja mo­ ral­ nih poj­ mo­ va?”107 Naj­ 108 ra­ la: zad. Ima­ mo po­ sla s pr­ vim pre­ o­ kre­ ta­ njem vred­ no­ sti. ovi sla­ bi. 109  Isto. Isto. pred­ lo­ ži­ će se da fi­ lo­ zof­ ski fa­ kul­ tet ras­ pi­ še cr­ ni­ la”. da bi nam do­ neo jed­ nog da­ na. 105  Isto.102 Ov­ de na­ stu­ pa lin­ gvi­ stič­ ka te­ ma. ili. na­ la­ zi­ mo ve­ li­ ki broj osve­ to­ lju­ bi­ vih pre­ ru­ še­ nih u su­ di­ je. ko­ je je sta­ vio sam Ni­ če. I.”105 Isto ta­ ko. ovi ne­ iz­ le­ či­ vo bo­ le­ sni. ovih bo­ le­ snih! A ka­ ko ova am­ bi­ ci­ ja či­ ni spo­ sob­ nim! Di­ vi­ mo se na­ ro­ či­ to ve­ šti­ ni ko­ va­ ča la­ žnog nov­ ca s ko­ jom se ov­ de fal­ si­ fi­ ku­ je ko­ va­ nje vr­ li­ ne. sve ono što slu­ ži kao znak. Šta oni tač­ no ho­ će? Da bar pred­ sta­ vlja­ ju prav­ du. či­ ni mi se. ko­ ji kao otrov­ nu ba­ lu ve­ či­ to ima­ ju reč „prav­ da” na usna­ ma. na kra­ ju pr­ ve ras­ pra­ ve u Ge­ ne­ a­ lo­ gi­ ji mo­ ra­ la. III. ka­ kvo raz­ me­ ta­ nje „po­ šte­ nim” kle­ ve­ ta­ njem! Ovi ne­ u­ spe­ li: ka­ kva ple­ me­ ni­ ta re­ či­ tost te­ če s nji­ ho­ vih usa­ na! Ka­ kva sla­ du­ nja­ va. lju­ bav. mu­ drost. Zna­ ci na­ vo­ da. op­ šti­ je. Či­ ta­ lac je pri­ mo­ ran da o­ ni­ cu”103 u ko­ kon­ sta­ tu­ je: „La­ žu. do Isto. me­ de­ na sla­ du­ nja­ vost oba­ vi­ ja sva­ ki ton. 102  103  . uki­ da­ nje pro­ klet­ stva ko­ je je na nju ba­ cio ideal ko­ ji je va­ žio do da­ nas. i ono de­ lu­ je ko­ ri­ ste­ ći pra­ vi je­ zič­ ki pre­ vrat: Ni­ če ime­ nu­ je „ove ma­ đi­ o­ ni­ ča­ re ko­ ji pra­ ve be­ li­ nu. I.109 Na osno­ vu ovo­ ga raz­ u­ me­ mo za­ što Ni­ če.106 A ne­ kon­ kurs za sle­ de­ će pi­ ta­ nje.treći program ZIMA 2012. 104  Isto. Ako je mo­ ral­ na vred­ nost u star­ tu gle­ di­ šte ono­ stra­ nih sve­ to­ va. ka­ da se bu­ de vra­ tio na sve­ tlost. bez sum­ nje […]. Ni­ če opi­ su­ je sa že­ sti­ nom „pre­ o­ kre­ nu­ ti svet” mo­ Ka­ kvo raz­ me­ ta­ nje ve­ li­ kim re­ či­ ma i po­ na­ ša­ njem. ko­ je na­ vo­ di­ mo: „Sve je. do­ vo­ di u ve­ zu dva od­ lom­ ka iz „O sta­ rim i no­ vim ta­ bli­ ca­ ma”. ku­ ka­ vič­ luk po­ sta­ je „str­ plje­ nje” itd. 192 vi­ di sa­ mo bek­ stvo pred stvar­ no­ šću: dok je ona za nje­ ga na­ čin da uro­ ni. ni­ skost po­ sta­ je „smer­ nost”. 107  Isto. po­ sle sve­ ga. 106  Isto. zvec­ ka­ nja zla­ ta vr­ li­ ne. Oni se kre­ ću me­ đu na­ ma kao ži­ vi pre­ kor na­ me­ njen da nas ku­ di […] Me­ đu nji­ ma. a na­ ro­ či­ to eti­ mo­ lo­ gi­ ja. Bit­ no je ima­ ti na umu da Ni­ če pro­ u­ ča­ va mo­ ral kao fi­ lo­ log. nad­ moć­ nost – eto am­ bi­ ci­ je ovih „pod­ re­ đe­ nih”. autor vo­ di či­ ta­ o­ ca u „ta­ jan­ stve­ nu ra­ di­ joj se „pro­ iz­ vo­ de ze­ malj­ ski ide­ a­ li”104. ne­ sum­ nji­ vo – ta­ ko je kao što ste re­ kli. 108  Isto. pre­ po­ ni­ zna pot­ či­ nje­ nost li­ je iz nji­ ho­ vog po­ gle­ da. Ve­ li­ ki tekst o lin­ gvi­ stič­ koj la­ ži je onaj u ko­ me. ov­ de su oči­ gled­ no neo­ p­ hod­ ni. po­ kor­ nost po­ sta­ je „po­ slu­ šnost”. Že­ le da pred­ sta­ ve sla­ bost kao za­ slu­ gu. mle­ ko i ne­ vi­ nost od bi­ lo ka­ kvog ko­ li­ ko pa­ su­ sa da­ lje. ne­ moć po­ sta­ je „do­ bro­ ta”. a do zvec­ ka­ nja. spa­ se­ nje ove stvar­ no­ sti. § 14. § 17. upu­ će­ no pre sve­ ga fi­ lo­ lo­ zi­ ma: „Šta pru­ ža lin­ gvi­ sti­ ka. § 14. Oni su sa­ da pot­ pu­ no pre­ u­ ze­ li mo­ no­ pol nad vr­ li­ nom. da se za­ gnju­ ri. a laž pre­ no­ se re­ či. da uto­ ne u stvar­ nost. on­ da je nje­ na for­ ma laž.

„O sve­ šte­ ni­ ci­ ma” 112  Isto. ta­ ko­ đe. § 28 i 26 111  Ta­ ko je go­ vo­ rio Za­ ra­ tu­ stra. ono što naj­ vi­ še li­ či na nje­ ga. § 195. Ipak. § 2 113  Isto. 110  Ec­ ce ho­ mo. to su­ štin­ ski zna­ či ogo­ li­ ti. 114  S one stra­ ne do­ bra i zla. on de­ fi­ ni­ še vo­ lju za moć: Ži­ ve­ ti. Oni ras­ pi­ nju ono­ ga ko upi­ su­ je no­ ve vred­ no­ sti na no­ ve ta­ bli­ ce. onaj ko­ me ne­ do­ sta­ je za­ o­ kret pre­ o­ kre­ ta­ nja. pre­ ma Ni­ čeu. ob­ u­ hva­ ti­ ti ga i bar. vred­ no­ sti i u ve­ li­ ka ime­ na. „Sen­ ka”. to jest. ’do­ brim’ i ’zlim’”112. § 44. is­ ko­ ri­ šća­ va­ ti ga – ali za­ što upo­ tre­ blja­ va­ ti uvek ove re­ či ko­ je od­ u­ vek iz­ ra­ ža­ va­ ju na­ me­ ru da kle­ ve­ ta­ ju?118 193 U odelj­ ku 44 An­ ti­ hri­ sta je­ van­ đe­ lja se či­ ta­ ju pre­ ma ovim prin­ ci­ pi­ ma. jed­ no u od­ no­ su na dru­ go. Bit­ no je do­ bro raz­ mo­ tri­ ti od­ luč­ nost s ko­ jom Ni­ če po­ kre­ će pi­ ta­ nja mo­ ral­ ne vred­ no­ sti i re­ či: sve­ šte­ ni­ ci se. na­ ri­ če ona (ibid. ta­ kvo je bi­ lo nji­ ho­ vo 115 116 „pre­ o­ kre­ ta­ nje vred­ no­ sti”. Evo „li­ ce­ mer­ ja mo­ ra­ la” ko­ je se sa­ sto­ ji u to­ me da „iz­ o­ pa­ či smi­ sao re­ či”117. o več­ no Nig­ de. ka­ že Za­ ra­ tu­ stra. Usva­ ja­ ju su no­ vi ter­ mi­ ni. 119 uz­ dig­ nu­ to na ni­ vo umet­ no­ sti” . ta­ ko. pre sve­ ga. Ce­ lu isto­ ri­ ju po­ kre­ će ovaj po­ la­ ri­ tet. Ka­ da đa­ vo iz­ gu­ bi svo­ ju ko­ žu. pot­ či­ ni­ ti ono što je stra­ no i sla­ bi­ je. upor. ka­ že Za­ ra­ tu­ stri­ na sen­ ka ono­ me či­ ja je sen­ ka. „O du­ hu te­ ži­ ne”. Ni­ hi­ li­ sta je. pre­ ma Ni­ čeu.studije dna. „go­ to­ vo od ko­ lev­ ke smo da­ ro­ va­ ni op­ te­ re­ ću­ ju­ ćim re­ či­ ma i vred­ no­ sti­ ma.). „O sta­ rim i no­ vim ta­ bli­ ca­ ma”. od sa­ da mo­ ral­ ni. kre­ ću me­ đu „la­ žnim vred­ no­ sti­ ma i mah­ ni­ tim re­ či­ ma”111. Ta­ ko je go­ vo­ rio Za­ ra­ tu­ stra. 115  Isto. Na taj na­ čin fi­ lo­ zof mo­ že da is­ ku­ si ogra­ ni­ če­ nost reč­ ni­ ka ko­ ji mu je­ zik. „s to­ bom sam se od­ u­ či­ la od to­ ga da ve­ ru­ jem u re­ či.”110 Dva su pre­ o­ kre­ ta­ nja ov­ de sme­ šte­ na kao an­ ti­ no­ mič­ na. ne gu­ bi li. a sta­ ri me­ nja­ ju smi­ sao. po­ vre­ di­ ti. 117  Isto. Ovi tek­ sto­ vi se ka­ rak­ te­ ri­ šu. . „Za­ što sam sud­ bi­ na”. a sta­ vo­ vi­ ma se pri­ dru­ žu­ je „ge­ sti­ ku­ la­ ci­ ja”120. svo­ je ime? […] Mo­ žda je sam đa­ vo – ko­ ža. sve bi­ va­ ju­ ći nje­ go­ va an­ ti­ te­ za. kao „fal­ si­ fi­ ko­ va­ nje re­ či i sta­ vo­ va. ni­ je ne­ va­ žno to što je Za­ ra­ tu­ stri­ na sen­ ka. ne­ mi­ lo­ srd­ no mu na­ me­ ta­ ti svoj sop­ stve­ ni ob­ lik. u naj­ bo­ ljem slu­ ča­ ju. shva­ ćen kao da je iz­ me­ đu usta­ no­ vlje­ nja od­ su­ stva svih vred­ no­ sti i po­ vrat­ ka u bi­ lo ko­ ju re­ li­ gi­ ju – lo­ še tu­ ma­ če­ nje pre­ o­ kre­ ta­ nja: sen­ ka uče­ stvu­ je u ma­ ga­ re­ ćem pi­ ru. 116  Isto. 119  An­ ti­ hrist. „pr­ vi pri­ pi­ sa­ li sra­ man smi­ sao re­ či ’svet’”114. u stva­ ri. tla­ či­ ti ga. § 24. jed­ na od fi­ gu­ ra ni­ hi­ li­ zma: „O več­ no Svu­ da. sta­ vlja na ras­ po­ la­ ga­ nje. pre­ i­ na­ če­ no i kri­ vo­ tvo­ re­ no la­ ži­ ma do­ brih lju­ di […]. o več­ no – uza­ lud!”. Ta­ ko su Je­ vre­ ji. § 4.”113 Pro­ me­ na mo­ ra­ la se uvek is­ po­ lja­ va pre­ o­ bli­ ko­ va­ njem reč­ ni­ ka ko­ ji se upo­ tre­ blja­ va. 118  Isto. § 259. 120  Isto.

123  An­ ti­ hrist. 125  Ec­ ce ho­ mo. § 368 128  Ta­ ko je go­ vo­ rio Za­ ra­ tu­ stra. „Za­ što sam ta­ ko pa­ me­ tan”. vi­ de­ ti „ljud­ sku ra­ su” ko­ ja „shva­ ta stvar­ nost ta­ kvom ka­ kva je­ ste: ona je do­ volj­ no ja­ ka za to” (Ec­ ce ho­ mo. „O da­ re­ žli­ voj vr­ li­ ni”. ova te­ o­ ri­ ja se udva­ ja raz­ li­ kom iz­ me­ đu „iz­ ra­ ža­ va­ nja” i „zna­ če­ nja” – mo­ der­ ni reč­ nik je pre­ o­ kre­ nuo pri­ me­ nu ova dva ter­ mi­ na. „pa­ tos sta­ va ne­ ma ni­ šta sa ve­ li­ či­ nom: ko­ me god je po­ treb­ na ge­ sti­ ku­ la­ ci­ ja. stva­ ra­ nje „no­ vog je­ zi­ ka” ko­ je je na­ me­ nje­ no to­ me da osta­ vi „stvar­ nost” vi je­ zik ko­ ji pr­ vi put go­ vo­ ri o no­ vom po­ ret­ da bu­ de ta­ kva ka­ kva je­ ste130: „no­ 131 de­ li smo ka­ ko se Ni­ če hva­ ta uko­ štac sa obič­ nim je­ zi­ kom ku is­ ku­ sta­ va” . ode­ ljak ko­ ji na si­ lu ko­ ri­ sti zna­ ke na­ vo­ da. pre­ ma u Ta­ ko je go­ vo­ rio Za­ ra­ tu­ stra. Ec­ ce ho­ mo. § 1). § 9. Je­ vre­ ji su „zna­ li. već sa­ mo ozna­ ča­ va­ ju” (Ta­ ko je go­ vo­ rio Za­ ra­ tu­ stra. Ra­ do­ sna na­ u­ ka. de­ sta­ ju­ ći od svog di­ vlje­ nja Vag­ ne­ ru. § 3. upra­ vo. 124  Isto. i uko­ li­ ko je laž. pi­ še ner se. ni­ hi­ li­ stič­ ke vred­ no­ sti” . ko­ ji je je­ dan od pr­ vih či­ no­ va pre­ o­ kre­ ta­ nja vred­ no­ sti. vla­ da­ ju vred­ no­ sti de­ ka­ den­ ci­ je. 127  Ni­ če con­ tra Vag­ ner. on­ da će usta­ no­ vlje­ nje vred­ no­ sti ko­ je ni­ su mo­ ral­ ne. pre sve­ ga. lo­ še fi­ gu­ re pre­ o­ kre­ ta­ nja128. ona uop­ šte ne iz­ ra­ ža­ va­ ju. ma Ni­ čeu. lin­ gvi­ stič­ ka. shva­ ta­ ju­ ći da će se nje­ na upo­ tre­ ba du­ bo­ ko raz­ li­ ko­ va­ ti od one ko­ ju na­ la­ zi­ mo kod Ni­ čea – ni­ če­ an­ ska me­ ta­ fo­ ra je upra­ vo srod­ na po­ ku­ ša­ ju da se sku­ je je­ dan je­ zik ko­ ji ni­ je mo­ ral­ ni: „Sli­ ke su sva ime­ na do­ bra i zla. po­ sve­ ću­ je svoj po­ sled­ nji po­ zi­ ti­ van član po­ nov­ nom de­ fi­ ni­ sa­ nju smi­ sla i upo­ tre­ be 123 sve­ ti­ jih ime­ na pot­ pu­ no re­ či ko­ je je ova re­ li­ gi­ ja sta­ vi­ la na sna­ gu – „iza naj­ 124 ste zna­ ko­ va. pre sve­ ga. 131  Ec­ ce ho­ mo. I za­ fi­ ni­ tiv­ no od­ u­ tek­ stu. shva­ tiv­ ši da se „za­ hva­ lju­ što „Za­ kon pro­ tiv ju­ ći mo­ ra­ lu. član 6. § 5). taj je ne­ is­ kren. „O sa­ jam­ skim mu­ va­ ma”. naj­ pre. § 6. 129  Slu­ čaj Vag­ ner. § 24. 130  Pod ši­ from „nat­ čo­ ve­ ka” tre­ ba. „Za­ što pi­ šem ta­ ko do­ bre knji­ ge”. pre­ ma Ec­ ce ho­ mo. Vag­ ral­ na vred­ nost ni­ če­ an­ skom klju­ ču. 126  An­ ti­ hrist. „Gde imam pri­ med­ be”. § 8. Ako se mo­ de­ fi­ ni­ še po­ sred­ stvom la­ ži. 194 Hri­ šća­ ni su „pri­ la­ go­ di­ li vred­ no­ sti se­ bi sa­ mi­ ma”121. pre­ no­ se mo­ ral­ nu vred­ nost: ta­ ko.treći program ZIMA 2012. čo­ ve­ čan­ stvo naj­ bo­ lje vu­ če za nos”122. sa non-plus Ču­ va­ ti se ži­ vo­ pi­ snih li­ ko­ va!”125 Pre­ ul­ tra te­ a­ tral­ nog du­ ha. naj­ kom­ plet­ ni­ je ni­ že ove re­ či. bi­ ti. mo­ gli bi­ smo da po­ me­ ne­ mo i me­ ta­ fo­ ru. vi­ Isto. „Za­ kon pro­ tiv hri­ šćan­ stva”. § 1. da je nje­ gov „tem­ pe­ ra­ ment kraj­ nje an­ ti­ te­ a­ tra­ lan”127. upor. da se po­ sta­ ve na vrh svih déca­ dents po­ kre­ ta (u ob­ li­ ku 126 to će Ni­ če po­ no­ vi­ ti u svom po­ sled­ njem hri­ šćan­ stva apo­ sto­ la Pa­ vla)” . „Za­ što sam sud­ bi­ na”. „Glu­ mac” i „ve­ li­ ki čo­ vek” su. „Ne­ sa­ vre­ me­ ni”. uvek po­ ve­ zi­ vao s glum­ cem129. Me­ đu sred­ stvi­ ma ko­ ja mo­ ral ko­ ri­ sti. Sve vr­ re­ kli bi­ smo. Ode­ ljak 8 po­ gla­ vlja Ec­ ce ho­ mo „Za­ što sam sud­ bi­ na”. pre­ o­ kre­ ta­ nje vred­ no­ sti. Isto. I kao što vi­ di­ mo. 121  122  ..  Evo za­ hri­ šćan­ stva”..

dok Ni­ če. ukrat­ ko. 135  Ge­ ne­ a­ lo­ gi­ ja mo­ ra­ la. „Po­ vra­ tak u za­ vi­ čaj”. ko­ ji je de­ li­ mič­ no pre­ u­ zet u Ec­ ce ho­ mo. § 2.. i već. §§ 32. kao i da će­ mo shva­ ti­ ti pra­ vi ope­ ra­ ci­ o­ ni na­ čin pre­ o­ kre­ ta­ nja vred­ no­ sti.133 Me­ ra­ ni­ je već na­ go­ ve­ šten. ko­ ja se stvar­ no po­ ja­ vlju­ je u S one stra­ ne do­ bra i zla. 139  S one stra­ ne do­ bra i zla. 137  Isto. 136  Isto.studije ko­ ji je pro­ ce­ njen kao pre­ vi­ še ogra­ ni­ čen. Ge­ ne­ a­ lo­ gi­ ja mo­ ra­ la. u Ta­ ko je go­ vo­ rio Za­ ra­ tu­ stra138 – u tim de­ isti­ na po­ sta­ je vred­ nost i. I. III. § 1. „Za­ što sam sud­ 132  133  195 . Ka­ ko je mo­ gu­ že­ le­ li ne­ i­ sti­ ni­ to?”139.. iz­ će na­ pra­ vi­ ti vred­ nost od isti­ ne sa­ me? Dru­ gi afo­ ri­ zam do­ da­ je: „Osnov­ no ve­ ro­ va­ nje me­ ta­ fi­ zi­ ča­ ra je ve­ ro­ va­ nje u su­ prot­ sta­ vlje­ nost vred­ no­ sti. zbog če­ ga on­ da ra­ di­ je ne bi­ smo no­ si pr­ vi afo­ ri­ zam u ovom de­ lu. kao ta­ kva. Ge­ ne­ a­ lo­ gi­ ja mo­ ra­ la. § 14.. § 3. Ec­ ce ho­ mo. upor. u od­ re­ đe­ noj me­ ri. kao pri­ mer. te­ žak pro­ blem ko­ ji je ko­ ja je u sr­ ži Vol­ tin­ go­ vog is­ tra­ ži­ va­ nja. pr­ vi put. Po­ tvr­ di­ li bi­ smo da je tekst u ko­ me Ni­ če za­ la­ zi naj­ du­ blje u pro­ ble­ me ko­ je po­ sta­ vlja stva­ ra­ nje nje­ go­ vog „no­ vog je­ zi­ ka” upra­ vo Ta­ ko je go­ vo­ rio Za­ ra­ tu­ stra. „Ta­ ko je go­ vo­ rio Za­ ra­ tu­ stra”. isti­ nit go­ vor? Vi­ de­ li 135 či da smo da ro­ bo­ vi „pra­ ve be­ li­ nu [. Pred­ go­ vor. pod­ lo­ žna je to­ me da bu­ de že­ lje­ na ili ne: „Bu­ du­ ći da je pri­ hva­ će­ no da že­ li­ mo isti­ ni­ to. § 14. III. str. po­ kre­ nut svo­ jom ana­ li­ zom je­ zi­ ka. op. cit. Sme­ sti­ ti se „s one stra­ ne do­ bra i zla”. 140  S one stra­ ne do­ bra i zla. Pa­ trick Wo­ tling. na­ su­ prot ono­ me u šta se uvek ve­ ro­ va­ lo. „O sa­ mo­ pre­ vla­ da­ va­ nju”. pro­ na­ đe od­ go­ va­ ra­ ju­ ći je­ zik ko­ ji bi te­ žio to­ me da iz­ ra­ zi stvar­ nost na na­ čin na ko­ ji se ona po­ na­ ša.141 A upra­ S one stra­ ne do­ bra i zla. Da li ovo zna­ reč o to­ me da se. Ra­ do­ sna na­ u­ ka. § 344. Ni­ če ga po­ ne­ 134 či da je kad pred­ sta­ vlja kao na­ čin da se „sle­ pi­ ma vra­ ti vid” . po­ sta­ vlja se s ob­ zi­ rom na „no­ vi je­ zik”. zna­ či od­ ba­ ci­ ti do­ bro i zlo kao su­ prot­ sta­ vlje­ ne u vo zbog to­ ga što isti­ ni­ to pred­ sta­ vlja. § 259. 226. a do zvec­ ka­ nja. 141 To je ta­ ko­ đe smi­ sao te­ me „imo­ ra­ li­ sta”. § 62. je­ zi­ ka? „Ko­ vač la­ žnog nov­ ca”136 fal­ 137 či re­ ći da „vr­ li­ na” ima ap­ so­ lu­ tan smi­ sao zvec­ ka­ nja zla­ ta vr­ li­ ne” : da li to zna­ po se­ bi. 134  An­ ti­ hrist. za­ me­ ra­ ju­ ći na taj na­ čin mo­ ra­ lu jed­ no­ stav­ nu iz­ o­ pa­ če­ nost si­ fi­ ku­ je „ko­ va­ nje vr­ li­ ne. 23. 27. svoj­ stvo da du­ e­ lu. § 3. a raz­ vi­ ja­ njem ove tač­ ke ve­ ru­ je­ mo da će­ mo pro­ nik­ nu­ ti u naj­ du­ blji smi­ sao „mo­ ral­ ne vred­ no­ sti” kod Ni­ čea. oda­ Ni­ če od­ re­ đu­ je kao „cr­ ne” afek­ te ko­ ji se ov­ de pre­ ru­ ša­ ši­ lju­ ći na taj na­ čin mo­ ral­ ni sud? Da li on da­ je ap­ so­ lut­ ni smi­ sao re­ či­ ma ko­ ji­ ma su pri­ kri­ ve­ ni „cr­ ni” afek­ ti. Za­ o­ kret je u Ni­ če­ o­ voj fi­ lo­ zo­ fi­ ji obe­ le­ žen de­ lom S one stra­ ne do­ bra i li­ ma zla.] od bi­ lo ka­ kvog cr­ ni­ la” : da li to zna­ va­ ju. 138  Ta­ ko je go­ vo­ rio Za­ ra­ tu­ stra.132 Ne­ će­ mo in­ si­ sti­ ra­ ti na ovoj tač­ ki đu­ tim. na­ sta­ vlja s pro­ ble­ ma­ ti­ kom ko­ ja je u naj­ ve­ ćoj me­ ri pla­ to­ nov­ ska? Stvar sto­ ji pot­ pu­ no dru­ ga­ či­ je.”140 Vred­ no­ sti ne idu u pa­ ro­ vi­ ma. §§ 24.

ko­ ja pri­ pa­ da oni­ ma ko­ je Ni­ če „re­ ha­ bi­ li­ tu­ je”: „isti­ no­ lju­ biv čo­ vek” (An­ ti­ hrist. „O oni­ ma ko­ ji sle smr­ ve­ ru­ ju u za­ grob­ ni ži­ vot”. Mo­ ral ro­ bo­ va se struk­ tu­ ri­ ra pre­ ma dvoj­ no­ sti. § 46). ko­ ja ob­ ja­ šnja­ va po­ sled­ nji na­ ve­ de­ ni tekst. § 20. 196 mo­ že da se su­ prot­ sta­ vlja la­ žnom. iz­ la­ žu­ ći 144 fi­ lo­ zof­ ske uslo­ ve te te­ o­ re­ me. § 10. „ari­ sto­ krat­ skog mo­ ra­ la” i „hri­ šćan­ skog đu­ tim. ili. To je. „otvo­ re­ no­ sti” ili „isti­ no­ lju­ bi­ vo­ sti”. raz­ li­ ko­ va­ nje dva ra­ la go­ mo­ ra­ la. . I. §§ 5. svu­ da tre­ ba vi­ de­ ti ni­ voe. to je čo­ vek po­ ti Bo­ ga (Ta­ ko je go­ vo­ rio Za­ ra­ tu­ stra.145 Tu.  230. mo­ ral go­ spo­ da­ ra se struk­ tu­ ri­ ra pre­ ma hi­ je­ rar­ hi­ ji. upra­ vo. „mo­ spo­ da­ ra” i „mo­ ra­ la ro­ bo­ va”. da­ kle. Od­ ba­ ci­ va­ nje dvoj­ no­ sti vred­ no­ sti do­ zvo­ lja­ va. iz­ me­ đu „do­ brog i zlog”.143 Ova po­ ma de­ fi­ ni­ tiv­ no uni­ šta­ va te­ ku­ će tu­ ma­ če­ nje pre­ o­ kre­ ta­ nja. reč je o dva ti­ pa. § 8. Pred­ go­ vor. 143  S one stra­ ne do­ bra i zla. Ge­ ne­ a­ lo­ gi­ ja mo­ ra­ la. ali ni u jed­ nom dru­ gom. § 2. An­ ti­ hrist. s dru­ ge. An­ ti­ hrist. Ni­ je reč o dva mo­ ra­ la ko­ ja bi bi­ la po­ sta­ vlje­ na je­ dan po­ red dru­ gog i či­ ji bi se sa­ mi sa­ dr­ ža­ ji raz­ li­ ko­ va­ li. 268. „po­ šte­ nja”. I. ne ve­ ru­ je vi­ še u isti­ ni­ to i la­ žno. „iz­ bor”. § 1). II. to jest pre­ o­ kre­ ta­ nje sa­ mo (upor. „Ge­ ne­ a­ lo­ gi­ ja mo­ ra­ la”. pra­ vi Za­ ra­ tu­ stra je uveo su­ prot­ sta­ vlje­ nost iz­ me­ đu do­ bra i zla.). An­ ti­ hrist. 145 Vi­ de­ ti. naj­ pre. Pred­ go­ vor. tre­ ba shva­ ti­ ti vr­ li­ nu „oda­ no­ sti”. to jest pre­ ma ži­ vot­ nim bi­ na”. „iskre­ no­ sti”. usva­ ja­ mo je­ dan od dva mo­ ra­ la u za­ vi­ sno­ sti od ste­ pe­ na svog zdra­ vlja. po­ što „su­ prot­ sta­ vlje­ nost”. i „do­ brog i lo­ šeg”. § 37. pre­ ma for­ mu­ la­ ci­ ji ko­ ja će kod Ni­ čea po­ sta­ ti de­ fi­ ni­ tiv­ na. ili bo­ lje: o dve struk­ tu­ re mo­ ra­ la i o dva na­ či­ na shva­ ta­ nja mo­ ra­ sao re­ la. § 2). a iz či­ jeg se pri­ zna­ va­ nja mo­ ral go­ spo­ da­ ra sa­ sto­ ji – dru­ gim re­ či­ ma. 142 Evo za­ što no­ vi je­ zik ne­ će te­ ži­ ti da is­ ka­ že isti­ ni­ to. osta­ je mu. Iz ove per­ spek­ ti­ ve Ni­ če mo­ že da ka­ že da po­ sto­ ji „isti­ no­ lju­ bi­ vost stvar­ no­ sti” (Ec­ ce ho­ mo. § 57. pri­ pa­ da mo­ ra­ lu ro­ bo­ va. S mo­ ral­ ne tač­ ke gle­ da­ nja isto­ ri­ ja čo­ ve­ čan­ stva se me­ ša s isto­ ri­ jom ove lič­ no­ sti. na pri­ mer. Reč „imo­ ra­ li­ sta”. Ec­ ce ho­ mo. da­ kle. §§ 62. § 54) – na­ su­ prot „ver­ ni­ ku” (ibid. 260. 7. ono je vred­ nost. s jed­ ne stra­ ne. na svoj na­ čin. i u tom smi­ slu. § 3). ostva­ ru­ ju­ ći ta­ ko. „O vi­ šem čo­ ve­ ku”. me­ je­ dan dru­ go­ me i iz­ me­ đu ko­ jih bi tre­ ba­ lo da se bi­ ra. osta­ je nam da ih raz­ vi­ je­ mo.142 Ne­ ma bi­ nar­ nih su­ prot­ sled­ nja te­ o­ re­ sta­ vlje­ no­ sti. da uki­ ne ovo su­ prot­ sta­ vlja­ nje (Ec­ ce ho­ mo. o to­ me da se do­ de­ li smi­ či „mo­ ral” – dvo­ stru­ ka struk­ tu­ ra mo­ ra­ la će se pre­ po­ zna­ ti u ra­ zli­ ci ko­ ja je na­ zna­ če­ na u Ge­ ne­ a­ lo­ gi­ ji mo­ ra­ la. S one stra­ ne do­ bra i zla. §§ 4. 144  Pre­ ma Ec­ ce ho­ mo. a pre­ ma me­ stu ko­ je za­ u­ zi­ ma­ mo u hi­ je­ rar­ hi­ ji – hi­ je­ rar­ hi­ ji ko­ ju mo­ ral ro­ bo­ va te­ ži da pri­ kri­ je. ni­ je reč o dva mo­ ra­ la ko­ ja bi se su­ prot­ sta­ vlja­ la mo­ ra­ la”. „hi­ je­ rar­ hi­ ju”. pri­ rod­ no. Ec­ ce ho­ mo. § 1. „Za­ što sam sud­ bi­ na”. od­ no­ sno: ne usva­ ja­ mo je­ dan od dva mo­ ra­ la da bi­ smo se po­ ko­ ri­ li pro­ pi­ su ili „se po­ bolj­ ša­ li”. bi­ la je po­ treb­ na Ni­ čeu da iz­ ra­ zi svoj „iza­ zov upu­ ćen sva­ ko­ me”. Ge­ ne­ a­ lo­ gi­ ja mo­ ra­ la. je­ ste onaj ko­ ji. ko­ je pret­ po­ sta­ vlja jed­ no „do­ le” ko­ je bi tre­ ba­ lo sta­ vi­ ti na­ me­ sto onog „go­ re” i ima ogrom­ ne po­ sle­ di­ ce za pi­ ta­ nje vred­ no­ sti uop­ šte. „usta­ nak ro­ bo­ va u mo­ ra­ lu”.treći program ZIMA 2012.

Su­ mrak ido­ la. to jest svo­ de se na dve stva­ ri: „pa­ tos dis­ tan­ ce” i „sa­ mo­ po­ što­ va­ nje”. „Epi­ log”. „odr­ ža­ va­ nju svog ran­ ga”. stal­ no mo­ ra­ la iz­ no­ va da se gra­ di. še Ni­ če la­ ko. otu­ da njen ta­ ko na­ si­ lan stil. Dok je mo­ tru­ da i te­ žnje. od­ no­ sno u fi­ lo­ zo­ fi­ ji vred­ no­ sti žno­ ili u fi­ lo­ zo­ fi­ ji mo­ ra­ la. ono ni­ je stvar vo­ lun­ sti”149. pod­ na­ slov An­ ti­ hri­ sta. § 287. „Br­ blja­ nje jed­ nog ’ne­ sa­ vre­ me­ nog’”. Ov­ de je. to jest u do­ ba u ko­ me bi vred­ no­ sti pre­ sta­ le da se su­ prot­ sta­ vlja­ ju u pa­ ro­ vi­ ma i u ko­ me bi do­ pu­ sti­ le hi­ je­ rar­ hi­ ju ko­ ja bi. § 2. Po­ vo­ dom ari­ sto­ kra­ ta i s ob­ zi­ ne for­ mu­ la­ ci­ je: rom na ve­ o­ ma pro­ ble­ ma­ tič­ S one stra­ ne do­ bra i zla. Ni­ če mo­ že da na­ ve­ de go­ di­ nu – 1890. je­ ste od­ ba­ ci­ va­ nje bi­ nar­ nog mo­ de­ la u ko­ rist mo­ de­ la ste­ pe­ no­ va­ nja ili ste­ pe­ ni­ to­ sti. vi­ di „Slu­ čaj Vag­ ner”. §§ 35. na ko­ je ni­ če­ an­ sko tu­ ma­ če­ nje ta­ ko če­ sto na­ i­ la­ zi. 148  Su­ mrak ido­ la. u ana­ li­ zi poj­ ma du­ žno­ sti.146 Ne bi tre­ ba­ lo te­ ži­ ti ka ari­ sto­ krat­ skim vred­ no­ sti­ ma: „upra­ vo ova te­ žnja je ra­ di­ kal­ no dru­ ga­ či­ ja od po­ tre­ ba ari­ sto­ krat­ ske du­ še i pred­ sta­ ral ro­ bo­ va mo­ ral vlja re­ čit i opa­ san znak od­ su­ stva ta­ kve du­ še”147. Slu­ čaj Vag­ ner. 37. pod­ se­ ti­ mo se. „Če­ ti­ ri ve­ li­ ke za­ blu­ de”. nu­ žno. § 6.150 Za­ na da pro­ iz­ ve­ de po­ sle­ di­ ce u sve­ tu. po­ red mo­ ra­ la su­ prot­ sta­ vlja­ nja vred­ no­ sti. po­ sto­ ji mo­ ral hi­ je­ rar­ hi­ je ko­ ji je uvek bio za­ bo­ ra­ vljan. Onaj ko mu­ ko­ trp­ no ra­ di. § 4)! 146  197 . i či­ nje­ ni­ ca 151 zad. „Su­ mrak ido­ la”. pre sve­ ga. § 200. mo­ glo bi se re­ ći. mo­ ral go­ spo­ da­ ra je mo­ ral pri­ rod­ no do­ brog: „Sve što je do­ bro je in­ stink­ tiv­ no: i pre­ ma to­ me. 149  Isto. § 3. slo­ bod­ no. na­ me­ nje­ (An­ ti­ hrist). „Mo­ ral kao pro­ tiv­ pri­ ro­ da”. su­ vi­ še ljud­ sko”. ono se za­ sni­ va. Isto ta­ ko raz­ u­ me­ mo zbog če­ ga ari­ sto­ krat­ ski mo­ ral ču­ va du­ žno­ sti. ako je ta­ ko kao što smo upra­ vo re­ kli. Ni­ če za­ i­ sta naj­ te­ melj­ ni­ ji. za­ to što sme­ šta do­ bro u ono­ stra­ ni svet. 151  „Pro­ kli­ nja­ nje hri­ šćan­ stva” je. – ka­ da će pro­ iz­ ve­ sti svo­ je pr­ ve po­ sle­ di­ ce (Ec­ ce ho­ mo. Pred­ go­ vor. Du­ sti ari­ sto­ kra­ te po­ či­ va­ ju na. po­ sta­ je je­ di­ no mo­ ral­ no pi­ ta­ nje. ko­ je se po­ sta­ vlja na kra­ ju knji­ ge S one stra­ ne do­ bra i zla. iako ni­ je reč o uni­ ver­ zal­ nim pro­ pi­ si­ ma. Pi­ ta­ nje „Šta je ari­ sto­ krat­ sko?”. pi­ u tek­ stu u ko­ me pred­ sta­ vlja „pr­ vi pri­ mer” svog „pre­ o­ kre­ ta­ nja svih vred­ no­ di­ mo da ako je pre­ o­ kre­ ta­ nje vred­ no­ sti čin. obr­ nu­ to. Ka­ ko je pre­ o­ kre­ ta­ nje vred­ no­ sti knji­ ga. kao ta­ kva. § 2. „Ljud­ sko. ova knji­ ga pred­ sta­ vlja kao rad­ nja. sum­ njiv je”148. na pod­ se­ ća­ nju čo­ ve­ čan­ stva da. „Če­ ti­ ri ve­ li­ ke za­ blu­ de”. „Tog da­ na sa­ vr­ šen­ stva”. 150  Su­ mrak ido­ la. 147  S one stra­ ne do­ bra i zla. zbog če­ ga tre­ ba pra­ vi­ ti raz­ li­ ku iz­ me­ đu „do­ bra za me­ ne” i „do­ bra za sve”. da pri­ pa­ da ro­ du „kle­ tve” . za­ što je ari­ sto­ kra­ ta onaj ko „po­ sta­ je ono što je­ ste”. Tu vi­ ta­ ri­ stič­ ke od­ lu­ ke. Tač­ no me­ sto upi­ si­ va­ nja te­ me „pa­ to­ sa dis­ tan­ ce”. I zbog to­ ga je pre­ o­ kre­ ta­ nje vred­ no­ sti jed­ na knji­ ga to se. Ec­ ce ho­ mo.studije od­ re­ đe­ nji­ ma. Naj­ on­ da iz­ gle­ da da je „tran­ sva­ lu­ a­ ci­ ja” naj­ bo­ lji pre­ vod re­ či „Um­ wer­ tung”: pre­ ral­ fiks „trans” bi ov­ de zna­ čio pre­ laz u do­ ba po­ sle mo­ nih vred­ no­ sti. § 5.

Ma­ mu­ li­ šu ide­ ju ni­ voa s ta­ kvom pre­ ci­ zno­ šću. II. Ec­ ce ho­ mo. „Za­ što pi­ šem ta­ ko do­ bre knji­ ge”. u ve­ zi s Nem­ ci­ ma. za vre­ me svog ba­ zel­ skog pe­ ri­ o­ da. 152  153  . 161  Ec­ ce ho­ mo. On je u Ge­ ne­ a­ lo­ gi­ ja mo­ ra­ la. Pra­ va raz­ li­ ka iz­ me­ đu ezo­ te­ rič­ kih i eg­ zo­ te­ rič­ kih fi­ lo­ zo­ fa je da „ovaj gle­ da stva­ ri od­ o­ zdo na gore. § 30. § 5. 156  Isto. da da­ ju ime­ na vred­ no­ sti­ ma […] pa­ tos ple­ me­ ni­ to­ sti i dis­ tan­ ce. 160  Isto. 162  S one stra­ ne do­ bra i zla. „ose­ ća­ nje dis­ tan­ ce”154 i „ni­ to je ova knji­ ga osu­ di­ la svog auto­ to­ ga da se iz­ ne­ na­ da ose­ ti dis­ tan­ ca”155 – za­ 156 su­ prot to­ me. su­ prot­ mo­ gu­ će usvo­ ji­ ti o hi­ je­ rar­ hi­ ji vred­ no­ sti. § 1. § 2). ta­ ko živ kod vi­ še i go­ spo­ da­ re­ će vr­ ste u nje­ nim od­ no­ si­ ma pre­ ma pod­ re­ đe­ noj vr­ sti. pro­ tiv „jed­ na­ ko­ sti”: „jaz iz­ me­ đu dva čo­ ve­ ka. 157  Isto. da se raz­ li­ ku­ je ono što ću zva­ ti stra­ šću za dis­ tan­ com. I. na­ i­ la­ zi­ mo na sle­ de­ će re­ či: „Ne mo­ gu da pod­ ne­ sem tu ra­ su s ko­ jom ste uvek u lo­ šem dru­ štvu. uzor pre­ o­ kre­ ta­ nja vred­ no­ sti (vi­ di An­ ti­ hrist. § 37. „Slu­ čaj Vag­ ner”. upor. op­ šti ose­ ćaj. da li u sve­ di rang. 154  Ec­ ce ho­ mo. Ni­ mu vi­ ti­ va­ nje da li on u ve­ na­ ma ima smi­ sao za dis­ tan­ cu. Afe­ šta ne vre­ đa vi­ še ne­ go do­ ve­ sti do je­ ste. hi­ je­ rar­ hi­ ju iz­ me­ đu lju­ di. pre sve­ ga. iz­ me­ đu dve kla­ se. ta­ ko od­ lu­ ču­ ju­ ći. 158  „Ta­ mo sam se spu­ štao na ni­ vo bi­ lo ko­ ga. po­ je­ di­ nac je čist ni­ vo. Dru­ gi na­ čin da se pro­ ble­ ma­ ti­ zu­ je po­ jam „pa­ to­ sa dis­ sta­ vlja­ nje dve tač­ ke gle­ di­ šta ko­ je je tan­ ce” je­ ste. evo osno­ ve su­ prot­ sta­ vlje­ no­ sti iz­ me­ đu „do­ brog” i „lo­ šeg”. ali na ni­ vo ko­ ji ni­ je ni­ vo ne­ če­ ga. § 211. A od­ mah po­ tom. Su­ mrak ido­ la. za­ bo­ ra­ vljao raz­ li­ ke” (Ec­ ce ho­ mo. kao ova. § 4. 155  Isto. § 2. dok ih ezoterički mi­ sli­ lac po­ sma­ tra od­ o­ zgo na dole”162. § 2. pri­ lič­ no po­ zna­ ta: po­ je­ di­ nac se sme­ šta na ne­ ki ni­ vo. “za­ bo­ ra­ vljao” se. Ni­ če „se za­ bo­ ra­ vio”157.treći program ZIMA 2012. Na­ vo­ di do „za­ bo­ ra­ vlja­ nja dis­ tan­ ci”158. § 1). Reč je o pr­ vom tek­ stu u ko­ me Ni­ če pri­ zna­ je. ta­ ko osno­ van. „Za­ što sam ta­ ko pa­ me­ tan”. u lič­ no­ sti Ce­ za­ ru Bor­ dži­ je na­ ro­ či­ to. u re­ ne­ san­ si. ko­ ji sam ni­ jan­ sa!” . S one stra­ ne do­ bra i zla. ste­ pe­ ne. ra na „usa­ mlje­ nost” .152 Za­ tim. „Slu­ čaj Vag­ ner”. ukrat­ ko da li us­ po­ sta­ vlja raz­ li­ ke”160. 61. § 20. vo­ lja da se bu­ de u pot­ pu­ no­ sti ono što je­ ste. kao što to ra­ di Ni­ če. „ni­ jan­ sa”. §§ 46. 198 do­ prev­ ši do ovog pa­ to­ sa dis­ tan­ ce oni su se­ bi pri­ svo­ ji­ li pra­ vo da stva­ ra­ ju vred­ no­ sti. § 4. „Za­ što pi­ šem ta­ ko do­ bre knji­ ge”. eto šta mi iz­ gle­ da svoj­ stve­ nim sva­ kat ko­ ji iz­ ra­ ža­ va Ta­ ko je go­ vo­ rio Za­ ra­ tu­ stra kom sna­ žnom vre­ me­ nu”153. „od­ o­ zgo” i „od­ o­ zdo”. „Br­ blja­ nje jed­ nog ’ne­ sa­ vre­ me­ nog’”. što do­ upra­ vo u tek­ stu u ko­ jem na­ ja­ vlju­ je „za­ glu­ šu­ ju­ ći udar gro­ ma pre­ o­ kre­ ta­ nja če pi­ še: „pr­ va stvar ko­ jom ’son­ di­ ram’ jed­ nog čo­ ve­ ka je is­ pi­ vred­ no­ sti”159. upor. mno­ štvo ti­ po­ va. Naj­ zad. „Za­ što sam ta­ ko pa­ me­ tan”. ko­ ja ne­ ma 161 lo je iz­ ja­ va ko­ je for­ smi­ sla za ni­ jan­ se – te­ ško me­ ni. 159  Isto. sa oni­ ma „is­ pod”. Ge­ ne­ a­ lo­ gi­ ja mo­ ra­ la. „Ta­ ko je go­ vo­ rio Za­ ra­ tu­ stra”.

§ 261. U sa­ mom afo­ ri­ zmu u ko­ me od­ ba­ cu­ je „te­ žnju ka ari­ sto­ krat­ skim vred­ no­ sti­ ma”.. pre­ ma Ni­ čeu. Ni­ če go­ vo­ ri o „ne znam ko­ joj unu­ tra­ šnjoj si­ gur­ no­ sti svoj­ stve­ noj ari­ sto­ krat­ skoj du­ ši. Ec­ ce ho­ mo. strast za ’dis­ tan­ com’…”171. u sti­ lu ža­ lje­ nja: „Ni­ ko da­ nas vi­ še ne­ ma hra­ bro­ sti da pri­ hva­ ti po­ seb­ ne pri­ vi­ le­ gi­ je. 169  Ge­ ne­ a­ lo­ gi­ ja mo­ ra­ la.. – Ari­ Ta­ ko se za­ vr­ ša­ va afo­ ri­ zam.”168 bi. l’Éco­ le nor­ ma­ le supéri­ e­ u­ re). ari­ sto­ krat­ ski mo­ ral ne pret­ po­ sta­ vlja da du­ žno­ sti ne­ ma.. Ako sad imam moć. pa­ tos dis­ tan­ ce i sa­ mo­ po­ što­ va­ nje. 168  Isto.. § 54. 163  164  . to je moć pre­ o­ kre­ ta­ nja per­ spek­ ti­ va [.. 166  S one stra­ ne do­ bra i zla. ni na­ đe. pred­ sta­ vlja­ ju­ ći ga kao svo­ ju po­ sled­ nju. na­ pro­ tiv. mo­ žda. An­ ti­ hrist. 165  Ec­ ce ho­ mo. 167  Isto. ne­ go „da po­ sto­ je sa­ mo du­ žno­ sti pre­ ma se­ bi jed­ na­ di se u tek­ stu u ko­ me se uvo­ di raz­ li­ ka iz­ me­ đu dva mo­ ra­ la. svu stro­ gost svo­ je sto­ ič­ ke ata­ rak­ si­ je u to da kod čo­ ve­ ka odr­ ži pre­ zir pre­ ma se­ bi do ko­ ga se do­ šlo po ce­ nu to­ li­ ko tru­ da.. ipak. Još je­ dan­ put. A. ko­ ji je do­ brim de­ lom po­ sve­ ćen ovom poj­ mu. da upo­ tre­ bi­ mo iz­ raz bli­ zak sli­ ka­ ri­ če ube­ đe­ nja. III. iza se­ be.]. ne tre­ ba da se shva­ ti kao so­ lip­ si­ stič­ ka vr­ li­ na. Još tač­ Po­ čev­ ši od bo­ le­ sne per­ spek­ ti­ ve.studije moralu. raz­ ma­ tra­ ti zdra­ vi­ je poj­ mo­ ve i vred­ no­ sti. § 2. 170  S one stra­ ne do­ bra i zla. § 43. § 3. A što se ti­ zgo. upor. iz­ gu­ sto­ krat­ ska du­ ša ima sa­ mo­ po­ što­ va­ nje. pri­ lič­ no ma­ lo na­ gla­ ša­ va­ mo to da Ni­ če po­ sta­ vlja pi­ ta­ nje sa­ mo­ po­ što­ va­ nja: jed­ nom „ple­ me­ ni­ tom du­ hu”166 ta­ šti­ na de­ lu­ je kao „ne­ do­ sta­ tak 167 uku­ sa i sa­ mo­ po­ što­ va­ nja” .]. ni­ ti. ali da bi mo­ glo da se ka­ že svo­ je mi­ šlje­ nje o vred­ no­ sti ili ne-vred­ no­ sti. mo­ glo bi čak da se ka­ že da ona ula­ že svu svo­ ju gor­ dost. „Za­ što sam ta­ ko mu­ dar”. tvr­ An­ ti­ hrist to po­ na­ vlja. § 25. ose­ ćaj po­ što­ va­ nja pre­ ma se­ bi ta­ nje od­ no­ sa s „pod­ re­ đe­ ni­ i svo­ jim pa­ ro­ vi­ ma. ni­ je. on ih „ne vi­ di do­ volj­ no da­ le­ ko. ne vi­ di od­ o­ ma”163. 171  An­ ti­ hrist. po­ la­ ze­ ći od pot­ pu­ no­ sti i mir­ ne si­ gur­ no­ sti bo­ ga­ tog ži­ vo­ ta. A ki­ ma”170. taj­ ni rad in­ stink­ ta déca­ den­ ce [.169 Sa­ mo­ po­ što­ va­ nje. na­ u­ ka.. Pr­ vi raz­ log zbog ko­ ga sa­ mo za me­ ne „pre­ o­ kre­ ta­ nje vred­ no­ sti” mo­ že da bu­ de iz­ vo­ dlji­ vo. O sa­ mo­ po­ što­ va­ nju. a con­ tra­ rio. svo­ ju naj­ o­ zbilj­ ni­ ju po­ tvr­ du sa­ mo­ po­ što­ va­ nja. oče­ ku­ je­ mo mno­ go od ra­ da Va­ le­ ri Že­ rar (Valérie Gérard) (ATER. da­ nas ra­ di na to­ me da u čo­ ve­ ku uni­ šti sa­ mo­ po­ što­ va­ nje. § 287.. gle­ da­ ti. pret­ po­ sta­ vlja­ ju za­ jed­ ni­ cu jed­ na­ kih ko­ ji ne­ gu­ ju iste te­ žnje. § 260.165 199 Za­ uz­ vrat. „na na­ čin ’ža­ blje per­ spek­ ti­ ve’.”164. Pi­ Isto. kao da to po­ što­ va­ nje ni­ ka­ da ni­ je bi­ lo ni­ šta osim ne­ ra­ zum­ ne umi­ šlje­ no­ sti. pra­ va go­ spo­ da­ ra. obr­ nu­ to. tre­ ba vi­ de­ ti pet sto­ ti­ na ube­ đe­ nja is­ pod se­ be. pa. Pred­ go­ vor. ne­ če­ mu što ne mo­ že da se tra­ ži. § 1. na do­ le. pi­ še Ni­ če u sa­ mom afo­ ri­ zmu u ko­ me ospo­ ra­ va su­ prot­ sta­ vlje­ nost vred­ no­ sti.

po­ vo­ dom knji­ ge S one stra­ ne do­ bra i zla: „Ka­ da je jed­ nom is­ pu­ njen deo ovog za­ dat­ ka ko­ ji se sa­ sto­ jao u to­ me da se ’ka­ že da’. 175  Ec­ ce ho­ mo. Pred­ go­ vor. 5. za­ to što pre­ vred­ nu­ ju­ ći vred­ no­ sti. pre­ zre­ no. da im do­ de­ li pred­ nost nad hri­ šćan­ skim vred­ no­ sti­ ma. to jest reč­ ni­ kom Za­ ra­ tu­ stre. „pre­ ma pod­ re­ đe­ ni­ ma. 6. Gde će autor Zo­ re tra­ ži­ ti bu­ duć­ nost ko­ ju opi­ su­ je? U pre­ o­ kre­ ta­ nju svih vred­ no­ sti. on ko­ ji sa­ dr­ ži for­ mu­ lu pre­ o­ kre­ ta­ nja vred­ no­ sti. na­ su­ prot ono­ me što bi­ smo mo­ gli da oče­ ku­ je­ mo. I. § 2. ve­ li­ ki rat – na­ me­ njen stva­ ra­ nju ve­ li­ kog da­ na ko­ nač­ ne od­ lu­ S one stra­ ne do­ bra i zla. „Zo­ ra”. pa čak i ako sa­ dr­ ži je­ dan deo ne­ ga­ ci­ je. 57. „da­ re­ žlji­ ve vr­ li­ ne”: kao što smo već vi­ de­ li. Iz­ me­ đu „ni­ če­ an­ skih vred­ no­ sti” i „hri­ šćan­ skih vred­ no­ sti”. § 2. Ali. dve vred­ no­ sti ko­ je Ni­ če pod­ sti­ če – ili bo­ lje. § 1. na­ pro­ tiv. § 8. „Za­ što sam sud­ bi­ na”. Ni­ če če­ sto pred­ sta­ vlja pre­ o­ kre­ ta­ nje vred­ no­ sti kao gest afir­ ma­ ci­ je. pot­ ko­ pa­ va­ mo mo­ ral ko­ ji je prin­ cip sva­ ke ne­ ga­ ci­ je na sve­ tu – „oslo­ ba­ đa­ mo” ga se. Ec­ ce ho­ mo. 61. u pot­ pu­ nom oslo­ ba­ đa­ nju od svih mo­ ral­ nih vred­ no­ sti. § 17. „Ro­ đe­ nje tra­ ge­ di­ je”.174 Isto ta­ ko. ko­ je je. I. §§ 56. za­ to što su sa­ mo­ po­ što­ va­ nje i pa­ tos dis­ tan­ ce upra­ vo ne­ pojm­ lji­ ve bez ide­ je hi­ je­ rar­ hi­ je i zbog to­ ga što je hi­ je­ rar­ hi­ ja an­ ti­ no­ mič­ ni ter­ min sva­ kom su­ prot­ sta­ vlja­ nju vred­ no­ sti. osta­ je onaj da se ’ka­ že ne’. § 260. upor. uslov sva­ kog ge­ sta ko­ ji se sa­ sto­ ji u po­ sta­ vlja­ nju od­ re­ đe­ nih vred­ no­ sti „na me­ sto” dru­ gih. §§ 3. u pri­ hva­ ta­ nju i po­ ve­ re­ nju u sve što je do ta­ da bi­ lo za­ bra­ nje­ no. 176  Isto. Kri­ ti­ ka su­ prot­ sta­ vlje­ no­ sti vred­ no­ sti do­ zvo­ lja­ va da se po­ no­ vo po­ sta­ ve pi­ ta­ nja afir­ ma­ ci­ je i ne­ ga­ ci­ je. reč je o pred­ no­ sti.treći program ZIMA 2012. to jest od­ ba­ cu­ ju­ ći su­ prot­ sta­ vlje­ nost vred­ no­ sti. naj­ zad. 200 ma” za­ uz­ vrat se po­ sta­ vlja u ter­ mi­ ni­ ma „obi­ lja”. Ge­ ne­ a­ lo­ gi­ ja mo­ ra­ la. da ’či­ ni ne’: pre­ o­ kre­ ta­ nje vred­ no­ sti ko­ je su va­ ži­ le do ta­ da. ap­ so­ lut­ no ni­ je reč o to­ me da se one „po­ sta­ ve na me­ sto” ovih po­ sled­ njih. Slu­ čaj Vag­ ner. „S one stra­ ne do­ bra i zla”. ’kao što vam sr­ ce na­ la­ že’. na­ sta­ vlja go­ vor o „du­ žno­ sti­ ma pre­ ma se­ bi jed­ na­ ki­ ma”. Ipak. „Slu­ čaj Vag­ ner”. dve vr­ li­ ne – i u tom smi­ slu pre­ o­ kre­ ta­ nje vred­ no­ sti te­ ži to­ me da ih „re­ ha­ bi­ li­ tu­ je”. pre­ ma sve­ mu što je stra­ no. § 11. mo­ že da se de­ lu­ je po svo­ joj vo­ lji. „Pa­ tos dis­ tan­ ce” i „sa­ mo­ po­ što­ va­ nje” su. da­ kle. u sva­ kom slu­ ča­ ju ’s one stra­ ne do­ bra i zla’ – a zbog če­ ga ne i sa­ u­ če­ stvo­ va­ njem i dru­ gim slič­ nim ose­ ća­ nji­ ma?”172.175 Zo­ ra je „knji­ ga pri­ hva­ ta­ nja”176. 172  173  . § 2. I evo za­ 173 pro­ blem fi­ lo­ zo­ fa da „od­ re­ di hi­ je­ rar­ hi­ ju vred­ no­ sti” . Ari­ sto­ kra­ ta je uvek čo­ vek ono­ ga „da”. pro­ kle­ to. 174  Ge­ ne­ a­ lo­ gi­ ja mo­ ra­ la. „Epi­ log”. od­ no­ sno o ras­ po­ de­ li po ste­ pe­ ni­ ma na jed­ noj što Ni­ če mo­ že da ka­ že da je istin­ ski ve­ li­ ki ska­ li. o hi­ je­ rar­ hi­ ji. An­ ti­ hrist. čo­ vek afir­ ma­ ci­ je. Evo za­ što je po­ lo­ žaj „s one stra­ ne do­ bra i zla” od po­ čet­ ka afir­ ma­ ti­ van. „pre­ pu­ nog”.

Ta­ ko „ka­ da se uz­ dig­ ne­ te s one stra­ ne po­ hva­ le i po­ ku­ de i va­ ša vo­ lja svim stva­ ri­ ma že­ li da za­ po­ da. „O du­ hu te­ ži­ ne”. II. raz­ um ­ e­ mo da Za­ ra­ tu­ stra mo­ že da se ogra­ di le­ ko od se­ od onih ko­ je na­ zi­ va „sve­ za­ do­ volj­ ni” i od­ ba­ cu­ je ih da­ be. evo jed­ nog „de­ la uni­ šte­ nja”178. Ljud­ sko. § 1. rob se od­ li­ ku­ je „pla­ šlji­ vo­ šću pred da ili ne ko­ je bi bi­ lo iskre­ no” (An­ ti­ hrist. pod uslo­ vom da je ovaj po­ sled­ nji „di­ o­ ni­ zij­ ski pe­ si­ mi­ zam” (Ra­ do­ sna na­ u­ ka. Afir­ ma­ ci­ ja ni­ je po­ hva­ la. kao vo­ lja ono­ ga ko vo­ li: tu je iz­ vor va­ še ve­ me da je po­ hva­ la jed­ na vr­ sta obr­ nu­ te po­ ku­ de. Ali sve žva­ ka­ ti i va­ ri­ ti – do­ bro je sa­ mo za svi­ nju! Da go­ vo­ ri uvek D-a – to uči sa­ mo ma­ ga­ rac. § 1. upor. ni 182 uni­ ver­ zal­ no odo­ bra­ va­ nje. Njih ja zo­ vem sve­ za­ do­ volj­ ni­ ma. § 4). „S one stra­ ne do­ bra i zla”. što je svi­ ma zlo. pre­ o­ kre­ ta­ nje sa­ sto­ ja­ lo sa­ mo u pro­ me­ ni me­ sta na­ ših po­ hva­ la i po­ ku­ da. 177  178  . ako vr­ li­ ne”179. ko­ je je nja­ ka­ nje ma­ gar­ ca.studije ke”177. Isto. da­ kle. upor. „Ro­ đe­ nje tra­ ge­ di­ je”. Pre­ ma to­ me. uop­ šte ni­ je naj­ bo­ lji ukus. § 4. i u „po­ hva­ li i po­ ku­ di” još pro­ na­ la­ zi­ mo struk­ tu­ ru su­ prot­ sta­ vlja­ nja vred­ no­ sti. ni pre­ ma ono­ me ko pri­ hva­ ta sve vred­ no­ sti. § 2. Sve­ za­ do­ volj­ stvo ko­ je u sva­ koj stva­ ri zna da pro­ na­ đe ukus. kao ka­ da bi se hva­ li­ le ne­ ke stva­ ri na ra­ čun dru­ gih. po­ što upra­ vo pre­ o­ kre­ ta­ njem po­ či­ nje­ mo od od­ uč ­ a­ va­ nja od po­ hva­ la i po­ ku­ da. § 2). po­ sta­ vlja kao al­ ter­ na­ ti­ vu mo­ ral ko­ ji je iz­ ri­ ca­ nje uni­ ver­ zal­ nih pro­ pi­ sa. i od­ re­ đe­ ni afir­ ma­ tiv­ ni stav ko­ ji je pred­ sta­ vljen nja­ ka­ njem ma­ gar­ ca. i onaj ko je ma­ ga­ re­ ćeg du­ ha!181 201 Ni­ če. „S one stra­ ne do­ bra i zla”. „Za­ što sam sud­ bi­ na”. „O du­ hu te­ ži­ ne”. ne mo­ gu vi­ še da shva­ tam one za ko­ je je sva­ ka stvar do­ bra. još vi­ še ne­ go pe­ si­ mi­ zma. § 2. Stvar je u to­ u po­ ku­ di za­ me­ ra­ mo sve­ tu što ni­ je dru­ ga­ či­ ji. u po­ hva­ li mu če­ sti­ ta­ mo što je ta­ kav. i zbog to­ ga bi bi­ lo po­ treb­ no slo­ ži­ ti se o tač­ nom ti­ pu afir­ ma­ ci­ je o ko­ me je ov­ de reč. ko­ ja je mo­ ral. na­ sta­ vlja­ ju­ ći da pret­ po­ sta­ vlja­ mo da bi mo­ gao da bu­ de dru­ ga­ či­ ji. Isto. po­ no­ vo. zlo je”180: Za­ i­ sta. Uvod). „O da­ re­ žlji­ voj vr­ li­ ni”. kao ka­ da bi se. 179  Ta­ ko je go­ vo­ rio Za­ ra­ tu­ stra. kao što po­ ku­ da za­ vi­ si od „zla”. ko­ ji su na­ u­ či­ li da ka­ žu „Ja” i „Da” i „Ne”. § 61). a ovaj svet je naj­ bo­ lji od svih. § 1. „Ro­ đe­ nje tra­ ge­ di­ je”. te­ ške pri­ li­ kom svog iz­ bo­ ra. § 370. Reč je o od­ ba­ ci­ va­ nju „ža­ lo­ snog br­ blja­ nja im­ be­ ci­ la ko­ ji ne­ pre­ kid­ no su­ prot­ sta­ vlja­ ju op­ ti­ mi­ zam i pe­ si­ mi­ zam!” (Ec­ ce ho­ mo. re­ če­ no na ra­ di­ kal­ ni­ ji na­ čin. Po­ treb­ no je raz­ u­ me­ ti ka­ ko Ni­ če mo­ že za­ jed­ no da odr­ ži ove dve vr­ ste ci­ lje­ va. do­ bro je. u već ci­ ti­ ra­ nom go­ vo­ ru ko­ jim osu­ đu­ je „što je svi­ ma do­ bro. ili još. on ne či­ ni svo­ jom ni uni­ ver­ zal­ nu osu­ du. po­ hva­ la za­ vi­ si od „do­ bra”. Po­ štu­ jem ne­ po­ kor­ ne je­ zi­ ke i sto­ ma­ ke. ali ono što je bit­ no da se shva­ ti je­ ste da tu po­ sto­ ji lo­ ša al­ ter­ na­ ti­ va i da je uni­ ver­ zal­ na afir­ ma­ ci­ ja i sa­ ma mo­ ral­ ni stav. Ili. 180  Isto. 181  Isto. 182 Vi­ di­ mo za­ što je Ni­ če od­ lu­ čan pro­ tiv­ nik „op­ ti­ mi­ zma” (Ec­ ce ho­ mo. Ili još. § 2. su­ vi­ še ljud­ sko. Ni­ če ne­ ma mi­ lo­ sti ni pre­ ma vred­ no­ sti­ ma ko­ je va­ že za sve. „Za­ što sam sud­ bi­ na”.

tre­ ba raz­ li­ ko­ va­ ti ono če­ mu se ka­ že ne i ono če­ mu se ka­ že da. § 5. že­ lje za osve­ tom” (An­ ti­ hrist. 187  Ec­ ce ho­ mo. pre­ vrat­ nič­ ka184. Hi­ je­ rar­ hi­ ja pret­ po­ sta­ vlja. kli­ mi. [vo­ lja za moć] kao vo­ lja ono­ ga ko vo­ li”186. § 1. 184  Ec­ ce ho­ mo. u svom poj­ mu. „Na če­ mu sam za­ hva­ lan sta­ ri­ ma”.. ako se sve vra­ ća. po­ hva­ la i po­ ku­ da gu­ be sva­ ko zna­ če­ nje. . Vra­ ća­ ju­ ći se na Ro­ đe­ nje tra­ ge­ di­ je Ni­ če pi­ še: Pri­ hva­ ta­ nje ži­ vo­ ta.. lju­ bav pre­ ma sud­ bi­ ni. Da­ kle. Pre­ o­ kre­ ta­ nje vred­ no­ sti kao unu­ tra­ šnja re­ for­ ma – pre­ o­ bra­ ća­ nje i ob­ u­ ča­ va­ nje – ko­ je se sa­ sto­ ji u od­ vi­ ka­ va­ nju od to­ ga da se že­ li da svet bu­ de dru­ ga­ či­ ji ne­ go što je­ ste i u to­ me da se on vo­ li: ovaj je aspekt pred­ sta­ vljen u jed­ nom od tek­ sto­ va gde je Ni­ če naj­ em­ fa­ tič­ ni­ ji ka­ da go­ vo­ ri o pre­ o­ kre­ ta­ nju. i sa­ mo je mo­ ral onaj ko­ ji je po­ sta­ vlja. „Su­ mrak ido­ la”. § 10. „do­ bro” i „lo­ še” – na­ su­ prot „do­ brom” i „zlom”183. za­ vi­ sti. sve do nje­ go­ vih naj­ u­ da­ lje­ ni­ jih i naj­ te­ žih pro­ ble­ ma. Ali ako po­ sto­ ji do­ bra i lo­ ša afir­ ma­ ci­ ja. stvar­ na rad­ nja. Upra­ vo smo vi­ de­ li da onaj ko se po­ sta­ vlja s one stra­ ne po­ hva­ le i po­ ku­ de ima „vo­ lju” ko­ ja „svim stva­ ri­ ma že­ li da za­ po­ ve­ da.treći program ZIMA 2012. po­ sled­ nji uče­ nik fi­ lo­ zo­ fa Di­ o­ ni­ sa – ja ko­ ji ću pod­ u­ ča­ va­ ti več­ no vra­ ća­ nje. Reč je na­ ro­ či­ to o to­ me da se pred­ nost dâ „ma­ lim stva­ ri­ ma – is­ hra­ ni. Mo­ ral je. § 2). ne­ go je lju­ bav. u ce­ li­ ni. ta­ ko da ka­ že­ mo. U ovoj per­ spek­ ti­ vi shva­ ta­ mo tek­ sto­ ve u ko­ ji­ ma Ni­ če pred­ sta­ vlja svoj za­ da­ tak kao ne­ ga­ ti­ van. „vi­ so­ ko” i „ni­ sko”. § 1). po­ što se sve vra­ ća na na­ čin nu­ žno­ sti. Ta­ mo se po­ no­ vo sme­ štam na te­ ren gde se raz­ vi­ la mo­ ja vo­ lja – i mo­ ja moć – ja. sa­ mo de­ fi­ ni­ tiv­ na gra­ ni­ ca iz­ me­ đu njih po­ sta­ je neo­ d­ re­ dlji­ va. nad „svim onim poj­ mo­ vi­ ma”188 u ko­ ji­ ma se „tra­ ži­ la 183 Ta­ ko su „lo­ ši” „de­ ge­ ne­ ra­ ci­ ja” (Ta­ ko je go­ vo­ rio Za­ ra­ tu­ stra. § 1. Ov­ de po­ no­ vo pri­ stu­ pam tač­ ki ko­ ja je ne­ ka­ da dav­ no bi­ la mo­ ja po­ la­ zna tač­ ka: Ro­ đe­ nje tra­ ge­ di­ je je bi­ lo mo­ je pr­ vo pre­ o­ kre­ ta­ nje svih vred­ no­ sti. i „sve što do­ la­ zi iz sla­ bo­ sti. u stva­ ri. 188  Isto. i či­ nje­ ni­ cu da pre­ o­ kre­ ta­ nje osta­ je.. pre­ bi­ va­ li­ štu.. udva­ ja­ nje sve­ ta. či­ ni nam se. „Za­ što sam ta­ ko pa­ me­ tan”. Su­ mrak ido­ la. že­ lja za ži­ vo­ tom ko­ ja ve­ se­ lo žr­ tvu­ je svo­ je naj­ u­ spe­ li­ je ti­ po­ ve svo­ joj sop­ stve­ noj ne­ is­ crp­ noj plod­ no­ sti – sve ovo sam na­ zvao di­ o­ ni­ zij­ skim [. § 56). § 57. i za­ to je afir­ ma­ ci­ ja amor „fa­ ti”. ele­ me­ nat ko­ ji ne­ do­ sta­ je obič­ nom odo­ bra­ va­ nju: taj ele­ me­ nat je to što je pra­ va afir­ ma­ ci­ ja shva­ će­ na pod re­ ži­ mom več­ nog vra­ ća­ nja. naš do­ da­ tak. „ci­ lje­ vi” hri­ šćan­ stva (An­ ti­ hrist. kod Ni­ čea pro­ blem po­ li­ tič­ kog de­ lo­ va­ nja ne mo­ že. 185  Su­ mrak ido­ la. Pra­ va afir­ ma­ ci­ ja ni­ je po­ hva­ la. i u okvi­ ru ove hi­ je­ rar­ hi­ je. 186  Ta­ ko je go­ vo­ rio Za­ ra­ tu­ stra. ko­ ja te­ ži to­ me da sa­ stru­ že mo­ ral­ ne vred­ no­ sti što su do­ sad va­ ži­ le.]. da se po­ sta­ vi ne­ za­ vi­ sno od poj­ mo­ va afir­ ma­ ci­ je i ne­ ga­ ci­ je. „O da­ re­ žlji­ voj vr­ li­ ni”. ra­ zo­ no­ di”187. upor. „O da­ re­ žlji­ voj vr­ li­ ni”. 202 Ra­ di se o to­ me da po­ sto­ ji hi­ je­ rar­ hi­ ja vred­ no­ sti. „Če­ ti­ ri ve­ li­ ke za­ blu­ de”.185 U stva­ ri. sop­ stve­ na ni­ če­ an­ ska afir­ ma­ ci­ ja mo­ ra da sa­ dr­ ži. vi­ še od te­ o­ rij­ skog ge­ sta. „ve­ li­ ko” i „ma­ lo”.

„Če­ ti­ ri ve­ li­ ke za­ blu­ de”. Lil 3. že­ le­ ti ne­ što dru­ go od „ono­ ga što je­ ste”. 191  Isto.studije ve­ li­ či­ na ljud­ ske pri­ ro­ de”189: „’Bog’. Uni­ ver­ zi­ tet Šarl de Gol. Ali tre­ no­ vra­ ća­ nja isto ono što či­ ni shva­ tlji­ vim stva­ ra­ nje vred­ sti – vred­ no­ sti ko­ je ni­ su mo­ ral­ ne su. ni vo vje­ ki vje­ ko­ va.. Pre­ ma to­ me. kao i bi­ lo ka­ kve lju­ ba­ vi. tvo­ re­ vi­ na195. 193  Isto. kri­ ti­ ka ka­ te­ go­ ri­ je mo­ gu­ ćeg: re­ ći da se jed­ na stvar vra­ ća. „O pri­ ka­ zi i za­ go­ net­ ki”. ni­ je reč o re­ zig­ na­ ci­ ji. ’du­ ša’. ’vr­ li­ na’. ne­ go da je ono. to zna­ či re­ ći da se ona ne ostva­ ru­ je ka­ da se do­ go­ di. po­ što je pra­ va afir­ ma­ ci­ ja – ona ko­ ja se od­ vi­ ja u več­ nom vra­ ća­ nju. ni za so­ bom. 190 če mi­ sli da će to iza­ zva­ ti „pre­ vrat. ba ob­ ja­ sni­ ti za­ što je te­ o­ ri­ ja več­ nog to jest „ne­ vi­ nost na­ sta­ ja­ nja”194. u vred­ no­ sti­ ma. Isto ta­ po­ čet­ ku. već stvar­ na. mo­ že da se ka­ že: mi­ ma” . o ono­ Mo­ ja for­ mu­ la za ono što je ve­ li­ ko u čo­ ve­ ku. u je stva­ ra­ lac!”196. vre­ me mo­ že da se shva­ ti kao tvo­ rac. Stvar je u to­ me što je uče­ nje o vra­ ća­ nju. pra­ vo što Za­ ra­ tu­ stra mo­ že. 189  190  203 . on se ose­ 192 me za­ i­ sta „ve­ li­ kom” u ljud­ skoj pri­ ro­ di. 194  Su­ mrak ido­ la. uslov sva­ ke ne­ ga­ ci­ je u smi­ slu u ko­ me je ona uslov sva­ ke hi­ je­ rar­ hi­ je.. ni pred so­ bom. Isto. zna­ shva­ ti: po­ ri­ ca­ ti da je jed­ na stvar mo­ gu­ ća pre ne­ go što po­ sta­ ne stvar­ či tvr­ di­ ti da nje­ no do­ ga­ đa­ nje ni­ je ko­ pi­ ra­ nje uzo­ ra.. u istom tek­ stu – „O is­ ku­ go­ vo­ re­ ći. i još ma­ nje uljulj­ ki­ va­ njem nji­ me – sva­ ki ide­ a­ li­ zam je na­ čin la­ ga­ nja se­ be pred ne­ iz­ be­ žnim – ne­ go ga vo­ le­ ti. ono čak mo­ ra ta­ ko da se na. Ali.193 Me­ đu­ tim. Ja­ sno se vi­ di za­ što te­ o­ ri­ ja več­ nog vra­ ća­ nja uki­ da mo­ ral­ ne vred­ no­ sti kao pre­ skrip­ tiv­ ne: ako se sve vra­ ća na na­ čin nu­ žno­ sti on­ da ne­ ma ni­ ka­ kvog smi­ sla že­ le­ ti da se bi­ lo šta pro­ pi­ še. „O is­ ku­ plje­ nju”. Ne bi­ ti za­ do­ vo­ ljan tr­ plje­ njem ne­ iz­ be­ žnog. 195 Raz­ vi­ li smo ovo tu­ ma­ če­ nje več­ nog vra­ ća­ nja u na­ šoj dok­ tor­ skoj te­ zi Berg­ son et l’on­ to­ lo­ gie de la vo­ lonté. ’isti­ na’. stvo­ re­ ne – i za­ što se Ni­ če­ o­ va fi­ lo­ zo­ fi­ ja ipak raz­ li­ ku­ je od obič­ nog ne­ se­ si­ ta­ ri­ zma. 2005.” Ni­ ća „od­ go­ vor­ nim pred na­ stu­ pa­ ju­ ćim mi­ le­ ni­ ju­ bez pre­ se­ da­ na”191. Evo za­ plje­ nju” – pr­ vi put da ski­ ci­ ra te­ o­ ri­ ju več­ nog vra­ ća­ nja i da uz­ vik­ ne: „vo­ lja ko se raz­ u­ me­ ju vre­ me­ ni­ tost ko­ ju smo ot­ kri­ va­ li. vi­ de­ li smo. ’greh’. 192  Isto. Es­ sai sur la struc­ tu­ re du berg­ so­ ni­ sme et sur sa re­ la­ tion aux phi­ lo­ sop­ hi­ es de Scho­ pen­ ha­ u­ er et de Ni­ etzsche. pre­ ma jed­ nom od svo­ jih glav­ nih te­ me­ lja. a da pri­ tom ne bu­ du no­ ve u od­ no­ su na dru­ ge Isto. je­ ste amor fa­ ti: ne že­ le­ ti ni­ šta dru­ go ne­ go ono što je­ ste. a ni­ če­ an­ sko po­ na­ vlja­ nje ni­ je po­ na­ vlja­ nje istih do­ ga­ đa­ ja u okvi­ ru istog vre­ me­ na. § 8. i či­ nje­ ni­ ca da ne­ ke vred­ no­ sti – ari­ sto­ krat­ ske vred­ no­ sti – mo­ gu da bu­ du no­ ve. i u slu­ ča­ ju lju­ ba­ vi pre­ ma sud­ bi­ ni. ’ono­ stra­ nost’. 196  Ta­ ko je go­ vo­ rio Za­ ra­ tu­ stra. po­ nov­ nu iz­ grad­ nju ’več­ ni ži­ vot’.. Ono se na­ ro­ či­ to za­ sni­ va na či­ ta­ nju Ta­ ko je go­ vo­ rio Za­ ra­ tu­ stra. ona je već bi­ la tu. ono je po­ na­ vlja­ nje vre­ me­ na sa­ mog.

. cette interprétation nous paraît erronée.treći program ZIMA 2012. hierarchy. creation 197  Ec­ ce ho­ mo. od nji­ ho­ ve su­ šti­ ne. affirmation. zbog to­ ga što je nji­ ho­ va gra­ đa vre­ me i što se vre­ me pro­ sti­ re u več­ nom vra­ ća­ nju. oppositions of values. Thus stands out a new theory of affirmation. One su no­ ve. pi­ ta­ nje vred­ no­ sti mo­ glo stvar­ no da za­ in­ tri­ gi­ ra Ni­ čea tek po­ čev­ ši od Ra­ do­ sne na­ u­ ke: da bi ga bi­ lo mo­ gu­ će po­ sta­ vi­ ti. Or. hiérarchie. because it is grounded on a misunderstanding of the very notion of value in the books of Nietzsche. ko­ je su sta­ ri­ je. et non seulement sur leur „contenu”. Seule une analyse de cette notion peut révéler le véritable sens du mot „inversion”. parce qu’elle repose sur une mécompréhension de la notion même de valeur chez Nietzsche. CE N’EST PAS METTRE DE NOUVELLES VALEURS À LA PLACE DES ANCIENNES Résumé On croit communément qu’inverser les valeurs. such as used in the phrase „inversion of the values”. Deux éléments principaux conduisent à réformer l’interprétation courante de l’inversion des valeurs: les valeurs font l’objet d’une création. Mots-clés: Éternel retour. § 1. and not only about their „contents”. 204 vred­ no­ sti. ili bo­ lje. Now. na či­ je bi ih „me­ sto” tre­ ba­ lo „po­ sta­ vi­ ti”: za­ to što no­ vost za njih ni­ je ko­ ef ­ i­ ci­ jent. Ainsi se dégage une nouvelle théorie de l’affirmation. – mi­ sao o vra­ ća­ nju. Evo za­ što je. Two chief elements lead us to reform the common interpretation of the inversion of the values: the values are an object of creation. Therefore. elle-même commandée par celle de l’éternel retour. that interpretation seems to be wrong. et leur rapport n’est jamais d’opposition. we’ve got to wonder about the „form” of the values. création Summary One commonly believes that inverting the values merely means „putting new values in the place of ancient ones”. ko­ nač­ no. mais de hiérarchie. ne­ go za­ vi­ si od nji­ ho­ ve for­ me. c’est simplement „mettre de nouvelles valeurs à la place des anciennes”. S fran­ cu­ skog jezika pre­ ve­ la Jo­ va­ na Ći­ rić Arnaud François POURQUOI INVERSER LES VALEURS. Il s’agit donc de s’interroger sur la „forme” des valeurs. dans „inversion des valeurs”. Key-words: Eternal return. but one of hierarchy. ovo­ ga pu­ ta. which is induced by the one of the eternal return. Nothing but an analysis of that notion can reveal the genuine meaning of the word „inversion”. oppositions de valeurs. za­ to što su stvo­ re­ ne. and their mutual relation is never one of opposition. tre­ ba­ lo je če­ ka­ ti 197 na do­ ga­ đaj iz av­ gu­ sta 1881. „Ta­ ko je go­ vo­ rio Za­ ra­ tu­ stra”. affirmation.

Beograd 1999. Antihrist. Razlika i ponavljanje. Grafos. prevod Danilo Basta. Beograd 2005. Beograd 1989. Fridrih Niče. Srpska književna zadruga. Nesavremena razmatranja. le corps et la culture. PUF. BIGZ. Fridrih Niče. Fridrih Niče. prevod Jovica Aćin. Beograd 1993. Beograd 1989. prevod Svetlana Stojanović. Paris 1986. Beograd 2009. Plato. Beograd 2005. Nietzsche et le problème de la civilisation. Fridrih Niče. Fridrih Niče. Žil Delez. Čigoja.studije Literatura: Éric Blondel. Fridrih Niče. prevod Božidar Zec. Sumrak idola. prevod Branimir Živojinović. Dereta. Vesela nauka. prevod Borivoje Jevtić. prevod Jovica Aćin. Beograd 1977. Beograd 2010. prevod Ivan Milenković. Fridrih Niče. Ecce homo. PUF. Patrick Wotling. Slučaj Vagner. Žil Delez. Paris 1999. Beograd 2009. Grafos. Službeni glasnik. Plato. Zora. Fridrih Niče. prevod Milan Tabaković. prevod Grigorije Ernjaković. Niče i filozofija. Beograd 2006. Službeni glasnik. prevod Mirjana Avramović. 205 . S one strane dobra i zla i Genealogija morala. Fedon. Nietzsche. Fridrih Niče. Tako je govorio Zaratustra.

206 .treći program ZIMA 2012.

hronika .

.

Tre­ ću ari­ sto­ te­ lov­ sku re­ vo­ lu­ ci­ ju Flo­ rans Di­ pon na­ la­ zi u de­ lu Ber­ tol­ ta Breh­ ta. do do­ mi­ na­ ci­ je li­ te­ ra­ tu­ re nad igrom. re­ di­ te­ lja i kri­ ti­ ča­ ra po­ stu­ la­ ti­ ma Po­ e­ ti­ ke pro­ iz­ ve­ lo po­ zo­ ri­ šte u ko­ jem se gle­ da­ lac do­ sa­ đu­ je. u isto­ ri­ ji evrop­ ske dra­ me i po­ zo­ ri­ šta. Jer. An­ to­ a­ na i Sta­ ni­ slav­ skog. Njen po­ du­ hvat ima za cilj da do­ ka­ že da je vi­ še­ ve­ kov­ no osla­ nja­ nje te­ o­ re­ ti­ ča­ ra dra­ me na Ari­ sto­ te­ lov spis do­ ve­ lo. da­ kle. a nje­ nu knji­ gu Ho­ mer i Da­ las. S istom na­ me­ rom Flo­ rans Di­ pon je kre­ nu­ la u de­ kon­ struk­ ci­ ju Ari­ sto­ te­ lo­ ve Po­ e­ ti­ ke. a Tal­ ma je to na naj­ bo­ lji na­ čin scen­ ski de­ mon­ stri­ rao. na­ vo­ de­ ći či­ ta­ o­ ca da se i sam upu­ sti u is­ tra­ ži­ va­ nje ne bi li pro­ ve­ rio. re­ di­ te­ lji su pred­ sta­ vi od­ uz ­ e­ li esen­ ci­ ju – smi­ sao te­ a­ tar­ ske igre. Di­ dro je na te­ o­ rij­ skom pla­ nu oba­ ve­ zao glum­ ce da se sle­ po po­ ko­ ra­ va­ ju dram­ skom tek­ stu. prevod s francuskog Mirjana Momčilović. da je reč o autor­ ki či­ ja se sva­ ka no­ va stu­ di­ ja do­ če­ ku­ je s ve­ li­ kom pa­ žnjom jer na dru­ ga­ či­ ji na­ čin sa­ gle­ da­ va i tu­ ma­ či knji­ žev­ ne i po­ zo­ ri­ šne či­ nje­ ni­ ce. Beograd 2011. i nji­ ma sta­ vlja na te­ ret li­ te­ ra­ ri­ zo­ va­ nje po­ zo­ ri­ šta. Da bi do­ ka­ za­ la te­ zu da je sle­ po po­ ko­ ra­ va­ nje dram­ skih pi­ sa­ ca. kao i glu­ mac Tal­ ma. u po­ zo­ ri­ šnoj prak­ si. po­ zna­ va­ o­ ci pri­ li­ ka u kul­ tur­ nom ži­ vo­ tu Fran­ cu­ ske sma­ tra­ ju iz­ u­ zet­ no pro­ vo­ ka­ tiv­ nom. či­ me ne­ dvo­ smi­ sle­ no uti­ če na uvre­ že­ no mi­ šlje­ nje o po­ je­ di­ nim te­ a­ tar­ skim i li­ te­ rar­ nim pi­ ta­ nji­ ma. Iz­ ve­ sno je. či­ me je sam smi­ sao te­ a­ tar­ skog de­ la­ nja do­ ve­ den u pi­ ta­ nje. slo­ vi kao autor ko­ ji se .HRONIKA KNJIGE ARISTOTEL I ZAPADNO POZORIŠTE* Flo­ rans Di­ pon. te­ melj­ nog de­ la te­ o­ rij­ ske dra­ ma­ tur­ gi­ je na ko­ jem po­ či­ va ce­ lo­ kup­ na evrop­ ska po­ zo­ ri­ šna tra­ di­ ci­ ja. U tom kon­ tek­ stu Flo­ rans Di­ pon vi­ di uče­ šće zna­ čaj­ nih po­ zo­ ri­ šnih pre­ vrat­ ni­ ka s kra­ ja XIX i po­ čet­ ka XX. struč­ njak je za rim­ sku knji­ žev­ nost. po­ sta­ je ovla­ šće­ ni tu­ mač dram­ skog tek­ sta. Ov­ de se su­ sre­ će­ mo s pa­ ra­ dok­ sal­ nim sta­ no­ vi­ štem autor­ ke jer Breht. Reč je. či­ me se u pr­ vi plan sta­ vlja slu­ že­ nje ide­ ji dram­ skog šti­ va. Za dru­ gu ari­ sto­ te­ lov­ sku re­ vo­ lu­ ci­ ju za­ slu­ žno je pro­ mo­ vi­ sa­ nje re­ di­ te­ lja u tvor­ ca pred­ sta­ ve. Re­ di­ telj. pro­ fe­ sor­ ka na uni­ ver­ zi­ te­ tu Pa­ riz 7 – De­ ni Di­ dro. Clio. . Pod­ re­ div­ ši pred­ sta­ vu psi­ ho­ lo­ gi­ ji. što je uči­ nio Gol­ do­ ni su­ zbiv­ ši ko­ me­ di­ ju del ar­ te ta­ ko što je fik­ si­ rao dram­ ski tekst. pre­ ma mi­ šlje­ nju Flo­ rans Di­ pon. da­ kle. Pr­ vu od njih pred­ vo­ di­ li su spi­ sa­ te­ lji Gol­ do­ ni i Di­ dro. što za po­ sle­ di­ cu ima ne­ ku vr­ stu di­ vi­ ni­ za­ ci­ je sa­ mo­ ga tek­ sta. po­ zo­ ri­ šte na gle­ da­ o­ ca de­ lu­ je ukup­ no­ šću glu­ mač­ ke igre a ne knji­ žev­ * Florans Dipon. u ko­ joj Ho­ me­ ro­ ve epo­ ve upo­ re­ đu­ je s po­ pu­ lar­ nom te­ le­ vi­ zij­ skom se­ ri­ jom a uspeh sta­ rog rim­ skog po­ zo­ ri­ šta sa sa­ vre­ me­ nom kul­ tu­ rom. po­ tvr­ dio ili pak ospo­ rio sa­ zna­ nja ko­ ji­ ma je do sa­ da ras­ po­ la­ gao. ka­ u­ za­ li­ te­ tu i mo­ ti­ va­ ci­ ji po­ stu­ pa­ ka dram­ skih li­ ca. na­ i­ me. 209 nim spe­ ku­ la­ ci­ ja­ ma. Ovaj pe­ riod od­ li­ ku­ je se kon­ sti­ tu­ i­ sa­ njem dram­ skog tek­ sta u čvr­ stu gra­ đe­ vi­ nu. Flo­ rans Di­ pon pred­ uz ­ i­ ma op­ se­ žnu ana­ li­ zu evrop­ ske dram­ ske tra­ di­ ci­ je od XVI­ II ve­ ka i kon­ sta­ tu­ je da je od to­ ga do­ ba do da­ nas po­ zo­ ri­ šte pro­ šlo kroz tri ari­ sto­ te­ lov­ ske re­ vo­ lu­ ci­ je. Ob­ ja­ vi­ la je vi­ še stu­ di­ ja po­ sve­ će­ nih raz­ ma­ tra­ nju po­ zo­ ri­ šnih pro­ ble­ ma u an­ tič­ kom Ri­ mu. Aristotel ili vampir zapad­ nog pozorišta. o iz­ dva­ ja­ nju re­ di­ te­ lja iz glu­ mač­ kog an­ sam­ bla i pro­ me­ ni nje­ go­ vog sta­ tu­ sa u sa­ mom po­ zo­ ri­ štu.

jed­ noj vr­ sti svi­ ra­ le slič­ noj kla­ ri­ ne­ tu. ne uvi­ đa­ ju­ ći da je reč o po­ na­ vlja­ nju. U tom smi­ slu Flo­ rans Di­ pon pru­ ža pre­ ci­ znu ana­ li­ zu ko­ ma­ da Gra­ đa­ nin ple­ mić. ko­ ji se ne­ pre­ kid­ no kre­ ću unu­ tar kru­ ga li­ te­ rar­ nog po­ zo­ ri­ šta i sa­ mo u tom pro­ sto­ ru tra­ ga­ ju za no­ vim scen­ skim mo­ guć­ no­ sti­ ma. ali i po­ bor­ ni­ ke naj­ no­ vi­ jih te­ o­ rij­ skih i prak­ tič­ nih po­ zo­ ri­ šnih na­ sto­ ja­ nja. Flo­ rans Di­ pon. na dru­ ga­ či­ ji na­ čin. So­ fo­ kle i Euri­ pid pre­ vas­ hod­ no su bi­ li vo­ đe pred­ sta­ va u ko­ ji­ ma je mu­ zi­ ka iz­ vo­ đe­ na na aulo­ su. je i iz­ Flo­ rans Di­ pon je sve­ sna da je nje­ na stu­ di­ ja o ari­ sto­ te­ lov­ skom okri­ lju u ko­ jem je sta­ sa­ lo evrop­ sko po­ zo­ ri­ šte jed­ na vr­ sta uza­ lud upu­ će­ nog po­ zi­ va po­ zo­ ri­ šnim stva­ ra­ o­ ci­ ma da pra­ ve dru­ ga­ či­ ji te­ a­ tar. Ka­ da is­ ti­ če Mo­ li­ je­ ra kao te­ at ­ ar­ skog stva­ ra­ o­ ca ko­ ji ospo­ ra­ va li­ te­ rar­ nu osno­ vu po­ zo­ ri­ šta. za­ me­ nio za­ ba­ vom. raz­ u­ me se. Uz Breh­ ta. Od­ ba­ cu­ ju­ ći pe­ tri­ fi­ ci­ ra­ ne ob­ li­ ke i for­ me ra­ znih po­ zo­ ri­ šnih pra­ va­ ca ko­ ji su se po­ ja­ vi­ li u dru­ goj po­ lo­ vi­ ni XX ve­ ka. bi­ la je do­ mi­ nan­ ta ko­ ja je od­ re­ đi­ va­ la iz­ gled pred­ sta­ ve. Es­ hil. Di­ po­ no­ va ozna­ ča­ va so­ ci­ o­ lo­ ga Ber­ na­ ra Dor­ ta. ta­ ko i re­ li­ gi­ o­ znog zna­ ča­ ja. Autor­ ka ve­ li da se Breht za­ do­ vo­ ljio ti­ me što je smi­ sao te­ a­ tar­ ske pred­ sta­ ve – ka­ tar­ zu. na­ ve­ de gle­ da­ o­ ca na raz­ bi­ ja­ nje scen­ ske ilu­ zi­ je i ti­ me ga usme­ ri ka kri­ tič­ kom pro­ mi­ šlja­ nju pi­ ta­ nja ko­ ja se u pred­ sta­ vi po­ sta­ vlja­ ju. ni­ je do­ ka­ zi­ va ako se po­ zi­ va­ mo na Ari­ sto­ te­ lo­ vu Po­ e­ ti­ ku u ko­ joj je mu­ zi­ ka sa­ mo je­ dan od šest či­ ni­ la­ ca pred­ sta­ ve. da­ kle. Da bi do­ ka­ za­ la da je u pro­ šlo­ sti evrop­ skog po­ zo­ ri­ šta bi­ lo mo­ gu­ će po­ sto­ ja­ nje ne­ a­ ri­ sto­ te­ lov­ skog te­ a­ tra. kao no­ si­ o­ ce tre­ će ari­ sto­ te­ lov­ ske re­ vo­ lu­ ci­ je. Flo­ rans Di­ pon se po­ zi­ va na nje­ go­ ve ba­ le­ te ko­ je je pi­ sao za dvor. od­ no­ sno mu­ zi­ ka. autor­ ka knji­ ge ne mo­ že da za­ mi­ sli iz­ vo­ đe­ nje pred­ sta­ va bez mu­ zič­ ke osno­ ve. Kao što vi­ di­ mo. a mu­ zič­ ka osno­ va je u Mo­ li­ je­ ro­ vim ba­ le­ ti­ ma do­ mi­ nan­ ta sva­ ko­ ga či­ na. sma­ tra Flo­ rans Di­ pon. iz­ ne­ ve­ rio sop­ stve­ ni na­ um ko­ ji je mo­ gao da bu­ de de­ lo­ tvo­ ran u prak­ si.treći program ZIMA 2012. pri če­ mu su di­ ja­ lo­ zi ho­ ra pe­ va­ ni. 210 stva­ ra­ njem ep­ skog po­ zo­ ri­ šta su­ prot­ sta­ vio ari­ sto­ te­ lov­ skom mi­ me­ tič­ kom te­ a­ tru. od­ no­ sno o pre­ fe­ ren­ ci­ ji knji­ žev­ nog po­ zo­ ri­ šta nad te­ a­ trom otvo­ re­ ne igre. do­ du­ še. dis­ tan­ ci­ ja­ ci­ je. Dru­ ga­ či­ je re­ če­ no. post­ mo­ der­ ni­ ste i post-post­ mo­ der­ ni­ ste. a ne pi­ sci u da­ na­ šnjem po­ i­ ma­ nju te re­ či. Zvuk aulo­ sa. a po­ tom i na deo Mo­ li­ je­ ro­ vog stva­ ra­ la­ štva. na skrom­ ni zah­ tev za za­ ba­ vom. na­ la­ zi ar­ gu­ men­ te ko­ ji­ ma Breh­ to­ vo na­ sto­ ja­ nje svo­ di na po­ ku­ šaj od ko­ ga je i sam Breht od­ u­ stao ka­ da je de­ fi­ ni­ sao šta je za­ da­ tak po­ zo­ ri­ šta. do­ ka­ zu­ ju­ ći da je bez mu­ zi­ ke ko­ ja stva­ ra ko­ he­ ziv­ nu struk­ tu­ ru pred­ sta­ ve ovo de­ lo sa­ mo zbir ma­ lih du­ ho­ vi­ tih sce­ na ko­ je mo­ gu da sto­ van kon­ tek­ sta pred­ sta­ ve. uklju­ ču­ ju­ ći tu i prin­ cip de­ kon­ struk­ ci­ je i post­ mo­ der­ no po­ zo­ ri­ šte ko­ je se ba­ vi na­ sto­ ja­ njem da ob­ ja­ sni sa­ mo se­ be i de­ fi­ ni­ še i nor­ ma­ ti­ vi­ zu­ je sop­ stve­ na ogra­ ni­ če­ nja že­ le­ ći da ih pred­ sta­ vi kao . Flo­ rans Di­ pon se po­ zi­ va na sta­ ru grč­ ku i rim­ sku dra­ mu. Svo­ de­ ći svoj pro­ gram od ne­ ka­ da am­ bi­ ci­ o­ zno za­ mi­ šlje­ ne na­ me­ re da prin­ ci­ pom one­ o­ bi­ ča­ va­ nja. re­ di­ te­ lja An­ to­ a­ na Vi­ te­ za. ova pret­ po­ stav­ ka. me­ đu­ tim. ipak je za­ sno­ va­ na tvrd­ nja da su se one vi­ še osla­ nja­ le na mu­ zi­ ku ne­ go na re­ či. Breht je. ko­ ju ske­ če­ vi­ ma sa­ mo upot­ pu­ nja­ va­ ju dram­ ski li­ ko­ vi. pro­ či­ šće­ nje afe­ ka­ ta stvo­ re­ nih u sve­ sti gle­ da­ la­ ca. Prem­ da ne mo­ že­ mo sa pre­ ve­ li­ kom si­ gur­ no­ šću da tvr­ di­ mo da zna­ mo ka­ ko su iz­ gle­ da­ la iz­ vo­ đe­ nja sta­ ro­ grč­ kih pred­ sta­ va. ari­ sto­ te­ lov­ skih te­ za. Flo­ rans Di­ pon nas na­ vo­ di da sa zdra­ vom sum­ njom ospo­ ri­ mo pret­ po­ sta­ vljen i u isto­ ri­ ji po­ zo­ ri­ šta na­ ve­ den ob­ lik pred­ sta­ va igra­ nih za vre­ me Ve­ li­ kih Di­ o­ ni­ si­ ja i da uzme­ mo kao ko­ rek­ tiv či­ nje­ ni­ cu da je po­ zo­ ri­ šte i u to do­ ba bi­ lo ži­ vi or­ ga­ ni­ zam ko­ ji se me­ njao i ko­ ji se ne­ pre­ kid­ no na­ la­ zio u pro­ ce­ su pre­ i­ spi­ ti­ va­ nja sa sta­ no­ vi­ šta ka­ ko dru­ štve­ nog i po­ li­ tič­ kog. Pre­ ma nje­ nom mi­ šlje­ nju. što će re­ ći te­ a­ tar u ko­ jem igra do­ mi­ ni­ ra nad knji­ žev­ nom spe­ ku­ la­ ci­ jom.

Šo­ pen­ ha­ u­ er sa­ vre­ me­ ni­ ji He­ ge­ la za­ to što on go­ vo­ ri o bez­ um­ noj sle­ poj vo­ lji. Iz to­ ga se mo­ že za­ klju­ či­ ti da se bu­ duć­ nost po­ zo­ ri­ šta ne mo­ že i ne sme li­ ši­ ti ni svo­ je knji­ žev­ ne osno­ ve. uvek na­ ći al­ ter­ na­ ti­ vu ko­ jom će se su­ prot­ sta­ vi­ ti ari­ sto­ te­ lov­ skom te­ a­ tru. Za njih je ži­ va je­ di­ no sa­ vre­ me­ na fi­ lo­ zo­ fi­ ja jer sa­ mo ona. Dru­ gi put je ozna­ čio Ta­ de­ uš Kan­ tor i taj put je bez Kan­ to­ ra za­ tvo­ ren.HRONIKA je­ di­ ni is­ pra­ van put re­ vi­ ta­ li­ za­ ci­ je te­ a­ tra. do­ go­ di­ lo se ne­ što ma­ nje oče­ ki­ va­ no: fi­ lo­ zo­ fi­ je ko­ je su iz­ gu­ bi­ le di­ ja­ lo­ šku nit sa mi­ sli­ o­ ci­ ma iz „du­ bi­ ne vre­ me­ ne” . No. kao da se za­ bo­ ra­ vlja da se u osno­ vi sva­ kog ri­ tu­ a­ la na­ la­ zi. Reč je. Da li ta či­ nje­ ni­ ca ospo­ ra­ va one fi­ lo­ zo­ fe ko­ ji na­ stu­ pa­ ju pod za­ sta­ vom lo­ go­ sa i uma? Ipak. raz­ u­ me se. na­ su­ prot He­ ge­ lo­ vom ak­ si­ o­ mu o iden­ ti­ te­ tu uma i zbi­ lje? Da­ nas ži­ vi­ mo. o či­ nje­ ni­ ci da je ari­ sto­ te­ lov­ sko. ne­ za­ o­ bi­ la­ zno pi­ ta­ nje o opor­ tu­ no­ sti sta­ no­ vi­ šta za ko­ je se za­ la­ že Flo­ rans Di­ pon. sti ili ne­ či­ ja fi­ lo­ zo­ fi­ ja mo­ že bi­ ti zgod­ no (zlo)upo­ tre­ blje­ na za ne­ po­ sred­ ni­ je raz­ u­ me­ va­ nje na­ šeg vre­ me­ na? Da li mo­ že­ mo re­ ći da je. ovo pi­ ta­ nje svo­ di se na utvr­ đi­ va­ nje i ko­ di­ fi­ ka­ ci­ ju hri­ šćan­ stva kao do­ mi­ nant­ nog si­ ste­ ma ve­ ro­ va­ nja i iz nje­ ga pro­ is­ te­ klih ri­ tu­ al­ nih rad­ nji ko­ je slu­ že za utvr­ đi­ va­ nje i da­ lju afir­ ma­ ci­ ju po­ sto­ je­ ćeg si­ ste­ ma ve­ ro­ va­ nja. za­ jed­ nič­ ki si­ stem ve­ ro­ va­ nja bez ko­ jeg je sam ri­ tual ne­ ja­ san i ne­ ra­ zu­ mljiv. da ne bi osta­ lo bez svo­ jih mi­ sa­ o­ nih. još go­ re. da­ kle li­ te­ rar­ no po­ zo­ ri­ šte. pre­ ve­ de­ no na je­ zik evrop­ ske po­ zo­ ri­ šne prak­ se. me­ đu­ tim. Iz Pla­ to­ no­ ve fi­ lo­ zo­ fi­ je. za­ hva­ lju­ ju­ ći svo­ joj vi­ tal­ no­ sti. na osno­ vu is­ ku­ stva du­ gog sto­ ti­ na­ ma go­ di­ na. po­ na­ vlja­ ju se u okvi­ ru re­ li­ gi­ o­ znih ob­ re­ da kao ste­ re­ o­ ti­ pi. Osta­ je. me­ đu­ tim. Ove ri­ tu­ al­ ne rad­ nje. ali je zna­ čaj­ no što je otvo­ rio još jed­ nu scen­ sku mo­ guć­ nost ko­ ja ne za­ vi­ si od pre­ vla­ sti dram­ skog tek­ sta nad igrom. u slo­ mu stvar­ no­ sti i uma i pre­ sta­ li smo da mu­ dru­ je­ mo o um­ noj su­ šti­ ni sve­ ga što je­ ste. da će po­ zo­ ri­ šna umet­ nost. Flo­ rans Di­ pon se za­ la­ že za ne­ ku vr­ stu po­ zo­ ri­ šne uto­ pi­ je ko­ ja se za­ sni­ va na igri kao ri­ tu­ al­ noj osno­ vi pred­ sta­ ve. osta­ je otvo­ re­ no pi­ ta­ nje: šta je to sa­ vre­ me­ nost? Za­ što bi ne­ ki fi­ lo­ zof bio sa­ vre­ me­ ni­ ji od dru­ gog? Da li se ne­ či­ ji fi­ lo­ zof­ ski me­ tod mo­ že bo­ lje pri­ me­ ni­ ti na ne­ ke fe­ no­ me­ ne sa­ vre­ me­ no­ * Po­ vo­ dom knji­ ge Iri­ ne De­ re­ tić. ka­ ko ve­ le tu­ ma­ či Po­ e­ ti­ ke. po­ ga­ đa u sre­ di­ šte pro­ ble­ ma sa­ vre­ me­ no­ sti. na­ i­ me. mo­ že se za­ klju­ či­ ti. na pri­ mer. „ples sa mu­ mi­ ja­ ma”. To je je­ dan od mo­ gu­ ćih pu­ te­ va ko­ jim po­ zo­ ri­ šte mo­ že po­ ći ako že­ li da se oslo­ bo­ di „oko­ va” Ari­ sto­ te­ lo­ ve Po­ e­ ti­ ke i kon­ sti­ tu­ tiv­ nih prin­ ci­ pa na ko­ ji­ ma se gra­ di pred­ sta­ va. 211 Ra­ d o­ mir Put­ nik PA­ R A­ D OKS I ME­ TA­ FO­ R A* Vi­ še sa­ vre­ me­ nih fi­ lo­ zo­ fa de­ li mi­ šlje­ nje da je ba­ vlje­ nje isto­ ri­ jom fi­ lo­ zo­ fi­ je ne­ ka vr­ sta du­ hov­ ne re­ kre­ a­ ci­ je ili. Naj­ zad. ostva­ ri­ lo niz re­ mek-de­ la ne sa­ mo u for­ mi dram­ skih tek­ sto­ va ne­ go i scen­ skih ostva­ re­ nja. Ova­ ko za­ mi­ šlje­ nom igrom. psi­ ho­ lo­ ških i afek­ tiv­ nih do­ me­ ta. ka­ ko nam se či­ ni. na­ vod­ no. Be­ o­ grad 2010. ali sa­ svim je iz­ ve­ sno da se mo­ gu po­ sma­ tra­ ti i kao mit­ ska osno­ va za tvor­ bu po­ zo­ ri­ šnih pred­ sta­ va. Pla­ to. ka­ ko ka­ že Fren­ sis Fer­ ga­ son.

poj­ mo­ vi ko­ je autor­ ka ko­ ri­ sti su čul­ ni i opi­ plji­ vi. Po če­ mu je on­ da ba­ vlje­ nje Pla­ to­ nom uop­ šte fi­ lo­ zo­ fi­ ja. Za­ to fi­ lo­ zo­ fi mo­ ra­ ju ima­ ti dah za­ go­ net­ nog delf­ skog ro­ ni­ o­ ca. je­ zik je ne­ što ero­ tič­ no: ka­ da se isti­ na u je­ zi­ ku ot­ kri­ je. Jer. Kao da se isti­ na vre­ me­ na na­ la­ zi ta­ mo gde se ona ina­ če ma­ nje oče­ ku­ je – u za­ blu­ da­ ma i zlo­ u­ po­ tre­ ba­ ma. ute­ me­ lje­ nje isto­ rij­ skog i po­ li­ tič­ kog.treći program ZIMA 2012. jed­ no­ stav­ no. Ve­ ći deo tek­ sto­ va iz knji­ ge ob­ ja­ vljen je u ča­ so­ pi­ si­ ma od svet­ skog ugle­ da (na ne­ mač­ kom i en­ gle­ skom je­ zi­ ku). Iri­ ne De­ re­ tić. ta unu­ tra­ šnja di­ men­ zi­ ja ko­ ja obez­ be­ đu­ je sa­ vre­ me­ nost po­ sta­ je pred­ met raz­ ma­ tra­ nja Iri­ ne De­ re­ tić. ka­ ko bi se vla­ sti­ to sta­ no­ vi­ šte pre­ ci­ zni­ je ar­ ti­ ku­ li­ sa­ lo. ali ula­ zi u red zna­ čaj­ nih knji­ ga po­ sve­ će­ nih Pla­ to­ no­ voj fi­ lo­ zo­ fi­ ji. sjaj­ nom ali mr­ tvom. (To­ me je su­ prot­ na eri­ stič­ ka (ne)kul­ tu­ ra. Pla­ ton iz sa­ svim ne­ so­ fi­ stič­ kih raz­ lo­ ga pre­ u­ zi­ ma me­ to­ du so­ fi­ sta ka­ da „sla­ bi­ ju stvar či­ ni ja­ čom”. za vo­ lju ovog ili onog tren­ da. sa mo­ guć­ no­ šću for­ mi­ ra­ nja an­ ti­ te­ tič­ kih is­ ka­ za i uop­ šta­ va­ ju­ ćom pri­ ro­ dom je­ zi­ ka ko­ ji „kli­ zi” iz­ van stva­ ri. uko­ li­ ko je ona „svo­ je vre­ me ob­ u­ hva­ će­ no mi­ sli­ ma”? Zbir­ ka tek­ sto­ va o Pla­ to­ no­ voj fi­ lo­ zo­ fi­ ji. sna­ ga lo­ go­ sa je obr­ nu­ to pro­ por­ ci­ o­ nal­ na spo­ sob­ no­ šću da se od­ re­ di nje­ go­ va ne­ moć. 212 osta­ le su bez ta­ ko žu­ đe­ ne sa­ vre­ me­ no­ sti. a ne spo­ lja­ šnji agon. Gor­ gi­ ja nas je su­ o­ čio i sa ne­ mo­ guć­ no­ šću sa­ op­ šta­ va­ nja. Za­ to je „isti­ na” so­ fi­ sti­ ke kon­ sti­ tu­ tiv­ na i oba­ ve­ zu­ ju­ ća. ne mo­ ra da pro­ i­ za­ đe i sla­ bost lo­ go­ sa. Ti­ me je njen kva­ li­ tet po­ tvr­ đen re­ cen­ zi­ ja­ ma ko­ je su na­ sta­ le van do­ ma­ ćih ko­ te­ ri­ ja. Na kra­ ju. fi­ lo­ zof­ ski pro­ ble­ mi. ali pro­ mi­ šlje­ na na na­ čin ko­ ji je sa­ mim so­ fi­ sti­ ma bio ne­ pri­ hva­ tljiv („sav ljud­ ski ži­ vot pre­ o­ kre­ nut na­ o­ pa­ ko” – ka­ ko je to uz po­ moć Pla­ to­ na for­ mu­ li­ sao ne­ za­ o­ bi­ la­ zni Gor­ gi­ ja). Iri­ na De­ re­ tić is­ pi­ tu­ je pro­ blem je­ zi­ ka. Na­ pro­ tiv. Pro­ ble­ mi o ko­ ji­ ma ona go­ vo­ ri su. Ni­ je reč o uto­ pij­ skoj ko­ mu­ ni­ ka­ tiv­ noj za­ jed­ ni­ ci već o ka­ rak­ te­ ru fi­ lo­ zof­ skog di­ ja­ lo­ ga. Smi­ sao fi­ lo­ zof­ skog di­ ja­ lo­ ga ne le­ ži u po­ bi­ ja­ nju pro­ tiv­ nič­ ke te­ ze. I ka­ da go­ vo­ ri o ap­ strakt­ nim ka­ te­ go­ ri­ ja­ ma. i to bez opa­ sno­ sti da se ona iz­ jed­ na­ či sa več­ nom ar­ he­ tip­ skom struk­ tu­ rom. Da­ kle. do tek­ sto­ va ko­ ji po­ ga­ đa­ ju fe­ no­ men ak­ tu­ el­ no­ sti Pla­ to­ no­ ve te­ o­ ri­ je i prak­ se (pro­ ble­ mi kog­ ni­ tiv­ ne dis­ po­ zi­ ci­ je i bi­ o­ e­ ti­ ke u Pla­ to­ no­ voj fi­ lo­ zo­ fi­ ji). Prem­ da su knji­ ge Iri­ ne De­ re­ tić pi­ sa­ ne skru­ pu­ lo­ zno. a de­ lo se sa­ me­ ri­ lo sa ak­ tu­ el­ nim pri­ stu­ pi­ ma Pla­ to­ nu. ali za­ hva­ ta mi­ sa­ o­ nu si­ tu­ a­ ci­ ju u ce­ li­ ni. iz pro­ ble­ ma­ tič­ no­ sti je­ zi­ ka i ta­ ko bli­ skih gra­ ni­ ca pojm­ lji­ vo­ sti. Još je so­ fist Gor­ gi­ ja uočio ne­ vo­ lju sa ar­ gu­ men­ ta­ tiv­ nom pri­ ro­ dom je­ zi­ ka. jer bi­ ser se ne na­ la­ zi u sva­ koj školj­ ci. Knji­ ga Iz Pla­ to­ no­ ve fi­ lo­ zo­ fi­ je ne­ ve­ li­ kog je obi­ ma (za­ jed­ no sa in­ dek­ som i iz­ vo­ ri­ ma ne­ znat­ no pre­ ma­ šu­ je 160 stra­ ni­ ca). Obra­ ća­ nje Pla­ to­ nu kao fi­ lo­ zof­ skoj pa­ ra­ dig­ mi is­ pla­ ti­ vo je uko­ li­ ko fi­ lo­ zo­ fi ko­ ji pro­ go­ va­ ra­ ju iz du­ bi­ ne vre­ me­ na još ima­ ju ne­ što va­ žno da nam sa­ op­ šte i uko­ li­ ko smo ka­ dri da ih pi­ ta­ mo. Da­ kle. pa­ ra­ dok­ si­ ma i an­ ti­ no­ mi­ ja­ ma. Čak je nji­ ho­ vu ar­ gu­ men­ ta­ ci­ ju vi­ še­ stru­ ko po­ ja­ čao. „a ka­ mo­ li va­ lja­ nih raz­ lo­ ga”). Knji­ ga se ba­ vi pro­ ble­ mi­ ma ko­ ji su for­ mu­ li­ sa­ ni u dru­ goj po­ lo­ vi­ ni pro­ šlog ve­ ka (na­ pi­ sa­ no i ne­ na­ pi­ sa­ no uče­ nje). u ko­ joj stra­ sti ima­ ju pre­ va­ gu na da­ va­ njem bi­ lo ka­ kvih. pre­ ko na­ iz­ gled kla­ sič­ nih te­ ma (dvo­ stru­ ki pa­ ra­ doks. . ko­ ji je upu­ ćen na unu­ tra­ šnji. eros). Prem­ da so­ fi­ sti u Pla­ to­ no­ vim di­ ja­ lo­ zi­ ma ni­ su po­ ne­ li ar­ gu­ men­ tum pal­ ma­ ri­ um Pla­ ton ih ni­ je pot­ ce­ nio. Pi­ ta­ nje sti­ la i je­ zi­ ka da­ le­ ko je od for­ mal­ nog. uz za­ vid­ nu na­ uč­ nu akri­ bi­ ju. U tek­ stu „Moć i ne­ moć sla­ bog lo­ go­ sa”. one se od­ li­ ku­ ju le­ po­ tom sti­ la i ne­ go­ va­ nim je­ zi­ kom. ona ne­ sta­ je. Is­ pred nas je Pla­ ton u di­ ja­ lo­ gu sa fi­ lo­ zof­ skim stru­ ja­ nji­ ma s kra­ ja dva­ de­ se­ tog i po­ čet­ ka ovog ve­ ka. već u pro­ ce­ nji­ va­ nju i od­ me­ ra­ va­ nju sta­ no­ vi­ šta u ras­ pra­ vi. go­ vo­ ri da fi­ lo­ zo­ fi­ ja ima svo­ ju unu­ tra­ šnju di­ men­ zi­ ju (po ko­ joj je „sa­ vre­ me­ na”).

a ko­ je sa­ da mo­ že da se po­ ja­ vi sa­ svim „iz­ oš ­ tre­ no” 213 . a mu­ dro osta­ vlja­ ju­ ći po stra­ ni fe­ no­ me­ no­ lo­ gi­ ju mi­ stič­ nog zna­ nja. U opi­ su no­ e­ si­ sa pre­ o­ vla­ da­ va je­ dan dru­ gi lo­ gos. ili su oni. za­ pra­ vo. pa se pojm­ lji­ vo i opi­ plji­ vo sli­ va­ ju u jed­ no.HRONIKA Gra­ ni­ cu Pla­ to­ no­ ve mi­ sli Iri­ na De­ re­ tić je­ zgro­ vi­ to for­ mu­ li­ še: „Pla­ to­ nov je­ zik je sav okre­ nut bi­ ću. ko­ jim to zna­ nje po­ sta­ je sa­ gle­ dlji­ vi­ je. Na­ po­ kon. ali je njom pro­ iz­ ve­ den ili iza­ zvan. 44). 35). jer onaj re­ zer­ vo­ ar ne­ sve­ snog ko­ ji je. U tek­ stu „Dvo­ stru­ ki pa­ ra­ doks: Pla­ ton o ide­ ji do­ bra” sa­ gle­ da­ va­ nje ide­ je do­ bra autor­ ka na­ zi­ va dru­ gom tran­ scen­ den­ ci­ jom. is­ ti­ če autor­ ka. ono što je „stvar” mi­ šlje­ nja – mo­ žda će nam tu po­ mo­ ći ra­ se­ lov­ ska for­ mu­ la­ ci­ ja – po­ sta­ je gra­ ni­ ca po­ zna­ tog i ne­ po­ zna­ tog. sla­ bo­ sti i ko­ nač­ no­ sti. o tre­ nut­ ku ne­ po­ sred­ nog uvi­ da ko­ ji kao da pre­ ki­ da la­ nac vre­ men­ skog sle­ da. me­ ta­ fo­ re ni­ su sa­ mo sli­ ko­ vi­ te. ne pro­ iz­ la­ zi iz fak­ ti­ ci­ te­ ta isto­ vre­ me­ no­ sti. od­ no­ sno. ko­ ji se po­ ka­ zu­ je na od­ lu­ ču­ ju­ ćim me­ sti­ ma. sim­ bo­ la i mi­ ta. što ne im­ pli­ ci­ ra is­ klju­ či­ va­ nje mo­ guć­ no­ sti su­ mi­ ra­ nja si­ ste­ mat­ skih i me­ đu­ sob­ no usa­ gla­ še­ nih za­ klju­ ča­ ka na kra­ ju či­ ta­ nja” (str. od­ no­ sno za ono što ni­ je uob­ li­ če­ no. pre­ o­ kre­ će Pla­ to­ no­ va pri­ ča o cr­ ti. ne­ go iz spo­ sob­ no­ sti us­ po­ sta­ vlja­ nja di­ ja­ lo­ ga. Mo­ žda se upra­ vo naj­ ve­ ća ne­ moć lo­ go­ sa Pla­ to­ no­ vih di­ ja­ lo­ ga sa­ sto­ ji u sa­ gle­ da­ va­ nju sop­ stve­ ne ne­ mo­ ći. Ti­ me se. za­ hva­ lju­ ju­ ći me­ ta­ fo­ ri i me­ to­ ni­ mi­ ji. lo­ gos ni­ je sve­ mo­ ćan ni ina­ če. već kao šti­ vu pro­ že­ tom pa­ ra­ dok­ si­ ma. A šta se skri­ va iza nji­ ho­ vog ve­ la – ni­ šta. Reč je o istu­ pa­ nju iz vre­ me­ na. ta­ ko­ đe. Iri­ na De­ re­ tić in­ si­ sti­ ra na auten­ tič­ nom smi­ slu ne­ mo­ ći lo­ go­ sa kao ra­ ci­ o­ nal­ nog dis­ kur­ sa. kao što se mo­ že re­ ći i obrat­ no. usu­ đu­ je­ mo se re­ ći. Me­ đu­ tim. Autor­ ka Pla­ to­ no­ vom de­ lu pri­ stu­ pa ne kao dog­ mat­ skom šti­ vu. svo­ je naj­ zna­ čaj­ ni­ je uče­ nje o ide­ ji Do­ bra le­ gi­ ti­ mi­ še po­ sred­ stvom vi­ še­ znač­ nih po­ re­ đe­ nja. fi­ lo­ zo­ fi­ ja sme­ šta na sa­ mu gra­ ni­ cu pojm­ lji­ vo­ sti. kon­ sti­ tu­ tiv­ ni za bi­ će – da li to uop­ šte mo­ že bi­ ti od­ lu­ če­ no? Sa­ vre­ me­ nost. Iri­ na De­ re­ tić oslo­ ba­ đa pro­ stor za dru­ gog. ar­ gu­ men­ to­ va­ no. Ti­ me se u dru­ goj tran­ scen­ den­ ci­ ji. bi­ va­ ju su­ o­ če­ ne sa gra­ ni­ ca­ ma nji­ ho­ ve sa­ zna­ tlji­ vo­ sti i sa­ op­ šti­ vo­ sti. ko­ ja pru­ ža uvid iza gra­ ni­ ca usi­ je. po­ ja­ vlju­ je se mi­ mo dis­ kur­ ziv­ ne evi­ den­ ci­ je. pojm­ lji­ vog i ne­ pojm­ lji­ vog. o sa­ znaj­ noj hi­ je­ rar­ hi­ ji. da­ kle. ne­ go do is­ ti­ ca­ nja pa­ ra­ dok­ sa i me­ ta­ fo­ re. „Iskra” ko­ ja blje­ sne u ljud­ skoj du­ ši pre­ ki­ da la­ nac dis­ kur­ ziv­ nog ra­ su­ đi­ va­ nja i di­ rekt­ no nas su­ o­ ča­ va sa isti­ nom… No. Iri­ na De­ re­ tić na­ la­ zi da je ono vi­ še sli­ ko­ vi­ tog ne­ go ana­ li­ tič­ kog ka­ rak­ te­ ra. Mo­ že se. na­ pro­ tiv. ta­ mo gde nje­ go­ ve re­ flek­ si­ je o ide­ ja­ ma. „ko­ je iz­ mi­ če sva­ kom una­ pred pri­ pre­ mlje­ nom. ne­ go i „opi­ plji­ ve”. re­ ći da je mi­ sa­ o­ na stra­ te­ gi­ ja Iri­ ne De­ re­ tić ono što Pla­ na či­ ni sa­ vre­ me­ nim. Za­ to pa­ ra­ dok­ so­ lo­ ška osa či­ ni ono što fi­ lo­ zo­ fi­ ja je­ ste i po ko­ joj mo­ že bi­ ti sa­ vre­ me­ na ili več­ no ne­ sa­ vre­ me­ na. lo­ gos ko­ ji ni­ je do­ ka­ zno-ra­ ci­ o­ nal­ nog ti­ pa. sma­ tra Iri­ na De­ re­ tić. na ope­ ra­ tiv­ noj rav­ ni mi­ šlje­ nja na­ la­ zi­ mo se u pa­ ra­ dok­ si­ ma. Na­ la­ ze­ ći da dis­ kur­ zi­ van opis ni­ je pri­ me­ ren ovom zna­ nju. već je lo­ gos po­ re­ đe­ nja i me­ ta­ fo­ ra. ko­ je mo­ že­ mo re­ ša­ va­ ti ili od­ ba­ ci­ va­ ti kao pa­ ra­ dok­ se. a po­ go­ to­ vo ne za Pla­ to­ na. kao što je i Pla­ to­ ton u ru­ ka­ ma svo­ jih sa­ vre­ me­ ni­ ka po­ stao ne­ sa­ vre­ men. i usme­ ren je na sa­ znaj­ no ovla­ da­ va­ nje nji­ me. Pla­ ton. Sna­ ga ar­ gu­ men­ ta uče­ sni­ ka u Pla­ to­ no­ vim ’raz­ go­ vo­ ri­ ma’ se upra­ vo sa­ sto­ ji u nji­ ho­ voj spo­ sob­ no­ sti da tač­ no po­ go­ de ’stvar­ nost’ na ko­ ju se od­ no­ se i ko­ ju na­ sto­ je da iz­ ra­ ze” (str. No. „struk­ tu­ ri­ ran kao je­ zik”. še­ ma­ ti­ zo­ va­ nom mo­ de­ lu či­ ta­ nja. po­ seb­ no o ide­ ji Do­ bra. ka­ da se dis­ kur­ ziv­ no mi­ šlje­ nje su­ o­ ča­ va sa gra­ ni­ ca­ ma pojm­ lji­ vo­ sti i sa­ op­ šti­ vo­ sti – pi­ še Iri­ na De­ re­ tić. Ali to vo­ di ob­ li­ ko­ va­ nju sa­ mog ka­ rak­ te­ ra di­ ja­ lo­ ga: sa­ go­ vor­ ni­ ci se pod­ re­ đu­ ju vođ­ stvu „sa­ me stva­ ri” mi­ šlje­ nja. Pla­ to­ no­ va okre­ nu­ tost ka bi­ ću ni­ je do­ ve­ la do te­ o­ ri­ je ade­ kvat­ no­ sti iz­ me­ đu bi­ ća i je­ zi­ ka. Pi­ šu­ ći „sko­ ro bez fu­ sno­ ta”.

za­ pi­ ta­ la o su­ šti­ ni i svr­ si ovog fe­ no­ me­ na u XXI ve­ ku. u pe­ tom gra­ đan­ ska ne­ po­ slu­ šnost kao ele­ ment ci­ vil­ ne po­ li­ tič­ ke kul­ tu­ re. U ovom po­ gla­ vlju da­ ta su poj­ mov­ na raz­ gra­ ni­ če­ nja poj­ ma gra­ đan­ ska ne­ po­ slu­ šnost. ko­ ji je omo­ gu­ ćio naj­ pot­ pu­ ni­ ji uvid u raz­ li­ či­ te ob­ li­ ke gra­ đan­ ske ne­ po­ slu­ šno­ sti u raz­ li­ či­ tim isto­ rij­ skim pe­ ri­ o­ di­ ma i dru­ štvi­ ma. Ka­ rak­ te­ ri­ stič­ no je da se ovo pi­ ta­ nje ne po­ sta­ vlja u pe­ ri­ o­ di­ ma glo­ bal­ nih su­ ko­ ba. i to­ kom 2000. pri­ go­ vor sa­ ve­ sti i pra­ vo na ot­ por ti­ ra­ ni­ nu. a ko­ ju sve­ stra­ no i sve­ sno ne­ gu­ je Iri­ na De­ re­ tić. Alek­ san­ dra Mi­ ro­ vić je pri­ me­ ni­ la vi­ še is­ tra­ ži­ vač­ kih me­ to­ da. Slu­ žbe­ ni gla­ snik – In­ sti­ tut za po­ li­ tič­ ke stu­ di­ je. u prak­ su an­ tič­ ke de­ mo­ kra­ ti­ je.treći program ZIMA 2012. U če­ tvr­ tom po­ gla­ vlju ana­ li­ zi­ ra se kri­ za le­ gi­ tim­ no­ sti i pre­ sta­ nak po­ li­ tič­ ke obli­ ga­ ci­ je gra­ đan­ ske ne­ po­ slu­ šno­ sti. Sr­ đan Dam­ nja­ no­ vić GRA­ ĐAN­ SKA NEPOSLUŠNOST* Pro­ blem gra­ đan­ ske ne­ po­ slu­ šno­ sti ni u te­ o­ rij­ skom ni u prak­ tič­ kom smi­ slu ni­ je nov – nje­ go­ vi ra­ ni ob­ li­ ci se­ žu dva mi­ le­ ni­ ju­ ma una­ zad. go­ di­ ne. ozna­ ča­ va­ ju­ ći ga kao „jed­ nu evo­ lu­ tiv­ nu stra­ te­ gi­ ju pro­ me­ na“. on­ da ka­ da se otva­ ra­ ju i ja­ ča­ ju sum­ nje u de­ lo­ tvor­ nost po­ sto­ je­ ćeg dr­ žav­ nog i po­ li­ tič­ kog ure­ đe­ nja. ali ni u pe­ ri­ o­ di­ ma dru­ štve­ nog i po­ li­ tič­ kog uspo­ na i raz­ vo­ ja. Tre­ ći deo knji­ ge po­ sve­ ćen je sa­ vre­ me­ nim shva­ ta­ nji­ ma gra­ đan­ ske ne­ po­ slu­ šno­ sti. šnje­ ni te­ o­ rij­ ski i em­ pi­ rij­ ski uslo­ vi raz­ vo­ ja ide­ je i kon­ tro­ verz­ nost ter­ mi­ na gra­ đan­ ska ne­ po­ slu­ šnost. či­ me je utvr­ di­ la di­ stink­ ci­ ju osnov­ nog poj­ ma u od­ no­ su na poj­ mo­ ve „re­ vo­ lu­ ci­ je“. ka­ da se od­ re­ đe­ ne dru­ štve­ ne gru­ pe sma­ tra­ ju dis­ kri­ mi­ ni­ sa­ nim. Alek­ san­ dra Mi­ ro­ vić. u še­ stom po­ gla­ vlju. i naj­ zad. Ona je pre­ zen­ to­ va­ la naj­ va­ žni­ je te­ o­ ri­ je i pri­ me­ re prak­ tič­ ne gra­ đan­ ske ne­ po­ slu­ šno­ sti. Reč je o di­ ja­ lo­ škoj oso­ bi­ ni fi­ lo­ zo­ fi­ je. Na­ pro­ tiv. Ogled o gra­ đan­ skoj ne­ po­ slu­ šno­ sti: Re­ de­ fi­ ni­ sa­ nje sa­ vre­ me­ nog kon­ cep­ ta gra­ đan­ ske ne­ po­ slu­ šno­ sti i gra­ ni­ ca po­ li­ tič­ ke obli­ ga­ ci­ je – slu­ čaj Sr­ bi­ je. a to on­ da ni­ je u ko­ li­ zi­ ji sa ak­ tu­ el­ nim „pri­ me­ na­ ma” fi­ lo­ zof­ ske re­ flek­ si­ je. mo­ že se for­ mu­ li­ sa­ ti ka­ rak­ te­ ri­ sti­ ka ove va­ žne i le­ pe knji­ ge: iz du­ bi­ ne vre­ me­ na iz­ vi­ re spo­ sob­ nost da se fi­ lo­ zof­ ski mi­ sli. da bi se na kra­ ju knji­ ge ba­ vi­ la slu­ ča­ jem Sr­ bi­ je u pe­ ri­ o­ du 1996–1997. Dru­ go po­ gla­ vlje no­ si na­ slov „Ge­ ne­ za mo­ der­ nog kon­ cep­ ta gra­ đan­ ske ne­ po­ slu­ šno­ sti: pred­ i­ sto­ ri­ ja i isto­ ri­ ja ide­ je i prak­ se”. U po­ li­ tič­ koj te­ o­ ri­ ji u pro­ te­ kla tri ve­ ka na­ sta­ la je bo­ ga­ ta li­ te­ ra­ tu­ ra o ovom pi­ ta­ nju. . 214 i sa­ mo­ stal­ no. Knji­ ga Ogled o gra­ đan­ skoj ne­ po­ slu­ šno­ sti sa­ dr­ ži šest po­ gla­ vlja i bi­ bli­ o­ gra­ fi­ ju ko­ ri­ šće­ nih ra­ do­ va. ob­ ra­ đu­ je se gra­ đan­ ska ne­ po­ slu­ šnost na slu­ ča­ ju Sr­ bi­ je. s po­ seb­ nim osvr­ tom na shva­ ta­ nja Dvor­ ki­ na i Ha­ ber­ ma­ sa. pa se i sa­ rad­ ni­ ca In­ sti­ tu­ ta za po­ li­ tič­ ke stu­ di­ je u Be­ o­ gra­ du. ko­ ju je pr­ vi pro­ mo­ vi­ sa Pla­ ton. a po­ seb­ no evo­ lu­ ci­ o­ ni­ stič­ ki. uz na­ vo­ đe­ nje mo­ der­ nih pri­ me­ ra prak­ se u pro­ te­ kla dva ve­ ka. već u pe­ ri­ o­ di­ ma kon­ fli­ ka­ ta i pre­ i­ spi­ ti­ va­ nja. ka­ kvi su bi­ li svet­ ski ra­ to­ vi. Be­ o­ grad 2011. Na­ kon pred­ go­ vo­ ra sle­ de uvod­ na raz­ ma­ tra­ nja u ko­ ji­ ma su ob­ ja­ * Alek­ san­ dra Mi­ ro­ vić. kom­ pa­ ra­ tiv­ ni me­ tod. U skla­ du sa fi­ lo­ zof­ skim vje­ ru­ ju Ni­ ko­ la­ ja Ber­ đa­ je­ va. „pu­ ča“ i dru­ gih dru­ štve­ nih do­ ga­ đa­ ja ko­ ji po svo­ jim for­ mal­ nim od­ li­ ka­ ma mo­ gu bi­ ti slič­ ni gra­ đan­ skoj ne­ po­ slu­ šno­ sti. Naj­ op­ šti­ je od­ re­ đe­ nje poj­ ma „gra­ đan­ ska ne­ po­ slu­ šnost” autor­ ka je na­ ve­ la u uvo­ du knji­ ge.

ne­ le­ gi­ tim­ no­ sti ili. ko­ ji se u prak­ si is­ ka­ zu­ je u smi­ slu da se kroz „te­ žnju pre­ ma ra­ di­ kal­ noj de­ mo­ kra­ ti­ ji raz­ vi­ ja­ ju pret­ po­ stav­ ke za no­ vu auto­ ri­ tar­ nu vla­ du”. ne­ pra­ vič­ no­ sti po­ ret­ ka sa sta­ no­ vi­ šta jed­ ne uže dru­ štve­ ne gru­ pe. go­ di­ ne). slo­ bo­ da i do­ sto­ jan­ stva slo­ bod­ nih gra­ đa­ na. ma­ da su u to­ me pe­ ri­ o­ du na­ sta­ le i ras­ pra­ ve pro­ tiv ti­ ra­ ni­ je. u naj­ ši­ rem smi­ slu. Gan­ di. da pre­ sta­ ne da se po­ ko­ ra­ va od­ re­ đe­ noj vla­ sti. Prak­ sa XX ve­ ka obe­ le­ že­ na je glo­ bal­ nim. do­ sled­ no je spro­ ve­ den u hri­ sti­ ja­ ni­ zo­ va­ nom anar­ hi­ zmu La­ va Tol­ sto­ ja. s na­ gla­ skom na dve vr­ ste pa­ ci­ fi­ zma: pr­ vi je ego­ i­ sti­ čan i pro­ is­ te­ kao je iz stra­ ha za ži­ vot. Pa­ ci­ fi­ zam. Isto­ rij­ ski pro­ ce­ si u Evro­ pi i Sje­ di­ nje­ nim Ame­ rič­ kim Dr­ ža­ va­ ma. Za raz­ voj sve­ sti o gra­ đan­ skoj ne­ po­ slu­ šno­ sti va­ žno je uče­ nje Ža­ na Kal­ vi­ na. ko­ ji je Ernst Jin­ ger na­ zvao „ju­ nač­ kim pa­ ci­ fi­ zmom“. ona pod­ ra­ zu­ me­ va ure­ đe­ no dru­ štvo i dr­ ža­ vu. u ko­ ji­ ma su se pri­ pad­ ni­ ci svih dru­ štve­ nih kla­ sa i či­ ta­ vi na­ ro­ di svr­ sta­ li na na­ ci­ o­ na­ li­ stič­ kim po­ zi­ ci­ ja­ ma. Sred­ nji vek. bi­ li su žr­ tve aten­ ta­ ta onih pro­ tiv či­ je po­ vre­ de gra­ đan­ skih pra­ va su se bo­ ri­ li mir­ nim sred­ stvi­ ma.HRONIKA Su­ šti­ na gra­ đan­ ske ne­ po­ slu­ šno­ sti je di­ ho­ tom­ na. a to je „pri­ nu­ da na slo­ bo­ du”. raz­ vio je u In­ di­ ji Gan­ di. a to se u prak­ si is­ ka­ zi­ va­ lo kao ubi­ stvo ti­ ra­ na. uz isto­ vre­ me­ no po­ sto­ ja­ nje od­ re­ đe­ nih ob­ li­ ka ne­ za­ ko­ ni­ to­ sti. ko­ ji se po­ zi­ va na mo­ ral­ ni in­ te­ gri­ tet lju­ di. po­ ve­ zu­ ju­ ći in­ dij­ sku fi­ lo­ zo­ fi­ ju sa mir­ nim pro­ te­ sti­ ma ma­ se gra­ đa­ na i di­ rekt­ no do­ pri­ no­ se­ ći oslo­ bo­ đe­ nju In­ di­ je mir­ nim pu­ tem. [. sta­ nje u ko­ jem ve­ ći­ na gra­ đa­ na mo­ že pri­ nu­ di­ ti po­ je­ din­ ca da bu­ de slo­ bo­ dan. Ru­ so­ o­ va te­ o­ ri­ ja sa­ dr­ ži je­ dan pa­ ra­ doks. tj. Ras­ pra­ ve o pa­ ci­ fi­ zmu i ra­ tu po­ no­ vo su oži­ ve­ le u go­ di­ na­ ma pred Pr­ vi svet­ ski rat. Po­ seb­ no je is­ ta­ kla „pa­ ra­ doks oslo­ ba­ đa­ nja”. bar. S pu­ nim te­ o­ rij­ skim oprav­ da­ njem autor­ ka se ba­ vi­ la te­ o­ ri­ ja­ ma Hob­ sa. što Mi­ ro­ vi­ će­ va po­ seb­ no is­ ti­ če: „Na zah­ tev za op­ šte pra­ vo gla­ sa (se) od­ mah od­ go­ vo­ ri­ lo zah­ te­ vom za op­ štu voj­ nu oba­ ve­ zu”.. a ne sta­ nje ra­ ta ili re­ vo­ lu­ ci­ je. 215 . Tol­ stoj je pri­ hva­ tio ide­ ju o gra­ đan­ skoj ne­ po­ slu­ šno­ sti od ame­ rič­ kog mi­ sli­ o­ ca Dej­ vi­ da To­ roa. Isto­ rij­ ski pro­ ce­ si po­ de­ le ka­ to­ lič­ ke i pro­ te­ stant­ ske cr­ kve do­ ve­ li su ne sa­ mo do ver­ skih ra­ to­ va. po­ je­ di­ nac ima pra­ vo da se od­ u­ pre bi­ lo ko­ joj vla­ sti ako mu ona ugro­ ža­ va op­ sta­ nak. već i do na­ go­ ve­ šta­ ja onog što će se u mo­ der­ nim dru­ štvi­ ma ozna­ ča­ va­ ti kao ide­ o­ lo­ ška po­ de­ la. Ipak. ko­ ja pod­ ra­ zu­ me­ va uza­ jam­ nost gra­ đan­ skih pra­ va i oba­ ve­ za. kao od­ bi­ ja­ nje voj­ ne oba­ ve­ ze i uče­ šća u ra­ tu. Gra­ đan­ ska ne­ po­ slu­ šnost je „spe­ ci­ fič­ na ci­ vil­ na stra­ te­ gi­ ja. ostva­ ren kao uspe­ šna bor­ ba pro­ tiv ko­ lo­ ni­ jal­ ne vla­ da­ vi­ ne.] po­ seb­ na vr­ sta po­ li­ tič­ kog de­ lo­ va­ nja čla­ no­ va ci­ vil­ nog dru­ štva. U za­ šti­ ti tog vr­ hov­ nog pra­ va. to­ kom XIX i XX ve­ ka uti­ ca­ li su na te­ o­ ri­ je o gra­ đan­ skoj ne­ po­ slu­ šno­ sti. Dru­ ga­ či­ ji pa­ ci­ fi­ zam. kao i dru­ gi bo­ rac za ljud­ ska pra­ va u SAD. Mar­ tin Lu­ ter King. i is­ ti­ ca­ nje pra­ va. Gra­ đan­ sko dru­ štvo ob­ na­ vlja­ lo je na se­ bi svoj­ stven na­ čin an­ tič­ ku de­ mo­ krat­ sku tra­ di­ ci­ ju. ko­ je se za­ sni­ va na shva­ ta­ nju ži­ vo­ ta kao vred­ no­ sti u bur­ žo­ a­ skom smi­ slu (pra­ vo na slo­ bo­ du. od­ bi­ ja ubi­ stva čo­ ve­ ka kao čin na­ si­ lja. pra­ vo na imo­ vi­ nu i pra­ vo na mir gra­ đa­ na). svet­ skim ra­ to­ vi­ ma. a dru­ gi je pa­ ci­ fi­ zam iz ube­ đe­ nja.. u ko­ jem autor osu­ đu­ je ti­ ra­ ni­ ju jed­ nog vla­ da­ ra i po­ da­ nič­ ki men­ ta­ li­ tet svih osta­ lih sta­ nov­ ni­ ka. Već u an­ tič­ koj grč­ koj de­ mo­ kra­ ti­ ji po­ sto­ je ob­ li­ ci bor­ be pro­ tiv po­ da­ nič­ kog sta­ tu­ sa. za­ sno­ van na hri­ šćan­ skom po­ i­ ma­ nju sve­ ta. od­ no­ sno na po­ zi­ ci­ ja­ ma fa­ ši­ zma/ an­ ti­ fa­ ši­ zma. Lo­ ka i Ru­ soa. ko­ ja je ujed­ no i ele­ ment nji­ ho­ ve po­ li­ tič­ ke kul­ tu­ re”. po­ seb­ no u Ame­ ri­ ci (ka­ ko pri­ me­ ću­ je Dej­ vid To­ ro). pra­ vo na ži­ vot. Obe cr­ kve su u svo­ joj ar­ gu­ men­ ta­ ci­ ji pro­ tiv ti­ ra­ ni­ je ko­ ri­ sti­ le ču­ ve­ ni spis La Bo­ e­ ti­ ja Ras­ pra­ va o do­ bro­ volj­ nom rop­ stvu (iz 1548.

di­ rekt­ no je in­ spi­ ri­ sa­ lo ame­ rič­ ku De­ kla­ ra­ ci­ ju ne­ za­ vi­ sno­ sti iz 1776. no­ vem­ bra 2011. je­ su pri­ me­ ri gra­ đan­ ske ne­ po­ slu­ šno­ sti. Na ovom od­ se­ ku ni­ škog Uni­ ver­ zi­ te­ ta. Sa sta­ no­ vi­ šta me­ đu­ na­ rod­ nog i unu­ tra­ šnjeg pra­ va otva­ ra se. Po­ seb­ no po­ gla­ vlje autor­ ka je po­ sve­ ti­ la pro­ te­ sti­ ma gra­ đa­ na u Sr­ bi­ ji 1996/97. re­ ci­ mo.treći program ZIMA 2012. već je une­ to i u usta­ ve onih dr­ ža­ va ko­ je su ne­ de­ mo­ krat­ ske. odr­ ža­ no je pret­ hod­ nih go­ di­ na šest me­ đu­ na­ rod­ nih sku­ po­ va: Tra­ di­ ci­ o­ nal­ na estet­ ska kul­ tu­ ra: estet­ ska di­ men­ zi­ ja ku­ će (2005). Tra­ di­ ci­ o­ nal­ na estet­ ska kul­ tu­ ra: sva­ ko­ dne­ vlje i pra­ znik (2006). Ta­ kav je bio slu­ čaj sa usta­ vom biv­ še Ne­ mač­ ke de­ mo­ krat­ ske re­ pu­ bli­ ke. i 2000. 2010. Ru­ ko­ vo­ di­ lac pro­ jek­ ta. ipak. go­ di­ ne. ali bez in­ stru­ me­ na­ ta pri­ nu­ de pro­ tiv kon­ kret­ nog po­ ret­ ka. za­ me­ nik na­ čel­ ni­ ka Cen­ tra . 216 Neo­ tu­ đi­ vost ljud­ skih pra­ va. go­ di­ ne. Tra­ di­ ci­ o­ nal­ na estet­ ska kul­ tu­ ra: te­ lo i ode­ va­ nje (2007). Du­ brav­ ka Sta­ jić NA­UČ­NI SKU­PO­VI KUL­ TU­ R A VR­ TA* Na Od­ se­ ku dru­ štve­ nih na­ u­ ka Cen­ tra za na­ uč­ na is­ tra­ ži­ va­ nja SA­ NU na Uni­ ver­ zi­ te­ tu u Ni­ šu kra­ jem de­ cem­ bra 2011. or­ ga­ ni­ za­ tor kon­ fe­ ren­ ci­ ja i pri­ re­ đi­ vač zbor­ ni­ ka je Dra­ gan Žu­ nić. ko­ je otva­ ra no­ va pi­ ta­ nja i pod­ sti­ če na raz­ mi­ šlja­ nje o mo­ guć­ no­ sti­ ma gra­ đan­ ske ne­ po­ slu­ šno­ sti u XXI ve­ ku. Tra­ di­ ci­ o­ nal­ na estet­ ska kul­ tu­ ra: hleb (2008). i fran­ cu­ sku De­ kla­ ra­ ci­ ju o pra­ vi­ ma čo­ ve­ ka i gra­ đa­ ni­ na iz 1789. Ima­ ju­ ći sve ovo u vi­ du. de­ cem­ bra 1948. na estet­ ska kul­ tu­ ra”. Da li je tu reč sa­ mo o gra­ đan­ skoj ne­ po­ slu­ šno­ sti ili su pri­ sut­ ni i ele­ men­ ti re­ vo­ lu­ ci­ je? Ka­ ko se mo­ že tu­ ma­ či­ ti uti­ caj stra­ nog fak­ to­ ra? Alek­ san­ dra Mi­ ro­ vić sma­ tra da to. go­ di­ ne odr­ žan je me­ đu­ na­ rod­ ni na­ uč­ ni sim­ po­ zi­ jum Tra­ di­ ci­ o­ nal­ na estet­ ska kul­ tu­ ra VII: vrt. Nje­ no sta­ no­ vi­ šte do­ zvo­ lja­ va otva­ ra­ nje di­ ja­ lo­ ga jer ko­ nač­ na oce­ na pe­ to­ ok­ to­ bar­ skih do­ ga­ đa­ ja ni­ je da­ ta ni u po­ li­ tič­ koj na­ u­ ci ni­ ti u isto­ ri­ og ­ ra­ fi­ ji. Pra­ vo na ot­ por ti­ ra­ ni­ ji une­ to je u Uni­ ver­ zal­ nu de­ kla­ ra­ ci­ ju o ljud­ skim pra­ vi­ ma Or­ ga­ ni­ za­ ci­ je uje­ di­ nje­ nih na­ ci­ ja od 10. i 2011. Zbor­ ni­ ci ra­ do­ va sa pr­ vih pet sim­ po­ zi­ ju­ ma ob­ ja­ vlje­ ni su 2006. Tra­ di­ ci­ o­ nal­ na estet­ ska kul­ tu­ ra: igra (2009) i Tra­ di­ ci­ o­ nal­ na estet­ ska kul­ tu­ ra: eros (2010). pi­ ta­ nje oce­ ne po­ bu­ na u arap­ skim ze­ mlja­ ma u pro­ le­ će 2011. 2009. go­ di­ ne kao naj­ vi­ ši po­ li­ tič­ ki akt re­ vo­ lu­ ci­ je. go­ di­ ne. 2007. u okvi­ ru ra­ da na pro­ jek­ tu „Tra­ di­ ci­ o­ nal­ * Me­ đu­ na­ rod­ ni na­ uč­ ni skup „Tra­ di­ ci­ o­ nal­ na estet­ ska kul­ tu­ ra: Vrt“ odr­ žan je 25. kao što je pra­ vo na bor­ bu pro­ tiv ti­ ra­ ni­ je. bu­ du­ ći da me­ đu­ na­ rod­ no pra­ vo to sma­ tra unu­ tra­ šnjim pi­ ta­ njem dr­ ža­ va. mo­ že se re­ ći da je knji­ ga Alek­ san­ dre Mi­ ro­ vić zna­ čaj­ no po­ li­ ti­ ko­ lo­ ško na­ uč­ no de­ lo u do­ ma­ ćoj li­ te­ ra­ tu­ ri. Zna­ čaj­ no je upra­ vo to da je­ dan do­ ma­ ći autor iz­ vr­ ši ana­ li­ zu i da sa vre­ men­ ske dis­ tan­ ce po­ nu­ di oce­ nu ovih do­ ga­ đa­ ja. go­ di­ ne na Od­ se­ ku dru­ štve­ nih na­ u­ ka Cen­ tra za na­ uč­ na is­ tra­ ži­ va­ nja Srp­ ske aka­ de­ mi­ ja na­ u­ ka i umet­ no­ sti na Uni­ ver­ zi­ te­ tu u Ni­ šu. Pra­ vo na ot­ por ti­ ra­ ni­ ji ni­ je sa­ dr­ ža­ no sa­ mo u usta­ vi­ ma de­ mo­ krat­ skih dr­ ža­ va.

HRONIKA

za na­ uč­ na is­ tra­ ži­ va­ nja SA­ NU na Uni­ ver­ zi­ te­ tu u Ni­ šu. Po­ sled­ nji sim­ po­ zi­ jum po­ sve­ ćen je kul­ tu­ ri vr­ ta. Ra­ zno­ vr­ snost iz­ la­ ga­ nja, ne­ for­ mal­ na pre­ zen­ ta­ ci­ ja re­ fe­ ra­ ta i slo­ bod­ na di­ sku­ si­ ja, ve­ što mo­ de­ ri­ ra­ na od stra­ ne do­ ma­ ći­ na sku­ pa, uči­ ni­ li su ovaj skup di­ na­ mič­ nim, a sa­ ma te­ ma­ ti­ ka obez­ be­ di­ la je za­ ni­ mlji­ vost i ak­ tu­ el­ nost. Raz­ ma­ tra­ nju pro­ be­ le­ ma­ ti­ ke vr­ ta pri­ šlo se sa mi­ to­ lo­ škog, fol­ klor­ nog, estet­ skog, ar­ hi­ tek­ ton­ skog, lin­ gvi­ stič­ kog i umet­ nič­ kog aspek­ ta. Ra­ zno­ li­ kost pri­ stu­ pa ovoj te­ mi omo­ gu­ ću­ je bo­ ga­ ta tra­ di­ ci­ ja, ali i sa­ vre­ me­ na mo­ di­ fi­ ka­ ci­ ja vr­ ta, a re­ fe­ ra­ ti su pred­ sta­ vlje­ ni po prin­ ci­ pu op­ što­ sti. Sim­ po­ zi­ jum je otvo­ rio Bo­ jan Jo­ va­ no­ vić iz­ la­ ga­ njem „Kul­ tu­ ra vr­ ta”. On je za­ stu­ pao te­ zu o vr­ tu kao na­ či­ nu pre­ o­ bli­ ko­ va­ nja pri­ ro­ de, ko­ jim čo­ vek do­ bi­ ja naj­ bit­ ni­ je obe­ lež­ je svog iden­ ti­ te­ ta. Stva­ ra­ ju­ ći dru­ gu pri­ ro­ du, čo­ vek po­ sta­ je bi­ će kul­ tu­ re, ko­ je ko­ ri­ sti kre­ a­ tiv­ nu moć da ure­ di svoj svet dru­ ga­ či­ je od pri­ rod­ no da­ tog. Pre­ o­ bli­ ko­ va­ nje da­ te pro­ stor­ ne stvar­ no­ sti ima za cilj dru­ ga­ či­ je struk­ tu­ ri­ ra­ nje vrt­ nog vre­ me­ na. Autor po­ la­ zi od obra­ sca raj­ skog vr­ ta ka­ ko bi do­ ka­ zao da u kul­ tu­ ri vr­ ta ljud­ ski duh ide do svog ci­ lja pre­ ko iz­ mi­ šlje­ nih i fan­ ta­ stič­ nih ob­ li­ ka. O in­ sti­ tu­ ci­ ji vr­ to­ va u ra­ nim i an­ tič­ kim ci­ vi­ li­ za­ ci­ ja­ ma go­ vo­ ri­ la je Gor­ da­ na Mi­ lo­ še­ vić. Kod Egip­ ća­ na, Me­ đa­ na, Per­ si­ ja­ na­ ca i Va­ vi­ lo­ na­ ca vr­ to­ vi su pred­ sta­ vlja­ li iz­ vor bla­ go­ sta­ nja i na­ čin pri­ ka­ zi­ va­ nja sta­ tu­ sa is­ toč­ nih oli­ gar­ hi­ ja, a nji­ ho­ va osnov­ na obe­ lež­ ja su zi­ do­ vi i vi­ so­ ko ra­ sti­ nje, što ih pri­ bli­ ža­ va vi­ še ar­ hi­ tek­ ton­ skom iz­ ra­ ža­ va­ nju ne­ go hor­ ti­ kul­ tu­ ri. U Grč­ koj su vr­ to­ vi sa­ stav­ ni deo jav­ nih obje­ ka­ ta (hra­ mo­ va i gim­ na­ zi­ o­ na), dok se u Ri­ mu tran­ sfor­ mi­ šu i raz­ vi­ ja­ ju u dva prav­ ca: kao jav­ ni grad­ ski vr­ to­ vi i kao pri­ vat­ ni vr­ to­ vi. Is­ tak­ nu­ ta je i in­ sti­ tu­ ci­ ja grob­ nih vr­ to­ va u an­ tič­ kom sve­ tu, ko­ ji su iz­ gra­ đi­ va­ ni na pri­ vat­ nim ima­ nji­ ma i u grad­ skim ne­ kro­ po­ li­ ma. Vrt­

no ure­ đe­ nje bi­ lo je u funk­ ci­ ji olak­ ša­ va­ nja ono­ ze­ malj­ skog ži­ vo­ ta. Po­ ja­ vom hri­ šćan­ stva, pred­ sta­ va ra­ ja na zi­ do­ vi­ ma grob­ ni­ ca osla­ nja se na pa­ gan­ sku tra­ di­ ci­ ju: vrt bo­ gat ve­ ge­ ta­ ci­ jom sa sim­ bo­ li­ ma pal­ me, vi­ no­ ve lo­ ze itd. Po­ sle pa­ da Za­ pad­ nog rim­ skog car­ stva opi­ sa­ no po­ i­ ma­ nje vr­ ta na­ sta­ vlje­ no je na is­ to­ ku, gde se vr­ lo br­ zo ute­ me­ lji­ lo i po­ sta­ lo sa­ stav­ ni deo sva­ ko­ dnev­ nog jav­ nog i pri­ vat­ nog ži­ vo­ ta islam­ skog sve­ ta. Na pret­ hod­ no iz­ la­ ga­ nje na­ do­ ve­ zao se re­ fe­ rat „Vrt u islam­ skoj umet­ no­ sti” Dra­ ga­ na Ća­ lo­ vi­ ća. S ob­ zi­ rom na to da je islam­ ska umet­ nost čvr­ sto po­ ve­ za­ na s re­ li­ gi­ jom, autor ni­ je za­ ne­ ma­ rio uti­ caj islam­ ske es­ ha­ to­ lo­ gi­ je, u ko­ joj se pri­ hva­ ta kon­ cep­ ci­ ja ra­ ja kao bo­ žan­ skog vr­ ta. Na pri­ me­ ru mo­ za­ i­ ka Ve­ li­ ke dža­ mi­ je u Da­ ma­ sku, ko­ ja pri­ pa­ da naj­ ra­ ni­ jem (oma­ jad­ skom) pe­ ri­ o­ du u raz­ vo­ ju islam­ ske umet­ no­ sti, po­ ka­ zan je na­ čin umet­ nič­ kog pro­ mi­ šlja­ nja vr­ ta, mo­ guć­ no­ sti nje­ go­ ve vi­ zu­ e­ li­ za­ ci­ je i pro­ stor­ nog kon­ ci­ pi­ ra­ nja. U ka­ sni­ jem pe­ ri­ o­ du pri­ ka­ zi vr­ ta se mo­ gu pra­ ti­ ti u mi­ ni­ ja­ tur­ nom sli­ kar­ stvu. Re­ pre­ zen­ ta­ tiv­ na je mi­ ni­ ja­ tu­ ra iz šah­ na­ ma iz XV ve­ ka, na ko­ joj se uoča­ va oslo­ ba­ đa­ nje od na­ tu­ ra­ li­ zma i pre­ u­ zi­ ma­ nje sim­ bo­ lič­ no de­ ko­ ra­ tiv­ ne osno­ ve iz per­ sij­ skog sli­ kar­ stva. Umet­ nik po­ ve­ zu­ je sklad vr­ ta, ri­ tam i uskla­ đe­ nost ra­ zno­ vr­ snog bi­ lja sa har­ mo­ nič­ nim skla­ dom ko­ smo­ sa, ali i sa re­ dom ko­ ji vla­ da u sve­ tu ko­ ji je stvo­ rio Bog, uskla­ div­ ši su­ prot­ sta­ vlje­ ne ele­ men­ te. Po­ red pri­ me­ ra iz islam­ skog sli­ kar­ stva, autor na­ vo­ di i kla­ sič­ na de­ la islam­ ske ar­ hi­ tek­ tu­ re, gde vrt ta­ ko­ đe sim­ bo­ li­ še ze­ malj­ ski sklad i bla­ go­ sta­ nje kao ekvi­ va­ len­ te raj­ skom vr­ tu, obez­ be­ đu­ ju­ ći čvr­ stu in­ te­ gra­ ci­ ju čo­ ve­ ka ka­ ko s pri­ ro­ dom ta­ ko i sa Bo­ gom. Mi­ loš Ma­ tić pru­ žio je in­ ter­ pre­ ta­ ci­ ju vr­ ta kao li­ mi­ nal­ nog pro­ sto­ ra iz­ me­ đu dva sve­ ta, sa ana­ li­ tič­ kim osvr­ tom na dva osnov­ na tra­ di­ cij­ ska kon­ cep­ ta pro­ sto­ ra – li­ ne­ ar­ nog i ci­ klič­ nog. U ci­ klič­ noj or­ ga­ ni­ za­ ci­ ji pro­ sto­ ra vrt ne po­ sto­ ji kao ja­ sno

217

treći program ZIMA 2012.

218

de­ fi­ ni­ sa­ na ce­ li­ na, već se pre ja­ vlja kao cvet­ na de­ ko­ ra­ ci­ ja oko sta­ ni­ šta i sa­ mim tim se ne mo­ že od­ re­ di­ ti kao li­ mi­ nal­ na zo­ na iz­ me­ đu sta­ ni­ šta i dru­ gih pro­ sto­ ra. U li­ ne­ ar­ nom struk­ tu­ ri­ ra­ nju pro­ sto­ ra do­ ma­ ćin­ stva vrt je ja­ sno de­ fi­ ni­ san, ima utvr­ đe­ no me­ sto i od­ nos pre­ ma osta­ lim seg­ men­ ti­ ma do­ ma­ ćin­ stva (uvek je iz­ me­ đu ku­ će i pu­ ta, od­ no­ sno is­ pred ku­ će). Ovaj tip vr­ ta autor od­ re­ đu­ je kao „bo­ ta­ nič­ ki na­ ra­ tiv o ku­ ći i uku­ ća­ ni­ ma” i kao ta­ kav pred­ sta­ vlja li­ mi­ nal­ nu zo­ nu u ko­ joj se pri­ pad­ nik tu­ đeg pro­ sto­ ra pri­ la­ go­ đa­ va do­ ma­ ćem pro­ sto­ ru (čak i ako se ne ula­ zi u ku­ ću). Vrt oko ku­ će ni­ je sa­ mo bo­ ta­ nič­ ko-estet­ ska di­ men­ zi­ ja sta­ no­ va­ nja u tra­ di­ cij­ skoj kul­ tu­ ri, već je kom­ plek­ san kul­ tur­ ni kon­ strukt ko­ ji se svo­ jim sku­ pom zna­ če­ nja ko­ ri­ sti za vi­ še­ sloj­ nu ko­ mu­ ni­ ka­ ci­ ju ka dru­ gi­ ma, na­ gla­ še­ no je u iz­ la­ ga­ nju. Iz­ la­ ga­ nje Ma­ ri­ je Mar­ ko­ ve od­ no­ si­ lo se na ovo­ ze­ malj­ ski i ono­ ze­ malj­ ski vrt u tra­ di­ cij­ skoj sve­ sti Bu­ ga­ ra. Tra­ di­ ci­ o­ nal­ ni bu­ gar­ ski vrt na­ la­ zi se u dvo­ ri­ štu, u zo­ ni iz­ me­ đu kul­ ti­ vi­ sa­ nog pro­ sto­ ra (ku­ ća i njen sa­ kral­ ni cen­ tar – og­ nji­ šte) i nje­ go­ ve gra­ ni­ ce (ogra­ de), ko­ ja ga de­ li od pri­ ro­ de, od­ no­ sno tu­ đeg, stra­ nog sve­ ta. Pred­ sta­ va o ono­ stra­ nom vr­ tu deo je ši­ reg shva­ ta­ nja ra­ ja i pa­ kla. Raj­ ski vrt za­ mi­ šljen je kao pro­ stran­ stvo na­ se­ lje­ no du­ ša­ ma pra­ ved­ ni­ ka i po ne­ kim od­ li­ ka­ ma se uda­ lja­ va od kon­ cep­ ci­ je ze­ malj­ skog vr­ ta: ni­ je ome­ đen i ne zah­ te­ va ljud­ ski trud. Spe­ ci­ fič­ ne su pred­ sta­ ve vr­ ta u ko­ jem gre­ šni­ ci obi­ ta­ va­ ju na gra­ ni­ ci hro­ no­ to­ pa, s tim što to me­ sto ni­ je kon­ kre­ ti­ zo­ va­ no u pred­ sta­ va­ ma pa­ kla. Nje­ go­ va mi­ to­ lo­ ška svoj­ stva su po­ zna­ ta, ali ne na na­ čin ka­ rak­ te­ ri­ sti­ čan za ze­ malj­ ski ili raj­ ski vrt. O par­ ku kao kul­ tur­ nom pro­ sto­ ru go­ vo­ ri­ la je Stan­ ka Ja­ ne­ va, uka­ zu­ ju­ ći na re­ la­ tiv­ no ka­ sni raz­ voj pej­ za­ žne ar­ hi­ tek­ tu­ re u Bu­ gar­ skoj. Pr­ vi par­ ko­ vi u Bu­ gar­ skoj na­ sta­ ja­ li su kra­ jem XIX i po­ čet­ kom XX ve­ ka, pod uti­ ca­ jem za­ pad­ ne ar­ hi­ tek­ tu­

re i sa uče­ šćem stra­ nih in­ že­ nje­ ra. Di­ zajn grad­ skih par­ ko­ va i vr­ to­ va ne pod­ ra­ zu­ me­ va sa­ mo ale­ je sa cve­ ćem, već je pri­ la­ go­ đen sport­ skim, kul­ tur­ nim, umet­ nič­ kim ak­ tiv­ no­ sti­ ma. Par­ ko­ vi su vi­ še­ na­ men­ ski i u funk­ ci­ ji su ostva­ ri­ va­ nja re­ kre­ a­ tiv­ nih, estet­ skih, vas­ pit­ nih i obra­ zov­ nih ci­ lje­ va. Lji­ lja­ na Ga­ vri­ lo­ vić raz­ ma­ tra­ la je kla­ si­ fi­ ka­ ci­ ju par­ ko­ va i nji­ ho­ vu za­ šti­ tu kao „spo­ me­ ni­ ka pri­ ro­ de”, upr­ kos či­ nje­ ni­ ci da park ni­ je pri­ rod­ na ne­ go kul­ tur­ na tvo­ re­ vi­ na, je­ dan od na­ či­ na pre­ o­ bli­ ko­ va­ nja pri­ ro­ de i us­ po­ sta­ vlja­ nja stal­ ne i stro­ ge kon­ tro­ le nad njom. Park je kon­ tro­ li­ san od stra­ ne čo­ ve­ ka i na taj na­ čin pred­ sta­ vlja pan­ dan raj­ skom vr­ tu – me­ stu ko­ je kon­ tro­ li­ še Bog. Ob­ li­ ku­ ju­ ći park pre­ ma po­ tre­ ba­ ma i ak­ tu­ el­ nim estet­ skim vred­ no­ sti­ ma, čo­ vek vr­ ši di­ rekt­ no na­ si­ lje nad pri­ ro­ dom, za­ klju­ či­ la je autor­ ka. Pi­ ta­ njem na­ ci­ o­ nal­ nih par­ ko­ va kao iz­ dvo­ je­ nih pro­ sto­ ra ba­ vi­ la se Mi­ li­ na Iva­ no­ vić Ba­ ri­ šić. Iz­ dva­ ja­ nje jed­ nog pro­ sto­ ra od slič­ nih i nje­ go­ vo svr­ sta­ va­ nje u ka­ te­ go­ ri­ ju pro­ sto­ ra od na­ ci­ o­ nal­ nog zna­ ča­ ja vr­ ši se u ci­ lju za­ šti­ te i oču­ va­ nja pri­ rod­ nog i kul­ tur­ nog na­ sle­ đa, a pod za­ šti­ će­ nim sa­ dr­ ža­ jem obič­ no se pod­ ra­ zu­ me­ va po­ seb­ nost bilj­ nog i ži­ vo­ tinj­ skog sve­ ta. Ne­ do­ u­ mi­ ce ko­ ja se ov­ de na­ me­ ću od­ no­ se se na na­ čin kon­ ci­ pi­ ra­ nja na­ ci­ o­ nal­ nih par­ ko­ va, kao i na bu­ duć­ nost ome­ đe­ nog pro­ sto­ ra i pred­ sta­ vlja­ nja sa­ dr­ ža­ ja ta­ ko iz­ dvo­ je­ nih pro­ sto­ ra. Mar­ ko Sto­ ja­ no­ vić je za pred­ met is­ tra­ ži­ va­ nja uzeo ukra­ sne vr­ to­ ve, ko­ je tre­ ti­ ra kao ar­ te­ fak­ te na osno­ vu ko­ jih se vrt­ nim po­ vr­ ši­ na­ ma/sa­ dr­ ža­ ji­ ma uob­ li­ ča­ va­ ju in­ tro­ spek­ tiv­ ne, in­ ter­ per­ so­ nal­ ne i ši­ re shva­ će­ ne dru­ štve­ ne re­ la­ ci­ je tvor­ ca i po­ sma­ tra­ ča. Ar­ ti­ fi­ ci­ jel­ ni ukra­ si, me­ đu ko­ ji­ ma se mo­ gu na­ ći mi­ to­ lo­ ški he­ ro­ ji i ju­ na­ ci po­ pu­ lar­ nih baj­ ki i stri­ po­ va, fi­ gu­ re do­ ma­ ćih i di­ vljih ži­ vo­ ti­ nja, ma­ te­ ri­ jal­ ne me­ mo­ ra­ te tra­ di­ ci­ o­ nal­ ne kul­ tu­ re, osli­ ka­ va­ ju sta­ vo­ ve, ve­ ro­ va­ nja, si­ ste­ me vred­ no­ sti i kul­ tur­ ne obra­ sce

HRONIKA

ka­ ko in­ di­ vi­ du­ al­ nih stva­ ra­ la­ ca ta­ ko i dru­ štve­ nih za­ jed­ ni­ ca, uka­ zu­ ju­ ći na po­ sto­ ja­ nje sim­ bo­ lič­ kog pre­ la­ za iz do­ me­ na pri­ ro­ de u do­ men kul­ tu­ re. Iz­ la­ ga­ njem Ni­ ko­ le Ce­ ki­ ća „Vrt­ ne fa­ sa­ de u ur­ bar­ hi­ tek­ tu­ ri” otvo­ re­ no je pi­ ta­ nje estet­ ske kul­ tu­ re ob­ li­ ko­ va­ nja fa­ sad­ nih rav­ ni u ur­ bar­ hi­ tek­ tu­ ri. Autor je pa­ žnju fo­ ku­ si­ rao na ver­ ti­ kal­ ne fa­ sad­ ne rav­ ni, ko­ je bi u ur­ ba­ nim an­ glo­ me­ ra­ ci­ ja­ ma, pre­ ma nje­ go­ vom mi­ šlje­ nju, tre­ ba­ lo ra­ di­ kal­ no pre­ u­ re­ di­ ti ve­ ge­ ta­ ci­ o­ nim ma­ te­ ri­ ja­ lom, vrt­ nim flo­ ral­ nim, pri­ rod­ nim struk­ tu­ ra­ ma. Iz­ la­ ga­ nje je pra­ će­ no bo­ ga­ tim ilu­ stra­ tiv­ nim ma­ te­ ri­ ja­ lom, ko­ jim su pred­ sta­ vlje­ na naj­ sa­ vre­ me­ ni­ ja re­ še­ nja za­ pad­ ne i is­ toč­ ne ar­ hi­ tek­ tu­ re. Isto­ ri­ jat Cen­ tral­ nog par­ ka u So­ fi­ ji od kra­ ja se­ dam­ de­ se­ tih go­ di­ na XIX ve­ ka do sre­ di­ ne XX ve­ ka iz­ lo­ ži­ la je Ivan­ ka Pe­ tro­ va. Re­ fe­ rat „Cen­ tral­ ni park u sta­ roj So­ fi­ ji – so­ ci­ jal­ ni pa­ ra­ me­ tri i jav­ ne funk­ ci­ je” za­ sno­ van je na po­ da­ ci­ ma iz pe­ ri­ o­ di­ ke to­ ga do­ ba, ko­ ji­ ma se osli­ ka­ va me­ sto naj­ sta­ ri­ jeg par­ ka u dru­ štve­ nom ži­ vo­ tu bu­ gar­ ske pre­ sto­ ni­ ce. O me­ stu vr­ tlar­ stva u si­ ste­ mu umet­ no­ sti go­ vo­ rio je Dra­ gan Žu­ nić, na­ vo­ de­ ći Kan­ to­ vu po­ de­ lu umet­ no­ sti po ko­ joj vr­ tlar­ stvo spa­ da u li­ kov­ ne umet­ no­ sti, kao jed­ na vr­ sta sli­ kar­ stva. Da­ nas je ne­ ka­ da­ šnja umet­ nost vr­ tlar­ stva iz­ gu­ bi­ la svo­ ju po­ seb­ nost i uto­ pi­ la se u ši­ ro­ ko shva­ će­ ni po­ jam ar­ hi­ tek­ tu­ re, de­ le­ ći sa njom di­ men­ zi­ je funk­ ci­ o­ nal­ nog i estet­ skog, za­ klju­ ču­ je autor. Vrt je sa­ gle­ dan i sa lin­ gvi­ stič­ kog, pre­ vas­ hod­ no di­ ja­ lek­ to­ lo­ škog sta­ no­ vi­ šta, s ak­ cen­ tom na nje­ go­ voj estet­ skoj di­ men­ zi­ ji. Po­ la­ ze­ ći od se­ man­ ti­ ke i eti­ mo­ lo­ gi­ je lek­ se­ ma sa osnov­ nim zna­ če­ njem „vrt” u stan­ dard­ nom je­ zi­ ku i di­ ja­ lek­ tu, pot­ pi­ sni­ ca ovog in­ for­ ma­ tiv­ nog pri­ ka­ za uka­ za­ la je da se di­ stink­ ci­ ja „cvet­ na”/„po­ vrt­ na” ba­ šta ne us­ po­ sta­ vlja upo­ tre­ bom od­ re­ đe­ ne lek­ se­ me (vrt, ba­ šta, gra­ di­ na), jer su one si­ no­ nim­

ne, već se po­ sti­ že spe­ ci­ fi­ ka­ ci­ jom zna­ če­ nja (cvet­ njak/cveć­ njak, ru­ žič­ njak, đu­ li­ stan), upo­ tre­ bom de­ ter­ mi­ na­ ti­ va (đul-ba­ šča, az-ba­ šča, bo­ stan­ li-ba­ šča) ili opo­ zi­ ci­ jom osnov­ ne re­ či i nje­ nog de­ mi­ nu­ ti­ va (gra­ di­ na: gra­ din­ če, gra­ di­ ni­ ca, gra­ din­ ka; ba­ šta: ba­ šti­ ca; grun: grun­ ka itd.). Di­ ja­ lek­ to­ lo­ ška ob­ ra­ da te­ me bi­ la je pri­ sut­ na i u ra­ du Ane Sa­ vić Gru­ jić, ko­ ja se ba­ vi­ la is­ pi­ ti­ va­ njem lek­ si­ ke ba­ šten­ skog cve­ ća u Cr­ no­ trav­ skom reč­ ni­ ku Ra­ do­ sa­ va Sto­ ja­ no­ vi­ ća, s ci­ ljem da utvr­ di prin­ ci­ pe nji­ ho­ vog ime­ no­ va­ nja i da uka­ že u ko­ joj me­ ri se lek­ si­ ka cve­ ća ukla­ pa u osta­ lu lek­ si­ ku ovog di­ ja­ lek­ ta, i da pro­ ve­ ri da li ona, po­ red estet­ ske, ima i obi­ čaj­ nu/ ob­ red­ nu ili mit­ sku funk­ ci­ ju. Sim­ po­ zi­ jum je „tra­ di­ ci­ o­ nal­ no” za­ tvo­ rio Ni­ kos Ča­ u­ si­ dis, ko­ ji na ne­ u­ o­ bi­ ča­ jen i za­ ni­ mljiv na­ čin pri­ stu­ pa ob­ ra­ di i pre­ zen­ to­ va­ nju te­ me. Nje­ go­ vo iz­ la­ ga­ nje pred­ sta­ vlja na­ sta­ vak ra­ ni­ jih stu­ di­ ja pre­ zen­ to­ va­ nih na sku­ po­ vi­ ma pro­ jek­ ta „Tra­ di­ ci­ o­ nal­ na estet­ ska kul­ tu­ ra”. Svo­ je in­ te­ re­ so­ va­ nje Ča­ u­ si­ dis je ovo­ ga pu­ ta usme­ rio ka ob­ ra­ đi­ va­ nju i plod­ no­ sti ze­ mlje, ko­ je do­ vo­ di u ve­ zu sa ob­ red­ nim aspek­ ti­ ma bra­ ka i, još kon­ kret­ ni­ je, ko­ i­ tu­ sa. Na pri­ me­ ri­ ma iz bal­ kan­ skog i slo­ ven­ skog fol­ klo­ ra, ko­ ji su kom­ pa­ ri­ ra­ ni sa pri­ me­ ri­ ma iz sta­ ri­ jih epo­ ha, ob­ ra­ đe­ ni su ra­ zni ob­ red­ ni po­ stup­ ci ko­ ji se sa­ sto­ je u vr­ še­ nju ko­ i­ tu­ sa (ili nje­ go­ ve imi­ ta­ ci­ je) na ra­ znim po­ ljo­ pri­ vred­ nim po­ vr­ ši­ na­ ma za vre­ me ključ­ nih agrar­ nih ak­ tiv­ no­ sti. Ovom stu­ di­ jom autor je že­ leo da do­ ka­ že da je tran­ spo­ zi­ ci­ ja li­ bi­ da (ko­ ja se ostva­ ru­ je u tri prav­ ca) ba­ zič­ ni ob­ red­ no-ma­ gij­ ski me­ ha­ ni­ zam ko­ ji sto­ ji iza ovih po­ stu­ pa­ ka i mo­ ti­ vi­ še nji­ ho­ vo stva­ ra­ nje i odr­ ža­ va­ nje. Sta­ vo­ vi po­ je­ di­ nih uče­ sni­ ka is­ pro­ vo­ ci­ ra­ li su di­ sku­ si­ ju, ko­ ja se uglav­ nom vo­ di­ la to­ kom ili ne­ po­ sred­ no na­ kon iz­ la­ ga­ nja spor­ nih, dru­ ga­ či­ jih ili in­ spi­ ra­ tiv­ nih gle­ di­ šta.

219

Ta­ nja Mi­ lo­ sa­ vlje­ vić

treći program ZIMA 2012.

220

Uputstvo autorima i prevodiocima

Nakon stavljanja ~asopisa Tre}i program na listu nau~nih ~asopisa u oblasti dru{tvenih nauka i svrstavanja u kategoriju M51, molimo autore i prevodioce da se prilikom pripreme teksta pridr`avaju slede}ih uputstava: Nau~ne ~lanke doma}ih autora potrebno je pre slanja redakciji opremiti apstraktom na srpskom jeziku (do 900 slovnih mesta), klju~nim re~ima (ne vi{e od 5) i rezimeom na engleskom ili nekom drugom svetskom jeziku (do 2200 slovnih mesta). Prevode nau~nih ~lanaka iz inostrane periodike tako|e je potrebno slati opremljene apstraktom i klju~nim re~ima, ali bez rezimea, dok }e o opremi prevoda neobjavljenih nau~nih ~lanaka i poglavlja iz knjiga ili zbornika radova brinuti redakcija. Prilikom citiranja, za citate u tekstu koristiti znake navoda, a za citate unutar citata apostrofe. Citate du`e od dva reda treba praznom linijom odvojiti u poseban blok, bez navodnika. Prilikom navo|enja literature dosledno koristiti jedan od dva predlo`ena sistema: 1. Navo|enje literature u fusnotama numerisanim arapskim brojevima. Bibliografska jedinica za knjige treba da sadr`i: ime (ili inicijal imena) i prezime autora, naslov (obele`iti italikom), naziv izdava~a, mesto izdanja, godinu i broj stranice/a (bez skra}enice „str.”). Na primer: Marc Augé, Non-Places: Introduc­ tion to an Anthropology of Supermodernity (Cultural Studies), Verso, Paris, 1995, 23–24. Tekst/poglavlje u zborniku radova treba da sadr`i: ime (ili inicijal imena) i prezime autora, naslov, ime urednika, naslov (obele`iti italikom), naziv izdava~a, mesto izdanja, godinu i broj stranice/a. Na primer: Russell Hardin, Public Choice versus Democracy, u D. Copp, J. Hampton i J. E. Roemer (ur.), The Idea of Democracy, Cambridge Univesity Press, Cambridge, 1993, 157–173. ^lanak u ~asopisu treba da sadr`i: ime (ili inicijal imena) i prezime autora, naslov ~lanka, naziv ~asopisa (obele`iti italikom), godi{te (ako ima) i broj ~asopisa, mesto izdanja ~asopisa (ukoliko je potrebno), godinu izdanja i broj stranice/a. Na primer: @. Lakan, Etika psihoanalize, Theoria, 1–2, 1986, 13. Ili: Gream Garard, Prosvetiteljstvo i njegovi neprijatelji, Tre}i program, 133–134, I–II, Beograd 2007, 17. 2. U slu~aju navo|enja literature u samom tekstu potrebno je u zagradi navesti prezime autora, godinu izdanja i broj stranice, na primer: (Lakan 1986: 13). Ukoliko se referi{e na vi{e dela istog autora, godine izdanja treba razdvojiti zarezima (Lakan 1986: 13, 1992: 55), a ukoliko se na istom mestu poziva na vi{e autora razdvajanje vr{iti ta~kom i zarezom (Lakan 1986: 13; Hardin 1993). Ako je ime autora ve} pomenuto u re~enici, navodi se samo godina i broj stranice (1986: 13).

222

U ovoj vrsti navo|enja bibliografske jedinica u spisku literature treba pisati na slede}i na~in: Knjiga: prezime i ime (ili inicijal imena) autora, godinu izdanja, naslov (u italiku), mesto izdanja i naziv izdava~a. Na primer: Augé, Marc. 1995. NonPlaces: Introduction to an Anthropology of Supermodernity (Cultural Studies). Paris:Verso. Tekst/poglavlje u zborniku radova: prezime i ime (ili inicijal imena) autora, godinu izdanja, naslov, teksta, ime urednika zbornika, naslov zbornika (u italiku), mesto izdanja, naziv izdava~a i broj stranica. Na primer: Hardin, Russell. 1993. Public Choice versus Democracy. U: D. Copp, J. Hampton i J. E. Roemer (ur.), The Idea of Democracy. Cambridge: Cambridge Univesity Press, 157–173. ^lanak u ~asopisu: prezime i ime (ili inicijal imena) autora, godinu izdanja, naslov, naziv ~asopisa (u italiku), godi{te (ako ima) i broj ~asopisa, mesto izdanja (ako je potrebno), broj stranica. Na primer: Lakan, @. 1986. Etika psihoanalize. Theoria, 1–2: 3–25. Ili: Garard, Gream. 2007. Prosvetiteljstvo i njegovi neprijatelji. Tre}i program, 133–134 (I–II): 9–28. Spisak literature treba sastaviti po abecednom redu uzimaju}i u obzir prvo slovo prezimena autora.

TRE]I PROGRAM
Broj 153, ZIMA 2012

Glavni i odgovorni urednik: mr Predrag [ar~evi} Redakcija ~asopisa: dr Petar Bojani}, dr Slobodan Samard`i}, dr Karel Turza Redakcija Trećeg programa Radio Beograda: Jovan Despotovi}, Vladimir Jovanovi}, Sanja Kunjadi}, Svetlana Matovi}, Tanja Mijović, mr Ivan Milenkovi}, Ivana Neimarevi}, Olivera Nu{i}, Ksenija Stevanovi}, \ura Vojnović Operativni urednik: Du{an ]asi} Spiker: Marica Mil~anovi} Jovanovi} Sekretarijat: Ksenija Vu~i}evi}, Ivana Petra{, Ljiljana Ceki} Lektura i korektura: Milka Cani} Likovno re{enje: Bole Miloradovi} Izdava~: RDU Radio-televizija Srbije Adresa redakcije: Tre}i program Radio Beograda, 11000 Beograd, Hilandarska 2. Telefoni: 32 44 322, 32 47 157, 32 24 623, faks: 32 42 648, centrala Radio Beograda 324 88 88, lokali: 265, 165, 109, 334, 156, 263 e mail: radiobg3@rts.rs web site: http://www.rts.rs; http://www.radiobeograd.rs @iro ra~un: 170-0000301031626-65, RDU Radio-televizija Srbije, Beograd, Takovska 10 (za ~asopis Tre}i program) [tampa: Birograf, Zemun [tampanje zavr{eno decembra 2012. godine

SR–ID 3311106 . – 24 cm Tromese~no ISSN 0564–7010 = Tre}i program – Radio Beograd COBISS. 1969– (Zemun : Birograf). Beograd 08 TRE]I PROGRAM / glavni i odgovorni urednik Predrag [ar~evi}. – God. br. 1 (juli 1969) – .CIP – Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije. – Beograd : Radio-televizija Srbije. 1.

.tre}i program RADIO BEOGRAD ZIMA 2 012.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful