You are on page 1of 17

Internacionalni univerzitet Brko Fakultet za saobraajno inenjerstvo

Bosna i Hercegovina BRKO DISTRIKT BOSNE I HERCEGOVINE Internacionalni univerzitet Brko

Osnovne akademske studije

INSPEKCIJSKI NADZOR U SAOBRAAJU (Seminarski rad) Predmet: Tehniki pregledi I unutranja kontrola

Mentor:

Student:

Prof.

Vuli Milo Br. Indeksa: OS 48/11

Sadraj
Sadraj..............................................................................................................................................2 Uvod.............................................................................................................................................3 1.Nadzori i kontrola odseka za bezbednost saobraaja................................................................4 1.1.Nadzor nad stanjem puta........................................................................................................4 1.2 Organizovanje i obavljanje nadzora.......................................................................................5 1.3 Nadzor bezbednosti i postojei putevi...................................................................................7 2.Nedostaci i nepravilnosti u radu inspekcijskih poslova bezbednosti saobraaja......................9 2.1. Planiranje obavljanja inspekcijskih poslova bezbednosti .................................................11 saobraaja...........................................................................................................................11 2.2. Izvetavanje o obavljanju inspekcijskih poslova bezbednosti ..........................................11 saobraaja............................................................................................................................11 3.Mere za otklanjanje nedostataka u nainu obavljanja inspekcijskih poslova.........................12 3.1. Ocenjivanja uticaja na bezbednost na putevima.................................................................12 3.2. Obavljanje ocenjivanja uticaja na bezbednost....................................................................13 3.3. Efektivnost u pogledu trokova..........................................................................................13 4.Evropske preporuke za obavljanje poslova bezbednosti saobraaja i uloga Evropske unije. 14 5. Pravci daljeg razvoja informacionog sistema za podrku bezbednosti saobraaja na putevima.....................................................................................................................................14 Zakljuak..............................................................................................................................16 Literatura....................................................................................................................................17

Uvod
Nadzor bezbednosti na putevima je formalna procedura za nezavisno ocenjivanje potencijala za saobraajne nezgode i verovatnih performansi u pogledu bezbednosti odreenih projekata u okviru drumske ili saobraajne eme bilo da je u pitanju izgradnja novog ili izmena nekog postojeeg puta. Ocenjivanje uticaja bezbednosti na putevima je formalna procedura za nezavisno ocenjivanje verovatnih efekata predloenih drumskih ili saobraajnih ema, ili nekih drugih ema koje imaju bitne efekte na drumski saobraaj i na saobraajne nezgode irom mree puteva na kojoj eme mogu da utiu na saobraajne uslove. Ove dve procedure omoguavaju korienje vetina inenjeringa bezbednosti na putevima i analize saobraajnih nezgoda za prevenciju saobraajnih nezgoda na novim ili izmenjenim putevima. Na taj nain se dopunjava upotreba istih ovih vetina za smanjenje broja saobraajnih nezgoda na postojeim putevima, primenom lokalnih ema bezbednosti, u mnogim sluajevima u obliku mera sa malim trokovima.

1. Nadzori i kontrola odseka za bezbednost saobraaja


Ovlaena slubena lica Uprave i Odeljenja saobraajne policije policijskih uprava, redovno vre nadzor nad stanjem puteva i saobraajnica u naseljenim mestima sa stanovita bezbednosti saobraaja na putevima, nad radom: preduzea i drugih pravnih lica koja vre prevoz u drumskom saobraaju u pogledu unutranje kontrole bezbednosti saobraaja, centara za obuku vozaa i preduzea i drugih pravnih lica ovlaenih za vrenje tehnikih pregleda vozila. Po potrebi ovaj nadzor vre neposredno i ovlaena slubena lica Uprave saobraajne policije, Ministarstva unutranjih poslova Republike Srbije. Policijske uprave dune su da ovaj nadzor vre redovno, u obimu odreenom godinjim planom rada Uprave saobraajne policije Ministarstva unutranjih poslova Republike Srbije i planovima rada sekretarijata unutranjih poslova, postupajui u svakom konkretnom sluaju na nain i u granicama ovlaenja propisanim materijalnim i procesnim zakonima. Nadzor se vri u poslovnim prostorijama ili drugim objektima pravnog lica kod kojeg se vri nadzor ili na putu. Ovlaena slubena lica koja vre nadzor duna su da tano i potpuno utvrde injenino stanje u svakom konkretnom sluaju. O utvrenom injeninom stanju duna su da uvek saine zapisnik o nadzoru iji jedan primerak obavezno dostavlja pravnom ili fizikom licu kod koga je nadzor izvren (lan 25. stav 1. Zakona o dravnoj upravi - Slubeni glasnik Republike Srbije broj 20/92, 6/93, 48/93, 53/93, 67/93,48/94 i 49/94, koji se i dalje primenjuje na osnovu lana 93. Zakona o dravnoj Upravi - Slubeni glasnik Republike Srbije broj 79/2005).

1.1.Nadzor nad stanjem puta


Prilikom obavljanja nadzora bezbednosti ''glavni cilj je obezbeenje toga da sve novi drumske eme rade to je mogue bezbednije. To znai da bi bezbednost trebalo uzimati u obzir tokom itave pripreme i izgradnje, u okviru svakog projekta'' . Konkretniji ciljevi su: svoenje na minimum broja i teine saobraajnih nezgoda na novim ili izmenjenim putevima; 4

izbegavanje mogunosti da ema dovede do poveanja broja saobraajnih nezgoda na nekom drugom delu mree puteva; i omoguavanje svim vrstama korisnika novih ili izmenjenih puteva da shvate kako da ih bezbedno koriste.

Bez obzira kakav se razlog nalazi u osnovi neke eme, nadzor bezbednosti uvek poinje sa projektovanjem puteva. Nadzor je predvien za identifikovanje potencijalnih problema bezbednosti na putevima, posmatranjem eme iz perspektive potencijalnih korisnika svih vrsta i preporuivanjem reenja problema primenom principa inenjeringa bezbednosti na putevima. To znai da nadzor ide dosta dalje od prostog ocenjivanja pravilne primene odgovarajui standarda za projektovanje. Svoenjem na minimum rizika od saobraajnih nezgoda tokom trajanja neke drumske eme u fazi projektovanja smanjuje se verovatnoa primene kasnijih popravnih mera, kao i ukupni trokovi eme. Nadzor bezbednosti na putevima predstavlja vano sredstvo za posveivanje eksplicitne panje bezbednosti na putevima tokom projektovanja drumskih ema. Ovo eksplicitno posveivanje panje trebalo bi da pomogne svima koji uestvuju u donoenju odluka o promenama drumske infrastrukture da ocene implikacije u pogledu bezbednosti brojnih mogunosti koje se biraju u procesu projektovanja, poveavajui tako svest planera, projektanata i vlasti o bezbednosti na putevima.

1.2 Organizovanje i obavljanje nadzora


Proces nadzor bezbednosti, na nain na koji se primenjuje na pojedinane drumske eme, moe se posmatrati kao da se sastoji iz pet faza (Wrisberg i Nilsson, 1996. godine), od kojih neke mogu biti kombinovane kod manjih ema: Faza izvodljivosti. Tokom ove faze ocenjuju se priroda i obim eme, i odreuju se polazne take za stvarno projektovanje, kao to su mogunosti pravca, bitni standardi

projektovanja, veza eme sa postojeom mreom puteva, broj i tip raskrsnica, kao i da li novi put treba ili ne treba da bude otvoren za sve vrste saobraaja. Faza opteg projektovanja. Uopteno se odreuju horizontalno i vertikalno poravnanje, kao i izgled raskrsnica. Na kraju ove faze, projektovanje bi trebalo da bude dovoljno dobro definisano tako da se, ako je potrebno, mogu donositi odluke o kupovini zemljita. Faza detaljnog projektovanja. Odreuju se izgled puta, znakovi, osvetljenje i ostala drumska infrastruktura. 5

Faza pre otvaranja. Neposredno pre otvaranja, trebalo bi voziti motorna vozila, bicikle ili peaiti na novom ili izmenjenom putu. Preporuuje se da se to izvede u razlitim uslovima, recimo u nonim asovima i u loim vremenskim prilikama. Praenje puta putenog u rad. Kada je novi ili poboljani put otvoren za saobraaj nekoliko meseci, mogue je oceniti da li se koristi na predvieni nain i da li su potrebne jo neke promene u projektovanju, na osnovu stvarnog ponaanja uesnika u saobraaju.

Slika br.1.1.Vertikalna i horizontalna signalizacija Sutinu nadzora bezbednosti na putevima predstavlja to to je obavljaju lica nezavisno od projektnog tima, koji su struni u projektovanju puteva i bezbednosti na putevima, i propisno obueni i iskusni u obavljanju nadzora. To znai da ne samo to moraju da poseduju dovoljno posebnih profesionalnih znanja i da imaju potrebna iskustva, ve moraju da imaju i vetine u komunikaciji, neophodne za konstruktivno prikazivanje rezultata nadzora i podsticanje pozitivnog odziva od strane projektnog tima. Iskustva su pokazala da je najbolje angaovati neki mali nadzorni tim, a ne samo jednog lica. Pripadnici nadzornog tima mogu zajedno da ponude vie vetina od pojedinaca, a tim moe da ima sopstveni sistem provera i uravnoteivanja, ime je ocenjivanje manje pod uticajem linih sklonosti. Rezultati nadzora trebalo bi da budu dokumentovani i prikazani projektnom timu u svakoj fazi, kao i naruiocu eme. Ovi izvetaji obino obuhvataju i preporuke za poboljanje projektovanja. Dosta toga moe se rei o povezivanju oblika sertifikovanja sa itavim procesom nadzora, kao i o objavljivanju rezultata nadzora, tako da graani, potencijalni korisnici novog ili izmenjenog puta i druga zainteresovana lica mogu da se informiu i doprinesu u daljem donoenju odluka. Da li e to biti uraeno ili ne bitno zavisi od naina na koji je organizovan proces donoenja odluka o emi. Zbog toga je nemogue dati neko pravilo koje bi se moglo generalno primenjivati u tom smislu. Tokom obavljanja nadzora bezbednosti ponekad dolazi do tenzija izmeu nadzornog tima, projektnog tima i naruioca eme. Zbog toga je neophodno na samom poetku stvoriti vrstu, formalnu osnovu (zasnovanu na zakonu ili ne), koja omoguava uspeno obavljanje nadzora bezbednosti i realizovanje preporuka dobijenih na osnovu nadzora. Takoe je neophodno da organizacije koje uestvuju u ovom procesu potuju procedure. Procedure bi trebalo da obuhvataju i naine reavanja situacija u kojima su projektni tim i nadzorni tim u dilemi u vezi sa sprovoenjem preporuka datih na osnovu nadzora. U ovakvim sluajevima, odluku bi trebalo da donose naruioci ema, uz neki oblik arbitrae, ako je potrebno. 6

1.3 Nadzor bezbednosti i postojei putevi


Obavljanje nadzora bezbednosti drumskih i saobraajnih ema, a naroito peta faza praenja rada tih ema nakon odvijanja saobraaja u periodu od nekoliko meseci, navodi nas na pitanje uloge nadzora bezbednosti ili analognih provera bezbednosti na postojeim putevima. Moe se tvrditi da, neko nezavisno ocenjivanje stanja na postojeem putu uglavnom dovodi do otkrivanja nedostataka, uz formulisanje mera za prevenciju saobraajnih nezgoda koje su efektivne u pogledu trokova, pored mera za smanjenje saobraajnih nezgoda koje se rutinski identifikuju u istragama saobraajnih nezgoda. Sa druge strane, zadatak provere svih postojeih puteva zahtevan je imajui u vidu oskudne strune resurse.

Nadzor nad stanjem puteva redovno obavljaju ovlaena slubena lica sekretarijata unutranjih poslova, na ijem podruju se putevi prostiru. Nadzor se vri nad stanjem magistralnih, regionalnih i lokalnih puteva kao i nad stanjem ulica u naseljima. Po potrebi, nadzor neposredno vri ovlaena slubena lica Uprave saobraajne policije Ministarstva unutranjih poslova Republike Srbije. Nadzor se vri nad stanjem kolovoza puteva i nad stanjem saobraajne signalizacije. Prilikom nadzora nad stanjem kolovoza puta, ovlaena slubena lica utvruju da li je povrina kolovoza ravna, da li ima udarnih rupa ili drugih oblika oteenja kao to su ispupenja, ulegnua, klizita, kolotragovi i dr, da li ima nanosa materijala na kolovozu (pesak, zemlja, ljunak i sl.) i usled ega su ovi nanosi nastali, da li postoje bankine i u kakvom su stanju, da li je obezbeeno odvoenje vode sa kolovoza, da li su ahtovi pravilno postavljeni i dr. Pored toga, prilikom nadzora nad stanjem puta ovlaena slubena lica utvruju u kakvom su stanju rigoli, kanali, jarkovi, nasipi, useci, zaseci, tuneli, propusti, podvonjaci, nadvonjaci, mostovi, ograde i dr. sa stanovita bezbednosti saobraaja na putevima. Kod nadzora nad stanjem kolovoza puta u zimskim uslovima, utvruje se da li su obezbeeni uslovi za bezbedno odvijanje saobraaja (prohodnost, postojanje poledice, snega i snenih nanosa na kolovozu), kao i da li su nadleni organi za odravanje puteva preduzeli mere radi obezbeivanja bezbednog odvijanja saobraaja u zimskim uslovima. Pored toga, ovlaena slubena lica mogu sagledati stanje poprenih nagiba kolovoza, u smislu bezbednog odvijanja saobraaja, i o tim saznanjima u pisanom obliku, obavestiti organ nadlean za odravanje puteva. Takoe e ovlaena slubena lica utvrditi i da li su pravna i fizika lica koja su vrila radove na putevima, nakon zavretka radova dovela kolovoz i put u celini, u stanje koje omoguava bezbedno odvijanje saobraaja. Posebno e se vriti nadzor radi utvrivanja da li je prilikom obavljanja radova na putu, mesto na kome se radovi obavljaju obezbeeno na propisan nain. 7

Ovlaena slubena lica e utvrditi i da li postoje panoi, reklame, i drugi objekti, kao i rastinje, koji bitno smanjuju preglednost puta, a naroito u krivinama i raskrsnicama, kao i da li oni zaklanjaju postavljene saobraajne znakove. Prilikom nadzora nad stanjem saobraajne signalizacije, ovlaena slubena lica e utvrditi da li je njeno stanje onakvo kakvo je predvieno saobraajno tehnikom dokumentacijom za odreeni put ili naseljeno mesto (iz lana 148. i 150. Zakona o bezbednosti saobraaja na putevima), kao i da li je ista postavljena, odnosno izvedena na propisani nain Pored toga, utvrdie da li na nekim mestima, iz razloga bezbednosti saobraaja, nedostaje neki saobraajni znak ili je neki suvian odnosno nepropisno postavljen. U ovom smislu e se utvrditi i da li su korieni znakovi koji nisu propisani Pravilnikom o saobraajnim znakovima na putevima. Od bitnog znaaja je utvrditi da li su sve opasnosti koje prete uesnicima u saobraaju, obeleene saobraajnim znakovima, bilo da se radi o opasnostima trajnog ili privremenog karaktera. Ovde se pod pojmom saobraajnih znakova podrazumevaju znakovi opasnosti, znakovi izriitih naredbi, znakovi obavetenja, sa ili bez dopunskih tabli koje su njihov sastavni deo (vertikalna signalizacija), svetlosni saobraajni znakovi, oznake na kolovozu i trotoaru i sl. (horizontalna signalizacija) i svetlosne i druge oznake na putu u smislu lana 2. Pravilnika o saobraajnim znakovima na putevima. Pored napred navedenog, ovlaenja slubena lica e utvrditi da li su napred navedeni saobraajni znakovi u ispravnom stanju, da li zaklonjeni nekim predmetima ili objektima, rastinjem i sl. Ovlaena slubena lica e utvrditi da li se u sluajevima kada se na putevima izvode radovi postavljaju potrebni saobraajni znakovi, kao i da li se nakon zavretka radova na putu ovi znakovi uklanjaju i saobraajna signalizacija dovodi u prvobitno stanje, odnosno u stanje predvieno projektom privremene saobraajne signalizacije. Takoe e se utvrditi da li su prelazi puta preko eleznike pruge obeleeni na propisan nain, da li su ureaji na njima u ispravnom stanju i da li su postavljeni svi potrebni ureaji koji omoguavaju bezbedan saobraaj vozila na prelazima puta preko eleznikih pruga. Ovlaena slubena lica e posebno utvrditi da li postoji tehnika dokumentacija propisana lanovima 148., 149. i 150. Zakona o bezbednosti saobraaja na putevima za naseljena mesta na podruju Sekretarijata unutranjih poslova. O utvrenom injeninom stanju ovlaena slubena lica e sainiti zapisnik, posebno za svaki put odnosno naseljeno mesto, s tim to se moe objediniti u jedan zapisnik nadzor izvren na putevima za ije odravanje je nadlean isti organ (upravlja puta u smislu odredbi lana 7. Zakona o javnim putevima) , ukoliko je nadzor izvren u priblino isto vreme (istog i narednih nekoliko dana) i od strane istih ovlaenih slubenih lica.

Na osnovu tako utvrenog injeninog stanja, sekretarijat unutranjih poslova e ukoliko su utvreni nedostaci na putevima, doneti reenja na osnovu lana 155. i 156. Zakona o bezbednosti saobraaja na putevima. Postupak donoenja reenja je propisan Zakonom o optem upravnom postupku, a Sekretarijati unutranjih poslova e naroito obezbediti da se organu nadlenom za odravanje puteva dostavi zapisnik o nadzoru i omogui mu da se izjasni u smislu lana 133. Zakona o optem upravnom postupku. Ukoliko su utvreni nedostaci ili druge nepravilnosti koje po materijalnom zakonu povlae prekrajnu odgovornost, ovlaena slubena lica e podneti prekrajnu prijavu nadlenom organu. Sekretarijat unutranjih poslova e ukoliko je prijava osnovana podneti zahtev za podnoenje prekrajnog postupka nadlenom sudiji za prekraje. Bitno je da sekretarijati unutranjih poslova imaju u vidu da su upravni i prekrajni postupak, dva odvojena postupka koja nezavisno vode razliiti organi i koji imaju razliite posledice. Prekrajni postupak je vezan za upravni postupak samo kod prekrajnog postupka za prekraj iz lana 178. stav 1. i 2. take 5. i 6. Zakona o bezbednosti saobraaja na putevima. Ukoliko sekretarijat unutranjih poslova, na osnovu utvrenog injeninog stanja iz nadzora nad stanjem saobraajnica u naseljenom mestu blie opisanog u zapisniku o nadzoru, proceni da u nekom mestu ne postoje uslovi za obavljanje vozakih ispita iz lana 103. stav 1. Zakona o bezbednosti saobraaja na putevima (ili da postoji sumnja sa su ti uslovi prestali da budu ispunjeni), duan je da Ministarstvu unutranjih poslova Republike Srbije, Upravi saobraajne policije predloi da donese reenje kojim e se utvrditi da ovi uslovi nisu ispunjeni (odnosno da pitanje navedene sumnje razmotri).

2.Nedostaci i nepravilnosti u radu inspekcijskih poslova bezbednosti saobraaja


Uprava saobraajne policije Ministarstva unutranjih poslova Republike Srbije vri uvid u rad sekretarijata unutranjih poslova po inspekcijskim poslovima bezbednosti saobraaja, kao i kontrolu njihovog rada. Uvid u rad se vri pregledom mesenih izvetaja o radu (koji sadre i osnovna pismena nastala u toku nadzora), kao i ostalih periodinih izvetaja, kao i povremenim neposrednim vrenjem nadzora kod pojedinih pravnih lica, od strane ovlaenih slubenih lica ove Uprave sa ovlaenim slubenim licima sekretarijata unutranjih poslova. Drugi oblik ovog uvida u rad je postupanje, u upravnom postupku, u albenom postupku na reenja sekretarijata unutranjih poslova (u oblasti puteva i obuke vozaa). U ovim postupcima, se pored kontrole zakonitosti donetih reenja (to je osnovni zadatak ovog postupka) stie utisak o nainu obavljanja inspekcijskih poslova i dolazi do saznanja o konkretnim pojedinanim nepravilnostima u obavljanju ovih poslova. Radi sagledavanja stanja u oblasti inspekcijskih poslova bezbednosti saobraaja na putevima, u pojedinim sekretarijatima unutranjih poslovima, kao i opteg stanja na nivou Ministarstva, ova Uprava vri i neposrednu kontrolu rada sekretarijata unutranjih poslova. 9

Prilikom kontrole se vri pregled, po pravilu svih predmeta, u oblasti inspekcijskih poslova bezbednosti saobraaja, kao i uvid u evidencije koje su u vezi sa obavljanjem inspekcijskih poslova bezbednosti saobraaja. Pored toga vri se, u veoj ili manjoj meri (u zavisnosti od mogunosti i potreba) neposredno vrenje nadzora kod pojedinih pravnih lica, od strane ovlaenih slubenih lica ove Uprave sa ovlaenim slubenim licima sekretarijata unutranjih poslova, radi sagledavanja stanja i uporeivanja postignutih rezultata u otkrivanju prekraja i drugih povreda odredbi zakona, sa rezultatima koje je ostvarivao sekretarijat unutranjih poslova. Da bi zakljuci doneti na osnovu ovih nadzora bili pouzdani (u sluaju svakog konkretnog sekretarijata) broj nadzora mora biti dovoljan, to nije jednostavno obezbediti. Na nivou Ministarstva lake je doi do zakljuka koji je dovoljno pouzdan. U toku, 2002. i 2003. godine, Ministarstvo je izvrilo detaljnu kontrolu rada veine sekretarijata unutranjih poslova. Tom prilikom vrene su po dve kontrole u relativno kratkom vremenu, pri emu su u toku prve kontrole na licu mesta nalagane konkretne mere za otklanjanje utvrenih nedostataka i nepravilnosti, zatim je prilikom kontrolnog nadzora proveravano da li su naloene mere izvrene. Tom prilikom utvren je visok nivo otklanjanja utvrenih nedostataka, ali i veliki broj veoma razliitih nedostataka i nepravilnosti u radu, razliitog znaaja i posledica. Tokom 2006. godine ponovo je vrena kontrola rada sekretarijata unutranjih poslova, po inspekcijskim poslovima bezbednosti saobraaja, koja je obuhvatila manji broj sekretarijata. Tom prilikom, na optem nivou, je utvreno slino stanje u odnosu na prethodne kontrole, ali nije vren kontrolni nadzor. U navedenim prilikama utvreno je da je stanje, u pogledu naina obavljanja inspekcijskih poslova bezbednosti saobraaja, veoma razliito po sekretarijatima unutranjih poslova bezbednosti saobraaja. Postoje bitne razlike u pogledu vrste i obima utvrenih nedostatka i nepravilnosti, njihovih stvarnih ili moguih posledica. Sagledavajui stanje naina obavljanja inspekcijskih poslova bezbednosti saobraaja, u duem vremenskom periodu, u pojedinom sekretarijatu unutranjih poslova, moe se utvrditi da je ono promenljivo, u veoj ili manjoj meri, bilo da dolazi do poboljanja ili pada kvaliteta rada. Takoe je uoeno da postoje i znaajne razlike u kvalitetu rada, po pojedinim oblastima inspekcijskih poslova bezbednosti saobraaja, u okviru istog sekretarijata unutranjih poslova. Nedostaci i nepravilnosti u radu, postoje po svim aspektima obavljanja inspekcijskih poslova bezbednosti saobraaja. Oni su razliiti po svom karakteru, obimu i stvarnim ili moguim posledicama.

10

2.1. Planiranje obavljanja inspekcijskih poslova bezbednosti saobraaja


U pogledu godinjih planova sekretarijata unutranjih poslova, u pogledu obavljanja inspekcijskih poslova bezbednosti saobraaja postoje manji nedostaci, i to u pogledu usaglaenosti tih planova sa Godinjim planom rada Ministarstva. Na ovakvo stanje bitnog uticaja mogla je imati injenica da su ovi planovi podloni redovnoj kontroli od strane Ministarstva. Glavni nedostaci u planiranju inspekcijskih poslova bezbednosti saobraaja su u konkretizaciji godinjih planova kroz mesene planove rada. U tom postupku, bitno se smanjuje planirani obim inspekcijskih poslova (broj nadzora) u svim oblastima inspekcijskih poslova bezbednosti saobraaja. Na taj nain bitno se smanjuju znaaj i rezultati nadzora koje je ovo Ministarstvo, duno da obavlja na osnovu zakona. Drugi veoma znaajan nedostatak u planiranju je kada postoji znaajna ili izrazita neravnomerna zastupljenost pravnih lica kod kojih se vri nadzor, u mesenim planovima rada. Posebno je drutveno opasna pojava, kada neka od tih pravnih lica due vreme ne obuhvataju planovima rada. Tada je osnovano pretpostaviti da postoji sumnja da se radi o njihovom povlaivanju i sumnja o linoj koristi ostvarenoj na takav nain. Ova pojava se ee uoava kod privrednih drutava koja se bave prevozom u drumskom saobraaju i centara za obuku vozaa, ali je u znaajnoj meri prisutna i kod organizacija ovlaenih za vrenje tehnikih pregleda vozila.

2.2. Izvetavanje o obavljanju inspekcijskih poslova bezbednosti saobraaja


Uoene su pojave da izvetaji kasne (posebno sedmini i meseni), da su nepotpuni ili nejasni, a bilo je sluajeva da se pojedini i ne dostave. Iskazivanje broja nadzora se, se u znaajnom broju sluajeva ne vri na odgovarajui nain jer se u nadzore ubraja i vrenje uvida u ispunjenost uslova za rad (to jesu znaajne aktivnosti sekretarijata, ali sasvim razliitog karaktera), da se u posebnim nadzorima smatraju dodatne aktivnosti na upotpunjavanju nepotpuno, nedovoljno ili netano utvrenog injeninog stanja prilikom nadzora, pa ak i aktivnost dostavljanja pismena stranci. U tom smislu je i poistoveivanje kontrole rada centara za obuku vozaa neposredno u saobraaju na putu, sa nadzorom nad radom centra za obuku vozaa u celini. Postoje i nedostaci u pogledu usaglaenosti sadraja sedminih mesenih i godinjih izvetaja, u manjoj ili veoj meri (pogledu osnovnih rezultata rada broj nadzora, broj prijava ili prekraja i broj reenja). Ozbiljan problem je u ovom pogledu je i neslaganja ovih podataka iz izvetaja, sa podacima do kojih se doe prilikom kontrole rada koju vri Ministarstvo, pogotovo ako su razlike znaajne. Iskazivanje ostvarenosti plana se, u veini, vri u odnosu na mesene planove rada, tako to se na nivou godine broj izvrenih nadzora dovede u vezu sa zbirom mesenih planova rada, 11

to u veini dovodi da iskazivanja prebaaja, iako je ostvareni obim nadzora manji od obima propisanog Godinjim planom rada Ministarstva.

3.Mere za otklanjanje nedostataka u nainu obavljanja inspekcijskih poslova


Krajnji cilj svih mera koje se preduzimaju po poslovima vrenja tehnikog pregleda vozila je tehniki ispravno vozilo u saobraaju, a to se postie eliminisanjem nesavesnog i nepropisnog rada pri tehnikom pregledu, odnosno stanje kojem se tei je tehniki pregled sa nadzorom bez utvrenih prekraja. Meutim postojee stanje je daleko od eljenog i razlozi za ovu konstataciju izloeni su u prethodnom tekstu, kao i u injenici da je posledica skoro svih nadzora koje izvre radnici Uprave saobraajne policije oduzimanje ovlaenja zbog nesavesnog i nepropisnog vrenja tehnikog pregleda vozila. Neretka pojava u policijskim upravama je umanjivanje, odnosno neshvatanje znaaja ovih poslova za bezbednost saobraaja, pa u tom smislu i ne udi pojava da se planirani nadzori ne mogu izvriti jer za to nema raspoloivih vozila, ili su policijski slubenici angaovani po drugim poslovima ili je sainjavanje pisane dokumentacije onemogueno nepostojanjem raunara a u pojedinim sluajevima i stolice i stolova. Najee, u nadzor se odlazi vozilom koje ne ispunjava elementarne uslove tehnike ispravnosti, pa se i ne moe oekivati od radnika na tehnikom pregledu inspirativnost za savestan i propisan rad, nakon zavrenog nadzora.

3.1. Ocenjivanja uticaja na bezbednost na putevima


Biti u stanju da se eksplicitno oceni uticaj na bezbednost na putevima nakon izgradnje novih puteva ili znaajnih izmena postojee drumske infrastrukture, usled ega je izmenjen kapacitet mree puteva u odreenoj geografskoj oblasti, od sutinskog je znaaja ako se ne eli da bezbednost na putevima nenamerno trpi zbog ovih promena. Isto vai i za druge eme i sluajeve koji imaju znaajne efekte na ablone drumskog saobraaja. Procedura koja je definisana za ovu svrhu poznata je kao ocenjivanje uticaja na bezbednost na putevima (Wegman i saradnici, 1994. godine). Predvieno je da se ova procedura primenjuje u fazi planiranja, i da se esto proiruje i traje sve do konanog plana eme. Ocenjivanje uticaja na bezbednost tako prethodi i dopunjuje eventualni nadzor bezbednosti svakog posebnog plana neke eme. Paralelom ove dve procedure mogu se smatrati strategijsko ocenjivanje uticaja na okruenje i uobiajeno ocenjivanje uticaja na okruenje. Ove dve procedure zajedno, prvo daju ocenu uticaja moguih ema na bezbednost u itavoj geografskoj oblasti na strategijskom nivou, nakon ega sledi nadzor bezbednosti posebnog plana izabrane eme. U sluaju manjih ema, pomenute procedure mogu se kombinovati, tako to se faza izvodljivosti nadzora bezbednosti proiruje tako da obuhvata verovatne efekte eme na saobraajne nezgode na okolnoj mrei puteva. Rezultate ocenjivanja uticaja na bezbednost trebalo bi razmatrati u procesu planiranja zajedno sa drugim informacijama bitnim za donoenje odluka o tome koje bi eme trebalo realizovati, ime bi se poboljao kvalitet donoenja odluka. 12

3.2. Obavljanje ocenjivanja uticaja na bezbednost


Za obavljanje ocenjivanja uticaja na bezbednost koristi se metoda scenarija. Polaznu taku predstavljaju postojea mrea puteva, trenutni ablon odvijanja saobraaja na mrei i nivo prijavljenih saobraajnih nezgoda. Korisno je, mada ne od sutinske vanosti, posedovati informacije u digitalnom obliku u okviru geografskog informacionig sistema (GIS). Ove informacije odnose se na drumsku mreu koja je sastavljena od puteva razliitog tipa, sa razliitim karakeristikama bezbednosti na putevima. Svaki put sastoji se od raskrsnica i od deonica puteva izmeu raskrsnica, sa odgovarajuim obimom saobraaja i sa odreenim brojem saobraajnih nezgoda i rtava. Razliiti scenariji ove trenutne situacije su mogue promene, koje se istrauju u pogledu fizike infrastrukture i odgovarajuih obima saobraaja u budunosti. Ako se, na primer, neki novi put izgradi u okviru postojee mree, za ocenjivanje njegovog uticaja na obime saobraaja irom mree u budunosti mogu se koristiti saobraajni i transportni modeli. Centralni korak je interpretiranje ovih promena u pogledu uticaja koji e imati na broj saobraajnih nezgoda i rtava. Da bi se to uradilo, potrebni su kvantitativni pokazatelji rizika (kao to je stopa poginulih na milion vozilo-km) za svaki tip puteva, zajedno sa odgovarajuim pokazateljima za svaki od glavnih tipova raskrsnica, ako je to mogue. Jedan od naina za dobijanje ovih pokazatelja je njihovo ocenjivanje na nacionalnom nivou i prilagoavanje, ako je potrebno, koristei podatke za posmatranu oblast. Pored toga, trebalo bi razmisliti o svim oekivanim vremenskim promenama nivoa rizika za svaki tip puteva ili raskrsnica. Ove vrste informacija omoguavaju ocenjivanje uticaja na bezbednost. Ako se razlitim podacima moe pristupiti upotrebom raunara, proraun uticaja na bezbednost itavog spektra scenarija i poreenje uticaja razliitih scenarija mogu se obaviti dosta lako. Ova pocedura moe se prilagoditi, u cilju identifikovanja promena potrebnih u datom scenariju, kako bi se uticaj na bezbednost doveo u neki ciljni opseg. Tokom realizacije ove tehnike scenarija vano je imati na umu kvalitet informacija koje se koriste. Takoe je vano da informacije budu raspolive na nain koji omoguava proraun irokog spektra scenarija, uz relativno umerene trokove i u kratkom vremenskom periodu. U tom smislu, saobraajni i transportni modeli trebalo bi da budu postavljeni na nain koji omoguava lako povezivanje modula za ocenjivanje uticaja na bezbednost na putevima sa bitnim pokazateljima rizika u buduim godinama.

3.3. Efektivnost u pogledu trokova


Strogo kvantifikovanje efektivnosti u pogledu trokova nadzora bezbednosti na putevima i ocenjivanja uticaja na bezbednost trenutno je teko obaviti. Obe tehnike relativno su nove, i teko je pronai dobro dokumentovane sluajeve, sa definisanim trokovima i koristima procedura, ali, bez obzira na to, ipak postoje neki korisni dokazi efektivnosti u pogledu trokova nadzora bezbednosti. Dok trokove sprovoenja svake procedure nije naroito teko oceniti, za ocenjivanje koristi potrebna je ocena razlike trokova saobraajnih nezgoda ema za koje se

13

obavlja ocenjivanje uticaja i/ili nadzor, i trokovi u okviru slinih ema za koje se ne obavljaju pomenute aktivnosti.

4.Evropske preporuke za obavljanje poslova bezbednosti saobraaja i uloga Evropske unije


Dobro dokumentovana iskustva iz Evrope i sa drugih mesta pokazuju da su formalne sistematske procedure za nadzor bezbednosti kao dokazano efektivno sredstvo za poboljanje bezbednosti na putevima, korisno u pogledu trokova. Ali, ove procedure za sada se koriste samo u malom broju zemalja lanica. Evropski savet za bezbednost transporta smatra da postoji dovoljno informacija da se potvrdi da Evropska Unija i zemlje lanice mogu da preduzimaju niz mera za uvoenje rutinske primene procedura nadzora bezbednosti u emama za izgradnju novih puteva i za izmenu postojeih, u cilju davanja punog doprinosa ema drumske infrastrukture u smanjenju rtava na putevima. Trebalo bi razmotriti i sistematsku proveru bezbednosti na postojeim putevima, kao dopunu u istragama saobraajnih nezgoda. Procedure ocenjivanja uticaja na bezbednost jo uvek se nigde ne sprovode na nacionalnoj bazi, mada u Holandiji ima nekih poetnih iskustava, dok su u nekim drugim zemljama lanicama uvedene u procedure procene. Neke zemlje lanice, meutim, imaju vredna iskustva sa tehnikama nadzora bezbednosti u projektima drumske infrastrukture, i u njihovom sluaju, sledei korak je postizanje vie strategijskog pristupa, posmatranjem efekata na bezbednost na iroj mrei puteva primenom ocenjivanja uticaja na bezbednost. Evropska Unija takoe ima vanu ulogu u podsticanju aktivnosti u ovoj oblasti. 1

5. Pravci daljeg razvoja informacionog sistema za podrku bezbednosti saobraaja na putevima


Opti cilj je doprinos poboljanju sveobuhvatne bezbednosti na putevima u Republici Srbiji, uz korienje savremenih tehnologija i sredstava za unapreenje rada na svim nivoima: operativnom, regionalnom i stratekom i u svim segmentima bezbednosti saobraaja na putevima. Posebno, prevazilaenje postojeeg stanja razvoja programskih sistema koji se koriste u sistemu bezbednosti saobraaja na putevima, homogenizacija istih u kontekstu platforme i softverskih reenja, kao i obezbeivanje osnovnih kapaciteta za upravljanje bezbednou saobraaja kao integrisanog i otvorenog sistema za dalja unapreenja.

EUROPEAN PARLIAMENT AND COUNCIL OF THE EUROPEAN UNION (1996) Community guidelines for the development of the Trans-European transport network. Decision No. 1692/96/EC, Official Journal of the European Communities, L 228, 39.

14

S obzirom na kompleksnost i uee vie linija rada u ostvarivanju postavljenih ciljeva neophono je i grupisanje po podsistemima prema procesima rada kao i definisanje interfejsa izmeu njih, u cilju omoguavanja veeg stepena modularnosti i omoguavanje realnog planiranja i ostvarivanja ciljeva razvoja celokupnog sistema, kao i omoguavanje faznog razvoja istog uz definisanje priotiteta i sinhronizacije razvoja. Definisanje interfejsa je potrebno ostvariti na horizontalnom (izmeu linija rada) i vertikalnom nivou, u kontekstu razliitih pogleda i potreba hijerarhijske organizacije, od nivoa stratekog odluivanja do nivoa operativnog rada. U skaldu sa prethodno navedenim, informacioni sistem za podrku bezbednosti saobraaja na putevima treba da bude otvoren i nadogradiv kroz vreme.

15

Zakljuak
Implikacije planskih odluka i infrastrukturnih projekata u pogledu bezbednosti na putevima potrebno je eksplicitno uzeti u obzir prilikom donoenje optih politikih odluka na nivou Zajednice, na nacionalnom i lokalnom nivou. Svrha je izbegavanje trokova bilo kakvih buduih problema sa saobraajnim nezgodama i poginulima. Na strategijskom nivou, to podrazumeva ocenjivanje implikacija, u pogledu bezbednosti na putevima, planskih odluka koje se odnose na izbor modova, upotrebu zemljita, karakteristike gradskih centara, transportnu infrastrukturu i usluge, i na meusobnu vezu javne ponude i privatnog izbora. Formalne procedure ocenjivanja uticaja na bezbednost predstavljaju odgovarajui mehanizam u tom smislu, ali za sada jo uvek nisu u potpunosti usvojene ni u jednoj od zemalja lanica. Procedure ocenjivanja uticaja na bezbednost na putevima predviene su za ocenjivanje verovatnih efekata eme ili odluka u oblasti planiranja transporta na saobraajne nezgode, povrede ili materijalnu tetu na itavoj drumskoj mrei na kojoj ema ima uticaj. Sledei ovu proceduru, svaka drumska ema koja je prola studiju o izvodljivosti trebalo bi da bude podvrgnuta nadzor bezbednosti u fazama preliminarnog projektovanja i detaljnog projektovanja, kao i na licu mesta, neposredno pre otvaranja za saobraaj i posle nekoliko meseci rada.

16

Literatura

1. Lobanov, E.M., Proektirovanie dorog i organizacija dvienia s uetom 2. Psihofiziologii voditela, Transport, Moskva, 1980 3. Fotodokumentacija Saobraajnog fakulteta, katedra za saobraajno Inenjerstvo 4. Zbornik radova 6 Struni skup MUP-Fondacija HANS ZAIDEL, Vrnjaka B.

17