Hermes

Priredio i komentare u napomenama i zagradama dodao Ivan Antić

Tabula smaragdina
/. Verum, sine mendatio, certum et verissimum. - Istina, bez laži, pouzdana i iskrena. 2. Quod est inferius, est sicut quod est superius, et quod est superius est sicut quod est inferius ad perpetranda miracula rei unius. - Ono što je dole odgovara onome što je gore, a što je gore odgovara onome što je dole kako bi se izvršila čudesna operacija sjedinjenja. 3. Et sicut omnes res fuerunt ab uno, meditatione unius: sic omnes res natae fuerunt ab hac una re, adaptatione. - Kao što su sve stvari potekle od jednog, od jedine misli, tako su sve stvari nastale od ove jedne stvari, prilagođavanjem. 4. Pater eius est Sol, mater eius Luna, portavit illud ventus in ventre suo, nutrix eius terra est. - Otac njegov je Sunce, majka njegova je Mesec, Vetar ga je nosio u svojoj utrobi, Zemlja je njegova hraniteljka. 5. Pater omnis thelesmi tolius mundi est hic. - On je Otac svake telesme, tvorac celog sveta. 6. Vis eius integra est, si versa fuerit in terram. - Njegova snaga je potpuna ako ce ponovo okrene zemlji. 7. Separabis terram ab igne, subtile a spisso suaviter, cum magno ingenio. - Odvojićeš Zemlju od Vatre, lako od teškog, postepeno s velikim znanjem. 8. Ascendit а terra in coelum, interumque descendit in terram et recipit vim superiorum et inferiorum. Sic habebis gloriam totius mundi. Ideo fugiat a te omnis obscuritas. - Sa zemlje ce uzdiže na nebo, zatim se ponovo spušta na zemlju, upija snagu gornjeg i donjeg sveta. Tako ćeš zadobiti vladavinu nad celim svetom. Zbog toga će od tebe pobeći svaka tama. 9. Hic est tolius fortitudinis fortitudo fortis. Quia vincit omnem rem subtilem, отпетqие solidam penetrabit. - To je sila sile u svakoj sili, budući da prožima sve nežno i savlađuje sve nepobedivo. 10. Sic mundus cratus est. - Tako je stvoren svet. 11. Hinc adaptationes erunt mirabiles, quarum modus est hic. - Odavde će poteći čarolija prilagođavanja, čiji je ovo način. 12. Itaque vocatus sum Hermes Trismegistos, habens tres partes philosophiae totius mundi - Zato me nazivaju Hermes Trismegistos jer mi pripadaju sva tri znanja sveta. 13. Completum est quod dixi de operatio solis. - Ispunjeno je ono što sam rekao o operacijama Sunca.

Sadržina Tabule smaragdine je sledeća. Ako čovek hoće da izvrši operaciju čudesnog sjedinjenja (Jednog), ono što je dole i ono što je gore odgovaraju jedno drugom u njegovoj operaciji. Jer kao što svaka stvar potiče iz misli Jednoga, tako isto, naravno - istina uz prenos - sve je nastalo iz Jednog. Kako je poteklo i kako nastalo? Tvorac je Sunce. Majka je Mesec. Vazduh je nosi u materici i Zemlja hrani. Jer je on (telesma) tvorac celog sveta. Njegova snaga dostiže najveći stepen ako pristigne na zemlju i odatle se vrati nazad. A to je teorija operacije, recimo, to je bila teorija znanja. Sada sledi praktično uputstvo. Šta treba učiniti? Treba odvojiti vatreno od zemlje i lako od teškog. U odvajanju je znanje isto toliko važno kao i strast. Diferencirati i diferencirati. To je najvažnije. Usred ove operacije uzdiže se (telesma), zatim spušta kako bi upila u sebe snagu gornjeg i donjeg sveta Na ovakav način čovek zadobija moć nad stvarima. A tama se raspršuje. Čovek dolazi u posed takve moći kojom i vazdušasto može da uhvati i da ga pobedi, i da prožima čvrstu materiju. Svet je na taj način stvoren i to je i način prenosa. A sve to nije ništa drugo do operacija Sunca. Paracelzus uz Tabulu smaragdinu daje opasku da su tih trinaest rečenica univerzalni recept po kojem se stvari mogu postaviti u njihovo prirodno ili savršeno stanje. Nema razlike između zemaljskih, mineralnih, biljnih, životinjskih, psihičkih, duhovnih krugova, na svaki od njih se može podjednako primeniti. Prva misao koju treba razumeti jeste šta znači izvršiti operaciju čarolije Jedan. (Prema arapskom tekstu: Jedan je delo čarolije. Paracelzus: auszurichten die Wunder eines einzigen. Dinges. Art perpetranda miracula rei unis.) Ovo je operacija: 1. Čoveku daje moć nad stvarima. 2. I svet je stvoren na takav način. 3. To zapravo nije ništa drugo do operacija Sunca. Bilo koliko da ju je teško naučiti i praktikovati, ipak vredi. Ona obećava moć nad stvarima (ne samovolju!). Vazdušasto može biti pobeđeno (čovek leti!), i teška materija biće prozirna (kao s rendgenskim zracima). Arapski tekst kaže: to je kao što je stvaranje sveta. Kako treba početi? Na taj način što čovek diferencira. Odvaja lako od teškog. Primer će odmah razjasniti: apostol Pavle piše da čovek može da živi po telu i po duhu. Opet on na drugom mestu pravi trostruko razlikovanje između telesnog, duševnog i duhovnog. A isti apostol Pavle je učio o razlikovanju prirodnog i duhovnog čoveka. Na ovakav način treba shvatiti odvajanje u Tabuli smaragdini. To je osnovna operacija unutarnje hemije: diferencirati. Odvojiti stvari jedne od drugih i držati ih odvojeno i imenovati ih i svaku od njih posebno upoznati. Prvi korak je diferenciranje vatrenih i zemnih elemenata. U svome telu - kaže Pavle - vidim drukčiji zakon kojem se suprotstavlja moj razum. Znači, ono čemu nas uči Tabula smaragdina jeste analitički metod unutarnje hemije. Jedna vrsta posvećivanja po kojoj čovek stvari, ali u prvom redu samog sebe, kao što kaže Paracelzus, stavlja u stanje savršenstva. To je takva transmutacija (preobražaj) koja se može primeniti na sve postojeće. Šta je znak raspoznavanja ovog preostvarivanja? Isto je kao ono koje vrši Sunce kada svojom svetlošću i toplotom i drugim životvornim svojstvima svojih zraka podstiče i neguje život. Neka nikome ne pada na um da pomisli kako je ovo poređenje otrcana metafora. Između operacija duha i Sunca postoji analogija, i analogija nije poređenje, nego jedna vrsta logike. O tome će još biti mnogo reči. Tabula smaragdina kaže da istu tu zračeću, životvornu toplu svetlost kojom Sunce plavi prirodu, čovek može da ostvari u samom sebi, i to zračenje može da načini sadržinom svoga života. Ali istim ovim zračenjem može prožeti stvari. To je operacija koja je kasnije nazvana alhemija.

Nazivaju je pravljenjem zlata jer je zlato metal koji odgovara Suncu i kada čovek sebe prožme svetlošću i toplotom, on sam sebe pretvara u Sunce, odnosno u zlato. Alhemija kaže da se bića i stvari mogu preobražavati. Pogotovu što način na koji bića i stvari žive ovde na zemlji nije ni prirodan ni savršen. Ali postoji postupak kojim čovek može sebe sasvim usavršiti, a taj postupak je istovetan onom kojim se usavršavaju i stvari. Alhemija je ono znanje koje uči o mogućnosti preobražaja svojstava i elemenata na taj način što polazi od postavke: postojeći svet oko nas nije izvorna priroda, nego njen iskvareni oblik. Ovaj kvarež treba ukloniti i izvornu prirodu ponovo uspostaviti. Jezikom analogije se to izražava da se elementi mogu pretvoriti u zlato. Prema tome, Tabula smaragdina nije ništa drugo do recept za onu operaciju prema kojoj se svet (čovek, svojstvo, stvar, elemenat, metal itd.) može ponovo vaspostaviti u svom izvornom i pravom stanju. Takva operacija postoji. Operacija se zapravo i konačno može izraziti u jednoj jedinoj rečenici. Ovu formulu alhemija je jezikom analogija nazvala Kamen mudrosti. Kamenom ga naziva jer je on fundamentalna osnova svake misli i operacije. Bela Hamvaš ’Tabula smaragdina’

SEDAM HERMETIČKIH PRINCIPA (AXIOMA-ZAKONA) I. Princip mentalnosti "Sve je Um; Svemir je Mentalan, ili projekcija Uma" II. Princip saglasnosti "Kako je gore, tako je dole; kako je dole, tako je gore." III. Princip vibracija "Ništa ne stoji; sve se kreće; sve vibrira" IV. Princip polarnosti "Sve je Dvojno; sve ima polarnost; sve ima suprotnost polova; istovetno i različito je jednako; suprotnosti su po prirodi iste, ali drugačije po stepenu; krajnosti se susreću; sve su istine poluistine; svi se paradoksi mogu pomiriti." V. Princip ritma "Sve se kreće gore-dole; sve ima svoje plime i oseke; sve se stvari uzdižu i padaju; njihanje klatna se odražava u svemu; količina njihanja udesno jednaka je količini njihanja ulevo; ritam sve izjednačava." VI. Princip uzroka i posledice "Svaki uzrok ima svoju posledicu; sve se dešava skladno Zakonu; slučajnost je ime neotkrivenog zakona; postoje mnogi nivoi uzročnosti, ali ništa ne može izbeći Zakonu." VII. Princip pola "Pol je u svemu; sve ima svoje muške i ženske principe; pol se manifestuje na svim nivoima."

„Znaj da to što vidi i čuje unutar tebe je Reč Božja (Logos). i Kosmos što prelazi sve granice. i odmah. Ali kada je podigao glavu. 7. „stvari kakve jesu. a iz nje poskoči čista vatra i podigne se. Rekoh: „Ko si ti?“ Kazao je: „Ja sam Čovek-Pastir (Poimander). pa mi se učini kao da je zmija.“ 4. Vazduh. beše to svetlo prodorno i aktivno. bacajući dim kao iz vatre i ječeći ispusti bolni zvuk koji se nikako ne može opisati. a Svetlost-Reč (Logos). 5. jer u njihovom sjedinjenju postoji život. Govoreći ove reči.CORPUS HERMETICUM Knjiga I Poimander. tvoj Bog. 6. Um Uzvišenog (Nous). „Stoga shvati svetlost [odgovorio je] i sprijatelji se s njome“. Sve se stvari pretvoriše u svetlost. sada obuzdanu. pastir ljudi 1. postadoh ushićen. slatku i veselu (svetlost). A tama se tada promeni u neku vrstu Vlažne Prirode. odbačene iznad svih moći sveta. da shvatim njihovu prirodu i da spoznam Boga. Nous. kako stoji na svom mestu. Nisu međusobno odvojeni. što pojavi se iz Uma (Nous). I gledajući sve to. „Ta svetlost“. dugo me gledao u oči. Ja znam šta želiš i posvuda sam s tobom. njegovo se obličje promenilo. pogledavši ga počeo sam drhtati. videh u vlastitom Umu (Nousu) Svetlost.“ „Kako to može biti?“ pitao sam. I kada videh te stvari.“ „Hvala Tebi“ rekoh. sledio je vatru i penjao se sve dok je nije sustigao.“ 3. u treptaju oka. rekoh. bivajući svetlost. a moje se misli uzdigle do velikih visina. ali spoznaću“. Tada iz svetlosti istupi Sveta Reč (Logos) i siđe na tu Prirodu. No ipak se pokrenuše da bi čuli zbog Duha-Reči (Logos) koji ih je prožimao. dok su mi telesna čula obamrla . rekoh. To je ono što želim da čujem. ali Um (Nous) je Bog Otac “.“ Ponovno mi se obratio: „Drži u svom Umu (Nousu) sve što želiš naučiti i ja ću te poučiti. i šta želiš naučiti i znati?“ 2. reče. učinilo mi se da neko beskrajno velik iz beskrajnih dimenzija doziva moje ime i govori: „Šta želiš čuti i videti. Ali malo kasnije pojavi se u jednom delu naniže zastrašujuća i gnusna tama koja se kretala vijugajući u zavojitim naborima. sve se stvari otvoriše preda mnom. Jednom kada je moj um meditirao o stvarima kakve jesu. ugledah beskrajnu viziju. je Sin Božji. „Želim da naučim“. Videh vatru okruženu najsnažnijom moći. „sam Ja. Čovek-Pastir (Poimander) tada mi reče: „Jesi li shvatio šta ova vizija znači?“ „Ne.kao u ljudi koje je preuzeo san nakon preobilne hrane ili umora tela. koji je postojao pre Vlažne Prirode koja se pojavila iz tame. od zemlje i vode dizao se prema vatri. združeni zajedno tako da niko nije mogao razlučiti zemlju od vode. također. shvatih ih pomoću Reči (Logosa) Čoveka-Pastira. A zemlja i voda ostadoše na svom vlastitom mestu. . tako da je izgledalo kao da je iz nje obešen. ali sada u moćima koje niti jedan čovek ne može pobrojati. I govoreći tako.

Ljudi njihovu vladavinu nazivaju sudbinom. postojeći kao život i svetlost. unutar sklada postao je rob. kao Bog Vatre i Duha. on promotri bića svoga Brata. Premda je muškožensko. stvori čoveka jednakog Samom Sebi. bivajući muško i žensko. Direktno iz elemenata koji se kreću nadole. imao je um kojim je mogao proći kroz granicu njihove sfere i podvrgnuti moć koja je postala nadmoćna nad vatrom. besmrtan zbog suštine Čovekove. divlje zveri i one pitome. smejala se s ljubavlju. Jer okretanje sfera počinje tamo gde i završava baš onako kako je Um (Nous) hteo. I nakon što je dobro upoznao njihovu suštinu i dobio udela u njihovoj prirodi. Bog – Um (Nous). okruži sfere i zavrti ih. od svih bića koja žive na zemlji samo je čovek dvostruk. četvoronožna bića i reptile. odraz u njezinoj Vodi. Imajući svu moć nad mrtvima u Kosmosu i nerazumnim bićima. budući da njime vlada onaj ko nikada ne spava. zajedno s Razumom. i njega koji sada imaše u sebi svaku pojedinačnu energiju svih sedam Vladara. on trpi smrtne stvari koje su podređene sudbini. A budući da sam bio zapanjen. jer videla je lik najlepše forme Čoveka u vodi i njegovu senku na zemlji. postavši čista materija. on nagne svoje lice dole kroz Sklad. smrtan zbog tela. Promenivši svoje stanje prema oblikovanoj sferi s time je dobio vlastitu moć. stvara drugi Um (Nous) koji stvarima daje oblik. Um (Nous). Iz svojih nedara zemlja stvori živote koje imaše. pak. u kojeg se zaljubi. Iako je iznad sklada. a Zemlja i voda behu odvojeni jedno od drugoga. i iako nikada ne spava. Razum stvori krilata bića.“ 9. jer su voleli jedan drugoga. i nosio je lik svojega Oca. 13. iako je besmrtan i ima vlast nad svime. Oni ga zavole i svaki mu da deo svoje vlasti. Od elemenata koji se kreću nadole Priroda stvara življenja bez razuma. i on sam poželi stvarati. zavole ga i poželi živeti u njemu. jednako kao i vlastito Božje Obličje. jer čovek baše predivan. Kada je čovek opazio u Ocu stvaranja Stvoritelja. s obzirom da je od Oca muškog-ženskog. odražavajući sebe u Kosmosu pomoću njenih sastavnih elemenata i pomoću rođenja duša. nadvladan je snom. 11. . ni sa čime se nije mogao uporediti. kako Um (Nous) htede. prouzročivši okretanje stvari koje je stvorio. koji je Život i Svetlost. 10. jer On do njih nije proširio Razum (Logos). Božji Razum (Logos) poskoči u Prirodino čisto uobličenje i posta sjedinjen s Oblikovanim Umom. s voljom dođe čin. oblikovao je Sedam Vladara koji zaokružiše čulni svet. a Otac mu dopusti da to čini. oni se pomešaše.8. On. Voda bića koja plivaju. prodirući kroz njihovu snagu i pokazujući Prirodi koja se kreće nadole predivno obličje Boga. A elementi Prirode koji se kreću nadole ostadoše tako bez razuma. Otac svega. jer suštinski mu beše jednak. rekoh. Iz tog razloga. Tako mi je Poimander govorio. 12. Kada je ona videla taj oblik lepote kojega se nikad ne može zasititi. Poimander mi ponovno počne govoriti: „Video si u Umu Arhetipski Oblik čije je postojanje pre početka i bez kraja“. 14. Tada oblikovani Um (Nous). A Priroda uzme predmet svoje ljubavi i potpuno se ovije oko njega. „odakle potiču elementi Prirode?“ Njegov je odgovor bio: „Od Božje volje. 15. „Onda“. i dopusti im da se okreću od neograničenog početka do beskonačnog kraja. Priroda prima Reč (Logos) i gledajući predivan Kosmos stvara jedan isti kao taj (materijalan). Jer. budući da je Njegovo vlastito dete. Uistinu se Bog zaljubio u vlastito obličje i njemu udelio sva svoja stvaranja. i tako on oživi formu lišenu razuma. videvši svoje obličje u njoj.

„Dobro govoriš. govoreći tako. jer još ti nisam celovito izložio prvu rastavu (logoi).. nemoj stati. imao prirodu podudarnu sa Sedam (snaga) koje su načinjene od Vatre i Duha. „Kada je Bog to izustio. kaži mi. već je odmah stvorila sedmoro ljudi koji bejahu podudarni s prirodama Sedmorice. sada sam ispunjen velikom željom i žarko želim čuti više. a njena voda ispunjena je žudnjom. „Slušaj sada preostali deo govora (Logos) koji žudiš čuti. I na taj način se nastaviše sve stvari čulnog sveta sve do razdoblja njihovog kraja i novog početka. Nemaju li svi ljudi Um (Nous)?“. Sve životinje muško-ženskog roda. vi bića i sve stvoreno. rekao je. te da je ljubav sve.16. a neki postadoše žensko. a čovek s Umom (Nous) u sebi. I onaj koji je tako naučio da spozna sebe dosegao je Uzvišeno Dobro koje nadmašuje mnoštvo. Svetlost i Život jeste Otac-Bog i od njega je rođen Čovek.. Priroda nije čekala. vratićeš se u život.“ Tako je govorio Čovek-Pastir (Poimander). Na to ja rekoh: „Poučavaj dalje.“ Nastavio je: „Ako si upamtio.“ Tada rekoh: „O. govoreći tako.“ Pastir (Poimander) reče: „Ćuti. pitao sam.“ 19. „Činiću tako i zapamtiću. ljubav prema svom telu. zrelost uzima od Vatre. kao što je Reč Božja (Logos) utvrdila?“ Odgovorio sam: „Jer Otac svega je sazdan od Svetlosti i Života. razdvojeni su u isto vreme. I zato su sve stvari umnožene skladno njihovoj vrsti. moj Umu (Nous)“. 22. stvorila je čudo za čudom. Jer Priroda.“ 21. „Koju veliku grešku neuki čini“ rekoh. neka nauči i spozna da je besmrtan i da je želja uzrok smrti. Završetkom razdoblja. Bog odmah izgovori Svoju Svetu Reč (Logos): „Povećajte se sve više i množite se u mnoštvu. u takvom mudrom dolazi do rađanja tih Sedam. „kako ću se ponovno vratiti u Život. Pastiru. dok onaj koji ima nastranu ljubav. odgovorih. čistim i milostivim ljudima koji žive pobožno.. kao i Čovek. Molim te.. 17.“ „Evo! Zanemeo sam!“ rekoh. I Čovek se od Svetlosti i Života promeni u (individualnu) dušu i um. zadobijaju Očevu ljubav svojim čistim životima i zahvaljuju Mu. Ali kako onaj koji je spoznao sebe odlazi Ocu. Jer kako je čovek. „Ali reci mi dalje. Ako. Um (Nous). . Nastavak Knjige I 18. zazivajući Njegov blagoslov i pevajući himne koje Mu upućuju s gorljivom ljubavlju. „da nisi pridao pažnju onome što si čuo. zaljubio sam se u Reč (Logos). Neki tako postadoše muško. zavapih. Nisam li te pozvao da misliš?“ „Hvala ti“. muško-žensko i pokretni u prostoru. Ja. a od Njega je rođen Čovek. „da ga ona lišava besmrtnosti?“ „Čini se“. Zemlja je bila ženskog roda. sjedinjena sa Čovekom. um od Etera. kao što sam ti kazao. „Ispravne su tvoje misli.“ Pastir (Poimander) reče: „To je tajna koja je uspešno sačuvana sve do sadašnjeg trenutka. Njegova Volja pomoću Sudbine i Sklada izazva njihovo spajanje i njihovi se naraštaji utemeljiše. Takvima moja prisutnost postaje pomoć i oni trenutno stiču znanje (Gnoza) o svim stvarima. Priroda je tako stvorila okvire koji odgovaraše obličju Čoveka.“ „Dobro govoriš. iz nje je sastavljeno telo u čulnom svetu iz kojega se smrt napaja Vodom. iz nje tama uzdiže Vlažnu Prirodu. ostaje lutajući u Mraku i pati kroz svoja smrtna čula. spoznaš sebe kao biće od Života i Svetlosti i činjenicu da si od njih načinjen. o moj Ume (Nous). osobno sam sa svetim i dobrim ljudima. Kao što rekoh. stoga. zašto su oni u smrti zaslužili smrt?“ „Zato jer je mračna tama koren i osnova materijalne građe tela.“ 20. veza koja ih veže izgubljena je skladno volji Boga. jer Bog kazuje: 'Neka Čovek koji ima Um (Nous) u sebi spozna da je on sam besmrtan'.

ustupam mesto Osvetoljubivom Duhu. „Dobro si me poučio tim stvarima. Nalik onima koji su tamo zajedno. „Tada. lišen energije. Kao čuvar vrata zatvoriću sve ulaze i prekinuti sve mentalne aktivnosti iz kojih se izvode niske i zle energije. naredim im da se zahvale Bogu. Ne. o prirodi Puta iznad?“ Na ovo je Čovek-Pastir (Poimander) odgovorio: „Kao prvo. „Za one bez Uma (Nousa). Telesna čula vraćaju se svojim izvorima. i neukosti o Bogu. Forma koju si imao nestaje i ti predaješ svoj način života.“ 23. ulazi vlastitom snagom u onu Prirodu koja pripada Osmoj razini i peva zahvale Ocu s tamo prisutnima. šestoj – zle težnje za bogatstvom lišene uzdizanja. To je dobar kraj za one koji su stekli više znanje: postati jedno s Bogom.“ 26. Rekavši to. kako bi smrtni ljudski rod mogao da bude spasen Bogom kroz tebe?“ 27. i postajući Snage. ljudi rođeni na zemlji. drugoj – sredstva zla. Tada oni zajedno odlaze u Očev dom. predaju se Snagama. „I tako se taj Čovek počinje podizati kroz Sklad. pevajući svoje pesme zahvalnice Bogu na svom vlastitom jeziku. voda besmrtnosti dala im se za piće. trećoj – skrivene lukavštine želja. kako i na koji način mogu biti spaseni. oni zatvaraju čula. 30. Prvoj razini on predaje energiju rasta i smanjenja. uzmite ideal besmrtnosti i stanite na kraj uništenju. poučavajući reči (logoi). kako sam i želeo. zahvaljujući i veličajući Oca univerzalnih snaga. Strasti i želje povlače se u prirodu koja je lišena razuma. Zašto sada odgađaš? Kada si sve primio. o Ume (Nous). koji ste se odali piću. otreznite se. videvši njihovo delovanje. Oni koji su tamo radosno pozdravljaju njegov dolazak. Neki od njih s podrugljivim smeškom na usnama odoše od mene. Kada su završili sa svojim zahvalama.“ 24. Dolaskom večeri i zalaskom sunčevih zraka. i neznanju. molim te. za njih sam daleko. a sedmoj razini – neiskrenost ili laž koja čeka u zasedi. lišenu energije. baciše se do mojih nogu. i on čuje Snage koje su iznad prirode koja pripada Osmoj sferi. lišen svake aktivnosti. Kada su čuli. Ja. Duhu. petoj – svetovnu drskost i bezobzirnu smelost. predajući se putu smrti. Podižući ih. 25. četvrtoj – nasilničku aroganciju. tako da takvi trpe veću odmazdu. prestanite biti zavarani nerazumnim snom.“ 28. A ipak se ne smanjuje njihova neograničena žudnja za neumerenošću i nezasitom borbom u tami. svaki se Čovek vrati na svoje mesto odmora. Ali ja. moleći da ih poučim. jednodušno svi dođoše. Vi koji ste se držali onih koji su lutali i s njima delili neznanje. ne bi li trebao da postaneš vodič onima koji su vredni.Pre nego što predaju telo pravednoj smrti. zle i gramzive. lišenu energije. Čovek-Pastir (Poimandres) stopio se s moćima.“ 29. neću dopustiti da aktivnosti tela koje ih napastuju imaju svoj učinak. On ih također podstiče na veća dela bezakonja. izopačene i pokvarene. Rekoh: „O. Zapisao sam u svoje srce dobrotvornost Čoveka-Pastira (Poimandres) i bejah oduševljen kada . ljudi rođeni od zemlje zašto ste se predali smrti kad imate moć da budete deo besmrtnosti? Pokajte se. sada bez energije. oni su stopljeni u Bogu. takođe bez energije. muči ih sve jačom vatrom i napada svakoga od njih kroz osećaje. Kaži mi sada. koji oživljava vatru. postajem vodič roda na putu k domu. prestanite biti zatrovani. ubice i bezbožne. Um (Nous). razdvajajući se i ponovno oživljavajući kao energije. pun snaga koje je izlio u mene i pun Njegovog učenja o prirodi svega postojećeg i najuzvišenijih viđenja. I počeh proglašavati ljudima lepotu pobožnosti i znanja: „O narode. bejah oslobođen. izađite iz sveta tame. i snu. Posejao sam u njima reči (logoi) mudrosti. pri rastvaranju materijalnog tela najpre dolazi do promene samoga tela. drugi.

jer Ti si mu dao svu vlast. Zbog toga ja verujem i ja sam svedok. moćniji od svih moći. Svet si Ti. o Bože. Hermes – A ipak je Kosmos telo? Asklepije – Jeste. od kojeg je sva Priroda postala odražena. o Oče. o Asklepije. znanje koje je zajednička priroda bića. Ja idem u Život i Svetlost. također. nadzornik svega. pokrenuto u nečem i od nečeg? Asklepije – Zasigurno. ili. Svet si Ti. pomoću kojega nadahnut Bogom stupih na Poljanu Istine. a izgovaranje moje reči (Logos) rođeno iz bogatih stvari. od duše i srca svagda pruženu Tebi. KRAJ PRVE KNJIGE Knjiga II . naravno. o Bože. Jer san tela postao je budnost duše. volja kojega usavršava sebe svojim vlastitim moćima. moja tišina postala je bremenita Uzvišenim Dobrom. Neuki Tvoj Čovek biće svet kao što Ti si svet.Hermes Asklepiju 1. svim telima koja postoje. o Ti neizrecivi. Zato zahvalih Bogu Ocu čitavom svojom dušom i snagom. kojeg Priroda nije stvorila. koji je Čovek-Pastir (Poimandres). Reč (Logos). Blagoslovljen si Ti. da mogu davati Svetlost onima iz našeg roda. koji nadilaziš svu nadmoćnost. 32. Molim te da ne propustim Znanje (Gnoza). Svet. Svet si Ti. Asklepije – Tako je. sveopšti Oče. Primi čistu žrtvu mog razuma. 31. toliko ogroman da ne može postojati telo veće od njega? Asklepije – Slažem se. ispuni me Tvojom Snagom i Milošću Tvojom. Svet si Ti. koji želi biti spoznat i poznat od onih koji su Tvoji. Hermes – Nije li sve što se kreće. Ti si. o Bože. 2. Svet si Ti. pre.sam se ispunio svakom svojom nadom. jer ispunjen je mnogim drugim velikim telima. koji si pomoću Reči (Logos) sjedinio sve što jeste. Hermes – I ono koje se kreće? . bolji od svih veličanja. mojoj braći i Tvojim sinovima. Svet si Ti. Hermes – Ne mora li ono u kojem se nešto kreće biti veče od onoga što se kreće? Asklepije – Mora. Hermes – Nije li ovaj Kosmos ogroman. Hermes – I masivan. Hermes – Ne mora li imati veću moć? Asklepije – Mora. Sve to došlo je meni iz mojeg Uma (Nous). zatvaranje očiju postalo je pravo viđenje. imena kojeg može izraziti samo tišina. Svet si Ti. Svet si Ti.

Asklepije – Slažem se. već ono što sadrži svaku aktivnost. Hermes – Kružna kretnja je kretnja oko te tačke. ali otpornost njegovih ruku i nogu daje mu stabilnost. 7. Nemoguće ga je pokrenuti. sve stvari ovde dole pokrenute pomoću onih koje su već pokrenute? Jer. Za razliku od Boga. o Trismegistose. Pogledaj život ovde dole. Pod „božanska stvar“ ne mislim na nešto rođeno. jer oni se ne kreću jedan s drugim. Čoveka koji pliva. Ali ako se poima prostor u kome se Kosmos kreće. stoga. kamenja i drugih stvari. Nama je On nešto odvojeno i zbog toga Ga mi poimamo. Hermes – To nije isti pokret. Trismegistose? Ne mogu li komadi drveta. tako da ono što se kreće ne bude sputano nedostatkom prostora i gubitkom kretnje? Asklepije – Mora biti nešto ogromno. 4. to nije Bog. Ako je prostor Bog. Jer nije telo ono koje pokreće živu stvar u njemu. na primer. tada bestelesan. ali ako je to Bog. već stvarima koje se nalaze unutra i koje se kreću prema van – takvim stvarima kao što su duša ili duh. Hermes – I kakav je? Ne mora li biti suprotne prirode. Zato Bog ne može pomisliti samog sebe. Vezano uz to. Na taj je način kretanje u suprotnom pravcu stabilizirajuće i fiksirano je načelom obrnutog kretanja. čak niti bilo koje drugo telo ako u njemu nema duše. Hermes – Svaka je kretnja stvorena u nepokretnosti i iz nepokretnosti. Pokretač je miran.3. Voda se kreće. tada to više nije prostor. Zbog toga ga tok vode ne odnosi niti on tone. Misliš li da se dva Medveda tamo gore (Veliki i Mali Medved). već na nešto što nije rođeno. opažena je čulima onoga koji razmišlja.Kreću se. već pokret u suprotnom pravcu. takođe. treba biti pojmljen drugačije i na ovaj način različit. Njome upravlja ono što je mirno. Trismegistose. tada. Na taj način. jer okretanje oko te tačke sprečava bilo kakvo udaljavanje od nje. o Asklepije? A priroda suprotna telu je bestelesnost. ili neka druga neutelovljena stvar. vrlo jasan primer. Taj suprotni pokret stavlja otpornost njihove kretnje u mirovanje. već jedan nasuprot drugom. digresija je sprečena ukoliko se utvrdi okret. rekao si da su pokretna nebeska tela pokrenuta od strane nepokretnih nebeskih tela. pokretati tela? . koja se kreću suprotno od nepokretnih (zvezde). Jer ta otpornost je počinak kretnje. mora biti prostor u kojem se Kosmos kreće i kakva je priroda tog prostora? Ne mora li biti mnogo veći od Kosmosa da bi mogao pronaći prostor za svoj stalni tok. 5. nego u onome što je nepokrenuto. ali ne i Njemu samom. o Asklepije. Zato kretanje Kosmosa i svih živih bića neće biti uzrokovano stvarima izvan Kosmosa. jer Njegove misli o Njemu samom nisu ništa drugo nego ono što on misli. pokreću jedno drugo međusobnom suprotnošću. koji nikada ne zalaze niti ne izlaze. Sve što se kreće nije pokrenuto u onome što se kreće. 9. Ako je. Asklepije – Što time želiš reći. Asklepije – Zaista da. o Trismegistose. jednako kao i njegove misli. 6. Asklepije – Kako su tada. Hermes – Koliko velik. onih koje nemaju dušu. 8. on je tvaran (materijalan). Ali za nas je On „nešto drugo“. Hermes – Kojom vrstom pokreta. Asklepije? Asklepije – Kretnjom koja se okreće oko tačke. jer ona stvar o kojoj se razmišlja. pokretna nebeska tela. Hermes – Prostor je. Nama je Bog prva pomisao ili razumevanje. Ali bestelesnost mora biti jednako božanska stvar ili Bog. Ne može biti drugačije. predočiću ti zemaljski primer koji vidiš svojim očima. Kosmos božanska stvar. već samo prostor. nadilazi tvarnost (materijalnost). Asklepije – Dao si mi. o Trismegistose. odmaraju ili kreću? Asklepije .

Asklepije? Asklepije – Jeste. a ako je puno vazduha. ljudi ili daimona (sila. ne ispunjava li ih? A „tvar“ – ne sastoji li se od smese četiri (elemenata)? Stoga je puno vazduha sve ono što ti nazivaš praznim. Nadalje. Vidiš. Asklepije – Kako to misliš. čulnih i razumnih. Na taj način beživotna stvar neće pokrenuti stvar koja je bez života. 10. telesnih i bestelesnih. nepoznata postojanju. ispunjava ih. Hermes – Ne prožima li ta tvar sve što postoji i. već uzrok što Duh jeste. Trismegistose. jer sve ostalo je telo i duša. prožimajući. tada je puno i „četiri“. stoga. to je Bog. kako je teško opterećena duša. Svetlost iza svetlosti. jer ono pokreće oboje. a ne prazninom. tada puno huliš. 14. Istina. Asklepije . koje postoje. čitavo rečno korito i druge slične stvari? Hermes – Kakva velika greška. Asklepije! Misliš li da su pune i najispunjenije stvari prazne? 11. kao što je prazan vrč. kako ćemo nazvati prostor u kojem se sve kreće? Hermes – Bestelesnim. prazna posuda. No. i ništa drugo. o Trismegistose. nemaju prirodu nestvarnog. Pokrenute stvari moraju se kretati u nečem praznom. uzrok postojanja svega i svake individualnosti. Hermes – On nije ništa od svega toga. . Asklepije – Ali zar ne postoje neke stvari koje su prazne. već uzrok postojanja Svetlosti. Arhetip duše. zasigurno nije telo. ono što pokreće nežive stvari. samo je nepostojanje praznina. da se pokrenute stvari kreću u nečem i da su od nečega pokrenute. jer ona sama nosi dva tela. Bog nije Svetlost. čak štaviše. neprimetno telu i nedodirljivo. Nije ostavio nikakav prostor za bilo šta nestvarno. Jer osobina nestvarnog. Najveće od tog Dobra je takvo da čini realnost svih bića. nije Um (Nous). jer prirodno nema mogućnost postojanja.Hermes – Ni na koji način. Nadalje. o [moj] Asklepije. stvari koje jesu. duhova) ne može nikada biti prema bilo kakvoj meri Dobar. Ostale stvari su odvojene od prirode Dobra. nepostojećeg. čiji zraci su Dobro. 12. Stoga se Bog može poštovati pomoću ta dva imena (Dobro i Otac) – imena koja pripadaju Njemu samom i nikome drugom. onaj koji stoji u samome sebi. vazduh je tvar. svaka greške. već uzrok Njegovog postojanja. jer ono ima svoj prostor ispunjen drugim telima i nije u tome sposobno primiti vazduh. Sve stvari dolaze iz onoga što postoji. i telo onoga koji nosi i ono što je nošeno. I obrnuto. To je Uzvišeno Dobro. to je ono telo koje prožima sve stvari. koji sadrži i čuva one koji jesu. oslobođeno svakoga tela. Hermes – Dobro zboriš. jer huliš. Jer niti jedan od drugih takozvanih bogova. a ne iz onoga što ne postoji. On je uzrok njihova postojanja. Asklepije – A šta je onda Bog? 13. sveobuhvatno. Ono što se kreće [druga stvar] je živo i u tome se nalazi ono što pokreće. Nešto u telu. o Trismegistose? Hermes – Je li vazduh tvar (eter). Asklepije. Asklepije – Šta je bestelesnost? Hermes – Um i Razum (Nous) koji izranja iz onoga što je celovito.Da. Asklepije – Tvoje je dokazivanje (logos) nepobitno. i čineći to. Zato one stvari za koje si ti rekao da su prazne treba nazvati šupljinom. jer u protivnom. 15. iz toga proizlazi paradoks da je sve ono što ti nazivaš punim prazno – od zraka. i nikada ne nazivaj Boga drugačije nego samo Dobrim. jeste da ono nema moć da postane nešto. Asklepije – Govoriš ponovno da Bog jeste? Hermes – Bog. Bog nije Duh. To može biti samo Bog. a one nemaju mesta da bi sadržale Dobro (Uzvišeno). dakle. nepostojećeg. Jasno je. Asklepije. Činjenica je da su one ispunjene vazduhom i duhom. o Trismegistose. Zato ne nazivaj ništa drugo dobrim. Ono što je ništa jest praznina. Jer ono što postoji nikada se ne može promeniti u prazninu.

Bog daje sve i ne uzima ništa. To je kazna: da je duša Čoveka bez dece osuđena na telo koje nema ni mušku ni žensku prirodu. Takođe je izvor Božansko – priroda. kraj i ponovno stvaranje novog. pa u neznanju oni zazivaju bogove i određene ljude koji nikada ne mogu biti dobri i koji nikada neće postati dobri. Jer priroda Boga je jedino uzvišena Dobrota. Bogovi poslaše naraštaje ljudi kako bi ovi upoznali dela Božja. lagane stvari tada su razdvojene i visoko podignute. onaj ko je bez dece. Tada se uzdigla Sveta Svetlost. ne imaj naklonosti prema Čoveku bez dece. Behu to Božje snage unutar haosa. one koje prebivaju u vodi i one s krilima. Bog i Dobrota su jedna stvaralačka snaga iz koje izlaze sva stvaranja. voda i profinjeni inteligentni duh. Dobro nije strano Bogu. znajući da ga čeka kazna. Stoga je Bog Dobro (Uzvišeno) i (Uzvišeno) Dobro je Bog. neophodnost. Zadatak oca je stvaranje. ponovno zato jer On je taj koji stvara sve. 3. Asklepije. Drugo ime Boga je Otac. Božanstvo i Božanska priroda. a ništa ne prima – dobar je. koji je i Um (Nous) i Priroda – materija. podržan Dahom Boga. Onaj ko daje sve. ono je neodvojivo od Njega budući da je ono Bog sâm. da vladaju svime pod nebom i da spoznaju šta je Dobro. kažnjen je nakon smrti od daimona. . a teške položiše svoje temelje pod najvlažnijim delom Suvog Prostora. tako da se i dalje uvećavaju i nastavljaju uvećavati. Sva bića behu neodređena i još neispisana. Kroz njihov začuđujuće delotvoran tok. i tamo se sakupilo pod Suvim Prostorom iz Vlažnih Suštinskih Elemenata. Nebo se pojavilo u sedam krugova 1 . Jer u bezdanu beše beskonačna tama. u Čoveku takođe nalazimo te lestve: to su vrtlozi energije (sedam čakri) koji nas spajaju sa tim razinama makrokozmosa. Asklepije. i da budu aktivni svedoci prirode. Izvor svih stvari koje postoje jeste Bog.16. noseći u sebi seme ponovnog postanka. 17. ali šta je to – ne razume svako. Obod Neba kretao se kružnom kretnjom. I svi bogovi podeliše sve stvari iz plodne Prirode. Svaki bog poslao je svoju vlastitu snagu koja mu je određena. stvar prokletu pod suncem. Međutim. Neka sve ovo rečeno tebi. Zbog toga je podizanje dece velika i najpobožnija stvar u životu za one koji misle pravilno. ne zbog toga što mu se iskazuje počast. 2. Univerzalne stvari ograničene su Vatrom i smeštene u Dahu da bi se održale. a napuštanje života na zemlji bez deteta je velika nesreća i nepobožnost. KRAJ DRUGE KNJIGE Knjiga III – Sveta propoved 1. Svi drugi besmrtni bogovi počašćeni su imenom ’Bog’. bogovi 1 Sedam krugova o kojima Hermes govori su sedam astralnih i mentalnih razina koje su u Bibliji opisane kao Jakovljeve lestve k Bogu. I tako tamo nastadoše četvoronožne životinje. Stoga. trava i mladica svakog cveta. Slava svih stvari je Bog. sam Bog je dobar. nego se radije sažali nad njegovom nesrećom. već svojom prirodom. On je mudrost koja objavljuje sve stvari. Svako koristi izraz Dobro. Priroda je svoje delove spojila zajedno s bogovima u njoj. bude uvod u znanje o prirodi stvari. množe i nastavljaju množiti. one koje pužu. Zato Boga ne poima svako. da se množe. energija. Njegovi bogovi pojaviše se u obličju zvezda sa svim njihovim konstelacijama. te svo plodno semenje.

pridruživši mu glasnika da to objavi u srcima ljudi: „Krstite se ovim krštenjem grala 2 . skladno sudbini koju je odredio pridruženi hod kružećih bogova i njihovom nestanku na kraju. Jer svako rođeno telo s dušom. je ceremonijalna posuda. Stvoritelj sveta je načinio čitav svet. u dušama ljudi bez Uma (Nousa). ono je nerastezljivo. Gral. KRAJ TREĆE KNJIGE Knjiga IV . on simbolizuje i posudu koja je skupila Hristovu krv. Bog nije svakome dao deo Uma (Nousa)? Hermes – Želeo ga je.poslaše svaku dušu odenutu u meso. razmišljaj o njemu kao o sveprisutnom i uvek postojećem. već je smeštena ispod. ali još uvek ne i Um (Nous). Hermes – Rečju (Logos). sine moj. ona srca koja to mogu. i da otkriju začuđujuće veštine dobrih umetnosti. kao i kružnim okretanjem ritmičkog točka Prirode. Ono nije Vatra ni Voda.Gral ili monada 1. a kada su „primili Um (Nous)“ načinjeni su „savršenim ljudima“. Gral podrazumeva i kosmičku simboliku: jaje sveta podeljeno je na dva pehara – pehar neba i pehar zemlje. ali iz potrebe će se obnoviti ponovno. ne znaju kako su došli u postojanje i zašto. a ne Uma (Nous). 3. 2. Bog je svim ljudima dao Reč (Logos). koji je Svojom voljom stvorio sva bića. i njihova je mudrost rasla. Bivajući sada Uzvišeno Dobro.“ Mnogo je onih koji shvatiše Glasnikov proglas. kako bi ljudi razgledali puteve nebeskih bogova. Ali oni koji ne shvatiše proglas. Već kroz to sve stvari postoje. jer Priroda se takođe nalazi u božanskom. ne s rukama. Tat – Zašto tada. pehar. izmeriti. On nije bio zavidan. moć Boga i promenljivu sudbinu dobrih i zlih stvari. 2 . Njegovo telo je takvo da ga nijedan Čovek ne može dodirnuti. da spoznaju znakove onoga što je dobro. iza njih će ostati nejasan maglovit trag. Dole On posla Kosmos tog nebeskog obličja – Čoveka. a Čovek to nadmašuje Rečju (Logos) i Umom (Nous). 4. element vode. on Ga je poštovao i nastojao spoznati Njegovog tvorca. ali sve to od njega dolazi. tamo je i Prirodina uvek iznova stvarajuća kosmička mešavina. jer zavist ne potiče od Njega. Stoga. Kosmos vlada nad životima živih bića. Jer tamo gde je Božansko. poliše se vodom Uma (Nousa). Božja dela i aktivnost prirode. postaviti kao nagradu među duše. i ne postoji ništa slično. imajući vere da ćete se uzdići njemu koji je dole poslao gral da biste shvatili zašto postojite. 4. o Tate. dobivši udela u višem znanju. život koji ne može umreti. o oče. Tvorcu svih stvari. Ovde su vidljivi tragovi hrišćanskog učenja na Corpus. Gral ima bogatu simboliku. Vazduh ni Dah . Na zemlji će ostati moćna sećanja na radove njihovih ruku. seme plodova i svako delo ruku nestaće. jednako obnavljanjem od strane bogova. smatra se posudom obilja i posudom koja sadrži piće besmrtnosti. kada se ciklusi počnu obnavljati. videti. a opet život koji umire. iako imaju pomoć razuma. stoga. on poželi posvetiti to [Telo] Sebi Samom i postaviti Zemlju i obožavati je. Jednom i Jedinom. Tat – Gde ga je postavio? Hermes – Njime (Nousom) je ispunio moćni gral i poslao ga dole. Jer Čovek je postao promatrač Božjeg rada. Tako ljudi počeše živeti.

sine. tako su i oni ljudi koji se kreću u procesiji širom sveta vođeni ugodnostima tela. kroz koliko mnogo skupina demona. 7. . prepoznaju kao nesreću ovde provedeno vreme. verujući da je Čovek rođen iz tog razloga. uznemiruje Božji sklad do te mere kao što je procesija koja prolazi sredinom puta. Nemoguće je da ono što nema telo učini sebe vidljivim telu. Superiornost sličnog u odnosu na neslično. već se okreću telesnim ugodnostima i njegovim apetitima. Jer. ali nijedan broj ne stvara Njega. Jer oni su u svome Umu (Nousu) obuhvatili sve stvari. Zlo je očigledna stvar. kroz koliko mnogo nizova ponavljanja i ciklusa zvezda pre nego li dođemo Jednom i Jedinom Dobru? Jer Dobro nema druge obale. znanje Uma (Gnoza Nousa). te inferiornost nesličnog u poređenju sa sličnim. Znanje stoga. o Tate. na nebu i iza neba. Zato je Jedan početak i sadrži sve brojeve. dati sebi oboje – mislim na stvari koje propadaju i na božanske stvari. Izrasta iz samog sebe. i u svim je stvarima kao poreklo i koren. Vidiš li. videvši da postoje dve stvari. premda nama izgleda kao da ima početak u Znanju. s obzirom da ne može imati drugo poreklo. 8. viđenje božanski stvari. Ne može odabrati obe. Oduševljava nas ono što se pojavljuje pred našim očima. dok se Dobro nikada ne može prikazati pred očima. oni vide Uzvišeno Dobro i shvataju. Ali ono što je zavisno od nas odbacimo bez odgađanja. nego nam je pre početak onoga što treba biti spoznato. Stvara svaki broj. nije početak Dobra. Tat – Oče. a imajući Um (Nous) dobićeš udeo u znanju. Tat – Šta želiš time reći. iako uništava Čoveka. jer Gral je Božji. sve što je na zemlji. i ja također želim biti kršten! Hermes – Ako prvo ne mrziš svoje telo. Podignuvši se tako. Razumevanje takvih ljudi je kao u nerazumnih bića. To je Tate. Svojstveno je sebi. oni su o Tate. Tako je to. Izbor boljeg ne samo da dokazuje besprekornost onoga ko odabire. nestajanje jednog dovodi do objavljivanja moći drugog. niti ostavlja trag. Ali oni koji su primili delić Božjeg dara. u kojima se razume propadajuće i božansko. koje naš pogled posvuda susreće. bes i žudnja u njima su pomešani. Prezirući sve. To je poimanje Boga. nego se njime takođe iskazuje poštovanje Bogu. 6. Zato je ono poput samog sebe i različito od svega postojećeg. jer vidi da [taj izbor] Čoveka čini Bogom. sine moj. Oni ne pridaju pažnju vrednim stvarima. sudimo li po njihovim delima. zadobili oslobođenje od smrtnih veza. ne možeš voleti svoju Bit. 10. budući da je poreklo sveg ostalog. jednako telesno i bestelesno. imaćeš Um (Nous). jer to nije Bog. o oče? Hermes – Govorim da nije moguće. U onim dušama kojima je ostavljen izbor. sine. telesne i netelesne. nema kraja i nema početka. Ono što dolazi od Boga bilo je i uvek će biti naše. Čoveku sa slobodom izbora ostavljeno je da bira jednu ili drugu. i vratiti se drevnom i izvornom [Putu]. oni brzaju u Jedno i Jedino. Vrlo je teško napustiti stvari koje smo navikli da koristimo. Ništa nije bez porekla. dok ne verujemo u ono što ne vidimo. 9. Izbor gorega. to smo mi koji smo uzrok zlih stvari koje više volimo od onoga što je dobro. Dohvatimo zato početak i brzo pređimo kroz sve [kroz šta moramo proći]. ali nijedan ne sadrži Njega. nesposobna učiniti bilo šta drugo osim da zaprečuje prolaz drugim ljudima. nalazi se u sledećem: Jedno je poreklo (početak) i koren. jer nema oblik. koliko je mnogo tela kroz koja moramo proći. Ali ako voliš svoju Bit.5. nije ograničeno.

ako ne već istovetan tok? Ko je svakom odredio pravac i veličinu njihovog tela? 4. sine moj. podvrgnuto je nastanku. o Tate. pred kime svi nebeski bogovi ustupaju kao pred kraljem i učiteljem. Ono što se povećava. to je lik Boga. jer nije stvoreno. Posmatraš li jasno i odraziš li ga očima srca. a ono što nema mesto i meru – nije stvoreno. Uvek jeste i čini ispoljenim sve druge stvari. toliko velik. veći od zemlje i mora. promisli o suncu. Ako si dovoljno jak. Jasno je da Jedan nije rođen. baš kao što kažu. koji je Sam unutar tebe. o sine? Ne slede li sve one zvezde koje su u nebu sličan. jer je dovedeno u ispoljavanje. taj će lik sam postati tvoj Vodič. Izložiću ti ovu propoved (Logos). jer imaginacija nije ništa drugo nego rađanje. . ali i kako bi smanjilo. kako se može Bog. kako bi upoznao tajnu Boga koji je prevelik da bi se imenovao. Nemoguće je da mesto. videti je i uhvatiti je svojim vlastitim „rukama“ te licem u lice gledati Božji lik. Ako Ga želiš videti. Ko je On koji nadzire taj red? Jer sav poredak ima svoje granice ograničene mestom i brojem. Da je ispoljeno. Stvari koje su rođene pripadaju samo imaginaciji. ko je Stvoritelj i Gospodar svih tih stvari. te da se pojavljuje kao sve vrste likova. Ono što stvara manifestovano. povećava se od Jednog. promisli o poretku zvezda. Jer ako neredu nešto nedostaje. ali tako nešto se ne događa savršenom. I On. veruj mi. Ali ako ne možeš videti ono što je očitovano unutar tebe samoga. kako bi povećalo stvoreno. Jer sve što je učinjeno ispoljenim. Jer Gospod se nikome ne daje. On će se pojaviti oku tvoga uma. sine moj. dopustio je da ima iznad sebe zvezde koje se okreću. magnet privlači gvožđe. Za jasnu spoznaju pojmi neočitovano. već se očituje kroz čitav svet. broj i mera budu održani. toliko velikog da čak samo i jedan Njegov zrak može sjajiti u tvom umu. onoliko koliko može biti. Ne. Stoji li u strahopoštovanju pred bilo kime? Boji li se ikoga. a manje su od njega. KRAJ ČETVRTE KNJIGE Knjiga V – Iako neočitovan. o Tate. Ko je vlasnik tog instrumenta? Ko je postavio granice oko mora? Ko je zemlju postavio na njeno mesto? Postoji neko. pronaći ćeš Put koji vodi gore. Tate. jer nije poželelo da postane ispoljeno. Čvrsto drži i privlači sebi one koji uspevaju otvoriti oči. o Tate. a da ih niko nije stvorio. s obzirom da je ono sâmo također neočitovano. prvo se moli našem Gospodu i Ocu. nacrtan za tebe. Sve stvoreno je nesavršeno i deljivo. neispoljeno postoji uvek. Sunce je najveći Bog od svih bogova na nebu. Jednom i Jedinom iz kojega Jedan dolazi da bi ti pokazao svoju milost kako bi bio sposoban pojmiti Boga. 2. Bog je najočitovaniji 1. Jer sav je red stvoren. Taj Veliki medved okreće se oko sebe i nosi čitav univerzum zajedno sa sobom. da nije zamišljen i da je nemanifestovan. Sada. kroz sve i u svemu i posebno onima kojima se želi pojaviti. kretanju meseca. on je takođe pod gospodarom – onim koji još nije uspostavio njegov red. o Tate. a to je da ne gospodari uobičajenim radom reda. Ti imaš moć zadobiti misao. a umire kroz svoju vlastitu slabost kada više ne može sadržavati jedno. Shvati da će ono što se mnogima pojavljuje kao neispoljeno tebi postati najispoljenije. Sine moj.11. Ali. ne bi postojalo. pojaviti tebi kroz tvoje [vanjske] oči? 3. Ali imaginacijom sve likove donosi u um. ne. jer Viđenje [božansko] ima svoj poseban kvalitet. nije sâmo manifestovano. čak ni to nije bez gospodara.

Ti si sve što ja govorim. tekuće stanje mora. nema mesta. Po čemu je načinjen taj poredak Kosmosa i Kosmos koji vidimo da je uređen. unutra ili izvana? Za tebe nema puta. niti On ne bi postojao večno da nije uvek stvarao sve stvari na nebu. 6. Bog kada ispunjavaš životom. svojeg Stvoritelja nikada ne lišavaj dela stvaranja. Kakav blagoslovljen pogled. On je bestelesan. veći od imena. da ti mogu narasti krila. na zemlji. Ne postoji ništa u svemu tome što nije On sam. Ko je oblikovao oči? Ko je probio nosnice i uši? Ko je otvorio usta? Ko je rastegnuo i učvrstio živce? Ko je sproveo vene njihovim kanalima? Ko je ojačao kosti i prekrio meso kožom? Ko je razdvojio prste? Ko je pojačao petu na stopalima? Ko je izdubio telesne prolaze. sve dolazi od tebe. Zbog čega ću pevati himne? Za ono što si objavio ili za ono što si sakrio? I zašto ću te veličati? Zbog toga što si drugo od mene? Zato jer imaš nešto što nije moje? Jer si nešto drugo? Ali Ti si sve što sam ja. kretanje reka i slobodan tok vetrova. Zbog toga On sam nema ime. a ipak je najočitovaniji. svugde u Kosmosu. u vazduhu.duša. Jer najfiniji deo materije je vazduh.5. Sve je u tebi. O. Ne postoji ništa što On nije. Vidi koliko je mnogo veštine nastalo iz jedne stvari i koliko je mnoštvo oblika načinjeno jednim utiskom. i sve predivne stvari. da se možeš vinuti u vazduh i stati između neba i zemlje. koji otac. u onome što jeste i onome što nije.um. a ipak ima mnogo tela ili. Jer stvari koje jesu On je učinio očitovanima. Kako bez Stvoritelja ništa ne dolazi u postojanje. Kada ću pevati tebi hvale? Jer niko ne može pojmiti tvoj sat ili tvoje vreme. posvuda po univerzumu. Njegova je priroda da zamisli sve stvari i stvori ih. Jer On je Jedan Jedini i Njegov je zadatak da bude Otac. nepokretno kako se kreće. Dobro i Stvoritelj svih stvari. i sve izmerene stvari. sine moj. Jer ti imaš sve i ne postoji ništa što ti nemaš. I sve stvari koje jesu i svari koje nisu su On sam. a uma Bog. Ti si sve što ja činim. jednako na zemlji kao i na moru. i ispitaj pažljivo umeće Boga koji ga je oblikovao. duše . neočitovano kako postaje očitovano. jer sva imena dolaze od jednog Oca. KRAJ PETE KNJIGE . niti bilo kojeg drugog postojanja. pomisli da je Čovek oblikovan u utrobi. On je taj kojeg um može kontemplirati. 10. i nauči ko je oblikovao ovaj lepi i bogoliki lik Čoveka. Ti si sve što postoji i sve što ne postoji – Um (Nous) kada misliš i Otac kada činiš. Niko neće reći da su kip ili slika nastali bez kipara ili slikara. videti sve to u jednom trenutku. Siliš me da govorim odvažnije. Ako takođe želiš videti Boga kroz ono što je podložno smrti. Ko može pevati hvale tebi ili slaviti tebe? Kamo da pogledam da bih te slavio: iznad. ko je rastegnuo slezinu? Ko je srce oblikovao poput piramide i združio mišiće? Ko je postavio jetru? Ko je načinio šupljine u plućima i želudac načinio tako velikim? Ko je oblikovao najlepše delove tako da se oni mogu videti i prekriti one ružne delove? 7. mogao bi videti čvrstoću zemlje. okretanje zvezda. ako ne neočitovani Bog. Ko je načinio sve to? Koja majka. On je Bog. Ti daješ sve i ne uzimaš ništa. 9. svako telo. toliko je velik Otac svega. brzinu nebeskog kretanja koje okružuje sve te stvari. On je veći od bilo čega što ime Božje uključuje. kako bi onda sav taj rad mogao nastati bez svoga stvaraoca? Kakva slepoća! Kakvo svetogrđe! Kakva bezumna drskost! Moj sine Tate. Ti si sve i ne postoji ništa što Ti nisi. i sve različite stvari. bolje rečeno. jer je On Otac svega. sine moje. koji je sve stvari stvorio Svojom Vlastitom voljom? 8. predivnu vatru. ispod. On može biti viđen očima. 11. Jer On je sve što postoji i On zato ima sva imena. u moru. On je neočitovan. vazduha . a stvari koje nisu On sadrži unutar sebe.

Pohlepa. Ako uzmogneš pojmiti Boga. U Čoveku je dobro naopako korišćeno. obmanama. Gde je dan. 4. jer duboka žalost je nasleđe zla. Ako je zaista tako [Dobro] mora biti suština. ima postojanu energiju oko sebe. Jer u Čoveku se malo dobra broji kao dobro. Nijedno biće ne pokazuje mu neposlušnost te time ne uzrokuje njegovu ljutnju. o Asklepije. savršene i potpune. već samo u onome što nije rođeno. Zahvalan sam Bogu što je u moj um stavio čak i ukus znanja o Dobru. rađa se zlo. a kada se loše koristi. Zato. Dobro je za njega najmanja količina zla. jer su od Boga. jer je svugde brzo vezano zlom. neodvojive i najviše voljene. Dobro je uvek Bog sam.Knjiga VI – Samo je u Bogu dobro i nigde drugde 1. Čovekova je greška. to je odsustvo Dobra. Budući da Njegovom postojanju ne pripada ništa od svega toga. Čak štaviše. glupim razmišljanjima. najgore od svega je da se svaka od tih netom spomenutih stvari što se nalaze u Čoveku smatra najvećim dobrom. Na ovaj način kosmos je dobar. nikad preveliku i uvek u dovoljnoj količini. jer to Dobro ne može postojati u svetu. Stoga Dobro ne može biti u postojanju. pojmićeš lepotu i Dobro. dok je zapravo svaka nenadmašivo zlo. natkriljujuću Svetlost. šta ostaje ako ne Dobro? Jer kao što se nijedno zlo ne pronalazi u takvom izvanrednom Biću. najviše je savršenstvo lepote i dobrote. Stoga za njega dobro ne može biti oslobođeno zla. tako se ni Dobro ne pronalazi u jednoj od tih nedaća. nema dana. Asklepije. jer je to nemoguće. Sve stvari koje ulaze u naš pogled likovi su i slike. jer sâmo rođenje je patnja. bolovima. željama. Tamo gde se nalazi Dobro nema patnje. ali Bog je Dobro i Dobro je Bog. ali ni lepota ni Dobro ne mogu se pronaći u stvarima kosmosa. dobar jer je vezan uz svoj kreativni aspekt. budući da . Ništa mu ne nedostaje. Jer to su osobine Boga. nikad premalu. ako On uopšte ima suštinu. Ali svi drugi jadi postoje u svakom biću: u malom i velikom. Zato je Dobro jedino u Bogu ili je pre Bog sam to Dobro. Jer vrline predivnih stvari nalaze se oko Njegove prave prirode i na neki se način pojavljuju još čišće i jednostavnije. On ne trpi bilo kakvu nelagodu od bilo koga te zbog toga On voli svakoga. 2. Dobro. Dobro je unutar Čoveka ograničeno merom zla. jer svaka vrsta kretnje i oslobođenje od nje (iako ništa nije slobodno od nje). 3. Treba imati hrabrosti reći. koje je veće i moćnije od svih bića i svih stvari. o Asklepije. a ono što snabdeva sve je Dobro. nema noći. S obzirom da u fizičkom svetu postoji zaliha svega. koje je načinjeno svetlijim od Svetlosti Božije. Ono što je podvrgnuto rođenju puno je patnje. strastima. u individualnim bićima i u tom samom živom biću (kosmosu). Jer svet je celokupni zbroj zala. Materijalno telo ne daje mu mesta. nijedno biće ne može ga podrediti sebi. Jer podvrgnut je patnji i kretanju te stvara sve stvari predodređene za patnju. Jer Jedan je izvor svega. nijedno biće nije mudrije od Njega pa time ne uzrokuje Njegovu ljubomoru. jer kada bi nešto želeo bio bi zao. Ta je lepota neuporediva i to se Dobro ne može oponašati. ali u svemu ostalom nije dobar. ništa za Njega nije izgubljeno i ništa ga ne može rastužiti. da je suština Boga predivna. ne nalazi se ni u čemu već samo u Bogu. a nikada u stvarnosti. I. 5. ne može videti lepotu i dobrotu. koren svakog zla. Tamo gde je noć. koje pripadaju Njemu samom. A tamo gde je patnja nema Dobra. Kao što oko ne može videti Boga. a kada ga nema. i Dobro ga prožima obilno. o Asklepije. zauvek je Dobro. A ono ne pripada nikome drugom nego Bogu Samom. Nijedno biće nije moćnije od Boga. Bog ih voli jednako kao što one vole Boga. kada kažem da snabdeva sve. izraz 'Dobro' postoji samo za Čoveka. One su Njegove vlastite. Ali ono što ne dolazi u vidokrug oka. dobro više ne ostaje. budući da stvara sve stvari.

je u Bogu Samom. 3. moraš takođe spoznati lepotu i Dobro. Takve su stvari. Zato. Kamo posrćete vi pijandure. Tamo sija jasno svetlo koje bistri tamu. osećajno truplo. Nijedno uho ne može Ga čuti. s obzirom da su nedeljiva od Boga. kada spoznaš Boga. nijedno oko ne može Ga videti. Postoji jedan put koji vodi toj lepoti: predanost udružena sa znanjem. Neka vas zato ne odnese velika bujica. Ali prvo morate skinuti odeću koju nosite – mrežu neznanja. Mrzećeš zlo te odeće i spoznaćeš njegovu lažnost. pa ga koriste neumereno. Asklepije. 6. lanac zla. 2. nego i da bi ga povećali. stvari od kojih ne možemo pobeći ili ih mrzeti. tada tražiš i lepotu. koje ljudi nazivaju dobrim i predivnim. To ne dele druga živa bića. Neka oni koji od vas uzmognu pronaći luku Spasa uvedu svoj brod u nju i potraže onog koji će vas primiti za ruku i provesti kroz vrata znanja. A najteže je od svega da ih trebamo i da ne možemo živeti bez njih. KRAJ ŠESTE KNJIGE Knjiga VII – Najveća bolest među ljudima je neznanje o Bogu 1. Iz petnih žila se bore ne samo da bi ga sačuvali. koje više ne možete podneti već ga povraćate? Stanite. pojas tame. opijeni vinom neznanja. stvorilo privid osećaja koji nisu potvrđeni. koja te veže dole onda kada pogledaš gore i vidiš lepotu istine i Uzvišeno Dobro što leži u tebi. koji su neopazivi. čak se bojeći da bi ga mogli izgubiti. okruženi su svakom vrstom zla i misle za loše da je dobro. jer to im je zaprečilo put prema gore s mnogo grubljom materijom i ispunilo ih mrskom žudnjom tako da ne čuju ono što bi trebalo čuti i ne vide ono što bi trebali videti. KRAJ SEDME KNJIGE . gde nijedna duša nije opijena. ne dopuštajući joj da dosegne luku Spasa. iskoristite struju. nijedan jezik ne može o Njemu govoriti. Zlo neznanja preplavljuje čitavu zemlju i potpuno uništava dušu ograničenu telom. onoga koji mrzi kroz ono što voli i donosi zlo kroz ono što mrzi. tada barem oni koji mogu. To te zavelo. kradljivca u svojoj kući. Takva je mrska odeća koju nosiš. nego su sve razborite i traže srcem Njega koji želi biti viđen. živuću smrt. rukotvorinu zla. budite razboriti! Pogledajte gore očima srca! A ako ne možete svi vi. iako oni nikada nisu videli komadić Dobra. već samo um i srce. Zato se oni koji ne znaju i koji ne slede Put Predanosti usuđuju govoriti o Čoveku kao lepom i dobrom. noseću grobnicu. Ako tražiš Boga.

Knjiga VIII – Nijedna od postojećih stvari ne nestaje. Ali On. Ono što nastavlja da živi različito je od Večnog. što je Uzvišeno Dobro. kojega je On doveo u postojanje. Izvor. nemoguće je i da bilo koji deo tog besmrtnog bića umre. ne umire? Hermes – Čuti. Ako je Kosmos drugi Bog. razumevanje te reči je besmisleno ili se izgubio prvi slog budući da se izgovara „smrtan“ umesto „besmrtan“. nego takođe ima predstavu o prvom (nemanifestovanom). to jest. to biće. već On postoji oduvek. a ponajviše Čovek. a prvoga on poima bez tela i kao Um (Nous). ali ne i o uništavanju tela. Shvati da je Kosmos načinjen od Boga i u Bogu. 5. čini besmrtnim tako da pomoću vlastitog Oca on večno živi kao besmrtan. beše u neredu. On je večan. rođen je po slici Kosmosa i ima um po Očevoj želji. i granica. posejao je živote u sferu i zatvorio ih kao unutar pećine. Drugi je Njegova slika. KRAJ OSME KNJIGE . obuhvatajući preostale male živote – ono što se povećava i smanjuje. sine. prenoseći ovaj kvalitet na ono na čemu je On radio: na besmrtnu i večnu tvarnost. 2. već ljudi pogrešno govore o njihovim promenama kao o uništenju i smrti 1. moramo govoriti o duši i telu: na koji je način duša besmrtna i odakle aktivnost što izgrađuje telo i razgrađuje ga. kada još nije bila otelovljena. šta je Kosmos. jer rastvaranje ih obnavlja u ona tela koja nikada ne mogu biti rastvorena. Ne samo da ima osećaj s drugim Bogom (Kosmosom. a obnavljanjem svakog od njih taj se poredak održava kao neuništiv. jer On nije nastao iz nečeg drugoga. On poima drugog Boga kao telo. kojega On održava i hrani. Zbog njega je sve večno. Jer materija. Stoga. A ovde dole još uvek zadržava prirodu nereda. On je s besmrtnošću zaodenuo univerzalno telo kako taj materijal ne bi poželeo da se odvoji od sastava tela i razgradi se u vlastiti izvorni nered. sine moj. unoseći život u svaku vrstu življenja. život koji ne može umreti. a što ljudi nazivaju smrću. razumno biće. Otac je večan zbog Njega. manifestovanim). nerođen i Stvoritelj svega. pa čak i da jeste. Treće živo biće. Tat – Dakle. Iz tvari smeštene ispod (kosmosa) Otac je načinio univerzalno telo i. skupivši ga načinio ga je sfernim. Čovek. ali Kosmos je večan i besmrtan jer je rođen od Oca. šta je život koji ne može umreti i koji je život podložan rastvaranju. Otac. sine! Shvati šta je Bog. a Čovek pomoću Kosmosa i u Kosmosu. Prvi Bog svega je večna činjenica. 3. radi se o lišavanju čula. a ništa u kosmosu nije uništivo. Sve u kosmosu deo je kosmosa. iznad svih zemaljskih bića. Smrtnost je destrukcija. nije nastao od Samoga Sebe. ispunjen Svojim idejama. Taj nered postoji oko zemaljskih bića. koja ne poznaju smrt. Kosmos. Čovek. „Obnavljanje“ tela na zemlji osobina je njihovog sastava. [Hermes:] Sada. Nebeska tela imaju poredak koji im je Otac pridružio kao njihov. Jer ne postoji smrt za bilo koju stvar. i ustrojstvo svih stvari je Bog. 4.

dolazi do Uma (Nousa). 5. jer jedna vrsta ljudi bavi se materijalnim stvarima. Meni se čini da se obe aktivnosti događaju u snoviđenju. ali oni su. Juče sam dao Savršenu Propoved. Međutim. Asklepije. podnosiće sve kada je spoznao Znanje (Gnoza). i spasava ih Bog. Um (Nous) se razlikuje od misli kao i Bog od božanstvenosti. To mesto je Zemlja. kažu. Zato oni koji znaju nikada ne ugađaju mnoštvu niti mnoštvo ugađa njima. pročišćujući druge dobrotom. niti se razumevanje pojavljuje bez Reči. on sam zle stvari čini dobrima. ubistvo. o Asklepije. čula i razumevanje zajedno teku Čovekom. preziru. mrze ih. budući da ne postoji nijedan deo kosmosa slobodan od demona. S obzirom da je demon osvetljen Božjom svetlošću (ljudske duše). budući da obe izrastaju u osećaju koji delimično pripada telu.Knjiga IX – O mislima i čulima 1. ne kao Čovek. kao što rekoh. Takvom su Čoveku sve stvari dobre. davljenje. Stoga. predivna i dobra: vrlina. Zapravo su razumevanje i Reč (Logos) instrumenti jedno drugoga. da bi se tada rastvorilo te ponovno iznova . nastaje razumevanje rođeno iz Nousa. ali ona su moćna. dok se stvarni ljudi udružuju s dobrim. Um (Nous) poima tako posejano seme: blud. zamisliti stvar bez čula. 3. nasilje prema ocu. 6. dok postaju dobri očitujući svoju aktivnost. nije svaki Čovek sposoban za razumevanje. 4. Čulna percepcija i razumevanje izgledaju različiti jer je prvo povezano s materijom. pa čak ih i osuđuju na smrt. jer niti je Reč izgovorena bez razumevanja. Ali. dok u Čoveku postoji razumevanje. već bolji i jednostavniji. Ali moguće je. čak i one koje su zle za druge te ih namerno upućuje Znanju. kako sam već rekao. onaj ko je predan Bogu. Meni se čini da su oboje jedno i da se u Čoveku ne razlikuju. ima svoj razum i razumevanje. budući da obavijaju jedno drugo. Nemoguće je razmišljati bez čula niti opažati bez razmišljanja. bivajući srodnim s Rečju (Logos). Ponovno se vraćam raspravi (Logos) o čulima. obdaren je božanskim razumevanjem koje nije kao razumevanje mnoštva. a ne Kosmos. da bi se sve manifestovalo. dok se druga bavi postojanjem. Onaj ko je to znanje otkrio ispunjen je svime što je dobro. samokontrola i predanost Bogu. neproduktivni. a drugo s tvarnošću. Božanstvenost dolazi od Boga kao što razumevanje. ne toliko mnogostruk. udružuje se sa zlom i prima seme svojih misli od demona. a to čine oni koji zamišljaju vidljive predmete u snovima. Oni su Instrument Božje volje kojim se stvaraju sve stvari i kojim se vraćaju tom jednom. Jer u drugim živim bićima čulo je jedno s prirodom. krade je i seje dalje seme svoje energije. Organizovan je tako da unutar sebe čuva seme koje je primio od Boga. Jer korišćenje čula s razumevanjem osobina je Čoveka. kad god su oba dela osećaja u saglasju. dobre kad prima seme od Boga. kako neki nepobožni jezici tvrde. Oni izgledaju kao ludi i postaju predmetom poruge. a delimično duši. Kosmički tok stvara različite vrste naraštaja. Zato kažemo da zlo mora živeti ovde dole na zemlji. samoubistvo skokom sa stene i sva druga dela kao delo zlih demona. Jer materijalan Čovek. 2. Nekoliko je semena Božjih. Predanost Bogu je znanje o Bogu. Kosmos. Osećaj percepcije i razumevanje kosmosa su jedno. čineći neke okaljane zlom. Um (Nous) poima sve misli. Bog je Stvoritelj svih stvari i u svom stvaranju sve ih je stvorio nalik Sebi. a suprotne kada ih prima od demona. svetogrđe. gde je njegovo vlastito mesto. danas smatram da je nužno slediti rečeno i govoriti detaljno o čulnoj percepciji.

sve stvari koje postoje nalaze se u Bogu. kao što neki misle. Različita su tela izgrađena od materije. čini ih živima. Neka su od zemlje. stvari koje kroz tvarnost duše čine da se druge kreću. Tada čulna percepcija i razumevanje svega što živi dolazi u njih izvana. tada veruje i pronalazi počinak u Predivnoj Veri. ali ostaneš li neuk. kroz neumornu aktivnost i brzinu neophodnosti. Kosmos je sin Boga. Ne postoji ništa čemu ne daje život. nećeš u njih verovati. Da se to naziva „poretkom“. ona jednostavnija lakša. I ispravno je nazvan Kosmosom (poretkom) jer on svim stvarima daje poredak kroz raznolikost njihovog porekla i kontinuitet života. 7. neka jednostavnija. Ali sva su ona sastavljena. bez čulne percepcije i bez razumevanja. rastvorene stvari uzima sebi i obnavlja ih kroz proces transformacije. stvari koje pomoću duhova čine druge stvari živima i one koje uzimaju u sebe istrošene. govorim o Bogu. neverovati znači ne shvatati. Uzimajući sve u sebe. kroz sastav njegovih elemenata i poredak onoga što dolazi u postojanje. Neka toliko bude rečeno u pogledu razumevanja i čulne percepcije. neka od vazduha. nužno je i pogodno. 9. Moćan je um. jer Bog održava bića i ništa nije izvan Njega kao što ni On nije izvan ničeg. Asklepije. Kada god govorim o bićima. Oni koji uz Božju pomoć shvate sve što je sada izgovoreno. Shvatiti znači verovati. ima moć da dođe do istine. To je čulna percepcija i razumevanje Boga: uvek pokreće sva bića i nikada neće nastupiti vreme kada će bilo šta od Njega biti napušteno. Jer.stvorilo. Moja reč (Logos) vodi k istini. Pritisak vazduha od toga je kontinuiran i daje kvalitet telima jednako kao i obilje života. ne veruju u to. a ono unutar Kosmosa stvoreno je od Kosmosa (od Demijurga). U svom praznoverju ljudi tako bezbožno govore. Neka su složenija. sve će ti se stvari pokazati istinite ako ih razumeš. Ali Bog nije. Kosmos je otac onoga što je unutar njega. Ona složenija su teža. Oni udišu ono što drži ih kao dar Boga. neka od vode. Njih je stvorio Bog i one zavise od Njega – jednako stvari koje deluju kroz telo. i kada je vođen umom prema nekoj tački. Bog je otac Kosmosa (Demijurg). Brzo kretanje toka Kosmosa stvara različite kvalitete bića. reći ću istinu – On je sve to. i u isto vreme Mesto Života i njegov Stvoritelj. Poput Dobrog Baštovana Života. O Asklepije. KRAJ DEVETE KNJIGE . oni veruju. 8. velik. Pre ću reći da Bog ne sadrži ta bića. neka od vatre. 10. Kada je um shvatio sve stvari i spoznao da su u skladu s onim što je već prevedeno razumom. ali oni koji ne razumeju.

4. Jer tokom drugog vremenskog razdoblja Stvoritelj je nepotpun po tome što ponekad stvara. sjaji i povećava viđenje oka sve dok je Čovek sposoban zadržati prodor tog sjaja koji samo um može videti. Stoga. a ponekad ne. 2. on ostaje miran. njima otac koji pokazuje njihove osobine. Božja energija stoga je Njegova volja. onaj koji je duboko promišljao. Nemoguće je. već nam niti ne škodi. Oslobođen svih telesnih kretnji i čula. Ponekad stvara mnoge stvari posebne vrste. Njemu nije dodato ništa od svega ostalog. A takvu moć ne može posedovati niko drugi nego samo on koji ništa ne uzima već želi da sve stvari postoje. o oče? Hermes – Zaista može. Priroda je Uzvišenog Dobra da bude spoznato. 3. Ako je on Otac. o sine moj! Ali mi smo još preslabog vida i nismo dovoljno jaki da bi smo zadržali lepotu tog Uzvišenog Dobra. jednako u kvalitetu kao i u kvantitetu [onoga što se stvara]. Upravo suprotno. oni koji su sposobni da upiju više od tog Viđenja od drugih. u potpunosti su pod nadzorom volje Uzvišenog Dobra. jer je Dobro kreativno načelo. Asklepije. pa je danas pravično posvetiti je Tatu. on nije na isti način uzrok Dobra u živim bićima. Raspravili smo o energiji koja je drugde te o drugim božanskim i ljudskim stvarima koje se moraju imati na umu kada se spominje ova tema. kao što se dogodilo našim precima Uranu i Kronu. imaju istu prirodu. posebno što je to sažetak Glavne Propovedi (Logoi) koja je upućena njemu. i instinkt je ispunjen besmrtnim životom. reći „koji stvara“. sine moj. Kada o tome ništa nećeš moći reći. o Tate. Tat – Šta misliš time „postati Bog”. Tat – Može li se to dogoditi nama. o Tate. ispunio si nas dobrim i najlepšim viđenjem tako da je oko moga uma gotovo postalo predmet poštovanja. „Otac” i „Dobro” uzrok su postojanja svega. da duša koja je videla lepotu Uzvišenog Dobra postane Bog dok je u telu. šta drugo ako ne sama suština svega što jeste? To je Bog. Tat – Oče. transformirajući ga u suštinsko biće. Jer ime prirode znači rast. čak i onih koje još nisu. Onaj ko je pojmio ovo. energiju. iako je Kosmos. Zbog toga su sve ove stvari za one koji mogu da vide. Hermes – Jer viđenje Dobra nije poput sunčevih zraka koje silovito zaslepljuju oči i uzrokuju njihovo zatvaranje. Zaista. tada ćeš to videti. ne može čak ni pokrenuti telo. to jest Sunce. „Bog”. Ali „Bog”. Ne samo da dolazi dole do nas najbrže. oče? . niti njihovog života. „Otac” i „Dobro” ako ne postojanje svih stvari. Roditelj je uzrok života svoje dece. to je Otac i to je Dobro. bez kojeg ništa ne može biti ili postati. a oboje Bog želi u postojanju. budući da se odnosi na bića koja se menjaju i koja su jednako pokretna i nepokretna. ponovno se rasplamsava i povlači čitavog Čoveka iz tela. zaista je to za Čovekovo dobro. Jer šta je „Bog”. ne može promišljati o bilo čemu drugome. Kada je to rasvetlilo čitav um i čitavu dušu. primajući želju od Uzvišenog Dobra kroz Sunce. jer iskustvo o tome je tišina Boga i povlačenje svih čula. a Božja suština je htenje da sve stvari postoje. neću Tate. Bog želi tako i tako jeste. Hermes – Svoju jučerašnju raspravu (Logos) posvetio sam tebi. 5. „Otac” i „Dobro”.Knjiga X – Ključ 1. 6. a ponekad one suprotne od njih. odnosi se na nebesko i ljudsko. ne može pojmiti drugo. 7. često gube svesnost o telu u tom najlepšem viđenju. ili tačnije. jednako s očeve kao i s majčine strane.

Jer onaj ko zna. život. To neznanje je zlo duše. nezavisna od tela). jer on je materijalan i lako opažajan. One stvari koje su udaljenije od ovoga „tkiva“ – tamo gde su stvari koje imaju veći udeo tela nego duše – po svojoj su prirodi podvrgnute smrti. tako i sve sjedinjeno s glavom ima dušu znatno više nego što je ima telo. A to je najsavršenija slava duše. bori se sa senkom. on nije samo ne-dobar nego je čak i . predivan. 10. međutim. Ona se vraća natrag na put koji vodi bićima koja puze. na način koji odgovara glavi. od kojih su neke srećne više. Duše svega? Zaista postoji mnogo transformacija tih duša. Iako nikada nije rođen u vremenu. ne kao onaj ko vlada. Tat – Kakva je to vrsta Čoveka. 11. razum i materija. Stoga je Nous glava. Ali ako duša koja je ušla u ljudsko telo ostaje zla. baš kao što nema ničega materijalnog ispod stopala. budući da je Kosmos sfera. on je drugi nivo postojanja i nepotpun je. vrlina duše je Znanje. ne znajući ono što jeste. ne može biti drugačije. to jest. one koje žive na zemlji u bića s krilima. jer bez njih ne bi mogla živeti. dobar je i pobožan još za vreme zemaljskog života. koristi um kao instrument baš kao što um koristi telo. Nepokretni Nous pokreće materiju na sledeći način. to jest glava. On je pokretan. stoga. ipak. duše vode promenjene su u bića zemlje. ili o Dobru. To je osuda duše. a stvaranje je pokret sveukupne materije. odmah nakon njega. i iako je prvi od opažajnih stvari. Nosi svoje telo kao teret i ne zapoveda. 12. I iako je tako. on postoji u stvaranju i stvara kvalitet i kvantitet. zaslepljena je telesnim požudama i bacana tamo-amo. dok je Čovek drugo. već kao onaj kojim se vlada. sva bića imaju čula. I tako ona kruže u horu Nepogrešivih Bogova. a sam je pokretan kao sfera. Tako je sve ono što je sjedinjeno u „tkivu“ te „glave“ duša. taj materijalni Bog o kojem govoriš? Hermes – Kosmos. već sluša zapovesti. Čovek ima istu snagu duše u sebi kao i druga živa bića. Tako se Kosmos sastoji od oboje – od materije i Nousa. Zato je neznanje zlo duše. sine moj. sine moj. ona ne kuša besmrtnost niti učestvuje u Dobru. dok ljudska bića postižu prvi korak besmrtnosti promenom u daimone (u duhovna bića. onda. ali oduvek jeste. iako je prvo živo biće podvrgnuto smrti. gde je sva materija. i besmrtno je po svojoj prirodi. o oče? Hermes – Onaj ko provodi vreme raspravljajući i slušajući raspravljanje. 9. 8. ili znanja o njihovoj prirodi. postaje rob tela čudnog oblika u jadnom stanju. a druge manje. Iznad glave ne nalazi se ništa materijalno. Tat – Šta misliš kada kažeš „odvojena”? Hermes – Nisi li čuo u Glavnoj Propovedi da su sve duše koje lutaju čitavim univerzumom odvojene od jedne Duše.Hermes – Svaka odvojena duša prolazi kroz transformaciju. Postoje dva hora Bogova: jedan je Nepogrešivi. Jednako kao što je telo načinjeno u duši. Celina je. ali ne dobar. dok je Znanje kraj nauke. S druge strane. Sva je nauka bestelesna. Ali Znanje je sasvim drugačije od čula. dolaze u telo. Jer duša koja nema znanja o stvarima koje jesu. a drugi je Lutajući. „Otac” i „Dobro” ne mogu se izgovoriti ni čuti. a nauka je Božji dar. Tat – Ko je. Jer „Bog”. One koje bejahu bića koja su puzala promenjene su u vodena bića. a duše koje žive u vazduhu menjaju se u ljude. Kosmos je prvo od živih bića. Sve stvari moraju biti sastavljene od kontrasta i suprotnosti. Ta izopačena duša. jer čula izrastaju uz pomoć onoga što ima vlast nad nama. Oboje.

a duša od duha? Zar nisi rekao da je duša ogrtač uma. ali ne svaka duša. krećući se posvuda. Oni ne razumeju da se onda. koja je još vezana za Kosmičku Dušu! Ali kada telo naraste i povuče dušu u svoju masu. te zbog toga nije podvrgnut smrti. jer je podvrgnut kretanju i smrti. sine moj. Odmah je zapali čak i najmanja iskra. S jedne strane zemaljsko telo ne može nositi takvu veliku besmrtnost. jer postaje kvarna. ima kao telo vatru. međutim. Njegovo telo još nije naraslo. ali nije dobra zauvek. Sve stvari zavise od jednog Izvora. još neiskvarenu telesnim strastima. poznaje ga celovito i Bog sâm želi biti spoznat. vene i arterije postaju prazne. Tat – Kako? Hermes – Predivno je videti takvu dušu. ne.zato je zbog toga smrtan. podražavajući kretnje živih bića. a on zavisi od Jednog i Jedinog. Kada je um (Nous) oslobođen svog zemaljskog tela. Načela Čoveka su ova: um (Nous) u razumu (Logos). kada se duh mora povući u dušu. Kosmos i Čovek. a Kosmos Čoveka. razum u duši. događa onima koji napuštaju telo. Kada se takva duša oslobodi tela i prođe test pobožnosti koji se sastoji u spoznavanju . 13. 16. nije se u potpunosti razvilo. i to je smrt tela. uzima telo vatre (energetsko telo) i. događa se u zemaljskom telu. Kada se duša povlači u sebe. Lišen vatre. Iako Kosmos nije dobar po tome jer je podvrgnut kretanju. Jer nemoguće je da se um (Nous) smesti u zemaljskom telu onako razgolićen. a duh prožima sva živa bića. a duh ogrtač duše? 17. Zato neki ljudi misle da je duša krv. ali greše. Čovek je sin Kosmosa i kao takav unuk je Boga. bez pokrivala. već samo ona koja je pobožna. Isto se. Ali um (Nous). a duša u duh. To je jedino spasenje za Čoveka – spoznaja Boga. Kosmos je sin Boga. Bog ne zanemaruje Čoveka. a živo biće tada se premešta. Um koristi vatru kao alat za izgrađivanje svih stvari – Um (Nous) Čoveka samo za zemaljske stvari. Ali Čovek je zao. takva uzvišenost ne može podneti dodir s telom koje je podvrgnuto patnji. Tat – Kako to misliš. Tada um. dok s druge strane. Stoga postoji ovo troje: „Bog”. Bog sadrži Kosmos. pokrenut kako bi ponovno postao Izvor. Zbog toga je oko zemlje rasprostrta voda kao odbrana ili zid koja zadržava plamenu vatru. prepušta dušu suđenju i pravdi koju je zaslužila. 18. To je uspon do najvišeg staništa bogova. zaboravlja i ne sudeluje u Lepoti i u Dobru. o Trismegistose? Hermes – Gledaj dušu deteta. oslobođen svog pokrova i bogolik po svojoj prirodi. arterije i krv. Zato je um uzeo dušu kao ogrtač. njegovo slušanje treba biti finije od govornikovog glasa. treba da bude jednog uma i duha s govornikom. o oče? Da je um odvojen od duše. daimonična (duhovna) je i božanska. Duh prožima [telo] kroz vene. a to se događa iz nužnosti. Izvor je. Tat – Kako to misliš. s obzirom da je i sama božanska. duh se povlači u krv. „Otac” i „Dobro”. jer je ljudski zbog svog mesta prebivanja. 19. koristi duh kao svoj ogrtač. um (Nous) na zemlji ne može stvarati božanske stvari. duša u duhu i duh u telu. takođe. on odmah navlači odgovarajuću odeću od vatre (energetsko telo) s kojom ne može živeti u zemaljskom telu. dok Jedan ostaje uvek i nepokretan je. I zaborav postaje njena pokvarenost. o sine. najbrži od svih nebeskih misli i brži od svih elemenata. 14. Samo uz pomoć Njega duša postaje dobra. 15. sine moj. Jer zemlja ne može izdržati vatru. Ljudska duša. krv zgrušnjava. tada se duša odvaja. Duša. Ne. Hermes – Slušalac. Oblikovanje tih pokrova. nije zao. koja još nije odvojena.

Takva je podela univerzuma koja zavisi od prirode Jednog. od koje nema božanskije ni veće energije niti bilo čega što je sposobnije sjediniti ljude s bogovima i bogove s ljudima. Takva je moć uma (Nousa). A najbolje od svega je to što se uspinje dok se još nalazi na zemlji. On. koji sve prožima kroz um (Nous) Jednog. zakon nalaže da uzme vatreno telo kako bi sprovodila Božju službu. Često um napušta dušu. nema um (Nous). dok Bog pazi na sve. Čovek Kosmosu. zraci Kosmosa su priroda. a ljudske duše s dušama bića koja nemaju razum. Zbog toga. bogovi paze na ljude. sine moj. ljudi na nerazumne životinje. da duša u trenutku napuštanja tela ulazi u životinju? To je jako velika greška! 21. u plamenu. da svaka duša ima Dobro [Um]? Jer o Njemu sada govorimo. Tako je Kosmos podvrgnut Bogu. Tat – Kako to misliš. Tat – Na koji je način ljudska duša kažnjena. šta da učinim. [Um (Nous)] je Dobar daimon. proždire me zlo što me obuzelo.” Nisu li to glasovi kažnjene duše? Ili veruješ. o oče? Hermes – Koja je kazna ljudskoj duši veća od gubitka pobožnosti? Koja vatra stvara veći plamen od bezbožnosti? Koja divlja zver osakaćuje telo kao što bezbožnost osakaćuje dušu? Zar ne vidiš koliko zla trpi bezbožna duša? Kako traži pomoć i vrišti: „Ja sam u vatri. Nije zakonodavno ni da ljudska duša uđe u telo neorganskog bića. Toliko daleko se prostire njegov zanos. 23. Božji zakon štiti ljudsku dušu od takvog nasilja. ali Čovek se uspinje na nebo i meri ga. Jer Čovek je božansko biće i ne može se meriti s drugim bićima na zemlji. Bog je oko svih njih i Bog ih sve sadrži. trebaš moliti za plemeniti um. Zaražena time. one od bogova imaju odnos s dušama ljudi. Ne znam šta da kažem. ako trebamo hrabro izreći istinu. Takva duša. a svi su manji od Njega. Nepobožna duša ostaje u svojoj vlastitoj supstanciji. već s onima na nebu koji se zovu bogovima. Ali kada um (Nous) ulazi u pobožnu dušu. 25. Blagoslovljena je duša koja je potpuno stopljena s Njime. koje nisko i tačno razume sve druge stvari. to jest ljudsko telo u koje može ući. sine moj. jer On je viši od svih. ne u lošije. Nijedno drugo telo ne može udomiti ljudsku dušu. ne mogu čuti.Boga i nepovređivanju bilo kojeg Čoveka. ona ostaje čisti Nous. a Čovekovi – umetnost i nauka. Ne mogu videti. upotrebimo li sliku. . On napušta takvu dušu koja je vezana za telo i time je ovde dole guši. kao većina. 24. I ulazeći u bezbožnu dušu. Jer duša bez uma ne može govoriti niti delovati. Božji zraci. ne govorimo o sluzi. koja je poslana dole da kazni [dušu]. postoji saobraćanje duša. ograničena sobom. bezbožna duša okreće se ubistvu. istinski Čovek je iznad bogova ili je po snazi barem jednak njima. i čineći svima dobro rečju i delom. o oče? Hermes – Misliš li. muči je bičevima izgrađenim od njenih vlastitih grehova. ona je slika svoga Oca. a u to vreme duša ne vidi i ne razume. te je nalik stvari koja nema razum. 22. Takva se duša nikada ne umori od pevanja pesama hvale i blagosiljanja svih ljudi. sablaznima i svakoj vrsti nasilja kojim se ljudi suprotstavljaju pravdi. Tada duša može preći u bolje stanje. 20. besu. Jer duša je kažnjena na sledeći način: kada um (Nous) postane daimon. sine moj. tražeći zemaljsko telo. pa se takav ne može nazvati Čovekom. a jadna je duša koja je lišena Uma. on zna koje su stvari visoko. Nadalje. kada zahvaljuješ Bogu. Jadna sam. a nerazumna bića Čoveku. Niko od nebeskih bogova neće napustiti granice neba i sići na zemlju. Više su odgovorne za niže. vodi je u Svetlost Znanja. Njegove su energije. o kojoj smo pričali ranije. Zaista.

duša Kosmosa je Večnost. Zato je sve pod nadzorom njih dvoje: Čoveka i Kosmosa. na zemlji. ili Predodređenošću. a suština Postanka je život i smrt. čineći Sve živim. a na zemlji su podvrgnuti promeni i uništenju. Nadalje. Jer rađanje materije zavisi od Večnosti jednako kao što Večnost zavisi od Boga. Suština Večnosti je nepromenljiva istovetnost. u Bogu. Hermes – S obzirom da je mnogo ljudi izreklo puno toga. Postanak i Vreme. kao što jeste. u Kosmosu – Vreme. Bog je u Umu (Nousu). jer neću oklevati da kažem ono što mi dođe. Vreme ima svoja ograničenja u Kosmosu. nepromenljivo. nisam naučio istinu. Energija Boga je Moć koju niko ne može nadmašiti. ili Prirodom. [Duša] ispunjava [Telo Kosmosa] iznutra. njihova suština je Večnost. Jer jedino mogu verovati tumačenju koje dolazi od Tebe. imaju dva oblika: na nebu su nepromenljivi i neuništivi. jer Kosmos je sa svih strana okružen Večnošću. Hermese Trismegistose. ali uvek u postojanje dolazi kroz večnost. a izvana ga okružuje. Razjasni mi sve to. a to je bilo različito. na nebu i na zemlji. 5. a Vreme Nastanak. Večnost stvara poredak [Kosmosa] i udeljuje besmrtnost i trajnost u materiju. Gospodaru moj. Kosmos u Večnosti. nastaju promene. sine moj. Večnost je. Kosmos se kreće u Večnosti. Kosmos. Um – Slušaj. a sve to postoji u Večnosti. ili bilo čime drugim što Čovek pretpostavlja ili će pretpostavljati. Vreme i nastanak. Postanak nastaje u Vremenu. Bog stvara Večnost. stoga. Mudrost i Blagoslov – je. Božja moć je Večnost. 2. dok je bog na nebu Čovek lišen smrti. Blagoslov. ispod. Um je u Duši. Ali sve proizlazi iz Jednog. o Svemu i Bogu. Duša je u materiji. Zato nikada neće biti uništen. a Stvaranja – kvalitet. jer Večnost je neuništiva. 3. Večnost stoji čvrsto oko Boga. Hermes – Ali. Vremena – rast i smanjenje. suština Vremena je promena. Um (Nous) – Usvoji ovu propoved. o Bogu i Svemu: Bog. Izvor svega je Bog. Večnost. Večnost održava ovaj [Kosmos] ili Nužnošću. šta je mudrost Božja? Um – Dobro i Lepota. A sve to je – Bog u delovanju. Energije Boga su Um i Duša. rad Večnosti je Kosmos koji nikada nije nastao. Večnost stvara Kosmos. i zapamti izgovorene reči. 4. Kosmosa – obnavljanje i suprotno od toga. Duša je ispunjena Umom. Večnosti – trajanje i besmrtnost. suština Boga. u Vremenu – Postanak. Kosmos Vreme. njihova materija je Kosmos. suština Kosmosa je poredak. svaka Vrlina i Večnost. Izvana ovaj ogroman i savršen Život okružuje Kosmos.Zbog tog razloga može se Čovek usuditi reći da je Čovek na zemlji bog podvrgnut smrti. (Uzvišeno) Dobro – Lepota. ispunjeno je Dušom. a Um Bogom. u kojem su sva tela. U Kosmosu nijedna stvar ne nestaje. To. duša Večnosti je Bog. Čitavo ovo Telo. duša zemlje je nebo. KRAJ DESETE KNJIGE Knjiga XI – Um Hermesu 1. Moć s kojom se ne treba upoređivati bilo šta .

ljudsko ili nebesko. Zato, Hermese, nikada ne pomišljaj da je bilo šta iznad ili ispod slično Bogu, jer tada ćeš zastraniti od istine. Jer ništa nije slično onome što nema sličnost, koje je Sâmo i Jedno. I nikada ne pomišljaj da bi bilo ko drugi mogao imati Njegovu moć. Ko je tamo osim Njega, čija priroda je život, smrt i besmrtnost? Šta drugo on radi ako ne stvara? Bog nije neaktivan, jer bi tada svim stvarima nedostajalo aktivnosti; one su sve ispunjene Bogom. Ali, nigde u Kosmosu, kao ni bilo gde drugde, ne postoji neaktivnost. „Neaktivnost“ je ime koje se ne može primeniti jednako na ono što stvara kao i ono što je stvoreno. 6. Sve stvari moraju biti stvorene na svom ispravnom mestu. Jer On koji stvara je u njima svima. On ne postoji samo u jednoj stvari, niti On samo stvara u jednom. On ih stvara sve. S obzirom da je Moć, On energizuje stvari koje stvara a koje nisu nezavisne od Njega – iako je sve stvoreno njemu podvrgnuto. Pogledaj sada kroz mene Kosmos što se otvara tvojem pogledu i pažljivo motri njegovu Lepotu – Telo u čistom savršenstvu, pa iako ne postoji ništa drevnije, Ono je uvek novo i uvek na svom početku; zaista nadilazi svoj početak. 7. Vidi, ponovno, kako ispod leži sedam Svetova, poređanih u poretku Večnosti, i kako šire Večnost svojim različitim smerovima. Vidi kako su sve stvari pune svetlosti, a nigde nema vatre, jer ljubav i stapanje suprotnosti i nesličnosti daje rođenje svetlosti koja sjaji dalje snagom Božjom, izvorom svakog dobrog postojanja, načelom celokupnog poretka, vladara sedam svetova. Vidi Mesec, prethodnika svih njih, instrument prirode, kako transformiše nižu materiju. Vidi Zemlju, postavljenu u središtu Svega, čvrstog temelja Predivnog Kosmosa, hraniteljicu i negovateljicu zemaljskih bića. Pogledaj mnoštvo besmrtnih života kako je veliko, i ona bića podvrgnuta smrti; a na sredini između oboje, besmrtnih i smrtnih života, vidi Mesec koji kruži. 8. I sva su bića ispunjena dušom koja ih pokreće, svaka na svoj odgovarajući način; neke oko Neba, neke oko Zemlje; vidi kako se ona zdesna ne kreću nalevo, niti se ona sleva kreću nadesno; niti se ona odozgo kreću prema dole, niti se ona odozgo kreću prema gore. A to da su sve ove stvari dovedene u postojanje, najvoljeniji Hermese, ne trebaš više učiti od mene. Jer one su tela, imaju dušu i kreću se. Nemoguće je da se združe u jedno a da ih neko nije sve združio. Zato mora postojati uzrok koji je Jedan. 9. Budući da su kretnje mnogobrojne i različite, a kako njihova tela nisu slična, ipak je jedna brzina određena za njih sve, pa zato ne može biti dva ili više stvoritelja. Zbog toga jedan jedini poredak ne postoji među njima kao „mnoštvo“; jer nastalo bi suparništvo slabijeg i jačeg te njihova borba. Da je stvoritelj života podložan promeni i smrti, postojao bi drugi (od stvoritelja besmrtnika) koji bi želeo stvoriti besmrtnike; jednako kao što bi stvoritelj besmrtnika želeo stvoriti smrtnike. Razmisli! Da postoje dva – s obzirom da postoji samo jedna materija i jedna duša – koji od njih bi preuzeo brigu o stvaranju? Ako bi to učinili oboje, na koga bi pao veći dio? 10. Shvati da se svako živo telo sastoji od materije i duše, bez obzira je li telo od besmrtnog ili smrtnog bića. Jer sva živa bića imaju dušu, a ona koja nisu živa jednostavno su materija. Na isti je način Duša, sama po sebi, po svom vlastitom stvoritelju, uzrok života; ali uzrok sveg života je On koji stvara stvari koje ne mogu umreti. Hermes – Kako su, kao prvo, bića podvrgnuta smrti drugačija od besmrtnih? I drugo, kako Život koji ne poznaje smrt i čini besmrtnost, ne stvara besmrtna bića? 11. Um: Jasno je da postoji neko ko čini te stvari. Drugo, On je takođe Jedan, vrlo manifestovan, Jer, takođe, Duša je jedna i Život je jedan, i Materija je jedna. Hermes – Ko je on?

Um – Ko drugi ako ne Jedan Bog? Ko drugi može živim bićima dati dušu ako ne Bog sâm? Zato je Bog Jedan. Sasvim je besmisleno da prihvatiš da je Kosmos jedan, da je Sunce jedno, da je Mesec jedan, da je Božanska Priroda jedna, a da misliš da je Bog jedan u nizu mnogobrojnih. 12. Sve stvari, stoga, On stvara na mnogo načina. Zar treba biti iznenađujuće da Bog stvara život i dušu, besmrtnost i transformaciju, kada ti sam činiš toliko mnogo stvari? Jer ti vidiš i govoriš, čuješ i njušiš, dodiruješ, hodaš, misliš i dišeš. Ne postoji jedan koji vidi i drugi koji čuje, jedan koji hoda, jedan koji misli i drugi koji diše; postoji jedan koji čini sve to. Ali ništa od svega toga nije bez Boga. Kada sve to prestaneš činiti, nisi više živo biće; stoga, takođe, ako Bog prestane sa svim tim – premda je to bezbožno reći – On više nije Bog. 13. Ako se može pokazati da ne može postojati nijedna neaktivna stvar, koliko je to samo istinito u pogledu Boga? Ako postoji nešto što on ne stvara, tada, iako je to sramno reći, On nije savršen. Ali On nije neaktivan već savršen, i On stvara sve stvari. Na trenutak mi posveti svoju nepodeljenu pažnju, o Hermese, i lako ćeš shvatiti kako je rad Boga jedan, kako dovodi sve stvari u postojanje – one koje jesu, one koje su nekad bile i one koje će biti. To je život, voljeni moj, to je lepota, to je Uzvišeno Dobro, to je Bog. 14. Želiš li shvatiti to u praksi, promatraj šta se događa kada poželiš začeti. Ali s Njim nije tako, jer on ne doživljava ugodnost. Jer on nema nikoga s kime bi podelio to što radi, jer radi Sam. On je uvek u Svom radu, jer On je ono što stvara. Da je On odvojen od toga, sve bi propalo i sve bi nužno nestalo, jer više ne bi bilo života. Budući da je sve živo, a Život je jedan, Bog je takođe jedan. Ako je, nadalje, sve živo, i na Nebu i na Zemlji, a kako postoji jedan život u svima njima koji u postojanje dolazi kroz Boga, Bog je takođe taj život. Stoga, sve nastaje od Boga. Život je sjedinjenje Uma (Nousa) i duše, a Smrt nije uništenje onoga što je sjedinjeno, već je to rastvaranje njihovog jedinstva. 15. Večnost je, čak štaviše, slika Boga; Kosmos slika Večnosti; Sunce slika Kosmosa; Čovek slika Sunca. Ljudi promenu nazivaju smrću, jer telo je razgrađeno, a život koji je razgrađen, povlači se u neočitovano. Ali u ovoj propovedi (Logos), moj voljeni Hermese, budući da slušaš s takvim poštovanjem, kazujem ti, i Kosmos trpi promenu – svakoga se dana deo Kosmosa povlači u neočitovano, ali Kosmos nikada nije rastvoren. To se događa Kosmosu, to su njegovi ciklusi i misterije. Ciklusi su stalno okretanje, a misterija je obnavljanje. 16. Kosmos uzima sve oblike; ne zadržava vanjske oblike, već ih menja unutar sebe prema sebi. Budući da Kosmos ima mnogo oblika, kakav bi trebao biti njegov stvoritelj? S jedne strane, on ne bi trebao biti lišen svih oblika; s druge strane, ako je od mnogo oblika, bio bi kao Kosmos. Ako ima jedan oblik, biće manji od Kosmosa. Šta reći o Njemu, a da naša rasprava ne zapadne u poteškoću? U pogledu Boga ne možemo pojmiti poteškoću. On ima jednu ideju koja je Njegova vlastita, koja je nevidljiva i bestelesna, i koja pomoću tela očituje sve oblike. 17. I nemoj biti začuđen da postoji bestelesni oblik, jer on je poput oblika reči. Na slikama planinski vrhunac izgleda kao oštar, ali u stvarnosti je on gladak i ravan. Ako si razmotrio ono o čemu sam govorio, sročićemo to odvažnije i tačnije: kao što Čovek ne može živeti bez života, tako ni Bog ne može živeti a da ne ispoljava Uzvišeno Dobro. To je život i pokret Boga – pokretati sve stvari i činiti ih živima.

18. Nekima od izrečenih stvari treba pridati posebnu pažnju. Zato shvati šta ću ti reći. Sve je u Bogu, ali ne kao da leži na nekom mestu. Jer mesto nije samo telo, već nepokretno telo, a stvari što leže na mestu kreću se. Unutar Boga sve se nalazi u bestelesnoj imaginaciji. Misli o Njemu kao o Onom koji sadrži sve to. Ne postoji nešto što ograničava bestelesno, ne postoji ništa brže ili moćnije. To je apsolutno bez granice, najbrže i najmoćnije od svega. 19. Razmotri to sam. Zapovedi svojoj duši da ide bilo gde i biće tamo brže od tvoje zapovesti. Naloži joj da ode na okean i evo je odmah tamo, ne kao da je išla od mesta do mesta, nego je već tamo. Naredi joj da se vine u nebo i neće joj trebati krila. Ništa je neće zadržavati – ni vatra, ni sunce, ni eter, ni vihor, ni druga nebeska tela; proći će kroz sve njih. A želiš li prodreti kroz sve to i kontemplirati o onome što je iza (ako uopšte postoji nešto iza Kosmosa), dopušteno ti je. 20. Vidi koju imaš moć i koju brzinu. Ti možeš učiniti sve te stvari. Zar Bog ne može? Razmišljaj o Bogu kao da u sebi sadrži sve ideje: Kosmos, Sebe, Sveukupnost. Ne učiniš li se nalik Bogu, nećeš ga spoznati. Jer slično se razume uz pomoć sličnoga. Narasti do jednake veličine kao Veličina koja nadilazi sve merljivo; oslobodi se svakog tela, transcendiraj svo vreme. Postani Večnost i tako ćeš spoznati Boga. Pretpostavi da ti ništa nije nemoguće. Pojmi sebe bez besmrtnog i sposobnog da shvati sve: svu umetnost, nauku i prirodu živog bića. Postani viši od svih visina i dublji od svih dubina. Oseti čitavo stvaranje kao jedno u sebi: vatru, vodu, suvoću i vlagu. Pojmi sebe da si na svim tim mestima u isto vreme: u zemlji, u vodi, na nebu; da još nisi rođen, da si u materici, da si odjednom mlad, star, mrtav; da si s one strane smrti. Pojmi sve stvari odjednom: vremena, mesta, delovanja, kvalitete i kvantitete; tada možeš spoznati Boga. 21. Zaključaš li svoju dušu u telo, poniziš li je i kažeš li: „Ništa ne razumem; ništa ne mogu; bojim se mora; ne mogu doseći nebo; ne znam ko sam bio i ko ću biti” – šta je tada između tvog Boga i tebe? (- Samo takve misli.) Jer ne možeš pojmiti bilo šta predivno ili dobro dok si vezan za telo i dok si zao. Jer najveće zlo je nepoznavanje Božje Dobrote; ali biti sposoban spoznati Boga i želeti i nadati se, Najdirektniji je Put i Božji jedini [Put] koji vodi Uzvišenom Dobru. Kada stupiš na taj put, to Dobro ćete posvuda susretati i svugde ćeš ga doživljavati, čak i kada ga ne očekuješ – kada spavaš, kada si budan, u brodu, na putu, noću, danju, kada govoriš i kada ćutiš. Jer ne postoji ništa što nije oličenje Dobra. 22. Hermes – Je li Bog nevidljiv? Um – Ćuti! Ko je vidljiviji od Njega? Sve je stvari načinio zbog jednog razloga: da bi kroz sve njih mogao videti Njega. To je dobrota Božja, to je Njegova uzvišenost – da se On kroz sve očituje. Jer ništa nije nevidljivo, čak ni stvari bez tela. Um (Nous) vidi sebe u činu razmišljanja, Bog u stvaranju. Od sada će ti ove stvari biti očitovane, Trismegistose. Odrazi ih na sve druge stvari u sebi na isti način i nećeš zastraniti. KRAJ JEDANAESTE KNJIGE

iako nije ubica. utapa se. U nerazumnim bićima radi s prirodom svakog. 7. koji su vođeni Nousom. nastanku i promeni jer to je početak i kraj Sudbine. Svaka duša. dok u dušama ljudi On deluje protivno toj prirodi. a kada duša uđe u to. nalazi se takođe i Um. oče? Zar preljubnik nije zao? Ubica i svi drugi nisu zli? Hermes – Jesu. u drugim bićima nije od koristi. dok u Čoveku obuzdava strast i požudne elemente. 3. koja vodi gubitku razuma. Ljudske duše kojima ne upravlja Um pate isto kao i duše nerazumnih bića. jer Um postaje njihov saradnik i daje im prema njihovim željama. i zadovoljstvo i bol kipe u njemu kao sokovi u kuvanoj hrani. Um (Nous) je dobročinitelj ljudskih duša. naravno. kada postane otelovljena. Svi su ljudi podvrgnuti Sudbini. sine moj. i bez Sudbine ništa od fizičkog kraljevstva ne postoji. patiće kao da je ubica. učenja (Logos) o sudbini koja si mi pre protumačio izložena su protivrečnosti. U dušama u kojima vlada Um (Nous). zašto je kažnjen. 6. gde god je život. Sada je naše učenje (Logos) povezano s Umom: šta Um može učiniti i kako je različit: u ljudima je jedno. a o onima smo govorili u drugim propovedima. Tat – U tom slučaju. slično tome. iako nije preljubnik. na isti način Um uzrokuje bol duši odmičući je od zadovoljstava iz kojih se rađa svaka bolest duše. delujući suprotno bolesti. Kvalitet promene nemoguće je izbeći. kao svetlost sa suncem. moramo podeliti na one koje vodi razum i na one koji su nerazumni. o Tate. bez ograničenja. kako nisu zli. oni koje vodi razum. jednako kao što je nemoguće izbeći stanje rođenja. Baš kao što dobar lekar uzrokuje bol pržeći i režući telo koje je zahvatila bolest. . oče moj. i za te je duše Bog postavio zakon kao kaznu i kao test. ali Čovek kojega vodi razum. tamo je takođe i Duša. kada je učinio dela iz sudbinske neophodnosti? Hermes – Sve je delo Sudbine. jednako kao što lekar osigurava zdravlje telu. Um nije odvojen od Božje suštine. Ali u nerazumnim bićima Um je njihova priroda. 5.“ 2. dolazi iz Božje suštine (ukoliko postoji takva stvar kao što je suština Boga). I ponovno. oni pate kao ljudi lišeni zla. Jer ljutnja i želje su zlo bez razuma. kao što sam rekao. u nerazumnom biću Duša je život lišen uma. u celosti zna samo On. Jer ako sudbina određuje da neko čini preljubu ili svetogrđe ili neko drugo zlo. Hermes – Um (Nous). 4. Međutim. potom dolazi sklonost svim zlim stvarima i ničemu dobrom. Kakve je vrste ta suština. Duše prema željama nosi sila sklonosti. odmah je iskvarena zadovoljstvima i bolom. a u nerazumnim bićima je toliko drugačiji. jer on ih pokreće za njihovo vlastito dobro. Iako svi ljudi podnose ono što je određeno. Ali tada Um. niti mogu imati dovoljno tih zala. a ljudi su smrtni bogovi . takve duše ne prestaju biti nerazumno ljutite i nerazumno prepune žudnje. S obzirom da se telo sastoji od različitih delova. ne pate poput drugih. nego je s njom sjedinjen. objavljuje se svetlost. Ljude. Jer Dobri Daimon je rekao: „Bogovi su besmrtni ljudi. Tat – Kako to misliš. niti dobro niti zlo ne nastaje. Predodređeno je da pati onaj koji čini zlo. Velika bolest duše je bezbožnost. I zbog tog razloga on pati kako bi iskusio posledice svog delovanja. Ali sada razmatramo zlo i Sudbinu. U Čoveku je um Bog i zbog toga su neki ljudi bogovi pa je zato njihova ljudskost gotovo božanstvena. osigurava dobro duši. delujući suprotno svemu što se pre steklo.Knjiga XII – O zajedničkom Umu 1. Jednako kao što je s nerazumnom prirodom zveri. Ali onome ko ima Um (Nous) moguće je osloboditi se zla. Jer tamo gde je Duša.

bez obzira kreću li se ili ne. ali Čovek je jedno. oslobodio se takođe i strasti. takođe. Hermes – Da. neuk što se tiče izuzetnosti i veličine govora. kao Prvorođeni Bog. mislim pri tom na sudbinu Uma. Jer Dobar Daimon. Razum je slika Uma. zakonom i svim drugim stvarima. Strast se razlikuje od osećaja. a najviše od svega tela koja je um prožeo. sine moj. oče. Budući da je Um Vladar svih stvari. sine moj. istinski i za dobro svih. Tat – Oče. Netelesno pokreće Um (Nous). gledajući dole na sve stvari. niti. nije ništa neosetljivo. 12. ako je duša nemarna. Jer ako pažljivo odložiš na stranu varljive argumente. prvi vlada. a jednako je i s njegovom dušom. Hermes – Dobro rečeno. oni koriste glas. jer On sam. otkrićeš da Um. Jer svaka stvar koja pokreće je netelesna. istinski vlada nad svime: nad sudbinom. Ali kada se Čovek oslobodio tela. neće se razlikovati od besmrtnika. Čuo sam ga jednom kako govori: „Sve stvari su jedno. Neka te ovi izrazi ne zbune. su strasti. drugo pasivno. istinski govori božanske reči. 13. Hermes – Razmotri i ovo. nego je sve sposobno da oseća. Reći ću ti šta sam čuo da Dobri Daimon govori. govor razlikuje skladno svakoj rasi. stoga. Tat – Ne koriste li i druga bića govor. S obzirom da Um vlada svim stvarima i da je Duša Bog. Ali pojasni mi nadalje ovo. sine moj. Tačnije rečeno. dok je pokrenuta stvar telo. a pokret je strast. I neće štetiti ako primenimo odgovarajući izraz. oče moj? Hermes – Ne. Tvoje zaključivanje je odlično i ispravno je da ti odgovorim. niti uzdići ljudsku dušu nad sudbinom. čak štaviše. Netelesno. Shvati ovo i primeni ove reči (Logos) na pitanje koje si ranije postavio. sine moj. a Bog je Otac svega postojećeg. sine moj. govorio si božanstveno. Oboje su. Tat – Ali i kod ljudi se. deluje na njih. Tela su nepobitno izložena delovanju. i ništa mu nije nemoguće. podvrgnuti strasti – onaj koji pokreće i ono što je pokrenuto. Naš život dugujemo [Božjoj] Energiji i Moći i Večnosti. Neka ovo najfinije učenje koje je izrekao Dobar Daimon bude dovoljno za sada. sine moj. ali to je strast. 10. U trenutku napuštanja tela oboje će ga voditi u Kraljevstvo Bogova i Blagoslovljenih.“ 14. Čovek ima um za poznavanje Boga i izgovorenu reč (Logos) da bi Ga veličao. jako bi pomogao ljudskoj rasi. Rekao si da Um u nerazumnim bićima deluje kao njihova priroda. Ali Razum (Logos) je u Umu. taj Blagoslovljeni Bog. Um (Nous) u Duši. Impulsi živih bića. pa su stoga osećajna. a govor se jako razlikuje od glasa. Govor je zajednički svim ljudima. jer prvo je aktivno. 11.“ 9. forma je odraz . Bog je Čoveka obdario iznad svih smrtnih bića – s umom i govorom (Logos) koji su vredni kao besmrtnost. sine moj. sine moj. a Um u Bogu. a drugim se vlada. Persiji i Grčkoj. kao što to biva. podvrgnuti su strastima i u određenom smislu oni su sami strasti. kao što je telo odraz forme. jer i delovanje i strast su jednaki. Sada. može raditi šta god želi. tada je Um takođe strast. saradnik s njihovim impulsima (instinktima). Svi netelesni elementi u telu.8. objavio je: „Duša je u telu. i Duša Boga. Tat – Najjasnije si izneo učenja (Logos). Njegov je Um dobar. ako Um sarađuje s tim impulsima i ako su impulsi nerazumnih bića strasti. Da je to zapisao. a Um (Nous) je slika Boga. podvrći je sudbini. zato je govor jedan i pronalazi se kao isti u Egiptu. dok svaka vrsta bića ima vlastiti zvuk. Izgledaš mi. Duša Boga. Koristi li ih za ono što je ispravno. po mom mišljenju.

menjaju se jedno u drugo. sine moj! Zaveden si izrazima koji se koriste za ono što dolazi u postojanje. Materija je jedna. inspiraciju i sveti hrast. Pogledaj i ovo. 15. Ovi izrazi zbunjuju ljude. ili sastavljanje i rastavljanje. takođe. Svim tim On proriče budućnost Čoveka: kroz ptice. Jer Otac je želeo da sve dok on postoji Kosmos bude živo biće. kroz večne vremenske cikluse koji potiču od Oca. 20. sine moj. zadržavajući taj identitet. nego njegovo opažanje. liku Svega. Duše Um (Nous). sine moj. Zbog toga Kosmos neophodno mora takođe biti i Bog. vodu. Kako stoga. 19. 18. To je jedna stvar puna pokreta. a nakon ponovnog rastvaranja ono se vraća sebi. povrh svega. pa doživeti Božju prisutnost nije teško. Zato je sve besmrtno: Materija. dok Um obuhvata Dušu. znamenjima. Bog je oko svega i prožima sve. Šta je. već zaborav. Bog se obraća bićima samim tim životom: noću. rastvorena su ne da bi bila uništena. niti iz jedne celine niti iz pojedinačnog dela što ne živi. i održavatelj Volje i Poretka Oca – ispunjen je Životom. jer on je energija i moć. izobilju života. oče. a Vazduh Materiju. Ali svako živo biće nije nužno uvek isto. da se sve u Kosmosu kreće kako bi se povećalo ili smanjilo. Nadalje. Ona ne umiru. Na taj način Čovek objavljuje da poznaje prošlost. Ali Čovek koristi sve to – zemlju. bilo šta mrtvo? Jer umreti znači nestati. Rastvaranje nije smrt. Sva tela u univerzumu su raznovrsna i sastavljena tela i. najfiniji dio vazduha je Duša. vazduh. Jedinstvo je to koje rađa brojeve i povećava ih.Duše. sine moj. Kako bilo koji deo Boga može biti uništen? Tat – Ali. i danju. a Uma Bog. koja su deo Njega. sine moj. već je rastvaranje mešanje. Duša Vazduh. svako biće nastanjuje jedan deo Kosmosa: vodena bića vodu. jer dok je Kosmos kao celina nepromenljiv. a Čovek iznad svega. niti će postati. jer on može primiti Boga i deliti Njegovu suštinu. Proviđenje i Priroda instrumenti su pomoću kojih se upravlja Kosmosom i pomoću kojih je materija uređena. ne umiru? Hermes – Ćuti. jer nepokretna tela ne označavaju ništa drugo nego inerciju. Čitav ovaj Kosmos – moćni Bog ili oličenje Jednog moćnijeg s kojim je sjedinjen. u ostalim sastavljenim telima postoji određeni broj svakog. Tako je najfiniji deo materije vazduh. jer nije rođenje ono što čini život. Znaj stoga. kroz snove. Duh. Duša i Um (Nous). zemaljska bića zemlju. već su rastvorena kao sastavljena tela. sadašnjost i budućnost. Tat – Ne čini li se Zemlja nepokretnom. sine moj! 17. ne postoji. može biti u tom Bogu (Kosmosu). Sve što živi duguje svoju besmrtnost Umu. kroz utrobu. nije promena ono što čini smrt. oče? Hermes – Ne. dok je svako od duhovnih bića suština. vatru. te ništa ne može nestati ili biti uništeno. vidi Nebo i dodiruje ga svojim umom. već da bi se mogla obnoviti. Ne bi li bilo apsurdno da hraniteljica svega nepokretna stvara i rađa sve stvari? Nemoguće je da onaj ko može iznedriti takve stvari čini to bez kretanja? Najapsurdnije je pitati da li je četvrti deo Zemlje inertan. a ta je suština nepromenljivi identitet. Ali. sine moj. sine moj. Život. a istodobno. 16. životna aktivnost? Je li to pokret? Šta je tada u Kosmosu nepokretno? Ništa. svi njegovi delovi su promenljivi. U ovom Kosmosu. Nužnost. zar bića u Njemu. nepomična. Jer bez broja ne može biti struktura. . A Bog obuhvata sve i prožima sve. a nestati znači biti uništen. U Kosmosu nijedna mrtva stvar nije postala. krilata bića vazduh. ipak taj neuništivi identitet uvek zadržavaju. iz kojih je sastavljeno svako živo biće. ne postoji ništa. Ono što se kreće je živo.

iz koje se vrste utrobe ili iz koje vrste semena se rađa (taj novi) Čovek. i poštuj ga. način na koji se ponovno rođenje udeljuje. 2. 22. Misliš li da bi mogla biti nešto drugačije od bestelesne hrpe da nije energizovana? Kako je energizovana. ko ih je pokrenuo ako ne Bog? I ne znaš li da su. Hermes – Volja Božja. kada sam postao tvoj Molitelj. . Tat – A koja se vrsta Čoveka rađa. kao što su nebo. i semena koje je Istinsko Dobro 4 . oče? Hermes – Materija je sine moj. Postoji samo jedan način poštovanja Boga: ne budi zao. a to je Bog – Sveukupnost. tihovanju. da je materijalnost energija Materije. 23. voda. priroda. sakrio si pravo značenje. rekao si da ćeš mi objaviti to znanje „kada budem spreman postati stranac svetu. Tat – Ko je seme posejao. Tat – Ali to su čiste energije. ni vreme izvan Boga. i sve prožima i sažima sve postojeće. Vidi kako se očituje Svrhovitost stvari i vidi Proviđenje kojim nastaju stvari.“ Sada sam spreman. kada sam žudeo da čujem Propoved (Logos) o ponovnom rođenju (posebno zato što o tome ništa nisam znao). Pokloni se pred ovim Učenjem (Logos). I zato ne postoji veličina. Nadalje. krv. sine moj. toga Boga takve uzvišenosti koja pokreće sve dobro i predivno – bogove. Promatraj materiju. Tat – Je li On u materiji. govorio si u zagonetkama i nejasno o Božanskoj Prirodi. Želiš li (da je doživiš). Ispuni svoje obećanje kada si rekao da ćeš mi predočiti. sine. prepunu života. Hermes – Iz mudrosti koja počiva u tišini 3 (nastaje novo rođenje). besmrtnost. Kada si rekao da niko ne može biti spasen pre ponovnog rođenja. da telesnost sadrži telesne energije i da suštinsko čini energije Suštine. kažemo. deo Boga. proviđenje. sine moj. sva živa bića dovodi u život? Ko besmrtne stvari čini besmrtnima? Ko promenljive navodi u promene? Bez obzira da li govoriš o Materiji. Jasnog uvida koji nastaje jedino praksom meditacije ili mentalnog mirovanja. znaj da su to energije Boga. promišljaj Njega. a moj je um čvrsto odmaknut od obmana sveta. Ko. jer On je sve. o oče? U velikoj sam nedoumici. oče? Jer on nema ništa zajedničkog sa mnom. iza uređenosti Kosmosa. Trismegistose. ko ju je načinio takvom? Jer energije su. ili mora doći u postojanje. daimone i ljude.21. penjući se na Planinu. stoga. zemlja i vazduh delovi Kosmosa. na isti način život. otvoreno ili u tajnosti. KRAJ DVANAESTE KNJIGE Knjiga XIII – Tajna propoved na planini 1. mesto. i vidi pravilno ponašanje poretka. oblik. kvalitet. odvojena od Boga kako bi joj se mogao pridružiti kvalitet prostora. što nije Bog. oče moj! Hermes – Ako to jesu čiste energije. Jer ja ne znam. U Svemu ne postoji ništa što nije Bog. Telu ili Suštini. neophodnost. Tat – U Opštoj Propovedi. kontemplaciji. jednako u prirodi 3 4 U meditaciji. duša i Um Njegovi delovi i da je trajnost svega toga naziva Dobro? Stoga ne postoji ništa što dolazi u postojanje. o oče.

7. Jedan Čovek. Prizivam moć koja dolazi nakon radosti. i ovo: ko je autor ponovnog rođenja? Hermes – Sin Božji. budi postojan i održavaj uzvišenu tišinu! Tako milost koja dolazi od Boga neće izostati. Proizašao sam iz moje pređašnje biti u besmrtno telo. Želeo bih da mi iskreno odgovoriš na ovo. Hermes – Prvi mučitelj je neznanje. Božjeg Sina? Hermes – U svemu je on Sve. sastavljen od svih moći. 3. Postoji ih zapravo više i zastrašujući su. o sine. sine moj? Mogu reći samo ovo: Vidim unutar sebe Jednostavnu Viziju rođenu milošću Božijom. pomoću Božje Volje. sine moj. a ne kao otac sinu. zar ne? Hermes – Možda nije tako. Tat – Reci mi. Četvrti požuda. Osmi zavist. što daje svetlost. Isključi telesna čula i Božansko će se roditi. pa kako ćeš pojmiti čulima ono što nije ni kruto ni tekuće. A sada. povuci se u sebe. Deveti izdaja. Hermes – Šta mogu reći. Zato moja bivša fizička forma više nije važna. a tuga će otići onima koji joj ustupaju mesto. Hermes – Želim da sada istupiš iz sebe. Znanje o radosti dolazi k nama. ono što je samospoznatljivo. Ono što je gore rođeno kao vatra. dole je rođeno kao zemlja.kao i u umu. sine moj. oče. ono što nema boju. što ne može biti vezano ili izgubljeno. Sada nisam ono što bejah pre. a ipak su budni. Tat – Zaista sam izgubio razum. Treći je neumerenost. Tat – O oče. jer sada ja ne vidim sebe. i tu je stvarnost varka. 8. Tat – Ne poznajem ih. sine moj. o oče. nekoliko. sine. 4. sine. o sine. Dvanaesti zlovolja. Tat – Imam li u sebi mučitelja. Hermes – Tako je. ono što je vlažno poput vode. takođe. Želi. Trismegistose? Hermes – Ono što nikada nije pomućeno. ali ja nisam sada opažen tim očima i tim telom. Tako nešto se ne poučava. Jedanaesti nepromišljenost. jer ja sam bez boje i ne mogu biti dodirnut ili izmeren. Peti nepravda. Očisti se od životinjskih muka – materijalnih stvari. Tat – Šta je tada istina. niti se može videti od strane fizičkog tela. kad god On poželi. 6. što nijedno telo ne može sadržavati. otkrivam da su moći mojeg uma zaprečene. što nije pokrenuto. o sine. Jesam li sin stranac očevoj vrsti? Ne odbijaj me oče. što nije podložno promeni. što ne može biti određeno. Tat – Nisam sposoban za to. Baš kada sam očekivao da ću uz tebe postati mudar. Sedmi obmana. Tat – Govoriš u zagonetkama. kao oni koji sanjaju u snu. Ja sam prvorođeni sin. To je najslađa snaga. već se kroz Boga ona pamti. jer vidim da su Tvoja veličina i Tvoj izgled istovetni sa Tvojim drugačijim oblikom. Najradosnije . o čijoj energiji i moći Čovek može imati samo predstavu – a čak i tada to zahteva Čoveka koji može pojmiti Put Rođenja u Bogu. što nema odeću. stranac sam tome. Sada me vidiš svojim očima kao nešto što razumeš kroz telo i vid. o oče. Je li onaj ko je (iznova) rođen drugačiji od onog od Boga. Drugi je tuga. Tat – O oče. o oče. Deseti ljutnja. niti bilo koji oblik. zadao si mi duboku bol i uništio moje sposobnosti. i to će doći. o sine. sine moj. ne. oče. Dvanaest ih je brojem. daješ mi odgovore koji su nemogući. Hermes – Ova se vrsta ljudi ne poučava. Oni podvrgavaju unutarnjeg Čoveka koji boravi u zatvoru svoga tela pateći od Čoveka koji prima Božju milost. 5. samokontrolu. ali rođen sam u Umu (Nousu). o sine. a s kretanjem vremena raste i nestaje. Protumači mi način ponovnog rođenja. i doći će. ipak struji kroz vazduh. To određuje način i učenje o ponovnom rođenju. Smrtno obličje menja se iz dana u dan. ali pored njih ima još mnogo drugih. Hermes – Čak i u tome si zaveden. Šesti pohlepa. o oče? Hermes – Aoj. Tat – Zanemeo sam i lišen sam vlastitog razuma.

Pastir (Poimander). sastavljeno je od kruga od dvanaest tipova života. Tat – O oče. o oče. sine moj. kao i ja sam!? 15. Svugde sam prisutan. jedno je smrtno. način ponovnog rođenja. a to jedinstvo je rođeno iz duha. već da ga damo onima koje Bog Sam želi. nego energijama Uma koje su mi date kroz moći. Tat – O oče. duhovno rođenje je dovršeno. one su poražene i odleću od nas šumeći svojim krilima. rađaju dušu. spoznaje sebe [kao Život i Svetlost]. ali su jedne prirode. i oko Uma (Nousa) u tebi biće pokvareno. Vidi kako se dolaskom istine podiže Dobro. Tat – Reci mi. A kada tih Deset dođe. . zajedno sa životom i svetlošću. Tat – O oče. drugo nikada ne može. 9. 14. pre materice. jer ih proteruje Deset snaga. želim da čujem i da znam te stvari. hoće li ovo telo. a pomoću tog rođenja postali smo slični bogovima. Ti znaš. o sine. nije mi dao ništa više od onoga što je napisano. U razumu Jedan sadrži Deset. spoznaje da je sazdan od tih snaga ispunjen blagoslovom. oče. Njenim dolaskom odlazi neumerenost. koja je suprotna pohlepi. Deset jedan. o sine. dok su u delovanju oni jedno. 11. No reci mi ponovno kako se tih dvanaest mučitelja mraka isteruje od strane deset snaga. bio je svestan da ću biti sposoban da spoznam sve stvari sâm i da čujem ono što želim da čujem. Ono proteruje onih dvanaest. o sine. Prirodno telo koje naša čula opažaju znatno se razlikuje od ovog suštinskog rođenja. a muke tame više ne padaju na nas. Hermes – To telesno boravište kroz koje prolazimo.zamolimo za njen dolazak. Uzvišeno Dobro. Prvo mora biti rastvoreno. Um (Nous Uzvišenog). Sin Jednog. pozivam sledeću moć – istinu. Učinićeš dobro ako požuriš da se oslobodiš boravišta tela. Zbog toga moći u meni pevaju o svim stvarima. Zgrešićeš. napušta telesna čula. snagu suprotnu požudi. nepokolebljivost. Obmana odlazi i istina je s nama. postadoh postojan kroz Boga. ja sam u materici. u vodi. Jer njih Deset. na zemlji. biti ikada podvrgnuto rastvaranju? Hermes – Ćuti i ne govori o nemogućem. Zadužio me da stvaram divna dela. Zavist je pobegla daleko od nas. ne možemo ga čak ni razlikovati. koje je načinjeno od snaga. posle materice. Ko god Božjom milošću postiže ovo rođenje u Bogu. velikodušnost. Sada kada je pohlepa otišla. Zar ne znaš da si rođeni Bog. Sada vidim ne svojim očima. Zbog Čovekove obmane postoji nesloga među njima. Pozivam šestu snagu. Mi ne možemo deliti nemir od ljutnje. a ne više oslikavanje nekog u odnosu na trodimenzionalno telo. Prema ispravnom razmišljanju (Logos) tih Dvanaest se povlači jednom i zauvek. jer ti si pročišćen. 13. vidim Sve i vidim sebe u Umu (Nousu). S odlaskom nepravde mi postajemo pravedni. koja se pojavljuje u različitoj formi. sedište je pravednosti. a drugo besmrtno. pridodano je istini. Hermes – To je ponovno rođenje. i da vidim sve. Vidi kako je bez suđenja oterala nepravednost. 10. čuj himne hvale za koje si rekao da si ih čuo kada si došao u Osmu [Ogdoadu] Moći. Taj korak. ja sam u životinjama i u bilju. o sine. Sada pozivam četvrtu moć. u vazduhu. Ja sam na nebu. Život i Svetlost tu su sjedinjeni. To je dar učenja o ponovnom rođenju koje sam razložio tako da krivo ne tumačimo sve prema mnoštvu. Tat – O. a on se sastoji od elemenata kojih je dvanaest po broju. Hermes – Baš kao što mi je Pastir (Poimander) objavio kada sam došao u Osmu. sine. o Trismegistose? 12. kako se to događa.

Koji je postavio zemlju. Primi darovanje govora od svih bića. 18. one izvršavaju Tvoju Volju koja dolazi Od Tebe i Tebi se vraća. o sine. Učini to na sličan način i u vreme izlaska. ukoliko ne dosegneš sam kraj. ne gibaj se! Ja slavim Gospoda stvaranja. Oče. Jer Um (Nous) vodi tvoju Reč. vi moći. svetlosti. . Kroz mene Istino. Život i svetlost. Otvori se. Drveće. himnu ponovnog rođenja koju nisam mislio da ti dodelim tako spremno. licem okrenutim prema istočnom vetru.16. Slavimo. Pevajte mojom Voljom sve moći što nalazite se u meni. budite mirni. neka On primi hvalu svake snage u meni. pevaj sa mnom. već se drži skrivena u tišini. stani pod čisto nebo. okreni se južnom vetru. moći svih mojih energija. iznad nebesa. I koji je naredio da se pojavi vatra na korist bogovima I ljudima. Sve i Jedno. Pevajte hvalu sa mnom. Neka Božja besmrtna sfera primi moju reč (Logos)! Jer ja pevam hvalu Njemu koji je sve utemeljio. od nas vama teku naše hvale. a vi vetrovi. I tako. Tako vape Moći u meni. O. sine. Jednako onim delovima koji su nastanjeni kao i onima koji nisu. O. okačio nebesa i koji je naredio da Okean pruži vodu [Zemlji]. stvaraocu svetlosti. Ona se ne poučava. pevajte Jednom i Svemu. One slave sve. O. o nosiocu daha života. Sada. Otvorite se nebesa. slušaj harmoničnu pesmu hvale. sačuvaj Sve u nama. Hermes – Budi postojan. Pevaj moja Velikodušnosti. sine. Neka svako biće ovoga Sveta posluša ovu himnu. Božansko Znanje koje si ti rasvetlio. Ti Dobro. kroz mene hvali Sve. Ti si Bog. Primi sve natrag kroz mene putem Reči. slavi dobro. Tvoja Reč kroz mene peva Tebi. Bože. živote. Izgovorenom žrtvom. 19. Zahvaljujem tebi. Zahvaljujem tebi. hvale Pravičnosti. pri zalasku sunca duboko se pokloni. pevaj istinu. osvetli Sve. snazi svih mojih moći. Da bi je koristio svaki Čovek. budi postojan! Tajna himna 17. Njega. Samokontrolo. Ja pevam kroz tebe iz božanske svetlosti I radujem se u oduševljenju Uma (Nousa). Ti. Gospodara sveukupne prirode! On je Oko Uma (Nousa). zemljo! Neka se svaka munja iz ponora prikaže za mene. O. moći u meni. i ona jeste Sve. Pevaj kroz mene moja Pravednosti.

Ovo se mora shvatiti. roditelju mog dolaska u Rođenje. a kada se shvati treba se obožavati. ja. ali razložiću ti skrovitije značenje. nisu stvorene same od sebe. Tebi. tada postoji stvoritelj koji mora biti nerođen. ti si Gospodar. jer pomoću Tvoje Volje sve su stvari načinjene. Tat – O. vazduh. jer u protivnom ne bi mogao prethoditi svemu što je rođeno. S obzirom da je on moj sin i prilično je mlad te s obzirom da je tek nedavno shvatio te stvari. Sve su očitovane stvari stvorene i još se uvek stvaraju. Tvojom slavom i snagom Um (Nous) u meni potpuno je rasvetljen. ali On sam je nevidljiv. 21. Zato je sve načinjeno načinio neko drugi.20. zemlju. Ali. Ali. oče. već pomoću drugog. Tat – Da oče. Mnoge su stvari stvorene. primi ove moje reči Svojom Voljom. Odabravši najvažnije tačke koje smo razradili. o sine. On uvek stvara i uvek je nevidljiv. kroz duh. 4. Iz Tebe i Tvoje Večnosti otkrio sam pesmu hvale. takođe. kroz tvoja bića. ti si Otac. ili sva tri imena? On je Bog zbog svoje moći. čvrsto želim da hvalim Boga iz sveg srca. samo onaj ko je nerođen može prethoditi svemu što je stvoreno. I ja. Hermes – Čini to brižno. Stvoritelj zbog svoje aktivnosti i Otac zbog Uzvišenog Dobra. Tokom moje odsutnosti. sine moj. 3. a kako je ta moć u . obećaj da ćeš ćutati o toj vrlini i nijednoj duši nećeš obznaniti da poznaješ način ponovnog rođenja. on nadmašuje sva stvorena bića. moj sin Tat želeo je da uči o prirodi svih stvari i nije mi dopustio odugovlačenje. 22. oče. U Umu si spoznao sebe i našeg [zajedničkog] Gospodara. Bože. Hermes – Pridaj svoju žrtvu prihvatljivu Bogu. 2. Hermes – Srećan sam. ali međusobno su različite. kada si naučio tu lekciju od mene. nadmoćan u nadilaženju čitavog stvaranja i u stvaranju bez prestanka. sine moj. KRAJ TRINAESTE KNJIGE Knjiga XIV – Hermes Asklepiju 1. prilažem ovaj dar govora. Tat – Oče. Oboje smo bili dovoljno pažljivi – ja u govoru. govorim. jer ti si stariji i već razumeš prirodu stvari. jedinstven i istinski mudar u svim vidovima. o sine. takođe. Tat. vodu. što si mi pokazao pevanje tih himni. ono što opazim u Umu. Hermes – Reci: u Kosmos koji tvoj um samo može videti. u Kosmos koji um samo može videti. Čak štaviše. Tat – Zahvaljujem ti. jer je prvi po broju i po veličini. jer mu niko ne prethodi. da si izneo plodove Istine koji ne mogu umreti. Jer šta može biti slađe od pravog Oca? Ko je On? Kako ćemo ga upoznati? Je li ispravno nadenuti mu ime 'Bog'? Ili nosi ime Stvoritelja ili Oca. zaista sve očitovane stvari. o sine. ti si Um. I sada. Gospodaru Svega. Sve to tvoj Čovek proglašava kroz vatru. postavio sam ovu himnu u Kosmos unutar mene samog. pridodaj „kroz Reč”. bilo je nužno da celovito govorim o svakoj pojedinosti kako bi on lako mogao pratiti svako od tumačenja. U Tvojoj Volji pronađoh odmor koji tražih. želim da ti saopštim njihov sažetak. a obožavalac treba da se uvrsti među blagoslovljene koji su spoznali Oca. Bogu. sve što je učinjeno – vidljivo je. Takav je Svemoćni. Na taj način On stvara. da se ne pomisli kako smo klevetnici. Budući da je on ta moć. a ti u slušanju. Ako ih je stvorio drugi. a ne može se videti.

Budi obazriv prema svemu što misliš ili čuješ. a stvoreno sledi. to jest. Nemoguće je odvojiti jedno od drugoga. život i kretanje u svemu. Da je jedno od toga bez drugoga. ma šta to bilo. već nanose uvredu Njegovoj veličini. Sve što je dovedeno u postojanje. a Bog ne stvara zlo. Ako slikar može stvoriti nebo i bogove. Bog ima samo jednu osobinu – dobrotu. 7. KRAJ ČETRNAESTE KNJIGE (Knjiga XV nedostaje i u originalu. oboje su zapravo ista stvar. Želiš li da shvatiš kako On stvara i kako su sve stvari dovedene u postojanje. Jer Bog je Uzvišeno Dobro: svemoć da stvori sve. shvati da su to dvoje sve. on postaje svaka od tih stvari. i lako ih je izbeći. Isti Čovek sadi lozu. pomoću Boga je rođeno. ne budi smeten ni zbog čega. No. svetogrđe je i bogohuljenje. Tako Bog seje besmrtnost na nebu. Ljudi koji misle tako. a drugo sledi. transformaciju na zemlji. Zato jedno može biti razdvojeno od drugoga dok ne može biti razdvojeno od samoga sebe. 8. u tome su sve postojeće stvari. tamo ječam. zato Bog uvodi transformaciju. a tada postoji Bog sam i takođe stvaranje. a drugde neko drugo semenje. prezir i nemoć. On ima samo jednu slavu. zemlju i mora. Gledaj. pripisujući mu nedaće i jade. I ne budi zabrinut zbog puke različitosti stvaranja.aktivnosti. inteligentna bića i nežive stvari. a sve što je došlo u postojanje nije moglo doći samo od sebe. i predočiću ti najlepšu sliku nalik životu. niti roditelj stvara prljavštinu na telu. Jer među njima ne postoji treći. jer (po njihovom mišljenju) ako nije stvorio sve stvari. zar ne može i Bog takođe stvoriti te stvari? Pobijanje toga ukazuje na veliku ludost i nepoznavanje Boga. sve to je oboje – stvoreno i Stvoritelj. jer ne može postojati Stvoritelj bez onoga što je stvoreno. Nekoliko je stvari koje seje. ako Stvoritelj nije ništa drugo nego kreativno počelo. pomoću Uzvišene Dobrote i pomoću moći koju ona može načiniti.) . ili što se nalazi duboko unutra. to je telo Boga. da bi pročistio nečistoću rođenja. 6. nesloženo. jedno mora biti prvo. Najverovatnije se radi o grešci numerisanja poglavlja kod izvornog priređivača. Kovač bakra ne stvara zelenilo. Prvi je Bog Stvoritelj. zbog straha da ćeš poniziti Boga i umanjiti njegovu slavu. nije ih stvorio jednako zbog prezira kao i zbog nemoći. Onaj ko je dobar nije prezriv niti nemoćan. Misliti tako. proizlazi da je uzrok tome neko drugi i da bez Stvoritelja stvoreno nije moglo biti rođeno niti može postojati. To su nedaće koje slede dolazak u postojanje. 9. seljak baca seme na zemlju – ovde pšenicu. Jer. a odbijajući da Mu pripišu stvaranje svega. nepomešano. izgubilo bi vlastitu prirodu zato što bi bilo lišeno drugog. Jedno. ne samo da Ga ne poznaju. Napustimo dugu i beskorisnu raspravu. ono što je iznad ili ispod. što je božansko ili što je podvrgnuto promeni. stvaranje. Ništa zlo ili sramotno ne može se pripisati Stvoritelju. od 13 do 17. jabuku i drugo drveće. 5. u najčudnijem su stanju. jedno u svome jedinstvu. Moramo upoznati dve stvari: stvoreno i Stvoritelja. kojom stvara sve. a ne o gubitku celog poglavlja. Prihvati li se da su to dvoje. ljude. poput zelenila na bakru ili prljavštine na telu. to počelo mora biti stvoreno od samoga sebe. stalna prisutnost stvaranja uzrokuje zlo kao neka vrsta čira. gledaj. Inače razna izdanja Corpusa imala se različit broj poglavlja. Kako je dolazak u postojanje rad Stvoritelja. četiri sveukupno. Pretvarajući se da su sveti i da poštuju Boga. stvoreno i Stvoritelj. 10.

disanje. Na taj je način sve stvoreno. isto. 5. o Kralju. Nadodao je. potkopaće uzvišenost i snagu našeg vlastitog koji čuva snagu reči. nego koristimo zvuk pun snage. budući da postoji Jedno koje to nikada ne prestaje biti ukoliko celokupnost nije rastvorena. jer oboje su Jedan. Gospoda. a takođe u prisustvu Tata. On je. i od sebe daje sve svemu. obilno deleći svoju svetlost. duša. Njegove su uzde život. što će pak dovesti do većeg iskrivljavanja i nejasnoće. Moj učitelj Hermes često mi je privatno govorio. međutim. Rekao je da će postati još opskurnije kada Grci odluče da prevedu naš jezik na njihov. Pa ipak. onoliko koliko je u tvojoj moći. vodu i zemlju. 7. pak. Kralju moj. to jest Sunce. Ovde ću započeti svoje pismo prizivajući Boga. Jer on je taj čije milostive snage ne prožimaju samo nebo i vazduh. Vidi kako u sadašnjim delovima vode ima mnogo izvora vode i izvora vatre što se podiže. što je. i bivajući Jedno – On sažima sve stvari. Grci. Jer bahat. 8. 2. I na jednom mestu možeš videti tri prirode: vatru. Izražen na svom izvornom jeziku. ako bi neko napao ono što izgleda da je sveukupnost i Jedno. ali ne predaleko od njega. Zato. uvek povezuje nebo sa zemljom. Jer. Nije u saglasju s opštim mišljenjem i zaista opovrgava sve što većina misli. Zapravo. te priroda zna od kakve je tvari načinjeno i odakle teče. međutim. uzimajući izraz „Sveukupnost“ kao odvojen od Jednog i kao množinu. Celokupnost svega je Jedno i jeste u Jednom. on sedi u središtu. 6. kako ove misterije ne bi došle do Grka. koje zavise od jednog jedinog korena. već prema dole dosežu do najdubljih dubina zemlje i morskih bezdana. šaljući svoj sadržaj odozgo prema dole i podižući materiju odozgo. koje njegovi zraci sadrže. 4. 3. vežući uzde za sebe kako ona ne bi besomučno jurila. Sámo Sunce nalazi se blizu sebe na mestu. Ne možemo ga videti. da su one zasenjene i da odražavaju skriveno značenje reči. bivajući sve – Jedan. Ako je tamo duhovni sadržaj. a ne potpunost – što je nemoguće – on bi podelio sveukupnost od Jednog. tada je to telo Sunce. za preostali deo mojeg pisma. ostaju uz njega. i iznad i ispod. Poput veštog vozača. a tvoja moć je neograničena. tekst čuva čisti duh reči. Stvoritelja i Oca koji sve sažima. Seti se ovog počela. besmrtnost i stvaranje. da je sadržaj mojih knjiga vrlo jednostavan i jasan onima koji ih čitaju. Noseći na sebi Kosmos kao krunu. neodređen i upadljiv stil grčkog jezika. dovodeći time sveukupnost do ništavila. Jer sam kvalitet zvuka i izgovor egipatskog jezika nose u sebi snagu onoga što je izrečeno. moj Kralju. Iz nužnosti su sve stvari Jedno. Mi ne koristimo takve reči. koriste prazne reči koje su puko razmetanje. Ne postoji ovde drugi. molim te da osiguraš da ovaj tekst ne bude preveden. šaljem ti važno pismo koje kruniše i poziva u sećanje sve drugo.Knjiga XVI – Asklepije kralju Ammonu 1. Stvoritelj. ne uključuje napor. Zato se za to veruje da je spremište sveukupne materije koja izdaje vlastito obilje i zauzvrat prima sadržaj odozgo. ali sistematskim naporima možemo ga razumeti. Zapravo. o Kralju. On povlači sve oko sebe i u sebe. Takva je filozofija Grka: buka reči. jer sjaj njegovog lica sjaji čitavim univerzumom. izgledaće da je u suprotnosti s nekim stvarima koje sam spomenuo pre. Vizija Sunca. Sunce udeljuje besmrtnicima njihov večni život i hrani večna . on sigurno vodi kola Kosmosa. On popušta uzde da bi se kola mogla slobodno kretati.

12. moći tih duhova prestaju da deluju na njih. Neke od tih moći su dobre. venama i arterijama. podižući i jačajući sve naraštaje. i jedna koja okružuje zemlju. Promena je konstantna za sva tela. sa silaznom svetlošću. ono ih prima natrag. 17. 13. a zadatak duhovnih moći da služe. ili bolje rečeno horovi duhova. prisilom (što oni nazivaju sudbinom) ili neznanjem. nemirom. zaposedaju svakoga od nas u trenutku rođenja i daju dah. a ljudi od moći duhova. 14. Oko Sunca se nalazi osam sfera koje zavise od njega. Za bilo šta drugo za što ljudi imaju smelosti da učine. Oni uzrokuju različite nerede u gradovima i među narodima. vihorima. One iznose zapovesti bogova. „horovi“ – jer ima mnogo različitih vrsta moći. Duhovni svet tako zavisi od Boga. to jest. 10. Postoje takođe neki koji su mešavina dobra i zla. to jest po svojoj aktivnosti. menjajući mesto iz trenutka u trenutak. One borave zajedno i ne nalaze se daleko od besmrtnika. bez prekida bilo gde. a ne ljubav. Oni oblikuju naše duše po sebi samima i uzdižu ih boraveći u našim mišićima. za besmrtnike bez rastvaranja. kroz koji duhovni i fizički svet Sunce prima od Boga tok svesti. kada ti duhovi ulaze u dva tela duše kroz telo. Duhovi koji su postavljeni kao pratioci iza svake zvezde prema onome što svako rođenje zaslužuje. zemlje i vazduha. koja osvetljava čitavu šupljinu kraljevske vode. i u obilju. Kada je pomoću Sunca taj racionalni deo u Čoveku prosvetljen svetlošću (a takvih je ljudi nekoliko). prodirući duboko do naše utrobe. a fizički svet od duhova. od kreativne moći. Oko njega su mnogobrojne skupine duhovnih snaga. formu za formu. Pridružene su području ljudi i nadziru njihove poslove. zadatak ljudi da izražavaju poštovanje. ali takođe i u životu pojedinačnih ljudi. Svim ovim duhovima data je vlast nad zbivanjima na zemlji i nad tamošnjim nemirom. Moći duhova zavise od sfera. i duša i telo. . Tako su sve stvari i svi ljudi zavisni od Boga. 15. a neke zle po svojoj prirodi. Na taj način besmrtnici se razlikuju od smrtnika i smrtnici od besmrtnika. tako on takođe stvara život neprekidno. i to olujama. uraganima. on oživljava i pokreće rođenje i smrt. Hor duhova. bogovi će ih smatrati nevinima.područja Kosmosa svetlošću koja se penje. jer posao bogova je da čine dobro. Kada su oni istrošeni i odbačeni. pogreškama. Sada. Čineći tako. 16. Jer suština duhovne moći je njihova aktivnost. Samo nepoštovanje nailazi na osudu. vrstu za vrstu. Najveća uvreda bogovima od strane čovečanstva je neiskazivanje poštovanja. prva je sfera fiksnih zvezda. stavljeni su pod zapovedništvo Sunca. vulkanima i zemljotresima. Postavljeni su u poredak pod Suncem i jednaki su im brojem. Ali razumni deo duše ostaje oslobođen tiranije tih moći i ostaje spreman za primanje Boga. 11. Sunce održava i hrani svaku vrstu bića. Nikada nisu nepokretni nego se okreću. svaki pobuđuje dušu prema svojoj vlastitoj aktivnosti. Kako duhovni svet obgrljuje fizički i puni ga različitim vrstama formi. Bića iz tog dela Kosmosa on obnavlja i preoblikuje u cikličkom kretanju. ili (niži) bog. a potom sledi njih šest što ih čine planete. Ovu kontrolu Hermes naziva sudbinom. Na taj način moći imaju nadzor nad svim zbivanjima na zemlji kroz instrument naših tela. kažnjavajući bezbožnost glađu i ratovima. tako i Sunce obgrljuje sve ostalo u Kosmosu. moćima čije aktivnosti oni vole (kojima su porobljeni). pa čak i u našem mozgu. Ali svi ostali ljudi su vođeni i rođeni. Mišljenje (usađeno u čoveka od strane duhova) je zavodljivo i upravo ono zavodi (čoveka). poput mnogobrojnih različitih vojski. Jer nijedan duh. a što je poslano od strane okrenute nebu. za smrtnike s raspadanjem. nema moć nad bilo kojim zrakom koji dolazi od Boga. menjajući jedno za drugo. Kao što je njegova svetlost neprekidna. u našoj moždini. 9. on deluje jednako kao s nebeskim telima.

On nikada ne može prestati da stvara jer On sam nikada ne prestaje da bude. Kako Bog nema kraj. To je vojska bogova i moći. Kroz sve instrumente Bog pomoću Sebe samog stvara sve ovo i sve stvari pokazuju osobine Boga. one su Bog. Njegov duhovni sadržaj upravlja nebesima.18. Zato je Otac svega Bog. a moći koje su pridružene bogovima vladaju ljudima. on stvara Sebe. budući da je to tako. Stvoritelj je Sunce. tako i njegovo delo nema ni početak ni kraj. KRAJ ŠESNAESTE KNJIGE ************************** . a Kosmos je instrument njegove kreativne moći. nebesa vladaju bogovima. 19. Stoga u stvaranju svih stvari.

. Egipat! Čak štaviše.) tvoje reči tek lepo kamenje.... a smrt od života... Otac i bog od jedinog prvog Boga.. Tama će biti draža od svetlosti. protiv nereda. dočekaćeš dan kada ćeš teći više s krvlju nego s vodom. „Ili ne znaš. U njemu se nalazi proročanstvo Hermesa Trismegistosa o propasti Egipta i najava jedne opšte dekadencije. Ponekad ga uništava velikim potopom. Utemeljiće se novi zakon (nedostaju dva reda) . koja je Njegova volja (bez početka). Zli anđeli ostaće među ljudima 5 .. bogovi će ga napustiti.. Asklepije i Ammone.. On će ukloniti pogrešku i odstraniti zlo. ratove i pljačku.. Iluminati. a vazduh će biti zagađen. da je Egipat slika neba? Čak štaviše. snaga koja poseduje dobro. . A što se tiče stvari duše i besmrtnih stvari.. posebno oni koji se zateknu u poštovanju i slavljenju Boga.. A ti..... zašto plačeš – Oni će po svojim običajima izgledati kao stranci. a (.. i biće s njima. Stvoritelj. i vodiće ih u bezboštvo. a bezbožnika slaviti kao mudraca. koje je dobro.. nered i nepoštovanje plemenite reči. Tate. već će ih smatrati ispraznošću.. pobožnija od drugih. ini će (nedostaje red) .. Asklepije 21-29 5 Hibridi reptoida..). učeći ih stvarima koje su protivne prirodi. A šta je to što govorim o Egipćanima? Jer oni (Egipćani) neće napustiti Egipat. to je mesto stanovanja neba i svih sila koje su na nebu.. A varvari će biti bolji od vas.. u vreme kada bogovi napuste zemlju Egipat i vinu se u nebo. aristokratija.. Takva će biti malaksalost sveta: ateizam...Proročanstvo Hermesa Trismegistosa Razgovor Hermesa Trismegistosa s učenicima Asklepijem.Asklepije... Onaj koji umre neće biti oplakan. Pobožnog će Čoveka držati ludakom. Ako nam dolikuje da ne budeš neuk o vremenu koje dolazi u našu zemlju... neće biti poštovana (.. . Božanski Egipat trpeće većih zala od ovih. kada će Egipćani uzalud služiti svojim bogovima i kada će njihove religiozne aktivnosti biti prezrene. verujte mi (kada kažem) da će ljudi te vrste biti izvrgnuti opasnosti za svoju dušu. Egipćani. I to je rođenje sveta. Egipat – od Boga voljeni. a u drugim vremenima vatrom koja prži.. već će to biti onaj ko živi.. Niko neće gledati u nebo.)... U tim danima zemlja neće biti stabilna. Božja volja nema svoj početak.. Njegova volja je dobro. budući da kažemo kako to nije dobro (... Hindusi ili neki drugi. No. Jer u Egipat će doći stranci i njime upravljati. bilo da su Skiti. vizije oblikovane prema Čoveku. Askelpije.... A tvoji verski objekti bit će (... sve dok obavi (četiri reda nedostaju) . i besmrtnost. ponekad ratovima i bolestima. Kukavan Čovek biće smatran snažnim. tada će Gospodar.. kao ni njegova priroda. Reko.. svoj posao.. stanište bogova. neuporedivo delo.. već grobova.. kao i njihova religija. već mrtvih tela. tajni vladari. tada će svi Egipćani umreti. postati bezbožna. deo je zbirke hermetičkih tekstova na koptskom jeziku. svi će bogovi napustiti Egipat i vinuti se u nebo.) tek lepe stvari. Već bi mogla postati breme svim ljudima. I još će se kažnjavati. stvoriti svoje delo.. Zaista.“ Nag Hammadi .). Stoga će biti prezren – predivan svet Božji. preživeli će zbog svog jezika biti znani kao Egipćani u drugom razdoblju (vremena). Mrtva tela biće viša od tvojih obala. ne samo da će biti prezrene. Više neće biti puna hramova. Dobar će Čovek biti kažnjen kao zločinac. pronađen u Nag Hammadiju.... A kad se te stvari dogode.. Egipat će biti napušten. zajedno s onime što sam vam već rekao... a ljudi neće ploviti morima niti će poznavati zvezde na nebu. Jer priroda Boga je volja. Neće biti puna bogova. kada ugleda stvari koje su se dogodile. I u tim danima svet neće biti zadivljen (.. Neće biti stvari ni vizija.. škola religije – postaće primer bezbožnosti... Asklepije.. . I toga dana će zemlja.. Jer. Egipat će biti napušten i od bogova i od Egipćana.. Egipćanima će biti zabranjeno da poštuju Boga. dobro.. Jer. Tatom i Ammonom. Egipte! Postaćeš poput bajke. Obnova prirode pobožnih koji su dobri dogodiće se u vremenu koje nema svoj početak. Jer. Svaki sveti glas Božje reči će utihnuti.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful