Professional Documents
Culture Documents
КЊИЖЕВНИ
ГЛАСНИК.
У Р E Д H И К, Б O Г Д A Н П О П O В И Ћ.
KЊИГA ПETA
ВЕОГРАД:
ШTAMПAРIЈA ПЕТРА ЈОЦКОВИЋА, КРАЉА МИЛАНА УЛИЦА. БР. 12.
САМОСТАЛНО МИШЉЕЊЕ.
из ,.ПАРЕРГА и ПАРОЛИПОМЕНА".
§. 1 (257.)
Kao што најмногобројнија библиотека, ако је неуре-
ђена, не доноси толико корнсти колико веома умерена, али
добро уређена, тако je и највећа сума знања, ако је само-
стално мншљење није обраднло, од много мање вредности,
него друга много мања, која је многоструко примењена.
Јер тек свестраним комбиновањем онога што се зна, упоре-
ђењем сваке поједпне истине са сваком другом, знање се
потпуно присваја и у своје руке добија. Само се оно да
мишљењем примитн што се зна: c тога је потребно нешто
научити: али се само оно зна што је промишљено.
На читање и учење можемо се одати својевољно;
на мишљење пак у ствари не можемо. Ово последње мора
бити, баш као и ватра ваздушном струјом, потпирено
и подржавано каквим било интересом везаним за сам
предмет његов: тај интерес може бити чисто објективан,
али може бити и чисто субјективан. Ово је последње
случај у односу на наше личне ствари: оно прво пак;
налази се само код глава које од природе мисле, за које
САМОСТАЛНО МИШЉЕЊЕ.
САМОСТАЛНО МИШЉЕЊЕ.
из „ПАРЕРГА и ПАРАЛИПОМЕНА".
§ . 6 . (272).
Људи, који су свој живот провели у читању и своју
мудрост црпли из књига, личе на оне који су из многих
путописа стекли тачно знање о једној земљи. Они могу
о многоме дати обавештења : али у ствари они немају
никаквог повезаног, јасног, темељитог знања о особинама
земље. Они пак, што су свој живот провели у мишљењу,
наличе на оне, који су сами у оној земљи били: они
једини знају у ствари о чему je реч, познају ствари
тамошње у вези и доиста су тамо код куће.
§. 7. (263).
Обични несамостални философ односи се наспрам
самосталног мислиоца као што се историк односи према
очевидцу: овај говори нз свога сопственог, непосредног
схватања ствари. С тога се сви самостални мислиоци у
ствари слажу, и њихова разлика проистиче само из
разлике становишта: где пак ово ништа не мења, сви
они исто кажу. Јер они само оно кажу, што су објек-
тивно схватили. Ja сам често ставове, које сам, због
њихове парадоксности, страхујући износио пред публику,
налазпо доцније, на моје радосно изненађење, у старим
САМОСТАЛНО МИШЉЕЊЕ.