KOMUNIKATIVNE FUNKCIJE PROSTE RE^ENICE

Aktuelizovawe re~enice u komunikativnoj situaciji

Komunikativna situacija i govorni ~in Verbalizacija ilokutivnog ~ina

2 Re~enica i iskaz
Propozicija re~enice i ilokutivna funkcija iskaza Ilokutivni odnos izme|u re~enice i iskaza

Komunikativna funkcija i ilokutivna strana iskaza

Na~ini aktuelizovawa re~enice Ilokutivni napon iskaza Komunikativna funkcija i govorna situacija Ilokutivnost i faktor adresata
Ilokutivna funkcija Autoilokutivna funkcija Uop{teno-ilokutivna funkcija Neodre|eno-ilokutivna funkcija

Komunikativna funkcija i referencijalnost

Implicitna predikacija o referentu Uvo|ewe u iskaz novog referenta i funkcija pru`awa informacije Zahtevawe informacije Zahtevawe akcionog ~ina 4 5

Tipologija komunikativnih funkcija iskaza Sredstva ostvarivawa komunikativne funkcije iskaza

Eksplicitna performativna formula
1

Implicitna performativna formula Performativna paradigma Semanti~ki performativ Gramati~ka sredstva

Glagolski modus Glagolsko vreme Lice Glagolski vid Negacija Prozodijska sredstva Red re~i 6

Asertivni iskazi
Utvr|ivawe referenta i komunikativna perspektiva re~enice Prostorno-vremenska lokalizacija i referentnost iskaza Tipovi asertivne funkcije iskaza Preuzimawe odgovornosti za saop{tavano i ube|ivawe adresata Jezi~ki pokazateqi tvrdwe Jezi~ki pokazateqi saop{tewa Specifi~ni na~ini izra`avawa pojedinih tipova asertivnosti Istinitost informacije u asertivnosti

6.4.1.1.1.1.1

Direktivni iskazi

Imperativ kao jezgro implicitne performativne formule Adhibitivna i prohibitivna strana direktivne funkcije Intonacija kao pokazateq direktivnosti iskaza Pragmati~ki kontekst direktivnog iskaza Partikularizacija i frazeologizacija imperativnih oblika Drugi na~ini i sredstva jezi~kog izraza direktivnosti
Infinitiv i indikativ 1. l.mn. Potencijal modalnih glagola Konstrukcija da + prezent Pasivni imperativ Modelovawe imperativne paradigme

Ilokutivnost tipa molbe i zahteva

Eksplicitna performativna formula sa performativom molim Tematizacija hipoteti~nosti ~ina

Intenzifikatori u~tivosti molbe Interogativne konstrukcije i ilokucija molbe Molba za dopu{tawe Eksplicitna performativna formula sa performativom zahtevam

Ilokutivnost tipa predloga i preporuke

Semanti~ko-pragmati~ka struktura ~ina Ilokutivna i referencijalna obele`ja Eksplicitna performativna formula sa performativima predla`em, savetujem, preporu~ujem, pozivam, nudim Ostala sredstva jezi~ke realizacije predloga i poziva

Ilokutivnost pretwe
Sredstva jezi~ke realizacije pretwe 7

Komisivni iskazi
Ilokutivnost komisiva Jezi~ka sredstva realizacije komisiva

Interogativni iskazi
Ilokutivnost pitawa Totalna pitawa Parcijalna pitawa Pitawa izbora

Permisivni iskazi
Ilokutivnost permisiva Sredstva jezi~ke realizacije permisiva

10

Ekspresivni iskazi
Ilokutivnost i jezi~ka realizacija pozdravqawa Ilokutivnost i jezi~ka realizacija izviwewa Ilokutivnost i jezi~ka realizacija zahvaqivawa Ilokutivnost i jezi~ka realizacija ~estitawa

11

Deklarativni iskazi

AKTUELIZACIJA RE^ENICE U KOMUNIKATIVNOJ SITUACIJI

Jezi~ka komunikacija ostvaruje se u komunikativnoj situaciji, ~iji su osnovni elementi govorno lice (adresant) - delovawe sagovornik (adresat). U va`nije elemente komunikativne situacije, koja se naziva i govorna situacija (v. t. ...), spadaju tako|e mesto i vreme komunikativne situacije, premet i sredstvo komunikacije.
Komunikativna situacija i govorni ~in

Re~enica koja je pismeno ili usmeno ostvarena u odre|enom kontekstu i konkretnoj komunikativnoj situaciji predstavqa iskaz. U procesu komunikacije iskazi se koriste za razli~ite oblike delovawa, tj. za ostvarivawe takvih radwi, kao {to su: molba, savet, pitawe, upozorewe, obe}awe, zahvaqivawe i mnoge druge radwe.
4

Sve su to govorne radwe ili tzv. govorni ~inovi. Drugim re~ima, govorni ~inovi su slo`ene govorne radwe koje se uslovno mogu rastaviti na ~in izricawa iskaza i ~in ostvarivawa komunikativne intencije govornog lica.
Napomena. - U pojedinim slu~ajevima mo`emo izdvojiti i tre}i aspekt - ocewivawe iskaza od strane govornog lica. Npr. u iskazu Kamo sre}e! govorno lice ostvaruje iskaz, izri~e pri`eqkivawe radwe i ocewuje svoj iskaz kao nerealan.

Ostvaruju}i iskaz, a istovremeno i govorni ~in, govorno lice istovremeno ostvaruje dve radwe: izri~e iskaz ( lokutivni ~in) i realizuje svoju komunikativnu nameru (ilokutivni ~in).
Napomena. - Teorija govornih ~inova (~ije osnove je postavio X. Ostin) ~ini jednu od glavnih oblasti u onom pravcu lingvisti~ke pragmatike, u okviru kojeg se prou~ava iskaz polaze}i od wegove ilokutivne funkcije (nameree govornog lica). Iskaz mo`e da bude namewen tome da se u odre|enoj meri uti~e na sagovornika (npr. da se on uvredi, ponizi i sl.), tj. da ima perlokutivni efekat. Razlika izme|u ilokucije i perlokucije je u tome {to se sadr`aj ilokutivnog ~ina mo`e verbalno izraziti, dok za perlokutivni ~in ne postoji poseban jezi~ki izraz. Izgovarawe iskaza poput Poni`avam te, Pretim ti i sl., ne mo`e se smatrati delovawem zbog wihove opisne prirode. To nisu ~inovi koji se mogu ostvariti putem wihove verbalizacije.

Verbalizacija govornog ~ina.- Eksplicitno sredstvo verbalizacije

sadr`aja ilokutivnog ~ina je performativna re~enica. Performativnost je specifi~na osobina pojedinih glagola koji se u obliku 1. lica jednine prezenta odlikuju ekviakcionalno{}u ekvivalentni su ~inu, a ne saop{tewu o wemu. Npr. performativni glagoli su obe}avam, savetujem , dok volim, vidim to nisu. Za svaki performativni glagol osim performativne mogu}a je obi~na deskriptivna upotreba.
( 1) Garantujem vam ispravnost. ( 2) Garantovao mi je ispravnost. (performativna upotreba glagola) (deskriptivna upotreba glagola)

Iako se performativ vezuje za oblik 1. lice jednine prezenta, mogu}a je wegova upotreba u tzv. transponovanom obliku. Npr. realizuju}i ~in pozdravqawa na kraju pisma, adresat mo`e upotrebiti jedan od mogu}ih iskaza:
( 3) Pozdravqam te. Vesna. ( 4) Pozdravqa te tvoja Vesna. ( 5) Budi mi pozdravqena. Vesna.

od kojih je svaki takav iskaz ekviakcionalan, tj. ekvivalentan ~inu, {to zna~i da je ekviakcionalnost - osnovni kriterijum za odre| ivawe performativne upotrebe glagola i iskaza.
Napomena. - Da bi se ostvarila performativnost, zna~ewe glagola koji imaju svojstvo da mogu biti performativno upotrebqeni mora biti vezan za govorno lice, ali to ne mora obavezno biti iskazano oblikom 1. lica jednine, {to naj~e{}e jeste slu~aj, nego se ponekad iskazuje i drugim oblicima kada se iz konteksta i situacije vidi da je nosilac predikatskog sadr`aja govorno lice, npr. (6) Pozdravqa vas redakcija obrazovnog programa. (7) Ovde pisac zavr{ava predgovor i prepu{ta vas ~itawu romana. RE^ENICA I ISKAZ

Vezivawem re~i za odre|enu komunikativnu situaciju aktualizujemo wen re~eni~ni sadr`aj, ~ime se re~enica prevodi sa nivoa jezi~ke strukture na nivo govora i ukqu~uje u iskaz. Razlika izme|u re~enice i iskaza ispoqava se u tome da isti propozicioni sadr`aj re~enice (weno ukupno zna~ewe) mo`e da ima razli~ite ilokutivne funkcije. Propozicija re~enice je deo iskaza koji funkcioni{e u govornom ~inu na taj na~in da se o wemu mo`e ne{to tvrditi, ili u koji se mo`e sumwati, deo koji mo`e da postane predmet molbe, nare|ewa, `eqe, obe}awa i koji ostaje nepromewen i ako se iz sadr`aja iskaza izuzme ilokutivna funkcija. U re~enicama sa performativnim glagolima u predikatu wihov semanti~ki argument uvek ima status propozicije. Upor. ( 8) Zahtevamo
Pg +

hleba i igara!
Prop

gde je Pg - performativni glagol - nosilac ilokucije Prop - propozicija

Ilokutivna funkcija iskaza predstavqa verbalizovanu intenciju (tj. nameru) govornog lica, koja se najlak{e mo`e eksplicirati pomo}u odgovaraju}eg performativnog glagola. (9) Kladim se u ~okoladu. (10) @elim vam lepo putovawe. (11) Zahvaqujem na toplom prijemu.
Napomena. Da bi se bilo koja ilokutivna funkcija ostvarila i da bi performativna re~enica postala uspe{an iskaz ostvarila moraju se ispuniti neki uslovi. Npr. uslovi uspe{nosti za zahvaqivawe su: 1) Postojawe svesti kod govornog lica da je odre|ena situacija nastala (ili } e nastati) zalagawem sagovornika da se to desi; 2) Eksplikacija od strane govornog lica ~iwenice da je sagovornik direktni ili indirektni uzrok za nastalu situaciju; 3) Postojawe kod govornog lica intencije da sagovorniku oda priznawe za nastalu situaciju.

Ukoliko ilokutivna funkcija nije izra`ena pomo}u odgovaraju}eg performativa, ona se uvek mo`e dekodirati tako {to }e se izdvojiti u iskazu elementarne semanti~ke komponente koje izra`avaju namere, misli i `eqe govornog lica koje izri~e iskaz. Ilokutivna funkcija je slo`ene strukture, koja se uvek mo`e eksplicirati wenim razlagawem na elementarne komponente. Tako u iskazu: Pazi kako prelazi{ ulicu! izdvajamo slede}e semanti~ke komponente: a) Govorim: `elim da uradi{ H; b) Govorim to zato {to `elim da zna{ da prelazak preko ulice mo`e biti opasan; v) Govorim to da bi postupio / postupila na na~in koji iskqu~uje mogu}nost da ti se desi ne{to lo{e. Na osnovu analize izdvojenih semanti~kih dekodiramo ilokutivnu funkciju upozorewa. komponenti

Propozicija re~enice i ilokutivna funkcija iskaza.- Kombinacijom

propozicije sa odre|enom ilokutivnom funkcijom dobijamo razli~ite iskaze. Tako u primerima : (12)
1) 2) 3) Pozajmi}e{ novac. Pozajmi}e{ novac! Pozajmi}e{ novac?

iskaz (1) je konstatacija, iskaz (2) nare|ewe, a iskaz (3) je molba, dok sva tri iskaza imaju istu propoziciju. Ilokutivna funkcija iskaza zavisi od konkretne govorne situacije. Re~enica ima svoju ilokutivnu namenu, gramatikalizovanu kroz oblik glagolske kategorije na~ina ili iskazanu pomo}u modalnih re~i, re~ci i sl. U komunikativnoj situaciji govorno lice koristi re~enicu kao obrazac iz jezi~kog sistema pomo}u kojeg ostvaruje svoje komunikativne namere, odnosno koji upotrebqava u odre|enoj ilokutivnoj funkciji. Ako re~enica sadr`i izraze sa odre|enim referencijalnim zna~ewem, iskaz je namewen ozna~avawu individualizovanih objekata, tj. u iskazu takvi izrazi korespondiraju sa objektima iz zajedni~kog vidnog poqa (objektivnog denotativnog prostora) ili iz zajedni~kog repertoara znawa (subjektivnog denotativnog prostora) u~esnika u komunikaciji. Npr.
(13) Stavi ovu kwigu na tre}u policu. (14) Da li se va{a supruga vratila iz Londona ?

Re~enica poseduje ilokutivni potencijal koji obuhvata mno{tvo ilokutivnih funkcija. Iskaz ima ilokutivnu funkciju. Npr. ilokutivni potencijal re~enice Pru`i mi ruku je slede}i: molba zahtev nare|ewe savet Pru`i mi ruku upozorewe slagawe zahvaqivawe ~estitawe pozdravqawe dok je ilokutivna funkcija iskaza druk~ija u svakoj komunikativnoj situaciji. odnosa izme|u re~enice i iskaza
a) Re~enica sadr`i punu informaciju o ilokutivnoj

konkretnoj

Ilokutivni odnos izme|u re~enice i iskaza.- Postoji dva tipa ilokutivnih

funkciji

koju

mo`e

da realizuje u iskazu. Npr. (15) Imate lepu haqinu (16) Dobar dan! (17) Umukni! kompliment pozdravqawe nare|ewe

Re~enice u navedenim primerima pored toga {to poseduju odre|eni propozicioni sadr`aj (bez ~ega nema ni jedne re~enice) imaju i jednozna~nu ilokutivnu funkciju ({to ve}ina re~enica nema). b) Re~enica ne sadr`i jednozna~nu informaciju o svojoj ilokutivnoj funkciji u iskazu. Npr.
(18) Pu{ka je napuwena Ilokutivna funkcija: 1) saop{tewe 2) upozorewe 3) tvrdwa 4) konstatacija

Polaze}i od komunikativnog konteksta ilokutivni potencijal takve re~enice modeluje se u iskazu dok ne dostigne punu ilokutivnu funkciju na taj na~in {to se polaznoj komponenti (npr. glagolskom na~inu) dodaju se druge komponente. Ukoliko je ilokutivni potencijal re~enice odre|en glagolskim modusom, vidi se samo jedna od semanti~kih komponenti ilokutivne funkcije, dok se ostale mogu prepoznati samo u iskazu. Npr.
1) Idi ku}i! Molim te. 2) Idi ku}i! Dok nije kasno. 3) Idi ku}i! Tako je boqe. 4) Idi ku}i! Nesnosan si! 5) Idi ku}i. Zavr{io si posao. 6) Idi ku}i. Ja }u te zameniti.

(19) Idi ku}i!

KOMUNIKATIVNA FUNKCIJA I ILOKUTIVNI STRANA ISKAZA

Pojam komunikativne funkcije iskaza naj~e{}e se izjedna~uje sa ilokutivnom funkcijom ili snagom iskaza, ~ime se nagla{ava ~iwenica da se radi o funkciji iskaza, aktuelizovanog u konkretnoj komunikativnoj situaciji. Me|utim, u procesu komunikacije govorno lice, pored toga {to izri~e iskaz i ostvaruje svoju komunikativnu intenciju, modeluje i odre|eni segment stvarnosti (kako jezi~ke, tako
9

i vanjezi~ke). Pri tome komunikativnu funkciju iskaza odre|uje odnos u~esnika u govornoj situaciji prema ~inu modelovawa na jedan od tri na~ina: (1) preuzimawe postoje}eg modela, (2) modifikacija modela, (3) negirawe modela; v. daqe t. . Ukoliko pod iskazom podrazumevamo aktuelizovanu jezi~ku strukturu, neophodno je izdvojiti na~ine wene aktuelizovawa. Kao prvo, aktuelizovawe se ostvaruje u komunikativnoj situaciji. Svaka od izdvojenih osnovnih komponenti komunikativne situacije (govorno lice, delovawe, sagovornik) mo`e da poslu`i kao kriterijum za izdvajawe odre|ene komunikativne funkcije iskaza. Drugo, aktuelizovawe podrazumeva referencijalnost iskaza, kao postupak izbora situativno relevantnog denotata. Referencijalnost obuhvata razli~ite postupke - od uvo|ewa novog referenta do wegove identifikacije ili do promene denotativnog prostora referenta. Npr. (20) Ivana Popovi} je moja nova drugarica. (21) Goran Petrovi} je dobitnik NIN-ove nagrade za 2001. godinu. (22) Tu danas varvarin ^erkez usamqen poqanom bludi. (V.Ili})
Na~ini aktuelizovawa re~enice.-

Napomena. - Komunikativne funkcije iskaza su univerzalne prirode kao {to su univerzalni pomenuti kriterijumi aktuelizovawa iskaza komunikativna situacija i referencija. Oblici wihove diferencirawe se razlikuju od jezika do jezika.

Intencija govornog lica, ostvarena izricawem iskaza u odgovaraju}em pragmati~kom kontekstu, predstavqa vode}i, ali ne i jedini kriterijum za izdvajawe komunikativne funkcije iskaza. Tako, na osnovu intencije "izra`avawe stava povodom nastale situacije" izdvajamo ekspresivnu funkciju Hvala na poseti, a na osnovu intencije "podsticawe da se ne{to u~ini" - direktivnu, npr. Upali svetlo! i sl.
Komunikativni napon iskaza.-

# Me|utim, iskaz poseduje i ilokutivni napon, pod kojim se podrazumeva intenzitet razvoja ilokutivne funkcije izme|u u~esnika govorne situacije. Ilokutivni napon le`i u osnovi razlikovawa komunikativnih funkcija u okviru jedne intencije. Npr. molba i zahtev imaju
10

zajedni~ku direktivnu intenciju - podsti~u adresata na akcioni ili verbalni ~in, ali se razlikuju prema ilokutivnom naponu izre~ene intencije, semanti~ki ekspliciranom kroz oblik odgovaraju}eg performativa molim / zahtevam:
(23) Kupi mi igra~ku! (24) Do|ite sutra ranije! ranije. slu`beniku) Molim te, kupi mi igra~ku. (Dete - majci) Zahtevam da sutra do|ete (Poslovo|a -

U eksplicitno-performativnim iskazima sa klasi~nim performativnim oblikom glagola u 1. licu jednine prezenta intencija govornog lica je o~igledna, dok se u implicitno-performativnom iskazu sa transponovanom performativno{}u ilokutivni napon modeluje na osnovu pragmati~kog konteksta.
Komunikativna funkcija i govorna situacija.- U odnosu na izdvojene

komponente govorne situacije mo`emo komunikativne funkcije iskaza podeliti na autoilokutivne (ilokucija je usmerena na samo govorne lice); ilokutivne (ilokucija je usmerena na sagovornika), uop{teno-ilokutivne funkcije (ilokucija je usmerena na govorno lice i sagovornika) i neodre|eno-ilokutivne (ilokucija je usmerena na neodre|enog implicitnog tre}eg ~lana govorne situacije). Npr.
(25) (26) (27) (28) Ba{ sam glup! Otvori prozor! Obe}am ti lep provod. Ostanite uz na{ kanal! autoilokutivna funkcija ilokutivna funkcija uop{teno-ilokutivna funkcija neodre|eno-ilokutivna funkcija

Svaka od navedenih funkcija je zasnovana na jedinstvu faktora govornog lica i/ili (jednog ili vi{e) sagovornika, kao i na intencijama govornog lica. Ako je govorna situacija tipi~na, tj. ako ukqu~uje kao konstitutivne elemente govorno lice i sagovornika koji razmewuju poruke u nedeqivom prostorno-vremenskom kontinuumu, funkcija iskaza naj~e{}e je ilokutivna, tj. zasnovana je na upu}ivawu poruke jednom konkretnom sagovorniku i na postojawu zajedni~kog repertoara znawa, kao i na te`wi da se izvr{i preraspodela tog znawa. Tipi~na govorna situacija pretpostavqa
Ilokucija i faktor adresata.11

usmerenost intencije govornog lica na sagovornika. Zato ve}ina iskaza u svakodnevnom dijalogu ima ilokutivnu funkciju: pitawe, molbu, zahtev, savet, pozdravqawe, ~estitawe, izviwavawe, zahvaqivawe itd., npr.
(29) Gde ide{? (30) Dodaj mi kwigu sa police! (31) Izvini {to kasnim!

# Ukoliko je komunikativna situacija nepotpuna, tj. ako se razlikuje u odnosu na tipi~nu komunikativnu situaciju time {to se u woj faktori govornog lica i adresata podudaraju, funkcija iskaza bi}e autoilokutivna. Intencija govornog lica u tom slu~aju mo`e da se okarakteri{e kao nastojawe da se u odsustvu realnog sagovornika komunicira sa samim sobom, sa svojim drugim Ja. Izri~ito autoilokutivna funkcija tipi~na je za govorne ~inove iznena|ewa, rezignacije, psovawa i sl. (32) Vidi ti wu! (33) Ma, nema {anse! (navija~ za vreme prenosa sportske utakmice) iznena|ewe rezignacija

Napomena. Autoilokutivnost je, kao posledica markiranosti komunikativne situacije zbog me|usobne prostorne udaqenosti ~lanova komunikacije, ~esta u diskursu pisma, kada adresant upotpuwuje komunikaciju, simuliraji}i dijalog sa adresatom, kome pi{e. Npr. (34) Za maminu penziju mo`emo da kupimo pola kilograma mesa ili tri kilograma krompira. A ostalo? Ne mogu daqe da vam pi{em...

# Uop{teno-ilokutivna funkcija proisti~e iz mogu}e dvosmerne prirode intencije govornog lica, tj. takve za koju je karakteristi~na i autoilokutivnost i ilokutivnost (istovremena usmerenost na govorno lice i na adresata). Takva dvosmernost je prouzrokovana ~iwenicom da govorni ~in zavisi od ispuwavawa uslova uspe{nosti komunikacije kao zahteva da postoji zajedni~ki napor u ostvarivawu ilokutivnog ciqa iskaza kako od strane govornog lica, tako i od strane sagovornika. Tako u primeru Do}i }u sutra kod tebe mo`e biti sadr`ana intencija obe}awa koja se zasniva na re{enosti govornog lica da postupi u skladu sa svojim izri~ajem i intencija uveravawa koja je usmerena na sagovornika.

12

Osim obe}awa uop{teno-ilokutivnu funkciju imaju iskazi ponude, poziva, saveta, preporuke, tvrdwe i sl. Npr. Dvosmerna ilokucija:
(35)Da li ste za kafu? zainteresovanost (36) Budite moj gost! (37)Poskupela je kafa. spremnost o~ekivawe odgovornost spremnost uveravawe

# Neodre|eno-ilokutivnu funkciju imaju iskazi u komunikativnoj situaciji koja je markirana u odnosu na tipi~nu govornu situaciju tako {to su u woj eksplicitno ili implicitno zastupqena "tre}a lica" na koja je usmerena ilokutivna snaga iskaza. Ve}i broj adresata se ~esto sre}e u diskursu reklame, gde se koriste iskazi ~ija se ilokucija usmerava na neodre|enog potencijalnog kupca:
(38) Sezonsko sni`ewe cena i do 30%! (39) Najnoviji hitovi u izdawu PGP-RTS!

Napomena. - Implicirano tre}e lice kao jedini pravi i realni adresat kome je zapravo upu}ena poruka javqa se u otvorenim pismima, upu}enim konkretnom korespondentu: (40) Smatram vas li~no odgovornim za rasplet ove sudske krize!

Komunikativna funkcija i referencijalnost.- Referencijalnost (v. t. )

tako|e mo`e biti osnov za izdvajawe glavnih komunikativnih funkcija iskaza (v. t. ), jer se razli~ite intencije govornog lica ostvaruju pomo}u sredstava za iskazivawe referencijalnosti. To su slede}e funkcije: - uvo|ewe novog referenta
(41) Adam Lozani} se spusti do zrakaste Slavije .(G.Petrovi}) -

identifikacija prostoru identifikacija prostoru

koordinata

objektivnom

denotativnom

(42) Veliki Vra~ar sada svi imenuju Zvezdarom. -

koordinata

subjektivnom

denotativnom

(43) Prusta je te{ko ~itati. -

modelirawe koordinata u denotativnom prostoru

13

(44) Mila se vratila s mora.

Referencijalnost kao upu}ivawe od strane govornog lica predstavqa sastavni deo govornog ~ina. Referencijalnost kao rezultat upu}ivawa predstavqa odnos u koji ulaze jezi~ka sredstva u kontekstu govornog ~ina. Npr. u pesmi Laze Kosti}a Parizu upu}ivawe je izvr{eno u samom naslovu pesme, dok svaki prvi stih slede}e tri strofe
Ponosna glavo sviju gradova... [arena glavo seqenske guje... Lakoma glavo Evine zmije...

anafori~ki se nadovezuju}i na naslov, ilustruje referencijalnost kao rezultat upu}ivawa. # Shvatawe referencijalnosti kao subjektivnog govornog ~ina odre|enog intencijom govornog lica uvodi u analizu komunikativne funkcije pojam implicitne predikacije u iskazu. Implicitna predikacija o referentu kao prikriveni na~in preno{ewa informacije proisti~e iz mawka identifikacionih koordinata u stvarnosti i diskursu. Implicitnu predikaciju mo`emo suprostaviti konkretnoj referenciji: deikti~koj, nominativnoj i denotativnoj, {to svedo~i o tome da funkcija identifikacije zna~ajna, ali ne i jedina funkcija referencije. Ako funkcija identifikacije obuhvata postupak identifikacije u odnosu na stvarnost i identifikacije u odnosu na diskurs (koreferencija jezi~kih sredstava koja upu}uju na isti referent), onda je implicitna predikacija identifikacija koordinata referenta u subjektivnom iskustvu u~esnika komunikacije. Npr.
(45) Hamlet je lik iz istoimene tragedije istaknutog engleskog pesnika V.[ekspira. (46) Hamlet je danski princ. (47) Hamlet je previ{e mislio.

U iskazu 1 ostvarena je identifikacija referenta u odnosu na stvarnost, u 2. - identifikacija u odnosu na diskurs navedenog dela, a u 3. - identifikacija u odnosu na subjektivno iskustvo u~esnika u komunikaciji koji upore|uju pona{awe analiziranog kwi`evnog lika sa adekvatnim primerima iz subjektivnog iskustva.

14

Razlika izme|u konkretne i implicitne referencije o~itava se i u sferi realizacije: ukoliko za konkretnu referenciju postoje konkretna sredstva realizacije (zameni~ke i sli~ne re~i, imena iz kategorije li~nih i zajedni~kih), implicitna predikacija u potpunosti se oslawa na sposobnost sagovornika da prepozna intenciju govornog lica odnosno saop{tavanog o referentu (realizuje se na kognitivnom planu).
(48) Filip je kupio sladoled. (49) Filip se pona{a nepristojno.

# Sferu konkretne identifikacije referenta mo`emo odrediti kao wegov objektivni denotativni prostor, npr.
(50) Kwiga je na stolu.

Sfera identifikacije referenta u odnosu na vlastito iskustvo u vezi sa wim ~ini subjektivni denotativni prostor, npr.
(51) Marija je lepa.

# Postupak uvo|ewa u iskaz novog referenta povezan je sa komunikativnom funkcijom pru`awa informacije i obuhvata
a) uvo|ewe u kontekst interakcije referenta koji je nepoznat adresatu

uz pru`awe svih neophodnih informacija o wemu, npr.

leta na moru;

(52) Danas sam srela Ninu. Ona je moja prijateqica. Upoznale smo se ovog

b) uvo|ewe referenta na ra~un poznate informacije o prostorno-

vremenskom fragmentu stvarnosti kojem on pripada ili isticawe imena objekta uz informaciju da je on poznat sagovorniku;
(53) Danas sam srela Ninu. Ve} sam ti pri~ala o woj.

Denotativni prostor referenta je prostorno-vremenski fragment stvarnosti kojem on pripada. Ukoliko se referent ponovo uvodi iz prethodnog iskaza u diskursu, on se identifikuje na osnovu onoga {to je tamo bilo navedeno ili polaze}i od zajedni~kog predznawa u~esnika u komunikaciji. Npr.
(54) Pred kapijama Troje, stra{ne ahajske ~ete na ravnoj poqani stoje...
15

(55) ^ujem li varvarski usklik ahajskih pesnika bojni? (V.Ili})

Ako su govornom licu i sagovorniku poznati referenti, kao i odre|iva~i navedenih referenata, preraspodela znawa u komunikativnoj situaciji podrazumeva samo razmenu podataka o predikaciji. U takvom slu~aju znawe koje postoji kod sagovornika aktuelizuje se pomo}u odgovaraju}ih li~no-vremenskih transforma predikata, npr. (56)
1) Ivan je ovde ve} mesec dana. 2) Ivan bio je ovde mesec dana. 3) Ivan }e biti ovde mesec dana.

Takvi su iskazi zapravo osnovni, nemarkirani na~in uvo|ewa novog referenta u iskaz. U okviru komunikative funkcije pru`awa informacije izdvajaju se asertivna, deklarativna i ekspresivna funkcija, koje se dosledno realizuju u iskazima saop{tewa, informisawa, progla{avawa, kr{tewa, izricawa presude, davawa komplimenata i sl.
(57) Sutra je plata. (58)Gradska vlada je odgovorna za {trajk. (59) Pobednik je hor "Kolibri" . (60) Optu`eni je kriv. (61) Va{a nova kwiga je genijalna.

U navedenim primerima neophodno je ista}i postupak identifikacije referenta u objektivnom denotativnom prostoru (57), (59), (60) i identifikaciju u subjektivnom denotativnom prostoru (58), (61). # Drugi tip komunikativne funkcije u vezi sa referencijalno{}u iskaza podrazumeva zahtevawe informacije. Ta funkcija u potpunosti se ostvaruje u govornom ~inu pitawa. Intencija govornog lica u tom slu~aju mo`e da se okarakteri{e kao podsticawe sagovornika na verbalni ~in - od wega se tra`i da identifikuje referenta u odnosu na objektivni denotativni prostor:
(62) Gde su dana{we novine?

ili u odnosu na subjektivni denotativni prostor: (63) Kako ti se dopada ovaj film?

16

Polifunkcionalnost upitne konstrukcije uzrok je {to se ona upotrebqava u iskazima u kojima se istovremeno ostvaruju ilokucije pitawa i molbe (ili zahteva). Iako ima veliki ilokutivni potencijal pitawe se razlikuje od ostalih iskaza sa direktivnom funkcijom zbog druk~ijeg komunikativnog programa govornog lica: ukoliko u osnovi ~ina pitawa le`i komunikativna funkcija zahtevawa informacije, u osnovi direktiva ostvarenih u upitnim konstrukcijama je intencija da se sagovornik podstakne da ne{to u~ini. Na primer, iskaz:
(64) Koliko je sati?

predstavqa pitawe, dok iskaz:

(65) Ho}ete li se najzad smiriti?

koji u~iteqica upu}uje deci ne pretpostavqa odgovor da ili ne, ve} podrazumeva zahtev da sagovornici sara|uju. # U odnosu na kriterijum referencijalnosti izdvaja se i komunikativna funkcija - zahtevawe akcionog ~ina. Zahtevawe akcionog ~ina je zahtevawe promene denotativnog prostora referenta. Promena denotativnog prostora referenta mo`e da zavisi: a) od akcionog ~ina u~esnika komunikativne situacije: - adresata
(66) Donesi mi ve~eras kwigu!

- govornog lica
(67) Kupi}u ti ovu igra~ku. b) od akcionog ~ina lica koja ne u~estvuju u komunikaciji: (68) Potrebna vam je potvrda iz op{tine. v) od uticaja objektivnih okolnosti: (69) Kad bi sutra pala ki{a!

Funkcija zahtevawa akcionog ~ina objediwuje veliki broj iskaza sa direktivnom, komisivnom, permisivnom i ekspresivnom funkcijom.
TIPOLOGIJA KOMUNIKATIVNIH FUNKCIJA ISKAZA

17

Tipovi komunikativnih funkcija iskaza odre|eni su ve}im brojem kriterijuma. U tipologiji komunikativnih funkcija iskaza tradiciono se polazi od performativnog glagola koji izra`ava odgovaraju}i ilokutivni tip. Tipologija ilokutivnih funkcija iskaza zasnovana samo na klasifikaciji performativnih glagola u predikatu daje pojednostavqenu sliku tih funkcija. Potpuniju sliku daje tipologija ilokutivnih funkcija zasnovana na komunikativnim karakteristikama koje su relevantne za vi{e tipova iskaza, kako eksplicitno performativnih, tako i implicitno performativnih. Kombinovawem osnovnih relevantnih kriterijuma (a) intencije, (b) smera ilokutivnosti, (v) referencijalnih odnosa u iskazu, dobijamo slede}u tipologiju komunikativnih funkcija iskaza: 1) Iskazi sa asertivnom funkcijom (tvrdwa, saop{tewe, informisawe, uputstvo, najava). - Osnovna intencija u asertivnim iskazima sastoji se u popuwavawu informativne praznine u znawu adresata, npr.
(70) Po~etkom 1807. godine stale su da se de{avaju neobi~ne i dotle nepoznate stvari u Travniku. (I.Andri})

Prema kriterijumu usmerenosti ilokutivnosti izdvaja se uop{tenoilokutivni tip (tvrdwa, obja{wewe, precizirawe, uputstvo, najava), npr.
(71) Verujem u radost pra{tawa.(D.Maksimovi}) (72) Majstor }e do}i oko ~etiri. tvrdwa najava

i neodre|eno-ilokutivni tip (saop{tewe, informisawe, ilustracija, pore|ewe, konstatacija), npr.

(73) Ceo qudski `ivot se svodi na sutra. (M.Pavi})

Prema kriterijumu referencijalnosti u iskazu izdvaja se tip pru`awa informacije sa modifikacijama: uvo|ewe novog referenta (saop{tewe, informisawe), npr.
(74) Ovaj dobri ~ovek i ja na|osmo prsten! (M.Pavi}) (75) Novi francuski brzi voz prelazi 1000 km za tri i po sata.

18

i identifikacija referenta (tvrdwa, obja{wewe, precizirawe, ilustracija, pore|ewe, konstatacija, najava, uputstvo), npr.
(76) Od 250 poslanika u Skup{tini Srbije, wih 27 su `ene.

2) Iskazi sa direktivnom funkcijom (molba, zahtev, naredba, ponuda, poziv, savet, preporuka, upozorewe, zabrana, poga|awe, ucena, pretwa). -Osnovna intencija ovih iskaza je da se adresat podstakne (autoritativno ili neautoritativno, zainteresovano ili nezainteresovano) na akcioni ili verbalni ~in, npr.
(77) Ne, nemoj mi pri}i! (D.Maksimovi}) (78) Hajdemo u vrt! (79) Ako te jo{ jednom uhvatim! molba poziv pretwa

Iako su navedeni iskazi generalno uop{teno-ilokutivni, jedan wihov deo funkcioni{e i sa neodre|eno-ilokutivnom funkcijom (ponuda, poziv, preporuka, upozorewe, zabrana). Npr.
(80) Dobro do{li u Narodno pozori{te! poziv (81) Nemoj zaspati pod tim drvetom! upozorewe (82) Zabraweno je loviti ribu. zabrana

Prema referencijalnim odnosima u iskazu direktivna funkcija podrazumeva podsticawe na promenu denotativnog prostora referenta.
(83) Odnesi jaknu na mesto!

3) Iskazi sa interogativnom funkcijom (pitawa: totalna, parcijalna, alternativna, fati~ka, retori~ka). - Takvi iskazi su intencijalno identi~ni direktivnim iskazima jer se wima adresat podsti~e na verbalni ~in, ali se razlikuju prema tipu referencijalnih odnosa. Interogativna funkcija podrazumeva zahtevawe informacije (podsticawe na uvo|ewe novog referenta, ili identifikaciju postoje}eg). Npr.
(84)Gde si bio? (85) Ko je ona `ena u plavom?
19

Fati~ka i retori~ka pitawa su autoilokutivna, dok su nemarkirana pitawa - uop{teno-ilokutivna. V. o pitawima i ta~ke ......

Napomena. - Fati~ka pitawa su usmerena na odr`avawe kontakta sa sagovornikom. Npr. (86) Da li se ~ujemo?

4) Iskazi sa komisivnom funkcijom (obe}awe, zakletva, opklada). Takvi iskazi sadr`e intenciju govornog lica da jam~i za svoj budu}i akcioni ili verbalni ~in koji je, po pravilu, u interesu adresata. Iskazi sa komisivnom funkcijom su uop{teno-ilokutivni i podrazumevaju obaveznu promenu denotativnog prostora referenta. Npr.
(87) Done}u ti poklon sa putovawa. (88) Kladim se u ~okoladu!

5) Iskazi sa permisivnom funkcijom (dopu{tawe, pristajawe, odustajawe). - Wihova osnovna intencija je da se uklone ustaqena pravila, norme, konvencije, koji u odre|enoj situaciji predstavqaju prepreku za ostvarivawe namere adresata. I tu je u pitawu uop{teno-ilokutivna funkcija koja podrazumeva odre|ivawe referenta u odnosu na objektivni i subjektivni denotativni prostor. Npr.
(89) Isprati druga, ali samo do raskrsnice. (90) Ne}u vi{e da se igram.

6) Iskazi sa ekspresivnom funkcijom (apelativi, pozdravqawe, izviwavawe, zahvaqivawe, ~estitawe, izjavqivawe `eqa, komentar, grdwa, psovawe, iznena|ewe, rezignacija). - Osnovna intencija u takvim iskazima je izra`avawe psiholo{kog stawa govornog lica povodom nastale situacije.
(91) Hvala ti za ovaj ~as bola prepun. (D.Maksimovi}) (92) Izvinite na ovako nespretnoj ponudi.

20

U okviru podtipova iskaza sa ekspresivnom funkcijom, koji su u na~elu uop{teno-ilokutivni, izdvaja se grupa autoilokutivnih iskaza (komentar, psovawe, iznena|ewe, rezignacija). Npr.
(93) Ba{ sam pametan! (94) Otkud sad ovo! komentar iznena|ewe

Prema tipu referencijalnih odnosa ova se funkcija izdvaja po odre| ivawu referenta u subjektivnom denotativnom prostoru. Npr.
(95) Va{a majka lepo izgleda. (96) @elim da postignete jo{ vi{e.

7) Iskazi sa deklarativnom funkcijom (progla{avawe, kr{tewe, imenovawe, presu|ivawe, nagra|ivawe). - Intencija sadr`ana u takvim iskazima sastoji se u nastojawu da se ozvani~i situacija, nastala zaslugom ili krivicom adresata. ^iwenica da se o takvoj promeni obavezno obave{tavaju tre}a lica koja nisu u~esnici komunikativne situacije, ali koja }e ubudu}e odr`avati novo ~iweni~no stawe, svedo~i o neodre|enoj ilokutivnosti tih iskaza. Prema vrsti referencijalnih odnosa to je tip funkcije pru`awa nove informacije sa uvo|ewem novog referenta (kr{tewe, presu|ivawe) kao i objektivnom i subjektivnom identifikacijom postoje}eg referenta (progla{avawe, imenovawe, nagra|ivawe). Npr.
(97) Odlukom Okru`nog suda optu`eni je osu|en na dve godine li{avawa slobode. (98) Stru~ni `iri dodequje priznawe Marku Popovi}u za pesni~ko dostignu}e na Pesni~kom nagradnom konkursu.

SREDSTVA JEZI^KE REALIZACIJE KOMUNIKATIVNE FUNKCIJE ISKAZA

Svaki jezi~ki sistem poseduje sredstva pomo}u kojih govorno lice mo`e staviti do znawa sagovorniku {ta je ciq wegovog iskaza, istovremeno omogu}avaju}i adresatu da uspe{no dekodira komunikativnu funkciju tog iskaza u konkretnoj situaciji. Me|utim, jezi~ka sredstva su vi{ezna~na i mogu da slu`e mnogim ciqevima. Zbog toga se, na primer, ne mo`e re}i da je ilokutivni ciq svih
21

imperativnih glagolskih oblika uvek i samo podsticawe sagovornika na odre|eni ~in. Upor. (99) Po~ivaj u miru! (natpis na grobu) (100) Oporavqaj se! (101) ^ekaj, ~ekaj! Vide}e{ ti svog Boga!

direktivnost,

tj.

Navedeni i sli~ni primeri pokazuju zna~aj poznavawa konteksta i govorne situacije za pravilno razumevawe komunikativne funkcije sadr`ane u iskazu.
Eksplicitna performativna formula - mo`e se zapisati kao

Pg + Prop Pg - performativni glagol, izra`en oblikom 1. lica jednine ili mno`ine; Prop propozicioni sadr`aj iskaza koji predstavqa wegovu informacionu vrednost, ono na {ta se odnosi intencija govornog lica. Npr.
(102) Obe}avam da }u se vratiti. (103) Predla`em da skratimo uvod.

Adresat izra`en oblikom dativa zamenice 2. lica jednine ili mno`ine, ili oblikom vokativa li~nog imena, naziva zanimawa, dru{tvenog statusa i sl. (gospodine, dru`e, doktore, majstore i sl .), kao i kombinovawem tih sredstava, pro{iruje eksplicitnu performativnu formulu. Npr.
(104) Nare|ujem vam da se izvinite. (105) Savetujem ti da ne pliva{. (106) Zahvaqujem, gospodine doktore, na qubaznosti.

Gramati~ki oblik performativa podrazumeva iskqu~ivo govorno lice u ulozi subjekta delovawa, zbog ~ega je re~enica u kojoj je govorno lice izra`eno i zamenicom u tom pogledu markirana. Upor.
(107) Odbijam da u~estvujem u tome (108) Ja odbijam da u~estvujem u tome nemarkirani oblik markirani oblik

Dakle, struktura eksplicitne performativne formule odre|ena je valentno{}u performativnog glagola. Ukoliko su u re~enici zastupqeni svi argumenti performativnog glagola, u pitawu je eksplicitna performativna formula. Npr.
(109) Izviwavamo se po{tovanoj publici zbog odlagawa predstave.. (110) Otvaram diskusiju.

22

Kao relevantna obele`ja eksplicitne performativne formule izdvajaju se slede}i aspekti: 1) ekviakcionalnost, t.j. ekvivalentnost govornom ~inu, a ne saop{tewu o takvom;
(111) Tra`im pomilovawe! (D.Maksimovi})

2) autoverifikacija - odsustvo mogu}nosti verifikacije pomo}u kriterijuma istinitost/la`nost. Takvi iskazi mogu da budu uspe{ni ili neuspe{ni, iskreni ili neiskreni, ali ne i istiniti ili neistiniti;
(112) Uvek }u te pamtiti po dobru.

3) autoreferentnost - obele`avawe ~ina koji se vr{i prilikom izgovarawa iskaza;

(113) Zahtevam sva svoja prava!

4) autonominativnost - mogu}nost obele`avawa govornog ~ina (npr. zahvaqujem -" zahvaqivawe");

adekvatnog

5) stabilnost gramati~kog oblika - re~enica sa performativnim glagolom. Princip ekviakcionalnosti je vode}i u odnosu na druge principe. Ekvivalentnost iskaza govornom ~inu le`i u osnovi izdvajawa performativnog iskaza kao takvog, a time i performativne upotrebe glagola. Tako u primerima: 1 (114) Molim te da ne ide{ tamo!
(115) Toliko ga molim da ne ide tamo.

prvi iskaz je performativan, dok drugi to nije, iako oba iskaza sadr`e glagol u obliku 1. lica jednine prezenta. U prvom iskazu upotreba glagola je performativna, t.j. izgovarawem iskaza sa pomenutim glagolom vr{imo ekvivalentni ~in, dok u drugom iskazu imamo opis odgovaraju}eg ~ina. # Performativnost, koja se u srpskom jeziku izra`ava oblikom 1. lica jednine ili mno`ine glagola (koji su u najve}em broju nesvr{eni), npr.
(116) Zahvaqujem za srda~an do~ek.

23

(117) Preporu~ujem ti ovu kwigu.

u ciqu realizacije iste komunikativne funkcije mo`e biti tako|e izra`ena oblikom potencijala, npr.
(118) Zahvalio bih za srda~an do~ek. (119) Preporu~io bih ti ovu kwigu.

Upotreba potencijala performativnog glagola smawuje ilokutivni napon iskaza, ~esto prevode}i iskaz iz jedne ilokutivnosti u drugu. Upor.
(120) Upozoravam te na posledice. (121) Upozorio bih te na posledice upozorewe, pretwa blago upozorewe, savet

Performativnost glagola tako|e se ~uva u transponovanom obliku glagola 3. lica jednine ili mno`ine, kada se govorno lice iz nekih razloga odri~e svog prava autonominacije, npr.
(122) Moli te tvoja mama. (123) Puno ti se zahvaquje tvoja drugarica.

Napomena. - O transponovanoj upotrebi performativnog oblika koji se odnosi na denotativno govorno lice vidi odeqak Performativna re~enica.

# Upotreba eksplicitne performativne formule donekle je institucionalizovana, odnosno markirana ceremonijalnim karakterom situacije:
(124) Kr{tavam te u ime Oca i Sina i Svetoga Duha... (125) Osu|ujem vas na pet godina zatvora. Implicitna performativna formula. - Direktivni i interogativni iskazi

razlikuju se od eksplicitno-performativnih odsustvom autonominativnosti, zbog ~ega se wihov ilokutivni ciq mo`e dekodirati na vi{e na~ina. Stoga se taj tip iskaza naziva implicitna performativna formula, jer u svom sastavu ne sadr`i performativni glagol, koji bi jednozna~no izrazio nameru govornog lica. Npr.
(126) Molim te da to uradi{. - ~in molbe (127) Uradi to. - mo`e da se dekodira kao ~in molbe, zahteva, saveta i sl.

Performativnost direktivnih i interogativnih iskaza proisti~e iz wihove ekviakcionalnosti i autoreferentnosti. Izgovarawem

24

direktivnog iskaza ostvarujemo govorni ~in izjavqivawa voqe. Upravo gramati~ko zna~ewe izjavqivawa voqe, koje se ostvaruje izricawem govornog ~ina, dopu{ta svrstavawe imperativnih oblika u implicitne performative. Mo`e se govoriti i o ekviakcionalnosti interogativnih konstrukcija, koja isti~e wihovu implicitno-performativnu prirodu. Formula implicitno-performativnog iskaza podse}a na eksplicitnu performativnu formulu i tako|e je uslovqena tipom valentno{sti performativnog glagola: IPg + Prop, gde je IPg implicitni performativni glagol u obliku 2. lica jednine ili mno`ine imperativa, a Prop je propozicija na koju se odnosi ilokutivni ciq. Npr.
(128) Otvori vrata. (129) Napravite ku}icu za ptice. (130) Pomerite se sa vrata.

Implicitna performativna formula, kao i eksplicitna, mo`e biti pro{irena enkliti~kim zameni~kim oblikom, ukoliko to dopu{ta valentnost imperativnog oblika glagola:
(131) Dodaj mi kwigu. (132) Ispri~aj mi pri~u.

Performativna paradigma. - Izostavqawe jednog od elemenata

strukture performativne formule, ~ije se mesto i uloga mogu lako ustanoviti na osnovu o~uvane ilokutivne mo}i iskaza koji se uklapa u paradigmu formule-prototipa, uzrokuje pojavu nepotpunog performativnog iskaza. Skup nepotpunih performativnih iskaza kao varijanti strukture prototipske performativne formule, mo`emo smatrati realizacijom performativne paradigme odre|enog ~ina. Na primer, prilikom naru~ivawa jela obi~no ne govorimo kelneru: Naru~ujem kafu i sok ili Molim Vas da mi donesete kafu i sok, ve} Donesite mi kafu i sok ili Kafu i sok. Po{to su u strukturi performativne formule-prototipa relevantne samo jedinice, koje u redukovanom obliku mogu da izraze wegovu
25

ilokutivnu mo}, performativna paradigma ima oblik modifikacija sa razli~itim stepenom redukcije elemenata. Performativna formulaprototip paradigme glasi PG + A + Prop. Redukovane varijante su: PG + Prop PG + A Pg Prop Npr. Upozorovam te na opasnost. Upozoravam te. Upozoravam. Opasnost!
Leksikalizovani performativ. - Modifikovane performativne formule ili

leksi~ko-semanti~ki performativi ne ulaze u sastav performativne paradigme, zato {to ne predstavqaju redukovani oblik performativne formule, ve} leksi~ko-semanti~ku supstituciju performativnog glagola: hvala - zahvaqujem drago mi je - odobravam {teta - `alim i sl. # Leksi~ko-semanti~ke performative mo`emo svrstati u ~etiri osnovne grupe: a) performativi koji imaju ili sti~u u kontekstu status re~ci. Npr.
(133) (134) (135) (136) (137) Hvala {to ste do{li. zahvaqivawe Je l' mo`e kafa? ponuda ^ekaj, dok te dohvatim! pretwa Slobodno zapalite. dopu{tawe Bilo bi mi drago da ne kasnite! prekor

b) preskriptivne modalne re~i i izrazi, poput:

(138) Mora{ to izbaciti! (139) Trebalo bi da se obrije{. (140) Mo`ete da se obu~ete. nare|ewe preporuka dopu{tawe

26

v) evaluativni izrazi pomo}u kojih se ostvaruju ekspresivne komunikativne funkcije. U takvim slu~ajevima u pitawu je izra`avawe emotivnog stava govornog lica povodom nastale situacije: zadovoqstva (davawe komplimenta, zahvaqivawe) ili nezadovoqstva (kritika, prebacivawe, `aqewe). Upor.
(141) Dobro {to si mi rekao. tebe. (142) Hvala na ~estitkama. (143) Lepo ste to zamislili. plakati. (144) Zar sam to zaslu`ila od (145) [teta {to nisi do{ao. (146) Ovaj crte` je Bogu

Gramati~ka sredstva. - Osim univerzalnih eksplicitnih i implicitnih

performativnih sredstava, kao i semanti~kih performativa koji spadaju u leksi~ke pokazateqe ilokutivnosti, postoje gramati~ka sredstva upu}ivawa na komunikativnu funkciju iskaza. Takva sredstva zavise od sistemskih i tipolo{kih osobina jezika. Me|u wima se u srpskom jezikuizdvajaju slede}a sredstva. # Glagolski na~in. - Primarna funkcija glagolskog na~ina je odre|ivawe sadr`aja predikata kao realnog (svi vidsko-vremenski oblici indikativa) ili nerealnog (oblici potencijala i imperativa). Ranije je ve} bilo re~eno da oblik potencijala koji se upotrebqava umesto indikativa performativnog glagola smawuje ilokutivni napon iskaza (v. performativnost). Uporedo sa semanti~kim performativom, oblik potencijala unosi u iskaz dopunsku komponentu u~tivosti, skromnosti i nenametqivosti. Upor.
(147) Molim da ne pu{ite. Molio bih da ne pu{ite.

(148)

Dajte mi neku ideju. Bio bih Vam zahvalan za neku ideju. Predla`em novi natpis za bex. Predlo`io bih novi natpis za bex.

(149)

Kao {to je bilo pomenuto, oblik potencijala, pored toga {to smawuje ilokutivni napon, mo`e da prevede iskaz iz jedne ilokucije u drugu:
27

(150) Kunem ti se da je to bio on.

kletva, uveravawe uop{teno-ilokutivni ~in

(151 )Zakleo bih se da je to bio on. dvoumqewe, rezignacija autoilokutivni ~in

Prema tome, potencijal ne mo`e da podjednako uspe{no zameni eksplicitni performativ u svim iskazima. U asertivnim, direktivnim, interogativnim, ekspresivnim iskazima potencijal smawuje ilokutivni napon iskaza, unosi dopunski plan u~tivosti, najavqivawa ili nesigurnosti, ali ilokucija ostaje ista, dok u komisivnim i permisivnim iskazima oblik potencijala mewa ilokutivni ciq. Upor.
(152) Obave{tavam prisutne o uslovima konkursa. Obavestio bih prisutne o uslovima konkursa. najavqivawe (153) Savetujem ti da ne pu{i{. Savetovao bih ti da ne pu{i{. savet (154) Pitam te za decu. Pitala nenametqivo pitawe (155) ^estitam Vam komplimentirawe ^estitao bih Vam na izboru. komplimentirawe (156) Obe}avam da }u do}i. Obe}ala bih da }u do}i. odustajawe, o~ekuje se mogu (157) Mo`ete da pitate. Mogli biste da pitate. zabrana, prekoravawe dopu{tawe na izboru. u~tivo bih pitawe te za obave{tewe obave{tewe,

savet nenametqiv

decu.

obe}awe nastavak: ..., ali ne

28

Oblik imperativa je primarno sredstvo ostvarivawa direktivnih komunikativnih funkcija: molbe, zahteva, nare|ewa, poziva, saveta, ponude, preporuke, poga|awa, ucene, pretwe i sl. U implicitnom performativnom iskazu imperativni oblik mo`e da se okarakteri{e kao deo propozicije eksplicitne performativne formule sa semanti~ki elementarnim predikatom - glagolom ka`em. Semanti~ki elementarni predikat (koji pripada klasi tzv. semanti~kih primitiva, prema A. Vje`bickoj) predstavqa bazi~nu komponentu semanti~ke strukture svakog performativnog iskaza i zbog svoje nemarkiranosti i o~iglednosti prelazi u obaveznu presupoziciju. Upor.
(158) Upali svetlo! Ka`em ti: upali svetlo!

Semanti~ki elementarni predikat interogativne konstrukcije je glagol pitam koji tako|e prelazi u presupoziciju:
(159) Koliko je sati? Pitam te: koliko je sati?

Ukoliko se semanti~ki elementarni predikati ekspliciraju, u pitawu je wihova eksplicitno markirana upotreba. Imperativni oblici glagola u implicitno-performativnom iskazu mogu da budu zameweni oblikom potencijala u interogativnoj konstrukciji:
(160) Otvorite vrata. Da li biste otvorili vrata?

Kao i u iskazima sa drugim komunikativnim funkcijama, potencijal smawuje napon direktivne ilokucije, ~ini je u~tivijom i mek{om. Kao {to je ve} bilo napomenuto, imperativ ne mora nu`no da izra`ava neki ilokutivni ciq (vidi Sredstva jezi~ke realizacije komunikativne funkcije iskaza). # Glagolsko vreme. - Osnovna funkcija kategorije glagolskog vremena je identifikacija vremenskih koordinata sadr`aja predikacije u odnosu na momenat aktuelne govorne situacije. Podudarawe vremenskih koordinata sadr`aja predikacije i govorne situacije (oblik

29

prezenta) i wihovo nepodudarawe (pro{la i budu}`a vremena) mogu se zanemariti, ukoliko u strukturi iskaza postoji vremenska odredba:
(161) Sutra idem u pozori{te. (162) De{avalo se, u detiwstvu, sedim tako satima i ~itam. (163) Sino}, kad sam se vra}ala iz {etwe, vidim - tr~i za mnom neko ku~e.

Supstitucija oblika iz kategorije glagolskog vremena, koja je uobi~ajena u obi~nom iskazu (istorijski prezent, dramski prezent i sl.), u performativnom iskazu vodi promeni ilokutivne funkcije. Tako, zamena oblika futura I prezentom u komisivnom, direktivnom i asertivnom iskazu ja~a wegov ilokutivni napon, npr.
(164) Sutra }u ti kupiti igra~ku. Sutra ti kupujem igra~ku. (165) Ti }e{ ostati kod ku}e. Ti ostaje{ kod ku}e! (166) Sednica }e biti u petak. Sednica je u petak. obe}awe ~vrsto obe}awe bla`a naredba izri~ita zapovest obave{tewe tvrdwa

U pojedinim slu~ajevima upotreba prezenta umesto futura mewa ilokutivnu funkciju iskaza, npr.
(167) Gosti }e oti}i. upotreba ) Gosti odlaze. upotreba) (168) Tata }e brinuti o tebi. Tata brine o tebi. (169) Sutra }e{ mo}i u {kolu. upotreba) Sutra mo`e{ u {kolu. upotreba) upozorewe konstatcija (direktivna (asertivna

obe}awe (komisivna upotreba) tvrdwa (asertivna upotreba) obave{tewe dopu{tawe (asertivna (permisivna

Iz navedenih primera vidi se da upotreba prezenta umesto futura u svim iskazima vodi ja~awu ilokutivnog napona i pomerawu ilokucije u pravcu ~vrste namere, maweg stepena eventualnosti i
30

uveravawa koji spadaju u elemente semanti~ke strukture govornih ~inova tvrdwe, konstatacije, naredbe, zapovesti, obe}awa i dopu{tawa. Upotreba oblika perfekta uz veznik da umesto imperativnog oblika u direktivnim iskazima tako|e ja~a ilokutivni napon iskaza. Upor.
(170) Kreni odmah! Da si odmah krenuo!

Istu funkciju ima i aorist u odnosu na futur I u asertivnim iskazima, npr.

(171) Posle studija oti}i }u u inostranstvo. (172) Posle studija odoh ja u inostranstvo.

# Lice. - Osnovna funkcija upotrebe oblika kategorije lica je upu}ivawe na govorno lice i/ili na adresata u govornoj situaciji. Ranije je ve} bilo re~eno da stabilni gramati~ki oblik performativnog glagola uvek upu}uje na govorno lice kao subjekat delovawa, ~ime se iskqu~uje upotreba li~ne zamenice ja u sastavu eksplicitne performativne formule. Me|utim, govorno lice mo`e biti namerno istaknuto radi pomerawa fokusa re~enice, ~ime se upotreba sredstava za obele`avawe govornog lica eksplicitno markira, tj. obele`ava u odnosu na neutralnu formulu PG + Prop. Npr.
(173) Kladim se u ~okoladu. Ja se kladim u ~okoladu.

(174) Savetujem ti da razmisli{. Ja ti savetujem da razmisli{.

Eksplicirawe govornog lica koje nije obavezni argument semanti~kog predikata, t.j. koje nije predvidqivo na osnovu valentnosti glagolskog oblika, pored toga {to u implicitnim performativnim iskazima sa imperativom upu}uje na govorno lice kao potencijalni indirektni objekat (u prilog kojem se ne{to ~ini) u pojedinim slu~ajevima ~ini ilokutivni napon performativa slabijim. Npr.
(175) U~ini to. U~ini mi to. Dovedi ga.
31

(176)

Dovedi mi ga.

Dativ li~ne zamenice u takvim slu~ajevima pored toga {to upu}uje na indirektni objekat (u prilog kojem se ne{to ~ini) ima i kauzalni karakter, npr. U~ini mi to - U~ini to zbog mene; Dovedi mi ga - Dovedi ga, zato {to ja `elim da ga vidim . Ranije je ve} bilo re~i o performativnom obliku u kojem se 1. lice jednine ili mno`ine zamewuje 3. licem jednine ili mno`ine (vidi odeqak Performativna re~enica). Za takav iskaz karakteristi~no je odsustvo autonominacije govornog lica prouzrokovano wegovim nastojawem da sebe izdvoji izvan komunikativne situacije. Dekodirawe argumenata deikti~ke interakcije ja-ti / ja-vi / ja-Vi / miti / mi-vi / mi-Vi mogu}e je i jedino ispravno sa osloncem na komunikativnu situaciju. Tako u primerima:
(177) Gra|ani Obrenovca su uz Vas. (178) Voli te tvoja tetka.

mo`emo proceniti da li se radi o transponovanim performativima ili o deskriptivnim iskazima samo ukoliko polazimo od govorne situacije. Osnovni kriterijum za to, kao {to je bilo pomenuto, treba da bude ekvivalentnost iskaza ~inu. Transpozicija performativnog oblika doprinosi ja~awu ilokutivnog napona, stvarawu efekta nenametqive prisnosti. Ona je tipi~na za tvrdwu, molbu i razli~ite ekspresive, a posebno je ~esta u pisanom diskursu. # Glagolski vid. Funkcionalna razlika izme|u svr{enog i nesvr{enog glagolskog oblika prolazi du` linije razgrani~avawa opisnog i dinami~kog plana u asertivnosti. Svr{eni glagolski oblici kao nosioci dinami~nosti, a time i promene prostorno-vremenskih koordinata, u odnosu na koje se identifikuje referent, vezani su za asertivnost u ~ijoj osnovi le`i odre|ivawe referenta u odnosu na denotativni prostor (vidi odeqak Utvr|ivawe referenta i komunikativna perspektiva re~enice ), npr.
(179) Voz je kasnio. Zakasnio je ~itava 2 sata.

U primeru (179) prvi iskaz predstavqa informativno-deskriptivnu osnovu na kojoj se ostvaruje funkcija saop{tewa. Imperfektivnost-perfektivnost glagolskih oblika le`i i u osnovi razgrani~avawa ilokutivne funkcije najave i drugih tipova asercije.
32

Ilokutivnost najave pretpostavqa ostvarivawe namere "obznaniti proces koji je u toku", pa stoga podrazumeva upotrebu imperfektivnog glagola. Upor.
1) Dolazi Ivan 2) Do}i }e Ivan najava saop{tewe

Iskaz (1) podrazumeva da objekat najave jo{ uvek predstavqa predmet deikti~kih koordinata komunikativne situacije (sad - ovde), dok se u iskazu (2) wegove koordinate ne mogu odrediti u trenutku saop{tewa. Pokazateqe komunikativne funkcije imamo tako|e u vidskim imperativnim parovima (sa osloncem na druga jezi~ka sredstva u iskazu), npr.
(180) Otvori ta vrata. (181) Ne otvaraj ta vrata. molba zabrana

(182) Izvini mu se. (183) Za{to bih mu se izviwavao.

naredba odbijawe

Kada je u pitawu negativna ilokucija koja podrazumeva negirawe propozicionog sadr`aja iskaza (npr. u zabrani, odbijawu, neslagawu i sl.), ~e{}a je upotreba imperfektivnih oblika, dok pojedini iskazi sa ilokucijom zabrane, naredbe ili zapovesti, tj. sa jakom ilokutivno{}u nametawa voqe od strane govornog lica adresatu, sadr`e iskqu~ivo perfektivne oblike (imperativna konstrukcija sa veznikom da). Upor.
(184) Da si do{ao na vreme! (185) Smesta da opere{ ruke!

# Negacija. Osporavawe sadr`aja propozicije prethodnog iskaza sagovornika u govornoj situaciji, kao i odbijawe ilokutivnosti drugog ~lana interakcije le`i u osnovi izdvajawa odgovaraju}ih ilokutivnih funkcija: odbijawa, negirawa i osporavawa. Osnovni pokazateq pomenutih tipova ilokutivnosti je odri~na re~ca ne ili negirani oblik odgovaraju}eg glagola, bilo pomo}nog, bilo punozna~nog. Upor.
(186) Ne}u da slu{am (187) Slika nije lepa (188)To nije istina! odbijawe negirawe osporavawe

33

Negirawe i osporavawe mogu se posmatrati kao suprotnost aserciji. Sa stanovi{ta referencijalnosti tu se radi o subjektivnom utvr|ivawu referenta i pomerawu wegovih koordinata (vidi 6.0). Stoga taj tip ilokutivnosti ne poseduje specifi~na performativna sredstva. Oblike pori~em i osporavam mo`emo smatrati semanti~ki elementarnim predikatima koji prelaze u obaveznu presupoziciju:
(189) Slika nije lepa! (190) To nije istina! Pori~em da je slika lepa (tj. Tvrdim da slika nije lepa) Osporavam da govorite istinu.

Za razliku od neslagawa i osporavawa, ilokutivnost odbijawa mo`e se eksplicirati pomo}u performativa odbijam:
(191) Ne}u da slu{am (192) Ne treba mi va{a pomo}. Odbijam da slu{am. Odbijam va{u pomo}.

Negacija je tako|e jedno od naj~e{}ih sredstava ostvarivawa direktivne funkcije zabrane:

(193) Ne otvaraj nikom! (194) Da te nisam videla tamo!

Ilokutivni napon navedenih iskaza mo`e biti poja~an putem uvo|ewa intenzifikatora negacije, odnosno posebnih leksi~kih sredstava koja nagla{avaju negativnu ilokuciju. To su re~i i izrazi poput: nikako, nipo{to, ni u kom slu~aju, i sl. Npr.
(195) Nipo{to nemoj otvarati ! (196) Ni u kom slu~aju da te nisam videla tamo!

Negacija u okviru interogativne konstrukcije jedna je od mogu}ih odlika direktivne funkcije ponude. Npr.
(197) Zar ne}ete sesti? (198) Za{to se ne slu`ite? (199) Ne}e{ da ostane{? Izvolite, sedite! - Uzmite jo{! Ostani! -

# Prozodijska sredstva. - Pravilno dekodirawe ilokutivne funkcije iskaza povezano je sa razlikovawem takvih prozodijskih sredstava za obele`avawe konkretne intencije govornog lica kao {to su intonacija, mesto logi~kog akcenta i tempo govora. Iskaz sa istom propozicijom, u zavisnosti od pomenutih pokazateqa, mo`e da izrazi razli~ite vrste ilokutivnosti. Upor. intonacione sheme iskaza

34

Neprijateq opkoqava, izgovorenog u kontekstu neposredne ratne opasnosti, za vreme bitke.

(1) Neprijateq opkoqava. percipirawu realnog) (2)Neprijateq opkoqava! (3) Neprijateq opkoqava! (4) Neprijateq opkoqava? konstatacija saop{tewe upozorewe pitawe (o

(5) Neprijateq opkoqava. uverewa)

tvrdwa (na osnovu li~nog

U iskazu (1) logi~ki akcenat (istaknut ja~im crnim slovima) raspore|en je na predikativni deo, iskaz se izgovara odmerenim tempom, a intonacija opada na kraju. U pitawu je konstatacija. U iskazu (2) logi~ki akcenat se pomera na prvi, referencijalni element, iskaz se izgovara u br`em tempu, a intonacija opada - od visoke na po~etku ka sredwoj. U pitawu je ilokucija saop{tewa. Iskaz (3) - upozorewe, izdvaja se br`im tempom u odnosu na ostale primere. Logi~ki akcenat je na nosiocu predikativnosti, ~iji sadr`aj predstavqa su{tinu opasnosti na koju se upozorava. Intonacija raste, a zatim opada u zavr{nom segmentu iskaza. Prilikom postavqawa pitawa - iskaz (4), intonacija se spu{ta u drugom segmentu iskaza, a zatim raste. Logi~ki akcenat je je na predikativnom delu. U primeru (5) prikazana je intonaciona shema tvrdwe. Intonacija se ponavqa u svakom od segmenata iskaza, a logi~ki akcenat dolazi na deo koji mo`e da predstavqa predmet eventualne dileme, dok je prvi deo aksiomati~an, tj. o~igledan po prirodi stvari. u # Red re~i. - Uporedo sa primarnom motivisano{}u reda re~i re~enici drugim faktorima, prvenstveno komunikativnom

35

perspektivom re~enice, komunikativna funkcija tako|e uti~e na raspore|ivawe elemenata u iskazu. Jedan od ~estih primera za to mo`emo prona}i u konverzaciji izme|u roditeqa i dece, kada iskazi sa istom propozicijom, ali promewenim redom re~i, slede u nizu, jedan iza drugoga. Npr.
(200) Do|i ovamo! (201) Ovamo do|i!!! poziv naredba

Dete mo`e tako|e da pretvori svoju molbu u zahtev, insistiraju}i na poklonu ispred izloga, upotrebiv{i uzastopno dva iskaza za razli~ito raspore|enim elementima propozicije:
(202) Kupi mi igra~ku! (203) Igra~ku mi kupi!!! molba zahtev

Mo`e se re}i da pomo}u inverzije, odnosno promene reda re~i uobi~ajenog za neutralni iskaz, dolazi do ja~awa ilokutivnog napona. Fokusirawe elementa koji predstavqa objekat `eqe ili izjavqivawa voqe govornog lica doprinosi ja~awu komunikativne funkcije i slu`i kao wen dodatni pokazateq.
Napomena. - O ulozi reda re~i u asertivnim iskazima vidi odeqak Identifikacija referenta i informativna perspektiva re~enice.

Iz navedenih primera sledi da svrstavawe jezi~kih sredstava ostvarivawa komunikativnih funkcija u posebne kategorije predstavqa teorijsku apstrakciju. U komunikativnoj praksi sva navedena sredstva funkcioni{u zajedno, formiraju}i celoviti kompleks koji se ostvaruje konvencionalnim eksplicitnim ili implicitnim performativnim formulama. Tipologija svih raspolo`ivih jezi~kih sredstava realizacije odre|ene ilokutivne funkcije omogu}uje da se lak{e uo~e mehanizmi interakcije pomo}u kojih govorno lice ostvaruje svoj komunikativni program. ASERTIVNI ISKAZI Asertivna funkcija iskaza , u ~ijoj je osnovi intencija pru`awa informacije, t.j. popuwavawa informativne praznine u znawu adresata o denotativnim koordinatima referenta, ali i
36

subjektivno vrednovawe tih ~iwenica od strane adresanta, direktno se oslawa na postupak uvo|ewa novog referenta i odre|ivawe wegovih koordinata. Odre|ivawe referenta obuhvata identifikaciju u odnosu na stvarnost, npr.
(204) Marko je u dvori{tu

na diskurs (koreferentnost sredstava koja upu}uju na isti denotat), npr.

(205) Ivan je taj mladi} s po~etka pri~e.

i u odnosu na subjektivno iskustvo u~esnika komunikativne situacije u vezi sa referentom, npr.

(206) Lidija se uop{te nije promenila.

# Sferu konkretne identifikacije referenta mo`emo odrediti kao wegov objektivni denotativni prostor, npr.
(207) Kwiga je na stolu.

Sfera identifikacije referenta u odnosu na vlastito iskustvo u vezi sa wim ~ini subjektivni denotativni prostor, npr.
(208) Marija je lepa.

Uvo|ewe pojma identifikacije referenta u odnosu na koordinate denotativnog prostora u analizu asertivne funkcije iskaza podrazumeva operisawe elementima situativnog okvira lokalizacije, a to su: lokalizator, objekat lokalizacije, orijentir. Tako u iskazu (1) Kwiga je na stolu lokalizator je sto, objekat lokalizacije kwiga, a orijentir predlog na, a u iskazu Pera je stigao pre dva dana temporalni lokalizator je vreme aktuelne lomunikativne situacije, objekat lokalizacije je Pera, a orijentir - predlo{ko-pade`na konstrukcija pre dva dana. Elementi kategorije prostorno-vremenske lokalizacije formiraju konkretni denotativni prostor referenta. # Subjektivni denotativni prostor referenta podrazumeva izra`avawe psiholo{kog stawa u~esnika komunikacije povodom situacije u kojoj se nalazi ili je na{ao referent i temeqi se na ~iwenici da ulaskom u odre|eni kontekst interakcije izme|u konkretnih u~esnika u komunikaciji referent dobija ne samo prostornovremenske karakteristike, ve} ulazi u korelaciju sa odre|enim
37

iskustvom ~lanova interakcije, postaju}i deo wihovog pogleda na svet. Tako u iskazu Marija je lepa kao lokalizator funkcioni{e svest govornog lica koja se sastoji od skupa kolektivnih i individualnih frejmova (teorijskih i kognitivnih apstrakcija razli~itih koncepata slike sveta), dok je objekat lokalizacije Marija, a orijentir lepa, uzet kao kriterijum + (orijentir - "iznad") u odnosu na subjektivnu skalu pozitivnog ili negativnog vrednovawa. Dakle, denotativni i subjektivni denotativni prostor imaju isti objekat lokalizacije, dok se lokalizator razlikuje: u prvom slu~aju u pitawu je konkretni denotat, u drugom - svest govornog lica. Ukoliko je objektivni denotativni prostor prihvatqiv za sve u~esnike situacije, subjektivni je relevantan.
Identifikacija referenta i kategorijalna situacija lokalizacije .-povezane su sa informativnom perspektivom re~enice.

U zavisnosti od toga koji se od referenata - objekat lokalizacije ili lokalizator identifikuje u komunikativnoj situaciji, informativno te`i{te }e uvek biti na onom koji jo{ nije uveden u diskurs. Tako u primeru Kwiga je na stolu ukoliko je referent "kwiga" ve} uveden u diskurs (recimo, putem pitawa Gde je kwiga?) , fokusiran je lokalizator - sto: Kwiga je na stolu. Ukoliko je uveden lokalizator (pitawem [ta je na stolu?), fokusiran je objekat lokalizacije : Kwiga je na stolu. Ukoliko su uvedena oba referenta (pitawem Da li je kwiga pod stolom?) fokusiran je orijentir: Kwiga je na stolu. Povezanost informativne perspektive re~enice i asertivne komunikativne funkcije veoma je zna~ajna. Suprostavqaqe tematsko-rematskih odnosa i suprostavqawe poznatog novom ne moraju se podudarati. Ukoliko je neki od referenata ili orijentir poznat, to jo{ ne zna~i da upravo on ~ini temu saop{tewa. Tako u iskazu O Bo`e, to sam ja! li~na zamenica ja ~ini remu - su{tinu konstatacije, iako je i govornom licu i adresatu dobro poznat navedeni referent, na primer u situaciji prepoznavawa lica na fotografiji. I suprotno, ukoliko je neki referent tema saop{tewa, to jo{ ne zna~i da je on zaista poznat u~esnicima govorne situacije .
(209) Tegusigalpa nalazi se u Hondurasu.

# Implicitna predikacija, t.j. prenos saop{tewa koje se izvodi iz presupozicija, omogu}uje govornom licu da se ne{to {to jo{ nije poznato adresatu predstavi kao poznato. Takav je postupak tipi~an
38

za kwi`evne tekstove, gde omogu}ava postizawe odre|enih stilskih zadataka, kao {to su: lakonizam i dinamizam izlagawa, prikriveno odslikavawe ta~ke gledi{ta autora, izra`avawe kategori~kog ili ironi~nog stava, ekspresivni naboj teksta i sl. Npr.
(210) Tog jutra stric je krenuo u lov ranije nego obi~no.

Implicitna predikacija: 1) govorno lice ima strica; 2) on je lovac; 3) on ~esto ide u lov. Ukoliko su poznati i referenti i i sadr`aj situacije u celini, iskaz sa asertivnom funkcijom potvr|uje (konstatyje) ne{to kao ~iweni~no stawe:
(211) Ivan je stigao. (212) Supa je skuvana.

Prostorno-vremenska

lokalizacija

referentnost

iskaza.-

Razmotri}emo kako identifikacija refenta uti~e na konkretnu ilokuciju asertivne komunikativne funkcije na slede}im primerima:
(213) Ivan tu~e Marka. (214) Ivan tu~e Marka u dvori{tu.

U oba primera imamo konstrukciju sa dvoargumentskim glagolom tu}i. U oba iskaza imamo referente koji su poznati u~esnicima u komunikativnoj situaciji. Ono {to razlikuje oba iskaza je lokalizator i orijentir (u dvori{tu) u primeru (214). U prvom slu~aju odsustvo lokalizatora, a time i identifikacije referenata, svodi iskaz na konstataciju, dok prisustvo identifikacije referenata dodaje iskazu onu informativnu komponentu koja ga ~ini saop{tewem. U primeru (214) sam glagol postaje referentan zahvaquju}i prostornoj lokalizaciji koja je unesena u iskaz. Mo`emo da tvrdimo da je glagol postao vremenski lokalizovan (saop{tewe se daje o ne~emu {to se de{ava neposredno pred sam ~in saop{tewa, ina~e ono gubi smisao - ne mo`emo da saop{tavamo zastarelu informaciju). Tako, situcija prostorne lokalizacije povla~i vremensku lokalizaciju, formiraju}i u svesti adresata odre|eni hronotop prostorno-vremenski kontinuum situacije koja je sadr`aj predikacije. # Referentnost glagola u iskazu posti`e se i vremenskom akuelizacijom glagolskog oblika. Tako u iskazu vidsko-

39

(215) Marko tu~e Ivana.

imamo konstataciju, nasuprot iskazu

(216) Marko je pretukao Ivana.

gde se radi o saop{tewu o ne~emu {to se doga|a ili {to se dogodilo pred o~ima govornog lica. Perfektivni glagolski oblik, uvode}i vremensku lokalizaciju, povla~i i prostornu. Marko je pretukao Ivana - sad i ovde. Prostorno-vremenske koordinate govornog lica, adresata i referenata u momenat govorne situacije podudaraju se, dok je iskaz
(217) Danas u {koli Marko je pretukao Ivana.

saop{tewe u kojem se referenti identifikuju u odnosu na vreme i prostor. Asertivna funkcija iskaza podrazumeva da se u~esnicima komunikacije daju podaci koji oblikuju i objektivni i subjektivni denotativni prostor referenta. Zato ilokuciju asertivnosti mo`emo definisati kao izricawe iskaza, namewenog adresatu, i to takvog koji sadr`i ~iwenice o situaciji, iznesene sa punom odgovorno{}u govornog lica za wihovu istinitost, i/ili za istinitost zauzetog stava u odnosu na ono {to se saop{tava. Razlike izme|u navedenih tipova asertivnosti zasnivaju se na konkretnoj ilokutivnoj funkciji zajedni~ke intencije, kao i na neujedna~enom stepenu preuzimawa odgovornosti u odnosu na izre~eno. Tako, ilokutivna funkcija tvrdwe mo`e da se konkretizuje kroz slede}e tipove asertivnosti:
Tipovi asertivne funkcije iskaza.(218) Zemqa je okrugla.

tvrdwa"izneti podatke nepobitnu istinu"

kao
(219) Sutra je sednica Katedre.

saop{tewe "izneti nove

podatke"

40

(220) Govorno lice, delovawe i

obja{wewe "u~initi ne{to odrediti razlog,

jasnijim,
sagovornik su komponente

smisao, zakonitosti

govorne situacije.

(221) Beograd je glavni grad Jugoslavije.

precizirawe "u~initi ne{to konkretnijim, suziti informisawe "izneti odre| ilustracija "snabdeti konkretnim primerima"

denotativni prostor"
(222) Raspored ~asova: ...

ene podatke"
(223) Eto, recimo, moja Dana...

izre~eno
(224) Nada je vi{a od Dragane.

pore|ewe

"razmotriti,

uspostavqaju}i sli~nosti i razlike izme|ureferenata"

(225) Sastanak je zavr{en.

konstatacija "ista}i ne{to kao ~iweni~no stawe" uputstvo "snabdeti adresata neophodnom ve{tinom rukovawa" najava "obznaniti proces koji je toku".

(226) Promu}kati pre upotrebe.

(227) U prodaji je nova "Ana".

Preuzimawe odgovornosti za saop{tavano i ube|ivawe adresata.-

Najve}i stepen preuzimawa odgovornosti u odnosu na ono {to se saop{tava tipi~an je za asertivnu funkciju tvrdwe. U osnovi tvrdwe i ostalih ilokutivnih tipova iskaza sa asertivnom funkcijom (od saop{tewa do najave) le`i ista intencija "obavestiti adresata o

41

ne~em, preuzimaju}i odgovornost za izre~eno", s tom dopunom {to tvrdwa podrazumeva implicitno ube|ivawe adresata. Asertivne funkcije " iznositi ne{to kao nepobitnu istinu" i "iznositi nove ~iwenice" koje isti~u zajedni~ke ilokutivne konstante svih reprezentativa razlikuju se upravo stepenom izra`avawa psihi~kog stawa govornog lica, u ovom slu~aju stepenom eksplikacije verovawa u izre~eno. Nagla{eni stav govornog lica u odnosu na izre~eno mo`emo, dakle, prihvatiti kao obele`je ilokutivne strukture tvrdwe, za razliku od saop{tewa za koje takvo nagla{avawe nije karakteristi~no. Ukoliko govorno lice izra`ava svoju sigurnost u pogledu onoga {to saop{tava, deluje mehanizam skrivenog uveravawa, jer u suprotnom je dovoqno samo saop{tewe. Primena pravila asercije "Ja prosto tvrdim da p i ne poku{avaju}i pri tom da vas uverim" bila bi nedosledna. Kao dokaz za to slu`i ~iwenica da se uveravawe, implicirano u ~inu tvrdwe, skoro obavezno eksplicira u iskazu koji sledi iza wega putem argumentovawa. U suprotnom adresat mo`e da postavi pitawe o zasnovanosti tvrdwe. Npr.

(228) Odgovorno tvrdim da ogromne koli~ine pija}e vode odlaze u nepovrat zbog lo{eg rada nadle`nih komunalnih preduze}a. Kao primer navodim podru~je Barajeva... Prema grubim merewima samo na ovom mestu dnevno ote~e najmawe 100 metara kubnih vode. Za 90 dana to je oko 9.000 kubika vode.

Tvrdwa bez intencije da se adresat uveri u ono {to se saop{tava mo`e da se defini{e kao govorni ~in preuzimawa odgovornosti samo za deo onoga {to se saop{tava. Tako "Tvrdim da je H - r i ne poku{avam da vas uverim" mo`emo da parafraziramo kao "Smatram da je X p", dok " Smatram da je X p i nastojim da vas ubedim da je to tako" odgovara su{tinskom pravilu tvrdwe o preuzimawu odgovornosti i za svoj stav i za izre~eno. Mo`emo zakqu~iti da se ~in tvrdwe mo`e izraziti pomo}u sredstva za izra`avawe stava u odnosu na saop{tavano (prete`no performativa smatram, dr`im, ali i modalnih konstrukcija poput po mom mi{qewu, {to se mene ti~e i sl.), ali uz neophodno argumentovawe, {to zna~i da izra`avawe stava i argumentovawe kao elementi dubinske ilokutivne strukture tvrdwe mogu da

42

impliciraju tvrdwu na povr{inskoj strukturi, ukoliko performativ tvrdim prelazi u presupoziciju. Odsustvo komponente uveravawa u sastavu ilokutivne strukture govornog ~ina nije karakteristika tvrdwe, ve} saop{tewa koje se mo`e uporediti sa predikacijom, namewenom konkretnom adresatu kao budu}em subjektu znawa koje se prenosi. Npr.
(229) Obave{tavamo Vas o rezultatima konkursa za finansirawe nau~noistra`iva~kih projekata od 1996. do 2000. godine.

Utvrdiv{i razlike izme|u razmatranih tipova asertivnih iskaza mo`emo odrediti ilokutivnu strukturu odgovaraju}ih govornih ~inova. Putem semanti~ke eksplikacije govornog ~ina tvrdwe izdvajamo u wemu slede}e obavezne elemente: 1. Govorno lice ima dokaz o istinitosti podataka koje iznosi. 2. Govorno lice izra`ava uverenost da su podaci koje iznosi istiniti. 3. Postoji namera govornog lica da se adresat uveri u ono {to on, tj. govorno lice, tvrdi. 4. Govorno lice preuzima obavezu za istinitost svog iskaza. # Ako se uporedi izlo`ena ilokutivna struktura tvrdwe i pravilo uspe{nosti tog govornog ~ina, prime}uje se razlika u pogledu definicije pripremnog pravila (tj. pravila koje stvara neophodan okvir za uspe{nost govorne situacije) koje glasi: "Ni govornom licu, ni slu{aocu nije o~igledno da slu{alac zna (da ga nije potrebno podse}ati na) odre|ene ~iwenice". Me|utim, iskazivawe podataka koji nisu poznati adresatu, kao pripremno pravilo uspe{nosti, mo`e da se odnosi na saop{tewe, a ne na tvrdwu. Tvrditi se mo`e ne{to {to je poznato adresatu uz izra`avawe wegovog subjektivnog stava i modelirawe stvarnosti tako da se adresatu uka`e na neke nove aspekte poznatih ~iwenica, ali saop{tavati mo`emo samo ono {to je nepoznato . Tako se tvrdwa i saop{tewe mogu razlikovati ne samo prema sadr`aju propozicije iskaza (poznato - novo), ve} i prema subjektivizaciji izre~enog. Npr.
(231) Ivan je trapav. Uvek ne{to slomi. (232) Ivan je slomio ruku.

Verovawe u istinitost izre~enog koje je eksplicirano u ilokutivnoj strukturi tvrdwe "Smatram da je X p, verujem da je to
43

tako, `elim da i ti veruje{ da je to tako", kod saop{tewa je implicirano "Znam da je X p i nastoje}i da i ti to zna{, prenosim to tebi". # Razlika prema sadr`aju propozicije nije obavezni kriterijum za razliku izme|u asertivnih funkcija. Mo`emo tvrditi i ne{to {to je za adresata novo ili saop{tavati ne{to {to mu je poznato (posledwe je re|e, ali je mogu}e). U pisanom diskursu ponekad se moraju saop{tavati ~iwenice koje su ve} poznate adresatu. Zato se asertivna funkcija saop{tewa, za razliku od tvrdwe, ~esto ostvaruje u pisanom diskursu u obliku institucionalizovanog obave{tewa, koje zajedno sa molbom (zahtevom) i ponudom predstavqa osnovni obrazac poslovne interakcije. Ilokutivna struktura saop{tewa obuhvata slede}e elemente: 1. Govorno lice ima dokaze o istinitosti podataka koje iznosi. 2. Govorno lice namerava da prenese podatke adresatu. 3. Govorno lice prihvata obavezu da je ono {to iznosi istinito.
Jezi~ki pokazateqi tvrdwe.- Ilokutivni ~in tvrdwe eksplicitno se

realizuje pomo}u performativa tvrdim. U pravnom diskursu kao ilokutivno ekvivalentno sredstvo funkcioni{e i performativ izjavqujem (naj~e{}e u iskazu sa propozicijom izra`enom zavisnom objekatskom klauzom). Takav performativ mo`e da se modalno modifikuje. Upor.
(233) Moj brat nema nikakve veze sa gore pomenutim. To odgovorno tvrdim. (234) Nisam upravqao motornim vozilom registarski broj BG 687-574. Izjavqujem to sa punom odgovorno{}u. (235) Svedo~io sam u korist svog poslodavca. Ovom prilikom izjavio bih suprotno.

Ilokuciju tvrdwe mo`e da ostvari i glagol smatram u iskazu sa propozicijom koja mo`e da se predstavi pomo}u formule " X je p", koji prati ilokutivno "optere}eno" argumentovawe. U takvim slu~ajevima smatram ne funkcioni{e kao deskriptivni glagol koji opisuje odgovaraju}u mentalnu aktivnost, ve} kao performativ sa ilokutivnom snagom tvrdwe. Upor.

44

(236) Mi, studenti beogradskih univerziteta, najodgovornijim za rasplet ove sudsko-politi~ke farse.

smatramo

Vas

Me|utim, govorni ~in tvrdwe ~e{}e se ostvaruje implicitno putem predstavqawa ~iweni~nog stawa kao istine u koju adresant veruje nastoje}i da u to uveri adresata. U tu svrhu koriste se iskazi sa intenzifikatorima poput sigurno, istina je, ~iwenica je i sl. Npr.
(237) Sigurno dobro pamti svoj prvi susret sa Anom. (238) ^iwenice su jasne. Penzijski fondovi su prazni. (239) Istina je. Olga vi{e nema vremena za tebe.

Stav govornog lica, potvr|en dokazima za koje on veruje da su istiniti, mo`e da se iznese i bez posebnog "najavqivawa" ilokucije. U tom slu~aju mo`emo konstatovati ostvarivawe tvrdwe, koja je ~e{}a u pore|ewu sa drugim sredstvima izra`avawa. Upor.

(240) Prevod je lektorisan tri puta. Tako da, zaista, Slavica nije kriva. (241) MANDA NIJE KRIV... (242) Manda je jedino kriv {to je u to vreme zaista bio u svom automobilu na kolovozu. (Demokratija)

Iskaz Tako da, zaista, Slavica nije kriva mo`emo tuma~iti kao redukovanu varijantu eksplicitno-performativnog prototipa iskaza sa performativom tvrdim koji formira dvo~lanu paradigmu: 1) Pg+Prop 2) Prop U primeru (241) imamo tvrdwu u funkciji makroperformativa celog iskaza, ~ija se ilokucija dekodira pomo}u konteksta koji sadr`i argumente u korist tvrdwe izre~ene u naslovu Manda nije kriv. Eksplicitno "saop{tewa" - performativ obave{tavam pisanom diskursu:
Jezi~ki pokazateqi (243) Obave{tamo Vas o uslovima konkursa. saop{tewa.-

sredstvo realizacije najzastupqeniji je u

Kao ilokutivni ekvivalent navedenog sredstva javqa se i performativ u obliku informi{em ili javqam:
(244) Informi{emo Vas o novim poduhvatima na{eg Dru{tva. (245) Javqam ti, Qubice, ba{ lepu vest. Nikola i Zoran su se o`enili.

45

Propozicija iskaza sa performativom javqam mo`e da se ostvari zasebno, kao varijanta redukovanog prototipa: Pg + A + Prop. Prop. Npr.
(246) Novosti. Mila se posva|ala sa Anom. Specifi~ni na~ini izra`avawa pojedinih tipova asertivnosti .-

Saop{tewe i tvrdwa mogu da se ostvaruju indirektno, kada se odgovaraju}i govorni ~in rekonstrui{e putem dekodirawa implicitne predikacije molbe, predloga i ostalih ~inova . Npr.
(247) Odakle opqa~kanom Milo{u Markovi}u toliko deviza?

U navedenom eksplicitno upitnom iskazu putem dekodirawa implicitne predikacije dobijamo slede}e saop{tewe: "Milo{a Markovi}a su pokrali", kao i tvrdwu "Milo{ Markovi} raspolagao je velikom sumom novca". Eksplicirawe govornog ~ina saop{tewa nije tipi~no za usmeni diskurs, gde se bez posebnih markera iznosi nova informacija. U nekim slu~ajevima upotreba performativnog iskaza (celog ili redukovanog) je neprimerena zbog sadr`aja informacije koja se saop{tava. Npr. (248) Nada je umrla. # Za upotrebu iskaza sa asertivnom funkcijom karakteristi~no je prisustvo diskursnih markera, tj. sredstava koja vezuju}i razli~ite formalne i sadr`inske elemente diskursa u celinu, istovremeno vr{e niz uzajamno povezanih markernih, delimitacionih, konektorskih, topikalnih, dijalo{kih i ostalih funkcija. U saop{tewu se prete`no koriste markeri koji potvr|uju mi{qewe govornog lica o neobave{tenosti adresata. Stoga ti markeri topikalizuju takvu pretpostavku u obliku konstatacije ili upitnosti (vidi tko|e poglavqe Apelativnost). Radi se o markerima poput zna{; jesi li ~uo / ~ula; zna{ {ta je novo; je l' ti ne zna{; ka`i "dragi~ka" i sl.:
(249) Zna{, srela sam Nikolu. (250) Jesi li ~uo?! Nikola se vratio (251) Zna{ {ta je novo?! Uvode ve}e tarife.

46

(252) Je l' ti ne zna{?! Odbili su wu. (253) Ka`i "dragi~ka". Dobio sam posao. Napomena. Konektorska funkcija se ostvaruje kao te`wa jezi~kih sredstava u diskursu da pove`u pojedine delove diskursa u celinu. Topikalizacija je funkcija izdvajawa pojedinih delova diskursa kao informativno zna~ajnih.

U iskazima sa asertivnom funkcijom konstatacije uobi~ajeni su konkluzivni markeri:

(254) Dakle, odbila si postavqewe. (255) Zna~i, bio sam u pravu.

Za iskaz sa asertivnom funkcijom informisawa karaktersti~an je specifi~an nominacioni izraz sa implicitnom predikacijom, npr.
(256) Polazak vozova: (257) Novi univerzitetski centr u bloku 32. (258) Ispit.

Svaki od takvih iskaza asertivno je potpun u odgovaraju}em situativnom kontekstu. Tako je prvi iskaz (256) informativan na panou `elezni~ke stanice, drugi (257) na stranicama novina, a tre}i (258) na vratima u~ionice u kojoj se odr`ava ispit. # Asertivni iskaz u obliku naslova novinskog ~lanka deluje kao implicitni makroperformativ, ~ija se ilokutivnost dosledno razotkriva u tekstu ~lanka. Budu}i ilokutivno ekvivalentan govornom ~inu informisawa on formalno predstavqa redukovanu propoziciju punog performativnog iskaza. Upor. (259) Novi univerzitetski centar u bloku 32 - Prop
(260) Informi{emo vas da se gradi novi univerzitetski centar u bloku 32 . - PG + A + Prop

Makroperformativ se mo`e izraziti i pomo}u konstrukcija sa infinitivom ili participom. Npr.: 1 (261) Zaustaviti opadawe nataliteta. 2 (262) Dodeqena ovogodi{wa NIN-ova nagrada. Infinitivske re~enice su tako|e tipi~an primer realizacije iskaza sa asertivnom funkcijom uputstva:
47

(263) ^uvati na suvom i hladnom mestu! (264) Upotrebiti pre isteka roka utisnutog na poklopcu.

Ukoliko govorno lice nije uvereno u istinitost onoga {to saop{tava, ru{i se semanti~ka struktura ilokutivnosti saop{tewa. Ako je osnovna svrha saop{tewa da se adresat upozna sa ne~im {to mu, kako to pretpostavqa govorno lice, nije poznato, logi~no je da se u tom ciqu prenosi istinita informacija. Ukoliko govorno lice raspola`e podacima da informacija koju prenosi nije istinita, postavqa se pitawe o svrsishodnosti preno{ewa takve informacije. U tom slu~aju suo~avamo se sa paradoksalnim asertivnim iskazom koji nije logi~an ali je mogu}. Sa stanovi{ta ilokutivnosti takvu asertivnost mo`emo okarakterisati kao parafrazu sa komentarom (npr. tzv. tra~). Ekspliciraju}i semanti~ku strukturu tog ilokutivnog ~ina mo`emo izdvojiti slede}e elemente: 1. Govorno lice prenosi informacije ~iji je izvor sumwiv. 2. Nema podataka koji bi potvrdili istinitost preno{ene informacije. 3. Govorno lice izra`ava sumwu u pouzdanost informacije koju prenosi. 4. Govorno lice nastoji da izrazi svoj stav prema istinitosti izre~enog.
Istinitost informacije u

asertivnosti.-

S obzirom na to da takva asertivnost nema za ciq preno{ewe istinite informacije, mo`e se pretpostaviti da je wena svrha subjektivna identifikacija saop{tavanog ili primarnog izvora informacije. Sredstva izra`avawa te vrste ilokutivnosti su leksi~ka, povezana sa realizacijom modalne kategorije imperceptivnosti. U pitawu su umetnute modalne re~i i konstrukcije poput navodno, kao {to je rekao, kako je re~eno, kako se pro~ulo, tobo`e, verovali ili ne. Ova leksi~ka sredstva razlikuju se kako u pogledu izra`avawa primarnog izvora informacije - konkretnog, npr. kako je rekao, kako to tvrdi, veli...; i uop{tenog, npr. - kao {to je re~eno, kako se tvrdi, kako se pro~ulo i sl.
(265) (266) (267) (268) Kao {to je rekla, plate ne}e ni biti Kako to predsednik tvrdi, i{lo se putem maweg otpora. Veli, nije bio u prilici. Kako je re~eno, u pitawu je svetska zavera..

48

(269) Kako se tvrdi, imamo najlep{e `ene na svetu. (270) Kako se pro~ulo, bio je u zatvoru.

tako i stepena eventualnosti informacije koja se prenosi: ve}eg verovao ili ne, ili maweg - navodno, tobo`e, npr.
(271) Verovali ili ne, Pera je druga~ije planirao. (272) Navodno, nisu imali para u banci. (273) Upoznala ga je, tobo`e, na moru.

Posle takvog iskaza obi~no sledi komentar (pozitivan ili negativan) onoga {to se saop{tava koji isti~e stav govornog lica prema izvoru informacije, npr.
(274) Veli, nije bio u prilici. Kako da ne! Kako ga nije sramota da la`e! (275) Verovao ili ne, Pera je druga~ije mislio. Poznajem ~oveka - on ne}e prevariti.

DIREKTIVNI ISKAZI Ilokutivni ciq direktivnog iskaza odre|ujemo kao poku{aj podsticawa adresata na akcioni ili verbalni postupak. U zavisnosti od prirode podsticawa (zainteresovano-nezainteresovano, kategori~konekategori~ko, autoritativno-neautoritativno, ja~e-slabije, obavezuju}e- neobavezuju}e razlikujemo posebne tipove direktivnih iskaza koji se razlikuju prema stepenu ilokutivnog napona, ilokutivnoj usmerenosti i referencijalnosti (o direktivnim iskazima, sagledanim sa aspekta sintaksi~ko-semanti~ke kategorije, vidi tako| e odeqak Imperativnost u poglavqu Apelativnost). Ja~im stepenom ilokutivnog napona odlikuju se iskazi sa funkcijom naredbe, zahteva, upozorewa, zabrane, pretwe. Ve}inu direktivnih iskaza mo`emo smatrati iskazima {ireg ilokutivnog smera, tj. iskazima u kojima je ilokutivnost govornog lica usmerena i na adresata, i na govorno lice. Wihova ilokutivna usmerenost mogla bi se prikazati putem semanti~ke eksplikacije "Ti uradi to, jer ja tako `elim". Npr.
(276) Donesi mi ~a{u vode. (277) Zatvori, molim te, vrata.

49

U sastav direktivnih iskaza ulazi velika grupa neodre|enoilokutivnih iskaza u kojima je adresat neodre|en ili potencijalan (vidi odeqak Ilokutivnost i faktor adresata). To su iskazi u kojima se ostvaruje intencija odre|enih tipova preporuke, poziva, reklame, uputstva, upozorewa, zabrane i sl. Npr.
(278) Preporu~ujemo najnoviji proizvod na{e firme. (279) Zabraweno pu{ewe.

Prema kriterijumu referencijalnosti direktivnu funkciju imaju iskazi u kojima se zahteva promena denotativnog prostora referenta - konkretnog - Pomeri orman u }o{ak, ili subjektivnog - Neka se Ivan lepo pona{a! (vidi o tome u odeqku Komunikativna funkcija i faktor referencijalnosti). Pristup direktivnoj funkciji iskaza kao ilokutivnosti usmerenoj prvenstveno na adresata upu}uje na imperativ kao vode}i gramati~ki oblik ~ija se semanti~ka struktura podudara sa pragmati~kim uslovima uspe{nosti ~ina direktiva. Imperativna konstrukcija je implicitno sredstvo realizacije direktivne funkcije koje se lako transformi{e u eksplicitnu performativnu formulu putem modelirawa wegovog ilokutivnog potencijala. S obzirom na ~iwenicu da se implicitne performativne formule lako transformi{u na osnovu ilokutivnog potencijala imperativa i pragmati~kog konteksta u eksplicitnoperformativne iskaze, takvi konvencionalni iskazi sa imperativom predstavqaju nepotpune performativne formule, redukovane do propozicije. Osobenost implicitno-performativnog iskaza sa direktivnom funkcijom proisti~e iz sli~nosti intencija prilikom ostvarivawa razli~itih tipova direktiva sa razli~itim stepenom ilokutivnog napona. Upor.
Imperativ kao jezgro implicitne performativne formule.(280) Svakako rezervi{ite mesto u spava}im kolima. - Molim da rezervi{ete mesto u spava}im kolima. - Zahtevam da rezervi{ete mesto u spava}im kolima. - Preporu~ujem da rezervi{ete mesto u spava}im kolima. - Savetujem da rezervi{ete mesto u spava}im kolima.

50

O~igledno je da je prilikom dekodirawa ilokutivnog ciqa implicitno-performativnog iskaza sa imperativom kao sredstvom ostvarivawa direktiva od presudnog zna~aja pragmati~ki kontekst, kako u obliku konteksta diskursa, tako i u obliku pragmati~kih presupozicija koje se dekodiraju polaze}i od zajedni~kog repertoara znawa u~esnika u komunikativnoj situaciji. Ukoliko iz konteksta diskursa saznajemo da se radi o odre|enom ~inu za koji je zainteresovan adresat, mo`emo zakqu~iti da je u pitawu ilokutivna funkcija preporuke ili saveta sa mawim ilokutivnim naponom u odnosu na molbu i zahtev i, suprotno, ako je za odre|eni ~in zainteresovano govorno lice, radi se o mawe ili vi{e autoritativnoj ilokuciji (mawe autoritativnoj ilokuciji ako je u pitawu molba i vi{e autoritativnoj ako je u pitawu zahtev).
Adhibitivna i prohibitivna atrana direktivne funkcije .- Direktivna

funkcija obuhvata adhibitivni i prohibitivni aspekt. U prvom slu~aju ilokucija je usmerena na podsticawe adresata da izvr{i neki ~in, dok je u drugom slu~aju ciq podsticawa u apelu da adresat ne izvr{i neki ~in ili u da se spre~i wegova realizacija od strane tre}ih lica ili objektivnih faktora. Kao {to je bilo pomenuto (vidi odeqak Glagolski vid kao sredtsvo ostvarivawa komunikativne funkcije ), u adhibitivnim iskazima nosilac ilokutivnosti je perfektivni glagol u imperativnom obliku:
(281) Otvori prozor!

U prohibitivnom iskazu odri~ni oblik imperativa imperfektivnog glagola ili defektni glagol nemoj / nemojmo / nemojte + infinitiv imperfektivnog glagola ili konstrukcija da + prezent:
(282) Ne otvaraj taj prozor! (283) Nemoj otvarati taj prozor! (284) Nemoj da otvara{ taj prozor!

Prohibitivni iskaz sa odri~nim oblikom imperativa imperfektivnog glagola odlikuje se ve}im stepenom ilokutivnog napona u odnosu na iskaze sa glagolom nemoj / nemojmo / nemojte. Iskaz sa defektnim glagolom nemoj i konstrukcijom da + prezent ima mawi ilokutivni napon u odnosu na konkurentnu konstrukciju sa glagolskom dopunom u infinitivu. Tako, u okviru prohibitivnih direktivnih iskaza, polaze}i od kriterijuma ilokutivnog
51

napona, mo`e da se izdvoji gradacijski niz. Upor. gradaciju ilokutivnog napona od maweg ka ve}em:
(285) Nemoj da izlazi{ napoqe! (286) Nemoj izlaziti napoqe! (287) Ne izlazi napoqe! (288) Nemojte da prilazite `ivotiwama! (289) Nemojte prilaziti `ivotiwama! (290) Ne prilazite `ivotiwama!

Poja~an ilokutivni napon u primerima (287, 290) ogleda se u ~vrstoj zabrani, dok ubla`avawe ilokutivnog napona u primerima (285, 288) mo`e da vodi prevo|ewu prohibitivnog direktiva na nivo ilokucije upozorewa. (vidi tako|e odeqak Imperativnost u poglavqu Apelativnost). Ukoliko se u adhibitivnom iskazu koristi oblik imperfektivnog glagola, direktivna ilokucija ima jedan od slede}ih dodatnih aspekata: - podsticawe na nastavak zapo~ete radwe, npr.
(291) ^itaj daqe! -

nestrpqivost u is~ekivawu realizacije radwe , npr.

(292) Otvaraj ve} jednom!

- iterativnost radwe koja se predla`e, npr.

(293) Peri zube redovno.

Prohibitivni iskaz sa perfektivnim glagolom slabi ilokutivni napon i prevodi ilokutivnost u ravan upozorewa:
(294) Nemoj da padne{! (295) Nemoj da slomi{ ovaj cvet! (296) Ne zaboravi nov~anik!

Napomena. - Izuzetak ~ine dve zapovesti iz Svetog Pisma: Ne ubij! Ne po`eli ku}e bli`wega..., ali Ne ~ini preqube! Ne kradi!

52

Intonacija kao pokazateq direktivnosti iskaza.- Pomo}u intonacije

isti~emo ve}i ili mawi intenzitet ilokutivnog napona direktivne funkcije. Poja~ana intonacija karakteri{e ~inove zahteva, naredbe, zabrane i pretwe:
(297) (298) (299) (300) ^itaj u sebi! Otvorite! Ne dirajte ni{ta rukama! Jo{ jednom mi do|i!

Izgovarawe iskaza (297-300) ustaqenim tonom bez ja~awa intonacije prevodi wihovu ilokuciju na nemarkirani nivo molbe (297, 298), upozorewa (299), poziva (300). Pomo}u intonacije realizujemo direktivnu funkciju u iskazima sa indikativnim glagolskim oblikom 1. lica mno`ine:
(301) Idemo svi! (302) Di`emo ruke gore! (303) Trudimo se da dohvatimo pete!

Napomena. - Glagolski oblik indikativa 1. lica mno`ine ustaqeno je sredstvo realizacije direktivne funkcije davawa kolektivnih uputstava : (304) ^vrsto zate`emo mi{i}e! (305) Kolena ne savijamo! (306) Opu{tamo se polako!

Ostvarewe direktivne funkcije iskaza zasniva se na pragmati~koj presupoziciji da je situacija koja je tim iskazom ozna~ena hipoteti~na. U osnovi zajedni~ki preduslov uspe{nosti za sve direktive jeste pravilo "Ni govorniku, ni slu{aocu nije o~igledno da }e slu{alac izvr{iti odre|eni ~in". Prema tome, svaka situacija sadr`ana u propoziciji direktiva je hipoteti~na, a odnos govornog lica i adresata prema woj mo`e da se odredi pomo}u stepena zainteresovanosti za weno ostvarivawe. Npr.
Pragmati~ki kontekst direktivnog iskaza.(307) Pozajmi mi ovu disketu. (308) Rezultate analize dostavite lekaru. U primeru (307) hipoteti~nost situacije je o~igledna, a

u wenoj uspe{noj realizaciji je zainteresovano samo govorno lice, dok u primeru (308) adresat je taj od koga zavisi realizacija radwe sadr`ane u propoziciji iskaza.. Hipoteti~nost situacije na koju upu}uje propozicionalni deo ilokutivnog iskaza predstavqa osnovno obele`je direktiva. Prilikom
53

parafrazirawa imperativnih iskaza u eksplicitno-performativne formule hipoteti~ni deo wihovog sadr`aja izra`ava zavisna klauza:
(309) Pi{i! (310) Molim te da mi pi{e{.

U propoziciji razvijenog direktiva poznat je argument budu}e radwe, kao i wen sadr`aj, ali ostaje nepoznata mogu}nost wenog ostvarivawa. Stepen verovatno}e da }e se ostvariti ono na {ta upu}uje propozicija direktiva, ili stepen hipoteti~nosti ~ina zavisi od dva ~inioca - od stepena zainteresovanosti govornog lica za budu}u radwu, koji se ogleda u intenzivnom podsticawu na delovawe, kao i od stepena zainteresovanosti adresata za ~in koji treba da ostvari, {to se dekodira kroz ilokutivnu fleksibilnost poruke. Npr.
(311) Sipajte mi jo{ soka, molim vas. (312) Izvolite, slu`ite se.

O autoritativnosti podsticawa svedo~e eksplicitni performativ ili imperativ bez intenzifikatora u~tivosti (najve}i stepen autoritativnosti ispoqavaju naredbe koje iskqu~uju spojivost sa intenzifikatorima u~tivosti), dok imperativi sa intenzifikatorom u~tivosti upu}uju na ilokutivnu fleksibilnost. Npr.
(313) U|ite! (314) U|ite, molim vas.

Ukoliko autoritativnost odslikava stepen izra`enosti intencije (zainteresovanosti govornog lica), o~igledna je wena povezanost sa ilokutivnim naponom. Na osnovu takve povezanosti mo`emo da izdvojimo direktive sa visokim stepenom zainteresovanosti govornog lica: naredba, molba, pitawe, poziv, npr.
(315) Blagoslovite, o~e. (316) Upoznaj me sa svojim bratom.

i direktivne iskaze sa visokim stepenom zainteresovanosti adresata: savet, uputstvo, preporuka, upozorewe, npr.
(317) Vodite ra~una o va{oj ishrani. (318) Vozi pa`qivo!

# Drugi zna~ajan princip pragmati~ke presupozicije direktivne funkcije je pravilo uspe{nosti, prema kojem adresat direktivne ilokucije mora biti sposoban da ostvari odre|enu radwu. Ukoliko se

54

ovaj princip ne ispo{tuje, iskaz postaje neuspe{an ili se direktivna ilokucija preme{ta na nivo optativnosti (tj. `eqe), npr.
(319) Dohvati mi zvezdu sa neba! (320) Lepo se provedi! (321) Po~ivaj u miru!

# Direktivna upotreba glagola koji ozna~avaju radwe koje su markirane kao negativne, {tetne, agresivne itd., sa stanovi{ta moralnih normi i dru{tvenih konvencija, mogu}a je samo sa ilokucijom podstrekivawa ili navijawa:
(322) Osveti mu se. (323) Udari ga, ja~e!

U nizu slu~ajeva imperativni oblik glagola gubi svoju direktivnu ilokutivnost. Ranije je bilo re~i o neophodnosti upotrebe imperativnog oblika u odgovaraju}em pragmati~kom kontekstu (vidi odeqak Pragmati~ki kontekst direktivnog iskaza). Do neutralizacije direktivne ilokucije imperativa mo`e do}i i kada su ispo{tovana pravila uspe{nosti odgovaraju}eg govornog ~ina, ukoliko do|e do konvencionalizacije imperativnog oblika, odnosno do wegovog pribli`avawa statusu partikule (re~ce) ili ustaqenog oblika (frazeologizma). Partikularizacija imperativa u ve}ini slu~ajeva prouzrokovana je fati~kom (kontaktnom) funkcijom iskaza ili dela iskaza u kojem se taj oblik koristi. Radi se o iskazima kao kontaktnim signalima, poput: zamisli, pazi, vidi, ~ekaj, slu{aj i sl. Npr.
Partikularizacija i frazeologizacija imperativnih oblika.(324) (325) (326) (327) Zamisli, zaboravio sam nov~anik. Pazi, nisam tako mislio. ^ekaj, vidi{ li onu palmu? Slu{aj, da nema{ slu~ajno aspirin?

Napomena. - Fati~ka funkcija je jedna od {est osnovnih funkcija jezika (prema R.Jakobsonu), koja odslikava napor govornog lica da prilikom komunikacije uspostavi i odr`i kontakt sa sagovornikom. Npr. Da, da...; Halo... i sl.

Neki od partikularizovanih imperativa postaju jezi~ka sredstva realizacije odre|enih tipova ilokutivnosti:
(328)^ekaj da te dohvatim! (329)Vidi, vidi, ko nas se setio! pretwa iznena|ewe

55

(330)Recimo, univerzum je lopta.

pretpostavka

Frazeologizacija imperativa tako|e neutralizuje direktivnost, prevode}i ilokutivnu funkciju na drugi komunikativni plan. Npr.
(331) Vidi ti wega! (332)Nemoj mi re}i! protest iznena|ewe

Drugi na~ini i sredstva jezi~kog izraza direktivnosti.- Uporedo sa

imperativom kao gramati~kim jezgrom direktivne komunikativne funkcije u ciqu realizacije pojedinih tipova direktivne ilokucije koriste se i druga jezi~ka sredstva. Za razliku od imperativa wihova upotreba je markirana, tj. ograni~ena je na pojedine tipove iskaza van kojih pomenuta sredstva gube svoju ilokutivnu snagu. Me|u alternativnim sredstvima realizacije direktivne ilokucije najfrekventniji su infinitiv, indikativ 1. lica mno`ine, potencijal (prete`no od modalnih glagola), konstrukcija da + prezent, pasivni imperativ i zameni~ki izrazi. # Infinitiv i indikativ 1. lica mno`ine. - Upotreba infinitiva i indikativa 1. lica mno`ine u ciqu ostvarivawa direktivne ilokucije markirana je wihovom preskriptivnom prirodom, odnosno funkcionisawem u okviru iskaza tipa uputstava, recepata, naredbi, zabrana i sl.. Npr.
(333) Skuvati krompir u slanoj vodi 3 (334) Isprati lice hladnom vodom 4 (335) Meso kuvamo sa glavicom crnog luka 5 (336) Di{emo duboko uputstvo 6 (337) Svi ostajemo na svojim mestima! (338) Ne diramo ni{ta! zabrana recept uputstvo recept naredba

Izra`avawe ilokutivnosti naredbe i zabrane pomo}u indikativnog oblika 1. lica mno`ine smawuje ilokutivni napon iskaza, ~ini ga mek{im i prihvatqivijim. To je, verovatno, jedan od razloga {to se upravo taj oblik naj~e{}e koristi u interakciji tipa "u~iteq u~enici":
(339) A sada polako stajemo u red, uzimamo se za ruke i ulazimo u {kolu!

56

# Potencijal modalnih glagola. - Kao {to je bilo re~eno (vidi odeqak Pragmati~ki kontekst direktivnog iskaza ), jedan od osnovnih pragmati~kih preduslova uspe{nosti direktivne ilokutivnosti je pretpostavka govornog lica da je adresat sposoban da ostvari odre| eni ~in. Takva pretpostavka mo`e da bude izra`ena pomo}u oblika potencijala modalnog glagola, upotrebqenog sa infinitivom perfektivnog glagola, ili konstrukcijom da + prezent. Npr.
(340) Mogao bi da kupi{ cve}e. (341) Morao bi da vi{e vremena provodi{ s detetom. savet predlog

Potencijal modalnog glagola mo`e da funkcioni{e i u okviru interogativne konstrukcije (potvrdne ili odri~ne). Takva realizacija direktivne funkcije odlikuje se oslabqenim ilokutivnim naponom i ve}im stepenom u~tivosti u odnosu na ostale na~ine izra`avawa istovetne ilokutivnosti. Upor.
(342) Da li biste mogli da mi pomognete? (343) Mogli biste da mi pomognete. prekoravawe (344) Pomozite mi. (345) Ne bi htela da ostane{? (346) Ostani! poziv+naredba molba molba poziv +

zahtev

# Konstrukcija da + prezent. - Konstrukciju da+prezent mo`emo smatrati redukovanom varijantom eksplicitne performativne formule sa modalnim glagolom. Upor.
(347) Savetujem ti da dobro razmisli{! Da dobro razmisli{! Pg + Prop Prop

Ilokutivni napon direktivnosti u takvom iskazu odlikuje se ve}im intenzitetom, {to doprinosi pomerawu ilokutivnosti u pravcu ve}e autoritativnosti Upor.
(348) Mora{ da se lepo pona{a{. Da se lepo pona{a{! (349) Treba da se zameni sijalica. Da se zameni sijalica! (350) @elim da dovede{ roditeqe u {kolu.

57

Da dovede{ roditeqe u {kolu! Napomena. - Konvencionalizovana formula Da si mi `iv i zdrav! predstavqa redukovanu propoziciju eksplicitne performativne formule sa performativom `elim. U savremenoj upotrebi ovog iskaza direktivnu ilokuciju potiskuje ekspresivna.

Interogativna konstrukcija iskaza, kao i u svim ostalim slu~ajevima, neutralizuje poja~ani ilokutivni napon, izjedna~uje ga sa nemarkiranom konstrukcijom sa upitnom re~i. [ta vi{e, u interogativnom iskazu konstrukcija da + prezent je nosilac dodatnog ilokutivnog aspekta nesigurnosti, po ~emu je taj iskaz blizak interogativnoj konstrukciji sa potencijalom. Upor.
(351) Da idem? Da li bih mogla da idem? Da li smem da idem?

Takva, samostalna upotreba konstrukcije da + prezent ~e{}a je u usmenom diskursu. U pisanom diskursu ona se prete`no javqa u okviru pro{irenog interogativnog iskaza (posebno u privatnoj prepisci). Npr.
(352) Da te vodim ku}i? (353) [ta da radim? Da pitam nekog lekara za savet?

# Pasivni imperativ. - Direktivni iskaz sa pasivnom imperativnom konstrukcijom obuhvata imperativ glagola biti u 2. licu jednine i pasivni particip. Npr.
(354) (355) (356) (357) Budi spreman za pet minuta Spremi se za pet minuta Budi miran! Smiri se! Budi sabran. Saberi se. Budi zadovoqan malim. Zadovoqi se malim.

Takva konstrukcija uporedo sa direktivno{}u realizuje intenciju pri`eqkivawa koja je implicirana u svim direktivnim iskazima, ali konstrukcija budi + pasivni particip posebno nagla{ava taj aspekt
58

ilokutivnosti. Dodatna intencija pri`eqkivawa u ovom slu~aju omogu}ava transpoziciju direktivnog iskaza u ekspresivnu frazeolo{ku formulu sa potisnutom direktivno{}u. Npr.
(358) Budite mi pozdravqeni! (kolokvijalno) (359) Budi mi dobro!

# Modelirawe imperativne paradigme. - Nepotpuna imperativna paradigma (ograni~ena oblicima 1. lica jednine i 1. ili 2. lica mno`ine) mo`e da se modelira u punu paradigmu pomo}u analiti~kih sredstava, ali i putem upotrebe pronominalne konstrukcije. U ciqu izra`avawa direktivne funkcije u odnosu na 3. lice jednine i mno`ine upotrebqava se imperativna re~ca neka i odgovaraju}i oblik prezenta. Npr.
(360) Neka do|e sutra kod mene. (361) Neka u|u. (362) Neka izlo`i to napismeno.

Sa stanovi{ta raspodele funkcija u govornoj situaciji u takvim slu~ajevima u pitawu je posredno anga`ovawe adresata u ostvarivawu intencije govornog lica. Ukoliko tre}e lice nije prisutno u govornoj situaciji, adresat vr{i ulogu posrednika u sprovo|ewu ilokutivnosti. Da bi zadovoqio intenciju govornog lica adresat mora da izvr{i svoj deo posla, tj. da prenese poruku, a ukoliko je on zainteresovan za ostvarivawe hipoteti~nog ~ina, adresat treba i da ubedi tre}e lice u neophodnost sprovo|ewa voqe govornog lica. Ako adresat ne izvr{i svoju funkciju posrednika, pragmati~ki kontekst situacije pogoduje tome da direktivni ~in bude neuspe{an. Ukoliko je tre}e lice prisutno u govornoj situaciji, ono postaje adresat direktivne ilokutivnosti. Obra}awe adresatu u tre}em licu izazvano je pragmati~kim faktorima polarne prirode: ili izuzetnim po{tovawem, ili nepo{tovawem, odnosno ispoqavawem superiornosti. Upor.
(363) Neka gospodin izabere (364) Neka gospo|a ne vi~e! (365) Neka svi iza|u!

Modelirawe imperativne paradigme za 1. lice jednine pomo}u konstrukcije neka (nek) + prezentski oblik glagola tipi~no je prilikom realizacije autoilokutivnog ~ina rezignacije:
(366) Neka crknem!

59

(367) Nek sam proklet!

U odre|enom pragmati~kom kontekstu takvi iskazi mogu da ostvare komisivnu funkciju kletve. # Iskazi sa modeliranim imperativom za 1. lica jednine uop{teno-ilokutivnu funkciju dobijaju u ~inu izricawa pretpostavke. Upor.
(368) Neka sam sutra u pet u Beogradu Pretpostavi da sam sutra u pet u Beogradu.

# Modelirawe imperativne paradigme za 3. lice mogu}e je i pomo}u konstrukcije sa zamenicama svako, niko, neko. Upotreba iskaza sa pomenutim zamenicama podrazumeva podudarawe adresata sa tre}im licem, ali za razliku od funkcionisawa iskaza sa neka + prezentski oblik u 3. licu, upu}enog konkretnom adresatu upotreba takvog iskaza nije markirana. Zameni~ke konstrukcije sa direktivnom funkcijom odlikuju se mawim stepenom ilokutivnog napona u odnosu na odgovaraju}e iskaze sa imperativom 2. lica. Upor.
(369) Svako sprema za sobom! Svi spremite za sobom! (370) Niko ne odlazi! Ostanite svi! (371) Ho}e li neko da otvori! Otvorite! Ilokutivnost tipa molbe i zahteva.- Pore|ewe pragmati~kog

konteksta realizacije direktivnih funkcija molbe i zahteva pokazuje da se uslovi uspe{nosti oba govorna ~ina skoro u potpunosti podudaraju: 1. Govorno lice zna da je adresat u stawu da izvr{i odre|eni ~in. 2. Govorno lice je zainteresovano da adresat izvr{i odre|eni ~in. 3. Adresat ne zna da je govorno lice zainteresovano za odre|eni ~in. 4. Adresat ne}e da izvr{i odre|eni ~in ukoliko nije motivisan. 5. Govorno lice izri~e iskaz kako bi istaklo svoju zainteresovanost za odre|eni ~in.
60

Razlika izme|u ilokutivnosti molbe i zahteva sastoji se u na~inu realizacije ~etvrtog i petog ~inioca pragmati~ke strukture navedenih direktiva. Ve}a motivisanost adresata je pokazateq zahteva, a mawa motivisanost adresata je indikator molbe. Ukoliko je izra`avawe zainteresovanosti govornog lica za odre|eni ~in kategori~no, u pitawu je zahtev, a ukoliko takva kategori~nost izostaje, u pitawu je molba. Navedena pragmati~ka eksplikacija ide u prilog pretpostavci da su funkcije molbe i zahteva zapravo izjedna~ene imaju}i u oba konkretna slu~aja isti pragmati~ki kontekst i razlikuju}i se stepenom ilokutivnog napona, koji je ekspliciran u odgovaraju}em performativnom glagolu molim ili zahtevam. U implicitnoperformativnim iskazima ilokutivni napon se izjedna~ava, zato u bilo kojem slu~aju mo`emo govoriti o ilokutivnosti molbe sa elementima zahteva ili funkciji zahteva uobli~enog kao molba. Upor.
(372) Redovno izvr{avajte svoje obaveze! (373) Vratite, molim vas, moj novac!

# Eksplicitna performativna formula sa glagolom molim jedno je od najfrekventnijih sredstava ostvarivawa direktivne funkcije molbe, ali i zahteva (recimo, institucionalizovani zahtev), kako u usmenom tako i pisanom diskursu. Takva eksplicitna performativna formula obuhvata propoziciju izra`enu konstrukcijom da + prezent. Npr.
(374) Molim vas da odete na sastanak.

Redukovani oblik eksplicitne performativne formule koji se sastoji samo od performativa molim funkcioni{e u iskazu sa direktivnom ilokucijom "ponoviti prethodni iskaz":
(375) Molim da ponovite. (376) Molim.

U odre|enom pragmati~kom kontekstu takav redukovani iskaz ima ilokuciju prekoravawa, pretwe, ali i autoilokutivnu funkciju ~u| ewa. Upor.
(377) Molim? Kako se usu|ujete! (378) Molim! Ponovi to jo{ jednom! (379) Molim! Zar je to mogu}e!

61

O iskazima sa redukovanom propozicijom bilo je re~i ranije (v. infinitiv i indikativ 1 l. mn.; konstrukcija da + prezent). U okviru direktivne funkcije molbe mogu}e su samo redukovane propozicije u interogativnoj konstrukciji, dok je izjavni oblik tipi~an za autoritativnije ~inove. Upor.
(380) Da po|e{ i ti sa mnom? Molim da po|e{ i ti sa mnom (381) Da po|e{ i ti sa mnom! Zahtevam da po|e{ i ti sa mnom

Performativ molim mo`e da poprimi oblik potencijala I ili futura I molio bih / zamolio bih, moli}u, kao i da se modalno modifikuje pomo}u uvo|ewa modalnog glagola hteti / `eleti u odgovaraju}em obliku koji upravqa infinitivom performativa moliti / zamoliti. Takve modifikacije doprinose slabqewu ilokutivnog napona molbe i stvarawu utiska nenametqivosti i u~tivosti. Npr.
(382) (383) (384) (385) Zamolila bih te da do|e{ u pet. Moli}u te da mi sa javi{. Hteo sam vas zamoliti za ovo. Hteo bih da vas zamolim, ako je ikako mogu}e, ...

Performativ molim mo`e da funkcioni{e i kao intenzifikator u~tivosti uz imperativ ili u iskazu bez glagola. U tom slu~aju wegova je ilokutivnost desemantizovana {to potvr|uje ~iwenica da kao takav funkcioni{e u okviru ostvarivawa funkcije izviwewa, pitawa, zahteva i sl. Upor.
(386) (387) (388) (389) Po{aqi mi, molim te, sliku Izvini, molim te, {to nisam do{la Koliko je sati, molim vas? Ti{ina, molim!

# Tematizacija hipoteti~nosti ~ina koji predstavqa predmet molbe ostvaruje se upotrebom modalnih glagola hteti, mo}i, smeti u direktivnom iskazu. Upravo ti modalni glagoli izra`avaju pragmati~ki uslov uspe{nosti ~ina molbe: realizacija budu}eg ~ina zavisi od toga da li adresat `eli, mo`e ili sme da ga ostvari. Zbog toga su takve konstrukcije sa modalnim glagolima vrlo ~este. Npr.
(390) Ho}e{ li da mi ovo pridr`i{? (391) Mo`ete li da mi dodate prtqag? (392) Sme{ li da iza|e{ napoqe?

62

Oblik potencijala modalnih glagola u interogativnoj konstrukciji umawuje ilokutivni napon iskaza, ~ini molbu nenametqivom. Npr.
(393) Da li biste mogli da pomerite ~asove? (394) Ako biste hteli da se zamenite sa mnom?

Odri~no-upitna konstrukcija sa modalnim ilokutivni napon, ~ini iskaz familijarnijim. Npr.

(395) Ne biste li mogli da pomerite ~asove? (396) Ne bi li to htela da ponovi{?

glagolom

ja~a

# Sredstva za poja~avawe u~tivosti poput najlep{e, u~tivo koji prate performativ molim u pismenom, ali i u usmenom diskursu smawuju ilokutivni napon iskaza. U pismenim molbama sa wima se izjedna~uju frazeolo{ke konstrukcije poput bi}u / bio bih zahvalan (ako u~inite ono {to tra`im) ili imam ~ast da tra`im od vas i sl. Iskazi sa takvim kompleksima pored toga {to podsti~u adresata da ne{to u~ini stvaraju i izuzetno prijatnu atmosferu za interakciju, tj. vr{e funkciju svojstvenu ekspresivima, od kojih preuzimaju intenzifikatore (npr. imam ~ast), kao i najobi~nija sredstva iskazivawa u~tivosti (npr. predikativ zahvalan). Upor..
(397) Najlep{e molim da mi po{aqete kwigu. (398) Bio bih Vam zahvalan za nove priloge. (399) Imam ~ast da tra`im u ime svih Va{ pristanak.

Konvencionalizovane formule poput budite qubazni + imperativ, da li biste bili qubazni da + prezent, iako spadaju u intenzifikatore u~tivosti, ne umawuju ilokutivni potencijal iskaza, a ponekad ga, uz odgovaraju}u intonaciju, i poja~avaju. Ilokutivnost takvog iskaza mo`emo tuma~iti kao qubazni zahtev. Upor.
(400) Budite qubazni, potpi{ite se ovde. (401) Da li biste bili qubazni da se ovde potpi{ete.

# Interogativne konstrukcije kao sredstvo realizacije indirektnog ~ina molbe frekventnije su u usmenom diskursu u odnosu na pismeni. U takvim iskazima funkcioni{u glagolski oblici prezenta, futura I, i potencijala uz partikulu mo`da ili performativ molim kao intenzifikator ilokutivnosti. Npr.:
(402) Da li bi do{la sutra? (403) Do}i }e{, zar ne? (404) Da li bi mo`da oti{la u radwu?

63

(405) Ima{ li upaqa~?

Iskazi koji imaju oblik interogativne ili afirmativne konstrukcije sa oblikom potencijala mogu se sresti i u pisanom diskursu:
(406) Da li biste mi dopustili da ja to uradim? (407) Na{li biste vremena da svratite do mene.

Odri~no-interogativne konstrukcije imaju vrednost imperativa, a ne odri~nog iskaza, dok odri~no-izjavni iskazi sa upitnom intonacijom zadr`avaju svoje odri~no zna~ewe u funkciji molbe:
(408) Ne biste li to sa~uvali za mene? (409) Ne}ete mi zameriti? Sa~uvajte to za mene. Ne zamerite mi.

je osnovna ilokutivnost ~inova pitawa, molbe i zahteva animirawe sagovornika na ~in (verbalni ili akcioni) koji je u interesu govornog lica, ilokutivna funkcija predloga i preporuke mo`e da se odredi kao animirawe sagovornika na ~in koji je u interesu sagovornika . Navedena intencija le`i tako|e u osnovi drugih direktiva, poput saveta, poziva, ponude, uputstva, upozorewa i sl. Predlog se ~esto izjedna~uje sa savetom i preporukom, ako se radi o istoj intenciji koja se mo`e razlikovati samo prema eksplicitnim performativima. Ukoliko je u pitawu upotreba implicitne performativne formule sa imperativom, ilokutivna diferencijacija se neutrali{e. Npr.
Ilokutivnost tipa predloga i preporuke. Predla`em Savetujem Preporu~ujem (410) Uradi to na lak{i na~in.

-Ukoliko

Imperativna konstrukcija kao implicitno-performativni iskaz predstavqa kontekstualni govorni ~in koji samo u odre|enom kontekstu prestaje da bude poliilokutivan. Navedeni primer mo`e da se modelira i u iskazu kojim se ostvaruje fynkcije molbe ili zahteva, ali se u tom slu~aju mewa wegova semanti~ka struktura - nagla{ava se zainteresovanost govornog lica za budu}i ~in: Uradi to na lak{i na~in (jer meni to iz nekog razloga odgovara). Govorno lice mo`e da bude zainteresovano i prilikom izricawa intencije tipa predloga, saveta, preporuke i sl., ali je wegov interes u tom slu~aju potisnut ili

64

prikriven, kako sagovornik ne bi posumwao u iskrenost pobu| ivawa. Izme|u govornih ~inova predloga, saveta, preporuke, ponude, poziva, instrukcije i upozorewa postoji gradacija prema kriterijumu zainteresovanosti govornog lica i sagovornika. Kod intencije predloga stepen zainteresovanosti govornog lica mo`e da bude izjedna~en sa stepenom zainteresovanosti sagovornika ili ~ak ve}i od wega. Zato je predlog hipoteti~an - mo`e, ali ne mora da se ostvari. Npr.
(411) Da se odmorimo malo. (412) [to ti ne bi oti{ao po dete?

Uputstvo i upozorewe odlikuju se maksimalnom zainteresovano{}u sagovornika, tj. wihova se intencija dovodi u vezu sa budu}im ~inom koji je preduslov uspe{nog delovawa sagovornika u celini. Npr.
(413) Po{aqite ra~une na na{u adresu. (414) Ne skre}ite pri velikoj brzini. # Semanti~ko-pragmati~ka struktura ~inova razmatrane

grupe mo`e se predstaviti pomo}u skupa slede}ih pravila: 1) Govorno lice predvi|a budu}u akciju 2) Govorno lice smatra da }e budu}a akcija biti u interesu sagovornika 3) Govorno lice nije zainteresovano za budu}u akciju sagovornika ili ne isti~e svoju zainteresovanost 4) Govorno lice `eli da stimuli{e sagovornika za budu}i ~in 5) Govorno lice preuzima obavezu u odnosu na predvi|awe da je budu}i ~in u interesu sagovornika i spremno je da snosi posledice ukoliko se predvi|awe ne ostvari (u slu~aju poziva, ponude, preporuke i sl.) Podudarawe elemenata semanti~ko-pragmati~ke strukture analiziranih ~inova je osnovni uzrok sli~nosti wihove ilokutivnosti. Recimo, ~in poziva mo`e da se smatra konkretni ostvarewem ~ina predloga za koji su uglavnom podjednako zainteresovana oba u~esnika govorne situacije (izuzev institucionalizovanog poziva u sud i sl. koji se grani~i sa zahtevom). Ilokutivna struktura poziva obuhvata obavezu govornog lica da }e ne{to u~initi u
65

korist adresata. Po tom je osnovu poziv veoma blizak ponudi itd. Razlika izme|u pojedina~nih intencija je zasnovana na ve}oj ili mawoj autoritativnosti iskaza ( predlog - najmawa, upozorewe najve}a) koja uslovqava ilokutivni napon iskaza, kao i na razlikama u vezi sa faktorom adresata i referencijalnosti. # S obzirom da pragmati~ka struktura analiziranih ~inova predvi|a delovawe kako govornog lica, tako i adresata, ve}ina wih su uop{teno-ilokutivni. Delovawe govornog lica se o~itava u isticawu wegovog autoriteta kao osnovnog stimula za animirawe adresata (savet, preporuka, instrukcija, upozorewe), ono bi moglo da se parafrazira Na tvom mestu ja bih postupio ovako. Npr.
(415) (416) (417) (418) Obuci zelenu haqinu. Ovo je specijalitet ku}e. O~isti greja~ od kamenca. Tako mo`e{ da se ope~e{. savet preporuka uputstvo upozorewe

Spremnost na budu}i akcioni ~in je deo delovawa govornog lica prilikom izricawa poziva i ponude. Npr.
(419) ^ekam te u sedam. (420) Uzmi moje patike. poziv ponuda

Prilikom izricawa predloga akcioni ~in govornog lica ne predstavqa neophodan sastavni deo ilokucije, {to zna~i da se radi o ilokutivnom ~inu. Npr.
(421) Poku{aj ponovo.

Kako je bilo istaknuto ranije, ~inovi poziva, preporuke, ponude, uputstva i upozorewa mogu da budu neodre|enoilokutivni, tj. wihova ilokutivnost je usmerena na neodre|enog adresata. Funkcije poziva, prepororuke i ponude su neodre|enoilokutivne u sastavu makro~ina reklame. Npr.
(422) Dobrodo{li u Narodno pozori{te! (423) Najboqe je - BIP pivo. (424) Najni`e cene name{taja.

S obzirom da se u ve}ini ~inova tipa predloga i preporuke radi o isticawu autoriteta govornog lica u ciqu animirawa sagovornika na budu}i ~in, u pitawu je modelirawe subjektivnog denotativnog prostora referenta. Radi se o nastojawu govornog lica da sagovornik smesti referent u iste subjektivne koordinate.
66

Npr. prilikom izricawa saveta Potrebna ti je mala crna haqina , govorno lice polazi od svog li~nog iskustva da je pomenuti predmet garderobe veoma koristan, jer mo`e da se koristi u mnogim prilikama, dakle identifikuje referent u subjektivnom denotativnom prostoru i modelira koordinate wegovog vrednovawa u svesti sagovornika. Kao i svi direktivi, analizirani govorni ~inovi tipa predloga i preporuke spadaju u tip funkcija koje zahtevaju modelirawe objektivnih denotativnih koordinata referenta. Od sagovornika se o~ekuje da promeni koordinate referenta u skladu sa intencijom govornog lica. Npr.
(425) Ponesi na ekskurziju neku dru{tvenu igru.

# Ilokutivne funkcije srpskih performativa predla`em, savetujem preporu~ujem, pozivam, nudim, upozoravam odlikuju se konkretnom intencijom koja se ne mora dekodirati polaze}i od konteksta govorne situacije. Ova ~iwenica ukazuje na u`i ilokutivni potencijal razmatranih performativa u srpskom jeziku u pore|ewu sa odgovaraju}im pojavama u drugim jezicima (upor. rusko predlaga - performativ za predlog i ponudu, sovetu performativ za savet, preporuku i sl.). Eksplicitne performativne formule kao sredstvo realizacije navedenih funkcija koriste se u slede}im slu~ajevima: - kada se radi o pisanom diskursu, npr.
(426) (427) (428) (429) (430) Predla`em grb grada umesto petokrake. (Demokratija) Preporu~ujem suvomesnate proizvode vlastite proizvodwe. Pozivamo te od vog srca da bude{ na{ gost u Palanci. Nudimo ~itaocima popust od 20%. Upozoravamo na opasnost od pasa-lutalica.

kada se performativi koriste kao sredstvo informativnog ja~awa, rematizacije ilokucije, npr.
(431) (432) (433) (434) Predla`em slede}i plan. Preporu~ujem drugo vino. Pozivam te. Nudim prijateqstvo.

67

kada se radi o institucionalizovanim dokumentima, poput preporuke i poziva, npr.

(435) Svesrdno preporu~ujem ovaj ~lanak za najnoviju svesku Zbornika. (436) Pozivam u goste na 30 dana svog prijateqa. Napomena: - Ne postoji eksplicitni performativni oblik za ilokutivnu funkciju uputstva.

Ponekad upotreba eksplicitnog performativa ne ukazuje na intenciju koja proisti~e iz wegove osobine autonominacije govornog ~ina, ve} na drugu ilokutivnost koju dekodiramo polaze}i od na{eg poznavawa repertoara ustaqenih formula. Ova ~iwenica je uzrokovana pomenutom blisko{}u semanti~ke strukture razmatranih funkcija. Npr.
(437) Nudim ti najboqi provod. (438) Predla`emo saradwu. poziv ponuda

Performativ savetujem razlikuje se od ostalih performativa razmatrane grupe po tome {to se ne spaja sa drugim argumentom u obliku imenice. Posle wega obi~no sledi dopunska konstrukcija. Upor.
Savetujem odmor. (439) Savetujem da se odmorite.

Upotreba performativa u kondicionalu, kao i transformacija u bezli~ni oblik ili oblik 3. lica jednine uz ~uvawe ekviakcionalnosti iskaza smawuje ilokutivni napon odgovaraju}ih funkcija. Npr.
(440) (441) (442) (443) (444) Predlo`io bih slede}e ta~ke dnevnog reda. Upozorio bih na posledice. Pozivaju se advokati Beograda. Doma}in Slave poziva sve ~lanove Udru`ewa. Va{ izdava~ godine preporu~uje.

Napomena: - Upotreba kondicionala navedenih performativa mo`e da pomeri wihovu ilokutivnost u pravcu predloga. Zapravo pad ilokutivnog napona, ~iji je formalni pokazateq oblik kondicionala, vodi smawewu autoritativnosti iskaza, a kao {to je bilo napomenuto, predlog se odlikuje najmawom autoritativno{}u u odnosu na ostale funkcije analiziranog tipa. Npr.

68

(445) Pozivam u goste svog prijateqa... (446) Pozvala bih u goste svog prijateqa. predlog

(ako

poziv se sla`ete)

# U usmenom diskursu performativi iz navedene grupe retko se leksikalizuju. U ve}ini slu~ajeva umesto wih upotrebqavaju se implicitna sredstva - imperativi, ~iji se ilokutivni ciq dekodira u kontekstu govorne situacije. Npr. savet
(447) Ponesi ki{obran predlog preporuka uputstvo upozorewe

Imperativna konstrukcija mo`e biti poja~ana partikulama hajde/hajdemo, daj/dajte. Npr.

(448) Hajdemo, idemo jo{ jednom. (449) Daj, zaboravi te gluposti. poziv savet

Imperativne partikule modeliraju neophodnu ilokutivnost i u iskazima bez glagola. Npr.

(450) (451) (452) (453) Hajde u biskop. Daj, dosta je bilo. Nemoj da si lud. Nemojte tako ~esto da ve`bate. poziv predlog savet upozorewe

Osim imperativne konstrukcije za izra`avawe ilokutivnosti iz razmatrane grupe koriste se izjavni iskazi sa glagolima u jednom od li~no-vremenskih oblika uz upotrebu modalnih glagola mo}i, morati, trebati, kao i partikule mo`da i sl.
(454) (455) (456) (457) (458) (459) Sutra imamo proslavu. Mo`da bi poku{ao ponovo. Mo`e{ da skrati{ kosu. Morate da je kupite. Treba dodati malo cimeta. Morate paziti na ishranu. poziv predlog savet ponuda uputstvo upozorewe

69

O~igledno je da se admirativna modalnost, izra`ena glagolima trebati i morati, ~e{}e sre}e u iskazima sa ja~im ilokutivnim naponom, tj. u upozorewima i uputstvima. U predlozima, pozivima, savetima i ponudama takva se modalnost pomera u drugi plan. Iako se mogu koristiti ista sredstva, wihova su{tina ne shvata se bukvalno. Npr.
(460) (461) (462) (463) Mora{ da je zaboravi{. (ne mora{, ali tako je boqe) Treba saslu{ati obe strane. (to je samo predlog) Mora{ svratiti kod mene. (ne mogu te naterati, ali te pozivam) Morate probati ovu tortu. (ne morate, ali je ukusna)

Kao {to je bilo ranije napomenuto, za relizaciju uputstava i upozorewa posebno su podesne infinitivne konstrukcije, {to ukazuje na admirativni karakter wihove upotrebe. Npr.
(464) Pratiti daqa uputstva. (465) Voziti pa`qivo!

Interogativne konstrukcije sa modalnim glagolom hteti ili bez wega, sa negacijom ili bez we, tako|e su jedno od najfrekventnijih sredstava za izra`avawe predloga, poziva i ponude. Re|e su kao iskazi upozorewa, a za uputstvo nisu podesne. Npr.
(466) (467) (468) (469) Da krenem prva? Ho}e{ u {etwu? Ne}e{ jo{ jedno par~e? Zar si zaboravio kako se to zavr{ilo? predlog poziv ponuda upozorewe

Ilokutivnost pretwe - veoma je sli~na komunikativnoj funkciji upozorewa, s tom su{tinskom razlikom da govorno lice deluje iskqu~ivo u svom interesu i, u slu~aju odbijawa sagovornika da sara|uje, ukazuje na mere koje }e li~no preduzeti kako bi kaznio adresata. Dakle semanti~ko-pragmati~ka struktura ~inova upozorewa i pretwe razlikuju se u slede}em: - Prilikom izricawa upozorewa govorno lice izri~e iskaz kako bi podstakao sagovornika da deluje iskqu~ivo u svom interesu, {to zna~i da se takva ilokucija odlikuje velikim stepenom zainteresovanosti sagovornika. Npr.
(470) Pazi, vrelo je !

70

Prilikom izricawa pretwe govorno lice podsti~e adresata da deluje u svom li~nom (govornog lica) interesu, {to zna~i da je komunikativnoj funkciji pretwe svojstven visoki stepen zainteresovanosti govornog lica. Npr.
(471) Tu`i}u te zbog ove {tete!

Upozorewe se veoma ~esto realizuje u iskazima sa neodre|enom ilokutivno{}u (adresat je nepoznat), dok se pretwa upu}uje iskqu~ivo poznatom sagovorniku. Npr.
(472) Opasnost na putu! (473) Glavu }u ti razbiti!

Napomena: - ovde se ne uzimaju u obzir uop{tene pretwe lica u afektu i sl. Npr. (474) Sve }u vas pobiti! -

Upozorewe i pretwa su uop{teno-ilokutivni ~inovi, tj. zahtevaju zajedni~ku akciju govornog lica i sagovornika, ali se u prvom slu~aju obaveza govornog lica sastoji u preuzimawu odgovornosti za istinitost iskaza, dok se prilikom izricawa pretwe govorno lice obavezuje da preduzme sankcije protiv sagovornika. Npr:
(475) Upozoravamo na opasnost od izlivawa reka. (476) Svima }u to da ispri~am!

Upozorewe i pretwa se odlikuju maksimalnim ilokutivnim naponom, ali upozorewe obi~no spada u u~tivi oblik komunikacije, dok su pretwe naj~e{}e grube i primitivne. Npr.
(477) Slede}i put ide{ kod direktora! (478) Sve }u ti gume probu{iti!

# S obzirom da semanti~ko-pragmati~ka struktura pretwe odslikava uzro~no-posledi~nu vezu izme|u ~ina i wegovih posledica, iskaz u kojem se ostvaruje pretwa mo`e da sadr`i izra`avawe uslova pretwe ili samih sankcija. Iskaz koji sadr`i uslov za ostvarewe pretwe naj~e{}e je imperativnog tipa, i ~esto je poja~an partikulom samo ili veznikom da.
(479) Ponovi to opet!

71

(480) (481) (482) (483)

Samo mu pri|i! Samo se vrati opet kasno! Ajde, udari! Da se gubi{ odavde!

Iskazi koji sadr`e uslov za realizaciju pretwe tako|e mogu biti prohibitivni sa negacijom. Npr.
(484) Da se nisi usudio! (485) Da se to nije ponovilo! (486) Da nisi rekao mami!

Drugi tip iskaza obi~no sadr`i glagol u futuru koji slu`i za deskripciju same pretwe. Wihov sadr`aj zavisi iskqu~ivo od uobraziqe i leksi~kog fonda govornog lica. Npr.
(487) Razbi}u te kao zve~ku! (488) Tu`i}u te majci! (489) Krv }e{ mi propquvati!

Ponekad pretwa mo`e biti iskazana istim jezi~kim sredstvima, kao i upozorewe. U tom se slu~ju prilikom dekodirawa ilokutivnosti polazi od navedenih razlika u semanti~ko-pragmati~koj strukturi ovih govornih ~inova. Npr.
(mo`e{ da na{kodi{ sebi) (490) Pazi {ta radi{! (mo`e{ da na{kodi{ meni) (posle }e ti ne{to na{koditi) (491) Posledwa opomena! (posle }u ti ja na{koditi) pretwa upozorewe pretwa upozorewe

KOMISIVNI ISKAZI
Ilokucitivnost komisiva.- Komisivni iskazi ukazuju na nameru

govornog lica da saop{ti sagovorniku da }e u budu}nosti ispuniti wegova o~ekivawa ili da }e izvr{iti ne{to u wegovu korist. Od svih ostalih iskaza komisivni se razlikuju po tome da su izri~ito
72

uop{teno-ilokutivni, tj. podrazumevaju kako delovawe govornog lica, tako i sagovornika - govorno lice }e izvr{iti pretpostavqeni ~in (ili }e se uzdr`ati od nekog ~ina), dok sagovornik prihvata wegovo uveravawe kao validan dokaz iskrenosti sagovornika. Po svojoj ilokutivnosti komisivni iskaz mo`e da se uporedi sa direktivnim iskazom koji sadr`i pretwu. Razlika je u tome da u prvom slu~aju govorno lice uverava da }e ne{to u~initi na {tetu sagovornika, dok u drugom - u wegovom interesu. Izri~u}i komisivni iskaz govorno lice veruje da }e sadr`aj propozicije biti u interesu sagovornika ili u skladu sa wegovim ranijim zahtevima upu}enim govornom licu. Referencija se u takvom iskazu prete`no vr{i u vezi sa govornim licem, tj. ono je ekstralingvisti~ki objekat u funkciji teme saop{tewa. Komisivni iskaz pretpostavqa postojawe ranijeg iskustva sagovornika u vezi sa sadr`ajem iskaza, a modelirawe denotativnog prostora referenta kre}e se u pravcu wegovog pozitivnog ocewivawa od strane adresata. Npr.
(492) Ne}u vi{e da pu{im. (493) Od sutra sam novi ~ovek. (494) Vrati}u ti dug od prve plate.

# U funkciji realizacije komisivnih iskaza naj~e{}e se koriste

izjavne re~enice koje sadr`e opis budu}e radwe govornog lica ili eventualnog suzdr`avawa od nekog ~ina, formalno izra`enu glagolom u futuru. Npr.
(495) (496) (497) (498) Do}i }u sutra. Zavr{i}u posao do petka. Pokloni}u ti za ro|endan bicikl. Ne}u te prevariti.

Komisivni iskaz mo`e biti poja~an intenzifikatorom poput priloga sigurno, uvek, nikada, kao i i frazeolo{kim izrazima ~asna re~, majke mi i sl. Npr.
(499) (500) (501) (502) (503) Sigurno }u ti pomo}i. Ne}u nikada vi{e da pijem. Uvek }u te voleti. Done}u ti disk - ~asna re~. Sti}i }u na vreme, majke mi!

Eksplicitne performativne formule koriste se u funkciji ostvarewa komisiva samo u slo`enim re~enicama ili samostalno,

73

bez propozicije - ukoliko je sadr`aj obligacije izlo`en u prethodnom ili narednom iskazu. Npr.

(504) Brinu}u o tvojoj deci. Obe}avam. (505) Ne}u te vi{e lagati. Kunem se. (506) Dajem re~. Uvek }u postupati u skladu sa Bo`jim i qudskim zakonima.

Eksplicitni performativ garantujem mo`e da se upotrebi i u prostoj re~enici sa direktnom dopunom. Npr.
(507) Garantujem kvalitetnu i brzu uslugu.

Od komisivnih iskaza treba razlikovati autoilokutivne iskaze u kojima se adresat podudara sa samim govornim licem. Pretpostavqeni ~in ili suzdr`avawe od takvog u pseudokomisivnom iskazu je u skladu sa interesima samog govornog lica ili odslikava wegovu rezignaciju, bes i druga emotivna stawa. Npr.
(508) Od sutra po~iwem dijetu. (509) Ne}u vi{e da budem dobar i lud. (510) Ne}u vi{e nikom ni{ta da obe}avam.

INTEROGATIVNI ISKAZI Ilokutivnost interogativnosti. - Prema osnovnoj ilokutivnoj funkciji interogativnog iskaza - animirawe sagovornika na ~in pru`awa odgovaraju}e informacije mo`emo svrstati pitawa u direktive (o interogativnim iskazima vidi tako|e odeqak Interogativnost u poglavqu Apelativnost). Semanti~kopragmati~ku strukturu ovog iskaza mo`emo da ekspliciramo na slede}i na~in: - govorno lice nema informaciju koja je neophodna kako bi se upotpunila propozicija interogativnog iskaza; - govorno lice u odre|enom trenutku smatra da wegov sagovornik mo`e da mu pru`i neophodnu informaciju; - govorno lice verbalnim delovawem podsti~e sagovornika na ~in pru`awa informacije ili na neki akcioni ~in. Tre}a od navedenih interogativni karakteristika ukazuje na to da

74

iskaz mo`e da izra`ava ilokutivnost pitawa, ali i istovremeno molbe, predloga, ponude i sl. Radi se o dva razli~ita tipa interogativnog iskaza, prvi je monofunkcionalan, tj. prati jedan konkretni ciq - dobijawe odgovaraju}e informacije, popuwavawe informativne praznine, drugi je tip polifunkcionalan. Radi se o tzv. hibridnim pitawima koja izra`avaju ilokuciju pitawa i jo{ jednudirektivnu istovremeno:
(511) Kako se zove ova ulica? monofunkcionalni iskaz (pitawe) (512) Zar }ete tolerisati ovaj ispad?polifunkcionalni (pitawe+molba) (513) Da promenim raspored u sobi? polifunkcionalni (pitawe+predlog) (514) Kafu ili ~aj? polifunkcionalni (pitawe+ponuda)

Prvi od navedenih primera odlikuje se otvorenom propozicijom pitawa - neodre|enpo{}u re~enice s obzirom na istinitost ili la`nost pitawa, kao i stawem neinformoisanosti govornog lica, dok jer kod ostalih (512-514) propozicija zatvorena, {to ukazuje na prisustvo druge direktivne ilokucije. Dakle, ilokutivni potencijal pitawa blizak je direktivima zbog konstitutivnog pragmati~kog elementa animirawe sagovornika na ~in, {to obja{wava polifunkcionalnost interogativne forme u realizaciji molbe, predloga, ponude itd. Me|utim, bez obzira na sli~an ilokutivni potencijal pitawe se razlikuje od ostalih direktiva. Razlike se mogu ustanoviti na nivou propozicije (otvorena/zatvorena), kao i pragmati~kim kontekstom u koji spada neinformisanost govornog lica, `eqa adresanta da dobije informaciju, kao i pobu|ivawe na verbalnu interakciju. S obzirom da je o direktivima ve} bilo re~i ranije, u daqem tekstu predmet razmatrawa bi}e monofunkcionalni interogativni iskazi. Interogativni iskazi su u ve}ini slu~ajeva ilokutivni, tj. usmereni su na jednog konkretnog sagovornika.
(515) Kuda si krenuo? (516) Gde su moje papu~e?

[to se ti~e retori~kih pitawa, ona mogu biti autoilokutivna, ukoliko se radi o nepotpunoj govornoj situaciji bez sagovornika (diskurs dnevnika i sl.) ili neodre|eno-ilokutivna, ako su upu}ena {irem auditorijumu. Npr.
(517) [ta li me ~eka danas?

75

(518) [ta radi na{a policija?!

Retori~ka pitawa, za razliku od obi~nih, tako|e ne podrazumevaju uvo|ewe novog referenta ili modelovawe wegovog denotativnog prostora. Npr.
pitawe odgovor

(519) Ko se smatra najve}im ruskim pesnikom? uvo|ewe novog referenta (520) Kako izgleda moja nova frizura? modelovawe subjektivnog denot. prostora (521) Gde sam ostavio svoje nao~are? modelovawe objektivnog denot. prostora (522) Koga da qubim i {ta da volim? -

Ako pitawe ne pretpostavqa odgovor, ono zapravo nije ni pitawe, {to navodi na zakqu~ak da se retori~ka pitawa samo formalno mogu svrstati u interogativne iskaze, jer im je komunikativna funkcija da podstaknu sagovornika ili govorno lice na razmi{qawe povodom nastale situacije. Npr.
(523) Gde je taj prvi po~etak? (524) Kuda stremi savremeni svet?

Prema tipu verbalnog ~ina koji se zahteva od sagovornika prilikom izricawa interogativnog iskaza razlikujemo slede}a pitawa - totalna, parcijalna i pitawa izbora. Totalna pitawa.- Prilikom izricawa totalnog pitawa govorno lice zahteva od sagovornika informaciju koja se odnosi na nastalu situaciju u celini. Takvi interogativni iskazi imaju otvorenu propoziciju, ~iji bi modus mogao biti izra`en pomo}u elementarnog semanti~kog predikata pitam i pretpostavqaju potvrdni ili negativni odgovor (tj. na wih se mo`e odgovoriti sa da ili ne + eventualna rastavna, pogodbena ili kauzalna konstrukcija da, ali...; da, ako...; ne, zato {to...). Takva pitawa mogu biti markirana upitnim partikulama da li, li, zar, ali i formulisana u obliku izjavnih konstrukcija, pra}enih odre|enom upitnom intonacijom? Npr.

76

(525) (526) (527) (528) (529)

Da li si uradio doma}i? Jesi li bila u {koli? Zar ste na{li samo u ovoj boji? Voli{ ovu vrstu muzike? Hladno ti je?

Totalni interogativni iskazi naj~e{}e se koriste zadovoqavawa slede}ih intencija govornog lica: - kontrole izvr{ewa obaveze od strane sagovornika:
(530) Da li si oprao zube?

radi

- provere pretpostavke u vezi sa budu}om situacijom:

(531) Marko ne}e do|i?

- insistirawa na artikulisawu ose}awa od strane sagovornika:

(532) Da li me voli{?

- iznu|ivawa obe}awa:

(533) Svrati}e{ po mene?

- izra`avawa sumwe u vezi sa nastalom situacijom:

(534) Da nije suvi{e kasno?

- poku{aja da se izbegne obaveza, nametnuta od strane sagovornika:

(535) Moram li na spavawe?

S obzirom da prilikom postavqawa totalnog pitawa govorno lice ne raspola`e informacijom koju zahteva od sagovornika, ono mo`e da ga formuli{e u odri~nom obliku. Npr.
(536) Nisi uradio doma}i? (537) Ne voli{ ovu vrstu muzike? (538) Nije ti hladno?

Govorno lice tako|e pribegava odri~nom obliku u slu~aju kada kod wega postoji strah, sumwa ili odre|ene `eqe u vezi sa nastalom situacijom. U tom slu~aju se pretpostavqa negacija i u odgovoru. Npr.
(539) Da ne}e pasti taj luster? Ne boj se, ne}e.

77

(540) Ne}e biti prejako?

Ne sumwaj, ne}e.

Totalna pitawa mogu da slu`e i za izra`avawe komunikativne funkcije ~u|ewa, iznena|ewa, neverice govornog lica zbog neo~ekivanosti nastale situacije ili informacije koju je ono upravo dobilo od sagovornika. Npr.
(541) Ve} ste se vratili? (542) Ve} si gladan? (543) Nisi znala?

Ako se takvi iskazi koriste bez glagola, uglavnom predstavqaju citirawe ili parafrazirawe prethodnog iskaza sagovornika. Funkcija iznena|ewa potiskuje ovde ilokuciju interogativnosti u drugi plan, {to se interpunkcijski nagla{ava uzvi~nikom pored upitnika. Npr.
totalno pitawe (544) Na fakultetu?! (545) U pono}?! (546) Ceo dan?! prethodni iskaz Srela sam ga na fakultetu. Pozvao me je u pono}. Spremala sam taj kola~ ceo dan.

Parcijalna pitawa.- Interogativni iskazi koji sadr`e parcijalna pitawa koriste se radi podsticawa sagovornika na pru`awe informacije u vezi sa jednim delom iskaza, koji je markiran upitnom re~ju, poput ko, {ta, koji, gde, kuda, odakle, za{to itd. Takvi iskazi zapravo iniciraju uvo|ewe novog referenta u govornu situaciju ili zahtevaju precizirawe koordinata aktuelnog referenta. Npr.
(547) (548) (549) (550) Ko je to do{ao? Kada je ispit? Za{to voz kasni? Kakva je to buka? - Petar. - U utorak. - Jer ide obilaznom prugom. - Pobedio je na{ tim.

Napomena: - izme}u totalnih i parcijalnih pitawa ne postoji su{tinska razlika. Radi se o istoj ilokutivnosti, {to potvr|uje ~iwenica da u funkciji totalnog pitawa mo`e da se upotrebi i iskaz sa neodre|enom zamenicom - na granici izme|u totalnog i parcijalnog. Npr. (551) Neko zvoni? - Da. (552) Ne{to gori? - Ne.

78

Parcijalna pitawa mogu tako|e da izra`avaju dopunske komunikativne funkcije, kao {to su: - isticawe sumwe u vezi sa nastalom situacijom:
(553) Ko bi tako ne{to rekao? -

odbijawe ~ina koji se name}e:

(554) Za{to bih to u~inio?

insistirawe na eventualnom ~inu:

(556) Za{to ne pro~ita{ tu kwigu?

prekoravawe sagovornika:
(557) Gde si bio dosad?

Napomena: - u parcijalna pitawa prema obliku mo`emo svrstati iskaze sa kvaziinterogativnom funkcijom. Radi se o tzv. ponovqenim pitawima, ~ija je funkcija zapravo fati~ka (usmerena na odr`avawe kontakta me|u sagovornicima) ili se sastoji u izbegavawu konkretnog odgovora. Ponavqawe pitawa tako|e mo`e da bude znak rasejanosti sagovornika ili wegovog promi{qawa odgovora. Npr. (558) (559) (560) (561) O ~emu se tamo pri~alo? Gde tako `uri{? Gde si ostavila kapu? [ta je to sre}a? - O ~emu se pri~alo? - Gde `urim? - Gde sam ostavila kapu? - [ta je sre}a?

U pojedinim tipovima diskursa (nau~nom, didakti~kom, publicisti~kom i sl.) pitawa dopune se ~esto koriste u funkciji topikalizacije pru`ene informacije, tj. radi wenog isticawa kao relevantne. Npr.
(562) Atomi vodonika se udru`uju u stabilne dvoatomske celine. Koliko elektrona sadr`i ova celina? Dva. (Hemija za 7. razred osn. {kole)

Pitawa izbora - razlikuju se od ostalih tipova prema popuwenosti propozicije koja sadr`i i jedan suvi{an referent. Alternativni referent se elimini{e odgovorom adresata. Npr.
(563) Da li }e do}i Jelena ili Milica? (564) Ko }e da mi pomogne - ti ili tata? (565) Vozom ili avionom? - Milica. - Tata. - Vozom.

Pitawa izbora koja sadr`e samo alternativne referente (bez

79

glagola) ~esto se koriste kao poliilokutivni iskazi radi izra`avawa komunikativne funkcije ponude (vidi odeqak Ilokutivnost tipa predloga i preporuke). Npr.
(566) Limun ili mleko? (u ~aj) (567) Leva ili desna? (ruka, prilikom poga|awa)

PERMISIVNI ISKAZI Ilokutivnost permisivnosti i koncesivnosti.- Radi se o iskazima u funkciji realizacije dozvole, pristanka, kao i frazama sa komunikativnom funkcijom nepristanka, odbijawa, zabrane, protesta i sl. Iskazi sa navedenim funkcijama uglavnom nastaju kao reakcija na prethodni verbalni ili akcioni ~in sagovornika, ~ime sti~u status reaktivnih, stimulisanih. Sa funkcionalne ta~ke gledi{ta mo`emo da ih razvrstamo u dva podtipa: 1) Pristanak/nepristanak, dozvola/zabrana govornog lica da adresat ne{to u~ini; 2) Prihvatawe/neprihvatawe mi{qewa, stava sagovornika u vezi sa ne~im. Prvi podtip obuhvata izdiferenciranu ilokutivnu paletu izme|u dva suprotna pola - dozvole i zabrane. Govorno lice pribli`ava se pozitivnom polu u modeliranom subjektivnom prostoru referenta, ukoliko izra`ava intenciju pristanka, ru{e}i pri tome pravila, preskripcije, konvencije, norme koji su bili na snazi ranije. Takva govorna situacija podrazumeva da govorno lice mora u`ivati odre| eni li~ni ili institucionalizovani autoritet koji je glavni uslov uspe{nosti adekvatnog govornog ~ina. Dopu{taju}i adresatu da prekr{i ustaqena pravila, govorno lice na neki na~in preuzima odgovornost za ishod budu}eg ~ina sagovornika, smatraju}i da je pretpostavqena radwa u skladu sa wegovim interesima ili sa interesima okoline. Time permisivni iskaz postaje uop{teno ilokutivni. Npr.
(568) Od sutra mo`ete na posao. (569) Po~nite sa blagim optere}ewem. (570) Mo`ete ponovo na plivawe.

80

Izri~u}i zabranu ili nepristanak na budu}i ~in sagovornika, govorno lice primewuje va`e}a pravila, norme, preskripcije ili odre|uje nove principe daqe interakcije. Pozivaju}i se na tu| ili na svoj autoritet govorno lice osloba|a sebe od daqe odgovornosti za pona{awe adresata i spre~ava sagovornika da deluje na na~in kojim bi bio {tetan po wega ili okolinu. Npr.
(571) Ne smete da gazite zelene povr{ine. (572) Zabraweno je hraniti `ivotiwe. (573) Nema vi{e kompjuterskih igrica!

Ukoliko govorno lice protestuje protiv verbalnih ili akcionih radwi sagovornika ili se ogra|uje od wih, ono se zapravo poziva na postoje}i normativni model i insistira na wegovoj doslednoj primeni. Za razliku od ranije razmatranih permisivnih ~inova, iskazi ovog tipa ne zahtevaju od govornog lica odre|eni autoritet, ve} samo poznavawe va`e}eg preskriptivnog sistema. Npr.
(574) Protestujem protiv kr{ewa pravilnika. (575) Ogra|ujem se od odluke nadle`nih organa. (576) Nemojte ovde pu{iti!

Govorno lice tako|e mo`e da pristane na budu}u akciju sagovornika, znaju}i da pri tom kr{i ustaqena pravila. Ono se odlu~uje na takav korak, nadaju}i se da budu}i ~in adresata ne}e nikom da na{kodi, ili zbog rezignacije. Npr.
(577) (578) (579) (580) Pa dobro, kupi. [ta da ti radim. Kad si ve} zapeo. Radi kako ho}e{.

# Permisivni iskazi drugog tipa predstavqaju direktnu reakciju na prethodni iskaz sagovornika i ne zahtevaju kao su{tinsko pravilo govorne situacije postojawe bilo kakve vrste autoriteta kod govornog lica ili wegovu upu}enost u sistem va`e}ih pravila. Radi se o subjektivnoj proceni iskaza sagovornika. Npr.
(581) (582) (583) (584) Ima{ pravo. U potpunosti se sla`em sa tobom. Gre{i{ u pogledu wegovih sposobnosti. Ma kakvi!

81

Iskazi ovog tipa koji izra`avaju neslagawe/neprihvatawe ~esto imaju upitni oblik i predstavqaju tip ponovqene propozicije prethodnog iskaza sa kvaziinterogativnom funkcijom (vidi Interogativni iskazi). Npr. Iskaz-reakcija Prethodni iskaz
Idi kupi hleba. Pozovi ga telefonom. Otidi pe{ice.

(585) Ja da idem po hleb?! (586) Da ga zovem u pola no}i? (587) Pe{ice, do Brankovog mosta?!

# Najja~im ilokutivnim naponom od svih permisivnih i koncesivnih iskaza odlikuju se eksplicitne performativne formule sa potvrdnim ili odri~nim oblikom performativnog glagola. Npr.
(588) (589) (590) (591) (592) (593) Pristajem na tvoj predlog. Prihvatam va{u ponudu. Zabrawujem ti da ide{ napoqe! Ne dopu{tam takvo pona{awe u mom prisustvu! Protestujem zbog klevete! Odbijam ovo da potpi{em.

Permisivni iskazi tako|e mogu biti izra`eni izjavnom konstrukcijom sa modalnim glagolima mo}i, morati, smeti itd. u jednom od oblika. Npr.
(594) (595) (596) (597) (598) Mo`e{ da se vrati{. Ne sme{ da kasni{. Mora{ da slu{a{ oca. Ne mogu da vam pomognem. Ne smem da kr{im propise.

Pomo}u frazeolo{kih konstrukcija, kao i putem upotrebe razli~itih ustaqenih formula permisivni iskaz mo`e da primi komukativno optere}ewe neu~tivosti, neobaveznosti ili ironije. Npr.
(599) (600) (601) (602) Od voqe ti je! Kud ide tele, nek ide i u`e. Da ne}e{ pe~enih {eva?! Ma nemoj!

EKSPRESIVNI ISKAZI

82

Ilokutivnost pozdravqawa. Sociokomunikativno optere}ewe pozdravqawa u govornoj situaciji je o~igledno - prilikom pozdravqawa govorno lice zauzima ne samo odre|eni stav u odnosu na sagovornika, ve} i signali{e o statusu koji mu odre|uje u interakciji (intimnom ili distanciranom, simetrijskom ili asimetrijskom itd.). Npr.
(603) Dobar dan! (604) Zdravo! (605) Gde si?! - distancirano neutralno - intimno, simetrijsko - familijarno simetrijsko

Jedna od osnovnih kognitivnih funkcija pozdravqawa u govornoj situaciji je stvarawe makrostrukturne reprezentacije, tj. scenarija, instrukcije, modela koji se talo`e u subjektivnom iskustvu sagovornika. Aktuelizuju}i odre|eni situativni model, pozdravqawe kao prvi signal daqe upravqa govornom situacijom, a ponekad i odre|uje tok recepcije iskaza. Npr. pozdravqawe poslodavca koje ukazuje na wegovo dobro raspolo`ewe otvara perspektivu daqeg prijateqskog razgovora:
(606) - Dobar dan svima `elim! - Dobar dan, ne{to smo dobro raspolo`eni ...

Funkcija iskaza pozdravqawa, kao aktuelizatora odre|enog situativnog modela isti~e wegovu ilokutivnu mo}, jer odslikava intenciju govornog lica u odnosu na daqe oblikovawe govorne situacije. Pozdravqawe u govornoj situaciji je signal delovawa govornog lica sa ciqem uticaja na voqu i pona{awe sagovornika, to je govorni ~in ~iji se sadr`aj sastoji u uspostavqawu ili prekidawu kontakta sa adresatom, a ilokutivna funkcija odslikava intenciju pokretawa odre|enih obrazaca pona{awa. Pozdravqawe je ilokutivno, tj. signal o uspostavqawu ili prekidawu kontakta upu}uje se konkretnom sagovorniku. U javnim nastupima, otvorenim pismima, reklamama i sl. pozdravqawe je neodre|eno-ilokutivno. Npr.
(607) Po{tovani gledaoci, dobro ve~e. (608) Hristos voskrese! (Natpis ispod reklame)

Pozdravqawe, ilokutivno{}u

kao

ostali

iskazi

sa

ekspresivnom

83

nije referencijalni ~in, t.j. ono ne nosi nikakvu informaciju u vezi sa referentima daqih iskaza (ukoliko ih uop{te ima), ve} ukazuje na emotivno stawe govornog lica u vezi sa nastalom situacijom (ose}awe radosti, zahvalnosti, krivice i sl.). Moglo bi se re}i, da je referent ekspresivnog iskaza (tj. objekat ekstralingvisti~ke stvarnosti u funkciji teme saop{tewa) samo govorno lice, a referencija se vr{i u vezi sa modelirawem subjektivnog denotativnog prostora sagovornika u odnosu na wega. Govorno lice, izri~u}i ekspresivni iskaz, nastoji da svrsta sebe u odre|eni obrazac, stereotip pona{awa (recimo - dobar ~ovek, qubazan kom{ija, vaspitano dete, dobar prijateq itd.). U takvom kontekstu izostavqawe pozdravqawa ili otpozdravqawa ima tako|e zna~ajnu komunikativnu funkciju - postaje signal socijalne disharmonije (uvre|enosti, odbojnosti, nepo{tovawa ili jednostavno lo{eg vaspitawa). # Kao i u mnogim drugim jezicima, u srpskom jeziku se zapa`a zna~ajno razmimoila`ewe izme|u sredstava nominacije ~ina pozdravqawa (opra{tawa) i wihovom realizacijom u govornoj situaciji, {to zna~i da glagol pozdravqati, ~ija se semanti~ka interpretacija poklapa sa analizom ilokutivnog sadr`aja adekvatnog ~ina ne ispoqava performativni oblik kao sredstvo wegovog ostvarewa. Kao naj~e{}e sredstvo realizacije pozdravqawa u govornoj situaciji upotrebqavaju se tzv. modifikovane performativne formule ili semanti~ki performativi, koji predstavqaju leksi~ko-semanti~ku supstituciju performativnog glagola ili semanti~ki aktant izostavqenog glagola. Npr.
(609) Zdravo! (610) Dobro jutro! - pozdravqam te - `elim dobro jutro

Napomena: - Modifikovanu formulu zdravo mo`emo smatrati semanti~kim performativom utoliko {to je woj svojstvena ekviakcionalnost, tj. weno izgovarawe je jednako ostvarivawu odgovaraju}eg ~ina. Ujedno formulu zdravo mo`emo definisati i kao implicitno-performativnu. Ona predstavqa ostatak performatoivne paradigme iskaza za izra`avawe `eqabudite zdravi.

Nominacija ~ina pozdravqawa potvr|uje tezu da je on prvenstveno funkcionisao kao ~in izra`avawe `eqa koji je
84

vremenom podre|en ilokutivnom ciqu iskaza kojim obele`avamo po~etak, kao i prekid kontakta sa sagovornikom. Kao naj~e{}e sredstvo realizacije pozdravqawa u pisanom diskursu, pre svega u pismima, funkcioni{u apelativi, koji su izdvojeni zapetom i predstavqaju poseban deo iskaza, {to formalno potvr|uje upotreba po~etnog velikog slova u nastavku iskaza. Npr.
(611) Po{tovana koleginice, U skladu sa dogovorom {aqem ~asopisa. prilog za najnoviju svesku Va{eg

Apelativ sa atributom po{tovani/ceweni/veoma po{tovani + socijalni identifikator (kolega/gospodine/predsedni~e itd.) u sastavu iskaza putem kojeg se ostvarje pozdravqawe pokriva ve}inu funkcionalnih stilova. U intimnom obra}awu uobi~ajeno je pozdravqawe sa apelativom dragi + li~no ime/socijalni identifikator i prezime/prezime). Npr.
(612) Po{tovani kolega, (613) Po{tovana gospo|o, (614) Ceweni prijateqi, (615) Veoma po{tovani gospodine Vukovi}u, (616) Ceweni potro{a~i (617) Gospodine Predsedni~e, (618) Draga Milice, (619)Dragi prijatequ Napomena: - U intimnoj komunikaciji ~esta je upotreba alternativnih na~ina nominacije adresata - imenica i supstantivizovanih prideva. Npr. (620) Qubavi moja, (621) Milo moje, (622) Drago moje lepo,

Iako su atributi po{tovani i dragi u ve}ini slu~ajeva desemantizovani (u pitawu je konvencijalna formula u~tivosti) svesno izostavqawe takvog sastavnog dela iskaza pozdravqawa u pisanom diskursu mo`e da svedo~i o wegovoj semantizaciji. Npr.
(623)Gospodine \orgovi}u, Nije mi prijatno da Vas ba{ ja podse}am ko je pisao u Va{im novinama...
(Demokratija)

85

Kr{ewe norme uobli~avawa iskaza pozdravqawa u pismu (recimo, izostavqawe socijalnog identifikatora u asimetri~noj komunikaciji) ukazuje na postojawe dubinske zavisnosti izme|u komunikativne funkcije pozdravqawa i daqeg toka recepcije iskaza od strane adresata. Npr.
(624) Gospodine Veli~kovi}u, Nije slu~ajno {to Vam u zaglavqu ovog pisma ne dozvoqavamo privilegiju kakva je titula rektora Beogradskog univerziteta. (Demokratija)

# Komunikativna funkcija prekidawa kontakta, za razliku od iskaza koji slu`e za uspostavqawe kontakta, mo`e da bude realizovana pomo}u eksplicitne performativne formule. Npr.
(625) Pozdravqam Vas. Napomena: - U pojedinim slu~ajevima zapa`a se samonominacija govornog lica (tj. wegovo podudarawe sa subjektom delovawa) {to je formalno izra`eno transpozicijom oblika performativnog glagola sa 1. lica na 3. lice. Npr. (626) Pozdravqa te tvoja Ivana.

Iskazi sa funkcijom prekidawa komunikaciji naj~e{}e se realizuju performativa. Npr.

(627) Do vi|ewa. (628) Prijatno. (629) Svako dobro.

kontakta pomo}u

u usmenoj semanti~kih

U pisanom diskursu kao sredstvo realizacije ilokutivnosti opra{tawa funkcioni{u modifikovane performativne formule + ime po{iqaoca. Npr.
(630) (631) (632) (633) Sa dubokim po{tovawem, Sa izrazima po{tovawa, Prijateqski, Sa kolegijalnim pozdravom,

Ilokutivnost izviwewa.- Komunikativna funkcija izviwewa mo`e da se odredi kao izra`avawe `aqewa ili kajawa zbog nastale situacije. Bitan uslov uspe{nosti govornog ~ina izviwewa je iskrenost izre~enog u odnosu na intenciju govornog lica.

86

Pragmati~ki kontekst govornog ~ina izviwewa mo`e da se predstavi pomo}u slede}e interpretacije: - Svojim akcionim ili verbalnim delovawem govorno lice je dovelo do kr{ewa pravila/normi interakcije i stvarawa situacije nepovoqne po sagovornika; - Govorno lice ose}a `aqewe ili kajawe zbog nastale situacije; - Govorne lice poku{ava da ispravi nastalu situaciju tako {to priznaje krivicu i obja{wava razloge svog pona{awa. # Osnovni oblik realizacije ~ina izviwewa je implicitnoperformativni iskaz sa imperativom glagola izviniti/oprostiti. Semanti~ka interpretacija ovih glagola podudara se sa elementima pragmati~kog konteksta samog ~ina. Performativni prototip, tj. puni modelovani iskaz sa imperativom izvini/izvinite, oprosti/oprostite sadr`i slede}e elemente
IPG+PG+A+Prop (634)Izvinite, molim Vas, zbog ka{wewa

Performativni oblik glagola moliti (u navedenoj formuli PG) funkcioni{e kao aktuelizator u~tivosti, jer je wegov ilokutivni potencijal u potpunosti podre|en ciqu izviwewa. Prepoznatqiv primarni ilokutivni potencijal ovog iskaza svedo~i o tome da se etimolo{ki ~in izviwewa artikulisao kao molba za skidawe krivice.
Napomena: - Ukoliko se performativ molim na|e na prvom mestu u iskazu izviwewa, wegova je ilokucija primarna i dovodi do maksimuma ilokutivni napon ~itavog ~ina. Npr.: (635) Molim te, oprosti

Performativna paradigma navedenog prototipa ima slede}e varijante:

IPG+PG+A+Prop IPG+PG+A IPG+Prop IPG Izvinite, molim Vas, zbog pona{awa mog sina Izvinite, molim Vas Izvinite zbog pona{awa mog sina Izvinite

(636) (637) (638) (639)

O~igledno je da se primeri (636, 638) odlikuju ve}im ilokutivnim naponom zbog prisustva kauzativa, kao preduslova
87

ostvarewa samog ~ina izviwewa. Primeri (637, 639) funkcioni{u kao konvencionalne formule koje su ~esto desemantizovane, {to svedo~i o wihovom niskom ilokutivnom naponu. Potvrda desemantizacije ovih kli{ea je wihova upotreba u sastavu interogativnog iskaza ili prilikom realizacije funkcije neslagawa. Npr.
(640) Izvinite, koliko je sati? (641) Izvini, ali to je ne~uveno!

Ja~im ilokutivnim naponom odlikuje se eksplicitna performativna formula izviwavam se, koja se sre}e kako u usmenoj komunikaciji, tako i u pisanom diskursu. Npr .
(642) Izviwavam se zbog uvredqivih re~i. (643) Izviwavamo se zbog nenamerne gre{ke.

Kao indirektna izviwewa ~esto funkcioni{u izjavni iskazi ~iji je ilokutivni napon minimalan. Npr.
(644) (645) (646) (647) Ne zamerite Nisam namerno Nisam htela Nije moja krivica

Ilokutivnost zahvaqivawa.- Iskaz zahvaqivawa va`i kao izraz zahvalnosti, tj.izra`ava intenciju govornog lica da oda priznawe sagovorniku kao uzroku nastale situacije. Putem semanti~ke eksplikacije govornog ~ina zahvaqivawa izdvajamo u wegovoj strukturi slede}e elemente: 1. Postojawe svesti kod govornog lica da je odre|ena situacija nastala (ili }e nastati) zalagawem adresata; 2. Izra`avawe ~iwenice da je sagovornik direktni ili indirektni uzro~nik nastale situacije; 3. Postojawe kod govornog lica namere da se sagovorniku oda priznawe zbog nastale situacije; 4. Izra`avawe priznawa sagovorniku kao uzro~niku nastale situacije pomo}u uobi~ajene formule zahvaqivawa. Iskaz u kojem se realizuje zahvaqivawe ima ilokutivnu funkciju, tj. intencija govornog lica je usmerena na konkretnog sagovornika, ali u pojedinim diskursima (reklame, novinskog ~lanka, javnog

88

ogla{avaw i sl.) zahvaqivawe je neodre|eno-ilokutivno, usmereno na nepoznata tre}a lica u komunikaciji. Npr.
(648) Hvala na pismu. (649) Hvala na poverewu! banke

- iz odgovora korespondentu - iz teksta reklame

U iskazu zahvaqivawa referencija se uglavnom vr{i u vezi sa sagovornikom ( za razliku od ostalih ekspresiva, gde se referencija vr{i polaze}i od govornog lica). Prilikom izricawa zahvaqivawa govorno lice modeluje subjektivni denotativni prostor koji se odnosi na sagovornika, tj. daje wemu i ostalim u~esnicima govorne situacije do znawa da je pona{awe adresata dobro, prema uzorima koji postoje u wegovoj situacijskoj makroreprezentaciji. Takav je stav izrazit u tzv. indirektnim ~inovima zahvaqivawa, realizovanim pomo}u izjavnih iskaza. Npr.
(650) Lepo od tebe. (651) Veoma ste qubazni. (652) Ba{ si dobro dete.

# Kao naj~e{}e sredstvo realizacije iskaza zahvaqivawa fukcioni{e semanti~ki performativ hvala. Kao funkcionalni ekvivalent eksplicitno-performativnog iskaza sa performativom zahvaqujem/zahvaqujem se semanti~ki performati hvala predstavqa implicitno sredstvo realizacije ilokutivnog ~ina zahvaqivawa. Iskaz sa semanti~kim performativom hvala funkcioni{e u ~etiri osnovne varijante - sa kauzativom i li~nom zamenicom, kao i u redukovanom obliku. Npr.
(653) Hvala ti na pomo}i. Hvala na pomo}i. Hvala ti. Hvala.

U usmenoj komunikaciji redukovani oblik je ~e{}i, u pisanom diskursu -re|i, i ispred wega se obi~no nalazi iskaz u kojem se navodi razlog zbog kojeg govorno lice izra`ava zahvalnost. Npr.
(654) Primio sam va{a dva pisma. Hvala.

Ilokutivni napon semanti~kog performativa hvala mo`e da se poja~a pomo}u odgovaraju}ih priloga - iskreno, lepo, najlep{e, mnogo, puno, najsrda~nije, kao i wegovim ponavqawem. Npr.
(655) Puno Vam hvala. (656) Hvala, hvala na svemu.

89

Eksplicitno-performativni iskazi sa glagolima zahvaqujem/ zahvaqujem se, kao i sa konstrukcijom izra`avam zahvalnost ~e{}i su iu zvani~noj, poslovnoj komunikaciji - kako usmenoj, tako i pismenoj. Npr.
(657) Zahvaqujem na qubaznim ~estitkama. (658) Izra`avamo Vam na{u zahvalnost zbog doprinosa vaspitawu na{e dece.

Potencijal performativnog glagola umawuje wegov ilokutivni napon, prevodi iskaz na nivo neobavezne, opu{tene komunikacije. Npr.
(659) Posebno bih se zahvalila organizatorima ovog takmi~ewa.

Ilokutivnost ~estitawa. - ^estitawe kao govorni ~in spada u grupu ekspresiva koji podrazumevaju izra`avawe psiholo{kog stava, odre|enog uslovom iskrenosti u odnosu na nastalu situaciju, ekspliciranog u okviru propozicijskog sadr`aja iskaza. U ciqu precizirawa pravila realizacije ~estitawa mo`emo izdvojiti slede}e uslove wegovog ilokutivnog delovawa: 1)Nastala situacija je prijatna za sagovornika; 2)Govorno lice zna da je nastala situacija prijatna za sagovornika; 3) Govorno lice `eli da sagovornik zna da ono prati prijatna zbivawa u wegovom `ivotu; 4) Govorno lice izra`ava svoju intenciju pomo}u formule, uobi~ajene u odre|enoj situaciji. ^estitawe kao ~in obuhvata dva tipa govorne situacije, koje se razlikuju prema slede}im aspektima: 1) ~estitawe povodom doga|aja koji se desio zaslugom sagovornika i u wegovom je interesu (odlikovawe, unapre| ewe i sl.); 2) ~estitawe povodom zna~ajnog doga|aja, prijatnog po sagovornika, koji on nije direktno prouzrokovao (praznici, ro|endan i sl.). Kao sredstvo realizacije ~estitawa povodom praznika ~e{}e se koriste formule sa ilokutivnim potencijalom izra`avawa `eqa, dok nominacija ~ina - ~estitawe praznika ukazuje na drugi
90

ilokutivni ciq, {to svedo~i o potiskivawu primarnog ilokutivnog potencijala konvencionalnih sredstava. Npr.
(660) Sre}na Nova godina! godine (661) Sre}an ro|endan! ~estitawe Nove ~estitawe ro|endana

Izra`avawe `eqa u smislu realizacije intencije izre}i formulu koja bi saop{tila sagovorniku na{e `eqe u vezi s wim le`i u osnovi mnogih ekspresiva u kojima je ilokutivni potencijal takvog ~ina potisnut zbog desemantizacije ustaqenih formula. U okviru analize iskaza pozdravqawa, opra{tawa, izviwewa i zahvaqivawa taj ilokutivni potencijal je istican. On se lako eksplicira putem modelovawa semanti~kih performativa do eksplicitnih performativnih formula. Npr.
(662) (663) (664) (665) Dobar dan! Zdravo! @iv bio i veliki porastao! Neka Vas Bog ~uva! @elim dobar dan @elim dobro zdravqe @elim da ... @elim da...

# Razlike u semanti~koj eksplikaciji ~ina ~estitawa u razli~itim jezicima proisti~u iz razli~itog ilokutivnog potencijala odgovaraju}ih performativa. Performativ ~estitam prete`no se koristi za izra`avawe intencije odati priznawe sagovorniku kao uzroku nastale situacije. Npr.
(666) (667) (668) (669) ^estitamo pobedu na{im zlatnim momcima! Pobedio si na takmi~ewu? ^estitam. ^estitamo Vam godi{wicu braka! ^estitam na uspe{no zavr{enim studijama.

U pismima ~este su formule sa transponovanim licem govornog lica (sa 1. lica na 3. lice). Npr.
(670) Doma}in Slave srda~no ~estita Slavu svim ~lanovima Komore.

U komunikaciji izme|u distanciranih konstrukcija sa imperativom primiti. Npr.

u~esnika koristi se

(671) Primite na{e ~estitke povodom Va{eg imenovawa na du`nost premijera.

91

Za ~estitawe praznika koristi se eksplicitno-performativna formula sa glagolom `elim ili samo argument takvog glagola, izra`en imeni~kim izrazom. Npr.
(672) @elimo Vam sre}ne praznike! (673) Sre}an odlazak u Armiju!

DEKLARATIVNI ISKAZI Ilokutivnost deklarativnosti.- Osnovni uslov uspe{nosti deklarativa je institucionalizovana kompetentnost govornog lica (npr. sudije, sve{tenika, predsedavaju}eg, rediteqa itd.) da uti~e na stvarnost prilikom izgovarawa odgovaraju}eg iskaza. Op{te uzeto, ovo je su{tinsko pravilo uspe{nosti svakog govornog ~ina, ali kod deklarativa ono se primewuje u svom su{tinskom obliku. Govorno lice mewa denotativni prostor referenta prilikom samog izgovarawa iskaza (za razliku od direktiva, gde je promena denotativnog prostora referenta posledica izgovorenog iskaza) i pri tom wegova kompetentnost va`i ne samo za u~esnike govorne situacije, ve} i za dru{tvo u celini. Navedeno obele`je deklarativnih iskaza slu`i kao osnova za wegovo svrstavawe u neodre|eno-ilokutivne ~inove. Npr.
(674) Ovim Vas opozivam sa funkcije ambasadora. (675) Zatvaram diskusiju. (676) Progla{avam vas po~asnim profesorom Univerziteta u Beogradu.

Osim eksplicitnih performativnih formula u funkciji realizacije deklarativne ilokutivnosti mogu da funkcioni{u izjavni iskazi, izgovoreni od strane kompetentnih osoba. Npr.
(677) Pobedila je ekipa O[ Mladost. (678) Ovim izlagawem zatvaramo na{u dana{wu raspravu.

U odre|enoj govornoj situaciji pravo na uspe{an deklarativni iskaz sti~e lice bez institucionalizovanog autoriteta. U tom slu~aju
92

kompetentnost govornog lica proisti~e iz wegove uloge u situaciji (recimo, prilikom {ahovske igre, kla|ewa i sl.) Npr.
(680) [ah! (681) Podi`em ulog.

U pojedinim slu~ajevima deklarativna ilokutivnost mo`e biti ostvarena pomo}u upotrebe konvencionalnih neverbalnih signala, npr. zvi`dawem sudije koji progla{ava kraj utakmice ili podizawem dva prsta prilikom udaqavawa igra~a na dva minuta, posebnim gestovima saobra}ajnog policajca itd.

SPISAK LITERATURE:

Monografije:
1. Diskurs srpskohrvatskog jezika i jezi~ki nivoi. Zbornik yradova

u~esnika 21. Nau~nog sastanka slavista u Vukove dane, Beograd, 1991

2. D.Hajmz, Etnografija komunikacije, Beograd, BIGZ, XX vek 40, 1980 3. M.Ivi}, Pravci u lingvistici (8.izdanje), Slovograf, Beograd, XX vek, 2001 4. R.Jakobson, Lingvistika i poetika, Beograd, Nolit, 1970 5. M.Li~en, Govorni ~in direktiva i njihova jezi~ka realizacija u nema~kom i srpskohrvatskom jeziku, Novi Sad, Filozofski fakultet, 1987

93

6. D`.L.Ostin, Kako delovati re~ima (Predavanja na Harvardu 1955. godine), Novi Sad, Matica Srpska, 1994 7. P.Piper, Jezik i prostor, Beograd, XX vek, 91, 1997 8. V.Polovina, Leksi~ko-semanti~ka kohezija u razgovornom jeziku, Beograd, Filolo{ki fakultet, 1986 9. Qub. Popovi}, Red re~i u re~enici, Beograd, Dru{tvo za srpski

jezik i kwi`evnost Srbije, 1997

10. Qud. Popovi}, Epistolarni diskurs ukrajinskog i srpskog jezika,

Beograd, Filolo{ki fakultet, 2000

11. S.Savi}, Diskurs analiza, Novi Sad, Filozofski fakultet, 1993 12. D`. Serl, Govorni ~inovi (Ogledi iz filozofije jezika), Beograd, Nolit, 1991 13. V.Vasi}, Diskurs novinskih reklamnih oglasa, Novi Sad, Filozofski fakultet, 1993

Ostala literatura:
J. Babi}, Searlova teorija govornih akata i jeste-treba pitanje, Filozofske studije IX, Beograd, 1977, 151-208

R.Bugarski, Jezi~ki nivo, diskurs, tekst: pojmovno-terminolo{ki osvrt, Beograd, Nau~ni sastanak slavista u Vukove dane, 21,1, 1991, 14-19
W.L.Chafe, Lingvisti~ke razlike kao posledica razlika izme|u govorenja i pisanja, Revija, Osijek, 5-6, 1985, 28-35 J.Mulai, Pragmati~ke i sintaksi~ko-semanti~ke karakteristike jedne govorne situacije u dvojezi~noj sredini: razgovor izme|u prodavca i kupca, Prilozi prou~avanju jezika, 21, 1985, 113-129 D`. L. Ostin, Performativni iskazi, Delo, 27/9, 1981, 54-66

P.Piper, Referencijalnost i iskaz u iskazu, Anali Filolo{kog fakulteta, 18, 1987, 263-272

94

P.Piper Gramati~ke kategorije i govorna situacija u srpskohrvatskom i drugim slovenskim jezicima, Kwi`evnost i jezik, 1, 1990, 20-32 S.[okica, Neke osobine razgovora ostvarene preko telefona, Prilozi prou~avawu jezika, 21, 1985, 143-152 S.[okica, Psiholingvisti~ki aspekti grafita u Novom Sadu, Prilozi prou~avawu jezika, 22, 1986, 133-134

95