Xegan Marija

FENIKIJA

1.

PISANI

IZVORI

O postojanju i razvoju feniqanskih gradova, kolonizaciji znamo na osnovu arheoloxkih podataka. Me utim, o istorijatu tih gradova znamo na osnovu pisanih izvora. Na teritoriji Fenikije na eno je relativno malo natpisa. Treba pomenuti natpise ispisane alfabetskim klinastim pismom, koji su prona eni u ruxevinama grada Ras-Xamre (Ugarit). U pitanju su mitoloxki tekstovi. Na prostoru Tira i Biblosa prona eni su feniqanski tekstovi, koji potiqu iz X veka p. n. e. Datuju se za vreme Ahirama, Abiba-i-Ala (?), Elibala i Xiktibala. Za prouqavanje politiqke istorije Fenikije znaqajna su pisma iz Amarnskog arhiva1 , hetski dokumenti, vavilonski i asirski natpisi. Treba pomenuti spis iz vremena Staroegipatskog carstva Putovanje Unamona u Biblos. Spis, koji potiqe iz XI veka p. n. e., je posve en trgovini i nabavci drvene gra e. Glavni izvor za prouqavanje proxlosti Tira jeste Stari Zavet. Naime, krajem XI, poqetkom X veka p. n. e. uspostavljena je iva veza feniqanskih gradova i Izraelsko-judejske dr ave, koja se prati od Davidovog vremena, a kulminaciju do ivljava u vreme Solomona i gospodara Tira, Ahirama I. Podaci o Fenikiji rasuti su po celom Starom Zavetu. Antiqki pisci saquvali su nam dragocene podatke o Fenikiji. Neke vesti o Feniqanima saquvale su se u Homerovim spevovima. Za prouqavanje kasnijeg perioda feniqanskih gradova korisni su Anali Menandra iz Efesa. Ovaj Grk, je na osnovu doma ih, feniqanskih izvora sastavio hroniku feniqanskih krajeva. Anali su saquvani u delu Josifa Flavija. Interesantne vesti o politiqkoj istoriji i kulturi Fenikije mogu se na i kod Herodota. Literatura: — V. I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi , Beograd 1952. Belexke: — N. N. sa predavanja Danijele Stefanovi u toku xkolske 2002/2003. u Beogradu

2.

POLO

AJ

I

ORGANIZACIJA

ZEMLjE

Teritorija Fenikije obuhvatala je obalu Sirije i prostirala se u unutraxnjost prema Libanu. Feniqanski gradovi nalazili su se severnije od filistejskih gradova. Dok se filistejska obala prostirala od Gaze na jugu do Jave na severu, feniqanska se prostirala od Jave na jugu do Ugarita na severu. Razvoj feniqanskih gradova-dr ava prati se od vremena dolaska Hebreja u Siriju i Palestinu. Godine 1200. p. n. e. poqinje razvoj gradova kao xto su Sidon, Tir, Biblos... Na mestu ovih gradova su postojala i starija naselja. Tako pre 1200. unixten je najseverniji feniqanski centar Ugarit, gde je negovana posebna vrsta klinopisa, konsonantski alfabet. Ras-Xamra, za razliku od
Pogledati: Istorija faraonskog Egipta, 2. Izvori, 2.3. Izvori za Novo carstvo, Dokumentarni izvori — Prepiska.
1

–1–

sa predavanja Danijele Stefanovi Beogradu u toku xkolske 2002/2003. Razvoj feniqanske trgovine na prostoru Mediterana mo e se pratiti na osnovu prona enih predmeta feniqanskog porekla: — Prva faza obuhvata period od kraja XVI do poqetka XV veka i vezuje se za najstarija naselja ovog prostora. koja nije nad ivela Ahiramove naslednike. dakle do kraja IX veka. do punog razvoja feniqanskih gradova. Mada se ve ina feniqanskih gradova nalazila na obali i izlazila na Sredozemno more. Treba imati na umu da je prostor obronaka Livana i Antilivana bio bogat drvenom gra om. izra evinama od bronze. a potom je izvo ena i na istok i na zapad. nikad potom nije obnovljen. tj. 3. a bili su utvr eni i opasani sna nim bedemima. Belexke: — N.1. Samo su Feniqani znali tajnu dobijanja purpurne boje. e. — Na prelazu iz IX u VIII vek p. Oni nisu samo izvozili svoje proizvode. Biblos. a kao posebne izdvojiti Tir i Arvad. Feniqani su bili poznati i po izra ivanju obojenog stakla. Sam naziv Fenikije je grqkog porekla i nikad nije korix en od strane autohtonog stanovnixtva. sa predavanja Danijele Stefanovi Beogradu u toku xkolske 2002/2003. ve i radi gusarenja. PRIVREDA Stanovnixtvo feniqanskih gradova se bavilo zanatstvom i trgovinom. a vunene tkanine su u to vreme bile veoma popularne i na ceni. u 3. postojali su i gradovi u unutraxnjosti zemlje. Tel Sukos. Uzrok kolonizacije. Tako slonovaqa je do feniqanskih gradova stizala neobra ena. U feniqanskim izvorima nailazi se na ime Hananejci. Tirci. Kao najznaqajnije gradove treba pomenuti: Sidon. Feniqani su bili prvi veliki moreplovci starog sveta. Ako. n. vunenim tkaninama boje purpura. feniqanska trgovina se u izvesnoj meri menja. ne mo e se smatrati dr avom. N. koja se izvozila u sve tadaxnje zemlje starog Istoka. Ahiramom I. Stanovnixtvo je bilo organizovano u gradove-dr ave. Tir i Arvad su vextaqkim nasipima bili povezani sa kopnom. dolazi do osnivanja kolonija. labava federacija. Feniqanski brodovi ne krstare sada Mediteranom samo radi trgovine. — Druga faza obuhvata period od oko 1200.. STANOVNIXTVO Stanovnixtvo Fenikije pripadalo je grupi severozapadnih Semita i sebe nikad nije nazivalo . koji su predstavljali gradove na ostrvima.feniqanima”. Belexke: — N.ostalih feniqanskih gradova. Poqev od VIII veka feniqanski brodovi trajno se zadr avaju u oblastima do kojih su stigli. tamo je u zanatskim radionicama obra ivana. Jedan feniqanski grad je ujedno bio i dr ava. Taj savez. sve do danaxnje Xpanije. U X veku vixe feniqanskih gradova bilo je organizovano u neku vrstu saveza na qelu sa gradom Tirom i njegovim gospodarom. trgovaqke kolonije –2– . ve su kupovali i neobra ene materijale. u 4. N. ve imenom gradova u kojima su iveli: Sidonci.

Kalijari. Pogledati: Istorija faraonskog Egipta. Na prostoru severne Afrike osnovali su Utiku. Sardinije Taras. Sada Feniqani. Hipo Diarhitos. Sam Tir se razvija u veliki i bogat grad.. n. gde osniva trgovaqku koloniju. Za vreme feniqanskog cara Itobaala Tiru pripada qitava feniqanska obala sa gradovima Beritom. Onog trenutka kada vlast Egip ana i Heta slabi. Relativne prenaseljenosti na teritoriji Fenikije. POLITIQKA ISTORIJA Krajem III i poqetkom II milenijuma p. jaqaju. Na prostoru ji. sa predavanja Danijele Stefanovi Beogradu u toku xkolske 2002/2003. Imali su i dve kolonije na Heraklovim stubovima — u severnoj Africi Tingis. e. Motija. 3 Pogledati: Palestina. vremenom postaju najamnici i stavljaju se na raspolaganje onim dr avama koje su imale potrebu za tim. Biblosom i Sidonom. naseobinu . 7. obali Kipra osnovali naseobinu Kition. reka. Me u tim gradovima isticali su se Ugarit i Biblos. Na podruqju zapadne Sicilije Salunto. Na Balearskim ostrvima Ibica. e. naseljeni xirom Mediterana. Belexke: — N. Novo carstvo. Unutraxnja i spoljna politika vladara XVIII dinastije. Nije poznato ni koliko su kolonije bile zavisne od matice. Solomon je bio prinu en da Ahiramu preda 20 gradova u Galileji. Biblos je stajao ne samo pod ekonomskom nego i pod politiqkim uticajem Egipta. n. One se organizuju zavisno od potreba svog stanovnixtva. e. Solomon 2 –3– . O ure enju navedenih naseobina se malo zna.3. N. Nije bilo dovoljno obradivih povrxina. u 4. Feniqanima i njihovim gradovima preti opasnost od Asirske dr ave. Fenikija je siromaxna u nekim prirodnim resursima i otuda potreba za sirovinama drugih zemalja.posrednika u razmeni. Javlja se potreba za trgovinom. 7. Ahiram I vodi xiroku trgovaqku i osvajaqku politiku.Poqetak feniqanske kolonizacije treba datovati u vreme VIII veka p. Poxto imaju svoju flotu i brodove. Svoj uspon Tir je do iveo u vreme Ahirama I. pod vlast Heta. Fenikija potpada pod vlast Egipta2 . postaju posrednici u trgovini sa zemljama starog Istoka. qiji su centri bili krupni trgovaqki gradovi. Pretpostavlja se da su kolonije brzo postajale samostalne i u ekonomskom i u politiqkom pogledu od grada koji ih je osnovao. On preduzima pohod na Kipar. tako i u politiqkom pogledu. Kartaginu (814).. Organizovao je veliku ekspediciju u zemlju Ofir. u Fenikiji je postojalo nekoliko sitnih dr ava. Sulcis. a u XIV veku p. Do kolonizacije dolazi usled: 1. n. Palermo. a na xpanskoj obali Gades. Feniqani su na ji. 2. Kartagina je najdu e ivela i imala je poseban razvoj i znaqaj. Zatim preduzima pohod protiv zemlje Utike u Africi. Hadrumetum. koji je bio savremenik izraelskojudejskog cara Solomona3 . kako u ekonomskom. e. Dakle. Sredinom II milenijuma p. 3. Izraelskojudejsko carstvo bilo je u trgovaqkom pogledu zavisno od Tira i feniqanskih gradova. Hipo Regius. Pretpostavili su da e razmena dobara sa udaljenim prostorima biti mnogo lakxa. koja u VIII veku do ivljava svoj procvat. ako osnuju bli e eljenoj teritoriji. koji su le ali na morskoj obali. Na Malti su osnovali vixe naseobina. zemlja na stupnju tehnoloxkog razvi a na kojem se nalazila nije bila u mogu nosti da prehrani celokupno stanovnixtvo. n. XI/X vek. feniqanski gradovi.

godine u Sidonu je izbila pobuna protiv asirske vlasti. u Beogradu 5. u periodu od 743. e. n. tvorca Bala. pored ostalih. Tir (?). n. Mada su joj Feniqani pla ali godixnji tribut. To su u stvari bila stara bo anstva i kultovi prilago eni potrebama stanovnixtva. dolazi do velike pobune u Tiru. poxto je umirio ustanike. godine p. Asirija vrxi pritisak na Fenikiju. e. preveo Miroslav Markovi . Asirija je bila pre svega zainteresovana za besplatnu drvenu gra u. Imena bo anstava sa natpisa iz feniqanskih gradova nisu identiqna. 743. Tada nastaje druga asirska provincija koja je obuhvatala prostor Fenikije ju no od Sidona. Pandan njoj bilo je muxko bo anstvo u liku mladog qoveka — bog prirode. Asarhadon je pobunu uguxio i grad unixtio. a u Sidonu Exmur. koja je predstavljala element zemlje i boginju plodnosti. sa predavanja Danijele Stefanovi u toku xkolske 2002/2003. Oko 450. I. godine p. godine p. Putovali su tri godine. asirski vladar Tiglat-palasar III pod svoju vlast je podveo prostor severne Fenikije do Biblosa. Avdijev.Prvi kontakt feniqanskih gradova i Asirske dr ave bio je qisto trgovaqke prirode u vreme Tigalt-palasara I (XI vek p. u 6. godine p. su qinile navedene tri oblasti sa centrima u Samari. godine p. Tako u Tiru je poxtovan Melkart i Astarta. U Sidonu i Biblosu poxtovan je bog El. Taj prostor kao provinciju ukljuqio je u okvir Asirije. e. Ju no od njih prostirali su se gradovi sa relativnom autonomijom Arvad. Hamilkar Kartaginjanin je sa svojom ekspedicijom izaxao iz Sredozemnog mora i pretpostavlja se da je doxao do britanskih ostrva. Feniqani su stizali do britanskih ostrva u potrazi za ilibarom. Beograd 1952. oblast grada Tira i teritoriju ju no od njega pretvorio u tre u asirsku provinciju sa centrom u Uxu.n. kult vegetacije. e. bog vegetacije. Oko 425.). a grad Arvad je. Feniqanski panteon poxtuje boga oca. Dakle. Istorija starog istoka. do 671. Do 612/605. kralju Luliju i za namesnika postavio Asarhadona. 677. godine p. Belexke: — N. izvesni Hanon je plovio du zapadne obale Afrike –4– . Biblos. Za centar provincije je izabran grad Samari. 671. Asarhadon je. N. Belexke: — N. e. Oni su poxli iz Eritrejskog mora (Crveno more). n. u vreme vladavine Asurnarzirpala i njegovih naslednika. FENIQANI—MOREPLOVCI Feniqanski moreplovci su bili prvi ljudi za koje se zna da su oplovili Afriku. n. sa predavanja Danijele Stefanovi Beogradu u toku xkolske 2002/2003. godine p. u VII veku p. e. teritoriju Asirije. 700. poxto se nalazio na ostrvu i bio texko pristupaqan. Sanherib je oduzeo Sidon per. e. n. Sidonu i Uxu. Me utim ve od IX veka. saquvao autonomiju. Literatura: — V. RELIGIJA U feniqanskim gradovima je poxtovan kult prirode. n. Inaqe. n. e. e. Herodot navodi da su to uradili po nalogu egipatskog faraona Neha. n. oplovili Afriku i u Sredozemno more uxli kroz Heraklove stubove. N. Asirija osvaja feniqanske gradove i podvodi ih pod svoju vlast. Posebno je poxtovana boginja Majka.

Svoje putovanje je zabele io u spisu ? Hanona Kartaginjanina. na en u sirskom mestu ebeilu4 . Beograd 1980. ukljuquju i i feniqansko. Alfabetski princip pisanja. Smatra se da je presudni korak od silabarija ka alfabetu uqinjen izme u XVIII i XVI veka p. n. — V. I. na teritoriji danaxnje Sirije ili Palestine. sastojao se od 22 konsonantska znaka. a potiqe iz perioda oko 1700. Literatura: — S. sa predavanja Danijele Stefanovi u toku xkolske 2002/2003.i stigao do Gvinejskog zaliva. e. Najstariji saquvan epigrafski spomenik na kome je tekst ispisan alfabetskim znacima natpis na sarkofagu navodno kralja Ahirama. Mihaljqi . e. Ferjanqi . Beograd 1999. e. Istorija starog veka. proistekao je iz hiljadugodixnje evolucije pisma. n. 4 Grci nazivali Byblos –5– . Istorija starog istoka. preveo Miroslav Markovi . Novak. koji se u Fenikiji pojavio u XIII veku p. KULTURA Najkrupniju tekovinu feniqanske kulture predstavlja alfabetski sistem pisanja. Od njega vode koren mnoga pisma ovog tipa. Latinska paleografija. Avdijev. Literatura: — V. po kome jedna grafema odgovara jednoj fonemi. Bugarski. — R. n. Beograd 1997. Najstariji poznati protoalfabet. R. severnosemitski. Obrazovni komapkt disk. a koji potiqe ili iz XIII ili iz IX veka. Pismo. Belexke: — N. godine p. Beograd 1952. u Beogradu 7. N.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful