P. 1
Edhem_Mulabdic_-_Zeleno_busenj

Edhem_Mulabdic_-_Zeleno_busenj

|Views: 10|Likes:
Published by i590
NonFiction
NonFiction

More info:

Published by: i590 on Jul 09, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/25/2015

pdf

text

original

Edhem Mulabdić ZELENO BUSENJE

Roman "Zeleno busenje" Edhema Mulabdića prikazuje razdoblje u povijesti Bosne na prijelazu iz patrijarhalnih ka modernim oblicima ţivota. Bosna izlazi iz samonikle bitnosti i kida spone s Osmanskim Carstvom, povezuje se s novom drţavom i ulazi u evropske civilizacijske tokove. Stari naĉin ţivota, obiĉaji, navike, društveno-ekonomski sustav se postepeno napuštaju i stvara osnova novog poretka. Prekid je bolan i sudbonosan i izaziva poremećaje koji su uz ostalo predmet ovog djela. "Zeleno busenje" svjedoĉi o tragici, dramama i dubokim potresima u ţivotu Bošnjaka. Umjetniĉkim postupkom prati talasanje vremena i proniĉe u psihiĉke traume i proţivljavan]a ljudi. Slika je prelomljena u spektru razliĉitih boja, pa i u intimnoj sferi. Prošlost i svoje vrijeme na raskršću historije pripovjedaĉ projicira u dva plana. Najednom su stari Bošnjani utonuli u stari zeman, zaneseni nadom da će se vratiti ta vremena, na drugom su zastupnici novih pogleda i ideja svjesni da prijelaz donosi suštinske promjene. Svjedoku dogaĊaja i drama, pripovjedaĉu izoštrena ĉula ništa ne promiĉe iz fokusa opservacije, pa je platno tako široko i slika razu-dena. U središtu opservacije je ulazak Austrije i otpor ustanika, prvo u Maglaju, gdje se dogaĊa radnja romana, a potom slika otpora u Sarajevu i drugim mjestima, mada su ta zbivanja fragmentarno prikazana. Osim neposrednih slika i opisa dogaĊaja, uĉesnika u otpora i Maglajlija što su se drţali po strani u oĉekivanju ishoda, slika je Bosne u danima okupacije. Svoje viĊenje vremena pripovjedaĉ je iskazao u likovima kao zastupnicima razliĉitih pogleda. Ilustrativno je prikazan Muharem-aga, stameni, tvrdi Maglajlija, koji uza sve traume ostaje uporan u svojim shvatanjima, ĉak i kad se osvjedoĉi da vrijeme nije na njegovoj strani. Doţivljava rasap porodice. Skrhan i usamljen, dolazi do saznanja da su nadanja iluzorna i da su stara vremena nepovratno prošla. Zablude će ga spri-jeĉiti da se povinuje zahtjevima novog vremena. Antipod njemu je ustanik Ahmet, koji se takoĊer protivi Austriji, ali iz drugih pobuda. Protivljenja Austriji ova dva lika ne ispoljavaju se samo u razliĉitim pogledima već i odnosu prema ljubavi ustanika Ahmeta i Muharem--agine kćeri Aiše. Protivi se Austriji, jer je svim nitima svog bića vezan za Bosnu. Ĉak i ljubav prema Aiši nije dovoljna da zatomi njegovu odanost zemlji. Prevladava osjećanje prema djevojci, jer se ljubav prema Bosni ne moţe niĉim porediti. Mada je slutio da ga u ustaniĉkim redovima oĉekuje smrt, da će voljena djevojka ostati da tuguje za njim, neće ustuknuti pred vizijom Bosne. Zato je kratkotrajna romansa djevojke i mladića. Kao da nije iznikla iz ţivota, drama mladih se temelji na izvorima narodne lirike i sliĉna je tragici Omera i Mejreme u poznatoj pjesmi (Smrt Omera i Mej-reme). Tragiĉna je i sudbina Aiše, koja je presvisla od bola i neostvarene ljubavi. Pripovjedaĉ kraj njenog ţivota opisuje tako kao da je svaki dan promatrao i biljeţio kako nestaje; "a ona vehnula kao njeţan cvijetak na ţarkom suncu". U romanu se tragika liĉnosti prepliće s dogaĊajima i odnosom prema tuĊinskoj vlasti. Muharem-aga, ĉovjek starih nazora kritiĉan je prema Osmanlijama i Austrijancima. Osmanlije nije prihvatio zbog reformi i njihovog darivanja Bosne "na peškeš" Austriji, kako je mislio, a svoje Bosance, posebno Maglajlije zbog njihovog ulizivanja i Osmanlijama i Austriji. Smatrao je daje za Bosnu najbolje da ostane kako jest, ali i da se Bosanci vrate izvorima vjere. Tvrdokoran i uporan, dokraja će ostati dosljedan u tome. Nije shvatio da od Bosanaca najmanje zavisi njihova sudbina, nije poimao da Osmanlije nisu baš tako s volje predale Bosnu, da su na to bili prisiljeni i daje vrijeme Osmanlija u Bosni prošlo. Tragiku će doţivjeti i oni što su bili za Osmanlije i oni što su Bosnu branili. Muharem-agin sin Mustafa je otišao u svijet, a kćerka u smrt. Bio je to prst sudbine. Postojanost, karakter i priroda Bosanaca su odlike kojim se nameće kao jedan od najuspjelijih likova. Drugi likovi: Mehmed-efendija Ahmetov brat, turski ĉinovnik uza svu kolebljivost i pristajanje i uz Osmanlije i Austriju, takoĊer doţivljava tragediju. Naoĉigled mu austrijski ološ ubija majku, a njega ranjava, ĉime se upotpunjuje mozaik razliĉitih sudbina. U nedoumici da proda imanje ili da ga zadrţi, utjehu pokušava naći u alkoholu od kojega ga spašava Numan-efendija. Kao lik ostao je na raspeću dvojne liĉnosti i tek je djelomiĉno uspjela individua kojom vitla sudbina. Psihološkim karakterizacijama i prikazima suprotnosti u viĊenju Bosne i njene sudbine opisao je više liĉnosti, meĊu kojima i dvije ţene. Osim Aiše, kao lika iz narodne poezije, fragmentarno, u detaljima o njenom drţanju i ponašanju, dao je Muharem-aginu ţenu i Mehmed-efendijinu majku. Ijedna i druga su nastale iz istog modela ţene iz naroda, odane domu i vezane za djecu. ĈuĊenje svemu što se dogaĊa prati strah, strepnja i slutnja na najgore, njihovu tragiku produbljuje nemoć da utiĉu na svoj udes. Ostali likovi su dati jednolinijski. Ahmet, koga srce vuĉe u boj, ĉudi se drţanju hodţe, koji zna šta mu u ćitabu piše, ali ne zna šta mu je ĉiniti. Ahmetu je on izdajica, kao i ostale liĉnosti iz Maglaja, koji cijeli dan provode u kahvi u priĉama i oĉekivanju ishoda. I muftija koji treba da predvodi, da uputi, nalazi najlakše rješenje - napuštanje Bosne. Pripovjedaĉ je tragiku ljudi shvatio kao kob i volju sudbine. Dotakao se, mada fragmentarno, i drţanja kmetova koji su od Austrije oĉekivali spasenje od turskog gospodstva. Razumijevao ih je, ĉak i neke pohvalio što ne prekidaju da izvršavaju obaveze prema gospodarima. To se moţe objasniti i

porijeklom pripovjedaĉa koji je takoĊer pripadao imućnim slojevima. Bilo je, svakako, pojedinaĉnih sluĉajeva u drţanju kmetova, ali to nije bio i opći njihov stav. U opisivanju Alije, Ahmetova brata ima autobiografskih crta što se vidi iz priĉe o djetinjstvu i podudarnosti s romanom (njegov odlazak poslije završene ruţdije u Sarajevo na dalje školovanje). Najupeĉatljivije je prikazao ţitelje rodnog grada. Promjena vlasti je izazvala obrate u kojima se nisu snašli. Sve se ispreturalo, dojuĉerašnjeg vakta više nije bilo, došao je novi, svima nepoznat, a s njim i iskušenja. Zemlja i busenje će pokriti mezarje Ahmeta i Aiše. S novom travom poĉeće novi ţivot koji pripovjedaĉ sluti. Ostale liĉnosti nisu uobliĉene, cjelovite i formirane, ostale su samo skice. Dao ih je u kontrastima, Smail-agu kao voĊu ustanka, Nu-man-efendiju kao ĉovjeka s iskustvom. Pripovjedaĉ se ne prepušta emocijama, već proniĉe u psihu nekih ljudi. Ne zasniva svoju projekciju samo na onome što kazuje o sebi već i na onom što je u njihovoj nutrini. Bio je kritiĉan prema ustanicima, neorganiziranom otporu, pa i nekim Maglajlijama, koji su im se prikljuĉili. Sa simpatijama je prikazao, mada ni to ne na širokom platnu, ustanike uSarajevu, osobito vodu otpora, pljevaljskog muftiju Šemsekadića. lako ni te sekvence ne idu dublje u historijsku analizu zbivanja, one su umjetniĉki dokumenti prijelaznog perioda. Mulabdić je slutio promjene i navijestio lomove u okoštaloj strukturi društva. U kontrastima starog i novog je slika propadanja, naroĉito mladih koji se nisu snalazili u novom poretku, nekritiĉki prihvativši navike što su sa sobom donijeli doseljenici iz svih predjela Austro-Ugarske Monarhije. Pogledi Edhema Mulabdića na idejno-društvena kretanja bili su progresivni, jer su otvarali nove horizonte i vidike. Otkrivao je zablude starih Bošnjaka uljuljkanih snom o dobrim starim vremenima, slavom i junaštvom. Taje misao pothranjivala zablude, zaustavljala tok kretanja i doprinosila tapkanju na mjestu i stagnaciji. Za šira kompleksniju studiju i kreiranje nosilaca pogleda nije imao daha, pa se "Zeleno busenje" ne moţe prihvatiti kao historijski roman u smislu i znaĉenju koji taj pojam podrazumijeva. Da bi slika bila potpuna, nije bilo dovoljno naslikati haotiĉno doba, meteţ, nedoumice, tvrdokornost i fanatizam jednih i prilagodljivost drugih, ali roman treba prihvatiti kao umjetniĉki dokument vremena. Prikazao je tursku vojsku u rasulu, iseljeniĉki talas, nade nekršćana u promjenu njihovog poloţaja. U crtanju liĉnosti i tumaĉenju odnosa prema novoj vlasti ogledaju se stilske odlike, te idejne i strukturalne novine. Ako nije duboko pronicao u likove, darovito ih je markirao, što je bio zametak studioznog pristupa posve razliĉit od pristupa njegovih prethodnika (Osman-Azizovog avangardizma i intelektu-alnosti, te sirove tendencioznosti i naturalistiĉkog slikanja). U ekspoziciji romana slijedio je oblike pripovijedanja romantiĉarske strukture. Osobito u tumaĉenju likova. Antiosmanlijski kon-zervativci pretvorili su se u fanatiĉne protivnike Austrije, a liberali su zadrţali isti oportunistiĉki stav i prema Austro-Ugarskoj Monarhiji. Bili su protivnici svega što nije odgovaralo njihovoj viziji Bosne. "Zeleno busenje" je romantiĉarska i realistiĉka priĉa o tragici Bosne. Mulabdić nije pisao historiju, već umjetniĉku viziju Bosne. U njemu je i tradicija i realnost, prošlost i savremenost. Pisac je poruĉio da stare vrijednosti tanĉaju, da nailazi novo vrijeme za koje se Bošnjaci moraju pripremiti. Završetak romana je kao lament sudbini "nevine ţrtve onog vremena, sudbine, koju je sada pokrivalo 8 zeleno busenje". Jedan je svijet otišao, a drugi nastaje. Ţrtve su bile uzaludne, ali ih Bošnjaci nisu mogli izbjeći, što pokazuje i vrijeme poslije objavljivanja romana (1898.) i sve što se dogodilo u prošlosti i što se dogaĊa u savremenosti. "Zeleno busenje" je panorama i slika i umjetniĉki dokument. Osim istine realnosti prenosi poruke o zlohudoj sudbini Bošnjaka,, o tragiĉnoj sudbini ljudi, o zemlji u kojoj se svaka nova generacija nalazi pred istim iskušenjima. Muris IDRIZOVIĆZELENO BUSENJE

Bilo je to u petak, u predveĉerje divna ljetnog dana. Sunce je istom zašlo, a nad maglajskim kućama hvatao se već suton. Uskim putićima, što vode iz pitome okoline u varoš, svaki ĉas prolazile hrpe gizdava ţenskinja i vesele mlaĊarije, vraćalo se iz obliţnjih zaselaka kud je izišlo tog dana da se proveseli. Po kitnim se bašĉama kola vodila, pjesme orile, cika i vriska momaka razlijegala se na sve strane. MeĊu ovim skupinama vesele ĉeljadi išao stasit i tanko-vijast momak, i kao da je izbjegavao svakom društvu. Bio mlad, naušnice istom trgle; nešto crne masti, crna oka, ţarka pogleda. Išao putićem, a misao mu nekud daleko lutala; no pred oĉima mu neprestano lebdila slika lijepe Ajiše. Ĉesto bi osporio hod, zamislio se o onom ĉarobnom licu, osmjehu, onim divnim oĉima, umiljatu pogledu, a slatke njene rijeĉi i sad mu zuje u ušima. To je prvo djevojĉe koje je Ahmetu palo na srce. Ahmet je i dosad hodao kao i ostala momĉad, al' nikad da mu oko zapne za kojugod djevojku. Ali on nije ni nalik na današnju mlaĊariju. On hodao po mahalama, al' vazda skroman i stidan kao djevojka; nikad rijeĉi, nikad one razuzda-nosti kao u druge momĉadi. Na prvi se mah vidjelo da je sin ĉuvenog Omer-efendije koji je nekad kasabom upravljao. Kakav je bio Omer-efendija tako je i djecu svoju odgojio. Najstarijeg Mehmeda izuĉi i postavi pisarom kod kadije uz lijepu plaću, srednji mu, Ahmet, iza njegove smrti svrši ruţdiju 13i pade u tenzimat, a najmlaĊi, Alija, eno ga vazda prvi u nauci medu svojim drugovima. Kad ih je tako izveo na pravi put, onda je mirno legao u grob, ostavivši ih sijedoj hanumi koja se diĉila s njima. No majci je ipak najstariji, Mehmed^fendija, zadao dosta brige. Odgojen u zgodi, ostao iza oca u lijepu imanju, ĉijim se prihodom kuća uzdrţavala kao malo koja u kasabi, a on, mlad, pao pod ajluk, pa se dugo naprovodio, momkovao, dok se jedva oţeni i smiri. Pa i sad, već i otac, ne moţe da se otrese starih svojih drugova, i sad ĉesto zaĊe s njima kud na zelen, protefereĉi i proveseli se. Nikad on doduše nikom ne bi na putu, ja 1' da kome rekne "crno ti u oku", al' mati se za njeg bojala, kakav je današnji naraštaj. Zato je sijeda hanuma bila u strahu i za Ahmeta, ĉesto govorila, da se i on ţeni, al' Ahmet ni da ĉuje o tom. Da je tome bilo vrijeme to i on vidi, al' Ahmet... ta malo je onakvih, to su mnogi rekli: mladi, a opet uviĊao neurednost starijeg brata. Razumio je majĉinu bojazan, al' je bio ipak tvrdo uvjeren da on nikad neće bratovim tragom. Sa svojom se ţenidbom nije ţurio jer je htio sam sobom da steĉe i namakne sve što mu treba, a u drugu ruku opet: Ahmet je bio svojih misli. Propustio je tolike lijepe prilike, za što ga je i mati korila, a samo da nade onu koja će mu bit u srcu, i kojoj će se i on sviĊati. U takoj je ţenidbi on traţio sreću svoju. Sjutri dan Ahmet nije mogao odoljeti srcu da ne proĊe ispod Muharemaginih prozora. Prolazio je on tuda i prije, al' prije se i ne ĉu da je Muharemagina Ajiša već djevojka na udaju. Pa i viĊao je nekoliko puta, al' nikad mu se ne uĉini onakva kakvu je vidje na juĉerašnjem sastanku na Ibriševu brijegu. A kad je tu smotri, a ona stala izvan kola, njeţna i umiljata, njemu je srce jaĉe zakucalo. Zbunio se u prvi mah, pa onda okrenuo se k njoj a ona... sva porumenila pa se sklonila za jednu drugaricu svoju. Tada joj se pribliţio i... progovorili po nekoliko rijeĉi. Ahmet joj pri polasku obećao da će je potraţit sjutri dan kod kuće njezine. <■ ■■ ■ • 14 Od tog je dana Ajiša ispunjavala dušu njegovu. Jutrom bi bacio pogled u kuću Muharemaginu a pred veĉer svakog dana kojasio se ispod njenih prozora. Doskora poĉeo i obnoć odilazit Ajiši pod prozor i ostajao do neko doba, a ljubav tiha i njeţna sve ĉvršće spajala srca njihova. - Ah, ne znam kako bih ti kazao koliko si mi za srce prirasla! - govorio joj on jedanput. - Vjerujem ti, Ahmete! - odvraćala ona al' vjeruj i ti meni! - Otkada smo ono prvi put progovorili, znaš...? - Onog dana nikad neću zaboraviti! - Ja odonda vazda o tebi mislim! Ahmetu se ĉinilo da se njih dvoje nikad nijesu vidjeli da bi se ipak jedanput našli. I zima je bila na izmaku, a Ahmet nije propustio dana ili noći da ne vidi Ajišu, da ne progovori s njom koju rijeĉ. Sto koji dan, što koji sastanak, ljubav sve vruća, oni mislili, ĉeznuli jedno za drugim... 15 II i','r: ■ .■ '-■.■'.■ ; ...U-iij Kad je Omer-efendinica, mati Ahmetova, saznala za ljubav Ahmetovu s Ajišom, silno se obradovala. Makar da za Ahmeta nije bilo bojazni da bi udario stranputicom kao mnogi drugi, ipak mati je htjela da ga smiri, da doţivi i njegovo veselje. Muharemaginu je kuću dobro poznavala, s Muhare-maginicom, kao dvije sestre, a Ajiša joj već odavna srcu pri-legla, i kao da joj je samo srce za nju nešto šaptalo. Zato je ona

No to je sve uzalud. a baš taj odgovor uspirio je u njemu još vruću ljubav. pa je ĉak uvrijedilo što im Muharemaga. pa eno ga. a Ahmeta rastuţi. ĉak uvrijedi. al' nekako mu se nije dalo. ulio mu u srce neku snagu da savlada i još veću poteškoću. a znao da je Muharemaga ĉovjek od starih ljudi. a otkad mu ţena reĉe da bi htjeli da zaprose Ajišu. da se sprijatelje? Prije dvije. jer Muharemagi sama misao nalijetala: u njeg jedinica kći. Vidje ga prošloga ramazana kako lijepo uĉi u dţamiji pa odonda kao da mu srce omekša. a ni sad mu ne bi mrsko bilo da se dijete od sebe proĊe. pa jedno drugo i tamo povuklo. al' je zato obnoć dulje ostajao i oni vodili ljubav vruću nego li prije. onako selište uza samu varoš. a Omer-efendinica se pazila s Muharemaginicom kao i prije. al' je sad i u njoj usplamtila ljubav silnija. kako li napreduje. a u onog jedinac sin Rašid. i najposlije pošlo u ruţdiju. Ali doskora stiţe odgovor kakvu se niko nije nadao. Srce mu nije dalo da ga odvrati od tog. Djeca odmala nauĉila zajedno. Te je veĉeri otišao Ahmet Ajiši pod prozor i ostao do neko doba noći. a Ahmet šutio. Vele doduše da gdjekad zaĊe i u mejhanu. a pogotovo oni koje kalem i u sud uvede. mjesta zbog Muharemagina takog odgovora. Nit ga je mogao dat ni ne dat. moţda boljeg. ali mladost ko mladost. Već se i Boga bojao da dijete svrgne s onog puta. a on. pa mrzi i prezire sve one koji se po sudu povlaĉe. a kako je ĉovjek rijetke ćudi. ĉesto u dţamiji. Ali Ahmet vazda šutio o tom. Ahmet nije odustao od Ajiše. ĉeţnja veća za Ahmetom. Omer-efendinica je sjutri dan poslala ţenu Muharemagi-noj kući da onamo provuĉe kroz uši da se zna u koje će se ime zaprosit. Dijete uĉilo. On nije ni zavirio u tu ruţdiju. desni mu prijatelj. a šta bi tek bilo. tri li godine sinĉić mu Mustafa saleti ga da ga pošalje u ruţdiju. Mislio: ako uĉi tamo . samo da doĊe do svoje drage. Kad god bi se zapovrgo govor o nauci Muharemagi bi niknuo pred oĉi Rašid Salihagin. uĉi bar i drugo što turĉinu treba. a drugo. I Ajišu je rastuţio oĉin odgovor. Ahmeta to ništa nije smetalo. steĉe zakupljujuć desetinu. No za to niko nije znao osim njihovih kuća. Muharemaga nije dao spomenut o tom. U njih osim dvadeset ĉifluka. oni su u Muharemaginim oĉima bili gori i od samih Osmanlija. Nikad još tako vatreno nijesu razgovarali kao te noći. ĉovjek vrlo lukav i promišljen. njegovo od sebe moli. prezirao i kolišio sve stoje osmanlijsko i od suda ne bi ni u desetinu udario da ga ne pozva u ortakluk 16 Salihaga Šapĉanin. al' on ni da ĉuje za drugu koju. dok je sudio nekad. momak ko zlatna jabuka. a dijete ĉekalo da ga otac pošalje. on je ustrajao u svojoj ljubavi a bio je pripravan udarit i na veće zapreke. jer je i ona ţelila tu svezu. a i ona tako njemu. samo što se sad obdan rjeĊe viĊao. On je dalje odlazio svojoj Ajiši. Nekoliko puta odluĉivao da ga izvadi odatle. govorio je on. Muharemagi nije ništa bilo smiješano s njihovom kućom. al' ipak osjećao neku štetu od njih. a tako i sad sinovima njegovim. ponizi tako kuću njihovu. nikad da ga upita: šta uĉi. On joj se zaklinjao da je ona prva i jedina koja mu je pala na srce. a on se nije zatezao kao prije. vršnjak Mustafin. Naposljetku zadali jedno drugom rijeĉ. To su njihove ulizice. a otac puhao od ljutine. makar da mu je sin već i odavna na ţenidbu. Kasnije saznade daje svemu tom povod onaj najmlaĊi Omer-efendijin Alija.njihove kojekakve bresposlice. on se klonio i sjene njihove. ali od Salihage još nikakva glasa. pa makar da onako ni potrebni nijesu. šta bi mu reko? Ocu svom u ruci. A i onako. Njoj se sviĊala Ajiša a i s majkom joj se pazila.sad sigurnije navalila na sina da se ţeni. To Omer-efen-dinicu iznenadi. ona plaća u 17svaĉijim oĉima bila cilj i svrha uĉenosti njihove. Moţda mu je baš taj Salihaga zavrtio mozgom. Mati govorila. da bi je ĉak i ţelio. pa ĉak nabrajala Ahmetu svom stotine boljih prilika. Pa ĉini mu se da ga je i viĊao blizu svoje kuće i već pomišljao da mu ta sveza ne bi bila neugodna. tanji od njih. zaĉudo mu bilo da se druga djeca nagone na nauku. i zaĉas je sve bilo spremno i sporazumno za Ahmetovu ţenidbu. Njemu je ta ruţdija bila odvratna jer se u njoj djeca pripremaju za askerluk. a nije se sklonio na ţenidbu s drugog mjesta. Poznavao je on njega dobro. Kako je vazda šutio tako je i mati mislila da će se sve na tom razminut. zavjerili se da će biti svoji. Ili . Ko bi se još tome nadao! Svak je znao da njihova kuća bolje stoji od Mu-haremagine. Ta rijetki su tada uĉeni ljudi uopće. od to doba bio prema njima hladniji. Dani tako prolazili. a otac ušutio. Omer-efendinici je bilo teško što ih je Muharemaga odbio. i što ima. sva je varoš odavala ĉast njenu Omer-efen-diji. pa to svakom prilikom govorila i pred Ahmetom. Njega nije nimalo zbunio odgovor Muhare-magin. Sad je htjela preko svoje volje da Ahmeta oţeni s drugog. Tako je Muharemaga gledao Ahmeta i njihovu kuću. pa ga se i prošla. Muharemaga je zbilja mrzio sve one koji se s Osmanli-jama miješaju. No peklo je neprestano što ih Muharemaga onako odbi.

ako me odbije! Ona je šutila. gdje valja ubrusit. smilovat će se i pomiriti s nama. kako ćemo sretni biti! . a poći preko oĉine volje.Dobro! . vrijeme rastanku.Ah Ajiša! Da znaš kako je meni teško ţivjet bez tebe! Ove su rijeĉi parale srce njeno. noć se presvratila. da me stigne kletva oĉina! On ušuti.. On već gledao.Pa i ne zna se. . što ovako sama o sebi odluĉuje. Jedna jedita ova rijeĉ svali_ silan teret sa srca njegova.Ako sam ja jedini na tvom srcu. sav svijet moj.Ah. ah.. ja ću.Hoćeš. silniji spram svake smetnje .ushićeno će on.. a ona se zanijela. ~ Pa šta da ĉekamo? . topila u nekom blaţenstvu. htio da joj preda srce svoje.. ako sam ja jedini na tvom srcu. a otac me ne bi dao gdje i njoj nije u volji.Uh. -Ja. . što je skriveno za mušepkom. pozlatio ţivot njihov. zbilja Ajiša. ushićeno. najdraţem na svijetu.da si zbilja moja. toliko 20 je u isto doba duša prezala od nekog ĉasovitog straha i zebnje za onu jednu rijeĉ. svega mi na svijetu.Ah. Ajiša? Sad mi reci! Ĉasak tišina. . .Jedini ti. kud god hodam. najposlije će popustit. . nije mogla. kad god te zaprosim da mi te neće dati! . . a silit djevojku da ide bez oĉine volje.Bijaše sparna ljetna noć. A i on.... Kad u konaku sjednem da pišem.Sve što god hoćeš.Dina mi i ja tako! doĉeka ona. Oduprijet se Ahmetu. sjutra zaprosit.hoćeš poći.A kako to? Misliš da me ne bi odbio? . . onda. zar ne bi moglo svašta biti da te da. Mati je s našu stranu. da budem odbijen. to mu srce nije dalo.izusti on boreći se sam sobom.. i tu sramotu podnijeti. sav klonuo pod utiskom tog slatkog ĉasa. svak će ţiv reći da si pravo uradila što si sama pošla.izusti ona jedva.. koraĉit..Ti se.i zaĉas zahvaljivao Bogu na skoroj budućoj sreći.Šta se bojiš? . da se dogovorimo! . a tek kroz prozirnu tamu vidiš gdje zatitra na nebu po koja zvjezdica. On se ĉas topio u nekom milju. .slobodila ga ona.Ali sad. šta radim. drugi put odbije.Eto.. Dugo joj govorio.. toga ne boj! . otkrio sve nade. ali ona bez oĉine volje prekoraĉit prag oĉin. to je bolilo.. rasplinu tamu s duše njegove.izusti ona drhtavim glasom. Znam. dirnut. otvori vrata ţivotu njihovu. . te iste noći da si moja! Ona se zbuni.. niti si prvi ni posljednji. ako me odbije otac.sve joj kitio tako slatko. akobogda.govorio on. a bio jaĉi.Ja ću te zaprosit. a on nastavi: . a nije dao o tom spomenut.. .. .Da šta ćemo? . Najedanput će on svim ţarom svoje duše: .Otac zna da sam te i zimus htio prosit. pa zar baš odmah! . otac tvoj. bio ushićen. bit ćemo sretni! . Ona je znala koliko nju Ahmet ljubi. . z^arkaje ljubav zaokupila dušu njegovu. .veli on. Ali ĉas je došao. . al' je morilo što i ona njega ne moţe uvjerit o svojoj ljubavi. . On je zove već odavna da sama pode. ali. to nije mogla. . Sa strane Muharemagine kuće pribio se Ahmet uz duvar pa šapće. ah! sad je.Onda hajde. Ajiša. kako će ih paziti majka njegova. Ajiša! Ne bih ja ţalio za te sve uĉiniti. navući na nju kletvu roditeljsku. kako će biti sretni. miso mi je vazda uza te. ĉini mi se.Ah kud sam pristala.trţe se on poslije male stanke. U cijeloj varoši grobna tišina.. sad kad pomislim .govorio on . hoćeš i ti za me nešto uĉiniti? .onda. Ahmete... . Pijetli već uĉestali. izljeva boli srca svog onom.opet će on u strahu. Već reci mi sad . ma sve ..Pa da i odbije. podao se blagu ĉuvstvu srca svog.. on se borio: ţivjet bez nje ne moţe.Zbilja.. Ajiša. 18 JAVNA BSSUGKKA rt UlfMfCf. . pomislim u sebi: baš sad moja Ajiša veze! .Hoću! . ali. a on opet: . vjeruj mi. oklijevala ĉasak-dva.Pomisli. I koliko joj je srce treptilo od njegovih slatkih rijeĉi. Šta da ĉekamo? Ja se bojim. Ona se borila sama sobom. pa ako me i sad. pa bilo to s oĉinom voljom ili sama. Sad ne bih odlazio od tebe! Kad bi se mogao ovaj mrak zastavit. .

ko ljudi vele: što Bog da! Delibegova. nek si gotova. Vrata se otvarala i svaki ĉas izlazili ljudi zijevajući još dremovni. da klanjaju sabah. pa se onda razlijegao onamo preko talasaste Bosne duţ i širom zelenog maglajskog polja. PreĊi samo koji dan da vidiš kako tuda prolaze ljudi s golemim škrljacima. a preko široke i duboke vode ni ćuprije. bistaaa! i stade li prvi. Hladan vjetrić popuhivao. a natovarilo na golema kola bura-di. Iznad hladne Bosne. kapu na plot 23pa za sofru. ko bolan kauri usred kaurske zemlje. Stoga one dvije kuće Bektaševa i Delibegova podigoše tu još po jedan han da putnici imaju gdje prenoćit. baš ravno iz kaurske zemlje. iza kratkog sna ove ljetne noći.je li tako? . koje se poredale duţ Bosne ugibajući se stijeni sjedne. -I ' _•> '. Ali . a ni jedna se ne usudi onamo. Bit će ih do ĉetiri stotine.Ma ne boj se! To će se sve razminut. i gleda: je 1' vrijeme orat.." Tako se oni pazili s njima. Bektaševa i kuća Ha-saniĉića ugnijezdile se na samoj obali do ceste. koja zapljuskuje pećine pod bedemom maglajskog grada. a za leĊima im široka i plodna ledina. koji se rijetko kojasili putem.t jj. ja ne ţelim za te i tu sramotu podnijet da budem odbijen. Šima. Eto tako oni prolazili a svijet ih od ĉuda gledao. je 1' zrelo da se trga i ţanje. buja.Eto tako! Ĉekaj me sjutra odmah iza jacije! .Odmah. pa od miline da gledaš kako to sve cvate. ovi kolari tješili handţije: "Ako. pa se i u širinu proteţe na obje strane.Ne znam ništa. al' zaĉudo govore ama na dlaku ko i mi. kako mu još proklete Osmanlije Omer-pašine naĉiniše cestu. da se osvjeţe hladnom vodom i da se onda oduţe prvoj duţnosti tog dana. a desno iznad samih sljemena kućnih.. veli. sve jedno drugom uza šarugu a konji . same pustoši. zauĉi sabah. Handţije ih već uzaznale. po okolišnim breţuljcima: Tepetu. odmah! Ja ti kaţem. Tišina. Oko kuće su još poredane zgradice i staje. ili ĉije konjĉe prokasa kaldrmom. vi bjeţite k nama na Brod. ali i ti.šapnuo on pa išĉeznu u mrak. >" "< 21IV Svanulo. Dok ispregnu konje i poloţe im. koševi i hambarovi da pucaju. ako te ne dadne! On neće ni slutiti da će šta biti baš iste noći . spremna. a ona osta na prozoru. Ovu tišinu prekide glas mujezinov sa munare. Istom ĉuješ: Heee. kopat. Tanahni mu glas odjekivao po hridinama na kojim se koĉi starodrevna maglajska gradina. Iz ĉasa u ĉas okolica bivaše sve ţivlja.Odmah iza jacije! . pa nabadaj zalogaj po zalogaj. kako je najbolje! Nju sad poduzimala briga. AT jela se dotaknut rukom. lijevo zelenim poljem.Uh pobogu. kad pomislim. neko se ranim jutrom poţurio za poslom.v . 22 Zbile su se uz onaj griĉ i ukopane tu. a ako mi odozdol udarimo. ' . a slap se na Bosni ĉuo sad jaĉe. svaki ĉas more s vojskom i brzom katanom da pritisne polje. samo katkad ĉuješ gdje se neko iskašlje. Pa jedni Bektašu a drugi Delibegu.strahovita su to i opasna vremena kad svaki ĉas moţe kaurin i ozdol i ozgor. ţalit ih treba još više kad pogledaš gdje svaka. a mišice jake. sad slabije.. što vodi iz Broda do Sarajeva. ĉim osvane. već valja kumit i bratit osorna skeledţiju da te prebaci prijeko. Nehajno koraĉaju k ĉesmi da se umiju. . bojala se oca. . Boţe saĉuvaj! Već potegni svaki nešto ko ostve ili noţ. eto ti od te kasabice za nekoliko ĉasaka gotova zgarišta.ubrusi ona u brizi. moţda vina šta li. štono sjede u Travniku i Sarajevu sve od Omer-paše. Njih zareda koji dan po deset-petnaest kola. pa Sti-cu. pa ĉak šale se s handţijama. No ipak tri su metnule svoju glavu u torbu i prešle onamo. a i ovako se koješta govorilo. zuri onamo makar u raţo ili diljĉicu. Pijetli pjevali i pjevali i umuknuli kad su već rastjerali noćni mrak i izmamili rujnu zoru. negdje vrata škrinu. sve po imenu: ĉesto spominjali nekakva Vilaša. a našim zulumćarima. krševitoj Stranici i Voljevcu. Ali i kako bi? Ta sredinom tog prostranog polja vijuga se eno cesta. dotle je i njima veĉera met-nuta ondje na ledini pred hanom. al' Ahmet pritvrĊivao dogovor i odmicao od prozora.. a onamo ona silna plodna ravan! Da. Kako koji ide. ţalit ih treba što su se zbile tu sve rame o rame i mnoga ţeljna voćke pred svojim pragom.. raste. pa da je još ćuprija. ^ . preko vode u onu širinu i prostoriju. blago je uz kuću. kao da su iz samog topa baĉene.. a valovima s druge strane. Kako bijaše puška uĉestala na granici. i vuku sve onim carskim murtatima. a kuće pune. Još neki polumrak i ljudi. pa su zaredale kao da još uvijek putuju ovim povojem sve gore do iznad grada. stanu svi.u se ne daju gledat. pa zar baš sjutra? . Da. opruţio se dugaĉak i tanak pokrov sive magle. . izgledali kao sjene. vi se i tako sebi ne bojte.. zagusti odoz-gor.

ili će se vrijeme promijeniti... Tijelom bila krupna. ko ţena bila starinska. mati je dobro uradila što gaje ponudila. pa mislio da i on njemu tom prilikom kaţe za svoju ţenidbu. . Hama. kao što je ĉesto ĉinila. Ona bi gdjekad bila nešto horna.odvrnu Ahmet. svratio se nešto materi. Ona je trpila od svoje mladosti od silne glavobolje koja bi je drţala po nekoliko dana. Micurić i Sikolu.Nije druge.Šuti! . . a on kako se bojao za Ajišu da će je dati otac ili da će sama poći.•. oţenio se. Ona će ga tom prilikom ponudit kahvom i razgovorit će se njih dvoje o najnuţnijim kućnim poslovima.Kamo Alija. usto je. pa onda trošne kule u gradu.>•.ozva sĊ-brat i ko šćaše da ostane. već davno i babo. mislio on u sebi. Hrpa je za njom oprane rubenine. pošo sam . svjeţa. a doskora i Maglaj i sve ono zeleno prostrano polje onamo. . Ahmet je već opazio da ga brat zove da se s njim za nešto razgovori.Jesam vala davno.. al' još jaka. Hama. Stariji joj je sin Mehmed starješina kućni. pa vrate li se praznih šaka. I on ustao i pošo u konak.Ne znam. jer taj je dan valjalo naći i prosce i da odu i zaprose djevojku. jesi li ustala? . srednji joj sin.< > ■.izvali ovaj oĉi u brata. a sad.. a kako je unišo s namjerom ne bi li se kako otvorio razgovor o njegovoj ţenidbi. hoćemo 1' zajedno? . mjesto kroz ĉaršiju.Do nekoliko ĉasaka nesta svakog traga mraku noćnom.Ti si juĉer malo ranije otišao iz konaka? . U taj se ĉas vrata otvoriše i k njoj upade Ahmet.Evo sad ću vala. .A jest. Do to je doba Omer-efendinica već ustala i kahvu popila pa sad samo ĉeka svog Ahmeta da joj se po svom obiĉaju svrati. . Ali. onda. -Ne treba ti puno trošit.opet će Mehmed-efendija u brizi. . mlad. svjedoĉila daje najsjarija od jedanaestero djece koje je sijedi Bektaš izrodio. Uze kahvu. .. al' on. . . brat skoĉi i oni se zaputiše u sud.Ta imamo evo svega.obazrije se on po sobi.Ĉini mi se . Mehmed-efendija se zgleda okolo da ga ko ne ĉuje pa gćtovo šapnu bratu: . hoćeš ti u konak? ■ ■■ ■s/.Ama ti kao da i ne znaš ništa šta se amo ĉuje! . Srkao je pomalo a premišljao. u dvadesetoj godini.•. glavat momak. otpoĉe stariji brat. Ahmet vidio da brat voli pustom ulicom da ih ko ne ĉuje u razgovoru pa nazrijevao da ima nešto tajno.Hajde. Al' u taj se ĉas otvoriše vrata. uzela pa nešto ušiva. onda onamo preko Bosne Jelovac. ona šutila ovaj put. je li on usto? . 25Ali Mehmed-efendija ne odlazi s vrata. kako su je obiĉavali zvati. Ona je sjedila u svojoj sobi i po svome obiĉaju kako nikad ne bi besposlena. . Htio da joj kaţe sinoćnju odluku svoju za Ajišu ali mrsko mu bilo da prvi otpoĉne razgovor o tom. jesi li se ti naspavao? ' * ' . Kad se naĊoše kod Bosne. sad kao daje nešto pometena.reći će ona u neko doba.da nas ko ne ĉuje? To valja kriti ko guja noge. .Kako si. staje? . a pred njom kutijica puna ustriţaka. Hoćeš ti kahvu? On je krio od matere da puši. sjedit besposlen nekoliko ĉasova.Štaaa? . premda se zaĉudio ovom pozivu.u ĉudu će Ahmet. najmanja stvar u njezinoj kući nije bila uzalud. kad pode u konak.da je došlo vrijeme da me glava zaboli. Mehmed-efendija skrenu putićem da se spusti Bosni pa tuda u konak. . rekoh.■. pa stade..Svrših neki poso pa pohitih nešto u ĉaršiju. • . Kad izadoše iz avlije. a niko ni rijeĉi. Iza Tepeta se ukaza blago jutarnje sunašce i obasja najprije ove breţuljke. uh kolišni se ţene! On je htio da i sad ona otpoĉne prva pa da joj on onda kaţe da je naumio zaprosit i to odmah.upita je on. a na pragu se pojavi Me-hmed-efendija stariji mu brat. eno ga u kući doruĉkuje. . igala.Ja. No on usprkos htjede da otpoĉne razgovor. konaca.■ 24 . Popio je kahvu i posjedio nekoliko ĉasaka. već samo plati što mu mlaĊi brat kaţe.Hajde. No svakako je oĉikivao da ona zapovrgne razgovor o njegovoj ţenidbi. i eto preko svog obiĉaja. zatezao sa ţenidbom svojom govoreći da još nije nabavio svega što mu treba.odvratila bi mu ona na to.Kako si ti. . ' .. Varošica oţivje. jesi li se naspavala? .Govori se da je Bosna data. . šta ću. a bojao se da ga mati ne uzme odvraćati od Muharemagine kuće. pa nema kad da razgovara o poslovima. ĉaršija se otvori. a već i vakat ti je. • ■:. SiiedaLje5_veić pedeset prevalila. pa bi zašla sa sinom daleko u razgovor..upita on majku pa i ne ĉekajući odgovora svrnu oĉi u brata: ■ . <. ali šuti! .

Zaptije se ustrkaše hodnikom.'vUi!> 28 V Doskora je bila kajmekamova soba puna. nade. No memuri kao da malo mare za posao. pobogu brate. kad se najposlije ne moţe sakrit. i sad hoće da se o tom i ne govori već da Švabo što lakše ude u njihovu domovinu. ~>rt • ''"i" '. bud opet da šutit valja.j\'<i"i 'j. ja ću šutit! . da bi on brzo planuo na ovaj glas.Ma zašto. drugi da mu prihvate štap. uĉini im se da sve po dva šapću nešto meĊu se.!. a zaptije u kaušu razgovaraju. ĉudnovat si ti. jedni da mu otvore vrata.Dobro. po dva od svake vjere.''.Ah. . Na drugoj strani opet peklo ga nešto drugo. nije za to Osmanlija niti je prodo Bosne. Mehmed-efendija bijaše stariji od Ahmeta ĉetiri godine ali je ovaj vitak i tankovijast uzrasto i dostigo brata. Pri zemlji je zatvor i staja za konje zaptijanske.Ja se zato ne bojim nikog! Mi svi treba da zajedno branimo svoju domovinu! Mehmed-efendija ga omjeri oštrim pogledom pa završi: . šta se ima kriti? . lukave i nekako baš u tom gledao neku veću sramotu nego li u samoj prodaji Bosne... al' meni se ĉini da bi po nas moglo loše biti.■ .. kog se on taj ĉas od drugih misli nije mogao dotaknuti.!■ ■. Svi memuri i medţlisi kajmekamovi i kadijini.. ţenidba i sve osnove. 26 . ja ne znam kako će se to razminut. Stariji je brat dobro poznavao ćud Ahmetovu pa ga onako ušutkivao.Ja ti to kaţem samo neka znaš! .opet će Ahmet u ĉudu.. . Mi smo u sudu. a tada i memuri prihvatiše za posao. šta je. stari begovski konak. Slušao je. ali je slabo šta ĉuo jer ĉim shvati one bratove rijeĉi daje njihova domovina data odmah se zadubio u misli.. Bud smo prodani Švabi. u carskom poslu.'. već strašive Osmanlije prodali ih. U neko doba oćutiše tutanj uz basamake i poznadoše kaj-mekamov hod.'T ''y. gdje cesta dolazi obali i tu na lakat zakreće uz Bosnu.. Golema je to zgrada. . .ali ja ne znam zašto da se krije. Pošto zaptiju jednog postaviše pred vrata. al' se još potvrdo ne zna. Ĉim se tako duboko promislio. . šale se. kao i svi oni od kojih treba kriti tu vijest dok carska vojska ne zauzme Bosnu. Memuri u svojim odajama rade. .Ama nek se od nas ne ĉuje! . vidjet ćemo sve što će biti. ti znaš naš svijet. a nas drţe ko i Osmanlije koji su Bosnu dali. Niko pravo ne zna zašto je taj skup.Zašto? . a ipak nešto se nazrelo pa se ĉeka da razgovor otpoĉne. mislio on. 27Sud bijaše na kraj varoši na obali. uprav naprama Bek-taševu hanu. vjere mi! .Ti šuti! Najposlije."i'. pa u njima to piše.'■'■■'. lijevo malene dvije i medu njima golem kauš zaptijanski.:. U turskim novinama nema o tom ništa. Znao.>!> '. Zašto to? On ako je u sudu.A naše nije da se paĉamo i u što. . Na jednoj strani bila Ajiša.'.:-• :■( 'Gi '. taj ĉas mu se priĉiniše bratove opomene odveć niske. Kad koji zaptija uĊe meĊu njih i unese im komu kahvu. . sve to bilo kao kakvo zamršeno klupko. mi smo carski memuri.Pa ako je data. molim te! . Jednaki rastom išli tako tiho cestom. . S. ' uh.Ali. . . . .dodade stariji brat kad bijahu pred samim sudom. otpoĉe kajmekamov pisar: . . \'.odvrati Ahmet hladno. a široki i izglodani basamaci vode u prvi boj gdje su se oko mraĉna hodnika poredale odaje.:-n''. već kajmekamu dolaze nekakve francuske.Austriji. te meĊu njima carska hazna. ţivot budući. ali šuti. mi smo za sud svezani. a desno kajmekamova i kadijina. M ■' 1 .:. što vodi obalom Bosne do suda. Ahmet je mladi u svemu pa i u znanju i iskustvu i s toga slušao pokorno što mu brat zbori.Ah. data. muĉna je to stvar kad prosti svijet uzme dem na zub. t/'wl ) •.ini.A kome je data? . kaput. golemih vrata i prozora.

Stoga i ti. A mi.viknu kadija. — doĉeka Numan-efendija. eno Švabo. ni dţebhane.osijeĉe Hadţi-Selimaga. I kad cara nije bilo. .skoĉi Hadţi-Selimaga da će put vrata. kad nas daje drugomu! . . more bit da bi se oduprli sili neko vrijeme. a mi smo kod naroda ko i Osmanlije. . kao što valja da ĉini svaki turĉin.Eto.Ja evo prvi neću da znam za tu emernamu! .Pravo veliš! .prihvatiše neki. Kajmekam. ne ĉuje se da se igdje narod oruţa. . Ko bi digo pušku na Austriju.. Samo ne treba da mi koga napućujemo. braćo! . Nemamo mi u ruci ni askera. U ovoj se emernami nama nareĊuje kako treba da se drţimo dok carska autrijska vojska zauzme Bosnu. . ne treba da se mi pokorimo. . kad ga ne moremo savladat.povikaše ostali.nastavi pisar. nije poruĉivao kad je Bosnu davao? Kakva je to pravda: dati Bosnu kaurinu a i ne upitati nas. ja sam mu drug u boj.Ako kaţemo. . a gnjeĉilo nas i muĉilo tolike godine. ali stoga što smo evo još u carskom poslu. samo ne diţi narod. moremo 1' se oduprijet sili austrijskoj.Ja ću šutit. Dok je pisar ovo govorio sve je šutilo..okrenu se kadija k njemu. Osmanlija.uprijevši rukom kroz prozor. ovdje u sudu. pa najposlije kaurinu u šake! Turĉin ko je. Na to je i sam sultan pristao. Pa je šteta da se u ludo krv proljeva. Hadţi-Selimaga! . . bujnim! . braniti se. to je odmah povrh nas.šta je nas. mi nećemo.Dok smo ovdje na okupu. ĉovjek poznat sa svoje oštroumnosti. a sam gotovo Hadţi-Selimaga sa dva-tri druga galamio i dizao bunu. ne samo Maglaj. gdje su bili zastupnici sviju sila. a braćo? . :'<v . sam Hadţi-Seli-maga sijevao oĉima tamo-amo i svaki ĉas htio da nešto rekne. . . taj će se dignut. što se mi tu nateţemo vazdan! . . pode li jedan. U berlinskoj konferenciji. . .On nije naš. da ne treba da se u ludo krv proljeva? Mi se biti nećemo. ali svejedno.obazre se naokolo.Ĉekaj! .Ja prvi u tom nijesam s vama! \a • Svi svrnuše oĉi u njeg.. a pogotovo mi ovdje carski sluţbenici treba da slušamo šta nam car naš poruĉuje. kao da nas i nema? . digo ju je na sultana. šaka.opet će Hadţi-Selimaga.Nama se ovdje nareĊuje. Mi smo duţni da narod odrţimo u miru. da ustanemo svi. .Evo emername iz Tuzle. mi smo duţni da i narod saĉuvamo od boja. «" •< j ■ ^i 29. braćo. pa šutio. . ne poznavao dobro jezika.A zašto nam. 30 .prihvati Numan-efendija. pošto je znano — da ustane sva Bosna i Hercegovina. -Ane zna se šta se radi i u drugim mjestima! pritaĉe Mujaga. bojim se. uzbunit će se! .opet će Hadţi-Selimaga.Pravo veliš! . da se sve digne.ozvaše se ostali. već sva Bosna? Ah. jer ovo biva njegovom voljom. U neko će doba Numan-efendija: . . a u sobi nasta grobna tišina. već da svak gleda svog posla kao i prije. bili smo mi u svom vatanu i branili ga. opet. . pa onda istom na Švabu.Kako oduprijet! . -dovrši pisar. . . Odmah se vidjelo daje veća polovica protiv boja. .javi se sad Numan-efendija.Narod će se sam dignut. .mi nećemo.Hoćemo 1' kazivat narodu za ovi glas ili ne? . je li pravo ili nije što su nas dali Austriji. . šta velite? . ali ipak nazrijevao klicu bune.da se niko ne opire ovoj naredbi.. treba da gledamo da se narod ne pobuni. umiri se! .Ja mislim. kad iznijet ne moremo s carskom vojskom.Al' evo ĉusmo šta nam sultan poruĉuje! . da je zazvonilo u dvorani. bit će se.To moreš.Najposlije. . da se dogovorimo da ne kazujemo svijetu ništa.I još nam poruĉuju da se ne bunimo . pa digne li se buna.javi se kadija.Ko će se bit. . . al' poslije po nas gore.Naša je duţnost. al' nek znate. nemamo carske zapovijedi. efendija. zakljuĉeno je da u Bosnu uĊe Austrija. car je dao Bosnu i stvar je svršena.. Je li tako.Mi se evo nećemo biti. Najedanput se trţe Hadţi-Selimaga: . a što je najpreĉe. ne moţe iznijet s jednim carem.I ne treba nam! . nek se tuĉe ko hoće. .Ko je turĉin. .Sad o tom nije govora. Svak će vidjet ovu nepravdu gdje se Osmanlija titra s nama. već pitanje je: moremo 1' mi iznijet.Stani malo.trţe se kadija.duţan si da šutiš. Ako nas je dao car.Ljudi.javi se drugi.

Ta zašto ĉovjek ţivi? Ako ţivi. njegov brat. ama mu zaĉudo bilo za Numan-efendiju. a o obrani vatana svog nije ni govora. duboko pade. Nešto se naĉulo. Baš te godine njemu je reda bila da ga pozovu na kuru (vojništvo). Razgovor nastavi Sefer s Bajrom. dok Hadţi-Selimaga skoĉi put vrata. Za vrijeme razgovora svi su ĉinovnici šutili kao zaliveni. bez noţa! Najposlije ni ĉinovnici ne bi trebalo da budu taki. upriješe oĉi u Sefera. u Mehmedefendije još blaga ćud oĉina. treba 31da se ovako svi skupimo. proklet on bio! . drugi kao da su to znali pa nastaviše svoje duboko razmišljanje.■. a ako vojska austrijska doĊe.. a boj ne plane. . -■ 34 . Na Osmanliju hiljadu kletvi. pred kojom se on do tada stidio kao mlad momak i ĉinovnik.Braćo. a da steĉeš onaj svijet. Kako ostali. a u Ahmeta sTcanosT djedova. pa da javimo zapovjedniku da se nećemo bit. sva ta gospoda pade u njegovim oĉima. sve ga to jedilo pa prezirna--gledao one ĉinovnike. ■{(•■?. a neki kao da su to znali pa samo uzdahoše. Vidio da su to ljudi pokorne sluge svog starješine i svoje kese. . roĊena braća. Ljudi se po ĉaršiji pošap-tavali. al'-on se nije toga bojao kao drugi. i onako ko da si jabuku raskriţio. No ostali su u mislima bili protiv boja. a Ahmetu kao da je mati dala srce djeda mu Bektaša koji nikad nije ušivao para u opanak il' u samar.4 '. brani se. što ima tu starijeg brata. :■: '. a Sefer mjerio druţinu oĉima. vidi se da se nešto kuha. Dok se u jednoj javi Sefer. neka znate! Neki kao da se probudiše iz duboka sna. Ljudi se po obiĉaju sastali na razgovor.Tako je. a jedini Ahmet bio uz Hadţi-Selimagu. da se buni svijet. što i on nije onako slobodan da se sad moţe ispravit zajedno s Hadţi-Selimagom.Šta. nastala su strašna vremena! Jedan je ĉovjek ka-der uzdignuti ĉitavu varoš. No. Doskora sabiralo se još ljudi i prodruţivalo njima u razgovoru. isto onako kao i drugi.. nasta tišina. .. On uprav 32 svega srca ĉekao da mu se pruţi prilika da se ogleda na junaĉkom mejdanu.j /■. a za njim Mujaga i Mula Omer. No. Dajte da se raziĊemo svaki svojoj kući. Napane li te ko. dok će sam kahvedţija Bajro: . a i turĉin dobar. imaš pušku.odriješi Bajro. -<■». nek se samo viĉe. razgovarao o tom dogaĊaju i zabrinuo se samo toliko koliko i drugi: da li će se moći narod odvratiti od boja. prodani smo.a ovako nejednakih ćudi. da se sprema za onaj svijet pa da onda umre. Pa zaĉudo. a svi je ne moţemo umirit. da .Ljudi. Ĉinovnici i medţlisi šutili ko zaliveni.povikaše neki. ja kamo li slobodni ljudi kao što je Numan-efendija. oba su htjela da se digne galama. ĉovjeLpota. brzo im opet razumio. a u sudu kao da se ništa i ne zna. tako i Ahmet. jedna mati.Švabi! . Njiha dvojica. a graĊanstvo bilo nekako sumnjivo. jedan otac. 33VI : Svaki je proveo taj dan u nekoj neizvjesnosti. upravo muka mu bila. koji je na glasu pametan ĉovjek. Kad se vrata za ovim pritvoriše. narod predviĊao nekakav dogaĊaj. Ali bilo je sasvim oĉevidno daje Mehmed-efendija sin oĉin u svemu. Njemu ţao. a nada sve diţe se Hadţi-Selimaga. da i svom rodu pomogneš. pa im doviknut što ova/ nije mogao ni umio: da su izdajice. samo što je Ahmet malo crne masti. Po veĉeri bijahu sve tri kahve u gornjoj ĉaršiji pune. sve šutilo..-. zamišljeno. Primicao se mrak. Svi prihvatiše ove mudre rijeĉi Numan-efendijine i doskora se sve raziĊe. tako! . gledao u njima ţive slike onih Osman-lija koji dadoše Bosnu Švabi. vraćao kroz hajduĉljivu Pomrklicu.!-'. prodavši ţito.nak_ onako. U tom je bila meĊu njima velika razlika. ima li onda boljeg mejdana od boja za domovinu. Druţina umuknu ĉas-dva dok on sjede i pozdravi ih. Muka mu bilo što se još\ osjećao kao sluga u carskom poslu. kako i treba da radi pravi turĉin. pa da se tako odmah pokori bez puške.■••.Osmanlija. bolan! Kome? . Zašto on da onako govori? On. U to će meĊu njih Hadţi-Selimaga. Dok se trţe Numan-efendija: . Sva ona gospoda. kad bi se u proljeće. pred koga se ne moţe upletat.najposlije pokaţeš da si potomak Hrnjica i Halila? Tako je Ahmet umovao. j"i ■''• ■ .-. koji zna što je šerijat. ali ovaj put sve nekako zabrinuto. a pored kajmekama i kadije oni se ustruĉavali miješat u razgovor..&"■■>:■ ■->•' l. Njiha su se dva podudarala u mislima. i: ... ali znatiţeljan u svaĉem. U obojiceJMjaše oĉina pamet.

ako Boga znaš? . ipak odluĉan je ĉas pa Hadţi-Selimaga diţe. već zauzima jedno po jedno mjesto.Staja znam. nek nas brani! .. .Ih! .. .Šta! u Doboj stigo! . . . Ako mu ga narod ne da. već htio da to narod od sebe zapoĉne pa da se i on tome pridruţi.Kako uzalud! zašto? . Svi su drţali ovu dvojicu za pametne.Eto.Bajro će stojeći zapanjen uz odţak.U Doboj. ne damo askera! . Koliko su se jedni oveselili Hadţi-Selimagi. . (. kako pravo govoriš! . kad se vrata otvoriše. „7 .. pobogu braćo? . ja iko ţiv.Nemoj tako. no bio je zato da se povede boj.ĉudili se ljudi i zanijemili nekoliko ĉasaka.Aškosum ti bilo! . Ako smo mu kad i izišli iz itaata. u Doboj! .Fala Bogu kad vidjeh jednog turĉina! ...Sto je puta nas Osmanlija prodo. pritisko polje dobojsko u sami zahod sunca.produlji Sefer svoj prekinuti razgovor gledajući u njeg. prodo. Po ovoj maloj dmţinici moglo se saznat da je tako i cijela kasaba u strahu.Hadţi-Selimaga je kao i drugi šutio taj dan. veli. ko kad nema nikog ko bi narod sklonio na nešto.A zašto te je prodo? '■ . za najpametnije u kasabi.Nama se zulum ĉini? DoĊe zapovijed da damo koju stotinu momaka. ali kako je bio kod suda.doĉeka Numan-efendija.I ne treba nam je! •■ r. ja ću ti kazati: Prodo baš zato što mu nijesi pokoran. . . a odluke nikakve.^.Kako ću ga pripoznati kad me je prodo? '■'■' . Eno ĉovjek sad iz Tešnja. . ti ne pripoznaješ cara ni njegova emera?■'■: . . I tek što je sio. a knjima upade Numan-efendija. a findţan mu ispade iz ruke. .. .Sefer će toboţ zabrinuto. ali mi ako budemo stari. a ono što se danas vijećalo bila neka tajna..Pa ja.trţe se prvi Sefer i podboĉi objema rukama nasred kahve. .. kud ostali turci tud i mi. toliko su opet drugi Numan-efendiji.Već reci: kud sva Bosna.Kad ne moremo iznijet sa. turĉin ko je neće se predat lahko.E ja šta govoriš: kud svi turci.trţe se Numan-^fi dija..na to će Bajro. bolan? . Stoga se danas nije mogao odluĉiti da on zapovrgne skupljanje vojske.ironiĉki će Numan-efenedija.Ma šta hoćeš ti? .. Hadţi-Selimaga! .'i . Makar da Sefer bijaše ĉovjek komu se nije moralo odgovorit. prodo! .Biva. on šutio.Ama bolan. a Švabo.v„ . Ovim ĉasom i Hadţi-Selimaga i Numan-efendija preki-doše svoj razgovor.Beli vala! . da se oni neće biti.Ja smo mi bili pokorni caru. tud i mi! .Prodani. .Ha. i prozbori ozbiljno. šta ostali svijet to i mi! \ .Al' sva se Bosna neće biti. ha.Bogme. Ne izgovori Numan-efendija a vrata se naglo otvoriše. . Svi svrnuše oĉi u njeg. .Evo.Pa nije ovo prvi put! . prodani. . a bijahu ljudi i od suda. .Ma kad. ha! . od gospode.doĉeka ovaj. to smo uĉinili zato što nam se zulum ĉini. Nastupio je dakle odluĉan ĉas: boj ili mir. nek svijet na drugi naĉin sazna za Švabu. mi se ne damo! Numan-efendija šuti. gledajući u Sefera. ..Eno Švabe u Doboju! .Hoću da se krv uzalud ne proljeva! . raskolaĉi oĉi.Mi ni od cara nemamo zapovijedi da se bijemo! 35. da se naša domovina obrani od dušmana.viknu ĉovjek sav prestrašen..Pa! U cara dosta askera.Ja šta ćemo. a mi se krivimo medu se. . .Mi nijesmo ni za kog svezani! .. . Istina izbi na srijedu: da Švabo ne dangubi.. Hadţi-Selimaga. . .Ja šta ćemo. u brizi. Narod opet 36 kanda je oĉekivao da se kolo povede od suda.Sefer će. -Ne moţe se kovat asker kao pare.dreknu Hadţi-Selimaga. pa veli. moj dragi Hadţi-Selimaga! .Eto sad stiţe ĉoek ozdol.

ta šta bi mu rekla prva jauklija njegova? Muško bajagi. već da se odmah predamo. Svjetlo se vidjelo u svim kućama. mislili da ni car ne zna za to. >. ali ga u taj ĉas zastavi druţina. mjesto takih slatkih nada. koje nam kaţu da ne diţemo puške! Svi svrnuše pogled u Numan-efendiju. Njega su trle dvostruke misli. munjevito se rasprostro. već ti se ĉini da iza svakog kuta viri neko. ţenidbe. htjelo se nešto. pa da se je spremno ginut ili bjeţat. ili poginuti.. I kad bi predobio Ajišu. a osobito ovo otkad se smrĉe 1 rekoše daje stigo u Doboj. da nije bila noć. za silah! .Pa šerijat ti kaţe da starijega slušaš! . Pa moţda bi se i našo ko bi to kolo zapovrgo. a ona hladnoća i briga u starije im braće 37zadavala veće ogorĉenje i ko neku veću srĉanost. bez sporazuma. eno Švabo u Doboju. da nam to Osmanlija poruĉuje. A poginut.. i kad bi bar za neko vrijeme odgodio sve to. Svijet se razbjego svojim kućama. šta će bit sa Švabom? Ako je istina da je došo u Doboj. . . a krije se sa ţenskinjem! Jok! Ići u boj? Da svakako ljepše. kad bi on tako kukavan bio bi 1' ga i Ajiša imala zašto volit onako ko prije? Ta s kojim bi obrazom izašo pred nju?. da za svakim vratima bdije po jedan ĉuvar svog doma. dostojnije ovakvog momka.Kad je tako. bez ikakve odluke. pa sve posuka napolje. a da ti dušman uĊe u zaviĉaj pa moţda i u kuću! Pa zašto i ne bih? Ĉuvati staru majku svoju. Hadţi-Selimaga! — doĉeka Numan-efendija. da pokaţu onim strašivicama: što je junaštvo. da se moţda ne zaglavi u plamenu svog doma. sramota. ah to je sveto. sjedit uz ostalu svojtu. i ti ćeš s nama? Mi smo te ubrojili. al' niko nije znao što.osijeĉe on svega srca. u jednom se kutu zbio Ahmet i'razmišljao kanda jedini zrelo i razborito. eto gotovih vojnika. a i Ajišu drţat na oku dok ovo sve mine. . -:•■■■ : . to je. sivih sokolova. a nigdje ni vojske.. Uto provali u ĉaršiji. pa il' obranit i majku i dragu svoju i vatan i sve. ali šta? Onaki momak. da tu kod svoje djeĉice ĉeka zoru i sudbinu svoju.. . . Numan-efendija uhvati tu priliku pa nastavi: . . već turĉin ko je. . u onoj tišini. Glas 0 Švabi dopro je u svaku kućicu. ni kakve spreme! Ĉuvati kuće svoje. Najedanput skoĉi on odvaţno i pode prema vratima. da je sve budno. još hoće da se ţeni.ali mi treba da se šerijata drţimo. Taj glas uzburka svijet koji je sjedio po kahvama. o junaštvu. pa ti to sve sijeva vatrenim okom kroz mrak poput plahe zvijeri i ĉeka napadaja.Ne. već da je Švabo od sebe udario.Ekuda? . sad napade ovaj veliki dogaĊaj. al' sve mukom muĉi.Bezbeli. 38 . Ljudi potekoše svojim kućama. . Ljudi do tada ni-jesu ništa znali za emernamu.. braćo.. Mladeţ ko mladeţ. Neiskusni momci nijesu mogli povesti sami boja. pa škripalo zubima.. U trećoj. da obrane ognjište svoje. . da nije bilo onako kasno za svake spreme. Samo da ima ko razvit bajrak i pozvat svijet u boj.Slobodno! . DokJ£_ovakojriladeţ sanjala o svojoj pobjedi. tugaljiv glas: . na oprezi. To izgovori pa zamaĉe na vrata a druţina osta izmišljajući: ko bi po prilici još htio i mogo poć s njima u boj.Na Švabu! . skrštenih ruku. Arapovoj kahvi sjedila je mladeţ i slušala kroz otvorene prozore onaj razgovor.Ja neću da znam za onog koji me je prodo! Šerijat hoću. Sve se raziĊe pa naposljetku i Hadţi-Selimaga i Numan-efendija. Mjesto Ajiše.Da ti ja kaţem šta ćemo! Hućumet se neće bit. mislili da će Švabo do zore niknut u Maglaju. mašta se razigrala.Ne nagovaraj svijet da gine dţaba! Ĉuli smo i ja i ti danas carske rijeĉi. kao što se eno ostali razbjegoše.. stoput bolje nego li sramotno ţivjet! A -ko zna.ulovi ga Numan-efendija.' : /ti 39r VII Noć je tamna da se prst pred okom ne vidi: no nije pusta i nijema kao druge. znak.sad će Hadţi-Selimaga.pregledaše ljudi drukĉije i kao da se probudiše iz sna. Mi nemamo koga ĉekat. . Niti je druţina gledala u njeg niti je on ĉuo njihova razgovora. . i kaţe nam da nam nema fajde opirati se tome.<■■ ■). pro-sidbe..Istina je. onda eto ga sjutra i u Maglaj.U me se morete pouzdat kolik i u kog.Braćo. krvca uzavrela. . No većini ta obrana nije titrala pred oĉima već da se ogledaju.Car je dao Bosnu Austriji.

pa ĉak mu se priĉinilo da mu se kroz plaĉ odazvala.Ta ne boj se. Ajiša. a koju ja evo hoću da uklonim.. kad mi dušmana naćeramo.Opet se to još ne zna kako se more okrenut.Pa! .htio on da joj malo ublaţi tugu.. da proţivim s tobom makar dan jedan. Ona umuknu. . ni. išći nam od Boga selamet.. pa se ona tuga sve pomalo pretvarala u sjetno blaţenstvo koje je onda opajalo cijelo biće njeno da bude pripravna na sve što on zaţeli. ne zna se kako se more okrenut! . sretniji od svega svijeta. ne bih ţalio još dvostruko raditi. Nije je mogao vidjeti u onoj tami al' naslućivao da je tuţna i sjetna.Pa molim te. ja nit bi ovo radio nit bi se ĉemu nado. da se krije po budţacima sa ţenskinjem.Vidi. da ga bar ĉesto dovom spomene. jesi: vjere mi jedina ti na ovom svijetu. naš ţivot. sve što radim.. mlad momak neoţenjen. našeg sinoćnjeg razgovora. Djevojka je šutila.Ali svejedno. . sibijan. ... . da ona to potvrdo i ne zna. 40 41I on je bio smeten. već me prati bistra oka.A zar sad nijesam tvoja? .. Ajiša. ĉasak jedan prisluškivao.Uh. sav moj ţivot zaĉinjaš mi samo ti.A što me to pitaš? . satrven. sad ne budi ni ti tuţna.doĉeka ona. .Mi muškinje stvoreni smo da idemo u boj. al' djevojka kršila prste. nastavi on. .Ma eto tako. ako ga ne bude. vesela lica... a opet srce još više ĉeliĉile. je li? T: : •' . . da se halali i. ne daj Boţe. pa ni sad ne ţalim i u krv ugaziti.. a on nadoveza: .. nikom nije ni do šta.. tebi se nadajuć. . a ja da sam oţenjen.Duţan sam! . veće muke snositi.. Raspredao govor i htio da joj kaţe svoju odluku da će u boj. sramota. .ako ga i bude ti ćeš bezbeli ĉuvat majku svoju. radim jedino da s tobom mogu lijepo ţivjeti. da svijet hoće prifatit za silah. i da nije tebe.pomisli.. .. vazda nek ti je pred oĉima naša sreća. drukĉije okrenulo. komu je i ovo jedna zapreka. Na malenu prozoriću tamne sobice naĊe on po obiĉaju svoju Ajišu gdje ga ĉeka. uĉi i za me i za se. a ovako. onda.osnaţi se ona malo. to će se sve lijepo razminut.. pa kako vidje da je i u njeg sve budno. da ĉuvamo vas.Ĉuješ. sve za našu sreću. onda će njih dvoje sretni biti. nemoj me ţalit.Jesi.Dabogda! . ali ĉuvao bih i kuću svoju.I nije ti ţao ostavit majku i kuću? . ako se on po ĉem "oţeni crnom zemljicom".. a vidi noćašnjeg! Ona se bacila u brigu. sve će to proći ko mutna voda! Ali u nas nema sloge! .Nije šala dušmanin. sve za te.Ĉini mi se ko da si mi nešto tuţna! . premda se vidjelo da je i on neveseo.A bogme ne valja. . Htio joj reći mnogo koješta: Ako se ovi dogaĊaji lijepo razminu. . ko bi joj otkrio sve te svoje nakane.Uh! i ti misliš. Švabi se ne bi za trag znalo.Da si me poslušala. . Nju su ove njegove rijeĉi ĉasovito bacale u veću tugu.Akobogda. htio bi da se od nje lijepo rastane. more bit da me ne bi ni bilo ovdje.Ma eto onako. -.Ahmet proĊe mimo svoju kuću. .uzdaše ona. . belći bih ĉuvao svoju ţenu i djecu. . uzdihivala. moje bi sve bilo drukĉije.Pa bezbeli.A kako to? . dok ovo pregrmi. . kad sam te zvao. a na svaku bi mu rijeĉ s uzdahom odvratila. kako ćemo sretni biti kad ovo sve mine! Ja sam sve svoje momkovanje proveo samo o tebi misleći.•••. da Bog sakloni da bude boja! . .Majku ima ko ĉuvati. braću i. . Uspe se na prozor i oni zaĊoše u razgovor.poĉe on dirljivim glasom. ti ćeš mene priĉekat.! . Ako sam ti na srcu. kao i svi oni napadaji crnogorske i srbijanske eškije.Uh! Ţalosna ti sam! .. krenu kud je pošo. gdje sam najposlije i pozvan.. ali opet na silu se drţao junaĉki. Ali djevojka se već kod prvih rijeĉi rastuţila.. da si danas moja ja bih opet bio duţan u boj. pa će Bog dat da i tvoja dova kabul bude. Ali ako bi se.poĉe on. kao da i ne ĉuje... a htio opet da se od nje rastane.Mi ako budemo stari. Ona ušuti ĉas-dva dok on okrenu razgovor na drugo: .A ko nije? . kako mi i ne mislimo! .. ali molim te. ... Da budeš moja. Ajiša! .. mnogo trpiti. pa daj. . a sve samo s tebe.promuca ona drhtavim glasom pa umuknu.

Dobro. utješit. . poći će sve od šesnaest do šeset. Ona je teško uzdisala. već ovo dok smo rastavljeni. ■:■•. štogod tvoje uza se. Pa baš u tom još više nazrijevala njegovu ţarku ljubav.■ -dva. nit ću ti ga davat. Same mu suze navaljivale na oĉi... . i ĉas. nadaj se sreći našoj! 44 Nije bilo snage nije rijeĉi da bi je mogao razvedrit.Ajiša! Ona šuti. vatreno..Već hoću.Ja idem. svog srca umuknuo on. ja. ona strepila. a ona tuţna. ali sve će se ovo razminut. poslušat ću te! .42 Pod utiskom svojih rijeĉi.Ta nama valja da budemo snaţni.. onda ne treba da me pitaš.:■ . On je govorio i spuštao se niz duvar. Ajiša! -opet će on. opet vidjet! . sve se više ukazivala na prozoru. . 43Da uĉini neki kraj tome razgovoru. . da ga poslije utješi. a šta su naši stari premetali preko glave. da plaĉeš! Ta ovo je sve od Boga.. naš ţivot! A ja. Ahmet je to sve predviĊao. Ajiša! .. momak koji treba da tješi plaĉne..-Neću da tuguješ. .Mi ćemo se. On ju gledao. da se ne ţalosti više. raţaloš-ćena. Ajiša. milo ucviljeno siroĉe koje on ţali i ljubi. Ona je donijela i spustila tuĊi. koje ucvilit hoće.izusti ona jedva.. sam bez nje. ţivu sjenu u gustoj tami: sad ko ĉarobna vila u onoj tišini.. . reci mi. ako mogu. zaĊe da tješi dragu svoju. ću onda uzet tvoju ĉevru pa ću se s njom razgovarat! Djevojka jpokri lice rukama. da se tebe sjećam. milo. Htio još_ da joj govori.Kaţi mi hoćeš me poslušat? . Koliko je obuze strah od tih dogaĊaja. nije slušala zadnjih rijeĉi. ali molim te. On se malo sabra.poĉe on. koja ona taj ĉas nije mogla ni zamislit kakvi će bit. a on joj ĉuo samo teške uzdisaje. da te još nešto molim: Ona kao da se prenu na ove rijeĉi: .Rastajemo se samo za kratko vrijeme..Nemoj bit taka! . I njemu se stijesnilo u grudima.Staje? •''.zašto da plaĉe. toliko ţalost za njim. da mi. kako se mi i ne nadamo. da sam znao da ću te rastuţit.. svoj mal i dţan. pa onda nekako nenadno prozbori: . Rastat ćemo se neko vrijeme pa bih htio da imam. šaptao daje utješi: .De. Ĉinilo mu se što dalje govori da je više rastuţuje. Ajiša. .Ĉuješ. jer sam i ja onda.. da moremo podnijeti i šta više.i dalje nije mogao..Evo ĉuj! . nama ovo valja podnosit. ta razvedri se malo! Ja. sad nevin anĊeo na ovom svijetu.'■ . da brani nejake.svoju ţenidbu. Ona nije odgovarala. ustala i odmakla se od prozora. pa postavi u njedra.Pomisli samo našu sreću. to nek stoji do svog vakta. on bi sad naj-volio da se svemu ukloni. ne budi tuţna. nemoj tugovat! Ona sve jaĉe uzdiše. . zapinjala mu rijeĉ u grlu.poĉe se on spremat. a sad ţalost s rastanka njihova.Ja ne znam. kad bude ovako vrijeme da ti doĊem na pendţer. znaj da je sve ovako nareĊeno. koje izgubit mora. Ali . kako se bijeli ĉevra.Hoćeš li me poslušat? .... valja belći braniti svoje ognjište. staja tebe mogu poslušat! . da ga poslije nade.Ma staje? . razborita.Vidiš evo šta se sprema. pa makar da je i sam bio dirnut s njezine tuge. pa sve to pobudilo u njoj tešku tugu. Sad je vidjela daje on tvrdo odluĉio poć u boj. Dobro je ĉula kako je triput poljubi. išći nam od Boga selamet. . a ko je turĉin. jednim bi mahom zaprijeĉio i te sve dogaĊaje i ..E. opet govorio. a ona bez njeg.. Kad bi se on pitao. jer njegove rijeĉi izazivlju taj uzdah. Šutili su oboje.. Ne budi tuţna. ako zbilja doĊe do tog da se odmaknem odavle koji konak. Za ĉas-dva opazi on na prozoru.Na priliku eto makar ĉevru jednu što si ti svojom rukom vezla... pred oĉima joj lebdilo kako će on bit daleko od nje.. Ahmete. ali sad..A ko šta? . Ajiša. . .Moreš nešto! . .Budi vesela.a ti. . on..u ĉudu će ona. Ja neću amaneta. strah od onih dogaĊaja koji mogu bit i zamašniji neg ona misli. plakala. akobogda. Nije znao šta bi u tom ĉasu ĉinio. al' njen svaki uzdah parao srce njegovo. . . da nećeš biti tuţna. on bi sad samo plakao.

Oni treba da pozovu svijet! < . . razmahivao rukama. sad sam i ja veseliji. hoćeš i ti meni? Ona jecala.Ama zbilja. Gazija bijaše uistinu gazija . evo im druga. Ahmete! Oni su je po sebi naĉinili. Sve kazivale da je Švabo u Doboju. zamraĉilo. Oni su nas i dali.i nestade ga.Oni se. proĊe bez uzbune. koja se ĉula nije! .Naš će nam halal dati više snage da podnosimo ovo. Ajiša! Skoro ćemo se vidjet. Tu misao oćerivao od sebe. halalit i kad se insan rastaje od danas do sjutra. da se je lijepo... u duši bi se zagrozio. al' se uistinu najviše zbog Ajiše zaklinjao da će . a ni puška puknut neće! . pun straha. Nabrojili smo do sto i pedeset momaka.na jeziku. vjere mi. zar predat se? . braća i . moj brate.znaš da je halal lijep sa svakim! Ja tebi eto halalim što smo se oĉima vidjeli i rijeĉ progovorili. .Ja šta vele. mahao on rukom i pokazivao kako će odsijecati glave. tiho plakala.odriješi on hladno. brate. Ĉaršija pusta i kahve prazne.šaptao on. odozgor od Zenice. Mjesto da se oduševljuje. pa ĉuo to. Od one druţine u Arapovoj kahvi ostao samo kahvedţija Arap i Gazija koji je ionako tu noćivao.izusti ona kroz plaĉ. da zapliva u borbi. Hej. bogati. Bogu hvala. a Arap negdanji rob.I unići će dušmanin. već iz kakvog plećata momka.uzdaše Ahmet. staje cara do pravog cara! Ahmet je gledao u Gaziju tuţnim pogledom i odobravao mu govor.Ja ti halalim! . . kog dovede beg sa sobom s Ćabe. Njegov se šapat ĉuo iz mraka: . Odmah iza sabaha došao im i Ahmet i njiha se tri bacila u razgovor.Ma da mi je deset! . Koja će vojska prije u Maglaj. a u njeg majka.. makar da ne bijaše mkakve^svEZe'iţmeĊu"D6Boja~r Maglaja.. a Ahmet zaplivao u misli pa bi se gdjekad prenuo i odobrio Gaziji razgovor. U brizi se provela noć koja. al' mu se nije dalo. srdţbu. ja sam gotov. skoĉi. Svijeta u ĉaršiji vrlo mak). a za to ništa car i ne zna. to je bila briga i strah u narodu. .tu je zašto.Eto.Oh. Nje kad bi se sjetio. Kao da mu je ko šaptao ludu misao da je to sve samo zbog njegove ţenidbe. bi rekao da to ne izlazi iz tog slabića. sad je i meni lakše. veli. a niko da ne stane spram 47njega! Trnci ga spopadali kad bi pomislio da pane kaurinu u šake cijela domovina. . .osijeĉe on. da se već krenuo uz Bosnu i blizu Maglaja.Znaš. No bilo je glasova i za tursku vojsku koja je išla niz Bosnu. da. ĉitav oblak pješadije i konjanika. ali i ono nas. No kad zaĊe zborit. al' on se ipak sabrao pa pohiti: . sve kao drijenova. . pa i njegov Maglaj. Ahmet mu samo glavom odobravao... i koji po smrti gospodara svog postade slobodan pa otvori tu kahvu. gnjev. raziĊe se. IzmeĊu njih je najviše govorio Gazija. da mi je samo.Dva nek poĊu. Glas mu bio krupan. evo nove brige..doĉeka Gazija. lica oprţena. i oĉino junaštvo htio da na se prenese. Htio nešto da rekne. stade uz prozor pa zakrši prstima.Mahni se. Svaki kaţe: ako ostali poĊu. . . o kojim bi vazda govorio.Ajiša.Zbilja. slabo je i razumio razgovor. Zar mi nećeš halalit? . jer Ahmet bijaše nešto sjetan. Sakato je to momĉe u jednu nogu i ruku. bez vatre. gdje je hućumet? . . Ajiša. da se unaprijed naslaĊuje pobjedom.. Nije šala kaurin da doĊe. ne pitam te šta uĉiniste vi sinoć ovdje iza mene? Bilo je mladeţi dosta! . . samo se u jednoj vidjela na prozoru dva mladića. a ti.Sramota. zubima škripio. . .Pravo da ti kaţem: ništa..Laţu ti. . premda se znalo da njega nikad nije bilo gdje se tuĉe drvenim ili ţe46 ljeznim oruţjem. pratit će nas svud sreća i naposljetku ćemo se opet sastat.Eto. a kad bi govorio. a tijela sitna i ţilava.. pa nek vide strašivice šta se radi. Ona je pri tim rijeĉima tako bolno uzdahla daje potresla srcem njegovim. dan pun brige.Ne tuguj. a sad evo dana. 45VIII Osvanuo petak. sam bi se sebi zakleo da to on neće gledat skrštenih ruku. neće bit! t . gdje će se sukobit. što bi ovdje. kamo. vele. Otac mu je zaista pao negdje na junaĉkom mejdanu..Murtati sve! . zbog Ajiše. A tada se trţnu. a rukama razmahivao da si se divio njegovim junaštvima. Zato ga zvali Gazijom. on padao sve dublje u neku tugu. zabrinut. Ajiša! Vjeruj da se brez smrti ne umire.. a Gazija ostao iza njeg od dvije godine. vidiš.kao da se prenu Gazija i izvali oĉi u Ahmeta. A sad. pedeset drugova! . a .veli on.. Gazija! . ushiti. ipak je do zore stigla puna pregršt vijesti. da je stigla nekakva emernama od cara da ne treba puške dizat. srce bi mu jaĉe zalupalo.Ta ne boj se. neke. gdje je ta vaša gospoda odozdol. . Gazija. Ahmete. Gazija govorio. .govorio Gazija.

Ovaj saţe ramenima.il' osvjetlat lice pred svakim il'. dovedoše oni Omeragu pred dućan mu i zatraţiše da im ga otvori. koji se nekako koĉili ĉaršijom.proliti krv. uplašena. Hadţi-Selimaga je vidio razuzdanost svjetine. Puĉe kletva. ĉuvši onu psovkuj Jripu zubi. Ljudi 49uskakivali u dućan i iznosili teške puške djelomice već zahrĊale. muĉke se šuljali i ĉekali samo da pukne. zgrabiše po nekoliko fišeka. ako k°oga vide.trgovaĉke dućane. Svejehodalo. Zgledaše se još jedanput. Bio to Omeraga. muhtar. neki špTjstaTTšaino'Ho^^ lica. Ljudi veselih lica.. drugi: eno pod Moševcem. uzbune. bjeţanja. mi se s Boţijom pomoći ne bojimo već samo da nam je kakogod saznat za onu vojsku ozgor! .Ali svejedno. da će . I ne osvrćući se na bajrak i na one po ĉaršiji. MeĊutim iz ĉasa u ĉas stizavali odnekle glasovi o Švabi. pogledajući nešta. Svijet se skupljao pod bajrak. Jedni ovako stajali. poĉeše se kupit pod bajrak. koji su samo strijeljali Vatrenim oĉima. da udare._a sve mukom muĉalo. Ljudi nastavili sinoćnji razgovor o boju. vri. . boja. Ali zadrta svjetina ćuškala ga i nogama i rukama. pod bajrak. a drugi mu se zagroziše golim gvoţdem da ga to more i glave stati ako ne otvori. ko nije kukavica!" Hadţi-Selimagadozva Ahmeta i drugove mu k sebi. Kroza sve to vikali ljudi neprestanice: "Pod_ba[rak. da će ih predat sudu. Uzeo ĉovjek ozbiljno razmišljat: moţe li se šta uĉinit s ovom ĉeticom! Ĉaršija je vrila. govorio da on ne smije dijeliti carskih pušaka. kad graĊanina ni od lijeka osim Ahmeta i dvojice mu drugova.Vidiš šta uradiše naši Maglajani? . upadali jedan po jedan u kahvu i pri-pomagali dizati svijet u vatru. zvekećući hotimiĉno svojim oruţjem. Ushićeni ovom halabukom. ciganina ili kakvu skitnicu. govori svijet da ide sila odozgor? . s puškama za pašom. al' drugi nijesu dali pro-bijelit. skoĉili i oni i potekli u ĉaršiju da vide kud li će se. Nastala prava galama.. pa krenuše uz ĉaršiju da se spreme na put u boj. sluge i cigani. ne na Švabu već na . kad i nema nikog ko neće u boj. bijahu sami seljaci. ako ustreba za bašibozuka na Drinu. Ĉaršija se pomalo otvara. koji je imao i dućan tu i u njemu sto pušaka ostraguša i trijestak sanduka dţebhane. trojica se mladića u kahvi uprav probudili. a Cigani mrki i bijeli.doĉeka Ahmet. Ĉas od ĉasa zamašniji.Ama govori svijet. što mu prije nekad sud dade u pohranu. Oni koji bijahu protiv boja išĉezavali jedan po jedan i kojasili se tuda po ĉaršiji i 48 zaĉas nestani ga iz oĉiju. već pozivali sve pod bajrak. ako mu je ţao da mu se razlupaju ćefenci. otvorTdućan i sta"3e~tu~podr5ocivšrše objema rukama. vodeći jednog meĊu sobom blijeda.prezirno će Ah-metu. a da ih bar tako prisile u boj ili ocrne pred cijelim svijetom. Negdje talambas kucnu. U jedan ĉas posuka sve na ravan. jer njegovih prijatelja i znanaca nigdje ni na vjeru. a moţda i vatre. napetost. O boju niko ni rijeĉi. Medu svjetinom nade se i Ahmet sa dvojicom drugova. Muhtar se otimao. oprezni. vrelo ţivota njegova. Vrata se i ne zatvaraju. a ko zna zašlo ih je" zadio. Al' je~~sve muklo pogledalo u Bajrinu kahvu. hoće P skoro amo? . ko je tur-ĉin. Nekoliko ĉasaka stajaše ova rulja ljudi nasred one tijesne ĉaršije. Zgledaše se. razuzdane kretnje.. makar i u ovo doba. a Hadţi--Selimaga udari bajrak nasred ĉaršije. a vidio i daje strašno prevaren. bilo je preĉe ĉuvati kuću i ĉeljad svoju. Sunce već obasjalo svu okolicu. od koga"ce je. pa se ljudi poţurili da brane vatan i din svoj. . vika. dok bar ne stigne glas o kakvoj vojsci da ide naprama Švabi. na koju li stranu. drugi se vrzali ĉaršijom da sabiru toboţ. da su mu to polja i livade. oţivjeli. padalo na um da mu je to krvavo steĉena para. osu se psovka na izdajstvo. cijelu varoš."™ No izmeĊu graĊana cesto si opazio po gdjekog seljaka. kmeti i ĉifluci. Već ga pogledaju da nikne ozdol iz Tukova. jedni govorili da se ne puca. sve u boj! 1 kad se oni u kahvi u neko doba oba-zriješe. a dok se to radilo. jedni ulaze. Oni spolja. a mnogomu ono u dućanu. Glas o Švabi brzo dopro i u sela. a strašivice grdili i psovali najţešćim rijeĉima. Najedanput niĉe odnekle preko ĉaršije ĉopor ljudi.Pa da pošaljemo koga pred nju? . a drugi opet razbijali sanduke i prosipali fišeke. otkle su mu ih i dali. Videći zlo pred oĉima. gdje je bivalo iz ĉasa u ĉas ţivahnije. u boj. Sokakom se ko-jasili ljudi. a treći kazivali za tursku vojsku aP niko nije pravo znao: gdje je ta vojska. al' ja bih htio da znam koliko ima te vojske i gdje je. Spopadoše po jednu pušku.Eto. na kukavice. al' ljudi samo skidali katance. a drugi izlaze. branit. . jedni vikali: eno Švabe kod Šahin-kamena. uzru-janje.

' 51U tom su Gazija i Ahmet otišli svojim kućama da pritegnu lahke opanke a Arap ostao u kahvi da polupa ono pet-šest findţana i dva-tri suda zemljena — sve što je imao u svojoj kahvi. da ga moli. pa da će put vrata. gledamo šta se radi. gdje se Ahmet ţacnu. . . najedanput ovoj ĉeti sunu nešto u glavu. našo se on sam da brani vatan?! . . oni prosuti fišeci koji se sjajili po kaldrmi. . zamijenit će to sve novim. One puške pred muhtarovim dućanom povaljane i prislonjene. nas tri! . pa samo njega sad prati svud. kud si pohitio. zbuni. Bio je mlaĊi brat njegov Alija i Mustafa Muharemagin.•<(.Bjeţite kud u kraj. kamo 1' neće njen Ahmet. vratit ćemo se da vam kaţemo. sve je bilo gotovo. razjariše ovu i onako razuzdanu svjetinu još više. a ako i ustreba. nad njim samo lebdi. plijenom. od sinoćnjeg razgovora s Ahmetom. da zaklinje. . nazrijevali u toj svezi još veće prijateljstvo i drugovanje svoje.: :. o pasu ben-silah.Koga ćemo? . i poĉe se spremati. a djeĉaci otišli da kaţu Ajiši šta su vidjeli. ako ga spazi? Spopadala ga sve veća briga. naputila ih tom prilikom da vide gdje je Ahmet. .jer ja bih volio da ste vi uza me. graĊani opet posakrivani po kućama. kad se okrvavi svojim plijenom.Evo. Mi ćemo do Ţepĉa pa bi-nebi. Ĉarape. .. Sirota.naputi ih Ahmet. noţ. kud ćeš! .oštrije će brat.Vidi ti junaka! .Dobro! Pa hoćete P odmah? . . 52 -.. da ne ide? To je Ahmet mislio i toga se najviše plašio.Odoh! Halalite mi! . ta nju rasplaĉe tuĊe dijete. Kako Švabe ne bi ozdol. jer brat je kao mladu slušao. OnFvTlĉair. a kad su spazili Ahmeta. ja za se idem. najdraţi od sve trojice. tako i ovaj put Alija otišo po Mustafu kući mu da zajedno gledaju vojsku. a ona nije od njega ni krila svoje ljubavi s Ahmetom.Makar ja bio sam. molim te? Idem . Bijaše to snaha. Ahmet kao daje i slutio da su djeĉaci njegove uhode koje je poslala Ajiša. sad se i nje sjetio.I on mi ide od cijele kasabe.Samo da odemo kući da se spremimo. da zna sad šta je on naumio. kud je pošao! Šta bi radila? Plakala. Kako nikad ne bi dana da se njiha dva ne bi sastala. ■. svejedno.E. pa je pomahnitala kao divlja zvijer. .Kad nema nikog drugog. kud si se to zametnuo svojom ludom glavom? -ukori ga brat porugljivim glasom. plakala i plakala. Zna on svoju mater. Ahmet se bojao jedino majke da mu ne sazna za odluku. sakrijte se gdjegod. bojao se da malić ne kaţe majci mu da ga je vidio s puškom. Išulja se iz sobe na prstima pa put kućnih vrata. Zapovijedala im je to obojici. zgrade oko njih nijeme.posprdno će Mehmed-efendija. preĉe ti je neg da ludo gubiš glavu. a pored nje niĉe i brat mu Mehmed-efendija.Eto nas amo prije mraka. i ona se rascijepi na troje: jedni će sudu da potraţe gospodu. al' u taj se ĉas otvoriše vrata jedne sobe a ţenski glas vrisnu. brat jauklije Ahmetove.:■■■• n<j-. sprema li se u boj. Šta će ĉinit ako mu se tuţna objesi o vratu? Ko bi gledao da sirota krši prste.Do sad je sve dobro!^£omisli Ahmet u sebi. pa nastala divlja vika ĉaršijom: "U boj. ni za ovoga više nije bojazni. A Ajiša?.Ali ĉekaj.*"a kuće.. ako hoćeš. šta moţe drugo?. On se prestraši. kolik što bi dlan o dlan. kako se svijet sprema. kod svoje kuće ko i ostali svijet i ĉuvaj mater svoju. pa gunjić ĉohani preko ramena. . a Mehmeda već predala ţeni mu i djeci. . ĉoeĉe. što je njiha vrlo zanimalo. Opazio je dva djeĉaka koji su radoznalo gledali što se radi po ĉaršiji. Zakljuĉa vrata svoje sobe. .promuca on..Hadţi-Selimaga će. kad se pribliţio~klicX^Trkik^ćeTe sad ukraitTr'iutarisat od matere.Ništa.Šta me pitaš. drugi po mahalama da zaokupe age i trgovce. Stiţe kući i muĉe se ušulja da ga niko nije opazio. Ta oni su dva. . bolan. kad mu to sad ne treba. a vojske ozgor. a u onim otetim puškama gledala svoj prvi uspjeh. opanci na toku s kajišima. a djeca malo zatim krenuše putem kanda Muharemaginoj kući. stali tu i ko 50 pobojali se da ih Ahmet ne ukori. bratova mu ţena.Sjedi. jer ih nije mogao natjerat kući.. mestve. Hitrim su korakom stigli do Arapove kahve.Šta vi hodate ovuda? . .ukori ih Ahmet. ako će i djeca. da proljeva suze za njim. gore u stranu! . kako mu se ĉini. a treći ostaše pod bajrakom. Da izbjegne daljoj pratnji svrnuo je s drugovima u Arapovu ka-hvu.što će ga zadobit u boju... koji joj je. . ko je brat turĉin!" Ali vojska nit se mnoţila nit umanjivala.osijeĉe se on pa se opet poţuri strahujući da se mati ne pojavi. Ta za malog se još i ne boji. Ajiša.. . puna brige i straha za svog dragog. a za nj zadi dvije pećanke.

. mati.. ogorĉen. Od velike bojazni posadila je do sebe svog najmlaĊeg sinĉića Aliju.. a da ga tako zaustavi. satrvena. On se s kraja avlije obazre na nju. ĉinovnici i uopće svak ko je bio protiv boja. a pogotovo ukorom i podrugivanjem. pitao za brata.kad se oni sami ukloniše izmeĊu nas! Drugi se smijali ustašama gdje se ovako sami prevariše. u zemlju krila dragoci-jenost. . suznih oĉiju. zastade majku gdje se oporavlja od silnog onog udarca. Brat ga nije mogao odvratit od nakane. Stoga skoĉi ona kao srna preko hajata da će niz basa-make u magazu po mater koja je dolje slagala sude u sanduke. ciknu kao ljuta zmija. pa zamaĉe na kapiju.\. Ah. al' još klonula. pa kako se pogledale obje vojske lijevom stranom Bosne. Gledao Mehmed-efendija pustom cestom nekoliko ĉasaka. brat zagalami. što veli carska zapovijed! Sve uzalud.Ĉuo si. Ovi htjeli iz kuća da izazovu age i trgovce. Oni dolje naĊoše sud zatvoren. ona zakrši prstima. 55. al' kad smotri šta bi od majke mu. Mehmed-efendija je već bio poletio da na silu zastavi brata. samo u njem nekoliko zaptija. pa pošla gore. Ona je medu tim i sama oćutila razgovor. kad svagdje ispod strehe viri pušĉano zjalo i ĉuva svoje dobro.. pa ga ĉvrsto drţala i milovala. al' mu svak kaza daje eto sad proso tuda i prevezo se prijeko. u psovku. al' opet ništa. vrati se.> :•■-■■ ■•.govorio Mehmed-efendija.. i poletje prema njemu viĉući: . Dvije je jetrve tješile i tješile. ljuta i ogorĉena s izdajstva graĊana. Svak se zatvorio u svoju kuću. da joj i njeg kogod ne otme. Sumornim pogledom pitala ga za Ahmeta. Jedina bi ga sad sila mogla zaustavit. kud i ostali svijet. Dok su oni amo u sudu mirno sjedili i razmišljali o svojoj sudbini. Dijete što od vrućine što gledajuć majku svoju za-jatarilo se u licu. oni onamo pred hanom Delibegovim pjevali i pociki-vali. a sve pripravno.Hvala Bogu! . Onda se zagroziše vatrom da će popalit. istom što nije i ono prolilo svoje vrele suze. Kad se Mehmed-efendija bez brata povrati kući.Ahmete. sa svojom ĉeljadi. Ona ĉeta pod bajrakom. No snaha je dobro poznavala ćudi njihove. Kad ga mati smotri naoruţana. 53Poteci sad za bratom. Strkaše mu se strine. uze laĊu i jedan ga skeledţija prebaci za jedini ĉas onamo. mi treba da se ne miĉemo od svoje kuće! . uzbuna. oni najedanput potekoše iz ĉaršije k Bosni. zazinu: "Ahmete. šta će se radit ako se onamo Švabo sukobi s onim ustašama. Pred Delibegovim hanom saznade da je otišo s Arapom uz Bosnu pred onu vojsku što ozgor ide pa će se. Varoš bila kao pusta. halali mi! Nasta meteţ. li" 54 IX Doskora se vratiše one dvije ĉetice bajraku. te i on i ţena mu udri vodu na sirotu mater. al' suze njene ne prestajale. . pa kad im se nigdje niko ne odazva. .Ja odoh. mati udari u vrisak. Neko je u toj halabuci šapnuo skeledţiji da povrati skelu natrag. pa se dosjetila jadu da će to još gore usplamtit Ahmeta. da se moţe poslije makar pod zgarištem naći siromaštvo. plane li mu krov nad glavom.Ahmete.Mehmed-efendija je vazda drţao njega daje opore ćudi i to mu predbacivao više puta pa ga stoga i odvraćo ovako porugljivo.H*i3. Ogorĉeni skupiše se pod bajrak. Ni tu ništa.veselo će Numan-efendija . zamaha rukama. Tako i bi. zadoše u kletvu. veli. Tako ih se kutarisa nekom srećom i ĉaršija i cijela kasaba. Spade na obalu. Ali to Ahmeta više razdraţivalo i ulijevalo mu neki prkos da je sve tvrdi bivao u odluci svojoj. a on je na brzu ruku skrojio da je otisnuo dvojicu momaka za njim da ga povrate. da bjeţi. svi istrkaše na basamake. a uplašena da ne izgori tu u onim trošnim zgradama. Gdje je koga vidio. ovdje sastat s ovom vojskom i udarit na Švabu. pa se vratio kući tuţan. pošto preveze sve ustaše onamo. dok se osvijesti pa je klonulu unesoše u sobu. ismijavajući njegovo toboţnje junaštvo. Doskora se pojaviše u ĉaršiji graĊani.vikala mati. a ona mu teško razabra rijeĉi posljednje: . Sjedila tako negdje u podne blijeda. Glasovi uĉestali za Švabu a i za tursku vojsku odozgor." i sruši se onesviještena. Skela se zabravi i kljuĉ predadoše kajmekamu. satrvena.Bolan. te se prevezoše prijeko. sine moj! Ali njega nesta s praga kućnog. ĉuvali carsku haznu. pa se tu slagalo suĊe. . .. Sve je to u poslu. drago dijete moje! . da svak pode. Kajmekam pozva sve ĉinovništvo i sud na zdo-govor. al' daj ko će pristupit tuĊem domu.

a ako ne bude vatre.Nije 1' majka rodila junaka.. nigdje nikog ţiva da mu se osvetiš. ĉekalo samo. a Muha: remaga uporedi s amidţama Mehmed-efendijinim. sijevajući vatrenim okom preko široke vode. a oni evo svojom se krivnjom prevariše i izloţiše Švabi. Nasta strava. a s njom i svojta njihova preko Stranice u njihove Tmine. ko što su opet drugi kazivali. kad imaš prilikrM ' vidjet. oprezno. Toliko su bili razuzdani. prije bi izlili svoj gnjev na age maglajske nego li na samog 56 dušmanina: al' šta ćeš kad je skela u njihovim rukama? Da pucaju u one trošne krovove. Nit ko ĉu puške ni topa. da se naĊu svi na okupu. a kad bi koji nabrajao: kako bi trebalo one strašivice povezat. Pri ovim su rijeĉima ljudi drijemali. Na raskršću pozvaše oni Muharemagu sa sobom u Trnine. Nasta strah. Mehmed-efendiji je valjalo ostati po kajmekamovoj zapovijedi u ĉaršiji. neko s djetetom u naramku. da je Švabo na eto tu. muškinje šutilo. Ţena mu je odmah pristupila Omer-efendinici. a tome dušmanu u susret otišo njen najdraţi na svijetu! I dok su ţene. pa on da se skloni pod njihov krov! On ode sa svojom ĉeljadi Ibrišu u Olišnjak. aolm^Ha^red~DeTT5egovim hanom onamo već poĉela da zdvaja od puste dosade. da se oĉuva duša. kojim je sunĉana ţega izritila daske. onda gdje si. pa onda na Švabu? Ali taj se junak nije javljao. tugaljiv: . Najedanput kao sami grom razleţe se ovom tišinom odnekle glas krupan. u Muharemaginim oĉima ulizice osmanlijske koji su Bosnu dali Švabi pa sad i sami bjeţe da se uklone vatri. sakrivale što je opreĉe.Dok su jetrve ovako tješile Omerefendinicu. Dan se otegoljiidi_sekojasili po ĉaršiji. zamišljeni. bjeţeći i spašavajući dušu svoju od predviĊene vatre. kad sama s roditeljima svojim ostavlja svoj dom bjeţeći od dušmana. jer će dušman sve popalit. kad se ona ĉeta ustaša uklonila. plaĉ. druge su. Ako ustreba. I Mehmed-efendTJma se kuća uzdiţe. istom što nije bahnuo. što sad eno mirno sjede po kahvama. šutili. da moţda ne izgori. pa sad ljuti. Svud grobna tišina. neko vodeći staro il' nejako. ako će i u tom kobnom ĉasu. pa ih onda zajmit naprama Švabi.. Jedni govorili da se kreće niz Bosnu prema Švabi. U ovoj stisci niko nije ni gledo ni opazio šta bi od one ĉete pred Delibegovim hanom. Ţene su kukale nad sudbinom svojom. Svak klonuo od silne ţege. Kad je varoš opustila. kad samo glavi svojoj gledaš spasa. da se nikakav na skelu ne obazrije. Stranicu i Voljevac. da se bjeţi. tu si. bjeţi! I makar da već dva-tri sata skela ne hoda. pa onda i on stisnuo tabanima vatru da traţi glavi selameta. bez puške i noţa. . ko što jedni vele. ako plane. bilo zamišljeno. tješile slomljenu. a duhom umoran od puste brige7T<xetao~"5e ĉarajom~ţabTrnut. ona kuća njihova.. Ajiša za njima strepila ko prut na vodi. zatušila se od plaĉa. kojoj je ta vrst ljudi kriva. drugi se zdadoše u bijeg. zašto? A zar ti je što p na umu tog kobnog ĉasa. nasta bjeţanje. prhnu to sve poput jata plašivih ptica na sve strane kroz kukuruze i šenice. bjeţi sve da se skloni u šikaru da ne zaglavi. Bit će ih do sto ljudi. baš u taj ĉas zatrubi borija na cesti. Ĉim se razleţe onaj strahoviti glas s grada. . opljaĉkat im kuće i dućane. onda bi se mnogi probudio i zubima škrinuo. kad nije u kasabi bilo nikog ko bi se plašio Švabe. Bit će da je opazio nešto negdje na daleko.r oĉima. sve dva i dva u redu.Evo Švabee?.. al' on ne htje. eto tako. na samom laktu pred Bektaševim hanom i carska austrijska katana zaokrenu cestom uz Bosnu Delibegovu hanu. treći gledali: odakle glas dopire. il' da se odakle vikne: ha.da prepliva onamo i da nam preveze skelu da im se osvetimo. Jedni trgoše pogled onamo Bektaševu hanu gdje bi se imao pojaviti Švabo. vezale nakit oko sebe pa ĉekale sa svojom djecom i muţem. Kad je saznala za Ahmeta. ta sav rod ovaj nekako odvratan. I ĉas-dva. ni vojske nigdje na vidiku. osjetit: koliko si sam sebi drag! Sye_kuće_()staše puste. da pukne. vriska. drugi uz Bosnu naprama turskoj vojsci. Alija i Mustafa se naĊoše. 57strugnuše junaci bez cigle rijeĉi: kud. Sve. makar u pušnicu njegovu. a svijet se šatra bjeţeći. ni gdje planu kuća. ucviljenu majku. Putem se sustigoše | Omer-efendinica i Muharemagina ĉeljad. . Moţe li biti većeg udarca za ono njeţno srce. a treći ozlojeĊeni do grdila s izdajstva graĊana ovamo.govori jedan leţeći u debelu hladu Delibegova hana . pa si vidicTgdje narod~vrvi uz Tepe. pošto je dotle peklo odozgor i uprav zaţeglo onaj pijesak na prudu. A ha! opazili da nema više Šajkana na bedemu stare gradine. bez topa. kone njihove. opet svaki ĉas stiţu odnekle glasovi. a Ajiša se kri-šom primakla Aliji. To bi kolik što bi okom trenuo. sve se razbjeţe glavom bez obzira. kad ti samo ţivot tvoj lebdi pred S p&U. koja korist. zabrinuti. a i nedosjetljivi. Sunce već spalo na samu ićindiju. Njemu je. Ami-dţe Mehmed-efendijine kao i brat im Omer-efendija bili ljudi sudbeni. il' sjedio pred svojom kućom i spokojno ĉekao udarac nesretne sudbine. bez kapi krvi. gdje ĉami još od jutros da prvi smotri ĉiju god vojsku i da javi narodu.

a kamo 1' vama. al' sve su to. Svaki junak svog konja rasprema. gospodine.Šta to? .uĉini jedan od graĊana. .zapovjednik će.drugi će na to.Pa gdje su? . naĊe se tu da im što pomogne ako je nuţno.Da idu pred vas. Vojnici jedni raspremali konje i uvodili u han. prhnulo je sve. . U skeli bili ĉinovnici i nekoliko graĊana. Padoše pred Delibegov han.Pa gdje su? .Bit će ih do jedno sto momaka. pozdraviše se sa zapovjednikom i rukovaše svi redom. . sve mirno. .A hoće li se drugi biti? . ni juriša. more bit! . a ţivica s obje strane! Deset najvećih strašivica. ama ni ciglog glasa. .nastavi handţija. srećom nekom. Handţija sa dva-tri momka svoja naĊe se u hrpi stranaca. zapovijed je zapovijed! . a more bit da će vas gdje i doĉekati! U taj ĉas opaziše skelu koja se navezla odonud od Maglaja i u njoj desetak-petnaest ljudi. pobit će vas iz ţivice ko samu janjad! .dobaci handţija šaljivo. da zarade po koji groš! .Ta neće.poţuri se on na to. ne pouzdaju se u se. zaputili se uz Bosnu valjda na straţu da ĉuvaju ove.. tiho. Ni otkle puške. . a drugi.Prije su oni škrinuli! .opet će handţija. . a ja ih u neko doba poĉeh zvati da mi pomognu kupit sijeno il' ţeti. . ali opet nijesmo odgovorni za sve jer imade i u nas ludih glava pa prijete ĉak i nama što nećemo boja! . zavikao.Hoćemo li se biti. gospodine. . ni topa. .Bit će da su se skrili po šumi i po selima oko druma.■ 60 . Tek će jedan onako ko u šali.'"' ' :"' i'"'""~-■ " -U Doboju.Razbjegli se. pa doći k nama i uznemiriti nas. kojekuda! . .uĉinit će zapovjednik. . al' viĉan ĉovjek. . ' ' '. da idu gore. Opet smijeh. . .a mislim da ni ja nijesam nikom. .Kako to? .Oni se mogu noćas prevesti gore gdjegod. A onaj baš ko da je mene pito.Mi smo još i sada medu dvije vatre.opet će zapovjednik. .More bit! . I bili su evo ovdje sve dok se vi ne pojavi ste. ljudi koji i narria prijete.upitat će on poslije ovog srdaĉna doĉeka. gospodine. Evo ovdje leţali i zijevali. a? . a more biti da su opruţili ravno Ţepĉu. prije vas. more bit. većinom naše sluge.al' ne htjedoše. pa se okrenu i promjeri handţiju. :i '' ' ' •:-•-■■■ ' .A sve je to strugnulo ispod ţita.ali to nije dobra zapovijed! . . a mi zastavismo skelu. ko handţija. . stoje zapovijed! -pohiti handţija nekako oholo. Zapovjednik sa nekoliko vojnika stade na obali i gledaše u skelu.Molim vas.okrenu se zapovjednik. valjda zapovjednik im: . Klatarili su se od jutros onamo po ĉaršiji i nagonili svijet na bunu. a bezbeli hotimiĉno.Od podne već leţe ovdje i proteţu se.Pravi graĊani neće.Sto ide vas tolišna ĉeta baš u samu vatru! Zapovjednika iznenadi ovo pitanje prosta ĉovjeka naoĉi. ali. a i vojnik nekdašnji.ozva se kadija. 59predoše amo. . . . . i uprav ona eškija koji ništa drugo i ne misli već da opljaĉka koju kuću našu il' dućan.Mi ćemo se valjda sukobit s njima sjutra. al' oni ne dadoše. a ima.Ima li ih koliko? .Dakle. .poţurio se handţija. Spadoše s konja i poĉeše se raspremati. .sleţe on s ramenima. seljaci. meni je nešto vrlo ĉudo za vas! .58 Po onoj tvrdoj cesti ĉuo se samo oštar topot konjskih kopita i zveket oruţja.Pa gdje su sada? . ta desetoro djece.■. komšija.u ĉudu će ovaj. U neko doba.Da šta ćemo? .Ĉim je onaj s grada viknuo. vi idete ravnom cestom sasvim mirno.Mi smo zato i došli da vam javimo.Meni niko nije skrivio! . gdje bilo do Ţepĉa! ..Neće! . . gospodo moja. Kad stupiše na obalu. desetak. .Znam ja. a ne znaju šta će. da vidi šta će bit od njih. ne znaju ima 1' vojske ozgor.Sad ih nema ovdje.E šta ćeš.treći će. kud koji. koja se već primicala k njima. Maglaj se neće tući? . cigani. koji je još na Krimu vidio i tursku a i tuĊu vojniĉku spremu i vještinu. . pa onda posjedaše po onoj travi. . .Gdje je veća vojska? '■'■'. Svi udariše u smijeh.

To je sve jedna jedita njiva.. poĉeše se dizat da će natrag. pa jedan po jedan niz obalu u skelu. kuda bi ţenskinje izlazilo Omer--efendinim na teferiĉ. onda najedanput opali top. ţenski. Hrtovi im. Dakle. kad vidi vas tolišnu ĉeticu. Kad se rasta od prijatelja. Na samom laktu Voljevca. ni vatre. Mehmed-efendija ostavi ĉaršiju i primi se voljevaĉke kose. neka ĉuvaju svog doma i u njem doĉekaju glavnu vojsku. zajeĉi: zaĉuje se nekakva graja. Vojnici ih sve opkruţili pa slušaju razgovor. Svak neka bude miran. da je to sva sila. pjevaju. a uz njih i ĉitav komšiluk njihov. ako koga ţiva uhvate. bilo nas ovoliko ili ĉitava vojska. da Bog saĉuva. neko iza drveta. Mi nećemo nikom ništa uĉinit. to je "Varoš" gdje rišćani stoje. 61da se plaši nas. No pored svega toga mislio i o bratu. mislit će da vas i nema više. No svakako će nas pasti manje.. a prije još nego si mitio i zadnju varošku kućicu. . al' vjerujte mi. kako govorahu ljudi Omerefendiji. kad bi prekrili ĉitavo polje. ja da sam na vašem mjestu. nije mogao ni pomisliti da bi Ahmet odustao od svoje nakane. zbogom. te pri rastanku poĉe vrlo srdaĉno: . usudio ni opalit! . ni cigle puške. ţiva na svojim sabljama. ali . gospodo moja! Ja ću se potrudit da priopćim vašu izjavu gdje treba. Ahmet je momak jake naravi i ĉvrste volje. neka ne bjeţe. bila ĉitava vojska. dva. Već po tom što su otcijepljene od kasabe vidiš da je to mahala za se. uzavri sve. tako je nareĊeno . to on zna. urliĉu.E. Stoga se poţurio u Tmine gdje su njegovi pobjegli. Na vrhu Tmina. veli. . •pobit će nas nekoliko. Niko ne treba da bjeţi kuda. tako mirno. pred oĉima ti nikne strmenita ravan. . zadovoljni i veselih lica što se sve to svrši tako mirno. jer tolika prostorija. a vi idite svojim kućama i umirite svoje sugraĊane. Tako kaurin ne dolazi. tri. Mehmed-efendija je znao da ga majka ionako ruţna za Ahmetom oĉekuje u silnoj brizi. a Švabe onako kršni ljudi. vere gore. Tako oni dolaze. raznesu ga. nešto zatutnji. vjere mi. Trnine.dodade zapovjednik. svaka sa vrtićem i kojim deblom voćke. gospodine. zašto se ne bi prevezli u varoš i zauzeli je da tako bolje saĉuvaju i sebe i narod? Jedni veseli.Svejedno. kaţe. Voljevaĉka se kosa spušta u dnu kasabe i zabada u Bosnu da se jedva ispod nje provukla cesta koja te vodi u Graĉanicu. dim se uhvati. za brdom. misleći da su već svršili što su imali. a oni viĉu. sve će bit ko što je i bilo. ako nas je manja ĉeta. neko iza ţivice i ĉudom se ĉudili: da taj Švabo. ništa se promjenit neće. viri kućni šiljak iz guste bašĉe a po dnu je pušnica i pojata. dok zapovjednik ustade.! 62 X Izlaslanici pristaše obali. kako kazuju stari pamtioci: najprije. selište Mehmedefendijino i braće mu. zalaju. ja se ne bih krenuo odavle dok ne stigne veća vojska. konji zanjište. šta ćemo. sve pobjeglo i uzbunilo se. kuće planu. pokitilo se dva-estak kućica.Ona eškija. već uh. Prema toj kosi uzdiţu se Kujundţevaĉe a izmeĊu njih teĉe potok Jandrašac pa se tu salijeva u Bosnu. a oni onda. ni vojske.Zašto odmah ne ide? . da Bog saĉuva. odozgor iznad Maglaja. Šta će bit od njega? Hoće li se proći boja i doći kući svojoj? Poznavao on brata svoga pa se stoga uplašio. Zapovjednik nije dalje raspredao ovog razgovora već se okrenu ĉinovnicima koji su šutili. već neko drugi. da se sve razmine na onom prijateljskom sastanku! Ta to nije moguće. Su dvije strane šikara a s treće lijep gaj. prijatelji moji! . koja se prema tebi spušta u potok. a drugi ovako razmišljajući ispadoše u ĉaršiju i tu se razidoše svaki svojoj kući. ostaje onamo u hanu.Ja neću da se miješam u vaše poslove. Voljevcu iza leĊa. za koje je otac 63im rahmetli dao golemu hrpu para. No neke ipak plašile handţijine rijeĉi: da bi oni buntovnici mogli poplašiti i natjerati onu ĉetu u bijeg pa eto onda zla! Ni to im nije po ćudi što ono vojske. gdje se u potoku Jandrašcu i ove dvije kose sastaju. ja mislim drukĉije! . sa svom svojom vojskom doĊe tako tiho. galame. Put je taj otvoren za svakoga dok se drugi.Hvala vam. Znao da će sad naći u Tminama ţalosnu majku.dovrši zapovjednik. i ako će biti malo. gore već na brijegu. to nikako nije Švabo. saletješe ga nekakve misli. a na pragu kućnom. ne bi se.E.. onako slatke rijeĉi. valja ti zaokrenut na lakat i Maglaj ti ostaje sasvim za leĊima. odakle je lijep pogled na Maglaj. naći će tu ĉitav komšiluk svojte. skromnih. a izaslanici se rukovaše s njim. Dok je ovo šaroliko društvo sjedilo onamo na obali i razgovaralo sa zapovjednikom. a zapovjednik se ĉudom ĉudio primjedbama njegovim.poĉe handţija razmišljajući. Zapucat će iz guste ţivice. ProĊeš li kaldrmom izmeĊu tih kuća. puška sloţi. Oni. ako će ko muĉke pucat na nas iza busije. pa se tako na kljun svršava tu za Varošem. a to nije kaurin. virio je bezazleni svijet iz daleka. i sasuti vatru na vas da vam je onda reda ginut il' uzmicat! A kad bi vas.

razgledao po prozorima i najedanput mu se priĉini daje vidio ĉeljade jedno. nigdje nikog. njihovoj kući ne bi mogli. kad nam doĊe Švabo. Ujnekim kućama dobro razpo-znavao ţamor. pametan. ĉeljad se ĉula. ţao. slušao i ĉuo što je zla ţena jezik razdriješila pa klikti. Rumen ga oblila. otkuda ti Memede? .Od. prije nego mu je mogao odgovoriti štogod. a? Mehmed-efendiju kao da ko poli vrelom vodom.Dobar veĉer. makar da je dosta puta za to i popašu platio. I otac mu se pazio ovako sa videnijim Varošanima kao i on. pojavi se na drugom prozoru iste kuće Joso Blagojević koji je bio duga jezika pa svašta brbljao.zagalami ţensko ĉeljade s kućnog praga. za to i prigo-varo. i ţena na svakakvu glasu. pa ne zna šta bi mu odvratio. pa ni starca Cvjetka komu se on nikad ne bi oteo da ne svrati i ne popije crnu kahvu. nepromišljena. Prelazio kroz tu pustu mahalicu.. ako će biti i sulud. da toga više neće biti! Ali 64 nije. a iako bi pošao. gdje je dosta janjaca pojeo. vidje. Sve je to njemu taj ĉas izašlo na oĉi.A vidje li. Zbuni se. neke je i smotrio na prozoru i kućnim vratima. pa mu se ĉinilo da se one kućice primiĉu putu da mu proći ne daju. Sve pusto. Svakom da bi prkosili. kad su nazreli ovaj dogaĊaj. bi. kad sam sebi priznade da je brata uprav onim ukorom više potpirio mjesto da ga odvrati. gorko. a u sudu je. ako ćeš pravo. Da mu se svakad trebalo narugati. da je odzvonilo tvom sudu. . . bilo mu vazda ugodno kad bi pomislio da on drţi svakog podjednako. Bijaše to AnĊuša. onda ga poĉeo više ţaliti. On se brzo snaĊe. . ne rekavši efendija. kad nam doĊe babo! Nema. Da mu ga je sad dobavit kući ne bi ga lahko pustio. Bit će valjda da su se i Varošani razbjegli kojekuda ko i ostali svijet. tada nije. Pored svega toga proveo svoju mladost. al' on. Boţe. vašem gospodstvu. pa ono i govorio. jer im ništa ne uĉiniše. al' evo ti treće napasti: . al' mu bilo teško. on. A zeblo ga da to sve njegovo kajanje ne bude kasno. Memede! .A ko je ono onamo. pekla ga ova napast. Me-hmed-efendiju je svak pazio. sav ţivot njihov. kršan. Pa ni to nije s Mehmed-efendijinom vo66 . No.javi se on. Ali što dalje. oni' sokolova onamo? . al' zato i ostao isprebijanih leĊa. svak ga ljubezno doĉekivao. Memede. što bi mu krava ušla u Trnine. Nazivali ga suludim. krĉmarica. znao što je turcima muka. Vidje da je to Arsen Perić. projurio ko kroz magju. to je sve zlo što je Mehmed-efendijina kuća uĉinila Varošanima. pa se oduprijeti onoj napasti. Mokru guvnu malo kiše treba. Boţe saĉuvaj! Pa ga svagdje drţali ko malo vode na dlanu. Pretrpio. teško mu što ga ona najgora ţenetina ovako doĉeka. Nekako mu tugaljivo bilo pogledati sva ta mjesta pusta. Šta? Zar stati. pristo. što mu nataĉe na nos nekakvo gospodstvo za koje on nije ni mislio niti se kad njim isticao. Meo. Obazrije se i smotri na prozoru Arsena Perića koji mu se nikad prije ne bi javio.Ĉini mi se. grudi mu se stisle. ali oni taki bili.. No brzo se sjeti da je to suludi Joso Blagojević. cijela prošlost. ide. u zemlju propada. gdje je prije tako doĉekivan. pa mu sve to povreĊivalo ranu. a osobito njega onako poštivali. a nikad nikom naţao uĉinio. Koliko je Ahmeta drţao opore ćudi. i bijaše nasoĉio da proĊe. a on se i ne osvrće. Mehmed-efendija koji se u tom ĉasu stidio i svoje sjene što ga ovako susretoše oni kojima on zla nikad ni pomislio nije? Sad je ubrzao hod da što prije izmakne iz tog rugla. najveći neprijatelj turski. jedilo ga što mu ovako uvrijedi ponos. ĉinilo mu se da gdjegdje ĉuje razgovor. a bilo mu vrlo tugaljivo da mu se niko ne javlja. mlad. . tebi vala. pa nedavši vremena ni da mu što odvrati. Meo. njegova najboljeg prijatelja. ili ĉašicu domaće. da se to sve saspe u oĉi njemu koji nikad nije ni mrava oĉepio. ali to bijahu oni kojima on nije zalazio u kuću. koji je vazda nagovarao neuki svijet da se protivi carskom sudu. avlije puste. nikog ţiva. . zovući ga ovako obiĉnim imenom. Ta zašto i ne bi? Momak je to komu treba para traţit. Pa tada.Ej. to se njemu samo tako priĉinjalo. nadoveza: . pa ni pod starim brijestom.. Išao. Znao je da se ti ljudi vesele Švabi. ali ţao mu bilo da se to baš iskali na njemu. znao da oni ţele kraj gospodstvu turskom. proĊe tursko. i ostali im svijet. UĊe_kaldrmom meĊu varoške kuće.nastavlja ona. u ušima mu zujilo. dosta puta oteferiĉio i pred zoru se kući povratio. Kuće zatvorene. Ako je koji kadgod i platio koji groš potrice. neobiĉno mu bilo vidjeti pust sokak gdje je prije tako ţivahno bilo. drukĉije bi govorio s njim.. što bi. pa ko šćaše da 65mu odbije na budalaštinu. a Varošani pogotovo. poznata udovica. Pa ni Ilije Ristića.javi mu se neko što ga vrlo iznenadi. On je uprav sam sebi laskao. gdje je vazda skup bio. kao i njegov rahmetli otac. u šta je ugazio. ali ĉini mu se.sad se Mehmed-efendija kajao što ga je onako ukorio za njegov odlazak. toliko je sad sebe osuĊivao što mu je onako govorio pri polasku. od soja. onaj naduti i podmukli Arsen koji je dobro poznat sa svoje rijetke ćudi. Nekako nazrijevao daje svemu tomu kraj.

viĉe ga^dozgor ispod pušnice. ako bi se oĉima svojim vjerovala. oni.Je si li ti to? >. veleći mu da ga mati ĉeka. kad mu ţena kaza da im je kći nešto pometena.-ji . onako kakono je najhajirnije. —jesi 1' mi ţiv? . djeca. pa tri druge komšije. ali se doskora dosjeti: zadrţao se dugo ovamo... kako su lijepe lakrdije! Ĉeljad se kamenila od ĉuda.. dok će opet mati: . zaboga. kakve su im puške. ako Boga znaš? . a ĉak.On je u Ţepĉu. pogledamo te.. veli da je sreća što su došli.Ah. biva. a ne znamo. o boju. . ima 1' išta za Ahmeta. daje nešto naglo zaboljelo. .-kOn pohiti. neki dalji roĊaci. jesu 1' okretni.. Kako god se ogradi.. Nema nigdje nikog. uĉile i klanjale.ljom. ja se brinem što si osto do to doba? . premda gaje mogla poznat. šta ti je? . ali i tomu su krivi oni. One male seoske kuće. plaĉna... druga ĉeljad. Plaĉe za Ahmetom. stiska. sve brat i sestra.. al' ga oni uputiše pred kuću. Tu im sad pripovijedao svoju napast u Varošu. .Di si. a Varošani. . da se i odatle bjeţi. a medu njima Muharemaga kao da je najtuţniji.trţe se nekoliko glasova ţen. . . a sad ovaj najedanput: kad bi se. Svjeţ vjetrić ljetne noći popuhivao a ljudi na onoj zeleni siti se naklapali i razgovarali o Švabi.. pobogu. Govorio s njima. Ljudi govorili. a kako se diţe ova pobuna i rekoše da ide Švabo.: .. al' ništa. dok ga tanak glas odnekle prenu iz misli: . biva. Ljudi ga obasipali stotinama pitanja. kako se nije nadao tom pitanju. a on se vrnu dolje medu ljude. bez vatre.Uh. ne boj se! Mati gledala u njeg ĉas-dva pa onda duboko uzdaše. U bašĉi naĊe ĉitavo društvo mušklnja: arriiĊţe su. pojate. ako ne povlaste našim vlasima. i njemu se pobojala. . Ţenskinje u kući: neko plakao znajući ovako da je dušman zauzeo već Maglaj. Meho. pusta sirotinja.Bogme insani ko i mi! Još da vidite kako slatko govore. pa je si 1' išo? 67skih. . ţamor. da rade što hoće.• . Sunce već zapalo za brdo. razgovarali. Ja. iskale od dragog Boga da se to sve razmine bez krvi. . Pa ĉak i po ravnoj ledini naloţile se vatre pa tuda ljudi posjeli i ĉekali nekakav ĉas da gdje samo pukne pa. Ĉeka bajagi ozgor vojske. je si 1' ĉuo? .}!-. .Ništa. nigdje pedlja ledine. Uh. jesi li ti. . . o svojoj sudbini.Šta je? . : . .zacvili mu mati. sve je to puno.Ama kajmekam zapovjedio da odemo pred Švabe kazati im da se nećemo bit. neki. istrkala preda nj. . Neki pitao: kakve su Švabe. pao u duboke misli i išao.. je su 1' ko oni kolari: drugi: koliko ih ima. Njega pored ove brige napala još jedna: tek što je tu stigo sa svojom ĉeljadi i odaho dušom. . hoće 1' nam dirat u naš 'rz i namus itd. 68 Nikad okolica maglajska nije bila tako ţivahna kao taj dan. pobogu. a zna svoju mater. moj Meho. rijeĉi da su slatke ko Osmanlije i bolje. vlaha. pa prezao da ko zijana ne uĉini u njihovu selištu.Ta evo me. najmlaĊeg brata.. r. šta pitaš? . Nema tu da se ko krije. starije ţene.. Mati ţalosna. Mehmed-efendija im na sve odgovarao i uvjeravao ih da su puno pametniji i kršniji od naših. ali dolje bila grobna tišina. oni raznesoše. smeteno će on.Ja kakvi su pobogu? .neko će opet iz kuće. Mogli bi se otimat da je zirat hrĊavo ograĊen. pušnice i košare. uh! Pobogu sestro! .Mehmedeee! •: Trţe oĉi i opazi Aliju. grĉi. bi V ĉovjek smio udarit na trojicu? Najpametniji će u to: šta govore. ko sad s tobom. pusti kravicu a ona razvali ogradu pa u njivu.. On bio više odan kući i domaćem poslu. ima. I kod Ibriševe kuće u Ulišnjaku zaokruţilo kolo ljudi oko vatre i razgovaraju. doći će on. plaĉ. Oborivši glavu od stida. Brat ga valjda vikao nek mati ĉuje daje on. već ovo otkad Ahmet priraste. a drugo ţenskinje nasrnulo za njom.ozva se on i poţuri. . bili.gotovo ukori je on. a u kući ţenskinje. Maglaj. ĉekali da plane.. Sjedili. u jesen ni klipa ograde. U prvi ĉas mišljaše da se i gore nije šta dogodilo. Za nekoliko ĉasaka stiţe on gore. Nazva ljudima selam i šćaše da se tu odmori. .Ja. a on šutio. jesu 1' mladi iP stari.Jesam. sve ostalo u hladu.Ja.

Sirota Ajiša, ionako slomljena rastankom sinoćnjim s Ah-metomT^kaĊ'još potvrdo sazhadeĊa je otišo u boj, ona tiho proplaka. D-aoikrije suzne oĉi, da joj se razgali, i ne ude s materom u kuću, već ostade tu u bašĉi da odahne na zeleni. Sklopila je tugu za Ahmetom, zadubila se u misli pa pomicala korak po korak bašĉom, livadom; a kad bi smotrila koje ĉeljade u blizini, sagela bi se i - toboţe - brala cvijeće. ŠJikajoj Ahmetova lebdila pred oĉima, vidjela ga naoruţana, s noţem u ruci. Otišao zbilja, i nju ostavio! Mjesto da sad s njom govori, daje utješi, a on... i ona stala, zagledala se preda se i duboko uzdisala. Ali ne, nije! najedanput bi se trznula, bjeţala od strašnih misli; on nije otišao u boj, te kad bi svak otišao, on treba da ostane, on, onaki momak, lijep, pametan, ta pored nje treba da ostane. Ali... on je zbilja otišao! ona bi se opet zamislila. Zašto ga nije zaustavila kad su posljednji put govorili? Zašto ga nije zaklela svim na svijetu da ne ide; zašto je onako šutila? Ali ko bi se mogo oprijeti onim slatkim rijeĉima njegovim, ko bi ga mogo odvratit od ĉega? Ta ona bi ga slušala, slušala i šutila, a on neka govori šta hoće, i o boju, nek i on ide, al'... samo nek njoj opet doĊe. Ali ko zna hoće li se on... i ona bi 69u tim strašnim mislima pohitala kao poplašena, poletjela bi da kakogod pobjegne od neke strašne slutnje. Najedanput bi joj se priĉinilo da je to strašan san; ona ne treba da se ĉega boji! Ta njezin Ahmet! On sam kaţe, kune joj se svim na svijetu, da samo o njoj misli, pa zar da on ode nekud a nju posve zaboravi! Ah, ne; ta doći će on; to se ona samo straši. On ne moţe bit jednu noć a da s njom ne progovori, doći će on i naći nju, utješit, obradovat. Najedanput je vrisnula i odmah se obazrla da je nije ko ĉuo. Došla je baš na breţuljak gdje su se ono prvi put zagledali. Evo ovdje se baš uhvatilo kolo, a ondje je ona stajala. Pored nje onamo uz plot bio Ahmet, a Boţe...! kakav je lijep... pristo. Eno, odanle se prvi put na nju nasmiješio umiljato, njeţno, slatko; onda je pristupio bliţe i progovorio s njom prvi put. Sad sjela baš na ono mjesto, klonula, zadubila se u misli... Kao iza sna prenula je majka njena, prestrašena; traţila je svud, i sad odmah vidjela da joj je kćeri nešto naudilo. Povede je u kuću a ona joj reĉe na silna pitanja njezina daje glava boli... \ aš u ono doba, kad je carska katana stigla u Maglaj, Ahmet se sa svojim vjernim drugom Arapom primicao Ţepĉu.^ Bio je silno ogorĉen na neslogu u Maglaju; ta bilo mu nekako zagonetno: da oni pravi graĊani i gospoda u sudu, koji nešto znaju, da oni neće boja. U ono malo vojske, što se skupilo oko Hadţi-Selimage, nije vjerovao da bi mogla šta uĉinit, stoga ga povuĉe neka neodoljiva sila gore uz Bosnu, da vidi da lije svagdje onako mrtvilo ko u Maglaju. Na cijelom putu od Maglaja do Zepĉa ne vidje nikakve spreme do li pogdjekoje zabrinuto lice kod seljaka. Nikakvoj vojsci ni traga. Rasko-laĉenih oĉiju spuštao se on niz ţepaĉko brdo k varoši; ali ni tu ne opaţa kakva skupa. Kad je ulazio u ĉaršiju, ĉinilo mu se da se tu još i ne zna za Švabu; ali se prevario. Glas ovaj rasprostro se brzo svud munjevnom brzinom, a u Sarajevu kanda se najprije saznalo. Ahmetu kazaše da se odozgor niz Bosnu primiĉe Ţepĉu silna vojska, a on obradovan tim glasom proĊe Zepĉe, da svojim oĉima vidi tu vojsku. Dok su manja mjesta bila ovako u nekoj trzavici i ne znajući pravo šta se iza brda valja, Sarajevo je, glavni grad zemlje, bilo davno na nogama. Ravnih petnaest dana prije nego je austrijska vojska prekoraĉila Savu, Sarajlije su kao i vazda skoĉile da brane ne samo svoj rodni grad, već i cijelu zemlju. Nazrijevajući da se nešto kuha, preotimali su sve veći mah nad osmanlijskom vladom u Sarajevu, a naroĉito kad 70 71vladu preuze Hafiz-paša koji ne bijaše u stanju da uzdrţi red dok stigne austrijska vojska. GraĊanstvo vodeno tom misli da obrani svoj vatan od svake navale opaţalo u voĊama osman-lijske vlade u Sarajevu ljude koji dadoše Bosnu, mjesto daje s graĊanstvom brane, pa s toga buknu ustanak, pravi rat ne samo na tuĊina, koji će za koji dan poplavit domovinu njihovu, već i protiv Osmanlije i njegovih oblasti. Zaĉas su bili sokaci puni, sve pod oruţjem spremno u vatru za dom svoj, ali kao i obiĉno bez valjana razborita voĊe. Tri se paše s askerom zatvoriše u carsku kršlu, a oko nje se zgrnu silna svjetina. Doskora nastade i puškaranje, ali bez ţrtava, jer oni iznutra pucali u zrak, samo da poplaše graĊanstvo, a zapovjednici se sami zatvoriše. U neko doba noći, pošto se svjetina razišla, Hafiz-paša se išulja iz kršle sa malim odjelom konjanika voĊen svojim vjernim javerom Murat-efendijom, roĊenim Bosancem, te iz-maĉe višegradskom cestom da će preko granice put Carigrada, ostavivši zemlju i narod njegovoj sudbini; ali ga kod Mokrog prepoznaju i povrate u Sarajevo. Zapovjednik Bosne, doveden pred Begovu dţamiju kao suţanj, odreĉe se svoje ĉasti, vladanje zemljom pade narodu u šake. Sad se izabraše pred dţamijom usred crne noći nove voĊe i zapovjednici narodnoj vojsci Hadţi-Muhamed Jamaković i Smailbeg Toslidţak, dok Hafiz-pašu postaviše ipak na ĉelo graĊanske uprave.

Sjutri dan poĉinje narodna vlast svoje djelovanje. Dok su voĊe zrelo razmišljale o svojoj zadaći, HadţiLojo je prolazio kroz narod i poticao ga u boj, na obranu svoje domovine. Najprije optuţiše Murat-efendiju javera Hafiz-pašina daje naredio pucanje iz kršle na narod, a da je i Hafiz-pašu htio da izvede iz Bosne. Zatvoren u Kuršumliji medresi, spašava se ipak bijegom, ali ga u najţivahnijoj ulici stigne narodna kazna tane pušĉano, smrt. Lukavi Osmanlija Hafiz-paša, kao ĉlan narodne vlade, to je sve mirno gledao. Da se ukloni svaka smetnja narodnoj vladi, te ustanku protiv navale na domovinu, odlazi izaslanstvo Mazhar-paši i Konstant-paši, te ih prisili da 72 ostave Sarajevo. Na zahtjev narodne vlade odlazi i konsul austrijski iz Sarajeva, a za proklamaciju, koju on daje izaslanstvu, neće ĉlanovi ni da ĉuju. Dok je narodna vlada ovako uklanjala sve zapreke za narodni ustanak i boj, dotle se vojska silno umnoţila; sve je bilo oduševljeno, sve spremno, osobito zanosna mlaĊarija ugledajući se u svoje stare, koje pjesma hvali i koji su vazda znali obranit svoj dom od svake navale. No trebalo je ipak dosta vremena, dok se silna svjetina dovede u red, dok se tolikoj vojsci postave voĊe. Da se s tim ne zakasni, odaslana je jedna vojska niz Bosnu, da pohvata vaţne klance i bogaze, dok se velika vojska krene iz Sarajeva. Ova je prva vojska brzo snišla niz Bosnu do Ţepĉa, a narod gledajuć ove hrabre junake, odsvakle pritjecao i ĉeta se neprestano mnoţila. Tu je vojsku Ahmet našao sat nad Ţepĉem i kod nje se opkonaĉio. Kolikog veselja za njeg kad je vidio ovu braću, a oni zanosno pohrlili u susret Švabi! Kolike li razlike izmeĊu njih i njegovih sugraĊana, mislio Ahmet! Vojska je pala u jednom prodolu do same Bosne; moglo je biti do hiljadu momaka gotovo sve mladeţi, sve jedro ko drijen, ţiva vatra; pa je pusta okolica oţivjela s njihove pjesme. Ahmetu je bilo kasno da se vraća u Maglaj, da to javi Hadţi-Selimagi, već on osta u ovoj ĉeti spremajuć se, kako će sjutra niz Bosnu, -pa - gdje se s vojskom austrijskom sukobe, tu će odmah i zaţeći vatru. Dok je carska austrijska katana mirno poĉivala u Maglaju, razmišljajući o svom daljem putu, a turska vojska nad Ţepĉem provodila noć u veselju i pjesmi ĉisteći svoje oruţje i spremajući se za boj, dotle se po prilici na sredini puta od Maglaja k Zepĉu drţao u tami nasred ceste ĉudan dogovor. Hadţi-Seli-magina ĉetica, koja je prhnula na onaj glas a i ne videći Švabe, sjatila se sad po mraku gore iznad Liješnice, pa - nit zna voĊa ni vojska, kud li bi se, na koju li stranu. Ovi junaci i ne spominjući svog bijega sad ozbiljno razgovarali o boju, kako će se natjerat Švabo, te jedni htjeli da se tu uĉvrsti vojska i 73ĉeka Švabu, drugi govorili da se prijeĊe na desnu stranu Bosne, pa da se udari na Maglaj; ako gaje vojska austrijska zauzela, da se po noći istjera, a treći, to je nekoliko drugova Hadţi--Selimaginih, naposljetku uvidjeli da ta šaka ljudi nije ništa kadra bez veće vojske, pa htjeli uz Bosnu pred onu vojsku, koja se ozgor oĉekuje. Hadţi-Selimaga je sara ovako mislio, rja najposlije i okrenuo ravnom cestom kroz pustu noć prema Zepĉu, da se sastane s onom vojskom niz Bosnu, a druţina osta po dogovoru da tu ĉeka i njeg odozgor, ili Švabu odozdol. No tek što je Hadţi-Selimaga zamako uz cestu, sva gotovo druţina nagazi na Bosnu i prijeĊe na maglajsku stranu, go-voreć da je preĉe ĉuvat svoj dom nego li tuĊi. Pregazivši Bosnu rasprši se ova ĉetica kojekuda po selima, a neki krenuše ravno u Maglaj. Hadţi-Selimaga je osvanuo u Ţepĉu i tu doĉekao vojsku, koja se sporo spuštala niz Bosnu. 74 XII Pred ranu zoru zaredalo je ĉetiri-pet ljudi od Mehmed--efendijine pušnice dolje niz Tmine, utvrdivši još jednom s onima što ostaju da će obić i njihove kuće, a oni opet da ĉuvaju tu ĉeljad. Nije toliko brige ni za kuću, kad je kasaba i onako pusta, koliko radoznalost: šta će bit od katane; a Mehmed-efendija, koji je teškom mukom majku sklonio, pošao, nebi li šta saznao za Ahmeta. Kao kakve slike spuštali se oni rosnatom travom u dolinu; zanijemili svi kroz onu pustoš u ono doba u ranu zoru, samo bi po gdjekoji put zvek-nula u kog sablja krivulja o hrastić ili zejtinica, koja je visila o kajasi. Svud tiho, pusto; ništa ne ĉuješ do li ugodna cvrku-tanja ptiĉjeg. Visoka stabla hrastova nicala ĉasovito iz noćne tmine i stršila uvis poput kakvih prikaza. Oni išli dremovnih oĉiju, a svaki ĉas nicali im crni panjevi i gusto grmlje iz noćne tmine. Makar da su znali da idu pustom okolicom, ipak hod im bio tih, drţanje oprezno. Putić uzak, okolica nijema, šikara još mraĉnija; pa što koji korak, mraka nestajalo, njima sve vidnije. Dok Voljevcu na zatiok, dotle i rujna zora obli zelene i rosnate breţuljke svojim rumenilom, a sad i putnici prozboriše po gdjekoju rijeĉ. S Memišagina brijega lijep pogled na sve strane. Maglaj pust, ni da se koja kuća dimi, ţive duše nigdje. Onamo preko Bosne pruţilo se zeleno polje, dugo i široko, i ono pusto, samo pred Delibegovim hanom vidiš po gdjekoju sliku; ne moreš raspoznat: ko je, staje. „, , 75Spustili se u pustu varoš, obišli svaki svoju kuću; al' nigdje nikog. Pobjego i zli i dobri i ostavio svoj dom. Sunca još ne bijaše iza brda, a onamo pred hanom ţurba, sprema, a sve se ushodalo. Konji se izvode

iz hana, opremaju se; sve ih više i više, dok valjda bijahu svi gotovi; borija udari, sve u red. Svi kojedan, nogu u uzenĊiju, pa pojahaše debele konje. Ĉuo se i glas zapovjednikov, sablje trgoše i sve zareda cestom uz Bosnu, da ni jedan ne osta pred hanom. Ono malo ljudi, što se bijaše sabralo u kahvi, ĉudili se vojniĉkoj vještini; drugi se sad sjetio turske suvarije, pa sad tek vidio da su sve one vojske po jednom kalufu udešene, a treći se ĉudom ĉudio: da se sve te strahote, od kojih svijet strepi, tako razminu. Biva došo, proso! E, ĉekaj, ĉekaj! More bit da je ovo samo neko kušanje, a prava će sila istom sad zamaglit odozdol! - domišljali se opet neki. Ljudi tako gledali sad u onu pustu ravan pred Delibegovim hanom i sad istom ne znaju na ĉem su, ĉemu da se sad nadaju, šta da oĉekuju. Što koji ĉas, sve ih više pridolazilo, no svi još pod oruţjem, ko kad se još ništa ne zna; a najmirniji da si, reda ti se branit, ako ko nasrne na te, ja 1' na kuću ti, ko sve bez zapta. ff^-^k Sunce granulo i pozlatilo okolicu, a(svijet, koji je dotle virio iz šikare, slijegao se u ĉaršiju. Oucer bio dan briţan i strahovit, a danas zagonetan. Jedni došli i prošli, a od drugih ni habera. Varoš opet bez ikakva zapta; kajmekam, makar da je juĉer bio onamo u vojsci, još se ne pojavljuje. Iz ĉasa u ĉas padao svijet u veću brigu; al' evo ti najedanput goreg jada: odnekle poĉeše nicat oni juĉeranji junaci štono strugnuše kroz ţita, kad onaj povika s grada. Kao po zdogovoru ispadali oni odnekle ovamo pod oruţjem i poĉeli se koĉit po ĉaršiji. Klatarili se i posjedali po dućanima; a kad bi prošao koji graĊanin, koji je juĉer bio protiv boja, nastala bi škripa zubi. Ali Bog dao svakom dvije ruke, a za pašom zapete kubure, pa oni tako samo mrmljali nešto u sebi, a ne smjeli da udare kome u obraz za juĉeranje toboţ izdajstvo. Iz ĉasa u ĉas sli76 jegali se graĊani, a pridolazili i buntovnici Svijeta skoro puna ĉaršija, a sve šuti; ljudi se ramenima kose, a niko nikom ni bijele ni crne. U neko dotta opaţali graĊani pravi juĉeranji dan, pa ih poĉelo nestajati, a buntovnici preotimali mah. - U boj! - provali neko usred ĉaršije. v . . - U boj, ko je turĉin! - doĉekao drugi. - Kukavica je ko neće u boj! - treći će. '. ■, Spopade ih pravi bijes. Nasta trka ĉaršijom. ' *'' '"^ • - Kamo, izdajice! - vikali jedni. f.r . ,,* , y - Skelu nam juĉer uzaptiše! - drugi će. > ', ;•. . .;f;v ' - Gdje je kajmekam? -! ..>■ ,, - Kukavica! I rulja osu niz ĉaršiju prema sudu. Drugi su trkali niz ĉaršiju da se zemlja tresla; treći zašli po sokacima da traţe ko je izdajica. Ali im se niko ne ozva, već se svak sklonio u kuću, kud je mogao. Nasta nova buna, vreva. Htjeli zapalit ĉaršiju, htjeli ĉitavu kasabu; al' niko ne smije da pristupi pod tuĊu strehu, jer ga more ispod nje ubojito tane sastavit s crnom zemljom. Onim pred zatvorenim sudom zaptije naposljetku baciše kljuĉ od skele, i baš kad se tada još više poĉeše grozit kajme-kamu za kog nijesu znali gdje je, provali opet jedno grlo s grada: ?♦?; - Eto vojske ozgor! - a drugi doĉeka: ;•■ - Eto Švabe, bjeţi! Nasta zabuna, sve poletje obali da vidi staje. Iz one ravni nije se vidjelo daleko; vidio se samo oblak prašine niz Bosnu. Ĉas-dva vidiš gdje se crni cestom. Niko ne zna ko je, ĉija li je vojska. Ako je turska, šta je onda bilo od katane? A ako je katana, onda... biva natjerana natrag. Što će biti? Strepili oni što su se juĉer rukovali pred Delibegovim hanom. Ljudi se pokitili po obali, drugi vire iza kuća, treći s grada, a sve uprlo oĉi gore cestom uz Bosnu i gleda kad će ona crna hrpa niknut hanu. 77- Konjanici su! - vikao neko. ' = ? - Nizam je! - drugi nadovezao. Doskora izbiše iza onih makljenova hanu na trijestak koraka. Zatisnuli cestu. I sad se dobro razabraše crvene ĉakšire carske katane koja je jahala na visokim svojim konjima. Kad je svak raspoznao katanu, odape odovud puška, dok doĉeka druga, treća... Katanazasta, uskome^ ĉa, evo ih sad tu, gdje su juĉer prijateljski primljeni, a sad eto hoće da ih pobiju do jednoga. Dogovor! Prevara! Mislili vojnici, ali valjalo je nekud udarit, jer neprijatelj je jedan već za leĊima, a drugi evo puca. Šta će? Desno voda, lijevo ograda, ţito, nepoznata poljana, koja je moţda puna pušaka; a onamo već vide, po obali se pokitio svijet i puca. Jedina se cesta pruţila gola, pusta, kojom valja proći ispred onih pušĉanih zjala, što su odonuda naperena. Nije kud, jedan ubrusi; popusti dizgine svom vjernom doratu, leţe po njem i sloţi cestom kao obrvom, sama munja! Prvi, drugi skok... puška planu ko smreka, a vojnik se pred samim hanom sruši na cestu. Konj

i ne pomećući skoka odmazdi dalje bez svog gospodara. Drugi je već naletio i jedva da je do svog druga, kad mu ubojito tane pogodi konja, koji se kao brijeg svali pod njim. Vojnik se diţe, da će umaknut kud, usprkos zrnju kao kiši, kad se stropošta na nj mrtav mu treći drug sa mrtvim konjem. Na ovu su gomilu sad nalijetali i zdravi i ranjeni, i komu bi uspjelo da preturi ovu hrpu, tog bi zrno stiglo bar do onog lakta kod Bektaševa hana. Tako siromasi nalijetali jedan za drugim pripustivši se svojoj sudbini, objesivši ţivot o samoj dlaci, a sve gotovo pogaĊala taneta, ne davši im da umaknu pustom cestom. I sav taj boj bi kolik što bi dlan o dlan. Puška presta, dim se rastupi, a po cesti onamo crnili se trupovi mrtvaca i ranjenika. U ĉaršiji sad istom nasta vreva i galama. Buntovnici udariše u divlji bijes sa svoje toboţnje pobjede i jednim skokom sve pohrli u skelu, pa prijeko. Išlo to sve i grnulo onamo 78 hrpimice, a sve psovalo i grdilo maglajske graĊane - izdajice. Urnebesnom vikom izazivali ih da vide što je junaštvo, da vide pobjedu! Osim one gomile konja i konjanika, stoje palo pred hanom, viĊao se na svakom koraku mrtvac il ranjenik, gdje leţi ko klada il' moli, cvili pruţajući ruke prema tebi. No ko bi ih sve dobro promotrio, odmah bi vidio da tu ne leţe svi oni, koji proĊoše uz Bosnu, nešto ih je valjda palo i gore, a moţda koji ipak umako kiši zrnja, ţiv i zdrav i otrko Doboju glavom bez obzira. S napetim puškama u ruci primicali se buntovnici k njima da vide nije 1' moţda koji novac, dobra puška i sablja. Sva cesta krvlju išarana, a po njoj ljudi divljih lica, lahka skoka. I podne ih je tako zateklo. Dok su ovi tako premetali mrtve vojnike, i ne misleći drukĉije, već da se tim mahom Švabi trag zameo, drugi su, braća njihova, onamo u kasabi šuljali se kroz sokake ko plahe zvijeri kroz šikarje gusto. Blijedih lica od straha, kršili oni prste i pitali sebe: šta će sad biti? Sad ih spopala dvostruka briga: juĉer onako gostoljubivo primiše carsku vojsku, a danas im pred pragom kućnim sva izginu, baš na onom istom mjestu, gdje se rukovaše i zadadoše poštenu rijeĉ. Povrh tog znali da je velika sila u Doboju, pa daj sad znaj hoće li se tu moći razluĉiti krivi od pravoga. - Stoput bi bolje bilo da smo odmah zapucali, ĉim su se pojavili, - govorio jedan od prijatelja kajmekamovih, koji su bili sakriveni u kući s njim. - Bezbeli, - drugi će. - Bar bi se moglo reći: brane prag svoj; a ovako primili ih na vjeru, pa... - Pa! - doĉekaj treći. Mi smo im odmah kazali da ima buntovnika. - Ali koja fajda! Oni nas u Doboju neće razabirat. Uza suho ode i sirovo. - Ja da se koji ţiv doĉepa Doboja, pa će kazat, kako je. - Dabogda, ali... zlo! Na onoj strani onamo kojasili se ljudi tamo-amo izmeĊu leševa. Svaki se ĉas vidjelo, kako se vuku kabanice, sablje, 79puške, ma sve, sve to svjetina raznosila i ne misleći: moţe 1' mu to u što pristat, hoće 1' mu uopće trebat - sve se razvlaĉilo, pa ĉak i otimalo. Negdje će smotrit bijeli cigo Ĉergaša, a on vuĉe katanskog konja, bez sedla, bez horme, a konj stupa za neobiĉnim gospodarom ko na tuĊim nogama. Smatrajući se i kod Boga i kod ljudi pribranijim od Ĉergaša, spopane ovaj za konja, nasta svaĊa, otmica, - a vrijeme je to kad je ĉovjeĉija glava jeftinija od horozije dok sinu noţ... i ote konja. Ko jaĉi, taj kvaĉi. ............. , ■ ■! (-< n . ■." ■' ? <i<i\ V ';:. i'.' if '* rjrj; C|(J 80 XIII ■; '■ •.(■<'■•. / Podne je davno prevalilo, a nikakve vojske ni ozdol ni lozgor. To je osobito pazio Mehmed-efendija, jer je već peti, i šesti li put spao na obalu i gledao ima 1' koga god niz Bosnu, \dasazna što za Ahmeta.1 Naposljetku umoran klonuo, vrati se on u~puitir^ucu71pa~posto se zakljuĉa, zaĊe prebirat po mutvaku, po policama, nije li gdje štogod gotova da se okrijepi, jer od juĉerašnjeg jutra nije ništa okusio. Al' uzalud; kuća bila puna, a gotova ništa. U taj ĉas neko pokuca na vratima njihovim. On sav protrnu. Mislio da su buntovnici došli valjda i po njeg, pa muka otvorit, a gora ne otvorit. On se prišulja kućnim vratima kad opazi na basamacima majku svoju i Aliju. On im otvori, a majka zacvili: - Uh, za draga Boga, Meho, di si, je si 1' ţiv?

. Tada su se baš namirila dvadeset i ĉetiri sata od onog kobnog ĉasa kad Omer-efendinici išĉeznu ispred oĉiju dragi joj Ahmet. ja koga bih? .hoću vala da mi ne daš pare. . Nije se umjela upitat: ni zašto se vodi taj boj.' 81.A hoću.Drţ se ti. . pa se prošuljaše kroz mala vratašca što vode u komšiluk i proverugaše kroz pustu mahalu. Ono je sluţilo u njiha dvije. Rijetko da se kojasi koji seljak s bijelim šalićem oko glave. moj sinko! . hoću 1' doći kazat vam? . dok ona nije othranila svog Ahmeta. gledaj bar da razabereš gdje je. a oni će opet ispod ţita? Ciganĉe se osmjehnu. vjere mi. a ciganĉe već promaĉe na kapiju obećavajući da će izvršiti zapovijed. .on će na to.doĉeka mati suznih oĉiju.Ta mahni se. a ja ću ĉekat ovdje' dok vojska stigne. a moglo bi ti biti i da ne ideš nikako. Išao nekoliko puta obali. a rušila u plaĉu. kad vas ne bih poslušo. stoga i ostao do sad.dobaci ciganĉe. . . hoće li ga još koji put vidjeti. pa poĉe odatle virit a doskora mati za njim. pjesma.Šta se sad radi onamo. Mehmed--efendija oškrinu kapiju pa ga dozva po imenu. jedna bi mi briga bila.opet će ono Mehmed-efen-diji. Sjedili tu još nekoliko ĉasaka. . Ciganĉe se vrnu i zaĉas upade u avliju. al' sve šuteći. pa se digoše i poĊoše u Trnine. a svaki s puškom u ruci. Kad opazi sijedu hanumu. dragi Avdo. Da.oAhmetu. kao drugi svijet. tri li godine. slušala o bojevima.Ako se prije pomoli turska vojska odozgor. oko im i nehotice skrenu onamo prijeko.i pruţi mu tri cvancike.? . Zaĉas ispadoše na Memišagin brijeg. pa šta ću ako ga vidim? 82 . Ali svakako gledaj. vreva.Puške ispucaše.Kud si ti pošao? . al' ozgor još nikoga. pa. mati! . reci. Avdo. pa stade. a onamo pred Delibegovim hanom galama. ■ ■ . Delibegovu hanu. ~~—-——~. il' ciganin koji. Ah.Ja šta će. a on zabrinut malo govorio. povuci ga na silu! . da je nastao boj. I ono s puškom u ruci.on će na to. . Meho? ■. pa je viĉno rudi. tek da bi se po koji buntovnik kojasio i odmah odjurio prijeko medu one koji se skupljaju pred hanom. ta ĉula je ona i prije o bojevima. . mati. a tebe nema u Trnine. Znaš.i ona opet udari u plaĉ.^. pa ću poslat koga po Ahmeta. onakog ĉestita momka. a evo ti sad! . Za to__vrijeme _nit je jela.poţuri se ciganĉe. ako ćeš mene pitati. pa nadoveza u strahu: . gdje je naša vojska? . U pustoj se ĉaršiji ĉuo gdjekad glas: "Pod barjak. pa pored Ahmeta nije mogla ni umjela ni mislit o tim dogaĊajima kao drugi svijet.. koje turĉin".. Vidjela je na svoje oĉi da su nastala strašna vremena.Ma nemaj ti brige.Ako ga ne bude nikako.poĉe Mehmed-efendija. kad vidite šta se radi? . . al' 83eto prešla pedeset. bogati. Mjesto je uprav za odmora. tu za kapijom u feredţi. ali ĉaršija bila pusta. a on će doista s vojskom.. bje-ţanova nije plakala. pa doĊi i kaţi nam. Tu se zastaviše.Ako ga nikako ne vidiš. I uto je - . .. . moj dragi_Ahmete. obori oĉi zemlji. reci: neko se je razbolio. Mehmed-efendija je traţio koga pouzdana da pošalje uz Bosnu pred brata. ako ga ne naĊem.Ali šta ćete vi sad amo.. ona tuţna. .A ako prije udari Švabo odozdol? . dosta sam ja u vas soli i hljeba izio.Onamo prijeko .da. .De. daleko od njezina doma.. . kad si već pošo onamo? A ne bi ti dţaba bilo! . stani gdjegod ondje blizu nećeš li opaziti našeg Ahmeta. sijevajući podmuklo oĉima. kraja. Zato on krenu preko avlije kapiji. ĉesto uzdisala. da mi ga se samo doĉepati. pa ćemo noćit i dat ću ti još. krv se lije. to je bilo daleko.Hoću. Donekle ga ţalila i gubila se u tuzi i mislima. pada u neznan! i ti hajde s njim amo u Trnine. ■■ . Zakljuĉaše kuću.%■■. pa uza Stranicu. . a ionako. već neprestano mislila.Ah. a od neko je doba spopala pored ţalosti i neka ozbiljnija briga i slutnja: hoće li joj se povratit.Staje? .A ako on ne htjedne? . Da si mi ti bar uza me. .Gledaj da ga skloniš. ne dovrši Mehmed-efendija.mo pobogu. a da to još nije doţivjela. Put bio pust. Ti ga se nemoj proći dok ga ne skloniš da ide. di li si mi ti sad.Eno je onamo pred hanom. ţiv bio! . Nijesu dugo sjedili kad ispred kapije njihove miti ciganĉe.ubrza ciganĉe. draga hanuma.doĉeka Mehmed--efendija šaljivo.Reci mu da mu ne more bit da ne doĊe u Trnine. Hajde ti s Alijom u Trnine. Već bi 1' ti mene nešto poslušo. ni okom trenula. . ne bi se on meni više izmako. al' ti bojevi bijahu daleko. . ĉekaju one od Zepĉa.Ta evo me! .projavi se sad Omer-efendi-nica.Ja sam. koja je i prije govorila s Avdom dok je sluţio u njih. momĉe ţilavo i okretno.

da je ono prvo odjeljenje primljeno gostoljubivo. Primiti ih onako prijazno. . mali tek da prolije suze. U istom trku vrnuše se oni cestom uz Bosnu da jave vojsci. vici i halabuci. no doskora se oćutio topot kopita konjskih. da ništa toga ne bi bilo. vojska tek da krene ravnom cestom uz Bosnu. dok je Alija podnimiv se na oba dlana i upiljiv svoje oĉi onamo prijeko. pa se ranom zorom zaputilo prema Zepĉu.i Bog sam zna. a tako svojom iskrenom rijeĉi spasi Maglaj od pravedne kazne. a prvaci potegoše durbine. gledao one leševe po cesti. a mati im stenjala i jecala. ali ona. kad je maglajsko izaslanstvo došlo njihovu zapovjedniku. 86 Jedva da su odahli umorni vojnici i izmijenili nekoliko rijeĉi. prošli lijep komadić Bosne a bez ikakva otpora. zajatario. sve pod zaptom starijega oĉekujuć svaki ĉas zapovijedi da se krene naprijed. opet. vidio je kako mu se mati rastaje od svog doma. gdje joj jedna po jedna maglajska kuća zapada za brijeg. pak bi se zastavio kod onih slika pred hanom. prepustit u Ţepĉe.Nose glas o Ţepĉu? . Mehmed-efendija. lukava prevara! Sve je sijevalo vatrenim oĉima od gnjeva. ima li mjesta za onu vojsku. tuga srce sapi-njala. I koliko god joj je jasno da bi i Mehmed-efendija volio da mu se brat vrati. ima 1' ugodna konaka. ĉisto kao procijeĊeno. ţenska glava. Medu prispjelim vojnicima bilo ih i ranjenih. kako će s mrakom na pouzdan konak u osvojeni već Maglaj. . u Maglaju se digla urnebesna graja i galama. ipak se sve više drţalo spremno.radi njemu o glavi! Tako je ona mislila i Ahmet joj neprestano lebdio pred oĉima. ali baš u taj ĉas smotriše. pa bi duboko uzdahla na roĊenog sina. raskolaĉiše oĉi. Mehmed-efendija nijem. što vodi u Ţepĉe. Premda su se doĉepali Doboja. što su isprevrtali i najmanju ĉanticu mrtvih vojnika. a i vojnici se dobro raspoznavali. Sunce već spalo na Micuriće. zebnja je poduzimala. zaĉas preletio svu onu ravan i upiljio se gore u onaj klanac pod Sikolom gdje se cesta. da se.Naši su! . veli. to je uţasno! Vojnici su kazali kako su na Zepĉu suzbijeni. ta zar to nije trebalo da Mehmedefendija zaprijeĉi? I traĉak bi joj ove zle misli o Mehmed-efendijinoj nehajnosti proletio glavom. opet. a znao je.. Kao da su iz zemlje nikli. . prema Maglaju. kad se digoše odatle i udariše strmo. Bog dao. suho. . . Grozno izdajstvo. dokle bi tako ostala daje ne opomenu sin. 84 dok je mali Alija sad tek naslutio zamašaj svega što se oko njega zbiva pa se zarumenio. da je sve to porad njezina Ahmeta. da su poslušali. tamnozelenom travom. kad puĉe glas meĊu prvacima. pa onda doĉekat. Oni da su dotrkali da vide šta je bilo od Švabe. išli prema Tminama uskim putićem oko kog je bila nijema ljeskova šumica. ţao joj bilo na Mehmed-efendiju što ga nije na silu zaustavio. Mehmed-efendija se nije obazirao. koje. uzimljući u obranu prave graĊane. pusti glas. kojima je on na licu ĉitao miroljubivost. probudi one. a pogled iz suznih joj oĉiju vrludao onamo po prostranom polju. a oĉi mu se ovlaţile. te slušao njihov razgovor. a sve u divljem bijesu. da idu kući. i pješaka i katane.sirota pala. ona stade. a gledala za se. od srdţbe na Maglaj za to neĉovjeĉno djelo. pa će jedan još prije nego mu je pruţena pomoć. Strašne je misli obuzimale. da se ovaj vojnik desi pri onom razgovoru pa da on mimo svoje drugove izbjegne kiši taneta. umorni. Ĉas-dva i evo ih pred vojskom. a odakle bi se mogao svaki ĉas pojaviti njezin Ahmet. bahnulo tu desetak konjanika i kazaše da se ovaj ĉas primiĉe od Ţepĉa turska sila. U vojsci nasta mala ţurba. kako se vije oblak prašine cestom prama Doboju. Kad joj se šćaše da sakrije i ona u kojoj je proţivjela punih trideset i sedam godina sretna i zadovoljna ţivota. Zaĉas bi se svrnula i korila sama sebe zašto ga na silu nije obustavila. ostavivši Brijeg i za njim varoš za leĊima. Ţena se spuštala debelom. napetost nekoliko ĉasaka. Zaĉas bi joj se priĉinilo da je to on mogao uĉiniti. a eto sad je vidjela kako šalje momka po njeg. — o Boţe saĉuvaj. jedva provukla ispod litice. blijedi. ţamor. a zaĉas bi se opet ţacnula da ga moţda ovako mišlju ne potvara. Sve to ujedan mah poskaka na noge. zaprašeni.dobaci drugi. zaci meĊu prvake i poĉeti priĉat prijateljski doĉek u Maglaju.u pustim mislima . radoznalost. je li boj ili mir. Dok se to zbivalo u Doboju.reći će jedan. Osobito istaĉe opaske ĉestitog handţije. Ali ne! Svi su znali da se glas o Ţepĉu ima tek u Maglaju primit. Eto tako. ali da ih je na Maglaju više izginulo. Sunce je dobro naglo zapadu kad se jedno odjeljenje poĉelo spremati na put. 85XIV U Doboj je stigla sila vojske. zacvili. pa tu sjedili i naslaĊivali se pobjedom svojom. Jutros oko ruĉanice stiglo je tu desetak konjanika njihovih i donijelo glas da je u Maglaju mir. Sad se ovaj drugi odjel sprema u Maglaj da tako sazna za Ţepĉe. Taj vojnik desio se nekom srećom na obali. Pometnja. uzbuloţi se i poĉe komešati amo-tamo. Vrijeme je bilo da se bolje poţeljeti ne moţe. Taj glas prekide onu mrtvu tišinu..

bila sva pokrivena vojskom.. odvrati momĉe. no sve je u slatku razgovoru. pa će sjutra poranit amo. . svud spremno. ko zna .U što. razgovarali i spremali se za sutrašnji boj. Pa su juĉer otišli gore pred vas. . da zaloţe grlo. da svi zajedno krenemo niz Bosnu. On odluĉi. al' nigdje ne smotri onog koga traţi. dok se dušman ne pretjera u svoju zemlju.Švaba pun han. Vesele ustaše maglajske kazivali vojsci pogibiju Sva-binu upirući u one leševe pod obalom. Ima momaka mladihi i pristalih. gudnjava. a neki pregledali oruţje. da ću ih ĉekati ovdje. poderana papira i odbacaka cigara.Ti ko da nekog traţiš? . Sunce već zapalo za brdo i ostavilo svu onu ravan u hladu. I suton se poĉeo hvatati. Cesta. a sve ĉuvala straţa dolje na laktu. momci vitka stasa. po meraji. a sve kićeniji od kićenijeg. Kako je i ono bilo pod oruţjem.Doskora se oĉu talambas niz Bosnu.Udri. Vojska bila sila. Mrak već pao na zemlju. brate. što im je odavalo da su tu noćili strani ljudi.dok će drugi iz bliţe hrpe: . dozivlju jedan drugog.zagrmiše opet. . . Prvaci će u prazan han. a ovi pokitili se obalom.. pa kad svrše. . vrnu se natrag. u goru. s kakvom namjerom hoda tuda. onda sve u ciku. propustilo je ono svu ispred sebe. pa svaki ĉas dobacivali razne šale. pjesma ori. a drugo je Arap.dodali drugi. u hanu nasta uzbuna. a ima ih i sredovjeĉnih. brate. Pošto Avdo saznade za Ahmeta. a talambas pokuckuje jednovito. opet obreko Mehmed-efendiji da će mu noćas dovest Ahmeta il' glas o njemu. odape u hanu puška ko sami 89grom u onom ţamoru vojske. . pa i staraca. ako ti nije omrzo ţivot! Dok bi mi jednog kroz onu strehu. . a ostalo pade po cesti. drugi napola leţali uznagnuti na svoju prtljagu. smeĊe koţe i strijeljalo vatrenim. da dušman u snu ne napadne umornu vojsku. . da zahladi veĉeru. al' sve jedre mišice. Kad je vojska stizala. Talambas pokuckuje. Sve je ĉilo i veselo. a ja sam im obreko. i kako su suzbili neprijatelja na Ţepĉu. što izbija ispod Sikole.vikalo stotina grla u jedan mah. kako on misli da se ne bi trebalo do Broda zaustaviti. Dok sve posuka na ravan ko same pĉele. Oni u hanu odmarali se. rumena lica. . niko nije mogao ni pomisliti. postaviše se s obje strane. Za ĉas opet puška. Po podu i hodniku viĊali nekakvih kutijica od masti. Ona ĉetica ispred hana ispade cestom da doĉeka vojsku. već sve ustalo za din i ognjište svoje. a nikad se prije i ne vidješe. momci ĉili. stanider. u vrisak. pucaj? . koje bi onda kakav starac prekinuo ozbiljnom rijeĉi. kad.Ne znam ti ništa! . dvije. htio je da kroz tamu prozrije. otvorenih njedara.upitat će ga jedan potiĉuć vatru. ko su? . pa kako su se u hanu smjestili samo prvaci. u vodu. pa bi se mogao sukobit s njim. Na ove se nadovezala pješadija. da se preveze i otpane u Trnine. pa mu se nekako nije dalo gore u Liješnicu. I tek što se ĉula ona jeka. . ostraguša mjeri junaku širinu pleća. smjela srca. a uz njih handţar otoboljio uši. pa se neki latili torbe i brašnjenica.već odmakni od zgrade. lukavim okom po svakom junaku. da će gore u Makljenove. Bijesni konji 87pod_ njima hrţu i prijeĉaju cestom amo-tamo. niko ga ne zna. nehajno. kad nešto potrese ĉitavim hanom. ko da u svatove idu. Da ostavi do sjutra. a po svem vidiš. more bit da se koji katana skrio gdje u ţito. lahka skoka.ako ništa. a Bosna mu pod nogama. veselili se uspjehom svoga djela. U taj je ĉas miješalo kroz ovu šaroliku svjetinu ţilavo. Vojska pade pred Delibegov han i bajrak se udari.vikali oni izlijećući iz hana. Hodao cestom i miješao kroz vojske a neprestano razmišljao.. da tu nije bilo izbora po rodu i soju. Zelen se bajrak vije. . ostaše s onom vojskom. pucaj! . u kom je gorilo svjetlo u svim odajama. jedan je momak onako pristo. tavan. već sad: deder. da sjutra na prolasku doĉeka Ahmeta. eto ih gore u hanu u Liješnici (sat uz Bosnu). u smijehu i veselju.I naš jedan pogibe! . Jedni sjedili. dok opet pjesma sloţi.A odakle su. U svakog virile pećanke iz pasa. Stade na obalu i raskolaĉi oĉi onamo u pustu varoš. Tako je reĉeno. da se razoruţaju.zaprijeĉiše drugi. a dva i dva sloţila narodnu putniĉku.a onda zaci odozdol i kazniti izdajice. Diţe se ova vojska i sklopi oko pusta hana. po snazi i godinama. . voĊe i bajraktari. Nije se fajde ni šalit svojom glavom u ovo doba.Traţim dvojicu drugova. druţe. Vatre se naloţiše i sve hrpe i hrpe ljudi sjedili u okrug. pun. tri. ta tu je i onako ljudi s raznih strana koji eno sad leţe jedan uz drugog. . Dugo je tako hodao cestom i jacija se već primicala. jedan bolji od drugog. okretno momĉe. tutanj.Zapalite han! .Šta je?! . ali iz kasabe nije se ĉuo ama ni glas ni sušanj kakav. pa sad zašlo još jedanput.potekoše neki po naviljak sijena. . nas bi stotina pala. da jedni ostanu gore.Odavle su oba. a i onako.. a to lukavi cigo ne bi ţelio. gdje je još za vidna priĉvrstio ladicu. ostala je vojska pala po ravnoj ledini i cesti ispred hana. dodao bi drugi.Znam ja. Naprijed su išli konjanici. kako je onamo.

Naposljetku uzeo svijeću. i muškinje je imalo posla. Stoga se dolazak Avdin. šta radi od sebe.. govoreći da će i on rano s Avdom da doĉeka brata u ĉaršiji i da ga povede kući.Jesu V oni tebe poslali po me? . Musafiri ga Mehmed-efendijini jedva doĉekaše da saznaju za one puške u hanu.Ja. hajde kući. zamisli se malo pa će ci-ganĉetu: . kakva je srca. ja odoh u Tmine i kazah im. al' gore grobna tišina. pa naposljetku se sve umiri. ona neće vjerovati ni da je ţiv. U to je vrijeme stizala i ona vojska iz Liješnice. i Omer-efendinica brzo posla po ciganĉe da ĉuje za sina. Tako se ona donekle umiri. Tuţna mati zadovoljila se na silu tim odgovorom. 91XV Osvanu nedjelja. naoruţani. vojnici se uprav okrijepili slatkim snom na tvrdoj ledini. cvili. . kako je bajraktar. < ■ . a Ahmet stajao pred njim.prekida ga drug. Već je sve na nogama. dotle su drugi opkruţili han i poĉeli pucati pod potkovanu strehu. Oko njih se kojasili ljudi. Sve napeto. puhnuo svjeţ vjetrić. i da će sjutra. U onom polumraku. veli onaj. mehka. . Pošto im sve iskiti natanko. Kad bijahu nasamu. dan mutan i oblaĉan. da "one" na tavanu pobiju il' prisile na predaju.Evo i ja! ozva mu se ciganĉe pa mu u isti mah dade znak okom i izmaĉe na stranu. kad mu se pribliţi Avdo i pozdravi ga. pa je sve udarilo u vrisak. ĉim su došli u han. iako će po noći. Jedni mislili da Švabo ide samo lijevom obalom. jer je slutio nepovoljan glas za Ahmeta. ni ţiv na zemlju. gledao u zemlju. a neuznemirena od neprijatelja.Jesu vjere mi! I juĉer da te to sinoć doĉekam. sve u hrpama. Pa ko bi je pustio da tako jadikuje. . kad se sve bude spremalo niz Bosnu u boj. zamišljen. ljudi su se u Mehmed--efendijinoj bašĉi ţacnuli od ĉuda. a puška odozgor ko grom. Kad su one puške ispucale u hanu. rastuţi. zaklinje. ĉeka zapovijedi. Ahmet se ţacnu na ove rijeĉi. sve oprezno gledalo u han. sve jasnije. odmorila se. Vojska umorna. strašan izgledao taj skup ljudi. Vojska je dugo stajala oko hana. sprema sve ţivlja. pri onim vatrama stajale stotine ljudi oko hana raskolaĉenih oĉiju.Oho. da se vojska rascijepi. prste krši. . a u isto je vrijeme ţenskinje u kući pomislilo da je to onaj kobni ĉas kad će sve planut. a on će ovako moći da joj skroji lijep odgovor koji će je bar donekle utješiti. prvaci se sastali da se vijeća: gdje li će se dušman doĉekati. brzo saznade i u kući. Ciganĉe kaza po nagovoru Mehmed-efendijinu. al' ona opet poĉe molit da te dovedem.Odmakni od zida! . naslućivao. a ranom se zorom već opaţalo kako se onamo pred hanom kreću ljudi ko kakve sjene..ubit će te ko samu muhu. i pošao uz ljestve da pogleda kroz onaj kapak na sredini tavana. U taj je ĉas jedan miješao kroz vojsku pokuckujući u talambas i viĉući.zagrmi jedno grlo. To je on krio da drugi ne ĉuju. al' koja fajda kad ne znaš u što pucaš! Avdo je prisluškivao taj razgovor. samo ostao debel zid ljudi oko hana. brzo se naĊe u svojoj laĊici i zaplovi tihom vodom kroz mrak. i jedan pri-povjedao drugu. Naši zapucaše. a baš u prvoj i to uza sami bajrak išao Ahmet sa svojim drugom Arapom. i kad saznade sve. milostiva.i ĉim je podigao onaj poklopac. pa da tako uporedo ide prema Švabi. Znao on svoju majku. ne zna. da je Ahmet ostao pred Delibegovim hanom s vojskom. a kad bi to svi ĉuli. 92 . reći će prvo ciganĉe: . brzo bi to doprlo i materi do ušiju. već hajde proĊi se toga. a ostalo leţe po meraji. kumi. al' ne moţe još za dugo da se pode. jesi 1' ti to. dok ih umiri.Staje? . opazio kako siše popuckuje i veli. sve spremno. Avdo? Zar i ti? . Negdje po jaciji stiţe Avdo u Tmine.otvori on oĉi. On se obazrije pa će smiješeći se: . ta nju će ubltrtvrga-za njim. Što koji ĉas. da gore ima nekog. pa kako te sinoć ne bi. ukrasti se od vojske i skrenuti u Trnine. a drugi htjeli. . . nepoznati. pa opet obasu: al'je preteĉe Mehmed--efendija. odazva ga Mehmed-efen90 dija za pušnicu da sazna za brata. da vehne? Ciganĉe je ĉekalo odgovor nekoliko ĉasaka.Mati ti ne zna za se! Ti kako si otišo. A eno i brat ti onamo u ĉaršiji ĉeka. Oni što su istrkali iz hana najdalji bili od njeg. Jasno_se_moglo vidjeti da to Ahmeta zbuni. kosu ĉupa..Sama ga smrt vukla gore.Ma imam da ti kaţem nešto. I dok su oni okruţeni dobrim zidom vojnika na samoj obali vijeće vijećali. Tek što se bijaše zastavio kod one gomile na obali. a kako se preko noći vrijeme promijenilo.

onaj će sluga po smetlje da naloţi vatru pod ĉefenkom. produlji: . . i za jedan ĉas bit će sve u plamenu.reći će jedan ljut na Maglajce.To je sve napola vlah. kad Švabu natjeramo preko Save. pa nećemo ni pomrijet.Vatru ti njemu! .Jesi 1' ti odavle. ja vam kaţem da on nije tu u dućanu. 93. a za dan i vatan svoj..Pa šta ti reĉe. dok vojska upravi cestom niz Bosnu.A je P turska palit tuĊe dobro? '■ . -poţuri se onaj sluga.Ne primici tuĊem dobru.Idi ti k njima i kaţi im da ću im doć. ako koga nadu od graĊana. a Avdo ga zastavi pa će ĉisto tugaljivo: . da potpali dućan. .Zar baš pustit majku da ono radi oko sebe! . Ciganĉe ostade samo.bjesnili oni ĉaršijom.Ahmet će. kukavice! . bolan? . trud se upali.ujedljivo će stranac.u ĉudu će opet stranac. . pa.Murtati! . .Ali eno. a potresan glas jeknu ĉaršijom: . . pa oni svrnuše kroz pustu ĉaršiju. . odavle je.Ne šali se glavom svojom! ..Sram ih bilo! . svrnuše tuda da potjeraju. Iskre poĉeše frcati. Avdo! .Strašivice. sve je prhnulo gore i posakrivalo se po pušnicama.. akobogda.zaprijeti momĉe prine-savši pušku oku. i ne dovrši.Sve se razbjeglo! .. molim te. bujnim. . Avdo. .Ĉujte ljudi i poĉujte! Sad ćemo s hajrom krenut niz Bosnu na Švabu. '. Skela se pribi onamo uz obalu i vojska posuka iz nje. udarite slobodno.otezao on i miješao dalje..Ja ne idem ni za kog. a ako ti je ţivot drag. S njima je bilo i nekoliko stranih ljudi.Nijesmo se zajedno izrodili. . zamaĉe cestom. a.doĉeka ciganĉe.upre on rukom niz Bosnu. Horoz zape. prije ne mogu! . sluga neĉiji.. .ozbiljno će jedan stranac. pa drţeći ostragušu naperenu.To nije turska. sve pošlo za din.škrinu jedan stranac zubima..vikao je onaj kroz vojsku i prošao mimo njih.Za me nije niko svezan. kad ste kukavice! . . .. ovom sam išao kući i zvao ga! . ovih junaka? I oni: svaki ima il' staru majku. <.Meni je ţao.Zar baš hoćeš. hajde deee!! . umiješavši se u vojsku. ni ko za me.odriješi momak ozbiljno.! Ahmet zastade.Strašivice! . upirući puškom u jedan zatvoren dućan.zagrmi momĉe.. za. da tako iskali gnjev svoj. momĉe? . Fes poturio natrag. •■.Iza ćoška se pojavi stasit momak.Hajde deee! Ustaj. .vikali drugi. . .reći će on. Zamisli se malo pa odvrati: . . ko hoće! . zamaĉe u kukuruze.i već bijaše uoĉio hrpu smetlja. a zatvoreni dućani i prazne kahve mukom muĉale. Tako ti njima kaţi: Ĉim Švabu pretjeramo preko Save.. murtat! . . izdajica. .. sav Maglaj. -Nigdje nikog! .zaori nekoliko grla.Ma ko! Malo što me ne ubi! . . murtat je! A sad na noge. .Ako ste pošli u boj na Švabu. il' ţenu i djecu.Da gdje su? . nju ima ko ĉuvat! . smotrio je gdje se naveze prva skela vojske preko Bosne. . kud ćeš ti mimo sve svoje. braćo. . pristo ko djevojka.Evo. pobogu brate? .Ĉuješ.Zašto se ne ide bit? .Vas nije grjehota sve popalit. a stranac nastavi: . Ko god ne pode s nama. 94 .zaori sluga. braćo! .Da ih zaţeţemo! . kad se iza ćoška jedne zgrade pojavi zjalo pušĉano.. . On se naglo trţe da će i on niz Bosnu. već doli! . Meni je preĉe ići s ovom braćom za din naš. Taj glas prenu Ahmeta iz misli. Ahmet prekide razgovor.Vidiš ti. pa opet... -Eno.Pa što se ne ideš bit..Jest...veli jedno momĉe. Sve se trţe na ovaj glas.Pogledajte. momĉe! .. crvena lica..trţe se jedan na onog što je drţao vatru u ruci. crnih brkova. turĉin ko je! .murtat jedan! i lupi nogom u pritvoren ćefenak.Stoj! . ali šta ću! . Obazre se oko sebe. a isto toliko odjeljenje krenulo lijevom obalom.Vatru im! — prodere se krupan glas i lati se kresiva. Pred ovom je vojskom išlo nekoliko maglajskih ustaša.

znala je dobro "da joj je'sili u t)iioj~vatri. Kome kamen. Zaĉas su spali rosnatom travom u potok. . Ono nekoliko kuća zanijemilo. a magla stišće sa sviju strana. odozdol bi ih po deset opalilo. kanda i oblaci proliše suze. te ovi sunuše niz ĉaršiju.. koji zaostaše s onog jednog na tavanu.Evo. uzdigla se do same ceste ko kakvo strašilo. No gore se niko nije mogao opazit ni kroz one šipile. zadnje odjeljenje krenu niz Bosnu. dok u neko doba ruknu top sa Sokolovih stijena. 97 . pa za golo gvoţĊe. zaputi se Mehmed-efendija sa dvojicom drugova u ĉaršiju da vide ima 1' tamo koga. . Dok bi se jedan hitac izmamio odozgor. drugom zahvati lista noţnog. a momĉe išĉeznu za ćoše. U kući u zensKinju strava. . i baš kad se hladna stijena obli vrelom krvi. Oni hitac s tavana rijetko i promašao. pa il' junak nad junacima il' pod crnu zemlju..Vidi! . Ali pod samim Sokolovim stijenama drugi je dio turske vojske koja je snišla lijevom obalom pa zbog ispupĉenih obronaka ne vide one nad sobom.. štono se šulja da proĊe Sahin-kamenu za leĊa i da one opaše. . Al' evo gore nesreće: već od ranog jutra vijaju se crni oblaci nebom. al' sve nijemo. Ali boj mjesto da se stišava. kad dolje sloţi puška baš ko sama smreka. ? >. No pravi je uzrok bio Meh-med-efendiji brat njegov.kapa njegova za-klonište. kako je puška urijedila.Ovo su se i oni razbjegli nekud. a spram nje preko Bosne. kroz koje se pucalo. a odavde putićem kroz Varoš. prevezla se druga skela.udari jedan u porugljiv smijeh. ima 1' kakva glasa o boju. no sreća je bila za one što je tane bilo vrlo sitno. ta to i nije boj! Tu ti treba jednu. . sat niz Bosnu. Vidjeli oni svoju katanu. Paţljivo su slušali boj na Šahin-kamenu. Ali oni su se drţali sasvim drukĉije. i ovdje pusto! primjetit će jedan. a oko hana se neprestano puškaralo. u zatvoren han.preko srca. puno bajki i orlova.puni. I sad se ove dvije vojske uzele na oko. Bitjiejdaje na Šahin--kamenu. on bivao sve ţešći. Ostraguša zapeta i dok bi oni svoje naperili. Dok se onamo na onoj mećavi bio boj. trećem odbi nosić od opanka. al' sve uzalud. pa nastalo puškaranje. koje se kanda natjeĉu sa Sahin-kamenom u visini. pa puni. I jedva da su ovi zadnji do Moševca. i gore se nešto stropošta. kucnu talambas udnu ĉaršije. pucaj . a neki ĉak brojili i topovske hitce. a ni dima iz koje kuće. što ove na Šahin-kamenu uskomeša. od njeg sve komadi otpadali. sloţi tiha ljetna kiša. pa tako sad nastalo unakrst puškaranje. Tu je zasjela jedna turska vojska. dvije. da te slave dok je svijeta i vijeka. I zadnja se skela preveze. Jedni govorili da ih ima najmanje pedeset.. ali kako će kad još topovi nijesu stigli! Po neprijateljskoj pušci vidjeli oni da i oni uzalud pucaju pa stoga odvraćali vatru hladno. a ispod sebe ne da ni samoj lakokriloj ptici. Sat-dva potrajalo tako. a onda nasta kreševo. eto to je sve! Već za nekoliko ĉasaka prijeĊe to u neku jednovitost. a to je uprav najzgodnije mjesto gdje bi se neprijatelj mogao doĉekat. munje se stizale.. .. jer već od neko doba opazili. nebo se otvorilo. plac. trojicu bi moţda momĉe ukinulo.Ljudi se zgledaše.. i sve ĉetiri vojske pucale ko u neznan . Kiša je padala. kome . u Tminama je sjedilo dru-štvance pred Mehmed-efendijinom pušnicom. a u pravi ĉas. Pošto iza tog ne bi odozgor više pucanja. dok se vojske ne pribliţiše na dohvat. I Kad se negdje oko lcmdije oluja malo stiša. dok se naposljetku ne razminu na tom jednom jedinom.\ v--> ■<•>. zabrinuto. (Neki šaptali T vodili tih razgovorna' drugi uĉili u sebi prebirući zrno po zrno tespiha. koji se bijaše skrio za ćoše zida. . To ti je stijena. ljudi potekoše u han s napetim puškama i doskora izvukoše mrtva katanu. u potkovano siše i isprebijali ga već. on je htio i nadao se da što o Ahmetu sazna. pa jednom tek malo silah 95probuši.. Naposljetku opali jedan seljak. Pucalo se sa svih strana i u isti mah jurišalo naprijed. Od ranog jutra pa do tog ĉasa ljudi se gotovo svaĊali za "one" na tavanu. kome hrastić. uţas i svaki bi ĉas valjalo ko'm'bd muškinja pred Kućna vrata da unWT ĉeljadLJVTati "neiendijina već nekoliko puta pada'li nesvijest. upirući u mrtvaca rukom poplašio sinoć ĉitavu vojsku! Ovo nekoliko ljudi. A mnogim to bilo i 96 dosadno. pucaj. vrata i prozori pozatvarani. Ovi pucali. drugi dvadeset i iz ĉasa u ĉas broj padao. skupiše se u hrpu i krenuše cestom niz Bosnu za ostalom vojskom. pa joj htjeli da prokrĉe put. nit njiha vidi dušman pod sobom. MeĊutim. nehajno. na lijevoj strani Švabo je zauzeo Sokolove stijene. Ovi drţe u škripcu ono odjeljenje katane na desnoj strani.

Od lS^ __do Magl4ajiitQŢd|L. j Turska yoisk^jazxmţS^^UMLyMŠSj29hSSJSi&^. kad jedan opazi dvojicu putnika. a more bit da im to ovi odovud kazaše.dobaci ovaj prkosno se smiješeći. . hajde. dušman. okisli do koţe. već udarilo kroz šume. Makar da je on bio protiv boja. Oborivši oĉi preda se. Za nekoliko ĉasaka obidoše svaki svoju kuću da vide ima 1' kakve štete i brzo se naĊoše pred sudom. . . Skela bila uz onu obalu prijeko. . Pred sami suton ubrusi jedan seljak k njima u bašĉu. govorio seljak.. al' opaziše onamo . veli. Ĉaršija bijaše pusta. Putnici zamakoše uz Bosnu.panja il' koji vojnik turske vinske. to prhnu kojekuda ko jato ptica. dok će za njima jedan od društva: . Mi odmah vidjesmo da se iznijet ne moţe pa se kanismo.hladno će drugi. Tako se svrši boj pod Šahin-kamenom i Sokolovim sti-j enama. a ono junaka. . . na ravnom polju.i„^ulmJKić. . Soldati se desnom stranom Bosne već primakli Maglaju. a t skupu stiţjMjJVlaglaj j opkoraĉi se an^' ■■.Kad grmi. '< OblTJa7^^tn~TlaTTrtJ-jpefl«djerjak. .. ali u neko doba osu odozgor rep.. pa.ubrza jedan "zadihan ni selama ne nazvavši. ipak u njem zatitra neki damar. on proĊe s drugovima kroz Varoš. makar da je u srcu svom ţalio one mrtve vojnike pod obalom.odvrnu jedan s gorkim osmjehom. ne dade mu da pogleda makar u jedan prozor. pa prhnulo sve na sve strane. ne smiju kroz kasabu.A mi smo to i prije znali. ali ih ovi pretekoše.. da se bar odmori ako mu ne dadnu noćišta. gdje bi sigurno smotrio glavu kog ĉelja-deta. potisnuti topom i jaĉom silom. veli.. koja je ĉuvala dolje kod Hasaniĉića kuća na onom laktu. zbiše se kroz noć oko hana Delibegova da se tu sjutri dan još jedanput okušaju. a top im jednako dere. ama nigdje ni ţive duše. Mehmed-efendija se u taj ĉas sjetio svog prekjuĉeranjeg sukoba. Što bi strašivica. . Na um mu pade kako Varošani s one katane digoše nos. gdje se cestom od Šahin-kamena primiĉu Maglaju. promiĉe po 98 gdjekoji putnik iznad Trnina šikarom. Razbio ih Švabo dolje. moj brate. a Švjibj^sia^auzeYai_Qy^_dva klanca. pa ni vode ĉestita ni reda u vojsci -.>!> XVI I U bitki na Šahin-kamenu i Sokolovim stijenama vojskaj kao da se na sito prosija. ko pĉele niz vrlet i dolje u ravni nasta vreva. sastrvaffaTTif onu njihovu straţu. već idite ovako uz Bosnu ovom obalom.Dok nemamo ni topa svog.doĉeka Mehmed-efendija. . U to i£^iaajaHaL_r^stala. Od ićindije.A šta bi dolje? Ko je jaĉi? .To se zna.Razbi nas. s ĉakalovaĉkog brijega.skela onamo.A bezbeli. Dok oni sa Sokolovih stijena ne opaziše one pod sobom. i bojeći se valjda da ih Švabo nije preteko.Moremo li se igdje prevesti prijeko? . de. Okretali se nekoliko ĉasaka razgovarajući. ja da naĊete gdje god laĊu! Putnici promakoše. šta će bit već svak svojoj kući. pa naposljetku od-luĉiše da će opet u Trnine. svak se sebi boji. daje biva boj na Šahin-kamenu svršen. Kad se tri druga povratiše u Trnine mišljahu da će imat šta kazat onim pred pušnicom. kad vidje braću turke pred pušnicom. Ali njegova blaga ćud koju nikad ni za ĉas ne promijeni ni najveći gnjev. . Tako ti je i amo bilo.irJJ£j2ikl plasta. Zaĉas padoše k njima dva stranca. odonud s desne obale. pa im je valjalo još cestom kao obrvom u ĉaršiju.Vjere mi eno vidite.lairma. baš ko jato vrabaca.. šćaše da se uzbudi iskra osvete na onu drzovitost njegovih negdanjih Varošana.

drugi promicali. pa kolik što bi dlan od dlan sve se diţe i osu u dugu lancu ţena. Brzo se opet prenu iz tih misli.neprijatelja. nasta boj. kao da ih je bila malica.. promaĉe uz vilena konja drţeći mu se dizgina. jedan po jedan veru jarkom da se kako dograbe kuća. Nasta boj. . Kome bi suĊeno taj promaĉe da se istom gore bori za onaj komadić puta. pun vatre. Soldati su pucali s Ĉakalovca nekako sporo. mutan.. virila pušĉana 101zjala i sipala vatru.Ajiša? Šta je od nje bilo? Oh. zašto on. svaki je imao u obliţnjim selima kmetova. koji ga onako isprati misleći da on nije kader . koji su sigurno dušmani već prekoraĉili do sada! U ovaj se ĉas sjeti one vatre što ih doĉeka iz ĉaršije. pa ţezi. propustivši ispod sebe samo usku cestu. Vojnici se teško mogli razlikovat od drveća. koje je samo voda dijelila. ĉudio se svemu što Tse zbilo. Stajao zapanjen. pa se tamo i skloniše. grada. hrĊava li srca! korio on sam sebe. Cesta uska. kud da udare. Iz same šikare. nasta strava. pobjego od dušmana... Vatra posu. ■. a dolje duboka voda. u vodu skoĉio. a onda eto ovih u muhaseri. tugovao.. . Ĉas je odluĉan. krenuše cestom. nehajno. Tišina svud. da je zemlja tutnjila pod njima. 100 Kako to bijahu većinom age i posjednici. Nema. Drugi pješak. Oni iz Trnina mogli su mirno gledat kroz onaj promašak izmeĊu Varoši i Kujundţevaĉa kako se soldati. izmuĉen. Arap. a tane posulo kao kiša. da saspu na one vatru sa dvije strane. zadnje su na njeg ispucale. ţestok. ĉekajući svaki ĉas da neprijatelj uzmakne. 102 Dugo je sjedio tako pokunjen. bojeći se onih taneta iza leĊa. gdje li . pa prionuli. Maglaj pade. U samom kljunu maglajskog polja. Većina će kroz kukuruze.. a drugi. korio sam~sebe^'X?aĊ?"piTa6~§'e: S kojim obrazom da potraţi majku svoju. ne znali. s kojim obrazom da izaĊe bratu na oĉi.. razmišljao. bijaše to Ahmet. ta u vodu se baci da samo smrti izbjegne! Oh lude li pameti. naglo se okrenu i svrnu pogled onamo. bio mokar. Tako se na istom mjestu i na isti naĉin osvetiše ona mrtva. suţnji do vijeka. vidjeli svoj poloţaj meĊu dva neprijatelja. a drugi padoše po obali. a Trnine ostaše puste kao što je i sam ' Maglaj. još se samo primicao ovom klancu konjanik sa dvojicom pješaka. braća. još nesahranjena tjelesa pod obalom. svrnu okom oko sebe pa se baci s obale u vodu i nestade ga. Puška je sloţila u nekoliko mahova. a sad . ţegli. koji imaju svoj krov. Zbilja da li su već ušli u Maglaj? Trţe se iz misli. ţene u plaĉu i stravi a ljudi tuţni i zabrinuti. il' da su štedili praha i olova. kad evo i treće napasti: iza samih maglajskih kuća sasu se na njih vatra. da ga sad vidi kakav je mokar. konjanik pade. Zašto se on nije tuko. puškaranje preko vode. zašto nije branio svoj zaviĉaj. sklonjen u gust i visok kukuruz. ljudi. meĊu mrtve katane. puške prestale. Jedni padali. U toj ţestini nijesu ni opaţali one soldate što su promicali u ĉaršiji. gore griĉ. samo da se od vatre skloni. a ispred njih nalijetali konjanici i pješadija. samo da glavu iznese! Ta zašto poginuo nije? %. Ali ĉim je puška sloţila u toj njihovoj blizini. sad. iz onog griĉa.. udari ţenskinje u plaĉ. konjanici. pa opet jagmi drvo. Deset koraka od obale pojavi se na površini da predahne. a zaboravili su ĉak i to da su se juĉer bili dolje na obje strane Bosne. . Zato od Hasaniĉića kuća pucali svom ţestinom. oni će moţda još jednom na svom pragu doĉekat Švabu. Sve je uprlo pogled gore u onaj kut pod Sikolom gdje se neprijatelj već spuštao cesti da im zatvori put. Kad se u neko doba obazriješe za se smotriše na uţas da neprijatelj promiĉe povrh Jelovca i Micurića. tek dobro oko opazi da se kreću onom gredom sve jedan za drugim. Zaĉas će bit polje opasano. i Maglaj je uzet! Sad ga zaokupio neki prikor: Zašto se sve to tako razminu? Zašto oni pobjegoše onako sramotno uz Bosnu? E. . . sramotan. . svemu je kraj! klonu on. pa hoće da ih zapaše s leda. poraţen. a jedan pješak. busen.sad je valjda i boj svršen. umoran. Sva se vojska od hanova sleţe u onaj kut. Sve se to raziĊe po selima.. MeĊutim. A mati. varoši. to su ljudi stranci. Sve ostavi boj. djece kroz šumicu uskim putićem da se dograbe druma. ĉuli su još one puške iza leĊa kako ih prate taneta.. i za tren oka boj presta. I on je otišao sa svojom ĉeljadi. kad opazi gdje se austrijski bajrak vije na gradu. Puške prestaše^restaJboj. pa jurnu uz polje. svoj prag kućni. a on opet u vodu. kratak. Ni Me-hmed-efendija nije mogao ostati mimo sav svijet. pa sasuše vatru. Iza one sinoćnje kiše dan osvanuo oblaĉan. Ali zašto se njegovi Maglajani nijesu tukli. o! u vodu skoĉi. što bilo.. a s tvrdim uvjerenjem da su zaustavili neprijatelja. boj na Maglaju nije dugo potrajao. prepliva i umaĉe zrnu pušĉanom. panj. puška opet sloţi.. pa eto im onda sela na sve strane. pa im je valjalo jedinim otvorenim putem.. Ahmet prepliva vodu i nade se na obali. gdje se Sikola zabada u Bosnu. nade se na goloj cesti. natrag se nema kud. . cestom uz Bosnu ispred Delibegova hana i to ispred samih pušĉanih zjala skrivenog neprijatelja. gdje li su oni. ta on je eto srtao u boj kanda traţio smrt. stidio se svoje sjene. da su se zbunili.

kad evo ti opet mlada momka bez naušnica i da ne nosi pred vojskom golu sablju u ruci. Sad vidiš vitka i tankovijasta ĉovjeka. pa ni kasnije ćud ne promijeni. ni da se daje kao prije. Tu će se tek otvorit prvi pravi boj. a u pomoć joj neprestano pridolazila druga niz Bosnu. Ni galame. ni vidjelo. kad prolaziš putem i sretaš ih. za din i dom svoj ginut. koji vlada u vojsci uopće. što mu je to pruţio. Da je moguće. stade. koja se već sjutri dan mogla oĉekivat ozdol od Maglaja. komu se nikad. vidio se i ovdje. ali ne. obraz i vjeru. odluĉnim korakom pode uz Bosnu.. ni kakove vreve. Jedni su već odreĊeni da obilaze zauzetu varoš. a u njihovim licima seoska ĉeljad gledala zamašaj toga kobnog dogaĊaja. a ovaj zahvalan kmetu. da opere onu ljagu. ali sad tek vidi. Negdje pod veĉer toga dana preveze se Ahmet pod Zavi-dovićima na lijevu stranu Bosne. u boj!. okolicu. a svaki se dan okretalo janje na raţnju. Poljem se onamo vidjela vojska gdje miješa poput mravinjaka. spremio i otišo. zašto? Ta eto tri puta okušo sreću i junaštvo svoje. dok se rasto od nje? Ako mu i ne bi rekla. da je i dušman mnogo silniji. No u prednjacima opaziš neku razliku. a drugo: ta svaki je turĉin duţan ustat proti dušmanu. sad naslućuje da će moţda dosta vremena proći dok je obraduje. pa ići opet traţit boja? Opet ga bijahu spopale nekakve misli i cijepale mu srce na dvoje. već gdje je ko imao ĉifluka.. tri sata od varoši i smjestio se u prostranoj pojati svog ĉestitog kmeta. ma na dlaku jednako. Kako su i seljaci osjetili za ovu oluju. Red. sve mlado. ipak je mislila da će se kad-tad dograbit svog sina. ta pogledali ĉak kad će se dolje nad Maglajem uzvitlati crn dim. braća i. pa dijelili tugu sa svojim agama.. Njegovi gosti bili ko otrovani. a pocrvenit 105nebo. da ĉuvaju i straţe. al' odozdol nit se šta ĉulo. nit se rani. Ali kuda. Moţda toga gostoprimstva ne bi bilo da su ĉuli iz zapovjednikovih usta kako će se svakom krojit pravica.. gosti su Lazarovi bili tuţni sa sijede hanume. a još prije je opazio gdje se silan svijet skuplja na ţepaĉkom brdu. na gradu se vije zastava. sve jednako odjeveno. kad doĊe da se odasipa prva tretina za "Švabina vakta". kad će planut kasaba. A kako da se vidi s Ajišom svojom koju je već donekle pregorio i unaprijed onako rastuţio. Kasnije je ove rijeĉi prosti svijet shvatio tako da će se ta jednakost u svemu provesti. Najbliţi su bili sat od Maglaja. kajmak. ni da se ne da. zar ne bi mogla pomisliti u sebi: vidi tokošnjeg junaka! Nit natjera Švabu. sve ko 103braća. Lazara. u boj. Pa to sad sve na nogama. već o njem. tuţni i briţni. ĉas vidi da se sve više odmiĉe od svog dragog Ahmeta. to on zna i vjeruje. smetnja. pa dalje. Vojnici. ne bi reko da je zapovjednik. što koji dan. voće donosio i on sobom i djeca mu. Mlijeko. kako se ne smije nikomu dirat u imanje. pa je stoga nastala mala smetnja. 104 XVII Maglajsko se graĊanstvo raštrkalo na sve strane po selima. obazre se još jedanput na svoje rodno gnijezdo pa uzdaše. onaj veseo što agi svom pruţa zakloništa. To se oĉekivalo svaki ĉas. sve bi metnuo pred njih. na troje. odijelo bi reko priraslo uz njeg. Mehmed-efendija je pao u svoje selo. za koji je vojska imala dva dana vremena da se spremi. a ĉaskom mu se priĉini. a on sam. Najviše je bolilo što se on onako naglo odluĉio. ali sve uzalud. i oni bili briţni. a drugi se odmaraju na taj naĉin. kog do duše nije bilo u boju. pa joj naposljetku pao šaka i onaj nešto okrnjeni tabor anatolskog nizama sa zapovjednicima i svom spremom. bio sretan što prvi put u vijeku doĉekuje svoje hanume. nit poginu. tu se sklonio. kako će pred zakonom biti svi jednaci. U prvi mah nije nioĉem drugom ni mislila. kako je strugnuo sramotno! Ne! tu ljagu valja prati. jurnu svom snagom uz Bosnu sam sebi govoreći: Još nije kasno. pa kako nije mogla ni predviĊati svršetak onih dogaĊaja.. . onamo polje prekriveno. Varoš je puna vojske. sad krupna i debela prvaka. jer o tretini niko nije govorio. sve ko podrezano. sokakom ne moţeš proći. a u drugu ruku bili sretni što tako gostoljubivo mogu doĉekati svoje age i ĉeljad im. još ima vremena. Pa zar vratit se i predat dušmanu u šake? Ne! Ostavit majku i sve. Ovo je već gotovo nedjelja dana kako se rastao od nje. crvena lica. Kad bijaše puškomet od varoši.. ni gudnjave. ta koliko je puta ĉuo od ĉestitog svog hodţe.. Razbijena vojska na Maglaju i Šahin-kamenu sastala se sad ovdje. to je duţan svaki turĉin.. sve bi im svoje otvorio. on se mora biti. I ĉestiti Lazar. Naglo skoĉi. Carska vojska uĊe u pust Maglaj. jedno stoga. nigdje nikog.. sve hoda i ĉovjek bi rekao da je neka zabuna. šeću i razgledaju kasabu.. Narodna je vlada u Sarajevu dotle preotela sve.. već došo sad da se sa ţenskinjem krije po trnju! A tek kad bi znala. a ona. Trţe se. da moţda domovinu oslobodi. bi rekao da si sad te iste vidio. al' ti za sve to ne znaš dok ne bahneš medu njih.ni stati prama Švabi. a kod kuće je mati. tišina. Do deset hiljada ljudi sleglo se sad na ţepaĉko brdo da se tu doĉeka autrijska vojska. pa se to sve kreće tamoamo. No ta tuga nije bila baš za sami dogaĊaj. ali. svud mir. da se ĉovjek ogleda.. No u ove prve dane bijahu aga i kmet svoji.

Pa je li te baš po me poslao? -•: ■ . ona je sve ĉula. kako je dobro oko Lazarevo vidjelo. Ţelila je sna. a nijema seoska noć još pustija. sve su zaptije razaslane po nahiji. da ona ništa nije mogla naslutiti. nije se mogla skloniti. ko na pola radostan.Ta zapovjednik "njihov". . ali raţa-lošćeno srce ne da joj ni toga. . .u ĉudu će on. da nastavi svoj svagdašnji ţivot i rad koji se bio prekinuo. o ljetini. a u isto doba uviĊao onu brigu. kako se duši u suzama. Snaha Omer-efendinice zabavljala se oko djece. Peti dan po njihovu dolasku opaziše oni nekako oko ruĉa-nice.A ko je taj obrstar? . jer sad u Maglaju nit ima bune. da svak gleda svog posla. Da ga pusti bez sebe u" da i ona i svi idu kući. kad me zovu! .. da ćete radit ko što ste i do sad radili. 106 Dvjema je ţenama bilo najteţe samovati u kmetovskoj pojati. Nije mogla drugo da misli. pa kad joj sin ude.priupita Mehmed-efendija ne razabravši dobro. Već odmah hajde. pa su provodili vrijeme da ni sami ne znaju kako. tek da koju rekne. Ona gotovo nit jede. ona odluĉno odbi taj poziv.Jest. gdje odonuda od Rudina pobrdaljem ide pješak i. Vidjela ga zdrava i ĉitava. Tek što bi mališana svog od nekoliko mjeseci uspavala. Najposlije ćete svojoj kući. Odmah su naslutili daje neko od Maglaja s nekakvim glasom. al' što koji ĉas taj ga glas predobivao. od boja. veli. Nikad se sinovi nijesu tako rastajali od svojih matera kao on od nje. pravu onu kob koja ih ĉeka. a ĉak stoku s njima goni na pašu. .A što. gledajući tuţnu svekrvu svoju. otkad je to nastupilo. . što moţe bit: da je suĊeno. "ništa se. a Mehmed-efendija ga preteĉe: . bio je stranac u crnu. . ĉitala se svakom na licu. On je prvi poĉeo zaboravljat minule dane. tek da se malo razvedri iza one oluje koja se bila stisnula oko svaĉijeg srca.Od obrstara! ■ . . pa je to cijepalo. onu zadaću nove vlade da se odmah svijet sabire svojim kućama. već da joj je onaj poginuo. al' meĊu njom i njim nekakva golema provalija koju nit bi mogla prijeći ona ni on. koja je istom prohodala. pa bi u takozvanom ĉasu Lazar iznio po koju boĉicu domaće šljive. ko stoje i bilo". ona je kršila prste predviĊajući novi uţas. u nekoj magli. šta će biti naposljetku. .Da šta ćemo? .Taka je zapovijed od obrstara. pometat 107neće". . Kad joj sin ipak sve ispripovijeda. kad vidi sijedu hanumu. Putnik je doskora svrnuo preko njiva i upravio Lazarovoj kući. v.a ne morete ni vi ostati ovdje. da ćete sjesti na svoja mjesta. Onaj dugi ljetni dan bio im još dulji. da kazuju svijetu da ide svak svojoj kući. pa sad hoće i ovoga da joj oduzmu. ponavlja zaptija zapovjednikove rijeĉi. a sad su već poznali daje zaptija. o svaĉem. spremaj se! Mehmed-efendija je gledao u zaptiju raskolaĉenih oĉiju od ĉuda. kao i ostali svijet.\ . a da bi se upustila s kojom kmeticom u razgovor. Švabe da . Alija se već upoznao s Lazarovom djecom. popostojala bi tu kao svijeća ne usuĊujući se ni progovorit.Valja vam u Maglaj! . ni bojazni za novi kakav nemir. traţila da zaspi./. al' u nje bila sporedna pri onoj tuzi i ţalosti za sinom. U tom je sirota mati i naslućivala ono najkobnije. pa trĉe kojekuda po livadama. No kako se to razgovaralo u blizini. . ■. . Još došljak ne bijaše ni kod njih. ni pije. . Mehmed-efendija bi se za dnevne ţege izmakao kud u hlad i s Lazarom tu tiho razgovarao o dogaĊaju. a i vi memuri. obazrla bi se da joj kći. sira il' koje jaje djeci. zaustavit ga nije mogla. Mati je vidjela da je sin odluĉio ići. a na snu joj se odmah ukazo Ahmet njezin. ne moţe. Ali ni to im se dugo ne dade. koja će ih snaći. ne pane gdje na dvorištu. Huška.> . donesavši im mlijeka.Opet će on . prebirući glasove pastirske sviralice. .Zar ovdje ostat? Ona je plakala. ako Boga znaš? . on u tom nazrijevao svršetak buni i nesigurnosti ţivota. neizvjesnosti. po šumi." . i po te i po druge memure. Ova prava briga za te dogaĊaje.bez ikakve pripreme. poremetio.odriješi on.Meni valja ići. Tako su se oni sklonili od svake strave. da se u onaj gorki ĉas onako zadnji put vide i rastanu. a Mehmed-efendija je nije odbijao. il' da je pašĉad ne preplaše. Zato je traţila da zaspi da ga se bar u snu nagleda. "sve će bit. Kad bi ih koja kmetica i posjetila. Uto je opet Mehmed-efendija poĉeo razlagati daje baš bolje po njih ako ovako odmah odu kući.Od koga? . jer prve veĉeri po dolasku njihovu iz Tmina umorna zaspala.Šta je. bolan? . Zaptija je sio i odmaro se a Mehmed-efendija ude u pojatu da javi materi tu vijest. da li će se sve mirno svršiti.

Ahmet se borio kao lav. ali ona strepila od straha dok joj sin bijaše u ĉaršiji. jer će se inaĉe sva zemlja krvlju natopit. Ovi su išli s tvrdim uvjerenjem da će im austrijska vojska najposlije okrenut leda. razasuto po svoj okolici. da se tu suzbije sila austrijska. mati se Mehmed-efendijina predomisli i oni po ţelji njezinoj krenuše u Trnine. 109XVIII Narodna je vlada u Sarajevu izaslala svu silu. Naposljetku se svrši dvodnevni boj na Zepaĉkom brdu. naši ne bi mogli nadbiti da ih je bilo trostruko više. kako se pronosi glas po 110 narodu. sjetio se svoje ĉeljadi. Dok je narodna vojska uperila oĉi samo dolinom Bosne. i seljaci su mogli nagaĊati gdje je boj. Širile se uz to i poruke iz Maglaja da se svijet vraća svojim . odluĉio je da joj koji put i skuje kakvu vijest. Maglajsko graĊanstvo. Mehmed-efendija se odmah po dolasku zaputi u ĉaršiju da se javi zapovjedniku. nit bi moţda imao od koga pouzdano šta saznati. Ovdje su ovaj zakljuĉak i napisali i razaslali na više strana. odluka je bila ĉvrsta: borit se do zadnje kapi krvi! Odliĉnici narodnog ustanka imali su na umu još i to da se lijepom pokuša odvratit autrijska vojska od Bosne. Prijatelj ga jedan. Po okolici maglajskoj brzo se raznese glas da je zauzet Maglaj. odakle putić skreće u Trnine. No te rijeĉi ne bi nikad sklonile tuţnu i zabrinutu hanu-mu da je ona mogla odoljet svom srcu. ako uistinu ništa ne sazna. al' zaludu. a Mehmed-efendija je sad tek opazio da će biti muke s majkom ako se zbilja Ahmet ne povrati. da ih. No još se ne bijaše ni smraĉilo. vojska je valjda odmakla prema Tuzli. prepustivši i Ţepĉe austrijskoj vojsci. pa krenu za vojskom uz Bosnu. pošto je svojim ušima ĉuo rijeĉi zapovjednikove. da nijesu sami u putu... Zaptija se odmorio. Zato austrijska vojska nailazi uza Spreĉu na svakom koraku na ţestok otpor. ali već kod Graĉanice dolazi kajmekam graĉaniĉki i podnosi zapovjedniku jedan primjerak Hafiz-pašina zakljuĉka i odvraća austrijsku vojsku od daljeg napredovanja. da se vraća u Maglaj. i sad sve ustaje na oruţje da obrani svetinje svoje. Onaj dan. On odluĉi prijeći na maglajsku stranu. da gaje sila u Maglaju. nikom da ništa ne ĉine. sasvim vedra lica. već ide naprijed vršeći savjesno zapovijed svoga starijeg. veli. a Hadţi-Selimagu nešto vuklo natrag. O Švabi se pripovijedalo mnogo. kako ih ima puno. no ne dogodi li se to. a pratio ih jedan kmet. jer će austrijska vojska porušit i dţamije. Mehmed-efendija joj nije mogao ništa odgovorit jer nit je imao vremena da hoda po ĉaršiji. takoĊer memur. O zapadu sunĉanom stigoše u Trnine gdje naĊoše sve kao što su i ostavili. uputio kako se valja rukovat sa zapovjednikom i reći mu: "Dobro došli". na Jajcu. Kad bijahu na raskršću. al' baš taj dan otvori se ljut boj na tri razliĉita mjesta Bosne. Oni zašutiše. jer se ĉulo da se na Spreĉi mnogo oštrije tuku. stoje mogla skupiti sve niz Bosnu prema Švabi a u posljednoj ĉeti pošli i sami zapovjednici i odliĉnici narodnog ustanka.ako uzmogne skupit kakvu ĉetu u nahiji da udari na Maglaj.prekide ga mati usred ovog priĉanja. a sav nizam od 400 ljudi pade u suţanjstvo. Po selima se tako raznosili glasovi da je boj prestao pa da treba svak da se seli kući svojoj. Zepaĉkom brdu i kod Graĉanice. pa krenu na Vranduk na bolju zgodu. Ovaj se glas brzo rasprostre po Tuzli i svud oko Majevice. ruĉao u Lazara i otišao dalje. al' sad presta sve pa i sa Spreĉe ne ĉuje se puška. taj je dan najzamašniji u ono doba. U samom se Ţepĉu naĊoše Ahmet i Hadţi-Selimaga. da radi svak svoj poso itd. Pobogu. ima 1' igdje išta za Ahmeta. ĉulo je graju pušaka i gudnjavu topova sa dvije strane: sa Spreĉe i sa Ţepaĉkog brda. Da je samo koji ĉas umiri. pa da su tamo sigurniji nego li baš u samoj Lazarevoj pojati gdje ih svaki ĉas moţe napasti kakva eškija koja se sad po šumama i selima skita.svakog ĉuvaju i štite. pa . kad se zapovjednici narodnog ustanka primicali Zenici. a opet naslućivao da će najposlije pasti i Vranduk i Zenica kao i Ţepĉe i Maglaj. a pogotovo ako još gdje u blizini bude boja. doli ono ĉinovnika koje zaptije odazvaše. U Doboju se ocijepilo od glavne vojske jako odjeljenje i pošlo dolinom Spreĉe prema Tuzli. i znajući već da je Maglaj pao. To nju skloni i oni se poĉeše spremat da odmah iza podne krenu kući svojoj. daje austrijska vojska unišla i u Ţepĉe i otišla dalje uz Bosnu. a Mehmed-efendija niĉe iz Maglaja. Dok su se ĉule puške. Sijedu je hanumu sam kmet tješio. Zapovjednik i ne pogleda u spis. kako ne treba da se svijet iĉega plaši. premda ni sam nije ništa znao o Švabama. a red kakav im je. I tu im sad on pripovijedao o Švabama mnogo koješta. Mehmed-efendija se zaputi poslije 108 podne sa svojom ĉeljadi u Maglaj. niko se ne usuĊuje da potraţi kuću svoju. a na to valjda ni sama Austrija ne ide. jesi 1' ĉuo? . da svi-jetu javi poruku iz Maglaja. da se i s drugim rastane. Turska vojska uzmaĉe uz Bosnu. Zato je svak bio u strahu. al' da su vrlo mirni. nekako umiren. dotle je već i Mostar pao. Meho. nit naĊe smrti ni pobjede.

To je vojska 12 ĉinila osim toga: da se graĊanstvo povraća svom obiĉnom ţivotu. Oni koji se odazvaše prvom pozivu nijesu se kajali jer se tu zaista uvjeriše da je prestao svaki strah za bunu. već istom onda zazivaju nove prijatelje kućama svojim na pravu gozbu. a nadniĉaru se povisila nadnica da sad zaraĊuje toliko forinti koliko je prije groša zasluţivao. a drugi dobivali poruke iz Maglaja da se sele kući svojoj. zavlaĉili se u njih i kazivali vojsci da je to njihov dom. Svijet pripovijedao kako je Hadţi--Selimaga skupio ĉetu na Klisu. da nije kuća prazna. Ĉim se koji graĊanin povratio. Mnogi je gledao na svoje oĉi kako je skuplji tovar no konj. što je kome bio zanat. a tako se nehajno laćali i svog posla. svak gledao vojnike ispod oka. još i stoga što se mnogi do sad potuţio da je našao svoju kuću obijenu i poharanu. GraĊani. a osobito kad još poĉeše razgovarat ama na dlaku kao oni. svak sa svojim posebnim osjećanjem i dojmom. pa za svršetak svega onog zamršaja nije ih ostavljala. pa se to trguje. Muharemaga bi moţda ostao u selu zadnji od sviju graĊana da se ne pronese ĉudnovat glas nahijom: Nekakva se vojska skupila na Klisu (dva sata na istok od Maglaja) pa hoće da udari na Maglaj. gdje bi se onda razgovarali. Drugi je na sebi donosio zob. agama. mete. a umorni od bijega i puta odmorili se i oporavljali. a novac pada ko kiša. Al' ipak briga i strah za bunu. Ajiša je znala samo to da je daleko od svog zaviĉaja. Sirota hodala sa seoskim djevojkama pa bi se mahom i poslom kakvim zabavila.. osobito seljaka mnogo. za boj.. Oni nijesu ĉekali druge već odmah krenuli u Maglaj. zavirila u svaki kutić. a i graĊana. Dok su oni bili tu. a moţda -još dalje od Ahmeta. da je do noći više stekao nego mu pokućstvo valja. onaj priroĊeni nehaj nije dao da se osvijeste. Vuklo se tu što je vojsci trebalo. A soldati. a sad uprav odahnuo. štono prije na heftu rudi na cesti plijenio mrtva katanu. videći. svaki sokak. Onaj. Ali ako se ikom s pravom moţe prigovoriti što se ne lati rada u taj prvi mah. al' gazde ni da pogledaju. da se nijesu mogli preko noći snaći. Prestravljeni od onog boja. pa davala zapovijed da se vatra loţi. nit imala koga pitat. Carska vojska zauzela Maglaj. Varošanima je smetala pretjerana radost i veselje. Gdjekad bi osvanulo cijelo ono polje pokriveno sve samim kolima. eno ga sad dovuĉe breme pruća. 1 trgovci su otvarali svoje dućane. koju je kupovo od jednog age pod obiĉnu staru cijenu. o Ahmetu ne spadala joj s uma. Za carskom je vojskom navalilo i drugog svijeta sila bo-ţija. Raširenih ruku oni doĉekivali carske vojnike. valjalo mu je predati oruţje carskoj vojsci. pa se tu nemilice trošili orasi. koje su tada zbilja odgovarale svom imenu. Nit je ovdje mogla ĉuti što za njega. svaku kuću drţala na oku. Sto drugom graĊanstvu. a to su ĉinili neki zlikovci. GraĊani u ĉudu gledali kako se novac troši. pa i imena im ista njihova i sve. oplete do podne kolibicu. je 1' joj'se domaćin povratio.kućama i prihvati svak za svoj posao. koji će se sad i 111Švabi ulagivat. i onako u ĉaršiji stiska. Sav seLvaiflškLsvjijet_slijegao neopazice. Govorilo se kako se mnogi pridruţuju toj ĉeti. da se po dimu raspozna. duhan. a ovamo prodavo cijenom koju je vrijeme donijelo. a on na drugom. Pa i ĉeljad njegova već se svikla na selu. Tako je radilo i ono nekoliko dućana što se u prvi mah sjeti da se okoristi prilikom. ţito itd. al' bi se ĉesto sastali pred seoskom dţamijom ili gdje u kog seljaka na sijelu. a vazda grdio Osmanlije i ulizice njihove. Zaptije su obišle svu nahiju pa naposljetku stigle i u Bratiniće gdje su odsjele amidţe Meh-med-efendijine. Na bunu se prvi digoše drvari i cigani. a Muharemaga ostao i odaho iza onih ulizica osmanlijskih. Jedni se pridruţivali Hadţi-Selimagi. Mnoge taj glas obradova pa i Muharemagu. šljive. Muharemaga je vazda šutio. Muharemaga sad provodio vrijeme sa seljacima u razgovoru. Tako sad nastade u okolici maglajskoj neko dvoumlje. pošto oni odoše. a istom opaziš ĉitav dućan ili gostionu. a misao o zaviĉaju. koji se istom doseljavali a svaki ĉas nicale nekakve dašĉare. u svoju kuću. kud . a da će Švabo najposlije i u sela stići. oni bili na jednom kraju. prosipali pare. to su Varošani. al' ipak svaki preko volje ulazio u svoju avliju. koji još ne odseliše. pa se stoga pametniji poĉeše spremat natrag u varoš. al' ne stoga da pazaruju. Oni pootvaraše svoje gostione. već po zapovijedi da se uspostavlja stari red i promet u ĉaršiji. a po podne je već u njoj peko i prodavao "tursku kavu". a pogotovo ova nagla promjena prilika. a tvrdokorniji odluĉili još ĉekati ne-znajući ni sami zašto ostaju. On nije bio s amidţama Mehmed-efendijinim ni u komšiluku. pa im onaj ţivot uprav prijao. a svak dolazio u brizi. jer se tu više gostilo neg prodavalo. kolibe. al' on se ipak bojao da ne bude kasno svaka sprema i navala. Vojnici u ono doba puni para. iskrenije. plaćali. da u mnogoj kući nema gospodara. razgovarao sad sa seljacima mnogo povjerljivije. No rijetko da se koji lati pa da i on udari u kakvu trgovinu. a i Muharemaga sa svojom ĉeljadi. za kuću njihovu. pa svakom prodatom vrećom kupio po dvije 113od age. pa i u ovaj rad udariše oni najprvi. Ljudi se slijegali u kasabu videći da nemaju više razloga ţupiti u selu. pa razašilje momke svoje po selima i saziva narod pod bajrak. Ali još će se dosta novca tu potrošit dok se one age nakane da zasuĉu rukave. u strahu.

gdje je saznao za ĉetu na Klisu. kad nije u sluţbi.će se išetat.i austrijska se vojska sad pomicala uz Bosnu. a vojska mu se ona ĉinila sloţnija pod mudrom upravom pljevaljskog muftije. ali kako se sirota nije sastajala s drugim svijetom. Sve je prošao da se nikud nije obazro. Nije dakle bilo druge već zasukat rukave pa sobom podabirat šljive i nastjerat na ljesu. Pod Vrandukom bijaše i Ahmet. a o selenju njihovu u kasnu jesen ni rijeĉi ne bi rekla. Bašĉa rodila ko kita. Mehmede!. i makar da ne bi poţalio krv prolit na svakom kraju svoje domovine. da se tu doĉeka austrijska vojska. galamu i pjesme. a gospoda vidjevši sad silu austrijske vojske. Premda je sve uprlo oĉi u klanac pod Vrandukom.. No najedanput on oţivi kad ĉu za pljevaljskog muftiju kod Tuzle. sve mu se ĉini bradatim ĉovjekom krupnih oĉiju. Mati mu već poĉela gubiti nadu da će se više vidjet s Ahmetom. Treći je dan Ahmet stigao na Klis. skoro ona i onaka štono prvi dan na onaj glas prhnu ispred hana a drugi dan pobi bjeţeću katanu. već u Varoš. Tu se šali i razgovara. U Zenici ostavi nesloţnu vojsku. osobito kad se pronese glas o pljevaljskom muftiji koji sad brani dolinu Spreĉe. pa ipak se skloni da to sobom i s bratom uredi. a i na Spreĉi da se ţestoko tuku. a tu da će ostavit momka koji će ĉuvat kuću. on onda odluĉi da sobom sputi ono ljetine što je došlo do ruke. Joso je nazdravljao proljevajući ĉašu u ruci. a zapovjednici ostali ĉekajuć austrijsku vojsku da joj uruĉe tu opomenu. pa ako još to ne poslušaju onda nek ne ţale krvi koju će prolit osvajajuć Bosnu. a pogotovo kad je opazio onu neslogu razbijene turske vojske. Prvaci glavne turske vojske pod Vrandukom opet padoše u neslogu. pa i Zenicu. Tu je misao prihvatila sva vojska i po savjetu Hafiz-paše i drugih poglavica uputila se prema Zenici. a ĉini mu se ĉak da bi se i njemu podsmjehivali ispod brka i kao da bi nešto kazivali za njeg soldatima. spremali izaslanstvo pred zapovjednika da ih ozbiljnom rijeĉi opomenu da se ne proljeva krv uzalud. koje poslije dvodnevnog boja i zauze. zabavi koji ĉas. makar daje ĉuo govor. negdanji njegovi prijatelji. Snuţden i ogorĉen došao je on s vojskom od Ţepĉa. a po puna avlija vojnika. Vidio je daju sklonit ne more u Varoš. ne moţe se odrţati da se ne obazre. nije radio onih teţaĉkih poslova. a pamet mu bila vazda zaokupljena majkom i bratom. Hadţi-Selimaga je bio zapovjednik a vojska. da još od koga ĉuje što sliĉno. Njemu se ovo samovanje u Tminama nije sviĊalo pa stog nije znao što da ĉini. a Varošani. gdje austrijska vojska ude bez ikakva otpora. Gdjekad bi razgovarao o poslu 114 pa bi tu nuzgredno spomenuo kako će kad se sve sredi. al' mu to zaprijeĉi onaj vojnik i on ne izreĉe što je htio. 115XIX U Vranduk se slegla sva turska sila. I Mehmed-efendija je ĉesto dolazio u ĉaršiju ili da šta kupi kući ili da sazna za Ahmeta. Jedni su izgubili svaku nadu u otpor pa upravili ispod Vranduka ravno svak svom domu da tu šĉekuje svoju sudbinu. Ova je nesloga u vojsci mnogom otela i zadnju nadu u pobjedu. da je ostavlja pomalo ona briga i tuga. Kao da je bila sklona da uvijek tu ostane. Pred kućom bio Joso pjan i nekako razuzdan. dok ne naiĊe na otpor kod Han-Bje-lalovca. smiju se sad na sav mah. Tu je vojska. Idući u ĉaršiju ili iz ĉaršije ĉesto bi udario kroz Varoš. al tek kad bi nastupio izmeĊu kuća pokajo bi se što je naišo tim putem. ipak srce ga po116 vuĉe u one krajeve. samo nek to on ĉuje. a ovaj promaĉe mimo njih. prijeĊe na desnu stranu Bosne i preko planina upravo Maglaju. a u drugu ruku i radnici skupi. ali ona bila vazda jednaka. pa kad spazi Mehmed-efendiju. da se u miru povrate natrag preko Save. htio kako god da se i mati zauzme za posao. Ahmet je odmah vidio u što je pao. a kasnije i Sarajeva. tek onako ĉemu bilo. gdje moţe nać i pokoju djevojku da se ugodno porazgovori. Dakle je izaslanstvo i opomena austrijskoj vojsci sasvim umjesna.. Tek sad doĊe Hafiz--paša i priopći zapovjedniku austrijske vojske opomenu narodnog ustanka. a oni o Ahmetu nije mogao ništa pouzdano ĉuti. Kako nije mogao skloniti majku da se presele u Varoš. nek je bar blizu svog rodnog mjesta. jer ionako je besposlen. bijaše zazinuo: O Mehmede. al' kad naljeze ispred Josine kuće. Sin joj doduše svaki put donese vijesti kako su ga vidjeli na Klisu kod Hadţi-Selimage. no druge opet još jaĉe osnaţila. Mehmedefendija je radio iz dana u dan. Jedne veĉeri iĊaše on pred sami suton iz ĉaršije oborivši oĉi preda se. on nije mnogo drţao do ove vojske koja je samo vikala i nestrpljivo ĉekala Hadţi-Se-limagine . koja je razbijena na Zepĉu pa se povratila u velikom neredu uz Bosnu. Sjutri je dan bio u svojoj nahiji. a zagrlio se s jednim vojnikom. On se brzo odluĉi. Varošani sjedili pred svojim kućama. drugi se ĉvrsto uzdali u vranduĉki klanac pa htjeli tu otvorit odluĉni boj. Ostaviše doskora i Vranduk. prenijeti ono suhih šljiva u Maglaj. ali naravno bez uspjeha. on nikad sobom nije brao šljiva. Tako bijahu prvi dani. a stigla je i zadnja ĉeta sa zapovjednicima. ovim vijestima nije mogla vjerovati. kako se neprestano spremaju da udare na Maglaj. ipak već u prvi mah opaţala se u vojsci neka nesloga i razdor.

U to stigne pljevaljski muftija. No mnogi svijet nije vodio brige o tom.zapovijedi da se udari na Maglaj. skoĉilo je onda oko Tuzle sve što je bilo za oruţje i . U drugu ruku. dok bi se naposljetku vidjelo daje prav. podmetnuvši im prije oruţja pod pojatu. da stoje u svezi s onom vojskom na Klisu. Tako se i Mehmed-efendija bojao svojih negdanjih prijatelja. prenoćio tamo ni ţiv ni mrtav od straha. a on joj na silu kovao svakojake vijesti daje kakogod utješi. onda je Hadţi-Selimaga izašiljao svoje vojnike po selima i nagonio svijet pod svoj bajrak. novu slobodu. pa ga oslobodi. a onaj mu sukob prvog dana u Varošu nije spadao s uma. Svijet se samo ĉudio: da se sva ta promjena dviju vlada sastoji u tom da doĊe sila carske vojske i napuni grad! Tek poslije će stići narod neko zlo. Kako je trebalo da se vojska Hadţi-Selimagina i neĉim hrani. Za to je vrijeme Muharemaga šutio. Ova pobjeda osnaţi narodnu vojsku još više. da turci budu ono što su bili oni za stare vlade. Seljaci su vidjeli da je došlo zlo na kuću pa zamotavali svakojako. da se lijepom iskopaju. Dok je glavna vojska uz Bosnu napredovala. ali rastat se od one druţine a uĉinit to na oĉi Muharemage komu je iz oĉiju ĉitao neki prezir. to mu je bilo prvi put. Mati neprestano tugovala za Ahmetom. ali posada maglajska malo marila za te glasove. . zagalami voda ove ĉetice juzbaša Gutić: . Seljaci dojavljivali da se spremaju na Maglaj. i duhana puna ĉaršija. Seljaci pošto su vidjeli da s Gutićem ne mogu izići na kraj. a on ionako nije hodao po selima i sabirao svijet. to mu se nije dalo. No uzalud je juzbaša ĉekao pred dţamijom. Gonilo ga nešto k njoj da je samo vidi. Ahmet se bojao da će . I ne sjednuvši. Mehmed-efendiji su bili teški ovi dani. Tako i Muharemaga. to on neće uĉinit! Kako je ovim naglim sukobom zaplivao u ove misli. a vrlo rijetko dolazio u ĉaršiju. Kad opazi Muharemagu ţacnu se. I Hadţi-Selimaga je uvjeravao Ahmeta da ĉeka glasa sa Spreĉe. Osim toga zeblo njeg i od mnogih zlih ljudi koji nisu mogli ĉekat da nova vlada otpoĉne svoj rad. nit se vratiše seljaci ni Muharemaga.zagrmi juzbaša. kom je zapovijed od samog Hadţi-Selimage da i on ide sabirat svijet u vojsku. a kad to presta. kamo vam oruţje? . kao da je u dušu poznavala HadţiSelimagu koji nije mogo zastavit carske vojske na boljim klancima a da je sad izagna iz tvrde maglajske gradine! Ali Hadţi-Selimagina je ĉeta zadavala dosta straha svojoj okolici. Znao je da je došao u blizinu svoje drage Ajiše pa ga spopala neka neopisiva muka i tuga. Već i seljaci navalili svakojakim ţiveţem na ĉaršiju. U tom seljaci nazrijevali onu pravu promjenu. pa će istom jedne noći na Maglaj. već udari uza Spreĉu. Tako umovali jedni dok su drugi uistinu oĉekivali kad će se to porušit svetinje turske. I Muharemaga sjedio baš jednog dana u hladu pred seoskom dţamijom razgovarajuć sa seljacima a u sebi razmišljao da se krene kući. ljudi. Donekle se sami seljaci pridruţivali k njemu. a zato se i oruţje oduzelo da se narod ne moţe 1)7branit. već zašli sad i panjkali mirne graĊane. Mnogi je odveden u posadu..U boj. Ova vojska.Zapovijed je od komandira da sve ide u boj. Kadno se zapovjednik ovog odjeljenja i ne obazre na opomenu graĉaniĉkog kajmekama. kad pašĉad zalajaše a k njima hrupi desetak naoruţanih ljudi.ozva se drugi. Uzbjesniše svi od gnjeva na ovu neiskrenost i kukavštinu pa poĊoše meĊu kuće da ih silom izvuku. koji onda razvija na tromeĊi Maglaja. pristanu da će u boj pa odu svaki svojoj kući da se spreme i oboruţaju.Ustajte.. Stoga je sad ostajao u Tminama za poslom. Zar ko kukavica ostavit vojsku i pobjeći u Maglaj il' se tu gdje sakrit? Ne. . natjerala i ono malo graĊanstva što bijaše po selima.To nije moj poso! . u kojoj su okolišna sela gledala malo junaka.prikrĉi mu Gutić.suzbilo austrijsku vojsku. a što se još ustruĉavalo medu Švabe. te se sve oseli svojoj kući u 118 Maglaj. da imaju oruţja u kući. jer je u ĉaršiji silan promet i rad pa se nema kad ni da naspava. a šutio je i Ahmet i sav strepio od nekog uzbuĊenja. suda još nikakva pa prodaji što hoćeš. pa. Za sve to maglajsko graĊanstvo nije znalo. Da je znao da će nabasat na Muharemagu nipošto ne bi pošo. ' . to bi straţa njegova gotovo svaki dan ulovila po više janjaca neg ljudi.odupre se jedan seljak. i ĉak koju veĉer kane udarit.Šta hoćete od nas? . Doboja i Graĉanice onaj niz okršaja štono trajahu više od mjesec dana. da pritište i uništuje turke. prislonio se uz jedno deblo pa nije ni opazio šta se zbiva oko njeg. te potisne neprijatelja niza Spreĉu. U neko doba uĉestaše glasovi za onu vojsku na Klisu. ko zna i kad bi se sastao s njom da ga ne bi zaklela svim na svijetu da se proĊe boja. .Ko će nam djecu ĉuvati? . oko Spreĉe se vodio ţestok boj. da se još jednom halali s njom. na Švabu . Medu njima je bio i Ahmet. da je bolje utješi.

Maglaj je njihov za dva sata. da bi njezin Ahmet još mogao bit ţiv. kud vodi cesta od Maglaja u Graĉanicu. Ali oni iz Maglaja kao da nijesu ni znali za nju. al' ovako ovamo se predat vojsci. otpoĉe ovaj: .119udarit na Muharemaginu kuću. . pa mislim da će i on.Pa šta veli Ahmet. al' on ni da ĉuje. da ide svojoj kući.A gdje si ga vidio? . Šćaše u prvi kraj da se ukori što se ne javi Ahmetu. pa će se sad njemu ulizivat. a ja njega ne bih molio da doĊe. . pa kad im se oni poĉeli groziti. Obazirao se nekoliko puta neće 1' gdjegod smotrit Ajišu. sin Omer-efendijin. no nigdje povoljna odziva. al' odmah obori oĉi zemlji pa promaĉe. Austrijska se vojska povukla Doboju i tu gradila šan-ĉeve. moţda bi i on sam išao u boj. Vratiše se kroz pusto selo svi gnjevni. pa je ostao pred dţamijom. a tada ova ĉetica nanovo oţivje. pa Mehmed-efendija se odmah poţurio u ĉaršiju da sazna što za onaj boj. neprijatelj će iznemoći navaljujuć na njih. . Istina. a uvijek gledao onamo. ali.Ja sam jutros u zoru ozgor. Došao da kupim koješta. '.. U taj je ĉas prošao mimo njih Muharemaga. Njegova je pojava probudila okolicu. Becanj breţuljci oko Doboja bijahu mjesta ţestokih okršaja. Zašto je on onako mrk i hladan prema njemu ko da se nikad nijesu ni vidjeli. . Poznao je negdašnjeg drvara Aliju. brat. jer je po tom vidjela da još ima boja. Mehmed121-efendija prista za ovim. Jeka topova i graja pušaka sa Preslice ĉula se i u Maglaj. al' nju u neku ruku i obradovali. ukaza im se zjalo pušĉano kroz šipilu. al' kad mu na um pane Ahmet. Ahmet je eto doduše jedini od cijele skoro varoši pod puškom. da obiĊem kuću.Eto nas do koji dan.Na Klisu.. Neki dan smo zajedno hodali kojekuda. a koji je prije tri dana bio kod njeg u Bratinićima s Gutićem i Ahmetom da ga goni u boj.prihvati Mehmed-efendija pa odmah priupita: .ubrza drvar na silu se smiješeći.Meni je s matere.. već je govorio momku: . mjesto da ga lijepo doĉeka i još osokoli što se on jedini odvaţio da se bije sa Švabom. Seljaci ih doĉekaše zatvorenih vrata. A sad ga opet spopadoše misli o Muharemagi.Imam da ti kaţem selam od brata! . I još koji dan pa bi se ta ĉeta razasula da ne odjeknu top sa Preslice. volio bih da se proĊe. pa kad se naĊoše nasamu.Bi li ti njega mogao kakogod sklonit da se toga proĊe? . . Nije mogao ni zamislit taku lukavost da ĉovjek diţe pušku na Švabu i u isti mah dolazi medu njih kao biva ni luka jeo ni. Do tog je ĉasa Hadţi-Selimagina ĉeta već bila sama sebi nesnosna. To ga je zbunilo pa ĉak poslije priupita: . ali on ne vjeruje da će i od tog boja što bit. a doskora muftija prede na Preslicu.upre on palcem preko ramena u skup vojnika koji su mimo njih prošli. a oni natrag otkle su i došli. to. a potajno se išuljat pa dignut pušku. 122 . kad su se oni u to umješali. Mehmed-efendija to nije opazio.samo da ovim pogledamo u leĊa. pa izišao iz sela. Da je bila od cara zapovijed.. a Ahmet tuţan. Mehmed-efendija gledao drvara nekoliko ĉasaka pa onda dobaci: . a i za brata da što ĉuje. I majku su mu oni topovi probudili i ustrašili kao i dve druge.Teško. ■ • 'X *■•? 120 XX Doskora je cijela dolina Spreĉe bila u rukama pljevaljskog muftije. Sad će nas polovina ići na Preslicu. sve ulizice onih koji dadoše Bosnu Švabi. to mu bilo nekako odvratno. pa ću opet veĉeras! Oko Mehmed-efendije se ĉaršija okrenu. podigla svijet u boj. Ne usuĊivali se udarit na Maglaj već mislili da će Švabo prije na njih navalit.A kad si ti bio na Klisu? . on se sam bije. nagonili svijet u boj pa se svrnusmo i u Smrdin. pa kad smotri njiha pogleda onog sa zaĉudenjem. Duje. kad mu poznat ĉovjek dade znak i upravi uskim sokaĉićem. a oni će onda ĉili poi-skakivat iz svojih meteriza i . Mehmed-efendija hodao ĉaršijom i već da pode kući. Tako su ih u zadnje vrijeme svud doĉekivali. To siromah nije mogao riješit.Alejćumu-selam! . Lazar mu je kazivao tvoju poruku. hoće li skoro amo? .Meni kako se ĉini da neće. na ogranak Ozrena. Na oblu vrhuncu ove kose zakopa muftija svoju silu i odatle suzbijaše svaku navalu neprijateljsku. a sad opet u boj! Mehmed-efendijina ćud i iskrenost nije dala da se on tome ne odupre. a ko su mu amidţe. Al' u isto je doba mislio i Muharemaga o njemu. pa kako se bijahu uĉvrstili. sva ta porodica. a ovi se razišli po selu. priznao bi Muharemaga sam sebi. pošto je razabrao za muftiju.

ali Numan-efendija mu reĉe nekom prilikom: ĉeka se. Ta eto nema dana kad se ne odvede po jedan graĊanin onamo u ordiju. ali pun vijesti. Kad je to ĉula mati mu. kaţi mu da si se sastao sa mnom. kako su proveli ovo vrijeme i hoće li naskoro doseliti. pa lutala u mislima: šta se sve iskalilo na njima za ovo nekoliko dana! . ko zna šta oni mogu pretrpjeti! Toga se jedinog i Numan-efendija plašio. obišo kuću. Otišao u Maglaj. Alija. MeĊutim nastao i ramazan. Trojica se. On se bojao najviše da ljudi zla srca ne iznesu i na njeg daje on baš sobom otpremio brata u boj. a svjeţi ga zrak jutarnji uprav krijepio. a u Maglaju je bio u isto doba proglašen za odmetnika. Mali je to jedva doĉekao. veli. Bega odvedoše silom na Klis. ali dok se taj muftija ukloni s Preslice. To je mnogog bacilo u brigu. Varošani hodali ĉaršijom kao i obiĉno. I beg je sjedio na Klisu uz Hadţi-Selimaginu kolibu u prangama kao najveći kaţnjenik. o svemu tom. Pa je Numan-efendija razgovarao druţinu i htio svakog da uslobodi. al' otkad ovo zapuca i na Preslici. što će mu toboţ naudit od muftije. za sve. pala. a u sebi mislio da mu to neće trebati dalje. pala u nesvijest od tuge za jedincem svojim. U poĉetku ga je mati prisilila da ostane tu. ma kitio. al' kad on stiţe onamo i obradova majku svoju. pa i Mehmed-efendiju. Gdjekad bi mu opet sinula glavom misao da ode u sud i da ponovi poznanstvo sa zapovjednikom. Alija im sve kazivao. 124 Koliko god se Mehmed-efendija ustegao od kasabe. da ga je neko vidio gore kod Klisa a on. otvorena ĉela. a lukaviji prijeĉali oĉima. brige. Tom je prilikom mali imao da razabire što i za Ahmeta. postoje ĉuo od brata da se i Muharemaga povratio.. izboĉenih prsa. Taj sukob Alijin podsjetio Muharemaginicu na minule dogaĊaje. a i kad je išao nije udaro na Varoš. Vojska je odvela mladića u logor i tu su ga ĉuvali pod jakom straţom. daje toboţe sigurniji. uvjerivši se daje ono bila kleveta na njeg. Od to su doba klevetnici još bolje uspijevali. luĊi se podsmjehivali ispod v brka. kitio. kao da nije vjerovao svojim oĉima daje to njegov jaran Mustafa. pa će svaki (ĉinovnik) zauzet svoje mjesto. Bit će dakle bolje da se uklonim. za-klela za jednog mladog bega daje sto momaka poslao muftiji na Preslicu. Tek što ga majka zagrlila. pa onda strugnuo Muharemaginoj kući da se vidi sa svojim jaranom Mustafom. Zapovjednik usliša molbu i dade mladiću dvadeset i ĉetiri sata vremena. al' za njeg dosta trudan. ako ga opet vidiš. ako ga i odvedu da će ga najposlije pustiti. pa bi se onda opet okrenuo Mustafi i gledo u njeg. pa i za Ahmeta. Sastajao se s nekoliko svojih prijatelja pa mu napunili uši o muftiji. al' ipak ĉinilo mu se da oni još uopće i ne znaju za Ahmeta. već da ga prosto ucijene. da im nijesam na oĉima. vele. koja je još uvijek stajala dva sata od 123kasabe. pa ţivio ovdje u ovoj krasoti i uţivao prirodne slasti koje mu ova okolica pruţa. osim matere. evo ti onda ko naruĉene nove nesreće: Gutić sa svojim opsjede kuću. pa će opet dragovoljno k njima. ne da se bije. ako što sazna prije. Sreća je bila što bi brzo istina izbila na površinu. mati. nije bilo teško pogoditi. vidio se s amidţama. jer on za pravo još i ne bijaše dorasto za boja. I da je dulje tako potrajalo. a i na Preslici. dok prestane vatra. već stoga ubrusiše dvojica zapovjedniku da izbave mladog bega. Mehmed-efendija je svaki put znao materi skovat po koju lijepu vijest za Ahmeta. gledali oni graĊane nekako podmuklo. o zakopanoj vojsci na Preslici. a tek kad ga opazi Ajiša: na licu joj titrala radost. i ona pitala za majku. mislio Mehmed-efendija. ako ne sa svim. nego to stariji brat ne ĉuje. da mali ne kaţe materi. veli. pa eto. pa onda svi zajedno iz svega toga crpili za sebe novu brigu. veli sumnja na njeg da stoji u dogovoru s onim na Klisu. sad kako on hoće! Mehmed-efendija se povratio u Trnine. pun nekih zagonetki. Mehmed-efendija se usteţe od ĉaršije s opravdana razloga. odvedenog graĊanina zadrţali bi po jedan dan i noć pa ga pusti. Desio se tu i Numan-efendija pa bi im kojiput raspršio te strahote i polago glavu svoju da će se Švabo sit nasjedit u Bosni. saletila ga pitanjima: kako su mu kod kuće. On je gotovo svaki dan slao malog Aliju da obiĊe toboţ kuću njihovu i da po dogovoru sazna od amidţa svojih koju novost. samo ĉeka zgode da škrine. kaţi mu da smo svi zdravo. Onaj inaĉe lahki poso oko šljiva i pušnice. snaha. rastavila bi se sirota sa ţivotom. a ono bar da uvjeri tuţnu majku da joj je ţiv. a ionako nekako se u Tminama vrlo obiko. pa da će i on ovo koji dan onamo. gledali u dogaĊaje koji mogu biti sasvim opasni po njih. pa od to doba i rijetko išao u ĉaršiju. morala ga pustit u novo suţanjstvo. otkad se promijeniše prilike. a sad bi ga ko teško sklonio da se oseli u kasabu. al' njiha su dva imali dogovor muĉe matere.Molim te. da se ukrade. To je on njoj govorio samo da je utješi. Kolikog li veselja kad se vidješe poslije toliko vremena. ipak nije mogao pustit s vida razvitak dogaĊaja u Maglaju. ona je više bolesna nego zdrava. umarao ga danju. U to se umiješala i Muharemaginica. pa bi ĉesto dopro u ovo bumo doba da sam sebe ukori što se davno nije kanio suda i ĉaršije. već samo dok prestane boj na Preslici da će onda Ahmet doći i od sebe. a osim toga mislio: gdje stoji u Tminama da se oni njega sjete onda kada ga vide. Ko je to nabacio na njeg. Ali baš tih se dana dogodio sluĉaj koji je svakom zadao nove brige. pa slatko jeo i spavao.

razmotavali pljesnive i zguţvane banke. Ĉeljad ga njegova dobro poznavala. kad bi se sve to preokrenulo nekako drukĉije. da tako 125sazna štogod. dok uistinu i Sarajevo već bijaše palo carskoj vojsci u šake. samo . drugi klevetali. bio on vojnik il' kolar. a pogotovo da mu Alija još i u kuću zalazi. drugi bi se grlili i bratili s vojnicima koji su pod veĉer zalazili šetnjom do njihovih kuća. ogorĉen. to nit ga pitaj niti ti more kazat. ţivota u selu. Ta svagdanja i svakonoćna sijela ne bi bila bez Muhare-mage. kao bujicu nadošle rijeke. a treći gledali obješenih šaka kud Bosna teĉe. mislila za kuću. ispripovijedao bi majci i bratu. tako jedni trgovali. samo da joj kaţe nešto da je umiri. kad se na njegovu prijavu istraga povede. al' ipak nazrijevali po onoj njegovoj hladnoći da još nije kraj teškim vremenima. On se uopće rijetko upuštao u razgovor. pa onda udri u pjesmu i u isto doba pogrduj rurke kako se najcrnje more. Treći opet skupi se uveĉer u one iste kahve gdje su i prije provodili po cijelu polovinu svog vremena. Ovi su dani u Maglaju bili najzagonetniji. za Ahmeta. za te ljude bili su ti dani najplodonosniji u ţivotu. a od neko doba ponavljao one iste vijesti koje bi Mehmed-efendija skro-jio materi.onako isto nezadovoljan. Išao je vazda po zapovijedi brata i majke. i ljudi toga srca. on ti pravo ne bi umio kazati. on u te. Alija je bio jedini koji im je vrata otvarao. On je od oca naslijedio da prezire svaku novotariju pa otkad nastupiše ovi dogaĊaji. a ona ga isprati: . Od toga je dana Alija ĉesto dolazio u Maglaj. kad im je trebalo neke podloge. Za ljude radine. a gazde ih svraćale na ĉašicu. sermije ti ne treba. Prije ove bune oni se nijesu ovako kod kuća slazili. a neki se ĉak ustezali i oruţje predat. pa onda kući .I Ajiša se sjetila one bune. išli po okolici grada. bili zajedno u igri. koji shvatiše ovu navalu silne vojske. Muharemaga je zatjecao Aliju u svojoj kući. da se moţda neće više vidjet. Omer--efendinica bi drugi dan ubrala sobom po sepećik šljiva pa pošalji Muharemaginici. more bit. al' evo vratiše se. more bit da bi baš i on uz ostale okrvavio svoj noţ. bjeţi niz Bosnu natjerana toboţe drugim dijelom muftijine vojske. I jedni su baš zbog toga izbjegavali svaki sukob sa strancem. dok bijahu na selu. al' je bio vazda svojih misli. već se to zakopavalo kojekuda po potocima i dupljima bukovim. Kad bi došao natrag. drugi su pozorno slušali onu graju na Preslici. pa bio tako preprodavao Ajiši. a nikad ne bi propustio da se ne uvrati Muharemaginim. On joj donekle kazivao što je znao. Osim tog njihovo prijateljstvo onim rastankom. kako da se ţivi.. u to bi došla i Ajiša i raspitivala za Ahmeta. ali šta bi bilo poslije i šta treba da nastupi. Sirotu Ajišu pored toga morila briga za Ahmeta 127pa je svaki put teško oĉekivala Aliju da ih obraduje kojom vijesti. U tim je danima najviše moglo biti klevete. pa ili šuti i gledaj preda se ili benetaj i nagaĊaj šta će bit na koncu konca. okretnošću moreš steći da se dugo sjećaš tog vremena. a bila mu to i neka usputica da posjeti svog jarana Mustafu. samo slušao šta se zbori. najraznoliĉniji. jer je vidio da se njih dvije najviše brinu za Ahmeta. što izginu prvi dan. on samo proklinje Osmanlije što dadoše Bosnu Švabi. ako dolazi porad Mustafe njegova. a u sebi oĉekivali svršetak boja. ovaj rijetki promet. kao da se ona gudnjava topovska ni jednog vas ne tiĉe. pa. ali ipak nije mu bilo po ćudi da se njegovo dijete druţi s Alijom. a . gdje je bio pa bi majci i selam izruĉio od Muharemagine ĉeljadi. Ali te ga misli obuzimale samo kad bi djeĉaka smotrio u svojoj kući.. I sad da ga pitaš kako bi on ţelio da se svrše svi ti zapletaji. pa bi opet brzo sve smetnuo s uma. al' njoj izgledalo da se već vraćaju stari dani. sabirali baĉeno oruţje pa podmetali nevinu 126 svijetu u pojate i dvorišta da se vojska uvjeri. Dok bi jedni uveĉer zadovoljni prebrajali novce što su danas zasluţili. naslušao se onog preklapanja u kahvi. poĉela se tješit a mislit samo o Ahmetu. Dok su jedni pazarivali sa strancima i neslušajući šta se okolo zbiva. I ĉudnovato: susreteš se s ljudima s kojim ti se eno onamo braća biju. Da Alija prenosi kakve poruke od njegove kćeri. neka promjena u onom jednovitom ţivotu. I zato je molila Aliju da im se ĉešće navrati. ali prije se viĊali u ruţdiji. Sjedeći u kahvi slušao on silni štropot od mnogobrojnih kola što bi dopirao preko Bosne. nije mogao ni pomislit jer je znao daje Ahmet u boju. da u njih nema nikakva voća u kasabi. nepomiĉan u tvrdokornosti svojoj. Ko zna. bijega njihova. Eto. pa kad bi on pošao. eto i Alije i njihove kuće. Samo ako hoćeš radit. i stoga je biou ovo vrijeme nezadovoljan. punu brige.samo još Ahmet da doĊe. a sad nigdje ni igre ni prilike da se sastanu. a kasnije mu bivalo i zagonetno što to "njihovo" dijete zalazi u njihovu kuću. ti gledaš u njeg. koja poput one. S Mustafom bi se zabavio po ĉitav sat i više. slušao topot vojnika koji bi svaki ĉas prolazili ĉaršijom. I on je tu sjedio i obiĉno šutio. svojom snagom. pa makar eto po najboljoj ţelji njegovoj. postalo nekako ĉvršće a kako se u ono doba ni Muharemagini nijesu ni s kim viĊali. i ona poĉela sve zaboravljat.tek njegov posjet bivao za nju razgovor. naĊoše sve ko i prije. a pogledali kad će jednog dana zatutnjati zemlja pod katanom. dok se vidi šta će bit od one vreve na Preslici. dok Ahmet jednog dana ne obraduje i nju i sviju. znajući. pa s poĉetka mu nije bilo zazorno. Aliji je valjalo svaki dan u Maglaj. Bili su odmakli od svoje kuće daleko.

nadao se da će se poĉet slazit. '■ I ti s nama? k. to se i pojede. [•'■ Ahmet se ţacnu. tako je mogo i otić da mu to niko ne zabrani. Ahmet to tuţno slušao.. a pogotovo kad mu govori o prijateljstvu s onom kućom koju on od srca prezire. :. nijemo. jer nit je on imao popisa svoje vojske. .. . makar da mu uistinu nije ni trebao. samo što bi u kog oruţje zveknulo.'. . mati ti plaĉe.Da nas neće ĉut kogod? ' :/ .rekla bi mu . na leĊima torba. Nije on ni zapovijedao toj vojsci. a janjaca što se dotjera koji dan.u ĉudu će on. znam da će im biti drago. ona je ĉeta na Klisu oţivjela. kazao im selam i poziv majĉin. kako treba da se drţe kud da udare. pa reci nek nam doĊe Muharemaginica! Mehmed-efendiju bi to obradovalo što mati ovako poruĉuje po njih. ■< i": . ţao mu bilo Ahmeta. što bi ove vrlo obradovalo. Salih? .Eto.. već preţam te evo imam da ti kaţem nešto! . a išli u dugu lancu. kad Ahmet osjeti neĉiju ruku na ramenu. pošto ga ovaj pozdravi.Bio sam i u Tminama.•■. Jesam.i selam ćeš im. bogami suza ne suši. kuća i pokućstvo. Hadţi--Selimaga je pozvao k sebi najodabranije momke da ih nasa-vjetuje kuda će i kojim putem. . 128 XXI ! i Otkad je zapucalo i na Preslici. . v ! ■ ■ •<■■■■> .nastavio ovaj.Šta je? .■■■>. . nit je znao koliko je ima. kroz gustu tamnu noć. Hadţi-Selimaga se razmahao. već stranputice. ali se još zadugo neće moći usudit da kud prohodaju. Alija bi to odnio onamo. Obazre se.Ma sukobi me mali ti brat na ĉaršiji. da će se razgovorit i poĉet zaboravljat po malo svoju tugu. i radosna pohvalila se kako im je Omer-efen-dinica poslala koješta iz Trnina.•■. a noć tamna. Tako Alija bio neka svagdanja sveza izmeĊu onih dviju kuća koje su u onaj mah bile udaljene jedna od druge. pa bi ĉak i njega ponudila. pa kako me i neki dan. . pa im još dugo koješta govorio ako bi im dušman presjeko put. ■■' Oni uporediše. Odmakli su od Klisa i zapali u prisojnu dolinu punu mraka.. il' pod nogom grana pukla. -•<"■'■•■•■ • ■< .. kako god je mogo vojnik pristupit ĉeti bez zapovjednikove dozvole. a doskora će i mjesec da im prisvijetli. gluha. svak donio uza se što je imao.-.Jok.upita ga Ahmet. ■■ ■ . HadţiSelimaga je oklijevao. ne bi joj ni odgovorio.' ■■■■.--. ne drumom. Svaki dan mogli ĉut jedni za druge. a do sat-dva li imala je krenut ĉeta sa Klisa na Preslicu.. ' .Ma jesi 1' ti s Klisa? . gluho. On se ispriĉavao da ne moţe ostat bez "buljuk-emina".Pa brate.ozva se Ahmet. . ja kazah malom za te da si zdravo. al' on onda udari molit da idem u Tmine da mi ima Mehmed-efendija nešto kazivat.. ' : ■ ■ . to da je reko njemu ako koga vidi odavle da ga dovede onamo k njima. Muharemaginica ĉesto govorila muţu samo da ga kakogod odobrovolji. Sad se evo sprema druga ĉeta na Preslicu i Ahmet je obletio zapovjednika da i njemu dopusti da ide u boj.Neće! -. Ĉekalo se da se poĊe. . davao zapovijedi na sve strane. Nit joj dijelio hrane ni dţebhane. na nogama lahke opanke na toku.. kad sam odlazio. Mrak je pao. ' iJ .A otkuda ti onamo? .zastade Ahmet. " ! . al' on vazda jednak. Mehmed-efendija pitao za te. ?.Pa sam došao ovdje blizu Klisa i ĉekao dok vi naiĊete. kroz šikaru.. 0<-t. .Znao sam da će vojska veĉeras na Preslicu.Jesi 1' ti to. Ja sam sad iz Maglaja. Krenuše kao sjene.>.: „■■ Bezbeli. a u isto se doba radosno smiješio što ima tako hrabrih vojnika koji od sebe hrle u vatru. Ljudi se ĉisto odjenuli. al' uistinu mnogo bliţe neg prije..'. dobivao glasove o onoj vojsci i već odaslao jednu ĉeticu toboţ u pomoć. . „:■'. pripravna na svaki mah. Ahmet stade od zaĉudenja. a u desnici os-traguša. Ima znanih ljudi 129iz tih krajeva pa vode vojsku prijekim putem. . Bilo je neko doba noći kad im reĉe da mogu ići i vojska krenu bez reda.. a znao sam i za te.:■'• ■■ . kao strašila. al' ne moţe raspoznat druga dok mu se on ne javi. . ponesi im to! .

ni mislit nije mogao.. cara i zapovjednika. . veli ona. aP. a on se zakleo tuţnoj majci Ahmetovoj da će ga skloniti ako ikako mogne da se povrati kući svojoj. brate.. "Tako ti Boga.. uputi se odnekle onaj Muharemagin. slobode svijet da ih se ne plaši. jeza ga spopadala. a ovaj. a ko će to podnosit.. eto on najbolje zna boţije i sveĉeve zapovijedi. veli. Svi su dotadanji bojevi bili uzaludni. pa. Sad mu se vijale crne slike ispred oĉiju: kako bi najprije nestalo dţamija. a iza kapije se oĉu ţenski glas. Salih.Nijesu nikom na kuću udarili. ta i oni znaju što je ćitab. ja koraĉio ne bih od svoje kuće. il' sam ja znaniji i bolji turĉin.Ali opet.Zbilja. ali brate. selam ćeš Ahmetu. . .Znaš li? .. srce ga vuklo onamo. . pa mu se u isti ĉas istrţe dubok uzdah. Ko zna šta bi bilo poslije.? Išli tako kroz nijemu noć. mati nije šala! a bogami ne bi je gledo da onako cvili.Ta niko se ne bije za pašaluk. Vala sam pito ljudi pa vele sad zasad ništa. a ono poteci kući i kad bijah pokraj Muharemagine kuće zaustavi nas mali. brate. pa se okrenu Salihu: . pa.. da bi od jedanput steko pašaluk u ovom boju. Pa ko zna ne ĉini li moţda tim gore što je prouzroĉio tolike majĉine suze nego li da u boju bogzna što postigne? Išao. Ahmete. oba šuteći. a oni išli. u boj. da radi svak svoj poso. a suze navalile na oĉi. a zaplivao u duboke misli. da će bit odluĉan. pa ĉak eno hodţa njegov. Već daj. Ovaj mu zar šapnu. obraz. il' su oni izdajice baš sve s reda? pitao on sam sebe. oni već tri hefte sjede u Maglaju. . kad bi Švabo osto u Bosni. ni mlado plaĉe.ubrza Salih sjetivši se neĉega. .zastade Ahmet i pogleda u druga. To je bila Ajiša tvoja. mati ti zacvili 130 iza vrata kućnih: "Pobogu brate.. ja im to ne mogu vjerovat.Evo.I ja tako mislim.prije toga. a utješio bi majku svoju kad bi se vratio. a sudbini turskoj. Boţe dragi. ti Ahmete. ja bi se vjere mi proso i Švabe i svega. za Ajišom. Stoga on opet svrnu Ahmeta: . je 1' mi ţiv sin?" E..Sila jedna! . proĊi se.. Ahmeta je ovaj mali razgovor odvratio od majke i one tjeskobe koja ga bijaše obuzela. pa sad razmišljao o budućnosti. pa on se ne bije! Ali oni vele daje i to zapovijed. U taj se mah opet sjetio ostale svoje braće sugraĊana.Ti Salih dobro znaš šta bi bilo da Švabo ostane ovdje! . a prije toga ne kazah ti.Znam. .. u ţalost dvije ţenske glave. za koje bi poginuo. kad poĊoh s malim u Tmine. ne pitam te ništa za Švabe.. pa da će se on onda povratit veseo stoje nadbio neprijatelja. a slutio da će tu biti svemu nekakav kraj. znaš. ti jedan ja bio.AP onako. nikom ni mukajet. kad bi oni ovdje ravno stali nogom. Ima li ih koliko u Maglaju? . Već ĉak. znaš. da ĉovjek sluša starijeg. tamne poput ove tamne noći kroz koju evo gazi . al' nema nikog. nit moreš pomoć ni odmoć ovoj vojsci. eno oni su vazda zajedno. brate. pa hajde kući! U mene daje tako. koga je kao sjenu gledao uza se. ali. U taj se ĉas Salih dosjetio kud ih odvede njihov razgovor. Srce mu jaĉe zakuca. u grudima neka tjeskoba. . pa da onako jadikuje za mnom. Na Preslici kaţu vojske ko na gori list.Ha. Zašto se ja bijem? Ah. od kog je on najviše nauĉio. Sad je vidio da je svojom tvrdom odlukSmTTagnao u tugu. u vatru. nek ide svojoj kući!" Ahmeta su dimule te rijeĉi. mislio i korio sam svoju naglu odluku.Pravo veliš. Ahmetu je bilo teško. one koje on najvoli.. .^a_^ad_odbi|ao_od sebe onu ludu misao da bi se on pokorio dušmanju^oloţio^ mogao ni 131zamislit onog gorkog poloţaja da bi on mogao ţivjet pod neprijateljem. biva. a car je dao Bosnu. Kad doĊoh.odvmu Ahmet. ko im nije skrivio. zadnji. . i kaţi mu nek se proĊe toga. udarit ćemo preko Stranice.Jok. a bogami. imetak. pa onda. . il' na dţamiju? . oba idemo na dušmana. ĉinilo mu se. ovo tebi kaţem. štono vele. r ja ne bio. Ahmet utonuo u misli. vjeruj Bogu. udaraju P na svijet? .ponovi on ozbiljno. dušman šala nije! Udarit će nam na din. koje sad tuguju. ĉeznu za njim. kaţi mi pravo. uh. AP znaš fala Bogu. . . To_ga_yuklo da se ogleda još u ovom boju u kom nije ni mislio_drug6g~šVr-¥E^^]7¥T¥ffa"stišavala u njemu bol što je osjećao za majkom. nit mi staro kašlje.Jok.. Išao kroz mrak. koji su ih stizali. u mene da ima. Najedanput se on sjeti Švaba.u boj. U taj su se ĉas muklo iskašljavali ljudi. kameno bi srce pustilo suza kako ţena cvili. a evo istina idem i ja sad na Švabu. mirno gledat zla koja on ĉini kad bi već i okrenuo glavu od ćitaba i ne slušao što mu kaţe.Mehmed-efendija veli da je traţio kogagod mahsus da pošalje po te.

poginut svjetla obraza. kog su prvaci zapazili. onda je salijetale svakakve slutnje. .Ja mislim da turĉinu ĉovjeku nema preĉe ništa nego ustat i branit se.Znam. ta ih gospoda hladnije primala neg prije.. Mehmed-efendija je sa svojom ĉeljadi najmanje znao za tu raznolikost. I sad ljudi toga srca. a znaš. ako to bude . a ti samo zgrći dobit. ipak Varošani su bili prvi koji su 134 imali prilike uvjerit se da nije tako. a gdjekad 135je opet zaokupila taka briga. Ahmet ga je potpuno predobio i on zaista mislio o tom: kako će sve to izgledat veselo i lijepo. Gospoda. vehne za svojim sinom.laţ. ovdje se trguje. s vojskom na Klisu nema nikakve sveze. On se lijepo zabavljao poslom. to bi bilo kao da bi joj to vrijeme donijelo. . No zaĉudo. ta eto odmah iza one vatre. pa i samoća mu ona ne bi bila nesnosna da nije mati bila tuţna za Ahmetom. Dugo su išli šuteći. kad najedanput opet sloţi. u plaĉ. ti ljudi krivili za to pojedine graĊane koji su plaćali u "aznu" porez ko i oni. taki bijahu ovi dani u Maglaju. da se u Salihu istom sad stvorila prava odluka za boj. al' ih zanimala ona graja pušaka na Preslici koja bi gdjekad prestala po dan-dva i bi reko da je i tom kraj. I oni sad samo stenjali na Numan-efen-diju. pa onda avlije.. pa dok je ţiv zahvaljivo ĉestitom prednjaku što ga naputi. pa i o onoj vojsci na Preslici i na Klisu. kao da ništa ne zna za to. sinovac onog Jose koji ne moţe na sve doprijeti. Al' momci to ĉuli i ne ĉuli. da je taj Simo odsjedio ĉetrdeset i osam sati u hladu pod jakom straţom.. a još i od prije ţelio da ĉas prije doĊe na Preslicu da vidi tamo vojsku i poloţaj. Alija bi mu dosta koješta nakazivao što je vidio.. koji su do juĉer osjećali na svojoj šiji tursko gospodstvo. Ona i kad bi se utješila. U Maglaju ţivot. ti znaš. ĉini se i vojska. mislila kad još ima boja da još ima nade za Ahmeta. a zamišljen svak za svršetak svega toga. I oni su ĉuli onu vrevu na Preslici pa bi nju gdjekad one puške razgovorile. . posada maglajska. ko bi to mogo gledat? Salih je šutio. . al' ipak posluša i za nekoliko dana. dirljivo. al' uzalud. Naposljetku rekoše daje Simo Blagojević. Mehmed-efendija joj kovao vijesti. 5 133XXII Prevalila je polovica ramazana. obilan.... onda opet udri u tugu.. Taj je glas bio nemio udarac za one koji traţe neke naknade u ocrnjivanju turaka za onaj zulum staroga vakta. dobro se pazilo i vidjelo da varoš s okolicom. Svaki dan za radina ĉovjeka bio plodan. kad oni natjeraju dušmana u bijeg. Ahmet je izgovorio te rijeĉi tako ozbiljno. pa sad njemu više vjeruju neg njima svjema. da će onda on mjesto onog koga hoće prava da ocrni. a to priĉali i punili uši veselim vojnicima koji su zalazili meĊu njih da se zabave. koje je više sliĉilo ĉeti hajduka nego li vojsci. smišljao. Salih je već davno pregorio Ah-metovu majku. ţivot raznoliĉan: ovamo puca. on da se znao ulaskat gospodi. ali. A nju je opet u zadnje vrijeme tako zaokupila ĉeţnja i briga za Ahmetom da se gdjekad nikako utješit ne bi mogla. pa stjerao i ţensko i muško pred Kuršumliju dţamiju. mati je svaka mehka srca. a nekom bi se oteglo. kojom treba potvrdit prijavu. Ta u nas samo djeca mlijeko srĉu. kao i obiĉno. a sjutri dan evo ti jednog juĉer-anjeg mu mušterije. vrijeme neizvjesno. ona bi se oveselila jer se sad more nadat sinu svom. bolje sto put nego li to doĉekat. kojoj su oni dojavljivali toboţnje glasove za mnoge graĊane da su u svezi s vojskom turskom. ĉuo si što kazuju stari ljudi kad je ono prije nekad udario kaurin.. . Štoviše. Vrijeme prolazilo nekom ko mutna nabujala rijeka.. Na noge ti doĊe i kupac i prodavaĉ. a po svemu on nije mogao naslutit ništa kao ni oni koji su u Maglaju ţivjeli. ono ga ĉesto nagnalo u neku tugu pa bi sam sebi jadio i proklinjao današnji naraštaj. pa. a djecu bacali pa na sablje doĉekivali. ■'. i njene suze.uzdaše ovaj. ispituje se tu sad nadugo i široko o prijavi. jer ono na Klisu. Eno jedan nasred sokaka sa saksijom i posuĊem kahve. kako je ko shvaćao te dane. znala da joj je sin u onoj vatri. baš prednjaka njihova i nasvjetuje ti svog "Muju" da drugi put uz kahvu ponese i mlijeka. poginut. a pogotovo da ne drţi na oku graĊanstvo. što se dokazalo da je bio došao da okrivi prava turĉina.Dţamije najprije. Kad bi koji dan puška prestala. koliko je god bilo malo naših koji nijesu imali kad od posla brojit one topove na Preslici. dosta je samo jake mišice da napuniš dţepove. opet u nebu uzavri. tako ih i provodio. Ahmet je od toga prešao na razmišljanje o boju. ĉuo sam! . kuću ĉovjek sagradi. Kad god bi Alija pošao u Maglaj ona bi ga ĉesto ispratila kojom . pa zijevao i zdvajao od silne dosade. pod teškom kaznom. radije se šalili. raznoliĉan. Pred samu zoru stigoše na Preslicu. a brate Salih. ĉudio se Mujo. a malo kasnije evo i zakletve. al' kad bi je i opet nada prevarila. Eto. pa se i zaklinjao da je ţiv... pjevali i razgovarali s njihovim djevojkama. od zamršene neke neizvjesnosti. pa onda najoštrija opomena.Ja kaţi mi sad. a išli u boj i za njih i za se.pošto im se kapetanova vrata poĉela zatvarat zaĊoše oţivljavat stare uspomene turskog zuluma. oba zaplivali u duboke misli. Vojnici su redovito ophodili varoš i okolicu. ĉuo u ĉaršiji. . a kamo li ko je imao koju paru pa otvori ćefenak. I koliko se god ĉinilo da posada ne vodi raĉuna o svemu.

Dim se uhvatio. Tom se prilikom poĉela obnavljati u njima ona nji136 J hova sanjarenja da i oni budu vojnici. nikom nije bilo do utvrde. pa sad sve bijaše iznenaĊeno kad boj prestade. da se voljeli uklonit onom društvu. a druga uz Neretvu sve do Konjica. pa je Alija sad izruĉio Muharemaginici. pa pošto bi znala da će se on i Muharemaginim svraćat. pa se htjelo da se prijeĊe na glavnu cestu što vodi Sarajevu da se tako austrijskoj vojsci presijeĉe put. Dok je mati tako motrila Ajišu. pa kad ih onaj smotri. zabrinuta. Pred Josinom kućom bilo pusto. boj se raširio na sve strane. a tada je bila navala s obje strane. al' tuţna srca ostavi bojište. Mustafa svako jutro gledao tu u kom-šiluku kako se vojnici vjeţbaju. uzdihivat. al' ni jedan da svrne k njima. . a njiha dvije ostale u sobi. I oni tako razmišljali. muftije više nije bilo. Zato je sad Mehmed-efendija govorio bratu da on svakako skloni Muharemaginicu da ih posjeti. da se more druţit i zabavljat s Mustafom. Mati Ahmetova upre tuţan pogled u Mehmed-efendiju. toliko se obazirao na svoje drugove. a u ţivoj ţelji da se i oni doskora dosele u Maglaj. ~~v t5Eblica~muttijinabojisfa Brra™sTVeTivTkTa™"na~onu svagdanju graju pušaka i ne misleći najposlije o nikakvu svršetku. Ovome kanda bila muka što ga ne htješe poslušat pa ih opet zvao. To su oni mislili prije. sve se izmiješalo. sad bi mogao doći. Al' Ajiša ni bijele ni crne. No dok se onamo bilo da se osvoji samo ono mjesto. pa krenu uza Spreĉu na Tuzlu i Zvornik pa preko granice u Tursku. Ali kad sjutri dan austrijska vojska poĊe na bojište. Zaokrenuo je kroz Varoš i promicao kroz skupove ĉeljadi i vojnika da ga skoro ne bi niko ni opazio. Muftijina je sila bila na obje strane Spreĉe. da im je pripasat sablju i vojsci zapovijedat. Lipca i Potoĉana razvi ţestok boj koji je dva dana trajao. MeĊu prvim muftijinim junacima viĊao se i Ahmet. Malo iza toga pade i ovaj kraj austrijskoj vojsci u šake. pa već i nauĉio nekoliko kretnji i vjeţbi i sad oba ţalila što i Alija nije u Maglaju da zajedno gledaju. sjedio Joso. Dok je glavna sila davno već prokrĉila put dolinom Bosne i zauzela Sarajevo. a onda skupi ĉetu i po crnoj tami neslomljena. Alija je meĊutim promako mimo njih i brzo zaokrenuo kući svojoj. Pri povratku njihovu bijaše ona vesela. da se preko noći oporavi i spremi za sutrašnji odluĉni boj. '' ■:■■ <J I'. ne poruku i poziv. pucalo u isto doba na Kljuĉu. Tu. HV 137XXIII Austrijska vojska zauzimala jedno mjesto za drugim. da je nevesela pa ko baš u taj ĉas smišljala da bi joj se i kći malo razvedrila. mislila daje svemu kraj.. šta li se uĉi. Mustafa je uzeo sohu u šake. Ali je austrijska sila iz utvrĊenog Doboja svaki dan navaljivala na muftiju takom ţestinom da se ovaj naposljetku ne moţe dalje uzdrţat u svojim utvrdama. razgovarali i uzdisali. Alija ga gledao u ĉudu. a do njeg jedan vojnik. Borio se više od mjeseca dana drţeći cijelu Spreĉu u svojim rukama.sve do Drine. nadao se da će mu se mati makar koliko utješiti. oba pijani. da im je izuĉit. al' više zapovijedao. Mustafa je oveselio se jaranu svom. Muharemaginica je to primila kao i obiĉno zahvalivši im na tom i obećavajući. Najvolila šutit. kod Doboja se vodio boj za cijelu Spreĉu . a Ahmeta nema. a sad im se ta misao povraćala i oni oba sjeli jedan uz drugog i razgovarali ko djeca o svaĉem: kako li se postane zapovjednik. U neko se doba Alija sjetio da valja kući. koraĉao odmjereno i sohom se vjeţbao kao vojnici sam sebi dajući komandu./ I.rijeĉi. eto to joj je sve. To je on kazao i bratu zašto ĉini. poveo ga u avliju da mu pokaţe nešto. a došla je do same Bosne. Mehmed-efendija se odmah zaputio u . Muharemaginica vidjela da joj kći ĉezne. Trebinju. pitala ga za sina ako je ţiv. u avliji. već uprav molbu da ih posjete u Tminama. pa se sad na avliji naĉinio kao vojnik. < . Ajiša bila što koji dan nujna. poslala bi im selam i poruĉila da im doĊu. pa kad pode Muharemaginica ga isprati obećavajući da će ih posjetit ovo koji dan. sporedna su odjeljenja vojevala na ĉetiri razna kraja Bosne i Hercegovine.oĉito se vidjelo. Vojske se povukle svaka na svoju stranu. al' sad. pa koliko je sam srtao u ljuti boj i ţestoko kreševo. ko što su prije gledali turski asker kad se vjeţbao. Mokrom i oko Doboja. borio 138 se dok mu teklo hrane i dţebhane. gdje li se uĉi. Naposljetku crni mrak uĉini kraj ljutu boju. a oni . sad eno opet ĉuje gudnjavu topova. na njem mnogo pokopanih junaka i svoju uspomenu. sokolio ih i poticao u vatru. poĉe ih dozivat u avliju. pa se u to obazrla na kćer i nju taj ĉas promatrala. Na lijevoj se obali oko Preslice. izbacio prsa. U taj ĉas tuda naišla hrpa vojnika koji se šetali. Muftijini su dobrovoljci bili prisiljeni poiskakivat iz svojih šanĉeva. za tim je obojicu srce vuklo. da se izvede kud. da izuĉe pa da zapovijedaju u vojsci. Alija je upravio ĉaršijom u mislima na koje ga potaĉe drug mu Mustafa..

da ga pošalje na Klis po brata. kmet i prijatelj Hadţi-Selimagin. . 140 Kad se lijepo unoćalo. . ĉetiri puna sata od Klisa.kliske vojske. a Hadţi-Selimaga istrko bez duše i uzjaho svezana svoga konja. ona bi davno udarila ili bi bar doţivjela makar jednu navalu. da istom će jedne noći niknuti k njima u Trnine prošavši se boja i svega. što je nju samu najgore srdilo. dok u neko doba izbi k njemu jedan momak sa Klisa.. on u tom nije nazrijevao ništa dobra.. da će najposlije doći. a bila je to velika tajna da se nije smjelo ni govorit o tom.izusti ovaj tiho.doĉeka ovaj. već da kaţe da ga nije našao. kako seljaci pripovijedaju. Pod veĉer se on povrati vrlo pometen. Zar ne bi moglo biti nešto treće. Pogledao je on svaki ĉas Saliha.Zlo. pa opruţio nekud stranputice kroz šikaru i doskora zamako. Sve je skoĉilo na noge i sve zamicalo u mrak. Al' on u tu navalu nije vjerovao.nema ni jedne. ali od ovog nikakva glasa. Kolika gaje tuga obuzela za bratom. znaj! Ni samu tomu momku nije taj glas bio pouzdan jer mu tako kazivali drugi koji su bili na Preslici. Najedanput se zgrohtile puške dolje na straţi.saletje ga Mehmed-efendija. U tom ga donekle razgovarala ona ĉetica na Klisu koja se još uvijek sprema na Maglaj.ubrza opet ovaj da kako utješi Mehmed-efendiju. u paprat. dok se noćas ne promisli. U Maglaju se brzo saznalo za sudbinu kliske vojske. bit će sada. koja sad ĉeka kakva god glasa. mislio on sam u sebi iduć putem. Ako ono bude istina.. jer se na Klisu ona ĉeta još ne razilazi. . Mehmed-efendiji je bilo ţao Ahmeta. a ipak drţao na umu što je najglavnije: vikao neprestano: "Bašlateš!" Doskora je vidio da se ne kreće. No još se nije sve svršilo.Ĉuo sam. prijatelji Hadţi-Selimagini. Ove je misli Mehmed-efendija iskitio majci kao pouzdanu vijest. a Ahmet to moţe da shvati. ali Mehmed-efendija je bio poraţen. pa videći kako uzmaĉe muftija. I kad se već i njima dosadilo na Klisu. a drugi opet. nareĊuje on za veĉerom Aliji da mu sjutra zovne pouzdana nekog momka iz Maglaja. . a najviše se bojao da ga ne oda njegova vlastita tuga. No sjutra je Mehmed-efendija šapnuo Aliji da onog momka i ne traţi. daje na svezanu konju. Mehmed-efendija sav problijedi. I zakljuĉili su nešto. Neki graĊani.Ima 1' išta za Ahmeta? . kog je mati mu poslala po sina. uvijek mu se ĉinilo daje ţiv. . Smišljao kako će utješit tuţnu majku. al' još ipak nije davao zapovijedi. ĉaršija puna svijeta pa sve govorilo o boju na Spreĉi. a onda je ne utješi lahko. al' od ţalosti nije htio da vjeruje onim vijestima. a ona kao i svaki put primila sa suzom u oku. ■. brat ili sin. Da odluka bude malo ozbiljnija. on im ne odgovori taj ĉas ništa. opisivali Hadţi-Selimagu zapovjedniku. a ne znam potvrdo. nemoj mi vjerovat! . sad mi se drţite!" On je mislio da je reda najposlije i na njih došla. Da je još bolje utješi. a nigdje koga poznata. efendija . a odmah za ovim i u samoj vojsci. pa ga odriješio i ispao na ĉistinu.. da se Ahmet ţiv povratio na Klis i da tamo s Hadţi-Selimagom snuje navalu 139na Maglaj. mnogo snaţniji. gustoj planini. 141XXIV . Bijaše uprav pazarni dan. pa odu muĉe njeg u paprat i vijećaju. Bojao se on još većeg jada: momak bi se moţda povratio s Klisa bez Ahmeta. poznavajući plit-koumnost Hadţi-Selimaginu i njegove ĉete. Osvanuo je u Kotlini. što će bit. ko će joj kazati! A kriti se ipak ne moţe uvijek. Vidio daje ostavljen i podbo konja. al' umjesto dviju vojska . : M: ■ i *i 'ti .Jedni vele tako. a ovaj se treso od smijeha... Hadţi-Selimagaje ipak govorio kad je ĉuo daje muftija uzmako: "Djeco. Ovaj se rukuje s Hadţi-Selimagom i oni ostaše dobri prijatelji. toliko je opet briga za tuţnu majku.Eto. Da je ta ĉeta imala smjelosti i snage. pošto se ne moţe iznijet s carskom vojskom. pa daj. Mehmed-efendija dugo hodao po ĉaršiji. Oni se raziĊu od njeg ogorĉeni što ne da zapovijedi da se otvara boj. te ga naĊe u Kotlini i na svoju poštenu rijeĉ dovede zapovjedniku. Svršetkom boja presliĉkog mnogoj se kući povratio otac. Makar da je svak vidio da joj je davno vrijeme da se razaspe pa i sami junaci Hadţi-Seli-magini. da ti je brat ranjen. Odaslan bi Anto Zeţić. a drugi opet vele daje poginuo! . kako se Ahmet već odavno rastao od njih.Maglaj da ĉuje za svršetak boja na Spreĉi. navale oni s molbom na HadţiSelimagu da se to već udara na Maglaj. i naposljetku poţelio da vidi svojim oĉima "junaka" . a da što za Ahmeta sazna. . sjedio je Hadţi-Selimaga u svojoj kolibi i duboko razmišljao: s kog kraja da se udari na Maglaj.

i. druga tamo. kakove su Švabe? Ni jedan se ne dotaĉe šljive dok im ja ne rekoh. to je istom sad baci u brigu. . komšija? .ponovi jedan. al' šta će! Nigdje sijela.. . nek se one zamotaju. Makar da to ona opaţa na Ajiši već dva-tri dana.-■>'. bila ko izgubljena. al' po onoj gustoj magli vidjelo se da će bit lijep i vedar.Odmah ĉim se zatraţilo.doĉeka Mehmed-efendijii. . Mehmed-efendija se vrnu u kuću.Otvori slobodno. Vojnici su znali da treba podruĉje svoje straţe ne samo na oku drţat. dao je Bog rodilo je.Nemamo! . a zimi smo u Maglaju. vidje li. Sirota mati naslućivala je uzrok tuzi kćerinoj. pa će materi. komšija. kad u njih neko pokuca na vratima. Mehmed-efendija to opazi pa se poţuri da ih ponudi: . gdje naĊu toliki odjel vojnika. Toga je jutra baš Muharemaginica nešto svrnula oĉi u svoju kćer. kad mu pogled uteĉe kroz prozor. Sunce bijaše istom iza brda. škripa kola. Ĉim se magla diţe. . zahvalivši prije domaćinu i pozdravivši se s njime. U isti se gotovo mah svi prenuše.Otvori. koju šljivu.ozva se jedan glas s polja.Eto. manji odjeli po hranu. obadvije sobe i kiljer pa se vratiše 143natrag. Pred vratima je stajalo pet-šest vojnika a nekoliko ih opet hodalo po bašĉi. I sad se ona sjeti Omer-efendinice i njenih poruka.Da gdje vam je? . . Vojniku kao da je izgledalo da još niko za ovu kuću ne zna niti ona za koga. pa ujutro kasno ustaje.. Mehmed-efendijini u Tminama još ne bijahu ni ustali. Ţenskinje pretrnu od straha. Ĉim zora. Kroz gustu maglu snišlo jedno manje odjeljenje vojnika niz ĉaršiju. nekako vesela lica: . pa onda doĉeka: ..Uberite.. . ĉini se. pa se već zavile.Samo ljeti. U bašĉi stajalo nekoliko vojnika. sve to vrvi.Sve! Vojnik se malo zašuti. i ono što ste u Maglaju imali? . pa ove straţe bdile nad kasabom i medu se opet dojavljivali da je svud mir.E. I zbilja.Imate 1' oruţja? . već i obilazit za vrijeme dok se ĉuva. '. .A kako ste vi znali da se traţi oruţje. Dan jesenski. Ovako su bili posjednuti svi vrhunci oko Maglaja. . promet velik. . dugo se sjedi obnoć. ĉasa u ĉas opada. mi ipak moramo da razgledamo u kući. ako ih ima! Mehmed-efendija koraknu preko ognjišta do sobnih vrata. Ja idem ĉesto u Maglaj. uberite! Svi skoro poskidaše kape.U grad. .. nigdje razgovora. Imate 1' bula. . pa motrio dalje. a oni upadoše u kuću. dok on smjelo stupi vratima kućnim pa upita: . a straţe se izmjenjuju. . ko vam ga je poisko? . . uskinuše po nekoliko pa krenuše ĉepajući jedre šljive. koja su bila otvorena. .Bijaše rano jutro.:/ ■:. po ĉaršiji se oćuti topot vojnika. On onda otvori vrata širom. a vojska svaki ĉas jedna amo... . 1...Pa jeste 1' sve predali. pa odbroji nekoliko vojnika i poĉe se spuštat niza stranu. al' ţene u sobi ĉule razgovor. > ''•"■ :: . oĉita joj tuga promijenila i sami pogled i drţanje. Brzo preletješe oĉima sve.Kome? . .Dakle vi ne stojite vazda ovdje? .. ţenskinje bijaše nekako utješeno videći vojnike ovako prijazne. miješa. . i . ne boj se! Mi hoćemo da vidimo imate 1' oruţja? On otvori. v . pa je nešto u duši zaboljele Kći joj. mi imamo i tamo kuću. Silan je svijet. a ovi ostaše da ĉuvaju. a doskora razredi straţu. pa zaĉas izbilo na Memišagin brijeg.Ĉuo sam u Maglaju.Kad ste predali? > . Mehmed-efendija prvi pode 142 k vratima. na posao. pa zaokrenulo oko Voljevca kroz Varoš.» . On je opet brzo svrgo oĉi odatle.Predali.Ko kuca? . ' On oklijevaše ĉas-dva dok onaj nadoveza: .-'. Oni što su postajali po bašĉi gledali kako se savile grane od silna roda. Stara se straţa odmah zaputi u grad. pa upita domaćina: . što su ĉuvali straţu zadnja dvadeset i ĉetiri sata na tom brijegu. pa sve jaĉe i jaĉe. vodnik ove straţe obleti svoju okolicu oštrim pogledom koji mu se zaustavi na osamljenoj kući što joj je krov virio iz guste rodne bašĉe. ne bi li joj moţda taj posjet razagnao tugu sa srca? Razmišljala nekoliko ĉasaka pa se okrenu Ajiši. ramazan je. koja se toboţ zabavljala nekim poslom.

Ah. al' bogzna. Kolikog veselja kad se sastaju poslije toliko vremena. On se sjetio da su neĉije ţene iz Maglaja pa se obradovao. Ţenama je zaista godio taj sastanak. a Ahmeta još nema. šećuć debelom travom. Sve joj to lebdilo pred 146 oĉima.doĉekaj druga. Podsjetile je prije na minule dogaĊaje. Omerefendinica ih zadrţavala. al' za ĉas svrne pogled u Ajišu. I onda mislila da se odmakla od njeg daleko. al' sad? Sad tek vidi kud su sve hodali. A ono je bio istom prvi dan po odlasku Ahmetovu. ova opet udari nešto priĉat. . sestro draga! . Ona ode muţu da kaţe. a Mustafa će kuću ĉuvati. pa onda opet po koji korak. . do strašne slutnje daje silna zapreka. pa onda opet u razgovor. Sjedile tu dugo.doĉekala ţena. onda se vratile. Ţene je opet obasule hiljadama rijeĉi i razgovora. a šta se sve prebacilo preko svoje glave! I Muharemaginici godio ovaj sastanak. Pretresle su se i sve one gorke uspomene. traţe. . . a tuţna se mati u neko doba i utješila. a onda opet na onu stranu. nabrajalo s najvećim uţasom i stravom. po rastanku od nje. I Ajiši je sijevnulo oko. u suze. Jedna će smotrit kako se dva vojnika veru iza Varoša gore uz Voljevac. o ţivotu na selu i sve to redalo. I tu sad Omer-efendinica pripovijedala za jutrošnje vojnike. On je šutio kao i na sve drugo. na mnoge majĉine rijeĉi.Znaš? . prvi put se vidi sa starim drugama svojim. A ţena se nije klela u dţabu. Razgovor se opet raspletao o svemu i svaĉem. naslaĊivale se krasotama ljetnog obilja. pa upozori sve i izusti sva u ĉudu: Ah. al' se i razgovarale i tješile same sebe. pa sela gdje su bjeţali. oĉito joj bilo ugodno što su je ove prije posjetile. samo što su u kuću zavirili. a koliko je vremena proteklo. seko. pa se one doskora spremiše i zama-koše u mahalu.veli joj ona. veli. u onom zelenilu. slušala je take glasove. Ţene su se već iz daleka poznale.Svud se kojase. latile abdesta i klanjale podne. spomenulo se. a mati nije bila sklona da ga pusti. da se oni moţda neće ni vidjet. poslije onih strašnih doţivljaja! Ali dok su to ţene kitile zahvaljujući Bogu što se ovako opet vide. Najprije se sjetila onog kobnog dana kad su prvi put bjeţali iz Maglaja. radostan. Sad posjedale u bašĉi.A ima ih svud.U taj je ĉas opazio troje ţenske ĉeljadi uz Trnine. svakom su. Mehmed-efendija je već davno otišao u ĉaršiju. kasnije se doselili u Maglaj i ona se bila poĉela radovat što se pribliţuje Ahmetu. ĉemu se ne protivi. prekjuĉer li rekoše da su ga vidjeli gor na Klisu. i ona se malo primirila. a svaki ĉas opominjale same sebe daje vrijeme kući. i ona bi sirota sva pretrnula od straha. kitilo. Ta prvi put eto razgovara poslije toliko vremena. eto nema nekoliko dana a samo. bojala se neprestano da će opet kakvi vojnici hrupit. i konaĉnim dodatkom: Boţe. a mislila daje tako i Ajiši njezinoj. Sjetila se onda Ulišnjaka. pod kitnjastim granjem i zašle opet u razgovor. a pamet joj bila daleko. pa negdje iza podne ustale. pa opet duboko uzdaše. o bjeţanju njihovu. zdrav i ţiv. One svrnuše jednoj priji i doskora s ovom zajedno u Trnine. kojim je htjela da razgovori. lutala po minulim danima. pa onda opet u plaĉ. sestro draga! . .. a Aliju ostavio kod kuće. kako su se one bile uplašile. Ali ona sirota. ne povratilo se! I tuţna se mati doskora utješila. a tako i Ajiši. slušala toboţ. I one obje izaĊoše u bašĉu pred ţene. povoljno. veli nijesu im ništa. a mati mu sa snahom u kući. u nesuĊenu. pa se i ona malo razgovorila. moţda. I sve je eto minulo. kahva se ne pije. . ko stoje i otišo! A eto juĉer. Mati nije dugo oklijevala. Omer-efendinica se tušila u suzama.ah doći će ti. zastale razgovarajući pa onda gledale zelenu okolicu. odmah potrko u kuću da javi to materi. htio u Maglaj gdje bi i posla imao. I ona sad dolazila do tuţnih misli.. premda i same glede nje lile suze. a ti svi dogaĊaji. snahu svoju. slušajući razgovornu ţenu. sve te bune vrtile se oko njezina Ahmeta. Opet posjedaju. hodale 145zelenom bašĉom i prostranom ĉajrom. ne jede se. oruţja. ĉeka zgode da se izmakne. već tu nekoj priji u mahali. o buni. sestro draga! . kud li će.Ah ne plaĉi. zatreptilo srce od ovog traĉka varljive nade. al' ovaj put trţe u nju pogled njeţan. . veli. 144 Bijaše uprav ruĉano doba kad je Mehmed-efendija sjedio pred pušnicom.otkad nas Omer-efendijinica zove u Trnine! Kako bi bilo da im odemo danas? Ajiša je vazda šutila. ponavljala negdanje uspomene koje joj sad srce parale.. dok su ţene razgovarale. Neka smotri kroz onaj promašak izmeĊu Voljevca i Kujundţevaĉa onamo prijeko poljem po koju sliku gdje se kreće. I ţena se klela svim na svijetu da su ga vidjeli. Ramazan je. Sad se opet povrate u bašĉu. a njega nema.svakom su u kuću zavirili. al' ne da će u Trnine. posla malo. Mehmed-efendija razmišljao šta će. gdje je onda Ahmet bio. a ramazan. pa šta bi bilo! . pa onda opet korak po korak pomiĉi nekako nehajno. uzdahom odgovarala. a ti su glasovi već davno stigli. . a Mehmed-efendija se udaljio preko njive da ih ne smeta. Zaĉas bi. pa zastavi sviju i nagaĊaj šta je. u hodnju.govorila joj ona uz Muhare-maginicu. umiljat. pamet lutala po onim dalekim krajevima. a vrijeme lijepo.

A što.. Kratko iza tog ona ustade. šestero njiha.. UĊoše u puste varoške kuće gdje je bila tišina. a on će bahnuti. tamo će moći lakše da podnese onaj teški udarac. al' ne onako kako su to ĉinili prijašnjih ramazana. a vodnik zapovijedi ovoj dvojici da stoje pred vratima. Meho! .on se naleţo do sad u zemlji! .. il' da se javi vojnik na straţi sa vrhunca kog oko Maglaja.ali ja vidim. kao što je to mislila i cijela straţa na brijegu. .doĉeka ona brišući suze. on ne moţe njoj kazat prave istine. krojit joj vijesti i odgadat da ni sam ne zna šta će biti na koncu konca. .Ma eto! 1 meni se nešto već dosadilo ovdje samovat. i njiha dva upadoše u mraĉnu kuću. uzdihivala.Zar ti doĊe. Pošto je vodnik dao neki znak tiho pokucavši. a ovdje sami. Baš u to doba..Ta mahni se ti te misli! Ja ti kaţem. pa onda se rastale.Ne kaţe vala niko. Doskora je i mrak pao. :-*.. Vojska se razišla i sa Klisa i s Preslice. dok i on doĊe. Mehmed-efendija je mislio da će se mati koliko bilo utješit. pa da je on već pošlo momka po njeg. oko po noći. a ko zna . sjetni. a zvale i nju da se doseli u Maglaj. Meho? .trţe se on i pomisli na one ţene. On teško ĉekao da vidi majku.. ni tri dana neće proći. Svi se slegli u kuću i veĉerali. preselio u Maglaj. al' one ustale. Izmijenile tako na nogama nekoliko rijeĉi. medu ĉetiri zida. vrata se otvore. Oni sami u onoj samoći. nigdje nikog rijeĉ da progovori. a . Svrnuše pred jednu kuću.u ĉudu će ona na ovaj neoĉekivani poziv. a oĉi joj se orosiše suzama.Ja znam! .. pa izusti ko sama sebi: .Ja bih tebe. a za Ahmeta se ne ĉuje ništa više osim onog jednog glasa. Mehmed-efendija se svrnu pred pušnicu gdje je mati sjedila. Al' uzalud.. koju bi trebalo provest u uĉenju. Kad se ţene daleko već odmakoše. I oboje ušutiše.i za te bi bilo bolje. kakva sam nešto satrvena. Ona uzdaše. samo da me ti hoćeš poslušat. sveta noć: lejli-kadr. valjda bi se ĉulo za njeg. U jednu ruku i njeg već savladala briga i 147ţalost za bratom. strašan glas za Ahmeta pa se ne moći sakrit od nje.more svaki ĉas stići kakav pouzdan. .. .-■. zaokrenut će u Varoš. Hama. . al' tiho. a on neprestano govorio. al' sad vidi daje ona nekako ruţnija. a on se vraćao iz ĉaršije. sve spavalo. smislio je već bio da joj kaţe kako je Ahmet sa Klisa otišao u njihovo selo.. Tek da te prene iz misli cvrĉak u grmu. Ona šutila. što je rijet. I on je već vidio da je strašna slutnja ovladala srcem njenim pa sad i ne misli i ne vjeruje daje on ţiv. I u taj ĉas njemu sinu misao glavom da ju skloni u Maglaj.Ja. u klanjanju. mirno.Moj Meho! . onda.uzdaše ona opet . već ja bih se. vjere mi. tako je i u cijeloj okolici. . ■■■.. pa promicale izmeĊu drveća. al' sad ni za to nije imao odvaţnosti da joj pripovjedi. I našao ju je bez suze u oku. a ko bi je mogo 148 utješit? Zato opet tvrdo odluĉio da je nagovara da se sele. a svako u svojim mislima. otisnula se ĉetiri vojnika sa straţe na Memišaginu brijegu. Mehmed-efendija je vidio da će biti teško odgadat onu strašnu vijest u koju još ni on neće potpuno da vjeruje. .■ :. Ova dva otraga znali. . Najposlije mu i to doĊe na pamet daje već skrajnje vrijeme i tom odgaĊanju. . sve mi se ĉini da ću i ja skoro za njim.Ah.ozva se on. al' su u isto doba naslućivali da je vodnik neĉem uhvatio trag što valja samo opsjesti. on će naskoro amo.*< fv. da se mora obilazit svoje podruĉje. da je utješi. vodnik sa tri svoja pratioca. a tvrdo je znao da će joj se tuga ovim sijelom makar malo ublaţit. Naprijed je išao vodnik s jednim vojnikom i njih dva šaptali nešto. Kad se pribliţi k njoj. No svakako ga peklo to još više gledajući nju onako tuţnu. Omer-efendinica ih još zadrţavala. I one se poĉeše spremati da će kući. dok su ih dva vojnika otraga samo pratila. . . a u drugu opet dvostruko ga muĉilo gledat iz dana u dan tuţnu nju. rr. I oni su klanjali i uĉili dugo. .Da se mi preselimo u Maglaj! . nešto molio! Ona se obazre. dok se bar ne osele. ona se obazre pa mu se javi: .. vrijeme veĉeri.ti nećeš onamo s Ahmeta.pohiti on nekako sigurnim glasom. 149XXV Kako je u to noćno doba nijemo u samim Tminama. Kad spa-doše na put. al' u taj bi ga ĉas nešto odvratilo od te misli.Ko ti to kaţe? . Da je ţiv. U neko doba pole-goše oni ko suţnji u onoj pustinji. I on najedanput prozbori nekim ozbiljnim glasom: . Ta veĉer bijaše dvadeset-sedma. uhvatiti. al' onako bila nešto ko dirnuta. mislio: tamo je komšiluk. al'ja ti kaţem..Sunce već bijaše nagelo zapadu kad one smotriše Meh-med-efendiju. svi nekako tronuti. noćas. što ga ţiva ne bi vidjela. blagim pogledom još pratila ţene koje su se već primile druge kose. krenu kroz bašĉu prema kućnim vratima. ili bar da ih koji put posjeti. Vraćajući se iz ĉaršije. s tugom u srcu.■.

Podiţe glavu i poĉe osluhi-vat. Stoga ova dva otraga nijesu ni opazili da ih je ko pratio. mi smo! . pa prozbori ozbiljno: . nit su mogli ĉut topot ni vidjet sjenu koja je išla za njima deset koraka.ozva se Mehmed-efendija. a njiha dva ispanu na polje. koja je bila u staklenu fenjeru.kao da se tiši glas javi.Mi moramo vidjeti.Otvorite. . pa naposljetku odluĉiše da i ovim otvore. dok će Mehmed-efendija jedva kroz zube: .javi se iz mraka jedar glas. molim vas. al' brzo umuknu. Nije druge. On se pribliţi prozoru. mislili prosto daje to njihova noćna ophodnja. otvorit valja. Boţe! Ko će to bit u ovo doba! Poĉe budit starijeg sina. Mehmed-efendija se obazre na ĉeljad koja su stajala n. . Svi su išli po zapovijedi vode svog u najvećoj tišini.Nema vas više? . nad koje se nadvile debele obrve. Tako svi prijeĊoše potoĉić i zaokrenuše uzbrdice debelom ĉajrom. u ovo doba? . oĉiju zelenih krupnih. . neznajući kud su zašli.Nemamo mi oruţja? .IzaĊite svi amo! . ko da joj se priĉinilo da je neko tiho kucnuo na njihovim vratima.Ko kuca? ■'■■<■* ■.Dvije. .'•■' . doĉim su se zadnja dva zagubili. Mehmed-efendija se obazrije na mater: . otvori kapĉić pa upita: . Kad se kucanje ponovi.To je kiljer. a u drugu ruku .zakrši ona prstima. Alija upali svijeću. u ovaj ĉas je to izazvalo u Mehmed-efendije strašnu sumnju. a nijesu se ni brinuli za njihovo noćno tumaranje. vidjelo se. Noć bila tako tamna da bi ĉesto s puta skrenuli. al' prvi koji stupi u kuću. Svi stadoše pred sobnim vratima.Ma šta hoćete. šta hoćeš u ovo doba? ' . a stariji vodi brigu o svemu.Evo ja i brat mi. otvorite slobodno. pomisli Mehmed-efendija. pred samim zjalom pećnim kunjalo pse-tance i gdjekad samo zimulo u ţeravu. Mada je to malenkost. Ĉetiri su vojnika stajala pred njim. bio njihov voĊa.mi smo sve predali. Sjetiše se onih što su dolazili minulog dana i pitali za oruţje. komšija. Onaj u fesu koji je. U isti se ĉas prenula i Omer-efendinica.Švabe! . Prvi vojnik koji je unišo stupi korak naprijed.šapnu joj on.Otvorite! . Kad je bacio pogled u drugog vojnika. . pa kad se on ozva.Koliko vas ima ovdje u kući? . da to nije ĉist poso. Zaĉas se opet vrati i kao da kaza ovom nešto. Bijaše ĉovjek visok i koštunav. koja se već bila skalila. komšije. bijaše u svoj vojniĉkoj opremi. ona sva pretmula. a tada voĊa pristupi pred ĉeljad.pohiti on.A šta je ovo ovdje? . . a ova dva za njima. vrata škrinuše.ai pragu sobe. Mehmedefendija se u taj ĉas zabezeknuo od ĉuda. .oštrim će glasom on. a za ovim doskora još dva. a na glavi je imao mjesto kape . I njima je sad tek puklo pred oĉima: kud su zavedeni.Uh. Najedanput skoĉi. svaka uze po jedno u naruĉaj. Vodnik opet upravi s drugom svojim. šaptala mu ona i kazivala da neko kuca. Vratiše se istim putem.Mi hoćemo samo da vidimo imate li oruţja? .Otvorite.fes s malom kiticom. MeĊutim Mehmed--efendija je već bio kod vrata kućnih koja odmah i otvori. ţalosna ti sam! . opazi gdje je ovaj zamotao krmez-šal oko glave. a na kojim ne bijaše nikakve promjene. On prozbori: .Koliko soba imate? . .oni su vojnici. pa su samo slijedili one prve. 150 Prva su dva išla poznatim putem. i zalaja. pa se okrenu majci. stoji nam tu suĊe i ostalo koješta. a ovaj na to ispade pred kuću u mrak. . a kako se i djeca bijahu probudila.Znate li vi zašto smo mi došli ovamo? 152 Svi su šutili prestravljeni.Nema. obavivši i po licu dvije-tri burme. .. — mati i ţena i dvoje djece. Dva vojnika otraga nijesu ni slutili ništa. bio je ţute rasjeĉene brade. već i ona dva vojnika koji kasnije uĊoše. — Šta sad hoće? .''. Pred pušnicom. 151U kuću upadoše dva vojnika s puškama i bodama na njima.Ko si. . ne bojte se ništa.Nijesu dugo ĉekali. okrenuo se onom što mu je šal oko glave i reĉe mu nešto svojim jezikom. " ' *".opet će on kroz prozor. No nije se tome ĉudio samo Mehmed-efendija. Dvije se ţene odmah zamotaše u feredţe. išli uz brijeg i upravili kući u Tminama. da su mu samo crne ţivahne oĉi virile.ponovi onaj.

Kaţite.Mi nemamo novaca! . .Uh. Onaj u šalu stajao do vrata.udari ţenskinje u jauk.Mi nemamo tih novaca! .Ne znamo. . da će tome biti teţak i muĉan izlaz.Hoćete 1' dat? Oni šute. pomagaj! . ili ne? 153. .Za draga Boga. '. ovaj ste ĉas svi gotovi! Ti stani ovdje.No! Hoćete 1' dat novce? Niko ni rijeĉi. bule neka stanu ovdje do vas. Pošto se onaj povrati i izmijeni sa starješinom pogled. ponavlja pitanje: .Ako Boga vjerujete.izusti Mehmed-efendija.doĉeka Mehmed-efendija. nego hoćete 1' dati ili nećete? .prošapta Mehmed-efendija pa ĉinite što hoćete od nas.Dakle nećete? Nećete dat? On se okrenu druţini pa im dade oštru zapovijed. .ponavljam. 154 pošto mu voĊa dade znak. uţasan.Mi moramo vršit carsku zapovijed! . On podiţe oĉi u voĊu. . ovaj opet prozbori: . pitam vas zadnji put? : ■■■. ĉeka smrti svoje. Kapci se u ĉetiriju pušaka izotvaraše. . Dakle dat ćete vaše glave? Oni opet šute. a on ispade pred kuću. ovaj opet stade ozbiljno: .okrenu se on Mehmed-efendiji. . . . . a ovaj tek shvatio svoj poloţaj. povadiše naboje iz ćanti svojih. kućnih.Ni rijeĉi više! Novce ovamo il' vaše glave! Oni šute. da neće smjeti pucati. kad vam velimo da nemamo! -procvili mati. napuniše puške i zaklopiše. .Nama je data zapovijed da uzmemo od vas sto dukata! v Svi se ţacnuše od zaĉuĊenja. kad bi imali. Mehmed-efendiji je ipak sinuo traĉak nade.opet će Mehmed-efendija malo slobodnije. kad zaĉu one rijeĉi. Mada je to bio ĉas gorak.doĉeka on. Sad ima voda poĉe davat zapovijed.ponovi on. ni usta da otvore. . . dobro je! Kad ih tako poreda ispred sobnih vrata. Oni ko nijemi. postavivši se i sam u red s njima. •■ Vojnik kao da ne ĉuje tih rijeĉi. hoćete 1' dat sto dukata ili nećete? .Zaista mi to nemamo.Samo vas pitam: hoćete 1' dat. al' još bijahu uperene na ĉeljad. Ĉetiri su vojnika stajala. .Dobro! .Ne! To vas ne pitam. strepe.. . on nazri-jevao da ih vojnici samo plaše. To ovu dvojicu malo uznemiri.doĉeka vojnik.Mi nemamo tih para! .Hećete li dat novce? Oni šute. on se izmaĉe uz drugove. koji su bili leĊima uz protivni duvar. Sav taj zveket pušaka izazivao je u ĉeljadi novi strah.Dakle! Novce ovamo! . pa najedanput spusti svoju pušku. a oni mirno gledali u zjala pušĉana. Sva je ĉeljad strepila od straha.( . Sad voĊa opet ispade naprijed. Vojnici nišane. pa onda reĉe: .Ako ne date novaca. .Hoćete li dati sto dukata.Mi nemamo novaca. pa gorkim osmjehom jedva izusti: . ' . mi moramo nosit glave vaše. Pošto ne dobi odgovora.mali do tebe. dok mu i mati pritaĉe: . pa prozbori smjelo i ozbiljno: .Ako ne date sto dukata. naoruţana. doĉim su ona dva mirno stajala. VoĊa je gledao ravno Mehmed-efendiju u oĉi. on se obazre na druţinu. a oni poskidaše puške s ramena. vidio je odmah. dade mu znak. I ostali skinuše puške s nišana. Nije bilo vremena da se i o ĉemu razmišlja. Kad se povrati i kaza ovom nešto. dade znak i ĉetiri puške naperiše u ĉetvero ĉeljadi.. Trenutak jedan gorak. ĉas pun straha. . .. .A sad vas još jedanput pitam: hoćete li dati sad ovdje sto dukata ili vaše glave? Oni se skamenili. ta i vi vidite da u nas nema tih dukata! Voda se opet okrenu onom u šalu. tako.Hoćete 1' dat? . oĉaja. a ĉeljad šuti. kad se lebdi izmeĊu smrti i ţivota.Dali bi. VoĊa se zagrozi ţenskinju nataknutom bodom: . te ispade pred kuću.Novce ovamo! . .

.Evo vidite! Samo da ja dam zapovijed. odluĉan.Pazite sad! .-tr:^^.Traţite! . Novaca nigdje. je li vam bolje dati novce. Unutra bijaše sama rubenina. zaludu traţile. Uzalud... mrak mu pade na oĉi. viĉe on. a pri vrhu sobe nešto prostirke.Pošto nijeste htjeli dati novaca.pa ga u taj ĉas udari u prsa da je posrnuo natrag.Hoćete 1' dat novce..Ti si zanijemio! .Dakle imate novce? • i.:.•■■■ Oni šute. ali i taj pun rubenine. .Nećete? Nećete? Dobro! Postavite se u red! Dok su se oni poredali ispred sobnih vrata on je davao zapovijed vojnicima: kapaka i naboja zveket stojao. Samo mu bilo teško što to i ţenskinje ne moţe da uvidi.v. Onaj u šalu ispade u mrak i brzo se povrati. Jednog postavi na vrata. No kanda je majci Mehmed-efendijinoj bilo najteţe izdrţat ovaj gorki ĉas.Mahnu rukom na jednog vojnika od one dvojice što im se do sad ni glas nije ĉuo. hoćete li dati novce? .zagrozi se voda. daje to sve samo kušnja. '. ovaj ga tako silno udari šakom po licu daje siromah poteturao. kljuĉa nema..osijeĉe on i odmah poĉe razreĊivat vojnike.Gdje je kljuĉ od drugog sanduka? Zaludu se ţene obazirale okolo.^\ t-' ./„■ .i 155.■•. . puške će planuti i vi ste gotovi! Dakle kaţite. neko opet nije vjerovalo ni oĉima svojim da se to zbiva oko njih. ■u . Vojnik je obio sanduk. . pa da ne diramo u vas! . . i . Pod svjema noge strepe. . i samu bi smrtnu bol lakše pretrpio. . i i > Mehmed-efendija šuti. Opet tišina. ali ja vam kaţem i kunem se da u nas nema tih novaca. Zaviriše i u kiljer. da ne ispucaju. Tada se zaputiše u drugu sobu./. . •.Pazi.. . a vojnik izusti dvije rijeĉi što drugi ne ĉuše. pa viknu na Mehmed-efendiju: . a novaca nema. a on otvori sanduk. već hoćete 1' dati sto dukata po carskoj zapovijedi? Pošto ne dobi drugog odgovora.ro\v. prije nego što po carskoj zapovijedi uzmemo vaše glave. od novaca ništa. . v. kazujte! *•:'•' ■. pa bijaše zazinula da nešto rekne.Dva! . aV voĊa gnjevan na onu tvrdokornost skide pušku s nišana.<. mi mjesto toga moramo nosit vaše glave.y-tn.■. pa i sama djeca koja su dotle šutila. Mehmed-efendija se u jedan ĉas zbuni od ovog udarca. a tada krv mu navali u glavu od nekog gnjeva.Ako mi ne naĊemo novaca.-. al' u taj ĉas iskuca njihov sat sedam (jedan po ponoći). .. Voda gnjevan s toga neuspjeha vrati se otuda pa onda iznova povika: 156 . mi opet moţemo da vam ne poklonimo ţivota. koban. Vojnik pristupi sanduku. osim šutnje. Oni odmakoše puške s oka. . Kad mu to kazaše.. .doĉeka Mehmed-efendija. %.:• ■■:■ '■■ ■■■■i-. sve sveţnji naslagani.Nemamo! ■'■ .To te ne pitam. ' '-. Baci pogled po sobi. ■' ••• ••■''■ :v. .>.. pa mu zapovjedi da obije sanduk. već daje to puki san.nastavlja on i nišani ravno u Mehmed-efendiju. a trećeg na vrata druge sobe u koju onda uĊe s ĉeljadima da pretraţuje.. a sva ĉeljad zadrhtala. a upre moleći pogled u voĊu. a tada starješina udari opet na Mehmed-efendiju: . Ovaj raskolaĉi svoje velike oĉi od bijesa. Digoše puške na oko.■. zabezeknulo od uţasa. .. .. a ako ih naĊemo.-: .. a i vojnici se ţacnuše. pošto vidje. Jedna rijeĉ još pa će puške planuti.. Dobaciše mu kljuĉ. U kutu jednom bila dva sanduka i inaĉe ništa više osim prostirke. ■&■■ ..■ ■ . momĉe! ..Mi nemamo novaca! . Dakle. on usplamti: . mi ćemo sobom pretraţiti.Gdje su kljuĉevi? . a puške se opet digoše i uperiše u njih.promuca Mehmed-efendija. drugog izmeĊu kiljera i jedne sobe.To nije istina! kljuĉ ovamo. Horoz zape. da su sanduci zakljuĉani.Mi ćemo traţit! .: . U tom ĉasu Bog sami zna kakve su se kome misli vrzle po glavi. ali tek što to bijaše izustio. Poizbaciva haljine.A ako naĊemo? . Nekoje mislio daje to samo kušnja. •.■ . tamo samo suĊe. . Tu bijaše u jednom kutu hrpa suhih šljiva. već se prestrašilo. Sat kao da smete vojnike. Sve udari u jauk.upita on.Vi morete ĉinit od nas što hoćete. kljuĉ se negdje zagubio.A vi nosite! >■'.Jedan!. Opet Mehmed-efendiji jedan dokaz. ĉas teţak. pitam vas? Niko ni rijeĉi.Gdje su novci. pošto nas varate. mi ćemo to silom otvoriti. a drugi u ostalu ĉeljad. i-fv. .r:i. Bijaše to skromna molba siromaha vojnika da se kane i sanduka i svega.: :. trnci ih podu-zimlju. " l''■'''■ "'■■■"■■ ■"■■'" • <■ "•. on dade znak. okrenu kundak. on se baci ko .Nećemo se mi dugo s tim baviti.

. za ona vrata. da su se i oteli iz ĉeljusti gorke smrti. razdraţen u svom leglu. navali za njima. koje dakle svemu zaĉetnik. oĉajan. Zatim će ovaj dosta hladno i ozbiljno: . 158 kad je smrt lebdila pred oĉima. U ovom odluĉnom ĉasu. Vojnici su vidjeli da će na taj naĉin svašta biti. Naposljetku on se opet izmaĉe nasred kuće i naperi pušku na onaj otvor. izvadi dukate. sjeti se on neĉega i upotrebi onaj trenutak. a mati se Mehmed--efendijina sruši zajedno s unuĉetom na pod do samih vrata. al' i htjeli i ne htjeli. Dim zaguši. ili je pred kućom neko koje doveo njiha amo. onaj u šalu. pa da će sad gledat da uguše sve što bi im moglo odati trag djelu njihovu. Sad mu je bilo jasno. Moţda se na onom prvom moglo i razminut. pa ih sasu u dţep.uskliknu vojnik i najedanput se prekide ova uzbuna.zakljuĉi on bez daljeg natezanja i okrenu se vojnicima da im da zapovijed. al' ona se diţe zajedno s djetetom. Mehmed-efendija je sad nazreo pravo zlo. kad najedanput puška ko grom kroz onaj otvor. ĉeljad zavrišća. spopade ga za prsa. . kad nevina ţrtva okrutne zvijeri gleda u krvave ĉeljusti . navalio na vrata uz onu dvojicu.bijesan lav. Traţili su prije sto dukata. sad kad im oduzeše sve.Nije istina! . ţenskinje se oduţile. a voĊa gnjevan i u divljem bijesu da mu ţrtve tako ispred oka umaknu. Znao je da oni nijesu imali te zapovijedi da ih opljaĉkaju. potetura. koji su toboţ tiskali vrata. gorak. pa se oporavi i poletje opet za sinom govoreći u divljem strahu: .I za ovo ste nas htjeli prevariti. Naslućivao je da će ih progonit i kad im oduzmu sve. znao je da se sad ti razbojnici boje i sebi. da ih ko ne zateĉe u ovom njihovu djelu. Troje je ĉeljadi zapalo za vrata i bilo je u tom kobnom ĉasu. pa ga ne pušta. oko Mehmed-efendije se kuća okrenu. ĉas tuţan. dok su vojnici skidali puške s ramena i punili ih. Mehmed-efendiji je uopće bilo zagonetno istrkivanje onog vojnika. da vojnici još ne bijahu ni naperili pušaka. Dok je voĊa primao dukate i negledajući kakvi su. ogrezlu u krvi. ili su vojnici u bojazni. sad je vidio da tom zlu izlaza nema. sve se umiri. dvije ogrlice dukata. Mehmed-efendija se prikrpio uz onog. sasvim pri sebi: ako se vrata zatvore. kad ţivot visi o koncu.Hoćete 1' dati? Nećete? Dobro! . poraţen. ni da li ih je baš stotina. Vrata su škripala. pa šapne svojim da bjeţe u sobu. Brzo ispara platno.usplamti voĊa. nek nas se proĊu! . To izazva još veći uţas. u kojoj je bio zašiven njen nakit. pa je baš u tom odmah nazreo ono pravo zlo. U to je ţena Mehmed-efendijina skinula s vrata ogrlicu svoju i fes s potkitom rubija i bacila na tle pred vojnika. Stoga je jedan. jer su ih varali.To je sve. kršila prste drţeći uvijek unuĉe svoje u naruĉju. nasta boj. ona jeknu. U tom oĉajnom ĉasu. a sad. kad i nju suzbi drugi kundak. kad bi se vrata bolje otvorila. a i Mehmed-efendija se raskrpi s voĊom. ĉeljad svejednako vrišti. pa njim o duvar da se sva kuća potresla. nije više trebalo ni prijetnje ni groţnje. pokušao on da se uvuĉe silom u sobu pa bi unio ĉitavu lijevu ruku i rame.Meho! Podaj im što imamo. al' onda bi ovi iznutra navalili takom snagom da bi njemu priruţilo i on se opet povuko natrag. Kad onaj drugi udari mater. Ţena Mehmed-efendijina ostavi vrata i pritrka svekrvi da joj iz naruĉja uzme ĉedo svoje da vidi je li joj ţivo. I u jedan ĉas sve ĉetvero njiha zamaĉe u sobu. a i drugi se vojnici zbunili. a drugi da provale. skoro da se izvale. sad treba samo dukate primiti. On sav poraţen. Opet planu puška. što mu se majka ovako zaletjela. . a voĊa se izmakao nasred kuće i uperio pušku svoju na onaj otvor. Sinovi se bore i u isti ĉas gledaju majku svoju. pošto im je gotovo jednaka protivna snaga. ali ţena sirota nije znala drugo nego da se da što se ima. koja jedni hoće da zatvore. sad dajte vi muškarci! Kad to voĊa izusti. pa nikako da se uĉini tome kraj neki.Evo. Svi zapadoše za vrata da ih zatvore. mati je stajala nasred sobe. barut zaudari.Aha! . kojoj su gotovo pred pragom stajali. starih jigrmiluka. pa opet za vrata. dotle je onaj u šalu ispao pred kuću u mrak i zadrţao se nekoliko ĉasaka. što ih je ĉuvala za snahe svojih mladih sinova. sad na nju. kad smrti u oĉi gledaš.'. u tom se ĉasu majka sjeća ĉeda svog. sad iskrenuše na drugo. jaukala. VoĊa podiţe haljinĉe i napipa u njem novac. a ona posrnu i udari o duvar. U tom bi ĉasu. koji je svakog ĉasa bivao manji i veći. Trenutak kom nema vjeĉne zaboravi. Nastade strava. a mati poletje za sinom. Vojnik se povrati i izmijeni sa starješinom nekoliko rijeĉi. MeĊutim je mati bacila pred voĊu svoju jeĉermu od tanka platna. što smo imali! . u 157Mehmed-efendija je u taj ĉas klonuo. Novce ovamo! Mehmed-efendija šuti. jedva odvrati: . Sad je svršeno.

samo. Puške nestade. a vrata se pritvoriše. . To im podade nove snage i oni navale na vrata takom silom. uţasa. bili su sasvim pri sebi. promoli puška s bocom izmeĊu vrata i dovratka. Napolju nigdje ni glasa kakva ni šušnja. daje otme iP da slomi. Imali su kućicu. da evo. U prvi mah pomislili da će dušman ĉekat na vratima pa da iznova navali. Da ih ne bi dohvatio pri svjetlu s obliţnjeg breţuljka kroz prozore. samo malo još pa će ih zatvorit.. Svaki ĉas osluškivali. Sad se malo smiriše. da im se to zaprijeĉi. . zahvatio ih je tek sad potpuno. a još uvijek u smrtnom strahu da otkle ne zapuca ili da će najedanput kuća planuti. još netaknuto. izgubljeni.juĉer smo poruĉili po Buljubašićku da nam doĊe danas oprat haljine. no nikog ne pogodi. Sad nastane izmeĊu njih dogovor: šta će Ĉinit. Imali tu nešto bašĉe 162 i zemlje pa kadgod u Mehmed-efendije bilo kakva poteţeg posla. ranjena.. Kljuĉanicu! . .A ako oni budu još i sad u kući. u sobi. Pravedni gnjev slio se s oĉajnom tugom. Danje je svjetlo već i kroz zastore prodiralo u sobu pa Mehmed-efendija ustade. Zavise mu ruku. i oni pali u neku polutamu. Zato privukoše oba sanduka za vrata.Kako bi bilo da ja njiha viknem odavle. aP u taj tren odjeknu puška kroz vrata. U Mehmed-efendije šibala krv iz ruke.Ako Boga znaš! . . Najedanput se ona sjeti neĉeg: .. pa ĉovjek još ne osjeća boli. .. .viknu Alija. da ne otvaramo. nek ide i sin s njom? .Dok ona ne doĊe.Znaš! . . . ulio je braći nove snage i taj ĉas bi oni bacili se za vrat ubojici majke svoje i krvniku svom da ih ne opominjaše gorak plaĉ troje ĉeljadi. i oni sad bistrije razmišljali o svom kobnom dogaĊaju.. U neko se doba Alija primakao prozoru i opazio. Stariji brat prihvati za bocu. 1 Alija nije oklijevao dugo. Posjedali jedno uz drugo i šuti li -ĉekali još uvijek nekakva svršetka ne vjerujući. Sve su to obavili za nekoliko ĉasaka. 160 XXVI Nekoliko ĉasaka stajali oni izvan sebe. oni su već bili slobodniji. ni topota.Da šta ćemo? Ne moţemo ostat cio dan zatvoreni ovdje! Ona mu ne odgovori na to.Svakako će nam trebati.Pa? .Šta je? . aP svud mir. da se dobro razvidnilo. šaptat po koju rijeĉ.uĉini Alija. a i u kući zavlada grobna tišina. Uz to je tvrdo odluĉio da dogaĊaj prijavi zapovjedniku u Maglaju i da se ne prolazi dok se krivci ne iznaĊu. pa se odatle istom osvješćivali. da će k vratima. Tako su presjedili do zore. ni ljudskog glasa. kad odaše puška. . spoznavali šta se sve zbilo oko njih. izgledalo im kao da je sav svijet pomro.159njene. Sad tek pristupiše mrtvoj majci. biva da i ona gine zbog nas? Ţena ne odgovori.Oh! . . zovi njiha da pomognu. On odmaĉe zastor. oni odahnuli. a Mehmed-efendiju osim toga opominjala rana da valja potraţiti lijeĉnika..veli. savladana za ĉas divljim bijesom udiše novu snagu da novom silom navali na plijen svoj. blijedi. a rana bila još vruća. a oni se zgraţali nad njima šta sve pretrpješe. ni pijetla da zapjeva. Mehmed-efendija bi pristao na to. da će se na tom razminut. a njegova ruka klonu. okrenuše je. on i sad povika kroz gustu jutarnju maglu: . no još uvijek u strahu da ih neprijatelj ĉeka pred sobnim vratima.Ne otvaraj! More bit da nas i sad ĉekaju pred vratima.. a ona. valja majku sahranit. Iz ĉasa u ĉas oporavljali se oni od onog straha.izmaĉe se Mehmed-efendiji teţak uzdah. . pa ja je baš sad pogledam. bojeći se da i drugi ne nastrada s njiha. ove smrtne borbe. Uto su poĉeli i govorit. al' nikako ne moţe da se skloni. koja se iz Trnina jedva raspoznavala na protivnoj kosi u prisoju Memišagina brijega. Poslije one silne borbe. koja kanda ni ţiva na zemlju nije pala.. koje je za njima tugovalo zdravo. Sad im se one slike redom prikazivale.zakrši ona prstima. 161Sat po prilici kako se zatvoriše. a svjema se svrnuše suze u ovom gorkom ĉasu nad izgubljenom majkom.. Buljubašićka bijaše siromašna udovica sa svoja tri sina. svud tišina. pa kao što bi ih vazda dovikivao. al' u taj ĉas. al' mu ţena zakrĉi put. aP jak dojam ovog gorkog ĉasa. Mehmed-efendija nije mogao sklonit ţenu da otvore vrata pa je onda zapita: .u ĉudu će on. digoše prostirku i zastrše ih. Kad se vrata potpuno zatvoriše i zakljuĉaše. al' nije mogla dopustit da se vrata otvore.

On je njemu zadao najviše jada i muke. imamo posla nešto! . i zapovjednik i kapetan na cestu pred konak. Kad ga zapovjednik izazva preda se i on poĉe govorit. on traţio ubojicu svoje neduţne majke. Kad je Mehmed-efendija vidio kako se brzo slegla sva vojska. pronicao u svaku crtu lica svakog vojnika.upitat će poslije toga kapetan. njihove su mu slike sasvim išĉezle iz svijesti. U begovskom konaku. komu zid oplakuje talasasta Bosna. Najedanput Mehmed-efendija upre prstom u jednog koji je bio deset koraka od njih.. nastanio se negdje u Dalmaciji i tako pao u vojništvo. sami vojnici hodali tamo-amo za poslom. dolje se pred konakom skupila sva vojska i poredala ispred konaka da joj se drugi kraj nije ni vidio. graĊanstva još nikog ne bijaše u ĉaršiji. Išli tako pomiĉući korak po korak. Po tom oni vidješe da u kući nikog nema i otvorište vrata. Kako bijaše ramazan. Tada poĊoše svi. pa doĊe na sobna vrata i poĉe grepsti nogama.O. Kad je došla ţena sa sinom nije se mogla dosta naĉudit gledajući onaj prizor i slušajući šta su sve pretrpjela huda ĉeljad. smjelo. . onih oĉiju. nigdje nikog. No uzalud je Mehmed-efendija doveden na korak pred svakog vojnika. Mehmed-efendija ih doskora ostavi kod kuće i djece. etooo! . stanovaše tada zapovjednik maglajske posade. Dok su se gore zadrţali. Mehmed-efendija je motrio i osluhivao. njegove prošlosti i vladanja u vojsci. mogu makar jednog.Eto nas. ne mogu mu ni rane zacijelit da sakat ne ostane. a oni odoše dalje.Ako ne mognem sviju. ĉim su se vrata pritvorila. pa ono potrĉa k vratima. gledali ravno u zapovjednika. No sve to nije mogao biti nikakav dokaz da je on baš onaj krivac koji je to poĉinio. . sve na dlaku.Ovaj je! . izbaĉenih prsa. koje Mehmed-efendija ni poznat ne moţe. a on se zaputi s Alijom u Maglaj da se stvar prijavi. Porijeklom je iz Crne Gore. Mehmed-efendija mu ukratko ispriĉa cio dogaĊaj. Zaviriše u drugu sobu. Uto je njihovo psetance pred pušnicom oćutilo daje ĉeljad kućna poustajala. u njemu srce jaĉe kucalo. Zapovjednik se ĉudio pa mu se onda i na licu opaţalo koliko ga se to neugodno dojmilo. a da Mehmed--efendija ni jednog više nije prepoznao. a motrio je u isto doba i Mehmed-efendiju da vidi hoće 1' mu poznavanje biti sumnjivo il' odluĉno. Odvedoše Mehmed-efendiju u drugu sobu gdje mu ovaj pregleda i zavi ranu. kako se zapovjednici ĉude i u isto vrijeme ţale što se to zbilo. . ako ga ovaj pozna. a oni drugi.ozva se onaj. Doskora unišao k njima kapetan koji je potanje ispitao Mehmed-efendijii o dogaĊaju. kako su došli. Taj se ĉas povede prva.. To je ove vrlo razgovorilo.DoĊi i ti s materom amo. 163a za ovim lijeĉnik. zelenih krupnih oĉiju. odonuda se ozva glas. On^ jt^znao da on sad pozna sva ĉetiri vojnika pa da ih sviju kazne najteţonT^aţnom. a psetance ude u kuću. mada je viĊao sumnjivih lica. kad je malo prije vidio.. -moţete li poznat koga od tih momaka što su bili kod vas? . Smajo! Tek što je drugi put viknuo. nema onog ţute prosjeĉene brade. Zatim uvedoše Mehmed--efendiju. Mehmed-efendija je bio sasvim uvjeren da je i glas isti onaj. u kiljer. odakle je prije nekad uskoĉio. Vojnici stajali ukoĉeno. kod njega se dugo zadrţali i on ih naputio ravno zapovjedniku. uzalud se zagledao svakom u lice. ĉinilo se njemu. taj bi s mjesta reko daje to sve gola potvora na ĉovjeka prava zdrava. oni drugi su bili nejasni Mehmed-efendiji. Vojska se zatim raziĊe i oni krenuše u konak. dozvao je slugu i davao mu neke zapovijedi. a osobito zapovjedniku bilo nepojmljivo da bi to mogla poĉiniti ĉetiri vojnika zajedno.obazre se on na zapovjednika. . prethodna istraga. Vojnik je odgovarao na sva pitanja odluĉno.veli Mehmed-efendija. hoće 1' se koji moţda promijenit u licu. Zlikovci su po svoj prilici odmah otišli. ali opet. njemulTeće nit mogu povratit matere njegove. I zapovjednik je motrio vojnike. one iste brade. on gledao. a osobito pri piću je uprav obijestan. Oni se zaputiše Numan--efendiji da potraţe u njeg savjeta. Starješine su ga njegove dobro poznavale. bio je u sluţbi dosta taĉan.Sto ţelite? . No brzo su stigli na drugi kraj. opet. koga bi i na pedeset koraka mogao raspoznat. Pošto je posadio braću. a priznavao nije ništa. al' inaĉe drzovit. pošto . Ko ga nije poznavao. Vojnika razoruţaše i odvedoše pod straţom u konak. ne mogu mu izbrisat iz glave onih grozota koje je pretrpio te noći.Šta vam se ĉini. bio je ugodno dirnut. . krupan momak. jedino pokoravajući se njegovoj okrutnoj volji. Pošto je i onako bilo još rano jutro. On dade znak i sluga uvede dvojicu braće. 164 Vojnik je bio zaista onaj isti. . koji mu se toliko grozio prošle noći. Tek što bijaše ustao i odjutrio se kad mu sluga javi da mu ţele ući dva turĉina.upita ih zapovjednik umiljato pa najedanput opazi u Mehmed-efendije zavijenu ruku i pribliţi mu se.

i ne gledajuć u me. te one sprave koje su donesene da se mrtvac sahrani. i sve se to pisalo. Po ţelji njihovoj udalji se sva ona ĉeljad koja je tu došla da se nade u pomoći. Vojnik reĉe da je kupio taj fes da ga pošalje kući svojoj kao poklon iz Bosne. Naposljetku sve je gotovo. da će komisija ići u Trnine pa da se dotle ni mati ne ukopa. . . a on nastavi. strovali je mrţnja. brata mu i ţenu i za pojedine potankosti sinoćnjeg dogaĊaja. pa istom sad vidjeli šta moţe uĉinit mrţnja i obijest. a Mehmed-efendiji. gledali ko izvan sebe one ljude koji se oko njih kojase. na to će Joso. te ga zapovjednik poĉe potanje ispitivat o vojnicima. brate. Dok su oni tako umovali. Njihovu majku. 167. ţalile i hudu ĉeljad. I Osmanlije što su kome zlo ĉinile. koje izgubio i obraz i pamet! Mnogog je ozlojedila ova potvora. oţalošćeni s ovog neĉuvena dogaĊaja. oni sad gledali Mehmed-efendiju kao ţrtvu njihova srtanja u sud." . Kad je minulo podne. da utješi oţalošćenu braću i ublaţi im bolno srce. već zaspala. veli. Zapovjednik prekide ovu prvu istragu.. da vam kaţem nešto! Kad sam danas pošao u Trnine. pa i one naše koji se u sudovima umiješaše meĊu njih. a oni sad uzeše ispitivat Mehmed-efendiju. to im sve rastjerivalo taj prividni san i oni spoznavali šta se zbiva oko njih. .pohiti Avdaga. udarih odavle kroz Varoš. došao je ĉitav red prvaka vojniĉkih u Trnine. Munjevitom se brzinom rasprostro glas o tom.drugi će. saţaljevali ga samo. te sam mu pretraţi dţepove i . Bilo koljeno do koljena. 166 XXVII Te veĉeri skupili se ljudi po obiĉaju u kahvu. puno. oni sad u Švabi gledali drugog Osmanliju.To nije istina.Otkud bolan! . pa mati mu.. Svi svrnuše oĉi u njeg. a s tim se strpio dok se vatra svud ugušila. a ţene lile suze za ĉestitom Omer-efendicom. dao glavu svoju da je to neĉije tuĊe maslo.. a oni krenuše u Maglaj. kako ih je dušman muĉio. nikom zla ne mislila. . prvi kom-šija Mehmed-efendijin koji taj ĉas prispje na razgovor. iznaša preko tri stotine forinti. satrveni duhom i tijelom. a i sin joj umalo daje osto!" "Šta ćeš". Zaĉas bi im se priĉinilo daje to sve puki san. a Mehmed-efendiji reĉe da se nade tu poslije podne. . . Ljudi bili dirnuti. Naposljetku rekoše da se mati moţe sahraniti. drugi su raspleli razgovor i nagaĊali uzroke tom neĉuvenom djelu. Uistinu je umrla! Da. On dvoje Joso i Anduša sjede pred svojim kućama i razgovaraju preko puta. . ona.Evo. da otprati ĉestitu ţenu do hladnog groba. prednjaĉila vazda u kasabi. to mi svi znamo. bezbeli. red će najposlije doći svakom tako kao i Mehmed-efendiji. sve na dlaku. pa na njoj da se to školi? 1 oni koji su prije zazirali od suda. bijes.ovog otpratiše u zatvor. on odmah naredi da se vojnik dovede.Ma doveli ih dukati. sjeli u bašĉi. Zato je i pošlo onamo 165sve što je svojte i komšiluka njihova. I tako i jedni i drugi dolazili do zakljuĉka da njima tu nema opstanka. koje vojnici odnesoše. onaj isti. pa će sad najedanput ustat i s njima zajedno zahvalit Bogu što ih je izbavio one oĉajnosti. bolilo ga sad dvostruko. a onda htjeli ih poubijati. a da kako i Mehmed--efendiji ublaţe tuţno srce.Zar da se osvećuje materi za sina koji je i nju ucvilio odlaskom svojim. ljudi. gore se cijela kasaba zgraţala nad tim dogaĊajem. o njegovu ocu i njihovu prijateljstvu s vlasima. Drugi su nazrijevali u tom poĉetak onih zala za koja je došo Švabo da ih poĉini. šta vi govorite! Došli da im otmu ono dukata. a pred njima išao Mehmed-efendija. mati da im nije umrla. a medu njima i Mehmedefendija.. ĉinile su najprije onim koji su oko njih u blizini njihovoj. mjesto da se tuga ublaţi. izraĉunalo se da onih oko sto i dvadeset raznih dukata. Ali ljudi koji su tuda postajali. dok je oruţje oduzeo. prisutni lijeĉnik gledao ranu mrtve matere. kud su taneta udarila. staje ţena mogla bit kriva kome? Osobito ta kuća. Nije ni šala: Mehmed-efendija onaki momak da nastrada. osveta za Ahmeta! . strovali je eno na preĉac zrno pušĉano. jer je i . Dok se to zbivalo u konaku.nade fes.Ja bih. jedna od prvih.Ni jedan nijeste pogodili! . al' koliko god im je to krivo bilo. ipak razmišljajući o Mehmed-efendijinoj prošlosti. veli. bojeći se sebi. Prisutni hodţa i hodţinica latili se da spreme mrtvo tijelo a dva brata klonuli. Razgledali ĉak i one budţe. il' moţda nepravedna i kruta osveta. njihova miješanja s tuĊincem.osijeĉe jedan. i Omerefendinica bi i proĊe. Ljudi bili zamišljeni. da ukriju trag svoj. pa šutio svak ko otrovan. dvoje gdje se sastajalo kazivalo jedno drugom što se dogodilo u Tminama. "Eto.stoje digo pušku na Švabu. daje sve! Mehmed-efendija daje nekom zlo ĉinio ili kogod njegov? To more reći.To je. neduţnu ţrtvu eno spustiše u hladni grob. dirnuti ovom vijesti. "svaĉija sila za vremena!" a ona doĉeka: "I oni su dosta zla poĉinili. Kad reĉe da je ovaj imao na glavi fes. prezirali Osmanlije. svaĉiji govor.

da se odmah "dok su još ţivi" presele u Maglaj. pitao za kuću Meh-med-efendijinu. Siromah Alija još ni iz daleka ne bijaše zaboravio majke svoje. . Najedanput oćutiše oni topot konjskih kopita u avliji. no trebao se kogod našalit da ona pod istinu primi. a medu njima je došla i Ajiša sa svojom majkom. a za njim konj pod tovarom. On se doskora zaputi s bratom i ţenom dolje u sud. Odnese sveţnjić u kuću i predade ga snahi. Kako je ĉestiti Lazar bio ĉovjek lijepe ćudi. a znao da nikad prijatelj takom nedjelu ne moţe bit zaĉetnik. Ljudi se snebivali od ĉuda. a bijaše usto ljudi koji napuniše seljacima uši da ova promjena i nije ništa drugo nego da se svak izravna. I oni bili od juĉeranjeg dana umorni. I djeca su bila dirnuta ovom ţalošću. koje su pretrpjeli one veĉeri. ■. Sve su se skoro obredale na ţalost. što se zbila u ovoj kući. ta to bi bilo u oĉima ljudi braniti dušmana svog. U taj je ĉas pokucao vojnik na njihovim vratima. 1691] Kad otovari šenicu. On ih je poslušao.nesuĊenom. tek da sad odahne. a ona slomljena. koje se baš na njegovoj kući skolilo. pa ga to malo i 170 utješilo. a u ĉudu gledale ĉevru. satrvena. smotri i poznade svoju ĉevru. Ţene su potpuno razumjele hudu Ajišu. a novo ne prispjelo. on zna kako nijesu oni jednakih misli i ćudi da tako ni Varošani svi ne mogu biti zaĉetnici toga djela. Ali Lazar to ništa nije ĉuo. .. bio prva tretina od kmeta agi nakon ove promjene dviju vlada. Još ni on pod istinu ne zna odakle je to sve poteklo. Alija brzo istrka na avliju. Dakle je u istinu poginuo! jecao on pod utiskom ovog ruţna. Mehmed-efendiju obuze nova briga. a Alija ostade sa snahom u Maglaju. Alija je mi-mogred vidio i odmah je opazio kako se za ono kratko vrijeme silno promijenila. pa natovario nove šenice i dotjerao svom agi. Ali bilo bi uzalud i ne bi bilo umjesno da on. koju na rastanku dade svom dragom . grudi joj nešto stisnulo. a evo sad tuţne istine za brata. Nije mogla ni imala zgode da kogagod upita za Ahmeta. vidjeli vojsku. a oĉi joj podbuhle od silna plaĉa. ţalost za majkom i bratom poklopila ga. Nešto je sirota promakla ko daje bolovala. suzna oka. izvuĉe iz svog torbaka nekakav sveţnjić.šalje vam ovo nešto Ahmetovo. Pred kućom je stajao njihov Lazar. nepoharana ĉevra. U sveţnjiću bijaše Ahmetova hamajlija koju je vazda nosio uza se i uĉio kad bi dopro. a ljudi po ĉaršiji šaptali s uha na uho i gledali pusta jada od prava momka. no kad bi i bilo tako. pa se tu sad nije veselilo i zabavljalo kao obiĉno. Mehmed-efendija se povratio iz Tmina. grdili ga i psovali. veli. još se ni oporavio nije od onih strahota. On je znao da će se sad povest istraga. pa sad nije se mogla ostavit kuća i nedovršen poso. al' on i ne obazirući se zamaĉe za svojim konjĉetom u Magfaj. to će se valjda istragom pronaći. što ga dotjerao. a age se ne usudiše po svoju tretinu. obzirući se okolo da ga ko ne opazi. Sve su prisutne ţene pustile suze i oplakivale ovu trostruku ţalost. odan svom gospodaru. srce joj se potrese. pa ga pruţi Aliji. rodica i prijateljica koje su se poţurile na ţalost Mehmed-efendijinu. već svi šutili. a u ovo doba godine znao da se u njihovu ambaru staro izmaklo. Sad mu se podvostruĉila ona tuga. Dotle su izdo-lazili seljaci iz najudaljenijih sela u Maglaj. Al' kad ona. pa još većma plakale. da znate daje odista poginuo. da oplaĉu ĉestitu Omer-efendinicu. tako je i taj tovar. kad ga snaĊe nova ţalost: smotri bratovu hamajliju. al' brzo mu odlahnu kad ĉu: kako ga pozivaju dolje u begovsku kuću gdje je bio vojniĉki sud. . pa se zaĉas razabrala i pozvala majku da idu kući. srce mu cijepala. valjalo je nekog 168 najmiti da se osuši bašĉa. da utješe tuţnu ĉeljad. da on sad ispravlja te misli njihove. to seljaci jednim mahom i postaše svoji gospodari. Al' zato je sad puna kuća kona.. šta hoće opet od njeg?" Al' niko se ne usudi da pita vojnika zašto traţi Mehmed-efendiju. išao ĉaršijom vojnik i gdje bi koga sreo. a i Ajiša bila potresena ovim glasom.. evo nove tuge da je i njeg izgubio. saletješe ga roĊaci i komšije. Juĉer kad mu majku sahraniše.Jedan seljak. ona ciknu i klonu za majku svoju. da je poginuo. U to doba. koji je sve to pretrpio. Ţene su sjedile u jednoj sobi a u drugoj Alija s Mustafom i još nekoliko djeĉaka iz komšiluka. on je svoje age ljubio i štovao. a onom ţalošću uprav satrveni.prošapta Lazar. istinita glasa. pa kako niko ništa ne reĉe za tretinu da se i nadalje daje ili ne daje.. Jadnica ĉula je sumnjivu vijest za Ahmeta. koji je bio s Ahmetom u boju . ovu promjenu. Sve su ţene plakale. Sjutri danje Mehmed-efendija našao ĉovjeka teţaka ĉestitog Ibriša da dovrši onaj poso u Tminama. a usto nova. Tog jutra odvede on Ibriša u Trnine.prije išĉekivao takve prigovore za njihovo prijateljstvo s vlasima. a samo Alija tugaljivo priĉao doţivljaje one kobne noći. onako ucvilili. "Bud su ga. kad se i Mehmed-efendija povratio iz Tmina. krv navali u glavu. Sve je selo graknulo na njeg.

vije se crn oblak i hoće da uništi i nju i sve što je u njoj. da tugu ublaţi. njegovim imenom. a koliko se moglo ĉut. No šta on i njegova kuća ima da okaje. Ĉetrnaesti dan pustiše Ibriša. ali mu se straţa ne dade ni pribliţit. teške tuge. a osobito djeci svojoj. Tmine opet ostaše puste. "U tebe". obasulo ga stotinu pitanja. gdje nešto koliši oko Tmina. pogledao da pravica izbije na srijedu. pa se stoga on ponudi Mehmed-efen-diji da dovrši poso. šta da joj govori kad onoj tuzi utjehe nema! I njiha dvije tako tugovale. Sjutri dan odvaţi se jedan brat njegov pa ode u grad da pita za njeg: šta je skrivio.Prije na dan nego će me zatvorit. Baš u te dane išlo je jedno odjeljenje vojnika ĉaršijom sa nataknutim bodama. Kod kuće vazda šutio. Zaĉas bi ga obuzele misli. U prvi mah provodila vrijeme u plaĉu. što se po zapovijedi stare vlade ne pokoriše novoj.da nas unište. Hajde. Tako su oni iz dana u dan odlazili punih dvadeset dana. ja ću. traţi krave šta li."Nema". Ona nijema ĉevra donese joj crn. Sijedi je Mustafa Dikedţija tvrdo vjerovao da se prije smrti ne moţe umrijeti. . pa i mrak pade. dakle svi su okajali tu svoju neposlušnost. A kakva ti je razlika izmeĊu Osmanlije i Švabe? Nikakva! Oni idu na zlo.Zatvori me vlaše jedno! . to je on nastrado s onih nesretnih Trnina. on posve nekako prevrnuo. Mehmed-efendijin je dogaĊaj davao dosta povoda da se u kahvi naklapa koješta što bi ĉovjeka samo ogorĉit moglo. posjedom. I Mustafa je bio tuţan sa sestre svoje. uprav k meni u bašĉu. Kad evo ti drugo jutro kumpanije vojnika i ono pred njima. suši se. Onaj silni promet u ĉaršiji nekako je prinukao mnoge da se late kakva bilo posla. strahovala. ali Mehmed-efendijin dogaĊaj kazivao im da su došli da izvrše ono što Osmanlije nijesu mogle . veli im starješina. malo govorio. Kako je svijet zazreo. Ti mu ne moţeš ništa pomoći. al' bi se brzo povratio i sam sebe uvjeravao da će se to sve po vremenu rašĉistiti.veli mu jedan vojnik. to on ne moţe da vjeruje. al' ipak nadao se. znak da nekog vode il' idu po koga. Ta on je i onako vazda bio svoje ćudi. Jedini Muharemaga za to nije znao. što ga posla u onu kobnu kuću da i on zaglavi ko što su i oni. al' se nije mogao odvaţit da moli gdjegod il' da pita za Ibriša. on je uistinu poginuo i ona samo lije suze. Taj mali. Vojnici zakrenuše u grad i odvedoše Ibriša. "Ja sam preĊo svoje oruţje". . a u kahvi bi onda ostali samo oni koji nijesu marili da što steknu. Moţda je to sve zbog Ahmeta? Ne. i u svoj Bosni. sve njeţno biće njeno bijaše satrveno pod utiskom silna ĉustva. kako mu se sad ĉini. pa bi posumnjao u samu pravicu nove vlade. Jedni ipak oĉekivali da Švabe istom nestane jednog dana. a nikad da se sukobe s ubojicom il' saznaju: da li je priznao ĉin i prokazao drugove svoje. Njezina cijela duša. a kako još pregrmiše ovi dogaĊaji. al' su ili izginuli ili zarobljeni i poslani nekud u suţanjstvo. "ima oruţja". Sve otvorilo oĉi i zinulo slušat. pa samo lebdila nad njom. I sad opet nastao razgovor u kahvi. Oni se . novi dogaĊaj baci svijet u brigu. kad bi ih kome poklonio da ne bi mogao naći mušterije. oni rade nama o glavi. On je nju volio. a vrijeme najviše provodio u ĉaršiji. ĉini mu se. strahovao da spomene ono ime kojim se nazivalo njegovo selište i kuća nad kojim. Ajiše ĉisto nestajalo. Svi su krajevi zauzeti pa se sad moglo svašta nagadat o onom. Jedina huda mati znala za tugu kćerinu. što je on ikad ikom 173skrivio? To gaje peklo i muĉilo. u tuzi. al' se na kraju svodilo sve na jedno da će red doći svakom ko što je eto Mehmed-efendijinoj kući. koji su digli pušku. Ali kolikog iznenaĊenja. zašto ga zatvoriše? . samo da ju kakogod razgovori. a krivci izaći crna obraza. Mehmed-efendija nije ni mislio da bi mogao naći koga ko bi mu dovršio onaj poso. u kahvi. Puška je 172 prestala u okolici. Najgore je bilo Mehmed-efendiji. u kojim je za hatur Mehmed-efendije otišao da onaj posao dovrši. šta je skrivio. a on pripovijedao. Djeca Ibriševa dotrĉala plaĉući. kad ljudi usred vojske smotriše ĉestitog Ibriša! Bio je siromah prestrašen i zabrinut. što se evo još i sad kuha. 171XXVIII Ajišu je teško potreso onaj ĉas kad je smotrila Ahmetovu ĉevra. Minu podne. daje dotle ispitan samo Mehmed-efendija. ona vehnula ko njeţan cvijetak na ţarkom suncu. No bilo je ipak ljudi koji nijesu tako mislili. cvilila Mehmed-efendiji: što im unesreći oca. Kad je po mišljenju svoje braće umakao oĉitoj smrti i povratio se djeci svojoj. nagaĊalo se. . drugi govorili da je došao na tri godine. Njega nema više. Kako daju utješi."ne bi ga ni zatvorili. jer je ona njeg ljubila. .Povratiše se tek u podne i rekoše. Niko nije mogao ni pomislit daje Ibriš ĉemu kriv.odah 6 on uzrujan. No majka se ipak nadala. Ta bilo ih je još. a Ibriša nema iz grada. jer je to u svezi s njim. Njemu je bilo teško. pa se ĉisto njena tuga dojimala njeg da bi i on bio sjetan u nju gledajući. da će on ostat ĉist i prav ko što je i jest. al' istinit glas o Ah-metu da je zbilja poginuo. misao joj bila zaokupljena samo za Ahmeta. vidim ja onog Đuricu Andušina. oni se većma brinuli o tom: šta će bit od svega ovog. pustit će ga valjda!". zastoje došla uopće austrijska vojska. pa bili mi uz njih uza sud ili ne bili. Tako bi se oni daleko zaveli. ko je pao pod neku sumnju. "Da nije nešto skrivio". mislim ja. tješila kćer. koliko se pomno vodi istraga.

. Ustala je nekako bistre duše.ţivo joj još lebdi pred oĉima slika. i on nestrpljivo oĉekivao osude. a tu bi onda srce njeno jaĉe zalupalo. objesi ruke pa hodaj tuda i gledaj šta se radi. noćivao tu. Mnogi je svijet prolazio uz Bosnu. jer je bila sama. a ono zaklikti: "Ima. eno gore u ţivici". novotarije kojekakve. da mu se neće iznevjerit. kako je mislila biti sretna. Sjutri je dan ustala Ajiša malo vedra lica.. velika vojska prolazi. da se biva trijebe turci. onda opet uzdah. mislili da je to samo poĉetak onog zašto je došla nova vojska. druga dolazi. Trošilo se sve. a tuţna je misao samo veţe sa nezaboravnom prošlosti. uzalud zakletva. u mnogom kipjela krv od srdţbe na ovu podlost. a pod dobru cijenu. pa. Na silne majĉine rijeĉi i razgovore. al' se mnogom i rasvijetlilo.■ ■•'■ hT■••{• 176 XXIX Mehmed-efendija je redovito išao na preslušanje. . Mehmed-efendija je još uvijek ĉekao osude. Onih nekoliko dana majka je lebdila nad svojom kćeri. ona je na snu vidjela svog Ahmeta. I ona je to njemu rekla. još se ništa nije oporavilo od one promjene vlada. Istom opaziš jednog dana. rekoše jedni.do vijeka. a pogotovo selenje preko granice.obazreše na Đuricu. staje.Uzalud moje zatezanje. a ono nas zbilja navede i mi naĊosmo dvije puške i sablju. došao daje utješi. ostao njoj vjeran. da će miTosTaT vjerna. Tako Alija pomalo zaboravljao onu tugu svoju.. a bistra suzaj dubok uzdah bijahu svjedoci tih rijeĉi. razni drugi trgovci i silna vojska. medu kojima je bio i Muharemaga.. one slatke nade u 175budućnost.. I ona je plakala.. a u njoj puno svijeta. Svijet naš. a ĉekali su to i mnogi drugi. Jedni su gledali sve zlo u ono nekoliko varoških kućica. a na ravnoj ledini. kao što se i on njoj zakleo. on je zaista poginuo. Pa i sami Muharemaga. kojih se to nije ticalo. dugo nije zaspala. kad bi se kući povratio. govorio njemu njegov prijatelj Salihaga. podigla se zgrada. Ĉitava joj se prošlost nizala u pameti pa bi joj se i nehotice oĉi svmule na prozor gdje je razgovarala s Ahmetom. Njiha dva bili uvijek zajedno. Ubojicu njihova ĉesto viĊali kad bi ga pratila straţa. al' sve radila s uzdahom. Dan po dan i mjesec proĊe. gdje se nekad djeca igrala. Odveli ga nekud u veliku kaznionu. No dobar dio graĊanstva nije imao kad ni da razmišlja o tim stvarima. ima. ona se naoĉi otresala tuge i ponešto se laćala posla. koji je klonio glavu od ove kuće. vazda sjetna. para ko pljeve. Najedanput rekoše da su ga otpratila ĉetiri vojnika s bodama.sve je svršeno. lijep. zveka ĉaša i tanjira. ali. Boţe! kao sad da ga gleda. . A ona? Uzdahla. . pa kad im jednog dana rekoše da je istraga svršena. Ahmeta nema više i . a Mustafa. daje zaboravit neće nikad . sve izvali oĉi šta će sad biti od ubojice njihova. osjeća. što bi njih zanimat moglo. pretitrala sve u svojim mislima koje bi je onda dovele do najnovijih dogaĊaja. a bilo bi tu svašta.. srce joj nekako umireno. zaklela se i sad da ga zaboravit neće. kako joj Ahmet šaputao onako slatko umiljato.Ko da ih je ono podmetnulo! . No još je silan promet. a tu najvoljela provodit vrijeme. a drugi. razgledali ona strana lica. da joj je na srcu samo on -jedini. Zaplivala u prošlost. na snu mu rekla što i na javi misli. onda se vidi daje poslan od same vojske. nujna. al' je ipak iza tog okrijepio dubok. a drugi opet: kako hoće tamo negdje da ga pogube. prevezli se s njim i sjeli u kola. Ako krivac ne plati ţivotom toga svog ĉina. pa nekako niko nije mogo odluĉiti da poduzme što ozbiljnije. a on vatrenim oĉima sijevao na sve strane.. Ah! Eto. kojim je htjela da joj utješi srce. umiljat. a bilo svakakvih misli. ko utješena. On joj se ko smilovao. suze.. sad vidjeli odakle potjeĉe ono zlo koje su pretrpjeli i koje i sad trpe.. onda bi sva pretrnula. a glasa nikakva. još uvijek sjetnu i tuţnu.prekide ga jedan. snuţdio bi se vidjevši sestru. a da se i ne broje oni silni radnici koji su tu gradili vojniĉke barake. mene spratiše ĉetrnaest dana u grad! Ljudi se tome ĉudili. Sinoć je tugovala. pa niz Bosnu. On je zbilja eto odrţo svoju rijeĉ. ĉitava ga već kasaba znala. Jedne veĉeri tugovala ona zatvorivši se u svoju sobicu. ' ■•. a s njim i ţena mu i brat. sladak san. da ga ne moţe zaboravit. dugo plakala. gdje se zadnji put rastali. da je samo njegova i niĉija više. I ona se u taj mah trznula kao da se sjetila neĉeg. rekla mu da će ga ĉekat dok je ţiva. Govorilo 174 se o tom zadugo. Stoga zamišljali da njima tu nema opstanka i osjećali se u svom domu nekako privremeno. Tuda bi se gdjekad kojasio i Alija s Mustafom.. Svi podosmo gore.. oni bili veseli što se opet sastali.. Tada bi joj se naplele one njene sanjarije. bila u nekom polusnu. i ona se njemu zaklela da ga neće zaboravit.. jer . Ostala je sama ona. koji nije imao kakva posla. a zaklinjao joj se da mu je ona jedina na srcu.

da ih poznaju. Tih dana Mustafa bi se dugo zadrţao kod Alije. traţili ta slova na drugim stranicama. Oni se još nijesu zapravo ni rastrijeznili od one radosti koja ih obuze dolaskom nove vojske. opominjalo sve oko sebe da vide kako se Varošani osvećuju. 178 pitala kud je hodao. zabavljala se vazda poslom. onda opet listaj i traţi. ali da se nikom nije sviĊalo ono njihovo prijateljstvo s vlasima. ništa. pa se poĉelo pogovarat o seobi. kako to djeĉake zanima. što joj se ĉinilo da joj se kći oporavlja od one tuge. da nije bilo ni dovoljno dokaza da se krivac osudi. Jedan razgovarao s njima koješta. ona bi se s njim ugodno razgovarala. pa onda svodilo sve na jedno: da se ovdje ostat ne moţe. On im iskaza slova do kraja. I oni oba odnijeli knjigu Alijinoj kući gdje su mogli biti sigurni da ih niko ne pometa. pa eto šta uradiše od njeg! To su oni mislili. munjevitom bi brzinom turili knjiţicu pod jastuk. a on joj pripovijedao. Tada ljudi istom uzeli zlo na oko. Majka je tako govorila s Ajišom a radovala se. Te su rijeĉi Ajiši srce cijepale. moći se onda svakom pohvalit. pa ih naposljetku pitao da li uĉe što. pa se svako jutro vjeţbali u širokoj avliji. Ta nauĉit njihovo pismo. pa ga sad sve najedanput stiglo. koja je gotovo svako jutro kad bi kahvu pili. On je od prvog dana krivio Os-manlije. Nauĉit njihovo pismo! to je bilo za njih zamamljivo i lebdilo im pred oĉima. bolje je da saznaju poslije kad oni nauĉe bar ono dokle je vojnik zabiljeţio. da ih i napisu. Sjutri dan otišli su svom vojniku . pa sad nek opet srce ko hoće i u sud i sa Švabama nek se drţi ko i s Osmanlijom. što su oni ĉinili. a trnuli i zazirali od svakog kao da će im ko otet ovu radost. i s vlasima nek se prijatelji. šta je vidio. I Mustafa njoj bio ugodan razgovor. Ali ga oni nijesu slušali. da još koju rijeĉ sastave. pa dolazio kući nekako ogorĉen. a osim toga šuruje s vlasima. Od ubojice nikakva glasa. Jednog jutra pošli njih dva tu u komšiluk. iz koje će oni nauĉit njihovo pismo. ta poskakivali od nekog ushićenja. Ona je od to doba još većma ţalila ĉitavu onu kuću. Vojnici vidjeli. a dalje da ni on ne zna. I to je on jedan put rekao ţeni svojoj. šta je sve mogao vidjet toga dana. On se ĉudio. pa i njih veselilo i javljali im se. a nijesu htjeli da mu to reknu. a oni se taj dan zapute u polje i tamo su uĉili cio dan bez prekidanja. ona ga volila i brinula se sad više za njeg. kitio. htjeli nekako na silu da prodru u sadrţaj njen. pa je i sad uza Švabe. u svaku rijeĉ. to je njiha zanijelo! I uĉili su slovo po slovo. gdje bi bilo još djevojaka. Vojnik otvori knjigu i poĉe im kazivat slova. I Muharemaga bi napunio uši u kahvi. al' uvijek se nado. kako su još u ruţdiji nauĉili al' vojnik ni slovca jednog da proĉita. a sad nekako saţaljevajući osuĊivao Mehmed-efendiju. al' Ajiša se nekako ustezala od hodnje. I Mehmed-efendija je ko i otac mu uvijek u sudu. Društvo. Ona nije znala ništa drugo nego ţalit nesuĊenu svekrvu svoju. Pred veĉer su znali napisati svaki svoje ime. pa ga to bolilo. Išli putem. Oba uskliknuše od ĉasovita uzbuĊenja. A koliko veselja za njih kad oprezno nabadajuć slovo po slovo proĉitaše prvu rijeĉ! U isti ĉas i radost i iznenaĊenje! Nekoliko ĉasaka gledali jedan u drugog od silne radosti. a od silne radosti ne vjerovali sami sebi da pravo ĉitaju. Ako bi im to oni i odobrili. On nije mogao trpjeti dalje. Nijesu mogli unaprijed znati šta bi im stariji rekli. a oni pod svakim napisali turski. a nije znala da je to tako zlo. zavirivali u svaki red. da mu uvećaju tugu na srcu. kako se to mislilo. Osobito bacilo ljude u brigu i neko ogorĉenje kad opa-ziše kako neki varošani uprav poĉeli prkosit za onog ubojicu. koji je preko tog i s vlasima surovo. Kad on vidi da je to turski. izazivali ljude da im tako povećaju ogorĉenje. Tako se 177provodilo vrijeme i neprestano govorilo o Mehmed-efendijinoj istrazi. prezirao od uvijek one naše ulizice Osmanlijama. pa onda pokušavali. . U zadnje vrijeme poĉela je i izvodit sa sobom kojekuda u komšiluk. a ne pogubiše. uvijek pogledo da pravica pobijedi. a i radovao što djeĉaci tako napreduju. rekao je da ih je i njemu ţao. pa sad hodali ĉaršijom i oĉito prkosili. a slijedećeg dana reĉe im uĉitelj da su nauĉili sva slova. makar da to njemu u oĉi nijesu govorili. I oni mu oba napisali svoja imena. gotovo više neg mati mu. što ga odvedoše. gdje su bili vojnici u jednoj kući. al' nek sad vidi kako oni i prijateljstvo uzvraćaju. Kad god bi zaĉuli u drugoj sobi govor il' tutanj kakav. ţalila ĉestitu Omer-efendinicu i njene sinove. da ĉasovito riješe tajnu koja se krila u mrtvim slovima. ţalila cijelu kuću. Jedino Numan-efendija uvjeravao ljude da je to još ratno doba. al' znali su toliko da uĉe "švapsku" jaziju. a u drugu ruku. Ona najvoljela kod kuće. Kad bi se Mustafa povratio kući. majku Ahmetovu. pa krili to ko zmija 179noge. uza sud. u kom se nalazio Muharemaga. on brzo skoĉi i donese im knjigu. Listali knjigu. Sad istom nazrijevali šta ih ĉeka sviju. znaju li pisati. muĉaljiv. To je Mehmed-efendija znao.uĉitelju i kazali mu dokle su nauĉili. veli.Dan po dan. da ovdje nije stanka. jer znali da je i on vazda bio uz Osmanlije. ko da će ih ko preteći u tom.

grdili vojnici. koliko ga noge nose. Kad bijahu nadomak Varoši. kad oni zaokrenuše kroz Varoš. sad se sjetili i svojih ruţdanskih knjiga. Htjela se dakle njegova kuća da pretvori u pepeo.. pa gleda kako šeper puca. to se opet nije moglo. Mehmed-efendija hodao još zavijene ruke. Alija je to sve preletio jednim mahom. On se već odavna upoznao sa slugom nekakva gospodina što je tu u komšiluku mlijeko kupovo. pa sad ovaj paleţ kućni.I njega eno ranio! . gdje je još sve spavalo. Šta će? Za kućom je bilo vreoce odakle se voda nosila. već ga ĉak dirnulo. Đurica. Mehmed-efendija saslušao momka. pucao na ţensku glavu. Zato su ga i izbjegavali svud. sretao po ĉitave hrpe vojnika. a prihvati li krova... oni se izgubili. Magla se istom bijaše rastupila. porazilo. nikoše im pred oĉima Tmine sa golom bašĉom iz koje viri krov kućni. Mehmed--efendiju to nije samo iznenadilo. pisali koješta i šarali. Osobito njegovo odjeljenje. gdje bi on bio.(. ne bi mogao. a oni šeću od dućana do dućana. Jednog dana doĊe k njemu jedan sin Buljubašićkin i opomene ga da onu ogradu u Tminama skloni kud. Tim su se njiha dva zabavljala. oni svi iznenaĊeni pohite i doskora se mašiše Tmina. ono okrivljenje Ibriševo. a lica bi im zasjala od silna veselja kad pomisle: rijetki su njihovi vršnjaci koji i jedno pismo znaju. a tu bi mu se ĉesto navratili prijatelji. Ĉas-dva. al nije bilo vremena.Lopov! . plamen skoro da obuhvati sav duvar. provalio duvar kućni. I Alija nije mogao odrţat da se kome ne pohvali. al' bi volio da mu se nikako ne govori o Tminama. I on naposljetku najmi tri konja da sjutri dan prenesu ogradu. jer daje zimno doba: mogla bi se raznijet ko i svake godine.Od to doba ĉešće se sastajali. a da treba da se ĉuva studeni. da mu je teška nekakva tuga srce stegla. nigdje nije bilo vojnika u krĉmi. To je ime dozivalo njemu tuţne uspomene u pamet a on na silu htio da to zaboravi.Vidiš! . pa to kazivao kod kuće svom gospodinu. kad bi vidio kako i vojnici preziru krivca i ubojicu njihova. sin AnĊušin iz Varoši. 182 pa se kiridţije latiše kapa svojih. al' inaĉe u privatnom ţivotu opak i obijestan. 181To bi Mehmed-efendiju utješilo. Dva momka i Alija htjeli sad da se natisnu za vlašetom da ga pitaju: što podbaci vatru pod tuĊi krov. pa sravnja-vali ova dva pisma. a taj dušmanin ustao da prevrne njegovu kuću. al' sve pusto. ■ . stoje on. Kad bi izašao koji put u ĉaršiju. to toliko bi on saznao za ubojicu njihova. Kad bi Mehmed-efendija mitio mimo njih. zateĉen na djelu. kad se svi zapanjiše od ĉuda. nit se on usuĊivao da pita gdjegod. Avdaga i drugi. no oni već ĉuli i prasak vatre. On je toboţe uza se nosio kljuĉ kućni.dva. stišće iznad kuće onamo prama gaju. a u drugu ruku ionako ga prezirali. Sluga se ĉudio djeĉaku kako je brzo nauĉio. Iz kuće je sukljao tanak dim. i 180 Kasna je jesen. dok je još u vojsci bio. da ga uništi i njeg i sve njegovo. da tom prilikom i kuću obiĊe. sve je bilo jasno. Alija se poţuri kući da javi bratu taj dogaĊaj. ta prstom bi mogo uprijet u njeg. donio je Aliji od svog gospodina lijepu knjigu. jer nemaju šta da ĉitaju. a oni . — Ovome je tur-ĉinu Crnogorac ubio mater! . kom je on bio vodnik.. pa se ĉak oveselili kad ga zatvoriše. a inaĉe nit izbijao glas o osudi. te nosi i pljuskaj vodu u duvar. . kao da ima neko u njoj. Stigoše pod bašĉu. zrak suh i oštar. kuća je onda u plamenu. Kad njiha smotri.Šta mu je ţena kriva? To bi Mehmed-efendiju razgovorilo. pa sad zaprli. krivac je viĊen. No vojnici su to zaista ĉinili s dvostrukim razlogom. . okrenut od njeg glavu. već ĉitavu knjiţicu proĉitali. a iza brda pojavilo crvenkasto jesensko sunce. pa u njem naloţio vatru. punu priĉa i pjesama. ne znaju šta da pišu. Lijeĉnici mu kazali da će ostat malo sakate ruke. Nu-man-efendija. Ne ĉaseći ĉasa jumuše kroz bašću. Al' odreći se svog dobra. pa se ţurili uz brdo tvrdom ledinom. strepilo od njeg.drugi bi dodao. Kad je drugo jutro došao po mlijeko. Bio je u sluţbi taĉan i strog. Kad je i kiridţije upozorio na to. Snijega još nema. radit što i da je htio. a misli mu se svmuše na nedavnu prošlost. što je pretrpio one kobne noći. On znao da se ljut dušman krije za onim djetetom.rekao bi koji vojnik druţini. misli ga salijetale i dovodile u sklad sve. Ranim jutrom zaputio se Alija s kiridţijama u Tmine. vojnik. Obuzelo ga neko tugaljivo ogorĉenje. suda nigdje. i sad se izmako. . Zato on rjeĊe izlazio iz kuće. aF zemlja smrzla. No ne dade mu se dugo razmišljat jer je opazio gore nešto što ga vrlo iznenadi. Đuricom. No oni ipak provodili tako vrijeme u zajednici. a taj ĉas eno iz kuće se vije dim. ĉuo bi mnogi put njihov razgovor: . i tako ugasiše vatru.

Šta ti je..Vi.Bili vam zapalili kuću. Djeĉak zamotavao.Ej moj Mehmed-efendija. Osim tog. al' u ono vrijeme tješili ga prijatelji i on se odrţao da ne potraţi kakva oduška svojoj tuzi i tjeskobi. u ĉudu pogleda u Mehmed-efendiju. a ni rijeĉi ne izustio. saletje ga pitanjem: kud je pošao. a ovog poduzimala sve veća sumnja.Ma je 1' ono istina što ja ĉuh u ĉaršiji? Mehmed-efendija pogleda u njeg. da se ĉak s Tminama rastane.Da Tmine prodaješ? . kad bi mogao. ■*:. tek što sjede. kom-šija njihov. . Ta prodati ono selište tako je kao odreći ga se.Jest! . nekako zbunjena. al' uzalud. *. pa onda dozvao Aliju i dao mu nekoliko zapovijedi. jer onakog mjesta. a ispijajući njihove ĉaše i ustovarili ste ih na vrat sami sebi! Ostavi se. ni oštre rijeĉi. mladeţ današnja. On nije ni znao da se Tmine već prodaju. našao telala ĉaršijskog i poslao kući. Mehmed-efendija je uzrastao u oĉinoj kući. Avdaga spopade djeĉaka za ruku. no još ga većma bolilo što je vidio onog dušmanina kom on nije ništa skrivio. a na kućnom pragu. Mehmed-efendija se nije dao odvratiti od svoje nakane. Putem on saznade za novi dogaĊaj u Tminama. na njegovoj zemlji.. Sjedio dugo i tako sam u sebi razmišljao. . Tmine su njemu zadale toliko jada da bi ih se odrekao. pa kad smotri Aliju.On vidi da je njegova kuća najviše pretrpjela mimo svu kasabu. rado zaboravio. . al' on neće toga. Oni krivili Mehmed-efendiju što je tako podlegao. bolan. On se od uvijek dobro pazio s njihovom kućom. što m*uţiš duš-mane? > .. ali ti si lud! . Alija je doskora otišao u ĉaršiju. Tog ĉasa nije mogao vjerovat da bi to mogao biti zadnji napadaj na njeg i njegovu kuću. . je li? . No znao je to Avdaga i bez njeg. ipak dugo je oklijevao da uĊe kud je poslan. . . ĉekajući pitanja. mrsko mu bilo da kaţe Avdagi pravu istinu. što je i uzrok da je Mehmed-efendija posegnuo za piće. pa naposljetku da i jest. Avdaga je ĉovjek od starih ljudi. pobogu brate? Mehmed-efendija tuţnim okom pogleda prijatelja. bojao se ne bi rad bio da iko nastrada njegovom krivnjom. koji mu o glavi radi. pa udario i u piće.Sretoh evo dolje u ĉaršiji brata ti. a zaputio se onda drugim poslom. . nije ni mislio da potraţi zaštitu dolje u zapovjednika pred kojim je stajao nekoliko puta.Neću! Prolazim se svega! . pun savjeta za mlade. Najedanput ispade odnekle preda nj Avdaga. već da tugu svoju razbije. Nije mogao da mu kaţe da on ne pije da njihovu kesu napuni. a koji je ustao na zlo.naklopi se on. ja mislim da se opet ne smije palit tuĊe dobro! Oni uprav u razgovoru. a Numan-efendija opet nije znao zastoje Avdaga došao. a vazda nekako skromniji i satrveniji i od najvećeg krivca. Oni mu govorili.-. Al' ovaj ga zadnji dogaĊaj porazio.Ja ih se ne bih proso! Ovo nije više "ratno doba" Nu-man-efendijino. . bez ikakve brige. Znao da će Avdaga sad prosut ĉitavu torbu svojih savjeta koji ne mogu utješit srca njegova. : ■ ■ . Kad uĊe Mehmed-efendiji. što mu je brat naredio. a jedino što se njemu njihovo nije sviĊalo bijaše ono njihovo potucanje po sudu. Domaćin usta spram prijatelja. pa upita: . Njegova i onako blaga ćud nije nauĉila podnosit ni lakših udaraca od onih koje je pretrpio. • .pa šćaše u mejhanu! Je si 1' ga ti poslao? Mehmed-efendija šutio. Avdaga sad istom zagalami. I makar da se potpuno 183pokoravao bratovoj volji. zar se dozvo nijesi! Zar dušmanu kesu punit! Mehmed-efendiji je bilo gore. Naposljetku sazna on od Alije da ga je poslao brat po rakiju. a ovaj.poĉe opet Avdaga. kako je on nazivao sluţbu za prijašnje vlade. u milju i obilju. a nije se nauĉio podnosit ni mrka pogleda. ne bijaše ni sio a zasu raskolaĉenih oĉiju: . a da se što bolje zabavi sa društvom svojim.-/ 184 . da tim toboţe razbije tugu svoju. znao je što Mehmed-efendiju taj ĉas boli pa opet nastavio: . Ali od pića ga ipak prijatelji .Pa! Tim da im se osvetiš? Kam'siid. a Numan-efendija upade k njima.. koji mu se sveti a nema zašto. šta će reći i dušmani? Smijat će se! Naposljetku ga savjetovali da da Tmine kome u zakup. već bezbriţno provodio svoju mladost.Ja! -potvrdi on. šta li traţi. tjeskobnije. on brzo stvori odluku makar da ta kuća i zemlja ne mogu bit uzrok njegovoj kakvoj krivnji il' ĉijoj osveti. pa upravi s njim kući njihovoj. ali i velik neprijatelj svih novotarija. puneći njima kese.potvrdi on tiho. a pošto se sve to zbivalo vazda u Tminama. nema u daleku. I tu se sad raspleo razgovor.

A ja zbilja! .. . a ograda je. Obnoć kahve pune.dosjeti se starac.. kad udari ko u moje. Ta dugo je~vec~oi3~oribg^asa kako je buna buknula. imao više vremena i ĉešće zalazio u kahvu. Starac mu se ozva. Starac se Mitar na silu smiješio i odobravao glavom.Jesam. neka. smotrit će pred kućom starca Mitra.!" Tmine se prodadoše. a vikao. Govorila najprije s Ajišom. Katkad bi se upusti u razgovor sa svojim starim jaranom Salihagom koji je sad. nju je baš tada poduzimao neki strah i zebnja za njezinu kćer. nestajalo pomalo one bujice silna stranog svijeta. pa 185ga pozdravi krupnim svojim glasom da je ĉuo sav komšiluk. Kupi ih Ferhat. pa to i nju morilo.sobom sudim. oca Arsenova. Duboko su mu se u pamet uvrtile one Avdagine rijeĉi: "Ne. I tako bi se on gdjekad pomalo razvedrio razgovorom sa Salihagom. kuća je pa. hoće da znaju u koje će ime zaprosit. Baš odmah prvog jutra zametnu se on sjekirom. sve su to nedavne uspomene koje će se dugo priĉat. 186 XXXI Nastala zima i duge noći. .. pa okrenu u Tmine. Ona se dotle brinula samo za Ajišu. .. gdje bi još djevojaka bilo. Muharemaginicu je to taj ĉas i obradovalo i opet bacilo u brigu. Ajiša nikako da se oporavi. dobro je selište! Ne ţali što si dao para! . tek da bi ujagmio po koju rijeĉ. ja. al' ona naposljetku reĉe: da ne nalazi mahane. razlijegalo se. jedrom mišicom i teškom sjekirom o ramenu. Ko je bio pun jadikovanja. da ti zada većeg jada. kako je vazda obiĉavao ići u njivu. otkad ovo rad smalaksa. Ali kad je Muharemagu poĉela popuštat njegova hladnoća i ko poĉeo da ţivi novim ţivotom.Treba. ne dam u svoje.I ja mislim! Pa podoh evo da obiĊem malo.. . kako je i momak ĉestit a iz dobre kuće. al' Ajiša se od tog ustezala. a svako je ĉeljade moglo na dan po dvaput vidjet Ferhata kad proĊe izmeĊu njihovih kuća i ĉisto se ĉinilo da im prkosi svojim krupnim i runjavim rukama... Svak je znao Ferhata i svak i nehotice zamišljao onu veliku razliku izmeĊu njeg i Mehmed-efendije.Dabogda. biva. taj je mogao s njim. ja kako! . a Ferhat jednako drobio. punit dušmaninu kesu! Tim bi mu pomogo. a po mraku se vraćao s posla. da se ne bi osramotili. I Muharemaga je tu provodio vrijeme.maši se sjekire. Ona nije govorila o tom s Muharemagom već samo u sebi strahovala.. .. Izvela bi koji put Ajišu u komšiluk na sijela. bio mušterija kćeri njihovoj a i roditelji mu bi to ţelili pa. . zastade pa odvrati: . na sastanke. pa bi onda i sa ţenom kod kuće progovorio po koju rijeĉ.. a najviše o nedavnim dogaĊajima. al' on vazda šutio. Doduše nema onog 187plaĉa kao ono prije. svaki je doţivio ponešto što drugi nije. onaj teţak ţeljeznih ruku. eto. . da te upropasti. od onda je njen Muharemaga nekako neveseo. Od to doba bile mirne i Trnine i njihov gospodar. sad smijeh.Treba. da vidim. .A kud si mi se to podigo sabaile? Ferhat kao daje to i oĉekivao.. štojbijnju vrlo^ijbradovalo. i koje svak rado sluša. svjetovala da je kakogod skloni. treba. . Ja dok sam ţiv. al' nema ni cigle vesele crte na licu. vazda onako sjetna.Neka. Na to se rastanu. Valja obilazit svoj zirat. a ko mati svoja. biva. Promet u ĉaršiji opadao. neka .U Tmine! . bolan. govorilo se o svaĉem. a moli da se to sve strpi ovog vremena. pa se sad tu redalo i kitilo. Mati je opet salijetala.prihvati on. kako je mati kasnije ĉula. pa odmah pritaĉe smiješeći se. Kad bi kroz varoš. Sad mnogi uviĊali daje svaka borba bila uzaludna. To je majku utješilo. Baš u te dane doĊe ţena jedna od Salihagine kuće i onako izdaleka reĉe Muharemaginici kako bi. pozlatila kćeri svojoj kuću Salihaginu.E. dabogda s ajrom da ti bude! .meni je svakako jedanput mrijet.A ionako.A ja. a sve izazivalo sad uţas. a. jake mišice. neka. neka.odvratiše. nestat tuge. al' ipak nadala se da će jednom kakav povoljan dogaĊaj upli-visat i njena će se kći istom najedanput promijenit. .. vjere mi. Te su se rijeĉi brzo raširile po kućama varoškim. osobito onda kako joj se bio poĉeo javljat Rašid Salihagin. tek da rekne koju: .ti si paĉe kupio Trnine. Rašid. al' ih još ima koji misle da se Švabo još nije uĉvrstio u Bosni. stari! .. al' Ajiša na to samo uzdahla. Sad se priĉale razne zgodice iz onog vremena. odonda Ajiša rjeĊe izlazila. a Švabo ako će mušketat. ima svakakva svijeta. premda od kćeri nije dobila povoljna odgovora. Svaki joj dan ĉitala neku tugu na licu. koga nikad zora ne zateĉe u postelji.. vazda tuţna.

Utom je skoro i zima na izmaku. ko i svaka mati. sve ţelje bile u taj mah neizvedive. da bi opet uĉili. pametni. premišljali. tad bi bili ushićeni. Prijatelji se njegovi ĉudom ĉudili. Onaj sluga donosio Aliji knjiga i oni se zabavljali. šta bi mu rekao! Alija je drukĉije mislio o svom bratu. a u zadnje doba bio joj jedini razgovor. pa o turskoj i o "njihovoj" nauci. kako mu je govorio onaj gospodin. Ţelio je to i Salihaga a i sin mu. zašutio se nekoliko ĉasaka pa odriješio: . . On je saslušao.doĉekala ţena.Vidiš li ga. stari vam bili najpametniji i prednjaĉili u kasabi. Znali su da nijesu dorasli sobom ni preko kućnog praga.. Nije kud! Ona to sve otvori Muharemagi. provodili dane i noći zajedno. da bi joj kći po cio dan šutila. svezu sa Salihagom. da bi ĉak draga srca i otišli nekud iz svog rodnog mjesta da nauĉe.Taj ti je gospodin iskreni prijatelj! . nijesu se ni brinuli za njih. razgovarali. Govorili o Carigradu. . Ma znaš li ti šta hoće oni s tim? . a nikad rijeĉi. ni jedan nije imao odvaţnosti ni da spomene starješini svom. kako je šteta da ništa ne uĉi. ako ćeš nešto. kako onamo pogledaju odgovora. sve tajio.trţe se on prvi. Toga dana odazvao ga dolje (u sud) jedan gospodin pa mu govorio da pošalje brata nekud na nauku.zar neće tim da ovu kuću u temelj raskopaju? Numan-efendija se u taj mah nije mnogo osvrtao na njegove rijeĉi. rat) prije Jurjeva.Ja momku ne nalazim mahane. Tako listajući knjige. -pametan si. pa zašto ne bi dao brata da izuĉi. Dva mlada druga. a ni kući mu! . al' on ni rijeĉi o tom. ma vazda ko da boluje. a jedini Numan-efendija bio ravnodušan pri tim rijeĉima. Domaćin je bio nešto zamišljen.Muharemaginica je dugo oklijevala da to muţu otkrije. vidio je on 190 .. Tako se oni svaki dan sastajali i vazda govorili o svojoj nauci. al' naposljetku došla joj opet neka rodica Salihagina.Šta je? . Al' sve uzalud. a tu vidiš. Alija i Mustafa. pa -onako u razgovoru nabacila izdaleka. Ali sve te njihove misli. "vaša je porodica oduvijek bila u sudu. ..I ja sam ti tako! .E. nek bude ko što su mu i stari bili". da joj ona ne progovori. Ajiša se 188 zabavljala kakvim poslom. da budu uĉeni.Ma šta govoriš ti? Je si 1' ti pri sebi? I ti bi to uĉinio? . a ko zna bi li im starješine i dopustile. da on jedanput otkrije svoju ţelju bratu svom: on ĉešće ĉuje na sijelu u njih kako Avdaga govori da će puknut (puška. a i Ajiši. a to bi bio hajr za nju najviše. još odavna. Muharemaga šutio i otišao u ĉaršiju a da ništa ne osjekoše. ko u kakvoj gustoj magli. osobito Mustafa. Uto se Alija sjetio što mu je govorio onaj gospodin. Muharemaga bi ţelio ovo prijateljstvo sa Salihaginom kućom. a i ţena mu ţelila da usreći svoju kćer. Oni su tako mogli samo razmišljati. pa mu se u taj mah ĉinilo da mu 189brat ne bi zabranio. poznavao svog oca kako mu nije drago bilo ni što je u ruţdiju išao. a medu njima Avdaga i Numanefendija. ĉuješ. a već tada znao daje njihov sav rod oduvijek u sudu.upire prstom u Mehmed-efendiju. cura.ozbiljno će Avdaga. ponavljali to i tako provodili vrijeme. pa tek što su prijatelji sjeli zaĊe im on priĉat ĉudnovatu novost. a kad bi im toga nestalo onda se laćali onog što su u ruţdiji uĉili.. al' reda je bilo strpit se i ĉekat da se Ajiša oporavi.Zašto ne bih? . on je bio obuzet ozbiljnim mislima. raĊala se u njima neka ţelja. veli Mehmed-efendija. eto ti! I tu se zašutili. al' odonud nikad povoljna. mater mu ubiše. 1 Ajiša je u neko doba opazila na bratu kako je nešto zamišljen. I tako sad sve ustalo da se Rašid oţeni Ajišom. a starješine. pomislivši da o tom svemu nema još nikakve nade. majci se ĉinilo da bi taj dogaĊaj. Tome je dosta pomagalo i to što ni jedan nije imao posla. al' prije je bio Ahmet. pitala ga ona. u misli. a Avdaga raskolaĉi oĉi u njeg: . govorili i o Sarajevu. nikad razgovora. "Ja znam".. a Rašid onda znao da Ajišu niko ne odvrati od Ahmeta. a onda opet naglo pali. No ţena mu nije propuštala zgode da govori s Ajišom. . a kamo li da ih sobom napute i još odvedu nekud. ta promjena neka uĉinila pa bi se Ajiša otresla one sjete i tuge.. ali to je sve njima bilo daleko.ovaj će smiješeći se. Jedne veĉeri bijaše u Mehmed-efendije na sijelu nekoliko prijatelja. a onaj i jest poginuo. a ona kanda najvolila vazda u šutnji.al' bogme ne znam. Tako prolazili dani u nekoj neizvjesnosti i Muharemagi i ţeni mu. mislila da će je onako sklonit na udaju. .ranili su ga. za golemim brdom. . pametni ljudi. Kako ga volila. nikakva izgleda. Majci se ĉinilo. što mu je slao knjiga kad ga je prvi put upoznao. Oni ţelili njenu udaju. No njega je pometalo drugo nešto. osobito Muharemaga. gdjekad zadugo ne bi zaspao. svjesna odgovora. Gdjekad bi tako daleko zašli da se već gledali izuĉeni. Numan-efendija! . pa bi zaĉas pretrnuo kad bi mu na um palo da otac sazna za njegovu novu jaziju što je nauĉio.

. a on se nije umirio. a naslućivao i prije da to drugovanje nikad dobru ne sluti. ako Boga znaš! . kad je bio mlad. koraknu i udari sina da je poterurao i sloţio se na pod.. Mustafa stajao nijem. plakala. Sad istom vidi zašto su se oni onako vazda druţili.vikao on na sina.Je 1' ti ono vlaše zavrtilo mozgom! Dijete strepi. a ţena i kći udariše u jauk.! . . zaklinjala. pretrnula. Nije znala 193šta joj je hudi brat skrivio toliko. a lupi nogom o pod.Staje. a govorio samo Numan-efendija i Avdaga. Kad se oporavio od onog uzbuĊenja.Svak je ĉuo zapovjednikove rijeĉi. Al' u taj mah Mehmed-efendija nastavi što nije dovršio.Govori! Ko te navratio na to! . Dugo je prošlo.I ti hoćeš da ideš! . on svom neće dat. ne bi 1' ga sklonio da ozbiljnije misli o budućnosti brata svog. Numan-efendija nije ni govorio da uvjeri Avdagu o potrebi nauke. To mu je kazao onaj gospodin. . onaj udarac. al ga u tom preteko Avdaga. 192 . a Ajiša plakala. srce da joj pukne. a sad kanda još više.viknu on da se razlijegalo. a kamo li sastat! Dok je on govorio sa ţenom oporavljajući se od one srdţbe što ga bijaše spopala. Numan-efendija mu dokazivao za se da je on sam slušao većinu ljudi. .Ako Boga znaš! .. .ponavlja on. . htjela da ga uvede u sobu. ako nauĉi i znade ko on.viknuo on opet da se razlijegalo. Dok se ova ĉudnovata novost širila i govorilo o njoj i gdje bi se dvoje sastalo. a još više nenadanoj odluci njihovoj da su već htjeli ići nekud u te "njihove" škole. Sve udari u vrisku. a nauke je i prije trebalo.već starješinama njihovim. . .Ni koraka jednog iz kuće! Makneš li se samo odavle. To ga je peklo. da ni on ne bi otišao na nauku.. glavu ću ti tvoju odvrnut! I on svrnu u svoju sobu. • . jer turĉin treba samo dina da ĉuva.i poletio put sina. a na kraju ostao svak pri svom. Taj se glas rasprostirao a svijet se ĉudom ĉudio. ne odgovara.? .Gdje je. a nije to mogao ni da prisvoji. Na taj glas njegov otvoriše se sobna vrata a na pragu se pojavi Mustafa i Ajiša. S onim (Alijom) ne smije se ni vidjet. nije mogla gledat da mu se imalo naţao uĉini. Još veće ĉudo. On stade na hajatu. . a on se kasnije i uvjerio o tom. Alija će po vremenu zamijenit u sudu onog gospodina. Numan-efendija opet sasvim drugih misli. on je govorio više Mehmed-efendiji. — Ti. al' mnogo uĉeniji.svak da je pod zaštitom cara i pravice. blijed. Molila ga. odmah je uskipio od srdţbe i pohitio kući. a Mustafa još uvijek strepio. da su nastala druga vremena. Gledao je ravno u Mustafu. On je sad ozbiljno razmišljao o Aliji. Ţena lomi rukama ne znajući još šta joj je muţu. Ona je ljubila brata svog.. a ţena stade pred Muharemagu. pripovjedio ţeni sve što je ĉuo za sina.Ali ne. 19]XXXII Cijela je kasaba govorila o dvojici djeĉaka. Ţena je odmah poznala da tu ima nešto.dreknu on sav gnjevan.Govori! . Sjedio. da kakogod mine ona srdţba. . a danas i din bolje ĉuva od njih. puhao od Ijutine! .Ma ne ĉudite se djeci! . Muharemaga je dotle stao tome na put onako kako je on znao. pa ga onda nasvjetovao kako će zabranit djetetu: al' ovaj nije ĉuo savjeta. Naposljetku se zagrozio ţeni. Od onog ĉasa Numan-efendija se brinuo za Aliju zajedno s bratom mu.upade sad ţena i stade medu njih. . kako su već nauĉili "njihovo" pismo. dotle je Ajiša onamo gorko plakala. da ga ne pušta iz kuće.govorili jedni. pa razlagao potrebu da se uĉi. a mati sad pošla da utješi djecu svoju. a odluĉio to govorit i Muharemagi za sina mu. otpuhivao. . Dugo se još razgovaralo. . a ni godina još po Švabi.već i prije. a to je bilo još zaĉudnije daje Alija već nauĉio njihovo pismo.. On je oduvijek prezirao onu kuću. još uvijek strepili od straha. Sad da ikako moţe išĉupao bi iz djeteta i ono što je nauĉilo. Drugi nijesu znali uz koga da pristanu. nek su djeca zajedno.. u plaĉ. Avdagi to nije moglo leći u pamet. veće iznenaĊenje! Svi su šutili. a ţena pored njeg strepila. . pa ona silna groţnja oĉina.I ti prihvatio za njihovu jaziju! . Avdaga bio pravi turĉin. Ona zadrhta. a kao da mu srce šaptalo da je se kloni. već samo tugovala.? . to je bolilo.Što si uradio! . govorila ĉak da se otac odljutio. ustajao.zacvili opet ţena.Gdje je. On upro u sina ukoĉen pogled: .grozio se on djetetu. al' svak treba da radi i da uĉi. zazirao da će se djeca ovako odmetnuti od dina. On je onog jutra otkrio Muharemagi sve.govorili drugi. Muharemaga je pravi turĉin. nije ga mogla ni pitati taj ĉas. Uzalud ih razgovarala. ne smjela probijelit. oboje iznenaĊeni. . oni se još nijesu mogli oporavit..dreknu on na ţenu. — govorio on. Muharemaga se naposljetku malo smirio pa otišao u ĉar-šiju. Ajiša potrĉa k bratu.

što mu je Mehmed-efenedija govorio. al' ipak nije mogao da shvati daje to tako zlo što je on uradio. u plaĉu zajedno s Ajišom. Ta zar bi mogao i pomislit da će se on kad rastat sa svojim drugom! A sad . a da niko o tom nije ništa ni znao. djeca i u ruţdiji zahvatila. Ono što su djeca nauĉila njihovo pismo. Ajiša bijaše satrvena od tuge za Ahmetom. vidio da se sad sirota za njeg rastuţila. to je starješinama opomena. ţalili ga. najviše se ĉudili što su djeca nauĉila njihovo pismo.CD. I on se sad dozvao. i koliko god se ĉinilo da se sirota oporavljala. ta godina je skoro kako je veselu nije vidio. On se donekle umirio. Tako opet Numan-efendija krivio roditelje i to mnogog ošinulo. pa ga to još više bolilo. Ustezala se i od hodnje. bijaše se ipak svom dušom odala nekoj sjeti. kretala se po kući kao sjena. sam sebe korio. a rijetko da ko udari Muharemagi u obraz. p Mi! I lp. ta oni se uopće nikako ne brinu za svoju djecu. O o I i 3" O Cl. Oĉito je bilo daje našla utjehe u onoj nujnosti. govorio Numan-efendija. što se sve na tom raz-minulo. pa ţivjela tako iz dana u dan jednovito. pa je jazuk da se prekine. i svaki. a glas nikad da joj ĉuješ. a Avdaga to i pred njim rastresao. To ga bolilo. Sam je sebi priznavao da se on ne brine svojom djecom. . a u svom ga dućanu izuĉio trgovini da sad bolje trguje 194 nego on. osobito Mustafom. mora izagnat iz glave i sve one lijepe uspomene iz njihova drugovanja.I ti isti. a ljudi mu odobravali. a svaki spomen o starim danima izazivao bi u nje dubok uzdah. porugljivo će on. Mustafa je od onog ĉasa bio zatvoren u svojoj kući. al' kad bi na to prispio Numan-efendija.3 *O. a kamo li da ih još na nauku napute. 3. sad ga muĉilo i to što ne smije nikud iz kuće. Svak se tome ĉudio. al' ga još uvijek bolilo što ĉuje. bistru suzu -u oku. pa šta ga snaĊe! Tako Avdaga govorio ne zamotavajući. sjeti. O Aliji. U naravi je ljudskoj da teţi za naukom. od svakih sastanaka i veselja. mislio o svojoj pogrješki. O 3 rt (I B g 3 . onog nekakva ţivota što ga je s Alijom zamišljao. I tu se Muharemaga zamisli. 1953 d g. o njihovu drugovanju nije smio ni pomislit. Svijet svašta govorio. No koja korist kod onakih roditelja. A ne zna siromah da su te njihove ruţdije i dovele nama Švabe na vrat. On je znao za prijašnju tugu svoje sestre. Daje gledao kud hoda. Ta otac ga je toliko zastrašio da ne smije o tom svemu ni da pomisli. veli. makar da on nije imao razloga da to sebi prigovori jer on . On i sestra ĉitali jedno drugom tugu s lica. I sad se više uvećavala ona bol za Alijom. moţda toga ništa ne bi bilo. a da niko nije ni znao. pa govorili mu za leĊima. djeca onda sama to ĉine. Nije u taj prvi ĉas mogao ni pomislit šta je skrivio.Pravo nam veli! . za drugovanjem njihovim. zar se mi brinemo za svoju djecu? Kako se brinemo tako nam i rade. da ga je drţao na oku. al' onako se brinuo za * njeg. a još gore onaj silni nagli preokret u njegovu ţivotu. tek kad se poĉeo oporavljat od onog straha i plaĉa. Pa im sad nije ni to dosta već hajde sad i u njihove škole! A eto on (Mehmed-efendija) najviše srtao uz Osmanlije. nastala bi onda prava svaĊa. Vidjeli ljudi da mu je i samu teška muka na srcu. i ja. mora se odreć i onih slatkih nada. gdje se sad govori i o njegovu djetetu. s kim se druţi. o< & S 3 3 N<m k. .istina nije dao Rašida da izuĉi. kad ih oni ne napućuju na nauku. što je onako doskoĉio zlu. koji suzbijaju onu ţelju djeĉiju za nauku. pa sad gledao kako je ovo ponovo rastuţilo. mnogi to na se uzimao. Nešto su. i to se najbolje vidi kod djece.sad ga mora na silu da zaboravi. pa mu niko ne bi odobrio govora.govorio kasnije Salihaga Muharemagi. Onaj prvi dan proveo on u tuzi. a uto opet Salihaga prionuo razgovarat ga.Muharemaga je sjedio u kahvi donekle umiren.

3 CD P ■ft «s p p N O « 3 ^ -• o TO P p o i-i a N CD P 3 Cu ■ OS po CD P Cl. O i-. g^S S 3 2 p CD a" Cl.p 05 &..CD ^3 Cl. S g ^1. < 2' o o 3.cr o cl. 1 —. N• P 3p CD cn o . 3 op 3. 3 21.3 8c 2.C3 Cl. ■ p t ' Cl. ^r: o o o O CD n n CD O 3 J2 £L p ?r. o p CD >t-j O £< O p" CD w ?r ch n1 TO 3 3 3 B ^ p CD P P Cl. 3 S S= 5.

o< ^ -2.£. TO O O I o CD CD O Cl. p TO O CD TO cn CD i-t P cn r-tCD O °-ĆD P'. 3^U CD _ TO O> CD N O ^: 3 !<@ « c? £i: < CD CD X =^3 3 P1 ej. O .cd ^r .&o f^ 3 Cl. o p Cl.p a" p ° s-o" O CD O I___1.3 co N T3 P P p "To' p d Cl..3 TO P 3 TO O P p 3. ' CD o CD _.• CD4^^' . £.p 3 O 3 Cu P N 5 P 5-3 p CA O 5. p . C -■ O O Cu q.a* 5..

. Koliko je bolila kćerina bol. rijetko da izaĊe kradom oca. -ja šta bi bilo da se ne drţe na uzdi? Ţenu zanijela tuga za djecom pa govorila neprestano i prebacivala mu za njegovu srdţbu na svoju djecu a on šutio.Eh. popuštao pomalo. Pored toga uvjeravao njega njegov prijatelj Salihaga da je to bilo stoga što se nije brinuo za svoje dijete. pa eto! . njegovu strogost. u pamet: s kim će se druţit! On je već i prije popustio.dobacila ona nekako dirnuta usred razgovora. Tako Salihaga svjetovao Muharemagu kako treba djecu pazit i ĉuvat.• n>p cue Cu o 3" CD P ™ ° N ►3"§ 3.. Taj dan je sve znalo da je Alija otišao i o tom se svud govorilo. toliko se Muharemaga tješio i zahvaljivao Bogu što se i na tom razminulo.Eno. I Ajiša je bila dirnuta s njihova ovakvog rastanka. Koliko god je Muharemaga u sebi popustio. nije se usuĊivalo ni preko praga kućnog. Naposljetku on upre ĉibu-kom u sanduk. .odvratio on u neko doba.ama. pa .zadnji put. bi rekao: nikad onaj... a sad i ovo s Mustafe. Mati njegova zato najviše trpjela. al' on prvi to ipak nije mogao reći dok ţena nije zapovrgla razgovora. a i ona još od one bune uvijek nevesela. to ga ništa neće skrenuti s pravog puta.Strog si im plaho. kad se još moglo pogledat da se Švabo vrati niz Bosnu. bilo mu je slobodno. toliko je ţalila sina pa bi joj se zaĉas stijesnilo gledajuć ovako djecu i mahom svalila svu krivnju na Muharemagu. To je bilo najveće ĉudo. prestravljeno oĉinom prijetnjom. I on je došao k sebi. kad zaokujiše. nek se zabavlja. da izaĊe koji put. hoda. al' nek i kući doĊe. . On bi gdjekad ovako bio nekako mekši. Mustafa je mogao izlazit. pa gdjekad i popit štogod s društvom svojim..Eno. što će otić i u kahvu zabavit se sa svojim drugovima. .i rijeĉ joj zaprla u grlu. pa završi: . naoĉi ljut. nek se zabavlja. već .Nek hoda! . pa dijete tako i zabasalo zajedno s Alijom. vehne. a Mustafa najviše kod kuće. što ga je pripustio samu sebi. a bolila je ona tuga svoje djece. toga ništa ne bi bilo. kad oca nema kod kuće. kad ih vidim. a po ţelji matere svoje. pristao da mu sin izlazi. Al' sad ujedno zaprijetio ţeni: Mustafa treba da se kojasi oko kuće. . Tek do nekoliko dana majka ga teško oslobodila. To su sve Salihagine rijeĉi i on to sad nabrajao ţeni. U svoje vrijeme nek hoda. u to doba šalje svog brata u njihove škole Mehmed-efendija koji je najviše pretrpio od njih. Mnogi to nije mogao vjerovat da će to uĉinit Meh-med-efendija.ubrusila muţu da mu se potuţi na njeg samog: . da ne smije nikud ispod krova svog. I tako vrijeme prolazilo.doĉeko on poistiha.. U to doba. kako je bolesna. . i što se više svijet ĉudio i osuĊivao taj korak njegov. ono (Mustafa) ţ-pi u kući ko niĉije.veli on. . Što će on otić u mahalu. petkom da kud i prohoda.podaj mu po koji groš. Sad gledala Ajišu kako joj se nikad ne moţe da svali sa srca ona neka tajna tuga. eh! . tuţna. kako je Alija otišao. mlad. Salihaga je svog Rašida vazda drţao na oku. momĉić zdrav. a kadnokad dao mu i para. Iza onog dana. al' ţena još uvijek jadila i za njeg i za Ajišu. a sad opet sin. a za drugo se ti ne staraj! . CD OSiromah Mustafa znao da će Alija tuda naići pa se od ranog jutra pribio uz prozor da vidi svog druga . pa. prekršit onu svoju ozbiljnost da rekne sinu: nek hoda. al' dijete. nek nije prazna dţepa. P P o p CD P o33 5 p i?. pa razgovarao sa ţenom. nek nije prazan. . a samo nek je u redu. daje slobodan. Jednog jutra opazila ona Muharemagu nešto dobre volje. u dţamiju. a u zadnje ga vrijeme i Salihaga dosta promijenio pa sad neprestano popuštao ţeni. A da se drugovalo s boljom djecom. te staje. I kako neprestano boluje. od kog je kljuĉ bio u ţene. on bio još ozbiljan. nije mogao tako naglo razvedrit svog lica. al' sad svakom bilo jasno: Alija je uistinu otišao i to daje kud na tursku nauku.u školu.

Bila u neprilici. ĉinilo joj se da se svaki put nekud ţuri. kako ga to Rašid pazi. al' nju bi tada ţignulo kad bi on spomenuo Rašida. da otac nije više ljut. S njom nije više razgovarao kao prije. onog plaĉa. Oni svakog petka. pa je sve bolje. pa bi onda Rašid bacio pogled u njihove prozore. Tako vrijeme prolazilo. on drukĉije progledao. razgovor o tuzi. pa sad jedni bi selili. Ona je bila tuţna. Al' hoće li njeni roditelji moći i htjeti razumjeti njeno srce. ali nije smio da joj sve . Tako bila Ajiša. On mislio da će bar Mustafa priĉat sestri s kim je hodao. samo da majci naţao ne uĉini. rekla mu da slobodno hoda.(■ 200 U Muharemaginoj se kući vraćao stari mir. Tako je i Muharemaga mogao provodit većinu vremena u kahvi. a što je najviše plašilo. sestrinskim pogledom. Baš u te dane došla opet ţena od Salihagine kuće i govorila o prosidbi. Mustafi je svanulo. gdje se zabavljao. al' sve ljepše. tek nek se hoda. to nije mogla riješit. kad bi je promatrala ovaku njeţnu. Ta bi rijeĉ o Rašidu podsjetila 201na nedavnu prošnju. kćeri sklonit nije mogla. i to je najviše strašilo. 1 majka je bila vesela što se vraćaju stari dani. al' nikad da koga smotri. Ona kao da je svaku pomisao o sebi zakopala u najveće dubine. al' nije smjela govorit s Ajišom. On otišao u ĉaršiju. Ajiša bi svaki put pitala brata kud je hodao. nujnost i majka se već davno privikla. kao stoje to do sad ĉinio. promijenit. Njega je ona svud pratila svojim toplim. a ona odmah djeci svojoj. Ajiši_s_u svaki put te majĉine rijeĉi srce parale. iskitila im sve. našao društva koje je i po mahali hodalo. Bila se podala 202 miru. zaboravit stare dane.Ona još nije izgledala utješena. a Ajiša izlazila. kako bi joj poremetile onaj mir i njoj se ĉinilo da su je oĉi varale kad bi pomislila da se Ajiša oporavlja. a nikad da joj što priĉa. Ona i sad reĉe ţeni da se strpe s tim još neko vrijeme. odavna na ţenidbu. ne da joj ni da u tom proţivi koji ĉasak. gdje se još uvijek govori o Švabi. Osobito je Mustafu zavolio Rašid Salihagin. a ona strepila od te misli. ţivjela samo za stare uspomene svoje.sve te majĉine rijeĉi s uzdahom primila. a priliku opet taku ispustit ţao joj bilo. kao da se zauvijek odrekla svega. a s njim jedinim izmijenila bi pokoju rijeĉ. al' Ajiša ipak voli sjedit medu ţenama nego li onamo medu djevojke. Ali što koji dan ona opaţala neku promjenu na bratu. pa strahovala od onih majĉinih rijeĉi. da ih samo obra198 199duje. a drugi bi ĉekali dok i te dvije godinice mite. srce joj kazivalo da bi u Ajiše tom promjenom ţivota nestalo svake tuge. No više je ona ţelila da svoju kćer usreći. Mustafa se zabavljao. Muharemaga nije više ljut. Samo kad nema one tuge. Muharemaga nije imao za što bit ljut. XXXIV . Mati se uzdala da će se kći sabrat. Ajiša bila i u majĉinim oĉima slabašna. Mustafa je bio slobodan. slaĊe. Ona ĉesto zapovrzi razgovor s njim. al' svaki put vidjela kako bi te rijeĉi rastuţile njenu kćer. Prošao je Jurjev dan a ne puše puška.i Ajišu. a ĉesto i u druge dane hodali po mahali. A da zna koliku joj ranu zadaje svojim rijeĉima! Tako opet Ajiši nastali dani teške tuge. on bi ga ipak vodao sa sobom kad bi ga gdje sukobio. No gdjekad bi joj ipak priĉao. Muharemaginica je to drţala na umu. i tako se opet odgoti ta prosidba. Mustafa je miran. rušilo njenu odluĉnu volju. a ĉinilo se . i majci bi zatreptilo srce od radosti. a na onu njenu šutnju. kad bi ona zaboravila da mu od sebe pruţi. Al' u sebi je odluĉila da skloni kćer na udaju. pa pustit njoj da bira: prsten il' miran ţivot u roditeljskom domu. jer to povredivalo njeno srce. a ona Ajišu već izvodi gdjekad u komšiluk na sastanke. kako ga pazi i voda. a te joj tuge niko nije mogao uklonit. a Mustafa još dijete pri njem. I majci je sad zbilja izgledalo da joj se kći oporavlja. poiskavao je od majke novaca. al' to bi bilo što o Rašidu. pa je od tog dana ĉešće govorila s Ajišom. on bi joj tada samo odgovarao. a te bi joj rijeĉi bile promjena u ţivotu. Dani prolazili tako i sve okretalo nabolje. Makar da on bijaše momak. ĉekala da se dobro oporavi. od prošnje. a to je sve umirilo Muharemaginicu. s akšamom dolazio kući. hodao po cio dan. al' sad ustala mati pa joj i to otimlje. pa tako i Mustafa zalazio meĊu cure. i jedni već uviĊali da su pogodili oni što rekoše daje došo na tri godine. Ali koliko se ona imala da bori svojom tugom. razgovori. a to je neka usluga od momaka djeci koja su na prelazu iz djetinjstva u momkovanje. al' uistinu veselilo je što on ovako popušta. bar mje-sec-dva. al' Ajiša . minula i godina po Švabi (po okupaciji) a ništa ne izbija.. al' to sve majku ne plaši. a on bi joj onda sve pripovidio. Mustafi dala i para. Štoviše ona joj bljedoća podavala neki anĊeoski ĉar. toliko joj i brat poĉeo zadavat brige. skromnu ţivotu. a Muharemaginica trnula kad će opet poruka od Salihage. blijeda. a rastali bi se baš pred Muharemaginom kućom.

carević da je.poĉe ona zmtm-tavat. pa se poţurio iz kuće.Ono beli. ko zna kud luta. Njoj odlahnu.i ■ ..ona će moleći. bila u volji. a Mustafa sad nalazio društva i s Rašidom i bez Rašida. Sad pošla u drugu sobu.A šta joj je? ..Pa mu ne rekoh ništa dok se to ne zdogovorimo. ţiva promrla od straha da se otac ne probudi.pohiti ona opet. iskaljan.. "' . Njoj nije drago bilo ĉuti tog imena samo s udaje njezine. pa negdje u mahali. a prijeĊi koji put i prijeko. Jedne veĉeri ostao Mustafa negdje do po noći. a trijezan! Ajišu bi svaki put u srcu ţignulo kad bi Mustafa spomenuo RašiĊarpa joj-rrekako nije bilo ni u volji da se druţi s njim.:--. Odovud najposlije slali ţene.. ne znam . ne spadalo joj s uma... namignuo on drugu kad su redom ispijali bocu jednu. pa zaĊi i u koju gostionu. . pa mu pruţala po oĉinoj ţelji i zapovijedi.upade ona. Ono što se sinoć zbilo s njim.>... pa sad gledaj. a Ajiša samo naslućivala. ni da pogleda u nju. pa.. a onda ĉula nekakvu gudnjavu. to je mati sad htjela da izgladi. Njiha dva stari znanci. neka znaš. IzaĊe sa svijećom u ruci. Muharemaga. pa samo da doĊe glas.A bogme. nije hitnje!" Muharemaga je razmišljao. n .. Ali Muharemagi se druge misli vrzle po glavi. a šta hoćeš. a iz one kuće. u društvu. Mati pred njeg da ga ukori. . Ona se sirota razgovarala da joj se to samo priĉinilo. a obnoć skupi se njihovo društvo u kahvi. nek to stane neko vrijeme. I njoj je odlahnulo.. >. tugovala. a u to je salijetala briga za Mustafu. šta li radi. a jedanput joj se ĉak priĉinilo daje i pijan došao. I . sjedeći uza saksiju i pijuć kahvu da otpoĉne razgovor. Sve se nešto otezalo. govorili da je cura bolesna. stidio se samog Salihage da se to ovako oteţe. . Vratila se.Sinoć mi ĉoek donese selam od Salihage! . pa ga unijela ko kladu u kuću. Što koji dan ona opaţala na njemu sve veću promjenu. .. 205XXXV U Salihage sve pripravno..■ .Hoće da prose? . eto. . aP zaĉudo. a i obnoć nekud škrine. ma sve. Svakom bi u Salihaginoj kući ova ţenidba Rašidova.Ĉuješ. Muharemaginica je sjutri dan bila pometena. al' njoj veće brige zadavao Mustafa. pa se kartaj do neko doba noći. da i Mustafi pruţi.Salihagi i sinu mu nije mahane. . zamaĉe na vrata. nije znao za se. cura nešto ako ćeš. Kuća od prvih. a Ajiša mislila o njem.. Rašid gledao da osvoji Mustafu. Salihaga mu u srcu i sva kuća njegova. Majka milostiva srca pruţi gdjekad i pokoji groš više.Ja. silit se ne moţe. dva-triput se poruĉivalo onako tajno. --i.Šta je? . i nezdrava. On negdje provodi vrijeme po cio dan. Ajiša vidi se nije nešto vesela.u ĉudu će on. . ni bolesna bila. al' ga ipak od to doba pomnije motrila. Ajiša se borila svojom tugom. al' oni svi graknu na njeg: Zar bit momak i hodat po mahali. odmah bi se poslali prosci.poĉe on. vazda nešto nevesela! .Ona. a i ţena moli da se još strpi s tim.što je nekad otac u ljutnji poĉinio na Mustafu. momku i djevojci nikakve ma-hane. Mustafa je do to doba spavao. ţeljno se ĉekao odgovor od Muharemage. .Ne znam . nema mahane toj kući! . Obdan hodao kojekuda. . pa mu bilo mrsko da se to tako oteţe..kaţe. a brinula za Mustafu. da ga on zavoli.. ako doĊu! Eto. otac se ne brine s njim. a mati bila vesela što nema one zabune u kući.< 203Tako on provodio ţivot za koji niko nije znao. a trnula da muţ ne sazna za Mustafu.šta bih rekla. problijedi. Kad god joj reknem ona će: "Bogati. izazvala majku. .on će gotovo ljutite . a on. mati. podudarilo se. I dok je njoj bila jedina briga da Ajišu skloni na udaju.ko rekla bih da joj . sijeda! . Eto. Pa ni kći mu nije izgledala daje bolesna.Ja neću da se prosci vrate.Ja ću gledati daju sklonim. a bilo skrajnje vrijeme da se ĉoeku da odgovor. '. eto onako...da priĉekamo još neko vrijeme! 204 .ozbiljno će on. pa najedanput sva pretrne. al' odmah pade u novu brigu. pa dovrši: . .. Naposljetku. aP nit je leţela. .Šta se ima ĉekat? Hoće ĉoek odgovor! .opet će ona.al' sad zasad nek stane! On se zašuti. sjetio se svoje sinoćnje noći.Baš. On se skanjivao. al' opet. Za kapijom je leţao Mustafa pijan. On se poĉeo zatezat. : .nije u srcu pa. pa išle i uhodile. aP odonud još nikakva glasa. Uto se i Mustafa probudio.. . Najedanput se Ajiši priĉini da je škrinula njihova kapija. -al' eto. Otac ga vidio dvaput s Rašidom pa bio siguran za dijete. . a ja ću to opet razvrnut koji dan.

ko mladeţ. a . I svaku bojazan. pa upita majku bolnim glasom: . pjevaĉice. No u taj je ĉas morila nju još jedna misao. a sad već i sam ide. Naposljetku ona prekide ovaj razgovor. Istina. pa još gdjekom i polaska daje . umiljato. a ţeljeznica već prohodala.opet će Ajiša .Bona. samo da mu volju ispuni. mati. nemoj mi o tom govoriti! . Pa i steći je umio ko ijedan. njemu ta ţelja. al' brzo bi se otela toj misli. aP se vazda znao vješto izvući i na vrijeme bit kod kuće. po tom.Uh. njenoj Ajiši. majko? . Onog jutra.eto opet zabune u kući i to baš sad. . Provodi se tu do neko doba noći -ta plodni su bili prošli dani. Tako je majka salijetala svoju kćer da primi prsten. a i on njemu.-v.Ah! Njima. Ĉasovito bi joj se priĉinilo da joj je sin zakoraĉio u zlo. On već da pošalje prosce. Pogledao svaki dan da ţene reknu daje svršen dogovor. kćeri draga! Eto. . Otac nije ţalio od njeg što će se i proveselit..Eto i jutros zaboravih da ga ukorim za ono. jer bi mogao Muhare-maga saznat. Rašid. .pohiti ona da utješi kćer. ako je ko na sijelu. .Što je? . .zapovjedio da mu zaište novaca u matere. igraĉice. aP ona . a i sin mu.. Muharemaginici je bilo najteţe.govorila joj mati. Sviraĉi. ţivota u obilju za mlaĊi svijet. .■.. a Mustafa za to vrijeme skitao se kojekuda i danju i po noći. Mrsko mu to bilo odgadat.. pa onda .E. momkovao.A što? Zar bajagi boljeg. i. Budno oko oĉino nije dalo da zabasa. nikad ni vesele crte na licu.. pa svak pun pare. makar da je i sama nazirala zlo po sina. Gdje bio bio. S poĉetka on prelazio sa svojim društvom koje ga i odvelo prvi put onamo. samo da se zavara da o tom i ne misli i ne govori. -ii . . Kad god tu zaviriš.ama. iP zapalit fenjer.. aP otac ne skida oka s njega. a kći šutila. od to je doba onaj kraj onamo neka nova ĉaršija. lijepo. Pa i sami je Muharemaga bio u neprilici. Njezina se slutnja obistinjavala. što kiti njihov sto. zabave. one bi se opet rastale. -Bogme su one prilike rijetke: Salihaga jedan po jedan u kasabi. da se proĊe onog. I eto skoro zamolio jarana jednog da to Muharemagi provuĉe 206 kroz uši. ni kakva znaka što bi majku obradovalo. momak kakvih je malo. al' ţena moli da se ne hiti. puno. rekao joj. i kad ga Ajiša htjela da moli. Ali od Ajiše nikad niti jedne rijeĉi o udaji. Muharemaga u kahvi. Mati je mislila da će naposljetku sklonit kćer. ubija. Gdjekad on trkimice prijeĊe pa se brzo povrati. Od onog ĉasa. a majka je sad opominje na poslušnost roditeljima svojim.. kuća vazda na umu. naći se s ocem u akšam u dţamiji.Ali šta je Mustafl našem. svaku misao o Mustafi odgonila ona od sebe. uhizmetit.. Ajiša ga poslušala. uh! . pa da se onda prosi. pa samo zaviri. a gdjekad . a u duši strahovala za Mustafu. on je preteĉe.vazda jednaka. provode i drugi. Ĉim mrak na zemlju. a dajući mu novce molila ipak da se kani. To je mladiće opijalo pa neki . oko stolova zaokruţila druţina a pred njom ĉitava šuma boca. aP otac. a šta ćeš. :\ 208 I Mustafa je tu provodio noći.uzdahla Ajiša. hrli onamo sve jatomice. otac mu povlaĊivao i on hodao. ja ne znam. njemu valja u akšam doć i zatvorit dućan.glavit. u ruci svom ocu. momkovao.Tako ti Boga. da zanosi mladeţ. A i šta bi moglo zaprijeĉit tu ţenidbu? Njemu se sviĊa Muharemaga. kad se sprema sreća drugom joj djetetu. odmah je opet zapovrgla razgovor s Ajišom..više trošili. Zalila ga i u duši je bolilo otkad ga vidjela onakog. al' on je nije slušao. šta je? A s oĉinom dovom ideš.. Na ove majĉine rijeĉi nije mogla odgovorit. .. A povrh toga sluţi njima pokoje ĉeljade. da se na vakat naĊe kod kuće. nema mahane.. il' u kartanju il' prijeĊi onamo prijeko i vrljaj od krĉme do krĉme.-.Salihaga je to drţao ko u ruci. "novi Maglaj". 1 one ušutiše. il' suza na oku. pa bi je prostrijelila neka strašna slutnja. Bilo mu ipak mrsko da to sobom uĉini stidio se matere. Mati govorila. a da se samo svide "krĉmarici" svojoj. pa ovako govorila za Mustafu. *■"". ona mislila o bratu. 1 Rašid je hodao. kad joj ono Muharemaga govorio. a to je boli. Srce joj njeno zapovijedalo da bude ĉvrsta u svojoj odluci. gdjekad samo dubok uzdah.*•. . 207Po podne tog dana Mustafa se navratio kući. a i meni bi bogme drago bilo! Pa zar nećeš poslušati oca i majku svoju! Ona je šutila. boĉica i ostalog pribora.. Salihaga već nije mogao da dalje ĉeka. a nek je onaki. zabasao s pravog puta. IzmeĊu ostalih zgrada i zgradica gostiona je najviše. a mislila samo o Ajiši. s njom samo govorila o udaji njezinoj.. šta je tebi! . dvije ćuprije. Gdjekad bi se on sukobio s najrazuzdanijim momcima.udarila mati na nju. kako se ono zbilo s Mustafom. aP odonud opet odgovor: nek stane neko vrijeme. Otkako se pogradile vojniĉke barake. pa pred ocem u kahvu.. lijep. iza veĉere. bojazan sve veća daje Mustafa skrenuo. Majku je sad obuzela dvostruka briga. i on ustao da se to svrši.

. prošla i zima sijela. . Kad "vjetar" puhne ozgor od Novog Pazara. Sinula mu glavom misao da nije moţda i on zabasao onamo. pa prozbori: . pa provodi onamo cijelu noć i povrati kući pred samu zoru. i većina nije ni sumnjala za svoje sinove. Jednog jutra sjedio Muharemaga sa ţenom i pio kahvu.Strpite se. šta će drugo! .Trebalo bi sudom zatvoriti one krĉme! .. . nekako se promijeni u licu. a mati bi ĉesto ĉula u neko doba noći. da će prosci ovo koji dan.Uh. al' njega bi taj ĉas nestalo ispred nje.Jedan. ako se ne opameti. On nije ni ĉuo tih rijeĉi. treba Ajišu sklonit na udaju. Ovaj je razgovor podsjetio Muharemagu sina njegova... Kod kuće se ne bi mogao stanit. što su bili svoji gospodari.. zar baš. ViĊao ga ono prije s Rašidom. . to će sve bit ev'. i on otreso dlan o dlan. i on teško ĉekao da se smrkne. . ona je podlijegala svakoj novoj tuzi. Ona se zbunila.Švabe njiha ne mogu natjerat na piće. al' on u taj mah pošao k njoj da išće novaca. On je zaista propadao. .Šta je? Ja nemam obraza da oteţem dalje! . bilo mu svaki put kod kuće nekako nesnosno a nikad da s njom zaĊe u razgovor kao prije. Uhvatila bi koji ĉas pa ga od puste boli ispod oka promatrala i opaţala iz dana u dan promjenu na njemu. osjećao bi se kao većina njegovih drugova. Najedanput uzdiţe on obrve. al' kad bi se kući vraćao. . . Sad je već potpuno vidjela daje Mustafa okrenuo stranputice. u zdvojnosti. da će u svijet. S njom bi se upustila u razgovor. Lice mu bilo nekako tamnije. nije ni opaţala da iz dana u dan opada.Švabe su svemu krive! . . pa tako i onih što se svojom voljom podadoše svakakvu ţivotu. pošto bi se sve uleglo. Ona sva pretrnula od straha i sjutri dan poĊe da govori sinu. A i Muharemaginica je bila u neprilici. Kad bi vidjela da treba sina okrenut na pravi put. nije mogla podnosit kao prije. Mustafa je provodio dane i noći na svoj naĉin. a Avdaga pohiti: -vt" 209. ako mu udu u trag mogli bi mu ustegnut ono što mu daju. I Muharemaga bi ovu misao odbio od sebe. o sebi nije ni mislila.Pravo veliš! .dobacio. nazrijevao već da Mustafa neuredno dolazi kući. sirota. stade.trţnu se ona. Muharemagi je bilo sumnjivo. more bit i danas. Tako oni ţalili mladeţ što uludo troši novac.. sve razuzdanije ţivio.se išulja iz kuće.. pa bi i zaboravio da ima starješinu nad sobom. ako mu ne dadnu. Sjutra bi se poţurila da ga ukori. Mati promrla.. Ali naposljetku.osudio Avdaga. nastali ljetni teferiĉi. imat će se kad i popravit.. a taj je ĉas salijetale misli o Mustafi. Njega onaj ţivot zanosio.! . U kahvi se već pogovaralo. ne bi mu to ni na um palo.prihvatio Salihaga. pa joj zaprijeti da će ih odustat. što će i njoj sigurno uklonit onu tugu sa srca. ljudi znali da mladeţ onamo provodi noći al' mislilo se da su to samo oni razuzdani momci koji nemaju starijeg nad sobom. malo se viĊa. ama šta će bit od onih što uzeše Ċem na zub! . a krivili Švabe što naĉiniše ćupriju da mladeţ moţe prelazit u ponoć kao usred dana. Nju je savladavala neosjetljiva trajna bolja. izmeĊu Mustafina i Rašidova oca. ljudi! Brzo ćemo se mi toga svega kutarisat. a on. pa ĉesto plakala.Bogme propast. a Mustafa sve dublje padao. a tek najbliţa blizina Muharemagine kuće da je mogla opazit da njegova ĉeljad rijetko izlazi. a to nju jako boljelo. molila je da koraci s hajrom u sreću svoju. oĉi podbuhle. pri toj tuzi za bratom..Najposlije moj(sin) ne ide! . ako oni neće. a Rašid je zaista oĉino terbije. obećala i više. Ĉas je bio smrknut. bilo joj skrajnje vrijeme za Ajišinu udaju. A. a mi bi ih mogli odvratit. sijeda. sastanci.Ja mislim. Misli mu nekakve miješale glavom. Ajišu je gorko boljelo gledajući ovako brata svog. ali opet ne vjeruje. a kamo li na zlo. a Numan--efendija doĉekao: . Numan-efendija se smiješio. Mustafa njezin ostaje kod nje. Svijet ne zna niĉije boli. pa mjesto da tome stane na put nekako drukĉije. a nije umio naći razliku izmeĊu sebe i Salihage.Niko nikog ne moţe natjerati ni na dobro. a i kvari se.trţe se Avdaga.. Polazeć onamo sjetio bi se gdjekad roditelja. Onaj ga ţivot onamo vukao. Odmah mu dala. ako ĉuje što ruţno za njeg. htjela da mu taj put ne da. na ruĉak doĊi il' ne doĊi. on se grozio ţeni da će ga istjerat iz kuće. kad vrata škrinu i on doĊe odnekle. što pogradiše one svoje gostione pa u njih umamljuju mladi naraštaj. 210 XXXVI I zima je davno minula i proljeće procvalo.Ma lahko je ljudi za one koji imaju oĉeve. pa tako i njima samo se ĉudili. a. a molila da se opameti. a zaĉas bi mu se opet ĉelo razvedrilo.

Zar nije ovako? . svi ćemo onda gledat da se dijete opameti.ozbiljno će on..Ne budi mu strog.govorila ţena.. a sama se već unaprijed radovala sreći kćerinoj. opametio bi se. mogao bi se tu s ocem sukobiti. i Rašid ga pazi... a to onda da će nekako i prilike promijenit..promuca Ajiša u teškoj borbi. . pa. moći će se onda brinut samo o Mustafi. ja da se opameti.. ko mladeţ.De. . dok ovo mine.Iskat ćemo od Boga! On će ti oprostit.Ja se nadam da će to sve bit kakono je najbolje.. .. .veli opet ţena. već da se svrši Ajišina udaja. . i ovog sad! Kao da je drugi.. Rašid ga i sad pazi. uĉini mi se da je bajagi onako zdrava. Kaţi mu. zna šta ga ĉeka! Ona opet protrnula. a rijeĉi njene. . On šutio. obećanja.. tuĊi momak. . Ona je tvrdo obećala da će skloniti kćer... Dok su joj roditelji onamo razgovarali. a onda obasula slatkim rijeĉima. ako se ne opameti. strepila od one strahote koja prijeti za dijete njezino.. . zakletvama. kad se s hajrom svrši. istom. a ko strijele padale na srce Ajiši.Ah. jadila: Boţe! kolike razlike izmeĊu njena Mustafe. i ona i otac. kako ću majko! 213. a u ţelji da i Muharemagu ublaţi. nekako otresito zamako na vrata. bila rastuţena.. a suĊenik. U taj ĉas klapnu njihova kapija. a Muharemaga smotri na sokaku Mustafu gdje odlazi u ĉaršiju.pohiti mati. a moţda ĉak da će i Salihagina kuća pripomoći da se sin joj okrene na pravi put.Ah. rekla bih.I otac ti to ţeli.. . pa nije kud dalje zatezat. . evo ti rekoh! A ja ću se sad pobrinut da ga opametim ili. molbom. .S našom dovom..._ >t. da je vazda. tako ti Boga! . a onamo je jedva ĉekaju! Mati govorila. da će okrenut nabolje. I ona u taj mah nije znala drugog lijeka..... Udaju Ajišinu treba svršit. 212 Tu se Muharemaga opet zamisli. kćeri moja! Poslušaj majku svoju.. a sad se baš sjetila sinovske groţnje.veli joj ona. ona je motrila Mustafu. da će prosce doĉekat i sve bit. . . ali.ozbiljno će on.trţe se on. uzdisala. On se sad sjeti sina.A to je sve suĊeno tako: to ništa nije u našoj ruci.Nešto uvijek ko tuţna! . šta se radi od Mustafe! Trnem.! .tako je.Ma ono .samo daje meni nju sklonit... Neugodno mu bilo ovo odgaĊanje.. a eto opet se ne da da se to svrši.Ta gdjekad i zadocni.Ne daj više. al' mene gore plaši: ona je onako nezdrava. eto. a ona ga molila da ne izlazi iz kuće. . . kad mu je zadnji put govorio jedan prijatelj njegov i Salihagin. a ona u sebi mislila.Ĉuješ! . al' se brzo snaĊe: . pa ko i svak.Pa i ne dajem vala. To ona ni pomislit ne smije. ko. Ona je u taj mah samo o Mustafi mislila. nek se kani hodnje i bresposlica. kćeri moja! .. Ajiša nije još ni znala šta se oĉekuje. oporavila se. On je u taj ĉas ustao i htio u ĉaršiju. kćeri draga! Sreća ti eto ispala. . biva. pa. ona podiţe sumorne oĉi pa bolno izusti! . ... . strog. Al' on ni da ĉuje. Ĉasovito bi u njem uski-pilo i on bi najvolio da tome uĉini kraj onako kako on zna -napreĉac. svi ćemo .. ali sad tome nije zgode. jecala. a s roditeljskim blagoslovom.Ja neću toga! Hoću. kuću nek ĉuva. a to akobogda. a eto. naprasit. kakono je najljepše.Vidiš.Ne znam.! zakletva. I on svršio sa ţenom razgovor.. Ajiša je bila dirnuta majĉinim rijeĉima. Kad je iskitila.A Bog će ti oprostit.A daješ li mu para? . a i ja. ama svi. a bistre joj suze treptile u oku. . da koraci u svoju sreću. draga kćeri. . al' šta ćeš. razmišljao. Oĉi joj ostale za njim. koji je nekad drugovao s Alijom i zabavljao se.. tako slatke.. . a bogami nije! 211Muharemaga se zašuti. . za oboje im djece. a u tvrdoj nadi da će to biti hajr za njihovu kuću. ..! Ajiša pokri lice rukama. ko kad znamo da ti je to sreća tvoja! I mati je govorila tako milo. znaš ga.. kadnokad.. nikad smijeha kao prije. Doskora je mati unišla Ajiši u sobu. . -Ja se nadam. strahovala ona. . nije suĊeno. i ne moţe zatajit straha na licu. Sve je to obećala.. pa pogleda u ţenu: :>ii .zbuni se ona..A šta on? Dolazi li sad vaktom kući? Ona pretrnu. ako otac sazna...Nikad vesele rijeĉi. nizala stotine hvala.ako si se zaklela. Eto prosci se već oĉekuju a ko zna: moţda bi se zbilja tim prijateljstvom sa Salihaginom kućom i Mustafa popravio. da ne udara na sina.. Ĉaskom je promotrila blagim materinskim pogledom punim brige.. a Ajiša slušala.opet će mati. prilika je to koju je on odavna i ţelio. Već je obreko. Ništa! .udari ona molit. a ionako..

Boga mi najbolje. Muharemaga se naposljetku smirio. eto. 215Kad se kahva popila i one istom sjele da razgovaraju.i ako je s vašim razilukom i kćerinom vam voljom! . 214 XXXVII Bilo je sjutri dan oko rane ruĉanice. nek i uzme (prsten)! Ja .al' opet. mi im ne nalazimo mahane! . tuţna.Uh. porad sebe.ta majka bi svoja ţelila Ajiši svaku sreću. . obasula kćer stotinom molbi: . Al' mati to ipak tajila. znala za zakletvu nesuĊenom Ahmetu. pa će djevojku još slaĊe primit.doĉeka Suljaginica. u tuzi. . pa je bila u svojoj sobi u oĉajnoj borbi.uzmi prsten! Ona šuti. da nam date svoju kćer Ajišu za Salihagina sina. a da ko i Ajišu obraduje. .. ako mu nije u srcu. a s hajrom.... Ona je već znala zaprosidbu. Muharemaginica se razletila da što bolje pogosti prije. akobogda i sa srećom i vašom hajr dovom. koraci u sreću svoju. De. ĉvrsto se uzdala da kćer uvede u novu sreću. cvili.ovo ti. mi smo i prije bili baš ko i prijatelji. U taj ĉas je neko pokucao na njihovim vratima. da joj ukloni tugu sa srca. po Mustafu. . da joj je samoj u srcu. No Muharemaga to nije mogao vjerovat. pa i sad. Krasan bio ljetni dan.. draga Muhare-. ne bi nikom sevap bila.. . jer joj juĉer iza onog razgovora bila sveosve rastuţena. da se izvede na pravi put..tebe.opet će mati. neću ti. izgubljena stajala na sred sobe. Al' svakako. prije će vidjet da nije bilo sile. Ajiši u taj mah dvije misli srce cijepale: Ahmet.Jest. s boţijim emerom.Njiha dva (Salihaga i Muhare-maga) oduvijek ko braća .onda ustat da se dijete okrene na pravi put. vjernost njemu jedinom vezalo je da bi i ţivot sami dala da to ne prekrši. vidjela je samo silnu borbu u kćeri.Amin s hajrom dabogda! .. . Mati je doskora unišla Ajiši. a pored njeg ţena. ako joj je u srcu. ništa rijet . zamako u ĉaršiju. Muhare-maginica se poţurila da otvori. draga srca! . Muharemaginica se dobro sjetila da to uplete u razgovor. krojila mu daje sin malo kasnije došao..pravo da ti reknem. Ona je bila zamišljena.. a mati moli. ona je sad zaplivala u duboke misli. nema nikud. da se samo kakogod razmine. .. . klela se da je Mustafa noćio kod kuće. gnjev ga obuzeo.šapnu joj mati sva ushićena od radosti... maginice.Evo.Ako vam je u srcu i Salihaga i sin mu..Evo ih! .nasmiješi se Suljaginica. gnjevan.Hajde! . Mati vidjela da svaki put njene rijeĉi izazivaju u kćeri tešku tugu..prijatelji. gorke suze.. al' vidjelo se da joj je duša u silnoj borbi. draga moja! Ne tuguj. plaĉu. porad nas i brata svog. prepoznala Suljagincu. . a ove bile vesele s takog doĉeka. :. bio ljut. baš jutros sam s bratom govorila. draga hanuma. . a jutros rano usto i odmah se zaputio u ĉaršiju. a za curu. . i mi njiha. pobogu! . ona je klonula.. .. velim za se i za svog Muharemagu. uzme li joj kći prsten. pa. mogla je naslutiti zašto je došla. . Muharemaga sve do to doba sjedio kod kuće. shrvana.Selam i tebi i Muharemagi ti od Salihage i njegove kuće. lebdilo joj pred oĉima daje to hajr po nju samu. .Pa sestro draga. zakletva. Tog ĉasa ona nije znala šta će Ajiša odabrat.. 216 .Baš si sa mnom! .šaljivo će ona. da zrelije razmisli.govorila ona vadeći prsten i ogrlicu dukata. Ona nije imala snage da vlada mislima. . to ti sebi kaţi! Tako se prikoravajući u šali i smjehu uĊoše u ĉardak. a ovamo opet ţiva ţelja mile joj majke da se i brat joj odvrati od one propasti.A evo nas! .poţuri se Muharemaginica..prihvatila opet Suljaginica. . a ţena pošla Ajiši. Te noći Mustafa nije nikako dolazio kući negdje je ostao. de.Kad oni nas begenišu.. a sve u razgovoru mahom o najozbiljnijim poslovima. udaljila se ona a ostavila kćer da se oporavi.. pa opet zaĉini šalom i smijehom..< i.. svako dobro.. Mjesto tuge. kad na pragu smotri Sulja-ginicu.poţuri se domaćica. kojoj ona samo sreću ţeli.šta će to bit da vi meni otvarate vrata moja? Hoćemo 1' u prag zarezat? . htio da prokune nevaljala sina.pohiti Suljaginica.prihvati sad Muharemaginica. al' sad ţelila. . biva. nazrijevao da je sin sveosve uzeo mah.UĊi i . Šerbe je. po tom. pa kahva. uh.Ne do Bog. pa bi joj zaĉas sunula misao da to moţda neće bit gore po Ajišu. bila nemoćna. . plaĉa. .doĉekala ona ţena uz nju. Zadnje su rijeĉi prenule Ajišu. nek svako sobom. ko u nekoj magli. . .. Mati je sad skupila sve sile. uozbiljit će se uto Suljaginica i poĉet uzvijajući obrvama: . po cijelu kuću njihovu. Znala mati za tugu kćerinu. draga Muharemaginice! . sestru Salihaginu sa jednom ţenom uza se. jest! .

pa je to sve poput / jake bure lomilo sve sile njena njeţna bića.i . a Mustafa nestade u mraku. Jacija je već minula.promuca ona jedva. Cijelo biće njeno bilo: srce bez ĉuvstva.Ne bilo te! .. s Boţijim emerom.. Kao daje naslućivao. umivali je i doskora povalili u postelju. Muharemaga sjedio u svojoj sobi slomljen..uzalud. . odvrati majci pokoju rijeĉ i utješi je. Uklonio se izmeĊu ljudi od puste sramote.poljubi mater u ruku.Majko.. tvoja majko! .ona se sruši na minder. U taj ĉas na pragu niĉe Muharemaga.. s našom dovom.Tepi se ispod mog krova! . mrak joj pao na oĉi. sam. . a ovaj zadnji / udarac. ••■ Mati je samo strepila nad Ajišom.'"" ''. . U neko doba ustala ona po majĉinoj ţelji. Ajiša je postajala ĉas-dva pa se po majĉinoj ţelji sklonila u svoju sobu.zagrmi on opet. ronila gorke suze.. poraţen.Sve prekrši! Sve zaboravi! . satrven od tuge.. duša bez osjećaja. Bila je silno potresena pa joj je trebalo odmora. al' u njenim rijeĉima ni traga teškoj tuzi. . Nju oblio ledeni znoj. a mati sad dirnuta do suza.. mozak uskipi i . Jaran mu jedan šapnuo da je i njegov Mustafa medu njima.. nadvladao i srce i zadnju silu njenu..dreknuo on i poletje prema sinu.De. Na kućnom pragu sukobi se on licem u lice s Mustafom koji se jedva drţao na nogama. . dabogda! ..s dugim umurom tvojim i sviju tvojih. a noćna ih straţa pohvatala i otpremila u zatvor. teška je bila bol / njena gledajući brata svog kako propada.. Oboje se latilo da osvijeste kćer.. il' je moţda boli što.. /••-. Ĉas prije naišao na prizor koji potrese njegovim srcem..>><. sa-trvena.Nesretnice! viknu on sav gnjevan. opazila je na kćeri silnu promjenu. jer u sobi bilo sparno. nemoj nas osramotiti..on izusti tešku kletvu.poĉe Suljaginica natiĉući joj prsten. al' ona samo uzdahnu.. a k njima uĊe Ajiša.Dabogda s hajrom i sa srećom! .. Tuţna je mati vrisnula.! .. blijeda priĊe ona Suljaginici i poljubi je u ruku.. da se ništa njene duše dirnut nije moglo.. u zdravlju. borbi. mnogo godina proţivila sa svojim starješinom... sve zadovoljne i vesele. ona klonula. . draga Ajiša! Evo ţene došle! Hajde osvjetlaj nam obraz... dubok uzdah i ..! Ajiša podiţe bolesne oĉi i pogleda u majku. ' ! . kad zaĉu škripu kapije svoje. poljubi je u ĉelo. a nikom ni do veĉere.i"U* . a mati roni suze. :tr Sad se opet pila kahva i šerbe.: ■-' \liSi': :. . a ni iskre vesela srca.prihvati ona ţena do nje... ■■.. Otac lupi vratima sav bijesan.ĉini što hoćeš! . pa niz basamake. a sreća i hajr. vrata se otvoriše. Majka je opazila neku promjenu na kćeri. ţene iznova udarile u razgovor. Krv uzavre u njem. akobogda i po te i po svu kuću našu. (f^ Gorka je bila tuga Ajišina za Ahmetom.Hajde kćeri moja! Ovo je sve ovako suĊeno. sumorne oĉi svrnula preda se.. Tada je gnjevan. V^ onda se predala majci. hajde.'"> Sin stajao pred njim blijed. slomljen otišao kući. slabašna. potres. skoĉi on... u zlato se stvaralo. molila da joj samo kaţe ako joj je što teško. Nije znala za se. Dok je tuţna mati lebdila nad bolesnom kćeri. .! . za se ne zna. Korak-dva. . ugo217vorile svadbu do dvije hefte i otišle. Ko ţiva sjena. Gdjekad bi se prenula. slomljen.. dozivlje je . rahatluku i veselju.' JT'A .'::*y\<' U ■.uzdaše ona bolno. koraci u svoju sreću. pa je uklonila od ţena da se onamo oporavi od onog uzbuĊenja. njegov Mustafa bio u hapsu! Po ĉaršiji se govorilo kako se sinoć onamo prijeko nekakvi pobili. ni do sna. pritrkala kćeri svojoj. . Ovaj jednim skokom preleti avliju i nade se na sokaku.Hajde. Kad je mati kasnije unišla. u sreću gazila.. :■■'/ 218 Dan je već mitio i suton pao a majka se ne odmiĉe od kćeri. pitala je. nije ni znala šta se pred kućom zbiva.a svaku ovu toplu rijeĉ majĉinu bistra suza pratila. a Muharemaga stenjao u svojoj sobi. za što se latila. udari blagosivljat kćer: kud koraĉila.. a sumoran pogled odavao tešku bol njezinu i ona bi se opet zanijela. Ĉas-dva tišina. hajde. Mati joj govorila. . a on još iz ĉaršije došao satrven. i njene se vruće suze sliše sa kćerinim. slomio je. a Muharemaginica ih ispratila do avlijskih vrata. .Ja. Ona bila blijeda. Muharemaginica se povratila medu ţene. pošla na hajat da se rashladi. Naposljetku ustale. Majka zagrli svoju kćer.Amin.šaptala joj mati. bila kao izvan sebe. podlegla sudbini.

brat Ahmetov. zove majku. Medu svjetinom išlo i mlado momĉe u uskom odijelu.1. oca. Ţene uĉe..aav ■si} v. Muharemaga bio više ljut neg ţalostan.! Alija se povratio s pokopa Ajišina.i'1 >■'' '''v:y' anatolski . A ona ne bi ni mogla.. da ga vraća. otišo u svijet. mati krši prste nad njom.. Sunce uprav zapadalo. bio tuţan za Ajišom. ne bi smjela vjerovat da je on već daleko od nje. Alija. to niko nije znao. ĉemer. '" ■ asker . al' ogorĉen. klanjanje (molitva) u predveĉerje Alejćumu-selam! ~ otpozdrav na: selamun alejkum amanet ..vojska ' v ■■.. I on. Ĉasdva ti220 šina. ĉasa ĉeka. uništio sve. ĉas.podnosi. lijep spomenik onim vojnicima koji padoše na Maglaju. suzna oka.stric '•'' ■■ '•«■ ''. . i . ■'■■''' ' -vv . nema kad ni da misli o Mustafi.! Ko da utješi. hair akšam . Kći mu se eno s dušom dijeli. Katkad baci sumoran pogled oko sebe. sve suznim oĉima gleda u Ajišu. a kad se povratio u Maglaj. f. malo više Delibegova hana. opazio gore.. otišao sjutri dan na Preslicu da vidi gdje mu je brat pao. Ĉas bi ga spopala neka srdţba. vehne. Vidjeli ga u Brodu. . sve gore... sve obilazilo Ajišu. smrvio. a Ajišin pogled.r-'-ft':. lahak smiješak . klanja se dţe-naza . a medu njima i Suljaginica. a glas se već pronio da je Mustafa odusto od kuće. suzna oka pratio nesuĊenu snahu. Još ga više rastuţilo kad je vidio Muharemagu... koje je sada pokrivalo zeleno busenje.Mustafa već davno bijaše preko granice. a šta je dalje od njeg bilo.ko pusto stablo kom ljuta bura skrši granje... za Mustafom . maloazijski M ■ ' . Pohrlilo i staro i mlado da klanja prvu dţumu. crvenkaste mu zrake dopirale u sobu. Sve je u ĉistoj ljetnoj nošnji. pa bi kleo. < -•'■•i. posjetio onda majĉin grob. Mladi je petak. još jedan pogled. govorilo se. Sakupljala se svojta. O samom zapadu sunĉanom bilo kod bolesnice puno svojte. tuţan. nije mu ni nakraj pameti da traţi sina. 2.i tuţan vrisak majĉin. v.'(.anadolski. više gnjevan neg tuţan.. bila teška hasta: što koji dan. uim® 221I RJEĈNIK abdest . <■. predveĉerje. satrven. odolijeva krutoj sudbini. ubijen.gazda. a kako je tek siroti majci. Mustafu. Muharemaginoj Ajiši.. Sve je obišao.obavezno pranje prije klanjanja (molitve) aga . sad opet svali mu se na srce tuga. promatrao ove nevine ţrtve onog vremena.pod prstenom djevojci. a ona ko njeţan cvijet na ţarkom suncu.a sva mu nedavna prošlost treptila pred oĉima.a u ĉasu kad mu drugi evlad lebdi izmeĊu smrti i ţivota. koji je tog dana na dopust došao. bolan. pa samo stenje . Doskora je krenula duga povorka za mejitom da ga otprati do hladnog groba. plaĉu. Ona u teškoj vatri.% 219XXXVIII . ■■■ : .mjeseĉna plaća ajr. razgovori tuţno majĉino srce? Ona se gubi nad bolesnom kćeri. veleposjednik ajluk . gorak plaĉ ţena razlijeţe se kućom.(ju Ajiša bolovala. al' sve nekako turobno dirnuto.. a on . bio uprt u majku.':' •• . kako ga prijatelji neki svjetovahu. Muharemaga se pojavi gdjekad u ĉaršiji. dţamijski harem pun šarolike svjetine.dar amidţa . Sve šuti. sudbine. ^ .

..askerluk .: dţenaza ...krilo. basamaci .. dţuma . . X-.• /. :.».i:':''> .••• : •■:'.■. . s-: '■ ' az«a.■ . v.. dţebhana .»"''. .<.pisar u vojsci cvancik(a) .islamska bogomolja -.■*''. : bajagi ..•.klanac bori/a .:.kao da.podnevna molitva (namaz) petkom u dţamiji E efendija .. v.:.ţivac. ćanta ĉaršija — trgovaĉka ĉetvrt ĉaršijica .. : .-■■.j.. o dina mi .■. emer .v ' ' ' bed-dova .. dušmanin '■•.-.■■'■■.. -.:^if'/ ■• bahnuti .gospodin .. bilo .'.."''<'■ bezbeli — zaista.!!•«! blehnuti ~ blenuti ■ • :'«. ..v\ . . ĉair ĉantica .vjera (islam) ■.-. .. ■ ' : : -.1. . .duša ' '..:■:."■'■■ ■■ ■ HX bensilah.r.■ ..sviĊati se belći .. . ( "" bajrak .tvrdavski zid begenisati . 2. od ĉaršija ĉeljade . Kaba ćanta . uzalud.' r.muslimanski sprovod -. . r. od ĉanta.'■'•'.fišeklije ćatisat .-.:..bravo! ' / :' .truba budţa .stepenice... .vrsta feudalnog posjeda.:•. up. .:'.odredba ..v. >.. besplatno :... muslimanka buljuk-emin .zastava .■■■ din . ■. boda * !.:.. .islamska sveta zgrada u Meki (Arabija)... koţna torba.vjere mi ! dova — molitva Allahu .r.osoba bilo kojeg spola i uzrasta ĉevra .• _ ..most D •'. ĉitluk Ćaba .■. 224 DZ ■'*.austrijski srebreni novac.vjv1.. bašibozuk . dušman .municija..lupetati. .> dţan . kanat starinskog dućana ćitab ..banuti . ■•.-. ^ -''j aškosum . . v.dem.r!T'.■. hazna B •.vojništvo ' (\: 'i-'.naredba ' .. silah :.''.■.omanja koţna torba. . ćanta ..ovdje knjiga vjerskih uĉenja i propisa Kur'an ćuprija .knjiga.neprijatelj.-■■:.'. ■.pej. vjerovatno.• •.. pašnjak ĉajir.dvorište ograĊeno ţlftom ■■'■"•■<■. damar ..kletva : bedem ..• 223boda (na pušci) — bajonet bogaz .dem.• .pej.> toca — bajonet.ba(h)nuti ćefenak .i dţamija ..■'}■ . . .•..■ dţaba .-.••. >{s ' . . belćim ■' ■'■ '< ■' benetati ...f!o»: . toboţe .'. J iii'M.. naklapati '. .... up.livada. .zid .izvezen rubac.moţda. avlija . ĉevrma . svakako 'u'--. emernama . duvar ... dţebana > :. turska regularna voj'Ska'. 20 krajcera Ĉ ĉair .■ -.• ĉifluk .rupa budţak .ugao bujnim — izvoli(te) bula . stepenište :'. .'■<:... .

.■■!■ jaran .\\.svratiste.■>■■. konaĉište handţar .w hamajlija . ţelja hazna .eskiia .■ . jigrm i luk .jadan I ićindija . 2.'-■ horna . ţivotinja ' halabuka ~ vreva.j<i>--.ono što je dopušteno. ■v.groblje hasta — bolesnik. talisman ''■&l'P"!i '■■' ■■'■■•■■H'-' : ' .porod. itat izrititi .. hnd .. ţena harem (Ċţamijski) .turski dukat.-uv -'•■ a\ G .:.volja.. lsud •.prijatelj.pomoćnik. što je blagosloveno. fildţan fišek .u kome ima hajduka hair . opr^šleme halali .1.a\ .'•)..obaraĉ Hrnjice .. adutant jazija . ■• ■■. meteţ ■ : "■ '.1.-.kapetan. 2. marenje (nftl^era hajat — trijem. halaliti ..'■•. .noćna islamska molitta klanja se oko 2 sata po zalasku sunca ■ ''..oprostiti />\ihu\-\'..-.il'Tjiin: hajvan . upravna vlast. glas. djeca fajda -korist '".sreća . jigirmiluk ■•.. :... 'm4.iiiru \. zapovjednik buljuka (ĉete) 226 ■■■■:.m> i > H AaZ?er . odanost. supruga.ţenski ogrtaĉ koji su muslimanke oblaĉile pfilikoni na ulicu '": '•• fes — kupasta kapa bez oboda findţan . orma .vrijeme izmeĊu podneva i zalaska sunca insan — ĉovjek.šteta .'' * /ia/a/ .dugaĉak dvosjekli noţ kandţija . ? 225han . : M „:.\. predvorje hajduĉljiv . drug '' ' jauklija — voljena djevojka javer ..voljna. . vijest.odmetnici evlad .šoljica za crnu kahvu. bolestan hatur . juzbaša .\-.'.ĉuvena porodica iz muslimanskih junaĉkih pjesama hućumet .islamski vjerouĉitelj hodţinica — hodţina supruga horma — konjska oprema.pismo " jazuk .onaj koji drţi han harnima — muslimanska gospoda.lr. gazija -junak .• > .sedmica hodţa . metak '■.oprosti # (t ■''-.stoka.k.{-».naboj. raspoloţena horoz — pijetao horoz (u puške) .izvitoperiti < jacija . ĉeljade itaat ~ pokornost.zapis.blagajna hefta . jednovit ~ jednoliĉan .' " ' : "* '"" ''[' feredţa .

susjedstvo .. komšija . kafa.> konak .-.■'■". . kaluf. : ' komšiluk . ćiler kiridzija .mrtvac. kumpanija — kompanija .prevoznik .. rj . susjetka .> ' minder — sećija .: * meteriz — rov ....• <:.•.■■ kmet . ■■.vjećnici medţlisa . 2.■'. u. . Pljevljak. 27. >o: ■■• '■:■■ ■hv.<■.. sreski naĉelnik kaldrma .■ kasaba . mana mahni se . kafana kaj as a . medţlisi .muslimanski pokrajinski vjerski prvak (ovdje: pljevaljski muftija . muktar ' .koţna uzica kajmekam — zastupnik vlasti.moliti se bogu ■ .šala .obrazac.dţamijski sluţbenik koji na munari "uĉi ezan" r . \:r.pojavljivati(se).-■■ mestve .:.''-y>"ti '. : : i: .kamenom poploĉan put ili avlija kalem — pero r .susjed . kmet .ono ĉemu se moţe prigovoriti.-.mubareć-veĉer.-.naroĉito . meraja — zemljište bez vlasnika v.. .kasarna .dem.•■•■. .'•'.. boj.• .■ .opsada muhtar — seoski ili mahalski starješina.■■ muĉe . 2.•.nemusliman. od mahala mahana . noć ramazana M magaza ... .ĉinovnik .imetak mal-mudir . skitati(se) . . kaurin ' •■ kauš ..' i kura — regrutacija '••'.i kojasiti(se) . poveći prostor u gradu. komandant narodne vojske u otporu protiv austrougarske okupacije BiH 1878. oblik. kradom muftija .-<-■ ■>. daur ■■. i. • mukajet (ni mukajet) — ne obraća paţnju ■.poreznik . bezemljaš na gospodarevoMj'^maiijtt. radnja mahala . kršla .gradić./■ :<r. knez.. kalup ■ : ..dućan.straţarnica kiljer — spremnica za hranu.1 K ' . jednodnevne^ prttfvanje krmez-šal ~. . .Vehbija Semsekadić. megdan 2.rkona .komšinica. prihvaćen kadija . mal . kubura ...mani se mahsus .seljak. varošica katana . v. up.. 'V.. ■ . up. kaurski.■■ :■ ■ • ■ kabul .1. kmetica.> kuršum .< klanjati ..crveni šal <-v. memur .' p 'v. ■-. zgrada medţlisa.šerijatski sudac ■ kahva . mejt . mehana .■>< : ■.pušĉano zrno kutarisati(se) — spasiti(se). ...mekana kućna obuća ■■: -. mejdan .gradska ili seoska ĉetvrt 227mahalica .tiho. kurtalisati(se) lakrdija . ■ mujezin ..uslišan..konjica kaurin ./ ■'.> . ■•.) muhasera . i >-:i.'-.•'■■ ■..1..1. vs. . lejli-kadr .<: .-:■. trg me/hana — krĉma.:■.mala starinska puška > ':. mejt .

vladar - . . otvor t\v • . teferiĉ ■:.•..poslovno udruţivanje Osmanlija .■• ■'■. mušketat . up.>. up.) Ir i6w:...~ ■.'■ . ■„.zadovoljstvo rahmetli .. pokojni ramazan .strijeljati . 2.omeĊen prostor.umrli.■:.. -■-■ ■. poštenje nepoharan .vrijeme ruĉka ruţdija .■:. .tursko. pendţer . Z r iiv.šteta koju stoka naĉini.<'-. mutfak :. teferiĉ pamtilac .pašino podruĉje ■'■-'■'' pećanka ..^'.i. »i. ~.prozor .odjuriti odţak ~ dimnjak ordija — vojska ortakluk ■. ruţdija rz .uzrok sibijan . škola 1.::-'\ .oĉuvan ■■ nizam — turska regularna vojska O obrstar .up.drvena rešetka na prozoru '..■( .'*. elt.širok pojas sa pregradama za oruţje i si. .•■•-:. nahija .dopuštenje . sibjan silah .popaša ~ pašarina ■■>fijrrjjiii/-: r potrica .okovi promašak .Turĉin osmanlijsko . v.odahnu odmazditi .ĉast. imovina. ivv>~..rj [• • .kuhinja.•.■ : -i tay • proteferiĉiti. hair namus . potra prange .i■»■ mušterija . jutarnja molitva sabahile .niţa muslimanska srednja ruţdijanski. .■'■"'.'. minaret •.ĉast.■ rahatluk .-.mjesec posta raziluk ..:■. sofra .'■ 228 odaja — soba oJaie . sinija sokak .:.munara ~ visoki dţamijski toranj. :•-. : v ' ■ ■•m utva k . upravno podruĉje najhairnije . glavnica sevap ..murtat .'■ .zorom sabaile...spas sepećik — sepetić ? sermija — imetak. • .vojnik sultan — car.kupac i. sabahile selam — muslimanski pozdrav..izdajica .ulica soldat . ■.-. nejaĉ.n.djeca.iA (iS ■■■-' rubija . mušebak . rang generala pašaluk .pukovnik .>-::'it<'.pamtilo.trpeza.■■. nebosansko oteferiĉiti.r:. pametar paša .!'A j :■'■:•.. ■■.•.mala puška izraĊena u. up.zlatan novac ruĉanica .pokrajina. 229selamet .:o.titula visokog dostojanstvenika.Peći ' .r . . obraz uj<:. zora. >.-A.> .ii ■ii-S.

. up..... Završio je uĉiteljsku školu u Sarajevu. ■ . uljanica zijan .... Obavljao je ove duţnosti: prefekt konvikta Uĉiteljske škole. Objavio je ova djela: Rukovijet šale.. za razliku od: Turĉin... Turkuša tušiti ...... narodni poslanik na listi JMQ... godine..suvarija .... Nova vremena.. Osmanlija.... Nijemac talambas .....nemusliman... 233SADRŢAJ Umjetniĉka slika Bosne u doba okupacije.javni objavljivao novosti tenzimat ....vrijeme vatan — domovina vlah .skrenuti s puta.... tanzimat terbije ~ odgoj tespih .... ĉamiti (na selu) 231BILJEŠKA O PISCU Edhem Mulabdić je roĊen 1862.. bezakonje ţupiti . 223 Bilješka o piscu. Godine 1929. godine.......musliman "turske". glasila JMO.sladak napitak.... šerbet šerijat .. SuraĊivao je u knjiţevnim listovima.obradiva zemlja zulum — nasilje...brojanice u muslimana . gubitak zirat .provod u prirodi telal ... tretina ..posluţiti vakat .....vrsta poreza turĉin .reforme.. Umro je u Sarajevu 1954......islamski propis Švabo .... vjere... Bio je jedan od urednika lista Pravda...vrsta bubnja.pleter šerbe ... 233 . predavaĉ na Šerijatskoj sudaĉkoj školi...konjanik šeper ...pej. ' '•'■ ■ ■• ■■ uĉenje ....... zalutati zapt ~ red.. Sa Safvet-begom Baša-gićem i Osmanom Nuri Hadţićem pokrenuo muslimanski ĉasopis Behar. daulbaz teferiĉ .. je penzionisan....... Izabrane pripovijesti.... godine u Maglaju.... i ĉasopisa Novog behara..... Na obali Bosne.gušiti U .. Izabrana djela su mu objavljena u dvije knjige 1974...dosaĊivati se....moljenje (Allahu) . 11 Rjeĉnik. .... uhizmetiti .. turĉin 230 zabasati ... Zeleno busenje..posuda za zejtin... Sudjelovao je u osnivanju muslimanskog kulturnog društva Narodna uzdanica...šteta. 5 Zeleno busenje.... disciplina zaptija ~ ţandarm zejtinica ........ Svak na posao.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->