You are on page 1of 14

IZVORI PRAVA

(seminarski rad)

Student: Sonja Zvonjanin Index br. 52-09/ROP

Mentor: doc.dr Ljubinko Mitrovi

SEMINARSKI RAD

Banja Luka, novembar 2009.

SADRAJ
List br.

UVOD ............................................................................................................ 2

IZVORI POSLOVNOG PRAVA ........................................... 2


1. IZVORI POSLOVNOG PRAVA KOJI DONOSI ZAKONODAVAC 3 1.1. Ustav, zakon i podzakonski propisi ....................................................... 4
1.2. Sudska (i arbitrana) praksa .................................................................. 5

2. AUTONOMNI IZVORI POSLOVNOG PRAVA ................................ 6


2.1. Poslovni obiaji .................................................................................. 2.2. Uzanse .............................................................................................. 2.3. Akti privrednih drutava ...................................................................... 2.4. Opti uslovi poslovanja ....................................................................... 2.5. Trgovake klauzule i termini ................................................................

6 7 7 8 8

3. OSTALI IZVORI POSLOVNOG PRAVA .......................................... 9


3.1. Pravna pravila predratnog trgovakog prava ........................................... 3.2. Graansko pravo ................................................................................ 3.3. Pravna nauka .....................................................................................

9 9 10

4. HIJERARHIJA IZVORA POSLOVNOG PRAVA ...............................11 Zakljuak i kljune rei .................................................................................... 12 Literatura .......................................................................................................... 13
2

SEMINARSKI RAD

UVOD

Izvori poslovnog prava klasifikuju se na marerijalne i formalne izvore. Izvori poslovnog prava mogu da imaju razliite naine nastajanja i razliito poreklo. osnovni izvor statusnog dela poslovnog prava kod nas je Zakon o privrednim drutvima iz 2004. godine, zakon je podeljuen na vie delova. Osnovni izvor naeg prava u vezi sa ugovorima u privredi je Zakon o obligacionim odnosima iz 1978. godine. Znaajno je istai za nae poslovno pravo da ima itav niz zakona kao svoje formalne izvore. Odgovarajue promene u drutveno - ekonomskim odnosima izazivaju i promene u propisima.

SEMINARSKI RAD

I. IZVORI POSLOVNOG PRAVA


Izvori poslovnog prava kvalifikuju se na materijalne i formalne izvore. Materijalni izvori poslovnog prava su isti kao i u svim drugi granama naeg pravnog sistema. Re je o interesima i volji vladajue klase, koja se izraava u formalnim izvorima prava. Zbog toga su predmet naeg daljeg interesovanja formani izvori poslovnog prava, tj. oblici i forme u kojima se pojavljuju pojedina pravila iz poslovnog prava. Formalni izvori poslovnog prava su mnogobrojni i preko njih se pojavljuju prave norme razliite normativne snage. Zato je potrebno utvrditi redosled drutveno-ekonomski odnosi na razliite naine pravno reguliu. Izvori poslovnog prava mogu da imaju razliite naine nastajanja i razliito poreklo. Po nainu nastajanja, moe se govoriti o heteronomnim i autonomnim izvorima. Heteronomni izvori poslovnog prava su dravni propisi koje donosi drava po tano definisanoj i ustaljenoj zakonskoj proceduri. To su ustav, zakon, podzakonski propisi i sudska praksa. Autonomne izvore prava stvaraju sami subjekti na koje se ovi izvori prava primenjuju. U autonomne izvore poslovnog prava spadaju: poslovni obiaji, uzanse, trgovaki termini i klauzule, opti uslovi poslovanja, athezioni ugovori i tipski ugovori. Prema svome poreklu, izvori poslovnog prava se dele na domae i meunarodne. Domai izvori poslovnog prava nastaju u okviru pravnog porekla jedne drave. primene formalnih izvora poslovnog prava, tj. pravnu snagu pojedinih normi poto je u praksi mogue da se isti

SEMINARSKI RAD

Meunarodni izvori poslovnog prava nastaju meunarodnim pravnim putem izmeu dve ili vie drava.1

1. IZVORI POSLOVNOG PRAVA KOJI DONOSI ZAKONODAVAC


1.1. Ustav,

zakon i podzakonski propisi

Ustav u formalnom smislu je najvii pravni akt jedne zemlje. Ustav Republike Srbije sadri niz odredbi ekonomsko-pravnog karaktera koje nisu samo naelnog karaktera. One su i neposredno primenjive u praksi. Kako ustavom ne mogu biti regulisana sva pitanja ekonomskopravnog i poslovno-pravnog karaktera, Ustav regulie potrebu i nain donoenja zakona, podzakonskih akata koje e blie i potpunije regulisati odreene oblasti privrednog ivota.

Zakon je posle Ustava pisani pravni akt najvie pravne snage, koji donosi posebni zakonodavni organ, po posebnom postupku. Zakoni, kao opti pravni akti koje donosi zakonodavni organ drave po propisanom postupku, moraju biti saglasni Ustavu. Ukoliko zakon celovito odruje odreenu pravnu oblast on se naziva zakonik ili kodeks, a proces njegovog donoenja kodifikacija.

Podzakonski propisi su opti ptavni akt nii od zakona koji donose nadleni dravni organi izvrni organi uprave. Sloenost i dinamika poslovanja ine da je nemogue sva pitanja regulisati zakonom. Zato postoje podzakonski propisi, kao: uredbe, pravilnici, odluje, naredbe reenja i uputstva. Podzakonski propisi se donose radi zarade i lake primene zakona 2

Dr. Mile Rai: Poslovno pravo, Novi Sad, 2006. str. 31-33 Dr. Mile Rai: Poslovno pravo, Novi Sad, 2006. str. 32-35

SEMINARSKI RAD

1.2. Sudska

i arbitrana praksa

Sudsku praksu ini ini niz sudskih presuda, kojima se pravne norme primenjuju na isti nain u praksi. Ipak, stavovi viih sudova imaju odreeni uticaj na sudsku praksu. Naroito veliki uticaj na sudsku praksu kod nas imaju naelni stavovi usvojeni na sednici Ustavnog suda, Vrhovnog suda i Vieg trgovinskog suda. Razlozi za ovakav vertikalan uticaj su mnogobrojni: prvo, ovako formirana praksa ima veliki autoritet koji poiva na valjanosti razloga sadranih u presudi(a posebno na stanovitu ili stavu vie sudske instance) vieg suda; drugo, tu je i psiholoki razlog kada postoji reenje vieg suda to ljudi sa lakoom prihvataju kao objektivno i tano i tree, sudija veruje da e njegova odluka zadrati pravnu snagu (prebacujui odgovornost na vie sudove).

2. AUTONOMNI IZVORI POSLOVNOG PRAVA


6

SEMINARSKI RAD

2.1. Poslovni

obiaji

Poslovni obiaji su izvori autonomnog poslovnog prava koje poslovni subjekti stvaraju samostalno, nazavisno od zakonodavca. Ra je o odreenim pravilima koja nastaju dugotrajnim ponavljanjem nekih ponaanja u istoj ili slinoj situaciji. Od poslovnih obiaja treba razlikovati tzv. dobte obiaje koji predstavljaju pravila morala, a to su norme poslovnog morala jednog drutva. U pravnoj teoriji se razlikuju poslovni obuaji od normi obinog prava. Osnovna razlika je u tome to se kod obiajnog prava kao osnov primene pojavljuje pravna svest o pravnoj obaveznosti primene toga pravila ponaanja, dok je osnov poslovnih obiaja ureenje o korisnosti odgovarajueg ponaanja. Poslovni obiaji se duom primenom se postepeno pretvaraju u norme obiajnog prava.3 Prema vertikalnom kriterijumu poslovni obiaji se dele: Opte poslovne obiaje, koji vee za celokupno privredno poslovanje; Posebne poslovne obiaje, koji vae za odreenu privrednu granu, odnosno struku. Prema horizontalnom kriterijumu poslovni obiaji se dele: Opte poslovne obiaje, koji vae na teritoriji odreene zemlje iroj teritoriji Regionalne poslovne obiaje, koji vae na podruju jednog regiona i Lokalne poslovne obiaje, koji vae samo u odreenom mestu, ili nekoj uoj teritoriji.

2.2. Uzanse

Vasiljevi M.: Poslovno pravo, Beograd, 2001. str. 17

SEMINARSKI RAD

Uzanse (latinski: usus obiaj; francuski - usage) su kodifikovani poslovni (trgovaki) obiaji, iju je kodifikaciju obavio za to ovlaeno telo privredna komora, berza, udruenje trgovaca i sl. Kod nas postoje opte i posebne uzanse. Opte uzanse sadre kodifikovane obiaje za promet robom koje je donela Glavna dravna arbitaa 1954. godine. Sutinski gledano, Opte uzanse nisu uzanse u smislu kodifikacija trgovakih obiaja, ve su pravila obligacionog prava. Posebne uzanse se pojavljuju i primenjuju u pojedinim privrednim granama ili u prometu odreenih proizvoda. Kod nas postoje posebne uzanse: Luke uzanse, Posebne uzanse o ugostiteljstvu, Posebne uzanse o graenju i dr.

2.3.

Akti privrednih drutva

Zakon o privrednim prutvima iz 2004. godine, u lanu 7. utvrdio je da se privredna drutva osnivaju osnivakim aktom koji ima formu ugovora o osnivanju ako ga osniva vie osnivaa ili odluke o osnivanju ako ga osniva jedan osniva. Lica koja osnivaju privredno drutvo su osnivai drutva. Osnivaki akt sadri: puno ime i prebivalite svagok fizikog lica osnivaa i sedite pravog lica, poslovno ime i sedite drutva, delatnost, oznaenje vrste i vrednosti uloga svakog osnivaa. U sluaju neusklaenosti izmeu osnivakog akta privrednog drutva i ugovora lanova drutva, primenjuje se osnivaki akt.

2.4. Opti

uslovi poslovanja

Opti uslovi poslovanja su znaajan oblik autonomnog poslovnog prava, koji u savremenim unutranjim i meunarodnim robnonovanim odnosima dobijaju sve vei znaaj.
8

SEMINARSKI RAD

Opti uslovi poslovanja pojavljuju se u delatnostima velikih trgovinskih organizacija koje obavljaju trgovinu na veliko i malo, kod industrijskih organizacija koje se pojavljuju kaop kupci ili prodavci, u oblasti osiguranja, te kod transportnih, skladinih, kontrolnih i komunalnih organizacija.4 Opti uslovi poslovanja pripadaju tzv. formularnom ugovornom poslovnom (trgovakom) pravu, koje zajedno sa obiajnim ugovornim pravom sainjava autonomno ugovorno poslovno pravo. U formularnom ugovornom trgovakom pravu najee se primenjuju tipski, standardni, formularni ugovori i athezioni ugovori. Tipski, standardni ugovori i athezioni ugovori kao formularni ugovori, kao i opti uslovi poslovanja ako se usled masovne upotrebe pretvore u poslovne obiaje, postaju znaajan izvor poslovnog prava.

2.5. Trgovake

klauzule i termini

Slino optim uslovima poslovanja i i tipskim uslovima, poslovni subjekti se esto slie trgovakim klauzulama i terminima. Ove klauzule i termine sistematizuje i donosi nadlino privredno telo i utvruje njihovo znaenje, odnosno smisao. Ugovorne strane mogu upotrebljenom trgovakom terminu dati i drugaije znaenje, pa se u tom sluaju upotrebljeni trgovaki termin interpretira po volji ugovornih stranaka, a ne prema znaenju koje su mu dali njegovi tvorci. Meuti u koliko ugovorne strane ne odrede znaenje upotrebljenom trgovakom terminu, onda upotrebljeni trgovaki termin ima znaenje koje su odredili njegovi tvorci. Trgovake klauzule i termine donele su ovlaene trgovake asocijacije ka npr. Meunarodna trgovaka komora u Parizu sa Meunarodnim pravilima za tumaenje trgovakih termina

3. OSTALI IZVORI POSLOVNOG PRAVA


3.1. Pravna

pravila predratnog trgovakog prava

Na osnovu Zakona o navanosti pravnih propisa donetih pre 6. aprila 1941. godine i za vreme neprijateljske okupacije, u sluaju pravne praznine mogu se pod odreenim uslovima
4

Jankovec I.: Ugovori u privredi, Beograd, 1987. str. 34

SEMINARSKI RAD

primenjivati pravna pravila iz predratnog trgovakog prava. Kao jedan od znaajnih uslova za hjihovu primenu jeste da takva pravila nisu u suprotnosti sa osnovana naeg drutvenog sistema. Kako dugo u posleratnom razvoju nae zemlje nisu bili doneseni odgovarajii zakonici iz oblasti trgovakog zakonodavstva, u u pojedinim delovima su se primenjivala pravna pravila iz predratnih zakona. Od svih starih zakonika najznaajniji je Hrvatsko-ugarski trgovaki zakonik iz 1875. godine, ija se pravna pravila i danas najee primenjuju kod nas u sluaju nepostojanja odgovarajuih pozitivnih propisa.

3.2. Graansko

pravo

Istorijski posmatrano, Graansko pravo spada u nastarije grane prava uopte. Pravna pravila ove grane prava imaju svoju dugu tradiciju i potiu jo iz starog Rimskog prava. Nastanak novih grana prava, u okviru civilnog (graanskog) prava, nije pratila potrebna kodifikacija u naem savremenom zakonodavstvu. Sama primena pravnih normi graanskog prava na poslovno pravo (privredno i trgovinsko pravo) ima dosta potekoa: pre svega to graansko pravo kod nas nije kodifikovano kao privredno i trgovinsko pravo i to se kod nas jo uvek primenjuju pravna pravila rascepkanog, neujednaenog i zastarelogpredratnog graanskog prava. I pored kodifikacija koje se obavljaju u naem zakonodavstvu (posebno u oblasti stvarnog prava, privrednog i trgovinskog prava), postoji potreba za primenom pravnih pravila graanskog prava i u oblast poslovnog prava.5

3.3. Pravna

nauka

Stanovite pravne nauke u svetu, pa i kod nas predstavlja formalni izvor poslovnog prava. Izuzetak jedino predtavlja vajcarski graanski zakonik, koji upuuje sudiju da kod nedostatka propisa sudi po pravilu koje bi doneo kao zakonodavac, gde se od njega trai da pri popunjavanju pravne praznine, sledi i afirmie pravnu nauku.

Petrovi S.: Obligaciono pravo, Beograd, 1995. str. 56

10

SEMINARSKI RAD

Meutim, iako pravna nauka nije formalni izvor prava, ona ipak moe na razliite naine da utie na zakonodavnu i sudsku praksu. Njen uticaj u tom smislu je zapaen: putem kritinih sudija postojeih normativnih reenja, putem kritinih prikaza sudske i arbitrane prakse, ueem u ekspertnim grupama za izradu zakona, ueem kao lanovi vea ili sudija najviih sudova i slino. U tom smislu pravana nauka predtavlja pomoni, interpretivni, posredni izvor prava, jer argumentovana shvatanja istaknutih pravnih teoretiara se najee prihvataju u sudskoj, zakonodavnoj i poslovnoj praksi.6

4. HIJERARHIJA IZVORA POSLOVNOG PRAVA


Hijerarhija izvora poslovnog prava ima veliki praktini znaaj zbog velikog broja pravnih pravila u poslovnom pravu, to omoguuje pravilnu primenu pravnih pravila u skladu sa drutvenim interesima i ciljevima. Hijerarhija izvora ima i praktine razloge: a) poslovni subjekti time dobijaju sopstvenu pravnu sigurnost, b) sudovi i arbitae u postuoku razreavanja sporova imaju precizna stanovita u primeni materijalnog prava,
6

Dr. Mile Rai: Poslovno pravo, Novi Sad, 2006. str. 46

11

SEMINARSKI RAD

c) hijerarhija propisa koristi zakonodavcu da blagovremeno intervenie u pravnoj regulativi. Kako hijerarhija izvora poslovnog prava poinje ustavom, a zatim imperativnim zakonskim propisima, na dalji meusobni odnos i redosled primene ostalih izova poslovnog prava utiu dva naela: prvo, prema naelu autonomije volje ugovornih strana prednost u primeni imaju akti koji neposredno ili posredno izraavaju tu volju; drugo, prema naelu posebnosti kod izvora poslovnog prava prednost se daje izvorima prava posebne prirode u odnosu prema izvorima prava opte prirode (predost posebnog nad optim).

ZAKLJUAK

Pre Drugog svetskog rata na teritoriji jugoslavije su se primenjivali: Srbijanski trgovaki zakonik iz 1860. godine,Hrvatsko-ugarski trgovaki zakonik iz 1875. godine, Bsanskohercegovaki trgovaki zakonik iz 1883. godine, Crnogorski trgovaki zakonik iz 1910. godine i Austriski trgovaki zakonik iz 1862. godine. Detaljnije teritorijalnoj primeni ovih trgovakih
12

SEMINARSKI RAD

zakona, kao i nekih drugih koji su u tesnoj vezi sa trgovakim poslovima bilo je rei kada se govorilo o razvoju poslovnog prava u naoj zemlji. Kako je navedeno Srbijanski i Crnogorski trgovaki zakonici bili su, u stvari skraeni prevodi Francuskog trgovakog zakonika iz 1807. godine, a da su svi ostali trgovaki zakonici bili u potpunosti ili delimino preuzeti iz Opteg nemakog trgovakog zakonika iz 1910. godine.

KLJUNE REI
Ustav, zakon, sud, izvori poslovnog prava, akti, klauzule.

LITERATURA

1. Dr. Mile Rai: Poslovno pravo, Novi Sad, 2006. 2. Vasiljevi M.: Poslovno pravo, Beograd, 2001.
13

SEMINARSKI RAD

3. Jankovec I.: Ugovori u privredi, Beograd, 1987. 4. Petrovi S.: Obligaciono pravo, Beograd, 1995.

14