You are on page 1of 212

SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787.

Priredio

MILAN STEPANOVIĆ

ISTORIJSKI ARHIV SOMBOR Sombor, 2012.

BUNJEVAČKO KOLO

Povodom 325 godina od poslednje velike seobe Bunjevaca u Bačku i 250 godina od završetka izgradnje crkve Svetog Trojstva u Somboru

SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. Priređivač, urednik i redaktor MILAN STEPANOVIĆ Preveli sa latinskog PAVLE VELENRAJTER ĐORĐE ANTIĆ

Recenzenti dr SAŠA MARKOVIĆ dr DRAGOLJUB GAJIĆ mr SUZANA KUJUNDŽIĆ OSTOJIĆ Lektura i korektura dr DRAGOLJUB GAJIĆ Dizajn ALEN MILOŠEVIĆ

Izdavači UG „BUNJEVAČKO KOLO“ Sombor ISTORIJSKI ARHIV Sombor Štampa SIMBOL Petrovaradin

Tiraž 500 primeraka Sombor, 2012.

O SOMBORSKOJ HRONICI FRA BONE MIHALJEVIĆA

najčešće beležile imenom Dalmati. posebno Bunjevaca. Kada je reč o Somboru. može da se svrsta u red onih dela koja. Prošlost naših naselja na prostorima nekadašnje južne Ugarske. „teže za odgovorima na velika pitanja u malim sredinama“. pre svega događaja vezanih za život i rad somborskih franjevaca. biće reči u zasebnim poglavljima). odnosno slobodnog i kraljevskog grada Sombora. godine. rukopis hronike ovdašnjeg franjevačkog propovednika fra Bone Mihaljevića predstavlja dragocen izvornik za poznavanje prošlosti grada između 1717. Otuda sačuvani letopisi ili hronike spadaju u istorijske izvore prvog reda. osim obimne građe koja svedoči o istoriji grada u XVIII stoleću. pa do danas. da navedemo reči prof. posebno ona nešto starija. sačuvane u arhivskim fondovima vojničkog šanca. Mihaljevićeva hronika često pruža podatke važne i za razumevanje šireg konteksta istorijskih događaja (o rukopisu hronike i njegovom značaju kao istorijskog izvora. beležeći i proučavajući mikroistoriju. Objavljivanjem njenog prevoda. Iliri ili katolički Raci). kroz ceo XVIII vek. 5 . i 1787. posebno kada potiču iz vremena koje je bilo još veoma daleko od pojave gradskih ili oblasnih novina i listova. sa pravom. bez osporavanja i uz poštovanje sadašnjeg nacionalnog shvatanja onih ovdašnjih bunjevačkih porodica koje se danas osećaju i izjašnjavaju kao Hrvati (zvanične austrijske civilne i vojne vlasti Bunjevce su. početkom dvadesetih godina XVII veka.1 koji su među ovdašnjim rimokatoličkim vernicima tada predstavljali izrazitu većinu. njihovog samostana i crkve Svetog Trojstva. pred čitaoce se iznosi štivo koje. 1 Priređivač ove knjige koristi za somborske Bunjevce njihov etnički naziv. kojim su sebe nazivali od prvog doseljenja u Bačku. kao i za život građana. iz XVIII stoleća.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. siromašna je izvornicima koji beleže važne događaje za zajednicu i njen svakodnevni život. dr Čarlsa Džojnera. kao i u fondovima Bačko-bodroške županije.

povremeno. Novi Sad. Zbirka znamenite ličnosti. Iz okoline Iloka. godine). Franjevački samostan Bač. popločao i obelio celo prizemlje samostana. 58. Bona Mihaljević (1742-1788).3 S obzirom na imena i prezimenima kućnih starešina. Virovitica. Pismo Stipana Velina Đorđu Antiću od 16. načinio stepenice i vrata što vode u potkrovlje. od 1746. . Osijek. Mažuran. 205. a među porodičnim starešinama zabeleženi su Josip Mihailović (Joseph Mihailoviz) i Miško Mihailović (Misco Mihailoviz). ožbukao je. Istorijski arhiv Sombor. Joannis a Capistrano ab anno erectionis in Conventum. Paškal: Franjevci u Baču. nekadašnji profesor iz Hercegsantova u Mađarskoj (Pismo Stipana Velina Đorđu Antiću od 16. Popović. 1950. januara 1742. u sremskom selu Novak. nedaleko od Iloka. Conventus Bacsiensis Ordinis Fratrum Minorum Provinciae S. rodom je bio i Bonaventura (Bona) Mihaljević stariji. g.5 Vrlo je verovatno da su stariji i mlađi Bona Mihaljević bili u bliskom 2 3 4 5 6 Vasiljević. 196-198. kako je zapisano u letopisu ovog samostana. a podigao je i samostanske zahode (loca necesaria). koje je pripadalo Vukovarskom vlastelinstvu. ovde je 1736.2 Njegovo prezime pisano je. Cvekan. da pretpostavimo da je Bona Mihaljević potekao iz jedne od ovih novačkih porodica. na padinama Fruške Gore. godine. g. najverovatnije iz sela Novak. 1989.1969.04. br. Stevan: Znameniti Somborci. 1985. svi popisani stanovnici ovog sremskog šokačkog sela bili su rimokatoličke veroispovesti. Beograd. 1993. Nomina Patrum Superiorum Ven. godine. u raznim izvorima. podigao je svodove na spratu. do 1749. Dušan: Srbi u Sremu do 1736/7 – istorija naselja i stanovništva. 19. godine. Prema popisu sela Novak. godine. inv.4 On je.04. a u vreme svoje uprave.1969. s obzirom na nedoslednost u pisanju prezimena u tadašnjim popisima. Podatke o poreklu i početku monaškog staža fra Bone Mihaljevića starijeg saopštava Stipan Velin. verovatno poreklom iz Bosne (šest popisanih domaćina imali su prezimena Bošnjak i Bošnjaković). takođe franjevac. iznad staklenih vrata dao je da se naprave tvrdi prozori.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. Ivan: Stanovništvo i vlastelinstva u Slavoniji 1736. i sa oblicima Mihalović ili Mihailović. bio i gvardijan franjevačkog samostana u Baču. 36/3. Bona Mihaljević do dolaska u Sombor Bona Mihaljević je rođen 1. pa možemo. koji je monaški zavet dao još 1717. postojalo 31 domaćinstvo.

Duha. podigao je još početkom XV stoleća mačvanski ban Ivan Morovićki. u franjevačkom samostanu u susednom Šarengradu. Franjevački samostan u Šarengradu 7 . po svom rođaku i dobio ime (svakako nije slučajna podudarnost da je on svoju redovnu franjevačku službu. kao sveštenik i propovednik. te je moguće da je Bona Mihaljević ml. septembra 1757. Bosanski franjevci su u Šarengradu ostali i u vreme turske uprave.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787.04. svojevremeno bio gvardijan). sa crkvom Sv. 2002. manastir bio prodat franjevcima Bosanske vikarije. g. na desnoj obali Dunava. Šarengrad. ali je već oko 1420. započeo u istom samostanu u kome je Bona Mihaljević st. srodstvu. do 8.1969. Barbarić.7 6 7 Pismo Stipana Velina Đorđu Antiću od 16. Josip: Ljetopis Franjevačkog samostana u Šarengradu I (16831853). pa je budući monah još kao iskušenik mogao da bude upoznat sa njim). koji obnavljaju manastir i crkvu (od 1683. Takozvani „novicijat“ ili jednogodišnji iskušenički staž (razdoblje obuke i pripreme budućih monaha pre polaganja zaveta) Bona Mihaljević je završio od 8. godine. g. a nakon odlaska Turaka 1688. g. u samostanu je vođen letopis. g. septembra 1758. u samostan dolaze franjevci iz okoline Tuzle.6 Ovaj stari manastir gotske arhitekture.

godine.8 a zatim i bogosloviju u samostanu Sv. Ladislao Spaich. Paškal: ibidem. 127.13 8 Nakon što se zaredio. Finis imposituu 9. Split. 1978. Paškal: ibidem. in conventu s. godine. augusti 1765.10 • Tractatus de exteriori Dei cultu iz 1765. na papiru veličine 245 x 190 mm):9 9 10 11 12 13 8 Mihaljevićev vršnjak Tomo Leaković (fra Bernardin) koji je u „novicijat“ u Šarengradu stupio 1759. Ladislaus Spaich. sa ostalim rukopisima iz samostanske biblioteke. Ivana Kapistrana Ladislav Spaić. nepaginirani i neuvezani. iz 1764. pa možemo da pretpostavimo da je i Mihaljevićev put bio sličan ili istovetan. U biblioteci franjevačkog samostana u Baču čuvana su četiri Mihaljevićeva rukopisa Spaićevih predavanja (pisani su latinskim kurzivom. U podnaslovu ovog rukopisa Bona Mihaljević je zapisao: 28.12 • P.11 • Ladislaus Spaich. Mihaljevićevi rukopisi čuvani su u biblioteci franjevačkog samostana u Baču sve do početka poslednje decenije XX stoleća. kada su. studentem ss. Cvekan. Tractaus de Deo eiusque divinis attributis iz 1765/66.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. a zaredio se 1760. P.. Bona Mihaljević. Cvekan. 127. Sekulić. • Tractatus de statu mortuorum et resurgentium. 127. preneseni u Zagreb. tokom tri godine (između 1764. godine. i 1766). uredno zapisivao. sub provincialatu Josephi Blagoe. Šarengrad. 8). Duha u Slavonskoj Požegi). Požegi kod Mihaela Srajnera (1761-1764). Francisci Petrovaradini in Syrmio). Franje u Petrovaradinu. Junii 1766. N. 127. Paškal: ibidem. Bilten Mjesnog odbora Šarengrad. 2008. 2. Theologiae in 3 am. Bona Mihaljević je pohađao �ilozo�iju (verovatno u franjevačkom samostanu Sv. 65. godine. Sub lectore primario R.. I De divina revelatione sive de Verbo Dei scripto iz 1766. Bernardin. J. Cvekan. Francisci Petrovaradini. kada je tamošnji profesor bogoslovije bio budući provincijalni ministar franjevačke provincije Sv. studije �ilozo�ije pohađao je u Sl. Ante: Drevni Bač. odnosno uporedan jer se i vremenski poklapa sa biogra�ijom Leakovića (Fra. Conscriptus per fratrem Bonum Mihaljevich. godine. čija je predavanja. a bogosloviju u Petrovaradinu i Osijeku (1764-1766). P. Tomo Leaković. N. . Cvekan. Paškal: ibidem. kao student–klerik. in conventu seraphici Patriarchae S. br. godine.

SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. Franjevački samostan u Baču (fotogra�ija s početka XX veka) Propovedaonica franjevačke crkve u Baču Franjevački samostan i crkva u Budimu Franjevački samostan i crkva u Baji 9 .

Bona Mihaljević (1742-1788). pa je njegovo bratstvo „Pokorničke braće“ sve više raslo i 10 . Nakon obraćenja zastupao je ideje potpunog jevanđeoskog siromaštva. godine.15 gde se nalazio sve do 1772. 28. na čijoj su osnovi kasnije standardizovani savremeni srpski i hrvatski jezik). 36/2. Istorijski arhiv Sombor. odnosio na bunjevačko i šokačko ikavsko narečje kojim je on govorio i kojim su govorili somborski Bunjevci. Paškal: ibidem. izabran krajem oktobra 1766. odakle je otišao u Vukovar. Bona Mihaljević se u ovom samostanu. Zbirka znamenitih ličnosti. kao i da je poznavao nemački jezik. 15 Mihaljević. 17 Fra Bona Mihaljević (mašinski kucana beleška). U Slavonskoj Požegi je boravio do kraja 1773. godine. bratstva. govorio latinski. Franja Asiški (1182-1226) početkom XIII stoleća. koja je bila postavljena 1770. u franjevačkom samostanu u Baču. Franje 1771. Pismo Stipana Velina Đorđu Antiću od 16. 16 Cvekan. a iz Budima je prešao u Baju. a učestvovao je i u osnivanju samostanskog Bratstva od kordice sv. gde se nalazio tokom 1777/78. Istorijski arhiv Sombor. svakako. godine. gde je. kako piše u svojoj hronici. g. godine. Iz Vukovara Mihaljević je otišao u franjevački samostan u Budimu i tu je 1776.04. sve do dolaska u Sombor. Za „ilirskog“ propovednika14 Mihaljević je. molitve. kao i najveći deo južnoslovenskog rimokatoličkog stanovništva u tadašnjoj južnoj Ugarskoj. bio do kraja 1775. 130.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787.04. OFM) osnovao je sv. propovedništva i mira.17 Zapisano je da je. godine. s proleća 1778. 18 Pismo Stipana Velina Đorđu Antiću od 16. godine. Franjevački red male braće (Ordo fratrum minorum ili skr. kao vikar. 2432. a u slučaju Bone Mihaljevića „ilirski“ se.18 Istorijat franjevačkog reda u Somboru 14 Propovednik koji je govorio „ilirski“ jezik (ovim nazivom označavani su u XVIII stoleću južnoslovenski novoštokavski govori. sa ocem Lovrom Perisanovićem. starao za izradu crkvene propovedaonice. Bona: Hronika samostana slobodnog i kraljevskog grada Sombora. zapisan kao „ilirski propovednik“. 80. osim „ilirskog“.16 Posle boravka u Baču Mihaljević se često selio.1969. g. godine. godine.1969. koje su brzo dobile pristalice među narodom i siromašnim građanima. godine.

izdat ferman turskog sultana Mehmeda. o čemu im je. istrajnim dušebrižništvom i upotrebom narodnog jezika bili bliski i prihvatljivi običnom narodu (u tim osobinama franjevaca bilo je značajnih dodirnih tačaka sa dotadašnjim narodnim sveštenstvom Bosanske crkve). Modriči. Nikoli). nazvane i imenom Svetog Krsta. odmah po turskom osvajanju Bosne 1463. koji se proširio još za života sv. izrazio lojalnost crkvi i autoritetu pape. pa je njihova zasluga u preobraćenju i širenju katoličanstva među nekadašnjim pripadnicima Bosanske crkve bila presudna. Turskim osvajanjima uloga franjevaca je još više dobila na značaju jer su bili jedini predstavnici rimokatoličke crkve u Bosni čije su delovanje turske vlasti prihvatale. Srebrenici. 11 .SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. Prvi franjevci (ili franciskani) na prostorima srednjovekovne bosanske države pojavili su se 1291. zvaničnu saglasnost za osnivanje Reda male braće. Bosanski franjevci su svojim siromaštvom. na poziv srpskog kralja Dragutina. Travniku (Gučoj Gori). Od 1514. na traženje pape Inoćentija III. godine. tada vladara tzv. ugrožavalo privilegovan kler. Bosanska vikarija podeljena je na dve redodržave: Bosnu Srebrnu (Bosnae argentinae) za teritorije pod turskom upravom i Bosnu Hrvatsku (Bosna Croatia) za preostalo područje. Kreševu. Franje. Obe vikarije uzdignute su u rang provincija 1517. Zvorniku. ni pravoslavnom obredu predstavljala stalnu smetnju obema velikim crkvama). Fojnici. ali je svojim zasebnim crkvenim ustrojstvom i nepripadanjem ni rimokatoličkom. g. Sremske kraljevine. a istovremeno je osnovan i prvi franjevački samostan u Milama kraj Visokog (uz samostan se nalazila i krunidbena crkva bosanskih kraljeva posvećena sv. dobio je 1209. Solima (Tuzli) itd. Kada je Franja Asiški. godine. g. čija se oblast prostirala i na predele severoistočne Bosne. proširilo se narednih nekoliko decenija. Kao misionari trebalo je da suzbijaju „jeretička“ učenja Bosanske crkve (mada često optuživana kao bogumilska ili patarenska. Područje nadležnosti provincije Bosne Srebrne. Bosanska crkva se po svojim učenjima u znatnoj meri razlikovala od ove srednjovekovne jeresi. godine. Pola stoleća kasnije (1340) ustanovljena je Bosanska vikarija – samostalna teritorijalna jedinica franjevačkog reda. Olovu. za kojim su sledili i samostani u Kraljevoj Sutjesci.

Bačku. Sveti Franja Asiški (Francisco de Zurbarán. Baranju. u teškim uslovima turske uprave i u vreme masovne islamizacije. prema arhivskim tragovima. Banat i središnju Ugarsku. na Slavoniju. buduć da ustanova Muhameda IV. Tako je podvig očuvanja hrišćanske vere među južnoslovenskim rimokatolicima u ovim predelima. na toliko. Beč. 1882). 1882. 19 Antunović. sledeća dva stoleća isključivo zavisio od franjevaca provincije Bosne Srebrne. u svojoj knjizi „Razprava o podunavskih i potiskih Bunjevcih i Šokcih“ (Beč. Ivan: Razprava o podunavskih i potiskih Bunjevcih i Šokcih. A osim toga je fratre zaklanjalo i njihovo siromaštvo. da je o njih zavladala poslovica: „Kamo Turci s ćordom. Španija. navodi: Što se dakle katoličke vjere u južnom Slavenstvu zadržalo. Oni jedini su dakle mogli svakud. bili prisutni već skoro jedan i po vek. sve do Budima. istina uz neprekidne pogibelji.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. 1658) Srednjovekovni franjevac 12 . 113. tamo fratri s torbom“. to se mora upisati jedino u zaslugu franjevacah. Pa su to požrtvovanjem u istinu i činili. sliediti Bunjevca i Šokca. nije trpila djelovanje svećanika ine vjere. turskim osvajanjima ugarskih zemalja. Srem. Bunjevački prosvetitelj Ivan Antunović.19 U vreme dolaska Bone Mihaljevića u Sombor franjevci su ovde.

Već početkom XV stoleća (1403) ovo naselje se. Papa Sikstus je dozvolu dao 1479. Stephanus: Historia metropolitanae Colocensis ecclesiae. Muhi. pri Kaločkoj nabiskupiji. 50. koji je služio u tadašnjem Coborsenmihalju. Muhi. Muhi. 104. 49. kada je 1391. a u njihovom samostanu nalazila se i škola. Ćirković. kako je vlastela Coborovih sve više dobijala na značaju među ugarskim plemstvom. 89. 1993. U arhivskim izvorima tragovi naselja koje je predstavljalo preteču današnjeg Sombora mogu da se prate od kraja XIV stoleća. ibidem. 456. potiče iz 1479.23 Prva sačuvana zabeleška o nekom ovdašnjem svešteniku (Ivanu ili Janošu). István: Bács-Bodrog Vármegye földrajzi és történelmi Helynévtára. 57. 1889. János: Zombor Története. i njihovo sedište je polako izrastalo iz svog ruralnog okruženja. Ćirković. 54. Subotica. János: ibidem. 86. a darovali su im i nekoliko okolnih naselja koja su bila u njihovom posedu. János: ibidem. koja se u ugarskim arhivskim izvorima pominje od šezdesetih godina XIV stoleća. Janoš Cobor se obratio papi Sikstusu VI sa molbom da mu se odobri da na svom posedu Coborsentmihalj podigne crkvu i samostan za monahe dominikanskog reda. Sima: ibidem. Sima: ibidem. Ćirković. godine.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. István: ibidem. Sombor. 22 Katona.20 Naselja koja su u srednjovekovnoj Ugarskoj bila nazvana po nekom svetitelju obično su imala i crkvu njemu posvećenu. 23 Muhi. prema imenu ovdašnje vlastelinske porodice. 44. arhanđelu Mihailu (Mihovilu). Janoš. 74-75. u Bodroškoj županiji zabeleženo neznatno naselje pod imenom Sveti Mihailo ili Sentmihalj (Zentmihal). pa možemo da pretpostavimo da se i u Sentmihalju nalazila crkvica posvećena sv. 51. Sombor. krajem sedamdesetih godina XV stoleća. g. Kaloča. godine. 1944. János: ibidem. Sima: Istorija Sombora (Od trgovišta do nahijskog sedišta). 88. I. 44. U vreme dovršetka radova na svojoj tvrđavi.22 U naselju je uskoro podignuta i benediktinska crkva Uznesenja Marijinog.21 a narednih decenija. Emerik i Martin Cobor ustupili su dominikancima nekadašnju kuću Andrije Cobora. 1800. kada je zabeleženo 13 . Ivány. 20 Ivány. beleži kao Coborsentmihalj (Chobwrzentmyhall). sa svim zgradama i baštama. 21 Ivány. 54. Dometi. 56. u posedu vlastelinske porodice Cobor. 105. g. István. knj. a prema osnivačkom pismu iz 1481.

nije oporavilo. 27 Divéky. i u njemu se. neko živeo. 14 .24 Coborsentmihalj je početkom XVI stoleća. 24 Érdújhelyi. 247. koji su 1522. plaćali nadbiskupsku desetinu Kaločkoj nadbiskupiji. 28 Prepis popisa obveznika plaćanja nadbiskupske desetine u Bodroškoj i Bačkoj županiji iz 1522. 25 Muhi. Time je započeo Mađarski seljački rat ili Dožina buna koja je za Coborsentmihalj imala tragične posledice od kojih se ovo naselje nekoliko decenija. za razliku od drugih okolnih mesta. podsticani od najsiromašnijih monaha prosjačkog reda i seoskog sveštenstva. ipak. Budapest. Mesto su ustanici zauzeli. Ni Coborsentmihalj (koji još poljski herceg Sigmund na proputovanju 1500. godine. inv. a stanovništvo se razbežalo ili je stradalo. Istorijski arhiv Sombor. János: ibidem. g. u ovom naselju (koje je u opisnom delu tog popisa vrlo opširno zabeleženo). Senta. ali i gradska sirotinja i siromašni plemići).26 Cela Bodroška županija bila je nakon bune opustela. predstavljao jedno od tri najznačajnija naselja u Bačkoj. kmetovi.28 Da je u isto vreme ovde. okupljeni krstaši. beleži imenom Czombor villa Sancti Michaelis)27 nije bio izuzetak. 1505). nalazilo jedno do zbornih mesta za okupljanje krstaša pozvanih u rat protiv Turaka. 2856. 1914. g. Fond Istorijskog društva Bačko-bodroške županije. 52.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. a kroz njega su ubrzo prošle (sigurno ne bez posledica) i srpske najamničke trupe iz beogradske i šabačke tvrđave. pastiri i panduri. koje su u okolini današnjeg Sombora potukle deo ustanika (oko 3000) predvođenih popom Borbašem. Menyhért: A Kalocsai Érsekség a renaissance-korban. nije bilo zapisano ime nijednog poreskog obveznika Kaločke nadbiskupije. János: ibidem. da je Ioannes de Chobor-Zentmyhal Presbyter Dioecesis Colocensis pristupio rimskoj družbi Duha Svetoga. Adorján: Zsigmond lengyel herceg budai sámadásai (1500-1502. 71. uz Bač i Titel. 53/54. porušili i opustošili. sve do dolaska Turaka. 26 Muhi.25 Kako je zbog uspešnih pregovara sa Turcima opozvana papska bula sa pozivom na rat. na Uksrs 1514. 1899. br. kojima su bile obećane privilegije poput oslobođenja od kmetstva (predstavnici najnižih društvenih slojeva. godine. pobunili su se i pretvorili se u vojsku seljačkih ustanika predvođenu Đerđom Dožom. pa na popisu stanovnika. što je tokom narednih godina prouzrokovalo značajne etničke promene.

XXVIII. 2851. u tri gradske mahale. Istorijski arhiv Sombor. 35-38. c. Belleten (Türk tarih kurumu). zauzeli Sombor. o čemu svedoče najstariji turski defteri (popisi) iz sedamdesetih godina XVI stoleća i pomenici (popisi) priložnika krušedolskog i kruševskog manastira s kraja XVI i iz prve polovine XVII stoleća. Milan: Somborski Srbi XVI i XVII veka u zapisu Krušedolskog pomenika.29 Kako stanovnici naselja nisu bili rimokatoličke vere. inv. g. 86-91. koje je učestvovalo u gušenju Dožine bune i koje se. živeli i Srbi. selištima i u selima u okolini Sombora. 2007.30 Kada su Turci 1541. reč je. u Somboru je popisano svega 13 hrišćanskih kuća. 30 Vukićević. 31 Káldy-Nagy. gde su se bavili stočarstvom i zemljoradnjom. Nikola: Crte iz prošlosti. a posle odlaska Turaka ta džamija je ponovo pretvorena u pravoslavnu crkvu Sv. br. godine. o najstarijem sloju ovdašnjeg srpskog stanovništva. prvi put ovo naselje beleži imenom Sombor) i naselili su grad novim stanovništvom. kao i 17 turskih vojnika koji su služili u somborskoj tvrđavi (među popisanim turskim stanovništvom 15 . Sombor. nakon osvajanja Sombora. 181-183. 33. nekadašnju srpsku crkvu preuredili u džamiju. Predanje somborskih Srba govorilo je da su Turci. 1964. Sombor. osim Turaka. mada ih je bilo i među martolozima u somborskoj tvrđavi. 2003. 2008. postao nahijsko središte u kome su. u obnovljenom utvrđenju Coborovih postavili su vojnu posadu od pedeset vojnika (popis turskih vojnika iz 1543. uskoro. Szeged. umesto odbeglih ili stradalih mađarskih kmetova. Jovana Preteče (moguće je i da su Srbi preuzeli napuštenu i razrušenu benediktinsku crkvu ili nekadašnju župnu crkvu Sv. među kojima je zabeležen Coborszentmihaly. Ankara. 29 Prepis popisa naselja u Bodroškoj županiji koji imaju viškove roda žitarica iz 1522. Sombor je. Stepanović. Prema najstarijem turskom defteru (popisu) Segedinskog sandžaka iz 1570. lakosai és török birtokosai 1570-ben. zabeleženo i 217 muslimanskih kuća. Gyula: A szegedi szandzsák települései. Tibor: Sixteenthcentury turkish settlements in souther Hungary. br.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. godine. Fond Istorijskog društva Bačkobodroške županije. ovde i naselilo. ali su znatno brojniji bili na pustarama. Dometi. 114-115. Halasi-Kun. g. a Turci još nisu bili osvojili Ugarsku. Mihaila). a na popisu je. očito.31 Srbi koji su živeli u gradu bili su zanatlije i trgovci. dokazuje spisak naselja Bodroške županije koja su iste godine imala viškove žitarica.

33 Káldy-Nagy. Gyula: ibidem. bili naši sunarodnici islamske veroispovesti. a sedmorica su zabeležena zavičajnim prezimenom „Bosna“). kao i 48 nenaseljenih pustara. Milija Marko. 181/182. a stanovništvo somborske nahije u Sombor (označen crtežom tvrđave i tornja. Marko Andrija sa bratom Kurdom (njegovo islamsko ime govori da je verovatno tek postao konvertit).33 Među 13 hrišćanskih kuća zapisano je 21 ime (13 domaćina i osmorica odrasle braće ili sinova). 16 . Radul Petar sa sinom Vujanom. odnosno bili su deca hrišćanskih roditelja. u somborskoj nahiji popisano je. 32 Káldy-Nagy. a po njihovim imenima može se zaključiti da je većinom reč o srpskom stanovništvu. Gyula: ibidem. Gyula: ibidem. 182). uz varoš Sombor. pored natpisa Com. i 108 naselja (107 sela i jedna varošica). Pavle Vuk. Bodroghien) na zemljopisnoj mapi Volfganga Laciusa iz 1556. Jovan Vladisav. Dejan Nikola.34 Prema defteru iz 1570. godine. Cvetko Nikola sa sinom Jarmanom. 181/182. pa je njih 60 bilo skorašnjih konvertita. g. verovatno.32 Na popisu je zabeležena i zasebna romska zajednica (bilo ih je i hrišćana i muslimana) koja je brojala 12 kuća. 34 Zabeležena su sledeća imena somborskih hrišćana: Petar Matijaš sa braćom Milošem i Petkom.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. Radosav Dobrosav sa sinom Jovanom. Dabrarina Nikola sa sinom Jovanom i Đurić Krajić (Káldy-Nagy. većina su. Radovan Vukdrag sa bratom Grujom. Marko trgovac.

Beregu (Šokci i Mađari) i u Gornjem Santovu (Šokci). osim u Somboru. 35 Káldy-Nagy. Pavle Radoje. I u narednom poimeničnom popisu Sombora iz 1578. upućenu 8. Petar Pavle sa bratom Mihailom. Stepan Marko sa sinom Novakom i bratom Filipom. a i kasnije. novembra 1781.36 Kako ne postoji arhivska građa koja bi pouzdano potvrdila prisutnost rimokatoličkog življa i franjevačkog reda u prvim godinama i decenijama nakon turskog osvajanja Sombora.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. Gyula: ibidem. a među popisanim hrišćanima. većina je Srba. Vuksan. g. 199. Rimokatolika je 1570.35 U ostalim naseljima somborske nahije rimokatolički živalj na ovom popisu nije bio zapisan. od 8. na pismenu molbu gvardijana franjevačkog samostana Jeronima Jakočevića. Index Anni 1781. dok je zemlja sve do Srbije bila izložena groznom besu nečovečnosti pod jarmom otomanskim… nepokolebljivo. 9. a Turci su. 37 Inače i nama i našim precima bilo je poznato kako su oci samostana i njihovi prethodnici za vreme od 200 godina. Rado Radoje. Cvetko Nikola sa sinom Stojanom. g. Fond Magistrata. Istorijski arhiv Sombor. većinsko stanovništvo predstavljali samo u još dva sela. te u selima Sonti (izmešani Mađari. Copia Prothocolli Sessionalis Anni: 1781. trag o najstarijem vremenu njihovog boravka u gradu nalazimo u jednom aktu kojim je somborski Magistrat. Đorđe Antić: Ukidanje prava parohijske jurisdikcije franjevačkih kaluđera 1781-1786 najvećem broju naselja (u 101 selu) većinski je bilo srpske narodnosti. 37). bilo samo u varošici Kolutu (gde je živelo izmešano mađarsko i šokačko stanovništvo). Tibor: ibidem. Križa Bosne Srebrne u Somboru proveli 200 godina (dakle. 36 U Somboru su 1578. godine i odgovor Magistrata. zabeleženo je u varoši samo 13 hrišćanskih kuća. na osnovu zapisanih imena. 117. g. 237. godine. Šokci i Srbi). 235.11. dok su drugi svoje zdravlje i život sklanjali u izbeglištvu (Pismo gvardijana Jeronima Jakočevića Magistratu slobodnog i kraljevskog grada Sombora. no.37 S obzirom na prigodan karakter ovog dokumenta i na dva 17 . Milija Marko. delili sakramente u tim žalosnim časovima. novembra 1781. Bojić Joca i Jovan Vladisav (Halasi-Kun. Vuča dunđer. 232. dao preporuku za pretpostavljene ovdašnjim franjevcima. 53/54. Bona: ibidem. kao hrišćani zapisani: Luka Petar. predano služili hrišćanstvu i narodu. Monoštoru (Šokci). s verom i ljubavlju. Mihaljević. Ivan. istaknuto je kako su pripadnici franjevačke provincije sv.1781). 231. Matija Andrija. od osamdesetih godina XVI stoleća) i kako su i u vreme turskog ropstva.

Novi Sad. tvrdnju da su franjevci u Somboru boravili već početkom osamdesetih godina XVI stoleća potrebno je.40 U svom kasnijem radu „Crte iz prošlosti grada Sombora i okoline somborske“. Subotica. Franjevački samostan. inv. Markovići i Pekanovići stanuju). Milenko: Katolici u Somboru. na jednom mestu. Fond Đorđa Antića. zatim. i 1908. g. Eusebius: Acta Bosnae. Sombor. Stara katolička crkva. zajedno sa hrišćanima iz Bosne. 387. i tu su ljude savetovali i učili Bogu se moliti. objavljenom u nastavcima u listu „Sloga“ između 1906. Beljanski. 1995. Beato: O ulozi franjevaca u seobama hrvatskoga naroda u XVI i XVII stoljeću. Matija: Zapisi (preveo Ištvan Virag). 68. u „Školskom listu“. 1966. Vukićevića. Bogišići.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787.38 dakle. (rukopis). dugogodišnjeg profesora i upravnika somborske Preparandije. koji su. koji su svoju crkvu najpre u sredini predela Gradine (gde i sad bunjevačke porodice Matarići.39 I u zapisu o zavičajnoj istoriji Sombora Nikole Đ. a od časti i srednje Bačke. smatraju da su franjevci pastoralnu dužnost u Bačkoj preuzeli najranije krajem dvadesetih godina XVII stoleća. 6. Istorijski arhiv Sombor. 35. ipak. rukopis. u svom rukopisnom zapisu o prošlosti Sombora (nastalom oko 1805). 56/296. Franciškani ovi išli su u narodnom odelu i poučavali su ljude idući od kuće do kuće i od stana do stana. objavljenom 1860. u običnoj narodnoj nošnji došli i franjevci. Školski list. fasc. Nikola Vukićević piše: Pomenuti franciškani išli su u narodnom odelu i proseći od kuće do kuće. 40 Vukićević. 1860. 13. bez ikakvih sveštenih oznaka i odeće. br. piše da su prema predanju i kazivanju unuka. oko jedan i po vek pre nastanka navedenog dokumenta somborskog Magistrata. br. Bukinac. 201. godine. Zagreb. 1892. 39 Slatković. Somborski župnik Matija Slatković (1754-1806). veka razmaka između vremena njegovog nastanka i vremena o kojem. podučavali narod osnovama i granama hrišćanstva. gde se kolo igralo. bunjevački narod poučavali su u molitvama i zakonu božjem. Istorijski arhiv Sombor. Čuvardići. a nedeljom posle podne dolazili su na sastanke. a posle u predgrađu Selenči imali. Nikola: Podatci za povestnicu grada Sombora. 38 Fermendžin. dokument govori. 33/34. na osnovu vatikanskih arhivskih izvora. 2007. zabeleženo je da sa onim doseljenicima koji su se iz Bosne ovamo doselili došlo je i nekoliko fratrova bosanskih. 18 . primiti sa znatnim oprezom jer istoričari ovog monaškog reda.

a početkom XVII u Podunavlje se naseljavaju i prve skupine Bunjevaca iz Kliškog sandžaka (jugozapadne Bosne. stoljeća. koje se i danas naziva Klisa (od reči ecclesia – crkva). godine. A. 21. o čemu svedoči i dopis koji je 1622. Sekulić. sa svojim vernicima prvo iskopali crkvicu u jednom brežuljku na području somborske pustare Gradina. Kačić. XIII. o čijem prisustvu jasno svedoče turski defteri Segedinskog sandžaka iz 1570. a nedeljom i praznikom sakupljali su svoje verne najpre na službu božiju u podzemnoj crkvi. zauzimali se za njih kod turskih vlasti. Matija : ibidem.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. pošto nisu smeli javno da obavljaju bogosluženje. preseljavao se u manjim skupinama još u prvoj polovini XVI stoleća. 1981. Nikola: Crte iz prošlosti. a zatim su u iste dane posle podne skupljali mladež na igru i veselu zabavu.42 Na prostore Bačke narod rimokatoličke veroispovesti iz Bosne i Dalmacije. g. god.41 Zapisana predanja zaista pominju da su franjevci u tursko vreme. bosanski misionar Šimun Ivan Matković uputio Kongregaciji za širenje vere u Rimu. g. severne Dalmacije i istočnog dela Like). Kaltšmita iz 1746. 41 Vukićević. Ante: Ulomci iz somborske povijesti do kraja XVIII. 169. i 1578. Split. 8 . 42 Slatković. sa molbom da mu se za područje misionarskog delovanja odobri župa Bunjevci na prostoru Kaločke nadbiskupije (Simeon Atar Gradine i Sombor na mapi inž. 19 .

2004.43 Kako župa Bunjevci nije potvrđena pod tim imenom. besumnje. Turcae subiectis. osim ostalog. zabeleženo da u Bačkoj postoje dve rimokatoličke parohije – Bukin i Sombor (che due parochie Buchin e Sombor).44 Kako je Bukin (danas Mladenovo. st. Lički Bunjevac (XVII-XVIII vek) 20 . nema razlike. Fontes (izvori za hrvatsku povijest). sastavio barski nadbiskup Petar Mazareki. Slavoniji i Ugarskoj 1632. br. odnosno broju vernika. među kojima. koji je o svojim vizitacijama po Sremu. njegov dopis Kongregaciji trebalo bi shvatiti kao molbu za misionarsko delovanje na prostoru Bačke koji su prethodnih godina naselili Bunjevci. gde je. potvrđuje i izveštaj Kongregaciji. u kome je. 278. selo južno od Bača) bio naseljen Šokcima. Antun: Razni fondovi Kongregacije za širenje vjere 17-18. kako je zapisno u izveštaju. Eusebius: ibidem. cum antiquis facultatibus).SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. 367. archidioecesis Colocensis. Zagreb. Bunjevaca je moglo biti samo u somborskoj 43 Fermendžin. 10. (Scritture riferite nei Congressi – Bosnia miscellanea). missionarius rogat. concedi sibi parochiam Bunjevci. verovatno po veličini parohije. g. Da je parohija „Bunjevci“ verovatno bila somborska parohija. Slavoniae et Hungariae australis. 44 Dević. Joannis Matchovich Bosnensis et in partibus Serbiae. spadao i Sombor sa okolinom.

ovde radio sa svojim bratom Petrom Matijaševićem. beogradski biskup. Sremu i Ugarskoj. godine. koji su stekli trgovački ugled u južnoj Ugarskoj četrdesetih godina XVII stoleća. i 24. Nekoliko njih je stalno ili povremeno boravilo i u Somboru (Marin Jeličić 1641. 5. ujedno. dok broj katoličkih sela ne dostiže trideset (Mi fu detto che tutto questo paese detto hoggi Backa conteneva 400 villaggi schismatici di lingua illirica. Antun: Spisi generalnih sjednica Kongregacije za širenje vjere u XVII. 1997. Antun: ibidem. Li frati Bosinesi hanno la cura).45 Da je već u ovo vreme u Somboru bilo franjevaca. Saranno quattro milla anime catholiche. 3.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. svedoči naredni izveštaj nadbiskupa Mazerakija iz 1634. Filip Matijin.47 Najstariji konkretan podatak iz vremena turske uprave o broju rimokatoličkih domova u Somboru potiče iz 1649. Beato: ibidem. la quale è più felice e fortunata per abondanza de frumenti et animali d’ogni sorte che per vini e frutti. biskup Mazareki kaže da u Bačkoj. 55. krizmao ovde 117 vernika (prvog dana 25. a koji je 1643/44. u kome se žali na postupke pojedinih franjevaca po Slavoniji. parohiji. Bogumil: Srpski i bosanski trgovci u Ugarskoj pre i neposredno posle Velike seobe. a koji su trgovali i sa Dubrovnikom i sa Turcima preprodajući vunu i stoku. što može da ukazuje da su prvog dana 45 Bukinac. 274. oktobra. 47 Hrabak. Zagreb. te da ovde ima i 400 pravoslavnih sela u kojima se govori „ilirskim“ jezikom. kojima je bio i jemac). 23. 1999. ima 4000 katoličkih duša i da o njima brinu franjevci bosanske provincije (nella pianura di Backa. obilazeći naselja sa rimokatoličkim stanovništvom od Beograda do Pešte. Dević. kaže i da je Sombor postao leglo franjevaca lutalica (e Sombor. franjevac Marin Ibrašimović. U svom prethodnom izveštaju. Fontes (izvori za hrvatsku povijest). knj. godine. stoljeću. e di catholici non arriva à 30 villaggi). osim ostalog. 67. „srećnoj ravnici bogatoj žitom. pisanom iste godine. a drugog 92 vernika. najstariji neposredan arhivski izvornik o boravku franjevaca u Somboru. Prvi somborski rimokatolici zapisani imenom i prezimenom nalaze se među bosanskim trgovcima. vinom i voćem“. raznim vrstama stoke. a zaduživao se kod Dubrovčana sa Nikolom i Ivanom Mihailovićem. godine.46 Ovo je. 46 Dević. Beograd. Sentandrejski zbornik. 21 . g. br. nido dei vagabondi frati). koji je u Somboru i umro 1647. pa. kada je. 81.

SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. g. 22 . et confirmai di maschi 38. u popisima samostana i rezidencija provincije Bosne Srebrne u Somboru (kao ni u Baji ili Baču) nisu zapisani franjevački samostani niti rezidencije. nemaju crkvu (Nel medesimo Sombor sono le case di cattolici numero 30. Antun: Spisi generalnih sjednica Kongregacije za širenje vjere u XVII. non hanno la chiesa). 178. di agosto habbiamo celebrato. stoljeću. predvođenih sinom tatarskog kana. šestorica franjevaca iz ove provincije. predicato. postojala kuća. 154157. János: Zombor Története. a drugog oni iz okoline). posle čega je njegov sekretar. u Somboru je 1653. avgusta 1653. g. st. koji je beogradski biskup i apostolski administrator južne Ugarske pod turskom vlasti fra Matija Benlić poslao Kongregaciji. 467. 94-96. g. i 1662. Antun: Razni fondovi Kongregacije za širenje vjere 17-18. a među okolnostima koje im otežavaju rad navodi se i dolazak Tatara. 85/86. 1944. na zimovanje u Sombor tokom prethodne zime (1663/64).51 Mada tokom 1661.50 Biskup Benlić dalje izveštava da su četiri oca franjevca 22. Sombor. (Scritture riferite nei Congressi – Bosnia miscellanea). nella qualle parochia in Sombor per li 22. 70. 378. krizmani somborski vernici. 51 Dević. di femine 29). e feci la crisma. zapisao: U istom Somboru ima 30 katoličkih kuća. koji se brinu o katoličkim dušama u oblasti Kaločke nadbiskupije. g. Dević. a zabeleženo je i da kapelica ima sav neophodan pribor za služenje svete mise (La capella di Sombor ha suoi utensili necessarii per la sancta messa). st. kao i da su krizmala 38 mušaraca i 29 žena (Quatro padri franciscani administrano li sanctissimi sacramenti. Antun: Razni fondovi Kongregacije za širenje vjere 17-18.52 u izveštaju biskupa fra Matije Benlića pomenuta su 1664. (Scritture riferite nei Congressi – Bosnia miscellanea). 50 Dević. držala u parohiji u Somboru službu i propovedi. Antun: Razni fondovi Kongregacije za širenje vjere 17-18. 178. u izveštaju sa putovanja. st. odnosno kapelica u kojoj je javno obavljana služba (In Sombor e una casa dove si celebra publicamente). Eusebius: ibidem.48 Podatak iz naredne godine (1650) beleži da su somborski rimokatolici Kaločkoj nadbiskupiji plaćali godišnji porez od 40 forinti. 52 Dević. 49 Muhi.49 Prema izveštaju o svojim vizitacijama. (Scritture riferite nei Congressi – Bosnia miscellanea). kao i velike tegobe koje je zbog toga moralo da 48 Fermendžin.

odnosno bosanskom ćirilicom). 54 Bukinac. Dometi. Dević. U izveštaju i u pismu (pisanom „bosančicom“. 23 . poslali rimokatolički vernici iz Sombora. 4. parohija brojala 88 odraslih rimokatoličkih vernika oba pola (Nella parochia di Sombor confermai utriusque sexus 88). kao i ranije. Beato: ibidem.55 Istovremeno. Srema i Slavonije. g. g. koje su Kongregaciji za širenje vere 10. zapisano je da su vernici u ovim mestima tada. 68. 510. nella terra di nome Sombor e cosi li poveri cattolici hanno havuto gran tribulation mentenendoli). 379. 169. 1998. stoljeća. imali sveštenike iz (franjevačkog) samostana Olova u Bosni. parohija u Baču brojala 53 Fermendžin. Ante: : Ulomci iz somborske povijesti do kraja XVIII. Antun: Vatikanski dokumenti Đakovačke i Srijemske biskupije u XVII. br. i XVIII. 35. koji su nam objašnjavali Kristov zakon. Beato: ibidem. septembra 1668. 80/81.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. Fontes (izvori za hrvatsku povijest). stoljeću. Sombor na putopisnoj mapi Hajnriha Otendorfa iz 1667.53 Naglasak na boravku Tatara u Somboru moguće je jedino tumačiti činjenicom da su pomenuti franjevci ovde imali privremeno ili stalno boravište. stoljeću. 396. g. Eusebius: ibidem. br. Ćirković. Sima: Središte nahije: stara palanka Sombor. Sombor. Zagreb. 1997. Sekulić. Bukinac. i XVIII. Antun: Vatikanski dokumenti Đakovačke i Srijemske biskupije u XVII. februara 1670. 55 Dević. u Somboru je 3.54 Prema izveštaju Kongregaciji biskupa Matije Benlića o stanju u parohijama na teritoriji južne Ugarske. 90-91. Baje i Bajmoka. podnese ovdašnje katoličko stanovništvo (il �iglio del prencipe di Tartari ha invernato questa vernata in mezzo di quel paese.

596. 1995. „s područja Bačke. zabeležena rimokatolička crkva Sv. Beato: ibidem. somborskoj parohiji priključena i neka okolna rimokatolička naselja (Sonta. ha chiesa e vi so no 1. u Bajmoku 378. Jurišić. godine. navodi broj duša i crkvi po parohijama na teritorijama svog delovanja. str.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. 215–218. 396/397. Subotica. 58. Ivana Krstitelja). Bukinac. a potpisani su prezimenima: Antunović. upućuje i podatak o tome da je u Somboru boravio beogradski biskup fra Matija Brnjaković. čija se nadležnost protezala i na područje Bačke. u Santovu 1010. 56 Dević. g. Monoštor. 12 rimokatolika. Stipanović i Zlatenić (jedan je ostao nepotpisan).56 Biskup Matija Benlić i u svom izveštaju iz 1672. u međuvremenu. je 1057 rimokatoličkih vernika. Sekulić. u mestu zvanom Sombor“ (territorio di Bascha rel lougi detto Sombor). stoljeću. verovatno najuglednijih vernika. stoljeća. di Sombor. u Gari 150. postoji mogućnost da su.500 anime). i XVIII. Ante: : Ulomci iz somborske povijesti do kraja XVIII.59 I Bona Mihaljević beleži da su somborski Bunjevci. 57 Dević. stoljeću. Filipović. Jovan: ibidem. Kolarić.58 Označavanje lokacije s koje je poslato pismo navodi na mogućnost da je među 12 potpisanih vernika bilo i rimokatolika koji su živeli u drugim mestima Bačke. januara 1680. izvan Sombora. 68. pa beleži da u somborskoj parohiji ima jedna crkva. 58 Erdeljanović. Antun: Vatikanski dokumenti Đakovačke i Srijemske biskupije u XVII. u godinama pred odlazak Turaka. kada je ovde zabeleženo svega 88 katoličkih vernika. 59 Ulmer. 168.57 Ovaj podatak je u velikoj nesrazmeri sa njegovim podatkom zapisanim samo dve godine ranije. u Bukinu 123 itd). Da je franjevačka rezidencija u Somboru mogla da postoji još u vreme turske uprave. gde je još 1653. a možda i Kolut. pa. imali „izvan šanca“ (gradskog jezgra omeđenog odbrambenim bedemom) crkvicu posvećenu sv. 12. Gašpar: Subotička Danica za 1996. g. 24 . Ivanić. ukoliko nije reč o omaški. Antun: Spisi generalnih sjednica Kongregacije za širenje vjere u XVII. poslalo je pismo zahvalnosti papi Inoćentiju XI zbog imenovanja fra Matije Brnjakovića za beogradskog biskupa. Marković (2). 68. Početkom marta 1677. koji je ovde. te da ovde ima oko 1500 katoličkih duša (La 2. g. Jurić (2). potpisao imenovanje jednog sveštenika u Ludošu.

doseljene su i mnogobrojne srpske porodice sa područja Šumadije. kako piše Mihaljević. Pod komandom kapetana Duje Markovića. Franji. Mihaljević. bez tornja i zvona. do tada. 1.63 Tursko stanovništvo iselilo se iz Sombora krajem leta 1687. po njima i nazvanoj. Subotice.61 Posle odlaska Turaka. u Velikoj seobi Srba. 9. zahvaljujući kojima je taj svet opstao u hrišćanskoj veri. 25 . Milenko: ibidem. 19. 1. septembra. (austrijska vojska glavnog zapovednika vojvode Karla Lotarinškog prošla je kroz grad 16. najvećoj organizovanoj seobi Bunjevaca. Mihaljević. delili sakramente i održavali hrišćanski narod u katoličkoj veri. Bona: ibidem. 1. jednog od predvodnika bunjevačke seobe 1687. preko Slavonije. od kojih je 1500 bilo pod oružjem.62 U jednom kasnijem svedočenju rimokatoličkih vernika vikaru Jakovu Fabriju. Dalmacije i Like. na prostoru između Apatinskog puta i Jorgovanske ulice. prilikom njegove posete Somboru 1733. zameniku kaločkog nadbiskupa. Beljanski. zapisano je da u doba turske uprave u gradu nije bilo katoličke parohije. Bona: ibidem. godine.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. vršili bogosluženje. parohijalne crkve.60 Tu su. Svega tri godine kasnije. na glas o približavanju austrijskih carskih četa koje su. Raške. u zamenu za dobijene posede. Beljanski. ovaj somborski odred hrabro se borio u sastavu 60 61 62 63 Mihaljević. Segedina i Baje doseljeno preko 5000 ljudi. U jesen iste godine doselio se znatan broj bunjevačkih porodica u. izlažući opasnosti svoje živote. u kojoj je iz Bosne. Bona: ibidem. Kosova i Metohije. sa strahom i drhtanjem. i u Somboru su doseljeni Bunjevci i Srbi. pod zapovedništvom generala Fridriha Veteranija. u okolinu Sombora. godine. a građenu od pruća i oblepljenu blatom (u Mihaljevićevom zapisu označena je kao sacellum – mala kapela). g. a da su o duhovnom životu katolika brinuli samo franjevci. koja se nalazila u nekadašnjoj. odmah stupali u vojnu službu i osnovali odred „Rackoga naroda milicije“ (Militia Nationali Rascianica). Kaluđerskoj ulici (sad Kneza Miloša). godine. u kome je služilo više stotina pešaka i konjanika. Podrinja. ušle bez borbe u napušten Sombor 12. franjevci su nabavili zvono koje su postavili na visok hrastov stub ispred crkvice. propovedali. 17/18. nadirući ka Segedinu i Erdelju). niti parohijalnog doma. septembra 1687. Milenko: ibidem. Kao i u drugim mestima.

godine. sve do 1711. g. pod komandom njegovog sina Đure Markovića. na strani habsburškog dvora. Tek što je Sombor dobio vojnički status. g. kada je buna bila ugušena. pa su somborski graničari.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. „Varadinskom“ ratu između Austrije i Turske 26 Plan Bitke kod Slankamena 1691. Mada je za državnu komorsku upravu i novouspostavljenu Bačku županiju Sombor zbog bogatstva i brojnosti stanovništva (skoro 3000 stanovnika prema popisu iz 1702. godine) bio veoma privlačan kao posed. dobije status vojničkog šanca (Fossatum Militare) na novostvorenoj Potiskoj vojnoj granici. . a nekoliko godina kasnije. tokom sledećih osam godina učestvovali u borbama širom Bačke i južne Ugarske. g. mađarska Rakocijeva buna. učešće somborskih militara u nekoliko presudnih bitaka austrijske vojske protiv Turaka. a jednu trećinu činili su rimokatolici Bunjevci). njihovo vojno umeće i iskazana hrabrost doprineli su da Sombor 1702. austrijske vojske protiv Turaka u Bitki kod Slankamena (1691). a ovdašnjim graničarima pripalo je tad i 26 okolnih pustara na kojima su imali oranice i držali marvu (dve trećine tadašnjih stanovnika Sombora bilo je srpske nacionalnosti i pravoslavne veroispovesti. Svega nekoliko godina kasnije Somborci ponovo učestvuju u tzv. izbila je 1703. i u poznatoj Bitki kod Sente (1697).

verovatno. g. počeli su 1699. od kojih su sačuvani samo fragmenti matične knjige krštenih za tu godinu. Beato: ibidem.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. sa zabeleženim imenima svega dvojice franjevaca (Nikole Radnića i Mihovila Nimčevića). (detalj sa slike Franca Ajzenhuta) 27 .65 Prema kasnijem svedočenju najuglednijih predstavnika somborskog rimokatoličkog stanovništva (1733). g. uz velik broj novodoseljenih rimokatolika Bunjevaca. Sedam godina posle povlačenja Turaka iz Sombora rezidencija somborskih franjevaca nalazi se 1693. dodati su. da vode matične knjige. bili ojačani i novom sabraćom doseljenom uz ovaj narod. g. ovdašnji franjevci su oko 1703. 65 Matična knjiga krštenih franjevačke rezidencije u Somboru 1719-1750 (fragmenti koji se odnose na period od kraja maja do kraja decembra 1699. a deo ovdašnjih graničara našao se i u turskom zarobljeništvu. verovatno kao prepis. Od 1717. Sombor je dobio status vojnog mesta (Oppidum Militare). Bitka kod Sente 1697. na poslednje tri stranice najstarije sačuvane matične knjige krštenih za period 1719-1750). Istorijski arhiv Sombor. iz koga su se oslobađali velikim otkupima. g.64 Somborski franjevci. g. Zbirka matičnih knjiga (fond 9). koji su u gradu živeli u vreme turske uprave i koji su. zaposeli nekadašnju tursku 64 Bukinac. (1716-1718). na spisku franjevačkih rezidencija i samostana koji su pripadali provinciji Bosni Srebrnoj. 78. g.

SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. Joannis a Capistrano ab anno erectionis in Conventum. pa i u Slavoniju ili Baranju (izgleda da su neki od somborskih franjevaca u to vreme i ostali po drugim samostanima. u ne maloj meri. Jovana Preteče). džamiju koja se nalazila preko puta Pašine kule (slično kao što su i somborski pravoslavni sveštenici zaposeli drugu obližnju džamiju i pretvorili je u crkvu Sv. 19. bilo mađarskih luterana i kalvinista iz Erdelja). 34. 68 Nomina Patrum Superiorum Ven. odnosno otac Martin iz Sombora68).66 Na opisanom mestu i danas se nalaze crkva Svetog Trojstva i zgrada nekadašnjeg franjevačkog samostana. g. 66 Beljanski. a Nikola Vukićević navodi da su se na tom mestu ranije nalazile razvaline turskih državnih zdanja. Nikola: Crte iz prošlosti. kao gvardijan samostana u Baču zapisan P. znatan deo srpskog i bunjevačkog stanovništva. 67 Vukićević. Zbog učešća Bunjevaca u borbama protiv Rakocijevih ustanika (među kojima je. 28 . Franjevački samostan Bač Skica Sombora iz 1697. pa je 1711. g. Srem (najviše u Petrovaradin i okolinu). Conventus Bacsiensis Ordinis Fratrum Minorum Provinciae S. Martinus de Sombor. sklonio se iz grada u južnu Bačku. sa ovdašnjim sveštenicima i franjevcima. na strani bečkog dvora.67 Usled stalne izloženosti napadima mađarskih trupa za vreme Rakocijeve bune. Milenko: ibidem.

SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787.

69 Karácsonyi, János: Szent Ferenc rendjének története Magyarországon, knjiga II, Budapest, 1924, 383. 70 Borovszky, Samu: Bács-Bodrog vármegye, II, Budapest, 1909, 326; Mihaljević, Bona: ibidem, 2. 71 Mandić, Dominik: Franjevačka Bosna, Rim, 1968, 212-214.

i franjevačke rezidencije i crkve po bačkim naseljima takođe su bile na udaru mađarskih ustaničkih četa. Franjevci su se u Sombor vratili 1710. godine,69 a kada je 1711. g. ustanak ugušen i kada se stanovništvo vratilo, u Somboru je osnovana (ili obnovljena) i prva rimokatolička župa kojom su rukovodili fratri, a predstojnik franjevačke rezidencije bio je, ujedno, i upravitelj župe.70 Između 1712. i 1714. g. predstojnik franjevačke rezidencije u Somboru i ovdašnji župnik bio je Luka Karadžić, kasnije bajski, budimski i osječki gvardijan, a od 1735. do 1738. g. i provincijal cele franjevačke provincije Bosne Srebrne.71 Na razvalinama starih turskih građevina, uz pomoć vernika, franjevci su 1717. g. počeli da podižu novu crkvu, koja je bila završena 1719. godine, od kada monasi ovog reda u Somboru redovno vode i matične knjige krštenih, venčanih i umrlih vernika (zvaničan latinski naziv somborske franjevačke rezidencije,

Mapa samostana i rezidencija franjevačke provincije Bosna Srebrna u prvoj polovini XVIII stoleća

29

SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787.

Mihaljević, Bona: ibidem, 1; Beljanski, Milenko: ibidem, 19. Mihaljević, Bona: ibidem, 1. Mihaljević, Bona: ibidem, 1/2; Slatković, Matija: ibidem, 11. Mihaljević, Bona: ibidem, 2. Gavrilović, Slavko: Sombor – graničarski šanac (1687-1745), Zbornik Matice srpske za istoriju, br. 46, Novi Sad, 1992, 28/29; Beljanski, Milenko: Letopis Sombora od 1360. do 1800. godine, Sombor, 1974, 75; Beljanski, Milenko: Katolici u Somboru, 19. 77 Jakšić, Ivan: Iz popisa stanovništva Ugarske početkom XVIII veka, Novi Sad, 1966, 350-357. 78 Jakšić, Ivan: ibidem, 268/269. 72 73 74 75 76

zapisan na početnim stranama matičnih knjiga iz 1719. godine, bio je: Venerabilis Residentiæ Somboriensis Ordinis Minorum S. P. N. Francisci de Obseruantia Almæ Prouintia Bosnæ Argentinæ).72 Nova crkva, koja se nalazila na mestu dvorišta današnjeg Župnog dvora, bila je dugačka 12 i široka svega četiri hvata (oko 23 metra u dužinu i nešto manje od osam metara u širinu), a imala je i dva tornja sačinjena od drveta, u kojima se nalazilo po jedno malo zvono.73 Fratri su stanovali odmah pored nove crkve, u staroj turskoj kući (sa ostacima nekadašnjeg tornja) prekrivenoj ćeramidom, u kojoj su imali tri prostorije i kuhinju, a koja im je, ujedno, služila i kao parohijski dom.74 Predstojnik franjevačke rezidencije u vreme izgradnje prve crkve i tadašnji somborski župnik bio je fra Luka Đurčević iz Velike u Slavoniji.75 U opisu Sombora iz 1718. g. segedinski komorski prefekt Tau zabeležio je franjevačku crkvu i rezidenciju, a putopisac i dekan Požunskog univerziteta Matej Bel na svom proputovanju kroz Sombor beleži 1735. g. da je katolička crkva predstavljala ukras grada.76 Na popisu somborskih graničara 1720. g. zabeležena su 272 graničarska domaćinstva, od kojih je 201 bilo srpske, a 71 bunjevačke pripadnosti.77 Mada je Sombor imao status vojnog mesta koje je bilo u nadležnosti Segedinske vojne komande, istovremeno je manji deo njegovih stanovnika (tek nešto iznad jedne desetine), uglavnom potomaka srpskih i bunjevačkih starosedelaca iz turskog vremena, pripadao komorskoj opštini koja je bila u nadležnosti državne Komorske uprave, pa je iste 1720. g. u Somboru zapisano i 35 komorskih domaćinstava, a među popisanima je bilo i nekoliko bunjevačkih porodica (kasnije će, niz godina, knez komorske opštine biti Bunjevac Mijo Šapina).78

30

SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787.

Tokom tridesetih i četrdesetih godina XVIII stoleća somborski graničari su učestvovali u Ratu za poljsko nasleđe (1733/34), Austrijsko-turskom ratu (1737-1739), u gušenju bune u Vlaškoj (1738) i u Ratu za austrijsko nasleđe (1740-1745). Običaj je bio da neko od somborskih franjevaca ide uz graničare u rat kao vojni duhovnik, pa je u Austrijsko-turskom ratu s graničarima bio fra Petar Martinović, a u Ratu za austrijsko nasleđe sa vojskom su išli franjevci Petar Moker i Antun Dežević.79 Sa narodom su, deleći sakramente i starajući se o obolelima, franjevci bili i u vreme dugotrajne epidemije kuge, koja je u Somboru izbila 1738. godine, kada se, obilazeći i tešeći bolesne, početkom 1739. g. kugom zarazio i preminuo i tadašnji predstojnik rezidencije somborskih franjevaca Dominik Somborlić.80 O privrženosti somborskog bunjevačkog sveta ovdašnjim franjevcima govori i pismo uglednog Somborca Martina Parčetića iz Beča 1746. g. (kasnije prvog gradonačelnika Sombora), kada je, kao izaslanik Somboraca, bio na dvoru u pregovorima o elibertaciji grada. Na
79 Kripost posli smrti živi (Pivaoc putnik somborski putujući pripiva), Neven, XX, br. 4, Subotica, 1903, 53; br. 6, Subotica, 1903, 92. [U „Nevenu“ nije bilo navedeno ime Bone Mihaljevića, pisca ovog speva, već samo napomena: Pisao jedan franjevac]. 80 Mihaljević, Bona: ibidem, 3; Gavrilović, Slavko: ibidem, 39/40.

Natpis sa naslovne strane matične knjige venčanih iz 1719. g.

31

SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787.

Pečat vojničkog mesta Sombor iz 1717. g.

kraju pisma, pisanog narodnim jezikom, uz pozdrave bližnjima i rodbini, napominje na latinskom: apud. P. Francis. omnibus mea obsekvia (pozdravljam oce franjevce).81 I prilikom polaganja kamena temeljca za novu crkvu Svetog Trojstva (1752) u svečanoj besedi rečeno je da je nadaleko poznato koliko su verom i pobožnošću prema Bogu, kolikom ljubavi prema serafskom redovništvu [franjevcima, prim. prir.] zadahnuti ovi somborski građani.82 Prema podacima Kaločke nadbiskupije, somborska župa je 1731. g. imala 800 duša doraslih za ispovest, a 1734. g. bilo je već 943 odraslih rimokatolika.83 U vreme pred elibertaciju (1748) u gradu je bilo 1737 rimokatolika,84 ali je njihov broj kasnije nešto opao zbog raseljavanja dela Bunjevaca u okolna komorska sela Čonoplju i Nemeš Militič. Godine 1743. počela je izgradnja franjevačkog samostana u Somboru, a kamen temeljac postavio je tadašnji kaločki nadbiskup
81 Pismo Martina Parčetića i Atanasija Stojšića od 20. avgusta 1746. godine, Istorijski arhiv Sombor, Fond Oppidum militare, 32/1746. 82 Mihaljević, Bona: ibidem, 19. 83 Katona, Stephanus: ibidem, 135. 84 Katona, Stephanus: ibidem, 135

Potiski graničar (početak XVIII stoleća)

32

bili i na dužnosti 33 . a ilirski propovednik Jeronim Klaić iz Baća pored Kaloče. a Nikola Vukićević navodi da je samostan podignut uz veliku pripomoć kraljevske kamare i uz milostinju. za vreme druge uprave gvardijana Tadeja Hegediša) podignuto je sredstvima koje su franjevci prikupili dobrovoljnim prilozima. (ujedno i bački župan) Nikola Patačić. 2008. novembra 1745) Somboru je. 88 Mihaljević. prevođeni o�icirima. Posle dve i po godine upornih zalaganja i pregovora. a carica Marija Terezija je 17. bez razlike vere.89 U somborskom franjevačkom samostanu održavane su i skupštine Bačke županije. pa su srpski i bunjevački graničari. 4. izaslanik carice Marije Terezije grof Johan Stefan Koler (koji je u samostanu i odseo) svečano proglasio Sombor za slobodan i kraljevski grad. u trpezariji ove zgrade. nekoliko meseci pre nego što je grad dobio nov status. ujedno. 85 Mihaljević. Milan: Povelja slobodnog i kraljevskog grada Sombora. dozidano je tek četvrt stoleća kasnije. bio oduzet dotadašnji status vojnog mesta. aprila. Bona: ibidem. Tri i po godine ranije (1. Somborci su željeni status otkupili uplatom 150. naredbom carice. započeli političku i diplomatsku akciju da za svoj grad obezbede status koji bi im omogućavao administrativnu i političku samostalnost od komorske i županijske vlasti. 11-13.87 Novo zdanje somborskih franjevaca zvanično je 1750.000 rajnskih forinti u ratovima ispražnjenu carsku blagajnu. posebno kada su kaločki nadbiskupi. g. Sombor. Bona: ibidem. odnosno Elibertacionu povelju. dobilo status „konventa“ (samostana). 89 Mihaljević. 87 Stepanović. Gradska vlast ravnopravno je podeljena između rimokatolika i pravoslavnih (Bunjevaca i Srba).85 Ovo prostrano jednospratno i dvokrilno barokno zdanje (treće krilo zgrade. svake nedelje sami franjevci po dvaput za 30 godina skupljali.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. nekadašnji duhovnik somborskih graničara. 34. ono prema ulici. štednjom i prihodima sa svojih poseda. čiji je prvi gvardijan postao Antun Dežević iz Budima. o tome izdala Privilegijalno pismo.88 Vikar je postao Filip Katić iz Pečuja. godine. 14. Bona: ibidem. 14. g. 86 Vukićević.86 Zdanje je bilo završeno do 1749. kada je 24. koju su od naroda. februara 1749. godine. što je regulisao „Ugovor o alternativi“ potpisan još 1748. Nikola: Crte iz prošlosti.

Bona: ibidem. Bono: Ljetopis Sutješkog samostana. osim ostalog. 2003. zove već trošnom kućom božjom. velikih župana. klasičnog baroknog zdanja. kraj dotadašnje male crkve (koju besednik. mudrom. teklo je sporo. održana i Prva međukapitularna skupština provincije Bosne Srebrne. 16.91 Tri godine nakon elibertacije grada. 23. a hronika samostana je beleži kao siromašnu staru crkvu.93 Zidanje crkve. Mihaljević. velikom. 19. János: ibidem.90 Ovde je 1752. g. svečano je postavljen ugaoni kamen u temelj nove crkve. Grb slobodnog i kraljevskog grada Sombora iz 1749. juna 1752. Bona: ibidem. milostivom i pravednom božanskom Trojstvu. Benić.92 pored nove zgrade franjevačkog samostana. 184. Mihaljević.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. Zagreb. godine). 34 . prilikom opisa posete kaločkog nadbiskupa 1761. kako je zapisano na kamenu temeljcu. imenovani i gvardijani franjevačkih samostana na teritoriji provincije. Mada je somborski Magistrat bio naklonjen franjevcima jer su zahtevali znatno manje materijalnih 90 91 92 93 Muhi. posvećene večnom. prilikom polaganja kamenatemeljca. uz velik i stalan trud franjevačkog bratstva na sakupljanju sredstava i priloga za dovršetak crkve. na kojoj su. g. 128/129. 77. 24.

SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787.

Najstariji prikaz crkve Svetog Trojstva, na veduti Sombora iz 1818. g.

35

SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787.

izdvajanja nego svetovni kler (na ime obavljanja parohijske službe grad je franjevcima godišnje plaćao svega 650 forinti – tek nešto više od godišnje plate najplaćenijeg gradskog službenika), iz gradske blagajne za tu namenu sredstva nisu bila izdvojena,94 kao što nisu bila izdvojena ni za podizanje nove saborne pravoslavne crkve Sv. Đorđa (1759-1761). Najveći deo sredstava za izgradnju crkve obezbedili su franjevačka provincija Bosna Srebrna, odnosno (od 1757) Sv. Ivana Kapistrana, te poglavarstvo franjevačkog samostana i blagajna somborske župe, a znatan deo obezbeđen je putem dobrovoljnih priloga vernika i državnih i crkvenih uglednika.95 Izgradnjom novog samostana i nove crkve povećao se i broj franjevaca, koji se tih godina i decenija kretao između deset i dvadeset, a među njima je bilo administratora, propovednika na tri jezika, nastavnika i profesora, vaspitača franjevaca laika, pomoćnika – kapelana u katoličkim crkvama okolnih mesta, kao i laika koji su bili samo sakristijani, pevači ili kuvari).96 Somborski franjevački samostan je od 16. avgusta 1757. g. priključen novoosnovanoj provinciji Sv. Ivana Kapistrana, nastaloj izdvajanjem franjevačkog reda u Slavoniji i južnoj Ugarskoj (Baranja, Bačka, Banat i Srem) iz nekadašnje provincije Bosne Srebrne, kojoj su pripadali duže od dva veka. Crkvu Svetog Trojstva franjevci su uspeli da završe (do krova) deset godina nakon postavljanja kamena temeljca. Gvardijan franjevačkog samostana Tadej Hegediš blagoslovio je, sa dozvolom kaločkog nadbiskupa, 4. juna 1762. g. središte crkve, posle čega je krenula svečana povorka (procesija) vernika sa bakljama kroz središte grada, oko Gradske kuće, a zatim su vernicima podeljeni blagoslovi sa sakramentom.97 Sutradan je u crkvi održana
94 Hegediš, Antal: Slobodan i kraljevski grad Sombor (1749-1848), Dometi, br. 100-103, Sombor, 2000, 113/114. 95 Građani Sombora darovali su 2358 forinti, franjevačka provincija sv. Ivana Kapistrana 8000, a poglavarstvo somborskog samostana i blagajna župne crkve su dali 4022 forinte. Bilo je i znatnijih priloga u novcu i materijalu visokih državnih, crkvenih i županijskih uglednika. Beretić, Stjepan: Franjevci zaslužni za gradnju somborske župne crkve, Zvonik, br. 186 (4/2010), Subotica, 2010, 46. 96 Hegediš, Antal: ibidem, 114. 97 Mihaljević, Bona: ibidem, 24.

36

SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787.

98 99 100 101 102 103

i prva svečana sveta misa koju je služio čatalinski župnik Antun Bajalić, dok je prvu „ilirsku“ propoved održao franjevac Matija Lalić.98 U vreme završetka radova na zidanju nove crkve u Somboru je 1762. g. živelo 1556 rimokatolika doraslih za ispovest, kao i 293 još nedorasle osobe, a podatak iz 1767. g. ovde beleži 2375 rimokatoličkih vernika, od kojih je velika većina (preko devet desetina) Bunjevaca (Illyros 2170, Germanos 205).99 Krov nad crkvom podignut je 1766. godine, a crkveni toranj 1768. g. i crkva je, nakon što je na vrhu tornja postavljen pozlaćen krst, dobila svoj konačan spoljašnji izgled.100 Godine 1769. sredstvima somborskih franjevaca (539 forinti i 88 denara) i prilogom gradskog senatora Antuna Meneskovića (100 forinti) u novoj crkvi je podignut, uređen, naslikan i pozlaćen i prvi oltar, posvećen sv. Franji.101 Parohijalna nadležnost somborskih franjevaca nastavljena je i kada je izgrađena nova crkva Svetog Trojstva, a dušebrižničke dužnosti, osim u Somboru, franjevci su obavljali i u četiri okolna mesta, nešto ranije (krajem četrdesetih i početkom pedesetih godina XVIII stoleća) naseljena novim, pretežno rimokatoličkim stanovništvom – Nemeš Militiču (Bunjevci i Mađari), Čonoplji (Bunjevci, Mađari i Slovaci), Doroslovu (Mađari i Slovaci) i u Apatinu (Nemci),102 a kasnije (od 1769) i u Gakovu (naseljenom Nemcima). Pojedini fratri su, osim parohijalnih, obavljali i nastavničke dužnosti, obično kao katihete u „maloj“ ili osnovnoj školi, ili kao nastavnici i upravitelji u Gramatikalnoj latinskoj školi u Somboru (postojala je između 1763. i 1785. godine), koju su pohađali đaci obe veroispovesti. U somborskom franjevačkom samostanu priređivana su i stručna predavanja, pa je u oktobru 1766. g. počeo tečaj �ilozo�ije kome su prisustvovali viđeniji lektori teologije, a na franjevačkoj skupštini održanoj u junu 1769. g. u Našicama odlučeno je da u Somboru bude otvoreno franjevačko �ilozofsko učilište.103
Mihaljević, Bona: ibidem, 24. Katona, Stephanus: ibidem, 135. Mihaljević, Bona: ibidem, 28, 30. Mihaljević, Bona: ibidem, 32. Bukinac, Beato: ibidem, 78. Mihaljević, Bona: ibidem, 28, 31; Sekulić, Ante: : Ulomci iz somborske povijesti do kraja XVIII. stoljeća, 187.

37

SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787.

Kako su, nakon elibertacije grada, uz već prisutne Bunjevce, u Sombor počeli da se doseljavaju rimokatolici najpre nemačke, a zatim mađarske i slovačke narodnosti (najčešće kao zanatlije, trgovci ili činovnici), franjevci su nedeljne ili praznične propovedi u crkvi držali na „ilirskom“, nemačkom (od 1750) i na mađarskom jeziku (od 1771). Sedamdesetih i osamdesetih godina XVIII stoleća sistematski je, trudom franjevaca, opremana unutrašnjost nove crkve Svetog Trojstva (zvona, orgulje, propovedaonica, oltari, slike, skulpture). Odlukom Glavne skupštine franjevačke provincije Sv. Ivana Kapistrana, održane 1777. g. u samostanu Sv. Antuna u Baji, u somborski samostan premeštena je škola za „ilirske“ propovednike (bogoslovija) iz franjevačkog samostana u Budimu, a kasnije su (u leto 1783. godine) u somborsku bogosloviju raspoređeni i nastavnici (ili lektori) iz dotadašnje bogoslovije u petrovaradinskom franjevačkom samostanu Sv. Franje.104

Služba Bone Mihaljevića u Somboru i poslednje godine franjevačkog samostana

S proleća 1778. g. na franjevačkoj skupštini u Radni (nedaleko od Arada) za nedeljnog propovednika na ilirskom jeziku u somborskom franjevačkom samostanu izabran je Bona Mihaljević, koji u hronici piše da je svoju apostolsku službu u Somboru odmah potom (početkom maja) i započeo.105 Prvi njegovi potpisi zapisani su u matičnoj knjizi krštenih i u matičnoj knjizi umrlih crkve Svetog Trojstva u Somboru 4. juna, a u matičnoj knjizi venčanih 25. juna 1778. godine (Bona Mihaljević će, između 1778. i 1782. godine, veoma često biti navođen u matičnim knjigama, kao fratar koji je krštavao, venčavao ili držao opela, sve dok ove svešteničke dužnosti nisu prenete na svetovnog župnika i njegove pomoćnike, krajem 1781. godine).106 Prema već usvojenom
104 Mihaljević, Bona: ibidem, 40, 59. 105 Mihaljević, Bona: ibidem, 41, 65. 106 Matična knjiga krštenih crkve Svetog Trojstva u Somboru 1775-1780; Matična knjiga venčanih 1769-1781; Matična knjiga umrlih 1775-1781, Istorijski arhiv Sombor, Zbirka matičnih knjiga (fond 9).

38

107 Mihaljević. i upravnik Bratstva Sv. kao slobodan i kraljevski grad. uživao i Jus Gladii ili „Pravo mača“.108 Na Markovdan. jula 1779. Bona: ibidem. Bona: ibidem. 45. Bona: ibidem. 46. nedeljni propovednik na ilirskom jeziku bio je.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. povremeno. na velikoj svetkovini polaganja kamena temeljca za Kapelu Blažene Gospe Marije Snežne. koji je Magistratu omogućavao da sudi i da izvršava i najteže presude). pravilu. Bona Mihaljević je predvodio tradicionalnu procesiju izvan grada na blagosiljanje useva u poljima. 108 Mihaljević. ostavljao i zapise o sebi. Mihaljević je pročitao vernicima odobrenje kaločkog nadbiskupa za gradnju kapele i polaganje kamena sa zapisom (kapela se nalazila na uzvišici. g. na gubilište ispratio Jovana Santovačkog i Mariju Staparsku (Sombor je.107 U zabeleškama svoje hronike Mihaljević je. u neposrednoj blizini salaškog naselja Čičovi. pa tako saznajemo da je. sa desne strane puta prema Sonti. Franje i Bratstva katiheta (ili Bratstva nauke hrišćanske). jula. 11. godine.109 Iste godine. a bila je zadužbina uglednog Stranica iz matične knjige venčanih iz 1778. 25. sa zapisima Bone Mihaljevića 39 . g. sa gvardijanom Antonom Josićem. istovremeno. 41. 26. 109 Mihaljević. aprila 1780.

staratelja morala i ispitivača.110 Početkom septembra naredne godine kapela je bila završena. Bona Mihaljević je ponovo potvrđen za nedeljnog ilirskog propovednika somborskog franjevačkog samostana (Concionator Domini Illyrici). uz muziku i pucnjeve iz prangija. koji je vladao u duhu ideja liberalizma. kao i za upravnika oba bratstva (sv. župskog veroučitelja (katihetu). a posebno u verskom i administrativnom životu na prostoru carevine. Bona: ibidem. Franje i katiheta). Već prvih meseci njegove vladavine došlo je do brzih i vidljivih promena u svakodnevnom. 50. racionalizma i prosvetiteljstva. od crkve Svetog Trojstva do nove kapele.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. godine preminula je carica Marija Terezija. verovatno najnapredniji vladar u dugoj povesnici kuće Habsburga. g. Već početkom maja 1781. paroh iz Bača Franja Gažlević.111 Godine 1781.113 a početkom jeseni iste godine na snagu je stupio i 110 111 112 113 Mihaljević. 40 . Mihaljević. 49. g. vladarskom naredbom zabranjeno je svim pripadnicima franjevačkog reda da primaju uputstva od vrhovne uprave u Rimu. 47. Mihaljević. somborskog senatora i nekadašnjeg gradonačelnika Josipa Joze Markovića). pa je Bona Mihaljević predvodio procesiju sa velikim mnoštvom naroda. Mihaljević. Potpis Bone Mihaljevića u matičnoj knjizi crkve Svetog Trojstva 1778. 50. koju je blagoslovio. koju je nasledio sin Josip II. Bona: ibidem.112 Krajem 1780. Bona: ibidem. što će se uskoro osetiti i u Somboru. Bona: ibidem.

Kako su građani slobodnog i kraljevskog grada Sombora. najviše za izgradnju škola (ujedno je crkvi oduzeo i primat nad obrazovanjem. a da parohije (župe) budu dodeljene svetovnom kleru. „Tolerancpatent“ cara Josipa II 41 . po sedmom članu Prvilegijalnog pisma carice Marije Terezije.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. uživali pravo patronata. tradicionalno naklonjeni franjevcima. a njihovu imovinu (zgrade i zemlju) iskoristio je u prosvetiteljske svrhe. Sombor. 61. dugo vremena su se odupirali ovoj nameri 114 Stepanović. Milan: Povelja slobodnog i kraljevskog grada Sombora. Car Josip II bio je vidno nenaklonjen katoličkim monaškim zajednicama. odnosno izbora sveštenika svoje konfesije. pa je ukinuo velik broj manastira širom monarhije. Promenu političke klime iskoristila je Kaločka nadbiskupija koja je godinama težila da franjevcima bude oduzeta parohijalna služba u gradovima i naseljima gde su postojali franjevački samostani. koje je poverio školama i svetovnim profesorima). 2008. Tri godine kasnije zvanično je ukinuo i neke monaške redove u Austrijskom carstvu.114 somborski rimokatolici (pre svega Bunjevci). kojim su podanici pravoslavne i protestantske veroispovesti dobili punu slobodu vere i sva građanska prava. str. znamenit Toleranzpatente – edikt o verskoj toleranciji.

116 Somborskim franjevcima oduzeta je kapela Sv. stoljeća. dvojica čelnika grada imala neposredan materijalni interes). Ante: : Ulomci iz somborske povijesti do kraja XVIII. 52.115 To je naredbom kaločkog nadbiskupa barona Adama Patačića i učinjeno 1. na sednici Kraljevske i bačko-kaločke nadbiskupske komisije. Roka. Sekulić. počev od sutrašnjeg dana.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. 116 Mihaljević. odnosno odore i pojaseve). 52. senatora i (Mihaljević nije odoleo to da naglasi) malobrojnog naroda. na misi. novembra iste godine. Roka na Velikom katoličkom groblju.117 Tri dana kasnije. gradonačelnika. odnosno biskupijskom sveštenstvu. u prisustvu najuglednijih građana i bratstva franjevaca. a u parohijalni dom novog župnika prenesena je i krstionica. Kaločke nadbiskupije. dotadašnji praznični propovednik u franjevačkom samostanu. Vernicima je dan ranije. Polovinom septembra 1781. Istog dana franjevci su župniku Jagodiću predali crkveni pribor (kalež. odlučeno je da se uprava nad somborskom župom oduzme franjevcima i preda svetovnom parohu. 118 Mihaljević.118 115 Mihaljević. čime je parohijalna jurisdikcija u Somboru i zvanično oduzeta franjevačkom samostanu i predata novoimenovanom župniku Stjepanu Jagodiću. 117 Mihaljević. Bona: ibidem. koja je imenovana za parohijalnu crkvu i u kojoj je. župniku Jagodiću (objava je pročitana na „ilirskom“ i nemačkom jeziku). Za Jagodićevog pomoćnika (kapelana) bio je određen Filip Mihaljević. 185. 42 . u prisustvu generalnog vikara. belo i crno ruho. župnik Stjepan Jagodić je zvanično uveden u dužnost. godine. uprkos uzdržanosti ili protivljenju većeg dela somborskih senatora i članova „opštestva“ (osim nekolicine političkih prvaka od kojih su. 51. kako navodi Bona Mihaljević. na nedeljnoj misi u crkvi Sv. objavljeno da. Bona: ibidem. novembra održana ponti�ikalna misa sa proglašenjem Stjepana Jagodića za prvog paroha slobodnog i kraljevskog grada Sombora. 52. Bona: ibidem. kao i zastave oba bratstva ilirskih i nemačkih veroučitelja. za primanja sakramenata i sve sveštene radnje treba da se obrate novom parohu. 1. Bona: ibidem. Bona Mihaljević je župniku Jagodiću predao bratstveničke knjige i spiskove.

Bona: ibidem. Mihaljević je 16.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. godine. Mihaljević. Bona: ibidem. Mihaljević. 56. 57.119 Mada su izgubili parohijalnu nadležnost. Bona: ibidem. U uvodnom delu svog odgovora Magistrat saopštava da se sa gvardijanovim pismom upoznao putem mnogo poštovanog oca Bone Mihaljevića. g. 53. 119 120 121 122 123 Mihaljević. 58. kojih je. inače presvetlog i žarkog propovednika reči božije. bilo dvadeset i dvojica. tiho i uporno opirala odluci nadbiskupa o promeni parohijalne jurisdikcije u Somboru.123 Bona Mihaljević je nastavio da obavlja dotadašnje dužnosti. mati Isusova. godine. zaštitnika župne crkve (ranije grobljanske kapele). od čega su samo bunjevački salašari dali 150 forinti.121 Na praznik sv. služio misu. bili su začuđeni onim što su čuli o njemu i blagoslovio ih je Šimun“. franjevci su u Somboru služili mise i ispovedali vernike. mada bez otvorenog suprotstavljanja. čija se većina članova. koja se nikad bilo kojom dostojnom zahvalnosti ne može nadoknaditi. a njegovim staranjem i trudom u leto te godine prefarbana je i pozlaćena nova katedra (propovedaonica) u crkvi Svetog Trojstva. Mihaljević. naglašavajući da se sa pobožnom odanosti seća sve stalne i neumrle revnosti spomenutih otaca. prilikom prve mise Nikole Tomašića. 53/54. završena još 1780. godine) Bona Mihaljević je rukovodio obredom pred spomenikom Svetom Trojstvu. a gvardijan Jeronim Jakočević poslao je oproštajno pismo Magistratu. Bona: ibidem. avgusta 1782.120 Prilikom nesrećnog stradanja jedne devojke Bona Mihaljević je u martu 1782. održao propoved o temi „Josip i Marija. pa Bona Mihaljević beleži kako je krajem 1781. 43 .122 Na franjevačkoj skupštini o prazniku sv. g. Mihaljević. devojku snabdeo sakramentima i sutradan je sahranio. Magistrat je gvardijanu odgovorio toplo i sa poštovanjem. Roka. Franjevcima su na raspolaganju ostavljeni samostan i crkva Svetog Trojstva. inače Somborca. prema spisku. Stjepana Kralja određene su pojedinačne dužnosti svih fratara. za koju je izdvojeno 650 forinti sakupljenih od dobrovoljnih priloga vernika. Bona: ibidem. aprila 1783. Na Veliku subotu (19.

55. Inače. godine. koji je 15. na samom početku vladavine cara Josipa II (Hoško. koji je izričito propisao da broj članova provincije ne sme da pređe tada zatečeno stanje. uskršnju nedeljnu misu otpevao u našoj crkvi Stjepan Jagodić. Zagreb. 126 Mihaljević. godine. Bona: ibidem. kada je u velikoj franjevačkoj crkvi istog imena odslužio i prazničnu misu. Ivana Kapistrana ograničila je još carica Marija Terezija zakonom iz 1767. služila u svojstvu pomoćnika mesnih paroha po selima u okolini Sombora). Bona: ibidem. u avgustu 1783.124 Odnosi somborskih franjevaca sa ovdašnjim svetovnim župnikom Jagodićem. Bona: ibidem. 44 . br. 59. Frano Emanuel: Franjevci u Slavoniji i Podunavlju u vremenu kasnog joze�inizma. 59. godine. aprila 1783. 2005. na praznik Svetog tela Kristovog. bili su uljudni. g. asistirao u pevanoj misi 124 Mihaljević. sedam bogoslova i četiri laika (nekolicina navedenih franjevaca je. 149). prilikom procesije od groba Gospodnjeg u crkvi Sv.125 Na godišnjoj franjevačkoj skupštini u Budimu. paroh mesni. Croatica Christiana periodica.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. juna 1783. u crkvi Sv.126 Bona Mihaljević je 19. 125 Mihaljević. a Ugarsko namesničko veće ponovilo je ovu odluku i 1781. kao članovi franjevačke zajednice u Somboru navedena su 23 sveštenika (misnika). juna te godine predvodio i procesiju na praznik Svetog Trojstva. Trojstva do spomenika na trgu. pa Mihaljević zapisuje kako je 20. Trojstva. 61. inače mirnim i učtivim čovekom. istovremeno. Zapis o pismu gvardijana Jeronima Jakočevića iz protokola somborskog Magistrata za 1781. broj franjevačkih redovnika u provinciji Sv. g. godine. na gradskom trgu pored samostana.

130 Prvi somborski svetovni župnik Stjepan Jagodić preminuo je iznenada 28. Stephanus: ibidem. Bona Mihaljević je imenovan za glavnog propovednika i duševnog staratelja (spiritualusa) franjevačkog samostana u Somboru.128 Prema podacima Kaločke nadbiskupije. Bona: ibidem. kao i 495 još nedoraslih. Mihaljević. kada je misu služio titularni biskup kalofenski i pomoćni biskup kaločki Karl Franc Palma. a 4. Danielu Miterpaheru. utrošen za bojadisanje i pozlatu oratorija i ograde na koru crkve Sv. Bona: ibidem. zaštitnika reda. a u gradu je. Trojstva. 62. istovremeno. Bona: ibidem. avgusta 1784.127 Mihaljevićevim staranjem prikupljeno je 240 forinti iz priloga vernika. oktobra te godine držao je „ilirsku“ propoved o prazniku sv. Sutradan je njegovo telo bilo preneto u crkvu Svetog Trojstva gde je Bona Mihaljević održao posmrtno slovo. a taj iznos je u novembru 1783. godine. pečujskom kononiku i kraljevskom nadzorniku rimokatoličkih narodnih škola u Bačkoj županiji. bilo 3814 rimokatolika (Bunjevaca. u 64. 62. 62.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. Mihaljević.132 Prema podacima iz uverenja somborskog Magistrata. Bona: ibidem. Trojstva. a Jagodić je bio sahranjen u kripti ove crkve. a zatim i na dan zaštitnika ove crkve. 63/64. kada je u svojoj besedi zahvalio priložnicima koji su omogućili izradu velike slike Sv. a Bona Mihaljević u hronici beleži za njega da je bio pobožan. godini života.129 Veće propovedi u crkvi Svetog Trojstva Mihaljević je držao i naredne godine. g. ponizan i primeren. 135. g. Mihaljević. 64. svet. 59. prvo na praznik Duhova. Katona. koja je postavljena iznad glavnog oltara u istoimenoj somborskoj crkvi. Mihaljević je u to vreme već imao zdravstvene tegobe. Već početkom septembra iste godine zaslužni nedeljni 127 128 129 130 131 132 Mihaljević. 45 . Mihaljević. živelo i 8900 stanovnika pravoslavne vere. 63. u Somboru je 1783. Franje. jula 1784. Nemaca i Slovaka) doraslih za ispovest. maja 1784. 30.131 Na godišnjoj franjevačkoj skupštini u Tolni. severno od Sombora. Bona: ibidem. Mađara. zbog kojih je odlučio da se privremeno povuče i da prihvati službu pomoćnika u obližnjem šokačkom selu Beregu (Bački Breg).

65. 22. Bona: ibidem. U aprilu je. Mihaljević. godine. Mihaljević. on je održao misu u franjevačkoj crkvi i predvodio je procesiju oko spomenika Svetom Trojstvu. da je časni otac Bona Mihaljević. Mihaljević će službu pomoćnika paroha u Beregu obavljati svega nekoliko meseci tokom jeseni i zime 1784/85. pokaže svoju zahvalnost. Već 11. 23 franjevca. Stoga. za administratora somborske župe postavljen sveštenik Matija Slatković. tako da nam je žao što će nas napustiti. piše: Dole potpisani objavljujemo ovim svima kojih se tiče.135 Na spisku somborskog franjevačkog samostana nalazila su se 1785. Mihaljević. Bona: ibidem. čuvar svetog obrednog nameštaja. Prvih nekoliko dana boravka u Somboru Slatković je stanovao u franjevačkom samostanu. g. 46 . na trgu pored samostana. u rasporedu dužnosti članova somborskog franjevačkog bratstva.136 Na praznik Svetog Trojstva. naročito svojom skromnošću i prijatnim načinom ophođenja svakog je pridobio. nekadašnji ceremonijar kaločkog nadbiskupa Adama Patačića. koji je podignut 1774. Ivana Kapistrana u Somboru. bibliotekar. 133 134 135 136 propovednik ilirskog jezika otac Bona Mihaljević oprostio se od Somboraca i dužnosti glavnog propovednika.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787.134 Ipak. ovdašnji Magistrat će nastojati da u buduće.133 U uverenju koje je Mihaljeviću tom prilikom izdao somborski Magistrat. g. 66. spiritual i stariji diskretnik. maja iste godine. povukao se. godine. te je svoje apostolsko zvanje nakon šest godina i tri meseca sa božjom pomoći srećno završio ovde u Somboru pošto je ranije dugo godina bio propovednik na drugom mestu. 67. Bona: ibidem. Bona: ibidem. umesto ranije preminulog župnika Stjepana Jagodića. Bona Mihaljević je zapisan kao zaslužni propovednik. u bilo kojim prilikama. 68. o trošku Mihaljević. zaslužni nedeljni propovednik na ilirskom jeziku poštovanog samostana serafskog reda Sv. Svojim pobožnim vrlinama. aprila 1785. prethodnih šest godina vršio sa najvećim žarom i odanošću apostolski zadatak propovednika na veliku utehu i duševnu korist slušatelja i tek nakon toga od velikog tereta mučen. posle čega će se vratiti u Sombor. radi njegovih izvrsnih zasluga slavnom konventu ili samostanu.

68.137 Početkom juna 1785. u Sombor je inkognito stigao Johan Baho de Dezer. tadašnjeg administratora Komorske uprave u Somboru pl. Pavla Krušpera. Bona: ibidem. Lični pečat (signet) župnika Matije Slatkovića 47 . 138 Mihaljević. Somborski franjevački samostan je 20.139 137 Mihaljević. Roka na Velikom katoličkom groblju. On je. na kraju. koji je. posle čega je odmah otputovao iz Sombora (dva dana kasnije on je u Baji svečano ustoličen za velikog župana četiri županije – Bačke. franjevački samostan detaljno pregledao. Temišvarske i Krašovačke). juna 1785. bio na ručku koji je priredilo franjevačko bratstvo.138 Događaji koji će uslediti nakon godinu dana razotkriće pozadinu njegovog tadašnjeg boravka u Somboru. 139 Mihaljević. narodne i Gramatikalnu školu i. kraljevski izaslanik. godine. posle čega je pregledao i Gradsku kuću. Torontalske. bez objašnjenja. Bona: ibidem. g. sa pravoslavnim sveštenstvom i mnogobrojnim gostima. vojne kasarne. Bona: ibidem. posetio pravoslavni vladika bački Josif Jovanović Šakabenta.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. crkvu Sv. prilikom kanonske vizitacije svoje eparhije. 68. 69.

juna 1786. 69. Bona: ibidem. održana je u crkvi Svetog Trojstva. jula 1786. prilikom boravka u Somboru. koji je prenoćio u kući dvorskog upravnika. jula pregledao još jednom ceo franjevački samostan i oba vrta. u svom spisu o prošlosti Sombora. na Uskrs 1786. Sledećeg jutra. Slatković. godine. koji je 2.144 Istog dana (9. Mihaljević.142 Mihaljević beleži kako je 30. Roka 18. u popodnevnim časovima stigao je u Sombor austrijski car Josip II. 70. car je otišao iz Sombora. 71. Roka na Velikom katoličkom groblju. koji je svečano uveden u zvanje na misi u župnoj crkvi Sv. Bona: ibidem. Matija: ibidem. 71. godine. jula 1786) car je.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. za koju Bona Mihaljević u svom rukopisu naglašava da je on predvodio. Mihaljević. o prazniku Marije Porciunkule.141 Poslednja svečana misa u Somboru. car Josip II upitao u kojoj crkvi vrši službu. 71. pošto je odslušao nedeljnu misu u crkvi Svetog Trojstva. godine. Bona: ibidem. u Sombor ponovo stigao kraljevski izaslanik i veliki župan Johan Baho.145 Slatković. 146 Slatković navodi i da je car polovinu samostanskog 140 141 142 143 144 145 146 Mihaljević. avgusta 1785. 13. odredio da u ovom zdanju bude smešteno administrativno središte Bačke županije. u Segedin. Mihaljević. na predlog velikog župana Johana Bahoa. a kada je saznao da je župnik sa službom u crkvi Sv. Mihaljević. kao zaslužni propovednik. Bona: ibidem. 8. Bona: ibidem. u poslepodnevnim časovima.143 Nedelju dana kasnije.140 U martu naredne godine rimokatolički članovi somborskog Magistrata i Opštestva izabrali su za gradskog župnika dotadašnjeg administratora somborske župe sveštenika Matiju Slatkovića. godine. raspustio somborski franjevački samostan. Bona Mihaljević beleži kako je. godine. beleži kako ga je. kada je svečanu misu služio župnik Matija Slatković. car je ljubazno darovao parohiji franjevačku crkvu. juna 1786. preko Čonoplje. 70. držao „ilirsku“ propoved 2. a crkvu Svetog Trojstva imenovao je parohijalnom crkvom i dodelio je župniku Matiji Slatkoviću. Bona: ibidem. 48 . Mihaljević.

koja se ogledala u stvaranju novih župa i novčanog fonda za izdržavanje sveštenika. Ivana Kapistrana realno je izgubila i dva svoja najveća i najvažnija samostana u Osijeku i Budimu. Magistrat slobodnog i kraljevskog grada Sombora Austrijski car Josip II 49 .SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. oktobra 1785. 149 Hoško. smatrano je da su monaški redovi manje prikladni za takvo preustrojstvo. Matija: ibidem. Tolni i Pakšu. provincija Sv. g. 148 Hoško. g. Ivana Kapistrana. koji su ukinuti carskom odlukom (1786. 147 Slatković. u Požegi i Temišvaru). ukinuti su samostani u Petrovaradinu i Somboru. 150.148 Istovremeno. g. u Rumi.149 Povod za raspuštanje franjevačkog samostana u Somboru mogao da se nađe u činjenici da je 18. 147 Raspuštanje franjevačkog samostana u Somboru može da se razume samo u kontekstu opšte politike doba joze�inizma prema katoličkim monaškim redovima. 150. U reorganizaciji dušebrižništva. Slavonskom Brodu. ostala bez devet svojih samostana. pa je franjevačka provincija Sv. 1787. Frano Emanuel: ibidem. 13. Staroj Gradiški. zdanja dao na upotrebu parohiji. g. a 1789. za svega tri godine. Frano Emanuel: ibidem. a drugu polovinu Bačkoj županiji.

sv. Novi Sad. i 1786.152 Narednog dana. prilikom svoje posete Somboru. Arhiv Vojvodine. Letopis Matice srpske. ukinuo somborsku Gramatikalnu školu u kojoj su predavači na sve tri godine. senatora i direktora srbsko-narodni osnovni škola u Somboru. 152 Objavljivanje carske odluke o adaptiranju franjevačkog samostana u Somboru za županijsku kuću. kartuzijanci i pavlini – ostalim redovima rad je bio dopušten samo ako su se bavili obrazovanjem ili socijalnim delatnostima). kako piše Bona Mihaljević. kao i pedagog. Bács-bodrogh vármegyei történelmi társulat évkönyve. Novi Sad. 50 . i predato mirskom sveštenstvu. kut.151 Ipak. najduže zadržao u razgovoru. pa su njeni upravnici bili ugledni lektor jubilat (najviši prosvetni naslov u ustrojstvu franjevačkih teoloških škola) teolog Tadija Bošnjaković (1775-1783). 1882. Bona: ibidem. kao i za javni zatvor. g. očito je da je raspuštanju samostana najviše doprinela potreba da se u gradu. 129. jula 1786. te �ilozofski i teološki pisac Jerolim Jakočević (1783/84). detaljno pregledao i premerio samostan). Fond Bačko-bodroške županije. A[leksandar]: Život Luke Stojačkovića. a da im je dušebrižništvo (parohijska vlast) oduzeto još u jesen 1781. bez ikakvih razloga. nenajavljeno. I. 131. obezbedi adekvatan smeštaj za županijske službe (svakako nije bez razloga tadašnji veliki župan Bačke županije Johan Baho. sa kojim se car. knj. na najveće zaprepašćenje građana. Već 16. S[tojačković]. kao i u četvrtoj (preparandijskoj ili pripravničkoj) godini bili franjevci somborskog samostana. Bilo je glasina da je samostan raspušten i usled nesporazuma i sukoba koje su franjevci imali sa somborskim pravoslavnim sveštenstvom. 71. a ujedno se zahtevaju planovi rekonstrukcije zgrade i predračun troškova. 151 Budai. 114/1786. Bačka županija je objavila carsku odluku kojom se franjevački samostan u Somboru adaptira za županijsku kuću. godine. verovatno je pospešila i ubrzala carsku odluku o raspuštanju samostana (nakon što su ukinuti kontemplativni monaški redovi – karmelićani. 1897. Zomor. posebno sa žustrim i preduzimljivim ovdašnjim protom Hristiforom Popićem. g.150 Činjenica da franjevci više ne održavaju nastavu u školi. 140. stanove činovnika. odlukom kraljevskog izaslanika i velikog župana 150 Mihaljević. Gero: Zombor város multjából.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. Franjevci su i rukovodili radom ove škole. koji je te godine određen za sedište administracije Bačke županije. u dva navrata 1785. 120.

154 Obaveštenje Bačke županije o raspuštanju franjevačkog samostana u Somboru. 13. decembra 1786. podeljene su između samostana u Baču i Baji.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. Fond Bačko-bodroške županije. oktobra 1786. tako da somborskom svešteniku.154 a adaptacija franjevačkog samostana u županijsku zgradu i zatvor bila je u toku već polovinom novembra te godine. zahvaljujući njegovom trudu i trudu njegovih kapelana. a uz pomoć širokogrudih građana. od 10.155 Kraljevski poverenik Nikola Latinović i zvanično je 10. raspušten je i somborski Magistrat. 144. 153 Mihaljević. iz 1786. za potrebe bogosluženja pribavljeno je četiri puta više od onog što su fratri odneli sa sobom. 51 . Novi Sad. 107/1786. a preostale za službu najpotrebnije dragocenosti. Istorijski arhiv Sombor. ništa drugo nije ostalo. predao crkvu Svetog Trojstva župniku Matiji Slatkoviću. zlatno i srebrno posuđe i druge vrednosti. 614/1786. g. Fond Magistrata. Johana Bahoa. Bona: ibidem.156 Odluka o adaptiranju samostana Obaveštenje somborskom Magistratu o u županijsku zgradu. sem praznih zidova. g. 71. Ipak. Arhiv Vojvodine. g.153 O raspuštanju franjevačkog samostana Županija je zvanično obavestila gradski Magistrat 10. kut. Matija: ibidem. 155 Somborski franjevački samostan se adaptira za županijsku zgradu i zatvor. 156 Slatković. oktobra 1786. koji u svom zapisu govori kako su crkvene dragocenosti poslate u riznicu u Budim. godine. Acta Anni. ukidanju samostana.

157 Odlaskom somborskih franjevaca nestao je i najveći deo knjiga iz samostanske biblioteke. sačinjen je popis franjevaca koji su se zatekli u samostanu prilikom otpuštanja. novembra. Segedin i Veprovac). Baji. Krnjaju. Izveštaj Johana Bahoa Bačkoj županiji o adaptiranju franjevačkog samostana u Somboru. 52 . zbirka „Inventarium Zombor Franciscaner“. od 14. a kraj njegovog imena zabeleženo je da prelazi u franjevački samostan u Baču (ukupno su trojica franjevaca prešla u Bač. g. Feldvar. za koga je navedeno da je preminuo pre iseljenja. Novi Sad. decembra 1786. Popisano je 20 imena članova dotadašnjeg franjevačkog bratstva u Somboru. a ostali su raspoređeni u Zemun.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. 35. g. Drugi po redosledu bio je zapisan Bona Mihaljević (Bonus Mihalievich). 157 Popis redovnika franjevaca koji su se zatekli u somborskim samostanu 12. Bogata biblioteka ili knjižnica somborskog franjevačkog samostana bila je zatvorenog tipa i koristili su je samo monasi. Almaš. Novi Sad. Našice. Rac Miletić. a kraj svakog imena zabeleženo je i mesto budućeg boravka. prigodom ukidanja. Dva dana kasnije. Arhiv Vojvodine. kao i znatan deo arhivalija koje su posle pronalažene po Budimu. Apatin. Sentomaš. 12. među kojima je i Johan Nibl. Mohač. Parabuć. Fond Bačko-bodroške županije. novembra 1786. Cernik. Baču i u drugim mestima. 23. decembra. Nemeš Militič. jedan je ostao u Somboru kao pomoćnik župnika.

decembra 1786. g. 53 .SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. Popis somborskih franjevaca zatečenih u samostanu 12.

sedam rečnika i gramatika. godine. sedam iz oblasti matematike.. odnosno 71 knjiga iz nekadašnje franjevačke biblioteke (pojedini naslovi zastupljeni su bili u više primeraka). 32. a bilo je i osam naslova poezije. 1978. Antal: Knjige somborskog franjevačkog manastira 1786. devet na hrvatskom i pet na mađarskom jeziku. pred napuštanje Sombora.159 Na popisu načinjenom 27.. Novi Sad. g. od kojih je 317 bilo na latinskom jeziku. Fond Magistrata.160 Komesar likvidacije i kraljevski poverenik Nikola Latinović je. 1049/1789. a prema popisu. dve i po godine posle odlaska franjevaca iz Sombora. 34 na nemačkom. šest iz �izike. juna 1789. načinjenom u decembru 1786. 38 na italijanskom. Bibliotekarski godišnjak Vojvodine 1977. 54 . Antal: Knjige somborskog franjevačkog manastira 1786. 159 Hegediš. g. u 12 su bili zastupljeni grčki i latinski klasici. uprkos uputstvu Namesničkog veća da biblioteka somborskih franjevaca bude razdeljena po drugim samostanima. 160 Popis knjiga franjevačkog samostana.158 Oblasti teologije pripadalo je 339 naslova. tri iz pedagogije i dva iz arheologije. g.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. Istorijski arhiv Sombor. u nekadašnjem samostanskom zdanju nalazila su se još svega 23 naslova. knjige spakovao i 158 Hegediš. Acta Anni. pet iz medicine. 14 je bilo iz istorije. brojala je 403 naslova (uz četiri rukopisa i četiri blagajničke knjige). 32/33. Prve dve stranice popisa knjiga samostanske knjižnice iz decembra 1786.

175/1787. Novi Sad. g. a možda i dva veka. nakon duže od jednog. 55 . januara 1787. a u zapisu knjige umrlih otaca i braće franjevačkog manastira u Baču zabeleženo je da je Izveštaj o primopredaji franjevačkog samostana u Somboru. 46/1787. kut. 162 Primopredaja franjevačkog samostana u Somboru za potrebe Bačke županije. poslao na nepoznatu adresu u Budimu. januara 1787. Arhiv Vojvodine.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. godine. pred kraj svog monaškog života. Fond Bačko-bodroške županije. 33.. Arhiv Vojvodine.162 Sombor je tako. godini života. ostao bez franjevaca. kao ilirski propovednik. kut. g. U franjevačkom samostanu u Baču Mihaljević je poživeo još 18 meseci nakon odlaska iz Sombora i tu je preminuo u 47. a županijska administracija je već početkom februara bila useljena u nekadašnje franjevačko zdanje. vratio tamo odakle je dvadeset godina ranije. 148. i počeo službu. smeštene u franjevačkom samostanu u Somboru. zbog čega je kameralno računovodstvo tražilo od Namesničkog veća da najstrože zahteva objašnjenje o tom Latinovićevom svojevoljnom postupku. Novi Sad.161 Izveštaj o primopredaji franjevačkog samostana u Somboru za potrebe Bačke županije sačinjen je 11. a Bona Mihaljević se. 161 Hegediš. 149. Fond Bačko-bodroške županije. Antal: Knjige somborskog franjevačkog manastira 1786. Narudžbina sveća za potrebe kancelarije Bačke županije. od 11.

Datum smrti Bone Mihaljevića unet je. Arhiv samostana. 13. avgusta 1788. decembra 1786. P. 163 Catalogus Defunetorum Patrum & Fratrum in Conventu Bacsiensi… ab Anno 1699.163 Zapis o smrti Bone Mihaljevića u knjizi umrlih otaca i fratara franjevačkog samostana u Baču. kao primedba. 56 . a koji je nosio konačan datum od 26. i u zasebnoj koloni. Franjevački samostan u Baču.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. g. Bonus Mihalyevich Conter Emeritiy). avgusta 1788. od 13. godine. u već pomenut Popis redovnika franjevaca koji su se zatekli u somborskim samostanu 12. juna 1789. godine u Gospodu usnuo časni otac Bona Mihaljević. g. zaslužni propovednik (1788 Die 13tia Augusti Pie in Domino obüt R.

sada sv. III. Stokanov. 165 Stokanov. kako je Mihaljevićev spev „Kripost posli smrti živi“ nazvao u svom radu R. godine u Somboru. a tek u spevu dolazi do punog izražaja. Crucis Nunc vero Divi Joannis a Capistrano ab Anno D[omi]ni 1717. koja u hronici povremeno samo zaiskri. Spisateljski rad Bone Mihaljevića: hronika i spev Možemo da pretpostavimo da se tokom preostalih godinu i po dana života u Baču Bona Mihaljević. Radivoj: Sombor u 18. do godine 1787. Cittis Zomboriensis P. a i u posveti je zapisana ista godina.165 U Mihaljevićevim delima jasno se naziru dve stvaralačke ravni – ona sveštenička. koju je Mihaljević sastavio „blagonaklonom lektoru“ (verovatno jednom od profesora – lektora nekadašnje somborske franjevačke bogoslovije). ord. nije prevedena). ispisana je na drugoj strani prvog lista (na žalost. 2002.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. Novi Sad. Min. Stokanov): „Extractus Prothocolli Veneribilis Conventus L. i ona književnička. XVIII stoleće. R. knj. Ivana Kapistrana. Hronika Za istoriju Sombora i franjevačkog reda u Somboru neuporedivo je. godina kao vreme sadašnje. a datirana je 22. naravno. a delimično i nastala tokom njegovih osam godina boravka u Somboru164 – Hronike franjevačkog samostana i njegovog analogona ili stihovanog ogledala. sažeta. veku u „Zgodopisu“ samostana franjevačkog. deui iterum ab Anno usque annum 18= Zomborini Conscriptum de Antiquitate hujus Civitatis“ ili u prevodu: „Izvod hronike časnog samostana slobodnog i kraljevskog grada Sombora časnih otaca reda male braće nekada Provincije Bosne Srebrne Sv. čiji je pun naslov (barokni u svojoj cizeliranosti. bez neočekivanih iskakanja u sadržaju i formi. 57 . usque ad Annum 1787. važnije njegovo obimnije delo. Somborcima sastavljene o prošlosti ovog grada“. obstia Provinicæ olim Bosnæ Argentinæ S. januara 1787. od godine gospodnje 1717. uzdržana. pretežno bavio sređivanjem svoja dva rukopisa pripremljena. pisano na latinskom jeziku. 93. P. kako piše R. Posveta. Krsta. verovatno pred samo preseljenje Bone 164 Na nekoliko mesta Mihaljevićeve hronike pominje se 1787. kao zaslužni (ili umirovljen) propovednik. pre početka hronike.

S. sa kompletnom signaturom (Archivum PP. P. 61). Budae. Coll. div. Mihaljevića u Bač. Prikupljajući građu za svoju knjigu „Razprava o podunavskih i potiskih Bunjevcih i Šokcih“. a dve nepaginarane (prvi list) i 184 paginirane stranice rukopisa (ukupno 93 lista). Zombor“). S.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. veličine 275 x 185 mm. nakon raspuštanja samostana 1786. Rukopis hronike je veoma čitak. Franc. već je reč o prepisu ili ispisima iz „Letopisa franjevačkog samostana u Somboru“ („Protocollum Conventus P.F. Geuv. objavljenoj na 58 Naslovna strana Hronike Bone Mihaljevića i stranica sa posvetom sastavljača Hronike . pa je moguće da je Mihaljević imao pomagača pri pisanju jer se znatno razlikuje njegov svojeručni zapis posvete od ostalog dela teksta. opšti propovednik franjevačkog reda provincije sv. ukoričene su u tvrd povez crnih korica. koji je. a navodi ga. Hronika fra Bone Mihaljevića u znatnom delu teksta ne predstavlja izvorno delo. Ioannis a Capsitrano concionator generalis (otac Bona Mihaljević. Mihaljević je posvetu potpisao kao P. Ivana Kapistrana). dospeo do arhiva u Budimu. fasc. tu ga beleži bunjevački prosvetitelj Ivan Antunović. u svojoj doktorskoj disertaciji. Bonus Mihalevich O. godine. Francis.

svakako. znatno opširniji nego oni iz prethodnih godina. pa je. latinskom 1940. objavljeni u njihovim knjigama. Ivan: ibidem. On se. a prepis je bio završen 9. godine. te je očito da je na raspolaganju imao njegov izvorni rukopis ili. Ta činjenica. Sudbina Mihaljevićevog rukopisa dugo nije bila poznata. za najstarije podatke o Somboru. 69. 59 . koji su njegovi prethodnici vodili urednije tek od proglašenja Sombora za slobodan i kraljevski grad (24. očito. Bukinac. aprila 1749). koju je oko 1805. pozvao na oca Bonu Mihaljevića. ne umanjuje vrednost Mihaljevićevog rukopisa. što se vremenski poklapa sa završetkom izgradnje franjevačkog samostana u Somboru. relativno kratak vremenski period. i Beato Bukinac. pa i dnevnikom (što. Taj. tekstološki se poklapaju sa Mihaljevićevim prepisom. Mihaljevićeva hronika nazivana je u zavičajnoj istoriogra�iji zgodopisom i letopisom. 166 Antunović. 101. ona nikako nije). prepis tog rukopisa (na drugom mestu Slatković u svom radu navodi kao izvornik i Mihaljevićev spev). januara 1932. duže od jednog veka. naravno.166 Antunovićevi i Bukinčevi ispisi iz ovog „Letopisa“. godine. na latinskom sastavio tadašnji somborski rimokatolički župnik Matija Slatković. a kako su godišnji zapisi počev od 1778. Mihaljević u svom rukopisu datumski tačno i često vrlo opširno beleži stvari koje su se dogodile godinama i decenijama pre njegovog dolaska u Sombor. kada je Mihaljević došao u somborski samostan. koji sadrži i znatan broj njegovih zapisa kada je kao „ilirski propovednik“ osam godina boravio u Somboru. zauzima preko 40% sadržine hronike koja u svom naslovu obuhvata sedam decenija i premošćava skoro celo XVIII stoleće.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. ali naziv hronika najprimereniji je sadržini Mihaljevićevog spisa. Potom se. Beato: ibidem. imao pred sobom ovaj izvornik. možemo da pretpostavimo da je Mihaljević odmah preuzeo pisanje samostanske hronike ili letopisa i da je to činio znatno prilježnije i savesnije nego njegovi prethodnici. verovatnije. 100. Pomenut je posredno u jednom zapisu kratke „Hronike grada Sombora“ („Chronica civitatis Zomboriensis“). Mihaljevićevim rukopisom niko nije bavio i tek ga je bibliotekar franjevačkog samostana u Budimu. g. otac Ferdinand Kajzer (Ferdinand Kaiser) prepisao mašinski.

222. pod oznakom: 4 láda. Na kraju prepisa otac Ferdinand je zabeležio da se izvorni rukopis čuva u biblioteci arhiva u Baji. Novi Sad. Naslovna strana časopisa „Ferences Közlöny“ („Franjevački glasnik“) iz 1939. u dva nastavka XIX godišta časopisa „Ferences Közlöny“ („Franjevački glasnik“). u svojoj redakciji. 140-144.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. izvornik nalazi u arhivi samostana franjevačkih kaluđera u Baji. a prepis u Gradskoj državnoj arhivi u Somboru).167 167 Velenrajter. a kao pisca je naveo franjevca Bonu Mihaljevića (Bonus Mihalovics ferencrendi). Pavle: Spomenici iz turskog doba u Somboru – Rad vojvođanskih muzeja. 8. i početna strana sa izvodima iz hronike Bone Mihaljevića 60 . godine (str. Jedna kopija Kajzerovog mašinskog prepisa izvornog Mihaljevićevog rukopisa dospela je i u Istorijski arhiv u Somboru (pominje ga u svom radu o spomenicima iz turskog doba u Somboru Pavle Velenrajter. 1959. Rad je naslovio imenom: „A zombori szentferencrendi zárdának történet 1717-1787“ („Istorija somborskog franjevačkog samostana 1717-1787“). 2 csomó. u brojevima za maj i jun 1939. 882 sz. g. Otac Ferdinand (u ovom slučaju potpisan kao Nándor) preveo je izvode iz Mihaljevićevog rukopisa na mađarski i objavio ih. godine. sa napomenom da se 1959. odnosno 180-184). (i na naslovnoj strani rukopisa stoji pečat sa latinskim natpisom: Sigillum Bibliothecae Conventus Bajensis). g.

pre svega u jeziku. 169 Priređivač knjige je podatke o trenutnoj lokaciji izvornog rukopisa Bone Mihaljevića dobio od dr Jožefa Đenešeija (dr. Njihov prevod čuva se u Istorijskom arhivu u Somboru pod.169 Mada su. Istorijski arhiv Sombor. Zbog svega toga bila je potrebna sveobuhvatna i pažljiva redaktura postojećeg prevoda.168 Hronika Bone Mihaljevića danas se nalazi u Mađarskoj franjevačkoj biblioteci i arhivu u Budimpešti. apotekar. moramo primetiti da prevod ima značajnih manjkavosti. gramatici i pravopisu (što ukazuje da je. Ovaj latinski prepis preveli su 1970. marta 1970.1970. O kasnijoj sudbini izvornog Mihaljevićevog rukopisa saznaje se nešto više iz pisma Stipana Velina. verovatno. koji su učinili dostupnim. inv. Uz poštovanje za nesumnjiv trud prevodilaca.03. napisanog Đorđu Antiću 10. ozbiljnije i analitički bavili su se samo Ante Sekulić u svom radu 61 . jedan od najvažnijih izvornika za istoriju Sombora u XVIII stoleću. što je priređivač ove knjige i učinio. u Kecskemétu se nalazi Bonin dnevnik – u tamošnjoj arhivi među bajskim fondom. godine. g. arhivista i zavičajni istoričar. Gyenesei József). br. tadašnji kustos Gradskog muzeja u Somboru. koji. 168 Pismo Stipana Velina Đorđu Antiću od 10. Znatan broj nedoslednosti i pogrešaka u prevodu postoji i u crkvenoj i istorijskoj terminologiji. kao istorijskim izvornikom. piše: Kao što sam Vam i rekao. a da je Đorđe Antić načinio samo prvu redakturu prevoda). njome. na srpskom jeziku. od koga smo dobili i digitalne kopije mikro�ilma odabranih stranica Mihaljevićevog rukopisa. u kome. osnovni prevod načinio Pavle Velenrajter. očito. 36/4. delovi rukopisa Mihaljevićeve hronike više puta navođeni u radovima o prošlosti Sombora. stilu. a posebno u iščitavanju imena ljudi i naziva mesta (povremeno su greške u prevodu takve da potpuno izvrću smisao izvornog zapisa u suprotno značenje). 2432. a kopija na mikro�ilmu (koja je digitalizovana) nalazi se u Arhivu Bač-kiškunske županije u Kečkemetu. godine. upoređujući i sravnjujući prevod sa kopijom izvornog latinskog rukopisa Bone Mihaljevića i njegovim mašinskim prepisom. na srpski Pavle Velenrajter. na jednom mestu.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. direktora Arhiva Bač-kiškunske županije u Kečkemetu. profesora iz Santova u Mađarskoj. i Đorđe Antić. Zbirka znamenite ličnosti. Bona Mihaljević (1742-1788). posle prevoda Pavla Velenrajtera i Đorđa Antića. nije dovoljno dobro poznavao srpski jezik. To se nalazi u posebnoj zgradi.

nedostaje jedan stih. Pivaoc putnik somborski putujući pripiva“. i januara naredne godine. čije je prvo izdanje objavljeno 1756. mada naučno manje egzaktno. a da se. prema popisu.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. U svojoj kratkoj analizi Mihaljevićevog speva R. 1981. između tužbalice s početka speva. nad nekadašnjim brojnim nevoljama grada i njegovih stanovnika (ratovi. na prošlost Sombora od početka XVIII veka. kada je carskom naredbom franjevački samostan raspušten. stiha: Koji latinsku pridiku reče. str. Spev Drugo Mihaljevićevo delo. Stokanov navodi da je ova prva oda Somboru ispisana neveštim pesničkim rukopisom. str. „Ulomci iz somborske povijesti do kraja XVIII. ili je reč o štamparskoj omašci u mesečniku. 170 U tekstu Mihaljevićevog speva. 155-189) i Radivoj Stokanov u radu „Sombor u 18. objavljenog u III knjizi zbornika „XVIII stoleće“ (Novi Sad. 62 . ima jednako zanimljivu istoriju. veku u ’Zgodopisu’ samostana franjevačkog“. Pred kraj boravka u Somboru Bona Mihaljević je napisao spev „Kripost posli smerti živi. među kojima je. očito. koji je. Ispred 215. a odnosi se. Spev Bone Mihaljevića sadrži 174 deseteračka dvostiha (svega 348 stihova). nastao u razdoblju između jula 1786. godine. kao i Mihaljevićeva hronika. nedostaje stih sa kojim bi se navedeni stih rimovao (rimuju se svi ostali stihovi. odnosno svaki od preostala 173 distiha) i na koji bi se ovaj stihovani nastavak odnosio. godine. godine (u narednih sedam decenija Kačićevo delo objavljeno je u još devet izdanja). Mihaljevićev spev je ispevan ikavicom i izvornim onovremenim narodnim govorom bačkih Bunjevaca i Šokaca. sudeći po svojim poslednjim stihovima. godine. bili iseljeni. ali u nedostatku izvornika ne znamo da li je izostavljen još u Mihaljevićevoj knjižici koja je objavljena 1788. besumnje. objavljenom u XIII godištu zbornika „Kačić“ (Split. pa do vremena iseljenja franjevaca. ali je moguće i da je poznavao i književno se ugledao i na istorijsko-romantični ep „Osman“ dubrovačkog pesnika Ivana Gundulića (1589-1638). koji je objavljen u subotičkom bunjevačkošokačkom mesečniku „Neven“ 1903. 89-98). bio i Mihaljević. 2002. stoljeća“. kada su i poslednji franjevci. po uzoru na delo „Razgovor ugodni naroda slovinskoga“ fra Andrije Kačića Miošića (1704-1760).170 a nastao je.

mlogo blago koje je potrošeno za elibertaciju) i završne tužbalice zbog napuštanja Sombora i primicanja svršetka života. ne može se osporiti izvornost. Njegovi izvori su. raspoznaju dva narativna plana – adoracija vojničkih poglavica somborskog šanca i katalog njihovih junaštava u ratovima. glad. bili. besumnje.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. osim pisanih. baš kao ni njegovoj hronici. često nategnute i pogrešne rime i izrazito nedoslednog ritma i melodije. uz zanemarivanje. u poređenju sa postojećom arhivskom građom.171 Mada pesnički i estetski neveštom. ili sa njihovim neposrednim potomcima). sa povremenim grubim iskakanjima iz deseteračkog stiha. i usmeni (kao „ilirski“ propovednik. a pokazali su se. kuga. nekadašnjim graničarima i savremenicima opisanih događanja. za spev neophodne mere pesničke hiperbole. te pohvala somborskim franjevcima i opis njihovih zasluga za Sombor. bio je u stalnom dodiru sa starim somborskim Bunjevcima. Mihaljevićevom spevu. u znatnoj meri pouzdani. Radivoj: ibidem. Neki od Mihaljevićevih stihova izrazito su živopisni i slikovito dočaravaju atmosferu važnih događaja somborske prošlosti. 93/94. Naslovna strana drugog izdanja „Razgovor ugodni naroda slovinskoga“ fra Andrije Kačića Miošića (1759) i speva „Osman“ Iva Gundulića (1826) 63 . naravno. 171 Stokanov.

devet decenija posle nastanka. sa rezignacijom zbog odlaska. od početnog stiha (Moj Somboru kraljevska varoši). / Kad veselo svirale sviraše. / A da fratri iz Sombora iđu / I u druge manastire priđu. kao i rukopis hronike. zapisuje: Sada vidi moj Somboru ravno / Da na svitu ništa nije stalno. 92. do samog kraja.173 Često se seleći iz mesta u mesto (Šarengrad. i spev je. u časopisu Istorijskog društva Bačko-bodroške županije iz Sombora. Mihaljevićev spev je štampan u godini njegove smrti. kada.172 Pred kraj speva Mihaljević jetko komentariše carsku odluku o raspuštanju somborskog franjevačkog bratstva i predaji samostanskog zdanja županiji (komitatu). 64 . Subotica. Subotica. Szlatkovics Máté zomobri róm. Vukovar. / Na veselje topovi pucaše. 1903. 139. pokazalo se. da je od svih staništa ovaj fratar-pesnik najvećma prigrlio Sombor. 1894. 139. 9. 97-112. Budim. u celosti nije bila objavljena. 1903. Osijek. Kripost posli smrti živi. Pomenut je kao izvornik u zapisima rukopisne hronike župnika Matije Slatkovića (Iz knjige franjevca Bone Mihaljevića „Putnik somborski“ saznajemo…. koja je.175 Mihaljevićev spev nije pomenut u raspravi Ivana Antunovića o Bunjevcima i Šokcima. sem u odlomcima. ali i predosećanjem životnog svršetka. do sada. poput opisa proslave dobijanja statusa slobodnog i kraljevskog grada: Kada varoš razumi somborska / Da slobodna posta i kraljevska / Na Đurđevo veselje bijaše. Latinból szabadon forditotta és közli: Grosschmid. 9. 172 173 174 175 Kripost posli smrti živi. piše Slatković). / Zato ostaj s Bogom ja ti velim / Kada tebi ja spasenje želim. Slavonska Požega. kath. / S ovog svita Bogu polaziti…174 Za razliku od rukopisa hronike koja. Ipak. 6. Kripost posli smrti živi. Bács-bodrogh vármegyei történelmi társulat évkönyve. / Premako se s tobom i rastajem / Ali želim da s’ u nebu sastanem. deo zgrade preuredila za budući županijski zatvor: A manastir komitatu prida / Da tavnice odma ondi zida. / Nuz mužike gospoda igraše. kako piše R. plébános emlékiarta. Neven. Stokanov. Zomor. Gabor. zaista. Neven. bio decenijama nedostupan i nepoznat široj javnosti. objavljena u mađarskom prevodu. 1903. koja je. sredine pesme (Sad mi kaži moj Somboru ravno). Bač. / Ja putnik pristajem sad pivati / Jer ću malo na svitu živiti / Pak ću morat onda putovati. Neven. Baja). a izrazi prisnosti sa mestom u kome je boravio osam godina provejavaju u tonu pesnikovog obraćanja gradu.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. Subotica.

4 iz 1903) i stranice na kojima je objavljen prvi deo speva Bone Mihaljevića 65 . Naslovna stranica mesečnika „Neven“ (br.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787.

SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787.

pa je, očito, da Antunović nije bio upoznat s njegovim postojanjem. Kada je u četiri broja subotičkog zabavno-poučnog mesečnika za Bunjevce i Šokce „Neven“ 1903. g. u celosti objavljen Mihaljevićev spev, njegov pisac, ipak, nije bio označen imenom, već je samo zabeleženo da je delo štampano u Budimu 1788. godine i da ga je pisao jedan franjevac.176 Kroz skoro celo XX stoleće utvrđivalo se autorstvo Mihaljevićevog speva (Krešimir Bunić u svojoj biogra�iji i Matija Evetović u svojoj monogra�iju Mihaljevićev spev pominju kao delo anonima). Za većinu je ostao nezapažen podatak objavljen u drugoj knjizi „Građe za povijest književnosti hrvatske“ (Zagreb, 1899), u kojoj je objavljen rukopisni spis franjevačkog provincijala Josipa Jakošića (koji je Mihaljevića, besumnje, i lično poznavao) iz 1795. g. pod naslovom „Scriptores Interamniae vel Panonniae Sauiae nunc Slavoniae dictae anno 1795 conscripti“.177 U prvom svežnju Jakošićevog spisa o slavonskim spisateljima i njihovim delima, pod br. XXXII, navodi se Mihaljevićevo delo objavljeno svega sedam godina pre nastanka Jakošićevog spisa. Naslov knjižice u kojoj je objavljen Mihaljevićev spev bio je, bez obzira na sadržinu ispevanu „ilirskim“ jezikom, zapisan na latinskom („Virtus post mortem vivit“), a Jakošić navodi da je knjižica štampana u Osijeku (Eszekini) 1788. godine, i da je veličine „osmice“178 (u Osijeku je u to vreme vrlo aktivno radila štamparija Ivana Martina Divalda, koja je objavljivala knjige na latinskom i „ilirskom“ jeziku, pa možemo da pretpostavimo da je u njoj štampan i Mihaljevićev spev).179 Jakošićev spis ime autora speva beleži kao F. Bonus Mihaljević i ostavlja sledeći podatak o piscu i delu: Vukovariensis et in Ordine S. Francisci Professus, Concionatorem zelosum pluribus annis egit, scripsitque in laudem L. R. Civitatis Zomboriensis, amplissimi eius Magistratus et civium in verisbus Illyricis sub titulo: Virtus post mortem vivit. Esztekini, 1788. in 8.180 Jakošić ne
176 Kripost posli smrti živi, Neven, 4, Subotica, 1903, 51. 177 Šrepel, Milivoj: Jakošićev spis: Scriptores Interamniae, Građa za povijest književnosti hrvatske, knj. 2, Zagreb, 1899, str. 116/117. 178 Šrepel, Milivoj: ibidem, 140. 179 Bosendorfer, Josip: Povijest tipogra�ije u Osijeku, Građa za povijest književnosti hrvatske, knj. XIV, Zagreb, 1939, 128-132. 180 Šrepel, Milivoj: ibidem, 140.

66

SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787.

navodi koliko stranica ima Mihaljevićev spev, ali taj podatak saznajemo iz Šafarikove studije o istoriji južnoslovenske književnosti („Geschichte der südslawischen Literatur“, Prag, 1864), u kojoj je Mihaljevićev spev zaveden pod izvornim naslovom „Kripost posli smerti xivi. Pivaoc somborski putujuchi pripiva“, a za knjižicu u kojoj je spev objavljen zabeleženo je da je obima 15 stranica (istina, Šafarik naslov pogrešno stavlja ispod spiska dela Matije Petra Katančića, verovatno vođen logikom da je Katančićevo delo, objavljeno u isto vreme, imalo u nazivu ime hrvatskog grada Samobora što ga je, besumnje, asociralo na Mihaljevićev Sombor).181 Uz sav uložen trud i pretragu po fondovima samostanskih, gradskih ili nacionalnih biblioteka u Somboru, Baču, Subotici, Novom Sadu, Beogradu, Osijeku, Zagrebu, Budimpešti, Pragu i Beču, nismo uspeli pronaći odštampani primerak Mihaljevićevog speva, tako da prepis štampan 1903. g. u subotičkom mesečniku „Neven“ ostaje jedini dostupan izvornik.
181 Šafarik, Paul Josif: Geschichte der südslawischen Literatur, Prag, 1864, 152.

Šafarikova „Istorija južnoslovenske književnosti“ (1864) i stranica sa beleškom o Mihaljevićevom spevu, pripisanom pogrešno Matiji Petru Katančiću

67

SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787.

Mihaljevićeva hronika kao istorijski izvornik
Hronika Bone Mihaljevića obiluje brojnim podacima koji se odnose na svakodnevni život somborskog franjevačkog samostana, kao i opisima događaja od važnosti za Sombor, a, povremeno, i događaja koji su bili od opšte važnosti za franjevački red, rimokatoličku crkvu i život podanika Habsburške monarhije. Na osnovu podataka iz Mihaljevićeve hronike može da se rekonstruiše prošlost franjevačkog reda u Somboru od vremena odlaska Turaka (1687) do završetka izgradnje samostana (1749), kada je boravište franjevačkog bratstva još imalo status rezidencije, a detaljno može da se prati od kada je dotadašnja rezidencija dobila status samostana (1750), pa sve do njegovog ukidanja (1786). Mihaljevićevi zapisi sadrže osnovne podatke o izgradnji stare franjevačke crkve, podignute između 1717. i 1719. g. na mestu današnje crkve Sv. Trojstva. Opisan je i početak izgradnje franjevačkog samostanskog zdanja (današnji Župni dvor) 1743. godine, a zapisana je i malo poznata činjenica da je ulični trakt ovog zdanja podignut skoro tri decenije kasnije.

Građa za povjest književnosti hrvatske (knj. 2, 1899) i tačna zabeleška o knjižici i spevu Bone Mihaljevića

68

SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787.

Naveden je i spisak prvih čelnika tek proglašenog samostana 1750. godine. Posebno su brojni Mihaljevićevi zapisi o izgradnji crkve Sv. Trojstva i njenom spoljnom i unutrašnjem uređenju, koje je trajalo nešto više od tri decenije. Zapisi hronike opširno opisuju svečanost polaganja kamena temeljca za ovu crkvu 1752. godine, navode ugovore o gradnji sa Magistratom, pišu o zidanju kripte i popločavanju crkvenog poda 1762, a iste godine beleže i svečanost posvećenja završene unutrašnjosti, zatim postavljanje krova 1765, kupovinu olovnih ploča za pokrivanje krova i tornja 1768, postavljanje krsta na prednjem delu crkve i podizanje oltara sv. Franje 1769, malterisanje unutrašnjosti crkve i postavljanje prozora 1770, dovršetak novog kora, te postavljanje ograde, oratorija i orgulja na koru 1771, postavljanje manjeg zvona 1772. i većeg 1775. godine, ograđivanje crkvene bašte zidom 1776, gipsane radove na pobočnim oltarima 1778, sređivanje vrta i nastanak bunara 1779, postavljanje statue Blažene Djeve na glavni oltar 1781, postavljanje propovedaonice 1782, oslikavanje i pozlatu oltara i kora 1783, postavljanje velike slike Sv. Trojstva iznad glavnog oltara 1784, kao i popravke oštećenja nastalih najčešće zbog nevremena ili nestručnosti majstora. Rukopis beleži i oce gvardijane najzaslužnije za izgradnju samostana i crkve. Detaljno su opisane i cehovske zastave koje su se nalazile pri crkvi Sv. Trojstva. Hronika piše i o imovini somborskog franjevačkog samostana (opisuje rit na Klisi 1749, beleži premeravanje imanja na Klisi 1765, dodelu zemljišta za podizanje samostanskog mlina 1772, kao i dodelu bašte pored crkve kao zamenu za staru samostansku baštu koja se nalazila „izvan šanca“, te izgradnju mlina 1776. godine), a beleži i značajnije samostanske kupovine (poput pšenice 1771), krađu crkvenih relikvija (1770), izbore sindika (apostolskog pravozastupnika, inače civila, koji je vodio računa o poslovima samostana) i njegovog zamenika, a na kraju hronike je i detaljan pregled utrošenih dobrovoljnih priloga vernika između 1768. i 1785. godine. Redovni su zapisi o najvažnijim trenucima vezanim za rad i duhovni život franjevačkog bratstva i samostana, pa se u hronici često ponavljaju opisi najvažnijih crkvenih svečanosti i većih
69

godine. zaštitnika crkve. procesijama i broju vernika koji su dobijali sakramente (zabeleške se najčešće odnose na praznik Sv. Ivana Nepomuka. zatim na praznik sv.). Trojstva. Ivana Kapistrana. sa podacima o služiteljima mise. markovdanske procesije u poljima radi posvećenja useva i druge. Franje Serafskog. tela Kristovog. blagosiljanja Gradske kuće i sedišta Komorske uprave. trodnevne molitve zbog pobede Austrije nad bavarskim kraljem 1778. sv. praznika. i skupštine franjevačke provincije Bosne Srebrne. sv. mise – rekvijema za preminulu caricu i kraljicu Mariju Tereziju 1780. odnosno (od 1757) Sv. Antuna Padovanskog. univerzalnog jubileja crkve 1776. pa na proslave praznika Marije Porciunkule. praznika sv. a zabeležene su i vanredne pobožnosti poput jubileja pape Klementa XIV 1770. molitve za prizivanje kiše 1779. sv. zaštitnika reda. Opisane su. uskršnjih praznika. kraće ili opširnije. mise za cara i kralja Josipa II 1782. Roka.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. kao i domova vernika itd. Marije Snežne. sa poimeničnim podacima o izabranom rukovodstvu provincije i rukovodstvu somborskog franjevačkog samostana (za sve 70 Crkva Svetog Trojstva u Somboru i nekadašnji franjevački samostan (crtež iz prve polovine XIX stoleća) .

sremskog župana Franje Balaše 1778. Navode se i sporazumi sa somborskim magistratom kojima se ugovara broj nastavnika u rimokatoličkoj osnovnoj i gradskoj Latinskoj gramatikalnoj školi. koji poimenično beleže dužnosti svakog fratra franjevačkog samostana u Somboru. skupove bogoslova i javne teološke ispite 1778. kada provincijalna skupština nije bila održana). i 1773.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. osnivanje �ilozofskog učilišta pri samostanu 1769. te dolaske kraljevskog izaslanika Johana Bahoa i njegove postupke koji su 71 . godine. 1763. po kraljevskoj naredbi. Andrija Vuković 1772. pa se zna da su gosti samostana u raznim prilikama bili kaločki nadbiskupi Gabrijel Patačić 1743. Josip Bošnjak 1766. Dragoceni su zapisi iz poslednjih godina hronike. sa imenima prvomisnika (Jeronim Štekl 1763. i Jožef Baćanji 1761. Matija Lanošević 1766. poput oduzimanja somborske parohije franjevačkom bratstvu i njenu predaju svetovnom sveštenstvu (1781). poput bečkog nadbiskupa Migazija de Vala 1763. pravoslavnog vladike bačkog Josifa Šakabente 1785. za sve franjevce koji su bili sveštenici 1782. ponovni ispiti. U hronici su zapisani i početak �ilozofskog tečaja u somborskom franjevačkom samostanu 1766. kao i grofa Adama Baćanjija. Zapisane su i sve značajnije posete verskih i civilnih poglavara i uglednika samostanu. pomoćnog biskupa kaločkog Karla Franca Palme 1784. godine. g. Mihaljević revnosno beleži i tzv. kao i javne teološke rasprave koje su somborski bogoslovi priređivali 1783. a zabeležene su i posete ostalih crkvenih velikodostojnika. godine. Nikola Tomašić 1781) i sa imenima njihovih pokrovitelja. i prelazak profesora petrovaradinske bogoslovije u somborsku 1783. do 1785. preseljenje bogoslovije iz budimskog u somborski samostan 1777. pa franjevačkih provincijala. godine. godine. g. Nikola Firanj 1778. godine. generalnih vikara. „mlade“ mise ili primicije (prve mise) koje su održane u crkvi Sv. Franja Klobušicki 1756. godine. upravnika državne blagajne 1763. provincijalnih komesara i nadzornika. godine od 1754. 1765. osim za 1762. vackog biskupa Sedrahaljija 1784. i 1768. Mihaljević opširno beleži i ključne trenutke za samostan. u kojima su svi nastavnici bili iz somborskog franjevačkog bratstva. Trojstva. i bačkog župana Andrije Hadika 1781. Nikola Čaki 1750. godine.

1771. godine. početak gradnje pravoslavne crkve Sv. 1751. te o epidemiji kuge 1738/39. Grašalkovićeve palate (1751). Jednako su bitni i podaci iz ove hronike koji se odnose na grad Sombor.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. koji je proglasio Sombor za slobodan i kraljevski grad). besumnje. o prvim hrišćanskim crkvama kako rimokatoličkim. Besumnje. i 1781). kao i brojna izvršenja smrtnih kazni (1749. obeležavanje teritorije grada kamenim međašima (1749). Navedeni su podaci o restauracijama gradskog Magistrata. izgradnju Krušperove kuće – današnje zgrade Istorijskog arhiva (1771). 1771. tzv. 1773. Trojstvu na trgu pored crkve (1774). Ivana Nepomuka (1751). 1765. i 1780 (reizbor je obavljan svake druge godine). izuzetno opsežan opis elibertacionih svečanosti. a zapisan je i protokol koji je primenjivan prilikom izbora i polaganja zakletve gradskog 72 . 1777. sa imenima izabranih sudija (gradonačelnika) za godine 1749. 1763. i istorijski jedinstven. postavljanje gradskih vešala i gubilišta na prigradskoj pustari Karakorija (1749). zapisani su. 1767. postavljanje kamena temeljca za zdanje Komorske administracije. godine. o nekadašnjim lokacijama turskih džamija i turskom kupatilu. 1778. zidanje kapele Snežne Gospe na Čičovima (1780/81) i polaganje kamena-temeljca za podizanje školskog zdanja na mestu današnje gimnazije (1781). u aprilu 1749. podizanje spomenika Sv. Mihaljević beleži i svečano postavljanje kamena temeljca za Gradsku kuću (1749). tako i pravoslavnim. Pojedini delovi Mihaljevićeve hronike. Podaci o položaju i izgledu starog somborskog utvrđenja. 1778. najvredniji je. godine. kao i svi najvažniji govori i sva događanja od ceremonije unošenja povelje u grad. 1767. do svečanog ispraćaja kraljevskog komesara. 1761. posebno oni uvodni. odnosno instalacije Sombora u slobodan i kraljevski grad. 1753. godine (zapisan je celokupan protokol. Đorđa (1759). podizanje kalvarije (1764-1767). prethodili poseti cara Josipa II Somboru i ukidanju samostana 1786. podizanje kapele Sv. 1778. po svom značaju za zavičajnu istoriju Sombora mogu ravnopravno da se mere sa putopisnim zapisom turskog putopisca Evlije Čelebija iz 1665. 1776. na osnovu ličnih svedočenja očevidaca ili na osnovu još „svežeg“ istorijskog pamćenja tadašnjih stanovnika Sombora.

godine. i 1785). i oluju koja je srušila skele oko tornja iste godine. Povremeno su navedene i važnije odluke Magistrata koje se tiču rimokatoličke parohije i školstva u gradu (1752. 1768. te šaljive deklamacije priređene za građane u samostanu 1781. godine). smrti župnika u Beregu (1778). 1779. godine. izgradnji magacina u Baračkoj (1782). Zabeležena su pojedinačna carska imenovanja u administraciji Komorske uprave za Bačku čije je sedište bilo u Somboru (1775). godine. g. zatim zasedanja skupštine Bačke županije pre nego što je Sombor postao njeno sedište (1778. 1771. i 1780. Zapisana je i prva amaterska pozorišna predstava u gradu 1779. kao i grȁd koji je te godine potukao njive i vinograde. sudije (1753). 1763. 1782. g. nevremenu u Krnjaji koje je zapalilo parohijski dom (1783) i požaru u Nemeš Militiču (1785). sneg koji je pao 1. svečanom proglašavanju Subotice za slobodan i kraljevski grad (1779). o preuzimanju parohije od franjevaca u Baču (1766). kao i posete uglednika i velikodostojnika kraljevske administracije. kao i podmetanja požara na senu senatora Martina i Nikole Parčetića (1772). Ivana Kapistrana (1757). dva velika nevremena u junu i julu 1783. odnosno jezuitskog reda (1773). a zapisana je i najezda skakavaca na atar salaškog naselja Gradine 1782. Podaci iz Mihaljevićeve hronike beleže i dešavanja u bližoj i daljoj okolini Sombora.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. 1778. 1778. i 1784). navedene su bule pape Klementa XIII o franjevačkom redu (1767) i pape Klementa XIV o ukidanju Družbe Isusove. 1782. 1770. i 1786). Gakovu (1782). pa sušu iz 1779. maja 1782. Mihaljević beleži i znatnije prirodne nepogode (nevreme kada je grom udario u crkveni toranj 1771. tako da piše o postavljanju kamena temeljca za crkvu u Nemeš Militiču (1752). o doseljavanju Nemaca (1785) i raspuštanju franjevačkih samostana u Petrovaradinu i Osijeku (1786). Mihaljević često beleži požare u gradu i navodi štetu koja je nastala (1766. Kupusini (1782) i Bezdanu (1784). pa je tako zabeleženo osnivanje franjevačke provincije Sv. 1771. pomenuta je naredba cara Josipa II kojom je franjevačkom redu zabranjeno primanje uputstava od generalnog 73 . kada je bio razvaljen deo crkvenog krova i naneta šteta žeteocima na njivama. U hronici se često navode i podaci od opšteg značaja za franjevački red i rimokatoličku crkvu.

o neplodnim godinama. gladi i oskudici (1769. g. Stoga. o smrti carice Marije Terezije (1780) ili imenovanju Johana Bahoa za župana četiri županije (1785). sadrži pouzdane i autentične istorijske podatke. Budimu. septembra 2012. zapisi ove hronike često opširni i bogati detaljima. izraslo u jedno od najznačajnijih gradskih središta za južnoslovensko stanovništvo rimokatoličke i pravoslavne veroispovesti u nekadašnjoj južnoj Ugarskoj. pa piše o zemljotresu u Komaromu. ministra iz Rima (1781). Rukopis hronike franjevačkog samostana u Somboru. koji je sastavio Bona Mihaljević. Pešti i Kaloči (1763). zabeležena je poseta pape Pija VI caru Josipu II u Beču (1782). posebno one zapisane između 1749. U Somboru. iskrsava danas pred čitaocima i otkriva nam dragocenu stranu mikroistorije ovog područja. prelomljeno kroz prizmu rukopisa Bone Mihaljevića. duhovni. vremenom. Đeru. koje je. koji su dokazivi uporednim arhivskim izvornicima iz fonda somborskog Magistrata ili fonda Bačko-bodroške županije. suši. hronika Bone Mihaljevića spada u red nezaobilaznih istorijskih izvora u svakom proučavanju somborske prošlosti tokom. a zabeležene su i kraljevske naredbe o ukidanju nekih monaških redova (1784) i zabrani posvećivanja domova vernika (1786). godine. i 1786. prelomnog XVIII stoleća. za razvoj grada. 1779. Mihaljevićeva hronika je istorijska slika čitavog procesa promena koje je Sombor doživeo tokom XVIII stoleća. prosvetni i demografski uzlet. i 1780). ali su. za razliku od obično šturih i službenih beleški arhivske građe.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. Mihaljević beleži i podatke od opšteg značaja za podanike Habsburške monarhije. Milan Stepanović 74 . na putu od vojničkog šanca do slobodnog i kraljevskog grada i središta županije jer beleži njegov administrativni. Ovo vreme.

DO GODINE 1787. KRIŽA. OD GODINE GOSPODNJE 1717. IVANA KAPISTRANA.IZVOD HRONIKE ČASNOG SAMOSTANA SLOBODNOG I KRALJEVSKOG GRADA SOMBORA ČASNIH OTACA REDA MALE BRAĆE NEKADA PROVINCIJE BOSNE SREBRNE SV. SADA SV. SOMBORCIMA SASTAVLJENE O PROŠLOSTI OVOG GRADA* * Sva objašnjenja u uglastim zagradama i fusnotama sačinio je priređivač knjige. .

.

1 2 3 Veliki odbramben šanac. sve do smrti 1717. nasledio grof Jovan Janko Branković od Lipe. koji navodi da je kao dečak u Somboru. g. N. koji i sada postoji. unuk Duje Markovića i sinovac kapetana Đure Markovića. a koji je opkoljavao mesto gde je sada dom županijske uprave i samostan časnih otaca franjevaca. g. a dubok tri metra.3 u čijoj se blizini nalazio bunar vrlo zdrave vode. koji je ranije poravnjen. De Spara). iskopan je posle turskog poraza kod Beča 1683. Đuro Marković je na položaj somborskog kapetana došao odmah nakon očeve smrti i somborske graničare predvodio je četvrt veka. Pomenuti dom i toranj označeni su na svim skicama ili vedutama Sombora u drugoj polovini XVII stoleća: na Otendorfovoj putopisnoj mapi iz 1667. Stefana Čoke. 77 . poginuo predvodeći somborski odred protiv Turaka u Bitki kod Slankamena. plemićem. U središtu manjeg šanca nalazio se toranj ili Dom (obeju dostojanstava) pokriven šindrom. i njegovim naslednikom gospodinom Jovanom Brankovićem. sačinjene tokom 1697/98. Jedan veći. O položaju starog utvrđenja Sombor Sombor beše vojničko utvrđenje u kome se nalazilo dva šanca. kopao taj šanac). star 77 godina. F. g.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. pod Turcima. što su Turci ostavili. rođak i zakonit naslednik nesuđenog „despota“ Ilirika grofa Đorđa Brankovića. koji je bio širok šest. godine. beležnika ovog grada. godine. a završeno je tek između dva svetska rata. godine. malo okrenut prema kući g. godine. u leto 1717. Markovića je na položaju kapetana. Gore navedeno vojničko utvrđenje potpadalo je pod segedinsku komandu. godine. takođe plemićem2. Sada se to mesto nalazi na sredini ulice pred našom crkvom. pravoslavne vere. i jedan manji. godine. koji je 1687.1 Oba šanca su bila okružena hrastovim koljem – što narod zove palisade – pod kapetanom Đurom Markovićem. kao i na sve tri vedute Sombora (jednoj L. bio jedan od predvodnika Bunjevaca u seobi u Bačku i koji je 1691. a protezao se duž skoro celog današnjeg Venca. a njega je na kapetanskom položaju nasledio Marko Marković. U drugoj polovini XVIII i tokom XIX veka šancem je tekla voda. Njegovo delimično zatrpavanje počelo je u drugoj polovini XIX stoleća. Kapetan Đorđe Đuro Marković (povremeno beležen i sa patronimom Dujmović) bio je sin prvog somborskog kapetana Dominika Duje Markovića. godine. u izjavi pred županijskim vlastima nekadašnji stanovnik Sombora Jovan Piplica. krajem oktobra 1734. Jovan Branković se na mestu somborskog kapetana nalazio sve do smrti. u kome se i nalazila nekadašnja turska varoš (o njegovom prokopavanju svedoči 1748. na mapi opsade Osijeka iz 1687. koji su sagradili Turci. fon Rozenfelda i dve F.

prir. tako nazvanoj upravo prema nekadašnjem staništu somborskih franjevaca. koji je. Njihov predstojnik bio je Luka Đurčević iz Velike. 4 5 Ovaj prostor nalazio se u nekadašnjoj Kaluđerskoj ulici (sad Kneza Miloša).]. bolesničko pomazanje. pošto je pod vladavinom mađarskog kralja Leopolda domovina naša bila oslobođena od Turaka. Rimokatolička crkva je na zasedanjima Tridentskog sabora (1545-1563) potvrdila vekovnu hrišćansku tradiciju da postoji sedam sakramenata (svetih tajni) hrišćanske vere. pričešćivanje. pokora (pokajanje).7 U blizini te crkve nalazio se turski toranj pokriven opekama od polukružnih savijenih duguljastih crepova [ćeramidom. ujedno i upravitelj ove župe. Ovaj sveti hram imao je u dužini 12 hvati. a sada je prazno zemljište u vlasništvu udove Ane Krušper. propovedali. u širini oko četiri hvata i krasile su ga dve drvene kule. 6 7 78 . O starim crkvama ovog grada Za vreme turske vladavine postojala je crkvica posvećena sv. venčavanje i pomazanje bolesnih). uz pomoć somborskog hrišćanskog sveta. sa strahom i drhtanjem izlažući opasnosti svoje živote. Nakon proterivanja Turaka. euharistija (pričešće). novu crkvu graditi na mestu gde je sada samostan. prim. dosta malena i bez tornja. odnosno Novog zaveta: krst (krštenje). Ali. blizu župničkog stana izvan šanca.4 U toj crkvici navedeni oci su vršili bogosluženje. časni oci franjevci malog reda iz Bosne. osim titule cara Svetog rimskog carstva. čije je sedište bilo u Somboru (u Grašalkovićevoj palati). upravnika Komorske administracije. Franji. sveti red (sveštenstvo) i ženidba (brak). krizmanje. Ana Krušper bila je udovica pl. sa tri sobe i kuhinjom.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. nosio i titulu ugarskog kralja. godine. Podela sakramenata znači obavljanje svih svešteničkih dužnosti prema vernicima. od starih turskih ruševina. potvrda (miropomazanje ili krizmanje). Pomenuta crkvica nalazila se na mestu gde je nekad bila bašta otaca franjevaca. Hvat je mera za dužinu koja iznosi 190 centimetara ili šest stopa.6 posle Rakocijeve bune gorenavedeni oci počeli su najzad godine 1717. delili sakramente5 i održavali hrišćanski narod u katoličkoj veri. nabavili su jedno zvono i obesili ga na visoku hrastovu gredu koja je služila kao toranj. koje su navedeni oci uzeli da koriste za sebe. ispoved. koji su vodili sve župe po Kaločkoj nadbiskupiji. Mihaljević misli na cara Leopolda I. te su istu srećno dovršili 1719. Pavla Krušpera. vezanih za svete tajne (krštenje. sa dva mala zvona.

u Somboru je 1665.9 Druga je bila u gornjem predgrađu. Jovana Preteče (predanje koje je zapisao Nikola Vukićević kaže da je na ovom mestu još pre dolaska Turaka bila crkva koju su 8 79 . g. a ostalo su mahalski mesdžidi (manje bogomolje bez minareta i minbera. kada je iz temelja pregrađena i preinačena pod imenom Sv. koju su posle pravoslavni sveštenici zauzeli i držali je kao svoju crkvu sve do 1787. 9 Reč je o prostoru između današnjeg zdanja Županije i Karmelićanske crkve. O turskim mošejama koje narod zove džamijama Turskih mošeja ili džamija bilo je u ovom gradu šest. Na mapi austrijske opsade Osijeka (iz juna 1687. na kome se u XVIII stoleću nalazilo somborsko vašarište i stočna pijaca.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. sa četiri visoka džamijska minareta.) na obzorju se. Prva džamija bila je na mestu gde je sada zgrada nedeljne pijace na pijačnom trgu. od kojih se u pet džamija obavlja služba petkom. 10 Posle odlaska Turaka. Jovana Krstitelja. preko Dunava.10 Prve stranice rukopisa Mihaljevićeve hronike Prema zapisu putopisca Evlije Čelebija.8 U njima su se Turci na svoj način Bogu molili i u određeno vreme njihov hodža vikanjem ih je zvao na molitvu. godine. bilo 14 džamija. odnosno ozidane imamove govornice). vide obrisi Sombora. g. pravoslavni vernici i sveštenici su navedenu džamiju pretvorili u crkvu Sv.

u kojoj je on stanovao. „Markovog križa“. pa je. Bilo je pogrešnih pretpostavki (Slatković) da je ovde reč o džamiji izvan grada. Ova džamija (pretvorena u crkvu) ucrtana je na vedutama Sombora napravljenim s kraja XVII stoleća. sa četiri odvojene prostorije čiji se ostaci nalaze još na zemljištu g. ne 1787.13 Šesta se nalazila izvan šanca. godine (dakle. Kuća Jovana Buzadžića nalazila se u glavnoj ulici. kako piše Mihaljević). možda u ulici Kneza Miloša. te od tada se. Pašin sokak je ovim imenom nazivan sve do posle Prvog svetskog rata. nastavljala putem ka Miletiću. na mestu gde je nekad bio vrt otaca franjevaca. na mestu gde je kasnije podignuta tzv. moglo bi da bude između Apatinskog i Sonćanskog puta. pored kuće Jovana Buzadžića. odnosno na domak severoistočnog ugla nekadašnjeg šanca.12 Peta na mestu gde su sad nove klasične škole obe vere. Somborcima savremenog doba poznatija kao „Stara robna kuća“. U ovoj školskoj ulici se nalazila i kuća gospodina paše. unutar šanca. na putu za Nemeš Militič (Svetozar Miletić). u slovenskom življu ova ulica naziva pašinim imenom ili „Pašin sokak“.14 O turskom kupatilu Ovo kupatilo je bilo okruglog oblika. svečano je osvećena u decembru 1790. reč o krstu postavljenom na malom (kasnije Vidovdanskom) trgu. godine. koja se i tada. do danas.11 Četvrta se nalazila na zemljištu udove Marije Kulić. kao i danas. podignuta današnja zgrada Gimnazije. Mada ova Mihaljevićeva tvrdnja o šestoj džamiji (koju ne pominje Evlija Čelebi) deluje veoma upitno. kada je ulica ponela ime Dositeja Obradovića. građanina i trgovca. a koja je zaista bila „izvan šanca“. Džamija je ucrtana na vedutama Sombora iz 1697/98. na čijim temeljima je između 1884. izvan šanca. a nova crkva. „Singerova palata“. Stara crkva je porušena do temelja u avgustu 1786. mesto ove džamije. kako se i danas zove. 11 12 13 14 80 Turci u džamiju pretvorili). Četvrta džamija koju navodi Bona Mihaljević nalazila se u neposrednoj blizini ovog zdanja. g. na početku današnje Konjovićeve ulice. ukoliko je zaista postojala. gde se sada vidi pravoslavni krst. sagrađena u baroknom stilu sa elementima rokokoa. Peta džamija se nalazila na mestu nekadašnje Latinske gramatikalne škole. ali Mihaljević jasno navodi da se tu vidi „pravoslavni krst“. godine. . Treća je bila kod Nemešmilitičkog puta. kod tzv. a već u septembru iste godine osvećen je temelj nove crkve. Njena izgradnja trajala je četiri godine.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. besumnje. i 1886. Stefana Petrocija.

O novijoj kapeli vidi beleške kod godine 1781. godine 1725.16 15 Pavle Velenrajter navodi da se kupatilo nalazilo na mestu gimnastičke sale somborske Gimnazije (danas u ulici Laze Kostića). ipak sagrađena od dobrog materijala u vreme kada je Sombor imao status vojničkog mesta. Od tog kupatila čuva se jedan izvajan kamen na imanju časnih otaca franjevaca.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. g. koji je u XVIII veku prenesen iz nekadašnjeg turskog kupatila i koji je sačuvan do danas kao jedan od retkih materijalnih spomenika turskog doba u Somboru. 81 . županijskog staratelja. Križa na groblju Kapela Sv. 16 Mandićeva kapela srušena je tridesetih godina XIX veka i na njenom mestu sazidana je nova. a podignuta je o trošku gospodina Matije Mandića. Križa na groblju bila je dosta malena. a opisano zdanje turskog kupatila ucrtano je i na vedutama iz 1697/98. plemića. Kameni umivaonik iz turskog kupatila.15 Minareti somborskih džamija na austrijskoj vojnoj mapi iz 1687. kod bunara. U hodniku nekadašnjeg franjevačkog samostana (danas Župnog dvora) uzidan je kameni umivaonik. sačuvan u franjevačkom samostanu O kapelici Sv. godine. koja i danas postoji.

kao i u mnogim drugim naseljima Bačke. koji je izazvao najveći strah u narodu. u Kad je udes zemljotresa. bio do kraja svog života.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. Banata i Srema.19 Nakon toga bio je zabranjen dodir među 82 . naime zarazna kuga koja je naš grad Sombor na sledeći način zarazila: Došao je ovamo neki grčki trgovac u jednu gostionicu. nađeni u besvesnom stanju. rata i kuge 1737-1739. u matičnim knjigama dve somborske pravoslavne crkve nije bilo zabeleženo. evo. a ne i prezime. sledio je rat sa Turcima. koji je već ranije kugom zaražen bio. počela da hara 1738. prozvan „daskalo“. glavni grad Srbije. Kako je „Daskalo“. 19 Kuga je u Somboru i okolini. O nesreći zemljotresa. predstavljalo samo porodični nadimak. 18 Ovaj crkvenjak ili njegov potomak (Petar Daskalo) zapisan je u popisu Somboraca koji su u leto 1748. ovu sigurnu. koja je još u tursko vreme postojala na mestu kasnije crkve Sv. koji je u ono vreme rukovao daskom. a polovinom 1739. možda kao kazna za grehove. g. došla je druga nesreća.17 a zatim su tursku džamiju zauzeli za svoju drugu crkvu. očito. jer kraljevine Ugarske ključ. sa zvukom udaranja o dasku zvali su narod svoj u crkvu i stoga je njihov crkvenjak. jaku i opremljenu tvrđavu zauzeo je otomanski neprijatelj na veliku žalost cele apostolske kraljevine. Ali pošto nijedna crkva nije imala zvona. Zbog tog nečuvenog slučaja skupili su se mnogi susedi ovde. O crkvama pravoslavnog obreda U ovom gradu ljudi pravoslavne vere imali su jednu jedinu malu crkvu bez tornja. velikomučenika Georgija ili Svetođurđevske crkve. Zemun ili Beograd. prošao. 17 Ovde je reč o najstarijoj crkvici somborskih pravoslavaca.18 Stanovnici ovog grada su veoma bogati. po ilirskoj reči „daska“. sledećeg jutra. te su i oni postali zaraženi i zarazili su skoro celu varoš. što smo već ranije pomenuli. I pre nego što je ta žalost prošla. bili oštećeni u najezdi skakavaca. godine. a zabeleženo je da je zemljišni posed imao na prigradskoj pustari Karakorija. došla je i treća nesreća na ovu izmučenu domovinu. severno od grada. g. otvori nam vrata za pobedom i zatvori tursku portu…“. Gospodine Bože naš. i jedna trećina njih živi u rimokatoličkoj veri dok ostali pripadaju pravoslavnom obredu. koji su svi. a koji je prve noći kada je stigao zarazio gostioničara sa celom njegovom porodicom. te dok je narod hrišćanski ovako molio Boga: „Oh.

iza stare kapelice. prir. ljudima. januara 1739.20 U to opasno vreme u ovoj župi.]. Očito. te je umro 20. i sahranjen je u masovnom grobu sa drugim zaraženim. pored svakog od četiri somborska groblja postojala su i ta „kužna“ ili zarazna groblja. ali izvan šanca. nadbiskup kaločki i veliki župan plemenite županije Bačke. u kojima su sahranjivani stanovnici podlegli zarazi. predstojnik [gvardijan. godine. da bi se bekstvom mogli spasiti. Još je i 1740. Dovoljno je toliko reći da je kuga duže potrajala ni bi ostao ni jedan čovek koji bi mrtve sahranio. administrirali su oci iz reda sv. sa najvećom opasnosti po sopstvene živote. 20 Ovu Mihaljevićevu tvrdnju ne treba mešati sa nastankom četiri somborska groblja (Veliko i Malo pravoslavno. Ovde je reč o zasebnim masovnim grobnicama. delili sakramente. izvan groblja. sadašnjeg nastojnika provincije poreklom iz iste rezidencije. U to žalosno i tegobno vreme Njegova Ekselencija baron Gabrijel Herman Patačić iz Zajezde. iza kapele.] u mise i molitve njihove. prineo. Za vreme gvardijanata časnog oca Marka od Lipe. i svima je očinskom i apostolskom ljubavi stavio na srce staranje o dušama i o čuvanju sveštenika koji poslužuju zaražene bolesnike. te Veliko i Malo katoličko groblje). To dokazuju četiri zarazna groblja na četiri strane ovog grada jer jedno ne bi bilo dovoljno. revnosno deleći sakramente. koji su. g. prir. počeli su naši oci da grade nove temelje za samostan. prim. prir. bilo nekoliko pojedinačnih slučajeva. Krajem 1739. Franje.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. 21 Prevod prvog dela ove rečenice nije potpuno jasan. U novom groblju ovo mesto se nalazi u sredini. „kužnim grobljima“). g.21 O postavljanju kamena temeljca za somborski samostan gradu se nalazio kontumac za sve koji su bili pod sumnjom da su zaraženi ili su bili rekonvalescenti. ovdašnji kapetan Marko Marković izveštava Beč da u Somboru ima kuge.] u kojima je sebe i zemljoradničke kmetove oferirao [žrtvovao. O tom žalosnom i jadnom stanju grada niko ne bi mogao bez suza ispričati sve nedaće. a prvi kamen postavio je 83 . bio zaražen. koje su se nalazile izvan grobalja (tzv. poslao je vanredna pastirska pisma svim upraviteljima parohija [župa. g. koja su postojala znatno pre pojave epidemije kuge iz 1738/39. Iz navedenog reda bilo je ovde četiri sveštenika od kojih je otac Dominik Sombori. kao i u drugim župama u Bačkoj županiji. prim. plač i jad. prim.

koji je potpadao pod Segedinsku komandu. 84 . a njega je slušao spomenuti nadbiskup. rimskog imperatora i kralja Ugarske pod kojim je naša otadžbina srećno oslobođena. do 1745.24 beše vojni šanac. kako je 22 Grof Gabrijel Herman Patačić od Zajedze bio je nadbiskup kaločki i veliki župan Bačke županije od 1733.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. od vremena. Svečani latinski govor održao je časni otac Franja Ivanović. glavni lektor23 teologije na bogosloviji u Osijeku.22 godine gospodnje 1743. zajedno sa vojnim i županijskim službenicima i sa opštim odobravanjem. počev od okrutnih turskih ratova. a proglašava se godine gospodnje 1749. Nadbiskup kaločki Gabrijel Patačić [1749] Povlašćeno utvrđenje Sombor proizvodi se u slobodan i kraljevski grad. Njegova Ekselencija gospodin Gabrijel Patačić. nadbiskup kaločki i veliki župan Bačke. Ovo povlašćeno utvrđenje Sombor. naime. 23 Lektor je predavač ili profesor na tečajevima �ilozo�ije ili studijama bogoslovije pri franjevačkim samostanima. godine. 24 Reč je o caru Leopoldu I.

posle tolikih junačkih i ratničkih podviga.25 Stanovnici. pritisnuti ovim podvrgavanjem Dvoru. titulu cara Svetog rimskog carstva. imperatora rimskog. Oslobođenje je za ciglo tri godine postignuto pošto je gospodin Martin Parčetić26 mnogo radio protiv brojnih neprijatelja i uspešno posredovao kod cara Franje. ovo rešenje privremeno bilo odloženo. a odlikovani za toliko usluga austrijskom Domu i Kruni kraljevine Ugarske. nakon sticanja statusa slobodnog i kraljevskog grada. i naseljenici. U jesen 1745. istovremeno delujući na dvoru protiv njihove namere veštim spletkama i insinuacijama. somborskim graničarima je saopštena odluka o razvojačenju. godine. koji je. Marija Terezija je pristala na razvojačenje Potiske. počeli su sebi i ovom gradu tražiti oslobođenje u Beču. ratujući ne samo izvan provincija. ali je. posle tolikih slavnih pobeda. a suštinsku vlast. neslogu i razdor među Somborce po verskoj osnovi. predloženo je da Sombor.27 a zatim su zahtevi srećno 25 Na Požunskom saboru 1741. g. održanom na Svetođurđevskom trgu 18. kao stvarni vladar 85 . sa različitim narodima. Podunavske i Pomoriške vojne granice. novembra 1745. odnosno stanovnici komorskog mesta Sombor koje treba da bude uključeno pod upravu Bačke županije i Komorske uprave. 26 Martin Parčetić. Mada sa zvučnom titulom. Pregovori somborskih izaslanika sa dvorom bili su dugotrajni. uz novčanu nadoknadu carskoj blagajni. pak. gore bilo rečeno. a oni su dobili mogućnost ili da se kao graničari presele u sremska naselja na novoj Podunavskoj vojnoj granici (od Petrovaradina do Zemuna). koje su sve vreme pokušavale da unesu zabunu. braneći opšta dobra zajednice. izabran za prvog sudiju ili gradonačelnika Sombora. nosio je od 1745. ili da postanu „paori“ (komorski podložnici). zbog učešća graničara u Ratu za austrijsko nasleđe. Somborci nisu želeli da prihvate ni jedno od dva ponuđena rešenja. Posle. nekadašnji graničarski o�icir. kako navode graničari. pod pritiskom ugarskog plemstva. dakle. suprug carice Marije Terezije. on je tokom vladavine imao samo nominalnu ulogu. nastalo opšte naše očajanje. koju su izaslanici podneli carici Mariji Tereziji. 27 Franc I. uputili zahtev Dvoru da poništi odluku o razvojačenju zbog koje je. bio je jedan od članova somborske deputacije u Beču. pa su na protestnom zboru.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. do 1765. nego vodeći i unutrašnje borbe o svom trošku za svoja ognjišta. g. za vreme Požunskog sabora i krunisanja Marije Terezije za kraljicu Ugarske podvrgnuto je Dvoru. Ujedno su odredili izaslanstvo koje je upućeno u Beč na pregovore sa Dvorom i već u prvoj predstavci. dobije status slobodnog i kraljevskog grada. često mučni i zamršeni zbog žestokog otpora županijskih i komorskih vlasti. godine. pravdajući to svojim velikim ratnim zaslugama u prethodnim ratovima.

imperatorke i kraljice Ugarske. nosila titule nadvojvotkinje Austrije. Hrvatske itd. korišćeni su merzeri kalibra 10. on se pokazao kao najmudriji. a u ono vreme. bio je predsednik dotadašnje komorske opštine (status koji je Sombor imao nakon razvojačenja. te su na dva mesta. 86 . Češke. koje su zatim nosili po gradu. 234. a treći put kod Gradske kuće. po naslednom pravu. kraljice Ugarske. marta 1749. Dana 27. 29 Merzer je artiljerijsko oruđe veoma kratke cevi. bio je poznavalac jezika. sa oko četrdeset konjanika i sa sveštenstvom obe veroispovesti. 1749. izašao svečano ispred grada da dočeka Privilegiju. sudac ovog grada. i 1749. koja je. novembra 1745. godine. dakle. g. Stranice Mihaljevićeve hronike koje pišu o događajima iz 1743. sa svim pravima. od 1. pa su ove privilegije donete brodskim putem u Sombor. 60 i 100 funti (odnosno 162. prihvaćeni od strane Marije Terezije. pun zasluga i vrlina.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. sa pucanjem iz merzera29 habsburških zemalja. Gospodin Nikola Parčetić. slično drugim slobodnim i kraljevskim gradovima. g. polovinom XVIII stoleća. imala je njegova supruga. g.28 do tada podložan Dvoru. 30. 28 Nikola Parčetić. do elibertacije). imućni somborski stočni veletrgovac. ovlašćenjima i dozvolama. on je. U austrijskoj vojsci. kada je vladala velika nesuglasica među ljudima oko pribavljanja privilegija. 298 i 343 mm).

savetnik dvorski uzvišene Ugarske komore. U rano jutro održano je savetovanje kako da se sutradan obavi svečanost instalacije. U osam časova krenuli su građani svečano. zapravo. sa sveštenstvom obe veroispovesti. Antuna Padovanskog. od strane celog grada bio je svečano dočekan. aprila 1749. tako i konjanici. ukoričena i smeštena u metalnu kutiju. pa je sa službenom pratnjom odveden u grad i smešten je na najpočasniji način. nakićeno. prim. Za sve vreme ove instalacije bilo je podignuto jedno prestolje u crkvi. Pozdravili su ga sa tri plotuna iz pušaka. prateći kraljevskog 30 Privilegija je. a među njima u sredini je koračao gospodin Nikola Parčetić noseći Privilegiju. radosno taj događaj objavili i potom su Privilegiju na svečan način pohranili u Gradskoj kući. prir. 87 .30 Dana 22. 31 Responzorija u katoličkoj liturgiji predstavlja naizmenično pevanje (ili recitovanje) liturgijskih tekstova između soliste (sveštenika) i zbora (vernika). sa velikim carskim pečatom. najzad naoružani vojnici i ovdašnji stanovnici. koja je bila doneta u posebnom gvozdenom sanduku (Povelja. aprila 1749. a okolo njega ugledni građani. a sanduk se čuva u Gradskom muzeju). Dana 23. idući polagano ka rezidenciji izaslanika i unoseći Povelju. gde je imao dvostruke straže u gornjem i donjem hodniku za sve vreme svog boravka. pečat i metalna kutija danas se nalaze u Istorijskom arhivu. U trpezariji navedenih otaca održavao je sve sednice i sve drugo što je pripadalo instalaciji [svečanom uvođenju Sombora u red slobodnih i kraljevskih gradova. kao gost u rezidenciji časnih otaca franjevaca.31 Dana 24. g. a jedno. od Njenog Veličanstva kraljice određeni kraljevski komesar-izaslanik za grad ovaj somborski. g. te su pred njega izašli stanovnici kako pešaci. Nakon toga otišlo se u redu u staru crkvu. generalni lektor bogoslovije iz Budimskog samostana. sa trima molitvama.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. Njegova Ekselencija Johan Stefan Koler. aprila 1749. u navedenoj trpezariji za kraljevskog izaslanika. Rimokatolici su se postarali da se sve u slozi i srećno izvrši i da se otpeva svečano bogosluženje koje je služio časni otac Jeronim Lipovčević iz Požege. sa trubama i dobošima. g. caričinom rukom potpisana Povelja slobodnog i kraljevskog grada Sombora. dodavši posle mise litaniju – responzorije sv.].

Gvozdeni kovčeg u kome je Povelja doneta u Sombor i metalna kutija u kojoj je čuvana Govor koji je nj. po Pravilniku slobodnih i kraljevskih gradova. Duše Stvoritelju“) itd. . naša gospodarica. shodno tome. prir. za njegovo uređenje. sa plotunom vojničkih topova i pušaka. kraljevski izaslanik prilikom svečane instalacije održao Senatu i narodu somborskom 88 „Pošto je Njeno Veličanstvo. milostivo uzdiglo na stepen slobodnog i kraljevskog grada. o čemu su od carskog Dvora poslata akreditivna pisma ovom gradu i predlažem da gospodin beležnik ista pročita. Posle toga je Sveti zavet o Duhu Svetom otpevao časni otac Luka Čilić. Kada je to završeno. svi su se vratili u trpezariju da održe sastanak sa kraljevskim izaslanikom i da se pripreme za proglašenje Povelje. ustanovljenje magistrata i ostalih službeničkih mesta. da to svi jasno razumeju i zadrže u sećanju“. dosadašnji vojni šanac somborski i komorsko mesto od 1745. prim.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. rešilo je da u spomenuti grad delegira i pošalje svog savetnika u svojstvu komesara. generalni lektor bogoslovije iz samostana budimskog. a privilegovanu diplomu ovom gradu blagonaklono odobrilo. izaslanika. za njegovu instauraciju [ustanovljenje. svečano je otpevana himna Duhu Svetome: „Veni Creator Spiritus“ („Dođi.]. zasnivanje. e. a kad je on stigao do crkve. a okolo su stojali ljudi katoličke i pravoslavne vere. a na osnovu zakonskog člana 18 iz 1741.

pre nego što bih to otpočeo. Presvetom Devom Bogorodicom Marijom. to ću objaviti birovu i Senatu. Osim toga. svetim i nerazdeljivim Trojstvom. kao svojim poglavarima. ukazati dostojno poštovanje i pokornost. zaklinjem se Bogom živim. a kraljevski izaslanik je nastavio: „Ni najmanje ne sumnjam u to da je narod shvatio šta je Njeno Veličanstvo ovim pismom htelo i želelo. a njegova prava i povlastice braniću stalno i ako što primetim na štetu ili uvredu ovoj Kraljevini. i svim snagama svojim nastojaću da doprinesem napretku ovog grada. X. po uzoru na ostale slobodne i kraljevske gradove“. Sinom i Duhom Svetim. potrebno je da građani i stanovnici ovog grada. svetoj kraljevini Ugarske krune i slobodnom i kraljevskom gradu ovom somborskom. Tada su pročitana akreditivna pisma. te da je meni poverilo da u svojstvu kraljevskog komesara obavim svečani čin instalacije. koji do sada Njenom Veličanstvu i ovom gradu nikakvim građanskim dužnostima. pravedno krunisanoj ugarskoj kraljici Mariji Tereziji. kapetanu i celom Senatu. Ocem. Tada su svi položili zakletvu. Tekst zakletve građana: „Ja X. svim svecima i izabranima božjim da ja Njenom carsko-kraljevskom Veličanstvu. u vreme svih ratnih i građanskih nemira po dužnosti ću verno da se povežem sa gospodom komandantima tvrđava u Petrovaradinu i Osijeku 89 Pečat carice Marije Terezije kojim je overena Povelja .SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. Zatim da ću gospodinu birovu. polože zakletvu na vernost Njenom Veličanstvu i ovom gradu. u svemu veran građanin hoću biti. poštovanjem i vernošću nisu bili zaduženi. Ali.

i izbegavaću da učestvujem u bilo kakvim zlim i opasnim prevarama i zaverama. tačno i verno ću održavati sve što se vernim podanicima nalaže u vezi sa unutrašnjim mirom i bezbednošću grada i u njegovu odbranu priteći ću svim svojim sredstvima i silama. te ću ih. prema tački devet kraljevske diplome. i kako ga je milostivo udostojilo u njihov red uvrstiti. sa poštovanjem čuvali.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. Vi ćete iz kraljevske Povelje. razumeti da ova kraljevska milost nikada neće biti zaboravljena. kraljevski izaslanik je nastavio svoj govor: „Pozdravljam građane koji su položili zakletvu i podsećam ih kako je Njeno Veličanstvo primilo u red ostalih slobodnih i kraljevskih gradova ovaj pređašnji vojni šanac. Blažena Djevica Marija. Ova carsko-kraljevska milost opširnije je izražena u kraljevskoj Povelji kako bi se bolje i snažnije urezala u srca vernih građana. Posle položene zakletve. koja će biti pročitana. smesta odati. a kasnije posed kraljevske komore Sombor. za zaštitu građana. svi sveci i izabranici božji pomogli“. a u slučaju potrebe. Najzad. te na ilirskom jeziku protumačena. kao i njihovi potomci i naslednici. te kako bi je uslišeni građani. i oružjem se braniti. 90 Prve stranice Povelje sa grbom slobodnog i kraljevskog grada Sombora i sa titulom carice Marije Terezije . Tako mi Bog. do zadnje kapi krvi.

Vi ste. od Njenog Veličanstva. Zatim je komesar nastavio: „Obraćam vam se sada. mestima i vremenima. na osnovu prethodno obrazloženih zasluga i na osnovu člana 17 Zakona iz 1687. kojima ste se vi kako rimokatolici. dragovoljno potvrdilo sva prava i povlastice. srdačno čestitam i tome se istinski radujem. Njeno Veličanstvo. tako i u ogorčenim borbama protiv Turaka. svog ugleda i darežljivosti radi. a koju biste i vi i vaše potomstvo mogli koristiti. Ja vam. već će se uspomena na nju održavati sjedinjenim snagama i onim neumornim nastojanjima usluga vernih [podanika. usled čega je ona običavala da nagrađuje korisne građane domovine“. za vreme proteklih punih osam godina pod raznim okolnostima. to je Njeno Veličanstvo priznalo vaše žrtve i primereno nagradilo u želji da bi se time i potomstvo oduševilo. kojom je ona na više načina pokazala koliko ceni i koliko su joj drage vaše vojničke usluge. dragi građani. prir. pređašnje županijsko utvrđenje snagom navedene kraljevske 91 . zaslužne građane novooslobođenog slobodnog i kraljevskog grada Sombora. koji proističu iz majčinske ljubavi [vladarke. snagom svoje kraljevske moći. tako i Rascijani grčkog obreda. Sve ovo uzevši u obzir. koliko god su vam to dopuštale vaše mogućnosti. kao takve uvodim i priznajem. prir]. u različitim vremenima kako od unutrašnje opasnosti. a ovo.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. o svom trošku i svojim oružjem. stoga. istakli u borbama kroz sedamdeset i više godina. već slobodnim građanima ovog novooslobođenog grada naše domovine. te stoga vas. prim. podstaklo i odgajalo. te ste time dokazali da ste odani građani svoje domovine. Tada je na latinskom i ilirskom jeziku pročitana Povelja. godine. besumnje.]. Zato je Njeno Veličanstvo. pri. pak. kako bi vas mudre i oprezne građane učinilo saučesnicima ove naročite milosti. isto tako radosno i raspoloženo prihvatili ovu istinsku majčinsku milost i naklonost Njenog carsko-kraljevskog Veličanstva. koja su u blagonaklonoj kraljevskoj Povelji opširnije i jasnije izražena. a ne manje radujem se i tome što sam ja poslat da kao kraljevski izaslanik izvršim svečanu instauraciju novog slobodnog i kraljevskog grada. Primereno ste se pokazali prema Ugarskoj kraljevini i precima Njenog Veličanstva. i Sombor je milostivo primilo u red slobodnih i kraljevskih gradova. podnoseći velike žrtve i u njima ste do kraja istrajali. u svojoj velikodušnosti.

mesto prvog sudije (gradonačelnika. (Antić.]: Ugl. 32 Glasanje je obavljeno pomoću belih i crnih zrna pasulja. da budu povezani u međusobnoj ljubavi i obavezama jednih prema drugima. prir. prim. tako i Spoljašnjeg Senata. a za svako mesto isticana su po tri kandidata. a prema slovu Povelje mandat izabranih senatora Unutrašnjeg senata bio je doživotan). Klonite se razdora i cepidlačenja jer svaka vlast koja je u sebi razjedinjena propada. po već unapred dogovorenoj podeli dužnosti između rimokatolika i pravoslavnih građana. pa su tako za ovaj slobodan kraljevski grad izabrani: Za prvog sudiju33 [gradonačelnika. Svaki birač je dobijao po dva crna i jedno belo zrno. Đorđe: Iz prošlosti Sombora. što se ponovilo i pri izboru službenika Gradskog veća kako Unutrašnjeg. birova) pripalo je u prvoj podeli dužnosti 92 . 1966. Primite k srcu ove svete kraljevske reči. Sombor. a kandidat koji je dobio najviše belih zrna bio je izabran.32 te su svi položili zakletvu pred kraljevskim izaslanikom pre izbora. 7). Povelje proglašavam da je milostivo rešeno da se uvrsti i pretvori u slobodan i kraljevski grad Sombor. 33 Prema dogovoru između rimokatolika i pravoslavaca. obećavam da ću.[ospodin] Martin Parčetić. srdačno kličem: Živeo! I večito dugo u potomstvu cvetalo sa ovim povlasticama odlikovano građanstvo Sombora!“ Na to su počeli da sviraju trubama i dobošima.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. Izabrano je 13 članova Unutrašnjeg senata (sedam pravoslavaca i šest rimokatolika. svaku vašu opravdanu želju i molbu potpomagati. uz pucnjavu iz prangija i pušaka. i zasvirala je muzika. Čuvajte svoju Povelju i svoju slobodu zajedničkim silama jednodušno. Budite čvrsti i jedinstveni jer su već stari mudraci učili da ljubav treba da vezuje ljude u zajednici i to ne samo u granicama uzajamnog poštovanja nego još više. Zatim je kraljevski izaslanik nastavio: „Nakon maločas od srca izraženih želja ja vam sad prijateljski skrećem pažnju na važnost dodele ove kraljevske Povelje. 25 članova Spoljašnjeg senata (12 pravoslavaca i 13 rimokatolika) i 60 članova Opštestva (30 pravoslavaca i 30 rimokatolika). Po završetku govora nastala je pucnjava iz pušaka i topova. Ja vas na to najozbiljnije opominjem i ako budete poslušni. te u hronostičnom distihu za uspomenu na mene. Držite se stare poslovice da se slogom jačaju male zajednice. Ovim završavam“. te ne dao Boga da ih usled rascepkanosti izgubite. kao prorok. u budućnosti.[edni] g. rimokatolik.

g. g. g. pravoslavne vere Za urbara:38 Ugl. sa 43 glasa izabran Martin Parčetić. Za beležnika:39 Ugl. Jovan Damjanović. pa je za sudiju. ibidem. Za gradskog komornika:36 Ugl. Rukovodio je radom gradske blagajne. Đorđe: ibidem. sa dvogodišnjim mandatom. rimokatoličke vere. Reč je o članovima Unutrašnjeg senata. Nikola Parčetić i Mihailo Bokerović). rimokatoličke vere. Rukovodio je blagajnom državnog poreza. čiji je delokrug rada bio veoma širok i zahtevao je primerenu sposobnost. Narodni tribun je predsedavao Opštestvom. (Antić. prvi kapetan grada i senator. Mihailo Bokerović. Atanasije Popović i Atanasije Stojšić. a od pravoslavnih: Ugl. dobro obrazovanje i znanje nekoliko jezika (latinskog. Avram Rašković. prvog gradonačelnika Sombora 34 35 36 37 38 39 93 .[edna] g. rimokatolicima. 14) Potpis i pečat Martina Parčetića.[ospoda]: Nikola Parčetić. Josip Marković.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. Stepan Karalić. Za narodnog tribuna:37 Ugl. Za senatore34 od rimokatolika: Ugl. pravoslavne vere. Gruntovničar Beležnik ili notar bio je najvažniji položaj za funkcionisanje lokalne administracije. 7). g. Andrija Ribenji. g. nemačkog. Josip Zontai. g. Za blagajnika:35 Ugl.: Jovan Živojnović. Martin Zombori. zaslužni zastavnik ove milicije. Stanoje Radišić.: Vasilije Lalošević. Gaja Pavlović. Martin Kekezović i Marko Bogišić. pa je njegova godišnja plata bila viša i od plate prvog sudije (Antić. između trojice kandidata (Martin Parčetić. rimokatoličke vere. mađarskog i „ilirskog“). Đorđe.

obučen u crveno ruho pluvijale. darom. blagodejstvom. N. svetoj kruni Kraljevine Ugarske i ovom slobodnom i kraljevskom gradu Somboru. naklonošću. Tako mi Bog pomogao i Blažena Djevica Marija. svim svecima i izabranicima božjim. kao i njihovi naslednici. Radi koristi gore pomenute varoši trudiću se sve uzvisiti. kako po Bogu i njegovoj pravdi činiti poznam. Sva zvona su zvonila. 94 . pa u bilo kojim ratovima i drugim javnim opasnostima i okolnostima. ugađanjem udaljenih i ostavljenih. zaklinjem se Bogom živim. aprila 1749. 41 U smislu polaganja zakletve na bibliji i krstu. prema tački devet ovoj varoši milostivo izdate Povelje. svi su otišli u crkvu. Služiću svima koji se preda mnom parniče po svim poslovima. Kad je to obavljeno. u svemu veran biti i sva prava i privilegije ću kao samog sebe čuvati i staraću se i da ih drugi održavaju. Tajne varoške i magistarske stolice neću nikom odati. Ova lista izabranih pročitana je i komesar je upitao da li su zadovoljni izborom. svetim i nerazdeljivim Trojstvom. Ocem. koju nose na popodnevnim bogosluženjima i na drugim crkvenim svečanostima. u pratnji svog đakona i podđakona. Sinom i Duhom Svetim. generalni lektor teologije iz Budima.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. Blaženom Djevom Marijom. i tako je prilagođenu objavila): „Ja N. po mogućstvu svojem hoću činiti. Pred glavnim oltarom ih je čekao. da ću Svetom carskokraljevskom Veličanstvu Mariji Tereziji. treba da polože. ljubavnim strahom. predstojnik i mesni paroh. Udovice i sirote u pravednim njihovim stvarima hoću održati i braniti. a njima u susret izašao je časni otac iz Pečuja. sud i pravicu. molbom. sa blagoslovenom svetom vodom. nastojaću svim silama da njenim zahtevima udovoljim.40 časni otac Luka Čilić. 40 Ruho pluvijale je ogrtaču slična odežda rimokatoličkih sveštenika. koje je u svojim rukama držao lektor Luka Čilić. u čije ruke41 je novoizabrani sudija položio sledeću zakletvu (sledi tekst zakletve koju gospoda sudije u novoproglašenom slobodnom i kraljevskom gradu. ukrašen crvenim pojasom – stolom – i ogrtačem. tražeći da to isto učine i meni podređene osobe. a koji je načinila kraljevska izborna komisija 24. bez obzira na njihovu ličnost. na osnovu tačke devet kraljevske Povelje. godine. svi sveci i ovo sveto božje jevanđelje“.

Pošto je skup završen sa mnogo veselja i radosti celokupnog građanstva. Ti. g. koji su predstavljali kaluđersku provinciju „Bosnu Srebrnu“. ugl. u biskupijskom sedištu). časni otac Antonije. Segendorf. itd. istom svečanošću kojom je bila i doneta. Marko Marković. protoprezviter somborski pravoslavnog obreda Veselin Beljanski sa 15 prezvitera ili sveštenika istog obreda. časni otac Filip Katić. zaslužni vojnički duhovnik somborske milicije. a onda su se začule trube uz tri „Vivata“ muzičara. g. u trpezariju samostana. kanonik42 katedralne crkve u Kaloči. kapetan čuvenog regimenta Pal�ijevske. časni otac Pavle Tuškan. Imrom Četejom. predsednik i upravitelj somborske župe. g. vladarku i kraljicu Ugarske. izašlo se iz crkve istim redom i Povelja je vraćena. Prvo „Vivat“ za Mariju Tereziju. časni oci Luka Čilić i Jeronim Lipovčević. 95 . Treći „Vivat“ za Magistrat novopodignutog slobodnog i kraljevskog grada Sombora. uz muziku. prečasni gospodin Antun Knežević. glavni lektori bogoslovije u budimskom samostanu. propovednik na ilirskom jeziku. pucnjavu iz topova i pušaka. ugl. vikar. kraljevskog izaslanika. koji je dužnostima vezan uz kaptol (kaptol je zbor viših sveštenika ili kanonika. što je izgovorio časni otac Jeronim Lipovčević. zastupljen sa ugl. ugl. Njegova Ekselencija Visarion Pavlović. 42 Kanonik je viši sveštenik. prečasni g. Petar Latinović. generalni lektor bogoslovije u Budimu. a otuda su je građani preneli u Gradsku kuću. ugl. kraljevski izaslanik.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. Drugi „Vivat“ za Njegovu Ekselenciju g. savetnik i upravitelj komorskih poseda u Bačkoj i Sremu. čije je milosrđe beskrajno“). sa gospodinom Ignacom Ničijem. g. g. sudijom plemića. N. časni otac Antun Dežević iz Budima. Ovu svečanu instalaciju svojim prisustvom su uveličali: gospodin Johan Stefan Koler. koji imaju zadatak da vrše svečane liturgijske činove u stolnoj crkvi. sa više o�icira istog puka. glavni zapovednik straža Potiske granice. Po završetku slavlja otpočela je molitva zahvalnosti u crkvi Deus cuius misericordiae non est numerus po rimskoj misali na ilirskom jeziku („Bože. Franc Redl. Stefana Kolera. podžupan slavne Bačke županije. Nakon polaganja zakletve otpevana je ambrozijanska himna „Tebe Boga hvalimo“. savetnikom uzvišene carsko-kraljevske ugarske Dvorske komore. episkop pravoslavni iz Novog Sada.

vo je odnet pred gospodina izaslanika i malo posle toga razdeljen građanima. poslednjem zvaničnom obraćanju kraljevskog izaslanika grofa Johana Stefana Kolera građanima Sombora. u četiri posebne kade. onako kako se svi dobro početi poslovi običavaju krunisati. na istom kocu. a njemu su prisustvovala goreimenovana gospoda i drugi brojni gosti. 44 Mada u rukopisu nije naznačeno. Postarao sam se da pravila. spoljašnjih i unutrašnjih senatora i ostalih službenika prema njihovim kvali�ikacijama. ovde je reč o još jednom. bez ikakve nezgode. jer onu slavu koju vam je Njeno carsko i kraljevsko Veličanstvo tako blagonaklono udelilo. pucalo se iz topova i pušaka. Za vreme instalacije po ulicama je vođen jedan ukrašen vo. sa nepokolebljivom vernosti.3 litre. Stoga vam čestitam radosno. koga su. Goreimenovan gospodin izaslanik postarao se da se. jednodušno. Ja sam tom zahtevu udovoljio koliko sam mogao i smatram da sam izvršio instauraciju slavnog poglavarstva. u dva maha. te je za našu crkvu prikupljeno 50. slavni građani ove domovine. pa su građani Sombora tog dana „srećno“ ispili oko 1500 litara vina. „Poglavarstvo i ostali građani ovog slobodnog i kraljevskog grada i dični stanovnici!44 Pošto sam zadatak koji mi je bio poveren od Njenog carsko-kraljevskog Veličanstva završio. prikupljaju prilozi za vreme ručavanja. ista ta naša najmilostivija gospođa meni je poverila da u delo sprovedem. Tako ispečen. ne preostaje mi drugo nego da na vašu primljenu slavu postavim završnu krunu. natakli na kolac. kao sudionik u vašem slavlju. 43 Jedna urna ili akov bila je mera zapremine od 54. Vi ste svoju slavu uvećali toliko sve dok niste postigli one povlastice koje ste. Za vreme ručka svirala je muzika. a za pravoslavnu devet forinti. Tog dana ručak je bio kasno. već odavno priželjkivali. što je Njeno carsko i kraljevsko Veličanstvo i priznalo i obilno potvrdilo. potom. odrali. i sa rogovima i glavom. doveo u red. Vi. da sam sa vama radio za opšte dobro i da sam vaš grad. te ispekli. na glavnom trgu bilo je izloženo 28 urni sa vinom43 što je narod. oko dva časa posle podne. u celosti. srećno ispio. trudili ste se slavno dok niste isposlovali tako obilne povlastice dobrotom i milošću carsko-kraljevskom. koliko je to bilo moguće i koliko je kratko vreme dozvolilo. vojničkim vašim vrlinama i obilnim prolivanjem krvi vaše i vaših prethodnika.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. već 96 . U isto vreme.

dana 29. Treba da se starate da ne izazovete urlikanje onih lavova protiv sebe. te uspela da mimoiđe Scilu i Haribdu pod vođstvom austrijske zvezde Marije Terezije. Govor zahvalnosti koji je održao ugledni gospodin Andrija Ribenji. Trudite se. i njih se strogo pridržavajte. na sramotu izgubili. Inače. koju sam vam malopre preporučio. da na vašoj započetoj slavi i kasnije budem mogao čestitati“. dakle. koja sam vam u svojstvu kraljevskog izaslanika. dugotrajno sačuvati. budu prevedena na ilirski jezik i narodu protumačena. Čuvajte svoje povlastice kao najređi dragi kamen. razborito i budite hrabri. ne prestanete voleti i primati u srca svoja. dasku koja je tri godine plovila među zatonima. iako ću telesno biti odsutan. godine 1749. Ja ću i dalje posvetiti svoje skromne sposobnosti za vaše dobro. nego prvenstveno u tu svrhu upotrebljavate. prvi beležnik ovog slobodnog i kraljevskog grada. koji žele da vašu slavu potiru. da se budućnost vaša i celokupnog građanstva obezbedi. Postupite. da ne bi ono što ste sa toliko hrabrosti i muka svojih i svojih predaka stekli. Starajte se za svoj zajam i za svoje dugove koje ste dužni vratiti kreditorima. po kraljevskom nalogu. osim da budete slavni i srećni. postavljena i potvrđena. ali svojim duhom uvek među vama. Držite se mojih naređenja. koji će vašem imenu dati blistav sjaj. i sami postavite krunu na svoju slavu. preko tebe gospodine izaslaniče. slavni građani naše domovine. te vi. 97 . To će vašu slavu i čast u kraljevini Ugarskoj učvrstiti i jedinstvo i slogu. te vas sve ovde. koji ste počeli slavno koračati u unapređenje svog grada. Bože.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. tako isto i dalje postupate i nikada se nemojte truditi na drugom. A mi smo ovu dasku. ranije pročitana. pozdravljam i iz dubine svoje duše molim da mene. tri puta srećno ugrabili i to onda kada je naše izaslanstvo dobilo od Njenog carsko-kraljevskog Veličanstva izdatu Povelju. daj. dakle. zatim kad je somborska milicija u to bila uvedena. aprila Pošto je naše dugogodišnje priželjkivanje najzad ispunjeno i razočarani građani su najzad stigli u očekivanu utešnu luku i prigrabili su spasonosnu dasku od brodolomstva. Brinite se za to svakodnevno i čuvajte kao zenicu svog oka i imajte u vidu da dohotke od imanja ne u druge svrhe. stenama i burama. građane ove domovine. dao.

ujutro u četiri časa kraljevski izaslanik je ušao u kola da otputuje u Požun [Bratislavu. kao i kada je. od strane g. Oproštaj je obeležen pucnjavom topova i pušaka. koji su svojom imovinom doprineli da se Povelja dobije i koji će čuvati slogu među svim građanima na korist kraljevskog doma. aprila 1749. od paroha obe vere i od episkopa novosadskog pravoslavne vere Visariona Pavlovića45 i protoprezvitera Veselina Beljanskog itd. avgusta. Na kraju. g. članovima Magistrata. sa iskrenom odanosti“. prvom hrišćanskom kralju Ugarske. praćen konjanicima. uz muziku. obeležava se 20. prir. Tebi se zahvaljujemo na trudu i tvoje ime ćemo u najslavnijoj uspomeni sačuvati u daleko potomstvo. kralja ugarskog. 98 . Stefanu). želimo dug život i zdravlje Njenom carsko-kraljevskom Veličanstvu kojoj ćemo uvek zahvalni ostati. prim. godine. Prigodom praznika Svetog Stjepana. mnogim građanima. izaslanik Njenog Veličanstva udostojio se da ovo stanje proglasi. nego će se to postići ako u gradski Magistrat uđu ljudi koji su vojnički najzaslužniji. Dana 30. najzad. velikog beležnika O postavljanju kamena temeljca za Gradsku kuću slobodnog i kraljevskog grada Sombora godine 1749. Ištvanu (Stjepanu. Franje Redla. Ali sve to još nije dovoljno za razvitak.46 postavljen je kamen temeljac. te je tako završena ova svečana instalacija dana 30. Pečat (signet) Andrije Ribenjija. upravnika 45 Zapravo episkopa bačkog. 46 Praznik posvećen sv.]. aprila 1749.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787.

47 Somborski Magistrat je. svega mesec dana nakon svečanog proglašenja slobodnog i kraljevskog grada. seli su gradski oci za sto sa gorepomenutim gospodinom Redlom i ostalim gostima i građanima koji su prisustvovali ovoj svečanosti. za Gradsku kuću ovog slobodnog i kraljevskog grada. 1. uz manje prepravke učinjene krajem XVIII veka. sv. Konstantin: Prva varoška kuća u Somboru. 99 . Ovo zdanje je. uz asistenciju jednog sveštenika ovog samostana i uz pucnjavu topova. Za vreme ručka svirala je muzika i svi su bili vrlo veseli. (Kostić.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787.47 Kamen je blagoslovio Mirko Budai. udovice nekadašnjeg somborskog kapetana grofa Jovana Janka Brankovića. Kada je obred završen. služilo sve do 1842. knj. g. Plan Gradske kuće u Somboru iz 1792. kupio za 500 forinti. čime su Somborci rešili pitanje smeštaja gradske uprave. kada je na njegovim temeljima podignuta današnja Gradska kuća. na 388 forinti. godine. Glasnik Istoriskog društva u Novom Sadu. sadašnji upravnik ove franjevačke provincije. I. 124-125). od Marije Branković. kako je zapisano u ugovoru sačinjenom na slavenoserbskom jeziku. komorskih dobara u Bačkoj i Sremu. ali je još 112 forinti dodato radi voćnjaka i ograde). Na mestu ranijeg kaštela Brankovića podignuta je (verovatnije dograđena) jednospratna Gradska kuća. njegov „kaštel“ aki u sreda mesta sostojeća (kaštel je od gradskog majstora bio „šacovan“.

oktobra. g. Biska. drugi pak bio je obešen na novopodignutim vešalima. vratili su se u grad u devet časova uveče. i Franje Redla upravnika [komorskih dobara. kao i g. te ostavivši na ovom mestu straže. 49 Navedeni podatak. otišli su senatori. godine. godine. a 22.48 gde su redom završili sve ceremonije. što su za nekoliko dana srećno završili. Tamo je prvom glava bila odrubljena. 18. dana 10.]. Martina Parčetića. Prvi krivac uhvaćen je u oskrnavljenju deteta. podžupan Bačke županije. izašao je u pratnji g. sudije ovog slobodnog i kraljevskog grada. na brežuljku ove livade. Područje slobodnog i kraljevskog grada izdvaja se od županijskog. beležnika komorskih dobara. drugačije Klisa Gradski magistrat dao je 24 jutra zemlje za kosidbu ocima ovog samostana. N. vesela grupa građana i zanatlija. sa postavljanjem kamena-međaša. Smrtna kazna bila im je izrečena 20. decembra 1749.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. Martina Parčetića i drugih senatora za razmeravanje granica. što je obeleženo kamenima međašima Iste 1749. Petar Latinović iz Boršoda. oktobra. a obojica su pravoslavne vere bili. podigli drveni krst. 100 . O ritu rimokatoličke crkve na pustari Gradina. O podizanju novih vešala na pustari Karakorija Pod vođstvom g. čiji se ostaci nalaze i danas (1787) u zemlji. godine. prim.49 48 Pustara Karakorija nalazila se na severnoj međi grada (ispod današnjeg salaškog naselja Nenadić. a drugi u krađi. Z. uz pratnju svirke. oktobra 1749. očito. Za sećanje na ovo navedeni oci su. da postave temelj nove zgrade na pustari zvanoj Karakorija. oktobra bili su izvedeni na mesto izvršenja kazne. 3. na mestu koje se na ilirskom jeziku zove Karakorija. govori o tome da je Bona Mihaljević rukopis hronike sređivao 1787. prir. kao upraviteljima ove parohije. prema železničkoj pruzi). po imenu gorenavedene pustare. a telo bačeno na lomaču.

51 koji je naš samostan posetio sa grofovima i baronima. čiji je prvi gvardijan postao časni otac Antun Dežević iz Budima. 101 . godine. Vikar je postao otac Filip Katić iz Pečuja. U to vreme krizmao je 269 duša u staroj crkvi. prim. Sekešfehervar). 51 Grof Nikola Čaki od Kerestsega bio je nadbiskup kaločki i veliki župan Bačke županije od 1747. samostan je bio počašćen dolaskom nadbiskupa Nikole Čakija.] franjevaca provincije „Bosna Srebrna“ preinačeno je u samostan.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. prir. Grašalkovićeva palata u Somboru – sedište Komorske administracije [1750] Godine 1750. g. juna 1750. blizu Kaloče. U to vreme povećao se broj sveštenika i kaluđera u novostvorenom samostanu. a ilirski propovednik otac Jeronim Klaić iz mesta Baća. a njegov prvi propovednik na nemačkom jeziku postao je otac Ambrozije iz Beograda. 50 Mihaljević najverovatnije misli na Stolni Beograd (mađ. a boravio je kod nas dva dana i dve noći.50 Dana 1. zaslužni kapelan milicije somborskog šanca. staru prestonicu ugarskih vladara i administrativno središte Fejerske županije. koji se nalazio u središnjem delu Ugarske. somborsko sedište [rezidencija. do 1751.

odnosno upravnik komorskih dobara. te su po njemu Somborci prozvali i zgradu u kojoj je stolovao i koju je on. kada je komorski administrator. zatim dva srebrnjaka i jedan zlatnik iz Kermečbanja. Iz arhivskih izvora se. prisustvovao nijedan županijski velikodostojnik. Franc Redl primio u njoj (ad domum) novoimenovanog župana Bačke županije kaločkog nadbiskupa Jožefa Baćanija. g. bilo. Bona Mihaljević je. jasno vidi da kamen-temeljac 1750. već samo predstavnici Komorske uprave i gradski prvaci. Bačka županija je. a kada budu bolja vremena. sa raznim drugim relikvijama. završeno je najkasnije do 1761. ili je reč o polaganju kamena-temeljca za buduće sedište Komorske administracije (sadašnju Grašalkovićevu palatu). očito. Uostalom. koja je trebalo da bude podignuta na placu kasnije Krušperove kuće (današnjeg Istorijskog arhiva). polaganju kamena-temeljca nije 1750. Kako je Komorska uprava sa sedištem u Somboru imala isključivu nadležnost na teritoriji Bačke županije. uz asistenciju otaca Blaža Abramovića i Alekse Rafaija. verovatno. Nakon caričinog pisma. zaista. koji sadrži preporuku carice Marije Terezije iz 1753. nezamislivo. što je dovelo do kasnijih nedoumica. nesumnjivo. dakle. tri godine nakon polaganja ovog kamena-temeljca) da se zbog siromaštva odustane od zidanja županijske zgrade koju je županija nameravala da podigne u Baji. godine (dakle. godine. što bi. 52 Ovaj podnaslov Bone Mihaljevića uneo je svojevremeno nedoumicu među istraživačima zavičajne prošlosti Sombora o tome da li se naveden podatak odnosi na polaganje kamena-temeljca za neizgrađenu županijsku zgradu. nije mogao da bude položen za županijsku zgradu tri godine pre no što je kupljen plac za njenu gradnju i da se zapis o polaganju kamena-temeljca. kupila plac u Somboru. smatrao da su komorski posedi zapravo županijski.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. tadašnji gvardijan somborskog samostana i upravitelj ovdašnje župe. koje se nalazilo preko puta Gradske kuće. sigurno. Uskoro je upravnik kraljevskih komorskih dobara postao grof Antun Grašalković. ali na njoj nije podignuta zgrada zbog protivljenja tadašnjeg velikog župana da Sombor postane županijsko sedište. u O postavljanju kamena temeljca za zgradu županijske administracije 24. carica preporučuje da se zgrada podigne u Somboru. odnosi na zgradu Komorske administracije. Zdanje Komorske administracije. propovednika. g.52 102 . odnosno na Grašalkovićevu palatu. Nedoumicu rešava (i Mihaljevićev podnaslov ispravlja) dokument iz arhiva Bačko-bodroške županije. da je polagan temeljac za buduću zgradu županije. preko puta franjevačkog samostana. g. potpuno dovršio. visoki carski činovnik i vlastelin susedne Baje. Uz kamen je položen ulomak svetog jerusalimskog krsta. Ovde je prvi kamen blagoslovio i postavio časni otac Antun Dežević iz Budima. jula 1750.

Ove godine je završio svoju službu provincijalatsku slavno u svom matičnom samostanu časni otac Petar Radna. na praznik Blagovesti. Rano ujutro su se sakupili svi članovi Unutrašnjeg i Spoljašnjeg senata. Martina Parčetića. potom je otpevan psalm „Smiluj mi se. gde je otpevana himna „Dođi. 54 Zbog svoje plamene ljubavi prema Bogu. g. zaveden je isti onaj redosled bogosluženja. pa kada je to završeno. mnogih činovnika i građana. Bože“ (Miserere meie Deus). 53 Četrdesetodnevni korizmeni period pred Uskrs. prisustvu g. gorući).54 O izboru domaćeg sudije 4. Pavla Gardocija. lektor bogoslovije i sadašnji glavni naredbodavac celog reda serafskog. kao što je zaveden već po pravilu u ostalim crkvama. komorskog upravnika. [1751] O početku „Kvadragesimalnih“ zasedanja 6. marta 1751. Dana 25.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. Duše Sveti“. a na njegovo mesto izabran je časni otac Josip Janković iz Vukovara. što je činjeno svakog petka. a nakon toga počelo je zasedanje „Kvadragesimalis“53 na ilirskom jeziku. sv. 103 . zbog čega se i ceo franjevački red često naziva serafskim redom (od grčke reči σεραφείμ u značenju užareni. komorskog nadzornika. Franju su nazvali serafskim ili sera�inskim svetiteljem. tadašnjeg sudije slobodnog i kraljevskog grada. Na kraju je dat blagoslov sa sakramentom. u Gradsku kuću. sa uobičajenim trima molitvama. svi su se vraćali onim redom kojim su bili došli. Franje Redla. marta. sa izabranim građanima u crkvi. sve vreme trajanja perioda zvanog „Kvadragesima“. plamteći. te g. U tri časa posle podne izložen je presveti oltarski sakrament. juna 1751. g. molitve pevanja psalama i horskog pevanja. Posle toga otpevana je lauretanska litanija Blažene Djevice Marije.

baron od Rathauzena (koji je bio veliki protivnik somborske elibertacije. Franje Redla. pa kada je to završeno. g. nastala je 1751. 55 Reč je o prvoj restauraciji (reizboru) Magistrata slobodnog i kraljevskog grada Sombora. prim. bio zaštitnik Somboraca u sukobu sa poveriocima Posle podne oko dva časa. novoizabrani sudija g. nakon što je Sombor izborio i otkupio status slobodnog i kraljevskog grada. Ktitor kapele bio je upravnik kraljevskih komorskih dobara u Somboru Franc Jozef Redl. da se u svim zemljama austrijske krune raširi kult sv. preko puta tadašnje rimokatoličke crkvice Sv. zaštitnika od poplava i zaštitnika svete tajne ispovedi.] u blizini samostana ovog trudom komorskog administratora g. ali i njen oblik i položaj. g. Nakon toga otpevana je ambrozijanska himna „Tebe Boga Hvalimo“. Predanje. gvardijan samostana i upravitelj ove parohije. Oko te 1751.56 Pečat Jovana Damjanovića. Zatim je ponovo održana propoved i dat je blagoslov sa mirotvornim krstom i onda su svi u redu otpratili novog sudiju do njegove kuće. ali je kasnije. sagrađena pored tzv. 56 Kao posledica carske naredbe od 1729. pred glavnim žrtvenikom. Jovan Damjanović. Trojstva. g. navodili su na pretpostavku da je osnova kapele nastala od nekadašnje turske bogomolje koja je postojala kraj Pašine kule. podignuta je kapela Svetog Ivana Nepomuka. pošto je novi birov bio izabran. drugog gradonačelnika Sombora 104 . pravoslavne vere. kapela rokoko stila posvećena ovom svetitelju.55 ušlo se u našu crkvu gde je na ilirskom jeziku održao propoved otac Antun Knežević.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. Ivana Nepomuka. prir. Pašine kule. na zemljištu županijskom [zapravo zemljištu Komorske uprave. položio je zakletvu na ilirskom jeziku.

a nalazio se na južnoj strani.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. od nastanka kapele do Prvog svetskog rata. posebno sa grofom Baćanjijem). Krov je. nakon što je zatraženo mišljenje mesnog župnika o ovoj stvari. koliko su visoki zasvođen krov i uzan toranj sa krstom). ispod ovalnog prozora. Prvobitan ulaz je zazidan. Ivana Nepomuka i pečat i potpis njenog ktitora Franca Jozefa Redla [1752] Izvod iz protokola Statuta slavnog Magistrata slobodnog i kraljevskog grada Sombora dana 6. Do vrha krsta kapela je visoka 12 metara (zid kapele je visok šest metara. Ostale poljske poslove kao što su kopanje. preko mesnog župnika daju da se odsluži svečana pevana misa pred izloženim svetim tajnama. Sedmo. oranje i sejanje neće biti slobodno obavljati nipošto sve do osmine blagdana Presvetog tela Isusova elibertacionog zajma. koji sledi odmah iza Uskrsa. Kapela Sv. a kapela je iznova pokrivena pocinkovanim limom. koji je u vreme rata skinut za vojne potrebe. Na molbu zanatlija radi toga što se oni nisu zavetovali da neće raditi četvrtkom od Uskrsa do žetve. bio pokriven bakarnim limom. 105 . g. juna 1752. određeno je: Da od sad pa ubuduće zanatlije mogu slobodno da rade četvrtkom uz uslov da u četvrtak. odnosno u uskršnjoj sedmici.

Dana i godine kao gore potpisao i istavio Andrija Ribenji. 24 juna stavljen je ugaoni kamen u temelje građevine posvećene Večnom Tvorcu čitavog svemira. godine.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. Klobišickog koga je pri postavljanju kamena zastupao prepoštovani Josip Kiš. generalnog nadzornika.. Ovo neka bude zavedeno u crkveni protokol i neka se objavi narodu. Juratus Red. Josipa Gajdocija. za nadbiskupovanja u Kaloči Franje L. 106 . P. sa sledećim natpisom: „Godine 1752. zaključno. Antuna Grašalkovića. kanonik i generalni vikar pomenute nadbiskupske crkve. Za vreme prve središnje Kapitularne skupštine održane pod vođstvom mnogopoštovanog oca Josipa Jankovića iz Vukovara. pod carskim žezlom Franje I. presvetlog g. rimskog cara. Mudrom i Dobrom. pod naslovom potpunog franjevačkog siromaštva. sudije i senatora. Češke./57 O postavljanju prvog kamena nove crkve Svetog Trojstva u Somboru. sadašnjeg provincijalnog ministra i generalnog naredbodavca čitavog reda. pod caricom Marijom Terezijom. dana 24. Slavonije itd. opština katoličkog obreda isplatiće uobičajenu taksu za služenje svečane mise uz blagoslov sa presvetim i time će svetkovanje četvrtka biti završeno. Ocu milosrđa. Vladaocu i Sucu istoga. Martina Parčetića i 57 Odluke se odnose na rimokatolički živalj Sombora. Franje Redla. Kad pristupi pomenuti dan. /M. na kojoj su imenovani i gvardijani franjevačkih samostana na teritoriji provincije. pukovnika slavnog Kordona na Tisi. kraljicom Ugarske. prema zavetu predaka. Bezdnu pravde i mudrosti. Hrvatske. i uzidan u crkvu Presvetog Trojstva slavnog slobodnog i kraljevskog grada Sombora po časnim ocima franjevcima. redovnicima svete i prastare provincije Bosne Srebrne. presvetle gospode Avrama Raškovića. juna 1752. 58 Istog dana u Somboru je održana prva Međukapitularna skupština provincije Bosne Srebrne. Trojednom Bogu. presvetlog gospodina Marka Markovića. Za vladavine pape Benedikta XIV u katoličkoj crkvi. Mogućem. gradski beležnik.58 Za vreme predsednikovanja u Visokoj komori preuzvišenog g. a pomoću svagdanjih priloga pobožnih dobročinitelja. a komorskog administratora ovde u Somboru živećeg časnog g.

Duhu. gde vidim važne ljude crkvenog i političkog staleža. inteligentni i kritičari. U prisustvu preuzvišenog. i to mnoge. lektor �ilozo�ije iz vukovarskog samostana.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. Ovo svečano postavljanje kamena temeljca u prisustvu prepoštovanog g. oseća se osokoljenim i prezadovoljnim. Pa uistinu: ko da ne bude veseo i da radosno ne odobrava gledajući polaganje kamena temeljca posvećenog Presvetom Trojstvu? Ko između vas. B. ja moram da proslavim ovaj čin ovde gde me slušaju ljudi. poglavara i velikog župana ove slavne Bačke županije. generalnog vikara. već plodove velikih napora. presvetlog i prepoštovanog gospodina Franje L. kadri da u detalje i temeljito prosude smisao mog govora. Josipa Kiša. „Veseli me Vaša prisutnost i toliki broj inteligencije koji slušate moj govor sa ovog uzvišenog mesta. kao i učenih otaca svete provincije Bosne Srebrne. uzveličao je panegerikom časni otac Hijacint Kampion iz Budima. Gle. Jer dok svi vi ćutite. da ne bude uzbuđen što ste doživeli srećni čas da temelj crkve vaše bude postavljen uz nadbiskupski blagoslov. na čijem se čelu nalazio ministar ili provincijal. govornik. a novosagrađen samostan bude počašćen prisustvom prezaslužnog provincijalnog ministra i Skupštinom generalnog de�initorijuma čitavog serafskog 107 . tako da mi se čini da pobiram ne plodove jednog običnog govora. Govor Senatu i narodu slobodnog i kraljevskog grada Sombora na mestu temelja građevine 59 De�initorijum je uprava franjevačke provincije. slušaoci. Senata i naroda somborskog. kako me veseli vaša blagodarnost u dobročinjenju. ovde zastupljenog. koji su se proslavili umećem govora u svojim strukama. sakupljenih na skupštini. sa čitavim poštovanim de�initorijumom59 i čitavog Magistrata slobodnog i kraljevskog grada. a prisustvom proslave ovaj čin. Nije bilo tako teško govoriti nekoć. pl. kako je upisano u knjigu provincije“. te otaca sakupljenih u Sv. videći njihova vesela lica i radosno raspoloženje. sa građanima. ostalih. kada je cvetala Rimska republika. kao što je danas na ovom mestu. Klobušickog. te sadašnje provincije ministra. te slavnih ljudi ovog grada koji su došli da prilozima pomognu.

ko vam je pružio toliku sreću? To je privola za isto preuzvišenog poglavara katoličke crkve. smatrajući naš grad podesnim za veliku skupštinu reda. kao da pri postavljanju prvog kamena želite da ispunite želje svih svojih sugrađana. reda? Nedavno ste iskazali svoju veliku sreću i veselje kada vas je naša posvećena kraljica Marija Terezija obdarila kraljevskom slobodom.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. koji su uložili toliko brige i nastojanja da bi se ovo mesto 108 . „da trajnoga daje u slavu Bogu“. danas treba da pokažete još veće veselje jer vam je jedan te isti dan doneo dvostruku radost – blagoslov vaše crkve koju je preuzvišeni. dakle. muž poštovani građanin obdaren velikom ovom časti. Između toliko drugih uresa Svemogući je Bog ovom gradu dao toliko znamenitih muževa. recite. ministar provincije sa pr. da pohvalim brigu i zauzimanje provincije otaca koji me ovde slušaju i da potaknem Senat i narod somborski na nastojanje i pomoć da se ova crkva podigne. a to dokazuje i današnji vaš radosni skup na ovoj svečanosti. te možete da se radujete što vam je pružena blagodat da vas svojom brigom ovako odlikuje širokogrudni nadpastir vaš. pa što nije mogao lično da obavi. koji se odazvao vašoj želji i želji otaca provincije. mogu da obavim ujedno tri zadatka: da uveličam postavljenje kamena-temeljca za crkvu Presvetog Trojstva. Slušajte me! Kada se obazremo na ovaj slavni grad Marijinog Ugarskog kraljevstva – Sombor. kako je to rekao mudri Teodoret. Među vama je. presvetli i prepoštovani nadbiskup preko svog generalnog vikara i kanonika. de�initorijumom i ostalim časnim ocima. Misleći na ovo. da na taj način bude blagosloven temelj ove somborske crkve. evo. slavnih na maču i u ratu kako nam je dobro poznato. Radi toga smatram se i ja srećnim što. Nego. časni somborske samostane. Imaš nadbiskupa. poklonićemo se divnoj i presvetoj providnosti koja je ovom gradu dala da uvek bude presrećan. lako ćemo se dosetiti odakle potiče ova sreća jer tvrdim da ste vi gorljivi u pobožnosti prema Bogu i u promicanju božje slave i časti. Josipa Kiša apostolskom vlašću obdario svetom slobodom. koji je doneo temeljac kamen ovoj tvojoj crkvi i podigao ga u spomen. svog kanonika. prepoštovanog g. Punim pravom treba da ovaj dan radosno proslavi. zatim čast gradu vašem što su se u njemu sakupili pr. obavlja preko prepoštovanog generalnog vikara. a tu slavu umnožava i sjajna Skupština otaca.

O postavljanju prvog kamena za crkvu Blažene Djevice Marije na imanju Nemeš Militič „Dana 16. koliko li neće radije blagosloviti Gospodin kuće vaše i polja vaša za to. oci. Radi toga moram da odbacim svaku. za vreme kada je ključeve Svetog Petra držao veliki papa Benedikt XIV. Nadaleko je. glave Knjige postanka blagoslovio Gospodin kuću egipatsku radi Josipa. Mudrosti svih otaca pripisujem zaslugu što je glas ove slave danas na daleko i široko odjeknuo. podignite ovu crkvu i nemojte dozvoliti da se ovaj pothvat izjalovi. blagodarni Senatu. Ne bi priličilo da prećutim. što ste blagodarnom desnicom priskočili da bude podignut i posvećen hram Presvetom Trojstvu. da se ne bi posumnjalo da želim ovu slavu u svoju počast da iskoristim. i vredni građani. i najmanju sumnju. koja se ispoljava pri upravljanju tako prostrane provincije u kojoj tako pravedno udešavate sve stvari. Za vreme slavne vladavine premoćne kraljice Marije Terezije u Ugarskoj. da prećutim vašu mudru brigu. postavlja prvi kamen nove kuće božje i da se. Hajde. 109 . meseca jula. u vinogradima i na pašnjacima. To će vam doneti obilje plodova u kućama i na njivama. pokažite svoju ljubav prema Bogu. evo. oni. u koju niko ne sumnja. evo. dakle. naime. koji ste mudro doskočili ovoj već trošnoj kući božjoj. te umnožio čitavu imovinu i u kućama i u poljima. Ako je. nazvalo kućom božjom. poznato koliko su verom i pobožnošću prema Bogu. Završavam“. Vi ste. pa pritecite u pomoć ovom vašem franjevačkom redu. Ali da se ova kuća božja podigne treba da se pridruži i blagodarnost Senata i naroda somborskog. da vi nećete na ovaj prvi kamen nadozidati ostalo kamenje. ovde sakupljeni u Duhu Svetome.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. kolikom ljubavi prema serafskom redovništvu zadahnuti ovi somborski građani. da nas moraju svi poštovati i voleti. sve dok se građevina ne završi do potpune crkve. ovako svečano blagosilja. naime. te da mu se spremi temelj na kom će isti biti uzidan. da vas Bog obilno blagoslovi i da ovaj patricinium od serafskog reda patrijarha budete mogli zadržati. prema kazivanju 59. naime. time što ste doveli do toga da se.

Još od 1748. prim. a nastanjenog od plemića doseljenih iz raznih županije kraljevine. Ivanić. Red restauracije uveden od kraljevsko-dvorskog izaslanika.“60 [1753] 60 Naselje Nemeš Militič (današnji Svetozar Miletić) nastalo je na severnom delu nekadašnje somborske vojničke pustare Miličić (otuda i prvobitno ime naselja – Plemeniti Miličić. ovde su počele da se doseljavaju siromašne bunjevačke i mađarske plemićke porodice koje su i osnovale naselje (Alaga. prošireno područjem nekadašnje susedne somborske vojničke pustare Đurđin. Za vreme kada je Josip Kiš vikar iste Kaločke nadbiskupije bio kantor i kanonik iste crkve. Mandić. Horvat. te prvaka mesnih plemića Antuna Alage. u čast Blažene Djevice Marije. o trošku istih plemića. za crkvu plemićkog poseda pripojenog Bačkoj županiji. treba da ga otprate na trg pred crkvom. Majke Božje. namesnika Gergelja Dože. godine. Odri. Za vreme nadbiskupovanja barona Klobušickog od Zetenjija u Kaloči i njegovog velikog županstva u Bačkoj županiji. reda franjevaca provincije Bosne Srebrne i upravitelj somborske župe. Vidaković. Marković. Knezi. južni deo nekadašnje pustare pripojen je teritoriji slobodnog i kraljevskog grada Sombora (i tu je. Pre izbora novog sudije treba da se ide u rimokatoličku crkvu i da se tamo sasluša priziv Duha Svetoga. Vujević). Gergelja Odrija. prir. Članovi oba senata i odabrani građani zajednice. Nakon elibertacije 1749. Đerđa Tara i Antuna Bajčija. Sa dozvolom nadbiskupa kamen je postavio časni otac Emerik Budai. a za vreme povorke treba sva zvona da zvone. nastalo somborsko salaško naselje Miličić. Šandora Nađa i Emerika Stepanovića. danas Milčić). gde sudija treba da bude postavljen na presto. da se toga [slobodan i kraljevski grad Sombor.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. a kada to bude završeno. on treba da položi zakletvu u istoj crkvi. gvardijan samostana slobodnog i kraljevskog grada Sombora.] pridržava. sa blagoslovenom vodom. Ivanković. odnosno Nemeš Militič). sa župnikom. Radič. Godine Gospodnje 1753. Sudija zatim treba 110 . na svega dva kilometra od Nemeš Militiča. U prisustvu velikih plemića Ištvana Miškolcija iz Roglatice. a severni deo pustare postao je komorsko dobro. g. zvanog Nemeš Militič. Kaić. Piuković. pošto je sudija izabran.

111 . uzvisio je svoj sremski zavičaj. beše izabran za naredbodavca celog serafskog reda. g. Bone. Ove godine slavno je dokončao svoju provincijalsku službu časni otac Josip Janković iz Vukovara. bivši de�initor. svojeručno. slavni lektor bogoslovije. a za nemačkog Aleks Rafai. g. 24. Za vikara je izabran Laurencije Hajoš. prir. Kada to bude završeno svečano će biti otpevana ambrozijanska himna. redovnog zakletog gradskog beležnika. koje je doneo iz Rima. Iste godine izabran je za birova g. U Somboru. prim. Vladislava kralja u Hrvatskoj.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. Križa. Andrije Ribenjija. Za ilirskog propovednika potvrđen je Bartolomej Knežević. Potpisane i izdate od mene. a za kapetana Avram Rašković. Kristovog martira [mučenika. bivši nadzornik ove provincije Bosne Srebrne od Sv. Te 1753. dana i godine kako je navedeno. sv. da bude odveden do najniže stepenice posebnog oltara gde će pred župnikom položiti zakletvu propisanu od Magistrata. Taj veoma učen i razborit čovek. Nikola Parčetić. aprila godine 1753. glavni nadzornik provincije Bezgrešnog začeća u Bugarskoj. Pečati (signeti) Nikole Parčetića i Avrama Raškovića [1754] Dana 24. sa najvećim ushićenjem svega hrišćanskog sveta iz Slavonije. Spasitelja u Dalmaciji. rimokatoličke vere.]. koji na rimskim skupštinama godine 1750. juna 1754. godine potvrđen je za gvardijana i upravitelja ove župe časni otac Emerik Budai. pravoslavne vere. kao i provincije sv. a najviše grad Vukovar ostacima sv.

sa muzikom i pucnjavom topova. sa različitim osvetljavanjem grada u večernjim časovima. za gvardijana ovog [somborskog. za provincijalata časnog oca Antuna Bačića. Franja Klobušicki. maja 1756. [1756] Dana 28. za vikara otac Laurencije Hajoš. Za vikara je izabran Petar Komaričić. za vreme provinicijalata časnog oca Antuna Bačića. Josipa. a potvrđeni su Blaž Abramović za ilirskog propovednika i Petar Moker za nemačkog propovednika. gospodnje došao je u Sombor Njegova Ekselencija g. Za vreme druge Srednje glavne skupštine. obasipan pohvalama od Boga. prim. dok su u jutarnje vreme održavani sastanci. i sa svojom pratnjom posetio je naš samostan. sa muzikom i pevanjem crkvenih pesama za veću slavu božju i da se time da veća počast sv. Potvrđen je za gvardijana ovog samostana časni otac Ferdinand Lipljanić iz Požege. prim. 112 . Istog dana i godine izabran je za ministra ove provincije časni otac Antun Bačić i zaređen je u sedištu provincijalnom u Vukovaru. prir. Svečanosti prenošenja trajahu osam dana. 61 Baron Franja Ksaver Klobušicki od Zetenjia bio je nadbiskup kaločki i veliki župan Bačke županije od 1751. za ilirskog propovednika otac Blaž Abramović. za vreme prve Srednje glavne skupštine. za ilirskog propovednika Pavle iz Đakova. g. Filipa i Jakoba. godine.61 nadbiskup iz Kaloče. koji su se skupili za prenos rečenog sveca.] samostana izabran je časni otac Petar Komaričić. prir. do 1760. [1755] Godine gospodnje 1755. a za nemačkog propovednika otac Petar Moker. da obavi kanonsku vizitaciju. koji od današnjeg dana počiva u crkvi sv.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. Za gvardijana ovog [somborskog.] samostana izabran je časni otac Ferdinand Lipljanić iz Požege. a za nemačkog propovednika otac Ferdinand Has. verenika Blažene Djeve Marije. Srema i Bačke. Boni. U to vreme krizmao je 1229 duša i prilikom svog odlaska ostavio je obilan prilog za izgradnju crkve. za vikara otac Vinćencije Siničić Bolešić. na pobočnom oltaru sv.

koja je.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. g. proglašena za zasebnu provinciju Presvetog Otkupitelja. pa su u provinciji Bosna Srebrna ostala tri franjevačka samostana u Bosni i 19 u Prekosavlju (Slavonija i južna Ugarska). Sremu i Banatu dobili titulu provincije Sv. što zbog odnosa snaga. Mađarskoj. mada matični za sve druge franjevačke samostane u Slavoniji i južnoj Ugarskoj. koji su prvo 1740. sa 11 franjevačkih samostana. Ivana Kapistrana po dekretu pape Benedikta XIV. Kada je 1757. u vreme generalnog ministra celog reda sv. prim. Plemićki grb kaločkog nadbiskupa Franje Ksavera Klobušickog [1757] 62 Iz provincije Bosna Srebrna prvo se 1735. g. izdvojila Dalmacija. g.]. bosanski franjevački samostani su. Nakon žalbe bosanskih franjevaca. delimično opozvao Godine gospodnje 1757. do podele konačno došlo. dok su prekosavski franjevci zadržali rang provincije. g. prir. dobili niži rang kustodije. glavnog lektora teologije iz Vukovara. a potom i 1756. tražili da se odvoje od ostatka provincije. uticaja na odluke i mogućnosti kretanja nije odgovaralo bosanskim franjevcima. kao znatno malobrojniji u poređenju sa prekosavskim.62 113 . koji je za provincijalnog ministra ove novostvorene provincije imenovao primarijusa časnog oca Filipa Penića. Franje časnog oca Klementa iz Panorme [Palerma. provincija Bosne Srebrne smanjena je u kustodiju pošto su braća redovnici u Slavoniji. papa Klement XIII je već naredne 1758.

2012). Beato: ibidem. Mihailo Garzia. u prisustvu svih časnih otaca i bivših naredbodavaca. Amen. http://www. Antuna u mestu Našicama. otac Emerik iz Pečuja. prim. mi dole potpisani redovnici manjeg reda sv. trećeg praznika iza jedanaestog dana Duhova. dao i prednost u poređenju sa novom prekosavskom provincijom Sv. 114 . meseca avgusta. U mestu. 08. 74/75. prir. Ivan Lučić. Ivana Kapistrana (Bukinac. Antuna Padovanskog. sakupljeni u ovom samostanu sv. Za potvrdu toga svojim potpisom potvrđujemo i većim pečatom provincije svedočimo.ba/v2010/povijestprovincije/franjevci-u-bosni-za-turske-vladavine/od-pocetka-beckograta-do-konacne-podjele-provincije-bosne-srebrene-1683-1757. za ilirskog propovednika Pavle iz Đakova. otac Josip Blagoje. provincije koja se sad zove po sv. zakonito sjedinjeni i ovde prisustvujući na prvoj nekaptolskoj sednici.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. prim. Sledi saglasnost i odobrenje provincije. Andrija Šterner.“ Istog dana i godina. „U ime Božije. Jovan Berkić. a za nemačkog Dionisije Rajs. Križa Bosne Srebrne. odredilac. otac Antun Bačić. Franje. otac Jeronim Bačić.06. sadašnji de�initor.] samostana Petar Komaričić. lektor.] i otac Filip Penić. izabran je za gvardijana ovog [somborskog. godini meseca kao gore navedeno: Adalbert Pišof. lektor. lektor. prir. u zastupništvu provincijalnih skupova. koji spade na dan 16. kao matičnoj. Godine utelovljenja gospodnjeg 1757. za protekle tri godine nismo suprotstavili niti ćemo se ubuduće suprotstaviti.bosnasrebrena. na kaptolskoj sednici održanoj u samostanu Sv. prethodni provincijal. odnosno uprave franjevačke provincije. Ivanu Kapistranu. bivši provincijal iz Baje otac Petar. sadašnji de�initor63 otac Lovro Dogić. član De�initorijuma. sadašnji kustos [zamenik prvinicjala. Filip Radić. povodom odvajanja ove provincije od kustodije Sv. sadašnji ministar provincije. raniji dekret svog prethodnika Benedikta XIV i ponovo uspostavio provinciju Bosnu Srebrnu kojoj je. sadašnji de�initor. sadašnji naredbodavac. 63 Naredbodavac. Jeronim iz Požege. za vikara Josip Vukadinović.html. izjavljujemo i svedočimo u Gospodu da se naredbi generalnog ministra oca Klementa iz Panorme.

prim. prir. Monoštoru i Santovu. g. Prezime mu je. [1759] 64 Bernardin Zombori (Sombor. Iloku. svojevremeno. Petrovaradinu.65 Ovu nesređenu građevinu vrlo 115 . započeo je službu u Budimu i Tabanu. Sotinu. a za nemačkog propovednika Paci�ik Majersfeld. verovatno. koji je preminuo od kuge početkom 1739. godine. Punih trideset godina nakon izgradnje nove crkve Godine gospodnje 1759. bio podignut još 1744. 1790). za ilirskog propovednika Bernard Zombori. godine (po julijanskom kalendaru). a prezime porodice Somborlić kasnije je pisano mađarizovanim oblikom Zombori (na sličan način mađarizovanim oblikom pisano je i prezime stare i ugledne somborske srpske porodice Feldvari. g. za vreme provincijalata oca Filipa Penića i za vreme skupštine u manastiru Blažene Djeve Marije. a posle je službovao i u Osijeku. novembra 1761.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. je završena. za ilirskog propovednika na ostale praznike otac Jakob Stipanović. za vikara Mihailo Lazarević. za vikara Aleksander iz Osijeka. održane u Đakovu. maja 1759. za gvardijana ovog [somborskog. iz koje je. dok je toranj. prim. (po julijanskom kalendaru). 65 Temelji za pravoslavnu crkvu Sv. kasnije u Baji i Somboru. za nedeljnog propovednika na ilirskom jeziku Bernard Zombori. godine.] samostana Petar Komaričić. na praznik Vavedenja Presvete Bogorodice. potvrđen je za gvardijana ovog [somborskog. potekao i predstojnik tadašnje franjevačke rezidencije u Somboru Dominik. Slavonskom Brodu. [1758] Godine 1758. prim. Činjenica da je otac Bernard Zombori bio ilirski propovednik jasno ukazuje da mu je to bio i maternji jezik. Aljmašu. prir. a prva liturgija u novosagrađenoj crkvi služena je dve i po godine kasnije. Od 1736. Za vreme provincijalata oca Filipa Penića. Antuna Padovanskog u Baji. franjevački homiletičar (učitelj crkvenog besedništva i propovednik) stupio je u provinciju Bosnu Srebrnu još 1731. za vreme kongregacije sv. koja je čvrsto ostala u pravoslavlju). 21. ali mora se ostaviti i mogućnost da je pripadao staroj i imućnoj bunjevačkoj porodici Somborlić.] samostana izabran je časni otac [Marko. godine.] Zličar. Vukovaru. 1714 – Ilok. velikomučenika Georgija u Somboru osvećeni su 22. prir. Iste godine otpočela je i gradnja pravoslavne crkve i godine 1761.64 a za nemačkog Paci�ik Majersfeld. koji je stojao kraj stare crkve. Baču. nastalo po zavičajnosti (mestu rođenja).

pa nemaju dovoljno vremena da bi mogli mirne savesti da im udovolje.] ove veroispovesti Visarion Pavlović. Sombor. Skica tek podignute Svetođurđevske crkve u Somboru (iz 1763). pre podigli dimnjak nego kuću“. .] u naseljenim mestima preopterećeni svojim dužnostima. 32/33.] udaljene od svojih mesta prebivališta. prir. Izvod iz originalnog akta Njegove Ekselencije nadbiskupa o produženju roka uskršnjeg ispovedanja. prim.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787.] imaju pustare [salaše. pak. Pošto stanovnici mnogih mesta u ovoj dijecezi [biskupiji. 47). Milan: Svetođurđevska crkva u Somboru. prim. prir. i dok su dušebrižnici [sveštenici. pa onda kuću. [1760] Godine gospodnje 1760. prir. prim. zbog toga što je toranj podignut pre nego što su otpočeli da zidaju novu crkvu. pa tek onda dimnjak. godine. pa je Somborcima rekao: „Drugi ljudi prvo podižu kuću. godine (Stepanović. a vi ste najpre podigli dimnjak. 2011. Vi ste. a sadašnji crkveni toranj sazidan je u leto 1791. a da 116 pored nje je stojao stari toranj. sa tornjem podignutim 1744. prir. prim. g. podignut 1744. čudno je gledao i biskup [episkop bački. a u pustarama na svojim ekonomijama imaju i služinčad.

117 . odnosno ugovor. prim. prir. jula na skupštini u Temišvaru. odnosno gradonačelnika. prim.] gospodin Andrija Ribenji. ujedno i upravitelja parohije. 26. proslavljen lektor.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. održana je provincijalna skupština u manastiru Sv. aprila 1761. se duše ne bi dovele u opasnost i da se postara o spasenju svih. g. koji je. položio zakletvu u našoj crkvi Sv. za ilirske propovednike Matija Lalić i Franja Josić. prir. prir. istog dana. generalni lektor Emerik iz Budima i Luka Čilić. za gvardijana ovog [somborskog. prir. na mesto koga je izabran Nikola Feldvari.] samostana potvrđen je Marko Zličar. s jedne. i Rimokatoličke crkvene opštine istog grada i otaca provincije Sv. prir. za vikara Marko Gužvić. aprila 1760. Njegova Ekselencija nadbiskup dao je da se oglasi da je rok za obavljanje uskršnjeg ispovedanja produžen u svim parohijama [župama. Za gvardijana ovog [somborskog. s druge strane.] ove dijeceze do praznika Uzašašća Gospodnjeg [Kristovo ili Spasovo. a za nemačkog propovednika Kiril Fridlajn. Dana 26. godine (vidi u hronici provincije na stranama 316 i 320). Obraćanje Magistrata somborskog za nastavak izgradnje crkve Svetog Trojstva otaca manjeg reda [franjevaca. Ivana Kapistrana. u samostanu Sv. pravoslavne vere. završio je svoju sudijsku službu [službu prvog sudije grada.] samostana izabran je Tadej Hegeduš. prim. prim.] dato je dana 14. prir. a za nemačkog propovednika Kiril Fridlajn. Sporazum. za nedeljnog ilirskog propovednika Marko Gužvić. prim. a za vikara Aleks Rafai. sklopljen je između Magistrata slobodnog i kraljevskog grada Sombora. [1761] Dana 28. gde je izabran za provincijalnog ministra časni otac Josip Blagoje. jula. Iste godine. u ruke gvardijana Marka Zličara.] iz Černika. Franja iz Vukovara. Trojstva. Ivana Nepomuka.]. prir. prim. za propovednika u dane praznične Bonaventura [Nikolašević. za naredbodavce (de�initore) časni oci Jakob Matijević. Filipa i Jakoba u Vukovaru u Sremu. prim.

g. decembra Njegova Ekselencija nadbiskup kaločki Jožef Baćanji prvi put je posetio Sombor.66 nadbiskup kaločki. 67 Kuća administratora Komorske uprave Franje Redla je. prir.]. Dana 10. današnja Grašalkovićeva palata u Somboru. juna zavedena je kongregacija nemačkih veroučitelja. svečano je ustoličen za velikog župana Bačke županije. decembra nadbiskup je rano ujutro. a druga gospoda davahu po četiri. decembra iste godine gospodin Jožef Baćanji. prim. Istovremeno. i to prid gospodarom Gergom Lukityem i Antonom Lukityem sto potvrdjujem mojim podpiszom iy krixem. zapravo. Dana 18. otputovao za Novi Sad. do 1775. godine. koji ih je prikupljao. Prilikom odlaska iz kola je bacao poklone i novac narodu.PP. Po naređenju Njegove Ekselencije dana 6. apostolski misionar Družbe Isusuove [jezuita. koju vodi časni otac Petar Vit. Iz samostana je pravo otišao u pravoslavne crkve i pregledao je i njih. 118 . Njemu je u susret izašlo sto konjanika i uz pratnju muzike dopraćen je do kuće gospodina Franje Redla. Jakob Bokerovich. gospodin Petar Latinović 12 zlatnika.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. 66 Grof Jožef Baćanji bio je nadbiskup kaločki i veliki župan Bačke županije od 1760.67 gde je priređen ručak. Njegova Ekselencija nadbiskup je za gradnju nove crkve priložio 20 zlatnika. uz pratnju naših vojnika. Svidocsim Gergo Lukich. nassim Franceskanom kupi zuono od jedne cente i funti 13 brez szvako dalje zaprike. Franceskanom. „Ja ozdol pod piszan mojom dobrom voljom u Ime szlobodne elemosinac a naposztenje szvetoga Trojsztva OO. pet ili šest zlatnika. Dana 19. i to zvono poklanjam OO. u kojoj se decenijama nalazilo sedište Uprave. posle čega je pregledao našu siromašnu staru crkvu i samostansku zgradu. Svidocsim Svojeručni zapis gvardijana fra Tadeja Hegeduša u matičnoj knjizi umrlih crkve Svetog Trojstva iz 1768. Godine gospodnje 1761.PP.

koju vodi Petar Lipovčević. Godine gospodnje 1762. ocem Markom Zlicsar. Preda mnom. g. dana 30.68 Ovo zvono je četvrto. kongregacija ilirskih veroučitelja. koje za malu misu svaki dan zvoni. položen starac Marko Bogišić. Antun Lukich. slava i čast. gvardijanom manastira i upravitelja somborske parohije. godini života. koji je preminuo 29. po nalogu nadbiskupa Jožefa Baćanjija. najviše 119 . misionar Družbe Isusove. Te godine je pod svetištem crkve zidana kripta u koju je. prilikom predaje crkvenog zvona koje je ovdašnjim franjevcima darovao imućni somborski Bunjevac i gradski senator Jakov Bokerović. maja 12“. u 63.69 Ove godine su nabavljeni četvorougle kamene ploče iz Pešte kojima su naredne godine bili popločani svetište i srednji deo crkve. maja zavedena je. 69 Nekadašnji „barjaktar“ somborskih graničara (najviši podo�icirski čin). Osvanuo je najviše priželjkivani dan – dan. godine Gospodnje 1761.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. kasnije imućni građanin i senator slobodnog i kraljevskog grada Sombora. avgusta 1762. Nadbiskup kaločki Jožef Baćanji [1762] 68 Izvorni zapis na „ilirskom“ jeziku. kažem. Bogu Ocu i Sinu i Duhu Svetom neka bude hvala. kao prvi.

g. Godine gospodnje 1763. koja je obišla Gradsku kuću. na praznik Svetog Trojstva. komornik i unutrašnji savetnik. Kako ni ova odluka županijske komisije nije ishodovala naplatom somborskih dugova. kao i upravnik državne blagajne kraljevine Ugarske. županijske vlasti su naredile zaplenu svih navedenih somborskih pustara u korist poverioca. nakon čega je krenula svečana povorka [procesija. koji je otkupio somborske elibertacione dugove od barona Teo�ila de Palme. Grof Baćanji je. sa bakljadom. Na nemačkom je propovedao Leopold Kalinger iz bajskog samostana. a za izgradnju crkve darovao je 100 forinti. konačno 1764. kada je 4. prir. ne hajući previše za opomene i sudske zabrane. Sledećeg dana.70 120 . Odlazak njegovih pandura iz grada proslavljen je kao dan drugog oslobođenja Sombora. gvardijan samostana malog reda provincije Sv. uz pomoć novih pozajmica.] svih vernika. Somborci ovu naredbu nisu ispoštovali. prvu misu je otpevao Antun Bajalić. Ivanovog Sela (Lenije) i Šaponja. Čičova. pa su nastavili da koriste pustare koje su im dodeljene Privilegijalnim pismom carice Marije Terezije. praznični propovednik ovog samostana. Bukovac i Petoševo. Šivolja. zbog neuspelih pokušaja naplate potraživanja. posetili Sombor i u Gradskoj kući strogo opomenuli somborskog gradonačelnika (prvog sudiju) i senatore i proširili zabranu i na somborske gradske prvake i na njihovo korišćenje pustara Gradine. isplatili sve dugove. g. Ilirsku propoved održao je Matija Lalić. županijska komisija donela je odluku da bude izvršena prisilna naplata duga prihodima sa pustara Bilić. grof Adam Baćanji od Nemetujvara. Rančevo. marta. juna 1762. blagonaklonom dozvolom Njegove Ekselencije nadbiskupa. sa svojim sinom. Karakorija. paroh iz Čatalje. posetio je naš samostan i tu je ostao. očekivan i najsrećniji. a kako novac nije bio pravovremeno vraćen. blagoslovio središnji deo crkve. prim. Povorka je završena podelom blagoslova sa sakramentom. sve dok mu Sombor isplati dugove. Zbog toga su županijski izaslanici novembra 1753. u sedam časova. marta. Runjan. 5. dana 6. pa je on protiv Sombora pokrenuo dugotrajnu i iscrpljujuću parnicu koja je trajala punih 12 godina. dugovali 61. kad su Somborci. Ovim merama grofa Adama Baćanjija pokriven je samo deo godišnjih kamata.000 forinti. do 26.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. Mali Miličić. [1763] 70 Somborci su grofu Adamu Baćanjiju. Nenadić. za vreme večernje molitve. Ivana Kapistrana i upravitelj somborske parohije Tadej Hegeduš. godine. smestio u Sombor svog inspektora i pandure kako bi osigurali ubiranje uobičajenih vlastelinskih davanja (desetine od zemljišnih prinosa i priploda jaganjaca). juna.

Naročito pak u Komaromu71 kojeg je skoro potpuno razrušio i ostavio nenastanjivim. Potres se osetio i u Đeru. istog meseca. prir. Godine 1763. Ova pobožnost u Somboru je počela 20. Zbog toga je Njegova Ekselencija nadbiskup pobožno naredio da se u svakoj crkvi održi povorka sa sakramentom.] izabran je ugledni gospodin Nikola Parčetić. septembra. da se pred izloženim sakramentima obavljaju molitve u trajanju od 40 časova.] krizmao je i podelio svete potvrde [mazanje mirisnim ulje. te je istog dana posetio našu crkvu. prvu misu održao je student bogoslovije Jeronim Štekl.]. aprila. Dana 6. Propoved na nemačkom jeziku 71 Komarom ili Mali Komoran je grad na Dunavu. miropomazanje. novembra primljen je za učitelja Gramatikalne škole otac Didakus Hajniček.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. prir. Istog dana prilikom kanonske vizitacije posetio je parohije u Kupusini i Kuli. Iste godine. septembra kardinal grof Migazi de Val. Dana 9. te su u isto vreme posetili i naš samostan i crkvu. Dana sedmog bio je u Čonoplji i Somboru. prir. prim. nadbiskup bečki. juna došao je u kanonsku vizitaciju grof Jožef Baćanji [kaločki nadbiskup. Dana 4. Na traženje somborskog Magistrata prvi veroučitelj za škole određen je među članovima provincije Sv. sa prvacima grada. avgusta. juna iste godine. 8. izvršio je kanonsku vizitaciju u parohijama u Veprovcu. Za njegovog duhovnog roditelja primio se gospodin Antun Menesković. Ivana Kapistrana [franjevcima. prir. gradonačelnika. Dana šestog. juna Njegova Ekselencija [nadbiskup. u severnoj Mađarskoj. za birova [velikog sudiju. 72 Zavetna misa.] za pet hiljada osoba. prim. prim. Njih su pratili gradski vojnici i redovni konjanici. osetio se jak zemljotres u raznim mestima. Dana 5. Najzad.]. Monoštoru i Nemeš Militiču. Dana osmog otputovao je za Bač. Dana 28. dana 24. i administrator Vacke biskupije i naš nadbiskup Jožef Baćanji počastili su naš grad svojim prisustvom. Pešti i Kaloči. 121 . Budimu. prir. te na kraju tog dana da se otpeva votivna misa72 i da se održi propoved narodu. oko pet časova izjutra. prim. prim.

na praznik Našašća Sv.73 Izvod iz protokola slobodnog i kraljevskog grada Sombora. u drugoj polovini XX stoleća. sa baroknom kapelom. porušene. aprila 1764. stanovnik somborski. na uspomenu i poštovanje Spasitelja. sa željom da od solidnog materijala podigne pored grada. maja. Proštenje na somborskoj kalvariji proslavljano je 3. Vašem gospodstvu uvek spreman za usluge. za vikara Antun Josić. g. Na skupštini u Mohaču. za ilirske propovednike Antun Adudić i Franja Josić. godine. i 1767. [1764] 73 Kalvarija. na ilirskom Antun Adudić i na mađarskom Franja Gal. pred Magistratom grada izneli su da je g. Ukoliko. U Baji. pak. u samostanu Sv. Ištvan Nađ. ali je postavio uslov da gradski Magistrat da jemstvo. g.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. župnik iz Čonoplje. tako da se kalvarija sagradi od kamena i Vaše gospodstvo ili grad da vodi stalnu brigu o čuvanju statua i stacija u dovoljnoj meri. danas 7. prim. grof Jožef Baćanji“. brigu i nadzor o kalvariji preuzeti gradski Magistrat. uglednom gospodinu Ištvanu Nađu dato je odobrenje nadbiskupa za podizanje kalvarije. pod sledećim uslovima: „Podržavam molbu Vašeg gospodstva za podizanje kalvarije. podneo molbu Njegovoj Ekselenciji nadbiskupu kaločkom. Kada je na groblju Sv. a za nemačkog propovednika Kiril Fridlajn. jednu kalvariju sa stacijama i kapelicom ispod kalvarije. održao je Kiril Fridlajn. kod bezdanske ćuprije. Križa. gospodin Nađ izjavi da 122 . sa sednice koja je održana u vezi sa potporom i to: „Gospodin prvi sudija Nikola Parčetić i časni otac Nikola Babajić. Dok časni otac gvardijan somborskog samostana ne pronađe pogodne mesto za nju i za stacije. Križa) stara kalvarija i kapela su 1924. Roka (Velikom katoličkom groblju) dovršena nova kalvarija (danas župna crkva Sv. 6. aprila 1764. godine. gvardijan mesnog franjevačkog samostana i župnik ovdašnje parohije. da će u onom slučaju kada navedeni gospodin u budućnosti troškove popravki neće snositi ili neće biti u stanju da snosi. prir. Godine 1764. sa desne strane Bezdanskog puta (kasnije se. Njegova Ekselencija je ovo prihvatio. kralja Stjepana [Ištvana] za gvardijana ovog [somborskog. ovde nalazila fabrika drvenarije „Sloga“). podignuta je između 1764.] samostana izabran je otac Nikola Babajić.

stigao je u kanonsku vizitaciju časni otac provincijal Josip Blagoje. 123 . radi umirivanja vernika pravoslavnog obreda.] samostana izabran je Blaž Abramović iz Gradiške. 74 Dana 21.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. maja 1764. Po završetku ručka 74 Prepisivač rukopisa hronike fra Bone Mihaljevića i njen prevodilac na mađarski otac Ferdinand Kajzer zapisao je pored ovog pasusa sledeću svoju napomenu: Pevanje jevanđelja na ilirskom jeziku nije bilo dozvoljeno ni od strane Svete Stolice. Tom rešenju treba dodati da se troškovi popravki neće vršiti od strane Senata iz zajedničke blagajne opštine. za ilirskog propovednika Franja Josić. prir. sa uobičajenim pevanjem. Gospodin provincijal naredio je još da se čitanje svetog nauka obavlja u osam časova. Potpisan kao gore. vraćajući se iz Bača. zatim Jeronim Lipovčević. nego jedino iz kase rimokatolika. naredio da se služi starinskim načinom u obrednom pevanju. ručao je ovde [u Somboru. Stefana Čoke. glavni lektori. koji je. što je na ovom mestu dugo bilo zanemareno zbog nehata nekih pretpostavljenih. na kojoj je za provincijalnog ministra izabran časni otac Josip Blagoje. za naredbodavce (de�initore) časni otac Hijacint Kampion i Alojzije Nemeti. u slavu Božiju i za duhovno okrepljenje vernika. onda je odlučeno. u samostanu Sv. niti od strane Vlade. proslavljen lektor i časni otac Bonaventura iz Baje. prir. Za profesora humanitarnih nauka izabran je otac Kajetan Husar. prim. a za nemačkog propovednika Antun Luster. zakletog javnog beležnika ovog grada“.] kod uglednog gospodina komorskog administratora. g. pa stoga niti nakon naredbe provincijala nije bivala pevana. to jest da se jevanđelje otpeva na ilirskom jeziku. Dana 17. prim. osim ostalog. Nakon završenog pregleda otac provincijal je otputovao za Bač. aprila Njegova Ekselencija nadbiskup. i da o tome izda rešenje koje će važiti za večita vremena. ovaj Magistrat preuzme nadzor i čuvanje kalvarije nakon smrti darodavca i osnivača. Antuna u Baji održana je glavna skupština provincije. će troškove popravki snositi do kraja svog života. marta 1765. [1765] U noći 7. Izdato od strane moje. Za gvardijana ovog [somborskog. za kustosa Jakob Špaciren.

otputovao je za Baju. juna Njegova Ekselencija gospodin nadbiskup kaločki Jožef Baćanji. a za gradskog kapetana gospodin Josip Marković. Zbog takvih težnji je 1775. ispitivao je školsku decu iz veronauke u crkvi i pošto je podelio nagrade. izgubio je i rasprodao u poznim godinama nesmotrenim špekulacijama i davanjima velikih miraza za svoje kćeri. a gajio je ambiciju i nadu da će postati ugarski vicepalatin i uticajan politički zastupnik među Slovenima Austrijskog carstva. 75 Vasilije Damjanović (1735-1792) bio je sin vicekapetana. a poticao je iz poznate bunjevačke o�icirske porodice. Kao jedan od retkih konvertita među somborskim Srbima u XVIII veku. g. g. kneza. Posrbljen somborski Grk Georgije Makarijanos ml. Dana 13. a kasnije senatora i drugog somborskog gradonačelnika Jovana Damjanovića. koja se nalazila u atarima somborskih pustara Ivanovo Selo (danas Lenija) i Preradović (danas Radojevići) otkupila su 1777. Četiri puta je bio na dužnosti gradonačelnika slobodnog i kraljevskog grada Sombora. godine. Mada je imao plemićku titulu. nije učestvovao na crkveno-narodnom saboru 1790. Austrijski car Josip II dodelio mu je 1783. Josip Marković je neko vreme bio podžupan u Slavonskoj Požegi. a po završetku ručka odmah je otišao. Dana 11. čija se jedna grana odselila u Slavoniju. plemićku titulu. u Beču prešao u rimokatoličku veru. poznatu somborsku bidermajersku palatu „In foro“.76 rimokatolik. (među Somborcima prozvan Madžar Janoš) kupio je od Damjanovića njegovu porodičnu kuću koja se nalazila preko puta somborske Svetođurđevske crkve. a za somborskog gradonačelnika izabran je 1767. godine. g. g. na narodnom jeziku. ručao je kod gospodina administratora. tek preseljeni iz Pivnica u Sombor. U Sombor se vratio u vreme elibertacije. Jovan i Trifun Bikar. kako sâm piše u predlogu jednog svog projekta poslatog Ugarskoj kraljevskoj komori. g. u Temišvaru gde je srpsko plemstvo austrijskog carstva bilo zastupljeno kao poseban stalež. a porodicu je naredne godine preveo u unijate. ostao je prezren i ignorisan među sunarodnicima. na istom onom mestu gde će novi vlasnik podići 1804. sa jednim ocem dominikancem. g. od Damjanovića bogata braća Lazar. Veliki imetak. Ručku je prisustvovao i gospodin savetnik Antun Gutman i jedan kanonik iz Pečuja po imenu Emerik Kristović. Njegovim zalaganjem zasađene su žirom slavonskog hrasta Bukovačka šuma (na preko 124 . Više stotina jutara zemlje. rođen i vaspitan u Somboru. Ostao je zapisan kao pisac prve srpske aritmetike. koja je srušena 1969. 76 Somborski senator Josip Marković je. veletrgovca. koju je pod nazivom „Novaja serbskaja aritmetika“ štampao u Veneciji 1767. koji je stekao nasledstvom i trgovinom.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. dolazeći iz Bača. jula za birova ovog slobodnog i kraljevskog grada izabran je Vasilije Damjanović.75 pravoslavne vere.

koji je. godine. Dana 29. senatora i somborskih gradonačelnika 125 . Ugarskoj komori predložio je regulisanje toka Mostonge. a podržao je i predlog braće Kiš o prokopavanju kanala koji bi spajao Dunav i Tisu.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. jula održana je godišnja skupština u Petrovaradinu. pod imenom Klisa. januara 1766. pozvan je u Kaloču. godine. zavetnu kapelu Snežne Gospe kraj Mostonge u Čičovima. decembra u 11 časova svratio je u naš samostan gospodin generalni vikar Jožef Kiš. za ilirske propovednike oci Bernard Zombori i Nikola Đurčević. a najviše iz tog razloga što se na njemu nalazi rimokatolička kapela. Dana 28. u samostanu Sv. u sveti sinod. Franje. 950 jutara) i šuma u Šikari (na preko 150 jutara). i upravitelj parohije. Na njoj je za gvardijana [somborskog samostana. Za profesora je izabran Filip iz Cernika. prim. za vikara Filip Čakarić. iako su. sa drugim upraviteljima parohije. Dana 22. tu i tamo. Pečati (signeti) Vasilija Damjanovića i Josipa Markovića. ceo brežuljak ne pripada livadi pravoslavnog obreda nego rimokatoličkoj crkvi. sav pripada rimokatoličkoj crkvi prema premeravanju koje je ove godine izvršio Magistrat. Podigao je 1780/81. novembra otac gvardijan ovog samostana. prir. i pošto su ovde ručali. ujedno. Sledstveno tome.] bio izabran časni otac Lovro Staklenčić. o svom trošku. a za nemačkog propovednika Antun Luster. sa dvojicom kapelana. središnji deo brežuljka pokosili ljudi pravoslavnog obreda. Brežuljak na pustari Gradina. otišli su u Bač da preuzmu parohiju od redovnika franjevaca. To je učinjeno u prisustvu ove dvojice kapelana Stjepana Ranića i Vasilija Ikotića dana 1.

prim. te su nakon ručka otputovali u Baju. Dana 27. septembra časni otac gospodin Antun Bajalić dobio je u ovom samostanu čin ešpereša [dekana. prim. prim. oktobra otpočeo je �ilozofski tečaj u ovom samostanu. istaknuti sudija [gradonačelnik. i franjevci Đuro Martinović (1739-1797). beležen i sa nadimkom Vranješ (inače rodonačelnik najbrojnije grane somborskih Bošnjaka sa porodičnim nadimkom „Vranješ“). besumnje. gospodski ugostio. bratanca svoje supruge. Dana 1. te Alojzijem Nemetijem i Hajacintom Kampionom. odnosno gradski blagajnik. glavnim lektorima bogoslovije. januara 1766. a neko vreme i „kasa perceptor“. prir. sa sucima Ivanom Lukićem. Karla Beremejskog. bio je imućni stočni trgovac i zemljoposednik. februara oko devet časova pre podne nastao je požar na trgu. časni otac vikar Jožef Kiš. županijski beležnik.78 77 Josipov otac Đurađ Bošnjak. nekadašnjim kustosom i šestogodišnjim lektorom bogoslovije. prir.77 Dana 29. prvu svoju žrtvu [misu. 126 . čitava dva dana. građanina somborskog i pitomac kaločke bogoslovije Sv. juna otac Matija Lanošević iz budimskog samostana održao je svoju prvu misu u ovoj svetoj kući Svetog Trojstva. Naročito je pak uništeno celo pokućstvo navedenog gospodina Meneskovića. pod predsedništvom provincijalnog vikara Jeronima Lipovčevića. koji je sve goste. Dana 10. otuda i bio pokrovitelj prve ili mlade mise Josipa Bošnjaka. Njegov patron bio je gospodin Karolj Kereškenji. 78 Filozofski tečaj u somborskim franjevačkom samostanu završili su te godine. pošto je primio parohiju od franjevaca i pošto je predao kapelanima crkve. [1766] Dana 2. i sa ocem Emerikom iz Pečuja. senator iz reda Bunjevaca. koji je. jula časni gospodin Josip Bošnjak. Antunom Papuslićem. Rodbinski je bio povezan sa gradonačelnikom i senatorom Nikolom Parčetićem (za koga se udala Đurađeva sestra Ana). g. oko kuće gospodina Antuna Meneskovića i zapalio je ukupno 11 kuća.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. lektorom.] prikazao je svemogućem Gospodinu Bogu u crkvi Svetog Trojstva. sin Đurađa Bošnjaka. Ručak je priredio i ostale troškove snosio gospodin Nikola Parčetić. prir. lektorom. osim ostalih. usled najžešćeg vetra. Dana 18. vratio se iz Bača sa dvojicom fratara iz škola crkvenih.].].

na blagosiljanje ove kapele otišlo se rano izjutra. blagoslovio je kalvariju i sa svojim asistentima. u povorci koju je iz ove crkve [Presvetog Trojstva.79 Ove godine je Njegova Ekselencija nadbiskup kaločki Jožef Baćanji poklonio za izgradnju krova ove crkve Sv. a za nastavnika Gramatikalne škole Joahim Gaži. vođena je godišnja povorka u dva časa posle podne. U Baču je pak za gvardijana bio izabran otac Jeronim Klaić. [1767] Godine gospodnje 1767. aprila obavljen je izbor novog birova u Gradskoj kući.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. za vikara je izabran Vinćencije Siničić. đakonom Tadejom Hegedušom i podđakonom Joahimom Gažijem. pod predsedništvom provincijalnog vikara Jeronima Lipovčevića. aprila. skupština otaca [franjevačke provincije Sv. na breg kalvarije sa križnim putem. prir. oktobra održana je ovde. Dana 30. Svečani ručak ovog dana dao je gorepomenut gospodin Ištvan Nađ. Dana 23. prim.] predvodio goreimenovan gospodin dekan. na koji je pao Veliki petak.]. Filip Medarić (1741-1789). Ivana Kapistrana. Krov je bio postavljen iste godine od strane jednog stolarskog majstora peštanskog. Trojstva 500 forinti. u Somboru. za vikara Kajetan Gubišić iz Bača. Dana 17. a za ilirske propovednike Lovro Perisanović i Bona Mihaljević. otpevao je svetu službu. aprila 14. prim. dekan ovog okruga. za ilirske propovednike Nikola Đurčević i Roka Skenderović. Feldvaru i Osijeku. te je za sudiju ovog slobodnog i kraljevskog grada jednoglasno kasnije �ilozofski pisac i profesor �ilozo�ije u Našicama. te je na njoj za gvardijana ovog samostana potvrđen otac Lovro Staklenčić. 79 Na ovom mestu Bona Mihaljević prvi put u hronici navodi podatak vezan za svoj život i poziv. �ilozofski i teološki pisac i Mijo Pitinčević (1740-1794). ugledni gospodin Ištvan Nađ uspeo je da dovrši brežuljak kalvarije sa kapelom i tog istog dana časni otac Antun Bajalić. koje je predao ocu Lovri Staklenčiću u Kaloči. koji je odslužio nedeljni propovednik Nikola Đurčević. za nemačkog propovednika Engelbert Fakler. Osim toga. 127 . prir. �ilozofski pisac i predavač na �ilozofskim učilištima u Budimu.

vođena je i povorka ka groblju. Istog dana. na fotogra�iji iz 1901. lektor. Dana 3. i 1924.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. Dana 11. pravoslavac. prema starom običaju. Dana 10. koji je. sledećeg dana otputovao u Bač. u kanonsku vizitaciju. sa sekretarom i podsekretarom. g. maja došao je u naš samostan.]. službu je držao u kapeli kalvarije časni otac Antun Bajalić. Sudija je pak rimokatolik. prim. časni otac Đovani de Kalavacione. po završetku kanonske vizitacije. ocem Emerikom iz Pečuja. bivšim kustosom i šestogodišnjim lektorom bogoslovije. izabran gospodin Josip Marković. godine). prir. komesar i generalni nadzornik ove provincije. maja. savetnik i član nove mantuanske provincije Srca Isusova i Marijina. za čije su uprave sagrađene veće kasarne (ili stanovi za miliciju). dekan i paroh u Čatalji. nekadašnji kustos i šestogodišnji lektor 128 Somborska kalvarija (postojala je između 1767. . sa mesnim gvardijanom. na koji datum je praznik pronalaženja svetog križa. avgusta provincijalna skupština je održana u Našicama u Slavoniji i na njoj je za ministra provincije izabran otac Emerik iz Pečuja. a za kapetana Lalošević [Vasilije.

ovom izboru se usprotivio bečki dvor. zatim Ludovik Sejdl i Blaž Abramović. po kraljevskoj naredbi preuređena kripta ispod crkve Presvetog Trojstva i kada su ekshumirana tela svih do tada sahranjenih vernika i franjevaca u kripti (koja su ponovo sahranjena u zajedničku zazidanu grobnicu na severnoj strani crkve). Emerik (Mirko) Zomborlić (Pečuj. već da će na njegovo mesto biti postavljen drugi. kaločki kantor i nadbiskupski kanonik. Predavao je �ilozo�iju na �ilozofskom učilištu u Slavonskom Brodu (1738-1741) i Budimu (1745-1749). Ivana Kapistrana 1767. 129 . a šest godina je bio i učitelj u novicijatu. Kako beleži Bona Mihaljević u nastavku ove hronike. g. 1773).SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. Pavla iz Bača. Istog dana otac Emerik je ovu objavu saopštio svojoj braći u samostanu. pa ga nije odobrila ni Vrhovna uprava franjevačkog reda. telo oca Emerika je pronađeno neraspadnuto i neukočeno. godine. Dana 30. 80 Otac Emerik iz Pečuja (Emericus a Quinqueeclesiis). imenovala novu upravu provincije Sv. Đorđe iz Gradiške. a za nastavnike Joahim Gaži i Tadej Kovač. godine. koji je na praznik sv. Djeva Marija se ocu Emeriku javila nakon izbora za provincijala franjevačke provincije Sv. Nakon što je na skupštini 1767. devet godina nakon sahrane oca Emerika. a nepune pola godine kasnije objava se obistinila. Za gvardijana ovog [somborskog. g. Bio je jedan od najuzornijih redovnika. bogoslovije. kada je u januaru 1782. Franje otpevao službu i ručao u samostanu. Ivana Kapistrana u kojoj je otac Emerik ostao de�initor. za vikara Vinćencije Siničić. septembra stigao je u kanonsku vizitaciju u Sombor časni otac Gabrijel Glozer. početkom januara 1768. generalni lektor. a zatim i teologiju u Petrovaradinu (1749-1755).] samostana imenovan je Tadej Hegeduš. zapravo.80 Za kustosa je izabran Ivan Berkić iz Vukovara. Umro je u Somboru 14. već pominjane somborske bunjevačke porodice Somborlić. Ivana Kapistrana (1757-1760). za ilirske propovednike Nikola Đurčević i Roka Skenderović. a još 1747. a za de�initore Ivan Velikanović. godine. za nemačkog propovednika Ignacije Hubert. „kao da spava“. Otac Emerik je bio poznat kao revnosni poštovalac Blažene Djeve Marije i svaki dan je molio Mali marijanski o�icij i krunicu. godine i objavila mu da neće do kraja dovršiti svoju provincijalatsku službu. šestogodišnji lektor. prim. gde je stekao naslov šestogodišnjeg profesora teologije (lektora). jednoglasno izabran za provincijala. prir. bio je. a prema zapisu Bone Mihaljevića. objavljena je u Budimu njegova knjiga „Conclusiones ex universa Philosophia“. poreklom iz stare i uticajne. koja je. aprila 1773. Bio je prvi kustos (zamenik provincijala) novoosnovane franjevačke provincije Sv. oko 1710 – Sombor. prepozit crkve Sv.

juna pozlaćen je krst. a dato mu je 600 forinti za kupovinu gvozdenih ploča.82 i isplatili su ga dobročinitelji. da donosi grede za kupolu tornja. Istog dana je određeno mesto na jednom brežuljku uz Sonćanski put za podizanje kapelice Blažene Djeve Marije Snežne. zbog malog broja naroda usled nedeljne pijace. pravoslavne vere. 130 .] dana 5. u osam časova ujutro. g.56kg). Dana 12. uz pomoć ovdašnjih građana. Dana 6. Ova bula se čuva u arhivu istog [somborskog. prim. ključa i drugih potrepština za pokrivanje tornja. franjevački laički brat ovog samostana i crkvenjak otputovao je u Grčku. maja 1768. već potpisana od generalnog vikara Jožefa Kiša i snabdevena punomoćju da bude objavljena narodu. februara 1768. što je uradio jedan apatinski slikar. nego da se održava u crkvi Svetog Trojstva. g. Navedeno zvono težilo je blizu 350 kilograma. prir. Franje sa privilegijama opraštanja. Istog meseca septembra nabavljeno je i drugo zvono. a pokrstio ga je otac Roka Skenderović. građani Sombora doneli su iz Apatina sve drvo za potrebe tornja. juna počeo je stolar. prir. kao zadužbina somborskog senatora i gradonačelnika Josipa Joze Markovića.] samostana. Dana 23. od najviše 620 funti. gospođa gospodina Josipa Markovića. Dana 10. koji je isplaćen sa četiri zlatnika. novembra obešen je Stefan Martinović iz Sivca. oktobra otputovao je u Monoštor. pored salaškog naselja Čičovi) biti podignuta tek 14 godina kasnije. 82 Funta (bečka) je predstavljala meru za masu (1 funta = 0. [1768] 81 Kapelica će na ovom mestu (sa desne strane puta ka Sonti. Dana 25.81 a [nadbiskupski kanonik.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. sa kupolom. Ove godine je ovamo iz Kaloče preneta papinska bula Klementa XIII o bratstvu otaca reda sv. prim. Dana 4. Dana 2. novembra određeno je da se ubuduće ilirska propoved ne održava na grbolju. koji je pod vešalima prešao na katoličku veru. oktobra u kriptu je sahranjena Martina.

g. 131 .SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. Trojstva po završetku izgradnje tornja (sa prvobitnom kupolom). na fotogra�iji iz 1872. Izgled crkve Sv.

Dana 24. Marije Porciunkule85 misu je služio časni otac Antun Bajalić. osnovano je u somborskom samostanu �ilozofsko učilište. izabran je za apostolskog sindika. juna. a posebno vodi računa o novčanim prilozima za franjevačke samostane i njihove potrebe. 85 Praznik vezan za crkvicu Gospe od anđela. maja. Ludvig Šarf. na zahtev dekana Antuna Bajalića. marta došao je iz Baje za nastavnika male škole Bonaventura Đurić. [1769] Dana 17. godine. Dana 13. određenu od Magistrata za školsku namenu. za administratora župe. za čijeg lektora je izabran otac Isak Majh. jula gospodin Đerđ Šimonji. kao i propovednici i profesori. a stare škole su ostale pored crkve za opštu upotrebu. poslat je u Gakovo otac Stjepan Marelić. Antuna u Našicama. avgusta na praznik sv. ispunio je celu kupolu tornja sa 19 posudica belog gvozdenog lima. uveče u šest časova. Ove godine nije bilo skupštine. jugozapadno od Asiza. na čije mesto je prešao Tadej Kovač. Dana 2. a župom je upravljao do imenovanja novog župnika. na skupštini provincije u samostanu Sv. koja se nalazila na pola časa hoda. Dana 9. senator ovog slobodnog i kraljevskog grada. limar.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. ostali isti kao i prethodne godine. Dana 10. kanonik kaločki i 83 Administrator je privremeni upravitelj neke parohije (župe).83 Dana 18. čija su zaostala pisma pročitana u našoj trpezariji. juna Antun Menesković. nego su nastojnici ovog samostana. Dana 11. beležnik ovog slobodnog i kraljevskog grada. septembra Fr. Franja Asiški. a koju je sv.84 nakon smrti Ištvana Nađa. novembra oci nastavnici iz starih škola prešli su u jednu zgradu opštine. a toranj je obložen i prefarban belom bojom. u prisustvu svih otaca fratara i predstavnika Magistrata. Dana 9. januara 1769. koji je postavljen na upražnjeno mesto župnika (obično nakon njegove smrti). utemeljitelj 132 . postavljen je krst na prednji deo crkve. 84 Apostolski sindik (poverenik ili pravozastupnik) je laik koji u ime i po ovlašćenju Svete Stolice brine o civilnim crkvenim poslovima i administraciji. primljen je za zamenika sindika.

Dana 31. obnovio svojim rukama. Franje Serafskog.]. a sv. Tog dana se ispovedilo i pričestilo 2549 duša okupljenih iz okolnih mesta – Gakova. i Pavle Krušper. delić koji je sv. Apatina. prir. pomoćnika i domaćih redovnika. a 17. prir. ukoliko dođu u crkvu. godine. Na dan ovog praznika rimokatolički vernici mogu da dobiju potpuni oprost koji je nazvan „Porciunkula“. što je završeno u istom danu.]. otišao je u Doroslovo. Doroslova. prim. sa deset susednih župnika. Kasnije (tokom XVI i XVII veka). prim. Franja pridržao za upotrebu na zemlji). septembra otac Antun Bajalić. pošto je parohiju pregledao. Krnjaje [danas Kljajićeva. avgusta prednji deo crkve je obložen malterom i okrečen. zbog čega se i zove Porciunkula (u prevodu mali deo. županijski administrator. Kruševlja. kraljevski komesar ovog grada. izmole Oče naš i Kredo (Verovanje ili Vjeruju). franjevačkog reda. iznad crkvice je sagrađena velika bazilika. te je ostao četiri dana. Ova crkvica predstavlja kolevku franjevačkog reda. apostolskog sindika 133 . dekan severnobačkog okruga. prim. Nemeš Militiča. paroh župe u Čatalji. Sentivana [Prigrevice. ispovede se i pričeste (ovaj oprost može da se dobije samo jednom). Dana 16. dekan ovog okruga. septembra otpevao je misu sa svojim pomoćnicima pred oltarom sv. Čonoplje. Santova i iz ovog našeg Sombora. prir. Najzad.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. Berega [Bačkog Brega. Pečat (signet) Antuna Meneskovića.]. došao je u Sombor da poseti parohiju. Istog dana ručku su prisustvovali Gabrijel Slinski. Franja je u njoj i preminuo 1226.

koji je vredeo pola krajcera ili 120-ti deo jedne forinte. dana 8. prir. osim ostalog. Dana 11. sklopio je ugovor sa zidarskim majstorom Franjom Fridrihom za malterisanje unutrašnjosti crkve. kapelici Sv. prir. na traženje gospodina župnika Stefana Jagodića iz Santova i Martina Tirana iz Nemeš Militiča. Franje izdvojilo je 539 forinti i 88 denara. za Santovo otac Mihael 134 . uređen. Dana 4. apostolski sindik. g. Franje Serafskog. za ilirske propovednike potvrđeni su Marko Filipović i Bernard Levković iz Bosne. a za tu priliku.). g. i u najvećem vetru je izgorela cela kuća Čuvardićevih. a za nastavnike humanitarnih nauka Joahim Gaži i Stjepan Janičić iz Novog Sada. Franje bio je podignut.] pripadajući ovom samostanu. određeni su kapelani [pomoćnici.86 Tu sumu je svojim prilogom za sto forinti uvećao Antun Menesković. odnosno konvencionalnog guldena (do 1811. na trgu kod glavne ulice.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. oktobra. [1770] 86 Denar je bio sitan srebrni ili bakarni ugarski novac. marta otpočelo je obeležavanje jubileja pape Klementa XIV u ovom mestu. na praznik sv. Dana 12. Propovedi su držali domaći propovednici. prim. Godine 1770. za nemačke Teofan Gajger i Tadeus Stingl. Ova je godina bila veoma neplodna. senator ovog slobodnog i kraljevskog grada i sindik gorepomenutog bratstva. predviđena je i poseta crkvi Svetog Trojstva. kapelici na groblju. a za tu svrhu bratstvo ovog sv. naslikan i pozlaćen. Pre tog jubileja. a najviše u senu i slami.) vredeo je 3/5 krajcare ili stoti deo konvencionalnog guldena. Trojstva u Slavonskom Brodu potvrđen je za gvardijana ovog [somborskog. oko osam časova izjutra izbio je požar. a kasnije (do 1857. januara. prim. dok je ovde boravio provincijalni ministar. februara Antun Menesković. što je završeno tokom meseca septembra.] samostana otac Tadej Hegeduš. Ove godine oltar sv. a u tu sumu uračunate su i plate zidara i radnika. Za vreme prve skupštine u samostanu Sv. službu je otpevao otac Antun Bajalić. svojina šestorice braće. za vikara Vinćencije Siničić. Ivana Nepomuka i kapelici na kalvariji. za 550 forinti.

oktobra. a samom ispovedniku položio je dve forinte za ispaštanje svog greha. Franje. na praznik našeg oca svetog Franje. na kojoj je za gvardijana [somborskog samostana.] izabran Tadej Hegeduš. kao i srednji deo kapije. izbio nekoliko opeka. iz županije Tolna. stara 34 godine. na severnoj strani. kome je 135 . Dana 28. decembra. ispod čije je kupole. koja je bila osuđena na smrt. na praznik Nevine dečice. sagoreo je zlato. nastavnik male škole. a njoj je kao dušebrižnik dodeljen otac Filip Sabo. Šimon Štefan iz Dorožme. februara 1771. Lazarević. za okvire prozora 35. jula jedan peštanski staklar postavio je četiri veća prozora na crkvu i dva manja prozora ispod kora. Dana 22. Za sama stakla plaćeno mu je 80 forinti. star 23 godine. Za nastavnike su izabrani Filip Sabo i Stjepan Janičić. obešena je naredbom Magistrata jedna Mađarica Katarina Kovač. misu je služio otac Ignjacije Pafan. koji su opasani gajtanom. privremeno. a na oltaru sv. za ilirske propovednike Marko Filipović i Hugolin Kovačević. a za ostale gvozdene delove 165 forinti. a te visuljke je nakon nekoliko dana vratio putem svog ispovednika. Dana 27. [1771] 87 U rimokatoličkim crkvama sakristija je soba pored oltara (crkvena riznica) u kojoj se sveštenici oblače za službu i u kojoj se čuvaju odežde i crkveno obredno posuđe. oko ikone. jula. Dana 2. oko šest časova uveče. avgusta održana je u Osijeku druga glavna kongregacija. sa znatnim oštećenjem crkve. prim. jedan beskarakteran katolički čovek ukrao je iz ove crkve neke zlatne ukrasne visuljke od fratara. Dana 4. prir. a za Nemeš Militič. Dana 20. prednju stranu crkve prema trgu i na koru nad kapijom oštetio.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. a za nemačke Anton Šinkl i Tadeus Stingl. otac Bartolomej Relić. grom je udario u toranj ove crkve. u blizini sakristije87 jedan prenosiv krst sasekao i ostavio je za sobom čudne tragove. g. za vikara Vinćencije Siničić. Obešena su još i dva muškarca. viceđakon pečujske dijeceze i župnik iz Paka. dok drugi ne bude došao.

avgusta održana je u Našicama u Slavoniji glavna skupština pod predsedništvom dvojice komesara. dva brata mađarske narodnosti. i Ferenc Silađi. za šta je ugovoren iznos od 150 forinti. oko pola osam uveče. koji je pre tri godine bio nepravilno postavljen. koji je istog dana položio zakletvu u crkvi Svetog Trojstva. Jožef Aranjoš. na uobičajen način. biskupa zagrebačkog i kraljevskog zastupnika.] su određeni Bartolomej Knežević. Dana 4. proslavljen lektor i sadašnji naredbodavac u Baji. aprila jednoglasno je izabran za sudiju ovog grada gospodin Nikola Parčetić. nastavnici. sa dvema oratorijama i ogradama-rešetkama za kor. juna došao je iz Budima stolar Engel Tišler. Dana 31. generalni lektor u Budimu. iz Segedina. u ruke oca Marka Filipovića. Drvo za radove obezbediće samostan. kome je dodeljen otac Stjepan Janičić. radi skidanja lima sa tornja. nisu bile u jednom komadu. juna gorepomenut limar počeo je sa skidanjem starog i postavljanjem novog lima. generalni propovednik. za kustosa Ladislav Spaić. a duhovnu utehu su im pružili oci Filip Sabo i Stjepan Janičić. Dana 1. izvedena su iz županijskog zatvora i obešena. Na skupštini je za provincijalnog ministra izabran Ivan Velikanović. jula. star 34 godine. časnog oca Antonija Simanarića. kao i vinogradi pokraj Mostonge. sa stanom i hranom.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. kao i radi ponovnog prekrivanja. ipak. za šta je ugovoren iznos od 225 forinti. Lovro 136 . prir. Leopold Kalinger. Najviše su stradale njive u pustari Gradina. pao je leden grȁd i potukao vinograde i njive. apostolskim pravozastupnikom ovog samostana [sindikom. prim. Dana 22. generala ovog reda. za de�initore [naredbodavce. Dana 6. i Ladislav Bujdošo. dodeljen otac nemački propovednik Anton Šinkl. i časnog oca Ivana Paksija. koje. star 27 godina. prim. radi podizanja skela do tornja limarima. kao i za popravak svih nedostataka na tornju. maja jedan limar iz Osijeka sklopio je ugovor sa g. maja apostolski pravozastupnik sklopio je i ugovor sa zidarskim majstorom Francom Fridrihom. pošto nije sve postavio. a ključeve i daske zidari. glavni propovednik provincije. Dana 27. marta. a koje je sledećih dana postavio ali nikakvu nagradu za to nije primio. Dana 4.]. nedeljnog propovednika. prir. Dana 12.

za nemačkog propovednika Anastas Šindler.] otac Antonije Fenić. prim. Trojstva i tadašnjeg franjevačkog samostana. Ukupni izdaci iznosili su 460 forinti i 25 denara. za vikara Vinćencije Siničić. Na istoj skupštini izabran je za gvardijana [somborskog samostana. Za nove limene ploče plaćene su 173 forinte. propovedao na mađarskom jeziku. a zatim je porazbijala mnoštvo crepova delom na krovu crkve. Časno Nastojništvo je udovoljilo ovim traženjima i za mađarskog propovednika odredilo Filipa Saboa. a plac je za 300 forinti kupio od Bačke županije. komorski administrator.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. 19. a za taj posao pravozastupnik mu je platio 225 forinti. zbacila je sa tornja skele i podove koji su bili postavljeni za limare. Dana 6. a u Osijeku mu je plaćeno još deset forinti. za ilirske propovednike izabrani su Josip Parović i Herubin Pomerančić. koji je svoju prvu propoved održao na praznik sv. da postave oca Tadeja Hegeduša za upravnika parohije. kao prvo. koja je tu htela da sagradi županijsku zgradu. a. septembra limar je na tornju završio svoj posao i pokrio je ceo toranj iznova. lektor bogoslovije. sekretar provincije. osim kapele Sv. a za mađarskog Filip Sabo. pre sednice o postupku u slučaju izbijanja epidemije kuge. imenuje jednog mađarskog propovednika. u neposrednoj blizini nekadašnje obnovljene Pašine kule. Za sekretara je izabran otac Blažo Tadijanović. kao drugo. koji bi. Ivana Nepomuka. Za nastavnike su izabrani Filip Sabo za malu školu i Bona Merkl za Gramatikalnu školu. Jelisavete. 137 . oko četiri časa posle podne. a delom na krovu samostana i počinila je oko 30 forinti štete. olovo i zin (kositer) 52 forinte i 25 denara kada je limar boravio ovde. Dana 3. oktobra da gradi svoju kuću na placu preko puta samostana. i Emanuel Goldšiner. počeo je 3. a za pisara otac Filip Čevizević. prir.88 88 Reč je o zdanju u kome se danas nalazi somborski Istorijski arhiv. sagrađenom preko puta crkve Sv. za eksere. nije bilo drugih građevina). Dana 24. novembra. Gospodin Pavle Krušper. nedaleko od Grašalkovićeve palate u kojoj je bilo sedište komorske administracije (između ove dve građevine. avgusta oluja sa gradom. naizmence sa nemačkim propovednikom. oktobra. nastavnika male škole. Bračuljević. Magistrat slobodnog i kraljevskog grada Sombora predao je molbu našem Nastojništvu u kojoj je traženo da časno Nastojništvo.

Ivana Kapistrana.] sve do Bezdana. decembra izrađivač orgulja g. prim prir. koje je načinila poznata orguljaška radionica „Angster“.] 21. tako da je samostan kupio oko 1. ovog meseca. te ga je pravozastupnik u celosti isplatio sa 316 forinti. Po dozvoli kraljevskog dvora naš samostan je svojevremeno kupio na trogodišnji kredit 24 požunska merova žita90 i isto toliko hvati drva. otpočet rad sa novim orguljama.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. Godina 1772. decembra. 90 Požunski merov predstavljao je meru za 51. (odnosno 62.] Bosne Srebrne po Svetom Križu nekada nazvane. po ugovoru. Vojvođanske orgulje. iz oratorija pokraj većeg oltara sa samostanske strane. Dana 20. 2005. I tako je. na praznik sv. sa susednom kućom jednog čoveka pravoslavne vere. 66). Dana 18. Ova trogodišnja otplata je sada produžena. Dana 21. u 10 časova zasvirale su nove orgulje. odakle su dovezene u samostan. prim.230 kg žitarica u zrnu. novembra budimski stolar Engel Tišler doneo je ostatke ograde kora za dve oratorije. novembra izrađivač orgulja budimski g.2 kg. gde je prvi put ovog dana održana sveta služba.89 Dana 5. [1772] 89 Ove orgulje u crkvi Svetog Trojstva zamenjene su 106 godina kasnije (1877) novim. na virgiliji sv. prir. Đorđe. Ova crkva Sv. prim. otputovao je zbog bolesti za Budim da se izleči. prešlo se na nov kor koji je u crkvi bio dovršen. pošto je postavio i naštimovao nove orgulje. O rečenim orguljama vidi dalje. Tome apostola. mada ne potpuno savršeno. decembra. Dana 3. sledeće godine u mesecu aprilu. prir. Novi Sad. Jozef N.5 litra) zrna pšenice ili drugih žitarica. a pola veka kasnije (1927) �irma „Mauraher“obnovila je ove orgulje. ponovo je izbio požar u kući gospodina Antonija Meneskovića i uništio celu zgradu. Tome. prim. mada ne savršeno. Trojstva [braće. Jozef iz Budima. prir. dovezao je orgulje vodenim putem [Dunavom. mehanički sistem je zamenila pneumatskim i ugradila je devet novih registara. decembra. Dana 20.] manjeg reda [provincije. počela je da se 138 . i smesta ih postavio. najzad. gde ih je počeo postavljati [u crkvi Svetog Trojstva. gde se inače kor održava. ali izgled kućišta nije bio promenjen (Mandić. a sada Sv. oko jedan čas posle podne.

Ani). Dana 23. a građena je sve do nedavno minule 1771. Trojstva i nekadašnji franjevački samostan (početak XX veka) . godine. prir.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. onda zato što ga je Božje proviđenje ovde postavilo. uz ovlašćenje biskupovo blagoslovio. nabavio i drugo. februara cenjeni Magistrat. koja je bila kupljena za 15 forinti. 139 Crkva Sv. Josipu i sv. jula 1722). prim. koji je ovu crkvu dovršio. izvan šanca. dva oltara (sv. osim toga. sa gospodinom apostolskim pravozastupnikom. zvono. inače bi ta crkva ostala nedovršena i bez tornja. a sadašnjeg de�initora provincije (rođenog u Dunafeldvaru 16. brigom i mukom nekoliko mesnih gvardijana – Marka Zličara. a.] prema ulici. a najviše Tadeja Hegeduša. veće. ako ne drugačije. Blaža Abramovića iz Erčina. a nama je ostavljen manji deo samo za izgradnju mlina. razdelio je građanima rimokatoličke vere veću baštu. Ovom pobožnom čoveku Senat i rimokatolički narod somborski ostaće mnogo dužni. nekada gvardijana i paroha ove župe. gradi od godine gospodnje 1752. Lovra Staklenčića. toranj podigao i sagradio novi trakt [stranu samostana. i sve to sredstvima od sakupljenih priloga za crkvu. orgulje sa dvema oratorijama i ogradama za kor.

pred Gradskom kućom bili išibani zbog svojih prestupa. februara. Zastava je koštala 700 forinti. Iste noći su i u gradu. kamare. 140 . Ivana Krstitelja.91 Dana 3. Dana 14. koja na jednoj strani nosi sliku Majke Božije. a na drugoj sv. poslednjeg dana poklada. dao je još 50 forinti za pozlatu orgulja.000 forinti. istaknutog gvardijana. Ovih dana je završio svoj posao. zbog bolesti. četiri kamare sena gospodina Nikole Parčetića. danas je blagoslovio otac Antonije Fenić. Treća zastava je bila najlepša i najskuplja. pošto je u Budimu ozdravio. marta. Stjepan. jednom siromašnom čoveku. Usled požara koji je nastao gospodin sudija je imao 2. gvardijan ovdašnji. apostola Bartolomeja. a do požara je došlo zbog mržnje i srdžbe onih koji su. 91 Posle kosidbe trave. izgorele su na pustari Gradina. seno je slagano u baglje (naviljke ili male plastove) i gomilano je (denulo se) u velike stogove ili plastove.000 forinti štete. aprila izrađivač orgulja gospodin Jozef. a u jednu takvu kamaru slagano je i po 15 baglji sena. koje su bile širine do tri hvata ili blizu šest metara. sa zlatnim visuljcima. a za orgulje je apostolski pravozastupnik isplatio majstoru 450 forinti. pre nekoliko dana. maja zastavu zelene boja ćurčijskog ceha. koji je 25 godina administrator u Senti i agregat provincije. te je tako ukupno isplaćeno 500 forinti. otac Augustin Stepić. Dana 24. Iste godine je nastojnik obućarskog ceha nabavio zastavu crvene boje. zapaljene i izgorele dve baglje sena. sadašnjeg gradskog sudije. Zastava je imala zlatne visuljke. koja je na jednoj strani imala sliku Svetog Trojstva koje kruniše Majku Božiju. što prošle godine. nije mogao potpuno da završi. a nakon procesije zastava je postavljena u crkvi.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. nadbiskup je pismeno potvrdio za upravitelja somborske parohije. Dana 21. Na molbu Tadeja Hegeduša. što je gospodin pravozastupnik potpisao. ponovo je doputovao radi postavljanja orgulja. a koštala je 900 forinti. kralj Mađarske. Dana 20. a na drugoj sv. a za nju je papučarski ceh platio 1. Na traženje ceha misu je tim povodom odslužio gvardijan. a na drugoj sv. Na jednoj strani zastave nalazila se Majka Božija. aprila Tadeja Hegeduša. tzv. ljubičaste boje i srebrom vezena. na pustari Pačir. neki zlovoljni ljudi zapalili su gospodinu senatoru Martinu Parčetiću 150 baglji sena.

Postavljena je zahvaljujući doborovoljnim prilozima. zabranjene po celoj kraljevini Ugarskoj. bez ikakvih slika. Josipa i Antuna Padovanskog. prim. Dana 23.] samostana izabran Antonije Fenić. Još su ostale tri crvene i žute svilene zastave. 92 Oratorij predstavlja poseban prostor za molitvu. g. verovatno tek po njegovom odlasku iz Sombora u Bač. a u povorkama su je nosila tri čoveka. za nemačkog propovednika Kapistran Rastler. Trojstva na skupštini u Baču. koja se sad čuva u crkvi. nabavilo bratstvo ilirskih veroučitelja. 141 . u ormaru. bila je ljubičasta. Za nastavnike su izabrani Filip Sabo i Stjepan Janičić. za mađarskog Filip Sabo. Na jednoj strani ona je imala sliku sv. g. za ilirske propovednike Blažo Ćurčić i Ilija Vujnović. gde je za gvardijana [somborskog. a koja je koštala 220 forinti. prir. u donjem hodniku. praznični ilirski propovednik. koji je nabavio i arulu [postolje. prim. Jedna ima slike Svetog Trojstva i Majke Božije. nastojanjem oca Eduarda Mindla. za vikara Vinćencije Siničić. iznad kapije oratorija. prir. kod kapije samostana. ponovo je postavljena statua „Mater Dolorosa“ [Pieta ili Žalosna Gospa. koje je 1777.] koja u naručju nosi mrtvog Isusa. prim. Na jednoj strani imala je sliku Majke Božije. Franje. Dana 26. ujutro. juna. Crkva je dala da se ove zastave izrade od običnog materijala.] za ovu statuu. nabavilo bratstvo nemačkih veroučitelja. 93 I ovo objašnjenje Bone Mihaljevića ukazuje na to da je njegov rukopis (u ovom delu prepis hronike franjevačkog samostana. a druga sv. a na drugoj sv. maja.93 Stoga je za crkvenu upotrebu ostalo osam manjih zastava. Slika sa ove zastave i sada se čuva na koru crkve. jula sakupilo se bratstvo somborskog samostana Sv. koju je nosilo sedam ljudi. Ivana Nepomuka. Zastave označene kraljevskim dekretom pod carem Josipom II bile su 1781. od kojih su dve nošene pred povorkom. sadašnjeg sakristara i orguljaša. koju je predvodio Franjo Kovačević. koja je vođena pre njegovog dolaska u Sombor) nastao znatno kasnije. prir.92 Peta zastava je pripadala bratstvu nemačkih veroučitelja. Franje stigmatizovanog. g. kao i tri bele i ljubičaste zastave koje je 1772. Dana 4. Četvrta je bila crvena zastava Bratstva sv. Koštala je 150 forinti. prošla je ovuda procesija za Mariju Đud.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. a na drugoj svete Elizabete Ugarske.

za vikara Jeronim Štekl. Dana 26.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. Tom prilikom je za provincijalnog ministra izabran gospodin Ladislav Spaić. pravoslavne vere. Godine 1774. za ilirske propovednike imenovani su Blažo Ćurčić i Josip Ulić. za ilirske propovednike Hijacint Mandikić i Josip Ulić. za vreme vladavine ugarske kraljice Marije Terezije. na skupštini u Tolni. 142 . Za nastavnike su imenovani Stjepan Janičić i Konkordije Zoana. Za nastavnike su imenovani Stjepan Janičić i Petar Novak. za gvardijana ovog [somborskog. za nemačkog propovednika Franc Hofman. Četiri decenije kasnije (1814) jezuitski red je ponovo uspostavljen bulom pape Pija VII. za vikara Jeronim Štekl. za 49 forinti. Ivana Kapistrana. On je istog dana položio zakletvu u ruke časnog oca Blaže Ćurčića. decembra postavljeno je na toranj manje zvono težine 72 funte. bulu „Dominicus ac Redemptor“. nakon čega je otputovao za Bač. prim. a za to vreme podelio je svete potvrde 401 osobi. Ove godine beše ukinuta Družba Isusova prema buli pape Klementa XIV. Dana 29. svečano je završio svoj provincijalat otac Ivan Velikanović. prim. prir.94 [1774] 94 Papa Klement XIV (inače pripadnik franjevačlkog reda). septembra održao je svoju prvu misu Andrija Vuković. Ivana Kapistrana. pod pritiskom dinastije Burbona izdao je 1773. somborski sin i član manjeg reda provincije sv. u dva časa posle podne. Dana 22. u samostanu sv. a za nemačkog Anton Luster. prir. avgusta. održanoj u samostanu Sv. Antuna. kojom je ukinuta Družba Isusova (odnosno crkveni red jezuita). nedeljnog ilirskog propovednika. a za mađarskog Filip Sabo.] izabran je Josip Petrović. Dana 27. za mađarskog Filip Sabo. za gvardijana [somborskog samostana. maja izabran je za prvog sudiju grada gospodin Vasilije Lalošević. [1773] Dana 8. po uobičajenom obredu. kaločki nadbiskup grof Baćanji otpočeo je našoj crkvi sa krizmanjem i to je završilo u četiri časa. koje je nabavljeno iz priloga vernika. g.] samostana Josip Petrović. a svoj jubilej je proslavio u Iloku. maja. u Sremu.

oktobra podignut je kameni spomenik Svetom Trojstvu na trgu. 96 Vicearhiđakon je jedan od pomoćnika ili zamenika arhiđakona. visoko uzdignutog kamenog stuba na čijem vrhu je stojao kip Svetog Trojstva. nepopravljivo je oštećen prilikom uklanjanja sa gradskog trga.96 Po završetku posvećenja spomenika. vraćen je stari naziv središnjem gradskom trgu. te apostola Petra i Pavla. Kako piše Bona Mihaljević. 1947. Ograda od kamenih stubića. zapravo. sa kipovima Svete Djeve Marije. 95 Spomenik Svetom Trojstvu postavljen je na trgu. Bilo je to klasično barokno vajarsko delo elegantnog. gracioznog. kanonik i vicearhiđakon. Trojstva u Somboru 143 . sa zapadne strane Gradske kuće. Spomenik Svetom Trojstvu. na unutrašnjem zidu crkve Sv. Dana 24. na praznik Svetog Trojstva kraj spomenika su održavane mise i propovedi. Mada izvorni spomenik nije mogao da bude vraćen. spomenik je podignut u zahvalnost i slavu Bogu što je Sombor mimoišla jedna od epidemija kuge (predanje nije pouzdano. iz ideoloških razloga i po naredbi posleratnih vlasti. Trojstvu Pavla Krušpera od Varboa.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. na ovaj način. dok su u podnožju. koji je duže od 170 godina bio jedan od arhitektonskih znamenja grada. na omanjim postoljima. koji ponovo nosi ime Svetog Trojstva. godine. održane Plemićki grb ktitora spomenika Sv. odnosno sveštenog lica koje se nalazi na čelu kaptola. bile postavljene �igure Djeve Marije i apostola Petra i Pavla. povezanih lancima od kovanog gvožđa. Prema predanju. godine. godine 1992. pa je mnogo verovatnije da je komorski administrator Pavle Krušper. u neposrednoj blizini istoimene crkve i franjevačkog samostana. Zbog spomenika je i središnji gradski trg ispred Gradske kuće dobio ime koje je ranije beleženo kao Svetotrojički trg (na mađarskom Szentháromság-tér).95 Spomenik su istog dana blagoslovili otac Antun Bajalić. podigao ličnu zadužbinu). podignuta je oko spomenika 1828. a o trošku dvorskog administratora Pavla Krušpera.

Spomenik Svetom Trojstvu na trgu ispred Gradske kuće 144 .SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787.

et CapItaneI aere eXeLVta.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. Ileš i Janoš Fenjo.1 kg). Joannes Brunner goss mich in Ofen“. – Levo je sedište Komorske administracije. su tri propovedi. prim. S. Plan imanja komorskih činovnika iz 1772. koje je bilo teško 12 centi i 60 funti. a umesto Ileša. N. a desno su kapela Sv. senatora i kapetana i predato pobožnoj braći somborskog samostana reda sv. Ivana Kapistrana. pre V. a prema ovim podacima zvono je bilo teško oko 707 kg. označavaju brojeve koji su imali značenje za darodavca zvona. [1775] Dana 1. Za održavanje ovog spomenika gospodin Pavle Krušper poklonio je gradu 100 forinti. Za upravnika i savetnika postavljen je gospodin Pavle Krušper od Varboa. Ivana Nepomuka i tzv. CapIstranI.] administraciju. 98 Jedna centa (ili „maža“) sadržala je 100 funti (ukupno 56. 97 Asesori su članovi sudskog veća.99 Tekst je napisan u hronostihu: „Kupljeno za vreme gospodina Antuna Meneskovića. na ilirskom. Njeno Veličanstvo Marija Terezija imenovala je za Sombor celokupnu [komorsku. reč o namerno pisanim velikim slovima unutar latinskih reči. koja. 99 U ovom natpisu je. za asesore97 gospoda Gabrijel Frank i Josip Martinković. prema tada raširenom običaju. provincije sv. mađarskom i nemačkom jeziku. Anton II MeneskoVICs Senat. kao njegov naslednik. kojima je pridodat i Julije Vajsenbah. 145 . prir.98 na kojem je napisano: „D. Ludvig Feješ. Johan Bruner lio me je u Budimu“. Meseca juna je nabavljeno najveće crkveno zvono. Fran. za beležnika (aktuara) Karel Ihon. et Donata IpsIs pIIs fratrIbUs CLaVstrI ZoMborIensis S. Pašina kula. očito. Franje. januara. za kanceliste su postavljeni Leopold Biro. imenovan je. g. koji je nakon nekoliko meseci otišao u penziju.

u visini 190 forinti. koji su išli 100 U zamenu za nekadašnju baštu u Kaluđerskoj ulici (sada ul. sa njene severne strane (na mestu sadašnje mlečne pijace).SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. oko koje je podignut zid. prim. po kraljevskoj naredbi. Naizmence je vođeno 17 raznih povorki. za vikara Anton Luster. Isto tako. sadašnjeg gvardijana. 146 . Dana 11. sadašnjeg upravnika somborske župe.]. gradskog beležnika. beli i zeleni materijal za ceo aparat [?].100 Dana 13. vikara. marta sačinjen je ugovor sa majstorom zidarem. kod sv. Dana 27. odnosno univerzalni jubilej u crkvi. [1776] Dana 24. u prisustvu Hijacinta Mandikića. pa Iliri [Bunjevci. Dana 14. prim. Bašta je samostanu predata kao zamena za baštu koju su oci od starine. nakon čega je bašta predata ocima ovog samostana. po ceni od 80 forinti. Augustina.]. somborski franjevački samostan dobio je od gradskih vlasti baštu koja se nalazila neposredno pored crkve.] samostana izabran je Hijacint Mandikić. za ilirske propovednike Josip Ulić i Julijan Bartolović. po naslednom pravu posedovali. kada je na mestu nekadašnje crkvene bašte (sa severne i istočne strane crkve Sv. zatim Nemci. a za nastavnike Liber Lackoci i Stjepan Martinović iz Pešte. i Antuna Lustera. marta Magistrat je naredio premeravanje bašte pored crkve. za mađarskog Liber Lackoci. koji je tu stojao sve do pedesetih godina XX stoleća. sa srebrnim rojtama [resama. sa zlatnim rojtama. Prvo Mađari. nabavljen je za 241 forintu. radi ograđivanja bašte zidom. Opeke i cement za ogradu treba da obezbedi samostan. aprila proglašena je sveta godina.]. izvan crkve. a svaka narodnost bila je predvođena svojim sveštenicima. što je učinio županijski geometar Etmajer. prir. prema bašti. prir. prir. februara nabavljen je za samostan crveni i beli materijal. crveni. Tadeja Tukuljija [Bošnajkovića. Trojstva. od crkve pa sve do kuće g. održanoj pod provincijalatom Ladislava Spaića. Kneza Miloša). Na skupštini u Velikoj. za gvardijana ovog [somborskog. prim. Stefana Čoke. za nemačkog Hipolit Tišler. prim. prir. januara zatvoren je ulaz kripte u crkvi Sv. i otvoren je nov. Tadeja Hegeduša. Trojstva) smeštena sadašnja gradska pijaca sa kamenim tezgama.

a za vreme službe. a ceo materijal koštao je ukupno 325 forinti. bili su stavljeni na poslednje mesto. njemu su se ispovedili gospođa Elizabeta Damjanović. Dana 21. za gvardijana [somborskog samostana. zamenik podžupana zagrebačke županije. prir. služio biskupski kapelan. za nemačkog Kiril Fridlajn. Ove godine Ivan Žikha. maja počela je gradnja nove kuće za mlin. Za vreme svečanog pevanja misu je. u samostanu Sv. Na ovim povorkama držane su razne propovedi. sašiven je i zgotovljen kod bajskog krojača Fr. maja. uz prisustvo brojnog naroda. i preseljenja županijske administracije i stalno) vršena pogubljenja po presudama županijskih sudskih vlasti. održao je u našoj crkvi liturgiju kod velikog oltara. kupljen za 46 forinti. a drugi zbog ubistva.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. u crkvu Sv. Za nastavnike su određeni Kornelije Feher i Emerik Kolar. Na skupštini održanoj u Petrovaradinu. g. prir. najzad. i gospodin Antun Janković. a samim tim i po značaju (očito. pa do kapele Sv. od nagorelih opeka. kćeri i sin Vasilija Damjanovića. prešli su u grkokatoličku (unijatsku) veroispovest. somborskog senatora iz reda pravoslavnih građana i više puta biranog prvog sudije grada (više u fusnoti kod godine 1765). 147 . kod oltara sv. Vasilije Damjanović je godinu dana ranije. onaj materijal. Dana 24. zatim do kapelice na kalvariji. 103 Osim pogubljenja po presudama gradskog Magistrata. Dana 24. a za mađarskog Kornelije Feher. češke narodnosti. u Beču. u Somboru su povremeno (a posle 1786.] obreda. prim. Trojstva. prešao iz pravoslavne u rimokatoličku veroispovest. jedni iza drugih.102 Liturgiji su prisustvovali gospodin Benedikt Arbanas. sudija Varaždinske županije. za ilirske propovednike Josip Stojanović i Emerik Kolar. prvi zbog krađe. sa kćerkama Anom i Suzanom i sa sinom Pavlom. i Janoš Čikoš.101 prvo na groblje. molitve i slično. križevački episkop grkokatoličkog [unijatskog.103 101 Mada su somborski Bunjevci u narečeno vreme činili blizu 90% somborskog rimokatoličkog življa. oktobra gospodin Vasilije Božičković. pogubljeni su odrubljivanjem glave. sa zlatnim rojtama i svilenim visuljcima. po redosledu.] potvrđen je otac Hijacint Mandikić. Na županijsko gubilište pratili su ih oci Anton Luster i Liber Lackoci. na osnovu nacionalne politike u kraljevini Ugarskoj). Solana. Franje. koji smo pomenuli 27. Ivana Nepomuka i. iza malobrojnih Mađara i Nemaca. 102 Ovom prilikom supruga. prim. za vikara je izabran Engelbert Fokler. Josipa. februara.

koja se nalazila u samostanu Sv. Antuna u Baji. mađarski propovednik. za nemačkog propovednika Terencijan Buberle. avgusta održana je glavna skupština u samostanu Sv. kada je svoju dužnost [provincijala. a tri dana kasnije otputovao je za Segedin. generalni komesar iz provincije Bugarske. prim. otac Bonaventura iz Baje. 148 . prir.]. eksde�initor [bivši naredbodavac. Za nemačku narodnost otvorene su generalne katedre u Budimu i Temišvaru i na tim katedrama su postavljeni propovednici. za [ilirskog.] i dugogodišnji vojni sveštenik u ratu protiv Bavaraca. Za nastavnike su izabrani Narcis Erdeg i Andrija Vuković. koji su se na drugim mestima i duže vreme istakli svojim sposobnostima i moralnim vladanjem služili kao primer hrišćanskom narodu. preneta je u Požegu. a na njegovo mesto je izabran Blažo Tadijanović. u čijem je zarobljeništvu bio dve godine i za to vreme je zarobljenim vojnicima delio sakramente i tešio ih s velikom revnosti. a za vikara Engelbert Fokler. prim. Franje. a za mađarskog Narics Erdeg. koji je odseo kod komorskog administratora. juna došao je u kanonsku vizitaciju otac Simon Vinkler. Na ovoj skupštini glavna propovednička škola je iz budimskog samostana preseljena u Sombor.] prazničnog propovednika Andrija Vuković. februara obešen je neki Nemac zbog krađe i jedna žena sa pletenom kosom zbog bigamije. za de�initore su izabrani Josip Jakošić iz Budima. prir. a sutradan je služio misu sv. juna je otputovao za Baju. a za sekretara Georg Martinović.] okončao Ladislav Spaić. Za ilirskog propovednika izabran je Josip Petrović. Za gvardijana ovog [somborskog. a na gubilište su ih ispratili oci Kiril Fridlajn i Kornelije Feher. oktobra došao je u naš grad gospodin Emerik Kristović. godine.] samostana izabran je Hijacint Mandikić. [1777] Dana 1. prir. lektor teologije. Za kustosa je izabran Ladislav Jesik.104 Dana 28. sa dozvolom generalnog ministra za ilirski jezik. prim. sa svojim sekretarom Andrejom Vi�lerom. Dana 10. Dana 1. a druga. prir. Križa u Osijeku. Filip Katić iz Pečuja i Andreas Hajzer iz Egera [Jegra. a 12. prim. prir. ali priređivač nije pronašao podatke o tome da je u naznačeno vreme postojala zasebna bugarska franjevačka provincija.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. prim. biskup iz Čanada. 104 Bugarska kustodija franjevačke provincije Bosne Srebrne ustanovljena je 1624.

za vreme kanonske vizitacije. koja gleda na sever. godine 1781. [1778] Dana 24. za nemačkog propovednika Mihael Gruber. zbog malog broja slušalaca. marta. posle večernje molitve. nasledio Stjepan Daražević iz Mohača. sasvim je okružena zidom. koji je svoju apostolsku službu ovog meseca otpočeo i 1784. za vikara je izabran Filip Sabo.]. povukao iz somborskog samostana i preuzeo dužnost kapelana u selu Beregu (Bačkom Bregu). koga je osudio somborski Magistrat i kome je presuda pročitana na gubilištu. privremeno. dokle ga je dopratio otac Narcis Erdeg. glavni propovednik i administrator župe. a ilirska propoved je i dalje održavana nedeljom. provincijalni ministar Blažo Tadijanović je. u septembru 1784. Veća bašta pored crkve Sv. Na skupštini u samostanu u Radni za gvardijana ovog [somborskog. prim. a držao ih je nemački propovednik. g. Prethodnih. prir. koga je. vratio u samostan. iste godine. u kome je ostao sve do njegovog ukinuća i svog preseljenja u Bač (krajem 1786. aprila obešen je na pustari Karakorija Janoš Halas. tako i Nemci u buduće imaju propovedi svake srede. ali se već početkom 1785. Ipak. koga je u septembru zamenio Johan Lebl iz Egera [Jegra. Nemačke propovedi počele su sredinom 40-dnevnih poklada. kako ilirska nacija ima pokladne propovedi svakog petka tokom 40 dana. otac Marian Hunger počeo je ponovo da održava propovedi na nemačkom jeziku ponedeljkom. prim. naredio da. posle križnog puta. u septembru srećno završio. 105 Kao što je već napomenuto u uvodnom delu knjige.] samostana izabran je Antun Josić iz Monoštora. Bona Mihaljević se. na traženje somborskih nemačkih stanovnika.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. ali se tokom sledeće dve godine. prir. godine. odustalo od propovedi na nemačkom jeziku. godine).105 za prazničnog propovednika na ilirskom izabran je Andrija Vuković iz Sombora. g. Andrija Vuković i Gerard Boda. a za mađarskog propovednika Gerard Boda iz Budima. za nedeljnog propovednika na ilirskom jeziku Bona Mihaljević. a delom stubovima i rešetkama. Trojstva. iz zdravstvenih razloga. Dana 9. a postavljena je i dobra kapija. kao što je bilo i ranije. 149 . koja je učvršćena i osigurana francuskom bravom. Za nastavnike su izabrani otac Narcis Erdeg.

106 gospodin podžupan Sigismund Lipkai. Feldvarijem. istog dana položio zakletvu u našoj crkvi. a ovde je. vicesudija 106 Skraćenica [D. takođe pravoslavne vere. Dana 9.odnosno Bratstva nauke hrišćanske. pogrešna. koji je.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. Franje nosilaca pojasa i Bratstva katiheta. reč o Nikoli Feldvariju. U noći 8. juna kod ovog velikog župana Sremske županije i glavnog nadzornika škola u kraljevini Ugarskoj bili su na ručku gospodin gradski sudija sa senatorima Nikolom Parčetićem i D. a tu službu su obavljali i nemački i mađarski propovednici. ranije i gradonačelniku (1761-1763) iz redova pravoslavnih građana Sombora. Dana 25. maja za sudiju ovog grada izabran je gospodin Vasilije Lalošević. Za kapetana je izabran gospodin Jefta Popović. rođen 1771. tadašnjem somborskom senatoru. besumnje. a Danil Feldvari bio je Nikolin sin. Jovana i Georgija. Srpska porodica Feldvari imala je u to vreme odrasle muške članove Nikolu. tako da je u vreme ovog zapisa imao tek sedam godina. godine. sasvim sigurno.] za ime senatora Feldvarija je. prema propisanom obredu. Nekadašnja crkvena bašta (na mestu današnje gradske pijace) 150 . juna došao je veliki župan gospodin Franja Balaša. koji je odseo u vojničkoj kasarni. pravoslavac. kao i narednih godina. nedeljni propovednici na ilirskom jeziku bili su direktori Bratstva sv. Članovi bratstva bili su i pomoćnici somborske župe i katihete.

a za radove je majstoru isplaćeno 540 forinti. paroh iz Gakova. kanonik iz Kaloče. a nemačku Anton Hercog. upravitelj ove župe. od Baje i Sombora do Bača i Novog Sada. posle čega je posetio naš samostan i crkvu. u Sremsku županiju. Na praznik sv. juna Bačka županija je. Bilo je mučno videti ovde tako veliko mnoštvo naroda. odslužio je svoju prvu misu u somborskoj crkvi Sv. Tog dana održane su i tri propovedi. 16. 151 . koji se skupio iz susednih sela. g. sadašnji gvardijan. juna. misu je služio otac Jozef Lahner. plemića gospodin Nikola Piuković de Matijević. Ilirsku propoved održao je Georg Tamaši. vicearhiđakon i župnik u Topoli. juna završeni su gipsani radovi na pobočnim oltarima sv. županijske skupštine bile su održavane po svim većim mestima na teritoriji županije. zanatlija. ovog i sledećih dana. Tu sumu je od dobročinitelja sakupio otac Tadej Hegeduš. pa su tako skupine slavnog Magistrata. Kao pomoć. pitomac nadbiskupske bogoslovije u Kaloči. na praznik Svetog Trojstva. Trojstva. otac Tadija Bošnjaković iz Tukulja i pravoslavni protoprezviter sa još jednim sveštenikom. po nalogu Bratstva katiheta. časni otac Antun Josić. u Gradskoj kući. naredbom cara Josipa II određen za stalno administrativno sedište Bačke županije (od 1802. održala glavnu skupštinu u Somboru. Anutna Padovanskog misu je otpevao časni otac Jozef Lahner. samostan je majstoru obezbedio stan i 14 forinti. Dana 15. Dana 10. na ilirskom. Sledećeg dana otputovao je za Vukovar. i 17. Kad je ručak bio završen. Svečanost je bila završena sa tri propovedi. komorski administrator Pavle Krušper. srednjoškolske 107 Pre nego što je Sombor 1786. održana je 40-časovna pobožnost zbog dobrog i srećnog završetka rata protiv bavarskog kralja. Josipa i sv. veliki župan je posetio škole i preporučio đacima marljivost. u prisustvu roditelja i braće.107 Nikola Firanj. Narod se za molitvu. g. vicedekan i santovački župnik. podelio u skupine. prema kraljevskoj naredbi. tako da je i kamena ograda sakristije bila oštećena. Dana 14. zvanično nazvane Bačko-bodroškom županijom). avgusta. a zatim i pravoslavnu crkvu. odabranih građana.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. nemačkom i mađarskom jeziku. sa beležnikom Karlom de Jonom i pisarem Janošem Fenjiem. Ane. Dana 11.

došli su službeno u Sombor i nakon završenih obaveza sačinili su ugovor i vratili se u Pečuj. i osnovnoškolske mladeži imale. Dana 31. 17. prir. koji je potekao iz ove [somborski. lektor. koji su polagali za bogoslovsku katedru. Jakob Perg iz Petrovaradina. oktobra sačinjen je ugovor između somborskog Magistrata i naše provincije Sv. kada je otputovao u Baju. Ove noći. Danas su stigli na skup bogoslova sudije Ivan Velikanović i Ladislav Spaić. provincijalni ministar. novoimenovani školski upravitelji. proslavljen lektor. septembra. u kući zidarskog majstora Andrije Hofmana. Krizostom Triobskorn. Ivana Kapistrana. septembra došao je na bogoslovski skup otac Blažo Tadijanović. Filip Matković. prim. septembra završeno ovo ispitivanje. Pošto je javno ispitivanje bilo završeno. sa celim pokućstvom. i sve je izgorelo. Oci. Jedino je provincijalni ministar ostao u kanonskoj vizitaciji do 14. kojim se Magistrat obavezao da će nastavnicima humanitarnih nauka ili triju razreda. Aleksander Nađ. Filip Medarić. Najzad. Dana 13. a drugi narodne škole. Celestin Šnajder. avgusta. bili su: Adrian Ler. Dana 7. prir. lektori i nekadašnji ministri provincije. Antonije Fenić. a u osječki. prvi klasične.]. U budimski samostan primljena su trojica. Za ta tri dana potrošeno je voštanih sveća 18 funti [oko 10 kg. Anton Perocki iz Budima.] zajednice.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. prim. tokom ova tri dana. od kojih je 12 platio Magistrat. određeno vreme pobožnosti u koje su se izgovarale ili pevale molitve. Jozef Merkl. Paskal Dulaj. Kristofer Kelerer i Marijan Lanošević. oko pola dva. oktobra časni oci iz Pečuja Daniel Heršing i Daniel Miterpraher. ambrozijanskom himnom „Te Deum laudamus“ („Tebe Boga hvalimo“) ova pobožnost je završena. Barnabas Kronfeld i Tadej Bošnjaković. plaćati po 50 forinti (ukupno 150) iz gradske blagajne. a istog dana i sudije su se vratile u svoje samostane. u pola devet uveče. upravniku mesne škole 25 152 . devetorica od ovih otaca dobila su lekturu. odnosno bogoslovsku katedru. Petar Lipovac iz Baje. do golih zidova. sa svojim sekretarom i pisarem. petrovaradinski i temišvarski samostan po dvojica novih lektora i tako je 11. Za pisarske troškove izdvojiće 12 forinti. izbio je požar u Školskoj ulici. svaka za sebe. sve dok je parohijalna administracija vezana za samostan.

kome je pripadao i Sombor. kako bi se dokopali njegovog preostalog novca. Bio je čovek pobožan. prir. februara. i D. a uz najveću žalost vernika sahranjen je u staroj crkvi Sv. Dana 2. sa pevanjem svete pesme „Veni Creator“. 109 Ovo je prva zabeleška o nekom pozorišnom komadu koji je odigran u Somboru. a izvođači su od prisutnih gledalaca dobili mnogo aplauza. koji je bivao stalno kažnjavan. Dana 11.109 153 .]. Heđi. a dvojica osuđenika strpljivo su podnosila kaznu. otvorena „Norma“ za pravoslavne učenike. Marko Lotinger i Peter Cininger. prilikom povratka iz Nemačke. čiji je upravnik bio Avram Mrazović. oci nastavnici humanističkih nauka takođe su održali svečanost sa pevanjem himne „Veni Creator Spiritus“ („Dođi. koji su napali.108 a njeni prvi nastavnici bili su Anton Hen. izranjavali i ubili svog dobročinitelja. U Somboru je 1. prim. uzoran i darežljiv. ovdašnjeg slikara. donetim 1777.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. paroh iz Berega. desne ruke su im odsečene i nabijeni su na točkove. Sve do mesta pogubljenja pratili su ih oci Johan Lebl i Narcis Erdeg. Otac Gerard Boda. Dana 6. u kojoj su. g. decembra preminuo je Andrija Fabri. izbio je požar u kući Antuna Pukspauma. na prostoru oko crkve. maja 1778. u jedan čas posle ponoći. Duše Stvoritelju“). na praznik sv. koji ih je na putu. uskoro. nastavnik Gramatikalne škole. Bišof. [1779] 108 Škole „normalke“ uvedene su Prosvetnim zakonom za Kraljevinu Ugarsku. Imre Hercega. tragikomediju o loše vaspitanom mladiću. te je izgorela sa celim pokućstvom. D. decembra osuđena su za okrutno ubistvo dva Nemca iz Čatalje. dobroćudan. održali sa svojim učenicima ujutro u osam časova pobožnost. Njih dvojica su pogubljeni mačem na županijskom gubilištu. arkanđela Mihovila [arhanđela Mihaila. koji su. za srećan početak školske godine. forinti i po tri hvata drva svakom profesoru i upravniku. Dan ranije. okrepio i novcem pomogao. godine. Dana 6. Magistrat je toliko odredio i potpisom potvrdio. ljubazan. izveo je sa svojim učenicima. pokrenuti i prvi tečajevi za osposobljavanje srpskih učitelja na prostoru Pečujskog školskog okruga (zapravo Bačke i Baranje). novembra zavedene su škole „normalke“.

. Sledećeg dana uveče gospodin Antun Bajalić. Roka. 154 Dana 11. Na dužnosti ga je iste godine nasledio gospodin Karlo Haipuker. Trojstva u Somboru. čiji je Krušper bio dobročinitelj i pomagač tokom života. održanoj u samostanu Sv. za Zapis Bone Mihaljevića u matičnoj knjizi venčanih crkve Sv. beležnik upravnika komorske administracije i sahranjen je na groblju Sv. aprila blago je u Gospodu usnuo gospodin Pavle Krušper od Varboa. Dana 5. vicearhiđakon i župnik u Bezdanu sahranio ga je u kripti crkve Sv. kraljevski savetnik i upravnik komorskih dobara u Bačkoj i Sremu. prim. za nemačkog Anastas Šindler. Dana 9. maja. Dana 7. na skupštini u Požegi.] nasledio gospodin Mihael Urmenji. glavni propovednik i upravitelj župe.] samostana potvrđen je otac Antun Josić.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. maja preminuo je gospodin Karlo de Jon. za gvardijana ovog [somborskog. da se odmori od svojih muka. g. za ilirskog propovednika Bona Mihaljević. za mađarskog Hijacint Bračko. prir. Iste godine Krušpera je [na položaju predsednika Somborske kraljevske administracije i konzilijera Kraljevske komore. prir. za prazničnog ilirskog propovednika otac Stjepan Daražević. koga je postavio Kraljevski savet u Požunu. iz 1779. za vikara je izabran Filip Sabo. kanonik iz Kaloče. prim. maja u pet časova posle podne kuća gospodina Ilije Šijaka potpuno je izgorela. Trojstva. Duha održan o trošku gospodina Hranilovića.

Trojstva gospodin Antun Bajalić. a najzad je sledio i završni blagoslov sa sakramentom. i referendar Njenog apostolskog Veličanstva. Na ustaljen način tog dana održane su tri propovedi. Čonoplje. vicearhiđakon i bezdanski župnik služio je misu oko spomenika Sv. Dana 5. juna stigao je u Sombor gospodin Ferenc Ziči. pevane su svete pesme. pala obilna kiša. nastavnike Andrija Vuković i Ignjacije Mareković iz Sombora i Gerard Boda iz Budima. te su čitane lauretanske litanije na ilirskom jeziku posle prve mise. 155 . dvorski komornik i savetnik Ugarskog kraljevskog namesništva. Antun Gažlević. U ovo vreme. sa procesijama svojih župa iz Nemeš Militiča. Sentivana i Monoštora. juna stigao je u Sombor gospodin Jožef Ermenji. juna došao je u naš samostan g. ispitivao je nastavnike i školsku mladež. išle su procesije iz crkve Sv. Dana 10. Trojstvu i predvodio procesiju sa sakramentom. Trojstva do kapele Sv. apostolskog kralja.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. O prazniku Sv. To je trajalo sve do praznika Svetog Trojstva. Tog dana došli su ovamo i parosi. posle završetka ove pobožnosti. sa molitvama triju Očenaša i Zdravomarije. Dana 22. maja priređena je pobožnost. kojima je delio i novčane nagrade. koju je narod tokom celog proleća iščekivao. Roka na groblju. kanonik iz Kaloče i generalni vikar. iz istog razloga. sa izlaganjem ciborije ili oltarskog sakramenta. Josipu Markoviću 110 U ovom slučaju referendar predstavlja kraljevskog savetnika za pitanja iz pojedinih oblasti. prim. prir. Poslepodne je požurio u Bač. a zatim do kapele na kalvariji. mađarskom i nemačkom jeziku. na ilirskom. Dana 16. Doroslova. Ištvana. Nedeljom i zapovednim praznicima.] dobara. kako bi izvršio inspekciju dvorskih [komorskih. na glavnu skupštinu Bačke županije. vitez reda sv. Krnjaje. koji je novodošle sveštenike ispitao i ocenjivao.110 kao i direktor svih škola u Ugarskoj. da se moli radi prizivanja kiše. mada kasno. kaločki kanonik. Senatoru i upravniku mesnih normalnih škola g. Sledećeg dana on je posetio klasične i normalne škole. Ceo grad je tog dana poprimio svečan izgled i zbog velikog mnoštva ljudi činilo se da je pun naroda. kog je dana.

i Marija Staparska. prim. sa ocem Bonom Mihaljevićem. mesto koga je otišao otac Marko Zličar.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. U popodnevnim časovima oci ispovednici ostalih građana blagosiljali su domove. uz mnoge aplauze prisutnih zvanica. nedeljnim propovednikom za ilirski jezik. narodnim jezikom Subotica. zobi pšenici itd. snabdeven sa dve hidrije [posude za izvlačenje vode. Sledećeg dana otputovao je. Glava i desna ruka bile su im istovremeno odsečene. koje se nalazilo prema Staparu. kojoj su prisustvovali i predstavnici somborskih franjevaca. a svečanu instalaciju izvršio je g. septembra 1799. a njih je na takvu smrt pripremio i na gubilište otpratio Antun Josić. po školskim poslovima. zbog čedomorstva. prim. jula Ivan Santovački. Meseca oktobra vrt u sredini samostana bio je izravnjen i u njemu je izrađen bunar sa kupolom. sada Maria Tereziopolis.111 Na ovu svečanost iz našeg samostana bili su pozvani otac gvardijan i Tadej Tukulji [Tadej Bošnjaković iz Tukulja. što je trajalo i tokom narednih. 111 Povelju slobodnog i kraljevskog grada Subotice carica Marija Terezija potpisala je 22. nastavljeno je na salašima izvan grada. čekrkom. januara 1799. a svečanost proglašenja. bila je najveća oskudica u senu. u Pečuj. otac gvardijan. sa svojim pomoćnicima. prir. prir.]. godine. blagoslovio je i posvetio Gradsku kuću i kuću komorskog administratora i ostalih činovnika [Grašalković-palatu. Ove godine. prir. savetnik. kao i sledeće.]. podignut je u red slobodnih i kraljevskih gradova. pogubljeni su na županijskom gubilištu. zbog ubistva zakonite supruge. Povlašćen grad Sent Marija.]. prim. januara služio je misu. održana je u Subotici 1. Dana 26. [1780] Dana 6. uručio je pozlaćenu medalju na čijoj se jednoj strani nalazio lik ugarske kraljice Marije Terezije. pomoćnik. Andrija Vlašić. a kada je misa bila završena. a kada je blagosiljanje u gradu završeno. gvardijan i upravitelj ove parohije. gvozdenim lancem. 156 . godine.

aprila. Ovu povorku uskrsnuća Gospodnjeg pratilo je osam naoružanih i oklopljenih vojnika. o�icirske i svešteničke porodice Putnik. vodio je procesiju izvan grada. inače apostolski sindik pri somborskom franjevačkom samostanu. treći o Velikoj Gospojini i četvrti na Svisvete. Novi Sad. Trojstvu na trgu. sekretarom i bivši de�initorom. 113 Do 1775. generalni lektor bogoslovije. Vasilije Damjanović. na praznik sv.114 112 Trinaestim članom Elibertacione povelje bilo je predviđeno da Sombor godišnje ima pravo na četiri velika ili opšta vašara: prvi na Blagovesti. otac gvardijan je na uobičajen način predvodio svečanu ponoćnu procesiju. potvrđeno mu je staro plemstvo po liniji srpske 157 . Dana 9.113 za kapetana Jovan Beljanski. Šest godina kasnije. katolik. radi blagosiljanja useva. sa kojom je u krvnom srodstvu (Arhiv Vojvodine. naglašavajući da je njegovo plemstvo vezano za porodicu Putnik. a toliko puta imaju se održavati i marveni vašari. bio je pripadnik pravoslavne konfesije. g. katolik. a kada je to završeno otputovali su u Bač. br. pravoslavac. i to jedan pre. a jedan posle opšteg vašara. Otac ovde pomenutog narodnog tribuna (odnosno predsednika Obštestva) Stefana Putnika bio je somborski senator Antun Menesković Radulović Putnik. mart. On je 1780. od Bačke županije zatražio potvrdu o plemstvu. na Veliku subotu. a za narodnog tribuna Stefan Putnik. dok su ostali stojali u paradnom poretku kod kapele Sv.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. zbog bliskih uskršnjih praznika. Fond Bačko-bodroške županije. maja za glavnog sudiju grada Sombora izabran je g. kao i pakrački episkop Josif Putnik. Jedan član ove porodice u prvoj polovini XVIII veka ženidbom je ušao u somborsku bunjevačku porodicu Menesković i primio rimokatoličku veru. Ovog meseca vašar je pomeren unapred. za 16. 516/1780). U noći 28. drugi o Uznesenju Gospodnjem.112 Dana 25. od Svetog groba do spomenika Sv. inače Menesković. g. i prelaska u rimokatoličku veru u Beču. inv. Dana 25. Ivana Nepomuka. sa Kvirinom Horvatom. iz koje su potekli i znamenit pravoslavni mitropolit Mojsej Putnik. 114 Somborska porodica Menesković-Putnik (pisana i starijim prezimenom Radulović) predstavljala je pokatoličen ogranak poznate srpske plemićke. u vreme austrijskog cara Josipa II. aprila stigao je u kanonsku vizitaciju Bernardin Galguf. marta. Marka Evanđeliste otac Bona Mihaljević. nedeljni ilirski propovednik.

g. a premer je.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. kamen temeljac. i desetorica susednih paroha. bili. osim ostalih. ovo plemstvo je potvrđeno i njegovom sinu. kanonik i podđakon. kanoniku pečujskom i kraljevskom školskom upravniku. a krunu državnu držao Josip II za vreme udove carice i apostolske kraljice Ugarske Marije Terezije. Dana 21. prir. godine. ilirskom i mađarskom. vicearhiđakon i bezdanski župnik. kada je celokupnom crkvom upravljao vrhovni sveštenik [papa. prim. Misu je otpevao časni otac Antun Bajalić. prim. sa izrađenim planom gradnje. postavio je časni otac Antun Bajalić. maja. 158 porodice Putnik. a kasnije. kome su priključeni delići moštiju sv. Svečanost je završena sa tri propovedi. po grbovnici cara Ferdinanda II. sa senatorima. Sina i Svetog Duha. bio je 1848. i somborskom gradonačelniku Stefanu Meneskoviću Putniku sa porodicom. 11. koje potiče još iz 1621. Teodora i Blaženih mučenika. O polaganju kamena temeljca u kapeli Blažene Djeve Marije Snežne na brežuljku pored sonćanskog puta. . Posle pet godina (1791). kada je primas Kraljevine Ugarske bio grof Jožef Baćanji. nemačkom. maja grunt [zemljište. stigle su procesije iz Doroslova. g. dana 11. Čonoplje. jula 1780. „U ime najsvetijeg Trojstva.]. kao gosti. Krnjaje. premeravao je 10. Nemeš Militiča. Oca. u prisustvu gvardijana i direktora škola Tadeja Tukuljija [Bošnjakovića. potomak ove porodice. plac. gvardijan samostana Sv. senator i sudija slobodnog i kraljevskog grada Sombora. prir. poslat g. u dva navrata. Monoštora i Sentivana. a do vremena Mađarske revolucije somborska porodica Putnik bila je potpuno pomađarena (u vreme Revolucije i prve mađarske uprave gradom Adalbert Putnik. Već od početka XIX veka prezime ove porodice beleženo je samo oblikom Putnik. gradonačelnik Sombora). na praznik Sv. prim. Trojstva. prir. kanonik kaločki. Na ručku su. godine.]Pije VI. za kapelu Blažene Djeve Marije Snežne. jula. od porođaja neoskrvljene Djevice 1780. koju je svojom pobožnom darežljivosti podigao gospodin Josip Marković. zidarskog majstora.] za škole uz pomoć geometra Kvičija i Franca Frederika. Novoizabrani sudija. ovdašnjem advokatu i senatoru. nadbiskup kaločki baron Adam Patačić od Zajezde i kada je somborskom župom upravljao otac Antun Josić.

Istog dana gospodin Josip Marković. prir. u koje vreme je grof Andrija Hadik bio predsednik Ratnog saveta ove Bačke županije [odnosno veliki župan. za sve činovnike i sveštenike koji su prisustvovali svečanosti polaganja kamena-temeljca. Dominik Gastejger i Hijacint Mandikić. inače gvardijan samostana u Baji. sudija slobodnog i kraljevskog grada Sombora. oktobra Jakob Špacirer. priredio je svečani ručak na svojoj pustari. za kustosa Josip Pavošević. koji je na tom mestu objavio narodu dozvolu biskupa za gradnju ove kapele i za polaganje natpisa uz ovaj kamen-temeljac“. Ignjacije Mareković i Gerard Boda. koji je njega zastupao. avgusta održana je provincijalna skupština u Mohaču. glavni propovednik i administrator župe. za de�initore Tadej Hegeduš. za ilirskog propovednika Bona Mihaljević. Za nastavnike Gramatikalne škole izabrani su otac Andrija Vuković. za prazničnog nemačkog propovednika Matias Rojdl. od kojih je primio mnoga čestitanja. sa svojom suprugom Elizabetom. prilikom 50-godišnjice svoje svešteničke službe prikazao je Bogu svoju drugu primiciju. gospodin Vasilije Damjanović. 116 Primicija je prva ili tzv. glavnim propovednikom. za vikara Filip Čevizević. upravnik oba bratstva i župni propovednik. i više činovnika kako vojničkog. sa ocem Bonom Mihaljevićem. Georg Martinović. tako i provincijalnog staleža. 115 Sigismund Lipkai je bio tadašnji podžupan Bačke županije. na kojoj je za provincijala izabran Josip Jakošić iz Budima. za nemačkog Marian Hunger.115 Ovu svečanost svojim prisustvom uveličali su gospodin Mihael Urmenji. za mađarskog Leo Ujvari. sa činovnicima. upravitelj Bratstva hrišćanske nauke nemačke narodnosti. Trojstva i glavni predikator manjeg reda provincije Ivana Kapistrana.] i gospodin Sigismund Lipkai. koju obavi rimokatolički sveštenik prilikom svog posvećenja. prir.116 u prisustvu brojnih otaca iz cele provincije. Dana 1. Franje.] samostana izabran je Antun Josić. što narod zove „salaš“. prim. kao i otac Franja Camin iz Požege. Dana 8.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. nekadašnji ministar budimske provincije u crkvi Sv. sa senatorima. prim. kao i pobožnog hrišćanskog naroda. Za gvardijana ovog [somborskog. 159 . upravnik komorskih dobara u Bačkoj i Sremu i dvorski savetnik. za prazničnog ilirskog propovednika otac Antun Lukić. mlada misa.

kojima je bilo naređeno da se kod svih oltara održavaju svečane mise rekvijemi za upokojenu kraljicu Ugarske Mariju Tereziju. Prisutna je bila cela administracija i Magistrat ovog grada.117 sa dragocenim svećama.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. a ujedno i pismo apostolskog nuncija sa sedištem u Beču. te je obavljena žalbena svečanost za pokoj duše Marije Terezije. obično prekriveno crnom tkaninom i okruženo svećama. polaže kovčeg sa preminulim vernikom. koji su nosili crne trake. na rukama svog sina Josipa II. a oko katafalka postavljena su 24 oklopljena vojnika iz čuvenog puka „De Voghera“. novembra milostiva vladarka i kraljica Ugarske udova Marija Terezija oko devet časova uveče. sa o�icirima. milostive vladarke Ugarske. u Beču. u crkvi. Carica Marija Terezija 160 . Dana 29. decembra javno su pročitana cirkularna pisma provincijalnog ministra Josipa Jakošića. U noći 18. Dana 22. 117 Katafalk je postolje. Ona je s najvećom mudrosti i u tišini srećno 40 godina upravljala Kraljevinom Ugarskom i drugim naslednim zemljama. zamenila je ovaj smrtni život s besmrtnim. kao i mnogo pravoslavnog sveta. decembra izložen je katafalk. na koje se.

koja je ranije drugima izvozila [žitarice i hranu. 161 . s velikim uspehom. koga su na gubilište dopratila dvojica pravoslavnih sveštenika. nastala je velika oskudica u senu. mogu i silom da je oduzmu od bogatijih stanovnika. a ukoliko ona budu nedovoljna. zatim senatora i drugih uglednih građana. koje se u narodnom govoru naziva Karakorija. Fond Bačko-bodroške županije. nemački propovednik. obnovio je Marian Hunger.118 [1781] U noći 24. O gladi ove i prethodne godine Ove i prethodne godine. 168/1780). te se toliko zadužila da u narednim godinama nije mogla da otplati dugove.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787.]. ako se nađu u oskudici hrane. Fond Bačko-bodroške županije. 118 O velikoj gladi u Bačkoj svedoči i dopis kojim je Ugarsko namesničko veće. Pa ako je neko bio siromašan. prim. tako da je ova županija.. Županija treba da podigne zajam (Arhiv Vojvodine. Glad je bila tolika da je Županija zvanično dozvolila siromašnim stanovnicima da. br. obavestilo caricu Mariju Tereziju da u Bačkoj županiji vlada velika nestašica hrane. pšenici. Nemačke korizmene propovedi. kukuruzu itd. inv. sa svojim đacima izveo je. zobi. Dana 15. januara. godine. Novi Sad. krajem marta 1780. šaljive deklamacije u trpezariji samostana. obešen je neki kradljivac pravoslavne veroispovesti. zbog velike suše po celoj Bačkoj županiji. uz znanje kneza. otac Antun Vuković. kao najcrnja zemlja. bile ukinute dve godine ranije. kao nastavnik Gramatikalne škole. februara. 151-152/1780). Namesničko veće predlaže da se gladi stane na put i da se sve preduzme kako bi bila ublažena nestašica hrane. pred većim brojem činovnika kako vojnih. zbog malobrojnih slušalaca. tako gradskih i županijskih. počev od 28. inv. prir. Novi Sad. onda je to bilo jadno. a da se kasnije ta hrana vrati onima od kojih je oduzeta (Arhiv Vojvodine. februara na gradskom gubilištu. bila primorana da za skupe pare uvozi. a nije bilo ko da im je daje“. ali da to mora da bude javno i otvoreno. br. kao i da se hrana nabavi sredstvima iz županijske blagajne. koje su. Tada se zbilo ono što je prorok Jeremija rekao: „Štenad su zahtevala hranu. da je zbog toga nekoliko osoba već umrlo i da stoka lipsala od gladi leži po putevima.

Nekadašnja zgrada Latinske gramatikalne škole. trajalo je od 1. 119 Reč je o građevini koja je podignuta na mestu kasnije somborske Gimnazije. a naši ispovednici su ih ispovedali. prim. ukinuo gradsku Latinsku gramatikalnu školu.]. aprila 1886. a zatim i Niža realna gimnazija. Dana 23. Dana 3. g. oko devet časova uveče. a Državna gimnazija od 1872. kanonik pečujski i kraljevski upravnik škola. maja časni otac Daniel Heršing. do 1. a od školske 1876/77. Izgled ovog starog školskog zdanja sačuvan je na veduti Sombora iz 1818. prir. u ovoj zgradi se nalazila osnovna ili pučka škola. pričestio je vojnike pošto je prethodnog dana u četiri časa posle podne održao propoved.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. a srušena jedan vek kasnije (na fotogra�iji iz 1870. godine. sredstvima Ministarstva prosvete i kraljevske Vlade. Gradska gimnazija je radila u ovom zdanju od 1869. g. g. i kao osmorazredna škola. srušena. godine. jula 1884. vojni kapelan čuvenog oklopnog puka „De Voghera“. godine. Posle pričesti. isprva kao četvororazredna. otac Auer im je ponovo održao propoved.119 Kratak govor na ilirskom održao je otac Krušec. podignuta 1781/82. nekada jezuita. a zidanje nove. Stara i već trošna zgrada pokazala se uskoro nedovoljnom za velik broj đaka. Kada je Magistrat 1785. marta otac Anton Auer iz Družbe Isusove [ukinuti red jezuita. godine. kao i na fotogra�iji iz 1870. pa je 1882/83. g.) 162 . godine. na najsvečaniji način je položio kamen-temeljac za izgradnju nove Latinske gramatikalne škole.

Propoved na nemačkom održao je Jozef Bernolak. Ivana Nepomuka. Troškove za svečanosti kod kapele i za ručak snosio je somborski Magistrat. isti otac odslužio je u našoj crkvi svečanu misu. prim. Praznik sv. blagoslovio je Antun Josić. na uobičajen način. uz pucnjavu prangija. i za vreme osmodnevnih pobožnosti. sa dozvolom generalnog vikara. a sad ilirski propovednik u Pečuju. sadašnji gvardijan i upravitelj župe. Ivana Nepomuka sa litanijama i muzikom. bilo je zabranjeno svim pripadnicima [franjevačkog. Ivana Nepomuka bio je proslavljen sa sličnom pobožnosti i svečanosti. U virgiliji istog dana. a na mađarskom Pavle Mihaljević. gde je otpevana sveta služba. po kraljevskoj naredbi Josipa II. prim. kome je prisustvovao i navedeni časni gospodin. Magistrat je u našem samostanu priredio svečani ručak. sa svojim pomoćnicima. tokom ove i narednih godina. paroh iz Sentivana. pomoćni biskup kaločki i titularni biskup kalofenski. aprila 1781. procesijom oko spomenika Svetom Trojstvu.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. Sveti Florijan je. paroh iz Plavne. u vreme kada je nadbiskup Kaločke nadbiskupije bio baron Adam Patačić od Zajezde. Gospodin biskup ove arhidijeceze Franja Karlo Palma121 stigao je danas u Sombor i svratio kod gospodina komorskog 120 Spomenik se nalazio u nekadašnjoj Florijanovoj (sada Batinskoj) ulici. Pošto je svečanost završena. maja novopodignut spomenik sv. prir. nosio otac Franja Ksaver. koja se vratila do crkve. drži kod sebe gospodin Vendelin Bišof. 121 Karlo Franja Palma (Karl Franc Palma) bio je od 2. zaštitnik dimničara i vatrogasaca. Večernja pobožnost kod ovog spomenika održavana je osam dana neprekidno. maja. koji je i otpevao misu u kapeli Sv. prir. Florijana Mučenika. Dana 8. prema tradiciji. sa županijskim činovnicima.] reda da primaju uputstva od generalnog ministra reda iz Rima.120 Do spomenika je dovedena procesija. koji su podigli pripadnici nemačke narodnosti. paroh iz Nemeš Militiča. Osmodnevne pobožnosti održane su u kapeli Sv. sviranje truba i udaranje doboša. sa muzikom i pucanjem prangija [izvan crkve. pucano je iz prangija. senatorima i drugim gostima. Sredstva za održavanje spomenika koja su prikupili ovdašnji Nemci. Dana 4. g. braksator.]. a sakrament je u povorci. 163 .

ujedno. otac Bona Mihaljević za nedeljnog ilirskog propovednika. sa suprugom. godine. župnog veroučitelja. 164 . staratelja morala i ispitivača. u kojoj su bila dva ili tri �išeka.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. ali je svega nekoliko dana po ponovnom stupanju na ovu dužnost preminuo. Za vreme provincijalata Josipa Jakošića iz Budima održan je ovde. sa najvećom svečanosti i sjajnim obredima. Grof Hadik obavljao je dužnost velikog župana Bačke županije i u martu 1790.]. prir. avgusta proslavljen je praznik sv. za nedeljnog nemačkog propovednika i upravitelja Bratstva nemačkih veroučitelja. 122 Grof Andrija Hadik bio je veliki župan Bačke županije od 1776. otac Filip Čevizević za vikara. i prvi je župan nakon obnove Bačke županije (1698) koji je bio svetovno lice (od 1698. a sledećeg dana otputovao je na skupštinu slavne županije. godine. na uobičajen način. Ivana Kapsitrana. do 1785. koju je izgubio. za vreme večernje vežbe. došao je grof Hadik. oko devet časova uveče. jula jedan vojnik je. Dana 2. Dana 18. prim. u nedelju. pucao iz puške. upravnika oba bratstva. Dana 14. diskretnika i protokolistu. do 1775. Marije Porciunkule. a gospodinu korporalu [desetaru. uz prisustvo mnoštva vernika. administratora Mihaela Urmenjija. juna. Dana 28. otac Marian Hunger. otac Matijas Rojdl. za prazničnog nemačkog propovednika i otac Joahim Gaži za mađarskog propovednika i učitelja. prir. juna zidari su počeli da kreče crkvu u belo iznutra.] izbio je levo oko. otputovao u Baju. u sedam časova slušao je misu. Ovo se zbilo 15.122 Sutradan. za gvardijana. Za nastavnike su izabrani: otac Andrija Vuković iz Sombora. šestogodišnjeg lektora bogoslovije i upravitelja ove župe. a potom je. i pogodio je svoju ruku. jula. otac Filip Mihaljević za prazničnog ilirskog propovednika. sa trima propovedima i pevanjem svete mise. sastanak [skupština franjevačke provincije Sv. na nemačkom. na kojem su za pojedine dužnosti u ovoj crkvi i samostanu izabrani i imenovani: časni otac Jeronim Jakočević iz Budima. u Bač. za vreme večernje pobožnosti. u našem samostanu. g. bila je na glavni oltar postavljena statua Blažene Djevice Marije. Dana 6. ilirskom i mađarskom jeziku. bili i nadbiskupi Kaločke nadbiskupije). avgusta. prim. svi župani su. a sledećeg dana održane su tri propovedi. narodnim rečima ajnsidl.

SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. koji je kapelu blagoslovio u pratnji svojih pomoćnika.]. u kojoj se nalazilo veliko mnoštvo vernika. časni otac Franja Ksaver Gažlević. prim. Osim ovih. na veduti Sombora iz 1818. uz muziku i pucnjeve iz prangija. g. župnik iz Sentivana [Prigrevice. paroh iz Bača i vicearhiđakon tog distrikta.123 Istog dana za gospodu činovnike 123 Put od crkve Svetog Trojstva do kapele Snežne Gospe kod salaškog naselja Čičovi bio je dug preko pet kilometara. Kapela Snežne Gospe kraj Čičova. Gerard Boda iz Budima. bilo je još onih koji su vršili dušebrižničku službu kod kuće i van nje. pošto je dobio ovlašćenje od generalnog vikara nadbiskupije. koju je svojom revnosti podigao gospodin Josip Marković. Dana 9. prir. prim. Misu je u njoj otpevao spomenuti časni gospodin. predvodio je iz crkve Svetog Trojstva otac Bona Mihaljević. Isidor Pistori iz Pešte. nedeljni ilirski propovednik. Nemačku propoved održao je Jozef Bernolak. prir. nastavnik. 165 . Ignjacije Mareković iz Sombora. blagoslovio je kapelu Snežne Gospe. Procesiju do novosagrađene kapele. septembra. ilirsku Ignjacije Mareković.]. senator ovog grada i slavni sudija. na godišnjicu povratka nedelje iza oktave Rođenja. napred navedenih devet sveštenika. nastavnik preparandista u nacionalnoj školi [četvrtog razreda Latinske gramatikalne škole.

Nikole Piukovića. sa pomoćnicima. koji je izjavio da ima zemljište za izgradnju nove crkve. svečanu misu otpevao je otac Simon Soldan. kao i g. otac Antun Gažlević.] ističe krajem ovog meseca oktobra. koji su. na radost svojih rođaka. u nedelju. propoved je držao đakon Nikola Tomašić. septembra 1781. prir. prim. I to je bilo 15. Stjepana Jagodića. te gradskih odbornika Franje Haukea. danas. Dana 30. za vreme prve mise objavljeno je narodu somborskom da ubuduće. praznik sv. Jeronima uveličala su tri crkvena profesora iz redova sv. počev od sutrašnjeg 166 . generalni vikar. oktobra g. podnačelnika Bačke županije. tako i gradske priređen je na salašu gospodina Josipa Markovića svečan ručak. a potom su svi oni ručali kod nas. prim. otpevala misu. novembra preda novom crkvenom parohu. koji je hteo da svoju kuću proda novom župniku.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. uz muziku. godine. kaločki kanonik i paroh apatinski. g. Prema naredbi generalnog vikara. Pavla Pustinjaka. U kraljevskoj komisiji gospodin Andrija Foraj. Nemačku propoved održao je Jeronim Petner. budućeg župnika somborskog. a mađarsku Joakim Gaži. kako županijske [odnosno činovnike komorske administracije. po naredbi gospodina nadbiskupa barona Adama Patačića od Zajezde. iz kolegijuma u Požegi. novembra parohija treba da bude predata novoimenovanom parohu. a da 1. Dana 29. 31. Dana 4. a u prisustvu g. oktobra. na praznik sv. U istoj komisiji. Karla Boromeja. kooperator iz Gakova. Franje Serafskog. i Ivan Lukić. asesor i komorski administrator. u sobi gvardijana. Antun Gažlević. generalni vikar iz Kaloče. a najviše roditelja. raspravljali su o izgradnji nove župne crkve i o postavljanju župnika u ovom slobodnom i kraljevskom gradu Somboru. Filipa Fratrića i Maksimilijana Ribenjija (dok su svi ostali bili protiv). senatora i imenovanog budućeg pravozastupnika župne crkve. Sigismund Groman. koji je propovedao i na praznik Sv. odlučeno je da se upravljanje župom oduzme časnom samostanu i da se 1. paroh iz Bača. prir. izložio je da. septembra.]. somborski sin i pitomac kaločki u Zavodu sv. kraj parohijalne jurisdikcije [somborskog franjevačkog samostana. uz saglasnost sudije Vasilija Damjanovića. podžupan Aradske županije. i gospodina senatora Josipa Markovića. Josipa Markovića. Trojstva iste godine. oktobra.

Istog dana predat je i crkveni pribor. Istog dana u župnom dvoru priređen je svečani ručak. uveo i postavio u dužnost. u prisustvu generalnog vikara. Istog dana. godine. naročito cenjeni! 124 Kako je već rečeno u uvodnom delu. spisak Bratstva ili knjigu u kojoj je popisano članstvo. provincije Bosne Srebrne Svetog Križa. U isto vreme. po naredbi generalnog vikara. Stjepana Jagodića za prvog paroha slobodnog i kraljevskog grada Sombora. Ivana Kapistrana. godine. Zastave oba bratstva ilirskih i nemačkih veroučitelja. uputio je oproštajno pismo Magistratu slobodnog i kraljevskog grada Sombora: „Slavni Magistratu. paroh iz Jankovca i vicearhiđakon kaločki. dakle. koju su pobožni oci manjeg reda sv. Kapela Sv. u prisustvu generalnog vikara i prepozita De Saga. za primanje sakramenata treba da se obrate novom pastiru. belo i crno ruho.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787.124 oduzeta im je 1. kao i sudije i senatora. Povodom prestanka parohijalne jurisdikcije Jeronim Jakočević. sadašnji gvardijan samostana Sv. g. u nedelju. Stjepana Jagodića je časni otac Đerđ Tamaši. u okviru propisane svečanosti. 250 godina vodili. za kapelana ilirskog. Trojstva. budućem parohu. belo sa dodatkom na rame. održao ponti�ikalnu misu kojoj su prisustvovali časni oci našeg samostana i. dosadašnji praznični propovednik iz reda male braće provincije Sv. Roka na groblju imenovana je za parohijalnu crkvu i u njoj je časni otac Antun Gažlević. Jovana Kapistrana. uz malobrojno učešće naroda. dana. pojasom itd. gospodinu Stjepanu Jagodiću. gospodo i patroni. odnosno parohu-župniku. ujedno. Franje Serafskog. a uveče i krstionica. generalni vikar. novembra 1781. smatraju da su franjevci pastoralnu dužnost u naseljima Bačke preuzeli najranije krajem dvadesetih godina XVII stoleća. takođe. novembra. a kasnije Sv. 167 . najstarija potvrda o boravku franjevaca u Somboru potiče iz 1634. Dana 4. predao je. to jest kalež. 147 godina pre predaje somborske parohije svetovnom župniku. nedeljni ilirski propovednik i veroučitelj. Ova somborska parohija. imenovan je iz našeg samostana otac Filip Mihaljević iz Vukovara. proglasio i ustoličio g. preneti su u parohijalni dom. a i povesničari franjevačkog reda. otac Bona Mihaljević.

možda. U Somboru. koji je vašom dobrotom. tj. koji su vas i vaše prethodnike hranili mlekom vere. koji ne samo da vrše pastoralnu službu. čine ljudi.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. da biste se i vi prijatno sećali truda uloženog u vinogradu Gospodnjem. nego su voljni i život svoj položiti za vas. Za ovo vam hvala itd. znojem. godine.“ Spomen-pismo uglednog Magistrata somborskog kao odgovor na gore navedeno oproštajno pismo: „Mi. u ime cele časne obitelji poverene . Stoga. A mi smo vas hranili hlebom tuge. sadašnji gvardijan somborskog samostana. istrajnošću. iako vašim zaslugama.]. u ime časnih i izvrsnih otaca. poučavajući Kristov nauk. zabludele vraćali. a i u srećnim danima primerom smo prednjačili. Uglednom Magistratu odani otac Jeronim Jakočević. a zatim i svim vernicima. prir. sa dužnom poniznosti molimo vas. ugledni muževi. večnu sreću postigli jer su bili dužni da bdiju nad vašim dušama. neuke smo podučavali. da ste upravu župe. da bi njime okrepljeni. Da se zapitamo: Čijoj zasluzi da pripišemo to što smo svrgnuti i što način života našeg golubice u špiljama kamenim i skrovištima stena treba sada da promenimo. koja nam je bila poverena mudrom uredbom nadbiskupa i voljom svih vas koji uživate pravo patronata. U dane egipatskih stradanja rasejane smo okupili i služili im misu. da smo dana. godine i u mestu dole naznačenim održali redovnu sednicu Magistrata. sudija i Senat slobodnog i kraljevskog grada Sombora dajemo na znanje putem ovog pisma svima na koje se to odnosi. A što su nas. vašim zalaganjem i pobožnošću vernika podignut. u prvom redu vama. i pojili vodom nevolja. više puta držali za tihe. na kojoj nam je. sada preneli na cenjenog muža [svetovnog župnika. nego. 168 Ovaj naš samostan. prim. tj. uvaženi senatori. slabost našu ogledali smo u vama. zahvaljujemo jer ste nas do današnjeg dana obasipali dobročinstvima. hodeći pokazanim stopama. iako smo postavljeni na ovu apostolsku dužnost? Sigurno ne slučajem ili nuždom. a i mi da bismo mogli svojim pretpostavljenima reći: Dobar sam boj vojevao i Svoj zadatak smo ispunili. ne zbog naših grešaka i nemarnosti. novembra 1781. bivši upravitelj mesne župe i sadašnji gvardijan serafskog samostana. Jeronim Jakočević. za svedodžbu vašim pečatom potvrđenu. 8.

dakle. njegovoj upravi po duhovnim pitanjima. sve do Srbije. puno odanosti i s molbom da izdamo odgovarajuće javno i verodostojno svedočanstvo. tako i naši naslednici. sa nepokolebljivom verom i ljubavlju delili sakramente. prir. saosećajući sa pobožnom odanosti ove stalne i neumrle revnosti pomenutih otaca koja se nikada. dok su drugi svoje zdravlje i život sklanjali u izbeglištvu. potvrđeno službenim pečatom našeg grada. Kako za vreme Rakocijeve bune. poslednjeg dana meseca oktobra. inače presvetlog i žarkog propovednika reči božije.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. zatim za vreme epidemija ovog i prošlog veka. uz neposrednu opasnost po svoje živote. odlučujemo da kako mi. koje u očinskoj vlasti i nesalomljivoj poslušnosti čvrsto obavezujemo da duhovne zasluge pomenutih otaca uvek poštuju kako bi ovakvo blago i sada. koji je već uveden u dužnost. a i u buduće dolazilo na maleno stado 169 . s nepokolebljivom istrajnosti i neprestanim bdenjem. prim. bila izložena groznom besu nečovečnosti pod jarmom otomanskim. tako i u godinama 1738. pretila strašna propast. obezbedili su duhovno kraljevstvo mnogim dušama. oci spomenutog časnog samostana u tim žalosnim časovima. nadahnuti duhom hrišćanske nauke. te ih ispratili u večnost. vernike Kristove opskrbljivali su sakramentima.] napala krajeve Srema i Bačke. i 1739. Spomenuti oci serafskog reda. pa do tekuće godine. kao i verskim poslovima. tako da porast vere u narodu treba pripisati i njihovoj revnosti. dok je država. kako su. Kako se pak onom koji traži svoje pravo ne može uskratiti pristanak. I. bilo kakvom dostojnom zahvalnosti ne može nadoknaditi. odlukom više vlasti oduzeta i preneta na svetovnog sveštenika. Stoga. na posletku. g. kada su država i njeni stanovnici bili izloženi krajnjoj opasnosti rasula i kada je svetovnim. od kada je 1749. spasavali su one kojima su život i spas duše bili u opasnosti i izbavljali su ih od propasti deleći im sakramente. a putem mnogopoštovanog oca Bone Mihaljevića. pa u vreme kralja i cara Leopolda. a inače i nama i našim precima bilo je poznato kako su oci ovog samostana i njihovi prethodnici za vreme od 200 godina. a koja je meseca oktobra godine dole označene. ovaj grad postao slobodan. o izvršenoj župničkoj dužnosti njegovoj i njegovih prethodnika. prikazano verodostojno oproštajno pismo. kada je odvratna zaraza [kuga.

a serafski red ne samo da bi očuvali. Stefana Čoke de Kiš-Pati. voljom viših vlasti. Dano na sednici Magistrata. te da pomenute oce prilozima. Stoga. umanjiti dosadašnja ljubav. Potvrđujemo ovo snagom naše verodostojnosti i pismenim svedočanstvom. a koja se pod polom ljubavi ne bi mogla. Sudija i Senat slobodnog i kraljevskog grada Sombora. nego i povećali. održane u Somboru dana devetog novembra godine gospodnje 1781. žar i osobita pobožnost serafskog reda jer nema štete koja nas može zadesiti. to bi više trebalo zaboraviti nego isticati.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. gladi. zakletog beležnika gorepomenutog grada“. kao i pre imenovane pokrajine. Isto tako se verno zavetujemo. Uostalom. ovaj Magistrat ni najmanje ne sumnja da će se zbog napuštanja dosadašnje uprave župom. Izdato od mene. vernika u Somboru. poklonima i zaveštanjima potpomažu. ako je ovaj Magistrat. prema slabom stanju svom i prema mogućnostima svojih građana. od navale otomanskog besa. 170 Zapis sa sednice somborskog Magistrata na kojoj je upućen odgovor na pismo gvardijana Jeronima Jakočevića . nadoknaditi. i pomogao molbe pomenutih otaca. bilo kakvom darežljivosti. kuge i rasula sačuvali. posebno molitvama. od početka upravljanja gradom. da bi ovakvim davanjima zaslužili veću božju blagodarnost serafskog reda kako bi celo kraljevstvo.

te su obzidani.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. godine života. za koju je svaki dan molio malu pobožnost sa njenom krunicom. 80. neće dovršiti. Njegov rukovodilac na obredu bio je otac Stefan Jagodić. svi ostaci pokojnika sakupljeni su na jedno mesto. On je. gospodin Nikola Tomašić. Troškove su snosili roditelji imenovanog. pitomac Kaločke nadbiskupije. devet godina nakon njegove smrti. mati Isusova. nego će drugi na njegovo mesto biti postavljen. koji su goste i ovdašnju braću. bio revnosni poštovalac Blažene Djeve Marije. sigurno bi mogao o njemu reći: „Mrtav je bio svetu za života svoga. časni starina i župnik somborski. takođe. lektora bogoslovije. na tu dužnost postavljen drugi. na početku 24. 125 O ocu Emeriku iz Pečuja više podataka u fusnoti br. proglasio je i ustoličio Julije Vajsenbah. kao da spava. Ivana Kapistrana. Od nje je dobio i priviđenje da svoju provincijalatsku službu. Gospodina Pavla Bartala. [1782] Dana 30. ovdašnji mađarski propovednik. dana 18. Ovo priviđenje je svojoj braći još istog dana ispričao i kako je predskazao. Nemačku propoved držao je otac Jozef Bernolak. asesor slavne gradske uprave somborske. godine. na glavnoj skupštini održanoj u Našicama. nedeljni ilirski propovednik. vrlo pobožnog i miroljubivog čoveka. građanina somborskog. 171 . decembra. januara. Tom prilikom telo časnog oca Emerika iz Pečuja. jer je u šestom mesecu njegovog provincijalata. nađeno je nenačeto i neukočeno. U nedelju iza oktave rođenja Gospodina našeg Isusa Krista. godine. kod zapisa iz 1767. sjajno ugostili. prikazao je svoju prvu misu u ovoj crkvi Svetog Trojstva. bivšeg kustosa i ministra provincije sv. dvorskog nadzornika ovog Somborskog okruga. ilirsku Bona Mihaljević. u trajanju od pet dana. tako se i dogodilo.125 Ko je ovog pobožnog čoveka poznavao za života. o predmetu „Josip i Marija. prema severnoj bašti. za koju je bio izabran jednoglasno 1767. Mađarsku propoved govorio je Joahim Gaži. po kraljevskoj naredbi. sin Josipa Tomašića. paroh iz Sentivana. kraljevskim dekretom. u kripti ove crkve. bili su začuđeni onim što su čuli o njemu i blagoslovio ih je Šimun“. da bi mogao da živi sa Kristom“. a on je ostao aktuelni de�initor.

pevana sa pomoćnicima. koju je 1765. a sutradan. Istog dana bio je održan praznik Blažene Djeve Marije od sedam bolova. koji je završio svoje poslove u Beču. koju je. tako nespretno okrenuo. nedaleko od kasarne. Dana 13.126 po crkvenim pitanjima. Petra. carice Marije Terezije. Dana 19. krajem novembra 1780. a kao i ranijih godina misa je otpevana pred oltarom Blažene Djeve Marije. maja. on je i sahranio pokraj jednog mladića koga je nekoliko dana ranije bik rogovima probo. prir. od svojih biskupa ili njihovih zastupnika sa kaptola. rimskog imperatora. Dana 21. počelo je ispovedanje i uskršnje pričešćivanje 12. marta cara Josipa II. a drugu polovinu za 13.] imale svoje određene dane za ispit. Bez obzira na ovu titulu. Dana 27. Iz samostana u Baču prva polovina je pozvana na ispit 7. maja. maj. aprila pročitano je konzistorijalno pismo. da je metak opalio u grudi 16-togodišnje devojke Roze. marta u crkvi Svetog Trojstva služena je misa. koje je pozivalo na ispit u Baju. i koju je nosio sve do smrti.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. 172 . i to polovinu sveštenika iz somborskog samostana za 6. i 11. nasledio od svog oca Franca I. vratio se u Rim da čuva stolicu sv. za Njegovo Veličanstvo rimskog imperatora Josipa II. aprila rimski papa Pije VI. dao sakramente. Iz bajskog manastira sveštenici su pozvani na ispit 8. Njoj je otac Bona Mihaljević. kad je primula. a druga 14. uz prisustvo mnogobrojnog naroda. kojom je zapoveđeno da sve verske osobe. ovdašnjeg župnika. bez izuzetka. marta izdata je kraljevska naredba i stigla je do nas. 1790. pošto je doneo. maja. 10. Na učtivo traženje oca Stjepana Jagodića. na vladarski tron Austrijskog carstva (kao i na ugarski kraljevski presto) Josip II se popeo tek posle smrti svoje majke. bilo kojeg reda. g. treba da ponovo budu podvrgnute ispitu iz moralne teologije i pastoralija. godine. 9. prim. imao titulu cara Svetog rimskog carstva. marta. maj. Rimski papa Pije VI posetio je 22. nedeljni ilirski propovednik. Tako su i sveštene osobe iz Sent Marije [Subotice. 126 Car Josip II je još za života svoje majke. godine. Dana 22. marta poslat je dečak od oko 12 godina da donese pušku iz komšiluka.

Ilirsku propoved održao je Pavle Mihaljević. i to njih pet: iz Nemeš Militiča. maja padao je obilan sneg. Dana 16. Katedru je 1782. Ispitivači u Župnom domu u Baji bili su otac Antun Gažlević. g. prim. Ilirsku propoved održao je otac Bartolomej Matijević. te Andrija Fogaraši. a nemačku i mađarsku propoved održali su ovdašnji propovednici. zaštitnika župne crkve. Ilirsku propoved održao je otac Pavle Mihaljević. uz prisustvo malobrojnog sveta. Dana 5. godine. Krnjaje.127 U noći 1.] u crkvi Svetog Trojstva. Dana 23. Dana 10. što je veoma koristilo usevima zbog nedostatka kiše tokom proleća.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. paroh iz Nemeš Militiča. maja završili su oci sveštenici somborskog samostana glavni ispit po kraljevskoj naredbi. vicearhiđakon i župnik bezdanski. Čonoplje. aprila na dvorskom imanju u Barački počela je izgradnja velike zgrade za skladište. zatim otac Jozef Lakner. Dana 2. avgusta otpočela je izgradnja nove katedre [propovedaonice. Tog dana održane su tri propovedi – ilirska. avgusta na praznik sv. 1780. Roka. misu je otpevao Bona Mihaljević. paroh nemešmilitički. maja na praznik Svetog Trojstva otac Antun Bajalić. obe vlasnika rimokatolika. uz učešće mnogobrojnog naroda. vodio je procesiju na trgu oko spomenika Svetom Trojstvu i otpevao je svečanu misu. ilirski propovednik ovog samostana. mađarska i nemačka. i 13. Dana 6. Dana 26. ponovo obojio i pozlatio 173 . avgusta izgorele su dve kuće. Ovog dana došle su i procesije iz susednih sela u našu crkvu. godine. avgusta na praznik sv. prir. Nju su izradili jedan ovdašnji stolar i vajar 1779. paroh somborski. generalni vikar. sa mađarske strane granice) nalazilo se na 30-tak kilometara severno od Sombora ili oko 20 kilometara južno od Baje. a završena je u junu sledeće. iza vrta gospodina Nađa. iz manjeg reda sv. avgusta održana je pobožnost u kapeli Marije Snežne. odnosno magacin. opat Sv. kanonik i upravnik biskupske biblioteke. Marije Porciunkule misu je otpevao Stjepan Jagodić. zbog poljskih radova. a nemačku Matijas Rojdl iz našeg samostana. Sentivana i Monoštora. 127 Selo Baračka (danas Nađbaračka. kapelan u Monoštoru. kanonik kaločki. Gregorija iz Kaloče i bajski paroh. Franje. Dana 17.

vikom i zvonjavom zvona skakavci su proterani prema Prigrevici.] dali 150 forinti. Dana 18. a natpis na njenoj unutrašnjoj strani glasi: „Ova propovedaonica je načinjena 1780. jedan osječki slikar.]. Propovedaonica u crkvi Sv. Trojstva i danas.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. osim drugih građana i zanatlija. za šta je izdvojeno 650 forinti. Katedra je započeta i završena brigom i trudom ovdašnjeg ilirskog propovednika [Bone Mihaljevića. godine. godine“. od čega su samo ilirski seljaci [bunjevački salašari i zemljodelci. na područje Sombora. Trojstva 128 Propovedaonica o kojoj piše Bona Mihaljević nalazi se u somborskoj crkvi Sv. prim. avgusta uveče. Sledećeg dana. 174 . prim. posle šest časova. a oslikana je 1782. a osječki slikar (pictor) koji je propovedaonicu obojio i pozlatio zvao se Antonije (Antonius). doleteo je velik broj skakavaca i na navedenom mestu kukuruz i travu sasvim su prožderali. prema Staparu. oko 11 časova. prir. koje se narodnim jezikom zove Gradina ili Klisa. prir.128 Ova svota je sakupljena prilozima vernika grada Sombora. velikom bukom. Prvobitno je bila obojena u crveno.

bibliotekar i diskretnik. Gerard Boda iz Budima i Ignjacije Sentci. mađarski propovednik. glavni duhovni propovednik i diskretnik. Paci�ik Antonić u Monoštoru. ispitivač i referent za prestupe. praznični nemački propovednik. mađarski propovednik ovog samostana. za celu zajednicu: otac Jernonim Jakočević iz Budima. 175 . Hijacint Petner je pomoćnik [paroha. koji je tamo [u Gakovu. oktobra proslavljen je praznik sv. te se 9. prir. spiritualis [duhovnik. prir. Filip Černik. prim. domaći nemački propovednik. prim. neispitan. koji je ovde. prim. novembra školska mladež je. a profesor preparandista Nikola Povezanec iz Pešte. prvi put ušla u nove školske zgrade. Stjepana Kralja [franjevački samostan. otac Bona Mihaljević.] u Gakovu. paroh u Gakovu. na ilirskom. lektor bogoslovije i ispitivač. ispitivač. Dana 28. Gregorije Bračko u Bezdanu. upravitelj Bratstva sv. crkvenjak. otac Ernest Hujer. sa svojim nastavnicima. Viktorin Varja. Dana 5.] kod Sv. Nastavnici – profesori Gramatikalne škole su: otac Ignjacije Mareković iz Sombora. decembra oprostio i otišao u Gakovo. vikar. preminuo je. a Fortunat Fridrih je pomoćnik u Sentivanu. mađarskom i nemačkom jeziku. otac Roka Has iz Budima.] služio sakramente sve do dolaska novog paroha.]. sadašnjeg provincijalnog ministra.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. novembra u 11 časova pre podne otac Franja Hušvet. avgusta u Mohaču je održana skupština [provincije Sv.] i orguljista. prir. Franje. proslavljen lektor bogoslovije. prim.] i Fidelis Pihler. domaći ilirski propovednik. gvardijan. prim. Damijan Necl je pomoćnik u Apatinu. ispovednik. otac Tadej Bošnjaković iz Tukulja. Adrijan Kutcum. praznični ilirski propovednik i pomoćnik župnika. Braća laici su Vitalis Šuster. vaspitač laika. oca Jakoba Ledla. Franje na uobičajen način. bio kapelan. na kojoj su određene dužnosti pojedinim članovima samostana somborskog.]. prim. Dana 4. diskretnik i beležnik. sa pevanjem svete mise i sa tri propovedi. otac Antun Josić iz Monoštora. u Somboru. kuvar. upravitelj Gramatikalne škole. kantor [crkveni pevač ili pojac. prir. nakon otpevane himne „Veni Creator Spiritus“ i posle svete mise. pod predsedništvom oca Josipa Jakošića. otac Matijas Rojdl. prim. trećeredac. prir. prir. prir. spiritualis i korski pevač [pevač sa crkvenog kora. Ivana Kapistrana. a njega je za večni put pripremio otac Viktorin Varja. otac Filip Mihaljević. Dana 13.

sa pevanom misom i uobičajenom procesijom. administrator crkve u Kupusini. kanonik pečujski i kraljevski nadzornik narodnih škola u Bačkoj županiji. grom rasekao jedno drvo.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. pa duže vreme 176 . decembra otac Georg Kovač. Dana 4. Dana 17. koja je izgorela sa štalom. paroh mesni. oko četiri časa posle podne. kome su asistirali otac Bona Mihaljević. Dana 19. Misu je otpevao Pavle Mihaljević. [1783] Dana 19. a njega je iduće godine nasledio Stefan Babindak. jula. juna. Adam Demerac. Daniel Miterpaher. paroh uz Nemeš Militiča. grom je udario u parohijalnu kuću u Krnjaji. aprila otac Jeronim Jakočević. Antuna Padovanskog bio je proslavljen. juna Pavle Kronoveter. domaći ilirski propovednik. somborski sin. Dana 5. ali su mu obe ruke bile opečene. u gradu. orgulja i oratorija. osječki slikar. g. Dana 13. maja. iz požara su spasli vojnici. Oca Stefana Rosa. a obredom je rukovodio otac Bona Mihaljević. te je ovde. počeo je rad na pozlati kora. Dana 23. ilirska. oko pola tri posle podne. koji je i misu otpevao. sa potrebnom obrednom svečanosti i sa propovedima. aprila Uskršnju misu otpevao je u našoj crkvi Stjepan Jagodić. Dana 12. Dana 15. počeo je rad okolo velikog oltara. juna je proslavljen praznik naše crkve Svetog Trojstva. sadašnji gvardijan. nastalo je strašno nevreme. mesni župnik. domaći ilirski propovednik. juna praznik sv. nastavnik narodnih škola. sa uobičajenom procesijom koju je vodio otac Stjepan Jagodić. a stara kuvarica je tom prilikom poginula. na drugu nedelju posle Uskrsa. a gospodin Antonije. održane su tri propovedi. mađarska i nemačka. župnika. i Nikola Povezanec. Dana 20. koje su pratili sveštenici u svešteničkim odorama. juna svečanost Svetog Tijela Kristovog uveličao je. ovdašnji slikar. prikazao je svoju prvu misu. blizu kuće gospodina Ribenjija. vodio je uobičajenu procesiju od groba Gospodnjeg do spomenika Svetom Trojstvu na trgu. umro je pošto ga je jedan otac iz našeg samostana snabdeo sakramentima. sa pomoćnicima.

Dana 14. po naredbi provincijalnog ministra. odavde je bogoslovija. koji je svoje bogoslovske teze posvetio gospodinu Mihaelu Urmenjiju.] bili su oci gvardijan. apatinski pomoćnik. a nekadašnja zgrada isusovaca određena je kao prebivalište za 17 crkvenih lica koja će poučavati po školama. a i u drugim mestima je štete prouzrokovala. na praznik sv. u vezi sa vojnom bolnicom. sa svojim učenicima. Osim toga. a mađarsku Viktorin Varja. avgusta zidarski majstor Andrija Hofman otpočeo je ponovo sa pokrivanjem [krova. avgusta osječki samostan Sv. Dana 4. kaločki kanonik i paroh apatinski. a njegovi protivnici [učesnici u raspravi. spiritualis ovog samostana. avgusta. prir. domaći propovednik. avgusta. za kustosa provincije je izabran Domink Gastejger. dvorskom administratoru i savetniku. Dana 7. te sa pevanjem svete mise. naročito na njivama razbacujući stogove žeteocima. kada su oci manjeg reda ove provincije nov ugovor sa petrovaradinskim samostanom Sv. Dana 23. Franje. Dana 16. na kojoj je za provincijalnog ministra bio izabran Josip Pavišević iz Požege. glavni propovednik i nekadašnji gvardijan ovog samostana. za de�initore Jeronim 177 . Roka. jula. nije mogao da vrši službu. sa propovedima na ilirskom i nemačkom. u Budimu je. na sam praznik serafski. Dana 28. održana glavna provincijalna skupština. avgusta je proslavljen praznik zaštitnika župe Sv. prim. Ilirsku propoved održao je otac Antun Josić. prir. prim. preneta u somborski samostan dana osmog prošlog meseca. lektor bogoslovije i nekadašnji kustos provincije. po kraljevskoj naredbi morali otkazati. Ivana Kapistrana prihvaćen je po kraljevskoj naredbi. priredio je javnu raspravu otac Jakob Perg iz Petrovaradina. Dana 2. u samostanu Sv. Jakobom Pergom i Aleksandrom Nađem.] cele crkve i svega što je oluja tokom prethodnog meseca razgolitila i otkrila. Marije Porciunkule misu je služio Simon Soldan. Križa manjeg reda provincije Sv. crepove je zbacila. proslavljen lektor i domaći propovednici. Franje stigmatizovanog.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. održao je dve javne rasprave u crkvi. nego je vernike služio otac Roka Has. sa dvojicom lektora. Današnjeg pak dana. nemačku propoved održao je Damijan Necl. jula u noći podigla se oluja koja je razvalila srednji deo crkvenog krova.

godišnji mađarski propovednik. baštovan. nekadašnji provincijalni ministar. Filip Mihaljević. sa svojim studentima. lektor bogoslovije.] studentima. dodat provinciji. fra Petar Burgić. ispovednik. referent i ekshortator [vaspitač. fra Feliks Herman. dodeljen provinciji. Lovro Kozarević. pomoćnik u Monoštoru. svega 34. Viktorin Varja. otac Antun Josić. u tri časa posle podne. ispitivač i bibliotekar. glavni propovednik. ispovednik. i fra Fidelis Pihler. rukovodilac �inansijama. Fortunat Fridrih. Roka Has iz Budima. sadašnji de�initor provincije.] samostana postavljeni su: otac Petar Novak iz Budima. duhovnik i nastavnik laika novajlija. vratar. lektor bogoslovije. Ukupno ima 23 sveštenika. praznični propovednik i pomoćnik u somborskoj župi. fra Vitalis Šuster. Jakočević. fra Johan Krizostom Marević i fra Johan Karg. otac Aleksander Nađ. Studenti bogoslovije: Simon Radnić. dušebrižnik. otac Jakob Perg iz Petrovaradina. referent i voditelj obrednih činova. Matijas Rojdl. krojač. Filip Čevizević. duhovnik. prim. orguljaš. pomoćnik u Gakovu. zamenik kuvara i staratelj zajednice. Ignjacije Sentci i Jozef Kalasantinus Simorski. prir. i otac Franja Štedler iz Pešte. Za zajednicu ovog [somborskog. šestogodišnji lektor bogoslovije. ispitivač. Jeornim Jakočević iz Budima. Vladislav Spaić. lektor bogoslovije ovog samostana. vikar. Henrih Proj. ispovednik. Damijan Necl. propovednik. Sveštenici sa službom izvan grada: Paci�ik Antonić. Gerard Boda iz Budima. Benedikt Borsos. duhovnik i orguljista. Bernard Salkaj iz Baje. Ernest Hujer. septembra Aleksander Nađ. Bona Mihaljević. Dana 29. pomoćnik u Sentivanu. gvardijan. laik novajlija. Braća laici: fra Anton Vas. prir. prir. Za sekretara je izabran otac Aleksander Tomiković iz Osijeka. nedeljni nemački propovednik i ekshortator laicima. pomoćnik u Nemeš Militiču. pomoćnik u Bezdanu. javnu raspravu u crkvi. ispitivač. sedam bogoslova i četiri laika.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. Liber Lackoci. pomoćnik u Apatinu. fra Josip Pukanović. nedeljni ilirski propovednik. kuvar. profesor preparandistima. prim. Hijacint Petner.] su: Ignjacije Mareković iz Sombora. Nastavnici [Gramatikalne škole. protokolista i glavni sakristijar. priredio je. prim. Za protivnike je odabrao časnog oca 178 . fra Kajetan Langer. ispovednik.

župnika iz Krnjaje. pre ručka. na praznik Duhova. kapelan iz Sombora. senator i crkveni pravozastupnik. decembra je g. sadašnji gvardijan. Dana 23. stigao je otac Martin Takač. Dana 17. oktobra. Dana 7. Dana 4. sadašnji de�initor provincije. ako posao okolo velikog oltara bude završen. paroh iz Santova. bojadisao je i pozlatio oratorije i ograde na koru. oktobra proslavljen je praznik sv. na Kraljevskom univerzitetu. nekadašnje je većinski bunjevačko selo. Franje sa uobičajenom svečanosti. prir.] srećno su završene.]. [1784] 129 Jankovac (danas Janošhalma. oktobra. a ostalo je još 30 forinti koje je otac propovednik primio iz sakupljenih priloga za potrebe velikog oltara. Gospodin Antun Menesković. vicearhiđakona i jankovačkog župnika. kapelan iz Bezdana. Sve ove disputacije [nadmetanja rečima. Misu je otpevao otac Franja Štadler. ilirsku propoved održao je Bona Mihaljević. sa mađarske strane granice). prim. prim. dodao je još 20 forinti za svoj oratorij. po kraljevskoj naredbi. i Emerika Tršćanskog. onda će tih 30 forinti morati vratiti ili će se odreći oratorija. blagoslovio je novu sliku Svetog Trojstva nad 179 . što je sakupljeno iz priloga vernika. župnika iz Veprovca [danas Kruščić.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. javne naučne rasprave. radi obavljanja kanonske vizitacije u župnoj crkvi. župnik iz Baračke. braća fratri bogoslovi iz ovog i drugih manastira otišli su u Budim da tamo.129 zatim Stefana Rasa. Za sve ove radove trudom nedeljnog ilirskog propovednika [Bone Mihaljevića.] isplaćeno je 240 forinti. Georga Tamašija. kanonik kaločki i arhiđakon iz Bača. maja. Dana 7. kada su protivnici bili Emerik Lovas. severoistočno od grada Baje. i Andrija Blovski. otac Petar Novak. završio svoj posao sa bojenjem zida u svetištu crkve. te je slikaru sve isplatio. nastave studije. nemačku Andrija Blovski. za šta mu je isplaćeno 200 forinti. Dana 30. Rasprava je bila priređena i sedmog dana ovog meseca. prir. novembra majstor Antonije. slikar iz Osijeka. Franja Kiš. Pavle Kronoveter. slikar. kapelan somborski. a mađarsku otac Ivan. Dakle. kao i sav prostor oko orgulja. prim. prir.

glavnim oltarom. kada je proslavljen zaštitnik ove crkve. Dana 6. pod baldahinom. posvećen biskup kalofenski. u kojoj se zahvalio onim dobročiniteljima koji su darovali svoje priloge za ovaj oltar i objasnio je njegovu svrhu. sa istom pratnjom. a i danas se nalazi iznad velikog oltara u crkvi Svetog Trojstva i predstavlja najveću oltarsku sliku u Bačkoj. posebno u poređenju sa izvornim radom. ali zanatski i koloritski nevešto. u nedelju.] plaćeno je 60 forinti. a zatim je. inače veliki prepozit i kanonik kaločki. Za izradu slike Svetog Trojstva plaćeno je 500 forinti. a vajaru za ukrase 150. juna. prir. i pred njom je prvu misu otpevao za dobročinitelje. praćen mnogim vernicima.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. zbog velike kiše. pomenuti biskup Franja Palma svečanost je uveličao pevanjem mise. kapelan somborski. Ivana Nepomuka (ulje na platnu. prim. a mađarska propoved izvan crkve. gospodin Karlo Franja Palma. prir. ukupno 910 forniti. doveden kao gost do dvorskog [komorskog. na dan Svetog Trojstva. te u toj službi pomaže dijecezalnom biskupu prilikom kanonskih vizitacija i podele sakramenata (ujedno. juna. koja je sačuvana do danas. stolaru za drvene radove [uramljivanje. Ilirsku propoved držao je Bona Mihaljević. nedeljni ilirski propovednik. oslikavanje pozadine u oltaru plaćeno je 200 forinti. na trgu pored crkve. 248 x 125 cm). oštećen deo iznova naslikan. Vremenom je vlaga oštetila jednu trećinu ove Kronoveterove sliku (donji deo platna. prim. Somborski slikar Pavle Kronoveter (1750-1787) naslikao je za crkvu Sv. 132 Propovedi su ovog dana tradicionalno držane ispred spomenika Svetom Trojstvu. koju je naslikao Pavle Kronoveter. 131 Prepozit je naslovni biskup neke biskupije.130 Istog dana je nedeljni ilirski propovednik [Bona Mihaljević. između dva svetska rata.] administratora Mihaela Urmenjija. prir.] održao propoved vernicima. oko pola jedanaest. nije održana. prepozit se može nalaziti i na čelu kaptola). biskup uveden u našu crkvu. te je sa propisanom svečanosti dočekan. nemačku Andrija Blovski. u visini od dva do dva i po metra). veličine 586 x 296 cm. 180 . prim. istog ranga duhovnog kao i nadbiskup kaločki u ponti�ikalnim stvarima. Ispred njega su išli konjanici. posle čega je.131 došao je iz Apatina u ovaj grad. pa je. Dana 5. Trojstva i sliku sv.132 130 Slika Svetog Trojstva rađena je u tehnici ulja na platnu. iza konjanika mnogobrojna kola.

Oltar sa slikom Sv. g. 181 . Trojstva iz 1784.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787.

pri čemu su mu pomagali samostanski oci. Dužnosti đakona i podđakona obavljali su tom prilikom otac gvardijan i vikar. biskup Palma otpočeo je oko pola devet ujutro krizmanje i najpre je krizmao vernike iz Sombora. prešao je iz naše zajednice u Osijek gde ga je mesni savet imenovao za direktora kraljevske škole. na današnji praznik sv. Dana 10. vodio i tijelovsku procesiju [praznik Sv. sa istom svečanosti je ispraćen i oko četiri časa posle podne otputovao je u Osijek. pokraj Gabriela Hermana iz porodice barona Patačića od Zajezde. biskup Palma slušao je misu u kapeli Sv. u svetištu metropolitske crkve. pošto je vreme bilo veoma lepo. pošto smo ga prethodno bili pozvali. Dana 7. a inače bi. biskup je. zbog čega je i Palma ostao na ručku kod g. sa svojim procesijama.]. vacki biskup Serdahelji da pozdravi biskupa Palmu. Ivana Nepomuka i pošto je ručao kod g. zaslužni otac Adam Patačić od Zajezde. juna g. jula. Karlo Franja Palma. g. vojni sveštenik puka princa Satorinskog. Antuna Padovanskog. lektor bogoslovije. Dana 11.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. juna je krizmao vernike iz Kupusine i Nemeš Militiča. jula otac Jeronim Jakočević. juna. došao kod nas na ručak u samostan. Propovedali su domaći propovednici. prir. oko šest časova uveče. Antuna. pozvan je iz ove smrtnosti na večni počinak. Urmenjija. juna stigli su na krizmanje vernici iz Gakova i Kruševlja. sa platom od 300 forinti. a sahranio ga je g. Anton Auer. prim. na epistolskoj strani. nekadašnji gvardijan ovog samostana i sadašnji de�initor provincije Sv. Urmenjija. Dana 13. godini života. a devetoj godini nadbiskupskog zvanja u Kaloči. juna g. a 8. Dana 13. Dana 19. pred oltarom sv. Tijela Kristovog. Istog dana bio je kod nas i g. Ivana Kapistrana. nakon otpevane svete mise. juna. koji su u procesijama dolazili u našu crkvu. misu je održao g. u 69. kaločkog nadbiskupa. Dana 9. 182 . koepiskop.

i postavljeno je ispod kora. sa uobičajenom pobožnosti i uz prisustvo mnoštva vernika. po kraljevskoj naredbi. Dana 2. g. domaći nedeljni ilirski propovednik. Kada je posmrtni govor završen. koji je svoj govor započeo rečima franjevca Jakoba Tubertina: „’U tren oka padaju svi’. glavni propovednik i ispitivač. glavni 183 . 133 Selo u Mađarskoj. sa svim sveštenicima. U pogrebnoj pratnji nalazili su se parosi deset susednih župa i svi sveštenici iz ovog samostana. svet. avgusta održana je skupština u samostanu Sv. Bio je pobožan. severno od Baje. ipak nije nepredviđenom smrti preminuo jer se ceo njegov život sastojao u pripremanju dobre i srećne smrti itd. avgusta proslavljen je praznik sv. Petar Novak. Ovog meseca na upražnjeno mesto generalnog vikara izabran je Karlo Franja Palma. otpevao je rekvijem sa svojim pomoćnicima. ovog meseca. u podne i uveče. jula njegovo telo je preneto u crkvu Svetog Trojstva. drvena statua Blažene Djevice Marije uklonjena je iz pobočnog oltara i lišena je odela. Oko ponoći 28. referent. kao i pravoslavni protoprezviter. jula 1784. ponizan i primeren.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. prvi župnik somborski. Dana 7. 27. Santovu i Senti. g. Dana 9. Antuna u Tolni. Imao je 64 godine. a za to vreme je oko svih oltara bio formiran dvostruki krug. Stjepan Jagodić. i to u trajanju od osam dana. Pričestilo ih se dve hiljade i osamdeset. se pričestio tokom mise. kanonik iz Kaloče i apatinski paroh. Ispovedio se 26. Iako nam se čini da je on iznenadnom smrti odnet. na kojoj su u somborskom manastiru potvrđeni: Johan Nibl. dakle. naređeno je da za nedavno preminulog biskupa sva zvona zvone po tri puta dnevno – ujutro. isti gospodin ga je sahranio u kripti ove crkve. Marije Porciunkule. iznenada je preminuo g. prepozit i kanonik. na rukama šestorice otaca ovog samostana i uz učešće mnogobrojnog sveta ove veroispovesti. Posmrtno slovo održao je otac Bona Mihaljević. Kad je to završeno.133 Kolutu. Simon Soldan. Dana 28. avgusta. veselo je mogao naglu smrt čekati itd“. beležnik i bibliotekar. Dana 29. ranije paroh u Dušnoku. avgusta. i 28. ispitivač. Bona Mihaljević. a južno od Kaloče. gvardijan. po nalogu kaločke konzistorije.

propovednik i spiritualis. vratar i podrumar. spiritualis. Uzvišeni Magistrat somborski tom prilikom mu je izdao sledeće uverenje: „Dole potpisani objavljujemo ovim svima kojih se tiče. Dato u Senatu somborskom 10. Braća laici koji pomažu sveštenicima: fra Antonije Vas. pomoćnik u Krnjaji. pomoćnik u Bezdanu. obućar. pomoćnici u Apatinu. naročito svojom skromnosti i prijatnim načinom ophođenja svakog je pridobio. otac Bona Mihaljević. fra Edmund Trum. Bernard Salkaj iz Baje i Ignjacije Sentci. septembra. povukao se. zbog njegovih izvrsnih zasluga slavnom konventu ili samostanu. prethodnih šest godina vršio sa najvećim žarom i odanošću apostolski zadatak propovednika na veliku utehu i duševnu korist slušatelja i tek nakon toga od velikog tereta mučen. Matijas Rojdl. u bilo kojim prilikama. ovdašnji Magistrat će nastojati da u buduće. Damijan Necl i Viktorin Varja. avgusta 1784. godišnji ilirski propovednik. zaslužni nedeljni propovednik na ilirskom jeziku poštovanog samostana serafskog reda Sv. Ivana Kapistrana u Somboru. Paskal Nisak iz Budima. Henrih Proj. pomoćnik u Monoštoru. pomoćnik u Sentivanu. kuvar.134 oprostio se od naroda somborskog i dužnosti glavnog propovednika. da bude primenjena na sve sveštenike kraj čijeg imena stoji u ovim beleškama. baštovan.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. Lazar Bozer. Paci�ik Antonić. i fra Vitalis Šuster. pokaže svoju zahvalnost. sa istim značenjem. nedeljni ilirski propovednik i spiritualis. Svojim pobožnim vrlinama. prve nedelje u septembru. da je časni otac Bona Mihaljević. Filip Čevizević. vikar. sa božjom pomoći završio ovde u Somboru. pomoćnik u Nemeš Militiču i Venancije Ajsenhart. godine. orguljista i crkvenjak. Gerard Boda. pa svoje apostolsko zvanje. upravitelj kora i ekshortator laika. pošto je ranije dugo godina bio propovednik na drugom mestu. Nastavnici Gramatikalne škole su otac Hijacint Bračko. diskretnik. 184 . poslužitelj samostana. zaslužni nedeljni propovednik ilirskog jezika. fra Feliks Herman. Ovo potvrđujem našim pismom i pečatom. Sveštenici koji služe izvan samostana: Liber Lackoci. 134 Reč zaslužni u ovom slučaju znači umirovljeni (penzionisani) ili nekadašnji. a profesor preparandistima je otac Jožef Kalas Simerski. upravitelj obreda i zajednice. tako da nam je žao što će nas napustiti. Stoga. Sigismund Šen. i može. nakon šest godina i tri meseca. Dana 5.

Dana 11. na uobičajen način. ilirsku propoved održao je Filip Mihaljević. Franje Serafskog proslavljen je sa dužnom svetkovinom. Ovog meseca. februara slika Krista Mučenika. Ova pobožnost na praznik Marije Snežne nije bila održana. pre početka školske godine. baron od Bajahaza. Dana 2. pomoćnik u Krnjaji. ukinuti su svi monaški redovi. Odlučeno je da se Njegovo Veličanstvo zamoli za odlaganje popisa. Franje (tzv. takođe. održana je pobožnost u kapeli Marije Snežne.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. kanonik kaločki gornjebačkog okruga i bezdanski paroh. Dana 3. na praznik imena Blažene Djeve Marije. [1785] 135 Nisu bili ukinuti svi monaški redovi. na epistolskoj strani gde počiva od svojih muka. održala pobožnost „Veni Sancte Spiritus“. Dana 20. oktobra Bačka županija je u Somboru održala Glavnu skupštinu po pitanju održavanja ili odlaganja popisa. a nemačku Henrih Proj. Dana 12. Dana 9. Izdato od mene. sa svojim nastavnicima. Dana 29. sa pevanom misom i samo sa ilirskom propovedi. novembra školska mladež je. oktobra praznik sv. zakletog beležnika goreimenovanog grada“. u dobroj starosti. po kraljevskoj naredbi. septembra. Sudija i Senat slobodnog i kraljevskog grada Sombora. župnik iz Nemeš Militiča. Stefana Čoke. Antun Bajalić. kao i sto misa za svoje grehove. On je bio velik dobročinitelj serafskog reda. decembra g. koju je za ovaj samostan nabavio otac Matijas Rojdl iz Budima. Misu je otpevao Pavle Mihaljević. koje je iz slabosti ljudske počinio. samostanu u Baču. a za spas svoje duše i duše svoje sestre platio je samostanu sto misa. Za svoje pokojne roditelje samostanu u Baji platio je.135 Dana 4. sa svetom misom. kako to beleži Bona Mihaljević. septembra. za sve vreme pokore [40-todnevne 185 . prvi put je izložena kod velikog oltara crkve. preminuo je posle duge slabosti koju je strpljivo podnosio u pola sedam uveče. sto misa. osim ostalog i Bratovština pojasa sv. ali su ukinute određene monaške zajednice i bratovštine. novembra kraljevski vojni popisivači otpočeli su popis u ovom slobodnom i kraljevskom gradu Somboru. a sahranjen je u župnoj crkvi u Bezdanu. kordigeri).

spiritualis. na kojem su. zaslužni propovednik. Nastavnici Gramatikalne škole bili su Hijacint 186 Knjižnica (biblioteka) franjevačkog samostana Stepenište nekadašnjeg franjevačkog samostana u Somboru . aprila. čuvar svetog obrednog nameštaja.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. prir. Sliku je izradio Pavle Kronoveter. spiritualis. sve do Velike subote. zaslužni propovednik. orguljista. Petar Novak osam glasova i Johan Nibl deset glasova. upravitelj kora i ekshortator laičke braće. Petar Novak. a na njegovo mesto imenovan je Filip Čevizević. vikar. Izbor je obavljen 17. koji je za taj svoj rad. domaći ilirski propovednik. referent i ispitivač izgreda. kao i ostale službenike kako sledi: Johan Nibl. Matijas Rojdl. knjižničar. Lazar Bozer. vikar i diskretnik. primio 70 forinti.]. prim. Po kraljevskoj naredbi održan je izbor novog gvardijana ovog samostana. ovdašnji slikar. Leopold Vegel. koji je peti mesec nakon izbora podneo ostavku na ovu dužnost. spiritualis i stariji diskretnik. ispitivač i gvardijan. od 20 sveštenika. godišnji nemački propovednik. Filip Čevizević jedan glas. pojedinci dobili sledeći broj glasova: Sigismund Šen jedan glas. sa okvirom. Posle izbora novog gvardijana rezultat je potvrdio i objavio provincijalni ministar dana 11. korizme. beležnik i diskretnik. Jožef Simerski. Bona Merkl. februara. Bona Mihaljević.

na trgu. 187 . pomoćnici u Apatinu. Gerard Boda. svečanu misu. a sadašnjeg administratora župe u Dušnoku. Damijan Necl i Viktorin Varja. Paci�ik Antonić. došao je iz Baje u Sombor sa plemićkim sudijom Rudićem. pomoćnik u Monoštoru. A zašto? To su pokazali događaji sledeće godine. Bračko. Laička braća koja pomažu sveštenicima bila su: Antonije Vas. otpevao je Matija Slatković. Henrih Proj. vratar i podrumar. kraljevski izaslanik. Dana 4. maja. koji je vodio i procesiju sa sakramentom oko spomenika Svetom Trojstvu. praznični ilirski propovednik i pomoćnik u somborskoj župi.] pokojnog nadbiskupa Adama Patačića. zaslužnog provincijalnog ministra i sadašnjeg gvardijana budimskog samostana. prim.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. poslužitelj samostana. baštovan. Edmund Trum. Trojstva. Na ovoj skupštini glasali su svi gvardijani i predsednici. pod predsedništvom oca Josipa Jakošića iz Budima. Feliks Herman. juna Njegova Ekselencija Johan Baho. Dana 17. po naredbi Njegovog Veličanstva. pomoćnik u Krnjaji. Dana 22. koji je nekoliko dana stanovao u ovom samostanu. pomoćnik u Sentivanu. osim mađarske. slavni rektor bogoslovije i zaslužni kustos provincije. Ivana Kapistrana. Dana 24. sa pomoćnicima. Jožef Simerski bio je nastavnik narodne škole i predavao je preparandistima. Na skupštini je za ministra provincije jednoglasno izabran Josip Pavišević iz Požege. Bernard Salkaj i Ignjacije Sentci. pomoćnik u Nemeš Militiču i Venancije Ajsenhart. maja. Sveštenici sa službom izvan grada bili su: Filip Mihaljević. Liber Lackoci. aprila za upravitelja somborske župe episkop i generalni vikar Karlo Franja Palma poslao je Matiju Slatkovića. i fra Vitalis Šuster. inkognito. upravitelj i administrator somborske župe. u Sremu. prir. Na uobičajen način održane su ilirska i nemačka propoved. te je somborski samostan časnih otaca franjevaca dugo ispitivao. kuvar. u samostanu Sv. održana je glavna skupština provincije u Iloku. Istog dana za sekretara provincije izabran je otac Ivan Krizostom iz Budima. administrator u Čonoplji. Đorđe Martinović iz franjevačkog bratstva u Požegi došao je u naš samostan u mesecu aprilu. na praznik Sv. zaštitnika ove crkve. nekadašnjeg ceremonijara [sveštenik koji upravlja svečanim obredima.

Mihaela Urmenjija. misu je otpevao velečasni Matija Slatković. a sledećeg dana ručao je kod nas. Ilirsku propoved održao je Matija Slatković. Roka. juna. upravitelj komorskih dobara i dvorski savetnik. okružen brojnim sveštenicima i gostima. administrator somborske župe. Dana 5. Misu je otpevao Jozef Bernolak.]. biskup iz Kaloče i generalni vikar kaločkog kaptola. 136 Johan Baho de Dezer bio je kraljevski savetnik i vršilac dužnosti velikog župana Bačke županije od 1785. Marije Porciunkule. prim. prir. avgusta. Održane su i propovedi na ilirskom i nemačkom jeziku. pravoslavni episkop iz Novog Sada. administrator somborske župe. u okviru pregleda svoje eparhije došao je i u Sombor. oko dva časa posle podne. somborski kapelan. Posle toga on je pregledao Gradsku kuću i vojne kasarne. u ime dvora svečanosti je prisustvovao g. ručao je kod g. godine. zapalila se i izgorela do temelja. na praznik Marije Snežne. te je posetio i naš samostan. župnu crkvu na groblju Sv. te se vratio u Baju. zatim narodne i Gramatikalnu školu i. juna časni gospodin Josif Šakabenta. Dana 20. a nemačku Lazar Bozer. Temišvarske i Krašovačke – sa najvećom pompom u Baji. administrator somborske župe. Osim službenih lica. pravoslavni episkop iz Novog Sada. Antuna Padovanskog. Torontalske. a crkvu su predstavljali Karlo Franja Palma. kada je on Njegovom Veličanstvu Josipu II samostan predložio za županijski dom. kao i prečasni g. do 1790. sa dve krstine žita. kao novopostavljen vladika. Dana 6. župnik iz Sentivana i vicearhiđakon.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. 188 . komorskog upravitelja i dvorskog savetnika. septembra jedna kuća nekog čoveka pravoslavne veroispovesti u Nemeš Militiču. juna goreimenovana Ekselencija g. Mihael Urmenji. na praznik sv. a nemačku Andrija Blevski. zaslužni propovednik. održano je bogosluženje u njenoj kapeli izvan grada [na Čičovima. Dana 2. svečanu pevanu misu služio je otac Matija Slatković. Dana 13. na praznik sv. Ilirsku propoved održao je otac Bona Mihaljević. najzad. avgusta. Pošto je sve to obavio. Baho136 proslavio je svoju instalaciju za velikog župana četiri županije – Bačke. Dana 21. Josif Šakabaneta. a crkvu za parohijalnu.

na praznik sv. prir. oktobra. što je devet meseci kasnije i učinjeno. kao i iz delova Habsburškog carstva. oktobra pročitan je ocima franjevcima budimskim kraljevski dekret. kako bi se stvorili formalni uslovi za gašenje somborskog franjevačkog samostana. Lotaringije. sva tri razreda. 137 Ukidanje Latinske gramatikalne škole u Somboru predstavljalo je. Ilirsku propoved izrekao je Matija Slatković. Pfalca i drugih južnih nemačkih pokrajina. Misu je otpevao otac Filip Madarić iz Broda. sa profesorom. Franje svečanu misu otpevao je g. Znatniji deo doseljenog nemačkog stanovništva poticao je iz Alzasa. preparandijski razred. a njihova obrazovna funkcija predstavljala je. koji se nalazi u provinciji Sv. zapravo. u proleće i leto. Matija Slatković. Dana 4. delom. Ilirsku propoved održao je g. Jozef Bernolak.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. a najviše onih sa mnogo dece. administrator somborske župe. Ivana Kapistrana.137 Dana 8. 189 . kao i četvrti. ovdašnji kapelan. Schwabenland). vicearhiđakon i paroh sentivanski. Krnjaja. da se presele u druge samostane svoje provincije. a nemačku Andrija Blavski. kao i nemačko govorno područje Švajcarske. a drugi su naseljeni na ranijim dvorskim [komorskim. zaslužni lektor bogoslovije. Schwaben) je nazivano doseljeno nemačko stanovništvo koje je. iz gornjih zemalja doseljene su mnogobrojne Švabe138 i po kraljevskoj naredbi naselili su dve pustare južno od Kule. decembra praznik Bezgrešne Device Marije proslavljen je sa dužnom pobožnosti. te deo današnje severoistočne Francuske. Nije isključeno da je ova odluka somborskog Magistrata doneta pod pritiskom viših (županijskih i kraljevskih) vlasti. javnom naredbom. razrešenje franjevaca nastavnika.] posedima Čonoplja. a svoj samostan da predaju monahinjama sv. somborski Magistrat. administrator somborske župe. prim. Iste 1785. što je i učinjeno. u državi Baden-Virtemberg. sa nastavnicima. Dana 9. istorijske i lingvističke pokrajine u Nemačkoj. oktobra. poticalo iz Švabije (nem. jedan od preduslova postojanja franjevačkog reda i samostana u nekom gradu ili naselju. Vremenom je u južnoslovenskim narodnim govorima etnonim „Švaba“ postao sinonim za sve Nemce. na najveće zaprepašćenje građana. bez ikakvog razloga. U srednjem veku ova pokrajina obuhvatala je i Lihtenštajn. Dana 18. prema propisima cara i kralja Josipa II. Elizabete. 138 Švabama (nem. godine. ukinuo je i raspustio Gramatikalnu školu.

marta. Dana 2. otac Adam Demerac. Ranije su već bili naseljeni i u okolnim somborskim selima Gakovu. kao i u varošici Apatin. Tokom tri dana. Časni otac Petar Novak. u Gradskoj kući ili Magistratskom domu. u okolini Sombora. Ker. održane su jutarnje pobožnosti sa ostalim uobičajenim ceremonijama. februara. kao i u šokačkom selu Kolutu. nije bio izložen. Sretenje. U noći 4. 190 . gde će pri I konjičkom puku Toskanaca biti vojni kapelan. do 15. ilirsku propoved održao je Matija Slatković. Kula. Palanka. administrator somborske župe. a odatle u Transilvaniju (Erdelj). aprila uskršnje radosti je uveličao svečanom misom časni otac Bona Mihaljević. dosadašnji administrator župe u Dušnoku i Somboru.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. od 13. slavljenik. Vrbas. somborski kapelan. po kraljevskoj naredbi. On je primeran i veoma skroman muž. Sivac. prim. Dana 16. niti je u subotu održana uskršnja procesija. glasanjem je za župnika ovog grada izabran Matija Slatković. Svijećnica. Kruševlju i Sentivan-Prigrevici. aprila. Brestovac itd.139 To je sve izvršeno o trošku Njegovog Veličanstva. Imigracioni centar za doseljavanje Nemaca nalazio se u Somboru. a nemačku Andrija Blevski. zaslužni gvardijan ovog samostana i sekretar provincije. a svega nekoliko decenija kasnije u svim ovim mestima Nemci su predstavljali većinsko stanovništvo. sa svim što joj pripada. koštala je 600 forinti. Svaka pojedinačna kuća. danas je otputovao u Budim. prir. Dana 12. u sedištu Komorske administracije za Bačku (tzv. [1786] 139 Osim u navedenim mestima. ali sveti grob Isusov. za domaćeg ilirskog propovednika.] misu je otpevao Filip Čevizević. na praznik Čišćenja Blažene Djeve Marije [Prikazanje Gospodinovo u Hramu. Dana 8. Grašalkovićeva palata). januara stigla je kraljevska naredba da se ubuduće ne posvećuju domovi. zaslužni propovednik. a propovedi su održali domaći propovednici. polovinom osamdesetih godina XVIII stoleća bili naseljeni i u dotadašnjim pretežno srpskim komorskim selima Stanišiću i Riđici. Parabuć. Nemci su. marta došao je u ovaj samostan. po kraljevskom dekretu.

komorskim računovođom. prim. na uobičajen način misu je otpevao otac Filip Čevizević. župnik iz Šikežda [sela severno od Baje. maja. sa gradskim sudijom. jula ceo naš samostan pregledao i oba vrta istražio.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. juna. sa pomoćnicima. župnika ovog slobodnog i kraljevskog grada. Mihael Urmenji. kraljevski izaslanik. paroh sentivanski i vicearhiđakon. Ilirsku propoved održao je Đorđe Martinović. župnik sentivanski i vicearhiđakon. na praznik Sv. tzv. Dana 30. Ivana Nepomuka održavane kroz celu oktavu. Marka Evanđeliste. otpevao pomenuti vicearhiđakon. na nedelju iza oktave Tijela Kristovog. koji je 2. prečasnog oca Matiju Slatkovića. Roka. na uobičajen način svečano je uveo u dužnost prvog pastira i župnika ovog grada Jozef Bernolak. somborski kapelan iz ove zajednice. misu je otpevao otac Ivan Lukić. Trojstva. na praznik sv. Grašalkovićevoj palati. dvorski komorski upravitelj i savetnik. prir. oko pet časova posle podne. inače. aprila. koji je održao i govor prisutnim vernicima. a nemačku Adalbert Gvalovski. juna. pa do Apatinskog puta. pošto je 191 . somborski župnik.].]. Dana 16. na praznik Sv. Dana 24. juna. koju je otpevao otac Jozef Bernolak. oko deset časova uveče. sa pomoćnicima. Sledećeg dana. bilo uobičajeno. jula. sa parosima iz Čonoplje i Monoštora. Tijela Kristovog. uobičajenu povorku predvodio je Matija Slatković. nekadašnji de�initor provincije. Propovedi nije bilo. kao što je to. sa g. Paroh Matija Slatković je istog dana u župnom domu priredio svečan ručak kome su prisustvovali g. Litanije su u kapeli Sv. stigao je u Sombor rimski car Josip II. prir. senatorima i drugim građanima. Ivana Nepomuka. izbio je požar u županijskom skladištu žita. vikar ovog samostana. Antunom Hitlom. Dana 8. Dana 18. prim. niti povorke sa sakramentom. maja praznik sv. Dana 15. Dana 4. kod kasarne. sa četiri oca iz našeg samostana. juna stigao je poslepodne u ovaj grad Njegova Ekselencija Johan Baho. u petu nedelju posle Duhova. zaštitnika ove crkve. Misu je. Dana 11. iz kapela Sv. koji je odseo u kući dvorskog upravnika [u sedištu Komorske administracije. i na najveću štetu vlasnika sve je izgorelo. Ivana Nepomuka proslavljen je pevanom misom. u župnoj crkvi Sv.

Istog dana. Istog dana g. umro je iznenadnom smrti u Santovu.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. Dana 2. car je raspustio ovaj samostan i odredio ga da bude dom županije. Istog dana ispovedilo se i pričestilo preko četiri hiljade duša. g. On je pre šest godina podneo savetu kraljevskog namesništva neke predloge protiv somborskog Magistrata. svečanu misu je otpevao Jozef Bernolak. Johana Bahoa. dva župnika i dva kapelana iz crkve. a za senatore Lovru Latinovića iz Boršoda. jula ceo stari Magistrat. u tuđoj kući. paroh sentivanski i vicearhiđakon. . zaslužnog kancelistu. izvan grada. a crkvu Sv. goreimenovan kraljevski izaslanik postavio je novo rukovodstvo ovog grada. odavde je. u pet časova ujutro. zaslužni podžupan ove županije. i to: Nikolu Latinovića iz Boršoda za kraljevskog predstavnika. na praznik sv. avgusta. bio je raspušten. Dana 17. Trojstva iz 1786. saslušao misu u našoj crkvi. u Gradskoj kući. jula. preko Čonoplje otputovao u Segedin. kao i protiv očeva ovog samostana. 192 Pečat parohije crkve Sv. propovedi su održali domaći propovednici. i Vasilija Damjanovića. Dana 5. Marije Porciunkule. Trojstva imenovao je parohijalnom crkvom. avgusta održana je pobožnost u kapeli Marije Snežne. na predlog g. Dana 18. Sigismund Lipkai. dekretom goreimenovanog kraljevskog izaslanika. pravoslavne veroispovesti. Nikolu Rakića. Kao ispomoć bili su prisutni svi naši samostanski kapelani. Leopolda Biroa.

za sliku Sv. kao i za skulpture i ukrase na orguljama. plaćeno je 316 forinti. za oltar sv. Meseca avgusta stupio je na snagu kraljevski dekret: „Mi. Godine 1768. Ane plaćeno je 514 forinti. kao i za molovanje zida oko te slike. Godine 1783-1785. prim. i 1782. Godine 1780. Za ograde ili rešetke na koru. Isidora i Vendelina. Ivana Kapistrana. a vajaru za ukrase oko nje 150 forinti. februara 1786. pa sve do prošle 1785. u Slavoniji. koji je dala da se izradi ugledna porodica Krušper. ilirski zemljoradnici somborski dali su 50 forinti. orgulja i oba oratorija plaćeno je 240 forinti. niti je savesno. Ivana Nepomuka. a sveštene osobe. Franje dalo je Bratstvo sv. Trojstva manjeg reda provincije Sv. na zadnjem pobočnom oltaru. Godine 1782. Josipa i sv. a svi ostali da se penzionišu. prir. u Sremu. plaćeno je 700 forinti. za novu katedru [propovedaonicu. Za sliku sv. godine“. i samostani Sv. Franje 539 forinti. koji su brigom i trudom navedenih otaca bili prikupljeni počev od godine 1768. Križa u Osijeku. milostivo smo stoga odlučili da se navedeni red u svim našim pokrajinama liši nasledstva. Godine 1771. po kraljevskom dekretu. Franje u Petrovaradinu. za pobočne oltare sv. kao i za dva oratorija kod kora. pošto smo iz izveštaja saznali da je verska disciplina kod pavlinskog reda u kraljevini našoj Ugarskoj i njoj susednim oblastima potpuno propala.] i za njeno slikanje plaćeno je 650 forinti. za pozlatu kora. plaćeno je 40 forinti. Ove godine raspušteni su. Godine 1778. 7. Dano u gradu našem Beču. Josip II. sa crnim i pozlaćenim okvirom. Trojstva na glavnom oltaru. za sliku sv. 193 . Utrošak slobodno ponuđenih dobrotvornih priloga za ukrašavanje crkve Sv. da se priključe takvim zavodima. koje su sposobne za dušebrižništvo ili za nastavnike po školama. Stolaru je za okvir plaćeno 60 forinti. te stoga ovaj red dalje održavati nije potrebno.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. Godine 1783. te Sv. Sva njegova dobra nek se dodaju verskom fondu. za nove orgulje na koru plaćeno je 450 forinti.

SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. Poslednje četiri stranice rukopisa Mihaljevićeve hronike 194 .

SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787.

Godine 1784. za najstariju sliku Svete porodice, koja je bila naslikana u Rimu, u prethodnom stoleću, i kupljena na jednoj licitaciji u Kaloči, a koju je ovoj crkvi, za drugi pobočni oltar, poklonio g. Pavle Kronovoter, ovdašnji slikar, plaćene su 43 forinte. Godine 1785. za sliku raspetog Krista-mučenika, koja se na glavnom oltaru izlaže za vreme pokore, plaćeno je 75 forinti. Za veći krst u crkvi plaćeno je 16 forinti. Za manji u sakristiji, koji se nosi pri izlascima i procesijama, plaćeno je deset forinti. Za tri nove konvivije, na tri oltara, plaćeno je 11 forinti. [Ovde se rukopis hronike završava.]140

Simbol franjevačkog reda

140 Na kraju mašinskog prepisa rukopisa hronike Bone Mihaljevića stoji sledeći zapis (u prevodu): „Božjom pomoći ispisao sam izvod protokola somborskog samostana, koji je napisao otac Bona Mihaljević, i koji je sačuvan u arhivu u Baji pod oznakom: 4 láda, 2. csonó, 882. sz, u biblioteci njegovoj. Dato u Budimpešti, dana 9. januara 1932. Staro ime Sombora bilo je: Czobor Szent Mihaly. P. Ferdinand Kaiser, o. S. Fr. Bibliothecarius conventus Budiensis“.

195

PIVAOC PUTNIK SOMBORSKI PUTUJUĆI PRIPIVA

KRIPOST POSLI SMRTI ŽIVI

SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787.

198

Veduta Sombora iz 1818. g.

Da se možeš slobodna nazvati I srićnoga danka dočekati. Ak’ promotriš ti tomu starije Svaka tebi lipo ukazuje: Da su tebe Turci rastirali Svojom sabljom krvcu prolivali. Posli koga Đurađ brat vladaše. Gdi je bilo plača i žalosti Jer drhtaše u čoviku kosti. Ak’ promotriš ti godine stare Kako malo jesi imo hrane.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. Malo tomu ištom vrime prođe Ali Turčin pod Varadin dođe. Kako si se opet pristrašio? Kad si ime tursko razumio. Od katana sviju dobro poznan U Somboru komandu držaše. Da veselo možeš zapivati Srca žalost na stranu metnuti. Moj Somboru kraljevska varoši Kako mlogo blago ti potroši. A za Đurđom grof Branković nasta Kad komendat u Somboru posta. Gdi ste sada vi stari vojnici Sve na izbor srčani junaci?! Kada Duim Marković kapetan. Posli kako Turčin bi protiran Samo malo jesi bio smiran. Nisi l’ mogo onda izustiti: Što l’ nećemo jošter dočekati? Ali sada malo da vidimo! Srce žalost na stranu metnimo. Jer udari Rakocina vojska Da se smuti sva varoš somborska. KRIPOST POSLI SMRTI ŽIVI PIVAOC PUTNIK SOMBORSKI PUTUJUĆI PRIPIVA 199 .

Spomente se jošter malo više Kaka trêšnja i od zemlje biše Tu strahota i drhtanje biše Izkazati ne može se više. 200 U to vreme jeste bio nazvan Marković Mato vice-kapetan. Koji rodi slavnoga junaka Srčanoga po imenu Marka Koji rodu učini veselje. Pod kojim ste vijali barjake. Sad mi kaži moj Somboru ravno Kako tebi jest poznato davno. Kako vatra u Sombor uniđe Kada kuga poče sve moriti. Niti komu hote oprostiti Već otrova staro i još mlado Da ostane srce svakom ladno. Na Turčina kad ste polazili. Pokraj sebe noseć puške jake. Šta je plača a i suza bilo! Kad je kuga morila nemilo. Posli toga bolest teška dođe.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. Da se mogu svi srićno vladati I junačko srce ukazati. Kad zapovid od cesara dojde Da sva vojska na Turčina pođe Ovi biše Jakob Sučić zvani Najstariji među kapetani. Gdi ste stari vitezovi sada! Ko na vojsku uredi vas tada. Kad zadobi veliko poštenje. . S vami pođe Martinović Petar Od države svetog križa fratar Koji uze križ u svoje ruke Blagoslovi on zatim vojnike. Da postane i on kapetanom I somborskim virnim komendatom. Svitle sablje onda ste pasali.

Koji u tebi pastiri biše Kad kod stada toga virno bdiše. Kakim putem imadu putovat Ako žele lice božje gledat. Koji mrtve tvoje pokopaše A kužnike gorko oplakaše? Ti bijahu oci Franceškani Od svih ljudi mnogo poštovani. Nit u tugi tebe ostaviše.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. Oni tvoju dičicu krstiše A starije lipo naučiše. Skoči Marko Marković kapetan Na svog konja koji bi osedlan Tere skupi katane somborske Pak jim kaza naredbe kraljevske 201 . Nit u kugi. Da budete pravi naslidnici Sina božjeg slave dionici. Kada počmeš ovu pismu ti pivati. Da imadu putovat vojnici Sent-Marinci i šnjima Somborci. Oni tebe vrlo milovaše. Da se možeš vazda spomenuti. Kako složno svi imadu pivat Sveto Trojstvo uvike poštivat. Dvista godin i još četrdeset Niki vele dvista i pedeset Da su tebi virno svi služili I od lava paklenog branili. Da s’ spomeneš svojih redovnika I rečenih božjih namistnika. Al zapovid od kraljice dođe. Riči božje jesu kazivali Kad su nauk svima pridavali. Ovu pismu zato pivam tebi Da sve misli ti pribereš sebi. Ištom godin nikoliko prođe. niti za Turčina Sviju gori rečenih godina.

Prid katani barjak su nosili Kad na vojsku jesu polazili: Prvi biše baš Marko Bogišić A drugi je Stanoje Radišić. 202 Da imadu svi gori putovat S Bavarom i Francuzom vojevat. Martin Parčetić i Raić Pajo Ivan Bačić i Pavlović Gajo Pletikosić Miško š’ njima biše O�icirom gor rečeni više. Koji š’ njima sritno putovaše I srićnije doma se vratiše. Da duhovne svima liče rane.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. Tko oružje na se uze friško To je bio Bokerović Miško. Od pišaka barjake nosiše Al se doma zdravi povratiše: Barjaktar je prvi bio Lukić. A pišake Jovo Damjanović. Lalošević barjak je nosio Al se doma nije povratio. Da ukažu junaštvo na boju. Š’ njim Dežević Antun poštovani: Ovi biše reda svetog oca Frane. A četiri još k’ tomu pišaka Šest stotina da budu na broju. Bez pastira putovat nektiše Tad uzeše sobom redovnike Duše svoje prave duhovnike: Prvi beše Moker Petar zvani. Iz Sombora dvista konjanika. . Kad na vojsku gori polaziše. Kad na vojski sabljom vojevaše. Kapetane je upravljo Marković. A drugi je baš Jakov Goretić. Oberlajtnont on katanski biše Kada tako i kraljica ktiše Jere vitez srčani bijaše.

Pridiku je lipu govorio Gabrielu kad je zahvalio Da se prava drži napomena Patačića slavnoga imena. Jer Marija Terezia kraljica Rad imade svakoga Somborca. Iz Budima grada pritekoše Ti Lekturi Generali biše 203 . Kad veselo svirale sviraše. Kada varoš zadobi somborska Da slobodna bude i kraljevska. Nuz mužike gospoda igraše. Kog gospoda s fratri pozdraviše U manastir tad ga uvedoše. Koga jesu iz Osika zvali Dojde amo Frano poštovani. Svitlu krunu njezinu braniše. Sloboštine lipe dade njima Da se mogu pohvaliti šnjima Iz Požuna dojde Koler Ivan Baš komesar od kraljice poslan. Prezimenom Ivanović zvani. U to vrime Lektur generali. Kada varoš razumi somborska Da slobodna posta i kraljevska Na Đurđevo veselje bijaše. Koji sabljom svojom vojevaše. S’ time dođe da se spomenete. Jer Patačić arcibuskup sniđe Iz Kalače ter u Sombor dođe Redovnike svoje pohoditi I njiovu želju ispuniti. Na veselje topovi pucaše.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. Od godine četeres devete. Tad on prvi kamen blagoslovi I u novi manastir postavi. Kad godina bi četerest treća O kolika dogodi se srića.

U to vrime izabrani biše O�iciri koji vojevaše Sudac prvi bi Martin Parčetić A kapetan Jovan Živojnović. 204 Poštovani otac Luka Čilić I šnjim otac Jero Lipovčević Od države srebrne bosanske Svetog križa zvane od starinske Da i oni mogu poslužiti U pridiki radost navistiti. . Treći biše Miško Bokerović. ______________________________ [nedostajući stih] Koji latinsku pridiku reče. To veselje kod fratara biše Kako knjiga od starina piše.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. Oko zida zemlju da produlje Radi crkve kako vide bolje. Magistratu ja naredbu prida. Osmi Atanasija Popović. Baš deseti Abram Rašković. Sedmi je bio Gajo Pavlović. Da poštuje redovnike vazda. Koje potvrdi komesar Ivan. Kada Koler službu posmatraše S Latinović Petrom govoraše: Lipo meni fratri poslužiše Ne može se od njih želit više. Deveti Atanasija Stojšić. Kako slide po imenu ovi: Mlogo vridni Nikola Parčetić. Notarius varoški tad posta Plemić Andrija Ribenji osta. Peti je bio Marko Bogišić A šesti je Jovo Damjanović. Skupa šnjime bi Josip Marković. Senatori svi postaše novi. A četvrti Martin Kekezović. Jedanajsti bi Karalić Stevan.

S mlogi oci države bosanske I s gospodom varoši somborske. Reče: s Bogom varoši somborska. Arcibiskup Klobušicki Frano Da ispuni srca želju ravno Jer po sebi nije ispunio. Lemozinu po Bačkoj proseći Svetom Trojstvu na friško noseći. Koji jesu fra Marka slidili U zidanju crkve nastojali. Kada Koler svoja svrši svaka. Kad je Emerik Budaija bio Poče se zidat dobar dio. Manastira istog gvardiani. Da snig.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. Da se može crkva sazidati. kiša na ljude ne pada. Kako žele sveg varoša stari. 205 . Kad se rič božja svim pripovida. Koga slidi Ferdinand Lipljanić A za njime Petar Komaričić Što podnese otac Marko Zličar! Trudjaše se kao i nadničar. Po drugom je želju izvršio. Ti su bili fra Blaž Abramović Poštovani fra Lovro Staklenčić. Tu biše Janković provincial. Kampion je fratar ovdi bio I pridiku jeste govorio Da bi srićno počeli zidati S lemozinom svetom pomagati Kad se crkva zidat nova poče Trud i brigu izkazati tko će? Briniće se oci poštovani. Da ostanu duhovni pastiri. U Somboru kamen blagoslovit Nove crkve početak postavit: To izvrši Kiš vikar-general. I što prije krovom pokrivati.

Koji crkvu iznutra kitiše Redovnici gor rečeni biše: To svi znadu koji su davali S lemozinom kad su pomagali. . Tako pomnjivo jest on prosio. Je da bi završio crkvu s tornom I da proglasi s velikim zvonom. Da je crkvu s tornom završio. Kad nasta hiljada sedam stotina Osamdeset i prva godina. Kog jest slidio Matko [S]Latković Kad Somborci škule uzdigoše Franciškanom oma pridadoše Da nastoje dicu naučiti uz svoj jezik. Ovu slavu sami nastaviše Kada škule ovdi ukinuše. Baš od vikara generalnoga. Koju primi novi pastir zvani Koji biše puku prikazani U kapeli kod Roka svetoga. Onda fratri služiti pristaše I duhovnu službu ostaviše. 206 Još je ovi jedna uspomena Kad bi šeset i druga godina Onda pola crkve dovrši se I od Tadije blagoslovi se Tako Josip Baćanji dopusti Kad Hegedušu hitro pripusti Hegeduš Tado svud je brodio?! Po Pešti.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. Da latinski znadu i madžarski Još k’ tomu uredno i nimački. To je bila slava sveg varoša I somborskog još sveg okoliša. Pastir prvi bi Stipan Jagodić. Od Antuna mnogopoštovanoga Gaševića mlogo vridnoga. Budim jest hodio. Još s jezici trima govoriti.

Kad začuo isti cesar biše Da Somborci škule ukiniše. Kad u Sombor cesar Josip dođe I gledati po varoši pođe. Sada vidi moj Somboru ravno Da na svitu ništa nije stalno. Da ukaže svim njegove rane. Novi organ kada poče svirat I nuz njega vas puk lipo pivat ? Njeg dade troškom svojim praviti I s kipovi u nov kor staviti. Dvajest i pet godina bijaše. Kako u Sonti župu držaše. Fra Augustin Stopić to učini. I da službu župničku uzeše Franciškanom kojim svim služiše Zato Trojstva Prisvitoga crkvu On pridade somborskom župniku Po imenu Mati Slatkoviću. Kako ti ukazuje godina Da je organ i kor pozlaću. Bratinstvo podiže oltar Frane. Nit je mlogo prošlo vrimena. Zato ostaj s Bogom ja ti velim Kada tebi ja spasenje želim. Oltar sinu s’ velikom prilikom Svetog Trojstva prevelikom slikom. Bi svršena i pridikaonica.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. Kad trošak isti Trojstvu pokloni. Evanđelja navištionica. Jer imade od cesara sriću. A manastir komitatu prida Da tavnice odma ovdi zida. A da fratri iz Sombora iđu I u druge manastire priđu. I zlataru pošteno izplaću. Oltar Ane i Dive Zaručnika Dopuniše kako kitu cvitka. 207 .

Ja putnik pristajem sad pivati Jer ću malo na svitu živiti Pak ću morat onda putovati.SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. Premako se s tobom i rastajem Ali želim da s’ u nebu sastanem. Posli smrti da bude spomena Od mojega pokojnog imena I da svaki za mene izusti: Pokoj vični Bože njem dopusti! Sverha. S ovog svita Bogu polaziti. 208 .

. . . . . . . . 113 [1758] . . . 115 [1759] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3 Bona Mihaljević do dolaska u Sombor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81 O crkvama pravoslavnog obreda. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Križa na groblju . . . . . . . . . . . . . . . . rata i kuge 1737-1739. . . . . . . 79 O turskom kupatilu . . . . . . . 82 O postavljanju kamena temeljca za somborski samostan . . . . 101 [1751] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82 O nesreći zemljotresa. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112 [1757] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116 Sadržaj 209 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111 [1755] . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 Služba Bone Mihaljevića u Somboru i poslednje godine franjevačkog samostana . . . . . 112 [1756] . . . . . . . . . . 83 [1749] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80 O kapelici Sv. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84 [1750] . .SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. . . . . . . . . . . . . . . 75 O položaju starog utvrđenja Sombor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115 [1760] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105 [1753] . . . . . . 110 [1754] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . O SOMBORSKOJ HRONICI FRA BONE MIHALJEVIĆA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68 IZVOD HRONIKE ČASNOG SAMOSTANA SLOBODNOG I KRALJEVSKOG GRADA SOMBORA . 57 Mihaljevićeva hronika kao istorijski izvornik . . . . . . . . . 103 [1752] . . . . . 78 O turskim mošejama koje narod zove džamijama . . . . . . . . . . . . 38 Spisateljski rad Bone Mihaljevića: hronika i spev . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 Istorijat franjevačkog reda u Somboru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77 O starim crkvama ovog grada. . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130 [1769] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145 [1776] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127 [1768] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 197 210 . . 120 [1764] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149 [1779] . . . . . . . . . . 171 [1783] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142 [1775] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 185 [1786] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138 [1773] . . . 156 [1781] . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161 [1782] . 142 [1774] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193 KRIPOST POSLI SMRTI ŽIVI PIVAOC PUTNIK SOMBORSKI PUTUJUĆI PRIPIVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153 [1780] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123 [1766] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122 [1765] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146 [1777] . . . . 119 [1763] . . . . . . . . . . . . . . . . 135 [1772] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 176 [1784] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126 [1767] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 179 [1785] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132 [1770] . . . . . . . .SOMBORSKA HRONIKA FRA BONE MIHALJEVIĆA 1717-1787. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 190 Utrošak slobodno ponuđenih dobrotvornih priloga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . [1761] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 148 [1778] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134 [1771] . . . . . . . . . . 117 [1762] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Istorijskom arhivu u Somboru Arhivu Vojvodine u Novom Sadu Franjevačkom samostanu u Baču Arhivu Bač-kiškunske županije u Kečkemetu (Mađarska) Objavljivanje knjige pomogli su: Grad Sombor Sava Stojkov Zahvaljujemo se na saradnji: .

210 str. Милан [уредник] а) Михаљевић."Сомборска хроника" б) Фрањевци . : ilustr. Бона (1742-1788) . Степановић. в. . 32 : 929 Mihaljević B.Sombor : Bunjevačko kolo : Istorijski arhiv. . 2012 (Petrovaradin : Simbol). 24 cm Tiraž 500. 113 Sombor) "17" SOMBORSKA hronika fra Bone Mihaljevića 1717-1787 / priredio Milan Stepanović. COBISS. Нови Сад 272-789 . .18.CIP .SR-ID 274354695 . 32 (497 . ISBN 978-86-914925-1-9 1. 272-789 .Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске.Сомбор .