Univerzitet u Nišu

Elektronski fakultet






Ljubiša M. Kocić




Funkcije više promenljivih








Edicija: Pomoćni udžbenici
2008







ii

Dr Ljubiša M. Kocić, redovni profesor Elektronskog fakulteta u Nišu
FUNKCIJE VIŠE PROMENLJIVIH

Izdavač:
Elektronski fakultet u Nišu, P. fah 73, 18000 Niš, http://www.elfak.ni.ac.yu
Recenzenti:
Prof. dr Gradimir V. Milovanović, red. prof. Elektronskog fakulteta u Nišu,
Prof. dr Miodrag S. Petković, red. prof. Elektronskog fakulteta u Nišu,
Prof. dr Lidija V. Stefanović, red. prof. Elektronskog fakulteta u Nišu,
Glavni i odgovorni urednik: Prof. dr Zoran Perić

Odlukom Nastavno-naučnog veća Elektronskog fakulteta u Nišu, br. 07/05-015/07-004 od
28.06.2007, rukopis je odobren za štampu kao pomoćni udžbenik.

ISBN 978-86-85195-50-1

CIP – Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
517.51 (075.8)
KOCIĆ, Ljubiša M.
Funkcije više promenljivih / Ljubiša M. Kocić – Niš : Elektronski fakultet, 2008 (Niš :
Unigraf). – IX, 95 str. : graf. prikazi, tabele ; 24 cm. – (Edicija Pomoćni udžbenici / Elektron-
ski fakultet Niš)
Na vrhu naslovne strane: Univerzitet u Nišu. – Tiraž 300
ISBN 978-86-85195-50-1.
a) Teorija funkcija
COBISS.SR – ID 148029452



Preštampavanje ili umnožavanje ove knjige nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti izdavača


Štampa: “UNIGRAF”, Niš
Tiraž: 300 primeraka




iii



Ljubiša M. Kocić








Funkcije više promenljivih


















iv





































v







Посвећeнo Светлани и Марији



















vi


























PREDGOVOR

vii






Ovaj udžbenik sadrži izbor gradiva iz predmeta Funkcije više promenljivih,
neizostavnog dela kursa Matematike II, koji je, moguće i pod drugačijim
imenima, ali neprekidno, sastavni deo gardiva za studente druge godine svih
fakulteta elektrotehničkog ili informatičkog usmerenja, pa tako i Elektronskog
fakultetu u Nišu. Autor je ovaj tekst stoga namenio budućim inženjerima ovih
struka, ali ga, svakako, mogu koristiti i studenti drugih tehničkih profila.
Tekst je prirodno podeljen na dva dela, na teorijski deo i na zbirku rešenih
zadataka. Prvi, teorijski deo, sastoji se od 11 poglavlja koja, zajedno, čine korpus
neophodnog znanja budućeg inženjera elektrotehnike ili informatike. Svako
poglavlje, osim teorije sadrži i adekvatne primere, često ilustrovane slikama, koji
osvetljavaju kompleksnije teorijeske detalje. Primeri i slike su najvećim delom
urađene primenom softvera MATHEMATICA.
Drugi deo udžbenika je metodološka zbirka zadataka koji prate teoriju i od
kojih je najveći deo kompletno rešen.
Rukopis je u celini pročitao Zvezdan Marjanović i svojim sugestijama je
doprineo poboljšanju kvaliteta teksta. Ovom prilikom autor mu se zahvaljuje.
Autor takođe duguju izuzetnu zahvalnost recenzentima, čije su primedbe u
mnogome doprinele kvalitetu ovog teksta.



U Nišu, maja 2007.

Autor

Lјubiša M. Kocić










viii


































SADRŽAJ

ix
Funkcije više promenljivih

1. Prostor 
n
| 1
2. Pojam funkcije više promenljivih | 3
3. Granična vrednost i neprekidnost | 6
4. Parcijalni izvodi | 8
5. Parcijalni izvodi složenih funkcija | 12
6. Izvodi i diferencijali višeg reda | 15
7. Izvodi višeg reda složenih funkcija | 19
8. Tejlorova formula | 21
9. Ekstremumi funkcija više promenljivih | 23
10. Uslovni ekstremumi funkcija više promenljivih | 29
11. Lagranžov metod | 35


Zadaci

1. Pojam funkcije više promenljivih | 41
2. Granična vrednost i neprekidnost | 50
3. Parcijalni izvodi | 56
4. Parcijalni izvodi složenih funkcija | 65
5. Izvodi i diferencijali višeg reda | 71
6. Tejlorova formula | 75
7. Ekstremumi funkcija više promenljivih | 78
8. Uslovni ekstremumi funkcija više promenljivih | 83
9. Lagranžov metod | 88

1
FUNKCIJE VIŠE PROMENLJIVIH


1. Prostor 
n


Definicija 1. Skup 
n
svih uređenih n-torki X = (x
1
, x
2
,..., x
n
) realnih brojeva
naziva se realni n-dimenzionalni prostor. X je tačka prostora 
n
dok su realni
brojevi x
1
, x
2
,..., x
n
, koordinate tačke X.

Prostor 
n
snabdeven je pravouglim Dekartovim koordinatnim sistemom. Za n =
2 prostor 
n
je ravan (
2
), a za n = 3 je trodimenzionalni prostor (
3
). Kod nas su
u upotrebi desni koordinatni sistemi.

Definicija 2. Tačke X i Y = (y
1
, y
2
,..., y
n
) su koincidentne (poklapaju se) ako i
samo ako je x
i
= y
i
, i = 1,..., n i tada se piše X ªY. U suprotnom, tačke su
nekoincidentne, X TY.

Dvema tačkama X i Y iz prostora 
n
može se pridružiti nenegativan realan broj
d(X, Y) koji zadovoljava uslove
1. d(X, Y) = 0 ñ X ªY,
2. d(X, Y) = d(Y, X),
3. d(X, Y) § d(X, Z) + d(Z, Y)
i koji se naziva rastojanjem tačaka X i Y. Tada se kaže da je prostor 
n
snabdeven
metrikom d ili da je (
n
, d) metrički prostor.
Uobičajena metrika u prostoru 
n
je Euklidova metrika, najkraćeg pravolinijskog
rastojanja
(1)
1/ 2
2 2 2
2 1 1
1
( , ) ( ) ... ( ) ( )
n
n n k k
k
d X Y x y x y x y
=
⎛ ⎞
= − + + − = −
⎜ ⎟
⎝ ⎠

.
Takođe, koristi se opštija, tzv.
p
l - metrika definisana sa
(2)
1/
1
( , ) | | , 0
p
n
p
p k k
k
d X Y x y p
=
⎛ ⎞
= − >
⎜ ⎟
⎝ ⎠

.
Za p = 2,
p
l - metrika se svodi na Euklidovu metriku d
2
.
Skup tačaka iz 
n
može biti tako organizovan da čini površ. Jedna od
najznačajnijih površi u n-dimenzionalnom metričkom prostoru je sfera. Euklidova


2
sfera sa centrom u tački A = (a
1
, a
2
,..., a
n
) poluprečnika R se definiše kao skup
tačaka X iz 
n
koje zadovoljavaju uslov d
2
(X, A) = R. Iz (1) sleduje njena
jednačina
2 2 2 2
1 1 2 2
( ) ( ) ... ( )
n n
x a x a x a R − + − + + − = .
Generalizacija sfere je p-sfera d
p
(X, A) = R, tj.

1 1 2 2
| | | | ... | | , 0, 0.
p p p p
n n
x a x a x a R R p − + − + + − = > >

Primer. Na slici su dati primeri dvo- i tro-dimenzionalnih p-sfera. Površ p-
sfere poluprecnika R, deli prostor 
n
na dva dela. Prvi, unutrašnjost p-sfere, koji
se definiše nejednakošću d
p
(X, A) < R i drugi deo, spoljašnost p-sfere, definisan sa
d
p
(X, A) > R. Unutrašnjost p-sfere zajedno sa sferom označava se sa K(A, R), i
definiše se nejednakošću d
p
(X, A) ≤ R. ó


Slika1. Jedinične p-sfere za 2- i 3-dimenzionalni prostor i razne vrednosti p

U daljem tekstu, koristićemo Euklidovu metriku d
2
.

Definicija 3. Neka je A œ 
n
. Skup K(A, ε) = {X œ 
n
: d
2
(X, A) § ε }, naziva se
sferna ε-okolina tačke A. Poluprečnik okoline je ε > 0.

Definicija 4. Tačka A œ 
n
je granična tačka skupa S Õ 
n
ako proizvoljna sferna
ε-okolina K(A, ε) sadrži bar još jednu tačku iz S. Skup koji sadrži sve svoje
granične tačke je zatvoren.

3

Slika 2.
Na Slici 2, prikazan je primer skupa S kod koga su tačke A i B granične, a
tačka C to nije. Primer zatvorenog skupa je sferna ε-okolina neke tačke.
Napomena. Granična tačka se takođe zove i tačka nagomilavanja datog skupa.


2. Pojam funkcije više promenljivih

Definicija 5. Svako preslikavanje f proizvoljnog podskupa prostora 
n
u podskup
D
f
prostora  je realna funkcija n promenljivih. Posdkup D
f
naziva se domen
funkcije f, a njegova slika,
1
f
D

= {f(X), X œ D
f
} je kodomen funkcije f.

Uobičajeni način pisanja je :
n
f →   ili preciznije
1
:
f f
f D D

→ a takođe
1 2
( ) ( , ,..., )
n
y f X f x x x = = .

Primer 1. Sledeće funkcije jedne, dve i tri promenljivih se pojavljuju u fizici.
a. Štefan-Bolcmanov zakon
4
* j cT = (c je konstanta), daje ukupnu
energiju koja se izrači sa jedinične površine crnog tela kao funkciju
jedne promenljive -termodinamičke temperature T;
b. Omov zakon
V
I
R
= , daje struju kao funkciju dve promenljive, napona
(V) i otpornosti (R) električnog kola;
c. Rad električne struje
2
A RI t = je funkcija tri promenljive: otpornosti R,
intenziteta struje I i vremena t;



4
U inženjerskim primenama uglavnom srećemo funkcije dve i tri promenljive.
Funkciju dve promenljive,
2
: f →   ćemo, jednostavnosti radi, označavati sa
( , ), ( , )
xy
z f x y x y D = ∈ , pri čemu je domen D
xy
Õ 
2
, a funkciju tri promenljive
3
: f →   sa ( , , ), ( , , )
xyz
u f x y z x y z D = ∈ , sa domenom D
xyz
Õ 
3
. Funkcija
dve promenljive može se, u Dekartovom koordinatnom sistemu {(x, y, z)},
prikazati grafički fragmentom površi ( ) { }
, , ( , ) , ( , )
xy
x y f x y x y D Γ = ∈ .
Primer 2. Na Slici 3, dat je fragment površi Γ , koji predstavlja grafik
funkcije

(3) f(x, y) = 2 + e
− x / 3 − y/ 4
cos(3.2 x) cos(1.4 y)
na pravougaonom domenu D
xy
= [a, b] μ [c, d]. ó

Slika 3. Grafik funkcije dve promenljive na pravougaonom domenu

Pored 3D grafika, za prikaz površi z = f(x, y), koristi se projekcija nivo-linija
datog fragmenta površi na (x, y)-ravan.

Definicija 6. Neprazan skup tačaka
{ }
( , ) | ( , )
C xy
N x y D f x y C = ∈ = , naziva se
nivo-linija na visini z = C, grafika Γ funkcije f(x, y) na domenu D
xy
.
5

Fragment grafika neprekidne
funkcije f(x, y) nad domenom D
xy
može
se prikazati skupom nivo-linija
{ }
1 2
, , ...,
m
C C C
N N N koji odgovara nizu
konstanti C
1
< C
2
< ...< C
m
, koje se
biraju tako da pokrivaju interval od
minimalne do maksimalne vrednosti
funkcije f na datom domenu (videti
Teoremu 1). Tipično, bira se C
1
= min f,
C
m
= max f, i pritom je C
i+ 1
– C
i
=
Const., i = 1,..., m −1. Geometrijski
gledano, skup nivo linija se dobija u
preseku niza paralelnih ravni z = C
i
sa
fragmentom površi z = f(x, y) na
domenu D
xy
.

Primer 3. Na Slici 4 prikazan je skup od jedanaest nivo linija za funkciju
definisanu jednakošću (3), na pravougaonom domenu [a, b] μ [c, d]. Na Slici 5
(levo) data je projekcija nivo-linija sa Slike 4. ó

Primena nivo-linija u kartografiji je opšte poznata (Slika 5, desno). Linije
iste visine reljefa nazivaju se izohipse a linije iste dubine izobate.


Slika 6. Levo. Nivo-linije, projekcija; Desno. Primena u kartografiji: izohipse




Slika 4. Nivo-linije funkcije (3)


6
3. Granična vrednost i neprekidnost

Definicija 7. Funkcija f(x
1
, ..., x
n
) = f(X) ima u tački A = (a
1
,..., a
n
) œ D
f
Õ 
n

graničnu vrednost jednaku L ako je
a) A granična tačka domena D
f
funkcije f;
b) Za proizvoljno ε > 0, postoji neko δ = δ (ε), takvo da X œ K(A, δ)…D
f
, X
∫ A, povlači f(A) œ K(L, ε), što se označava sa
lim ( )
X A
f X L

= ,
pri čemu oznaka X Ø A znači x
1
Ø a
1
, ..., x
n
Ø a
n
.

Definicija 8. Niz tačaka A
1
, A
2
,..., A
k
, ..., iz 
n
konvergira ka tački A œ 
n
, ako se
za svako ε > 0 može odrediti N(ε) > 0, takvo da A
k
œ K(A, ε) za k > N(ε).

Definicija 9. (Hajne-Borel) Funkcija f(X) = f(x
1
, ..., x
n
) u tački A = (a
1
,..., a
n
) ima
graničnu vrednost L ako za svaki niz {A
k
} važi implikacija

lim lim ( )
k k
k k
A A f A L
→∞ →∞
= ⇒ = .
Primer 1. Ukoliko postoji, naći graničnu vrednost funkcije
2 2
( , )
x y
f x y
x y
=
+
u proizvoljnoj tački A = (a, b).
Rešenje. Ako je (a, b) ∫ (0, 0), tada

L =
2 2
lim ( , )
x a
y b
ab
f x y
a b


=
+
.
Ako je (a, b) = (0, 0), tada (x, y) Ø (0,
0), s tim da se približavanje tačke (x, y)
koordinatnom početku može odvijati
na beskonačno mnogo načina, na
primer po pravcima y = k x, (k œ )
(Sl. 6). U ovom slučaju je
2 2 2 2
0 0
lim ( , ) lim
1
x x
y kx y kx
x y k
f x y
x k x k
→ →
= =
= =
+ +
,
što znači da granična vrednost zavisi od
koeficijenta pravca k prave po kojoj se
tačka (x, y) približava koordinatnom

Slika 6. Približavanje koordinat-
nom početku po pravoj
7
početku, dakle, jedinstvena granična vrednost ne postoji. ó

Ovaj primer pokazuje da granična vrednost može da zavisi od pravca
približavanja graničnoj tački A. U tom smislu, posebno su važni pravci
koordinatnih osa. Tako se, u slučaju funkcije dve promenljive f(x, y), granična
vrednost u tački A = (a, b) može računati tako da najpre y Ø b (dok je x ∫ a
fiksirano) a zatim x Ø a, što se piše
( )
lim lim ( , )
x a y b
f x y
→ →
, ili obrnuto, da najpre x Ø a
(dok je y ∫ b fiksirano) a zatim y Ø b, što se piše
( )
lim lim ( , )
y b x a
f x y
→ →
. Ovakvi
limesi se zovu sukcesivni (uzastopni) a za razliku od njih, granična vrednost iz
Definicije 9 se zove simultana (istovremena). Postojanje sukcesivnih graničnih
vrednosti i njihova jednakost ne povlači postojanje simultane granične vrednosti,
kao što pokazuje sledeći primer:
Primer 2. Pokazati da za funkciju
2 2
2 2 2
( , )
( )
x y
f x y
x y x y
=
+ −
, u tački A =
(0, 0) postoje jednake sukcesivne granične vrednosti
( ) ( )
0 0 0 0
lim lim ( , ) lim lim ( , ) 0
x y y x
f x y f x y
→ → → →
= = , ali da simultana granična vrednost
0
0
lim ( , )
x
y
f x y


ne postoji.
Rešenje. Neka je x konstanta različita od 0. Sada je
2 2
2 2 2 2
0 0
0
lim ( , ) lim 0
( )
y y
x y
f x y
x y x y x
→ →
= = =
+ −
.
Slično, ako je y ∫ 0, imamo
2 2
2 2 2 2
0 0
0
lim ( , ) lim 0
( )
x x
x y
f x y
x y x y y
→ →
= = =
+ −
,
tako da je
( )
0 0
lim lim ( , ) 0
x y
f x y
→ →
= sukcesivna granična vrednost kada najpre y Ø 0,
a zatim x Ø 0. Slično, sukcesivna granična vrednost kada najpre x Ø 0, a zatim y
Ø 0, je
( )
0 0
lim lim ( , ) 0
y x
f x y
→ →
= . Dakle, sukcesivne granične vrednosti u tački (0, 0)
su jednake.
Međutim, ako x i y istovremeno teže ka 0 po pravcu y = x, imaćemo


8
L
1
=
4
4
0 0
lim ( , ) lim 1
x x
y x
x
f x y
x
→ →
=
= = ,
dok ako teže nuli po pravcu y = − x, biće
L
2
=
( )
4 4 2
4 2 2 2 2
0 0 0 0
lim ( , ) lim lim lim 0
4 4 4
x x x x
y x
x x x
f x y
x x x x x
→ → → →
=−
= = = =
+ + +
.
Kako je L
1
∫ L
2
, simultana granična vrednost ne postoji.

Definicija 10. Funkcija f definisana u okolini tačke A œ 
n
je neprekidna u toj
tački, ako se za svako ε > 0 može odrediti δ = δ (ε) > 0, tako da važi

( , ) ( ) ( , ) X K A f X K A δ ε ∈ ⇒ ∈ .

Funkcija f je neprekidna na skupu D Õ 
n
, ako je neprekidna u svakoj tački tog
skupa.

Neka je D zatvoren, ograničen podskup prostora 
n
. Osnovne osobine neprekidne
funkcije f definisane na D su date u sledećim teoremama:

Teorema 1. (Vajerštras) Funkcija f neprekidna na D, ograničena je na D, tj.
postoje realne konstante a i b takve da je a ≤ f(X) ≤ b.

Teorema 2. Postoji bar jedna tačka iz D u kojoj neprekidna funkcija f ima
najveću i bar jedna tačka u kojoj ima najmanju vrednost na D.

Teorema 3. Ako su A i B tačke iz D u kojima funkcija f : D Ø 
n
ima različite
vrednosti f(A) ∫ f(B), tada u D postoji bar jedna tačka C takva da je f(C) œ [m,
M], gde je m = min{ f(A), f(B)} i M = max{ f(A), f(B)}.



4. Parcijalni izvodi

Neka je funkcija f(X) = f(x
1
, ..., x
n
) œ  definisana u okolini tačke A = (a
1
,..., a
n
).

Definicija 11. Razlika Δx
k
= x
k
− a
k
, naziva se priraštajem promenljive x
k
, a
razlika
1 1
( ) ( ,..., ,..., ) ( ,..., ,..., )
k k k n k n
f A f a a x a f a a a Δ = + Δ −
9
parcijalnim priraštajem funkcije f(X) u tački A po promenljivoj x
k
.

Definicija 12. Ukoliko postoji, granična vrednost
1 1
0
( ) ( ,..., ,..., ) ( ,..., ,..., )
lim lim
k k k
k k n k n
k k k
x x a
f A f a x a f a a a
x x a
Δ → →
Δ −
=
Δ −
,
naziva se parcijalnim izvodom funkcije f po promenljivoj x
k
u tački A i označava
se sa
( )
k
f A
x


ili sa ( )
k
x
f A . Formalno gledano, izraz
( )
k
f A
x


nije korektan, već je to
samo skraćeni zapis za korektniju verziju
( )
k
X A
f X
x
=


.

Primer 1. U proizvoljnoj tački 
3
naći parcijalne izvode funkcije

( , , )
x y z
f x y z x y z e = .

Rešenje. Parcijalni izvod po x podrazumeva fiksiranje druge dve
promenljive na konstantne vrednosti, tako da je

(1 )
x y z x y z x y z
f
y z x y z y z y z x y z
x
e e e

= + ⋅ = +

.

Zbog simetrije funkcije u odnosu na promenljive, izvodi po y i z se nalaze
cikličnom zamenom promenljivih

(1 ), (1 )
x y z x y z
f f
x z x y z x y x y z
y z
e e
∂ ∂
= + = +
∂ ∂
. ó

Definicija 13. Proizvod
k
k
k
x
f
x d f
x

Δ =

naziva se parcijalni diferencijal funkcije
f po promenljivoj x
k
. Razlika ( ) ( ) f f X f A Δ = − , naziva se totalnim priraštajem
funkcije f u tački A.

Definicija 14. Funkcija f(X) = f(x
1
, ..., x
n
) definisana u okolini tačke A = (a
1
,...,
a
n
), naziva se diferencijabilnom u toj tački ako se njen totalni priraštaj Δf može
napisati u obliku



10
(4) ( ) ( ) ( ) ( ) ( , ) f f X f A L X X d X A ω Δ = − = + ,
gde je
1
( )
n
k k
k
L X p x
=
= Δ

, pri čemu su p
k
brojni koeficijenti, i gde ω(X)Ø0 kad
XØA. Izraz L(X) = df se naziva totalnim diferencijalom funkcije f u tački A.

Teorema 4. Funkcija f(X) diferencijabilna u tački, neprekidna je u toj tački.

Teorema 5. (Potrebni uslovi diferencijabilnosti) Ako je funkcija f(X)
diferencijabilna u tački A, tada postoje svi parcijalni izvodi
( )
k
f A
x


u toj tački, a
totalni diferencijal ima oblik
1 1
( ) ( )
( )
n n
k k
k k
k k
f A f A
df A x dx
x x
= =
∂ ∂
= Δ =
∂ ∂
∑ ∑
.
Teorema 6. (Dovoljni uslovi diferencijabilnosti) Ako funkcija f(X) ima u okolini
tačke A neprekidne parcijalne izvode po svakoj promenljivoj, tada je ona
diferencijabilna u toj tački.
Primer 2. Proveriti diferencijabilnost funkcije
2 2
( , ) f x y x y = + ,
u tački (0, 0).
Rešenje. Kako je
2
0 0
0
(0, 0) ( , 0) (0, 0)
lim lim
1, 0
| |
lim
1, 0
x x
x
f f x f x
x x x
x
x
x x
→ →

+

∂ −
= =

+ → ⎧
= =

− →


to znači da limes ne postoji, dakle
(0, 0) f
x


ne postoji. Sličan rezultat se dobija za
(0, 0) f
y


. Funkcija nije diferencijabilna u (0, 0). ó
Geometrijska interpretacija parcijalnih izvoda funkcije dve promenljive. Posma-
trajmo fragment grafika diferencijabilne funkcije z = f(x, y) u tački A(x
0
, y
0
) œ D
f
.
Ako se u funkciji f(x, y) promenljiva y fiksira na vrednost y
0
tada se ona svodi na
11
funkciju promenljive x, ϕ (x) = f(x, y
0
), a njen grafik je kriva koja se dobija u
preseku fragmenta površi i ravni y = Const = y
0
.


Slika 7. Geometrijska interpretacija parcijalnog izvoda po x

Ako je α ugao između tangente i pozitivnog smera x-ose, nagib tangente, na ovu
krivu u tački A, tgα u odnosu na pozitivan smer x-ose je parcijalni izvod f '
x
(A)
(Slika 7).


Slika 8. Geometrijska interpretacija parcijalnog izvoda po y
Takođe, fiksiranjem x = x
0
, funkcija z = f(x, y) se svodi na funkciju promenljive y,
ψ (y) = f(x
0
, y), a nagib tangente na tu krivu koja leži u ravni x = x
0
je parcijalni
izvod
( )
'( ) tg
y
f A
f A
y
β

= =

(Slika 8).
Prema Teoremi 5, totalni diferencijal funkcije z = f(x, y) u tački A(x
0
, y
0
) je

(5)
0 0 0 0
0 0
( , ) ( , )
( , ) ( ) ( )
f x y f x y
dz df x y x x y y
x y
∂ ∂
= = − + −
∂ ∂
,



12
a kako je, na osnovu jednakosti (4),
0 0
( , ) ( , ) z z x y z x y dz Δ = − ≈ , sleduje, iz (5),
da je

(6)
0 0 0 0
( ) ( )
( , ) ( , ) ( ) ( )
f A f A
z x y z x y x x y y
x y
∂ ∂
− ≈ − + −
∂ ∂
,

s tim da se znak nejednakosti može zameniti jednakošću ako je f(x, y) linearna
funkcija po x i y. Međutim, ukoliko f(x, y) nije linearna, tada je

(7)
0 0 0 0
( ) ( )
( , ) ( , ) ( ) ( )
f A f A
z x y z x y x x y y
x y
∂ ∂
− = − + −
∂ ∂


jednačina tangentne ravni funkcije f u tački A.


5. Parcijalni izvodi složenih funkcija

Neka je f(x
1
, ..., x
n
) realna funkcija definisana na D Õ 
n
, i neka je svaki
argument x
k
funkcija promenljive t,
x
1
= x
1
(t), ..., x
n
= x
n
(t), t œ [α, β].
Pri promeni t od α do β, n−dimenzionalna tačka X opisuje trajektoriju Γ u domenu
D. Svakoj tački trajektorije Γ odgovara realan broj f(x
1
(t), ..., x
n
(t)) = ϕ(t) čime se
ostvaruje preslikavanje [α, β ]Ø, koje se naziva parametarska kriva.
Koordinate x
1
, ..., x
n
, se zovu posredne promenljive. Jedan primer parametarske
krive prikazan je na Slici 9.


Slika 9. Trajektorija tačke x
1
(t) = cos t, x
2
(t) = sin 2t, x
3
(t) = cos 2t, u

3
prostoru kad se t menja u intervalu [0, 2π]
13


Teorema 7. Ako su funkcije f, x
1
, ..., x
n
, diferencijabilne, i ϕ(t) = f(x
1
(t), ..., x
n
(t))
tada postoji izvod
(8)
1
1
'( ) ...
n
n
d f dx f dx
t
dt x dt x dt
ϕ
ϕ
∂ ∂
= = + +
∂ ∂
.
Dokaz. Na osnovu Definicije 14, priraštaj funkcije f se može napisati u
obliku
(9)
0
1
( )
( )
( ) ( , )
n
k
k
k
t t
f A
f x X d X A
x
ρ
ω
=
Δ

Δ = Δ +



,
gde je A = (x
1
(t
0
), ..., x
n
(t
0
)), t
0
œ [α, β ] i
0
( ) 0 t ρ → , kad
0
t t → . Deljenjem (9)
sa
0
t t t Δ = − i nalaženjem granične vrednosti, dobija se
0
0 0 0
1
0
1 1
lim lim lim ( )
lim ,
n
k
t t t
k
n n
k
t
k k
k
k
k k
d f f x
t
dt t x t
dx
f x f
x t x dt
ϕ
ρ
Δ → Δ → Δ →
=
Δ →
= =
Δ ∂ Δ
= = +
Δ ∂ Δ
∂ Δ ∂
⎛ ⎞
= =
⎜ ⎟
∂ Δ ∂
⎝ ⎠

∑ ∑

što je (8). á
Primer. Pokazati da izraz
2 2
2 2
( , )
y x
a b
f x y e
+
= , pri čemu je
2
1
at
x
t
=
+
,
2
1
b
y
t
=
+
, ne zavisi od promenljive t.

Rešenje. Primenjujući formulu (8) na funkciju ϕ(t) = f(x(t), y(t)) dobijamo
( ) ( )
2 2 2 2
2 2 2 2
2 3/ 2 2 3/ 2
2 2
2 2
( )
1 1
x y x y
a b a b
f dx f dy x a y bt
t e e
x dt y dt a b
t t
ϕ
+ +
∂ ∂
′ = + = −
∂ ∂
+ +

( )
2 2
2 2
3/ 2
2
2
0
1
x y
a b
e t y x
a b
t
+
⎛ ⎞
= − =
⎜ ⎟
⎝ ⎠
+
,
što znači da je funkcija ϕ konstanta, dakle f ne zavisi od t. ó




14
Neka je f(x
1
, ..., x
n
) realna funkcija definisana na D Õ 
n
, i neka su posredne
promenljive x
k
funkcije od u i v,
x
1
= x
1
(u, v), ..., x
n
= x
n
(u, v), (u, v) œ D
uv
,
tako da je
( )
1
( , ) ( , ), , ( , )
n
u v f x u v x u v ϕ = … .

Teorema 8. Ako su f kao i x
1
, ..., x
n
diferencijabilne funkcije, tada postoji izvod

(10)
1 1
1 1
... , ... .
n n
n n
f x f x f x f x
u x u x u v x v x v
ϕ ϕ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂
= + + = + +
∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂

Dokaz. Na osnovu Teoreme 5,
1
1
...
n
n
f f
df dx dx
x x
∂ ∂
= + +
∂ ∂
a takođe,
k k
k
x x
dx du dv
u v
∂ ∂
= +
∂ ∂

za k = 1,..., n, što zamenom i grupisanjem clanova uz du i
dv, daje
(11)
1 1
1 1
... ...
n n
n n
f x f x f x f x
df du dv
x u x u x v x v
⎛ ⎞ ⎛ ⎞
∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂
= + + + + +
⎜ ⎟ ⎜ ⎟
∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂
⎝ ⎠ ⎝ ⎠
.


S druge strane, funkcija f posredstvom promenljivih x
k
postaje zavisna samo od
dve promenljive u i v tako da je
df d du dv
u v
ϕ ϕ
ϕ
∂ ∂
= = +
∂ ∂
,
što upoređivanjem sa (11) daje (10).

á

Indukcijom se može dokazati opštiji stav

Teorema 9. Ako je f diferencijabilna funkcija promenljivih x
1
, ..., x
n
, od kojih je
svaka takođe diferencijabilna funkcija promenljivih t
1
, ..., t
m
, pri čemu je

( )
1 1 1 1
( , , ) ( , , ), , ( , , )
m m n m
t t f x t t x t t ϕ = … … … …

tada je
1
1
...
n
k k n k
f x f x
t x t x t
ϕ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂
= + +
∂ ∂ ∂ ∂ ∂
, k = 1, ... , m.
15
Primer. Izračunati
z
x


i
z
y


ako je
2
( , ) sin(3 )
u
z u v e v = , i pritom je
2
u xy y = − ,
2 2
v x y = + .
Rešenje. Imamo
2 2
2 2
2 sin(3 ) 3 cos(3 )
u u
z z u z v x
e v y e v
x u x v x
x y
∂ ∂ ∂ ∂ ∂
= + = ⋅ + ⋅
∂ ∂ ∂ ∂ ∂
+

2
2
2( ) 2 2
2( ) 2 2
2 2
3 cos(3 )
2 sin(3 )
xy y
xy y
xe x y
ye x y
x y


+
= + +
+
,
kao i
z z u z v
y u y v y
∂ ∂ ∂ ∂ ∂
= + =
∂ ∂ ∂ ∂ ∂

2 2
2 2
2 sin(3 ) ( 2 ) 3 cos(3 )
u u
y
e v x y e v
x y
= ⋅ − + ⋅
+

2
2( ) 2 2
2( 2 ) sin(3 )
xy y
x y e x y

= − + +
2
2( ) 2 2
2 2
3 cos(3 )
xy y
ye x y
x y

+
+
+
. ó



6. Izvodi i diferencijali višeg reda

Parcijalni izvodi
k
f
x


funkcije f(x
1
, ..., x
n
), su takođe funkcije od n promenljivih
x
1
, ..., x
n
,

tako da se od njih ponovo mogu tražiti novi izvodi, na primer
2
i i k k
f f
x x x x
⎛ ⎞
∂ ∂ ∂
=
⎜ ⎟
⎜ ⎟
∂ ∂ ∂ ∂
⎝ ⎠
, i ovakvi izvodi za i k ≠

se nazivaju mešoviti izvodi drugog
reda. Ukoliko je i = k tada je
2 2
2
i i i
f f
x x x
∂ ∂
=
∂ ∂ ∂
, i = 1, ... , n.

U slučaju funkcije dve promenljive, imamo shemu


16
2 2 2 2
2 2
( , ) ,
f f
f x y
x y
x y x y
f f f f
x y x x y y
∂ ∂
⎯⎯→
∂ ∂
↓ ↓
∂ ∂ ∂ ∂
∂ ∂ ∂ ∂
↓ ↓
∂ ∂ ∂ ∂
∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂
, _
, _


Skraćeno, može se pisati
2 2
2
, ,
xx xy
f f
f f
x x y
∂ ∂
= =
∂ ∂ ∂

2 2
2
,
yx yy
f f
f f
y x y
∂ ∂
= =
∂ ∂ ∂
.

Primer 1. Naći izvode drugog reda funkcije z = x
3
y
4
.

Rešenje.
2 4 3 3
4 3 2
3 3 2 3
3 , 4 ,
6 , 12 ,
(4 ) 12 ,
x y
xx yy
xy y
z x y z x y
z x y z x y
z z x y x y
x y
= =
= =
∂ ∂
= = =
∂ ∂

2 4 2 3
(3 ) 12 .
yx x
z z x y x y
y y
∂ ∂
= = =
∂ ∂
ó


Vidimo da su u ovom primeru mešoviti izvodi jednaki. Sledeća teorema precizira
uslove pod kojima su mešoviti izvodi jednaki u opštem slučaju.

Teorema 10. Ako je funkcija f (x, y) neprekidna u okolini K(A, ε) tačke A= (x, y)
zajedno sa prvim izvodima ,
f f
x y
∂ ∂
∂ ∂
i mešovitim parcijalnim izvodima
2
f
x y

∂ ∂
i
2
f
y x

∂ ∂
,
tada su mešoviti izvodi u toj tački međusobno jednaki
2 2
f f
x y y x
∂ ∂
=
∂ ∂ ∂ ∂
.
Teorema važi generalno za funkcije n-promenljivih čime se efektivni broj
viših izvoda smanjuje. Na pr., m-tih izvoda takve funkcije ima
m m
n
V n = (broj
varijacija sa ponavljanjem od n elemenata klase m) ali su neki među njima jednaki
17
tako da se broj efektivno svodi na
1
m
n
n m
C
m
+ −
⎛ ⎞
=
⎜ ⎟
⎝ ⎠
. Tako, funkcija dve
promenljive ima m+1 izvoda reda m. Dakle, ona ima tri druga izvoda f
xx
, f
xy
i f
yy
,
četiri treća izvoda f
xxx
, f
xxy
, f
xyy
, f
yyy
itd. Funkcija tri promenljive ima (m+1)( m+2)/2
izvoda reda m itd.
Totalni diferencijal prvog reda za funkciju f(x
1
, ..., x
n
) od n promenljivih
glasi
1 2
1 2
...
n
n
f f f
df dx dx dx
x x x
∂ ∂ ∂
= + + +
∂ ∂ ∂
.
Ponovnim diferenciranjem dobija se
2
1 1
2
1 1
( )
,
n n
k k
k k
k k
n n
k k
k k
k k
f f
d f d df d dx d dx
x x
f f
d x d dx
x x
= =
= =
⎛ ⎞ ⎛ ⎞
∂ ∂
= = = +
⎜ ⎟ ⎜ ⎟
∂ ∂
⎝ ⎠ ⎝ ⎠
⎛ ⎞
∂ ∂
=
⎜ ⎟
∂ ∂
⎝ ⎠
∑ ∑
∑ ∑

jer je drugi diferencijal promenljive x
k
jednak nuli. Ovo se dokazuje na sledeći
način: Neka je y(x) = x. Sleduje 1
dy
dx
= , odakle je
2
2
0
d y
dx
= , što povlači d
2
y = 0.
Kako je y = x dobija se i d
2
x = 0.

Vraćajući se na prethodnu formulu izračunavamo,
2 2
1 1
1 1
... ...
n n
k k n k k k n
f f f f f
d dx dx dx dx
x x x x x x x x x
⎛ ⎞
∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂
= + + = + +
⎜ ⎟
∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂
⎝ ⎠
,
što zamenom u df daje

2 2
2
1
1
1
2 2 2 2
2 2
1 1 2 1 2 2
1 1 2 1
...
( ) ... ( ) 2 ...
n
n k
k
k k n
n n n
n n n
f f
d f dx dx dx
x x x x
f f f f
dx dx dx dx dx dx
x x x x x x
=


⎛ ⎞
∂ ∂
= + +
⎜ ⎟
∂ ∂ ∂ ∂
⎝ ⎠
⎛ ⎞
∂ ∂ ∂ ∂
= + + + + +
⎜ ⎟
∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂
⎝ ⎠



Skraćeno, ovo se može napisati u operatorskom obliku



18
(12)
2
2
1
1
...
n
n
d f dx dx f
x x
⎛ ⎞
∂ ∂
= + +
⎜ ⎟
∂ ∂
⎝ ⎠
.

Primer 2. Za n = 2, tj. za funkciju f(x, y), formula (12) glasi

2
2
2
2
2 2 2
2 2
2 2
2
2 ,
d f dx dx f
x x
dx f dx dy f dy f
x x y y
dx f dxdy f dy f
x x y y
∂ ∂ ⎛ ⎞
= +
⎜ ⎟
∂ ∂
⎝ ⎠
⎛ ⎞ ⎛ ⎞ ∂ ∂ ∂ ∂
⎛ ⎞
= + +
⎜ ⎟ ⎜ ⎟ ⎜ ⎟
∂ ∂ ∂ ∂
⎝ ⎠
⎝ ⎠ ⎝ ⎠
⎛ ⎞ ⎛ ⎞ ⎛ ⎞ ∂ ∂ ∂
= + +
⎜ ⎟ ⎜ ⎟ ⎜ ⎟
∂ ∂ ∂ ∂
⎝ ⎠ ⎝ ⎠ ⎝ ⎠


dakle,
2 2 2
2 2 2
2 2
2 .
f f f
d f dx dx dy dy
x y x y
∂ ∂ ∂
= + +
∂ ∂ ∂ ∂
ó

Formula (12) se lako uopštava na k-ti diferencijal

(13)
1
1
...
n
n
k
k
d f dx dx f
x x
⎛ ⎞
∂ ∂
= + +
⎜ ⎟
∂ ∂
⎝ ⎠
.

Primer 3. Neka je z = arctg(x/y). Odrediti (dz)
2
− d
2
z.

Rešenje. Neposredno izračunavamo
2 2 2 2 2 2
2 2 2 2 2
2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2
, ,
2 2
, ,
( ) ( ) ( )
z y z x y dx xdy
dz
x x y y x y x y
z xy z x y z xy
x x y x y x y y x y
∂ ∂ − −
= = =
∂ + ∂ + +
∂ − ∂ − ∂
= = =
∂ + ∂ ∂ + ∂ +


odakle sleduje
19
2 2 2
2 2 2
2 2
2 2 2 2
2 2 2
2
2 ( ) 2( )
,
( )
f f f
d z dx dxdy dy
x x y y
xy d y d x x y dxdy
x y
∂ ∂ ∂
= + +
∂ ∂ ∂ ∂
− + −
=
+

tj.
2 2 2 2 2 2 2 2
2 2
2 2 2
2 ( ) 2( )
( ) .
( )
y dx xy d x d y x dy x xy y dxdy
dz d z
x y
+ − + − + −
− =
+
ó


7. Izvodi višeg reda složenih funkcija

Neka je z = f(u, v) funkcija promenljivih u i v koje su funkcije od x i y, tj.
( , ), ( , ) u u x y v v x y = = . Na taj način, z je složena funkcija promenljivih x i y, tako
da je
( )
( , ), ( , ) z f u x y v x y = . Na osnovu (10) imamo
, ,
z f u f v z f u f v
x u x v x y u y v y
∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂
= + = +
∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂

odakle se mogu naći drugi izvodi f
xx
i f
yy

2
2
2 2 2 2 2
2 2 2 2
2 2
2 ,
z z f u f v
x x x x u x v x
f u f u v f v f u f v
u x u v x x v x u x v x
∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂
⎛ ⎞ ⎛ ⎞
= = +
⎜ ⎟ ⎜ ⎟
∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂
⎝ ⎠ ⎝ ⎠
∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂
⎛ ⎞ ⎛ ⎞
= + + + +
⎜ ⎟ ⎜ ⎟
∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂
⎝ ⎠ ⎝ ⎠

2
2
2 2 2 2 2
2 2 2 2
2 2
2 ,
z f f u f v
y y y y u y v y
f u f u v f v f u f v
u y u v y y v y u y v y
⎛ ⎞ ⎛ ⎞ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂
= = +
⎜ ⎟ ⎜ ⎟
∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂
⎝ ⎠ ⎝ ⎠
⎛ ⎞ ⎛ ⎞ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂
= + + + +
⎜ ⎟ ⎜ ⎟
∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂
⎝ ⎠ ⎝ ⎠


kao i mešoviti izvod f
xy

2
2 2 2 2 2
2 2
.
f z f u f v
x y y x y u x v x
f u u f u v u v f v v f u f v
u x y u v x y y x v x y u x y v x y
∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ⎛ ⎞ ⎛ ⎞
= = +
⎜ ⎟ ⎜ ⎟
∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂
⎝ ⎠ ⎝ ⎠
⎛ ⎞ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂
= + + + + +
⎜ ⎟
∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂
⎝ ⎠



20
Na sličan način izračunavaju se izvodi trećeg i viših redova.

Primer. Naći drugi diferencijal funkcije (x, y) # f(x
2
+ y
2
, x y), ako je f
dvaput diferencijabilna.

Rešenje. Neka je ϕ (x, y) = f(x
2
+ y
2
, x y), pri čemu je u = x
2
+ y
2
, v = x y.
Najpre nalazimo

2
f u f v f f
x y
x u x v x u v
ϕ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂
= + = +
∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂
,
odakle, diferenciranjem po x dobijamo
2
2
2
f f
x y
x x x x u v
ϕ ϕ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂
⎛ ⎞ ⎛ ⎞
= = +
⎜ ⎟ ⎜ ⎟
∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂
⎝ ⎠ ⎝ ⎠

0
(2 ) 2 ( )
f f f f
x x y y
x u x u x v x v
∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂
⎛ ⎞ ⎛ ⎞
= + + +
⎜ ⎟ ⎜ ⎟
∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂
⎝ ⎠ ⎝ ⎠
¸¸_¸¸

2 2 2 2
2 2
2 2
f f u f v f u f v
x y
u u x u v x u v x v x
⎛ ⎞ ⎛ ⎞ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂
+ + + +
⎜ ⎟ ⎜ ⎟
∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂
⎝ ⎠ ⎝ ⎠

2 2 2 2
2 2
2 2 2 2
f f f f f
x x y y x y
u u u v u v v
⎛ ⎞ ⎛ ⎞ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂
= + + + +
⎜ ⎟ ⎜ ⎟
∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂
⎝ ⎠ ⎝ ⎠

2 2 2
2 2
2 2
2 4 4
f f f f
x xy y
u u u v v
∂ ∂ ∂ ∂
= + + +
∂ ∂ ∂ ∂ ∂
.
Slično, diferenciranjem po y izraza 2
f u f v f f
y x
y u y v y u v
ϕ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂
= + = +
∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂
,
imamo
2
2
2
f f
y x
y y y y u v
ϕ ϕ ⎛ ⎞ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂
⎛ ⎞
= = +
⎜ ⎟ ⎜ ⎟
∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂
⎝ ⎠
⎝ ⎠

2 2 2 2
2 2
2 2
f f u f v f u f v
y x
u u y u v y u v y v y
⎛ ⎞ ⎛ ⎞ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂
= + + + +
⎜ ⎟ ⎜ ⎟
∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂
⎝ ⎠ ⎝ ⎠

2 2 2
2 2
2 2
2 4 4
f f f f
y xy x
u u u v v
∂ ∂ ∂ ∂
= + + +
∂ ∂ ∂ ∂ ∂
.
Najzad, diferenciranjem
x
ϕ ∂

po y (ili
y
ϕ ∂

po x), dobijamo mešoviti izvod
21
2
2
f f
x y
x y y x y u v
ϕ ϕ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂
⎛ ⎞ ⎛ ⎞
= = +
⎜ ⎟ ⎜ ⎟
∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂
⎝ ⎠ ⎝ ⎠


2 2 2 2
2 2
2 2 2
f f f f f
x y x y y x
u u v v u v v
⎛ ⎞ ⎛ ⎞ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂
= + + + +
⎜ ⎟ ⎜ ⎟
∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂
⎝ ⎠ ⎝ ⎠

( )
2 2 2
2 2
2 2
4 2
f f f f
xy x y xy
v u u v v
∂ ∂ ∂ ∂
= + + + +
∂ ∂ ∂ ∂ ∂
.

Dakle, drugi diferencijal je

2 2 2
2 2 2 2
2 2
2 d f d dx dxdy dy
x x y y
ϕ ϕ ϕ
ϕ
∂ ∂ ∂
= = + +
∂ ∂ ∂ ∂

2 2 2
2 2 2
2 2
2 4 4
f f f f
x xy y dx
u u u v v
⎛ ⎞ ∂ ∂ ∂ ∂
= + + + +
⎜ ⎟
∂ ∂ ∂ ∂ ∂
⎝ ⎠

( )
2 2 2
2 2
2 2
2 4 2
f f f f
xy x y x y dxdy
v u u v v
⎛ ⎞ ∂ ∂ ∂ ∂
+ + + + +
⎜ ⎟
∂ ∂ ∂ ∂ ∂
⎝ ⎠

2 2 2
2 2 2
2 2
2 4 4
f f f f
y xy x dy
u u u v v
⎛ ⎞ ∂ ∂ ∂ ∂
+ + +
⎜ ⎟
∂ ∂ ∂ ∂ ∂
⎝ ⎠
. ó


8. Tejlorova formula

Neka je funkcija m-promenljivih f(X) = f(x
1
, ..., x
m
), n+1 puta
diferencijabilna u okolini tačke A = (a
1
, ..., a
m
) œ 
m
. Neka m-torka (h
1
, ..., h
m
)
predstavlja odstupanje tačke X od A, tj. neka je X − A = (x
1
− a
1
, ..., x
m
− a
m
) = (h
1
,
..., h
m
). Tada važi formula

Teorema 11. (Tejlor)
(14)
1
1
1
( ) ( ) ... ( )
1!
m
m
f X f A h h f A
x x
⎛ ⎞
∂ ∂
= + + + +
⎜ ⎟
∂ ∂
⎝ ⎠

1
1
2
1
... ( ) ...
2!
m
m
h h f A
x x
⎛ ⎞
∂ ∂
+ + + +
⎜ ⎟
∂ ∂
⎝ ⎠



22
1
1
1
... ( ) ( ),
!
m n
m
n
h h f A R f
n x x
⎛ ⎞
∂ ∂
+ + +
⎜ ⎟
∂ ∂
⎝ ⎠


pri čemu je R
n
( f ) ostatak. Ukoliko je 0 1 θ < < , tada važi
1 1 1
1
1
1
( ) ... ( ,..., ).
( 1)!
n m m m
m
n
R f h h f a h a h
n x x
θ θ
+
⎛ ⎞
∂ ∂
= + + + +
⎜ ⎟
+ ∂ ∂
⎝ ⎠

Ako za n → +∞, ( ) 0
n
R f → , formula (14) definiše razvoj funkcije f u
polinomijalni red.

Za m = 2, Tejlorova formula za funkciju f(x, y) u okolini tačka A = (a, b)
glasi

(15)
1
( , ) ( , ) ( , )
1!
f x y f a b x y f a b
x y
⎛ ⎞ ∂ ∂
= + Δ + Δ +
⎜ ⎟
∂ ∂
⎝ ⎠

2
1 1
( , ) ... ( , ) ( )
2! !
n
n
x y f a b x y f a b R f
x y n x y
⎛ ⎞ ⎛ ⎞ ∂ ∂ ∂ ∂
Δ + Δ + + Δ + Δ +
⎜ ⎟ ⎜ ⎟
∂ ∂ ∂ ∂
⎝ ⎠ ⎝ ⎠
,


gde je, za 0 < θ < 1, ostatak
1
1
( ) ( , )
( 1)!
n
n
R f x y f a x a y
n x x
θ θ
+
∂ ∂
⎛ ⎞
= Δ + Δ + Δ + Δ
⎜ ⎟
+ ∂ ∂
⎝ ⎠
,

i pri čemu su Δx = x − a, Δy = y − b priraštaji
promenljivih x i y u tački A (Slika 10).
Odgovarajući beskonačan red (Tejlorov red) za
slučaj funkcije dve promenljive ima oblik

0
1
( , ) ( , ).
!
n
n
f x y x y f a b
n x y
+∞
=
⎛ ⎞ ∂ ∂
= Δ + Δ
⎜ ⎟
∂ ∂
⎝ ⎠





Slika 10.
23
Primer. U okolini tačke (0, 0), razviti funkciju
2 2
( , ) sin( ) f x y x y = + u
Tejlorov red.
Rešenje. Polazi se od razvoja funkcije sin t u okolini nule
3 5 7
sin ...
3! 5! 7!
t t t
t t = − + − + gde se može uvesti smena
2 2
t x y = + . Tako dobijamo
2 2 3 2 2 5 2 2 7
2 2 2 2
( ) ( ) ( )
sin( ) ...
3! 5! 7!
x y x y x y
x y x y
+ + +
+ = + − + − +
6 4 6 2 4
2 2 4 6
1
1 ...
6 2 12 2 12 6
x x x x x
x y y y
⎛ ⎞ ⎛ ⎞ ⎛ ⎞
= − − − + − + − +
⎜ ⎟ ⎜ ⎟ ⎜ ⎟
⎝ ⎠ ⎝ ⎠ ⎝ ⎠
. ó


Slika 11. Funkcija
2 2
( , ) sin( ) f x y x y = + i prvih nekoliko članova razvoja u
Tejlorov red u okolini koordinatnog početka



9. Ekstremumi funkcija više promenljivih

Definicija 15. Neka je funkcija f(X) = f(x
1
, ..., x
n
) definisana u ε−okolini tačke M
= (a
1
, ..., a
n
). Tačka M je
- tačka lokalnog minimuma ako postoji ε > 0 tako da
( ) ( ), ( , )
f
f X f M X K M D ε > ∀ ∈ ∩ ;
- tačka lokalnog maksimuma ako postoji ε > 0 tako da
( ) ( ), ( , )
f
f X f M X K M D ε < ∀ ∈ ∩ .



24
Lokalni minimum i maksimum funkcije f su lokalni ekstremi te funkcije.

Teorema 12. (Potrebni uslovi ekstremuma funkcije) Ako funkcija f(X) ima lokalni
ekstremum u tački M, tada su parcijalni izvodi prvog reda u tački M ili svi
jednaki nuli

1 2
( ) ( ) ( )
0, 0, ..., 0
n
f M f M f M
x x x
∂ ∂ ∂
= = =
∂ ∂ ∂
,

ili isti ne postoje.

Primer 1. Funkcija
2 2
1 z x y = − − ima lokalni maksimum u tački M(0, 0),
max
(0, 0) 1 z z = = (Slika 12). U toj tački funkcija je diferencijabilna, i pritom je

0 0
0 0
(0, 0) (0, 0)
2 0, 2 0
x x
y y
z z
x y
x y
= =
= =
∂ ∂
= − = = − =
∂ ∂
. ó


Slika 12. Lokalni maksimum diferencijabilne funkcije.



Primer 2. Funkcija | | | | z x y x y = − + +

ima lokalni minimum u
koordinatnom početku,
min
(0, 0) 0 z z = =
,
ali u toj tački funkcija nije
diferencijabilna, tj. izvodi z
x
(0, 0)

i z
y
(0, 0) ne postoje. Grafik funkcije z = z(x, y)
je omotač četvorostrane piramide, prikazan na Slici 13. ó


25

Slika 13. Lokalni minimum nediferencijabilne funkcije

Međutim, uslovi Teoreme 12 nisu i dovoljni. Naime, svi parcijalni izvodi u
tački A mogu biti jednaki 0 ali funkcija ne mora u toj tački da ima lokalni
ekstremum. Poznati kontraprimer je funkcija z = xy čiji je grafik (Sl. 14) poznat
kao hiperbolički paraboloid. Izvodi ove funkcije u koordinatnom početku su
jednaki nuli, tj. z
x
(0, 0) = z
y
(0, 0) = 0, a funkcija ipak nema ekstremume u tački
(0, 0). U okolini ove tačke, površ hiperboličkog paraboloida ima oblik „sedla“, pa
se ovakva tačka (S na Sl. 14) zove se sedlasta tačka.


Sl. 14. Sedlasta površ i sedlasta tačka

Definicija 16. Tačka M koja zadovoljava uslov
1 2
( ) 0, ( ) 0
x x
f M f M = = , ...,
( ) 0
n
x
f M = , zove se stacionarna tačka funkcije f.

Teorema 13. (Dovoljni uslovi ekstremuma – slučaj funkcije dve promenljive)
Neka je M stacionarna tačka funkcije f(x, y), i neka je d
2
f(M) ∫ 0. Neka je dalje A
= f
xx
(M), B = f
xy
(M) i C = f
yy
(M). Tada razlikujemo sledeće slučajeve:




26
1
o

AC − B
2
> 0, A < 0
f ima maksimum u tački M;
2
o

AC − B
2
> 0, A > 0
f ima minimum u tački M;
3
o

AC − B
2
< 0
f nema ekstremuma u tački M ;
4
o

AC − B
2
= 0
egzistencija ekstremuma u tački M je neizvesna.
Dokaz. Polazimo od Tejlorove formule za funkciju dve promenljive (15) gde
za tačku razvoja uzimamo tačku M, i zadržavamo se kod drugog člana
( )
2 2
2
( ) ( ) ( ) ( )
1
( ) 2 ( ) ( ) ( ).
2
x y
xx xy yy
f X f M f M x f M y
f M x f M x y f M y R f
= + Δ + Δ +
Δ + Δ Δ + Δ +

Budući da je M stacionarna tačka, f
x
(M) = f
z
(M) = 0, gornja formula se, uz
korišćenje uvedenih oznaka, može prepisati u obliku
(16)
( )
2 2
2
1
( ) ( ) 2 ( )
2
f X f M A x B x y C y R f − = Δ + Δ Δ + Δ + ,
ili, s obzirom na formulu (5), u obliku
2
2
1
( ) ( ) ( ) ( )
2
f X f M d f M R f − = + .
Ostatak R
2
(f) je beskonačno mala veličina višeg reda u odnosu na
2 2 2
( ) 2 d f M A x B x y C y = Δ + Δ Δ + Δ , kad Δx, Δy Ø 0. Prema tome, može se naći
ε−okolina tačke M u kojoj će izraz
( )
2 2
1
2
2
A x B x y C y Δ + Δ Δ + Δ biti dominantan,
što znači da će određivati znak desne strane jednakosti (16), dakle i znak razlike
Δf = f(X) – f(M). Drugim rečima, znak priraštaja Δ jednak je znaku drugog
diferencijala funkcije f u stacionarnoj tački, pa se cela dalja analiza može svesti na
određivanje znaka d
2
f(M), koji se može transformisati na sledeći način:
2 2 2 2
1
( ) 2 d f M A x AB x y AC y
A
⎡ ⎤ = Δ + Δ Δ + Δ
⎣ ⎦

2 2 2 2 2 2 2
1
2 A x AB x y B y B y AC y
A
⎡ ⎤ = Δ + Δ Δ + Δ − Δ + Δ
⎣ ⎦

( ) ( )
2
2 2
1
A x B y AC B y
A
⎡ ⎤
= Δ + Δ + − Δ
⎣ ⎦
.
27
Izraz ( ) ( )
2
2 2
A x B y AC B y Δ + Δ + − Δ se naziva kvadratna forma po Δx i Δy, i ona
će imati isti znak ako je AC – B
2
> 0. U tom slučaju, d
2
f(M) zavisi od faktora
1
A
,
tj. od znaka drugog izvoda A = f
xx
(M), čime se dobijaju slučajevi 1
o
i 2
o

maksimuma i minimuma funkcije f. U slučaju da je AC – B
2
< 0, d
2
f(M) menja
znak u okolini tačke M, dakle funkcija nema ekstremuma (slučaj 3
o
). Najzad, i to
je slučaj 4
o
, ako je AC – B
2
= 0, ekstremum može, ali ne mora da postoji, a za
njegovo utvrđivanje potrebna su ispitivanja znaka Δf , koji zavisi od viših izvoda.
á
Primer 3. Naći lokalne ekstremume funkcije
2 2
( , ) 2ln( 2) f x y x y x y = + + − .
Rešenje. Najpre utvrđujemo oblast definisanosti funkcije f. Potrebno je da
argument logaritma bude pozitivan, dakle
2 2
2 0 x y + + > , što je ispunjeno za
svako , x y ∈R . Dakle oblast definisanosti D
f
je cela ravan
2
R .

Stacionarne tačke dobijamo rešavanjem sistema
2 2 2 2
4 4
0, 0
2 2
f x f y
y x
x x y y x y
∂ ∂
= − = = − =
∂ + + ∂ + +
.
Budući da je sistem simetričan u odnosu na promenljive, možemo očekivati
rešenja kod kojih je x = y. Zamenom y u prvu jednačinu, dobijamo
2
4
0,
2 2
x
x
x
− =
+
ili
3 2
1 2,3
0 ( 1) 0 0, 1 x x x x x x − = ⇒ − = ⇒ = = ± . Tako,
dobijamo tri stacionarne tačke: M
1
= (0, 0), M
2
= (−1, −1), M
3
= (1, 1). Sada
izračunavamo druge izvode, najpre u proizvoljnoj tački (x, y)
( ) ( ) ( )
2 2 2 2 2 2 2
2 2 2 2 2
2 2 2 2 2 2
2 2
4 , 8 1, 4 ,
2 2 2
f x y f xy f x y
A B C
x x y y
x y x y x y
∂ − + ∂ ∂ + −
= = = = − − = =
∂ ∂ ∂ ∂
+ + + + + +
a zatim u svakoj stacionarnoj tački izračunavamo vrednosti izraza AC – B
2
i A:
Stacionarna tačka AC – B
2
A

M
1
= (0, 0) 5 2
M
2
= (−1, −1) −2 1/2
M
3
= (1, 1) −2 1/2



28
Prema Teoremi 13, funkcija ima lokalni ekstremum samo u tački (0, 0), jer je tu
AC − B
2
= 5 > 0, a kako je A = 2 > 0 radi se o lokalnom mimimumu, i on iznosi

min (0, 0) 2ln 2 1.38629 f f = = ≅ ;

U ostale dve tačke je AC − B
2
= −2 < 0, dakle M
2
i M
3
su sedlaste tačke. Pregled
prethodne diskusije dat je u tabeli a na Slici 15 dat je prikaz stacionarnih tačaka
zajedno sa nivo linijama date funkcije.

Funkcija
2 2
( , ) 2ln( 2) f x y x y x y = + + −
tačka tip stacionarne tačke vrednost f
M
1
= (0, 0)
lokalni minimum
2ln 2 1.38629 ≅
M
2
= (−1, −1) sedlasta tačka
4ln 2 1 1.77259 − ≅
M
3
= (1, 1)
sedlasta tačka
4ln 2 1 1.77259 − ≅












Slika 15. Nivo linije i stacionarne
tačke funkcije
2 2
( , ) 2ln( 2) f x y x y x y = + + −
na kvadratu
2
[ 1.5, 1.5] − + .

Funkcija nema lokalnih, pa prema tome ni globalnog maksimuma, tj.
( , ) f x y → ±∞ kad x → ±∞ ili y → ±∞ ili , x y → ±∞. ó


29
10. Uslovni ekstremumi funkcija više promenljivih

Neka je D
f
Õ 
n
domen definisanosti funkcije f(X) = f(x
1
, ..., x
n
), i neka je L
zatvoren, ograničen podskup skupa D
f
.

Definicija 17. Ako funkcija f na skupu L ima u tački M œ L ekstremum, taj
ekstremum ćemo zvati uslovni ekstremum.

Ako je M tačka uslovnog ekstremuma, na primer uslovnog maksimuma, piše
se
max ( ) ( )
L
f X f M = ili max ( ) ( )
L
f X f M = .
Za razliku od uslovnih ekstremuma, lokalne ekstremume bez uslova ćemo zvati
bezuslovnim (takođe slobodnim ili običnim) ekstremumima. U daljem tekstu
bavićemo se uslovnim ekstremumima funkcija dve ili tri promenljive koje se
inače najčešće sreću u inženjerskoj praksi. Preciznije, ograničićemo se na sledeće
jednostavne probleme:

1. Odrediti uslovni ekstremum funkcije dve promenljive f(x, y) na luku L čija
je jednačina data u parametarskom obliku x = x(t), y = y(t), t œ [t
1
, t
2
];
2. Odrediti uslovni ekstremum funkcije tri promenljive f(x, y, z) na površi L
čija je jednačina data u parametarskom obliku x = x(u, v), y = y(u, v), z =
z(u, v), u œ [u
1
, u
2
], v œ [v
1
, v
2
];
3. Odrediti uslovni ekstremum funkcije tri promenljive f(x, y, z) na luku L
čija je jednačina data u parametarskom obliku x = x(t), y = y(t), z = z(t), t
œ [t
1
, t
2
];


Rešenje prvog i trećeg problema je slično. Naime funkcija f(x, y) se na luku
L, koji je dat parametarskim jednačinama x = x(t), y = y(t), t œ [t
1
, t
2
], svodi na
funkciju jedne promenljive ϕ (t) = f(x(t), y(t)) na intervalu [t
1
, t
2
]. Potreban uslov
za postojanje uslovnog ekstremuma funkcije f(x, y) u tački M(a, b) œ L, je
0
M
t t
d
dt
ϕ
=
=
, pri čemu je t
M
œ [t
1
, t
2
], x(t
M
) = a, y(t
M
) = b. Geometrijska
interpretacija uslovnog ekstremuma funkcije dve promenljive data je na Slici 16.
Luk L tangira jednu od nivo linija u tački M, tako da je u toj tački uslovni
ekstremum, f(M).



30

Slika 16. Uslovni ekstremum funkcije dve
promenljive

U slučaju funkcije tri promenljive f(x, y, z), ona se na luku L: x = x(t), y =
y(t), z = z(t), t œ [t
1
, t
2
], takođe svodi na funkciju jedne promenljive ψ (t) = f(x(t),
y(t), z(t)) na intervalu [t
1
, t
2
]. Sada je
0
M
t t
d
dt
ψ
=
=
, t
M
œ [t
1
, t
2
], x(t
M
) = a, y(t
M
) =
b, z(t
M
) = c, potreban uslov postojanja uslovnog ekstremuma funkcije f(x, y, z) u
tački M(a, b, c) œ L.


Drugi problem je nešto složeniji. Potreban uslov egzistencije uslovnog
ekstremuma funkcije f(x, y, z) u tački M(a, b, c) koja leži na površi
L: x = x(u, v), y = y(u, v), z = z(u, v), u œ [u
1
, u
2
], v œ [v
1
, v
2
],
svodi se na potreban uslov egzistencije lokalnog ekstremuma funkcije dve
promenljive
g(u, v) = f(x(u, v), y(u, v), z(u, v)) ,
u tački (u
M
, v
M
), pri čemu je x(u
M
, v
M
) = a, y(u
M
, v
M
) = b, z(u
M
, v
M
) = c. Kao što
znamo (Teorema 12), ti uslovi su dati jednakostima
0, 0
M M
M M
u u u u
v v v v
g g
u v
= =
= =
∂ ∂
∂ ∂
= =
.

Posebno važan zadatak koji je u vezi sa problemima 1., 2. ili 3. je kada je
luk L (ili površ L) granica nekog zatvorenog skupa D Õ D
f
, na kome se traži
31
najmanja i najveća vrednost neprekidne funkcije f, koje prema Teoremi 1 uvek
postoje. Pojam granice zatvorenog skupa je preciziran u narednoj definiciji:

Definicija 18. Granične tačke (Def. 4) zatvorenog ograničenog skupa D koje u
proizvoljnoj ε-okolini sadrže bar još jednu tačku koja ne pripada D, čine granicu
L skupa D. Skup D
o
= D∖L čini unutrašnjost zatvorenog skupa D.
Napomena. Ukoliko je D Õ 
2
, L se zove kontura skupa D. Takođe, važi D = D
o

» L.
Postupak ogređivanja najmanje i najveće vrednosti funkcije f na
zatvorenom, ograničenom skupu D može se sprovesti na sledeći način:
a) Određuju se lokalni ekstremumi funkcije f koji pripadaju unutrašnjosti
skupa D;
b) Ispituju se uslovni ekstremumi funkcije f na granici L skupa D;
c) Upoređivanjem skupova ekstremuma pod a) i b) određuje se najmanja i
najveća vrednost funkcije f , na zatvorenom skupu D, tj. konstante a i b
takve da je a ≤ f(X) ≤ b. Ove konstante se još nazivaju i globalni
ekstremumi funkcije f na zatvorenom skupu D (a je globalni minimum a b
globalni maksimum).

Primer 1. Odrediti ekstremne vrednosti funkcije
2 2
( , ) 3 2 f x y x y = + + , na
trougaonoj oblasti
(17) : 6 2, 1 D y x x ≤ + ≤ .

Slika 17. Uslovni ekstremumi funkcije dve promenljive


32

Rešenje. Funkcija f, poznata pod nazivom eliptički paraboloid (deo grafika
prikazan je na Slici 17, levo), definisana je u celoj xy-ravni, tj. D
f
= 
2
, pa prema
tome i na trougaonoj oblasti D Õ D
f
, koja je zatvoren skup. Grafik funkcije f na
oblasti D, je trougaoni paraboloidni fragment prikazan na Slici 17, desno. Prateći
gornji postupak, najpre određujemo lokalne ekstremume funkcije unutar oblasti
D. Kako je za svako (x, y) œ D
f
, ( , ) f x y ¥ 2, najmanja vrednost funkcije je
2
min 2 f =
R
i ona se dostiže u tački (0, 0). Može se pokazati da ova tačka
zadovoljava potrebne i dovoljne uslove lokalnog ekstremuma. Ovo je ta;ka
slobodnog minimuma funkcije f, koji, budući da zadovoljava stroge nejednakosti
u (17), pripada unutrašnjosti oblasti D,
tj. min (0, 0) 2
D
f f = = .
Sada se, prema tački b) gornjeg
postupka ispituju ekstremumi na
konturi L, oblasti D (Slika 18) koja je
data graničnim slučajevima
nejednakosti (17), tj. jednakostima
: 6 2, 1 L y x x = + = .
Kontura L je trougao sa temenima (1,
1/2), (−2, 0) i (1, −1/2). Označimo
njegove stranice sa s
1
, s
2
i s
3
. Pritom, s
1

leži na pravoj koja prolazi kroz tačke
(−2, 0) i (1, 1/2), stranica s
2
je deo prave kroz (−2, 0) i (1, −1/2), a s
3
prave kroz
(1, 1/2) i (1, −1/2). Jednačine ovih stranica su
s
1
: y = (x + 2)/6, −2 ≤ x ≤ 1,
(18) s
2
: y = − (x + 2)/6, −2 ≤ x ≤ 1,

s
3
: x = 1, −1/2 ≤ y ≤1/2.



Slika 18. Oblast D
33
Ispitivanje ekstremuma na konturi
sprovodi se tako što svaku od
jednačina (18) zamenjujemo u
početnu jednačinu funkcije
2 2
( , ) 3 2 f x y x y = + + , svodeći
time f(x, y) na funkciju jedne
promenljive koja je
diferencijabilna, tako da možemo
naći njene lokalne ekstremume u
nulama prvog izvoda. Na primer,
zamenom prve jednačine iz (18),
dobija se kvadratna funkcija
2
13 1 7
12 3 3
z x x = + + , čiji se lokalni
minimum nalazi rešavanjem
jednačine 0
dz
dx
= , tj.
1
(13 2) 0
6
x + = , odakle se nalazi x
min
= −2/13. Odatle se dobija
min
4
13
y =
, tako
da lokalni minimum leži na stranici s
1
, i ima vrednost
1
2 4 30
min ,
13 13 13
s
z z
⎛ ⎞
= − =
⎜ ⎟
⎝ ⎠
. Slično, za stranicu s
2
koja je simetrična stranici s
1

u odnosu na x-osu, dobija se ista vrednost
2
2 4 30
min ,
13 13 13
s
z z
⎛ ⎞
= − − =
⎜ ⎟
⎝ ⎠
.
Na stranici s
3
, funkcija f se svodi na
2
3 3 z y = + , sa lokalnim minimumom za y =
0, dakle
3
min (1, 0) 3
s
f z = = . Ostaje da se ispitaju vrednosti funkcije f na krajevima
stranica, tj. u temenima trougla L. Imamo ( 2, 0) 6 f − = ,
1 1 15
1, 1,
2 2 4
f f
⎛ ⎞ ⎛ ⎞
− = =
⎜ ⎟ ⎜ ⎟
⎝ ⎠ ⎝ ⎠
, tako da je max ( 2, 0) 6
L
f f = − = . Poređenjem
dobijamo da su ekstremumi funkcije f na datoj oblasti min (0, 0) 2
D
f f = = ,
max ( 2, 0) 6
D
f f = − = (Slika 19). ó

Primer 2. Odrediti ekstremne vrednosti funkcije


Slika 19. Ekstremumi na konturi


34
(19)
2 2
( , ) f x y x y = + ,

na kružnom disku D:
2 2
( 1) ( 1) 1 x y − + − ≤ .

Rešenje. Grafik funkcije z = f(x, y) je (jednograni) kružni konus čija se osa
simetrije poklapa sa z-osom (Sl. 20). Vrh konusa je u koordinatnom početku, i to
je jedini lokalni (slobodni)
minimum funkcije f na 
2
, tj.
2
min (0, 0) 0 f f = =
R
. Kružni disk
D ima centar u tački (1, 1) i
poluprečnik 1, tako da tačka
globalnog minimuma, (0, 0) ne
pripada oblasti D. Kako je
rešenje sistema
2 2 2 2
0, 0,
f x f y
x y
x y x y
∂ ∂
= = = =
∂ ∂
+ +
u oblasti 
2
∖{(0, 0)} prazan
skup, sem pomenutog globalnog
minimuma, funkcija nema drugih
lokalnih ekstremuma, pa ih nema
ni u unutrašnjosti skupa D. Dakle, ispitujemo ekstremume na kružnoj konturi
diska čiji je parametarski oblik

(20) L : x = 1 + cos t, y = 1 + sin t, t œ [0, 2π].



Zamenom (20) u z = f(x, y), dobija se
2 2 2
(1 cos ) (1 sin ) 3 2(sin cos ) z t t t t = + + + = + + ,

Slika 20. Uslovni ekstremumi na glatkoj konturi
35
tako da diferenciranje obe
strane po t daje
(21)
2 2(cos sin ) 0
dz
z t t
dt
= − = .
Dakle, dz/dt se anulira za one
vrednosti t iz intervala
[0, 2 ] π za koje je
sin cos t t = . Rešenja ove
jednačine u datom intervalu su
1
/ 4 t π = i
2
5 / 4 t π = . Iz je-
dnačine (21) se vidi da je znak
izvoda dz/dt isti kao znak
funkcije cos sin t t − , (Sl.
21), čime se utvrđuje
monotonost funkcije f(x, y), kako je prikazano u tabeli u okviru Slike 21.


Tako, u tački
1
/ 4 t π = imamo maksimum
a u
2
5 / 4 t π = minimum funkcije f na
konturi L (Sl. 22) Zamenom ovih
vrednosti t u (20) dobijamo
1 1
1 2 / 2, x y = = +
2 2
2 / 2, x y = = tako
da je
2 2
min , 1
2 2
D
z z
⎛ ⎞
= =
⎜ ⎟
⎜ ⎟
⎝ ⎠
,
2 2
max 1 , 1
2 2
D
z z
⎛ ⎞
= + + =
⎜ ⎟
⎜ ⎟
⎝ ⎠

3 2 2 1 2 = + = + . ó


11. Lagranžov metod

Ako se podskup L Õ D
f
može opisati sistemom jednačina

1 1 1
: ( ,..., ) 0, ..., ( ,..., ) 0, ( )
n k n
L x x x x k n ϕ ϕ = = < ,


1
/ 4 t π =
2
5 / 4 t π =

cos t − sin t

+ − +
monotonost f
ç é ç
Slika 21. Promena znaka izvoda funkcije f na
konturi L

Slika 22. Tačke ekstremuma na ∑L


36

pri čemu su
1
,...,
k
ϕ ϕ diferencijabilne funkcije, tada važi sledeća teorema:

Teorema 14. (Potrebni uslovi) Ako funkcija f(X) = f(x
1
, ..., x
n
) ima ekstremum u
tački M(a
1
, ..., a
n
) œ L, tada postoje koeficijenti
1
,...,
k
λ λ takvi da je

(22)
1
1
1 1 1
1
1
... ,
... .
k
k
k
k
n n n
f
x x x
f
x x x
ϕ ϕ
λ λ
ϕ ϕ
λ λ
∂ ∂ ∂
= + +
∂ ∂ ∂
∂ ∂ ∂
= + +
∂ ∂ ∂
.


Konstante
1
,...,
k
λ λ se nazivaju Lagranžovi multiplikatori, a tačka M œ L, koja
zadovoljava (22) je uslovna stacionarna tačka funkcije f.

Algoritam za određivanje uslovnih stacionarnih tačaka je sledeći:

1. Formira se pomoćna funkcija

(23)
1 1
...
k k
f λ ϕ λ ϕ Φ = − − − ,

pri čemu su
1
,...,
k
λ λ Lagranžovi multiplikatori koje treba odrediti;
2. Formira se sistem od n+k jednačina

(24)
1
1
0, ..., 0,
0, ..., 0
n
k
x x
ϕ ϕ
∂Φ ∂Φ
= =
∂ ∂
= =


sa n+k nepoznatih
1 1
,..., ; ,...,
n k
x x λ λ .
3. Rešenja sistema, ukoliko postoje, su slobodne stacionarne tačke {M
i
, i = 1,
..., m} za funkciju Φ

(uslovne za f ) i odgovarajući multiplikatori
1
,...,
i i
k
λ λ , i = 1, ..., m.
4. Tačke {M
i
, i = 1, ..., m} se dalje ispituju na dovoljnost uslova za
ekstremum funkcije Φ, ispitivanjem znaka
2
d Φ. Iz (23) sleduje da je
37
slobodni ekstremum funkcije Φ istovremeno i uslovni ekstremum funkcije
f u tački M
i
.

Primer 1. Odrediti trougao maksimalne površine P za zadati obim O.
Rešenje. Polazimo od Heronovog obrasca koji daje vezu između površine i
obima trougla stranica x, y i z,
(25)
( )( )( ) P s s x s y s z = − − − ,
gde je / 2 ( ) / 2 s O x y z = = + + poluobim trougla. Zamenom s u (25) i
sređivanjem, dobija se
2 2 2 2 2 2 4 4 4
1
2 2 2 ( )
4
P x y y z z x x y z = + + − + + ,
pa je veličina P očigledno maksimalna kad je potkorena veličina
(26)
2 2 2 2 2 2 4 4 4
( , , ) 2 2 2 ( ) u x y z x y y z z x x y z = + + − + + ,
maksimalna. Tako, dobijamo pojednostavljeni problem uslovnog ekstemuma:
Naći maksimum funkcije u(x, y, z) pod uslovom x + y + z = O, gde je O dati obim.
Oblast definisanosti funkcije u je 
3
, a podskup LÕ 
3
je definisan funkcijom
( , , ) 0 x y z O ϕ − = . Pomoćna funkcija Φ (23) je
( , , ) ( ) u x y z z y z O λ Φ = − + + − ,
tako da sistem (24) postaje
(27)
2 2 3
2 2 3
2 2 3
4 4 4 0,
4 4 4 0,
4 4 4 0,
xy xz x
x
yz yx y
y
zx zy z
z
λ
λ
λ
∂Φ
= + − − =

∂Φ
= + − − =

∂Φ
= + − − =


koji je simetričan u odnosu na promenljive x, y i z, tako da se očekuju rešenja kod
kojih je x = y = z. Sistem (27) se svodi na jednu jednačinu 4x
3
− λ = 0, odakle je
3
/ 4 x y z λ = = = . Iz uslova x + y + z = O se dobija
3
3 / 4 O λ = tako da je
3
/ 4
3
O
λ = , odakle je x = y = z = O/3, čime dobijamo stacionarnu tačku M(O/3,
O/3, O/3) (slobodnu za Φ

a uslovnu za f ). Da bi proverili da li je to tačka
maksimuma, izračunavamo drugi diferencijal
2
d Φ


38
2
2 2 2
2 2 2 2
2 2 2
2 2 2
2
d dx dy dz dx dy dz
x y z x y z
dxdy dydz dzdx
x y y z z x
⎛ ⎞ ∂ ∂ ∂ ∂ Φ ∂ Φ ∂ Φ
Φ = + + Φ = + + +
⎜ ⎟
∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂
⎝ ⎠
⎛ ⎞ ∂ Φ ∂ Φ ∂ Φ
+ +
⎜ ⎟
∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂
⎝ ⎠

i kako je
2
2
2 2 2
2
2
2
2 2 2
2
2
2
2 2 2
2
2 2
2 2
2
2
4 4 12 4 ,
3
4 4 12 4 ,
3
4 4 12 4 ,
3
8 8 , 8 8 ,
3 3
8 8 ,
3
M
M
M
M M
M
O
y z x
x
O
z x y
y
O
x y z
z
O O
xy yz
x y y z
O
zx
z x
∂ Φ
⎛ ⎞
= + − = −
⎜ ⎟

⎝ ⎠
∂ Φ
⎛ ⎞
= + − = −
⎜ ⎟

⎝ ⎠
∂ Φ
⎛ ⎞
= + − = −
⎜ ⎟

⎝ ⎠
∂ Φ ∂ Φ
⎛ ⎞ ⎛ ⎞
= = = =
⎜ ⎟ ⎜ ⎟
∂ ∂ ∂ ∂
⎝ ⎠ ⎝ ⎠
∂ Φ
⎛ ⎞
= =
⎜ ⎟
∂ ∂
⎝ ⎠


dobijamo
(28)
2
2 2 2 2
4 ( 4 4 4 )
3
O
d dx dy dz dxdy dydz dzdx
⎛ ⎞
Φ = − + + − − −
⎜ ⎟
⎝ ⎠
.
Da bi uprostili ovaj izraz, diferenciraćemo uslov ekstremuma x y z O + + = , čime
dobijamo dx + dy + dz = 0. Kvadriranjem leve i desne strane ove jednakosti
dobijamo
2 2 2 2
( ) 2 2 2 0 dx dy dz dx dy dz dxdy dydz dzdx + + = + + + + + =
odakle je
2 2 2
4 4 4 2( ). dxdy dydz dzdx dx dy dz − − − = + + Zamenom u (28),
dobijamo
( )
2
2 2 2 2 2 2 2
2
2 2 2
4 2( )
3
12 ( ) 0,
3
O
d dx dy dz dx dy dz
O
dx dy dz
⎛ ⎞
Φ = − + + + + +
⎜ ⎟
⎝ ⎠
⎛ ⎞
= − + + <
⎜ ⎟
⎝ ⎠

39
dakle, funkcija Φ ima slobodni maksimum u tački M(O/3, O/3, O/3), pa prema
tome i funkcija u, data sa (26), ima uslovni maksimum. Dobili smo očekivani
rezultat: trougao sa jednakim stranicama x = O/3, y = O/3, z = O/3, ima
maksimalnu površinu
2
max
3
36
O
P = . ó

Primer 2. Kroz otpornik R protiče struja I ostvarujući u vremenu t rad
2
RI t (Primer 2.1.c). Zameniti otpornik R paralelnom vezom n otpornika (Sl. 23) i
odrediti struje kroz njih tako da ukupan rad bude minimalan.


Slika 23. Minimizacija rada električne struje

Rešenje. Ukupan rad će biti jednak zbiru rada na svakom od otpornika R
1
,
R
2
, …, R
n
(videti Primer 1, tačka 3, u drugom odeljku)
( )
2 2
1 1
...
n n
A R I R I t = + + .
Budući da je t konstanta, dovoljno je minimizirati funkciju snage
2 2
1 1 1
( ,..., ) ...
n n n
P P I I R I R I = = + +
pod uslovom grananja struje
1
...
n
I I I + + = . Formiraćemo pomoćnu funkciju
2 2
1 1 1
... ( ... )
n n n
R I R I I I I λ Φ = + + − + + − i postavićemo sistem
(29)
1 1
1
2 0,
2 0,
n n
n
R I
I
R I
I
λ
λ
∂Φ
= − =

∂Φ
= − =

.


40
čije je rešenje
(30)
1 1
/ 2 , ..., / 2
n n
I R I R λ λ = = .
Zamenom u jednačinu uslova
1
1
1 1 1
... ...
2 2
n
n
I I I
R R R
λ λ
⎛ ⎞
= + + = + + =
⎜ ⎟
⎝ ⎠
,
gde je
1
1 1 1
...
n
R R R
= + + ekvivalentna otpornost paralelne veze, dobijamo
2I R λ = što zamenom u (30) daje
1
2
I =
2
I R
1 1
, ...,
n
n
R R
I I I
R R R
= = ,
što su koordinate uslovne stacionarne tačke. Drugi diferencijal
2
2
1
1
...
n
n
d dI dI
I I
⎛ ⎞
∂ ∂
Φ = + + Φ
⎜ ⎟
∂ ∂
⎝ ⎠

sadrži samo druge izvode
2
2
k
I
∂ Φ

, jer iz (29) sleduje da su mešoviti izvodi
i j
I I
∂Φ
∂ ∂

svi jednaki nuli. Kako je
2
2
2
k
k
R
I
∂ Φ
=

, imamo
( )
2 2
2 2 2 2 2
2 2 1 1 1
1
... 2 ... 0.
n n n
n
d dI dI R dI R dI
I I
∂ Φ ∂ Φ
Φ = + + = + + >
∂ ∂

Dakle, funkcija snage
2 2
1 1 1
( ,..., ) ...
n n n
P I I R I R I = + + u tački
1
, ...,
n
R R
M I I
R R
⎛ ⎞
=
⎜ ⎟
⎝ ⎠

ima uslovni minimum, i njena vrednost je
2 2
2 2 2
1
1 1
1/
1 1
( ) ... ... ,
n
n n
R
R R
P M R I R I I R I R
R R R R
⎛ ⎞
⎜ ⎟
⎛ ⎞ ⎛ ⎞
⎜ ⎟
= + + = + + =
⎜ ⎟ ⎜ ⎟
⎜ ⎟
⎝ ⎠ ⎝ ⎠
⎜ ⎟
⎝ ⎠
¸¸_¸¸

što je ista vrednost kao i snaga kroz R, pre grananja, pa je i rad isti, što je u skladu
sa zakonom o očuvanju energije. ó



41
ZADACI


Pojam funkcije više promenljivih

1. Šta predstavlja geometrijsko mesto tačaka
3
( , , ) : 1, 0, 0, 0
x y z
x y z x y z
a b c
⎧ ⎫
∈ + + = ≥ ≥ ≥
⎨ ⎬
⎩ ⎭
 ,
pri čemu je , , a b c
+
∈ .

Rešenje. Deo ravni koji leži u prvom oktantu (Slika 1).

2. Šta predstavlja grafik funkcije
2 2
z x y = + .
Rešenje. Obrtni paraboloid, Slika 2.



Slika 1 Slika 2


3. Opisati skup tačaka
{ }
3 2 2 2 2
( , , ) : , 0 x y z x y z R R ∈ + + = > R .
Rešenje. Centralna sfera poluprečnika R (Slika 3).

4. Opisati skup tačaka
2 2 2
3
2 2 2
( , , ) : 1
x y z
x y z
a b c
⎧ ⎫
∈ + + =
⎨ ⎬
⎩ ⎭
 .


42
Rešenje. Troosni elipsoid sa poluosama a, b i c (Slika 4).




Slika 3 Slika 4

5. Šta predstavlja skup
{ }
3 2 2 2
( , , ) : 1 x y z z x y ∈ = + −  .
Rešenje. Jednograni hiperboloid (Slika 5).

6. Opisati skup tačaka
{ }
3 2 2 2
( , , ) : 1 x y z z x y ∈ = + +  .
Rešenje. Dvograni hiperboloid (Slika 6).



Slika 5 Slika 6


43
7. Šta predstavlja grafik funkcije
2 2 2
z x y = + .
Rešenje. Dvostruku konusnu površ sa z-osom kao osom simetrije (Slika 7).


Slika 7
8. Odrediti vrednosti koje funkcija f(x, y) = 1 + x – y ima u tačkama parabole y =
x
2
, a zatim nacrtati grafik funkcije F(x) = f(x, x
2
).
Rešenje. Zamenom y = x
2
u f(x, y), dobija se f(x, y) = f(x, x
2
) =1 + x – x
2
.
Grafik je parabola, okrenuta otvorom naniže, sa temenom u tački (1/2, 5/4).

9. Odrediti vrednosti funkcije
4 2 2 4
2 2
2
1
x x y y
z
x y
+ +
=
− −
u tačkama kruga x
2
+ y
2
= R
2
.
Rešenje. Ako je R ∫ 1,
4 2 2 4 2 2 2 4
2 2 2 2 2
2 ( )
1 1 ( ) 1
x x y y x y R
z
x y x y R
+ + +
= = =
− − − + −
. Ako
1 R

→ , z → +∞, dok 1 R
+
→ , z → −∞.

10. Odrediti f(x), ako je
2 2
, ( , 0)
x y y
f x y
x y
+
⎛ ⎞
= >
⎜ ⎟
⎝ ⎠
.
Rešenje. Kako je
( )
( )
2 2
2 2 2
1 ( / )
1 ( / )
/
x y x
y x x y y
f
x y y y x
+
+ +
⎛ ⎞
= = =
⎜ ⎟
⎝ ⎠
,
smena
y
t
x
= daje
( )
2
1 t
f t
t
+
= .

11. Naći f(x, y) ako je f(x + y, x − y) = x y + y
2
.


44
Rešenje. Smena u = x + y,

v = x − y,

daje x = (u + v)/2, y = (u − v)/2, tako
da je
f(x + y, x − y) = f(u, v) = (u + v) (u − v)/4 + (u − v)
2
/4 = u(u − v)/2, dakle,
1
( , ) ( )
2
f x y x x y = − .

12. Odrediti funkciju z zadatu sa ( , ) ( 1) z x y y f x = + − , gde je f
nepoznata funkcija, ako je poznato da je z (x, 1) = x.
Rešenje. Kako je ( , 1) 1 ( 1) z x f x x = + − = ,

smena 1 t x = − , i inverzna
smena x = (t + 1)
2
, daju f(t) = (t + 1)
2
−1 ili f(t) = t
2
+ 2t

. Na taj način se
dobija

( )
2
2
( , ) ( 1) 2( 1) 1 1 z x y y x x y x y x = + − + − = + − = + − ,
tako da je, konačno ( , ) 1 z x y x y = + − .

13. Neka je ( , )
y
z x y x f
x
⎛ ⎞
=
⎜ ⎟
⎝ ⎠
. Odrediti funkcije z i f ako je
2
1 z y = + za x
= 1.
Rešenje. Zamenom x = 1, u osnovnu jednakost, ( , )
y
z x y x f
x
⎛ ⎞
=
⎜ ⎟
⎝ ⎠
, dobija se
2
(1, ) 1 ( ) z y y f y = + = , tako da je
2
2 2
( , ) 1
y x
z x y x x y
x x
⎛ ⎞
= + = +
⎜ ⎟
⎝ ⎠
.

14. Odrediti i skicirati definicionu oblast funkcija

a)
2 2
( , ) arcsin 2
y
f x y x x y
x
= + − − ;
b)
2
( , ) arccos 1
x y
f x y xy x y
x y
+
= − − − +

.
Rešenje. a) Funkcija arcsin je definisana za one vrednosti argumenta koje
su po modulu § 1, dok argument kvadratnog korena mora da bude
nenegativan. Tako, oblast definisanosti funkcije f je data rešenjem sistema
nejednakosti
2 2
1 0 2 0
y
x x x y
x
≤ ∧ ≠ ∧ − − ≥ ili,
2 2
0 ( 1) 1 y x x x y ≤ ∧ ≠ ∧ − + ≤ .
45


Slika 8

Na Slici 8 su date oblasti S
1
i S
2
u ravni za koje su ove nejednakosti
zadovoljene, kao i oblast definisanosti funkcije D
f
, koja se nalazi u preseku
S
1
i S
2
.

b) Slično kao pod a), potrebno je da bude zadovoljen sistem
2
1 1 0
x y
xy x y
x y
+
≤ ∧ − − + ≥

,
ili 2 ( 1)( 1) 0 x y x y x y x y + ≤ − ∧ ≠ ∧ − − ≥ . Rešenje je dato na Slici 9.


Slika 9

15. Odrediti i skicirati definicionu oblast funkcija


2 2
( , ) 2 2 2 1
y
y x
f x y x y xy x y e

= + + − − + ;
a)
2 2 2 2 2 2
( , ) f x y x y a b x y = + − − − − , , a b∈R ;


46
b)
2 2 2 2 2 2
1 1
( , ) 1 2 4 4 1 16 (4 3) 1
2 4
f x y x y x y x y = − − + + − + + + −


2 2
1
16 (4 3) 1
4
x y + + − − .
Rešenje. a) Potkorena veličina se može transformisati u oblik potpunog
kvadrata
2 2 2
2 2 2 1 ( 1) x y xy x y x y + + − − + = + − ,
što je nenegativna veličina za svako(x, y) œ 
2
. Tako, ostaje samo
eksponencijalna funkcija koja je definisana za sve realne vrednosti
argumenta, pa je jedino ograničenje y – x ∫ 0, tj. y ∫ x. Oblast definisanosti
D
f
je dakle, cela ravan iz koje je izuzeta prava y = x (Slika 10-a).

b) Potrebno je da bude zadovoljen sistem
2 2 2 2 2 2
x y a b x y + ≥ ∧ ≤ + čije
su rešenje sve tačke realne ravni, čije je rastojanje od koordinatnog početka
veće ili jednako a a manje ili jednako b. Dakle, ako je a § b, oblast
definisanosti D
f
je prstenasti skup tačaka između krugova poluprečnika a i b,
uključujući i granične krugove, Slika 10-b. U slučaju a > b rešenje sistema je
prazan skup, tj. funkcija nije definisana ni za jedan par (x, y) œ .

c) Definiciona oblast funkcije f je data sistemom nejednakosti (Slika 10-c)

2 2 2 2
1 2 0, 4 4 1 0 x y x y − − ≥ + − ≥ ,
2 2
16 (4 3) 1 0 x y + + − ≥ i
2 2
16 (4 3) 1 0 x y + − − ≥ .


Slika 10

16. U zavisnosti od parametra p odrediti definicionu oblast funkcija
47

a)
( )
( , , ) log , u x y z x y z p p = + + − ∈R;
b)
( )
2 2 2
( , , ) arcsin , u x y z x y z p p = + + − ∈R .
Rešenje. a) Argument logaritamske funkcije mora biti pozitivan, dakle, za
svako p œ , treba da važi 0 x y z p + + − > , tj.
(1) x y z p + + > .
Neka je p > 0. Tada je jednakošću x y z p + + = definisana zatvorena
poliedarska površ koja se sastoji od osam podudarnuh trouglova, od kojih se
svaki nalazi u jednom od osam oktanata. Ta površ je oktaedar (Slika 11-a) i
zajedno sa tetraedrom, kockom (heksaedrom), ikosaedrom i
dodekaedrom čini skup svih pravilnih poliedara u trodimenzionom prostoru.
Temena oktaedra (ima ih šest) leže na koordinatnim osama, i to jedno na
pozitivnom a drugo na negativnom delu svake od tri koordinate ose. Dakle,
za p > 0 nejednakost (1) definiše beskonačnu otvorenu oblast koja leži izvan
oktaedra i to je D
f
. U slučaju p = 0, oktaedar degeneriše u tačku (0, 0, 0), i
tada se oblast D
f
svodi na prostor 
3
, iz koga je izuzet koordinatni početak.
Za p < 0, funkcija je definisana na čitavom 
3
.


Slika 11

b) Uslov je
2 2 2
1 x y z p + + − ≤ , i on se svodi na sistem nejednakosti
(2)
2 2 2 2 2 2
1 1 x y z p x y z p + + ≤ + ∧ + + ≥ − .
Ukoliko je p > 1, izraz p – 1 a tim pre i p + 1 su pozitivni i mogu se
napisati u obliku kvadrata pozitivnih brojeva, tj., p – 1 = r
2
i p + 1 = R
2
,
pri čemu je r < R. U tom slučaju, rešenje sistema (2), dakle D
f
je skup tačaka
koji leži između manje (
2 2 2 2
x y z r + + = ) i veće sfere (
2 2 2 2
x y z R + + = ),


48
uključujući i sferne površi. Ako je −1 < p § 1, manja sfera ne postoji, pa je
rešenje D
f
, skup tačaka
2 2 2 2
x y z R + + ≤ . Najzad, ako je p § −1, prva od
nejednakosti (2) nije zadovoljena ni za jednu vrednost promenljivih x, y i z,
pa je
f
D = ∅.

17. Opisati nivo linije sledećih funkcija:

a)
2 2
( , ) f x y x y = + ;
b) ( , ) / f x y y x = ;
c) ( , ) min( , ) f x y x y = ;
d) ( , ) max(| |, | |) f x y x y = ;
e) ( , ) sgn(sin sin ) f x y x y = ;
Rešenje. a) Nivo-linije su koncentrični krugovi (Sl. 12-a); b) Prave y = C x,
C œ , (Sl. 12-b); c) Nivo-linije su date familijom jednakosti min(x, y) = C.
Dakle, ako je x = C za x < y; y = C za x ¥ y (Sl. 12-c); d) U ovom slučaju,
nivo-linije su simetrična varijanta prethodnog slučaja (Sl. 12-d); e) Funkcija
sgn(sin x sin y) se anulira na kvadratnoj mreži x = 2nπ, y = 2mπ, m, n œ 
(Sl. 12-e), na kojoj funkcija alternativno ima vrednosti +1 i −1 po sistemu
šahovske table (Sl. 12-f).


Slika 12

49

Slika 13

18. Odrediti nivo-površi sledećih funkcija:

a) u x y z = + + ;
b)
2 2 2
u x y z = + + ;
c)
2 2 2
u x y z = + − .
Rešenje. a) Familija paralelnih ravni x + y + z = C; b) Familija
koncentričnih sfera x
2
+ y
2
+ z
2
= R
2
; c) Familija konusnih površi.

19. Odrediti w kao funkciju promenljivih x, y i z , ako je w = (ξ – η)
2
– ξ
3
– η
3

, pri čemu je
,
2 2
u v u v
e e e e
ξ η
+ −
= =
i
u = ln(x
2
+ y
2
+ z
2
), v = 2 ln (x + y + z).
Rešenje. Iz poslednjeg sistema jednakosti sleduje e
u
= x
2
+ y
2
+ z
2
, kao i e
v

= (x + y + z)
2
. Tako dobijamo

2 2 2 2 2 2 2 2
( ) ( )
,
2 2
x y z x y z x y z x y z
ξ η
+ + + + + + + − + +
= = ,
što zamenom u w daje
( ) ( )
3
3
4 2 2 2 2
1
( ) ( ) ( )
8
w x y z yz x y z x y z x y z = + + + + + − + + + + + .
20. Funkciju
2 2
2
2 2
1
exp ( )
4
xy
x xy y
z x y
x xy y
⎛ ⎞ + +
⎛ ⎞
= −
⎜ ⎟ ⎜ ⎟
− +
⎝ ⎠
⎝ ⎠
, predstaviti kao funkciju
promenljivih u i v ako je poznato da je u = x
2
+ y
2
i v = x y.


50
Rešenje. Grupisanjem članova, z postaje
( )
( )
2 2
2 2
2 2
2
exp
4
xy
x y xy
x y xy
z
x y xy
⎛ ⎞
+ +
⎛ ⎞ + −
⎜ ⎟ =
⎜ ⎟
⎜ ⎟
+ −
⎝ ⎠
⎝ ⎠
,
dakle,
( ) 2 / 4
e
v
u v
u v
z
u v

+
⎛ ⎞
=
⎜ ⎟

⎝ ⎠
.


Granična vrednost i neprekidnost

21. Odrediti sukcesivne granične vrednosti
( )
lim lim ( , )
x a y b
f x y
→ →
i
( )
lim lim ( , )
y b x a
f x y
→ →

sledećih funkcija:

a)
2 2
2 4
( , )
x y
f x y
x y
+
=
+
, a = ¶, b = ¶;
b) ( , )
1
y
y
x
f x y
x
=
+
, a = ¶, b = 0
+
;
c) ( , ) sin
2
x
f x y
x y
π
=
+
, a = ¶, b = ¶;
d)
1
( , ) tg
1
x y
f x y
x y x y
=
+
, a = 0, b = ¶;
e) ( , ) log ( )
x
f x y x y = + , a = 1, b = 0;

Rešenja. (Napomena: U svim rešenjima se podrazumeva da je x ∫ a kad y Ø
b, i da y ∫ b kad x Ø a)

a) Kako je
2 2
2 4
lim 0
y
x y
x y
→∞
+
=
+
, imamo
2 2
2 4
lim lim 0
x y
x y
x y
→∞ →∞
⎛ ⎞ +
=
⎜ ⎟
+
⎝ ⎠
. S druge strane,
2 2
2 4
lim 1
x
x y
x y
→∞
+
=
+
, tako da je
2 2
2 4
lim lim 1
y x
x y
x y
→∞ →∞
⎛ ⎞ +
=
⎜ ⎟
+
⎝ ⎠
;

51
b) Budući da je
0
1 1
lim
1 1 1 2
y
y
y
x
x +

= =
+ +
, biće
0
1
lim lim
1 2
y
y
x y
x
x +
→∞ →
⎛ ⎞
=
⎜ ⎟
+
⎝ ⎠
. Takođe,
lim 1
1
y
y
x
x
x
→∞
=
+
, tako da je
0
lim lim 1
1
y
y
y x
x
x +
→ →∞
⎛ ⎞
=
⎜ ⎟
+
⎝ ⎠
;
c) Kako je limsin 0
2
y
x
x y
π
→∞
=
+
, imaćemo lim limsin 0
2
x y
x
x y
π
→∞ →∞
⎛ ⎞
=
⎜ ⎟
+
⎝ ⎠
, a kako je
limsin 1
2
x
x
x y
π
→∞
=
+
, tako da je lim limsin 1
2
y x
x
x y
π
→∞ →∞
⎛ ⎞
=
⎜ ⎟
+
⎝ ⎠
;

d) Imamo
1 tg1
lim tg lim 0
1
y y
x y
x y x y x y
→∞ →∞
= =
+
, pa je
0
1
lim lim tg 0
1
x y
x y
x y x y
→ →∞
⎛ ⎞
=
⎜ ⎟
+
⎝ ⎠
.
S druge strane, kada x Ø 0 (za konačno y) smenom
1
x y
t
x y
=
+
dobijamo da t
Ø 0, pa je
0 0
1 tg
lim tg lim(1 ) 1
1
x t
x y t
t
x y x y t
→ →
= − =
+
. Tako je
0
1
lim lim tg 1
1
y x
x y
x y x y
→∞ →
⎛ ⎞
=
⎜ ⎟
+
⎝ ⎠
.

e) Budući da je
0
limlog ( ) log 1
x x
y
x y x

+ = = imamo
( )
1 0
lim limlog ( ) 1
x
x y
x y
→ →
+ = .
S druge strane,
1 1
log( )
limlog ( ) lim
log
x
x x
x y
x y
x
→ →
+
+ = = ∞ , pa je
( )
0 1
lim limlog ( )
x
y x
x y
→ →
+ = ∞ .


22. Odrediti granične vrednosti funkcija, ako postoje, ili utvrditi da ne postoje.

a)
2 2
0
0
1
lim( )sin
x
y
x y
xy


+ ;
b)
2 2
lim
x
y
x y
x y
→∞
→∞
+
+
;


52
c)
0
sin
lim
x
y a
xy
x


;
d)
4 4
2 2
lim
x a
y a
x y
x y




;
e)
0
0
lim
x
y
x
x y


+
;
f)
2 2
0
0
2
lim
x
y
xy
x y


+
;

Rešenja. a) Za funkciju
1
sin
xy
, za svako x, y œ 
2
važi dvostruka
nejednakost
1
1 sin 1
xy
− ≤ ≤ + , tako da je
2 2 2 2 2 2
0 0 0
0 0 0
1
lim( ) lim( )sin lim( )
x x x
y y y
x y x y x y
xy
→ → →
→ → →
− + ≤ + ≤ + . Kako je dalje
2 2
0
0
lim( ) 0
x
y
x y


+ = , očigledno i
2 2
0
0
1
lim( )sin 0
x
y
x y
xy


+ = ;
b) Uvođenjem polarnih koordinata, cos , sin x y ρ θ ρ θ = = , dobijamo

2 2 2
(sin cos ) 1 2
(sin cos ) sin( )
4
x y
x y
ρ θ θ π
θ θ θ
ρ ρ ρ
+ +
= = + = +
+
, pri čemu
ρ → +∞ kad , x y → ∞ → ∞. Tako,
2 2
2 2
lim lim sin( ) sin( ) lim 0
4 4
x
y
x y
x y
ρ ρ
π π
θ θ
ρ ρ
→∞ →+∞ →+∞
→∞
+
= + = + =
+
, za svako θ , pa
tražena granična vrednost može biti 0. Da bismo ovo dokazali,
posmatraćemo gornju jednakost
2 2
2
sin( )
4
x y
x y
π
θ
ρ
+
= +
+
, iz koje se dobija
2 2
x y
x y
+
+
=
2
sin( )
4
π
θ
ρ
+
2 2
2 2
x y ρ
≤ =
+
, tako da je
2 2 2 2
2
0 lim lim 0
x x
y y
x y
x y x y
→∞ →∞
→∞ →∞
+
≤ ≤ =
+ +
, odakle sleduje
2 2
lim 0
x
y
x y
x y
→∞
→∞
+
=
+
.
53

c) Neka je y = a + kx . Tada, kad xØ0, yØa, po pravcu sa nagibom k (k œ
). Sada je
2 2
0 0 0
sin sin ( ) sin cos cos sin
lim lim lim
x x x
y a
xy x a kx ax kx ax kx
L
x x x
→ → →

+ +
= = =
2
2
2
0 0
sin sin
lim cos lim cos
x x
ax kx
kx x ax
x x
→ →
= + .
U prvom limesu, kosinusni član teži jedinici tako da ostaje samo član (sin
ax)/x, koji, kao što je poznato iz teorije funkcija jedne promenljive, teži ka a.
U drugom limesu, slično, kosinusni član teži jedinici dok (sin kx
2
)/x
2
Øk,
tako da je odlučujući uticaj linearnog člana x koji teži nuli, za svako k. Na
osnovu toga možemo pretpostaviti da je L = a. Da je ovo tačno, sleduje iz
poznatog limesa
0
sin
lim 1
x
xy
xy

= , za svako konačno y. Tako je
( )
0 0 0
sin sin sin
lim lim lim lim .
x x x y a
y a y a
xy xy xy
L y y a
x xy xy
→ → → →
→ →
⎛ ⎞
⎜ ⎟ = = = =
⎜ ⎟
⎝ ⎠

d) Računamo direktno
( )( )
( )
2 2 2 2
4 4
2 2 2
2 2 2 2
lim lim lim 2
x a x a x a
y a y a y a
x y x y
x y
x y a
x y x y
→ → →
→ → →
+ −

= = + =
− −
.
e) Granična vrednost ne postoji jer ako se tački (0, 0) približavamo po
pravcu y = kx (k ∫ −1), imaćemo
0 0
0
1
lim lim
1
x x
y
x x
x y x kx k
→ →

= =
+ + +
, što znači da
granična vrednost zavisi od pravca prilaženja graničnoj tački.
f) Slično kao i u prethodnom primeru, granična vrednost zavisi od pravca
prilaženja graničnoj tački. U ovo se možemo uveriti uvođenjem polarnih
koordinata cos , sin x y ρ θ ρ θ = = što daje

2
2 2 2 2 2 2 2 2
0 0 0 0
0
2 2 cos sin 2cos sin sin 2
lim lim lim lim sin 2
cos sin cos sin 1
x
y
xy
x y
ρ ρ ρ
ρ θ θ θ θ θ
θ
ρ θ ρ θ θ θ
→ → → →

= = = =
+ + +
,
tako da limes ponovo zavisi od ugla pod kojim se približavamo tački (0, 0).



54
23. Odrediti linije prekida funkcije
( )
( )( )
2 2
arcsin 1
( , )
1 1
x y
f x y
x y
− −
=
− −
.
Rešenje. Funkcija je definisana za one vrednosti parova (x, y) koji
zadovoljavaju sistem nejednakosti
2 2
1 1 x y − − ≤ , 1 x ≠ , 1 y ≠ . Prva
nejednakost određuje oblast
2 2
2 x y + ≤ , što je kružni disk poluprečnika
2 . Druga i treća nejednakost se svode na x ∫ ≤1 i y ∫ ≤1, dakle oblast
definisanosti funkcije f je data sa
{ }
2 2
( , ) | 2, 1, 1
f
D x y x y x y = + ≤ ≠ ± ≠ ± .
Na linijama x = ≤1 i y = ≤1, koje čine kvadrat upisan u krug (Slika 14),
funkcija f ima beskonačno veliku vrednost, tj.
( )
( )( )
2 2
1
arcsin 1
lim
1 1
f
x
y D
x y
x y


− −
= ∞
− −
,
kao i
( )
( )( )
2 2
1
arcsin 1
lim
1 1
f
y
x D
x y
x y


− −
= ∞
− −
, dakle, to su linije prekida date funkcije.


Slika 14

24. Odrediti linije prekida funkcije
( )
( )( )
2 2
2 4 4 2
1
( , ) ln 2
x y
f x y x y
x y x y
+ +
= − − +
− −
.
Rešenje. Oblast definisanosti funkcije je
{ }
2 4 2 4
( , ) | 2, ,
f
D x y x y x y y x = + < ≠ ≠ ,
55
a linije prekida su date sistemom x
2
= y
4
i y
2
= x
4
, ili ≤x = y
2
i ≤y = x
2
, što
su parabolični segmenti unutar kvadrata 2 x y + < (Slika 15).


Slika 15

25. Pokazati da je funkcija
2 2
2
, ( , ) (0, 0),
0 , ( , ) (0, 0),
xy
x y
x y z
x y



+ =


=

neprekidna po svakoj
od promenljivih posebno ali nije po obe promenljive istovremeno.
Rešenje. U funkciji
2 2
2xy
z
x y
=
+
, najpre fiksiramo y = b = Const. Ako je b ∫
0, tada je funkcija
2 2
2xb
z
x b
=
+
neprekidna za svako x, dok, ako je b = 0, tada
je z = 0 za svako x, pa je funkcija ponovo neprekidna. Analogno, ako je x =
a ∫ 0, z je neprekidna za svako y, kao i za a = 0, jer je z = 0 za svako y.
Međutim, granična vrednost
2 2
0
0
2
lim
x
y
xy
x y


+
ne postoji (vidi zadatak 20-f).

26. Ispitati neprekidnost funkcije
2
2 2
3
, ( , ) (0, 0),
0 , ( , ) (0, 0),
x y
x y
z x y
x y



= +


=

.
Rešenje. Ukoliko je (x, y) ∫ 0, funkcija je neprekidna tako da je jedina
kritična tačka (0, 0). Ako uvedemo polarne koordinate
cos , sin x y ρ θ ρ θ = = (θ œ ), simultana granična vrednost je jednaka
nuli, jer


56
( )
2 2
2 2 2
0 0 0
0
3 3 cos sin 3
lim lim sin 2 lim 0
2
x
y
x y
x y
ρ ρ
ρ θ ρ θ
θ ρ
ρ
→ → →

= = =
+
, za svako θ œ .
Sleduje da je z = 0 za (x, y) = (0, 0), dakle funkcija z(x, y) je prekidna na
celoj realnoj ravni.



Parcijalni izvodi

27. Odrediti parcijalne izvode sledećih funkcija:

a)
3 3
3 z x y axy = + − ;
b)
x y
z
x y

=
+
;
c)
y
z
x
= ;
d)
2 2
z x y = − ;
e)
2 2
x
z
x y
=
+
;
f)
( )
2 2
ln z x x y = + + ;
g) arctg
y
z
x
= ;
h)
y
z x = ;
i)
sin
y
x
z e = ;
j)
2 2
2 2
arcsin
x y
z
x y

=
+
;
k) lnsin
x a
z
y
+
= ;
l)
( )
z
u xy = ;
m)
xy
u z = ;

Rešenja.
57
a)
( )
2
3
z
x ay
x

= −

,
( )
2
3
z
y ax
y

= −

; b)
2
2 /( )
z
y x y
x

= +

,
2
2 /( )
z
x x y
y

= − +

;
c)
2
/
z
y x
x

= −

, 1/
z
x
y

=

; d)
2 2
/
z
x x y
x

= −

,
2 2
/
z
y x y
y

= − −

;
e)
( )
3/ 2
2 2 2
/
z
y x y
x

= +

,
( )
3/ 2
2 2
/
z
xy x y
y

= − +

; f)
2 2
1/
z
x y
x

= +

,
( )
2 2 2 2
/
z
y x y x x y
y

= + + +

; g)
2 2
/( )
z
y x y
x

= − +

,
2 2
/( )
z
x x y
y

= +

;
h)
1 y
z
yx
x


=

, ln
y
z
x x
y

=

; i)
2
sin
cos
y
x
z y y
e
x x x

= −

,
sin
1
cos
y
x
z y
e
y x x

=

;
j)
2 2
2 z y x
x x x y

=
∂ +
,
2 2
2 z x y
y y x y

= −
∂ +
; k)
1
ctg
z x a
x y y
∂ +
=

,
ctg
2
z x a x a
y y y y
∂ + +
= −

; l)
1
( )
z
u
xy yz
x


=

,
1
( )
z
u
xy xz
y


=

,
( ) ln
z
u
xy xy
z

=

; m) ln
xy
u
yz z
x

=

, ln
xy
u
xz z
y

=

,
1 xy
u
xyz
z


=

;

28. Koristeći definiciju parcijalnih izvoda, izračunati ( , 1)
x
f x ′ , ako je
( , ) ( 1) arcsin
x
f x y x y
y
= + − .
Rešenje. Kako je ( , 1) , ( , 1) f x x x x f x x + Δ = + Δ = , po definiciji je

0 0 0
( , 1) ( , 1)
( , 1) lim lim lim 1
x
x x x
f x x f x x x x x
f x
x x x
Δ → Δ → Δ →
+ Δ − + Δ − Δ
′ = = = =
Δ Δ Δ
.

Ovo se može potvrditi nalaženjem izvoda
2
( 1)
( , ) 1
2 ( )
x
y y
f x y
x y x y

′ = −

,
odakle je ( , 1) 1
x
f x ′ = .



58
29. Naći (2, 1)
x
f ′ i (2, 1)
y
f ′ ako je ( , )
x
f x y xy
y
= + .
Rešenje. Kako je
1 1
( , )
2
x
f x y x y
x y
⎛ ⎞
′ = +
⎜ ⎟
⎝ ⎠
, a
2
2
1
( , )
2
1
y
x y
f x y
y
x y
y

′ =
⎛ ⎞
+
⎜ ⎟
⎝ ⎠
, imamo (2, 1) 1/ 2
x
f ′ = , (2, 1) 0.
y
f ′ =


30. Naći (1, 2, 0)
x
f ′ , (1, 2, 0)
y
f ′ i (1, 2, 0)
z
f ′ ako je
( )
( , , ) ln f x y z xy z = + .
Rešenje. Kako je ( , , )
x
y
f x y z
xy z
′ =
+
, ( , , )
y
x
f x y z
xy z
′ =
+
,
1
( , , )
z
f x y z
xy z
′ =
+
, dobija se (1, 2, 0) 1
x
f ′ = , (1, 2, 0) 1/ 2
y
f ′ = i
(1, 2, 0) 1/ 2
z
f ′ = .

31. Izračunati
x x
r
J
y y
r
ϕ
ϕ
∂ ∂
∂ ∂
=
∂ ∂
∂ ∂
, ako je x = r cosϕ, y = r sinϕ.
Rešenje. Budući da je cos , sin , sin , cos ,
x x y y
r r
r r
ϕ ϕ ϕ ϕ
ϕ ϕ
∂ ∂ ∂ ∂
= = − = =
∂ ∂ ∂ ∂

determinanta J ima vrednost
2 2
cos cos sin sin (cos sin ) r r r r ϕ ϕ ϕ ϕ ϕ ϕ ⋅ + ⋅ = + = . Dakle, J = r.

32. Pokazati da je 2
z z
x y
x y
∂ ∂
+ =
∂ ∂
, ako je
( )
2 2
ln z x xy y = + + .
Rešenje. Izračunavamo izvode:
2 2
2 z x y
x x xy y
∂ +
=
∂ + +
,
2 2
2 z x y
y x xy y
∂ +
=
∂ + +
, tako
da je
2 2
2 2 2 2 2 2
(2 ) ( 2 ) 2 2
2
z z x x y y x y x xy yx y
x y
x y x xy y x xy y x xy y
∂ ∂ + + + + +
+ = + = =
∂ ∂ + + + + + +
.

59
33. Pokazati da je
z z
x y xy z
x y
∂ ∂
+ = +
∂ ∂
, ako je
y
x
z xy xe = + .
Rešenje. Prvi parcijalni izvodi su 1 ,
y y
x x
z y z
y e x e
x x y
∂ ∂ ⎛ ⎞
= + − = +
⎜ ⎟
∂ ∂
⎝ ⎠
, pa
imamo, ( )
y y y
x x x
z z
x y xy x y e yx ye xy xy xe xy z
x y
⎛ ⎞
∂ ∂
+ = + − + + = + + = +
⎜ ⎟
∂ ∂
⎝ ⎠
.

34. Pokazati da je 0
u u u
x y z
∂ ∂ ∂
+ + =
∂ ∂ ∂
, ako je ( )( )( ) u x y y z z x = − − − .
Rešenje. Množenjem se dobija da je
2 2 2 2 2 2
u xy x z yz x y y z xz = + + − − − .
Izvodi su:
2 2
2 2
u
y xz xy z
x

= + − −

,
2 2
2 2
u
xy z x yz
y

= + − −

, i
2 2
2 2
u
x yz y xz
z

= + − −

. Sabiranjem se dobija 0
u u u
x y z
∂ ∂ ∂
+ + =
∂ ∂ ∂
.

35. Šta se dobija primenom diferencijalnog operatora D
x y z
∂ ∂ ∂
= + +
∂ ∂ ∂
, na
funkciju
x y
u x
y z

= +

?
Rešenje. Najpre izračunavamo
1
1
u
x y z

= +
∂ −
,
2
( )
u z x
y y z
∂ −
=
∂ −
,
2
( )
u x y
z y z
∂ −
=
∂ −
, tako da je
2 2
1
1
( ) ( )
u u u z x x y
Du u
x y z x y z y z y z y z
⎛ ⎞ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ − −
= + + = + + = + + +
⎜ ⎟
∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ − − −
⎝ ⎠

2 2 2 2
1 1 1
( ) ( ) ( ) ( )
y z z x x y y z z x x y
y z y z y z y z
− − − − + − + −
= + + + = + =
− − − −
.

36. Odrediti konstantu a u izrazu za funkciju
2 2 2 2
( , , ) f x y z x y a z = + + , tako
da ona bude ciklično simetrična, tj. da važi ( , , ) ( , , ) ( , , ) f x y z f y z x f z x y ≡ ≡ , a
zatim, za tako određeno a, izračunati f
x y z
⎛ ⎞ ∂ ∂ ∂
+ +
⎜ ⎟
∂ ∂ ∂
⎝ ⎠
.


60
Rešenje. Da bi postojao navedeni identitet, očigledno mora biti
2 2 2 2 2 2 2 2
x y a z y z a x + + ≡ + + i
2 2 2 2 2 2 2 2
y z a x z x a y + + ≡ + + .
Iz prvog identiteta sleduje
( ) ( )
2 2 2 2
1 1 0 a x a z − − − ≡ , tj.
( )( )
2 2 2
1 0 a x z − − ≡ , što je ispunjeno za
2
1 0 a − = , tj. za a = ≤1. Lako se
proverava da je tada i drugi identitet zadovoljen. Kako je
2 2 2 2 2 2 2 2 2
, ,
f x f y f z
x y z
x y z x y z x y z
∂ ∂ ∂
= = =
∂ ∂ ∂
+ + + + + +
,
sleduje da je
2 2 2
x y z
f
x y z
x y z
⎛ ⎞ ∂ ∂ ∂ + +
+ + =
⎜ ⎟
∂ ∂ ∂
+ + ⎝ ⎠
.

37. Odrediti konstante b i c (b, c > 0) u izrazu za funkciju
2 2 2
( , , )
x y z
u x y z
b c
+
= + , tako da ona bude ciklično simetrična, tj. da važi u(x,
y, z) ª u(y, z, x) ª u(z, x, y). Zatim, za tako određene konstante, izračunati
2 2 2
u
x y y z z x
⎛ ⎞ ∂ ∂ ∂
+ +
⎜ ⎟
∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂
⎝ ⎠
.
Rešenje. Identiteti ciklične simetrije se svode na sistem
2 2 2 2 2 2
x y z y z x
b c b c
+ +
+ ≡ + ,
2 2 2 2 2 2
y z x z x y
b c b c
+ +
+ ≡ + .
Prvi identitet se redukuje na
( )
2 2
1 1
0 x z
b c
⎛ ⎞
− − ≡
⎜ ⎟
⎝ ⎠
, odakle sleduje b = c.
Ovo zadovoljava i drugi identitet, tako da funkcija u dobija oblik
2 2 2
( , , )
x y z
u x y z
b
+ +
= . Kako je
3/ 2 2 3
2 2 2
2
xy
x y x y
u
b u
x y z
b
b
′′ = − = −
⎛ ⎞ + +
⎜ ⎟
⎝ ⎠
,
2 3 yz
y z
u
b u
′′ = − i
2 3 zx
z x
u
b u
′′ = − ,
zaključujemo da je
2 2 2
2 3 2 3 2 3 2 3
x y y z z x x y y z z x
u
x y y z z x b u b u b u b u
⎛ ⎞ ∂ ∂ ∂ + +
+ + = − − − = −
⎜ ⎟
∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂
⎝ ⎠
.
61

38. Izračunati
2 2
2 2
u
x y
⎛ ⎞ ∂ ∂
+
⎜ ⎟
∂ ∂
⎝ ⎠
, pri čemu je
2 2
ln ( ) ( ) u x a y b = − + − , gde su a
i b konstante.
Rešenje. Najpre je
2 2
( ) ( )
x
x a
u
x a y b

′ =
− + −
, dakle
( )
2 2
2
2 2
( ) ( )
( ) ( )
xx
x a y b
u
x a y b
− − + −
′′ =
− + −
. Slično,
2 2
( ) ( )
y
y b
u
x a y b

′ =
− + −
,
( )
2 2
2
2 2
( ) ( )
( ) ( )
yy
x a y b
u
x a y b
− − −
′′ =
− + −
. Tako, dobijamo
2 2
2 2
0
xx yy
u u u
x y
⎛ ⎞ ∂ ∂
′′ ′′ + = + =
⎜ ⎟
∂ ∂
⎝ ⎠
.

39. Proveriti jednakost
2 2
u u
x y y x
∂ ∂
=
∂ ∂ ∂ ∂
, ako je

a)
2
y
u x = ;
b) arccos
x
u
y
= ;
c)
2 2
3
x y
z
x y
+
=
+
;
Rešenje. a) Najpre izračunamo
2 2
2 1
, 2 ln
y y
u u
y x yx x
x y

∂ ∂
= =
∂ ∂
. Dalje je
( ) ( )
( ) ( )
2 2 2 2
2 2 2 2
2 1 1 3 1 1 2
3 1 1 2
2 2 ln 2 1 ln ,
1
2 ln 2 ln 2 2 ln 1 .
y y y y
y y y y
u
y x yx y x x yx y x
y x y
u
yx x y x x yx yx y x
x y x x
− − − −
− −
∂ ∂ ∂
= = + = +
∂ ∂ ∂
∂ ∂ ∂
⎛ ⎞
= = + = +
⎜ ⎟
∂ ∂ ∂
⎝ ⎠

Dakle,
u u
y x x y
∂ ∂ ∂ ∂
=
∂ ∂ ∂ ∂
, tj.
2 2
u u
x y y x
∂ ∂
=
∂ ∂ ∂ ∂
;


62
b)
2
1
,
2 ( )
2 ( )
u u x
x y x y x
xy y x
∂ ∂
= − =
∂ ∂ −

.
3 3 3 3
,
4 ( ) 4 ( )
u x u x
y x x y
x y x x y x
∂ ∂ ∂ ∂
= =
∂ ∂ ∂ ∂
− −
, dakle
2 2
u u
x y y x
∂ ∂
=
∂ ∂ ∂ ∂
;
c)
( ) ( )
2 2 2 2
4 / 3 4 / 3
2 2 2 2
2 3 3 2
,
3 3
u x xy y u x xy y
x y
x y x y
∂ − + ∂ − +
= =
∂ ∂
+ +
, na osnovu čega je
( ) ( )
3 2 2 3 3 2 2 3
7 / 3 7 / 3
2 2 2 2
2(3 5 5 3 ) 2(3 5 5 3 )
,
9 9
u x x y xy y u x x y xy y
y x x y
x y x y
∂ ∂ − − + ∂ ∂ − − +
= − =
∂ ∂ ∂ ∂
+ +
.
Prema tome, važi jednakost
2 2
u u
x y y x
∂ ∂
=
∂ ∂ ∂ ∂
.

40. Izračunati totalni diferencijal dz sledećih funkcija:

a)
3 3
3 z x y xy = + − ;
b)
3 4
z x y = ;
c)
2 2
2 2
x y
z
x y

=
+
;
d)
2 2
sin cos z x y = + ;
e)
y
z yx = ;
f)
( )
2 2
ln z x y = + ;
g)
( )
ln 1 / z x y = + ;
h)
( )
ln tg / z y x = .
Rešenje.
a)
2 2
3( ) 3( )
z z
dz dx dy x y dx y x dy
x y
∂ ∂
= + = − + −
∂ ∂
; b)
( )
2 3
3 4 dz x y y dx y dy = + ;
c)
( )
( )
2
2 2
4xy
dz y dx xdy
x y
= −
+
; d) sin2 sin2 dz xdx y dy = − ;
e) ( )( )
1 2
1 ln
y
dz x y x y dx xdy

= + + ; f) ( )
2 2
2
dz xdx y dy
x y
= +
+
;
63
g)
2
y dx xdy
dz
xy y

=
+
; h)
( )
( )
2 2
2
sin
y
x
xdy y dx
dz
x

= ;
41. Uz pomoć totalnog diferencijala, uprostiti izraz
( , ) arctg + arctg
x y
f x y
y x
= .
Rešenje. Kako je
2 2
arctg =
x ydx xdy
d
y x y
⎛ ⎞ −
⎜ ⎟
+
⎝ ⎠
i
2 2
arctg =
y ydx xdy
d
x x y

⎛ ⎞

⎜ ⎟
+
⎝ ⎠
,
očigledno je
( , ) arctg +arctg arctg arctg 0
x y x y
df x y d d d
y x y x
⎛ ⎞ ⎛ ⎞
⎛ ⎞
= = + =
⎜ ⎟ ⎜ ⎟ ⎜ ⎟
⎝ ⎠
⎝ ⎠ ⎝ ⎠
. Ako je
totalni diferencijal neke funkcije jednak nuli, ta funkcija je konstanta, tj.
( , ) f x y C = . Kako funkcija f nije definisana za x = 0 i y = 0, njena oblast
se sastoji od četiri kvadranta Dekartove ravni međusobno razdvojenih
linijama prekida x = 0 i y = 0. U svakom od kvadranata, konstanta C može
imati različitu vrednost. Da bi odredili ove vrednosti izabraćemo po jedan
par (x, y) iz svakog kvadranta i zamenićemo te vrednosti u jednakost
arctg + arctg
x y
C
y x
= .
Ako x i y imaju isti znak, na primer (x, y) = (+1, +1) kao i za (x, y) = (−1,
−1) dobijamo = arctg1+arctg1
4 4 2
C
π π π
= + = . U slučaju različitog znaka,
(x, y) = (+1, −1) ili (x, y) = (−1, +1), konstanta C se neposredno
izračunava = arctg( 1) +arctg( 1)
4 4 2
C
π π π
− − = − − = − . Tako dobijamo (Sl.
16)
/ 2, 0,
arctg +arctg
/ 2, 0.
xy
x y
xy y x
π
π
− <

=

+ >




64

Slika 16

42. Izračunati df(1, 1) ako je
2
( , ) / f x y x y = .
Rešenje.
( )
2 2 3 3
1 2 1
( , ) 2
x x
df x y dx dy dx dy ydx xdy
x y y y y y
⎛ ⎞ ∂ ∂
= + = − = −
⎜ ⎟
∂ ∂
⎝ ⎠
,
tako da je (1, 1) 2 df dx dy = − .

43. Izračunati totalni diferencijal du sledećih funkcija tri promenljive:

a) u x y z = ;
b)
2 2 2
u x y z = + + ;
c)
z
x
u xy
y
⎛ ⎞
= +
⎜ ⎟
⎝ ⎠
;
d)
2
arctg
xy
u
z
= ;
Rešenje. a) ( ) dx dy dz
x y z
du d x y z x y z yzdx xzdy xydz
∂ ∂ ∂
+ +
∂ ∂ ∂
⎛ ⎞
= = = + +
⎜ ⎟
⎝ ⎠
;
b)
2 2 2
2 2 2
x y z xdx ydy zdz
dx dy dz x y z dx dy dz
x y z u u u
x y z
du
∂ ∂ ∂ + +
+ + + + + +
∂ ∂ ∂
+ +
⎛ ⎞
= = =
⎜ ⎟
⎝ ⎠
;
c)
1
2 2 2
2
1
( 1) ( 1) ( 1) ln
z
x x
du xy yz y dx xz y dy xy y xy dz
y y y

⎛ ⎞
⎛ ⎞ ⎛ ⎞
= + + + − + + +
⎜ ⎟
⎜ ⎟ ⎜ ⎟
⎝ ⎠ ⎝ ⎠
⎝ ⎠
;
65
d)
( )
2 2
2 2 4
1
2 du yz dx xz dy xyz dz
x y z
= + +
+
;

44. Izračunati df(3, 4, 5) ako je
2 2
( , , )
z
f x y z
x y
=
+
.
Rešenje. Diferencijal funkcije je
( )
3/ 2
2 2 2 2
1
( , , )
xz dx yz dy
df x y z dz
x y x y
+
= − +
+ +
,
tako da je
3 4 1
(3, 4, 5)
25 25 5
df dx dy dz = − − + ;



Parcijalni izvodi složenih funkcija

45. Naći
dz
dt
, ako je
3 2
( , )
x y
z x y e
+
= i pritom je
2
cos , x t y t = = .
Rešenje. Prema obrascu za izvod funkcije dve promenljive od kojih je svaka
promenljiva funkcija jedne promenljive
3 2 3 2 3 2
3 2 3 2
x y x y x y
dz z dx z dy dx dy dx dy
e e e
dt x dt y dt dt dt dt dt
+ + +
∂ ∂ ⎛ ⎞
= + = + = +
⎜ ⎟
∂ ∂
⎝ ⎠
,
i kako je
2
cos sin , 2
dx d dy d
t t t t
dt dt dt dt
= = − = = , dobijamo
( ) ( )
2
3 2 3cos 2
4 3sin 4 3sin
x y t t
dz
t t e t t e
dt
+ +
= − = − .

46. Naći
dz
dt
, ako je
x
z
y
= i pritom je , ln
t
x e y t = = .
Rešenje. Imamo
( )
2 2
ln 1
1 1
ln
t
t
e t t
dz z dx z dy x
e
dt x dt y dt y y t t t

∂ ∂
= + = − =
∂ ∂
.



66
47. Naći
du
dt
, ako je lnsin
x
u
y
= gde je
2 2
3 , 1 x t y t = = + .
Rešenje. Kako je
1
ctg
z x
x y y
⎛ ⎞

=
⎜ ⎟
⎜ ⎟

⎝ ⎠
, ctg
2
z x x
y y y y
⎛ ⎞

= −
⎜ ⎟
⎜ ⎟

⎝ ⎠
, a zatim
6
dx
t
dt
= ,
2
1
dy t
dt
t
=
+
, tako da je
2
6
ctg ctg
2
1
dz z dx z dy t x x x t
dt x dt y dt y y y y y
t
⎛ ⎞ ⎛ ⎞
∂ ∂
= + = −
⎜ ⎟ ⎜ ⎟
⎜ ⎟ ⎜ ⎟
∂ ∂
+
⎝ ⎠ ⎝ ⎠

tj.

( ) ( ) ( )
2 3 2 2 2
1/ 4 5 / 4 5 / 4
4 4 4 2 2 2
2 2 2
6 3 3 3 3 (4 3 ) 3
ctg ctg ctg
1 1 1 1 2 1 2 1
dz t t t t t t t
dt
t t t t t t
⎛ ⎞ ⎛ ⎞ ⎛ ⎞
+
= − =
⎜ ⎟ ⎜ ⎟ ⎜ ⎟
+ + + + + + ⎝ ⎠ ⎝ ⎠ ⎝ ⎠
.

48. Naći
du
dt
, ako je u x y z = gde je
2
1, ln , tg x t y t z t = + = = .
Rešenje. Prema formuli, izvod je
du u dx u dy u dz
dt x dt y dt z dt
∂ ∂ ∂
= + +
∂ ∂ ∂
, tako da
imamo
2
1 1
2
cos
du
y z t x z x y
dt t t
= ⋅ + + . Zamenom x, y i z, dobija se
( ) ( )
2 2
2
1 tg 1 ln
2 ln tg
cos
t t t t
du
t t t
dt t t
+ +
= + + .

49. Izračunati
dz
dt
, ako je
2 2
z
z
x y
=
+
, funkcija promenljivih x i y, pri čemu
su cos , sin , x R t y R t z H = = = , (R i H su pozitivne konstante).
Rešenje.
du u dx u dy u dz
dt x dt y dt z dt
∂ ∂ ∂
= + +
∂ ∂ ∂

( )
( )
( ) ( )
3/ 2 3/ 2 1/ 2
2 2 2 2 2 2
1
sin cos 0
xz yz
R t R t
x y x y x y
= − − − + − ⋅
+ + +

67
( ) ( )
3/ 2 3/ 2
2 2 2 2
sin cos
0
x z R t y z R t x z y y z x
x y x y
− −
= = =
+ +
.

50. Izračunati
dz
dx
, ako je
v
z u = pri čemu je sin , cos u x v x = = .
Rešenje.
( )
1
cos ln sin
v v
dz z du z dv
vu x u u x
dx u dx v dx

∂ ∂
= + = + −
∂ ∂
, tako da
zamenom u i v dobijamo
( ) ( )
cos 1 2 2
sin cos ln(sin )sin
x
dz
x x x x
dx

= − .

51. Odrediti parcijalni izvod
z
x


kao i potpuni izvod
dz
dx
ako je
2 2
2xy
x y
z e

+
= i
( ) x
y
x
ϕ
= .
Rešenje. Imamo
( )
( )
2 2
2 2 2
2
2 2
2
xy
x y
y x y
z
e
x
x y

+


=

+
,
( )
( )
2 2
2 2 2
2
2 2
2
xy
x y
x x y
z
e
y
x y

+


= −

+
, dok
je izvod y kao funkcije od x,
2
( ) ( ) dy x x x
dx x
ϕ ϕ ′ −
= . Tako, sada dobijamo
( )
( )
( )
( )
2 2 2 2
2 2 2 2 2 2
2 2
2 2 2 2
2 2
xy xy
x y x y
y x y x x y
z z
dz dx dy e dx e dy
x y
x y x y
− −
+ +
− −
∂ ∂
= + = −
∂ ∂
+ +
,
tj.
( )
( )
2 2
2
2 2
2
2 2
2
xy
x y
x y
dz e y dx xdy
x y

+

= −
+
.
Deljenjem obe strane poslednje jednakosti sa dx, dobija se potpuni izvod

( ) ( )
2 2 2 2
2 2
2 2 2 2
2 2 2
2 2 2 2
( ) ( )
2 2
xy xy
x y x y
dz x y dy x y x x x
e y x e y x
dx dx x
x y x y
ϕ ϕ
− −
+ +
′ − − −
⎛ ⎞ ⎛ ⎞
= − = −
⎜ ⎟ ⎜ ⎟
⎝ ⎠ ⎝ ⎠
+ +
,


68
ili
( )
2 2
2
2 2
2
2 2
( )
2 ( )
xy
x y
dz x y x
y x e
dx x
x y
ϕ
ϕ

+

⎛ ⎞
′ = − +
⎜ ⎟
⎝ ⎠
+
.

52. Naći
z
u


i
z
v


, ako je arctg
y
z
x
= , i sin , cos x u v y u v = = .
Rešenje.
2 2 2 2
z z x z y y x x y
u dx u y u x y u x y u
∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂
= + = − +
∂ ∂ ∂ ∂ + ∂ + ∂
, gde posle zamene
izvoda sin
x
v
u

=

i cos
y
v
u

=

, dobijamo
2 2
cos sin z x v y v
u x y
∂ −
=
∂ +
. Kako je
cos sin sin cos cos sin 0 x v y v u v v u v v − = − = ,
to je i 0
z
u

=

.
S druge strane,
2 2 2 2
cos ( sin )
z z x z y y x
u v u v
v dx v y v x y x y
∂ ∂ ∂ ∂ ∂
= + = − + −
∂ ∂ ∂ ∂ + +
.
Kako je
2 2 2
x y u + = , dobijamo
( )
2 2
1
cos sin cos sin 1
z y x
v v u v u v
v u u u

= − − = − + = −

.

53. Naći
z
x


i
z
y


, ako je

a) cos , sin , ln x u v y u v z C u = = = (C je
konstanta);
b) , , x u v y u v z uv = + = − = .
Rešenje. a) Iz ln z C u = dobija se ( ) ln
du
dz d C u C
u
= = . S druge strane,
diferenciranjem jednakosti cos x u v = i sin y u v = , dobija se sistem
cos sin , sin cos . dx vdu u vdv dy vdu u vdv = − = +
Množenjem prve jednakosti sa cos v a druge sa sin v i sabiranjem
dobijamo cos sin vdx vdy du + = , što zamenom u
C
dz du
u
= daje
69
( )
cos sin
cos sin
C C v C v
dz vdx vdy dx dy
u u u
= + = + ,
tako da je
cos sin
,
z C v z C v
x u y u
∂ ∂
= =
∂ ∂
ili
2 2 2 2
,
z C x z C y
x x y y x y
∂ ∂
= =
∂ + ∂ +
.

b) Iz z uv = dobija se
( )
dz d uv vdu u dv = = + . S druge strane,
diferenciranjem jednakosti x u v = + i y u v = − , dobija se sistem
, dx du dv dy du dv = + = − ,
odakle se dobija
( ) ( )
1 1
,
2 2
du dx dy dv dx dy = + = − , tako da se, zamenom u
dz vdu udv = + dobija
( ) ( )
1 1 1 1
( ) ( )
2 2 2 2
dz v dx dy u dx dy u v dx u v dy = + + − = + − − ,
odakle je
1 1
( ), ( )
2 2
z z
u v u v
x y
∂ ∂
= + = − −
∂ ∂
ili ,
2 2
z x z y
x y
∂ ∂
= = −
∂ ∂
.


54. Pokazati da funkcija ( , ) ( , ) x y z x y ÷ , data sa
2
a
y
z x f
x
⎛ ⎞
=
⎜ ⎟
⎝ ⎠
, gde je a > 0, i
f je proizvoljna diferencijabilna funkcija, zadovoljava jednačinu
2
z z
x y a z
x y
∂ ∂
+ =
∂ ∂
.
Rešenje. Uvedimo smenu
2
y
u
x
= . Sada je ( )
a
z x f u = . Funkciju z
diferenciramo najpre po x,
1 1
3
2
( ) ( ) ( ) ( )
a a a a
z du y
ax f u x f u ax f u x f u
x dx x
− −
∂ −
⎛ ⎞
′ ′ = + = +
⎜ ⎟

⎝ ⎠
, zatim po y,
2
1
( ) ( )
a a
z du
x f u x f u
y dy x

⎛ ⎞
′ ′ = =
⎜ ⎟

⎝ ⎠
, tako da dobijamo sistem
1 3 2
( ) ( ), ( )
a a a
z z
ax f u x yf u x f u
x y
− − −
∂ ∂
′ ′ = − =
∂ ∂
,


70
iz koga eliminišemo ( ) f u ′ , množenjem prve jednakosti sa x a druge sa 2y i
sabiranjem sa drugom dobija se 2 ( )
a
z z
x y ax f u
x y
∂ ∂
+ =
∂ ∂
, što s obzirom na to
da je ( )
a
z x f u = , postaje 2
z z
x y a z
x y
∂ ∂
+ =
∂ ∂
.

55. Izračunati
z z
x y
x y
∂ ∂

∂ ∂
ako je ( ) z x xy ϕ = + , pri čemu je ϕ proizvoljna
diferencijabilna funkcija.
Rešenje. Neposredno nalazimo 1 ( ) , ( )
z du z du
u u
x dx y dy
ϕ ϕ
∂ ∂
′ ′ = + =
∂ ∂
, gde smo
uveli smenu u = x y. Množenjem prve jednačine sa x a druge sa −y i
sabiranjem, imajući u vidu da je
du
y
dx
= ,
du
x
dy
= , dobija se
( ) ( ) 1 ( ) ( ) ( ) ( )
z z
x y x u y y u x x xy xy xy xy
x y
ϕ ϕ ϕ ϕ
∂ ∂
′ ′ ′ ′ − = + − = + −
∂ ∂
,
ili
z z
x y x
x y
∂ ∂
− =
∂ ∂
.

56. Izračunati u
x y z
⎛ ⎞ ∂ ∂ ∂
+ +
⎜ ⎟
∂ ∂ ∂
⎝ ⎠
ako je ( , ) u f x y y z = − − , pri čemu je f
proizvoljna diferencijabilna funkcija.
Rešenje. Uvedimo smene , x y y z ξ η = − = − . Sada je ( , ) u f ξ η = , a
izvodi po x, y i z su redom
1 0
u f f f f
x d x x d
ξ η
ξ η ξ η
∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂
= + = ⋅ + ⋅
∂ ∂ ∂ ∂ ∂
,
( 1) 1
u f f f f
y d y y d
ξ η
ξ η ξ η
∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂
= + = ⋅ − + ⋅
∂ ∂ ∂ ∂ ∂

0 ( 1)
u f f f f
z d z z d
ξ η
ξ η ξ η
∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂
= + = ⋅ + ⋅ −
∂ ∂ ∂ ∂ ∂
, tako da zbir daje
71
0
u u u f f f f
x y z d d ξ ξ η η
∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂
+ + = − + − =
∂ ∂ ∂ ∂ ∂
. Dakle, 0 u
x y z
⎛ ⎞ ∂ ∂ ∂
+ + =
⎜ ⎟
∂ ∂ ∂
⎝ ⎠
.



Izvodi i diferencijali višeg reda

57. Pokazati da funkcija
( ) ( )
z x y ϕ ψ = , gde su ϕ i ψ proizvoljne
diferencijabilne funkcije, zadovoljava jednakost
2
z z z
z
x y x y
∂ ∂ ∂
=
∂ ∂ ∂ ∂
.
Rešenje. Kako je ( ) ( )
z
x y
x
ϕ ψ

′ =

, ( ) ( )
z
x y
y
ϕ ψ

′ =

i
2
( ) ( )
z
x y
x y
ϕ ψ

′ ′ =
∂ ∂
,
zamenom u traženu jednakost dobijamo identitet.

58. Ispitati da li funkcija ( , , ) u u x y z = , data sa ,
x y
u f
y z
⎛ ⎞
=
⎜ ⎟
⎝ ⎠
, pri čemu je f
proizvoljna diferencijabilna funkcija, zadovoljava jednakost

0
x u u z u
y x y y z
∂ ∂ ∂
+ + =
∂ ∂ ∂
.

Rešenje. Uvedimo smene / , / x y y z ξ η = = . Sada je ( , ) u f ξ η = , a izvodi
po x, y i z su redom
1 u f f f
x d x x d y
ξ η
ξ η ξ
∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂
= + = ⋅
∂ ∂ ∂ ∂
,
2
1 u f f f x f
y d y y d y z
ξ η
ξ η ξ η
⎛ ⎞ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂
= + = ⋅ − + ⋅
⎜ ⎟
∂ ∂ ∂ ∂ ∂
⎝ ⎠

2
u f f f y
z d z z z
ξ η
ξ η η
∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ⎛ ⎞
= + = ⋅ −
⎜ ⎟
∂ ∂ ∂ ∂ ∂
⎝ ⎠
. Odavde se dobija
2
x u x f
y x y dξ
∂ ∂
=

,
2
1 u x f f
y y d z ξ η
∂ ∂ ∂
= − +
∂ ∂
,
1 z u f
y z z η
∂ ∂
= −
∂ ∂
, pa se tražena jednakost dobija
jednostavnim sabiranjem ovih jednakosti.


72

59. Pokazati da funkcija
y y
z x
x x
ϕ ψ
⎛ ⎞ ⎛ ⎞
= +
⎜ ⎟ ⎜ ⎟
⎝ ⎠ ⎝ ⎠
, zadovoljava jednačinu
(*)
2 2 2
2 2
2 2
2 0
z z z
x xy y
x x y y
∂ ∂ ∂
+ + =
∂ ∂ ∂ ∂
,
pri čemu su ϕ i ψ proizvoljne diferencijabilne funkcije
Rešenje. Stavljajući / u y x = imamo ( )
2
( ) ( ) ( )
z y
u u x u
x x
ϕ ϕ ψ

′ ′ = − +

,
odakle ponovnim diferenciranjem dobijamo
( )
2
2 4
2 ( ) ( ) ( )
z y
x u x y u y u
x x
ψ ϕ ψ

′ ′′ ′′ = + +

. Slično, dobija se
( )
1
( ) ( )
z
u x u
y x
ϕ ψ

′ ′ = +

,
( )
2
2 2
1
( ) ( )
z
x u u
y x
ϕ ψ

′′ ′′ = +

kao i
( )
2
3
1
( ) ( ) ( )
z
x u x y u y u
x y x
ψ ϕ ψ

′ ′′ ′′ = − + +
∂ ∂
. Zamenom izvoda drugog reda u
(*) dobija se
( )
2 2 2
2 2
2 2 2
2 2 ( ) ( ) ( )
z z z y
x xy y x u x y u y u
x x y y x
ψ ϕ ψ
∂ ∂ ∂
′ ′′ ′′ + + = + +
∂ ∂ ∂ ∂

( ) ( )
2
2 2
2
( ) ( ) ( ) ( ) ( ) 0
y y
x u x y u y u x u u
x x
ψ ϕ ψ ϕ ψ ′ ′′ ′′ ′′ ′′ − + + + + =
dakle jednačina (*) je zadovoljena.

60. Naći rezultat primene diferencijalnog operatora
2 2
2 2
2 2
x y x y
x y x y
∂ ∂ ∂ ∂
− + −
∂ ∂ ∂ ∂
,
na funkciju
( )
x
z xy
y
ϕ ψ
⎛ ⎞
= +
⎜ ⎟
⎝ ⎠
, gde su ϕ i ψ proizvoljne diferencijabilne
funkcije.
73
Rešenje. Redom izračunavamo izvode
1 z
y
x y
ϕ ψ

′ ′ = +

,
2
2
2 2
1 z
y
x y
ϕ ψ

′′ ′′ = +

,
2
z x
x
y y
ϕ ψ

′ ′ = −

,
2 2
2
2 4 3
2 z x x
x
y y y
ϕ ψ ψ

′′ ′′ ′ = + +

. Na
osnovu toga je
2x
x y
x y y
ψ
∂ ∂
′ − =
∂ ∂
i
2 2
2 2
2 2
2x
x y
x y y
ψ
∂ ∂
′ − = −
∂ ∂
.
Sabiranjem ovih nejednakosti dobija se
2 2
2 2
2 2
0. x y x y z
x y x y
⎛ ⎞ ∂ ∂ ∂ ∂
− + − =
⎜ ⎟
∂ ∂ ∂ ∂
⎝ ⎠


61. Dokazati da ako je
2 2 2
u x y z = + + , tada je d
2
u ¥ 0.
Rešenje. (Prvi način) Uvođenjem smene
2 2 2
t x y z = + + dobijamo u t = ,
tako da je
( )
1
2
du d t dt
t
= = i
(*)
( )
2 2 2 2 2
3/ 2 3/ 2
1 1 1 1
2
4 4 2 2
d u d dt dt d t td t dt
t t t t
⎛ ⎞
= = − + = −
⎜ ⎟
⎝ ⎠
.
S druge strane, iz
2 2 2
t x y z = + + se dobija
2 2 2
( ) 2( ) dt d x y z xdx ydy zdz = + + = + + ,
2 2 2 2
2( ) d t dx dy dz = + + ,
tako da zamenom u (*) dobijamo
( )
2 2 2 2 2 2 2 2
3/ 2
1
2 2( ) 4( )
4
d u x y z dx dy dz xdx ydy zdz
t
⎡ ⎤
= + + ⋅ + + − + +
⎣ ⎦

( )
2 2 2 2 2 2 2
3/ 2
1
( ) ( ) x y z dx dy dz xdx ydy zdz
t
⎡ ⎤
= + + + + − + +
⎣ ⎦



74
( ) ( ) ( )
2 2 2 2 2 2 2 2 2
3/ 2
1
2 2 2 x dy dz y dx dz z dx dy xydxdy yzdydz zxdzdx
t
⎡ ⎤
= + + + + + − − −
⎣ ⎦
( ) ( ) ( )
2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2
3/ 2
1
2 2 2 x dy xydxdy y dx x dz xzdzdx z dx y dz yzdydz z dy
t
⎡ ⎤
= − + + − + + − +
⎣ ⎦
dakle,
( ) ( ) ( )
( )
2 2 2
2
3/ 2
2 2 2
0
xdy ydx xdz zdx ydz zdy
d u
x y z
− + − + −
= ≥
+ +
.
(Drugi način) Možemo poći od formule
2
2
, d u dx dy dz u
x y z
⎛ ⎞ ∂ ∂ ∂
= + +
⎜ ⎟
∂ ∂ ∂
⎝ ⎠

koja posle kvadriranja diferencijalnog operatora u zagradi postaje
2 2 2 2 2 2
2 2 2 2
2 2 2
2 2 2 d u dx dy dz dxdy dydz dzdx u
x y z x y y z z x
⎛ ⎞ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂
= + + + + +
⎜ ⎟
∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂
⎝ ⎠

( )
( ) ( ) ( )
( )
2 2 2 2 2 2 2 2 2
3/ 2
2 2 2
1
2
[
]
x dy dz y dx dz z dx dy
x y z
xydxdy yzdydz zxdzdx
= + + + + +
+ +
− + +

( ) ( ) ( )
( )
2 2 2
3/ 2
2 2 2
0
xdy ydx xdz zdx ydz zdy
x y z
− + − + −
= ≥
+ +
.

62. Izračunati df, d
2
f, d
3
f, ... , ako je
1 2 1 1 2 2
( , ,..., ) ...
n n n
f x x x a x a x a x = + + +
linearna funkcija sa realnim koeficijentima a
1
, a
2
,..., a
n
.
Rešenje. Nalazimo prvi i drugi diferencijal

( )
1 2 1 1 2 2 1 1 2 2
( , ,..., ) ... ...
n n n n n
df x x x d a x a x a x a dx a dx a dx = + + + = + + + ;
( )
2 2 2 2
1 2 1 1 2 2 1 1 2 2
( , ,..., ) ... ...
n n n n n
d f x x x d a dx a dx a dx a d x a d x a d x = + + + = + + +
,
a kako je
2
0 ( 1, 2,..., )
i
d x i n = = , sleduje
2
1 2
( , ,..., ) 0
n
d f x x x = . Ovo dalje
povlači anuliranje svih viših diferencijala, tako da je konačno

1 1 2 2
... , 1,
0 , 2.
n n k
a dx a dx a dx k
d f
k
+ + + =

=





75


Tejlorova formula

63. Funkciju
2 2
( , ) 2 6 3 5 f x y x xy y x y = − − − − + razviti po Tejlorovoj formuli
u okolini tačke A(1, −2).
Rešenje. Tejlorov razvoj diferencijabilne funkcije ( , ) f x y u okolini tačke
(a, b) do n-tog člana dat je formulom
(*)
0
1
( , ) ( , ) ( ),
!
n
n
k
k
f x y x y f a b R f
k x y
=
⎛ ⎞ ∂ ∂
= Δ + Δ +
⎜ ⎟
∂ ∂
⎝ ⎠


gde je , x x a y y b Δ = − Δ = − , i gde je ( )
n
R f ostatak formule. U našem
slučaju, funkcija je polinom, tako da će ostatak biti jednak nuli, a imaće
samo tri člana u razvoju, za k = 0, 1 i 2, jer su parcijalni izvodi trećeg i viših
redova = 0. Dakle, imaćemo,
( )
2 2
3
( , ) (1, 2) (1, 2)( 1) (1, 2)( 2)
1
(1, 2)( 1) 2 (1, 2)( 1)( 2) (1, 2)( 2) ( ).
2
x y
xx xy yy
f x y f f x f y
f x f x y f y R f
= − + − − + − + +
− − + − − + + − + +

Izračunavamo (1, 2) 5 f − = , kao i izvode prvog reda (1, 2) 0
x
f − = ,
(1, 2) 0
y
f − = , zatim drugog reda (1, 2) 4
xx
f − = , (1, 2) 1
xy
f − = − i
(1, 2) 2
yy
f − = − . Zamenom u gornjoj formuli dobija se
2 2
( , ) 5 2( 1) ( 1)( 2) ( 2) . f x y x x y y = + − − − + − +

64. Funkciju ( , )
y
f x y x = , razviti po Tejlorovoj formuli u okolini tačke M(1, 1)
do kvadratnih članova.
Rešenje. Tejlorov razvoj u okolini tačke (1, 1) za funkciju f glasi
2 2 2
2 2
3
2 2
( ) ( )
( , ) ( ) ( 1) ( 1)
( ) ( ) ( ) 1
( 1) 2 ( 1)( 1) ( 1) ( ).
2
f M f M
f x y f M x y
x y
f M f M f M
x x y y R f
x y x y
∂ ∂
= + − + − +
∂ ∂
⎛ ⎞ ∂ ∂ ∂
− + − − + − +
⎜ ⎟
∂ ∂ ∂ ∂
⎝ ⎠

Nalazimo izvode


76
2
( 1) ( 2)
2
2 2
( 1) 2
2
( , ) ( , ) ( , )
, ln , ( 1) ,
( , ) ( , )
( ln 1) , ln ,
y y y
y y
f x y f x y f x y
y x x x y y x
x y x
f x y f x y
y x x x x
x y y
− −

∂ ∂ ∂
= = = −
∂ ∂ ∂
∂ ∂
= + =
∂ ∂ ∂

i izračunavamo ih u tački (1, 1):
2 2 2
2 2
(1, 1) (1, 1) (1, 1) (1, 1) (1, 1)
1, 0, 0, 1, 0,
f f f f f
x y x y x y
∂ ∂ ∂ ∂ ∂
= = = = =
∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂

tako da je ( )
1 1
( , ) 1 1 ( 1) ( 1)( 1) 2 .
2 2
f x y x x y x y x y = + ⋅ − + − − = − + +

65. Funkciju
2 2
( , ) 1 f x y x y = − − razviti po Tejlorovoj formuli u okolini tačke
(0, 0) do kvadratnog člana.
Rešenje. Nalazimo izvode
( )
( ) ( )
2 2
2 3/ 2
2 2 2 2 2 2
2 2 2
3/ 2 2 3/ 2
2 2 2 2
( , ) ( , ) ( , ) 1
, , ,
1 1 1
( , ) ( , ) 1
, ,
1 1
f x y f x y f x y x y y
x y x
x y x y x y
f x y x y f x y x
x y y
x y x y
∂ ∂ ∂ −
= − = − =
∂ ∂ ∂
− − − − − −
∂ ∂ −
= − =
∂ ∂ ∂
− − − −
i izračunavamo ih u tački (0, 0):
2 2 2
2 2
(1, 1) (0, 0) (0, 0) (0, 0) (0, 0)
0, 0, 1, 0, 1,
f f f f f
x y x y x y
∂ ∂ ∂ ∂ ∂
= = = − = = −
∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂

tako da je
( )
2 2
2 2
1
( , ) 1 0 0 ( 1) 2 0 ( 1) 1
2 2
x y
f x y x y x x y y
+
≅ + ⋅ + ⋅ + − ⋅ + ⋅ ⋅ + − ⋅ = − .

66. Funkciju
cos
( , )
cos
x
f x y
y
= razviti po Tejlorovoj formuli u okolini tačke (0, 0)
do kvadratnog člana.
Rešenje. Najpre izračunavamo izvode
77
( )
2
2 2
2
2 2
2 2 3
( , ) ( , ) ( , ) sin cos sin cos
, , ,
cos cos cos
cos 1 sin
( , ) ( , ) sin sin
, ,
cos cos
f x y f x y f x y x x y x
x y y y y x
x y
f x y f x y x y
x y y y y
∂ ∂ ∂
= − = = −
∂ ∂ ∂
+
∂ ∂
= − =
∂ ∂ ∂

i njihove vrednosti u tački (0, 0):
2 2 2
2 2
(0, 0) (0, 0) (0, 0) (0, 0) (0, 0)
0, 0, 1, 0, 1,
f f f f f
x y x y x y
∂ ∂ ∂ ∂ ∂
= = = − = =
∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂

tako da je
( )
2 2
2 2
1
( , ) 1 0 0 ( 1) 2 0 1 1
2 2
x y
f x y x y x x y y

≅ + ⋅ + ⋅ + − ⋅ + ⋅ ⋅ + ⋅ = − .

67. Funkciju
1
( , ) arctg
1
x y
f x y
x y
⎛ ⎞ + +
=
⎜ ⎟
− +
⎝ ⎠
razviti u okolini tačke (0, 0) do
kvadratnog člana.
Rešenje. Izvodi su redom
( )
( ) ( )
2
2 2 2 2 2 2
2 2
2 2
2 2 2
2 2 2 2
( , ) ( , ) ( , ) 1 2 (1 )
, , ,
(1 ) (1 )
(1 )
( , ) ( , ) ( 1)( 1) 2 (1 )
, ,
(1 ) (1 )
f x y f x y f x y y x x y
x y x y x y x
x y
f x y f x y x y x y x y
x y y
x y x y
∂ ∂ ∂ + +
= = − = −
∂ ∂ + + + + ∂
+ +
∂ ∂ − − + + +
= =
∂ ∂ ∂
+ + + +

a vrednosti izvoda u tački (0, 0) su:
2 2 2
2 2
(0, 0) (0, 0) (0, 0) (0, 0) (0, 0)
1, 0, 0, 1, 0,
f f f f f
x y x y x y
∂ ∂ ∂ ∂ ∂
= = = = − =
∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂

tako da je
( )
2 2
1
( , ) 1 0 0 2 ( 1) 0
4 2 4
f x y x y x x y y x x y
π π
≅ + ⋅ + ⋅ + ⋅ + ⋅ − ⋅ + ⋅ = + − .



78
68. Funkciju
3 3 3
( , , ) 3 f x y z x y z x y z = + + − razviti po Tejlorovoj formuli u
okolini tačke M(1, 1, 1) do kvadratnih članova.

Rešenje. Tejlorov razvoj za funkciju tri promenljive u okolini tačke M glasi
0
1
( , , ) ( ) ( )
!
n
n
k
k
f x y z x y z f M R f
k x y z
=
⎛ ⎞ ∂ ∂ ∂
= Δ + Δ + Δ +
⎜ ⎟
∂ ∂ ∂
⎝ ⎠

.
Funkcija je polinom trećeg stepena tako da će članovi razvoja za k > 3, biti
jednaki nuli. Dakle, biće
( ) ( ) ( )
( , , ) ( ) ( 1) ( 1) ( 1)
f M f M f M
f x y z f M x y z
x y z
∂ ∂ ∂
= + − + − + −
∂ ∂ ∂

2 2 2
2 2 2
2 2 2
( ) ( ) ( ) 1
( 1) ( 1) ( 1)
2
f M f M f M
x y z
x y z
⎛ ∂ ∂ ∂
+ − + − + −

∂ ∂ ∂


2 2 2
3
( ) ( ) ( )
( 1)( 1) ( 1)( 1) ( 1)( 1) ( )
f M f M f M
x y y z z x R f
x y y z z x
⎞ ∂ ∂ ∂
+ − − + − − + − − +

∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂

,
tako da je
2 2 2
( , , ) 3 ( 1) ( 1) ( 1) ( 1)( 1) ( 1)( 1) ( 1)( 1) f x y z x y z x y x z y z ⎡ ⎤ ≅ − + − + − − − − − − − − − −
⎣ ⎦

( )
2 2 2
3 x y z x y y z z x = + + − − − .


Ekstremumi funkcija više promenljivih

69. Ispitati ekstremne vrednosti funkcije
3 2
( , ) 3 15 12 f x y x x y x y = + − − .
Rešenje. Potrebni uslovi ekstremuma su dati sistemom jednačina
2 2
3 3 15 0,
6 12 0.
f
x y
x
f
x y
y

= + − =


= − =


79
Iz druge jednačine izrazimo y (za 0 x ≠ ), 2/ y x = što, zamenom u prvu
jednačinu daje
2
2
4
5 x
x
+ = , ili
4 2
5 4 0 x x − + = . Ova se jednačina može
faktorisati u obliku
2 2
( 1)( 4) 0 x x − − = , tako da imamo 4 rešenja
1/ 2 3/ 4
1, 2 x x = ± = ± . Iz relacije 2/ y x = , dobija se
1/ 2 3/ 4
2, 1 y y = ± = ± ,
tako da dobijamo 4 stacionarne tačke P
1
(1, 2), P
2
(−1, −2), P
3
(2, 1),
P
4
(−2, −1). Izračunavamo druge izvode:
2 2 2
2 2
6 , 6 , 6
f f f
A x B y C x
x y x y
∂ ∂ ∂
= = = = = =
∂ ∂ ∂ ∂
i veličinu AC – B
2
u svakoj
od četiri stacionarne tačke:

stacionarna tačka AC – B
2
A

ekstremum
P
1
(1, 2) −108 6 ne postoji
P
2
(−1, −2) −108 −6 ne postoji
P
3
(2, 1) 108 12 minimum, −28
P
4
(−2, −1) 108 −12 maksimum, 28

Tako da je min ( , ) (2, 1) 28, max ( , ) ( 2, 1) 28 f x y f f x y f = = − = − − = .


70. Ispitati ekstremne vrednosti funkcije f(x, y)

a.
2 2
( , ) ( 1) 2 f x y x y = − + ;
b.
2 2
( , ) 3 ( 3) 1 f x y x y = + − + ;
c.
2 2
( , ) 2 f x y x x y y x y = + + − − ;
d.
2 2
2 2
( , ) 1
x y
f x y x y
a b
= − − , a > 0, b > 0;
e.
4 4 2 2
( , ) 2 2 f x y x y x y = + − − ;
f.
4 4 2 2
( , ) 2 f x y x y x xy y = + − − − ;
Rešenje. a) Potrebni uslovi 2( 1) 0, 4 0
f f
x y
x y
∂ ∂
= − = = =
∂ ∂
daju samo jedno
rešenje, i to je stacionarna tačka M(1, 0). Kako je, u tački M, A = 2, B = 0,
C = 2 i AC – B
2
= 8, funkcija u tački M dostiže minimum
min (1, 0) 0 f f = = .


80
Napomena. Zadatak se može rešiti elementarno, uočivši da funkcija f
predstavlja kvadratnu formu
2 2
( 1) 2 x y − + koja je nenegativna za svako (x,
y), a jednaka je nuli samo u tački u kojoj su oba kvadratna sabirka = 0.
Dakle, u našem slučaju, to je za x = 1, y = 0. Grafik funkcije ( , ) f x y
predstavlja obrtni paraboloid, okrenut otvorom naviše, sa temenom u tački
minimuma (1, 0).
b) 6 0, 2( 3) 0
f f
x y
x y
∂ ∂
= = = − =
∂ ∂
, odakle se dobija stacionarna tačka M(0,
3). Dalje je A = 6, B = 0, C = 2 i AC – B
2
= 12, dakle M je minimum
funkcije f tj., min (0, 3) 1 f f = = .
Napomena. Funkcija predstavlja kvadratnu formu koja je nenegativna za svako (x,
y), sem u tački u kojoj su oba kvadratna sabirka = 0, a to je za x = 0, y = 3.
c) Iz sistema jednačina (dovoljni uslovi ekstremuma) 2 2 0
f
x y
x

= + − =

,
2 1 0
f
y x
y

= + − =

, dobija se stacionarna tačka M(1, 0). Takođe, dobija se
A = 2, B = 1, C = 2 i AC – B
2
= 3, tako da je f(1, 0) = −1, minimum
funkcije.
d) Sistem jednačina
( ) ( )
2 2 2 2 2 2 2 2 2 2
2 2 2 2
2 2 2 2
2 2 2 2
( ) 2 ( 2 )
0, 0
1 1
y a b y b x x a b y b x
f f
x y
x y x y
a b a b
a b a b
− − − −
∂ ∂
= = = =
∂ ∂
− − − −

daje sledeće stacionarne tačke: M
1
(0, 0),
2
,
3 3
a b
M
⎛ ⎞
− −
⎜ ⎟
⎝ ⎠
,
3
,
3 3
a b
M
⎛ ⎞

⎜ ⎟
⎝ ⎠
,
4
,
3 3
a b
M
⎛ ⎞

⎜ ⎟
⎝ ⎠
,
5
,
3 3
a b
M
⎛ ⎞
⎜ ⎟
⎝ ⎠
. Za tačku M
1

dobijamo AC − B
2
= − 1, tako da nema ekstremuma. U tačkama M
2
i M
5
,
izračunavamo AC − B
2
= 4,
4
3
b
A
a
= − , dakle imamo maksimume funkcije,
2 5
max ( ) ( )
3 3
ab
f f M f M = = = . S druge strane, u tačkama M
3
i M
4
, AC
81
− B
2
= 4,
4
0
3
b
A
a
= > imamo minimume funkcije,
2 5
min ( ) ( )
3 3
ab
f f M f M = = = − .
e)
3 3
8 2 0, 4 4 0
f f
x x y y
x y
∂ ∂
= − = = − =
∂ ∂
, što daje devet stacionarnih tačaka
1
1
, 1
2
M
⎛ ⎞

⎜ ⎟
⎝ ⎠
,
2
1
, 1
2
M
⎛ ⎞

⎜ ⎟
⎝ ⎠
,
( )
3
0, 1 M − ,
( )
4
0, 1 M ,
5
1
, 1
2
M
⎛ ⎞
⎜ ⎟
⎝ ⎠
,
6
1
, 1
2
M
⎛ ⎞
− −
⎜ ⎟
⎝ ⎠
,
7
1
, 0
2
M
⎛ ⎞
⎜ ⎟
⎝ ⎠
,
8
1
, 0
2
M
⎛ ⎞

⎜ ⎟
⎝ ⎠
,
( )
9
0, 0 M . Kako je, dalje, A =
24x
2
− 2 , B = 0, C = 12y
2
− 4 i AC – B
2
= 288 x
2
y
2
− 96 x
2
− 24 y
2
+ 8,
dobija se rezultat kao u tabeli

stacionarna tačka AC – B
2
A

ekstremum
1
1
, 1
2
M
⎛ ⎞

⎜ ⎟
⎝ ⎠

32 4 minimum, −9/8
2
1
, 1
2
M
⎛ ⎞

⎜ ⎟
⎝ ⎠

32 4 minimum, −9/8
( )
3
0, 1 M −
−16 −2 −
( )
4
0, 1 M
−16 −2 −
5
1
, 1
2
M
⎛ ⎞
⎜ ⎟
⎝ ⎠

32 4 minimum, −9/8
6
1
, 1
2
M
⎛ ⎞
− −
⎜ ⎟
⎝ ⎠

32 4 minimum, −9/8
7
1
, 0
2
M
⎛ ⎞
⎜ ⎟
⎝ ⎠

−16 4 −
8
1
, 0
2
M
⎛ ⎞

⎜ ⎟
⎝ ⎠

−16 4 −
( )
9
0, 0 M
8 −2 maksimum, 0

f) Sistem
3 3
4 2 2 0, 4 2 2 0
f f
x x y y x y
x y
∂ ∂
= − − = = − − =
∂ ∂
ima tri rešenja
koja stacionarne tačke
( )
1
1, 1 M − − ,
( )
2
1, 1 M ,
( )
3
0, 0 M . Zatim, A =
12x
2
− 2 , B = −2, C = 12y
2
− 2, AC – B
2
= 144 x
2
y
2
− 24 x
2
− 24 y
2
. U


82
tačkama M
1
i M
2
, izračunavamo AC – B
2
= 96 > 0, A =10 > 0, prema tome u
ovim tačkama funkcija ima minimum min ( 1, 1) (1, 1) 2 f f f = − − = = − .
Kako je u tački M
3
, AC – B
2
= 0, egzistencija ekstrema je neizvesna pa zbog
toga prelazimo na ispitivanje znaka priraštaja funkcije ( , ) f x y Δ u
tački
3
(0, 0) M
4 4 2 2
(0, 0) ( , ) (0, 0) 2 f f h k f h k h k k h Δ = − = + − − − ,
pri čemu su h = Δx i k = Δy, priraštaji po x i y osi, respektivno. Ako stavimo
y = x, dobijamo k = h, i gornji izraz se svodi na
( )
4 2 2 2
(0, 0) 2 4 2 2 f h h h h Δ = − = − koji je negativan za
( )
2, 2 h∈ − . S
druge strane, ako je y = – x, tada je k = – h, pa je
4
(0, 0) 2 0 f h Δ = > . Kako
f Δ menja znak u tački (0, 0), funkcija nema ekstremum.

71. Odrediti ekstremume funkcije
2 2 2
( , ) ( ) , , , f x y x y ax by c a b c = + + + + ∈R.
Rešenje. Formiramo sistem
2 2 ( ) 0, 2 2 ( ) 0
f f
x a ax by c y b ax by c
x y
∂ ∂
= + + + = = + + + =
∂ ∂
,
i nalazimo rešenje
2 2 2 2
,
1 1
ac bc
x y
a b a b
= − = −
+ + + +
. Ove vrednosti su
realne za svako , , a b c ∈R, tako da je
2 2 2 2
,
1 1
ac bc
M
a b a b
⎛ ⎞
− −
⎜ ⎟
+ + + +
⎝ ⎠

stacionarna tačka funkcije f. Kako je A = f
xx
(M) = 2(1 + a
2

) > 0, B = f
xy
(M)
= 2ab, C = f
yy
(M) = 2(1 + b
2
), imamo AC − B
2
= 4(1 + a
2
)(1 + b
2
) − 4 a
2
b
2

=4( 1 + a
2
+ b
2
) > 0 tako da funkcija u tački M ima minimum
2
2 2
( )
1
c
f M
a b
=
+ +
.

72. Odrediti ekstremne vrednosti funkcije ( , ) ( 1) f x y xy x y = + − .
Rešenje. Potrebni uslovi ekstremuma su dati sistemom
(2 1) 0, ( 2 1) 0
f f
y x y x x y
x y
∂ ∂
= + − = = + − =
∂ ∂
,
čija rešenja su parovi M
1
(0, 0), M
2
(0, 1), M
3
(1, 0), M
4
(1/3, 1/3), i to su
stacionarne tačke funkcije. U tačkama M
1
, M
2
i M
3
, ne postoji ekstremum jer
83
je u ovim tačkama AC − B
2
= −1. Međutim, u tački M
4
je A = 2/3 > 0, AC −
B
2
= 1/3 > 0, tako da u toj tački funkcija ima lokalni minimum f
min
= f(1/3,
1/3) = − 1/27.

73. Odrediti u xy-ravni tačku P(x, y) tako da zbir kvadrata rastojanja te tačke od
pravih x = 0, y = 0, x + y = 4 bude što je moguće manji.
Rešenje. Kvadrati rastojanja tačke P(x, y) od prave x + y = 4 je
( )
2
2
1
1
4
2
d x y = + − , dok je od prave x = 0,
2 2
2
d x = , a od y = 0,
2 2
3
d y = .
Zbir ovih kvadrata je naša ciljna funkcija, f(x, y) = x
2
+ y
2
+
1
2
(x + y − 4)
2
.
Formiramo sistem f
x
= 3x + y − 4 = 0, f
y
= x + 3y − 4 = 0, koji daje
stacionarnu tačku (1, 1). Kako je A = 3 > 0, B = 1, C = 3, AC – B
2
= 8 > 0,
funkcija ima minimum f
min
= f(1, 1) = 4.


Uslovni ekstremumi funkcija više promenljivih

74. Odrediti najveću i najmanju vrednost funkcije dve promenljive
2 2
( , ) 2 4 6 1 f x y x y xy x = − + − − , na trouglastoj oblasti ograničenog pravama x
= 0, y = 0 i x + y = 3.
Rešenje. Najpre tražimo lokalne ekstremume funkcije f , tj. rešavamo sistem
2 4 6 0
f
x y
x

= + − =

, 4 4 0
f
y x
y

= − + =

. Dobijamo jedno rešenje, x = y =
1, i budući da ono pripada oblasti definisanosti, P(1, 1) je stacionarna tačka.
Izračunavamo
2
2
2
f
A
x

= =

,
2
4
f
B
x y

= =
∂ ∂
,
2
2
4
f
C
x

= = −

, tako da je AC –
B
2
= – 8 – 16 = – 24 < 0. Dakle, tačka P nije lokalni ekstremum. Prelazimo
na ispitivanje ponašanja funkcije na konturi trougla. U tu svrhu, zamenimo
u f najpre horizontalnu katetu: y = 0, 0 § x § 3. Dobijamo f(x, 0) = x
2
– 6x
– 1, a njen izvod se anulira za x = 3, što je temena tačka trougla (3, 0), i tu
funkcija ima vrednost f(3, 0) = –10. Na vertikalnoj kateti, x = 0, 0 § y § 3,
funkcija se svodi na f(0, y) = –2y
2
– 1, čiji se izvod anulira za y = 0, što je
teme pravog ugla, tj. koordinatni početak (0, 0), i tu je f(0, 0) = –1
maksimum. Na hipotenuzi, koja je opisana sistemom x + y = 3, 0 § x § 3,
funkcija se redukuje na f(x, 3 – x) = –5x
2
+18x – 19. Izvod ove funkcije,
−10x + 18 ima nulu x = 9/5, odakle je y = 6/5, i tu funkcija ima uslovni


84
maksimum f(9/5, 6/5) = –14/5 = –2.8. Izračunavamo još i vrednost funkcije
u temenu (0, 3), a to je f(0, 3) = –19. Upoređivanjem svih dobijenih
vrednosti vidimo da funkcija, u oblasti trougla ima najmanju vrednost f
min
=
f(0, 3) = –19, dok je najveća vrednost f
max
= f(0, 0) = –1 (Slika 17).


Slika 17

75. Odrediti ekstremne vrednosti funkcije ( , ) 3 3 1 z x y x y = + + , na krugu (x –
1)
2
+ y
2
= 1.
Rešenje. Uslov, tj. jednačina kruga se može prevesti na parametarski oblik
uvođenjem parametra t, smenom 1 cos , sin x t y t − = = , tj.
(*) ( ) 1 cos , ( ) sin (0 2 ) x t t y t t t π = + = ≤ < ,
što zamenom u funkciju z(x, y), daje
( )
( ), ( ) 3(cos 1) 3sin 1 ( ) z x t y t t t t ϕ = + + + = . Sada treba odrediti
ekstremume funkcije ( ) t ϕ na intervalu 0 2 t π ≤ < . Nalazimo nule prvog
izvoda
( ) 3sin 3cos 0 tg 3 / 3 t t t t ϕ′ = − + = ⇒ = ,
u intervalu [0, 2 ) π , i to su
1 2
/ 6 (max) i 7 / 6 (min) t t π π = = . Iz (*)
dobijamo tačke na krugu koje odgovaraju ovim vrednostima parametara:
za t = t
1
:
1 1
3 1
1 cos 1 , sin
6 2 6 2
x y
π π
= + = + = = , tačka usl.
maksimuma;
85
za t = t
2
:
2 2
7 3 7 1
1 cos 1 , sin
6 2 6 2
x y
π π
= + = − = = − , tačka usl.
minimuma;
Dakle, u tački
( )
1 3 / 2, 1/ 2 + funkcija z(x, y) ima maksimalnu vrednost
max
4 2 3 z = + , a u tački
( )
1 3 / 2, 1/ 2 − − ima minimalnu vrednost
min
4 2 3 z = − .

76. Odrediti najveću i najmanju vrednost funkcije f(x, y) = x
2
− x y + y
2
, na
oblasti |x| + |y| ≤ 1.
Rešenje. Odredimo najpre slobodne ekstremume. Iz sistema
2 0
f
x y
x

= − =

, 2 0
f
x y
y

= − + =

, dobija se (0, 0) kao jedina
stacionarna tačka. Dalje, A = 2, B = −1, C = 2, tako da je AC − B
2
= 3, iz
čega sleduje da je f(0, 0) = 0, lokalni minimum. Oblast |x| + |y| ≤ 1
predstavlja kvadrat (Slika 18), koji sadrži tačku lokalnog minimuma
funkcije. U temenima kvadrata funkcija ima iste vrednosti jednake jedinici.
Ostaje da se ispita ponašanje funkcije na stranicama kvadrata. Kako funkcija
ne menja vrednost ako se (x, y) zameni sa (−x, −y), vrednosti funkcije na
stranici x + y = 1 iste su kao i na paralelnoj stranici x + y = −1. Takođe,
vrednosti na paralelnim stranicama x − y = 1 i x − y = −1 su jednake.
Zbog toga ćemo se ograničiti na ispitivanje uslovnih ekstremuma na
stranicama x + y = 1 i x − y = 1. Na prvoj od ove dve stranice, funkcija se
svodi na f(x, 1 − x) = 3x
2
− 3x + 1 i ona dostiže lokalni minimum na sredini
stranice, tj. u tački (1/2, 1/2). Vrednost funkcije u toj tački je 1/4. Zbog
centralne simetrije, vrednost funkcije u tački (−1/2, −1/2), takođe je 1/4.
Obratimo pažnju sada na druge dve stranice, x − y = 1 i x − y = −1, na
kojima funkcija ima iste vrednosti. Uzmimo, zbog toga, na primer, prvu
stranicu i izračunajmo vrednost funkcije na njoj. Dobijamo, f(x, x − 1) = x
2

− x + 1 sa izvodom koji se anulira u tački (1/2, −1/2) i to je lokalni minimum
sa vrednošću 3/4. Isti lokalni minimum se postiže i na simetričnoj tački
(−1/2, 1/2). Ako sada ispišemo sve ove vrednosti kao na Slici 18,
zaključujemo da funkcija ima najmanju vrednost f
min
= f(0, 0) = 0, dok se
najveća vrednost dostiže u temenima kvadrata f
max
= f(0, 1) = f(1, 0) = f(−1,
0) = f(0, −1) = 1.




86

Slika 18

77. Odrediti najveću i najmanju vrednost funkcije
f(x, y) = x
4
+ y
4
+ 2 x
2
y
2
− 2 x
2
+ 2 y
2
+1,
na oblasti |x| ≤ 2, |y| ≤ 2.

Rešenje. Najpre se određuju slobodni ekstremi. Potrebni uslovi ekstremuma
su dati sistemom
2 2
4 ( 1) 0
f
x x y
x

= + − =

,
2 2
4 ( 1) 0
f
y x y
y

= + + =

, čijim
rešavanjem se dobijaju tri stacionarne tačke: (−1, 0), (0, 0) i (1, 0).
Takođe, A = 12 x
2
+ 4 y
2
− 4 , B = 8 x y, C = 4 x
2
+ 12 y
2
+ 4, tako da su
lokalni eksrtemumi dati u sledećoj tablici:

stacionarna tačka AC – B
2
A

ekstremum
(−1, 0) 64 8 minimum, f
min
= 0
(0, 0) −16 −4 ne postoji
(1, 0) 64 8 minimum, f
min
= 0

Kako tačke (−1, 0) i (1, 0) zadovoljavaju uslove |x| ≤ 2, |y| ≤ 2, one
pripadaju datoj oblasti, koja predstavlja kvadrat, kao na Slici 19. U tim
tačkama funkcija ima lokalni minimum i vrednost 0. Na slici su prikazane
nivo-linije funkcije f na ovoj oblasti.

87

Slika 19

Ostaje da se ispitaju ekstremumi funkcije na konturi oblasti |x| ≤ 2, |y| ≤ 2,
koja se sastoji od pravih y = ≤2 i x = ≤2. Dakle, ako stavimo y = ≤2, dobija
se f(x, ≤2) = x
4
+ 6 x
2
+25 = ϕ
1
(x). Lako se uveravamo u činjenicu da
funkcija ϕ
1
ima lokalni minimum za x = 0, i to je 25. Dakle, tačke (0, −2) i
(0, +2) koje leže na konturi kvadrata predstavljaju tačke uslovnih minimuma
funkcije f. Slično, ako je x = ≤2, dobija se f(≤2, y) = y
4
+ 10 y
2
+9 = ϕ
2
(x),
tako da funkcija ϕ
2
ima lokalni maksimum za y = 0, i to je 9. S druge strane,
u temenima kvadrata funkcija f ima vrednosti f(2, 2) = f(−2, 2) = f(2, −2) =
f(−2, −2) = 65. Tako, najmanja vrednost funkcije f na oblasti je 0, i dostiže
se u tačkama (−1, 0) i (1, 0), a najveća 65, u temenima kvadrata (2, 2), (−2,
2), (2, −2) i (−2, −2).

78. Pozitivan broj a rastaviti na tri pozitivna sabirka tako da njihov proizvod
bude minimalan.
Rešenje. Neka je a = x + y + z. Problem se svodi na određivanje x, y i z, tako
da proizvod x y z bude minimalan pod uslovom a = x + y + z. Iz uslova
izračunavamo z = a − x − y, tako da se problem svodi na minimizaciju
funkcije dve promenljive
f(x, y) = x y (a − x − y),
u oblasti 0 < x < a, x § y < a. Potrebni uslovi za egzistenciju ekstrema se
svode na rešavanje sistema ( 2 ) 0
f
y a x y
x

= − − =

, ( 2 ) 0
f
x a x y
y

= − − =

,


88
sa tačkama M
1
= ,
3 3
a a ⎛ ⎞
⎜ ⎟
⎝ ⎠
i M
2
= (0, 0), kao rešenjima. Dalje je A = − 2 y ,
B = a − 2 x − 2 y, C = − 2 x, što se u tački M
1
svodi na A = − 2 a /3 , B = −
a /3, C = − 2 a /3. Kako je AC – B
2
= a
2
/3 > 0 i A < 0, funkcija ima lokalni
minimum za x = a /3, y = a /3, što daje i z = a /3. U drugoj tački, M
2
,
imamo A = 0 , B = a, C = 0, AC – B
2
= – a
2
< 0, tako da u ovoj tački ne
postoji ekstremum. Na osnovu ovoga zaključujemo da je a = x + y + z = a /3
+ a /3 + a /3, optimalno razlaganje pozitivnog broja a na sabirke.


Lagranžov metod

79. Odrediti ekstremne vrednosti funkcije z = x y, pod uslovom x + y = 6.
Rešenje. Sastavljamo pomoćnu funkciju Φ(x, y) = x y – λ(x + y – 6), i
formiramo sistem 0, 0 y x
x y
λ λ
∂Φ ∂Φ
= − = = − =
∂ ∂
, odakle se dobija x =
λ i y = λ. Zamenom u uslov dobijamo x + y = 2 λ = 6, tj. λ = 3. Tako,
dobijamo x = y = 3, dakle stacionarnu tačku M(3, 3), u kojoj funkcija ima
vrednost z(3, 3) = 9. Ostaje da se ispita da li je to lokalni ekstremum, a to će
zavisiti od ponašanja drugog diferencijala
2 2 2
2 2 2
2 2
2 d dx dxdy dy
x x y y
∂ Φ ∂ Φ ∂ Φ
Φ = + +
∂ ∂ ∂ ∂
, koji se, zbog jednakosti
2 2
2 2
0, 0
x y
∂ Φ ∂ Φ
= =
∂ ∂
i
2
1
x y
∂ Φ
=
∂ ∂
svodi na
2
2 d dxdy Φ = . Znak d
2
Φ, dakle,
zavisi od načina na koji se menjaju x i y. U našem slučaju, taj način nije
proizvoljan, jer su x i y vezani uslovom x + y = 6. Diferenciranjem ove
jednakosti dobijamo d(x + y) = 0, tj dx + dy = 0. Kvadriranjem obe strane
ove jednakosti dobija se (dx + dy)
2
= dx
2
+2 dxdy + dy
2
= 0, odakle je 2 dxdy
= − (dx
2
+ dy
2
), tako da je d
2
F= − (dx
2
+ dy
2
) < 0, što znači da je tačka (3, 3),
tačka maksimuma i z
max
= z(3, 3) = 9.

80. Odrediti uslovne ekstremne vrednosti funkcije ( , ) 2 z x y x y = + , ako je
2 2
5 x y + = .
Rešenje. Formiramo pomoćnu funkciju
( )
2 2
( , ) 2 5 x y x y x y λ Φ = + − + − .
Potrebni uslovi ekstremuma ove funkcije su dati sistemom
89
1 2 0
x
x λ Φ = − = , 2 2 0
y
y λ Φ = − = , odakle se izračunavaju x i y u
funkciji parametra λ,
1 1
,
2
x y
λ λ
= = . Zamenom u uslov
2 2
5 x y + = , dobija
se
2 2
1 1
5
2λ λ
⎛ ⎞ ⎛ ⎞
+ =
⎜ ⎟ ⎜ ⎟
⎝ ⎠ ⎝ ⎠
, tj. 4λ
2
= 1, što daje dva rešenja po λ, λ
1
= 1/2 λ
2
=
−1/2. Prvoj vrednosti λ odgovara stacionarna tačka P
1
(1, 2), a drugoj P
2
(−1,
− 2). Kako je 2
xx yy
λ Φ = Φ = − , 0
xy
Φ = drugi diferencijal je
2 2 2 2 2
2 2 ( )
xx xy yy
d dx dxdy dy dx dy λ Φ = Φ + Φ + Φ = − + i njegov znak zavisi
od znaka multiplikatora λ. Tako, za λ
1
= 1/2,
2
0 d Φ > , što znači da funkcija
u tački P
1
(1, 2) ima uslovni maksimum, z
max
= z(1, 2) = 5. S druge strane, za
λ
2
= −1/2,
2
0 d Φ < , pa je u P
2
(−1, − 2) uslovni minimum, z
min
= z(−1, −2) =
−5.

81. Odrediti ekstremne vrednosti funkcije ( , ) 3 3 1 z x y x y = + + , pod uslovom
(x −1)
2
+ y
2
= 1.
Rešenje. U ovom slučaju, pomoćna funkcija biće
( )
2 2
( , ) 3 3 1 ( 1) 1 x y x y x y λ Φ = + + − − + − ,
i u potrazi za stacionarnim tačkama, izjednačavamo njene izvode sa nulom,
dakle 3 2 ( 1) 0 x
x
λ
∂Φ
= − − =

, 3 2 0 y
y
λ
∂Φ
= − =

, odakle izračunavamo x i
y u funkciji promenljive λ:
(*)
3 3
1 ,
2 2
x y
λ λ
= + = .
Zamenom u uslov
2 2
( 1) 1 x y − + = , dobija se jednačina po λ,
2 2
9 3
1
4 4 λ λ
+ = , čija su rešenja
1, 2
3 λ = ± . Iz (*) se dobija
1, 2 1, 2
3 1
1 ,
2 2
x y = ± = ± . Kako je
2 2 2
2 2
2 , 0, 2 A B C
x x y y
λ λ
∂ Φ ∂ Φ ∂ Φ
= = − = = = = −
∂ ∂ ∂ ∂



90
imamo
2 2
4 0 AC B λ − = > , tako da je u tački
( )
1 3 / 2, 1/ 2 − − , koja se
dobija za 3 λ = − , A > 0 pa je u pitanju uslovni minimum,
min
4 2 3 z = − ,
dok je u tački
( )
1 3 / 2, 1/ 2 + , A < 0 , tako da tu funkcija dostiže uslovni
maksimum,
max
4 2 3 z = + .

82. Odrediti ekstremne vrednosti funkcije
2 2
12 16 z x y x y = + − + , pod uslovom
2 2
25 x y + ≤ .

Rešenje. Najpre određujemo slobodne ekstremume. Kako je funkcija
kvadratna forma, ona se može svesti na kanonički oblik
2 2 2 2
12 16 ( 6) ( 8) 100 z x y x y x y = + − + = − + + − ,
iz koga se eksplicitno vidi da je z
min
= −100 u tački M = (6, −8). Uslov
2 2
25 x y + ≤ predstavlja kružni disk sa centrom u koordinatnom početku,
poluprečnika 5. Tačka M ne pripada tom disku što se provarava zamenom
njenih koordinata u uslov
6
2
+ (−8)
2
= 36 + 64 = 100 > 25.
Dakle unutar diska
2 2
25 x y + ≤ ne postoje lokalni ekstremumi. Ispitaćemo
konturu diska, a to je krug
2 2
25 x y + = . Formiramo pomoćnu funkciju
( )
2 2 2 2
12 16 25 x y x y x y λ Φ = + − + − + − , koja daje sistem
2 12 2 0, 2 16 2 0, x x y y
x y
λ λ
∂Φ ∂Φ
= − − = = + − =
∂ ∂

sa rešenjem x = 6/(1 − λ), y = −8/(1 − λ), što zamenom u uslov daje
kvadratnu jednačinu
2 2
2
100
25
(1 )
x y
λ
+ = =

, ili
2
(1 ) 4 λ − = , sa rešenjima
1
1 λ = − ,
2
3 λ = . Na osnovu toga se dobijaju dve stacionarne tačke P
1
(3, −4)
i P
2
(−3, 4), koje leže na krugu
2 2
25 x y + = u dijametralno suprotnim
tačkama, u odnosu na koordinatni početak. Priroda ekstremuma se određuje
iz drugog diferencijala
( )
2 2 2
2(1 ) d dx dy λ Φ = − + . U tački P
1
je
( )
1
2 2 2
4 0
P
d dx dy Φ = + > , tako da funkcija z u njoj ima uslovni minimum,
91
z
min
= −75, dok je u tački P
2
,
( )
2
2 2 2
4 0
P
d dx dy Φ = − + < , pa je P
2
(−3, 4)
uslovni maksimum, z
max
= 125.

83. Odrediti ekstremne vrednosti funkcije
2 3
u x y z = , pod uslovom
2 3 6 x y z + + = .
Rešenje. Pomoćna funkcija
2 3
( , , ) ( 2 3 6) x y z x y z x y z λ Φ = − + + − daje
sistem
2 3 3 2 2
0, 2 2 0, 3 3 0
x y z
y z x y z x y z λ λ λ Φ = − = Φ = − = Φ = − = ,
iz koga se, deljenjem prve jednačine sa drugom i druge sa trećom dobija x =
y odnosno y = z. Tako se sistem svodi na jednu jednačinu x
5
= λ, odakle se
dobija stacionarna tačka
5
x y z λ = = = . Zamenom u uslov dobijamo
5
6 6 λ = , ili 1 λ = , pa odatle i 1 x y z = = = . Dakle, M(1, 1, 1) je
stacionarna tačka. Izračunavamo druge izvode u tački M:
3 2
0, 2 2, 6 6
xx yy zz
M M
xz xy z Φ = Φ = = Φ = = , i mešovite izvode
3 2 2 2
2 2, 6 6, 3 3
xy yz zx
M M M
yz xyz y z Φ = = Φ = = Φ = = , tako da je drugi
diferencijal
(*)
2 2 2
2 6 4 6 12 d u dy dz dxdy dxdz dydz = + + + + .
Diferenciranjem jednačine uslova, dobija se 2 3 0 dx dy dz + + = . Kvadriranje
obe strane ovog izraza daje
2 2 2
4 9 4 6 12 0 dx dy dz dxdy dxdz dydz + + + + + =
ili
( )
2 2 2
4 6 12 4 9 dxdy dxdz dydz dx dy dz + + = − + + . Smenom u (*),
dobijamo da je drugi diferencijal negativan
( )
2 2 2 2
2 3 0 d u dx dy dz = − + + < ,
pa je u
max
= u(1, 1, 1) = 1, maksimalna vrednost funkcije u pod datim
uslovom.

84. Odrediti ekstremne vrednosti funkcije u = x
3
+ y
3
+ z
3
, pod uslovom
1 1 1
1
x y z
+ + = .


92
Rešenje. Pomoćna funkcija Φ(x, y, z) = x
3
+ y
3
+ z
3
– λ(
1 1 1
1
x y z
+ + − ) daje
sistem
2 2 2
2 2 2
3 0, 3 0, 3 0 x y z
x x y y z z
λ λ λ ∂Φ ∂Φ ∂Φ
= + = = + = = + =
∂ ∂ ∂
, koji je
simetričan u odnosu na promenljive x, y, z, pa stoga rešenje mora da
zadovoljava uslove x = y = z. Smenom u uslov dobija se x = y = z = 3 i λ =
−243. Izračunavamo druge izvode u stacionarnoj tački M(3, 3, 3):
2
2 3
2
6 36
M
x
x x
λ ∂ Φ
= − =

, i slično
2 2
2 2
36
y y
∂ Φ ∂ Φ
= =
∂ ∂
; Mešoviti izvodi su
jednaki nuli, tako da je
( )
2 2 2
2 2 2 2 2 2 2
2 2 2
36 0 d dx dy dz dx dy dz
x y z
∂ Φ ∂ Φ ∂ Φ
Φ = + + = + + >
∂ ∂ ∂
,
dakle funkcija u ima uslovni minimum u
min
= u(3, 3, 3) = 81.

85. Pozitivan broj a rastaviti na tri pozitivna sabirka tako da njihov proizvod
bude minimalan.
Rešenje. Tražimo minimum funkcje f(x, y, z) = x y z, pod uslovom x + y + z
= a. Formiraćemo pomoćnu funkciju
( , , ) ( ) x y z x y z x y z a λ Φ = − + + − ,
i potražiti njene ekstreme. Najpre formiramo sistem
(*) 0, 0, 0 y z x z x y
x y z
λ λ λ
∂Φ ∂Φ ∂Φ
= − = = − = = − =
∂ ∂ ∂
,
tj. , , y z x z x y λ λ λ = = = . Pretpostavimo da je 0, 0, 0 x y z ≠ ≠ ≠ i
podelimo prvu jednačinu sa drugom, drugu sa trećom i treću sa prvom.
Dobijamo y/x = 1, z/y = 1 i x/z = 1, odakle sleduje x = y = z. Zamenom u
jednačinu uslova, x + y + z = a, dobijamo 3x = a, ili x = a/3, dakle i y = a/3, z
= a/3. Ovo rešenje je važeće, jer je dobijeno pod uslovom
0, 0, 0 x y z ≠ ≠ ≠ , što je ispunjeno jer je, prema postavci zadatka, a > 0.
Ako bi bilo koja od promenljivih x, y ili z bila = 0, i vrednost λ bi bila 0, kao
posledica sistema (*). A u tom slucaju bi i ostale promenljive bile = 0.
Međutim, tada bi se uslov x + y + z = a, sveo na a = 0, što je u suprotnosti sa
zahtevom zadatka da a bude pozitivan broj. Tako dobijamo jedinstvenu
stacionarnu tačku P(a/3, a/3, a/3). Ostaje da proverimo da li u tački P važe i
93
dovoljni uslovi ekstremuma. U tu svrhu, potražićemo druge izvode funkcije
Φ:
2 2 2 2 2 2
2 2 2
0, 0, 0, , , z x y
x y z x y y z z x
∂ Φ ∂ Φ ∂ Φ ∂ Φ ∂ Φ ∂ Φ
= = = = = =
∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂


što daje drugi diferencijal funkcije Φ u obliku
( )
2
2 d z dxdy xdydz y dzdx Φ = + + . Zamenom koordinata tačke P dobijamo
( )
2
2
0
3
P
a
d dxdy dydz dzdx Φ = + + > , dakle funkcija u tački P(a/3, a/3, a/3)
ima lokalni minimum.

86. U elipsoid
2 2 2
2 2 2
1
x y z
a b c
+ + = , upisati pravougli paralelepiped najveće
zapremine.
Rešenje. Izaberimo proizvoljnu tačku ( , , ), 0, 0, 0 M x y z x y z > > > , na
elipsoidu. Ta tačka definiše jedno teme pravouglog paralelepipeda, a ostalih
sedam se dobijaju svim kombinacijama znaka ispred promenljivih
( , , ) x y z ± ± ± . Zapremina paralelepipeda je V = 8xyz, a uslov je da tačka
zadovoljava jednačinu elipsoida. Tako, pomoćna funkcija je
2 2 2
2 2 2
( , , ) 8 1
x y z
x y z x yz
a b c
λ
⎛ ⎞
Φ = − + + −
⎜ ⎟
⎝ ⎠
, a sistem jednačina koji daje
potrebne uslove ekstremuma je

2
2
2
2
8 0,
2
8 0,
2
8 0.
yz x
x a
xz y
y b
xy z
z c
λ
λ
λ
∂Φ
= − =

∂Φ
= − =

∂Φ
= − =



Množenjem prve jednačine sa x, druge sa y a treće sa z dobijamo sistem
2 2 2
2 2 2
2 2 2
8 0, 8 0, 8 0, xyz x xyz y xyz z
a b c
λ λ λ
− = − = − =
ili


94
(*)
2 2 2
2 2 2
2 0, 2 0, 2 0
x y z
V V V
a b c
λ λ λ − = − = − = .
Sabiranjem jednačina dobijamo
2 2 2
2 2 2
3 2 0
x y z
V
a b c
λ
⎛ ⎞
− + + =
⎜ ⎟
⎝ ⎠
. Na osnovu
uslova, izraz u zagradi je jednak 1 tako da jednačina dobija oblik
3 2 0 V λ − = , odakle je
3
2
V λ = . Zamenom u (*), dobijamo
2
2
3
a
x = ,
2
2
3
b
y = i
2
2
3
c
z = . Uzimajući u obzir pozitivnost koordinata, dobija se
jedinstvena stacionarna tačka
3 3 3
, ,
3 3 3
a b c
M
⎛ ⎞
⎜ ⎟
⎜ ⎟
⎝ ⎠
. U ovoj tački je
4 3
3
abc λ = tako da je
8 3
9
V abc = ekstremna vrednost zapremine
paralelepipeda. Da bi ispitali prirodu ekstremuma izračunavamo drugi
diferencijal funkcije F u tački M
(**)
( )
2 2 2
2
2 2 2
2 8 3
M
dx dy dz
d cdxdy bdxdz adydz
a b c
λ
⎛ ⎞
Φ = − + + + + +
⎜ ⎟
⎝ ⎠
.
Da bi odredili znak drugog sabirka, diferenciraćemo jednačinu elipsoida
2 2 2
2 2 2
1
x y z
a b c
+ + = , čime dobijamo
2 2 2
2 2 2
0
x y z
dx dy dz
a b c
+ + = . U tački M, leva
strana ima vrednost 0
dx dy dz
a b c
+ + = . Kvadriranjem obe strane dobijamo
2 2 2
2 2 2
2 0
dx dy dz dxdy dydz dxdz
a b c ab bc ac
⎛ ⎞
+ + + + + =
⎜ ⎟
⎝ ⎠
,
što množenjem sa abc daje
( )
2 2 2
2 2 2
2 0
dx dy dz
abc cdxdy bdxdz adydz
a b c
⎛ ⎞
+ + + + + =
⎜ ⎟
⎝ ⎠
,
odakle je
( )
2 2 2 2 2 2
2 2 2 2 2 2
3
2
4
dx dy dz dx dy dz
cdxdy bdxdz adydz abc
a b c a b c
λ ⎛ ⎞ ⎛ ⎞
+ + = − + + = − + +
⎜ ⎟ ⎜ ⎟
⎝ ⎠ ⎝ ⎠

95
2 2 2 2 2 2
2
2 2 2 2 2 2
2 3
M
dx dy dz dx dy dz
d
a b c a b c
λ λ
⎛ ⎞ ⎛ ⎞
Φ = − + + − + +
⎜ ⎟ ⎜ ⎟
⎝ ⎠ ⎝ ⎠
,
tj.
2 2 2
2
2 2 2
5 0
M
dx dy dz
d
a b c
λ
⎛ ⎞
Φ = − + + <
⎜ ⎟
⎝ ⎠
, jer je
4 3
0
3
abc λ = > . Dakle,
vrednost funkcije
8 3
9
V abc = , u stacionarnoj tački je lokalni maksimum.

87. Odrediti tačke ekstremuma funkcije
2 2 2
1 2
...
n
u x x x = + + + pod uslovom
1
1
... 1
n
n
x x
a a
+ + = , pri čemu je a
1
,..., a
n
> 0.
Rešenje. Formiramo pomoćnu funkciju
2 2 1
1 1
1
( ,..., ) ... ... 1
n
n n
n
x x
x x x x
a a
λ
⎛ ⎞
Φ = + + − + + −
⎜ ⎟
⎝ ⎠
,
i nalazimo stacionarne tačke iz sistema
1
1 1
2 0,
2 0,
n
n n
x
x a
x
x a
λ
λ
∂Φ
= − =

∂Φ
= − =

#
sa rešenjem
1
1
,...,
2 2
n
n
x x
a a
λ λ
= = . Zamenom u uslov
1
1
... 1
n
n
x x
a a
+ + = ,
dobijamo
1 1
1 1
... 1
2 2
n n
a a a a
λ λ
+ + = , tj.
2 2
1
1 1
... 1
2
n
a a
λ
⎛ ⎞
+ + =
⎜ ⎟
⎝ ⎠
, što daje λ =
2a
2
, gde smo stavili
2 2
1
1/ 2
1 1
...
n
a
a a

⎛ ⎞
= + +
⎜ ⎟
⎝ ⎠
. Tako dobijamo stacionarnu
tačku P sa koordinatama x
1
= a
2
/a
1
, ..., x
n
= a
2
/a
n
, u kojoj je drugi
diferencijal
2
d Φ pozitivan, jer važi
( )
2 2 2
1
2 ... 0
n
d dx dx Φ = + + > . To znači
da u tački
2 2
1
,...,
n
a a
a a
⎛ ⎞
⎜ ⎟
⎝ ⎠
funkcija u ima minimum
min
2 2
1
1
1 1
...
n
u
a a
=
+ +
.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful