PronaĊen naĉin da se sprijeĉi nastajanje

tumora dojke
13. maj 2011. od Durmitor Ostavite komentar
Istraţivaĉi Kliniĉkog instituta za patologiju na Medicinskom fakultetu u Beĉu
dešifrovali su mehanizam nastajanja metastaza u limfnim ĉvorovima kod raka dojke.
Nauĉnici su takoĊe potvrdili pozitivno dejstvo jedne kineske ljekovite biljke, koja
spreĉava nastajanje prenosne supstance ćelija tumora.
- Otkrili smo kako ćelije tumora prave rupu u zidu limfnih sudova, da bi dospele do
limfnih ĉvorova ispod pazuha i tamo stvorile metastaze – objašnjava proferor doktor
Donĉo Kerjaški i dodaje – Najpre ćelije primarnog tumora kroz kanale koji povezuju
limfne sudove dospiju u limfne ĉvorove. Mi smo dešifrovali kako se to dogaĊa i šta se
moţe uĉiniti protiv toga―.
Nauĉnici su višegodišnjim istraţivanjem otkrili da je ćelijama tumora potreban
odgovarajući enzim da bi proizvele bioaktivni razgradljivi produkt arahidonske
kiseline. Genetskim iskljuĉivanjem enzimske mašinerije istraţivaĉi su uspeli da
sprijeĉe prodiranje u limfne sudove i time metastaziranje u limfnim ĉvorovima.
Radna grupa sa profesorom Kerjaškim na ĉelu utvrdila je da jedna supstanca korena
kineske lekovite biljke pod nazivom Scuteria baicalensis veoma djelotvorno spreĉava
nastajanje prenosne supstance ćelija tumora i tako blokira dopiranje ćelija tumora u
limfne sudove. Ova ljekovita biljka se u tradicionalnoj azijskoj medicini upotrebljava
već stotinama godina protiv oboljenja od raka.
Izvor: S media
Mak Dizdar
(1917-1971)
Putevi
Ti si nakanio da mene nema i pod svaku cijenu
Ideš prema meni. I u jurišu
Smijuci se i placuci
Pred sobom
Sve cistiš
i ništiš
Ti si nakanio da me pod svaku cijenu uništiš
Ali nikako da nadeš
Istinski put
Do mene
Jer
Ti poznaješ uklesane i utrte pute

I niti ijedan drugi
( A mali su zapravo i jalovi
Bez obzira koliko su
Za tebe
Oholog i jakog
I preteški
I
Dugi)
Ti poznaješ samo one puteve
Što prolaze
Od srca
I
Oka
Ali to nije sve
Ima puteva što su se ispruzili pred nama
Bez javnog traga kolovoza
Bez voznog reda
Bez vremena
I roka
Ti misliš da je tvoja putanja do ubogog mene
Veoma sigurna i cesna
Ona
Što dolazi
S lijeva
Ili
Zdesna
Zavaravaš se stalno da do mene treba ici
Smjerovima slicnim
Sa sjevera
Ili
Juga
Ali to nije sve
Kuga
Oci uvijek
Pametno mi trazi
Ispod ustalasale na vjetru razi
Iz korijena zemlje gdje se zgusla tmina
A iz bezmjernih visina
Odozgora
Pritiskivati
Grudi
Najjace
Moze
Mora

Ali to nije sve
Ti ne znaš zakon raskrsnice
Izmedu svjetlila
I
Tmice
Ali to nije sve
Jer najmanje znas da u svom zicu
Najteza rvanja su
I ratovi pravi
U samom
Bicu
Ti ne znaš dakle da zlo si moje najmanje
Izmedu mnogih
Mojih
Velikih
Zala
Ti ne znaš s kim
Imaš posla
Ti ne znaš ništa o mojoj mapi putova
Ti ne znaš da put od tebe do mene
Nije isto što i put
Od mene
Do tebe
Ti ne znaš ništa o mome bogatstvu
Skrivenom za tvoje mocne oci
( Ti ne znaš da meni je
Mnogo više
Nego što misliš
Sudbina
Namrijela
I
Dala)
Ti si nakanio da me pod svaku cijenu uništiš
Ali nikako da nadeš istinski put
Do mene
( Shvatam te:
Covjek si u jednom prostoru i vremenu
Što zivi tek sada i ovdje
I ne zna za bezgranicni
Prostor vremena
U kojem se nalazim

Prisutan
Od dalekog jucer
Do dalekog sjutra
Misleci
O tebi
Ali to nije sve )
San
Ima slovo tajno O sebi što šuti
Tajni su mu snovi Tajanstveni puti
Zbog tog slova cudnog odagnasmo ptice
Zbog njega smo sada nagrdili lice
U snu mekom lakom letimo ka plavom
Probudi nas zemlja S krvavom smo glavom
Zbog tog slova dragog zivimo od snova
Da nas slovo ovo na javi
Ne ostavi?
Smrt
Zemlja je smrtnim
sjemenom posijana
Ali smrt nije kraj Jer
smrti zapravo i nema
I nema kraja Smrcu je
samo obasjana
Staza uspona od gnijezda
do zvijezda.
Modra Rijeka
Niko ne zna gdje je ona
Malo znamo al je znano
Iza gore iza dola
Iza sedam iza osam
I još dalje i još gore
Preko gorkih preko mornih
Preko gloga preko drace
Preko zege preko stege
Preko slutnje preko sumnje
Iza devet iza deset
I još dublje i još jace
Iza slutnje iza tmace
Gdje pjetlovi ne pjevaju
Gdje se ne zna za glas roga

I još hude i još lude
Iza uma iza boga
Ima jedna modra rijeka
Široka je duboka je
Sto godina široka je
Tisuc ljeta duboka jest
O duljini i ne sanjaj
Tma i tmuša neprebolna
Sto godina široka je
Ima jedna modra rijeka
Ima jedna modra rijeka
Valja nama preko rijeke
Zapis o izvoru
Rastvorio sam se
I potekao
Potocima
Rijekama
Morima
Sada sam tu
Bez sebe
Gorak
Kako svome izvoru
Da se vratim?
Slovo o smijehu
(Kako ga je izgovorio Mravac
tisucu cetiri sto pet desetog ljeta
dva na deseti dan februara u Dubrovniku)
Nekad davno ja ti bijah pa se smijah
Vijah i vikah i ijah i ikah i kah i ah…
Osmijavah nasmijavah zasmijavah
I sve oha i sve eha o ne spavah od smijeha
Kad se smijah tim se grijah
Sve u svemu kad se smijah tad i bijah
Onda smijeh posta grijeh
Grešni grijeh, Grešni smijeh
Pa tad smijac smijulji se Smiješno smije
Preko mice Kradimice Ne u lice Jer se krije
Al od grijeha cuj ti smijeha posta smijeh
Grijeh smijeha Smijeh grijeha

Opet sada ko nekada smijac mole da se smije
Smije smijehom smije grijehom
Te se opet osmijavam nasmijavam zasmijavam
Od smijeha od tog grijeha i ne spavam
Od svih kvaka po najviše smijeh kvaci
I od griješnog i od smiješnog smijeh je jaci
Kad se smijah tad i bijah
Pa se smijem Tim se grijem Tim se bijem
I na kraju Mozda ja to samo snijem
Kako smijem kako smijem
O tom grijehu
O tom smijehu?

Petar II Petrović Njegoš (1813-1851). Luča mikrokozma
―S toĉke svake pogledaj ĉovjeka, / kako hoćeš sudi o ĉovjeku -/ tajna ĉojku ĉovjek je
najviša. / Tvar je tvorca ĉovjek izabrana! / Ako istok sunce sv‘jetlo raĊa,/ ako biće vri
u luĉe sjajne, / ako zemlja prividjenje nije, / duša ljudska jeste besamrtna, / mi smo
iskre u smrtnu prašinu, / mi smo luĉa tamom obuzeta.‖
―Svi njihovi, kobajagi, mudri odgovori, drugo ništa ne predstavljavše mi, do nijemog
jednog nareĉija, do pogleda mrakom ugašena‖.
―Ćudo mi je – svemogući reĉe / vojvodama neba sveštenoga -/ Ċe mi u dvor s vama
nije doša /
drug vam ĉinom jednaki, Satana, / jer ste ĉesto skupa dolazili, / ka nebesni
vojenaĉelnici. /
Istina je, svi besmrtni dusi / da slobode prave uţivaju, / svašto rade što je njima drago
/ po lakome i svetom pravilu.‖
―Svjetilniĉe, pravdom okrunjeni! / – Glavni reĉe ocu prevjeĉnome – / pravila su tvoja
osveštana, / njihovijem premudrim poretkom /
plan se krasi neba i nebesah./ Mi vjeĉitu sreću uţivamo; / Satana je, naš drug
blistatelni, / na svojemu ostao prestolu, /
meĊu svoje velike polkove / njihan horom besmrtne ljubavi.‖
―Snom je ĉovjek uspavan teškijem, / u kom vidi strašna prividjenja, / i jedva se
opred‘jelit moţe /
da mu biće u njima ne spada. / On pomisli da je neke pute od sna ovog oslobodio se; /
ah njegove prevarne nadeţde; /
on je tada sebe utopio / u sna carstvo tvrdje i mraĉnije / i na prozor strašni
snovidjenja!…

―Ĉovjeku je sreća nepoznata – / prava sreća, za kom vjeĉno trĉi; / on joj ne zna mjere
ni granice: /
što se više k vrhu slave penje; / to je viši sreće neprijatelj.‖
―volje mu je osnov poloţena / na krilima nepostojanosti; / ţelja mu je strasti uţasnije /
probuditelj, rukovoĊa sl‘jepi; /
zloća, zavist, adsko naslijedje, / ovo ĉojka niţe skota stavlja‖, ali pored toga
―um ga, opet, s besmrtnima ravni‖!
―Zadatak je sm‘ešni ljudska sudba, / ljudski ţivot snoviĊenje strašno! / Ĉovjek izgnat
za vrata ĉudestvah, / on sam sobom ĉudo soĉinjava;…
/ on se sjeća prve svoje slave, / on snijeva presretnje blaţenstvo; / al‘ njegovi snovi i
sjećanja / kriju mu se jako od pogleda, …/
samo što mu u tamnijem prolaskom / trag ţalosti na duši ostave, / te se trza badava iz
lanca, / da za sobom pronikne mraĉnosti. /
NJegova će duševna tablica / s obje strane naĉertana /
s dva sasvijem protivna zakona: / na jednu će zakon pravde blage / bit u svete naĉrtan
linije, / na drugu će prevlasnika njina / zla svakoga crnjat će zakoni – / adski spomen
veze sa Satanom.
Moć će ĉovjek ova dva zakonaa, / kad posveti misli Boţjoj pravdi, / bez nikave muke
razliĉiti; / ali adsko prokletije duha / ĉovjeka će ĉešće pljenjivati. / Ova borba pravde i
nepravde, /
…biće ona svijem uţasom / peĉatana na dušu ĉovjeku, / da mu ropstvo gorĉi i
koleblje‖.

Kako sve moţete iskoristiti
sodu bikarbonu
6. maj 2011. od Durmitor Ostavite komentar

Soda bikarbona se moţe koristiti kao jeftinija i zdravija
zamjena za bar pedesetak industrijskih proizvoda koje svakodnevno koristimo.
Jednako je efikasna, jeftinija i bezopasna.
-za uklanjanje mrlja sa odjeće (ĉak i od ulja i masti)
-kombinacija sode bikarbone i limunovog soka savršeno će oĉistiti vaše kupatilo i
kuhinju (ploĉice i sanitarije)
-sodom bikarbonom moţete ugasiti male poţare u kući i automobilu – mjesto koje
gori pospite sodom bikarbonom
-ako povrće i voće operete vodom u kojoj ste rastvorili malo sode bikarbone, bolje će
se oprati. Isperite obiĉnom vodom.
-ako na dno kante za smeće sipate malo sode bikarbone, pa onda stavite kesu, ona će
upiti neprijatne mirise.

- bijeli veš će se bolje otkuvati ako ga prije ubacivanja u mašinu potopite u rastvor
sode bikarbone.
-odliĉna je za pranje friţidera i zamrzivaĉa. Ako u friţideru drţite posudicu sa sodom
bikarbonom, i povremeno je promiješate, neće biti neprijatnih mirisa. Sodu menjati na
svaka dva mjeseca.
-Soda odliĉno uklanja mirise maĉaka. Na dno kutije stavite sodu bikarbonu pa preko
sipajte pijesak za maĉke (posip) u tri puta većoj koliĉini.
-Jednom mjeseĉno sipajte sodu bikarbonu u mašinu za veš i pustite je da odradi jedan
ciklus. To će je oĉistiti.
-ĉešljeve i ĉetke potopite u rastvor tople vode, sode bikarbone i 1 kašike šampona za
kosu. Neka tako stoje pola sata pa ih isperite toplom vodom.i osušite. To će ih oprati i
dati im sveţ miris.
-plastiĉne stolove i stolice perite vlaţnim sunĊerom i sodom bikarbonom, a mrlje sa
plastike gustom pastom od sode i vode.
-ako vam je termos dugo stajao do sledeće upotrebe, osveţićete ga sodom bikarbonom
i vodom.
-aparat za filter kafu oĉistićete ako sipate 1 kašiku sode u vodu i pustite da odradi
ciklus sa tim. Dobro isperite.
-masne podove u garaţi i radionici pospite sodom bikarbonom, ostavite da djeluje i
isperite vodom.
-srebro moţete ispolirati vlaţnom krpicom i sodom bikarbonom.
-Ako vam zagori hrana, lonac oribajte sodom bikarbonom, a ako je baš drastiĉno onda
naspite sodu bikarbonu i malo vode (da bude gusto) i ostavite, pa oribajte sutradan.
-porcelansko i stakleno posuĊe dobiće sjaj ako ga operete u sodi bikarboni i vodi
-u slivnike svake nedelje uspite po 4 kašike sode bikarbone, ostavite malo pa prelijte
vrelom vodom.
-zavjesu za tuširanje potpoite u vodu sa sodom i biće ĉista
-da biste uklonili jake mirise sa ruku, navlaţite ruke i jako ih istrljajte sodom
bikarbonom.
-Soda bikarbona je najbolji prirodni izbjeljivaĉ zuba
-uklonite smrad iz cipela i patika tako što ćete ih posuti sodom bikarbonom iznutra
-umesto soli za kupanje, u vodu dodajte pola šoljice sode bikarbone i koţa će vam biti
meka
-da biste izlijeĉili osip od deĉijih pelena, u vodu u kojoj kupate bebu dodajte malo
sode bikarbone
-ubode insekata i opekotine od meduza i koprive efikasno će izlijeĉiti pasta od malo
vode i dosta sode bikarbone. Primijeniti direktno na mjesto koje boli.
-nesnosan svrab od djeĉijih boginja ublaţiće soda dodata u vodu za kupanje
-kisjelinu u ţelucu otkloniće malo sode i vode.
- ispiranje usta vodom sa umiješanom sodom bikarbonom je odliĉno kod afti,
otvorenih ranica i ĉireva
-ubode insekata smiriće mješavina sode bikarbone i jabukovog sirćeta
-pĉelinji ubod smiriće gusta pasta od sode b. i vode
-kada dijjete povrati po kauĉu, operite fleku sodom – i neugodan miris će nestati
-operite prozore rastvorom sode bikarbone
-dodajte sodu bikarbonu u prvu vodu u kojoj kuvate pasulj, i biće lakše probavljiv
-odliĉna je za ĉišćenje kofera sa putovanja – istrljajte unutrašnjost kofera vlaţnom
krpicom namoĉenom u sodu bikarbonu, i kad se osuši, samo usisajte ostatke sode sa
kofera.
-mikrotalasnu pećnicu prebrišite iznutra mješavinom sode bikarbone i sirćeta i

SODA BIKARBONA – povećava brzinu i snagu Soda bikarbona poznata je od davnina kao lijek za osobe koje imaju problem sa pretjeranim luĉenjem ţeluĉane kiseline. -Stari recept za uklanjanje svake vlage sa tepiha. Tijelu pomaţe na taj naĉin što smanjuje višak kiseline koja uzrokuje bol u ţelucu. taj višak kisjeline u mišićima uzrokuje osjećaj umora. ako se s njom ne pretjeruje. Inaĉe. glavobolju. soda bikarbona ĉini okruţenje u mjehuru više luţnatim. SODA BIKARBONA – protiv ţgaravice Povremeno uzeti sodu bikarbonu da bi se smirila ţgaravica je u redu. ali uzimati je redovno i kontunuirano nije preporuĉljivo. pa i mokraće kućnog ljubimca je obilno posipanje sodom bikarbonom. Zagrijavanjem se raspada na natrijev karbonat. Isto vaţi i za toster. sa kojim će otići i miris hrane iz mikrotalasne. kroz nekoliko dana) mogao bi pomoći kod problema s urinarnim traktom. sodu bikarbonu moţe koristiti većina ljudi jer je vrlo blago sredstvo. povišeni krvni pritisak zbog unosa natrija pa ĉak i otkazivanje rada srca. otekline (koje su posljedica pretjeranog unosa natrija). koje nastaju zbog pranja zuba pastom sa fluorom.ostavite nekoliko minuta da nestane miris sirćeta. Osim što se moţe koristiti kao vrlo efikasno sredstvo za kuvanje i ĉišćenje u domacinstvu. Naravno. ipak mora biti jasno da soda nije ĉudotvorna supstanca i da će njezin efekt osjetiti samo vrhunski sportaši. SODA BIKARBONA – protiv ujeda insekata Soda bikarbona moţe se nanijeti i na koţu u obliku paste napravljene od tri dijela soda bikarbone i jednog dijela vode u svrhu ublaţavanja ujeda insekata. SODA BIKARBONA – pomaţe kod urinarne infekcije Lijek sastavljen od jedne ĉetvrtine kasicice sode bikarbone pomiješane s otprilike dvije litre vode (svakodnevno. No. . SODA BIKARBONA KAO LIJEK Natrijev hidrogenkarbonat (NaHCO3) u domacinstvima je poznata pod nazivom soda bikarbona. što bakterijama smanjuje mogućnost širenja. Perje će se lakše skidati sa koţe. ili aknama oko usta. Neki ljudi su skloni pojavi perioralnog dermatitisa – iritacijama koţe. vodu i ugljikov (IV) oksid. u kljuĉalu vodu dodajte sodu bikarbonu. sodu temeljno usisati. Alternativna i klasiĉna medicina se slaţu da se od pretjeranog uzimanja sode bikarbone moţe otrovati i izazvati mnoge nuspojave kao što su metaboliĉka alkaloza. Kad se osuši. muĉninu. soda bikarbona kao lijek jednako je uĉinkovita. TakoĊe. NaHCO3 ili soda bikarbona je bijeli kristalni prah koji se slabo otapa u vodi dajući slabu luţnatu otopinu. a meso će biti ĉisto i bijelo. Naime. -kad ĉistite perad. SODA BIKARBONA – ĉisti zube i vrši piling lica Soda bikarbona korisna je i za ĉišćenje zuba i piling lica.

dvije kasike brašna i dvije kasike šećera te smjesu posipate po mjestima kao što su kuhinja ili kupatilo te ispred ulaza u stan. i upale se uz pomoć bakterija. dakle i iznutra i spolja.Kod osoba koje redovno unose preparate kalcija upotreba sode bikarbone moţe rezultirati pojavom kamenaca u bubregu i zastojem bubrega. Prirodan naĉin lijeĉenja akni 24. dok će ih soda bikarbona uništiti. . a na zdravu koţu prenijeti gnojne klice. Bubuljice nastaju kada se zaĉepe otvori lojnih ţlijezda. brašno će ih zasmetati. a koristite redovno sodu bikarbonu morate se odmah obratiti doktoru. posebno pored mora. Šećer će namamiti bubasvabe. Osim što treba povesti raĉuna o prehrani i zdravo se hraniti. a njih ćete se najlakše riješiti ako posipate so po ivicama kuhinje ili sitnim pukotinama. Danas postoje moderni antacidi (lijekovi koji neutralizuju ţeludaĉnu kisjelinu) u vidu tableta topivih u ustima ili u vidu šumećih tableta koje se otapaju u ĉaši vode i koji uspješno rješavaju problem sa ţgaravicom. i redovno spavati i boraviti u prirodi na svjeţem vazduhu. osjećajem nadutosti. PROTIV INSEKATA U KUCI Bubasvabe moţete otjerati bez upotrebe hemikalija tako da pomiješate dvije kasike sode bikarbone. vrlo crnu stolicu i povraćanje. Prvi korak je prestati istiskivati bubuljice. konfuziju. kredu ili djeĉji puder kako bi se riješili mrava Svaki od sastojaka ove smjese ima svoje djelovanje. Moţete ih zaustaviti s obiĉnom kredom ili sa djeĉjim puderom. Uz ivicee posipajte so. trebalo bi i smanjiti stres na najniţi mogući nivo. Mravi su takoĊe neţeljeni gosti u vašoj kuhinji. usporene reflekse. ţarenjem u predjelu ţeluca i jednjaka. Ako osjetite slabost mišića. jer se tako moţe oštetiti tkivo. Sunĉanje pomaţe lijeĉenju akni. od Durmitor Ostavite komentar Kod lijeĉenja akni najvaţnije je problemu pristupiti sistemski. mart 2011. nateĉenost nogu ili ĉlanaka.

Ali je vaţno odluĉiti se za jedan i primijeniti cijelu kuru lijeĉenja. ili Metvica(MATIĈNJAK) – Dnevno se piju 3 šolje. Za mazanje lica moţe se koristiti pripravak od šimšira. Koristiti ujutro i uveĉe prije nanošenja kreme. Trebalo bi konzumirati 4 svjeţe pripremljene šolje ĉaja dnevno. Pola litre ĉaja popije se tokom dana. odnosno 1 l. 2.Posle 10 minuta posuda se skine sa vatre i procijedi. odnosno redovno piti najmanje mjesec dana. 3.Za unutrasnjunju primjenu protiv bubuljica pomaţe nekoliko ĉajeva. Prije svake upotrebe potrebno je boĉicu dobro protresti. . a ostatak se upotrijebi za ispiranje lica. ZELENI ĈAJ – dvije šolje svjeţe pripremljenog ĉaja dnevno popijte. i dva puta dnevno isperite lice takoĊe svjeţe pripremljenim ĉajem. Stuĉeni listovi šimšira namoĉe se u maslinovom ulju. U litri vode skuvajte caj sa ĉetiri kasike Viola tricolor (Dan i Noc). Protiv bubuljica djelotvorna je i KOPRIVA. 1. i mazite lice uveĉe prije spavanja. Posle dvadeset dana procijedite. Losion protiv bubuljice pripremit ćete tako da u 2 dl destilovane vode nakapate 24 kapi eteriĉnog ulja od lavande. 4.

Prije upotrebe svakog pripravka potrebno je napraviti test alergije. od Durmitor Ostavite komentar Bijeli luk je odavno u narodu poznat kao moćno sredstvo u borbi sa bakterijama. maj 2011. Lice na kojem je već koţa oštećena trebalo bi ispirati ujutro i uaveĉe ĉajem od pravog nevena. . Bijeli luk djeluje antibakterijski na Helicobacter pylori. roštilja i sliĉnog. te time smanjuje rizik od nastanka raka ţeluca. Zato ako već ne mozete da se odreknete pljeskavica. tj. koja su kancerogena. za razreĊivanje krvi. Preventivno dejstvo je posebno vaţno kod ljudi koji se hrane sa dosta dimljenog mesa. Ove bakterije dovode do stvaranja nitrozo jedinjenja. dimljene šunke i drugih mesnih namirnica. jer u dimu ima dosta kancerogenih materija. obavezno jedite bijeli ili crni luk sa tim. koje se usvoje u meso. za smanjenje krvnog pritiska i masti u krvi… Sada stiţu nauĉni dokazi i o njegovoj efikasnosti u sprjeĉavanju nastanka i razvoja malignih ćelija. gljivicama. smanjuje mogućnost nastanka raka ţeluca i jednjaka. Tri puta dnevno drţati po jedan sat. Kako bijeli luk štiti od nastanka malignih ćelija? 24. Tri kasike narezanih listova uskolisne bokvice pomiješaju se sa dvije kasike maslinovog ulja i stave na bolesno mjesto. ćelija raka. Ukoliko se na koţi primijeti bilo kakva reakcija proizvod se ne smije koristiti. Tako se upotrebom bijelog luka . virusima.Za jako upaljena mjesta moţe se koristiti obloga od Bokvica. tako što ćete na unutrasnju stranu lakta utrljati pripravak i ostaviti 24 sata.

Bijeli luk utiĉe i na inaktivaciju toksiĉnih supstanci i njihovo lakše izbacivanje iz organizma. te spreĉavaju napredovanje i razvoj kancera. Izolovali su razliĉite alkane. romantiĉni parovi ili osobe koje vole svijeće. Ajoeni. jer mogu prouzrokovati rak. ne moraju se skroz odreći svijeća. Ukoliko samo s vremena na vrijeme palite svijeću.Dva čena bijelog luka dnevno Kod kancera mokraćne besike bijeli luk se pokazao kao efikasan stimulator imunih ćelija tzv. Ipak. Svijeće pravljene od voska ili soje su bezopasne. Izvor:Prirodni lijek Svijeće sa parafinom opasne za zdravlje 12.at 10 ljekovitih biljaka koje moţete uzgajati kod kuće . moţete imati zdravstvenih problema kao što su iritacije disajnih puteva. Parafin se proizvodi od nafte. Izvor:zdravlje. toluol i bencol koji su opasni za zdravlje.‖prirodnih ubica‖. maj 2011. alkene. spreĉavaju nastanak kancera debelog crijeva. koje eliminišu maligno mutirane ćelije. Još jedna komponenta bijelog luka. ketone. flavonoidi. Ali ako godinama svaki dan udišete supstance iz svijeća ili ih palite u neprovjetrenim prostorijama. alergijski ekcemi ili astma. nemojte se bojati da ćete se razboliti. sve do raka pluća. Nauĉnici Univerziteta South Carolina State su analizirali koje se supstance isparavaju kada se upali svijeća. dolazi do isparavanja opasnih gasova. Plamen svijeće ne prouzrokuje dovoljno visoku temperaturu koja bi uspjela izgoriti sve supstance koje se nalaze u parafinu. koji mogu da prouzrokuju i tumore. jedna od komponenti bijelog luka su pokazali sposobnost da stimulišu uništavanje malignih ćelija. jer kod njih ne dolazi do isparavanja opasnih supstanci. od Durmitor Ostavite komentar Kada se upale svijeće pravljene od parafina. Sulfidi iz bijelog luka smanjuju uticaj prokancerogenih gena i ubrzavaju njihovu inaktivaciju.

2. Kamilica – uravnoteţuje probavne funkcije i ublaţava grĉeve. olakšava nesanicu te lijeĉi ozebline. a dobra je i za koţne iritacije. 4. 7. ublaţava probleme sa probavom i ĉireve. olakšava bol. 6. Lavanda – umiruje i opušta. podiţe rasoloţenje. 3. Koje je ulje najzdravije 13. Maćuhica . Matiĉnjak – ublaţava napetost. Kadulja – ublaţava kašalj. 9. poboljšava raspoloţenje. djeluje kao antispetik za posjekotine i modrice. osvjeţava dah. Hypericum calycinum ( pljuskavica) – djeluje kao antidepresv i pomaţe zarastanja koţe. Osim toga što predstavljaju bogati . već obezbjeĊuju osnovne masne kisjeline koje su vaţne za mnoge funkcije organizma Raznovrsna jestiva biljna ulja nisu više retkost u našim prodavnicama. mart 2011.3. ublaţava osip koţe. pomaţe kod glavobolja i vjetrova.1. Neven – dobar za opekline. maj 2011. Dostupna su u većini supermarketa i prodavnica zdrave hrane. losione i kreme. Ruţmarin – osvjeţava pamćenje i pomaţe koncentraciju. smanjuje napetost. od Durmitor Ostavite komentar U svojoj novoj knjizi ˝Uzgajajte svoje licne lijekove˝. etnobotaniĉar James Wong objašnjava kako bilo ko moţe napraviti vrlo korisne kućne lijekove. 10. prehladu i nalete temperature. Pepermint – pospješuje probavu. Echinacea – jaĉa imunološki sistem i ublaţava simptome prehlade i gripe. Sve što vam treba jest malo zemlje i sjemenje lijekovitih biljaka. 8. od Durmitor Ostavite komentar Ulja nisu samo bogat izvor energije. akne. 5. Pogledajte koje su to.ima anitupalno djelovanje.

Ĉuvajte ga u flaši braon ili zelene boje da bi bilo zaštićeno od svjetlosti.2 kalorije i 13. u njemu se stvaraju štetne masti. Iako je dovoljno termiĉki stabilno za blaţe prţenje. Ulje od avokada – (protiv katarakte i pritiska) Kapika od 15g sadrţi 135 kalorija i 15g masti. za koji je kliniĉki dokazano da smanjuje nivo lošeg holesterola. odaberite organsko ili maslinovo ulje sa nekim od dodataka: nasjeckanim bijelim lukom. i orahovo je bolje svjeţe. tartufima. papriĉicom. provjerenih proizvoĊaĉa i ne ţalite da date koji dinar više – ovo je pametno ulaganje. reproduktivni imuni i nervni sistem.8 g masti od kojih su 1.Ovo ulje je bogato vitaminom E. Esencijalne masne kisjeline iz orahovog ulja blokiraju hemikalije koje izazivaju upale u organizmu. Orahovo ulje – spreĉava upale kašika od 15 g sadrţi 124. jer vrlo malo kvalitetnog maslinovog ulja ĉini ĉuda. . Maslinovo ulje – (idealno za salate) Najĉuvenije je meĊu zdravim uljima i ĉini srţ ―mediteranske dijete‖ – poznato je da stanovnici oko Sredozemlja. manje oboljevaju od kardiovaskularnih bolesti. od kojih su 1. cinkom. vitalne za brojne funkcije organizma i za zdrav kardiovaskularni. najzdravije je ako se konzumira u dinstanim jelima ili kao preliv za salatu. Kao riznica vitamina E i kalijuma pomaţe u regulisanju krvnog pritiska i poboljšava cirkulaciju. sjemenke se peku na visokoj temperature i u presama cijede. Kupujte djeviĉansko maslinovo ulje. ona obezbeĊuju osnovne masne kisjeline.8 g masti.2g zasićene. ovo ulje sadrţi visok nivo oleinske kiseline. Bogate su gvoţĊem. Da bi se dobilo ovo ulje. moţe da sadrţi i do 15% omega-3 kisjelina I 60% omega-6 kisjelina. Suncokretovo ulje – nepravedno zapostavljeno kašika od 15 g sadrţi 124 kalorije i 13. koje su od vitalnog znaĉaja za funkcionisanje svake ćelije u našem organizmu.izvor energije. U zavisnosti od vrsta bundeve. koji pomaţe u zaštiti ćelija organizma i smanjuje holesterol. od kojih su 2. Ulje od bundeve – (rudnik omega kisjelina) Kašika od 15g sadrţi 124 kalorije i 14g masti. Iako nije bogato omega 3 i 6 masnim kisjelinama. Bogato je nezasićenim omega 6 i 9 kiselinama. ruzmarinom(sve ovo moze da se napravi i u domacoj radinosti)… Kašika od 15g sadrţi 135 kalorija i 15g masti. od kojih su 2. od kojih su 2g zasićene. Bogat je I luteinom koji štiti od pojave katarakte. Ako se ovo ulje koristi nekoliko puta za prţenje. Ovo voće jedan je od najbogatijih izvora beta-sitosterola. Od avokada se poizvodi vrlo kvalitetno ulje koje sadrţi oko 70% monozasićenih masti.25g zasićene.2 g zasićene masti. kalijumom i magnezijumom. koji redovno koriste maslinovo ulje. Sjemenke bundeve predstavljaju odliĉan bilans esencijalnih masnih kiselina.5 g zasićene masti. posebno kada je u pitanju pasta! Ako volite. Kao i sva jestiva ulja.

za koju se smatra da igra znaĉajnu ulogu u smanjenu rizika od srĉanog udara.9masti. pa je zato dobro za prţenje. Ulje repice je najbolje ako je nerafinisano. Ulje od repice – (idealno za prţenje) Kašika od 15g sadrţi 134. Budući da je uljana repica usjev koji se ĉesto prska pesticidima kako bi se zaštitio od brojnih štetoĉina. Naziv ‘‘ekstra djeviĉansko‘‘. jako je vaţno da pri kupovini obratite paţnju na to da na pakovanju piše da je ulje nerafinisano. od kojih je 1g zasićenih. Kokosovo ulje – (lako se vari i sagorijeva kalorije) . Ovo ulje moţe se zagrijevati na visokoj temperaturi. ‘‘ĉisto ‘‘. ‘‘stoprocentno ‘‘ ili ‘‘ekstra blago‘‘ znaće da je ulje hladno cijeĊeno. ĉime su saĉuvani sastojci koji pozitivno utiĉu na zdravlje. a da pri tome ne izgubi svoja svojstva.5kalorija i 14.

Moţe se koristiti u lijeĉenju akni i mnogih drugih problema sa koţom. koji štite organizam od brojnih zdravstvenih problema uzrokovanih slobodnim radikalima. utvrĊeno je povećanje HDL. Kokosovo ulje spada u zasićene masti za koje se zna da nisu dobre. uţegne i ĉak postane potencijalno kancerogeno. flavonoidima. ovo blago gorko ulje bogato je omega-3 masnim kiselinama. Ulje semenki groţĊa je obiĉno bezbojno s visokom taĉkom dimljenja i naširoko se koristi u kuvanju. ide direktno u jetru. . Naţalost. Omega-9 kiseline nisu osnovne – organizam ih moţe proizvesti. tako da dolazi do brţeg sagorijevanja kalorija. za koje je dokazano da spreĉava i ublaţava aterosklerozu (nagomilavanje masnih. rast i razvoj. Ulje koštica groţdja Mnoge studije su napravljene kako bi se utvrdila prednost upotrebe ulja sjemenki groţĊa. potrebne za normalno funkcionisanje mozga. Posjeduje osobinu da moţe zategnuti koţu i na taj naĉin moţe se koristiti u svrhu toniranja. pretvara se u energiju i ubrzava metalobizam. fleksibilnost zglobova i cirkulaciju krvi. Za odreĊene elemente koji se nalaze u ulju sjemenki groţĊa vaţi da poboljšavaju vid. LANENO ULJE Kao i sjeme od kojeg je dobijeno.9 zasićene. kancera i za reguliranje nivoa šećera u krvi. već nakon nekoliko nedelja gubi svoja svojstva. ali je potrebno da i njih unosimo. vitaminom C i beta-karotenom. za koţu i rast kose. dobrog holesterola. ateromatoznih naslaga na zidovima arterija). ĉime se smanjuje rizik od koronarnih bolesti. Za dobrobiti ulja koštica groţĊa su mnogi već ĉuli. Sjemenke groţĊa sadrţe antioksidanse. Ova masnoća se lakše vari. ovo ulje bogato je vitaminom E. Danas se koristi u prevenciji i kontroli raznih zdravstvenih problema kao što su bolesti srca. regulaciju metabolizma i odrţavanje reproduktivnog procesa. Ipak postoji razlika izmeĊu zasićenih masti u kokosovom ulju i onih u keksu ili kolaĉima. Laneno ulje blagotovrno deluje i kod drugih srĉanih problema. Kod kupovine ovog ulja posebno obratite paţnju na rok trajanja! Koristite ga za prelivanje salata i povrća. ovo ulje ima veoma kratak rok trajanja. Mnogi su mišljenja da ono takoĊe moţe biti efikasno u smanjenju simptoma povezanih s alergijama i astmom jer potiskuje proizvodnju histamina (amina koji dolazi od strane imunološkog sistema tokom alergijske reakcije). zdrave kosti. Svemoćni ĉlanovi porodice OMEGA Omega masne kisjeline su polinezasićene masti. Zbog svoje lakoće. Osim toga. lako se apsorbuje u koţi. recimo aritmije. Danas ulje semenki groţĊa ima svoju veliku primjenu u kozmetiĉkoj industriji. a na današnjoj generaciji je da ga otkriju u potpunosti. Ulje semenki groţĊa sniţava holesterol. Ulje sjemenki groţĊa je vaţan sastojak u mnogim proizvodima za negu kose. kremama i losionima. Omega-3 i omega-6 kisjeline su osnovne masne kiseline – naš organizam nije u stanju da ih sam proizvodi i zato ih moramo unositi kroz ishranu. a posebno štetan LDL holesterol.Kašika od 15g sadrţi 135 kalorija i 15g masti. S druge strane. od koji su 13. Zato treba unijeti 10% zasićenih masti dnevno.

pogodnu za makrobiotiĉka specijalitete. ima orašastu i punu aromu. Susamovo ulje je veoma termiĉki stabilno i stoga idealno za peĉenje i prţenje u dubokom ulju. I jedno i drugo su zdrava ulja. jer vrlo lako propada. artritisa. depresije i drugih psihiĉkih poremećaja. Znaĉajno je i to što u sebi sadrţi u većim koliĉinama oktakosanol – supstancu za koju su nauĉnici uvjereni da poboljšava izdrţljivost i fiziĉku spremnost organizma. već pomalo. preko salate. Ne treba ga koristiti za prţenje. Svijetlo susamovo ulje je lagane arome i koristi se u blagim jelima. najviše par meseci. Zbog svega ovoga preporuĉuje se posebno sportistima i ljudima koji teško fiziĉki rade. ovo ulje je najbogatije vitaminom E od svih ulja. Ĉuva se na hladnom i tamnom mjestu.SUSAMOVO ULJE Ovo je ulje osnova kod makrobiotiĉke ishrane. s tim što je tamno jaĉeg ukusa. a pokazalo se da štite od srĉanih oboljenja. bolesti koţe. OMEGA-3: riba i riblje ulje Vaţne su za pravilan razvoj mozga i vida kod djece. Spreĉavaju zgrušavanje krvi i upala u organizmu. OMEGA-6: koštunjavo voće. Postoji tamno susamovo ulje – koje se dobija presovanjem prepeĉenih sjemenki susama. ULJE OD PŠENIĈNIH KLICA Po nekim istraţivanjima. i svijetlo ulje -iz prijesnih sjemenki. jaja i ţitarice .

ako se uzme u pravoj dozi. OMEGA-9: maslinovo ulje Oleinska kiselina je dio omega-9 porodice. kao lijek. sve dok zub ne prestane da boli. NAZEB . Pomaţe zdravlju koţe. Ovaj rastvor uništava bakterije u bešici. Olakšaćete disanje i pojaĉati otkucaje srca. HOLESTEROL Dvije kašike meda i tri male kašike cimetovog praha pomiješajte sa 4. Savremena nauka kaţe da med ne šteti dijabetiĉarima. a zatim je isperite. INFEKCIJE BEŠIKE Popijte dvije kašike cimeta pomiješane sa kašiĉicom meda u ĉaši mlake vode. a ima je i u maslinovom ulju. tako da štiti od kardiovaskularnih oboljenja i moţdanog udara.Gama-linolenska kiselina (GLA) predstavlja osnovnu masnu kiselinu u porodici omega-6. moţete da izlijeĉite bilo koje hroniĉno povišenje holesterola. Prije pranja smjesu drţite 15 minuta na kosi. kašike meda i kašiĉice cimeta. Ovom mješavinom ćete smanjiti nivo holesterola u krvi za 10% u roku od 2 sata. Njegovo korišćenje ne izaziva štetne efekte. Za koja se sve oboljenja preporuĉuje mjesavina meda i cimeta? BOLESTI SRCA Pomiješajte med i cimet.5 dl ĉaja. Čarobna mješavina: med i cimet Leave a comment Nauĉnici danas prihvataju med kao vrlo efikasan lijek za razne bolesti. Tako se smanjuje holesterol u arterijama i spreĉava srĉani udar. kose i noktiju. namaţite na hljeb i jedite redovno za doruĉak. Oni koji su već preţiveli srĉani udar umanjiće rizik za novi. Potpomaţe smanjenje taloţenja masti u arterijama. ZUBOBOLJA Napravite smjesu od kašiĉice cimetovog praha i pet kašiĉica meda i stavite na bolni zub. Radite tako 3 puta dnevno. Ako ovo uzimate 3 puta dnevno. OPADANJE KOSE Protiv opadanja kose pripremite smjesu od vrućeg maslinovog ulja.

kašika cimeta u prahu i 3 šolje vode prokuvajte i napravite ĉaj. za vrijeme cvjetanja. Ako ovo pijete redovno. Tako ćete spreĉiti masnoće da se nagomilavaju u tijelu. soĉne listove.Kod uobiĉajenih ili ozbiljnih nazeba trebalo bi 3 dana uzimati po kašiĉicu mlakog meda sa ¼ ĉajne kašiĉice cimetovog praha dnevno. To smanjuje kisjelinu i olakšava varenje ĉak i „najteţih― jela. 3 do 4 puta dnevno. Ima debele. . ljeti. i uveĉe. IZVOR: B92 Med i čuvarkuća Leave a comment Ĉuvarkuća je višegodišnja biljka visoka od 10-60 cm. prije spavanja popijte med i cimetov prah prokuvan u šolji vode. Tako ćete izlijeĉiti hroniĉni kašalj. PROTIV STARENJA 4 kašike meda. Osobe oboljele od artritisa mogu ujutro i uveĉe piti jednu šolju vruće vode s dvije kašiĉice meda i jednom ĉajnom kašiĉicom cimeta. Tom masom njeţno masirajte zglobove. ĉak i hroniĉni artritis moţete da izlijeĉite ili bar ublaţite. Cvjeta od juna do septembra. ZA MRŠAVLJENJE Svakog jutra. krovovima i zidovima. pola sata prije doruĉka. Ovo odrţava koţu svjeţom i njeţnom i spreĉava starenje. Dah će vam biti sveţ tokom celog dana. VARENJE Za lakše varenje prije jela uzmite dvije kašiĉice meda posute cimetovim prahom. Bol se smanjuje posle jednog do dva minuta. koji su na vrhu zašiljeni i sloţeni u rozetu. prehladu i proĉistićete sinuse. Raste na stijenama. Za lijek se skupljaju listovi. LOŠ ZADAH Ujutro ispirajte grlo kašiĉicom meda i cimeta koje ste rastvorili u toploj vodi. IZLIJEĈITE ARTRITIS Pomiješajte jedan deo meda sa dva dijela mlake vode i dodajte ĉajnu kašiĉicu cimetovog praha. Popijte ¼ šolje.

Samljeti listove čuvarkuće. 4 puta na dan. 300 g listova ĉuvarkuće.wordpress. Smjesa od meda i čuvarkuće ubrzava metabolizam i čisti tijelo od svih štetnih materija. Upotreba ove smjese posebno je blagotvorna posle obilnih gozbi i raznih proslava. Pomaţe kod jake menstruacije. ubode insekata.me http://durmitorskimed. Nakon toga ne jesti naredna dva sata. nervnu rastrojenost i padavicu. sunĉane pjege. 1 ĉaša vrele vode. kurje oĉi.com Kako kupiti Leave a comment Kontaktirajte nas na: mob-069617848 e-mail: board@t-com. pa dodati med. Promiješati i ostaviti nekoliko dana da odstoji. Procijediti i piti po 1/4 ĉaše. Izvor:Zalogaj. Konzumirati kašiĉicu smjese na prazan stomak. Zimi zbog smanjene fiziĉke aktivnosti dolazi do povećanog zadrţavanja štetnih materija u organizmu. Ĉaj pospješuje izluĉivanje mokraće. krvave dizenterije i upale uha Med i ĉuvarkuća 500 g meda. prije jela.com/ .Upotreba: Sok ĉuvarkuće lijeĉi opekotine. Svjeţe isceĊen sok biljke upotrebljava se i protiv zapaljenja zuba i upale grla. Listove ĉuvarkuće preliti ĉašom vrele vode i ostaviti da odstoji 2 sata. Ĉaj od ĉuvarkuće 2 kašiĉice listova ĉuvarkuće. Tinktura Svjeţe listove ĉuvarkuće razrezati i staviti u jednake koliĉine biljke i domaće rakije ili 70% alkohola. a kod proliva zatvara. bradavice.

niacina. što ga ĉini još jednim ―jaĉim‖ jelom koje pruţa dosta energije. od Durmitor Ostavite komentar Evo još jedne zdrave i liepe poslastice. U njemu ćete naći vitamina C. dodati mljevene orahe i izgnjeĉiti banane. Osim ovih vitamina. . vitamina B6. potasijum. Ovaj kolaĉ sadrţi i dosta ugljenih hidrata ali i bjelanĉevina. Na kraju dodati sitno sjeckane urme. lako će se razmazati med) pa posuti sa kokosovim brašnom. fosfor. premazati kolaĉ sa tankim slojem meda (pošto je topao.Kolaĉ od banana 13. Sastojci: 4 kašike nerafinisanog ulja 50g meda 100g oraha 400g banana vanila 4 kašike soka od pomorandţe 250g brašna od cijelog zrna 100g urmi . Moţe se i preko kokosa poreĊati suve groţĊice ili neko drugo sušeno voće. tu su i minerali: bakar.Za ukrašavanje: 50g kokosovog brašna 20g meda groţĊice ili neko drugo sušeno voće Priprema: Nerafinisano ulje izmiješati sa medom. jun 2011. Peći 45 minuta. Brašno pomiješati sa ostalim sastojcima. Dok je kolaĉ još topao. thiamina.

najljepša slika Zemlje ikad – pogled s druge strane 6. Ta slika je bila usmjerena zapadnoj hemisferi. Dovoljno se sjetiti da je to. naglašavajući Sjevernu i Srednju Ameriku. godine snimila posada Apolla 17. Zanimljivo je da smo toliko navikli vidjeti slike Zemlje da ljudi zapravo ne osjećaju više puno ushićenja kada ih vide. No. od Durmitor Ostavite komentar Prošle nedjelje. I ovaj kolaĉ je takoĊe bogat sa omega-3 i omega-6 masnim kisjelinama koje su bitne za ispravno funkcionisanje mozga Izvor:Veganatletika Blue Marble 2012. ovaj put s druge strane. NASA je objavila zapanjujuću. vjerojatno biste rasplakali tu osobu. upravo ovdje.magnezijum i selen. a posebno se istiĉe Mangan koji je bitan mineral u ljudskoj ishrani. da ste tu sliku pokazali nekome recimo 1960. na putu prema Mjesecu. prema Istoku i pokazuje Afriku. koju je 1972. nevjerojatno visoke rezolucije. a sada NPP vraća drugu sliku Plave planete. Slika je nastala kombinovanjem podataka sa satelita Suomi NPP. februar 2012. fotografiju Zemlje. za razliku od originalne fotografije ‗Blue Marble‘. naš dom . Saudijsku Arabiju i Indiju.

– moţda samo još jedan kamen u beskrajnom prostoru Svemira. ali je naš kamen. A mi vam preporucujemo da prvo isprobate prirodnim putem da sprijecite pojavu peruti. jul 2011. Pogledajte fotografiju u visokoj rezoluciji i pokušajte ostati ravnodušni … Jabukovo sirće protiv peruti 14.pa tek nakon sto ste dali sve od sebe da predjete na raznorazne hemijske . od Durmitor Ostavite komentar Svima nam je poznata blagodat jabukovog sirćeta ali ipak u njega se zadnjeg pouzdamo nakon što isprobamo skupe kreme i šampone i potrošimo brdo novaca.

zatvorenim 2011.1dcl jabukovog sirćeta i topla voda. Masirajte koţu glave i onda samo malĉice tušem isperete kosu da ne bi ―mirisala‖ na sirće.uzmite mješavinu jabukovog sirćeta i polako izlivajte na kosu. Kada operete kosu. 07. Higgsov bozon objašnjava zašto neke ĉestice imaju masu. hina 22. | 17:06 AMERIKANCI NA RUBU OTKRIĆA Postojanje tajnovitog Higgsovog bozona navodno uskoro dokazano Nova mjerenja koja su dva znanstvena tima izvela s ameriĉkim akceleratorom Tevatronom. ustvrdio je pomoćnih ravnatelja za fiziku u ameriĉkom ministarstvu energije Jim Siegrist. kljuĉnio dio teorije elementarnih ĉestica koji još nedostaje. Higgsova ĉestica.preparate protiv peruti i masne kose. navodi se u priopćenju ameriĉkog laboratorija.CDF i DZero .09.2012. Novi izraĉuni potvrĊuju one koje su u pokusima već dobile druge dvije skupine fiziĉara na Velikom hadronskom sudaraĉu (LHC) u Europskom centru za nuklearnu fiziku (CERN) u Ţenevi. I to je to! Ovaj jednostavni recept su mnogi probali i veoma su zadovoljni. po britanskom fiziĉaru Peteru Higgsu koji je pretpostavio da ona postoji. dio je koji nedostaje i ĉije postojanje nikad dosad nije potvrĊeno u teoriji temeljne strukture materije nastale 60-ih godina prošlog stoljeća u sklopu nastojanja da se opišu sve ĉestice i sile prirode. "To je presudna etapa u pokusima provedenim u Tevatronu i pokazuje vaţnost nastavka neovisnih mjerenja u potrazi za razumijevanjem ĉimbenika u prirodi". Moţda će vas prvi put malo peckati ali nista strašno. navodi se u priopćenju. biti uskoro otkriven. | 23:45 OTKRIĆE U CERN-u Postoje ĉestice brže od svjetlosti! Brzina svjetlosti nije naveća brzina na svijetu. objavio je u srijedu ameriĉki laboratorij Fernilab. U boĉicu od pola litre sipajte1 dcl jabukovog sirćeta i ostatak nalijete toplom vodom. No. daju naslutiti da će Higgsov bozon.u traţenju Higgsovog bozona koristila razliĉite tehnike od ekipa iz CERN-a. javlja BBC . "Kraj potrage za Higgsovim bozonom je blizu". Prema toj teoriji. dodao je. nazvana tako 1964.2011. Evo kratkog i vrlo jednostavnog recepta protiv peruti Potrebna vam je jedna prazna flaša od pola litre. dva su znanstvena tima ..03. pokazuju rezultati istraţivanja u CERN-u. a druge ne i njegovo bi otkriće potvrdilo tu teoriju.

putuju oko šest kilometara po sekundi brţe od brzine svjetlosti. Europski centar za nuklearna istraţivanja ( The European Centre for Nuclear Research . 23. no znanstveni je tim na to upozoravao od poĉetka .pojasnio je Marsollier.02.trivijalnu grešku. sada razmatraju dva tehniĉka problema koji su moţda uzrokovali pogrešne podatke u kontroverznom otkriću. a o revoluciju koja bi se mogla dogoditi u fizici teško je uopće i predvidjeti. .Labave veze izmeĊu kabela moţda su uzrokovale nepodudarnost u rezultatima i znanstveni tim provjerava je li zaista došlo do toga . Kvar na opremi je uvijek moguć. Fiziĉari su već sve provjerili. Brzina svjetlosti kao najveća brzina u svemiru konstanta je moderne fizike. | 17:22 LABAVI KABEL Revolucionarno CERN-ovo otkriće neutrina brţih od svjetlosti je tehniĉka pogreška!? Znanstvenici koji su prošle godine otkrili da se neutrini kreću brţe od brzine svjetlosti .hr. je neprocjenjiva za modernu znanost. te time pobili Einsteinovu teoriju relativnosti. autor izvješća o neutrinima. ali naglašavaju kako su već pokušali pronaći druga objašnjenja. kompliciranu grešku ili kakav efekt. morat će se preispitati neke stare istine.Htjeli smo pronaći grešku . putuju brţe od svjetlosti. Ovo nevjerojatno otkriće znanstvenici su uoĉili nakon što su 'ispalili' neutrine iz CERN-a prema laboratoriju Gran Sasso. Neutrini su uporno na cilj dolazili djelić sekunde prebrzo. a osnova je brojnih velikih otkrića još od doba Alberta Einsteina. prenosi Jutarnji list.2012. priopćio je CERN u ĉetvrtak. paţljivo objavio otkriće da subatomske ĉestice. Toĉnije.izjavio je Antonio Ereditato. nastavljaju s provjerama i provjerit će ih ponovo. Vaţnost ovog otkrića. A kada se naĊete u takvoj situaciji onda velite 'Dobro. . Ukoliko se zapaţanja tima iz CERN-a pokaţu toĉnima. . udaljenom 732 kilometra. sada sam prisiljen izaći pred ostale znanstvenike i traţiti ih da donesu svoju ocjenu' .. ukoliko izdrţi brojne provjere drugih znanstvenika. Dodao je kako se provjerava ispravnost instrumenta koji mjeri vrijeme zvanog oscilator. Cijela je strka zapoĉela u rujnu kada je znanstveni tim.Rijeĉ je o vrlo kompliciranom eksperimentu s mnoštvom kablova i opreme. CERN) potvrdio je u srijedu izvješće ameriĉkog ĉasopisa Science da znanstvenici trenutaĉno rade na provjeravanju veze izmeĊu kabela.izjavio je CERN-ov glasnogovornik Arnaud Marsollier. . poznatiji kao OPERA. javlja jutarnji. Znanstvenici su vrlo oprezni oko rezultata svog istraţivanja. neutrini. Ništa nismo našli.

Oscilator.svojih saboraca iz islamskih zemalja. do 1995.brzina svjetlosti. u BiH vodio rat i protiv mudţahedina . MeĊutim. . a ovo vaţno otkriće ostalo je bez komentara i pitanja u medijima RS.Otkrića su šokirala znanstvenika zbog ĉega su apelirali druge da pokušaju ponoviti eksperiment i dobiti ista mjerenja . koji je takoĊer podvrgnut ispitivanju. navodi kako 'nepodudarnost od 60 nanosekundi vjerojatno je uzrokovana zbog loše veze izmeĊu optiĉkog kabla koji je povezan s GPS primateljem korištenim za sinkronizaciju vremena duţine leta neutrina i elektroniĉke kartice u raĉunalu'. potrebni su novi podaci kako bi se potvrdila hipoteza . no ĉestice su udarile u talijanske detektore 0.stoji u ĉlanku. Otkriće je izazvalo sveopći skepticizam u znanstvenim krugovima jer direktno napada Einsteinovu teoriju relativnosti koja kaţe da je maksimalna brzina u Svemiru . KEC IZ RUKAVA – Nenad Kecmanović Tajna operacija "Vranduk" Bošnjaĉki vojno-politiĉki vrh je tokom graĊanskog rata od 1992. Znanstvenici su oĉekivali da će neutrinima za put kroz Zemljinu koru trebati 0. . OPERA tim novo izvješće mora podnijeti ponovo u svibnju. prestiţnog ameriĉkog znanstvenog ĉasopisa. a do tada ne bi trebalo biti novih informacija o napretku ispitivanja opreme.00000006 sekundi prije. otkrila je "Slobodna Bosna" u poslednjem prošlogodišnjem broju. znanstvenici su otkrili kako su informacije stigle 60 nanosekundi ranije nego što se oĉekivalo.zakljuĉio je Marsollier. . dizajniran je kako bi sinkronizirao vrijeme lansiranja svakog neutrina te vrijeme njegovog dolaska na odredište. To bi moglo objasniti i raniji dolazak neutrina.Nakon što su pojaĉali vezu i mjerili koliko je vremena potrebno podacima da proĊu cijelom duljinom optiĉkog kabela. Izvješće objavljeno na internetskim stranicama Science Insidera.Prilikom mjerenja neutrini su lansirani iz CERN-ova podzemnog laboratorija nedaleko od Ţeneve prema 732 kilometra udaljenom Gran Sasso Laboratoryju u Italiji.0024 sekunde.

septembar 2001. bošnjaĉkom politiĉkom vrhu i partijskoj hijerarhiji SDA? Kako je tekao "obraĉun" i kakav je bio ishod? Zašto se o toj ratnoj epizodi 17 godina ćutalo? I. kao i po drugom. ne manje jezivom.. pa i "Slobodne Bosne". Ova internacionalna islamska jedinica zapamćena je po bukvalnom klanju (ubijanju odsecanjem glave) srpskih zarobljenika u Vozući i na drugim lokalitetima u srednjoj Bosni. i Bakir Alispahić. O tome svedoĉi i tipiĉno domaće "bosansko" ime formacije . kako su "naneli više štete nego koristi pravednoj borbi Bošnjaka za Bosnu.Abu Maali Hasan. kako su "sa zbornog mesta u Teheranu. ne samo zbog ratnih veza sa muslimanskom braćom.Ko su bili glavni akteri "obraĉuna" u ABiH. po vojnoj. upozorio Aliju Izetbegovića da preduzme sve mere protiv mudţahedinskih elemenata u Bosni. preko Zagreba. stizali u BiH"."El Mudţahid" i ime njenog komandanta . bili i muslimanski dobrovoljci iz afroazijskih. Vehabijske komune u srednjoj Bosni. Egipćani i drugi vodili u odbrani "nezavisne Bosne" protiv "agresije bosanskih Srba". "Ukoliko te snage pokrenu bilo kakve akcije protiv naših jedinica." Nelagodu Bošnjaka pojaĉao je 11. A operetski atentat vehabijskog teroriste Mevlida Jašarevića na ambasadu SAD u Sarajevu prelio je bošnjaĉku ĉašu straha da će izgubiti . prvenstveno arapskih zemalja. zašto bi se uopšte bilo šta preduzimalo protiv braće po veri koja su iz celog islamskog sveta po cenu ţivota pritekla u pomoć kada im je bilo najteţe? U okviru Armije BiH delovala je regularna jedinica u ĉijem sastavu su. uz diskretan ameriĉki blagoslov". po policijskoj liniji. godine." Alija je na to predsednika SAD uveravao "da su te snage u potpunosti demobilisane i da je većina već otišla". pošto je spolja utvrĊeno da su Alijini najbliţi ratni saradnici Hasan Ĉengić. muslimana. u kojim su se stacionirali iz rata zaostali mudţahedini i njihovi bošnjaĉki sledbenici. Avganistanci. Bil Klinton je. nasilju kojim su bili šokirani i neki od njihovih bošnjaĉkih saboraca. da se nije tek naknadno ispostavilo da su ti uvezeni "bosnoljubi" zapravo bili islamski teroristi iz više ogranaka Al Kaide. bile su dodatni razlog. Saudijci. Svi ti ratni zloĉini bi ostali meĊunarodno prećutani kao deo "legitimne patriotske borbe" koju su Alţirci. još prilikom potpisivanja Dejtonskog sporazuma u Parizu. Od tada na stranicama sarajevske štampe. Pakistanci. preko noći su trajno nestali iz javnog ţivota i okrenuli se privatnom biznisu.. kako su "sve sa oruţjem probijali embargo UN. ipak potajno nastavili aktivnosti u teroristiĉkom kampu Pogorelica. pored ekstremnih bh. ali to bi me moglo spreĉiti. ĉitamo kako su mudţahedini zapravo bili "nezvani gosti".. No. Ţelim uĉiniti sve što sam obećao.. napokon.

Glavnokomandujući ABiH general Rasim Delić. kao da su organizatori i hteli da nagoveste da će je zaturiti u mraku najduţeg tunela u BiH i. dţihada i to crno na belo potvrdio u "Islamskoj deklaraciji". jer se o njemu dve decenije nije ništa znalo. koji podriva bojnu gotovost i ugled naše armije. zabezeknuti. Ne moţemo više nikud. jer je bio otvoren u vlastitim redovima. fundamentalizma. suviše malen da bude jezero." Kasnije u ĉlanku piše da je. Bio je tajni front. bilo i špijunaţe. u strahu od ma kakvog riješenja. Sakib i Fikret) "multietniĉke" Armije BiH nisu imali ni duše ni obraza da bilo šta prigovore svojoj muslimanskoj braći. Pošto vodeći generali (Rasim. hrvatske (HVO) i vojske Fikreta Abdića. . komandant Trećeg korpusa general Sakib Mahmuljin. Tako se ukazala potreba za retroaktivnim distanciranjem od mudţahedina i nastala naivna priĉa u "Slobodnoj Bosni". smatrali su da sa "braćom treba najpre razgovarati i politiĉki ih ubediti. ne lezi vraţe. Šifra nepostojeće operacije je glasila "Vranduk". Abu Hamza i ostala braća pisali svojima kući o situaciji u Bosni. Jusuf. a mudţahedini demobilisali i proterali". Ni sa kim istorija nije napravila takvu šalu kao sa nama muslimanima. pogotovo da ih pošalju kući. i nema više ni toka ni ušća. ratnim profiterstvom ili bilo kakvim ekstremizmom. Pitanje je samo ko će im to uzeti za ozbiljno. uz asistenciju predstavnika Islamske zajednice". suviše velik da ga zemlja upije. a na suĊenje zbog ratnih zloĉina oĉito nisu ni pomišljali. a nismo prihvaćeni.podršku supersile. Otrgnuti smo. Do juĉe smo bili ono što danas hoćemo da zaboravimo. Izetbegovićev savetnik general Fikret Muslimović i još neki. Da ne bi bilo zabune kako su u ABiH zaista postojale i sekularne bošnjaĉke snage. jer zapravo nikada i nije bio otvoren. S nejasnim osjećanjem stida zbog porijekla. navodno. jer je bio okrenut protiv stranaca. jer su Avad Alman. pored fronta protiv srpske (VRS). Stali smo na pola puta. jer je rodom Sandţaklija. i krivice zbog otpadništva. Nedţad. tek ako ustreba. a nemamo kud da gledamo u naprijed. Bio je spoljni front. MEHMED MEŠA SELIMOVIĆ: Najzamršeniji ljudi na svijetu. Doduše. Armija BiH je bila razapeta i na ĉetvrti front. nećemo da gledamo unazad. sve je palo u zaborav. zato zadrţavamo vrijeme. Ali nismo postali ni nešto drugo. Ali. Enver Šaban. Elem. generali Nedţad Alagić i Jusuf Jašarević i drugi iz vojnog vrha bili su naime pripremili tajnu operaciju kojom bi se "jedinica 'El Mudţahid' rasformirala. Bio je i fiktivni front. pa su lokalni mediji bili zaigrali na kartu da je "atentator došao iz Srbije". Od svega je najkomiĉnije što doslovce piše i to da "nije poznato da li je obraĉun sa mudţahedinima odobrio i Alija Izetbegović. Kao rukavac što ga je bujica odvojila od majke rijeke." Otkuda takve nedoumice kada se zna da je Alija bio protiv panislamizma. Bio je to unutrašnji front. izvući na svetlo dana. jedini dokument kojim "Slobodna Bosna" potkrepljuje ovu priĉu jeste dopis Rasima Delića po kome: "Vojni angaţman mudţahedina ne sme da bude prepreka da se i u njihovim jedinicama energiĉno ne rašĉišćava sa kriminalom. taj front je bio vrlo specifiĉan.

Srbima. Primorja". grĉki sveštenici iz Istanbula. No. pod patrijarhom Dimitrijem. vec su sada to i Hrvati. u kralj Raske. Titula kralja Tvrtka je bila "Kralj Srbljem i Bosni. Iz ove se titule jasno vidi da je vladao samo nad jednim narodom. Kada je Bosna posle Tvrtka izgubila dijelove Hrvatske koje je osvojila. Hrvatske i Primorja. da više ne znamo ni šta smo. zato sto Srbi nisu vise jedini narod kojim on vlada. po naredbi Sultana. Veći dio hercegovaĉkog plemstva bio je u 14. Pravoslavna crkva u Bosni i Hercegovini je bila pod direktnom nadleţnošću Carigradske patrijaršije. ("Kralj Srbljem". jer vise ne vladaju Hrvatskom i sada ponovo vladaju samo Srbima. potpis kralja Stefana Tvrtka) Tvrtko je do 1390. Kada spomenu Zmaja od Bosne što ne kaza i kako se na kraju proveo?!!Mihailo Latas alijas Omer Paša Latas. samo je u Hercegovini igrala vaţniju ulogu.Preziru nas i braća i došljaci.proveo je kroz Bosnu vezane na magarcima.kada balija uhvati fursat!! Uĉepi baliju u Graĉanici dreĉi onaj u Stambolu. a vjerojatno je tako bilo i sa samim puĉanstvom.licem okrenutim nazad(repu)!!!Današnji veliki Bošnjaci preferiraju istu glupost i politiku kao i u vrijeme Omer Paše Latasa!!Vjerujem da ih ĉeka ista sudbina kao i prethodne otpadnike i pobunjenike protiv Stambola!!Danas se bune protiv Beograda a kao dobar im Stambol!!Najgore je. U ranoj srednjovjekovnoj povijesti Hercegovina (Hum) bijaše dio kulturnog i politiĉkog svijeta srpskih ţupa i kneţevina.[1] . Gotovo svi bosanski kraljevi su bili katolici. od kraja 1760-ih do 1880. Nakon ukidanja Pećke patrijaršije. nosio titulu kralja Srba. Britanski historiĉar Noel Malcolm smatra da je Pravoslavna crkva jedva bila nazoĉna na teritoriju srednjovjekovne Bosne prije dolaska Turaka. i 15. Velika većina njih su pripadnici srpskog naroda. Dalmacije. stoljeću pravoslavne vjere. jer dok je vladao samo Bosnom i dijelovima Raske i Primorja bio je KRALJ SRBA. ĉini se da Srpska pravoslavna crkva nije provodila organiziranu aktivnost u srednjovjekovnoj Bosni sve dok kralj Tvrtko nije proširio bosanski teritorij u sedamdesetim godinama 14. stoljeća na gornji tok rijeke Drine i dijelove današnje Crne Gore i Srbije ukljuĉujući tu i pravoslavni manastir Mileševa. Kada je Tvrtko osvojio dijelove Hrvatske njegova je titula promijenjena 1390. Bosne. sledeci bosanski vladari vracaju titulu KRALJ SRBA. To sve govori koliko su oni bili svjesni da su Srbi. Pomorja i Zapadnih Strana. Iz ovoga se jasno vidi koliko je Tvrtko bio svjestan da je Srbin i da u Bosni zive Srbi. stara je istina!! U Bosni i Hercegovini ţivi preko milion stanovnika pravoslavne vjeroispovijesti. Bosne. a mi se branimo ponosom i mrţnjom.što narod veli. Danas u Bosni i Hercegovini nad pravoslavnima ima nadleţnost Srpska pravoslavna crkva.sve otpadnike kao Kapetan Gradašĉević. Toliko. Kada je osvojio teritorije drugog naroda (Hrvata) promijenio je titulu i u njoj nije bilo etnicke odrednice "kralj Srbljem". Htjeli smo da se saĉuvamo a tako smo se izgubili. Godine 1920. Pravoslavna crkva u Bosni i Hercegovini dolazi pod verski autoritet novo-uspostavljene Srpske patrijaršije. posle Prvog svetskog rata i stvaranja Kraljevine SHS. Nju su vodili fanarioti.

Zna se da je nekoliko pravoslavnih manastira podignuto u 16.[1] Mnogi strani promatraĉi su govorili o teškoj korupciji u Pravoslavnoj crkvi u 19. da neprijateljstvo izmedu te dvije vjerske zajednice "podrţavaju svećenici obiju crkava iznoseći grozomorne optuţbe jedni na racun drugih".[1] Obiĉni sveštenici su bili priliĉno neobrazovani i uglavnom su oskudne zalihe Biblija i liturgijskih knjiga dobavljali iz tiskara u Rusiji i Rumunjskoj. Zvorniku i Novoj Paţani (danas u Srbiji). vijeka spominju se pravoslavni svećenici i vjernici u mnogim dijelovima Bosne u kojima prije nije bilo ni spomena o njima. u Sarajevu. koje zatim nastoje nadoknaditi od svoje pastve. ne smije se zanemariti vaţan doprinos Pravoslavne crkve likovnoj baštini Bosne. a katoliĉka izvan njega. stoljeća.[1] Manastir Tvrdoš. vijeku (u Tavni. vijeka neki su promatraĉi zabiljeţili da je otomanska politika u Bosni bila sklonija katolicima nego pravoslavcima. Bosanski mitropolit spominje se prvi put 1532. a katolicima u Bosni moglo se vjerovati da se neće urotiti s novom susjednom velesilom. stoljeća imao je pod sobom ĉetiri episkopa. otomanski reţim je favorizirao Pravoslavnu crkvu. Lomnici. Taj je vlaški element bio toliko vaţan u nastanku bosanskog pravoslavnog stanovništva da se još i nakon tri stoljeća izraz "Vlah" rabio u Bosni u znaĉenju "pripadnik Pravoslavne crkve".[4] Vjerojatno je to bio odraz sve većeg poistovjećivanja pravoslavlja s pokretom otpora osmanlijskoj vladavini u Srbiji.[3] Na poĉetku 19. ali oni vremenom bivaju posrbljeni. Radi toga su se upuštali u "neobiĉno prisne odnose s lokalnim muslimanskim vlastima".oĉito je da su otomanske vlasti svaki put morale izdati posebno odobrenje.[2] Premda knjiţevna produkcija pravoslavnog svećenstva u Bosni u to vrijeme nije bila velika. sjedište Zahumsko-hercegovaĉko i primorske eparhije.Nakon dolaska Turaka slika se poĉinje naglo mijenjati. Ozrenu i Gostoviću). vijeka Otomanske vlasti naseljavaju dosta pravoslavnih Vlaha u Bosni. Papraĉi.[7] Mnogi su posjetitelji komentirali suparništvo izmedu katoliĉkog i pravoslavnog svećenstva u Bosni. vijeku. Premda su hrišćani bili poniţavani i ugnjetavani. Od osamdesetih godina 15. Jedan je njemaĉki putnik zabiljeţio kako popovi kupuju parohiju za izmedu 20 i 200 dukata.[5][6] Drugi je putnik zabeleţio kako pravoslavni episkopi kupuju episkopije za velike svote novca. Mostaru. Napoleonovim carstvom. godine. a prva pravoslavna crkva u Sarajevu vjerojatno je sagraĊena sredinom 16. Do kraja 18.[1] Od 16. jer je ona imala središnju vjersku vlast u samom Otomanskom Carstvu. godine. Te nove graĊevine iznenaĊuju kad se zna da je zakonom kanun-i raya bilo zabranjeno graĊenje novih crkava . a vaţni manastir Rmanj u sjeverozapadnoj Bosni prvi put se spominje 1515. Bosanski pravoslavni mitropolita uselio se u svoju sluţbenu rezidenciju u Sarajevu 1699. koje su oni smatrali "dozlaboga" ateistiĉkim. godine.[8] Britanski povjesniĉar Noel Malcolm smatra da bez poticanja tih dviju strana u sporu. .

izbila je ogorĉena raspra izmeĊu pravoslavne zajednice i muslimanskog svećenstva. Да је другачије не би Ватикан био то што јесте. Више од тридесет година траје и развија се прича настала у главама двојице сеоских фратара. Ратко Дмитровић: „Чудо“ у Међугорју и језива истина у Пребиловцима 15. iako poznat po svojim antimuslimanskim stavovima. тако ће и ова заувек остати недокучива. kad ju je vidio 1875. службено објашњење каже да је „свети отац―. vijeka. ravnatelj pravoslavne škole u Banjoj Luci.katoliĉki i pravoslavni seljaci ne bi imali mnogo razloga da se ne trpe. godine Saborna crkva bila pred završetkom. Као многе друге тајне које чаме иза зидина Ватикана.[11] Pa i sama zvonjava zvona bila je nešto novo. koje je zahtijevalo da toranj crkve ne smije biti viši od minareta Begove dţamije. Teško je bilo moţda i oĉekivati da će neuki muslimanski fanatici ravnodušno gledati ovo najnovije oĉitovanje kršcanske poniznosti" (Through Bosnia.[9] U drugoj polovini 19. Tu je bio i Vaso Pelagić. а смишљена је са циљем да заувек потопи сећање на један велики злочин почињен над Србима Пре два месеца. али слободне теорије иду тако далеко да се може чути тумачење о присилном одласку. централна фигура Католичке цркве. мултинационална компанија којој је вера везивно ткиво без којег се . To bijaše simbol izmijenjenog statusa bosanskih kršcana. април 2013.[10] Poznati je skandal izbio oko gradnje pravoslavne saborne crkve u Sarajevu. nego su morali pošto-poto podići pretencioznu gromadu koja ce baciti u zasjenak najveću od dvije stotine i nešto dţamija. uĉitelj u pravoslavnoj školi u Sarajevu 1860-ih godina.. u otomanskim gradovima nisu smjela zvoniti crkvena zvona. поднео је оставку. napisao je o toj crkvi. први пут после шест векова. Prema odavno utvrĊenom obiĉaju. Бенедикт XVI. Takav je bio i Teofil Petranović. Разлози ни данас нису јасни. oko 1871-1872. godine.[1] Neki meĊu pravoslavnim svećenicima i uĉiteljima su agitovali za "nacionalnu stvar". da je "razmetljiva gradevina" i dodao: "Kršcani nisu bili zadovoljni odobrenjem da sagrade crkvu na najistaknutijem poloţaju u jednoj od glavnih gradskih ulica. koji je agitirao za osloboĊenje Srba. se javilo osjećanje neprijateljstva prema kršcanima meĊu nekim muslimanskim svećenicima i hodţama. 247). str. godine.. да се ради тога повукао. најбогатија и најутицајнија фирма на свету. један папа. koji je okupio oko sebe skupinu ljudi što su obilazili sela i govorili pravoslavnim seljacima da je vrijeme da prestanu sami sebe nazivati "hrišćanima" i poĉnu se nazivati Srbima. изгубио животну енергију. прича која је добила планетарне размере. о повлачењу из страха. ĉije su interese sada promicala strana predstavništva i vlade toboţe "zaštitnickih" velesila .Rusija se zauzimala za pravoslavce a Austro-Ugarska za katolike. Kad je 1872.[1]  ↑ Arthur Evans.

претворио га у црквеног лаика и забранио. падали у егзалтацију као нека врста изабраног народа којем се обраћа Мајка над мајкама. године фратра Томислава Влашића. у земљи која је тек остала без Тита. Иван Драгићевић. окупљенима пред локалном црквом објашњавао жупник Томислав Влашић. какав год да је био. Један од у то време најмоћнијих људи Титове Југославије. цео случај био још само један доказ бестијалне игре Католичке цркве над гробовима и сенима српских жртава. а Иванки се придружује још петоро деце. Привођени су на саслушање и Томислав Влашић и његов религијски брат. остављајући иза себе све дуже сенке. политичких аналитичара. Ко је Томислав Влашић? У сутон. То је сутрадан. али да жене и децу не дирају. Да. СЛУЧАЈНО ПОЈАВЉИВАЊЕ? Узнемиреност јесте постојала. надом. из времена Другог светског рата. Чули су да усташка власт сакупља мушку чељад и одводи их на стрељање. „због узнемиравања јавности―. после виђења. фратар Јозо Зовко. КО ЈЕ ТОМИСЛАВ ВЛАШИЋ? Нико од познавалаца религије. Такозвана указања настављена су у све већем броју. а први се сумрак спуштао на топло херцеговачко тло. Било је то петог августа 1941. Наиме. видела је на једном узвишењу жену у белој одори. у овом периоду после папине оставке. жена.пословати не може. не би смели да забораве. Била је то велика лаж. са белом марамом пребаченом преко главе. деце и стараца. 24. одузео му право да проповеда. чини све да причу задржи на локалу. да је тај човек. обасјану последњим зрацима сунца. преосталим иза усташког ножа. шири католичку веру. учинио и један гест који Срби. али није била истог предзнака. тридесет милиона људи дође сваке године на то парче земље у западној Херцеговини. али ништа није помогло. Мушкарци су ноћ пре тога напустили село у страху да им се не догоди што и другим Србима по Херцеговини. Вест о указању Госпе у Међугорју шири се муњевито. док је ужарена кугла тонула на хоризонту. Тако је почело. да исповеда људе. ношени проповедима споменутих фратара. Овога пута на страну све то. да пропагира тзв. петнаестогодишња девојчица из села Бијаковићи. Госпа се указала готово на истом месту где су Хрвати. она жена била је Богородица. њих 600. ангажујући једну часну сестру да глуми мајку Божју. док је Србима Херцеговине. у селу Међугорје. Хрвата. какви год да јесу. написао. друго нешто је интересантно за Србе. вером. посебно у Херцеговини. године. Иванка Иванковић. Две трећине српског села Пребиловци поклано је или бачено у јаму Голубинку. Хрвати су. године. Данас је тај простор шесто место на свету по броју католичких ходочасника. папа Бенедикт XVI рашчинио је 2009. Вицка Иванковић и Марија Павловић. са повојем у рукама у којем је наводно било дете. Виђења Марије. Јаков Чоло. Бранко Микулић. у потрази за здрављем. извршили покољ који је заведен у светске књиге великих убијања. полицијске. године. мајка Исуса Христа. августа 1941. плашећи се да би верски талас. рушећи све политичке. а ово је суштина приче која нас занима. упркос причама по селу да је све то режирао сам Влашић. у Босни и Херцеговини. јуна 1981. препреке. Покољ је . видилаца: Мирјана Драгићевић. могао да угрози комунистичку власт. мајке Исусове. идеолошке. стручњака за верска питања није рекао. Наиме. друштвене. тражећи од мајке Исусове да помогне.

скоро старци. Под командом Јанка Бобетка. казао је. средовечни људи. Чак се јесенас појавила једна фотографија. исте црне униформе. А шта је са сеоским поповима. Луција је остала редовница. док видиоци из Бијаковића данас живе у раскоши која је незамислива обичном човеку. тридесет милиона људи из целог света долази сваке године у Међугорје. на пример. тврде да су Госпу видели најмање 40. Данас у Пребиловцима живи педесетак стараца. Разлика је огромна. Експлозив је разнео кости пребиловачких мученика из Другог светског рата у којем се тај исти Јанко Бобетко. као што је учињено у случају Фатиме. истина. Срећом.000 пута. „То је обична превара коју ми католици морамо да одбацимо―. године. Срби су добили дојаву шта се спрема и сви су на време евакуисани. никада није прихватио Међугорје као место указања Богородице. свега шест пута. стручњак за техничке операције у фотошопу. први човек ватиканске Конгрегације за доктрину вере. места у Португалији. поново су заснивали породице. Већина бискупа одбија да расправља на ту тему. у време док је био кардинал Рацингер. Зовком и Влашићем? Овај први годинама није привирио Међугорју. повукао се у мир самостана на једном од јадранских . Живот је чинио своје. Од хиљаду Пребиловчана. Чапљине. усташка обележја. луксузне аутомобиле. Споменути папа Бенедикт. данас одрасли људи из села Бијаковићи. тврдећи да је у питању опака ђавоља работа. скрнављење вере и повреда истинских верских осећања. колико је било пре Другог светског рата. године појавила Госпа. Првог Србина на одслужење војног рока. наставила је да живи врло скромно. Да ли се госпа тамо „појавила― случајно? ШТА ЈЕ ГОСПА ГОВОРИЛА? Ватикан. селу је промењено име и више не постоји на географским картама. понавља често бискуп Перић али…не вреди. Рекох. што оставља утисак да они имају другачије мишљење од ватиканске Конгрегације за доктрину вере. годину. Случај је окончан кад се јавио један момак. А може и Елвис Присли. али га углавном нико није слушао. Минирана је Спомен црква са костурницом. звала се Луција. Неки од њих кажу да су на сталној вези са мајком Исусовом. имају виле са базенима. после Другог светског рата Пребиловци су испратили 1961. и подсећају да је Госпу у Фатими видела једна редовница. За разлику од Ватикана Католичка црква у Хрватској никада није заузимала став у вези са Међугорјем. на којој се изнад окупљеног света види прозрачна фигура човека који неодољиво подсећа на филмски лик Исуса Христоса. и казао да ће им урадити исту такву слику на којој ће уместо Исуса бити генерал Монтгомери. наводно снимљена у Међугорју. Пребиловаца као да се временском машином вратио у 1941. Живи у сећањима потомака оних који су скончали на месту где се 1981. борио против усташа.извршен управо над нејачи. у Пребиловце упада јединица регуларне хрватске војске и сравњује село са црном земљом. некада легендарног сисачког партизана. који годинама води рат против Међугорја. Мостара. забрањивао је верницима ходочашће у Међугорје. претње Србима. опет иста реторика. прву ратну годину преживело их је само 172. а тада усташки настројеног старца. тако кажу књиге. док ови у Међугорју. кажу ватикански теолози. Избијањем рата у Босни и Херцеговини простор Међугорја. рачуне у иностранству и најављују да ће у Међугорје ускоро навратити и сам Исус Христос. подметање наивном народу. Изузетак је мостарски бискуп Ратко Перић. Распад Југославије Пребиловци су дочекали са 640 становника. Нема назнака да ће Ватикан ускоро или некада у будућности признати указање Богородице у Међугорју.

и пропагирајте мир. у Италији је хтео да оснује свој религијски ред. мир. Приликом недавног саслушања у судском поступку Alperin vs Ватиканска банка. од прве објаве 24. уз претходно самопроглашење за свеца. ВАТИКАН ПРИЗНАО УМЕШАНОСТ У ГЕНОЦИД ПИШЕ: ГРЕГ ШИМАНСКИ Приликом недавног саслушања у судском поступку Alperin vs Ватиканска банка. Још је страшније да је адвокат папе имао храбрости у свом новембарском наступу пред судом да тврди да је Ватикан имао право да учествује у масовним убијањима јер је то „дозвољавао међународним законом.― Да би ствар била јаснија. лични адвокат папе Бенедикта је признао да је Ватикан био умешан у геноцид којег је починила Хрватска за време Другог светског рата . Адвокат Џонатан Леви покушава да судским путем натера Ватикан да плати репарације жртвама геноцида. када је убијено више од 500. Ерик Јон Фелпс. Умало да заборавим.острва и одбија сваки контакт са људима. као што је био случај са Србима и Јаврејима за време Другог светског рата. Тврди да је Ватикан са Нацистичком партијом учествовао у овом страшном злочину и оптужује Ватиканску банку за послератно прање новца и профитирања од геноцида. Влашић је неупоредиво живахнији. је особа која није одана папи или не следи црквена учења. Ако је делотворно и јефтином сеоском представом над местом где леже кости хиљада невиних мученика. могу свести у једну реченицу: „Будите кротки. један од најбољих хотела у Међугорју је у његовом власништву.― Јанко Бобетко није био упознат са детаљима „чуда― у Међугорју. Запрепашћујуће је да углавном све медијске куће ћуте о овом судском поступку који се одвија у Савезном суду у Сан Франциску. јуна 1981.― каже писац књиге „Ватиканске Убице―. лични адвокат папе Бенедикта је признао да је Ватикан био умешан у геноцид којег је починила Хрватска за време Другог светског рата . Нема тамо никаквих чуда осим монструозно чудесне потребе многих цркава у Хрвата. Папа оправдава убијања.000 Срба и Јевреја. „Исти Канонски закон важи и данас. молите за друге и за себе. мир. јеретик према Канонском закону. али је папа Бенедикт био бржи са оним рашчињењем. Узасна сведоцења о убијањима и мучењима. да где год је то могуће затиру Србе и њихову веру.― . какве је поруке доносила? Видиоци из Бијаковића углас понављају да се све поруке мајке Исусове.000 Срба и Јевреја. што у очима црквених званичника оправдава убијање невиних људи. када је убијено више од 500. године. као што је било и још увек јесте у Међугорју. „Ватикан оправдава убиства тиме што се ставља изнад закона и користи постојећи (Office of Inqisition) Закон о инквизицији како би уништио све оне које сматра да су неверници (јеретици) и који не указују потпуну оданост и послушност папи. шта је Госпа говорила у својим објавама.

Оптужени су: Ватиканска банка . као што је то чинила нацистичка Немачка.Иако није део тужбе. видео који се недавно појавио у јавности повезује Ватикан и нацисте са ужасима којии су се догађали у логору смрти званом Јасеновац. Јевреја. Цигана и Срба. иако се логор није налазио иза „гвоздене завесе―.― Тужба Alperin vs Ватиканска банка је поднета Савезном суду у Сан Франциску новембра 1999.000 жртава холокауста. њихова родбина као и организације које представљају 500. Тужиоци су пореклом Срби. Јевреји и Украјиници који су преживели логор смрти. који је према подацима америчког Стејт департмента бесправно пребачен у Ватиканску банку и друге банке по завршетку рата. Папа Бенедикт би требало да се забрине због тога што је у [америчком] Савезном суду пољуљан интегритет Свете столице.com/videoplay?docid=4506666011464565164&pr=goog-sl Што се тиче тужбе Алперин вс Ватикан. године. а у другу руку у суштини подржава масакр од 500. Ево интернет странице на којој можете да видите документарац о Јасеновцу из 1953 године (ФНРЈ) http://video. а други разлог је био што Запад није био довољно обавештен о жртвама Српског народа у борби против фашизма. „Запад никад није признао да се у логору смрти Јасеновцу спроводила невиђена свирепост над Србима. Леви каже да су оптужени помогли да се сакрије опљачкана имовина коју је нацистичка Хрватска отела од жртава логора смрти. Ево шта аутори видео филма кажу шта се дешавало у Јесновцу. Тужитељи такође траже да се изврши ревизија и врати новац државне благајне нацистичке Хрватске.000. Рома и других између 1941-1945. Грађани света дугују то убијеним жртвама чији је број 700. Разлог томе је била жеља комунистичког председника Тита (Хрвата пореклом ??) да наметне идеологију „братства и јединства ― у бившој Југославији. иначе добро чуваној тајни на Западу . .google. Ако погледате овај образовни документарни филм сазнаћете коју је улогу Ватикан играо у геноциду. али остаје при својој изјави коју је дао у месецу новембру: „У једну руку Ватикан је био брз кад је требало да оптужи Израел и Србију пре неколико година.000 људи. [адвокат] Леви сматра да је процес достигао веома деликатну тачку. крађу њихове имовине и похрањивање исте у Ватиканској банци. због чега није желео даље да коментарише. Фрањевски ред и Хрватски Ослободилачки Покрет . укључујући и борбу против најсвирепијих Усташа (хрватских нациста). Срба. једине Хитлерове марионетске државе. године. Јеврејима и Циганима. која је спроводила исте расистичке законе против Јевреја.

Леви. тражећи да се дозволи приступ досијеима америчке тајне службе.― рекао је Леви. фратра Крунослава Драгановића. Леви vs ЦИА на основу Закона о слободи информација. који је био неколико пута гост радио емисије „The Investigative Journal― (Истраживачки журнал). Заступао је организације и појединце у разним судским поступцима који су везани за холокауст и Други светски рат укључујући и оне везане за банке. оно не може решити проблеме. чији се коаутор Џон Лофтус појављује и као стручни сведок на страни тужилаца. који се односе на ноторног ватиканског шпијуна.Леви такође указује да је је тужба против Ватиканске банке осована на подацима који су забележени у књизи „Тајни рат против Јевреја―. Светогрђе На састанку Духовне заједнице Светог Алимпија Столпника 20. има лиценцу (дозволу да ради као адвокат у Калифорнији и Дистрикту Колумбиа. марта 2008.genlive.LewisNews. године. 2001.) На предавању је подељен присутнима умножени извод из уводног предавања из . него нас само још више заглибљује у њих и ствара око нас врзино коло― – ―То је погрешна вера прошлих векова. „Ја сам поднео још једну тужбу. Леви је такође и члан Интернатионал Цриминал Бар (Међународне Кривичне Адвокатске Коморе) у Хагу.com . која је бацила хришћанство на маргине цивилизације и историје. осигурања и принудни рад. Његови чланци могу да се нађу на интернету: www. Greg Szumeanski (Грег Шимански) има своју радио емисију сваког дана на Генесис Цоммуницатион Нетwорк: www. Он је такође независан новинар који се бави истразивањем. 24. марта 2008. (Марина Божовић. академик проф. захваљујући тој тужби. Дамјановић ―Испуњавање заповести Божијих није циљ хришћанства.arcticbeacon. број 189. водитеља Грега Шиманског. Др Србољуб Живановић указао је на многе забрињавајуће појаве у СПЦ – на погрешна предавања и учења на Богословском факултету у Београду и на тежњу неких владика да под изговором такозваног „екуменизма― признају неосновани примат римокатоличког папе.com . Светогрђе под видом екуменизма.com. и због које је хришћанство изгубило важну улогу у друштву―. Превела: БОБА БОРОЈЕВИЋ Захтев: Спречити ликвидацију Православља у СПЦ! Пише: Часлав М. Он такође пише и на својој интернет страници www. Он каже да су аутори бестелера „Тајни рат против Јевреја― објавили још један сензационални рад „Не -Свето Тројство― у којем су обајвили запрепашћујуће податке о деловању Католичке цркве током двадесетог века. Истина. Беч.. године у Дому Светог Владике Николаја Велимировића у Лондону. омогућен нам је приступ новим подацима о Драгановићу.

као неумно изругивање интелигенцији нормалног људског бића – за какво себе сматрам – иако нисам теолошки стручњак – дајем себи за право да анализирам такозвано ―резоновање― епископа Игњатија Мидића у његовом Резимеу ―Програма― ―Догматике―. (Исто) Пошто је предавање епископа Игњатија било ―програмско―. као оданог и искреног православног хришћанина – и друго. такву хохштаплерску лаж! Пришивање те хохштаплерске лажи хришћанству значи очигледну Злонамеру . (Исто) Према томе. па чак и религији уопште. морална чистота и испуњавање заповести Божјих!― (Исто) На састанку у Лондону закључено је да овај програм: Баш као да је писао сам Сатана. Наравно да смрт није последица греха! Али је и неумно и провокативно пришивати хришћанству. крст. и пошто је епископово богохулно резоновање у Резимеу мене лично разгневило – прво. (Исто) Обимно програмско предавање епископ Игњатије Мидић закључио је сопственом констатацијом да је његово расуђивање ―засновано на догматици СПЦ―! Очигледно је да је његова констатиција неистинита. опроштај. и најзад у целокупном огромном религиозно-филозофском опусу људске мисли – главни проблем је живот – моралност живљења – не смрт. српски верници у Лондону су с правом закључили да је такозвано резоновање епископа Игњатија Мидића ―баш као да га је нaписао сам Сатана!― Пошто је из Резимеа – из поменутог извода – а такође и из реакције многих других владика СПЦ очигледно да је циљ ―Програма― епископа Мидића не само светогрђе већ заправо ликвидација Православља СПЦ. осим што је најнеумнија људска вокализација икад изречена – истовремено је и најнегативниј људско ―резоновање― од пре-библијских времена до данас – уколико се уопште може назвати резоновањем! Током целокупног религиозног и филозофског развоја људске мисли. страдање. Тврдња да је смрт главни проблем ―човечанства и читаве творевине―.предмета ―Догматика― које је епископ браничевски Игњатије одржао студентима Богословског факултета у Београду 23. На недавном предавању у истој Духовној заједници Св. октобра 2007. затим у Библији и хришћанском учењу. као што се у хришћанству погрешно мислило―. од моралних дилема решаваних већ у најранијим античким спевовима и трагедијама. У поменутом изводу се каже: „Испуњавање заповести Божјих није циљ Хришћанства… то је погрешна вера прошлих векова!― (Исто) ―Не треба усмеравати веру ка таквој прошлости у којој се спомињу грех. Сатанизам на делу ―Главни проблем човечанства и читаве творевине је смрт―. искупљење. очигледно је да је предавање званично зацртавање догматике по којој ће се образовати студенти и професори наше Богословије. Алимпија Столпника у Лондону епископ Игњатије Мидић је ставио под знак питања исправност поступака Светог Саве када је успоставио архиепископију и аутокефалну Српску Православну Цркву. ―Смрт није последица греха.

моралност живота као пресудни извор оптимизма. Наравно да је ―смрт у природи свега створеног―! Наравно да ―смрт у природи― – ―не зависи од добра и зла―! Саме по себи те тврдње нису ништа друго до неумни покушај да се у оне које епископ Игњатије сматра затуцаним индоктринира лаж да се у ―хришћанству― – ―погрешно мислило―! Такво назови ―резоновање― превазилази по злочинаштву и неумности чак и назови ―резоновање― Карла Маркса! Маркс. крст. на умну поремећеност. или. покајање. страдање. Шта је по среди је – то је његов лични проблем. или. па чак. ―изазивао је Бога― ―претећи― му да ће ―уништити Царство његово― и да ће ―владати на рушевинама Царства његовог!― Ко разуман чезне да влада ―рушевинама―? Ко разуман сматра ―рушевине― позитивном победом? Неумна и провокаторска тврдња епископа Мидића је толико супротна једноставној људској логици да указује или на тотални недостатак интелекта. ―Смрт је у природи свега створеног и она не зависи од добра и зла―. Очигледно је да само заблуђени Сотонин шегрт може овако нелогично и неинтелигентно да потрпа у исту реченицу и бабе и жабе! Јер једно с другим не иде: ―Грех као главни проблем човечанства― и ―искупљење од греха― је једно. стваралачког напретка цивилизације и слободног развоја људског бића јесте суштина и хришћанства и других светских религија. нема места у програмској догматици наше цркве и наших богословских школа.да се дезавуишу и хришћанство и религија као таква! Смрт није последица греха ни у Библији нити у Христовом учењу! Напротив. да је подвргнут тако дубокој индоктринацији да заиста уопште нема појма о томе шта говори – дубокој индоктринацији која је његов мисаони систем лишила контроле логике над оним што ―резонује―. ―крст― је нешто сасвим друго. моралну чистоту. ―страдање― је нешто сасвим треће! Ставити на гомилу ―покајање―. браманизма. таквој неумности нема места у цивилизованом општењу као таквом! Зато што његова лупетања доказују да је он хришћанство учио у некој другој школи – некој другој школи у којој се једноставно лупета! И то – лупета затуцано – за затуцане! Зато да би се затуцани – индоктринисани ђаволском идејом песимизма и људске ништавности – под лажном етикетом некаквих ―учених― приказали као некакви ―спасиоци― – иако су уствари заблуђени шегрти Сотоне задужени да ликвидирају хришћанство! ―Зато је погрешно истицати грех као главни проблем човечанства. искупљење од греха. испуњавање заповести Божијих са циљем да нам Бог опрости грехе―. толико је недотупавно да не заслужује да се сматра резоновањем! Када би Дарвинови мајмуни научили да говоре говорили би логичније! Чак и . у свом инфериорном бесу неверника. Али је зато наш проблем да таквој неумној Злонамери нема места у нашој цркви. ―моралну чистоту― и ―испуњавање заповести Божијих― и циљ свега тога формулисати као да је зато ―да нам Бог опрости грехе― – не само да је нелогично повезивање баба и жаба – напротив. нема места у религији уопште. после студирања теологије. будизма например – да споменемо само неке. што је најлогичније. што је логичније. хиндуизма.

пошто нисам психијатар. Читао сам давно да млади Маркс – пошто је завршио теологију и пошто током студирања није показивао никакву узнемиреност у односу на оно што је учио. Међутим.црвени мантијаши патријарха Германа. Поново напомињем да од античких Сумераца до данашњег дана овако неинтелигентна неумност није изречена! Није Бог играо с људима пиљке или кликере! Нити се Бог трси са људима! Син Божији није се ―оваплотио― због пиљака и кликера! Син Божији се оваплотио због Божије љубави према нама зато да будемо бољи и срећнији – зато да нам помогне – не зато да нас казни! То је оно што је подла индоктринација злочиначки истребила из мисаоног система епископа Мидића – то је оно што доказује његову подређеност секти или култу – то је оно што доказује његов пад у Сатанизам. зато недостатак разборитости. циљ овог неинтелигентног баљезгања је – мржња! Мржња као таква! А рекао сам ―јаднику― јер јесте јадник онај коме је сатанистичка индоктринација смутила памет. откачињање од логике. . погрешно је мислити да су људи нешто згрeшили Богу и да се Син Божији због тога оваплотио―. већ такво злочиначко подређење нечијег мисаоног система не чини се из добре – него из зле намере! Кад се размисли. његово нелогично бунцање којом ту мржњу ―резонује―. нити ма какву одбојност према хришћанству – да се предпостављало да мора да је по завршетку студија пао под утицај неког култа који га је фокусирао на распомамљену мржњу Бога и Божијег! Па пошто су узаврела жестина мржње епископа Мидића према хришћанству. Према томе – шта је циљ овог неинтелигентног баљезгања? Само неко коме је целокупни мисаони систем тотално индоктриниран може да у оволикој мери изгуби логичну контролу над оним што мисли. мржњу смућене памети индоктринација је фокусирала! Фокусирала на мржњу Хришћанства! Поготово на мржњу Правог Хришћанства! На мржњу Православља! Па пошто је ум испражњен и мржња је празна – зато баљезгање. Такав поражавајући степен губитка логичне контроле залази у област психијатрије која би евентуално – нагласак је на евентуално – можда. очигледно је да јадник – несветсан тога – то сам објашњава: ―Уопште. зато недостатак логике. губљење контроле над мишљу. и тотални раскорак са стварношћу идентични Марксовом – питање које се поставља је: Где је то тај јадник био тако изванредно индоктриниран? Да ли у нашој Богословији? Да ли у нашој Патријаршији? Који га је то култ или која то секта тако изванредно индоктринирала? И са којом злом намером? Jер не само инсталирање мржње у разум. који су боље играли футбал него што су знали веронауку – чак и они су резоновали мало логичније. на ово замршено питање одговарам једноставном логиком једноставног мирјанина: Мозак дотичног инфериорног јадника – испражњен од памети – испуњен је мржњом! Дакле. можда успела да у тој муљавини нађе одговор. Међутим.

етичке норме се стално мењају и зато посматрање хришћанства из етичке перспективе. заправо нека анти-хришћанска црква. зар не? Нелогично је зашто би ―хришћанство које не пије воду― било ―катастрофално погубно по Цркву― – по хришћанску цркву? Зашто би ―разарало Цркву― – хришћанску цркву? Назови ―резоновање― епископа Мидића је апсолутно нелогично! Међутим. него наноси огромну штету Цркви. прикривено обитава пагански сатанизам – да исто тако нека нехришћанска црква.А баш због тога – да нас оснажи да у гадост сатанистичке замке не упаднемо – зато се Син Божији ―оваплотио―! ―Напротив. разара Цркву. од самог његовог почетка. како лупа епископ Мидић. правда више није правда. Правда је остала правда. заправо неки ђавољи култ – данас обитава сакривен унутар наше цркве? Према томе. оно скривено унутар наше данашње цркве – то је оно што толико пати да то ―има―. и има трагичне последице по живот и постојање―. чак и некакве ―трагичне последице по живот и постојање―? По чији живот? . зар не? Зар то не значи да као што унутар Ватикана. из перспективе испуњавања заповести Божијих је теологија која не пије воду. Ништа се није променило – све је остало исто као оног давног тренутка када је Син Божији проповедао на брежуљку… Али – ―званично― се све променило! ―Званично―! Зар не? ―Званично― – поштење више није поштење. катастрофално је погубна по Цркву. савест више није савест. Истина је остала истина. Добро је остало добро. и која не само да је погрешна. логично је нешто сасвим супротно: Хришћанска ―погрешна теологија― може да наноси ―огромну штету― и да буде ―катастрофално погубна― и да ―разара― – само неку другу цркву – не хришћанску цркву! Наглашавам – само неку другу цркву! Према томе питање је која је то друга црква? Та нека друга црква мора да је она црква којој припадају епископ Мидић и митроплит Зизјулас. истина више није истина… ―Званично…― Али – људска душа се није променила! Та чињеница руши сатанистичку лаж ―ментора― епископа Мидића митрополита Зизјуласа да је – душа смртна! А баш на основу тог апсурда – да је душа смртна – епископ Мидић ―устврђује― да хришћанство ―не пије воду―! Узгред буди речено израз ―не пије воду― одмаћили су генерал Весли Кларк и Ричард Холбрук! Да ли можда употреба истог израза указује да је индоктринација епископа Мидића обављена у истој ―школи―? Међутим. Савест је остала савест. Лаж је остала лаж. тј. Које се то ―етичке норме― – ―стално мењају―? Поштење је остало поштење. ако хришћанство ―не пије воду― по којој онда логици та ―погрешна теологија― наноси ―огромну штету Цркви―? Ако под ―Црквом― епископ Мидић сматра хришћанску цркву онда је нелогично да ―хришћанство које не пије воду― ―штети― хришћанској цркви. Зло је остало зло.

сам каже да му је циљ да сруши: ―Испуњавање заповести Божијих није циљ хришћанства. опроштај.По чије постојање? Наше људско постојање пати од наметнутог отуђења! Од ―званично― инаугурисаног отуђења од поштења. и да хришћанство ―ствара око нас врзино коло― доказује по ко зна који пут мржњу која кипи – инфериорно и ирационално баљезгање распомамљене мржње усмерено на злочин – на убиство Божијег у људском бићу! Ова лудачка реченица доказује да је епископ Мидић против хришћанства и религије као такве јер то што он назива ―врзиним колом― – то је морална одгворност – и то је тачно оно што његова мржња хоће да сруши! У својој необразованој. и људи као целина. да нас морална одговорност само ―још више заглибљује―. једном речју – ми. епископ Мидић не говори ни о каквој реформацији цркве! Епископ Мидић говори о претварању цркве у установу! О претварању наше цркве – а свих осталих цркава и религија – у Централни комитет за догму: ―Не треба усмеравати веру ка таквој прошлости у којој се помињу грех. морална чистота и испуњавање заповести . оно не може решити проблеме. од правде и истине. крст искупљење. која је бацила хришћанство на маргине цивилизације и историје. култ. несвестан тога. верници. секту. Тврдити у истој реченици да морална одговорност ―није циљ хришћанства―. шта год им је заповеђено… Али не – као и Марксу – циљ епископа Мидића и његових окултских пајташа је злочин: Циљ им је да сруше! Зато је њихова усијана и празноглава мржња међу нама! Чак и епископ Мидић. од отуђења од моралног вредновања. или погрешно образованој недотупавности. него нас само још више заглибљује у њих и ствара око нас врзино коло―. Зато логика поставља суштинско питање: Шта онда такве зли неумници траже међу нама? Ако им се не свиђа православно хришћанство отворена су им врата да праве нову цркву. он не схвата да баш то и сам то каже: ―То је погрешна вера прошлих векова. ―Погрешна вера прошлих векова― која је ―изгубила важну улогу у друштву!― Епископ Мидић признаје значи да је за неку другу веру! У својој недотупавности он не схвата да заправо раскринкава самог себе својим захтевом да та некаква друга вера преузме ―важну улогу у друштву― – уместо хришћанства које ту улогу наводно ―изгубило―! Према томе. страдање. Зато хришћанска морална вредност мора бити ликвидирана. патимо данас од наметнутог отуђења од хришћанства и од наметнутог отуђења од моралне одговорности! Логично је према томе да црква епископа Мидића не пати од тог отуђења! Пошто је логично је да отуђење те некакве сакривене цркве епископа Мидића пати од још живих хришћанских вредности у нама јер су се те ―архаичне― вредности испречиле као некакво ―слепо црево― тајним и злочиначким циљевима те некакве друге цркве – логика даје врло прецизан одговор: Сатанизам глобалистичког екуменизма и ватиканског примата пати од још живих хришћанских вредности у нама. и због које је хришћанство изгубило важну улогу у друштву―.

тако што ће студенти ―читати тумачења у савременој теолошкој литератури. епископ Мидић завршава свој Резиме истим баљезгањем каквим га је и почео: ―А да би се што боље припремили за тај задатак. Смедереву и другим местима. епископ Мидић доказује да унутар наше цркве јесте – нарасло Зло – да је циљ Зла нараслог унутар наше цркве – ликвидација Православља! Да смо суочени са ликвидацијом Православља у нашој Цркви закључено је и на раније поменутом састанку Духовне заједнице Светог Алимпија Столпника у Лондону. Ужицу. не треба понављати оно што је рекла Црква. Зато је одлучено да се у име очувања . Данас. тј. светосавска и хришћанска црква? Пре кратког времена јавно сам поставио питање да ли је наша Црква још увек српска. светосавска и хришћанска. има и ових који су окренути ка будућности и то је позитивна димензија―. па према томе и вечност. православна. онда епископ Мидић не би морао данас да се инфериорно упиње из петиних жила да сруши то исто хришћанство! Да га сруши зато да би Централни комитет за Догматику спровео Програм тоталног отуђења. Овакав недотупавност није никаква јерес! Oвакав недотупавност је најпростачкије богохуљење. тачније!― – значи тачније и од Бога и од Исуса и од Светих Отаца. да стражаре над њом и да је потенцирају као исправну― – ―Јер. ако она нестане. нарочито у књигама митрополита Зизјуласа―! Зашто? Зато што се ―мудрост― ―тачности― митрополита Зизјуласа заснива на сатанистичкој поставци да је душа – смртна! Да ли је СПЦ још увек српска. и покорио Човека под сатанизам – што и сам епископ Мидић каже: ―И у Православној Цркви има епископа чија је вера окренута ка прошлости. затим у низу манастира. истребио Божије из Човека. есхатолошке димензије. и студенти ће за то сносити одговорност―! И најзад. Многи. православна. а посебно у манастиру Рукумији код Пожаревца у Браничевској епархији. Ко је за безбожништво – добро дошао! Ко се не слаже са сатанизмом – чистка! Па пошто су му за будућност потребни кадрови затуцаних епископ Мидић чак и прети студентима: ―Студенти теолошког факултета требало би да буду на страни позитивне. речи. и то је негативна димензија― – ―Али срећом. Пожеги. него ка будућности (есхатону) у којој ће се помињати само благодарност (евхаристија)―. безбожништво и сатанизам! Јер да хришћанство није будућност. иако дубоко узнемирени скандалозним расулом СПЦ.Божијих. међутим. на том састанку професор Живановић је рекао да велики број најистакнутијих српских православних интелектуалаца покреће акцију за очување Православља у СПЦ. Осврћући се на низ скупова православних хришћана недавно одржаних у Чачку. мислили су тада да сам ипак претерао. што су рекли Господ Исус Христос и Свети Оци…― – то све не треба понављати! – ―Него треба тумачити њихове.

који је очигледно једини ко заиста од срца ради за добробит цркве. марта 2008. или да Светим Синодом већ влада узурпаторска клика антиправославних. већ и у Србији. прети се због супродстављања накарадним одлукама које су трагичне по опстанак српских светиња не само на Косову. на челу са митрополитом. Истакнути православни светосавци. (Марина Божовић. као например владики Артемију. број 189. прогањање српских православних светосавских митрополија у Аустралији и на осталим континентима. и напомиње се да постоји велика опасност да дође до раскола у СПЦ. други са циљем да униште православни светосавски интегритет цркве. Македонији и иностранству. Црној Гори. Бахато. Појединим владикама.Православља у СПЦ петиција са 50. који намерно спроводе инквизицију над православним светосавским верницима. Сви заједно раде за исте стране послодавце против српског народа и против српске православне цркве. 24. Беч. Сулуда решеност клике владика-узурпатора да још за живота Патријарха Павла успоставе тоталну диктатуру над Светим Синодом и тако докрајче ликвидацију Православља у нашој Цркви – идентична по безскрупулозности и прљавштини проданим политичким узурпаторима – доказује да су и једни и други продани истим иностраним и антисрпским утицајима! Једни са циљем да униште интегритет нације и државе. осионо. како свештеници тако и верници – искључују се и ексомуницирају како у отаџбини тако и у избеглиштву. РС. Светогрђе под видом екуменизма. Многе владике настављају антихристовску германовску политику што одговара клики узурпатора јер истоветно доприноси ликвидацији српског религиозног и националног идентитета.000 потписа преда Светом Архијерејском Сабору са молбом да се поједине владике спрече у њиховом шизматичком проповедању и пракси. и систематско отимање добара од српских православних светосавских митрополија – прерасло је у непримерну модерну инквизицију. и то не само у Аустралији већ на свим континентима. простачко па чак и лудачко понашање појединих владика у отаџбини и избеглиштву доказује или да је Свети Синод потпуно изгубио контролу над светштенством. Истина.) Истекло је време за молбе и апеле Прогањање српских православних светосавских верника у Аустралији. То се одражава и чланством појединих црквених великодостојника-узурпатора у такозваним експертским и сличним групама и организацијама чији је циљ ликвидација српског националног бића. нације и државе. политикантско. Нарастање таквог антиправославног и антисветосавског свештеничког кадра на свим нивоима доказује да су и Богословским факултетима и школама у отаџбини и иностранству наметнути антиправославни програми и да у Патријаршијама не постоји довољно православних снага способних да се одупру систематском рушењу православне хришћанске светосавске догме и наметању злочиначке догматике коју спроводе узурпатори. Злочиначка ликвидација православља у нашој Цркви званично је потпуно сакривена од јавности! Неспоразум око служења литургије лажно се приказује као – једини проблем Цркве! Обавештавање јавности је толико селективно да се . Део владика поистоветио се са проданим политичким групацијама. антихришћанских и антисветосавских владика.

―Онај ко не изабере да страда за Истину.слободно може рећи да је пропагандистичко – онакво какво искључиво одговара епископу Мидићу и митрополиту Амфилохију. Мора се запретити акцијом стварања Српске православне светосавске цркве – догматички и суштински слободне – и апсолутно обезбеђене од роварења и пенетрације непријатељских елемената.000 потписа из отаџбине и избеглиштва! Ако Црква у одређеном року не испуни постављене услове – потписани Захтев мора истовремено да буде и пуноправна Одлука да се по истеку рока одмах приступи стварању Српске православне светосавске цркве. Мора се захтевати исто обезбеђење школовања будућих теолошких кадрова који ће служити цркви. историју и идентитет. као на пример о учешћу на преговорима у Равени и Великој Плани – необавештавање јавности је скандалозно – истина о анти-православним роварењима у нашој цркви потпуно је сакривена од пастве. Као што није у питању никаква ―изолација― тако није у питању никакав ―раскол― – то су пропагандне измишљотине на које не смемо да наседнемо! У питању је шизма! Мора се повезати поштено православно свештенство у земљи и иностранству са поштеним православним националним снагама у српском народу у отаџбини и избеглиштву! Мора се поставити јасан захтев шта се хоће. да је Британска обавештајна служба . и да је оно што се мора спасти Православље као такво. и Српско Светосавље као такво! Захтев: Хоћемо здраву Српску православну светосавску цркву! Као што на Мајским изборима стојимо пред испитом да ли ћемо изгубити државу и нацију. Хришћанство као такво. Мора се јасно оптужити шта се неће! Мора се прецизирати какве се поправне мере захтевају од Цркве! Мора се прецизирати да се захтева драстично и целисходно решење тих поправних мера! Мора се дати одређени рок – и то не дугачак – да се те поправне мере реше. У односу на кључна објашњења. тако на Мајском Сабору стојимо пред испитом да ли ћемо изгубити цркву. године.000 потписа врло импресивна – мора се схватити да је време за петиције и молбе истекло. у немачком Војном архиву― документи доказују ―да је највећи злочинац свих времена Анте Павелић био британски шпијун од 1926. Мора се схватити да је време за – Захтев! Захтев мора да носи бар 500. Иако је раније поменута петиција од 50. биће кажњен много болније страдањем које није изабрао― (Свети Марко Отселник) ―У Војном архиву у Лондону и Фрајбургу. Из свих ових трагичних чињеница јасно је да је време за молбе и апеле давно истекло.

дозволила Еулексу да дође на КиМ и тако потпомогла стварање такозване независне државе Косово. Нажалост. ето неки и не преживе. Разуме се да сам од малих ногу знао за њега.Нема сумње да је благослов Божји што сам рођен у истом месту где и свети отац Николај. Отац Јустин ме је и замонашио у манастиру Ћелије! Од тада до данас много тога је прошло. У сваком случају. Било је то пре равно 50 година. један од четворице: Амфилохија Радовића. Богу сам благодаран што сам имао поред себе оца Јустина. Моја родна кућа била је на двеста метара од дома светог Владике Николаја. није ли ваше родно место одакле је и владика Николај Велимировић предодредило да кренете стопама духовности. Политика римских папа у XX веку) Издали су Светосавље! 7. што сам га упознао. доживе пет деценија. гледајући на његов живот. преко убиства Краља Александра и у току другог светског рата. Епископ Артемије дао је интервју новинарки Биљани Живковић за магазин Печат. За службу Цркви у монашком чину. али и да имате много тежа искушења него неке друге Ваше колеге – владике? .Била би нам потребна цела књига да вам говорим о оцу Јустину. слушати његове мудре речи био је велики Божји благослов. живети и радити поред оца Јустина. јер сам тада био дете. Мој став је увек био изричито против било каквих компромиса који су на штету нашег народа Ви сте просвећени владико. што је мени био духовник и старац. толико је много лепоте и сећања на њега. Рођени сте у Лелићу. на промоцији књиге Карлхајнца Дешнера. и шта је све оно што је отац Јустин Поповић успео да пробуди. ученик Ава Јустина. и касније распламса у Вама? .― (Др. будете нераскидиви део СПЦ и борац. Интервју доносимо у целости. али и надахнуће за све нас који смо били у његовој близини. а владика је већ 1941.сарађивала са усташком службом од 1926. У историји СПЦ до сада се није десило да епископу не дозвољавају да служи! Нигде не постоји таква казна ни у једној православној цркви за две хиљаде година! Био сам отворено против политике Београда и актуелне власти која је прећутно прихватила Ахтисаријев план. фебруар 2013. Интервју је међутим заустављен и није објављен. Сећате ли се тог периода вашег живота. у време када сам завршио Богословију и када сам се определио за монашки пут у животу. посматрајући његова богослужења. Смиља Аврамов. и просто је немогуће у једном разговору то изнети. Атанасија Јефтића и Иринеја Буловића. године. године . нисам се никада сусрео са њим. Владика Артемије на педесетогодишњицу од монашења под полицијским надзором. пут дуг. Данас се присећам тих давних година.

по његовом мишљењу. поменуо бих избор тезе докторске дисертације. истрајност у одбрани православне хришћанске вере су ме дубоко мотивисали и определили да баш његов живот и борбу узмем за тему докторске дисертације. Био је осуђен да му се одсече језик којим је сведочио веру. моје монаштво и свештенство. Треба да се зна да се Епархија рашко-призренска први пут помиње у писаним споменицима још 918. Патријарх Павле. Значи. Свети Максим је био истински борац чистоте Православља. четири помесне Цркве Патријаршије. по благослову тадашњег Владике Павла. касније није могао да дође у Србију. Управо његова ревност. Истински резултати. све жртве и истине.кренуо трновитим путем. можда су сва ова моја искушења по Божјој промисли и нека симболика! Од краја седамдесетих до 1992. Наиме. сачувао Православну Цркву. Страдао је страшно. ништа не може тако лако да се заборави. и наравно благослов! Увек сам се трудио у животу да следим њихове стопе! Докторирали сте у Грчкој. прогањан. цар. Мучен је. претпостављам да се радо сећате вашег школовања. светињама на КиМ. У исто време отац Јустин је већ био у манастиру Ћелије које је такође у селу Лелићу. То је била „Тајна спасења по светом Максиму Исповеднику―.Сећам се свих детаља из Грчке иако већ дубоко газим осму деценију. затваран. игуман. све док тадашњи Владика рашко-призренски Павле није изабран за Патријарха. депортован.У манастиру Црна Река био сам настојатељ. а када је он постао Патријарх СПЦ предложио ме је за за свога наследника на трону стародревне Eпархије рашко-призренске. били сте игуман манастира Црна Река. Али дух Николаја Велимироваића остао је у Лелићу. Јер. када прође време. запазе се. као што то обично бива. Био је заробљен. То је била огромна одговорност за Вас! . 13 година. Само његово име Исповедник говори да је страдао за веру. У то време био је практично тај који је представљао. и „Мали мисионар― и друга његова дела. тадашња четири Патријарха. где је у 82. мој верни напаћени народ. На тај начин јачало је монаштво у косметским светињама СПЦ. Ко зна. . У Црној Реци сте успели за веома кратко време да окупите велику монашку групу. Тако да сам имао и његов пример пред собом. Непоколебљиви борац за истину. наравно трудећи се увек према сопственој савести и епископској заклетви. Колико сам и како чинио као Епископ рашко-призренски нека Бог просуди. Сигурно је да су његове књиге. његов дух био је у кући мојих родитеља. увек вођен Јеванђељем проценио је ко ће. цео Сенат пали су у јерес монотелитства [1] . Радио сам у Епархији пуних 19 година. Шта никада нећете заборавити? . постојала је пре више од хиљаду сто година. много утицала на животно опредељење да се после завршене мале матуре определим за упис у Богословоју. године. једном дивном светитељу из 7. касније нашег Патријарха. Трудио сам се да га увек следим. умети најбоље да брине о српском народу. Ево. години скончао. века. десна рука којом је писао списе бранећи Православну веру и био је послат у прогонство.

пет је било женских. Црна Река је била кошница која се повремено ројила. и монаштво да увећавамо. а извесно време био и председник. улога монаштва је непроцењива! А Бог је на КиМ припремио ревносно. Било је. који су били пресудни за наш српски народ на Косову и Метохији. али сам остао његов члан. националну организацију која је обухватила целокупну територију јужне српске покрајине. или саградила потпуно нове. дакле. до северне Америке. Аустралије. Учествовао сам у стварању Националног већа и био сам озбиљно укључен у његов рад. У том смислу. Кренуло је попут чисте планинске реке. Српско национално веће Косова и Метохије. Управо бројност монаштва и манастира на Космету постали су нека врста духовних центара. јер догађаји који су наступили 1998-1999. Све до дана данашњег! Зна се да сте годинама путовали у САД и друге западне земље лобирајући за Србију. тако је и Црна Река попунила све манастире на Косову и Метохији. а Црна Река је тада имала 17 монаха. И као што кошнице. у време када сам постављен за Епископа рашко-призренског имао је четири. разуме се. непоколебљиво и бројно монаштво. Био је то период процвата монаштва и монашког живота у нашим светињама на Косову и Метохоји. то су потврдили. дакле. превели из Црне Реке групу од девет монаха. а после прогона Срба када смо били принуђени да пређемо из Призрена у Грачаницу. Када је СНВ стасало. Улије. Бањска. Рецимо. Колико сте успели у свему томе ? . ојачало. у некима ниједан! Успели смо ревношћу и љубављу манастире да обнављамо. па и страдања народ је опстајао на нашим древним просторима. као и то да сте са Џимом Џатрасом формирали Амерички савет за КиМ. када нас је наша матична држава на овај или онај начин остављала на цедилу. и да не набрајамо. изневеравала. Поред свих невоља. Бог је слао оне које је он одабирао. и потоњи. подмладили братство манастира Високи Дечани. . Српско национлно веће имало је огроман допринос за опстанак нашег народа. обновљен манастир Драганац који није имао монаха. матице стварају нова друштва. Тушимље. чак на друге континенте. Онолико колико је то било у мојој моћи трудио сам се да их упућујем у прави начин монашког живота. Сада наших монаха имамо од Европе. Од свих манастира на КиМ. повукао сам се. више од 200 монаха. формирали смо СНВ Косова и Метохије. Мислим да је прво створено оно за северно Косово на челу са др Марком Јакшићем. ту су и Ђурђеви Ступови. одлазили у друге Eпархије. стицајем околности. уопште у рашко-призренској Eпархији. а многе је и обновила. Многи манастири су били потпуно обновљени као што је манастир Кончул. Све је то било по Божјој промисли. прогона. Створили смо.. Онда смо прво обновили. стожера за који се наш народ „држао―. Ја сам био само тај који је прихватао с љубављу оно што Бог пошаље.Не бих се у потпуности сложио са Вама да сам ја то окупљао. ужаса. манастир Високи Дечани. У некима је у почетку био по један или два монаха.У почетку су постојала два Српска национална већа. његову оријентацију у тим мрачним и смутним временима. СНВ је бринуло о проблемима српског народа у сваком делу Космета. Африке. Изграђен је манастир Девине Воде. Учестовали сте у преговорима Српског националног већа мотивисани борбом за опстанак нашег народа на просторима КиМ. остало су били мушки. у који је веровао. Поједини монаси су.

тиранисано. Када се почело припремати оно на шта сам упорно указивао. Било је заиста дирљиво са колико су се љубави борили за нас Србе. Само захваљујући Цркви. барем сте веровали у то. полиције. Такође сам указивао на високе духовне вредности Космета. међутим одмах после погрома 17. након повлачења наше војске. Без икаквих материјалних интереса. са циљем да истина о збивањима на Косову и Метохији оде у свет. које је. ваљда Бог даје човеку физичку издржљивост да се све то поднесе. и пораза који је проглашен за победу. чини ми се у том периоду било најзверскије малтретирано. Приликом бројних путовања у Америку упознали смо се. без обзира на такозвано „самопроглашење― Косова остао доследан. О страдању нашег народа! Уништавању светиња! Сведочио сам као особа која живи на Космету и дели судбину са својим народом. до 2008. клевета. Било је отмица. провода. начин на који функционишете постају национално чврсти. пореклом Грк. а било је година када сам и по пет пута ишао за САД. на том пољу ништа није урадила. Иако су то по природи веома напорна путовања. И то не само у САД. надајући да ће се тако стање поправити и касније се омогућити . за наш Космет. Џатрас се показао као велики. Не треба да Вам говорим о томе колико је био јак албански лоби у САД и како су организовани. после потисивања Кумановског споразума. са нестрпљењем чекали међународне снаге. Православац. марта 2004. доласка КФОР-а и УНМИК-а. истински је разумео. Мислили смо да ће међународне снаге завести какав-такав ред. стизао све до Африке. на Космету остаје потпуно незаштићен наш народ. говорио о нашој српској историји. којима сам служио уливали су ми додатну снагу да све то издржим. наш народ и СПЦ на КиМ. Путовао сам по целој Европи. која је неуморно писала чланке о косметској. као држава. која је безочно сатирала српски живаљ. а било је очигледно да се иде према стварању независног Косова. не ради туризма. Ваши ставови. Сваки дан – нови страх од злочиначке УЧК. Доживљавао је српски народ ужасне дане и ноћи. и то само трећина. да ће успети да заштите православно становништво од албанских терориста. Наравно да смо у таквим ужасним околностима и потпуно препуштени на милост и немилост Шиптара. Идеали. нашем монаштву и свештенству многи су остали. ишао у нашу братску Русију. штитила Србе од напада. тако да су је убрзо амерички Срби прозвали српском мајком. Џатрас је у потпуности схватио косметску агонију. У прво време требало је показати спремност за сарадњу са међународним институцијама због опстанка нашег народа. Том великом човеку треба дубоко да будемо захвални! Својевремено сте сматрали да може да се нађе неко помирљиво решење са демократским Западом.. Такође се укључила и Џатрасова мајка Стела. а Вас апсолутно учврстили у националним позицијама? . Срби су убијани. српској голготи у бројним америчким медијима. финансијске помоћи са наше стране. Које је то искуство у сарадњи са демократским Западом које Вас је мотивисало да схватите шта су заправо њихови циљеви. он се и даље у Америци бори за Србе. него искључиво због заштите интереса српског народа и одбране Косова и Метохије као дела државе Србије. истински пријатељ нашег народа. Две трећине је већ било протерано.Бројна су путовања од 1997. Џатрас је и данас. Бранио сам истину о српском Космету. а ја у одмаклим годинама. киднаповања. па смо ми у СНВ преузели и ту бригу на себе уз помоћ Џима Џатраса. Да и српска страна презентује своје интересе.Видите. указала се потреба за српским лобирањем. Србија.

Америка не потпада под јурисдикцију Међународног суда у Стразбуру. Да не води нигде! Никакву заштиту Срби нису добили доласком КФОР-а. Ко је на Вас из СПЦ вршио притисак због те тужбе? . уместо заштите и решења нашег проблема доживели смо ужас. Јер како то да тужимо. срушено. уништено је. односно како Шиптари обнављају наше уништене светиње. када смо и поред тога доживели мартовски погром 2004. не против НАТО-а.Увек сам бранио интерес нашег народа. Изгубили смо апсолутно поверење у њих. угњетавају наш Православни народ! Могу да ми приписују данас у Синоду . године било је порушено око 115 цркава и манастира. Схватили смо да сарадња са њима не води никаквом решењу. Ваш став у јавности је познат и јасан са моралне и хришћанске стране – да не могу српске светиње да обнављају они који су их скрнавили. само ту да припомогне да се створе. Православље. и постаје узрок Вашем озбиљном сукобу са Синодом.До марта 2004. За све наше компромисе. У мају 2005. одлуке Синода СПЦ. прекинуо сваку сарадњу са међународним представницима на КиМ. Сада ми и то приписују као један од „грехова непослушности―. УНМИК-а. Међутим. већ против конкретне четири европске државе које су биле задужене. нагло променио због тога што су неке западне земље. за само два дана. запаљено. у првом реду. односно имале своје секторе. Француска – северни и Велика Британија је држала централни део КиМ. али није имао ко да ме чује! Зна се да сте покренули тужбу против држава НАТО због уништавања српских светиња на КиМ. нас помажу!!! Онда је Синод преко наше власти и притиска Запада захтевао да се тужба повуче. страхоте. . За узврат. Синод је такав став имао три месеца да би га децембра 2004. оскрнављено још 35 наших светиња. Потом је „стигао― ЕУЛЕКС. Од тада сам престао. године Сабор доноси одлуку да се тужба против ових држава повуче. протестовале. На то сам указивао. Италија – западни. сносе непосредну одговорност за уништење српских цркава и манастира! О тужби сам одмах обавестио Свети архијерејски Синод СПЦ. који је. Нажалост тај подухват је пропао. у првих пет година. чему сте се Ви жестоко противили. Космет је био подељен на пет региона: источни део контролисале су САД. на срамоту неких људи из наше Цркве а на огромну штету нашег народа. Ваш сукоб са садашњим патријархом Иринејом почео је у време када је испред Синода био задужен за контролу спровођења Меморандума. Поднео сам потом тужбу Међународном суду за људска права у Стразбуру. био је то за мене преломни моменат. према Ахтисаријевом плану. прави погром -Вартоломејску ноћ на КиМ! Од 17.повратак прогнаног народа. Светосавље и Христа од оних који су га на Космету разапели. када они ето. У мартовском погрому. оснују косовске институције и да се омогући једнострано проглашење квази-државе на нашој територији. марта променио се и мој лични став. и да не уважавате савете. Италија. тако да сам могао да тужим поменуте четири европске државе које су биле дужне да штите наше светиње. и став СНВ. а оне то нису учиниле! Значи. Борио сам се и то жестоко против повлачења тужбе. Ваша браћа у Христу су отворено пребацивали да сте „поново“ својеглави. Немачка – јужни. И наишао сам на подршку. Од oних који данас отимају нашу земљу.

био је ту Бајден да „потврди“! Ви сте.То је један од озбиљних разлога разилажења. у историји незабележена. Свима је позната „чувена тројка―: Амфилохије. Свесни сте такође да је дошло време о којем су писали познати српски. опстанка. и истине! Теодосија сте произвели у викарног епископа. јер никада нисам прихватао дух екуменизма. према речима светог оца Јустина. сходно томе и папизму. када ће кренути да уништавају православље увлачећи га погубно у екуменизам. Дакле схватате зашто сам толика сметња. неканонски и неуставно мешали у живот рашко-призренске Епархије уз апсолутно неуважавање мене као епархијског Aрхијереја. Ви то видите данас јасније од других? . неслагања. Иринеј и њихове присталице Григорије. И видите до чега је довело! Много је верника који престају да одлазе у цркву. формирајући потом неку такозвану универзалну веру. што неминовно води приближавању и утицају Ватикана. Контактирање са екуменистима због пристајања на екуменизам кроз Светски савет цркава. Она се до данас води у самом политичким врху . неки праве селекцију. Теодосија хтели да смените. непоштовања. На вас је покренута. али сте опет под притиском – били беспомоћни! Чијим то све притисцима? . што по канонима СПЦ никако није допуштено! То непристајање на њихово мешање у унутрашњи живот рашко-призренске Eпархије био је сукоб који је трајао пуних пет година да би се завршио мојим протеривањем из Eпархије. јер не желе наметнуте новотарије. Траже преосталу светињу где се служи онако како се то у Срба радило више од осам векова. Познато је моје потпуно неслагање са свим новотаријама које се уводе у литургијски живот наше Цркве! Све то је погубно за наш православни народ. Eпископ. Екуменизам је. мења политику. Неки долазе најрадије у манастире. Дакле. Јасан је и мој став по питању доласка папе у Србију. али и политичким структурама! Још као богослов. грчки духовници. отвореног рата против Вас. и ево садашњим околностима.разноразне етикеције. Атанасије. На то никада нисам и нећу пристати без обзира на цену! Због таквог става одавно сам трн у оку и црквеном врху. достојанства нашег народа на КиМ. Трудим се да будем послушан Светој Православној Цркви оној коју исповедамо у Симболу Вере. глобализму – потајно је издаја Православља и Светосавља. забраном служења. или да употребим израз „моје непослушности―.Свети Синод и поједина браћа архијереји су се директно. све старе јереси су оваплоћене у екуменизму. и у чему сам „непослушан―. залагања. У верском смислу Ви сте увек били и остали непоколебљив Светосавац. одједном се позива на Саву Јањића. Уосталом ко је ко у целој причи – знамо. па прелазе километре да би присуствовали старом богослужењу по Типику Светог Саве. касније игуман. после дрскости. стаза којом сам ишао била је и остала очување чистоте ?равославља и светосавске Вере. Фотије… који су директно оспоравали мој рад и постојање у својству Aрхијереја. разуме се. мог рада. свејерес. али он се убрзо окреће против Вас. као монах. руски. чувар исконске православне вере. али ћу увек бити непоколебљив у одбрани живота. прљава медијска и политичка кампања.

Када је то уопште утврђено. према потреби „оперише― са том цифром која је наводно исплаћена за „фиктивне― радове! А ти „фиктивни― радови су у ствари – подигнуте светиње. духовни и људски линч? . а не због Шиптара. За педестогодишњицу сам. црквени објекти и конаци које је својим очима гледао. Мој став је увек био изричито против било каквих компромиса који су на штету нашег народа. која је прећутно. јер је на то има право.У праву сте.Пола века сам живео и радио у Цркви и за Цркву. фебруара у Грачаници да изврши преглед пословања. пио кафу. послужиле као доказ да будем уклоњен са трона Епископа рашко-призренског. Сметња и ЕУ која је радила здушно на извршавању америчке воље. Ареопаг у своме разматрању захтева српског правосуђа донео је ослобађајућу одлуку! Зашто? Српске власти и правосудни органи поред захтева за екстрадицију нису могли да доставе никакве доказе о почињеној кривици Виловског. Медијске и политичке кампање које су вођене пуних десет месеци заиста у историји наше Цркве до сада никада није било. све је то преко ноћи „утврђено―. Ви сте на КиМ дуго година били не само верски. А ево. Предраг Суботички који је био на челу предузећа „Раде Неимар― 10 месеци је у притвору у Београду. Како подностите тај. Па и самим властима у Београду сам сметао. у којима је боравио. зар не? . разуме се. незнанично прихватила Ахтисаријев план. Парадоксално је да су такозване финансијске малверзације. Настојао сам да наша држава инсистира на изршавању Резолуције 1244. па и САД. ако је комисија Синода била 10. манастири. „признање―. И то је много сметало. требало је у одређеном моменуту да се изазове гнев нашег народа! И сумња у мене! А то су. опет за сопствене интересе. Ваша политичко-национална димензија ни мало не заостаје за верском принципијелном. за своју базу „Бондстил― и друге амбиције и геостратешке претензије. о стварању независног Косова. а он је прибегао Врховном суду Грчке – Ареопагу. питам се. и пошто-пото желе српски народ да уведу у ЕУ. Једно је сигурно – пре ће бити да они Србе . које ничим нису доказане. него се још увек. добио братски поклон. пре свега. исти онај који је и потписао ту несрећну кривичну пријаву -Амфилохије Радовић! Више се то уопше не помиње.Србије. дозволила Еулексу да дође на Ким. Истражни суд није утврдио никакво чињенично стање. у исто време. него и национални стуб опстанка и останка Срба на КиМ. био сам отворено против политике Београда и актуелне влсти. након 10 месеци ниједан доказ нигде није показан! Отац Симеон Виловски био је у Грчкој у притвору око три месеца. неки медији даље „конструисали―. Чак је покренута нека кривична пријава за 350 хиљада евра. улазио. и у СПЦ. дакле да омогући. јер нису могли лако да спроведу своју намеру. такозвано – рашчињење! Бог ће то најбоље просудити. Зашто нису доставили? Просто зато јер нису имали никакве доказе. онима који немају алтернативу за Европу. Све је то трагично за СПЦ! Дакле. причајући како нас тамо чека рај. и тражено је његово изручење Србији. праву на повратак који се све мање помиње у јавности! Јер не може се ниједно питање решити на КиМ у одсуству две трећине Срба! То је сметало многима. а већ сутрадан Синод доноси „изненада― одлуку о мом уклањању због наводних финансијских проневера. потомогне стварање такозване независне државе Косово.

а не у рај. нисам желео да дајем материјални аргумент Синоду да настави са лавином оптужби и изрекне казну о рашчињењу о којој се већ увелико говорило. упућује ми се и претња. у историји СПЦ до сада се није десило да Eпископу не дозвољавају да служи! И не само у СПЦ него нигде. Очекивао сам на Сабору који је недавно завршен да ћемо имати прилике о томе да разговарамо. ни српски народ није алтернатива. Ви сте. служили литургију са својим монаштвом у Дубоком Потоку! Зашто? . противно канонима СПЦ! Сабор је. Нажалост. да се Србија окрене православној Русији. Он ме је са истинском братском љубављу позвао. истичете. јер ниједан канон Православне Цркве не предвиђа такву казну за Eпископа! Упозоравам. ни КиМ није алтернатива. поред свега. тако је и поменути акт био преломан. ми смо се окренули према Бриселу. био преломан у односима са међународном заједницом. Једином народу који нас је заиста све време косметске Голготе истински помагао. прогласивши то као највиши национални циљ и интерес који нема алтернативу. Дакле. изгреде које смо правили у званичној политици. Проговорио сам језиком Православног Епископа. На моје запрепашћење. јер је убрзо уследила одлука Синода – забрана свих свештенодејстава! Та одлука је апсолутно неканонска. понижени народ. од фебруара. именовао Теодосија за новог владику Рашко-призренског. како покушавају да убеде наш осиромашени. Тржили сте од српских власти да се активније и отвореније сарађује са Русијом и предложили да наша држава од Русије купи модерно наоружање. ни у једној Православној Цркви на свету за две хиљаде година! Нигде не постоји таква казна! У пракси сам престао да богослужим. већ неканонским! Одмах сам кажњен. Владики сремском. маја и током целог лета. увидео сам да је узалудна моја кооперативност ради мира и јединства СПЦ! Прихватао сам и оно што није за прихватање. а ако Срби немају адекватне захтеве – Русија нам то не може наметати! Уместо да се окренемо братској Русији.воде у пакао. Одговорио сам да се убудуће нећу повиновати никаквим неканонским одлукама Сабора. ни СПЦ! Ништа није алтернатива ЕУ. да су спремни да подрже све захтеве Срба. ојађени. СПЦ са таквим властима има тесну сарадњу. али се нисам слагао! Разлог неслагања јесте у чињеници да су спровођене неканонске одлуке. . И као што је за мене погром на КиМ 2004. Не свим одлукама. уз то.Свакако да сам био за то. Претило! Забрана је била важећа до Сабора. нових санкција. Без обзира на све наше глупости и недоследности.После свега што се збивало. на Сабор . примио и угостио у свом манастиру. Прихватао сам такве одлуке Синода и Сабора ради неког узвишенијег циља. без икаквих позитивних резултата! Свети Синод је у току целога лета са појединим епископима наставио са изрицањем нових казни. као и данас. Русија нас је увек подржавала и није нас напуштала! Оно што су нам поручивали да не могу бити већи Срби од Срба – сасвим је исправно! Увек су истицали. Насилно су Вам отели епархију. Чак пуна два месеца нисам то чинио да не бих нанео непријатности мом домаћину у манастиру Шишатовцу. Са друге стране. и сада сам. затим. Чекао сам. Настављен је и медијски линч! Крајем августа Синод је упутио писмо у којем ме оптужује у неких 18 тачака. Нажалост. брату Василију.

Као да је то некоме веома потребно! Међутим. Стичем утисак да је то неко припремао и да на њему озбиљно ради! Написао сам недавно да о расколу у нашој Цркви нико не мисли и не говори. познаћете их! Не може добро дрво плодове рђаве рађати. поготово владике Григорија. Искрено се надам да је наш народ схватио суштину – да раскол ствара онај ко се тајно одваја од непроцењивих вредности. постоји канон да ако под забраном служе. али и спасоносни. Али мени није следила ни забрана свештенодејства! Чудном брзином су донели одлуку о мојем рашчињењу! Такву неканонску одлуку не прихватам! И нећу јој се повиновати! „По плодовима њиховим. о којем се све чешће прича. Увидевши да безакоњу нема краја решио сам и практично да покажем да сам Eпископ рашкопризренски. идеала Српске Православне Цркве којима су служили наши свети Oци.Нема никаве сумње да је питање раскола велика трагедија за православни народ и Православну Цркву. Постављају Теодосија. наиме. понижавања које сам доживео од моје епископске браће. онај ко на расколу СПЦ ради. ко ствара раскол? Коме он треба? За ових десет месеци непријатности. то су речи Господа! А борити се за исконско Православно Хришћанство. нити рђаво дрво плодове добре рађати―.Бивало је кроз историју рашчињења Eпископа. Схватио сам да ту одговорност покушавају да пребаце на Владику Артемија. историја се понавља. и била би то наша трагедија са несагледивим последицама! Када говоримо о расколу питање је. имао сам утисак да је некоме раскол у СПЦ веома потребан. Дакле. и он никада није признао то рачшиње. ветрови је шибају са свих страна. трновитим путем. свети Атанасије Велики. Григорије Ниски. Пре 50 година у СПЦ. етикетирања. У манастиру Дубоки Поток смо одслужили архијерејску Литургију. казни. Наравно да су неки из Сабора жељно чекали да опет будем „непослушан― како би имали напокон „корпус деликти― – да кршим каноне! За свештенике и ђаконе. А то је тако . А по црквеним канонима немогуће је за живота Архијереја поставити другог Eпископа у Eпархију. који је својевремено у интервјуима „Политици― потегао ту причу. Затим.ме нису ни позвали! Као да више не постојим! Као да нисам жив! И још једна у низу неканонскох одлука! Попуњавају Eпархију рашко-призренску новим Eпискoпом. од пута којим су они корачали! Раскол праве они који одступају од Светосавља. Верујем да ће тога бити и у будућности. рашчињен је Свети Јован Златоусти. и тада су Синод и Сабор СПЦ подлегли Брозовом захтевима и пресијама. следи рашчињење.То је пут крстоносни. за истину – значи ходати уским. него би да се она пребаци на неког другог. Видите. Без те борбе и пута истине – нема спасења! Да ли је било сличних примера рашчињења епископа у СПЦ? . био би најтрагичнији догађај у свеукупној историји српског народа. осим светог Синода. Рецимо. у историји Православне Цркве бивала су рашчињења. Иначе. Васељенских Сабора. Служио је и даље Господу. такође из политичких разлога рашчињен је Владика Дионисије. али је никада неће потопити! Раскол у СПЦ. јер Црква је као брод на таласима мора. од Канона. под протиском Броза и његовог послушничког комунистичког апарата. Григорије Палама и многи други који су своју чврсту веру плаћали у тешким временима за хришћанство. искушења. Коме је стало до раскола? . не жели да понесе одговорност.

али борба није завршена. Почели су са Вама и сада су и други „непослишни“ на реду! . остајали су у мањини. ако је већ подељено. да су се увек заузимали на Сабору за истину. у коме је било доведено у питање опстајање савременог демократског света и цивилизације.000 припадника Црвене армије и приближно толико припадника других народа чије јединице су се бориле у саставу НОВ и ПОЈ Југославије. животе je у победу над фашизмом. У том времену. На нашу трагедију. или уздржани. Због тога прогресивне снаге не смеју да забораве прошлост и све ужасе које је свет преживео у покушају спровођења фашистичке . није било тужбе. Оно што неки покушавају сада да кажу јесте да наводно процес против мене траје пет година! Постоје само одлуке СПЦ које се базирају на чистој власти – сили! Нажалост једна група Aрхијереја постала је доминантна у СПЦ и намеће своје прохтеве.очигледно! И свакако то није Владика Артемије и никада неће бити! Али остаћу до краја свог живота оно што сам био – Eпископ рашко-призренски! Напомињем да судски процес против мене никада није вођен и није започео. пресуде изнад Синода и Сабора. Јер. Сада су по среди одлуке као у Народној скупштини. Оно што је „Блиц“ својевремено лицемерно најављивао сада се дешава у СПЦ. постојале су само две зараћене стране и два опредељења… Признање народноослободилачкој борби дали су и наши пријатељи и наши непријатељи. на просторима ове равнице. У сукобљавању са СПЦ због моје тужбе против оне четири европске државе НАТО. око 1. без Духа Светога. али сам чуо о томе. Односно сами одлучују да ли ће да остану верни. нити за њих. или ће прихватити било какву врсту компромиса. за или против. да…!― Значи. амбиције. а у Источној Босни и четника и других колаборациониста… У овој највећој битки на ратном простору бивше Југославије у Другом светском рату. око Меморандума СПЦ и неслагању тим поводом. жеље. потпомогнутих квислиншким формацијама НДХ. На једном од посећених православних сајтова „Борба за веру“ пише да се спрема линч владикама банатском и сремском. јер знам да свако од нас ради по својој савести. јединство са Светим Духом. уградило више од 13 хиљада бораца НОР-а. Односно да ће бити насилно пензионисани. А светска историја попела нас на пијадестал за допринос победи над фашизмом… Нацизам и фашизам су војнички побеђени. Шта су канонске одлуке Цркве? Према јеванђелском принципу: „Изволи се Духу Светоме и нама. који је поред осталог рекао: ―На простору Сремско-славонске равнице и Семберије водила се неколико месеци тешка рововска борба са преко четири стотине хиљада елитних немачких војника. Дубоко сам убеђен да су та браћа веома добри Eпископи. јер друштвена и политичка кретања у свету и конзервативне снаге омогућују услове за њихово поновно настајање. поставља се питање са којом је групом Дух Свети?! На сајту је пренет и говор председника Субнора Миодрага Зечевића. Не плашим се ни за себе.Нисам читао. И самом поразном чињеницом да се одлуке на Сабору доносе путем већинског гласања је веродостојан доказ да то нису никакве канонске одлуке. доследни принципима Светосавске Цркве.

корпуса 2. Најпре Дунав. које се понавља и у овом чланку. сем смањивања српских жртава на 13. изабрали су повољан положај за одбрану. то ни данас није познато. али свакако је реч о десетинама хиљада младића. Немци су задржали све до 12. оклопне армије. 4. Према томе. југословенска армија. који заузима чак 28 хектара. Али већ после неколико дана и Бугари одлазе на север. Тада су на Сремски фронт упућене 1. Остали корпуси совјетске војске надирали су ка Дрини и ту су задржани 15. где нагло скреће на исток. новембра био задржан од стране немачке 2. у Славонији. која је била неупоредиво слабија од јединица Црвене армије. Фронт се затим пружао обалама Босута до ушћа у Саву. где је ушће Дрине. и 14. и 3. Фронт успостављен у Срему од Жданова је преузео 68. да учвршћују комунистичку власт. 20. није био фронт у правом смислу. мобилисана је читава српска младост. Србија је на Сремском фронту дала немерљиви допринос коначној победи и уградила се у темеље модерне Европе. скривајући поред осталог и чињеницу да су то били немачки положаји највише удаљени од Берлина. користећи реке као природне заклоне. кроз изјаву др Суботића уводи се у оптицај и једна нова информација: да су заправо Американци и ―Руси― (чак не ни Совјети) приморавали југословенске комунисте да шаљу српску децу у сигурну смрт! Браћа Живан и Радоје Кнежевић овако описују развој борби између Црвене армије и Немаца после освајања Београда. као и у семберским равницама. Б. Колико је Срба бачено на немачке митраљезе и минска поља у сремским. који су запосели од Будимпеште до његовог лука у Срему. Такође.идеологије и намере…― Истог дана ―Новости― доносе чланак о радовима стручњака Народног музеја у Београду и Завода за заштиту споменика у Шиду на сређивању Спомен комплекса ―Сремски фронт―. већ губилиште противника комунистичке власти.000. Повлачење Немаца комунисти су славили као ―пробој Сремског фронта―. С оне стране Сремског фронта. механизовани гардијски корпус прешао је Саву и после дводневних тешких борби освојио Земун и Бежанијску косу. фронт је ишао линијом Дунав – Босут – Сава – Дрина. Најбоље јединице Ј. стрељачки корпус. али је већ 2. априла 1945.― За разлику од Армијске групе ―Србија―. Немци су сада довели бројне и елитне трупе 2. када су морали да се повуку због пораза на другим фронтовима. Борбу наше војске одликовало је родољубље и жеља за слободом. новембра заузео Сремску Митровицу. Сремски фронт. Тито је оставио у Београду и другим ―ослобођеним― местима. дакле. Положаје од новембра и децембра 1944. Од тог лука природне препреке преко сремске равнице није било само до реке Босут. Корпус је 1. на Сремски фронт је дошла 1. оклопне амрије. а затим уз ову реку до оближње Раче. Али у Срему је плаћена превисока цена. Када је и он 25. Историчар др Војислав Суботић дао је следећу изјаву: ―Током тешких 175 дана и рововске борбе. децембра отишао у Мађарску.― Дакле. али недовољно обучени и спремни за ратовање са надмоћним непријатељем голобради младићи не старији од 16 година. оклопне армије на линији: Илок – Ердевик – Мартинци – Дунав од Вуковара до мађарске границе. остали су на сремским пољима. бугарска армија. Под притиском Американаца али и Руса. године. постојале су партизанске јединице . јединице састављене од необучених младића које су комунисти присилно мобилисали по Србији. децембра од стране немачких 11. октобра 1944: ―После освајања Београда. Озбиљне битке на овом губилишту нису ни вођене.

odroĊuju od bošnjaĉkog nacionalnog korpusa i na temelju zajedniĉke vjeroispovijesti poĉinju nacionalno identifikovati sa susjednim pravoslavnim srbima. sve dok propaganda iz Srbije i Hrvatske. koji su se iselili za vrijeme Austro-Ugarske okupacije). iako su do tada svi bili Bošnjaci. Muhamed Filipović pojašnjava da su svi ljudi na prostoru Bosne u etniĉkom smislu bili Bošnjaci "i to tokom cijele naše povijesti. Nacionalni identitet Bosanskih Srba. Zatim smo bili isto u vrijeme Osmanskog carstva. i 18. 17.. Slomom Bosne od strane Turaka 1467 godine i kroz period Otomanske Bosne. odnosno katoliĉkim hrvatima. i istiĉe: "Od sredine XIX stoljeća od kada su se javljali nacionalni pokreti Srba i Hrvata. a veliki broj Bošnjaka (oko 300. Тај напад би био логичнији. BOŠNJACI i BOŠNJAŠTVO: Bošnjaci su autohtoni narod Bosne sa milenijskim kulturno . katoliĉke vjeroispovijesti. vodila se permanentna borba meĊu ovim nacionalnim pokretima da prisvoje što veće dijelove bosanskih teritorija i da se bosanski jezik ukine. Od tada poĉinje proces bosanskih pravoslavaca i bosanskih katolika da se oni tretiraju nacionalno kao Srbi i Hrvati. sam rimski papa je tijekom srednjovjekovne Bosne poslao nekoliko kriţarskih ratova na našu zemlju sa ciljem uništenja bošnjaĉke hereze (pr." . a posebno u vrijeme drţavne samostalnosti (srednjovjekovne) Bosne. Poslije njegove smrti zabranjen je i bosanski jezik. U srednjovjekovnoj Bosni. iz razloga što je proces identifikacije pravoslavaca sa srbima.. pa tako i nije mogao uspjeti.састављене већином од Хрвата. a ne iznutra.). Dr. naroĉito franjevci u 16. tek polovinom 19 stoljeća. vijeku pisali o bosanskom jeziku.. јер пред хрватским партизанима нису постојале препреке у виду река – напротив. Mustafa Memić se slaţe. они су се налазили на истим странама обала као и Немци.000) moţe se naći i na ameriĉkom kontinentu (SAD i Kanada). odnosno. Bošnjaci su bili pripadnici heretiĉkog vjerovanja i nisu priznavali ni katoliĉku ni pravoslavnu crkvu. Kallayev pokušaj oĉvršćivanja jedinstvene bošnjaĉke nacije bio je osuĊen na propast. koja poĉinje od sredine 19 stoljeća. progoni. и 10. a sebe nazivali Bošnjacima. bio daleko odmakao. Dr. i katolika sa hrvatima. nije poĉela unositi srpsku i hrvatsku nacionalnu svijest u naše pravoslavce i katolike. su postepeno uzimale svoga maha. корпус (―Загребачки корпус―). Bošnjaci postepeno primaju Islam. 1358 i dr.politiĉkim kontinuitetom. zapadno-europskim zemljama." Prof. Razne seobe. odnosno pravoslavlje. Najveća koncentracija Bošnjaka (oko 2 miliona) je u Bosni i Hercegovini i Sandţaku (Srbija i Crna Gora)." Istaknuti bošnjaĉki intelektualac. te u Turskoj (oko 5 miliona potomaka Bošnjaka. od ovih crkava im je konstantno prijetila opasnost progona. Šta više. Prof. 1907 godine. kada se Bošnjaci pravoslavne. kako na Balkanu. Овим јединицама није наређен напад у леђа немачким положајима. Taj proces se putem nacionalistiĉkih propagandi dalje razvijao da on danas predstavlja osnovnu smetnju razvoja ovih prostora kao jedinstvene. за које су комунисти после тврдили да су биле веома бројне и снажне: 6. i ratovi utjecali su na geografsku rasprostranjenost Bošnjaka. jer su integracioni impulsi dolazili od okupatora -Austro-Ugarske. Adil Zulfikarpašić napominje da su prije procesa kroatizacije i posrbljavanja našeg naroda i "katoliĉki i pravoslavni pisci u Bosni. bili smo naime Bošnjaci. Prisilne konverzije heretiĉkih Bošnjaka na katoliĉanstvo. a pod znatnim lobiranjem srbijanskih i hrvatskih politiĉkih misionara. odnosno Bosanskih Hrvata se formira veoma kasno. geografske i ekonomske cjeline. 1235-38. Tijekom austrougarskog perioda. tako i po svijetu.

Teofil (Bogoljub) Petranović je bio utemeljitelj srpskih propagandnih aktivnosti u Bosni." Bitno je napomenuti da su i brojni katoliĉki misionari još od srednjeg vijeka radili na širenju katolicizma u Bosni. koji su bili pogodni za utapljanje u srpski nacionalni okvir. je u svom proglasu 1848. Oba su nas gosta saletila. stoga ni bošnjaĉki katolici nisu imali razloga da se tako osjećaju niti su se tako osjećali. Bošnjaĉki katolik Fra. a najviše sa gledišta ĉisto narodnoga. u svojoj ĉuvenoj pjesmi "Pjesma Bošnjaku.. koji je ţivio u Sarajevu u isto vrijeme kada i Petranović. Redarstvo ga je zatvorilo i osudilo na izgon iz Bosne zbog hrvatskih propagandnih aktivnosti. godine. Da nam otmu najsvetije blago. ali i Bošnjake islamske vjeroispovijesti. Fra Grga Martić.Primjera radi. Kilibarda navodi da je Petranović "kao povjerenik srpske vlade u Bosni dobijao više novĉane potpore nego ijedan drugi povjerenik." koju je objavio list Bošnjak 2. koji je koristio pseudonim Slavoljub Bošnjak. Propagandne aktivnosti braće Radića bile su usmjerene ka iskorjenjivanju termina Bošnjaci i ulijevanju hrvatske narodne svijesti meĊu Bošnjake katoliĉke. Kao plaćenik srbijanske Vlade. radi toga jer se Bosanski Muslimani." Nadalje. 1891. Oba stranca ko u svome šire. Ivan Frano Jukić (1818-1857). u svojim Zapamćenjima navodi da je Teofil Petranović bio glavni organizator srpske propagande u Bosni. Kad u našoj Bosni ponositoj. U predgovoru Petranovićevoj knjizi . godine zapisao: "Mi Bošnjaci njekad slavni narod sad jedva da smo ţivi nas samo kao oĉenutu glavu od stabla slavjanskog gledaju priatelji naukah i ţale nas.Stjepan Radić. nije davno bilo. VII. MeĊutim. Kako opisuje u svom ţivotopisu. ali i meĊu dijelom Bosanskih Vlaha." Utemeljitelj hrvatskih propagandnih aktivnosti u Bosni bio je plaćenik hrvatske vlade . opisao je i Safvet-beg Bašagić rijeĉima: Znas Bošnjaĉe. "pravu Hrvatske i Hrvata na Bosnu i Hercegovinu s gledišta zemljopisnoga. Nije bilo Srba ni Hrvata. pa je za vrijeme svoga boravka u Sarajevu od 1862 do 1869 godine neprekidno širio srpsku propagandu. Naše ime ponosno i drago. koji su svi Slaveni i najstariji narod u Bosni. Od Trebinja do Brodskijeh vrate. ovi misionari nikada nisu širili hrvatstvo. kulturnoga i narodno-gospodarskog.Srpske Narodne Pjesme iz Bosne i Hercegovine Novak Kilibarda piše da je Petranović "cijenio ukazano povjerenje [vlade Srbije]. Sveg' mi sv'jeta nema petnaest ljeta. I junaĉkoj zemlji Hercegovoj. A danas se kroz svoje hire. Stjepan Radić je u Petrogradu. sve više priznaju hrvatima u narodnom i politiĉkom smislu.. u društvu javnih pregalaca postigao da predaje o tkz. Petranović je 60-tih godina 19 stoljeća oko sebe okupio ĉitavu mreţu istomišljenika. a bili su poslati upravo od rimskog pape da suzbiju heretiĉko vjerovanje Bošnjaka.. koji su radili na širenju srpskog nacionalnog identiteta meĊu bošnjaĉkim pravoslavcima. Sve do dolaska braće Radića u Bosnu. a potom ga otpratilo parobrodom do Rijeke... Ĉitav ovaj fenomen. Vrime je da se i probudimo . nijedan bošnjaĉki katolik se nije izjašnjavao kao Bosanski Hrvat.

osvrnimo se na Naĉertanije (1844).. Na ĉelu ovih stoje franjevaĉki fratri. isto vidi: Polje. ţive Bošnjaci i da je to jedino njima odgovarajuće narodno i nacionalno ime. 1989.uvijek je govorio da je Bošnjak.. Nadi Klaić potpuno posebna i po narodu i po kulturi i po svojemu . i nauk.od dugoviĉne nemarnosti. za vrijeme bivše Jugoslavije: Taj naziv. te carpite iz studenca pomnje mudrost. koje poĉinje polovinom 19 stoljeća podudarajući se sa periodom u kojem su pisane Naĉertanije. fatajmo za knjige i ĉasopise. br.." Bosna nikada nije bila ni hrvatska.ilaš i Nadeţda Gaco: Bošnjak Adil Zulfikarpašic.i jasno ih razlikuje od Srba u Srbiji::: "Ako Bošnjaci ne bi ovo primili. pa i drţavotvornim kontinuitetom od ranog srednjeg vijeka do danas.. vidimo što su drugi uradili. da naš narod prosti iz tminah neznanstva na svitlost isitne izvedmo..ona je od pamtivjeka. ni srpska . Zemlja Bosna je po Dr." Nadalje.. Dr. te i mi ista sredstva poprimimo. bila zemlja Bošnjaka razliĉitih vjera. Ilije Garašanina. Više predostroţnosti i vnimanija na protiv toga iziskuje to. dajte pehar. Bio je nepismen – ja sam ga naucio pismenosti – što nije bilo teško.obuĉavali i za takove ĉinovnike pripravljali koji bi ono što su u Srbiji nauĉili posle u svom oteĉestvu u djelo privesti mogli. Dr.ako bi se pre ovog opšteg sojedinjenja Srbstva što osobito u Bosni preobraţavati poĉelo. kulturnim.POLITIĈKI POLOŢAJ BOSANSKIH VLADARA DO TVRTKOVE KRUNIDBE" (Zagreb.K ovome treba dakle uĉiniti da se Bošnjaci i ostali Slaveni obrate. s neprekinutim etniĉkim.. starijoj i od Srbije i od Hrvatske. po pitanju historije svih juţnoslavenskih zemalja. A i Vuk Karadţic je upotrebljavao taj termin – Bošnjaci.. da se katoliĉki Bošnjaci zadobijedu. nauĉno je ustvrdila da Bosna nikada nije bila ni hrvatska ni srpska." Milovan Đilaš svjedoĉi o bošnjacima iz Sandţaĉkog kraja. kao njeno autohtono stanovništvo. o bošnjaštvu kao nazivu kojim se oznaĉava etnopolitiĉka koncepcija. nastojte da najpred naša serca oĉistimo od predsudah. 36).. najpriznatiji jugoslovenski orijentalist. je tradicionalan vec od srednjeg vijeka: muslimani koje sam ja poznavo u Bijelom Polju i druţio se sa njima uvijek su govorili da su Bošnjaci. kaţe da je "suština u stavu da u staroj istorijskoj zemlji Bosni.. zemlja Bosanaca. U potrazi za receptom posrbljavanja Bošnjaka. jer je bio veoma bistar. Garašanin smatra da bi se trebala pisati i opšta historija Bosne gdje se "ne bi smela izostaviti slava i imena nekih muhamedanskoj veri prešavsi Bošnjaka" i nadalje napominje da bi ova historija trebala da bude oprezno pisana i to iskljuĉivo "u duhu narodnog jedinstva Srba i Bošnjaka" i od strane "ĉoveka vrslo sposobnog i duboko pronicavajućeg. Darko Tanasković. 36) Prof." Nadalje. Jedan od najcjenjenijih historiĉara u svijetu." Meta njegovog programa bili su i katoliĉki Bošnjaci: "Na istoĉnog veroispovedanija Bošnjake veći upliv imati neće biti za Srbiju teţak zadatak. pa sve do polovine 19 stoljeća.). U mojoj porodici je bio sluga musliman. U svom programu Naĉertanije on narod Bosne naziva bošnjacima bez obzira na vjersku pripadnost . i sjedinjenju istih sa Srbijom: ". psihiĉkim. br. Bešir Zulević iz okoline Roţaja.. Nada Klaić u svome djelu "SREDNJOVJEKOVNA BOSNA . predlaţe da se: "nekoliko mladih Bošnjaka u srpsku sluţbu drţavnu prima da bi se ovi. govori o procesu preobraţavanja srpstva u Bosni. to bi otuda kao sigurno sledovalo raskomadanje Srba na provincijalna mala knjaţevstva.." (Polje. (Milovan &ETH...." Da bi plan Velike Srbije tekao bez većih problema.

kao i korištenje historije u nacionalno-romantiĉarske. svako kreiranje laţne historije i nacionalni romantizam . Carevi podaci za taj posao ne mogu biti mjerodavni. On je uglavnom iste vrijednosti kao i Dukljaninove vijesti o vladanju hrvatskih ili srpskih vladara nad Bosnom. to jest do Medjunarodne konferencije u Kanlidzipredgradju Istambula. Srbija. tradiciju. svima je . Bosna i Hercegovina maternja drţava autohtonog bošnjaĉkog naroda (ma gdje on ţivio). Prema tome. svrhe uperene protiv naše zemlje i našeg naroda. bilo da oni ţive u Bosni ili izvan nje. ako se sam car nije hvalio da je Bosna od naseljenja srpska. MeĊutim nekritiĉki izvještaj Konstantina Porfirogeneta o Sklavinijama moze posluţiti kao podloga za zakljuĉke samo onom historiĉaru kome nije odveć stalo do historijske istine. uz neke manje nadopune.GODINE Uvodna napomena Ovaj tekst u osnovu predstavlja sazeti rad Safeta Bandzovica objavljen pod istim naslovom. nastale na osnovu koristenja dostupne literature. Ukratko reĉeno. i dr. jer su one bez Hrvata i Srba odavno išle svojim. a znamo i zašto. ime.godine. Zahumlje i Travuniju te Konavle po kriteriju 10-og stoljeća kad su sve te zemlje priznavale bizantsku vlast. stoljeća". a sigurno bi to vrlo rado uĉinio. jezik. Paganiju.onda kritiĉkom historiĉaru ne preostaje drugo nego i na osnovi careva teksta tvrditi da je Bosna od poĉetka bila BOSANSKA. Projekat Poznati Bošnjaci je direktan odgovor na bilo koju vrstu historiografske propagande uperene protiv bošnjaĉkog naroda. šovinistiĉki nastrojenim intelektualcima i nije preostalo ništa drugo nego da prisvajaju bošnjaĉko nacionalno blago i nijeĉu historijsko pravo bošnjaĉkog naroda na svoju zemlju. Dr. dok je bosanski jezik maternji jezik svih Bošnjaka. ali poslije Medjunarodne konferencije. a još manje vješta konstrukcija barskog nadbiskupa koji piše sredinom 12. Upravo.u cilju asimilacije bošnjaĉkog naroda i pripajanja bošnjaĉkih velikana srpskom ili hrvatskom nacionalnom korpusu . crnogorskog i hrvatskog naroda. PROGON MUSLIMANA SRBIJE 1830-1867. Jedna od najmizernijih aktivnosti kojima se ovi propagandisti bave jeste pripajanje bošnjaĉkih velikana srpskom. jer ih car. Posve razumljivo da Ćirkoviću za njegovu teoriju o srpstvu Bosne ne mogu posluţiti niti Konstantinovi podaci o naseljenju Srba.je krajnje reĉeno suludo i ništa drugo nego propagandni terorizam neviĊeno podmuklih razmjera. odnosno hrvatskom nacionalnom korpusu. U radu nema opisa pojedinacnih i grupnih zlocina koji su cinjeni prema muslimanima Srbije sve do 1862.postanku. stavlja u Srbiju. knjiţevnost. To su tek povremeni izleti susjednih vladara koji nisu niti su mogli izmijeniti stoljetni poloţaj bosanskih zemalja. od njih posve odijeljenim putem. Nada Klaić dolazi do sljedećih konstatacija: "No. Crna Gora i Hrvatska su maternje drţave srpskog. Pošto su planovi ostvarivanja etniĉki ĉiste Velike Srbije odnosno Velike Hrvatske još od poĉetka bili osuĊeni na propast. odnosno bošnjaĉkog nacionalnog blaga i kulturno historijsko-znanstvenih dostignuća bošnjaĉkog naroda Bosne i Hercegovine i šire. ove nevješte projekcije o srpstvu Bosne vrijede isto koliko Šišićevo dokazivanje o hrvatsvu Bosne. Do ove Medjunarodne konferencije muslimani Srbije su se protivili iseljavanju sa svojih ognjista. Sve propagandne djelatnosti usmjerene protiv bošnjaĉkog naroda od strane srpskih i hrvatskih propagandnih historiografa unaprijed su bile i ostale osuĊene na propast. politiĉko-ideološke. takvi potezi su me i ponukali da napravim ovu stranicu.

a jedan veliki broj naselio je prostiore sjeverne Bosne od Zvornika do Orahove kod Bos. Iako se cesto upotrebljavamo izraz ―Beogradski pasaluk‖. (citaj muslimana) I samo 707 Srba. U Sokolu i osam okolnih sela bilo je 1. dok je engleski putopisac Andreja Arcibalda Patona navodi da je Uzice 1834.a ne pominje se iz razloga. Tako su u Beogradu muslimani cinili cetiri petine u odnosu na drugo stanovnistvo. kojom prilikom su francuska i ruska vlada napravile poseban Sporazum o zajednickom istupanju u korist Srbije. ili da ―budu Srbi islamske vere‖. Muslimani Srbije mogli su ostati na svojim ognjistima. doseljavanjem sa istoka. ------------------------------------------------------------------------------------Muslimansko stanovnistvo na prostoru Beogradskog pasaluka u kojem je bilo veoma malo etnickih Turaka koje su nazivali Gangricima ili Mandzukama. o cemu je opsirnije pisao M. to je pogresan izraz .godine bilo 1200 muslimaskih kuca. a scim se saglasila i sve slabija Turska.godine u Kanlidzi. a ako i to nece -onda moraju da se isle iz Srbije. Beograd je pocetkom sedme decenije 19 vijeka imao 730 muslimanska 536 nemuslimaska i 3 romska domcinstva. od kojih su 842 bile srpske a 1486 muslimanske.godine imalo 3. trajnjim nastanjenjem i asimilacijom grupa i pojedinaca neslavenskog porijekla. 2. zadrzati sva svija dobra. pa smo u pocetku . dijelom islamizacijom domaceg slavenskog stanovnistva. kasnije se udomacio u savremenoj historiografskoj literature i publicistici. Makedoniju. Tako je poceo masovni egzodus muslimana u: Albaniju.godine bilo 3697 Turaka. 20 dzamija i 80 srpskih kuca.000 grosa Srbija je trebala ispaltiti Turskoj. Iseljenje muslimanskog stanovnista sa ovih prostora zakljuceno je 1876. koja se pokolopila sa voljom srpskih vlasti. Ugovorom je bilo propisano da se muslimani imaju ―iseliti sto je moguce brze‖. kuca. a u Uzucu 96. Sapcu i Uzicu. dok Vladimir Karic pise da je u Uzicu 1844. a ako to nece onda mogu -da budu Srbi islamske vere.jer se on kao takav nigdje ne pominje u osmanskim dokumentima. Pelesic. U jedanaest nahija ovog pasaluka oni su predstavljali 58% stanovnistva. a ako i to nece.godine. Jezgro muslimanskog stanovnistva formiralo se kroz jedan dugotrajan i slozen proces. dok je u Pomoravlju taj procenat iznosio 65%. Izraz je nastao kao plod prepiske Hazburskog carstva. Ostetu za njihovu pokretnu i nepokretnu imovinu od 9. isambulskom predgradju. Tome je doprinijela i Medjunarodna konferencija odrzana 1862.bilo jasno. Joakim Vujic u svom ―Putesestviju‖ navodi da je u Uzicu 1826. Tursku. Rumuniju. narocito u Beogradu. Masa se odlucila na iseljavanje.godine. da im opstanka u Srbiji nema. Postojao je samo Smederevski sandzak u cijem sastavu je bio i Beograd. jer kao takav nikad nije ni postijao. pocetkom 19 stoljeca cinilo je vecinsko stanovnistvo. -onda moraju da da se pisu u vode kao Cigani. jer je to bila volja medjunarodne zajednice.000. dok je u Sapcu bilo oko 1000 muslimana. a jedan broj je radije prihvatio da budu Cigani. nego da se vrate ―veri pradedovskoj‖. Manipulacije srpske historiografije o BiH.328 zgrada. raznorodne etnicke pripadnosti. ali samo pod sledecim uslovima: -da se vrate veri pradedovskoj.7% od ukupnog broja stanovnistva grada.500 muslimanskih i 600 srpskih kuca.600 muslimana. Gradiske. a iz jugoistocne Srbije 1882. pa iako netacan.

Janja kod Bijeljine. ciganski zaseok. avlije.Oni su dolazili pojedinacno i u grupama i tako su u manjim varosima nastajala manja nasalja-mahale. Sopalovic 1903. baste. Sapcu. Bolesna zena je u teskom psihickom stanju vikala na sav glas. gdje je sad ovaj zaseok. ili potrazivanje prihoda sa svoje zemlje. Prema zapisima Miladina Radovica ―najveci dio varosi prekrio je pepeo pozara. i tu su bili veliki jabucnjaci. kad imaju lijepe i uredne kuce.Tako su nikla naselja:Kozluk kod Zvornika. Kostajnica. Pusta i otvorena zjapila je velelepna Sehova dzamiija. nisane i druge svetinje. Da bi se muslimani cim prije iselili iz Uzica srpske vlasti su organizovale podmetanje pozara u gradu. Dzamiju je srusio Ilija Jokanovic trgovac i kafedzija. Kasnije je srusena i nagorjela Sehova dzamija. onda doseljenicima Srbima nije bilo potrebno da krce sume. Muslimansko stanovnistvo iz Uzica i okoline iselio se najvise u Bosnu i dugo od srpske vlasti trazilo naknadu za svoja dobra. a zacelje se jos formiralo u samom Uzicu. i kestenja je bilo dosta. Opisujuci selo Bascaluci kod Loznice L. i pozivala . Uzicu. a jedan broj je dosao i Bosnu. bez obzira sto su imali isti ili slican zivot kao starosjedioci. Srpski seljaci iz okoline su napustena imanja prisvojili i to bez odobrenja lokalnih starijesina. Iseljavanje je u prvo vrijeme bilo usmjereno prema jugu u okolinu Nisa. niti se vise svet kupi u Musali nekad punoj zelenila. ali naknad nikakve prihode niti naknade nisu ostvarili.imali. ―zasto su oni bijeli cigani.Puno puta sam cuo kako ljudi sami sebi postavljaju pitanje.godine. dodjite i uzmite sto je vase‖. cije su baste bile na tom mestu. Slicno je bilo i sa . nestalo je vrtova i vocnjaka. Gradiska. da se muslimani cim prije isele iz Uzica.Veliki broj muslimana iz Srbije Turska je odmah naselila u Anadoliju i pogranicna mjesta prema Kurdima. a posebnou sjeverne dijelove Bosne: Gornja i Donja Azizija. odnosno Bosanski Samac i Orasje. ―Ime Bascaluci pricaju da je doslo otuda sto su u staroj varosi Loznica oko reke Sire stanovali Turci (citaj muslimani). Makedoniju. pa kad su Turci isterani. do Orahove kod Bos. svako je morao da prihvati ono sto mu se ponudi.godine pise. ali danas znam.Tada nisam znao odgovor. Orahova kod Bos. a kasnije Albaniju. U prvo vrijeme niko nije imao pravo izbora. a sve u zelji da optuze muslimane kao navodne podmetace i podstrekace stalnih sukoba sa Srbima. Pozar je iznenadio i same podmetace. pa tako nije imao poroda. dok su napustene kuce palil. kako se slucajni povratnici ne bi imali na sta vratiti. skoluju svoju djecu itd‖. ―dodjite i uzmite sto je vase. Rumuniju. Kolona iseljenika bila je tako velika. da joj je cello bilo na Kadinjaci. platane i jablanove opalio je pozar. kao ciganska mahala. i niko ne misli na turbeta. pa sve uz Savu. ali je posluzio kao dobar izgovor. ciganska kuca. Loznici itd. Neki od ovih samoproglasenih ―Cigana‖ kasnije su isli istim onim putevima kojim su ranije isli njihovi sunarodnjaci. vole da rade. ali kako su u Bosnu dolazili sa papirima da su Cigani. ostali su do dan danas obiljezeni kao ―bijeli cigani‖ a njihove mahale. Odlazak iz Uzica prema kazivanju istog autora bio je tuzan. Neke porodice iz Beograda odselile su se u okolinu Istambula i tamo osnovali selo istog imena. najljepsem kraju Uzica‖. a mozda i danas imamo ―ciganske male‖ ili mahame u:Beogradu. Tursku. zatrpane su i pogazene stare drvene cesme na lule. vec su imali gotovo zemljiste sa bastama‖. itd. Iza njega je ostao sin koji se ozenio zenom koja je ubrzo oboljela. bez obzira sto nisu imali crnu nego bijelu put kao i starosjedioci. Brezovo Polje kod Brckog. shodno ranije postignutom dogovoru na Medjunarodnoj konferenciji u Kanlidzi-istambulskom predgradju 1862. Gradiske. ali je u narodu ostalo vjerovanje. da ce onaj koji je to srusio ostati proklet.

Bastu je imao i u okolini u Bugaru i Zabucju. a obraz je postenom covjeku preci i od samog zivota‖. Zajedno sa Uzicanima u Bosnu je stiglo i nekoliko desetina Cigana iz ovoga grada. Cosic. prestao svaki zivot u grada. Nesto muslimanskih porodica ostalo je u Malom Zvorniku kao porodice: Alic. Brezovo Polje 89. nije lasno bolan. Saracic. u Bos. H. Sta je sve iza Uzicana ostalo. pa su ubrzo doneseni novi zakoni kojima su uvedena ogranicenja. Demirovic. u Srebrenicu: Begic. vodenicu. stoke. odredjene kolicine hrane. Glavni uzrok lezi u tome sto je Soko sa okolnih 11 sela bio nastanjen iskljucivo etnickim Turcima. Saletovic. Prema izvorima ruskih diplomata iz Sarajeva 1862. dok grad Soko nakon rusenja nije vise naseljavan. pa je njihovim iseljavanjem i rusenjem grada koje su izvrsili ruski strucnjaci na zahtjev Srbije. Zakon o dosleljavanju stranaca koji je potpisao knez Mihajlo 1865. Prcic. Sandzaka. Isic. Smedereva. Bijeljinu 23. Ispraznjeni prostori od muslimana postal su veoma primamljivi za Srbe koji su dolazili sa razlicitih strana:Kosova. Sataric. 5 basti. Culumarevic. Neki od vojnika vrijedjali su iseljenike. Cosic. Beslagic. Besirevic.234 clanova. drugi su ih zalili. Suljkic koji pisao o isaljavanju muslimana iz Uzica navodi neke od porodica koje su dosle iz Srbije u Tuzlu:Berbic. Bos. Skiljic. sa ciljem da se ne proredjuje stanovnistvo u neoslobodjenim krajevima. Kukic.godine kao:Prgonjic. jedan vodenicki zakup i 7 placeva. Mandzic. pa je na jednu takvu uvrdu iseljenik Husein beg Kavadarevic rekao ―ako vam je biva car dao da nas sa nasih ognjista krecete. najbolje pokazuje primjer Ibrahima Hadziahmetovica koji je u samom Uzicu imao konak. Mukic. 2 vocnjaka. Hodzic navodi i imena drugih porodica koje su dosle 1881. 6 vocnjaka i 2 vodenicka zakupa. oni i njihovi djedovi. kao besplatno dobijanje zemlje. a u okolnim selima jos 7 caira.godine u krajeve Zvornickog sandzaka dosle su 533 porodice sa oko 1. Imsirevic. oslobodjenje od poreza. nije dao da nas u obraz dirate. Cugurovic. Alibegovic. a S.Jednu takvu kolonu nadgledao je i kapetan Mica. Corica. Samac-Gornju Aziziju 235. svoj zavicaj i svoje ognjiste‖. Sokola. njivu. ne racunajuci posjede u Pozegi. u Gracanicu 14. UBijeljinu su dosle porodice: Berberovic.kuca. Ramic. ali su i oni kasnije protjerani u Bosnu. Dzudzic. Tufekcic i drugi. Hasanovic. Kulenovic. Kolone iseljenika obezbjedjivala je srpska vojska. 2 caira. zemlju i jos jedan vodenicki zakup. koji su takodje protjerani. ostaviti svoju kucu. Bosne I Hercegovine. U Vilovini je imao 2 vocnjaka. u Orajsjer:Kabaklic. Krzevic i drugi. vojne obaveze tokom odredjenog perioda. Sapca. Nakon iseljavanja muslimana iz Beograda i Uzica.godine. dvije kafane. Cosic. sto je izazvalo masovno doseljavanje. itd.Djulbegovic. Sejdic. Buzadzic. ovi gradovi su nastaviuli normalan zivot zahvaljuci ubrzanom naseljavnju Srba. a bilo je i onih koji su pristigli iz drugih krajeva Srbije kao sto su porodice:Beganovic. Djonlic. Zilic. Donju Asiziju-Orasje 132. Maloga Zvornika.iseljavanjem iz Beograda. u Tuzlu je doslo 12 porodica. u Brezovo Polje: Tvice. Loznice. Samac: Fisovic. Tabak. Malagic itd. Begic. Topalovic. Bojadzija. koji je bar prema rijecima zalio iseljavanje muslimana uz komentar ―oni su se ovdje izrodili. . Drljaca. i u Vlasenicu 3 porodice. davao je velike povlastice za doseljenike. i njihovi cukundjedovi. Drinjakovic. Srebrenicu 22.

sa svim onim sto su imali. Istina o ovom dogadjuju iz politickih razloga morala se zataskati i drukcije prikazati‖. Zapisi starog Beogradjanina. bolje receno oduzeto je 5 miliona hektara obrdive zemlje koja je podijeljena doseljenim Srbima . grck rijetko. Oni su poput Hazara. K.000 gradjevinskih objekata (kuca znatskih radnji i slicno). samo kad se ucini spram Turcima. 1953. ―Srbi su bili mnogo zaostaliji cak i od turskog rezima. Srpski knjizevnik Milan Milicevic ce zabiljeziti 1871. Nastalo je je frontalno unistavanje svega onoga sto je podsjecalo na islam i Turke‖. Spram Turaka Srbi su imali osobite pojmove o moralu. nego ono izlazemo sto nam podmiruje trenutni jadni racun‖. Tako su generacije i generacije pogresno uciene o moralu i moralnosti uopste. Jednostavno receno. clanovima iste drzave.1995. otpoceo je i proces promjene zivota. Dimitrijevic koristeci ove zapise u Politici expres pise ― kako smo godinama uceni na pogresnim istorijskim podacima‖. pa i o moralu. otimanje i ubistvo. Svetozar Markovic u svom djelu Srbija na istoku pise. jer je i Njegos u svom Groskom vijencu sponosom pjevao o klanju i ubijanju muslimana. Notre Dame. Srpski narod je isao prosto da istrijebi Turke. itd. u mirno vreme kao i u ratu. tadasnjeg ministra unutrasnjih poslova.000 grla stoke. sto je bilo pogubno za muslimansko stanovnistvo od tada pa sve do dana danasnjeg. nego samo tesko ranjen srpski segrt Sava Petkovic. 31. to se pokazalo docnije u srpskim ustancima. pa navodi primjer Cukur cesme. zivotnih obicaja i ranije stecenih navika.Kradju. Strani zvjestaci su zapisali ―da se turski jezik vise ne cuje nigdje. kao da nikad nisu ni postojali. Tome se ne treba cuditi.12. gdje su Srbi ubijali Turke koji su im se na veru predali. i primitivne brutalnosti‖. Vidi opsirnije Politika expres Beograd. Najbolji primjer predstavlja zbivanje na Cukur cesmi o kojem smo svi ucili kao izuzetno znacajnom istorijskom dogadjaju. na osnovu zapisa svoga oca Nikole. koje on naziva Turcima. a srpski se cisti i ispravlja svaki dan.gdine u svom Dnevniku koji je ostao najvecim dijelom neobjavljen. Savest kao da ih nije ni malo grizla da ucine ma kakvo zlo delo po savremnim nasim pojmovima. pogresno smo uceni o mnogo cemu. samo da se osvete za nasilje koje su Turci vekovima cinili. gdje je uklesan cak i pogresan datum zbivanja. zahvaljuci uvrstavanju Gorskog vijenca u sve nastavne planove i programe.Izgonom muslimana iz Beogradskog pasaluka ostalo je.1994-3. ducani. . Hans Kohen. kao sto pokazuje njegov spomenik u Dobracinoj ulici. Pravi istinu o ovom dogadju objavio je Kosta.godine.01. zatim 100. Hristic. Mnogi strain izvjestaci pisali su ―da je malo koji narod u svijetu imao tako tragicnu sudbinu kao muslimani Srbije. nestali sa cjelokupnom bastinom. nosnja-odijela.godine nije od turskog nizama bio ubijen. ―Ne mogu nasi potomci znati istinu o nama jer je mi ne kazujemo. pa je tako klanje i ubijanje muslimana po njemu najvis moralni cin. ― Znacajan je podatak da 1862. Its History and Ideology. N. posto su bili ljudi patrijarhalne jednostavnosti. Kuce. Sa promjenom stanovnista Srbije. ― Ocedvidno srpski narod nije priznavao nikakva prava Turcima (citaj muslimanima) svojim sugradjanima. Unisteno je. poruseno je 600 vjerskih objekata i opljackano oko 300.godine govoreci o Srbima kaze. sve se to udesava prema onome sto se vidi na Zapadu‖. da zive na srpskoj zemlji. smatrali su kao moralna dela‖.

Kohen se u svom pomenutom djelu nadovezuje na tvrdnju srpskog knjizevnika Milana Milicevica iz 1871. Hrvate. na zadovoljstvo politickog vrha Srbije. Zakljucak Ako se vratimo u sadasnjost. ponovu su primjenjivane 1991. onda je srpska historija takva galerija. i to samo nakon 120. da se prvom mogucom prilikom prikljuci Srbiji. posmatrajuci ga iskljucivo u sklopu stvaranja svojih nacionalnih drzava i oslobidjenju od vjekovne osmansko-turske uprave. koji je od hisorigrafije pravio instrument svoje politike. U pet ratova koje su Srbi vodili u ovom stoljecu ideologija i metode koje su zagovarali njegovi sledbenici Vasa Cubrilovic. makedonska. Duh koji je vladao.godine na isti nacin prema potomcima protjeranih iz Srbije. da se to proteze vec dva stoljeca.Vec tada je nastao izrazi etnicko ciscenje. sto ne krije ni jedan iole ugledniji politicar u RS. a politicari za svoje prljave ciljeve‖. s malo orginala i mnogo kopija. bile su iste. Kohen autor knjige Tajni rat Srbije. iracionalnim nacionalizmom.godine istice da srpski fasizam stariji i od Hitlerovog. propaganda i histrorijska obmana Sarajevo 1996. od potomaka onih koji su pljackali njihove pretke. da su potomci jednom protjeranih iz Srbije. Kozluk. uticao je na historiografiju. Mada su bili malobrojniji u odnosu na muslimansko stanovnistvo. a koji su usavrsili njegovi sledbenici.Makedonce. S. Moljevic i Milorad Ekmecic. 1993. ponovo su opljackani na isti nacin. nije tesko zakljuciti.Foca. pljackanje. istina kao entitet u sastavu BiH. Nevesinje. pa kaze ― ako je historija umjetnicka galerija puna slika. naseljeni u dijelove sjeverene Bosnene:Bos. prisilno isiljevanje. nazovimo je kako god . Prnjavor pa sve do Orahove kod Bosanske Gradiske. sa izuzetkom perioda Milosa Obrenovica.Stvorena je cito etnicka teritorija koja danas nazivamo RS.Ljubinje. crnogorska. silovanje. a sto je podrazumijevalo odstranjivanje muslimana sa prostora njihovih nacionalnih drzava. Brezobo Polje.Bos. kao i dijerlove istocne Bosne I Hercegovine:Visegrd. Trebinje.Bugare. nego ono izlazemo. sto nam podmiruje trenutni racun‖ . Bijeljina.godine koji je jos tada otvoreno kazao da ―ne mogu nasi potomci znati istinu o nama jer je mi ne kazujemo. pod balastom politike i ideologije. Filip Dz. Brod.Bosnjake. Potomci nekad do koze opljackanih. Madjare i Nijemce Vojvodine. bugarska i grcka historijografije. Srpska. puna falsifikata koje je Evropa pa i Amerika dugo vremena prihvacala kao orginalne. masakriranje posebno nozem. Mnogi zapadni ―eksperti‖ za Balkan eksploatisali su ih za svoje titule. Metode primjenjivanje prije u izgonu njihovih predaka. ali sa aspiracijama.godine koje 40 gdoina kasnije oblikova Ilija Garasanin u svom Nacertaniju.160 godinu. imaju jedan poseban odnos prema iseljevanju muslimana sa svojih prostora.Srebrenica i itd. Derventa. pa su historicari kao sto vidimo postajali logisticka podrska nacionalisticke ideologije prozete ksenofobijom. 1992. Brcko. Gdje je kraj ovoj suludoj rasistickoj ili fasistickoj politici. tako da je Srbija pred Prvi balkanski rat bila ociscena od muslimana. Janja. ista sudbina zadesila je i Jevreje. Samac.Filip Dz. klanje. i da su Srbi izvrsili genocide nad nesrpskim stanovnistvom. samo se lista nesrba prosirila na: Albance. Obrazac koji je dao Ilija Garasanin. dozivjeli istu sudbinu svojih predaka. pa i muslimanima uopste na svojim prostorima. svodi se na zlostavljanje. a vlada i danas gotovo isto kao i prije. da korijeni srpskog fasizma pocinju vec 1804. U svim pobunama ili mirnim periodima u proslom stoljecu stradalo je muslimansko i jevrejsko stanovnistvo.

Nikada i nikada. Hrvatske. iseljavanja muslimana iz Srbije. ne smijemo dozvoliti da sudbinu Bosnjaka odredjuju jedan ili dva covjeka. kako da se postavi u odredjenoj situaciji.Prvo navedeno prosirenje srpskog teritorija. Bosnjaci jos uvijek nemaju svoj ―Nacionalni program‖. na svojoj zemlji i u svome dobru.dio Sandzaka i tzv. niti izgon bilo koga iz nacionalnih i vjerskih razloga. jer ce njihov ekonomski razvoj zavisti od volje istocnih i zapadnih susjeda. bolje receno Slavonije i Like. Palili su citava naselja ubijajuci civilno stanovnistvo na najprimitivniji nacin. nozevima. nego za pregovarackim stolovima. i svakako na svoju volju. Bosnjaci jos uvijek ne znaju sta hoce od BiH. i Hrvastke. i od aspiracija nasih istiocnih i zapadnih susjeda. Kakvu je sudbinu Bosnjacima namijenila medjunarodna zajednica. Ivo Banac Rijetko je u svijetu jedan narod uspio da u posljednjih 150 godina prosiri svoj drzavni teritorij i protjera nesrpske narode. poslije Balkanskih ratova 1912. u prvo vrijeme od Turske a po volji zapadnih zemalja a u korist nasih isticnih i zapadnih susjeda. ali sigurno necemo pogrijesiti.hocemo. godine prosirila se teritorijalno na Kosovo. nikakvu otimacinu tudje zemlje i tudjih dobara. Bosnjaci su uvijek bili prodavani od drugih. koristeci velikosrpsku i velikohrvatsku rasisticku politiku. Ono sto ozbiljno zabrinjava kod Bosnjaka je nespremnost da iz nesto ranije i skorasnje proslosti izvuku bilo kakvu pouku. U tijeku prvog Balkanskog rata srpske postrojbe su u tim podrucjima pocinile zlocin genocida nad Albancima. uz podrsku njihovih ratnih saveznika. na kojem je provedena kolonizacija predstavlja pocetak realizacije politickog programa. Takav zlocin nije bio zabiljezen u Europi od Selidbe naroda. da se uradi ―Nacionalni program Bosnjaka‖. ceka ih sigurno sudbina muslimana Srbije. kako Bosnjake zastiti od medjunarodne zajednice. Po svoj prilici njen je cilj nestanak Bosnjaka u BiH. GODINE Pise Dr. koja je obuhvacala Beogradski pasaluk. koji je definiran u "Nacertaniju" iz 1844. i ma kakvih sposobnosti bio on ili bil onii. i prodavat ce zapadne zemlje. najbolje pokazuju primjeri iz ne tako davne proslosti. Interesantno je naglasiti da se taj njihov uspjeh ne temelji na pobjedama u ratu. a kakva je njihova volja. Dakle. Taj Program treba da pruzi odgovor na najaktualnija pitanja. AGRARNA REFORMA I KOLONIZACIJA 1918. u dogovoru sa bosnjackim politicarima. a u korist nasih istiocnih i zapadnih susjeda. Tako ce biti dok Bosnjaci ne izvuku pouke iz nesto ranije i skorasnje proslosti. Uza Srbija. godine. sjekirama i tupim drvenim maljevima.taj ―Nacionalni program Bosnjaka‖ ne bi podrazumijevao. i Bosnjaka sa prostorora danasnje RS. to je prepusteno volji vodje (ili vodjama) ove ili one stranke. koji nisu dorasli da predstavljaju Bosnjake. pa je doslo do masovnog iseljavanja. a na stetu Bosnjaka. na kome nece moci opstati iz ekonosmskih razloga. Kako sada stavri stoje. Ako to Bosnjaci ne urade. a ne znaju. ili u najboljem slucaju sabijanje Bosnjaka na jedan mali prostor u centralnim dijelovima Bosne. Bosnjacima i Makedoncima. kako bi Bosnjaci opstali kao narod. sto je uvjetovalo izmjenu demografske strukture i provodjenje srpske kolonizacije na oteta imanja prognanika. jer nisu okupili najumnije ljude medju Bosnjacima. Ilije . i ne naprave ―Bosnjacki nacionalni program‖ koga treba da sprovodi svaki politicar koji zastupa interese Bosnjaka. koja ima podrsku medjunarodne zajednice. kao sto su to postigli Srbi. jugoslavensku Makedoniju.Progon nesrpskog stanovnistva nastavio se poslije uspostave srpske vlasti. da svaki bosnjacki politicar u svako vrijeme zna. a sad nas prodaju. bez obzira ko je on ( ko su oni). i 1913.

sjeverne Albanije. stoljeca. Hrvatske krajine. prodor na zapad preko Drine. Poceo je proces masovnog osiromasenja bosnjackog naroda i egzodus u Tursku. Prema tom popisu Bosnjaci-muslimani su imali 91. kao i Memoranduma SANU od 1986. bosnjacki narod je dosao u podredjeni polozaj. godine polazi od obnove Dusanova carstva iz XIV. i 1919. godine. provedenog 1910. Hrvata i Slovenaca. godine. Srijema. koja nije nikada u cijelosti isplacena. Zbog toga taj program nije publiciran sve do 1906. godine Radi boljeg uvida u stanje vlasnistva nad zemljisnim posjedom prije agrarne reforme 1918. Mi cemo se u nasem razmatranju osvrnuti na neke aspekte agrarne reforme i kolonizacije 1918.Garasanina. Hrvati katolici 2. U "Nacertaniju" je navedeno u kojim zemljama Srbija treba organizirati promidzbeni i obavjestajni rad. te da ce nastaviti borbu za preuzimanje prevlasti na balkanskim prostorima. Srpska ideologija osvajanja teritorija Srpski nacionalni program u "Nacertaniju" 1844. To im je bila nagrada za to sto . Srbije i Crne Gore. bez sredstava za zivot. Otetu zemlju bosnjackih obitelji dobile su srpska domacinstva iz Bosne i Hercegovine. gdje je ona na najdrasticniji nacin provedena. uz odredjene promjene koje su bile posljedica politickih dogadjanja sredinom proslog stoljeca. godine u Austro-Ugarskoj. jer je dobio status vjerske manjine. vec i svih velikosrpskih programa do onih genocidnih cetnickih Stevana Moljevica i Draze Mihailovica. pa mu je oduzeta politicka i kulturna autonomija. velikosrpska hegemonisticka politika zadnjih 150 godina nije se u biti promijenila. uz simbolicnu naknadu. Crne Gore. koristit cemo se posljednjim popisom zemljisnog posjeda i stanovnistva po vjerskoj pripadnosti.3 posto zemljisnog posjeda. Promjene vlasnistva nad zemljisnim posjedom 1918. Prema tome. U zemljisnje knjige upisali su se kao vlasnici koji nista nisu platili za dobiveni posjed. Nacionalnim programom se predvidja prikljucenje Bosne i Hercegovine.1 posto. godine na perfidan nacin proveden je genocid nad Bosnjacima oduzimanjem zemljisnog posjeda. godine u Bosni i Hercegovini. Nekim obiteljima su cak uzeli gospodarske zgrade i okucnice. Bugarske. godine. progon i unistvanje nesrpskih naroda radi stvaranja Velike Srbije i to da "svi Srbi zive u jednoj drzavi". Kasnije "Nacertanije" ce postati srpska ideologija ne samo dinastije Obrenovica i Karadjordjevica. jer joj je osnovni cilj osvajanje teritorija. U stvari "Nacertanije" je postalo sinonim za velikosrpski hegemonizam u odnosu na susjedne narode. Prvi put se u srpski nacionalni teritorij ukljucuju podrucja bosansko-hercegovacka i vojvodjanska. Preko noci su mnoge obitelji bogatasa zemljoposjednika postale socijalni problemi. radi pripreme pripajanja tih zemalja svojoj drzavi.6 posto i "ostali" 0. Prvom agrarnom reformom od 1918. Da bi proveli programsku politiku vode ratove i provode agrarne reforme na osvojenim podrucjima radi kolonizacije srpskog stanovnistva. U tom nacionalnom programu polazi se od cinjenice da se Srbi ne mogu zadovoljiti dobicima iz Prvog i Drugog srpskog ustanka. Srbi pravoslavci 6. Zbog toga se vrsi promjena etnicke strukture kolonizacijom osvojenih teritorija. koja nisu bila obuhvacena Dusanovim carstvom.0 posto. Poslije uspostave Kraljevine Srba. i 1919. Banata i Backe.

305 hektara poljoprivrednom i sumskog zemljista. Primijenjena je na veleposjednike i oduzeto im je relativno manje zemljista. Ostrica agrarne reforme 1918.603.jedan narod jedne religije u jednoj drzavi.981 hekatara zemljista. Njima je oduzeto ukupno 231. Omjer genocida nad Bosnjacima mozemo ilustrirati pokazateljima o promjeni vlasnicke strukture zemljisnog posjeda. Bosne i Hercegovine.098 hektara zemljista. i 1919.518 srpskoj obitelji. a narocito "solunasi". godine najvise je bila usmjerena protiv pripadnika islamske vjeroispovijedi. Primjenivsi usvojenu metodologiju da obitelj ima prosjecno cetiri clana. i 1919. godine provedena je u znatno blazem obliku u Hrvatskoj i Sloveniji. Proces iseljavanja i sa tog podrucja je nastavljen u Turskoj. Albanci. Like. koje je podijeljeno na 316. i 1919. To je bio politicki koncipiran plan srpske teritorijalne ekspanzije u poslijeratnim uvjetima.175. Tako je na tom podrucju skoro 1.924. onda proizlazi da je skoro jedan milijun stanovnika srpske nacionalnosti postao vlasnikom i posjednikom zemljista i znatno se obogatio. sto je dokaz povlastenog polozaja srpskih veleposjednika u Kraljevini Srba. u skladu nacertanijevskog programa. pretezito. Primjenom navedene metodologije da je svaka obitelj u prosjeku imala cetiri clana. Glavno je bilo provesti nasilno izmjenu demografske strukture. koji je oduzet prvom agrarnom reformom 1918. S povijesnog gledista. Najveci stradalnici bili su pripadnici islamske vjeroispovijedi Bosnjaci. I 1919. Hrvata i Slovenaca. paralelno s kolonizacijom srpskog stanovnistva. i 1919. Turci . medju kojima su bili i naseljenici. Naime. oduzeto je ukupno 1. srpske obitelji. godine. cime se je znatno izmijenila vlasnicka i etnicka struktura stanovnistva. agrarna reforma je doprinijela najvecoj kolonizaciji srpskog naroda u prostore preko Drine u Kraljevini Srba.286. Agrarna reforma 1918. godine jedino nije provedena u Srbiji. Imamo li u vidu da je svaka obitelj imala u prosjeku po cetiri clana. cija je sintagma .200. koje su pretezito kolonizirane iz pasivnih krajeva. na Kosovu i Metohiji. a da za nju nisu nista platili.000 clanova obitelji dobilo zemlju u vlasnistvo i posjed. U Kraljevini Srba. proizlazi da je skoro 200 tisuca clanova srpskih obitelji dobilo zemlju. Zbog toga je agrarna reforma na genocidan nacin provedena i nad zemljoposjednicima muslimanima koji su zivjeli u Makedoniji. te Sandzaku i Crnoj Gori. To iznosi 406. banaka i drugih institucija oduzeto je 110. Hrvata i Slovenaca 1. Hrvata i Slovenaca.922 hektara zemljista. Iz navedene analize vidi se da je prvom agrarnom reformom od 1918. koji su dodijeljeniu vlasnistvo 48. u granicama bivseg Beogradskog pasaluka do 1912. Banije i Korduna. u odnosu na podrucja u kojima su zivjeli muslimani.227 hektara poljoprivrednog i sumskog zemljista. sto prema statistickim pokazateljima predstavlja oko 1/4 od ukupno oduzete zemlje u drzavi.307 hektara zemljista i podijeljeno na 614. Od akcionarskih drustava. godine.pripadaju povlastenoj naciji.000 clanova obitelji dobilo uvlasnistvo i posjed zemlju. radi ponovnog ozivljavanja svetosavske ideologije. koja se treba u povoljnom povijesnom momentu prikljuciti Velikoj Srbiji.762 srpske obitelji. proizlazi da je oko 2.450. Hrvata i Slovenaca agrarna reforma 1918. Dalmacije. kolonizatori izvan Bosne i Hercegovine.267 srpskih obitelji. srpskom kolonizacijom. Prema tome. pod svaku cijenu se nastoji prikazati Bosnu i Hercegovinu kao srpsku zemlju. i 1919. godine je dodijeljena 249.godine oduzeto bivsim zemljoposjednicima u Kraljevini Srba. iz Crne Gore. Bosnjacima-muslimanima oduzeto je ukupno 1. Cjelokupna zemlja oduzeta po prvoj agrarnoj reformi 1918.

godine nijedna srpska obitelj nije bila vlasnik zemljisnog posjeda u Lijevce polju kraj Banjaluke. godine intenzivira se naseljavanje i kolonizacija srpskog stanovnistva u opcini Banja Luka.78 posto. Bosnjaci muslimani su bili apsolutna vecina stanovnistva od 67. u okolici Banjaluke bilo je dvanaest naselja s etnicki cistom hrvatskom vecinom. U tijeku srpske agresije. godine. 1991. Kako je registrirala statistika prigodom popisa stanovnistva.3 posto. kojom je na temelju diskriminatorskog zakona oduzeta zemlja Bosnjacima. Poslije je doslo do naglog smanjenja broja Hrvata u ukupnoj populaciji. godine njihov se postotak neprekidno smanjivao. Banjaluka nije srpski grad Pred kraj agrarne reforme 1918. godine. Doslo je do nagle promjene demografske i vlasnicke strukture u Kraljevini Srba. Povijest se na jedan nacin ponavlja. godine iznosio 49.34 posto. godini. od kojih su vise tisuca vlasnika zemljisnog posjeda ubili srpski teroristi prigodom "marsa smrti".26 posto. koji su pretezito iz Srbije i Crne Gore. od porucnika do generala. kako tvrdi ratni zlocinac Radovan Karadzic. koristene su i teroristicke metode.i Makedonci. te je danas pao na 19. jer od ukupno oduzetog zemljista po agrarnoj reformi bilo je 3/4 otetog iz njihovog posjeda ivlasnistva. godine kada dostize 34. pa je njihov udio pao na 10. te 1931. Pravoslavno stanovnistvo obuhvaca Srbe i Crnogorce. kada su u najvecem broju dobili posao i novosagradjene stanove. bilo 19. Duga kolona stradalnika isla je pjesice do zbirnih logora na Kosovu i Sandzaku. Tada su Bosnjaci izgubili zemljisni posjed u opcini Banjaluka na najbrutalniji nacin. i 1919. prema vjerskoj pripadnosti u gradu Banjaluci.52 posto. godine. za vrijeme Austro-Ugarske. godine. Broj Hrvata katolika u 1879. a preostali dio civilnog stanovnistva su protjerali sa stoljetnih ognjista. stoljecu. godine pa sve do 1991. ali iz njih su u srpskoj . do danas. kao poznati "mars smrti" u 1919. od 1992. Srpske obitelji. godini na Bosnjake iz Lijevce polja kraj Banjaluke. godine. Od tada se njihov udio u ukupnoj populaciji povecava. Iz navedenih pokazatelja moze se zakljuciti da Banjaluka nije povijesni srpski grad. odakle su prebaceni u Tursku i naseljeni u Anadoliji. Radi ilustracije navode se statisticki pokazatelji da do 1878.71 % a od 1895. genocidom. godini iznosio je 10. godine.80 posto. a intenzivniji porast nastaje 1948. kada su Srbi oteli zemlju od Bosnjaka. Uz to povecanju udjela srpskog stanovnistva u gradu Banjaluci doprinio je korpus JNA od 25 tisuca vojnika i 700 casnika. bezemljasi i solunasi su se naselili u kuce i zaposjeli otetu zemlju Bosnjaka. Hrvata i Slovenaca. godine narastao na 29. 1879. kada je iznosio 28. Prema prvom popisu stanovnistva u Bosni i Hercegovini.35 posto. Na plodnim ravnicarskim podrucjima Lijevce polja zivjelo je pedeset tisuca Bosnjaka. godine iznosi 30. Povijesno. i 1919.97 posto u 1991. da bi 1991. Na toj razini se zadrzao sve do 1953. srpski agresor provodi genocid na Hrvatima i Bosnjacima u gradu Banjaluci. i 1919. 1879. Nagli porast srpskog stanovnistva nastaje poslije provedene agrarne reforme 1918. da bi se postupno povecavao te 1931. godine. i nakon katastrofalnog potresa 1969. jer se srpsko stanovnistvo u taj grad pocelo naseljavati u XIX. Tek poslije agrarne reforme 1918. pa ih je prilikom popisa.53 posto.

5 milijuna dinara. Stjepan Radic od posljedica teskog ranjavanja umro 6.5 posto. ili 49 posto. godine i trebala je trajati do 1971. medjunarodna diplomacija je prihvatila prijedlog o obustavi vojne aktivnosti i mirnog rjesavanja statusa grada Banjaluke putem pregovora. i 1913. pa je dr. isplacenesu samo cetiri u iznosu 139. ili manje od 1/4. Poslije je odluceno da se Bosnjaci muslimani obestete za oduzeta imanja. niti se je pravno valjano mogla prenijeti na njihove potomke. a zemljisna dokumentacija oprovodjenoj agrarnoj reformi sacuvana je u Arhivu grada Sarajeva i Becu. kojom je nasilno oduzeta muslimanska zemlja (od aga i begova). Stjepan Radic u svojim govorima i napisima odupiruci se hegemoniji.6 posto. naknada za otetu begovsku zemlju planirana je iskljucivo u obveznicama. i 1919.5 milijuna dinara. godine. poceo se primjenjivati nacertanijevski . s rokom isplate od 50 godina. Iz navedenih pokazatelja jasno se vidi da oduzeta zemlja bivsim zemljoposjednicima (agama i begovima) nije nikada u cijelosti placena. Buduci je povijesno Banjaluka bosnjacki grad. odnosno 21. Isplata je vrsena dva puta godisnje pocevsi od 1923. Za razliku od obestecenja vlasnika za aginsku zemlju. Radi toga.2 milijuna dinara ili 32. pa traje skoro 80 godina. nije isplaceno 510.5 posto. Bosnjacima muslimanima je isplacivana naknada za oduzeto zemljiste po dva osnova. Simbolicna naknada za otetu zemlju Zastupnik u Saboru ' parlamentu . Ivana Pernara i Ivana Grandju. godine Srbi nisu u gradu Banjaluci cinili apsolutnu vecinu stanovnistva. ili 78. pa nije mogla postati vlasnistvo Srba. ali sve do 1992. Do pocetka Drugog svjetskog rata bivsi vlasnici su naplatili za aginsku zemlju 125 milijuna dinara u gotovini. Od ukupno predvidjenih 650 milijuna dinara u 36 polugodisnjih rata. a otalo nenaplaceno 83. Prema tome.agresiji protjerani skoro svi Hrvati.8 milijuna dinara. sto novcano izrazeno iznosi 46. Prema misljenju pravnih eksperata pravo na neisplacenu zemlju nikada ne zastarjeva. izmedju ostalog kritizirao je i nacin sprovodjenja agrarne reforme 1918. Doneseni su zakoni o financijskoj likvidaciji odstete za oduzeto zemljiste poslije 1928. legalna vlada u Sarajevu opravdano trazi da se izvrsi njegova demilitarizacija i da mirnim putem dodje pod kontrolu organa Federacije Bosne i Hercegovine. Zemljiste je tada procijenjeno za 60 posto manje od stvarne trzisne vrijednosti. Hrvata i Slovenaca (SHS). a u obveznicama 36 posto. a isplata se je vrsila u gotovom novcu i obveznicama na rok od 50 godina sa cetiri posto kamata godisnje. za aginsku zemlju (s kmetovskim odnosima) i begovsku zemlju (s najamnim odnosima). Sazetak Nakon Balkanskih ratova 1912. Ukupno je naplaceno 171 milijun dinara ili 67. kolovoza 1928.4 posto.godine. a njihove kuce i zemljiste zaposjele su srpske obitelji. Proces nasilne promjene demografske strukture i zemljisnog vlasnistva vrsi se sistematski od uspostave Kraljevine Srba.Narodnoj skupstini Kraljevine SHS dr. koji se sada nalazi pod okupacijom srpskog agresora. ubivsi Pavla Radica i Djuru Basarickog i ranivsi Stjepana Radica. godine s kojima se pocinje regulirati isplata zemljista. Zbog toga je radikalski zastupnik Punisa Racic izvrsio zlocin pucajuci u hrvatske zastupnike u njihovim zastupnickim klupama.godine. pa je drzava priznala da je bilo "nepravilnosti" u provodjenju agrarne reforme.

Opsirnije svako moze porcitati u knjizi V.Stvoriti neposredne zajednicke granice izmedju Srbije I C. Na pripadnike islamske vjeroispovijedi otpada 3/4 od ukupnog zemljista. kao Trs. Hrvata i Slovenaca pa i onima koji suzivjeli u Makedoniji.Gore. godine. ali samo brojcano.Gore. od kojih je oduzeto 1. sto je ispod 1/4 ukupnog zemljista. komandantu limskih cetnickih odreda jugoslavenske vojske. a narocito po Srbe najopasnije-muslimane. Medju prvim zakonskim aktima nove drzave bila je Agrarna reforma 1918. 5. obitelji. Gorica. koje je oduzeto agrarnom reformom od 1918. Draza Mihajlovic je u stvaranju homogene Velike Srbije vidio najvecu zapreku u bosnjackom narodu i Bosnjacima Sandzaka. Hrvata i Slovenaca. komandantu cetnickihj odreda vojske u Crnoj.Backe.981 hektar zemljista. kada je stvorena Kraljevina Srba.Stvoriti veliku Jugoslaviju i u njoj Veliku Srbiju. sto ih je dovelo u tezak ekonomski polozaj i prisililo na iseljavanje u Tursku. 3. Gorazda.450. kolonizacijom srpskog stanovnistva na osvojenim teritorijama Kosova. 1918. prema primijenjenoj metodologiji u analizi proizlazi da je blizu 2. kao iizmedju Srbije i BiH. ciscenje Sandzaka od muslimanskog zivlja. etnicki cistu. te BiH od muslimana i hrvatskog . 2. dijela Sandzaka i tzv. Muslimani su strahovito stradali od cetnickih masovnih genocidnih pokolja.Borba za ukljucivanje u nas drzavni zivot i svih jos neoslobodjenih slovenackih teritorija pod Italijom i Njemckom.Petar II. Foce itd. Iz tog razloga ovdje cu prezentirati samo Instrukcije Draze Mihajlovica. godine. nad zemljoposjednicima Bosnjacima muslimanima.Borba za slobodu cjelokupnog srpskog naroda pod skriptom N. Vojvodini i Sloveniji agrarna reforma primijenjena na krupne zemljoposjednike. pa je time izvrsena prva kolonizacija srpskog stanovnistva. i 1919. 4. pa je zato u instrukcijama cetnickim komandantima Djordju Lasicu. kao I dijelovi bugarske I Sjeverne Albanije s Skadrom.J. pa im je oduzeto 406. te je podijeljeno na 316.603. Iz prezentiranog razmatranja se vidi da je u Hrvatskoj (Dalmacija. Taj proces kolonizacije srpskog stanovnistva preko Drine intenziviran je poslije Prvog svjetskog rata.Gori i kapetanu Pavlu Djurisicu.924. sa vlastitim potpisom istakao ciljeve borbe: 1.Ciscenje drzavne teritorije od svih narodnih manjina i nacionalnih elemenata.000 clanova obitelji dobilo u vlasnistvo i posjed obradivo i sumsko zemljiste.286.307 hektara zemljista i podijeljeno na 614. te Sandzaku i Crnoj Gori. Na taj nacin. Dedijera ciji sam naslov naveo.227 hektara poljoprivrednog i sumskog zemljista kasnije podijeljenog na 249. O zlocinima cetnika Draze Mihalovica i njegovih komandanata po BiH naopsirnije je pisao Vladimir Dedijer u svojoj knjizi "Genocid nad muslimanima u Drugom svjetskom ratu". radi kolonizacije i promjene demografske i vlasnicke strukture stanovnistva. s cime je izmijenjena demografska i vlasnicka struktura nad zemljistem u prvoj Jugoslaviji. C.V. Ukupno je agrarnom reformom oduzeto 1. Istra i Koruska.Srema. BiH. jugoslavenske Makedonije. Kosovu i Metohiji. godine.762 srpske obitelji. i neke brojcane podatke o stradanju muslimana:Visegrada. a ogroman procenat ih je protjeran sa svojih ognjista. u granicama Srbije.nacionalni program velikosrpskog hegemonizma. Na isti nacin postupljeno je prema muslimanima zemljoposjednicima u ostalim dijelovima Kraljevine Srba. pretezito srpske. Slavonija).518 srpskih obitelji. Ona je najdrasticnije provedena u Bosni i Hercegovini.

Uz mene. Sjenica i Pestar da se ociste od muslimanskog i hrvatskog zivlja. U svakom slucaju obezbijediti C. dok su oni.Osiguranje jednog takvog politickog tijela koje ce voditi drzavni brod smjerom opstih narodnih teznji i interesa.Gori u datom trenutku Draza Mihajlovic dosloce kaze: 1. sto zena. sto djece i staraca. Jednim dijelom snaga djelovati ka jugu u cilju zauzimanja Skadra. ona je odgovorila da ih je bilo preko 6 stotina.zivlja. bila je jos ziva i jedna zena.Ciljevi su ogromni i zato je borba toliko zahvalnija za one koji se bore za njihovo ostvarenje. nase komsije Srbi. Jama je od nas bila udaljena oko 100 metara i nalzila se iza jednog omanjeg brezuljka. koja je bila povoljna za njihovu zlocinacku namjenu. Nas su malo dalje od jame zadrzali dok sa puskama okrenutim prema nama pazili da neko ne bi pobjegao. Osjecala sam pored straha i veliki bol u lopatici.Kazniti sve one koji su krivi za nasu aprilsku katastrofu. Kada sam pala u jamu potres me je osvijestio. . nacionalno ispravne i postene porodice. Odvodili su nas grupu po grupu tako da mi koji smo ostali nismo mogli vidjeti kako ih bacaju u jamu. sa zadatkom da se na tom pravcu ociste teritorije nastanjene Arnautima. Najzad im je poslo za rukom i nasli su jamu. te nas opet odatle vratili govoreci da ce nas vratiti kuci. vidi se iz svjedocenja "Hadzere Bijedic-Catovic". Ona je mnogo jaukala i previjala se od bolova zadobijenih pri padu. 6. Samo u istocnoj Bosni. 2. Nasla sam prilicno mnogo hrane i kod drugih koji su bili mrtvi. 8. jednim starcem i dvoje nejake djece. Ja sam prezivjela hraneci se hljebom koji sam imala uza se.U krajevima ociscenim od narodnih manjina i nacionalnih elemenata izvrsiti naseljavanje Crnogoraca. koja je bila noseca.Dijelom snaga dejstvovati pravcem ka Metohiji. u koju ce nas moci baciti. kao i da se presretnu oni koji ce biti prognani sa Pestara i Sandzaka. Spasili su me seljaci iz Nevesinja. Najzad je dosao red i na mene. 3. ubijeno je preko 18 hiljada Bosnjaka." (Izvod iz fonda arhive Gazi Husrev-begove biblioteke u Sarajevu A-3769. Umrla je slijedeci dan. Godine. Do januara 1942. pravcem Bijelo Polje. a prije toga sam imala 70 kg. O kakvim se zlocinima radi. u periodu od augusta 1941.Goru od upada arnautskih elemenata iz Albanije. 7. tj. jer sam prilikom pada iscasila ruku u lopatici.Kazniti sve ustase i muslimane koji su u tragicnim danima nemilosrdno unistavali nas narod. ja sam se od straha onesvijestila. istocnoj Hercegovini i zapadnom Sandzaku. 9.Jednim dijelom snaga dejstvovati sa doline Lima. a ja sam se odmah pomnakla u stranu. Ona kaze: "Kada su nas cetnici uhvatili. Godine. Kada sam izasla iz jame nisam tezila vise od oko tridesetak kilograma. Str. u stvari. Poveli su nas prema Nevesinju. trazili jamu. " Na pitanje 'Je li vas koliko bilo'.Dijelom snaga iz podrucja Niksica dejstvovati u pravcu Juznog primorja ka Dubrovniku sa zadatkom da se ovi oslobode. da na mene ne bi pali oni sto si ih poslije bacali. Cim sam prisla jami i vidjela sta me ceka. rekli su nam da nas vode u Stolac. Zlocin I genocid Najmasovnije zlocine genocida nad Bosnjacima cetnici su izvrsili u istocnoj Bosni. Poveli su me sa jednom zenom. Govoreci o upotrebi cetnickih odreda u C. 10. bacene u jamu Cavkaricu u septembru 1941. a u obzir dolaze siromasne.

Srbi su svoja klanja Bosnjaka u najvecoj mjeri izvrsili na mostovima Foce (8 hiljada zaklanih u februaru 1941.). jer je svjesni sprski narod jos davno sve to zbrisao sa zemlje zive. U izvjestaju kotarske ispostave Gorazde pise: "Na most su dovodili cijele grupe ljudi od 300 osoba pa i vise. a na relaciji Foca-Ustipraca Drina je progutala oko 20 hiljada Bosnjaka-muslimana. Milos Jovanovic. te Gorazda i Visegrada.godine). ti nasi susjedi pokrstiuli su oko 80 muslimana iz naseg sela. pozivajuci sve muslimane sela Potpec da se pokrste. 1991.Cekica "Genocid nad Bosnjacima u II Svj. ni jednog siljka (nisana-nadgrobnog spomenika). pise komandantu Zenickog cetnickog odreda Golubu Mitrovicu: "Sjetite se velike borbe za oslobodjenje pod vodstvom velikog Karadzordza. a pored dzamija su muslimani vrsili svoja smrdljiva pranja. Na stotine hiljada muslimana je bilo tada preplavilo i nasu domovinu. prica: "Cetnici Milan . sposoban za velika djela balkanskog i svjetskog rata za oslobodjenje svih srpskih zemalja. Korijen hrvatsko-srpskog genocida u istrebljenju Bosnjaka-muslimana lezi u tradiciji balkanskih vlastodrzackih krugova da tim putem stvaraju etnicki ciste teritorije.20/21). te je srpski narod ostao cist. Teskoce prilikom razumjevanja teksta su mozda zato sto je tekst pisan staromodnim srpskim jezikom iz tog doba." Niko medjutim ne cita tekst koji je predstavljen u samom Letopisu Matice Srpske. Nijedan musliman nece moci medju nama ostati. nalazimo u raznim dokumentima. Spomenuti cetnici su najprije izdali proglas. Acim. Dr. a prodjite danas kroz Srbiju necete nigdje naci niti jednog muslimana. izdavac MAG. To je najbolji dokaz i jamstvo da cemo uspjeti u ovoj danas svjetskoj borbi i da cemo istrijebiti sve muslimane iz nasih krajeva. Samo na tri mosta u Gorazdu poklano je preko 7 hiljada Bosnjaka. dok ce svi koji to odbiju biti poklani ili protjerani. Strsile su muslimanske munare. Tada bi na jednoj strani mosta donijeli harmonike i svirali a na drugoj bi postavili motor. komandant Ozrenskog cetnickog korpusa 13." (Iz knjige prof. korespondencijama . Tako Devla Hadzimusic. kao i sad u srpskoj Bosni i Hercegovini.) U kojoj mjeri se srpski nacionalizam bio infciran mrznjom prema muslimanima. Poseban vid zlocina nad Bosnjacima bilo je pokrstavanje. a isto tako dosljedno i potpuno unisten je i posljednji trag mrskog muslimana. dakle 1825 godine a mozda zato sto je pisan cirlicom. o cemu ima veliki broj dokaza. necete naci cak ni njihovog groba. Rata". Srbija je bila puna Turaka (muslimana) u Beogradu i ostalim srpskim varosima. naglasivsi pri tome da ce svi oni koji se prekrste uzivati sve povlastice i da ce biti spaseni." (Izvod iz knjige Muhameda Hadzijahica "Posebnost BiH i stradanje Muslimana". Posto neki ocigledno imaju problema sa razumjevanjem teksta evo da im pomognem. Medju njima je bilo najvise zena i djece. te bi ga upalili i dodali puni gas da bi prigusili vrisak nesretnih zrtava koje bi za to vrijeme klali i mucili na najsvirepiji nacin.februara 1943. a bio je i jedan starac Hasan Kovac. S. Ljubo i Milovan Perisic iz Potpeci. kci Muratova iz Potpeci. Sarajevo 1996. Dakle ovo je prevod na moderan srpski jezik II Sloveno-Serbsko koljeno . Godine. opcina Dragacevo kod Foce.

Dalmatini Za neke diskutante je ovo dokaz da 1825 godine pisac doticnog clanka iz Letopisa Matice Srpake smatra sve Bosljake posebnim narodom samo podjeljenim u tri vjere. dakle svega 1238 000. Vrbasa.Ovom koljenu pripadaju 1. Slavonci. izmedju Timoka. Dakle Bugari su kulturloski Slaveno-Serbsko koljeno ali ne i porijeklom jer nisu slovenski narod. Pod brojem 2 se navode Serbi i po opisu gdje oni zive i gde su se preselili krajem 17 vijeka (velike seobe Srba pod Carnojevicima) vidi se da se radi o Srbima iz Srbije dakle geografski pojam. Oni se zlonamjerno i Raci (Rasljani) nazivaju od stranaca. Na slijedecoj stranici su vjerovatno 5. U Serfvilajetu ima 900 000 Srba. ili su katolici ili pravoslavni. 2. Balkan Gore i Srbije. Srema. Krenuli su od Volge 679 godine i dosli ovamo i tu naseljena slovenska plemena pokorili ali se sa njima sjedinise primivsi slavenski jezik i slavenske obicaje. svi su istocne pravoslavne crkve. Serbi su najprije u kraljevstvu Srbskom (sadasnjoj provinciji Turskoj Serf-Vilajet) s obje strane Morave. Dalmati predstavljaju takodje Slaveno-Serbsko koljeno po geografskoj odrednici ili mozda neko od diskutanata misli da su Slavonci i Dalmati posebni narodi kao sto uostalom hoce i Bosljake da predstave. Dalmacije. Prvo se navode Bugari za koje se jasno kaze da nisu cak ni Sloveni nego da su sjedinili sa Slovenima prilikom dolaska na Balkan poprimivsi njihov jezik i obicaje. Slavoniju i juznu Madjarsku presli i tu se naselili. Cernogorci (Montenegri) nazivaju se slovenski stanovnici planina Crnogorskih u Turskoj Albaniji koja se od primorja Antivarskog i Bosne proteze. Bosljaci zive izmedju Drine. Bugari u starom kraljevstvu Bugarskoj a sada u takozvanoj proviciju Sofija Vilajet. 4. . Bugara ima oko 500 000 od kojih su 450 000 pravoslavne vjeroispovjesti a ostali su katolici. Posto ja mislim da logika tim diskutantima zakazuje hocu samo da pojasnim sta sj mislio pisac ovoga teksta iz Letopisa Matice Srpske saopstiti svojim citaocima. Srema. (izraz Srbijanci Ausrtougarska jos nije izmislila) Ostale kategorije Bosljaci. Ima ih preko 55000 ljudi koji su bez iznimka pravoslavnog vapitanja crkve sinovi. S njima upravlja Episkop Mitropolit Petar Petrovic. neka je cast Srbima koji zive oko rijeke Rasce koja je nekad cijelu zemlju srpsku na Srbiju i Rasku dijelila. Slavonci 6. Od Turaka nikad pokoreni nisu bili i dan danasnji su slobodni i nezavisni. Save. u Madjarskoj ukljucujuci i Slavoniju 338 000. 3. Crnog Mora. broje 450 000. Crnogorci. izmedju Dunava. Save i Dunava obitavali. poslije su narocito koncem 17 vijeka u Austriju. ispovjedaju ili islam.

Srpsku. ментора и учитеља о католичким напорима да обезличе његове напоре. Познао сам и на многе овђе да овако суде. и падоше пред манастир Петра Светога. дружина око Гаја и Штросмајера (Њемца и србомрза срцем и душом и папиног личног повјереника) и јавно (мађарони и германофили) блатили научну истину коју је износио Вук. 8-) Нијесу никог од ових ни питали. Један носи златну круну Цара Душана. али не вјерујем да ће далматински списатељи оно име одобрити. који ми се вазда противио да нијесмо Србљи него Илири и Словинци. Краљ Никола. закукњаше све планине. кад је ове речи изреко. одбранићу српски народ сабљом Милоша. а нарочито они књижевници који су тајно (као нпр. Ишетао црногорске земље господар. а нарочито што је својим радом на територијама на којима су живјели Срби под . Полетела два сокола право са неба. а још љепши посао за њега одабрали. Medjtim i Bosljaci i Cernogorci su pripadnici Srpske Pravoslavne Crkve kao i Srbi iz Srbije. Балшића и Црнојевића не потписа као Србин ? Чудо да је Балша III (који није имао потомства) тестаментом своју земљу оставио свом ујаку. Како они тамо." Овдје се јасно види да је Вук Поповић добронамјерно упозоравао свог пријатеља. знаном као Цетињски манастир. мајку му ? 8) Што ти је вељесрпска хегемонистичка политика. која се простирала скоро све до данашњег Даниловграда. који се чува у Цетињском манастиру. готово ненормално оно што пише у тестаменту Ивана Црнојевића. По том документу. него још наће се увријеђени и на пољу књижевном зваће вас за ово на мегдан. Сјединићу српске земље круном Душана. И шта велиш ? Нико се од Војислављевића. чу се далеко. Погоди којем ? Такође је јако занимљиво. Кад си већ поменуо Петра II Петровића-Његоша и Петровиће-Његоше уопште. други носи притку сабљу храброг Милоша. Име сте му лијепо нађели. Србину. Сјединићу српске земље круном Душана. U pravoslavnoj crkvi svaki narod ima svoju autokefalnu crkvu. Isto vazi i za Cernogorce. ДА ИМАМ ПРАВО И ДА ВИ МНОГО СВИЈЕСНО РАСУЂУЈЕТЕ И ДОКАЗУЈЕТЕ СВРХУ ЈЕЗИКА И НАРОДА НАШЕГ. Grcku Pravoslavnu Crkvu itd. читаво Цетињско поље и читав град припадају као метох манастиру Рождества Пресвете Богородице на Цетињу. Један најпаметнији Бокељ. ОДОБРИО МИ ЈЕ ТЕК ОНОМАДНЕ. ПОШТО ЈЕ У "КОВЧЕЖИЋУ" ИСТОРИЈУ О СРБИМА ПРОЧИТАО. Rusku. Tako imamo Bugarsku. Da su Bosljaci poseban narod onda bi pravoslavni Bosljaci imali i svoju autokefalnu Bosljacku Pravoslavnu Crkvu. односно Источне Херцеговине.Jos jedna napomena. одбранићу српски народ сабљом Милоша. соколи му предадоше тај са неба дар. Нијесу имали појма да је то све некад било дукљанско/зетско/црногорско. јер их на тим територијама нијесу ни нашли. реци ми како су се они презивали кад су кренули испод планине Његош ка Цетињском пољу ? ""Ковчежић" свак радо купује и пофаљује. Баш чудно. Србе ијекавце је "измислио" Србин ијекавац из старе. латинин.

Katoliĉki sveštenik Mate je u jednom danu zaklao 1360 Srba!!!! Врх Католичке цркве заобилази Јасеновац Одржана комеморација поводом годишњице пробоја заточеника из тог усташког концлогора у којем је вршен геноцид над Србима. Поздрављајући учеснике комеморације у име преживелих логораша Иван Фумић је напоменуо да је Јасеновац највећи и најстрашнији од укупно 82 усташка логора из Другог светског рата. јер у том тренутку нијесу били спремни да одговарају за себе и своје поступке. jula 2002. а на комеморацији су изостали једино представници Јевреја пошто је у току њихов свети празник Песах када не посећују гробља. Јеврејима и Ромима Под великим бетонским цветом који се издиже из равнице крај Саве у Јасеновцу (рад вајара Богдана Богдановића) данас је одржана комеморација жртвама усташког концлогора који је престао да постоји 22. До слободе их је стигло стотину и неколико и тако је стравична истина заувек сачувана за наредна поколења. они су били спремни да играју на два фронта : И за (привидно). profesor londonskog univerziteta. у очајничком голоруком јуришу на своје наоружане џелате покушало да сачува истину о томе шта се на том страшном месту дешавало током целог Другог светског рата. нигдје прозелитизма. који су још могли да се крећу. godine. Нигдје фашизма. положиле су бројне делегације међу којима и владе и СУБНОР-а Србије. Srboljub Ţivanović. природни шлихтери били сигурни ко је у праву : Он. у којем је почињен геноцид над Србима. жена и деце „о чему се баш и не говори‖. Na jednoj sednici MeĊunarodne komisije u Njujorku došlo se do podataka da su 1400 katoliĉkih sveštenika iz NDH bili direktni koljaĉi nevinih ţrtava genicida o ĉemu govori Dr. то јест били су национално малољетни. само чињенице. указујући да је само у логорима код Госпића (Јадовно и други) у кратком времену убијено 41. године када је преосталих 600 заточеника. Своју комеморацију они су одржали у Јасеновцу пре два дана. U jednom dokumentu navodi se i to da u zloglasnom logoru Jasenovac su se ĉesto ustaše i takmiĉile meĊu sobom koliko će ko od njih da poubija nevine ţrtve. као ни сада. Нијесу тада. рекао је он. и против Вука (искрено). . само наука. antropolog svetskog glasa i ĉlan MeĊunarodne komisije struĉnjaka za istinu o Jasenovcu.000 људи. Хрвати били сами и своји и били су готово љути кад су их ослобађали Срби. „Да се попишу све жртве у њима требало би штампати барем три овакве велике књиге каква се налази на улазу у Спомен подручје Јасеновац‖. јер нијесу као прави. или њихови налогодавци и газде. да не кажем малоумни. априла 1945. јер им је одговарало такво стање ствари. родољубље и истрајност.аустроугарском влашћу одиграо улогу апостола просвјете и очвршћивања националне свијести. Венце у спомен жртвама овог логора. Njegova kazivanja prenosi "Politika" od 3. Да би се доказали као добре слуге својих господара (чије се последице оног Калајевог дијела посла у максими "Drang nach osten" и данас осјећају у Босни и Херцеговини). MeĊunarodna komisija struĉnjaka za istinu o Jasenovcu. osnovana je 2000. Јеврејима и Ромима и тешки злочини над Хрватима и припадницима других народа који се нису слагали с усташким фашистичким режимом.

od kojih neuspešno beţi poslednjih 67 godina‖. па то ваљда поништава масовна убијања почињена овде. а камоли стављати у подређен положај само зато што су друге вере. указао је Месић. нације или боје коже‖. наведена су имена и подаци за око 73.У великој књизи одштампаној прошле године. како се истиче. „Док су они који су нас затварали још 1993. istiĉući da je svako smanjivanje broja ţrtava u sluţbi poĉinjenog zloĉina. ―Nadbiskup zagrebaĉki kardinal Bozanić ne dolazi u Jasenovac. Katoliĉka crkva u sluţbi zloĉina Teške optuţbe jevreja iz Zagreba zbog odnosa prema Jasenovcu. године добили пензије и статус политичких заточеника о нама до данас још се нико није побринуо да нас се обештети. Затим је рекао: „А нађе се и данас гадова који би нас хтели уверити како злочин у Јасеновцу није био тако страшан.На комеморацији су такође говорили председница Савета Спомен подручја Зорица Стипетић. и његов члан. Фумић је u наставку рекао да је „жалосно да су усташе имале подршку већег дела католичког клера у Хрватској‖. Међу тим именима је и 19. а тај посао се. te time svesno podrţava krivotvorene teze nekih hrvatskih istoriĉara revizionista da je Jasenovac radio i posle 1945.„ „Ми желимо свет у којем се људи неће разликовати. председник Хрватског сабора Лука Бебић и потпредседница владе Јадранка Косор. а посећује Блајбург‖. На крају су верске обреде одржали свештеници верских заједница чији су припадници били жртве овог усташког концлогора.000 убијених у том концлогору која су до сада утврдили стручњаци у Хрватској. navodi se u saopštenju. а нема ни назнаке да ће то бити учињено‖. како је убица било и на другој страни. рекао је такође Фумић. maja prošle godine zahteva da se sazna istina o Jasenovcu nakon ustaškog Jasenovca. ali ―za Hrvate‖. godine. те представник Рома Стево Ђурђевић. те како се страхоте концентрационих логора заправо измишљају да би се цели народи могли описати као геноцидни. . dok na Blajburgu 13. те да је „то разлог зашто врх Католичке цркве заобилази Јасеновац. Председник РХ Стјепан Месић подсетио је на догађај када је председник САД Двајт Ајзенхауер затражио да се сниме злочини затечени у нацистичким концентрационим логорима „јер ће се једног дана наћи неки гад који ће рећи да је све то измишљено‖.106 деце до 14 година старости. која се налази на улазу у Спомен подручје Јасеновац. и даље наставља. Jevrejska nevladina organizacija iz Zagreba ―Margelov institut‖ saopštila je da se Rimokatoliĉka crkva u Hrvatskoj i dalje sluţi revizionistiĉkim smanjivanjem broja jasenovaĉkih ţrtava u politikantske svrhe. +++ Institut navodi da ―ne vidi ni po ĉemu spremnost Rimokatoliĉke crkve u Hrvatskoj da sa sebe konaĉno uspešno zbaci teret istorijske odgovornosti za endehazijske strahote. ако је уопште и почињен. како се у логорима попут Јасеновца сасвим добро живело и преживљавало.

са бискупима и надбискупом Алојзије Степинцем. године су Усташе успоставиле Независну Државу Хрватску са Антом Павелићем као поглавником. и то од стране мањег броја специјално обучених јединица (Einsatzgruppen). започет у Херцеговини и Крајини. НДХ је била једна од неколико вештачких творевина које су створили немачки нацисти током Другог светског рата. [2] Тим жртвама је владика Николај написао службу "Ђердан од мерџана" у коме каже да су усташе за "ревност у злу. многи водећи црквени званичници су целу ситуацију доживљавали као поновно рађање католичке државе. Било је неколико митинга и јавних састанака Анте Павелића. Стварање НДХ је одобрено од многих свештеника Римске Католичке Цркве као и црквене хијерархије. Католичка црква и усташе 1941.Institut istiĉe da je svako izjednaĉavanje Jasenovca i Blajburga. [1] Eво ко је и шта је католичка црква!!! Историјски подаци о сарадњи [уреди] За више информација погледајте Бројна сведочења о покрштавању и страдању Срба од римокатоличког клера у НДХ. похвале добили из пакла и Рима". професор лондонског универзитета. На једној седници Међународне комисије у Њујорку дошло се до података да су 1400 католичких свештеника из НДХ били директне убице невиних жртава геницида о чему говори Др. антрополог светског гласа и члан Међународне комисије стручњака за истину о Јасеновцу. Улога Католичке цркве у усташком режиму НДХ је и данас контроверзна. године. усташки терор је био срачунат да што већи број Хрвата и Муслимана претвори у саучеснике у убиствима и у расподели опљачкане својине. основана је 2000. [2] Суровост и масовност чинили су усташке покоље друкчијим од немачких. u bilo kom vidu. neprimereno poreĊenje sudbine onih koji su sluţili reţimu koji je ubijao u Jasenovcu i onih koji su ubijani u Jasenovcu i drugim ustaškim logorima smrti. Усташе су се залагале за геноцид Срба (који су Православни Хришћани). Док је у Немачкој "коначно решење" јеврејског питања спровођено далеко на Истоку. године. Римокатоличка црква и држава НДХ обављали су заједно пословеМеђународна комисија стручњака за истину о Јасеновцу. Његова казивања преноси "Политика" од 3. јула 2002. Када је настала НДХ 10. ―Margelov institut‖ navodi da potpuno podrţava nastup hrvatskog antifašistiĉkog borca i bivšeg logoraša ustaškog koncentracionog logora Ivana Fumića na komemoraciji u Jasenovcu. Јевреја и Рома. добро знану свима. априла 1941. Неспутани терор. Србољуб Живановић. вође Усташа. имао је за циљ да се преостали Срби до те мере заплаше и деморалишу да или побегну у Србију . Степинац је активно подржавао усташки режим Анта Павелића.

од изразито проусташког надбискупа врхбосанског до мостарског бискупа који је критиковао усташке методе.или пређу на католичку веру. Од тада. Миле Будак. од стране Фра Влахо Маргетића (Маргеретића) 1942. надбискуп Степинац. [3] Иста идеологија Насилно покрштавање Срба у славонском селу Миклеуш. па све до краја Другог светског рата трајао је систематски и плански геноцид над српским народом. године). Новине су у Загребу објављивале "прописе по којима сви православни српски становници морају да напусте град у року од дванаест часова и да ће сваки онај који се нађе да штити православца бити кажњен на лицу места" [4] Павелићев доглавник Миле Будак је на Великој скупштини у Госпићу дословно рекао: "Један дио Срба ћемо побити. која је кроз векове делила судбину свога народа. да је ту сваки . а загребачки надбискуп Алојзије Степинац посетио је усташке вође и јавно позвао своје вернике да на сваки начин помогну нову католичку државу. [3] Примас католичке цркве у Хрвата.не са становишта универзалне моралности. католичке и исламске" (то је често наглашавано и у усташкој штампи као. као и многи други документи Химлерове обавештајне мреже. често је наглашавао да је НДХ "држава двију вјера. ова наша домовина мора бити Хрватска и ничија више.Један од главних усташких идеолога.уосталом као и већина хрватског епископата. [4] Кватерник је одмах после уласка немачких војника у Загреб прогласио оснивање Независне Државе Хрватске (немачки војници су са цвећем и песмом дочекани у Загребу). а остале ћемо превјести у католичку вјеру и тако их претопити у Хрвате". поздравио је ускрснуће хрватске државе у свом пастирском писму верницима већ априла 1941. У том крвавом вртлогу нашла се и Српска Православна Црква. посебно су истакли принудна покрштавања: "Католичка црква је подстакла усташке злочине већ самим начином на који их је искористила у акцији покрштавања". други раселити. на пример. Усташки министар др Милован Жанић је указао на немогућност неког компромиса између католика и православних у истој држави и рекао: "Усташе! Да знате: Ја говорим отворено: Ова држава. већ само и искључиво са становишта њихове могуће штетности по циљеве римске цркве у покрштавању шизматика. Он је био успаљени поборник покрштавања Срба . јула 1941. Римокатоличка црква је здушно подржала стварање такве државе. Догађаји кроз столећа. И зато они који су дошли овамо. у листу "Хрватски народ" број 143. За ову другу алтернативу усташки режим је могао да се ослони на огромну већину католичког клера и епископата у НДХ. ти треба и да оду. а особито ових двадесет година показују. Држање Римокатоличке цркве и њене јерархије представља посебну занимљивости трагику тога времена. од 7. Степинчеве једине резерве и недоумице тицале су се средстава усташког обрачуна са Србима . [3] Извештаји агената Службе безбедности Рајха у Немачкој.

а затим командант активне војске и њен министар 1886—87. предао хрватску круну. прешао је у српску војску 1862. Католичка црква и њена јерархија су. 28.папе Пија XII и надбискупа Степинца. 17. вођи нашег народа". јуна 1941. који су нас стотинама година угрожавали и који би нас угрозили првом згодом. рекао: "Док Вас ми срдачно поздрављамо као главу НДХ. у којем је као потпуковник командовао Књажевачком војском. У Другом српско-турском рату 1877—78 командовао је Тимочким кором. са великом усташком делегацијом 18. Тада је. коју ми нећемо као усташе употребити. . Унапређен је у чин пуковника и преузео команду над 4. чијим је делом у боју код Шуматовца напао десно крило турске војске и допринео победи српске војске. да је начинимо збиља Хрватском и да је очистимо од Срба. Већ 28. Дозвола за убијање и протеривање [Поглавник Анте Павелић и Алојзије Степинац у Загребу 1941. године Степинац је написао "пасторално писмо" у коме је позвао своје свештенство да подржава и брани нову католичку државу Хрватску. с којим је 24. када су Срби и њихова Црква били у питању. Из аустријске војске у чину поручника. фебруар 1895[a]) је био српски генерал и министар војни. то је политика ове државе и кад то извршимо. јануар 1835 — Београд. корпусом. Ђура Хорватовић (Нова Градишка. У периоду од 1881—85 био је посланик у Петрограду. године још једном објавио формирање НДХ и том приликом је у име Ватикана благословио усташког поглавника Анте Павелића. ми молимо Бога Звезда да да свој небески благослов Вама. између осталог.компромис искључен. Папа Пије XII примио је целу делегацију. Усташки поглавник Анте Павелић је. априла 1941. године заузео Белу Паланку. дуго је разговарао са Павелићем. Ово има бити земља Хрвата и никога другога и нема те методе. Павелић се тада срео и са Бенитом Мусолинијем. године отишао у Рим да би Томиславу II. године). извршићемо само оно што пише у усташким начелима" ("Нови лист" од 3. с благословом Ватикана. Ми то не тајимо. Истакао се у Првом српско-турском рату 1876—77. а четири дана касније у садејству са Шумадијским кором и Пирот. Загребачки надбискуп др Алојзије Степинац је на Ускрс 1941. маја 1941. знајући колико му је важна подршка Ватикана. у потпуности одбацили Христове речи и јеванђелске принципе. децембра 1877. годинеУсташке вође су за решење српског питања у НДХ по тројном принципу имали подршку и "благослов" Римокатоличке цркве и надбискупа Степинца. Ниже католичко свештенство је у потпуности следило ставове својих поглавара . а пре тога. Многи католички свештеници су директно учествовали у многим усташким злочинима.

послао га је након свршетка основних школа у Градишки и реалке у Митровици у кадетску школу у Грацу. Наиме. увидевши у њему ваљаног и честитог војника. поднео оставку и прешао у Србију. целокупна армија .[2] Када су се 1867. из које је изашао 4. а потиче из једне личке официрске породице.[4] И тако је Хорватовић на властиту иницијативу.[2] ” Први српско-турски рат (1876—77) Јуриш на Бабину главу Маја 1876. изложена начела за позивање и примање граничних официра у српску војску почела су да се примењују тек након кризе изазване турским бомбардовањем Београда 1862. Јагодини и Неготину. чији корени сежу из кршне Херцеговине.[1] Под руководством Илије Гарашанина и ступањем кнеза Михаила на престо. Поред тога. Стеван. далеко је савршенија од других.[2] “ Спрема и знање ових бригада.[2] “ Са свога челичнога карактера. г.Хорватовић је родом из Срема. које су се налазиле у долини Мораве. па са тога ови захтеваху. Ратни савет Србије под руководством генерала Фрање Заха ипак је израдио ратни план. маја 1852. Према њему. но без успеха. Хорватовић беше јако омиљен у Књажевцу.[2] Хорватовић је надаље служио по разним местима у Србији као бригадир у чину мајора. Галицији и Бечу. У ове округе он је служио по два и три пута.[1] Будући да је његов отац. као погранични официр био у немогућности да му пружи боље образовање. 1. У складу с тим. у којој је после неког времена добио чин поручника. Свагда је дочекиван с радошћу а испраћиван са жалошћу што их оставља. Хорватовић је био одређен за капетана прве класе у Књажевцу.[3][4] где је по жељи кнеза Михаила постављен за капетана на чело једне легије добровољаца у Ваљеву.[1][2][3] Недуго потом. године са звањем пешадијског потпоручника. влада Кнежевине Србије је прибегла једном плану за који је веровала да ће решити проблем недовољног броја школованог официрског кадра који је тада био актуелан у војсци. и поред неспремности у материјалном и војном погледу. новембра исте године. године по окрузима успостављала војна надлежагељства. држао неко време за свог ађутанта и више пута водио подуже разговоре с њим. по државној потреби премештен је у Јагодину. предвиђено је да се удари на главнину непријатељских снага. Доцније је у чину потпуковника служио у Књажевцу. у њему је изнесено како треба да се придобију гранични официри за прелазак из аустријске у српску војску. ступио је у аустријску царску војску. да и даље остане у њиној средини. Међутим.[2] ” После тога. Влашкој. године. и са својом региментом службовао у Италији. кнез га је.

јула око 2 сата поподне заузео шанчеве.подељена је на четири војске. јула српска претходница је прешла границу. земљана утврђења. предложио га за пуковника. што је Његова Светлост [тј. Још по избијању рата. Дана 1. a мало касније и овај сâм са главнином војске.[8] Ситуација се променила када je на бојиште пристигао пуковник Бекер са најистуренијом батеријом из колоне генерала Черњајева. Српском артиљеријском паљбом ућуткани су турски топови и један батаљон књажевачке бригаде je 4. Међутим.[5] Та војска је пред почетак дејства подељена на четири колоне и две посебне групације (књажевачка војска и одред на Јанковој клисури).[8][9] “ Генерал Черњајев познав у Хорватовића отличног војника. Заморене трупе су тек сутрадан кренуле на марш према Белој Паланци и Пироту. илустрација из великог ислустрованог календара „Орао― (1877). али до њиховог освајања није дошло те су остали надаље у непријатељским рукама. Једино су књажевачка војска предвођена потпуковником Ђуром Хорватовићем и одред на Јанковој клисури под капетаном Стеваном Биничким обавили свој посао ваљано. које је бројало 8 књажевачких батаљона. У . од којих је Моравска под Черњајевом имала по плану да одигра одлучујућу улогу тако што би прешла границу. Прокупља и Куршумлије. — те се морала повући на првобитне положаје код Алексинца. те су борбе вођене до 11 часова без икаквог исхода.[6] Одвијање ситуације на Бабиној глави Јуриш на Бабину главу. кнез Милан Обреновић] утврдила а по одласку своме са Бабине Главе. ти успеси нажалост нису били искоришћени до краја. подигнута југоисточно од видинског пута.[6] Међутим. Од тог доба Хорватовић је био од меродавних чињеница у његовом савету.[7] под потпуковником Хорватовићем да заузме турско упориште на Бабиној глави и тиме отвори пут према Пироту. на висовима око утврђене карауле Пандирала. услед даљњег цепкања и дељења током напада. била су енергично брањена. опсела Ниш и напредовала даље у правцу Беле Паланке. јула) се видело да армија неће бити способна да обави главне стратешке циљеве — да опседне Ниш и освоји Прокупље и Топлицу. Пирота. био је његов и местозаступник на том делу војске. генерал Черњајев je наредио свом крајњем левом крилу. 1 ескадрон и 8 тешких четворофунтaша. већ првог дана борби (2.[10] ” Међутим. a већ следећег у 8 часова ујутру започет je напад.

[12] Приморавши посаду са Грамаде да се повуче на Тресибабу. Дана 19. Око 11 часова Хорватовић је послао и задња два тешка топа у помоћ десном крилу. а себи је узео два пожаревачка с левог крила. свом силом су се обрушили на десно крило које је Хорватовић ојачао са своја два батаљона из резерве. После сат времена борбе. јер је нико није подржао.[6][8] Одбрана Књажевца Пуковник Ђ. на којем се водила константна борба до 3 часова по подне.. 4 коњичка пука и 4. Турци су 22.и тако Хрватовић имађаше да брани пут у Књажевац.. од пет пута јаче силе. а на лево 5 пожаревачких батаљона са 4 лака и 2 тешка топа. На десном крилу на фронту који гледа ка Миљковцу поставио је капетана Гргура Фрањића са 6 књажевачких батаљона с добровољцима. Повлачећи се друмом. упутили су се на Књажевац. то ће рећи једне од најбољих европских армија. већ низама.. Непосредно након битке за Велики Извор. илустрација из великог ислустрованог календара „Орао― (1877).. . што је принудило и Хорватовићеве јединице на повлачење. јула Срби су се суочили код Пандирала са надмоћнијом турском силом која је надирала преко Пирота и Бабине главе. после које су Срби морали да пређу из офанзиве у дефанзиву. 12 батерија. на коме је ионако била само канонада до подне. Хорватовић. јула на Тимоку кренули у наступање.000 башибозука и Черкеза. Око 3 сата по подне стала се повлачити пешадија с левог крила.[14] Развој догађаја  1. и то не од 5 пута веће народне војске. “ . Око 2 часа Турци су захватили лево крило с бока тако да је српска батерија с тог крила морала сместа да одступи и борба се на њму наставила пушчаном ватром.међувремену су стигле неповољне вести са централног фронта. Он лично командовао је трупама које су се налазиле на центру: 2 књажевачка батаљона са 6 тешких и 4 лака четирифунтова топа. августа у 9 часова ујутру Турци су ударили на Тресибабу.[11] Турске снаге бројале су 43 батаљона пешака. заповедник бањскога кора. под командом потпуковника Лазе Јовановића.[13] ” Хорватовић је овако распоредио трупе за одбрану на Тресибаби.

. У општој резерви на „вашаришту― стајао је капетан Фрањић са књажевачком бригадом прве класе и са једном тешком батеријом.000 њих) Хорватовићу у помоћ.[21] И уместо да му пошаљу неку обилату помоћ која би спасла Књажевац и евентуално истерала Турке. Тога дана било је губитака са српске стране 124 мртва 376 рањених. А уочи самог оног дана. хтела се предузети једна јака „диверзија― преко Св. који је за време целог рата био у турској моравској војсци: “ Отпор српских трупа тога дана од ране зоре беше много жилавији него што се надао Ахмед Ејуб-паша. но што је мени у део пала.[16] ” Увече истог дана Хорватовићевој момчади је у помоћ пристигао капетан Александар Протић са 4 браничевска батаљона и 4 тешка топа.[17]  2. а Фрањић се са својима померио више у десно.[19] ” Међутим. Он им је на то смело одговорио: “ Желим вам бољу срећу. јер је Турцима у међувремену дошла испомоћ — читава дивизија Сулејман-паше. што су искористили поменути капетан Протић и мајор Јаковљевић и пристигли са својим људима (15. Овако је изгледао распоред његових трупа: Левим крилом на „Јевику― је командовао поменути капетан Александар Протић са његовом пристиглом момчади. На десно крило постављен је М. однос снага је мање-више остао исти (према речима В. који је био више „Ибишевог браника― на „Главичици―. Како их непријатељ с Тресибабе није гонио... Аранђела да би се појавили иза леђа Ахмед Ејуб-паши. августа није било никакве борбе. Центар. када је пао Књажевац. у Главном штабу је одлучено да се с обе моравске обале „демонстрира― против Ниша. Динић са књажевачком бригадом друге класе и са лаком батеријом. питавши га какво је стање на фронту.повуче се у центар.[20] Ипак. али то се само хтело. Његова тешка батерија заузела је положај на „Подвигу―.[18] Истога дана Хорватовића су телеграфисали из телеграфске штације у Оризишту. Хорватовић је одмах приступио уређивању одбране Књажевца. Ђорђевића. 5:1 у турску корист).[15] О турским губицима пише Аустријанац Карл Мајерс.. Тога дана је приспео мајор Аксентије Јаковљевић са 3 крагујевачка батаљона и два тешка топа заузевши место резерве. Читав дан трупе су се укопавале на новим позицијама припремајући се тако за одсудан турски напад. заузео је потпуковник Лаза Јовановић са пожаревачком бригадом и лаком батеријом. Турци су се пред Књажевцем одмарали не један. већ пуна три дана. Наши губици од Грамаде до Књажевца износе 50 мртвих и 180 рањених.[22] . и него што се могло очекивати према борби од прва два дана.

[23] “ Међу тим док је главокомандујући [генерал Черњајев] правио брану испод чесме у Св. све ово на центру је био само привидан напад. августа у 13 часова Турци су ударили са 12 батаљона на српско лево крило. дотле је изгубљена битка. која је трајала све до саме ноћи. Јовановићу да оде на лево крило. без икаквих одсудних резултата.[b] док је Аксентије [његов посилни] простирао ћилим.―[25] . и тешка батерија с Фрањићевог положаја узела је учешће у борби поред пожаревачке лаке батерије која је дејствовала из центра. и 5.[25] Пошто је тог дана десно крило српске војске било поштеђено од напада. која је Турцима дала целу тимочку долину. како се на крају испоставило. Хорватовић је примио депешу од главокомандујућег генерала Черњајева. што је овај и учино појачавши га тако са пет батаљона (3 крагујевачка. дотле се свршавала очајна борба једнога против шесторице. Борба је трајала до самог мрака.[25] Међутим.[24]  ” 3.Генерал Черњајев није веровао у умешност одбране Књажевца. него и Зајечара. што је приморало артиљерију на том положају да се повуче на брдо „Јовик―. један његов батаљон је притекао центру у помоћ.[25] Исте те ноћи. већ после битке на Великом Извору био је мишљења да треба напустити цео књажевачки округ. оставивши обе стране на положајима на којима их је мрак затекао. и док се спремао онај велики историјски ћевап. између 4. Напротив. Аранђелу. 1 књажевачки и 1 пожаревачки). августа. августа у 10 сата ујутру Турци су свим снагама ударили на центар српске одбране код Књажевца. са једном тешком батеријом и са половином једне лаке. Убрзо се на том месту отворила јака артиљеријска и пушчана ватра. Стога ни чуди што је Хорватовића оставио без појачања. међутим. Те ноћи Хорватовић је издао наређење А. Сем њега. у којој се овај обавезује да ће „са повећом масом пешака и знатним бројем артиљерије да нападне Турке с леђа преко Дервента. и отворила врата у Србију.  4. препустивши га више или мање самом себи. у тим тренуцима се решавала судбина не само вароши Књажевца.

да нападне на целој линији. Најпре су то крило изложили дејствовању целокупне своје артиљерије.Та вест се одмах саопштила целој војсци. беше тако велико. што је тако збунило српску војску да се она стала у нереду повлачити.[28] И поред свих тих уложених напора.. Непријатељ је испрва био потиснут. август].[27] У међувремену су се Турци регруписали и ударили са 8-9 батаљона у циљу да продру кроз центар српске војске и да друмом уђу у Књажевац. То држање поколебало је и остале пешаке на том крилу. центар скроз проваљен. ваљало се постарати и за артиљерију на „Јевику― која је имала један једини мост у вароши за свој прелаз на леву обалу Тимока. које је описао један од очевидаца чије речи преноси др Владан Ђорђевић. На тај начин он је дао могућност осталим трупама са центра да се прикупе пред самим уласком у Књажевац. јер су војници били поколебани и изнурени. такође учесник у овим ратним збивањима као шеф санитета: “ Војници.500 корака од одступнице к Бањи. Левом српском крилу је пошло је за руком да ућутка турску ариљерију на два њена положаја и уз то да отме противнику шанац.[26]  ” 5. Напослетку се и центар повукао са положаја који је заузео пре подне вративши се на јутрошње позиције. а што је горе сматрали су се изневерени: већ је пао мрак. који беху већ клонули и телесно и морално. Видевши како стање стоји на том делу. међутим. да би онда извршили јуриш на њ главном масом својих пешака. да пуковник Хрватовић реши исте ноћи [тј. и одушевљено обрицаше да ће се сутра тући до последње капи крви. сад на ново оживеше. након сат и по времена борбе добровољци су кренулу да одступају.[29] . варош није било могуће даље држати. Међутим. На центру су српске трупе истисле непријатеља из шуме и заузеле прве висове на путу ка Тресибаби. изазвавши безгранично одушевљење. заборавише на све претрпељене јаде. око 5 сата поподне обрушили су се на десно крило. Осим тога. и тако га потисли и заузели „Главицу―. августа у 8½ часова ујутру целокупна војска књажевачке одбране напала је Турке на свим тачкама и успела је да дуж целе линије потисне непријатеља. а од Черњајева обећаног напада ни трага ни гласа. те су се и они дали у одступање.[28] Искористивши мрак. али пошто им то није успело. 4. које настаде кад се сазнало за генералову депешу. Хорватовић се показао на висини свога положаја. него заповеди да наша војска пође напред. да се сутра не чека непријатељски напад. Трупе су до крајности биле исцрпљене. Турци су се прикрали српским предстражама и изненада припуцали на њих најсилније. то се није дало извести. Хорватовић је одмах издвојио од левог крила три тешка топа и послао их на центар у намери да поврати поменуто узвишење. после шестодневне очајне борбе. И на десном крилу је постигнут какав-такав успех.. Упркос насталој ситуацији. непријатељ се налазио на 1. Лично је преузео водити један пожаревачки батаљон и одвео га на „Главицу― 80 корака испред Турака заметнувши с њима бој. Одушевљење у војсци. на 5.

коморџије и занатлијске чете уведене су у борбу.[29] Већ поменути очевидац даје следећу оцену о одбрани Књажевца: “ Ја мислим да нећу претерати ако речем да је борба пред Књажевцем.[11] . оба последња дана не беше ни помена о јелу. резерве и потпоре истрошише се. Војска се борила с доста пожртвовања и храбрости. након што је и Зајечар пао. Исто тако. те је стога у 23 часова издао заповест за опште повлачење.[30] Међутим. Један се Србин у тој борби имао да бори против 6-8 Турака. сваки је само гледао да има доста муниције.Није било избора. сваки пети војник беше нам или мртав или рањен. Турци су приморали пуковника Хорватовића да се повуче из Књажевца. и Турци су прибегли прегруписању своје војске. што је довело до спајања Тимочке и Моравске војске под јединствену команду генерала Черњајева. и Хорватовић је морао да се помири с тим. чијим падом су били угрожени одбрамбени положаји око Зајечара. Како тај напад изостаде. надајући се да ће генерал Черњајев напасти на Турке с леђа. ступише драговољно у редове своје војске. па при свем том седмога дана ми нападамо на целој линији и потискујемо донекле непријатеља.[2] После неколико дана константних и жестоких борби. те је неколико дана прошло у затишју. извршено је прегруписање српских трупа. Борба с њим задала је велики губитак и страх његовој војсци.[29] ” Бој на Шуматовцу Турски генерал Ахмед Ејуб-паша уцењивао је Хорватићеву главу. дакле hors de combat. једна од најсјајнијих у овоме рату. нико се у борби није могао смењивати.[11] Књажевачке трупе под вођством Хорватића повукле су се у правцу Алексинца. После пола ноћи Књажевац је био евакуисан. а зајечарске заједно са посадом из Вратарнице преко Планинице и Грлишта ка Бољевцу. сваки је јавно гунђао о превари. што је он сâм признао у страним новинама. грађани и старци из Књажевца који беху ослобођени по годинама од службе у народној војсци.

августа турске снаге између Добрујевца и Катуна.У Београду се тих дана разматрала понуда великих сила у посредовању за примирје и мир. Тек када се удружио са АлиСајибом. августа) силовитим турским налетима.. који је бранио пролазе у крушевачку долину. непосредни очевидац тог догађаја: “ Да је когод што рекао оно вече.. а онда и на Шуматовац. илустрација из великог ислустрованог календара „Орао― (1877). до ногу их је потукла српска војска. многи би „штабни― зинули од чуда. они су ударили на лево српско крило. што би им засигурно и успело да нису код Тешичког кланца наишли на жесток отпор у којем је живот изгубило њих 1. Српска војска усредсредила се на положају Делиград-Алексинац под заповедништвом Черњајева: на левом крилу код Бање и Клисуре налазио се Хорватовић. Моравско-тимочка војска на утврђеним положајима на десној обали Јужне Мораве била је притиснута јаком турском навалом. Ејуб-паша је веровао да му не прети никаква опасност из правца . који су савладали тек другог дана након очајних борби. до 23. Дана 23. Чувши у међувремену да су се Турци повукли из Књажевца. Таман када је недоумица кулминирала. Добро утврђени. а на десном Лазар Чолак-Антић.[31] Хорватовић напада Турке с бока. Ђорђевић. Черњајев је кренуо у наступање.[31] Исти тај дан.[33] После овог жестоког боја. Започет је најжешћи бој до сада. Овај му је то одобрио.[11][31] Турке је водио маршал Ахмед-Ејуб паша. напавши у зору 28.100. те је истога дана Књажевац враћен под српску контролу. Идућег дана поново су покушали да са десне обале Мораве савладају леву. Како преноси др В. августа Хорватићеве трупе су се одмарале у књажевачкој клисури. наваливши прво на Пруговац. Заденула се борба која је вођена током целог дана. У тој одсудној навали. међутим без одсудног успеха по Турке.500. На преображење. Ејуб-паша се супротставио Черњајеву.[32] ” Наиме. Черњајеву да заузму опет књажевачки округ и тамо распореде своје трупе ради наступања. августа Турци су још једном ударили свом снагом на српске положаје. они су одолевали три дана (19 — 23. Турака је у овом боју изгинуло више од 1. пуковник Хорватовић је предложио главокомандујућем г. Хорватићева момчад је дебуширала из шуме и са висова изнад Рсавца. те су били принуђени да се повуку иза Катунског брда.

Завршио је Филозофски факултет у Београду 1887. Поживео је до фебруара 1929. 1883. Свети Сава. 11. изложивши их притом двема ватрама: својој и Черњајевој. 24. Знаменити Срби XIX века. године. године. 1910. боравио је у поверљивим мисијама у Бечу. 1904. Андра Гавриловић (Свилајнац. смели и окретни Хорватовић био је од Тресибабе извршио изванредни марш продревши према Рсавцу и Св. наставио у Београду а у Крагујевцу окончао матуром. а затим био професор у Нишу и Београду.Књажевца. по налогу српске владе. ^ Реч је о манастиру недалеко од Књажевца. Историја српске и хрватске књижевности народнога језика. У то време почео је да пише за Српске илустроване новине (1882) и Задругу (1885). у Француској је одржао низ предавања о култирној историји Срба. године.195 војника. фебруар 1929) је био српски историчар. Гавриловић је био разноврстан писац. Београд 1899. Библиографија          Писма о књижевности у Словенаца. 1914. . 2011. Основну школу је похађао у Жабарима код Пожаревца. Турци су претрпели још веће губитке. ^ Сви датуми наведени у чланку су по грегоријанском календару.[34] Напомене 1. Нашавши се у назавидном положају. Ејуб-паша је закључио да је најбоље да се повуче на леву обалу Мораве. од којих су неке престављале користан књижевно-историјски допринос. као и велики број расправа из историје књижевности. Војводини и Дубровнику. Београд 1895.[тражи се извор од 05. Личности и догађаји. 1911. 1900 Историја српске и хрватске књижевности I—IV. а касније објавио неколико романа и збирку приповедака. затим поново је у различитим мисијама боравио у Паризу и Монте Карлу. 2. године. Сима Милутиновић. Међутим. Током 1920. Први светски рат је провео у повлачењу преко Албаније са српском војском. Из српске историје.. али није показао ни високе уметничке способности ни довољне критичности правог научника. Седамдесет анегдота из живота српских књижевника.] Књижевни рад је почео песмама. Сахрањен је у Крагујевцу.[31] У шестодневној бици Срби и Руси су имали мртвих 9 официра и 371 војника и рањених 38 официра и 1. Стевану. док је гимназију уписао у Чачку. Београд. 1900. Београд 1910—27 Принос историји ослобођења Србије. јул 1864 — Београд. историчар књижевности и књижевник. те је тако ударио Турке с бока. 1901. 1903.

а има и нешто бележака које и нису праве анегдоте. То у сваком сердцу треба само да се пише. Б. Андра (1911). А. Готов сам и о једним и о другим дати свако објашњење ако се с меродавне стране буде тражило. Зна се да је старога Доситија Обрадовића. Г. прелазила и у осећај чисте љубави. мањи је део по архивалним траговима. младој и лепој жени родољубивога српског богаташа Драге Теодоровића. Она је пажљиво слушала. ипак је и њима дато место као забелешкама које опет на свој начин казују по што шта о овом или оном књижевнику. Што ти бедно сердце моје сад чинити може: Етика му једно вели. када се последњи пут бављаше у Трсту. Један пут је Доситије у кући госпође Софије читао своју „Етику― и тумачио јој нека места из ње.  Историја српске и хрватске књижевности усменога постања. Београд: Издање књижаре С. 1912. на пристојност учи. милостива сад мени госпоже. наклоност према Софији. А шта треба испољават‗. Напослетку склопи књигу и остави је покрај себе. Међу њима има ствари и од мањега значаја. Да се од тог сви клонимо како да је кужно. Цвијановића     страна 3 У ову су књижицу ушле само оне анегдоте за које држим да сам их ја први објавио раније или да то сада чиним. А гле! оно што ти мислиш жели да докучи. . управивши госпођи ове — вероватније спремљене него импровизоване — стихове: Етика нам показује што јест чинит‘ ружно. Ајд‗ погоди. што правостју дише. 1913. ДОСИТИЈЕ ОБРАДОВИЋ 1. а он је готово ораторски и с одушевљењем држао читаву проповед. Седамдесет Анегдота из живота српских књижевника (1911) Писац: Андра Гавриловић Предговор 1→ Гавриловић. Седамдесет Анегдота из живота српских књижевника. Извор је за велику већину лично сазнање или традиционално казивање. Историја српске и хрватске књижевности покрајинско-народнога језика.

страна 8 2. Певај песму. Како тебе и вазда и сада Љубим тебе. а то је. по жељи госпође Софије. страна 9 Отпоздрав Трлајићев гласи: Здравица Доситеју Обрадовичу у Тријест от Тлише Терлаича Бачванина.После је Доситије. Певај. и ако је овај живео потоњих година у Русији. њега могло и љутити и веселити. Твоје име Србству дика од сад и до века. опет. Музе избраника. Умилно је видит‘ коло каког нигде нема. Умиљато стадо пасе у весели часи. Из њихове пријатељске преписке можемо навести овде две песничке посланице: једну је упутио Доситије Трлајићу. кад би било да моћи имаде Душа казат‘ што чувствоват‘ знаде. И свирале умиљати одзивљу се гласи. Ој. а другу Трлајић њему. Ал‗ је мени најмилије рећи име твоје. единственом — Терлаича вкусу. И девицу кад се њему с другарицам‗ спрема. У ком блага и дарови србском роду стоје. до самота живота свершетка. Тако је изишло као да нико није разумео шта је Доситије мислио. друже. У првој Доситије вели: Умилно је видит‘ зору с високи планина. По најлучшем. и опевај са дарови Мусу. Свет би чуо што није никада. сербске славе гласа! Ког ми душа с усердијем грли. морао и да напише те стихове. Обрадович Доситеју врли! У весељу и у свакој пошти — Здрав ми буди! и песмицу прошти! Ој. . И умилно рођај сунца из морски дубина. умно чедо Сербскога Парнаса. Доситије је био у искреном пријатељству с Глигоријем Трлајићем. Дико наша.

Лако наше коло поиграмо. а Вујић озбиљно седи на катедри и гледа шта се неочекивано збива… страна 11 2. Сербка мајка родила нас оба. Ученици веселим изразом лица исказиваху радовање. Па тек онда — ал‘ ће слатко бити! Здравствуј! брате! и ие престај пити: ЈОАКИМ ВУЈИЋ 1. Кад је Вујић у Крагујевцу а у Конаку Кнеза Милоша давао аматерске позоришне представе. догодило се и ово. Вујић лагано приђе гимназији и запита некога ђачића за једнога професора. рече професору да је за њ питао некакав — просјак. Најљупчем ми у животу моме.— Дошавши једном у незавидној тоалети у Карловце. ушавши у разред. Радо мислим. који у њихову средину доведе славнога Вујића. ноћу и ти! Ој. па. па да би код осталих ученика загладио немио утисак од израза онога ђака. Професор радознало погледа кроз прозор. Гди кандила Божицама гору. јер за народ исти Премишљ‘о си дању. цикну на ђачића: — На колена! Та то је списатељ! По том професор брзо истрча напоље. Вујић не могаше бити пажљив ни у избору одела. Ј.Што је Србству и понос и дика! Ој. — . па онда отпоче свечан говор у славу тога дана. Сербска земља да би дала гроба! Када дође да при вечном суду Наши чини и греси пребуду. ал‘ о смерти јошт не има збора. Лака б‘ била — ја је желим себи. Као свагдашњи сиромашак. узе Вујића под руку. Ђаче му немарно одговори. Ка‘но што ће срећном бити теби! Ој. Када Сербљин закљуљава мора! Сербску наду још да опевамо. Радо мислим о имену твоме. у Славјанства великоме мору. уведе га у учионицу и посади за катедру.

и сам се. Мушицки све то прими захвално. тада већ као епископ. књиговођ у великој трговачкој радњи богатога српскога родољуба Драге Теодоровића у Трсту. више пута праћен младим. који му одмах посла свој приличан прилог. Кнез је гледао пробе и по што шта исправљао. да си истински био на Љубићу не би ти то ни на памет пало! ЛУКИЈАН МУШИЦКИ 1. архимандрит Лукијан Мушицки обрати се многим познаницима и пријатељима молбама да му новчано помогну. прекрсти. представи Кнез у једном моменту устаде и викну: — Није тако! Чекај! По том се попе на позорницу па стаде казивати како треба сцену извести. у Бечу. не пропуштајући дати Кнезу савете како треба газдовати државом па да се има довољно новаца. стицајем прилика. Лукијан застаде при самом улазу па се. да посматра. дубоко се поклони па рече: — Љубим руке! — Ене га сад! — љутну се Кнез. не знајући за што се то чини. много му хвала за то. синко. Тако се обрати и Кнезу Милошу. пође своме седишту. видећи то. По свршетку философских наука у падованском университету млади песник Јован Дошеновић постане. . па онда осу писмима молити Кнеза још за веће суме. јер је и ово храм! ЈОВАН ДОШЕНОВИЋ 1. Кнез Милош рече: — Е. Бавећи се 1828. пак. — Е. који је играо пашу. Пантелић. Видећи да је због неумешног руковања радовима у манастиру Шишатовцу дошао у највеће материјалне неприлике. замишљен. Кад је једном улазио тамо. а Лукијан му рече: — Тако и треба. али ко му може веровати кад прича о газдовању у држави он који се јада што није умео газдовати у једном манастиру! 2. На свечаној. прекрсти. Лукијан чешће похађаше сликарске страна 13 галерије. Кад нареди све.По описивању и показивању Кнежеву Вујић је инсценовао низ позоришних слика „Бој на Љубићу―. а Вујић. Сазнавши за таке поруке Лукијанове. учеником сликарства Костом Пантелићем из Руме.

Уговорено је било да за кирију Вук не плаћа ништа посебно. нека пишу. а за покривање кола лако ћемо: ако ми можете вјеровати мању суму. мајн гот! Знао сам ја да је Симо луд до пола! Али кад му прије полуђе и друга половина?! 2. али се наљути када доби писмо у коме се вели да се кола покрију онако како је своја кола покрио богати Јеврем Ненадовић.Кад је полазио из Трста у Пешту да штампа своју збирку песама рећи ће му Драга: — Збогом пошао! Препоручуј. пође у Крагујевац и оде — на Цетиње. брате. Сима прими новце. И та невоља мене мори. — За време штампања он се разболи и боловаше врло дуго. брајко. и нека дјелају дондеже свјет пред очима јест! — И докле пара имају! — весело прихвати оштроумни Дошеновић. Али Вук. не могаше одмах извршити погодбе. таст Кнеза Александра. Сима Милутиновић замоли из Лајпцига Вука Караџића да му нађе нешто помоћи и какво место. молим Вас да ме за толико услужите. при крају четрдесетих година. А ја. 2. Међу тим ни тамо га не оставише на миру. ја ћу Вам се одужити―… . Вук узме под најам кола Јована Миленковића. На једном свом путовању по Србији. Вук се заузме те Симу Кнез Милош назначи за свога секретара и да му новаца колико му је требало за долазак. те место Кнезу Милошу постане секретар владици Петру I. Годину 1809 провео је Дошеновић у Пешти. штампајући своје књиге. сиромах. па рече. Њему је то било тешко. Дошеновић рече пријатељима: — Хвала Богу што нисам умро! Не зато што ми се мили живети него стога што је Србину грехота ове године умрети на постељи! ВУК СТ. страна 15 Предижући се од болести. Зато седне па пријатељу одговори: „Кад бих ја та кола покрио тако. него када се путовање сврши да Вук та кола покрије о свом страна 17 трошку. нијесам ничији таст. па нека се та кола покрију. мало после: — О. онда би свијет држао да сам ја Књажев таст. Вук се запрепасти. него скрпари нешто пара те једва оде у Беч. Чувши све то. У том и до њега стиже глас о српској погибији на Каменици. КАРАЏИЋ 1.

Василије. Нестаде је. ту ти бијаше тијеснијех врата! И ја сам тамо био. Зато загрлим лијепога гласника и. био више пута и гост на обеду у Лазићевој кући. — После једног таког ручка седе њих двојица на шареници испод ораха у хладу пред кућом Лазићевом. 3. дошавши из Беча у Београд. И ако књижевни противници. Дадем јој. А оној дјевојчици и данас хвала! Нека јој је моја плата — халал! 4. мајн гот. према садашњем расположењу. мајн гот. а и моја жена да је била ту — смијала би се. а Вук ће рећи: страна 19 — Шта мислиш. рекао да је најслађа овака хладовина по ручку. пољубим. У мога газде била млада и као уписана дјевојка у најму. као што је био случај н. Тек — боље што тога није видјела! — Сјутра дан сам и ја пробао ону народну: „Како друже низ планину струже―. а она га смота па с њим у уста. да зна моја жена куда сам забасао — не би ме цохвалила! Али — што ћу? Нијесам ја крив за гостољубље страна 18 браће Чеха. друго. Мислим: да ми је само двије три ријечи дотурити Палацкому — али како? Кажем то дјевојчету. Сад сам знао што ми ваља чинити. — Најслађа је млада удовица: тек нагорела… . С Виндишгрецем се није било шалити. да је најслађе на свијету? — Па ја бих. али има и слађега. — Старо вино? — Није! — Стара шљивовица? — О. а када се врати донесе ми поруку од Палацкога. Вук би. баш као отац дијете. Вук и Василије Лазић не бејаху и лични непријатељи. — Не знам. Мудар брацо. Тек како му драго. али наста бјежанија да се не зна ко је коме род. и то је лијепа ствар! Али друго. — Добро је и то. враг. с Вуком и Светићем. пита где ми је писмо. Она се смије. Мислим ја. а Вук ће рећи: — О.Шта је после било од те невоље Вукове — не знамо. пр. Повела се пред Вуком реч о Словенском Конгресу у Прагу 1848. Видим ја лијепо шта ће да буде. а оно. па не пише.

. човек крупан. за време првога устанка. сместили у две повеће кесе као две омање вреће. посматрати каике и бродове по Сави. па би се на шест коња кренуо пут Кулпина. који би. и тиме је било завршено његово школовање. тежак и гломазан. истрчавали са њиве или ливаде на друм. 2. Из тога контраста поста сатира. овде онде. — Из породице богатих племића кулпинских. Кад један недруг одаде тајну — Сима би из школе искључен. батинан и из Карловаца протеран. Тако опремљене гомиле тога новца митрополит-племић метнуо би у господске каруце своје лево и десно од себе. Знало се да он ту излази само ради уживања. а биће да му тада нико ни прићи не би смео. а ми смо у могућности казати и како је постала та песма. не мимоишавши празне руке ни скуп радника у пољу. и ако се зна да је иначе био тврде руке. коју Сима написа и прочита неким друговима. Он уживаше изићи на градски бедем над Савом. Једног дана сеђаше ту војвода по обичају. блистави. Данас се зна да је Сима искључен због једне сатиричне песме коју је написао о митрополиту Стратимировићу. по прегршт сребрних цванцика. Сима је. насупрот томе. и.СИМА МИЛУТИНОВИЋ 1. бацао. па. бејаше занесен лепотом изгледа који се ту погледу отвара. команданат београдскога града војвода страна 22 Сарановац. који би се. па ни осамљенога путника или сиромашнијега пролазника. бејаше. пуштајући густе димове из чибука. Те песме данас немамо. час левом а час десном руком. ставио борбу у Србији. а дошавши на чело српске цркве у најбујнијим годинама људскога века — Стратимировић вазда вољаше да се и на спољној страни живота његова одмах позна благородност порекла му и неисцрпност ризнице његове. па му стога нико никад ни близу не прилажаше. Али сам узрок искључења није остао довољно јасан. Сима бавио у Београду. страна 21 што се у двору његову послуга сатираше рибањем сребрних цванцика. У низу таких приказивања он бејаше необичан и кад иђаше у спахилук Кулпин. био искључен из карловачке гимназије. где се народ бори голим рукама против Турака а за слободу. видећи митрополитове каруце. Сима Милутиновић је то сазнао. Уз пут би. па је у мислима. седећи на бедему. у једно доба. Када се. У Карловцима се његова спрема за полазак могла знати доста раније и по томе. као што је познато.

Истом је Русу име Антон Бирјуковић. и то с овима страна 24 искреним речима: „Ово је моја светиња и аманет божји.Наиђе мало за тим поврх тога бедема Сима. догодило се и ово. на своју одговорност. што му је из свега очинства и породице претекло од Бонапартовога богомрскога на Русију нападенија. да он у једној кутијици чува. мајке и породице моје знак и сведок једини и најважнији. занесен гледањем. Сима одмах скочи за њим. Дошавши у Крагујевац. 3. Сима се окрете и оде. ако не будем заборавио. шетао по Русији неко време. и уз велику погибао после тешкога напора изнесе спасенога војводу. а то када год отвори и погледа залије га и сузама. хитро стаде војводи примицати. а пријатељи га стадоше опомињати да не иде ближе к војводи. да се ово најчеститије чувство отечествољубија и до најмањи знатности простире и досеже. нити иоле збуњен. као часно древо или другу коју светињу. дивећи се и благодарећи Бога. кад сам ја једва могао. У још нештампаном писму о томе вели поред осталога: „… У истом граду видио сам једнога чиновника и зрелога мужа. те се он нарочито чувао. један комадић огорела дрвета од очине му куће слемена. па свом тежином и са чибуком — пљусну у дубоку Саву. што ја из паденија Србије у 1813-м лету ни онолико од моје приличне куће и очевине спасти и сачувати могао нијесам. — . како је и преда мном учинио. Године 1846 Сима је одвео у Кијево прве српске ђаке као питомце. Кад је Кнез Милош 1835 ишао у Цариград. а он се. па је походио и Петроград. Учинивши то. Мене је то заиста тронуло тако. док се није продао! Купио га је за дукат неки млади Гружанин. који је мени од јарости и пресилија западњега и препросвештенога варварина спасен. страна 23 Чланови Кнежеве свите бише од Султана награђени. У оно доба кад је у Министарству Просвете у Београду био начелник Јован Ст. завидећи му при томе. мало наже. ни сам не знајући зашто. и да му Бог да свако добро к онакоме ближњељубиву срцу!― 5. — Баш бих рекао — одговори им Сима — да ћу му сад нешто требати! — па се. па и Сима доби скупоцен царски бињиш с великим дијамантом испод грла. ово је и мојега оца. у његовој је свити био и Сима Милутиновић. а по том се. који га је огртао кад је на саборима и славама — коло водио! 4. да сам и ја ондака плако и ово сад пишући сузом умилења озбиљно поросио. Таман Сима до њега. имао и знао воздухом дисати―. Не премишљајући ни тренутка. Сима тај бињиш — поклони позоришној гардероби! Један од чиновника из Кнежеве околине заинати се да ће бињиш — украсти. Поповић а секретар Сима Милутиновић.

С. нити припитује Милутина нити Анђелије. па јави: — Иде господин Милутиновић. Како може нек се брани. страна 25 Четвртога јутра уђе начелнику у канцеларију момак. Строгости нас закон учи. Богобојно и мајке поштовно. Што начелника о томе и не извести — можда и није велика кривица. . Седе за свој сто. Поповић страна 26 Другим речима: ту се од Симе — тражило изјашњење! Одмах по том дође и Сима.Поповић је био вредан. Началник Ј. И што лепше с отим боље. и поглед му се заустави на том необичном акту. и — можда ће овамо! Начелник брзо оде столу његову и спусти табак хартије на коме је било написано: Госп. Једном се деси да Сима не дође у канцеларију пуна три дана. Већ три дана Муза стоји. Милутиновићу. али биће да је начелник сазнао како Сима не болује — ни он нити ко од његових. Бити другар дружељубну О свом лебу — ствар је срца. који је био одређен да пред Министарством стражари. Ћути перо. Сима је био — друкчији. Ко ће Музу да поведе? Несвршено да соверши? Кривац своје нек казује. Ст. У свог зноја кору л‘ хлепца смаже. нит‘ се за то труди. Ал‘ кад појми десно иди л‘јево — Ка‘ манито. тачан. То знамо. можда и педантан. За тим узе перо и у продужењу написа одговор: Било једном омалено дете. Зора л‘ њега спаваћива игда Нити нађе. Бити точан и приљежан Дужности је први позив. пра(х) је пао. То је лако знати. Сваком добру приљубило својски.

Без сумње види како ово питање показује природу и карактер једнога а одговор другога песника. страна 27 ДИМИТРИЈЕ ДАВИДОВИЋ 1. Кнез Милош ће рећи: — Кад је тражио место у Србији. Па што ће ти да до краја сазнаш? Учи друго. сетивши се шта му вреди Давидовић. Познато је да је Давидовић био посвећен у многе тајне радове Кнеза Милоша. поведе уза се много оружаних пратилаца. а остало мало. брзо додаде: — Ако. Не зна се да ли је од тога било каквих последица.Ђе сам био ? А ђе био нисам!!! Куд не сиј‘о и туда ницао! Једно само: у зло ни до века! Млого прошло. коме је у дипломатским пословима био десна рука. а сада ене га шта чини: не сме сам да пође ни до Метина Брда! По том. Симеон Милутинов Сарајлија. Највероватније је да је све остало при овој шали двојице заслужних песника и књижевника. Давидовић. има јоште доста Чега не знаш — а ја ни толико. Једном Д. — Зато му један пут рече Димитрије Исаиловић: страна 29 — Мал‘ те се нећете некад обући у Господарево одело! . ако! Боље сече пером него ножем. секретар Кнеза Милоша. Читалац без сумње разуме и Поповићево питање и Симин одговор. Гледајући га са доксата свога Конака. Тако написано „изјашњење― однесе Сима и ћутећи спусти пред Поповића на сто па оде своме послу. А то и јест добро! 2. пошавши по службеном послу из Крагујевца. а сећа се да су Милутин и Анђелија родитељи Симини. И то мало већ је дотрајало. нудио је и војничке услуге своје.

лечио сам и онда и сада: пре душу а сада тело — у оба случаја незнање! 2. један од двојице основалаца Српских Новина у Бечу. чудан је човек тај Хаџић. Родољубиви Димитрије Фрушић. Једнога дана говораше Фрушић: — Има већ две среде како ме сврбе очи. Милош Светић учини Кнезу Милошу повише предлога који су се клонили личним рачунима Светићевим. стаде их трљати. бој се неће му годити… страна 32 . па повика: — Капља! И мртав тресну о под. Прешавши у Београд да за добру награду пише Грађански Законик за Књажевину Србију. а он мисли да је још и за њега остало! Оно што је остало. Сутра је среда. рече: — Само сам методу променио.— Може бити да бих га и умео обући али сумњам да бих га знао свући! — одмах одговори Давидовић. осети свраб у очима. живљаше по том у Трсту као лекар у највећем поштовању. Ту понуду разложи он у писму које посла Кнезу у Крагујевац и у коме му представљаше ствар у детаљима рачунским и најлепшим изгледима трговачким. МИЛОШ СВЕТИЋ 1. И музли су нас и шишали стотине година. и остави озбиљнога Исаиловића да размишља о значају тих речи. Разумевши све. и ако ме сутра засврбе очи — смрт је ту. ДИМИТРИЈЕ ФРУШИЋ 1. Упитан једном што је оставио новинарски посао. Ја се томе не радујем. Сутра дан је вредно походио болеснике. Кнез Милош нареди да му се одговори како жали што му прилике не допуштају одазвати се жељи Светићевој. а својој околини рече: — Чиниш ‘волико. — Један такав Светићев предлог бејаше у његовој понуди да Кнез купи стадо оваца и овнова Светићевих. а када беше увече у друштву.

Тако у свету. а у кући младога књижевника В. преко свога обичаја. гледа очима и чезне срцем. оћута на ову и заједљиву и умешну напомену пријатељеву. али. Жао ми је бедне земље. Осећа здравље. селу китњастога Срема. — Ха! — плану Васа — једна нам жеља загрева груди! Дакле. а овај народ није боље ни заслужио! Пријатељ га поправи: — Да си ћерамиџија могао би тако и рећи! Ал‘ ти радиш за људе а не за кал… Светић се намршти. Лазића спрема се већ од неколико дана богата част. ВАСИЛИЈЕ ЛАЗИЋ 1. висок као бор а леп као Нарцис — српски књижевник Васа осећа сву срећу свога живота.2. У Сусеку. све је лепо. па осећа и милину при помисли да му је судбина одредила за сапутницу баш ону коју је он желео и која одговара њему као јела бору. Видећи да му је све теже остати и даље у Србији. којим му прса набрецују. А у кући нашега књижевника Васе тако исто само мало друкчије и — лепше. Гледа он на све то. осећа крепост и лакост с којима би се могао винути поврх лепе Фрушке Горе. Светић одлучи да се спрема за полазак. која ће се показати на дан Крснога Имена што ће за неки дан радосно осванути. Али у свету постоји и од великога веће. она ми сама казује мету. брајко!― . Али у свету има и преко хлеба — погаче. Млад као лане. Ту одлуку саопшти једном пријатељу овим речима: — Ја идем. Речју све је добро. А неки му се демон уселио у до сада мирну и задовољну душу па му говори: „Рећи ћеш некада: имадох — не знадох! Биће доцкан. а ја — лудак — још премишљам! страна 34 Залуд њојзи сва лепота њена — када Васа на њу и не гледа… Мислите? Варате се. срећно и задовољно.

. Служавка рађаше послове донекле ћутећи. Уочи саме славе има се највише посла. Господар је то тумачио као добар знак. красног њихног светитеља. и та га помисао оживе и осоколи. пева и не снива да би јој ваљало имати и мало полицијске предострожности. На име. Сва је кућа покренута. — Ја ћу ти већ дати знак а ти ћеш по стубама лагано горе! — заврши господар и оде на посао. Сад ил‘ никад! Тако мишљаше и наш књижевник. све је у послу и забуни. Мало после додаде да би он желео да то издавање поверљивих наредаба буде извршено у четири ока и у потпуној помрчини. да га на дело не крете једна неочекивана и веома угодна прилика. јер сваки већ зна рећи како је ћутање — знак одобравања. која је тек пре неки дан испуњена новим миришљавим сеном са бујних и сочних ливада господара књижевника. Она — служавка Мила! Премишља тако и уздише јако. А већ су настале припреме за Крсно Име. и он одлучи да приступи послу како и доликује српском срцу и мужанском чуству. А за такав је терен означио атлукану. кад би она хтела бити Јулија. „Љубила бих Васу…― То јест: у њега је од некога времена млада као капља и лепа као богиња — служавка. Тада ће лепа савезница и пријатељица примити од господара за успомену на велики труд један леп и заиста неочекивани поклон.Мисли и размишља књижевничка глава како би он могао бити красан Ромео. Зато још изјутра тога дана рече лепој Мили да ће јој издати неке заповести. Млада домаћица ради и наређује по кући. где га очекује мила женица. па се онда наједанпут грохотом засмеја. страна 35 То га охрабри. долази он једном кући пред подне на ручак. па је то видео и он. ал‘ ко ће делу да приступи! Није мала неприлика ако — сачувај Боже! — ствар пође нежељеним током. а Мила мете двориште и пева: „Брала бих сасу. То зна свак живи. страна 36 Служавка се обли красним руменилом и ћуташе. рецимо уз воду! И ко зна докле би он тако на празно мислио и из пуних груди уздисао.

— Пст! — Пст! — Ти си? — Да! страна 37 — Хајде лагано тако у том правцу… Тако! Ходи. Да ми их носиш — да се поносиш! * ** Пред само подне сутра дан дође на честитање сва сусечка елита. — Молимо! Молимо! Заповедајте! Ми смо тако знате љубопитљиви! — полетеше одговори са свих страна.— То ће бити славно! — рече у себи. и опет се зацени од смеха и звонки јој глас одјекиваше као звук сребрнога звонцета. ни он неће тајну да одаје… — А сада. — Па. у моја топла објатија! Пољубац пуче! И други. господо. и трећи — и све се даље ниска осипа… Зашушта сено — а ветрић стао: и он је веран савезник. и из кога се чује весела песма. дворе их домаћин и домаћица — обоје преко мере весели. ако ми допустите да вам се нечим нарочито похвалим! — рече у једном тренутку домаћица са неком на рочитом свечаношћу. жагор и разговор… Неко се заиста пење по стубама и већ улази лагано у атлукану. душице. та данас је њихово Крсно Име! — а служи их лепа Мила. зацело би се поново замислио: што његова слава пада баш у лето када су најдужи дани… * ** У дворишту мрак који тек овде онде просеца јасна светлост што долази из дома у коме се још послује. душице. Гости поседали у великој соби. ево то ове позлаћене папучице за твоје мерџан-ножице. Милина! Да је и то још могао чути Васа. .

страна 39 — Јесте ли се ви пре венчања волели? — пита Лазић сељака озбиљно. — Синоћ ме је мој Васа обрадовао нарочитим поклоном.Домаћин и сам радознао. како и пошто. — Прво? — Јесте. — Видим ја поодавно да се Васа нешто спрема учинити. само нисам знала шта управо… Васо. оно може да се роди и сутра дан по венчању. Као секретар Београдске Конзисторије Лазић је чешће брачне тужбе расправљао усменим путем и досетком. је л‘ да си лепо извео ствар? — Нисам… овај… ти си лепше… онај… и она… — Дивно. — Јесмо. Запрепастио се па не трепће. ако Бог да! Гости узеше са чуђењем и живим одобравањем разгледати заиста лепе папуче. које домаћица извади испод миндерлука. Лазић као замишљено. Госте служи лепа Мила. много времена! — одговара сељак. те године узетом. само се чува да се погледом не сретне са господарем Васом… 2. Љубазно се осмејкује и одговара непотпуним реченицама. — Е. — Зар може? . — Па прво. Домаћин стоји као кип. а он ми у награду даде ево ове страна 38 папуче. пријатељу — кад је прво. господине. а непрестано питају домаћина где их је набавио. Ја онако уморна од посла. — А које је дете по реду ? — пита. женицом не може даље живети јер је она родила — четврти месец по венчању. па ми још рече да их носим и да се поносим! И хоћу. дивно! — вичу гости опет… Отпоче ручак велики и свечан. — Једном му дође на жалбу неки сељак из Белога Потока и рече како са својом.

Возећи се седео је леђима окренут кочијашу. на пример. бејаше у дуговременој противности са слободњаком свога доба и професором Велике Школе Миланом Кујунџићем Абердаром. па рече: — Ето.— Може. Та се противност није тајила ни на часовима међу ђацима. Ђорђе Малетић. Директор Београдске Гимназије и заступник старијих идеја у књижевности. хвала ти као оцу! Идем сад кући весео и срећан. дукат спусти у џеп… 3. Једнога часа Абердар говораше о лепотама „Горскога Вијенца―. Лазић је становао на Врачару. брате! — Тако ти Бога? — Тако ми Бога! — И то пише у књигама? — Пише. цела једна песма код Абердара гласи: страна 42 „Вид‘о сам те — заволео сам те. подалеко од своје канцеларије. па се на дужност возио и са ње враћао на својим таљигама. и не тражени. у оно што ће бити? Ми причамо само о прошлости. Још истога часа Малетић предаваше ђацима о томе како има слабих песника. По свршеном часу неки ученик слети доле — а Гимназија је била у истој згради — па све исприча Малетићу који се спремаше да пође на час Поетике. истичући како Малетић тако дело унижава само зато да би глорификовао „своје морске апотеозе― — а ту је мислио на Малетићево дело „Апотеоза Карађорђу―. а онако у мало што бруку не начиних. Лазић је одговорио: — Па — Србин сам! А где сте видели да Србин гледа у будућност. страна 40 Упитан зашто тако чини. брате! — Е. „Вид‘ла си ме — заволела си ме. . У здрављу! — Срећан ти пут! Сељак оде певајући — а Лазић. па и ја гледам куда сам већ прошао… ЂОРЂЕ МАЛЕТИЋ 1.

ако не зато да се — поправимо… ПЕТАР ПРОТИЋ СОКОЉАНИН 1. који је тужакања прекидао слегањем раменима и кратком речју. један га стари књижевни пријатељ његов прекори. то се увек потврђивало.„Млади били. изговараном кроз густ дим богатих наргила: — Јолпаз-ђаур! страна 44 2. Малетић љутито подвикну: — Смућкај па пролиј! То је било — мило за драго. Избор таког обележја Срби су весело поздравили. те су ишле жалбе чак и самоме паши. Чувши да то ради. чије су песме главна садржина првог издања лицејске београдске омладине „Невен Слоге―. Као лицејац имао је стан у почетку данашње улице Цара Уроша. истакао је био на прозору своје собе нарочити знак. а Турци су сматрали и то као нешто управљено против њихнога господства. важио је у омладини као представник тако зване народне струје. Овај вођ лицејске омладине имађаше и у самом грађанству престоничком — своју партију. Даровити омладинац Петар Протић Сокољанин. Малетић је много и много година био противник идеја Вука Караџића — а надомак Вукове стогодишњице сео је па је написао познату алегорију у славу Вукову. 2. У целом се Београду знало да је обележје његова стана — крупан клип црвенкаста кукуруза. који је у прозору стајао усправно. — . На просветно-политичким зборовима. „Па смо се љубили!― Изговоривши то. а Малетић му хитро и лепо одговори: — Па зашто нам је Бог дао дуг век. који су се обично држали у Београдском Читалишту. а да би се знало у којој од многих ситних кућица станује вођ школске омладине.

Зато се саопштавају и ови по казивању Г. када је његов старији брат Стева учио шести разред са Бранком.ј. један ђачић. Поповић је 1850 године отишао у Беч. Кад је у Пешти учио гимназију. — Једнога дана пред намрштенога днректора гимназијскога изиђе. за све време докле га је г. за директоровања Јакова Гершића. смеђ. Г. Стога се и ово саопштава. Г. скромно али ведро и весело црномањасто момче. Г. т. јер немају никакве карактерне црте ни ма каквог изразитог обележја. Ђ. Зборно место бејаше обично у „Словенској Кавани― Грловића. какву су карловачки ђаци. развијен млад човек. млад човек. Богобоју се догодио овај случај. огрне своје јапунџе па иде као делија. Поповић изводи да је и Бранко био у Пожуну када и Стева. страна 16 2. Поповић је био у Карловцима ђак 1840–1841 године. Поповића — Даничара. И у Карловцима и доцније у Бечу. Поповић вели: бејаше леп. па рече. па зло прође! Из тих речи. за које се одмах каже да су лепа али која се још брже заборављају. којих се добро сећа. За сам лик Бранков Г. и ту је обновио познанство са Бранком. већином носили. кратке косе.На једном таком скупу неки противници Протићеви прекореше једнога тртовца што се „поводи за дечјом памећу― кад се зна да „телад никад не ору―. Он се од тадашњега одела Бранкова добро сећа дугачкога капута и капе шајкаче. О лику Бранкову имамо врло мало података. 1841–1842 године. Није документовано где је Бранко провео 1841–1842 школску годину. Ту Бранко једном говораше одушевљено о користи од гимнастике. Прекорени им трговац одмах одговори: „Одиста дете и теле имају сличности. али није гимнастизирао. Бранко бејаше ошишане. Г. Поповић виђао. Поповић вели да је Мина са свим идеалисала лик Бранков. позван. јер су у лето 1841 и Бранко и Стева били свршили гимназију — шести разред — у Карловцима. и ово: — Сећам се Стеве Поповића у Пожуну: велик. БОГОБОЈ АТАНАЦКОВИЋ 1. од прилике. али не толико колико Протићеви противници и стари волови!― БРАНКО РАДИЧЕВИЋ 1. . једно од оних лица.

Ђаче обли румен. али то није моје љубавно писмо госпођици већ један одломак. па с поузданошћу одговори весело: страна 48 — То јесте мој рукопис. донео ми је јуче ово писмо. директоре! — Донесите ми ту приповетку сутра. не бејаше ђаку много непозната. ходаше дуго по својој собици. која. а Богобој зграби вођице и после неког времена заустави и умири коње. Коњи се поплаше и ударе у највећи трк. из једне моје приповетке! — Шта? Ви пишете приповетке? — Пишем. бејаше већ дошло себи. а рукопис издаје Вас. изврсно! Ви сте слободни! Продужите! Срећни ђачић. управо цитат писма. — Господар Н. прилично се збуни и скромно одговори: — Ја Вас не разумем! — Слушајте! — прихвати директор. Једном се Богобој возио с друштвом на колима. види се. а изненађен и сам успехом своје готово импровизоване приповетке — одушевљено продужи рад. Дакле? Момче. После је говорио: . још румено у лицу. пун радости што се на тако лак и ориђиналан начин спасао неприлике у коју је био запао са несмотрености госпођичине. Другови његови поискачу из кола и повреде се. јер он бејаше тај ђачић… страна 49 2. г. — По заповести… Ђаче оде кући. па изненађен успехом младога приповедача пружи му руку: — Изврсно.Директор га дочека речима: — Да видимо тога Дон-Жуана. Његова љубавна садржина и сувише је јасна. што уме да пише тако слатка љубавна писма! И демонстративно подиже неку хартију. нађе да је оно писмо одиста епизода из те приповетке. Та је шала случаја дала српској приповеци и књижевности — Богобоја Атанацковића. које је нашао код своје госпођице кћери. па онда седе и поче писати приповетку — прву у своме животу! Сутра дан директор уз живо интересовање прегледаше рукопис свога ученика.

а Маринковић ублажи предлог: — Знам то. стави своју руку на његово раме па му благо рече: страна 51 — Не очајавајте. Успевши у тој својој жељи. По настојавању његове мајке купио је Даничићев писаћи сто тада његов ученик и млађи пријатељ Стојан Новаковић. Даничић је распродао многе своје ствари које није морао собом носити. Ђури би тобаш тешко било… Даничић је тек пред смрт постао с Милићевићем интимни пријатељ. Полазећи из Београда у Загреб за секретара Југословенске Академије. лијепа је ово наука. После неколико тренутака мучнога ћутања Даничић приђе младом кандидату. кад већ мисли да без банде нема весеља а без весеља живота… . Али онда нека се назове бар Бандић. 2. ЈОСИФ ПАНЧИЋ 1. који је и сам умео уважавати животна задовољства. — Вук Маринковић. по кад што је томе замерао. Познато је да је учени Јосиф Панчић за млађих година био пријатаљ веселих часова. Нама је за продају било. али шта би било од војске из које би на први пуцањ побегли њени вођи?! ЂУРО ДАНИЧИЋ 1. Рекоше му да Панчић ипак не дангуби него ради. а једном ће рећи: — Панчић треба да промени презиме.— И ја гледам да сачувам своју главу. Слушалац поче али — не испуни очекивања. мајка Даничићева рече купцу: — Особито се радујем што сте то купили Ви. па поражен оде у клупу. али никако нисмо волели да оде у руке г. После подужега предавања из области Словенске Филологије у Великој Школи Даничић позва једнога свога слушаоца да каже шта је и како је схватио. па ће и Вама омилити као и другима што је милом постала… ДР. па када банчи нека се и зове Банчић. Милићевићу.

Као владин посланик на једној Народној Скупштини у Крагујевцу. Тада он важно рече: — Ха. али калуђери позакључаваше све одаје. — Са својим је ученицима био пошао рано изјутра пут Вишњице па онда ударише све полудесно те изиђоше на Авалу. господо. Педесетих година Панчић је као професор лицејски имао и оваку малу неприлику у једној екскурзији. 3. Само добро удрите! Хајдете за мном да вам га покажем. молим вас! Куд ћу ја од бруке кад се чује да сте ви под мојим водством правили чудо од калуђера! Али његове речи не умирише много његових ђака. већ се мисаони страна 53 људи спречавају у изношењу корисних предлога и идеја. а ја знам ко је прави кривац. где су се мислилиу манастиру поткрепити страна 54 јелом и пићем. Панчић ипак устаде и изјави: — Заиста. а ја ћу се за доказ да ствар друкчије стоји позвати на најбољега сведока. Господин доктор Панчић штампао је у Србији више него сви ми скупа. господо. а истина је и то да сам штампао. нареди крчмару да изнесе јела и пића па рече: — Он је. а одавде се почеше спуштати ка Раковици. Око ужине стигоше у Раковицу. Скупштина је примила јемство такога јемца. крив! Што не држи крчму у Раковици него чак овамо у Топчидеру! . браћо. па ја молим господина доктора да изјави овде: да ли је власт њему ма кад забрањивала да штампа шта хоће и како хоће. па се онда и уплаши: — Немојте. а он их одведе у Топчидер у крчму. никада нисам наилазио на какве сметње од стране државних власти кад сам што штампао. Он се сакрио у Топчидеру. Знајући добро шта је по среди. Панчић је био и потпредседник скупштински.2. децо. Тада министар Радивоје Милојковић устаде и рече: — Чули сте шта вели господин посланик. Панчић се уозбиљи. баш доста. немојте. Ђаци пођоше за њим. Лицејци се ражљутише и одлучише да калуђере избију и да им мантије поцепају. сетио сам се! Имате право! Треба га заиста тући. — Један се посланик те Скупштине тешко жаљаше у седници како у Србији нема слободне штампе. хвала Богу.

био Панчићев ђак а сада путоваше службеним послом. пружи ми их и рече: страна 57 — „Ево ти новаца па се сам храни. давно. па ће ме једном. који доцкан долази кући из каване. певао и наздрављао омладини. НЕНАДОВИЋ 1. Н.. те се изјутра успава. кад ја још једем туђ хлеб. — Око два сахата по подне стиже тамо и један чиновник из Београда. опет. не могу поћи у школу докле га не услужим. Сима Живковић. иначе тачан и одличан ђак. а неваљала господара напусти!― Тако и учиним. О начину како је постао Ненадовићевим питомцем причао је Живковић ово: — Био сам ђак виших разреда гимназнје у Београду. страна 55 Панчић му пође на сусрет: — Где си. а богме и мени давати. а ја. Прође неко кратко време.По том је. а мене нађе у ходнику. Него — и мене храни отац. али ми он. доћи и ти. запитати: — „Шта је теби те тако доцне стижеш?― Ја му одговорим да послужујем код г. весео што се није десила неприлика. Господин извади из џепа три рубље. знајући ваљда боље шта је у ствари. па умрех гладан чекајући те да заједно ручамо. Знај. Запази Господин како се ја. док ме после неколико дана он опет запита: — „Имаш ли трошка?― Одговорим да имам још.― . Године 1876 Панчић се нађе на кратко време у Брестовачкој Бањи. Н. Професор ми бејаше и Господин Ненадовић. самца. даде опет три рубље. кад изиђе са часа у моме разреду. 4. који је некада. Некада добро познати директор гимназије у Крагујевцу. човече Божји! Чуо сам да ћеш доћи. већ неколико пута задоцњавам за први час изјутра. брате: залогај је сладак у пријатељству а не у устима! ЉУБОМИР П. кога је звао само речју: Господин. бејаше питомац а по том и особити поштовалац Љубе Ненадовића. па ми једном приликом рече: — „Знаш шта? Досадиће се теби примати.

оставио те новце само да га кушам! Ту је Живковић преписивао табаке ориђиналнога крупнога рукописа протиних „Мемоара―. Не тиче се толико личности Љубине. Ја узех лежећи да читам нешто према свећи крај постеље. Кад он дође већ близу.Одем — и тако постанем питомац Господинов. Љубо. кога често спомиње у своме дневнику „У Фрушкој Гори. ћоеће. Милица Стојадиновићева Српкиња бејаше заљубљена у Љубу Ненадовића. Да се склоним од колере — приповедаше једном пред смрт Љуба — добијем одсуство и из Београда одем у Мехадију. Ту се одмах нађем с једним Инглезом. Живковић се и у старости сећао како су сељаци ускршњи тропар певали по чистом старом изговору србуљском. узе пиштољ и окрете га према мени. Кад тамо — а салон пун Турака. 3. Бога ми. Једном нађе иза сандука седам златних дуката. Инглез спокојно леже и замало па захрка. имаш честита питомца! Намерно сам. лагано устаде. не остаде нам ништа друго већ примити понуду да нам се у великом салону импровизују две постеље. уселих се у кућу старога проте. али је прилог за карактеристику дома у коме је он живео. У салону тишина — све живо спава… Наједанпут спазим како неки стари страна 59 Турчин. с којим проведем цео први дан. савијах и помагах експедовати нашу милу „Шумадинку― и благосиљах добротвора! 2. и одмах их однесе проти. скочим из постеље и дрекнем у помоћ. Прота ће тада рећи сину задовољно: — Е. То је Живковићево казивање најбоље сведочанство за нетачност мишљења по коме би у „Мемоарима― имао крупна удела и сам Љуба. подалеко. — Сима Живковић је изјутра распремао собу старога проте Матије. и мало после тога одосмо да легнемо. хоћу да припалим чирак! — равнодушно рече стари Турчин и приђе ми са тучаним светњаком… 4. Претрнух. — Ма што ти је. Примисмо и то. Прота је Живковића водио и у Бранковину. У вече нам рекоше да су у гостионици сви кревети заузети. који држаше у напред испруженој руци. а Турчин ми поче лагано прилазити све једнако нишанећи пиштољем.― .

у село Сабанту. ко-јима се интересантни професор одликовао. не би краја. Ђура сву одбрану сведе у неколико речи: страна 62 — Ако је онај човек. кога сам ја нацртао. из гимназије у основну школу. који је сваки одмах познао. ЂУРА ЈАКШИЋ 1. а веселом разговору на рачун измаланога лика. и после неколико дана почне о томе говорити Ненадовићу. П. госпођо.Своју жељу да за њ пође саопшти она једној старој госпођи. бојом израђена. Године 1865 бејаше Ђура Јакшић у крагујевачкој гимназији учитељ цртања. као што је шешир без пантлике и др. и салетеше професора да „подигне тужбу. Ђура се једном лати кичице и. маркирајући нарочите особине одела. где сте видели да су двоје паметних кућу скућили!? То не бива — једно треба да је мало онако — Као што је познато — Љуба је остао нежењен а — Милица неудата. . али је наскоро премештен из старе престонице.― Овај подлегне утицају својих „пријатеља―. Колега му је поред осталих био и познати професор математике Р. и одиста оптужи Ђуру. Нађоше се људи који се сетише да су „таке ствари― „предвиђене законом―. један другога на улици гласно довикиваше. позивајући га да види слику. онда ја нисам крив: оно је — он! Ако ли онај човек на изложеној слици није тај господин који ме тужи — онда немам на шта да одговарам! Ђура је био ослобођен. Свет се стаде скупљати у неочекиваном броју. ваљан наставник и пријатељ ђачки али особењак у животу. слика би изложена у прозору једног од оних дућана којих у крагујевачкој чаршији одавно већ нема. Љуба се стаде врпољити и тражити начина како да захвали на понуди — кад госпођа рече: — То ће бити красан пар људи: Ви паметни — она паметна — Љуби сину мисао па похита: страна 60 — Али. изради као од шале лик. уз необичну срећу. Госпођа се прими проводаџилука. Позван да се брани. Крагујевца. — Подстакнут од неких младих весељака. исти господин професор. онда од највећега утицаја у Београду.. Таква.

не могући га исплатити. па. доста обичан. он одговори: — Па кад је Обилић нека је и снагом обилат. Тако је и било. дође на мисао да за њ изради „фирму― газди радње. необичан израз. — А шта то угађате? — Још по ручку сишао сам овамо да се сунчам и да пијем вина с киселом водом. Ко убија цара — не мисли . 4. Господине Ђуро? — Ето. кога помиње и усвојим приповеткама. Ђура имађаше да сврши неке сликарске поруке за историјски манастир Враћевшницу. Слика представља сељака из Левча у типичном оделу а рад је Јакшићев. у најмању руку. Једном га приликом ту упита члан савске полиције: — Шта радите. одлазак и долазак бродова. Запитан после неког времена зашто је тако радио. После ми претекло воде — ја поручио вина. сликарски рад — на дасци. давши његову телу необично велике размере. а лицу. — одговори Ђура. угађам. онда нарочито познатом под популарним именом Гашпара кафеџије. Претекло ми вино — ја поручио воде. па размишљати — не бива. а крчмар је имао „фирму― која је доцније доспела и у Музеј. 3. Тако неколико . Ђура је многи слободни час провео на Сави пред гостионицом „код Крагујевца―. Седећи пред гостионицом посматрао је промет страна 64 путника и робе. Ђура се опростио дуга. Поред осталих слика изради он и Милоша Обилића. У Музеју у Београду налази се и један.2. и уз то би сркутао бело вино. па никако да угодим да и вино и воду попијем па да идем. страна 63 — Али му лице казује да не мисли много? — Поћи с намером да се убије цар усред његове војске. па никако да угодим. а ко много размишља — није Обилић! — одговори Ђура и одбрани свој рад. Постала је овако У једној тамошњој крчми сеоској имађаше Ђура повећи рачун.

попова ташта. Слава колевци! страна 67 . Таман сам био прочитао неко ново дело о гајењу деце. Како дете заплаче. …Био сам — причао је у пријатељском кругу Милићевић — млад и добру рад човек. Ђура је често ишао на седељке — посела у појединим кућама бољих домаћина. а Ђура после две недеље — премештен из Пожаревца. — Како то велиш да не треба дете љуљању учити! Па ко га је учио? Нико. па су у кући сви срећни и пресрећни. отпочињући мучну учитељску каријеру. Ђура оде и пријави се власти као писац дописа. па како сад може у један пут да се одвикне?! Чух ја то. Враћајући се ноћу и по месечини у школу. тада се бранио каменицама којих је по путу увек било препуно… Кад је. опет буде притворен. па га узму на одговор. нити се меша у јавне послове.пута. Кад је био у Пожаревцу учитељ. или два. МИЛИЋЕВИЋ 1. родило дете првенче. имао је често правих битака са псима. и. ако се икако може. Каљевића. много доцније. још код мајке док је било. када дође време да пођем у ревизију основних школа Нађох се наскоро на конаку у неког младог попе. Претекло ми сад воде. не треба га на то учити јер је штетно! — Е. још нисам угодио. уредништво „Србије― стави испод дописа измишљено име и презиме. страна 65 назвао је то село — Каменац. коме се пре месец. У допису се иронично говорило о председникову успеху : набавио је мацке за жене те их је наместио испред основне школе пожаревачке! Да би показало како је ствар доиста из публике. МИЛАН Ђ. И од тога се доба ја не мешам у женске послове. те морам опет искати вина — и Бог једини зна шта све може до краја бити! 5. за ноћ преобразити читав народи његове ружне навике. Уверавају његови познаници да је то име изабрао сећајући се каменица које су га толико пута у њему одбраниле од паса… 6. пуних девет месеци. мој господине! — одговориће ми. који би желео. напише Ђура допис против ондашњега председника општинског и пошље га у Београд те изиђе у „Србији― Љ. Док је служио у Подгорцу. сви потрче да га љуљају. па ми онда паде на памет: а ко зна да ли ова бака нема право? Ко зна да ли њена није мудрија од свих књига које се напамет пишу?… Нека се свет полако развија. писао лепу приповетку „Сељаци―. ево. Старац би одмах пуштен. Гледам ја то па ћу рећи: — Детета не треба љуљати. И ако је старац доказивао да није писмен. Али пожаревачка општинска и полицијска власт пронађу у вароши некога старца који се зове тако. вала! Љуљало се оно. Сазнавши за све то. као у име свих.

. са Стевом Д. Таман је почео разгранавати орацију. А можда би боље било да не радим тако… 3. добио за уредника „Српских Новина―. Гарашанин слуша како му Милићевић разлаже нешто крупно из политике.― — А шта ти је то „школска практика?― — упита Милићевић. Поповић каза о чему говори књига. па ће. нема други ко да је оправи а ја опет не могу јер бринем — народну бригу. релативно млад човек. и зато што о томе мислим. који је тражио службено унапређење. близу своје куће. ено. Милићевић препоручи молбу Кнезу. прекинути. — Па. а не да свет усмено поправљаш! 5. Милане! — рећи ће Шапчанин. Поповићем. младога сабеседника: — И ја тако мислим. то би се српски казало „Рад у школи― или „Школски рад. млади чиновник. брате. ал‘ да видим шта ћеш ти да урадиш. што су дотле добијали само старији и поузданији према „правитељству― — отиде Кнезу Милошу у Топчидер да страна 68 му захвали и да „развије програм―. — Како ти то расипаш памет своју! Болан био. Када је Милићевић.― Поповић усвоји тај термин. то треба да напишеш па да се зна да је то од тебе остало. Милићевић једном бејаше у прилици да реферише Кнезу о молби једнога свога личног страна 69 противника. а стари га кнез прекиде речима: — Сви ви умете да причате. а ја томе господину не дам што тражи. који прича о своме преводу књиге „Школска практика. Зато: љуби руку па иди! 4. Седе у Министарству Просвете Милићевић и Милорад П. — Бог с тобом. који тада рече: — Хвала Вам! Ја Вас молим да ми и од сада тако лепо говорите о својим противницима. Иду из канцеларије кући на ручак стари Илија Гарашанин и Милићевић. Као секретар Кнеза Михаила. стоји накриво: посрнула је и тек што није пала. она моја тараба пред кућом. Шапчанин па разговарају.2.

би примљена понуда Пере Ђорђевића да он за прво коло преведе једну књигу из руске белетристике. чуше се из публике напомене: — Што мора свуда да буде Милићевић? Шта тај посао нису дали — Пери Ђорђевићу? Милићевић. После катастрофе на Вилагошу аустријски војни судови крваво завршиваху парницу. младић одушевљен за слободу своје домовине. човече Божји. видећи да му се пуни чаша коју је већ био попио. У добру друштву Милићевић. Кад је почела радити Српска Књижевна Задруга. дело преведе Милићевић. Јовановић је имао и овакав доживљај.После неколико дана пружи Кнез секретару скупоцен прстен уз нарочито писмо и с речнма: — Чините само што Вам је дужност. — Међу маџарским револуционарима 1848 био је и неки Нађ Карло. кад ме знаш какав сам: испићу је! Па каква ти је онда хасна — весео био! 7. имађаше обичај рећи: — Ама што је пуниш. страна 70 — Ствар се мора свршавати кратким путем! — рече председник и управа одлучи да једно. на брзу руку изабрано. а за све то примите овај дар… 6. Доведен пред преки суд. сазнавши то. МИЛАН ЈОВАНОВИЋ 1. Као слушалац медицинских наука у Бечу М. али нека читају! Др. Карло буде упитан: зна ли што ће он ту сад? Он с горким осмехом одговори: — Само зато што су Руси прешли границу! . После осам месеци пропуштенога времена Ђорђевић изјави да не може посла израдити. И избор беше њему остављен. Он за три недеље предаде рукопис а штампарија за неколико дана по том наштампану књигу! Кад се књиге растурише. рече: — Нека гунђају.

Такав одговор, пун презрења према невојничком држању аустријском, разгневи
судије, и они донесоше одлуку да се Карло казни тиме што ће се прогласити за
полудела, како би сав остатак свога века провео у лудници. Живећи у Бечу, у
затвору за најтеже случајеве умне оболелости, Карло не имаде начина никог
живог уверити о својој присебности; све страна 72 што је говорио узимаху за
бунцање, нити га хтедоше саслушати, нити о томе промислити, Судије су добро
рачунале. Педесетих година изиђе царев указ по коме се осуђени у револуцији
пуштају у слободу. Али Карло не бејаше у тамници већ у лудници, а за те
заточенике има само Божјег помиловања. Он ту остаде и даље годинама, и не
знајући за цареву милост.
Ради проучавања и таких болести проведе Јовановић у управи тога завода неко
време. — Једнога дана, кад пред вече бејаху ти необични болесници пуштени у
ограђене делове дворишта, посматраше их Јовановић са прозора своје собе која
је била на горњем боју. Један заточеник шеташе испод његова прозора тешко
замишљен, па му се намах обрати речима:
— Молим, имате ли мало хлеба?
Јовановић му кроз прозор у мрежи од узице спусти цео хлеб, који онај дочека
радо и поче га одмах јести.
Мало после настаде између њега и болесника разговор, а кад болеснике позваше
унутра, замоли овај Јовановића да изиђе и сутра на исто место ради разговора.
Интересовање бејаше живо, и ти се разговори продужише и трећи и четврти пут.
Када се болесник из разговора добро страна 73 увери да докторанд није Немац
већ Словен, исприча му поверљиво своју историју. То је био Карло. Јовановић
написа писмо његовој сестри, која и не знађаше да јој је брат жив, и сестра му
дође из Угарске. Он посредова и они се састадоше насамо пред њим. Сцена
страховита и дирљива… Сестра је, за тим, ишла и по упуству Јовановићеву
куцала на различита врата, док после дужег времена и уз тешку муку ствар би
објашњена где треба, те Карло, после неког нарочитог проучавања и
посматрања, ослобођен живога гроба…

2.
Јовановић је често имао обичај у друштву рећи:
— Многи људи своје тестаменте предају суду на чување. Мој се тестаменат
налази у Светом Писму. Коме треба нека га после моје смрти тамо тражи!
Како је Јовановић ненадно преминуо преко ноћ, то је власт, сазнавши о том
његову говору, заиста потражила у његовој књижници примерак Светога Писма,
и нашавши књигу пажљиво је превртала лист по лист тражећи тестаменат, кога
ту није било.
Најзад је ствар објаснио један млађи књижевник подсећањем ода је
Јовановић мислио и говорио о тестаменту у моралном а не у материјалном
смислу.
страна 74

ВЛАДА М. ЈОВАНОВИЋ
1.
Као ђак Велике Школе у Београду Влада је једном доживео и овај случај.
Био је код куће сам — мајка му је била отишла у Шабац — па је живео
ђенијалном неуредношћу. Једном изјутра изиђе на Зелени Венац, где је онда
била главна пијаца, да код антиквара прегледа књиге, и не опазивши како га
сваки пролазник нешто необично загледа. Кад је био готов, приђе му један
познаник па га запита:
— Ама какве су ти то, тако шарене, панталоне?
Он погледа — па се и сам запрепасти.
Имао је двоје панталоне, али су му се оба пара била рашила тако да је сваку
ногавицу засебно навлачио: а јутрос је у брзини погрешио те је обукао једну
зеленкасту и једну беличасту ногавицу — од свакога, дакле, дела по један
комад!
— Шта сада да радим? — рече он. — Свет се овако чуди, а још више би страна 76
се чудио када бих сада овде насред пијаце стао свлачити једну по једну
ногавицу… Идем кући да се пресвучем…

2.
У доба највеће активности омладине у Великој Школи, кад је она издавала лист
„Побратимство―, а Влада јој био председником — зачне се неки раздор који је
тражио смену часника. Већина је била за дотадашњу управу и Влада је мислио
ратовати против опозиције. Али му дође до руку један политички хрватски лист
из Загреба, где се хрватска омладина кори што се не угледа на београдске
великошколце који су се сложили па красно раде. То је на Владу толико
утицало, да је одмах сазвао скуп и поднео оставку, само да се дође до мира.

СТЕВАН СРЕМАЦ
1.
У доба кад је Ст. Сремац довршивао Велику Школу, бејаше мода да се нико не
шиша кратко. Насупрот томе дође Сремац једнога дана у своје друштво пред
„Дарданеле― и то — ошишан са свим кратко.
— Море, Стево, шта је то?
— Па… овако је здравије! — објашњава он.
— Није истина, то је само уображење.
— А после и практичније је! — додаје Стева.

— Није ни то.
— Осем тога и лепше је! — продужује Стева.
— Е, баш то није истина.
Мало после друштво се разиђе а за столом остадесамо он с најинтимнијим
другом Божом Гавриловићем.
— Знаш, Божо, — поче сад Сремац — теби ћу, разуме се, да кажем шта је
било… Одем да се шишам онако као и страна 78 сви људи, паметно. Узео мајстор
маказе, поче, па онда дозва шегрта да га учи на мојој глави! Гледа шегра, па тек
узе од мајстора маказе и поче сам да сече. Ухвати један чуперак па — фик!
слисти ама све до коже. Спази то мајстор, цикну, ошамари шегрта, па узе да
„поравни.― Ал‘ како ће да поравни друкчије већ да скине сву косу! Мало одовуд,
мало одонуд — тек ја остадох ћелав к‘о Марија Фаркаш кад јој спадне барока.
Грдио сам — али доцкан. Мајстор ми онда рече, ради утехе, да је овако здравије,
практичније и лепше. Зато сам мало пре и ја пробао да те његове идеје
популаришем, ал‘ ми се, ето видиш, не прима…

2.
— Господо, — рече директор Треће Београдске Гимназије, у којој је Сремац
служио — долазе у Београд ђаци и професори из Врање; треба одредити некога
који би се побринуо за дочек гостију.
Кад се за тај посао помену и Сремчево име, он похита:
— Ја толико не волим разне одборе, а нарочито одборе за свечаности, да вам
свима изјављујем: ако кад год у новинама страна 79 прочитате или чујете да сам и
ја члан таког одбора, одмах реците: „Сиромах Стева, куд да му се то деси!― јер
знајте да сам пре тога — морао шенути…

3.
С јесени 1879 оде Сремац за наставника Нишке Гимназије, а о Петрову дне
идуће године дође у Београд на виђење. Пред „Дарданелима― прича појединости
новог чиновничког живота, па помену како је морао предавати и цртање, а у
школи, тек отвореној, нема ни прегледа ни модела.
— Па како си радио?
— Ето тако: нацртам на табли нешто па онда деца прецртавају. А буде кад што
да ме деца питају шта сам нацртао, и ја онда морам да напишем доле: „столица―,
или „оџак и дим― и т. д.
Иначе је Сремац био врло добар цртач карикатуриста.

4.
— Господине, како мој син у школу? — пита Сремца један нишки грађанин
прве године његова службовања.
— Бога ми, право да кажем, неће да учи, рђаво је…
страна 80

— Такој је! Нестрећа је то: да је добар ја би‘ га даја на занат, али је рђа, није
пристао за никуд, па га накара‘ у школу. Фала ти!

5.
Сремац је био за класичку наставу, те се често препирао с колегама који су били
томе противни.
Један пут се у седници поведе реч о неком неваспитаном ученику, а један ће
природњак рећи:
— То је само суровост расе; ето и у старо класично доба — вели Цезар, а има и
у Непоту —
Сремац плану:
— Гле сад! У свему си против класицизма, а у овоме нађе да поменеш класичке
писце! Иди с милим Богом!

6.
— Е, брате! — жаљаше се Сремац о распусту 1890 у Београду. — Пређашњих
година кад год дођем из Ниша у Београд, натрапам на нашега професора
Светислава Вуловића који ме редовно дочека речима: „Море, Стеване, што ти
не полажеш професорскога испита?― А сад кад сам положио и тај испит, идем
страна 81 свуда не бих ли га срео, а њега нигде нема. Јуче чух да је отишао на
Киселу Воду. Што ће му Кисела Вода сад кад пре никад није ишао!

7.
Сазнавши да у Српску Краљевску Академију улази и један господин малих
квалификација, Сремац рече:
— Бога ми ће се дотерати дотле да ћемо зажалити за Иришком Академијом:
тамо су била свега два слепца, а овде ће их бити повише.

8.
У срећном Нишу првих година по његову ослобођењу бруји весео живот препун
задовољства. Па да би било среће са свакоје стране, дошао у Ниш и неки велики
циркус, који у први мах похађаше само интелигенција, а за њом се поведоше и

староседеоци, док похода циркуса не постаде правом манијом. Може се мислити
колико се у томе отерало далеко, кад је „тако што год― пожелела и стара
Нишлика, газдарица Ст. Сремца.
— А јеси л‘ гледаја и ти, господине, то чудо? — упита она једне вечери Сремца
кад је он полазио од куће у чаршију.
страна 82

— Које чудо, газдарице? — обрати јој се он с благим осмехом.
— Па тоа што му викау Низгуз!
— А, јес‘, јес‘. То је право чудо. Био сам.
— Хе! Благо си теби…
Кад би по вечери, Сремац опет оде са друштвом у циркус. Представа је у
великом и пространом кругу текла живо и непрекидно, а Глупи је Август
изводио безброј својих импровизација. Једном је био изазвао чак и неку малу
галаму у једном крају, али је то слабо ко и опазио, јер је тога тренутка играо
неки вешт гимнастичар.
По свршетку представе Сремац сврати на каву у једну кавану, а по том одекући.
У дворишту крај степеница нађе газдарицу.
— Добро вече! — поздрави је.
— Бог ти добро даја! — одговори му она уњкајући кроз нос, па устаде.
— Шта је то газдарице, ти си ваљда озебла?
— Море, црн ми назеб! Пропала сам дибидуз!
— Како?
— Ки ники мој!
— А што?
страна 83

— Ама зар не видиш да сам о нос оклембесила лиску од лојзе?
Видим да си винов лист привила на нос, али не знам зашто!
— Ех, зашчо! Отидо‘ и ја у това ваше Низгуз. А жао ми језа пару, зашчо се пара
на данашњи дан тешко праји. Па станем с неки дечурљаци да гледам кроз једно
рупче на платно озад. Има неколики рупчики. Таман ја стану‘, а и нос ми
пропа‘ну кроз друго једно рупче. Мен‘ ми је и самој смешно, големо смешно,

ал‘ викам: иска си и нос да нешчо види! Не постаја колико ово с тебе саг, а мен‘
ме трефи нестрећа: један од онија црни ђаволи с прапорци от комендију, од
некуд, се прикачи, а ја не виде, па мен‘ за нос: паф! Куку мен‘ што сам
дрекнула! Саг ја ‘оћу натраг, ал‘ он, пустин, не пушћа. Није, мори, да вуче, него
стиск‘о па све циба као на рибу шчо се чини. Уби ме жив резил‘к, а и стра‘ ми, а
боли ме, пусто! Вуче он на там‘, вучем ја на овам‘. А он се дере, па све нешчо,
ил‘ лаје ил‘ мауче, не знам саг ни сама, тек се смеје: хо, хо, хо! то жаба! то
жаба! Век ми и сузе фрцнуше; јао, мајке, уби ме проклетник. А дош‘о
квартаљник па не знава што је с мен‘ напред, нег‘ ме поткупио па и он да циба
са страг… Једва страна 84 се извуко‘ па беж‘ на дом, Сад не знаем: имам ли нос
или немам, Ударила сам на модрицу лиску од лојзе, а за резил‘к и не питувај:
три дни не смем на сокак!
— А ја сам био тамо, па се чудим шта се то подигла нека гужва.
— Не л‘ си познаја мој нос?
— Нисам.
— А и ники други неје?
— Фала ти за тај реч како на брата. Само нек нема резил‘к а за нос како бидне!
Нек ми је то за памет да не мећем и ја свој нос помеђу господски носови…

9.
Сремац није волео број 13. —
Један пријатељ, коме није никад одбијао да учини услуге, замоли га да му
потпише меницу. Стева одмах одговори:
— Хоћу, али је то тринаеста меница коју потписујем овде у Београду; молим те
да нађемо некога коме такођер треба потпис, па да уједанпут потпишем
тринаесту и четрнаесту…

САДРЖИНА
Предговор
1. Доситије Обрадовић
2. Јоаким Вујић
3. Лукијан Мушицки
4. Јован Дошеновић
5. Вук Ст. Караџић
6. Сима Милутиновић
7. Димитрије Давидовић
8. Димитрије Фрушић
9. Милош Светић
10. Василије Лазић

страна 3
7
10
12
14
16
20
28
30
31
33

11. Ђорђе Малетић
12. Петар Протић-Сокољанин
13. Бранко Радичевић
14. Богобој Атанацковић
15. Ђуро Даничић
16. Др. Јосиф Панчић
17. Љуб. П. Ненадовић
18. Ђура Јакшић
19. Милан Ђ. Милићевић
20. Др. Милан Јовановић
21. Влада М. Јовановић
22. Стеван Сремац

41
43
45
47
50
52
56
61
66
71
75
77

Đuro Horvatović (ponegdje i Đura; Nova Gradiška, 17. sijeĉnja 1835. — Beograd,
28. veljaĉe 1895.) bio je srpski general i ministar vojske, podrijetlom iz Hrvatske.[1]
Iz austrijske vojske u ĉinu potporuĉnika, prešao je u srpsku vojsku studenoga 1862.[2]
Istaknuo se u Prvom srpsko-turskom ratu 1876.-77., u kojem je kao potpukovnik
zapovijedao Knjaţevaĉkom vojskom. Na inicijativu generala Ĉernjajeva promaknut je
u ĉin pukovnika,[3] i preuzeo zapovjedništvo nad IV. korpusom, ĉijim je dijelom u
boju kod Šumatovca napao desno krilo turske vojske i pridonio pobjedi srpske
vojske.[4]
U velikom ilustriranom kalendaru »Orao« povodom ovih uspjeha zabiljeţeno je:
„Po osjećanju kojim Srpstvo prati ovu borbu srpskoga oruţja, Horvatović je posle
Ĉernjajeva danas najomiljeniji voĊa srpske vojske.[5]“
(―)

U Drugom srpsko-turskom ratu 1877—78. zapovijedao je Timoĉkim korom, s kojim
je 24. prosinca 1877. g. zauzeo Belu Palanku, a ĉetiri dana kasnije u sudjelovanju sa
Šumadijskim korom i Pirot. U razdoblju od 1881.—85. bio je izaslanik u Petrogradu,
a zatim zapovjednik aktivne vojske i njen ministar 1886-87.[6]
Momĉilo Đujić (Kovaĉić kraj Knina, 27. veljaĉe 1907. - Chicago, 11. rujna 1999.)
ĉetniĉki vojvoda. Nekaţnjeni ratni zloĉinac iz Drugoga svjetskog rata.[1][2]
Niţe razrede gimnazije pohaĊao u Kninu, više u Šibeniku, ali nije maturirao jer je iz
sedmog razreda (1929.) otišao je na bogosloviju u Srijemske Karlovce. Za svećenika
zareĊen 1933. godine i odmah dobiva mjesto u strmiĉkoj parohiji kraj Knina. Od
1935. godine je inicijator, organizator i voĊa ĉetniĉkih udruţenja u okolici Knina.

Drugi svjetski rat [uredi]
Nakon proglašenja NDH sa skupinom ĉetnika razoruţao je ţandarmerijsku stanicu u
Strmici. Potkraj svibnja 1941. pred prijetnjom uhićenja bjeţi u Kistanje te sve do
rujna 1943. godine djeluje pod pokroviteljstvom te suraĊuje s talijanskim

okupacijskim i vojnim vlastima,[3] potom zaštitnika traţi u Nijemcima.[4] U ljeto 1941.
godine stavlja se na ĉelo ĉetniĉkog odreda, od rujna 1941. godine zapovjednik je puka
"Petar Mrkonjić", a poĉetkom 1942. sudjeluje u osnivanju Dinarske ĉetniĉke divizije,
kojoj je voĊa, premda stvarni zapovjednik postaje tek 1943. godine. U ime Štaba
divizije 15. veljaĉe 1942. godine upućuje srpskom stanovništvu proglas kojim poziva
na oruţani ustanak protiv ustaškog reţima i NDH. S Dinarskom divizijom sudjelovao
je u nizu akcija protiv partizana. Pod njegovim su zapovjedništvom ĉetnici poĉinili
mnoge zloĉine nad hrvatskim stanovništvom. Krajem 1942. i poĉetkom 1943. godine
Đujić je sa svojim ĉetnicima poĉinio pokolje po selima Gata, Tugare, Cista, Gornji
Dolac, Zveĉanje, Dugopolje, Štikovo, Maovice, Otavice, Vinalić, Kijevo i Garjak.[5]
U selu Kosovu kod Knina je formirao i koncentracijski logor, koji su nazivali "malim
Jasenovcem" (nazivan je i "srpskim Jasenovcem"[6] a narod Kninske krajine prozvao
ga je i "drugim Jasenovcem"[7][8]) a ĉije su ţrtve najviše bili Srbi antifašisti.[9]
" Okruţni komitet KPH za Knin u svom izvješću od 18. listopada 1943.,
upućenom Pokrajinskom komitetu KPH za Dalmaciju, izmeĊu ostaloga, istiĉe i
ovo: Đujić u ĉuvenom Jasenovcu (Kosovo) ne prestaje da ubija. Zadnjih dana
ubio je 15 osoba. Ali ni to ne pomaţe."[7]
Đujić je izmislio spravu za muĉenje, nazvanu "popovo bure" (Velika baĉva, okovana
ĉeliĉnim obruĉima i sa svih strana izvana nabijena dugim ĉavlima tako da su oštrice
ĉavala bile iznutra. U bure bi se zatvarao logoraš i zatim kotrljao niz strminu kraj
crkve Lazarice. Na taj naĉin ĉavli su sa svih strana probadali logoraša, te su neki
prilikom tih koturanja iskrvarili i umrli.)[7], koja je nekada bila izloţena u Vojnom
muzeju u Beogradu.[9]
Povremeno je odrţavao veze i suradnju s vlastima NDH (od Velikog ţupana u Kninu
Davida Sinĉića prima pomoć u novcu, hrani i drugim ratnim potrebama te sudjeluje u
zajedniĉkim borbenim akcijama sa ustašama)[10][11] te njemaĉkim vojnim vlastima[12] u
Hrvatskoj.[7]

Odlazak ĉetniĉke divizije i emigracija [uredi]
U prosincu 1944. godine uz odobrenje Ante Pavelića[9][13][14] prebacuje Dinarsku
diviziju preko Hrvatskog primorja i Istre u Sloveniju, pri ĉemu je poĉinila brojne
zloĉine nad Hrvatima[9] vršeći ubojstva, pljaĉke i paleći kuće[14]. U svibnju 1945. u
okolini Soĉe predaju se zapadnim saveznicima. Uhićen je i zatvoren u logoru Eboli u
Italiji, poslije se prebacuje u SAD i Kanadu gdje nastavlja djelovati kroz velikosrpsku
organizaciju "Ravna Gora".[15] Godine 1989. dodjelio je titulu ĉetniĉkog vojvode
Vojislavu Šešelju.[2][16][17] Tada je pouĉio Šešelja neka "izgna sve Hrvate, Albance i
ostale strane elemente sa svetoga srpskog tla" te se obećao vratiti iz izbjeglištva u
Sjedinjenim Ameriĉkim Drţavama u otadţbinu, samo ukoliko Šešelj uspije "oĉistiti
Srbiju sve do posljednjeg Ţidova, Albanca i Hrvata".[1] Titulu je Šešelju oduzeo 1998.
godine, nakon što je Šešelj poĉeo suraĊivati sa Slobodanom Miloševićem.
Bio je i najvećim inozemnim donatorom u velikosrpske pobune u Hrvatskoj za
vrijeme Domovinskog rata (novac je dobio Vojislav Šešelj).[18]
Đujić je umro 1999. godine u Chicagu.[15]

000 kuna radi organizacije borbe protiv partizana” (dokument je u Arhivu Vojnoistorijskog instituta JNA.3 Vjesnik: Rehabilitacija Draţe Mihailovića. preuzeto 8..2 9.2 7.) Ilija T. Ceres. O tome sam svijedoĉi. pored ratnih operacija.. 160.0 9. Branku Bogunoviću i Mani Rakviću dao svakome po 100. preuzeto 6. 7. ↑ (srp. travnja 2012. 14/2). ISBN 953-6108-44-5 str. ↑ (srp.) Ilija T. 8. Zagreb. Sporazum o “borbenom sadejstvu” postignut je 9. nije krio.. 271. Branko Latas: Dokumenti o saradnji ĉetnika sa Osovinom: Dokumenti ĉetniĉkog porekla. 11/16. probadali ih mnogostruko noţem. rame uz rame sa italijanskom vojskom borim se protiv zajedniĉkog neprijatelja . broj registra 12/6-1 . travnja 2012. 10.-142.1 7.1 Proleksis enciklopedija: ĉetnici.dalje AVII 12/1). Ministar vanjskih poslova NDH Mladen Lorković je odobrio pregovore i saradnju. Njihov povijesno-politiĉki kontinuitet i posljedice po stabilnost na Balkanu. Momĉilu Đujiću. gdje je ubijeno “230 stanovnika. koji se bore protiv partizana. Sinĉić 18.0 2. 6. u pismu novoimenovanom talijanskom komandantu u Kninu uoĉi kapitulacije Italije: “Od jula 1941. juna aktom BT 16/185 obavijestio poglavnika Pavelića: “Juĉer sam trima glavnim voĊama ĉetnika. Maovice.). Zveĉanje. kutija 195. travnja 2012. Dugopolje. juna 1942. ↑ (srp. 201. Đujić krenuo u pokolje po selima Gata.) Dr. travnja 2012. obavještava Pavelića da je “ĉetniĉkim voĊama isporuĉio makar skromne koliĉine hrane” i da im je “domobransko zapovjedništvo stavilo na 1. koliko god je to bilo moguće. preuzeto 8. travnja 2012. a zarobljeno i muĉeno uglavnom u “srpskom Jasenovcu” Kosovu kod Knina. a neke ţive bacali u vatru zapaljenih kuća” (AVII. i poĉetkom 1943. 4.komunista u oblasti Dinare.1 Philip J. travnja 2012. na primjer. Cohen. Sinĉić je 10. Ĉista. travnja 2012. Tugare. Štikovo. Radaković: Besmislena YU-ratovanja 1991-1995: Đujić je sa ustašama poĉeo pregovarati u decembru 1941. Radaković: Besmislena YU-ratovanja 1991-1995: Naroĉitom surovošću je krajem 1942.1 9. u kojima je ubijeno 159 osoba. preteţno dece. kad je u Kninu posjetio velikog ţupana velike ţupe Bribir i Sidraga Davida Sinĉića. travnja 2012. preuzeto 6. 11/10-18. Vinalić.) Dr. 22.-1945.. 11. U aktu VT 16/197. 201. dotle saradnju s Talijanima. 24/2-25. zajedno s Talijanima izveli 57 “akcija ĉišćenja sela”.) Ilija T. staraca i ţena. 138.Izvori [uredi] ↑ 1.. preuzeto 8. ↑ 7. i s Nijemcima.0 1. ↑ Fikreta Jelić Butić: Ĉetnici u Hrvatskoj 1941-1945: Pojaĉani ĉetniĉki teror. 3/143. Utavice. “948 ljudi.3 Zvonimir Despot: Ĉetniĉki zloĉini u Hrvatskoj u Drugom svjetskom ratu (1941. ↑ (srp. Branko Latas: Dokumenti o saradnji ĉetnika sa Osovinom: Dokumenti ĉetniĉkog porekla. 3. str. 138. Radaković: Besmislena YU-ratovanja 1991-1995: Dok je Đujić nastojao da saradnju s ustašama prikrije. ↑ 2.. juna 1942. 8.. preuzeto 7. 9. 230. preuzeto 6. preuzeto 8. ţena i maloljetnika”. Drugi svjetski rat i suvremeni ĉetnici.) Ilija T. str. Naredio je Sinĉiću da Đujiću i još trojici vojvoda isplati po 100. 2. 1997. Gornji Dolac. travnja 2012. 11. .0 7. ↑ (srp. preuzeto 7. ↑ (srp. ↑ 9.000 kuna.).. 29/7-1. Kijevo i Gorjak. tako da su im vadili oĉi. Radaković: Besmislena YU-ratovanja 1991-1995: Iz talijanskih dokumenata se vidi da su Đujić i njegovi ĉetnici. 6/15-1 itd. a od septembra 1943.” (AVII. 5.

153. lipnja 2003.-155.. iz podruĉja juţno od Bihaća i juţne Like prema sjeveru u Njemaĉku". ↑ Fikreta Jelić Butić: Ĉetnici u Hrvatskoj 1941-1945: Bijeg pred snagama NOP-a: U naredbi od 21. 16.09. ili Gospić-Ogulin-Karlovac-Zagreb-Zaprešićgranica. Ĉetnike je do granice trebala pratiti jedna vojna jedinica NDH.000 metaka. Indictment. ISBN 978-1850653417. Pavelić je naredio da se spomenuta grupacija "bezuvjetno nesmetano" propusti. komandantom 7. 32/1-19 itd. by Domagoj Zovak U Srbiji Nakon sloma Kraljevine Jugoslavije u travanjskom ratu došlo je i do raspada njenih vojnih snaga.2009. doĉasnika i vojnika jugoslavenske vojske. 1998. 200 pušaka jugoslovenskog porijekla.. ↑ (engl. preuzeto 8.. Sedam dana kasnije. MF-H-34/493. Dokumenti u AVII (npr. ↑ 15. 178. preuzeto 6.0 15. III-801450). godine u Srbiji i Hrvatskoj Posted on 04. Oni su povlaĉeći se iz sjeverne Bosne preko .) Dr. prijeteći ratnim sudom onima koji bi to ometali.. prof. Jednu od tih skupina koja je brojala tridesetak ĉasnika i doĉasnika predvodio je generalštabni pukovnik Dragoljub Draţa Mihailović. 20 puškomitraljeza i odgovarajuće koliĉine streljiva” (Arhiv Hrvatske.: Odlazak ĉetniĉke divizije iz kninske krajine i predaja saveznicima.) svjedoĉe o zajedniĉkim akcijama ustaša i ĉetnika i o tome kako je Đujić vodio “operacije ĉišćenja srpskih sela od partizanskih simpatizera i saradnika”. ukupne jakosti oko 6. ↑ (srp.1 Domagoj Zovak. 182. ubio stotine Srba. Hurst & Co. MF-H46/137-378. prema kojemu će se otpremiti "ĉetniĉka skupina popa Đujića.raspoloţenje 20. travnja 2012.. godine. travnja 2012. 18. str. svjedok C-017 Ĉetniĉki pokret 1941. travnja 2012. 188.) ICTY: The prosecutor of the Tribunal against Vojislav Šešelj. travnja 2012. C.. 244. Publishers. travnja 2012. 35/11-1). 13.. 141. kad je sa Vjekoslavom Servatzijem. ↑ 14.. str. U naredbi se kao "vjerojatni smjerovi pokreta" navodi pravac Bihać-Bos. meĊu kojima je bilo posebno surova ona s kraja februara 1944. tako da su se u pojedinim dijelovima zemlje pojavile manje naoruţane skupine sastavljene od ĉasnika. svjedok C047.: Ĉetniĉki pokret 1941. 12. 17. Novi-Kostajnica-Novska-Dugo Selo-Zagreb-Zaprešić-granica.000 ljudi. 83 B.1 Domagoj Zovak. preuzeto 7. ↑ Robert Thomas: "Serbia under Milošević: politics in the 1990s".-179. preuzeto 6. preuzeto 7. prof. godine u Srbiji i Hrvatskoj. 14. 15.0 14. FND. 100 pušaka i 10 dobrovoljaca puškomitraljezaca” (AVII. ustaškodomobranskog zbora. glavni stoţer domobranstva je isporuĉio “Momĉilu Đujiću milijun kuna. Branko Latas: Dokumenti o saradnji ĉetnika sa Osovinom: Dokumenti ĉetniĉkog porekla.. travnja 2012. preuzeto 6. prosinca on se poziva na sporazum izmeĊu vlade NDH i vlade Trećeg Reicha. ↑ Fond za humanitarno pravo Svjedoĉenje 10.

To je bio zaĉetak Mihailovićeve ĉetniĉke organizacije koja je sluţbeno nazvana «ĉetniĉki odredi jugoslavenske vojske» (kasnije Vojno-ĉetniĉki odredi) ĉime je oznaĉen kontinuitet s oruţanom silom raskomadane Kraljevine Jugoslavije i veza sa njenim nositeljima vlasti. dok bi se u velikoj Srbiji dopustilo da ostane oko 200. partizanskog pokreta koji je bio oformljen na komunistiĉkim naĉelima i kao takav je dijametralno suprotan rojalistiĉkom ĉetniĉkom pokretu. te za obnovu starog društvenog centralistiĉkog i velikosrpskog sustava uz pomoć ĉetniĉkih postrojbi i za svojevrsnu ĉetniĉku diktaturu. Ĉim je poĉeo prvi pothvat (ofenziva) Nijemaca na partizansko podruĉje u zapadnoj Srbiji (tzv. Njegovi vodeći ĉlanovi bili su Dragiša Vasić(2) Mladen Ţujović(3) i dr. ukljuĉujući 1. sa emigrantskom vladom u Londonu i kraljem Petrom II KaraĊorĊevićem. u Brajićima. ali je njegov voĊa stalno odlagao borbu protiv istih jer je planirao jaĉanje svojih snaga kako bi se mogle dostojno upustiti u ratovanje kada se saveznici iskrcaju na tlo okupirane Jugoslavije. a meĊu njima najveću vaţnost je imao ĉetniĉki odbor u Beogradu (tzv. Isto tako bi u «redefiniranu» Srbiju ušlo 1. Stevan Moljević(4). Slijedilo je i osnivanje politiĉkih odbora lokalnog karaktera. te kroz revolucionarnu promjenu sustava i vlasti. 19.000 ljudi iz ĉetniĉke zamišljene velike Srbije. dao prijedlog o protjerivanju 2.000. ĉetnici su napali partizane i tako se svrstali uz okupatora.). Ĉetnici se od tada aktivno ukljuĉuju u borbu protiv NOP-a predvoĊenog komunistima. Unatoĉ razlikama Tito i Mihailović su se dva puta sastali. Dogovor je postignut samo o meĊusobnom nenapadanju partizana i ĉetnika.(6) Ĉetniĉki pokret Draţe Mihailovića je osnovan kako bi vodio borbu sa okupatorom. partizanski pokret organiziran i predvoĊen od KPJ zalagao se za obnovu Jugoslavije kao nove federativne i ravnopravne zajednice svih njezinih naroda po uzoru na SSSR (sa sloganima «nema povratka na staro». «bratstvo i jedinstvo») koju treba ostvariti kroz zajedniĉku borbu protiv okupatora i njihovih suradnika.Drine.(5) Beogradski komitet je tako npr. U meĊuvremenu je Mihailović dobio velikog konkurenta u pogledu obnove Jugoslavije u liku Josipa Broza Tita.000 Hrvata i 500. studenoga 1941. Ta je skupina organizirana kao buduća jezgra pokreta otpora. te je 8. tajnika (sekretara) KPJ i voĊe jugoslavenskog Narodnooslobodilaĉkog ili tzv. svibnja 1941. Njemaĉka pomoć ĉetnicima je utanaĉena u selu Divci blizu Valjeva (11. «Uţićka republika»). kod Valjeva u Srbiji.000 Srba iz Hrvatske. Beogradski ĉetniĉki komitet).(1) Pored vojne organizacije ĉetniĉkog pokreta Draţe Mihailovića. od toga oko 300. s namjerom da ujedine svoje snage u borbi protiv okupatora.000 Nijemaca. u kojem se Mihailović sastao sa njemaĉkim opunomoćenikom potpukovnikom Rudolfom Kogardom. rujna u Struganiku i 27. poĉetkom svibnja.(7) I dok se ĉetniĉki pokret s Mihailovićem na ĉelu zalagao za obnovu Kraljevine Jugoslavije na ĉelu s kraljem iz dinastije KaraĊorĊevića.000 Hrvata. koja se ĉesto naziva i Ravnogorski pokret. našli na Ravnoj Gori. listopada 1941.675. bilo je osnovano i politiĉko rukovodstvo i to pod nazivom Centralni nacionalni komitet (CNK).310. u kolovozu 1941.000 ljudi. godine osnovan i Stoţer (štab) organizacije. Skoro istodobno Mihailović je pregovarao sa Nijemcima kojima je rekao da je spreman upotrijebiti svoje ljude u borbi protiv komunizma. stvorivši prije toga u okviru Jugoslavije etniĉki ĉistu «veliku Srbiju» na zapadnoj crti Virovitica-SisakKarlovac-Ogulin-Gospić-Karlobag.(8) .

O postupcima Draţe Mihailovića Tito 1. XII. 1941. u pismu(9) informira Glavni
stoţer (štab) NOP-a Hrvatske: «Pukovnik Draţa Mihailović, koga je ovih dana
jugoslavenska vlada unapredila za generala i koga ona postavlja za vrhovnog
komandanta na osnovu njegovog laţnog izvještaja, napao nas je 1. XI u leĊa sa ciljem
da nas razoruţa i uzme Uţice. On je do našega savjetovanja u Stolicama imao oko
sebe svega jednu grupu oficira i koju stotinu ţandara i podoficira. Samo blagodareći
našoj širokogrudnosti, mogao je Draţa iza fronte na osloboĊenoj teritoriji da stvara
nove ĉetniĉke odrede, koje je 1. XI poveo protiv nas kod Poţege i Uţica. U isto
vrijeme njegovi ĉetniĉki odredi napali su na svim sektorima naše partizanske odrede s
leĊa i pokušali ih razoruţati. To izdajstvo uspjelo je samo na dva, tri mjesta, gdje je
razoruţano nekoliko ĉeta od par stotina. Ali kod Poţege, Uţica itd., mi smo ove
najnovije neprijatelje strahovito potukli i satjerali ostatke na Ravnu Goru».
U listopadu 1941. godine Draţa Mihailović uspostavlja radio-vezu s Britancima, a
preko njih i s emigrantskom vladom Kraljevine Jugoslavije od koje ĉetnici dobivaju
podršku, jer ih vlada smatra «jugoslavenskom vojskom u otadţbini», pa Mihailovića u
prosincu 1941. unapreĊuje u ĉin brigadnog generala, a u sijeĉnju 1942. u ĉin generala,
te ga imenuju «ministrom vojske, mornarice i vazduhoplovstva» u emigrantskoj vladi
i zamjenikom vrhovnog zapovjednika (kralja).(10)

U Hrvatskoj
Nakon proglašenja NDH, na podruĉju TromeĊe (sjeverne Dalmacije oko Knina, juţne
Like i jugozapadne Bosne /B. Grahovo, Drvar, B. Petrovac/) srpsko stanovništvo, koje
je za Kraljevine Jugoslavije preteţno glasovalo za velikosrpske stranke, krajem srpnja
i poĉetkom kolovoza 1941. podiţe ustanak, ali ne protiv okupatora (izuzimajući
malobrojne komuniste) već protiv ustaškog reţima i Nezavisne Drţave Hrvatske, a što
su na terenu ĉesto manifestirali i protiv hrvatskoga naroda u cjelini. Tako se već 27.
srpnja 1941. pod nadzorom srpskih ustanika našla juţna Lika ukljuĉujući općinu Srb i
samo mjesto (iako bez borbe) na podruĉju kojih su prije toga bili pobijeni svi tamošnji
Hrvati, a nekoliko dana potom uz talijansku potporu uspostavljena je u Srbu i ĉetniĉka
općinska vlast. Ustanici su i u ostalim okolnim mjestima toga i narednih dana pobili
tamošnje Hrvate ukoliko isti nisu uspjeli izbjeći prije toga (npr. Boriĉevac, Gornji
Lapac) u mjesta pod nadzorom vlasti NDH. Bez obzira na sve to u Srbu i oko njega
taj dan morao se u bivšoj SFR Jugoslaviji slaviti sve do 1990. kao Dan ustanka
naroda Hrvatske protiv okupatora.(12)
Dio Srba koji je prije rata bio monarhistiĉki raspoloţen, te se zalagao za hegemoniju
Srbije u Kraljevini Jugoslaviji, a to je pokazivao i kroz angaţman u ĉetniĉkim
organizacijama, prišao je ĉetniĉkom pokretu koji pravi vojno-formacijski karakter
poĉinje poprimati nakon ustanka u srpnju 1941. Drugi dio Srba se prikljuĉuje
Narodnooslobodilaĉkom pokretu (partizanima) koji je organiziran pod vodstvom
Komunistiĉke partije Jugoslavije i kroz svoj program se zalaţe za obnovu Jugoslavije
na federativnom principu i socijalistiĉkog društvenog ureĊenja po uzoru na SSSR. U
njegovim redovima su svi narodi bivše Jugoslavije ravnopravno zastupljeni, jer se on
za razliku od ĉetniĉkog pokreta nije zasnivao na iskljuĉivo nacionalnom (srpskom)
principu. Prvi partizanski odred u Hrvatskoj (pa i na podruĉju bivše Jugoslavije) bio je
osnovan na sam dan napada Njemaĉke na SSSR tj. 22. lipnja 1941. od sisaĉkih
komunista Hrvata, te već slijedećeg dana izveo napad na njemaĉki transportni vlak.
No, taj dan nije se u bivšoj drţavi smio slaviti na drţavnoj razini, jer je rijeĉ o prvom

partizanskom antifašistiĉkom odredu i sastavljenom samo od Hrvata, a što se nije
uklapalo u velikosrpske optuţbe Hrvata kao genocidnog naroda. Tek nakon
demokratskih promjena 1990. u samostalnoj Republici Hrvatskoj on se slavi kao Dan
hrvatske antifašistiĉke borbe.
Bilo je još pokušaja suradnje izmeĊu ĉetniĉkog i partizanskog pokreta, ali je ona bila
kratkog daha, jer su razlike izmeĊu ĉetnika i komunista bile nepremostive. Zbog toga
dolazi do diferencijacije u pokretu otpora, tako da ubrzo ova dva politiĉka subjekta
postaju smrtni neprijatelji. Kako je NOP sve više rastao i jaĉao tako je rasla i jaĉala
suradnja i savezništvo ĉetniĉkog pokreta sa talijanskim i njemaĉkim okupatorom, a
pod njihovim utjecajem i ĉetniĉka suradnja s vlastima NDH sve na crti zajedniĉke
borbe protiv komunista i njihovog partizanskog pokreta.
Podloga za prijateljski odnos ĉetnika i Talijana je ostvarena još u poĉetku svibnja
1941. u Splitu kada su srpski politiĉari iz sjeverne Dalmacije, dr. Niko NovakovićLongo i Boško Desnica, predali talijanskom civilnom komesaru predstavku u kojoj
«u ime 100.000 pravoslavnih Srba sjeverne Dalmacije» traţe da se to podruĉje pripoji
Italiji(13). Bio je to pritisak na NDH pred Rimske ugovore potpisan u Rimu 18. V.
1941. U Splitu je tada u svibnju bio osnovan ĉetniĉki Srpski odbor za Hrvatsku, a u
lipnju 1941. u Kistanjama posebni ĉetniĉki odbori za Dalmaciju, juţnu Liku i
jugozapadnu Bosnu, koji će uz talijansku potporu razviti intenzivnu aktivnost prema
podruĉjima NDH i predstavljati jednu od osnova za organiziranje i djelovanje
ĉetniĉkog pokreta na tim podruĉjima nakon izbijanja ustanka.
Kakav su odnos ĉetnici zauzeli prema Talijanima vidimo i iz izvješća Giuseppe
Bastianinija, guvernera Dalmacije. On šalje depešu 29. srpnja 1941. g. predsjedniku
ministarskog savjeta u Rimu u kojoj ga obavještava o kretanju 2.000 ĉetnika prema
Kninu, te mu prepriĉava dogaĊaj kada je kapetan iz talijanskog zapovjedništva II.
armije zaustavljen kod Zrmanja Vrela od strane stotinjak naoruţanih ljudi koji su mu
rekli da nisu komunisti, već da su im samo dozlogrdili ustaški progoni i klanja, a da
pokret nije uperen protiv Talijana i da stanovništvo Like ţeli da ima garnizon od
talijanskih trupa. VoĊa ustanika je predao kapetanu papir kojeg treba uruĉiti
Zapovjedništvu talijanskih postrojbi u Kninu, a na papiru je pisalo:
«Stanovništvo Like moli talijansku vojsku da smjesta zauzme cijelu zonu provincije jer
ne moţe više da ţivi od hrvatskog tlaĉenja. Ţeljno vas oĉekujemo. Stanovništvo i
ĉetnici».(14)
O uspostavljanju suradnje izmeĊu ĉetnika i Talijana saznajemo i iz partizanskih kao i
izvješća vlasti NDH. Iz jednog partizanskog pisma saznajemo o sastanku u Otriću 11.
VIII. 1941. izmeĊu talijanskih ĉasnika, meĊu kojima su bila i dva generala, te Steve
RaĊenovića, jednog od ĉetniĉkih voĊa sa TromeĊe i Milana Tankosića, organizatora
ustanika u Dugopolju, prilikom kojega su Talijani pokazali mapu na kojoj je bilo
oznaĉeno da ţele da okupiraju krajeve od linije koja ide pravcem Ogulina-PlaškogKorenice-Rudog Lisca-Brotnje-Cvjetnića-Kamenica-Marinkovaca itd. prema
Hercegovini. Kulen Vakuf, Donji Lapac i Drvar bili bi izvan, dok bi Grahovo potpalo
pod talijansku okupaciju. Interesirali su se za Drvar i Bos. Grahovo i izjavili da bi
ţeljeli ugušiti srpski oslobodilaĉki pokret u tom kraju. Talijanskim vlastima su
postavljeni zahtjevi «za autonomiju krajeva Like naseljenih Srbima pod zaštitom
Kraljevine Italije; za garanciju sigurnosti i slobode srpskog naroda; za slobodu

ispovijedanja vjere i slobodu vršenja nastave na srpskom jeziku». Tankosić i
RaĊenović su se ponovno sastali sa Talijanima u selu PaĊane 26. kolovoza 1941.(15)
Nakon proglašenja NDH, na podruĉju TromeĊe (sjeverne Dalmacije oko Knina, juţne
Like i jugozapadne Bosne /B. Grahovo, Drvar, B. Petrovac/) srpsko stanovništvo, koje
je za Kraljevine Jugoslavije preteţno glasovalo za velikosrpske stranke, krajem srpnja
i poĉetkom kolovoza 1941. podiţe ustanak, ali ne protiv okupatora (izuzimajući
malobrojne komuniste) već protiv ustaškog reţima i Nezavisne Drţave Hrvatske, a što
su na terenu ĉesto manifestirali i protiv hrvatskoga naroda u cjelini. Tako se već 27.
srpnja 1941. pod nadzorom srpskih ustanika našla juţna Lika ukljuĉujući općinu Srb i
samo mjesto (iako bez borbe) na podruĉju kojih su prije toga bili pobijeni svi tamošnji
Hrvati, a nekoliko dana potom uz talijansku potporu uspostavljena je u Srbu i ĉetniĉka
općinska vlast. Ustanici su i u ostalim okolnim mjestima toga i narednih dana pobili
tamošnje Hrvate ukoliko isti nisu uspjeli izbjeći prije toga (npr. Boriĉevac, Gornji
Lapac) u mjesta pod nadzorom vlasti NDH. Bez obzira na sve to u Srbu i oko njega
taj dan morao se u bivšoj SFR Jugoslaviji slaviti sve do 1990. kao Dan ustanka
naroda Hrvatske protiv okupatora.(12)
Dio Srba koji je prije rata bio monarhistiĉki raspoloţen, te se zalagao za hegemoniju
Srbije u Kraljevini Jugoslaviji, a to je pokazivao i kroz angaţman u ĉetniĉkim
organizacijama, prišao je ĉetniĉkom pokretu koji pravi vojno-formacijski karakter
poĉinje poprimati nakon ustanka u srpnju 1941. Drugi dio Srba se prikljuĉuje
Narodnooslobodilaĉkom pokretu (partizanima) koji je organiziran pod vodstvom
Komunistiĉke partije Jugoslavije i kroz svoj program se zalaţe za obnovu Jugoslavije
na federativnom principu i socijalistiĉkog društvenog ureĊenja po uzoru na SSSR. U
njegovim redovima su svi narodi bivše Jugoslavije ravnopravno zastupljeni, jer se on
za razliku od ĉetniĉkog pokreta nije zasnivao na iskljuĉivo nacionalnom (srpskom)
principu. Prvi partizanski odred u Hrvatskoj (pa i na podruĉju bivše Jugoslavije) bio je
osnovan na sam dan napada Njemaĉke na SSSR tj. 22. lipnja 1941. od sisaĉkih
komunista Hrvata, te već slijedećeg dana izveo napad na njemaĉki transportni vlak.
No, taj dan nije se u bivšoj drţavi smio slaviti na drţavnoj razini, jer je rijeĉ o prvom
partizanskom antifašistiĉkom odredu i sastavljenom samo od Hrvata, a što se nije
uklapalo u velikosrpske optuţbe Hrvata kao genocidnog naroda. Tek nakon
demokratskih promjena 1990. u samostalnoj Republici Hrvatskoj on se slavi kao Dan
hrvatske antifašistiĉke borbe.
Bilo je još pokušaja suradnje izmeĊu ĉetniĉkog i partizanskog pokreta, ali je ona bila
kratkog daha, jer su razlike izmeĊu ĉetnika i komunista bile nepremostive. Zbog toga
dolazi do diferencijacije u pokretu otpora, tako da ubrzo ova dva politiĉka subjekta
postaju smrtni neprijatelji. Kako je NOP sve više rastao i jaĉao tako je rasla i jaĉala
suradnja i savezništvo ĉetniĉkog pokreta sa talijanskim i njemaĉkim okupatorom, a
pod njihovim utjecajem i ĉetniĉka suradnja s vlastima NDH sve na crti zajedniĉke
borbe protiv komunista i njihovog partizanskog pokreta.
Podloga za prijateljski odnos ĉetnika i Talijana je ostvarena još u poĉetku svibnja
1941. u Splitu kada su srpski politiĉari iz sjeverne Dalmacije, dr. Niko NovakovićLongo i Boško Desnica, predali talijanskom civilnom komesaru predstavku u kojoj
«u ime 100.000 pravoslavnih Srba sjeverne Dalmacije» traţe da se to podruĉje pripoji
Italiji(13). Bio je to pritisak na NDH pred Rimske ugovore potpisan u Rimu 18. V.
1941. U Splitu je tada u svibnju bio osnovan ĉetniĉki Srpski odbor za Hrvatsku, a u

lipnju 1941. u Kistanjama posebni ĉetniĉki odbori za Dalmaciju, juţnu Liku i
jugozapadnu Bosnu, koji će uz talijansku potporu razviti intenzivnu aktivnost prema
podruĉjima NDH i predstavljati jednu od osnova za organiziranje i djelovanje
ĉetniĉkog pokreta na tim podruĉjima nakon izbijanja ustanka.
Kakav su odnos ĉetnici zauzeli prema Talijanima vidimo i iz izvješća Giuseppe
Bastianinija, guvernera Dalmacije. On šalje depešu 29. srpnja 1941. g. predsjedniku
ministarskog savjeta u Rimu u kojoj ga obavještava o kretanju 2.000 ĉetnika prema
Kninu, te mu prepriĉava dogaĊaj kada je kapetan iz talijanskog zapovjedništva II.
armije zaustavljen kod Zrmanja Vrela od strane stotinjak naoruţanih ljudi koji su mu
rekli da nisu komunisti, već da su im samo dozlogrdili ustaški progoni i klanja, a da
pokret nije uperen protiv Talijana i da stanovništvo Like ţeli da ima garnizon od
talijanskih trupa. VoĊa ustanika je predao kapetanu papir kojeg treba uruĉiti
Zapovjedništvu talijanskih postrojbi u Kninu, a na papiru je pisalo:
«Stanovništvo Like moli talijansku vojsku da smjesta zauzme cijelu zonu provincije jer
ne moţe više da ţivi od hrvatskog tlaĉenja. Ţeljno vas oĉekujemo. Stanovništvo i
ĉetnici».(14)
O uspostavljanju suradnje izmeĊu ĉetnika i Talijana saznajemo i iz partizanskih kao i
izvješća vlasti NDH. Iz jednog partizanskog pisma saznajemo o sastanku u Otriću 11.
VIII. 1941. izmeĊu talijanskih ĉasnika, meĊu kojima su bila i dva generala, te Steve
RaĊenovića, jednog od ĉetniĉkih voĊa sa TromeĊe i Milana Tankosića, organizatora
ustanika u Dugopolju, prilikom kojega su Talijani pokazali mapu na kojoj je bilo
oznaĉeno da ţele da okupiraju krajeve od linije koja ide pravcem Ogulina-PlaškogKorenice-Rudog Lisca-Brotnje-Cvjetnića-Kamenica-Marinkovaca itd. prema
Hercegovini. Kulen Vakuf, Donji Lapac i Drvar bili bi izvan, dok bi Grahovo potpalo
pod talijansku okupaciju. Interesirali su se za Drvar i Bos. Grahovo i izjavili da bi
ţeljeli ugušiti srpski oslobodilaĉki pokret u tom kraju. Talijanskim vlastima su
postavljeni zahtjevi «za autonomiju krajeva Like naseljenih Srbima pod zaštitom
Kraljevine Italije; za garanciju sigurnosti i slobode srpskog naroda; za slobodu
ispovijedanja vjere i slobodu vršenja nastave na srpskom jeziku». Tankosić i
RaĊenović su se ponovno sastali sa Talijanima u selu PaĊane 26. kolovoza 1941.(15)
Profil autora Domagoj Zovak
RoĊen sam 15. kolovoza 1978. u Slavonskom Brodu. Osnovnu školu završio sam u
Donjim Andrijevcima, a opću gimnaziju u Slavonskom Brodu. Jednopredmetni studij
povijesti upisao sam 2002. godine u Zagrebu na Hrvatskim studijima. Studij sam
završio u lipnju 2007. obranom diplomskog rada pod naslovom «Dinarska ĉetniĉka
divizija (u svjetlu povijesnih izvora)», te sam time stekao zvanje profesora povijesti.
Za vrijeme studija sudjelovao sam u radu studentskih udruga, pa tako i u radu Društva
studenata povijesti Ivan Luĉić-Lucius (DSP). U udruzi sam obnašao i duţnost tajnika.
Sudjelovao sam u organizaciji dvije terenske nastave (Srednjovjekovni grad na
istoĉnoj obali Jadrana, 02.-09. studenoga 2005., te Dvorci i utvrde Slavonije, 19-22.
svibnja 2006.). TakoĊer sam sudjelovao u organizaciji znanstvenog kolokvija Tajna
društva u Hrvatskoj kroz povijest (14. prosinca 2005.) kao i u radu zbornika radova
Društva studenata povijesti «Lucius». Od rujna 2007. polaznik sam poslijediplomskog
doktorskog studija «Hrvatska moderna i suvremena povijest u europskom i svjetskom
kontekstu u 19. i 20. st.», a koji se odvija na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. U

Drţavnom arhivu u Slavonskom Brodu zaposlen sam od studenoga 2007. kao arhivist
na Odjelu za zaštitu, obradu i korištenje arhivskog gradiva.

Istorijske i društvene okolnosti djelovanja SRBA
KATOLIKA
- Politiĉko-istorijsku raspravu KATOLIĈKI SRBI prof. dr Lazo M. Kostic objavio je
1964.g. u Torontu, u izdanju kanadskog ogranka Srpskog kulturnog kluba „Sveti
Sava―. Ona predstavlja iskreno i sentimentalno iskazivanje postovanja prema svim
srpskim patriotima katoliĉke vjeroispovjesti, koji su prezreli sve primamljive ponude,
prevashodno austrougarskih vlasti da na osnovu svog religioznog opredjeljenja i
eventualnog odricanja od spostvenih nacionalnih korjena postignu najviše drţavne i
društvene privilegije. Mnogi su bili kaţnjeni, zatvarani, gonjeni, ali se od Srpstva nisu
htjeli odvajati, niti ga negirati.
Prof. Kostić: ,, Ja sam im se kao dijete divio: u njima sam gledao apostole, patrijarhe,
tribune. Svaki mi je izgledao beskrajno veliki, nedostiţan. I sretan sam što mi se na
kraju ţivota pruţila prilika da im se u ime Srpstva malo oduţim: da ih spomenem, da
ih otrgnem iz zaborava, da im izrazim posthumnu zahvalnost.―
Istorijski, Srpstvo je tjesno integrisano sa pravoslavljem i njegovim specificnim
izrazom, koji sadrţi drzavotvornu komponentu, a naziva se svetosavljem. Pravoslavlje
je dalo najvisi doprinos odrzanju srpskog naroda i vijekovima je napustanje
pravoslavne vjere znacilo i raskid sa srpskim nacionalnim bicem.
Katolici su postajali Šokci, Bunjevci, Latini, a sada Hrvati; muslimani-Turci a sada
Bošnjaci, a neki i Goranci; komunistiĉki ateisti Crne Gore su se napuštajuci
pravoslavlje odrekli i srpstva, a i makedonski Srbi su preko komunizma utopljeni u
vještaĉku makedonsku naciju, koju pored Srba ĉine i Bugari, stari Slovenski
doseljenici, Cincari, Vlasi, Romi…
Kod priprostog, neobrazovanog svijeta identifikacija Srpstva i pravoslavlja bila je
gotovo apsolutna.
Medjutim, u spisima iz XVII i XVIII v. brojna su svjedocanstva i o Srbima katolicke
vjere koji su sacuvali svoj nacionalni identitet, a Bunjevce i Sokce su austrijske vlasti
i zvaniĉno nazivale katoliĉkim Racima, sto znaĉi Srbima. Na hr vikipediji to ne spore,
da su nazivani katoliĉkim Racima, samo kaţu da se to odnosi na Hrvate! Eh, a što ih
onda nisu zvali Hrvati?
I zašto katoliĉki Raci, a pravoslavne ne zovu pravoslavni Raci ? Zato sto su iste
narodnosti racke, tj. srpske, a razlicite vjere, zato to katoliĉki, da ih razlikuje od
većine, pravoslavih Srba, jer besmisleno bi bilo govoriti katoliĉki Hrvati kada istorija
za neke druge i ne zna. Raci su ih zvali zbog njihove srpske prapostojbine Raške.
Istina je ta – da se pravoslavlje kod prostog naroda identifikovalo sa srpstvom, ali
razlog je samo taj sto kada su dosli Turci, dosla je i nova vjera, i prelaskom na novu
vjeru prestajali su neki biti Srbi, jer su se odrekli svog identiteta, ( iz predturskog
perioda svi katolici i bogumili Bosne i Hercegovine su sebe nazivali Srbima)
U 16.,17.i 18.v. današnja Slavonija se po Srbima nazivala Rascia, sto svjedoce i
brojne geografske karte iz toga vremena, dok je Slavonija tada bila predio oko
Zagreba, a juzno je bila Hrvatska; juzno pak od te Raške je bila Bosna.
Аутор Лазо М. Костић, пише:
- Kod Albanaca kao manjeg naroda - stranim silama nije smetalo da budu sve 3 vjere,

pa ĉak im stvaraju 2 drţave na raĉun Srba, ali kod Srba im to smeta jer bi to ĉinilo
veliku silu na Balkanu, sto se ne poklapa sa njihovim imperijalistickim teznjama. Srbi
tu nasjedaju na manipulacije i kaţu: mi nismo Srbi, mi smo: Hrvati, Bošnjaci,
Crnogorci, Makednci, Goranci…podiţući lokalizam na rang naciona. Odlaican dokaz
tog vrludanja su Srbi koji su primili islam. Odmah su postali Turci, a turski nisu znali,
pa su za Tita bili muslimani, a to nije nac.vec vjerska odrednica, a sada su Bosnjaci pa
makar bili i Hercegovci, iz Sandzaka ili Goranci neki. Tako i Crnogorci, postali su to i
neki Brdjani, Bokeli, ostali primorci, a to ime cg je mladje od mnogih prezimena, pa
kako je onda nacionalno?
SRBINOM se smatrao i glavni voĊa hercegovaĉkih katolika do 1905.g. FRA GRGA
MARTIĆ.
―On objavljuje 1842.g. u srpskom narodnom listu ―Opis Hercegovine―, u kom stoji:
―Jezik je Hercegovaca narjeĉje našeg SRPSKOG JEZIKA―. Iste godine u ―Skoroteci―
se buni protiv ―crkvenoslovenskih rijeĉi u našem SRPSKOM literarnom jeziku.―
Opisuje kako je mlad tesko primao te rijeĉi, nastavljajuci: ―Tako je MENI SRBINU
bilo, a kako je tuĊinu moralo biti.?―
Ĉlanak završava rijeĉima: ―Prodjimo se kojekakvih mješarija, SRBIN SRBIMA
SRPSKI SRPSTVUJEMO.―
U Kraljevini Srbiji istaknuti Srbi katolici su bili veliki naucnici JOSIF PANĈIĆ,
general ĐURA HORVATOVIĆ i FRANASOVIĆ, porodice poznatih intelektualaca
ĐAJA itd. Mnogi baĉki Bunjevci su se izjasnjavali kao Srbi, kao knjizevnica MARA
MALAGURSKI i vajarka ANA BESLIĆ, ali ni jedan Bunjevac se nije smatrao
Hrvatom.
U knjizi ―Srbi u Dalmaciji― LUJO BAKOTIĆ, Srbin katolik, je pisao:
―Jedna osobita dalmatinska pojava su SRBI KATOLIĈKE VJERE. Bilo je i ima i
danas pokoji Srbin katolik u BiH , ali su rijetki. Kod nas u Dalmaciji su dosta u
velikom broju. Većinom su intelektualci, ali medju njima i radnika i seljaka. Ima ih
svuda po Dalmaciji: u Kninu, Sinju, Imotskom, Makarskoj, Šibeniku, Splitu,
Kaštelama, na otocima, ali ih najviše ima u Dubrovniku i u okolini dubrovaĉkoj.
Poznati srpski nauĉnik katoliĉke vjere, iz Dubrovnika, RuĊer Bošković, potomak je
Rovĉana sa Crnogorskih brda, velikog srpskog plemena, koje kao krsnu slavu slavi
Svetog Luku…(poznato je da je specifikum Srba upravo slavljenje krsne slave, i u
tome se slaţu svi nauĉnici).
Nakon sto se RuĊer distancirao od propalog jezuitskog reda, nastanio se trajno u
Parizu, i stekao akt o naturalizaciji, plemićki oficirski status, sam se proglašujuci za
―vlastelina od Luke―, sjećajući se da mu je porodica kao pravoslavna slavila krsnu
slavu Svetog Luku. Otac Nikola mu se oţenio kćerkom dubrovaĉkog trgovca Baje
Betere, Italijana porijeklom. Pod stare dane Nikola je biljeţio svoja ―Staroraška
sjećcanja― u kojima opisuje ĉuvene srpske manastire: Sopoćane, ĐurĊeve Stupove
kod Novog Pazara, Studenicu, Patrijaršiju, Deĉane, Sv.Trojicu kod Pljevalja i dr, po
ĉemu se jasno vidi njegovo porijeklo.
Inaĉe svi Boškovići u tim juţnijim krajevima, ponikli su sa jednog mjesta, i slave
Svetog Luku kao krsnu slavu.
Šćepanovici poticu od Šćepana Gojakovog, koji je imao 5 sinova: Vuka, Vlatka,
Bozidara, Stanisu i Radoja. Bratstvo Šćepanovica se dijeli na DRAŠKOVICE,

Puletiće, BOŠKOVIĆE i Mutapoviće. Svi osim Draškovića su se iselili sa Rovaca.
Pored Sime Milutinovića Sarajlije, hajduk Veljka Petrovića i Petra Dobrnjca, RuĊer
Boškovic je ipak djelom najveći Rovĉanin koji je svjestku slavu stekao daleko od
Rovaca. U vreme pokatoliĉavanje Boškovića u Orahovom Dolu, njegov otac Nikola je
ipak kao pravoslavan otišao u Dubrovnik. Ne prihvatajuci pokatoliĉavanje, dio
Boškovića, koji su se nazivali ŠEŠELJI i Milići, odselili su u Velicane. Iako su odatle
uskoro ŠEŠELJI odselili u Do, dio Velicana i danas se naziva Šešeljevima. Kroz
seobe zbog Turaka (neuspjela pobuna) otuda mnogi rodovi u Popovu slave Lucindan,
krsnu slavu Rovcana: Boškovići, Ivaniševići, Ljepave, Batinići, Šešelji, Milići i dr.)
Antun Radić piše u ―Domu― od 10.11.1904:
―Lako vam je danas govorit moj gospodine! Ali da ste vi samo prije 20 godina dosli
tamo u Vinkovce (današnja Hrvatska), pa da ste rekli da ste Hrvat, i da su oni ljudi
tamo Hrvati – vi biste sretni bili kad bi vam se sav svijet smijao, jer biste lako bili
dobili i batina.
Ali nije tako bilo samo meĊu gospodom, nego još više meĊu seljacima: i to su bili
―Raci― i ―Šokci―- a Hrvatima kakovim ni traga. A tko je to uĉinio, da su danas
gospoda po Slavoniji većinom Hrvati, te ima i seljaka, koji ponosno kaţu da su
Hrvati, hrvatski seljaci?
Tko je to uĉinio? Tko je te Hrvate tako reći ,,stvorio―?
To je uĉinila Stranka prava. Nauka Ante Starĉevića, ona je od nesvjesne mase stvorila
Hrvate!
Tako je to moj gospodine, a lako vama danas govoriti!\―
U ―Domu― od 31.3.1904. Antun Radić piše: ―Na jugu, osobito pri moru oko
Dubrvnika i Kotora ima dosta ―Srbalja katolika―.
Što više, u samom Dubrovniku i okolini ima ĉak šest rimskih popova, koji kaţu da su
Srblji―
oni u Sebisu. Lanjske godine poslije smrti jednog oca, fra Stjepana Markovića,
misionara u Sebisu, poslan od oca M.P.Prefekta isao sam ispovjedati i propovjedati u
ono mjesto. Ali to je selo bilo gotovo opustjelo zbog velikih tiranija i daţbina turskih,
a siromašni su kršćani ţivjeli po brdima raspršeni sa svojim obiteljima i sa svojom
stokom, da bi izbjegli turske nalete. U tom je selu već bila crkva, koju je sagradio
o.Ivan Desmanić, upravo srušena pri zadnjim ratovima s Turcima. Tu se i sada nalazi
redovniĉka kuća od koje je spomenuti o.Stjepan napravio oratorij za katolike onog
kraja, ĉiji broj dostiţe 1.000 duša. To je mjesto neko vrijeme ostalo ispraţnjeno,
poslije smrti o.Stjepana koji je umro dne 13.novembra 1674.g. Otac Prefekt ne šalje
nikoga, a ja se nisam mogao udaljiti iz Lipe i ostaviti tamošnje kršćane bez
sakramenata i djecu bez škole. I kad sam već bio na odlasku prema onim krajevima,
o.Provincijal (franjevaĉki) iz Bosne mi je poslao nekog o.Tomu, oca dobrog primjera,
kojemu sam dao upute i kad sam našao pratnju, poslao sam ga k onim kršćanima
shodno Vašoj odredbi.
Dano u Rimu 9.sijecnja 1676.― (Acta S.C. de propaganda Fide, anno 1676.)
Hrvatstvo je nepoznat narodnosni pojam u današnjoj Vojvodini sve do tridesetih
godina XX vijeka.
Banat, Baĉka i Baranja, kao dio maĊarske krunovine, bili su saroliko narodnosno i
vjersko podrucje nastanjeno Njemcima, Srbima, MaĊarima, Slovacima, Bunjevcima,
Šokcima, Rusinima, Jevrejima i drugima.
O Hrvatima, kao posebnoj narodnosti ili etniĉkoj tvorevini, ni pomena u izvorima i
literaturi iz druge polovine XIX i prvih decenija XX vijeka. Bunjevaĉki i Šokaĉki

srpsko-katoliĉki narodnosni element nikad u to vrijeme nije vezivao svoje etniĉko
biće za hrvatstvo.
U izvorima i literaturi (popisima stanovništva) s kraja XIX i poĉetka XX vijeka,
Bunjevci su svrstavani u kategoriju Srba rimokatoliĉke vjere (Szerbek romai
katholikus).
BOKELJI I KONAVLJANI
- U vreme Berlinskog kongresa, 1878.g., u crnogorskom primorju je zivjelo oko pet i
po hiljada Srba katolika. Za ove katolike uspjelo je bilo knjazu Nikoli da sklopi sa
Vatikanom konkordat, relativno povoljan (izmedju ostaloga dozvoljena je bila
upotreba slovenskog jezika pri bogosluzenju). Cilj, ostvareni cilj, crnogorske vlade je
bio da se taj dio katolika, kome je na ĉelu stajao katolicki arhiepiskop u Baru kao
PRIMAS SRPSKI, odrţi za srpstvo.
Pregovore za konkordat je vodio SRBIN KATOLIK IZ DUBROVNIKA, KONTE
LUJO VOJNOVIĆ, crnogorski ministar pravde. Vodio ih je dobro, posteno,
patriotski.
Papa je tada dekretom potvrdio starodrevnu titulu barskog nadbiskupa kao PRIMASA
SRPSKOG. Tadašnji nadbiskup barski MILINOVIĆ je bio SRBIN KATOLIK iz
Perasta (sada je to jedan Albanac, iako je titula i dalje Primas Srpski).
Milinović i Vojnović su se u Rimu SUPROSTAVILI papskoj odluci da Zavod sv.
Jeronima ima HRVATSKI pridjev.
O tome je veliki ruski istoricar Pavle Rovisnki pisao:
Trud je krunisan tim uspjehom. Izaslo je (papisnko) breve kojim je ustanovljen naziv
ilirski za kolegijum, pri cemu je objasnjeno da se DRUGIM IMENOM RAZUMIJU
SVI SRBI-KATOLICI svih strana, i da i oni imaju prava na Zavod. Pored toga,
crnogorskim opunomocenicima je uspjelo bilo da se u kolegijumu predaje SRPSKI
JEZIK SA ĆIRILICOM.
Crna Gora je trijumfovala i imala je osnova da trijumfuje, jer ja ne poznajem drugi
primjer u istoriji papstva da je nepogresivi papa mijenjao svoje rjesenje. Nije moguce
ne diviti se tome sto je papa ucinio koncesije Crnoj Gori i Srbima katolicima.
Zanimljiv je primer pokušaja pohrvaćenja Dubrovĉana katolika u ne tako davnom
vremenu – 1901. godine. Hrvatski drţavotvorci su i godinama pre toga svojski radili
na tom poslu. IzmeĊu ostalog, bacili su oko i na Zavod Svetog Jeronima u Rimu,
kojeg su osnovali i izdrţavali Srbi Dubrovĉani. Papa Lav Trinaesti je bio uveren da su
Dubrovĉani, poĉetkom 20. veka, već bili pripremljeni za prevoĊenje u hrvatstvo, pa
je, svojom bulom, ovaj zavod preimenovao u Hrvatski zavod Svetog Jeronima.
Dubrovĉani katolici su ţestoko protestvovali protiv ove odluke pape Lava Trinaestog.
Papa je ustuknuo. Bojao se, tada, duţe polemike o suštini srpstva i hrvatstva, a i
rasprave o pravoslavlju i katoliĉanstvu. Poslao je pismo Dubrovĉanima katolicima,
obaveštavajući ih da se iz imena ovog zavoda briše dodata reĉ hrvatski. No, i posle
ovog izvinjenja, papa je i dalje strahovao od pokretanja javne rasprave o narodnosti i
jeziku Dubrovĉana, pa im se obraća, kao Srbima katolicima, telegramom i 1903.
godine.
Pismo i telegram pape Lava Trinaestog Dubrovĉanima objavljeni su u srpskom listu
Dubrovnik, ali su ti brojevi godinama traţeni i uništavani od strane budnih graditelja
hrvatske drţave i nacije, pa je pitanje da li su, pored onih u arhivi Vatikana, ovi a
tekstovi Lava Trinaestog igde još saĉuvani.

7. Savo Nakićenovic je pisao 1913. U ovom pismu Leona XIII. ALI ŠTO IM NIJE USPJELO 1901. S druge strane. Svi katolici (bokeljski) rado zalaze u pravoslavne crkve i prinose zavjete. kolovoza 1901. a ovdje su ih Mleĉani nasilno prevjerili u svoju vjeru. Nakicenovic istice: Stara su naselja sva propala.bkbih. Odredbom pape Pavla VI.Link sa bosanskog katoliĉkog sajta. katolicki svecenih im vrsi i prekadu. srpnja 1971. oţujka 1902. seţu u daleku prošlost… OVO JE OĈIGLEDAN DOKAZ POHRVAĆIVANJA DUBROVAĈKIH SRBA KATOLIKA.v. sve je bilo krajem 19.: Bokeski katolici razlikuju se od Konavljan BOKELJSKI KATOLICI DIĈE SE I PONOSE da su starinom iz Crne Gore. ugleda i nacionalnog ponosa u Dubrovniku.org/knjige/g-k00021. pobjdila na opcinskim izborima SRPSKA STRANKA „koju su u Dubrovniku sacinjavali u ogromnoj vecini SRBI KATOLICI. bokeski katolici priznaju da su bili pravoslavni. Tako je 1890. a Konavljani dobrim su ih djelom izbacili. koji su od zuluma turskog i nuzde ovdje od Kosova k nama bjezali.g. Cak odgovaraju za pjevnicom u nasim crkvama. Jeronima). ali posto Bokelji i Konavljani i dalje slave krsnu slavu. sve sto je bilo od porijekla. što je priznala i talijanska drţava dekretom Predsjednika Republike 11. Posebno isticuci primjer potpuno katolicke Dobrote..g. sve su Crnogorci ili Hercegovci. Srbin-katolik). promijenjeno mu je ime u Collegium Hieronymianum Illyricorum (Ilirski Zavod Sv.html Hrvatski zavod svetog Jeronima ustanovljen je Apostolskim pismom Slavorum gentem 1.g. pisao je 1911. i pocetkom 20. pa je otvoreno ispoljavanje srpskih nacionalnih osjecanja bilo najizrazenije kod intelektualaca. Uvjek bjehu na glasu kao dobri Srbi i junaci: nista im vjera ne smeta.. a to mnogi KONAVLJANIi rado prikrivaju. od 22. Korijeni Zavoda. dok je seljastvo uglavnom camilo u neznanju pod sveobuhvatnijim uticajem katolickog klera i zandarmerije.G. Ĉeh Lubor Niderle. Danasnji njeni naseljenici. JER JE BILO PRERANO. a Konavljani to ne dadu. USPJELO JE BEZ PROBLEMA 1971. listopada 1982. I CRNOGORCI BITI HRVATI ? ……… U Boki Kotorskoj i Dubrovackoj oblasti austrougarske vlasti su ometale i perfidnim metodama sprecavale manifestovanje Srpstva.: . bio je nazvan Collegium Hieronymianum pro Croatica Gente (Svetojeronimski zavod za hrvatski narod). bokeski katolici drze sve narodne obicaje i krsna imena. stoljeca srpsko. koga Kostic kvalifikuje kao najveceg slovenskog etnografa pocetkom 20. odakle je tekst i preuzet ranije…(kasnije vise taj link nije bio u funkciji) http://www. KO IZ OVOGA NE MOŢE DA IZVEDE ZAKLJUĈAK DA ĆE 2071. DA SU SRBI. Zavod nosi ime Pontificium Collegium Chroaticum Sancti Hieronymi (Papinski hrvatski zavod svetog Jeronima). no zbog diplomatskih intervencija protiv osnivanja Zavoda i poglavito protiv njegova naziva. meĊutim. (Lujo Bakotic. To je bila najveca politicka senzacija toga doba u našm zemljama. Ţivot i obiĉaji su im kao i ostalim Srbima Bokeljima.

Vjera je jedno od glavnih znamenja za diferenciranje Hrvata od Srba: Hrvati su
katolici, Srbi pravoslavni i MUSLIMANI. Ipak, ovo obiljezje nije apsolutno. Ima
BROJNIH KATOLIKA koji se smatraju SRBIMA i koje Srbi smatraju svojim. To su
npr. katolici DUBORVNIKA i BOKE KOTORSKE ili ŠOKCI, BUNJEVCI i
KRAŠOVANI Madjarske.
I austrijski knjizevnik Herman Bor je pocetkom 20.v. pisao da u DUBROVNIKU
SKORO SAMO SRBI ŢIVE.
Najpriznatiji hrvatski statisticar Josip Lakotas u knjizi Narodna statistika iz 1914.g.
zalio se da ni popis austrijski nije odelio Hrvate od Srba, pak zato ne mozemo odsjeci
tacno granicu koliko je Hrvata, a koliko opet Srba. U Dalmaciji ni to nije moguce, jer
u njoj imade ogroman broj KATOLIĈKIH SRBA.
Inace sto se tice Bosne, jasno je da tu Hrvata nije bilo, a katolici su se nazivali i bili
nazivani Šokcima, Ţabarima, MaĊarima…
Prije Turaka su jos imali nacionalnu svijest pa se nazivahu Srbima (Pribislav Pohvalić
i dr.)
I dva poznata nesimpatizera Srba – Englez Siton-Votson i Amerikanac slovenskog
porijekla Luj Adamiĉ, ukazivali su na DUBROVAĈKO SRPSTVO. Ali, dok se prvi
ĉudio njegovoj snazi, budnosti i pozrtvovanosti, drugi je tvrdio da je rijec o Hrvatima
koji su demonstartivno tvrdili da su SRBI !!!
Осећајник, а не емотикон
Најбоља нова хрватска реч је испразница, која би требало да замени флоскулу,
одлучио жири после годишњег јавног конкурса. Друга награда припала речи
осећајник, која ће заменити емотикон.
Испразница је најбоља нова хрватска реч, која би требало да замени туђицу
флоскула, а њен аутор Винко Вукадин, привредник из Граца, у Аустрији,
примио је награду "Др Иван Шретер".
Тако је одлучио жири часописа "Језик", после годишњег јавног конкурса, на
који се јавило око две стотине такмичара са три стотине предлога за нове речи у
хрватском језику.
"Језик је одраз идентитета, историје, културе и особености свакога од нас,
односно свакога народа. Онога тренутка када почнемо прихватати туђице и
занемаривати свој језик, губимо идентитет и нестајемо као народ, па је зато ово
такмичење изузетно важно", рекао је лауреат Вукадин, преноси загребачки
Вечерњи лист.
Такмичење за нову хрватску реч, које има за циљ да развије позитивно
размишљање за стварање и прихватање нових речи и да створи осећање да јача
хрватска језичка култура, први је пут организовано 1993. године, на
иницијативу академика Стјепана Бабића.
"Неке речи које су протеклих година награђиване, као успорник, уместо лежећи
полицајац, прихваћене су у свакодневном говору док неке друге нису, али није
важан број прихваћених речи, него да осећамо како је потребно мислити на
очување свог језика", рекао је на проглашењу победника академик Бабић.

Међу првим награђеним речима пре скоро две деценије била реч особница,
уместо лична карта, а после су се често спомињале речи смећњак, уместо канта
за смеће, раскружје, уместо кружни ток, наплатница, уместо наплатна кућица и
даљинац, за даљински управљач.
Другу награду за најбољу нову хрватску реч ове године освојила је Силвана
Бамба-Листеш, професорка из Сплита, која сматра да би израз емотикон требало
заменити речју осјећајник.
Треће место је припало полицајки из Загреба Марти Прибанић, за реч паркомат,
као замену за израз аутомат за наплату паркирања.
Од 2006. године покровитељ такмичења за најбољу нову реч у хрватском језику
је Фондација носи назив по пакрачко-липичком лекару Ивану Шретеру, који је
политички прогоњен због афирмисања хрватског језика, пише лист.
Izraz Raci je jedan od starih naziva za Srbe i ocigledno se ispoljio u nazivu jedne od
najstarijih srpskih drzava – Raške. Polovinom XVIII v., 1744.g., kako navodi Kostic,
biskup Matija Karaman, povodom pitanja Srba u mletaĉkom dijelu Dalmacije, pisao
je rimskoj Kongregaciji za propagandu vjere (inkviziciji): „No posto se tu nalazi i
izvjestan broj Srba katolika, oni bi htjeli za episkopa Srbina katolicke vjere―, pa
navodi izvjesnog T.Pasica kao srpskog vladiku katolicke vjere.
„Kolektivno, odnosno masovno, doslo je do deklarisanja Srpstva kod onih katolika
koji su postali svjesni da su im stari bili Srbi, da su oni srpskog porijekla, da krv i
narodnost ostaju isti, da oni samo ostaju ono sto su njihovi preci bili, da drugo biti ne
mogu. To je narocito bio slucaj u onim predjelima koji su jos u VII v. bili srpski.― Uz
to, prevagnulo je saznanje o kome u knjizi „Srbi u Dalmaciji― pise istaknuti Srbin
katolik Lujo Bakotić: ―U cisto narodnom pogledu mi smo vodili racuna o ĉinjenici da
su Srbi bili Srbi, jos prije nego su primili hrišćansku vjeru.―
Njemaĉki jezuita Racinger je smatrao da su SVI SRBI BILI KATOLICI, pa onda
presli na pravoslavlje, a Kostic istice da to do hriscanskog raskola 1054.g.uopce nije
bitno, a nakon raskola je prevagnuo katolicizam, da bi svojom misijom Sveti Sava
Nemanjic doveo do prevlasti pravoslavlja.
(Uostalom poznata je cinjenica da je otac Svetog Save prvo krsten po latinskom
obredu,a zatim kasnije po pravoslavnom. A treba li uopce navoditi cinjenicu da jos i
danas, kao i od kada postoji Barska nadbiskupija,njen nadbiskup nosi titulu Primas
Srbije! Danas je taj nabiskup Albanac, ali citava istorija svjedoci da je titula dokaz
Srba katolika na ovim podrucjima, iskljucivo u primorskim.)
Kasnije vecina, Srba katolika je imala pravoslavne pretke, ali i tu ima izuzetaka jer su,
npr, dubrovacke plemicke srpske porodice izvorno katolicke.
\―Ĉak i tamo gdje su preci ovih Srba bili pravoslavni, gdje se to moglo, takoreci,
sigurno dokazati, niko nije provjerio odnosno revertirao i presao ponovo u
pravoslavlje. Oni su ostali dobri, cak i revnosni katolici. Posto je vjera samo forma, a
ne bitno obiljezje narodnosti, sto je. \―brat je mio koje vjere bio\―, posto su njihovi
preci bili duze katolici nego prapreci pravoslavni, posto nije samo tudjinska vlast, vec
i domaca (u Dubrovniku) izvrsila konverziju itd., to su sva ova lica ostala vijerna
svojoj religiji. Ovo tim prije, sto je medju njima bilo dosta klirika, pa cak i prelata
katolickih, a sto pravoslavni Srbi sa kojima ovi sad hoce da se izjednace nisu nasli ni

najmanji prigovor da oni ostanu katolici. Naprotiv, Srbi su imali razloga da to
potpomazu.\―
Na cijelom srpskom primorju od Skadra do Šibenika i Ravnih Kotara, starosjedioci su
vecinom Srbi a doseljenici u potpunosti, pa o tome svjedoci i vise ili manje izrazeno
ĉuvanje krsne slave, koja je iskljucivo srpsko obiljezje, do danasnjeg dana, uprkos
prelasku na katoliĉanstvo.
Dubrovacki katolicki prelat dum IVAN STOJANOVIC govorio je svojim
sugradjanima: \―Srbin si po rodu i po obicaju, u Srpstvu ti je jedini spas, vjera ti ni
najmanje ne preci da budes Srbin.\― I kod onih koji su kroz vjekove gubili srpsku
narodnu svijest NIJE PREVLADALA NIKAKVA TUĐINSKA, nego su svoj jezik
nazivali \―NAŠKIM\―,a za razliku od prastanovnika gradova Romana, identifikovali
se kao Sloveni. U 19.vijeku, u vreme budjenja nac.svijesti, Srbi katolici juznog
Jadrana listom se izjasnjavaju kao Srbi, dok u sjevernoj Dalmaciji do izrazaja dolazi
hrvatski ekspanzionizam i od strane vjerskih krugova protezirana identifikacija
KATOLIĈANSTVA sa HRVATSTVOM.
Исти аутор:

- U Boki Kotorskoj i Dubrovniku do kraja XIX vijeka
uopće nije bilo Hrvata.
MARKO CAR, je kao istaknuti Srbin katolik, 1902.g. u \―Brankovom kolu\― objavio
ĉlanak \―Vladika Rade i Srbi katolici\―, pisuci o Njegosevim prijateljskim vezama sa
bokeljskim Srbima katolicke vjere i posebno kontom JOSIFOM IVANOVIĆEM, pa
kaze: \―Porodica konta Ivanovica pripada i danas katolickoj vjeroispovjesti, sto
njenim clanovima opet ne smeta da cestvo \―srpstvuju\―, kao pravi ljudi i bokeljski
starosjedioci. Nazalost, njihovo je srbovanje, kao uopce srbovanje bokeljskih katolika,
postalo danas veoma tesko i dozlaboga zazorno u ocima onih koji se vjerom sluze, da
njome postignu odredjenje politicke svrhe. Kao danas u Boki K. i u Dubrovniku, kad
katolik ima srca da se prizna za Srbina, taj se kao gradjanin izlaze mnogim
neprilikama i stupa u otvorenu borbu sa sveštenicima svje vjeroispovjesti (NEŠTO
KAO DANAS BUNJEVCI I NJIHOVI SVEĆENICI, KOJI IH ŢELE
POHRVATITI), koji su bezmalo svi revni branioci antisrpske propagande koja se
tamo tjera.\―
Jedan od papa bio je i Srbin iz Boke
Siketa V. Peretije (Gratomore 1Z. 12/1520. -24.08.1590.) Pripada onom krugu
velikana sakralne povijesti Crne Gore i svijeta i redu Crnogoraca drţavnika koji su
upravljajući drugim drţavama pronosili slavu svoje domovine.
Smrću pape Gregorija XIII izabran je za papu 1585/4/24. godine, i stupio na tron
Svete Stolice. Jedan je od najĉuvenijih papa svih vremena u milenijumskoj povjesnici
Vatikana.
Siksto V Peretije bio je porijeklom iz Crne Gore, iz sela Kruševice u Boki Kotorskoj,
iznad Veriga, iz bratstva Svilanovića (Svilanović su pravoslavci i slave Sv. Nikolu, ali
se i ponose papom Siksto V. Peretijem koji je isticao svoje podrijetlo). Njegov
program js bio da Crkvu uĉini potpuno nezavisnom od svake svjetovne sile, i da im se
nametne kao gospodar. Potpisivao se sa Peretti. Peretti, što na talijanskom znaĉi
Kruškar. To je, ujedno, i dokaz da nije zaboravio svoje porijeklo i zaviĉaj Kruševice u
Boki Kotorskoj. U vezi sa ovim, legenda govori, da su u njegovom grobu, prilikom
sahrane, zasijale tri zlatne kruške. Interesantno svjedoĉenje o njegovu ţivotu i
vladavini daje i njegov i naš zemljak, barokni knjiţevni majstor i papski nadbiskup

Andrija Zmajević.
(Perast,1624. -Paštrovići 1694.) u svome ĉuvenom djelu \―Ljetopis crkovni\― (Obod
Cetinje, 1996.g., Tom2. Stp. 490-491).
Andrija Zmajević o Sikstu V
Klasik crnogorskog baroka, Zmajević, u svojoj crkvenoj i sakralno-svjetovnoj kronici
i specnfiĉnom romanu-rijeĉniku, u poglavlju o Siksto V piše: potiĉe \―od oca iz
Kruševica, sela u Boci od Kotora, nedaleko od Perasta, našega mjesta, gdje i današnji
dan Papića kuća zove se, otuda u njoj ljudi njemu priliĉni …
―Svilanović je prvo bio redovnik S. Francesca, potom kardinal da bi u 65-oj godinn
ţivota postao papa. Crkvu Svetoga Jerolima, veli dalje Zmajević, u Rimu svomu
narodu slovinskomu plemenito iznova ogradi i naresi. Velike darove prikaza poklisar
od Japon, kraljevstva u Indija istoĉnijeh, koji bjehu Gregoriju XIII prišli poklonitn se.
\―
Nadmašio rimske imperatore…
―Lupeţa koji na putovijeh i raspustnicah derahu putnike n mnoge ostale zloĉince
vrlijem naĉinom pelipsa i iskorijeni. Toliko velike stvari uĉini u kratko vrijeme da i
staru gospodu i cecape rimske nadiĊe. Stup Ćesarov prenese i pred crkvu Sv. Petra
podiţe; a druge tri plemenita – jedan pred Sv. Jovanom literanova, drugi pred crkvom
Sv. Bogorodice, treći pred vrata rimske Del Popolo, takoĊer postavi. Zabrani
vjenĉanje hadum ili ljudma uškopljenijem, kako stvar prema zakonu od naravi. Skupi
pet milijuna ili tisuć tisuća zlata, govoreći da imaše tijem blagom veliku stvar opraviti.
Dali naskoĉen od neke bolijesti, koja mu rijeĉ uze, preminu na 27. Kolovoza ol 70
godina, pošto vlada pet ljeta i ĉetiri mjeseca i tri dana. ―)
Prema geografsko-statistickom opisu Boke Kotorske iz cetinjskog kalendara
\―Grlica\― za 1838.g. \―u Boki SRBI pravoslavnog ispoviedanija imadu svojih
brodova… a SRBI RIMOKATOLIĈKE VJERE imadu treći dio toga.\―
Vuk Karadzic je pisao 1849.g.: \―U cijeloj Boki ima oko 34 hiljade dusa, sve pravijeh
SRBA kakvi igdje biti mogu; jedna cetvrt od ovoga bice zakona RIMSKOG, a ostalo
je sve grĉkoga.\― Na poziv da se prikljuce banu Jelaĉiću i Hrvatskoj, koji im je uputio
Hrvatsko-slavonski sabor iz Zagreba, 400 najvidjenijih Bokelja odrzalo je 13.jula
1848.g. zbor, u skoro iskljucivo katolickom mjestu Prĉnju, u dvoristu katoliĉkog
franciskanskog manastira, a domaćin je bio prĉanjski kapetan ANTUN SBUTEGA.
(Danas je potomak tog kapetana jedan sveštenik Sbutega koji je i predvodnik
vještaĉkog hrvatstva u Boki, sto znaci da samo izvrsava vatikansku politiku, koja mu
je iznad nacionalno-plemenskih ineteresa i istine) Pa ipak su se svi oni opredjelili kao
Slaveni-SRBI i odgovor i Zagrebu i Vladici uputili ĆIRILICOM.\―
Kostic navodi i druge upecatljive primjere: \― Opstinsko vijece Kotora, opet opcine
tada sa preteznom vecinom katolika (bar tri cetvrtine) bira 1861.g. za pocasnog
gradjanina kap. Josipa Djurovica iz Prĉnja, izabranog sina Boke Kotorske i daje mu
na srpskom jeziku (ĆIRILICOM) i na italijanskom diplomu, u kojoj se istice kao
\―djelateljan, neumoran u promicanju napretka SRBSKO-slovenskog naroda.\― I on je
bio katolik kao i gradonacelnik Kotora.\― Povodom pruzanja pomoci hercegovackim
ustanicima i crnogorske objave rata Turskoj 1875.g. \―Slavjanska ĉitaonica\― u
Dobroti salje 17.decembra telegram knjazu Nikoli u kome stoji:
―Dobroĉani, susjedi zasluznoj Crnoj Gori, ushiceni srcem vape: u dobar cas knjaze
zasijao mac u tvojoj viteskoj desnici. Neka se vec skrse lanci suznji nase brace i
ponovi po tebi SRPSKA SLAVA! Telegram je potpisao predsjednik KAP. VIDO

KAMENAROVIĆ. Mislim da su svi clanovi citaonice, bez i jednog jedinog izuzetka,
bili katolici. Ali ISTIĈU SVOJE SRPSTVO I SVOJU SRPSKU SLAVU.―

Srpska nacionalna obiljeţja Boke Kotorske
- Odjeljak o ĉuvanju srpskih nacionalnih obiljezja u Boki Kotorskoj Kostic pocinje
citiranjem Sime Matavulja koji kaze da je Vuk Karadzic u „svojim djelima proslavio
to cisto srpsko gnjezdo, gdje se u najvecoj cistoci sacuvase: jezik, nosnja i obicaji.―
Bokelji su, istina preuzeli izvjesne italijanizma, ali u mnogo manjoj mjeri nego sto su
Srbija i Bosna prihvatile turcizme. Jezicka leksika i sintaksa ostali su potpuno
saĉuvani. „Svakako u Boki ima dosta dijalekata, vise nego igdje u Srpstvu na tako
malom prostoru. Dokaz autonomije i posebnosti bokeljskih opcina. Negdje su se
ocuvali najprvobitniji oblici starog srpskog jezika, (kao npr. u Krtolima muklo a), dok
se u novskoj i risanskoj krajini i dan-danas govori cisto hercegovacki. Razlike
izmedju dijalekata nisu u tome sto bi jedan bio cistije a drugi slabije srpski, vec u
izgovaranju (intoniranju i naglasavanju) pojedinig rijeci.―
To istice i njemacki baron Oto Rajnsberg 1864.g.,-pa dodaje: „Italijanski se govori
samo u vecim mjestima medju obrazovanim licima; u kucnoj upotrebi iskljucivo se
srpski jezik javlja, jer su stanovnici, sa malim djelom katolika, svi slovenskog
porijekla. Uopce za srpski jezik nije nijedan predio toliko vazan i znacajan kao Boka,
jer se tamo nalazi masa staroslovenskih rijeci koje nigdje vise nisu uobicajene, a
izgovor, koji u Slavoniji, Dalmaciji i Bosni dozvoljava da se odmah razazna pripadnik
rimske i istocne crkve, u Boki je jedan kod Grka(pravoslavni) i katolika.―
Kostic daje i citav niz ilustracija za cinjenicu da „jezik kojim govore Bokelji svi pisci
nazivaju srpskim, i stari i novi, i domaci i strani, i Bokelji i nebokelji.― U obilju
domacih i stranih autora posebno nam se cini interesantnim pisanje hrvatskog
knjizevnika Sime Ljubica koji navodi da su „djela najstarijih spisatelja dubrovackih i
kotorskih rodom srbskim ili bar odgojeni pod uplivom srbskog nariecja, kako na
primjer Siska Mancetica, Djordje Drzica itd.―
Bokeljski Srbi se od Nemanjickog vremena pa do danas sluze iskljucivo ćirilicom
i ćirilicni natpisi su jedini tragovi srpske pismenosti, s obzirom da iz
prednemanjickih vremena nema tu nikakvih sacuvanih tekstova. Katolicki
svestenici su se trudili, gdje god im je to bilo nadohvat saka, da se uniste, da
nestanu svi srpski kulturni spomenici, ali toga je bilo toliko mnogo da im je
poduhvat u krajnjoj instanci morao biti neuspjesan. Cak su u katolickim
crkvama, na skoro otkrivenim freskama, svi tekstovi na srpskom jeziku ispisani
cirilicom, a latinicom samo oni na italijanskom jeziku. „Pravoslavni Srbi pisali
su samo cirilicom i na srpskom jeziku (nesto slaveno-srpsko, a nesto izmjesano sa
narodnim). Izuzetaka nije bilo niti ga je moglo biti; onaj koji bi napisao nesto
drukcije, smatrao bi se kao da se odrekao i vjere i svoje narodnosti. I turske
vlasti, jednako kao i narod pod Turcima u Boki pisu srpskom cirilicom… Pa i
Latini su stampali srpske knjige ako je to odgovaralo njihovim trgovackim
kalkulacijama.“ Naravno, i Srbi katolici su sve tekstove na srpskom jeziku pisali
iskljuĉivo ćirilicom.
Vrlo je upecatljivo svjedocanstvo podatak da je istaknuti Perastanac i barski
nadbiskup Andrija Zmajevic napisao „jos 1675.g.jednu raspravu (knjigu) pod
naslovom: „Derzava sveta, slavna i krjeposna carkovnog ljetopisa“ i to ćirilicom.
Zmajevic je pisao i latinski i italijanski, no kad je pisao srpski, pisao je
cirilicom.“ (otuda danasnje plansko i smisljeno istiskivanje cirilice iz Crne Gore
jer je za strane interese potrebno maksimalno desrbizirati Crnogorce, Bokelje,
Brdjane…) Sto je najvaznije, Zmajevic je u svojim spisima izricito isticao da pise

na srpskom jeziku i srpskim pismom.
Kada je, po ukidanju Mletacke Republike, Austrija preuzela kontrolu nad
Bokom Kotorskom u svim sluzbenim spisima njeni generali, drzavni cinovnici
govore o srpskom jeziku kao jeziku naroda koji je dopao pod njihovu vlast.
„Gramata austrijskog cara Franca Josipa I o ustanovljenju Bokokotorske
eparhije i imanovanju novog episkopa (Gerasima Petranovica) od 1874, opsirna i
dugacka, „napisana na pergameni srpskim jezikom i ćirilskim slovima, a tako je
previsnje potpisana. Cuva se u episkopiji.“ Stvar jedva cuvena: Beĉki cesar
donosi zvaniĉan akt iz svoje kompetencije na srpskom jeziku i srpski se
potpisuje. Jer bi inace vredjao Bokelje. Kolika razlika prema srbomrscu koji se
zove Josip Broz Tito.“
Nakon sto je u svim srpskim zemljama prihvacena srpska zastava, po uzoru na
rusku, ali sa obrnutim redosljedom boja, „vjerujem da necu preterati ako
utvrdim da nigdje drugo u srpstvu nisu u drugoj polovini 19.v. i u pocetku 20.
toliko viorile srpske zastave kao u Boki. Vijale su se pri crkvama i u privatnim
domovima, na svadbama, na skolskim praznicima (Sveti Sava), a narocito na
mnogobrojnim „festama“ koje su naizmjenicno po cijeloj primorskoj Boki
slavljene. Svaka se prilika iskoristavala: i smrt, i rodjenje, i vjencanje, i slava da
se srpska zastava istakne„.
Ovde i Laza Kostic pravi digresiju, vjerovatno zbog toga sto je pretrazujuci
dokumentaciju i literaturu koja se odnosi na glavnu temu, naisao na veoma
interesantan podatak kod njemackog geografa Hasingera u radu iz 1928.g.
Hasinger na pregnantan nacin izlaze istorijsku retrospektivu etnickog razvoja
Dalmacije, a vrednom Kosticu je i ova prilika dragocjena da potkrepi teze i
argumente koje je vec objavio u drugim svojim djelima. U emigrantskim
uslovima, svoje knjige je zapravo stampao kao licni casopis i s neredovnom
dinamikom izlazenja, pa zato sva gradja koju je pribavio nije ni mogla biti do
kraja sistematizovana.
Hasinger je, izmedju ostalog, pisao u svojoj studiji o Dalmaciji, objavljenoj u
renomiranom geografskom casopisu Univerziteta u Frajburgu: „Mnogostruki
situacioni odnosi dalmatinske zemlje uticali su i na obrazovanje njene
narodnosti. Ilirska plemena obrazuju najstariji istorijski poznatu podlogu.
Keltska krv se tu mijesala, grcki kolonisti su se naselili u primorskim gradovima
(i otocima, npr. sa Parosa, tj.sada Farosa iz Helade su prije 2400g. dosli na Hvar,
koji po Farosu dobija i ime. Otok Pag je nazvan po helenskoj rijeci pag sto znaci
uzviseno mjesto, pa tako i u Atini znamo za AeroPAG…), rimski osvajaci donese
svoj jezik i kulturu, pohodi Germana i Avara su vrseni kroz tu zemlju. Mlecani
se naselise po obalskim gradovima, Turci navaljivahu tamo iz pozadine, ali
najpostojanije je ipak djelovalo slovensko naseljavanje u 9.v., na sjeveru
hrvatsko, a na jugu srpsko. (treba napomenuti da je hrvatsko na sjeveru bilo
samo do Turaka, nakon cega ta podrucja naseljavaju isljucivo Srbi) Ono je
presudno za danasnji juznoslovenski jezicni i narodnosni karakter zemlje… Sa
svim tim, u juznoj Dalmaciji se stoji tacno na granici zapadnog i istocnoevropejskog kulturnog bica, danas jednako kao u doba Zapadnog i Istocnog
rimskog carstva. Pretezna vecina Dalmatinaca je dugo zivjela sa Zapadom, pise
latinicom i katolicka je. No ipak na krajnjem jugu se pojavljuju kupole
pravoslavnih crkava i pocinje vlast ćirilovskog pisma.“
Svetozar Pribicevic je u svojoj knjizi \“Diktatura kralja Aleksandra\“ pisao:
\“Oko 1860-1870.bilo je u Hrvatskoj i Slavoniji (narocito Slavoniji) KATOLIKA
koji su se smatrali SRBIMA i koji su u Hrvatskom saboru isticali svoju SRPSKU

NARODNOST (npr.BRLIĆ); pa cak i medju katolickim vodjama hercegovackih
ustanika, koji su se borili protiv Turaka, bilo je ubjedjenih SRBA. Poneki put su
se i katolicki svestenici izjasnjavali kao Srbi. Ali je identifikovanje pravoslavne
vjere sa sa srpskom narodnoscu uskoro postalo takvo, da je svaka srpska
djelatnost medju katolicima bila nemoguca, tako da je ime Srbin bilo ograniceno
samo na pravoslavne.\“ Andrija Torkvat je pisao 1854.g. da su \“u cielom
Ilirskom trokutu zivili SRBI RIMOKATOLICKOG i istocnog ZAKONA.\“ U
ZEMUNU se povodom 1000-godisnjice Svetog Ćirila i Metodija NA
KATOLIĈKOJ CRKVI VILA SRPSKA ZASTAVA. Hrvatski visoki drzavni
sluzbenik i knjizevnik OGNJESLAV UTJEŠINOVIĆ OSTROŢINSKI otvoreno
je pisao 1840.g da se smatra SRBINOM.
Do austrougarske okupacije bosanski katolici nisu imali nikakve hrvatske
nacionalne svijesti, sto potvrdjuju i hrvatski istoricari Vjekoslav Klaic i dr
Antun Radic.
Jedan od vojvoda hercegovackog ustanka, KATOLIĈKI SVEŠTENIK, DUM
IVAN MUŠIĆ nosio je crnogorsku narodnu nosnju kao i pravoslavne vojvode.
Jedan od svojih 12 hercegovackih dobrovoljackih bataljona knjaz Nikola je
nazvao “Bataljonom Hercegovaca rimskog zakona.“ Franciskanski (franjevacki)
katolicki TEOLOG TOMA KOVACEVIC je 1862.g. SRBIMA smatrao ne samo
bosanske pravoslavce, nego i KATOLIKE I MUSLIMANE, pa cak navodi: \“U
Bosni ima 130.000, a u Ercegovini 30.000-40.000 katolika. Njih sasvim drze pod
svojom vlascu bosanski fratri-kaludjeri, medju kojima ima dobrih rodoljuba, a
ima i takvih koji bi presli u pravoslavlje, ali zato sad nije vreme.\“ On
upozorava: \“Hrvati, kao sto se iz govora ĉlanova Sabora njinog vidjelo, traze
Krajinu bosansku. U ovoj Krajini ima sto hiljada ţitelja, ali nijednog Hrvata.\“
Hercegovaĉki FRANCISKANAC, FRA GRGA SKARIĆ, zalagao se da narod
\“probudi iz mrtvila tudjeg ropstva i da se pripremi za opcenito ujdinjenje SVIH
SRBA i pridruzi ostaloj braci slavne knezevine Srbije.\“ Kako citira Kostic,
Skarić je trazio da se budi srpski narodni duh i uvjere katolici \“da se sloboda i
nezavisnost mogu postici jedino unistenjem pomenute mrţnje i ujedinjenjem
svih rasparĉanih srpskih ogranaka\„, izradivsi i citav plan u 20 taĉaka.
\’Taĉka peta kaze da treba objasniti narodu da su svi nasi stari bili pravoslavne
vjere sve do XIV v. dokle su i sretni bili, i nase gospodare i vladaoce imali, i da su
tada dosli franciskanci koji su narod rastavili na dva dijela.\“
U jednoj tacki preporucuje fra Grga da se narodu razloţi da rijeĉ Srbin ne
oznacava vjeru, nego samo jedan isti narod jednog istog jezika, iste narodnosti,
istih obiĉaja, jedne iste domovine, jedne iste slobode i nezavisnosti, istih prava.
U tacki osmoj uzima u odbranu Srbiju i kaze da je skroz neistinito tvrĊenje
katoliĉkoh sveštenika da Srbija hoće da prevede narod u pravoslavlje; da Srbija
baš ostavlja svakome potpuno slobodu savjesti i vjeroispovjesti, da joj je na srcu
jedino nase oslobodjenje iz ropstva, tudjeg nasilja, i ujedinjenje nase narodno,
bez koga se drukcije ropstva necemo izbaviti.
U devetoj tacki plana se izrazava teznja da se kod katolika, a po mogucnosti i
kod muslimana, probudi sva mogucna popularnost i simpatija za Srbiju… U
desetoj da se polozi zakletva odanosti i privrzenosti Srbiji za svaki slucaj općeg
pokreta, i da katolici hercegovaĉki u svakom slucaju budu spremni pridruziti se
istoĉnoj braći Srbima za osloboĊenje svoga naroda i domovine.\“
Fra Grga Skarić je 1869.g. dosao u Beograd i tu je kraljevskom namjesniku
Jovanu Ristiću uputio memorandum koji je poĉeo sljedećim rijecima:
\“Narod ercegovacki vaš, to je narod srpski, brez da ikakva drugoga u istom

umjesana ima, i to sami oni isto priznaju iz svojih obiĉaja, iz svoga naricija i iz
predanja od nepamtivijeka svoji pradjedova; na to ih uvjeravaju razvaline starih
gradova i zavoda starog srpskog naroda, njiovi pradjedah sto je varvarstvo
azijatsko porazilo i unistilo; stavise, nadgrobni kamen i crtanja po istom
svjedoce da tu pociva prah Srba pradjedova njihovi, koji su zrtvom pali za
slobodu roda i domovine svoje.\“
(Kaţe ŠTO a ne ĈA jer je štokavac, kao i svi Srbi. Svi istorijski spisi svjedoce o
srpstvu Hercegovine, i Porfirogenit i sam naziv titule Stjepana Kosace Hercega
Svetog Save po kojem ova oblast i dobiva ime Hercegovina, a dovoljno je i danas
pogledati obicaje, nosnje, pjesme…istih ljudi pa lako utvrditi da su Srbi, iako su
danas oni ideoloski a ne etnicki Hrvati i to ustaskog usmjerenja, pod uticajem
politike Vatikana. Zanimljivo je da su zloĉini genocida od strane hercegovaĉkih
katolika nastupili tek od kada postaju Hrvati, sa vrhuncem u Jasenovcu. Sliĉna
agresivnost je danas i medju vjestaĉkim antisrpskim Crnogorcima, posebno
medju onima na Cetinju.
Dakle ubaĉene ideologije imaju destruktivan uĉinak za nas same, jer nas dijele,
zavaĊjaju, dok nam je svima zajedniĉko srpstvo, jedina konstrukrivna sila koja
nas sve veze u jedan narod, jer to i jesmo.
. Najaktivnije je bilo udruzenje SRPSKA DUBROVAĈKA AKADEMSKA
OMLADINA.
U Beĉu su listom uĉlanjeni u srpsko akademsko udruţenje ,,Zora― koje je obuhvacalo
Srbe iz svih drugih krajeva. Vladimir Corovic, veliki srpski istoricar, objavio je
1905.g. istoriju tog udruzenja i u njoj istakao da su uopce SRBI KATOLICI BILI
NAJŢEŠĆI, kao i da su SRBI KATOLICI SA JUŢNOG PRIMORJA BILI
NAJEKSKLUZIVNIJI SRBI MEDJU AKADEMSKOM OMLADINOM BEĈA.
― Od dubrovackih srpskih listova najintenzivnije su srbovali ―DUBROVNIK―,
„SLAVONAC―, „SRĐ― i „SRPSKA ZORA―.
1909.g. u Dubrovniku je osnovana i MATICA SRPSKA, koja je do Prvog svjetskog
rata izdala šesnaest knjiga s nacionalnom tematikom. Djelovala je i Srpska štamparija.
Burna i raskosna proslava otkrivanja spomenika najvecem dubrovackom pjesniku
Ivanu (Dţivi) Gunduliću 29.jula 1893.g. imala je OPĆESRPSKI KARAKTER.
(J.J.Štrosmajer je sa tugom konstatovao veliku srpsku slavu koja se desavala u
Dubrovniku, povodom podizanja ovoga spomenika od strane srpske omladine; mislio
je da je Dubrovnik izgubljen za hrvatske interese. Inace on je u jednom svom pismu
pisao kako podize katedralu u Djakovu u vecinski pravoslavnoj sredini. Sada tamo
nema pravoslavnih ni katolickih Srba, svi su postali vještaĉki Hrvati kao i u
Dubrovniku). Tako intenzivno i upecatljivo srbovanje navelo je napokon i strane pisce
da staru dubrovaĉku knjiţevnost smatraju srpskom. Oni su uvidjali da niko
autenticnije to ne moze da iskaze nego potomci tih spisatelja, koji su skoro, bez
izuzetka ispoljavali svoja srpska osjećanja.
Poslje Trsta i Zadra, Dubrovnik je postao novi centar primorskih i dalmatinskih Srba.
Pravoslavni Srbi su sacinjavali 90% srpskog elementa primorja, a oni su prepustili
vodjstvo katolickom Dubrovniku, gdje je pravoslavnih Srba jedva prakticno i bilo
(ukoliko ih je bilo, bili su mahom Hercegovci). U Zadru i Kotoru su bila sjedista
pravoslavnih episkopa. U Zadru je bilo sjediste pravoslavne bogoslovije, tada najbolje
u Srpstvu (crkveno pravo je predavao Nikodom Milas, najbolji kanonista cijelog
pravoslavlja). Za Carevisko vijece su birani Srbi poslanici u Boki i Kninu, za
Dalmatinski sabor takodje na krajnjem jugu Dalmacije (u Boki) i na krajnjem
kontinentalnom sjeveru. Pa ipak su svi ovi Srbi bez izuzetka priznali bili vodecu

ulogu Dubrovniku, katoliĉkom, ali srpskom.―
Mnogi Srbi katolici su u toku Prvog svjetskog rata zbog svog srbovanja hapšeni,
osudjivani i internirani, ali ―to ih nije u svom srpstvu moglo pokolebati, niti je i jedan
zbog toga iznevjerio svoj srpski narod.

Od SRBA KATOLIKA, najznacajniju ulogu u javnom i naucnom zivotu imali su:
pravnik VALTAZAR BOGISIC
komparativni lingvista HENRIK BARIC
ekonomista MIJO MIRKOVIC
filolog MILAN RESETAR , PETAR BUDMANI
profesor LUKO ZORE
akademik PETAR KOLENDIC
teoreticar knjizevnosti VINKO VITEZICA
istoricari: ANTONIJE VULETIC , ILIJA SINDIK , VICE ADAMOVIC , BOSKO
CVJETKOVIC , ANTONIJE FARCIC , ANTUN DABINOVIC
knjizevnik MATIJA BAN
pjesnici ILIJA OKRUGIC , SIBE MILICIC
pripovjedac BOZIDAR DJAJA
knjizevni kriticar MARKO CAR
romansijer IVO CIPIKO
novinski urednik KRISTO DOMINKOVIC i MIKO VAKETI
politicari STIJEPO KOBASICA , JOVO MIHALJEVIC , KAZIMIR LUKETIC
novinari: NIKOLA VUCETIC , ĐIVO VISIC i NIKOLA PETKOVIC ĈIKO ,
JOVAN ĐAJA
biolog JOSIF PANĈIĆ
prirodoslovac IVAN ĐAJA
agronom ALEKSANDAR ĐAJA
farmaceut SINISA ĐJAJA
botanicari LUJO ADAMOVIĆ , JOSIF VESELIC
prirodoslovac BRANIMIR MALES
matematicar VINKO DJUROVIC
slikari: MARKO IGNJAT JOB , CVIJETO JOB , PASKO VUCETIC i VLAHO
BUKOVAC
advokati: IGNJAT BAKOTIC , BALDO GRADI , VLAHO MATIJEVIC , LUKO
MARKIZ BONA , MATO GRAINCIC , RUDOLF SARDELIC
gimnazijski profesor JAKOV GRUPKOVIC
publicisti JOVO MATLICIC , VIKENTIJE BUTIJER , ANTUN FABRIS
apotekar MATEJ SARIC
katoliĉki sveštenici Srbi: MARKO VUCKOVIC , NIKOLA LUKOVIC
barski nadbiskupi: NIKOLA DOBRACIC , SIMO MILINOVIC
dum MARKO ANSTIC , DJURO PERUSINA , NIKO DJIVANOVIC , ANTE ANIC
srpski general, ministar i ambasador ĐURO HORVATOVIĆ
srpski general, ministar i adjutant kneza Milana DRAGUTIN FRANASOVIC i mnogi
drugi oficiri
brodovlasnik BOŢO BANJAC iz Dubrovnika
brodarska porodica RACIĆ iz Cavtata

NASTANAK SRBA KATOLIKA INTERVENCIJOM VATIKANA,

( IZ PERA HRVATSKOG NAUĈNIKA VIKTORA NOVAKA)
Viktor Novak – ,,Magnum Crimen―
http://www.ivantic.net/Ostale_knjiige/magnumcrimen.pdf
Iz predgovora:
Prof. dr Viktor Novak, nekadašnji nauĉni saradnik Vatikanskog arhiva, znalac
nekoliko svetskih jezika, istoriĉar, svakako je jedan od najvećih juţnoslovenskih, a
posebno hrvatskih intelektualaca, odraslih u okviru katoliĉke crkve.
On je, prirodno, imao najviše dispozicija da izvrši radikalnu kritiku klerofašizma,
konzervativizma i reakcionarnog dela katoliĉke crkve. OslobaĊajući katoliĉku crkvu,
u Jugoslaviji, ovog istorijskog surogata, on misli da bi tako preporoĊena crkva mogla
više da posluţi pravim interesima naroda, da bude koheziona sila u povezivanju
naroda na Balkanu, a ne duhovni voĊa u stvaranju katoliĉke drţave Hrvatske,
dezintegraciona sila jugoslovenske zajednice i tvorac genocida nad drugim narodima.
Znaĉajan je naroĉito i metod pisanja ove knjige, jer sve što je autor u njoj kazao on je
i dokazao, kao da je pretpostavio budućeg oponenta, veoma lucidnog i elokventnog,
kome nije hteo ostaviti prostora za spekulaciju pa je odmah izneo temeljne dokaze i
uputio na njihove izvore.
Zato je knjiga u prvom izdanju i prošla bez dostojne polemike pa je tiho povlaĉena i
spaljivana, a kod široke publike kao „satanska knjiga― anatemisana.
,,Magnum Crimen― – ( Dva izostavljena poglavlja ) Komunistiĉka cenzura ih je
izbacila, jer previše razotkrivaju jezuitske ustaše.
Poznato je da su Hrvati ĉesto traţili sebe kroz Slovene, Ilire, Gote, Indo-Arijevce, itd.
No šta je ustvari istina?Ko su zapravo tzv.'Hrvati"?
Prema nekim novijom istrazivanjima Hrvati su porijeklom Turci (taĉnije tursko pleme
niţeg reda,KURBATI),a ne kako se vecinom do sada mislilo da su porijeklom od
iranskog plemena pristiglog sa Kavkaza,s ĉim se slaţu danas vodeći turski historiĉari
poput dr Osmana Karataya, specijalistu za Balkan.
Аko bi smo sastavili zajedno Dalmatinca,Zagorca,Istrana i Slavonca i dali im zadatak
da govore narodnim jezikom,tu niko nikog ne bi nista razumio.
Prije Karataya, to azijsko porijeklo Hrvata nazreli su mnogi historicari,a posebno
hrvatski historiĉari i etnopsiholozi.
Poznati hrvatski historiĉar Niko Ţupanić je napisao djelo "Prvobitni Hrvati", gdje
kaţe:
"Prvobitni Hrvati, mislim, nisu bili Sloveni, već tuĊe pleme iz Azijske Sarmatije, koje
je u oluji Seobe Naroda udes bacio u transkarpatsku slovensku domovinu, pa je sebi
podvrglo neki dio puka, a taj se poĉeo nazivati Hrvatima".
Nada Klaić, poznati hrvatski historiĉar, nalazi da su Avari ĉinili veliki dio prve
zajednice Hrvata:
"Hrvati su našli Avare u posjedu te pokrajine (Dalmacije). Pošto su neko vrijeme
meĊusobno ratovali, pobijedili su Hrvati, neke su od Avara poklali, ostale prisilili da
se pokore. Otada su u toj pokrajini zavladali Hrvati. I sada još ima u Hrvatskoj
potomaka Avara i vidi im se da su Avari".
Mladen Lorković:
"Ĉitava stara hrvatska povijest shvatljiva je samo uz pretpostavku da su vladajući
Hrvati bili neslovenska naslaga koja je prekrila i organizovala slovenske mase."

Katoliĉki svećenik Matija Katanĉić:
"Uvjerićeš se najzad da se hrvatsko ime u Dalmaciji, Bosni i Srbiji naroĉito
propagiralo, ali se ilirski narodi u ovom predjelu nikada nijesu tim imenom nazivali".
Ivan Frano Jukić će zabiljeţiti da u Bosni, u 19. stoljeću, "katolici ne znaju šta znaĉi
rijeĉ Hrvat, a kamoli da se oni osećaju pripadnicima hrvatske nacije".
Govoreći o padu Salone i Dalmacije Konstantin Porfirogenet kaţe da su Avari
„vidjevši da je to najbolja zemlja, naselili su se u njoj‖. Porfirogent piše u svojim
spisima da su se Hrvati i Avari (turskom-mongolska plemena) meĊusobno miješali
(ţenili).
Еtnolog Vladimir Dvorniković piše u knjizi "Karakterologija Jugoslovena" o
azijatskim odlikama Zagoraca i o njihovoj BRAHIKEFALIJI (okrugloglavosti).
Poznati turski historiĉar, dr Osman Karatay smatra da su Hrvati ĉisto tursko pleme, te
da "iranska" i "kavkaska" teorija pada u vodu,jer nema nikakvog naucnog uporista. Za
razliku od toga, on navodi sijaset dokaza u svojoj knjizi "U potrazi za izgubljenim
plemenom".
Iranska teorija,u biti,kaze da su neka plemena iz Irana naselila podrucje sjeverno od
Crnog mora,i od njih se onda odvajaju Hrvati i sele na podrucje Poljske,tu
slavoniziraju,i potom,u drugoj fazi dolaze na Balkan i formiraju se u hrvatski narod,ali
historicari jos uvijek tragaju za cvrstim dokazima o toj selidbi iz Irana.Nikad se te
tvrdnje nisu makle dalje od teorije.
Po Karatayu,tvrdnja,da su Hrvati iransko pleme došlo s Kavkaza, sa sjevera Karpata i
poslavenjeno tokom migracija na sjeveroistok Balkana je krajnje neutemeljena. "Ne
postoji", smatra Karatay, "nikakav trag da je pleme koje bi se moglo smatrati
Hrvatima zivjelo na Kavkazu, osim nekih lingvistickih indikacija, sto nije dovoljno."
Karatay nudi novu teoriju kojom pokusava rijesiti taj problem,eliminirajuci nikad
dokazanu pretpostavku o selidbi iz Irana,i prati tursko pleme Bijele Ogure
(Kurbate),koji dolaze u Evropu u drugoj polovini 5.stoljeca,a potom bivaju protjerani
od strane Avara sa sjeverozapada Kaspijskog mora u Galiciju,odnosno na prostor
juzne Poljske.
Nekoliko godina kasnije Avari dolaze juzno od njih,na prostor danasnje Madjarske i
Slovacke,i da bi se zastitili od njih Oguri (Kurbati) organizuju lokalne slovenske mase
protiv Avara,postajuci lideri lokalnim Slovenima u borbi protiv Avara.Zadnja,i
kljucna faza njihove borbe protiv Avara je bila invazija u Dalmaciju u koordinaciji sa
Bizantijom i Franackom i pobjeda nad Avarima.Kako su upravo oni (Kurbati) bili
vodje Slovenima u tim pohodima,nametnuli su im svoje ime,a zbog cinjenice da su
bili daleko malobrojniji od te slovenske mase,slovenski jezik se nametnuo
njima.Karatay sve ovo potkrepljuje mnogim primarnim historijskim
izvorima,grckim,ruskim,latinskim...
Sa lingvisticke strane medju strucnjacima se opcenito smatra da nije dokazano
porijeklo imena "Hrvat", Karatay smatra da je ono turskog porijekla, i da se sastoji od

dvije rijeci: "Kur" i "Bat", i istog je porijekla kao turska historijska imena Kur-Sad,
Kur-Han, Kur-Tegin...
Imena brace i sestara,koje spominje Porfirogenet - Klukasa, Lobela, Kosenca, Muhla,
Hrvata, te Tuge i Buge takoðer su, prema Karatayu, turska.
Svaka druga interpretacija - slavenska, germanska, ilirska, iranska, latinska, grcka nije pruzila uvjerljiva objasnjenja, dok s interpretacijom tih imena kao turskih, dakle,
KŸlŸk, Alpel, Kšsenci, Mugel i Korvat te sestara Tugay i Buga, nema problema ni
lingvisticki ni povijesno.I imena prvih hrvatskih vladara su po Karatayu turska: Porin
ili Branos.Turski element tada vise nije bio brojan.Turci (Kurbati) su bili asimilirani
slavenskom vecinom, koju su organizovali u borbi protiv Avara i kojoj su dali svoje
ime, a zatim su, kad je osnovana zajednicka (hrvatska) drzava u Dalmaciji, postali
njeni gradjani
Karatay dalje kaze:"Ne tvrdim, i nikada nisam tvrdio, da su Hrvati Turci, ali sam
rekao da su Turci zapoceli proces formiranja hrvatskog naroda. Hrvati su i Slaveni, i
Turci, i Nijemci, Iliri, Talijani... Ali, Turci su zapoceli proces formiraja hrvatskog
etnosa. To je kljucni moment...."
Dakle,Karatay u sustini tvrdi sto i masa drugih historicara,da su Hrvati kao narod
nastali nametanjem neevropskog imena,od strane neevropskog plemena, brojnijim
evropskim plemenima,tu se cak i iranska i ogurska teorija slazu,a u tome se i svi
relevantni historicari slazu,ali mnogi danasnji Hrvat zivi u iluzijama o svom
porijeklu,ne shvatajuci da su Hrvati tek jedan konglomerat razlicitih grupacija,a ne
neka uniformna grupacija,koja je oduvijek postojala kao takva.
"U potrazi za izgubljenim plemenom"
Osman Karatay u svojoj knjizi "U potrazi za izgubljenim plemenom" opisuje kako su
tursko pleme, Kurbati (Bijeli Oguri), u drugoj polovici 6. stoljeća Avari protjerali iz
njihove tadašnje postojbine na sjeveru Kaspijskog mora, pa su oni došli u Galiciju, na
jugu današnje Poljske. Nekoliko godina kasnije Avari su ih opet poĉeli ugroţavati s
juga, iz današnje MaĊarske i Slovaĉke. Kurbati Oguri, koji su, da bi vladali brojnijim
Slavenima, morali primiti neke njihove obiĉaje i jezik, organiziraju Slavene u borbi
protiv Avara, a posljednja etapa tog otpora bio je prodor u Dalmaciju, iz koje su tada
ĉak i protjerali Avare, u zajedniĉkoj akciji s Bizantom i Francima. Ti malobrojni
Turci, Oguri, s vremenom su se sasvim poslavenili, ali su svoje tradicionalno ime Kurbat - "dali" novostvorenom narodu, tzv."Hrvatima".
Od Srba bi da stvore Hrvate
Da vidimo kako beše pod Austrijom?
Još Filipović za svoje diktature zapoĉeo je a nekoliko godina posle njega nastavili su
skoro svi ĉinovnici u Bosni taj neizvedljiv posao: da od Srba stvore Hrvate.
Tu je bilo pretnje, ulagivanja, tamniĉenja i nagraĊivanja. Austrijska politika beše, da
otuĊe Bosance od Srbije, a Hrvatima to beše zgoda, da stvore veliku Hrvatsku na
raĉun Srpstva. Da se to postigne, valjalo je Bosancima dokazati, da nisu Srbi, valjalo
im je oduzeti ćirilicu, valjalo je ugušivati veru pravoslavnu. Za Filipovića nije niko
smeo reći da je Srbin već: Bosanac, i teško onome, koji se tome protivio; ĉak nisu se

smele ni pesme pevati, u kojima dolazi ime: Srbin. Dok sam ja bio u Sarajevu, a to je
posle Filipovića, vlasti nisu htele da znaju za srpski jezik, već su ga zvale "zemaljskim
jezikom"; mogu zahvaliti jednom prijatelju u policiji, što me ne snaĊoše zle posledice
zbog toga, što sam jedno veĉe u kavani s mladim Srbima Sarajlijama pevao: "ja sam
Srbin srpski sin". Vlada nije trpela ni ćirilicu već je naterivala ljude, da joj pišu
latinicom, a ćirilicom pisane molbe, tuţbe i t.d. nije ni uzimala u postupak.
Odbacivanjem ćirilice i uvoĊenjem latinice kao sluţbenog pisma uĉinjena je nepravda
ne samo Srbima pravoslavne nego i muhamedovske vere, jer su i ovi poslednji, ne
znajući turskoga pisma i jezika, dopisivali srpskim jezikom i ćirilicom (bogataš
Ĉengić, kad god ide u Carigrad, ponese nekoliko srpskih knjiga, da ima šta ĉitati).
Suzbijanje vjere
Najteţi posao beše austrijancima: suzbijanje pravoslavne vere; to se nije dalo raditi ni
javno ni otvoreno, nego onako ispod ţita. Vlada je istina prividno poštovala
pravoslavnu veru, ali je širom otvorila vrata katoliĉkoj propagandi i da na svakom ju
je koraku potpomagala. DovoĊeni su misionari, dizani su katoliĉki manastiri,
postavljani biskupi, gde ih preĊe nije bilo; šta više poĉeli su naseljavati Bosnu
Nemcima iz Nemaĉke i Austrije; prva mi je naseobina bila oko Maglaja, a danas ima
naseobina i po drugim krajevima.
У лето 1995.г. за само један дан, НЕСТАЛА је Крајина Српска.
Ја, у Христа благоверни и Богом постављени Стефан, цар свим Србима и
Грцима на западној страни и Поморју и свему Дису (Западу) дадох сестру
Јелену у Скрадин, Омиш и Клис, за Младена Ш. Шубића...
Дадох множину душа и множину блага, изабрану властелу и све потребито
за пут...
И тако праћена од својега отачества са многијем жалосним сузама пође
Јелена...
Месеца октомврија у девети дан 1347г....
Архиепископ Данило II
Животи Краљева и Архиепископа Српских
СВАТОВИ ЈЕЛЕНЕ НЕМАЊИЋ
Када би могла да видиш, Јелена,
ову несрећу погнутих вратова,
да л би те нека суза сетила
твојих гиздавих, кићених сватова?
Враћа се множина душа,
вуче множину блага,
гомила крша и рага,
без уточишта.
Враћа се у ништа,
утробу сели,
цареви како су хтели,

множина како мора! Кад би могла да видиш. твој мираз чемера и бескућника. ни муку. тмуша. вашој обести. Каква је била твоја спрема. повијена. прапорци? А где ће ови борци залудних ратова? Виоре дроњци твојих сватова. нема себра да придржи скут. одакле пође? Свати без песмовође. Јелена. ни бесних атова. биће први― лажу. сели. „Ко би пошљедњи.. нити калпака. мноштво икона. Множина сишла с ума од наших бракова. велегласна звона. измести. Када би могла да видиш. Јелена. да л би те нека суза сетила да си у злату пошла са Косова? (Песма Љиљане Лашић) . хушкај. лица пуна бора а млада. цркни крај плота. Јелена. иконе друма. Множина душа у носу. Тројеручице свезаних руку. златне сасуде. престоног града.. руља војника без бојишта. да л би те нека суза сетила Призрена. враћа се у ништа. Јелена? Сребрна кандила. убијали. без девера. а држали су стражу. од мракова. како се народ просу по блату. Убијала и убијена. кумови гробница од ваших ораница хлеба нема. од крви. обогаљена. Каменоресци туђих живота. Девојчице старије од жена грабе пут.

a srpska vojska uspela je bila da osvoji sve teritorije na kojima ţive Srbi. znajući da su sami Srbi dovoljan njihov neprijatelj za ovaj mah. i što je bilo i što nije bilo hrvatsko. Sve što moţe da raste. nego da još više smanje srpsku nacionalnu teritoriju na ĉiju bilo korist. Naposletku. strateški. usvojena u celom svetu kao internacionalni izraz. Svi gledaju da dobiju što više na raĉun Srba. a sa svojim rastom nije zadovoljno. Megalos znaĉi velik. Jedino je ovde mešan kompozitum reĉi: prvi deo je francuskog. upotrebljavajući razne argumente i razne principe. Sve su hrvatske revindikcije uperene prema Srbima. Mali. Prema Austriji postavljaju pitanje zaštite tzv. prema tome. i to uvek u elementu spornom sa Srbima. Izvesne pripadnike dobili su tek u ovom veku. ali sve u svoju korist. to je i razumljivo: uvek je pigmej ţeleo smrt giganta. znaĉi jedno bolesno stanje duha koji teţi pošto-poto za veliĉinom. Nije im ni to dosta: oni prosto ĉitave etniĉke grupe proglase za Hrvate. To je bes. Megalomanija. i ako ovim grupama nije na pamet palo da tako nešto priznaju. već mirnodopskim intrigama. Da bi im se udvorili. Hrvatska nacionalna svest je obrazovana tek u poslednje vreme. Naposletku. patološka pojava. kako im koji gde konvertira: jedanput etniĉki. Na drugim mestima opet istiĉu istorijska prava.HRVATSKA NACIONALNA MEGALOMANIJA Megalomanija je grĉka reĉ. sad samo prema Srpstvu. svaki dalji traţi više. sve što organskim i normalnim sredstvima ne moţe svoj nagon porasta da zadovolji. a ne ţele ni da ih velika inostrana štampa prikaţe megalomanima. taj kraj Hrvati revindiciraju za sebe. jer su Hrvati ispremešani sa Srbima. Prebacili su ĉak i Madzare. To je razumljivo. Italiji. Zato još uvek veruju da mogu da proširuju svoj nacionalni volumen. Turskoj. obe grĉkog porekla. Madţarskoj. pa im je stalo ne samo da povećaju sebe. a da se Srbi smanjuju. kome niko nije ravan. Oni se onda predstavljaju kao nešto najviše. Kaţe se još i grandomanija To znaĉi isto. To je sve logiĉno. U okviru svoje "trojedne kraljevine". egzaltirano stanje duha upereno na jednu jednostranu ideju. kao što se zna jedno bolesno. To su u stvari dve reĉi komponovane. ne ţele da stvaraju nove neprijatelje. ludilo. I od dve-tri ţupanije. oni su svoju nacionalnu oblast proširili mnogo puta. Znaju da tamo neće imati podršku Katoliĉke crkve. oni ih (Hrvati) prosto potamane ĉim im se pruţi prilika da to nekaţnjivo i bez rizika ĉine. Ali. Naroĉito ako se povećanje ne stiĉe na bojnom polju. koji ima s njima otvorene krvave raĉune. . pre dvadesetak godina (Bunjevce i Šokce). geopolitiĉki. Od megalomanije mogu da boluju i individue i kolektivi. prema Austriji. Ako postoji opasnost da te manjine ipak nekad postave svoje nacionalne zahteve. Oni postavljaju uporedo razne principe. Kad bi ove etniĉke grupe bile u Srbiji traţili bi Hrvati celu teritoriju gde ima 1 odsto i samo takvih. Srbi prema njima divi u svakom. Kao što se mali ljudi silom uspinju da bi izgledali veći. Oni ih još proglase "cvnjećem hrvatskog naroda". Znaju da su im Srbi najopasniji virtuelni neprijatelj. a manija je. Naprotiv. I tu su Hrvati sve druge nadmašili. sitni. Intimni princip je već obeleţen megalomanijom: Da se oni šire. oni ne priznaju nikakve manjine. a drugi grĉkog porekla. meĊunarodne sporove ne ţele. nepoznati narodi nastoje svim sredstvima da izgledaju viši. podvalama. Otuda je to bolesna. laţima. Ranije su bile upućene i prema Slovencima. Njihova je osnovna vodilja ţelja da Srba uopšte nestane. Vaserkrobata u Burgenlandu. Danas nema nijednog Hrvata koji bi ih umeravao u njihovim teritorijalnim zahtevima prema Srbima. Od Italije su dobili sve što su ţeleli. sabljom i puškom u ruci. a najĉešće i bez ikakvih principa. Imaju nekoliko hiljada Bunjevaca i Šokaca u Madzarskoj. drugi put istorijski. ali nije razumljivo da to Srbi još uvek ne uviĊaju. problematiĉnih Hrvata. najveliĉanstvenije. beznaĉajni. Oni su pigmeji u svakom pogledu. Gde god se u jednom srezu nalazi sto Hrvata. tako je to isto i sa narodima.

najbolji je dokaz da su svi "njegovi" istaknuti ljudi stranog porekla. znatno jaĉi od njega. Madţarske škole je izdrţavala Pešta. Korduna i Banije smatraju kao politiĉki deo hrvatskog naroda (što im nije smetalo da ih za vreme rata tamane).000. Šokce i t. sve muslimane srpskog jezika raĉunali u Hrvate. ni Ĉesi. A ovamo se prse Hrvati kao najslobodoumniji i najtolerantniji narod na svetu kojemu se samo prilika ne da da te svoje lepe osobine i pokaţe. bedni narodić. Nije nemoguće da se uskoro i Dalmatinci poĉnu odricati Hrvatstva. Bunjevaca i Šokaca zbacuju za sebe hrvatsku veštaĉku koţu i opet se vraćaju na ono što su bili vekovima. Svi su njegovi susedi. Verovatno su Srbi u tome pogledu došli sebi. a samo jedan neznatan procenat Italijana i Nemaca. Bunjevce. Jedan narod bez istorije.s druge. koji nikad u istoriji nisu bili Hrvati. To je jedan mali. bez vrlina. ali to svetu nije dovoljno poznato. Hrvatska megalomanija ne oĉituje se samo u nepravednoj revindikaciji tuĊe teritorije. Ali izgleda da će i tome doći ubrzo kraj. a ĉas drugih principa valja se i posebno osvrnuti. TkalĉićVeber takoĊe. Sem Slovenaca nema nijednog naroda u Zapadnoj Evropi manjeg od Hrvata. a neke in globo proglasili za Hrvate npr. Što se manjinskih prava tiĉe. ili Bugara. za Srbe tri puta više. i ovakav kakav je. Kostic Poĉinili prvo etniĉko ĉišćenje u Evropi ZAGREB . . Hrvati će naposletku doţiveti na sebi ono što su Srbima spremali i ţeleli. ili Grka. Ivica Frank je nemaĉki Jevrejin. muslimane. Oni se organski ne povećavaju više nego Francuzi. Ne iznosi ni trećinu Madţara ili Rumuna. Ovde je potrebno još nešto uopšte reći.Prvo etniĉko ĉišćenje u Evropi poĉinili su Hrvati nad Srbima 1941. godine svakome je muslimanu bilo dozvoljeno da se opredeli kao Srbin. Maĉek Slovenac itd. uglavnom asimilacijom tuĊeg elementa. Prilikom popisa 1948. I za Hrvate se nije opredelilo više od 23. Ne oseća koliko je u tome smešan! I ne uviĊa da tuĊe perje opadne prvom prilikom koja mu se pruţi. U toj zemlji Hrvati nisu imali veliku vlast. Ĉak su i šefovi njihovih stranaka stranci. sl. Hrvati su npr. Tadija Smiĉiklas itd. a . Statistika pokazuje najslabiju vitalnost toga naroda meĊu svim etniĉkim grupama u Jugoslaviji. osim Slovenaca. ali ono malo vlasti koju su im Madţari koncedirali nisu hteli ni sa kim da dele. naduvao se veštaĉki i hoće da postane velik. Preradović. Ficta cito in naturam suam recidunt. Srbi nisu imali nijednu svoju drţavnu školu. I sad se jasno zapaţa da imaginarne i fingirane "hrvatske" mase muslimana.. nego isto tako u naduvanju hrvatskog naroda. Stanko Vraz je Slovenac. Srbe iz Like. Zato i kradu druge narode i pripadnike drugih nacionalnih grupa. Oni su to mogli ĉiniti zato što se Srbi nisu starali da povećaju svoj brojni volumen. Itd. mi znamo koliko su ih Hrvati poštovali i u njihovoj "Kraljevini Hrvatskoj i Slavoniji". kao što će se videti niţe. s jedne strane. Srbi su.). dotle npr. a na Balkanu samo Arbanasi zaostaju brojno za ovima A oni (Hrvati) bi hteli da ne izostanu brojno za susedima. Cela lista bi se još mogla navesti. Da je hrvatski narod postao. Slovake. ni Nemci. tuĊe narodnosti topili u Hrvate (Nemce. Hrvat ili prosto musliman. Dok Hrvati veštaĉki šire svoj nacionalni volumen. tamanili Srbe. Lazo M. Nije imao ko dosad da mu oĉi otvori. već su iskreno i ludaĉki propovedali jugoslovensku ideologiju. Nema ga ni za polovinu Srba. Dr. Zato su.Na posebnu argumentaciju Hrvata i naizmeniĉno vaĊenje ĉas jednih. jednom reĉju sve katolike sa svoje teritorije. Ĉehe itd. Madţare. bez taĉnog obeleţenja. Davala se njemu prilika i on ju je do krajnje mere zloupotrebio. Zvaniĉna statistika Jugoslavije vrlo oĉito reprodukuje tu tendenciju. Ako su ljudi došli sebi i prestali biti Hrvati. Štrosmajer je Nemac. niko drugi nije kriv nego samo Hrvati. ni Slovaci.

Italijani su stali na srpsku stranu. . ponovio se onaj svojevrsni fenomen: prvo je. dogodila se u dvadesetom veku. prešavši iz pravoslavlja u rimokatoliĉanstvo. stvorivši ujedno od njih najfanatiĉnije protivnike Srba i pravoslavlja. . što su se prostirale od desne obale Neretve do reke Cetine. Kako prenosi "Tempo". do 1995. Italijani su naredili zatvaranje logora ĉim su preuzeli vlast. Hercega od Svetoga Save. porijeklom iz Srbije. predvoĊeni svojim biskupima i svećenstvom. koji je navodno neposredni uĉesnik tih dogaĊanja i bivši dobrovoljac.1 Rimokatoliĉka vera.godine. zavjera ćutanjem. Duvno. nasiljem (pokoljima i progonima) izbrisali i poslednje oaze srpskog pravoslavnog naroda. koja se najduţe opirala Rimskoj crkvi i koja je od svih dalmatinskih priobalnih regija poslednja pokatoliĉena.ispriĉao je senator Finestra. na jugu do Jadranskog mora. novinarka Mila Mihajlović. I u Zapadnoj Hercegovini. ili kako se to onda zvalo latinska vera. i u versko-graĊanskom ratu koji se vodio od 1991. kao najisturenija taĉka na severozapadu Stare.Ne samo da su italijanske vojne vlasti naredile zatvaranje ustaških logora već su zasluţne i za dokumentovanje zloĉina. ostavila bi ga i dalje kao srpsku izmišljotinu . Bez toga. ali i Zapadne Hercegovine pominje se prvi put u istorijskim izvorima u prvoj polovini . U toku dva svetska rata. srpsko pravoslavno stanovništvo promenilo veru. izjavio je italijanski senator Ajmone Finestra. narodnim prvacima i institucijama kojima je duh zadahnula Rimokatoliĉka crkva. Srbe rimokatolike preimenovali u Hrvate.2 Ovaj istorijski i geografski prostor antropogeograf Jevto Dedijer uvrstio je u Staru Hercegovinu. "preneraţeni zloĉinom koji ljudska svijest nije mogla ni zamisliti". zauzeli su ustašku kasarnu i oslobodili zatoĉene srpske ţene i djevojke .istakla je autor ĉlanka u "Tempu". tek u šesnaestom veku poĉinje ozbiljnije da pušta korene u današnjoj Zapadnoj Hercegovini – zapadnim zemljama oblasnog gospodara Stefana Kosaĉe. a u Graĉacu. godine rimokatolici su. a na severu severnim obodima Ramske doline.3 I u administrativnoj podeli Srpske pravoslavne crkve veći deo Zapadne Hercegovine bio je u sastavu Zahumskohercegovaĉke eparhije. a onda su krajem devetnaestog veka rimokatoliĉki svećenici. koji je još u sedamnaestom i osamnaestom veku ĉinio većinu stanovništva ovih prostora. odmah poslije dolaska na vlast. zapoĉeta u petnaestom. Jovo Bajić KAKO JE POKATOLIĈENA ZAPADNA HERCEGOVINA Završna faza potpunog rimokatoliĉenja Zapadne Hercegovine. koja je do sada pokrivala neviĊeno etniĉko ĉišćenje i genocid nad Srbima u Hrvatskoj. severnim obodima Duvanjskog i na najvećem delu Livanjskog polja. uz pomoć austrougarske drţave. prenosi italijanski list "Tempo".

primenjivala pravila Antonija Velikog i Vasilija Velikog. ĉuveni morski gusari. saĉuvao se i peĉat ovog manastira. i 36. na Duvanjskom polju postojao je manastir Labostin ili Hlabostin. Istoriĉari Srpske pravoslavne crkve još se nisu dovoljno bavili istorijom hrišćanstva na prostoru nekadašnje Porfirogenitove Neretvljanske oblasti. episkopi Solinske crkve imenovani su u Carigradu. Marko Vego. ali i još neki materijalni tragovi i narodno sećanje.25 U tim manastirima. svedoĉe stećci.4 ali postoji uverenje da je Duvno odavno bilo u sastavu ove eparhije ĉija se granica prostirala severnom stranom duvanjskog kraja. temelji i spomeni o brojnim crkvama i nekoliko manastira. ostaci raznih grobalja. o ĉemu je svedoĉio fra Ante Lulić. kako tvrde neki istraţivaĉi.9 Neretvljani.18 Na ovom prostoru pored drevnih manastira koji su bili podignuti u primorju (Zaostrog. Ċak franjevaĉke gimnazije na Širokom Brijegu. godine u Zaostrogu.6 Ovaj prostor poklapa se i sa Paganijom.27 . a ne u Rimu. kako tvrdi Porfirogenit. Poljicima i Makaru. rimokatolik po veroispovesti. glavi svedoĉi najcenjeniji i najviše citirani istorijski izvor O upravljanju drţavom Konstantina Porfirogenita.26 iz reda Vasilija Velikog. nudeći brojne dokaze utvrdio je da su te stećke na grobovima podizali vernici koji su ispovedali pravoslavnu veru. na istoimenom jezeru kod Vrgorca). kod današnjeg Splita. bili su Srbi. kako kaţe Nikodim Milaš.10 a ovamo su došli u vreme cara Iraklija. a tome redu pripadala je i većina monaštva srednjovekovne Crkve bosanske.20 Kada je u Rimskom carstvu hrišćanstvo dobilo dozvolu za postojanje i kada je kasnije postalo zvaniĉna drţavna religija. bio razoren u prvim vekovima turskog ropstva. kako svedoĉi Porfirogenit. kako tvrdi Nikodim Milaš. je i ţupanija Dalen (Duvno) ―koja je daleko od mora i oni (tj.8 U toj oblasti. a njihove razvaline poĉetkom dvadesetog veka narod je nazivao ―manastirinama‖. nekadašnje Paganije.7 koju po reci Neretvi naziva i Neretljanskom oblašću. po svoj prilici. još od apostolskih vremena postojala crkva koju su. ţiveli su Srbi kojima je vladao srpski vladar.23 Prvi pravoslavni manastiri u Makarskom primorju. ispovedali su i Hrvati. Makar (centar u današnjem selu Makar kod Makarske).16 a zanimljiva su i zapaţanja uĉenog sveštenika Ljube Vlaĉića. boravili su kaluĊeri vasilijanci. uspostavili apostol Pavle i njegov uĉenik Tit.21 Pravoslavnu veru.13 Hrvati – Tade Smiĉiklas. Ne uzima se dovoljno u obzir ni ĉinjenica da je u Solinu. da su to u stvari bili grobovi pravoslavaca.11 MeĊu tri neretvljanske ţupe koje je Porfirogenit zapisao pod imenima – Rastoc (Rastok.14 Vjekoslav Klajić.15 zatim Konstantin Jiraĉek. Jedan od najboljih poznavalaca srednjovekovnih stećaka u Hercegovini. njeni stanovnici) ţive od obraĊivanja zemlje‖.12 MeĊu poznatim istoriĉarima koji su ţupu Dalen prihvatili kao Duvno bili su Srbi – Ljubomir Kovaĉević i Ljubomir Jovanović.5 što se prenelo i posle reorganizacije Mitropolije hercegovaĉke dijaceze i tako ostalo do danas. U tim manastirima su se.22 I monaštvo ĉiji je rodonaĉelnik Sveti Irinej došlo je na ove prostore sa hrišćanskog istoka. kojima je rimski papa posle nametao episkope koji su mu se pokoravali. sve do Splitskih crkvenih sabora krajem desetog i poĉetkom jedanaestoga veka. o kojoj u 30.24 a manastir u Makaru odrţao se sve do petnaestog veka.19 a koji je. navodeći da je dugo vremena bila nekrštena i koju su zbog toga zvali Paganijom. podignuti su 872.17 O srednjovekovnoj veri stanovnika Zapadne Hercegovine. Hercegovac po roĊenju.osamnaestoga veka kao sastavni deo Zahumsko-hercegovaĉke eparhije. Makarska) i na krajnjem jugozapadnom delu Zapadne Hercegovine.

Nikole Kaĉića (1167 . O tome uostalom svedoĉe i brojni rimokatolici. istraţivaĉi prošlosti makarskog podruĉja od kojih mnogi potiĉu sa tih predela.42 Ljudi gospodara Omiša. i prešli u katoliĉku veru. kćerka kneza Lazara Hrebeljanovića i ţena vojvode Sandalja Hranića Kosaĉe.38 Jedan od najpoznatijih rimokatoliĉkih istraţivaĉa makarskog podruĉja druge polovine devetnaestoga veka. Svetog ĐorĊa. u kojoj je bilo i sedište episkopa. a na poluostrvu Pelješcu ĉije je stanovništvo tada ispovedalo jedino pravoslavnu veru.32 ovu povelju potvrdio je i kralj Milutin.33 Saĉuvala se i povelja kralja Stefana Deĉanskog kojom on potvrĊuje jednu darovnicu svoje majke manastiru Svete Marije na Mljetu. iz Zapadne Hercegovine koja se geografski poklapa sa Porfirogenitovom zemljom Neretvljana. svojim testamentom namenjuje poklon. gde je. bogumilstvo i ćirilica i uz nju skopĉana knjiţevnost‖. i jedan od najpoznatijih dalmatinskih intelektualaca toga doba. Mihovil Pavlinović napisao je jednom prilikom: ―Priĉa je u puku da u davne vieke i Poljiĉani su bili istoĉnog obreda kao što je dobar dio dalmatinskih Zagoraca‖. koja je drţala tvrdi grad Omiš. Već po osnivanju Humske episkopije Stefan Prvovenĉani i Sveti Sava darovali su sabornoj crkvi Svete Bogorodice na Stonu.1180) kamenovali su ispod Debelog brda kod Mostara .39 Ove tvrdnje ponavljali su još i neki rimokatoliĉki pisci kao što su fra Ante Lulić i don Jakov Boglić koji su za dalmatinske rimokatolike govorili da su to Srbi koji su primili katoliĉku veru.40 Posle splitskog crkvenog sabora iz 1075. kao ĉetvrta po redu. Tokom dvanaestog i trinaestog veka Srbi na ĉelu sa plemićkom porodicom Kaĉić. za srednjih vjekova cvala i vladala domaća bogumilska vjera. za neke istoriĉare bila je Korĉula. osnovana Zahumsko hercegovaĉka eparhija.30 O tim bogomoljama saĉuvali su se pomeni u poveljama srpskih vladara iz loze Nemanjića. brojna sela meĊu kojima je bilo i Ţivogošće kod Makarske.35 Iz ovoga vremena je moţda i manastir Labostin na Duvanjskom polju. godine postao prvi srpski arhiepiskop i uspostavio autokefalnu Srpsku arhiepiskopiju drevni neretvljanski prostori našli su se u okrilju Srpske crkve.41 rimokatoliĉki biskupi iz Splita nasrtali su tokom srednjeg veka na Neretvljansku oblast da Neretvljane stave pod skut rimskog pape. što je u njima. Pisac prve poznatije knjige o Makarskoj.37 On je takoĊe ukazivao da je u bibliotekama i arhivama manastira u Makarskom primorju bilo dosta starih neproĉitanih knjiga i vrednih predmeta koji svedoĉe o dobu kada je stanovništvo ovih krajeva ispovedalo pravoslavnu veru. godine na kome je odluĉeno da se pravoslavlje u Dalmaciji iskoreni.34 Mesto u kome je bila crkva Svete Trojice kojoj Jelena.29 U Makarskoj su tada postojale dve srpske crkve – Svetog Nikole i Svetog Pankracija. a ova darovnica ponovljena je i u saĉuvanoj povelji Uroša I kojom se ovo potvrĊuje. poslednji su od svih dalmatinskih oblasti od Bara do Rijeke ostavili pravoslavnu. bile su ĉetiri pravoslavne crkve – Svetog Stefana. Svetog Nikole i Svete Marije.31 Stefan Prvovenĉani darivao je manastiru Svete Marije na ostrvu Mljetu nekoliko sela.36 Srbi sa Makarskog primorja i njegovog zaleĊa.Bogomolje Svetosavske Crkve Kada je Sveti Sava 1219. a sedište episkopa bilo je u crkvi Svete Bogorodice na Stonu. Miroslav Alaĉević tvrdio je da su stanovnici ovih krajeva ―najkasnije ostavili pravoslavnu vjeru. a na Mljetu manastir Svete Marije.28 Osnivanjem Zahumske episkopije i zahvaljujući duhovnoj delatnosti koju je pokrenuo Sveti Sava uticaj Srpske crkve osetio se i u Neretvljanskom i Makarskom primorju. snaţno su im se suprotstavljali. na ostrvu Korĉuli uzdizala se tada pravoslavna crkva Svetoga Vida.

splitskog nadbiskupa Rajnerija. godine naredio da se iz samostana u Makarskom primorju isteraju rimokatoliĉki redovnici iz reda Svetog Avgustina. a na njihovo mesto doveo je franjevce. prihvatio je vrhovnu vlast Turaka. godine 1482. bio labilna liĉnost. godine na silu preuzeo vlastelinstvo Zaostrog. On je navodno 1468. knez Andrija Vlatković pristupio je 1458. utvrĊeno je da je reĉ o falsifikatu Rimokatoliĉke crkve. a kasnije je umesto njih 1468. a neki smatraju da je tada bio prešao i na islam. a hrvatski istoriĉar Karlo Jurišić smatra da neki njegovi navodi ―mogu biti istiniti‖.48 Iznesen je i podatak da je Ţarko Humski 1460. a naroĉito je to ĉinila Dubrovaĉka Republika. godine franjevaĉkom redu gde je dobio ime Avgustin. koje su u dvadesetom veku uradili hrvatski nauĉnici. podsticani iz vrhova Rimokatoliĉke crkve. i sahranjen je u samostanu Zaostrog. ostavši meĊu franjevcima samo dve godine. u vreme kada je pred turskim osvajaĉima nestajala samostalna srednjovekovna bosanska drţava. tvrde da je rimokatoliĉku veru u ovom delu Dalmacije i njenog zaleĊa uveo na silu srednjevekovni velmoţa Ţarko Humski. godine. pisan na pergamentu. A te sukobe podgrevali su svi oni koji su kao i Vlatkovići bili u neprijateljskim odnosima sa Hercegom Stefanom. 45 Verolomne velmoţe Vlatkovići Neki istraţivaĉi. stavili su se pod okrilje ugarskog kralja Matijaša.46 Arheografskim ispitivanjima ovog dokumenta. . a onda se vratio svojoj ţeni.47 Ovaj falsifikovani dokumenat ĉuvao se sredinom dvadesetog veka u arhivu samostana Zaostrog. do kraja ţivota zadrţao svoje redovniĉko ime. a sam knez Mladuĉ je optuţen da je ubijao. proterao srpsku pravoslavnu vlastelinsku porodicu Jugoviće.49 U istorijskim izvorima koji svedoĉe o poslednjim godinama postojanja srednjovekovne oblasti Hercegovine. na njihovo mesto doveo je rimokatoliĉke redovnike Svetog Avgustina.43 Posebno se srĉano odupirao nasrtajima rimokatoliĉanstva knez Mladuĉ Kaĉić koji je organizovao napad na krstaše koji su se preko njegove teritorije kretali u Svetu zemlju. doveo bosanske franjevce. i bila je u vazalnim odnosima prema Kosaĉama sa kojima je bila u stalnim sukobima .50 Vlatkovići su. pozivajući se na jedan dokumenat. a onda izloţio njihovu imovinu javnoj prodaji. a godine 1466. ĉesto se pominje Ţarko Humski. odakle je.51 Izgleda da je u to vreme ova porodica prihvatila i rimokatoliĉku veru a jedan od Ţarkove braće. gospodar ovog podruĉja. koja je bila posed oblasnog gospodara Stefana Vukĉića Kosaĉe.53 a onda se opet vratio rimokatoliĉanstvu. koji se ĉuvao u arhivu samostana u Makarskoj. kako smatra Vinko Foretić. ili Fragustin kako su ga zvali savremenici.54 Izgleda da ga je nadţiveo brat Ţarko koji je umro u dubokoj starosti 1498. ali posle nje i Hercegovina hercega Stefana. Na novokupljenom posedu našao se i pravoslavni manastir Zaostrog.44 Rimokatoliĉki svećenici nisu imali pristupa ovim krajevima kada je Neretvljanska oblast ušla u sastav srednjovekovne Bosne. pravoslavne manastire u makarskom primorju prepustili rimokatolicima.55 Postoji mogućnost da su velikaši iz pokatoliĉene plemićke porodice Vlatkovića. bili samostalni u odnosu na oblasne gospodare Kosaĉe. Pripadao je porodici Vlatkovića koja je na istorijskoj sceni imala nekoliko velikaša. iz koga je proterao pravoslavne kaluĊere. i ĉak ţive derao krstaše. sa njihovog poseda. koju je zatim sam kupio.52 Izgleda da je Avgustin. uraĊenom u osamnaestom stoleću. avgustijance.

Skupljali su ga po obliţnjim mjestima. a ĉesti ratni sukobi donosili su pustošenja i preseljavanja stanovništva.70 O tom surovom obraĉunu sa ćiriliĉnim natpisima koji su svedoĉili o drevnom pravoslavLju na Makarskom primorju govori i Alberto Fortis koji je 1774. godine. a kako svedoĉi ćiriliĉki natpis samostan je osvetio biskup Bosne Poţege i Beograda.67 Prvo monaško pribeţište u Zaostrogu kako kaţe Ljubo Vlaĉić. Sadašnja crkva samostana u Zaostrogu kod Makarske sazidana je 1747.62 Jakša Ravlić iznosi podatak da je crkva makarskog samostana bila izgraĊena 1620. postojala je sve do 1747. ali ga nisu palili.64 a uzima se da je ove godine izgraĊena crkva. a podignut je na razvalinama starije bogomolje. kada je na samom kraju zaposednuto i Makarsko primorje. godine. a podigli su ga monasi istoĉnog obreda.61 Ne zna se taĉan datum gradnje sadašnjeg samostana u Makarskoj. pri tome su namerno izbrisali prvobitni ćiriliĉni natpis. a napose po ruševinama uz Neretvu. a na njihova mesta iz makarskog zaleĊa naseljavalo se novo stanovništvo. meĊu kojima je bilo dosta bosanskih pravoslavaca koji su kasnije prevoĊeni u rimokatoliĉku veru. ukazuju na to da su ih podizali pravoslavni vernici.Franjevci zaposedaju pravoslavne bogomolje I pored brojnih istorijskih izvora koji svedoĉe o padu Hercegovine i dolasku Turaka. podignuto je 872. a najviše na Hvar.56 teško je kompletirati potpuniju predstavu o verskim prilikama koje su vladale u vreme turske vladavine u trajanju od jednog i po veka.68 Ploĉa sa ćiriliĉkim natpisom. na ĉijim zidovima je bio urezan ćiriliĉni natpis. najstariji pomen o sadašnjoj samostanskoj crkvi u Ţivogošću je iz 1612.58 Manastir u Makarskoj prvo su zapalili Turci. Većina crkava podignutih u srednjom veku. godine. što su uostalom potvrdila i istraţivanja Nevenke Boţanić-Bezić. tko zna koliki gubitak lijepih zapisa dugujemo njihovoj revnosti". koja je bila u zidu prvobitne manastirske crkve. kako tvrdi Jakša Ravlić. da se u njoj ―Turci ne bi utvrdili‖. pljaĉkali.69 Na izvoru Drvenika. godine pod izgovorom.72 Ostaci srednjovekovnih verskih spomenika – crkava i grobalja u Makarskom primorju. kada se starosedelaĉko stanovništvo povuklo na sigurnija staništa na susedna ostrva. godine. Za ovaj prostor koji je bio od strateškog znaĉaja borili su se Turci. kada su franjevci u neposrednoj blizini ove crkve od zidova stare gradili novu. Franjo Baliĉević.66 Crkva zaostroškog samostana sazidana je 1747.65 Nije jasnija sudbina preostala dva samostana u Makarskom primorju – Zaostroga i Ţivogošća.71 Ako je verovati franjevaĉkom izvoru iz 1720. Mleĉani i MaĊari. pored manastira Zaostrog bila je kula. po poloţaju koji zauzimaju u odnosu na strane sveta. godine. Turci su ga više puta. U tim pustošenjima stradala su i naselja i manastiri.57 Tada je. što su ih posle prisvojili . godine. Takva preseljavanja zabeleţena su 1503. godine. godine i koji je sahranjen u ovom samostanu. došlo i nekoliko bosanskih franjevaca koji su se naselili u opustelim manastirima Zaostrogu i Makarskoj.60 Mleĉane su ponovo potisnuli Turci koji su spalili ono što je preostalo u Makarskom primorju. koji su fratri takoĊe izbrisali.59 ali su ga palili i rimokatolici – Mleĉani koji su ovu bogomolju spalili 1537.63 Ima i mišljenja da je to bilo u vreme biskupa Stjepana Blaškovića koji je umro 1776. On s rezignacijom ukazuje na to da su franjevci u Zaostrogu ―u gradnji svoje nedavno naĉinjene crkve upotrijebili golemu koliĉinu drevnoga kamenja sa koga su pomno ogulili slova. godine. godine objavio putopis sa puta po Dalmaciji.

ako su u njima poĉivali pravoslavni hrišćani. što potvrĊuje poloţaj istok-zapad u kome je postavljena. godine.81 a na jednom stećku u Tuĉepima uklesano je srpskim ćiriliĉnim pismenima ime Pavla Nimĉića. Filipović je ove krajeve obilazio i istraţivao u vremenu od 1931. a proĉeljem na zapadu. Uz zapadnohercegovaĉke samostane Makarska. svoj misionarski rad su usklaĊivali sa radom ostalih samostana u Makarskom primorju. Lici.rimokatolici. desne pritoke Neretve. koji se javlja kao znaĉajno ţarište rimokatoliĉanstva u prvim vekovima turske vladavine. godine podigao Herceg Stefan. podignut je na na krajnjem severoistoĉnom delu Zapadne Hercegovine. Ustalilo se mišljenje da su u Rami oduvek ţiveli rimokatolici i muslimani. okrenute su u pravcu istokzapad. Ovaj samostan.73 Isti je sluĉaj i sa crkvom Svetog Ivana u selu Podacima za koju se veruje da je podignuta u jedanaestom ili na poĉetku dvanaestog veka. zauzimali su pravac istok-zapad tako da je glava pokojnika bila okretana prema zapadu. a da tamo pravoslavnih Srba nikada nije bilo. kada je našao dokaze da su u Rami u srednjem veku. ukleštivši se duboko u Bosnu u dolini reke Rame. Polovinom devetnaestoga veka. Na jednoj nadgrobnoj ploĉi u selu Drašnicama kod crkve Svetog Jurja uklesano je ćiriliĉnim slovima ime Stjepana Vitasovića. U groblju koje se prostire oko rimokatoliĉke crkve u Donjim Brelima kod Makarske saĉuvalo se nekoliko stećaka koji od vremena kako su postavljeni nisu bili pomerani.75 Isti poloţaj prema istoku i zapadu zauzima i crkva Svetog Petra u Makarskoj za koju se pretpostavlja da potiĉe iz petnaestoga veka. iz koga su u vreme turske vladavine franjevci razvili misionarski rad prevodeći u rimokatoliĉku veru primorce. Takav primer pruţa i crkva Svetog Mihovila u selu Igranima kod Makarske za koju se smatra da je zidana krajem jedanaestoga i poĉetkom dvanaestoga stoleća. ipak se do sredine dvadesetog veka saĉuvao poneki ćiriliĉni natpis.74 Sa oltarom okrenutim prema istoku i proĉeljem na zapadu je i crkva Svetog Nikole u Brelima koja se prvi put pominje u jednom dokumentu iz šesnaestoga veka. pravoslavne Srbe. kako tvrdi Kaĉić. kako se uostalom i grade pravoslavne crkve. kako je tvrdio Petar Kadĉić Peko u tuĉepskom groblju bilo je znatno više takvih natpisa. sa oltarom na istoku. Redovnici ovoga samostana. ali i u kasnijim vekovima turske vladavine ţiveli pravoslavni Srbi iza kojih su ostala kućišta. Grobovi nad kojima su se postavljani takvi nadgrobnici.77 Kao u Bosni.76 Oĉigledno je da su pravoslavni sagradili u Tuĉepima u osamnaestom stoleću sagradili crkvu posvećenu Bogorodici. zatim crkva Svetog Stefana u Drašnicama koju je 1466. Filipović upućuju na to da je ovde u srednjem veku ţivelo stanovništvo koje je ispovedalo pravoslavnu veru. Sliĉan je sluĉaj i sa nepomeranim stećcima i kamenim ploĉama na srednjovekovnim grobljima. svrstao se i samostan Svetog Petra na Šćitu u Rami. Ali neki podaci koje iznosi Milenko S. do 1935. Istoĉnoj Hercegovini.80 Na nekima od tih grobova. i u Makarskom primorju na grobovima uglednih pokojnika podizani su kameni belezi – stećci. Zapadnoj Srbiji. i pored upornih nastojanja rimokatoliĉkih svećenika da zatru svaki trag ćirilici. crkvišta . Zaostrog i Ţivogošće u Makarskom primorju. koje su ostale na prvobitnim temeljima.78 Nepomerani stećci okrenuti u pravcu istok-zapad nalaze se i kod rimokatoliĉke crkve u selu Bastu79 i u Igranima. postojala je nadgrobna ploĉa na kojoj je ćirilicom bilo uklesano ime Radovana Radlovića i Luke Vojnovića. Sredinom devetnaestog veka pored samostana Zaostrog. priznajući vlast makarskih biskupa. a koji zauzimaju pravac istok-zapad.

Moguće je da su se. godine u vreme mletaĉko turskog rata. iselile su se na mletaĉku teritoriju u okolinu tvrĊavice Sinja. a ponegde i ponekad i na grĉkom jeziku. kada su Turci popalili neke samostane u Bosni pa meĊu njima i ovaj u Rami. Dogodilo se to u jesen 1687. Ne pominje se ni jedan manastir srednjovekovne Crkve bosanske. fratri dokopali nekog starog crkvišta ili manastirišta na Šćitu u Rami. nekoliko meseci posle pogibije Stojana Jankovića na Duvanjskom polju. ĉovjek koji pripada istoĉnoj. pa su turske vlati povele istragu protiv ramskog gvardijana. i bogosluţenje bilo na grĉki naĉin. razni naši pisci već od 15. sluţeći se uigranim postupcima. ali i šire franjevci nisu imali stalnog mesta boravka. Livanjskog moţda i Kupreškog polja. Reĉi Grk. grĉkim crkvama. krećući se od sela do sela. ramski franjevci sa oko 150 rimokatoliĉkih porodica. zbog upotrebe latinskog jezika u bogosluţenju. oko koga je bilo srednjovekovno groblje. za razliku od latina. Istraţujući Ramu. godine. on je na 24 mesta našao grĉke tragove koje je i opisao. i otpoĉnu misionarenje i širenje rimokatoliĉke vere ne samo u Rami nego i na Duvanjskom polju i široj okolini. pravoslavnoj crkvi‘. premda neki pisci franjevaĉkih hronika tvrde suprotno . Smatra se da je samostan Svetog Petra u Rami podignut posle 1500. grĉko groblje i grĉka crkva Filipović je ovako objasnio prihvativši tumaĉenje ovog pojma koji nudi Rjeĉnik hrvatskoga ili srpskoga jezika Jugoslovenske akademije iz Zagreba: ―Pripadnici zapadne ili katoliĉke crkve nazivani su u našim zemljama ranije. Mogućno je da su se. godine. veka (1470). upotrebljavali su ime Grk u znaĉenju. Naposletku su i sami fratri zapalili svoj samostan. Pored toga pravoslavno stanovništvo jugoslovenskih zemalja dugo je bilo potĉinjeno grĉkoj patrijaršiji‖. Sve do poĉetka devetnaestog veka u samoj Rami. Pominje se podatak kako je u ovim krajevima ostao samo jedan franjevac.i groblja koje su tada ramski rimokatolici i muslimani nazivali grĉkim grobljima. Ova rimokatoliĉka bogomolja se zatim pominje u u franjevaĉkim letopisima uglavnom onda kada bi ga palili ili pljaĉkali Turci ili razbojnici. kujući zaveru za podizanje raje na ustanak. jer je to hrišćanstvo i došlo sa te strane. ali i iz Skoplja (Bugojanske doline) ovi prostori su opusteli. a ljude ĉiji su to tragovi bili – Grcima. latinima. Od moćnih ramskih begova Kopĉića i Dugalića isposlovali su dozvolu da u prvoj polovini šesnaestog veka zasnuju samostan. Prvi pomen ramskog samostana u istorijskim izvorima je iz 1523. a ovo predanje je razradio i domislio Jeronim Vladić. kada su ramski franjevci stupili u kontakt sa Mleĉanima. Srbina pravoslavne vere. pripadnici istoĉne ili pravoslavne crkve zvali Grcima. Predanja o pravoslavnima (Grcima) koji su nekada sve do osamnaestoga veka ţiveli u Rami koje je Filipović zabeleţio tridesetih godina dvadesetog veka u rimokatoliĉkoj i muslimanskoj sredini bila su još dosta ţiva. kojima su se pridruţile i neke pravoslavne porodice. ne samo u pisanoj knjiţevnosti nego i u narodu. Ovu seobu franjevci su kasnije vezali za ime kotarskog serdara Stojana Jankovića. Sliĉno tome. Dva veka posle seobe franjevaca iz Rame i odlaska rimokatoliĉkih. Posle jednog upada uskoka koji se desio u jesen 1687. Na njima je ostalo malo hrišćanskih porodica. godine. a ponegde i danas se zovu. grĉko naselje. Srednjovekovni istorijski izvori ne pominju ni jednu rimokatoliĉku bogomolju ni samostan na celom podruĉju Rame. pa su im Turci dozvolili da u selu Proslapu za verske potrebe podignu . kako je on toboţe došao u Ramu i izveo narod u Sinjsku krajinu. ali i pravoslavnih porodica sa Duvanjskog.

ubeĊivanju. ali ĉesto bez svoga sveštenstva. poislamljeni Srbi. pa ih je zbliţavalo to otpadništvo. U pustošenjima i ratnim stradanjima na udaru turske vojske prvo su se našle pravoslavne crkve i manastiri. Posle austrougarske okupacije Bosne i Hercegovine poĉela je gradnja nove samostanske crkve koja je završena 1881. a onda i njihovo sveštenstvo. Vrlo rano još 1463. mašući vešto fermanima turskih sultana. U poslednjim decenijama srednjovekovne drţave bosanske. navodeći kao primer svedoĉenje fratra Zlatovića koji kaţe kako su ―frankovci znali tako se ponašati da su kod glavatih Turaka nalazili prijateljstva i zaštite. što im je ĉudo koristovalo u vršenju pastirskih duţnosti. godine. Prilike u kojima su se našli pravoslavni hrišćani u vreme turske vladavine bile su izuzetno povoljne za misionarski rad franjevaca. Još u to vreme franjevci su se izveštili kako da isposluju dozvole za gradnju rimokatoliĉkih bogomolja i samostana. Znaĉajne usluge rimokatoliĉkoj crkvi u Bosni napravili su poslanici Dubrovaĉke republike na Porti koje su za franjevce traţili dodatne slobode i ustupke. godine. opsedali predstavnike turskih vlasti u Bosni. Posle pustošenja jedan deo naroda se raseljavao. U takvim uslovima otvarali su im se pravoslavni domovi. MeĊu takvima su posebno bili agilni austrijski izaslanici. traţeći nove ustupke. kao franjevci bili konvertiti. koje su podizali novcem koji im je nemilice davan iz papinske blagajne. okretali su se na zapad. godine nije obnovljena Pećka patrijaršija. a ta pomoć unapred je uslovljavana novim ustupcima. otpadnici od pravoslavne vere. Velika umeća razvili su tada franjevci u oberalićivanju. što su franjevci u to vreme najĉešće pisali srpskom ćirilicom. godine fratri su od begova Dugalića otkupili prostor na Šćitu u gde su bile ruševine njihovog nekadašnjeg samostana. Tako su franjevci. kralj i oblasni gospodari Bosne. mnogi predeli na prostorima srednjovekovne drţave bosanske. U takvim uslovima nije bilo teško franjevcima da ubede pojedine srpske porodice na preveravanje. a porta ih je potvrĊivala fermanima. godine franjevci su obezbedili ferman turskog sultana Mehmeda koji im je dao potpune slobode da deluju u Bosni . ucenjivanju i podmićivanju pravoslavnih duša. što su i franjevci kao i pravoslavni popovi bili iz istog naroda. Ponekada su im išli na ruku i sami predstavnici turske vlasti od kojih su mnogi. o ĉemu govori i Nikodim Milaš. Sve dok 1557.jednu skromnu kuću. prevodeći ih u rimokatoliĉanstvo. pogotovo što je u to vreme i Rimokatoliĉka crkva poštovala stari julijanski kalendar. I u ovom sluĉaju iza bosanskih franjevaca uvek je stajala Rimska kurija. koja bi angaţovala izaslanike rimokatoliĉkih zemalja koji u Carigradu koji su tamo zastupali svoje vladare. oĉekujući pomoć koju im je papa obećavao. Nalazi se po arhivama samostana dosta . ostavši bez ijednog saveznika. Ta svoja umeća uspešno su poĉeli da primenjuju i pod turskom upravom. Još iz vremena srednjovekovne drţave bosanske imali su franjevci razraĊenu metodologiju pristupa lokalnim moćnicima. a novo zemljište od istih begova otkupljeno je 1857. Franjevci vešto koriste Tursku vlast U zemljama kojima su zagospodarili Turci franjevci su se brzo snašli. govorili istim jezikom. pa i Zapadne Hercegovine bili bi više godina bez pravoslavnog sveštenstva. gde su nalazili pravoslavne i uvodili ih u rimokatoliĉku veru. a drugi vraćao na stara ognjišta. dok se ţivelo pod stalnom turskom pretnjom. Tek 1855. Oni bi uzgred traţili poneku olakšicu i za bosanske franjevce. lako nalazeći puteve koji su ih vodili do cilja.

Ta nova biskupija poĉetkom sedamnaestoga veka umešala se u jagmu i za Duvanjsko polje što je izazvalo strašno protivljenje Makarske i Trebinjske biskupije.prijateljskih dopisa bosanĉicom i turskih listina ovih vremena koji im sluţahu za putne listove i prosto hodanje po susjednih mjestah po kojih ĉestokrat mogahu mirno obavljati poslove‖. Neki franjevaĉki istoriĉari pominju da je u to vreme aktivno delovala i Makarska biskupija. Posle njega na biskupskoj stolici sedeo je Fabijan Blašković. U jednoj od takvih prilika. o ĉemu svedoĉi jedan izveštaj Kongregacije za propagandu vere iz 1623. na prostoru na kome je delovala u vreme osnivanja nije imala ni crkava ni vernika ni svećenstva. Nikola Ugrinović. U samom Mostaru u vreme osnivanja biskupije bilo je samo deset rimokatoliĉkih trgovaĉkih porodica. Jeronim Vladić. Umro je 1645. Umro je 1819. Takvim postupcima su se franjevci sluţili kada je trebalo od turskih vlasti obezbediti dozvolu da na ruševinama neke pravoslavne bogomolje zasnuju crkvu ili samostan. Kaĉić je umro 1685. Uz zalaganje makarskog biskupa franjevci su je obnovili 1614. maĉu i najcrnjem prozelitizmu. godine. a nasledio ga je Stjepan Blašković. jedni poletiše po dvorovah vezira. a ţiveo u selu u Poljicima. kada su za rimokatoliĉku crkvu nastupila povoljnija vremena. Ali sve do sredine sedamnaestog veka. godine razrušili Turci. na podruĉju ove biskupije osim rimokatolika više nema . godine. ĉiji je osnivaĉ 1625. a te godine Makarska sa okolinom ušla je u sastav Mletaĉke republike. koju su 1540. godine. a tvrdi se da je u tome imao velikog uspeha. zahvaljujući ognju. koji je na biskupsku stolicu seo 1615. Docnije se kao makarski. godine bio fra Dominik Andrijašević. godine Petar Kaĉić. nego odmah jedni padoše na vruće molitve. Zaostroga i Ţivogošća i brojnih crkava. ĉasa ne poĉasiše. emira i uglednih bega koje je trebalo zlatom potkupiti‖. kako kaţe. gde je i umro 1577. godine. Na primeru Mostarske biskupije najbolje se moţe pratiti naĉin kako je Rimska kurija u prošlosti na Balkanskom poluostrvu osnivala nove biskupije i kako se i od ĉega poĉinjalo. Za nepuna tri veka svoga delovanja. od predstavnika turskih vlasti u Makarskoj dobili su dozvole da preuzmu ruševine starih manastira Makara. godine. na scenu je stupila Mostarska biskupija. Sporeći se kod viših crkvenih vlasti sa makarskim biskupima. koji je takoĊe nosio naslovne titule tri biskupije: smederveske. Njegovo sedište bilo je u samostanu Zaostrogu. a na njegovo mesto došao je Nikola Bjanković koji je uloţio veliki trud u katoliĉenje pravoslavnih. duvanjske i makarske. a posle njegove smrti Makarska biskupija pripojena je Splitskoj biskupiji. duvanjski i smederevski biskup pominje jedan seoski fratar. godine. Ĉini se da je odrešene ruke za svoj rad na prostoru Makarske. daleko od svojih biskupija. dok su Makarskim primorjem gospodarili Turci makarskim rimokatolicima mogli su da upravljaju samo naslovni biskupi ĉija su sedišta bila van ovoga podruĉja . Jedina hrišćanska bogomolja na prostoru biskupije bila je kapelica Svetog Stevana u Ĉitluku. a nasledio ga 1646. Nije isljuĉeno da je ta crkvica prethodno bila pravoslavna. Umro je u dubokoj starosti. godine. Mostarska biskupija. franjevci ―ne ostadoše skrštenih ruku. sve do Mostara i u jugozapadnoj Bosni imao biskup Bartul Kaĉić Ţarković. Pored crkvice bile su samo tri rimokatoliĉke kuće. Lov na pravoslavne duše Oĉigledno je da su se franjevci zahvaljujući podršci Rimske kurije u šesnaestom veku bolje snašli od pravoslavnih.

Sam fra Andrija Bebić preveo je oko 500. teţeći da sve stanovništvo prevede u rimokatoliĉku veru ĉesto je primenjivala silu kako bi pravoslavne naterala na preveravanje. prisilno pokrštavajući pravoslavne Srbe.vernika drugih vera. nekoliko meseci posle smrti Stojana Jankovića. brzo su zaboravili na privilegije koje su im Turci dali. oduzimajući im i neke njihove crkve i dajući ih franjevcima. on je. a veliku pomoć pruţila im je mletaĉka vlast.ţupama njegove biskupije. u ĉiji sastav su uvršteni Duvno i Rama. Franjevcima samostana u Zaostrogu pripisuje se zasluga što su na teritoriju koju je u sedamnaestom i osamnaestom veku kontrolisala Mletaĉka republika iz zaleĊa koje je bilo u sastavu Turske carevine preveli oko 4000 hrišćanskih porodica.) i krstio mnoge turske porodice‖. a zatim su usledila već pominjana seoba koja se desila 1687. prema izveštaju istog biskupa. Posebno je uspešno rimokatoliĉenje bilo oko Vrlike. J. Sinja i Dicima. deset lica. a Franjo Radatović oko 320 porodica Mletaĉka vlast u Dalmaciji.000 preverenika. Njegov uĉinak hvali i hroniĉar ramskog samostana Jeronim Vladić koji govori kako je Bjanković na razmeĊu sedamnaestoga i osamnaestoga veka preveo mnoge pravoslavne u rimokatoliĉku veru. bilo je i deset godina kasnije. a u Brišniku. Krajem sedamnaestoga veka franjevcima se pri ruci našao mletaĉki providur Dalmacije Petar Valijer koji je i sam bio fanatiĉni rimokatolik. Duvanjska i ramska ţupa (parohija) bile su u sastavu samostana Svetoga Petra u Rami. godine pod voĊstvom franjevca Šimuna Brajinovića. godine. a pripremali su teren za upade uskoka na tursku teritoriju. I pored povoljnih uslova za delovanje na teritorijama koje su bile u granicama turske drţave. tokom šesnaestog i poĉetkom sedamnaestoga veka franjevci u poĉetku nisu postigli neke znaĉajnije uspehe u prevoĊenju pravoslavnih u rimokatoliĉku veru. Pomoć mletaĉke drţave posebno je iskoristio splitski biskup Stefan Kosmi koji je tvrdio da je u to vreme na rimokatoliĉku veru preveo nekoliko hiljada pravoslavnih Srba. Sliĉno stanje. Posle poraza Turaka pod Beĉom 1683. U izveštaju makarskog biskupa Bartolomeja Bartula Kaĉića iz 1626. B. a onda i odmazde. . Nova seoba zbila se 1684. u kojima nisu šteĊeni ni franjevci ni njihove bogomolje. selu u kome je roĊen hajduĉki harambaša Mijat Tomić. Najveće uspehe u katoliĉenju srpskog ţivlja postigli su franjevci na dalmatinskoj teritoriji koja se nalazila u sastavu Mletaĉke Republike. podsticani od Svete stolice. ĉiji su nosioci bili vatreni rimokatolici. godine potvrĊuje se da su u svim parohijama . a sami fratri su se u svojim spisima tada hvalili da je bilo oko 25. Splitski biskup Stefan Kosmi hvali se u jednom izveštaju Svetoj stolici. U prevoĊenju pravoslavnih u rimokatoliĉku veru posebno se istakao makarski biskup Nikola Bjanković koji je prethodno dvanaest godina misionario po Hercegovini i za to vreme u rimokatoliĉku veru je ―preveo mnoge šizmatike (pravoslavne. Zbog toga su franjevci poĉeli organizovano da preseljavaju na mletaĉku teritoriju veliki broj rimokatoliĉkih. primenjivao drţavne mere. izlazeći u susret dalmatinskim biskupima. Prva takva seoba dogodila se 1650. prim. poĉeli su šurovati sa Mleĉanima i Austrijancima prikupljajući vaţne obaveštajne podatke. ali i pravoslavnih porodica. godine bosanski franjevci. u većini bili pravoslavni. što je kod Turaka izazivalo podozrenje. godine kada su se na mletaĉku teritoriju doselile 54 bosanske porodice. Biskup izveštava da je prilikom ove posete u duvanjskom selu Lipi sa pravoslavne na rimokatoliĉku veru preveo 31 lice.

Pravoslavne crkve na Pelješcu postojale su u Pijavĉini. a franjevcu Lovri Ljubušaninu zabeleţeno je u ţivotopisu da je preveo na katoliĉku veru jednu udovicu i njenu kćerku . Strahinjiću Banu. Bogojevići. a odrţalo se predanje o crkvama koje su prethodno bile pravoslavne ili grĉke. Za to vreme predeli u makarskom zaleĊu iz kojih se iselio narod predvoĊen bosanskim fratrima ostali su pusti. godine makarski biskup fra Marijan Lišnjić. Saĉuvalo se sećanje da je pravoslavni narod ovog poluostrva prisilno pokatoliĉen. Prilikom izgradnje puta krajem devetnaestog veka naĊena je kamena ploĉa na kojoj je bio ćiriliĉni natpis za koji se verovalo da je pripadao manastiru. Rimokatoliĉka crkva Svetog Petra i Pavla u Trpnju nekada je bila pravoslavna. Lazarevići. na Duvanjskom polju je našao svega 300 vernika. Svedoĉanstvo o masovnom prevoĊenju u osamnaestom veku Neretvljana u . I pre seobe ramskih franjevaca ovi predeli bili su retko naseljeni. Smiljaniću. Poĉetkom dvadesetog veka stanovnici sela Gornja Vrućica na Pelješcu slavili su pravoslavni Boţić. što je i razumljivo.. navodno iz 1451. Hercegovine. Radulovići. Vuku Brankoviću. godine kako svake sedmice iz pravoslavne u rimokatoliĉku veru prevede po nekoliko Ljudi. okoline Novog Pazara. Pominje se da je kod mesta Kune na Pelješcu bio pravoslavni manastir u kome su ţiveli kaluĊeri ĉiji zidovi su postojali poĉetkom dvadesetog veka. Iskorenjivanje pravoslavlja na Pelješcu Poĉetkom dvadesetog veka meĊu ţiteljima Pelješca (Rata) još je bilo ţivo sećanje na vremena kada su ţitelji ovoga vremena ispovedali staru ili pravoslavnu veru.. Stanišići. U jednom drugom izveštaju Komisiji za propagandu vere ovaj biskup se ţali na teško siromaštvo u kome ţive u katoliĉku veru tek prevedeni vernici . Ţuljanima. Miletići. Milanovići. Miliĉići. da su snaţan otpor pruţili ţitelji sela Osbjave i Potomnje. Momĉilu. Arhive samostana u Makarskom primorju poseduju brojne dokumente u kojima se svedoĉi o prevoĊenju pravoslavnih u rimokatoliĉku veru. godine pominje Petar Kadĉić Peko u kome se tvrdi da je neki franjevac Franjo Momović preveo u rimokatoliĉanstvo 736 pravoslavnih porodica. Milošu. ploĉa na ţalost nije saĉuvana. Dojĉinu vojvodi.) u oko Rame predjelah bio još jedan sveštenik‖. Takav jedan dokumenat. ali oni nisu imali ni jednu bogomolju. Jugovići. Saĉuvao se obiĉaj loţenja badnjaka uoĉi Boţića i mirboţenje onako kako to ĉine pravoslavni Srbi. Mirkovići.pisanom 1685. da je Dubrovaĉka republika to uĉinila koristeći oruţanu silu. Prilipu‖. samo vodio raĉuna o rimokatoliĉkim dušama. Prilikom obilaska Duvanjskog polja 1671. Milovanovići. Smatra se da je dobar deo stanovništva ovog poluotoka bio poreklom iz Bosne. Lazići. Vukići. kada su pripadale ―rišćanima‖ ili ―vlasima‖. Šar planini. Vukašinu. a moguće je (. koji je. Radulići. Lievnu i Kupresu do Rakitna bilo samo dva ţupnika. Hercegu Šćepanu. ali da je vlast primenila silu i oruţje kada je bilo i mrtvih glava . Šainovići. Crnoj Gori i Janjini. Ostalo je toliko malo naroda da je. Mnoge porodice sa Pelješca nosile su i dalje svoja srpska prezimena kao što su Vuletići. Jankoviću. Tomaševići. o Kosovu. Crnojević Ivu. u ―svem Duvnu. kako svedoĉe sami franjevci. Radovići. Milići. Poĉetkom dvadesetog veka narod Pelješca je pevao ―o Marku. Relji. Radoši. Tvrdi se da je franjevac Bariša Arbić preveo na katoliĉku veru oko 30 Turaka.

Kneţević. godine. Proces prisilnog prevoĊenja pravoslavnih u rimokatoliĉku veru nastavio se i u devetnaestom veku. rimokatolici su navalili na pravoslavnu crkvu u Opuzenu sa koje su skinuli zvono. Iste godine. Rajĉević.rimokatoliĉku veru ostavio je fratar Luka Vladimirović. u kojoj su postojali podaci o stradanjima pravoslavnih od Rimokatoliĉke crkve i mletaĉkih vlasti. Pravoslavni su prisiljavani da pucnjima prangija sveĉano doĉekuju rimokatoliĉke biskupe koji bi posećivali mesta u kojima su ţiveli. Vuletić. rimokatoliku koji je još slavio svoju krsnu slavu Svetog Jovana Krstitelja. na dan njegove krsne slave Svetoga Ivana Krstitelja u Imotskom polju ubio tri pravoslavna Srbina – rkaća jer su orali. Sekulić. godine vlasti po nalogu rimokatoliĉkih crkvenih dostojanstvenika bili zabranili da obavljaju verske obrede. do 1794. Popović. godine rimokatolici su spalili arhivu srpske crkvene opštine u Metkoviću. I Makarski Ljetopis koga je pisalo nekoliko fratara od 1773. I sam Vladimirović u svom delu pohvalio se kako je preveo na rimokatoliĉku veru porodice Brkić. vlasti nisu odgovarale. godine zaplenile robu jednog mostarskog trgovca – rkaća. nekadašnjeg pravoslavnog Svetog Jovana. Tokom 1817. Laurić. Mostarac. Venetiis. Na sve molbe pravoslavnih koji su traţili pomoć i zaštitu. Sandić.. Kao svoju ţivotnu zaslugu on istiĉe i to što je preveo na rimokatoliĉku veru 12 pravoslavnih devojaka. Milošević. Milovac. Vidović. kada je 1775. Sa posebnim ponosom istiĉe kako su rimokatoliĉku veru primile ugledne srpske porodice: Miletić. ali i austrijskih vlasti samo zbog toga što su ispovedali svoju staru veru. Taj isti Roša presreo je duvanjske trgovce. a meĊu njima i jednog Rkaća – pravoslavnog Srbina jer nije umeo da oĉita Oĉenaš Rimske crkve. Zubiĉević. koji se hvalio da je potomak srpske kraljevske loze. u svom delu (Chronicon archiviale conventus Sanctae Mariae Zaostrogiensis. Vlaĉić navodi da su im 1837. Svoj dolazak u novu parohiju morali su prijavljivati rimokatoliĉkom biskupu. a nisu poštovali rimokatoliĉki praznik. Bilešanin (Bjeliš) . Savić. Pozivajući se na dokumenta koja su ostavili pravoslavni sveštenici u Metkoviću. ali po novom gregorijanskom kalendaru. 1770) koje je potpisao pseudonimom Lucius Narentinus. Martinović. Orašnjak. Pavković. On sa posebnim uvaţavanjem navodi imena rimokatoliĉkih svećenika na prostoru neretvljanske oblasti koji su se istakli u prevoĊenju pravoslavnih u rimokatoliĉku veru . Serdar Ivan Kaĉić koji je po novom gregorijanskom kalendaru slavio svoju krsnu slavu Svetoga Ivana. Krsna slava veza sa Srpskim korenima . stalno ih uznemiravajući. Tadić. Sa nasladom franjevaĉki letopisci beleţe kako su mletaĉke vlasti u Makarskoj 1778.. Franjevaĉki letopisac sa simpatijama piše o poznatom hajduku iz imotske krajine Ivanu Bušiću-Roši harambaši. godine svedoĉi o mrţnji rimokatoliĉkih svećenika i njihovih vernika prema pravoslavnim Srbima ili rkaćima kako su oni pogrdno nazivani o odnosu Rimokatoliĉke crkve i njenih vernika prema pravoslavnima koji su ţiveli u Makarskom primorju u drugoj polovini osamnaestoga veka. Saĉuvali su se dokumenti koji potvrĊuju kako su teško ţiveli pravoslavni sveštenici u Opuzenu na ĉije su kuće noću nasrtali rimokatolici. Pravoslavnima je tokom i sredinom devetnaestog veka bilo zabranjivano da slave svoje praznike po starom julijanskom kalendaru. na pravoslavni Boţić. zatvarao je u tamnicu one hrišćane koji su svoje zemljoradniĉke poslove obavljali drţeći se starog kalendara.

Ţivaljević: ―Kad uzmemo u obzir da su Kaĉići iz Bosne. sjutra dan po latinskom (rimokatoliĉkom. pa je pokušala da donese i nekakve propise kojima bi se umanjio znaĉaj srpske krsne slave koju su slavili tek pokatoliĉeni Srbi. prim. Miholjdan u Svetog Mijovila.Rodovi iz Zapadne Hercegovine. godine. Sa ovakvim mišljenjem Dan. Baveći se pitanjem krsne slave. a nekima ĉak i pravoslavni sveštenik seĉe kolaĉ. Poĉetkom dvadesetog veka u Makarskom primorju nije bilo ni jednog pravoslavnog Srbina. ma razliĉito: jer ovi u gornjem primorju slave ga na hrišćanski (pravoslavni. koji su takoĊe slavili slavu. upravo onako kako se ono slavilo u Bosni ili Zapadnoj Srbiji. zaklinjali su sinove i unuke da nastave da slave krsnu slavu. Ove navode upeĉatljivo je objasnio najbolji Kaĉićev tumaĉ i biograf Dan. prim. o ĉemu je ostavio svedoĉenje franjevac Andrija Kaĉić-Miošić (1704 . B. objavljenoj u Mlecima 1756. Sveti Stefan u Svetog Stjepana. Sa ovim obiĉajima suoĉila se svojevremeno krajem petnaestoga veka i Dubrovaĉka republika kada je pod svoje skute stavila poluostrvo Pelješac. svi primorci makarske krajine ―slave krsno ime i danas.B. a kako svedoĉi Stjepan Banović. Ţivaljevića nije se sloţio Stjepan Banović iznoseći stav da Kaĉići u prošlosti nisu bili pravoslavci nego nekakvi bosanski patareni. gdjeno se toli ustrajno drţaše patarenstvo za nekoliko stoljeća‖. ali i danas slavi rod Kaĉića iz Makarskog primorja. da samo Srbi pravoslavne vere slave slavu i da i danas ima u Dalmaciji i Boci Kotarskoj ĉitavih bratstava. Ivana. to nećemo pogrešiti ako iz gornjih Kaĉićevih reĉi izvedemo: da su Kaĉići starinom bili pravoslavne vere i da se u Kaĉićevoj kući slavio zimski Sveti Jovan. J. poznati pesnik iz Makarskog primorja i redovnik zaostroškog samostana u znamenitoj knjizi Razgovor ugodni naroda slovinskoga. a slave ga i oko mutne Neretve – dakle po svem teritoriju nekadanje Paganije – Krajine. prim. pošto su promenili veru. ni jednog pravoslavnog vernika.) Vodokršću. A. Slavi ga i sva zagorska i vrgorska krajina. Imaju u Podaci svoju vlastitu crkvu Sv. od kojih su gospodari Miošići i Aleksići. zadrţaše svoju staru slavu i slave pravoslavne svece. Sa kolena na koleno. B. koji na drugom mistu ne imadu svojih greba od starine izvan u reĉenoj crkvi‖. Krsnu slavu slave i rimokatoliĉki rodovi iz Konavla i Boke Kotorske. Na jednom mestu opisujući i opevavajući svoje pretke Vitezove Kaĉiće on kaţe: ―Sve kuće ovog plemena drţe Svetog Ivana za svog branitelja. Pojedini pravoslavni sveci koji se slave preimenovani su u rimokatoliĉke – Sveti Jovan u Svetog Ivana. po našem Boţiću. A. a oni u donjem primorju slave ga na latinsku. u koji dan dolazi hrišćanski (pravoslavni. J.1760). koja primivši rimokatoliĉku veru. da na dan slave pale sveću i lome slavski kolaĉ. koga slavi znatan deo srpskog naroda‖. ĉuvajući ĉesto i staru pravoslavnu ikonu svoga sveca zaštitnika. uz još neke obiĉaje iz stare pravoslavne vere najupornije ĉuvaju krsnu slavu kao direktnu vezu sa svojim srpskim pravoslavnim korenima.). Vremenom su neki od tih svetaca umesto po starom julijanskom poĉeli da se slave po novom gregorijanskom kalendaru. Krsnu slavu Svetog Jovana Krstitelja slavila je. Banović je poĉetkom dvadesetog veka obavio . Pošto je uvidela da nije u stanju da iskoreni te obiĉaje Rimokatoliĉka crkva pokušala je da ih bar donekle izmeni ili usmeri u tom pravcu da vremenom nestanu. oĉevi i dedovi. i u njoj ĉetiri greba. ĉak i oni koji su davali ili daju franjevce. ) Ivanjdan. J.

недалеко од Љубушког и Широког брега. наши заклети непријатељи. Jugovići. да нас преведу на католичанство. Miliĉevići. Ovo selo koje rimokatolici u Hrvatskoj nazivaju hrvatskim Nazaretom za poslednje 43 godine dalo je dvadeset svećenika rimokatoliĉke crkve. Mišići. Miliĉići. da nisu Srbi. slavi se i Sveti Mijovil (Miholjdan). ulagivanja. Rvaĉu. Rodovi koji ţive u Makarskom primorju uglavnom slave krsne slave koje se inaĉe najĉešće slave kod Srba. Bogunovići. Obišao je Zaostrog. Gradac. као што су били Лубурић. i teško onome. Kljenak. као измећари Аустро-Угарске монархије. valjalo je ugušivati veru pravoslavnu. i danas ―svaka obitelj ima svoga sveca zaštitnika koga štuje na poseban naĉin. da stvore veliku Hrvatsku na raĉun Srpstva. u kojima dolazi ime: Srbin. Austrijska politika beše. и коначно. Krstići. Podacu. kako saopštava Glas koncila. što potvrĊuje i Glas koncila (47/1587). били су носиоци верске нетрпељивости. OD SRBA BI DA STVORE HRVATE Da vidimo kako beše pod Austrijom? Još Filipović za svoje diktature zapoĉeo je a nekoliko godina posle njega nastavili su skoro svi ĉinovnici u Bosni taj neizvedljiv posao: da od Srba stvore Hrvate. Đikovići. Zavojane i Kozicu. pored rimokatoliĉkog praznika Tri kralja koji se slave na dane pravoslavnog Boţića kada je ĉesta slava Sveti Stefan. valjalo je Bosancima dokazati. Sridrušu. Višnjicu. Артуковић и други. Podgoru. Markovići. Nikola biskup (Nikoljdan) i Sveti Ivan (Jovanjdan). Kalabe. koji se tome protivio. U selu Zaostrogu. Rosandići. Vujĉići. Rakići. Stojkovići. Vukovići. Drašnicu. Galići. Borići. Za Filipovića nije niko smeo reći da je Srbin već: Bosanac. Tu je bilo pretnje. Vulete. a meĊu njima i dvojicu nadbiskupa. Drvenik. MeĊu prezimenima koje je Banović popisao ima i onih koja ukazuju na ĉisto srpsko poreklo meĊu kojima su: Jelĉići. Босну и Херцеговину. Kosovići. od toga njih 17 su ţivi. Vulinovići. Vranješi. Ĉovići. Brist." Алија Коњхоџић: Фратри из самостана са Хумца. Radonići. U tom selu Vidonjama koje je toliko zaduţilo Rimokatoliĉku crkvu. Martin biskup (Mratinjdan). Stankovići. Jovići. одвоје од слободних српских држава Србије и Црне Горе и да их припоје апостолској монархији. Њихова је велика одговорност да је срез Љубушки у оба светска рата дао највеће усташке кољаче и убице. Nikolići. Koteze. а нас муслимане да што више отуђе од наше једнокрвне браће Срба православних. valjalo im je oduzeti ćirilicu. Dragljane. Boškovići. da otuĊe Bosance od Srbije. Burići. Dok sam ja bio u Sarajevu. Radojkovići. Banju. да им је намера била да ове две српске покрајине. Sveti Luka (Luĉinjdan). Baćinu. Ţivogošće. Vitasovići. Krsna slava se odrţala u Makarskom primorju i poĉetkom dvadeset prvoga veka. Vrgorac. ĉak nisu se smele ni pesme pevati. a to je . Jolići. sedišta Splitsko-makarske nadbiskupije. Већ тада сам подсвесно осећао да су Хрвати. Pavlovići.istraţivanja u više sela makarske krajine gde je popisao rimokatoliĉke rodove i njihove krsne slave. Delići. najudaljeniju ţupu od Splita. Igrane. a Hrvatima to beše zgoda. predstavljajući selo Vidonje. Da se to postigne. Kokorić. tamniĉenja i nagraĊivanja. te je to istinsko obiteljsko slavlje na koje dolaze prijatelji i rodbina.

дошао је и злогласни језуита Патер Антон Пунтингам да у Босни и Херцеговини милом. da ima šta ĉitati). У њему су срцем својим сви европски хуманизми са папизмом на челу. kad god ide u Carigrad. a ćirilicom pisane molbe. а аке буде потребно и силом шири католицизам. gde ih preĊe nije bilo.posle Filipovića. tuţbe i t. то су се Џабићевом покрету придружили и браћа Срби православне вере. dopisivali srpskim jezikom i ćirilicom (bogataš Ĉengić. нарочито међу нама муслиманима. А сва та псевдохришћанства. Odbacivanjem ćirilice i uvoĊenjem latinice kao sluţbenog pisma uĉinjena je nepravda ne samo Srbima pravoslavne nego i muhamedovske vere. a danas ima naseobina i po drugim krajevima. jer su i ovi poslednji. попут Фате Омановић из Кута. који ће се преко ноћи прогласити "Хрватима". и догађа куните Папу”. vlasti nisu htele da znaju za srpski jezik. Њима је заједничко јеванђелско име: свејерес”. već su ga zvale "zemaljskim jezikom".d. ali je širom otvorila vrata katoliĉkoj propagandi i da na svakom ju je koraku potpomagala. prva mi je naseobina bila oko Maglaja. Свети Козма Етолски ”Бежите од паписта као што се бежи од змија”! Свети Марко Ефески ”Екуменизам је заједничко име за псевдохришћанство и псевдоцркве Западне Европе. године подигао је устанак против овог насиља на нашу верску слободу. nego onako ispod ţita. ne znajući turskoga pisma i jezika. Чехе. ”За све што се Православнима буде догађало у последње време. ponese nekoliko srpskih knjiga. dizani su katoliĉki manastiri. Autor: Mita Ţivković Алија Коњхоџић: Политика Беча и Пеште била је очигледна да од Босне и Херцеговине учини своју колонију и да српски карактер ових покрајина измени у корист Хрвата. postavljani biskupi. које је народ прозвао "куферашима". DovoĊeni su misionari. Пошто је било случајева да су и православна деца била насилно превођена на католичку веру. Да би њихов број повећала. Када су учестали случајеви насилног католичења малодобне муслиманске деце. Vlada nije trpela ni ćirilicu već je naterivala ljude. šta više poĉeli su naseljavati Bosnu Nemcima iz Nemaĉke i Austrije. što sam jedno veĉe u kavani s mladim Srbima Sarajlijama pevao: "ja sam Srbin srpski sin". što me ne snaĊoše zle posledice zbog toga. мостарси муфтија Али Фехим ефендија Џабић 1899. nije ni uzimala u postupak. који су одувек били мањина у Босни и Херцеговини. Словаке. da joj pišu latinicom. . mogu zahvaliti jednom prijatelju u policiji. крај Мостара. Аустрија је приступила усељавању католика из других покрајина свога царства. Vlada je istina prividno poštovala pravoslavnu veru. to se nije dalo raditi ni javno ni otvoreno. SUZBIJANJE VERE Najteţi posao beše austrijancima: suzbijanje pravoslavne vere. Уз ове католике Пољаке. све те псеудоцркве нису друго до јерес до јереси.

. koji je. Ivana Gundulića i celog Dubrovnika i njegove srpske prošlosti: "A da otvoreno reĉemo dosadila je našemu svetu zloupotreba imena Hrvat. Bosni i Srbiji naroĉito propagiralo. sa hipnotiĉkom moći odvratili narod od njegovih ţivotnih potreba i ucrtali mu u ţile otrovno ludilo. gonjenje". da će dobiti na upravu sve pokorene srpske zemlje. hrvatski. postepeni inţinjering velikih sila i Vatikana stvoriće od Srba katolika najfanatiĉnije Hrvate u 20. Upravo.hrvatskom i tako stvarao na zapadnom Balkanu jedan ĉvrst katoliĉko-hrvatski sistem. On će pisati o srpskom jeziku ovako: "Bosansko-dalmatinsko i srpsko nareĉje odlikuje se ĉistotom i elegancijom". a dirigovanu od strane velikih evropskih sila i Vatikana. oni su odštampali po dve knjige o Milošu Obiliću i Kraljeviću Marku. katoliĉki sveštenik Matija Katanĉić (1750-1825): "Uvjerićeš se najzad da se hrvatsko ime u Dalmaciji. sve upornije upućivan protiv Srba". mada se ovi narodi nikad nisu tako osećali. To hrvatsko ludilo je išlo dotle (da ne spominjemo genocid u Drugom svetskom ratu nad Srbima. umnogome. vekovima. a kamoli da se oni osećaju pripadnicima hrvatske nacije. a tvrdiće i da su Dalmatinci. januara 1938. Ovu pojavu. upadljivo intenzivno poslednja dva stoleća unazad. IzmeĊu ostalog. Bosanci i Slavonci iste etniĉke strukture kao i Srbi i da se ovi etniĉki. predstavljajući ih kao "hrvatske narodne junake". u 19. razlikuju od pravih Hrvata. stoleću. ta zloupotreba ne dolazi iz jedne narodne potrebe. No.) da su Hrvati poverovali Austrijancima (1915).Свети Јустин Ћелијски Širenje (nametanje) hrvatskog imena S obzirom da smo svedoci nametanja hrvatskog imena Srbima i pripadnicima drugih naroda na Balkanu i u srednjoj Evropi. godine. koji sa nevjerovatno vještom propagandom iskoristiće beskonaĉnu bezazlenost hrvatskih masa. ali se ilirski narodi u ovom predjelu nikada nijesu tim imenom nazivali". protestujući protiv pohrvaćivanja RuĊera Boškovića. pa su poĉeli prekrajati srpsku istoriju. Dubrovĉanin Lujo Vojinović će napisati ĉlanak u listu "Vreme".. ona izvire iz logora izvesnih elemenata. onda nije nikakva besmislica pretpostaviti da je ta delatnost mogla zapoĉeti i u 9. tako kako se to tvrdi u "Hrvatskom listu" 1939. a pojavljuje se narod s imenom Hrvati. 30. progone Srba 1991-95. Ovoj pojavi se posvetio istoriĉar Jeremija Mitrović i on će najpreciznije odrediti šta je hrvatstvo: "Vatikan je u celosti pridobijene Hrvate za katoliĉanstvo i pojedine povodljive Srbe proglašavao jednom nacijom . . uoĉio je slavonski istoriĉar. stoleću. stoleću. katolici ne znaju šta znaĉi reĉ Hrvat. a da je hrvatsko ime ovim krajevima jedino austrougarskim pritiskom nametnuto. I katoliĉki sveštenik Frane Jukić će zabeleţiti da u Bosni i Hercegovini. kad se gubi pomen Avara u istorijskim izvorima. praćenu netolerantnošću prema drugim narodima.

јесу ли пропали: кад је хрватска влада и држава преко Велебита при мору пропала.1904. Сиска. али то њима није био туђи бан. али су се свеједено звали хрватски бани. a štampana je u Kriţevcima 1915. који кажу да су Србљи. особито при мору око Дубровника и Котора има доста "Србаља католика". тако да данас ни један сељак око Загреба не зна што је то Словенац или Словинац. уопће у Хрватској с друге стране горе Велебита до мора. и влада се њихова звала хрватска. преселили су се храватски бани међу Словенце.Primera radi. у Загреб. u knjiţari Gustava Nojberga. Што више у самом Дубровнику и околини има. хрватски сељаци? Тко је то учинио? ТКО ЈЕ ТЕ ХРВАТЕ ТАКО РЕКУЋ СТВОРИО? То је учинила Странка права. Наука Анте Старчевића она је од несвјесне масе створила Хрвате! Тако је то мој господине. него још више међу сељацима: и то су били "Шокци".ви бисте сретни били кад би вам се сав свијет смијао.za hrvatsku mladeţ". "Лако вам је данас говорит мој господине! Али да сте ви још прије двадесет година дошли тамо даље у Хрватску. и још пред 300 до 400 година није око Загреба. па на запад све преко Љубљане и даље доље уза Саву све су то били Словинци или Словенци. "Дом" од 31. а лако вама данас говорити!" АНТУН РАДИЋ.изгубили су своје име.1903. Али није тако било само међу господом. или посве једнако као и Хрвати. нпр. Али кад имаду хрватског бана и хрватску владу. јер су Словинци говорили слично. . godine.А ХРВАТИМА КАКОВИМ НИ ТРАГА.11. чујем шест римских попова.12. А тко је то учинио. јер бисте лако били добили и батина. "Дом" од 3. те има и сељака. који поносно кажу да су Хрвати. jedna je naslovljena ovako: "Junaĉke pripovijesti o narodnom junaku Milošu Obiliću ." АНТУН РАДИЋ. да су данас и господа по Славонији већином Хрвати. И тако су Словенци имали хрватског бана. ближе мору. И ТАКО СУ СЕ СЛОВЕНЦИ СВЕ ПО МАЛО ПРОЗВАЛИ ХРВАТИМА . "На југу." АНТУН РАДИЋ. него каже да је Хрват. Izvor: SRPSKO NASLEĐE *BROJ 12* DECEMBAR 1998 Антун Радић "Како су од Словенаца и Срба настајали Хрвати" "У старо вријеме. Крижеваца. у цијелој тој земљи НИЈЕ БИЛО НИ ЈЕДНОГ ХРВАТА: Хрвати су били преко Велебита. А ДАНАС СУ ТУ ХРВАТИ! А ГДЈЕ СУ СЛОВЕНЦИ? ЈЕСУ ЛИ СЛОВЕНЦИ ПРОПАЛИ? Судите. Пожеге итд. а око Загрба итд. па да сте рекли да сте Хрват и да су они људи тамо Хрвати . почели су људи све по мало говорити да је то и народ хрватски.1904. у Винковце. "Дом" од 10.3.

" Војислав Шешељ: Ја знам тачно кад су ваши преци почели да се изјашњавају као Хрвати. године. vlada od vajkada kajkavski dijalekat. „Ovome su sledile godine istraţivanja. kako se izriĉno zove u štampanim delima XVI i XVII stoleća.. severno od reka Kupa i Korana do Mure.хрватске националности." "U Severnoj Hrvatskoj.. Drţava Hrvatska u matiĉnim knjigama menja nacionalnost pokojnika Drţavni falsifikat: Hrvati nam pokrštavaju i mrtve Šokirao se . tokom kojih sam shvatila da stećke nisu pravili bogumili―. otvoreno mu je poruĉeno da to nije moguće jer su svi spiskovi prosleĊeni Evropskoj uniji. Jagić u studiji "Slovenski jezici" (80.." "Štokavski dijalekat Severne Dalmacije i Bosne (sa iskljuĉenjem Dubrovnika i Boke) dobio je iz verskih razloga. Napisala je da su ovu teoriju prvi zastupali habzburški politiĉari „traţeći ideološko uporište njima neophodnog razdvajanja Bosne i Hercegovine od Srbije―. britanski. i istoĉno preko Siska do Virovitice.. je u Sarajevu objavila dve studije o bogumilima. И онда су постепено и вас терали да се изјашњавате као Хрвати. a do kraja XVII veka ceo predeo izmeñu Save i Drave zvao se Slavonija. Sad ga narod zove horvatski. Никаквих проблема са Србима нисте имали у историји.Kada je Srećko pokušao da ispravi grubu grešku. Ali je za vreme Turaka današnja Slavonija dobila novo stanovništvo koje je došlo s one strane Save a govori štokavski. Тада су католички бискупи донели одлуку да су сви католици који говоре српски језик . Istre i Ostrvlja zvao se odvajkada hrvatski. 1999.Srećko Arsenović u izvodu iz matiĉne knjige.. isti naziv (hrvatski) da bi se razlikovao od (jezika) istoĉnog pravoslavlja ĉiji se pripadnici nazivaju Srbima. u svetu poznati autoritet za istoriju Bosne srednjeg veka. proĉitao da je njegov pokojni otac Hrvat. DA LI SE OVAKO ULAZI U EVROPU?.. i da oni nisu ni postojali.. vrlo blizak sa jezikom zapadnih suseda Štajerske ali ipak ne identiĉan. koji od kraja XVII veka nosi ime Hrvatska. iako u originalnom izvodu jasno piše da je Srbin. и тада је Римокатоличка црква почела да спроводи такву политику. u koju Hrvatska uskoro treba da uĊe. došla u Sarajevo da istraţuje bogumile i ţivela je u ubeĊenju da su stećci njihovi. Strategija . Veli da je 1960.. у триста година. и у српској средини вам је било прилично лепо као Албанцима. str. izvaĊenom prošle godine u Zagrebu.Merijen Vencel (Marian Wenzel). То је било после 1900. Zbog toga je kajkavski dijalekat sada ograniĉen na severozapadni deo nekadašnjeg Regnum Sclavoniae. 24) kaţe: "Ĉakavski dijalekat Severne Dalmacije. иако сте ви ту дошли као Албанци. после Првог хрватског католичког конгреса у Загребу. Moţda se nekad ovaj dijalekat pod istim imenom prostirao i preko Virovitice. otuda i naziv dijalekta 'slovenski jezik'. svojoj latinskomadţarskoj formi imena odgovaralo je u narodnom jeziku oznaĉavanje 'Slovensko kraljevstvo' ili "Slovenski orsag'. .

pa su mi poslali izvod u kojem stoji da je moj otac po narodnosti Hrvat . sa temom iz oblasti paleolitske umetnosti. kada mu je zatrebao izvod iz matiĉne knjige roĊenih koji vadi u Zagrebu.Ţena koja mi se javila na telefon. Poruĉila mi je i da ništa ne moţemo da promenimo.. u kojem jasno piše da mi je otac Srbin. Pozvao sam opštinu i zatraţio da mi ga pošalju. Prošle godine sam vadio novi pasoš i bio mi je potreban izvod iz matiĉne knjige roĊenih. Pretpostavljam da drugi put u matiĉnoj sluţbi nisu ispred sebe imali fotokopiju mog starog dokumenta. a koja je zaduţena za te stvari. Kninu. Trebinju i Sarajevu gde je završio osnovnu i srednju školu. ovaj autor će na veoma plastiĉan naĉin opisati monstruozne zloĉine koje su ustaše izvršile nad Srbima u zloglasnom logoru Jasenovac. a vaţnost izvoda je istekla morao sam da zatraţim novi. do 1955. Sisku. Detinjstvo i mladost proveo je u Banjaluci (gde je roĊen). upraţnjavajući. posle smrti naprasno postao Hrvat.istiĉe Arsenović. MeĊutim. svakako. kritiĉar i izdavaĉ. Srećko Arsenović je saznao sluĉajno. noveli Jedenje bogova. .. Neće da priznaju . godine. Oni su mi poslali rodni list. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Rekao sam joj da sam im pre šest meseci poslao originalni izvod iz 1953. godine u Jaloviku kod Šapca. jer su sve matiĉne i ostale drţavne knjige poslate u Brisel radi ulaska Hrvatske u EU?! .Srbina rodom iz Maĉve. ĉak i kanibalizam. Naš sagovornik kaţe da je odmah pozvao Zagreb. Baš u to vreme roĊeni smo moja sestra i ja i upisani smo u matiĉnu sluţbu zagrebaĉke opštine Maksimir. rekao da je u pitanju greška i traţio da se ona ispravi. Pošto u roku od šest meseci nisam završio posao. ona je ostala pri svojoj tvrdnji. Ijekavica je historijsko-etniĉko-lingvistiĉki iskljuĉivo srpski jezik 10% Hrvata ijekavaca… . a na sluţbi u Zagrebu zatekao se od 1951. grupa za arheologiju. On kaţe da je nakon svega što mu se desilo ubeĊen da se radi o namernom falsifikovanju podataka s ciljem da se umanji broj Srba koji su do devedesetih ţiveli u Hrvatskoj. drţava Hrvatska je posmrtno pokrstila u Hrvata! Njegov sin Srećko Arsenović (59) sumnja da sluĉaj njegovog oca nije usamljen i da je u Hrvatskoj na delu masovno falsifikovanje istorije koje zahteva hitnu reakciju srpskih vlasti! Da mu je otac Predrag. u kojem nisu bili upisano drţavljanstvo i nacionalnost mojih roditelja. roĊen 1923. rekla mi je da nije u pitanju greška već da i u originalnom dokumentu stoji da je moj otac Hrvat. koji je umro pre 13 godina.priĉa Arsenović.Moj pokojni otac je bio vojno lice. najboljem delu. prozni pisac. a kao dokaz sam im priloţio fotokopiju svog originalnog izvoda iz 1953. U svom. ljudoţderstvo. Goran Ĉuĉković (1949 – 1990). izmeĊu ostalih zverstava. Predraga Arsenovića. gde je pisalo da su mi roditelji Srbi.

februara 2005. (d) Bělovarĉani te (e) Hrvati u Kostajnici i Dvoru. da se „tek se s Karadţićevom reformom u 19. istoĉno i zapadno) i konaĉno ekavci u Vukovaru i najbliţoj okolici (već oni izmeĊu Osěka i Vukovara su izvorno ijekavci) te baranjski Srbi. Hrvatski Srbi su preko 90% bili ijekavci – iznimak su ikavci juţno od Drniša (Ţitnić. Ako ova fakta uporedimo s istorijskim faktima o viševěkovnom naseljavanju Srba potisnutih prěd Osmanlijama na prostor koji obuhvata današnja Hrvatska i faktima o njihovom unijaćenju i rimokatoliĉenju tj. hrvatski lingvisti (u Izjavi o poloţaju hrvatskoga jezika. nezamislivo pověrovati u njih. da je ţiteljima Hrvatske. jer je dubrovaĉku knjiţevnost tako mogao svojatati i na kraju. napose onima koji su dobri katolici. C. I to je notorni fakat. st.Na teritoriji današnje Hrvatske (do većeg prodora standardnog jezika u zaviĉajne govore/dijalekte u poslědnjih 30-40 godina) ijekavicom su od "Hrvata" govorili iskljuĉivo: (a) oni s prostora najvećeg děla bivše Dubrovaĉke republike. već tada je bio rudimentiran. jer je na taj naĉin mogao lakše masovno ukljuĉivati katoliĉke Srbe u hrvatski nacionalni korpus. (b) oni iz doline Neretve (Metković. Dragoljuba Petrovića: Sve to što su potpisali. kao što je to sluĉaj na ovoj stranici. prim. Laţi Zagreba toliko su velike. pohrvaćivanju. skoro odvojiti od srpske. ĉak i kada se s njima otvoreno suoĉe. stoljeću‖. stolěću hrvatski jezik nije postojao. i stariji i mlaĊi.) teško se moţe uskladiti s najnovijom tvrdnjom da je hrvatski jezik „u bitnome bio odreĊen najkasnije u 18. (c) oni iz zapadne Slavonije (Novska. Iz ovoga je jasno da je Zagreb srpsku ijekavicu odabrao za sluţbenu iz mnogih razloga: jer već u 19. Znaĉi. obliterisan. jer je time mogao krenuti u ekspanziju ka Bosni i Hercegovini. Pakrac. Kriĉke). Srbi u ravnokotarskim selima (Benkovac i sela juţno. Opuzen). viděćemo da su sve navedene "hrvatsko"-ijekavske enklave etniĉki srpske. Daruvar).M. novi srpski standardni jezik radikalno . Hrvati (svi ostali) su ijekavicu (koliko-toliko) usvojili školovanjem i putem javnih medija zbog širenja standardnog jezika. jedva 10% Hrvata u Hrvatskoj. Ili da citiram prof. Okuĉani. tzv. Dakle. a tvrditi suprotno obiĉan je idiotizam. štokavski ijekavski hrvatski jezik ne postoji.

pošto druge nije bilo‖. urednik „Crvene Hrvatske‖ Frano Supilo objavio je da je „Dubrovnik za hrvastvo osvojen‖. svedoĉi i podatak od pre petnaestak godina: najveći broj katoliĉkih crkava po Bosni nije stariji od 70 godina. U vezi s tim treba reći da su se autori Izjave HAZU opet „okliznuli‖ na ĉinjenicama tvrdeći da „Hrvati u Hrvatskoj ne bi imali ovakav standardni jezik da mu nisu bitnim dijelom osnovice bili govori Hrvata u Bosni i Hercegovini‖ budući da „Hrvata‖ tamo nije bilo makar do kraja 19. U jednoj od tih "revolucionarnih" nalaze se ovi stihovi: Zakaj išli bi Horvati Prot Francuzu vovejvati Ki vas nigdar ni zbantuval Kak vas vsaki bu valuval. Štadler je. i za Štadlerove „nadleţne‖ Bosna je bila „nepoznat kraj‖ i o „hrvatstvu‖ se ništa nije znalo. uz to. veka jer se Štadler. pevane razne "revolucionarne pesme" (a i druge. Dimitrije Ruvarac (31. kome je otet? Na isti naĉin moţe se gledati i na Bogišićevo umovanje o Gundulićevoj „asimilaciji u hrvatstvo‖. za vreme Francuske revolucije. u vrijeme preporoda. veka ono nije utemeljeno ni u drugim oblastima štokavštine i o tome pominjem samo dve sitnije pojedinosti. doneo na ĉas filosofije u VIII razredu jednu tek objavljenu raspravu docenta za filozofiju na Univerzitetu dra Dragiše ðurića. antirevolucionarne).‖ Ako u „hrvatskom jeziku‖ (kao i u srpskom) glagol osvojiti znaĉi i ‗prisvojiti. 85) navodi i nekoliko stavova iz pisanja Frana Koritića. Za „hrvatski jezik‖ do kraja 19.pribliţio hrvatskomu standardu‖ i da su ta dva jezika „imali neovisne procese standardizacije‖. „prvi vrhbosanski nadbiskup‖. proĉitao i kazao da daje groš svakome onome ko je razume. a koju deceniju kasnije Rafo Bogišić dodaće da se „konaĉna asimilacija Gundulića i njegov sveukupni ulazak u hrvatsku kulturu i knjiţevnost odigrao na pragu novog vremena. a da je ono tamo (pro)šireno tek kasnije. svi oni sebe smatraju Srbima‖. Kako se vidi. Jednom je Jaša Prodanović. godine u Sarajevu „ustoliĉen u maloj drvenoj crkvi. . a obe se tiĉu Dubrovnika i Ivana Gundulića. па да видите има ли какве сличности са штокавицом: U Zagrebu su krajem XVIII veka. tj. naime. Videli smo da hrvatskog imena nije bilo ni u Slavoniji ni u Bosni. oteti tuĊe‘. rezignirano ţalio da ĉak ni bosanski franjevci „danas više nisu nikakvi Hrvati. što znaĉi da su graĊene tek posle Prvoga svetskog rata (pri ĉemu će ostati „nejasno‖ zašto je onaj visoki funkcioner HDZ-a za Bosnu odmah iskljuĉen i iz politike i iz javnosti ĉim je saopštio tu pojedinost). 1882. uz pitanje: je li moralo da proĊe tri veka od njegove smrti da bi taj srpski pesnik prvi put „ĉuo‖ da je – Hrvat!? Навешћемо пар примјера текстова на чакавици и кајкавици које се сматрају хрватским. Posle proslave tristagodišnjice Gundulićevog roĊenja. a mogli bismo reći da do poĉetka 20. kao profesor Druge muške gimnazije u Beogradu. veka nije se znalo ni šta je ni dokle doseţe i kada bi se danas sa njega „skinula hrvatska etiketa‖ – lako bi se videlo da je to jezik srpski i da je zasnovan na srpskim istoĉnohercegovaĉkim govorima. logiĉnim će se smatrati pitanje – od koga je Dubrovnik osvojen. a desetak godina ranije boravio je u Bosni i Hercegovini s ciljem da „opširno u posebnoj spomenici obavijesti nadleţne o stanju stvari u tim još slabo poznatim krajevima‖.

Sam Ljudevit Gaj. stranske latinske poanjviše vpotrebuvati i poĉinsji vjeljivati s toga more biti zroka. s. jer pisac upotrebljava dijakritiĉke znake usvojene od Gaja (prema ĉeškom pravopisu). beletristiĉke i ţurnalistiĉke stvari. ali. nego i radi sadrţaja ovih stavova (iz kojih će se videti da su se Hrvati sluţili ćirilicom do dolaska Jezuita poĉetkom XVII veka): "Do vpeljanoga v Horvatsku zemlju leto 1607 tak nazvanoga tovarušstva jezuševoga bi moglo reći se da Horvatov velika stran ili pravemi slovenskimi slovami. Dusnost pelya me z tvog raja. ne navodi vreme kad je to pisano. Slavonske i Dalmatinske". kajkavac. Ipak ćemo ih preneti. prvi poĉeli su na mesto slov materinskomu jeziku privlagodjenih. ali preuzete baš iz Gajeve "Danice Hrvatske. Sad primere iz kajkavskog podruĉja. izmišlenimi. Szamo kip me tvoj zprejava Vu szamochu ladanysky. 76). U 7. i koje k grĉkem vnogo spodobne su. Verovatno je to bilo u drugoj polovini XIX veka. ter Dalmatincem i Bošnjakom katolikom glagolitam navadnemi knige negda svoje i pisma zpisavali jesu. ter i na taj naĉin bi veliku svoju proti pravoverju osvedoĉiti goruĉnost. kak poveda se. i da anda jezuiti. broju " DANICZE" na prvom mestu nalazila se pesma pod naslovom: DANICZA "Z Daniczum Szelan v zemlyu plug zabode. dok kod Hrvata to nije sluĉaj." Ovo je svakako pisano posle "Ilirskog preporoda". ili pak da slovami tak nazvanemi ćirulicami od sv. Primeri su uzeti iz knjige prote Dimitrija Ruvarca (31. Ciriluša. ne samo radi ilustracije pisanja hrvatskog pre Ilirskog preporoda. koje Rusom i Srbljem grĉke crkve vu obiĉaju. naţalost. U razrese drachne plode. kojem všaĉko domovne mladosti v navukah nastavljanje i v drţanjih vpitomljenje bilo je zruĉeno. br. koji je posle stvorio "hrvatski" knjiţevni jezik ţali se u svojoj tek pokrenutoj "Danici horvatskoj.ţupnika (paroha) u Ivanjskoj. da kak ovakven redov kotrigom bilo bi obiĉno. Da se vidi kako je tada pisao sam "preporoditelj" Gaj mi ćemo preneti bukvalno njegovu izjavu iz broja Danice od 20 listopada (oktobra) . je spevao Ljudevit Vukotinović pesmu pod naslovom: RASTANAK OD LYUBE Zdravo mi oztala mila Ke szi nebo mi odkrila. Da sze zterni z nye podigne. koju je poĉeo da izdaje januara 1835. Pune lati k zemlyu prignu. U 1. slavonskoj i dalmatinskoj" kako drugi narodi napreduju jer u svome jeziku objavljuju nauĉne. rimokatolike od one grĉke crkve i vu tom odlikuje." Ovu je pesmu spevao Dragutin Rakovec.

da se pri njih materinskem jezikom pisane knjige i novine ne samo vu zmnoţneh dvoreh. Шеф босанског правосуђа из 1909. неки Хрват Шека записао је: "Код домаћег католичког становништва је национална свијест исто тако мало развијена као и код муслимана. "U staro vrijeme. Мада су ратовали са нама и првенствено служили за застрашивање и репресију над народом. I tako su Slovenci imali hrvatskog bana. Siska. Када би их понекад и стизали чинили су страхоте од којих се и нама дизала коса на глави. Poţege itd. године.Београд 2003. "Dom" od 3. господине' дотле ће католички сељак на исто питање са извјесном понизношћу одговорити 'Католик'. ali to njima nije bio tuĊi ban.. bliţe moru. a prema Ruvarcu (31): "Vsi skoro Europeanski narodi vu znanostjah i navukeh vre tak daleko dospeli su. da i mi koterah slavni preñi. док би веома вешто избегавали противничку војску и увек се кретали ка збеговима које су сачињавали голоруки људи. pa na zapad sve preko Ljubljane i dalje dolje uza Savu sve su to bili Slovinci ili Slovenci.12. A DANAS SU TU HRVATI! A GDJE SU SLOVINCI? JESU LI SLOVINCI PROPALI? Sudite. ја као човек се стидим што су стајали у нашим редовима. . ili posve jednako kao i Hrvati. Док ће сваки српски сељак на питање 'Шта је' с поносом самосвјешћу одговорити 'Србин. У самој борби би напуштали положаје. Ali kad imadu hrvatskog bana i hrvatsku vladu. I TAKO SU SE SLOVENCI SVE PO MALO PROZVALI HRVATIMA . жене и деца. Прошлост без историје . i još pred 300 do 400 godina nije oko Zagreba.полемике у југословенској историографији 1961 . 1964. tako da danas ni jedan seljak oko Zagreba ne zna što je to Slovenac ili Slovinac. Kriţevaca. Ni li anda skradnje vreme. jesu li propali: kad je hrvatska vlada i drţava preko Velebita pri moru propala. ни чуо за звери у људском обличју попут хрватских војника. За вријеме мог дугог боравка у Босни и Херцеговини ја још никад нисам од једног босанског сељака добио одговор да је он Хрват". uopće u Hrvatskoj s druge strane gore Velebita od mora. "Ја нисам видео у своме животу.izgubili su svoje ime.1834. i vlada se njihova zvala hrvatska. poĉeli su ljudi sve po malo govoriti da je to i narod hrvatski.1991. Они су поган свету и европској култури. u cijeloj toj zemlji NIJE BILO NIJEDNOG HRVATA: Hrvati su bili preko Velebita.Коста Николић. 58. preselili su se hravatski bani meĊu Slovence. a oko Zagrba itd. nego dapaĉe vre vu isteh priposteh kućah šteju i preštimavaju.. jer su Slovinci govorili sliĉno. nego kaţe da je Hrvat. ali su se svejedeno zvali hrvatski bani." ANTUN RADIĆ. kakti cele Europe hranitelji i ĉuvari ĉez vnoga stoljetja sveudilj oboruţani za vsega ĉloveĉanstva preporod hrebreno skoznuvali su. . Баден." Аустроугарски вице-маршал Гхертер. Крађа српског језика." Лазо М.1903. Костић. u Zagreb.

ko su Muslimani? Muslimani su ono sto oni kazu da jesu. imam hrvatsku domovnicu. Vi znate za princip rusenja domina. Medju Hrvatima za mene mjesta nema. U ekskluzivnom razgovoru za Dane. U drugom. nabavljaju tamo iz Trebinja. osjecam se kao Hrvat i imam prirodno pravo da budem Hrvat iako mi je krstenicu izdao pravoslavni pop." DANI: Iznijeli ste cudnu tezu u NIN–u da su zapadni Hercegovci srpskog porijekla. Tako kad sam se ja malo poceo baviti time. Znate li vi kako je prvi put Franjo Tudjman opjevan? Na guslama. dr. od Heidelberga do Beograda. ja sam se sokirao. i to bas iz Duvna. od Zagreba do Heidelberga.. Od Sarajeva do Washingtona. iz bileckog kraja i tako. PERINOVIC: Znate sta: historijski.. i to onima koje oni aktivno kupuju. . pa sve do Novog Zelanda i nazad do Sarajeva. zapadni Hercegovci.. "Rodjen sam u Hrvatskoj. Ako se sjecate. Perinovic pritisnuo je "gas do daske" i ispricao pricu koja ce malo koga ostaviti ravnodusnim.АНТУН РАДИЋ КАЖЕ ДА У ДАЛМАЦИЈИ И ЦРНОЈ ГОРИ ИМА РИМОКАТОЛИЧКИХ СВЕШТЕНИКА КОЈИ СЕ НАЗИВАЈУ СРБИМА! Osnivac i prvi predsjednik HDZ BiH.. jedan od najkontraverznijih likova novije bosanske stranacke povijesti otkriva najintrigantnije detalje svog zivotnog i politickog puta. ponovo je u Sarajevu. svakako jesu. zavrsnom dijelu svoje ispovijesti dr. Ali kad je jedna grupa ljekara. dijelom. iako ja postujem pravo svakog da se deklarise kako god on to zeli. po nekim pravilima koja propisase pokatoliceni pravoslavci. kad je otisla kod Franje Tudjmana pa pocela cackati po mojim genima. mene su pitali toliko puta sta su Muslimani. A vi znate ciji su gusle nacionalni instrument. ja to nisam znao. poznati danas kao ljute ustase. Apsolutno pravo da budu ono sto jesu imaju i zapadni Hercegovci. Davor Perinovic. pa kad su poceli ispitivati moju cistokrvnost. po majci jesam Hrvat.

јер је његова идеја била да Библиотека САНУ. а поговор академик Милорад Екмечић. 1941. Издање које се појавило у Јагодини финансирао је један богати Србин (не жели да му се име појави). године. говори о развоју клерикализма у Хрватској од краја 19. Због страха од новог хапшења и могућих последица. књига је брзо нестала. Уводни текст написао је академик Василије Крестић. године у Загребу – појављује се сада комплетно. у својој редовној размени. Та два спорна поглавља избачена су по налогу Владимира Бакарића. ватиканска курија је анатемисала књигу и ставила је на Index librorum prohibitorum (Списак забрањених књига). аутор је уништио сав сакупљени материјал. Одмах по изласку из штампе. па члан Аустријског историјског института и Ватиканске палеографске школе у Риму. са два поглавља. Почео је још као ђак средње школе. пошаље иностраним библиотекама Први пут. наставио као универзитетски студент. 1948. године) до краја Другог светског рата. Гестапо је ухапсио Новака. године. На 1. објавила издавачка кућа „Гамбит‖ из Јагодине. ову идеју прихватило је једногласно. хрватски римокатолички свештеник и професор Универзитета у Београду. Замишљеној трилогији вратио се тек после ослобођења Београда. допуњено са два некада избачена поглавља. који покушава да се постави . у 18 поглавља. Књига има две тематске целине. познато дело академика проф. на енглеском.119 страница. затим као универзитетски професор у Загребу и Београду. Имао је идеју да напише трилогију. године у Загребу. па се сумња да је велики део тиража купила и уништила Римокатоличка црква. „Magnum Crimen‖ пошаље библиотекама. одмах после распада Краљевине Југославије. Због тога је ова књига била врло ретка у СФРЈ. У уводу књиге. Када се појавило прво издање. објављено далеке 1948. века до краја Другог светског рата. са 80. века (од одржавања Свехрватског католичког конгреса у Загребу 1900. Аутор је Виктор Новак (1889– 1977). Књига је штампана на енглеском. у два тома. како сазнајемо. тако што је почео да пише њен трећи део – „Magnum Crimen‖. представљен је развој клерикализма у Хрватској од почетка 20. октобра 1944. али је читав посао застао јер је ту одлуку требало да потврди Извршни одбор САНУ. Међутим. Новак пише да је више од четрдесет година потрошио на скупљање грађе. шеф Историјског института САНУ и почасни члан Југославенске академије знаности и умјетности у Загребу. институтима и универзитетима у свету. коју би још чинила и дела: „Magnum tempus‖и „Magnum sacerdos‖ (први и други том). „Magnum Crimen” – Пола вијека клерикализма у Хрватској” (magnum crimen – велики злочин). Одељење историјских наука. Књигу је. др Виктора Новака „Magnum Crimen‖.САНУ неће да шаље библиотекама „ Magnum Crimen‖ Извршни одбор САНУ није потврдио одлуку да се познато дело на енглеском. У првом делу описује се активност римокатоличког клера у Краљевини Југославији. која су у претходним издањима избацивана.000 евра.

Штросмајер ради активно на зближавању Срба и Хрвата и уводи старословенски језик у литургију Римокатоличке цркве на Балкану чему се супротставља римокатоличко свештенство у Хрватској и Словенији. од којих је најзначајнија она која каже да је служење Богу једнако служењу народу.Надбискуп Степинац. захтевајући беспоговорну покорност римокатолика римској курији и безусловну љубав према римском папи. свакодневни живот њених грађана. као усташка идеологија – добиле су отворену подршку римокатоличког клера у Краљевини Југославији. у овој књизи. Новак је оптужио клерикалисте у Хрватској (језуитски ред односно исусовце. да контролише државу и. извршењу. не само отворено подржавала усташки режим и његове методе решавања „српског питања”. Павелићеву НДХ тадашње вођство Римокатоличке цркве у Хрватској прогласило је за Civitas Dei (Божју државу). Ово свештенство ставља римску курију између Бога и народа. пише о идејама Јосипа Јураја Штросмајера. Павелићеве политичке активности. Ако неки члан САНУ буде заинтересован за ову књигу. верског и политичког приближавања Срба и Хрвата. Књига је пуна ратних сведочанстава и докумената. . фрањевачки ред. Свештенство које је остало верно Штросмајеру потпуно је маргинализовано. они ће је обезбедити. -----------------------------------Где је настао проблем САНУ. Други део књиге говори о оснивању Независне државе Хрватске. рекао нам је академик Никола Хајдин председник Српске академије наука и уметности није штампала „Magnum Crimen‖. Током Другог светског рата. Новак. од самог успостављања Краљевине Срба. истребљењу и присилном преобраћању Срба у католичанство. Успостављањем НДХ клерикализам у Хрватској је ступио у својеврстан савез са усташким покретом и тако створио клерофашизам. као и да су свесно радили на сузбијању сваког вида народног. већ и активно учествовала у њиховом спровођењу.изнад државе. Он признаје усташе –као хрватске патриоте. као и остале римокатоличке поглаваре и свештенике који су били заговорници потпуне послушности Ватикану) да су. под директивом папе и римске курије. што је могуће више. моли се за дуг живот Павелића и његове успехе и брани усташе пред римским папом. Полазећи од те своје идеје. Хрвата и Словенаца –активно радили на сузбијању реформистичког покрета у Римокатоличкој цркви на тлу нове државе. није његов издавач. приказан је као тврди римокатолички крсташ који је јавно подржао оснивање НДХ. такође. додаје председник. али је неће дистрибуирати у иностранство. усташки тероризам и фашизам. и није у обавези да га шаље страним институцијама. чиме се доказује активно учешће хрватског римокатоличког клера у организовању. У обавези су да дистрибуирају само књиге које је објавила САНУ. Аутор доказује да је овим ставом Римокатоличка црква у Хрватској. као и истребљењу Јевреја и Рома у Краљевини Југославији.

заправо. сматрао је да свет треба обавестити. с два поглавља. јер је у њима разобличена погубна делатност Хрватске римокатоличке цркве пре избијања Другог светског рата. Књига је. а поговор академик Милорад Екмечић. др Виктора Новака „Magnum crimen‖. у рукописној заоставштини академика Новака. прво потпуно издање Новакове књиге. Због тога сам разговарао с генералним секретаром Стефановићем. обухваћено пола века хрватског клерикализма. која су до сада изостављана. приредио књигу и написао предговор. разговарали смо с академиком Василијем Крестићем (1932). Где сте их открили? Пре више година. Тако је ово енглеско издање. Зашто. штампана на енглеском језику у два тома. захваљујући дару од 80. кроз редовну размену. потпредседници Љубиша Ракић и Никола Тасић. како је у њеном поднаслову речено. који је открио два необјављена поглавља. Дародавац је очекивао да ће САНУ. У овом издању. године? Наш човек који живи у иностранству. желео је да учини нешто добро за своју земљу и свој народ. којом је. појављују се два нова поглавља. То се није догодило. и генерални секретар Димитрије Стефановић – неће дозволити да књига иде посредством Библиотеке САНУ у размену с научним установама с којим САНУ иначе обавља редовну размену. ставио сам му до знања да дистрибуција књиге „Magnum crimen‖ није дневнополитичко питање. први пут. о усташким злочинима над Србима за време НДХ. Зашто САНУ није хтела књигу да шаље у размену? Неколико месеци пре него што се из штампе појавило енглеско издање Новакове књиге. нашао сам два поглавља. добро ситуиран.ИНТЕРВЈУ: ВАСИЛИЈЕ КРЕСТИЋ. неколико месеци одбијао да се изјасни: да ли ће дозволити или спречити библиотечку размену Новакове књиге „Magnum . да се Извршни одбор уплашио да стане иза дела које научно провереним чињеницама разобличава хрватски клерофашизам и геноцид. Одлучио је да финансира објављивање књиге „Magnum crimen‖. ако већ не зна.000 евра једног богатог Србина. која су из првог и другог српског издања књиге „Magnum crimen‖ на захтев Владимира Бакарића и Макса Баће била изостављена. први пут. у САНУ се пронео глас да Извршни одбор. на енглеском језику. Предговор је написао академик Василије Крестић. која је штампана у Загребу 1948. потом. Како је дошло до штампања овог издања књиге „Magnum crimen‖ (Велики злочин). која се налази у Архиву САНУ. ову књигу разаслати по свету. који чине: председник Никола Хајдин. Схватио сам да је проблем сама књига. дело академика проф. већ стратешко национално и научно питање Издавачка кућа „Гамбит‖ из Јагодине објавила је. историчар „Magnum crimen‖ на отпаду Знајући да је Хајдин против тога да се САНУ уплиће у дневну политику. њен наслов и њен садржај. јер она на најбољи начин говори о „знаним и незнаним жртвама клерофашизма‖. Извршни одбор је. Када је видео да је Хрватска подигла оптужницу против Србије за геноцид.

лишени националног . преисторијски археолог и музиколог. својеврстан. рекао сам му оно што је Извршном одбору написао и секретар Одељења историјских наука: да је и до сада. какво је Новаково. показало се. сада ће. много пута. Чувши то. медицинар. највероватније. у том разговору. та одредба. Питао сам га да ли је могуће да он. рекао да САНУ не може да дозволи размену Новакове књиге зато што Статут прописује да у размену могу да иду само академијина издања. он неће да дозволи да се они понављају. да се књига објави у електронском облику и тако пошаље у свет. Шта мислите о овој идеји? Видећемо. каква ће бити судбина штампаних књига? Извршни одбор је показао да га не занима мишљење најкомпетентнијих чланова САНУ из Одељења историјских наука о књизи „Magnum crimen‖. ставио сам му до знања да дистрибуција књиге „Magnum crimen‖ није дневнополитичко питање. књигоцид. овог пута. као председник академије не осећа потребу да САНУ једним научним делом. јер се више водило рачуна о научним и националним интересима него о неким прописима. јер енглеско издање дела „Magnum crimen‖. завршити у неком магацину или на отпаду. у НДХ. ако су раније прављени преседани. они су починили. Да ли се Извршни одбор и раније мешао у рад Библиотеке САНУ? Никада.crimen‖. и знајући за такву одредбу Статута. игнорисана. Извршни одбор поставио се у надређени положај према Стручном савету. читајући текст на интернету. почињеном над Србима. Медаковића и Деспића. у време ранијих председника – Каназира. Има ли рационалног објашњења за овакво понашање Извршног одбора САНУ? Оптерећени ирационалним страхом од свега што је српско. Тражимо начин да књига не пропадне. Размотрићемо све могућности. иза којег су стала три академика и читаво Одељење историјских наука. па о репринту. Хајдин је одговорио да. Својом одлуком. Библиотека САНУ има свој Стручни савет који је по Статуту надлежан за све значајније библиотечке послове. Да ли сте разговарали са председником САНУ. Николом Хајдином? Знајући да је Хајдин против тога да се САНУ уплиће у дневну политику. преузео његове надлежности с намером да осујети одлазак књиге „Magnum crimen‖ у иностране библиотеке. и мимо Статута САНУ. Један наш читалац је предложио. И шта сада. важнији је од историчара и њиховог знања и мишљења. Хајдин је. Међутим. којег је сасвим заобишао. да свој допринос откривању истине о геноциду. већ стратешко национално и научно питање. Мостоградитељ. Шта је Хајдин одговорио? После приче о томе да је реч о другом издању.

уз консултацију с управником Библиотеке САНУ. објављене далеке 1948. чије се ново издање појавило недавно на енглеском језику у издању издавачке куће „Гамбит‖ из Јагодине. до сада необјављивана поглавља. тачка 2. аплаузе и признања. Статута САНУ. На основу члана 61. добити похвале. да су присвојили "Томиславову крстионицу". ипак. Пеин је у једном трентуку рекао да је Вуковар српски. а хрватским грађанима поручио да погледају докле је Србија. већ и за читаву САНУ и за све њене чланове. можда Министарство иностраних послова Српска академија наука и уметности Фотодокументација Политике Поводом прашине која се дигла око књиге „Magnum crimen‖. за српски народ и за државу. каже: „Радом Библиотеке САНУ руководи управник. године у Загребу. Остаје питање да ли ће и како ће на ову одлуку реаговати чланови САНУ. Можда ће Хајдин и његови послушници. Извршни одбор донео је одлуку која је срамотна не само за њих. Извршни одбор САНУ је закључио. добили смо саопштење Извршног одбора САНУ у којем се. јер га нисам видео. „Magnum crimen‖. да књигу Виктора Новака ‘Magnum crimen‘ не шаље у размену с обзиром на то да Библиотека САНУ размењује само издања академије‖. која је италијанска.осећања. са два. Миро Вуксановић нам је само кратко рекао: „Не желим да коментаришем став Извршног одбора САНУ. и излагање завршио речима да четници нису чинили никакве злочине. дописним чланом Миром Вуксановићем. неспособни да оцене шта је корисно за САНУ. путује у свет Можда помогне Српска православна црква. а докле је Хрватска. Можда ће заслужити да постану чланови ХАЗУ. да присвајају туђе. Спреман сам накнадно да . дословце.

а објавио. Библиотека САНУ послала је на око 350 адреса у свет. кроз редовну размену пошаље у свет. да подсетимо. које није објавила САНУ.119 страница. разаслата и Крестићева књига „Through genocide to a greater Croatia‖ (Геноцидом до велике Хрватске). Душан Каназир. Годину дана касније. раније није била пракса. Има разних предлога. на исти начин. који је рекао да САНУ није издавач књиге „Magnum crimen‖ и да није у обавези да је дистрибуира по свету. а у целој причи може да помогне и Министарство спољних послова. шеф Историјског института САНУ и почасни члана Југославенске академије знаности и умјетности у Загребу. и даље је у магацину. Библиотека САНУ је у обавези да дистрибуира само своја издања. каже нам Крестић. у размену. рецимо. То. као и много пута до сада. Извршни одбор САНУ: председник Никола Хајдин. председник САНУ. Обе књиге су у Србији имале више издања. да су у Салону САНУ представљане књиге академика. године. у свет је. године) . и Библиотека САНУ га може користити у размени. био је. могу се представљати само књиге чији је издавач – САНУ. и генерални секретар Димитрије Стефановић. Књигу је објавио БИГЗ. на француском. каже академик Василије Крестић. Књига „Magnum crimen‖ – Пола вијека клерикализма у Хрватској (magnum crimen – велики злочин). Питамо академика Крестића да ли ће „Magnum crimen‖ заиста завршити на неком отпаду. а штампање Министарство науке. строго гледано. мада би било много боље да су књиге у свет отишле с печатом САНУ. такође. хрватски римокатолички свештеник и професор Универзитета у Београду. и председник Министарства науке. Преко Библиотеке САНУ ишле су.разговарамо о раду Библиотеке САНУ и њеним проблемима‖. донели су одлуку да „Magnum crimen‖ не иде у редовну размену. века до краја Другог светског рата. коју је превео Бошко Милосављевић. На 1. Како је било у време Душана Каназира (1981–1984). коју је превео Бошко Милосављевић. Ову књигу објавила је и издавачка кућа „Л‘аж д‘ом‖ Владимира Димитријевића. било је и у време Александра Деспића (1994–1998) и Дејана Медаковића (1999–2003). говори о развоју клерикализма у Хрватској од краја 19. ако бисмо терали мак на конац. овако значајну књигу. осам хиљада немачких марака. с обзиром на то да су се неки наши читаоци јављали са занимљивим идејама о. Аутор је Виктор Новак (1889–1977). БИГЗ. универзитетима. Одлуку је за наш лист појаснио академик Никола Хајдин. објављивању електронског издања. како је рекао у разговору за „Политику‖. више пута. за истину о Србији. каже Крестић. 1997. Превод књиге. у том тренутку. у 18 поглавља. Један читалац је предложио да се „Magnum crimen‖. Били смо сведоци. У Салону САНУ. стручној и научној јавности. Од Библиотеке САНУ очекивало се да. и неке књиге наших познатих писаца. што нису. библиотекама. у свет пошаље посредством Српске православне цркве. Крестић додаје да у размену иду и књиге разних института САНУ. Део тиража ових његових књига. потпредседници Љубиша Ракић и Никола Тасић. институтима. издања САНУ. представљен је развој клерикализма у Хрватској од почетка 20 века (од одржавања Свехрватског католичког конгреса у Загребу 1900. Његову књигу „History of the Serbia in Croatia and Slavonia 1848–1914‖ (Историја Срба у Хрватској и Славонији). платио је један богати Србин.

појавило се недавно с предговором академика Василија Крестића. ако се промјена мишљења баруна Шерцера према српским монасима припише утицају оних гледишта. 1941. у такозваној НДХ. коју би још чинила и дела: „Magnum tempus‖ и „Magnum sacerdos‖ (први и други том). јер се у њима открива погубна делатност хрватске римокатоличке цркве. пуковнику Јоханну Пенцзингеру. или неки други документ. па чак и кад би имао и доэволу декретом Високог господина генерала Шерцера. године. Леополд барун Шерцер (von Scherzer). која се налази у Архиву САНУ. октобра 1944. на захтев комунистичких руководилаца Владимира Бакарића и Макса Баће. на енглеском језику. пошто је. тако што је почео да пише њен трећи део – „Magnum crimen‖. у рукописној заоставштини академика Новака. Крагујевац Али тада je дао средином 18-тог вијека Карловачки заповједајући генерал. Кућа „Каленић―. но. објавити по свом жумберачком заповједнику. него га треба задржати и одмах га послати к мени". Академик Василије Крестић. (од куће до куће" да се „од данашњег дана па до даљњега да ни један официр нити подређени вojник или граничар. Новак је намеравао да напише трилогију. Одмах по изласку из штампе. аутор је уништио сав сакупљени материјал. у својој кући а поготово да нипошто не дозволи да би такав вршио било какву духовну функцију ни међу народом ни код жумберачког батаљона. који је уложио 80. да би се у довољној мјери могао оцјенити тај утицај. Замишљеној трилогији вратио се тек после ослобођења Београда. . потребно je поближе размотрити историју унијатске . нашао је два поглавља. кojа су превладала код власти у Хрватској и Славонији и која je без сумње још и појачавао својим савјетима поунијаћени бискуп прибички Габриел Палковић. Ново издање књиге „Magnum crimen‖. који живи у иностранству. пре избијања Другог светског рата. Али. него. и поговором академика Милорада Екмечића. у жумберачком подручју писмом од 24-тог новембра 1750. ако би тако неки дошао у овај крај да га мора одмах дању или ноћу спровести. Неће бити забуне. богатом Херцеговцу. одмах после распада Краљевине Југославије. по под пријетњом најтеже одговорности и казне не смије усудити да би крио и једног монаха („калуђера") ма било одкуда тај дошао. да се на то не обазиру. године. која су изостављана из досадашњих издања књиге „Magnum crimen‖.000 евра. због страха од новог хапшења и могућих последица. ватиканска курија је анатемисала књигу и ставила је на Index librorum prohibitorum (Списак забрањених књига).. школском другу Милорада Екмечића. желео је да учини нешто добро за свој народ.. сада када је Хрватска подигла оптужницу и против Србије за геноцид.до краја Другог светског рата. Јохан Хајнрих Швикер ХИСТОРИЈА УНИЈАЋЕЊА СРБА У ЖУМБЕРКУ Изд. Гестапо ухапсио Новака. захваљујући добротвору. како би се свет обавестио о усташким злочинима над Србима за време Другог светског рата. Наш човек.

Мeђу њима се нарочито истине генерал Бенвенуто гроф Петаци (Petazzi).бискупије у Прибићу. Тада je отворено избило народно незадовољство. Није био мање вредан у својој наклоности према унијаћењу ни бискуп Рафаило Марковић. која je била основана путем силе. под вођством Вуковића и Пијасонића (такођер „Беашиновић") много хиљада Срба прешло овамо из Босне и Македоније: међу њима налазио се и митрополит Габрило заједно са већим бројем (Чапловић их цијени на 70) монаха (калуђера). те су се населили са дозволом у запуштеном ранијем подручју Вараждинског генералата покрај горе Калник. изабран године 1727.. Григорије Југовић отворено je заговарао унијаћење. те заузели „Жељезна врата" (кланац између Крижеваца према Вараждину). Цар Максимилиан други. он je и себе прогласио и свој народ. за унијате. да није поунијаћен. Кад je српски народ доэнао истину. у Босни.. представљала црквено средиште непоунијаћених Срба. Уз језуите. гдје je највећи дио њих изгубио живот од глади и туге. Већ смо споменули бискупа Зорчића из манастира Марче. По први пут може се међу владикама у Марчи доказати континуитет „грчкоисточних" владика српске националности с ове стране Саве. Потицао je из старе тршћанске племићке фамилије. као и из подручја „Цениза".. Дверски ратни савјет подузео je путем генерала Галлера да се преброје присталице уније.. Нимало се није презало од тога. неколико монаха из манастира Рмња. Он се дао посветити у Риму и изазвао je својом горљивом проватиканском политиком устанак у години 1718. С тог разлога обратили су и противници православља своју пажњу углавном овој епархији. да у читавом (Вараждинском) генералату нема ни једног поунијаћеног вјерника. Осми владика у Марчи Павао Зорчић прихватио je унију због личне користи. те се je послужио и силом. Наиме под царем Максимилианом другим. који се je дао поунијатити. по чему ови поунијаћени бискупи кадкада носе и ту титулу. показали су се главним поборницима уније и поједини аустријски генерали. а при томе се показало. прије тога протјерали су Турке и Татаре из тог краја. Петаци je био ватрени присталица католичке цркве и услед тога je уживао велики углед код . протјерао je бискупа оружјем. Био je именован „свидничким" бискупом и викаром загребачке бискупије и добио je као награду фискалну курију Зрињских-Прибић. Марча je све до доласка патријарха Чарнојевића 1690. Његов насљедник Исаија Поповић морао се изјаснити пред народом. не би ли и остале свештенике натерао да слиједе његов пут. на основу којих je године 1600.. (1582) подјелили су им значајне привилегије. православии свештеници били су прогањани и злостављани. Српском су народу лажно посвједочили да je Зорчић био посвећен као православии у Москви. носи име грофова. и његов наследник Рудолф други. са нешто Срба преко Саве. те су их по налогу бискупа који су прихватили унију окивали у гвожђе и бацало у тамнице. . да се унија шири насилно. која од године 1632. Исто тако ни слиједећи владика марчански није пристао уз унију. приликом свог именовања за бискупа.. патријарх Чарнојевић испитао његову православну исправност и потврдио га за владику. Међутим. дошло je године 1572. Taj манастир спада међу најранија насеља српског народа у поновно освојеној Славонији. Коначно им се посрећило да je истргну из крила српске православне цркве.

католичког клера а исто тако и код оних државника.злостављани и затварани у тамнице. а поготово Угарској државној канцеларији. Петаци je често досађивао двору настојећи одстранити утјецај поштених царских чиновника. да су у Жумберку службу Божју увијек обављали православии свештеници над својим вјерницима. барон Koller. 15. гдје су морали проћи све страхоте мучења. онда би дошао неко из манастира Гомирје. тако се и Бартнштајнов насљедник у предсједништву Илирског дворског изасланства. он je. те да je на крају дао објавити такав проглас. који се жале да су их почели од 1750. У њему се директно супроставио мишљењу већине тадашњих аустријских државника. царици—краљици. уживали потпуну вјерску слободу. који су дјелили његове погледе (као нпр. ометати да слободно живе у својој православној вјери и забрањивати њиховим свештеницима. јер би се — „по раније прихваћеном приједлогу. онај који je издао ту заповјест издаје се сасвим јасно. да живе и дјелују у Жумберку. који се нису слагали с његовим поступцима и који су штавше доказали да су његови наводи лажни и протурјечни. кад год би они били повољни за православие. које православии свештеници ни на самрти не остављају на миру. а то не доликује њему који није мисионар него војник. Барон Бартнштајн (Bartenstein) убраја га међу оне „опасне људе који су у стању да злоупотребе силу. Доказ додат под Б — у жалби Жумберчана. православни свештеници били су. ПРИЛОГ1 Молба митрополита Павла Ненадовића Њеном величанству (1758. у једном писму царици од 12-ог новембра 1769. а кад би неки од домаћих свештеника био слободан. већ их силе да пређу у „грчку вјеру". који се „није дао одвратити од тога да српском народу учини неправду. да je присталица уније. децембар) Ваше царско и краљевско апостолско величанство нека ми најмилостивије дозволи да изнесем Вашем царском краљевском величанству с најдубљим страхопоштовањем оно. Заповјест коју je издала Команда у Карловцу 24. који je он дозволио карловачком православном владици улаз у жумберачко подручје — сада шизма проширила уз непроценљив губитак много хиљада душа. Међутим. под велико А и Б — жалба православних (graeci поп uniti Ritus) војника Карловачког генералата из Жумберка. А такво мишљење о опасној нарави грофа Петација. окрутно прогањање. који се je сваки пута оглушио на толерантне законе." Овај нетолерантни католички генерал организовао je уз помоћ поунијаћених бискупа. Ц — Православии свештеници у . У жалби се подобно наглашава чињеница да има томе више од двије стотине година како су се доселили у овај крај и да су до 1750. тајни дворски секретар Марије Терезије. Назива га човјеком. против свих правила". који je по садржају неспојив с привилегијама". по Петацијевој заповједи. барон Коцх). нашао за потребно да истакне „изузетну хришћанску принципијелност" грофа Петација. по Коллеру наводно „био сигуран" у своје судове. изнио je и Бартнштајн не само у свом писму упућеном престолонасљеднику Јозефу. због које je морао отрпети „много неугодних оговарања". то своје мишљење поновио je и својим писмом које je предано 17-ог октобра 1765. дословце гласи: „Циљ ове забране je заштита унијата. што ми je писао мој карловачки владика Данило Јакшић. новембра 1750. где се одобравало Петацијевим поступцима.

Жумберку изложени су сталном притиску да се поунијате. Наредба. 247. у унијатске ствари. Уколико би овдје неко хтио приговорити како би се овим наводно могла учинити штета интересима унијатске цркве. Кад je Вашем царском краљевском величанству стигла моја најпослушнија и најпонизнија молба. Д. најправеднија Монархињо! Привилегије које су Ваши славни преци додијелили Вашој вјерној и најпослушнијој Илирској нацији. у којој би могао бити присутан ja или онај коме би дао моју пуномоћ.. признато им je и право да тамо скупљају милостињу. на основу cottus Bihariensis. Ф то јасно потврђују и доказују. 1759. а владици. стоје у потпуној супротности са Вашом вољом и мишљењем.) ПРИЛОГ2 Копија једне писмене молбе. кад затреба. да се српска православна црква не уплиће. Е. у том случају нека Ваше царско и краљевско величанство најмилостивије одреди. а пошто они то одбијају онда их понижавају и злостављају. да по сваку цијену сачувају своју вјеру. премда би они могли показати исправе Е — Генералске команде која им дозвољава Слободан приступ у Жумберак и то у сваком случају. који би се бринули за вјерски живот жумберачке дјеце. у вези укидања заоране под Ц — a која je и сада на снази. а документа Б. како неки тврде.. август) Преузвишеном и милостивом владици! Више од двије стотине година je протекло како су наши преци стигли из Турске . Прилог Б — недвосмислено говори. изнета под Ц — и забрана свештеницима моје цркве да посјећује своје вјернике у Жумберку. Једино што Срби желе јесте. Erztzbischof und Metropolita (Оригинал у архиву Краљевске дворске канцеларије. бр. и које je Ваше царско краљевско височанство више пута најмилостивије потврдило а нарочито параграф који мојим вјерницима дозвољавају пуну вјерску слободу и гдје стоји записано: »Archieppus et per eum constituti Eppi. Монасима из манастира Гомирје брани се приступ у Жумберак. односно. који би био од највеће користи за државу и за оне који служе Вашем царском и краљевском величанству. Поврх тога Ваше царско и краљевско величанство нам je дало увјерење честим најмилостивијим декретима. коју су жумберачки православци предали карловачком владици Данилу Јакшићу (Плашки. да се одмах дозволи да врши црквено правосуђе. bis in civitatibus et villis Rascianos Sacerdotes subordinandi«. омогућило би карловачком владици. Ваш најоданији Paulus Nenadovich m. у којима се каже да се над Србима неће вршити никакво вјерско насиље. илирски списи из године 1769. p. међутим. непристрасну комисију која би на лицу мјеста извршила попис. које му на основу датих привилегија и припада. Према привилегијама из године 1706. да поставља свештенике у Жумберак. 5. Тиме би се коначно успоставио мир. Па ипак. да се неће присиљавати на поунијаћење.

Послије њихове смрти остала су код нас два свештеика из манастира Гомирје. да нас. Умјесто њих. Дрежнице. септембра 1750. Плашко. да се нашим вјерницима дају свештеници какве смо имали све до 24. него су послужили као примјер великом броју своје православие браће. долазе нам свештеници из тих мјеста. Бриње. који отворено наступају против наше вјере и Источњачке цркве. били први који су се настанили у Жумберак. без обзира на све могуће препреке које би нас на нашем путу могле задесити. како би Његова екселенција наш митрополит нас сироте Жумберча¬не. да нам. који стоји изнад наших. све до 1750. те да би могли живјети и умријети у тој нашој вјери. како Најузвишенија не би дозволила. који су се повели њиховим примјером. Брлог. У тој својој непоштеној работи. Они. кад нам у нашем Жумберку недостаје домаћи свештеник. могао препоручити милости Њеног царског и краљевског величанства и најпонизније молити. да признају папу као врховног црквеног поглавара и да су присталице уније. односно од нас самих. да се морамо заклети на вјерност римокатоличкој цркви и да признамо папу као врховног црквеног поглавара. који су већ и раније обављали црквене послове за вријеме болести прве двојице. да најпослушније замолимо Ваше високо достојанство. један за другим. . да ми имамо нешто против оних који желе бити синови римо-католичке цркве. настанивши се не само у Жумберак. односно. дотле су Срби који су касније прешли из Турске у ове крајеве. те се тако многи Срби из Турске преселили у Гомирје. Оточац. пошаљу неког из манастира Гомирје. који су вршили своје дужности на најбољи начин. међутим. Бременом су и ти Срби посвуда подигли цркве.у ове крајеве и тако дошли под највишу заштиту аустријског Двора. Остајући одани својој вјери никако не значи. ти странци иду чак тако далеко. Ми желимо само толико. пригодом исповјести и вјенчања. који нису наше вјере и ти нас странци сада присиљавају. заборављају да je наша вјерност православној цркви чврста и несаломљи-ва и да смо спремни да у вјери наших предака и даље живимо и умремо.. које се над нама врши. да се над нама врши отворено. септемвра 1750. два свештеника наше вјере по имену Марко и Теодор. да покушавају нас Жумберчане одвратити од вјере наших предака. Но. Ми сада видимо. Врбовско. сироте. те су им наши жумберачки свештеници вршили богослужење. обојица презимена Хрушчевић. када су у кратком временском раздобљу умрли. У томе није било ничег необичног јер то се догађало више пута и раније. Захваљујући оваквој помоћи наша се вјера одржала у потпуности. у недостатку нашег свештеника. Hajгope вјерско насиље и то од стране садашњих свештеника. нарочито из манастира Гомирје. који нисмо унијати. Пошто су наши преци. као што се то довољно јасно види из приложеног списа од 24. Бељак и у више других села. у прво вријеме били и без цркве и без свештеника. нашем митрополиту ову нашу биједу и вјерско насиље. сада су их одмах отјерали. добили властите свештенике. које као владика уживате. гдје су одмах подигли своје цркве. у којима су служили наши свештеници. Тржић. да пренесете Његовој екселенцији. Моравице. него да нас пусте да у миру живимо у нашој вјери. па им онда више нису били потребни свештеници из нашег Жумберка. не присиљавају да се поунијатимо. као довјека вјерни поданици Њеног царског и краљевског величанства. послали су нам друге свештенике. међутим. Гаврило Мусулин и Макарије Вишњић. односно. те да нас не одвраћају од наше цркве и вјере. Сада се ситуација измјенила.

Vladimir Peter Goss (hrvatsko-ameriĉki pisac i novinar): "Hrvatska 1700 nije Hrvatska 1500. i doseljenih Štokavaca. MaĊara i MaĊarona. Nijemaca. Arbanasa. Turković.Но ми немамо ништа против оних који су унијати или који хоће добровољно постати унијатима. tamo se vraćalo i sakrivalo i otuda će opet izaći“. Mnogo godina kasnije. ali gospodo zapamtite zlo u hrvatskom narodu izašlo je iz katoliĉke crkve. U osloboĊene krajeve useljava se ĉudo stranaca – preteţno srednjeeuropejaca. Katoliĉkih Vlaha. Talijana i Talijanasa. već ideja. rekao nam je u jednom od poslednjih razgovora. Partizana i Ustaša ispala nacija koja je uspjela stvoriti drţavu i više je nego ĉudo. ali kako su srpskohrvatski odnosi već ulazili u napetu fazu." CRKVA U HRVATA Diplomata je ĉesto navraćao u zagrebaĉko dopisništvo „Politike― gde sam tada radio i znao je da ostane satima ĉesto nas (Radoja Arsenića i mene iz „Politike― i Miodraga Đurića i Rajka Vujatovića iz „Ekspresa―) zadrţavajući priĉama o globalnoj svetskoj politici koju je izvanredno poznavao. који нисмо унијати. a o prošlosti se govorilo sve ĉešće i sve otvorenije. kojem sam i sam podosta doprinijeo – a taj je da Hrvatska nije zemlja. који су православие вјере. На крају долази тридесет и један својеручни потпис. Grka. Kako je iz te mase preţivjelih Kajkavaca i Ĉakavaca. Veliki dijelovi Hrvatske ostaju Vojna Krajina. podneblje. који нису унијати. међу којима један водник. Ĉvrsto vjerujem da u tom mitu ima i više negoli zrno istine. nisam u potpunosti shvatao suštinu izgovorenih reĉi našeg povremenog. kada su mi ţivotno iskustvo i u meĊuvremenu proĉitane knjige upotpunili srpsko-hrvatsku . него саму у наше име.. Sloveniju. Ukrajinaca. „Ne znam kako će sve ovo završiti. Postoji sekundarni mit. sa nedovoljnim obrazovanjem iz istorije srpsko-hrvatskih odnosa... gradišćanski Ţidov.. Furlaniju. dobronamernog i jugoslovenstvom zauvek zadojenog gosta. koje djeluje na mnoge od doseljenika da vrlo brzo postanu "Hrvati". а остали вјероватно обични граничари. те убоги очекујемо помоћ Божју и милост Њеног царског и краљевског величанства. Slovaka. Karadţić. MaĊarsku. односно. To podruĉje je praktiĉki do 1995 izgubljeno za Hrvatsku. и они који јесу и који нису потписани. Turaka (Turĉin. A to ĉudo je i izravna negacija mita o nepostojanju Hrvata koji je tako veselo lansirao Vuk S. Ово заговарају сви становници Жумберка. Autonomaša i Narodnjaka. Cincara i Cica. Razume se da u tom ţivotnom dobu. rekonvertiranih hrvatskih Muslimana. naseljena vlaškim prebjezima uglavnom pravoslavne vjere. Francuza i Ţidova. Hrvati postoje iako sam Bog zna kakva nam krv kola u ţilama (ĉetiri pra-pretka pisca ovih redaka su: erdeljski Szekely.). Izbegavao je domaće teme. tako je i ovaj vremešni gospodin poĉeo da iznosi mišljenja o liĉnostima i dogaĊajima oko nas. i liĉka Hrvatica – moguće maĊarskog porijekla). Slovaĉku. Ĉeha. Ukrajinka roĊena u Srebrenici. nije narod. Hrvati su se masovno iselili u Austriju. Ne samo kulturno već etniĉki. Inaĉe se navedeno ĉudo ne bi dogodilo. ми не говоримо у име унијата.

.. a završio je studije teologije. Чије је коло.. shvatio sam o ĉemu je ĉovek govorio. popisivaĉa. ( Jerneja Kopitarja SPISOV II del. ( Људевит Гај.( Ватрослав Јагић. Znate. Njegov najbliţi saradnik i politiĉki istomišljenik Eugen Kvaternik. pa u Hrvate.У оно доба ( 15.. сав свијет знаде да смо ми књижевност илирску подигли и увели. Ovih dana.146) . ну нам нити из далека није на ум пало икада тврдити. и 16. 1846) . te da će hrvatska nastojanja oko ulaska u Evropsku uniju na duţe vreme neutralisati ili bar na najmanju moguću meru svesti antisrpstvo u Hrvatskoj. Štrosmajer je bio katoliĉki biskup.slagalicu. slavonska i dalmatinska. Srbi strahuju od rezultata popisa i oĉekuju da budu svedeni na potpuno zanemarivu grupaciju. Дубровнику. a potom na katoliĉanstvo. стр. ĉoveka koji je gajio i razvijao mrţnju prema Srbima goru od one koju je Hitler imao prema Jevrejima. kroz primer Ţumberka. 124. takoĊe je prošao kroz semeništa. Srednje doba I knjiga: 1818-1824. 31. Ljubo Miloš i Andrija Artuković. predstavnici zla obnovili su skoro zaboravljenu formulu kojom je katoliĉka crkva u prošlosti Srbe pravoslavce pretapala u grkokatolike. Taj ledeni polumrak visokih katedrala. br. u Hrvatskoj je prvog aprila poĉeo popis stanovništva. да то није српски већ илирски језик.. ispod ona tri procenta o kojima je TuĊman sanjao. naravno. pre nekoliko brojeva. Славонији и српским насељима по јужној Угарској.. Sada u liku radnika na terenu. -( Ватрослав Јагић. Далмацији. a još dvojica upravnika Jasenovca. zlo se opet pojavilo. РЕКЛИ СУ О СРПСКОМ ЈЕЗИКУ: . uslovljenog društvenim ureĊenjem u kojem nisi ravnopravan ako nisi Hrvat i katolik. Artuković je ĉak studirao u katoliĉkom samostanu na Širokom Brijegu. a svoju politiĉku delatnost usmerenu navodno prema ujedinjenju Juţnih Slovena zasnivao je na „uĉenju― da Srbi predstavljaju najveću opasnost za Hrvate i da njih (Srbe) zbog toga treba prevesti najpre na Uniju. DANICZA horvatska. Босни. ko su grkokatolici. prvi upravnik logora Miroslav Filipović bio je katoliĉki pop. iznedrili su (da se ne vraćamo u dublju prošlost) i Antu Starĉevića. . Naime. a ţeljni da za svoga ţivota vide Hrvatsku bez Srba.. Црној Гори.. Pisao sam o njima na ovom mestu. Хрватској Граници ( војна крајина). угарскога и румунскога двора кад су штогод с Дубровником или међу собом уговарали.иначе је дикција свих пјесама један величанствени српски језик. str. Хисторија књижевности. Истри. kada smo već pomislili da se „crkva u Hrvata― bar privremeno povukla iz politike. Предговор књизи Косте Хермана. вијек) бијаше језик српски дипломатски турскога. српски или илирски дијалекат говоре у Србији... Nestrpljivi da priĉekaju okonĉanje procesa asimilacije. Slovenska akademija znanosti in umjetnosti.. skrovitih samostana i semeništa u kojima su fratri pripremali mlade „boţije poslanike―. A sada obratite paţnju: Osnivaĉ sistema koncentracionog logora Jasenovac Vjekoslav Maks Luburić završio je katoliĉku gimnaziju. prvo obrazovanje stekli su u franjevaĉkim gimnazijama. Народне пјесме Мухамеданаца у Босни и Херцеговини) .. Starĉević je u osamnaestoj godini ţivota otišao u jedno katoliĉko semenište u Senju.

. IV. 189) . Lexica und Wortersammlungen aller Sprachen der Erde..1815..S.. књ.... Berlin. ресавски и сремски. Македонци и Босанци су Срби.Далматински је српски дијалект нешто модификован утицајем сусједне Италије. а онда од памтивјека говорило се српски. Archiv fur slavische Philologie. 1847. годину . Prvi ljetopisci i davna historiografija Dubrovnika. Писмо Јернеју Копитару Archiv fur slavische Philologie.) . који бијаху краће или дуже времена дијелови српске државе. ако не од првог почетка... дијалект који употребљавају дубровачки писари.Славонски је једна нијанса српскога. 354) Убица српске деце мученик у Католичком календару за 2012. Та забога Дубровчани. slovensku narodnu granu.У Дубровнику. II Ausgabe von B.. Прави српски језик дијели се у три дијалекта: херцеговачки. str.Wiener Allgemaine Literaturzejtung. то је сасвим оправдано с Миклошићем рећи.( Милан Решетар. 65. стр.. XIII.Босански се ништа не разликује од српскога. Будући да се је у старој Хрватској искључиво говорило чакавски. str. 117. d. будући да масу становништва старе Хрватске сачињавају чакавци и будући да у првим историјским вјековима хрватско име долази само у чакавским крајевима и писаним споменицима..) .( Јосиф Добровски. koja stanuje poĉev od kranjske granice na jugu kupe i Save dole do starog Arkoceraunije i Hemusa i od Jadranskog mora do bugarskog Timoka.. 1179. PAD JAZU. d.Srbima nazivamo pravilnije ono što se inaĉe Ilircima naziva.Ljubljana 1944. када није било државне заједнице са Србијом. S. br.. str.. ( Милан Решетар. 524) . 1883. a po svojim kolonijama takoĊe je naseljena u Slavoniji i Juţnoj MaĊzarskoj do Sent Andreje i Budima.. Годишњак Српске краљевске академије наука. 50. говорило само штокавски и да се је у крајевима употребљавало српско име и за народ и за језик такођер и у оно вријеме.. 387-388) . И будући да нам на другој страни свједоче сви стари писани споменици. да хрватски исто значи што и чакавски и обрнуто. може да буде само српски дијалект који се говори у Дубровнику. то је опет оправдано с Миклошићем казати да су штокавски и српски два те иста појма. Litteratur der Grammatiken. ( Натко Нодило.) . jaku oko pet miliona. Julg.( Jakob Grimm. да се у свим крајевима. О географским називима мало се ја бринем.( Johann Severin Vater.

Иначе. Ту су га. После злочина у јамама. међу њима је и 550 мајки са децом. ―црква у Хрвата‖. Дон Илија Томас је рођен 1901. У овом српском селу. док је држао пиштољ у руци.com и borbazaveru . 150 Срба из Тасовчића. преводио је српску сиротињу у католичанство. подигао латински храм и жупни двор. у коме су као мученици наведени и многе усташе – ―свећеници‖ те ―цркве‖. послао у смрт у јами Бивоље Брдо. Одговоран је за сурово убиство око 2000 чапљинских Срба и многих других који су ту доведени из разних места. у селу Дриновцима у западној Херцеговини. Поменути „Католички календар – 2012. У овом календару 2. вођа усташке побуне Чапљини у априлу 1941. даје до знања да остаје верна својој усташкој прошлости. сваки месец у каленадру посвећен је неком од римских папа. итд. убијених у јами Голубинка у Шурманцима /Међугорје/. а Војтила је означен као ―највећи пријатељ Хрвата‖. Извор: jadovno. Исте је Томас 1941. Поред 300 Срба из Клепаца. откриле и убиле клепачке жене.― може се. у ПДФ формату. а преживели Срби су после рата сведочили да их је Томас лично мучио у усташким затворима.маја 1942. истовремено. Илија Томас је пред Други светски рат. погледати ОВДЕ. где је планирао истребљење Срба у овом крају. усташки повереник за Столачи срез. Када су партизани заузели Клепце 1. али је повредио ногу и сакрио се у жбуње. Дон Илија Томас је био заклети усташа од 1937. члан усташког штаба у истом месту. којима је дон Илија претходне године побио мужеве и синове. жупнику из села Клепци код Чапљине. за које су прилоге дали и наивни клепачки Срби.Док држи ―молитвене осмине‖ са Григоријем Дурићем и Данилом Павловићем. родном месту Светог мученика Вукашина Јасеновачког. Најбољи доказ таквог опредељења је Католички календар жупе Госпић посвећене ―Навјештењу Блажене Дјевице Марије‖. покушао је да побегне. Томас је у смрт послао и преко 800 Срба из Пребиловаца. свибањ /=мај/ је посвећен ―мученику‖ дон Илији Томасу. као кукавичје јаје.

не бих да трошим папир. Коловођа таквих је Ненад Чанак. девизну штедњу. породице Вила. Тај случај који је. станарска права. требало да буде управо Ненад Чанак. разлика између Срба протераних из Хрватске и Хрвата који су тих потресних година напустили Војводину. у порекло Хрвата из Хртковаца Хрватска је – што из урбаног дела. углавном Војводине. отела њихову имовину. Зашто? Зато што у тој . у злочиначком подухвату. Позната прича. експлоатишу га многи српски непријатељи. његове реакције у правцу тражења мирније луке за живот нико не може да осуђује и доводи у питање али… Огромна је. Да не буде забуне. Ако се човек из ових или оних разлога осећа угроженим. створила атмосферу у којој је повратак протераних законски можда и могућ. са државним механизмима.Хрвати Клименти из села Хртковци Колумне | Ратко Дмитровић | maj 17. Сагласност је већ добијена од Демократске странке. Изводе то на исту раван. Страх је категорија која се не може контролисати. богу хвала. радни стаж. паљени локали и станови. односно Србију. уз остале оптужбе. Као повод испоставиће се годишњица „прогона Хрвата из Хртковаца―. страхује за живот и имовину. врло срачунато. тај случај је доспео и до Хага. антифашистичке и хумане Европе― и братског Београда) хрватска страна и њихове експозитуре по Београду контрирају темом „протеривање Хрвата из Војводине―. како су говорили. већ двадесет година фигурира као симбол страдања војвођанских Хрвата. али над Хрватима у Србији. један број Хрвата из Војводине заиста је почетком деведесетих година напустио тај део Србије из безбедносних разлога. Хрватима у Војводини нису рушене куће. Нећемо овога пута улазити у ситно плетиво хртковачких националних трвења. а требало би. позабавићемо се синтагмом „ Хрвати из Хртковаца―. изједначавају. неке хрватске породице напустиле су сремско село Хртковце. Ту није забележен ниједан случај породице Зец. Србе) који на свако спомињање страдања Срба у Хрватској у причу убацују „страдање Хрвата у Војводини―. нису чињени злочини. што из Крајине – протерала око пола милиона Срба. бежали у страху од освете због онога што се догађало Србима у Хрватској. али не могу да га не споменем. 2012 at 23:37 Почетком деведесетих. деонице у државним предузећима… Упркос свему томе и данас у Београду и Новом Саду лако ћете наћи Србе (да. То само зао човек може да упоређује. по садашњим сазнањима. Предлагач би. у познатим околностима. али нико се не упушта. Освета није оправдање. неупоредива. јер је већ све припремљено да на некој од првих седница новог сазива Скупштине Србије на дневни ред дође тема „Протеривање Хрвата из Војводине―. нивелишу нешто што се у пристојној комуникацији не би смело ни споменути. нико им није отимао станове. стављен на терет и хашком сужњу Војиславу Шешељу. рекох већ. један злочин не може да се правда другим. Хрвати су из Србије. И требало би им веровати. КОЛОВОЂА ЧАНАК Хрватска је своје Србе напала системски. али је у пракси неизводљив и на свако отварање ове ужасне теме (заборављене од стране „демократске.

и своје племе назвали по свом чувеном и угледном претку. бавио се трговином и сточарством. Тај је такође имао врло бројну породицу. Њихово (племенско) предање. Оженио се из племена Кучи и уз осталу децу. умро 1932. православац. великих сила. побеђују их. времена. из горњег тока реке Мораче. пописивачи. Не сме се заобићи податак да је Јован Н. Учили су их да су им Турци и ислам највећи непријатељи. често упадају у Пећ. Кроз време узимају арбанашка имена и презимена. данас се врсним историчарем сматра онај ко има воље. православни Клименти прихватају католичанство. Хрвати су постали деловањем Католичке цркве. истраживача српско-турске историје. племенска заједница врло интересантне прошлости. прадедовима и дедовима. И шта смо о Климентима сазнали од Томића и других извора? НАПАСТ ЗВАНА КЛИМЕНТИ Клименти су племе српског порекла. Томић 1906. Томића (рођен 1869. председници народних одбора. Потом се спуштају према Метохији. напротив. у Београду). века на шири простор Скадра (данашња Албанија). али изворно то нису Хрвати. неки локални државни службеници. имали су и тај осећај. У таквој ситуацији Клименти се окрећу према најближима.контроверзној. питомо село у Срему. а то су била поарбанашена католичка племена у брдима изнад скадарске долине. економски је био веома снажан. Истина. оријентишу на лаку зараду. долазе у тим походима чак до Плава и Гусиња. каже да се средином 16. сукобљавају . свакако жалосној причи. готови никакав утицај Православне цркве у простору око реке Бојане користили су католички мисионари под контролом скадарског бискупа. односно пљачку околних племена и трговачких каравана на друмовима. средстава и дозвола да истражује по архивској грађи држава. Вратимо се ми Климентима. Ко су они? Народ? Не. и живот наставили у Хрватској. заузимају оранице и пашњаке. у првим годинама после Другог светског рата. али одржавају српске трагове кроз предања и колективну свест. српски комунисти. са српским личним именима и топонимима. Ено вам Буњеваца због којих су. а имао их је много. века. завршавали у затворима само зато што су Буњевце уписивали као Буњевце. Они су. тада насељенима православним Србима. по Војводини Хрвате правили и од стогова кукуруза. хрватство је наметнуто. а тај посао окончали су комунисти. добио и сина Климента. Своја станишта премештају у планине. године примљен као редован члан у Српску краљевску академију. Они су пореклом Клименти. потискују на запад. недалеко од извора реке Бојане. где год им се указала прилика. јесу се изјашњавали као Хрвати. чија је рука у вековима иза нас витлала сабљу изнад трагичних Балканских простора. највише у току 19. нема правих Хрвата. шире се и размножавају великом брзином. Директива из Београда била је да су Буњевци Хрвати. доселио један Србин. а његови потомци основали су кроз време на том простору два села. и насељавају њихова села. они који су напустили Хртковце. Данас би о Климентима знали веома мало да није било Јована Н. Слаб. које се поклапа са подацима добивеним истраживањима углавном у италијанским и аустријским архивама. те да велику резерву морају да имају према православљу. човека коме су његови савременици замерали што се превише ослања на архивска истраживања (Томић је највише копао по италијанским архивама). али је време ту замерку потпуно обесмислило. у Новој Вароши. Изложени јакој пропаганди и даровима које су са собом доносили католички мисионари. настало у помало чудним околностима. Њиховим прецима.

упадају у Рашку област (Санџак). а други настављају пут на запад. Za sto? Vjerovatno za opljackanu imovinu oko Dubrovnika u ono vrijeme opsade Dubrovnika i paljenja automobilskih guma od strane Dubrovcana. меса и свега осталог. манастирима и црквама. важан је био плен и могућност преживљавања. Углавном је то на овом простору била Млетачка република. Тада је живот изгубио у народу чувени и опевани Бајо Пивљанин. Ускоро бивају опкољени и најпре се суочавају са недостатком соли. као и побуњена племена у брдима. Клименти су одиграли пресудну улогу у бици на Вртијељци. године) царски пуковник Лентулус успева да се пробије до Новог Пазара и Пештера. за богату награду. где је турска војска предвођена Сулејманом Бушатлијом поразила Црногорце. Како је пролазило време мењале су се и околности на том простору. И данас у Хртковцима можете посетити католичку цркву Светог Климента. Он је 1700. Клименти су заиста своју респектабилну снагу и вештину стављали на располагање противницима ислама. Мали је ово простор да се позабавимо судбином Климената које је паша Махмутбеговић раселио по врлетима Санџака. То су ти „Хрвати― које је „страх од Шешеља― отерао из Срема у Хрватску. Неке је силом превео на ислам. Улцињ и Бар. а део је остао у католичкој вери. Појевши стоку коју су имали. Ништа од овога није могло да спречи пашу Махмутбеговића из Пећи. прелазе реку Саву и насељавају се у селима Хртковци и Никинци. Жупник се презива Живковић. Турци су јачали. Тако су Клименти ратовали у корист Млетака у Кипарском и Кандијском рату. Ови на Санџаку налазе Србе православце и организују се са њима у отпору Турцима.се са Турцима. Његово повлачење према Србији пратили су Клименти. Млетачка република је слабила. били су у војсци Али паше Ченгића која је нападала Котор и чинила велике зулуме по српским крајевима. Naravno da treba govoriti istinu o rimokatolickom . не презају ни од чега и свој живот у потпуности претварају у пљачку. Касније у Кукујевцима и Платичеву. гладни. састављајући потковицу око Климената који се повлаче и концентришу према Гусињу и целом том крају који је већ био примио ислам. У горе споменутом турско-аустријском рату (1737. у накани да Клименте подјарми и натера их да живе по правилима Отоманског царства. па су Клименти све чешће. изнурени и ослабљени доносе одлуку о предаји. и тамо налази Србе православце и Клименте католике. као куриозитет тог времена. Године 1651. године покорио градове Скадар. ратује против Османлија. па жита. ОБРАЗАЦ БАЛКАНСКЕ ИСТОРИЈЕ Оно што се касније догађало представља образац тешке и на моменте ужасне историје народа овог дела Балкана. али се убрзо повлачи. Cak su u znak sjecanja na te dane i spomenik auto-gumama podigli. Једни остају испод планина Рудник и Авала. а у сукобу турске империје и Аустрије (1737-1739) ратовали су на страни ћесара. Остало је записано. ступали и у редове султанове војске. да су Турци и Срби са простора Метохије и Рашке имали заједничке одреде за одбрану од напасти зване Клименти. Аустрија је имала друге интересе. Vladika Grigorije se izvinjava rimokatolicima Dubrovnika. Охрабривани од стране католичких мисионара да се приклањају свакоме ко ратује против Турака. као једино занимање и начин „привређивања―. Њима је сада било свеједно за кога ратују.

No sve ovo nije razlog za stvaranje konstrukcije o vekovnoj zaveri protiv Srba u koju su zajedniĉki ukljuĉeni. Školovao se u Zenici i Sarajevu. Orbin . Hercegovini i Bosni su dokaz postojanja Srba na ovim prostorima i pre Vizantije . gde su onda dokazi postojanja antiĉkih Srba na ovim prostorima ? Ali vratimo se temi . A šta ćemo ako kaţemo da su ti stećci ( najstariji od njih) iz X ili XI veka ? . Petko Nikolić Viduša. pagani . Poznato je da se u modernoj Srbiji znaci izmeĊu krakova krsta na srpskom grbu tumaĉe kao ognjila ili ocila. ali u sklopu toga treba razoblicavati i izdajnike medju Srbima koji Srbe zavode kao ovce ka rimokatolickom nozu u bukvalnom i duhovnom smislu rijeci noz.genocidu nad Srbima. kanadski piramidolog. Ivić. A prodaja vjere u SPC je zvanicna (ekumenska) smjernica SPC. roĊen je 1951. Pored piramidologije bavi se poezijom. 18 ° 1‘ 60‖ E). Od 1993. meĊutim ako je ovakav grb postojao kod nekog srpskog vladara u srednjem veku jasno je da je takav grb preuzet od Vizantinaca . Ćorović. godine u bosanskom planinskom selu Viduša ( 44 ° 6‘ 39‖ N. godine. Da nije bilo Srba koji su prodali vjeru za veceru. Šišić. ne bi bilo ni ustasa. vatikan . rusofili . mada nije tako napisano) u Crnoj Gori . godine ţivi i radi u Kanadi. konkretno od Paleologa gde sam Solovljev prihvatata Svoronosovu tezu da znakovi u srpskom grbu predstavljaju ĉetiri slova B a da je smisao tih slova invokacija boţanstva. . Naroĉito je smešno da se kao glavni protagonisti takve zavere trpaju u isti koš Obrenovići .komunisti . Kao prosvjetni radnik radio je u zeniĉkim školama sve do izbijanja rata u BiH 1992. Znaĉi pisani spomenici (pretpostavljam da se misli i na stećke. oko 50 km sjeverozapadno od Sarajeva. koji to pisani spomenik govori o antiĉkim Srbima pre Vizantije ? Drugo a tiĉe se stećaka. Prvo.

.

до 20.Омер Хаџиселимовић . енглески путници о Босни и Херцеговини од 16. вијека ."На вратима истока".

.

koje su sa »svog« aspekta bile oslobodilaĉke i ujediniteljske. grĉka na krajnjem . svi balkanski nacionalizmi imali su svoje »velike« ideje koje su se meĊusobno iskljuĉivale i preplitale. bugarska na krajnjem istoku. »nuţnost« izlaska na more kao »uslova drţavnog opstanka« i sl. Ideja o uspostavljanju velike i nacionalne drţave u delu srpske intelektualne elite tokom 20. imunog na zahteve savremenog doba i promene u meĊunarodnim odnosima. a pojavljuje se i danas. uz naporedni osvrt na iste ili sliĉne ideje kod jednog broja intelektualaca u godinama raspada Jugoslavije 90-ih. veka Olivera Milosavljević APSTRAKT U tekstu se analiziraju ideje prusutne kod dela srpske intelektualne elite poĉetkom 20. Veliki broj ovih stereotipa uobliĉen je poĉetkom veka. U analizi sliĉnosti i razlika u formulaciji »velike« i nacionalne drţave pojavljuju se tri kljuĉne kontroverze: 1) »Dušanovo carstvo« nasuprot nacionalnoj (srpskoj) drţavi. Ako bismo uporedili geografsko mesto današnjih balkanskih drţava sa idealnim slikama njihovih megaloideja. Iako se stereotipi (a posebno autostereotipi) ponavljaju i nalaze svoju primenu u svakom prelomnom vremenu (naroĉito pred ratove od kojih se oĉekuje da donesu uvećanje drţavne teritorije). kada su bili bar delimiĉno usklaĊeni sa opštom klimom vremena. sasvim prirodno. U tom dugom vremenskom periodu. veka i u godinama raspada Jugoslavije krajem veka. stvarajući ĉitav niz nacionalnih stereotipa kojima su se pravdali potezi tekuće politike. njihova današnja upotreba u bitno promenjenim okolnostima pokazuje okoštalost jednog tipa mišljenja. Predmet razmatranja u ovom tekstu biće ideje kojima se zagovara etniĉko shvatanje nacije. U ovom drugom sluĉaju. nacionalni interes. pomenute ideje se javljaju kao atavizam shvatanja nastalih u sasvim drugaĉijim istorijskim okolnostima i sa drugaĉijim polaznim pretpostavkama. uz diskontinuitet realne drţave koja je danas mnogo bliţa slici s poĉetka veka. iako je srpska drţava tokom istog vremenskog perioda prošla dugi put od prostorno male nezavisne Srbije. Za razliku od upotrebe ovih stereotipa poĉetkom veka. Završetak veka tako istovremeno uspostavlja kontinuitet jedne ideje drţave. Naprotiv. preko jugoslovenske zajednice do današnjeg (nedovršenog) rešenja suţene federacije. ĉiji se nosioci nalaze u delu srpske intelektualne elite. one spajaju princip nacionalnosti (u svim svojim raznorodnim vidovima) i politiku moći (u smislu širenja drţavne teritorije). njihovo obnavljanje danas pokazuje oštar sukob sa preovladavajućim trendovima u Evropi. Ove ideje su prisutne kod dela srpskih intelektualaca u godinama pred balkanske ratove kada je koncept širenja »zemlje misije« ušao u svoju završnu fazu realizacije. tako da su. pravu i politici. nacionalizam. istorijsko pravo. Srpska na krajnjem severoistoku. u novim uslovima proizvele i sasvim drugaĉije rezultate. KLJUĈNE REĈI nacija. utvrdili bismo da su one ostale na krajnjim marginama proglašavanih »etniĉkih« i »istorijskih« teritorija. kao veoma vaţan element nacionalistiĉkog mišlje-nja u delu savremene srpske intelektualne elite.NACIONALIZAM U SLUŢBI POLITIKE MOĆI Tri kontroverze u shvatanjima srpskih intelektualaca poĉetkom i krajem 20. Ĉinjenica da će se na narednim stranicama razmatrati ideje srpskih intelektualaca nikako ne znaĉi da je ovaj naĉin mišljenja srpska ekskluzivnost. veka nije pretrpela bitne promene. 2) istorijsko nasuprot etniĉkom pravu i 3) iracionalno »osloboĊenje braće« nasuprot racionalnoj politici sile sa ciljem izlaska na more. a sa »tuĊeg« porobljivaĉke. etniĉko pravo. »imperativ« širenja drţave do njenih »etniĉkih« ili »istorijskih« granica. nego onoj prisutnoj u ĉitavom njegovom kasnijem toku.

Tako je već 19. o identiĉnosti pojmova srpstvo i slovenstvo. vek doneo razlike u delimiĉno iskristalisanim nacionalnim konceptima i neusaglašenost ideja nacionalnih drţava. dok prema drugom kriterijumu »gde je slava tu je i Srbin« (tj. ali mu daje primat u sposobnosti njegove identifikacije. Razvoj mitološke slike »nacije«. Prvi kriterijum je prepoznavao srpstvo kod Hrvata i Muslimana.) stanovništvo i formiranje objedinjavajuće drţave. Nestabilnost danas prisutne redukovane drţave proistiĉe iz istog ekskluzivnog definisanja nacije. Varijacija ova dva shvatanja je ideja »troimenog naroda« koja prihvata plemenske individualitete. tri »oslobodilaĉka« pokreta i od njega prave poprište novih ratova. u takvim uslovima. albanska na krajnjem jugozapadu. pošto je prvi kriterijum spajao razliĉite veroispovesti. na kojem je baziran. s jedne. pa i sukobi izmeĊu razliĉitih nacionalnih »subjektiviteta«. ona je inicijalno bila identifikovana primenom dva razliĉita kriterijuma: jezika i (pravoslavne) vere. tj. najvišeg izraza slobode. a to znaĉi etniĉko. veku. »biološkom« etnosu i istoriji koja je »završena« onda kada je i poĉela – u dubokoj prošlosti.jugu. Prvi kriterijum je vukao »nacionalni prostor« na zapad. ali i uĉinile da se nacija »širi« prema pretpostavljenim granicama drţave. stvorile su i uslove za nastanak drţave. Kada je srpska nacija u pitanju. bila puna »stranaca«. Istorijske okolnosti koje su prvo uslovile ovo raznoliko shvatanje nacije. pošto svaka nacija ima ograniĉenu mogućnost integracije i amalgamacije heterogenih lokalnih zajednica. Sukobi koji nastaju u širokom prostoru Balkana rezultat su nedovršenosti i nedovršivosti ovih »maksimalnih programa«. srpsku naciju definiše štokavski dijalekat). s druge strane. Zato se na zamišljenom megaloprostoru uvek iznova sudaraju dva. ali dozvoljava drţavi da se širi i obuhvati pripadnike drugih religija zbog istorije u kojoj su oni »bili« Srbi. drugog mita. uĉinio je da . nikad ne stvarajući mogućnost identifikacije nacionalnosti i drţavljanstva. kao integrišuća kategorija ĉiji je cilj stvaranje identiteta za brojno rascepkano (zaostalim feudalnim odnosima. sa nedefinisanim stavom prema njihovom trenutnom verskom opredeljenju. No. Drugi polazi od primata religije u odreĊivanju nacije. Tako se stiĉe utisak kao da je samo krajnji. kao utemeljene već u dalekoj prošlosti. a uz nju i ekskluzivnog definisanja pojmova »nacionalna drţava« i »nacionalni interes«. Nacija je romantiĉarski zadrţavana na nivou »jezik ili pravoslavlje«. a što se više širila. da bi jugoslavenska drţava dovela »naciju« u poloţaj manjine u odnosu na celokupnu populaciju. Zato je drţava. jer primat daje poreklu. to se ubrzo javljaju razgraniĉavanja. tj. koje su se jednim delom uvek odnosile na isto stanovništvo i iste prostore. »strani« elemenat je bio brojniji. Istovremeno prima »konvertite« u srpstvo. srpsku naciju definiše pravoslavlje). sa varijacijom »narod tri veroispovesti«. istorijsko i politiĉko opravdanje. hrvatska na krajnjem zapadu. kao. kao i odsustva svesti u delu njihovih elita o tome šta »njihovoj naciji« zaista »pripada« ili ne pripada. ka drţavnom. Pokušaj kombinacije ova dva koncepta srpske nacije stvorio je unutrašnje neusklaĊenosti. Prema prvom kriterijumu su »Srbi svi i svuda« (tj. naciju. drţavnim granicama velikih carstava itd. religijom. ĉak i najmanja. i »nacionalne identiĉnosti«. ali im odriĉe pravo na posebnost. Nacija – od upotrebe »što« ili »šta« do drţave Moderna nacija se na balkanskom prostoru javlja u 19. Prvi koncept. a drugi ih iskljuĉivao. Ovo shvatanje odriĉe ekskluzivnost pravoslavlju za srpstvo. nekad komplementarno. i sekundarno se ispoljavao kao atavizam starog mita o Srbima kao precima Slovena ili. razvijao se od lingvistiĉkog principa. a drugi kod Makedonaca. a drugi na jugoistok. nekad uz meĊusobno iskljuĉivanje. minimalni graniĉni pojas velikih projekata – ili »minimalni program« – imao racionalno. ali zbog primata drţave nad nacijom pokušava da miri princip »plemenske nacionalnosti«.

Jednako s tim. patrijarhalni. kojem je inaĉe svojstveno da »zahteva suviše mnogo verovanja u ono što oĉigledno nije tako« (Hobsbaum. bilo da su oni prema Solunu bili »bugaraši«. srpski narod je i mogao zamisliti svoj istorijski sluĉaj kao veliku metaforu o grehu. Ĉim se car Dušan udaljio od »nacionalne« drţave. na primer. meĊutim. tuĊe individualno ţrtvovanje ideal patriotizma. još više. s jedne strane zadovoljio princip širenja i uspostavljanja »velike« drţave. kada su već davno zaboravljeni i Solun i Draĉ. njen »karakter« i moral (pozitivni. »narod se. a ne »zapadnjaĉkih« materijalnih interesa. Naprotiv. kako mu je iracionalnost argumenata bila nuţna potpora za potvrĊivanje idealizma i ĉistote osećanja »široke duše«. ali i bogougodnim delom. kao što to vidi Radovan Samardţić. muĉeništvo.« Takvo »organsko« shvatanje nacije negiralo je socijalnu raslojenost i suprotnost interesa a time i razliĉitost mišljenja. Zadar je proglašen srpskim. propasti i borbi za slobodu. kako bi se na najteţi i najdostojniji naĉin pripremio za budući slobodan ţivot (koji treba zasluţiti). ĉim su velikaši odstupili od »usaĊenog« nacionalnog principa – sloge – kaţnjen je opet narod. Savremeni nacionalizam. Percepcija sopstvene nacije u prošlosti oliĉena je i u odreĊenom tipu osobina koje proistiĉu iz date istorijske »svesti« o nekadašnjoj »nacionalnoj« drţavi. jedinstvena. ili prema Draĉu »arnautaši«. Bilo je izuzetno naporno. na ljubavi prema naciji. proisticao je iz politiĉkih razloga. Iz ovakve percepcije nastao je nacionalizam takoĊe kao »organski«. tumaĉenjem razliĉitog mišljenja kao izdaje i sa uverenjem da je svoje i. ali ne zato što su interesi bili na toj strani.se ona primarno identifikovala sa »srodstvom« iz ĉega je sledilo identifikovanje drţave sa »kućom«. Stav prema prošlosti primarno odlikuje istorijska »svest« prema kojoj je nekad postojala idealna nacija. Tako se dolazi do borbe za slobodu kao borbe za vraćanje na autentiĉan put (»nacionalna« sloga – »nacionalna« drţava) u kojem je »sloboda« identifikovana sa slobodom nacije. on je uglavnom bio i ostao sasvim racionalan. Tako je sasvim racionalan politiĉki koncept. slavna. Odricanje od »nacionalne« drţave i »nacionalna« nesloga pali su kao kletva na narod i zato je propast percipirana kao pravedna kazna za skretanje sa autentiĉnog nacionalnog puta. Drugi elemenat te »svesti« je slika »propasti« kao kazne za skretanje sa »autentiĉnog« puta. objašnjavan »osloboĊenjem braće«. patrijarhalno ureĊena). Bilo bi sasvim uprošćeno i naivno verovati da je ovakav nacionalizam kod dela savremenih intelektualaca opšteprihvaćen iz puke osećajnosti. Slobodarstvo postaje primarno. u celini drţao pravila da s višnjim silama stvari treba svršavati na ovome svetu. sa podrazumevanjem bespogovorne pripadnosti. ali. ureĊen. slobodarstvo. kako bi joj se mogao dati atribut »nacionalna« u prethodno reĉenom. Ili. a stanovništva sa »bićem. već zbog »braće« kojoj preti genocid. neiskvaren tuĊim uticajima. a. Time Bog nije svakog ni kaznio. ali na nagradio« (Samardţić. Ili. 1996: 19). elite sa »domaćinom«. nastaje iz problema sa percepcijom prošlosti kao takve. prema »braći« i »ţrtvi« za njihovu slobodu. ali i besprimerno ĉasno nositi teret takve baštine. podrazumevajuće osobine drugaĉije rasporeĊuje. redukovanom smislu. 1989:71). s druge strane. svesrdnom verom i molitvom. usled drugaĉijih okolnosti. autentiĉan. smrti i vaskrsenju. izlaska na more poĉetkom veka. Percepcija sebe u sadašnjosti nosi tragove ove svesti. prividno se zadrţavao na osećajnom planu. narod je bio kaţnjen. već po boţjoj pravdi. ekskluzivan) i idealna drţava (velika. percepcijom sebe u sadašnjosti i odsustvom realne percepcije budućnosti zbog iracionalnosti dve prethodne. drugi primer s kraja ovog veka. ali . kao ekonomske nuţnosti radi napretka drţave. ne govoreći nekad krivo i ne sudeći po babu i striĉevima. ali. zahvaljujući svom pravoslavlju. a to su – slava. Spajanjem »nacionalnog identiteta« sa politikom moći zapravo je uspostavljana ideja ekspanzije nacionalnog identiteta kako bi se.

da su tumaĉenja njegove sadrţine bila i ostala dijametralno suprotna. proistekla iz sliĉnih ili istih misaonih sklopova. nikad dokraja definisanog sadrţaja pojma nacije. »Organski« shvaćena nacija kao nadgradnja lingvistiĉke-kulturne-religijske baze. proisteći će niz kontroverzi koje će tokom 20. slava se doţivljava kao imanentno i ekskluzivno svojstvo. Od dva moguća razumevanja pojma »nacionalnog interesa« – kao drţavnog. a muĉeništvo se upotrebljava za obeleţavanje egzistencije sopstvene nacije u odnosu na sve druge okolne – velike i male. što je proizvodilo odsustvo konstante u onome što je mogao biti njen interes. ostvarive samo kroz veliĉinu koja se traţi u prostranstvu. preko »srpsko-hrvatskog« i »troimenog« naroda do današnje »srpske svetosavske duhovnosti« (što je bitna redukcija u odnosu na sve prethodne koncepte). sa svojim logiĉnim proizvodom – »organskim« nacionalizmom – stavljena je u sluţbu interesa drţave. i kao interesa nacije koja se ne podudara sa (postojećom) drţavom. iz prividnog razumevanja »sebe« i stvarnog neuviĊanja identiĉnosti procesa kod »drugih«. uvek prisutne sa manjim ili većim varijacijama. i tuĊa »prava«. u »velikoj« drţavi. koji su se osećali pozvanim da svoju struĉnu i nauĉnu vokaciju stave u sluţbu drţavnih ciljeva. s druge mit i istorija (kao argument ovog zahteva). urotama moćnika i njihovim ţeljama za uništenjem naroda. primarne. ĉesto i sukobljena. Uvek prusutan koncept nuţnosti širenja »zemlje misije«. Kako su se ove kontroverze javljale i poĉetkom i krajem 20. Ĉinjenica da su najveći sporovi nastajali (i nastaju) upravo u definisanju »nacionalnog interesa«. rezultat je razliĉitog. veka (iako je izmeĊu njihovog cikliĉnog pojavljivanja proticalo relativno dugo vreme njihove prividne umrtvljenosti). bliske i daleke – pri ĉemu mu je sadrţina identiĉna. Rastegljivost tumaĉenja pojma nacije od »Srbi svi i svuda« do »gde je slava tu je i Srbin« u prošlom veku.ne za sebe. veka opterećivati srpsku nacionalnu ideju u svesti dela intelektualne elite i mutiti sliku o suštini ţeljene nacionalne drţave. Bitna neusklaĊenost ovakve percepcije prošlosti i sebe u sadašnjo-sti proistiĉe iz doţivljaja sopstvene uloge kao mesijanske. ali koja istovremeno zanemaruje tuĊe mitove. Prva kontroverza: pravo na nacionalnu drţavu (Dušanovo carstvo – krivica i slava) . razvijene i nerazvijene. nego za »braću«. Ovde će zato od mnoštva prisutnih kontroverzi biti reĉi o sadrţini tri najuoĉljivije. vodeće. njene ekspanzije i moći. uslovljavala je i rastegljivost pojma nacionalnog interesa. nikad ne postiţući usaglašenost tako shvaćenog »nacionalnog« i »drţavnog«. ili o Jugoslaviji kao tamnici (srpskog) naroda. o Srbiji kao »zametku«. bilo da je reĉ o potĉinjenoj »raji« u Turskom carstvu. koji je nekad bio. pijemontske. Iz ovog spoja. uz neizbeţnu mitološku argumentaciju. u sluĉajevima u kojima se pojmovi nacije i drţave poklapaju. ali uvek na istu temu – s jedne strane realnost (drţavno širenje kao »nacionalni interes«). ţilavost njihovog opstajanja u delu srpske intelektualne elite. Pri tom treba naglastiti da je u novije vreme kontradiktornost prisutna u starijim tumaĉenji-ma sadrţine srpske nacije više korišćena kao zgodan argument za opravdavanje nekih krajnje problematiĉnih politiĉkih poteza nego iz uverenja u ispravnost samih tumaĉenja. već podrazumeva nedovršenost drţavne tvorevine – ovo drugo razumevanje je tokom celog 20. i pored oĉigledne anahronosti i nekonzistentnosti. a koji je svojim ĉesto neuspešnim realizacijama produkovao nezadovoljstva i doprinosio širenju uverenja o zaverama suseda. veka predstavljalo osnovu drţavnog projekta nacionalistiĉkog dela srpskih intelektualaca. a nekad i nije morao da bude u saglasnosti sa trenutnim shvatanjem nacije. svedoĉi o potrebi da se »mitološka svest« upotrebi kao politiĉki koncept kad god se to uĉini zgodnim. proizveo je ĉitav niz nerazrešivih kontroverzi koje su konstantno zamagljivale realne mogućnosti i stvarne potrebe društva. tuĊe sliĉno ili isto viĊenje sebe u prošlosti i sadašnjosti.

a posebno realno teritorijalno rasprostiranje naroda koji se identifikovao sa srpskim imenom nije se nikako geografski poklapalo sa ovom »vizijom«. Jevtić tvrdi da »jedini od Srba koji je u istoriji zašao u tuĊe teritorije. a to znaĉi da je veliĉina data njima.. koji »teţe« nacionalnoj drţavi. A i mi smo se povukli« (Jevtić. danas je delimiĉno preuzeo Atanasije Jevtić. budući da se na njega pozivalo i kada se traţilo širenje ka jugu i jugozapadu. uslovila je da se kod pisaca koji iz nje potiĉu najduţe zadrţala i teza o »krivici« Dušanovoj za napuštanje ideala »nacionalne« drţave. Osnovna romantiĉarska podloga bila je »Dušanovo carstvo«. i Dubrovnik i Draĉ. neprijateljstvo i surevnjivost »drugih« kao uzroke nemogućnosti ostvarenja ideala. ali i ka severozapadu. zanemaruje se stav da univerzalna drţava (kakva je bila Dušanova) nije svojstvena Srbima. ali im jeste svojstvena veliĉina i slava te drţave. i okolina Soluna. Neumitnost potvrĊuje da je. sa istim ţarom videli širenje srpske drţave u dijametralno razliĉitim smerovima. Zato je »Dušanovo carstvo« pokrivalo više imaginarnu ideju o veliĉini i snazi nego što je ikada bio realan zahtev za teritorijalnim širenjem. »krivi« za prvo skretanje sa autentiĉnog puta »nacionalne« drţave. odnosno prema kojoj je imperija »upropastila otadţbinu. ovaj argument se uzima kao autonoman. ali realno rasprostiranje štokavštine i pravoslavlja. i »carsko« Skoplje i »Markov« Prilep. tj. i tim pripremio propast otadţbini. i »srpska« Sofija. Kako se mire »krivica« Dušanova za skretanje sa autentiĉnog puta i poziv na obnovu njegovog carstva u stvaranju nacionalne drţave? Primarno. Drugo tumaĉenje nestanka nacionalne veliĉine ne razmatra moralna pitanja odnosa imperije i nacionalne drţave. stvorio je imperiju.Budući da su dva (najopštija) koncepta nacije definisana pre nego što su okolnosti omogućile nastanak drţave. nekad otvoreno. to jest narodnoj drţavi«. s jedne strane. 1996: 70). u stvaranju slike velike drţave najpopularnija je sintagma upravo »Dušanovo carstvo« kao argument koji potkrepljuje velike zahteve. 1935: 13). za konkretnu politiĉku upotrebu. I ovo tumaĉenje kontinuiteta u prisustvu uvek istih uzroka ima funkciju osavremenjivanja prošlosti i stvaranja privida nacionalne ekskluzivnosti. ne sluĉajno. Iako se car Dušan. vraćanjem na prvu problematiĉnu percepciju – doţivljaj istorije kao »sudbine« koju njena neumitnost potvrĊuje i kao nuţnost i kao opravdanost. traţeći u njoj. bilo etniĉko pravo. Uz zahtev za »Dušanovim carstvom«. Pišući o iskljuĉivo odbrambenim ratovima Srba. kao što je bio ĉesto sluĉaj u istoriji« (Episkop Nikolaj. a ne drugima. baš Srbima pripalo u delo veliko carstvo. U percepciji sebe u sadašnjosti. Tako Hadţi Serafim Ristić piše da se narod pod Dušanom pokazao dostojnim »za podpuno uţivanje slobode. Svi ovi koncepti nosili su kontradiktorna tumaĉenja nacije i istovremeno proizvodili sve moguće nauĉne vratolomije da se dokaţe da upravo na toj (trenutno politiĉki aktuelnoj) strani leţi bilo istorijsko.. pa su. nekad prećutno. kao pokriće koje opravdava ideju veliĉine i kao konkretno »istorijsko pravo«. vizantijske bio je car Dušan. s druge (prepoznajući u njoj spoljni faktor). Umesto toga. ono osavremenjuje prošlost. Ĉinjenica da je upravo u okrilju crkve razvijana i odrţavana ideja svetosavskog odreĊivanja srpstva. narodnu drţavu. Ne moţe se reći da su srpski intelektualci imali jasnu viziju teritorije koja »pripada« srpskom narodu. I hvala Bogu da se braća Grci zbog toga nisu naljutili. Staru tezu Nikolaja Velimirovića prema kojoj je do Dušana srpski narod imao narodnu drţavu dok se Dušan »udaljio od Svetosavskog ideala. sliĉna raznolikost je bila prisutna i u definisanju okvira buduće srpske drţave. Drugim reĉima. uz zanemarivanje primarnih objašnjenja koja potiĉu iz istih misaonih izvora – Dušanove »krivice«. potvrdu izolovanosti/autentiĉnosti (što je sasvim savremen ideal). traţilo se i Milutinovo. i ostvarenje viših ideja« ali su mu na toj . u zavisnosti od razliĉitih politiĉkih potreba trenutka. zato mu se carstvo posle i raspalo.

1989: 223).] jer ćemo onda mi Srbi pred svet izići kao pravi naslednici velikih naših otaca.slavi pozavideli »inoplemeni narodi« sa ţeljom da ga »do propasti survaju« (Ristić. a sama pomisao da bi se ovo carstvo moglo meriti sa Dušanovima izaziva indignaciju. veka. koji ništa novo ne ĉine no svoju dedovinu ponavljaju«. 1931). do tumaĉenja po kojima je Dušan »odpoĉeo ujedinjenje srpskih zemalja« pri ĉemu su »ovi sjajni uspesi doneli [su] Dušanu carsku krunu koja je postala izraziti simvol fiziĉke i kulturne moći našeg naroda« (Simić. da sam sebi daje zakone« (Jovanović. ali nikada ranije nije imalo notu uobraţenosti. ili o »sposobnost i veliĉini duha srpske rase. što praktiĉno ponavlja sto trideset pet godina kasnije i Radovan Samardţić kada tvrdi da je »još smrću cara Stefana Dušana poĉeo prodor tuĊih smutnji u srpske stvari« (Samardţić. budući sa istim aspiracijama. u doba cara Dušana. nacionalizam je nastao iz narednog koraka – njihovoj negaciji i definisanju sopstvene veliĉine preko njihove beznaĉajnosti. koji su argumentaciju traţili u Dušanovom carstvu. ĉesto je poĉetkom veka bilo prisutno poreĊenje Dušanovog i Simeonovog carstva. Lamentirajući nad istorijom u kojoj su »srpski carevi poĉeli bili grĉkom carstvu mah otimati« i koji bi umesto istoĉno-rimskog carstva »srbsko-slovensko carstvo postavili i ovo naknadili«.. ovaj takmac je postao nedovoljno jak reper da bi njegovim negiranjem bila potvrĊivana sopstvena veliĉina. drţavu Srbsku. kada je u celoj Evropi vladalo još pravo pesnice« (ĐorĊević. Zato. 1870: 41). Još dalje u idealizaciji prošlosti išli su autori koji su u carstvu prepoznavali elemente autentiĉne demokratije sasvim spojive sa imperijom pri ĉemu je »ujedinjena snaga naroda« postavila u stanje kraljeve i careve »da osvojenjem novih zemalja razšire na jugu i na istoku. postavilo temelj onoga što će u narednom veku biti ideja vodilja u razmatranju ideala drţave. granice i »braću« koju je trebalo da obuhvati. sa obrazloţenjem da to »baš liĉi na uporeĊivanje svetlosti lojanice sa svetlošću sunca« (Hadţi Vasiljević. Bugarima se osporava mogućnost pozivanja na Simeonovo carstvo u postavljanju prava na veliku drţavu na Balkanu. njegova narodnost i njegov drţavni ţivot stoji pod zaštitom svetog prava istoriĉeskog« (Stranjaković. i prekinuti posao na novo nastaviti [. Već je Naĉertanije iz 1844. »Srpstvo. Stari autori su pisali npr. i da je uzdignu do carevine o ĉije bregove tri mora biju« pri ĉemu srpski vladari »podupirahu svoje kraljevanje i carevanje na naĉelo narodne samouprave«. po njemu. Garašanin je verovao da je došlo vreme u kojem treba da »poĉne isti onaj duh djejstvovati.. i ta ideja o nuţnosti širenja nikada nije prestala da bude aktuelna. ili se ide i dalje. pa današnje poreĊenje ide najĉešće na štetu »Zapada«. 1913:32). U tom kontekstu pominje se i Dušanov zakonik »koji osveštava pravo naroda. i poĉetkom 20. mitovima i teţnjama za širenjem drţave bili Bugari. o prednostima Dušanovog zakonika »i to u onom vremenu. današnje pozivanje na slavu i granice carstva utoliko je više anahrono u svojoj propagandnoj i mobilizatorskoj funkciji ukoliko više zanemaruje u meĊuvremenu postignuti stepen prosvećenosti i nacionalne izdiferenciranosti. Nasuprot tome. nego je samo menjala sadrţaj. 1918: 53). koja odlikuje pisanje pojedinih današnjih intelektualaca. ideal nacionalne drţave imao – nezavisno od romantiĉarskih primesa – primarnu funkciju podizanja morala i jaĉanja zajedniĉke svesti u uslovima još neizdiferenciranog osećanja pripadnosti hrišćana u širim prostorima turskog carstva. koja je. doduše. Otuda je za pisce u 19. I ono. 1906: 48). ima svoju predistoriju u davno prošlim vremenima. prava svoja na novo traţiti. U promenjenim okolnostima. 1864: 3). stajala i u vojnom i u kulturnom pogledu mnogo više no što su bili ĉak i neki veliki narodi . A kako su prvi »neprijatelji« odnosno takmaci. Uz ideju nacionalnog osloboĊenja išao je koncept drţave koji je bio »veliki« još pre no što je ona i stekla nezavisnost. Ako je nacija trebalo da definiše granicu prema »drugima«.

»Etniĉko pravo« je tako obuhvatalo sve pravoslavne u Srbiji. Hercegovini. svejedno. istorije ili etnosa. 1989: 24). Kako je ideja širenja bila sveprisutna i primarno proisticala iz rasprostranjenog uverenja o mogućnosti opstanka samo maksimalno velike drţave (kao politiĉki i ekonomski jedino samostalne). iz zimskog sna probuĊeni. U prelomnom vremenu raspada Jugoslavije i redefinisanja »nacionalnog interesa« (sa svojstvenim uklanjanjem svih granica kritiĉnosti). U toku samo jednog veka. Makedoniji. bi se zapanjili da im je neki vidoviti srpski intelektualac tada rekao da se »Srbija brani u Kninu«. Slavoniji. stalno nailazeći na prepreke racionalne primenljivosti iracionalnih »prava« koja su pronalazili za »sebe« – i na sve »druge«. Istorijsko pravo je još kontroverznije. zadrţava ovaj tip mišljenja na neubedljivim pozicijama upotrebe. veka nije uspeo da izaĊe iz ovog lavirinta. »bugaraši«. zbunili da im je neki. zatim sve »konvertite« kako su nazivani Muslimani. ideja širenja Srbije prešla je svoj dugi put i napravila salto bez mnogo svesti o svojoj unutrašnjoj nekonzistentnosti. stiglo se krajem . U raznim krupnijim politiĉkim zbivanjima tokom veka ovo »pravo« je »širilo« srpski »nacionalni prostor« nekad daleko na jug i jugoistok. a radi ostvarenja sadašnjih politiĉkih zahteva. ova orijentacija zapada u lavirint u kojem luta u traţenju racionalnog. brojna literatura objavljena poĉetkom veka potkrepljivala je ove politiĉke zahteve istorijskim argumentima o nuţnosti širenja na jug i jugozapad. Dok je još krajem 19. veka sanjan Solun ili bar njemu najbliţa manja luka. Nekad se na njega pozivalo polazeći od rasprostiranja slovenskog (srpskog) stanovništva od dolaska na Balkansko poluostrvo bez obzira na kasnije seobe ili drţave koje su postojale. pa se njegova slava i veliĉina koriste kao stereotipan argument opravdanosti politiĉkih zahteva bez ikakve svesti o nekonzistentnosti unutrašnje prirode drţave ideala u prošlosti i priţeljkivane idealne vizije u sadašnjosti/budućnosti. drţavni) eliminiše jedan deo »nacije«. pred balkanske ratove sanjani Draĉ i Skadar. »konvertita« kao pripadnika druge nacije. nekad je za reper uzimana teritorija neke od drţava koje su egzistirale (ma koliko kratko u tom obliku) kroz istoriju. kao što bi se najagilniji nacionalni radnici iz 1988-1991. Bosni. I uvek je nailazilo na dve nepremostive prepreke: etniĉki ili istorijski »princip« nekog »drugog« i samoidentifikovanje tzv. Od ambivalentnog stava prema Dušanu (krivica-slava) danas je uglavnom ostao samo drugi element. na zapad. ustanovljenjem jednog principa kao legitimnog. ali kako svaki princip pojedinaĉno (etniĉki. Manasiju – »i zato što se na dvoru cara Dušana sluţilo zlatnim viljuškama i kašikama u vreme kada su na zapadu ĉereĉili meso divljih veprova golim rukama« (Mladenović. Kosovo. istorijski. Ţiĉu. neki intelektualci su sasvim ozbiljno ukljuĉili u argumentaciju i legendu o zlatnim kašikama. oni se prema potrebi – uprkos njihovoj unutrašnjoj nekonzistentnosti – uzimaju i komplementarno. Druga kontroverza: istorijsko i etniĉko pravo Traţeći etniĉko (nacionalno) pravo u istoriji. »izmišljeni narodi« itd. najkasnije. Istovremeno. Hrvatskoj. 1918: 54). srpski intelektualac rekao da je »Draĉ srpska luka«. teţnja da se »drugima« ne pruţe argumenti za njihove (identiĉne) zahteve. nešto kasnije na jugozapad. Marko Mladenović tako tvrdi da »od svih jugoslovenskih naroda srpski narod ima najduţe istorijsko pamćenje« a svoju snagu dokazao je time što nije nestao sa kugle zemaljske »a nije nestao zato što je ţiveo od svoje prethodne veliĉine« – pa nabraja Nemanjiće. Autori iz 1900-1914. »arnautaši«. katolici. Dalmaciji. Crnoj Gori.srednje i zapadne Evrope« (Simić. nauĉno utemeljenog objašnjenja rasprostiranja »nacije« u istoriji i prostoru. Stiĉe se utisak da deo srpskih intelektualaca (kao uostalom i deo intelektualaca iste orijentacije iz susednih nacionalnih sredina) tokom 20.

u toliko je . a drugo. jer ovaj tip mišljenja dnevnopolitiĉki odreĊuje »naciju«. tamo nekad.. prvo. ima li i koliko tamo Srba. bez obzira što u drugom (politiĉkom) trenutku. a nije ni mogla biti voĊena. »pravo« odbacivani su tek kao rezultat nemogućnosti i njihove sekundarne upotrebe. i to je sav naš politiĉki razlog« (Novi Mirmidon. Cvijić beleţi da je narodna snaga »okrilatila [je] kad je narod dodirnuo zemlje svoje svete prošlosti i kad se ĉulo da je njegova vojska izbila na Jadransko More. Nama ona treba.. »nacionalni prostor«. jer je suprotno trenutnom (nacionalnom) interesu. On koristi svaki raspoloţivi argument koji mu u datom (politiĉkom) trenutku ide u prilog. nrgo da su samo raspravljali o razliĉitim pravcima širenja drţave prema kojima su se morala primenjivati i razliĉita »naĉela«. na kojoj se usljed njegove nesreće naselio neki stran narod. sa izuzetkom Kosova. I kada je bilo aktuelno širenje ka jugu. Za svako vaţnije mesto od Kosova do Skadra i od Skoplja do Soluna seljaci znaju iz narodnih pesama. prodirući prema Zapadu. zato što je sigurno najautoritativniji autor kojem se desilo da zapadne u dnevnopolitiĉka tumaĉenja nacionalnih »prava«. a opet u vezi sa izlaskom na Egejsko more. ĉije je pravo istorijsko i etnografsko. kroz Metohiju i prema Skadru. Kao i kod etniĉkog. »nacionalni interes« i sl. U oba sluĉaja negirani »princip« tj. znaĉaj prvoga reda. i kod ovog principa otvarao se problem. tako shvaćeno »naĉelo« negira. Pišući u vreme balkanskih ratova o izlasku Srbije na more u Albaniji.veka do Zadra i Šibenika. izgleda. mi je moramo imati. bio baziran na »etniĉkom pravu«. kao da juţna mora nikada nisu ni postojala i kao da uverenja koja su širena o njima nisu bila isto tako zapaljiva i »nesrećnom braćom« argumentovana. Pojedini srpski intelektualci pokušavali su da analiziraju smisao istorijskog prava mereći ga brojem godina u kojima je »narod« vladao odreĊenom teritorijom..[. rekli o narodu koji u Maćedoniji ţivi. svoje uporišne taĉke u istoriji. negiralo se etniĉko pravo. da to što su srpski intelektualci nekad negirali etniĉki a nekad istorijski pristup ne znaĉi da se oni meĊu sobom nisu slagali ili da se nisu slagali sami sa sobom po pitanju naĉela. Ili na drugom mestu. U svim tim lukama i na trnovitom putu do njih ţiveli su ljudi koji su se drugaĉije identifikovali. mi druga izlaza nemamo. moţe se proĉititi da »srpski narod sve i kad nebi imao opravdanog istorijskog i nacionalnog prava na pomenute predele. svoju »neosloboĊenu braću« i svoje »vekovne snove« u kojima je centralno mesto imala »velika« drţava. video da u tim oblastima njene slavne prošlosti srpsko stanovnišvo ĉini manjinu ili je na umoru. nekad prikriveno. uz negiranje »istorijskog«. pa su uglavnom dolazili do zakljuĉka da »u koliko je vladavina bila duţa. vaţniji od etnografskoga« (Cvijić. pa se programski pisalo – »traţićemo Maćedoniju i borićemo se za nju bez obzira na to. i šta su pojedini putnici. 1902: 10). »istorijski« princip. Takve oblasti smatra kao svoju staru baštinu. Naĉelna rasprava o primatu »etniĉkog« ili »istorijskog« prava nikada nije. Iz toga sledi. a gotovo ga se ne tiĉe narod koji tamo stanuje. Najilustrativniji primer davanja prednosti istorijskom pravu nad etniĉkim moţe se naći kod Jovana Cvijića. onda je istorijski princip.] u narodnoj svesti je jasna neprekidnost dogaĊaja i teţnja od nemanjićskog doba do poslednjih ratova. morao bi ih zarad svoga opstanka neodstupno traţiti i osvajati« (Andonović. to mu ne smeta i drţi da ima pravo da zauzme zemlju.. etniĉke »nacije« koje su imale svoje »istorijske« principe. Za razliku od poslednjeg definisanja »nacionalnog interesa« koji je. 1913: 112). poĉetkom veka je dominirao suprotni. nekad otvoreno.] Ova visoka osećanja nisu se ni onda izgubila kad je oruţani narod. i tradicijama. zato što njegov iskaz svedoĉi o snazi koja se pridaje iracionalnim argumentima kada je racionalna ţelja jaka a argumenti slabi. Narod se više oduševi zemljom koja je u istorijskoj prošlosti bila njegova. [. Kad je pitanje o zemljama koje su u narodnoj istoriji imale veliki znaĉaj. 1914: 18).

mora se primetiti iracionalnost argumentacije koja je pratila politiĉku ekspanziju. ili »svega 16 godina« (Jovanović. Politika 9. 1998: 132). kaţe jednoga dana: ja imam istorisko pravo na tu zemlju. Tako je Dobrica Ćosić. Posle duge priĉe. Tako citirani autor konstatuje da i kad jedan narod »prestane da vlada nad svojim saplemenicima i kad moradne da izaĊe iz zemlje u kojoj je dugo vladao. nikada nije ostavljala mesta sumnji šta je primarni cilj. 1906: 69). uvek je dobijao i svoje mitsko objašnjenje i moralnu dimenziju u zahtevu za osloboĊenje »neosloboĊene braće«. pretpostavljajući mu etniĉko. Pri tom su se poĉetkom veka uglavnom brojale godine vladanja Srba i Bugara u Makedoniji. 1908: 72). ili što su drţali »takozvanu Makedoniju 71 godinu dana taĉno uzevši«. muke »braće« pod turskim jarmom kao i »vekovnim snovima« za osvetom Kosova. u feudalnom društvu nastalo – istorijsko pravo« (Krestić. Istovremeno. a kao što je već reĉeno da se »naĉelo« menja u zavisnosti od politiĉkog trenutka. sasvim racionalan i eksplicitan. Vasilije Krestić. Treća kontroverza: pravo na «osloboĊenje braće« i/ili izlaz na more Racionalan stav razvijan poĉetkom veka o nuţnosti izlaska na more kao uslovu ekonomskog prosperiteta a time i politiĉke samostalnosti. pa kad posle nekoliko vekova »ono pleme koje je jaĉe i snaţnije. pa se Bugarima osporavalo »istorijsko pravo« jer su Makedonijom vladali »svega 76 godina« dok je ona »preko 1300 godina srpska zemlja« (Ivanić. Iz ovog stava proistiĉe najĉešće identifikacija istorijskog i etniĉkog prava. 1908: 11). avgust 1991). manje meĊu »neosloboĊenom braćom«. Opšteprihvaćeni politiĉki stav o izlasku na more. koja su uvek bila naugroţenija tamo gde su drţavni interesi trenutno vodili. Ne odbacujući eventualno prisustvo i stvarnih saosećanja sa hrišćanskim stanovništvom u Turskom carstvu. u nacionalnom govoru dobio je sasvim drugaĉije znaĉenje i utoliko je moţda naodgovorniji za širenje mitomanije nacionalizma. ispunjene etnografskim podacima. obiĉajima i predanjima. mora joj se odati i priznanje da poĉetkom veka (za razliku od njegovog kraja). avgust 1991). Novo vreme je donelo nove zahteve. pri ĉemu su Srbi »isticali savremenije – prirodno i etniĉko pravo« dok su Hrvati tome suprotstavljali vremenu manje shodno. 1936: 13). ono ne osniva to svoje pravo samo na to. 1992: 187). a Srbi »punih 300 godina« (Ilić. I. sasvim suprotno uverenjima Jovana Cvijića poĉetkom veka. više u »matici«. slavljenjem slave. savremena argumentacija se uvek zadrţavala na ovim iracionalnim pretpostavkama (spas »braće«) ĉak i kada je politiĉka akcija bila evidentno usmerena . celokupna argumentacija srpskih intelektualaca u godinama pred raspad Jugoslavije za širenje Srbije prema zapadu bazirana je na etniĉkom pravu. on tamo nije ostavio tuĊince već svoju braću«. koje je »univerzalno-demokratsko naĉelo« i »primarno« u odreĊivanju granica (Ćosić. što je dugi niz godina tom zemljom vladalo. sliĉnostima u jeziku. Pred rat 1991. Ili.njegovo istorisko pravo jaĉe« (Ivanić. U najnovije vreme je sliĉan naĉin razmišljanja postao sekundaran (iza primarnog etniĉkog) argument za dokazivanje »istorijskog prava« ili neprava izmeĊu Srba i Hrvata. ili u najnovije vreme sa Srbima u drugim jugoslovenskim republikama (mada ne vidimo nikakvu paralelu izmeĊu ta dva primera). ĉak i kada postoji nesigurnost u nacionalni identitet stanovništva. nasuprot tome. 1906: 70). dolazilo je ono primarno i jedino vaţno – more. prelazio preko »istorijskog prava«. pa je relevantna postala i tvrdnja da »nema predela u SAO Krajini koji je bio podloţan Zagrebu duţe pre Tita nego za vreme Tita« (Pavle Ivić. kada hladan nauĉniĉki ton nije bio dovoljno snaţna potpora argumentaciji. već zato što u toj zemlji ima najviše njegovih saplemenika« (Ivanić. isti autor je »istorijsko pravo« obeleţavao kao »sociopsihološki problem umišljenih gospodara« (Vasilije Krestić. Politika 24. koji je u sporu Srba i Hrvata video sukob dva prava. na primer.

Tomić tvrdi da »narodi u izvesnom dobu svoga razvitka bezuslovno teţe na more. 1912: 12). Drugi opet da Makedonija nema onog znaĉaja za Bugarsku i Grĉku kakvog ima za Srbiju.« Razvijajući tezu dalje. i ona će se za to boriti na ţivot i smrt sa svima i sa svakim. 1913: 112).. Tako je za Cvijića najbolji put za more bila dolina Drima do Medova i Bara.. Prvi motiv koji se uoĉava u delima srpskih intelektualaca kada obrazlaţu nuţnost izlaska na more je njegov znaĉaj vitalnog organa za »organizam«. a koji je bio »osveţen i ojaĉan gornjom ekonomskom i ţivotnom potrebom« (Cvijić. a od Grka i Bugara se traţila predusretljivost prema Srbiji i »kad već oni imaju svaki po nekoliko mora. ograniĉena na severne komunikacione pravce. neg će ih naći u duši i karakteru celine. 1902:4). a kako je već »odbaĉena od Jadranskog Mora. Zato »moravsko-vardarska komunikacija s putem Beograd-Solun postaje uslov Srbijine ekonomske nezavisnosti« (Cemović. 1913: 86). Cvijić je primarnu argumentaciju opravdanosti ovog zahteva utemeljio na »vekovnim snovima«. da odigra ulogu »pluća« za Srbiju – »opkoljenu zemlju« i Srbe – »uhapšeni narod« (Cvijić. 1902: 5). Iako je u analizi interesa Srbije za »Staru Srbiju« kao »osobito jak uzrok« navodio njenu potrebu za morem. 1912: 7). ali je na njemu primećivao »nezgodu« što bi ţeleznica »pri kraju oko Skadra i donjega Drima prolazila kroz oblasti naseljene Arbanasima i Arnautašima« (Cvijić. I dok su pojedini autori politiĉke zahteve obrazlagali epskom poezijom. 1913: 199). 1913: 15).. Spajanjem principa nacionalnosti sa konceptom drţavnog širenja kao ekonomske nuţnosti. Po njemu.. do godine ćemo letovati na Kosovu ili u Draĉu ili Medovi« (Tomić. [. More je tako trebalo da spreĉi »ugušenje« u tesnim granicama i »jektiĉavo izumiranje« Srbije (Novi Mirmidon. Zato se istorija bavi sve manje pojedincima a sve više masama. da bi knjigu završio reĉima: »ta nisam tek od jednoga slušao: kakav Karlsbad i kakva Abacija i Vrnjci. Samo deceniju pre balkanskih ratova aktuelan je bio Egej.protiv njihovih interesa. ne moţe ih naći u volji i duši pojedinaca. Pravac izlaska na more se velikom brzinom menjao. Vrlo brzo pogledi su okrenuti u suprotnom pravcu. »Stara Srbija izlazi uzanim pojasom na Jadransko More oko Skadra. treći ekonomskom nuţnošću. traţi samo svoja nekadašnja . na primer. pa je i »kategoriĉki imperativ« glasio: »Srbiji je potreban izalak na more i ona ga za sad jedino moţe traţiti preko Maćedonije. omoguće i njoj izlaz na more« (Andonović. Vladanu ĐorĊeviću je. 1913: 18). cela knjiga bila potrebna da dokaţe nesposobnost Albanaca za drţavni ţivot. pa se ilustruje upravo takvim poreĊenjima.] Srbija je mora imati ma tamo ni jednoga Srbina ne bilo. politiĉki angaţovani intelektualci poĉetkom veka uspostavili su nit: istorija – duh naroda – more.] Njegova ţivotna potreba goni ga na to« (Tomić. Tako on spaja »opštu svest« da Srbija. da spreĉi »ubijanje« srpskog naroda ako se odbije od »srpskoga mora« i vaĊenje Crnoj Gori »oĉinjeg vida« ako joj se otme »srpski Skadar« (Oraovac. 1912: 12). što je sasvim prirodno. pojedinci su argumente traţili u rasnim teorijama. [. 1914: 11). a kako se Srbija u »današnjim granicama ne moţe razvijati« podrazumevao je da ona tek »sa Starom Srbijom ĉini celinu koja ima uslova za ţivot« (Cvijić. U vreme Prvog balkanskog rata Jaša Tomić piše da »ko hoće da traţi uzroke istorijskim dogaĊajima. sa programom skiciranim u narodnim pesmama. Srbija se opet našla prema susedima u istom poloţaju – bez izlaska na slobodno more«. Lješa i Draĉa« (Cvijić. drugi istorijom ili etnosom. da bi zakljuĉio da Srbija »traţi samo jedan mali deo od Arbanije i jedno malo parĉe morske obale od Lješa do Draĉa. 1908: 50). »kao teţnja za mestima i oblastima naše najslavnije prošlosti«. Neki su smatrali da je »nacionalno pravo« Srbije da dobije izlaz na »Belo more«. koji bi joj se na putu ispreĉio« (Novi Mirmidon. mora ostati ekonomski nesamostalna.

Tako u prvoj kontroverzi ista ostaje ideja veliĉine i slave. kod Dubrovnika i na donji tok Neretve«. ekonomsku i politiĉku nuţnost primerenu vremenu. I. U zahtevu za redefinisanjem srpskog »nacionalnog interesa« savremeni autori pokazuju uglavnom racionalniji stav nego intelektualci poĉetkom veka. primetili bismo veliku sliĉnost. nekad suprotstavljajući mu se (primer Dubrovnika). i donji tok Neretve. vratili se ovde i ponovo izbili na Jadransko more. U trećoj kontroverzi. Etniĉko »jedinstvo« tako nadrasta ekonomski i politiĉki racionalizam. dobio je dominantno mesto – u »zapadnom« sluĉaju negirajući pravo »vlasništva«. etniĉki princip krajem veka. ponegde i istovetnost u shvatanju »prava« na koja se oni pozivaju u realizaciji drţavne ekspanzije kao ekspanzije nacionalnog identiteta. Politika 11. na primer. dok se racionalni politiĉki cilj – »nacionalna drţava« – koristi samo kao interpretacija ţelja iste te »braće«. primarno se zadrţava na iracionalnom objašnjenju. Samo. oktobar 1991). U drugoj kontroverzi nerazvijena i neizdiferencirana svest poĉetkom veka tek je traţila svoje utemeljenje. J. Iako su u oba sluĉaja moralni i emocionalni razlozi primarni. pa je nekad zahtevano »osloboĊenje svih teritorija gde u većini ţivi srpski narod. Pred i u toku ratova 90-ih crtane su karte »srpskog primorja«. pak. suprotno. uz zakljuĉak da »Dalmacija i nije drugo nego bosansko-hercegovaĉko primorje« (Jevtić. (1913): Makedonski su Sloveni Srbi. na sreću. Ali mnogi nisu pokazali isti stepen racionalnosti kada su neki drugi pravci drţavnog širenja bili na delu. Literatura Andonović. u kom su u dubokoj prošlosti traţeni argumenti za savremene politiĉke zahteve – obnovljena Dušanova »krivica« što je prepustio »Konavle. u »juţnom« sluĉaju apsolutizujući ga. Razlike su prisutne u eksplikaciji pravaca ekspanzije. prema »neumesnom« pretendovanju na Skadar »koji ni u srednjem veku nije bio srpski u pravom smislu reĉi« (Bogdanović. redukuje racionalni zahtev na »etniĉku drţavu« bez ikakvih implicitnih ili eksplicitnih obrazloţenja zašto bi takva drţava imala ekonomsku ili politiĉku prednost nad onom iz koje treba da nastane. »Dušanovi nasledici. predstavljajući srţ »velike« nacionalne ideje (tj. Beograd Bogdanović. jer je trebalo da legitimiše drţavu na prostoru koji je istorijski »pripadao« naciji. dubrovaĉko primorje i Pelješac. odnosno osloboĊenje Zadra« (Mihailo Marković. drţavne ekspanzije) bez ikakve druge. osim mitološke osnovanosti. Beograd . pozivanje na srednji vek kao najlegitimniji argument. Lazarevići i posle Brankovići. a otišao dole na jug da izbije na Egejsko more«. 1996: 71). 1990: 209). Drugi. nekad podrţan istorijskim principom.pristaništa. pa je »istorijski« princip imao primarni znaĉaj. za razliku od intelektualaca poĉetkom veka. Dimitrije (1990): Knjiga o Kosovu. *** Ako bismo za kraj pokušali da sumiramo sliĉnosti i razlike u idejama srpskih intelektualaca poĉetkom i krajem veka. kod kojih je racionalni cilj drţavne ekspanzije bio podjednako vaţan u eksplikaciji kao i »osloboĊenje braće« (iako je sledio za njim) krajem veka. 1913: 181). sasvim lako odbacujući njihove zahteve. uz sve iracionalnosti u argumentaciji. Prvi je podrazumevao. carstvo je u iskazima savremenih intelektualaca manje prisutno i uglavnom prepušteno supkulturnoj sredini sledbenika koji su svojim imenovanjem klubova i društava imenom »Dušana Silnog« iskazivali svoje razumevanje kontinuiteta istorijske »svesti«. Ĉak je – sasvim primereno aktuelnom trenutku. polazeći od pretpostavke egzistencije Jugoslavije (koja je imala i okupljenu svu »braću« i veliki izlaz na more i teritorijalno prostranstvo). M. uz konstataciju da su. izmeĊu racionalnog stava – »sposobnost drţave za opstanak« poĉetkom veka – i »nacionalne drţave« krajem veka leţi nepremostiva sadrţinska razlika. da bi izbila na more« (ĐorĊević.

Ivan (1903): Na Kosovu. nije teţnja jedne klase vojniĉke ili plemićske. Novi Sad Jevtić. Ivan (1906): Maćedonija i Maćedonci. Novi Sad Ilić. drugi su Hrvati. Vladan (1913): Arnauti i velike sile. knj. Vasilije (1998): Genocidom do velike Hrvatske..] meĊu Slovence idu i današnji Hrvati u varmeĊi . Beograd ĐorĊević. Jovan (1914): Geografski i kulturni poloţaj Srbije. Beograd Ivanić. [.] već je to jedna besvesno jaka misao i volja celoga naroda. treći su Slovenci.. To je vrlo stara. Solun Tomić. 1912.. Beograd Stranjaković. koji mjesto što govore kaj (po ĉemu ih naši i Kekavcima zovu) [. Dobrica (1992): Promene. Beograd Cemović. Kraljevo. Cetinje Krestić. Beograd ĐorĊević. Beograd Cvijić. u osobitoj strukturi srpske duše« (Cvijić. Erik (1996): Nacije i nacionalizam od 1780. Beograd Novi Mirmidon. Jovan (1912): Balkanski rat i Srbija. Marko (1989): BuĊenje srpskog naroda. Beograd Hobsbaum. vladaoca koji jagmi zemlju i tako proširuje svoju vlast i ojaĉava silu. Tihomir (1929): Makedonija. Skoplje Jovanović.]. koji goni na proširenje Srbije [. Dragoslav (1931): Jugoslovenski nacionalni i drţavni program kneţevine Srbije iz 1844 god.. (1936): Postanak egzarhije i Turska. II. Predrag (1992): »Krstonosni maĉ Vatikana«. prvobitna osobina narodne duše. (1918): Srbi i Bugari u prošlosti i sadašnjosti. Jovan (1908): Aneksija Bosne i Hercegovine i srpski problem (sa dve karte). Beograd Mladenović. starija i od nemanjićskog vremena. Jaša (1913): Rat na Kosovu i Staroj Srbiji. Novi Sad Dragić Kijuk. Filosofija rata. Jovan Cvijić piše da se »još pri stvaranju KaraĊorĊeve Srbije javlja jedan osećaj velike intenzivnosti. [. Sremski Karlovci Simić. osnova joj je u srpskim ţivcima i osećanjima.. Radovan (1989): Ideje za srpsku istoriju. Svetislav (1908): Primedbe prevodioĉeve na delo dra Ilije Barbuleska: Rumuni prema Srbima i Bugarima. Sarajevo Ćosić. Ivan (1908): Maćedonija i Maćedonci. Novi Sad Tako npr. Novi Sad Karadţić. Atanasije (1996): »Najgori od svih mogućih ratova«. Vladimir (1870): Osnovi snage i veliĉine srbske.] To je nacionalna misija Srbije. Beograd Ristić. To nije teţnja dinastije. U ĉlanku »Srbi svi i svuda« Vuk Stefanović Karadţić je pisao: »Iz svega ovoga što je ovĊe kazano vidi se da se juţni Slaveni svi osim Bugara po jeziku dijele na troje: prvi su Srbi. 1914: 5). knj. ona je zemlja misije. Catena mundi. treća. Jovan (1906): Stara Srbija i Maćedonija. Tomo (1913): Arbanaško pitanje i srpsko pravo. gotovo beskrajno snaţan. Beograd Cvijić. Beograd Oraovac. koji govore što ili šta (i po ĉemu se prema Ĉakavcima i Kekavcima mogu nazvati Štokavci) i na kraju slogova imaju o mjesto i.Balkanicus. (1902): Pred maćedonskim pitanjem. (1913): Albanski problem i Srbija i Austro-Ugarska. Beograd Hadţi Vasiljević. St. koji mjesto što ili šta govore ĉa (po ĉemu se zovu i Ĉakavci) i na kraju slogova ne promjenjuju i na o. Beograd Ivanić. ili kao što ih mi zovemo Kranjci. Hadţi Serafim (1864): Plaĉ Stare Srbie.. Beograd Ivanić. Beograd Cvijić.. Zemun Samardţić. Rusija i Srbija. Srpska hronika na svetskim verigama. knj. (1935): Nacionalizam Svetoga Save. Beograd Jovanović. Beograd Episkop Nikolaj. Al. I.. Marko (1913): Makedonski problem i Makedonci. Vuk (1896): Skupljeni gramatiĉki i polemiĉki spisi. Jagnje boţije i zvijer iz bezdana. Stef.

1913: 49) Pa dalje uzvikuje: »dakle za Skadar u smrt! Bez Skadra ţivota nema. no koja se rasprostraniti i ojaĉati mora ima svoj osnov i temelj tvrdi u carstvu srpskom 13-oga i 14-oga stoljetija i u bogatoj i slavnoj srpskoj istoriji« (Stranjakoviĉ. Sad se imala ogledati prava vrednost narodnog duha.] Što se tiĉe broja ovijeh juţnijeh Slavena izmeĊu sebe. zahvalio Bogu na pomoći i zakleo se pred Bogom.] Robstvo je izjednaĉilo sve pod biĉem stranog osvajaĉa. »Nakratko. Nikakav pojedinac nema pravo da tu misiju napušta ili menja. 1896: 295) Najprisutnija sintagma u literaturi objavljivanoj poĉetkom veka: Ivanić. Varaţdinskoj i Kriţevaĉkoj [. da je narod usred nesreće svoje bio srećan. ĐorĊević. Termin »konvertitstvo« upotrebljava se danas uz termin »izmišljene nacije« a peţorativno znaĉenje ima prvenstveno zato što se ta kategorija optuţuje za umanjenje broja Srba. krunisani su cvetajućim razdorima i izdajstvom koje su u klici posejali. koji je izazivao proširenja onoga zametka od Srbije« (Cvijić. Albanci i sl. napustiti srpsko more? Znali ko. dok se poĉetkom veka odnosio i na »bugaraše« i Muslimane. sa deobom na staleţe. Radosno. pred sobom. i kojima je azijatski zulumćar plodove poţnjeo [. to veli srpski vojnik. ja bih rekao da će Štokavaca biti najmanje tri puta onoliko koliko i Kekavaca i Ĉakavaca zajedno. podigao ruke k nebu. na kojoj već jedan vek krvlju i umom rade nekoliki pojasevi. i odmetnuli velikaše od narodnog duha. ne bacajući maĉ u more. 1990:121). 1870: 56). 409). neka ide maĉem i brzometkom da ga toga prava liši. karakteristiĉna za sve dinarske Srbe. maĉem more prekrstio i morem muško lice umio. i nastalo je junaĉko vreme Kraljevića Marka« (Jovanović. »Ta elementarna sila. Moţe se reći. Pojam »izmišljeni narodi« se. no sa isukanim maĉem stojeći kraj mora – i ko hoće da ga liši te njegove najmilije tekovine.. Ovaj autor je otišao verovatno najdalje u romantiĉarskom obrazlaganju sprskog prava na more u Albaniji. i danas odnosi na Muslimane. a Kekavaca opet biće mnogo više od Ĉakavaca« (Karadţić. koja je već srećno poĉela. Nabraja tegobe koje »nijesu mogli omesti Srbina i srpsku vojsku. Pripisuje im se veća mrţnja prema Srbima od one koju »gaje« pravi Turci. skoĉio je Srbin sa maĉem u ruci i došao do mora. U vreme balkanskih ratova on se pita: »Zar se moţe pored onolikih ţrtava koje su stale srpski narod. u kome smo sebi i ĉitavom vizantijskom i latinskom svetu bili onako moćni i uzvišeni kakvi smo bili« (Dobrica Ćosić. tek je u onom zametku od Srbije mogla biti svesno preinaĉena u misiju Srbije. pred ljudima i pred cijelim svijetom. ta misija je bila glavni impuls.. to pravo nema ni cela jedna generacija. staro i mlado« (Oraovac.. Makedonce i Crnogorce. za njega u ţivot ili smrt«. Negovana... 1914: 7). »Zamislite šta bi bilo naše pamćenje ako ne pamtimo svoj veliki srednji vek. 1913: 81. strani uticaji. april 1992). pjevajući i boreći se ugledao je Srbin to ţeljeno more i došao Draĉu i Lješu. Stari Mleĉići i drugi pomorski narodi vjenĉavali su se sa morem. Nekada se odnosi na »arnautaše« (Bogdanović. 1929:164. da ga niko više od mora razdvojiti neće. koja mu je zmije u nedrima gajila. pokloniv se grobovima srpskih vladara. do svoga mora ne doĊe. i formirana u nesavladljivu volju. koji su uneli u srbsku drţavu monarhijski sistem. 1931). kako je srpski vojnik došao do svoga mora? Smije li se kogod usuditi da ga na tom putu poprati [.] kojim je taj novi Obilić putovao idući sprskome moru« (Oraovac. bacajući prsten u njega a Srbin se vjenĉao sa morem maĉem. a za njim je svaki Srbin i svako srpsko ĉeljade muško i ţensko. Politika 11. 1992. kao i pre sto godina. da do svoje cijelji. Andonović. što je nestalo one deobe na staleţe. 1913: 48). 1903: 96. nekada na hrvatsko katoliĉanstvo (Dragić Kijuk.. »Srbska drţava.Zagrepskoj. preti novim Kosovom jer Srbi »bez Kosova neće napustiti srpsko more i srpski .

taj jedini izlaz monarhije na svetske pijace trgovaĉke« (ĐorĊević. strašno je i pomisliti.kaţe za "Novosti" Darko Trifunović. 1913: 138). Zato se sve zataškavalo . a gornji i donji ekstremiteti bili su razdvojeni od trupa. »U nastajanju nacionalne samosvesti koja se u našim danima ispoljava u upornoj teţnji Srba sa graniĉnog prostora srpskog rasejanja. mora ostaviti srpsko more i poći u pozadinu onda. 26. najstarijem 15 godina. 1913: 117). 1913: 33).kaţe Krĉmar. I jadikuje.Sva tela bila su skeletizovana. a još teţe izustiti. Kada bi se on istraţio i uperio prst u krivce. Politika 27. kosovski osvetnik. Masakr u selu Sijekovcu Hrvati masakrirali 25O Roma od kojih 116 mališana. na primer. . profesor Fakulteta bezbednosti u Beogradu. za stvaranje srpske drţave u kojoj bi srpski narod ţiveo neugroţen i slobodan« (Dobrica Ćosić.Skadar« (Oraovac. Interesantno je kako ovaj drţavnik i lekar vidi funkciju mora. od kojih 116 mališana.Po monstruoznosti ovo je najstrašniji zloĉin koji baca senku na graĊanski rat i dogaĊaje u BiH. U opširnoj sudsko-medicinskoj ekspertizi na osnovu sudskog veštaĉenja dr Sabihe Silajdţić Brkić piše da su većini ţrtava izvaĊeni svi vitalni organi. Istraga o Sijekovcu od poĉetka je bila pod velom tajne. potvrĊuje svu monstruoznost stradanja neduţnih ţrtava. 1913: 97). Tako. kad je stekao pravo da prednjaĉi drugijema i da uţiva plodove krvlju steĉene« (Oraovac. pa da ova strpa kljuĉ od Jadranskog Mora u svoj dţep. Izveštaj o ovom zloĉinu (koji je dostupan "Novostima"). Skadar »nikad nije bio arbanaški« jer je njegova okolina »prošarana srpskim elementom« (Balkanikus.500 leševa. Hrvatska vojska masakrirala je 250 Roma. Prvi put smo videli rastavljeno dete od 12 godina. jul 1991). Niko nije znao šta se s putnicima desilo sve do 2004. ili kad to zatraţi Rusija. ali nikad nije video ništa monstruoznije od onoga što je pronaĊeno u Sijekovcu. Da je Sijekovac zloĉin koji je do danas ostao bez kazne tvrdi i Goran Krĉmar. zakljuĉati to more. kod Bosanskog Broda. niko više ne bi priĉao o Srebrenici. Sudski veštak zapisao da su ţrtvama povaĊeni vitalni organi NAJSUROVIJI zloĉin na prostoru bivše SFRJ dogodio se u selu Sijekovac. a potpisuje ga tuţilac Kantonalnog tuţilaštva Zenice Enisa Adović. rukovodilac Operativnog tima za traţenje nestalih lica RS. On istiĉe da je od kraja rata u BiH uĉestvovao u iskopavanju 3. a većina je bila obezglavljena! . NajmlaĊem su bile dve. Dok su na drugim .Nigde nije bilo ni najmanjih ostataka organa. Oni su u konvoju od ĉetiri autobusa pokušali da odu u Italiju i postoje dokazi da su propušteni kroz srpske linije. prema Stojanu Protiću. te da moţe kad god joj se prohte. bez odeće i nekompletna . a najteţe pomiriti se sa pretpostavkom da srpski vojnik. Svim ţrtvama bili su izvaĊeni organi. kada su ekshumirana 23 deĉja tela u Sijekovcu. godine. marta 1992. jer »zaista. Govoreći o protivljenju velikih sila da Srbiji dozvole izlazak na more. kaţe da one neće da dopuste Srbiji »po svome ćefu da se ujedini u jednu veliku Srbiju. .

Razumljiv je strah svedoka. godine. Potraga za nestalim Romima traje još od 1993.tvrdi Marko Grabovac. Oni i dalje mirno ţive s druge strane Save. koji su prvobitno tvrdili da je reĉ o ţrtvama iz Drugog svetskog rata.kaţe Krĉmar. koji su priznali da su ţrtve u Sijekovcu masakrirane zbog trgovine organima. . ne samo iz Federacije BiH već i iz inostranstva . MeĊutim.U okviru hrvatske vojske postojala je jedinica "Handţar divizija". meĊu kojima su i bivši hrvatski i muslimanski vojnici. . . Srpski istraţitelji iz Broda godinama pokušavaju da ukaţu na umešanost stranih ekipa u trgovinu ljudskim organima. NAREDBA ANTE PRKAĈINA SVEDOK zloĉina u Sijekovcu Sakib Balić. Prema izjavama svedoka ovaj zloĉin nije mogao da se obavi bez znanja Sfora. specijalni odred MUP Hrvatske. . Postoje i ĉvrsti dokazi da su pripadnici Sfora nasuli i zaravnali teren za saobraćajnicu baš preko masovne grobnice. otkrio je da je bivši poslanik Hrvatske stranke prava u hrvatskom ."otkopavanjima istine" prisustvovali brojni novinari. već smo ih samo zatrpali šljakom rekao je jedan svedok.Tim RS poseduje obimna dokumenta koji jasno ukazuju da su i srpskoj deci pre likvidacije vaĊeni organi . Spona izmeĊu zloĉina na Kosovu i u RS je zloglasna jedinica "Handţar divizija" u kojoj su mahom bili kosovski Albanci. . rezultati britanske DNK laboratorije potvrdili su da je reĉ o ţrtvama rata s poĉetka devedesetih. . Masakr u Sijekovcu nije jedini u ovom posavskom selu na granici s Hrvatskom. Trifunović.kaţe prof.Organi su transportovani belim helikopterima kakve su imale samo meĊunarodne posmatraĉke ekipe u Hrvatskoj. U toj jedinici redom su bili Albanci . jer ni protiv jednog zloĉinca nije pokrenuta istraga. koji je uhapšen u SAD. . Pretpostavlja se da su ubijeni iz ostala tri autobusa zakopani u neku od masovnih grobnica. ovo je jedina ekshumaciji u BiH na kojoj je bilo zabranjeno prisustvo medija. predsednik ovog Udruţenja.kaţe Trifunović. njom su rukovodili Federalna komisija za nestale iz Sarajeva i tuţilac iz Zenice. Udruţenja za traţenje zarobljenih boraca i nestalih civila iz Broda došlo je do svedoka zloĉina. ali se istraga na sve naĉine ometa. Iako je ekshumacija obavljena u RS. visoki predstavnici Federacije i ambasadori. Profesor Darko Trifunović apelovao je na poslanika BiH u Savetu Evrope da se "sluĉaj Sijekovac" naĊe pred specijalnim izvestiocem Saveta Evrope Dikom Martijem.Sumnja se da se iza ovog zloĉina krije ista ekipa koja je vadila organe i kosovskim Srbima u "ţutoj kući" u Albaniji .Raskomadane leševe nismo ukopavali u zemlju.Za ostalima još tragamo.

Tu su još bile jedinice HOS-a iz Ljubuškog. Кад већ говоримо о Туђману. он није Хрват. окретало Србе-католике и Србеправославце једне на друге. нeoдрживу тeoриjу дa су бoсaнскo-хeрцeгoвaчки муслимaни нaстaли oд eтничких Хрвaтa римoкaтoличкe вeрe. И међу нашим православцима и католицима и муслиманима има немали број туђина који су се убацили у наше редове и сад роваре и окрећу нас једне на друге. него мађарски Јеврејин-Ашкеназ. Najsuroviji su bili borci "Handţar divizije". . jeдини су прaви бaштиници срeдњoвeкoвнe хрвaтскe нaциje и држaвe. glavni organizator likvidacije civila. Увијек је најопаснији био туђин који се убаци у наше редове и разбија нас изнутра. Konjica. мaдa и мeђу њимa имa дoстa буњeвaчких eлeмeнaтa.rekao je Balić. ne smeju preći na teritoriju Hrvatske. нa вeћини дaлмaтинских oстрвa. Пojeдини aутoри су сe узгрeд дoтицaли oвe тeмe у свojим рaдoвимa. meĊu kojima je bilo najviše dece i ţena. сакривено под хрватским именом и језиком. нaмa духoвиту. .) пoсвeтиo oвoj тeми oдeљaк пoд нaслoвoм ―Рaзнe виjeсти o прeлaзу муслимaнa нa кaтoличку вjeру тиjeкoм 17. Пoрeд oвe. ниje нaписaнo нeкo oбимниje дeлo. изнeт je читaв низ нeистинa oд стрaнe ―хрватских‖ аутора о историјском и етничком континуитeту Хрвaтa у зaпaдним српским зeмљaмa (које су обухваћене територијама дaнaшње Хрвaтске и Бoсне и Хeрцeгoвине). Нajoпширниje сe oвoм тeмaтикoм бaвиo фрaтaр Дoминик Мaндић. тврдњу дa je рeч ―пoтур‖ (пoтурицa) нaстaлa oд ―пo Турчин‖ (oднoснo пoлa Турчин. likvidirani su i zakopani u masovne grobnice. Ljudi iz ĉetiri autobusa. кoликo нaм je пoзнaтo. ИСЛАМСКИ ПРЕЦИ ДАНАШЊИХ РИМОКАТОЛИЧКИХ ―ХРВАТА‖ Чaкaвци у ускoм сeвeрнoм и срeдњeм приoбaлнoм пojaсу у Дaлмaциjи. Збoг тoгa сe jaвљa пoтрeбa рaсвeтљaвaњa eтнoгeнeзe сaврeмeнe хрвaтскe нaциje и oткривaњa свих сeгмeнaтa из кojих je oнa дaнaс сaстaвљeнa. тако је и аустроугарско племство. а највише мађарског и њемачког поријекла. a Prkaĉin je naredio da autobusi. O пoтoмцимa нeкaдaшњих муслимaнa кojи улaзe у сaстaв сaврeмeнe хрвaтскe нaциje. 235-241). jeр je aутoр извлaчиo нaoпaкe зaкључкe из прилoжeних дoкумeнaтa и прeдoчeних пoдaтaкa. 1967. Баш као што данас санџачки србојезични Шиптари хушкају санџачке Србе-муслимане против Срба-православаца."Hosovci" su presreli i likvidirali Rome koji su na poĉetku rata beţali s podruĉja Srebrenice. У зaкључку 9. kojima su bili prevoţeni Romi iz Srebrenice i Skelana. пoглaвљa Мaндић je пoкушao дa дoкaжe нa oснoву тих прeлaзa сa ислaмa нa римoкaтoличинствo. . Увијек је наше католике и православце једне против других окретало аустроугарско племство које је било листом страног. изнeo je и.Saboru Ante Prkaĉin. "Handţar divizije" s muslimanskim dobrovoljcima . и oвaj oдeљaк je писaн врлo тeндeнциoзнo. кao и нeких других излaгaњa. кao и цeлa књигa. у Истри и joш пoнeким прeдeлимa у зaпaднoм дeлу Хрвaтскe. У жeљи дa пoткрeпи тaкo нeштo. стoљeћa‖. и пoчeткoм 18. кojи je у свoм дeлу ―Eтничкa пoвиjeст Бoснe и Хeрцeгoвинe‖ (Рим. а у суштини мађарског и њемачког поријекла. Мeђутим. a пoлa хришћaнин) (1.

у Истри и joш пoнeким прeдeлимa у зaпaднoм дeлу Хрвaтскe. и стaнoвникe зaпaднe Хрвaтскe пoштo сe зa крaj у ширoj oкoлини Зaгрeбa (―ужу Хрвaтску‖).17) Битaн eлeмeнт мeђу дaнaшњим ―Хрвaтимa‖ су и Слaвoнци.10-12. Њихoви. 5. кoпнeнoj Дaлмaциjи. Њих jeзик oдвaja oд eтничких (чaкaвских) Хрвaтa и приближaвa кajкaвским Слoвeнцимa.656-657. у извoримa. 4.7.15. тeрмин ―Хрвaтскa‖ пoчeo упoтрeбљaвaти тeк oд крaja 17. a у мaњeм брojу их имa и у другим крajeвимa. зaпaднoj и jужнoj Бaчкoj.10-12. дeлoвимa Мaђaрскe (имa их и другдe у мaњeм брojу). (3. Дa су oвe eтничкe групe српскoг пoрeклa види сe пo њихoвoм jeзику (гoвoрe штoкaвицу зa рaзлику oд чaкaвских eтничких Хрвaтa). Буњeвци дaнaс чинe нajвeћи дeo римoкaтoличкoг стaнoвништвa српскoг (oднoснo ―хрвaтскoг‖) jeзикa у зaпaднoj Хeрцeгoвини. Oни су jeдини прaви бaштиници срeдњoвeкoвнe хрвaтскe нaциje и држaвe. oбичajимa (слaвa и други oбичajи). Лици.354-394. пoштo су и сaми кajкaвци. пoстeпeнo. aкo нe и рeлaтивнo нajбрojниjи дeo дaнaшњих ―Хрвaтa‖ сaчињaвajу Буњeвци и Шoкци.Брojaн.15. зajeднo сa сличним. сeвeрнoj Бaчкoj. су живeли и мeђу хрвaтским нaрoдoм. jaснo рaздвojeн хрвaтски (чaкaвски) oд слaвoнскoг (кajкaвскoг) jeзикa. кao и кajкaвскe Зaгoрцe. 6. Ипaк. 8. (3. Шoкци су вeћински римoкaтoлички живaљ српскoг (―хрвaтскoг‖) jeзикa у цeнтрaлнoj и сeвeрнoj Бoсни. рaспршили пo ширoкoм прoстoру. рeлaтивнo мaлoбрojни пoтoмци у дaнaшњoj Хрвaтскoj су Чaкaвци у ускoм сeвeрнoм и срeдњeм приoбaлнoм пojaсу у Дaлмaциjи. вeку нaсeљaвajу прeд Турцимa избeгли Хрвaти из Дaлмaциje. Кao трaг eтничких Хрвaтa oстaлo je брojнo прeзимe Хoрвaт (20714 нoсилaцa 1948. Дo тoг стoлeћa je. дeлoвимa зaпaднe Бoснe. кao и пo другим брojним чињeницaмa кoje излaзe из oквирa oвoг рaдa. (2. пoд имeнoм Влaхa. a Буњeвци у Зaхумљу и Пaгaниjи). вeкa. пoштo je знaтaн брoj дoсeљeних Хрвaтa припaдao плeмству. кoje Кoнстaнтин Пoрфирoгeнит у 10. гoдинe). Aустриje (Грaдишћe). Чaк je и имe ―Слaвoнци‖ сличнo слoвeнaчкoм. мaдa и мeђу њимa имa дoстa Буњeвaчких eлeмeнaтa. нa вeћини дaлмaтинских oстрвa. дeлoвмa Слaвoниje. У Слaвoнцe убрajaмo кajкaвскe стaнoвникe Слaвoниje. вeку. дeлoвимa Мaђaрскe. тaкoђe брojним прeзимeнимa нa прoстoримa нeкaдaшњe Слaвoниje. пa свe дo Итaлиje и других зeмaљa.531.500-501. пoчeвши oд Слaвoниje. дa су oвe eтничкe групe нaстaлe нa прoстoримa.185186. кojи су прoрeђeни дoцниjим дoсeљeњeм Шoкaцa и других eлeмeнaтa. 3. вeку нeдвoсмислeнo oзнaчaвa кao српскe (Шoкци у првoбитнoj Бoсни. Хрвaти сe у eтничкoм и jeзичкoм смислу прeтaпajу и губe нa oвим прoстoримa. пoд чиjим je утицajeм првoбитни екавски изгoвoр jaтa у дaлмaтинскoм примoрjу зaмeњeн икaвским. Мeђу Слaвoнцe сe у 16. Врeднo je пoмeнути тo. Први пут сe пojaм ―хрвaтски‖ вeзуje зa кajкaвицу 1664. кao и мeђу другим Бaлкaнским . гoдинe. трaдициjaмa (o Крaљeвићу Мaрку и другe).) Пoтoмци нeкaдaшњих Римљaнa и рoмaнизoвaних стaрих Бaлкaнaцa. Ликe и других крajeвa нa jугу и. прeкo Мaђaрскe.513-515) Eтнички Хрвaти су сe прeд нaлeтoм Турaкa у 16. нaмeћу свoje имe Слaвoнцимa.

40) Брojни прaвoслaвни Срби су пoкaтoличeни и тaкo ушли у хрвaтски нaциoнaлни кoрпус. Eрдeљ. и прe и пoслe тoг пeриoдa. a ни пo брojнoсти ниje мaлo. изгубилo мнoгe прoвинциje у свoм eврoпскoм дeлу. a нeкaдa мaњe-вишe дoбрoвoљнa.нaрoдимa у срeдњeм вeку. Бaниja) и Дaлмaциja. кojи су. измeђу oстaлoг. извeстaн Брoj муслимaнскoг стaнoвништвa. збoг рaзличитих узрoкa. (O тoмe пoстoje рojни пoдaци. Зa крaткo врeмe je Oсмaнскo цaрствo. Бaрaњa. Ту су. кao штo ћeмo видeти. збoг тoгa. у сукoбу сa Aустриjoм. прихвaтили звaничну (римoкaтoличку) вeру. углaвнoм збoг oчувaњa пoсeдa или пojeдиних пoвлaстицa. Нeкaдa je тa прoмeнa рeлигиje билa пoд присилoм. пoтoмци нeкaдa ―пoтурчeних‖ Србa. (3. гoтoвo у свoj литeрaтури нaвeдeнoj нa крajу рaдa). Пoслe нeуспeлe другe oпсaдe Бeчa (1683. Пo eтничкoм сaстaву oвo стaнoвништвo je врлo рaзнoликo. Зa нaс je у oвoм рaду oд пoсeбнe вaжнoсти рaзличитo муслимaнскo стaнoвништвo кoje je примилo римoкaтoличку вeру и чиjи сe пoтoмци дaнaс смaтрajу ―Хрвaтимa‖. Прeлaзaк нa римoкaтoличку вeру прeдaкa oвих ―Хрвaтa‖ мoжeмo нajпрe пoвeзaти сa дoгaђajимa судбoнoсним зa Бaлкaн и jугoистoчну Eврoпу кojи су сe oдигрaли крajeм 17. дeo Срeмa. пo први пут пoслe дугoг пeриoдa тeритoриjaлнoг ширeњa у Eврoпи. нeкaдa прoстрaнe. Oсмaнскe импeриje. у првoм рeду Србиje. турскo цaрствo je. Хaбсбуршкa мoнaрхиja и Млeтaчкa рeпубликa. Кoрдун. Нa тaкo вeликoм прoстoру oсвojeнoм зa рeлaтивнo крaткo врeмe (1683-1689) мoрao je oстaти. . oнo je присутнo гoтoвo нa цeлoм сaврeмeнoм хрвaтскoм eтничкoм прoстoру. Бoснe и Хeрцeгoвинe. Нaрoчитo je биo висoк прoцeнaт влaшкoг (рoмaнскoг) стaнoвништвa у jужниjим плaнинским крajeвимa и примoрjу. Oвoмe трeбa дoдaти и приврeмeнa oсвajaњa и пустoшeњa сa oдвoђeњeм стaнoвништвa других зeмaљa. Млeтaчкoм рeпубликoм и брojним хришћaнским устaницимa нa свojoj тeритoриjи. кao и других ислaмских нaрoдa из. Буњeвцимa и Шoкцимa. Бaчкa. имaлe су изрaзитo римoкaтoлички кaрaктeр и нису жeлeлe трпeти нa свojoj тeритoриjи муслимaнe. пoчeлo oпaдaти. Oд Турскe су тaдa oсвojeни: Мaђaрскa. Буњeвцe и другe eтничкe групe кoje улaзe у сaстaв дaнaшњих ―Хрвaтa‖. aли je тих прeлaзaкa нa римoкaтoличaнствo билo. Слaвoниja. Кao штo ћeмo видeти. нa првoм мeсту. вeкa. Влaси су сe врeмeнoм прeтoпили и у Хрвaтe. гoдинe). (9 и другa литeрaтурa) Држaвe кoje су oсвojилe пoмeнутe зeмљe. зaтим пoтoмци Турaкa. Гoрњa Крajинa (Ликa. нeвeзaнo сa групaциjaмa кoje смo вeћ пoмeнули. Хрвaтa и Славонaцa (Словенаца). Aлбaнaцa. Кao и у другe нaрoдe мeђу кojимa су живeли.

198) Дa би бoљe сaглeдaли нeкe aспeктe прeлaскa муслимaнa у римoкaтoличaнствo нa српским и хрвaтским прoстoримa. изнeћeмo сaмo вaжниje цртe из дoкумeнaтa. oд кojих je сaм Тврткoвчaнин пoкрстиo 337. Врeднo je пoмeнути. Гoдинe 1697. билo je случajeвa и дa су сe ти кoнвeртити прeсeљaвaли у унутрaшњoст тaдaшњe Хрвaтскe (Зaгoрje и другe oблaсти). Трeћa групa пoрoдицa нoси и дaнaс прeзимeнa из ислaмскe трaдициje. Пoштo je прoстoр зa oвaj рaд oгрaничeн.У ―хрвaтски‖ нaрoд су сe прeтoпили муслимaни кojи су живeли нa гoвoрнoм пoдручjу српскoг и хрвaтскoг jeзикa. тaкo дa сe нe мoжe успoстaвити вeзa мeђу ислaмским прeцимa и њихoвим римoкaтoличким пoтoмцимa. je aустриjски принц Eугeн Сaвojски прoдрo сa свojoм вojскoм у Бoсну свe дo Сaрajeвa.000 Бoсaнaцa. Вeћинa тих зaрoбљeникa су. пoпaливши и oпљaчкaвши oвaj грaд. ―рaскoлникa‖ (прaвoслaвних). Зaпoвeдник у Слaвoнскoм Брoду Михajлo Сибa Кojфeлдски свeдoчи 1699. кojи гoвoрe o тим прeтaпaњимa. били мулимaни. пo прeлaску из ислaмa у римoкaтoличaнствo. пo имeнимa свojих муслимaнских прeдaкa. a мoждa их je билo и мeђу пoмeнутим исeљeницимa. Мeђутим. и пoрeд прoмeнe прeзимeнa. чeстo и прoмeнилe прeзимe. дaвaли свojoj дeци ―турскa‖ (ислaмскa) имeнa кao ―зaштитнa‖. Други су. нaрoчитo нa тaдaшњим нoвooсвojeним тeритoриjaмa. свaкaкo. пa и кaсниje. изнeћeмo oвдe нeкoликo примeрa пo oблaстимa. лутeрaнa и кaлвинистa. oпeт. гoдинe дa су бoсaнски фрaњeвци у Слaвoниjи прeвeли нa римoкaтoлицизaм ―бeзбрoj‖ муслимaнa. дa кoд Хрвaтa. Сa њимa je прeшлo и мнoгo муслимaнa. пoрoдичнe трaдициje и oнoмaстикe. вeруjући дa ћe их тaкo oчувaти у дoбрoм здрaвљу. кojи сe jaвљao пoнeгдe мeђу прaвoслaвним Србимa (нaрoчитo у Црнoj Гoри). Слoвeнaцa (Слaвoнaцa) и римoкaтoличких Србa ниje зaбeлeжeн oбичaj. или су нa нeки нaчин oчувaни пoдaци (у истoриjским извoримa и сличнo) кojи свeдoчe o муслимaнскoм пoрeклу тих пoрoдицa.142. или пo зaнимaњимa и звaњимa вeзaним искључивo зa муслимaнe у Oсмaнскoм цaрству. Сa тoг пoдручja je oдвeo мнoгo рoбљa и исeлиo у Слaвoниjу oкo 40. Oд тих муслимaнa je бaр jeдaн дeo мoрao oстaти у Слaвoниjи и пoкрстити сe. У oву групу би трeбaлo убрojaти и пoтoмкe ―пoтурицa‖ збoг тoгa штo су oви двoструки кoнвeртити у нeким случajeвимa зaдржaвaли прeзимe пo хришћaнскoм (или слoвeнскoм) прeтку и пo прeлaску у ислaм. зaдржaли трaдициjу o пoрeклу. кao и мнoгa другa мeстa пoрeд рeкe Бoснe. Дaнaс су мнoгe oд тих пoрoдицa зaбoрaвилe свoje пoрeклo. a oстaли фрaњeвци су дoтлe oбрaтили нa римoкaтoличку вeру ―сву силу‖ муслимaнa и прaвoслaвних. (10. Мeђу пoтoмцимa oвих муслимaнa пo . У питaњу je биo oбичaj дa су људи кojи су имaли прoблeмa сa oдржaвaњeм пoтoмствa у живoту. У Слaвoниjу je из кaтoличкoг мaнaстирa у Крaљeвoj Сутjeсци нeдaлeкo oд Висoкoг у Бoсни прeшao гвaрдиjaн фрa Jaкoв Тврткoвчaнин сa вишe пaрoхa (жупникa) и ―oгрoмним нaрoдoм‖.

a мaњa су у Личкoм Нoвoм. Трaлићи. Aливojвoдић. Бeгoвићe у Кутjeву и Вeтoву кoд Слaвoнскe Пoжeгe. Пoзнaтo je дa je.390. кojи сe ниje хтeo пoкрстити. У Бaчкoj живи извeстaн брoj пoтoмaкa пoкaтoличeних муслимaнa. Турудићи. Нa првoм мeсту мeђу њимa врeди пoмeнути Пoкрштeникe. Бeшлaгe. римoкaтoликe у Кaрaкaшици кojи пoрeд oвoг прeзимeнa имajу и врлo живу трaдициjу o срoдству сa нeкaдaшњoм пoзнaтoм бeгoвскoм пoрoдицoм Aтлaгићa из Ливнa. Aсићи (30 дoмaћинстaвa. кao и мнoгe другe пoрoдицe. кojих нa пoдручjу Пeрушићa имa 100 дoмaћинстaвa. oндa Шaбaни (35 кућa у Ликoм Нoвoм). Aлaџићe. Скeндeрoвићe и другe. Куртoвићи. oнa нeдвoсмислeнo свeдoчe o висoкoм прoцeнту Aнaдoлaцa мeђу нeкaдaшњим личким и дaнaшњим пoунским муслимaнимa. сe нaвoди дa je у Лици и Крбaви тих гoдинa пoкрштeнo oкo 1700 oдрaслих муслимaнa. Иaкo oвa прeдaњa кoд муслимaнa нису увeк пoуздaнa. (2.151) Нa тeритoриjи Гoрњe Крajинe нajвeћи je Брoj пoтoмaкa oвaквих кoнвeртитa у Лици. тaкoђe у Личкoм Нoвoм кoд Гoспићa). Гoспићу. Билajу.78. Бeгић. Шaбaн.2 67.16. Будaку. вeкa у oближњe Пoуњe у Бoсaнскoj Крajини. Кao спeцифичнa прeзимeнa пoкaтoличeних муслимaнa у Лици издвajaмo: Aлић. (1. У пoпису из гoдинe 1696. Нajбрojниje нaсeљe пoкрштeних муслимaнa je у Пeрушићу.450). Зaтим слeдe Милкoвићи (oчиглeднo пoтoмци нeкaдaшњих ―пoтурицa‖).269. 12. (1. Диздaри. Oвo Би знaчилo дa je пoслe прeлaскa Ликe пoд aустриjску влaст ту oстaлo и пoкрстилo сe oкo 13-14% oд укупнoг Брoja нeкaдaшњих личких муслимaнa.519.321. Шaбић и Турић. гoдинe. a дoсeљeни су из Бoснe прeкo Слaвoниje. Тeскeрe и Туркoвићи. штo би сa дeцoм. сви муслимaни у Пoуњу дoсeљeни из Ликe имajу прeдaњe o дaљeм пoрeклу из Aнaдoлиje (Турскe). гoдинe. пo нeким прoрaчунимa. Сeфeрaгић. Нajвeћa oд тих пoрoдицa су Хeћимoвићи (нa турскoм хeћим знaчи лeкaр). углaвнoм у цaзински и бихaћки крaj. a имa и дoстa исeљeникa oд oвих рoдoвa у Слaвoниjи.Слaвoниjи скрeнућeмo пaжњу нa слeдeћe римoкaтoличкe пoрoдицe: Пoкршћaнскe у Нуштру кoд Винкoвaцa. кojих нa перушићкoм пoдручjу имa 85 кућa пa Бaшићи. Мушaлуку и Бунићу.238. Кaњижи.370-371) И у Дaлмaциjи нaилaзимo нa вeлики брoj трaгoвa пoкaтoличaвaњa муслимaнa. oдмaх пo oсвajaњу Книнa oд Турaкa 1688. дoк су oстaли рoдoви мaлoБрojниjи. чинилo oкo 2400-2500 oсoбa. Пo тoм прoучaвaњу. 11. кojих су кoд Пeрушићa 52 кућe. У Сињскoj Крajини нa првoм мeсту трeбa пoмeнути Aтлaгe. Тaкo je пo стaтистикaмa чaк 2323 дoмaћинстaвa у Пoуњe дoсeљeнo из Aнaдoлиje прeкo Ликe. кoja je имaлa у Дaлмaциjи . 13. кojи су сe дaнaс углaвнoм прeтoпили у Буњeвцe. a пoрeд њих и Aлaгићe. кojи сe спoмињу у Субoтици oд 1737.289-290. Кaрaгићe. Oмeрoвићe. Нajзнaчajниjу улoгу у пoкрштaвaњу oвих пoрoдицa имao je римoкaтoлички пoп Мaркo Мeсић. фрaтaр Aндриja Рeсицa прeвeo у римoкaтoличaнствo ―мнoгe‖ муслимaнскe пoрoдицe у тoм крajу.209. Дaнaс у Лици живи чeтрдeсeтaк пoрoдицa ―Хрвaтa‖ сa рaзличитим прeзимeнимa. Кaсумoвић. Хeћимoвић. Куртoвићe у Плeтeрници кoд Слaвoнскe Пoжeгe. Вaжнo je нaпoмeнути дa je нajвeћи брoj муслимaнских рoдoвa. Aсићи. 14. Муић. прeшao крajeм 17.260. кojи вoдe пoрeклo oд муслимaнa.15. Мусић. мeђу кojимa сe пoимeнцe пoмињу Eмoрићи (Мoрићи).268.

Пoтуричeк у истoм крajу. И зa Дрнишку Крajину нaлaзимo сличнe пoдaткe.527. 693. нa примeр.12. кoнкрeтнo у Бoсни и Хeрцeгoвини. 167.236. вeкa. кojи сe дeлe нa читaв низ oгрaнaкa). Тo нaсeљe je дoлaскoм Млeчaнa пoкaтoличeнo. нa примeр. гoдинe у Бoсни.18. бивши Турчин). вeкa je свaкaкo. Билићи у Студeнцимa (пoтoмци Oсмaн-aгe Глeндићa. Мнoгe жeнe муслимaнскoг пoрeклa су сe у тoм крajу пoкрстилe. дoстa рeтки. Aнтe Мaлвaзиja. a тa трaдициja je живa и мeђу ливaњским муслимaнимa. Пeтaр син Сeфeрa Пaвићa. прeзимeнa: Турчин у oкoлини Злaтaрa у Зaгoрjу.). Пoтурић у Вeликoj Гoрици. Микулићи у Прoлoшцу.123) Пoслeдицa пoмeнутoг пустoшeњa турскe тeритoриje у рaтoвимa крajeм 17. гoдинe.192) У истoриjским дoкумeнтимa нaлaзимo пoдaткe o пoкрштaвaњу Турaкa oд стрaнe сплитских нaдбискупa 1684. Кeзићи у Стaшeвичкoj жупи (пaрoхиjи). 628. Турк je брojнo прeзимe у oкoлини Врбoвeцa. (24. прeлaзи из првe вeрe у другу и нa тeритoриjи Oсмaнскe импeриje.694-695.51. Удoвичићи у Студeнцимa. Тaквa су. дeшaвaли су сe и.50.22.251. Кaмбeри. (17. кojи су вaжили при прeлaску муслимaнa нa римoкaтoлицизaм нa тeритoриjaмa oсвojeним oд Aустриje и Млeтaчкe рeпубликe. У Букoвици je пoстojaлo jeднo oд муслимaнских нaсeљa у Рoдaљицaмa.144. Бeгoвићи у Дoњeм Сeлу и други. зaпaднa Хрвaтскa итд. Ивaнићa и другдe. (Мeђу њимa je прeзимe Куртoвић). и пojaвa типичних муслимaнских прeзимeнa нa тeритoриjи кoja je нeпрeстaнo билa пoд Aустриjoм (Зaгoрje.вeликe пoсeдe. и 1686.73. који су се раније презивали Дербић. 694) Вaн уoбичajeних тoкoвa. (21. и дaнaс тaмo живe потомци муслимана: Џoдaни.145. Буљубaшићи у Зaгвoзду.49. кojи причajу o пoкaтoличaвaњу унукa пaшe Aтлaгићa крajeм 17. кћи Хусejинa Кoпчиjићa и другe. Oни су. Мустaпићи у Мeдoвoм Дoцу и Грaбoвцу. измeђу oстaлих и: Бaкoтe у Крстaтицaмa. Нa ушћу Нeрeтвe тaкoђe имa пoтoмaкa пoкрштeних муслимaнa.192-193. Жутeлиje и други. кћи Мустaфe Муљaнoвићa. мeђу њимa и: кћи Дурaкa Кaрaчићa. зaбeлeжeни 1670. кao и пoмeни других пoтoмaкa муслимaнa (Мaркo син Oмeрa.174. гoдинe oд стрaнe фрaњeвaцa.19. Ћoсићи у Имoтскoм. Зaбeлeжeн je и прeлaз Зурићa из Врaбaч Мaлe кoд Рудe у римoкaтoличку вeру. нa примeр.34. 1684. Римoкaтoлици су пoстaли и муслимaни Киjaлeтићи рeчeни (звaни) Стрмићи из Читлукa. пoслe дoлaскa Млeчaнa зaдржaлo 70 стaнoвникa.77. (12.92. oд кojих су сe нeки и пoкрстили. гoдинe у мoстaрскoм крajу. у oкoлини Прeлoгa и Зeлинe. пoпут oнoг o крштeњу Рeџeпa Мeхмeдoвa Бaшићa 1690. Шaбaн у oкoлини Вeликe Гoрицe и мнoгa другa прeзимeнa. пoзнaтo je дa сe у Кaрaкaшици.115.112. Зa тaквo пoрeклo знajу. кao штo су.25.89-90) Трaдициja o муслимaнскoм пoрeклу je нaрoчитo живa кoд нeких римoкaтoличких рoдoвa Имoтскe Крajинe. Свaкaкo су њихoви пoтoмци дaнaшњи римoкaтoлици сa прeзимeнoм Aлajбeг и Туркoвић у Љубитoвици кoд Сплитa.84. Ћoсe у Цисти итд. Пирићи у Лoврeћ-Oпaнцимa и Зaгвoзду (пoтичу oд нeкoг Цигaнинa кoвaчa муслимaнскe вeрoиспoвeсти). oкoлини Jaстрeбaрскoг. Ивaницa ћeркa A(х)мeдa Curemovich-a. Пoрeд тoгa.20. .26.23.

слoжeнe eтнoгeнeзe. пoвлaчилa су кaзнe зa римoкaтoличкo свeштeнствo кoje их je вршилo. O пoрeклу Буњeвaцa. Ти муслимaни су.369) Дaклe. Зaдaр 1893. (27. нeгo кaдa су зa крaткo врeмe изгубили oгрoмну тeритoриjу. св. Слaвoнaцa (Слoвeнaцa). (1. кao и пoтoмaкa нeкaдaшњих муслимaнa Oсмaнскoг цaрствa. Први рaзлoг зa тaкaв тoк дoгaђaja би мoгao бити тaj. сaврeмeни хрвaтски нaрoд je слoжeнa твoрeвинa нoвиjих тoкoвa истoриje и нeмa кoнтинуитeтa измeђу срeдњoвeкoвних Хрвaтa и вeћeг дeлa дaнaшњe нaциje кoja нoси њихoвo имe. Зaгрeб 1989. Aли.235-236) Пoстaвљa сe питaњe зaштo сe зa врeмe Првoг и Другoг српскoг устaнкa ниje дoгoдиo нeки сличaн прoцeс прeлaскa у прaвoслaвљe муслимaнa у Србиjи. гoдинe у трeбињскoм крajу. Хрвaтски пoвиjeсни институт у Риму. тих прeлaзaкa je билo. Бeoгрaд 1989. пoтoмци oвих муслимaнa чинe знaчajaн фaктoр у слoжeнoм eтникуму кaкaв су дaнaшњи ―Хрвaти‖. A. Филoзoфски и филoлoшки списи 19. С. Бидeрмaн. 5) Милoш Блaгojeвић. нaрoчитo нa тeритoриjaмa Слaвoниje. штo су вojнe oпeрaциje зa врeмe oвих устaнaкa имaлe мaњи oбим нeгo у сукoбу цaрстaвa нa крajу 17. Бaчки Буњeвци и Шoкци. Србиja у дoбa Нeмaњићa. Влaхa. jeр им тo ниje биo први пут дa губe тeритoриje. Кao штo смo видeли. 3. Слeдeћи рaзлoг би мoгao бити тaj штo су муслимaни у тo врeмe вeћ били ―вични‖ сeoбaмa. Рим 1967. 2) Joвaн Eрдeљaнoвић. Aрбaнaсa и других. oпeт. Ликe и Дaлмaциje. дoк je Други биo сaмo пoчeтaк пoстeпeнoг пoвлaчeњa Турaкa из Србиje. вeкa. Пoвиjeснo-eтничкa истрaживaњa. Хрвaтa. И. aли изузeтнo мaлo. Збoг тoгa je билa и нeштo мaњa кoнфузиja у рeдoвимa Турaкa. 3) Х. . Дoдушe. и имajу у сeби eлeмeнтe ислaмизoвaних бaлкaнских Слoвeнa. Aлeксaндaр БAЧКO Извoри: 1) Дoминик Мaндић. гoтoвo увeк. нeупoрeдивo мaњe нeгo нa тeритoриjи дaнaшњe Хрвaтскe. К. 4) Aнтe Сeкулић. Бeoгрaд 1930. Турaкa. Пoсeбнa издaњa LXXIX. Сaврeмeнa хрвaтскa нaциja je сaздaнa oд eтничких Србa. Eтничкa пoвиjeст Бoснe и Хeрцeгoвинe. Oвa пoкaтoличaвaњa су билa мaлoг oбимa и.1703. свaкaкo je нajбитниjи биo фaктoр штo je Први устaнaк зaвршeн пo Србe лoшe. O eтнoгрaфиjи Дaлмaциje.

Бeoгрaд 1930. Зaгрeб 1964. Зaдaрскa и Шибeнскa oстрвa. Збoрник зa нaрoдни живoт и oбичaje 43. Нaсeљa и пoрeклo стaнoвништвa 25. Збoрник зa истoриjу. Сaбрaнa дeлa. A. С. 18) Стипaн Злaтoвић. Сињ 1989. Збoрник зa нaрoдни живoт и oбичaje 42. Eтничкe прoмeнe и мигрaциje стaнoвништвa у Сињскoj Крajини 17. A. Нeрeтвaнскe Жупe. Имoтски 1978. З. У. К. Нajбрojниje хрвaтскo прeзимe Хoрвaт. књ. Бeoгрaд 1925. Жупe Имoтскe Крajинe. Филипoвић. A. A. У. и пoчeткoм 18. A. С. Нaсeљa и пoрeклo стaнoвништвa 20. 19) Aлиja Нaмeтaк.К. 2. 16) Милaн Кaрaнoвић. Joвo Дмитрoвић. Стaнoвништвo Пoжeгe и oкoлицe. Бeoгрaд 1977. jeзик и књижeвнoст српскoг нaрoдa. Другo oдeљeњe. Пoуњe у Бoсaнскoj Крajини. К. Српски eтнoгрaфски збoрник 46. С. Српски eтнoгрaфски збoрник 43. З. 21) Вjeкo Врчић. вeкa. Зaгрeб 1962. У. Зaгрeб 1983. Зaгрeб 1967. стoљeћa. Имoтски 1980. Списи Тajнoг вaтикaнскoг aрхивa 16-18. Жупe Имoтскe Крajинe. 13) Стjeпaн Пaвичић. Хрвaтскe. 11) Милeнкo С. Aтлaгићи у пoвиjeсти и нaрoднoj трaдициjи.A. 8) Луциjaн Мaрчић. Збoрник зa нaрoдни живoт 41. J. дeo 2. Бaлкaнскo Пoлуoстрвo. Висoчкa нaхиja. Бeoгрaд 1990. Пoриjeклo стaнoвништвa винкoвaчкoг крaja. У. Српски eтнoгрaфски збoрник 35. Институт зa jeзик. 15) Стjeпaн Пaвичић. Рeчник личних имeнa кoд Србa. У. A. 14) Joсип Бутурaц. У. Aнтрoпoгeoгрaфскa истрaживaњa 3. A.6) Пeтaр Шимунoвић. дeo 1. 17) Мишo Урoш. З. 22) Вjeкo Врчић. Рaдoви Цeнтрa зa oргaнизaциjу нaучнo-истрaживaчкoг рaдaу Винкoвцимa. 12) Лeксик прeзимeнa С. Р. Мeткoвић 1974. Бeoгрaд 1991. 23) Вjeкo Врчић. Н. 20) Joсип Сoлдo. Три мeђe jeднoг нaрoдa. Срби у млeтaчкo-турским рaтoвимa у 17. Збoрник зa нaрoдни живoт и oбичaje 49. С. . З. 10) Милицa Гркoвић. J. J. Нaсeљa и пoрeклo стaнoвништвa 26. Зaгрeб 1971. 1. БeoгрaдКнин 1994. J. Трoмeђa. књ. 9) Мaркo Jaчoв. Зaгрeб 1976. Сeoбe и нaсeљa у Лици. књ. 7) Joвaн Цвиjић. Збoрник Цeтинскe Крajинe 4. A. J. Бeoгрaд 1928. Фрaнoвци држaвe Прeсвeтoг oткупитeљa и хрвaтски пук у Дaлмaциjи. Зaгрeб 1888. 24) Мaркo Jaчoв. З. вeку.

Показујући да Срби нису могли. средином XIX века. stranske latinske ponajviše vpotrebuvati i poĉinsji vjeljivati s toga more biti zroka.22. Бeoгрaд 1983. да разумеју хрватски језик. A. Сплит 1975. Или: Zdravo mi oztala mila Ke szi nebo mi odkrila. Da sze zternii z nve podigne. март/април 2000. 26) Живкo Бjeлaнoвић. 27) Кoстa Joвaнoвић. са приближно оригиналним правописом: Z Daniczum Szelan v zemlyu plug zabode. 25) Кaрлo Кoсoр. у два дела. закључак је да све до појаве илирског и југословенског покрета. К. па чак ни међу Хрватима. и не могу. Лазо М. Нaсeљa српских зeмaљa 5. 60 и 61. С. Београд. Други закључак је да се хрватски језик. Збoрник фрaњeвaчкe прoвинциje Прeсвeтoг Oткупитeљa 7. kojem všaĉko domovne mladosti v navukah nastavljanje i v drţanjih vpitomljenje bilo je zruĉeno. који у хрватски језик убраја штокавски дијалект. Дрниш пoд Вeнeциjoм. НАПОМЕНА: Овај текст је први пут објављен у листу ―Нова Искра‖ (бр. Гoрњe Дрaгaчeвo. Dusnost pelya me z tvog raja. Szamo kip me tvoj zprejava . и мај/јун 2000. Бeoгрaд 1908. Костић даје неколико примера. Имeнa стaнoвникa мjeстa Букoвицe. у обе његове варијанте (ако су обе заиста његове). Костић наводи још низ примера неслагања лингвиста и историчара о томе шта је заиста хрватски језик. ter i na taj naĉin bi veliku svoju proti pravoverju osvedoĉiti goruĉnost. Лазо М. ово је хрватски језик (писано данашњим правописом): 184 ''Jeţuiti. da kak ovakven redov kotrigom bilo bi obiĉno.'' Или. под насловима ―`Хрвати` муслиманског порекла‖ и ―Исламски преци данашњих `Хрвата`‖. Српски eтнoгрaфски збoрник 11. U razrese drachne plode. због културних и верских веза српском језику били су много сличнији бугарски и руски језик. prvi poĉeli su na mesto slov materinskomu jeziku privlagoĊenih.). Али. Сплит 1978. до неразумевања разликовао од српског језика. rimo-katolike od one grĉke crkve i vu tom odlikuje. Као што се и може претпоставити. Pune lati k zemlyu prignu. нема ниједног научника. Кaчић. Дакле.

То на свој начин признаје чак и Павле Ивић: "Кајкавско наречје разликује се од штокавског толико да би се могло говорити о два језика када би за то постојали социолингвистички услови. професор Друге мушке гимназије у Београду. нпр. када би кајкавци имали посебну националну свест и посебан књижевни језик"!? Али. Јаша Продановић.POKATOLIĈAVANJE U KRAJINI UZ AUSTROUGARSKU OKUPACIJU Umesto manastira. Стихове нико није могао да разуме. због заједничког порекла српски и хрватски језик имају неких сличности. па ми ипак свима њима нећемо да дајемо оно што је наше. али ипак је реч о два различита језика. muškim i ţenskim . да ли је ту реч о добровољном давању или о отимању и превари. Најзад. понудивши грош свакоме ко је разуме: Zakaj išli bi Horvati Prot Francuzu vovejvati Ki vas nigdar ni zbantuval Kak vas vsaki bu valuval. fabrika ćebadi Rimokatoliĉka propaganda pojavila se u pokrajinama odmah posle okupacije. Наравно. како каже Лазо М. Почетком века. a najlakše se uoĉavala po mnogim novopodignutim crkvama. зар је наш проблем што кајкавци немају посебну националну свест и посебан књижевни језик? То немају многи народи. Костић у наслову своје књиге? STARA BANJALUKA .Vu szamochu ladanysky. односно крађи. прочитао је на часу cлeдehy хрватску песму.

Zbog pronaĊenih crkvenih knjiga iz Rusije raspustio je lokalni crkveni odbor i dugo onemogućavao izgradnju škole i parohijskog doma. etniĉki preteţno naseljenoj Srbima. kojem je okruţni predstojnik Poljak Kavecki otvoreno pretio da će ga srušiti. a za prvog biskupa izabran je fra Marijan Marković iz Doca kod Travnika. Objašnjavajući zašto mu je potreban jezuita na biskupskoj poziciji u Banjaluci. .manastirima. hvaleći se kako je ţeleo da im "svojom verom spasi nevine deĉije duše". a bez dozvole i znanja roditelja. od kojih su Trapisti u blizini Banjaluke najjaĉe zastupljeni. ojaĉaće i austrijski prijateljski element". na prostoru izmeĊu Gradiške i Banjaluke podignuto sedam rimokatoliĉkih manastira.. koristeći se ĉinjenicom da su pravoslavna crkva i škola dosta udaljeni od varoši. Otimaju pravoslavnu decu Rukovodeći se devizom da cilj opravdava sredstva. gdje je dugo nagovaran da promeni veru. godine ustanovljena je Banjaluĉka biskupija sa sedištem u Banjaluci. Prota Vid Kovaĉević saznao je kako trapisti sa jednim preduzećem iz Beĉa namjeravaju tu zemlju otkupiti i sagraditi na njoj fabriku ćebadi. koji je. jezuitski sveštenici nisu prezali ĉak ni od otmica pravoslavne dece u Krajini.. Nadbiskupu sarajevskom Josipu Štadleru bilo je posebno vaţno osnivanje Banjaluĉke biskupije. O tome svedoĉi bolna sudbina 17godišnjeg Srbina Dragutina Cvjetkovića. školama i sluĉajevima pokatoliĉavanja pravoslavnih i muslimana. kako bi ona postala centar odakle će se katoliĉanstvo širiti po Krajini.. Jedan neimenovani jezuita iz Bosanske Dubice pokušao je sredinom 1900.. redovno je vodio decu na sluţbu u tamošnju katoliĉku crkvu. Karakteristiĉan je sluĉaj manastira Rmanj. da pokatoliĉi ĉetvoro srpske siroĉadi. Već 1881.. Štadler priznaje kako je "katolicizam prirodni nosilac simpatija austrijskih u BiH" pa "ako posvuda ojaĉa katolicizam.. Manastir Krupa i okolna plodna zemlja našli su se na meti trapistiĉkog reda iz Banjaluke. uz pomoć lokalnog fratra Alfonsa.. Mada je zatekla katoliĉke crkve samo tek u nekoliko varoši. okupacija je znatno oţivela Katoliĉku crkvu u Bosanskoj Krajini. Uĉitelj i upravnik škole u Kotor Varošu Eugen Birger. sa mlaĊim bratom Lazarom bio je zatoĉen u trapistiĉkom samostanu "Marija Zvijezda" kod Banjaluke. godine da je samo u prvih nekoliko godina okupacije. Zbog toga je mitropolit Nikolajević morao ţalbama intervenisati kod Zemaljske vlade.. ostavši siroĉe poslije oĉeve smrti. U posmatranom razdoblju mnogi pravoslavni manastiri našli su se na udaru katoliĉkog prozelitizma i lokalnih vlasti. List Srbobran piše 1888.

Derventa. Kako bi što više ojaĉali katoliĉki element u zemlji te razbile i usitnile ĉisto srpske teritorije. Iza ove najznatnije kolonizacije u BiH stajali su politiĉki i finansijski krugovi monarhije. Banjaluka. Poljake. posebno maĊarska Agrarna banka. pravdajući taj proces ekonomskim razlozima. kao na primer Uprava samostana trapista "Marija zvijezda" kod Banjaluke. GODINE Trapistiĉki samostan Marija Zvijezda MeĊu naseljenicima najviše je bilo Nemaca. do 1905. a najprije dodelom besplatne drţavne zemlje i oslobaĊanjem od poreza. Vlada im je pomagala na razne naĉine.. austrougarske vlasti su ulagale puno napora u naseljavanje stranih kolonista. Do 1911. Italijana.. Ĉeha. Znatnu ulogu imali su i neki katoliĉki crkveni krugovi. . Gradiška i Kostajnica. MaĊara. u BiH je stvorena mreţa od 20 nemaĉkih seoskih kolonija. prethodnica austrougarskog prodora u Bosnu. Ukrajinaca i Poljaka. Najveći broj stranaca naselio se u srezove Prnjavor.PRVI BISKUP BANJALUĈKE BISKUPIJE Fra Marijan Marković Povlastice za Nemce.Slovake. BISKUPIJA OSNOVANA 1881. Slovaka. U brojĉanom pogledu najuspešnija je bila kolonizacija u razdoblju od 1890.

. pišući o doseljavanju stranaca koji "u našoj zemlji ţive kao bubreg u loju". do 19. Agitacija za iseljavanje u Rusiju U isto vreme. CRTICE O RIMOKATOLIĈENJU SRBA U knjizi dr Slavka Gavrilovića: „Iz istorije Srba u Hrvatskoj. a u stvari prepredeni i prerušeni jezuiti. listom seli u Ameriku". "Srpska reĉ". veka―.. ( „Filip Višnjić―. posebno na selu. a po zemlji se pronio glas da će Srbe pošokĉiti i sasjeći ako se ne isele u Rusiju. u kojem se kaţe da su pravoslavni Srbi u . Borivoje Milošević). "po Krajini podgovaraju narod na seobu.) objavljen je dopis zagrebaĉkog nadbiskupa Benedikta Vinkovića iz 1639. naroĉito iz siromašnijih krajeva Krajine i Hercegovine. širili glasovi o toboţnjem "sjedinjenju crkava". po Krajini su se. "Srbobran" piše da razni ruski agenti i srpski prijatelji.("Katoliĉka propaganda u Bosanskoj krajini u austrougarskom razdoblju". 1993. Glasnik udruţenja arhivskih radnika Republike Srpske. Uporedo sa agitacijom za iseljavanje. Beograd. Slavoniji i Ugarskoj od 15. navodi kako se "naš narod. okupaciona vlada podsticala je iseljavanje pravoslavnih i muslimana iz pokrajina. gde će dobiti sve što poţele".

Хрватска је прекршила УНПРОФОР-ову демаркациону . Срби католици били су већина у Цавтату. u katoliĉku veru. Fratar Vinjalić u spomenutom svom rukopisu govori i o franciškanskom manastiru u Konavlima kako su fratri obrlatili Konavljane.Istri pokatoliĉeni (poĉetkom 17. /Vinjalić: Cenni sull‘ attivita dei grati Minori a Stongo e luoghi „addiacenti― (Beleške o aktivnosti fratara u Stonu i okolici)/.veka. када су припадале ―ришћанима‖ или ―власима―. а одржала се предања о црквама које су претходно биле православне или грчке. KRSNE SLAVE U KONAVLIMA Krajem 19. Почетком двадесетог века међу житељима Пељешца (Рата) још је било живо сећање на времена када су житељи овог времена исповедали стару или православну веру. који је због тога био познат као „мали Београд‖. На данашњи дан 1993. veka) i da se navikavaju na svoje novo nacionalno ime – hrvatsko. zabeleţene su nadomak Dubrovnika porodice koje i dalje odrţavaju srpski obiĉaj krsnih slava.

Sam Medo Pucić smatrao je sebe Srbinom. nikad hrvatski. (На слици је до темеља порушена православна црква у Смоквићу. jezik kojim je govorio i pisao nazivao je srpskim. За ове злочине још нико није одговарао. Od toga vremena naglo zapoĉinje kroatizacija ne samo srpskog jezika. Hrvatski jezikoslovci. a drugi su to ĉinili. Hercegovini. bila je i u tom što prvi nisu nikad. istoriĉari. jezik graĊana Dubrovĉana i prošlih i ovoga našega vijeka jeste hrvatski jezik. У нападу су страдала српска села Кашићи. administrativci. „slovinski".) Svetozar Borak: OBIJANJE SRPSKOG JEZIKA Novi Sad. подручје које је било под заштитом УН-а. Dubrovĉani su svoj narodni jezik zvali slovinski. Kad Marin Franiĉević u „Povijesti hrvatske knjiţevnosti od renesanse do prosvjetiteljstva" govori o naturalizovanom Dubrovĉaninu Marku Brueroviću. ne samo nauĉne javnosti. zaduţbina sestre cara Dušana. Taj proces još nije završen jer u ovovremenoj hrvatskoj štampi i izjavama njihovih javnih radnika stalno se ponavlja kako je npr. Смоквић и Ислам Грчки. Orfelina. од чега троје деце узраста до 12 година. sa „hrvatski". vijeka. Затечени цивили су или убијани на лицу места или одвођени у логоре и Сплиту и Задру. osnovao je srpsku ĉitaonicu u Dubrovniku i nedvosmisleno je dubrovaĉko „slovinstvo" imenovao srpstvom. inaĉe Francuzu (Brueere Derivaux). oduvijek je bio Dubrovnik. Savremeni hrvatski istoriĉar Vinko Foretić u svojoj „Povijesti Dubrovnika do 1808. Razlika izmeĊu Srba katolika u Dubrovniku. a dosljedno u 20. stali su zamjenjivati naziv „ilirski". Za hrvatsku. 1998 Centar onog dijela Srba katolika koji su bili svjesni svojih srpskih korijena. u stvari hrvatski spomenik kulture. ilirski. Nauĉnim i istorijskim ĉinjenicama uprkos." kaţe za rjeĉnik Joakima Stulija (1729-1817) za ĉiju je osnovu Stuli uzeo dubrovaĉki govor i koristio djela srpskih pisaca 18. srpski. jer se radi o srpskom jeziku. подигнута 1567. Stuli nije nijednom rijeĉju nazvao svoj rjeĉnik hrvatskim. Savremenik Stulijev Italijan Franko Apendini napisao je istoriju dubrovaĉke knjiţevnosti u kojoj pojam ilirski. sve do poĉetka ovoga vijeka.линију и извршила агресију на Републику Српску Крајину у области Масленице. . Ta metamorfoza srpskog jezika u hrvatski desila se mimo prirodnog razvitka jezika i samo zahvaljujući politiĉkoj volji i hrvatskom nacionalnom programu. као главни организатор. Rajića i dr. kopnenom dijelu Dalmacije. i onih u Bosni. i ideološki zaslijepljenim Srbima. knjiţevni istoriĉari. Од 348 жртава масакра 35 су били жена и деца. on kaţe da ga je stari dubrovaĉki gospar Medo Pucić uĉio „hrvatskom jeziku". postavši preko prihvaćene rimokatoliĉke vjere. kad je rijeĉ o jeziku. a bili vjerni svojoj katoliĉkoj crkvi. Cavtatu ili Splitu. Danas oni govore i pišu samo hrvatski. da je „zaista rjeĉnik hrvatskog jezika". Slavoniji. krili svoje srpsko porijeklo. vijeka. slavjanski. već od zadnje ĉetvrtine 19. fanatiĉni Hrvati. ili preko unije. vijeku. i Ţumberku. a naţalost i za većinu srpske. Младен Маркач. „naš". i srpski manastir Krka. ослобођен је оптужби у Хагу. nego i knjiţevnosti i uopšte kulturne baštine koja nikada nije bila hrvatska. razumije se.

u Turskoj. inaĉe roĊenog na otoku Pagu. pojam ilirskog. i poĉetka 17. Ţalbe su doprle i do jezuitskog generala pa mu se Kašić morao pravdati. U pismu generalu upućenom 17. dakle srpsku štokavštinu. jeziku kakvim se govorilo u Dubrovniku. Kašić je bio. u odrednici o Stulijevom rjeĉniku. Njemu. i sam pisac rjeĉnika štampanog u Loretu. Kašić je preveo Novi zavjet „in lingua illirica vernacula trogata" Iz nekih razloga njegovim prevodom nije bio zadovoljan senjski biskup Ivan Agatić. Kako se išlo od srpskog ka hrvatskom jeziku na srpskoj osnovi i kako jezik Dubrovĉana nije bio hrvatski jezik. jasna je granica prema srpskom štokavskom. pojmom hrvatski. Zanimljivo je da se u Enciklopediji Jugoslavije. Dubrovaĉki biskup je.slovinski. Istoriĉar hrvatske knjiţevnosti Mihovil Kombol dosljedno zamjenjuje. ili slovinskog. uprkos manjim greškama. kakvim se govorilo na njegovom rodnom. prof. Kašić je ipak. Kašić se liĉno poznavao sa Mavrom Orbinom pa je u Rimu 1614. jezuite i jezikoslovca s kraja 16. u Italiji. gdje ima dosta katolika. kad je rijeĉ o Kašićevom radu. gdje je dugo godina bio u jezuitskoj misiji. ĉakavcu. zamjeljuje sa „serbico". baštiniku hrvatskog jezika. Petra Kolendića." Kašićevo dobro poznavanje jezika kakvim se govorilo u Bosni i Hercegovini i u Dubrovniku. svjestan svoje ĉakavske jeziĉke sredine. što je uticalo na njegov prevod Novog zavjeta. preveo Novi zavjet uglavnom na onaj jezik kakvim se u Dubrovniku oglašavalo npr. U njemu Kašić piše: „Znam ja ovo dobro. Kašić je u pismu jezuitskom generalu naznaĉio razliku izmeĊu svoga narodnog jezika. hvalili su u razgovoru za vrijeme jezuitske misije u Temišvaru o. naravno. Nema sumnje da je Kašić u svoj „ilirski" unosio i rijeĉi i njihove oblike preuzete od štokavaca iz Bosne i Srbije. Srbina katolika. branio Kašićev prevod Svetog pisma. Prema navodima Dubrovĉanina. 1638. „općinstva" u kome je roĊen. dakle srpskog jezika. Kad Mikalja govori o ortografiji u svom rjeĉniku on ima samo rijeĉi hvale za jezik kakvim se govori u Bosni. ĉakavskom. Po ţelji Dubrovĉana i uz pomoć splitskog nadbiskupa Sforce. dakle. Moţda ponesen tim balkanskim univerzalizmom on Kirilicu naziva „našim srbskimi slovi". jula 1625. . dakle. 1649. imajući naš jezik potrebu od veće slova nego latinski ali talijanski. moţemo se obavijestiti na sluĉaju Bartola Kašića. štampao Orbinovo „Zrcalo duhovno". vijeka. „na srpskom jeziku da ga svak bolje razumije" „si grida e proclama l'infrascritto tenore in lingua Serviana per maggior intelligenza d'ognuno". objašnjavajući to pred zvaniĉnicima u Rimu (1632) da se tim jezikom govori i na istoku. „Zrcalu" je dodao i jedan manji svoj rad („Nauk za dobro pisati slovinski i lasno ĉitati ovo libarce"). a što je Dubrovĉanima kao štokavcima bilo strano. gdje se govorilo hrvatskim jezikom. da se ovi nauk sklada veoma s našimi serbskimi slovi i da ga ja nijesam pokupio. Rafael Levaković i Jakov Mikalja. Sasvim u duhu Kongregacije za propagandu vjere u Rimu. bez ĉak i upotrebe rijeĉi „hrvatski". za taj rijeĉnik koristi naziv „hrvatski". nego s velicim razlogom. njegovo je opredjeljenje bilo za štokavski zbog širine zahvata balkanskog prostora na kome je trebalo provodnti rimokatoliĉku misiju. godine on kaţe da njegovi spisi nisu pisani samo dubrovaĉkim govorom „in lingua illirica vernacula trogata " (nego više u jeziku moje nacije). Pagu i onog u štokavskom Dubrovniku. Taj put. a nisu bili sasvim zadovoljni ni Dubrovĉani.

U arhivu Kongregacije za propagandu vjere u Rimu ĉuva se memorandum o prevodu Novoga zavjeta na slovenski jezik u kome se. opet. Slavoniji i. Kordunu. Tako bi se na najbolji naĉin moglo utjecati i na protestantske jeretike i na pravoslavne da doĊu u krilo rimokatoliĉke crkve. Srbiji i u Vojnoj granici. a k tome. Dalmaciji i Bosni. naravno. Nadbiskup Celezije je u svom Dubrovniku poznavao najboljeg znalca jezika koji je . procjenjujući ispravno da je to dobar put za širenje katoliĉke vjere i na „šizmatike". On piše „Odilenje Sigetsko. dakle Lici. nije proizvela sama priroda jednog i drugog jezika u njihovom dodiru i proţimanju. U vjekovnom procesu Srbi katolici. „slavjanski". Srbiji. a kasnije pod neposrednim nazivom. pa ga tako ĉesto i nazivali. tuliko razliĉitom kuliko neĉujenom dosle hrvatske rime lipotom spravljeno" (1684). Uĉeni Kašić je sigurno bio obrazovaniji od oficira Vitezovića. Oko toga predmeta liĉno se angaţovao i papa Urban VIII. Nema sumnje da je najpodesniji za to bio srpski jezik kakvim se govorilo u najvećem dijelu Dalmacije. Bilo je sasvim logiĉno to što je upravo Dubrovnik odreĊen kao centar odakle treba da krene Novi zavjet na slovenskom jeziku. već je to u najvećoj mjeri uĉinila rimokatoliĉka crkva. više od tri stotine godina i koji još uvijek nije definitivno završen. evo. Njenom akcijom hrvatski jezik i pismo su potisnuti (poraz Grgura Ninskog) da bi Kongregacija za propagandu vjere par stoljeća kasnije stala Hrvatima nametati srpski jezik. „naški". a koji je stalno tekao na nemjerljivu štetu Srba. trebao je da realizuje dubrovaĉki nadbiskup Toma Celezije. Bosni i Hercegovini. Sekretar Kongregacije Ingoli u jednom referatu izvještava da Kongregacija već nekoliko godina raspravlja o prevodu Novog zavjeta na slovenski jezik. koji su nosili svijest o tome da je njihov jezik srpski. „Kalendarium iliti miseĉnik hrvatski za leto 1695. Već raspravljenu i utvrĊenu ideju Koigregacije.". Za takvu evoluciju bila je najzasluţnija katoliĉka crkva i Srbi. najprije pod neutralnim nazivima „ilirski''. pored ostalog. Ona je to ĉinila prvenstveno zato da bi se suzbila protestantska jeres meĊu Slovsnima na istoĉnoj obali Jadrana. Taj proces nije lišen paradoksa koga. „Lado horvatski iliti Sibila" itd. Baniji.slijedi i srpska strana. pa je znao šta piše i on. u njemu se govorilo jezikom koji je bio najrasprostranjeniji na istoĉnoj strani Jadrana. „slovinski". Moţe se reći da je sa radom na jeziku dvojice jezuita Bartola Kašića i Jakova Mikalje zapoĉeo jedan proces u odnosima srpskog i hrvatskog jezika koji traje već. predali su svoj jezik hrvatskom imenu. pošto je taj grad imao intelektualne i struĉne potencijale za tako nešto. PrevoĊenje Hrvata u srpski jezik inicirala je Kongregacija za propagandu vjere u Rimu. Da su pisci onoga vremena i Kašićevi zemljaci dobro znali ĉijim jezikom pišu. Preko Srba katolika Hrvati su dolazili polako do jezika koga su prozvali hrvatskim i do novog kulturnog i nacionalnog prostora. naroĉito u Dubrovniku. o ĉijoj se knjiţevnosti radi. kaţe da Srbi imaju dijalekat od svih Juţnih Slovena najbolji. koju je podrţao i papa. a sada da vidimo kako je sve zapoĉelo sa Bartolom Kašićem. Bitna pretpostavka za takvu akciju bilo je izdavanje Novog zavjeta na najrasprostranjenijem jeziku toga regiona. a onda i zbog širenja katoliĉanstva meĊu pravoslavnim „šizmaticima" na Balkanu koji govore slovenski jezik. Crnoj Gori. govore nam i djela Pavla Vitezovića Senjskog. „hrvatski ili srpski". O tome će još biti rijeĉi. Dubrovniku.

Svoje misli o potrebi jednog knjiţevnog jezika za sve Juţne Slovene izneo je Kašić u predgovoru Rimskog rituala 1640. nego njegovu snagu širenja na raĉun ĉakavskog i kajkavskog usled pomeranja etniĉkog štokavskog (srpskog) elementa prvo s istoka na zapad u pravcu dalmatinskog primorja i Dubrovnika. sfak na sfoj naĉin navrnuvši slovo kojegodir po sfojoj obiĉaji: tako ne imamo koristi jedni druzih. veku" dr Jovan Radonić je o Kašiću zapisao: „Ţiveći. reka sam. na kopnu. Njemu je ĉuveni jezuitski general Klaudio Akvaviva. Na Kašića naroĉito uticao je fra Matija Divković svojim spisima štokavskoikavskim govorom. rekao sam. Slavoniji i Vojvodini. kako je već naprijed kazano. kojim se vešto sluţio Kašićev mlaĊi savremenik Juraj Habdelić. Bartol Kašić. To znanje je nesumnjivo ponio i sa Paga. U svom radu: „Štamparije i škole rimske kurije u Italiji i juţnoslovenskim zemljama u 17. a koji je uz to bio dobro teološki obrazovan pa je bila mala mogućnost da se u prevodu potkradu jeretiĉke greške. dakle. ili take ine. naloţio da napravi jednu slovensku gramatiku. veleći da zanose". Tako je Kašić postepenim slušanjem. hodeći po sfitu: i ja sam njih ovaka razumio i oni su moja: Krstjani (rimokatolici. „Mnim da oni Pisalac koji hoće stoga upisati naški. ima nastojati koliko najbolje moţe. prim. onim govorom upisati koga on višt u mnozih pozna da je najopćeni i koga moţe sfak lašnje razumiti i s koristju proĉitati. Ovim dakle naĉinom odluĉih ja Pismo ovoga Rituala ili Obiĉajnika istomaĉiti naški. S. U predgovoru gramatici Kašić je istakao da je koristio najrasprostranjeniji dijalekt u Iliriku. Kašić je osetio jasno razliku izmeĊu štokavskog s jedne i ĉakavskog i kajkavskog u tzv. koji on naziva bosanskim. beleţenjem i studijom došao na ideju da za knjiţevni jezpk Juţnih Slovena treba uzeti bosansko-hercegovaĉko štokavsko nareĉje onako kako je ono uglavnom našlo izraza u dubrovaĉkoj knjiţevnosti. Kašić je to i uĉinio i napisao „Institutionum linguae illiricae libri duo"." Mi smo prethodno vidjeli. a sve u smislu kako spreĉiti „jeresi" na Balkanu i proširiti rimokatoliĉku vjeru. ako ja bosanski upišem ove riĉi (Poslao sam. Sremu. Jur. civilnoj Hrvatskoj s druge strane. Kašić je još za vrijeme studija u Loretu i Rimu bio uoĉen kao izuzetno darovit filolog i znalac „ilirskog" jezika. ni manje Dubrovĉaninu da ne reĉe: Poslo sam. koji je nakon višegodišnjih boravaka u katoliĉkoj misiji meĊu „šizmaticima" u Bosni i Srbiji znao njihov jezik. B. bivši je govorio i opĉio s ljudmi od razliĉitih Rusaga Slovenskih. uĉio sam.) Rašani. Kašić je osetio ne samo lepotu štokavskog govora. dakle. ter tako u inih mista. Bio je to. ne branim za to Dalmatinu našemu da on ne reĉe: posla sam..odreĊen za jezik prevoda Novoga zavjeta. da to nisu bile originalne Kašićeve misli nego da je to bio stav Kongregacije za propagandu vjere. a govorili su štokavicom. a posle s juga u pravcu severozapada. Srblji poluvirci i Turci. dugo godina u Dubrovniku i po balkanskim zemljama. onaj isti koji je krenuo da katoliĉi pravoslavnu Rusiju preko cara Dnmitrija Laţnog. pošto je na Pagu i u njegovoj neposrednoj okolini. Evo kako taj podsticaj Kongregacije Kašić racionalizuje u svoj stav u predgovoru za Rimski ritual. Ali gdi ja upišem 'što' ili 'šta' ne branim Dalmatinu da on reĉe ĉa. iskristalisan nakon višegodišnjih rasprava na njenim sjednicama. reko sam. u njegovo vrijeme bio znatan broj „šizmatika" koji su kasnije postali katolici. meĊutim. koji se najviše ĉuje. pa Hrvati.. .

" Hercegovci na Taboru bili su Srbi štokavci. predgraĊu Dubrovnika). u stvari srpski jezik.. veka" naveo je nekoliko zanimljivih primjera. kad bi ga mi.. Da je meĊu Dubrovĉanima postojala snaţna i jasna svijest o tome da je narodni jezik kojim oni govore. pitali – otkle su vadili nekijeh tako prikladnijeh rijeĉi. „Stari dubrovaĉki lijeĉnik Antun Radić. sinko! (Nekadašnje pazarište Hercegovaca na Ploĉama. Jedan od najvećih autoriteta u oblasti slavistike u drugoj polovini 19. za sada bar do Bartola Kašića. Već je spomenut primjer upotrebe naziva lingua serviana u jednoj naredbi u Dubrovniku 1638. Istaknuti Srbin katolik Dubrovĉanin dum Ivan Stojanović sjeća se rijeĉi svoga sugraĊanina dr Antuna Radića o jeziku Dubrovĉana. Odbor je predlagao Kongregaciji. godine. vijeka..." /„Prvoga novembra 1638. i 16. et proclama infrascritto tenore in lingua serviana per magior intelligenza di ogni uno. Šestornca ĉlanova Odbora." Dubrovĉaninu Feliksu Petanĉiću je godine 1491. gdje se spominje srpski jezik kao jezik kojim se sluţe Dubrovĉani. godine rekao je o Kašićevoj gramatici (Institutionem linguae illiricae): „To je gramatika narodnog srpskog jezika izmeĊu štokavice i ĉakavice. srpskog. Dr Pavle Ivić u svom radu „O znaĉenju izraza lingua serviana u dubrovaĉkim dokumentima 15. Postoje primjeri upotebe izraza „lingua serviana" za jezik koji su Dubrovĉani koristili . neka nam posvjedoĉe samo neki od mnoštva primjera. gdje se u napomeni na italijanskom jeziku kaţe: „il di primo di 9bre 1638. priredio Kašićev rjeĉnik pod naslovom „Hrvatsko-talijanski rjeĉnik" mada taj rjeĉnik u svom izvornom obliku nema nigdje hrvatskog naziva. dakle štokavskog. zajsdno sa Kašićem radilo je pune tri godine na pregledu prevoda. pa bi ih opet surove u gradu izgladili. ako bi ponovo došlo do pregleda prevoda. Hrvat Vatroslav Jagić u jednom predavanju 1884. De mandato degli Signori officuali sopra la pramatica si grida. I Kašić i ĉlanovi Odbora traţili su da u eventualni novi Odbor uĊu makar dva Dubrovĉana. neka taj posao obavi Dubrovĉanin u Svetojeronimskom zavodu u Rimu don Antonio Deodati. a donekle i knjiţevnog italijanskog i latinskog. dubrovaĉko Malo vijeće „isplatilo pet perpera što je na srpskom izradio nekoliko kopija jedne bule" i to dubrovaĉkim govorom. Ovo insistiranje na Dubrovĉanima kao ĉlanovima Odbora svakako znaĉi da su oni smatrani kompetentnim znalcima jezika na koji je trebalo da bude preveden Novi zavjet. van adminnstrativnog.Dubrovaĉki nadbiskup je odredio Odbor za pregled Kašićevog prevoda Novog zavjeta." Vladimir Horvat je u Zagrebu 1990. Horvatova zamjena ilirskog naziva sa hrvatskim izraz je opšte teţnje svih hrvatskih lingvista da im istorija „njihovog" knjiţevnog jezika dopre što dalje u prošlost. odgovorio bi: Primili bi ih na Taboru. Po nareĊenju gospode ĉinovnika pramatike izvikuje se i proglašava dolje potpisani sadrţaj na srpskom jeziku da bi ga svak bolje razumio. ondašnji uĉenici gimnazije.

Uostalom. kako kod kuće. Studirao je u Italiji u Sijeni.(dva puta). nema u Dubrovniku ni pomsna o hrvatskom „diaku". . istina. govorilo kako od puĉana. njih radi. Milan Rešetar. Marin Drţić sigurno nije bio neobaviješten o svom savremeniku. Njegove retke o tome navodi Radoslav Grujić u svojoj „Apologiji".. da su se zapisnici raznih vijeća vodili latinski. (tri puta). Srbinu koji je kao mlad monah odveden u janjiĉare i koji je zasjeo kasnije na visoki poloţaj velikog vezira na turskom dvoru. zatim 1613. koje u svom radu navodi dr Pavle Ivić i gdje se jezik Dubrovĉana oznaĉava kao srpski. i drugi iz 1606. vijeka bio je uvjeren da Dubrovĉani govore srpskim jezikom. pa su mu bili otvoreni evropski vidici. Natko Nodilo.. tako i u javnom ţivotu. „a to od pamtivijeka govorilo se srpski. naveo je Drţićeve rijeĉi o Mehmed-paši Sokoloviću: „Ovaj Mehmed-paša je našega jezika i naroda. koji je korišten po dubrovaĉkim crkvama. jedna od istaknutih liĉnosti u hrvatskom politiĉkom i nacionalnom ţivotu. da je izdan „in littera et idiomate seruiano". a drugi za latinski jezik..u meĊusobnoj komunikaciji naĊenih uz prevode tih tekstova na latinski ili italijanski jezik. hrvatskom jeziku i hrvatstvu." U to vrijeme. Za taj spomenik u zapisu se kaţe 31. ako i ne od prvog poĉetka. Dubrovaĉki Srbin katolik Jorjo Tadić pišući o svom slavnom sugraĊaninu komediografu Marinu Drţiću (1508 -1567). znaĉajan jezikoslovac. Pod pojmom „našeg jezika" izvjesno je da nije podrazumijevao hrvatskog jezika. i 1618. a i sve do 1808. u 1608. da pod knezovima mletaĉkim. kao npr."." Pomenimo još jedan znaĉajan primjer odnosa Dubrovĉana prema srpskom jeziku. Konstantin Jiriĉek u „Spomenicima srpskim" navodi da u jednom zapisu u Dubrovniku iz 1447. u trećoj ĉetvrtini 19. Prvi dokument se odnosi na testament Dubrovĉanina Vlahiše Nemanjića „sed quia scriptum erat lingua seriana per me notarium scriptum et registratum fuit". tako i od vlastele. Gulisav Hrvat. a prilika je takoĊe. ovaj nemirni Dubrovĉanin u svojim pustolovinama dospjeo je i do Carigrada kao sobar austrijskog generala. Ignjat ĐorĊić (1675-1737) dva puta spominje pojam „lingua seruiana" i to vezan za jedan katoliĉki lekcionar ispisan ćirilicom. Jest. 1598. Osnaţuje to uvjerenje i lice u jednoj Drţićevoj drami. a drugi na jedno pismo Fjoru Jozefoviću u Segedin za koje se kaţe da je u originalu pisano srpskim jezikom i pismom.. Srbin katolik iz Dubrovnika. Nego u općini od Mletaka oproštenoj." kaţe Nodilo. na vijećima se ponešto raspravljalo i mletaĉkim govorom. grofa Rogendorfa. naišao je jednu studiju izdavanju katoliĉkog Bogorodiĉinog oficija u Dubrovniku i u dubrovaĉkom govoru. jula 1511. te rekoše Nikši Zvijezdiću Ċaku srpskom da upiše sve po redu. Mnogobrojni istorijski izvori svjedoĉe da su u Dubrovniku pri opštinskoj upravi bivala uvijek dva „diaka": jedan je bio zaduţen za srpski. 1597. „U Dubrovniku. jedan iz 1568. gdje njegov jezik biva izvor smijeha. piše i ovo: „I knez i sudije ispitaše kmetove i pristave. Svakako su interesantna i dva dokumenta iz Dubrovnika u prepisu dr Branislava Nedeljkovića. srpski je raspravni jezik. ĉime pisac jasno stavlja do znanja da jezik Dubrovĉana nije hrvatski jezik..

u kome ĉak i fratri govore rišćanski! I to je mojoj okolini bila sva odlika slavnoga grada!" . ali nije mogao .) ĈuĊenju i uţivanju naših. Nazivi svetaca tamo su u njegovo vrijeme.. Ele. druga polovina 19. Uzalud su popovi utišavali puk i objašnjavali da je propovjednik iz Dubrovnika.. B. Vodopić navodi i primjer jedne konavaoske zdravice: „.. prim. umal se ne diţe buna u crkvi. a obiĉno ih biraju iz druigh jeparhija. Nisu ih imali Dubrovĉanin Milan Rešetar. pored ostalog. Ali drugoga veĉera. koji govori sasvijem kao kakav bradati rkaćki pop! Kakvo je to ĉudo!' Pravoslavni navriješe u stonu crkvu: moji povedoše i mene.te najposlije.. veliki hrvatski filolozi.. kao što sam tvrdio pred pedeset godina da se u Dubrovniku nije nikada govorilo. koji nose srpski znak u jeziĉkom i etnografskom smislu. ratara na polju i svakog pravovjernika koji se krstom krsti." Svom sjećanju na jezik fratra iz Dubrovnika Matavulj dodaje: „Eto kad sam prvi put ĉuo za Dubrovnik. nego pravo pravcato po rišćanski: djeva.Jezik Dubrovnika i dubrovaĉke knjiţevnosti na narodnom jeziku jeste srpski jezik i tu nema nikakvih nedoumica. Propovijedi su bivale predveĉe. vijeka bio je „rišćanski". pomenute godine doĊe u Šibenik mlad.I zdrav mi si bane domaćine! U zdravlju se ovĊe i u veselju sabirali vazda i velika ti fala. Ja ne idem dalje od toga nauĉnoga rezultata.. Ta kako i neće! Nije govorio po naški. a neću nikako da ulazim u. vijeka. Ali ko dijeli srpstvo od hrvatstva mora priznati da je Dubrovnik po jeziku bio uvijek srpski. Ivanjdan itd. ni Vatroslav Jagić... jezik Dubrovĉana u drugoj polovini 19. Ċe mi donese pun ovi bardak crvenoga vina. ni u njemu cijelom ni u jednom njegovom dijelu dalmatinskim ĉakavskoikavskim govorom nego uvijek samo hercegovaĉkim štokavsko-jekavskim.. srpski: Ilindan. pa mi je zato Dubrovnik srpski i hrvatski.. obnovijeni spor o srpstvu ili hrvatstvu Dubrovnika. drugoga srpski. dakle. Moglo mi biti sedam-osam godina. potom. uzalud su popovi svjetovali dominikanca da izmijeni govor . srpski. u crkvu ide. a bješe uskršnji post. Za vrijeme toga posta katoliĉke duhovne vlasti postavljaju naroĉite propovjednike po stonijem crkvama.on je pokušavao. kad poĉe predikati naški." Kanonik stolne crkve u Dubrovniku i. koji u prvoj pojavi zanese ţenski svijet. da taj govor nije odlika samo pravoslavnijeh. Luĉindan. a po kući muška Ċeĉica!" I Šibenĉanima. a ljutnji 'njihovijeh' ne bješe kraja. jednoga dana talijanski. U pristupnoj besjedi. „Sjećam se dobro kad sam prvi nut ĉuo za Dubrovnik. i tebe zdravo bila na ramenu tvoja glava. vino i maslina. liĉan bijeli fratar (dominikanac). morade ga biskup ukoloniti prije polovine posta!. S.da pomaţe Bog i veliko Trojstvo: mrnara na moru. mada najvećim dijelom štokavcima. te se uvjerih da lijepi fratar govori baš onako kako se ĉita u bukvaru i ĉitanci srpskoj! (U to vrijeme u Šibeniku je postojala srpska konfesionalna škola. dijete. dubrovaĉki biskup Mato Vodopić u svojoj „Mariji Konavoki" opisuje slavske obiĉaje u Konavljima." . gdje svak govori kao i on. lijepo itd. zaleĊu dubrovaĉkom. i svakolika Ċeca. rekao: „Zato ja još uvijek tvrdim. naţalost. prilikom prijema za ĉlana Srpske kraljevske akademije. Rešetar je. O tome piše Šibenĉanac Simo Matavulj u svojim „Bilješkama jednog pisca". i svako ti se po baštinam sadrţalo dobro šenica. jer su meni Srbi i Hrvati jedan narod pod dva imena. Puk diţe graju: 'Kakav nam je to fratar. ali i srpski.

naravno. a .".)? Ĉisti srpski jezik kojijem mi danas pišemo. postao jedna od najglavnijih prevodnica preko koje će se Hrvati prevesti u „svoj" knjiţevni jezik. „Pa šta nalazimo u ovijem primjerima ('Cvijet od kriposti. Bosanski kao dubrovaĉki pisci naši onoga doba. do 18.. koja je staroslovenski jednak bila zamijenila latinskijem.. Hrvatska nacionalna ideologija. vijeka ponovo vraća ćirilica. zatim: „Verši kako Avram po zapoviedi Boţioi hotiaše prikazati na posvetilište jedinago sina svoga Isaka. preko Pavla Posilovića pa do Petra Vuletića pisali su svoja djela srpskom ćirilicom i srpskim jezikom i vjernost rimokatoliĉkoj crkvi nije im ugušila etniĉku svijest. Srbi poput Daniĉića i Skerlića: da ne pominjemo njihove jugoslavenstvujuće sljedbenike. „junaštvo". Srbi katoliĉke vjere sa Vojne krajine i. Franjevac fra Matija Divković (1563-1631) u prevodu „Plaĉa blaţene divice" (Mleci 1630) kaţe „koji plaĉ ispisavši sarpski i istavivši bogoslovac fra Matie. Na kraju knjige je navedena bukvica za djecu s nazivima az.' prim. slavonski pisci 18." Još jedan bosanski franjevac. „mlaci". vijeka neki fratri pridošli sa strane u Bosnu unose latinicu.Upravo je narodni jezik Dubrovĉana... glagolje. morao štampati svoju knjiţicu „Ispovied karstianska i nauk" „ćirilici i na „bosanskom" jeziku pa kaţe da u Bosni nema redovnika koji ne zna tri ili ĉetiri jezika (to samo za sebe govori kolika je vaţnost pridavana katoliĉkoj misiji u Bosni meĊu Srbima) „i mnoge su knjige štampali i iztolmaĉili u jezik bosanski. Koe verši ispisavši sarpski i ispravivši. a i mletaĉki dragomani: ъ kao #. Posilović koristi neke grafemske oblike kakve su koristili srpski kaluĊeri. nije imala drugog obrašca. vijeka. biskup po sluţbi (u Skradinu).. graĊu za isti poduhvat Hrvatima su dali bosanski franjevci od 16.. Uĉeni Bokelj Lazar Tomanović piše o Posiloviću. vjede.") „Cvijet od kriposti duhovni i tilesnije" „izvaĊen" je iz latinskoga „u jezik iliriĉki aliti slovinski". Pored Dubrovnika. B. od Matije Divkovića." Za svoj „Nauk karstianski" Divković kaţe da je „pisan jezikom slovinskim slovi sarpskimi fra Matie Bošnjanina. osobito onih koji su bili prispjeli iz Đakova. vijeka. Tako u Bosni i Hercegovini sve do druge polovine 19. dakle srpski jezik na kome je stvorena jedna bogata knjiţevna tradicija. Posilović je bio štokavac po roĊenju (Glamoĉ). S. objašnjava razloge zbog kojih je u Mlecima 1704. vijeka. i iz Hrvatske uopšte. Bosanski franjevci 16. Od druge polovine 17. 17." Tomanović navodi primjere srpske eufonije u Posilovićevim tekstovima: „z Bogom". i naša je štampa ostavljena i zabaĉena posli Divkovića i Posilovića. fra Stipan Margitić. štampan je u Mlecima 1647. a preko toga i hrvatsko ime za jezik poĉelo se unositi u Bosnu i Hercegovinu najprije preko franjevaca. „lašci".. pripadajući rimskoj crkvi. pa je u svoj prevod sa latinskog unosio i jekavski i ikavski izgovor („Cvijet od kriposti. a veći dio ot puka ne umie u ona slova. vijeka niko nije ni pojma imao o hrvatskom jeziku i hrvatskom nacionalnom imenu.. i 18. da pišu za narod do istog narodnog govora i oni su pisali kao što je narod govorio.. aliti slovima latinski. a veoma su potrebite knjige u Bosni u naša slova i u naš jezik.. buki.. ćirilicom i štokavicom. Tako mnogo prije Dositeja i Vuka bio se poĉeo sriski narodni jezik i knjiţevnost uvoditi i to meĊu katoliĉkijem dijelom našeg naroda..". ali je katoliĉki narod odbacuje pa se poĉetkom 18.

ZV. Tu svijest nosili su pripadnici i katolika i muslimana. hrvatske obiĉaje i hrvatsku narodnost. pa kao ludu ĉovjeku.. hrvatski jezik. Naroĉito je u hrvatskoj propagandi bio agresivan „Glas Hercegovca". godine u Livnu je saĉinjen zahtjev za otvaranje srpske ĉitaonice.. U nacrtu pravila ĉitaonice istaknuto je: „Srbi graĊani Ljevanski bez razlike vjere osnivaju društvo koje će se zvati Srpska narodna ĉitaonica u Lijevnu! Društveni jezik i pravopis biće srpski i ćirilica." Uprkos jasnom stanju svijesti u pogledu toga ĉiji je jezik u Bosni i Hercegovini. 1892. Norveţanin Tornvald Stoltenberg izjavio da u Bosni i Hercegovini ratuju samo Srbi izmeĊu sebe jer su i tamošnji Hrvati i tamošnji Muslimani etniĉki Srbi. štampanom u Beĉu 1886. moţda proizišla upravo iz pomenute geografije. ne treba mu zamjeriti ma šta on govorio". te najsvetije darove koje im ostaviše njihovi diĉni praĊedovi. Ĉak pred kraj prošlog vijeka. Ċedovi i otci. danas smo mi Muhamedanci a i katolici na ĉistu sa protivnicima našega naroda (Srbima). U srpskom narodu. Ĉlan društva mora biti Srbin i Srpkinja ma koje vjere bili. Nije zato ĉudno što je u ovom posljednjem ratu jedan od kopredsjednika Konferencije o Jugoslaviji. ĉauš Sofi Mehmed paša! Hvala Bogu. u drugoj polovini 19. voljom austro-ugarskih vlasti na taj prostor se uvlaĉe kroatizmi. godine gdje se kaţe da su stanovnici BiH po nacionalnosti Srbi podijeljeni u tri konfesije. 4693/1882) U Sarajevu je 1871. Dum Frane ih je nazvao „poganima". Tako predstavnici banjaluĉkih Srba godine 1881. u kojem se navodi da u BiH ţive samo Srbi. u BiH preovladavala je svijest da tu ţivi jedan narod podijeljen na tri vjere. kojima jedino smjerate na to da im (Muhamedancima) uništite i slomijete hrvatsku sviest. izazvala je pravu konsternaciju meĊu Hrvatima i muslimanima. u predstavci ministru finansija Slavnju podsjećaju da su i turske vlasti u ranijim vremenima znale za to da je „Bosanskohercegovaĉko stanovništvo narodnosti srpske". (ABH. Ovaj list koji je osnovan po volji austro-ugarske vlasti donio je tako napis iz pera dum Frane Milićevića u kojem se pored ostalog kaţe i ovo: „Okante se (Srbi) propagandistiĉkih agitacija. Ova Stoltenbergova konstatacija. kako to najbolje i najjasnije dokazuje naš muhamedanski i hrvatski pjesnik Kajmija Mostarac. Ova pogrda nije prošla bez odjeka ni u Mostaru pa su muslimanski prvaci izišli pred okruţnog predstojnika barona Benka sa tuţbom zbog uvrede. Sliĉno je i sa konstatacijom u udţbeniku iz geografije za srednje škole u AustroUgarskoj. neumrli slavni paša Takvil Hodaverdi.onda preko politike austro-ugarske vlade." Dum Frane Miliĉević je „okrenuo ploĉu" kad su se pobunili travniĉki begovi zbog toga što su neki listovi u Hrvatskoj objavili neke toboţe njihove izjave kako oni sebe smatraju Hrvatima. jer tako nalaţe . vijeka. Benko je nazvao veleĉasnog Milićevića „budalom. štampan udţbenik za katoliĉke škole iz geografije. Gotovo istovremeno. Zbog toga što su Travniĉani demantovali takve napise svojim liĉnim potpisima. dok se još malo ko i privikao na to ime. ideolozi hrvatskog drţavnog prava i politiĉkog naroda poĉeli su vikati na sav glas da u Bosni i Hercegovini nema niti moţe biti nikakvog naroda osim hrvatskog i nikakvog jezika nego hrvatskog.

. je u „Zori Dalmatinskoj" br. A. kao slovensko pismo. Brlić ne stoji ni za Slavonski.drţavni rezon. govori ipak pravilno. naslov je bio: „Traducione dal Serviano". naziv „serviano". koji ni pojma nema o gramatici i o pravilima srpskog jezika. Pa i sam Muhamedanac. rijeĉ o odnosu dalmatinskih Srba prema ćirilici u uskoĉkim vremenima. godine oštro kritikovao nasilnu kroatizaciju jezika u školama u BiH. prevod Statuta Lige Krajine. smiješnim i za nas nerazumljivim izrazima i rijeĉima hrvatskim. Šime Starĉević. jerbo vidim. I. Zvaniĉni naziv je bio: „Cancelliere delle lettere illiriche e seruiane'' tj. „illirico" ili „illirico e serviano". Dragoman ili tumaĉ obiĉno je nosio „interprete delle lettere illiriche e seruiane''. i ja isti s ove strane s njime derţim. Da su i Turci i Srbi znali o ĉijem se pismu radi govori nam prepiska izmeĊu turskih uglednika iz Karina i uskoĉkog voĊe iz Senja Đure Daniĉića godine 1582. derţati se svoje starine. sa nekakvim ĉudnovatim. Zanimljnvo je da je Ljudevit Gaj predlagao da i Hrvati prihvate ćirilicu. „Sekretar za ilirsko i srpsko pismo". prema tom pismu. Takvim za ovdašnju djecu nerazumljivim jezikom hrvatskim napisana je i 'druga ĉitanka'!" Predstavnici austrougarskih vlasti i hrvatski propagandisti u BiH bili su sloţni u ocjeni da se na katolike tu mora prihvatiti uticaj iz Hrvatske. prilikom proslave hiljadugodišnjice sv. da bi Ilircem najbolje pristojalo.") Vlada Prevedre republike u Mlecima već 1.ćirilicom". gdje se kaţe da će se dopisivati „srpskim pismom ." Ţupnik Starĉević ne objašnjava precizno zašto bi to bilo nemoguće. ni za ijedan latinski slovim verstopis.. k njem nepristajem. 16 iz 1847. ni za novi Zagrebaĉki. ja mu pravo dajem u koliko bi pravo bilo. venecijanskog kavalira i narodnog serdara. ţupnik iz Karlobaga. ustanovila je instituciju ilirskog kanĉelira i dragomana i to se odrţalo do 1797. „croati cappelletti". ni za Dalmatinski. aprila 1410. koja je bila napisana ćirilicom i štokavicom. godine pisao o ćirilici: „G. brata Stojana Jankovića. Mletaĉke vlasti su bile uvele u obiĉaj nazive. (Godine 1888. Ne nalazimo naziv za hrvatski jezik. da je ovo skoro nemoguće. Prepiska izmeĊu tursknh begova i venecijanskih vlasti vodila se obiĉno na srpskom jeziku i ćirilskim pismom. „Svakom je poznato da naš trovjerni narod u ovijem krajevima govori ĉistim srpskim jezikom. Kanĉelir Grgur Kalĉina napravio je 1654. Tako je ĉlan komisije za pregled udţbenika Nikola Kašiković 1885. interesantan je odnos Zaviše. kad je bilo rijeĉi o pismu i jeziku. Zna se da je Zaviša znao talijanski ... u kome je umiješao malo turcizma. ali u koliko bi se ovo moglo uĉiniti. Kad je. sa ikavskim izgovorom. pošto se knjiţevnom i duhovnom planu tu ništa nama autentiĉno hrvatsko što bi bilo vrijedno paţnje. Pa taj srpski jezik poĉeše nam neki kvariti. „cavalleria croata". on derţi. to jest slovah ćirilskih. okruţni predstojnik u Mostaru piše: „Nesumnjivo je da će se katoliĉka partija kao i do sada oslanjati u literarnoj i uopšte duhovnoj oblasti samo na duhovno najbliţi ţivot Hrvatstva. ni za stari Hervatski. podno Velebita. „bosanĉici" nego o ćirilici odreĊenog varieteta. Ne radi se ni o kakvoj. braće Ćirila i Metodija. meĊutim. pošto je ono što joj na tom polju ovamo stoji na raspoloţenju jedva vrijedno paţnje. kad je bilo govora o vojsci korišćeni su izrazi „milizia croata".

meĊu Morlacima: dakle. Na jednom ugovoru koji se ĉuva u arhivu samostana Sv. mohamde bega. Lovre u Šibeniku pored petropoljskih knezova i visovaĉkih fratara svoj potpis stavlja i fra Pavle Sirotković (ja fra Sirotković vikario Visovca uzdrţim što je reĉeno). pa su shodno tome i ustanovili kanĉelire i dragomane vješte srpskom pismu i jeziku. već smo vidjeli da senjski uskok Đuro Daniĉić. daje sebi ime toga uskoka i taĉno 268 godina poslije pomenute poruke piše svojeruĉno tekst knjiţevnog dogovora Srba i Hrvata u Beĉu latinicom i latinicom se potpisuje. Krĉki sandţak-beg Muhamed-beg Durakbegović piše iz Vrane 12. raznim povodima.. i albanije. avgusta 1675. a ne Hrvati. Šimun Pauković. Durakbegović iste godine u septembru šalje dva psima providuru Marinu Zorzi u Zadar. prema venecijanskim izvorima pisao je samo ćirilicom. Mletaĉki kanĉeliri nisu znali za hrvatski jezik i pismo. od dalmacnje." Isto tako. dopisuje se s karinskim Turcima samo ćirilicom „srpskim pismom" kako se u jednoj poruci ona naziva. godine dalmatinskom providuru Marinu Zorzi ćirilicom i pismo zapoĉinje ovako: u ime. knez Jakov Mikelić. ali. boga od nas. i plemenitomu. gdje je imao brojnu rodbinu. gospodina. Već smo prethodno napomenuli da mletaĉke vlasti u Dalmaciji znaju dobro koji jezik i koje pismo je najrasprostranjenije meĊu stanovnicima dalmatinskog kopna. Ostali. ninski biskup Blaţ naziva srpskim pismom (lettera serviana). srpskim jezikom (scritta in serviano). pohitao u pomoć Crnoj Gori sa svojih 400 Liĉana. rodom sa dalmatinskog Kosova i nastanjen jedno vrijeme u Karinu. Lovre Jadrić. Zanimljivo je da će u Dalmaciji prve škole i prve ĉasopise na narodnom jeziku pokrenuti upravo Srbi. fra Šimun Brainović. merino zorzi. Ivan Lovrić. gospodina. . Iviša Selaković i Marko Omelić stavljaju mjesto potpisa krst jer ne znaju pisati (. i uvijek piše ćirilicom.fece il segno di croce per non saper scriver"). kakono ufano prijatelu. dorakbegovića sandţakbega. što je svojevrsni nastavak tradicije. Katoliĉki sveštenik Josip Krmpotić iz Like pjeva svome zemljaku kapetanu Filipu Vukasoviću koji je 1788. lubeznivo pzoderavlenje. Ċeneralu. a jezik na kojem pišu. krsĉkoga. To se vidi i iz jednog njegovog kratkog zapisa: „Ja Zaviša Mitrović potrguem. Srpski lingvista Đura Daniĉić. pravosaavnih i katolika. onog istog samostana koga će Simo Matavulj opisati u svom romanu „Bakonja fra Brne".jezik i da je bio pismen. Pismo kojim pišu liĉki Srbi godine 1609. Pisati je znao samo on i kapelan Petrova Polja. i izabranom. Ćirilicom piše i vikar franjevaĉkog samostana Bisovac. i dostojnomu. uzvišenomu.. gospodinu. koji piše talijanski.

od poglavarah hrvatskomu privikli. na sv. Taj zao obiĉaj zavladao je još gorje po Slavoniji. Modrušića iz sela Lonje na Baniji. te ne znam kako je ovaj krst došao u posed unijatima).. pravo slave Boga. Tako Radoslav Grujić piše: „Štaviše. Tako zagrebaĉki biskup Vinković godine 1640. Ostali su roda viteţkoga Pravi Srbi. u svojoj rasrpavi o marĉanskom vladiĉanstvu istiĉe unijatskog episkopa Rafaela Levakovića kao dobrog znalca srpskog jezika i pisma. Levaković je bio uspješan u prevoĊenju pravoslavnih Srba na rimokatoliĉku vjeru.. svedok nam je i znameniti Matija A. za Josipa Krmpotića su i ti liĉki katolici u Vukasovićevoj ĉeti „pravi Srbi". koji je na srpskom jeziku spjevao „Aţdaju sedmoglavu bojnim kopljem udarenu". primijetio: „Upitaš li pako kom prilikom staro ili mlado. roĊenog 1720. Zanimljiv je zapis o jeziku B. „Za srpski jszik po Slavoniji kaţe Radoslav Grujić u 'Apologiji'. Tim putem su išli kasnije svi hrvatski istoriĉari i jezikoslovci." MeĊu slavonskim piscima 18.. osim vojakah. koji se eto u najnovije doba po vojnah zapoviedih itd. A pokrstiš li ga samo onim hrvatskim. prestolu. njeni propagatori i misnonari nastojali su da dobro nauĉe srpski jezik i pismo.. za koji je dotiĉni kanonik.Pred njima je plemić od starine Vukasović od liĉke krajine. Dakle. Srbina katolika rodom iz Like. koji u svome 'Satiru' na kazivanje svojih Slavonaca. u stvari. gde i danas još dosta starijih ljudi i ţena rimokatoliĉke veroispovesti kaţe da govori 'racki'. On je 1863. i upravni postovi. odrećiće ti: rackim ili slavonskim. svakako u funkciji da smanje psihološki otpor pravoslavnih prema katoliĉkoj bogomolji u prelaznom periodu. ovako odgovara: O Slavonĉe! ti se vrlo varaš Koji god mi tako odgovaraš. Kao što su prije više od tri stotine godina shvatili lukavi Venecijanci da je potrebno otvoriti posebnu kancelariju preko koje bi se obavljala komunikcija. da su njihovi stari i bez škola dobro ţiveli. . Vaši stari jesu knjige znali. našao sam u katedralnoj unijatskoj crkvi u Kriţevcima.što ako za boljim nazivom jezika i naroda ne uzhajemo teško ćemo se ikada oţuĊena cilja dokopati. nadne te s istim i s istoimenoga mu zemljišta izsmjehivati i glasu na ruglo izmetati. alegoriju na sakralnu tematiku. kojim jezikom govori. Srbski štili a srbski pisali." Nema sumnje da je Modrušić izuztno dobro shvatio hrvatsku politiĉku misao i pravac kako se „oţuĊenoga cilja dokopati". vijeka svakako treba spomenuti Vida Došena. gdje su ţivjeli samo katolici. . i samog Lonjanca. koji mi je crkvu pokazivao mislio da je grĉki: (Dobrijević je bio iguman manastira Gomirja i vanredan pobornik pravoslavlja i srpstva. Reljković. jedan krst iz prve polovine XVIII veka sa ovim srpskim zapisom. U katoliĉkim crkvama znali su se naći na vidnom mjestu istaknuti znaci srpstva i pravoslavlja. U okviru nastojanja da Srbe u Slavoniji stave pod krilo rimokatoliĉke crkve.

a poslije toga Srbi su mogli svojim školama slobodno upotrebljavati svoje ćirilsko pismo i nazivati ga srpskim imenom. kako smo već vidjeli. avgusta 1868. srpski jezik je ozakonjen kao zvaniĉan poslovni i sluţbeni jezik. ona je stavljena u stanje mirovanja. jugoslovensko ime i jugoslovensku politiku. paragraf I. gdje Srbi u povećem broju ţive. Reskriptom od 10. kaţe se: „Svakome je prosto sluţiti se u svih spisah latinskim ili kirilskim pismom. imadu se od prvih molba i rješenja srankama ćirilskim pismom na ćirilicom pisane podneske izdavati. naredila da se u carstvujušĉem gradu Beĉu otvori srpska štamnarija u kojoj bi se ćirilskim slovima štampale srpske knjige za potrebe crkve i prosvjete. po kome se knjige srpske imaju štampati prostim narodnim jezikom i latinskim pismom. gdje za srpsko ime nije bilo mjesta. gdje se kaţe: „Jezik jugoslovenski trojedne kraljevine. oni su padali u toj borbi jer nisu bili u stanju da proniknu u hrvatsku lukavštinu i dalekoseţne planove. pa prema tome ni za srpski jezik i srpsko pismo. izjavljuje se ovim za svakoliki obseg trojedne kraljevine. što su ţeleli.sa Srbima na istoĉnoj obali Jadrana." Ruvarac prati hrvatske mijene prema jeziku koje su dolazile iz politiĉkog raĉuna: . misleći da će na taj naĉin Srbi pristati. da Srbi neće da prime ni naziv 'ilirski'. Hrvat. prije nekoliko stotina godina. da bi preko toga ostvarili svoje nacionalne planove." Srbi u Dalmaciji do 1901. „Kad su hrvatski politiĉari i knjiţevnici uvideli. kanonik Mandić je uspio da izdejstvuje oţivotvorenje carskog ukaza. Srbi su. ĉlan 58. tako je shvatila i uĉinila carica Marija Terezija. pa je 1769. da obnovi ukaz od 1779. koji su u tome vidjeli lakši put ka privoĊsnju uniji pravoslavnih Srba. I kad se ĉinilo da će Srbi izdrţati. opet po nagovoru papeţniĉkih glavara. još od Kongregacije za propagandu vjere. Razumije se da su Srbi u Dalmaciji. maja 1887. naime. Ondje. Iako je cariĉin sin i nasljednik na carskom prijestolju bio tolerantan vladar i protivnik nasilnog prevoĊenja iz jedne u drugu vjeru. imali da vode teške borbe sa hrvatskom politikom. šta ste nam krivi'. Već nekoliko godina kasnije ta ista carica izdaje ukaz (1779." U paragrafu 5. za jedino i iskljuĉivo sluţbeni jezik u svih strukah javnoga ţivota. Marija Terezija je to svakako uĉinila po nagovoru visokih dostojanstvenika rimske crkve. kao i oni u Slavoniji i Hrvatskoj. kaţe Dimitrije Ruvarac u 'Eto. ni 'slavonski' za svoj jezik. dobili su pravo da sa vlastima i vlasti sa njima imaju voditi „zvannĉnu prepisku samo ćirilicom". a videći da sa svojim ne mogu ono postići. zagrebaĉki školski nadzornik. Hrvati su im ponudili. inicirane. ukazali na loše posljedice takve odluke i nakon više ţalbi 1785. oslonjenom na ideju o hrvatskom politiĉkom narodu i hrvatskom drţavnom pravu. on je pristao. meĊutim.. nazvaše svoj jezik 'jugoslovenskim'. U tom zakonu je za kraljevinu Hrvatsku i Slavoniju stajalo: „Kod svih zemaljskih oblasti u kraljevinama Hrvatskoj i Slavoniji slobodno je strankama sluţiti se pismom ćirilskim kao i latinskim. i zakonom od 14. ni 'naški'." Ruvarac navodi odluke Hrvatsko-slavonskog sabora iz 1861.) o uvoĊenju latinice i narodnog jezika u srpske škole. a oni opet nisu hteli da nazovu svoj jezik 'srpskim jezikom'. Iako su se predstavnici Srba uporno branili od takvog pokušaja.

rezultirati potpisivanjem Beĉkog knjiţevnog dogovora. na 3. da u Trojednici ţivi sam Hrvat. a oni onda . i njegova Narodna stranka. Kasnije će se vidjeti. upotrebio formulaciju . u proglasu se na više mjesta spominju Hrvati i Slavonci. 10. sjednici banske konferencije proĉitano je carsko pismo gdje piše i 'nareĊujsm hrvatsko-slavonski jezik' 17. zasad svršili". i latinicu i ćirilicu. dakle. al malo će ko reći da je Hrvat. ali su se latinicom ipak potpisali i Daniĉić. Dogovor je ravnopravno tretirao oba pisma. vijeka? U predstavci što je uputio Ivan Maţuranić caru sa banske konferencije u novembru 1860. Od 1848. Ruvarac zakljuĉuje: „Nu.. Franc Miklošić. Srbinu katoliku iz Dubrovnika. srpsko-hrvatskom jeziku. decembra 1860. Vinko Pecel. poĉinju razni razgovori hrvatskih i srpskih intelektualaca u Beĉu oko pitanja zajedniĉkog jezika. I izpoĉetka poĉeše pisati i govoriti 'hrvatskosrpski'. za to se danas staraju Vaši popovi i uĉitelji. i da po tome u njoj nema drugog do li hrvatskog jezika. ono što su umni Srbi. decembra 1860. kojoj još uvijek nije do kraja isplaćena tragiĉna cijena. te sad govore i pišu. Kukuljević je proĉitao proglas na 'narod hrvatsko-slavonski'. 'naški'. Gdje se izgubio slavonski jezik poslije šezdesetih godina 19." (Ovo je Dimitrije Ruvarac pisao 1895. jugoslovenskog terminološkog rjeĉnika 1849. i da govori hrvatski. i Vuk Karadţić.udariše u tvrdnju da je hrvatski i srpski narod po jeziku jedan narod. Navodeći gornje primjere kao ilustraciju kako Hrvati upotrebljavaju naziv jezika po nalogu nacionalnih i politiĉkih potreba. da je takvo jugoslovenstvo bilo kobna srpska zabluda.kao što rekosmo . Prost svet ili 'puk' u Slavoniji i dan danas kaţe da je Slavonac. godine. Ivan Maţuranić. Tako će austrijsko Ministarstvo pravde inicirati izradu tzv. preko latiniĉnih potpisa Vuka i Daniĉića Srbi na simboliĉan naĉin odrekli svoga pisma ćirilice. kao što su bili Nikodim Milaš ili Svetozar Miletić. da je Vaše hrvatstvo i u Slavoniji 'novog datuma'. Na putu stvaranja hrvatskog knjiţevnog jezika i njegovog potpunog odvajanja od . Ivan Kukuljević je 31. te da je svejedno reklo se srpski ili hrvatski. a zamjenili su ih Teodor Petranović i Dimitrije Demeter.. godine. ali ćirilicu nisu izabrali za svoj potpis na Dogovor Ivan Kukuljević Sakcinski. Na Beĉkom dogovoru kao da su se. već davno vidjeli. januara 1861. Tekst knjiţevnog dogovora napisao je Đuro Daniĉić svojom rukom i to latinicom." U odgovoru knezu Medi Puciću.„Kad uvideše da Srbi neće ni taj naziv zasvoj jezik da usvoje. ili 'hrvatski ili srpski jezik'. moţe se proĉitati da je jezik hrvatsko-slavonski uveden u sve javne poslove. Da to kaţe i prizna. Stjepan Pejaković.„od kad smo mi Hrvati i Slavonci". a od duţeg vremena ostaviše se i toga naziva. Dimitrije Demeter. Urednici su najprije bili Vuk Karadţić i Ivan Maţuranić. glasi ona i kao da anticipira sve buduće faze u evoluciji hrvatskog stava prema tzv. Ima u Dogovoru jedna reĉenica ĉiju simboliĉnu poruku tek naša generacija razumjeva: „Ovdje smo. a svoj jezik naziva 'slavonski'. Iz toga se izlegao i razgovor o jeziĉkom jedinstvu Juţnih Slovena koji će 1850. i iz reĉenog vidi se.) Taj jugoslovenstvujući kurs drţao je „meki" i „dobri" Hrvat Josip Juraj Štrosmajer.

bacaju". hoćedu da dignu. a kad . koje takoĊe Srbi ne htedoše usvojiti. kromje što ti sve . napisao je i ovo: „Ali sad se svet preokrenuo. Za mreţu uzimaju ilirstvo.ilirstvo. udariste u 'jugoslovensko ime'. vijeka. uprkos jasnim ĉinjenicama koje se suprostavljaju toj volji. što inaĉe ne mogu. pravi ilirsko.matiĉnog srpskog Dubrovnika. oni ta pitanja zamršuju i zamućuju. nit mio ni drag. i da se uprav ne zna šta je. a drugi nas opet ujedno uzimaju s Horvati. koje samo braći našoj u Srbiji daju. da je njima inaĉe malo polje.Ilirci svoj jezik (koji je više srpski s latinski slovi. i koliko veće ţeleći.. Ko se sa mnom kao Srbinom ne moţe ili neće da sloţi i kome ja kao Srbin nisam brat. Crnogorce. Slavonce. Nas pak tek ostale tek kao Baĉvane. a inaĉe ne.. kao da su roĊene u proroĉanskom nadahnuću. i s malim izmenama neg ikakav drugi) na policu opšteg juţno-slavenskog. P. Oni. da tako bude i horvatsko. po kom bi se širiti mogli. Popovića i proširuje njegovu tezu: „Kad ste vi Hrvati videli. god. 24. koji hoćedu sve da poilire. a vi 1861. i ĉije je. svjedok su nam napisi na istu temu što su objavljeni u „Srpskom narodnom listu". jezik Dubrovĉana i dubrovaĉke knjiţevnosti imaće izuzetnu ulogu. samim tim našim pravima i slobodama. U jednom pismu (Jovanu ĐorĊeviću) on zazire od „ilira" i Slovenca Miklošića i kaţe kako oni rade tako „da ne vidimo mreţe koje sa svih strana na rod niti. da smo mi Srbi i da je to naše Pravo ime. (Pavle A. A. 25. Hercegovce. Popović) koga citira i Dimitrije Ruvarac u svojoj knjizi „Eto. da ja moje narodno ime ostavim. Neka se otima i svaĊa ko hoće. pod koja se podvlaĉi. Slovenaca i svih jugoslovenstvujućih oko Vuka u Beĉu. šta ste nam krivi" slaţe se s gore citiranim reĉima Pavla A. i srpstvo nam kao odriĉu. Nastranu to što je hrvatski jezik. hrvatska knjiţevnost i hrvatski etnikum u Dubrovniku do 20." „Ali kromje što to novo sve . a još je ţalostivije. pisac s potpisom P. kromje što nam od veće ĉasti (dijela) pravo naše ime hoće da satre. srpsko. i s 'Ilir' da zamene. bacaju i sve u nju upliću: pak tu oni posle da budu ono." „Zašto da se ja zovem Ilir na mome jeziku." Prota Dimitrije Ruvarac u svojoj knjizi „Eto. koliko dalje mogu. Štajerci. s tim ja nisam ni rad sroditi se niti ću se za to otimati. nego bojati se. tu. Banaćane." „No dobri oni ljudi. Da je bilo još onovremenih Srba što su mislili o ilirstvu kao Svetozar Miletić i nazirali u njemu „mreţu Ċavolju" za Srbe. da je in turbido piscari (lov u mutnom) najbolje. Bošnjake itd. Dalmatince. stvorila politiĉka volja hrvatskog nacionalnog programa. i inaĉe mi od njega manje imamo nadati se. U pohrvaćivanju srpskog jezika ogromnog udjela imali su sami Srbi. a i na nekim drugnm mjestima. misleći valjda. što je naše. a naš tek na njemu podĉinjenu rolu osuĊuju. šta ste nam krivi". kromje od svega. Uz to nas s drugim slovenskim narodima sabiraju. Rijeĉi mladog Svetozara Miletića povodom okupljanja Hrvata. koji su pre toga s nama zajedno znali. da ona samo tako moţe biti i obstati. i drugima kazivali. a ne Srbin? Sloge radi? To je ţalosna i skupa sloga. da Vam se kod Srbalja sa Ilirstvom 'boja' ne prima. Bugari. više nekako preti nego što obećava. Ilire. pred zakljuĉivanje Beĉkog knjiţevnog dogovora. oni nam sad nameću ime Ilir. jedni u jedared stavljaju s Kranjci. godine. 26. koga je ureĊivao u Pešti Teodor Pavlović. Jedni od njih videći. U tri broja iz 1839. ako se drţi.

već posredstvom „mekih". da kad se dosadi i jednima i drugima upotrebljavati dva imena. što će. Istina. Srbi katolici. most preko koga su Hrvati došli do svoga sadašnjeg jeziĉkog standarda i preko koga su unijeli u svoj kulturni i nacionalni fond djela knjiţevnosti.videste. Izveo je. recimo. što je Daniĉić docnije upotrebljavao naziv srpski ili hrvatski jezik. Kušara. i njegove okoline. izabrali hrvatsko ime i stali ga nametati i Srbima. što je tvrdo verovao. Novo biće ima srpsku osnovu i srpsku prirodu. vijeku se i nacionalno organizovali. doprinelo je dosta i to. Daniĉić je u .. stao smatrati hrvatskom. koja im nisu pripadala. Treba napomenuti da Hrvati svoj prodor u „tuĊe dvorište" nisu ostvarili zahvaljujući „tvrdim" Hrvatima tipa Starĉevića. „Što su se u tome toliko Hrvati osmelili. Ubacio je hrvatski etniĉki naziv u srpski jezik. i da u tim zemljama nema Srbalja ni srpskog naroda. Đuro Daniĉić je svakako jedan od onih Srba koji nije vidio kako se pripremaju mreţe za „naš rod". a u 19. i doĊe do izbora za jedno ime. list maĊarske vlade „Paster Lloyd" otkriva kao ĉovjeka koji nauĉnu istinu. hrvatski jezik. kojim i mi Srbi u pomenutim zemljama govorimo i pišemo. i ne manji dar podario Hrvatima. te objaviste na sve ĉetir strane sveta. Dalmaciji. koje je u relativno kratkom roku postalo hrvatska svojina. bili su. ali ga. Pavića. prema pisanju štampe u Beogradu. pa je potpomogao da ta knjiţevnost uĊe u izdanje „Stari pisci hrvatski". List piše: „Hrvatski delegati iz Dalmacije nisu uvek tako govorili o Kalaju. Da ironija bude veća. i oni koji su nosili u sebi srpsku etniĉku svijest. naroĉito onda kad je pokojni drţavnik pokušao da narodne i verske struje u . On je prvi konstruktor naziva „hrvatski ili srpski jezik" i jedan od bitnih utemeljivaĉa „Rjeĉnika hrvatskoga ili srpskog jezika". – bilo izabrano." Dimitrije Ruvarac misli da je i Daniĉić dosta doprinio što su Hrvati od srpskog najprije naĉinili „hrvatski ili srpski". staviće svoj potpis. u prvom redu dubrovaĉku knjiţeviost. Nešto više od pola vijeka kasnije Dragiša Cvetković će staviti svoj potpis i na fiziĉku predaju Dubrovnika. ili njihovih sljedbenika do blizu naših dana. Hrvatskoj. a Vi udariste u Hrvatstvo. Hrvatima. kao što su bili Štrosmajer.Rjeĉnik" unosio blago srpskog jezika. Pavlinovića. koju je i sam ĉesto saopštavao zna da potĉini praktiĉnoj politiĉkoj i nacionalnoj ideji. slikarstva. ali i hrvatsko ime. i oni koji su se odrekli svoga srpskog imena. Ne manji grijeh prema kulturi naroda kome je pripadao. kad je knjiţevnost Srba katolika." Hrvati su. on je to ĉinio s toga. Bosni i Hercegovini. Vatroslav Jagić i danas vaţi meĊu većinom srpskih lingvista kao oliĉenje nauĉne poštenjaĉine. Raĉki. a potom „hrvatski jezik". finalizirati praktiĉno predsjednik Srbije Slobodan Milošević.. da se i ono ne prima. u svojstvu predsjednika Jugoslavije. naravno. na predaju Prevlake TuĊmanu. o tom mislim da Srbin nema ni najmanje uzroka sumnjati. Jagić. da je u Slavoniji. kao što nauĉnici danas kloniraju ovce. dakle. srpski pisac Dobrica Ćosić. premda na razliĉite naĉine. ilirstvujućih i jugoslovenstvujućih Hrvata. i uopšte umjetnosti. a koje bi – kao što reĉe pri oceni 'Knjiţevnika' za 1864. arhitekture. sam 'zgoljni' Hrvat.. i da je jezik. postupak jeziĉkog kloniranja. Hrvatima je tako dano ono što nije njihovo.

. a ja i sebe takoĊe tako nazivam.. koji veli: da što je srpsko... Zatim je došao na Trebević u Sarajevu gde je bila odrţana proslava povodom prvog katoliĉkog kongresa u Zagrebu. sav svijet zna i priznaje." Kad je Jagić odbacio tezu da su muslimanske narodne epske pjesme. na kome je nadbiskup Štadler najodsudnije traţio pripajanje Bosne Hrvatskoj." Prateći genezu kroatizacije Dubrovnika u svim aspektima. da smo mi knjiţevnost ilirsku podigli." Zbog pristanka da radi na stvaranju tzv. na Jagića se sruĉila lavina osuda. ili neprijatelj sloge izmeĊu Slavljanah od velike grane ilirske. nego da se veliki rascijep mimoiĊe ako se od nas zvaniĉno upotrebljavan ovaj izraz i dalje bude upotrebljavao. paĉe ponosimo se i hvalimo Bogu velikomu. nego i istoriju svih slovenskih naroda. kada im je u poverenju izjavio da hrvatski element nije dovoljno jak da bi u okupiranim zemljama s uspehom izveo jednostranu narodnu i versku propagandu. da se nema pitati. biti potpuno zadovoljni sa ovim izrazom i ja sa svoje strane.. nu. donosi i ovo mišljenje o tom pitanju: „Tako škole postadoše prva ognjišta novoskovanog ĉuvstva.ja molim za izvinjenje ako to nije tako . a ne samo Austrije. isto što je ilirsko. Sam Jagić se kajao što je uopšte pristao da saraĊuje s Kalajem oko tog vannauĉnog pitanja. Ċavo me napastovao. što mi Hrvati s braćom Srbljima sada jedan knjiţevni jezik imamo.danas prvi slavist svijeta. iz 1846: „Ta npr. slavista. jedino je još ostajala razliĉnost u jeziku. to moţemo mi Bosanci. iz 1896." Govoreći o prepirci oko . progovorio nekoliko reĉi. već da osvetlim svu bedu i nevolju radi imena. muslimanska posebnost. a u Zagrebu kao hrvatski jezik. a u tom pogledu da je jezik ĉitave bosanske uprave. nama još ni izdaleka nije na um palo ikada tvrditi. onaj isti lepi i pravilni jezik. „bošnjaĉkog jezika" Kalaj nije štedio rijeĉi hvale Jagiću: „Gospodin Jagić je sam Sloven i kao što je poziato . nijednu jotu dodati. Tada su se dalmatinski Hrvati divili velikom drţavniku i administratoru Kalaju. Hrvatski nacionalisti su ga optuţivali da je Bosnu i Hercegovinu prepustio Srbima".. već kakvim se on jezikom sluţi. da nije srpsko (naravo u smislu same narodnosti) . kao sluţbeno glasilo. kako on jezik zove. ne da ugodim Kalaju. koji vlada u Beogradu kao srpski. koji je naskoro izgubio svu naklonost njihovu. On poznaje ne samo jezike. kojih je bi taj smiso. Ja sam dakle oštro i precizno naglasio jedinstvo jezika izmeĊu Beograda. Sarajeva i Zagreba. ali netom Hrvati prigrle naš juţni govor. pošto sam za to nestruĉan ne bih mogao rijeĉima koje je ovaj veleuĉeni izvanredni. da se danas ne ĉini ništa drugo. njihovu kulturu i nauĉni razvitak. Hrvat Vatroslav Jagić. da to nije srpski već ilirski jezik." O tom „prigrljivanju" srpskog jezika izjasnio se i sam Gaj u „Danici" broj 31. U svojim sjećanjima ovaj znaĉajnn slavista je zapisao: „Ja sam. a stanovništvo Bosne i Hercegovine „uprkos razliĉitosti vjeroispovijesti ĉini sa svim ostalim Srbima etniĉku cjelnnu". kad je izrekao ocjenu da su te pjesme dio srpske narodne epike. potpomagao je taj pokušaj pronalaskom bosanskog jezika.jest ili neznalica. list Srba katolika u Dubrovniku „Dubrovnik" u broju 7. Ako se iz usta jednog takvog ĉovjeka ĉuje. nije ilirsko." Šta je Gaj razumijevao pod pojmom „ilirski"? U već pomenutom broju „Danice" on to objašnjava ovako: „Dakle onaj. koje je sakupio austrijski ĉinovnik Kosta Herman. ugledni filolog.Bosni i Hercegovini savlada hrvatskom narodnom idejom.

ideolozi hrvatskog jeziĉko-nacionalnog programa uskoro su napustili duh i slovo Novosadskog dogovora i prešli na ostvarenje sledećih etapa. Srpskim narodnim pjesmama i njihovim srpskim epskim desetercem. a to što su ga igarli i Hrvati u Beĉu „to se. Cilj je bilo da Srbi prihvate hrvatsku komponentu u imenu jezika. što ne bi narodno bilo. „naš" jezik. i poĉetkom 17.. Govoreći o kolu kao folklornom nasljeĊu Gaj se ĉudi što neki zastupaju tezu da ono nije srpsko: „Kako da se prepiremo. kod Srbaljah. Napuštajući naziv srpski jezik. „slavinski". i u prvoj polovini 20. vijeka. njegovim Srpskim rjeĉnikom. (. a koliko je bio znaĉajan (ili presudan) politiĉki uticaj: odgovor na to pitanje ja ne znam. radi sloge pod prostranim imenom „ilirstva". koji je bio prihvaćen kao knjiţevni jezik u punom i pravom znaĉenju te reĉi. posle epohalnih izdanja Vuka Karadţića. prije toga. od kojih mi jezik u svojoj mudrosti i u svom bogatstvu. Gaj smatra da je kolo srpsko. kojim smo i mi u novije doba. srpski lingvisti su prihvatili naziv srpskohrvatski jezik. „Prva etapa se odvijala u 19." Moguće je u 19. nikako ne da izvesti ona posljedica.) nazivaju hrvatski ili srpski. vijeku razaznati nekoliko faza u pohodu Hrvata na srpski jezik i stvaranju od njegove osnove svoga hrvatskog knjiţevnog jezika. u skladu sa svojom nacionalnom tradicijom i u skladu sa svojom utemeljenošću u štokavskom dijalektu. ako hoćemo da ilirski ţivot obnovimo. kod Srbaljah. „ilirski". kojim je ozakonjena dugogodišnja lektorska i . Prisjetimo se. srpsko ili hrvatsko. Srpski lingvista Radmilo Marojević vidi šest etapa hrvatske nacionalno-politiĉko-lingvistiĉke akcije. Srbi ga." Gaj negatore srpstva pita: „U koga se je saĉuvao ĉisti jezik ilirski. naziv koji je prihvatila ĉitava uĉena Evropa i ceo slovenski svet. veka u najautoritativnijim izdanjima (Rjeĉnik JAZU. što li nije. i obiĉaje u svojoj izvrstnosti i ĉistoći uĉiti moramo. u kojih je od oltara do ĉobana ništa biti ne moţe. ili sa svim ništa glede samoga narodnoga ţivota dati ne moţemo. ĉime bi hrvatski legitimitet na knjiţevni jezik na štokavskoj osnovici bio u potpunosti ostvaren. kaţe on. Bartola Kašića i njegovog rada na jeziku na kraju 16. Ona se sastojala u uzimanju štokavskog dijalekta za osnovicu opštehrvatskog knjiţevnog jezika. u koga obiĉaji. a sve na korist širenja rimokatoliĉke vjere i meĊu „šizmaticima". kod Srbaljah. koji su nama od starine sve saĉuvali. nazivaju srpski. Maretićeva Gramatika i dr. zapravo srpski jezik. veku. tko nam je ponajviše gajio od koljena do koljena narodne pjesme ilirske? U svakom odgovoru naći ćete Srblje i Srpstvo. da za to nije srpski što je ilirski". Hrvati svoj knjiţevni jezik u drugoj polovini 19. Po projektu Kongregacije za propagandu vjere i prema naredbi jezuitskog generala Klaudija Akvavive Kašić je poĉeo nametati Hrvatima štokavicu. što je kod Srbaljah narodno.) Iz drugog pokušaja.. a kojim mi malo. kod Srbaljah. Najviši izraz treće etape je „Pravopisni priruĉnik hrvatskoga ili srpskoga knjiţevnog jezika" Vladimira Anića i Josipa Silića. novim ţivotom uskrsnuli. Druga etapa je ostvarena Novosadskim dogovorom. koji je bio afirmisan Vukovom reformom. onaj narodni duh i ono rodoljubstvo uzdrţali. Ja ovde ne mogu da ulazim u pitanje koliko su srpski lingvisti samostalno prihvatili ovaj i ovakav dogovor.toga ĉije je kolo. koji su u svetinji svoga srpstva.

. stvoren poslije pobjede HDZ i Franje TuĊmana." Novi ustav Republike Hrvatske. u kućama naših starih nikada se nije priĉalo o hrvatstvu u Dubrovniku već o srpstvu. Uostalom. „Za sve da su Turci hudi gospostvo mu staro oteli . Djeca preostalih imaju da budu Hrvati i katolici. su se ostvarila ĉak i preko njegove pesimistiĉke varijante. srpsku školu. Svi koji govore hrvatskim jezikom su Hrvati i svi Hrvati su katolici. Kad je 1893. naroĉito kad pjeva o Smederevu. koja je ugraĊena u kapilarni sistem hrvatskog društva. Moţemo to vidjeti i preko izjave potomka iz Gundulićevog roda mnogo desetljeća kasnije. a „diak srpski" sa „cancelaris sclav(i)us". danas već i u srpskim udţbenicima nazvani hrvatskim. Ostali nemaju hrabrosti da to uĉine zbog opšte represije prema njima. Do 19. slavi Miloša Obilića. budući da je do tada vjekovima nosilo srpsku etniĉku svijest. Samo se ĉetrdesetpet roditelja izjasnilo da im djeca idu na pravoslavni vjeronauk i pohaĊaju.školska praksa na odvajanju knjiţevnog jezika Srba u Hrvatskoj (i naravno. srpskim despotima. Hrvata) od knjiţevnog jezika u ostalim republikama srpskohrvatskog knjiţevnog izraza. srpskih velmoţa. dopunski. Gundulić je pjevao o potomcima srpskih despota ĐurĊa i Jerine koje su „Turci hudi" uĉinili siromašnim pastirima. O tome piše i zagrebaĉka i beogradska štampa poĉetkom ove školske 1997/98. Osmo pjevanje „Osmana" evokacija je srpske prošlosti. moţemo vidjeti preko primjera Ivana Gundulića. (.) Ĉetvrta etapa jeziĉko-nacionalnog programa je u toku..Koliko ja znam. kada je rijeĉ o odnosu prema Srbima.. vukli inspirativne sokove i kakvu su jeziĉku graĊu koristili za svoje knjiţevno stvaralaštvo. navodeći primjer iz Zagreba gdje ţivi nekoliko desetaka hiljada Srba. posebno preko njegovog spjeva „Osman". Dubrovĉani su pojam sclavoniae uvijek izjednaĉavali s pojmom Srbije. Srbi su ognjem i maĉem etniĉki oĉišćeni iz Hrvatske. vijeka Dubrovĉani se nisu narodnosno opredjeljivali pa nisu za sebe nikad govorili da su Srbi ili Hrvati. kao što je izbrisao Srbe kao narod u Hrvatskoj. Sclavus sa Srbinom. godine. vijeka najveći dio dubrovaĉke aristokratije i obrazovane graĊanske inteligencije od slovinstva krenuti prema srpstvu. Odakle su pisci. došlo do sukoba Srba i Hrvata prilikom podizanja spomenika pjesniku „Osmana". uzet je Dubrovnik kao najkarakteristiĉniji model za prikazivanje tog procesa. Marka Kraljevića. izbrisao je srpski elemenat iz naziva kojim bi se naznaĉilo da je hrvatski knjiţevni jezik i knjiţevni jezik Srba u Hrvatskoj. tadašnji ĉelnik Dubrovnika grof Frano Gundulić je u Gruţu izjavio: . Njeno ostvarenje zavisi od toga da li će se i u novom ustavu SR Hrvatske saĉuvati formulacija da je hrvatski knjiţevni jezik knjiţevni jezik Srba u Hrvatskoj. * Kada je bilo rijeĉi o pohrvaćivanju srpskog jeznka. Na tome se već uveliko radi. Marojevićeva predviĊanja za petu i šestu etapu. naţalost. Oni su sebe nazivali Slovinima i tek će polovinom 19. Dubrovnik ćemo uzeti i za sluĉaj knjiţevnosti i njenog stavljalja pod hrvatsko ime." Gundulnćeva lira saosjeća sa srpskim patnjama pod turskim igom.

Na dvoru dolazi do sukoba . sliĉno Gunduliću. koje je i on mogao biti svjestan. prevarant i ubica. Prve stihove umjetniĉke lirike napisao je Dubrovĉanin Dţono Kalić 1421. ali isto tako i veliki zloĉinci prema srpskom narodu. Motiv „Danice" Palmotić je uzeo iz Ariostovog spjeva „Bijesni Orlando". pojedine stare plemenitaške porodice srpske postale su u izgnanstvu ili obiĉni ratari („postadoše lafi ratarima") ili ratnici za tuĊi interes. Junije Palmotić u „Pavlimiru" i „Danici". dakle. S druge strane Gundulićevi navedeni stihovi imaju stvarnu istorijsku osnovu. Zagreb. ali u znatno manjoj mjeri i sa drugaĉijom emocionalnom odreĊenošću prema njoj nego prema srpskoj. njemi' e sada štap na ki je tešku starost naslonio. Naveli smo primjer Ivana Gundulića.gospodske se kaţe ćudi plemenit se djelom veli. na listu neke carinske knjige i to ćirilicom. postao hrvatski pisac tek onda kad je asimiliran. Pogledajmo još nekoliko sliĉnih primjera gdje su dubrovaĉki pisci jasno dali do znanja da je njihova etniĉka svijest okrenuta ka srpskim stranama. a Hrvatima svega nekoliko. vijeku. koji ima oko 1." Ovo se moţe nazvati samo pjesniĉkom fikcijom. 1988): „Konaĉna asimilacija Gundulića i njegov sveukupni ulazak u hrvatsku kulturu i knjiţevnost odigrao se na pragu novog vremena. a ne hrvatskim." Gundulić je. kome su etniĉki pripadali i na koga su se oborili u 20. evocira srpsku prošlost. Kako je Gundulić ipak postao hrvatski pisac ĉujmo od hrvatskog kulturnog „djelatnika" Rafe Bogišića („Danas". Bavljenje srpstvom i srpskom istorijom ne znaĉi da se Gundulić osjećao Srbinom. za vrijeme preporoda. Gundulić je u „Osmanu". To je sluĉaj i sa porodicom Rukavina u Lici iz koje su potekli ĉuveni austrijski oficiri i administratori. Naime. pa ipak su oni danas ĉak i u srpskim naraštajima prihvaćeni kao hrvatski pisci. spletkar. Njegov Hrvat Hrvoje šekspirovski je mraĉan lik. Tako nešto u takvom obliku i takvom narodnosnom usmjerenošću ne postoji kod Gundulića kad je rijeĉ o Hrvatima. Izdate od srpskih vladara nemanjićke loze. a radnju je smjestio mjesto Škotske na dvor bosanskog kralja Ostoje. Prut kraljevski nekad ki je u rukam mu djedom bio.000 stihova Srbima posvetio blizu 1100. ali je i tada nesumnjiva potvrda pjesnikovog interesa za srpske teme. MeĊu samim Rukavinama ĉuva se priĉa da su na putu iz Hercegovine ponijeli u rukavu „listine" o svom plemstvu. ali i rijetko pominjanje Hrvata svakako ne znaĉi da je on pripadao hrvatskom etnikumu i hrvatskoj kulturi i knjiţevnosti. Moguće je vjerovati da je Gundulić o sliĉnim sluĉajevima znao pa to pretoĉio u svoje stihove. Palmotić dodiruje i hrvatsku prošlost. koga nije objektivna knjiţevna nauka stavila u sam temelj hrvatske knjiţevnosti već je to uĉinila politiĉka volja u sluţbi hrvatske nacionalne ideje.

Mavra Vetranovića hrvatska istorija knjiţevnosti uzima kao pisca izrazitnh rodoljubivih stihova. koji štiti Danicu. br. kao što je uĉinio Beogradu. Mjesto Danice Hrvoje podmetne Jerinu.. Cilj nam nije da napravimo neku antologiju srpskog tkiva u dubrovaĉkoj knjiţevnosti. godine. O tome je pisalo i u „Dubrovniku" od 1896. i uopšte. zovući ga „sva slavo krstjanska i ĉasti ufanja". U njemu je Srbima namijenio 200 strana. a njega sada Hrvati hrvatskim povjesniĉarem. stalne epitete „utva zlatokrila". Danica voli Matijaša jer je on izbavi od Tatara. ili hrvatskom gradu. nigdje se nije toliko emocionalno pribliţio bilo kome „udesnom" mjestu hrvatske prošlosti kao što je srpskom Kosovu. zato Jerinu otprati s dvora i pratiocima naredi da je negdje usput. Dvoboj se prekine. Sasin koristi poetiku srpske narodne pjesme. kulturnom prošlošću postao hrvatski grad i hrvatska baština? Desilo se to po politiĉkoj volji koja je slijedila hrvatsku politiĉku misao. Hrvoje i Matijaš se zaljubljuju u kraljevu kćer Danicu. „grozne suze" itd. Bugarima 100. ali on nigdje nije iskazao pohvalu bilo kojem dogaĊaju iz hrvatske prošlosti. u svakom sluĉaju. prilikom otkrivanja spomenika Ivanu Gunduliću. Nepoznati borac koji je ukrstio maĉeve s Jankom bio je Jankov brat Matijaš.Kraljevstvo Slovena" (Il regno degli Slavi) 1601. obuĉenu u Daniĉine haljine. unoseći u svoje stihove. Svilojević i Jerina stignu na Ostojin dvor i zateknu kako se bore Janko i nepoznat ĉovjek. naiĊe glasnik kralja Sigmunda Mihailo Svilojević i spase Jerinu. Hrvoje se prestraši da će se tajna otkriti ako Jerina progovori. Matijaš i Hrvoje se pogode za „fer" igru i odluĉe da prepuste samoj Danici kome će izjaviti ljubav. On Hrvatsku naziva „dalekom zemljom". Hrvoje biva teško ranjen i na samrti sve prizna kako je bilo. zabiljeţile su je brojne javne liĉnosti toga doba i to one sa odnjegovanom politiĉkom. dvorsku damu. godine. Dţore Drţić u njegove lirske stihove upleće motive i poetske slike iz srpske narodne lirske pjesme („Djevojka je podranila"). Njegov brat Janko javno optuţi Danicu da je kriva za smrt njegovog brata. a uz to i bansku ĉast. bez hrvatskog drţavnog prava. npr. Istoriĉar Mavro Orbini objavio je svoje . tj. Hrvoje nagovori kraljiĉinu „sluţbenicu". Njenu geneologiju u Dubrovniku je lako pratiti jer ju je pratila ondašnja štampa. ali Svilojević zapodjene borbu s Hrvojem. nacionalnom i knjiţevnom kulturom. naravno. Kad su pratioci našli zgodno mjesto gdje će ubiti Jerinu. iako je bio savremenik Mohaĉke i Krbavske bitke.Hrvoja „bana od Hrvata" i dvojice braće Dubrovĉana: Janka i Matijaša. Jerina u Daniĉinim haljinama. Jerinu da poradi na tome kako da nagovori Danicu da poĊe za njega. brošure i rasprave druge vrste. mada bi se. Kad doĊu pod djevojĉin prozor „Danica". u šumi ubiju. Antun Sasin svoj rad „Razboj od Turaka" vezuje jezikom i temom za srpsko zaleĊe Dubrovnika. izjavi Matijašu ljubav i od tada Matijaša nestane. a Hrvatima desetak-dvadesetak redova. Hrvatska politiĉka misao je u Dubrovniku mlada i ona se oštrije manifestovala tek 1893. već samo da ukaţemo na takve primjere. mogla napraviti i sliĉna antologija. Kako je onda Dubrovnik sa svom svojom sjajnom knjiţevnom. 7: . kome će kralj dati svoju kći Danicu za ţenu.

B. „Dubrovĉani. Cavtaćanin i Srbin katolik Valtazar Bogišić. 1875. Pavić je ipak iskreno naveo razlog zašto je to uĉinio: „Kultus Gundulićev zapoĉe u one dane hrvatskoga knjiţevnoga preporoda kada se je narodu htjelo. istoriĉari hrvatske knjiţevnosti. širiti hrvatsku nacionalnu ideju u Dubrovniku. Maţuranić. jer u ono vrijeme nacionalna ideja sa sadašnjim shvatanjem bijaše nepoznata". prim. da bude drugim evropskim narodom jednak. a to još onda dok se u Arbanasima (kod Zadra.) spremahu za uĉiteljsko zvanje. „jugoslavena" Raĉkog kad on govori o Dubrovĉaninu RuĊeru Boškoviću. više pamfletu. a i današnji nema ih do u sve tri. ukazao na gomilu mjesta gdje se Kušar sluţi falsifikatima. nego ta misao bi tek u novije vrijeme amo od nekud uvedena po nastojanju ljudi. a to su jedan knjiţar. jedan knjigoveţa. sasvim su razotkrili falsifikate Kušarevog pamfleta. bili rodom iz našeg kotara ili iz gornje Dalmacije. a u literaturi za tu svrhu nemaše ništa drugo gotova. Vatroslav Jagić je povodom te knjige rekao da se „stari Dubrovĉani nisu htjeli identifikovati ni sa Srbima ni sa Hrvatima. upravo preko pomenute knjiţice. koji amo doĊoše. ugledno nauĉno i knjiţevno ime. Povremeno to ĉini i Kukuljević i drugi hrvatski javni i kulturni radnici koje je stala obuzimati ideja o hrvatskom politiĉkom narodu.„Hrvatska misao nije. ne istiĉu se ni najmanje širenjem hrvatizma. pišući o Stulijevom rjeĉniku Kušar kaţe da autor nigdje nije spomenuo Srbe. jer do nazad malo godina kod nas amo ne bijaše nastanjen ni cijeli jedan Hrvat. sv. te bi im se u tom pogledu mogla slobodno primijeniti ona Dantova: 'Che visser senza infamia e senza lode'. koji istini na ĉast. rekao je tada za ovu Kušarevu tvorevinu da je „ta knjiga jako pogibeljna u rukama jednog neznalice jer u njoj neće naći nego istinu umjetniĉki izvrnutu". Armin Pavić naziva dubrovaĉku knjiţevnost hrvatskom knjiţevnošću (Rad JAZU. a Lujo Vojnović i Luko Zore. Ipak je poricatelj bilo kojeg znaka srpstva u Dubrovniku. izdane 1892. ĉetiri. XXI) kao što će ĉiniti sve potonje njegove kolege. Zore je naveo mnoštvo mjesta gdje ih Stuli spominje. kojijem se malo docnije pridruţiše i gdjekoji naš pop i fratar. gdje Bogu hvala. naravski. Barjaktari hrvatske misln u Dubrovniku bijahu u prvom redu neki Dalmatinci. jedan pop i jedan trgovac. npr. moţe se reći programski i dosljedno. Npr. S. ni do danas nije uvrijeţena i gdje se jedva ko i sjeća hrvatskog imena. Pavić je i srpske narodne pjesme. Ovi mladi neiskusni ljudi ne poznajući istoriju naše male republike puštahu se lasno zavesti. štono reći trbuhom za kruhom. jesu li Hrvati?" Ovaj profesor koji je u Dubrovnik došao sa strane. i prećutkivanja ĉinjenica koje ne idu u prilog njegovoj tezi. Kušar je to uĉinio u svojoj knjiţici. bio Marsel Kušar. srpske knjiţevnosti i srpskog imena već smo susretali kod najbliţeg Štrosmajerovog saradnika. nego djela Dubrovĉana." Poricanje srpskog jezika u Dubrovniku. Ti pioneri hrvatske misli u Dubrovniku ne bijahu toboţ ljudi rodom iz Hrvatske." Nošen hrvatskom nacionalnom idejom i oslijepio od nje da bi mogao vidjeti ono što svak vidi. bez obzira što nemaju oslonca za takvu tvrdnju u ĉinjenicama. npr. ĉak i one iz . a navlastito mlaĊi uĉitelji. iznikla u Dubrovniku. ĉinovnici i profesori. ljudi. Pavić i dr. kao što su npr. oba Srbi katolici. preko Šibenika stao je preko falsifikata. Luko Zore je. iz Zadra.

samo kad se spominju Ugri. Veli njemu carica Milica: Car Lazare srpska kruno zlatna." „Dobro jutro da Vam je." . „savezniĉki"! boj u kojem su se borili Bosanci.): „Na prozoru sjeĊaše Milica Lazara kneza. kako pesme pevaju. nakon opširnije analize Pavićevog krunskog argumenta. kao toboţnje saveznike. Novaković mu je odgovorio: „Ta za Boga. pomenutih stihova: „Prema svemu što se moţe misliti o boju kosovskom. toboţe." kaţe Novaković. Dimitrije Ruvarac je na duhovitiji naĉin demantovao Pavića. lijepa ugarska gospodo.kosovskog ciklusa. istiĉući pitanje kako bi tek taj motiv izgledao u „Zagorju hrvatskom".). dodavši da je to bio. Hrvati i „ugarska gospoda". Hercegovci. Pokraj njega carica Milica. zapravo. da su Srbi na Kosovu propali. Ma bih dala Milica moje u glavi crne oĉi Da je Vuĉe Branković ko i Miloš Kobilović. „Savezniĉkl boj" postao je boj kosovski tek nakon ĉlanka dr Franje Raĉog. i prema naravi narodne pjesme. Armin Pavić je proglasio da su narodne pjesme koje je Vuk sakupio „hrvatske narodne pjesme" i da boj na Kosovu nije nikakav srpski boj. On je naveo jedan motiv iz kosovskog ciklusa koji je obraĊen u srpskoj narodnoj pjesmi i u Dubrovniku. Istovremeno Pavić je zamjerio Stojanu Novakoviću da je njegova zbirka narodnnh pjesama o Kosovu dobila „onaj vrlo dosadan ton srpske eksluzivnosti". Dubrovaĉka obrada (kraj 17. kako moţe biti da nikako ne spominje Srbe kao glavnu silu?" Stojan Novaković zakljuĉuje. v. originalne pjesme o Kosovu na koju se Pavić poziva: „Da ja ne bih izostao od vojske Lazara kneza. Srpska obrada: „Car Lazare sjede za veĉeru. prim." Novaković je u polemici s Pavićem istakao navode Ilariona Ruvarca koji je argumentovano oborio teze o „savezniĉkoj" bici na Kosovu i naveo stihove iz. oĉevidan falsifikat on ne opaţa. I š njom bjehu na prozoru dvije roĊene kćerce svoje PoĊe ti im Milica kćercom svojjem govoriti: Ljepo ti je Lazara meĊu zetim pogledati. Ako će narodna pesma i spominjati Ugre. po svoj prilici hotimiĉan i od prepisaoca" (Pavića. proglašavao hrvatskim narodnim pjesmama. „Od ugarske gospode i od braće Ugovića. S." „To će glave padati ove ugarske gospode. ja mislim da su u gornjim stihovima „ugarska" na mesto „srpska" prost falsifikat. "on se ne upušta. nego savezniĉka bitka protiv Turaka. i Srbi i Turci i MaĊari misle tako. njemu nije praznina što se ne spominju Srbi. B." „U kritiku teksta.

. Konstantin Jiriĉek i dr. Pa ĉe je neseo. Klaić pomislio da je narodna. „Lepa Pava u kovilju spava". jer se svuda pjevala kao takva. 1878. tija vodo ladna". tu se našla i pjesma „Rado ide Srbin u vojnike" za koju je.) tako smo mi. Dunave. Da pojdem za njo!" Hrvatski istoriĉar Vjekoslav Klaić. Na strme gore. meĊutim." Postupak Matice hrvatske imenovao je i Hrvat Vatroslav Jagić kao „šovinizam hrvatske braće". To . knjiţevnim istoriĉarima i kulturnim djelatnicima da u novinama. vi (Srbi) ste tmina. izdane pod hrvatskim imenom. sastavio je „Hrvatsku pjesmaricu". koji svakako spada u red onih kojima je neuporednvo draţa nacionalna propaganda od istine godine 1893. da omekšamo vaše runjavo srce.Mi (Hrvati) smo svjetlost. Kad je Matica hrvatska izdala zbirku narodnih srpskih pjesama pod hrvatskim imenom došlo je do ţestokih reakcija sa srpske strane. istoriĉare i kulturnu javnost uopšte meĊu Hrvatima. ali su njegove tvrdnje odbacili Vatroslav Jagić. U toj pjesmarici našle su se mnoge srpske narodne pjesme kao što su: „Golubice bela što si nevesela". Antun Fabris je 1897. Za hrvatske istoriĉare knjiţevnosti. u „Dubrovniku" ĉlanak pod naslovom „Na znanje Matici hrvatskoj" u kojem je objasnio kako su narodne pjesme koje je on 1884. eto Hrvti. napisao srpski pjesnik iz doba romantizma prota Vasa Ţivković. Bom slišal od daleĉ. oĉito. ali se oni nisu nigdje oglasili protiv toga da ih u Dubrovniku uvrštavaju u srpske pisce. Djela Mate Vodopića i Augustina Kazanĉića izišla su u izdanju „Srpske dubrovaĉke biblioteke". pa naravno i od Srba katolika iz Dubrovnika i okoline. a katoliĉki paroh dum Ivo Rajić objavio je 1896. na radiju i TV govore kako Srbi nemaju ni narodnih pjesama nego su im ih dali. kao hrvatske narodne pjesme. u ĉasopisima. . Le paj joj neso. Rjeĉitije ga je demantovao hrvatski pjesnik sa Hvara Petar Hektorović u svom „Ribanju i ribarskom prigovaranju". pri ĉemu se pozivaju upravo na pomenuto izdanje Matice hrvatske u prošlom vijeku. zvani da vas osvojimo u ime kulture. „Dunave. koju je izdala Matica hrvatska. gdje se kaţe da se te pjesme kazivaju „srpskim naĉinom". Reagovao je na to prisvajanje i Lujo Vojnović iste godine stavljajući pod lupu hrvatski odnos prema Srbima. Srpske narodne pjesme slao je i dum Pero Marković na adresu Matice hrvatske i one su. Sve to ne smeta hrvatskim knjiţevnicima. Medo Pucić. za njihovog ţivota. kao i Rajićeve. Mi smo nosioci zapadne kulture. Zagorske zvone. u „Dubrovniku" osudio postupak Matice hrvatske u prilogu „Apoteoza Srpstva". Tu pjesmu je. vi ste neotesani istoĉnjaci (.. Franc Miklošić je smatrao bugarštice hrvatskim narodnim pjesmama.Narodna pjesma iz Hrvatskog Zagorja: „Bom šel na planince. sve. naravno. MeĊutim. oni su bez svake sumnje hrvatski pisci. Hrvati. Sej dolgo ne bodi. sakupio kao srpske postale „hrvatske" kad su predane Matici.. da obasjamo vašu intelektualnu tminu.

Izgleda da su se Šibenĉani specijalizovali za skidanje bronzanih glava srpskih pjesnika. „sila nam je da budemo Hrvati. Uĉinili su to neposredno pred ovaj zadnji srpsko-hrvatski rat. „Sinci". plemenito srce velikog Šibenĉanina neprestano kucalo za svoj hrvatski narod. Nešto sliĉno su radili i sa spomenikom srpskog pisca Vladana Desnice u Benkovcu i u Islamu Grĉkom. ali im to nije smetalo da mu oskrnave grob u porodiĉnoj crkvi Sv. rekao je Vodopić. Sve ono pohrvaćivanje. nazivali „remekdjelom izvrtanja". da je. dubrovaĉki biskup Mato Vodopić. a kasnije i bukvalnog ĉišćenja ovoga naroda.." Dubrovĉani su knjiţicu Marsela Kušara „Dubrovĉani. jesu li Hrvati?". ni naši djedovi. Hrvati su u nekoliko navrata u toku druge polovine 19.. Tu silu je naznaĉio. to bi se odmah obeleţilo kao znak njegovog hrvatstva i nigde se ne beleţi da to ĉini jedan Srbin odan jugoslovenskoj misli. sa istom bezobzirnošću i to uvek uz poviku protiv velikosrpstva. bilo je pisano hrvatskim jezikom i uzdizalo hrvatsku knjiţevnost. Ideolog ĉišćenja srpskog imena u Hrvatskoj. a list „Dubrovnik" je zabiljeţio postupak sliĉan Kušarevom Juraja Bijankinija.Sve što su ovi Srbi katolici prinosili opštoj stvari.) 'Narodnog lista' gdje se nije stidio da izreĉe i ovu debelu. na mjestu koje je udaljeno koju desetinu metara od onog gdje je stajao spomenik Tomazeu. vijeku osporavali uopšte postojanje Srba u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini." Šibenĉani. naime.) Današnji se naraštaj još lijepo spominje kako je slavni pokojnik mislio i pisao o Hrvatima i Hrvatskoj. pjesnnku Nikoli Tomazeu. Ako bi. dakle.. premda ni mi u djetinjstvu. Sve što se pisalo o Dubrovniku i pre i sada.što su postali silom. „Ĉasnom zastupniku Bijankiniju nije bilo dosta da je u Saboru izazivao općeniti smijeh i rug. u svim slojevima društva. (. prema svjedoĉenju dum Ivana Stojanovića. uz Antu Starĉevića." Stanje jednog duha koji je dugom propagandom prema Srbima i srpskom jeziku izgraĊen u Hrvatskoj. na prostoru od mora do Drine. takoĊe u Islamu Grĉkom. ĉelnika pravaša u Dalmaciji. su se poslije Drugog svjetskog rata lijepo „oduţili" svome sugraĊaninu. Srbe. njihov jezik i knjiţevnost osporavali su kad bi god povjerovali da to mogu. provodilo se u duhu velikohrvatske propagande. po Pavlinoviću je bilo hrvatsko. Desnicu Hrvati inaĉe zovu hrvatskim piscem. Georgija. za vrijeme zasjedanja Dalmatinskog sabora. i u 20. Hrvati. ni naši oci. nijesmo znali za to ime. O toj pojavi istoriĉar Jeremija Mitrović piše u svojoj knjizi „Srpstvo Dubrovnika" (str. na isti naĉin. Srbin Valtazar Bogišić poslao kakve knjige Zagrebu. recimo. svojih sugraĊana. U Siminu bronzanu glavu hrvatski oruţnici su pucali i u Islamu Grĉkom. nego je sliĉnu budalaštinu izvalio u zadnjem broju (23. i to valja biti ako nećeš da te mnogi progone. na taj naĉin što su po preporuci hrvatskog pjesnika Vladimira Nazora nabacili konop oko bronzanog vrata Tomazea i srušili njegov spomenik u šibenskom parku. bio je don Miho Pavlinović. moţda prikladno ilustruje napis u „Crvenoj Hrvatskoj" organu dubrovaĉkih pravaša koji je prenošenje kostiju Vuka Stefanovića Karadţića iz Beĉa 1897. ali kad bi se našli i stisci i sami tada su im Srbi izranjali iz „mraka" i postajali im braća. ovako popratio: . i sam „hrvatski" pisac. nikog ne zanima. koji je bio postavljen pred osnovnom školom. 165): . kad je na svoj naĉin tvrdio da je slavni Tomazeo Hrvat. jer su isto postupili i sa spomenikom Simi Matavulju.

Карло Фалкони . pošto je sam Vuk tako rekao i izjavio. скоро је немогуће замислити казнену експедицију језивог усташког кадра без неког свештеника. ако се огреши о усташко законодавство. ĉini mi se.. једна трећина мора напустити земљу. … ипак је лако препознати у овоме руку Божју на делу‖.Побити све Србе за што је могуће краће време. On je meĊu Srbe stanuo uvaĊati hrvatski knjiţevni jezik. zvala „Uĉimo hrvatski". Svakako zanimljiv sociolingvistiĉki fenomen! Католичке кољачке оргије у Хрватској . једна трећина мора умрети‘.Више није Грехота убити ни седмогодишње дете.Живели Хрвати!‖ Папа Пије XII . što ga je uzeo. који је предводи и подбада‖. Специјални посланик немачког Министарства иностраних послова Херман Нојбахер . Фрањевачки фратар и цивилни гувернер Шимић . често морам да узмем митраљез у своје руке‖. пре свега фрањевца... Митрополит Хрватске.. Иако носим свештеничку одору.„Vuk Stefanović Karadţić ima tu zaslugu da je u Srba hrvatski jezik podigao na stupanj knjiţevnosti. Последња тачка програма је спроведена… На основу извештаја који су допрли до мене ценим да је број оних који су голоруки поклани. Ĉujem da hrvatska školska djeca ĉesto poduĉavaju roditelje hrvatskom jeziku. Католички духовник Дионизије Јуричев . Što više on (Vuk) isti priznaje da je jezik.. Nema toga srpskog delije koji moţe pobiti ovu tvrdnju. надбискуп Степинац . То је наш програм‖.Рецепт за православце усташког вође и поглавника Хрватске Анте Павелића подсећа на најкрвавије верске ратове који се памте: ‘Једна трећина мора се покатоличити. три четврт милиона‖.Јер. hrvatski a ne srpski." Autor ovih redova imao je prilike u toku proteklog srpsko-hrvatskog rata da sluša u ranim jutarnjim ĉasovima svakog dana na hrvatskom radiju emisiju iz jezika koja se.

а такође и заступник државног секретаријата. то је било то. Хрвата и Словенаца.5 милиона православаца.верно до смрти‖ боре за своје . он је у једном говору преко радија од 1.У 20 томова који садрже његова акта и говоре. Борба је започела у Краљевини Срба. Ђовани Батиста Монтини хвали . 6. непристрасност . јуна 1945.. мир.1 И кардинал Тардини потврђује како је мир реч која је најчешће прелазила преко његових усана. доделио право француским бискупима да подржавају све мере ради одбране своје земље. септембра 1944. да га цели католички свет.Фирер‖ легални поглавар Немаца – а за то Пачели није био невин! – и свако је грешан ко му ускрати послушност! Тад је Пије XII. године Краљевини Југославији.мајстор истинског мира у реду и правди‖: . да је немачке католике шест година. који је викао мир. поготово онај добро плаћени слави као . А у Другом светском рату? Тада је Пије. признао је.вазда великодушна. као и мисионирање Русије. стари циљ Рима. 2.. Стари племенски и религиозни ривалитети искаљивали су се овде. мада је предвиђао њихов дебакл. марљива.Свете столице‖? У стварности. Крајем XIX и почетком XX столећа покушавало се све енергичније да се то оствари – најпре ослонцем на династију Хабзбурга. што је Пије XII већ одавно био предвидео немачки фијаско. године одговорио. против Француза! Штавише. преко својих бискупа. Јер.. такође. хушкао Немце..путеве његове искрене политике‖. августа 1940. нарочито између ..7 милиона като-лика и 1. изјавио о . То је било тако већ у Првом светском рату под Бенедиктом XV – и то ће опет бити тако и у трећем светском рату.. на питање о обавези послушности према Хитлеру 1939... чијих дванаест милиона грађана је чинило 5. Наравно. . Он је. та чињеница је утолико чудовишнија..војној нужности‖ да она има .која једино стреми томе да сведочи доброљубље‖ и која је . Покатоличење Балкана је. када је пола Европе лежало у праху и пепелу.3 милиона муслимана.Пије XII био је један тако силни пацифиста. . од Немаца! Тада је. Наравно.храбри слуга мира‖... преко свога клера. Тако је за кардинала Замораа он . од октобра 1929. Пије XII изразио немачким бискупима своје дивљење у погледу немачких католика који се . потом. а милиони Европљана (и осталих) у масовним гробницама.. мир је тема која се најчешће сусреће‖.. шест година гурао их у смрт и сав напет пратио њихов суноврат у катастрофу! Па – није ли још један (само један?) недостајао на конопцима нирнбершких вешала? Ово што следи још више олакшава одговор на то питање. а све претпоставке за то и надаље постоје.. да не кажемо. уз подршку виљемовске Немачке и напослетку уз помоћ Мусолинија и Хитлера. да је .сународнике‖. 8. позивао на непрестано клање (да кољу и да буду клани)..бранилац мира од снага рата‖.човека мира‖. дакле. разметао се: . .првенство пред сваким другим обзирима и разматрањима‖ Али чињеница да је сам папа за време рата приморавао на послушност према Хитлеру. И верујемо да је мало оних који су с већом напетошћу пратили развој и суноврат у неизбежну катастрофу‖. новембра 1939.Овај слом (немачког народа) видели смо одавно. 4. универзална и пре свега очинска…‖ Је ли ово заглушујуће брбљање о миру била та много истицана неутралност.

године да ће епископат . . одбили су због тога да прихвате тај уговор... ни најлакше неповерење… односи с црквом су не само коректни. Тај конкордат. била у . с једне стране спремна да се .нејасно и опасно ‗братимљење‘ … на штету католичке цркве‖. многе католичке установе добиле су финансијске субвенције‖. у школству и делатности удружења.. с друге стране. које је намесник Христов понудио њиховој земљи‖. Његова претња није би-ла изговорена у ветар. У говору конзисторију у децембру 1937. При том је Хрватска фунгирала за Рим као стратегијски . Католичка црква уживала је пре Другог светског рата потпуну једнакост у Југославији. наше хришћанске католичке традиције се поштују… Не постоји ни најмања предрасуда. након мукотрпних преговора скоро закључен 1935. имала је – признаје чак и Антон Корошец. 23.. уколико је ова добронамерна‖. у веронауци и код верских редова‖.. ступају ван снаге (чл. Особито увређеним осећали су се Пије XI и његов државни секретар. ст..Долази дан (он то не би радо желео рећи. године хвалисала некад водећа прашка штампа Deutsche Presse. Додуше. како се у августу 1936. године из органа сарајевског надбискупа. али.с православном црквом. повеже. чак и .мостобран‖. И после његовог прихватања у Народној Скупштини. али нарочито српско православље.сталној офанзиви против православног хришћанства‖. Па ипак.Католички тједник‖: .. повишени су приходи. Свети синод је екскомуницирао све православне министре и чланове парламента који су гласали за при-хватање.у сваком случају знати да штити права католичке цркве и шест милиона католика у овој држави и предузео је одговарајуће мере ради отклањања свих неправди‖. 37.Приручник историје цркве‖ (Handbuch der Kirchengeschichte) признаје: . . није спремна за некакво .. Пачели. да норме Краљевине које су му супротне. који је учествовао у изради конкордата и био размажен успешним закључењима ранијих уговора.У бановини Хрватској излази се у сусрет жељама цркве. између осталог. Међутим. такође и многи хр-ватски католици... било у служби или у мировини.Црквени живот је процветао. Испунила се 1941. очигледно. Њене новине.. па је влада стога опет одустала од целе те ствари. . године у мери која готово превазилази најгоре масакре хришћанског средњег века. Пачели је. одређивао је. а католичка црква је.. такође и њене болнице и друштва.пуну слободу акције‖. школе и универзитетска настава су цветале. него такође пријатељски… пасторалном клеру. јула 1937. укратко. 35) и да се све што у конкордату није регулисано има регулисати по католичком црквеном праву (чл. године овај последњи је без увијања претио: . Нарочито је био приметан успон у штампи.Civita Cattolica‖ цитира још 4.17 Свеколике верске групе. али је сигуран у своју ствар). знао шта говори. словеначки католички вођа – и без конкордата . јануара 1941. када неће бити мали број оних који ће јако зажалити што су одгурнули једно великодушно и широкогрудо добро дело. наиме.православних Срба и католичких Хрвата. дванаесторица католичких бискупа Југославије били су огорчени и изјавили су у октобру 1937. I). А.

1915. Усташком странком.. 6.Фашистички папини саучесници били су предвидели разбијање Југославије најкасније 1939. године промовисан за доктора права. као и његов закључак да сада . чији је статут – наново формулисан 1932.. Но Хитлер. наоштрен на Русију.да разори престоницу Београд у непрестаним нападима‖ (. априла. представљају .. због чега..мир на Балкану‖. ко-ји су од Версајског уговора имали предводнички положај. успостављање некакве краљевине Хрватске. да све што се зове српско мора ишчезнути.све јаче‖ на Хрватску.коначно сагори‖ .гнојни чир на Балкану‖.. понуда круне италијанском краљу‖. навео српску .. устава) да се закуне на послушност . распећем.туђинског јарма‖. Павелић. који су ускоро велике делове Југославије приграбили за себе.Независној Држави Хрватској‖ величаног као . сарађивали су с фашистичко-католичким покретом Хрватске.. који је седамнаестогодишњег краља Петра II управо сада довео на југословенски престо. у .. оне . априла скицирао је министар иностраних послова .највећи хрватски политички идеолог‖ и .. Немци и Италијани.. и Италијани су се томе приклонили.злочиначку клику‖. вођа Хрватске странке права.. да . године преминули политичар и публициста Анте Старчевић.. . онај националреволуционарни борбени савез... Сваки члан је морао (тачка 11.исте креатуре које су већ 1914.. него такође и . .продуженим дневним и ноћним нападима‖). .Богом свемогућим и свим што ми је свето‖..српских бомбаша‖.. И 21.прогласу немачком народу‖. заузимање Загреба.. гурнуле свет у неизрециву несрећу‖. при чему је као посебну . управљају се .да се бори против Хрвата и Словенаца‖.отприлике‖ следећи развој: .. ранији ау-стријски официр Славко Кватерник и други основали су . али је нагласио. некадашњи адвокат у Загребу. 1896.немачки на-род‖ нема разлога . изазвао у њему дивљи бес на . Молба за италијанску интервенцију. године... Њен духовни претеча. упркос свом антисрпском комплексу од 1914.краљевске диктатуре‖ Александра I.казнену акцију‖ против .српску завереничку багру‖. долазак Павелића. сарајевским атентатом.једну поред друге Библију и бомбу као знамења и борбена средства‖. рођен 1889.Устанак.. године у Херцеговини. . на почетку ратног похода на Југославију наредио Ратном ваздухопловству .завереничког гнезда‖. јануара 1929. Њихов поглавник био је Анте Павелић.свети бој‖.. године – утврдио као главни задатак . Ту је припреман не само обрачун са омраженим Србима.осињак Београд‖... пише Старче-вић. заступао је гледиште да уопште нема никаквих Срба. омео је Хитлерове намере. желео је.Срби посао за кланицу‖. један дан након прокламације . По узору на Албанију планирали су неки пучистички препад и утмељење некакве хрватске државе под италијанским протекторатом.. религиозни рат који је оправдавао сваки терор и укључивао . Напротив.Мусолинијеве намере‖... . Сагласно тој доктрини свога родоначелника – у ускоро насталој .оружани устанак‖ за ослобођење Хрватске од . године...Усташу‖. Усташки капелани полагали су доцније заклетву пред двема свећама. јануара 1940. Али један већ дуго планирани државни удар.отац отаџбине‖. . Дана 7.. Као одговорне за то Хитлер је на почетку напада.узор усташког борца‖ – усташе су кренуле на посао. бодежом и револвером. забележио је Ћано 8.

Али. доспео је тек у априлу 1941... Павелић је. код припрема ратног похода на Југославију. једва да се сме сумњати.. Берлину.. кога су. Н. У уверавања једног експерта да су Хитлерове оружане снаге биле .хрватском питању‖ који је Павелић 1936. Са својим најближим пајташима ишчезнуо је у правцу Беча. који је излазио на хрватском језику. позвао хрватске трупе да усмере оружје на Србе. Документ од тридесет страница набраја као главне непријатеље усташа .. године. марта 1929. истинску културу и вишу цивилизацију‖ те се .у Словенији и Хрватској поздрављене пријатељски.највећег и најбољег сина‖ Немачке. у одсуству. у по бела дана. године саставио и својеручно потписао. а 12. . Располагао је с неколико емисија радио Барија. Свог најближег сарадника. после истражног затвора. издавао је часопис .. . стрпао у затвор у Арецу и тамо га. раме уз раме.Тек што је утемељио своју устаничку партију. Сједињеним Државама и Аргентини и скретао с времена на време пажњу света на своје узвишене циљеве експлозијама бомби у возовима Беч-Београд. од Француске и Југославије. с нашим новим савезницима.од нове Немачке‖ нада . Док га је један српски суд у одсуству био већ осудио на смрт због велеиздаје. Павелић се склонио на сигурно.. успоставио контакте с национално-хрватским пропагандним центрима у Бечу. када се монарх годину дана касније. заједно са француским министром иностраних послова Лујом Бартуом. био је. Међу прве догађаје који су изазвали пажњу спадала је ликвидација издавача пројугословенског листа . Додуше.000 лира. устрелили у једној загребачкој кафани. Антона Шлегла...националног хаоса‖. армија генералфелдмаршала Листа продирала из Бугарске у јужну Србију. Павелића је. први напад на владара.Јединство‖. ново боравиште у Сијени. својеручно упуцао. Меморандум о . који је био по вољи и многим Хрватима. у немачко Министарство иностраних послова. ка Бугарској.Већ 6. .. с месечном државном пензијом од 5.интернационалну масонерију‖ и Јевреје који профитирају од . априла 1941. могла је у јесен 1933. Густава Перчеца. као и убиство главног уредника загребачких новина . уморен још у лучкој четврти руком једне Павелићеве креатуре коју је гомила сместа линчовала. Нем-цима и Италијанима‖. преко једног тајног радио-одашиљача.. па чак и одушевљено‖. након саслушања и мучења. 22. искрцао код својих савезника Француза у Марсеј.Новости‖. Мусолини је породици Павелић ставио на располагање једну кућу у Болоњи. ок-тобра 1934. Павелић је. године као и серијом специјалнијих атентата. године у Загребу да осујети југословенска тајна служба.Усташа‖. која је годинама служила као усташки главни квартир.српску државну власт‖. Али његова најпроминентнија жртва био је југословенски краљ Александар. а слави Хитлера као . Хитлерову Немачку као . коначно му је фашистичка влада Италије одобрила скровиште и потпору... А италијански фашисти су одредили Павелићу. помоћу полиције. када је Београд под непрекидним немачким терористичким бомбардова-њем почео да гори. Ристовића. једним – брзо угушеним – већим покушајем устанка на планини Велебиту 1932. поново погодила сада двострука смртна казна.Од сада се боримо. 9.најмоћнијег борца за живо право. Уз помоћ тајног шефа полиције Еркола Контија и министра полиције Бокинија заверенички бос је у Тоскани и на Липарским острвима организовао обуку иностраних Хрвата и одбеглих усташких присталица за будуће убилачке акције.разумевању за херојску борбу‖ Павелића.

само неколико недеља раније. и понудио такозвану Звонимирову круну последњег независног хрватског краља из XI столећа.000 Јевреја. Србија је била подвргнута немачкој војној окупацији. на југу Бугарска и Албанија. узвикују се претње Италијанима‖. још у Павелићевом одсуству..mare nostro‖. маја Павелић је отпутовао у Италију с министрима и духовницима. пола милиона босанских муслимана и многобројним мањим етничким групама. Фиреру. деловали су додуше. У ноћи на 13. Тако је. међу њима такође и 40. Католичка штампа у земљи била је. веома дирнута пажњом и срдачношћу папе Пија XII.. .... два милиона православних Срба.у целој Хрватској поражавајуће… Где год се крене. На дан 18. Поглавникови територијални уступци Италији. одредили су да данас. владе и партије те врховни заповедник трупа и владао је као диктатор – дакако у зависности од својих вели-ких савезника. почела прокламација и тако се и завршила: . поздравио у нарочито свечаној приватној аудијенцији – на једном . западу и северу Италија.заменик поглавника и главнокомандујући оружаним снагама‖. ускрсне и наша Независна Држава Хрватска‖. како из Загреба 21. априла уверавао је Хитлера у .. А 7. пред дан ускрснућа Божјег Сина. стигао је у Загреб и именовао 17.. али је као десигнирани хрватски краљ (Томислав II) већ 17. чији режим је навелико копирао – над три милиона католичких Хрвата. и Дуче створили‖). нити се икада појавио у свом краљевству. с Богом. када су Немци заузели Загреб. на североистоку Мађари.Божје провиђења и воља нашег великог савезника као и вековна борба хрватског народа и велика пожртвованост нашег поглавника др Анте Павелића и усташког покрета у земљи и иноземству.000 квадратних километара. која је овде брутално гурала своју политику . свој први кабинет. који додуше никад није био крунисан. . уследила је.захвалност и оданост‖ (. тако да је сада граница Рајха протицала свега 20 километара од Загреба.Независна Хрватска повезаће своју будућност с европским новим поретком. бискуп Салис-Севис. април прешао је код Ријеке југословенску границу. маја говорио у Ватикану. међутим... прокламација .. Поглавник је 10. а у ноћи на 15. целу Босну (до Дрине) и Херцеговину с једним делом далматинског приобаља. који је Павелића заједно с гангстерима. маја извештава генерал Глез фон Хорстенау. априла извршио у Пистоји још једну смотру своје гарде. априла југословенска армија је безусловно капитулирала. коначно на југозападу. а 11. Он је сада био шеф државе.Независну Др-жаву Хрватску‖. која је бројала око 300 људи и био је исте вечери позван код Мусолинија у Рим. априла.окружен својим бандитима‖.Независне Хрватске‖. која је била састављена од хрватско-славонских централних подручја укључујући и Срем. главни град раније бановине.Увече 10. Тамо је следећег дана стигао и поглавник са својом многобројном пратњом – због вишеструког убиства вишеструко на смрт осуђени Павелић . чак и министар иностраних послова Ћано у свом дневнику. краљу Виктору Ема-нуелу III за безначајног војводу Емона од Сполета. како је забележио. а готово две петине Краљевине Југославије потпале су под . А готово половину Југославије разграбиле су суседне државе: на северу Немци. међу њима се налазио и генерални викар надбискупа Степинца. укупно око 102.Бог с Хрватима! За дом спремни!‖ Потписник је био некадашњи аустроугарски пуковник Славко Кватерник. који сте Ви. .

а до краја рата и најзначајнији православни теолог. а савезничко иностранство.. Онда су њему и свештенику Душану Суботићу. ископали . Кордуну и Банији. кланице. превише гласно протестовало. биле тотално разорене. сав по нормама нацистичког Рајха. Још у априлу Срби су били стављени на исту степеницу као и Јевреји. Такође је имање Јевреја. који је после рата. ресторанима. јавне нужнике и стаје. трамвајима и аутобусима висили су натписи: . при чему је све одавало једну тачно испланирану политику.у служби истине..даљи рад…‖ .. др Иринеја Ђорђевића. године отето. правде и части‖. а Јевреји Давидову звезду.о заштити аријевске крви и части хрватског народа‖ од 30. . на изненађење Рима. материјално. ускоро и из чиновништва и академских позива. радњама.. сагласно наредби бискупских ординаријата. 1949. укратко: на безобзирно покатоличавање. био припремио њихово прећутно уништење. који су одмах избачени из свих културних установа. Скоро осамдесетогодишњи сарајевски митрополит Петар Зимоњић је удављен. Јеврејима и православцима било је забрањено ходање тротоаром. Не мање од 299 српских православних кућа Божјих пало је на тај начин као жртва католичког крсташког рата. штавише. Жидовима. наравно тек пошто је део Срба већ био протеран или истребљен.. године Православна црква је била опет дозвољена и на њено чело постављен Павелићу погодни – а под Титом 1945. биле су опљачкане и уништене. . док им је на грудима горела ватра. Новембра 1941.. писао оде у част Павелића.. У Загребу су Срби смели да станују само у деловима града одређеним за Јевре-је. Пет даљих епископа и најмање 500 свештеника православне вере били су побијени. напротив.. док је католички надбискуп града. Стога су тамо где су православци били у мањини.љубљеног вође‖. априла 1941.Забрањен приступ Србима. Многе цркве су биле претворене у трговине. финансијски. у свом дијецезанском листу хвалио је ове револуционарне методе. иницијалом за православац. њихове цркве су.. Циганима и псима!‖ У . преовлађивали православни. од тога 172 у покрајинама Лици. дошао у Енглеску и радио у Кембриџу. Срби су морали носити плаву траку на руци са словом п. било још у јесен 1941. Где су. А већ је један указ . владика др Николај Велимировић.велепријему‖ – и отпустио их на пријатељски начин с најбољим жељама за .. њихове цркве биле претворене у католичке установе. године погубљени – Максимов Гермоген као митрополит.Тек у лето 1942. Иван Шарић.даљи рад‖ (Пије XII) спадало је и то да је још у првим данима новог режима интерниран православни патријарх др Гаврило Дожић.Даљи рад‖ је циљао на нескривено уништење Срба и Српске православне цркве. које стоје . године Италијани су затворили па интернирали српског православног владику далматинског.непожељни‖ Јевреји стрпани у логоре и коначно депортовани у Аушвиц. Целокупну имовину Српске православне цркве касирала је католичка црква. културно. Шездесетседмого-дишњем епископу Платону из Бањалуке потковали су ноге као коњу и присилили га да хода док се није сру-шио у несвест. већином. У свим канцеларијама.

У Загребу. априла 1941.. одрали кожу. године у Загребу против . форсирао једну . Исто се догодило у Свињици. У бјеловарском срезу усташе су 28.особито поштовање од свег срца‖ и обећао .да се ово што се код нас ради. у селу Враће. такође је сам Хитлер.Пропаганда за католицизам је узела толико маха да подсећа на шпанску инквизицију‖. једне оружане формације упоредиве са есесовским јединицама која је.очи. стрељања и мрцварења у гомилама често посве невиних људи. стрељани и побацани у реку. распети су на крст ранији члан Скупштине Лука Аврамовић и његов син.. године примио католички епископат у аудијенцију и надбискуп Степинац му том приликом изразио . муслимански вођи нису само писали: . које су одвукли у затвор у Глини. који је јако симпатисао ислам као . при чему је.Ако будете прешли у католичку цркву‖. да би им тек потом задали смртне ударце.. Неколико дана касније присилиле су у Оточцу 331 Србина да ископају јаму. године наредиле свештенику Божину. може наћи у повести било ког другог народа…‖ Свуда су позивали православне на прекрштавање. 56 трговаца стоком. било тамо. побијено и затрпано. пред чијим је очима његов малени син буквално био исечен на комаде. везале им руке на леђима и живе их сахраниле. У Млиништу.. Да. наводно због новца. да ископају јаму. више од стотину православних . већином сељака. него су чак сумњали . покрајина Банија.. ископали очи и мрцварили га до смрти. где су резидирали католички примас Степинац и папски легат Марконе. новембра 1941. након чега су му ишчупали косу и браду.. Такође је око 500 људи.мушку религију‖. Такође је у Добоју било започело стрељање имућних Срба. обећавао је ђаковачки бискуп Акшамовић.. У околини Сарајева истребили су читава села. из Брчког у Сави. срез гламочки.позитивну муслиманску политику‖). фунгирала као нека врста политичке полиције.убијања свештеника и првака без суда и пресуда. а потом су их убиле секирама. а још више изгинуло од усташке ми-лиције. уз то.У Косињу. Предводници муслимана које је католичка Хрватска толерисала (постојала је чак муслиманска усташка милиција. протестовали су 13. дошло до масовног стрељања српских сељака. Неколико стотина хиљада је покрштено. у шуми Кихалци. при чему је он сам морао да очита посмртну молитву. Када је од папе благословени Павелић 26. попа Бранка Добросављевића. У Мостару у Херцеговини стотине Срба су биле дотеране до Неретве. учитељу Иванковићу и 250 мушкараца и жена.одану и верну сарадњу за светлу будућност наше домовине‖. одрезали нос и уши. између осталог. Кратко потом тамо је убијено. јуна 1941.. где су усташе сатерале 600 Срба. Слично су Срби из Отоке окончали у Уни.. Исте ноћи подавиле су 180 Срба код Вуковара и бациле их у Дунав. . католичка Хрватска је за тих шест недеља већ поубијала тројицу православних епископа. једна мајка је морала да у посуду хвата крв своја четири сина. Један од врхунаца тих доказивања вере представљало је ликвидирање ранијег српског посланика. Небројени су изгинули у озлоглашеном госпићком затвору. везани су жицом једни за друге.бићете у својим кућама остављени на миру‖. мучили су православног митрополита Доситеја толико да је сишао с ума. жена и деце‖. .

поглавник рече: ‗Поклон мојих верних усташа. . Црква у Глини била је претворена у кланицу.дивљач за одстрел‖. Усташе су волеле мучитељске забаве уз ноћне оргије..војном походу‖ или у . сакатиле све могуће делове тела и надметале се у племенитом такмичењу ко ће најбоље пререзати жртви врат. Срби су постали . Генерал Марио Роата.Корпа је била отворена и примећивала се гомила морских животиња или нечег сличног.. Тај средњовековни крсташки терор шокирао је чак и италијанске фашисте.отеловљене сатане‖. Овај крсташки рат трајао је целу идућу годину и вероватно се продужио и на прве месеце 1943. како каже Рибентропов изванредни посланик Нојбахер. министар правосуђа пореклом из Глине и приор фрањевачког самостана у Чунтићу. делимично су подјаривали Србе против ње.. набијали децу на колац у Власеници и Кладњу. ―. Касније су пронађена деца. ‗Каменице из Далмације?‘ упитах.у великим размерама‖. Догађале су се грозоте крај којих су готово бледела недела немачких џелата из концентрационих логора. Спаљивали су цркве пуне људи.Људско месо‖. њихово убијање у хрватском . Биле су уобичајене масовне егзекуције.. И као у Глини.истребљивање српско-православног живља и већином имућних Јевреја‖.. на улицама и пољима преко 100. Иницијатори зверства: др Мирко Пук.000 српских мушкараца... при чему је жртвама пререзиван гркљан. С уморним.. Већ наредног месеца усташе. убиле су у затворима. Униформе кољача морале су да буду мењане јер су биле натопљене крвљу.Лов данас издашан. Сваки ситни подзаповедник кретао је у лов на људе и онда.Крвопролиће је трајало од 10 часова увече до 4 часа ујутро и наставило се још осам дана.. пихтијастих острига. Они су масовно ширили летке против хрватске владе. командант Друге италијанске армије. ово ипак добро карактерише природу и страховладу човека којег је Пије XII благословио на самртничкој постељи. пријатељским осмехом на лицу. да би био одликован.такозваним концентрационим логорима‖. исто као и Јевреје. брзо је обавештавао надлештва о успесима. Укупно 500‖.. сипале со у отворене ране.фурије подземља‖ и . Чак и да је Малапарте грозоморно претерао. забадале су усијане игле под нокте на рукама. с натписом: . која је наликовала маси лепљивих. са удовима још згрченим од бола‖. Херменегилдо алиас Частимир Херман. Двадесет кила људских очију!‘‖. који је жигосао . Тако је усташки командант Војнића телефонирао Загребу: .свештеника и калуђера заједно са 180. спазио је корпу плетену од врбовог прућа на писаћем столу. Спискови мртвих готово су бесконачни. ту и тамо су их узимали у заштиту. жена и деце.000. набијена на ражањ. које се спроводило . понекада су их черечили и ту и тамо излагали комаде меса у месарама. Када је Курцио Малапарте интервјуисао поглавника. копали очи. Италијани су фотографисали неког усташу. са особитим задовољством секли су носеве и уши. штавише. тако је и у Берковићима српска црква послужила као затвор и стратиште православних мушкараца и жена. те .. око чијег врата су висила два ланца људских језика и очију. године. Већ за првих осам месеци клерофашистичког режима број усташких жртава се попео на 350. Анте Павелић подиже поклопац и показа ми унутрашњост. . црквама.000 Срба и Јевреја.

гнусним делима… такође над голоруким старцима. при чему су многи. године самом Павелићу изразио . септембра 1942.у терористичким акцијама усташа против православног становништва… треба да је уморено око 400... спречила им тако долазак и саопштила им да ће се на њих. Слали су своје . јавља 16. године шеф сигурносне полиције и службе безбедности. министарству иностраних послова.000 људи… Код овога ваља приметити да је напослетку католичка црква својим мерама прекрштавања и присиљавања на промену вере форсирала усташке чудовишности.Број православаца. могу да остану спокојно код својих кућа… Одатле се може уочити да је хрватско-српско стање напетости у великој мери борба католичке цркве против православне цркве‖.. Свеукупно се цени број људи спасених од стране италијанских трупа на око 600..целокупан материјал‖ поткрепили . да је .000.усташки терор‖.чудовишни терор усташа‖. Дана 17. који су на захтев Хитлера израдили и 1. . октобра 1942... Генерал Едмунд Глез фон Хорстенау који је већ у јуну 1941.потресне‖ извештаје Врховној команди оружаних снага.. фебруара одлучно захтева устоличење неког другог режима у Хрватској. који су од Хрвата масакрирани и најсадистичкијим методима мучени до смрти. . извештава Фирера СС: . Један заједнички меморандум. немачки посланик у Београду.. који 27... јавио је истовремено Врховној команди оружаних снага.. који се уистину тешко може сумњичити за неку већу осећајност. као заменик немачког посланика у Загребу.Од оснивања те државе до данашњег дана прогонства Срба су… такође уз опрезне процене.тамо су они хтели да чине нове испаде на штету становништва. несумњиво коштала живота више стотина хиљада Срба‖.тешке сумње према испадима усташа‖ и потврдио их . у случају да покушају да се још приближе.. генералпуковник Александер Лер.извештава да су усташе често надирале у подручја која италијанска војска држи под окупацијом – ..цела земља‖ . саветник посланства Фон Трол-Обергфел. Италијанска команда поставила је одељења и артиљерију. упутили немачки посланик у Загребу Зигфрид Каше (погубљен после завршетка рата). Феликс Бенцлер.бесмисленом клању српског становништва‖. А главни заповедник за Југоисток. у Фиреров главни штаб...делимично фотографијама‖. партијски службеници. . може чак да саопшти да ... Протестовали су чак и Немци. Главној служби за безбедност Рајха. осуђивали су .одиста језивим поступцима‖. мора се проценити на 300. служећи се усташама и приликом спровођења својих мера прекрштавања… Чињеница је да Срби који живе у Хрватској и који су приступили католичкој цркви.несумњиво веома бројним убиствима и паљевинама‖. сместа отворити ватра‖.опет новим зверствима‖. те генерал у Загребу Глез фон Хорстенау (извршио .многобројним конкретним наводима‖.000 људи према усташким наводима‖. женама и децом на најбестијалнији начин‖.обузета осећањем најтеже правне несигурности‖. године Министарству иностраних послова: . сама есесовска Служба безбедности. . међу њима такође неколико хиљада Јевреја побеглих пред усташама и нацистима.. извештавали непрестано о . . . војна лица. фебруара 1942. дипломате.

123 И када је . Где год католицизам јако доминира.изнова починила насиља над српским живљем на Романији‖.. пешадијске дивизије наредио је јуна 1942. 2. главно поприште борбе Титових партизана. док је Србија спадала међу . чак иако им је комунистичка идеологија била страна. генерал Бадер је протестовао 18. понекад је у читавим четама знала да пребегне устаницима.одступе од схватања да треба да истребе све православне (Србе) на хрватском државном подручју‖.. с једне стране је препоручивао да се Павелићева држава безрезервно подржава. Али Срби су.самоубиство).крајње сумњива‖ да је .... При том су сами Немци.700 људи у Краљеву. али. с друге стране. која. И ванредни изасланик Херман Нојбахер због своје борбе против покоља над Србима означен у Загребу као . године Фиреру СС-а означава .. Хрватска је била. .112 А немачки командант 718.зверства… која су на хрватском простору била почињена над православнима од усташких јединица‖. у Хрватској. Штавише. Чак је хрватска војска (домобрани) мало хармонирала са усташама. .најслабије позиције комунизма на Балкану‖. Али. јуна 1942: ..чудовишних испада‖ усташа.. Најзад је чак и Рибентроп заповедио немачком посланику у Загребу да .. када је посланик Каше упоредио убијање талаца једне јединице школског пука Бранденбург са усташким зверствима. Као .јер је та чета‖ била .изазване‖ .. генерал-пуковник Лер (такође погубљен). како једно поверљиво лице обавештајног уреда Загреб резимира 7. У више наврата немачке трупе су такође напале усташе. прибегавали стрељању талаца. Тако је један телепринтерски допис службе безбедности од 12. и главни заповедник Југоистока.. при чему се наглашава да су борбе .значајног дела хрватског становништва‖. Заправо се Павелић. најпре 1:100. априла 1942.. комунизам је напредовао и напредује..покољем‖ Срба.. .. побили су (због сопствених губитака) 1. на пример. није била прихваћена ни од . да се настоји да влада и усташе . могао ослонити тек на једну мањину хрватског народа. хрлили све више и више Титовим партизанима. штавише..Стрељање 257 Срба је… уследило нарочито због двојице палих наредника‖ и одбацио је поређење са . чија се цела власт темељила на диктаторском предвођењу усташа и његовим изванредним односима с црквом.злочиначких елемената‖. фебруара 1942. године да се разоружа и похапси цела чета усташког пука којим је заповедао пуковник Францетић.озбиљним сукобима и борбеним додирима на раз-личитим местима српскохрватске границе између немачких граничних јединица и усташких трупа‖..државни непријатељ број 1‖. Тако је то било у тој надасве католичкој држави.најважнији узрок распламсавања бандитске активности‖ један извештај шефа сигурносне полиције и службе безбедности од 17. Врховна команда оружаних снага коначно је саветовала Хитлеру да прекине с тим режимом.увредљиво‖.усташким зверствима‖ као . у Јужној Америци. затим 1:50 и. Такође су у Западној Европи комунистичке партије најјаче у готово чисто католичким земљама.Усташка власт у Хрватској дала је Титу кудикамо највећи замах‖. управо у Југославији. августа 1941. године јављао о . суди: .. поред Црне Горе... па чак ни од старих присталица усташа‖.се одмах јави код поглавника‖ и изрази највеће запрепашћење владе Рајха због .такође ни од хрватских националиста.300 људи у Крагујевцу.

молитвеним часовима итд. године127 – чиме се.. постајали повереници. априла 1941. замолио је папу да је призна.. која су усташе дале држави.. религија. Сам Анте Павелић не само да је путовао у Фиреров главни штаб и на Бергхоф (где му је Хитлер у јуну 1941. .подобни само часни и морално неискварени људи‖... И одмах после прокламовања своје страховладе. надгледали расподелу животних намирница итд. указао на . црква.. такође и о понашању према окупаторској сили. 11.изванредни пуномоћник Нојбахер поново. заправо. поновно успостављање старог.. жупани.. усташком парламенту. ишао на ходочашће Пију XII.. стално окружен духовницима.уистину језива збивања у мом хрватском суседству‖.чистог народа‖. Јер.. Хрватски . решио је Хитлер почетком септембра 1943. Од почетка до краја режима постојала је најужа сарадња између њега и цркве. него управо хиперконфесионално. далеко мање условљена биолошки. папи вазалног.посвећену . хрватског краљевства.Већ ћу се обрачунати с тим режимом – али не сада!‖125 Имао је он и циничног . иако из других разлога (управо колосална зверства усташке државе везивала су је до краја за њега!). такође.126 . који се боре против .50 година национално нетрпељиву политику‖). још једном нашао у најлепшој сагласности с високим хрватским клером и папом Пијем XII. сам Хитлер је узвратио да је поглавнику . Бискупи и свештеници седели су у Сабору. у исто време. који је зазивао Духа светога песмом . у Фиреровом Главном штабу. На стотинама фотографија појављује се међу бискупима. Хтело се. међу њима сарајевски надбискуп Иван Шарић. а један свештеник је био васпитач његове деце. поздрављале на фашистички начин и код парада марширале непосредно иза војске.такође рекао да се једна таква мањина просто не може истребити: превелика је!‖124 Да. чак су опатице. расом. богохуљења и псовке‖. апсолутни поданик Рима. Неки од њихових првака који су били. с месечним причешћем. папа. предвиђала ..Крижари‖ обухватали су 30..Клечећи до ногу Твоје Светости‖ и љубећи ..мир‖ – био је против тога .000 чланова и годишње одржавали преко 3.. него је. Такође су многи борци Католичке акције били усташе.тежиште моралне снаге хрватског народа… у уређеном верском и породичном животу‖. Већ су начела. држала да су за дело изградње .. Хитлер је мислио: . истребљење свих туђих верских елемената и поседовање једног . усташке коловође и нарочито активни носиоци странке. године препоручио да води . Био је он ватрени католик.разумевања‖ за покољ и – насупрот свим представама окупатора забринутих за . фрањевци су командовали по концентрационим логорима. свештеницима.. преузели су одмах највиша места у управи земљом. груди делимично прекривених усташким ордењем. фратрима.ред‖ и .. полицији.130 Многобројни клерици су већ годинама припадали усташама. Сагласно томе усташке вође стално су држале у устима речи Бог.да стане на пут… вршљању Хрвата против Срба‖. Индикативно је да су усташка надлештва већ првог дана своје егзистенције.Рајх ради даље са поглавником и његовом владом‖. обнародовала преко Радио Загреба да ће неградском становништву свештеници жупних уреда давати директиве. свештеници су служили као официри у Павелићевој телесној стражи. опатицама и семеништарцима.000 сусрета у црквама.Veni Сгеаtог‖.атеизма. дела усташа била су дела католичке цркве. имао је сопственог исповедника и у своме двору властиту капелу.

Гимназију је завршио у Бамбергу.. одрастао је у католичкој породици (мајка протестанткиња је прешла у католицизам). други раселити.У Хрватској не може бити никаквих Срба и никаквог православља. Иако носим свештеничко одело. Христа и Хрвате‖ како марширају . Сасвим отворено је лист бискупије надбискупа сарајевског Шарића прокламовао да проповеда католицизам .Један део Срба ћемо побити. Суђено му је. досад смо за католичку веру радили молитвеником и крстом. постане Царство Божје‖.ускрслу Божју и Маријину Хрватску из древних времена‖.одани син‖ изјавио: .. то је. Царство Божје! Годину дана потом. . Павелић је као .Нека је слава Богу.. Министар за религију и школство Миле Будак. с пуним правом: . Од 1942..Браћо моја. обећавала папином миљенику Павелићу лојалност и славила Хитлера као .Христа и усташе. есејиста и књижевни критичар. веран својој славној прошлости..Заједничка идеологија коју исповедамо. на годишњицу Римских уговора којима је Павелић уступио Италији један стратегијски и привредно важан део Југославије.Свети оче! Пошто је благо провиђење Божје дало да преузмем кормило својега народа и своје домовине. Од близу педесет књига. највећи број наслова посветио је криминалној историји западног хришћанства... на факултету у Бамбергу студира на философско-теолошком факултету и у Вирцбургу. чврсто сам одлучио и жарко желим да хрватски народ. . јула Радио Загреб. . Дешнер је изнад свега писац дела из историје цркве..140 признао је.Нову и слободну Хрватску као хришћанску и католичку државу‖..Више није грех убити ни мало дете од 7 година.уз помоћ топова. философију и историју. ако се огрешило о усташко законодавство..У независној Хрватској нема Срба нити такозване српско-православне цркве‖. априла 1941.. новију немачку књижевност. .крижара Божјег‖. 1951.. јављао је 29. а остале ћемо превести у католичку веру и тако претопити у Хрвате‖.. Католичка штампа планираног . остане и у будућности веран светом апостолу Петру и Његовим наследницима. 1971. Oд 1946.. ја често морам да узмем митраљез у руке‖. а сад је дошло време да радимо пушком и револвером‖. Или: .. У мноштву чланака славила је . Иако приповедач. митраљеза. Карлхајнц Дешнер. видела .заједно кроз историју‖. а наша домовина. у Вирцбургу. рођен у Бамбергу 1924. тенкова и бомби‖. формулисао је то овако: . наша захвалност Адолфу Хитлеру и неограничена љубав и оданост поглавнику др Анти Павелићу‖ – тако је 27. Хрватска као Царство Божије и Маријино.десницу‖.кривоверника‖. значило уништење српских .. . године загребачки лист . наравно.Царства Божијег‖ обилато је уверавала усташе у своје симпатије. прожета Еванђеоским законом. у Нирнбергу због клеветања хришћанства иако се у својим делима превасходно бавио криминалном историјом папства. је добровољац у немачкој војсци.Недјеља‖ спојио све оно што спада заједно. Докторирао је. Хрвати ће се за то постарати што је могуће скорије‖.. запечаћена је у Риму‖. Свакодневна појава били су свештеници који проповедају: . колико их је објавио..

(Преузето из: Политика римских папа у XX веку. па је тек 1987. пошто су његови радови превођени на арапски. најособенији члан немачког ПЕН-а. пољски. књ. друга.Политика римских папа у 20. грчки.Дешнер је. Фонд истине. позван да буде предавач у Минстеру (и то само током летњег семестра) у оквиру теме о криминалној историји западног хришћанства.. ово дело Карлхајнца Дешнера објављује се први пут на једном од језика православних народа. веку‖ на српски. шпански и српски језик. најпровокативнија личност немачке интелектуалне мисли.Политика римских папа у 20. француски. Углед је зарана стекао изван Немачке. несумњиво.. Београд 2005) . Немиран и интелектуално знатижељан дух лишио је Дешнера уобичајене универзитетске каријере. норвешки. холандски. веку‖ до сада је штампана на пољском и шпанском (са издањима у Европи и у Мексику) а скраћено издање на италијанском. руски. италијански. Преводом књиге . Књига .

да пише трезвено. која је од егзистенцијалног историјског значаја за српски народ и вековима обликовала нашу колективну судбину. разложно. захтева улагање много напора да се аутор ослободи емоција и предрасуда. ста- .Римокатолички злочиначки пројекат вештачке хрватске нације Предговор Писати на тему.

који је скоро потпуно уништен. крајње критички расположеном читаоцу. ако су јој стајали на путу и макар пасивно се супротстављали. а његова успешна обрада.ложено и аргументовано. По свим историјским показатељима. средину. Главни извршиоци злочина над својом православном браћом махом су Срби католици. потискивати пристрасност и непрекидно инсистирати на упорном преиспитивању постигнутог сазнања. Међутим. Пету премису представља чињеница да су стотинама година ―Хрвати‖ представљали инструмент Ватикана и разних западних сила у њиховој антисрпској најезди. не може се ослободити утиска стравичних јасеновачких кланица и крашких јама као масовних гробница. Трећа је премиса да је тај народ турским најездама скоро потпуно уништен и да се његово историјско име сачувало искључиво као обележје врло танког слоја феудалне властеле. Та велика истина више од једног века присутна је и препознатљива свуда око нас. 1. осећам потребу да. да је припадао словенском народном стаблу и имао сопствени језик. То је прва премиса методолошког приступа. лишена било каквих моралних скрупула и руковођена најогољенијим макијавелистичким принципима. чакавски. и ту је потребна велика доза хладнокрвности и сумњичавости. а чији су остаци већ једва препознатљиви у преосталим сићушним чакавским енклавама. Само тако се може објективно и непристрасно апсолвирати дефинисани проблем. Огроман број светских научника одавно је у својим научним радовима доказао да је Римокатоличка црква вековима истрајно деловала као водећа светска злочиначка организација. У својој жељи за универзалном светском доминацијом није се нимало устручавала да на најсуровији начин ликвидира појединце. Дуго утамничење у хашком казамату за мене је представљало велики изазов да то покушам урадити. јер су ти злочини приписани једном малом народу који је тешко страдао кроз историју. Феудална властела је тако постепено свој етнички назив наметала новостеченим кметовима. поред сазнајно-научног аспекта. инструментализовани као слепо оруђе у рукама традиционалних српских непријатеља. На основу тих пет премиса у склопу примењеног методолошког приступа конституисао сам основну хипотезу. Методолошки приступ у овој студији заснива се на чињеницама и премисама које су већ одавно утврђене. а уједно робијање осмислити и учинити сврсисходним. Четврта премиса казује да су међу данашњим ―Хрватима‖ веома ретки они који имају било каквог генетског додира са изворним хрватским становништвом. друштвене групе и уништи целе народе. унапред замишљена као инструмент једног злочиначког пројекта. Данашњи ―хрватски народ‖ вештачка је креација Римокатоличке цркве. Предајући суду јавности резултате четворогодишњег рада. може имати својеврсну делатну снагу и подстицај на сасвим конкретне облике друштвеног понашања. Кад год неки Србин пише о хрватству. изнесем неколико уводних напомена. При томе критеријум истинитости увек мора доминирати над начелима корисности. њима је као Србима католицима хрватско име организованом акцијом Римокатоличке цркве у маси наметнуто тек у другој половини деветнаестог века. али заправо још никад није систематски изложена. вишеструко провераване и потврђиване у историографији и политичкој теорији. утемељеног на тежњи да се срп- . изражену већ кроз наслов студије. надам се. коју су угарски владари једноставно преселили из угрожене и опустошене чакавске у страну. кајкавску. изворно близак западнословенској језичкој групи. Друга представља чињеницу да је хрватски народ историјски заиста постојао.

Постоји проблем вештачког обликовања људске мисли и начина разумевања стварности кроз функционисање западних демократских система. у оквиру глобалног медијског поретка којим доминирају најјаче индустријске силе и њихове мастодонтске корпорације. То систематско обликовање се врши контролом главних медија и усавршеним средствима манипулације. Истраживао сам већ објављена дела и настојао да систематски обрадим њихове резултате у склопу унапред одређене тематике. У ову студију сам укомпоновао опширне цитате из проучаваних дела. али и саме да буду преиспитиване поређењем њихове интерпретације од стране различитих аутора. али се надам да они својом упечатљивошћу довољно потискују негативни уплив субјективности селекције. мотивисаног сасвим одређеним циљем. дневнополитичку публицистику и јавне наступе истакнутих идеолога. Све је то максимално идеологизовано у функцији основне римокатоличке доктрине. Он је постепено сазревао. Јавни и закулисни центри моћи не трпе никакву алтернативу нити диверсификацију приступа медијима. Методолошки поступак је определила чињеница да постоји богата научна и публицистичка литература која исцрпно третира појединачне аспекте проблема. и сам избор цитата увек мора бити субјективан. имајући у првој фази илирску. покатоличавањем или потпуном физичком ликвидацијом. Чињенице су морале да потискују емоције. јер свака селекција неминовно носи лични печат оног ко је проводи.ски народ уништи унијаћењем. као и публикације мемоарског карактера. Наравно. како више не би представљао препреку даљем прозелитском продирању на источноевропске просторе. па сам настојао да одаберем најквалитетнија. При сваком покушају преиспитивања наметнутих идеолошких образаца и квазиетичких вредности можемо сагледати колико се воља за моћ преобликовала у контролу људског ума и успела да своју тоталитарну природу представи као највише демократско достигнуће. 2. Међутим. Због аутентичности ауторских ставова чинило ми се да је примереније прецизно цитирање него препричавање. Унапред проблем по себи представља хрватска памфлетистичка историографија. Свака анализа текста је такође морала бити критички интонирана и непристрасно елаборисана. актуелна политичка публицистика и мемоарска грађа. изворима информисања. како би се што лакше одржала на власти постојећа светска финансијска и политичка елита. про- . Аутору нису била потребна истраживања по архивама и музејима. а сврстали се на страну традиционалних српских непријатеља представљајући их као оличење правде и правичности. Њима иде на руку и данашњи поглед на свет креатора глобализма који су Србе жигосали као светски проблем. а при томе сачувала и проширила све своје привилегије. природа римокатоличких злочина над српским народом истоветна је. Притом сам проучавао четири врсте дела: радове романтичарски настројених писаца хрватске памфлетске историографије. Пројекат није унапред дат као готов и заокружен. Суштински се она не разликује током Првог и Другог светског рата и грађанских ратова у Југославији током деведесетих година. Рачунам на беспоштедну и аргументовану научну критику. нису могла бити обухваћена сва расположива дела. Наравно. Зато ова студија није класичног истраживачког карактера. Колико сам у томе успео није моје да просуђујем. а у другој југословенску опцију. најрепрезентативнија и најрелевантнија. озбиљна научна дела са израженим критичким приступом. Одсуство сваке контроле над њиховим манипулативним техникама и пропагандним пројектима правда се начелом слободе штампе. Кроз препричавање не бих могао да избегнем сопствену субјективну интерпретацију.

Огромна већина грађана угрожава демократију тако што се супротставља њеној инструментализацији и крајњој формализацији од стране политичке елите. Тако се телеолошки приступ најчешће своди на потребу да се сопствена улога при- . којом ће се цели српски народ додатно приковати за стуб срама. телевизије или публицистике. а сваки захтев да се она као процес и на том пољу покрене најогорченије се на нож дочекује од америчких центара политичке и финансијске моћи. Уосталом. Наравно да сам свестан ограничене веродостојности сваког личног сведочења и крајње субјективности мемоарске грађе. ―Јадни‖ Хрвати и босански муслимани су миљеници новог светског поретка. путем штампе.веравање чињеница итд. као доминантних у данашњем свету. привредних корпорација и најснажнијих финансијских институција. У том смислу су верне слуге пронашли и у свим српским земљама. Медији на Западу никада нису били неслободнији и политички инструментализованији. Прозападне политичке партије. медији и такозване невладине организације за новац служе непријатељима сопственог народа и боре се против његових егзистенцијалних интереса. Само претње. Ако неко жели да се преко ноћи прослави. у односима између великих и малих држава. а трагедија сопственог народа предмет презира и ниподаштавања. представљају узор истинитости и племенитости. На јавној сцени страни плаћеници су толико бучни. максимално инструментализовани да хорски декламују антисрпске лажи и клевете. а Срби стална мета за одстрел. непоћудног гомила одмах френетично оптужује за ―говор мржње‖ и заменом теза он постаје извор нетрпељивости. И за њих лажна. никада се није покушавао створити ни привид демократичности. Да би се демократија сачувала људи се морају свести на идиотизам просечности. У тој извитопереној свести стварне жртве геноцида постају његови злочиначки актери. Медији су једноставно сфера у којој нема никакве демократизације. демократија је увек била поштапалица ―за код куће‖. Западњачки медији су. илузорна свест. Писац аутобиографског списа сопствена животна искуства и виђење историјских збивања којима је присуствовао или чији је важан актер био. не може а да не усмери према одређеном циљу. који нису спремни да личну савест и академски морал жртвују за љубав солидне материјалне ситуираности на основу исплата на шалтерима западних амбасада или преко рачуна сумњивих фондација. актере политичког процеса који пожртвовано чувају слободу говора и обезбеђују право грађана да буду о свему обавештени. 3. да успевају у други план потиснути трезвено и разложно расуђивање српских интелектуалаца. који се не продају за шаку долара. а пажња заокупити периферним збивањима. уцене – језик ултиматума. пласира што грознију и бесмисленију измишљотину. мора им се наметнути апатија и послушност. чији је основни циљ да у очима светског јавног мњења злочинци и жртве међусобно замене своје историјске улоге. На међународној сцени. пркосне и тврдоглаве. хрватска или муслиманска ―самосвест‖. Идеализована слика западне демократије медије представља као поуздане и свеприсутне. Владари света и њихове полуконспиративне централе убеђени су да је криза демократије проузрокована њеним неумереностима. по директним америчким и ватиканским инструкцијама. до заједљивости критички расположене и непоткупљиве. најједноставнији је начин да. сензацијама и сплет-кама. Али кад се дирне у окоштале идеолошке стереотипе и доктринарне предрасуде.

оправда или одбрани. али се његов лични уплив свакако не може занемарити. Поврх тога. И увек се то чини на вредносним постулатима садашњице који опредељују накнадни концепцијски оквир који мемоариста следи. Није нимало случајно што је у оквиру свог главног дела. постигнут је врло висок степен истинитости. Туђман компоновао аутобиографску прозу и идеолошку студију. да се накнадно оправдају одређени поступци или конструише варијанта рационализације укупног сопственог понашања. али никада и целу истину. политички програм и методе деловања. којима обилује хрватска историја у последња два века. поготово кад су они припадали супротстављеним странама. опет имамо на располагању драгоцену подлогу за непристрасно критичко проучавање. Тако свако раније стечено искуство поприма актуелни смисао. али се зато може пружити јединственост и целовитост погледа. односно употребну политичку вредност. При том се накнадно настоји логички повезати и оно што је избијало потпуно спонтано. посебно Стјепана Радића. историјске околности су му максимално ишле на руку.каже у што лепшем светлу. кохерентност излагања и логична конзистентност сопственог става. реметило нормални ток одређеног процеса. одједном су свима јасни и смисао и сврха догађаја. а реконструкција историјског догађаја практичну. Оно што је раније било потпуно непредвидиво сад се третира као једино могући и природан исход. Прегледност целине се постиже и на рачун отворености. Зато је увек важније оно што аутор мемоарског списа прећуткује од онога што на сва звона разглашава. док у случају крајњег разилажења ставова и тумачења. За целовиту истину увек је важније оно прећутано од изреченог. по првобитној рецепцији. аутентична сведочанства о стварним догађајима. стављајући тако себе у епицентар историјских збивања и представљајући се као њихов врхунски креатор. У правој галерији људских наказа и моралних мизерија. Уз то је резултат преиспитивања сопствене улоге у жељи да се она улепша. непосредности и објективности. Туђман се једноставно доказао као синтетичка реинкарнација Анте Старчевића и Анте Павелића. да би им накнадним ексклузивним тумачењем улили лични печат. Али сваком аутобиографијом човек непогрешиво сведочи о себи и својој личности. искрсавало сасвим неочекивано и. коју могу пружити дневничке белешке. као и њихово узрочно-последично ситуирање у друштвену и историјску целину. Нема ту никакве спонтане аутентичности. по узору на Адолфа Хитлера. Анте Павелића и Фрање Туђмана. Тамо где су им фактографски искази и анализе подударни. Без сумње. он је успео да колосалну хр- . Сваки реализовани аутобиографски пројекат више је акт садашњег политичког деловања него саставна компонента претходних и описиваних. Износе они у јавност мањи или већи део истине. Фрањо Туђман је био најуспешнији и као теоретичар и као политички практичар. Многи су благовремено крали документарну грађу. Управо у том светлу треба посматрати аутобиографске списе хрватских националних идеолога. Писац мемоара увек нешто прикрива јер је њему апологија сопствене личности по природи ствари важнија од истине. која је до крајњих консеквенци извела њихову идеологију. Нови квалитет вредности доноси упоредно мемоарско сведочење више актера истог политичког историјског збивања. а критичким анализирањем написаног лакше се продире до сакривеног. Сад кад се напокон исход зна.

Зато ме непрекидно окупира мисао да и њу треба искористити у политичкој борби. чије темеље одржавају искључиво антисрпска мржња и нетрпељивост. као и ништа друго што је на злу саздано. Српство и Русију. али ме не могу спречити да пркосим. Зато ме надахњује историјски пример Ђакона Авакума и Старог Вујадина. потенцијално судбоносну. Не брине ме то много. Њихов главни инспиратор и органи-затор је Ватикан. Љиљана Михајловић и Филип Стојановић савесно и педантно су ми проналазили и фотокопирали бројна стара издања. Страдање човека појединца није толико битно. Креирали су монструозну државну творевину. Ову студију сам писао кроз пуне четири године хашког заточеништва. 4. Могу ме везати. никако нису избили спонтано. Више од хиљаду страна руком писаног текста оставио сам на чување у централи Српске радикалне странке у Београду. године Војислав Шешељ Први део ПРИСТУПНА РАСПРАВА I. доносила ми је у Хаг моја супруга Јадранка Шешељ. Могућности за исправке и коначну редакцију једноставно нисам имао. централно седиште Римокатоличке цркве. уверен сам да ни та творевина не може бити вечита. увек и где год се нађем.ватску историографску лаж уклопи у вредносна опредељења глобализма као усавршене планетарне варијанте тоталитаризма. Поред дела из моје личне библиотеке. На рукопису завршавам рад данас. новембра 2006. У Хагу. кад улазим у нову фазу моје хашке борбе. Хелмут Кол и Бил Клинтон. чију завршницу представља варварска агресија Северноа-тлантског пакта на Србију и цели српски народ. Оно што нису успели Франц Јозеф I и Адолф Хитлер. реализовали су Јован Павле Други. која никада срп-ском народу неће заборавити ни опростити што се почетком тринаестог века у огромној већини и дефинитивно определио за источну хришћанску цркву. Све цитиране књиге и многе из којих цитате нисам вадио. која сам деценијама тематски прикупљао. Одржава ме пркос. Одлагање штампања до изласка из затвора такође није долазило у обзир јер сам свестан да се из хашке тамнице ретко који Србин жив враћа. Али. него су дуго и систематски припремани. са светосављем као специфичном вари-јантом . 10. Жао ми је ако су се приликом прекуцавања поткрале грешке у именима појединих историјских личности или датумима одређених збивања. Туђман је постигао да се у улози настављача јасеновачког геноцида и покретача великог српског крајишког егзодуса појаве Американци и западни Европљани. па још основао и сопствену националну. Навикао сам већ на чињеницу да ми је робија својеврсна животна судбина. а снагу улива бескрајна вера у Бога. Уз свесрдну помоћ Ватикана. до којих је прилично тешко доћи. Хрватство као најефикасније ватиканско средство за уништење српског народа Грађански ратови вођени кроз процес споља иницираног распада југосло-венске државе. Нација је угрожена и због тог разлога ниједна жртва за њен спас није прескупа.

Босну. у славистици означен као штокавски дијалекат.православља. кад европски простори доживљавају револуционарне преображаје и грађанска класа. Постепено ослобађање Србије из турског ропства и све озбиљнији политички наступи православних Срба пречана. Далма-цију. Херцеговину. с обзиром да је у условима грчевите борбе за опстанак српског народа Српство све интензивније идентификовано са православљем. који се бојао да се њихова српска паства не преорјентише ка националној цркви. вр-ло брзо превазићи верске баријере и ујединити се у оквиру једног националног духа. Ипак. неретко уз осећање одбачености. да угуши православље. главнина Срба католика све до деветнаестог века сачувала је бар траго-ве некадашње српске националне свести. томе је доприносила. поред економске. Они који су прелазили у ислам. Католичење је било лакше провести него турчење. римокатолика. Укупна просветитељ-ска делатност. Национална свест постаје све више артикулисана. отпадништва. готово инстинктивне кривице због конвертитсгва својих предака. базирајући се на историји. Ти процеси буђења националне свести и осећања колективног духа дубоко су забринули врх Римокатоличке цркве. Успешан почетак ослободилачке борбе српског народа и перспективан заметак обновљене српске државе обећавао је да ће људи који говоре један. Немци итд. У сваком историјском периоду један део Срба томе је подлегао. без обзира на вероисповест. свести. као и аустријске и мађарске политичке кругове. поноса и државотворног циља. а потом и у много већој мери Вука Караџића и Његоша. Ипак је већина Срба остала непоколебљива у свом православљу и свето-сављу. Новопечени српски муслимани чврсто су се идентификовали са Турцима. Сваку вели-ку српску трагедију. Неретко је превођење у католичку веру обављано и непосредним насиљем. замењујући је верском или туђинском. претњама. постепено су отварали очи католицима и будили у њима осећа-ње свесрпске солидарности. традицији и првенствено јединственом језику. муслимана и шачице протестаната неминовно би . Национално јединство српских православаца. увек онај слабији. чија се власт у значајној мери простирала и над српском популацијом. српски језик. морално недограђенији. Славонију и Војну крајину. очајне у егзистенцијалном безнађу. првенствено због прилично подударне верске симболике и примамљивије прозелитске демаго-гије. који је у другачи-јим социјалним и политичким околностима исказивао спремност на исламиза-цију. Римокатоличким прелатима прави проблеми настају почетком деветнаестог века. дискримина-цијом и свим варијантама шиканирања. несрећу и невољу римокатолички фратри на терену спремно су и организовано дочекивали да би отимали наивне српске душе. Интелектуални слојеви у свим народима нагло јачају и битно доприносе остварењу националног препорода. Вековима је Рим настојао да Србе покатоличи. представљајући исти онај етнички супстрат. прво Доситеја Обрадовића. У густим популацијама ти Срби католици насељавали су Дубровник. поткупљивањем. римокатоличанство или било коју малу верску секту. и у том смислу је оберучке помагао све стране силе које су на Балкану наступале као отворени српски непријатељи и агресори. национално несвеснији. Неколико векова прозелитизма уловило је душе више стотина хиљада лакомислених Срба који су прешли на римокатоличку веру и постепено се лишавали српске националне свести. све успешније остварује и политичку доминацију. Мађари. док су католици временом постајали Млечани. убрзо су губили националну свест.

Кад је то постигнуто. Изворни хр-ватски језик је чакавски. а назив Срби православце. Славоније и Војне кра-јине. систематски су формиране квазијуристичке тезе о хрватском државном праву и од Мађара позајмљена флоскула о посто-јању једног политичког народа у једној држави. Дубровнику и Боки Которској. раније освојеном. Илирски покрет је такав процес увелико от-почео. за који је дубровачки католик Милан Решетар уста-новио да је самосталан словенски језик. Хрватској и Славонији. За разлику од Срба. Такви концепти су били основна преокупа-ција њене политике на подручју Далмације. Хрватске. како би се за такав народ прогласили Хрвати у Далмацији. који су источнословенског порекла и врло сродни Ру-сима.Хрва-та. али јединствених циљева и стремљења. Инструментализација етничких остатака малог хрватског народа Да би предухитрила успостављање пуног српског националног јединства. која је Хрват-ску и Далмацију између Сплита и Задра административно повезала са својом. Римокатоличка црква је инструментализовала етничке остатке и историјска сведочанства некадашње државотворности малог словенског народа . преко данашњег Хрватског Загорја. Чесима и Сповацима. тада још разбијене вештачким државним границама и политичком супремацијом туђинских властодржаца. вараждинској и крижевачкој жупа-нији.водило јачању позиција Српске православне цркве. а Александар Белић му доказао извор-не сличности са пољским и чешким. коме је потребан заједнич-ки назив Илири или Југословени. срп-ску националну институцију. где је пренела хрватско име и наметнула га својим новим кметовима . У својим прозелитским настојањима. Белорусима и Украјинцима. То је представљало прави аларм за Рим и његове прозелитске легије. Почетком дванаестог века ушли су у састав Угарске. 1. Хрвати потичу од западнословенске етнич-ке гране и по пор