You are on page 1of 42

KOLOIDNI

DISPERZNI
SISTEMI

KOLOIDNI DISPERZNI SISTEMI


1861. god. Tomas Graham

Kristaloidi i koloidi
(1805-
(1805-1869)
1908. god. Ostwald,
(1909 – Nobelova nagrada za hemiju)

koloidna svojstva ne zavise


od kristalnosti ili amorfnosti,
već od veličine čestice rastvorka (1853
(1853--1932)
932)

1
KOLOIDNI DISPERZNI SISTEMI

 Zajednička osobina koloida je da grade


ČESTICE ODREðENE VELIČINE

 Meñusobno se razlikuju po
- strukturi
- hemijskoj prirodi
- sposobnosti da obrazuju
čestice složenijih oblika

DISPERZNI SISTEMI
 Sistem u kome su čestice jedne faze
dispergovane u drugoj fazi
Disperzna faza - disperzno sredstvo
 Disperzni sistem (disperzija) je heterogen.

PODELA DISPERZNIH SISTEMA


prema
1. velič
veličini dispergovanih čestica
2. obliku dispergovanih čestica
3. agregatnom stanju
4. solvataciji
5. unutraš
unutrašnjoj grañi koloidnih čestica

2
Podela disperznih sistema prema
veličini dispergovanih čestica

 Podela prema preč


prečniku čestica:
 visoko disperzni sistemi (pravi rastvori, < 1 nm)
nm)
 koloidni disperzni sistemi (1 – 100 nm)
 grubo disperzni sistemi (suspenzije i emulzije >100nm)
100nm)

 Podela prema broju atoma


 (< 103 atoma)
visoko disperzni sistemi (< atoma)
 (10 < 109 atoma)
koloidni disperzni sistemi (10 3
atoma)
 (> 109 atoma)
grubo disperzni sistemi (>

Podela disperznih sistema prema


obliku dispergovanih čestica

 Korpuskularno disperzni sistemi


čestice približ
približno sfernog oblika

 Laminarno disperzni sistemi


čestice u obliku lamela i tankih listić
listića

 Fibrilarno disperzni sistemi


čestice u obliku štapić
tapića i vlakana

3
Podela disperznih sistema prema
agregatnom stanju disperzne faze i
disperznog sredstva

Disperzno Disperzna Koloidni disperzni sistem Grubo disperzni


sredstvo faza sistem
Č G Čvrste pene Čvrste pene
Č T Čvrste pene Čvrste pene
Č Č Čvrste soli Čvrste suspenzije
T G Pene Pene
T T Emulzoidi (koloidne soli) Emulzije
T Č Suspenzoidi (koloidne soli) Suspenzije
G T Aerosol Kiš
Kiša, magla
G Č Aerosol Praš
Prašina, dim

Podela koloida prema solvataciji


=
prema afinitetu dispirgovanih čestica
prema disperznom sredstvu

 Liofobni (mali afinitet, čestice nisu solvatisane,


nestabilni, lako se grupiš
grupišu i talož
talože, nastaju
dispergovanjem u sredstvu u kome se ne rastvaraju)
 Liofilni (jak afinitet, čestice su solvatisane, stabilni,
nema grupisanja i talož
taloženja, nastaju spontanim
rastvaranjem)

• Hidrofobni i hidrofilni (voda)


• Organofobni i organofilni (organski rastvarač
rastvarač)
• Lopofobni i lipofilni (masti i ulja)

4
Podela koloida prema unutrašnjoj grañi
koloidnih čestica
 Disperzoidi Agregati malih molekula kristalne strukture
meñusobno povezani Van der Waals-ovim silama
 Micelarni koloidi
 Makromolekulski koloidi
Sastoje se od makromolekula sa 103 – 109 atoma, osnovna stuktura
– monomeri koji kovalentnim vezama grade polimere. Broj
monomera – stepen polimerizacije (više od 500)
Prirodnog porekla – celuloza, skrob, enzimi, hormoni, antitela.
Sintetič
Sintetičkog porekla – polivinili, polietri, poliamidi, poliuretani,
gume, boje, lakovi, silikoni
 Makromolekulski asocijati
Nastaju povezivanjem viš
više molekula preko boč
bočnih aktivnih grupa –
intramolekulsko povezivanje - Van der Waals-
Waals-ovim i vodonič
vodoničnim,
jonskim i kovalentnim vezama.
Bubrenje, umrež
umrežavanje – gel

Micelarni koloidi
 Čvrste i teč
tečne organske supstance
 Agregati malih molekula – micele
 Pojedinač
Pojedinačni molekuli u miceli vezani Van der Waals-
Waals-
ovim silama
 Naelektrisani i liofilni
 Nastaju pri velikim koncentracijama molekula
 Dvofilna graña:
graña: jedan kraj molekula sadrž
sadrži polarnu
grupu (+ ili -), a drugi nepolarne.
 Površ
Površinski aktivne materije – PAM (sapuni, detrdž
detrdženti)

5
6
DOBIJANJE KOLOIDNIH DISPERZIJA
 METODE DISPERGOVANJA
– intenzivno sitnjenje grubo disperznih sistema
– nespontan proces
– nastaju liofobni koloidi
*
1. Mehanič
Mehaničko dispergovanje (mehanič(mehanički i koloidni
mlinovi)
2. ultrazvučnim talasima (ν > 20 000 Hz,
Dispergovanje ultrazvuč
ulja, boje, tablete, proteini, zidovi ćelija, tkiva, pene,
aerosoli ...)
...)
3. Dispergovanje električ
električnom strujom (jednosmerna ili
naizmenič
naizmenična, metali za industriju: Zn, Pb, Cu)

DOBIJANJE KOLOIDNIH DISPERZIJA

 METODE AGREGACIJE – KONDENZACIJE

– agregacija atoma ili malih molekula iz pravih rastvora


– spontan proces
– nastaju liofobni koloidi
*
1. Agregacija hemijskim reakcijama
(redukcija, oksidacija, hidroliza, kristalizacija)
2. Agregacija smanjenjem rastvorljivosti
(dodatkom nerastvarač
nerastvarača ili promenom temperature)

7
PREČIŠĆAVANJE I IZDVAJANJE KOLOIDA

• sporedni proizvodi mali molekuli i joni


• prateć
prateće supstance različ
različitog hemijskog sastava i
molekulskih masa

 DIJALIZA – ELEKTRODIJALIZA
 GEL FILTRACIJA*
 ULTRAFILTRACIJA*

DIJALIZA
 Semipermeabilna membrana

 molekuli atomi i joni → DA


Mali molekuli
 Koloidi → NE

 Difuzija do izjednač
izjednačavanja
koncentracija

 Obnavljanje čistog rastvarač


rastvarača

 Kontinualno proticanje
rastvarač
rastvarača

8
ELEKTRODIJALIZA

 Ubrzava
proces
dijalize

 Tri komore

KINETIČKE POJAVE KOD KOLOIDA

A Nastaju usled toplotnog kretanja


molekula

 Brown-ovo kretanje
 Difuzija
 Sedimentacija
 Osmotski pritisak

9
KINETIČKE POJAVE KOD KOLOIDA
B Zasnovane na spoljašnjim
uticajima

 Koagulacija - taloženje
 Elektrokinetičke pojave
 Viskozni otpor
 Reološke osobine

Brown-ovo kretanje
1828 – Čestice polena
suspendovane u vodi
se neprestano kreć
kreću.
Kretanje je haotič
haotično.
Meñumolekulski sudari.
sudari.

Brzina je već
veća što su
 čestice manje (manje r i ρ)
 temperatura već
veća
 viskoznost manja Robert Brown
1773-
1773-1858

10
Brown-ovo kretanje koloida
 Kretanje koloida je mnogo sporije
 Sa koloidnom česticom se istovremeno sudari višviše
molekula rastvarač
rastvarača
 Kretanje je usmereno u pravcu rezultante tih sudara
 Einstain-ova opšta jednačina Brown-ovog kretanja

x2 RT
= x
t 3π η rN   − brzina
t

Perrin je izračunao Avogadrov broj N

DIFUZIJA
 Koloidne čestice ne podlež
podležu talož
taloženju pod
dejstvom gravitacije
 Homogeno su rasporeñene u rastvoru
 Gradijent koncentracije → migracija čestica →
translatorna difuzija
 Difuzija koloidnih čestica je spor proces
 Fick-
Fick-ov zakon

dm dc
= Ds D− Konstanta difuzije = brzina difuzije
dt dl pri jediničnim vrednostima s i dc/dl

11
SEDIMENTACIJA

Taloženje čestica prema veličini ili


gustini u pravcu gravitacije

 Sedimentacija gravitacijom - NE
 Sedimentacija centrifugalnom silom

Sedimentacija centrifugalnom silom


 Teorija centrifuge (Svedberg 1923. g.)

 Jednač
ednačina
ina brzine talož
taloženja makromolekula u
centrifugi

 Jedna od najtač
najtačnijih metoda za merenje
molekulskih masa makromolekula – Metoda
sedimentacione brzine

12
Teorija centrifuge

Centrifugalna sila - Sila potiska - Sila trenja = 0


Centrifugalno ubrzanje je viš
više stotina hiljada
puta već
veće od gravitacije

Jednačina brzine taloženja makromolekula


Centrifugalna sila Mω 2 r V-parcijalna specifič
specifična

Mω 2rVρ
zapremina molekula, tj.
Sila potiska
ona zapremina rastvarač
rastvarača
Sila trenja 6πηr
πη υ istisnuta od strane rastvorka.
rastvorka

Centrifugalna sila - Sila potiska - Sila trenja = 0


Centrifugalna sila = Sila potiska + Sila trenja

dr Mω 2r(1 − Vρ)
υ= υ=
dt 6πηr
Metoda sedimentacione brzine

13
OSMOTSKI PRITISAK
Van' t Hoff Π V = const .

ΠV = nRT
m m RT
n= Π=
M V M
m
= cm
V
RT
Π = cm
M
Važ
Važi za sferne čestice i razblaž
razblažene rastvore

OSMOTSKI PRITISAK

RT Π RT Redukovani
Π = cm → = osmotski pritisak
M cm M
Π
Razblaženi rastvori - = konst . pri T= konst.
cm
*
Sa porastom koncentracije П zavisi od koncentracije
Π RT
= + Bcm + ...
cm M
B - drugi virijalni koeficijent - odstupanje od idealnog ponaš
ponašanja

14
OPTIČKE POJAVE KOD KOLOIDA
Zavise od veličine, oblika i strukture čestice.

 Refrakcija
 Optička aktivnost
 Apsorpcija
 Rasipanje svetlosti
 Dvojno prelamanje
 Fluorescencija

Rasipanje (rasejanje) svetlosti

 Nastaje interakcijom svetlosnog zraka


(VIS) sa česticama koloidne disperzije.

 Odbijanje, prelamanje i difrakcija zraka.

 Ali i mutnoća, opalescencija i


interferencija rasute svetlosti.

 Podaci o veličini, obliku i strukturi.

15
 1845. Tyndall- sve materije rasejavaju
svetlost u nekoj meri, pa čak i čiste
tečnosti i gasovi
 1857. Faraday – svetlosni zrak je vidljiv
iz pravca koji je normalan na pravac
njegovog prostiranja.
 1869. Tyndall – Tyndallov efekat
 1871. Rayleigh (Rejli) - razvio teoriju
skretanja svetlosti od strane malih
čestica.

Tyndallov efekat
Optička posuda sa vodom i nekoliko kapi mleka (koloidni rastvor)

Propuš
Propuštena svetlost crvena i nepolarizovana,
Rasuta svetlost plava i polarizovana

16
Teorija rasipanja svetlosti
(Rayleigh-jev zakon)
Nastanak rasute svetlosti u nehomogenim sredinama
- difrakcija na centrima rasejanja

•U sudaru sa molekulom, svetlost indukuje


dipolni momenat.

•Dipol osciluje istom frekvencijom kao i upadna


svetlost, ali normalno na pravac prostiranja
upadne svetlosti.

•Dipol postaje sekundarni izvor i reemituje


linearno polarizovanu svetlost u svim pravcima.
pravcima.

17
Teorija skretanja svetlosti
(Rayleigh)
Intenzitet rasute svetlosti: I r = k λ−4
Potvrda Tyndall- (više se rasipaju manje λ)
Tyndall-ovog efekta (viš

ukupno, ∆n
Konstanta k zavisi od Io, Včest. , nukupno,

Za odreñenu vrednost λ kλ−4 = kλ c


Jer su V čestica i njihov broj ~ koncentraciji
koncentraciji

I r = kλ c Nefelometrija
Turbidimetrija

VISKOZNOST KOLOIDNIH
DISPERZIJA
 Mnogo već
veća viskoznost od pravih rastvora i pri niskim
koncentracijama.
 Koloidni rastvori su nenjutnovski,
nenjutnovski, jer se pri laminarnom
proticanju ne ponaš
ponašaju po Newtonovom zakonu.
dv
 Na viskoznost utič
utiču:
F = η⋅ s
dl
oblik čestica (korpuskularni, fibrilarni, laminarni)
afinitet čestica prema rastvarač
rastvaraču (liofilni, liofobni)
koncentracija

18
 Viskozne osobine koloida mogu se ispitati kada
viskoznost ne zavisi od koncentracije.
koncentracije.
 Relativna i specifič
specifična NE

η sp
 Redukovana pravi rastvori ηred =
c
η
 Unutraš
Unutrašnja viskoznost [η ] = lim c→0  sp 
 c 
zavisi od stepena polimerizacije.
odreñivanje molarne
[η ] = K ⋅ M a
mase makromolekula

a=o sferni ....... a=1,8 asimetrič


asimetrični, spiralni *

ELEKTRIČNE POJAVE KOD


KOLOIDNIH DISPERZIJA

Koloidne čestice su najčešće


naelektrisane

1. Liofobne čestice
2. Micelarni koloidi
3. Makromolekulske supstance

19
Naelektrisane liofobne čestice
mogu nastati:

1. hemijskom reakcijom i
adsorpcijom jona u disperznoj
sredini
2. adsorpcijom jona disperznog
sredstva
3. hemijskom reakcijom u kojoj na
površini koloidne čestice nastaju
disocirajući kompleksi

Adsorpcija jona iz disperzne


sredine

20
Naelektrisani micelarni
koloidi
 U svom sastavu poseduju jonogene grupe
– kiselinske i bazne grupe koje lako
disosuju u zavisnosti od
• Prirode disperzne sredine
• pH disperzne sredine

 Sapuni, detrdženti

Naelektrisane makromolekulske
supstance
Poseduju različ
različite aktivne grupe koje disosuju i obrazuju
makromolekule sa velikim brojem elementarnih
naelektrisanja
Polielektroliti
U zavisnosti od vrste aktivnih grupa

1. Polikiseline – samo kiselinske grupe


-COO- (skrob, pektinske i poliakrilne kiseline) -OSO3 – (agar)
2. Polibaze – samo bazne grupe
NH3+ (bazni proteini)
3. Amfoterni polielektroliti – i kiselinske i bazne grupe,
proteini

21
Polikiseline

Polibaze

22
Amfoterni polielektroliti

♣ U vodenim rastvorima jonogene grupe


amfoternih elektrolita disosuju u različ
različitom
stepenu i daju različ
različite pH vrednosti
♣ Proteini – slabe kiseline – pH 4,5 – 6
♣ Na disocijaciju mož
može da se utičutiče dodatkom
kiselina, baza, soli ili promenom pH.
♣ Izoelektrič
Izoelektrična tač
tačka - pH IET = pH vrednost
pri kojoj je ukupan broj pozitivnih i negativnih
naelektrisan
naelektrisanja jednak (ukupno nael.nael. =0).
=0). Tada
se koloidna čestica ne krećkreće u električ
električnom
polju.

23
Struktura liofobnih koloidnih
čestica

Liofobne čestice
nisu solvatisane

Njihova stabilnost potič


potiče
od sila odbijanja koje
spreč
sprečavaju grupisanje
i talož
taloženje.
enje.

Primer:
Koloidi srebro bromida u razblaženim rastvorima želatina
AgNO3( teč ) + KBr( teč ) → AgBr( čvr ) + KNO3( teč )

 AgBr je nerastvorljiv i kristališ


kristališe u nenaelektrisane
hidrofobne čestice sa m molekula .

 Ovi koloidi su nestabilni pa se brzo talož


talože.

 Talož
Taloženje spreč
sprečava prisutni želatin – stabilizator.

 Što je sredina viskoznija,


viskoznija, manja je brzina rasta kristala

24
AgNO3 ( teč ) + KBr( teč ) → AgBr( čvr ) + KNO3 ( teč )

U višku AgNO3 adsorbuje se Ag+ zbog nezasićenih sila


privlačenja na površini, tj. zbog viška površinske energije.

Adsorbovani Ag+ privlače NO3- iz rastvora:

((AgBr )m )Ag + :: NO −3
Fajans-Paneth-ovo pravilo

AgNO3 ( teč ) + KBr( teč ) → AgBr( čvr ) + KNO3( teč )

U višku KBr adsorbuje se Br-- zbog nezasićenih sila


privlačenja na površini, tj. zbog viška površinske energije.

Adsorbovani Br-- privlače K+ iz rastvora:

(( AgBr ) )Br
m
−:
: K+

Adsorpcioni sloj koloidne čestice je suprotno naelektrisan

25
 Postoji viš
više modela koji objaš
objašnjavaju strukturu

 Jonska atmosfera sastoji se od dva sloja


*
 Helmholtz-
Helmholtz-ov dvostruki električ
električni sloj
 Gouy-
Gouy-Chapman–
Chapman–ov difuzni sloj
 Šternova modifikacija-
modifikacija-najprihvatljiviji model

(( AgBr ) )Br
m
−:
: K+

Negativno naelekrisano jezgro


I - adsorpcioni sloj
II - difuzioni sloj
I + II = električ
električni dvostruki sloj

I = - joni i protivjoni
Joni u adsorpcionom sloju su
čvrsto vezani
i krecu se sa česticom.

II = similarni i protivjoni
Joni u difuzionom sloju su
pokretljivi (ulaze i izlaze iz njega)

26
Elektrokinetički potencijal
• Sloj adsorbovanih ⊖ je
debljine preč
prečnika
solvatisanoj jona.

• Šternov sloj čine


adsorbovani protivjoni ⊕, ima
debljinu δ i potencijal ψδ .

• U adsorpcionom sloju
ψ0 → ψδ

•U difuznom sloju ψδ → 0

Primenjeno je električno polje, E, jednosmerne struje

Pri odreñenom potencijalu


Brown-
Brown-ovo haotič
haotično kretanje
postaje usmereno kretanje.

ζ = elektrokinetič
elektrokinetički ili
zeta potencijal
potencijal pri kome se
odvaja koloidna čestica i
kreć
kreće ka elektrodi

ζ < ψδ

27
Veličina ζ merilo stabilnosti koloidnog sistema

Kada je ζ malo –
nema sile elektrostatičkog
odbijanja koja bi sprečila
grupisanje i taloženje
koloidnih čestica

 Brzina kretanja koloidnih čestica kroz


disperznu sredinu:
ζDE
v=
4πη

 U vodi ζ = ±0,03 – ±0,06 V ;v = 2-4x10-4


cms-1

 Jonska pokretljivost koloidne ćestice:


v ζD
u= =
E 4πη

28
ζ - potencijal i pH

Izoelektrično stanje

 Pri odreñenoj koncentraciji i naelektrisanju


broj adsorbovanih jona = broju adsorbovanih
protivjona
ζ =0
Postignuto je izoelektrič
izoelektrično stanje
v ζD
u= =
E 4πη
u kome se čestice ne kreć
kreću pod uticajem E,
grupiš
grupišu se i talož
talože

29
KOAGULACIJA KOLOIDA
 Koagulacija je proces u kome koloidne ćestice
gube stabilnost , grupiš
grupišu se i talož
talože.
 Nastaje usled promene sastava sistema ili
promene temperature.
 Čestice se grupiš
grupišu obrazujuć
obrazujući agregate.
 Agregati koloidnih čestica zovu se flokule.
 Proces koagulacije zove se i flokulacija.

Stabilnost liofobnih koloida


 U nenaelektrisanom stanju nemaju solvatni omotač omotač
– veoma su nestabilni.
nestabilni.
 U naelektrisanom stanju su manje nestabilne.
nestabilne.
(Kada su istoimenog naelektrisanja odbijaju se) se)
 U prisustvu stabilizatora (npr. liofilni koloid) mogu
biti veoma postojani.
postojani.
*
 Kod nenaelektrisanih čestica razlikuju se
sedimentacioma i agregaciona nestabilnost.
nestabilnost.

30
Stabilnost liofilnih koloida
 Liofilni koloidi su veoma stabilni jer su okruž
okružene solvatnim
omotač
omotačem koji ih štiti od grupisanja i talož
taloženja.
 Istoimeno naelektrisane – jošjoš su stabilnije –odbijanje.
 Stabilne ostaju i kada izgube naelektrisanje jer im ostaje
solvatni sloj.
 Koaguliš
Koagulišu tek kada izgube solvatni omotačomotač.

31
Istoimeno naelektrisane – još su stabilnije –odbijanje.

Koagulacija liofobnih koloida

 Najvaž
Najvažnije!
nije! Dodatkom elektrolita.
elektrolita.

Sa poveć
povećanjem koncentracije elektrolita
raste broj protivjona u adsorpcionom sloju,
pa opada zeta potencijal i opada stabilnost
čestica.

 U kombinaci
kombinaciji sa drugim tehnikama:
tehnikama: meš
mešanje
zagrevanje, zamrzavanje, ultrazvuk, električ
električno i
magnetno polje, jonizaciono zrač
zračenje...

32
Dodatak elektrolita

- -
- - - -
- -- -
- -- -
- -
- - -
-- - - --
- --

33
Koagulacija liofobnih koloida
 Prag koagulacije – minimalna koncentracija
elektrolita koja dovodi do koagulacije(c
koagulacije(ck).
 Moć
Moć koagulacije = 1/ck
 Moć
Moć koagulacije zavisi od prirode,
prirode, naelektrisanja i
preč
prečnika jona elektrolita.
 Koloidna zašzaštita – hidrofobnom koloidu dodaje se
hidrofilni koloid (želatin, skrob, celuloza, pektin,
micelarni koloidi, PAM...)
 Ove supstance nazivaju se zaš zaštitni koloidi.
koloidi. Oni se
adsorbuju na hidrofobne čestice - liofilizuju ih i štite
od koagulacije.

Koagulacija liofilnih koloida


 Koagulacija ne zavisi mnogo od naelektrisanja.
naelektrisanja.
 Potrebna je velika količ
količina elektrolita,
elektrolita, koji uklanja ne
samo naelektrisanje čestica (kao kod hidrofobnih), već već
uklanja i solvatni omotač
omota č .
 Uklanjanje solvatnog omotač
omotača – dehidratacija
hidrofilne čestice.
 Isoljavanje – talož
taloženje u velikom viš
višku elektrolita,
najč
najčešće soli.
 Moć
Moć koagulacije (isoljavanje) već veća je što je:
- već
veće naelektrisanje i
- već
veći preč
prečnih jona

34
Primer – prečišćavanje vode

35
Automatizovani flokulacioni sistem za
prečišćavanje otpadnih voda

Protočni flokulacioni sistem za


prečišćavanje otpadnih voda

36
Peptizacija
 Talož
Taloženje liofilnih koloida je reverzibilan proces –
dodatkom rastvarač
rastvarača ponovo se prevode u koloidni rastvor.

 Talož
Taloženje liofobnih koloida je ireverzibilan proces -
dodatkom nerastvarač
nerastvarača ne mogu se prevesti u rastvor, jer u
talogu sadrž
sadrže jone koji su izazvali koagulaciju.

 Peptizacija je prevoñenje liofobnog taloga u rastvor:


rastvor:
- uklanjanjem jona ispiranjem ili dijalizom
- dodatkom peptizatora (PAM, zašzaštitni – liofilni koloidi)

GELI
 Geli su poluč
polučvrsta stanja.

 U zavisnosti od sadrž
sadržaja vode,
dele se na:
- žele (viš
(više od 90% teč
tečne
faze) - liogeli
- paste (viš
(više od 10% čvrste
faze)
- suvi geli, membrane (mala
količ
količina teč
tečne faze)

37
GELI mogu nastati

od skoro svih koloidnih disperzija:


- makromolekulane, micelarne, čak i
hidrofobne
- sfernog oblika, linearni ili asimetrič
asimetrični

Pod uslovom da su u izvesnoj meri


solvatisane

U gelu postoje dve vrste tečne faze:


1. Molekuli koji su čvrsto vezani za koloidnu
česticu - solvatni omotač
omotač.
2. Molekuli koji su uklopljeni unutar prostorne
mrež
mreže koju čine solvatisane koloidne čestice -
slobodni rastvarač
rastvarač.
Molekule slobodnog rastvarač
rastvarača “zarobile”
zarobile” su
čestice koloida pri zguš
zgušnjavanju.

 Solvatni omotač
omotač se veoma tešteško uklanja
 Slobodni rastvarač
rastvarač se lako uklanja

38
Želiranje koloidnih rastvora
 Prelaz koloidnog rastvora u gel. gel.
 Želiranje je nepotpuna ili delimič
delimična koagulacija.
 Smanjuje se stepen solvatacije i meñusobnog dejstva
koloidnih čestica.
 Obrazuje se prostorna mrež mreža.
 Postiž
Postiže se:se:
- pri odreñenoj (kritič
(kritičnoj) koncentraciji koloidnog rastvora
- promenom (najč
(najčešće sniž
sniženjem) temperature
- dodatkom elektrolita, nerastvarač
nerastvarača, hem. reakcijama...
- denaturacijom – promena grañe , (belance + toplota)

Bubrenje i starenje gela


 Bubrenje suvih gela – proces vezivanja vode.

 Starenje gela – proces otpuš


otpuštanja vode pri čemu
dolazi do promena u strukturi prostorne mrežmreže gela.
 Spontano otpuš
otpuštanje teč
tečne faze – sinerezis.
 Sinerezis se javlja sa vremenom (u svež svežem gelu
linearni segmenti koloida su pokretljivi, a tokom
vremena ostvaruju bočbočne veze – smanjenje prostora i
istiskivanje slobodnog rastvarač
rastvarača).
 Primeri – “znojenje”
znojenje” sira i “starenje”
starenje” hleba.

39
GRUBO DISPERZNI SISTEMI
 Prečnik čestice > 100 nm
 Čestica sadrže > 109 atoma

 Dele se na :
Suspenzije
Emulzije

Suspenzije

 Liofobne disperzije
 Čvrsto – tečno
 Značajna uloga u
medicini i farmaciji – proizvodnja lekova
industriji – proizvodnja boja, lakova,
smola, pena...
Zaštita životne sredine – kiša, magla,
prašina, dim...

40
41
Emulzije
 Dve teč
tečne faze koje se ne meš
mešaju.
 Disperzna faza – kapljice preč
prečnika > 100 nm

 Primer voda + ulje


U / V – ulje u vodi
V / U – voda u ulju

Osobine grubo disperznih


sistema
1. Heterogeni – viš
višefazni sistemi
2. Prečnik > 100 nm, broj atoma > 109
Preč
3. Liofobne i polidisperzne (različ
(različite velič
veličine)
4. Vidljive obič
običnim mikroskopom
5. Ne prolaze kroz obič
običnu filtar hartiju
6. Ne pokazuju Brown-
Brown-ovo kretanje
7. Ne difunduju i ne dijalizuju
8. Sedimentiraju pod uticajem gravitacije ili u
obič
običnim centrifugama

42