KOLOIDNI DISPERZNI SISTEMI

KOLOIDNI DISPERZNI SISTEMI
1861. god. Tomas Graham Kristaloidi i koloidi
(1805-1869) (1805-

1908. god. Ostwald,
(1909 – Nobelova nagrada za hemiju)

koloidna svojstva ne zavise od kristalnosti ili amorfnosti, već od veličine čestice rastvorka (1853-1932) (1853- 932)

1

KOLOIDNI DISPERZNI SISTEMI
Zajednička osobina koloida je da grade ČESTICE ODREðENE VELIČINE Meñusobno se razlikuju po - strukturi - hemijskoj prirodi - sposobnosti da obrazuju čestice složenijih oblika

DISPERZNI SISTEMI
Sistem u kome su čestice jedne faze dispergovane u drugoj fazi Disperzna faza - disperzno sredstvo Disperzni sistem (disperzija) je heterogen. PODELA DISPERZNIH SISTEMA prema veličini dispergovanih čestica velič obliku dispergovanih čestica agregatnom stanju solvataciji unutrašnjoj grañi koloidnih čestica unutraš

1. 2. 3. 4. 5.

2

Podela disperznih sistema prema veličini dispergovanih čestica
Podela prema prečniku čestica: preč
visoko disperzni sistemi (pravi rastvori, < 1 nm) nm) koloidni disperzni sistemi (1 – 100 nm) grubo disperzni sistemi (suspenzije i emulzije >100nm) 100nm)

Podela prema broju atoma
visoko disperzni sistemi (< 103 atoma) (< atoma) 3 < 109 atoma) koloidni disperzni sistemi (10 (10 atoma) grubo disperzni sistemi (> 109 atoma) (>

Podela disperznih sistema prema obliku dispergovanih čestica
Korpuskularno disperzni sistemi
čestice približno sfernog oblika približ

Laminarno disperzni sistemi
čestice u obliku lamela i tankih listića listić

Fibrilarno disperzni sistemi
čestice u obliku štapića i vlakana tapić

3

Podela disperznih sistema prema agregatnom stanju disperzne faze i disperznog sredstva
Disperzno sredstvo Č Č Č T T T G G Disperzna faza G T Č G T Č T Č Koloidni disperzni sistem Čvrste pene Čvrste pene Čvrste soli Pene Emulzoidi (koloidne soli) Suspenzoidi (koloidne soli) Aerosol Aerosol Grubo disperzni sistem Čvrste pene Čvrste pene Čvrste suspenzije Pene Emulzije Suspenzije Kiša, magla Kiš Prašina, dim Praš

Podela koloida prema solvataciji = prema afinitetu dispirgovanih čestica prema disperznom sredstvu Liofobni (mali afinitet, čestice nisu solvatisane,
nestabilni, lako se grupišu i talože, nastaju grupiš talož dispergovanjem u sredstvu u kome se ne rastvaraju)

Liofilni

(jak afinitet, čestice su solvatisane, stabilni, nema grupisanja i taloženja, nastaju spontanim talož rastvaranjem)

• Hidrofobni i hidrofilni (voda) • Organofobni i organofilni (organski rastvarač) rastvarač • Lopofobni i lipofilni (masti i ulja)

4

Podela koloida prema unutrašnjoj grañi koloidnih čestica
Disperzoidi Agregati malih molekula kristalne strukture meñusobno povezani Van der Waals-ovim silama Micelarni koloidi Makromolekulski koloidi
Sastoje se od makromolekula sa 103 – 109 atoma, osnovna stuktura – monomeri koji kovalentnim vezama grade polimere. Broj monomera – stepen polimerizacije (više od 500) Prirodnog porekla – celuloza, skrob, enzimi, hormoni, antitela. Sintetičkog porekla – polivinili, polietri, poliamidi, poliuretani, Sintetič gume, boje, lakovi, silikoni

Makromolekulski asocijati
Nastaju povezivanjem više molekula preko bočnih aktivnih grupa – viš boč intramolekulsko povezivanje - Van der Waals-ovim i vodoničnim, Waalsvodonič jonskim i kovalentnim vezama. Bubrenje, umrežavanje – gel umrež

Micelarni koloidi
Čvrste i tečne organske supstance teč Agregati malih molekula – micele Pojedinačni molekuli u miceli vezani Van der WaalsPojedinač Waalsovim silama Naelektrisani i liofilni Nastaju pri velikim koncentracijama molekula Dvofilna graña: jedan kraj molekula sadrži polarnu graña: sadrž grupu (+ ili -), a drugi nepolarne. Površinski aktivne materije – PAM (sapuni, detrdženti) Površ detrdž

5

6

DOBIJANJE KOLOIDNIH DISPERZIJA
METODE DISPERGOVANJA
– intenzivno sitnjenje grubo disperznih sistema – nespontan proces – nastaju liofobni koloidi * Mehaničko dispergovanje (mehanički i koloidni Mehanič (mehanič mlinovi) Dispergovanje ultrazvučnim talasima (ν > 20 000 Hz, ultrazvuč ulja, boje, tablete, proteini, zidovi ćelija, tkiva, pene, aerosoli ...) ...) Dispergovanje električnom strujom (jednosmerna ili električ naizmenična, metali za industriju: Zn, Pb, Cu) naizmenič

1. 2.

3.

DOBIJANJE KOLOIDNIH DISPERZIJA
METODE AGREGACIJE – KONDENZACIJE – agregacija atoma ili malih molekula iz pravih rastvora – spontan proces – nastaju liofobni koloidi * Agregacija hemijskim reakcijama (redukcija, oksidacija, hidroliza, kristalizacija) Agregacija smanjenjem rastvorljivosti (dodatkom nerastvarača ili promenom temperature) nerastvarač

1.

2.

7

PREČIŠĆAVANJE I IZDVAJANJE KOLOIDA
• •

sporedni proizvodi mali molekuli i joni prateće supstance različitog hemijskog sastava i prateć različ molekulskih masa

DIJALIZA – ELEKTRODIJALIZA GEL FILTRACIJA* ULTRAFILTRACIJA*

DIJALIZA
Semipermeabilna membrana Mali molekuli atomi i joni → DA molekuli Koloidi → NE Difuzija do izjednačavanja izjednač koncentracija Obnavljanje čistog rastvarača rastvarač Kontinualno proticanje rastvarača rastvarač

8

ELEKTRODIJALIZA

Ubrzava proces dijalize Tri komore

KINETIČKE POJAVE KOD KOLOIDA

A

Nastaju usled toplotnog kretanja molekula

Brown-ovo kretanje Difuzija Sedimentacija Osmotski pritisak

9

KINETIČKE POJAVE KOD KOLOIDA

B

Zasnovane na spoljašnjim uticajima

Koagulacija - taloženje Elektrokinetičke pojave Viskozni otpor Reološke osobine

Brown-ovo kretanje
1828 – Čestice polena suspendovane u vodi se neprestano kreću. kreć Kretanje je haotično. haotič Meñumolekulski sudari. sudari. Brzina je veća što su već čestice manje (manje r i ρ) temperatura veća već viskoznost manja

Robert Brown
1773-1858 1773-

10

Brown-ovo kretanje koloida
Kretanje koloida je mnogo sporije Sa koloidnom česticom se istovremeno sudari više viš molekula rastvarača rastvarač Kretanje je usmereno u pravcu rezultante tih sudara Einstain-ova opšta jednačina Brown-ovog kretanja

x2 RT = t 3π η rN

x   − brzina t
N

Perrin je izračunao Avogadrov broj

DIFUZIJA
Koloidne čestice ne podležu taloženju pod podlež talož dejstvom gravitacije Homogeno su rasporeñene u rastvoru Gradijent koncentracije → migracija čestica → translatorna difuzija Difuzija koloidnih čestica je spor proces Fick-ov zakon Fick-

dm dc = Ds D− Konstanta difuzije = brzina difuzije pri jediničnim vrednostima s i dc/dl dt dl

11

SEDIMENTACIJA
Taloženje čestica prema veličini ili gustini u pravcu gravitacije Sedimentacija gravitacijom - NE Sedimentacija centrifugalnom silom

Sedimentacija centrifugalnom silom
Teorija centrifuge (Svedberg 1923. g.) Jednačina brzine taloženja makromolekula u ednač ina talož centrifugi Jedna od najtačnijih metoda za merenje najtač molekulskih masa makromolekula – Metoda sedimentacione brzine

12

Teorija centrifuge

Centrifugalna sila - Sila potiska - Sila trenja = 0 Centrifugalno ubrzanje je više stotina hiljada viš puta veće od gravitacije već

Jednačina brzine taloženja makromolekula
Centrifugalna sila Sila potiska Sila trenja

Mω 2rVρ 6πηrυ πη

Mω 2 r

V-parcijalna specifična specifič zapremina molekula, tj. ona zapremina rastvarača rastvarač istisnuta od strane rastvorka. rastvorka

Centrifugalna sila - Sila potiska - Sila trenja = 0

Centrifugalna sila = Sila potiska + Sila trenja

dr υ= dt

Mω 2r(1 − Vρ) υ= 6πηr
Metoda sedimentacione brzine

13

OSMOTSKI PRITISAK
Van' t Hoff Π V = const .
ΠV = nRT
n= m M

Π=
m = cm V

m RT V M

Π = cm

RT M

Važi za sferne čestice i razblažene rastvore Važ razblaž

OSMOTSKI PRITISAK
Π = cm RT → M

Π RT = cm M

Redukovani osmotski pritisak

Razblaženi rastvori -

Π = konst . pri T= konst. cm

*
Sa porastom koncentracije П zavisi od koncentracije

Π RT = + Bcm + ... cm M

B - drugi virijalni koeficijent - odstupanje od idealnog ponašanja ponaš

14

OPTIČKE POJAVE KOD KOLOIDA
Zavise od veličine, oblika i strukture čestice. Refrakcija Optička aktivnost Apsorpcija Rasipanje svetlosti Dvojno prelamanje Fluorescencija

Rasipanje (rasejanje) svetlosti
Nastaje interakcijom svetlosnog zraka (VIS) sa česticama koloidne disperzije. Odbijanje, prelamanje i difrakcija zraka. Ali i mutnoća, opalescencija i interferencija rasute svetlosti. Podaci o veličini, obliku i strukturi.

15

1845. Tyndall- sve materije rasejavaju svetlost u nekoj meri, pa čak i čiste tečnosti i gasovi 1857. Faraday – svetlosni zrak je vidljiv iz pravca koji je normalan na pravac njegovog prostiranja. 1869. Tyndall – Tyndallov efekat 1871. Rayleigh (Rejli) - razvio teoriju skretanja svetlosti od strane malih čestica.

Tyndallov efekat
Optička posuda sa vodom i nekoliko kapi mleka (koloidni rastvor)

Propuštena svetlost crvena i nepolarizovana, Propuš Rasuta svetlost plava i polarizovana

16

Teorija rasipanja svetlosti
(Rayleigh-jev zakon)
Nastanak rasute svetlosti u nehomogenim sredinama - difrakcija na centrima rasejanja

•U sudaru sa molekulom, svetlost indukuje dipolni momenat. •Dipol osciluje istom frekvencijom kao i upadna svetlost, ali normalno na pravac prostiranja upadne svetlosti. •Dipol postaje sekundarni izvor i reemituje linearno polarizovanu svetlost u svim pravcima. pravcima.

17

Teorija skretanja svetlosti
(Rayleigh)
Intenzitet rasute svetlosti:

I r = k λ−4

Potvrda Tyndall-ovog efekta (više se rasipaju manje λ) Tyndall(viš Konstanta k zavisi od Io, Včest. , nukupno, ∆n ukupno, Za odreñenu vrednost

λ

kλ−4 = kλ c
Nefelometrija Turbidimetrija

Jer su V čestica i njihov broj ~ koncentraciji koncentraciji

I r = kλ c

VISKOZNOST KOLOIDNIH DISPERZIJA
Mnogo veća viskoznost od pravih rastvora i pri niskim već koncentracijama. Koloidni rastvori su nenjutnovski, jer se pri laminarnom nenjutnovski, proticanju ne ponašaju po Newtonovom zakonu. ponaš

Na viskoznost utiču: utič oblik čestica (korpuskularni, fibrilarni, laminarni) afinitet čestica prema rastvaraču (liofilni, liofobni) rastvarač koncentracija

F = η⋅ s

dv dl

18

Viskozne osobine koloida mogu se ispitati kada viskoznost ne zavisi od koncentracije. koncentracije. Relativna i specifična NE specifič Redukovana pravi rastvori

ηred =

η sp
c

η Unutrašnja viskoznost Unutraš   [η ] = lim c→0  sp   c    zavisi od stepena polimerizacije. odreñivanje molarne a [η ] = K ⋅ M mase makromolekula
a=o sferni ....... a=1,8 asimetrični, spiralni * asimetrič

ELEKTRIČNE POJAVE KOD KOLOIDNIH DISPERZIJA
Koloidne čestice su najčešće naelektrisane Liofobne čestice 2. Micelarni koloidi 3. Makromolekulske supstance
1.

19

Naelektrisane liofobne čestice
mogu nastati: hemijskom reakcijom i adsorpcijom jona u disperznoj sredini 2. adsorpcijom jona disperznog sredstva 3. hemijskom reakcijom u kojoj na površini koloidne čestice nastaju disocirajući kompleksi
1.

Adsorpcija jona iz disperzne sredine

20

Naelektrisani micelarni koloidi
U svom sastavu poseduju jonogene grupe – kiselinske i bazne grupe koje lako disosuju u zavisnosti od
• Prirode disperzne sredine • pH disperzne sredine

Sapuni, detrdženti

Naelektrisane makromolekulske supstance
Poseduju različite aktivne grupe koje disosuju i obrazuju različ makromolekule sa velikim brojem elementarnih naelektrisanja

Polielektroliti
U zavisnosti od vrste aktivnih grupa
1.

Polikiseline – samo kiselinske grupe
-COO- (skrob, pektinske i poliakrilne kiseline) -OSO3 – (agar)

2.

3.

Polibaze – samo bazne grupe NH3+ (bazni proteini) Amfoterni polielektroliti – i kiselinske i bazne grupe, proteini

21

Polikiseline

Polibaze

22

Amfoterni polielektroliti

♣ ♣ ♣

U vodenim rastvorima jonogene grupe amfoternih elektrolita disosuju u različitom različ stepenu i daju različite pH vrednosti različ Proteini – slabe kiseline – pH 4,5 – 6 Na disocijaciju može da se utiče dodatkom mož utič kiselina, baza, soli ili promenom pH. Izoelektrična tačka - pH IET = pH vrednost Izoelektrič tač pri kojoj je ukupan broj pozitivnih i negativnih naelektrisanja jednak (ukupno nael. =0). Tada naelektrisan nael. =0). se koloidna čestica ne kreće u električnom kreć električ polju.

23

Struktura liofobnih koloidnih čestica
Liofobne čestice nisu solvatisane Njihova stabilnost potiče potič od sila odbijanja koje sprečavaju grupisanje spreč i taloženje. talož enje.

Primer: Koloidi srebro bromida u razblaženim rastvorima želatina

AgNO3( teč ) + KBr( teč ) → AgBr( čvr ) + KNO3( teč )
AgBr je nerastvorljiv i kristališe u nenaelektrisane kristališ hidrofobne čestice sa m molekula . Ovi koloidi su nestabilni pa se brzo talože. talož Taloženje sprečava prisutni želatin – stabilizator. Talož spreč Što je sredina viskoznija, manja je brzina rasta kristala viskoznija,

24

AgNO3 ( teč ) + KBr( teč ) → AgBr( čvr ) + KNO3 ( teč )
U višku AgNO3 adsorbuje se Ag+ zbog nezasićenih sila privlačenja na površini, tj. zbog viška površinske energije. Adsorbovani Ag+ privlače NO3- iz rastvora:

((AgBr )m )Ag + :: NO − 3
Fajans-Paneth-ovo pravilo

AgNO3 ( teč ) + KBr( teč ) → AgBr( čvr ) + KNO3( teč )
U višku KBr adsorbuje se Br-- zbog nezasićenih sila privlačenja na površini, tj. zbog viška površinske energije. Adsorbovani Br-- privlače K+ iz rastvora:

(( AgBr ) )Br
m

−: :

K+

Adsorpcioni sloj koloidne čestice je suprotno naelektrisan

25

Postoji više modela koji objašnjavaju strukturu viš objaš Jonska atmosfera sastoji se od dva sloja * Helmholtz-ov dvostruki električni sloj Helmholtzelektrič Gouy-Chapman–ov difuzni sloj Gouy- Chapman– Šternova modifikacija-najprihvatljiviji model modifikacija-

(( AgBr ) )Br
m

−: :

K+

Negativno naelekrisano jezgro I - adsorpcioni sloj II - difuzioni sloj I + II = električni dvostruki sloj električ I = - joni i protivjoni Joni u adsorpcionom sloju su čvrsto vezani i krecu se sa česticom. II = similarni i protivjoni Joni u difuzionom sloju su pokretljivi (ulaze i izlaze iz njega)

26

Elektrokinetički potencijal
• Sloj adsorbovanih ⊖ je debljine prečnika preč solvatisanoj jona. • Šternov sloj čine adsorbovani protivjoni ⊕, ima debljinu δ i potencijal ψδ . • U adsorpcionom sloju ψ0 → ψδ •U difuznom sloju ψδ → 0

Primenjeno je električno polje, E, jednosmerne struje
Pri odreñenom potencijalu Brown-ovo haotično kretanje Brownhaotič postaje usmereno kretanje. ζ = elektrokinetički ili elektrokinetič zeta potencijal potencijal pri kome se odvaja koloidna čestica i kreće ka elektrodi kreć ζ < ψδ

27

Veličina ζ merilo stabilnosti koloidnog sistema

Kada je ζ malo – nema sile elektrostatičkog odbijanja koja bi sprečila grupisanje i taloženje koloidnih čestica

Brzina kretanja koloidnih čestica kroz disperznu sredinu: ζDE v= 4πη U vodi ζ = ±0,03 – ±0,06 V ;v = 2-4x10-4 cms-1 Jonska pokretljivost koloidne ćestice: v ζD u= = E 4πη

28

ζ - potencijal i pH

Izoelektrično stanje
Pri odreñenoj koncentraciji i naelektrisanju broj adsorbovanih jona = broju adsorbovanih protivjona ζ =0 Postignuto je izoelektrično stanje izoelektrič

u=

v ζD = E 4πη

u kome se čestice ne kreću pod uticajem E, kreć grupišu se i talože grupiš talož

29

KOAGULACIJA KOLOIDA
Koagulacija je proces u kome koloidne ćestice gube stabilnost , grupišu se i talože. grupiš talož Nastaje usled promene sastava sistema ili promene temperature. Čestice se grupišu obrazujući agregate. grupiš obrazujuć Agregati koloidnih čestica zovu se flokule. Proces koagulacije zove se i flokulacija.

Stabilnost liofobnih koloida
U nenaelektrisanom stanju nemaju solvatni omotač omotač – veoma su nestabilni. nestabilni. U naelektrisanom stanju su manje nestabilne. nestabilne. (Kada su istoimenog naelektrisanja odbijaju se) se) U prisustvu stabilizatora (npr. liofilni koloid) mogu biti veoma postojani. postojani. * Kod nenaelektrisanih čestica razlikuju se sedimentacioma i agregaciona nestabilnost. nestabilnost.

30

Stabilnost liofilnih koloida
Liofilni koloidi su veoma stabilni jer su okružene solvatnim okruž omotačem koji ih štiti od grupisanja i taloženja. omotač talož Istoimeno naelektrisane – još su stabilnije –odbijanje. još Stabilne ostaju i kada izgube naelektrisanje jer im ostaje solvatni sloj. Koagulišu tek kada izgube solvatni omotač. Koaguliš omotač

31

Istoimeno naelektrisane – još su stabilnije –odbijanje.

Koagulacija liofobnih koloida
Najvažnije! Dodatkom elektrolita. Najvaž nije! elektrolita. Sa povećanjem koncentracije elektrolita poveć raste broj protivjona u adsorpcionom sloju, pa opada zeta potencijal i opada stabilnost čestica. U kombinaciji sa drugim tehnikama: mešanje kombinaci tehnikama: meš zagrevanje, zamrzavanje, ultrazvuk, električno i električ magnetno polje, jonizaciono zračenje... zrač

32

Dodatak elektrolita

- - -- -- --

-

- -- --

-

33

Koagulacija liofobnih koloida
Prag koagulacije – minimalna koncentracija elektrolita koja dovodi do koagulacije(ck). koagulacije(c Moć koagulacije = 1/ck Moć Moć koagulacije zavisi od prirode, naelektrisanja i Moć prirode, prečnika jona elektrolita. preč Koloidna zaštita – hidrofobnom koloidu dodaje se zaš hidrofilni koloid (želatin, skrob, celuloza, pektin, micelarni koloidi, PAM...) Ove supstance nazivaju se zaštitni koloidi. Oni se zaš koloidi. adsorbuju na hidrofobne čestice - liofilizuju ih i štite od koagulacije.

Koagulacija liofilnih koloida
Koagulacija ne zavisi mnogo od naelektrisanja. naelektrisanja. Potrebna je velika količina elektrolita, koji uklanja ne količ elektrolita, samo naelektrisanje čestica (kao kod hidrofobnih), već već uklanja i solvatni omotač. č omota Uklanjanje solvatnog omotača – dehidratacija omotač hidrofilne čestice. Isoljavanje – taloženje u velikom višku elektrolita, talož viš najčešće soli. najč Moć koagulacije (isoljavanje) veća je što je: Moć već - veće naelektrisanje i već - veći prečnih jona već preč

34

Primer – prečišćavanje vode

35

Automatizovani flokulacioni sistem za prečišćavanje otpadnih voda

Protočni flokulacioni sistem za prečišćavanje otpadnih voda

36

Peptizacija
Taloženje liofilnih koloida je reverzibilan proces – Talož dodatkom rastvarača ponovo se prevode u koloidni rastvor. rastvarač Taloženje liofobnih koloida je ireverzibilan proces Talož dodatkom nerastvarača ne mogu se prevesti u rastvor, jer u nerastvarač talogu sadrže jone koji su izazvali koagulaciju. sadrž Peptizacija je prevoñenje liofobnog taloga u rastvor: rastvor: - uklanjanjem jona ispiranjem ili dijalizom - dodatkom peptizatora (PAM, zaštitni – liofilni koloidi) zaš

GELI
Geli su polučvrsta stanja. poluč U zavisnosti od sadržaja vode, sadrž dele se na: - žele (više od 90% tečne (viš teč faze) - liogeli - paste (više od 10% čvrste (viš faze) - suvi geli, membrane (mala količina tečne faze) količ teč

37

GELI mogu nastati
od skoro svih koloidnih disperzija: - makromolekulane, micelarne, čak i hidrofobne - sfernog oblika, linearni ili asimetrični asimetrič

Pod uslovom da su u izvesnoj meri solvatisane

U gelu postoje dve vrste tečne faze:
1. 2.

Molekuli koji su čvrsto vezani za koloidnu česticu - solvatni omotač. omotač Molekuli koji su uklopljeni unutar prostorne mreže koju čine solvatisane koloidne čestice mrež slobodni rastvarač. rastvarač Molekule slobodnog rastvarača “zarobile” su rastvarač zarobile” čestice koloida pri zgušnjavanju. zguš Solvatni omotač se veoma teško uklanja omotač teš Slobodni rastvarač se lako uklanja rastvarač

38

Želiranje koloidnih rastvora
Prelaz koloidnog rastvora u gel. gel. Želiranje je nepotpuna ili delimična koagulacija. delimič Smanjuje se stepen solvatacije i meñusobnog dejstva koloidnih čestica. Obrazuje se prostorna mreža. mrež Postiže se: Postiž se: - pri odreñenoj (kritičnoj) koncentraciji koloidnog rastvora (kritič - promenom (najčešće sniženjem) temperature (najč sniž - dodatkom elektrolita, nerastvarača, hem. reakcijama... nerastvarač - denaturacijom – promena grañe , (belance + toplota)

Bubrenje i starenje gela
Bubrenje suvih gela – proces vezivanja vode. Starenje gela – proces otpuštanja vode pri čemu otpuš dolazi do promena u strukturi prostorne mreže gela. mrež Spontano otpuštanje tečne faze – sinerezis. otpuš teč Sinerezis se javlja sa vremenom (u svežem gelu svež linearni segmenti koloida su pokretljivi, a tokom vremena ostvaruju bočne veze – smanjenje prostora i boč istiskivanje slobodnog rastvarača). rastvarač Primeri – “znojenje” sira i “starenje” hleba. znojenje” starenje”

39

GRUBO DISPERZNI SISTEMI
Prečnik čestice > 100 nm Čestica sadrže > 109 atoma Dele se na : Suspenzije Emulzije

Suspenzije
Liofobne disperzije Čvrsto – tečno Značajna uloga u medicini i farmaciji – proizvodnja lekova industriji – proizvodnja boja, lakova, smola, pena... Zaštita životne sredine – kiša, magla, prašina, dim...

40

41

Emulzije
Dve tečne faze koje se ne mešaju. teč meš Disperzna faza – kapljice prečnika > 100 nm preč Primer voda + ulje U / V – ulje u vodi V / U – voda u ulju *

Osobine grubo disperznih sistema
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

Heterogeni – višefazni sistemi viš Prečnik > 100 nm, broj atoma > 109 Preč Liofobne i polidisperzne (različite veličine) (različ velič Vidljive običnim mikroskopom obič Ne prolaze kroz običnu filtar hartiju obič Ne pokazuju Brown-ovo kretanje BrownNe difunduju i ne dijalizuju Sedimentiraju pod uticajem gravitacije ili u običnim centrifugama obič

42