RASTVORI

Docent dr Mara Aleksić

Ponavljanje....

SISTEM FAZE KOMPONENTE
Jednokomp. (idealni)

SISTEM = SMEŠA = RASTVOR*: • HOMOGENA
(1 faze)

• HETEROGENA
(2 ili više faza) Dvokomp. (idealni i realni)

1

SMEŠA = RASTVOR
kada je količina faze mnogo veća količ već od količine komponente količ

Faza – RASTVARAČ
(isto agregatno stanje kao i rastvor)

Komponenta - RASTVORAK

Ponavljanje....

Podela rastvora prema veličini čestica rastvorka:

√ • PRAVI - jednofazni
(d < 10-9 m) • KOLOIDNI - višefazni viš -9 m < d < 10-7 m ) (10 • GRUBI (SUSPENZIJE I EMULZIJE d > 10-7 m )

2

Podela rastvora prema agregatnom stanju:
Gasoviti (smeše gasova) Tečni (gasovi, tečnosti ili čvrste supstance rastvorene u tečnom rastvaraču) Čvrsti (rastvori metala ili jedinjenja u čvrstoj fazi)

Ponavljanje....

SMEŠA GASOVA Daltonov zakon

Gasovi se mešaju u svim odnosima - rastvori meš Meñusobno se rastvaraju u neograničenim količinama neogranič količ

• Ukupan pritisak gasne smeše jednak je zbiru parcijalnih pritisaka smeš komponenata smeše. š sme

P = PA + PB

Parcijalni pritisak gasa je pritisak koji bi svaki gas pojedinačno pojedinač pokazivao kada bi sam zauzimao zapreminu PA = x A ⋅ P koju zauzima smeša, na datoj temperaturi. smeš
Aditivnost parcijalnih pritisaka Važi u idealnom stanju Važ Realno stanje – odstupanje!

xA =

nA n A + n B + ...

3

Tečni rastvori
a) RASTVARANJE GASNE U TEČNOJ FAZI b) RASTVARANJE ČVRSTE U TEČNOJ FAZI c) RASTVARANJE TEČNE U TEČNOJ FAZI

a) RASTVARANJE GASNE U TEČNOJ FAZI • Rastvorljivost ograničena, zavisi od pritiska gasa, ena prirode gasa i tečnosti i temperature • Rastvorljivost – količina rastvorenog gasa u odreñenoj zapremini tečnosti, koja je na konstantnoj temperaturi u ravnoteži sa pritiskom toga gasa iznad tečnosti.

• NH3 -----He

4

Henryev zakon (1803)
• Razblaženi rastvori gasova u tečnostima • Masa gasa rastvorena u odreñenoj zapremini tečnog rastvarača, na teč rastvarač konstantnoj temperaturi, srazmerna je pritisku tog gasa iznad tečnosti. teč nosti.
k=
William Henry

m

= k⋅

P

koncentrac ija gasa u tecnoj fazi
koncentracija gasa u gasnoj fazi
Važi za male rastvorljivosti i pritiske Važ Važi u idealnom stanju Važ Realno stanje – odstupanje!

k ne zavisi od P gasa pri T=const.

Toplotni efekat rastvaranja gasova
• Rastvaranje gasova je egzoterman proces (∆H<0) • Sa povećanjem temperature rastvorljivost opada! • Van`t Hoffova reakciona izobara

c2 ∆H0  T2 − T1    log = c1 2,303R  T1 ⋅ T2   

log

c2 <0 c1

logc2 < logc1

∆H0 toplota rastvaranja 1mol gasa po 1l rastvora na P0

5

b) RASTVARANJE ČVRSTE U TEČNOJ FAZI
Pojedinačni molekuli C12H22O11

Rastvorljivost je koncentracija rastvora u kome je uspostavljena koncentracija ravnoteža izmeñu tečne i čvrste faze na odreñenoj temperaturi ravnotež teč -3;...) (g/100g; mol/dm Zavisi od prirode rastvarača i rastvorka, T, pritiska rastvarač pritiska

Rastvor
nezasićen nezasić Ne postoji čvrsta faza

zasićen zasić

Sadrži i tečnu i čvrstu fazu

presićen presić
(metastabilan)

Kada se zasićen rastvor odvoji od čvrste faze i hladi dobija se rastvor veće koncentracije od one koja odgovara rastvorljivosti.

Rastvorljivost je koncentracija zasićenog rastvora na odreñenoj temperaturi.

6

Rastvaranje “SLIČNO U SLIČNOM”
Obe supstance su polarne, suprotna naelektrisanja se privlače privlač

Jedna polarna, druga nepolarna nema privlačenja privlač

Rastvaranje LiCl u vodi - hidratacija

7

Uticaj temperature na rastvorljivost
T rastvorljivost najčešće endotermni proces:
Na2SO4 10 H2O, CuSO4 5 H2O,
Skenirati Sl.5.2

retko egzoterman proces:
Na2SO4, CaCrO4

jer je promena entalpije solvatacije veća od promene entalpije rastvaranja

Raulov (Raoult) zakon razblaženih rastvora

Francois Marie Raoult (1830 - 1901)

Pritisak pare rastvarača iznad rastvora manji je od pritiska pare čistog rastvarača na istoj temperaturi.

8

rastvarač= voda

• • • • • • •

AB voda u ravnoteži sa vodenom parom BF led u ravnoteži sa vodenom parom tm – tačka mržnjenja vode tk- tačka ključanja vode CF vodeni rastvor u ravnoteži sa vodenom parom tm/ – tačka mržnjenja vodenog rastvora tk/- tačka ključanja vodenog rastvora

∆t = t − t ′
m m

m

Sniženje tačke mržnjenja Povišenje tačke ključanja

∆t = t ′ − t
k k

k

Raulov (Raoult) zakon razblaženih rastvora razblaž Relativno sniženje pritiska pare rastvarača iznad rastvora u odnosu na pritisak pare iznad čistog rastvarača jednako je odnosu broja molova rastvorka i zbiru broja molova rastvorka i rastvarača
0 PA − PA nB = 0 nA + nB PA

važi za idealne rastvore neelektrolita

9

KRIOSKOPIJA
• Zasniva se na Raulovom zakonu • Koncentracija rastvora i molarna masa rastvorka iz sniženja tačke mržnjenja rastvora u odnosu na rastvarač

∆t m = t m − t′ = K ⋅ c m
• K zavisi od prirode rastvarača • Mere se relativne promene T • Opseg 5 ili 6 OC (0,01 OC)

10

Odreñivanje koncentracije NaCl u vodi
• Smeša isitnjenog leda i NaCl • -3OC do -5OC • KH2O=1,86 kgmol-1 • Prehlañenje • Grafičko odreñivanje • Za odreñivanje molarne mase mora se znati koncentracija
c= m M
m(=) g/1000g

c=

m M

m ∆t m = K M m : 1000 = a : b a ⋅1000 m= b a ⋅1000 M=K b ⋅ ∆t m

• Važi za razblažene rastvore neelektrolita • ∆tm je veće ako je K veće (Rast - kamfor) • Tada je veća osetljivost i tačnost metode

11

Ebulioskopija

∆t k = t ′k − t k = E ⋅ c
• Retko se koristi • Ureñaji su komplikovani • E – ebulioskopska konstanta mala KH2O=1,86 kgmol-1, EH2O=0,52 kgmol-1 • Mala osetljivost metode

12

OSMOZA I OSMOTSKI PRITISAK
Rastvarač i rastvor su odvojeni membranom koja propušta i molekule rastvarača i rastvorka DIFUZIJA

Ako se propustljiva membrana zameni polupropustljivom OSMOZA

rastvarač

rastvor

13

Osmoza selektivni prolaz molekula rastvarača kroz poroznu membranu iz razblaženijeg u koncentrovaniji rastvor. Polupropustljiva membrana dozvoljava prolaz molekulima rastvarača, ali blokira prolaz molekulima rastvorene supstance. Osmotski pritisak (Π) je pritisak potreban da se osmoza zaustavi.

c1< c2

c1

c2

H 2O

Hidrostatički pritisak koji odgovara visini stuba rastvora Hidrostatič OSMOTSKI PRITISAK
Uspostavlja se ravnoteža izmeñu pritiska koji rastvarač vrši na membranu i ravnotež rastvarač vrš hidrostatičkog pritiska rastvora, koji sprečava dalje prodiranje molekula hidrostatič spreč rastvarača kroz membranu rastvarač

Van' t Hoff

Π V = const .

Samo pri malim koncentracijama. Jako razblaženi rastvori – važi Boyle-Mariott-ov zakon

ΠV = nRT

Π = c⋅ R⋅T

n =c V

Važi za neelektrolite i Važ razablažene realne rastvore razablaž

Osmometar

14

OSMOZA I OSMOTSKI PRITISAK

zbog sličnosti sa gasovima slič Osmotski pritisak rastvora jednak je gasnom pritisku koji bi rastvorak vršio kada bi se u istoj vrš zapremini i na istoj temperaturi nalazio u gasnom stanju. prirode Π ≠ f (prirode rastvorka i rastvarača i vrste rastvarač membrane) membrane) Π = f (c, T) Mehanizam: propustljivost u zavisnosti od veličine čestice, ali i rastvorljivost i adsorpcija. velič Odreñivanje (velikih) molarnih masa rastvorka m mRT 1 ΠV = nRT n = M= ⇒ M = f( ) M ΠV Π

Izotonični Hipotonični Hipertonočni
Molekuli vode Molekuli rastvorka

rastvori jednakih Π malo Π veliko Π

Izotonični
rastvor

Hipotonični rastvor

Hipertonični rastvor

15

KOLIGATIVNE OSOBINE RASTVORA
∆tm, ∆tklj, Π veći su kod elektrolita u odnosu na neelektrolite iste koncentracije Ove razlike ne zavise od prirode i vrste čestica, veličine, oblika i hemijskog sastava. Ove razlike zavise od broja čestica u jedinici zapremine Arrhenius-ova teorija dicocijacije – Van’t Hoff-ov broj i Van’ Hoff-

∆P′ ∆t′ ∆t′ Π′ = k= m= i= ∆P ∆t k ∆t m Π

i se eksperimentalno može odrediti merenjem koligativne osobine elektolita i neelektrolita iste koncentracije

i= odnos broja čestica u rastvoru elektrolita i broja čestica u rastvoru neelektrolita, pri istim koncentracijama

16

Izračunavanje Van’t Hoff-ovog broja i za rastvore slabih elektrolita
Ukupan broj molekula Disosovano Ne disisovano Ukupan broj jona Ukupan broj čestica N Slabi elektroliti elektroliti αN α<1, stepen disocijacije stepen disocijacije N - αN zαN N – αN + zαN = N(1- α+ zα)

i=

N(1 − α + zα) = 1 + α(z −1) N

Primer: jaki elektroliti α=1 --- i = z NaCl i=2, BaCl2 i=3 Ovo bi važilo samo za idealne rastvore, a jaki elektroliti se ponašaju kao idealni samo jada su jako razblaženi tj. za NaCl i→2

Iz izmerenog ili izračunatog broja i mogu se izračunati izrač izrač koligativne osobine rastvora elektrolita

∆t m = K ⋅ c

∆t ′ = i ⋅ K ⋅ c m

∆t k = E ⋅ c

∆t′ = i ⋅ E ⋅ c k

Π = c⋅R ⋅T

Π′ = i ⋅ c ⋅ R ⋅ T

17

c) RASTVARANJE TEČNE U TEČNOJ FAZI
Raulov zakon važi za: Idealne smeše – komponente uzajamno potpuno rastvorljive u svim molskim odnosima i temperaturama – samo jedna faza Neke realne smeše - komponente uzajamno potpuno rastvorljive u širem opsegu konentracija uz minimalna + ili - odstupanja

Idealne smeše
(aditivnost: pritiska zasićene pare, gustine, indeksa prelamanja, viskoznosti, zapremine)
0 PA − PA nB = 0 PA n A + nB

1−

PA nB = 0 PA n A + n B

PA nB n + nB − nB = 1− = A 0 PA n A + nB n A + nB PA = PB = nA 0 0 PA = x A ⋅ PA n A + nB nB 0 0 PB = x B ⋅ PB n A + nB

x – molska frakcija molski udeo

18

Ukupan pritisak pare smeše = zbir parcijalnih pritisaka A i B
0 0 P = PA + PB = x A PA + x B PB

1

xB

0

KOMPONENTE IDEALNE SMEŠE RAZDVAJAJU SE DESTILACIJOM

A=1, B=0

A=0, B=1

19

KOMPONENTE IDEALNE SMEŠE RAZDVAJAJU SE

DESTILACIJOM

Aparatura za frakcionu destilaciju

20

REALNE (AZEOTROPSKE) SMEŠE
Odstupanje od idealnog ponašanja ponaš Pozitivno ili negativno odstupanje od Raoult-ovog zakona RaoultIpak komponente su potpuno mešljive – jedna faza meš Komponente se razlikuju po: meñumolekulsim silama, meñumolekulsim polarnosti, obliku molekula... Nema aditivnosti...

NEGATIVNO ODSTUPANJE
PT je MANJE nego što predviña Raoult-ov zakon Destilacioni diagram

privlač privlač privlač > A-A & B-B A-B

AS – max Tključanja

21

AZEOTROPSKA SMEŠA
Smeša sa najvišom tačkom ključanja. anja Smeša takvog sastava pri kome obe komponente ključaju na istoj temperaturi. temperaturi Smeša ključa na konstantnoj temperaturi tAS u nepromenjenom sastavu do kraja destilacije.

POZITIVNO ODSTUPANJE
PT je VEĆE nego što predviña Raoult-ov zakon Destilacioni diagram

privlač privlač privlač < A-A & B-B A-B

AS – min Tključanja

22

TEČNOSTI DELIMIČNO RASTVORLJIVE JEDNA U DRUGOJ
Mogu se potpuno mešati ili potpuno ne mešati, u zavisnosti od molskog odnosa komponenata i temperature
Sa povećanjem temperature raste i meñusobna rastvorljivost komponenata. TUC – gornja kritična temperatura (tK) Potpuna rastvorljivost jedne komponente u drugoj.

A=voda B=nitrobenzen

t1

23

TEČNOSTI DELIMIČNO RASTVORLJIVE JEDNA U DRUGOJ

Uzajamna rastvorljivost komponenata opada sa porastom temperature.

P=2

P=1

TEČNOSTI DELIMIČNO RASTVORLJIVE JEDNA U DRUGOJ

Delimična rastvorljivost komponenata u odreñenom intervalu temperatura

24

TEČNOSTI POTPUNO NERASTVORLJIVE JEDNA U DRUGOJ
I posle intenzivnog mešanja razdvajaju se slojevi – faze Slabe privlačne sile meñu molekulima različitih komponenata Ukupan pritisak pare = zbiru pritisaka para komponenata kada nisu u smeši
x A = 1 ( n B = 0) x B = 1 ( n A = 0)
0 0 P = PA + PB = x A PA + x B PB 0 0 P = PA + PB

FAZNE RAVNOTEŽE I TRANSFORMACIJE
•Homogen i heterogen sistem •Intenzivne i ekstenzivne veličine velič

Temperatura Pritisak Koncentracija

Unutrašnja energija Unutraš Entropija Zapremina

RAVNOTEŽA U HETEROGENOM SISTEMU RAVNOTEŽ

25

FAZA
Svaki homogeni fizički odvojen deo sistema koji od drugih delova sistema odvaja granična površina granica faze isti hemijski sastav i termodinamičke osobine
homogen sistem – 1 faza heterogen sistem – 2 ili više faza led, tečna voda i vodena para

KOMPONENTA
KOMPONENTA = HEMIJSKA VRSTA koja može samostalno da postoji i van sistema. Broj komponenata sistema u ravnoteži je najmanji broj nezavisno promenljivih sastojaka pomoću kojih se može izraziti sastav svake faze – neposredno ili u obliku hemijske jednačine
• Primer: vodeni rastvor NaCl – 2 komponente: so i voda, 1 faza joni Na+ i Cl- nisu komponente H2 +J2 ⇔ 2HJ – 3 hemijske vrste, ali samo 2 komponente, 1 faza (2 nezavisno promenljive i 1 zavisno promenljiva veličine) velič

26

STEPEN SLOBODE
Promenljive veličine (pritisak, temperatura, koncentracija) koje definišu ravnotežno stanje sistema.
• Primer: jednofazni sistem – tečna voda teč 2 stepena slobode: pritisak i temperatura slobode: dvofazni sistem – led u ravnoteži sa tečnom vodom ravnotež teč 1 stepen slobode: pritisak ili slobode: temperatura

Gibbs-ovo pravilo faza

n = k – f +2
1839 – 1903

n – broj stepeni slobode – broj
nezavisno promenljivih veličina koje se u velič izvesnim granicama mogu menjati, a da heterogen sistem ostane u ravnoteži – da ne ravnotež doñe do promene broja faza u sistemu

k – broj komponenata u fazi f – broj faza u sistemu

27

Treba odrediti ukupan broj promenljivih veličina i od njega velič oduzeti broj zavisno promenljivih veličina velič
ukupan broj promenljivih veličina: velič KONCENTARACIJA - ako sistem sadrži f faza a u svakoj fazi se sadrž nalazi k komponenata kf + TEMPERATURA + PRITISAK kf+2 broj zavisno promenljivih veličina – po jedna komponenta u svakoj velič fazi jer njena koncentracija zavisi od svih ostalih jer f ravnotežu izmeñu f faza odreñuje f-1 ravnotežnih jednačina ravnotež f- ravnotež jednač ako sistem ima k komponenata k(f-1) k(f-

n = kf + 2 – f - k(f-1) = kf +2 – f –kf + k = k – f + 2 k(f-

Primer : Jedna komponenta u tri faze - voda

k=1 n=k–f+2 a) f = 1, n = 1 – 1 + 2 = 2
divarijantan (g, t ,č)

b) f = 2, n = 1 – 2 + 2 = 1
monovarijantan (OA, OB, OC)

c) f = 3, n = 1 – 3 + 2 = 0
nonvarijantan (O)

28

Ravnoteže tečnih i čvrstih faza u sistemima sa dve komponente Uslovi ravnoteže
1. Rastvor je na svojoj tački mržnjenja ako je tečna smeša tač mrž u ravnoteži sa čvrstom fazom komponente koja je u višku (rastvaračem). t = f(x) kriva mržnjenja. mrž 2. Rastvor je zasićen ako je tečna smeša u ravnoteži sa zasić čvrstom fazom komponente koja je u manjku (rastvorkom). t = f(x) kriva rastvorljivosti.

Ravnoteže tečnih i čvrstih faza u sistemima sa dve komponente
Sistem u kome se posmatraju samo čvrsta i tečna faza naziva se teč KONDENZOVANI SISTEM Samo dve promenljive veličine (p=const.): velič (p=const.): TEMPERATURA I SASTAV n=k–f+1 Grafičko predstavljanje T = f (sastav) DIJAGRAM STANJA

29

Ravnoteže tečnih i čvrstih faza u sistemima sa dve komponente proučavaju se

TERMIČKOM ANALIZOM

1. Smeše poznatih sastava se zagrevaju do Smeš homogene tečne faze – rastopa (A) teč 2. Svaka smeša se hladi konstantnom brzinom – smeš krive hlañenja (ABCD)
AB – rastop BC – tačka mržnjenja se tač mrž menja sa promenom sastava CD – eutektička temperatura eutektič
tk te

3. Crtaju se dijagrami stanja

Jednokomponentni sistemi
n=k–f+1
AB – hlañenje tečne faze k=1, f=1 n=1–1+1=1 Promenljiva t B – počinje kristalizacija poč BC – ravnoteža tečne i čvrste faze ravnotež teč k=1, f=2 n=1–2+1=0 / C – hlañenje čvrste faze k=1, f=1 n=1–1+1=1 t

30

Dvokomponentni sistem sa komponentama rastvorljivim u tečnom i nerastvorljivim u čvrstom teč stanju
AB – hlañenje tečne faze k=2, f=1 n=2–1+1=2 Promenljiva t i c

tk te

BC – kristališe deo rastvarača kristališ rastvarač k=2, f=2 n=2–2+1=1 Promenljiva t CD – kristalizacija eutektičke smeše eutektič smeš k=2, f=1+2=3 n=2–3+1=0 / D – hlañenje čvrste faze k=2, f=2 k=2 f=2 n=2–2+1=1 t

Eutektička smeša
• Smeša sa specifičnim molskim odnosom komponenata A i B – svaka komponenta ima ulogu i rastvorka i rastvarača za onu drugu komponentu. • Na eutektičkoj temperaturi istovremeno kristališu obe komponente, to znači da je eutektička smeša na toj temperaturi zasićena i jednom i drugom komponentom.

31

32

ABC n=2-1+1=2 n=2-

DCE n=2-2+1=1 n=2-

B

ADC n=2-2+1=1 n=2-

A

x

y

CEB n=2-2+1=1 n=2D xy – vezna linija povezuje sastave čvrste i tečne faze u ravnoteži teč ravnotež ACB – kriva likvidusa ADEB – kriva solidusa C E

Dijagram stanja dve komponente koje grade jedinjenje

33

U okviru poglavlja “Fazne ravnoteže i transformacije” izostavljeni su sledeći delovi gradiva: 1. Dvokomponentni sistemi sa komponentama rastvorljivim u tečnom i čvrstom stanju 2. Trokomponentni sistemi

34

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful