P. 1
Vojislav Ilic - Pesme

Vojislav Ilic - Pesme

|Views: 138|Likes:
Published by Stormwoken
Pesme Vojislava Ilića
Pesme Vojislava Ilića

More info:

Published by: Stormwoken on Jul 21, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

09/28/2013

pdf

text

original

ANĐEO MIRA

Noć duboka vlada, i sve živo spava; Na starome tornju ponoć otkucava. I u tom lasu sa grančicom krina, Anđeo se spusti sa rajskih visina. Sve pospalo ćuti, niko se ne budi; Ne vide ga zveri, ne vide ga ljudi. Al' oseća granje - pa se tiho svija; Oseća ga lahor - pa tiho ćarlija. I Anđeo Mira, kroz duboku tamu, Spusti se pred oltar u pustome hramu. Pa prekrstiv ruke na blažene grudi, Rujnu zoru čeka da nebom zarudi… BOSANSKI BEGUNCI (uza sliku Predićevu)

Tužno šumi hladna Drina I Miljacka bistra voda, Jer Bosna je potlačena, Njena slava i sloboda. Opustele cvetne ravni, Pod zgarištem sela leže,

A potomci Ninoslava U gudure mračne beže. Eno, čedo majka vodi, Od užasa da ga skrije,; Umoran je deda pao, A unuka suze lije. A kad hladni vetar dune, I žarko nam leto ode, I oni će tražit krova Gde ih suzne oči vode. Zato tužno šumi Drina, Zato tuži Bosna cela, I Bosanac suze lije Na zgarištu svojih sela. DOMOVINA

Neka druga zemlja u sreći sija, meni si ti uvek najmilija. Nek drugu zemlju bogatstvo kiti, u tebi volim siromah biti. Sem tebe nikud ne tražim blaga Srbijo draga I ako kadgod na stranu pođem,

Al' kad se Miloš u pesmi peva. Van tebe neću sreće ni blaga. Srbijo draga Nek tuđe nebo radost prolama. ko da sam steko silnoga blaga. majko.opet ću tebi natrag da dođem ko mile laste. onda milje dušu razgreva. ja volim. Van tebe neđu da znam za blaga. Srbijo draga Kada o Vuku slušati stanem. pa makar mor'o i suze liti. što nekud lete. al' posle opet natrag dolete. Srbijo draga . e. kad čujem tvoju negdašnju slavu. Srbijo draga Tek kada gusle preda mnom gude. a srci nova pridođe snaga. ja onda gnevom sinovljim planem. u tebi biti. pa mi se želje sinovlje bude. ja onda ves'o podižem glavu. nek tuđe gore ječe s pesmama.

Drino. Ti širiš tvoja šuštajuća krila. to mi je draže od svetskog blaga. Mišaru ravnom. neka ti sunce zanavek sine Od toga većeg ne tražim blaga. Talasi mili Ravnodušno tako . vodo mila! Obale tvoje šarenilo krasi. Al' tvoj se talas ravnodušno kreće. Srbijo draga Neka te moje uzdanje prati. krv mi uzavri.Kada se o turskom zulumu zbori. nek ti se negdašnja slava vrati Neka te tuga zanavek mine. Srbijo draga! NA DRINI Kroz tučna polja i pitome ravni. A kad se peva o Veljku slavnom. u nedogled tavni. kipi i gori. Srditim tokom. il' bojnom polju. Ostavlja rosno cveće. O. Ko ljupki venac nevestinske vlasi.

2.Ostavljah i ja što sve ljubljah jako. Pa i ovaj spomen. NA GROBU VOJVODE DOJČINA U SOLUNU 1. Od kapija tvrdih Vindobone grada. Gde vitezi vrli u danima slave Položiše glave. možda. ni zelena trava Tvoju svetu humku ne pokriva sobom. znati. Po svetim poljima otadžbine moje Mnoge svete humke rasturene stoje. Ni crni kiparis.a gde li ću stati.jurim . gde zamišljen stojim. Da ginusmo slavno. Grob do groba leži i svedoci javno. .Sudba će. Jeste nemi svedok o viteškoj sili… Međe carstva svoga grobnicama svojim Mi smo beležili. 3. 4. I gonim . . Do obala cvetnih gde proleće vlada.

I listak poslednji vene od zimskog studenog daha. Sa poboznim strahom obilaze tuda: Smrt slaveći tvoju. I tavne visoke gore. ZIMSKA IDILA Zima je pokrila snegom doline i polja ravna. pepelišta tavna Pohodiće tada nasi milijuni. Vihori snežnog praha Po pustom viju se polju. 5. 7. sto okove kida. A i na sto crnog kiparisa grana? Dan pomena stiže. Sin majke Agare i prezreni Juda.Dojčine-viteže! Al' je nikla slava Nad sravnjenim grobom. na koju se seća Toliko stoleća! 6. Strašna panihida. i cela priroda ćuti. O vitezi srpski. Toga slavnog dana Odslužena biće. Mesto tužnih zvona horiće se trube I naši plotuni. .

Ja više ništa ne verujem. Za tim se razgovor čuje. Po kašto zaškripe selom volujska drvena kola. I mačak na banku drema. on onda napuni lulu. Pa ispod pojasa vadi listove duvana suva. A oko ognjišta sniskog ozebla dečica sede. I kad ih izgnjavi dobro. ništa Il' bolje reći: ja verujem sve. To se komšija Panta. I mirno pseći sluša vetrinu što poljem duva. Pa žurno ispređe stoku i čeljad po kući psuje. ISPOVEST Na trošnom čunu. Na moru burnom ljudskoga života Prerano sam upoznao svet: . Kroz tamu večeri blede Dugačke i svetle senke po zidu čudno se viju. bez krme i nade. U meni vera gubi se i mre. I gavran nad njime grakne.Veselo puckara plamen u skromnoj izbici našoj. Deda uzeo lulu i s pažnjom o dlan je bije. sigurno iz gore vraća.

I tvoja polja. O mnogo čemu mislio sam ja O blago onom..... manje jada zna . ko i sada.. Nesreći ljudskoj početak je strast.... Nad ljudskom dušom njihova je vlast.. Trpi i živi… Prijatelju dragi...Za mene život nistavna je senka. More života one strašno mute. Slobodna zemljo.. IZ BELEŽNIKA 1...... .... Ono nam daje veru i obara..... ko ne misli ništa... što god živi-svom se padu kloni Promenom vreme označava hod........... Burne su strasti izvor mnogih zala. po kojoj se krećem. Za mene život otrovan je cvet. Slaviću tebe uvek.. . Slabi i snaži ceo ljudski rod.. . Taj manje tuži. Sve... okićena cvećem.

U tebi vlada red i blagostanje. I trska šumi i trepere glasi. Ah. kada sumrak padne. (Jedna se od njih Čemernica zove) Po njima leti. 2. šta sam puta u julijske noći Bludio šamac kraj pustih obala. 3. . Po tebi reke beleskaju hladne. Ponoćni lahor kad je krilom dirne. I jednolika pesma se razleže. Brđani dođu i pastrmke love Po svu noć dragu… Srebrni talasi Sumorno biju o obale mirne. A zanimanje . On se u tome izvežbo toliko. A čamac leti i talase reže.kolo i pevanje. Da ga pod suncem ne nadmaša niko. Pa i tvoj narod naravi je retke: Zabava mu je . I slušo pesme po tavnoj samoći.stočarstvo i spletke.Gde pasu tvoja sviloruna stada.

cvećem pokrivene. I oborila je gromove na mene. kolibe ubogih ribara? Davno sam vaše napustio vale Za drugo cveće i druge obale. I vi. Te političar postadoh i pesnik. Sad blagostanju ne nadam se višem. kao burni vali. Žalosna vrba gde savija grane. Sudba je htela da se strasno šali. Razbijahu se o granitne stene.I šum i žubor razigranih vala… Plavo Dunavo. od tad dade mi se zgoda. Veliki pesnik svoga molog roda. S uspehom veksle i stihove pišem. I moji dani. obale. 4. I da li čujes poznanika stara. I vi. Nesrećna ljubav beše svemu vesnik! Istina. Tamo gde Drina kroz pitome strane Sa burnim tokom orosava cveće. 5. sećaš li se mene. .

I njeno slatko spominjao ime. Šumi. 7. I pevao pesmu od prilike ovu: 6. muzo. zabavljao se s time. što iz grudi leti. I dan za danom terao u lovu. sumoran. Al' kakav bol te goni iz daleka. koju ću početi. Sumoran glas će biti ko opelo. Slušajući vale Ja sam. Il' ko uzdah. "O kriva Drino! Ti si krasna reka (Nisi ni burna ni luda da rečeš). Te tako krivo sa tutnjavom tečeš? Te plaviš polja i obale rosne? Tvoj burni talas tvoje međe roni Izmeđ Srbije i junačke Bosne. I vikom tero preplašene ždrale. . Svečana j' pesma. svečano odelo. Obuci. ah šumi.I beo lelek na sprudove sleće Potražih mira. Neka nam uši oglunu od toga". s blagoslovom Boga.

On može. A oružani mržnjom za tirane. trsčani krov. Proslavljaćemo osvetničke dane I kao zvona grmićemo tada Sa ravnih polja i sa barikada. U daljini gube se brezi I kruže vidokrug tavni. S buktinjom.Suton je pao… Dan i sunce ode. strašno. Da silno jekne usklik za slobodu S usana tvojih i sa lire tvoje. sa smehom i plačem. . muzo. nebo da zapali! 8. Tugu ću svoju pokloniti rodu I grobovima otadžbine svoje. I sniski. Oštar mraz spalio zeleno lisje. Upalićemo buktinju slobode Mesto lojanih novinarskih sveća A njezin plamen nije tako mali. Al'duša s tugom svetlosti se seća. ZIMSKO JUTRO Jutro je. A tanak i beo sneg pokrio polja i ravni. Bezumno. lirom i britskim mačem.

Sa njene dražesne glave Lisnatih vreža splet čarobno spušta se dole. Svuda je pustoš i mir. A budan petao već. Noćna se kandila gase A sveži. Još niko ustao nije. preleće doline mirne. Do same mirisne trave. poguren u polje žuri. jutarnji dah. Puhorom posut grozd u jednoj podigla ruci. živosno lupnuvši krilom. . kad svojim studenim krilom U gole grančice dirne… JESEN Ko gorda carica i bajna. Na polju jesen stoji. I šum se razleže blag. sa snopom zlatnoga klasja. Pokriven koprenom belom. Pozdravlja zimski dan i zvučnim remeti glasom Taj mir u času milom. Il' kadkad samo tek zviždanje jasno se čuje I težak. promuko glas. To lovac prolazi selom.U selu vlada mir. I brze mameći pse.

I guste slojeve magle u vlažni valja do… Sa krikom uzleće gavran i kruži nad mojom glavom. I gatke vremena davni'. I žetvu bogatu nudi. kako jauće vetar kroz puste poljane naše. I s repom kosmatim svojim ogroman zeljov s njom. Kad magla pokrije ravni I vlagom ispuni zrak. Mutno je nebo svo. . I već pred sobom vidim ubog i stari dom: Na pragu starica stoji i mokru živinu vabi. Pitome i blage ćudi. tu prošlost vaskrsne drevni. I pozno u tavnu noć razgovor spokojno bruji.I slatko smeši se na nj. Kako je mamljivo sve! Na starom ognjištu mirno Puckara crvenkast plam. Priprema ona das spokojne večeri i dane. I san lagano pada… U POZNU JESEN Čuj. I strašno šaptanje tada Kroz mirni prosusti dom al' i to gubi se brzo. Frkće okiso konjic i žurno u selo grabi. Dok dremež ne svlada sve.

Što je tužno lice tvoje? Zasto hrabra deca tvoja Suzom kvase lice svoje? . RAZGOVOR MALE SRBADIJE S OTADŽBINOM Otadžbino.A vetar sumorno zviždi kroz crna i pusta polja. Mutno je nebo svo. Otadžbino. do Soluna. Dokle stižu krila tvoja I pitome tvoje ravni? Pokaži mi međe svoje. majko moja. I dedova mojih slavni'. I guste slojeve magle u vlažni valja do… Sa krikom uzleće gavran i kruži nad mojom glavom. Tvoje gore. majko moja. I gde Timok zlatni stiže. Kuda Srbi srpski zbore". I gde sumi bistra Una. I Lovcen se nebu dize To su moje kršne gore. reke tvoje. "Od Budima.

Dušmanski im krvcu piju: Turci. Nemci. majko tužna.Kakav bol im muči grudi. Srbadijo. Avramoviću) . Da raspali roba sužna Na boj sveti za slobodu. nado moja!" U SPOMENICU (prijatelju Simi J. to je luča tvoja. Otadžbino. Zato Srbin suze lije". Jer ih dušmah muči stari. i Madžari. A stariji nek vas vode Gde ginuti valja za me: Knjiga. Protiv Huna i Avara? "Prihvatite luč slobode Usred ove ropske tame. Ko u doba ona stara. I duboki uzdah budi? "Moja deca suze liju. Što slobodan svuda nije. Ima l' koga u mom rodu.

To udara prošlost u srebrnu liru. Vaskrsne li tada naše mlado doba I doleti spomen sa veselim zvukom. Znaj: to ječe moje pokidane strune. Za jedan tren. Ti se blago nasmej nad dverima groba. Pa kao i njih nestaje nas I samo prazna uspomena Ostaje dalje za vremena. tužne slike lete s njim. Čarobne. . što nas služi sada I pokida život sve žiće veselja. I svega se seti i odmahni rukom U SPOMENICU Život je ljudski što i dim. I tajni se odjek zahori u miru. I nestane davno mnogih prijatelja - Kad jesenji vetar s nepogodom dune. za jedan čas. Kad nas borba smori i nevolja svlada.Kad poteće mladost.

Prožima mi dušu stud. I zapitaćeš sebe sam: Ah. Zaman. Sad odmora hoće grud. I gde se dede onaj plam? I prijatelji gde su znani? I gde su moji mladi dani? Jer nas je žživot što i dim.Moj dragi Čone! Dan će doći. tužne slike lete s njim Zalud ih natrag zoveš sebi. što me razgovara Prošlih dana spomen znan: Mene muči i obara Neodoljiv neki san - Svršeno je… Pogled tužan . iznemogo. gde su one bajne noći. Borbe beše vrlo mnogo. slab sam. STARAC Star sam. Vreme se smeje njima i tebi. Čarobne.

Star sam. umorne su moje noge Al' je krepka volja moja. i nema se ponoć hvata. . što me noćas vama vodi. Sedi oci. .ni kom ja. Borbe beše vrlo mnogo. otvor'te mi teška vrata. otadžbini i slobodi. kaluđeri. Prožima mi dušu stud. Sad odmora hoće grud - Al' me ipak radost neka Utešiti lepo zna: Mnogo milih mene čeka U državi večnog sna… SVETI SAVA Ko udara tako pozno u dubinu nočnog mira Na kapiji zatvorenog svetogorskog manastira? "Već je prošlo tavno veče. a odmora slabe noge. Klonulo je moje telo. Da posvetim život rodu. iznemogo. Svetlosti mi duša hoće.Ukočeno na svet sja: Vidim da već nije nužan Nit' ko meni. slab sam.

Visoko mu bledo čelo. Ali čelo uzvišeno. milo čedo". I ugleda. iznad svoje glave svete. pomršene guste vlasi. I sad evo svetlost tražim u skromnome manastiru. Za ruku ga starac uze. carsku krunu i porfiru. manastirska teška vrata. Jer to dete beše Rastko. On buktinju gore diže. *** Vekovi su prohujali. A na pragu hrama svetog. TURSKA Ko izumrli davno. bezazleno boso dete. gde se Božje ime slavi. nastojnik se otac javi. Sveti Sava.Prezreo sam carske dvore. božanstvena mudrost krasi. Sa buktinjom upaljenom. poljubi mu čedo bledo. Otvor'te mi. A kroz suze prošaputa: "Primamo te. prada mnom gradovi leže . od čudesne one noći Vekovi su prohujali i mnogi če jošte proći Al' to dete jošte đivi. sin Nemanjin. jer njegova živi slava. I primite carskog sina ko najmlađeg svoga brata…" Zaškripaše teška vrata. čudeći se. a nad njima sova prnu I s kreštanjem razvi krila i skloni se u noć crnu. časni oci.

Što su stoleća burna odbila u mračnom hodu Sa kula i platna gradskih. kao da čovek ni rukom dotako nije. u sinje Jegejsko more. I kao prastaro groblje lisnatom vrežom ih krije. večito stenje gordo se u nebo diže. Izgleda. NA VARDARU Suro. O vali. Eno na surom visu urvine vekovne stoje Ko strašan. Nad urvinama tamnim orli se s oblakom bore. I zmija odvratno mili i gušter po travnom podu. Sa mracnih domova njini' I drevnih. Tu gnezdo jejina vije. A dole sa strašnim šumom.I mirna uboga sela. kamenih platna. vinjaga gusta se vije Il' šumi na visini. Vardar se peni i stiže. I pada kroz uske klance. o reko srpska! Stoleća tako se gube I kao talasi tonu u more večnosti tavne… . ogroman skelet… Kroz okna njihova pusta Sanjivo sumori vetar i niče visoka trava Sumornog zaborava.

I ja ću stojati vedar. . ko rajski feniks. gde sada pogružen stojim.Al' tvoje biserne kaplje kamena podnožja ljube. I nas će oro beli široko razviti krila Nad urvinama tvojim. sinuti sloboda mila. Ali će. Gde spomenici stoje narodne prošlosti slavne.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->