Svetislav Basara

Klaus fon Klosovski Tri dimenzije sanjanja

(fragmenti)

() Ve tokom druge faze mojih istraivanja sna doao sam do zakljuka da je Frojdova teorija u potpunosti neodriva, netana, ako ne i tetna. Naime, ono to je dr Frojd smatrao bitnim sadrajem i simbolikom sna, kako sam ustanovio nakon prouavanja srednjevekovnih spisa, pokazalo se kao periferno, konfuzno, kadro samo da zavede, nikako da ukae na jasan put analize. Otprilike kao kada bismo trone naseobine Periklove Atine podvrgli istraivanju zanemarujui Akropolj i Panteon. Jer ta faza, radije bih je nazvao dimenzija sna, strogo uzev i nije san u pravom smislu nego njegova povrina, iskrivljeno ogledalo u kome se odraavaju mutni obrisi dubljih slojeva. Tako se dr Frojd, sledei svoj "empirijski" metod naao u poloaju onih ljudi iz Platonove peine koji zure u senke na zidu. U jednom pismu upuenom Frojdu izneo sam mu rezultate mojih istraivanja koja su tada, istina, bila u poetnoj fazi, a uvaeni doktor ih je, biranim reima, nazvao pesnikim i fantastinim uzletima mate, neupotrebljivim za iole ozbiljniji kliniki rad. Na tome se naa prepiska zavrila. Premda malo pokoleban sumnjiavou njegovog autoriteta, ni trenutka nisam sumnjao da idem ispravnim putem. Nastavio sam sa eksperimentima. Da bih uticaj spoljanjih zbivanja sveo na minimum, izbegavao sam izlaske, a primanja sasvim ukinuo. Hipoteza, potkrepljena spisom jedne malo poznate sekte iz srednjeg veka, prema kojoj je ono to laici nazivaju "san" samo kapija za ulazak u dublje (oni su to nazvali "vie") regije sanjanja, neodoljivo me je privlaila i davala mi snagu da ne odustanem. Ukratko reeno, teze spisa Purgatorium somni (pisanog uasno iskvarenim latinskim) tvrde ovo: ovek u budnom stanju ne bi mogao izdrati dugo; ubrzo bi se istroio i umro.(To je poznato i iz klinike prakse.) Elem, Bog je, kau, zato i podario san da bi ovek obnavljao duhovne (samim tim i fizike) snage. Ali kako malo ko od ljudi moe podneti prelazak iz fizikog u duhovni svet, uredio je tako da se to obavlja odstranjenjem svesnosti, vremenskoprostornih predrasuda i logikog sleda. Ovo su, opet, pravdali nemogunou da iv ovek vidi Boga, a ne umre pozivajui se na Drugu knjigu Mojsijevu (33,18): "Opet ree Mojsije: molim te, pokai mi slavu svoju. A Gospod ree mu: uiniu da proe sve dobro moje ispred tebe i povikau po imenu: Gospod pred tobom. Smilovau se kome se smilujem i poaliu koga poalim. I ree: ali nee moi vidjeti lica mojega, jer ne moe mene ovjek vidjeti i ostati iv. I ree Gospod: evo mjesto kod mene pa stani na stijenu. I kad stane prolaziti slava moja metnuu te u rasjelinu kamenu i zakloniu te rukom svojom dok ne proem. Potom u dignuti ruku svoju i vidjee me s lea, a lice se moje ne moe vidjeti."

Razumljivo, anonimni pisac (ili vie njih) tog spisa, nije ni pomiljao da je san odlazak na vienje Boije slave; svejedno, smatrao je da proseno ljudsko bie ne moe (bar ne bez tekih posledica) proi "kapiju" i suoiti se sa sferom vie stvarnosti. Ali smatrao je da posebno nadareni i izvebani adepti mogu proi "kapiju" koju uvaju najstranije aveti (druga dimenzija sanjanja od koje mi vidimo samo odraze u ogledalu prve) i vinuti se u astralni svet tree dimenzije sna. Mutan, alegorijski, uz to jeziki netaan stil spisa onemoguavali su me u nastojanjima da proniknem u tehnike kojima su adepti savladavali prolazak kroz "kapiju". Morao sam se osloniti na intuiciju i sopstvene snage. Ubrzo sam shvatio da se najpre moram disciplinovati na javi. Sastavio sam izuzetno precizan dnevni raspored kojeg sam se pridravao do tanina. Mislio sam: onaj ko ne moe sobom da vlada u svesnom stanju, u uobiajenim situacijama, teko se moe snai u potpuno neizvesnim i nepoznatim prostorima. Kasnije sam se uverio da sam bio potpuno u pravu. U jednom spisu Majstera Ekharta koga sam itao tih dana naiao sam na misao, otprilike ovako formulisanu: "Ako neko hoe da bude kao Bog, onda mora biti spreman da podnese sve nevolje (uostalom najefikasniji nain da se nevolje skinu sa vrata je da se jednostavno podnesu) i da bude ravnoduan na sve to se oko njega dogaa." Tako sam i postupio. Kasnije sam preao na eksperimente sa prvom dimenzijom sanjanja. Trebalo je, naime, da ne dozvolim da mi arenilo sadraja sna odvue panju, oamuti i tako nesvesnog odnese tamo gde sam nameravao da doem potpuno svestan. To arenilo i nije nita drugo nego sredstvo hipnoze. U tom smislu poeo sam da planiram snove. Na primer: ove noi u sanjati kako u predveerje etam pored enevskog jezera nosei u ruci Geteovog "Fausta". Zastau kraj klupe gde obino sedim, otvoriti stranu 137 i poeti da itam. Iz poetka nije ilo lako. Trebalo mi je mnogo sugestije da bih uopte poeo da sanjam zadatu temu. Ali jedne noi usnih da etam obalom enevskog jezera. Nastojao sam da panju usredsredim samo na korake ne osvrui se na spodobe koje su promicale s leva i s desna. Te prve noi stigao sam do klupe, a onda sam ugledao nepoznatu enu pored vode i kasnije se sve slilo u najprofanije sanjarenje. Posle tri puna meseca uvebavanja doao sam do toga da sednem i otvorim knjigu. Da bih poeo da itam tano odreenu stranu (istovetnost teksta na javi i u snu uvrstila me je u uverenju da sam na ispravnom putu) utroio sam jo est meseci. Ubrzo sam potpuno ovladao tehnikama sanjanja; mogao sam usniti sve to bih poeleo, ali mi nije polazilo za rukom ono to mi je bio jedini cilj: da preem u treu dimenziju sna. Na kraju, gotovo sasvim obeshrabren (ve sam nameravao da dignem ruke od svega) sluajno naioh na lanak dr Frojda o efemernom sluaju jednog njegovog pacijenta, izvesnog Ernesta M. Dogaa se da neistomiljenici nehotice pomognu suparniku. To se dogodilo i sa mnom. Iznosei anamnezu Ernesta M. Frojd na jednom mestu navodi da je pacijent umislio da pripada nekoj sekti "...iji se sledbenici okupljaju u snu". U Majerovoj svesci pronaeni su stihovi - Frojd je smatrao izmiljeni - inicijacijske pesme pomenute sekte. Donosim ovde njihov prepis: Kad zaspi, umri za svet. Onda izai iz svoga lea i kreni preko ne obazirui se da ta zlosrena bia postoje samo onda kada te prevarom ubede da i ti postoji.

Izdrati mora breme smrti. U snu uvek valja znati da ti nisi ti i da si daleko od sebe. Zapostavljen jer si panju posvetio avetima u paklu. Ne vezuj se ni bolom ni radou na prikaze da i ti ne bi postao kao one. Te su dve strofe bili fragmenti spisa Purgatorium somni, upravo oni koji su (izmeu ostalih) nedostajali na oteenom pergamentu. Nije ih bilo teko deifrovati. "Kad zaspi, umri za svet" kljuni stih - sakrivao je osnovni uzrok moje zablude; mislei da je dovoljno ovladati prvu dimenziju sanjanja, oekivao sam da e se stvari dalje razvijati same od sebe. Ali u toj prvoj dimenziji jo uvek vae odnosi i logika jave, istina neto iskrivljeni, ali jo uvek dovoljno jaki. Trebalo je, znai, u prvoj dimenziji ponovo zaspati. "Onda izai iz svog lea i kreni preko ne obazirui se na privienja." Navedeni stih otkrivao je prirodu prelaska iz prve u drugu dimenziju. Izai iz svog lea, u ezoteriji to znai otisnuti se na astralno putovanje; le je u tajnom predanju, kao i kod alhemiara, sinonim za grubo fiziko telo. Upozorenje da ne treba obraati panju na privienja odnosi se na pripremu za susret sa jezivim, poluegzistentnim kreaturama, tzv. "uvarima praga"; te kreature spreavaju neposveenima pristup u astralna prostranstva gde bi disolucija njihovih bia bila fatalna. Neke od njih opisali su adepti crne magije, Elifas Levi i Alister Krouli. "Znaj da ta zlosrena bia postoje samo onda kada te prevare da i ti postoji." Ovi se redovi odnose na prirodu napred pomenutih stvorenja; ona su, naime, puke projekcije potisnutih sadraja psihe. Ali krajnja bi pogreka bila smatrati ih "privienjima"; ona zaista jesu neprijateljski raspoloena. Svaka reakcija povezana sa biografijom, logikom, emocijama ovog sveta koja nastane u eventualnoj panici ini ih u tim "prostorima" stvarnijim od adepta, pa su u literaturi ak zabeleeni sluajevi da su udovita nastala iz mate adepta uspevala da ga rastrgnu na komade. "Izdrati mora breme smrti" Ovaj stih je opte mesto mnogih inicijalnih kultova, poev od amanizma, sve do zapadne magije. Isto vai i za drugu strofu. Osnovno je bilo: zaspati, potom zaspati jo jednom - u snu. Imao sam putokaz, ali trebalo je dosta vebe. U svom dobro uvebanom onirinom miljeu, na onoj klupi pored enevskog jezera, svake noi sam pokuavao, ve spavajui da zaspim ponovo. Bez uspeha. U jednom trenutku mi je na um pala jednostavna ideja - sancta simplicitas - ako hou da zaspim dva puta - treba da budem izuzetno umoran. I tako sam poeo da se iznurujem nespavanjem i tekim fizikim radom. I upalilo je. Jedne noi sam zaspao mrtav umoran, jedva se dovukao do klupe na obali, seo, po obiaju otvorio "Fausta" na strani 137, poeo da itam i onda sam neosetno utonuo u san. Ako se to moe nazvati snom.

Iznenada se sve sunovratilo u nekakav spiralni bezdan noeno neopisivom stihijom. Ve na samom poetku osetio sam strah, ali sam znao da se ne smem odupreti u tom trenutku. Odjednom, sa svih strana, nagrnula su na mene udovita nalik na ona sa Boovih slika (mora da je i Hijeronimus imao slina onirina iskustva), stala da me tipkaju, grizu (pri emu sam oseao potpuno stvaran bol). "Kreni ne obazirui se na privienja" - ponavljao sam kao mantru; oseao sam uasan strah (ko ne bi), ali isto sam tako znao da mu se ne smem prepustiti ma koliko taj komar trajao. I onda sam se naao u treoj dimenziji sna. Tokom kasnijih eksperimenata sistematizovao sam iskustva iz druge, najopasnije dimenzije. Najpre, niko ko nema vrstu nameru ne bi smeo da se uputa u avanturu ulaska u tu zonu uasa. Ja sam uspeo jer sam sve stavio na kocku i sve uloio da se domognem tree dimenzije. Samo mi je to pomoglo da prebrodim uase. Mantre i inkantacije nisu tu ni od kakve pomoi. Naime, druga dimenzija sanjanja se sastoji od sedam sfera. Prva sfera je ispunjena potisnutim sadrajima due onoga ko u nju stupa. Kreature su formativne personifikacije poroka i greha samog snevaa. Kako je napred pomenuto, kako strah raste, proporcionalno raste i egzistentnost tih spodoba i one daju sve od sebe ne bi li ga sasvim zastraile i porobile, ako se tako moe rei, stavile pod svoju vlast i nakon buenja. Drugu sferu nastanjuju avetinje umrlih. Kako vie nemaju sopstvenu duu, a ipak opstaju u tom svetu, razumljivo je da snevaa saleu sa jo veom estinom i pakou; one se time zapravo i hrane i samo to ih odrava u tom nakaznom polupostojanju. Trea sfera je sfera prividnog blaenstva (na to upozorava stih ne vezuj se ni bolom ni radou za privienja) Lakoverni se izlau opasnosti da zauvek ostanu u toj sferi, isprva uivajui neopisiva zadovoljstva, ali ubrzo se pretvarajui u spodobe mranije od onih iz prve dve. etvrta sfera je upravo sfera onih koji su prevareni prethodnom. Osetivi velike uitke, bez mogunosti da ih ponovo "doive", te su aveti ljue, svirepije i pakosnije od prethodnih. Petu sferu nastanjuju astralna tela ljudi koji nisu verovali u zagrobni ivot. Oekivalo bi se da ona ne bude tako strana, ali to je kobna zabluda za one koji veruju u oveka. Osloboeni moralnih obzira, straha od zakona i kazne, ti duhovi su najpodmukliji od svih dosadanjih. (Nisu li na kraju svi prethodni samo forme otpadaka ljudske zlobe?) Ti duhovi se javljaju na spiritistikim seansama i seju zabunu poveavajui pometnju na Zemlji. esta je sfera, kao i sedma, nastanjena palim anelima i duama velikih grenika. Paradoksalno, nju je srazmerno lako proi (vie su zainteresovani za due umrlih); kada se i ta prepreka savlada, vie nita ne stoji na putu ulaska u treu dimenziju sna. * ta rei o treoj dimenziji sna? Rei su potpuno neupotrebljive. Po mom miljenju, ona i nije san (san je samo za nas), nego Zemlja pre ovekovog pada. Prostorno-vremenski odnosi ne postoje. Grubo govorei: uvek je sada i uvek je tamo gde sneva hoe da bude. Na jednom od tih "putovanja" susreo sam Majstora Ekharta. Znao sam da je to on; u treoj dimenziji sna sve je

kristalno jasno, nita nije skriveno. Sve su stvari providne i predstavljaju samo ono to jesu. Pamtim da me je Majstor Ekhart upozorio da nita od svega to vidim ne profaniem objavljujui knjige ili lanke. Ali kako uskratiti ljudskom rodu saznanje da je jedan njegov pripadnik video san cara Nabuhodonosora, san cara Iroda, sve znamenite sne od nastanka sveta kako se neprestano odvijaju kao na beskrajnoj vrpci u jednoj od regija tree dimenzije sna. Znao sam da moram napisati knjigu ma koliko me ona izvrgla poruzi odvratnog soja naunika. Tokom jednog od "putovanja", lutajui "tamo" - "amo", naao sam se unutar udne graevine, u lavirintu beskonanih hodnika. Gonjen "radoznalou" iao sam (sve vreme imajui udan oseaj da sam deo nekog teksta), a onda u jednom rukavcu ugledah dvojicu mukaraca kako stoje ispred nekih slika velikog formata. Jedan je bio star, jako star. Drugi srednjih godina. Do mene je dopirao deo njihovog razgovora: - Tiho - rekao je stariji - Kao to te itaoci mogu uti, ali ne i videti, oni te mogu videti, ali ne i uti. Dosta si zverao okolo. We have work to do. - Zato mi niste rekli da smo u treoj dimenziji sna? - Trebalo je da to sam zakljui. Da sam ti rekao, razmiljao bi o tome i nita ne bismo uinili. Moda bismo se izloili i opasnosti. Prelazak iz jedne u drugu i treu dimenziju sna je neprimetan. To dolazi otuda to mi obraamo panju iskljuivo na efemerne fenomene dok nam, iako najoiglednija, sutina zbivanja izmie opaanju. Bio je to moj prvi susret sa drugim ljudskim biima u treoj dimenziji sna. Shvatio sam da se oigledno radilo o adeptu i njegovom ueniku. U tom smis... (Na ovom mestu stranica je nagorela. Ostatak nedostaje.) to se tie nekoliko stranica knjige "Tri dimenzije sanjanja" naeg starog znanca Klosovskog, stajalo nas je muke da ih se domognemo. Samo nekoliko dana nakon izlaska knjige iz tampe, Klaus fon Klosovski povukao je (ko zna iz kojih pobuda) ceo tira iz knjiara i unitio ga ili sakrio. Prodato je, koliko se zna, etiri primerka. Jedan od kupaca bio je Alfred Rozenberg, docniji ideolog nacizma. Ovih nekoliko nagorelih stranica koje su priloene pripadale su tom primerku nepovratno oteenom prilikom bombardovanja Berlina. Nikada se nije saznalo ko su tri preostala kupca. Pretpostavljamo biblioteke Vatikana i Kominterne. Ne iskljuuje se mogunost (tavie, verovatno je) da je jedan od primeraka otkupila Masonska loa iz Buenos Ajresa, a da je kasnije, ezdesetih godina, koristei saznanja fon Klosovskog, Karlos Kastaneda sastavio niz knjiga, toboe antropolokih, u kojima je opise Klosovskijevih putovanja po treoj dimenziji sna, kombinovane sa magijom meksikih Indosa, predstavio kao sopstvena istraivanja. Te su knjige izazvale ogromno interesovanje, posebno kod mladih, i izvrile ogroman subverzivni uticaj u smislu usmeravanja ka negativnoj duhovnosti. Meutim, za roman je najvanije to da se fon Klosovski zapravo u njemu nalazi bez nae volje; poslednje reenice odlomka nedvosmisleno svedoe da nas je uhodio (ili uhodi) dok smo razgledali slike Nenada ilia. injenica da je umro poodavno samo najnaivnije moe dovesti u nedoumicu.