Milo Bogdanovi

ASTROLOGIJA I ANTROPOLOGIJA

Autor:

Milo Bogdanovi, milos@net.yu

+381-(0)11-24-26-940, 064-15-15-092

Lektor: Recenzenti:

Marija Bogdanovi dr Goran Golubovi, prof. psihologije dr Svetozar Sineli, prof. filozofije dr Duan Obradovi, antropolog EDEN, Sremska Kamenica ALFA TIM PRINT, Beograd

ASTROLOGIJA I ANTROPOLOGIJA
ovek izmeu zvezda, gena i slobodne volje

Izdavai:

Dizajn korice: Lazar Tomovski, lazartomovski@yahoo.com

Beograd, 2008

KRATKA ISTORIJA ASTROLOGIJE

Najstariji istorijski izvori, koji otkrivaju ovekovo verovanje u astrologiju, vode poreklo iz drevnog Vavilona. Godine 1853. na podruju nekadanje Ninive, u dananjem Iraku, pronaeno je hiljade glinenih tablica sa tekstovima pisanim klinastim pismom. Oni otkrivaju izraenu sklonost ka sujeverju drevnih Vavilonjana. ak se i sluajnom prosipanju vode pridavalo mistino znaenje. Budunost se predskazivala na razne naine, od gatanja po utrobi zaklane ivotinje, do gatanja po zvezdama: "Ako u (mesecu) Nisanu normalan izlazak Sunca izgleda poprskan krvlju: bie bitaka u zemlji." (Enuma Anu Enlil, stih 4; 18-16 vek p.n.e.) "Ako Jupiter prolazi iznad glave Venere: Akad e biti osvojen jakim orujem. Ako Jupiter prolazi pored ramena Venere: Elam e biti osvojen jakim orujem. Ako Jupiter prolazi desno od Venere: Guti e biti osvojeni jakim orujem. Ako Jupiter prolazi levo od Venere: Amuru e biti osvojen jakim orujem." (Enuma Anu Enlil, tablica 63, 2-5 stih) "Ako kralj uestvuje u ceremonijama u mesecu Ajaru, rezultat e biti dobra srea." (Shumma Alu, tablica 11) Po predanju, pronalazai astrologije su Nehepso i Petoziris, kojima su se zvezde javile i otkrile im tajnu astroloke nauke. "Nehepso je legendarni egipatski kralj, kome su zvezdana boanstva objavila svoje tajne; njih je zabeleio prvosvetenik Petoziris." (Udo Beker,
Astroloki leksikon, str. 182)

U antiko vreme je i grki filozof Aristotel promovisao verovanje da su zvezde bia sa natoveanskom inteligencijom, i koja, zbog svoje boanske prirode, imaju uticaja na ovozemaljski ivot. Otuda nazivi planeta jesu nazivi i njima adekvatnih paganskih boanstava - Merkura, Venere, Marsa, Jupitera, Saturna, itd. Najvea boanstva na nebu tj. najsjajnija nebeska tela (Sunce, Mesec i planete) postala su vladari razliitih sazvea (skupova zvezda). Vrhovno pagansko boanstvo - Sunce postalo je vladar sazvea Lava, Mesec je postao vladar Raka, Saturn vladar Jarca, Mars - Ovna i korpije, Merkur - Blizanaca i Device, Jupiter - Strelca i Ribe, Venera - Bika i Vage, i Saturn Jarca i Vodolije. Kada su kasnije pronaene nove planete, Uran je postao vladar Vodolije, Neptun - Ribe, i Pluton - korpije.

Astrologija i antropologija

Kratka istorija astrologije

Paganska boanstva su takoe postala i vladari dana u sedmici. Sunce je postalo vladar nedelje, Mesec - ponedeljka, Mars - utorka, Merkur - srede, Jupiter - etvrtka, Venera - petka, i Saturn - subote. U nekim jezicima nazivi dana u sedmici jo uvek svedoe o tom drevnom verovanju. Na primer, u engleskom: Sunday - sunev dan, Monday - meseev dan, Saturday - saturnov dan. Takvo proglaavanje nebeskih tela boanstvima dolo je u prirodan sukob sa jevrejskim, a kasnije i sa hrianskim i islamskim monoteizmom. Dok su mnogoboci pokuavali da spoznaju svoju sudbinu analizom astrolokih znakova, biblijski monoteizam je odgovornost za ljudsku sudbinu prebacivao na samog oveka i uslovljavao je njegovim ispunjenjem Bojih moralnih zahteva. Dranje Bojeg zakona donosilo je blagoslov, a njegovo krenje - prokletstvo. Podseajui na otkrivenje Deset Bojih zapovesti, Mojsije je izgovorio rei koji e izazvati vekovni sukob izmeu astrologa sa jedne strane i ortodoksnog Judaizma i hrianstva sa druge: "Kad pristupiste i stajaste pod gorom, a gora ognjem gorae do samog neba i bee na njoj tama i oblak i mrak; i progovori Gospod k vama ispred ognja; glas od rei uste, ali osim glasa lika ne videste; i objavi vam zavet svoj, koji vam zapovedi da drite, deset rei, koje napisa na dve ploe kamene. ... uvajte dobro due svoje; jer ne videste nikakav lik u onaj dan kad vam govori Gospod na Horivu isred ognja, da se ne biste pokvarili i nainili sebi lik rezan ili kakvu god sliku od oveka ili od ene. ... I da ne bi podigavi oi svoje k nebu i videvi sunce i mesec i zvezde, svu vojsku nebesku, prevario se i klanjao* im se i sluio im; jer ih Gospod Bog tvoj dade svim narodima pod celim nebom." (5. Mojsijeva 4,11-19) U "Istoriji hrianske crkve" itamo zato su hriani u poetku imali veoma odbojan stav prema astrologiji: "Hriani nisu hteli da svoju sudbinu itaju po zvezdama i da oekuju pomo od bogova, ija su imena tada nosile planete." (P.I. Malicki, Istorija hrianske crkve, str. 193)
*Pojam klanjanja i sluenja lanim bogovima u religiji ima dublje znaenje od formalnog klanjanja i sluenja. Na primer, apostol Pavle kae za prodrljivce da je stomak njihov bog. Svako traenje satisfakcije ili objekta uzdanja jeste svojevrsno traenje boga, pa samim tim i poverenje u to da planete kao kakve boanske linosti imaju uticaja na na duhovni ivot predstavlja za religiozne ljude prekraj Prve Boje zapovesti koja glasi: "Nemoj imati drugih bogova osim mene."

U "Astrolokom leksikonu" itamo: "Tokom prvih vekova posle Hrista usledio je naizmenian duel izmeu hrianskog verovanja u spasenje i astrologije; hrianstvo je najpre iskljuilo paganske kultove, a naroito kultove Sunca i Meseca, da bi ih najpre potisnulo, a zatim, premda modifikovane, konano vratilo u hrianski sistem." (Udo Beker, Astroloki leksikon, str. 78) Pokuavajui da uticaj zvezda svrsta u spoljne faktore koji imaju odluujui uticaj na formiranje karaktera pojedinaca i itavih naroda, grki astrolog Klaudije Ptolomej, u drugom veku nove ere, navodi tadanju karakternu razliku izmeu naroda severne i june Evrope: "Oni koji ive ispod severnijih paralela, mislim na one koji imaju sazvea Medveda iznad svojih glava, poto su daleko od zodijaka i toplote Sunca, su stoga hladni; ali zato to imaju puno vlage, koja je najhranljivija i nije iscrpljena od sunca, oni su bele puti, ravne kose, visoki i dobro uhranjeni, i poneto hladni po prirodi; oni su takoe divlji u svojim navikama, zato to su im naselja stalno hladna. Zimski karakter njihove klime, veliina njihovih biljaka, i njihove divlje ivotinje su u saglasnosti sa ovim osobinama." (Klaudije Ptolomej, Tetrabiblos, str. 53) Hrianski pisac Tacijan u drugom veku kritikuje astrologe zato to ljudima pruaju izgovor za zlo: "Oni su pokazavi ljudima raspored zvezda izmislili sudbinu koja je strana pravednosti, jer, po njima, i sudiju i osuenog stvorila je sudbina; da li je neko ubica ili ubijen, bogat ili siromaan, stvar je sudbine. Demoni su izmislili doktrinu o sudbini. Ali, mi smo iznad sudbine."
(Govor protiv Grka; The writings of Tatian and Theophilus, p. 12-13)

Zbog kritike sujeverja, paganstva i razvratnog ivota tadanjeg sveta, rana hrianska crkva biva u narodu omraena i progonjena. A zatim dolazi do kompromisa. Hrianstvo postaje dravna religija. Meutim, masa pagana samo prima hriansko ime, dok astrologiju zajedno sa ostalim mnogoboakim sujevernim obiajima zadrava i koliko god je to mogue oblai u novo ruho. Imena paganskih bogova bivaju zamenjena imenima apostola i hrianskih svetaca. Ljubomir Nenadovi pie o tom formalnom preobraaju rimskog paganstva u hrianstvo: "Kad (Rim) vidi da mu se uzalud protiv hrianstva boriti, pretvori se u najeeg hrianina: prelije Jupiterovu statuu u kip svetoga Petra, koga je on na krst raspeo. Na nehrianske obeliske i stubove podie krstove i kipove apostola." (Ljubomir Nenadovi, Celokupna dela, str. 519)

Astrologija i antropologija

Kratka istorija astrologije

Sputa se tama srednjeg veka i uprkos zvaninom protivljenju autoriteta crkve i njenim povremenim represivnim merama protiv zastupnika astrologije, sama astrologija u narodu ostaje i dalje veoma popularna. Uzalud je sveti Jovan Damaskin u sedmom veku posle Hrista, veku religioznog sujeverja, pokuavao da argumentima razuma odvrati narod od astrolokog sujeverja: "Ako sve to radimo, radimo po sili rasporeda zvezda, onda postupamo po nunosti. Ni razum nam na taj nain ne bi bio potreban, jer ako ovek ne gospodari ni jednim svojim postupkom, onda nemamo potrebu ni o emu da razmiljamo." (Janja Todorovi, Od zvezda ka Bogu, str. 38) Vremenom, meu autoritetima zapadne crkve, astrologija dobija sve eu podrku. U "Astrolokom leksikonu" itamo: "Neosporna je injenica da je odnos izmeu astrologije i hrianstva tokom dve hiljade godina hrianske istorije bio neprestano obeleen kontraverzom: vremena apsolutnog anatemisanja smenjivala su razdoblja izvesnog uvaavanja, u kojima su ak i neke pape, kao npr. Nikolo V, Pije II, Sikst IV, Aleksandar VI, Julijus II, Lav X ili Pavle II drali svoje dvorske astrologe." (Udo Beker, Astroloki leksikon, str. 78) Papa Sikst IV je prvi papa koji se aktivno bavio astrologijom. Papa Julijus II odredio je datum svog krunisanja prema savetu astrologa. Papa Pavle III, koji je legalizovao jezuitski red, traio je savete astrologa i sazivao sabore kardinala prema horoskopu. Papa Lav X osnovao je katedru astrologije na Rimskom univerzitetu. Katolike katedrale su esto bile dekorisane sa astrolokim simbolima. A zatim, jedno vreme, astrologija biva gotovo sasvim odbaena i zaboravljena pod uticajem prosvetiteljstva novog veka. Poelo je sa Martinom Luterom, iji se argumenti protiv astrologije nisu mnogo razlikovali od ranohrianskih: "Bog je stvorio i smestio zvezde na nebu da bi obasjavale carstva na zemlji, da bi razveselile ljude Gospodom, i da bi bile dobri znaci godinama i dobima. Ali oni koji gledaju u zvezde predstavljaju ove Boje tvorevine kao da su opasne, kao da zamrauju i prave probleme na zemlji. Prava i istinska hrianska religija suproti se i opovrgava sve takve prie. Astrologiju je izmislio avo da bi se ljudi plaili od ulaska u brak i od svake boanske i ljudske odgovornosti i poziva. Na kraju, verovati u zvezde, ili uzdati se u njih, ili bojati ih se, jeste idolatrija i protiv prve Boje zapovesti." (Martin Luter, The Table Talk of Martin Luther, p. 799)

Ideja prosveenosti, svojim pozivom upuenim ljudskom razumu da u svoje ruke uzme odgovornost za sebe i svoj ivot, prirodno je dola u sukob sa determinizmom koji proizilazi iz uverenja da ovekom upravljaju nebeska tela. "Prosveenost je ovekovo naputanje vlastite nezrelosti koju je sam sebi nametnuo. Nezrelost je nemo da se svoj razum upotrebljava bez vostva nekog drugog. ... Lenjost i kukaviluk su uzroci zbog kojih tako veliki deo ljudi, premda ih je priroda odavno oslobodila od tueg upravljanja, ipak dragovoljno do kraja ivota ostaje nezreo i zbog kojih drugima biva sasvim lako da im se nametnu za njihove tutore. Veoma je udobno biti nezreo. Ukoliko imam duebrinika koji umesto mene ima savest onda, zacelo nije potrebno da se sam trudim. Nema potrebe da mislim kada mogu samo da platim; neko drugi e ve za mene preduzeti mrski posao. ... Poto su najpre zaglupeli svoju domau stoku, briljivo spreavajui da se ta mirna stvorenja ne odvae ni na jedan korak iz dupka u koji su ih zatvorili, ti tutori posle ukazuju na opasnost koja im preti ako pokuaju da idu sami." (Imanuel Kant, Um i sloboda, str. 43) I tako je poelo doba prosvetiteljstva. Sve to nije moglo da izdri kritiku zdravog razuma odbacivano je kao sujeverje. Sami astrolozi priznaju: "Krajem XVII veka astrologija iezava." (Ninoslav afari, Mundana
astrologija, str. 8)

"Doba prosvetiteljstva je proglasilo astrologiju korumpiranom i sujeverjem, i ona vie nije bila privlana najboljim umovima toga vremena." (Nina Grifon) Iako astrologija nije zabranjivana nikakvim represivnim putem, ona je izgubila svoju popularnost u narodu zajedno sa ostalim sujeverjem. Uverenje da je ovek sam odgovoran za svoje postupke bilo je u konfliktu sa uverenjem da za njegovu sudbinu neko drugi moe biti kriv, osim njega samog. Francuski prosvetitelj Volter je pisao: "Astrologija je za astronomiju ono to je sujeverje za religiju: luda erka pametne majke. Ove dve keri, sujeverje i astrologija, vladale su svetom dugo vremena."

10

Astrologija i antropologija

Kratka istorija astrologije DR SPOK O DEGRADACIJI PROSVETITELJSKIH IDEALA ZAPADNE CIVILIZACIJE

11

Verovalo se da e prosveenost iskoreniti svako sujeverje, da e istina raskrinkati svaku zabludu, i pravda nadvladati svaku nepravdu. Optimizam novog veka oveanstva rairio se svetom. Na prosvetitelj Dositej Obradovi (1742 - 1811) je tada pevao: "Evo vreme zlatno i veselo, Kad nam nije zabranjeno jelo!* Evangelska carstvuje sloboda, Zbacivi jaram s ljudskoga roda! O vek zlatni! O slatka vremena Kad je opta ljubav ueena!"
(Dositej Obradovi, Pismo Haralampiju, str. 1-2)

A sa njime i naelnik prosvete kneevine Srbije, Ljubomir Nenadovi (1826-1895), o svojoj viziji novog oveanstva peva: "Prosveta se blista ka svetlost od zraka, ni u jednom kraju ja ne vidim mraka. Svaka glupost pala, svuda je istina. Jedan hram vidi se, zove se istina. Srueni idoli sviju ljudskih jada, jedan presto vidim i tu sedi pravda."
(Ljubomir Nenadovi, Celokupna dela, str. 181)

Izgubili smo nae uverenje o svrsi ljudskog postojanja. ... U prolosti se u mnogim zemljama smatralo da je ovekov glavni zadatak u svetu - osim to treba da zarauje za ivot - da slui Bogu, to jest da sprovodi Boje zapovesti. To isto vredi za Ameriku u kolonijalnom periodu. Decu nikada niko nije uio da ona imaju pravo na svoj lini ivot. Njima se stalno govorilo da moraju nadvladati svoje slabosti, kako bi odrasli na slavu Bogu. ... Retko je koje dete u SAD odgojeno tako da zaista veruje kako mu je cilj da slui porodici, svojoj zemlji ili Bogu. Meutim, smatram da bi mnoga naa deca rasla srenija kad bi stekla uverenje u detinjstvu da je najvanije za oveka da slui oveanstvu i da ivi prema tom idealu. ... Postoje golemi zastraujui problemi u naoj zemlji i u svetu. Oslanjajui se na inicijativu i materijalna dobra, postigli smo tehnika uda. Ali poto smo zadovoljili svoje materijalne potrebe, postalo je neprijatno vidljivo da nismo napredovali u razvoju meuljudskih odnosa, u filozofskom razmatranju problema, u svetskoj sigurnosti. U SAD je procenat rastava, samoubistava i zloina na vrhu lestvice u svetu. ... Mi posedujemo goleme zalihe najrazornijeg oruja za koje je svet ikada uo. Pa ipak, pred nama se nalazi neposredna opasnost od unitenja, a ne znamo reenje tih problema ni u dalekoj budunosti. Zbog toga to smo tako snani, arogantno se upliemo u poslove ostalih zemalja, pa tako podstiemo oseaj revanizma u celom svetu. ... Naa jedina stvarna nada, kako ja vidim, jeste: odgojiti decu da nisu na svetu samo zbog zadovoljavanja svojih elja ve prvenstveno zato da pomau drugima. Bendamin Spok, Kako negovati i odgajati dete, str. 6, 9.

No vremenom, blagoslovi novog veka, iako su olakali ivot, postali su iskuenje ljudskom hedonizmu. Reformator Don Veslej (1703-1791) je pisao: "Mi ne moemo ljude spreiti da budu marljivi i tedljivi.**" Jer, marljivost i tedljivost su bili prirodni produkti prosveenog duha oveka novog veka. Meutim, konstatujui kako takav duh prirodno dovodi do bogatstva, Veslej zakljuuje da poveavanje bogatstva dovodi oveka u iskuenje sebinosti i ponosa. Zato on opominje ljude svoga vremena da oni koji "stiu sve to mogu i tede sve to mogu" treba i da "daju sve to mogu. ... Ne troite nita na sujetni ivot da biste privukli divljenje i panju ljudi. Dok ti je dobro, ljudi e o tebi dobro govoriti. Ali ne plaaj tako skupo njihovo odobravanje; bolje je da se zadovolji au koja dolazi od Boga."
(John Wesley, The Use of Money, Sermon 50)

Smisao ljudskog ivljenja, koji je u veku prosveenosti bio usmeren ka dobru drugih ljudi i napretku itavog oveanstva, biva uskoro preorijentisan u smeru sebine koristoljubivosti. Samim tim i racionalno preispitivanje sopstvenih motiva i postupaka prestaje da bude poeljno. Raskrinkavanje sujeverja i zabluda ubrzo postaje nepristojno, a pitanje dobra i zla sve vie relativno. Novoformirana potreba da se krivci za sopstvenu neodgovornost vie ne vide u samom sebi, ve da se trae u uslovima ivota i da se prebacuju na uticaje koji na oveka deluju od spolja, dovodi sredinom XIX veka do ponovnog oivljavanja interesovanja za astrologiju, parapsihologiju i istonjake religije. Govorei o ponovnom interesovanju sveta za astrologiju, astrolozi piu: "Pre 150 180 godina ponovno se poela buditi, na poetku XX veka oivljava." (Ninoslav afari, Mundana astrologija, str. 8) Svoj pravi vaskrs astrologija doivljava u vreme velike krize posle Prvog svetskog rata. Danas se gotovo ne mogu zamisliti dnevne novine ili TV program bez astrolokih komentara. Zato pojam astrologije zasluuje da mu posvetimo i ovu knjigu.

* Dositej misli na sujeverno uzdravanje od jela odreenim danima u sedmici. ** U prosveenoj Evropi novog veka tedljivost nije bila plod krtosti (kao to je to bio sluaj u centralnoevropskom katolianstvu), ve nezainteresovanosti da se novac troi za uitak, koji se tada smatrao grehom.

12

Astrologija i antropologija

Astroloki fenomen izmeu nauke i sujeverja

13

ASTROLOKI FENOMEN IZMEU NAUKE I SUJEVERJA

Danas savremeni astrolozi ne pokuavaju da uzrono-posledinu vezu izmeu poloaja planeta i ovekovog ponaanja opravdaju voljom bogova ve naunim objanjenjima: 70% ljudskog organizma sastoji se od vode pa je logino da Mesec utie na njega jednako kao na plime i oseke. (Maja Lonari, Astrologija - Zvezde govore) Istina je da su neke nae ivotne aktivnosti usklaene sa odgovarajuim poloajem nekih nebeskih tela. Na primer, mi se budimo svakoga jutra u izraenoj korelaciji sa pojavom Sunca na horizontu. Meutim, mi ne ustajemo iz sna zbog poloaja Sunca, ve zato to smo se odmorili, a poloaj Sunca na nebu samo sinhronizuje ciklus buenja. Ako zbog sputenih roletni nismo svesni da je napolju ve dan, nae buenje e se upravljati prema naem unutranjem biolokom asovniku i prema potrebi organizma za spavanjem. Ako ni tako blisko i veliko nebesko telo, kao to je Sunce, nije u stanju da utie na sinhronizaciju naih biolokih procesa ikako drugaije osim kada je vidljivo, ta tek moemo rei o uticaju ostalih znatno manjih i udaljenijih nebeskih tela?! Naunik Drago I. Dragovi je izraunao razliku u jaini gravitacionog polja kojom na dete u trenutku roenja deluje oblinji automat za koka-kolu u odnosu na najveu planetu sunevog sistema - Jupiter (koji je 1300 puta vei od Zemlje, i 320 puta vee mase od Zemlje, i od nje udaljen oko 43 svetlosnih minuta). Automat za koka-kolu deluje tri puta jaim gravitacionim poljem na dete u njegovoj blizini nego Jupiter, pa je zato besmisleno tvrditi da Jupiter moe svojim delovanjem da determinie detetovu sudbinu vie nego razni predmeti u njegovom okruenju. Neki astrolozi e rei da nije vana jaina njegovog gravitacionog polja, ve ugao u odnosu na zemlju. Meutim, ta onda rei o uticaju svih onih mnogobrojnih nebeskih tela koje zbog velike udaljenosti ne vidimo sa Zemlje, a iji uticaji u tom sluaju svakako postoje?! ak i ako bi bilo mogue da astroloki faktor nekom svojom mistinom silom ipak utie na formiranje osobina linosti, onda bi on svakako delovao na osobu i pre njenog roenja, a ne samo u trenutku roenja. Sazvea se stalno smenjuju nad naim glavama, ne samo tokom godine, ve i tokom svakog dana i noi, zbog Zemljinog okretanja oko sopstvene ose. Kako je mogue da astroloki faktor ne ostavi traga u prvih devet meseci ivota ploda (to je preko 23 miliona sekundi), a da ostavi traga u samo prvoj sekundi po roenju?!

Sazvea koja se uzimaju u obzir prilikom izraunavanja horoskopa ne nalaze se tano tamo gde ih mi vidimo. Svetlost njihovih zvezda mi vidimo sa zakanjenjem koje zavisi od njihove udaljenosti od nas. Najbliu zvezdu vidimo sa zakanjenjem od preko etiri godine. Zvezde nekog sazvea samo prividno izgledaju da su rasporeene u jednoj ravni kada se posmatraju sa Zemlje. Njihovo podseanje na oblik strelca, bika, lava, ribe, devicu, itd, je stvar line matovitosti interpretatora i nema veze sa njihovim objektivnim ak ni dvodimenzionalnim prividnim rasporedom na nebu, a najmanje sa njihovim realnim trodimenzionalnim poloajem u svemiru. Astrolozi veruju da konture stvorenja ili stvari koje oni vide u sazveima izazivaju adekvatne karaktere kod ljudi koji su roeni u trenucima kada su takve konture bile na nebu. Na primer, ako je neko roen u sazveu koje astrologa podsea na vagu, onda astrolog zakljuuje da e ta osoba imati sklonost ka vaganju i odmeravanju, a ako je roena u horoskopskom znaku Jarca, da e zbog toga imati karakter slian stereotipu koji ljudi inae gaje o jarevima.

14

Astrologija i antropologija

Astroloki fenomen izmeu nauke i sujeverja

15

Zapazimo kako uveni astrolog Linda Gudmen u svom bestseleru "Sunevi znaci Linde Gudmen" povezuje izgled ribe sa izgledom i karakterom osoba roenih u znaku istoimenog sazvea: "Kad sretnete ljude Ribe, pogledajte prvo njihova stopala. Ona su primetno mala i nena ili pak ogromna i iroka, kao kod neke umorne pralje. Oi Riba su vodenaste, tekih kapaka, pune neobinog svetla. esto, ali ne uvek, one su blago ispupene, okrugle i izuzetno sugestivne. Plua nisu snana, a slabi prsti na nogama i lanci mogu se pojaviti kod roenih u martu. Ribe ili imaju sputeno stopalo i metatarsalne povrede ili pak izuzetno jaka i savitljiva stopala. Kada je ivot gurne - pljas - u ustajale vode nesrenog neuspeha i beznadenih situacija, umesto da izleti iz mrane opasnosti, ona je spremna da se sakrije iza svojih bledozelenih iluzija koje joj ne dozvoljavaju da donese praktinu odluku."
(Sunevi znaci Linde Gudmen, str. 500-504)

Vidimo da astrologija poiva na naunom (ne)znanju starom vie hiljada godina, kada ljudi nisu znali da se zvezde i planete samo prividno okreu oko Zemlje, da je udaljenost nebeskih tela od Zemlje razliita (pa prema tome i njihov eventualni uticaj), i kada nisu znali za genetiku, pa su verovali da fiziki izgled sazvea na nebu determinie fiziki izgled osobe roene pod tim sazveem. Svaki spoljni uticaj koji bi naveo organizam da se ponaa drugaije nego onako kako je svrhovito potrebama njegove egzistencije, ugrozio bi opstanak tog organizma, to znai da bi takvi organizmi, koji su podloni spoljnim uticajima koji odreuju njihovo ponaanje, bili falini organizmi sa ugroenim entitetom. Niti bi takvi organizmi nastali mehanizmima prirodne selekcije i evolucije (jer nemaju evolutivnu prednost u borbi za opstanak), niti je mogue da bi ih Bog takvim stvorio (jer bi bilo nepravedno da naom razumnom linou vlada neko nerazumno nebesko telo). Postoji jo jedna zaostavtina iz prolosti u savremenoj astrologiji. Iako prosean astrolog trai nauna objanjenja astrolokog fenomena, on jo uvek interpretira delovanje astrolokog faktora na nain koji odgovara drevnom verovanju da planete zapravo jesu boanske linosti koje imaju uticaja na karakter i ponaanje ljudi. U astrolokoj literaturi itamo:

"Jedna od najprijatnijih iznenaenja astrologije jeste injenica da se o ljudima i stvarima mogu dobiti razne vrste podataka za koje bi se oekivalo da su potpuno van domaaja horoskopa. ... Iz natalne karte ne samo da je mogue, ve je i lako odrediti line detalje kao to su ivot i poslovi suprugove porodice, prijatelja, te lanova porodice i to sa iznenaujuom tanou. ... Da uzmemo ekstremno groteskan primer, peta kua sadravae detalje o maki koju ima erka sluavke zaposlene kod enine urnjaje. ..." (Vivijen Robson, Ljubav, seks i astrologija, str. 113, 116) Na primer, govorei o uticaju astrolokog faktora na nain upoznavanja branog saputnika, astrolog tvrdi: "Ako je signifikator u desetoj (kui), do susreta e doi na poslu ili u kancelariji. Ako je u jedanaestoj, preko prijatelja. Ako je u treoj, na putovanju, itd." (Isto, str. 113) Takav uticaj na dogaaje na zemlji moe da ima samo neko razumno bie , a ne delovanje prirodnih zakona! Po definiciji, sujeverja su verovanja u dogaaje koji su unapred determinisani odreenim radnjama, bez loginog uzrono-posledinog odnosa izmeu injenja tih radnji i dogaaja u budunosti. Kako nije mogue objasniti uzrono-posledinu vezu izmeu poloaja planeta na nebu i karaktera osobe koja se u tom trenutku rodila, jasno je da astrologija predstavlja jednu varijantu sujeverja. Svaki ovek prirodno nosi na svojoj savesti odgovornost da razumno preispituje smisao svojih stavova i postupaka, pa bi pristajanje na poverenje u astrologiju, magine rituale i ko zna sve kakva sujeverja svakako predstavljalo svojevrstan atak na sopstveni razum i savest. Da bismo ili protiv sopstvene savesti i glasa zdravog razuma, mi svakako treba da imamo jak motiv. Ni srednjevekovna crkvena represija prema astrolozima, ni argumenti savremenih naunih saznanja nisu u stanju da izagnaju astrologiju iz svesti ljudi, zato to ljudi imaju potrebu za astrologijom. Mi imamo jaku potrebu da objasnimo svoje postupke na takav nain koji e nas osloboditi od sopstvene odgovornosti, na nain koji e nau odgovornost da prebaci na neki drugi plan, koji od nas ne zahteva da se odreknemo pogrenih principa ivljenja. Meutim, kao to nijedan razuman i savestan ovek nee pristati da trai sigurnost u sistemu ija se objanjenja protive logici zdravog razuma, isto tako je nerazumno oekivati da ovek protivno svojim ulima i savesti negira iskustvo sa fenomenom sa kojim se susreo.

16

Astrologija i antropologija

Psiholoka analiza

17

Iako pokuaji naunih objanjenja astrolokog fenomena, koja nam pruaju sami astrolozi, ne mogu da zadovolje savest razumnih ljudi zato to su besmisleni, injenica je da "tu neega ima" tj. da u odreenom broju sluajeva dolazi do izvanrednog poklapanja osobina astrolokog znaka sa osobinama osobe koja se u tom znaku rodila. Svrha naeg istraivanja i razmiljanja bie pokuaj da objasnimo zato i kada astroloki fenomen prividno funkcionie. Astrolozi prepoznaju razliite tipove ljudi i njihovo postojanje opravdavaju razliitim poloajem planeta i zvezda na nebu. Objasniemo da razlike izmeu ljudi imaju svoje vrlo konkretne (najee adaptivne) uzroke, a da meu njima nema niti mesta za astroloki faktor, niti bi imalo smisla da na formiranje ovekovih osobina linosti deluje i jedan drugi faktor, osim potrebe njegove egzistencije i potrebe njegove sfere uticaja. Psiholokom analizom emo objasniti da meu ljudima zaista postoje psiholoki tipovi adekvatni odreenim horoskopskim znacima, ali da se oni javljaju bez obzira u kom znaku su se ljudi zaista rodili. Zato emo koristiti pojam psiholokog tipa Ovna, Bika, Blizanca, itd, kome mnoge osobe mogu da odgovaraju, iako uopte nisu roene u njegovom realnom znaku ili podznaku. Mnogi itaoci e postati svesni da svojom psihom i svojim fizikim izgledom vie odgovaraju nekom drugom astrolokom znaku, nego onome koji im po roenju zaista pripada. U antropolokoj analizi emo objasniti razloge zbog kojih postoje razlike izmeu psiholokih tipova i samim tim postojee razlike izmeu horoskopskih znakova. Pokazaemo da astrolozi na osnovu svog iskustva sami pruaju dokaz da razliiti horoskopski tipovi nemaju svoje izvorite u poloaju zvezda na nebu, ve u genetskom nasleu i sluajnom ili namernom roenju odreenog psiholokog i antropolokog tipa u adekvatnom horoskopskom znaku. U religioznoj analizi emo objasniti zato astrolozi jo uvek interpretiraju uticaj astrolokog faktora kao u drevno vreme kada su bili uvereni da su planete boanske linosti. Podsetiemo se da je ovek bie odgovorno za svoje postupke i da je njegova sloboda u rukama njegove slobode uma i slobodne volje. Iskusnim astrolozima ova analiza e pruiti vanu prosvetiteljsku poruku koja ima za cilj da njihovo iskustvo oisti od sujevernog poverenja u zvezde i determinizam, i da im pomogne da umesto dobrih astrologa postanu dobri psiholozi i antropolozi.

PSIHOLOKA ANALIZA RAZLIITIH HOROSKOPSKIH ZNAKOVA

Svako ljudsko bie odlikuju ula, um i oseanja kojim ono postaje svesno potreba ivota, a takoe i osnovne psihofizike sposobnosti kojima ono obezbeuje svoju egzistenciju i produetak vrste.

FUNKCIJA SVESTI
Na osnovu ula (na osnovu onoga to vidimo, ujemo, dodirujemo, itd) mi dolazimo do informacija o deavanjima u spoljnjem svetu i u naem organizmu. Zatim, na osnovu tih ulnih informacija, kreiramo u svom umu predstavu o stvarnosti, a onda naa umna predstava o stvarnosti izaziva adekvatna oseanja (emotivne doivljaje).

Ako su naa oseanja postala neprijatna pod uticajem spoljnih uzroka (glad, opasnost, nepravda i sl.), onda treba da reavamo spoljne probleme (potrebe sopstvene i tue egzistencije, potrebe za sigurnou i pravdom u drutvu). A ako su naa oseanja postala neprijatna pod uticajem unutranjih uzroka (unutranje nezadovoljstvo, nervoza, napetost, krivica), onda treba da reavamo svoje unutranje probleme koji su u oblasti nae duhovnosti (pitanje smisla naih motiva i postupaka). Oseanja su tu da nam usmere panju na potrebu ivota za naom odgovornom akcijom volje, bilo da je njihov izvor spolja, bilo da je u nama, a takoe i da pokretanjem adekvatne hormonalne aktivnosti osposobe na organizam za akciju koja je svrhovita naim potrebama ivota. Bez obzira da li su nae umne predstave o stvarnosti i naa oseanja prijatni ili neprijatni, oni nam pruaju povode da na potrebe ivota odgovorimo razumnom i svrhovitom reakcijom.

18
OSEANJA RADOST STRAH GNEV TUGA GAENJE

Astrologija i antropologija

Psiholoka analiza

19

UMNE PREDSTAVE DOBITAK, PRAVDA, SAZNANJE OPASNOST NEPRAVDA GUBITAK PRLJAVO, NEZDRAVO

Svest o onome to je lepo, dobro i pravedno izaziva kod nas adekvatna prijatna oseanja i navodi nau volju na izraze zahvalnosti. Svest o opasnosti i adekvatna emocija straha nas navode da otklonimo uzrok opasnosti. Svest o nepravdi i oseanje gneva nas navode da spreimo i otklonimo nepravdu. Svest o nevolji nas navodi na akciju kojom emo probleme da reimo i tako nevolju da otklonimo. Dakle, naa ula, um i oseanja imaju za cilj da nas uine svesnim potreba ivota, da bi na njih zatim odgovorili svrhovitom reakcijom svoje volje i na taj nain sebi osigurali opstanak. A da bismo imali moi da ostvarimo svoje akcije i tako odgovorimo na potrebe ivota, mi smo obdareni razliitim psihofizikim sposobnostima. Razliite umne predstave i oseanja podiu ili smanjuju nivoe razliitih vrsta hormona koji pospeuju aktiviranje onih psihofizikih sposobnosti organizma koji su u odreenom trenutku potrebni radi naeg adekvatnog odgovora na potrebe ivota.

razmiljanje. Da bismo na pravi nain odgovorili na potrebe ivota nije dovoljno samo da razumemo koje su potrebe ivota i da imamo psihofizike sposobnosti da ih ispunimo. Da bismo odgovorili na potrebe ivota, potrebno je da imamo dobru volju tj. motiv da ih ispunimo. Ako ne bismo imali pokretakih motiva, nae sposobnosti ne bi imale nikakvu funkciju, naa egzistencija bi bila ugroena i na smisao ivota ne bi mogao biti ostvaren. Iako nae sposobnosti daleko prevazilaze puke potrebe nae egzistencije, nau prirodu odlikuju sklonosti ka motivima ponaanja koji su nesvrhoviti naoj egzistenciji. Mi pokazujemo sklonost da ugrozimo svoju egzistenciju radi umnog (sujetnog), emotivnog ili telesnog uitka. Na primer, sujetan ovek e rtvovati ivot zbog povreene asti, kao to e poroan ovek ugroziti ivot svojom tetnom poronom navikom, svojom neumerenou i izopaenou. Takoe, mi pokazujemo sklonost ka destruktivnim motivima i postupcima mrnji, nasilju i agresiji, koji ugroavaju druge ljude, a koji mogu da dovedu do nae sopstvene autodestrukcije. Nae iracionalno ponaanje nema svoj izvor u okolnostima, ve ima izvorite u naem unutranjem nezadovoljstvu, dok su razliite ivotne okolnosti, njegove prilike i neprilike, samo povodi da se ono manifestuje.

FUNKCIJA MOTIVACIJE
Svojim sposobnostima ovek daleko prevazilazi sposobnosti svih drugih bia na planeti. Svojim naunim sposobnostima, saznanjima i dostignuima ovek je sebi olakao ivot, a svojim umetnikim sposobnostima ga je sebi ulepao. Svojim moima ovek je daleko prevaziao potrebe svoje egzistencije, u velikoj meri je zagospodario svetom oko sebe, proniknuo u tajne strukture materije i njene do skora nesluene izvore energije, i, takoe, krenuo u osvajanje svemira. S obzirom da ovek pokazuje sposobnosti koje daleko prevazilaze potrebe njegove egzistencije, ini nam se da srea i blagostanje ljudskog roda ne bi trebalo da budu dovedeni u pitanje. Meutim, ljudski ivot je isuvie proet destrukcijom i nesreom da bismo konstatacijom o naim visokim egzistencijalnim sposobnostima mogli da zadovoljno zavrimo ovo nae Unutranje nezadovoljstvo menja funkciju naih ulnih, umnih i emotivnih doivljaja, pa umesto da nas ona ine svesnim potreba ivota, ona postaju izvor satisfakcije naeg unutranjeg nezadovoljstva. Mi pokuavamo da uguimo svest o svom unutranjem nezadovoljstvu, i ta potreba rezultuje izopaavanjem funkcije naih doivljaja. Isto unutranje nezadovoljstvo koje rezultuje traenjem nae satisfakcije kroz sebine motive ponaanja (kroz potragu za ulnim, umnim i emotivnim uitkom), rezultuje i naom potrebom da to nezadovoljstvo izrazimo kroz destrukciju (gnevljivost, mrnju, agresivnost, itd) ili moda neki suptilniji oblik psihikog pranjenja (zloupotrebu muzike, sporta, meditacije, itd).

20

Astrologija i antropologija

Psiholoka analiza

21

FUNKCIJA SVESTI U ZAVISNOSTI OD KARAKTERA MOTIVA KOJI NAS POKREU

Bez obzira da li su nae umne predstave o stvarnosti i oseanja prijatni ili neprijatni, oni mogu da nam budu iskuenje da na njih odgovorimo nezrelom reakcijom volje, ukoliko dozvolimo da naom voljom ovlada nae unutranje nezadovoljstvo. Normalno je da na prijatne ulne doivljaje i predstave o stvarnosti reagujemo prijatnim oseanjima. Ali ukoliko dozvolimo da nama ovlada nezadovoljstvo duha, mi emo biti skloni da, umesto sa ljubavlju i zahvalnou, na njih odgovorimo sebinou, a to znai da emo prijatne doivljaje da zloupotrebljavamo traei u njima satisfakciju svog unutranjeg nezadovoljstva.

Naravno, ukoliko je ovek u svojoj biti zadovoljen, on niti ima potrebu da trai sreu (jer je ve ima) niti ima potrebu da se psihiki prazni jer nema potrebe da izraava nezadovoljstvo (jer ga u svojoj biti nema). Rastereen od razliitih manifestacija svog unutranjeg nezadovoljstva on je slobodan da se posveti realnim (egzistencijalnim i stvaralakim) potrebama ivota. Od pokoravanja motivima koji su plod unutranjeg nezadovoljstva i koji su nesvrhoviti stvarnim potrebama nae egzistencije, uvaju nas razum, savest i volja. Razum analizira smisao naih motiva i postupaka, a savest od nas trai da se svojom voljom odupremo onim motivima i postupcima koje je razum raskrinkao kao besmislene i nesvrhovite naem i tuem dobru. Ukoliko ovek svoju volju ipak pokorava iracionalnim motivima, savest ga optereuje krivicom i njegovim loim iracionalnim motivima daje moralni sud, proglaavajui ih grehom. Zbog svoje sposobnosti razumnog uvida smisla svojih postupaka i sposobnosti volje da vlada sobom, odrastao ovek se smatra odgovornim za svoje postupke.

Normalno je da u opasnosti oseamo strah, ali ukoliko smo ispunjeni unutranjim nezadovoljstvom tada smo u iskuenju da reagujemo kukavilukom umesto hrabrou. Kukaviluk e nam oduzeti snagu da se izvoru opasnosti suprotstavimo na svrhovit nain. Normalno je da prizori nepravde u nama izazivaju adekvatno oseanje gneva, ali ako smo u biti nezadovoljni mi tada imamo iskuenje da na nepravdu odgovorimo gnevljivou i mrnjom, umesto da sauvamo duh krotosti i razuma. Nezrela reakcija mrnjom na nepravdu navee nas da provociramo nepotreban sukob onda kada je potreban razuman dijalog da bi se sukob prevaziao. Normalno je da gubitak i nevolja u nama izazivaju oseanja tuge i nelagodnosti, ali unutranje nezadovoljstvo rezultuje iskuenjem da na izvor tuge odgovorimo depresijom i brigom, umesto mirom i svrhovitim starateljstvom.

22

Astrologija i antropologija

Psiholoka analiza

23

Kao to neprijatni ulni doivljaji, umne predstave i adekvatna neprijatna oseanja mogu da budu izraz spoljne stvarnosti sveta koji nas okruuje, tako oni mogu da budu izraz i unutranje stvarnosti naeg bia. Neprijatna oseanja skreu panju naeg uma i volje na na unutranji duhovni problem, i mi onda imamo mogunost ili da svoj unutranji problem reimo, ili da uklonimo svest o problemu traei spoljne izvore satisfakcije. Da bismo uguili svest o svom unutranjem nezadovoljstvu duha, mi pokazujemo sklonost da zloupotrebljavamo nae ulne, umne i emotivne senzacije. A da bismo uguili glas savesti koji nas poziva na pokajanje zbog zloupotrebe ulnih, umnih i emotivnih doivljaja, mi smo skloni zloupotrebi i izopaenju glasa savesti.

TELESNOST - POGRENA ULOGA ULNIH DOIVLJAJA

Zloupotreba ulnih doivljaja se manifestuje kroz nau potrebu za ulnim uitkom (prijatnim oseajima), to ini nas telesnima tj. robovima ula ukusa, sluha, dodira, i raznih drugih telesnih doivljaja. Najei izvor telesnih zadovoljstava jesu uivanje u hrani, seksualnosti i duvanu.

Telesnost nam oduzima snagu volje i ini nas neuzdrljivima, neumerenima, poudnima, poronima, i zavisnima od trenutnih ulnih doivljaja. Telesni motivi nas navode na ponaanje koje ugroava na opstanak. Vanije nam je da nam hrana bude ukusna, nego da bude zdrava. Poronost u ivotu, prodrljivost u ishrani, neumerenost u piu navode nas da ugrozimo svoje zdravlje i samim tim svoju egzistenciju. ovek bolestan od raka plua odbija da ostavi duvan sa reima "Uzalud mi je ivot, ako mi je bez zadovoljstva!". Neumerenost u seksualnosti nas navodi da ugrozimo svoje potencijalno potomstvo i opstanak vrste, jer nas onesposobljava za one ivotne odgovornosti koje su potrebne za formiranje porodice i starateljstvo nad potomstvom. Kada se ljudi upropaste hedonizmom, njima je ideja da ive za nekog drugog, makar to bilo i njihovo roeno potomstvo, prevelik stres. To je osnovni uzrok bele kuge savremene civilizacije.

Umesto da ulne, umne i emotivne senzacije budu povod za izraavanje harmonije i zadovoljstva naeg duha, mi emo u njima traiti satisfakciju svog nezadovoljnog duha, a to traenje satisfakcije formira iracionalne motive ponaanja. Umesto da posluamo glas savesti i pokajemo se za svoje loe motive, mi emo pribei odbrambenim mehanizmima koji nas takoe navode na iracionalne motive ponaanja (potiskivanje, licemerstvo i samopravednost).

24

Astrologija i antropologija

Psiholoka analiza

25

SUJETA - POGRENA ULOGA UMNIH PREDSTAVA

SEBINOST - POGRENA ULOGA EMOTIVNIH DOIVLJAJA

Zloupotreba umnih predstava se manifestuje kroz nau potrebu da kreiramo predstave o stvarnosti u umu, koje nisu adekvatne realnosti ve naoj elji da sebe i svoje vrednosti prikaemo u uobraenom svetlu.

Zloupotreba oseanja (emocija) nas ini sebinima tj. robovima oseanja voljenosti, posedovanja, pripadnosti i raznih drugih oseanja.

Potreba za visokom predstavom o naoj sopstvenoj vrednosti i veliini ini nas ponositima i sujetnima. Odgovorno ponaanje je uslovljeno naom samokritinou, meutim, sujeta nam ne dozvoljava da budemo samokritini, jer samokritika ugroava nau predstavu o naoj vrednosti i veliini u naem umu. Sujetna osoba bi mrzela samu sebe ukoliko ne bi imala uobraenu sliku o svojoj sopstvenoj veliini. Njena umna predstava moe vrlo lako da se ugrozi ak i nedostatkom tueg odobravanja. Zato je ona nesposobna za objektivnu predstavu o stvarnosti u svom umu, zavodi se laskanjem, i zbog lake uvredljivosti sklona je sukobima. Sujeta nas ini sujetno uvredljivima i na taj nain nas navodi da svojim nepromiljenim i suludim postupcima ugrozimo svoje stvarne ivotne potrebe. Kada se sujeta projektuje na opti plan kroz formu nacionalizma, patriotizma ili neke druge ideologije, onda dovodi u iskuenje itav narod da radi zadovoljenja svog sujetnog Ega, ili radi izbegavanja ponienja politikim kompromisom, ugrozi svoj opstanak na globalnom planu.

Sebinost nas ini posesivnima, krtima, ranjivima, sklonima raznim opijatima (alkoholu, narkoticima, meditaciji, itd), i nezrelima za susret sa oseanjima koja su adekvatna ivotnoj realnosti. Potreba za sebinim uitkom navodi nas da ugrozimo svoje stvarne ivotne potrebe i potrebe itave zajednice radi zadovoljenja potrebe za odreenim oseanjima. Ona nam oduzima hrabrost da se suprotstavimo nepravdi i ini nas nesposobnim da se odupremo manipulaciji preko naeg sentimenta.
SAMOPRAVEDNOST - POGRENA ULOGA GLASA SAVESTI

Kao to je ovek sklon da pokrenut unutranjim nezadovoljstvom duha trai satisfakciju u ulnim, umnim i emotivnim doivljajima, tako je zbog neiste savesti sklon da trai satisfakciju u oseanju sopstvene moralne ispravnosti. Neista savest nastaje kao posledica naeg odbijanja da posluamo glas savesti koji nas poziva da se odupremo unutranjem nezadovoljstvu i da se pokajemo za zloupotrebu ulnih, umnih i emotivnih doivljaja.

26

Astrologija i antropologija

Psiholoka analiza

27

Neista savest moe da se manifestuje na razliite naine: kroz nau sklonost ka upotrebi eufemizama i nesposobnost da sebi priznamo greh i greku, zatim kroz razne strahove i fobije, preosetljivost na kritiku, kroz sklonost da svoje motive potiskujemo i da ih projektujemo drugima, a takoe i kroz nau sklonost ka cinizmu, lanom moralisanju, pseudoreligioznosti, asketizmu, lanoj samokritinosti, itd. Neista savest u nama budi potrebu za oseanjem sopstvene moralne ispravnosti, koju moemo biti skloni da izazivamo bilo pobuivanjem oseanja ljubavi (kroz meditaciju, pseudoreligiozne metode, i sl), bilo dranjem moralnih principa koji su sami sebi cilj i radi ijeg formalnog ispunjenja emo pokazati sklonost da ugrozimo sopstvenu i tuu egzistenciju. Na primer, neki religiozni ljudi e odbijanjem transfuzije krvi ugroziti sopstveni i tui ivot. Biblijski fariseji su pokazali sklonost da slepim dranjem pravila ugroze potrebe onih radi kojih su ta pravila i uspostavljena. Isus Hristos je njihov fanatizam raskrinkao pozivanjem na starozavetne primere koji pokazuju da nije nainjen ovek radi zakona, ve zakon radi oveka. Kako ovakva pravednost nije odgovor na potrebe nae sfere uticaja, ve na nae line potrebe za satisfakcijom, mi emo je nazivati pojmom samopravednosti.

OVEK KAO ODGOVORNO BIE

Nai motivi odreuju smisao i svrhu nae inteligencije i svih drugih psihikih i fizikih sposobnosti. Od kvaliteta motiva koji nas pokreu zavisi da li e nae sposobnosti biti odgovor na stvarne potrebe egzistencije ili e biti na nae i tue prokletstvo. Kao ljudska bia mi imamo slobodu da odreujemo sutinski smisao svog ivota tako to na osnovu razuma izabiramo koji e motivi da nas pokreu u ivotu: da li oni motivi koji su zaista svrhoviti potrebama naeg ivota (nesebina dobrota), ili oni motivi koji "parazitiraju" na naim ulnim, umnim i emotivnim doivljajima i koje samim tim na razum raskrinkava kao besmislene, a savest proglaava za grene. U svakom sluaju - telesni, sujetni i sebini motivi, ako im se odgovorno ne odupremo, navode nas na postupke koji ugroavaju nau egzistenciju, i zato njihovo opravdanje ne moe da izdri kritiku zdravog razuma. Zbog sukoba sa razumom i saveu, svaki psiholoki tip horoskopskog znaka, pored jedinstvenog motiva ponaanja, odlikuju i odbrambeni mehanizmi kojima se ovek brani od glasa razuma i savesti koji ga poziva da se svom osnovnom motivu ponaanja odupre. Odbrambeni mehanizmi jesu plod odbrane ovekovog Ega od glasa razuma i savesti. Naime, kada zdrav razum raskrinka nae motive ponaanja kao besmislene, savest im pridaje negativnu moralnu vrednost: proglaava ih grehom, i trai od nas da im se svojom voljom odupremo. Ukoliko neemo da se odupremo iskuenju, nama smeta glas razuma i savesti, i mi se protiv njega borimo svojim odbrambenim mehanizmima. Pomenuti motivi i odbrambeni mehanizmi predstavljaju iskuenje i smetnju oveku da preuzme na sebe odgovornost da sam vlada sobom i svojim postupcima u skladu sa zdravim razumom, i da tako odraste i postane ovek u najuzvienijem smislu te rei. Razuman i odgovoran ovek se ponaa svrhovito realnim potrebama ivota, a ne po nekom principu koji je sam sebi cilj. Za razliku od odraslog oveka koji u skladu sa zdravim razumom vlada sobom i svetom oko sebe, nezreo i neodrastao ovek jeste determinisan u svom ponaanju i njime vladaju destruktivni motivi koje astrolozi, na alost, predstavljaju kao sasvim prirodne i normalne.

28

Astrologija i antropologija

Psiholoka analiza

29

PODELA HOROSKOPSKIH ZNAKOVA NA OSNOVU RAZLIKE U OSNOVNIM MOTIVIMA

Sada emo saeto definisati osnovne tipove horoskopskih znakova na osnovu njihovih pokretakih motiva. Zloupotreba telesnih doivljaja jeste posebna odlika psiholokog tipa korpije. Zloupotreba umnih predstava jeste posebna odlika psiholokog tipa Vage, Strelca, Ovna i Lava. Zloupotreba oseanja jeste posebna odlika Blizanaca, Device, Raka i Ribe. Drugim reima, korpije su telesne. Vaga, Strelac, Ovan i Lav su sujetni. A Blizanac, Devica, Rak i Riba su sebini. No, to ne podrazumeva da e svi oni svoje sutinske motive otvoreno izraavati. Na primer, Devica je sklona da bude optereena krivicom, pa je njena sebinost (krtost) esto uguena u svom otvorenom ispoljavanju. Devicu odlikuje slab intenzitet oseaja i oseanja, pa umesto u njima, ona radije uiva u doivljaju sopstvene moralne ispravnosti, radi kojeg je sklona da svoje slabosti licemerno sputava u izraavanju. Ovan je isuvie gord da bi svoju sujetu zadovoljavao njenim javnim ispoljavanjem i paradiranjem kao to to ini psiholoki tip Vage. Isto tako, tip Vage koji prirodno nije rob svojih oseanja, veoma koristi oseanja, ali u okviru svog mehanizma manipulacije drugim ljudima, sa ciljem da postigne svoj konaan efekat, koji nisu sopstvena prijatna oseanja, ve uobraena predstava o sopstvenoj vrednosti i veliini u umu drugog oveka.

U ovoj saetoj analizi smo izostavili horoskopske znakove Vodolije, Bika i Jarca, zato to oni ne postoje kao osnovni psiholoki tipovi, ve su posledica razliitih kombinacija osnovnih znakova; Vodolija je meavina Strelca i Device, Bik je meavina Device i Lava, a Jarac - Raka i Ovna.

OSNOVNI PSIHOLOKI TIPOVI HOROSKOPSKIH ZNAKOVA

KORPIJA - PSIHOLOKI TIP TELESNOSTI

Za razliku od psiholokih tipova koji su skloni da zloupotrebljavaju svoje emotivne doivljaje (koji su zato sebini) ili svoje umne predstave (koji su zato sujetni), tip korpije je orijentisan na zloupotrebu ulnih doivljaja, to ga ini telesnim. Telesna poronost (uivanje u hrani, seksualnosti, duvanu, itd) psiholokom tipu korpije jeste smisao ivota. Zdrava funkcija prijatnih ulnih doivljaja bi trebalo da bude samo informativna, i da oveku prui povod za izraavanje zadovoljstva i zahvalnosti prema njihovom izvoru. Meutim, pokuavajui da se zadovolji kroz ulne uitke, ovek pokuava nemogue. Prijatni ulni doivljaji, isto kao i emotivni, ne mogu da uklone unutranji problem, ve mogu samo da ugue svest o njemu. I to samo privremeno. Priroda ula je takva da njihovi doivljaji ubrzo nestaju poto su ispunili svoju zdravu funkciju, poto su skrenuli nau panju na ivotnu realnost. Dobrovoljac koji je sebi sipao kolonjsku vodu u nos, uskoro nije oseao nikakav miris. Zato, pokuaj da se zadovolji ulnim doivljajima oveka prirodno vodi u neumerenost, a zatim u izopaenost (perverznost, itd). Kada usled konstantne zloupotrebe ula otupe i oseaj zadovoljstva utihne, tada oseanje krivice, koje je do tada bilo uguivano raznoraznim uicima, postaje dominantno. korpiju tada snalazi iskuenje koje je inae tipino i za psiholoki tip Device, a to je optereivanje krivicom koje vodi u licemerstvo i formalizam. Pod uticajem oseanja krivice korpija ima iskuenje da se ne kaje za samu telesnu elju, ve samo za njenu manifestaciju. Kada elja u biti ostane, ostane i unutranje nezadovoljstvo, a ostane i neista savest. Svoju neistu savest korpija je prethodno uguivala neumerenim telesnim uitkom, a sada - potiskivanjem telesnih elja pod uticajem oseanja krivice. Za razliku od introvertnog psiholokog tipa Device, kome je lako da se samokontrolie, tip korpije je ekstravertan i jako mu je teko da svoje stvarne unutranje porive sakrije na

30

Astrologija i antropologija

Psiholoka analiza

31

due vreme. Otuda se njegovo licemerstvo razlikuje od licemerstva Device. Dok tip Device umiruje svoju savest svojom spoljnom moralnom besprekornou, tip korpije, kada nije sposoban da uspeno sputa svoje telesne porive, jeste sklon izopaavanju moralnih vrednosti na krivi kolosek, pa mu, na primer, samo ispoljavanje prodrljivosti nije greh, ali mu je greh ako prekri neko pravilo, obiaj, tradiciju, nekakav princip ponaanja koji nema veze sa pitanjem kvaliteta motiva koji ga u ivotu pokreu. Na primer, on bi oseao krivicu ako bi radio na crveno slovo u kalendaru, ali ne i ako bi u trgovini varao svoju muteriju. Dakle, dolazi do premetanja krivice na one moralne zahteve za ije sprovoenje nije neophodna unutranja reforma motiva i karaktera. Kada je Isus Hristos kritikovao fariseje, on je kritikovao iskuenje koje je tipino za psiholoki tip korpije: "Sad vi fariseji spolja istite au i zdelu, a iznutra vam je puno grabea i zlobe. Bezumni! Nije li onaj nainio i iznutra koji je spolja nainio? Ali dajte milostinju od onog to je unutra; i gle, sve e vam biti isto. Ali teko vama farisejima to dajete desetak od metvice i od rute i od svakog povra, a prolazite pravdu i ljubav Boiju." Ovi ljudi usnama me potuju, a srce njihovo daleko stoji od mene, no zaludu me potuju uei naukama, zapovestima ljudskim. Jer ostaviste zapovesti Boje, a drite obiaje ljudske. Ostaviste ono to je najpretenije u zakonu: pravdu, milost i veru. (Luka 11,39-42; Marko 7,68; Matej 23,23) Da bi uspeo da svoju ekstravertnu prirodu ipak sputa u izraavanju sopstvenih motiva, psiholoki tip korpije se ee nego drugi tipovi odluuje da krene putem asketskog fanatizma, a to znai da e strogim zabranama i sakrivanjem od iskuenja svakodnevnog ivota da ukloni sve one povode koji potisnutim motivima pruaju priliku da se ispolje. Takav mehanizam takoe opisuje Sveto pismo kada govori o ljudima koji su "licemerni laovi, igosani po svojoj savesti i koji zabranjuju eniti se i zapovedaju uzdravati se od jela koja Bog stvori za jelo" (1.Timotiju 4,2-3). Naravno da tim odricanjem ovek samo dokazuje da do stvarne pobede nad njegovim iskuenjima nije dolo. Pod uticajem neiste savesti on se odrie ukusne hrane, jer bi njeno konzumiranje bilo povod da se otkrije da je u dubini due i dalje prodrljiv, a ne zahvalan. Odrie se seksualnosti, zato to nije pobedio njenu zloupotrebu, pa ne moe da pojmi njenu funkciju u izraavanju prave ljubavi, itd. Sopstvena neista savest ini psiholoki tip korpije nesposobnim da drugima lako oprata, a u sluajevima izraenog licemerstva, ini ga sklonim izazivanju sukoba i agresivnim postupcima. Ono isto nasilje koje pod uticajem oseanja krivice primenjuje prema sebi samom u sputavanju izraavanja svojih sutinskih motiva, psiholoki tip

korpije je sklon da primenjuje i prema drugima. "Nema okrutnijeg od onoga ko mui samog sebe." (Sirah 14,6) Dakle, psiholoki tip korpije ima dve meusobno suprotstavljene sklonosti (koje su plod njegove neadekvatne reakcije na izraenu telesnost i na osetljivu savest) i moda zato ak dve faze ivota, od kojih se prva, telesna faza aktivira sa nepobeenim iskuenjem puberteta, a druga, asketska faza se aktivira uglavnom u poznijim godinama ivota, kada neista savest prirodno nadjaa doivljaj telesnog uitka. Te dve faze mogu u blaem intenzitetu da se javljaju dosta ee. Posle svakog zasienja uitkom, mogue je da prevagne oseanje krivice, i posle gubitka oseanja krivice, moe ponovo da se ispolji nepobeena telesna priroda. Zaista odgovoran i zreo ovek nee dozvoliti da njime vladaju niti telesne elje, niti oseanje krivice. Ako se u srcu zaista pokajao za svoje slabosti, nestae ropska elja, a sa njom i njen simptom oseanje krivice.
VAGA - PSIHOLOKI TIP SUJETE

Astrolozi tvrde da su najvee vrline osoba roenih u znaku Vage: izbegavanje sukoba, armantnost, pristojnost i drutvenost. Rado bismo pohvalili ove osobine Vage, kada bismo bili sigurni u kvalitet motiva koji se iza njih kriju. Ali kada uzmemo u obzir one njene slabosti koje joj pripisuju astrolozi, a to su njena laka uvredljivost i licemerje, tada nam postaje jasno da su i dobre i loe osobine Vage samo razliite strane jedne iste prirode. injenica da se "Vaga lako vrea" (arls, E.O. Karter, Enciklopedija psiholoke astrologije, 8) otkriva da se iza njene armantnosti, pristojnosti i drutvenosti krije sujeta. Ako pothranjujemo "vrline" takvog psiholokog tipa, tada pothranjujemo njegovu sujetu, koja e u vreme tekih ivotnih iskuenja da otkrije svoje drugo (pravo) lice. Zbog razvijene sujete takva osoba postaje nemona rtva spoljnih uticaja koji je navode da postupa suprotno svojoj savesti. Da bi izbegla ponienje u oima sredine, ona e pokazati sklonost da se odrekne istine, da rtvuje svoje potenje i da izda svoje prijateljstvo. Zajedno sa Strelcem, Ovnom i Lavom, psiholoki tip Vage je pokrenut potrebom za zadovoljenjem line sujete (ponositost), to znai da ima potrebu za podraavanjem uobraene predstave u umu o svojoj posebnoj vrednosti i veliini. Ali za razliku od Ovna, Lava i Strelca, tip Vage odlikuje kukaviluk, to se kod njega manifestuje kroz sujetan strah od gubitka odobravanja sredine. Zbog sujete, psiholoki tip Vage nema svoj lini stav, nego ima onaj stav kojim e stei odobravanje veine. On je preko svoje sujete rob trenutnog javnog mnjenja. Niko toliko ne laska prijateljima, i niko

32

Astrologija i antropologija

Psiholoka analiza

33

se tako lako ne odrie tog prijateljstva pod pritiskom straha i povreene sujete kao on. On esto studira fakultet koji ga u sutini ne zanima, radi posao koji ne voli, jer ga na izbor fakulteta i posla rukovodi potreba da u svojoj sredini ostavi utisak posebne vrednosti i veliine. Sujeta ga navodi da glumi i pozira pred drugim ljudima, posebno na javnom mestu, kada pravi neprirodne izraze na licu i pokrete kojima eli druge da armira i da im se dopadne. Nesposobnost da se bude iskren u odnosu sa drugom osobom, proima svaki oblik meusobnog udruivanja, od najjednostavnijeg prijateljstva, preko brane ili poslovne veze, sve do politike stranke. Laskanje se shvata kao pokazatelj odanosti, a dobronamerna kritika kao gest neprijateljstva. Strah od gubitka odobravanja drugog oveka i odobravanje od strane zajednice je kod tog psiholokog tipa toliko jak da mu prirodno formira plemenski nain razmiljanja, gde pitanje dobra i zla nije pitanje kakav je ko ovek, ve za koga je. Zloin nije zloin, ako je uinjen u interesu zajednice, a istina, pravda i potenje, ukoliko nanose tetu zajednici, predstavljaju in izdajstva. Glas zdrave savesti je uguen i nadjaan glasom sujetnog ropskog povlaivanja miljenju okruenja, ijem sudu je neposredno izloen. "Spremne su na svaku rtvu, da prue utehu onima u njihovom neposrednom domaem okruenju, ali su jednako spremne da rtvuju bilo koju porodicu radi sopstvene, ako je neophodno." (Maks Hajndel & Avgusta Fos Hajndel, Zvezdani kod, str. 104)
STRELAC - PSIHOLOKI TIP OHOLOSTI

teresovan. U Enciklopediji psiholoke astrologije od arlsa Kartera itamo da je bezobzirnost, pored Ovna, odlika i znaka Strelca: "Bezobzirnost Za razliku od sebine indiferentnosti, koju nalazimo kod primitivnih predstavnika svih znakova, ova crta najee se javlja kod Ovna i Strelca, jer ih njihova ogromna ljubav prema ivotu spreava da uvae ili primete oseanja drugih, manje dinaminih znakova." (arls E.O. Karter, Enciklopedija psiholoke astrologije, str. 8) Veliki oholi Ego navodi Strelca da ivi nesvestan potreba drugih ljudi, da ivi bezobzirno kao da je jedini na svetu. Razum nije preorijentisan da prepoznaje potrebe ivota drugih ljudi, ve je u funkciji odgovora na trenutne hirove njegovog Ja. Jedino ga neposredan i blizak odnos sa drugim ljudima navodi na saoseanje i altruizam. Ali i tada, kada odlui da odgovori na potrebe ivota kojih je postao svestan, Strelac nee biti zadovoljan jednostavnom razumnom akcijom, ve e pokuati da je "obogati" unoenjem svoga velikog Ega, preputanjem svojim trenutnim hirovima, to e rezultovati izvesnom deformacijom onog plana koji mu je naloio zdrav razum. Zbog karaktera svog velikog Ja, psiholoki tip Strelca doivljava najvei stres kada treba da se povinuje kakvoj disciplini, bez obzira na njenu razumnu opravdanost (na primer, ustajanje svakog jutra uvek u isto vreme, i radi odmornog buenja - leganje svako vee u isto vreme). Disciplinu i pravila on prirodno eli da prekri i da time pokae "slobodarski" duh svog velikog oholog Ega. Astrolog Maja Lonari pie za Strelca da je "Neharmonian." (Astrologija - Zvezde govore, str. 17)
OVAN - PSIHOLOKI TIP GORDOSTI

Prema astrolokoj literaturi, moda najvea vrlina Strelca u odnosu na ostale horoskopske znakove jeste njegov slobodarski duh. Meutim, njegov vapaj za ruenjem spoljnih granica slobode jeste izraz unutranjeg ropstva duha. Psiholoki tip Strelca je rob svog oholog velikog Ega. Oholost u svojoj sutini jeste iracionalna nezavisnost koja je sama sebi cilj. Zato moram svakodnevno da idem na posao? Zato moram svako vee da leem da spavam? Zato moram da udiem vazduh? Zato sam napravljen kao "rob"? To su sve pitanja koja verovatno nisu strana psiholokom tipu Strelca. Svako suoavanje razuma sa realnim potrebama ivota, svaki apat savesti koji ga poziva na odgovornost, predstavlja Strelcu atak na njegov veliki Ego, guenje njegove linosti i uskraivanje slobode. Kakav je odnos Strelca prema drugim ljudima? Kakav je odnos njegovog subjektivnog Ega prema potrebama objektivne stvarnosti? Za razliku od tipa Vage, Strelac ne samo da ne robuje miljenju veine ve je za miljenje veine gotovo potpuno nezain-

Kao i kod ostalih horoskopskih znakova, tako i kod Ovna, astrologija predstavlja njegove karakterne mane kao vrline. Vrlina je biti pravdoljubiv, ali Ovan vie mrzi nepravdu, nego to voli pravdu. Vrlina je biti hrabar, ali Ovan je vie nepromiljen nego to je hrabar. Vrlina je biti iskren i otvoren, ali Ovan je vie neobuzdan i grub nego to je spreman da svojom otvorenom kritikom drugome iskreno pomogne. Vrlina je imati jaku volju, ali Ovan nema jaku volju, nego snane impulse koji jako vladaju njegovom voljom. Sve vrline koje astrologija pridaje znaku Ovna bivaju obezvreene stvarnim motivima koji se iza njih kriju. U vreme stresa ovnovske vrline otkrivaju da su u biti velike mane. Za osobe roene u znaku Ovna astrolozi tvrde: "On je ekstrem samopotvrivanja, nagao, hrabar i ne vodi rauna o posledicama. Meu horoskopskim znacima Ovan je najbuntovniji, a zatim Strelac. Ovan - lako se ljuti i tada pretera." (arls, E.O. Karter, Enciklopedija psiholoke astrologije, str. 2,9,10) Osoba koja je zaista dostojanstvena, u trenucima ponienja

34

Astrologija i antropologija

Psiholoka analiza

35

od strane nepravednog autoriteta, zadrava svoje pravo dostojanstvo. Na nepravdu ona odgovara poniznou i krotou, pa zato tada njeno dostojanstvo dolazi do punog izraaja. Iako je ponizna, ona nije poniena u svom duhu. Ali, Ovan predstavlja tip ljudi koji nisu u stanju da trpe nepravdu. U svom ponienju on ne deluje dostojanstvo, ve ponieno i uvreeno. Iza njegovog dostojanstva krije se veliki gordi Ego. itav psiholoki tip Ovna i njegovih odbrambenih mehanizama jesu rezultat njegove izraene gordosti. Gordost ini oveka samodovoljnim pa svaki vid primanja ili izraavanja prave ljubavi on doivljava kao sopstveno ponienje. Otuda e psiholoki tip Ovna da pokae veliku zahvalnost ako ga darujemo sa novanim poklonom koji e on da potroi na zabavu i uitak. Ali ukoliko ga darujemo poklonom iste novane vrednosti, ali koji e predstavljati odgovor na realne potrebe njegovog ivota (na primer, odgovor na njegovu potrebu za hranom), on e taj poklon primiti uz prilian stres, pokuavajui da ga po svaku cenu obezvredi (bilo obeanjem o kontra poklonu, ili predstavljanjem da smo mi duni da mu pomognemo, bilo naknadnim obezvreivanjem plemenitosti motiva iz kojih smo mu pomogli). Ne samo prihvatanje ljubavi ve i njeno izraavanje za psiholoki tip Ovna predstavlja stres ponienja njegovog velikog i samosebidovoljnog Ega. Naravno, i ovde govorim o pravoj dobroti, a ne o ugaanju slabostima drugih ljudi. Njegova dobrota, kako je oskrnavljena gordou, proeta je mehanizmima odbrane od sopstvenog ponienja. Otuda svoja dobra i srdana dela proima grubou: ima potrebu da udari po ramenu prijatelja kome je upravo verbalno izrazio panju i ljubav, ili e branom saputniku da govori rei koje obezvreuju njegovu ljubav prema njemu, ili e ak prema deci, umesto tepanja putem deminutiva da upotrebi augmentative (derite, baraba, konjina, magarac). Iz istog razloga psiholokom tipu Ovna koristan rad predstavlja ponienje. Njega poniava svaka aktivnost kojom bi mogao drugome da slui ili da drugome bude koristan. Zbog gordosti nije sklon da pohvaljuje druge ljude, jer mu se ini da time sam sebe obezvreuje. Svaku nepravdu koje je svestan, ak i ako je uinjena drugom oveku, on prima lino, i iz povreenog gordog Ega sklon je delima samoportvovanog junatva. Lake mu je da izgubi ivot, nego da trpi ponienje pod autoritetom. On se prirodno bori ne samo protiv negativnih autoriteta u drutvu ve i protiv pozitivnih. Ta ista gordost mu ne dozvoljava da u odnosu sa drugom osobom bude laov, licemer, glumac, "uspean" trgovac ili "dobar" politiar. Ali ta ista gordost ga ini povredljivim i zato generatorom nesloge i sukoba sa drugim ljudima.

LAV - PSIHOLOKI TIP ELJE ZA MO

Psiholoke osobine znaka Lava uzrokovane su njegovom eljom za mo. Njegove i najbezazlenije akcije jesu izraz manifestacije svesne ili sasvim podsvesne elje za uticajem koja je sama sebi cilj. Astrolozi kau da ga odlikuje: "Volja za mo i organizaciju uprave nad ljudima i prostorima, samosavlaivanje, jak upliv na ljude, prirodno mu stoji visina, vladanje, dobar vo. ... ovek volje i poretka, superioran. Ne snalazi se kao podreen. Njegove sposobnosti su onda kao zarobljene. Mane: Precenjivanje sebe." (Mile Dupor, Ne verujte, proverite, str. 74) "Prirodni je voa, i osea da je njegovo mesto u ivotu vezano za autoritet i organizaciju. ... Lavove najvee mane jesu netolerancija, uobraenost, bombastinost i suvie kruto miljenje." (Nikola Ogrizovi, Astrologija, str. 17, 7) "ivi iznad svojih mogunosti, komanduje, s ukuanima je ljubazan samo ako pristanu da ga sluaju." (Maja Lonari, Astrologija - Zvezde govore, str. 55) U prilikama za nesputano izraavanje (sukob, tua i rat) njihova elja za mo e otkriti destruktivan, nasilan i razarajui karakter, iako e u svakodnevnom ivotu otkrivati srdaan duh, koji je samo drugo lice iste elje za uticajem nad drugim ljudima. "I ako su u biti ljubazni, nisu preterano osetljivi na oseanja drugih i zato mogu da budu brutalno iskreni i netaktini, jer su pre svega preokupirani sami sobom." (Linda Gudmen, Sunevi znaci Linde Gudmen, str. 192) Njihova elja za mo se manifestuje kroz ulogu voe, kroz naklonost ka magiji, koja ima i svoju religioznu formu u takozvanim harizmatskim (duhovniarskim) pokretima, zatim kroz politiki karijerizam, itd. elja za mo je i van toga njegova temeljna pokretaka snaga koja je duboko utkana u sve njegove aktivnosti i odnose sa drugim ljudima. "On (Lav) voli da titi, i ubeen je da tako ispoljava svoju plemenitost. Istina je malo drugaija. On titi, zato to voli da kontrolie." (Hana Hart, Mukarac na dlanu, str. 61) "Lav se eni ispod svog nivoa. On (...) ne moe da odoli a da ne stekne podanika nad kojim je superiorniji." (Linda Gudmen, Sunevi znaci Linde Gudmen, str. 193) "Nii tip se hvali koliko ima visokih veza, kako svi rade po njegovim konceptima, kontaktira politiare." (Mile Dupor, Ne verujte, proverite, str. 75) Za razliku od Ovna i Ribe, kojima nezadovoljstvo predstavlja povod bilo za mrnju prema drugome, bilo za kukanje nad sobom, psiholoki tip Lava odlikuje odsustvo sklonosti da gaji negativna oseanja, jer bi ona oskrnavila duh trijumfa i pobede. Eventualni poraz predstavlja samo novi izazov da se ide ponovo u borbu, jo sranije i odlunije nego ranije. elja za mo rezultuje neugasivim optimizmom i pozitivnim

36

Astrologija i antropologija

Psiholoka analiza

37

oseanjima, koja ga odlikuju ak i u trenucima najbizarnijeg nasilja nad svojim rtvama. Ako gaji mrnju, onda to ini najee samo da bi njom izgovorio svoju potrebu za ispoljavanjem svoga nasilja. Njegovo najvee iskuenje je u tome to nije svestan stvarne prirode svoje temeljne pokretake snage, pa je proglaava vrlinom. Neobuzdana elja za mo psiholoki tip Lava pretvara u megalomana, a to je psihopatoloko stanje osobe koju odlikuje manija veliine, bogatstva, genijalnosti i svemoi. Pritajeno ili u nekom stepenu otvoreno, megaloman tei da sebe vidi ili prikae kao "gospodara sveta", koji je iznad svih u pogledu odreenih dimenzija ili po svim kriterijumima.
BLIZANCI - PSIHOLOKI TIP KORISTOLJUBIVOSTI

Za razliku od Vage, Strelca, Ovna i Lava, psiholoki tipovi Blizanaca, Device i Raka nisu optereeni umnim predstavama o svojoj sopstvenoj veliini (nisu sujetni), ve svojim oseanjima (sebini su). Umesto ponositosti, odlikuje ih ropstvo emotivnim doivljajima: potreba za oseanjem voljenosti, posedovanja, pripadanja, pa i opijajuim oseanjima koja postiu alkoholom, meditacijom, zloupotrebom muzike i sl. Ali za razliku od Device i Raka, tip Blizanaca je uspeo da u velikoj meri sauva svoj zdrav razum i samim tim sposobnost volje da postupa svrhovito realnim potrebama ivota. Njegova sebinost je egocentrina racionalna koristoljubivost. "Blizanci su egoistini, ali esto i sebini." (arls, E.O. Karter, Enciklopedija psiholoke astrologije, str. 14) Verovatno znamo za lovako umee kojim se hvataju majmuni. U masivan up sa uskim grlom se stavi voka, i eka se da majmun zavue ruku i stegne pesnicom svoj plen. Kada mu se lovac priblii, majmun prirodno eli da pobegne, ali ne eli da se odrekne svoje voke. Mogao bi da sauva svoju slobodu kada bi pustio plod i izvukao ruku, ali jaka elja pomrauje njegov razum. Sa stisnutom vokom u svojoj ruci on postaje siguran plen lovca. Uzrok njegove tragedije je u njegovoj nerazumnosti. Slino postupa veina psiholokih tipova o kojima govorimo. Zbog povreene sujete ili radi sebinog uitka, veina ljudi e pokazati suludu spremnost da ugrozi sopstvenu egzistenciju, pa i sam svoj ivot. Veina se odrie zdravog razuma, jer ne moe da trpi raskrinkavanje svojih motiva kao besmislenih. Psiholoki tip Blizanaca svakako nije takav. On e na vreme pustiti voku i izvui ruku iz upa. A onda e moda svesno pristati da ostane u rukama lovca, ako mu ovaj obea da e mu redovno davati

porciju voa. Ako i hrli ka sebinom uitku, on e svesno da hrli. Nee pod pritiskom savesti ili sujete zavaravati sebe da je na pravom putu, ako na tom putu nije. Moda e neko vreme zbog toga da ga mui savest. Ali on e onda svesno uzeti alkohol i piti ga sve dok glas sopstvene savesti ne uutka. Odsustvo emotivnog zanosa, kojim inae umiruje svoju nemirnu savest, ini ga nervoznim i formira potrebu da se bavi traarenjem, jer se u mraku tuih slabosti i gluposti, koje svojim zdravim razumom vrlo lako prepoznaje, sam osea uzvienije i pravednije nego u svetlu sopstvene savesti. Astrolog Doana Vajnbaum prua savet kako da se zadobije naklonost Blizanaca: "Blizanci vole traarenje, pa sauvajte sone detaljie koje ste proitali u novinama ili uli o prijateljima ili poznanicima." (Tajna seksualne astrologije, str. 18) No potreba za traarenjem je odlika i ostalih tipova koje odlikuje izraena savesnost (naravno, samo onda kada su sa njom u sukobu), posebno psiholokog tipa Device, a takoe i ljudi tipa Raka i korpije. Kod samih Blizanaca, odbrambeni mehanizmi, ako se tako uopte mogu nazvati, krajnje su iskreni i pragmatini. Oni nisu tip koji e pasti na laskanje ili optereivanje krivicom. Njima ne moe da se manipulie kakvom ideologijom ili religijom. Njima moe da se manipulie jedino preko njihovih sebinih interesa ili preko sebinog kukaviluka, jer oni svakako ne predstavljaju tip ljudi koji e radi ideala biti spremni da rtvuju svoj ivot. Kako pomoi takvom psiholokom tipu da pobedi sebe i da postane ovek? ta rei takvoj osobi, a da ona toga ve prirodno na osnovu svog zdravog razuma nije svesna? Postoji jedno sutinsko pitanje koje je jedino tabuizirano kod Blizanaca, a to je pitanje sutinskog smisla bivstvovanja. Sebinost kao smisao ivota nikada ne moe da ispuni ono to obeava. Ma kako oseanja kojima sebino srce ezne bila snana, dugotrajna ili uzviena, ona nikada ne mogu da zadovolje e due. Ipak, ona su samo oseanja, a ne bit. Ona mogu samo da ugue svest o unutranjem nezadovoljstvu, ali ne i da ga otklone. Osoba koja je uzela tabletu protiv bola iskreno ne osea bol. Ali oseaji kao i oseanja nisu relevantni pokazatelji naeg stvarnog stanja, bez obzira koliko su iskreni. Kao to tableta uklanja neprijatan simptom, a ne sam uzrok - bolest, tako i emotivni uici ne uklanjaju duhovni problem. U dubini due nezadovoljstvo i dalje ostaje. Promeniti svoja oseanja nije isto to i promeniti sebe. Da bi ovek postao istinski srean, a ne samo oseao sreu, njemu treba promena onoga to jeste, a ne onoga to osea. Oseati sreu i biti srean nije isto.

38

Astrologija i antropologija

Psiholoka analiza

39

DEVICA - PSIHOLOKI TIP SAMOPRAVEDNOSTI

Devicu odlikuje skup karakternih vrlina: urednost, istoa, vrednoa, itd, za koje e svaki astrolog rei da su izraz njene izraene ivotne odgovornosti. Meutim, kada analiziramo ostale atribute Device, moemo se zapitati da li je njena odgovornost zaista prava odgovornost ili moda samo optereenost krivicom. Astrolog Linda Gudmen pie da Device imaju "duboko ukorenjenu posesivnost" (Sunevi znaci Linde Gudmen, str. 232) to znai da se Devica ne odnosi zaista odgovorno prema sebi, jer svoje unutranje slabosti ne pobeuje. Takoe, ovaj astrolog pie za Device da "potuju pravila discipline koja ne razumeju, jer je za njih prirodno da se bez protivljenja povinuju sudbini". (Isto, 229) Da je Devica zaista odgovorna, onda bi ona preispitivala smisao svojih motiva i postupaka i ne bi dozvolila da njenim postupcima vladaju principi iza ijeg smisla ona ne moe odgovorno da stoji da su ispravni. Devicu odlikuje neodgovornost uma, a u spoljnjem ponaanju ona samo deluje kao da je odgovorna, zato to je optereena krivicom. U pravilima koje slepo i formalno potuje ona trai satisfakciju svoje neiste savesti. Pod uticajem oseanja krivice ona je sklona da svoje slabosti karaktera samo sputava u izraavanju, umesto da im se odupire, to od nje formira spolja uglaenog licemera. Ona e se pokajati to je neto runo rekla ili uinila, ali se nee pokajati to je takva u srcu, jer nije svesna da se iza njenih loih postupaka (koje uistinu retko kada pokazuje) kriju loi motivi za koje joj treba pokajanje. Kada su slabosti samo potisnute, one nisu zamenjene vrlinama, pa to Devicu ini hladnom i bez kreativnosti. Kako je ona u svom srcu ostala ista, ostala je i neista savest, koju e biti sklona da izraava prema drugima kroz lano moralisanje. "Device su prilino komplikovane i protivrene jer u sebi stalno nose tragove zaplaenosti i nedostatka samopouzdanja, zbog ega su vrlo samokritine i teke prema sebi. Zabrinute su zbog stvari koje nisu pravi razlog za brigu. Imaju visoke line standarde, od sebe, a ponekad i od drugih, vrlo mnogo oekuju. Njihove mane nisu velike, ali nerviraju one sa kojima ive jer ih optereuju nepotrebnom brinou i zahtevima." (Drutvo astrologa Jugoslavije, Upoznajte astrologiju i sebe, str. 79) "Prevelika kritinost, pedanterija, angrizavost, preskromnost, potiskivanje emocija, brinost i sklonost meanju u tui ivot." (Nikola Ogrizovi, Astrologija, str. 8) Psiholoki tip Device pedantno vodi rauna o sebi, svojoj ishrani i zdravlju, ali ne iz ljubavi prema zdravlju, ve iz straha od bolesti: "Oni su istanani i preterano savesni u ienju, jelu, radu i ljubavi. On se kupa i tuira vie nego etiri o-

veka zajedno. ... Ponekad e devica vui ak i svoju sopstvenu vodu na put. Nemojte se smejati - da li znate ta se moe desiti stomaku kada neka strana tela u nepoznatoj vodi za pie uu u probavni sistem." (Sunevi znaci Linde Gudmen, str. 220-221) "Ne voli da pria mnogo, uglavnom samo posmatra. Obuena je neupadljivo." (Dr Milijana Puara, Ljubavni horoskop, str. 114) "Devica je najee uredna i brine o odevanju, ali se retko kinuri." (arls, E.O. Karter, Enciklopedija psiholoke astrologije, str. 11) Psiholoki tip Device odlikuju izraena sebinost (krtost i posesivnost). Kada se sretne sa osobom u ijem ekstravertnom ponaanju prepozna sopstvene potisnute i nepriznate motive ponaanja, ona je sklona izlivima prezira prema toj osobi, a prema slabijim od nje i izlivima nasilja kojim bi je primorala na isto onakvo licemerno ponaanje na koje je sama primorana svojim sopstvenim oseanjem krivice. Njeno licemerstvo kod nje aktivira farisejsku netrpeljivost, prezir i gaenje prema prljavima, prosjacima, bogaljima i otvoreno nemoralnim osobama. U delu Sunevi znaci Linde Gudmen itamo: "Iako nema nikakvih simpatija prema prosjacima i uliarima, neizmerno je velikoduna kada je neki njen prijatelj u nevolji. Devica, koja je gotovo krta kada su u pitanju njene line potrebe, uinie armantan gest finansijske pomoi prema onima koji to zaista zasluuju ili ljudima koje zaista voli. Ali nikada je neete videti kako nepaljivo rasipa novac, jer je troenje uvek razljuti. Device rade marljivo za ono to imaju i ekstravagantnost ih okira. Uvek se otro izraavaju o rasipnicima i onima koji iz lenjosti ne rade. Kao i prema rasipnitvu, nita nije ljubaznija ni prema kanjenju. Mrze preteranu sentimentalnost, prljavtinu, vulgarnost, neurednost i dokonost. Device mrze neznanje, glupost i neuredno razmiljanje skoro isto koliko prljavtinu i vulgarnost. Samodisciplina je deo njihove prave prirode." (str. 225-226, 232) Devica se odrie odgovornosti da svojim razumom preispituje ispravnost smisla svojih motiva i postupaka, jer bi je to suoilo sa sopstvenom ispraznou, pa tu odgovornost prebacuje na pravila ponaanja koja slepo dri i na autoritete koje slepo slua. Takav mehanizam Devicu pretvara u autoritarnu ("gestapovsku") linost koja ima potrebu za autoritetima koji e da misle i odluuju umesto nje same, i za deurnim krivcima koji e da budu krivi umesto nje same. Grupa sociologa i psihologa (Adorno i saradnici) je pedesetih godina XX veka definisala autoritarnu linost faistikog tipa (F skala) atributima koji sasvim odgovaraju psiholokom tipu Device:

40

Astrologija i antropologija

Psiholoka analiza

41

1) Konvencionalnost (rigidno pridravanje vrednosti srednje klase i njihovo rigidno odravanje); 2) Autoritarna submisivnost (nekritiko prihvatanje autoriteta i zavisnost od njih); 3) Agresivnost (pre svega u odnosu na osobe koje kre konvencionalne vrednosti, zalaganje da se kazne, prezru i odbace); 4) Antiinterceptivnost (neprihvatanje subjektivnog i imaginativnog i nesklonost ka bavljenju vlastitim doivljajima); 5) Potovanje vlasti i pozitivan odnos prema njoj (identifikacija sa onima koji imaju mo, naglaavanje strogosti, discipline...); 6) Destruktivnost i cinizam (negativan odnos prema humanim vrednostima i uopte odbacivanje humanosti); 7) Sklonost ka estom korienju mehanizama projekcije (projektovanje u spoljni svet vlastitih nesvesnih impulsa, sklonost da se veruje da je svet pun tajni i opasnih stvari); 8) Rigidnost miljenja i postojanje praznoverica i stereotipija (sklonost da se misli u rigidnim kategorijama i verovanje u mistine uzroke sudbine pojedinca); 9) Preterano interesovanje za seksualne nastranosti (njihovo osuivanje, esto pominjanje, lano moralisanje). (Adorno, T. W.; FrenkelBrunswik, Else; Levinson. Daniel J. & Sanford, R. Nevitt, The Authoritarian Personality, 1950)

Ostali psiholoki tipovi takoe mogu biti autoritarni, posebno u stresnim okolnostima, ali se njihova autoritarnost razlikuje od autoritarnosti tipa Device. Autoritarnost Ovna i Strelca je na prethodno citiranoj F skali liena taaka 2, 4 i 5, a autoritarnost Raka taaka 3, 4, 6 i 9. Nijedan drugi tip autoritarnosti osim Device ne odlikuje taka 4.
RAK - PSIHOLOKI TIP SEBINE SENTIMENTALNOSTI

Kada bi se psiholoki tip Blizanaca zbog svoje koristoljubivosti opteretio krivicom, on bi dobio osobine Device. A kada bi se Devica suoila sa svojom hladnoom i ispraznou, koji su plod njene optereenosti krivicom, i kada bi zatim odluila da tu prazninu due upotpuni, ne realnim pokajanjem za svoje potisnute motive ponaanja, ve izazvanim sentimentalnim oseanjima (opijajui se, na primer, nekim alkoholnim uitkom ili meditacijom), ona bi dobila atribute psiholokog tipa Raka. Dakle, za raz-

liku od Device koja potrebu za reformom svog karaktera zavarava promenama u svom spoljnjem ponaanju, tip Raka sebe zavarava promenom na nivou oseanja. Kod Raka oseanja imaju vie pogrenih funkcija: pobuuju se da bi zadovoljila sebinost (objekat uitka), da bi umirila neistu savest (kao "dokaz" ljubavi), zatim kao pokretaka snaga (fanatizam), i ovek se oslanja na njih, kada treba da prosudi ta je dobro a ta loe. Kreirajui kod sebe oseanja koja nisu adekvatna stvarnosti, tip Raka gubi kontakt sa realnou i formira predstave o deavanjima u spoljnjem svetu u skladu sa svojim lanim optimizmom. Takva ivotna filozofija ga sputa na nivo deteta kome se mata mea sa realnou i koji ivi u svom imaginarnom svetu. Iz straha da ne ugrozi svoja prijatna oseanja koja su mu sutinski vana, jer su objekat njegovog sebinog uivanja, on pokazuje nespremnost da se suoi sa sopstvenom ivotnom odgovornou. Funkcionisanje odbrambenih mehanizama kod Raka je moda najbolje objasniti primerom majke koja je nemarna prema stvarnim potrebama svoga deteta i koju zbog toga mui neista savest. Da bi umirila svoju savest, ona, umesto pokajanja za svoju nemarnost, umesto reforme svojih unutranjih motiva, poinje da kod sebe do krajnjih granica pobuuje sentimentalna oseanja prema svom detetu, zavaravajui njima svoju neistu savest. Kako pobuena oseanja ljubavi prema detetu postaju objekat njene nepobeene karakterne sebinosti, ona prema svom detetu postaje izraeno sebina i posesivna (zato i veoma ranjiva, a esto i zabrinuta). Kada zbog toga potrai pomo psihologa i kada mu izusti: "Ja previe volim svoje dete!" psiholog lako posumnja na mehanizam obrnutog ponaanja. Naravno da je nemogue nekoga previe voleti. Pojam "previe" je plod njene odbrane od glasa neiste savesti koji je opominje da u svom srcu i dalje nema prave ljubavi. Da ima prave ljubavi ona ne bi dete "kupovala" i "podmiivala" povlaujui njegovim sebinim hirovima, ve bi razumno gledala ta je za dete zaista dobro i zdravo. Dok se majka poziva na oseanje ljubavi kao dokaz da svoje dete iskreno voli, psiholog jedino racionalnom analizom smisla njenih postupaka prema detetu moe imati uspeha da joj objasni njeno realno stanje i njenu realnu potrebu za unutranjom reformom - reformom motiva, a ne oseanja. Analiza smisla ponaanja moe jednog narkomana navesti da shvati da njegovo snano oseanje ljubavi prema njegovoj devojci nije kriterijum njegove stvarne ljubavi prema njoj, kada je on u izlivima svojih oseanja nudi narkotikom. Isto iskuenje ima psiholoki tip Raka kada treba da shvati da njegova oseanja ne samo to nisu znak ljubavi nego najee odbrana pred saveu zbog nedostatka ljubavi. Umesto oslanjanja na oseanja, Rak treba da probudi za-

42

Astrologija i antropologija

Psiholoka analiza

43

krljale snage zdravog razuma da bi shvatio da pozitivna oseanja nisu kriterijum ispravnog i dobrog. Treba da shvati da izbegavanjem negativnih misli i oseanja i izazivanjem kod sebe oseanja ljubavi on nee uspeti da iskoreni zlo iz svoga srca i da tako ostvari pravu ljubav. Izbegavajui misli i oseanja adekvatna ivotnoj realnosti on samo uklanja povod za manifestaciju stvarnog sadraja svoga bia. Oseanja treba da budu adekvatna stvarnosti, a ako beimo od stvarnosti u nameri da sami uinimo svoja oseanja prijatnim, postajemo nezreli za bilo kakav stres, koji e nas kad-tad prisilno suoiti sa stvarnim sadrajem nae due i dovesti u stanje teke depresije. Sebinost prirodno dovodi do razoarenja u ivot, jer ivot nije tu da bi nas zadovoljio i ispunio, ve da bismo mi njega uinili ispunjenim i osmiljenim. Oslobaanjem od nerazumnog optimizma i skidanjem tabua sa pojma samopreispitivanja, ovaj psiholoki tip pripravlja put za osloboenje od sebe samog. U suprotnom, on pripravlja put u duevnu bolest (manino-depresivnu psihozu). Astrolozi navode sledee osobine Raka koje predstavljaju njegovo iskuenje: "Pada pod uticaj, popustljiv do slabosti, menja raspoloenje prema vremenu i Mesecu, karakter je samo zbir doivljaja." (Mile Dupor, Ne verujte, proverite, str. 70)
RIBE - PSIHOLOKI TIP DEPRESIJE

oveku je lake da kroz ivot ide linijom manjeg otpora i da se odrie svoje odgovornosti da bude ovek nego da svoja ivotna iskuenja reava na zreo i odgovoran nain. U "Astromedicini" astrologa Mileta Dupora itamo psiholoke osobine horoskopskog znaka Ribe: "rtva okolnosti. Trai da pati. rtva; preputa se situaciji, ne zna se osloboditi postavljenih mrea. Iziskuje manipulacije. On je povuen, miran, stidljiv, eka da ga dogaaj ubaci u prigodu sa voljenom: talasu treba podsticaj. Dobri do slabosti. Ide i trpi radi ideala i dece. Teko majci jer ovog natusa drugi iskoriste. ezne i strada zbog nedokuivog ideala. enje, putevi, patnje slatke. Suze su jako oruje." (Astromedicina, str. 104, 123, 131, 133, 139, 142) U "Sunevim znacima" Linde Gudmen itamo: "to je sredina kreativnija, umetnika, puna dokolice i ezoterinosti, to ete nai vie Riba. ... Malo je ovozemaljskih ambicija u ljudima Neptuna. Kod nje nema intenziteta ve skoro nebrige o sutranjici. ... Nikada nije lako ni pravoj ni "ljudskoj" Ribi da se bori za svoj put uzvodno. ee se, i zato to iziskuje manje napora, preputaju struji da ih nosi u bilo kom smeru. Ali plivati uzvodno to je izazov za Ribe i jedini nain na koji ikada moe nai mir i sreu. Odluiti se za la-

ki put predstavlja zamku za roene pod ovim sunevim zrakom, sjajni mamac koji ih primamljuje, krijui opasnu udicu - protraen ivot. Biete impresionirani armom Riba i lenjom dobroudnom prirodom. Recite nekoj Ribi da je drutvo dekadentno, da se vlada raspada, da e nas zagaenost vazduha sve usmrtiti, i da svet nestaje, i ona e zevati ili se oaravajue nasmeiti, ili pak licemerno saoseati sa vama. Tipina Riba e uglavnom ii linijom manjeg otpora. ... Ako realnost postane suvie strana da bi se suoila sa njom, ona obino bei u neosnovana ruiasta matanja... Kada je ivot gurne u ustajale vode nesrenog neuspeha i beznadenih situacija, umesto da izleti iz mrane opasnosti, ona je spremna da se sakrije iza svojih bledo-zelenih iluzija koje joj ne dozvoljavaju da donese praktinu odluku." (Sunevi znaci Linde Gudmen, str. 498-501) Astrolog Maja Lonari pie za muki pol kod Ribe: "Mukarac trai enu koja je uvijek tu da ga tei kad mu je teko." (Astrologija - Zvezde govore, str. 17) Psiholoki tip Ribe odlikuje sklonost da sebe predstavlja kao da je jadan i nemoan da svoju ivotnu odgovornost na sebi ponese, pa kukanjem nad sobom i svojom navodnom nesrenom sudbinom on pokuava da uveri svoju savest da nije kriv za posledice svoje ivotne neodgovornosti, ve da je rtva raznih ivotnih prilika i neprilika. Takvim stavom on sebe psihiki survava u dva zla: u nezahvalnost i u nezrelu reakciju na stres. Kada bi gajio oseanja zahvalnosti, onda ne bi imao izgovora da kuka. Kada bi reagovao zrelo na stresne situacije, on takoe ne bi imao izgovora za svoje gunanje, jer bi svoje probleme reio. Da bi imao izgovora on stalno mora da kuka, i sve njegove potrage za reenjima su samo igre koje on sprovodi sa podsvesnom eljom da se te potrage i napori pretvore u neuspehe koji e mu opet pruiti nove povode za jadikovanje nad sobom i samosaaljenje. Na primer, ako psiholoki tip Ribe u trenutku krize potapete po ramenu, on e se neuteno rastuiti jo vie, a ne manje, to treba da bude opomena onome ko mu prua utehu da ulazi u "igru" sa unapred predvienim ishodom, jer Riba podsvesno eli da i dalje ostane Riba. Ribi depresija odgovora, iako joj ne odgovaraju simptomi depresije - sama negativna oseanja i poremeen odnos sa drugim ljudima. Svoja depresivna oseanja psiholoki tip Ribe pokuava da ukloni raznim tehnikama (najee veselom muzikom), ali svojih temelja depresije ne eli da se odrekne, jer se plai susreta sa svojom ivotnom odgovornou i odrastanja koje ono podrazumeva. Umesto u sebi, Riba krivca za svoje stanje nalazi u drugim ljudima, u sudbini koju predstavlja kao nekakvo prokletstvo, pa i izlaz iz svoje depresije ne vidi u svojoj odgovornoj akciji volje, svom htenju i borbi da ivot uini boljim i lepim,

44

Astrologija i antropologija

Psiholoka analiza

45

nego vidi u sluaju i srei koja e joj se moda konano u ivotu osmehnuti. Otuda njena sklonost ka sujeverju, mistici i magiji. Istovremeno ona se tog osmeha sudbine veoma plai jer u tom sluaju nee vie imati izgovora za svoje unutranje nezadovoljstvo i svoju neodgovornost. Psiholoki tip Ribe esto sam sebe dovodi u stanje depresije, na primer, preputa se oseanjima nostalgije da bi razmiljajui o starim boljim vremenima sebe predstavio kao gubitnika i tako pokrenuo oseanja samosaaljenja kojim e sebe opet predstaviti jadnim i samim tim neodgovornim. Svojim mehanizmima on podsea na povreenu maku koja lie i grize svoju ranjenu nogu, dok joj noga usled tog grienja na kraju ne otpadne. Jedini nain da ovek pobedi psiholoke mehanizme Ribe u sebi jeste da snagu i motiv za prevazilaenje svog stanja trai izvan mehanizama same Ribe u sebi, a to podrazumeva suoavanje sa svojim odbrambenim mehanizmima, odupiranje njihovom uticaju i pokoravanje duhu nesebine zahvalnosti i kreativne odgovornosti. Ono to psiholoki tip Ribe oekuje od drugih ljudi i od ivota je najee ono to on sam zanemaruje drugim ljudima i ivotu da prui. On ne treba da se preputa oaju zbog "zle sudbine", ve treba da je uzme u svoje ruke i da je sam uini onakvom kakva bi ona trebalo da bude. Meutim, suoavanje sa samim sobom je kod psiholokog tipa Ribe kao i kod tipa Raka veoma teko, jer je on sklon da takvo zalaenje u svoju linost smatra krenjem tabua u koji ne sme da se dira. Zaodenut svojom ideologijom ili religijom on ne dozvoljava da njegovi temeljni principi bivstvovanja budu dovedeni u pitanje. Iako njegova depresija predstavlja svojevrsno priznanje da je u problemu, on ne dozvoljava da se u taj problem dira. On podrazumeva da su mu sutinski ivotni principi ispravni, a da je za sve njegove probleme kriv neko drugi.

BIK - PSIHOLOKA MEAVINA LAVA I DEVICE

Psiholoki tip Bika predstavlja kombinaciju i interakciju tipa Lava i Device. Amalgam elje za mo od Lava i posesivnosti od Device, vidimo u opisu Bika od strane astrologa Mileta Dupora: "Volja melanholina latentna i vie upuena na mo nad stvarima. Temperament: rezervisan, konzervativan, ali irokogrud i tolerantan." (Ne verujte, proverite, str. 61)
VODOLIJA - PSIHOLOKA MEAVINA STRELCA I DEVICE

Psiholoki tip Vodolije predstavlja kombinaciju i interakciju tipa Strelca i Device, u kojoj je tip Strelca dominantan. "Uglavnom ljubazni i mirni, po prirodi, Vodolije ipak uivaju da prkose optem miljenju." (Linda Gudmen, Sunevi znaci Linde Gudmen, str. 444)
JARAC - PSIHOLOKA MEAVINA OVNA I RAKA

SEKUNDARNI PSIHOLOKI TIPOVI HOROSKOPSKIH ZNAKOVA (BIK, VODOLIJA, JARAC)

Sekundarni psiholoki tipovi su meavina razliitih kombinacija osnovnih tipova. Zapravo, tri vatrena muka znaka Lav, Strelac i Ovan, kada su ublaeni meavinom sa psiholokim uticajem Device, Raka ili Blizanca, rezultuju fomiranjem Bika, Vodolije i Jarca. U praksi su te meavine ee nego tipovi osnovnih znakova. Kako sekundarni znaci jesu meavine osnovnih znakova, mi se u daljem tekstu neemo baviti ponavljanjem objanjenja onih osnovnih tipova od kojih se oni sastoje, a koje smo ve objasnili, ve emo samo pokazati da se osnovni znaci ponavljaju u sekundarnim.

Psiholoki tip Jarca predstavlja kombinaciju i interakciju tipa Ovna i Raka. Za razliku od Ovna koji ne moe da trpi nepravdu, Rak je podnosi sa lakoom. Za razliku od Ovna koji je gord ali nesebian, Rak je krotak ali sebian. Za razliku od Ovna koji je buntovan i otvoren, Rak je plaljiv i povuen. Za razliku od Ovna koji je nesavestan i lenj, Rak je savestan i vredan. Za razliku od Ovna koji je gord da se bavi svojim oseanjima, Rak ih zloupotrebljava u svakom obliku. Njihovu meusobnu interakciju prepoznajemo u astrolokim atributima Jarca: "Izgradio je oko sebe zid od cigala. On je stidljiv, ali snano ilav. On je prijatan, ali je estoko ambiciozan. ... Jarac je u svojim potajnim snovima neizleivi romantiar, ali Saturn stavlja okove na njegovu prirodu. Planeta vrste discipline zahteva od njega blago ponaanje, praktine aktivnosti i ozbiljne namere. To je njegov krst koji e teko nositi. Ponekad e prikrivati frustriranost naprasitim ponaanjem. ... Jarevi se pretvaraju da mogu iveti bez komplimenata, a njihovo ponaanje je prilino ubedljivo kad ih dobiju. ... On u sutini ima oajniku potrebu da uje da je dobar, pametan, lep, poeljan i interesantan, ali poto to retko otvoreno pokazuje, tek po nekad dobije neku orhideju." (Sunevi znaci Linde Gudmen, str. 412) Dvojnu prirodu Jarca opisuje astrolog Ljiljana Milaji: "Treba spomenuti da kod Jareva postoje dva razliita tipa - jedni su neobino teki sa novcem, a drugi su izuzetno velikoduni. Ovo su sposobni i odluni ljudi, obino uspeni u veini poslova kojima se bave, jer prilaze svemu sa velikim oseanjem dunosti i discipline. Oni obino vole novac - ne radi novca, ve radi moi koju on nosi. Naravno, onaj drugi, velikoduniji tip Jarca je malo drugaiji, ali i on voli da poseduje radi ugleda i prestia." (Ljiljana Milaji, Horoskop, Magazin "ena 21", broj 7, maj-juni, 2001, Australija)

46

Astrologija i antropologija

Psiholoka analiza

47

ZATO PSIHOLOKI TIPOVI NEMAJU STVARNE VRLINE?

Kao to smo primetili, psiholoki tipovi su produkt kombinacije motiva koji ne mogu da izdre kritiku zdravog razuma i odbrambenih mehanizama linosti kojima se ovek brani od glasa razuma i savesti koji ga poziva na reformu. Videli smo da se jedni isti motivi kriju i iza njihovih mana i iza njihovih vrlina. Kada astrolog deli jedan horoskopski znak na moralno "vii" i "nii", tada on ne govori o razliitim motivima, ve o razliitim sublimacijama jednog istog motiva ili o odbrambenim mehanizmima koji oveka navode da se ponaa na moralno "vii" nain. Meutim, ovekovo stvarno odrastanje podrazumeva pobedu nad loim motivom, a ne njegovo obuzdavanje, sublimiranje ili preusmeravanje. Kako moemo znati da li je nae sopstveno "vie" ponaanje izraz sublimacije motiva koji su u svojoj sutini loi ili predstavlja stvarno odrastanje nae linosti? Po naoj reakciji u vreme neprijatnih stresnih okolnosti! Upravo one okolnosti na koje se moda pozivamo kao na izgovor za nae loe reakcije, jesu test naih stvarnih motiva. U stresnim situacijama nai stvarni motivi nalaze povod za svoje izraavanje i za otkrivanje svoje stvarne prirode. Pod pritiskom iskuenja telesnog uitka u hrani ili moda duvanu, tip korpije e pokazati sklonost da ugrozi svoje zdravlje. U vreme stresa tip Device e pokazati sklonost ka sumnjiavom i "gestapovskom" duhu, pa i spremnost da radi slepog potovanja principa ugrozi sopstveno i tue dobro. Tip Raka e pokazati kukaviko izdajstvo prijateljstva pod pritiskom autoriteta. Tip Vage e pokazati isto takvo kukaviko odricanje, ali ne zbog sebinog, ve zbog sujetnog straha od gubitka odobravanja sredine. Tip Ovna e u vreme stresa svoju samoportvovanu hrabrost da transformie u ludost; svoju povreenu gordost u mrnju i destrukciju. Tip Lava e biti veran i blizak prijatelj, sve dok se osoba, koju on voli, po nekim svojim vrednostima ne uzdigne iznad njega samog. Tip Blizanca e pokazivati plemenit karakter ali sve dok njegovi lini interesi ne budu postali ugroeni. Da li moemo proglaavati vrlinama one elemente ovekove linosti koji otkrivaju karakterne mane upravo onda kada na delu treba da se pokau kao vrline? Naravno da ne moemo! Iza razliitih vrlina esto se kriju mane, koje tek u vreme stresa otkrivaju svoju pravu prirodu. Upravo zbog te i-

njenice, same stresne situacije nisu loe same po sebi, ve one oveku pruaju svest o pravom sadraju njegovih motiva. One mu samim tim i pruaju povod da te svoje motive pobedi i da tako reformie svoj sutinski karakter. Kada ovek zaista pobedi iskuenja koja su karakteristina za njegov psiholoki tip, tada on postaje slobodan i od svog velikog Ega i od svojih odbrambenih mehanizama, pa se za njega vie ne moe rei da odgovara i jednom znaku u horoskopu. Na primer, poznato je da psiholoki tip Ovna zbog svoje gordosti i buntovnosti nije u stanju da trpi nepravdu. Ali, ako on pobedi svoju gordost i buntovnost, i postane sposoban da sa krotou i poniznou trpi nepravdu, nije li krajnje besmisleno tvrditi da on i dalje odgovara horoskopskom znaku Ovna iji je karakter definisan reima: "Sujetan, osvetoljubiv, nagao." (Mile Dupor, Ne verujte, proverite, str. 74)?! Priroda iskuenja je takva da ako ovek na iskuenje reaguje zrelo, on tada dobija osobine suprotne svom horoskopskom znaku. Zrelom reakcijom ponosan postaje ponizan, buntovan postaje krotak, sebian - samoportvovan, osvetoljubiv - milostiv, kukavica - hrabar, bezuman - razuman, nesavestan - savestan, neumeren - umeren, itd. Zato je potpuno neadekvatno nekome pripisivati znak Device, ukoliko je on svoju krtost pobedio i postao velikoduan; pripisivati znak Raka, ako on vie nije posesivan, itd. Onaj ko zrelo pobeuje ivotna iskuenja, on se ne ponaa u skladu sa svojim horoskopskim znakom, ve se u skladu sa saveu i zdravim razumom ponaa svrhovito realnim potrebama ivota, slobodno od ikakve tipologije horoskopskih znakova. U nae potrebe ivota svakako spadaju i potrebe naeg branog saputnika. Naa spremnost i sposobnost da ivimo za drugoga svakako predstavlja pokazatelj zdravog razvoja nae linosti, koja je iz detinje egoistine usmerenosti ka sebi samoj krenula putem odrastanja ka punini svoje zrelosti i na kraju osposobljena da ivi za drugoga. Namee nam se pitanje: Da li nam astrologija svojim saznanjima pomae da uspenije prebrodimo iskuenja u izboru branog saputnika i u izgradnji same brane zajednice? Mnogi veruju da je potrebno da se ovek bavi istraivanjem horoskopa upravo zato da bi znao kako da pobedi ivotna iskuenja. Zato je opravdano pitanje da li nam astrologija pomae da lake pobedimo svoja iskuenja? Ili nas u tome moda ometa?!

48

Astrologija i antropologija

Psiholoka analiza

49

ASTROLOGIJA I BRAK
Prolo je vreme kada su branog saputnika oveku odreivali njegovi roditelji. Dolo je vreme kada mladi ljudi na osnovu iskrene meusobne zaljubljenosti sami donose odluku o svom zajednikom buduem ivotu. Moda oni sa zgraavanjem razmiljaju o patrijarhalnom vremenu, kada bi bili u ropskoj vezi sa osobom koju nisu dragovoljno izabrali, budei se svakog jutra pored nekoga ko je njihovom srcu stran. Meutim, bez pravilnog shvatanja pojma brane odluke ak i njihova dananja veza, utemeljena na meusobnim iskrenim oseanjima, moe imati istu sudbinu. Jednoga dana, kada oseanja utihnu, oni e se probuditi pored osobe koju zapravo nikada u ivotu nisu odluili da vole. Umesto njih samih, branu odluku su donosila njihova oseanja. Kada su oseanja nestala, nestala je i odluka. Zapravo, prave slobodne odluke ovekove volje nikada nije ni bilo. Imati slobodnu volju, to ne znai donositi odluke u skladu sa trenutnim impulsima, oseanjima i hirovima sopstvene prirode, ve to znai donositi odluku nezavisno od njih, i unositi u svoj ivot i vezu onaj kvalitet iskustva koji vezu ini ispunjenim najuzvienijim sadrajem i smislom. Odluka oveka da voli moe vezu da ispuni ljubavlju, ak i ako je ona decenijama bila prazna i ropska. Prava brana odluka, utemeljena na nesebinoj ljubavi, jeste uslov da bi brak zaista bio brak. Po svojoj definiciji brak jeste zavet ljubavi, koji podrazumeva odgovorno donoenje ivotne odluke oveka da ivi za svog saputnika, da se za njega stara i da mu slui, da pokae spremnost da za njega rtvuje sve one karakterne nedostatke koji bi mogli da budu prepreka njihovoj zajednikoj srei. U formiranju brane odluke - zaveta ljubavi, ovek se prirodno suoava sa svojim slabostima karaktera koji ga odvraaju od odluke za brak. Sebini motivi ljudske prirode iz kojih proistie namera da se saputnik emotivno i telesno iskoristi rezultuju bilo strahom mladih ljudi od ulaska u brak, bilo brzopletim, nepromiljenim i neodgovornim ulaenjem u brak, bez stvarne odluke za drugu osobu. Samo proglaavanje veze zvaninom branom zajednicom, a bez svesti o obostranoj odgovornosti i odluci da se ivi za drugu osobu, nee nita arobno uiniti i takvu vezu uiniti kvalitetnijom od one koja nema formalni naziv braka. ovek treba da pobedi sebe, svoju sebinost i telesnost, inae e strah od njihovog osujeenja, gubitka bolje prilike, itd, omesti oveka da donese stvarnu branu odluku. Ukoliko ne pobedi svoju sebinost i telesnost, on ili nee imati hrabrosti za

branu odluku, ili e branu odluku upravo da zasniva na nepobeenoj sebinosti i telesnosti. Iste te slabosti zbog kojih je ovek krenuo u vezu, mogu jednoga dana da postanu razlog raspada te veze, kada one ne budu vie bile zadovoljavane, ili kada budu bile usmerene da se zadovolje nekom drugom osobom. Prvo pitanje u izboru branog saputnika ne treba da bude - da li je osoba takva da u ja moi da je volim, ve da li sam ja takav da u moi da je volim. Da li sam raistio sam svojom sebinou, telesnou, gordou, sujetnom uvredljivou, eljom za mo i moda cinizmom i angrizavou? Dokle god sutinsko pitanje svoga duha ne reimo, mi nismo spremni da objektivno razmiljamo o kvalitetu potencijalnog branog saputnika, jer smo ogranieni time da li nam se on svia ili ne svia. Razlog zato nekoga volimo treba da bude u naem srcu, u ljubavi kojom volimo, a ne u samim vrednostima te osobe, zbog kojih je u tom sluaju volimo. Tek kada postanemo sposobni da je volimo bez obzira na njene vrednosti ili nedostatke, tada treba da krenemo u analiziranje da li je ona odgovarajua osoba za brak sa nama tj. da li emo jedan drugome zaista biti pravi prijatelji, spremni i sposobni da jedan drugome pomognemo u ivotu. Strah od braka, koji je prirodan rezultat svesti o odgovornosti branog zaveta, moe da se ne prebrodi na zreo nain i da zato formira potrebu oveka da se odrekne odgovornosti izbora branog saputnika. Nedostatak pravih temelja brane odluke se esto manifestuje kroz potrebu oveka da tu odgovornost odluke preda nekom ili neemu drugom. Naravno da takvo prebacivanje odgovornosti otkriva nedostatak ljubavi. U ovom naem sluaju, analiziraemo fenomen prebacivanja odgovornosti za izbor saputnika na astroloki faktor i na astroloke savete.

KAKO FUNKCIONIU SAVETI UTEMELJENI NA POVERENJU U ASTROLOKI FENOMEN?

Pogledajmo primere saveta koji astrolozi pruaju osobama koje su roene u meusobno "neadekvatnim" horoskopskim znacima. Analiziraemo odnose izmeu znakova koji su izmeu sebe ekstremno razliiti, jer u njihovom odnosu najdrastinije dolaze do izraaja posledice nepobeenih iskuenja, koje u neto manjoj meri odlikuju i ostale znakove u njihovim meusobnim odnosima.

50

Astrologija i antropologija

Psiholoka analiza

51

ODNOS RAKA I OVNA, ODNOS SEBINOSTI I GORDOSTI

Za odnos Raka i Ovna astroloki autoritet kae: "Oseanja neusklaena, trpe oboje. Sukobi zbog kue, stana, roditelja, porodice i domovine." (Mile Dupor, Astromedicina, str. 102) Izmeu Ovna i Raka postoje razlike zbog kojih astrolozi zakljuuju da njihova veza nee biti uspena. Meutim, na globalnom planu, psihike razlike izmeu partnera postoje ve na osnovu same razlike u njihovim polovima, pa ako se te prirodne razlike izmeu mukog i enskog pogleda na svet, vrste inteligencije, interesovanja, itd, ne uvaju od zloupotrebe i izopaenja, one same e, umesto da budu izvor meusobnog zbliavanja i nadopunjavanja, postati izvor sukoba i razilaenja izmeu partnera i moda uzrok propasti njihove zajednice. Sledei logiku astrologa ne bi bilo dobro ni da dva razliita pola ulaze u vezu, zato to se razlikuju i zato to te razlike mogu njihovu vezu da upropaste. Izmeu Ovna i Raka upravo postoje razlike koje su tipine za razlike izmeu mukog i enskog pola. Ovan se, zajedno sa Strelcem i Lavom, smatra tipinim mukim horoskopskim znakom, dok se Rak smatra tipinim enskim znakom. Ovnovska gordost i sujeta sa jedne strane i rakovska sebina sentimentalnost sa druge strane, predstavljaju razliita iskuenja koja su tipina za razliite polove. Zbog tih razlika u iskuenjima koje su polne prirode, astrolozi zakljuuju da je veza izmeu Ovna i Raka osuena na propast. Naravno, njihova veza je zaista osuena na propast ako se oni odreknu one odgovornosti koja ih ini ljudima, a to je njihova odgovornost da svoje polne posebnosti ne zloupotrebljavaju tako to e im one same sebi biti cilj, ve da ih upotrebljavaju na meusobnu dobrobit, zbog koje one i postoje. Iskuenje Ovna jeste da zloupotrebljava atribut svog mukog autoriteta, izopaavajui ga u gordost i samosebidovoljnost, zbog ega mu otvoreno izraavanje ili prihvatanje ljubavi u komunikaciji sa partnerom predstavlja ponienje. Gordost moe biti iskuenje ak i enskog Ovna, one ene - Eve, koja doivljava ponienje na pomisao da je nastala od Adamovog rebra. Ona bi radije volela da je nastala kao i mukarac - od zemljanog praha, nego od rebra voljene osobe. Za razliku od Ovna, iskuenje Raka jeste tipino ensko iskuenje. Zloupotreba oseanja Raka ini sebinim, optereenim dokazima ljubavi i prihvatanja. Neugasiva potreba Raka za svakodnevnim znacima ljubavi od strane partnera Ovna, koji se iz svoje gordosti ustruava

da mu ljubav otvoreno pokae, dovodi do tekog meusobnog konflikta. Da li je reenje u traenju partnera koji e da trpi Vau ovnovsku gordost ili moda Vau opsesivnu rakovsku potrebu za dokazima ljubavi? Ili je moda reenje u pokajanju za sopstvenu gordost ili sebinost? Da li menjati partnera ili menjati sebe? Astroloki savet Vas unapred obeshrabruje da odustanete od borbe za kvalitet svoje due, od koje zavisi i kvalitet vae veze. Meutim, pobeda nad sopstvenom slabou prua primer i ohrabrenje drugoj strani da i ona pobedi sebe. ta e lake i uspenije slomiti gordo srce jednog tipinog Ovna nego nena, nesebina i neoptereujua ljubav jednog biveg Raka koji je pobedio svoju sebinost?! ta e lake i uspenije rasteretiti sebinog i opsesivnog Raka nego primer nesebine ljubavi jednog biveg Ovna koji je pobedio svoju gordost? Iskuenja su izazov da ih pobedimo i da tako pokaemo da nam je osoba koju volimo draa od naih karakternih slabosti.
ODNOS RAKA I STRELCA - POSESIVNOST I BUNT PROTIV BRANE VEZANOSTI

"U vezi koju ima sa Rakom, Strelac se osea kao iv zakopan. Da bi odrao odnos, nemirni Strelac bi morao da se odrekne zabave, flertovanja, pa ak i gledanja sa suprotnim polom. Sasvim je sigurno da se on nee odrei svoje slobodne volje koja mu doputa da radi sve to hoe, a to je osetljivom i posesivnom Raku potpuno neprihvatljivo." (Drutvo astrologa Jugoslavije, Upoznajte astrologiju i sebe, str. 58) Kao to vidimo, astrolog unapred predvia neuspeh ovakve veze jer smatra da se Strelac sasvim sigurno nee odrei svojih karakternih nedostataka koji ga, u sutini, onesposobljavaju za bilo kakvu branu zajednicu. Isto tako, astrolog se miri i sa posesivnou Raka, a ta posesivnost takoe ometa Rakov zdrav odnos sa bilo kojom osobom. Ukoliko ne pobede svoje slabosti koje ih ine prepoznatljivim u horoskopskim znacima, oba tipa e u svojoj sutini ostati duboko nesposobna ne samo za zdravu branu zajednicu nego uopte za zdrav, srean i normalan ivot. Strelac svakako nije srean i zadovoljan dokle god ima u svom srcu elju koja ga navodi na "lov", flertovanje i osvajanje drugih osoba, i samim tim varanje svog sopstvenog branog saputnika. Isto tako ni Rak ne moe da bude srean dokle god je pokrenut potrebom da poseduje ljude i stvari. Da bi ovek mogao druge ljude da voli, i da za njih ivi (to je temelj

52

Astrologija i antropologija

Psiholoka analiza

53

njegove zajednice sa drugima ljudima), on prethodno treba da bude rastereen, istinski zadovoljen i srean. Ni osvajaki uitak Strelca kome brak deluje kao ropstvo, ni emotivni (posesivni) uitak Raka nisu u stanju da ih zadovolje, ve samo da ugue svest o njihovom unutranjem nezadovoljstvu. Njihovo jedino pravo reenje nije da podilaze svojim slabostima, ve da se za njih pokaju. Ali, umesto da samokritiki preispituju svoje postupke i pobude svojih srca, astrologija ih svojom sujevernom korelacijom navodi da skrenu panju sa izvorita svog problema na izgovor za svoje slabosti koji nalaze u zvezdama, i da zatim, obeshrabreni "kosmikim redom" ili "viom silom", odustanu od borbe za ispravnu vezu sa svojim saputnikom. Zbog svojih razliitih iskuenja psiholoki tipovi Strelca i Raka upravo mogu biti dobri za vezu jer e jedan drugome moi da pomognu vie nego iko drugi na njihovom mestu, jer svako od njih jasno vidi one slabosti druge strane koje treba da se nadvladaju da bi njihova veza zaista bila utemeljena na ljubavi, a ne slabostima koje su jue bile razlog njihovog zbliavanja, a sutra ve mogu da budu razlog njihovog razilaenja. Najvea prepreka u izgradnji i funkcionisanju brane zajednice nije u neadekvatnim osobama, ve u odsustvu dobre volje branih saputnika da vezu uine kvalitetnom. Ukoliko je zajednica ljudi utemeljena na sebinosti i telesnosti, tada vremenom brani saputnici postaju jedan drugome nezanimljivi, jer je prirodno da se ovek navikava na konstantne ulne i emotivne doivljaje. Meutim, ukoliko je zajednica utemeljena na pravoj nesebinoj ljubavi, onda vremenom saputnici postaju sve zanimljiviji jedno drugom, jer se vremenom meusobno bolje upoznaju i uspenije odgovaraju na potrebe jedno drugoga. Dok e u prvom sluaju ovek alosno da konstatuje da mu je saputnik vremenom dosadio, u drugom sluaju e radosno da konstatuje da ga je u meuvremenu jo vie zavoleo. Osobe koje nisu spremne da se samoportvovano odriu sebe (svojih slabosti karaktera) i da se bore za izgradnju zajednice, one nisu ni dostojne blagoslova braka. Najvie to astrolog moe da uini je da pozove oveka da umesto da promeni partnera, promeni svoje sopstveno ponaanje. Ali promeniti ponaanje nije isto to i promeniti sebe. Astroloki saveti, utemeljeni na poverenju u determinisanost ljudskog karaktera poloajem zvezda na nebu, ne usuuju se da oveka pozovu da promeni sebe samog, jer e u tom sluaju, njegova slinost sa sopstvenim znakom biti izbrisana, a njegov budui ivot osloboen od potrebe za horoskopom. Promeniti politiku odnosa prema drugim ljudima, jeste u svojoj sutini lukavstvo, a promeniti sebe, to znai postati zaista ovek.

ODNOS RAKA I LAVA - KUKAVILUK I NASILNITVO

Odnos Raka i Lava predstavlja odnos potinjene i dominantne osobe. U muko-enskom odnosu postoji prirodna razlika u odgovornostima razliitih polova koje se meusobno nadopunjuju. Prirodno je ena zavisna od mukarca, i prirodno je mukarac nezavisan i sposoban da prui enskoj osobi psihofiziku sigurnost. ak i kada najvatrenije feministkinje trae od drave da im ona osigura njihova prava, one tada na svojevrstan nain trae od drave zatitniku ulogu jaeg mukarca. Meutim, deava se da se izmeu polova formira autoritaran odnos u kojem jedna osoba vlada nad linou druge osobe. Takav izopaen odnos zahteva da na njega pristanu obe strane. On je najkarakteristiniji za odnos psiholokih tipova Lava i Raka zbog njihovih komplementarnih slabosti. Lav prirodno tei da zavlada linou drugih ljudi, sprovodei nasilje nad njihovom voljom, razumom i saveu. To mu najlake polazi za rukom u odnosu sa tipom Raka, zato to Rak i inae ima iskuenje da se bilo dragovoljno, bilo iz straha od autoriteta odrie svoje odgovornosti za svoje postupke i da predaje nekom drugom da misli i odluuje umesto njega samog. Ovakva patoloka veza, u kojoj se Rak odrie atributa svoje linosti da bi pruio satisfakciju nasilnom Lavu, moe prividno da izgleda veoma uspena. Oba partnera mogu da izgledaju veoma zadovoljno. Nekada moemo jasno videti psihiki "slomljenu" linost Raka, a da ona sama uopte nije svesna teine svoga stanja. Razlog je u tome to je tip Raka sklon da u svom potinjenom odnosu prema Lavu pokazuje mehanizme obrnutog ponaanja, da se svom gospodaru umiljava, da mu laska, i da mu u svom obraanju upotrebljava deminutive, to otkriva da je njegov odnos odanosti proet kukavilukom i strahom na podsvesnom nivou. Kada bi psiholoki tip Raka postao svestan prave prirode svog odnosa, tada bi mogao svoj problem i da rei. No, on je sklon da na raun svog zdravog razuma raznim besmislicama izgovara i opravdava svoj potinjen i autoritaran odnos prema Lavu. Da li astrolozi pokuavaju da uine svesnim Raka njegovog iskuenja? Da li ukazuju Lavu na njegovu sklonost nepotovanja tue linosti i nasilja nad njenom saveu? Pogledajmo kakve savete za takvu kombinaciju pruaju astrolozi: "Ova astroloka neskladna kombinacija vatre i vode u i-

54

Astrologija i antropologija

Psiholoka analiza

55

votu je esto vrlo uspena. Za to je izgleda zasluan Lav koji dragovoljno pristaje da bude rtva muiavosti i kapricioznosti Raka koji maksimalno koristi velikodunost Lava." (Drutvo astrologa Jugoslavije, Upoznajte astrologiju i sebe, str. 71) Vidimo da astrolozi podraavaju potinjen i autoritaran odnos Raka prema Lavu. Kada bi Rak postao svestan svog ropstva, tada bi po svom iskuenju bio blii tipu Blizanca koga odlikuje zdrav razum i svest o iskuenju. Da li u tom sluaju astroloki saveti tee Blizanca da on ima slobodu volje da se odupre svojoj potinjenosti Lavu? Pogledajmo astroloki savet: "Lavova apa je epala i ne naputa svoj plen! Siroti Blizanac ovde nema nikakve anse da se izvue. Brzo e shvatiti da nijednim trikom iz svog arsenala ne moe pomeriti Lava sa mesta gospodara i ostae mu zauvek podanik i pratilac." (Drutvo astrologa Jugoslavije, Upoznajte astrologiju i sebe, str. 71) Dakle, ako ovek, zbog svoje emotivne opijenosti, nije svestan svog ropstva, onda mu astrolozi laskaju da je ono ak izraz dobre volje njegovog gospodara. Astrolozi tada ne vide nikakvu lavlju apu nad njime. Ali, ako je zahvaljujui zdravom razumu ovek postao svestan svog ropstva, onda oni tvrde da on nema snage da se njega oslobodi.
ODNOS KORPIJE I DEVICE - SEKSUALNA OPTEREENOST I ASEKSUALNOST

Seksualno optereen tip korpije i slabo zainteresovan za seks tip Device prirodno imaju konflikt zbog svoje seksualne neusklaenosti. Za razliku od korpije koja satisfakciju svog unutranjeg nezadovoljstva trai u seksualnom uitku, Devica trai satisfakciju u istoti svoje savesti. Svako ima svoj izvor zadovoljstva koji u praksi rezultuje njihovom meusobnom neusklaenou. Svako od njih otkriva da ima potrebu koja mu je vanija od samog partnera. Devica otkriva problem neiste savesti koja je optereuje kod gotovo svakog telesnog uitka. korpija otkriva sklonost ka telesnosti kada svrha seksualnosti nije izraavanje ljubavi prema svom partneru, ve pokuaj da seksualnou ostvari sopstvenu satisfakciju. Svaki ovek ima problem sa saveu kada ga pokreu greni motivi, ali postoje razlike izmeu ljudi u nainu na koji oni reavaju svoj konflikt sa svojom saveu. Tip Device odlikuju slabo izraene emocije i oseaji pa mu je lake da svoje

slabosti licemerno sputa u izraavanju i da uiva u miru svoje povrne i legalistike savesti. On je sklon premetanju krivice, pa umesto da osea krivicu za motive koji realno jesu greni, on osea esto krivicu za postupke koji nisu izraz njegovog sutinskog problema. Tip korpije odlikuju izraene emocije, a posebno oseaji, pa mu je lake da uivanjem u svojim telesnim doivljajima uguuje glas svoje neiste savesti. Veza izmeu korpije i Device dovodi do izraaja njihove meusobno suprotstavljene mehanizme i motive ponaanja, pa im na taj nain prua priliku da ih postanu svesni i da ih pobede. Ukoliko je Devica zaista istog srca, bie i iste savesti, i tada nee imati unutranjih prepreka da svoju ljubav izrazi kroz seksualnost, adekvatno potrebi njenog ivotnog saputnika. Ukoliko je korpija zaista pokrenuta pravom ljubavlju, njoj nee biti iskuenje ukoliko njen partner nije svakodnevno zainteresovan za seksualan kontakt sa njom. Seksualni odnos, uostalom, predstavlja samo jedan mali procenat vremena i komunikacije koji proima odnos dve osobe koje se vole. Ako se zaista vole, onda e biti zainteresovani da prepoznaju sve potrebe svoga saputnika koje je potrebno ispuniti. Njihov seksualni odnos e tada biti rastereen, bilo od line potrebe korpije za satisfakcijom, bilo od samopravedne sklonosti Device da zbog njega osea krivicu. On nee biti niti zamena za ljubav, niti izvor sree, ve samo sredstvo izraavanja ljubavi, povod da se unutranja srea duha izrazi i podeli. U dananje vreme seksualnost ima izopaenu funkciju kod gotovo svih psiholokih tipova, jer se pobuuje bez branog zaveta, radi line satisfakcije; na taj nain ovek se onesposobljava za zdravu funkciju seksualnosti u braku.

ZAKLJUAK O ULOZI ASTROLOKIH SAVETA

Nespremni da na sebe same preuzmu odgovornost nad svojim ivotom, ljudi imaju potrebu za razliitim izgovorima, pa i za horoskopom, jer ih on oslobaa od sopstvene odgovornosti za svoje postupke i laska da e se njihovi odnosi sa partnerom sami od sebe odvijati u dobrom smeru, ili ih horoskop moda obeshrabruje da su unapred osueni na propast, bez obzira na njihov napor da vezu odre. ta moemo rei onima koji budunost svoje veze istrauju u analizi horoskopa?

56

Astrologija i antropologija

Psiholoka analiza

57

Ako oekujete da neka srena zvezda podari vaoj vezi ono to stoji upravo do tebe i tvog partnera, ne treba vam nikakva posebna mudrost da biste razumeli da je takva veza osuena na propast, ne zbog nekakvih mistinih razloga, ve zato to kvalitet i uspenost vae veze stoji do vas samih. Onoliko koliko sebe date za svoju vezu, toliko e ona biti kvalitetna, onoliko koliko se rtvujete jedan za drugoga, toliko e vaa veza biti uspena. Uostalom, ta biste mislili o sebi samima kao svesnim i odgovornim biima da to sve do vas ne stoji? Koliko biste sami bili zadovoljni zbog sree vae ljubavi u kojoj ste bili samo publika, a niste imala htenja i udeo u stvaranju i izgradnji svoje sopstvene veze? Ipak, horoskop vam moe rei i da tvoj partner tebi ne odgovara, i da ti ne odgovara njemu, zato to imate karaktere koji se prirodno meu sobom ne trpe. A ta to znai? To drugim reima znai da svako od vas ima ozbiljne karakterne nedostatke koji vas spreavaju da zajedno funkcioniete, jer jedan drugome zbog tih karakternih nedostataka smetate. Ali, ako jedan drugoga zaista volite, zato onda zarad te ljubavi ne rtvujete te slabosti karaktera? Zar vam je gajenje vaih nedostataka milije nego izgradnja vae ljubavne veze? Pa upravo te razlike koje eventualno postoje izmeu vas mogu biti put da se kao ljudi izgraujete na onom planu na kojem inae ne biste bili svesni da vam ita nedostaje. Ostale nekarakterne razlike koje postoje izmeu vas ne moraju da budu same po sebi loe, jer vi treba da se meusobno nadopunjujete, a ne da se samo udvostruavate. Ako jedan drugoga zaista veoma volite, zar e vam biti teko da obeate da ete svaku rtvu uiniti za dobro drugoga? Ako na takvu rtvu niste spremni, onda ne postoji osoba koja je dostojna zajednice sa vama. Kakva je vrednost vae veze, ako ona nije plod vae obostrane odluke da ivite jedan za drugoga? Koliko ti ceni ljubav partnera kada ima vie poverenja u zvezde, nego u njegovo iskreno htenje da te voli i da ivi za tebe? Da li moe biti zahvalan partneru koji te voli, ne zato to je okuan izdrao probe ivota i tako sam odluio da te voli, ve zato to je takav zbog vie sile koja je na njega delovala mimo njegovog htenja i izbora?! Naravno, takav brak koji svojim sutinskim sadrajem ovek nije izabrao, nije ni dostojan da opstane kao uspean brak. Prava brana zajednica je odluka utemeljena na nesebinoj i samoportvovanoj ljubavi i ona se kroz ivotna iskuenja izgrauje. Samo onda kada odluka za brak nije utemeljena na spremnosti da se ovek bori za osobu koju je izabrao, tada on ima potrebu da potrai savete i sigurnost svoje veze u astrolokim predvianjima, odriui se na taj nain svoje odgovornosti za kvalitet i uspenost svoje veze.

KADA SE I ZATO MOEMO PREPOZNATI U SVOM HOROSKOPSKOM ZNAKU?

Zapazimo da astrologija podmee oveku karakter koji on ima samo u onom sluaju kada iz svoje linosti iskljui zrelu reakciju razuma, savesti i volje; kada se ponaa neodgovorno prema iskuenjima koja ga snalaze. Ljudi zaista imaju one sklonosti koje im astrologija pripisuje kao kakve osobine linosti, ali oni imaju i sposobnosti razuma, savesti i volje da ih nadvladaju. Ali, ukoliko se ponaaju neodgovorno, preputajui da njima vladaju loe sklonosti njihove prirode i odbrambeni mehanizmi neiste savesti, tada poveavaju mogunost da se prepoznaju u horoskopu. Postoji verovatnoa da se ovek sluajno rodi upravo u onom horoskopskom znaku ili podznaku iji psiholoki tip po svom opisu najvie odgovara onim motivima ponaanja i odbrambenim mehanizmima, kojima je on po prirodi sklon, i da tada, zbog prepoznate slinosti, on doe do zakljuka da astroloki faktor neosporno postoji. Zato u praksi istovremeno "funkcioniu" razliiti horoskopi (zapadni, indijski, kineski, acteki, itd) iako pruaju izmeu sebe esto protivrena predvianja karaktera osoba roenih odreenog datuma na odreenom mestu. Naravno, kako se osobe koje odlikuju odreeni psihofizike posebnosti raaju u svakom mesecu i u svakome asu, uvek moe doi do sluajnog poklapanja izmeu posebnosti neke osobe i horoskopskih predvianja bilo kog horoskopskog sistema. Sada nam se namee potreba da objasnimo zato postoje razlike izmeu psiholokih tipova na osnovu kojih astrolozi svrstavaju ljude u razliite horoskopske znakove?! Od ega zavisi da li ovek zloupotrebljava svoja oseanja (pa zato u svojoj najekstremnijoj varijanti odgovara tipu Raka), ili zloupotrebljava umne predstave o sopstvenoj vrednosti (i zato odgovara tipu Vage i njemu bliskim znacima Strelcu, Ovnu i Lavu), ili zloupotrebljava svoja ula (odgovara tipu korpije), ili pod uticajem oseanja krivice moda uguuje svoje porive (i zato odgovara tipu Device)? Svaki ovek zloupotrebljava ono to najvie ima na raspolaganju u zavisnosti od svog naslea, ivotne dobi i spoljnih uticaja, i zato emo se sada baviti antropologijom.

58

Astrologija i antropologija

Antropoloka analiza

59

ANTROPOLOKA ANALIZA RAZLIITIH HOROSKOPSKIH ZNAKOVA

Razlike izmeu razliitih tipova horoskopskih znakova predstavljaju zapravo razlike izmeu razliitih ljudi. Razlike izmeu ljudi nisu plod nikakvih mistinih ili sujevernih uzroka, ve su plod izopaenja razliitih ljudskih sposobnosti.

POREKLO RAZLIITIH SPOSOBNOSTI

Nae sposobnosti se razlikuju od oveka do oveka u zavisnosti od pola kojem pripadamo, u zavisnosti od nae ivotne dobi, nae genetske adaptacije na klimatske uslove u kojima ivimo, u zavisnosti od nae prirodne nadarenosti za odreene radne delatnosti, i u zavisnosti od uticaja spoljnih faktora.

RAZLIKE IZMEU POLOVA

Razlike izmeu polova su svrhovite razliitim odgovornostima mukarca i ene u drutvu, porodici i odgajanju potomstva. Razliiti nivoi mukih i enskih hormona u vreme ovekovog ranog razvoja rezultuju otkljuavanjem gena zaduenih za razliite sposobnosti. Pored formiranja vidljivih polnih razlika oni utiu i na formiranje razlika u radu enskog i mukog mozga. Kod ene su leva i desna hemisfera mozga vie meusobno povezane, pa se aktivnost njenog mozga "raspruje", dok mukarac koristi vie ili levu ili desnu hemisferu u zavisnosti od prirode konkretnog zadatka koji u jednom trenutku reava. ena moe istovremeno i da pazi na dete, i da oslukuje kuhinju, da govori i da plete, dok mukarac u jednom momentu moe da se skoncentrie samo na jednu aktivnost. Razliiti nivoi polnih hormona u prenatalnom razvoju dovode do razvijenosti razliitih vrsta inteligencije. Dok ene pokazuju razvijeniji F faktor (sposobnost korienja rei) i M faktor (sposobnost mehanikog pamenja), dotle mukarci pokazuju razvijeniji R faktor (bolje razvijenu sposobnost shvatanja odnosa, pronalaenja optih principa, pravilnosti i zakonitosti iz datih podataka) i N faktor (sposobnost lakog i uspenog operisanja brojevima, prvenstveno pri

osnovnim raunskim operacijama). enska deca vie vole da se igraju porodinih odnosa, sa lutkama koje hrane, paze i maze, dok se muka deca vie interesuju za igre tehnike, konstrukcije, moi, uspostavljanja uticaja, borbe i osvajanja. Dok je ena vie obdarena emocionalnom inteligencijom koja otkriva njenu sferu odgovornosti i starateljstva - a to su osobe sa kojima je neposredno bliska, dotle mukarca vie odlikuje apstraktna inteligencija - pitanja od opteg znaaja koja ga navode da bude izvor sigurnosti njegove ene i porodice, i izvor pravde u ljudskoj zajednici. Zato, sasvim svrhovito njihovom mestu pod suncem - eni je vanije kako se osea, a mukarcu je vanije da li je to to on radi vredno, mono, znaajno i pravedno. Da ne bi mukarac u svojoj odgovornosti bio dekoncentrisan onim odgovornostima koje prevashodno odgovaraju enskom polu, njegova emotivnost kao i sposobnost da radi vie stvari istovremeno, blokirana je u razvoju mukim hormonom testosteronom. Sposobnosti mukog i enskog pola se meusobno komplementarno nadopunjuju. Na jednu istu stresnu situaciju ena e pre da reaguje emocijom straha i defanzivno (da bi sauvala decu), dok e ofanzivnost prepustiti mukom polu koji je za agresivnu odbranu porodice i drutva osposobljen svojim psihofizikim posebnostima.

RAZLIKE U IVOTNOJ DOBI

Razlike u ivotnoj dobi su posledica razliitih vrsta i nivoa odgovornosti koje ljudsko bie od svoje rane mladosti pa sve do kasne starosti moe na sebi da ponese. U najranijoj mladosti odgovornosti deteta su usmerene na obavljanje njegovih sopstvenih fiziolokih funkcija neophodnih za opstanak, u vreme puberteta dolazi do njegovog naglog psihofizikog razvoja i preusmeravanja interesovanja sa sebe samog ka drugim ljudima, posebno ka osobi suprotnog pola, a u vreme muevnosti kod oveka se budi odgovornost da na sebe u najveoj moguoj meri ponese odgovornost za svoju porodicu i deavanja u drutvu. Svaki vii nivo odgovornosti je propraen hormonalnim aktiviranjem razvoja sposobnosti koji omoguavaju oveku da ispuni odgovornosti koje na njega stavljaju potrebe ivota. U vreme puberteta dolazi do najveeg skoka nivoa polnih hormona. Kod oba pola primeujemo maksimalno ispoljavanje polnih posebnosti u njihovom izgledu i psihi. Kod mukog pola telo postaje miiavije (mukarac treba da bude izvor sigurnosti), a kod enskog - sa naslagama sala na

60

Astrologija i antropologija

Antropoloka analiza

61

grudima, kukovima i stomaku (ena treba da bude sposobna za starateljstvo nad decom). Glas mukarca postaje dubok, a ene visok. Viak hormona rezultuje podizanjem telesne temperature i pojavom specifinog telesnog mirisa. Dolazi i do pojaane ulnosti, to se manifestuje kroz poveanu potrebu za hranom, to je adekvatno potrebama ubrzanog psihofizikog razvoja, i kroz seksualnu zainteresovanost, koja je svrhovita nalaenju branog saputnika. U vreme puberteta dolazi do buenja potrebe ljudskog bia da se osamostali i da na sebe preuzme svoju ivotnu odgovornost. Kod ene se javlja snana potreba da ima decu, dok kod mukarca tek miris bebe aktivira potrebu za oinskim starateljstvom. Razliite sposobnosti se aktiviraju i stoje oveku na raspolaganju, a od njegovog izbora i interesovanja u velikoj meri zavisi koje e se od njih sauvati i zatim dalje razvijati. Oko tridesete godine dolazi do novog (ali veoma blagog) skoka hormona koji ima za cilj aktiviranje onih sposobnosti koje su adekvatne najviem nivou ovekove odgovornosti prema porodici i drutvu. Poto su obavili svoju razvojnu funkciju, nivoi hormona se zatim smanjuju.

deblji sloj masnog tkiva, a nos bolje zatien. Oi pravih utih ljudi su specifinije nego oi svih drugih ljudi: ona duplja je uska, a oko u njoj i zatitnim organima dobro je obloeno mau; pored toga, gornji kapak pokriva unutranji ugao oka i time ini da suze otiu u nos: to je karakteristino "mongolsko oko". Uska ona duplja titi oko i od tetnog bljetanja - odsjaja sa ledenih i snenih povrina. Dalje specifinosti tungida su kruta crna kosa, veoma retka brada i slaba maljavost. ... Gusta i moda ak kovrdava brada zadrava izdahnutu vlagu koja se zamrzne, a to, opet, ugroava deo lica oko usana." (Boo kerlj, ovek, str.
315-317)

RAZLIKE IZMEU RASA

Razlike izmeu ljudi, koje su posledica njihovog razliitog genetskog porekla, uglavnom su posledica njihove adaptacije na razliite klimatske uslove. Za razliku od bele rase koja je adaptirana za umerenu klimu, pripadnike ute rase odlikuje usporen metabolizam, sklonost gojaznosti, zdepasto telo, suva koa, uske i uvuene oi, instinktivna sklonost ka pravljenju zaliha i mnotvo ostalih atributa koji su izraz njihove adaptacije na hladnu polarnu klimu. Crnu rasu odlikuju atributi adaptacije na toplu i osunanu klimu tropskog i subtropskog pojasa. "Ve smo rekli da je zdepasto telo sa kratkim ekstremitetima vie primereno za ouvanje toplote: upravo to vidimo kod pravih utih ljudi, Tunguza, Mongola (ujedno: tungida) i sibirskih naroda (sibirida). aka i stopala su izuzetno mali. ... Okrugle glave sa najmanje delova koji stre nudili su najmanje povrine za hlaenje, za smrzavanje. ... Glava tungida je uglavnom sa glatkim elom. Nos je nizak i uzak, jagodice su iroke i izboene; ovim lice postaje okruglije, naroito ako ga pokriva

Adaptivne razlike izmeu ljudskih rasa su u nekoj meri uzrokovane i razliitim nivoima mukih i enskih hormona, pa i razlikama u drugim vrstama hormona. Svaki ovek ima istovremeno i muke i enske hormone, ali je njihov meusoban odnos uslovljen njegovim prirodnim polom (mukarca determinie Y hromozom), u nekoj meri spoljnim uticajima (svest o specifinim potrebama ivota ili snaan stres mogu da promene hormonalni disbalans), a u odreenoj meri i razliitim rasnim poreklom. Dok utu rasu odlikuje viak enskih hormona, pa zbog toga u konstituciji izraen evrisomatski vektor kod oba pola, crnu rasu odlikuje viak mukih hormona, pa zbog toga izraen leptosomatski vektor takoe kod oba pola. Zapravo, kako pripadnici ute rase ive u nepovoljnim klimatskim uslovima, odgajanje deteta zahteva veu panju oba roditelja, dok je u povoljnijim klimatskim uslovima ta potreba manja. Da bi se mukarac vie zainteresovao za deavanja u njegovoj neposrednoj okolini (porodici), on vikom enskih hormona ima aktivirane enskaste atribute (emotivnu bliskost, itd). enska vrsta inteligencije, koja je manje apstraktna a vie praktina, pomae mu da uspenije odgovori na potrebe egzistencije u nepovoljnim polarnim klimatskim uslovima. Smanjen nivo mukih hormona uzrokuje gubljenje interesovanja za pitanja od globalnog znaaja (za politiku, filozofiju i sl.) koja bi u njegovom sluaju mogla ozbiljno da ugroze i egzistenciju porodice i njegovu linu egzistenciju. Muka inteligencija sa svojim apstraktnim pitanjima bi na njega stavila odgovornosti koje on ne bi mogao da ispuni, i omela bi njegovu praktinu inteligenciju neophodnu za preivljavanje u nepovoljnim klimatskim uslovima.

62

Astrologija i antropologija

Antropoloka analiza

63

"Keith (Kis) je prvi pokuao da objanjava rasne razlike na podlozi razliitog delovanja hormonalnih lezda, zapravo na podlozi biohemizma. Ta razlika svakako ima svoje uzroke i ne moe biti samo po sebi prauzrok rasnim razlikama. No, fakat je da su rase, ako ih objanjavamo kao adaptacijske odlike oveka, ipak u sebe dovreni tipovi, koje ne smemo razmatrati samo kao apstrakciju, ve samo s gledita celine moda zapravo kao posebne morfoloke vektore. Moemo zapaziti i ve dokazati biostatistikim metodama, da - bar do sada ba u Evropi - su neke podrase ili tipovi morfoloki vie vezani za muki pol i za leptosomatski vektor. Alpidi na primer, su blie evrisomatskom i enskom vektoru, mediteranidi i atlantidi leptosomatskom i mukom. Tako se moe teorijski za svaku podrasu ili tip smatrati kao "rasni znak" mukost ili enskost i lepto ili evrisomatinost. Ovaj ovde samo za evropske podrasne tipove utvreni pregled moe se proiriti na sve rase. uti - uopte - vie su evrisomatski i vie "enski" nego crnci. Meu utima su, na primer, palemongolidi vie enski i evrisomatski od sinida."
(Boo kerlj, Opta antropologija, str. 89)

Istraivanja nivoa mukog hormona testosterona kod razliitih ljudskih rasa otkrile su da je on najvie zastupljen kod pripadnike crne rase, a najmanje kod ute. Razlika u nivou hormona se izjednaava u poznim godinama, ali je kljuna ona koja je postojala u vreme prenatalnog razvoja. "Rase se takoe razlikuju u nivou testosterona to pomae da se objasni muko ponaanje. U jednom istraivanju sa studentima koleda, nivoi testosterona bili su od 10 do 20% vii kod crnaca nego kod belaca. ... U studiji na studentima univerziteta, crni Amerikanci imali su od 10 do 15% vie nivoe nego beli Amerikanci. Japanci (u Japanu) imali su ak nie nivoe. Testosteron se ponaa kao "glavni okida." On podstie stvari kao to su samouverenost, agresija, altruizam, kriminal i seksualnost, ne samo kod mukaraca ve i kod ena takoe. Testosteron takoe kontrolie stvari kao to su miina masa i dubina glasa u tinejderskom dobu." (J. Philippe Rushton, Race, Evolution and Behavior, str. 18) Ljudska zajednica zahteva ljude razliitih sposobnosti, pored onih koje su posledica razliite uloge mukog i enskog roda. Otuda postoje razlike izmeu ljudi i razliitih ljudskih populacija koje su posledica njihovih razliitih sposobnosti (darova), pa dok jedne odlikuje dar za lov, druge odlikuje dar za trgovinu, tree dar za zanatstvo, etvrte za ratarstvo, pete za stoarstvo, itd. Razliiti darovi zahtevaju razliite vrste inteligencije.

Vii nivo testosterona u vreme prenatalnog razvoja dovodi do poveane duine domalog prsta u odnosu na duinu kaiprsta. Odnos kaiprsta sa domalim prstom je zato najmanji kod mukaraca, a najvei kod ena. Najmanji je kod crne rase, zatim kod bele, a najvei kod ute rase.

Ako su u prenatalnom periodu zastupljeni u veoj meri i muki i enski hormoni, oni aktiviraju istovremeni razvoj i muke i enske inteligencije, pa je osoba natproseno inteligentna i samim tim obdarena za uspeno obavljanje poslova koji zahtevaju obe vrste inteligencije. Istraivanja su pokazala da takve osobe jo u ranoj mladosti pokazuju izraeno interesovanje za oblast nauke. Dodue, odreen procenat tih osoba u vreme puberteta postaje devijantan na seksualnom planu. A ako osobu u vreme prenatalnog razvoja odlikuje manji nivo obe vrste polnih hormona, tada je drugaiji spektar njenih razvijenih sposobnosti i ona moe pojedine poslove od najpraktinijeg ivotnog znaaja da obavlja uspenije nego da ima istovremeno naglaenu muku i ensku vrstu inteligencije. Ona je sposobna da disciplinovano i pedantno obavlja svoj posao, bez skretanja na pitanja koja bi je u tom poslu dekoncentrisala i tako umanjila njenu uspenost. Ne moe se zamisliti uspeno drutvo koje ine iskljuivo naunici, ratnici, trgovci, itd. One enske osobe koje zbog svog antropolokog porekla imaju viak mukih hormona, i samim tim izraenu muku inteligenciju, normalno je da treba da se bave zanimanjima u kojima e pokazati svoju najveu osposobljenost. Isto vai i za mukarce koji imaju razvijenije enske sposobnosti. Svaki ovek ima svoje mesto pod suncem i svojim sposobnostima moe da doprinese dobru itave ljudske zajednice.

64

Astrologija i antropologija

Antropoloka analiza

65

RAZLIKE ZBOG SPOLJNIH UTICAJA

SPOSOBNOSTI ADEKVATNE STRESNIM OKOLNOSTIMA I IVOTNIM POTREBAMA

"Intenzivna elja ne donosi samo povoljne prilike, ve i potrebne talente." (Erik Hofer)

U zavisnosti od razliitih potreba ivota sa kojima se ovek susree, i koje kod njega izazivaju adekvatne umne predstave i oseanja, dolazi do aktiviranja razliitih hormona koji aktiviraju sposobnosti adekvatne odgovoru na potrebe ivota. Psihiko stanje oveka koje je posledica odreenih stresnih okolnosti izaziva adekvatne hormonalne reakcije. Na primer, svest o opasnosti trenutno podie nivo onih hormona (adrenalina i kortizola) koji oveka osposobljavaju da se efikasnije suprotstavi izvoru opasnosti (sklonost mukog pola) ili da od njega pobegne (sklonost enskog pola). Neuobiajena potreba ivota e aktivirati i one sklonosti kojima organizam u uobiajenim uslovima nije sklon. Mujak pacova je prirodno nezainteresovan za svoju mladunad, ali ukoliko on primeti da je mladunad bez njihove majke, kod njega se aktivira snaan starateljski instinkt i on na sebe preuzima odgovornost starateljstva nad njima umesto njihove majke. Mnotvo primera u itavom ivom svetu otkriva mehanizam otkljuavanja ili zakljuavanja gena koji aktiviraju ili zakljuavaju sposobnosti adekvatne konkretnim potrebama ivota. Umna predstava o potrebi ivota i oseanja koja su adekvatna stvarnosti, jesu vaan faktor aktiviranja onih psihofizikih sposobnosti koje su adekvatne realnim potrebama ivota. Meutim, umesto da svojim sposobnostima odgovara na potrebe ivota, ovek ima prirodnu sklonost da svojim sposobnostima odgovara na neugasive potrebe svog velikog Ega, ime i njegova hormonalna aktivnost nije adekvatna realnim potrebama ivota, ve iracionalnim hirovima njegovog unutranjeg nezadovoljstva, kao i autodestruktivnim mehanizmima njegove neiste savesti.
DESTRUKTIVNA REAKCIJA MOTIVACIJE NA STRESNE OKOLNOSTI

Na ljudski organizam, dok je jo u prenatalnoj fazi razvoja, posebno utie psihofiziko stanje majke. Njena neadekvatna ishrana ili nezrela reakcija na stres moe da ostavi trajne posledice na razvoj deteta. Snaan i dugotrajan psihiki stres u ranoj mladosti deteta takoe ima negativan uticaj na psihofiziologiju njegovog razvoja. Spoljni uticaji se mogu podeliti u zavisnosti od toga da li su delovali na oveka u vreme njegovog razvoja - kada je on bio neodgovoran za svoje reakcije i samim tim nesposoban da se odupre njihovom negativnom efektu, i na vreme njegove zrelosti - kada je ovek odgovoran za svoje postupke i sposoban da na zreo nain odgovori na svaki spoljni uticaj, bilo da je on dobar bilo da je lo. U vreme ranog razvoja loi spoljni uticaji oveka prirodno degradiraju, a sa sazrevanjem njegove volje oni mogu, u zavisnosti od njegovog izbora, da ga izgrade ili da ga jo nie degradiraju.
POSLEDICE NAMETANJA KULTURNIH VREDNOSTI

Da je ovek po svojoj prirodi neiskvaren, razliite ivotne okolnosti bi kod njega, jo dok je dete u razvoju, aktivirale razvoj sposobnosti koje doprinose njegovoj uspenijoj egzistenciji. Svaki stres bi ga prirodno izgraivao. Neprijatna oseanja bi kod deteta pobuivala krotost i poniznost, a prijatna oseanja - zahvalnost. Jo kao dete ovek bi pokazivao evolutivnu prednost u svom razvoju u odnosu na ostala iva bia. Meutim, neprijatna oseanja kod deteta provociraju sklonost ka depresivnosti, a prijatna oseanja - razmaenost, egocentrinost i sebinost.

U spoljne uticaje spada pokuaj da se na dete kroz vaspitanje, a kasnije i na odraslog oveka putem represivnih mera graanskog zakona, deluje nametanjem odreenih kulturnih vrednosti. Meutim, bez obzira koliko se kulturne vrednosti duboko usvoje, one same po sebi nee moi da promene ovekove sutinske motive. Na primer, ako su u istim spoljnim uslovima tri osobe vaspitane i nauene da potuju iste kulturne vrednosti, konkretno, ako su nauene da treba da ustupe mesto starijoj osobi u autobusu, one e to verovatno i uiniti. Povran psiholog ili sociolog, zadojen ideologijom savremenog doba - da su okolnosti krive i odluujue u svemu, u ovom primeru bi naao "dokaz" da su spoljni faktori odluujui nad nasleem i da su put ostvarenja mira i ljubavi meu ljudima. Meutim, dublja analiza bi otkrila da je jedna osoba ustupila mesto starijoj osobi iz line sujete (ponositosti), da je druga to uradila iz svog sebinog sentimenta, a trea iz oseanja krivice. Socijalni faktor je uspeo da kreira odreeno ponaanje, ali sutinski motivi koji zavise od naslea ostali su nepromenjeni. Povran psiholog ili sociolog e rei da motivi nisu vani, da je postignut cilj, a cilj je bio - plemenito ponaanje. Meutim, dublja analiza bi takoe pokazala da, bez obzira koliko su same kulturne vrednosti deklarativno uzviene, one nee biti ni od kakve koristi u konkretnim stresnim ivotnim situacijama. Osoba koja je iz sujete usvojila kulturne vrednosti ljubaznog i tolerantnog ponaanja prema ljudima drugaije rase,

66

Astrologija i antropologija

Antropoloka analiza

67

nacije, religije ili politikog opredeljenja, moe da se dui vremenski period ponaa sasvim u skladu sa usvojenim vrednostima. Ali, im dou stvarne probe ivota, u vreme stresa kojim e njen sujetni Ego da bude povreen, ona e prirodno reagovati sujetnom uvreenou, mrnjom i na taj nain otvorenim krenjem svojih deklarativnih vrednosti. Osoba koja je kulturne vrednosti usvajala iz krivice, bie sklona da u stresnoj situaciji, pod uticajem sumnjienja i straha od spoljnih i unutranjih neprijatelja pogazi svoje kulturne vrednosti. Osoba koja je na ispunjenje svojih kulturnih vrednosti pokrenuta sebinim sentimentom, pokazae kukaviku sklonost ka odricanju svojih vrednosti onda kada njeni sebini motivi budu bili ugroeni. Umesto da reformie svoje motive i tako sebe uini zrelim za susret sa iskuenjima ivota, ovek je sklon da trai od drave da ga ona sauva od iskuenja koja bi razotkrila lani karakter njegovih kulturnih vrednosti. Takvo prebacivanje odgovornosti sa sebe na dravu formira totalitarnu dravu koja politikim i ideolokim sredstvima formira lani mir meu ljudima. Na istim principima snage Novog svetskog poretka pokuavaju da uspostave mir meu narodima na globalnom nivou. Kao to vidimo, spoljni faktori deluju samo spolja. Ni nametanje kulturnih vrednosti, niti jaka uloga drave ne mogu da nadomeste sferu ovekove line odgovornosti, ovekovog dragovoljnog i iskrenog pokajanja za motive koji su ovladali njegovom voljom.
OVEKOVA ZRELOST

valnost, ili nezahvalnost, telesnost, sujetu i sebinost. Stres koji u nama izaziva negativne doivljaje, takoe u zavisnosti od naeg izbora, moe u nama da pokrene ili dobre motive (hrabrost, odlunost, krotost, poniznost i razumno starateljstvo), ili destruktivne motive (kukaviluk, mrnju i brigu). Smisao pozitivnog ili negativnog uticaja spoljnih okolnosti na na duh u naim je rukama.
PROSVETITELJSKI UTICAJ NA DECU I ODRASLE

Za razliku od perioda ovekovog razvoja, u periodu njegove zrelosti negativni spoljni uticaji ne mogu biti izgovor za neadekvatnu reakciju, jer je ovek svojim sposobnostima obdaren da vlada sobom i svetom oko sebe u skladu sa svojim razumom, saveu i slobodnom voljom. Smatra se da je punoletan ovek odgovoran za svoje postupke i da zato moe da odgovara pred krivinim zakonom za svoje neispravno ponaanje, dok deca i duevni bolesnici nisu odgovorni. Oni destruktivni motivi koji su ovekom ovladali u vreme njegovog ranog razvoja mogu u vreme njegove zrelosti da promene svoj kvalitet u eljenom smeru u zavisnosti od ovekovog htenja. U zavisnosti od naeg izbora, jedna ista stresna situacija u vreme nae zrelosti moe u nama da pokrene sasvim suprotne motive. Stres koji u nama izaziva prijatne ulne doivljaje, uzviene umne predstave i prijatna oseanja, moe u zavisnosti od naeg izbora da u nama pokrene ili ljubav i zah-

Ipak, iako spoljni faktori ne mogu da nadomeste znaaj ovekove slobodne volje, oni mogu da mu pomognu da njegov pozitivan izbor bude slobodniji i laki. Ispravnim vaspitanjem roditelj nee imati za cilj da dete oslobodi od odgovornosti za njegovo ponaanje (to je filozofija oveka savremenog doba), niti da manipulie njegovim prirodnim slabostima: sujetom, krivicom i sebinou, da bi ga naveo na poslunost svojim a zatim kulturnim vrednostima drutva u kojem ono ivi. Kroz ispravno vaspitanje dete e od najranije mladosti biti navoeno da pobeuje svoje slabosti (sujetu, sebinost, telesnost, itd), kroz razliite odgovornosti koje e roditelj na dete da stavlja adekvatno njegovoj moi da ih ono ispuni. Po uvenom pedagogu dr Bendaminu Spoku, takvo vaspitanje poinje veoma rano: "Devetomeseno dete ne mora da misli kako je sve u redu ako vue majku za nos ili grize njen obraz, nego da je duno potovati je. Izmeu prve i druge godine ne treba dopustiti detetu da namerno unitava igrake ili da namerno ostavlja nered. Nakon njegove druge godine od deteta se moe traiti da pomogne majci pri spremanju svojih igraaka. U njegovoj 3. godini detetu se mogu dodeliti sitne obaveze kao to su pomaganje pri postavljanju stola ili ienju kosare za smee, iako dete u tom dobu ne utedi majci mnogo posla. U svojoj 7. i 8. godini dete treba da svakoga dana izvrava korisne poslove u kui. U porodici je dobro da deca prisustvuju razgovorima roditelja o problemima zajednice, zemlje i sveta. Deca treba da vide kako njihovi roditelji neposredno doprinose reavanju problema time to uestvuju u drutvenim poslovima i odborima za pruanje pomoi. U koli deca treba da prouavaju ne samo velika dostignua svoje zemlje ve i njene nedostatke i pogreke. ... Smatram da bi mnoga naa deca rasla srenija kad bi stekla uverenje u detinjstvu da je najvanije za oveka da slui oveanstvu i da ivi prema tom idealu." (Bendamin Spok, Kako negovati i odgajati dete, str.
6.9-10, 1971.)

68

Astrologija i antropologija

Antropoloka analiza

69

Ukoliko u najranijoj fazi vaspitanje nije obavljeno kako treba, kasniji vaspitni pritisci mogu kod deteta podsticati pogrenu upotrebu volje, pa e ono biti sklono da svoje slabosti samo potiskuje u izraavanju, umesto da ih iskreno odbacuje. To se moe prepoznati po reakciji deteta koje posle vaspitnog saveta ili ukora nije rastereeno i radosno ve depresivno i utueno. Pravilna uloga enskog roditelja - majke, razvie kod deteta karakter opreznosti, saoseanja i samilosti, ali bez sentimentalne slabosti, a pravilna uloga mukog roditelja - oca, razvie kod deteta karakter hrabrosti i pravdoljubivosti, ali bez grubosti i surovosti. Takvo dete e ustupiti starijoj osobi mesto u autobusu zato to je odluilo da ljude voli i potuje, a ne zato to je na to nagnano sujetom, krivicom ili sentimentom. ak i naknadno prosvetiteljsko buenje svesti odraslog oveka o linoj odgovornosti za sopstvene motive i postupke pruie mu veu slobodu da sebe lake sutinski promeni, i uzdigne iznad negativnih uticaja koji su na njega do tada delovali, bilo spolja, bilo iz sopstvene prirode.

IZOPAAVANJE FUNKCIJE RAZLIITIH LJUDSKIH SPOSOBNOSTI

Kada usled nezrele reakcije na ivotna iskuenja ovekom ovlada unutranje nezadovoljstvo, tada dolazi do izopaavanja razliitih ljudskih sposobnosti. One tada prestaju da budu orue ovekove egzistencije, a postaju orue uguivanja njegovog unutranjeg nezadovoljstva, to ima za posledicu zanemarivanje i ugroavanje njegove egzistencije. Takoe, unutranje nezadovoljstvo moe da navede oveka da ne bude zadovoljan svojim mestom pod suncem, koje mu pruaju njegove realne polne, starosne, adaptivne i specifine sposobnosti kojima je po prirodi obdaren, te da trai satisfakciju u aktiviranju onih sposobnosti i karakteristika koje su samo prolazna faza u razvoju njegove linosti ili koje mu uopte nisu polno, starosno i adaptivno potrebne.

ona je sklona da njihovom zloupotrebom postane sebinija od mukarca. Kako je mukarcu, zbog njegove uloge u drutvu, vanija umna predstava o optem znaaju i vrednosti onoga to radi, on je sklon da postane ponositiji i sujetniji nego ena. Zbog sebinosti, ena se vie brine nego mukarac, a zbog sujete, mukarac je uvredljiviji od ene. Za razliku od ene koja je u odreenoj meri zavisna od mukarca, mukarac je samostalniji, pa se enska zavisnost moe izopaiti u njenu autoritarnu potrebu da neko drugi misli i odluuje umesto nje same, a mukareva nezavisnost u iracionalnu nezavisnost koja je sama sebi cilj - oholost. ena je prirodno saoseajnija od mukarca, to moe kod nje da se izopai u sentimentalnu slabost i uskogrudu zainteresovanost samo za one osobe sa kojima je bliska. Mukarac je preorijentisan na pitanja od opteg znaaja u drutvu, to kod njega moe da se izopai u beanje od konkretnih ivotnih odgovornosti u nepraktino filozofiranje o politikim i drugim pitanjima od opteg znaaja. ena je emotivno straljivija od mukarca, zato to nije osposobljena za fiziki obraun sa neprijateljem porodice, pa ta njena adaptivna posebnost moe da se izopai u kukaviluk, sumnjiavost i sklonost ka optereivanju oseanjem krivice. Mukarac je prirodno pravdoljubiviji od ene, to moe da se izopai u njegovu gordost i surovost. Takoe, mukarac ima prirodnu odgovornost da svojom moi i uticajem bude izvor sigurnosti i fizike odbrane svoje ene i porodice, to moe da se izopai u njegovu elju za mo, sklonost ka nasilju i agresivnost. Zato je uestalost kriminala mnogo vea kod mukog nego kod enskog pola.
PODELA HOROSKOPSKIH ZNAKOVA NA OSNOVU POLNIH POSEBNOSTI

RAZLIKE U POLU
Izmeu mukog i enskog pola postoje psihofizioloke razlike koje savreno odgovaraju zajednici izmeu oba pola u njihovom formiranju porodice, egzistenciji i podizanju potomstva, kao i njenoj optedrutvenoj ulozi. Meutim, unutranje nezadovoljstvo duha rezultuje time da pripadnici oba pola zloupotrebljavaju one svoje posebnosti koje imaju na raspolaganju. Kako su eni, zbog njene uloge u porodici, vanije emocije nego mukarcu,

Jedna od podela astrolokih znakova je prema tome koliko su oni "muki" ili "enski". Kako nam takva podela najvie ukazuje na poreklo posebnosti razliitih znakova, mi emo se te podele drati u njihovoj psiholokoj i antropolokoj analizi. Horoskopski znaci sa izraenim mukim atributima jesu Vaga, Strelac, Ovan i Lav. Kod njih vidimo izopaavanje razliitih atributa mukog pola koji bi inae imali korisnu funkciju, dok ovako, pod uticajem unutranjeg nezadovoljstva duha, oni postaju destruktivni. Muka sposobnost apstraktnog razmiljanja koju odlikuje sposobnost preispitivanja vrednosti i opteg znaaja sopstvenog ponaanja, izopaava se u sujetnu optereenost predstavom o sopstvenoj uobraenoj vrednosti i veliini kod svih mukih znakova, a u "najistijem" obliku kod psiholokog

70

Astrologija i antropologija

Antropoloka analiza

71

tipa Vage. Muka samostalnost i nezavisnost se pretvara u oholost kod psiholokog tipa Strelca. Kod istog tipa lovaki dar se transformie u sklonost ka avanturizmu. Muki autoritet, dostojanstvo i pravdoljubivost se izopaava u gordost i gnevljivost psiholokog tipa Ovna. Muka sposobnost uticaja i moi predviena za upravljanje drutvenim odnosima (dar voe), kao i za zadovoljenje potreba i odbranu sopstvene porodice, transformie se u elju za mo i sklonost ka nasilju psiholokog tipa Lava. Pojedini astrolozi svrstavaju u muke znakove i znak Blizanaca, a pojedini ga smatraju neutralnim. Blizanac zapravo predstavlja vrlo umerenu kombinaciju razliitih mukih i enskih posebnosti. Izraena enska komunikativnost i priljivost koja ima za svrhu da se deca naue da govore, izopaava se kod ovog znaka (kao i kod Strelca) u sklonost ka psihikom pranjenju kroz brbljivost. Usmerenost majke ka sopstvenoj deci i porodici pretvara se u egoistinu narcisoidnost koja je nezainteresovana za potrebe drugih i koja se zatim u kombinaciji sa mukom razumnou pretvara u koristoljubivost. Horoskopski znaci sa izraenim enskim atributima jesu Rak, Riba i Devica. Kod njih takoe vidimo izopaavanje prirodnih atributa enskog pola pod uticajem nezadovoljstva duha. enska sposobnost emotivnog doivljaja stvarnosti koja ima svrhu prepoznavanja potreba osoba sa kojim je u bliskom neposrednom kontaktu, izopaava se u sebinu sentimentalnost kod svih enskih znakova, a posebno kod psiholokog tipa Raka. enska potreba za sigurnou koju joj prua mukarac, izopaena je u potrebu za autoritetom koji e da misli i odluuje umesto nje same, to je takoe odlika Raka, Ribe i Device. Izraena materinska oseanja pretvaraju se u sebian odnos ropske vezanosti prema deci kod psiholokog tipa Raka. Adaptivni atribut za hladnu klimu - skupljaki dar izopaava se u izraenu posesivnost prema stvarima i stvorenjima i kod Raka i kod Device. Devicu odlikuje smanjen nivo hormona, pa je emotivno hladna (manjak enskih hormona) i bez sklonosti ka filozofiranju o viem smislu svojih postupaka (manjak mukih hormona). Devicu odlikuje izraena sklonost ka zloupotrebi adaptivne potrebe za pravljenjem zaliha, to je ini krtom. Psiholoki tip Ribe je blizak tipu Raka, ali bez adaptivnih atributa za hladnu klimu - skupljakog instinkta za pravljenjem zaliha, a takoe i bez izraenog materinskog instinkta, ali sa izraenijom imaginacijom tj. znaajnijom ulogom desne modane hemisfere (centrom umetnikih sklonosti), u emu je blizak Strelcu. Sklonost ka saoseajnosti je kod psiholokog tipa Ribe pretvorena u sentimentalnu slabost i u funkciji je od-

brambenog mehanizma samosaaljenja, kojim se taj tip predstavlja jadnim i tako odrie odgovornosti za svoje postupke. Astrolozi svrstavaju znak korpije u enske znakove, iako on zapravo pokazuje izraene muke i enske polne atribute kod oba pola, a u svojoj psihi izraenu sferu ulnosti. Viak mukog hormona testosterona ini osobu hrabrijom, to moe da se izopai u nepromiljenu i fanatinu hrabrost onih antropolokih tipova koje odlikuje viak mukih hormona, dok manjak mukog hormona prirodno osobu ini plaljivijom, to moe da se izopai u kukaviluk i sumnjiavost.

RAZLIKE U IVOTNOJ DOBI

"Ko u mladosti nije bio komunista, a u starosti konzervativac, ili je glup ili ne voli svoju zemlju" (Vinston eril)

Jedan isti ovek pokazuje razliitu vrstu i nivo svojih psihofizikih sposobnosti u zavisnosti od svoje ivotne dobi. U vreme ranog razvoja sposobnosti deteta su usmerene na njegove osnovne egzistencijalne potrebe na uzimanje hrane i na vrenje nude. Zadovoljenje ili nezadovoljenje njegovih potreba izaziva adekvatne prijatne ili neprijatne ulne doivljaje, umne predstave o sigurnosti ili nesigurnosti, i adekvatna prijatna ili neprijatna oseanja. Na taj nain dete postaje svesno svoje potrebe, i zatim moe da skrene panju roditelja koji e njegovu potrebu da zadovolji. Meutim, kao i odrastao ovek, tako i dete ima iskuenje da dozvoli da njime ovlada unutranje nezadovoljstvo (koje pojedini psiholozi nazivaju pojmom "libida") koje e u tom sluaju da "parazitira" na detinjim prijatnim ili neprijatnim doivljajima. Nezadovoljstvo izopaava funkciju ulnih, umnih i emotivnih doivljaja kod deteta, i navodi ga da na prijatne doivljaje stvarnosti odgovara sebinou (prepoznavanjem izvora satisfakcije kojom se uguuje unutranje nezadovoljstvo), a na neprijatne destrukcijom (prepoznavanjem povoda za "psihiko pranjenje" kroz destruktivnu manifestaciju svog unutranjeg nezadovoljstva). Bez uplitanja unutranjeg nezadovoljstva dete bi imalo oseanje nesigurnosti dokle god doivljava objektivan stres koji izaziva adekvatno oseanje nesigurnosti. Sa zadovoljenjem njegove potrebe za sigurnou, njegovo oseanje nesigurnosti bi bilo zamenjeno adekvatnim oseanjem sigurnosti. Meutim, ukoliko je oseanje nesigurnosti bilo iskuenje detetu da njim ovlada unutranje nezadovoljstvo, tada roditelj moe biti zbunjen kada primeti kako je dete nezadovoljno i depresivno uprkos tome to su

72

Astrologija i antropologija

Antropoloka analiza

73

njegove realne potrebe zadovoljene. Nezadovoljstvo koje je detetom ovladalo u vreme njegovog ranog razvoja, moe da ostane tokom itavog njegovog ivota. Njegova potreba, uprkos svesrdnom objektivnom i emotivnom zadovoljavanju, u tom sluaju, ostaje neutoljiva. Unutranje nezadovoljstvo dovodi do zastoja u duevnom razvoju deteta zbog njegovog vezivanja za izvor doivljaja koji su odgovor ne na realne potrebe ivota, ve na iracionalne porive njegovog "libida". Takvo vezivanje psiholozi nazivaju pojmom uvrenja (fiksacije): "Duevni razvoj deteta odvija se postupno kroz pojedina razdoblja. U svakom novom, uznapredovanom i uslovno reeno zrelijem razdoblju zaostaju i uvruju se (fiksiraju), u manjem ili veem obimu zaostaci, uporine take, prethodnog razdoblja. Koliko e se razvoj zadravati i uvrstiti na jednoj ravni zavisi od biolokih obeleja ali i iskustva deteta u odnosima sa okolinom. Pod pritiskom loih iskustava i jakih osujeenja, dete doivi snaan strah i strepnju i "okleva" da se izlae novim, bolnim i osujeujuim iskustvima. Ono se osea mnogo sigurnije u ve zauzetom poloaju, "busiji". Kao da mu se "ne ide dalje", "ne raste" i "ne razvija", jer bi ova nova iskustva u odnosima mogla biti neizdrivo bolna. Tu poinju prava vezivanja i uvrenja nagonske energije u pojedinim fazama razvoja." (Nevenka Tadi, Psihijatrija detinjstva i
mladosti, str. 69)

"Vremenski posmatrano, polno uobliavanje jedinke sastoji se od nekoliko perioda: u prvom, jedinka se bavi sopstvenom linou kao objektom svoje erotike (autoerotini period), kasnije obraa svoju panju na drugu osobu (aloerotini period), prvo istog pola (homoerotini period), a zatim suprotnog pola (heteroerotini period)." (Aleksandar Kosti,
Polno sazrevanje - III, str. 80)

Uvrivanje (fiksacija) je utoliko jae ukoliko je dete vie osujeivano u svojim tenjama i potrebama, ali i u sluaju njegovog preteranog zadovoljavanja: "Preterana zadovoljavanja i preterana osujeenja olakavaju uvrivanje jer dete, zahvaljujui preteranoj popustljivosti, nije osposobljeno da izdri ak ni blaga osujeenja." (Isto, str. 70) Postoje razliite faze razvoja linosti koje imaju za svrhu da oveka osposobe da se od sebe samog okrene ka drugim ljudima i da mu podare zrelu funkciju u braku, porodici i drutvu. Meutim, sve te faze razvoja linosti mogu biti objekat ovekove zloupotrebe, svojevrsne fiksacije i njihovog prolongiranja na ostatak ivota, i samim tim ovekovog nesazrevanja. U zavisnosti od toga ka kojim aktivnostima je "libido" usmeren psiholozi su uoili razliite faze razvoja detinje linosti. Oralna faza traje od roenja do priblino druge godine ivota, analna - od druge do tree, rana genitalna - od tree do pete, i faza mirovanja tj. ovladavanja intelektualnim delatnostima - od pete do osme godine ivota.

Prvo neprevaziena okrenutost ka sebi samom, a zatim okrenutost ka drugoj osobi, ali istog pola, mogu takoe da postanu izvor satisfakcije ovekovog unutranjeg nezadovoljstva, i samim tim uzrok stagnacije ovekovog psihofizikog razvoja i izopaene funkcije njegove seksualnosti koja e ceo ostatak ivota da pokazuje sklonost ka samozadovoljavanju i homoseksualnosti. Zato je opasno pobuivanje seksualnog interesovanja kod omladine pre vremena njene zavrene psihofizike zrelosti, pre njenog zrelog osposobljavanja da ivi za drugu osobu suprotnog pola. U vreme puberteta javlja se prirodna potreba oveka za samostalnou, nezavisnou od autoriteta roditelja i preuzimanjem na sebe odgovornosti za svoje postupke, to u sluaju nezrelosti moe da se pretvori u izopaenje gordosti i buntovnosti prema autoritetima bilo koje vrste. Izraena ulnost u vreme puberteta predstavlja iskuenje oveku da trai satisfakciju u ulnom uitku (hrani i seksualnosti). Ako se ne pobedi unutranje nezadovoljstvo usmereno ka uitku u hrani (prodrljivost), ono e ga navesti da uzima neumerenu koliinu hrane i onda kada se njegov nagli fiziki razvoj ve zavrio i kada potrebe ivota ne zahtevaju toliku koliinu hrane. Jednostavno reeno - zdrava ulnost i zdrava potreba za osamostaljivanjem mogu da se izopae u hedonizam i buntovno herojstvo. Ukoliko ne pobedi iskuenje svog unutranjeg nezadovoljstva, ovek je sklon da se kao "davljenik za slamicu" hvata za razliite izvore satisfakcije, koji ga navode na postupke koji su nesvrhoviti realnim potrebama sopstvenog ivota i ivota drugih ljudi. Pubertet je vreme intenzivnog razvoja linosti, pa svako nezrelo aktiviranje i prolongiranje sposobnosti koje nisu odgovor na realne potrebe ivota, dovodi do poremeaja u ovekovom razvoju i posledica koje on moe imati itavog ivota. Traenje satisfakcije u telesnim doivljajima moe da dovede do zanemarivanja i zakrljavanja enske i muke inteligencije, i onemoguavanja konanog sazrevanja linosti. Nepobeeno unutranje nezadovoljstvo usmereno ka traenju i osvajanju branog saputnika moe da odloi zakljuava-

74

Astrologija i antropologija

Antropoloka analiza

75

nje potrage za saputnikom i posle njegovog ulaska u branu zajednicu, i da ga na taj nain uini promiskuitetnim. Nepobeena telesnost je esto uzrok raspada porodice a isto tako i same civilizacije koja promovie hedonizam. "Krajnji smer seksualnog vaspitanja u nubilitno* doba - i jedan od najbitnijih - jeste razvijanje i podravanje namere i volje za sklapanje braka i osnivanjem porodice, i razvijanjem odgovornosti. U isto vreme to znai suzbijanje protivbranog raspoloenja, koje je najee posledica elje za raspusnikim, egocentrinim ivotom, lienim svake obaveze i oseanja prema drugom. Suzbijati podavanje linoj ugodnosti i uivanjima, potiskivati interes sopstvene linosti pred dunostima prema drugim, doi do uverenja da se najvii stepen line sree postie u braku kao dobar suprunik i roditelj, to znai da se tek u plodnom braku moe nai pravi smisao ivota, biti svestan da na ovom svetu nismo radi sebe nego radi potomaka i budunosti naroda - eto glavnih direktivnih linija tog vaspitanja u nubilitno doba." (Aleksandar Kosti, Polno sazrevanje - III, str. 101-102)

Sledee ivotno doba takoe odlikuju specifina iskuenja. ena moe da zloupotrebi svoja materinska oseanja i da razvije sebian odnos prema svome detetu, zbog kojeg e biti sklona da zanemari njegove stvarne potrebe, i da ugaa njegovim slabostima da bi kao roditelj na taj nain izgradila svoj uticaj nad detetom. Ukoliko mukarac nije pobedio unutranje nezadovoljstvo, tada e imati iskuenje da svoje sposobnosti moi i uticaja (koje inae imaju za svrhu da sauvaju njegovu porodicu), okrene protiv sopstvene porodice i da prema svojoj supruzi i deci ispoljava nasilje i agresiju. Hormoni pokreu razliite sposobnosti u razliitim periodima ivota. Dok sa poetkom puberteta hormoni posebno aktiviraju seksualna interesovanja i sposobnosti, u dobu oko tridesete godine oni aktiviraju interesovanja i sposobnosti za pitanja od opteg drutvenog znaaja. Dok se seksualno interesovanje prethodno izopaavalo u seksualnu optereenost, interesovanje za pitanja od opteg drutvenog znaaja se sada izopaava u preosetljivu muku sujetu, sklonu

uvreenosti, grubosti i agresiji. Naime, u zrelom dobu dolazi do maksimalnog izraaja posebnost mukog pola u njegovoj potrebi da ono to on radi bude vredno i znaajno, pa ako je ta predstava o njegovoj vrednosti izopaena u potrebu koja je sama sebi cilj, ona mukarca ini sujetnim, i samim tim sujetno osetljivim, uvredljivim i agresivnim. Nivo hormona opada u poznijim godinama, ivotne funkcije i sposobnosti slabe, pa ukoliko ovek nije pobedio svoje telesne, sujetne i sebine elje, on gubi orue njihovog zadovoljavanja. Samo nezadovoljstvo, ukoliko mu se on ne suprotstavlja, i dalje ostaje. Kako tada doivljaj uitka postane slabiji od oseanja krivice, dolazi do nadvladavanja oseanja krivice i potiskivanja nepobeenih elja u podsvest. To dovodi do formiranja linosti sklone autoritarnosti, lanom moralisanju, strogosti i licemernom osuivanju mlaih ljudi, koji su svoje elje sposobniji da zadovolje. Nezadovoljstvo duha se ne moe ukloniti nikakvom promenom hormonalne aktivnosti. Ono se ne moe ukloniti niti smanjenjem strasti, bilo prirodnim koje se javlja u starosti, bilo vetakim kroz tablete za smirenje ili moda nekakvim tehnikama meditacije, ve jedino ovekovim iskrenim pokajanjem za unutranje nezadovoljstvo duha, koje izopaava njegove sposobnosti u grene i samopravedne motive ponaanja.
HORMONALNA AKTIVNOST IVOTNO DOBA I POL MOTIVACIONI PRIORITETI PRIRODNA INTELIGENCIJA ISKUENJE KA IZOPAENJU ASTROLOKI TIP ANTROPOLOKI TIP STRANAKO OPREDELJENJE MUKI HORMONI ENSKI HORMONI VIAK HORMONA PUBERTET ULNOST KREATIVNA TELESNOST MANJAK HORMONA STARAKO DOBA SAVESNOST PRAKTINA KRIVICA I

MUEVNOST ENSTVENOST VREDNOST APSTRAKTNA SUJETA I OVAN, LAV, STRELAC

DINARAC, ATL. MEDITERAN. KROMANJONAC

EMOTIVNOST EMOTIVNA SEBINOST I

UVREDLJIVOST KUKAVILUK I BUNTOVNOST LICEMERSTVO

RAK MONGOL

KORPIJA SEMIANIN

DEVICA ALPID

SRS

DS

LDP

DSS

* Nubilitno doba je doba kada je osoba sposobna za brak.

ETIRI EKSTREMNE POZICIJE LINOSTI, HORMONI, ANTROPOLOKO POREKLO, SKLONOSTI I ISKUENJA

76

Astrologija i antropologija

Antropoloka analiza

77

PODELA HOROSKOPSKIH ZNAKOVA NA OSNOVU IVOTNE DOBI

ovekovo sazrevanje linosti esto biva ometeno sklonou da radi sopstvene nezrele satisfakcije prolongira i odlae zakljuavanje onih sposobnosti koje mu vie nisu potrebne radi egzistencije i kada potrebe ivota stavljaju pred njega druge prioritete kojima odgovara aktiviranje drugaijih sposobnosti. Astrolozi tvrde za korpiju da ga odlikuje izraena ulnost, naglaeni polni atributi, bubuljice i izraen telesni miris, to su sve odlike puberteta. Njegovo iskuenje je da zbog zloupotrebe ulnosti prolongira elemente puberteta na ceo ostatak ivota. Jednu varijantu korpije odlikuje i prolongiranje buntovnog karaktera koje je takoe iskuenje puberteta. Psiholoki tip Device odgovara starijim osobama kod kojih je smanjen nivo hormona, to moe da predstavlja iskuenje za lano moralisanje.

RAZLIKE IZMEU RASA NASTALE ZBOG RAZLIITIH ADAPTIVNIH ATRIBUTA

Razlike izmeu ljudskih rasa koje su posledica njihove adaptacije na razliite klimatske ekstreme takoe mogu izgubiti svoju ispravnu funkciju pod uticajem ovekovog unutranjeg nezadovoljstva. Kako utu rasu odlikuje adaptivna sklonost ka pravljenju zaliha hrane za periode oskudice i mraza, ona moe postati objekat ovekove satisfakcije, to se u tom sluaju manifestuje kroz krtost, posesivnost i potrebu za skupljanjem nepotrebnih stvari. Moda otud i potreba nekih ljudi da se zanimaju filatelijom, numizmatikom, skupljanjem salveta, znaaka, sliica, itd. Kako su razlike izmeu rasa u nekoj meri propraene i razliitim nivoima mukih i enskih hormona, moemo kod itavih populacija prepoznati zloupotrebljene pojedine muke ili enske atribute. Kod rasa koje odlikuje viak mukih hormona, primeujemo kod oba pola sklonost ka nasilju, sujeti, oholosti, gordosti i moi, dok kod rasa koje odlikuje viak enskih hormona takoe kod oba pola primeujemo sklonost ka sebinosti i autoritarnoj zavisnosti od politikih i ideolokih autoriteta. Kod rasa koje odlikuje smanjen nivo hormonalne aktivnosti moemo da primetimo sklonost ka emotivnoj hladnoi, strogosti, formalizmu i licemerstvu to je inae odlika nekih ljudi u poznijim godinama, dok kod rasa koje odlikuje viak i mukih i enskih hormona moemo da primetimo sklonost ka izraenom telesnom uitku tipinom za doba puberteta.

Grafikon (desno) pokazuje razliit nivo kriminala u zavisnosti od rasnog porekla. Kod ute rase primeujemo najnii nivo kriminala, to je u skladu sa antropolokim saznanjima da utu rasu odlikuje manji nivo mukih hormona i samim tim vie izraeni enskasti atributi u odnosu na sve druge rase: "uti - uopte - su vie evrisomatini i vie "enski", nego crnci." (Boo kerlj, Opta antropologija, str. 89) Kako enske osobe crnakog porekla imaju viak mukih hormona, sada nam je sasvim objanjivo zato od svih ubistava koje u SAD uine enske osobe, 75% ine crnkinje, a svega 13% belkinje (J. Philippe Rushton. Race, Evolution, and Behavior, p.14). U analizi sklonosti ka kriminalu treba uzeti u obzir i faktor prosveenosti, koji na temelju probuene svesti o ovekovoj linoj odgovornosti uzdie samog oveka iznad njegovih prirodnih sklonosti i negativnog uticaja spoljnih faktora. Narodi severne Evrope su pokazivali veoma visok nivo kriminalnog ponaanja pre svog novovekovnog prosvetiteljstva, a odricanjem od ideje prosvetiteljstva, dolo je do njihove dekadencije i ponovne eskalacije kriminala.

RAZLIKE IZMEU RASA PODRAAVANE UTICAJEM JEZIKIH BARIJERA

Unutar crne, ute i bele rase postoje i razliite podrase, iji je nastanak posledica njihove adaptacije adekvatnim talentima na odreena zanimanja koja odgovaraju njihovim specifinim uslovima ivota. Njihov antropoloki entitet je sauvan kroz dui vremenski period pod uticajem jezikih barijera. U svetu postoji nekoliko desetina razliitih jezikih grupa. Svaku jeziku grupu odlikuje fond jedinstvenih zajednikih korena rei i jedinstvenih gramatikih principa, kojima se ona razlikuje od ostalih jezikih grupa. Takve razlike izmeu jezikih grupa otkrivaju da su njihovi no-

78

Astrologija i antropologija

Antropoloka analiza

79

sioci dui vremenski period iveli u meusobnoj izolaciji, inae jedinstvenosti jezikih grupa ne bi bile tako oigledne. Takav period lingvistike izolacije ukazuje i na period genetike izolacije onih populacija koje su bile nosioci jezikih grupa. Izmeu geografske rasprostranjenosti razliitih jezikih grupa i rasprostranjenosti antropolokih populacija moemo videti korelaciju koja nam otkriva da je nekada davno svakoj jezikoj grupi odgovarala odreena antropoloka populacija. Na primer, rasprostranjenost indoevropske jezike grupe se poklapa sa rasprostranjenou antigena HLA-A1 koji odlikuje nordijski antropoloki tip, to ukazuje na to da su izvorni nosioci indoevropske grupe jezika bili nordidi. Na isti nain se moe utvrditi da nosiocima uralske jezike grupe odgovaraju ugrofinci (baltidi). Nosiocima altajske jezike grupe odgovaraju mongoli. Nosiocima afroazijske - semiani (armenoidi i orijentalidi); sinotibetanske u centralnoj i istonoj Aziji - sinidi; nilosaharske u Africi - niloti, itd.

Na osnovu razliitog stepena meusobne strukturalne bliskosti genetikih markera koji odlikuju razliite antropoloke populacije, moemo te populacije da svrstamo prema razliitoj meusobnoj genetskoj bliskosti. Na primer, genetska analiza nordijskog antigena HLA-A1 pokazuje njegovu vrlo malu strukturalnu razliku u odnosu na genetike markere koji odlikuju utu rasu. Nordijski HLA-A1 je veoma blizak sa HLA-A3 (alpidima i baltidima), A11 (paleomongolima), A30 (populacijom sa elementima ute rase, koja je u Africi dominantna kod Bantu crnaca, Bumana i Hotentota; a u

nekoj meri i kod Baskijaca). Ista genetska metoda otkriva da su dinarci (HLA-A2) po svom poreklu bliski svim mediterancima (A2, A19), drevnim kromanjoncima (A28), crncima nilotima u Africi (A28) i sinidima (A19) u severoistonoj Kini i Koreji. Semiani (kojima pripadaju izvorni Jevreji i Arapi) otkrivaju genetsku bliskost sa srodnim populacijama na podruju Indije (Dravidima) i odreenim populacijama dalekog Istoka (jednim elementom Eskima, Indijanaca Kanade i Japanaca). Semiani su izmeani i sa gotovo svim afrikim populacijama, posebno sa njihove muke strane. Populacije koje su meusobno genetski bliske, otkrivaju bliskost i po svojim karakternim iskuenjima. Dok razne grane semiana pokazuju sklonost ka telesnosti, dotle populacije koje su bliske dinarcima otkrivaju sklonost ka sujeti (ponositosti, gordosti, oholosti, elji za mo), a populacije koje su bliske mongolima pokazuju sklonost ka sebinosti i koristoljubivosti. Danas, iz ideolokih razloga, mnogi polaze od dogme da psihike razlike izmeu rasa ne postoje. Meutim, zanimljivo je zapaanje psihologa Dr Riarda Lina, koji u svom delu "Rasne razlike u inteligenciji: evoluciona analiza" (2006. god.) pie da je teza po kojoj su se tokom stotinak hiljada godina ljudi razdvojeni geografskim barijerama u razliitim delovima sveta razvili u deset raznih rasa, koje imaju izraene genetske razlike kada je re o morfologiji, krvnim grupama i uestalosti genetskih oboljenja, a istovremeno imaju identian genotip inteligencije, do te je mere neverovatna da oni koji je zagovaraju ili uopte ne poznaju osnovna naela evolucione biologije, ili pak imaju politiki cilj koji nalae osporavanje vanosti rase. A moda je i jedno i drugo u pitanju. Kritiari postojanja razlika izmeu razliitih rasa esto iznose primedbu da ne postoje iste rase. Ako analiziramo dve populacije pasa, od kojih se jedna igra u jednom parku u Americi, a druga u drugom parku u Evropi, mi emo zaista primetiti da su razlike izmeu pojedinih pasa unutar svake populacije vee nego kada se porede proseci tih populacija pasa izmeu sebe. Ali zbog te injenice tvrditi da ne postoji razlika izmeu koker panijela i pit bula jeste zaista neozbiljno. Otuda i u jednoj istoj ljudskoj populaciji sreemo pojedince koji nisu identinih ve meusobno vrlo razliitih psihofizikih posebnosti (koje su astrolozi prepoznali i krstili razliitim astrolokim znacima). U relativno irokom rasponu se kreu razlike izmeu ljudi u njihovoj telesnoj visini, boji kose, oiju, visini i vrsti inteligencije, temperamentu i psiholokom tipu. Dakle, iako su predstavnici razliitih ljudskih rasa danas izmeu sebe izmeani vie nego razliite vrste pasa, to ne stvara nikakav problem za prepoznavanje njihovih posebnosti (to nam jasno ot-

80

Astrologija i antropologija

Antropoloka analiza

81

kriva antropoloko - astroloko iskustvo), a razlog je u jednostavnoj injenici da se geni nasleuju u itavim blokovima (delovima tj. pariima hromozoma). Mozaini blokovi koji determiniu vane elemente ljudske motivacije i fizikog izgleda, vrlo teko mogu da se sitnije razbiju i da izgube svoju fenotipsku prepoznatljivost tj. za takav proces potrebno je da vie od nekoliko hiljada godina razliite ljudske rase ive zajedno. Dokle god budemo izmeu ljudi prepoznavali njihove fizike posebnosti, prepoznavaemo i psihike. Mnogi astrolozi su u stanju da na osnovu fizikog izgleda pretpostave kom znaku ili podznaku pojedinac odgovara, ime zapravo oni prepoznaju antropoloko poreklo pojedinca. Zapravo, astrolozi su primetili da postoji veza izmeu izgleda i psiholokog tipa, koju oni sami zbog svog sujeverja ne vezuju za ovekovo antropoloko poreklo, ve za astroloki faktor. Na primer, astrolozi tvrde da rani gubitak kose (elavost) odlikuje znakove Lava, Ovna i Strelca, koje po horoskopu odlikuju izraeni muki atributi (astrolozi takoe tvrde da su to vatreni, energini i kolerini horoskopski znaci). Da li je u nauci poznata ikakva korelacija izmeu ovekove mukosti i ranog opadanja kose? Utvreno je da visok nivo mukog polnog hormona testosterona dovodi do ranog opadanja kose. Dakle, uzrok izraenih mukih psiholokih atributa pomenutih horoskopskih znakova i njihovog ranog opadanja kose je zajedniki, a to je viak mukog hormona testosterona. Takoe, astrolozi tvrde da osobe koje su roene u znaku Lava odlikuje lavlji izgled, jake kosti i via telesna visina; to su zapravo atributi poveanog luenja hormona rasta (plod prednjeg renja hipofize): "Visina im moe dosegnuti i preko 2 m. To orijatvo nastaje zbog toga to hipofiza u pojaanoj meri lui svoj hormon rasta u vreme kada rast kostiju jo nije zavren. Ali, ako hipofiza nastavi proizvodnju svog hormona onda kada je rast kostiju sasvim zavren, tada se razvijaju ljudi s visokim nogama i dugakim rukama (akromegalija), ili pak vidimo da su se uz takav rast pojedine kosti lice osobito razvije. Tada takvi ljudi dobijaju lavlji izgled." (Dr Davor Rogi, O spolu, o poroaju, o novoroenetu, str. 31) Dakle, astrolozi imaju iskustvo koje bi moglo da bude od velikog doprinosa antropologiji, jer su primetili i zabeleili jasnu korelaciju izmeu ovekovih psihikih i fizikih atributa, i time ak sakupili obimne dokaze da poreklo razliitih psiholokih tipova nije u astrolokom faktoru ve u nasleu. Astrolozi po inerciji pokuavaju da sve postojee fizike posebnosti (na primer, boju oiju, razne nasledne bolesti...) dovedu u korelaciju sa odreenim psihikim posebnostima koji po njima imaju zajedniki astroloki

uzrok. Meutim, samo odreeni fiziki atributi pokazuju korelaciju sa odreenim psihikim posebnostima - oni koji imaju izvorite u zajednikog genu (uglavnom vezanim za funkciju hormona) ili koji imaju izvorite u razliitim genima ali se nasleuju u zajednikom paretu hromozoma i tako ostaju zajedno uprkos meanju sa genetikom ljudi drugaijeg porekla. To je dokaz da astroloki faktor ne stoji iza odreenih tipova, ve logika i principi genetskog nasleivanja. Pa zato se onda astrolozi ipak radije odluuju da istrauju poloaj zvezda na nebu nego svoje pretke i antropologiju? Ako im je cilj ljudska psihologija, zato se ne bave njom, nego astrologijom? Odgovor na ovo pitanje je istovremeno odgovor na pitanje zato ovek ima potrebu za sujeverjem. Zato to sujeverni nain razmiljanja oveka oslobaa od sopstvene odgovornosti. Ako moja sudbina zavisi od poloaja nebeskih tela, onda ja tu nita ne mogu da uradim, jer ne mogu da promenim poloaj nebeskih tela. Mogu samo da se informiem o svojoj sudbini, ali ne i da je promenim, jer ta ja mogu protiv "vie sile"?! ak i ako smatram da imam slobodnu volju, verovanje u astroloki faktor e mi podsvesno predstavljati iskuenje da izbegavam suoavanje sa sopstvenom odgovornou za svoje postupke, jer u se baviti zvezdama, umesto svojim duhom. Meutim, ako sam svestan da je izvor problema u meni i u mojoj prirodi, onda sam prirodno skoncentrisan na stvarni izvor mojih problema, a ne na zvezde, i suoen sa sopstvenom grenou suoavam se sa odgovornou da radim na sebi i da nadvladavam grene sklonosti svoje prirode u svom korenu. No, moda e pojedini astrolozi pokuavati da dokau da astroloki faktor deluje na nae naslee i da nas on ini grenim, jedne na jedan, a druge na drugi nain. Meutim, da li je za nae naslee presudan trenutak roenja, od koga po astrolozima zavisi naa sudbina? Ne, jer se nasledne osobine determiniu oko devet meseci ranije, u trenutku zaea, a ne u trenutku roenja. Pored toga, osoba ne moe nita vie da nasledi od onoga to joj njeni roditelji pruaju na raspolaganju. Roditelji nam pruaju na raspolaganju etiri seta gena u trenutku zaea. Od svakog roditelja ponaosob mi moemo da nasledimo samo po jedan gen, od dva ponuena po roditelju, za svaku osobinu. Bez obzira na horoskopski znak u kojem smo roeni, mi ne moemo da povuemo nita vie od onoga to su nam roditelji pruili. Ako oba naa roditelja nemaju gen za tamnu boju kose, ve oba imaju po dva gena za svetlu kosu, mi ne moemo da dobijemo tamnu kosu ma u kom znaku ili podznaku da smo se rodili.

82

Astrologija i antropologija

Antropoloka analiza

83

Pogledajmo kako taj princip funkcionie kod razliitih vrsta pasa. Znamo da postoje razne vrste pasa koje se razlikuju po svom karakteru i izgledu. Specifina ara na krznu jedne vrste psa svakako nije izvor karakterne posebnosti te vrste, ve se nasleuje zajedno sa njenim karakternim posebnostima, pa mi po toj ari znamo da je taj pas odreenog karaktera i iskustvom sa psima koji imaju tu aru formiramo ono to bi moda neki nazvali stereotipom o toj vrsti psa. Na primer, formiramo stereotipe da je koker panijel jako dobar prema deci, a da je pit bul veoma nezgodan i agresivan pas. Isto tako i kod oveka, njegova niska ili visoka telesna visina, ili neki drugi fiziki atributi ne mogu da determiniu psihike atribute linosti, Crte Viole Baier pod ve jedino mogu da se zajedno nasleuju, ili da nazivom Testosteron imaju zajedniki genetski uzrok. Spoljnjim izgledom organizam otkriva ostalim pripadnicima svoje ili druge vrste ta od njega mogu da oekuju, kao to je to sluaj sa estetskom razlikom izmeu polova. Takoe, kao to smo ve skrenuli panju - geni se nasleuju u itavim blokovima zajedno, "pariima" hromozoma, pa zato postoji korelacija izmeu pojedinih psihikih i fizikih atributa u nasleivanju i ispoljavanju. Kakva je uloga astrolokog faktora u svemu tome? Ne postoji astroloki faktor koji e uiniti da jedna vrsta psa rodi drugaiju vrstu psa. Svaku vrstu psa odlikuju jedinstveni karakterni i fiziki atributi, koji zavise od naslea, a ne od poloaja planeta na nebu u trenutku roenja. Isto tako i kod oveka, deca vie lie na svoje roditelje nego na svoj horoskopski znak. Sva deca roena od mongola imaju mongolske atribute, bez obzira kada su roena. Svi crnci jesu tamnoputi bez obzira kada su roeni. Kao to vidimo - nema mesta za astroloki faktor; niti on deluje spolja kao kakav spoljni faktor, niti deluje iznutra, na samo naslee, jer naslee zavisi od predaka. Logika razmiljanja nam namee zakljuak: Ako osnovni psiholoki tipovi astrolokih znakova nemaju svoj izvor u poloaju planeta na nebu, ve u nasleu, onda emo prepoznati meusobnu korelaciju izmeu osnovnih antropolokih tipova i osnovnih psiholokih tipova horoskopskih znakova. Zato emo sada pokuati da prepoznamo kom astrolokom znaku odgovara adekvatan antropoloki tip.

KORELACIJA IZMEU HOROSKOPSKIH ZNAKOVA I ANTROPOLOKIH TIPOVA

KORPIJA - ANTROPOLOKI TIP SEMIANA

Horoskopski znak korpije je ranije nosio naziv Orla. Naime, dok su ranije astrolozi u zvezdanom sazveu Orla prepoznavali kljun od orla, danas prepoznaju korpiju. Kljun od orla lii na profil tipinog Arapina, dok korpija svojom aokom ukazuje na njegov osvetoljubiv karakter. Namee nam se hipoteza da tip korpije odgovara semianima: Arapima, Jevrejima i raznim semitizovanim narodima Mediterana i Bliskog istoka (Grcima, Turcima, Jermenima, Egipanima, itd), pa moda ak i njima genetski srodnim Elamo-Dravidima na podruju Indije. Semiane moemo da prepoznamo po "orlovskom" nosu i izraenim nozdrvama, debelim i mesnatim usnama, zagasitoj boji koe, izraenoj maljavosti, jakim obrvama, kovrdavoj kosi, izbuljenim crnim oima, zaobljenim (bademastim) korenima noktiju i karakteristinom guturalnom (grlenom) govoru (setimo se arapskih grlenih glasova koje mi jako teko izgovaramo). Semiane odlikuju naglaeni i prolongirani atributi puberteta: izraena ivahnost i entuzijazam, naglaena potreba za uivanjem u hrani i seksualnosti, sklonost ka bubuljicama i jai telesni miris. ene odlikuje rani poetak enskog ciklusa (menarhe). Varijetet semiana koji se rasprostire na podruju severne Afrike i Saudijske Arabije antropolozi nazivaju orijentalidima, a varijetet na podruju Male Azije armenoidima. Razlike su posledica meanja semiana sa mediterancima (kod orijentalida), i dinarcima i alpidima (kod armenoida).

84

Astrologija i antropologija

Antropoloka analiza

85

"Armenidi se u glavnom javljaju u krajevima muslimanskog uticaja. Orijentalidi vezani su pojavom Jevreja. Armenidi (jermenska rasa) odlikuju se srednjim ili niskim rastom, tamnom kompleksijom, srednje uskim licem, jako istaknutim orlovskim nosom koji je pri dnu mesnat i iri. Orijentalidi slini su mediteranidima. Neto su tamnije koe. Kosa je kovrdava." (Branimir Male, O ljudskim rasama,
str. 35)

"Orijentalidi su raireni u Persiji (Iranu), po skoro celoj Arabiji i severnoj (sredozemnoj) Africi (na primer Beduini i veliki deo Berbera). Nos je uzak, esto orlovski; kosa i oi su crne; glava je izduena, telo obino vitko i srednje visoko. Ipak nalazimo u gradovima debele ljude, osobito ene, to zahteva njihov lepotni ideal."
(Boo kerlj, Opta antropologija, str. 68)

"Armenidi. Srednje visine, snani ljudi, disponirani za debljanje. Lobanja brahikefalna, od ela ide strmo prema temenu tako da dugaak izboen nos esto dolazi gotovo u istu ravninu sa eonom i lobanjskom usponskom linijom. Nos je jo vei i dui nego u dinarca, povijen, kao da "visi iz lica". Lice je ire nego u dinarca. Jagodine kosti nie poloene u smeru ka bazi nosa, brada sa vilinom kou neizrazita i natrag zavraena, tako da se u profilu dobija utisak ptije fizionomije. Usne debele, mesnate. Koa je zagasite boje, pigmentacija kose i oiju tamna." (Vladimir Dvornikovi, Karakterologija Jugoslovena, str. 175) Astrolozi opisuju znak korpije istim atributima: "Nos je najistaknutija crta korpije; veliki je, izbaen i kukast, podsea na kljun orla, obrve su bunaste, oi otre i prodorne; vilica je veoma snana; svetlucanje pogleda i poloaj vilice ukazuje na veliku odlunost koja je najistaknutija karakteristika korpije. Ten taman, kosa takoe. Telo je nisko i zbijeno, sa kratkim irokim vratom." (Maks Hajndel & Avgusta Fos Hajndel, Zvezdani kod, str. 105)

Astrolog Linda Gudmen kae da se korpijin glas kree "od barunasto mekog, promuklog do kretavog". Njihov izgled je "crta izrazito grubih i otrih, prilino iznurenog izraza, istaknutog nosa, ponekad u obliku kljuna. Obrve guste, spajaju se u korenu nosa. Mukarci korpije imaju veinom izrazite malje po rukama i nogama." (Linda Gudmen, Sunevi znaci Linde Gudmen str. 310-312) Astrolog arls Karter opisuje korpiju sledeim reima: "Bledouta, maslinasta ili tamnocrvena put, a kosa je esto tamna i kovrdava. Nos je istaknut i kukast, obino nabijen u nozdrvama." (arls E.O. Karter, Principi astrologije, str. 161) Astrolog Aleksandar Imiragi pie o korpijama: "Telo je kratko do srednje visine. Kosa je gruba kao i koa koja je esto bubuljiasta, puna oiljaka i sklona izraenim aknama. korpion upravlja znojnim lezdama i pore koe su veoma velike. Zato im je jak miris tela. ... Usne su pune, crvene, i jasno ocrtane." (A. Imiragi, Toak sudbine, str. 384) Astrolog Mile Dupor pie o korpijinom izgledu sledee: "Srednji rast, miiavo telo, tamna kosa i put, orlovski mesnat ili uzvijen elegantan nos, sjajne vuje oi koje bodu, prodoran glas." (Ne verujte, proverite, str. 61) "Krae noge od ruku, taman, miiav, izrezano lice." (Astromedicina, str. 23) U delu "Zvezdani kod" astrolozi Maks Hajndel i Avgusta Fos Hajndel kau za korpijine zube: "Zubi su krupni i rano propadaju." (Zvezdani kod, str. 105) Interesantno je da ovakav opis korpije odgovara opisu "hipergenitalnog" tipa ljudi, koje, po italijanskom endokrinologu Nikoli Pendu, odlikuje viak samo polnih hormona, ali ne i viak hormona tireoidne lezde i hipofize (koji svakako vie odlikuju psiholoke tipove Strelca, Lava i Ovna, nego tip korpije): "Hipergenitalni tip, zbog preteranog luenja polnih lezda, dolazi do izraaja tek pri kraju puberteta, to je i razumljivo. Ovaj tip se razlikuje ranim i snanim razviem polnih organa, dok u porastu tela nastaje zastoj; donji udovi izgledaju kratki, zdepasti, u odnosu na trup. Kod mukog miii su jako razvijeni, lea iroka, lice izrazito, ali kosa i zubi su troni i prerano ispadaju. Polna funkcija je snana. Kod devojaka menstruacije su obilne i dugo traju." (Dr Aleksandar Kosti, Polno saznanje III, str. 90-91) Za korpije astrolozi kau: "esto su sklone reumatizmu, a mogu imati problema sa regenerativnim organima, beikom, preponama i gnojenjem intimnih delova tela. Za korpiju su vezane polne lezde." (Drutvo astrologa Jugoslavije, Upoznajte astrologiju i sebe, str. 101)

Osobe koje boluju od reume pokazuju visoku korelaciju sa antigenom HLA-A24 koji je upravo odlika semitske populacije, to znai da se reumatoidni artritis pre nekoliko hiljada godina pojavio kod jednog semianina, od koga su ga do danas rairili po svetu njegovi mnogobrojni potomci.

86

Astrologija i antropologija

Antropoloka analiza

87

Semitski antigen HLAA24 ima 19,54% stanovnitva bive Jugoslavije. Na osnovu analize Y hromozoma gotovo svaki drugi stanovnik Pritine (45,6%), svaki peti Beograanin (20,35%), i svaki dvadeseti Zagrepanin ima sa svoje muke strane semitsko poreklo tj. haplo grupu E, verovatno od semitizovanih mediteranaca protofenianskog porekla. Zbog same prirode svojih darova (trgovine i zanatstva), semiani su upueni na druge ljude, pa su zato veoma izmeani sa populacijama razliitog genetskog porekla.

Sada nam se namee pitanje: Da li postoji poklapanje izmeu antropolokih opisa psihikih atributa semiana i astrolokog opisa korpije? Za korpiju astrolozi tvrde da je sklona ekstremima: "Ovaj znak je radikalan, i malo mlitavih karaktera je roeno pod njim. Obino poseduju hrabrost i energiju, kao i kapacitet za muan rad u sleenju bilo kojeg cilja kojem je natus posveen. Kao rezultat toga su mnogi heroji roeni pod ovim znakom, ali i mnogi lopovi. Oni nita ne rade polovino, i kada jednom odrede svoj cilj u ivotu, slede ga nemilosrdno. Kod niih tipova moe se nai bezobzirno samougaanje, a kod viih snana odanost." (arls E.O. Karter, Principi astrologije, str. 73) "Moe da bude svetac ali i najvei grenik. Rad je da se poigrava sa najmranijim tajnama pakla ili naprotiv spreman je da otro kritikuje greh i dekadentnost. ... Uitelj veronauke moe usaditi Plutoncu oseanje krivice to od njega stvara religioznog tipa, pa ak i crkvenog vou." (Linda Gudmen, Sunevi znaci Linde Gudmen, str. 316, 322) Za semiane, koje antropolozi nazivaju i pojmom prednjeazijske (ili armenoidne) rase, itamo: "Prednjeazijska rasa (armenidi) - podvojeni su ljudi i zato se na njima izraava neka neizmirenost tela i due. Prednjeazijac osea duu i telo kao dve neprijateljske polovine svoga bia. ... Zato njegovo bie i naginje sada jednoj, sada drugoj krajnosti: ekstremnom asketizmu ili okorelom, cininom materijalizmu." (Vladimir Dvornikovi, Karakterologija Jugoslovena, str. 187-188)

Predstava o poreklu koju formiramo samo na osnovu analize Y hromozoma nije realna zato to otkriva poreklo populacije samo sa muke strane, koje esto pretee u korist poslednjeg okupatora ili nosioca vlasti koji je unitavanjem starosedelaca mukog porekla ili pravom prve brane noi dao osvojenoj populaciji svoje dominantno poreklo. Otuda veina afrikih crnaca ima sa svoje muke strane semitsko poreklo (HG-E), dok analiza drugih genetikih markera koje nasleuju oba pola, otkriva vrlo aroliko poreklo naroda Afrike.

Ukoliko smo imali susreta sa ljudima mediteranskog i blisko istonog podneblja, gde se semiani nalaze u najveoj zastupljenosti, mogli smo da primetimo da su im ulne senzacije od posebnog znaaja: govore veoma glasno, dodiruju vas za vreme razgovora, uivaju u hrani koja je zainjena jakim zainima i koja moe da bude veoma slatka (tulumbe i baklave dolaze od njih). Seksualnost im je veoma vana (po mogustvu haremi), eterina ulja i masae takoe. Muzika koju sluaju ima orijentalnu skalu ("turska" muzika). Prema svim ljudima gaje izraenu bliskost. Za razliku od opijanja alkoholom, koje prua emotivni uitak, i koje je odlika naroda nordijskog, ugrofinskog i mongolskog porekla, semiani su poznati po uivanju u duvanu koji im prua ulni uitak. Drutvo astrologija Jugoslavije

88

Astrologija i antropologija

Antropoloka analiza

89

kae da su biljke tipine za korpiju: "Narcis, brljan, duvan, luk, biber..." (str. 104) Izraena sklonost ka ulnim uicima semiane sa pravom svrstava meu korpije, za koje Linda Gudmen kae: "korpion je u osnovi senzualan. Obino je okruen luksuzom. Voli da ima u izobilju hrane, lekova, pia, i naravno - ljubavi." (str. 321) Astrolog Mile Dupor korpiju stavlja na prvo mesto u odnosu na ostale znakove po atributima erotike, strastvenosti i atraktivnosti. U "Tajni seksualne astrologije" Doane Vajnbaum itamo: "Mukarac korpija je sklon perverznosti." (str. 42) Za govor korpije, astrolog arls Karter kae da je dubok i rezonantan (Enciklopedija psiholoke astrologije, str. 18), to je zapravo pokazatelj njihovog visokog nivoa mukih polnih hormona. Semiane odlikuju uroeni darovi za preduzetnitvo, organizaciju, zanatstvo i trgovinu (mo reklame i ubeivanja). Njihovi izvanredni i raznovrsni darovi najvie dolaze do izraaja kod Jevreja, koji, iako su procentualno malobrojni u ukupnoj populaciji oveanstva, imaju visok procenat nobelovaca, naunika, lekara, knjievnika, politiara, itd. Interesantno je zapaanje astrologa arlsa Kartera: "Gotovo uvek sam nalazio da su masoni-entuzijasti u veoj ili manjoj meri pod korpionskim uticajem." (arls, E.O. Karter, Enciklopedija psiholoke astrologije, str. 10)

Kako zbog svojih talenata Jevreji esto postiu visoke rezultate u svojim poslovnim aktivnostima i ostvaruju visoke poloaje u drutvu, time izazivaju zavist i antisemitizam posebno kod onih pojedinaca i naroda koji imaju kompleks nie vrednosti. Kod drugih grana semiana prirodne nadarenosti su mnogo vie oskrnavljene telesnou i zato nefunkcionalne. Iskuenje telesnog uitka u trgovini se prepoznaje gotovo kod svih grana semiana po njiho- Savremeni antisemitizam: karikatura Jevreja voj sklonosti ka cenkanju, a iskuenje u zanatstvu i uopte u svakom manuelnom radu u sklonosti da rade samo ako e imati uitak neposredne trenutne zarade. Ta sklonost je moda najvie izraena kod Roma, koji u velikoj meri vode poreklo od Elamo-Dravida, za koje genetika otkriva da su vrlo bliskog porekla (zajedniki HLA-A24) sa semianima arapsko-jevrejskog porekla (iako su Romi veoma izmeani i sa antropolokim tipovima koji odgovaraju psiholokom tipu Ribe). Naime,

po biblijskoj genealogiji naroda, Jevreji i Arapi su poreklom od Nojevog sina Sima, i zato se nazivaju semianima. Meutim, dok Jevreji i Arapi vode poreklo od Simovog sina Arfaksada, od ostalih Simovih sinova (ima ih ukupno pet) vode poreklo razni drugi protosemitski narodi. Po Svetom pismu, od jednog Simovog sina koji se zvao Elam, vode poreklo drevni Elamiti. Propast drevnog elamskog carstva, ija se prestonica Suza nalazila na podruju dananjeg Irana, proreena je sledeim reima Svetog pisma: Ovako veli Gospod nad vojskama: Evo, ja u slomiti luk Elamu, glavnu silu njegovu; I doveu na Elam etiri vetra s etiri kraja nebesa, i u sve te vetrove rasejau ih, tako da nee biti naroda kuda nee otii prognanici elamski. (Jeremija 49,35-36) Analiza danas mrtvog elamskog jezika pokazuje njegovu bliskost sa jezikom dananjih Dravida u Indiji, pa se za oba jezika smatra da pripadaju elamodravidskoj jezikoj grupi. Arheoloki nalazi su nam otkrili nazive drevnih elamskih imperatora: Peli, Tata, Uku Take, utruk Nahunte, Kutir Nahunte, Kuduzulu, Lila Ir Ta, imut Varta, Ata Kuu, uun Tarana, Unpatar Napria, itd. Iako Romi danas govore jezike koji pripadaju indoevropskoj jezikoj grupi, oni ih izgovaraju sa akcentuacijom i intonacijom koja odgovara njihovom izvornom preteno semitskom genetskom poreklu, i koja transformie indoevropske rei u smeru njihovog nekadanjeg elamo-dravidskog jezika. Dananji Romi otkrivaju antropoloku i karakteroloku bliskost sa ostalim granama semiana po svetu, ne samo po sklonosti ka zanatstvu, trgovini i cenkanju, ve i po izraenoj potrebi za telesnim uitkom. Mnogi od njih nemaju strpljenja da ekaju kraj meseca da dobiju platu, pa rade samo one poslove koji mogu da im priute uitak trenutne zarade (brisanje oferajbne, prosjaenje, itd). Nemarni su prema onim ivotnim odgovornostima kod kojih nemaju oseaj da e neto trenutno da "uare" (dugotrajno kolovanje, Rom Stromboli iz crtanog filma Pinokio odlazak kod lekara, voenje rauna otkriva tipine semitske atribute u svom fizikom izgledu i karakteru o linoj higijeni, itd.).

90

Astrologija i antropologija

Antropoloka analiza

91

Zaraen novac, ma kako bio velik, skloni su da nepromiljeno brzo potroe na telesne uitke, iako e posle toga due vremena da pate u siromatvu. Astrolozi opisuju korpijin materijalizam sledeim reima: "korpija je tu apsolutno nepredviena. Moe tedeti dok ne udvostrui novac, a zatim ga iznenada ekstravagantno potroiti. Jedno je sigurno. Ona uiva u novcu bilo da ga uva u slamarici, bilo da ga troi na skupe stvari." (Sunevi znaci Linde Gudmen, str. 333) "Oboavaju polovne stvari, vole ih vie nego nove, i koriste ih takve kakve su, ili ih prerauju po svojoj elji." (Drutvo astrologa Jugoslavije,
Upoznajte astrologiju i sebe, str. 104)

O odnosu korpije roditelja - oca prema sopstvenoj deci, astrolozi piu: "Ako pozajme novac od njega, on oekuje da mu vrate s kamatom, ali to je za njihovo dobro." (Sunevi znaci Linde Gudmen, str. 324) Za korpije astrolozi tvrde da su veoma ljubomorne: "Ljubomorom moete da izludite korpiju - ali to inite na svoj rizik. korpija nikada ne zaboravlja ljubaznosti, ne oprata povrede, a onda njegov jedini cilj postaje osveta." (Doana Vajnbaum, Tajna seksualne astrologije, str. 42)

Kao to vidimo, korpijina osvetoljubivost je najizraenija kod semiana arapskog porekla. Za razliku od Jevreja, koji po Svetom pismu vode poreklo od drugog Avramovog sina Isaka, Arapi vode poreklo od prvog Avramovog sina Ismaila, iji karakter jeste proreen kao budue iskuenje celog arapskog sveta: "I bie divlji ovek; ruka e se njegova dizati na svakog a svaija na njega, i nastavae na pogledu svoj brai svojoj." (1. Mojsijeva 16,12) Zapazimo kako karakter korpijine osvetoljubivosti neverovatno odgovara karakteru Arapa, posebno njihovim verskim fanaticima, koji su spremni da rtvuju svoje ivote radi ostvarenja svojih verskih ciljeva: "Smrtonosni korpion nou prvo ubada, zatim smilja nain unitenja, a onda ponovo ubada. Nee se zadovoljiti samo da izjednai borbu. On mora potpuno unititi neprijatelja ili ga pak nadmaiti. Tipini korpion sa aokom leae noima budan smiljajui kako da vam vrati tante za tante." (Linda Gudmen, Sunevi znaci Linde Gudmen, str. 315) "U asu opasnosti nikada ne ustuknu, ve izvravaju herojska dela ne vodei rauna o sebi, do mere lude odvanosti." (Maks Hajndel & Avgusta Fos Hajndel, Zvezdani kod, str. 105)

Antropolozi prepoznaju ljubomoru kao odliku semitske populacije: "Orijentalna i mediteranska muka ljubomora isuvie je poznata pojava." (Vladimir Dvornikovi, Karakterologija Jugoslovena, str. 337) Godine 1792. u poglavlju "Osveta kod Arapa" svoga dela "Putovanja kroz Arabiju i druge zemlje Istoka", nemaki istraiva i kartograf Karsten Niebuhr opisuje karakter Arapa sledeim reima: "ivahan i plahovit narod, naglih i jakih strasti, po prirodi je osvetoljubiv do krajnjih granica." (p. 197) Govorei o krvnoj osveti kod Arapa, on primeuje: "Arapi se radije svete, poto zakon dozvoljava, porodici ubice, i mogu da ubiju glaveinu, ili najznaajniju osobu, koju smatraju kao odgovornu za zloin, koji je izvren jer je ona zanemarila da pazi na postupke onih koje je trebalo da nadzire. ... Ljudi se, ustvari, svuda ponaaju u direktnoj suprotnosti sa principima religije; i ove vrste osvete ne samo da su nepobone ve su apsurdne i neovene." (Karsten Niebuhr,
p. 201-202)

"U nameri da poboljaju svet korpije nekada mogu biti pravi fanatici opsednuti pogrenim nainom da to ostvare. Tada pokazuju prkos i destruktivnost kojima stvaraju razarajue stanje oko sebe." (Drutvo astrologa Jugoslavije, str. 101)

"Nii tip slua svoje nagone, teti sam sebi, ljubomoran je, osvetoljubiv, egoista, radi drugima za leima, voli uitke, nemogue mu je izbiti iz glave njegove ideje, iivljava se do sadizma, ... kad nema izbora vri samoubistvo." (Maja Lonari, Astrologija - Zvezde govore, str. 43) Poznatu arapsku sklonost ka sumnjiavosti, strahu* od neprijatelja i zavere, prepoznajemo u astrolokom opisu korpije: "ivotni moto svake korpije zvui ovako: nita nije onako kako izgleda da jeste." (Hana Hart, Mukarac na dlanu, str. 90) "korpion je takoe esto sumnjiav, verovatno usled projektovanja vlastitih karakternih slabosti i zamrenosti u druge ljude." (arls, E.O.
Karter, Enciklopedija psiholoke astrologije, str. 59)

*Interesantno je da je nasledna sklonost ka paranoidnoj izofreniji u korelaciji sa semitskim antigenom HLA-A24, posebno kada je u kombinaciji sa dinarskim antigenom HLA-B5 (http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/69538), to je esta kombinacija na podruju S. Arabije.

92

Astrologija i antropologija

Antropoloka analiza

93

U zemljama Mediterana i Bliskog istoka, gde god su semiani veoma zastupljeni, moemo prepoznati njihovu izraenu sklonost ka verskoj i ideolokoj netoleranciji. Astrolozi tvrde: korpion ne poznaje granice, u svemu preteruje, ... strastven je i netolerantan. (Maja Lonari, Astrologija - Zvezde govore, str. 43)

VAGA - ANTROPOLOKI TIP ZAPADNIH MEDITERANACA

Astrolozi opisuju izgled Vage sledeim reima: "Izgled: Dobro graeno, obino lepo, proporcionalno telo, uglavnom lepo lice dobrog tena, izraajne oi, tamne ili boje lenika." (Drutvo astrologa Jugoslavije, Upoznajte astrologiju i sebe, str. 89)

Ovako ubedljivo poklapanje opisa astrolokog znaka korpije sa antropolokim tipom semiana, moe biti povod da preispitamo da li su semiani dobili svoje atribute pod uticajem sazvea korpije ili su osobine znaka korpije takve zato to su im astrolozi pridali psihofizike atribute semiana koje su sretali izmeu sebe, a koji su im fiziki liili na lik Orla ili po karakteru na korpiju istoimenog sazvea?! Da li su semiani dobili orlovski nos pod uticajem sazvea Orla ili su oni takvi zbog svog genetskog porekla?

"Vitak, elegantan, ovalno vlano lice, prozraan ten, izvajani kapci, oi iskreno otvorene, obe strane u proporciji, prirodan, bez afekata, armantan, lep." (Mile Dupor, Ne verujte,
proverite, 82)

"Za eleganciju se moe rei, da u jednoj rei opisuje fizike osobenosti osobe znaka Vage." (Maks Hajndel &
Avgusta Fos Hajndel, Zvezdani kod, str. 104)

Mediteranac Italijan

Na podruju Mediterana, severne Afrike, Bliskog istoka i Indije, gde su razne grane semiana veoma zastupljene, stalno se smenjuju razliita sazvea, zato to se zemlja stalno vrti oko svoje ose i oko sunca. Semiani se raaju tokom cele godine, a ne samo dok su u znaku ili podznaku korpije, pa opet, imaju svoj tipian semitski izgled i karakter tokom cele godine i tokom cele svoje istorije. Dakle, jasno je da atributi horoskopskih znakova imaju svoje izvorite u antropologiji, a psiholoki razlozi su ti zbog kojih je ljudima lake da izvor svog iskuenja vide u poloaju nebeskih tela, nego u grenosti svoje sopstvene prirode. Ako ovek nije spreman da se suoi sa injenicom da je po svojoj prirodi grean, njemu prirodno ne preostaje nita drugo nego da izvor svoje grenosti prebaci na neki faktor koji na njega deluje od spolja. Astrologija mu pomae da taj izvor nae, ni u krivim, ni u dunim, nebeskim telima.

Antropolozi istim reima opisuju izgled mediteranskog antropolokog tipa. Nemaki antropolog Egon von Eickstedt tvrdi: "Mediteranci predstavljaju u svojoj konstituciji najfiniju i najelegantniju evropsku rasu." (Rassenkunde und Rassengeschichte der Menschheit) Na uveni Antropolog Boo kerlj pie o mediterancima: "Vrlo rairena, po junoj Evropi i sredozemnim ostrvima je sredozemna podrasa ili mediteranidi. Sigurno su u blinjem srodstvu sa orijentalidima, samo da su sitniji; vae za jedan od najlepih "tipova" oveanstva. Njihov rast nije veliki (priblini 164 cm), no proporcije su jako "pravilne", trup nije predugaak (to je esto kod manjeg rasta), noge i ruke su vitke. Mnogo modela klasinih grkih kipara spada u taj tip. Boja koe je najtamnija u Evropi, boja oiju je mrka, a kosa vrlo tamna (crna), esto kudrasta ili barem nakudrana. Nos je uzak i ravan ili meko konveksan, glava je izduena. Raireni su posebno u paniji i delimino u junoj Francuskoj, u junoj polovini Italije i Grke. Okruuju svo Sredozemno more, a u severnoj Africi, nalazimo njihov orijentalni tip. Kod nas ih nalazimo u srednjoj i junoj Dalmaciji i na dalmatinskim ostrvima." (Boo kerlj, Opta antropologija, str. 68-69)

94

Astrologija i antropologija

Antropoloka analiza

95

Postoji izraena podudarnost izmeu astrolokih opisa Vage i antropolokih opisa izgleda ljudi mediteranskog tipa. Sada nas zanima da li postoji bliskost i izmeu njihovih psiholokih atributa. Astrolozi su kod Vage prepoznali njihovu izraenu drutvenost: "Prema drutvu - socijalan. Ceni druga. Zna se staviti u poloaj slabijeg. Vrline: Takt, pristupanost svakome. ... Voli ljude. Lako sarauje."
(Mile Dupor, Ne verujte, proverite, str. 83-84)

Potreba za dopadanjem formira istananu sposobnost da se stvari i pojave procene po svojoj spoljanjoj vrednosti. Govorei o tom atributu kod mediteranaca, antropolog dr Branimir Male kae: "Umeju da cene stvari i pojave po njihovoj stvarnoj vrednosti." (Branimir Male, O ljudskim rasama, str. 37)

Antropolozi su iste atribute prepoznali kao odliku mediteranaca: "Mediteranci su gostoljubivi i drutveni." (Branimir Male, O ljudskim rasama, str. 37)

Istu mediteransku osobinu prepoznaju i astrolozi kao odliku Vage: "Poseduju veliku sposobnost opaanja, jasno i objektivno sagledavaju prilike i ljude oko sebe. Sposobni su da stvari sagledaju iz mnogih uglova i odaberu najoptimalnije reenje problema." (Drutvo astrologa
Jugoslavije, Upoznajte astrologiju i sebe, str. 87-88)

Astrolozi su kod Vage prepoznali izraenu potrebu za dopadanjem: "Vaga "voli da se dopada" i esto e uiniti mnogo da stekne i ouva odobravanje drugih." (arls, E.O. Karter, Enciklopedija psiholoke astrologije, str. 39) "Voli harmoniju, stil, ukrase, cvee, parade, kavaljerstvo, decu, umetnost, poeziju. Razoruava lepim reima. uva svoje intimne stvari da ne dou u javnost, mui se ako koga uvredi. Boji se kritike." (Mile Dupor, Ne verujte, proverite, str. 83-84)

"Postoji sjajna anegdota u vidu komentara koji na dobar nain ilustruje njihov psiholoki profil i karakter, zatim njihov stil izraavanja, ud i ponaanje. ovek opisuje prijatelju svoju ljubavnu partnerku: "Zna povremeno imam utisak da se ona (Vaga) zabavlja ili da koketira na sebi svojstven nain sa celim svetom. Trudi se da se dopadne svemu to je ivo na ovoj planeti, to hoda ili ima dve noge, najee u tome i uspeva, a kako - to ne znam"?! (Astrolog Ana Raki, http://www.astrolook.com/profil/vaga.shtml)

Antropolozi Vladimir Dvornikovi i Hans Ginter istu potrebu opisuju kao odliku mediteranskog antropolokog tipa: "Mediteranac svojom pojavom, pozom i mimikom hoe pre svega da se lino ispolji, da se pokae i da se dopadne." (Vladimir Dvornikovi, Karakterologija Jugoslovena, str. 187)

Povrnost u odnosu sa drugim ovekom, koja se zavrava samo na laskavim reima, bez spremnosti da se praktino rtvuju za njega, opisali su astrolozi kao osobinu Vage: "Znaju da sasluaju ljude, ak i da im daju pametan i razloan savet, ali nemaju ni elje ni strpljenje da se lino angauju i udube u reavanje problema." (Drutvo astrologa Jugoslavije, Upoznajte astrologiju i sebe, str. 91) Antropolog Hans Ginter tvrdi da mediterance odlikuje lenjost: "Mediteranski ovek nije ba vredan, esto je lenj; on vie voli da uiva u ivotu." (Hans F. K. Gnther, The Racial Elements of European History, p. 56) Lenjost svakako jeste odlika veeg dela stanovnitva bive Jugoslavije, u kojem dinarci i mediteranci predstavljaju njegove najzastupljenije antropoloke tipove. Antropolog Vladimir Dvornikovi o lenjosti jugoslovenskog oveka pie: "Patrijarhalac i epsko-herojski ovek napregnue u asu potrebe sve svoje ivotne snage i poinie dela kojima e se svet zadiviti. Kada ga nevolja natera, jugoslovenski ovek ini uda od energije i napora. Kada se len nakani, ceo svet popali. Ali posle toga dolazi neki sumnjivi apatini odmor; ni najprostiji svakodnevni poslovi ne miu ga s mesta. ovek borac die samo u velikoj amplitudi: krajnji napor i krajnji nerad, visok uspon ili duboka amotinja." (Vladimir Dvornikovi, Karakterologija Jugoslovena, str. 667)

"Ima veliku radost u govornoj rei, u lepim i ivahnim pokretima. Tei da nae gipkost i vetinu naroito vrednu interesa i hvale. Mediteranac je elokventan, esto vet govornik, ne retko on je (bar za nordijskog posmatraa) priljiv i nekako povran." (Hans Ginter, The Racial Elements
of European History, p. 56)

Astrolog Linda Gudmen na isti nain opisuje lenjost Vage: "Sam sunev znak je poznat kao "lenja Vaga" i to je jo jedna nespojivost. Danima, nedeljama pa ak i mesecima Vage mogu biti preterano zauzete. Radie do kasno u no a onda e ustajati da uju prve petlove. Umoriete se od samog posmatranja. Iznenada, sruie se u stolici i odigrati najbolju ulogu lenjivca koju ste ikada videli. Kada se jednom

96

Astrologija i antropologija

Antropoloka analiza

97

srue, neete ih primetiti kako pomeraju i jedan jedini mii. Sa velikim naporom podignue kaiku ili au. Ako ima nekoga u blizini oekivae da je slui i rukama i nogama. Kada se terazije spuste do letargije, Vagu ne moete pokrenuti ni elinom dizalicom. Ona e razgovarati, itati, zevati, dremati, gledati TV ili kroz prozor, i izgledae kao da jedva moe da stigne do spavae sobe." (Sunevi znaci Linde Gudmen,
str. 261-262)

Ovo objanjenje lenjosti bi moglo da se kae drugim reima, bez ulepavanja. Kako je prirodno neodgovoran i lenj, mediteranca samo nuda moe pokrenuti na rad. Za njega rad i vrednoa ne predstavljaju prirodno stanje, ve svojevrstan stres na koji se on esto ali kao da je rad neto neprirodno. Da bi mediteranac imao motiva da radi sklon je da pobuuje kod sebe sujetu takmiarskog duha, to ga moe navesti i na radne podvige. Pokrenut fanatinim motivima on moe na kratko da pokae neverovatnu revnost, a kada se neposredan motiv za rad izgubi, on se vraa u svoje prirodno stanje. Dokaz da rad i vrednoa nisu izraz njegovih prirodnih motiva vidi se po tome to ga rad i vrednoa odlikuje samo na poslu, a ne i kada se vrati kui, za razliku od drugih nekih populacija koje istu vrednou pokazuju u svim situacijama. Lenjost je odlika i svih onih tipova koji su sa mediterancem antropoloki (genetski i psiholoki) bliski, a koje sve zajedno odlikuje veliki Ego, a to su sve ostale grane mediteranaca, dinarski i kromanjonski antropoloki tip (takozvani muki znaci). Osobe koje imaju veliki Ego, svaku svoju nameru i akciju koja je odgovor na razumne potrebe ivota, uslovljavaju odobravanjem svog velikog Ega, pitajui ga za "dozvolu", da li ono ima motiva da ispuni tu potrebu. Na primer, ako treba da opere sudove posle jela, takav tip e prvo da pita sebe da li mu se peru sudovi. Ako se njegovom Ja ne peru sudovi, on e onda zaista teko to moi da uradi. Oigledno je da je tip Vage nastao kao posledica prepoznavanja psihofizikih atributa mediteranske populacije, i pokuaja da se izvorite Vaginog karaktera sa ljudske prirode prebaci na poloaj planeta u trenutku neijeg roenja. Kako postoji vie mediteranskih tipova, mi emo ovaj tip nazvati zapadnomediteranskim antropolokim tipom. Zapadni mediteranci su u svetu najzastupljeniji na Sardiniji, kod Baskijaca, Italijana, junih Francuza, u Grkoj na Peloponezu, na zapadnom Balkanu i kod junih Rumuna. Kod nas je najzastupljeniji na podruju Crnogorskog primorja, Kosova, Istone Srbije i Banata (na podruju zetsko-lovenskog i kosovsko-resavskog dijalekta). Njega odlikuje genetiki marker antigen HLA-B18.

Analiza strukturalne bliskosti antigena HLA-B18 sa ostalim antigenima, otkriva da je zapadnomediteranski antropoloki tip blizak genetski brat od dinaraca (Ovna) i istonih mediteranaca (Riba), ali analiza njegovog Y hromozoma (HG-E) otkriva da on sa muke strane vodi poreklo od jedne grane semiana (korpija) bliske Jevrejima i Arapima. ta prepoznajemo kod zapadnih mediteranaca (Vaga), a da je blisko semianima (korpijama)? Semiani, kao sposobni trgovci, imaju dar da ubede svoju muteriju da kupi njihovu robu, ali dok je kod njih taj dar u funkciji njihove koristoljubivosti, kod zapadnih mediteranaca je u funkciji njihove sujete. Zapadni mediteranci se hvaliu, ne radi uspene prodaje, ve radi sticanja tueg odobravanja. Istorija nastanka znaka Vage potvruje konekciju zapadnih mediteranaca sa semianima: "Pre tri hiljade godina vavilonski astrolozi su odvojili Vagu kao posebno sazvee jer se do tada dralo da je ona produetak korpije, tanije korpijina kljeta." (Drutvo astrologa Jugoslavije, Upoznajte astrologiju
i sebe, str. 87)

Linda Gudmen govori o Vaginoj moi manipulacije: "Ipak, moram vas upozoriti da kada se jednom uhvatite i zapletete u mreu Vaginog arma, nee vam biti lako da pobegnete." (Linda Gudmen,
Sunevi znaci Linde Gudmen, str. 268)

Sam pojam Vage svojim znaenjem otkriva kompromis, koji je posledica njegovog sujetnog straha od dolaenja u sukob sa drugima ljudima. Za psiholoki tip Vage astrolozi kau: "Veruje u kompromise pa je stoga dobar diplomata. Vole lepotu i rafiniranost. ... armantni su i drueljubivi." (Doan Mekevers i Marion Mard,
Astrologija, 66)

98

Astrologija i antropologija

Antropoloka analiza

99

"Vaga mrzi da povredi tua oseanja. On mrzi da kae Ne!" (Linda

Gudmen, Sunevi znaci Linde Gudmen, str. 271)

Na njihovim korzoima moemo primetiti sklonost ka poziranju kroz nametena lica, koja esto izgledaju kao kod lutaka, to izraava njihovu sujetnu slabost. Celo podruje njihove geografske zastupljenosti odlikuje plemenska svest koja u dananje vreme predstavlja podlogu za formiranje mafijakih klanova. Zapadni mediteranci tj. Vage paljivo odmeravaju pritisak autoriteta moi ili oekivanja mnotva, sa jedne strane, i sa druge strane sve ono to bi izgubili ukoliko bi im se pravino suprotstavili, i zatim prave "diplomatski kompromis". rtvuju naela potenja i pravde zarad svojih uskih sujetnih interesa, i kada itaju ho- Mediteranac sa obale june Francuske roskop, bivaju ponosni to sebe prepoznaju kao dobre diplomate: "ak ni Solomon sa svom svojom mudrou ne bi prevaziao tipino Vaginu konanu, odmerenu odluku." (Linda Gudmen, Isto, 273) "Bez obzira ta stvarno misle, uvek govore ono to ljudi ele da uju, sem u raspravama kada se dre svog stava koji ne mora biti objektivan." (Drutvo astrologa Jugoslavije, Upoznajte astrologiju i sebe, str. 91) "Njima je teko da kau "Ne" ili da zauzmu vrst stav uprkos neprijateljstvu, i tee da izbegnu neugodnost po svaku cenu. Zbog toga su previe skloni kompromisu, skloni su da ostanu neutralni, kolebaju se i prelaze sa jednog pogleda na drugi bez davanja ispravnog odgovora kako bi se uputili jednim smerom." (arls E. O. Karter, Principi astrologije, str. 72) Kako su zapadni mediteranci najkarakteristiniji za podruje Italije (posebno za podruje njenog juga), razumljivo je da stereotipi koje razni narodi imaju o Italijanima kao uobraenima, povrnima, nezrelima, sklonim flertovanju, mafiji, i sl, zapravo otkrivaju karakter zapadnih mediteranaca, a samim tim i psiholoki tip Vage. Naravno, da bismo o njima imali objektivnu sliku, treba iz tih stereotipa oduzeti elemente semiana (korpije) koji su sa zapadnim mediterancima veoma izmeani, posebno na jugu Italije i na Siciliji.

Na podrujima gde su zapadni mediteranci dominantni u populaciji, u govoru ih odlikuje izraena melodina akcentuacija, sa melodijom i ritmom govora koji su tipini za Italijane. Kod nas se javlja ve u prigradskim naseljima jugoistono od Beograda i uopte na itavom podruju kosovsko-resavskog i zetRumun Korzikanac sko-lovenskog dijalekta: na potezu od Vrca u Banatu, Predstavnici mediteranskog antropolokog tipa preko istone i june Srbije, Kosova, istone Crne Gore, sve do Crnogorskog primorja. Normalno je da ovek svojom melodijom reenice otkriva emocije koje su adekvatne onome o emu on govori. Meutim, narode sa melodinom akcentuacijom rei otkriva jedna ista melodija koju oni ponavljaju ma o emu govorili. To znai da emocija njihovog govora nije posledica objektivne predstave o stvarnosti u njihovom umu, jer kako se menja stvarnost, menjala bi se i melodija adekvatno trenutnim oseanjima, ve je njihova tipina melodija posledica njihovog velikog Ega.

Osnovni motiv melodije i ritma zapadnomediteranskog govora i muzike

Konkretno, kod zapadnih mediteranaca (koji su tipini za Italijane) njihova akcentuacija i intonacija otkriva njihovu elju da se drugima dopadnu a takoe i njihov strah od gubitka odobravanja. Ukratko - njihova poruka proeta eljom da se drugi armiraju i da se po svaku cenu zadri njihovo odobravanje glasi "Nemoj da me dira, ja sam "faca"!" Taj motiv je toliko jak da zapadne mediterance odlikuje ne samo specifina melodija govora ve ista melodija koju prepoznajemo u njihovom govoru jeste odlika i njihove etno muzike, i to muzike njihovih najrazliitijih anrova. Revolucionarna pesma "Bandiera Rosa" sadri u sebi slian motiv kao i zabavna pesma "Marina, Marina". Kada se mnotvo zapadnih mediteranaca nae zajedno, prirodno e teiti da progovore svojom originalnom akcentuacijom. Ali ak i kada su kao pojedinci sami i okrueni populacijom drugaijeg porekla i karaktera, oni e takoe biti skloni da u nekoj meri otkriju svoj

100

Astrologija i antropologija

Antropoloka analiza

101

tipian karakter kroz govor, i to u dva sluaja: kada osobu odlikuje veoma veliki Ego, pa prema tome faktor sredine na nju slabo deluje, i u sluaju da je osoba u stresu. Interesantno je da su astrolozi primetili kao odliku horoskopskog znaka Vage da on govori sa akcentuacijom koja bi po naem zakljuivanju odgovarala zapadnim mediterancima. Za govor Vage, arls Karter pie da je on "mekan, ali esto mrzovoljan, otegnut i oseajan." (arls, E.O. Karter, Enciklopedija psiholoke astrologije, str. 18) Melodina akcentuacija odlikuje i ostale antropoloke tipove koji su genetski bliski zapadnim mediterancima, s time da svaki tip ima drugaiju melodiju koja otkriva njegov psiholoki tip. Dinarci (Ovnovi) govore gordo, odseno i grubo, kromanjonci (Strelci) disharmoninom intonacijom, istoni mediteranci (Ribe) sa elementima depresije (slino Latino-amerikancima, Indusima i Palestincima), i atlantski mediteranci (Lavovi) govore specifinom melodijom koja podie svoj ton (slino Nikianima, Splianima, severoistonim Kinezima). ak i sami alpidi (Device) imaju u govoru elemente (ali rastegnute) bliske istonim mediterancima (Ribe). Za razliku od populacija sa velikim Egom (dinaraca, kromanjonaca i svih grana mediteranaca), koje odlikuje melodina akcentuacija rei, semiane, nordide, ugrofince i mongole u njihovom istom obliku odlikuje dinamika akcentuacija (re se izgovara udarno, bez melodije). Dinamiku akcentuaciju moemo prepoznati u govoru gradskog stanovnitva zapadnog Balkana koje je pod entitetom Islama sauvalo veu zastupljenost Slovena, izvornih pripadnika nordijskog antropolokog tipa. Na primer, umesto melodinog slanina uemo dinamiki (udarni) izgovor te rei kao slanna. Mapa (desno) predstavlja sfere uticaja antropolokih tipova na melodiju i ritam govora onih dijalekata na kojima su oni posebno zastupljeni. Alpsko otezanje u govoru se protee u kontinuitetu od Vojvodine sve do Bavarske i Savoje u Francuskoj (izuzev Slavonije). Dinarski odsean govor odlikuje zapadnu Crnu Goru, Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, ali takoe i Gruziju na Kavkazu.

STRELAC - ANTROPOLOKI TIP KROMANJONCA

Ljudi koji pripadaju razliitim antropolokim tipovima jesu obdareni razliitim darovima. Dok su jedni (nordidi i vei deo ute rase) obdareni darom za obradu zemlje (ratarstvo), drugi (dinarci) darom za stoarstvo, trei (semiani) darom za trgovinu i zanatstvo, etvrti, koje prepoznajemo u osobinama horoskopskog znaka Strelca, znakom koji predstavlja lovca sa sposobnou brzog traanja, jesu obdareni darom za lov.

Sposobnost uspenog lova zahteva da populaciju odlikuju izraena prostorna i kinestetika inteligencija, koje su utemeljene na radu desne hemisfere mozga, dok su apstraktna i logika inteligencija - vie odlika leve hemisfere mozga. Prostorna inteligencija se manifestuje kroz sposobnost umetnikog izraavanja kroz vajarstvo i slikarstvo, dok se kinestetika inteligencija manifestuje kroz zanimanje za sport i igru (ples). Prirodna hiper aktivnost desne hemisfere mozga znai i poveanu mo imaginacije (sklonost ka religioznim predstavama), ali moe znaiti i zanemarivanje leve hemisfere mozga, i samim tim manje rezultate nivoa inteligencije na testovima koji testiraju sposobnosti vezane za govor, itanje, pisanje i matematike opera-

102

Astrologija i antropologija

Antropoloka analiza

103

cije. Uspean lovac treba da bude i fiziki osposobljen za lov, izraenim sportskim atributima, od kojih je najvanija sposobnost brzog tranja. Spremnost da reaguje trenutno i brzo, moe da ga uini nepromiljenim i brzopletim ako je pokazuje i u drugim ivotnim situacijama koje nisu adekvatne lovu. U astrolokoj literaturi itamo kao odliku Strelca: "Voli: sportove, konje, lov." (Mile Dupor, Ne verujte, proverite, str. 90-91) Dar za lov verovatno jeste koren njegove "potrebe da konstantno trai udaljene kontakte." (Michael R. Meyer, A Handbook for the Humanistic Astrologer, p. 60), kao i njegove "neumorne" sklonosti ka "traenju novih iskustava i avantura" (Drutvo astrologa Jugoslavije, Upoznajte astrologiju i sebe, str. 113). "Oni e pevati do iznemoglosti i pocepati cipele od igranja iz iste radosti koju doivljavaju u igri. ... Streleva ljubav prema sportu i boravku u prirodi moe dovesti do nezgoda zbog nesmotrene preterane aktivnosti." (Linda Gudmen, Sunevi znaci Linde Gudmen, str. 363) "Peaenje To je izrazito strelevska strast. Dord Borou, apostol kole "otvorenog puta", bio je tipini primer osobe roene u Strelcu. Kau da bi, kad je patio od nesanice, esto ustajao i hodao po 30 milja. ... Ljubav prema putovanjima je manifestacija Jupiterovske ljubavi ka ekspanziji u svim formama. Gotovo sve osobe sa istaknutim Jupiterom ili Strelcom imaju elju za lutanjem i neretko za istraivanjem. ... Natusi Strelca skloni su da ljudima i stvarima nadevaju imena za koja nalaze inspiraciju u ivotinjskom svetu, poto oni mnogo vole ivotinje, a esto su i nepaljivi u govoru. ... Strelac je takoe znak skladne miine akcije. Mesec u Strelcu je dosta est u kartama atleta." (arls, E.O.
Karter, Enciklopedija psiholoke astrologije, str. 43, 49, 55, 57)

"Skeletni ostaci naeni u Cro-Magnonu ukazuju na to da su oni bili uspeni lovci takvih ivotinja kao to su jelen, bizon, divlji konj i ak mamut." Da li je mogue da su pojedinci koje danas sreemo, a koje odlikuju osobine znaka Strelca, zapravo potomci drevnog kromanjonskog tipa koji su do dana dananjeg sauvali odreene kromanjonske antropoloke atribute? U antropolokoj literaturi itamo: "Novija antropoloka istraivanja pokazuju da se kromanjonci pre svega nisu sasvim izgubili i izumrli, nego da se pre moe rei da su se pretopili i srodili s raznim ljudskim populacijama koje su u talasima dolazile u Evropu. Tako i danas u planinskim predelima centralnog Balkana nalazimo prilian broj pojedinaca koji poseduju izrazita obeleja kromanjonske rase."
(Srboljub ivanovi, Bolesti drevnih ljudi, str. 144)
Kromanjonac iz jugoistone Srbije

Postoji li podudarnost izmeu astrolokog opisa izgleda Strelca i antropolokog opisa izgleda kromanjonca? Astrolozi tvrde da Strelca odlikuje izraena telesna visina: "Strelac je, u proseku, najvii znak, a Lav i Jarac takoe daju visinu."
(arls, E.O. Karter, Enciklopedija psiholoke astrologije, 58)

Dakle, astroloko iskustvo nam otkriva da meu nama ive pripadnici antropolokog tipa koga astrolozi prepoznaju u osobinama Strelca, a koga odlikuju izraeni lovaki atributi. Namee nam se pitanje o kom antropolokom tipu je re? Paleontoloki nalazi otkrivaju na podruju Evrope skelete kromanjonskog oveka koji se bavio lovom i koji je svoje peine ukraavao crteima raznih ivotinja koje su u to vreme ivele u Evropi i koje su bile plen njegovih lovakih sposobnosti. U "Enciklopediji Britanici" itamo o kromanjoncima:

Za kromanjonca, antropolozi tvrde da je bio visokog rasta: "Nesumnjivo je da su raznim varvarskim plemenima niskog rasta izgledali kao divovi jer su bili bar za glavu vii od njih." (Srboljub ivanovi, Bolesti drevnih ljudi, str. 144)

"Po tom nalazitu (Cro-Magnon u Francuskoj) prozvana je kromanjonska rasa koja se odlikuje visokim rastom, irokim licem i etvorougaonim onim upljinama." (Enciklopedija leksikografskog zavoda I, str. 664) "Odlike kromanjonskog tipa: visok rast (179-194 cm), snana graa, velike ake, dolihokefalna lobanja, lice kratko i iroko, nos dug i uzak, elo visoko. R.R. Schmidt: L'aurore de l'espirit humain. Payot, Paris, 1936." (Marija uri-Sreji, Uvod u fiziku antropologiju drevnih populacija, str. 296)

104

Astrologija i antropologija

Antropoloka analiza

105

Antropoloki opis snane grae kromanjonskog tela, njegove velike ake, dolihokefalne (izduene) lobanje, dugakog nosa, takoe nalazimo i u astrolokoj literaturi kao opis Strelca (ili opis osoba roenih pod Jupiterom, planetom koja je "vladar" sazvea Strelca): "Jupiterijanci su ... krupni i snane grae. ake su krajnje velike i veoma mesnate. Tipine glave Strelca su dugake i uske. Nos je dugaak i prav."
(Aleksandar Imiragi, Toak sudbine, str. 387-390)

Astroloki izvori istim reima opisuju veliinu i oblik glave Strelca: "Ovde treba pronai izrazito veliku i kupolastu glavu pravougaone konture. Vrh glave je pun i zaobljen - nikad nije pljosnat ili etvrtast." (Aleksandar Imiragi, Toak sudbine, str. 387-390)

Zapazimo da kromanjonce odlikuje masivna vilica sa izraenom bradom i uglastim licem: "Unekoliko su slini nordidima i atlantidima, no mnogo krepkijeg stasa, dugoglavi. Koa je tamnija, one duplje su niske i iroke, uopte je ceo obraz, osobito donji deo lica, iri i uglastiji." (Boo kerlj, Opta antropologija, str. 72-73)

Da bismo uporedili psiholoke slinosti izmeu kromanjonskog tipa i Strelca u horoskopu, potrebno je da pronaemo podruje gde su danas kromanjonci dominantni po svojoj zastupljenosti u svetu i da njihov karakter uporedimo sa karakterom Strelca u horoskopu. O zastupljenosti kromanjonskog tipa u dananjoj Evropi itamo: "Ostatke i delove te podrase nalazimo u vedskoj (Dalarna), u Nemakoj (Vestfalija), svuda po Evropi, pa takoe u paniji i bez sumnje na Kanarskim ostrvima. I deo naih Dalmatinaca, posebno na ostrvima, spada k toj podrasi koju smo u veem broju otkrili jo kod Starih Slovena, po naim grobljima (Bled, itd)." (Boo
kerlj, Opta antropologija, str. 72-73)

"Kromanjonci su se odlikovali visokim rastom, izduenom lobanjom, odsustvom nadonih grebena, irokim i niskim licem, masivnom donjom vilicom, s jako razvijenim obratkom." (Boina M. Ivanovi, Praistorijsko stanovnitvo na prostoru Crne Gore i njihove antropoloke osobine, Glasnik antropolokog drutva Jugoslavije, sv. 33, Beograd, 1997, str. 38)

Iste antropoloke atribute nalazimo u astrolokom opisu izgleda Strelca: "Neki tipovi su pravougaone grae, etvrtaste od ramena do kukova, sa srednje dugim nogama. Lea, grudi, ramena i gornji deo ruku su iroki i debeli, i dominiraju nad kukovima i nogama. Lice je pravougaonog oblika, tj. rastegnuti krug. Puni obrazi i vilica dominiraju nad kotanom strukturom (koja, iako uvek znatna, ne predstavlja glavnu injenicu u izgledu lica). Jupiterijanac ima veliku, dobro oblikovanu bradu - moda najveu od svih tipova. Vilica je snana i mesnata." (Aleksandar Imiragi, Toak sudbine, str. 387-390)

Antropoloki izvori otkrivaju da je kromanjonac imao lobanju kupolastog oblika i velike zapremine: "On je imao lobanju u obliku kupole i iroko elo. Njegova lobanja od 1600 cm3 je iznad proseka lobanje savremenog oveka." (Harun Jahi,
Obmana evolucije, str. 69)

"Naroito vredni panje su Dal narod iz Dalekarlije - danas Dalarna, vedska - i Guani sa Kanarskih ostrva, za koje se kae da predstavljaju relativno istu kromanjonsku vrstu." (Encyclopedia Britannica 1994-2002) Ako su danas ivi kromanjonci zaista zastupljeni u vedskoj pokrajini Dalarne (ili Dalekarliji) vie nego na ostalim podrujima vedske, onda moemo oekivati da stanovnici Dalarne budu poznati po onim posebnostima koje odgovaraju psiholokim atributima Strelca. U delu "Norveki ivot" od Etlina Klauga itamo veoma interesantno zapaanje: "Da biste videli stare vedske obiaje koji su gotovo potpuno iezli iz zemlje, treba da odete u brdovite predele Dalekarlije, gde su ljudi toliko neslini ostalim veanima u svom odevanju, obiajima i navikama, i u mnogim drugim stvarima da skoro izgledaju kao da su druga rasa. Dalekarlijanci su veliki plesai, i drutvena okupljanja u njihovim domovima tokom zime su uvek propraena tim oblikom zabave. Tokom leta oni pleu na otvorenom. Na dan Svetog Jovana itav narod, stari i mladi - pleu, ... i u vreme etve, kada se poslednji snop na polju stavi na kola, ... svi uestvuju u plesu pre povratka kui. Plesovi su originalni i esto interesantni. ... Svi plesovi zahtevaju estoko fiziko kretanje, ali su veani i veanke poznati po svojoj miinoj razvijenosti." (p. 16)

106

Astrologija i antropologija

Antropoloka analiza

107

No, ako pogledamo istorijske izvore, moda ipak moemo da pronaemo takve elemente, koji su u svom sadraju verovatno u nekoj meri ipak prosveeni. U delu arlsa Morisa "Historical Tales, Vol. 9 The Romance of Reality, Scandinavian" (godina 1908) itamo o stanovnitvu Dalarne: "Ljudi Dalarne, rekao je, odavno su ve zapaeni zbog svoje hrabrosti kada im je zemlja u opasnosti. Oni su bili uveni po tome u istoriji i svi veani ih smatraju najvrim braniocima svojih prava. ... Dalarna se smatra centrom vedskog patriotizma, znaajan broj progonjenih plemia tamo je naao utoite." (str. 268-270)
Primeri kromanjonskog tipa iz Dalarne po vedskom antropologu Bertilu Lundmanu

Pokrajina Dalarna se smatra "Mekom" folklora u vedskoj, poznata po svojim specifinim kostimima jarkih boja, igri (plesu) i muzici. U internet enciklopediji Wikipediji itamo o Dalarni: "Kroz istoriju Dalarna je imala bogatu i jedinstvenu folk kulturu, sa posebnom muzikom, slikarstvom (uglavnom na biblijske teme) i rukotvorinama. ... Poznat simbol provincije je "Dalekarlijski konj", na vedskom - Dalahast, oslikan i dekorisan drveni konj." Stanovnitvo Dalarne je poznato i po svom interesovanju za sport. U delu "Facts about Dalarna County" grupe vedskih autora itamo: "Prema izvorima, prvo vedsko takmienje u atletici odrano je u Dalarni, triatlon u Falunu u 1792. godini. ... Atletika je najpopularnija disciplina u provinciji sa oko 1200 klubova." (Facts about Dalarna County, p. 54) Pored obdarenosti za lov, umetnost i sport, zanima nas da li kromanjonce u Dalarni odlikuju i drugi atributi Strelca, adekvatni njihovom psiholokom tipu? U odgovoru na ovo pitanje treba da uzmemo u obzir da su dananji veani, kroz proces reformacije i prosvetiteljstva svoje prirodne karakterne slabosti u velikoj meri iskorenili. To znai da u stanovnitvu Dalarne mnogo lake moemo da prepoznamo psihofizike atribute ljudi koji su obdareni za lov, nego tipian Strelev slobodarski duh iza koga se kriju buntovnost, oholost i nedisciplina.

U delu " Norveki ivot" od Etlina GRB DALARNE Klauga itamo: "Kada se govori o oveku iz Dalarne, to znai da je on slobodan i inteligentan graanin nezavisnog razmiljanja i akcije i da ivi ivot muevne jednostavnosti." (Ethlyn T. Clough, Norwegian Life, cp. 16) Sve u svemu, u stanovnitvu Dalarne prepoznali smo psiholoke atribute Strelca: "Strelci su obino sportski nastrojeni, ljubitelji vebanja i igara na otvorenom, kao i veliki ljubitelji slobode." (Vivijen Robson, Ljubav, seks i
astrologija, str. 33)

Stanovnitvo Dalarne odlikuje vie antropolokih posebnosti: izraena izduenost lobanje, izraena telesna visina i visoka zastupljenost nulte krvne grupe (koja inae odlikuje dinarce i razne mediterance). Njihova specifina nazalnost i melodina akcentuacija u govoru, poznati su iroj javnosti kroz govor vedskog kuvara iz Mapet oua, koji karikira posebnosti njihovog dijalekta. Visok procenat antigena HLA-A28 na podruju Dalarne i zapadne Finske moe znaiti da je on upravo odlika kromanjonskog tipa, i tako nam moe dati klju za utvrivanje ire zastupljenosti kromanjonske populacije po svetu.

HLA-A28

108

Astrologija i antropologija

Antropoloka analiza

109

Kako kromanjonce odlikuje izraena telesna visina, pogledajmo korelaciju izmeu svetske zastupljenosti antigena HLA-A28 i rasprostranjenosti stanovnitva sa velikom visinom. Iako nosioci HLA-A28 nisu jedina populacija koju odlikuje izraena telesna visina, mi vidimo veliku korelaciju HLAA28 sa izraenom telesnom visinom stanovnitva u svetu, posebno na podruju Dalarne u vedskoj, zatim na podruju Nilo-Saharske jezike grupe u Africi, na poTelesna visina druju Kuzistana u stanovnitva Iranu i na podruju Patagonije u Junoj Americi. Velika zastupljenost kromanjonskog antigena HLA-A28 u Africi, na podruju nilosaharske jezike grupe, moe da bude argumenat za staru hipotezu o poreklu kromanjonskog tipa iz Afrike, ili u svakom sluaju, potvrda njihovog bliskog zajednikog genetskog porekla: "Prema nekim antropolozima, kromanjonski ovek je doao u Evropu iz severne Afrike, gde se zadrao kao rasni tip i u docnijim razdobljima." R.R. Schmidt: L'aurore de l'espirit humain. Payot, Paris, 1936.
(Marija uri-Sreji, Uvod u fiziku antropologiju drevnih populacija, str. 296)

U astrolokom opisu itamo osobine Strelca koje otkrivaju njegovu adaptaciju tropskoj i subtropskoj klimi Afrike: "Jupiterijanci vole iroku i labavu odeu." (Aleksandar Imiragi, Toak
sudbine, str. 390)

"Iako je kromanjonski ovek smatran evropskom rasom, graa i zapremina njegove lobanje veoma mnogo su nalik na grau i zapreminu lobanja kod nekih rasa koje danas ive u Africi i tropskim predelima. Oslanjajui se na ovu slinost, procenjeno je da je kromanjonski ovek bio arhaina afrika rasa." (Harun Jahi, Obmana evolucije, str. 69) Ukoliko su izvorni nosioci HLA-A28 zaista adaptirani za ivot u afrikoj klimi, namee nam se pitanje, da li su oni moda genetski osloboeni od potrebe za odeom, koja bi mogla da im predstavlja smetnju u njihovoj adaptaciji na veoma toplu klimu Afrike?

"Strelac = nudizam, sport, priroda." (Mile Dupor, Ne verujte, proverite, str. 197) Da li je zaista mogue da sklonost ka nudizmu jeste izopaena posledica ovekove adaptacije na veoma toplu klimu? To moemo da proverimo ukoliko takvu sklonost prepoznamo kod populacije HLA-A28 u uslovima u kojima klima ne namee noenje odee. Eskimi, koji predstavljaju utu rasu, jesu izmeani i sa populacijom HLA-A28, koja im je pored lovakog dara pruila i fantastino visoku sposobnost orijentacije u prostoru, po kojoj su Eskimi uveni. Poznato je da u svojim igloima (kuama od leda) Eskimi borave nagi, i da nemaju oseanje stida da budu nagi pred osobom suprotnog pola. O Patagoncima krajnjeg juga June Amerike, koje odlikuje visoka distribucija kromanjonskog antigena HLA-A28, itamo u antropolokoj literaturi: "Njihova prebivalita su ostrva koja ibaju strane bure, kie i sneg. Bave se lovom i ribolovom. Kreu se skoro nagi, to dokazuje da su izvrsno graeni, o emu je pisao jo arls Darvin u Putovanju brodom Bigl." (Boo kerlj, ovek, str. 279) U astrolokoj literaturi itamo: "Jupiterijanci su krajnje toplokrvni i zapanjie druge nosei majice sa kratkim rukavima po otroj zimi. Oni dobro proizvode svoju sopstvenu toplotu i slobodno se znoje. Nose sandale i nesputavajuu odeu, a to je Pripadnik patagonskog verovatno usled tendencije da se prekoplemena Ona merno znoje." (Aleksandar Imiragi, Toak
sudbine, str. 387, 390)

U antropolokoj literaturi itamo: "Poto su znojne lezde tako znaajne za termoregulaciju, afriki crnci ih imaju mnogo vie od belaca; najmanje ih ima uta rasa." (Boo kerlj,
ovek, str. 79)

110

Astrologija i antropologija

Antropoloka analiza

111

Naravno, treba da imamo na umu da je populacija HLA-A28 u svetu izmeana sa populacijama drugaijeg porekla. Ukoliko na nekom podruju u svetu svaki deseti stanovnik ima kromanjonski antigen HLA-A28 nasleen od jednog roditelja, onda po verovatnoi znai da tek svaki stoti stanovnik tog podruja ima taj isti antigen nasleen od oba svoja roditelja. To znai da u veini sluajeva nosilac kromanjonskog antigena (ili bilo kog drugog malobrojnog antigena) ima od drugog roditelja nasleeno drugaije poreklo. A to praktino znai da su osobe koje imaju iste osobine kromanjonca (ili Strelca) veoma retke u Evropi. Verovatno je da se u osobinama Strelca esto prepoznaju i dinarci (Ovnovi) koji su kromanjoncima psiholoki veoma bliski. Kada se kromanjonac pomea sa predstavnikom po karakteru suprotnog antropolokog tipa (sa smanjenim mukim polnim hormonima), njemu je u horoskopu adekvatan psiholoki tip Vodolije. U Evropi su kromanjonci u korenu izmeani sa nekim elementima nordijskog antropolokog tipa, pa ih zato esto odlikuju svetle oi i plava kosa u mladosti, koja po antropologu B. kerlju kod njih kasnije potamni, dok su u Africi semitizovani, pa ih zato esto odlikuju debele usne i kovrdava kosa. Sa muke strane ih, u Africi, kao i veinu ostale afrike populacije, odlikuje semitska haplo grupa E. Uprkos meanju sa populacijama drugaijeg porekla, nosioci HLA-A28 su u svetu sauvali i druge antropoloke posebnosti osim svoje velike telesne visine: pojedine fizike atribute evropskog kromanjonca, dar za lov, sklonost ka nazalnom govoru, a esto i elemente disharmonije u svojoj intonaciji govora i etno muzici, koji su bliski bluzu. Elementi disharmonije izraavaju njihov duh koji disciplinu, red i harmoniju shvata kao guenje svoje slobode, kao atak razuma na njihov veliki samovoljni i nezavisni Ego.

Pripadnici afrikog plemena Masai

Afrike crnce (nilosaharce) i Strelce u horoskopu odlikuju mnoge zajednike fizike posebnosti. Antropoloki izvetaj kae o afrikim crncima: "Telo je vitko, noge imaju slabo razvijen listni mii, stopala su plosna, rast moe biti vrlo veliki, neka plemena imaju proseno preko 180 cm visine. Glava je kod veine izduena, lice veinom nisko i iroko, jagodice jake." (Boo kerlj, Opta antropologija, str. 61) Slabe listne miie na nogama opisuju i astrolozi kao odliku Strelca: "Noge su esto prelepo oblikovane, iako ponekad prilino mrave, posebno kod glenjeva i listova." (Aleksandar Imiragi, Toak sudbine, str. 387-390) Takoe, opte je poznato da crnce odlikuje "lelujanje" u hodu. Njega su astrolozi prepoznali u potomcima drevnih evropskih kromanjonaca i pridali ga atributima Strelca u horoskopu:

112

Astrologija i antropologija

Antropoloka analiza

113

"Strelac hoda dugim, njiuim korakom." (arls, E.O. Karter, Enciklopedija

psiholoke astrologije, str. 14)

Sada nam se namee pitanje da li psiholoki tip Strelca pokazuje i karakteroloku bliskost sa psiholokim tipom afrikih crnaca? Obratimo panju na osobine psiholokog tipa Strelca, koje su u nekoj meri svakako izraz njihovog izvornog Masai pevai dara za lov: (Jonathan Machen, www.haikutimes.com) "Oni su sportskog duha, avanturisti, lutalakih sklonosti, naklonjeni igrama promene i spremni da rizikuju sve to imaju na izvlaenje karte, brzinu konja ili igru loptom." (Maks Hajndel & Avgusta Fos Hajndel, Zvezdani kod, str. 106)

"U slikovnom zodijaku, Strelac je predstavljen kao kentaur, pola konj, pola ovek, pa je jedna vrsta onih koji se rode pod njegovim uticajem dobro opisana animalnim delom koji otuda proistie, jer oni su sportske prirode, spremni da se kockaju na brzinu konja sa slabim izgledima ili da uloe poslednji dolar na igru kartama. Skloni su zabavi do kraja i njihova moralna priroda je niskog nivoa, zgodno opisana animalnim delom simbola, tako da nemaju skrupula u pogledu preputanja njihovim apetitima, strastima i eljama. Nedostaje im potovanje i zakona i ordinarnog morala, otuda su esto meu kriminalnom vrstom." (Maks
Hajndel & Avgusta Fos Hajndel, Zvezdani kod, str. 132)

"Strelci su obino nemirni. Mrze da sede ili stoje mirno. Fiziki su upadljivi, ako ni zbog ega drugog, onda zbog njihovog samopouzdanja i neobaziranja na konvencionalno ponaanje." (Linda Gudmen, Sunevi
znaci Linde Gudmen, str. 358)

"Ovi sretni ljudi imaju Jupiter kao vladajui planet, zbog ega su bezbrini, veseli, povrni. Vole putovanja, strane zemlje i egzotiku u svim oblicima. ... Nepouzdani su, ne potuju norme. ... Strelac voli novosti, muziku, sportove, bori se za ljudska prava, dugo zadri mladenaki izgled i mladi duh. Zanimaju ga afrodizijaci i inostrane kuhinje. Mnogo govori, daje dosadne savete, sve komentarie, ponekad je svadljiv i nepotrebno borben. Kad galami nije mu se dobro suprotstaviti ni protivreiti." (Maja Lonari, Astrologija - Zvezde govore, str. 8, 44) "Veoma je radoznao, uiva u slobodi, ne voli pravila i disciplinu i vrlo rano poinje da se pita zato mora da ispunjava zahteve roditelja i da se povinuje nekim drutvenim normama. ... Ne obaziru se na modu, odabiraju sopstveni stil odevanja i dosledno ga se pridravaju. ... U ranim godinama ivota imaju problema sa roditeljima zbog sasvim razumnih ogranienja koja oni postavljaju, ili nekih posebnih zahteva vezanih za norme ponaanja." (Drutvo astrologa Jugoslavije, Upoznajte astrologiju i sebe,
str. 114-116)

U lanku "Istraivanje o disciplinskim i suspenzijskim podacima" objavljenim u asopisu "The Journal of Negro Education" itamo o disciplinskim merama i iskljuenjima studenata iz kola i sa fakulteta: "U ejker Hajtsu, Ohajo, disciplinski problemi meu crnakim studentima bili su glavni faktor koji je doprineo akademskom razreenju (Ogbu, 2003), a u Ouklendu, iako ponaanja koja su podrazumevala tuu, prkos prema autoritetima, nepotovanje, i vulgarnost, jesu zapaena i meu belakim, meksikim, latinoamerikim, kineskim i filipinskim studentima, ona su u mnogo veoj meri primeena meu crnakom studentskom populacijom (Ogbu, 1998)." (An Exploration of
Discipline and Suspension Data, Journal of Negro Education, The, Fall 2004 by Nichols, Joe D)

U astrolokoj literaturi itamo o lenjosti Strelca: "Njima je u stvari jako dosadno da briu prainu i iste. im namesti krevet, odmah se pokvari."
(Linda Gudmen, Sunevi znaci Linde Gudmen, str. 381)

"Strelac = predaje se otvoreno ljubavi, strast, emocije, nudizam, sport, priroda." (Mile Dupor, Ne verujte, proverite, 197) "Mane: Izbegavanje obaveza." (Mile Dupor, Astromedicina, 146)

Poznat stereotip* o crncima jeste da su lenji. U Africi je lenjost crnake populacije dola do izraaja kada su se kolonisti povukli iz Afrike. Bez spoljnih pritisaka ili jake motivisanosti posledicama svog rada, afriki narodi ne pokazuju volju za rad. Naravno, u potrebi za spoljnim motivacionim faktorom za radnu aktivnost crnci su slini onim populacijama sa kojima su i genetski bliski - raznim mediterancima i dinarcima.

*Interesantno je da su savremeni ameriki stereotipi o crncima u velikoj meri lieni moralne

kritike. Po Wikipediji dva najzastupljenija savremena stereotipa koja savremeni Amerikanci (godine 1995.) imaju o crncima jesu da su oni dobre atlete i da su veoma muzikalni.

114

Astrologija i antropologija

Antropoloka analiza

115

Zapazimo kako glase najzastupljeniji stereotipi o crncima kod studenata Prinstonskog Univerziteta u Americi 1932. godine: "Sujeverni, lenji, bezbrini, neznalice, muzikalni, razmetljivi i vrlo religiozni." (Dejvid Kre, Riard S. Krafild, Pojedinac u drutvu, str. 199) Sklonost crnake populacije religiji opisana je u horoskopu kao odlika Strelca: "Psiholoki se progresivnost ovog znaka pokazuje kao nada, koja see u budunost kroz mentalne spekulacije, religiju i filozofiju. Vera u besmrtnost je tipina za Strelca. ... Vera - (religiozna) - je naroito povezana sa Jupiterom, devetom kuom i Strelcem." (arls, E.O. Karter, Enciklopedija psiholoke astrologije, str. 2, 65)

Antropolog J. Deniker pie o afrikim crncima: "Crnaka rasa (...) je vesela, smeljiva, ivahna i povrna kao deca." (The Races of Man, str. 121) Za osobe koje odgovaraju znaka Strelca astrolozi tvrde da su veoma govorljive: "Najgori gnjavatori se raaju u znaku Strelca, koji ume da se prepusti ludostima srljajui u pravcima koji drugima uopte ne izgledaju vredni interesovanja. Ovaj znak je i prirodno govorljiv i lako se uzbuuje, a po pravilu sporo shvata da ostali ljudi moda imaju drugaije stavove. Za astrologiju ima i korisnijih zadataka, barem u drutvenom smislu, nego da pokuava da predoi Strelcima koliko su skloni da razviju ove ubitane crte linosti." (arls E.O. Karter, Principi astrologije, str. 13) Isti atribut govorljivosti razliiti antropolozi pridaju afrikim crncima. Moda je najpoznatije zapaanje arlsa Darvina o priljivosti crnaca koje on iznosi u kontekstu svojih tvrdnji o nespornim razlikama izmeu rasa: "Rase se razlikuju takoe i u konstituciji, aklimatizaciji i sklonosti ka odreenim bolestima. Njihove mentalne karakteristike su takoe veoma razliite; u njihovim emocionalnim ali i delimino i u njihovim intelektualnim sposobnostima. Svako ko je imao mogunosti da vri poreenja, morao je da bude zapanjen kontrastom izmeu nekomunikativnih, ak i mrzovoljnih domorodaca June Amerike i veselih, brbljivih crnaca." (Charles Darwin, The Descent of Man, p. 216) Takoe, i poznati istraiva afrike kulture Leon Frobenius tvrdi: "Afriki narodi su vedri, govorljivi, puni ivotnog veselja." (Leo Frobenius,
Kulturgeschichle Afrikas, p. 16)

Crnaka religija je utemeljena na razvijenoj moi imaginacije. Ona je proeta ceremonijama i ritualima, to je po astrolozima upravo odlika planete Jupitera, kao vladara sazvea Strelca: "Ceremonija u smislu religioznog ritualizma obino se pripisuje Jupiteru." (arls, E.O. Karter, Enciklopedija
psiholoke astrologije, str.9)

O Strelevom odnosu prema braku, astrolozi kau: "To nije znak mnogo naklonjen branom ivotu. I mukarci i ene Strelci isuvie cene slobodu da bi rado prihvatili ma kakvo obuzdavanje ili ograniavanje." (Vivijen Robson, Ljubav, seks i astrologija, str. 33)

Dajui savete osobi koja je zainteresovana za brak sa Strelcem, astrolog Hana Hart kae: "On moe da ivi jedino sa enom koja moe da ivi bez njega. Ako mu zatrai da ti se zakune na "ljubav do groba", on e vau odmah sahraniti." (Mukarac na dlanu, str. 109) Odsustvo brane vernosti koje je odlika Strelca, posebno je iskuenje crnakih branih veza: "Danas samo jedna treina crnake dece ima dva roditelja u porodici. ... Crnaka deca ... osam puta vie nego bela deca ive sa nevenanom majkom." (Maggie Gallagher, The Abolition of Marriage, p. 117)

O neodgovornom i neozbiljnom odnosu Strelca prema ivotu, astrolog Linda Gudmen pie: "Strelac potajno shvata ivot kao cirkus u kojem je on klovn koji se kotrlja i prevre kroz ljubiaste obrue u nebo plavom odelu. Na prstima nosi tri prstena sa tirkizima, a na nogama su mu zvonii. ... Strelac veselo duva u sjajan limeni rog. ... On odbija da prihvati ozbiljnost ivota." (Linda Gudmen, Sunevi znaci Linde Gudmen, str. 366) "Veinom su zabavni, duhoviti, imaju smisla za humor i esto detinjasti." (Drutvo astrologa Jugoslavije, Upoznajte astrologiju i sebe, str. 115)

Govorljivost afrikih crnaca i evropskih kromanjonaca koje astrolozi prepoznaju u osobama koje odlikuju atributi Strelca verovatno jeste posledica zanemarene racionalne i verbalne inteligencije koji su inae odlika leve modane hemisfere, zbog koje njihov govor jeste esto neobuzdan i u funkciji psihikog pranjenja. Ti atributi njihovog govora se vide iz sledeeg astrolokog komentara:"Strelac: brzi i esto opirni govornici; skloni skraenicama, slengu i nemarnom govoru." (arls E.O. Karter, Enciklopedija psiholoke astrologije, str. 13, 18)

Poznato je da su skraivanje rei i sleng upravo izraena odlika amerikih crnaca. Na primer, reenica "What is happening in the neighborhood?" - na srpskom "ta se deava u komiluku?", u crnakom slengu se kae "Haps in the hood?" - kao kada bismo mi rekli: "De u luku?"

116

Astrologija i antropologija

Antropoloka analiza

117

OVAN - ANTROPOLOKI TIP DINARACA

Za horoskopski znak Ovna, astrolozi tvrde da je: "Netrpeljiv, gubi mir, nagao, jednostran, glavom o zid, ne obazire se na sreu drugih, radi "navrat - nanos", sujetan, osvetoljubiv, nema takta, osetljiv na uvrede, ne ekonomie snagama, i ako ne postigne cilj - hvali se." (Mile Dupor, Ne verujte, proverite, str. 57) "esto preteruju u svojoj samouverenosti, nagli su, neoprezni, i ne razmiljaju o posledicama preduzetih akcija. Nestrpljivi su i nesposobni da prihvate savete. U svojoj udnji za vostvom esto su neobuzdani, bez mere i takta, umesto razuma i diplomatije koriste napadnost i agresivnost to ih ini u najmanju ruku smenima." (Drutvo astrologa Jugoslavije,
Upoznajte astrologiju i sebe, str. 14)

"Ovnovi se ne ue na grekama. Duh im je veoma popustljiv, ali je narav tvrdoglava." (Linda Gudmen, Sunevi znaci Linde Gudmen, str. 26) Kada itamo o ovim karakternim atributima Ovna, tada ne moemo da u njima ne prepoznamo elemente karaktera naroda bive Jugoslavije, posebno sa podruja zapadne Srbije i Hercegovine, Crne Gore i Dalmacije. Prirodno nam se namee pitanje o kojoj antropolokoj populaciji je re? U delu "Karakterologija Jugoslovena" antropologa Vladimira Dvornikovia, itamo: "Na jugoslovenskom etnikom podruju dinarci su najjae zastupljena rasa. ... Dinarci, u svom jezgru, zauzimaju dugaki zapadno - balkanski krenjaki plato, od Istre i Alpa, sve do u Epir i severnu Grku, sa jaim ili slabijim ograncima u istone planinske i severne panonske predele Jugoslavije. U manjem procentu oni se ire i daleko van tog podruja, u june Alpe, u Junu Nemaku i Austriju, pa i u severnu Italiju. Preko srodnih armenida jednog dela istonog Balkana, Male Azije, Jermenije, Kurdistana i jo nekih delova prednje Azije, dinarci su posredstvom nekog zajednikog dubljeg i starijeg sloja, vezani sa kavkaskom grupom, koja im je (naroito Oseti i Gruzini) antropoloki vrlo bliska." (Karakterologija Jugoslovena, str. 176) Da li fiziki atributi Ovna odgovaraju antropolokim atributima dinarca?

Gruzin Crnogorac Tipini predstavnici dinaraskog antropolokog tipa

Astrolog Mile Dupor kae za fiziki izgled Ovna: "Vitak, opaljen, zabaeno elo." (Astromedicina, str. 29) "Od korena povijen istaknuti nos, tanke stisnute usne, energine vilice." (Ne verujte, proverite, str. 56) Antropolog Vladimir Dvornikovi za fiziki izgled dinarca takoe kae: "Stas visok i vitak, koa zagasita, elo natrag zabaeno, nos visokog korena, dugaak, istaknut, stisnute usne, tanka linija dinarskih usta, istaknute vilice." (Karakterologija Jugoslovena, str. 174-175) Drutvo astrologa Jugoslavije kae za Ovna: "Krute kosti, snano telo, vrat dug, izraene obrve." (Upoznajte astrologiju i sebe, str. 16) Antropolog Vladimir Dvornikovi takoe kae: "Kosti jake i miii snano razvijeni, vrat dugaak, jake obrve, izboene i jako svedene." (Karakterologija Jugoslovena, str. 174) Astrolog Mile Dupor kae za Ovna da ga odlikuju "sjajne prozirne oi" (Ne verujte, proverite, str. 56), dok antropolog Dvornikovi kae za dinarski pogled da je "sjajan i otar pogled", koji, po njemu, odgovara epskom "oku sokolovu." (Karakterologija Jugoslovena, str. 197) Astrolog Linda Gudmen: "Jasne obrve se esto spajaju formirajui znak Ovna, a slue moda da upozore svakoga ko doe na luckastu ideju da ga zaustavi ili potini." (Sunevi znaci Linde Gudmen, str. 3) Antropolog V. Dvornikovi: "Jakim obrvama i kukastim nosom, uokvireno oko slobodnog branina ... taj pogled preti i dri svakog na odstojanju." (Karakterologija Jugoslovena, str. 197)

118

Astrologija i antropologija

Antropoloka analiza

119

Astrolog Linda Gudmen opisuje hod Ovna: "Pri hodu telo im je neznatno povinuto unapred..." (Sunevi znaci Linde Gudmen, str. 4) Antropolog Vladimir Dvornikovi opisuje hod dinarca sledeim reima: "Telo malko napred pognuto..." (Karakterologija Jugoslovena, str. 205) Astrolog Mile Dupor pie za izgled Ovna da je "opaljen" (Astromedicina, str. 29), a antropolog B. kerlj, za boju koe dinarca kae da je "unekoliko mrka, kao da bi oito bila od sunca spaKorzikanac ljena" (Opta antropologija, str. 70). Dinarac po H. Ginteru I dok astrolog Mile Dupor kae da su za Ovna karakteristine "malje" (Astromedicina, str. 29), antropolog Vladimir Dvornikovi kae da je dinarca karakteristina "jaka obraslost lica" (Karakterologija Jugoslovena, str. 174). Pored oiglednih podudarnosti izmeu fizikih atributa Ovna i dinarca, moemo primetiti i podudarnost njihovih psiha. Ovan spada u muke astroloke znakove to znai da oba njegova pola odlikuju naglaeni muki atributi. Astrolozi tvrde da je ena Ovan najvea mukobanja, a odmah za njom slede ene Lav i Strelac. Govorei o eni Ovnu astrolog Maja Lonari kae: "ena ima sline osobine kao mukarac. Ona je ef odeljenja, preduzea, uspena u drutvenom i politikom ivotu, glumica, pevaica, putnik. Voli crvenu i crnu boju." (Astrologija - Zvezde govore, str. 32) Astrolog Linda Gudmen kod ene Ovna opisuje karakteristike koje su tipine za mukarca: "Ona veoma lako ivi bez mukarca, i to puno lake od bilo koje ene koje ste sreli. Sve to on moe da uradi, ona misli da ume jo bolje. ena Ovan sama sebi otvara vrata, ne dozvoljava da joj se pridri kaput, bije svoj boj, donosi sebi stolicu, zove taksi, pali cigaretu. Devojka Ovan je nepokolebljiva u svojim namerama da bude voa, da u akciji bude prva, a to znai da i u ljubavi ini prvi potez. Od svih sunevih znakova, ena ovaj je najverovatnije jedini koji e sam preuzeti inicijativu i zakazati sastanak, naroito ako se mukarac dvoumi. ... Ali je isto tako u stanju da preuzme i posao mukarca kada on nije u blizini. Mogu da obavljaju skoro sve muke poslove." (Sunevi znaci Linde Gudmen, str. 21-25)

Gruzijke - dinarski antropoloki tip

Antropolog Vladimir Dvornikovi takoe predstavlja dinarsku enu sa izraenim mukobanjastim atributima: "I na dinarskoj eni zapaa se maskulina tendencija u samom tipu rase. Dinarska ena ne mora ni malo da bude ono to narodna re zove "mukobanja", pa ipak neto muko govori iz nje, taman toliko da i to ue u evropske udbenike rasne antropologije. Izrazit profil nije enska osobina, ali ba taj znak, u Vajningerovu jeziku reeno: prilian "procenat mukosti", u dinarske ene nije nimalo redak. ... I u dinarskoj eni ima prilian procenat mukog elementa, i to ne samo u fizikom (otar profil, koata figura, akromegalija) nego i u psihikom pogledu." (Vladimir Dvornikovi, Karakterologija Jugoslovena, str. 209, 345) Astrolozi prepoznaju kod Ovna iste mentalne posebnosti koje prepoznaju i antropolozi kod dinarca, a koje su uglavnom posledica ranjivosti njihove gorde psihe. Astrolog Linda Gudmen pie: "Mada je Ovan vatreni znak koji se odvano probija kroz ivot, pun inicijative i iznenaenja, ima neke udne varke u njegovoj hrabrosti. Suoie se sa odvratnim Jetijem ili nekim Franketajnovim udovitem bez i trunke oklevanja, pa ipak fiziki bol ne moe da podnese. Nikada nije moralna kukavica, ali zato moe da bude veliki slabi kada ga neto boli. Zubar nije njegov prijatelj." (Sunevi znaci Linde Gudmen, str. 5) Antropolog Vladimir Dvornikovi iznosi o crnogorskim junacima isto zapaanje: "Ispitujui u pojedinim krajevima lekare o njihovim utiscima sa pacijentima iz naroda bio sam iznenaen izjavom jednog lekara iz Boke

120

Astrologija i antropologija

Antropoloka analiza

121

Kotorske, da bi on iz svoje lekarske perspektive, sav taj narod morao smatrati "sinjom kukavicom" (kako se on izrazio) - kada ne bi znao "iz narodne pesme i istorije" da su junaci. Jer tu su "Peratani ljuti" i "Rinjani na glasu junaci". I kod male pozlede oni jauu i dozivaju hitnu pomo, priao mi je pomenuti lekar. A on je oekivao ba kod tog naroda veliku neosetljivost i izdrljivost." (K. Jugoslovena, str. 334) Dinarski tip odlikuju izraeni atributi mukog pola, a to su u njegovom sluaju sklonosti ka pitanjima od opte drutvene pravde. Meutim, u praksi su ti atributi oskrnavljeni odsustvom krotosti i poniznosti, to njegovu muku pravdoljubivost izopaava, pa mu nepravda na globalnom drutvenom planu predstavlja traeni povod i izgovor za manifestaciju sopstvene gnevljivosti i mrnje. Astrolog Mile Dupor tvrdi za Ovna da je "sujetan, osvetoljubiv, nagao." (Ne verujte, proverite, str. 57), dok antropolog Dvornikovi istim reima za Jugoslovena takoe tvrdi da ga odlikuju "Sujeta." (Karakterologija Jugoslovena, str. 737), "Stara dinarska osvetoljubivost" (Isto, 746), i da je "Nagao." (Isto, 769). Sujeta ini ljude neodgovornim zato to im oduzima uslov odgovornog bitisanja - sposobnost objektivnog samokritikog preispitivanja, priznanja slabosti i pokajanja. A takav mentalitet jeste izraena karakteristika naroda zapadnog Balkana. Astrolog Linda Gudmen kae za Ovna: "Borie se protiv svega onoga to oseaju kao nepravdu." (Sunevi znaci Linde Gudmen, str. 2) Za karakter Jugoslovena antropolog Vladimir Dvornikovi kae: "Ima razvijeni organ za socijalnu etiku i pravdu; socijalni borac." (Karakterologija Jugoslovena, str.
739)

"Kad vide nepravdu u njima se raspale plamovi i tada same bi im suze prokapale. Oseajnost ih katkad navodi na nepromiljena dela. Ljudi dinarskog tipa su esto neobuzdane prirode i ne mogu lako da podnesu ak i sitne nepravde." (Jovan Cviji, Balkansko poluostrvo i Junoslovenske zemlje, Osnovi antropogeografije, str. 19-21)

Antropolog Hans Ginter pie o dinarcima: "Pripadnici ove rase se odlikuju sirovom snagom i otvorenou, naroitom estitou, oseanjem za ast i ljubavlju prema domovini, hrabrou i naglaenom samosvesnou. ... Karakteristika dinaraca je tendencija ka iznenadnim izlivima ka nagloj ljutnji i ratobornosti." (Hans
F. K. Gnther, The Racial Elements of European History, p. 58)

Antropolog Branimir Male pie o dinarcima: "Snanoj pojavi dinarskog oveka, njegovom smelom licu, atletskom i u isti mah vitkom izgledu, odgovaraju naroite duevne odlike (Venzmer): prirodnost, odsustvo vetake uglaenosti, hrabrost, smelost, visoki stepen samosvesti, ratobornost i istrajnost u borbi za ivot, individualnost, a u isti mah oseanje zajednice (zadruga), sklonost ka ali i muzika obdarenost." (Branimir Male, O ljudskim rasama, str. 37) Govorei o dinarcima Jovan Cviji kae:

Astrolog Mile Dupor kae za Ovna da ga odlikuju "estoka oseanja, laka i nagla uzbuenja. ... Lako padanje u afekat." i da njime "diriguje strast." (Ne verujte, proverite, str. 56) A antropolog Vladimir Dvornikovi pie za Jugoslovena da ga odlikuju: "Krajnja eksitacija strasti i afekata." (Karakterologija Jugoslovena, str. 767) "Prenaglo reagovanje udi i temperamenta." (Isto, 740) "Brz i spreman na otro reagovanje, na ispade ljutine." (Isto, 768) Astrolog Linda Gudmen pie: "Ovan prkosi saobraajcu ili naoruanom gangsteru sa podjednakom odlunou ako mu bilo ko stane na put. Moda e zbog toga kasnije i zaaliti ali u tom trenutku on zaboravlja na opreznost." (2) Po astrologu Miletu Duporu "Ovan eli podvige. Rado heroj. Lako jurne bez mnogo razmiljanja." (Ne verujte, proverite, str. 57), a antropolog Jovan Cviji pie: "esti su sluajevi da se dinarski ljudi odlue na krajnja reenja, bez obzira na interes, na korist i na praktinost", svesni da im je ivot u opasnosti ili da ce im ostati crn i upropaen." Antropolog Dvornikovi kae za mentalitet Jugoslovena: "Inadija." (Karakterologija Jugoslovena, str. 769) Gordost prirodno oveka ini preosetljivim, uvredljivim i sklonim da dolazi u sukob sa drugim ovekom. Astrolog Linda Gudmen kae za Ovna da "Ljude svrstava iskljuivo u dve grupe: prijatelje ili neprijatelje." (Linda Gudmen, str. 8). Antropolog Vladimir Dvornikovi opisuje istu podvojenost kao odliku naeg oveka: "Umesto jednog kolektivnog Mi jo uvek preovlauje antipolarnost Mi i Vi, Mi i Oni. Spremnost na borbu i oponiranje, revolucionarna raspaljivost dobro je poznata crta balkanskog gortakog oveka." (Karakterologija Jugoslovena, str. 711, 739) Dr Zoran ini je taj fenomen naeg oveka opisao sledeim reima: "Ja sam nauio, i budite sigurni, da ja nikada neu biti neko ko e igrati na razlikama, mada znam da se u ovoj zemlji najvie glasova dobije ako kaete oni su nam krivi. Bilo na koju stranu. Moj problem je to kad kaem ljudima, dajte da neto uradimo, pitaju me A protiv koga? Amerike? Rusije? Kine? Ja kaem: Ne, ni protiv koga! Mi nemamo protivnike, mi imamo partnere! Onda oni meni kau: Mi to ne razumemo! Mi razumemo da nam kae, brate, ko je protiv nas, pa da mi vidimo ta da radimo. To je na problem da se mi lako ujedinjujemo protiv nekoga, a teko se ujedinjujemo za sebe."

122

Astrologija i antropologija

Antropoloka analiza

123

Astrolog Mile Dupor govorei o Ovnovima, nabraja atribute koji zapravo odgovaraju dinarskom tipu: "Oseanja: vatrena, estoka, patriotska. Teka kontrola. Lako padanje u afekat. Teko koenje. Volja: potaknuta afektima, redovno iznad razuma. Teko trpi da drugi imaju drugaija miljenja. Temperamenat: kolerian, eruptivan, bujan. Prema drutvu: u drutvu lako vrea. Tee se snalazi u kolektivu. Vrline: poten, astan, istinoljubiv, patriota, oduevljen idealist, eli podvige, ponos, hrabrost, rado heroj. Mane: diktator bez kompromisa, potcenjuje opasnost, netrpeljiv, gubi mir, nagao, jednostran, glavom o zid, ne obazire se na sreu drugih, radi "navrat nanos", sujetan, osvetoljubiv, nema takta, osetljiv na uvrede, ne ekonomie snagama, i ako ne postigne cilj - hvali se. Voli: odlikovanja, aplauz, odobravanja (inae se umara), pozu, uniforme, mariranje, oruje. ..." (Mile Dupor, Ne verujte, proverite, str. 74) "Netrpeljiv je, ne trpi meanje u posao, stalno u nekoj agresiji. Mea se u tue odnose. Lako ga je provocirati." (Mile Dupor, Astromedicina, str. 100, 29) Drutvo astrologa Jugoslavije pie o Ovnovima sledee: "Vrlo su vitalni, direktni i odluni. Mada su intelektualni, retko se pouzdavaju u svoj nemirni um, pa akcije ee zasnivaju na intuiciji nego na promiljenosti. Veliki su takmiari. ele da budu prvi i najbolji u svemu to rade, tee za vostvom, autoritetom i superiornou i uradie sve da steknu slavu i priznanje. esto preteruju u svojoj samouverenosti, nagli su, neoprezni, i ne razmiljaju o posledicama preduzetih akcija. ak ni u zrelosti ne mogu da se oslobode tvrdoglavosti, ni samovolje i steknu neophodnu dozu opreznosti. Obino nisu u stanju da se obuzdaju, nedostaju im spokojstvo i pribranost, nestrpljivi su i nesposobni da prihvate savete. U svojoj udnji za vostvom esto su neobuzdani, bez mere i takta, umesto razuma i diplomatije koriste napadnost i agresivnost to ih ini u najmanju ruku smenima. To je naroito vidljivo u sluajevima kada su bez pravih kvaliteta, a ele da se nametnu i nadmae one koji poseduju predispozicije za voe. Ovnovi teko prihvataju poraze. Neuspeh im nikada nije razlog da odustanu od onoga to su naumili. ... Nisu sposobni za posao koji na due vreme zahteva predanost i strpljivost i koji u svojim delovima ne daje mogunost za linu inicijativu. ... U svom htenju i nestrpljenju da ostvare najvie to mogu, stavljaju interese iznad principa, preuveliavaju svoju snagu, prema drugima se ponaaju osiono i bezobrazno i gue njihove ambicije. ...

Kada su ljuti, brecaju se i urlaju na svakog ko im se nae na putu, a nije neobino ni fiziko istresanje. ... Ovnovi su stalno napeti, to im stvara glavobolje. ... Deca ovog podznaka ne pokazuju interes za uenjem, ali ih elja za novcem i poloajem tera ne samo da naporno rade nego da se kasnije vrate uenju i steknu kvalifikacije. Ne vole birokratiju." (Upoznajte astrologiju i sebe, str. 15) Antropolog Vladimir Dvornikovi pie o uticaju dinarske "krvi" na karakter Jugoslovena sledee: "Aljkavost, povrnost i nedostatak radne savesti, da i ne govorimo o vrlo rudimentiranom oseanju dunosti, bitni su sastojci u etosu jugoslovenskog rada. ... Kulturno polutanstvo? Nedostatak onoga to se zove kultura rada? Svakako! Ali moda isuvie samosvesna dinarska krv. ... U organizovanom, zajednikom intelektualnom radu ispoljava Jugosloven po pravilu jo manje disciplinovanog radnog duha. Primeri su bezbrojni; ima i takvih sluajeva da se ni psiholokim testom ili eksperimentom ne bi mogle istije ispoljiti crte: neobuzdana, primitivna subjektivnost, uobraena osetljivost, surevnjivost, nepoverenje, mrnja, zavist, nedisciplinovanost, neobjektivnost i nepravinost. ... Napeta budna osetljivost, tenja da se ogradi jednom naroitom atmosferom respektovanja postaje bitnom karakteristikom tog plemenskog oveka. Junaka sujeta, takmienje i nadmetanje, kao i naroita gorina sa kojom taj ovek ulazi u borbu, svejedno da li sa susedom ili sa optenarodnim neprijateljem, postaje specifinom karakternom oznakom plemenskog borca. Otuda i njegova nedisciplinovanost usred same borbe jer on i kolektivnu borbu osea kao borbu za svoje lino vaenje. Bez elementa herojske sujete ta se borba uopte ne moe ni zamisliti. ... Na inteligentni, obrazovani ovek nije nauio da mnogo vodi rauna o tome da li njegova lina afirmacija, i njegov interes, pa ak i njegova udobnost dolazi u sudar sa opravdanom linom sferom nekog drugog oveka. ... U jednoj naoj varoici video sam ovakav sluaj. Agilan predsednik optine uspeo je da uvede struju i elektrino osvetljenje. Sav imuniji svet pohitao je da u svoje domove uvede struju, samo jedan, i to "najugledniji" graanin, ostao je za inat kod svoje petrolejske svetiljke, samo zato to je tu struju u varo uveo - njegov ljuti protivnik. Primeri su bezbrojni, sve na isti obrazac. Preterana lina osetlji-

124

Astrologija i antropologija

Antropoloka analiza

125

vost, sujeta, primitivno i grubo ispoljavanje zavidljivosti, bolesni i samoivi egocentrizam, to su osnovne karakterne crte koje u toj sredini koe stvaranje svakog vieg drutvenog reda i potom moralnog i materijalnog prosperiteta. ... Poznate su nae temperamentne, pa une, a najzad dumanske diskusije koje se, u najboljem sluaju, svravaju tim da svako jo ogorenije, i jo upornije zadri svoje stanovite." (Vladimir Dvornikovi, Karakterologija Jugoslovena, str. 661-662, 708, 725, 737, 815)

Englez Robert Liton, koji je 1861. godine objavio zbirku srpskih narodnih pesama na engleskom jeziku, opisuje karakter nae epike reima koje zapravo predstavljaju opis dinarskog mentaliteta: "Tuno je posmatrati demoralizaciju naroda u njegovoj poeziji. Ona uzdie u nebo kao optu vrlinu izdaju prema zajednikom neprijatelju; pogreno shvata da je podvala strategija, laganje finoa, surovost odlikovanje, i doputa u karakteru jednog heroja svaki drugi greh sem greha fizikog kukaviluka." (Vladimir Dvornikovi, Karakterologija Jugoslovena, str. 546) Iako u svom junatvu za optu stvar dinarac pokazuje fanatinu hrabrost i izraenu emotivnost, on u odgovoru na konkretne potrebe ivota sa kojima se neposredno susree otkriva lenju ravnodunost i emotivnu tupost. Moda obe objedinjene osobine verno doarava antropolog Vladimir Dvornikovi kada za Gruzine, koji su u velikoj meri dinarskog antropolokog porekla, kae da su "herojski lenjivci". Antropolog Jovan Cviji iznosi o dinarcima Balkana sledea zapaanja: "Mahom vrlo impulsivni koji odmah i esto bez dueg razmiljanja rade. Najvei broj tzv. darovitih davao je do sada male rezultate. Mahom ne razrade poslove (ne samo na delu ve i u mislima) do krajnjih konzekvencija. Vrlo retko urade togod potpuno. ... Kad im nedostaje iskustvo, jaka osetljivost ih uini naivnima. esto se podaju sentimentalnom i neuputnom optimizmu. Njihova krajnja osetljivost esto postaje slabou; njihova velikodunost ih uini nepravinim." (Jovan Cviji, Balkansko poluostrvo i Junoslovenske zemlje, Osnovi antropogeografije, str. 21)

Linda Gudmen kae da "Ovnovi nastupaju samouvereno, vodei malo rauna o oseanjima drugih, i, naroito u mladosti sa stavom Ja, prvi. ... Veina politiara saeka da vidi elje javnosti, pa tada iznosi svoje stavove. Prosean Ovan ima svoje vlastito miljenje o potrebama naroda, bez obzira na to ta oni sami ele i on hoe da oni to i dobiju. ... Ovan je jedino svestan samog sebe. ... Njegove potrebe su na prvom mestu." (Linda Gudmen, Sunevi znaci Linde Gudmen, str. 7, 2)

Dvornikoviev primer dinarca politiara (1939. god.)

Izraena gordost formira kod dinarskog oveka veliki Ego koji ga navodi da ivi samo za sebe i da bude nezainteresovan za realne potrebe drugih ljudi, izuzev ako njihovim ispunjenjem nee zadovoljiti sopstvenu sujetu. Astrolozi kau za Ovna: "Ne obazire se na sreu drugih." (Mile Dupor, Ne verujte, proverite, str. 74)

Zoran ini u jednom svom govoru opisuje primer koji na veoma jasan nain otkriva nezainteresovanost naeg oveka za potrebe koje prevazilaze potrebe njegovog velikog Ega i koje imaju iri drutveni znaaj: Ja sam doao danas, jutros ... pred fabriku kablova u Jagodinu, i video sam jedan lep sat, divan jedan sat na ulazu koji ne radi. Ja sam hteo da se vratim. Rekao sam - Ok! Imate problema sa tehnologijom, imate problema sa sirovinom, imate problema sa obrtnim kapitalom, ali koji je problem da ovaj sat radi? Je l' to problem? I to je ono to sam hteo da vam kaem. Dajte da uradimo ono to moemo da uradimo, a da se ne vadimo na opravdanja - svetska zavera. Moda ima i svetska zavera! Ali hajde prvo da vidimo ta mi radimo u svom dvoritu, ta mi radimo u svom gradu, ta mi radimo u svojoj zemlji, pa ako uradimo svoj domai zadatak, onda da vidimo da li nas mrzi nastavnik ili nas ne mrzi nastavnik. Antropolog Vladimir Dvornikovi kae za jugoslovenskog oveka da ga odlikuje: "Slaba simpatetika." (Karakterologija Jugoslovena, str. 767) "Slabo razvijen organ za socijalni ivot." (Isto, 711), da je kod njega "socijalno ulo rudimentirano" (Isto, 767), da je "zaokupljen sam sobom." (Isto, 768). "Egocentrino irenje i zaboravljanje na one druge, znaajno se ogleda na naem inteligentu, javnom radniku, oveku od imena, poloaja, itd." (Isto, 726) "Na inteligentni, obrazovani ovek nije nauio da mnogo vodi rauna o tome da li njegova lina afirmacija, njegov interes, pa ak i njegova udobnost, dolazi u sudar sa opravdanom linom sferom nekog drugog oveka. Jednom je po sredi nedostatak svesti da je obzir prema drugome sutina svake, ne samo drutvene, kulture, a drugi put se moe - i to suvie esto iz gestova naih ljudi osetiti i neto kao prkosno, pa i cinino ignorisanje svih "budalastih obzira" prema drugim ljudima." (Isto, 725)

126

Astrologija i antropologija

Antropoloka analiza

127

Veliki gordi Ego, sa svim svojim nuspojavama: dobrota i junatvo iz gordosti, odsustvo samokritinosti i odgovornosti, neuraunljivost i subjektivnost, nespremnost na kritiku i usvajanje saveta, gorda zavist i potreba da se obezvrede svi oni koji prevazilaze prosek po svojim vrednostima i uspesima, sujetna uvredljivost i agresivnost, nesposobnost da se trpi nepravda, itd, jeste odlika dinarske populacije na celom podruju njene zastupljenosti. Da bismo utvrdili podruje ire zastupljenosti dinarske populacije, posluiemo se saznanjima i iz antropologije i genetike. Dinarce i razne mediterance na Y hromozomu odlikuje zajednika haplo grupa J (HG-J), izuzev atlantskih mediteranaca koje odlikuje HG-I, to znai da dinarci sa veinom mediteranaca imaju zajedniko, po svemu sudei - protoegipatsko poreklo. Naime, skeleti drevnih Egipana su najee mediteranskog porekla, a ponegde i dinarizovano mediteranskog. U knjizi The people of Lerna; analysis of a prehistoric Aegean population (J. Lawrence Angel, Princeton, N.J., American School of Classical Studies at Athens, 1971, pp. 36-38) itamo da su dinarizovani mediteranci odlika skeleta donjeg Egipta, a takoe, u odreenoj meri i itavog Mediterana, Bliskog istoka i Kavkaza.

U okviru dinarsko-mediteranske haplo grupe J, dinarce odlikuje grana HGJ2a. Vidimo da se rasprostranjenost J2a u velikoj meri poklapa sa zastupljenou dinarskog tipa na osnovu analiza fizikih antropologa.

Dinarska grana HG-J2a se deli na nekoliko podgrana (J2a1, J2a2, itd) izmeu kojih J2a1 odlikuje nau populaciju, a takoe predstavlja i najzastupljeniju HG-J varijantu kod Gruzina. Grana J2a1 se takoe deli na nekoliko grana (J2a1a, J2a1b, itd), od kojih J2a1b jeste najzastupljenija varijanta dinaraca kod Beograana.

Kao to smo ranije primetili, analiza porekla samo na osnovu razliitih mutacija Y hromozoma nije sveobuhvatna jer prati samo muko poreklo, pa emo zato sada uzeti u analizu i podatke HLA sistema.

128

Astrologija i antropologija

Antropoloka analiza

129

LAV - ANTROPOLOKI TIP ATLANTSKIH MEDITERANACA

Po bestseleru "Astrologija kroz oi psihologa" Silvije Braun osobe roene u znaku Lava odlikuje velika telesna visina. U delu "Upoznajte astrologiju i sebe" itamo o fizikim osobinama Lava: "Izgled: Vii rast, snana graa tela, u mladosti mravi, kasnije skloni debljini, krupne kosti, prav nos, dostojanstveno dranje." (Drutvo astrologa Jugoslavije, Upoznajte astrologiju i sebe, str. 65)

Antigen HLA-B5, koji odlikuje dinarce, najzastupljeniji je HLA-B antigen kod Patuna (39,9%), Kurda (29,8%), Gruzina (25,5%), u Saudijskoj Arabiji (36,6%), Omanu (39,0%), Iraku (33,9%), centralnoj Portugaliji (31,1%), i na podruju centralne i severne Italije (31,7%). Skoro svaki trei stanovnik (29,02%) bive Jugoslavije ima od jednog roditelja nasleen dinarski antigen HLA-B5. To znai da bi svaka trea osoba na tom podruju mogla da kod sebe prepozna karakterne osobine Ovna (ukoliko se odnosi neodgovorno prema svojim slabostima), bez obzira u kom znaku ili podznaku bila roena, i da bi imala iskuenje da poveruje u astroloki faktor. Na osnovu saznanja iz genetike moemo utvrditi koje populacije su dinarcima najsrodnije u svetu. Razliitim alelima HLA-B gena koji ekspresuju u dinarski antigen HLA-B5 po svojoj strukturi su najblii aleli antigena HLA-B35, B78 i B53. HLA-B35 je tipian za mediteransku populaciju (drevne Pelazge, Filisteje, Etrurce, i sl). HLA-B78 je tipian za Senegal (grad Dakar) u Africi (16,1%). HLA-B53 je najzastupljeniji u centralnoj Africi i Kazahstanu. Antigen B53 je takoe najzastupljeniji HLA-B antigen kod amerikih crnaca (23,96%). Vidimo da drastina razlika u boji koe izmeu razliitih antropolokih tipova (a koja je adaptivnog porekla), ne mora da podrazumeva i veliku genetsku distancu u poreklu, pa samim tim ne mora da podrazumeva ni veliku razliku u karakternim iskuenjima. Sledee optube koje rasisti primenjuju na crnce, mogu se isto tako primeniti i na one belake populacije koje su sa crncima genetski i psiholoki bliske, i koje nikada nisu imale iskustvo duhovnog prosvetiteljstva i reforme karaktera: "Teorija o inferiornosti obojenih tvrdi, na primer, da crnci nisu u stanju da prevaziu primarnu plemensku (tribalnu) socijalnu strukturu. Stoga i ne mogu dosegnuti vie oblike dravne organizacije, ve se, u najboljem sluaju, mogu uzdii na visinu evropskih drava iz XVII i XVIII veka kada je vladao apsolutizam." (Ljubomir Tadi, Nauka o politici, Beogradski izdavako-grafiki zavod 1996., drugo, dopunjeno izdanje)

U univerzitetskom antropolokom udbeniku itamo da u Evropi najviu telesnu visinu imaju atlantski mediteranci, a u Aziji - sinidi. Obe populacije pokazuju i druge antropoloke slinosti, koje ukazuju na njihovo dalje zajedniko poreklo. "Atlantidi su visokog rasta, dugoglavi ljudi, mrkih oiju, i kose, esto vrlo tamni. Njihov stas je vitak, ipak krepak. Nalazimo ih po itavoj atlantskoj obali, i jo u Sredozemlju. ... Sinide nalazimo u severnoj Kini i Koreji; visina mukih je 164 do 168 cm, tako da su od svih azijskih utih najvei, glava je poizduena. Stasa su znatno vitkijeg od ostalih utih." (Boo kerlj, Opta antropologija, str. 69, 65) "Severni Kinezi - sinidi - takoe su uti ljudi, mada kod njih retko gde vidimo krajnje oblike adaptacije na artiku oblast. Vii su od tungida i manje su zdepasti; po svojim proporcijama vie lie na mediterance." (Boo
kerlj, ovek, str. 318)
Atlantski mediteranac Sinid

130

Astrologija i antropologija

Antropoloka analiza

131

Atlantsko-mediteranski tip u severnoj Italiji

Da bismo utvrdili da li atlantski mediteranac zaista odgovara tipu Lava u horoskopu, obratimo panju na otpornost Lava prema bolestima i na njihovu dugovenost: "Zdravlje: Lavovi su snani, otporni na bolesti." (Drutvo astrologa Jugoslavije, Upoznajte astrologiju i sebe, str. 65)

U "Astromedicini" od astrologa Mileta Dupora itamo da Lavove odlikuje dugovenost: "Jer dug ivot e imati oni koji se raaju u doba jakih aspekata sunca sa velikim planetama i dobrim aspektima malih tela koji daju ritam. ... Odnosno da za laike pojednostavimo stvar: Dugo ive natusi, koji imaju sunani i granui znak Lava i Blizance. Znai jaka su dva najvanija ritma: srce - Lav i disanje - Blizanci; prvi sve lako preboli jer je jak, drugi brzo, jer su gipke funkcije." (Mile Dupor, Astromedicina, str. 85) Istraivanje koje je uradila grupa grkih naunika (Papasteriades C, Boki K, Pappa H, Aedonopoulos S, Papasteriadis E, Economidou J, HLA Phenotypes in Healthy Aged Subjects, Department of Immunology and Histocompatibility, Evangelismos Hospital, Athens, Greece, 1997) otkrilo je izraenu korelaciju izmeu duine ivota i antigena HLA-DR7. U prosenoj populaciji Grka (405 zdravih individua, izmeu 18 i 65 godina ivota) antigen HLA-DR7 je zastupljen sa 15.67%, dok je u populaciji dugovenih (171 zdrava individua, izmeu 75 i 104 godina) isti antigen zastupljen vie nego dva puta ee, sa 38,33%. Osobe sa DR7 antigenom u Evropi imaju u HLA-B genu najee antigen HLA-B12, a u Kini HLA-B13.

Mape svetske rasprostranjenosti oba antigena pokazuju da se HLA-B12 poklapa sa rasprostranjenou atlantskog mediteranca u Evropi (najvie na podruju drevne megalitske kulture zapadne Evrope), a HLA-B13 sa rasprostranjenou sinida u Aziji (na podruju sinotibetanske jezike grupe). Da li obe ove populacije odlikuje elja za mo i sklonost nasilnikom ponaanju, to su upravo odlike psiholokog tipa Lava u horoskopu? Da bismo dobili jasan odgovor na ovo pitanje, pogledajmo u kojoj meri i kod kojih naroda su atlantski mediteranci i sinidi najzastupljeniji. Atlantsko-mediteranski antigen HLA-B12 je najzastupljeniji kod Baskijaca (38,7%), zatim na jugozapadu Engleske - kod Kornia (37,3%) i Velana (32,0%), kotlanana (36,9% na Orkadskim ostrvima), Iraca (35,7%), panaca (31,1%), u belakoj popuAtlantski mediteranac Litvanac poljskog porekla laciji Australijanaca (28,76%), u Poljskoj (25,3%), u prosenoj populaciji vedske (20,8%) i Engleske (19,5%). Antigen B12 je veoma zastupljen i na Uskrnjim ostrvima (37%) koja su u davno vreme naselili visoki i bledoliki nosioci kulture Rapa Nui, poznati po svojim megalitskim spomenicima. B12 je najzastupljeniji HLA-B antigen u stanovnitvu Danske (24,1%), Ukrajine (20,9%) i Francuske (20,4%). Na Bliskom istoku B12 je najzastupljeniji kod Kurda (25,7%), ija se pojedina plemena odlikuju veoma visokim stasom i dolihoidnim lobanjama. Na Dalekom istoku je B12 zastupljen gotovo iskljuivo kod Korejaca (22,56%), i u Figura mukarca, Rapa Nui jednoj maloj provinciji Japana (Aii 30,4%). rani XIX vek

132

Astrologija i antropologija

Antropoloka analiza

133

U Africi je HLA-B12 posebno zastupljen kod plemena Tsvana i Tutsi, to tim plemenima daje onu antropoloku posebnost zbog koje lie na pripadnike bele rase i zbog Pripadnik afrikog plemena Tutsi kojeg su Tutsi imali privilegovan poloaj pred evropskim kolonizatorima. Na podruju severne Dalmacije (Rijeka) HLA-B12 ima 22,22% stanovnitva, a na podruju centralne Dalmacije (Hvar) 26,2%. Na podruju Srbije je HLA-B12 zastupljen sa 16,46%. Za podruje Dalmacije antropolog arleton Kun tvrdi: "Dalmacija je dom jake atlantsko-mediteranske struje ... koja vodi poreklo iz daleke antike." (The Races of Europe, p. 591) Gen HLA-A otkriva nekoliko grana atlantskih mediteranaca u Evropi (HLA-A29, 31, 32) i u Aziji (A31, A33) koji u HLA-B genu imaju B12 ili B13, i u HLA-DR genu DR7 antigen. Antigeni A29, 31, 32 i 33 su izmeu sebe veoma genetski bliski.

No, namee nam se pitanje: Zar Hercegovci nisu tipini pripadnici dinarskog antropolokog tipa? Antropolog arleton Kun, zbunjen izraenom telesnom visinom dinarske populacije na centralnom podruju zapadnog Balkana (od Hrvatske do reke Drim u severnoj Albaniji), pie: "Poreklo ovog dinarskog gigantizma je nejasno." (Carleton Stevens Coon, The Races of Europe, p. 254) Na osnovu savremenih saznanja iz genetike, mi vidimo da je izvor dinarskog gigantizma u njihovom meanju sa atlantsko-mediteranskim tipom na podruju centralne Dalmacije, Hercegovine, zapadne Crne Gore i zapadne Srbije. Analiza Y hromozoma, koji odlikuje samo mukarce, otkriva na podruju visoke telesne visine stanovnitva zapadnog Balkana, umesto dinarske haplo grupe J2a, najveu na svetu distribuciju haplo grupe I, koja odgovara atlantskim mediterancima. Istraivanje raeno 2005. godine na podruju Bosne i Hercegovine, otkrilo je da je HG-I zastupljena kod Hrvata sa 73,3%, Bonjaka sa 48,2%, i Srba sa 34,6%. Analizirani Hrvati su uglavnom sa podruja Hercegovine, Bonjaci iz centralnog podruja Bosne, a Srbi sa podruja Republike Srpske, pa su zato nacionalne razlike u zastupljenosti HG-I tako velike. Kod Beograana je HG-I zastupljena sa 36,28%.

Kombinacija A29, B12, DR7 je tipina za populaciju zapadne Evrope (Baskijce), a kombinacija A32, B12, DR7 za populaciju Hercegovine. Da li kod Hercegovaca primeujemo sklonost ka nasilju, koje je zapravo odlika psiholokog tipa Lava? Najvee i najbizarnije zloine u ratovima na podruju ovog dela Evrope su inili stanovnici zapadnog Balkana (posebno Hercegovine), bez obzira kojoj nacionalnosti su pripadali, i bez obzira u ime koje vere ili ije ideologije su ratovali.

Ako atlantski mediteranci ive pomeani sa dinarcima na podruju zapadnog Balkana, onda nam se namee pitanje koliko je objektivno tvrditi da su najbizarniji zloini posledica i atlantsko-mediteranskog a ne samo dinarskog uticaja? Iako su oba tipa sklona zloinima, izmeu njih postoji razlika u karakteru. Za razliku od dinarca, koji e u ratovima Balkana da ubija protivnike iz osvete zbog povreene gordosti svog plemenskog ili nacionalnog

134

Astrologija i antropologija

Antropoloka analiza

135

Ega, dotle e atlantski mediteranac da kolje svoje rtve iz istog entuzijazma, sa osmehom na licu, sa eljom da tako iskae svoju mo i nasilnitvo nad drugim ljudskim biem. Gerhard Gezeman pie o sluajevima kada je u meusobnom ratu crnogorskih dinaraca sa Turcima, Turcima u toku bitke nestajalo oruja, pa su ga sami Crnogorci davali Turcima, da bi nastavili bitku do kraja. Bilo im je ispod asti da pobede Turke samo zato to je ovima nestalo oruja. To je primer dinarske gordosti koja odgovara psiholokom tipu Ovna. Meutim, primeri zloina koje su u Drugom svetskom ratu inile hercegovake ustae, kao i zloini koje su u poslednjem ratu na Balkanu inili pripadnici sve tri nacije meusobno, nad nedunim civilima, nad nemonim rtvama - zarobljenim enama i decom, svakako da imaju sasvim drugaiji karakter. Oni odgovaraju nasilnom karakteru psiholokog tipa Lava, koji se bez ikakve milosti obruio na svoju rtvu kao da ona nije bie dostojno ivota. Nita manja elja za mo i sklonost ka nasilju nisu bili odlika naroda severne Evrope - sve do reformacije i prosvetiteljstva. Setimo se ratobornih Vikinga i njihovih naslednika ratobornih veana, ija genetska analiza otkriva meavinu atlantsko-mediteranske haplo grupe I sa nordijskom haplo grupom R. Govorei o atlantskim mediterancima, antropolog Boo kerlj kae: "Po miljenju norvekih strunjaka i drugih etnologa i antropologa, Vikinzi su bili preteno tog tipa." (Opta antropologija, str. 69) Naunici smatraju da jedna grana haplo grupe I odgovara potomcima drevnih Vikinga (I1a), a druga grana potomcima drevnih nosilaca megalitske kulture zapadne Evrope (I1b2). Trea je zastupljena kod nas na Balkanu, na istoku Evrope i severnom Kavkazu (I1b), a etvrta naseljava podruje severne Nemake, Danske i Holandije (I1c) i prati razne grane Germana. Na pojedinim podrujima centralne Evrope (Nemaka, Austrija, donekle i Danska) atlantski mediteranci su dinarizovani, to otkriva prisustvo dinarskog antigena DR11 u kombinaciji sa atlantsko-mediteranskim B12. Nasilniki karakter koji su Germani imali sve do vremena reformacije i prosvetiteljstva moemo prepoznati u opisu karaktera Germana od strane rimskog istoriara Tacita iz drugog veka n.e:

"Mnogo e lake nagovoriti Germana da poe u rat i da se kolje s neprijateljem, nego da ore zemlju i da eka ta e mu doneti letina. ak je sa njegovog gledita lenjost i kukaviluk dobiti znojem ono to se moe dobiti krvlju. Kad nema rata, onda obino idu u lov, ali veinom sede besposleni, i provode vreme u spavanju i jedenju. Najbolji junaci ne rade nita, a kuu i penate i polje ostave enama, starcima, i slabijoj eljadi: dok ovi rade, oni lenstvuju. udne su krajnosti u njihovoj prirodi: jedni te isti ljudi vole nerad, a mrze mir." (Caius Cornelius Tacitus, Germany, p. 17)

Najvea zastupljenost atlantsko-mediteranske grane I1c na svetu je na podruju Donje Saksonije u Nemakoj. Podruje june Donje Saksonije i severnog Hesena je u antiko vreme naseljavalo nemako pleme Hati, za koje rimski istoriar Tacit pie: "Ovi ljudi se odlikuju otpornijim i robustnijim telima, vrstim udovima, surovim izrazom lica, i veom snagom duha. Za Germane oni su ljudi velikog razuma i snalaljivosti. Oni dolaze do bogatstva na nepouzdan i nesiguran nain, ali im hrabrost, meutim, nikada ne nedostaje. ... im odrastu, oni putaju kosu i bradu, sve dok ne ubiju neprijatelja. Nad mrtvim neprijateljem oni briju svoje lice. Oni tvrde da su sada oduili dug i obavezu koju su dobili roenjem i da su postali dostojni svoje zemlje i svojih roditelja." (Caius Cornelius Tacitus, Germany, p. 29-30) U specifinoj meavini atlantsko-mediteranski antropoloki tip je zastupljen i u istonoj Evropi, pod nazivom "pontski" ili "erkeski" tip kako ga nazivaju ruski antropolozi, po erkezima na severnom Kavkazu, gde je on veoma zastupljen. Prepoznajemo ga po izraenim palatalnim i dentalnim frikativima u govoru tj. uteem izgovaranju glasova (na primer: j, j), koji ga odlikuju u izgovoru onih jezika (od poljskog do erkeskog) koji pokrivaju podruje njegove vee zastupljenosti na istoku Evrope.

136

Astrologija i antropologija

Antropoloka analiza

137

Na severnom Kavkazu kod Darginianaca HG-I je zastupljena sa 58%, a kod erkeza sa 24,4%. Narodi severnog Kavkaza dele sa narodima zapadnog Balkana istu granu u okviru haplo grupe I: HG-I1b. Darginianci i erkezi govore jezicima koji pripadaju jedinstvenoj severnokavkaskoj jezikoj grupi, koju odlikuje zajedniki fond korena rei sa jezikom drevnih Heta (pre-Hetita), neindoevropskih starosedelaca Male Azije i nekadanjeg Hanana. Na primer, zahai (hatski bitka) - zauz (erk. rat). Hati na erkeskom znai vladati, itd. Pogledajmo primere rei drevnog jezika Heta: pinu (dete), apu (bog), Kasku (bog meseca), Vurusemu (boginja meseca), hilamar (hram), tabarna (car), tuhkanti (princ). Pojedine neindoevropske rei u kasnijem Hetitskom jeziku se takoe mogu objasniti jezikim uticajem hatskih starosedelaca Male Azije: tanduki (oveanstvo), titita (nos), taptappa (gnezdo), amijara (kanal), itd. Pod genetskim uticajem Heta, hetitski obiluje frikativima kao i savremeni erkeski. To se jasno vidi u nazivima hetitskih gradova: Nei, Kuara, Hatua, Kade, i nazivima hetitskih vladara: Puaruma, Hatuili, Murili, upilulijuma, itd. Jezika konekcija izmeu drevnih Heta i dananjih naroda severnog Kavkaza je potvrda da atlantski mediteranci vode poreklo sa Bliskog istoka.

Jo ranije je antropolog arleton Kun na osnovu antropoloke analize skeleta utvrdio da ista atlantsko-mediteranska populacija koja ivi na severu Evrope, ivi i danas na podruju Palestine i Iraka (The Races of Europe, p. 292). "Egipatske ilustracije Novog carstva pokazuju da su Amoriani koji su iveli na tlu Palestine bili rasa koja je mnogo vie liila na severne Evropljane, nego na semite." (Enciklopedija Britanika) U vreme uvenog Hamurabija, Amoriani su vladali Sumerom. Za skelete koji odgovaraju drevnim Sumercima, antropolog Kun kae: "Moe se videti da Sumerci, koji su iveli pre oko pet hiljada godina u Mesopotamiji, imaju skoro identine lobanje i formu lica kao dananji Englezi." "Mesopotamci (...) predstavljaju meavinu ili prelaznu formu izmeu viih atlantskih mediteranaca i iransko-afganistanske rase." (The Races of Europe, p. 83, 415) Naunici pretpostavljaju da nosioci HG-I1b2 na podruju zapadne Evrope odgovaraju potomcima drevne megalitske kulture. Za skelete koji odgovaraju nosiocima nekadanje megalitske kulture, antropolog arleton Kun tvrdi da odgovaraju atlantskim mediterancima. "Megalitski tip: Visokog rasta oko 167-171 cm, vitke grae; duina lobanje preko 190 mm.; indeks lobanje 68-72, individualni opseg ispod 78; duplja prosena u visini, manja od irine; elo biva postepeno iskoeno, oni lukovi esto prosene teine, miina obeleja jaa, osnova lobanje ira, lice od srednjeg ka dugakom, nos leptorinski, mandibula esto duboka i srednje iroka." (The Races of Europe, p.75)

138

Astrologija i antropologija

Antropoloka analiza

139

"Megalitska kultura. ... U Evropi se ta arhitektura javlja prvi put na Pirinejskom poluostrvu, odakle se proirila u Francusku, Italiju, Englesku, Holandiju, Nemaku, Dansku i vedsku. Poreklo joj verovatno treba traiti negde u zemljama jugoistonog Mediterana (Libija, Palestina), gde se javlja ve u V milenijumu pre n. ere." (Enciklopedija leksikografskog zavoda 4, str. 294, Zagreb, 1968.)

Kao i veinu drugih naroda severne Evrope, tako i dananje Irce odlikuje meavina plavih nordida sa starosedelakom atlantsko-mediteranskom populacijom. Irska mitologija poznaje nekoliko predanja o doseljenicima koji su u vie navrata naseljavali Irsku, dolazei sa podruja istone Evrope i Mediterana. Po jednom od njih, Mil Espain (latinski: Miles Hispaniae, "Ratnik od panije") praotac je poslednjih naseljenika Irske, "sinova Mila" ili "Milezijanaca" koji je sa istoka doao u paniju, gde je poginuo u bici, ali je njegova ena sa osam sinova dola u Irsku. Dananje Velane odlikuje visoka koncentracija atlantsko-mediteranskog antigena HLA-B12, a u govoru melodina akcentuacija, koja odgovara astrolokom opisu govora Lava: Dubok i jak, nekad oratorski ili pompezan. (arls, E.O. Karter, Enciklopedija psiholoke astrologije, 18) Melodina akcentuacija je transformisala mnoge rei velkog jezika u oblik koji odgovara mediteranskom izgovoru: Engleski: to centre, velki: canoli. Eng: to carry, vel: cario. Eng. to carol, vel: caroli, Eng: cathartic, vel: carthai. Eng: to court, vel: caru. Eng: clay, vel: clai. Eng: undeceive, vel: disiomi. Eng: clear of dross, vel: disorodi. Eng: hope, vel: gobeithio. Eng: granulate, vel: gronynu, itd.

Na zapadnom Balkanu atlantsko-mediteranska populacija je transformisala glas "jat" u "i", za razliku od ostalih starosedelakih populacija koje su ga transformisale u "e", pa se kasnije, meanjem ikavaca i ekavaca formirala ijekavica na obodima njihovog meanja. Tamo gde je najvea koncentracija atlantskih mediteranaca govori se ikavicom. Slian proces transformacije desio se i u ukrajinskom i poljskom jeziku. Videli smo da genetika otkriva da atlantski mediteranci dele blisko genetsko poreklo sa sinidima, antropolokim tipom izvornih Kineza (narodom Hana), koji je u severnoj Kini i Koreji izmean sa predstavnicima ute rase (u svom korenu sa jednom granom ugrofinaca, a u kasnijoj istoriji sa brojnijim mongolima). Pojam sinidi u antropolokoj nauci vodi poreklo iz starozavetne jevrejske tradicije koja Kineze naziva Sinitima, potomcima Hananovog sina - Sina. Po Svetom pismu Siniti su zajedno sa Amorejima i Hetima potomci Nojevog unuka, a Hamovog sina Hanana. I sama korejska predanja govore o prapretku svih Korejaca koji se zvao Hwan-ung, koga je "sa neba na zemlju poslao Bog Hwan-in". Koren naziva "Hwan" jeste blizak korenu biblijskog naziva "Hanan" koji se hebrejskom jeziku izgovara "Knaghan", koji kao Nojev unuk, a jedan od etiri Hamova sina, predstavlja praoca svih Hananejaca. Po Svetom pismu, Hananejce odlikuje velika telesna visina. Stanovnitvo hananske zemlje je ovako opisano od strane jevrejskih "uhoda": "Zemlja koju proosmo i uhodismo zemlja je koja prodire svoje stanovnike, i sav narod koji videsmo u njoj jesu ljudi vrlo veliki." (4. Mojsijeva 13,33) Zajednika spona izmeu Hananovih potomaka na istoku (sinida) i na zapadu (atlantskih mediteranaca) postoji i u njihovoj zajednikoj skali u muzici - anhemitonskoj pentatonici (sviranju po crnim dirkama na klavijaturi), koju prepoznajemo u muzici dananjih Kelta, Rumuna i Kineza. Anhemitonska pentatonika otkriva duh pobede i moi. elja za mo se vidi i u atributima drevne megalitske kulture, te i u zajednikom simbolu zmaja kao simbola moi (simbol kineske nacije i njene carske moi, zastava drevnih Sarmata, mit o udovitu iz Lok Nesa, grb Velsa, itd). Na kineskom

140

Astrologija i antropologija

Antropoloka analiza

141

Han znai nasilnik. Duh nasilja sa izraenim nepotovanjem ovekove linosti proima itavu istoriju Kineza, bilo drevnu, bilo savremenu. Savremena deavanja u Kini i severnoj Koreji otkrivaju isti totalitaran duh. Veinsko stanovnitvo mongolskog i ugrofinskog porekla otkriva kukaviku nesposobnost da se odupre nasilju malobrojnih ali nasilnikih raspoloenih Hananovih potomaka. Nekadanji Vikinzi, potom ratoborni veani, Danci, severni Nemci, postali su u meuvremenu miroljubivi i krotki. No, naputanjem ideje prosvetiteljstva, njihov duh elje za mo i varvarizma ponovo se budi. Iako je u svom otvorenom ispoljavanju sputan zbog savremenih kulturnih vrednosti, moemo ga prepoznati kroz njihove agresivne sportove i huligansko ponaanje njihovih navijaa, a i kroz njihovu spoljnu politiku koja eli da mir u svetu ostvari nasiljem, umesto prosveenou. Njihova filmska umetnost je takoe sve vie proeta nasiljem. Njihova elja za mo je oliena u savremenim filmskim ostvarenjima iji junaci pravdu sprovode svojom natoveanskom moi i nasiljem. Tipian atlantsko-mediteranski smisao za humor, proet nasiljem i bizarnou, prepoznajemo u britanskoj seriji filmova pod nazivom "Monti Pajton". Tipini atributi Lava su do dana dananjeg najvie sauvani na onim podrujima zastupljenosti atlantskih mediteranaca gde reformacija i prosvetiteljstvo nisu nikada uhvatili korena, na podruju Irske, istone Evrope (Poljske, Ukrajine, Moldavije, istone Bugarske, severnog Kavkaza...) i na podruju zapadnog Balkana. Setimo se baskijske teroristike "Ete", irske teroristike "Ire", bosanske teroristike "Mlade Bosne" ili nase srbijanske "Crne ruke". Ne samo to su narodi atlantsko-mediteranskog i sinidskog porekla sami skloni nasilju ve esto i stradaju kao rtve nasilja i nepravdi, koje ponekad svojim provokativnim karakterom i sami na sebe prizivaju. Setimo se samo nesrea i nepravdi koje su doivljavali Hercegovci (Hercegovake jame iz Drugog svetskog rata), Poljaci (Katinjski masakr, propast varavskog ustanka izazvan sovjetskom neintervencijom), Ukrajinci (genocid koji je namerno izazvanom glau od 1932. do 1933. usmrtio milione Ukrajinaca), erkezi (oko pola miliona ljudi je stradalo u ruskom genocidu nad erkezima sredinom XIX veka), stotine hiljada Kozaka koji je po zavretku rata Zapad isporuio nazad Sovjetima pravo u smrt, itd. Narodi sa dominantnom hananskom genetikom uglavnom imaju problema sa svojom samostalnou kroz istoriju: Irci, Baskijci, Kurdi, erkezi, eeni, Moldavci, Ukrajinci, Poljaci, Hercegovci, i dr.

Kao da jo uvek nad njima odjekuju rei biblijskog prokletstva: "Proklet da je Hanan, i da bude sluga slugama brae svoje!" (1. Mojsijeva 9,25) Ako Bog postoji, moemo se pitati da li je Njegovo prokletstvo nad Hananejcima moralo da bude tako surovo, da bi ih odvratilo od njihove elje za mo i sklonosti ka nasilju? Kako psiholoki tip Lava reaguje na nevolje koje ga snalaze? One su mu samo jo vei izazov za borbu, borbu na pogrenom planu! One jo vie raspiruju njegov optimizam pobede, moi i sklonost ka nasilju. "Tekoe na koje nailaze u poziciji vodeeg samo im daju vei podstrek za uspeh." (Drutvo astrologa Jugoslavije, Upoznajte astrologiju i sebe, str. 64) Zato su moda tako drastine nevolje jedini put njihovog otrenjenja kojim e spoznati da oni sami nisu bogovi, ve ipak samo ljudi. Govorei o Bojem postupanju sa Hananejcima, mudri Solomon opisuje svu tragediju njihovog nasilnog i surovog karaktera:

Crte zle maehe iz Diznijeve Pepeljuge predstavlja izgled tipinog atlantskog mediteranca. Autor je naglasio one crte njenog izgleda koje otkrivaju njenu elju za mo.

"A to si ostavio nekanjene njihove grehe, nije bilo straha ni pred kim. Zamrzeo si drevne stanovnike svoje Svete zemlje jer su inili zlodela grozna u vradbinama i obredima bezbonim; okrutne ubice svoje dece, derae utrobe na gozbama mesa ljudskog, posveenike s krvava pira, roditelje ubice bia bespomonih, odluio si unititi rukama otaca naih. Ipak si i njih potedeo kao ljude, jer si im pred vojskom svojom poslao ose kao pretee da ih malo pomalo istrebe. Premda si ih mogao, kao bezbonike, predati u boju rukama pravednika ili stranim zverima ili ih strogom reju najedanput zatrti, sudei im malo pomalo, davao si mesta pokajanju. ... A ti si milostiv svemu jer moe sve i kroz prste gleda na grehe ljudima da bi se pokajali. Jer ti ljubi sva bia i ne mrzi ni jedno koje si stvorio." (Mudrosti Solomunove 29,11; 28,3-10; 27,23-24.26)

142

Astrologija i antropologija

Antropoloka analiza

143

BLIZANCI - ANTROPOLOKI TIP NORDIDA

Linda Gudmen opisuje izgled Blizanca sledeim reima: "Ukoliko nisu pod konfliktnim ascendentom, Blizanci su tanko graeni, hitri su i malo vii od prosenih ljudi. Mnogi od njih imaju sitne, otre crte kao da su u obliku kameja (ukras izvajan u kamenu). Mnogi od njih imaju smee oi, ali veina onih koji su pod uticajem Merkura imae lepe kao lenik kristalno iste, plave, zelene ili sivkaste oi, koje sijaju i iji pogled leti tamo-amo." (Sunevi znaci Linde Gudmen, str. 91) Za izgled osoba roenih pod uticajem Merkura (koji odgovara Blizancima) astrolog Aleksandar Imiragi pie: "Uopteno, nos ima otar, ili ak stisnut izgled. Merkurijanci imaju siuna ili dugaka, tanka i precizno iscrtana usta koja su otra, posebno na uglovima. ... Merkurijanska kosa je vrlo fina i tanka i nema je mnogo. Boja je bleda ili smeesiva i ima tendenciju da bude svetla. ... Ovde je koa veoma fina, delikatna i suva. Ova vrsta retko uspeno tamni." (Aleksandar Imiragi, Toak sudbine, str. 373-374)

Podudarnost tipa Blizanaca sa nordidom je oigledna ne samo kada se porede njihovi fiziki atributi ve i psiholoki. Astrolozi opisuju narativnost Blizanaca i njihovu sklonost ka sarkastinom humoru: "Blizanci su priljivi i esto nedosledni." (arls E.O. Karter, Enciklopedija psiholoke astrologije, str. 47)

Razlika izmeu dinarske i nordijske lobanje

"Maksimalno se koriste reima, imaju veliku snagu izraavanja, a veti su u svim vidovima komunikacije. ... Vrlo su veti u korienju reima i one su njihovo najjae oruje kojim se koriste u odbrani kada pokazuju neodmerenost i sarkazam. esto ne tede rei, zloupotrebljavaju ih, neumorno brbljaju... Ljudi ponekad zaziru od sarkazma Blizanaca i zauzimaju odbrambeni stav prema njima." (Drutvo astrologa Jugoslavije,
Upoznajte astrologiju i sebe, str. 40-41, 43)

Antropolog Hans Ginter pie o nordijskoj narativnosti i njihovom smislu za humor sledee: "Dar narativnosti kao i smisao za opisivanje dogaaja i predela, i sklonost ka vragolastom humoru uobiajen je u nordijskoj rasi." (Hans F. K.
Gnther, The Racial Elements of European History, p. 52)

Astrolozi tvrde za Blizance da su slabo zainteresovani za telesna zadovoljstva: "Za Blizance kau da su hladne krvi i da im je interes za seks sekundaran." (Drutvo astrologa Jugoslavije, Upoznajte astrologiju i sebe, str. 44) To isto tvrde i antropolozi za nordide: "On (...) razvija karakteristinu strast za realnost, dok strast u uobiajenom smislu pobuivanja ula ili pojaanja seksualnog ivota ima mali znaaj za njega." (Hans F. K. Gnther, The Racial Elements of European
History, p. 51)

Astroloki opis Blizanaca odgovara opisu antropolokog tipa nordida: "Stas visok i vitak. Ramena snana i iroka, noge dugake. Lobanja dugaka, sa strane spljotena, potiljak izboen. Lice duguljasto, crte otre, vilice izrazite. Usta su uska i tvrdo formirana, uvo maleno. elo je usko, ravno i natrag zavraeno; obrve ravne. Nos uzak i istaknut, u korenu visok. Oi svetle, plave ili sive, srednje veliine. Koa tanka i bleda, sa providnim venama. Kosa plava ili crvenkasta, tanka, glatka i mekana." (Vladimir Dvornikovi, Karakterologija Jugoslovena, str. 174)

Nordide odlikuje sebina i egocentrina koristoljubivost, a ne telesnost radi samog telesnog uitka, niti sujeta. Takav karakter moemo prepoznati na celom podruju njihove zastupljenosti. Geografsku zastupljenost nordida moemo pratiti na osnovu njihovih zajednikih genetikih markera (HLA-A1, B8, HG-R, itd).

144

Astrologija i antropologija

Antropoloka analiza

145

Tu nordijsku odliku opisuje astrolog arls Karter sledeim reima: "Blizanci su, mada esto sebini, ipak prilagodljivi." (arls, E.O. Karter,
Enciklopedija psiholoke astrologije, 3)

Nordide poznajemo kao izvorne nosioce indoevropske grupe jezika, kao Kelte, Ilire, Germane, Balte, Slovene i Indo-Irance koji su lako uspevali da svoj jezik i upravu nametnu narodima drugaijeg porekla koje je odlikovala meusobna nesloga. Zapravo, narodi kojima sujeta nije temeljna karakterna odlika (nordidi, mongoli, ugrofinci, semiani) lako zagospodare narodima koji su sujetni (dinarcima, mediterancima, itd), jer sujeta prirodno formira plemenske odnose i meusobnu zavaenost (zato to su sujetni ljudi uvredljivi i skloni sukobima). Za sposobnost tipa Blizanaca da ostvari mo komandovanja i vladavine nad drugim ljudima astrolog Nikola Ogrizovi tvrdi: "Oni mogu to da urade, a da to ne bude ni tiranski, niti sa preteranim ponosom." (Astrologija, str. 24) Nordide odlikuje odsustvo sujete, pa zato u astrolokoj literaturi itamo kako "blizance vie interesuje ta rade, nego ta e da obuku, pa tako ponekad deluju nemarno". Moda nam izgleda nepojmljivo kada sretnemo nemakog biznismena u utoj koulji sa stotinu malih crnih Miki Mausa, ali njemu zaista nije vano ta emo mi o njemu da mislimo. Narodi severne Evrope, koji su u velikoj meri nordijskog porekla, smatraju da je sklonost ka hvalisanju i isticanju sopstvene vrednosti i veliine izraz primitivizma i zaostalosti. Iako ih odlikuje sloboda od sujete, nordidi su sebini. Ali, ta sebinost kod njih nije slepa i bezumna kao kod njihove genetske brae ugrofinaca (krte Device) i mongola (posesivni Rakovi), zato to ih u velikoj meri odlikuje sauvan zdrav razum.

Linda Gudmen kao odliku Blizanaca navodi: "Blizanac ba i nema neku elju da akumulira pa bilo da su to pare ili znanje. I u jednom i u drugom sluaju on bi radije da to apsorbuje, razvrsta i pusti u opticaj, da bi dobio jo vie. On je prenosilac neeg uvek novog, originalnih ideja i slui drugima kroz svoju mnogostranost, svojim ivim i brilijantnim intelektom." (Sunevi znaci Linde Gudmen, str. 104) Antropolog Hans Ginter pie o nordidima: "Istinoljubivost i energija su istaknuti kvaliteti nordijskog oveka. Posebnim majstorstvom svoje prirode on stie svoju mo rasuivanja i uva je, stojei kao slobodan ovek protiv sebe i jo vie protiv uticaja drugih. On osea jaku potrebu za istinom i pravdom i pokazuje s toga praktian stav, stav odmeravanja koji esto ini da on izgleda hladan. Njega odlikuje visoko razvijen smisao za realnost, koji ga, u kombinaciji sa energijom, koja moe da preraste u vrstinu, tera ka dalekosenim akcijama." (Hans F. K. Gnther, The Racial Elements of European History, p. 51) Astrolog Doana Vajnbaum kae o Blizancima (enskom polu): "Mada je topla i oseajna, mnogi smatraju da je hladna. To je zato to se uglavnom oslanja na inteligenciju a ne na emocije." (Tajna seksualne astrologije,
str. 18)

Zahvaljujui svojoj razumnosti u prosuivanju ispravnosti neije ideje, nordid vie nego drugi tipovi obraa panju na smisao same ideje, nego na to ko ideju iznosi. Astrolog Doana Vajnbaum nastavlja o Blizancima sledee:

Nemica - nordijski antropoloki tip

"Ako imate ekstremna ili fanatina ubeenja u religiji ili politici, neete se slagati sa Blizancem. Oni prejasno vide svaiju stranu. Liberalni su i tolerantni po prirodi, i ljudi uskog uma nee daleko stii sa njima."
(Isto, str. 18)

146

Astrologija i antropologija

Antropoloka analiza

147

Protestantska reformacija, iji poziv je u njenom prvobitnom obliku bio upuen samo na zdrav razum, a ne na ljudska oseanja ili na potrebu da se radi satisfakcije neiste savesti dre pravila koja su sama sebi cilj, najvei odziv je imala upravo na podruju najvee zastupljenosti nordijskog antropolokog tipa. Nordijskom tipu nije lako da usvaja filozofiju ili Rasprostranjenost protestantizma u Evropi religiju koja svojim smislom nije u stanju da izdri kritiku zdravog razuma. Sluati glas razuma znai biti u sukobu sa ljudskom glupou i sa svakim oblikom sujeverja i praznoverja. O tom atributu nordida koji je bio odlika i srednjevekovnih Slovena, govori antropolog Vladimir Dvornikovi kada opisuje karakter bogumila: "U bogumilstvo uviru najdublje atavistike crte slovenskog oveka. U prvom potezu, po svojoj genezi, bogumilstvo je, i kao psiha i kao verskosocijalni pokret, negativizam i reakcija. Bogumil je pre svega oseao: ta ne moe i ta nee. On nije hteo disciplinu kojoj nije mogao da dokui smisao, i koja se protivila njegovoj najdubljoj unutranjosti."
(Vladimir Dvornikovi, Karakterologija Jugoslovena, str. 967)

NORDIJSKI RAZUM SE SUPROTI SAMOOBMANI

U pravoslavlju i katolianstvu jedna muzika se slua i peva u crkvi, a druga van crkve. Dok je vernik u crkvi on e da slua i peva pesme zahvalnosti, ali izvan crkve on e pokazati sklonost da se opija zabavnom muzikom, a takoe i narodnom muzikom, koja se svojom nezahvalnou i esto izraenom kuknjavom suproti pesmama zahvalnosti koje slua i peva u crkvi. U nordijskim zemljama severne Evrope nema takve podvojenosti. Isti duh koji je nadahnjivao protestanta da peva duhovne himne zahvalnosti dok je boravio u crkvenom hramu, nadahnjivao ga je da peva te iste himne dok je iao putem, dok je boravio u kafani ili u kui sa porodicom. Kada je protestantski svet krenuo putem duhovnog otpadnitva, i kada se pojavila zabavna muzika, ona je ubrzo iz sveta ula u protestantske hramove. Nema licemerstva i samoobmanjivanja, jer je on stran nordijskom razumu.

Govorei o antropolokom tipu koji odgovara nordidima, Vae de Lapu kae: "Od drave trai samo da potuje njegovu delatnost; po verskom opredeljenju je protestant, jer njegov nezavisni duh ne moe da se prilagodi autoritetu crkve." (Fransoa de Fontet, Rasizam, str. 69) Tu nordijsku osobinu, koja je izraz njegovog zdravog razuma, astrolog Linda Gudmen opisuje sledeim reima kao osobinu Blizanaca: "Samo to je saznao ta i kako se radi, elee da sazna i zato. Odgovor kao to je: "Pa do sada smo uvek tako radili" sledie mu pogled koji e i vas smrznuti. Tradicija ne ostavlja nikakav utisak na njega. I ako mu samo kaete za neto da je to jedan stari dobri obiaj, to je za njega jo vei izazov da ga promeni. ... Retko je dogmatian tip, njegova miljenja su fleksibilna." (Sunevi znaci Linde Gudmen, str. 121-122)

Kada Jovan Cviji opisuje karakter takozvanog centralnog tipa tj. stanovnitva jugoistone Srbije i Makedonije, on zapravo opisuje karakter nordijskih Slovena, koji su, prema savremenim genetikim saznanjima, na Balkanu najvie zastupljeni kod grkih Makedonaca: Realistine crte. Ovo je najizrazitija osobina centralnog tipa. ... Pravi predstavnici ovoga temperamenta u centralnom tipu, oni to vrlo malo govore i u govoru kratko seku, isto se dusnu kad ih pitate o priama i pesmama, i tim kau kako su to besposlice i zaludnice, jer to nije rabota, pravo zanimanje ovekovo. ... Ree nego ljudi dinarskog tipa tee da je njihova kua najlepa i najbolje snabdevena, da su njihovi zadrugari bolje odeveni, osim to, izuzetno, poneka ena uspe da nametne svoj ukus; naprotiv su bogati esto ravo obueni, katkad su kod kue ak i u dronjcima. Malo ili gotovo nimalo ne cene lepoga i dobro opremljenoga konja i ne oseaju kao dinarski ljudi potrebu za spoljanim sjajem. ... I pored ovih realistikih crta kod ljudi ovoga tipa nema one sirove i surove gramzivosti koja se esto javlja kod istono-balkanskog tipa. U njihovu ivotu ima manje prostatva. Protivno geografskom poloaju, prema kome bi centralni tip trebao biti junjaki i ekspanzivan, on u celom psihikom ivotu pokazuje neega zavezanog i skuenog. ... Jo je tee razaznati njihova prava unutranja oseanja. Umeju da procene ljude, njihove osobine i strasti; ali dok ljudi dinarskog tipa esto iskazuju svoja opaanja, ovi to ine samo izuzetno. Teko je zadobiti njihovo poverenje. Ali im dua odmekne i isto procveta

148

Astrologija i antropologija

Antropoloka analiza

149

pod uticajem slobodnog ivota za kojim su vekovima eznuli. ... Takoe se kod njih zapaa neka naroita srdanost, topla i dirljiva, koja izgleda uvek kao zbunjena i neuka. ... Imaju vie dara za lirske no za epske pesme. Epske su pesme ree no u dinarskoj oblasti. Ljudi centralnog tipa imaju mnogo takta i obazrivosti. Retko se gde u junoslovenskim zemljama ljudi manje vreaju reima nego u ovoj oblasti i retko se gde uvrede reima mirnije snose no ovde. tede mane i slabosti drugih i esto krupnim moralnim pogrekama lako progledaju kroz prste, kad se one tiu rabote. Umeju da vladaju sobom: mogu da zaustave oseanja i elje, da se predomisle i razmisle; retko ima prenagljenosti; gotovo su uvek smotreni i obazrivi. Otuda je u centralnom tipu relativno manje onih violentnih, odlunih i snanih temperamenata, koji ne mogu da trpe nepravdu. Njih ima u mnogo veem broju u zapadnomakedonskom i u kosovsko-metohijskom varijetetu. Nesumnjivo je da su ljudi centralnog tipa bistri i brze shvatljivosti. Uvek imaju pri sebi sva svoja ula i duh; gotovo su uvek pribrani. Ali je njihova inteligencija najee upravljena na materijalne obzire i na lini interes. Ljudi centralnog tipa lako se prilagode najrazlinijim drutvenim sredinama. I to je jamano u vezi sa realistikim crtama njihove due i sa brzinom shvatanja praktinih stvari; moda, takoe, kod njih nema one otporne snage koja dolazi od starih narodnih tradicija. Vrlo brzo primaju tekovine materijalne kulture i spoljne znake civilizacije. ... Odobravaju i usvajaju materijalne, moralne i duhovne novine, koje olakavaju ivot i donose koristi. (J. Cviji, Balkansko poluostrvo i Junoslovenske zemlje, str. 78-81) Bez obzira na to to ga odlikuje zdrav razum, nordijski tip odlikuje i iskuenje sebine i egocentrine koristoljubivosti. Zato se kroz istoriju Zapada blagoslov njegove trezvenosti uskoro poeo pretvarati u prokletstvo njegovog hedonizma. Politika nordijskog Zapada postaje sve vie proeta koristoljubljem i bezobzirnou prema drugima. No, neko bi na ovo postavio primedbu - Zar ima politike koja nije koristoljubiva? Odgovor moemo nai u politici naroda koje odlikuje visoka zastupljenost dinarskog antropolokog tipa. Srpska politika jeste tipian primer politike koja nije koristoljubiva, ve koja na tetu egzistencijalnih interesa svoga naroda sprovodi politiku gordosti, inata i destrukcije. Setimo se najdrastinijeg primera 27. marta 1941, kada je narod uzvikivao "Bolje grob, nego rob; Bolje rat, nego pakt.", i raznih slinih primera kroz celu njegovu istoriju. Sa pravom je Zoran ini govorio:

"Svet je surovo trite. I niko ne voli nikoga. Svi vole samo sebe. Ali daj da mi volimo sebe onoliko koliko Amerikanci vole sebe, pa onda da vidimo ko je uspeniji. A poto mi ne volimo ba sebe, a oni vole sebe, oni su uvek uspeniji. A jel smo mi krivi to mi ne volimo dovoljno sebe, ili nam je neko drugi kriv? Sami smo krivi! Hajde da volimo sebe, da vidimo ta su nam potencijali, da vidimo koji su ljudi dobri da dou na dobra mesta, i da iskoristimo svoje potencijale na najbolji nain." Naravno, pojam prave ljubavi prema sebi treba razlikovati od sebine koristoljubivosti koja ima za cilj emotivni i telesni uitak na raun stvarnih interesa oveka i naroda, i koju prirodno odlikuje bezobzirnost prema drugima. Savremena politika Zapada postaje sve vie koristoljubivija i bezobzirnija, i sve manje ima prosveenog duha Novog veka, o kojem je engleski istoriar Dord M. Treveljan u "Britanskoj istoriji XIX veka" pisao: "Poteno je da se visoko hvali uticaj evangelikalizma na nau politiku u danima kada se nijedna delimino prosveena doktrina nije mogla uti. Evangelikalizam je doneo potenje, nesebinost i ovenost, i na visokim mestima, i u svom pozivu upuenom javnom mnjenju." (George
Macaulay Trevelyan, British History in the Nineteenth Century, p. 54)

Meutim, pokuavajui da se prilagodi hedonizmu savremenog doba, protestantizam uskoro doivljava svoju transformaciju: u smeru religioznog formalizma (po emu postaje blizak tradicionalnom katolianstvu), i u novije vreme u smeru sentimentalnog fanatizma (po emu postaje blizak religiji Istoka). Iskuenje religioznog formalizma je iskuenje tipino za psiholoki tip Device, dok je iskuenje sentimentalnog fanatizma, koji se pojavljuje kao lana reformacija religioznog formalizma, tipino za psiholoki tip Raka. Kao reakciju na izopaenje protestantizma, nordijski razum radije izabira ateizam, nego da veruje u formalnu religioznost, ili u Hrista koji uska uz rok ritam i zastupa da je na krstu Golgote svojom rtvom ukinuo Deset Bojih zapovesti. U istoriji civilizacije, kao i u ivotu pojedinca, nema statike. Ako nas iskuenja ivota ne popravljaju, ona nas kvare. Ako blagoslovima ivota ne posluimo na tue dobro, njima emo sluiti na sopstvenu propast. Ako nas oni ne ispune zahvalnou i nesebinou, ispunie nas gramzivou i sebinou. Ako ne pobedimo iskuenja onda kada se ona pojave, ona e pobediti nas. Ko se protiv iskuenja ne bori svim srcem, postae njihova rtva. Naa sudbina je ipak u naim rukama.

150

Astrologija i antropologija

Antropoloka analiza

151

DEVICA - ANTROPOLOKI TIP ALPIDA

Psiholoki tip Device odlikuje alpide. Oni predstavljaju ostatke drevnih starosedelaca Evrope ledenog doba, koji i dan danas u velikoj meri naseljavaju ona podruja koja su nekada bila prekrivena ledenom kapom. Oni ugrofinci koji naseljavaju podruje Baltika i severo-istone Evrope (podruje biveg SSSR-a) nazivaju se u antropologiji - baltidi, a oni koji naseljavaju Alpe centralne Evrope - alpidi. Baltidi su meanjem sa nordidima dobili od njih svetlu kosu. Za razliku od baltida koji su u odreenoj meri (kod Estonaca, Finaca, Laponaca, Maara, itd) sauvali svest o svom ugrofinskom poreklu, alpidi su zaboravili svoje poreklo, najpre pod invazijom keltskih nordida, a potom i pod germanskim i slovenskim osvajaima. Analiza Y hormozoma, koji nasleuju samo mukarci, otkriva da su baltidi sa svoje muke strane sauvali svoju haplo grupu N, koja je po genetskoj strukturi najblia haplo grupi O koja odlikuje utu rasu na podruju istone Azije. HG-O odlikuje i Korejce koji po jeziku pripadaju istoj uralskoj jezikoj grupi kojoj pripadaju i evropski ugrofinci. Meutim, za razliku od baltida, alpidi su sa svoje muke strane izgubili svoju haplo grupu N i dobili nordijsku HG-R1b koja odgovara njihovim keltskim osvajaima. Genetika nas zapravo uverava u hipotezu da su nordijski proto-Kelti pobili alpidima centralne Evrope muko stanovniPredstavnici alpskog antropolokog tipa tvo i uzeli njihove ene.

Obe grane ugrofinaca (alpide i baltide) odlikuju zajedniki genetiki markeri (HLA-A3, B7, itd) i vrlo male meusobne antropoloke razlike. Ugrofinski antigen HLA-B7 je u Evropi najzastupljeniji kod Laponaca (preko 37%), u Irskoj (33,6%), kod Austrijanaca (29,1%), Finaca (26,7%), Belgijanaca (25,5%) i severozapadnih Rusa (25,2%). HLA-B7 je najzastupljeniji HLA-B antigen u vajcarskoj (23,6%), Sloveniji (23,6%) i Nemakoj (20,2%). Na podruju bive Jugoslavije ga ima 10,65% stanovnitva, u Srbiji 7,84%, a u Hrvatskoj 18,1%. Meanje sa razliitim stanovnitvom Evrope (najvie sa nordidima) je rezultovalo da alpidi na prvi pogled, po svom spoljnom izgledu odgovaraju beloj rasi. Meutim, njihovi kosturi otkrivaju njihovo uto poreklo: "ini se da su od kraja paleolita u Evropi, ali odakle su doli, ili da li su nastali u Evropi od meanja neke kratkoglave azijske grupe sa praevropljanima - ne znamo. Ovi ljudi, bar po skeletu, imaju neke slinosti sa turanidima, a na ivom oveku ne zapaamo odlike tungida."
(Boo kerlj, ovek, str. 328)

Ipak, i alpidi i baltidi su sauvali mnoge adaptivne psihofizike atribute koji ih osposobljavaju da ive u polarnoj klimi. Odlikuju ih uske i sitne oi, izraena cirkulacija krvi u licu, zatitne naslage sala, genetska sklonost gojaznosti, kratki ekstremiteti, iroka brahikefalna lobanja, okruglo i iroko lice, a crte na njemu neizraene. este su "kesice" pod oima i naslage sala. Jabuice su unekoliko naglaene. Nos je kratak, spljoten, prast ili prav. Usta su iroka. Zubi nisu sasvim zbijeni kao kod ostalih antropolokih tipova u Evropi. Brada je retka. Maljavost je slabo izraena. Odlikuju ih, takoe, instinktivna potreba za pravljenjem zaliha, strah od vode, izraena gadljivost, itd.

152

Astrologija i antropologija

Antropoloka analiza

153

Astrolozi Maks Hajndel i Avgusta Fos Hajndel opisuju izgled Device: "Ten ukast. ... Stopala su mala, noni prsti savijeni unutra, dajui ovim ljudima specifian otean hod."
(Maks Hajndel & Avgusta Fos Hajndel, Zvezdani kod, str. 102) A antropolog Boo kerlj

pie o pripadnicima ute rase: "aka i stopala su izuzetno mali." (Boo kerlj, ovek, str. 315-317) Po astrologu Miletu Duporu: "Devicu odlikuje okrugla koata glava, glatko lice..." (Ne verujte, proverite, 78) Po Bavarac, crte Viole Baier astrologu arlsu Karteru njihova "Boja lica je bledouta i esto mutna". (Principi astrologije, str. 161) Po astrologu Lindi Gudmen: "Devica je obino nia rastom." (Sunevi znaci Linde Gudmen, str. 219) Astrolog Hana Hart kae za Devicu: "Moe da ga prepozna po visini, jer je uglavnom najnii u drutvu." (Mukarac na
dlanu, str. 64)

"Devica ljubomorno uva svoj integritet i apotekarski mir u kojem ivi sama ili s obitelji: Geslo Device je: nikoga ne putamo unutra. ... krt. Novac troi oprezno jer se boji nematine. Starinski mentalitet, ekonomske restrikcije u porodici, smisao za praktino realizuje se na utrb estetike, krt je a odnosi s roditeljima su konvencionalni."
(Maja Lonari, Astrologija - Zvezde govore, str. 40, 54-55)

I po antropologu dr Bou kerlju: "Alpidi su vie malenog rasta (163164 cm). ... Nalazimo ih u srednjoj Francuskoj, razasute svuda po Alpima, u ehoslovakoj, delimino takoe u zapadnom i severnom delu Jugoslavije." (Opta antropologija, str. 69) Alpidi su najzastupljeniji na podruju pokrajine Savoje u Francuskoj, u junoj Nemakoj (vabiji i Bavarskoj), na podruju Austrije, Slovake, Slovenije, Hrvatskog Zagorja, a kod nas na podruju Vojvodine (starosedeoci), i delimino severozapadne umadije. Psiholoke posebnosti alpida jesu posledica izopaenja njihovih adaptivnih atributa za hladnu klimu - sku- Slika Lale sa table Welcome to Panevo pljakog instinkta koji se usled unutranjeg nezadovoljstva lako transformie u krtost. Otuda, na celom podruju zastupljenosti alpskog tipa, od Banata do Bavarske i Savoje, sreemo ljude koji po svojoj izraenoj krtosti odgovaraju psiholokom tipu Device. Astrolog Maja Lonari pie sledee:

Smatra se da je sever Nemake tradicionalno razvijeniji od juga zato to njegovi stanovnici zaraen kapital radije ulau u dalju proizvodnju, dok Bavarac zaraen novac radije stavlja u slamaricu. Nemci sa severa Nemake i dan danas priaju viceve kojima se Bavarka, crte Viole Baier rugaju sebinom karakteru svojih zemljaka junjaka (alpida), njihovom rasizmu i rigidnosti* miljenja. Mladi i devojka iz Bavarske tede novac da bi zajedno otili na more, ali kako ona nije zaradila dovoljno, mladi odlazi bez nje na letovanje. Imaju desetine recepata kako da iskoriste hleb za jelo koji je okamenjen jer je star desetak dana. Skloni su da krtare na beznaajnim stvarima na tetu svoje telesne ugodnosti, pa ak i na raun svoga zdravlja. O samom zdravlju prilino vode rauna, ali ne toliko iz ljubavi prema zdravlju, koliko iz straha od bolesti. Oseanje svojine je izraeno do maksimuma, pa ima zabeleenih sluajeva ubistava zbog branja voaka sa grana koja prelazi ogradu, i sudskih sporova koji traju decenijama (kao na primer jedan spor oko pevca, u Mavi, koji je trajao oko tri decenije). Sebina zavist prema bogatima je bila temelj njihovog zalaganja za socijalne reforme kroz nacizam u centralnoj Evropi i komunizam na Istoku. Sledei atribut alpida jeste plod njihove smanjene hormonalne aktivnosti, to ih navodi da vie uivaju u oseanju svoje "devianske" istote pred sopstvenom saveu, nego u slabo izraenim emotivnim i telesnim uicima. Sklonost da uivaju u istoti svoje savesti ih navodi na licemerno potiskivanje sopstvenih slabosti u podsvest (to je inae iskuenje veine ljudi u poznim godinama), a takvo potiskivanje rezultuje njihovim specifinim autoritarnim i "gestapovskim" simptomima u psihi.
* ta se desi kada se plavua preseli iz Berlina u Bavarsku? Dolazi do kolektivnog skoka IQ-a na oba podruja!

154

Astrologija i antropologija

Antropoloka analiza

155

Celo podruje centralne Evrope odlikuje prirodan produkt licemerstva pod uticajem oseanja krivice - sklonost ka rasizmu. Najvei procenat ratnih zloinaca iz vremena nacizma je upravo iz tog podruja. Lano moralisanje i prezir prema prljavima, moralno nepodobnima i nekulturnima i danas sreemo na istom geografskom podruju, kao plod projekcije i prebacivanja sopstvene nepriznate moralne neistote drugima. Poznat je primer iz Slovenije, kada su 2006. godine stanovnici mesta Ambrus (pored Ljubljane) iz "ekolokih i bezbednosnih" razloga proterali 35 Roma u umu i zabranili im povratak. U anketi koju je potom uradila lokalna TV POP televizija, 42% anketiranih Slovenaca podrava odluku slovenake vlade da se posle njihovog preseljenja u Centar za strance Romi vie nee vratiti u svoje mesto Ambrus. Romima se zamera da su prljavi, necivilizovani i nesposobni da potuju pravni poredak. U ovom aktu progona, alpski tip je otkrio svoju pravu nacistiku prirodu. Zapazimo paralelu sa astrolokim opisom deviinog iskuenja. U savetu astrologa Doane Vajnbaum, kojim ona objanjava kako raskinuti vezu sa Devicom, nalazimo spisak iskuenja koje alpski tip nije u stanju da podnese, to sasvim jasno objanjava zato oni imaju prezriv stav upravo prema Romima: "Ne kupajte se. Aljkavo se oblaite. Gasite cigarete u oljici za kafu. Neka vae prebivalite izgleda kao da se u njemu zaista ivi. Uvek kasnite na sastanke. Koristite vulgarne rei. Odvedite Devicu u toples klub ili na porno film. Budite saoseajni. Dovodite u sumnju svaku njihovu odluku. Ili, donesite odluku a da je nita ne pitate. Priajte masne viceve u drutvu. Kockajte se." (Doana Vajnbaum, Tajna seksualne astrologije, str. 34)

ist, uredan, tedljiv, praktian. ... Prema sebi nepravedan, ivi da radi, metod vaniji od produkta, oteava sam sebi posao, komplikuje da bi udovoljio propisima, ne uzima sva prava, a uzima sve dunosti. ... Mrzi neistou, prostakluk, nemarno ponaanje, nekonvencionalno odevanje i dranje, ak i nemarno jeziko izraavanje." (Mile Dupor, Ne
verujte, proverite, str. 78-79)

"Oni mogu biti hronini pronalazai greaka, mrzovoljni, puni predrasuda i ogranieni u svojim gleditima, sa takvim rezultatima da postanu nepopularni meu onima koji ih ne razumeju." (arls E.O. Karter, Principi
astrologije, str. 71)

Astrolozi primeuju kod Device autoritarni, podaniki mentalitet: "Oni mogu biti divne sekretarice, sekretari, ili podreeni svih vrsta, i esto odbijaju vostvo, ne vole odgovornosti u irokoj meri, i bee od toga da budu u sreditu." (arls E.O. Karter, Principi astrologije, str. 70) Antropolog Branimir Male podaniki karakter Device otkriva kao odliku alpida: "Ne voli da vodi, a i ne ume, ve je zadovoljan kad moe da se pokorava voi." (Branimir Male, O ljudskim rasama, str. 38) Astrolog Mile Dupor smatra da je po karakteru Devici "Od narodnosti najblii tip Hrvat". (Mile Dupor, Ne verujte, proverite, str. 81) Ova tvrdnja moe biti tana samo ako se misli na Hrvate centralne Hrvatske i Hrvatskog Zagorja, koji su mnogo vie alpidi (zajedno sa nordidima), nego, na primer, Dalmatinci koji su uglavnom dinarci i razni mediteranci. O karakteru stanovnitva Hrvatskog Zagorja Jovan Cviji pie: Vrlo su marljivi, trezveni i izdrljivi u radu. ... Ali ovi seljaci imaju odbojni duh, duh podvajanja i odstranjivanja. esto su nepoverljivi. ... Prigorci smatraju da samo vlasti i plemstvo treba da se bave dravnim poslovima: oni su, vele, upueniji nego seljaci, mui; plemstvo treba da nareuje, mui da sluaju; bez gospode ne bi bilo nikakvog reda. ... Ovo je stanovnitvo posluno, disciplinovano i potpuno se pokorava svojim stareinama. (Jovan Cviji, Balkansko poluostrvo i Junoslovenske
zemlje, str. 165)

Karakteru alpida odgovara astroloki opis karaktera Device: "Ovaj znak je vrlo diskriminativan i kritian, i nije ga nimalo lako zadovoljiti. On je izbirljiv, ne voli da ga dodiruju, ima duboko ukorenjen strah od infekcije." (Vivijen Robson, Ljubav, seks i astrologija, str. 29) "Hladno rezonuje, skeptik u pitanjima bez dobrih dokaza. Oseanja hladna, nee da ih izrazi, uvuen u sebe, trpi i uti, podnosi nepravdu, prima nie poslove bez protesta. Izgled: suzdrljivo dranje, hladan diplomatski arm, hladan ispitivaki pogled, rezigniran izraz, glas tanak, zvui inovniki zlobno. Povuen. Podozriv. U poslu marljiv kao crv,

156

Astrologija i antropologija

Antropoloka analiza

157

Karakter Device otkriva i Vae de Lapu kada opisuje alpide u Francuskoj: Homo alpinus. Niskog rasta, sme, okrugle glave i lica, on je brahikefalni tip kakvog predstavlja stanovnik Overnje... Ovaj tip je najzastupljeniji u Francuskoj, vajcarskoj, severnoj Italiji, junom delu Nemake, Poljskoj, Austriji, na Balkanu, i dalje ka istoku. Psiholoki gledano, odlikuju ga tedljivost, oprez i marljivost; obdaren je zdravim razumom (le bon sens), i vezan je za tradiciju. On vie apsorbuje ideje nego to ih sam stvara. Iako je marljiv, posao obavlja sporo i bez intenziteta. ... Homo Alpinus zna samo za plaljivu odbrambenu solidarnost stada ovaca gde svako tei da se sakrije iza svog suseda. Alpid je generacijama bio "savren rob, idealni kmet, primerni podanik, a u republikama poput nae najhvaljeniji graanin, jer doputa sve zloupotrebe". Ovaj tip se teko menja i zato ima malo genijalaca. Katolik je, zavisi od dravne akcije u politici, protivi se individualnoj posebnosti i superiornosti, voli osrednjost i boji se napretka. Njegov pogled ne see dalje od trenutnih potreba njega samog i njegove porodice, dok su dravniki poslovi izvan njegovih moi. (Frank H,
Hankins, The Racial Basis of Civilization, p. 107-108)

Nekadanji Rimljani su u svom poetku predstavljali meavinu nordida proto-keltskog porekla i alpida koja se spustila sa Alpa na Apeninsko poluostrvo i tu pomeala sa mediteranskim i dinarskim starosedeocima. Dok su bili dominantna politika snaga, oni su pored izvesne nordijske trezvenosti koja odgovara Blizancima, imali i autoritarni duh alpida koji odgovara psiholokom tipu Device. Rimska vrlo praktina etika filozofija, proeta stoicizmom, zatim njihov vojniki duh stroge discipline, i u poetku vrlo konzervativan i formalistian duh rimskog prava, otkrivaju jasne elemente psiholokog tipa alpida. Latinski jezik, koji je od svih indoevropskih jezika najsliniji keltskom, imao je sasvim drugaiji duh, melodiju i ritam u odnosu na savremeni italijanski. U meuvremenu alpidi su potisnuti pod uticajem populacija drugaijeg porekla, iako su u nekoj meri i danas zastupljeni na podruju centralne Italije. Antropolog Bertil Lundman u svom delu "Rase i narodi Evrope" pie:

"Centralna Italija je meavina mediteranaca i alpida sa nordidima i drugim strujama." (Bertil Lundman) Kelti centralne Evrope su sa sobom povlaili alpide i na razna druga podruja svoje ekspanzije. Jedna takva njihova meavina nordida i alpida je pod entitetom Gala u antiko vreme naselila centralno podruje Male Azije. Jedna poslanica apostola Pavla u Novom zavetu upuena je na njihovo ime. Ako je pogledamo, prepoznaemo da je upuena upravo alpidima. Apostol Pavle iznosi kritiku njihovog iskuenja - tipine sklonosti alpida da se optereeni krivicom iskupljuju pred svojom saveu dranjem odreenih pravila ponaanja i religioznih obiaja. Moda nam deluje neshvatljivo da tip Device, koji odgovara alpidima, jeste sklon religiji, zato to astrolozi tvrde da je Devica skeptina prema svemu to ne moe sebi nauno da dokae. Kao i kod veine pripadnika ute rase, tako je i kod alpida dominantna leva hemisfera mozga, koja je odgovorna za obraanje panje na sitnice, imenovanje, analitinost, itd. Desna hemisfera je kod njih zapostavljena, verovatno zbog adaptacije na hladnu klimu, da se ne bi u oteanim uslovima opstanka bavili interesovanjima i aktivnostima koji bi mogli njihov opstanak da ugroze. Naime, dok je leva hemisfera vie odgovorna za puko preivljavanje, desna je odgovorna za imaginaciju, celovitost, sveobuhvatnost, i razne kreativne sposobnosti koje najvie dolaze do izraaja u ostvarenju vieg smisla ovekovog ivota, u koji spada i domen religije. Otuda alpida zbunjuje i plai sve to prevazilazi njegovo ulno iskustvo i to od njega zahteva filozofsko razmiljanje o optem smislu i pozadini onoga to se vidi. On je sposoban da egzaktno proveri, razume i praktino primeni nauno otkrie, ali nije sposoban da do samog naunog otkria doe, jer bi to zahtevalo da on kod sebe aktivira mo imaginacije. Alpid je zbunjen kada ita biografije naunika koji su dali najvei doprinos nauci, jer oekuje da od njih uje samo kako su marljivo skupljali informacije i radili njihove analize, obrade i proraune, da bi na kraju doli do traenog otkria. Meutim, on iznenaeno ita kako su im iz vedra neba otkria padala na pamet, kako su se u laboratoriji molili Bogu (Luj Paster), kako su dobijali

158

Astrologija i antropologija

Antropoloka analiza

159

otkria u obliku vizije (Nikola Tesla), a kljuna uloga leve hemisfere im je bila potrebna tek onda kada su trebali da otkrie nauno provere, definiu i u praksi primene. Iz istog razloga alpid teko razlikuje naunu istinu - proverljivu eksperimentom, od naune hipoteze - proverljivu analizom njenog smisla. Njega izluuje postojanje vie razliitih naunih hipoteza, jer takav stres od njega trai da on preuzme na sebe odgovornost da misli i na osnovu analize smisla hipoteze prosuuje njenu ispravnost ili neispravnost. On bi jako rado voleo da jednu hipotezu proglasi za dogmu, ostale da zabrani i da o tome vie ne diskutuje. Alpid jako voli da koristi dogme, jer ga one oslobaaju od potrebe da misli. Sasvim je svejedno da li su to religiozne ili naune dogme. Ako on nije ovek koji slepo veruje u dogmu o nepogreivosti pape, verovatno e isto tako slepo da veruje u dogmu evolucije, stavljajui znak jednakosti izmeu eksperimentom proverljive naune istine i hipoteze. Uzrok njegove rigidnosti miljenja nije u samoj pukoj dominantnosti leve modane hemisfere, ve u nedostatku zdravih pokretakih motiva. Ukoliko je ovek pokrenut ljubavlju, sama ljubav e mu biti motiv da pokrene sve one sfere modanih aktivnosti koje su mu potrebne radi uspenog odgovora na potrebe ivota i njegovog vieg neegzistencijalnog smisla postojanja. Ali ako je pokrenut loim motivima (krivicom, sujetom, sebinou, telesnou), ovek e biti rtva bilo formalizma i sitniarenja leve hemisfere, bilo imaginarnosti i apstraktnosti desne hemisfere. Dok su "imaginarni" tipovi skloni da bee od stvarnosti u svoj imaginarni svet, "egzaktni" tip Device je sklon da se ograniava svojim neposrednim ulnim iskustvom i da reaguje paranoidnim strahom u susretu sa potrebom ivota koja od njega zahteva da na sebe samog preuzme odgovornost da misli svojom glavom i da razume pozadinu i dublji smisao onoga to vidi. Umesto da sam misli svojom glavom, sklon je da hrli pravilima i autoritetima koji e da misle umesto njega samog. Optereenost krivicom svakako najvie ometa alpida da dublje preispituje smisao svoga postupanja, i da se slobodom uma i razuma uzdigne iznad ogranienosti svojih ula u svet imaginacije, filozofije i religije. Alpida odlikuje mehanicistiko shvatanje religije koje jasno vidimo u njegovoj interpretaciji katolianstva, gde se Bog predstavlja kao kakva maina koja posle dovoljnog broja napamet izgovorenih ili proitanih molitvi odgovora automatskim izlivanjem svojih blagoslova. Svoj krajnje pragma-

tian duh alpid pretvara u trgovinu sa Bogom, bilo oprotajnicama, bilo dobrim delima ili nekom svojom rtvom, za koje je uveren da Boga mogu da uine manje ljutim i nemilosrdnim. Zapravo, pritisak sopstvene neiste savesti on pridaje Bogu, pretvarajui Njegovu pravdu u surovost, a svoj licemeran prezir prema duhovno nepodobnima i prljavima u Boju mrnju prema jereticima i grenicima. Krivica rezultuje licemernim pokajanjem. Ljudska slabost biva samo sputana u izraavanju, umesto pobeena. Moda, ako je katolik on zaista veruje u Hristovu rtvu na krstu, ali zbog sopstvenog nepokajanja krivica je na njemu jo uvek ostala, i zato on sada pokuava da se iskupi sopstvenom rtvom, stalno izmiljajui nova pravila i obaveze. Boji zakon ne shvata kao uzvieni kriterijum, definiciju sutinskih motiva, uzor koji rui ljudsko samozadovoljstvo da bi se grenik razoarao u sebe i podigao svoj vapaj k Nebu, ve ga shvata kao skup formalnih pravila ponaanja, ijim ispunjenjem sebe iskupljuje i ostvaruje satisfakciju svoje neiste savesti. Boji zakon on dri formalno i slepo, ne shvatajui da je ljubav ispunjenje zakona, i da Boje zapovesti postoje radi ljudi, a ne ljudi radi zapovesti. Takvu pogrenu funkciju Bojeg zakona apostol Pavle je osudio u svojoj poslanici alpidima Male Azije - Galatima: "A da se zakonom niko ne opravdava pred Bogom, poznato je: jer pravednik od vere ivee. Jer ako pravda kroz zakon dolazi, to Hristos uzalud umre. Izgubiste Hrista, vi koji hoete zakonom da se opravdate." (Galatima 3,11; 2,21; 5,4) ivot u skladu sa Bojim zakonom jeste posledica vere u Hristovo opravdanje i osloboenje, a ne uzrok opravdanja. Svrha Bojeg zakona nije da se njegovim dranjem iskupimo, ve da postanemo svesni potrebe za Bojim iskupljenjem i oienjem od greha. Apostol Pavle kae da je zakon dat "da bude greh odvie grean zapoveu" (Rimljanima 7,13). Kada je ovek pokrenut nesebinom ljubavlju, on se spontano ponaa u skladu sa Bojim zakonom. "Jer se sav zakon izvruje u jednoj rei, to jest: Ljubi blinjeg svog kao sebe." (Galatima 5,14) Ova kritika koju je Galatima uputio apostol Pavle postae temeljna kritika katolianstva od strane protestantske reformacije. Zapravo, kroz celi srednji vek alpski tip Italije i centralne Evrope je svoj religiozni formalizam i autoritarnost otkrivao kroz katolianstvo. Duh katolike religije jasno moemo da prepoznamo u astrolokom opisu Device:

160

Astrologija i antropologija

Antropoloka analiza

161

"Devica: oseaj za red, urednost, praktino, kritiki duh, sadomazohizam... preterano polae vanost na formu, ljuti se i otro kritikuje sve i svakog, dosadan, dogmatian. Zbog sterilnosti i zajedljivosti, ovaj znak ne uiva najbolju reputaciju. Svoj nos gura svuda, trai dlaku u jajetu, ... kritikuje sve i svata, ogranienih je i skuenih vidika. Narav Device je pesimistina, podlona destruktivnim impulsima ali usavrava detalje do najmanje elije. Ne preputa se emocijama, sve se mora bazirati na logici a svom ivotu eli dati red. Odatle hladnoa, pedanterija, konzervativnost, moralizam ... starinski mentalitet. Ljudska toplina je odsutna. Pedantan, uredan, precizan, cinik, preosetljiv. Devica omalovaava sve pa i samu sebe." (Maja Lonari, Astrologija - zvezde govore,
str. 16, 24, 26, 40)

Govorei o alpidima antropolog Branimir Male otkriva njihov konzervativizam: "Vratolomnost i preduzimljivost preputa drugima. Osetljiv je, marljiv i ne voli da menja sredinu i navike. " (Branimir Male, O ljudskim rasama, str. 38) Nemaki filozof Maks Veber u svom delu "Protestantska etika i duh kapitalizma" navodi primer takvog konzervativnog duha, posebno izraen kod enskih radnica katolkinja: "Sliku zaostalog tradicionalnog oblika rada pruaju danas naroito esto radnice, posebno neudate. Naroito njihov apsolutni nedostatak sposobnosti i volje da napuste nasleene i jednom izuene vrste rada u korist drugih, praktinijih, da se prilagode novim oblicima rada, da ue i pamet usredsrede ili da je uopte upotrebe, to je gotovo opta tuba poslodavaca koji zapoljavaju devojke, posebno nemake devojke. Objanjavanja mogunosti da udese sebi rad tako da im on bude laki i, pre svega, unosniji, kod njih nailaze na potpuno nerazumevanje, povienje akordnih stopa odbija se bez ikakvog uspeha o zid navika." (Maks Veber, Protestantska etika i duh kapitalizma, str. 34)

U nastavku svog naunog dela Maks Veber objanjava da duh pijetisticizma (puritanskog protestantizma) dovodi do prevazilaenja takvog rigidnog i konzervativnog duha: "Drukije to - a to za naa razmatranja nije nevana taka - obino redovno stoji samo sa specifino religiozno odgojenim devojkama, naroito sa devojkama pijetistikog porekla." (Maks Veber, Protestantska etika
i duh kapitalizma, str. 34)

Katolianstvo je kod ljudi izazivalo oseanje ugroenosti, optereivalo ih je krivicom i strahom od propasti u venim mukama, a takoe i paranoidnim strahom od jeretika, to je posebno kod alpida centralne Evrope, pa i semiana panije formiralo snane autoritarne mehanizme miljenja i ponaanja. Na taj nain je katolianstvo dralo itave narode u pokornosti. Protestantska reformacija je oslobodila ovekovu psihu od oseanja ugroenosti i straha. Oslobodila je njegovu savest od krivice i samim tim od licemernog potiskivanja karakternih slabosti. Oslobodila je njegov um od stega jednoumlja i navela ga da odgovorno misli svojom glavom i da sam preispituje smisao i ispravnost sopstvenog i tueg verovanja. Takav duh je proizveo otrenjenje onih alpida koji su usvojili protestantska naela verovanja, to je dovelo i do dramatinog poveanja njihove produktivnosti. Po antropologu arletonu Kunu, nemaki grad Baden se na"Katolici i protestanti su se lazi na severozapadnoj granici alp- razlikovali u pristupu polemikama skog sveta. Njegovo stanovnitvo sa islamom. Dok su protestanti veje krajem XIX veka bilo preteno rovali da najbolji nain diskreditakatoliko - 61,3%, dok su prote- cije islama jeste prevod Kurana, stanti inili njegovu treinu - 31%. koji e, kako su protestanti smaMeutim, konfesionalnost uenika trali, voditi neminovno prema zau kolama iznad osnovnih, koje se kljuku da se radi o neloginoj i ne moraju obavezno pohaati, bila neistinitoj svetoj knjizi, katolici su je preteno protestantska - 69%, bili vie skloni represivnom pridok je katolika u njima bilo svega stupu i zabranjivali su tampanje 37%. Takoe, godine 1895. u Ba- Kurana ili njegovih odlomaka ak denu je prikupljen porez na kapital: i u polemine svrhe." (Frantiek ina svakih 1000 katolika on je izno- stek, eke predstave i stereotipi Turaka, sio 589.000 maraka, dok je na sva- Almanah 21-22, Podgorica, 2003. str. 295) kih 1000 protestanata iznosio 954.060 maraka. Posle Prvog svetskog rata, ekonomska kriza izaziva kod alpida centralne Evrope oseanje ugroenosti, to dovodi do ponovne eskalacije autoritarne svesti, ovoga puta kroz formu nacizma, adekvatno staljinizmu kod naroda SSSR-a, koji je bio manifestacija autoritarnosti baltida i mongola. Nacistiko i komunistiko geslo "Red, rad i disciplina" predstavlja zapravo najsaetiju definiciju psihe horoskopskog znaka Device i samim tim antropolokog tipa alpida. Govorei o principima autoritarne linosti, psiholog arko Trebjeanin kao da opisuje psiholoki tip Device tj. tip alpida:

162

Astrologija i antropologija

Antropoloka analiza

163

Ovaj tip linosti, koji podjednako dobro uspeva i na tlu faistike i boljevike diktature, pored navedenog, odlikuju i sledee vrednosti, stavovi i crte karaktera: oboavanje voe, ropska odanost vlasti i istovremena mrnja prema svemu to je razvlaeno, nemono i nepodobno (klasni neprijatelji, domai izdajnici, i sve socijalno marginalne grupe), zatim snana inhibicija seksualnosti, spontanosti, potisnuta patoloka agresivnost i mrnja, ... sadizam prema niima u hijerarhiji, rigidnost u miljenju, kult reda vojnike hijerarhije i stroge discipline, zalaganje za rigoroznu kaznenu politiku (arko Trebjeanin, Dua i politika, str. 121-122). (Lazar Marievi, Samopotovanje i autoritarnost, str. 55)

Inhibicija seksualnosti je kod alpida posledica manjka polnih hormona, to ih ini prijemivijim optereivanju krivicom i lakom potiskivanju svojih seksualnih poriva. Drevni skeleti alpida otkrivaju redukovane polne karakteristike. Astrolog Mile Dupor Devicu naziva frigidnim i neplodnim znakom. Linda Gudmen pie: "Osnovni instinkt Device je ednost i ona se od njega okree samo ako ima jako dobar razlog." (Sunevi znaci Linde Gudmen, str. 229) U delu "Tajna seksualne astrologije Doane Vajnbaum" itamo: "Veina neenja su roeni u ovom znaku. Mukarci Device su preveliki perfekcionisti u poslu da bi imali vremena da se zamajavaju sa ljubavlju. ... Posveen je, pa ne brinite da e vas varati. Vernost za njega nije samo re. Ali, kao i sa mnogima koji se busaju da imaju visok moral, njegova moralnost jednostavno potie od odsustva elje." (str. 32) Manjak mukih polnih hormona se kod alpida manifestuje kroz njihovo iskuenje nezainteresovanosti za filozofska i politika pitanja, kao i kroz sklonost ka autoritarnom prebacivanju na nekog drugog da se umesto njih samih bavi tim pitanjima. Astrolog Linda Gudmen otkriva odsustvo apstraktne inteligencije kod Device: "Tipinoj Devici je najbolje kada ima vlast iza prestola, kada je onaj koji pouzdano sprovodi originalne ideje drugih." (str. 247) Manjak enskih polnih hormona se manifestuje kroz odsustvo gostoljubivosti i iskuenje nezainteresovanosti alpida za decu, pa je njihov odnos prema deci uglavnom hladan i povran, lien bliskosti i for-

malan; utemeljen na pravilima ponaanja, a ne na prepoznavanju realnih duevnih i fizikih potreba dece. Astrolog Linda Gudmen priznaje slabo izraeno materinstvo kod Device sledeim reima: "ene Device retko imaju vie od jednog ili dva deteta i izgleda da im nije potrebno materinstvo da bi zadovoljile svoju enstvenost." (str. 241) Slabu emotivnost majke Device prema svom detetu Linda Gudmen opisuje sledeim reima: "Moda nee podmirivati njegove emocionalne potrebe tako lako, ali ako je sigurna u vau ljubav i zna da je cenite, opustie se i dati svom detetu mnogo tople ljubavi." (str. 241) Astrolog Vivijen Robson pak otvoreno kae: "Kao roditelj, Devica nije naroito uspena. Suvo, racionalno, kritiko, a zatim nervozno ili usplahireno ponaanje svakako nije neto to e osvojiti deje srce. Po pravilu, Device ni ne gaje neku preteranu ljubav prema deci." (Vivijen Robson, Ljubav, seks i astrologija, str. 29) Manjak oba polna hormona rezultuje slabo izraenom i emotivnom i apstraktnom inteligencijom kod alpida, to se u praktinom ivotu manifestuje kroz njihov vredan radniki mentalitet, sa sposobnou za obraanje panje na detalje u poslu kakvu nema nijedan drugi antropoloki tip, ali bez kreativnosti koja dovodi do novih otkria i reenja. Astrolozi tvrde: "Device vole praktine i proizvodne poslove, izvrsni su majstori manufakturisti kao i trgovci, naroito hranom, medicinski radnici, higijeniari..." (Drutvo astrologa Jugoslavije, Upoznajte astrologiju i sebe, str. 77) "Za Devicu se moe rei da je njena kljuna osobina praktina mentalna aktivnost ili razum primenjen na konkretne stvari. Mogunosti su velike za sve poslove koji zahtevaju dobre mentalne snage, doslednost i obraanje panje na detalje. ... Obino poseduju vetinu i neko praktino zanatstvo, ili im je glavno zanimanje ili hobi bavljenje takvim stvarima kao to je rezbarenje, rad sa metalima, popravljanje satova ili inenjerstvo. ... Batovanstvo ih takoe privlai." (arls E.O. Karter, Principi astrologije, str. 70) Nasuprot semianima*, kojima neobuzdan karakter pretvara njihovo bogatstvo interesovanja i irinu inteligencije u prokletstvo neobuzdanih i esto destruktivnih impulsa koji vladaju njihovom voljom, alpska skromnost i jednostavnost ini njihov rad veoma kvalitetnim:

*Po svojoj nespremnosti da se zauzme za potrebe onih sa kojima je blizak, kao i po nezainteresovanosti za pitanja od opteg znaaja, odreen procenat semiana pokazuje velike bliskosti sa alpidima. Zloupotreba telesnih doivljaja radi satisfakcije unutranjeg nezadovoljstva prirodno dovodi do zakrljavanja muke i enske inteligencije, posebno ako se osoba preputa telesnim iskuenjima u vreme jo nezavrenog psihofizikog razvoja. Osobe koje zloupotrebljavaju muku i ensku inteligenciju e uprkos svojoj zloupotrebi razvijati svoju inteligenciju, dok e kod telesnog tipa ljudi ona prirodno zakrljati usled zanemarivanja.

164

Astrologija i antropologija

Antropoloka analiza

165

"Visoka spretnost koja krasi osobe roene u znaku Device navodi ih na pomisao kako niko ne moe uraditi neto tako dobro, veto i metodino kao one same, i stoga odbijaju da povere bilo koji posao drugima." (Vivijen Robson, Ljubav, seks i astrologija, str. 30)

Ali, njihov vredan i pedantan rad, rastereen" od apstraktnog mukog filozofiranja o viem smislu tog rada, i "rastereen" od emotivnog saoseanja sa onima kojima su ti rezultati rada veoma potrebni, navodi alpide na iskuenje da im rad bude sam sebi cilj i da produkti tog rada beskorisno lee sakriveni u njihovoj slamarici. Kada bi njihova srca bila pokrenuta pravom nesebinom ljubavlju, tada bi alpidi shvatili potrebu ivota za aktiviranjem i muke i enske inteligencije, ali bez ljubavi, oni nemaju motiva da takve potrebe ivota prepoznaju i da svoje uspavane sposobnosti pokrenu. Odsustvo enske emotivne i muke apstraktne inteligencije, dolo je do posebnog izraaja u nacistikoj, pa i komunistikoj arhitekturi, koje se smatraju hladnom i sterilnom. (Adolf Hitler je za uzor nacistike arhitekture imao arhitekturu starih Rimljana.) Astrolog Maja Lonari pie o Devici: "Smisao za praktino realizira se na utrb estetike." (Astrologija - Zvezde
govore, str. 56)

Astrolog arls Karter kae za rukopis device: "Devica esto pravi arhaine kovanice i skraenice." (Enciklopedija psiholoke astrologije, str. 62)

Izraena upotreba kovanica jeste upravo odlika nemakog jezika, a sklonost ka upotrebi skraenica se otkrila kao posebna odlika alpida u vreme nacizma, a takoe i njihove brae baltida u vreme staljinizma. Profesor Viktor Klemperer, Jevrejin koji je uspeo da u vreme nacistike Nemake izbegne deportaciju zato to je bio oenjen arijevkom, opisao je u svom dnevniku, koji je objavljen pod nazivom "LTI (Jezik treeg rajha) - Belenica jednog filologa" degradaciju nemakog jezika pod uticajem nacistike ideologije. Za upotrebu skraenica on kae: "Ako se sada upitam da li se i zato skraenica mora svrstati meu istaknuta obeleja LTI-ja, odgovor je jasan. Nijedan od prethodnih jezikih stilova nije toliko neumorno koristio ove oblike kao nemaki jezik Hitlerovog doba. Moderna skraenica se javlja svuda tamo gde ima tehnike i organizacije. A nacizam, u skladu sa svojim pretenzijama na totalitet, sve, ba sve, proima tehnikom i organizacijom. Otud i nepregledna masa njegovih skraenica. Zato to, voen istim pretenzijama na totalitet, pokuava da se domogne i celokupnog unutranjeg ivota." (Viktor Klemperer, Istina o jeziku nacista, str. 116-117)

U Orvelovoj 1984. itamo objanjenje fenomena skraenica psihologijom koja jasno odgovara alpidima: "Bezbroj drugih rei - ast, pravda, moral, internacionalizam, demokratija, nauka i religija - jednostavno su prestale da postoje. Njihovo znaenje je obuhvatala, - i obuhvatajui ga, ukidala - aica uoptenih rei. ... Nazivi svih organizacija, svih grupa ljudi, svih doktrina, svih zemalja, svih ustanova i svih javnih zgrada bili su bez izuzetka kresani da dobiju eljeni oblik - jednu jedinu re, laku za izgovor, koja sadri najmanji mogui broj slogova potreban da ukae iz kog korena potiu. ... Cilj ovoga nije bio samo da utedi u vremenu. Jo u prvim decenijama dvadesetog veka, 'teleskopirne' rei i izrazi bili su jedna od karakteristinih crta politikog jezika; primeeno je bilo da je sklonost ka upotrebi ovakvih skraenica najizraenija u totalitarnim dravama i organizacijama. Primer za ovo su rei Naci, Gestapo, Kominterna, Inspektor, Agitprop. Primetilo se naime da se tim skraivanjem naziva suavalo i na suptilan nain menjalo znaenje izraza, utoliko to su se tim postupkom od njih otkidale sve asocijacije koje bi inae povlaili. Izraz Komunistika internacionala, na primer, stvara kombinovanu sliku opteg ljudskog bratstva, crvenih zastava, barikada, Karla Marksa i Pariske komune. S druge strane, re Kominterna stvara samo sliku vrsto sastavljene organizacije i precizno odreenog doktrinarnog programa. Ona se odnosi na neto to se prepoznaje gotovo isto onako lako kao sto ili stolica, i to ima isto tako suenu svrhu. Kominterna je re koja se moe izgovoriti skoro bez razmiljanja, dok je Komunistika internacionala izraz na kome se ovek mora zadrati bar na trenutak. ... Cilj je bio odvojiti, u najveoj moguoj meri, govor - osobito ako su u pitanju bile stvari koje nisu bile ideoloki neutralne - od miljenja. U stvarima svakodnevnog ivota bilo je bez sumnje potrebno, ili bar ponekad potrebno, razmisliti pre nego to e se neto rei, ali lan Partije koji se nae u situaciji da treba da iznese sud o nekom pitanju politike ili etike morao je biti u stanju da izbacuje pravilna miljenja isto onako automatski kao to mitraljez izbacuje metke. ... Svako suavanje je predstavljalo dobitak, jer to je izbor manji, manje je i iskuenje da se razmilja. Tvorci Novogovora su se nadali da e se konano dospeti do artikulisanog govora koji bi tekao samo iz grkljana, bez ikakvog uea viih modanih centara." (Dord Orvel, 1984., str. 146-149)

166

Astrologija i antropologija

Antropoloka analiza

167

Sklonost ka kovanicama i skraenicama u govoru podrazumeva podreivanje govora krajnje pragmatinoj svrsi jasnog i jednostavnog sporazumevanja, a na raun umetnike lepote jezika, to otkriva nedostatak sadraja koji bi se lepotom rei u komunikaciji razmenio. Takav mentalitet lien emotivnosti i apstraktnosti pokazuje savren mentalitet vojnika, koji bez pogovora i preispitivanja slua nareenja pretpostavljenih. Tajna velike uspenosti rimskih legija i nacistikih vojnika u Drugom svetskom ratu vrlo verovatno ima zajednike uzroke. Zbog smanjenog nivoa polnih hormona, alpide odlikuje iskuenje melanholinog temperamenta koje, ako se ne pobedi zrelom reakcijom volje, formira karakter psiholokog tipa Device. Za razliku od alpida, njihovu blisku brau - mongole, zbog povienih enskih hormona, odlikuje iskuenje flegmatinog temperamenta, koje ako se ne pobedi formira karakter Raka. Sangviniki karakter odgovara relativno uravnoteenom temperamentu Blizanca (nordida), dok koleriki temperament odgovara povienim mukim hormonima Ovna (dinarca), Lava (atlantskog mediteranca) i Strelca (kromanjonca i nilosaharca). Bez obzira na prirodno iskuenje koje oveku donosi njegov hormonalni balans ili disbalans, ukoliko je ovek pokrenut nesebinom dobrotom, on e prepoznati realne potrebe ivota i svojim sposobnostima, koje u svakom sluaju prevazilaze puke potrebe njegove egzistencije, on e uspeno moi da prui doprinos njihovom ispunjenju. Problem nedostatka zdrave motivacije je vei problem od prirodne psihofizike nenadarenosti za odreeno zanimanje. Iako po prirodi lien izraene emotivne i apstraktne inteligencije, alpid moe biti uspean roditelj i politiki odgovoran graanin, ukoliko je u ivotu pokrenut motivom nesebine dobrote. Visoka emotivna i apstraktna inteligencija kod drugih populacija donosi malog praktinog doprinosa porodici i drutvu, zato to u ogromnom broju sluajeva biva zloupotrebljena radi ovekove line satisfakcije, a na tetu realnih potreba porodice i drutva. Upravo oni narodi za koje je opte poznato da imaju najivlji temperament, najbri metabolizam i najvee fizike sposobnosti za rad, oni su najleniji i najmanje koriste svoje radne potencijale, dok oni narodi koji su najusporeniji i fiziki najmanje razvijeni, oni upravo pokazuju najvredniji, najsavesniji i najpedantniji radni karakter.

Alpski tip je odsustvom izraene emotivne i apstraktne inteligencije lien mnogih iskuenja koje odlikuju ostale populacije, ali je zato dobio iskuenje da uiva u oseanju sopstvene samopravednosti, sa svim svojim "gestapovskim" nuspojavama. Njemu je vrlo lako da se ponaa moralno devianski, kada u svojoj prirodi gotovo da nema na raspolaganju druge izvore satisfakcije, osim sopstvene moralne ispravnosti. Meutim, ono to nema u svojoj prirodi, on moe da nae u svom okruenju. ak i prirodno emotivno hladna osoba moe da uiva u svojim oseanjima ukoliko ih izazove spoljnim sredstvima, alkoholom ili zloupotrebom muzike. Konzumiranje ukusne hrane (posebno slatkia) pored telesnog uitka izaziva i prijatna oseanja koja se takoe mogu zloupotrebiti radi uguenja svesti o unutranjoj ispraznosti. To znai da spoljni faktori mogu da imaju znaajnu ulogu u uguenju ili provociranju razliitih mehanizama kod istih ljudi. Miran ivot u ekonomskom blagostanju i teak stres izazvan ugroavanjem alpida u njihovom oseanju svojine nad sopstvenim stvarima, mogu da izazovu razliite reakcije jedne iste ljudske prirode i da aktiviraju kod nje razliite mehanizme. Dok je velika ekonomska kriza posle Prvog svetskog rata bila iskuenje alpskom tipu Nemake i Austrije za eskalaciju autoritarnosti kroz nacizam, dotle su oporavak i ekonomski blagoslov koji su oni imali posle Drugog svetskog rata, doveli su do delimine transformacije karaktera alpida u smeru njegovog bliskog genetskog brata o kojem govori sledee poglavlje. Ukoliko osoba koja je emotivno hladna pokuava da svoj nedostatak ljubavi nadoknadi izazivanjem oseanja, a ne promenom motiva i karaktera koji se kriju iza tih oseanja, ona pada u iskuenje koje je tipino za opis horoskopskog znaka Raka.

168

Astrologija i antropologija

Antropoloka analiza

169

RAK - ANTROPOLOKI TIP MONGOLA

U astrolokom opisu fizikog izgleda Raka od strane astrologa Aleksandra Imiragia itamo da ga odlikuju "male, duboko usaene oi" koje "znaju da budu nakoene nadole na spoljnim uglovima" i "pljosnato, okruglo lice". Nos je "nizak, pljosnat i bezlian" a povremeno "nean i prast kao kod deteta". Ruke su "male" a dlan "kratak". (A. Imiragi, Toak sudbine, 369-372) Po astrologu Miletu Duporu Rak ima "vodene oi" (Astromedicina, str. 30) i "izgled make" (Ne verujte, proverite, str. 70). Po astrologu Lindi Gudmen, Srbin Raka odlikuje: "Okruglo lice ... bejbi fejs izgled ... sa mongolskim crtama Prilino velika lobanja, podignute obrve i visoke jagodine kosti. Izraena je i donja vilica. Oi su male i obino veoma razdvojene, ramena ira od prosenih." (134-135) Po Drutvu astrologa Jugoslavije Raka odlikuje: "Nii stas, pomalo mesnato puno telo, gornji deo tela vei nego donji, okruglo puno lice, obino istaknuto ili ak ispupeno elo na slepoonicama, bled ten, male esto svetle oi, esto kratak pomalo prast nos." (Drutvo astrologa Jugoslavije, Upoznajte astrologiju i sebe, str. 53) Svi ovi atributi Raka odgovaraju opisu ute rase, kako je po izgledu predstavljaju antropolozi: "Glavne oznake ove velike rasne skupine jesu: Pljosnat nos na dosta irokom licu, istaknute jagodice a neistaknuta brada, kruta ekinjasta kosa, tamna kompleksija, ukasta boja koe i tzv. mongolske oi."
(Branimir Male, O ljudskim rasama, str. 22)

psiholoke i fizike atribute. Antropolog Branimir Male ih opisuje sledeim reima: "Grube kosti, mali zdepast rast (165 cm), svetla kompleksija, izdvaja ih od ostalih rasa. Trup je dugaak, a udovi su srazmerno kratki. Ramena su iroka. Konstitucija je digestivna. Koa je vie bleda nego ruiastobela. Sive ili sivoplave oi izgledaju nekako vodeno. Otvor izmeu kapaka prilino je uzan, pa oi izgledaju Baltiki tip - veanka male. Ponekad se javlja i polumongoloidan oblik kapaka. Dosta je velik razmak izmeu oiju. Lice je iroko, prilino pljosnato i usled razvijenih i upolje isturenih jagodinih kostiju izgleda grubo i etvrtasto. Nos je mesnat, pljosnat i kratak. Donji je deo prast. Istonoeuropidi se odlikuju okruglinom glave i lica, kao i tamnije plavom bojom kose." (Branimir Male, O ljudskim rasama,
str. 26-27)

Pored opteg poklapanja izgleda Raka sa izgledom ute rase, postoji poklapanje i sa njihovom sklonou ka gojaznosti, koje predstavlja adaptivni atribut opstanka ute rase u hladnim klimatskim uslovima. Astrolog arls Karter pie o gojaznosti Raka: "Rak i Ribe su mlitavo debeli." (arls, E.O. Karter, Enciklopedija psiholoke astrologije, str. 11)

Antropolog Artur De Gobino pie o utoj rasi: "Postoji opta sklonost ka gojaznosti, koja se, iako nije ograniena na utu vrstu, kod njih javlja ee nego kod drugih." (Arthur de Gobineau,
Glava XVI; Eseji o nejednakosti ljudskih rasa; 1854.)

"Mongoloidi (tzv. uta rasa) imaju ukasto smeu boju koe, dlakavost tela i lica je slaba, kosa glatka, tvra, boje crne ili crno smee, irokotelesni konstitucijski tip, glava velika, nos slabo istaknut, line kosti jako istaknute, otvor vea smeten ukoso (tzv. mongolski nabor)." (Enciklopedija leksikografskog zavoda V, str. 392)

Adaptacija na polarnu klimu se vidi i u njihovoj vezanosti za kuu, kao izvoru zatite od spoljnjeg mraza. Astrolozi kau za Raka: "Kuno ognjite smatra prvim uslovom za sreu u koje e se uvek sakriti pred ivotnim nedaama, kao dete u majino krilo, kao ivotinja pod oklop kad oseti opasnost." (Maja Lonari, Astrologija - Zvezde govore, str. 36) Jo jedan od adaptivnih atributa ute rase na hladnu (polarnu) klimu jeste i njihova psiholoka potreba za pravljenjem zaliha, koja im omoguava

U utu rasu koja odgovara opisu Raka moemo svrstati i jednu granu ugrofinaca - baltide (istonoeuropide) koji su na podruju istone Evrope veoma izmeani sa mongolima i nordidima, pa su od njih poprimili i neke

170

Astrologija i antropologija

Antropoloka analiza

171

da na vreme naprave zalihe hrane za period oskudice. U svom izopaenju taj instinkt se manifestuje kroz potrebu oveka za skupljanjem, posedovanjem i zadravanjem nepotrebnih stvari, kupovinom stvari da bi se imale, a ne da bi se upotrebljavale, itd. Astrolozi prepoznaju tu sklonost kao odliku Raka: "Vole da skupljaju stvari." (Nikola Ogrizovi,
Astrologija, str. 6)

"Uvek gomila materijalne stvari za sluaj neke zamiljene budue katastofe. Imaju naviku da uvaju stvari. Rakovi nikada ne skupljaju novac zbog statusa ve zbog svoje vlastite sigurnosti. tednja je za njega mnogo privlanija od troenja." (Linda Gudmen, Sunevi znaci Linde Gudman, str. 139, 157, 145)

Posesivnost moe biti usmerena ne samo prema stvarima ve i prema ivim biima: "Rak se nikada nee odrei neega to je njegovo, to vai kako za dragog prijatelja ili roaka, titulu ili poloaj, tako i za staru fotografiju ili iznoene kune papue. Njegova raspoloenja su najloija kada je u strahu da e neto izgubiti. Moda ba vas. Uverite ga da ste njegovi hiljadu i jedan put. ... Ona nije toliko ljubomorna koliko je posesivna. ... Briga i zebnja ga mogu dovesti do bolesti. Vrlo esto on se boji finansijskih problema ili gubitka nekoga ko mu je potreban. Ukoliko je njegova sigurnost ugroena, bez obzira da li u banci ili u srcu, on moe pasti u depresiju koja nesvesno vodi do bolesti i li nesree." (Linda Gudmen,
Sunevi znaci Linde Gudmen, str. 136, 140, 144, 157)

Po astrolozima, vladar sazvea Raka je Mesec. Samim tim astrolozi zakljuuju da razlog zato su neke osobe "okruglaste" (zdepastog tela i okruglaste glave) jeste u tome to je na njih delovao Mesec koji je okrugao, a ne adaptacija na hladne klimatske uslove koja zahteva smanjenu povrinu tela radi smanjenog oslobaanja toplote i vlage. Astrolozi su na osnovu linog iskustva primetili da osobe koje su "okruglaste" imaju i nii rast i posesivan karakter, to se svakako ne moe dovesti u vezu sa izgledom Meseca, ve sa ostalim adaptivnim atributima ute rase na polarnu klimu. Ali, astrolozi su takoe pridali osobama roenim pod uticajem Meseca i sklonost da vole vodu. Oni su doli do tok zakljuka ne na osnovu iskustva, ve na osnovu logike astrolokog sujeverja: zakljuili su da kako Mesec privlai vodu (fenomen plime), da isto tako i osobe roene pod njegovim uticajem treba da vole aktivnosti koje ih dovode u vezu sa vodom (plivanje, ronjenje). Meutim, one osobe koje su svojom okruglastom glavom i zdepastim telom adaptirane na polarnu klimu, one kao sastavni deo iste adaptacije na polarnu klimu imaju genetski usaen strah od ulaska u vodu, zato to u polarnim uslovima ulazak u vodu prouzrokuje smrt od trenutnog smrzavanja. Dakle, autentinost astrolokih nagaanja je samo u njihovom oslanjanju na realno antropoloko iskustvo koje prepoznaje koje osobine se nasleuju zajedno kod istog tipa ljudi, a ne u oslanjanju na oblik sazvea ili izgled nebeskog tela pod kojim je neko roen.

"Ljubav prema domu i posedovanju pretvara se u pohlepu, u jednu grabeljivu prirodu koja nikako nee da ispusti ono to dri u svojim kljetima, dok se istovremeno neprekidno ali i guna. Materinska ljubav i zatitniki instinkt pretvaraju se u nepodnoljivu pristrasnost gde samo jedna osoba biva zatiena na raun svih ostalih." (Vivijen Robson, Ljubav, seks i astrologija, str. 26)

Svoju posesivnost mongoli su esto otkrivali do maksimuma za vreme svojih pljakakih pohoda, a u periodima mira i blagostanja se njihova posesivnost usmeravala ka ivim biima, posebno onima koja prirodno izazivaju prijatna oseanja (mala deca, ivotinje). Sklonost ka emotivnosti je posledica vika enskih hormona kod mongola. Astrolozi smatraju da Raka odlikuju naglaeni enski atributi ak i kod njegovog mukog pola: "Kod oba pola postoji izraen materinski instinkt. Rakovi su listom majke u srcu, pa ak i mukarci. Rak vlada materinstvom. Va slubenik Rak voli bebe, decu, ene. Njegovo srce je meko i neno i tako puno oseanja, da ga to esto ini previe ranjivim." (Linda Gudmen, Sunevi znaci Linde Gudmen, str. 141, 149, 158, 177, 144)

"Mukarac ostane jako vezan uz majku celog ivota, rado se sklanja u prolost, boji se budunosti. Prisutnost ene je od bitnog znaaja bilo da se radi o majci, sestri, eni, devojci. Zato meu Rakovima ima dosta papuara koji padnu pod uticaj ene." (Maja Lonari, Astrologija - Zvezde govore, str. 37)

172

Astrologija i antropologija

Antropoloka analiza

173

Istu stvar su primetili antropolozi kao odliku ute rase: "Alpidi, na primer, su blii evrisomatskom i enskom vektoru, mediteranidi i atlantidi leptosomatskom i mukom. Tako se moe teorijski za svaku podrasu ili tip smatrati kao "rasni znak" mukost ili enskost i lepto ili evrisomatinost. uti - uopte - su vie evrisomatini i vie "enski", nego crnci. Meu utima su, na primer, palemongolidi vie enski i evrisomatski od sinida." (Boo kerlj, Opta antropologija, str. 89) Kako su dananji Rusi meavina Slovena nordijskog porekla sa starosedeocima ugrofinskog porekla i kasnije pridolim mongolima, realno je pretpostaviti da bi enskost bila odlika i njihovog mentaliteta. Kod razliitih ruskih knjievnika i filozofa itamo priznanje: "Ponekad se kae da ruski narod ima ensku prirodu." (Nikolaj Loski,
Fenomenologija ruske due, str. 50)

"Nemac osea da ga Nemaka nee spasti, da on sam mora da spase Nemaku. A Rus misli da nee on spasti Rusiju, ve da e Rusija spasti njega. Rus se nikada ne osea kao organizator. On je navikao da ga organizuju. I ak u ovom stranom ratu (Prvi svetski rat), kad je ruska drava u opasnosti, teko ruskog oveka dovesti do svesti o toj opasnosti, probuditi u njemu oseaj odgovornosti za sudbinu otadbine, izazvati napor energije." (Nikolaj Berajev, O vlasti prostora nad ruskom duom, Fenomenologija ruske due, str. 25-26)

"Ruski narod kao da ne eli da bude odvani graditelj, njegova priroda se odreuje kao enstvena, pasivna i pokorna u dravnim stvarima; Rusija uvek eka mladoenju, mua - vlastelina. Rusija je pokorna, enstvena zemlja. Pasivna, receptivna enstvenost u odnosu prema dravnoj vlasti je tako karakteristina za ruski narod i za rusku istoriju. ... Vrlo je karakteristino da u ruskoj istoriji nije bilo vitetva, tog mukog naela. Sa ovim je povezana nedovoljna razvijenost individualnog naela u ruskom ivotu. Ruski narod je uvek eleo da ivi u toploti kolektiva, u nekakvoj rasplinutosti u elementu zemlje, u krilu majke. Vitetvo formira oseanje linog dostojanstva i asti, prekaljuje linost. Ovo kaljenje linosti ruska istorija nije stvarala. U ruskom oveku postoji neotpornost, na ruskom licu nema otrog i jasno ocrtanog profila. Tolstojev Platon Karatajev je okruglast. Ruski anarhizam je enstven, a ne muevan, pasivan a ne aktivan. Ruski narod eli da bude zemlja koja se zaruuje, koja eka mua." (Nikolaj Berajev, Dua Rusije, Fenomenologija ruske due, str. 8)

Odricanje od odgovornosti i njeno prebacivanje na vii autoritet otkrivalo se ak i u autoritarnom odnosu ruskog oveka prema vremenskim nepogodama: "Naroito zapanjuje pokornost ruskog seljaka 18-19. veka nevoljama izazvanim nepogodama i gromom. Bolotov pominje iroko rasprostranjeno verovanje da "drvo koje je rascepio grom ne treba upotrebljavati ni za to, a kuu koju je zapalio grom ne treba gasiti." Dalj uoava i ove psiholoke stavove: "Boji oganj je greno gasiti" ... Poar se ne gasi nego obilazi s ikonama koje se stavljaju na uglovima. ... Ta pokornost je oigledno bila toliko snana, da je Dalj uoio paradoks u odnosu seljaka prema protivpoarnim sredstvima: Drati protivpoarna sredstva u ispravnosti - znai iskuavati Boga. (Leonid Milov, Prirodnoklimatski faktor u mentalitetu ruskog seljatva, - Fenomenologija ruske due, str. 149-150)

Za razliku od krvne grupe A koja odlikuje ugrofince i nordide, krvna grupa B odlikuje mongole

Kao to vidimo, ovde je re o populaciji sa naglaenim atributima enskog pola, koja je u iskuenju da svoju odgovornost za svoje sopstveno miljenje i ponaanje prebaci na autoritet mukarca, koga u ovom sluaju predstavlja autoritet drave. Odricanje od odgovornosti i autoritarna naklonost koja narode Istoka navodi da neko drugi misli i odluuje umesto njih samih, moda je najbolje opisao Nikolaj Berajev uporedivi karakter Rusa sa karakterom Nemca:

174

Astrologija i antropologija

Antropoloka analiza

175

Zauujui su primeri ravnodunosti naroda na Istoku prema autoritarnim i esto besmislenim postupcima njihovih vladara. Bivi predsednik Turkmenistana - Saparmurat Atajevi Nijazov (19. februar 1940. - 21. decembar 2006.) bio je poznat po sklonosti da svoje line ekscentrinosti namee celoj turkmenskoj naciji. Sebe je prozvao "Turkmenbai", to znai "otac svih Turkmena". Zatim je preimenovao naziv grada Krasnovodska u Turkmenbai, pa je preimenovao i nekoliko kola, Saparmurat Nijazov aerodroma, ak i jedan meteorit po sebi i lanovima najue porodice. Takoe je naziv meseca januara prozvao svojim imenom, a mesec april imenom svoje pokojne majke. I turkmensku re orek (hleb), 2002. godine je preimenovao u "Gurbansoltan edzhe" - ime svoje majke. Spomenici koji prikazuju njega i njegovu majku razasuti su svuda po zemlji. Na veem broju vrsta alkoholnih pia nalazila se nalepnica sa njegovim likom, kao i na pojedinim ajevima i prehrambenim namirnicama. Osim ulica s njegovim imenom sve druge ulice imale su samo brojeve. Poznat je po svojoj izjavi: "Lino sam protiv izlaganja svojih slika i spomenika po ulicama, ali to je ono to ljudi ele." Strancima je zabranjivao pojavljivanje u javnosti posle 23 sata. Proglasio je "Dan dinje" dravnim praznikom. Kada je zbog operacije srca 1997. godine bio prinuen da ostavi duvan, dekretom je zabranio puenje na javnim mestima u zemlji. Dekretom je TV voditeljima zabranio upotrebu minke, sa besmislenim obrazloenjem da ima potekoa da razlikuje muke od enskih voditelja. Zabranio je mlaoj populaciji noenje zlatnih zuba, savetujui da to vie glou kosti i na taj nain sauvaju zdravlje svojih zuba. Zabranio je i kopiranje kljueva, pevanje na plej bek, itd. Doneo je dekret da lekari moraju da polau zakletvu Saparmuratu Nijazovu umesto Hipokratove zakletve. Redefinisao je ivotna doba, pa se osobe do 25. godine smatraju maloletnima, mladost traje do 37. godine, a starost poinje od navrene 85. godine. Autoritaran duh naroda Istoka rezultuje odsustvom politike odgovornosti i kukavikom pokoravanju onome ko je u odreenom trenutku na viim pozicijama moi u drutvu. Poznati ruski mislilac Vladimir Solovjov (1853 - 1900) pisao je o mentalitetu Istoka:

"Na Istoku, zbog duevnog sklopa i pogleda na ivot tamonjih naroda, politika borba je mogla da bude samo sluajna pojava. Kvijetist i fatalist po prirodi i ubeenju, zainteresovan uglavnom za venu i nepromenljivu stranu postojeeg, istoni ovek nije bio sposoban da brani svoja prava i da se uporno bori za svoje privatne interese. Ko je bio jak, taj je i imao pravo. Suprotstavljati se jaem bila je ludost. Vladari Istoka su se mogli takmiiti i boriti jedan s drugim, ali ta borba je uvek bila kratka i nije menjala opte stanje stvari. Prvi znak prevage sile na jednu stranu reavao je spor i podanici su urili da se potine jaoj strani, videi u njoj orue sudbine i vie volje. Otuda esta smena despotije, uz nepromenljivost samog despotizma." (Vladimir Solovjov, Duhovne osnove
ivota, str. 114)

Zapazimo podudarnost izmeu pomenutih opisa autoritarnosti oveka Istoka i astrolokog opisa karaktera Raka: "Pada pod uticaj, popustljiv do slabosti, prilagodljiv mimo volje. Menja raspoloenje prema vremenu i Mesecu, karakter je samo zbir doivljaja. Pozna instinkt mase i u opasnosti prvi strugne, popustljiv, "neka ide kako ti eli", prilagodljiv na razne divergentne okolnosti i ljude. Prema starijima: posluan, radije podreen, prima sugestije. Prema drutvu dri obaveze ali u opasnosti popusti. U lice obea jedno a kad potpisuje akt ispada drugo jer podlee sugestiji a osea obavezu optoj stvari. Vrline: potuje starije. Mane: pod uplivom veruje kao i masa, predrasude, tradicije, "neka ide kako ide". Saveti: decu treba odgajati da sama donose odluke, da odole spoljanjim uticajima i izdre u opasnosti. Rak-rak; ide za masom." (Mile Dupor, Ne verujte, proverite, str.
70-72)

"Podloni su uticajima drugih, predrasudama i sentimentalnosti. Brzo poprimaju osobine onih sa kojima se drue ili dosta zavise od miljenja svoje okoline." (Vesna Banti, Zvezde i zdravlje, str. 28) Zato su pripadnici ute rase skloni da potpadaju pod uticaj drugih ljudi, saznaemo ako zapazimo posebnost njihovih oseanja. Astrolozi opisuju psiholoki tip Raka sledeim reima: "Promenljiva oseanja, promenljiva raspoloenja, Rak ostaje ista osoba u svim svojim kolebljivim usponima i padovima. Znate li nekoga ko se do ludila smeje, a zatim utueno plae? Njegova izuzetno aktivna ma-

176

Astrologija i antropologija

Antropoloka analiza

177

ta moe ak i najmanja oboljenja pretvoriti u ozbiljna i hronina. Patriota "do daske". Vole svoj dom sa dubokim potovanjem." (Linda Gudmen, Sunevi znaci Linde Gudmen, str. 132-138)

Antropolozi opisuju psiholoki tip ute rase istim atributima: "Istonoeuropidska rasa razlikuje se u psihikom pogledu od alpiske. Istonoeuropidu duevan je ivot neuravnoteen, koleba se u svojim raspoloenjima. as je duboko setan a as fanatiki oduevljen ili divlje raspoloen. Uobrazilja nema granica. Oseanja su protkana izvesnim misticizmom. Razvijena je ljubav za rodni kraj. Osea se potreba za voenjem, a i za ispoljavanjem svojih duevnih raspoloenja." (Branimir Male, O ljudskim rasama, str. 37)

Da bi izbegao susret sa stvarnou, psiholoki tip Raka tj. pripadnik ute rase koristi psiholoke trikove i odbrambene mehanizme linosti (racionalizaciju, odricanje, princip obrnutog ponaanja), koji esto imaju formu religije. U delu "Meditacija", istonjakog gurua ri inmoja, vidimo primer takvog mehanizma: "Tada emo svakoj osobi svesno sluiti zato to znamo i oseamo da je Bog u njoj. Ako ne vidimo Boga, istinu i svetlost u svojim delima, na fiziki um moda Ruskinja sa mongolskim elementima u izgledu nee biti uveren u vrednost onoga to radimo. Danas emo sluiti nekom, a sutra emo rei: "O, on je prava budala. Nema tenje, nema dobrih osobina. Zato bih mu sluio?" ... Sada bezgranino voli svoje dete. A poto bude meditirala nekoliko godina, volee ga jo vie, jer e oseati prisustvo Boga u njemu. Sada ne osea sve vreme prisustvo Boga u svom detetu. Ako je ono nevaljalo ili neto slomi, ne misli vie da u njemu deluje Bog. Razjarena si, pa kae: "Ne, ne, to nije Bog, to je otelovljenje avola". Doi e, meutim, vreme kad e u svom sinu stalno videti Boga, bez obzira ta on radio ili rekao." (ri inmoj, Meditacija, str. 179, 127) Kako svojom sebinom ljubavlju ovek nije sposoban da sebe i druge ljude voli onakve kakvi oni zaista jesu (esto veoma greni i krivi), on pokuava da ih opravda i da ih u svom umu predstavi u takvom svetlu da mu oni ne predstavljaju iskuenje za njegove nepobeene karakterne slabosti. Meutim, izbegavajui negativne misli i oseanja on ne uklanja zlo iz svog srca, ve samo povode za njegovu manifestaciju. Zbog sopstvene nezrelosti i straha od susreta sa oseanjima koja su adekvatna stvarnosti, takav karakter formira neiskrene odnose izmeu ljudi i lano prijateljstvo. Ruski filozof Nikolaj Loski, u svom delu "Karakter ruskog naroda", pie:

Iako u vreme blagostanja emotivna toplina oveka Istoka esto biva pogreno nazivana pojmom ljubavi, u vreme stresa ona otkriva svoje pravo lice i pokazuje da ustvari nije ljubav, ve sentimentalna slabost. Za razliku od prave ljubavi koju odlikuje uravnoteenost u svim prilikama i neprilikama, sebina sentimentalnost vodi oveka od fanatinog ushienja do teke depresije, u zavisnosti od njegovih trenutnih doivljaja stvarnosti. Da bi izbegao pad u depresiju, pripadnik ute rase pokuava stalno da podraava prijatna oseanja, i onda kada ona ne odgovaraju ivotnoj realnosti. Otuda na njegovom licu esto vidimo osmeh i onda kada situacija nije ba za smejanje. Astrolog Linda Gudmen pie: "Kada je u svom dobrom raspoloenju, neete imati problema da prepoznate Raka. On e biti najzabavniji u sobi, smejui se sve vreme. ... Lunarni smeh see duboko." (Sunevi znaci Linde Gudmen, str. 133) Po astrologu arlsu Karteru Raka odlikuje "ljubazan i naklonjen osmeh." (arls Karter, Principi astrologije, str. 160). Po antropolozima "osmeh" je tipina odlika ute rase: "Nema grimasa kojom se smeka mongolski ovek centralne Azije, nee biti samo vaspitanje jedne tue i nama strane kulture i sredine - kao to mnogi misle. To znaajno smekanje vidimo ne samo u mongola centralne Azije nego i u Kineza, Japanaca, Kalmika, i kavkaskih Mongolida." (Vladimir Dvornikovi, Karakterologija Jugoslovena, str. 180) Po komentaru astrologa Linde Gudmen moemo zapaziti da je taj osmeh zapravo mehanizam odbrane: "Njegovi strahovi su zapravo prekriveni aknutim lunarnim osmehom, ali su uvek sa njim, ispunjavajui njegove dane i noi neodreenim oseanjem bezimenog straha koji vreba iz potaje." (Sunevi znaci Linde Gudmen, str. 133)

178

Astrologija i antropologija

Antropoloka analiza

179

"Dobrota ruskog oveka pobuuje ga ponekad da lae usred elje da ne uvredi sagovornika, usled elje za mirom, dobrim odnosima s ljudima po svaku cenu." (str.
53)

Fjodor Dostojevski, i svojim fizikim izgledom, i svojom ivotnom filozofijom otkriva elemente Istoka

Ruski pisac Fjodor Dostojevski takoe pie o istoj slabosti ruskog oveka:

"Kod nas - kae on - u ogromnoj veini lau iz gostoprimstva. ele da izazovu estetski utisak kod sluaoca, da mu priine zadovoljstvo, te lau, ak, da tako kaemo, rtvujui se." (Piev dnevnik, 1873. Neto o lai) ovek Istoka nema samo nezreo odnos prema drugim ljudima, ve i prema samom sebi, koji se vidi u njegovoj nesposobnosti da se suoi sa sopstvenom odgovornou za svoje postupke, jer oseanje krivice kvari njegova oseanja i rui njegov lani mir: "Uzrok masovnog nemira meu ljudima je u tome to nemaju pravu predstavu o svojoj prirodi. Nemojte sebe nikada nazivati grenikom ili krivcem!" (Sai Baba) Kreirajui oseanja koja nisu adekvatna realnosti, ovek Istoka bei od stvarnosti u svoj imaginarni svet, bojei se glasa sopstvene savesti i stresnih okolnosti koji su podjednaka pretnja njegovom lanom miru. "Kod Raka se najvie istiu dve karakterne crte - strah od ismevanja i netrpeljivost prema kritici. ... Nikada i ni po koju cenu u njegovom prisustvu nemojte rei neto to bi moglo da lii na ukor ili kritiku. ... Sluajna re kritike izazvae uporno i dugo nastojanje Raka da se ta nesrena kritika opovrgne." (Vivijen Robson, Ljubav, seks i astrologija, str. 26) Ovakva bojazan od kritike je temelj totalitarizma oveka Istoka, jer da bi sauvao svoj lani mir, ovek Istoka trai u totalitarnom reimu ideoloku i politiku zatitu. Ideoloku (ili religioznu) trai radi svoje savesti, a po-

litiku radi svoje spoljne sigurnosti od onih koji bi mu izneli neeljeno raskrinkavanje njegove zablude. On svoju savest umiruje izgovorima koji ne mogu da izdre kritiku zdravog razuma i zato ima potrebu da te izgovore uvije u formu onih ideolokih i kulturnih vrednosti koje je u njegovoj sredini bogohulno dovoditi u pitanje i preispitivati. Moan politiki autoritet treba da ga sauva od "neprijatelja" koji racionalnim raskrinkavanjem njegove zablude kvare mir njegove uljuljkane savesti. Zbog svoje sebine zavisnosti od oseanja, ovek Istoka nije spreman da se suoi sa nepravdom, da je nazove njenim pravim imenom i da joj se suprotstavi, ve pod pritiskom nepravednog autoriteta pokazuje slabost izdajstva i kukaviluka. U svom delu "The Races of Man" antropolog J. Deniker pie za azijatske narode da ih odlikuje "pretvaranje, licemerstvo i izdajstvo" (str. 400). Pokuajmo da razumemo kako predstavnik takvog mentaliteta lako biva uveden u zlo samo zbog svog nepobeenog kukaviluka. Smatra se da je pod Staljinovom diktaturom stradalo izmeu 10 i 20 miliona ljudi. U paranoidnoj atmosferi njegove diktature nevin ovek je zbog najbesmislenijih razloga mogao biti proglaen disidentom i zatim prognan u Sibir. Deavalo se da njegova ena ostane na svom poslu bez veih problema sa vlastima. Njene kolege na poslu, prijatelji, roaci i komije znaju da je njen suprug nevin, i kako su veoma savesni, imaju potrebu da ustanu u odbranu nevino osuenog. Ali, zbog svoje plaljivosti nemaju snage da se suprotstave nepravdi. Zbog kukaviluka dolaze u teak sukob sa svojom saveu. I zatim, da bi reili sukob, pokuavaju sebe da uvere da nevin ipak nije nevin, da vlast ipak zna ta radi, da oni nisu pozvani da ispituju sluaj, itd. Ali, njihovo zavaravanje neiste savesti se na tome ne zaustavlja. Da bi uguili osvedoenje koje ih opominje da gree, oni poinju patoloki da mrze onoga koga su do skora smatrali nevinim. Kako nemaju razumnih argumenata, mrnja i besmislice poremeenog razuma im preostaju kao jedini argumenat protiv nevino osuenog. ena disidenta uskoro biva ikanirana na poslu, doivljava prezir od svojih prijatelja i roaka, i prolazi gore od svojih bivih prijatelja i kolega, nego od Staljinove strahovlade. Ljudi koji nisu skloni mrnji, koji su po prirodi mirni i plaljivi, mogu da postanu ispunjeni paranoidnom sumnjom ili patolokom mrnjom, samo da bi uguili glas savesti koji ih opominje da su prema nekome pogreili, jer su iz kukaviluka odluili da rtvuju naela potenja i pravde. Onoliko ko-

180

Astrologija i antropologija

Antropoloka analiza

181

liko su slepi za zlo onih koji su na viim pozicijama moi od njih samih, toliko, zbog sopstvene neiste savesti, imaju potrebu da umiljaju zlo kod onih koji su na niem hijerarhijskom poloaju od njih u drutvu. Astrolozi za znak Raka kau: "Rak pati od gomile strahova, kako onih pravih, tako onih uobraenih. Oni prave komplikovanu mreu optereujuih sumnji koje ga proganjaju i stvaraju mu oseanje nepodobnosti, koje autoritet i vostvo olakavaju kao to anestetik olakava bol." (Sunevi znaci Linde Gudmen, str.
173)

U knjizi "Arhipelag Gulag", ruskog disidenta Aleksandra Solenjicina, itamo kako su u vreme Staljinove diktature strah i sumnja proimali sve sfere privatnog i drutvenog ivota. Rukovanje na ulici je bilo rizino za va ivot, ukoliko bi sutradan osoba sa kojom ste se rukovali bila optuena kao neprijatelj drave. A zato bi bila optuena kao neprijatelj drave? Zato to je moda hvalila ameriku tehniku, ili zato to je iskljuivala radio u svojoj sobi onda kada su se na radiju prenosila beskrajna pisma Staljinu. "Ako neka devojka ne bi sama smela poi u branje klasova, ve bi se obrazovalo drutvance od troje ("organizovana banda"), ili ako je nekoliko njih od 12 godina bralo krastavce ili jabuke, kazna im je mogla biti i do 20 godina robije." (Aleksandar Solenjicin, Arhipelag Gulag I, str. 79) Veliki broj stranaca iz razliitih zemalja, oduevljen idejom sovjetskog komunizma, doao je u Sovjetski Savez, da bi uskoro bio optuen za pijunsku delatnost i potom nestao bez traga. Ista sudbina zadesila je mnoge ruske zarobljenike kada su se po zavretku Drugog svetskog rata vratili iz nemakih logora u svoju domovinu. Oteavajua okolnost je bila ako su ih iz logora oslobodili saveznici a ne Sovjeti. "Odjednom se ispostavilo da su svi sovjetski slubenici kinesko-istone eleznice, svi odreda, ukljuujui i ene, decu i bake, japanski pijuni." (Isto, str. 66) Grupa geologa je optuena da je "namerno sakrila skladita kalaja u nedrima zemlje", zbog toga to ga nisu otkrili, "da bi ono saekalo Nemce po tajnoj dostavi". Svi su osueni na po deset godina zatvora. "Dovoljna je jedna studentska dostava kako profesor sve vie navodi Marksa i Lenjina, a ne Staljina, pa da taj profesor ne doe na sledee predavanje." (Isto, str. 67) Postojao je pojam "tetoina" za one rtvene jaganjce na koje se prebacivala krivica za sve neuspehe i promaaje Sovjetske vlasti. "U Mini-

starstvu saobraaja (na eleznicama) - tetoinstvo (eto zbog ega je teko doi do mesta u vozu, eto zbog ega nagli zastoj u prevozu roba). U MOGES-u - tetoinstvo (prekidi struje). U naftnoj industriji - tetoinstvo (nema nafte). tetoinstvo u tekstilnoj industriji (radni ovek nema ta da obue). Ogromno tetoinstvo u rudnicima uglja (eto zato crkavamo od zime). Gnojni irevi tetoinstva posvuda: u metalurgiji, u naoruanju, u mainogradnji, brodogradnji, hemijskoj industriji, rudarstvu, industriji zlata i platine, navodnjavanju!" (Isto, 45) Nikola Karlovi Fon Mek, iz Narodnog komesarijata saobraaja, izneo je ideju da se uvedu teke eleznike kompozicije. Pogubljen je pod optubom da bi time izbacio iz upotrebe eleznike pruge, vagone i lokomotive, i da bi tako zemlju u sluaju strane intervencije, liio njenih eleznica. A kada je neto kasnije novi narodni komesar za privredu drug Kaganovi izdao nareenje da se u saobraaj uvedu te iste teko natovarene kompozicije, ak i do dva do tri puta tee od normalne nosivosti ina, to mu donosi Orden Lenjina. Inenjeri protestuju da je to previe i da se time sredstva nepopravljivo unitavaju. "Zbog nepoverenja u mogunosti Sovjetskih transportnih sredstava" - oni su streljani (Isto, 46). "Pre sudske odluke, radnici i slubenici u fabrikama i administraciji, svi zapenjeni od besa, glasaju za smrtnu kaznu ovim huljama od optuenih. A prilikom procesa Industrijskoj Partiji imamo ve i opte demonstracije (na koje se dovode i uenici). Masa od vie miliona ljudi marira i urla pod prozorima sudnica: Na smrt! Na smrt! Na smrt! ... Koliko znamo, naa danas sedobrka radnika klasa odobravala je sve ove procese. Koliko znamo, sva avangarda - od sjajnih komsomolaca do partijskih voa i legendarnih vojskovoa - jednoduno je odobravala ove presude. Revolucionari, teoretiari i slavni proroci, sedam godina pre nego to e i sami neslavno zavriti, pozdravljali su ovo urlanje gomile. I ne pomiljajui da dolazi i njihovo vreme, da e ova rika uskoro odvaljati i njihova imena kao gadluk i ubre." (Isto, str. 48-49) Vidimo kako je bilo pogubno zavaravati se i proglaavati ljubavlju snagu koja predstavlja sentimentalnu slabost i kukaviluk. Nikolaj Berajev sa pravom zakljuuje: "Najtemeljniji greh slovenofilstva je i bilo to to su prirodno istorijske osobine ruskog elementa proglaene za hrianske vrline." (Nikolaj Berajev, Fenomenologija ruske due, str. 9)

182

Astrologija i antropologija

Antropoloka analiza

183

Sentimentalna slabost i kukaviluk neprosveene enske emotivnosti su pogreno interpretirani kao ljubav i krotost: "Oni (slovenofili) su eleli da veruju da u ruskom narodu ivi opteljudski hrianski duh i veliali su ruski narod zbog njegove krotosti."
(Nikolaj Berajev, Fenomenologija ruske due, str. 10)

Na osnovu nerazumevanja razlike izmeu prave ljubavi i sentimentalne slabosti dolazilo se do pogrenog zakljuka da ruski narod u svom srcu ima Hrista: "Kau da ruski narod slabo poznaje Jevanelje, da ne poznaje osnovna pravila vere. To je, bez sumnje, tako; ali Hrista on poznaje i nosi u svom srcu oduvek." (Fjodor Dostojevski, Fenomenologija ruske due, str. 235) O tome, kako se ta uvena "ruska ljubav" razotkrila kao njena suprotnost, upravo u onom trenutku kada je u vreme Staljinove diktature trebalo da u praksi pokae svoju snagu kroz hrabrost, dostojanstvo, nepokolebljivost, principijelnost i samoportvovanost - pie ruski filozof Vladimir Kantor: "Pisac (Dostojevski), istina, arko eli da veruje da narod nosi Hrista u srcu, da e spasti sebe i Rusiju. Meutim, poslereformska "terevenka", kao to znamo, prerasla je u stranu i ruilaku revoluciju. A ta je sa Hristom? Ubijali su jedan drugoga ak i ne molei se. I ispostavilo se da bez normi hrianskog ivota sam Hristos nije dovoljan, da je potrebna navika i moralan ivot. A njega nije bilo." (Vladimir Kantor, "Karamazovtina" kao simbol ruske stihije, Fenomenologija ruske due, str. 235)

su, i nekako zbunjeno, zatvorili svoja leporeiva usta. Pokazalo se da je "duh istinske kulture" smrad svakojakog neznanja, odvratnog egoizma, grozne lenjosti i bezbrinosti. U zemlji koja je u izobilju darovana prirodnim bogatstvima i drugim vrednostima, zavladala je, kao posledica njene duhovne bede, potpuna anarhija u svim sferama kulture." (Maksim Gorki, Novi ivot, br. 3, 21. april; br. 1, 18. april; godina 1917. str. 13) Sva ona zverstva koja u totalitarnim dravama ine njihove vladajue garniture, ne bi bile mogue da veina naroda na njih ne pristaje svojim odobravanjem, moda samo ravnodunou, a najee svojim kukavilukom. ak i posle Staljina, kada su zverstva njegove diktature postala svima poznata, i kada je o njima moglo nesankcionisano da se govori, ruski narod nije pokazao nikakvu svest o potrebi za samokritikim preispitivanjem i pokajanjem, pa ak ni potrebu da osudi najvee krivce. Tim povodom, Aleksandar Solenjicin, 1980. godine pie: "Da, izgubljeni su milioni ljudi - ali krivaca bilo nije! I ako neko, na svoje zlo, samo zausti: "Dobro, a oni koji ...", sa svih strana zagraku na njega sa prekorima prijateljskim u poetku: "ekajte, drue, ta vam je? emu stare rane pozleivati?!" U zapadnoj Nemakoj, osueno je do 1966. osamdeset est hiljada nacistikih zloinaca. ... A mi, ni nakon etvrt veka nismo nijednog nali, nijednog pozvali pred sud, mi se plaimo da ne povredimo njihove rane. ... Evo zagonetke kojoj mi savremenici ne uspevamo da naemo klju: zato je Nemakoj dato da kazni zloince, a Rusiji nije? Kako e na put biti koban, ako nam nije dato da se oistimo od neistoe to se u naem telu raspada? ... Tokom procesa u Nemakoj tu i tamo bi se desila udna pojava: Okrivljeni se obema rukama uhvati za glavu, prestane da se brani i od suda vie nita ne trai. Izjavljuje da kad ga podsete i vrate na trag niza njegovih zloina, prema sebi osea samo gaenje i nema vie elje za ivotom. To i jeste ono najvie to sud moe da postigne: da se porok toliko osudi da sam zloinac od njega ustukne. Zemlja koja je sa sudskog podijuma osamdeset est hiljada puta osudila porok (i neopozivo mu presudila u knjievnosti i kod omladine) isti se od njega: malo - po malo, godinu za godinom, stepenicu za stepenicom. A mi, ta mi da radimo? ... U redu! Budimo velikoduni, nemojmo ih zalivati slanom vodom, ne po-

Ruski pisac Maksim Gorki opisuje kako se ta ruska dobrodunost pretvarala u veliko zlo i pre vladavine Sovjeta: "Setimo se kako je dobroduni ruski narod zabijao eksere u lobanje Jevreja iz Kijeva, Kiinjova i drugih gradova, kako su 1906. godine radnici Ivanovo-Voznesenska kuvali u kotlovima s vrelom vodom svoje drugove koje su tu bacili ive, kako su tamniari sadistiki muili zatvorenike, kako su crnostotinai mrcvarili u svom gnevu devojke revolucionare nabijajui im klinove u polni organ, setimo se na trenutak krvavih bestidnosti 1906. i narednih godina. Ljudi koji su tako hvalisavo i odvratno galamili da je Rusija ustala na noge "da oslobodi Evropu okova lane civilizacije uz pomo duha istinske kulture", ti po svojoj prilici iskreni i zbog toga i nesreni ljudi brzo

184

Astrologija i antropologija

Antropoloka analiza

185

sipajmo ih stenicama, ne zauzdavajmo ih u "lastavicu", ne nagonimo ih da nedelju dana stoje bez sna, ne prebijajmo ih udarcima izama i gumenih palica, ne uteimo im lobanju u gvozdeni obru, ne nabijajmo ih u elijama jedno preko drugog kao kofere, ne inimo im nita od onoga to su oni nama inili. Ali, radi nae zemlje, radi dece nae, dunost nam je da ih sve gonimo i da svima sudimo. Manje njima, vie njihovim zloinima. Da ih do toga dovedemo da svaki glasno kae: Istina je, bio sam delat, bio sam ubica!" (Aleksandar Solenjicin, Arhipelag Gulag I,
str. 139-140)

Za razliku od antropolokih tipova sa izraenim mukim atributima (dinarcima, atlantskim mediterancima i kromanjoncima) koji imaju iskuenje da zbog svoje gordosti, oholosti i elje za mo - ne mogu krotko, ponizno i bez mrnje da trpe nepravdu od strane nepravednih autoriteta, antropoloki tipovi sa naglaenim enskim atributima (mongoli, nordidi i ugrofinci), imaju iskuenje da zbog svoje sebinosti i kukaviluka, pod pritiskom nepravednih autoriteta, ine nepravdu drugima.
SAVREMENI ZAPAD U ZNAKU DREVNOG ISTOKA

Po astrolozima Amerika se nalazi u znaku Raka. Kada prouavamo ranu istoriju Amerike, teko moemo da kod jednog prosenog Amerikanca prepoznamo atribute Raka. Kao izvorite zapadne demokratije i slobode Amerika je proeta duhom razuma i zemaljskog pragmatizma, i zato teko moe da se predstavi slikom jednog patetinog Raka ili tipinog Istonjaka, koji ivi u oblacima svog imaginarnog sveta, u neprijateljstvu sa glasom razuma, a pod autoritetom totalitarnog despota. Meutim, ako analiziramo stremljenje u kojem se Amerika zahuktala u zadnjih vek i po, a posebno u zadnjih nekoliko decenija, i ako analiziramo osnovne elemente psihe prosenog Amerikanca dananjice, onda moemo sa sigurnou da potvrdimo njenu degradaciju u smeru horoskopskog znaka Raka ili, otvoreno govorei, u smeru psihikog tipa oveka Istoka. Da naa alost bude jo vea, Amerika je samo predvodnica degradacije itave civilizacije Zapada. Uzroci transformacije civilizacije Zapada u smeru Istoka nisu ni astroloki, ni mistini, ve vrlo jednostavni i razloni. Poneta plodovima svoje prosveenosti - velikim privrednim, naunim i drutvenim prosperitetom, zapadna civilizacija je u meuvremenu odbacila osnovna naela prosvetiteljstva i odala se arima svog hedonizma. U meuvremenu, plodovi njenog

hedonizma, najvie zastupljeni kod Amerikanaca, ve pokazuju osnovne atribute Raka ili Istoka. Setimo se osmeha koji ovek Istoka gaji na svom licu u svakoj situaciji, bez obzira na to da li taj osmeh odgovara ivotnoj realnosti ili ne. Zar takav osmeh nije odlika i savremene kulture Zapada, posebno u Americi? Setimo se prie o velikoj ruskoj ljubavi, koja ima oseanja, ali nema svoja dela upravo onda kada delima treba da pokae da je zaista ljubav. Zar takva ljubav nije odlika savremenog, takozvanog evaneoskog protestantizma na Zapadu, koji propoveda Hristovu ljubav, a smatra da su Boje zapovesti ukinute na krstu i tako postale neobavezujue? Setimo se oveka Istoka koji smatra da su pojmovi greha i krivice izvor nemira meu ljudima. Nije li isti strah od suoavanja sa sopstvenom odgovornou za svoje motive i postupke nagnao oveka Zapada da iz svog renika izbaci pojmove greha i krivice? Pojam "uznemiravanja javnosti" kojim narod Istoka opravdava ukidanje slobode misli i govora, nije li vaskrsnuo i na Zapadu sa preteom etiketom koja se upuuje svim nepoeljnim kritiarima i koja ih optuuje za "govor mrnje"? Setimo se kako Istonjak nije u stanju da voli ljude takvi kakvi oni jesu, pa umesto da se za nedostatak ljubavi pokaje, on ljude opravdava i idealizuje u svom umu da bi mogao da ih voli svojom sebinom ljubavlju. Zar ista takva ljubav nije odlika prosenog Amerikanca koji se protiv rasizma prema crncima ne bori pokajanjem za nedostatak ljubavi, ve uveravanjem da izmeu razliitih ljudskih rasa ne postoje razlike u inteligenciji i karakternim iskuenjima? Opijanje alkoholom ili, svejedno, meditacijom, eufemizmi i tabui u koje ne sme da se dira, slepilo prema nepravdi, a preosetljivost prema pravdi, liberalizam prema grehu, a totalitarizam prema greniku, preveliko meanje drave u privatni ivot svakog pojedinca koje unitava ljudsko dostojanstvo i uspostavlja njen totalitarizam, ne postaju li danas podjednako iskuenje i Istoka i Zapada?

186

Astrologija i antropologija

Antropoloka analiza

187

RIBE - ANTROPOLOKA MEAVINA ISTONIH MEDITERANACA I PALEMONGOLOIDA

Po tradicionalnom astrolokom shvatanju planeta Jupiter vlada i Strelcem i Ribama: "Jupiter vlada Strelcem, pokrenut vatrom i Ribama, pokrenut vodom." (str. 48) Meutim, skoranjim otkriem planete Neptuna, astrolozi su odluili da ga proglase vladarem Ribe. Astroloki opis psihe Strelca i Ribe otkriva kod oba tipa dominantnu ulogu desne modane hemisfere, koja je odgovorna za prostorno poimanje, celovitost, imaginaciju, kreativnost, i razne druge, uglavnom umetnike sposobnosti. Atributi novootkrivenog "vladara" Ribe - Neptuna, ukazuju na psihike specifinosti kojima se tip Ribe razlikuje od tipa Strelca: "Neptun je planeta kreativne imaginacije, koja ide od inspiracije velikih poeta i umetnika do stranih i bolesnih fantazija kriminalaca i mentalno oteenih. Ovo je planeta izgovaranja, obmana, ukljuujui takoe i samoobmane; ima uopte tenju da uini da se stvari pojavljuju drugaije nego to jesu, pa odatle ima veze sa pozornicama i filmom."
(arls E.O. Karter, Principi astrologije, str. 54)

"U najstarijoj istoriji (palestinske) zemlje odigrali su vanu ulogu Filisteji, u egipatskim izvorima zvani Pelitim, odakle je i postao naziv cele zemlje - Palestina. Oni su se tu pojavili sa kulturom egejskog karaktera." (Jiri Neustupni, Praistorija oveanstva, str. 132) Pelazgi pripadaju nosiocima drevne Minojske kulture, a antropoloki jednoj grani mediteranaca, koje emo nazvati istonim mediterancima, koja sa dinarcima deli zajedniku haplo grupu J. Ali dok dinarce odlikuje grana J2a, Pelazge odlikuje J2 (bez ikakvih mutacija). Najzastupljenija je kod sefardskih Jevreja (23,8%), Libanaca (20%), na podruju centralne Turske (17,8%), june Italije (16,3%) i kod francuskih Baskijaca (13,6%).

Znak koji predstavlja Ribe moe da ukazuje na ljude koji po neemu astrolozima lie na ribe, pa su zato tako prozvani. A moe da ukazuje i na ljude koji se bave ribolovom. Astrolozi znakom Ribe, kao to emo videti, pokrivaju obe razliite antropoloke populacije, koje su ponegde izmeane izmeu sebe u poseban antropoloki tip. Dagon, pola ovek - pola riba, bio je vrhovno boanstvo drevnih Filisteja. "Dag" u semitskim jezicima znai "riba". Filisteji (dananji Palestinci) su jedna grana Pelazga, prastanovnika Grke, koja je, negde oko XII veka p. n. e. doivela egzodus sa Krita na podruje Hanana koje je po njima dobilo naziv Palestina: "Pelazgi su predgrki stanovnici Grke. ... Deo Pelasta u vreme seobe s morskim narodima dospeo je na podruje dananje Palestine (po njima se i ona zove)." (Alemko Gluhak, Hrvatski Iskopavanje kipa Dagona,
etimoloki rjenik, str. 26)
Niniva, 1853.

Grana J2b odgovara potomcima drevnih Etruraca. Zastupljena je kod kosovskih Albanaca (16,7%), Albanaca u Albaniji (14,3%), na podruju centralno-severne Italije (9,6%), kod Hunza u Pakistanu (7,9%), kod Makedonaca (6,3%), kod Beograana (5,3%), itd. injenica da istone mediterance odlikuje HG-J, ukazuje na njihovo izvorno egipatsko poreklo. To potvruje i slinost njihovih skeleta sa Krita, iz vremena Minojske kulture, sa skeletima drevnih Egipana: "Kritske lobanje naene na razliitim mestima na ostrvu pripadaju uniformnom tipu; to je mali mediteranski varijetet sa glavnim kranijalnim indeksom oko 72. Metriki, one savreno odgovaraju egipatskim kolekcijama od Nakadskog predinastikog do Srednjeg carstva. Uopte uzev, ove kritske lobanje su malo manje, kraeg lica i manje leptorinske nego veina egipatskih serija, i pokazuju sklonost u smeru lobanja bronzanog doba iz Aliara i lobanja ranog bronzanog doba iz Palestine."
(Carleton S. Coon, The Races of Europe, p. 141)

Protoegipatsko poreklo Pelazga opisuje Herodot u V veku p.n.e., a takoe je ono opisano i u Svetom pismu gde se oni predstavljaju kao potomci Nojevog unuka, a Hamovog sina Misraima (Misraim je naziv za Egipat).

188

Astrologija i antropologija

Antropoloka analiza

189

Zapravo, po biblijskoj genealogiji naroda, oni su potekli od Pelitima, kako se zvao jedan potomak Misraimovog sina Kaluha. Njihov egzodus sa ostrva Krita (Kaptor) na obale Palestine je takoe zabeleen u Svetom pismu: "Ne izvedoh li Izrailja iz zemlje Misirske, a Filisteje iz Kaftora?" (Amos 9,7) Antropoloka bliskost izmeu statua drevnih Pelazga i dananjih Palestinaca je i danas evidentna, uprkos njihovoj znatnoj semitizaciji, dinarizaciji, itd. Slika predstavlja statuu grke Kore (V vek p.n.e.) uporeenu sa palestinkom Hanan Ahravi, Grka Kora Hanan Ahravi poznatim borcem za prava Palestinaca. Za razliku od njihove bliske genetske brae dinaraca, koji su adaptirani za planinsku klimu, mediteranci su adaptirani za toplu mediteransku klimu. Pojam plaa po Hrvatskom etimolokom reniku (od Alemka Gluhka) vodi poreklo od korena rei Pelazg, koje je imalo znaenje ravniar. U HLA-B genu istone mediterance odlikuje antigen B35, koji je najzastupljeniji HLA-B antigen u populaciji Palestinaca (36,4%), Hunza (40,8%), Kurda (26,3%) i Jermena (25,3%). Kod Makedonaca HLA-B35 je zastupljen sa 27,4%, a kod Gruzina 19,7%. Na celokupnom podruju Srbije antigen HLA-B35 ima 25,35% stanovnitva. U Vojvodini 20,2%, a na Kosovu 23,26%. Samo na podruju centralne Srbije, zastupljenost pelakog antigena HLA-B35 prevazilazi zastupljenost dinarskog HLA-B5 antigena.

Populaciju koja nosi HLA-B35 odlikuje iskuenje psiholokog tipa Ribe tj. sklonost ka depresiji i samosaaljenju. U Dalmaciji moemo uti njihove pesme sa depresivnim reima "Nije to ja patim to si me ti ostavila, ve to mi plae majka.", Nesrenik sam od roenja., itd. Saaljiv duh je kod Italijana utkan u kult majke i Device Marije, pa je u religiji dobio vanu posredniku funkciju u odnosu grenog oveka sa pravednim Bogom. Njihova logika je: "Ako Hristos nee da oprosti (po svemu sudei nepokajane grehe), Marija hoe, i ona e svojim majinskim Grki glumac Titos Vandis oseanjima na to privoleti Hrista, a Hrist pravednog Oca." Kada Italijanu umre majka, on je u stanju da zbog toga pati do kraja ivota i da izraz tog bola nosi prepoznatljiv na svom licu. Samosaaljenje i kukanje nad sobom, kao odbrambeni mehanizam, ponekad sreemo i kod prosjaka romskog porekla, koji se svojim grimasama i intonacijom govora esto predstavljaju kao da su jadni, a time zapravo hoe da se predstave kao da nisu odgovorni (krivi) to su u situaciji da prose. Genetika otkriva da su Indijanci Acteci, Maje i ekvatorska grupa Indijanaca june Amerike jednim svojim znaajnim procentom takoe bliskog porekla sa drevnim Pelazgima, jer ih takoe odlikuje visoka zastupljenost HLA-B35. Njihovo zajedniko genetsko poreklo prate i pojedini zajedniki kulturni elementi. U svom delu Rase sveta (The Races of Man, p. 199) J. Deniker tvrdi da su igru, kod nas poznatu pod nazivom ovee, ne ljuti se! imali Egipani i Palestinci pod nazivom Tob, Indusi pod nazivom Paisi, i drevni pretkolumbovski narodi Meksika pod nazivom Patolitzli (Patolli).

190

Astrologija i antropologija

Antropoloka analiza

191

Naunik William Johnson je pronaao veliki broj zajednikih korena rei izmeu staroegipatskog jezika i jezika Acteka (danas pleme Nahuatl) i Maja, i objavio ih u nekoliko svojih dela: "Nahuatl and Ancient Egyptian", "Comparative Maya and Egyptian", itd. Evo nekoliko primera: Kia nahuatl: QUIAHUITL, staroegipatski: HUIT; Otac nah: TATLI, st.eg: AT. Bunar - nah: AMELLI, st.eg: AMAM. Obala reke: nah: TENTLI, st.eg: TENA. Zmija - nah: COATL, st.eg: KHUT. Venera - nah: TOCHTIL, st.eg: TCHA. Na nahualt jeziku PAXA znai hodati, a na st. egipatskom PAKH znai juriati. Poetak se na nahuatl jeziku kae PEHUALTIA, a na st. egipatskom prvobitno vreme PAU. HOM je igralite sa loptom na jeziku Maja; HEM je naziv za malu loptu na st. egipatskom, itd. Celu populaciju koju odlikuje psiholoki tip Ribe odlikuje muzika sa slinim motivom, koju primeujemo u latinoamerikoj muzici (na primer, Mapue, Mama Juanita, La Kokaraa), grkoj Istonomediteranski tip na Kritu danas muzici (Ta pedia tou peirea, Ta lemononadika), dalmatinskoj (Moj dobri Nono), i delimino naoj narodnoj muzici (Uiko kolo), koja ima za cilj da razveseli tunog oveka, ali ne i da ga oslobodi od depresije koja je temelj ivotne filozofije psiholokog tipa Ribe. Tu protivrenost duha (motiva) i oseanja moemo primetiti po tome to je takva muzika esto vesela, a rei njene pesme su krajnje depresivnog smisla. Isti motiv koji odlikuje njihovu muziku, moemo prepoznati i u njihovom govoru. Dinamiki nazivi fenianskog alefbeta (alef, bet, gimel, dalet...), dobili su u grkom alfabetu melodine nazive (alfa, beta, gama, delta...) jer su drevni Grci tada bili preteno istonomediteranskog porekla, i za razliku od Feniana (koji su bili uglavnom semitskog porekla), govorili su melodinom akcentuacijom. Nosioci antigena HLA-35 su, zbog prometnog podruja svoje naseljenosti, vie nego ijedan drugi tip izmeani sa populacijama razliitog porekla, pa ne moemo oekivati da kod njih tako esto prepoznamo njihove izvorne psihofizike posebnosti u istom i jasnom obliku.

Astrolozi su taj fenomen primetili i izrazili ga reima koje su proete logikom njihovog sujeverja: "Riba je dvanaesti znak, sklop svega to je prolo i njegova priroda je meavina svih drugih znakova, a sa time je teko suoiti se. Njegova iznenaujua sposobnost da organizuje i da se skoncentrie na detalj koji izvire tu i tamo, kao i njegova blagost odslikava unutranje poznavanje lekcija Device. Njegov sud je pravedan i objektivan kao kod Vage i njegova ljubav prema zadovoljstvu je isto Vagina. Ljudi Ribe imaju lud smisao za smeno kao Rakovi, kao i Rakovo saoseanje i angrizavost. ... esto je puna Ovnovog idealizma i entuzijazma, mada obino bez Marsovog pogona. ... Moe takoe biti lenja i mirna kao Bik. Ima pametnu dosetljivost Merkura i meku gracioznost Venere i to kombinuje sa mistinom prodornou korpije, ali bez korpijine nemilosrdnosti." (Linda Gudmen, Sunevi znaci Linde Gudmen, str. 502-503) Zbog meanja sa populacijama drugaijeg porekla, psiholoki tip Ribe, pored mehanizma samosaaljenja, ima osobine onih psiholokih tipova sa kojima je najvie izmean, a to su uglavnom osobine zapadnih mediteranaca (Vage), dinaraca (Ovna), semiana (korpije), alpida (Device) i jedne posebne populacije o kojoj e tek biti govora a koja je bliska mongolima (Raku), ali bez adaptivnih atributa za hladnu klimu. U kombinaciji sa atlantskim mediterancima (Lavovima), dinarcima (Ovnovima) i zapadnim mediterancima (Vagama), psiholoki tip istonog mediteranca (Ribe) biva sputan u otvorenom izraavanju svog mehanizma samosaaljenja, jer dolazi u sukob sa njihovim karakterom pobede, gordosti i sujete. Ljudi koji su eljni moi, gordi i sujetni prirodno doivljavaju ponienje u susretu sa idejom da su jadni, pa njihov mehanizam samosaaljenja i jadikovanja nad sobom biva ili uguen ili tajan. Kada imamo na umu da su osobine horoskopskih znakova definisane na podruju Mediterana i Bliskog istoka, treba da znamo da su na podruju Grke istoni mediteranci, koje odlikuje HLA-B35, najvie pomeani sa jednom arhainom proto-grkom populacijom koju u HLA-A genu odlikuje antigen HLA-A11. Po svojoj strukturi A11 otkriva bliskost sa populacijama koje odgovaraju Raku, Devici i Blizancima, a vrlo je genetiki udaljen od antigena koji odlikuju mediterance i dinarce. Dakle, kombinacija A11,B35 je nastala meanjem populacija vrlo razliitog porekla i kroz genetiki drift je sauvala razliite posebnosti od svake strane svojih prapredaka. Na podruju Grke ogromna veina nosilaca istonomediteranskog antigena HLA-B35 u svom susednom HLA-A genu ima antigen A11, dok kod nas u Srbiji, tek svaki esti (16,28%) potomak drevnih Pelazga formira ha-

192

Astrologija i antropologija

Antropoloka analiza

193

plotip HLA-A11,B35. U svetu je A11 najzastupljeniji na podruju austronezijskog antropolokog tipa, koji antropolozi svrstavaju u juno mongolsku rasu. I po svojoj genetskoj strukturi antigen HLA-A11 je veoma blizak antigenima koji odlikuju utu rasu i nordide. To je razlog zato znak Ribe u svojoj interpretaciji sadri elemente znaka Raka, jer psiholoki tip Raka odgovara antropolokom tipu mongola. Meutim, zbog svoje mediteranizacije, a negde i semitizacije, psiholokom tipu Ribe (astroneanima) nedostaju psiholoki atributi Raka koji su plod adaptacije mongola na polarnu klimu, kao na primer, snaan materinski instinkt ili instinkt za pravljenje zaliha. Emotivnost Ribe je pod mukim mediteranskim uticajem vie apstraktna i astrolozi su je definisali kao njihovo sledee iskuenje: "Prisutna je snana tendencija medijumstvu meu ljudima tipa Riba, a u tome lei opasnost vea od bilo koje druge na zemlji. Niko ne treba da "eka na razvoj" i da se degenerie u alatku niih duhova, ali ljudi tipa Riba su posebno "izgubljeni", ako je nad njima preuzeta kontrola. Ne mogu se osloboditi ... jer su uopteno inertni i lieni moi volje. Straljivi su, pa ak i oni podli i zlobni, postaju plaljivi i na najblau provokaciju; vole dokolicu vie nego komfor i ne rade nita sem to nije apsolutno neophodno da odre telo i duu na okupu. Vole promene scene, jako puno tumaraju naokolo, uopteno na besciljan nain. ... Kada je puno planeta u Ribama, osoba e imati teak ivot, jer on ili ona nee eleti da preuzme teret ivota, nego e voleti da sanja; takvi ljudi postaju usamljenici; oni trae da vladaju tajnim umetnostima, okultizmom i misticizmom; nisu voeni razumom, nego pre njihovim naklonostima i antipatijama, pa osim ako ne mogu da nau zanimanje koje inae izolovano od ordinarnih poslova i trenda ivota, oseae se izmeteno. Skloni su da na sebe navuku neprijateljstvo ljudi sa kojima intimno dolaze u kontakt, ini se kao da se niko ne slae sa njima i gotovo svako e bez obzira da li to pokazuje, imati averziju prema njima."
(Maks Hajndel & Avgusta Fos Hajndel, Zvezdani kod, str. 110-111)

Iako su mongoli svojim atributima ute rase adaptirani za polarnu klimu, njihova podgrana koju odlikuje HLA-A11 ivi na podruju tople i vlane klime Mediterana, Indijskog okeana i Pacifika, zato to je u korenu genetski izmeana sa mediteranskim tipom HLA-B35, i drugim antropolokim tipovima (esto sa semianima) koji su adaptirani za mediteransku klimu. Zato je A11 uglavnom zastupljen kod ostrvskih populacija, bilo daleke Malezije, bilo nama bliskog Mediterana. Na podruju grada Rijeke u Hrvatskoj (16,24%) i ostrva Hvara (16,09%) ga ima vie, nego u prosenoj populaciji kopnenog podruja Hrvatske (13,14%). U Grkoj je najzastupljeniji na Kipru (21,32%), gde ga ima dva puta vie nego na kopnenom delu Grke (9,94%). Takoe je posebno zastupljen na podruju severne Italije (19,2%) - gde su ga verovatno sa sobom doneli Etrurci, zatim na podruju severne Irske (19,2%) - gde su verovatno doli zajedno sa atlantskim mediterancima. Zastupljen je i na podruju Sardinije (18,46%), Rumunije (15,8%), Makedonije (14,62%) i na podruju Bugarske (14,01%) - verovatno kao ostatak starosedelake populacije tog podruja. Antigen HLA-A11 kod nas u Srbiji ima 12,58% stanovnika, a najzastupljeniji je u jugoistonoj Srbiji (u Niu i okolini sa 15,4%), dok ga znatno manje ima na po- Devojica iz istone Srbije druju Vojvodine (9,4%) i Kosova (7,6%).

Antigen HLA-A11 je zastupljen kod 37,27% Roma, i moda upravo zato kod njih prepoznajemo sklonost ka gatanju i vraanju koje je iskuenje tipino za horoskopski znak Ribe, ali takoe i izraene umetnike sposobnosti koje takoe odlikuju znak Ribe. Antigen HLA-A11 je na svetu najvie zastupljen kod Hakka naroda na ostrvu Tajvan (88,1%), zatim kod Papuanaca plemena Madang (86,75%), zatim na jugozapadnoj obali Indije u plemenu Pulayar (78,0%), kod australijskih Aboridina Anindilyakwa (42,24%), u Indiji - Nju Delhiju (41,5%), itd.

Antropolog Boo kerlj je polineanski tip, kako ga sam naziva, naao i kod Slovenaca (Evgenika, Avgust, 1935)

194

Astrologija i antropologija

Antropoloka analiza

195

Izgled austroneanskog antropolokog tipa je prvi definisao nemaki fiziolog Johan Blumenbah (17521840) pod nazivom Malajske rase, koja se po njemu rasprostire na irokom podruju od Madagaskara do Uskrnjih ostrva. Fizike atribute Malajske rase Johan Blumenbah opisuje sledeim reima: "Preplanuo zagasit ten; kosa crna, meka, kovrdava, gusta i bujna; glava srednje suena; elo malo izboeno; nos pun, ee irok, kao da se razvlai, zadebljanog kraja; usta iroka, gornja vilica nekako isturena u odnosu na lice, posmatrana iz profila." (Johann
Friedrich Blumenbach, The anthropological treatises of Johann Friedrich Blumenbach, p. 266)

Jezici kojim govore austroneani pripadaju austronezijskoj jezikoj grupi, koja se svojom rasprostranjenou podudara sa izraenom distribucijom antigena HLAA11. Namee nam se pitanje da li je, osim Devojka astroneanskog tipa sa Madagaskara po svom genetskom markeru HLA-A11 austronezijski tip primeen na naem podruju i po svojim antropolokim atributima? Da li su kod nas primeene osobe koje po svom izgledu donekle odgovaraju nosiocima austronezijske jezike grupe tj. Maleanima i australijskim Aboridinima? Kako znamo da se HLA-A11 nasleuje u haplotipu zajedno sa istonomediteranskim antigenom HLA-B35, obratiemo se iskustvu astrologa u njihovom definisanju fizikog izgleda raznih varijeteta horoskopskog znaka Ribe. U komentaru fizikog izgleda Ribe od strane Drutva astrologa Jugoslavije vidimo da Ribu odlikuje: "U proseku nizak rast, limfatino telo, noge izuzetno lepe ili kratke i debele." (Upoznajte astrologiju i sebe, str. 150) Govorei o boji koe kod Ribe, Mile Dupor tvrdi da je odlikuje "mesnat tamniji ten" (Astromedicina, str. 30). Astrolozi Maks Hajndel i Avgusta Fos Hajndel tvrde za Ribu: "Tipina osoba Riba je niska, mlitava i punaka, sa gegavim hodom, ne bez slinosti sa onim roenim pod znakom Raka, ali se razlikuje od njih gojaznijim telom. ... Nos veliki i ravan." (Maks Hajndel & Avgusta
Fos Hajndel, Zvezdani kod, str. 110)

Astrolog Aleksandar Imiragi deli jupiterijanski znak Ribe na dva tipa koja se fiziki razlikuju. Tip 1 odlikuju sledei atributi koje bismo zaista mogli da prepoznamo kao atribute austronezijskog antropolokog tipa: "Blisko podsea na ribu - poseduje vrlo velike buljooke ili izboene oi, velike labave usne, slabe kosti lica i iskoeno elo i bradu. Glava i telo su okrugli i obino mesnati. Ovo je jedan od najniih i najokruglastijih tipova, ali takoe i jedan od najslaih! Njihove oi veselo trepu saoseanjem i ljubavlju. Sve crte lica mogu da izgledaju bilo suvie velike ili nekako gumenaste, elastine su i skladno definisane. Nos je mek i zna da Australijska Aboridinka ima karakteristian riblji klovnovski vrh, ili blago okrenut na gore jabuasti vrh. Usta i sveukupan izraz su veoma pokretni i elastini, savreno sredstvo za ispoljavanje mnogih emocija za koje je sposoban ovaj najuniverzalniji meu znakovima. Ovaj tip Riba voli labavu, leernu odeu i sve izgleda kao da se raspada oko njih, ili da otpada od njih. Stav je primetno nepravilan, pognutih ramena i pogrbljen, a kosa se nosi slobodno i neuredno. ... Glas je tuan, slab ili plaan, i obino visokog Jupiterovski tip Riba (1) po astrologu Aleksandru Imiragiu tona." (Toak sudbine, str. 390-391) Vrlo je mogue da taj arhaian proto-grki antropoloki tip (HLA-A11) vodi poreklo od drevnih neandertalaca, za koje je primeeno da su antropoloki bliski austroneanima. Analiza skeleta neandertalaca otkriva da su oni hodali pogrbljeno pod uticajem artritisa, te da su imali izraene posledice artritisa na lankovima svojih nogu, leima, kukovima, rukama, prstima i kolenima. Naunici su utvrdili da antigen A11 pokazuje izraenu korelaciju sa naslednom sklonou ka artritisu, posebno na Dalekom istoku.

196

Astrologija i antropologija

Antropoloka analiza

197

ANTROPOLOGIJA BIKA, VODOLIJE I JARCA

Horoskopski tipovi Bika, Vodolije i Jarca nemaju svoje adekvatne tipove u antropologiji, ve predstavljaju meavinu drugih antropolokih tipova. Planeta Saturn, koja je po antikim astrolozima vladar Jarca i Vodolije, deluje tako to mentalitet dinarca (Ovna) i kromanjonca (Strelca) hladi, i pretvara u tipove Jarca i Vodolije. Zapravo, sva tri pomenuta znaka (Bik, Vodolija, Jarac) nastaju kao plod meanja tri vatrena muka znaka (Lava, Strelca i Ovna) sa hladnim znacima, koji odgovaraju antropolokim tipovima sa niim nivoom mukih hormona (alpidima i mongolima).
BIK - ANTROPOLOKA MEAVINA ATLANTSKIH MEDITERANACA I ALPIDA

JARAC - ANTROPOLOKA MEAVINA MONGOLA I DINARACA

Tip Bika predstavlja meavinu od jednog roditelja koji je atlantski mediteranac (Lav) i drugog roditelja koji je alpid (Devica). Najei je kod Poljaka i zemalja Baltika, a kod nas je est u meavini kolonizovanog stanovnitva Vojvodine sa njenim starosedeocima. U opisu fizikih atributa Bika od strane astrologa Mileta Dupora prepoznajemo kombinaciju atlantskog mediteranca (Lava) i alpida (Device): "Masivna graa, jake noge i zatiljak, zbijen, olovni pokreti, opor teak hod, deblji vrat, iroko mesnato lice, izraziti vei zubi. enske ne ba toliko lepe koliko oble i masne." (Ne
verujte, proverite, str. 61)

Tip Jarca odlikuje osobe kojima jedan roditelj ima mongolsko poreklo (koje odgovara Raku), a drugi roditelj dinarsko (koje odgovara Ovnu). Shodno tome, astrolozi Jarcu pridaju razliite antropoloke osobine. Jedni opisuju njegov vii stas (to odgovara dinarskom tipu), a drugi nii stas (to odgovara mongolima). Jednom tipu Jarca pripisuju oi koje su zbijene (to odgovara dinarskom tipu), a drugom oi "koje su iroko razmaknute kao kod Raka" (to odgovara mongolima). Linda Gudmen opisuje antropoloke atribute Jarca na osnovu kojih jasno vidimo njegovo dvojno (dinarskomongolsko) poreklo: "Jarac moe biti snaan i miiav, tanak i ilav, ili zdepast i mekan." (str. 406) Astrolog Mile Dupor u atributima Jarca otvoreno primeuje dinarske elemente, pa za njega kae: "Epski ovek, branin. ... Narodni tip - na dinarac." (Ne verujte, proverite, str. 94-95) Naravno, treba razlikovati patriotski duh mongola (Raka) od patriotskog duha dinarca (Ovna). Dok je prvi utemeljen na gordosti i sujeti, a to znai na nacionalnim vrednostima, drugi je utemeljen na sebinosti i posesivnosti, a to znai nacionalnoj teritoriji (zemlji). I jedan i drugi patriotizam su iracionalni, jer navode ljude da rtvuju svoj ivot, bilo radi ouvanja nacionalnih vrednosti, bilo radi zemlje, kao da ljudi postoje radi nacionalnih vrednosti i zemlje, a ne oni radi ljudi.
PARALELE IZMEU ASTROLOKOG TRAENJA KRIVCA U ZVEZDAMA I RASISTIKOG TRAENJA KRIVCA U LJUDSKOJ GENETICI

VODOLIJA - ANTROPOLOKA MEAVINA STRELCA I ALPIDA

Tip Vodolije predstavlja meavinu nordizovanog kromanjonca (Strelca sa elementima Blizanca) i alpida (Device). Izgled Vodolija otkriva meavinu kromanjonca i alpida. Astrolozi im shodno tome pridaju, jedni visok, a drugi nizak stas. "Glava obino velika i kvadratna." (arls. Karter, Principi astrologije, str. 160) U zavisnosti od podneblja postoji naglaavanje razliitih njihovih atributa, a izgleda da kod pojedinih astrologa elemenat alpida (Device) u njima biva zamenjen elementom semiana (korpije). "Rast uglavnom nii, obino puniji, dobro graeno telo, dobar ten od bele, biserno roze do sasvim crvene boje, svetlija boja kose iz detinjstva kasnije tamni, esto vrlo lepo lice, magnetine oi, privlaan i prodoran pogled." (Drutvo
astrologa Jugoslavije, Upoznajte astrologiju i sebe, str. 138)

Kao to smo videli, psiho-fiziki tipovi koji se pripisuju horoskopskim znacima nemaju svoje izvorite u trenutku roenja neke osobe, ve u njenom nasleu, a stvar je sluaja da li e neko da se rodi u sebi adekvatnom znaku ili podznaku i da zatim, prepoznajui sebe u horoskopskom opisu svog znaka, bude u iskuenju da poveruje da su zvezde odgovorne za njegove karakterne sklonosti. Kao to izmeu fizikih atributa raznih vrsta pasa i njihovih adekvatnih karaktera postoji izraena korelacija, tako ona postoji i izmeu ljudskih populacija razliitog porekla i njihovih specifinih psiholokih tipova, pa su je sami astrolozi nehotice primetili i dokumentovali, i tako svakom razumnom oveku ponudili dokaz da izvor iskuenja ne treba da trai u zvezdama, niti igde izvan sebe i sopstvene prirode.

198

Astrologija i antropologija

Antropoloka analiza

199

Meutim, ukoliko ne shvatimo sutinsku razliku izmeu ljudi i ivotinja, moemo biti u iskuenju da odgovornost za svoje motive i postupke izgovorimo pozivanjem na svoju grenu prirodu, isto onako kako je astrolozi izgovaraju pozivanjem na poloaj zvezda na nebu. Ne ujemo li danas esto izgovore takvog tipa: "Ne mogu da budem ono to nisam! Takva je moja priroda!" ili "ini kako ti srce eli! Ono nikada nee poeleti ono to je loe!" Danas se zaboravlja da postoji jedna sutinska razlika izmeu ljudi i ivotinja. ivotinja je determinisana svojom genetikom koja kroz instinkt odreuje njeno ponaanje. ovek je obdaren voljom da postupa slobodno i nezavisno od svog naslea, u skladu sa zdravim razumom i svojom saveu. Umesto da kao ivotinja bude determinisan genetikom i okruenjem, ovek ima mo i odgovornost da vlada sobom i svetom oko sebe. Zanemarivanje ove istine o ovekovoj linoj odgovornosti, koja je bila sutinski elemenat prosveenosti zapadne civilizacije, dovelo je do obezvreivanja ovekove linosti na nivo neodgovorne ivotinje. Teorija evolucije je pokuala da ovekove hedonistike porive opravda kao motive koji su svrhoviti njegovoj egzistenciji, iako je, posebno danas, postalo oigledno da oni ugroavaju opstanak ljudskog roda, da dovode do raspada porodice i civilizacije, jer im je umesto opstanka individue i vrste vaniji sam doivljaj uitka. Sledei korak je uinila ideologija nacizma ili rasizma, koja nije htela da uvidi sutinsku razliku izmeu ivotinje i oveka u ovekovoj sposobnosti da odgovorno vlada sobom, pa je zato potraila izvor blagoslova zapadne civilizacije ne u ideji prosveenosti, ve u ljudskoj prirodi. Analizirajui razliite rasne tipove, ona je prepoznala arijevce kao ljudsku nadrasu, koja po svojim psihofizikim atributima prevazilazi ostale rase na zemlji. Ali dovoljno je pogledati istoriju arijevske rase pre reformacije i prosvetiteljstva pa uvideti da su arijevci bili primitivna divlja plemena, koja se milenijumima gotovo ni po kojim svojim osobinama nisu mogla uzdii u odnosu na ostale narode sveta. tavie, svi istorijski izvori od antikog vremena do XVI veka predstavljaju ih kao agresivne, surove, lenje i primitivne. U vreme svoje duhovne reformacije i prosvetiteljstva, narodi severne Evrope su duboko bili svesni da je izvor njihovog velikog blagoslova u njihovoj borbi protiv slabosti sopstvenog karaktera, u preispitivanju motiva sopstvenih srca i pokajanju, u ivotu koji je u skladu sa Deset Bojih zapovesti. Izgovor za greh nije postojao, zato to vera u svemonog Boga ne

prua izgovor za slabost i nemo u karakternom pogledu, jer ako Bog postoji, On moe da promeni ljudsku prirodu. O nastaloj reformi karaktera reformator Cvingli je pisao: Mir se nastanio u naem gradu... nema vie svaa, zavisti, licemerstva i nesloge. Odakle moe doi takav sklad, ako ne od Gospoda i od nae nauke koja nas ispunjava rodovima mira i pobonosti? (James A. Wylie, The History of Protestantism, p. 181)

Slinim reima, sredinom XIX veka, Ljubomir Nenadovi opisuje karakter reformisanih Nemaca: "Svuda vidite sretnu i zadovoljnu eljad. Nigde ne vidite pakosti i zavisti. Svak se raduje tuem dobru, svak saaljeva tuu nesreu. Nemaka drutva tako su ureena i udeena da vam se ini da svaki ivi samo na korist i na zadovoljstvo svojega blinjeg. Ovo je zemlja gde se brinu da i stoka oseti blagodati pitome civilizacije. Svaki ovek obavezan je da oveno i sa svojom stokom postupa. ... Nijedan narod ne izobliava sam svoje nedostatke i pogreke tako otro kao Nemci. Nemac, za svaku nesreu koja postigne njega ili njegovu zemlju, krivi samo sebe. Francuz svagda obara krivicu na drugoga. Englez ne krivi nikoga, on uti, kao narod koji ita mnogo Bibliju, nalazi, da su to sve putevi Bojeg provienja, kojima se mora proi, pa bili oni uglaeni ili trnoviti. Nemci su poboni, vredni i umereni. Oni ive po onoj poslovici: radi kao da e doveka iveti, a moli se Bogu kao da e sutra umreti. ... Za nekoliko kratkih vekova Nemci su udesa uinili, pretvorili su u pravi raj svoju zemlju, o kojoj su Rimljani kao o nekom Sibiru govorili; podigli su industriju, reformisali rimsku veru, stvorili su kole, nauke, zakone, slobodu, i pravom prosvetom prosvetili su sredinu Evrope. ... U predelima odakle su izali apostoli - u otaastvu Isusa Hrista, caruju mrak i sujeverstvo, a na severu nemaki pastor pred okupljenim narodom razlae hriansku ljubav i tumai evaneoske rei onako kako treba da uju i razumeju ljudi koji ljube pravu istinu i koji tee sve daljem napretku i prosveenju svoga razuma." (Ljubomir Nenadovi, Celokupna dela, str. 576, 589, 616)

Ali, kada je zapadna civilizacija poela da poputa iskuenju hedonizma, javila se potreba oveka da odgovornost za svoje postupke, slavu i sramotu za svoje uspehe i neuspehe prebaci sa sebe na nekog drugog, i da

200

Astrologija i antropologija

Filozofska analiza

201

tako izgovori svoj neodgovoran odnos prema svojim slabostima. I astrologija i nacizam su doiveli svoj vaskrs u vreme velike duhovne depresije oveanstva, odmah po zavretku Prvog svetskog rata. Ali, za razliku od astrologije koja odgovornost za ono to oveka snalazi prebacuje na zvezde, nacizam je uzroke velikog kulturnog, naunog i privrednog buma civilizacije Zapada sa prosveene ljudske volje prebacio na ovekovo genetsko naslee. Umesto da preispituje motive svoga srca i da u njima trai krivca za svoje probleme, filozofija savremenog doba navela je oveka da krivce trai spolja. Nacizam mu je ponudio rtvenu jagnjad u ljudima drugaijeg antropolokog porekla. Onu istu strogost koju je Nemac reformacije imao prema sopstvenim slabostima karaktera, u vreme nacizma je poeo da ispoljava prema Jevrejima i Romima, traei u tome psiholoku satisfakciju za sopstvenu neodgovornost prema samom sebi. Pod uticajem darvinizma ovek je zaboravio da njegova ovenost nije utemeljena na njegovoj biolokoj prirodi, ve na njegovoj svesnoj i odgovornoj akciji volje. Niko nije mogao vie da ponizi ovekovo dostojanstvo u globalu, pa i same pripadnike arijevske rase, nego nacizam svojim shvatanjem koje je obezvreivalo ono to oveka ini ovekom. ovek je, uistinu, onoliko ovek koliko svesno nadvlada sebe i svet oko sebe, a nacizam je, odbacivi ideju prosveenosti i duhovnosti, vrednost arijevaca potraio u njihovoj biolokoj prirodi, i tako spustio oveka na nivo ivotinje, koja jedinu vrednost ima u sluajnom kvalitetu svog nasleenog pedigrea. Kao to smo videli u analizi psiholokih tipova, ovek nema po prirodi u sebi zdrave motive koji njime prirodno vladaju. ovek nije ovek ako sam odgovorno ne vlada sobom. ovek mora da se izbori u borbi protiv svojih iskuenja, da bi postao ovek. Niko se ne raa kao ovek, ve ovekom postaje, ako to sam dragovoljno hoe.

FILOZOFSKA ANALIZA ASTROLOKOG FENOMENA

OGRANIENOST NAUNE METODOLOGIJE
Uz pomo naune analize moemo raskrinkati mnoge zablude i objasniti zato neka sujeverja funkcioniu. Meutim, postoji jedan nivo astrolokog fenomena koji se ne moe objasniti primenom naune metodologije i koji zato zahteva svoje objanjenje iz filozofske i religiozne perspektive. Astrolozi veruju da poloaj nebeskih tela na nebu determinie ne samo ovekov karakter ve i razne dogaaje na zemlji, pa se oni zato, izmeu ostalog, bave i proraunavanjem i predvianjem buduih dogaaja. Ovu oblast astrolokog fenomena ne moemo objasniti antropolokom niti bilo kojom drugom naunom disciplinom. tavie, primena naune metodologije - merenja i eksperimenta moe da nas navede da potpadnemo pod uticaj astrolokog sujeverja. Na primer, ako doemo do naunog proverljivog saznanja da se osobe sa psihikim tipom Raka - koje smo utvrdili da su mongolskog porekla - zaista raaju ee u znaku Raka (od 21. juna do 20. jula) nego u ostalim horoskopskim znacima tokom godine, biemo u iskuenju da poverujemo u to da poloaj zvezda na nebu determinie dogaaje na zemlji i samim tim na karakter. Ako nam astrolog u zvezdama ili hiromanta u dlanu proitaju realan opis dogaaja koji nas zaista snalaze u ivotu, ili ako nam radiestezista viskom pogodi koji organ nam je bolestan, ili ako nam crna maka pree put, pa nam se desi nesrea, moemo biti u iskuenju da poverujemo u natprirodni princip sujeverja, uprkos besmislenosti ponuenog objanjenja. Onaj ko neodgovorno i fanatino osporava natprirodne fenomene samo zato to ih sam nije iskusio, isto tako e neodgovorno i fanatino da ih zastupa ukoliko ih bude imao u svom iskustvu. Setimo se samo francuskog psihologa Miela Goklena koji je, da bi osporio astroloki fenomen, sakupio 24.000 podataka poznatih ljudi i njihovih zanimanja, da bi na osnovu izraene korelacije sportista sa planetom Mars, postao fanatian zastupnik astrologije. Primena naune metodologije - eksperimenta i merenja, u pokuaju da njom objasnimo prirodu natprirodnih fenomena, moe da nas prevari i navede na zabludu sujeverja, zato to nas navodi da ih tumaimo samo na osnovu deliminih informacija - onih koje su nam dostupne naunom metodologijom.

202

Astrologija i antropologija

Filozofska analiza

203

Pogledajmo samo jednog maioniara kako veto vara naa ula da bi kod nas izazvao uverenje o svojim natprirodnim moima. Kako on to postie? Tako to od nas sakriva onu vanu istinu o pozadini svog maioniarskog trika i dozvoljava nam da sami budemo prevareni na osnovu one poluistine koja nam je otkrivena. Sujeverje je esto utemeljeno na uoenoj korelaciji izmeu dva razliita simptoma jednog istog uzroka, gde zajedniki uzrok jo uvek nije poznat (ili ovek ne eli da ga upozna). Korelacija izmeu dva simptoma moe biti utvrena ispravnom naunom metodologijom, ali e ta korelacija, bez poznavanja njihovog zajednikog uzroka, oveka navoditi na zabludu u pogledu objanjenja fenomena sujeverja. Naunik koji istrauje korelaciju izmeu mekoe asfalta u Londonu i broja policajaca koji padnu u nesvest na strai ispred Bekingemske palate, moe da doe do zanimljivih hipoteza o mistinom uticaju mekoe asfalta na policajce, ali e ostati u velikoj zabludi ukoliko ne shvati da zajedniki uzrok, u ovom sluaju toplota Sunca - topi asfalt i poveava verovatnou da policajac padne u nesvest. Meutim, zajedniki uzrok esto moe biti sakriven, "neuhvatljiv" i neproverljiv naunom metodologijom, i zato njegovo objanjenje moe ostati iskljuivo u oblasti ljudske filozofije i religije. To znai da ak i ako smo svedoci da se odreeni dogaaji zaista deavaju u skladu sa horoskopskim predvianjima, to ne mora biti dokaz da su ti dogaaji uzrokovani astrolokim faktorom, ve moda nekim drugim uzrokom koji se krije iza astrolokog fenomena i koji je za nas moda trenutno nepoznat. Zato, da bismo objasnili natprirodni elemenat astrolokog fenomena, potrebno je da se uzdignemo iznad samog astrolokog iskustva i da njegov smisao podvrgnemo kritikoj analizi. Na primedbe zdravorazumne kritike, astrolog e biti sklon da prui odgovor koji u sebi ima elemente naune metodologije: "Nemam potrebe da preispitujem da li je mogue ili nemogue ono to ve imam u svom iskustvu! Zato bih sumnjao u ono to vidim svojim sopstvenim oima?!" Meutim, ovek moe biti obmanut svojim iskustvom. Setimo se maioniarskog trika. Ako veruje u sve to vidi, ovek moe biti prevaren prvim crtanim filmom i poverovati da junaci filma zaista postoje, zato to on sam lino na ekranu TV-a vidi njihov izgled, uje njihov glas i prati njihove akcije. Oslanjajui se na svoja ula i oseanja ovek moe biti prevaren parapsiholokim fenomenom, na primer - astralnom projekcijom, pojavom "duha umrle osobe" ili kontaktom sa "vanzemaljcem iz leteeg tanjira", ili

bilo kojim drugim natprirodnim iskustvom, ne zato to nema autentino iskustvo, ve zato to ne razume njegovo objanjenje. ta nas uva od ogranienosti i prevare sopstvenim iskustvom? uva nas odgovorna upotreba razuma! Razum analizira smisao onih saznanja do kojih dolazimo preko svojih ula. Razumom analiziramo i smisao saznanja do kojih dolazimo naunom metodom - merenjem i eksperimentom. Ali, zar nismo uli prie o ogranienosti ljudskog razuma? Jesmo! Ali te prie zapravo ne govore o ogranienosti samog razuma, ve o ogranienosti ljudskih ula. Upravo zato da ne bismo bili prevareni usled ogranienosti svojim ulnim saznanjima, pomae nam razum. Razum nas osposobljava da prevaziemo ogranienost svojim iskustvom, uva nas da ne budemo prevareni onim to imamo u iskustvu i omoguava nam da verujemo u onu istinu koja prevazilazi nae iskustvo. Glavna prepreka naoj spoznaji istine nije u ogranienosti naeg razuma, pa ak ni u ogranienosti naih ula, ve u loem kvalitetu naih motiva. Mi ne elimo da spoznamo istinu koja e nas uiniti svesnim nae neispunjene ivotne odgovornosti. Kao to duhovno nezadovoljen ovek ima potrebu za uitkom, tako i ovek neiste savesti ima potrebe za zabludom kojom e opravdati pred svojom saveu one svoje motive i postupke koji ne mogu da izdre zdravorazumnu kritiku. Kada na osnovu istih naunih saznanja ljudski um biva u mogunosti da formira mnotvo razliitih i meusobno protivrenih hipoteza, jedini nain da ovek doe do najprihvatljivijeg odgovora na pitanje ta je istina ne lei vie u rukama naune metodologije ve je on u rukama motiva koji upravljaju njegovom logikom razmiljanja. Loi motivi e nas navesti na nepotenu i subjektivnu funkciju razuma, pa emo izabrati ono hipotetiko tumaenje koje laska naim nepobeenim karakternim slabostima i naoj neistoj savesti, a ne ono koje odgovara stvarnosti. Meutim, pokrenut naim iskrenim i plemenitim htenjem, razum e nas osposobiti da prevaziemo ogranienost svojim iskustvom. On e nam pruiti slobodu da ne budemo prevareni onim to vidimo i pruie nam slobodu da verujemo u ono to ne vidimo. ak i ako je nae astroloko iskustvo autentino i zauujue stvarno, razumna analiza smisla tog iskustva e nas sauvati da ne nasednemo na njegovu prevaru, na isti nain kako e nas razumna analiza sauvati da ne nasednemo na maioniarski trik.

204

Astrologija i antropologija

Filozofska analiza

205

Zato je besmisleno verovati da se iza astrolokog fenomena zaista krije uticaj nebeskih tela? Zato to je besmisleno da astroloki faktor, u zavisnosti od toga kada su ljudi roeni, formira izmeu njih razlike koje nisu adekvatne realnim potrebama njihovog ivota i koje samim tim nemaju nikakvu svrhu. Besmisleno je verovati da ovek, uprkos svojoj savesti, razumu i volji, koji mu prirodno daju mo da se uzdigne iznad svoje determinisanosti, jeste determinisan tobonjim astrolokim faktorom. Besmisleno je verovati da razumno ljudsko bie nema sposobnost da vlada sobom i svetom oko sebe jae nego to njime, po astrolozima, imaju mo da upravljaju nerazumna nebeska tela. Zapravo, kada bi astrolozi zaista verovali u potpunu determinisanost, njihovo zlo bi bilo manje, meutim, lanim predstavljanjem da su zvezde odgovorne za ono to nam se deava, oni navode oveka da svoju volju, u pokuaju da se suprotstavi determinisanosti, koristi na pogrean nain. Besmisleno je i nepravedno verovati da blagoslov i srea oveka lei u tehnici mimoilaenja astrolokih uticaja (na primer, u prihvatanju saveta da se odreenog dana ne radi neki posao, da bi se izbegao proreen neuspeh), a ne u izboru izmeu dobra i zla tj. u pobedi nad svakodnevnim iskuenjima ivota. Pravedno je da uspeh naeg ivotnog dela bude u srazmeri sa istotom motiva koji nas na to delo pokreu, a ne u zavisnosti od magije nekog naeg rituala ili bilo kakve druge akcije nae volje. Razumnom analizom smisla astrolokog iskustva mi shvatamo da nije mogue da astroloki faktor determinie dogaaje u naem ivotu, jer tako neto ne bi bilo niti logino, niti pravedno. Ali, sada, kada smo shvatili ta istina nije, namee nam se potreba da shvatimo ta istina o astrolokom fenomenu jeste?! Mi moemo u svom umu formirati bezbroj meusobno protivrenih hipoteza o nekom fenomenu i da svaka od tih hipoteza bude logiki ispravna, pa da opet ne znamo koja je od tih hipoteza istinita. ulima moemo da proverimo da li su te hipoteze utemeljene na nauno istinitim saznanjima. Razumom moemo samo da proveravamo da li su one logine i na taj nain da li je njihova istinitost mogua. Ali, da li je neka hipoteza zaista istinita, to ne moemo da utvrujemo niti naukom, niti filozofijom. To moramo sami da odluujemo i da zatim verujemo da je istina. Oko nekih pitanja ivot od nas ne trai da donosimo odluke, i na tom planu mi emo da zadrimo naunu i filozofsku rezervisanost. Ali, oko najvanijih pitanja nijedan ovek ne moe da ostane na nivou samih hipoteza, jer ivot od njega zahteva da se odluuje i da postupa onako kako je za njega najprihvatljivije.

Postoje potrebe ivota koje od nas zahtevaju odgovor, i one nas primoravaju na akciju, pokreu nae motive i postupke, i zahtevaju da zauzmemo odreen stav i odreeno verovanje. Zato je svaki ovek vernik, hteo on to sebi da prizna ili ne. Kada ne bi verovao, ne bi nita radio. Prestao bi da die, jer ne bi imao naune dokaze da moda ovoga trenutka vazduh u prostoriji nije zatrovan nekim otrovnim gasom, niti bi ita drugo u ivotu mogao da ini, sa potpunom sigurnou da nije u zabludi. Svaki ovek je vernik, a od kvaliteta motiva koji ga u ivotu pokreu i koji upravljaju njegovim razumom zavisi u koju e hipotezu on da poveruje - da li u onu koja je adekvatna stvarnosti, ili onu koja je adekvatna njegovim subjektivnim porivima i odbrambenim mehanizmima.
OBLAST NIVO SAZNANJA
INJENICA TEMELJ METODA PROVERE MERENJE EKSPERIMENT

NAUKA

ULA

FILOZOFIJA

PRETPOSTAVKA

RAZUM

LOGINOST VALIDNOST OBJEKTA POVERENJA

RELIGIJA

VEROVANJE

MOTIVACIJA

Razlika izmeu filozofije i religije je u tome to filozofija postavlja mnotvo hipotetikih pitanja, i dozvoljava sve hipotetike odgovore kao mogue ukoliko su zadovoljili kriterijume logike, dok religija tvrdi da ve ima otkrivenje istine koja dolazi od samog Stvoritelja univerzuma. Pozivajui se na ulnu ogranienost ljudskog saznanja i na lo kvalitet motiva koji ga prirodno rukovode u ivotu, religija poziva oveka da veruje ne vie u sebe i svoju ogranienost, ve da veruje u Boga i Njegovu svemo; te da u daru Boje ljubavi nae zdravu snagu svoje istinoljubivosti i glavnu pokretaku snagu svoga ivota. Zato emo se sada baviti religioznom analizom astrolokog fenomena, s time da emo sam pojam religije izloiti istim oblicima kritike i preispitivanja kakve smo primenili i prema samoj astrologiji.

206

Astrologija i antropologija

Religiozna analiza

207

RELIGIOZNA ANALIZA ASTROLOKOG FENOMENA

FILOZOFIJA RELIGIOZNOG POGLEDA NA SVET
Religiozno shvatanje je da je Bog stvorio oveka iz ljubavi i radi ljubavi. Bog nije stvorio oveka nesrenog, da mu smisao ivota bude veita potraga za sreom, ve ga je stvorio srenog, sa ciljem da svoju sreu izraava kroz ljubav prema drugima i kroz stvaralatvo. No, odvojivi se od Boga, ovek je izgubio nesebinu ljubav, ispunio se unutranjim nezadovoljstvom i zbog svog greha poneo na sebi teret neiste savesti. Izgubivi nesebinu dobrotu, izgubio je predvieni smisao ivota, a to je da voli, da ivi za druge ljude i za svog Stvoritelja. Ispunivi se neugasivim unutranjim nezadovoljstvom, on sada pokuava da sreu svoje due ostvari nezavisno od Boga, zloupotrebljavajui svoje ulne, umne i emotivne doivljaje. Teret neiste savesti ga je uinio optereenim raznim odbrambenim mehanizmima, strahovima, fobijama i nesigurnou, a takoe i sklonim religioznom fanatizmu kroz koji pokuava da ostvari satisfakciju svoje neiste savesti nezavisno od Boga i Njegovog plana iskupljenja palog oveka. U istoriji svoje degradacije ovek prolazi kroz razliita iskuenja i trpi razliite posledice svojih padova. Pretpotopna ljudska civilizacija je zbog svog izopaenog grenog ivota bila osuena na propast velikim Potopom, koji je preiveo samo pravedni Noje, sa svojom enom, sa svoja tri sina i njihovim porodicama. Za vreme Potopa nastradao je ogroman broj biljnih i ivotinjskih vrsta, koje danas nalazimo samo u fosilima, dok je najvanije vrste sam Noje sauvao u svojoj barci. Posle Potopa, zbog ruenja vodenog omotaa, dolo je do nestanka efekta staklene bate i samim tim do formiranja velikih klimatskih razlika na zemljinoj povrini. Zbog toga je Bog uinio udo adaptacije ljudske vrste na razliite poslepotopne klimatske uslove. Crna rasa je adaptirana na toplu ekvatorsku klimu, bela rasa na umerenu, a uta na polarnu klimu. Unutar tih rasa Bog je razdelio dodatne adaptivne sposobnosti za opstanak u specifinim uslovima ivota. Razliite stvaralake sposobnosti koje je ovek nasledio od svog stvaranja i razliite adaptivne sposobnosti koje je dobio posle Potopa, postale su izvor satisfakcije pale ljudske prirode i tako se pretvorile u ovekovo prokletstvo. Oni

koji su prirodno muziki obdareni, pokazali su sklonost da trae satisfakciju svoje due u muzici, dok oni koji su obdareni sposobnou psihofizike moi, postali su skloni nasilju, itd. Umesto da darovi imaju funkciju izraavanja ljubavi, oni su postali sami sebi cilj tj. izvor ovekove satisfakcije. Uskoro, razdeljivanjem razliitih jezika Bog razbija totalitarni reim Vavilonske kule i omoguava razliitim ljudskim porodicama da svoj duh i ivot razvijaju slobodno i nezavisno jedni od drugih. Period meusobne jezike i fizike izolacije i samostalnog razvoja razliitih ljudskih porodica i plemena, kao i njihove adaptacije na specifine uslove ivota, rezultovao je formiranjem antropolokih posebnosti nekoliko desetima razliitih antropolokih tipova, od kojih je u to vreme svakome odgovarala jedinstvena jezika grupa. Kada se stanovnitvo na zemlji namnoilo, dolo je do njihovog meusobnog meanja. Razliite grane Nojevih potomaka su nasledile razliite grene sklonosti i iskuenja, koje su se u razliitim ivotnim okolnostima manifestovale na razliite naine. Zato je kroz istoriju ovekovog pada Bog slao pozive ljudskom rodu na pokajanje koji su bili adekvatan odgovor iskuenjima koja su ljudi imali. Kada su bili u iskuenju formalizma i licemerstva, tada su dobijali poruku koja je ukoravala formalizam i licemerstvo. Kada su imali iskuenje otvorenog bezakonja i divljatva, tada su dobijali poruku koja je otkrivala naglaene zahteve Bojeg zakona. Meutim, ljudi su radije hrlili ka zabludama koje su njihove omiljene grehe predstavljali kao kakve vrline, nego to su bili skloni da sluaju i prihvataju ukore protiv svojih greha. Potreba za opravdanjem i izgovaranjem greha uinila ih je sklonim sujeverju i pseudoreligioznosti. Kada ljudi nisu bili voljni da sluaju razumne ukore koje im je slao preko nadahnutih uitelja i proroka, Bog je radi njihovog dobra dozvolio da na njih dolaze one ivotne prilike i neprilike koje e im pomoi da postanu svesni svojih iskuenja, da bi tako imali povoda da svoja iskuenja pobede. Kada su pokazivali duh gordosti, snalazile bi ih nevolje i nepravde koje su poniavale njihovu gordost i pokazivale da nemaju Boje odobravanje. Kada su pokazivali kukaviki karakter, snalazilo bi ih iskuenje da pod pritiskom nepravednih autoriteta ine nepravde drugima, to je bila prilika da postanu svesni svojih slabosti i da ih kroz samo iskuenje pobede. One koji imaju teka iskuenja, Bog hrabri sledeim reima da istraju da potpune pobede: "Blago oveku koji pretrpi napast; jer kad bude kuan primie venac ivota, koji Bog

208

Astrologija i antropologija

Religiozna analiza

209

obree onima koji ga ljube." (Jakov 1,12) "Koji pobedi, dobie sve, i biu mu Bog, i on e biti moj sin." (Otkrivenje 21,7) Bog nema nikakvog razloga da ovekovei za venost grean princip ivljenja. ovek koji ne slui nikome i niemu nema razloga da postoji. Sveto pismo objanjava da posle suda nad nepokajanim i nepravednim grenicima, ni greha ni grenika vie nee biti. Onima koji odluuju da nasuprot sopstvenoj grenoj prirodi izaberu princip nesebine dobrote, Bog obeava da e svojom natprirodnom isceljujuom moi promeniti njihovo srce, osloboditi ih od vlasti greha i demona, i ispuniti njihovo srce ljubavlju: "Ja u vas oistiti od svih neistota vaih i od svih gadnih bogova vaih. I dau vam novo srce, i nov u duh metnuti u vas, i izvadiu kameno srce iz tela vaega, i dau vam srce mesno. I duh svoj metnuu u vas, i uiniu da hodite po mojim uredbama i zakone moje da drite i izvrujete." (Jezekilj 36, 25-27) Kako takav uzorak ivota ima smisla da bude ovekoveen za venost, Bog e mu prilikom svog Drugog dolaska podariti veni ivot. U Bojem carstvu njihove sposobnosti i moi e doi do svog punog nesputanog izraaja, bez iskuenja zloupotrebe sposobnosti i ponovne pojave greha, jer su svoja iskuenja pobedili onda kada su bili kuani tekim mukama i iskuenjima u ovozemaljskom ivotu. Njihova srca e biti ispunjena venom ljubavlju i zahvalnou Bogu to ih je u ovom ivotu na razne naine osvedoavao o potrebu za Njime i otkrivenjima svoje ljubavi, milosti i strpljenja dovodio do pokajanja za njihove grehe, a svojom rtvom na krstu iskupio ih od krivice i vene smrti.
RAZLIKA IZMEU EVOLUCIONISTIKOG I KREACIONISTIKOG TUMAENJA OVEKOVIH PSIHOLOKIH I ANTROPOLOKIH POSEBNOSTI

POREKLO UNUTRANJEG NEZADOVOLJSTVA

EVOLUCIONO OBJANJENJE POREKLA UNUTRANJEG NEZADOVOLJSTVA

Videli smo da su razliite ljudske sposobnosti u svom izopaenju (time to su postale izvori satisfakcije i zato sami sebi cilj) rezultovale razliitim psiholokim tipovima koje su astrolozi pridali odreenim horoskopskim znacima. U pokuaju da objasnimo poreklo razliitih ovekovih sposobnosti, njihov izvorni neizopaen smisao, i uzroke ovekovog unutranjeg nezadovoljstva koje dovodi do izopaenja njihove funkcije, moemo primetiti da jedna ista antropoloka saznanja o oveku, i evolucionisti (zastupnici teorije evolucije) i kreacionisti (zastupnici Bojeg stvaranja) tumae na razliite naine.

Evoluciona hipoteza o poreklu unutranjeg nezadovoljstva objanjava da je nezadovoljstvo pokretaka snaga koja je svrhovita ovekovoj borbi za opstanak. Oni koji nisu bili pokrenuti nezadovoljstvom na zadovoljavanje svojih egzistencijalnih potreba, nisu imali drugih motiva da ih ree, pa su prema tome izumrli. Takvo shvatanje proima i razliite interpretacije libida. Libido po Sigmundu Frojdu jeste izraz "seksualne energije" koja trai svoje zadovoljenje, a ako nije u stanju da se zadovolji, ona postaje izvor destrukcije. "Mera nezadovoljenog libida koju ljudi u proseku mogu preuzeti na sebe, ograniena je." (Sigmund Frojd, Uvod u psihoanalizu, str. 365) Frojd smatra da se libido moe sublimirati u razliite motive koji ljude pokreu na najrazliitije aktivnosti. "Sublimiranje je tek poseban sluaj oslanjanja seksualnih tenji na druge, koje nisu seksualne." (Isto) Karl Gustav Jung naziva libidom optu mentalnu energiju. Hipoteza koja izvire iz razliitih teorija o libidu jeste da je nezadovoljstvo pokretaka snaga koja oveka nagoni da se bori za opstanak. Meutim, ta energija, po svemu sudei, ne samo to ne doprinosi ovekovoj egzistenciji, ve je direktno ugroava. Da bi ovek vodio rauna o egzistenciji, dovoljno je da bude nezadovoljan umnim predstavama, oseajima i oseanjima kada su one izraz objektivne predstave o stvarnosti (na primer, bol, opasnost, strah). Nema potrebe da bude pokrenut unutranjim nezadovoljstvom na nivou motivacije (sebinost, briga, gnevljivost, depresija, kukaviluk), ve treba da bude pokrenut motivom ljubavi. Kada je pokrenut unutranjim nezadovoljstvom, tada ovek ne razmilja o egzistencijalnim potrebama ivota, ve o tome kako da, ak i na njihovu tetu, raznim izvorima satisfakcije ugui svest o svom unutranjem nezadovoljstvu. Poreklo svakog patolokog ponaanja, svake neumerenosti i izopaenosti jeste u nezadovoljstvu koje se uplelo u ovekovu motivaciju. Motivi ponaanja koji su proistekli iz ovekovog unutranjeg nezadovoljstva osporavaju teoriju evolucije, jer oveku ne donose nikakvu evolutivnu prednost u borbi za opstanak, ve ga u opstanku ugroavaju. Optereen svojim unutranjim nezadovoljstvom ovek nema ni vremena ni volje da se ponaa svrhovito svojim stvarnim egzistencijalnim potrebama. Da su zaista mehanizmi prirodne selekcije i evolucije formirali osobine ljudske vrste, ovek nikada ne bi postao grean.

210

Astrologija i antropologija

Religiozna analiza

211

KREACIONISTIKO OBJANJENJE UNUTRANJEG NEZADOVOLJSTVA

Religioznu hipotezu o poreklu ovekovog unutranjeg nezadovoljstva je jednostavno definisao francuski naunik Blez Paskal: "U srcu svakog oveka postoji vakuum koji jedino Bog moe da ispuni." (Blez Paskal) Sveto pismo objanjava ovekovo nezadovoljstvo njegovom oholou prema Bogu, tj. pokuajem oveka da ostvari sreu i smisao ivota nezavisno od Boga: "Jer dva zla uini moj narod: ostavie Mene, izvor ive vode, i iskopae sebi studence, studence isprovaljivane, koji ne mogu da dre vode." (Jeremija 2,13) Najvie to ovek moe da postigne nezavisno od Boga jeste samo oseanje sree, ulni doivljaj sree i umna predstava o srei, koji mogu jedino da ugue ovekovu svest o njegovom unutranjem nezadovoljstvu, dok samo unutranje nezadovoljstvo u oveku i dalje ostaje i dokazuje svoje postojanje kroz i dalje nepromenjenu motivaciju. Mudri Solomun kae: "Pravednik jede, i sita mu je dua; a trbuh bezbonicima nema dosta." (Prie 13,25) Apostol Jovan objanjava da telesna, emotivna i umna zadovoljstva nisu put zadovoljenja enji ovekove due: "Jer sve to je na svetu, telesna elja, i elja oiju, i ponos ivota, nije od Oca, nego je od ovog sveta." (1. Jovanova 2,16) Isus Hristos kae: "Svaki koji pije od ove vode opet e oedneti; a koji pije od vode koju u mu ja dati nee oedneti doveka; nego voda to u mu ja dati bie u njemu izvor vode koja tee u ivot veni!" (Jovan 4,13-14)
SVRHA RAZLIITIH LJUDSKIH SPOSOBNOSTI

ovek je bie obdareno izraenim psihofizikim sposobnostima, koje daleko prevazilaze potrebe njegove puke egzistencije. ovek je sposoban da svira na violini, da se bavi pronalazatvom i stvaralatvom, i da menja svet oko sebe u skladu sa svojom voljom. Koja je svrha njegovih posebno razvijenih sposobnosti? Po teoriji evolucije, intelektualne sposobnosti kojima ovek nadilazi sva ostala iva bia, jesu plod njegovog najvieg stepena evolutivnog razvoja u njegovoj borbi za opstanak. Oni koji su bili manje inteligentni i manje obdareni razliitim intelektualnim darovima nisu preiveli. No, da li je to tano? Da li su mikroorganizmi, koji su na najniem stepenu evolutivnog razvoja, zaista manje sposobni za egzistenciju od visokoumnog stvorenja koje je na najvioj poziciji evolutivnog razvoja, a koje se zove ovek?

U sluaju nekakve katastrofe globalnih razmera, najvie bi preiveli organizmi koji su po svojoj grai najprostiji i koji su po teoriji evolucije najmanje evoluirali u svom evolutivnom razvoju. Organizmi koji su na takozvanom viem stepenu evolutivnog razvoja pokazali bi tada najmanju sposobnost opstanka u nepovoljnim uslovima. Uostalom, kada bolje pogledamo, u realnom ivotu, ovek ne koristi svoje posebne intelektualne sposobnosti prvenstveno radi uspenije borbe za opstanak. Pogledajmo o emu razmilja ovek tokom dana ili sanja tokom noi? Da li razmilja kako da obezbedi egzistenciju ili kako da obezbedi uitak? Da li mu njegove intelektualne posebnosti pomau da vodi zdrav i dug ivot, ili ga u egzistenciji ugroavaju? Koja je onda svrha ovekovih sposobnosti, kojima nadilazi sva iva bia, ako nije uspenija egzistencija, koju nii organizmi uspeno ostvaruju i bez potrebe za nekom velikom mudrou i fizikom moi?! ovek nije stvoren samo da bi opstao, ve da bi ispunio smisao svoga postojanja i svoga ivota, a taj smisao je da voli, da stvara, i da tako iz ljubavi odgovara na potrebe drugih ivih bia. Zato, pored egzistencijalnih sposobnosti, oveka odlikuju mnogo vee neegzistencijalne sposobnosti kojima je obdaren da bi uspeno ispunio svoj smisao ivota. Meutim, smisao ovekovih egzistencijalnih i neegzistencijalnih sposobnosti je u rukama njegove slobodne volje. Bilo da je taj smisao ljubav ili greh, sam smisao ivota je oveku vaniji od pukog ivljenja. Plemenit ovek e pokazati spremnost da ugrozi svoj ivot radi dobra drugih ljudi, isto kao to e poroan, sujetan ili zao ovek pokazati spremnost da ugrozi svoj ivot radi ostvarenja svojih hedonistikih, sujetnih ili osvetnikih ciljeva. Ako je smisao ovekovog ivota - nesebina ljubav, onda e ovek iz ljubavi voditi rauna o svojoj egzistenciji, ali e, takoe, iz te iste ljubavi pokazati spremnost da ugrozi potrebe svoje line egzistencije radi dobra drugih ljudi.
POREKLO RAZLIITIH LJUDSKIH SPOSOBNOSTI

Dok evolucionisti veruju da su ovekove sposobnosti nastale kao plod procesa prirodne selekcije i evolucije, dotle kreacionisti veruju da je Bog obdario oveka sposobnostima koje su neophodne da bi mogao da ispuni smisao svoga postojanja i da bi mogao da opstane u razliitim klimatskim uslovima poslepotopnog sveta. Po logici teorije evolucije - iz prostorne inteligencije neophodne za lov, razvile su se kod afrikih crnaca i sve one druge sposobnosti koje se kod njih

212

Astrologija i antropologija

Religiozna analiza

213

manifestuju kao dar za umetnost, imaginaciju, itd. Po logici teorije stvaranja Bog je pojedine ovekove stvaralake sposobnosti, koje prvobitno uopte nisu imale egzistencijalnu funkciju, prilagodio potrebama njegove egzistencije, to znai da su afriki crnci za svoj dar lova, iskoristili sposobnosti prostorne i kinestetike inteligencije koje bi inae oveku sluila za ostvarenje vieg smisla postojanja, za njegovo stvaralatvo i umetniko izraavanje. Adaptacija za ivot u uslovima afrike divljine podrazumeva osposobljenost za intenzivno tranje. Da bi mogli uspeno da ulove divlju ivotinju ili da u opasnosti od nje pobegnu, afriki crnci su razliitim anatomskim atributima osposobljeni da bez zdravstvenih posledica podnose svakodnevni stres napornog i brzog tranja. U tome im pomau specifine karakteristike njihovog miinog tkiva (posebni enzimi koje samo oni imaju), dua petna kost, izraena duina nogu, vei nagib karlice, posebne grane sve etiti arterije koje izlaze iz aortnog luka za glavu i gornje ekstremitete, itd. ivot u uslovima afrike klime zahteva adaptaciju na toplu klimu kroz povean broj znojnih lezda, veliku povrinu tela koja se postie njegovom izduenou, a zatita unutranjeg tkiva od prodora tetnog ultraljubiastog zraenja se postie izraenim tamnim pigmentom. Kao to su afriki crnci mnotvom svojih psihofizikih atributa osposobljeni za toplu afriku klimu, tako su i mediteranci osposobljeni za mediteransku klimu, dinarci za planinsku klimu sa otrim temperaturnim ekstremima (hladna no, topao dan; hladna zima, toplo leto), a pripadnici ute rase za stalnu hladnu - polarnu klimu. Spomenimo sada samo neke od adaptivnih sposobnosti za polarnu klimu kao to su zaokrugljenost i zdepastost tela i smanjena koliina znojnih lezdi, a sve to radi smanjenog oslobaanja toplote i vlage u uslovima koje odlikuje hladan i veoma suv vazduh. Da bi oi bile sauvane od sunevog odbljeska od osunanih snenih povrina i od hladnog vetra i iglica snega, one su sitne, uske i uvuene. Pripadnik ute rase je pored psihike sklonosti da pravi zalihe hrane, obdaren i genetskom sklonou ka gojaznosti, zato to ga naslage sala uvaju od smrzavanja i predstavljaju zalihu energije za vreme oskudice hrane. Sve te adaptivne sposobnosti na razliite klimatske uslove ivota, po teoriji evolucije nastale su sluajnim mutacijama i prirodnom selekcijom, dok su po teoriji stvaranja nastale neposrednom Bojom intervencijom, osposobljavanjem oveka da opstane u uslovima za koje inae prirodno nije osposobljen.

Evolucionisti zastupaju da savremeni ovek vodi poreklo iz Afrike, odakle je preao u Aziju, da bi potom odatle naselio ostale kontinente. U tom procesu raseljavanja, po teoriji evolucije, desilo se njegovo osposobljavanje na ivot u razliitim klimatskim uslovima. Meutim, takvo shvatanje se suoava sa vie ozbiljnih problema. Adaptivne razlike izmeu crne, bele i ute rase zahtevaju ogromnu koliinu odabranih mutacija koja bi morale da dovedu do promene veeg broja ovekovih gena. Pretpostavimo da samo jedan jedini gen od 1000 nukleotida treba da promeni samo 100 svojih nukleotida u odgovarajue nove nukleotide da bi tako nastao jedan novi gen koji e oveku pomoi u adaptaciji na nove nepovoljne uslove ivota. Naravno da bi u udu nastanka nove rase bilo potrebno promeniti moda jo stotine gena istovremeno, ali zamislimo da bi bilo potrebno promeniti samo 10% strukture jednog jedinog gena. I naravno, imajmo da umu da se elija bori protiv mutacija na razliite naine, jer su one gotovo uvek tetne. Dakle, koliko treba mutacija tog gena da se desi, da bi se po verovatnoi pojavila izmeu ostalih mutacija i ona jedna prava, koja e organizmu doneti novu adaptivnu sposobnost opstanka u nepovoljnim klimatskim uslovima? Da bi se tih sto nukleotida zamenilo na odreenom mestu sa bilo kojim drugim nukleotidom, verovatnoa je: (1000 x 999 x 998 x ... x 901) x (100 x 99 x 98 x 97 x 96 x ... x 3 x 2 x 1) = 63850.511926305.130236690.511142022.274281262.900693853.331776286.8 16221524.376994750.901948920.974351797.699894319.420811933.4461917 97.592213357.065053890. (140 cifara) Dakle, broj mogunosti za sluajnu zamenu 100 odreenih nukleotida je 10 na 140. A kako jedan nukleotid moe da mutira u tri preostale varijante nukleotida, broj mogunosti iznosi 10 na 615, to znai da je verovatnoa da se formira pravi gen sa 100 odreenih zamena nukleotida 1 prema 10 na 615. Pretpostavlja se da broj elementarnih estica u vasioni iznosi 10 na 70, pa je nerealno oekivati da bi reprodukcija ljudske vrste na zemlji mogla da omogui pojavu 10 na 615 jedinki koji bi bili nosioci krajnjeg rezultata promene da bi se pojavila bar jedna odgovarajua mutacija jednog gena. Kako su mutacije sluajne i veinom neodgovarajue i tetne, razumemo da bi se u periodu ekanja na sluajne pojave odgovarajuih mutacija, moralo desiti drastino vie puta nepotrebnih i tetnih mutacija, od onih koje su nam potrebne za formiranje rasa adaptiranih za odreene uslove ivota. Ako smo dugo vremena ekali da se samo 10% jednog jedinog gena sluajno promeni u odgovarajuem smeru, ta smo mogli da oekujemo da e u meuvremenu da ostane od prvobitne strukture bilo kog

214

Astrologija i antropologija

Religiozna analiza

215

drugog, na primer, bilo kog neutralnog gena tog istog organizma? Nita! Ogroman broj nefunkcionalnih mutacija bi izbrisao svaku slinost izmeu neutralnih gena prvobitne i potom nastale evoluirane populacije. Proces evolucije bi morao da ostavi traga na neutralnim genima razliitih populacija, ali taj proces, koji je navodno dugo vremena trajao, na neutralnim genima se uopte ne vidi. Populacije koje su ratrkane na najudaljenijim podrujima nae planete otkrivaju vrlo male ili ak nikakve razlike na svojim neutralnim genima. Neutralni geni HLA sistema pokazuju u svojim alelima razlike ne vee od oko 5% svoje strukture, kada se porede izmeu razliitih pojedinaca i populacija. Ljudski rod se raziao po planeti veoma skoro. Vremena za nastanak odgovarajuih mutacija nije bilo. Ako su sluajne mutacije ostavile zanemarljive tragove, kako moemo verovati da je bilo vremena i prilike da se dese odgovarajue mutacije ija je verovatnoa pojave gotovo beskonano puta manja? Dananji ivi kromanjonci u Evropi imaju iste antropoloke posebnosti kao i kromanjonski tip koji se nalazi u skeletima Evrope i koji je navodno star preko 30 000 godina. Kako je mogue da su sauvali svoj antropoloki i psiholoki entitet, uprkos dugotrajnom meanju sa populacijama drugaijeg genetskog porekla? Ako su kromanjonci nai preci, kako je mogue da su na pojedinim mestima po svetu stali u svom evolutivnom razvoju, sauvali svoje arhaine genetike markere, konzervirali strukture svojih neutralnih gena, dok su ostale populacije nastavile da trpe mutacije i da se evolutivno dalje razvijaju? Ako je ovek evoluirao od afrikog prapretka koji je bio lovac, kako je mogue da su samo nosioci nilosaharskog antigena HLA-A28 u Evropi sauvali elemente afrikog izgleda i njihove psihologije? To je mogue zato to savremeni ljudski rod nije nastao od afrikih naroda, ve se razvijao nezavisno i uporedo sa njime. Ne postoje nikakvi lingvistiki dokazi da su jezici ostalih jezikih grupa nastali od jezika afrikih naroda, ve postoje dokazi da su se oni razvijali uporedo i nezavisno jedni od drugih. Danas u svetu postoji vie desetina jezikih grupa to potvruje biblijsko predanje o udu razdeljivanja jezika razliitim porodicama ljudskog roda. Svaka jezika grupa je nastala od po jednog svog sopstvenog prajezika i zato sauvala jedinstven fond korena rei i pojedine gramatike principe koji ne odlikuju druge jezike grupe. injenica da postoji korelacija izmeu rasprostranjenosti jezikih grupa i genetikih markera, potvruje biblijsko predanje da su jezici darovani razliitim ljudskim porodicama. Od svake porodice je zatim formiran poseban antropoloki tip, obdaren specifinim sposobnostima koje mu pomau da preivi u odgovarajuim klimatskim uslovima.

BIBLIJA O POREKLU AFRIKIH CRNACA I NJIHOVE NAJBLIE GENETSKE BRAE PO SVETU

Po Svetom pismu, sav poslepotopni ljudski rod vodi poreklo od tri Nojeva sina, Sima, Hama i Jafeta. Nojev sin Ham je imao etiri sina: Kua, Misraima (hebr. Micraim), Puta i Hanana (hebr. Knaghan). U Svetom pismu Ku je naziv za Etiopiju, koja se u drevno vreme nazivala i Nubijom - zemljom zlata. U SDA biblijskom komentaru itamo: "Drevni egipatski izvori Etiopiju nazivaju zemljom Ka, a asirski tekstovi pisanim klinastim pismom - Kusu. "Ku je drevna Etiopija, koja se u klasino doba zvala Nubija. To nije bila Abisinija, ve je ukljuivala deo Egipta i deo Sudana, proteui se od I katarakte Nila, na Asvanu, i juno sve do Kartuma. U egipatskim zapisima ova zemlja se zvala Ka, a u asirskim tekstovima pisanim klinastim pismom - Kusu." Po Svetom pismu, itamo genealogiju Kuovih potomaka (Ku je "Hus" u naem prevodu): "A ovo su plemena sinova Nojevih, Sima, Hama i Jafeta, kojima se rodie sinovi posle potopa. ... A sinovi Husovi: Sava i Avila i Savata i Regma i Savataka. A sinovi Regmini: Sava (hebr. Saba) i Dedan." (1. Mojsijeva 10,1.6-7) Poznata etiopska kraljica od Sabe, u svom nazivu otkriva svoje drevno poreklo od Kuovog sina Sabe (Save, u naem prevodu) iji potomci ive na podruju Afrike. To drevno ime je kao svoj naziv sauvalo afriko pleme Sabaot, koje se jo naziva i Elgon Masai. Za potomke Kuovog sina Sabe (Save), Sveto pismo pie da su visokog rasta: "Ovako veli Gospod: ... trgovina etiopska i Savaca ljudi visokog rasta doi e k tebi." (Isaija 45,14) U Svetom pismu Mojsije koristi naziv zemlje Ku za podruje Mesopotamije (1. Mojsijeva 2,13). Za razliku od Kuovog sina Sabe, od koga vuku poreklo razni narodi Afrike, Kuov sin Nevrod je bio vladar Mesopotamije. Sveto pismo otkriva njegovu izraenu nadarenost za lov, to je odlika i ostalih Kuovih potomaka:: "Hus rodi i Nevroda; a on prvi bi silan na zemlji. Bee dobar lovac pred Gospodom; zato se kaze: Dobar lovac pred Gospodom kao Nevrod." (1.Mojsijeva 10,1.8-9) Nevrod je bio poznat po zidanju Vavilonske kule: "A poetak carstvu njegovu bee Vavilon i Oreh i Arhad i Halani u zemlji Senaru. Iz te zemlje izae Asur, i sazida Nineviju i Rovot grad i Halah, i Dasem izmeu Ninevije i Halaha; to je grad velik." (1.Mojsijeva 10,10-12) Po sumerskom predanju naenom na glinenim ploicama prva poslepotopna dinastija zvala se dinastija Ki. Svoju vladavinu je zapoela u gradu prestonici Ki. Istoimeni grad i danas postoji u Iraku. Dan danas na zapadnom podruju Irana, ivi narod Kagaji (narod Kaa) u pokrajini koja se po njemu zove Kuzistan. Interesantno je da na oba podruja gde po Svetom pismu ive Kuovi po-

216

Astrologija i antropologija

Religiozna analiza

217

tomci, na podruju nilosaharske Afrike i na podruju Kuzistana u Iranu, postoji visoka zastupljenost antigena HLA-A28, uporedo sa velikom visinom stanovnitva. Na podruju Patagonije takoe vidimo visoku zastupljenost A28 i veliku visinu stanovnitva. Da li u predanju Patagonaca o njihovom poreklu imamo ikakve tragove njihovog porekla od Nojevog unuka, a Hamovog sina Kua? Patagonsko pleme Tehuele je sauvalo predanje o boanstvu - stvoritelju koje se zvalo "Ku", to moe biti produkt oboavanja njihovog stvarnog genetskog pretka, njihovog praoca Kua. Antigenu HLAA28 koji odgovara Kuitima, po svojoj genetskoj strukturi su najblii antigeni A2, A10, A19 (A29, 31, 32, 33), koji bi, po biblijskoj genealogiji naroda, trebali da odgovaraju ostalim Hamovim sinovima: Misraimu, Putu i Hananu. Misraim je naziv za drevni Egipat. Skeleti drevnih Egipana otkrivaju mediteranske i dinarizovano-mediteranske antropoloke tipove. Antiki izvori Puteje predstavljaju kao Pigmeje. Genetika otkriva njihovu srodnost sa australijskim Aboridinima i nekim populacijama zapadne Azije. Hananejci su poznati pod imenima Hananovih sinova Heta, Amora i Sina. Heteji su naseljavali Malu Aziju i Bliski Istok, Amoreji - Bliski istok i Sumer, a Siniti su po hebrejskom predanju vezani za Kineze. Oni odgovaraju atlantsko-mediteranskom antropolokom tipu u Evropi i sinidskom tipu kod Kineza.
GENETIKA O BIBLIJSKOJ GENEALOGIJI NARODA

govaraju iskuenjima raznih grana Nojevih potomaka. korpija odgovara potomcima Nojevog sina Sima. Muki vatreni znaci - Strelac, Lav i Ovan zajedno sa Vagom odgovaraju Hamovim potomcima. Strelac odgovara Kuitima, Lav - Hananejcima, a Ovan i Vaga - Misraimovim potomcima. Blizanac, Rak i Devica odgovaraju Jafetovim potomcima. Blizanac odgovara potomcima Jafetovog sina Madaja. Riba predstavlja meavinu jedne grane Misraimovih potomaka sa jednom granom Jafetovih potomaka. Kada se vatreni znaci koji po karakteru odgovaraju Hamovim potomcima pomeaju sa karakterom Jafetovih potomaka, onda se Strelac transformie u osobine Vodolije, Lav u osobine Bika, a Ovan u osobine Jarca. Naravno, treba imati na umu da svaki ovek ima u nekoj meri elemente i sklonosti svakog znaka, koje ne samo u zavisnosti od genetskog porekla, ve i od svog ivotnog doba, stresnih situacija i razliitih ivotnih iskuenja, moe da manifestuje u razliitoj meri.

ODNOS ASTROLOGIJE I RELIGIJE

Astrologija je u sukobu sa religijom samim tim to zastupa represivan uticaj astrolokog faktora nad ovekovom slobodnom voljom. Ako je Bog ljubav, onda je bogohulno i besmisleno tvrditi da bi On stvorio razumno bie koje nema moi da samo sobom upravlja, a da njegovim ponaanjem upravljaju nerazumna nebeska tela udaljena svetlosnim minutima, satima, danima i godinama. ovekova volja mora biti slobodna da bi ovek mogao da pobedi iskuenja tj. da bi mogao dragovoljno da izabere ili odbaci Boju ljubav. Vera u astroloki fenomen je zato u sukobu sa religioznim principima ljubavi, slobode i odgovornosti. Boja karakterna osobina je ljubav. Bog je iz ljubavi stvorio oveka. A u ljubavi nema moranja. Ljubav nuno rezultuje slobodom. A sama sloboda podrazumeva odgovornost. Bojei se susreta sa svojom ivotnom odgovornou, zbog opredeljenja kojim odbacuje ljubav i izabira greh, ovek pokuava da se opravda da nije ispunjen osnovni uslov njegove odgovornosti - sloboda izbora. I tako, da bi sebe opravdao on svesno ili nesvesno hrli ka verovanju u sudbinu, ili, u blaem sluaju, eli da izgovori svoj izbor greha, pozivanjem na pritisak nekog spoljnjeg faktora nad njegovom voljom. Kako astroloki faktor nije izvor njegovog greenja, poverenjem u astrologiju ovek se navodi da svoju volju koristi na pogrean nain ak i ako svesno ima nameru da pobedi svoje iskuenje.

Genetska analiza bliskosti razliitih antropolokih tipova ne potvruje evolucionu hipotezu da je od jedne ljudske populacije nastala neka druga ljudska populacija, pa zatim od nje trea, itd, ve potvruje uporedno postojanje razliitih grana ljudske porodice, u skladu sa biblijskom genealogijom naroda, koja vodi poreklo od tri Nojeva sina i njihovih porodica. Svaki antropoloki tip predstavlja odreenu granu Nojevih potomaka ili njihovu meavinu iz vremena pre raseljavanja. Od Nojevog sina Sima su nastali razni semitski narodi, uglavnom na podruju Bliskog istoka, Mediterana, severne Afrike, June Azije (Indije). Od Nojevog sina Hama su nastali mediteranski narodi, dinarci i veina crnakih naroda Afrike i Australije. Od Nojevog sina Jafeta uglavnom su nastali narodi koji pripadaju utoj rasi, ali i nordidi u Evropi, i pojedini antropoloki tipovi zapadne i june Afrike. Neke grane Nojevih potomaka su meale izmeu sebe i pre formiranja antropolokih tipova, a u velikoj meri su izmeane izmeu sebe danas, pa zato na svakom geografskom podruju moemo da prepoznamo pojedince koji odgovaraju svim njihovim izvornim granama. Astroloki tipovi, dakle, od-

218

Astrologija i antropologija

Religiozna analiza

219

POTREBA OVEKA ZA SUJEVERJEM

ta bi se desilo kada bi oveka snalazile razliite nevolje i neuspesi a da on nema nijedno sujeverje kojim bi ih opravdao? Tada bi ga savest i razum vrlo neometano usmerili na svest o sopstvenoj odgovornosti za svoje motive i postupke. Ali pravo oveka je da svest o svojoj odgovornosti za svoje postupke od sebe odbaci, ukoliko ga ta svest ometa u slobodi njegovog izbora. Potreba za sujeverjem jeste izraz ovekovog htenja da se oslobodi od odgovornosti za svoje postupke. Potreba za sujeverjem otkriva da ovek nije stvoren da se sa nevoljama miri, ve da je u prirodi njegove savesti da sebe preispituje i da radi na otklanjanju uzroka nevolje. Samo onda kada eli da uutka glas sopstvene savesti koji ga poziva na preispitivanje i reformu, ovek trai izgovor za svoje karakterne slabosti ili za nevolje koje su posledice tih slabosti - u nekom spoljnjem uzroku ije delovanje esto objanjava na sujeveran nain. Savesna i zrela osoba, u reavanju svojih problema polazi od sebe, preispitujui karakter svojih pobuda, namera i postupaka, dok je nezrela osoba sklona da uzrok nevolja trai izvan sebe. Sasvim je svejedno da li ovek svoju odgovornost za svoje slabosti i nevolje prebacuje na spoljne ili unutranje neprijatelje, na uticaj negativne energije drugih ljudi, negativno podzemno zraenje, na svoju genetiku ili se poziva na izgovore koja mu pruaju razna sujeverja: "Sve mi ide naopake, zato to mi je takav horoskop!", "Neko me je napao magijom. Moram da nabavim zatitni talisman ili da na brojanici izbrojim dovoljan broj molitvi!", "Ustao sam na levu nogu, pa mi je zato lo dan!" Itd. Ateista e moda pokuati da nevolje koje ga snalaze opravda fenomenom "Marfijevog zakona", koji izmeu ostalog tvrdi, na primer, da je uvek vea verovatnoa da sendvi padne na tepih sa namazanom stranom, nego sa nenamazanom. Naravno, Marfijev zakon tvrdi da takav princip nee funkcionisati onda kada ga namerno izazivate sa eljom da nauno proverite da li zaista postoji kao princip. ak i takvo uslovno generalizovanje fenomena i njegovo proglaavanje zakonom ne objanjava sam fenomen. Ako se neto deava (skoro) svaki put, pa se zato proglaava principom ili zakonom, to jasno govori o tome da iza tog deavanja stoji razumno bie. Kao to je nerazumno verovati da kamen koji se ispusti iz ruke svaki put sluajno padne ba dole, dakle, da sluajno postoje prirodni zakoni, isto tako je nerazumno verovati da sluajno postoji "maler" ili "Marfijev zakon". Razum nam go-

vori da iza svakog principa stoji smisao, a da iza svakog smisla mora postojati isto tako razuman kreator smisla, koliko je i taj smisao razuman. Isto kao to pojam "zakona gravitacije" ne objanjava fenomen, ve mu samo daje naziv, tako i pojam "Marfijevog zakona" ne objanjava fenomen, ve mu takoe samo daje naziv. Kao to e razuman ovek zakljuiti da iza prirodnih zakona stoji razumno bie - Bog, tako e na osnovu tog istog razuma zakljuiti da iza neprilika i raznih iskuenja koja nas snalaze sa prepoznatljivim smislom (koji je rezultovao definisanjem Marfijevog zakona) stoji sotona. Ali dok nam svojim vrstim standardom prirodnih zakona Bog uliva poverenje i sigurnost, sotona, sakrivajui se iza Marfijevog zakona, pokuava da isprovocira nau prirodu tamo gde pokazujemo njenu grenu slabost, da bi nas naveo da padnemo u jo dublji greh. Da ne bi njegovo delovanje postalo isuvie oigledno, i da se mi ne bismo otreznili i pokajali za one slabosti zbog kojih na nas polae pravo, on svoje delovanje sakriva pojmovima Marfijevog zakona i raznih drugih sujeverja. Naravno, mi moemo da reagujemo zrelo na nevolje koje nas snalaze, ako redovno preispitujemo nae reakcije na stres i kajemo se za one nae slabosti kojih tada postajemo svesni, jer one nevoljama bivaju isprovocirane na izraavanje. Ali ak ni svest da pobeda nad ivotnim iskuenjima stoji do nas samih, nije imuna na suptilnija sujeverja, koja nas navode da svoju volju upotrebljavamo na pogrean nain, kajui se za pogrenu stvar. O pokajanju ovek najvie razmilja onda kada ga snae neka nesrea. Religija tvrdi da su nesree najee posledica ovekovog nepokajanog greha, zbog ega sotona polae pravo na oveka kao na svoj plen i eli da ga kroz teka iskuenja (nesreu) navede na jo dublji greh ili obeshrabrenje. Da ovek ne bi shvatio pravu prirodu svojih iskuenja i nevolja, sotona ga napada sa iskuenjima i nevoljama u ono vreme i na onaj nain kojim e moi da ga navede da vodi borbu na pogrenom planu. Sujeverna osoba e misliti da je kriva crna maka to joj je prela put. Praktikant meditacije e misliti da je izvor njegove nesree u tome to je, uprkos strogoj zabrani, drugoj osobi odao naziv sopstvene mantre, pa umesto da preispituje motive iz kojih se bavi meditacijom (a to su pokuaji da na magijski nain uklone neprijatne posledice greha u oseanjima), on sebe krivi za in koji nema veze sa uzrokom njegovih problema. Religiozna osoba e za svoju nesreu kriviti sebe to je radila na crveno slovo u kalendaru, ili to nije dovoljan broj puta ponovila svoju molitvu, a ne to je inae u ivotu pokrenuta loim motivima. Astrolog e misliti da su za njegove probleme krive zvezde na nebu, itd.

220

Astrologija i antropologija

Religiozna analiza

221

BIBLIJSKA ANALIZA ASTROLOKOG FENOMENA

Da li je Martin Luter u pravu kada kae da "oni koji gledaju u zvezde predstavljaju ove Boje tvorevine kao da su opasne, kao da zamrauju i prave probleme na zemlji"? Astrolozi smatraju da u vreme punog meseca dolazi do primetnog poveanja kriminala. Meu mnogim narodima postoji raireno sujeverje da je pun mesec izvor duevnih poremeaja. U Merriam-Webster reniku itamo znaenje engleske rei "lunatic" koja pored znaenja "duevno poremeena osoba" ima i znaenje "pogoen periodinim ludilom u zavisnosti od promene meseca". Adekvatno znaenju engleske rei "lunatic", grka re "seleniazomai" ima znaenje duevno bolesne osobe ije je ponaanje pod uticajem meseca. Ta re je upotrebljena u Novom zavetu, kao naziv duevnog oboljenja mladia koga je otac doveo pred Hrista i njegove uenike radi njegovog isceljenja: "I kad dooe (Hristos) k narodu, pristupi k Njemu ovek klanjajui Mu se, i govorei: Gospode! Pomiluj sina mog; jer o meni besni i mui se vrlo; jer mnogo puta pada u vatru, i mnogo puta u vodu." (Matej 17,14-15) Moemo li objasniti ovakav fenomen naunim putem, a da nas nauna metodologija ne navede na zabludu? Bez poznavanja nekog drugog faktora, prirodno nam se namee zakljuak da je za nesreu mladia kriv pun mesec koji ga svojim uticajem navodi da skae u vatru ili u vodu. Oslanjanje na naunu metodu merenja i eksperimenta navodi nas direktno u zabludu da okrivimo zvezde na nebu kao krivce za zlo na zemlji. Takvim pristupom e ak i religiozni ljudi prirodno doi do zakljuka da je za zlo kriv sam Bog koji je takve nepravedne uticaje nad ovekovom psihom dozvolio. No, pogledajmo Hristovo objanjenje astrolokog fenomena. Na primedbu iz koje se namee da je Bog pogreio prilikom stvaranja sveta zato to je dozvolio da nebeska tela upravljaju ovekovom voljom, umesto da sam ovek odgovorno vlada sobom, Hristos nije odgovorio pokajanjem i izvinjenjem. U Svetom pismu itamo vrlo jednostavno objanjenje ove dimenzije astrolokog fenomena: "I zapreti mu Isus; i avo izie iz njega; i ozdravi mome od onoga asa." (Matej 17,18)

Sada nam je jasno da je demon navodio mladia da pokuava samoubistvo u ono vreme kada bi se taj in mogao dovesti u vezu sa odgovarajuim meseevim menama, da bi time odgovornost za zlo mogla biti prebaena sa oveka na astroloki faktor. Takoe nam je jasno zato je i na koji nain je meu raznim narodima sveta raireno uverenje da je Mesec kriv za serije kriminalnih radnji, za razliite duevne bolesti i psiholoke fenomene. Sam sotona ima moi da ljude navodi na odreene postupke u skladu sa odreenim poloajem nebeskih tela, da bi na taj nain sakrio svoju vlast nad svojim rtvama i njih naveo da izvor svojih problema ne vide u sebi i svojim nepokajanim gresima, ve u uticaju nebeskih tela. Ako je to tano, onda sotona ima mo i da tempira neije roenje u odgovarajui horoskopski znak i da zatim uspori ili ubrza sam trenutak njegovog poraaja do odgovarajueg podznaka! Ako je to istina, onda bi ona mogla da se proveri naunom metodologijom. Svaki antropoloki tip ima podjednaku verovatnou da se rodi bilo kog dana i meseca tokom godine. Ne postoji nijedan prirodan razlog zbog kojeg bi u jednoj istoj ljudskoj populaciji pojedinci koji imaju odreene gene specifinog antropolokog porekla pokazivali veu sklonost da se rode odreenog dana ili meseca u godini u odnosu na pojedince drugaijeg antropolokog porekla. Kada bismo prepoznali princip da se svi ljudi odreenog porekla zaista raaju u odgovarajuem znaku i podznaku, tada bismo imali dokaz o delovanju nekakvih novih, nama do sada nepoznatih, prirodnih zakona koji objanjavaju astroloki fenomen. Ali, ukoliko primetimo da se odreen antropoloki tip ee raa u onom horoskopskom znaku koji je njemu adekvatan nego u ostalim horoskopskim znacima, to bi bio argumenat da neko razumno bie (a ne sluaj, niti prirodni zakon) zaista ima mo da u odreenom broju sluajeva utie na vreme ovekovog roenja, da bi ono time navodilo oveka na uverenje kako je njegov ivot determinisan poloajem nebeskih tela. Mi za sada ne znamo ni na kom hromozomu niti na kom njegovom mestu se nalaze oni kljuni geni koji u najveoj meri utiu na razvoj onih sposobnosti koje e ovek biti u iskuenju da zloupotrebi u svom ivotu, koji su bit ovekovog antropolokog tipa u ovom naem kontekstu. To nas spreava da precizno utvrdimo stepen zastupljenosti kljunih gena u razliitim horoskopskim znacima, ali moemo da utvrdimo zastupljenost onih gena iji fenotipski podaci su nam dostupni, a to su u naem sluaju krvne grupe ABO sistema (hromozom 9) i RH faktora (hromozom 1).

222

Astrologija i antropologija

Religiozna analiza

223

Podaci iz Zavoda za transfuziju krvi u Beogradu su dobijeni na osnovu analize 324026 (238800 mukih i 85226 enskih) ispitanika. Kriva koja pokazuje procenat zastupljenosti razliitih krvnih grupa tokom cele godine trebalo bi da bude ravna zato to vreme zaea u toku godine ne bi smelo da zavisi od krvne grupe, niti krvna grupa od trenutka zaea. Da je analizirano samo nekoliko stotina osoba, postojala bi mogunost da faktor sluaja uini krivu na grafikonu nepravilnom, ali ogroman broj od preko tri stotine hiljada osoba iji su podaci uzeti u obzir, morali bi da eliminiu faktor sluaja i kriva bi morala za nae pojmove da bude sasvim ravna. Meutim, istraivanje je pokazalo da kriva nije ravna i da odstupa od oekivanog proseka. Ljudi sa odreenom krvnog grupom su se raali u drugaijem procentu svakog meseca u odnosu na ljude drugaije krvne grupe. Interesantno je da je kriva imala isti oblik i kada se istraivana populacija podelila na dve grupe, prvu su inili podaci osoba roenih parnih, a drugu neparnih godina. Meutim, kada je uraena uporedna analiza razlike izmeu polova, pojavila se razlika u obliku krive. Kada znamo kom antropolokom tipu odgovara koja krvna grupa, onda ovo odstupanje krive od ravne linije otkriva svoj dublji smisao. Krvna grupa A je najstarija krvna grupa, pa zato odlikuje populacije razliitog i meusobno vrlo udaljenog genetskog porekla (nordide, ugrofince i izvorne semiane). Krvna grupa O odlikuje narode meusobno blieg genetskog porekla, koje odlikuje viak mukih hormona (dinarce, sve grane mediteranaca i kromanjonce), ali i mediteranizovane semiane (Arape, Jevreje, Dravide). One populacije koje su nastale meanjem razliitih antropolokih tipova u drevno vreme, danas, zbog genetikog drifta moe odlikovati preovladavanje bilo koje krvne grupe (na primer, amerike Indijance odlikuje uglavnom nulta krvna grupa zbog njihovog meanja sa dinarsko-mediteranskom populacijom i genetikog drifta koji je rezultovao sluajnim gubljenjem ostalih krvnih grupa). Za razliku od ostalih krvnih grupa od kojih svaka jeste odlika vie razliitih populacija, krvna grupa B vodi iskljuivo poreklo od mongola i zato je najzahvalnija za utvrivanje veze izmeu horoskopskog znaka u kojem se neka osoba rodila i njenog genetskog porekla. Astrolozi veruju da se horoskopski znak esto nasleuje od jednog roditelja, a podznak od drugog. Ako je to iskustvo zaista posledica sotoninog nametanja roenja u odgovarajui znak i podznak da bi tako ovek u zvezdama naao izgovor za svoje slabosti karaktera i digao ruke od odgovornog vladanja sobom, onda emo moi da utvrdimo korelaciju. Kako B krvna grupa odgovara mongolima

koji imaju psihofizike atribute horoskopskog znaka Raka, oekujemo da, ukoliko sotona zaista ima moi da utie na vreme njihovog roenja, da e osobe sa B krvnom grupom da se raaju ee u znaku Raka nego u ostalim horoskopskim znacima.

Zapazimo primetno procentualno poveanje broja roenih osoba sa B krvnom grupom u periodu koji odgovara horoskopskom znaku Raka (drugi deo meseca juna i prvi deo jula, a etvrti horoskopski znak po redu). Kako znak Jarca predstavlja meavinu Ovna (dinarca) sa Rakom (mongolom), razumljivo je to i osobe roene u znaku Jarca, odmah posle Raka, odlikuje najvea zastupljenost B krvne grupe. Kada je uraena analiza razlike izmeu polova, pokazalo se da se muke osobe sa B krvnom grupom vie raaju u znaku Jarca nego u znaku Raka, to je logino kada se ima na umu da je Rak enski znak, a da Jarac zbog svoje primese Ovna u sebi (dinarca) predstavlja osobine Raka ali sa naglaenijim mukim atributima. Najmanje osoba sa B krvnom grupom se raa u znaku Device i Blizanaca, to je logino kada se ima na umu da su Device (alpidi) emotivne hladne, a Blizanci (nordidi) svojim razumom iznad oseanja.

224

Astrologija i antropologija

Religiozna analiza

225

Ovakve korelacije potvruju religiozno objanjenje astrolokog fenomena, a to je da funkcionisanje takozvanog astrolokog faktora nije uzrokovano delovanjem nebeskih tela na oveka, ve sotone koji ima moi da u odreenom broju sluajeva tempira roenje osobe odgovarajueg genetskog porekla u njoj adekvatan horoskopski znak. Sotona zna da se karakterna iskuenja nasleuju od roditelja i zato svojom intervencijom pokuava da izazove utisak da karakterna iskuenja zavise od zvezda, a ne od naslea. On navodi ljude da ine greh u ono vreme i na onaj nain na koji e oni moi da izgovore svoje postupke pozivanjem na astroloki faktor. On ponekad tempira roenje ljudi u onaj znak koji ak ni njihovim naslednim karakternim sklonostima ne odgovara, pa ih zatim navodi da padnu u grehe svoga znaka, a zatim im pokazuje na zvezde sazvea njihovog znaka, kao da su one krive kao uzrok njihovog karakternog pada i nesree. Kao to ima sposobnost da utie na dogaaje na zemlji, tako ima sposobnost da svoje planove iznosi kroz usta svojih razliitih medijuma (proroka, vidioca, gatara, radiestezista) i da uverava ljude da postoji sudbina koju oni ne mogu izbei, ili koju mogu izbei ako urade neke besmislene postupke koji ih navode da svoju duhovnu borbu vode na pogrenom planu: najee da izvedu neke magijske ili religiozne rituale koji nemaju veze sa pokajanjem za one grehe zbog kojih su oni postali objekat sotonine vlasti i moi. Kao najvetiji maioniar on svojim trikovima obmanjuje milione ljudi i navodi ih da svoju duhovnu borbu vode na pogrenom planu. Sada nam je jasno zato astrolozi i danas interpretiraju uticaj astrolokog faktora na isti nain kao u drevno vreme kada su verovali da su planete boanske linosti. Bez obzira to esto u svom nastupu imaju formu nauke, savremeni astrolozi, na osnovu svojih prorauna predviaju ona deavanja u sudbinama pojedinaca i ljudi ija ostvarenja ne mogu biti plod uticaja nikakvih prirodnih zakona, ve jedino razumnih i monih bia kao to su to sotona i njegovi demoni. Nepotenim ljudskim srcima nije nita neobino da veruju kako nerazumna nebeska sazvea imaju mo da kreiraju dogaaje na zemlji kao da su kakva svesna bia, ali im je neobino da veruju da takvu mo ima jedno svesno i mono bie - Lucifer, kojeg Hristos naziva bogom ovoga sveta. Nije im strano da veruju u mo ovekove telepatske, bioenergetske i psihokinetike moi, ali im je strano da veruju da takvu mo uticaja na ovekove misli i postupke, zajedno sa sposobnou isceljivanja i uticaja na razna deavanja na zemlji - ima sotona.

VIDOVITOST I PRORICANJE

Ne retko moemo sresti osobe koje razumno odbacuju poverenje u astrologiju, ali koje priznaju da ona u velikoj meri funkcionie u njihovom ivotu i da im se deavaju dogaaji koje im predvia natalna karta. Slino iskustvo sreemo i kod ljudi koji su imali susrete sa drugaijim oblicima vidovitosti i proricanja. Na primer, jedan mladi tvrdi: "Ja principijelno ne verujem u gledanje u oljicu od kafe, jer mi je besmisleno da neko na taj nain moe da sazna moju prolost i budunost, ali ne mogu da sebe laem da mi ta ena nije sasvim pogodila moju prolost i tano prorekla budue dogaaje, koji su se posle naeg susreta zaista dogodili!" Bez obzira da li iskustva vidovitosti i proricanja imaju formu paganskog sujeverja, spiritizma, nauke ili religije, ona svakom razumnom i istinoljubivom oveku nameu pitanje svog porekla. Parapsiholoko objanjenje vidovitosti laska ljudskoj sujeti i elji za mo, jer ga vidi u skrivenim silama ljudskog uma, koje su mone da znaju ta se deava na nekom drugom mestu, gde individua nije prisutna. Dok se visak klati tamo amo, ili dok osoba gleda u olju od kafe i tumai mrlje na njenom dnu, njena panja je, kao i kod maioniarskog trika, skrenuta sa stvarnog izvorita natprirodne sposobnosti - sa sotonskog nadahnua koje klati ruku ili tumai mrlje od taloga kafe. Meutim, u pojedinim sluajevima stvarno poreklo takvog fenomena moe da bude veoma oigledno. U asopisu "Tajne" jedna itateljka je objavila svoj prilog pod naslovom "Netko u meni": "Bilo je to otprilike pre dve godine. Pohaala sam trei razred srednje kole. Toga dana nastava je bila posle podne. Za vreme jednog kolskog odmora, ostala sam sedeti u klupi da bih se mogla dogovoriti o jednom izletu sa nekoliko drugarica. Na dogovor tekao je normalno i mirno, dok mi se to nije dogodilo. U tom trenutku imala sam oseaj kao da je neko zakoraio u moje telo i stopio se sa mnom. Zatim mi je postalo hladno i nisam bila svesna ta se dogaa. Gde god sam pogledala kao da je kroz moje oi gledao jo neko. ... Svojim drugaricama sam rekla da sa mnom neto nije u redu, da se u mom telu neto udno dogaa, kao da u meni postoji jo neko bie. One su se poele smejati jer su smatrale da se zezam. Bez obzira na sve, ustala sam i poela hodati po razredu. Imala sam oseaj da ne dodirujem zemlju. Kao da lebdim. Bio je to i lep i ruan oseaj. Ruan - zbog toga jer mi je sve to smetalo. Zujalo mi je u uima i bilo mi je tako nelagodno, a sa druge strane i lepo. Oseala sam se kao da sanjam, ali sam bila potpuno budna. Poela sam

226

Astrologija i antropologija

Religiozna analiza

227

sama sebi govoriti: "Izai iz mene!", "Smeta mi to!" sve dok nisam poela vikati i skakati po razredu. Moje drugarice su me samo posmatrale. Njima nita nije bilo jasno, ali meni - jo manje. Otila sam do prozora i pogledala na ulicu. Budui da je ta ulica propraena estim sudarima, samo na trenutak sam pomislila (niti sama ne znam zato), kako dugo nije bilo ni jednog sudara. U tom trenutku desio se sudar. Sela sam natrag u klupu i objasnila najboljoj drugarici o emu se radi da stvarno ne znam sta se deava sa mnom, da imam oseaj kao da sanjam. Tada sam ne razmiljajui, poela govoriti takve stvari da ni meni nije bilo jasno zato sam ih izgovorila. Sve to sam pomislila, obistinilo se jo istog trenutka. To bie u meni teralo me na te misli i na izgovor tih besmislenih rei. elela sam da to pre izae iz mene. ... Otilo je (napokon) iz mene nakon otprilike dva sata. Malo mi se zavrtelo u glavi i tada je nestalo, otilo. Nisam mogla verovati da mi se to dogodilo, a da je onda, u tom deliu sekunde, jednostavno - isparilo." Manifestaciju iste demonske sile imamo otkrivenu i u Jevanelju, u opisu susreta apostola Pavla sa jednom vidovitom osobom: "A dogodi se kad iasmo na molitvu da nas srete jedna robinja koja imae duh pogaaki i vraajui donosae veliki dobitak svojim gospodarima. Ona poe za Pavlom i za nama, i vikae govorei: Ovi su ljudi sluge Boga najviega, koji javljaju nama put spasenja. I ovako injae mnogo dana. A kad se Pavlu dosadi, okrenu se i ree duhu: Zapovedam ti imenom Isusa Hrista, izii iz nje. I izie u taj as." (Dela
apostola 16,16-18)

i u proricanju buduih dogaaja, sotona, kao "bog ovoga sveta" kako ga naziva apostol Pavle, ima mo da u velikoj meri realizuje svoje planove koje je prethodno izneo kroz svoje medijume u obliku proroanstava, i da tako stvori privid poznavanja budunosti. Naravno, ako postoji Bog, realno je da e i On sam da otkriva svoja upozorenja i svoje planove oveanstvu, i da e obdariti svoje sluge sposobnou vidovitosti ili proricanja onda kada postoje realne potrebe drugog oveka koje na drugi nain ne mogu biti otkrivene (da bi se oveku moglo pomoi), ali ne treba izgubiti iz vida da i sam sotona ima mo da imitira takav dar, naravno, sa sasvim drugaijom funkcijom - namerom da odgovori na ovekove grene i samopravedne potrebe. Za razliku od boanskih otkrivenja koja najee predstavljaju svojevrsne opomene i pozive na pokajanje da bi se izbegla predstojea nesrea, sotonski medijumi uglavnom iznose budunost kao nepromenljivu sudbinu da bi postigli suprotan cilj i tako obeshrabrili oveka u njegovoj duhovnoj borbi i pobedi, ili mu predstavljaju budunost u svetlu lanog optimizma, da bi ga tako uinili bezbrinim i oslobodili svesti o linoj odgovornosti.
OD EGA ZAVISI USPENOST UPOTREBE VOLJE?

Zapazimo da je ova robinja opsednuta demonskim duhom govorila istinu o tome da su pred njom sluge Boga najviega, ali je time pogreno predstavljala istinu o sebi i svom vidovitom duhu, odajui pogrean utisak da je i njeno nadahnue istog duhovnog porekla kao i apostola Pavla. Danas moemo sresti osobe koje se predstavljaju kao hriani, ali koje parazitiraju na Jevanelju da bi na taj nain stekle uticaj nad pobonim ljudima, a njihov duh i karakter koji promoviu je sasvim suprotan duhu i karakteru Jevanelja. Za one koji uspeno proriu budunost, ali zastupaju principe suprotne istini i pravdi, Sveto pismo otkriva da sama istinitost njihovih predvianja nije nikakav dokaz njihove inspirisanosti Bojim Duhom: "Ako ustane meu vama koji prorok ili koji sne sanja, i kae ti znak ili udo, pa se zbude taj znak ili udo koje ti kae, i on ti ree: Hajde da idemo za drugim bogovima koje ne zna, i njima da sluimo, nemoj posluati ta ti kae taj prorok ili sanja." (5. Mojsijeva 13,1-4) Kao i u astrolokom iskustvu, tako

Mnogi ljudi koji su od astrologa i gatara dobili unapred prorotva o svojoj zloj sudbini, pokuali su da je izbegnu tekim naporima svoje volje, ali bez ikakvog uspeha. Da li to znai da sudbina ipak postoji? Ne, ve je problem to su oni svoju volju koristili na pogrean nain, bez preispitivanja motiva sopstvenog srca i iskrenog pokajanja za svoje grehe. Oni su pokuali da svojoj zloj sudbini izbegnu tehniki, ali ne i duhovno. Oni su eleli da ree svoje probleme samo da bi nastavili da i dalje vode grean i beskoristan ivot koji nije niti Bogu na slavu niti na dobro drugih ljudi. U tom nepokajanom stanju Bog nije mogao da im pomogne, a da oni tu pomo ne zloupotrebe. Ipak, ima i suprotnih iskustava, kada su ljudi na proroanstva o zloj sudbini reagovali pokajanjem, i Bojom intervencijom od zle sudbine bili izbavljeni. Jedan mladi, bio je pozvan na "prizivanje duhova". U poetku je oklevao da prihvati poziv jer je uo da se u takvim seansama pojavljuju demoni koji imitiraju duhove umrlih ljudi. Ali optube prijatelja da je "kukavica", pokrenule su kod njega sujetu, i on je zato poziv ipak prihvatio. Nameravao je da sa strane, bez direktnog uea, posmatra seansu. Za vreme seanse uspostavljena je "komunikacija" sa "duom umrlog". A onda, na iznenaenje prisutnih, "duh" se obratio mladiu koji je sedeo sa strane. etajui po stolu aa je ispisala: "Dejan e poginuti u saobraajnoj nesrei!" Nastala je mrtva tiina. Svi su gledali u Dejana. Jedna devojka je prasnula u histe-

228

Astrologija i antropologija

Religiozna analiza

229

rian smeh. Dejan se prestraio jer je sada oseao kako se nad njegovim ivotom nadvija senka smrti. Pred oi su mu izlazile scene njegovog ivota, gresi zbog kojih je bio siguran da je izgubio Boje odobravanje i zatitu. Pomislio je da moda jo ima nade da e mu Bog oprostiti grehe i sauvati ga od smrti. Pod tekim pritiskom obeshrabrenja koje mu je govorilo da je zakasnio sa pokajanjem, on je otiao kui i na kolenima pred Bogom priznavao svoje grehe, molei za milost i osloboenje od predstojee smrti. Kada je otvorio Sveto pismo, pogled mu se zaustavio na sledeim reima: "Gle, oko je Gospodnje na onima koji Ga se boje, i na onima koji ekaju milost Njegovu. On e duu njihovu izbaviti od smrti, i prehraniti ih u gladne godine." (Psalam 33,18-19) Posle nekoliko dana Dejan je sa svojim prijateljima otiao na bazen u blizini grada Smedereva u kojem je inae iveo. Uvee, posle prijatno provedenog popodneva, zajedno sa svojim drugovima stopirao je auto za grad. Ubrzo se zaustavio automobil. U automobilu je bilo slobodnog mesta za njega i celo njegovo drutvo, ali ne i za njegovu prijateljicu koju je upravo malo pre dolaska auta sreo. Dejan je odluio da ostane da i dalje stopira sa prijateljicom, dok su njegovi prijatelji krenuli kolima ka Smederevu. Uskoro su Dejan i njegova prijateljica ipak odluili da krenu peice ka gradu. Posle nekoliko desetina minuta ugledali su prizor od koga im je zastao dah. Smrskan automobil sa poginulim Dejanovim prijateljima i vozaem leao je pored puta. Jedno mesto u kolima je ostalo prazno. To je bilo Dejanovo mesto.
MAGIJSKI RITUALI

stranstvo istine nee ti nakoditi ni na koji nain. Ono e te samo obuhvatiti i ispuniti. (str. 113) arobni magijski rituali, obredi i radnje mogu da imaju razliite forme. Kod obrazovanih ljudi oni imaju naunu formu - na primer, kroz sedenje u centru "energetskog" izvora koji e oveku podariti natprirodnu snagu ili za vreme dranja ruku ispod mlaza vode, kada negativna energija navodno iz njega izlazi napolje. Takvi fenomeni mogu da imaju i formu vebi za disanje, koje same po sebi nisu loe, ali mogu da postanu zamka, kada u njima ovek pone da trai svoju duhovnu satisfakciju, kao to i jedenje ukusne hrane nije loe samo po sebi, sve dok ovek ne pone da u tom inu trai satisfakciju. Kod nesavesnih ali iskrenih ljudi, akt volje kojim se ostvaruje cilj, moe da ima svesnu i otvorenu satanistiku formu - na primer, kroz prizivanje sotone da oveku podari znanje, mo ili isceljenje. Ljudi osetljive i licemerne savesti ne mogu zlo da trae i ine tako svesno i otvoreno, pa zato njihova prevara esto ima formu religije. Oni trae satisfakciju u religioznim obredima, kojima pridaju mistino i sujeverno znaenje. I kada takva religioznost donese svoj tragian plod, vernik e biti sklon da za svoj duhovni pad optui svoju nepanju to je dozvolio da etkicom za zube ili vakanjem vake sluajno iz usta izbaci pare priesti, verujui da je na takav nain izbacio deo Boga iz svog tela:
DA LI TREBA PRATI ZUBE POSLE PRIMANJA SVETOG PRIEA?

Pravedno je da ovek izae iz sudbine tj. da bude osloboen od vlasti sotonske sile nad sobom, onda kada se zaista pokaje za one grehe zbog kojih je postao sotonin plen, a ne onda kada napravi neki pokret rukom, izgovori neke rei, ili neki drugi magijski ritual koji ne podrazumeva njegovu unutranju reformu duha. Kad god ovek namerava da preduzme nekakav magijski ritual tj. radnju za koju oekuje da e mu natprirodnim putem pomoi da ostvari svoj cilj, tada ga sopstvena savest ini svesnim nepravednosti, a razum besmislenosti takvog postupka. Takav in moe imati i formu meditacije. U "MEDITACIJI" ri inmoja itamo primedbu uenika koju mu postavlja njegova savest i odgovor duhovnog uitelja koji uguuje glas savesti: P: Kad pokuam da meditiram, ima neto to me zaustavlja. O: To to te zaustavlja je strah. Ako eli bogatstvo koje je duboko u tebi, mora hrabro da uroni unutra. Unutranje blago moe da stekne samo ako poseduje unutranju odvanost. Strah od nepoznatog i od onoga to ne moe spoznati spreava te da zaroni duboko unutra. Pro-

Posle primanja Svetog Priea itav dan ne bi trebalo prati zube iz praktinih razloga, da se estica Svetih Tajni, koja je moda zapala u zub ili izmeu zuba, ne bi bila isprana i sa pastom ispljunuta.
DA LI PRI KUPANJU TREBA SKIDATI KRST ILI SE TREBA KUPATI ZAJEDNO S NJIM?

Ne savetuje se skidanje krsta, poto u to vreme moe i da se umre, a ovek moe da bude i zamaijan (poto u to vreme nije zatien). (Posavetujte me Oe! - Odgovori svetenika - duhovnika na uobiajene nedoumice iz hrianske svakodnevice i crkvenog ivota, Svetigora, str. 20-21)

Da bi ovek pristao na tako nepravedne i besmislene tehnike reavanja svog ivotnog problema, on mora da se odrekne zdravorazumske analize smisla svojih motiva i postupaka. Zanemarena upotreba razuma se tada nadomeuje iracionalnim pozivanjem na autoritete, iskustvo, oseanja, na udo, na natprirodan dogaaj koji ima svrhu da zavara i umiri ovekovu neistu savest. A udo (snana uzviena oseanja, manifestacije natprirodne moi i isceljenja, itd) kojim e sam sotona da blagoslovi besmislene radnje, svakako nee izostati.

230

Astrologija i antropologija

Religiozna analiza

231

PRIRODA I FUNKCIJA UDA

Iako bi ovek prirodno pomislio da uda u religiji imaju funkciju dokaza ispravnosti odreenog verovanja, bar po Svetom pismu, ona tu funkciju nemaju, jer i sam sotona ima moi da ih ini. Za one koji su inili uda u ime Isusa Hrista, ali su krili zahteve Bojeg zakona, Hristos kae da ih nikada nije poznavao: "Mnogi e mi rei u onaj dan: Gospode! Gospode! Nismo li u ime tvoje prorokovali, i tvojim imenom avole izgonili, i tvojim imenom udesa mnoga tvorili? I tada u im ja kazati: Nikad vas nisam znao, idite od mene koji inite bezakonje." (Matej 7,22-23) Obratimo panju na Hristov pojam bezakonja kao odliku onih koji su u Hristovo ime inili uda, a kojima sam Hristos kae da ih nikada nije poznavao. Odnos oveka prema Bojem zakonu je veoma bitan, jer je Boji zakon jedini kriterijum na osnovu kojeg moemo da razlikujemo dobro od zla: "Ljubav je ispunjenje zakona" (Rim. 13,10) a "Greh je bezakonje" (1. Jov. 3,4). Kao kriterijum dobra i zla - Boji zakon se preko razuma i savesti otkriva svakom oveku, bez obzira da li je on religiozan, jer svaki ovek ima iskuenja u kojima bira izmeu dobra i zla. "Jer Bog ne gleda ko je ko. Jer pred Bogom nisu pravedni koji sluaju zakon, nego e se opravdati oni koji ga tvore. Jer kad neznaboci ne imajui zakona sami od sebe ine to je po zakonu, oni zakona ne imajui sami su sebi zakon. Oni dokazuju da je ono napisano u srcima njihovim to se ini po zakonu, budui da im savest svedoi, i misli meu sobom tue se ili pravdaju na dan kad Bog uzasudi tajne ljudske po jevanelju mojemu preko Isusa Hrista." (Rim. 2,11.1316) Sveto pismo otkriva da e Boji zakon biti posebno kren u vreme koje prethodi Drugom Hristovom dolasku: "I izii ce mnogi lani proroci i prevarie mnoge. I to e se bezakonje umnoiti, ohladnee ljubav mnogih." (Matej 24,11-12) Ako je iskuenje sveta krenje Bojeg zakona (Deset zapovesti), onda je odgovor na iskuenje takvog sveta istina o Bojem zakonu. Meutim, lano duhovno prorotvo savremenog doba, podilazei ljudskom hedonizmu, upravo zastupa zabludu da je Hristos svojom smru na krstu Golgote ukinuo Boji zakon. Takva lana duhovna reformacija savremenog doba propoveda Boju ljubav u duhu istonjake predstave o ljubavi. Ljubav se shvata kao prijatno oseanje koje zadovoljava ljudsku sebinost, a ne kao motiv ponaanja koji oveka navodi da se ponaa u skladu sa Deset Bojih zapovesti. Kako se iza takvih prijatnih oseanja kriju neposveena srca, savest takvih ljudi nije ista, pa se oni plae Bojeg zakona i Boje pravde, jer su pod njihovom osudom. Zbog neiste savesti oni se plae da koriste pojam greha i krivice, i predstavu o Bogu u svom umu liavaju atributa pravednosti. Kako im savest nije ista oni imaju jaku potrebu da svojim oseanjima i raznim udima koja ih u ivotu prate, dokau sebi da su u miru sa Bogom. Za razliku

od njih, onaj ko zaista ivi ivot iste savesti, on nema potrebe ni za kakvim dokazima ili drugim sredstvima kojima bi sebe uveravao da je na pravom putu i da je u miru sa Bogom. On je zadovoljan jednostavnom verom u Boga, Njegovu milost i Njegovo spasenje od greha. Ukoliko se bavimo astrolokim proraunima da bismo proverili koliko smo se uzdigli iznad njihovog uticaja, i da bismo tako nali dokaz nae uspene i zrele upotrebe volje, moemo sebe dovesti u iskuenje samoobmane, jer sotona ima mo da nas nadahnjuje na postupke koji su u sukobu sa astrolokim predvianjima, da bi nas tako uverio da smo na pravom putu i da smo navodno izali iz sudbine tj. njegovog plana za na ivot. Onaj ko je zaista na pravom putu, on nee imati potrebe da dokazuje da je na pravom putu, kao to zdrav ovek nema potrebe da vie O, kako mi zdravo rade bubrezi i ostali unutranji organi! On nee ni biti svestan da ima unutranje organe, ako je zaista zdrav. Ako nije iste savesti zadovoljan jednostavnim poverenjem u Boga i Njegova obeanja milosti, onda to znai da je ovek u srcu i dalje nepokajan. Samo krivac ima potrebu za oseanjem sopstvene ispravnosti. itav sistem pseudoreligije imaju za svrhu da oveku prui oseanje sigurnosti u spasenje kojim e on umiriti svoju neistu savest, a da se zaista u srcu pokajao za svoje grehe, imao bi istu savest i pseudoreligiozan sistem mu ne bi bio potreban. Lano religiozno iskustvo oveka oslobaa ne od greha, ve od odgovornosti za njegove grehe, pa je to razlog zato najrazliitija istraivanja raena i kod nas, i po svetu otkrivaju da su religiozni ljudi u proseku gori (skloniji sukobima, itd) od onih koji otvoreno izraavaju da ne veruju. Pored funkcije samoopravdanja, uda mogu biti odgovor i na potrebe ljudi koji su eljni moi. Sotona ima mo da ini uda isceljenja, najee tako to uklanja simptome bolesti koje je i sam izazvao. Njegova natprirodna uda isceljenja mogu imati formu religije za ljude koji su vernici, zatim formu nauke (bioenergije) za one koji su ateisti, a mogu biti i bez ikakve forme kada ih ine oni koji otvoreno priznaju da su satanisti i da im sam sotona daruje mo isceljenja, saznanja, uticaja, moi, itd. Jedini nain provere porekla samog natprirodnog iskustva jeste u razumnoj analizi njegovog smisla, a ne u pozivanju na iskustvo sopstvenih doivljaja i oseanja. "Razum e te uvati, izbavljajui te od zla puta." (Prie 2,11-12) Oslanjanje na sopstvene utiske i oseanja nije preporuka Svetog pisma: "Ko se uzda u svoje srce, bezuman je; a ko hodi mudro, izbavie se." "Bezumniku nije mio razum nego da se javlja srce njegovo." (Prie 28,26; 18,2) Kada na osnovu razuma shvatimo da udo tei da nadomesti potrebu oveka za linim odgovornim preispitivanjem ispravnosti sopstvenog duhovnog iskustva, ili ispravnosti odreenog verovanja, tada moemo biti sigurni da udo nije od Boga.

232

Astrologija i antropologija

Religiozna analiza

233

KAKO SE SAUVATI OD ASTROLOKOG I RELIGIOZNOG SUJEVERJA?

ASTROLOKI TIPOVI I MANIPULACIJA

Ma kako to na prvi pogled izgledalo apsurdno, bez stvarnog boanskog otkrivenja koje je upueno naem razumu, naa ogranienost sopstvenim iskustvom i naunom metodologijom moe biti izvor nae obmane lanim religioznim iskustvom. Najvea zabluda pod iji uticaj moe da doe jedan ateista jeste njegovo iskuenje da, umesto na osnovu dragovoljnog htenja i na temelju razumnog i odgovornog poznanja Bojeg karaktera, on postane religiozan na osnovu neospornih argumenata sopstvenog iskustva. Kada u svom iskustvu budu suoeni sa neospornim znacima natprirodnog, mnogi e poverovati u boansku prirodu tog iskustva i tako udom biti primorani da postanu religiozni na pogrean nain i iz pogrenih motiva. Sveto pismo govori o Bezakoniku koji e se pojaviti pred kraj sveta i koji e initi svakakva uda da bi ljude prevario: "Pojavljenje tog bezdunika bie po moi sotoninoj, sa svakojakim udesima, znacima i udima lanim, i sa svakim zlobnim zavoenjem za one koji propadaju, jer ljubavi istine ne primie da bi se spasli. Zato e im Bog poslati silu prevare da veruju lai, da se osude svi koji ne verovae istini, ve zavolee nepravdu." (2. Solunjanima 2,9-12) Za sotonu Sveto pismo otkriva da se predstavlja kao "aneo svetla" (2. Korinanima 11,14) i da e mu pred kraj sveta biti dozvoljeno da uini velika uda: "I uini udesa velika, i uini da i oganj silazi s neba na zemlju pred ljudima. I vara one koji ive na zemlji znacima, koji joj bie dani da ini pred zveri." (Otkrivenje 13,13-14). Na pitanje o vremenu svog ponovnog dolaska Isus Hristos odgovara svojim uenicima: "Tada ako vam ko ree: evo ovde je Hristos, ili onde, ne verujte. Jer e izii lani hristosi i lani proroci, i pokazae znake velike i udesa da bi prevarili, ako bude mogue i izabrane." (Matej 24,23-24) U lanog Hrista - Antihrista ili Bezakonika, i u lane proroke, poverovae svi oni koji se slepo oslanjaju na svoj princip da veruju samo u ono to vide svojim oima. Oni koji nisu bili voljni da dragovoljno poveruju u Boga na osnovu razumnog otkrivenja Njegovog uzvienog karaktera ljubavi, bie u iskuenju da silom ulnih dokaza poveruju u Antihrista, ija e pojava i uinjena uda biti iskustveno i nauno neosporna. Od zablude nas uva ivot u skladu sa istinom. Kada ivimo u sukobu sa razumom i saveu, tada nam istina smeta, a zabluda postaje potreba nae neiste savesti, jer zabludom elimo da svoje motive i postupke pred svojom saveu opravdamo kao ispravne.

Dokle god ovek odgovorno vlada sobom, on ne moe da bude izmanipulisan. Ali onda kada se odrekne odgovornosti da sobom razumno i odgovorno upravlja, onda njime prirodno vladaju slabosti njegovog karaktera. A dokle god njime vladaju slabosti karaktera, spoljni uticaji mogu preko tih nepobeenih slabosti njime da upravljaju. Kako se ovekovo odgovorno vladanje sobom temelji na razumu, savesti i volji, manipulacija ovekom je utemeljena na ovekovom odricanju od upotrebe razuma (bezumlju), na manipulaciji njegovom neistom saveu (krivicom) i na manipulaciji njegovim (grenim) pokretakim motivima. Sledeom analizom emo pokazati da dokle god ovek kod sebe moe da prepozna osobine bilo kog horoskopskog znaka, dotle e biti sklon da bude rtva manipulacije preko tih osobina, jer osobine horoskopskih znakova jesu ljudske slabosti koje astrologija predstavlja u pozitivnom svetlu, da bi tako oveka odvratila od borbe protiv njih.
MANIPULACIJA MOTIVIMA

Tip korpije je sklon da bude izmanipulisan preko svojih telesnih slabosti, ali i preko svoje sumnjiavosti. Vatreni horoskopski znaci Ovna, Lava i Strelca, zajedno sa Vagom, skloni su da budu izmanipulisani preko svoje sujete; Ovan preko gordosti, Lav preko elje za mo, Strelac preko ohole nezavisnosti, a Vaga putem hvalisanja i laskanja. Tip Device je sklon da bude izmanipulisan putem straha i sumnjiavosti. Rak i Riba su skloni da budu izmanipulisani oseanjima koja zadovoljavaju njihovu sebinu sentimentalnost, a Blizanac je sklon da bude svesno izmanipulisan preko njegove koristoljubivosti.
MANIPULACIJA BEZUMLJEM

ovek koji je pokrenut loim motivima, prirodno se plai da koristi razum, jer bi razum raskrinkao njegove motive ponaanja kao besmislene i doveo bi ga u sukob sa sopstvenom saveu, koja bi tada od njega traila pokajanje i reformu. Zato je on sklon da se odrie zdravog razuma i da se oslanja na nekog drugog ili neto drugo to e da misli i odluuje umesto njega

234

Astrologija i antropologija

Religiozna analiza

235

samog; bilo na nekakav autoritet (iskuenje kojem su skloni Devica, Rak, Ribe), stav i miljenje veine (Vaga, Ribe), sistem pravila (recepata) ponaanja (Devica, korpija, Ribe), na glas svog velikog Ja (Ovan, Lav, Strelac) ili na sopstvena oseanja (Rak, Ribe). Od svih tipova jedino Blizanac nije sklon manipulaciji preko uma (preko zablude), jer njim u najveoj meri vlada zdrav razum.
MANIPULACIJA KRIVICOM

ZATO ZRELA DUHOVNA OSOBA NE MOE U HOROSKOPU DA PREPOZNA ATRIBUTE SVOG DUHOVNOG ISKUSTVA I KARAKTERA?
Da li osoba koja ima autentino duhovno iskustvo moe sebe da prepozna u horoskopu? Da li ovek koji reaguje zrelo na svakodnevna ivotna iskuenja moe sebe da prepozna u razliitim osobinama horoskopskih znakova?
K OR P I J A

Pokoravanje volje loim motivima rezultuje ovekovom neistom saveu tj. oseanjem krivice, zbog koje je on sklon da bude izmanipulisan onim uticajem koji kod njega pobuuje oseanje krivice, ili koji ga od oseanja krivice oslobaa. Tip Device je najskloniji manipulaciji oseanjem krivice, a odmah zatim i tip korpije. Kod oba tipa moe da se pojavi sklonost ka mazohizmu, to takoe moe da ih uini podobnima adekvatnoj vrsti manipulacije. Tip Raka i Ovna nisu skloni da se suoe ni sa zdravom sveu o sopstvenoj odgovornosti, a najmanje sa krivicom. Prvi odbija pritisak da ne bi pokvario svoja prijatna oseanja, a drugi da ne bi pokvario uobraenu predstavu o svojoj vrednosti u svojim oima, pa kod njih manipulacija krivicom ne funkcionie. Ovan nema oseanje krivice, jer ne dozvoljava mogunost da za neto moe biti kriv. Umesto njega, krivi su drugi. Ovnu su slini Lav, Strelac i Vaga. Psiholokim tipom Raka, Ribe i Blizanca moe da se manipulie pruanjem psiholoke satisfakcije neistoj savesti kroz prijatna oseanja. Ukoliko su religiozni, odlaskom u atmosferu duhovnog hrama ili kroz meditaciju oni izazivaju prijatna oseanja koja uguuju njihovu svest o sopstvenoj odgovornosti, a ukoliko su ateisti, isti efekat izazivaju alkohol, narkotici, zloupotreba muzike, i sl. Tip Ribe je sklon da kod sebe krivicu uguuje izazivanjem oseanja samosaaljenja. Izvori njihove satisfakcije jesu orua kojim njima moe da se manipulie. Kada ovek pobedi svoje slabosti, onda on niti ima slabosti preko kojih bi mogao da bude izmanipulisan, niti ima neistu savest da bi moglo da se manipulie njegovom krivicom, niti se plai da koristi razum, da bi bio sklon umnim zabludama. Kada ovek izgubi svaku slinost sa bilo kojim horoskopskim znakom, tada vie ne moe da bude izmanipulisan.

Tip korpije je osvetoljubiv, a Sveto pismo zabranjuje osvetoljubivost: "Ne govori: kako je on meni uinio, tako u ja njemu uiniti." (Prie Solomunove 24, 29) Niko nema prava sam da se sveti, ve je po Svetom pismu pravda preputena graanskim vlastima* ili samom Bogu. Tip korpije misli da je njegova fanatina spremnost da rtvuje svoj ivot za svoje religiozne ciljeve siguran znak njegove ispravnosti pred Bogom, meutim, po Svetom pismu, kvalitet motiva koji nas pokreu jeste vaniji od samog intenziteta nae revnosti: "I kad bih razdao sve imanje svoje da siromahe nahranim, i predao telo svoje da se saee, a ljubavi ne imao, nita mi sve to ne bi pomoglo." (1. Korinanima 13,3) Takoe, tip korpije je sklon telesnim uivanjima, a Sveto pismo smatra udovoljavanje eljama tela - grehom: "Jer ste vi, brao, na slobodu pozvani: samo da vaa sloboda ne bude na elju telesnu, nego iz ljubavi sluite jedan drugom. Velim pak: po duhu hodite, i elja telesnih ne izvrujte. Jer telo eli protiv duha, a duh protiv tela; a ovo se protivi jedno drugom, da ne inite ono ta hoete. A koji su Hristovi, raspee telo sa slastima i eljama." (Galatima, 5,13.16-17.24) Ovakav hrianski stav dolazi u sukob sa stavom koji zastupa duhovni otac savremene seksualne revolucije Vilhelm Rajh, a to je da je masovni izvor neuroza - nezadovoljena seksualna elja. Vilhelm Rajh zakljuuje da je lek protiv neuroza u zadovoljavanju sopstvenih telesnih elja. No, Vilhelm Rajh nije dosledan svojoj filozofiji. Zar osujeenje svih ostalih poriva grene ljudske prirode ne dovodi takoe do neuroza? Ukoliko se agresivan ovek osea sputan u izraavanju svoje agresije, kriminalac u svom kriminalnom aktu, narkoman u uzimanju narkotika, alkoholiar u konzumiranju alkohola, prodrljivac u prekomernom uzimanju hrane, pua u konzumiranju duvana, zar se nee i onda kao posledica osujeenja javiti poveana sklo-

*U starom Izrailju je u krivinom zakoniku vaio pravian princip pravde "oko za oko"

236

Astrologija i antropologija

Religiozna analiza

237

nost ka neurozi? Zar sledei logiku Vilhelma Rajha neemo zakljuiti da su mrnja, ubistva, narkomanija, alkoholizam i poputanje bilo kojim ljudskim hirovima zapravo koristan lek protiv neuroza i da ih zato treba to vie upranjavati?! Sledei logiku zdravog razuma shvatamo da lek protiv neuroza nije udovoljavanje telesnim eljama, ve oslobaanje od njih. Ukoliko smo osloboeni od telesnih elja, mi ne moemo da doivimo njihovo osujeenje, pa samim tim ni da budemo neurotini. A ako nama ipak vladaju telesne elje, da li e nas njihovo zadovoljavanje zaista osloboditi od neuroza? Neobuzdano preputanje telesnim eljama dovodi vremenom do navikavanja na postojei nivo podraaja, dok ugueno nezadovoljstvo egzistira i dalje, vodei oveka u smeru neumerenosti i perverznosti. Neumeren i perverzan ovek ivi u stalnom osujeenju svojih poriva, jer niko ne moe da zadovolji sve one hirove koji mu padnu na pamet. On nije hteo da proe kolu zrelog obuzdavanja svojih hirova, pa sada, hteo to ili ne, mora da ui kolu licemerstva, iz straha da ne ode u zatvor ili u duevnu bolnicu. Statistike otkrivaju da se procenat neurotinih osoba posle seksualne revolucije na Zapadu drastino poveao. U jevrejskim mudrosnim knjigama itamo: "Ne predaj se u ruke svojoj strasti, da ti ona ne rastrgne duu kao razbesneli bik; da ti ne obrsti lie i da ti ne propadnu plodovi i ne ostane poput sasuena drveta." (Sirah 6,2-3) Onima koji trae sreu na izvorima ovoga sveta, Sveto pismo upuuje poziv: "Zato troite novce svoje na ono to nije hrana, i trud svoj na ono to ne siti? Sluajte me, pa ete jesti ta je dobro, i dua e se vaa nasladiti pretiline. Prignite uho svoje i hodite k meni; posluajte, i iva e biti dua vaa." (Isaija 55,2-3)
VAG A

Vaga je ponosita. Njen osnovni motiv ivljenja je ponos ivota. Sveto pismo osuuje ponositost zajedno sa telesnim i emotivnim izvorima zadovoljstva: "Jer sve to je na svetu, telesna elja, i elja oiju, i ponos ivota, nije od Oca, nego je od ovog sveta. " (1. Jovanova 2,16) Ponositost je esto snaga koja se krije iza ljudske dobrote. Svest o vrednosti sopstvenih postupaka moe da bude iskuenje za nau ponositost i zato nam Hristos skree panju na iskuenje bavljenja sopstvenim dobrim delima: "A ti kad daje milostinju, da ne zna levica tvoja ta ini desnica tvoja." (Matej 6,3) Svest o tome kakav utisak nai postupci ostavljaju na druge ljude, takoe moe da bude iskuenje da dobra dela inimo da bismo zadovoljili svoju ponositost. "Pazite da pravdu svoju ne inite pred ljudima da vas oni vide; inae plate nemate od Oca svojega koji je na nebesima." (Matej 6,1) Kako

je zbog svoje ponositosti Vaga u sujetnom strahu od gubitka odobravanja sredine, njeno shvatanje dobra i zla je izopaeno u plemensko shvatanje, gde kljuno pitanje dobra i zla nije kakav je ko ovek (da li krade, lae, vara, ubija), ve za koga je (za koga krade, lae, vara, ubija). Ako je zlo u plemenskom interesu (porodice, klana, stalea, vere, nacije, partije) onda se ono ne smatra za zlo. Ovakvo shvatanje je temelj mafijakih odnosa, izvor korupcije, mita i nepotizma u drutvu. Nasuprot takvih plemenskih odnosa biblijski Bog otkriva pravine principe: "Ne idi za mnoinom na zlo, i ne govori na sudu povodei se za veim brojem da se izvrne pravda. ... Ne gledajte ko je ko na sudu, sasluajte i malog i velikog, ne bojte se nikoga. ... Jer je Gospod Bog va Bog nad bogovima i Gospodar nad gospodarima, Bog veliki, silni i strani, koji ne gleda ko je ko niti prima poklona; Daje pravicu siroti i udovici; i ljubi doljaka dajui mu hleb i odelo." (2. Mojsijeva 23,2; 5. Mojsijeva 1,17; 10,17-18) "Zbore! Vama i doljaku koji je meu vama jedan da je zakon, zakon vean od kolena na koleno; doljak e biti kao i vi pred Gospodom. Jedan zakon i jedna uredba da bude vama i doljaku, koji je meu vama." (4. Mojsijeva 15,15-16) Sveto pismo osuuje laskavi duh lanog prijateljstva Vage: "Ko laska prijatelju svom, razapinje mreu nogama njegovim." (Prie Solomunove 29,5) Naa omiljenost u drutvu moe biti posledica naeg laskavog odnosa prema tuim slabostima: "Teko vama kad stanu svi dobro govoriti za vama; jer su tako inili i lanim prorocima oevi njihovi." (Luka 6,26) Sveto pismo na nas stavlja odgovornost da ljudima upuujemo prijateljske ukore ak i po cenu gubitka njihovog odobravanja i po cenu prestanka lanog prijateljstva: "Nemoj mrzeti na brata svog u srcu svom; slobodno iskaraj blinjeg svog, i nemoj trpeti greha na njemu." (3. Mojsijeva 19,17)
STRELAC

Strelac ne podnosi nikakva pravila ponaanja i ogranienja. Zahteve Bojeg zakona on shvata kao okove ropstva. U sutini, svaki ovek koji shvati veliinu zahteva Bojeg zakona, prepoznaje da su zahtevi zakona u neprijateljstvu sa grenom ljudskom prirodom. Kroz zahteve Bojeg zakona religija zabranjuje sve ono to bi ovek po svojoj prirodi eleo: "Ne zaeli...", a stavlja na oveka odgovornosti koje on po prirodi svakako ne bi bio voljan da prihvati: "Ljubite neprijatelje svoje...", "Obucite se dakle kao izabrani Boiji, sveti i ljubazni, u srdanu milost, dobrotu, poniznost, krotost, i trpljenje, snosei jedan drugog, i opratajui jedan drugom." U emu je onda posebnost reakcije psiholokog tipa Strelca na zahteve Bojeg zakona? U tome to on glas svoje grene prirode i njegovu buntovnu reakciju

238

Astrologija i antropologija

Religiozna analiza

239

na zahteve Bojeg zakona stavlja na presto svoga srca kao da je taj glas bitan i relevantan. Drugim reima, Strelac ima veliki Ego koji ga ometa da prihvati one karakterne atribute koji prevazilaze njegovo sopstveno iskustvo. Kada shvati uzviene zahteve Bojeg zakona, on gleda u sebe i eka da se njegova grena priroda sloi za Bojim zahtevima. Kako takvo odobravanje u sebi ne nalazi, on odbacuje autoritet Bojeg zakona. Meutim, ne postoji nijedan ovek koji bi u svojoj prirodi mogao da nae pravu ljubav prema Bogu i ljudima, ljubav koja oveka osposobljava da ivi u skladu sa Bojim zakonom: "Jer telesno mudrovanje neprijateljstvo je Bogu, jer se ne pokorava zakonu Boijem niti moe." (Rimljanima 8,7) Ako silu ljubavi, kojom emo ispunjavati zahteve Bojeg zakona, traimo u sebi, umoriemo se i razoarati. Apostol Pavle govori o sebi i svojoj prirodi: "Jer znam da dobro ne ivi u meni, to jest u telu mom. Jer hteti imam u sebi, ali uiniti dobro ne nalazim. ... Ja nesreni ovek! Ko e me izbaviti od tela smrti ove?" (Rimljanima 7,18.24) Bog kae: "Napisah mu velike stvari u zakonu svom, ali mu se ine kao neto tue." (Osija 8,12) Kako je telo (ovekova priroda) greno, jedini nain da ovek ne ini greh jeste da prestane da se oslanja na svoje telo, i da pone da se oslanja na Boga. "Tako dakle, brao, nismo duni telu da po telu ivimo. Jer ako ivite po telu, pomreete; ako li duhom poslove telesne morite, iveete. Jer koji se vladaju po duhu Boijem oni su sinovi Boiji." (Rimljanima 8,12-14) Zapazimo da uprkos tome to Boji zakon pred nas iznosi veoma uzviene zahteve, apostol Jovan kae da "zapovesti Njegove nisu teke", a sam Hristos kae "... jer je jaram moj blag, i breme je moje lako." (1. Jovanova 5,3; Matej 11,30) Boji zakon jeste zaista lak, ako silu njegovog dranja ne traimo u svojoj prirodi, ve u Bogu. "Jer je Bog to ini u vama da hoete i uinite kao to mu je ugodno." (Filibljanima 2,13) Uopte nije vano to smo mi po prirodi greni, ako se na svoju grenost ne oslanjamo, ve verujemo i uzdamo se u Boga. Iako je dranje Bojeg zakona prirodno kada je u nama Boji duh, sam Boji duh nije lako izabrati. O velikoj duhovnoj borbi oveka u pokoravanju zahtevima Boje mudrosti itamo u knjizi Sirahovoj: "Stavi svoje noge u njezine okove i vrat svoj u njezin jaram. Podmetni svoja lea pod njezin teret, i neka ti ne smetaju njezine uzde. Svom duom svojom pristupi k njoj i svom snagom svojom sledi njene puteve. Ispituj je i istrauj, i ona e ti se objaviti. I kad je jednom uhvati, ne putaj je. Jer e naposletku u njoj nai mir, i ona e ti se pretvoriti u radost. Njeni okovi postae mona zatita i njen jaram haljina asti. Njen jaram bie zlatni nakit, njene uzde grimizne vrpce. Nosie je kao sveanu odoru i kao divan venac." (Sirah 6,24-29)

O VA N

Iako je Ovan hrabar i spreman da uini herojska dela za druge ljude, iza njegove hrabrosti i samoportvovanosti se krije gordost. Gordost je temeljno obeleje psiholokog tipa Ovna, a sama gordost se u hrianstvu smatra najveim grehom. Gordost prirodno tei da obezvredi vrednost i nadmo svakog drugog bia, i zato je psiholoki tip Ovna prirodno sklon ateizmu. Ako je pod uticajem sredine pak religiozan, svoje religiozno iskustvo temelji na onome to on ini za Boga (rtvi, junatvu, podvinitvu...), a ne na onome to Bog ini za Njega (milosti), pa mu hrianski koncept spasenja o Hristu koji umire za grehe sveta izgleda potpuno stran. On moe biti sposoban da u Hristu vidi primer muenitva dostojnog divljenja, ali ne i svog Iskupitelja od greha i krivice. On ne moe da zamisli da je zbog iega kriv, a jo manje da bi neko drugi mogao ili trebalo da ga zbog neega iskupi. Ako ne moe svoje veliko Ja da utka u religiju i da bude sam svoj spasitelj, i ak spasitelj Boje asti, on takvu religiju odbacuje. Sveto pismo zastupa religiju sasvim suprotnih principa: Ali, kad se pokaza milost Boga, Spasitelja naega i ljubav njegova prema ljudima, on nas spase, ne zbog dela pravednih koje bismo mi uinili, nego po svome milosru i to krtenjem preporoenja i obnovljenjem po Duhu Svetome. (Titu 3,4-5) Umesto hrianske religije, Ovnu vie odgovara paganizam. Zbog gordosti on nije sklon da oboava ivotinje koje svojom snagom, veliinom i moi prevazilaze njegovu sopstvenu snagu, veliinu i mo. Zato takav psiholoki tip neemo nai kako se oduevljava adajom ili lavom, jer se on sam pred njima osea siunim i slabim. Mnogo lake emo ga videti kako oboava zmiju ili korpiju. Iz istog razloga je sklon oboavanju mrtvih predaka, koje vie potuje nego ive ljude oko sebe. Mrtvi preci ne mogu da ponize njegov gordi Ego, kao to mogu ivi ljudi pored njega, i posebno oni koji su iznad njega. Nesposobnost gordog Ovna da trpi nepravdu je u direktnom sukobu sa Hristovim karakterom, za koga Sveto pismo kae: Ne psova kada ga psovae; ne preti kad strada. (1. Pet. 2,23) Sam Hristos kae: "A ja vam kaem da se ne branite oda zla, nego ako te ko udari po desnom tvom obrazu, okreni mu i drugi; i koji hoe da se sudi s tobom i koulju tvoju da uzme, podaj mu i haljinu. (Matej 5,39-40) Religiozni tip Ovna ovde ima iskuenje usiljene poniznosti i krotosti koju glumi upravo iz svoje oholosti i gordosti, a koju moemo da prepoznamo po njegovom esto preteranom naglaavanju sopstvene nedostojnosti i grenosti. Jedini lek za takav zaaran krug gordosti zbog svoje poniznosti(itaj: poniavanja) jeste da ovek, umesto da se bavi sobom i "hvalie" sopstvenom grenou, podigne svoj pogled ka Bogu, i da se bavi Bojom milou i pravednou, koja je otkrivena kroz Sveto pismo. Ali,

240

Astrologija i antropologija

Religiozna analiza

241

kako Hristova dobrota obezvreuje njegovu sopstvenu dobrotu i vrednost u njegovim oima, takav tip ljudi je sklon da odbacuje bavljenje Bojom dobrotom, pod poznatim izgovorom da Bog nije spoznatljiv ljudskom razumu i da zato ovek ne treba Njime da se bavi. Takav izgovor je u sukobu sa uenjem Jevanelja koje zastupa: "A znamo da sin Boji doe i dao nam je razum da poznamo Boga istinitoga i da budemo u istinitome sinu njegovom Isusu Hristu." (1. Jov. 5,20) Boji karakter ljubavi se jedino razumom moe spoznati, oseanjima oseati, voljom izabirati, a srcem (na nivou motivacije) iveti. Onima koji negiraju razum Hristos i danas govori: Vi ne znate emu se molite. (Jovan 4,22)
LAV

BLIZANCI

Osnovni pokretaki motiv psiholokog tipa Lava jeste elja za uticajem, kontrolom, vladanjem i moi. Sa takvom motivacijom Lav nije tip koji se miri sa sudbinom i koji veruje u determinizam. Meutim, kako je njegova volja pokrenuta eljom za mo koja je sama sebi cilj, on u svojim poduhvatima jeste sklon megalomanskim ciljevima, dok zanemaruje pravu sposobnost volje, a to je mo njenog izbora. Njegova predstava o Bogu odgovara predstavi o duhu koji ivi u Aladinovoj arobnoj lampi i koji usliava njegove megalomanske namere. U nehrianstvu njegovo duhovno iskustvo ima formu magije, u hrianstvu esto ima formu takozvanih evaneoskih (duhovniarskih) verskih zajednica, dok u nauci ima formu interesovanja za parapsiholoke moi. A nekada je bez ikakve forme, pa ima otvoren satanistiki oblik. Ukoliko eli da ostvari zdravo duhovno iskustvo, tip Lava ima iskuenje da uzima u svoje ruke razne elemente odnosa sa Bogom, koje inae ne bi trebalo da dri pod svojom vlau. Jednostavno poverenje u Boga, da e On zato to je ljubav, usliiti ovekove molitve, dolazi u sukob sa iskuenjem Lava koji eli da kroz konstantnu doivljajnu kontrolu sve dri u svojim rukama. On pokuava da sam uradi ono to je Boje - spasenje od greha, a zanemaruje ono to stoji do njega samog - izbor Spasitelja kroz susret sa Njegovim uzvienim karakterom. Svojom sklonou da sam sebe spasava od greha, suprotstavlja se stavu Svetog pisma koji takvu mo ljudske volje osporava: Moe li Etiopljanin promeniti kou svoju, ili ris are svoje? Moete li vi initi dobro, nauivi se initi zlo? (Jer. 13,23) Jakom voljom, koja svoju snagu crpe iz elje za mo, tip Lava moe uspeno da sputa ispoljavanje svoje loe prirode, ali ne i da svoju prirodu promeni. Radikalna promena ljudske prirode, po Svetom pismu, mogua je jedino Bojom intervencijom. "I sii e na tebe Duh Gospodnji i postae drugi ovek." (1. Sam. 10,6) "I duh svoj metnuu u vas, i uiniu da hodite po mojim uredbama i zakone moje da drite i izvrujete." (Jezekilj 36,27)

Blizanac ima koristoljubiv karakter, koji ga navodi da ivi samo za sebe i za one osobe koje smatra svojom svojinom (lanove sopstvene porodice, i sl.). Na sve ostale ljude gleda kao na objekte iskoritavanja. Takav karakter je suprotan karakteru hrianske religije. Isus Hristos iznosi zahteve koji su suprotni grenoj ljudskoj prirodi: "Sve dakle to hoete da ine vama ljudi, inite i vi njima: jer je to zakon i proroci." (Matej 7,12) Mnotvo starozavetnih propisa je imalo za svrhu da ljude oslobodi od koristoljubivosti i naui da ive jedni za druge: "Ako osiromai brat tvoj i iznemogne ruka njegova pored tebe, prihvati ga, i kao stranac i doljak neka poivi uz tebe. Nemoj uzimati od njega kamate ni dobiti; nego se boj Boga, da bi poiveo brat tvoj uz tebe. Novaca nemoj mu davati na kamatu, niti mu hrane svoje pozaimaj radi dobiti." (3. Mojsijeva 25,35-37) "est godina zasejavaj zemlju svoju i sabiraj rod njen; a sedme godine ostavi je neka poine, da jedu siromasi naroda tvog, a ta iza njih ostane neka jedu zveri poljske; tako radi i s vinogradom svojim i s maslinikom svojim. est dana radi poslove svoje, a u sedmi dan poini, da se odmori vo tvoj i magarac tvoj, i da odahne sin robinje tvoje i doljak." (2. Mojsijeva 23,10-12) Starozavetne jevrejske mudrosti savetuju: "Sine moj, ne uskrauj dara siromahu i ne daj da dugo iekuju oi ubogoga. Ne alosti duu gladnu i ne drai oveka u oskudici njegovoj. Ne razdrauj srca ogorena i ne pusti uboga da eka na dan tvoj. Ne odbij molbe nevoljnika i ne odvraaj lice svoje od siromaha. Ne odvrati pogleda svoga od potrebita i ne daj nikome prilike da te kune. Jer prokune li te ko u teskobi due svoje, njegov Tvorac e mu usliiti vapaj. ... Sasluaj siromaha i uljudno mu odzdravi; izbavi potlaenoga od njegova muitelja i ne budi podao u svojoj presudi. Budi kao otac sirotama i kao mu budi na pomo udovicama. I bie kao sin Svevinjemu, koji e te ljubiti vie nego tvoja majka." (Sirah 4,1-10)
DEVICA

Psiholoki tip device odlikuje krtost, a takoe i licemerni prezir prema grenicima. U starozavetnim zahtevima itamo pravila koja su imali za cilj da iskorene krtost: "A kad anjete rod zemlje svoje, nemoj poeti sasvim njive svoje, niti pabiri po etvi. Ni vinograda svog nemoj pabiriti, i nemoj kupiti zrna koja padnu po vinogradu tvom; nego ostavi siromahu i doljaku." (3. Mojsijeva 19,9-10) Starozavetna jevrejska mudrost savetuje: "Radije izgubi novce na brata ili prijatelja nego da ti propadaju rajui pod

242

Astrologija i antropologija

Religiozna analiza

243

kamenom." (Sirah 29,10) Sklonost oveka da licemerno osuuje druge ljude i da se gadi kontakta sa otvorenim grenicima, to je tipina odlika psiholokog tipa Device, takoe je u sukobu sa duhom Svetog pisma. Starozavetni prorok Isaija otkriva Boje gnuanje nad licemerima koji smatraju da bi se oskrnavili i postali neisti zbog fizikog kontakta sa drugim grenicima: "Koji sede kod grobova i noe u peinama, jedu meso svinjsko i supa im je neista u sudovima; koji govore: Odlazi, ne dohvataj me se, jer sam svetiji od tebe; Ti su dim u nozdrvama mojim, dim koji gori vas dan." (Isaija 65,4-5) Dok ljudi vole greh, a preziru grenike, Boji karakter otkriva duh koji voli grenike, a prezire greh: "Reci im: Tako bio ja iv, govori Gospod Gospod, nije mi milo da umre bezbonik, nego da se vrati bezbonik sa svog puta i bude iv; vratite se, vratite se sa zlih puteva svojih, jer zato da mrete...?" (Jeremija 33,11) Sklonost psiholokog tipa Device ka osuivanju drugih, po Svetom pismu nije vrlina ve slabost koja otkriva neistu savest onoga ko osuuje: "Ne sudite, da vam se ne sudi." (Matej 7,1) "Zato se ne moe izgovarati, o ovee koji god sudi! Jer kojim sudom sudi drugome, sebe osuuje; jer to ini sudei." (Rimljanima 2,1) "A ti zato osuuje brata svojega? Ili ti zato ukorava brata svojega? Jer emo svi izii na sud pred Hrista. Jer je pisano: Tako mi ivota, govori Gospod, poklonie mi se svako koleno, i svaki jezik slavie Boga. Tako e dakle svaki od nas dati odgovor Bogu za sebe. Zato da ne osuujemo vie jedan drugoga." (Rimljanima 14,10-13) Pedantno voenje rauna o formalnoj ispravnosti sopstvenog ponaanja, a zanemarivanje istote srca, to je odlika psiholokog tipa Device, veoma je duboko raskrinkana u Hristovom govoru upuenom ondanjem svetenstvu: "Teko vama knjievnici i fariseji, licemeri, to dajete desetak od metvice i od kopra i od kima, a ostaviste ta je najpretenije u zakonu: pravdu i milost i veru; a ovo je trebalo initi i ono ne ostavljati. Voe slepe koji oceujete komarca a kamilu prodirete. Teko vama knjievnici i fariseji, licemeri to istite spolja au i zdelu a iznutra su pune grabea i nepravde. Fariseju slepi! Oisti najpre iznutra asu i zdelu da budu i spolja iste. Teko vama knjievnici i fariseji, licemeri, to ste kao okreeni grobovi, koji se spolja vide lepi a unutra su puni kostiju mrtvakih i svake neistote. Tako i vi spolja se pokazujete ljudima pravedni, a iznutra ste puni licemerja i bezakonja." (Matej 23,23-28)

RAK

Psiholoki tip Raka odlikuje sklonost ka viestrukoj zloupotrebi oseanja, koja se posebno manifestuje u njegovom duhovnom iskustvu. Umesto da Boga spozna na osnovu razumnog poznanja Njegovog karaktera, on, da bi izbegao osvedoenje o svoje grehe, pokuava da Boga spozna psiholoki (idolopokloniki) i da u Njemu nae izvor oseanja kojim e upravo uguiti svest o potrebi za reformom sopstvenog karaktera. Takav sistem religioznosti je u sukobu sa uenjem Svetog pisma koje oveka poziva da upotrebi razum u spoznaji Boga: "A znamo da sin Boji doe i dao nam je razum da poznamo Boga istinitoga i da budemo u istinitome sinu njegovom Isusu Hristu." (1. Jovanova 5,20) Da bi uguio neprijatnu svest o sopstvenoj grenosti, tip Raka je sklon da sebe uverava da je njegova priroda ispravna i boanska, a da je izvor njegovih duhovnih problema u negativnim mislima koje dolaze od spolja. Na taj nain, umesto da se pokaje za loe pobude svoga srca, on pokuava da izbegne negativne misli koje su samo povod za manifestaciju nepobeenih slabosti njegovog srca. Da bi sauvao misli pozitivnima, on bei od stvarnosti u svoj imaginarni svet i optuuje spoljne uticaje da su oni krivi za njegove probleme, neuspehe i grehe. Takvo shvatanje je suprotstavljeno Hristovom objanjenju da je izvor naih problema u naem srcu, a da su misli samo simptom naeg srca: "Zar ste i vi tako nerazumni? Ne razumete li da to god u oveka spolja ulazi ne moe ga opoganiti? ... to izlazi iz oveka ono pogani oveka; Jer iznutra iz srca ljudskoga izlaze misli zle, preljube, kurvarstva, ubistva, krae, lakomstva, pakosti, zloe, lukavstvo, sramote, zlo oko, huljenje na Boga, ponos, bezumlje..." (Marko 7,17-22) Izvor greha se ne nalazi u nekakvom spoljnjem uticaju, delovanju nekakve negativne energije, ili u nekakvoj uinjenoj ili neuinjenoj radnji, ve u dubini ovekovog srca. "Sva ova zla iznutra izlaze i pogane oveka." (Marko 7,23) Umesto da reformie svoj karakter i svoje sutinske motive, tip Raka je sklon da se zadovolji promenom koja nije dublja od njegovih sopstvenih oseanja. Meutim, kriterijum ispravnosti naeg duhovnog iskustva po Svetom pismu nisu naa oseanja, ve ivot u skladu sa Bojim zakonom. Ne obazirui se na ljudska oseanja, Isus Hristos kae: "Po rodovima njihovim poznaete ih!" (Matej 7,16) "Ko ima zapovesti moje i dri ih, on je onaj to ima ljubav k meni." (Jovan 14,21) Tip Raka pokuava da na osnovu razlike u prijatnosti oseanja proceni razliku izmeu dobra i zla. Meutim, Sveto pismo ui da bez razuma ovek nije u stanju da razlikuje dobro od zla. "Uklanjati se od zla je razum." (O Jovu 28,28) "Bezumniku nije mio razum nego da se javlja srce njegovo." (Prie

244

Astrologija i antropologija

Religiozna analiza

245

18,2) Kada apostol Pavle ukorava religioznu revnost Jevreja, tada otkriva da sama iskrenost nije dovoljna: "Jer svedoim da imaju revnost za Boga, ali ne po razumu! Jer ne poznajui pravde Boje i gledajui da svoju pravdu utvrde ne pokoravaju se pravdi Bojoj." (Rimljanima 10,2-3) Bez razuma ovek nije u stanju da proceni karakter motiva koji ga pokree na religioznu ili bilo koju drugu revnost. Tip Raka je prirodno sklon da ini dobra dela pokrenut sebinim sentimentom, a kada je u iskuenju da zbog uticaja spoljnih faktora izgubi svoja prijatna oseanja (jer oseanja prirodno zavise od spoljnih faktora), tada je naravno i u iskuenju da izgubi svoju "dobrotu". Za vreme tekih spoljnih pritisaka sentimentalna dobrota se pretvara u sentimentalnu slabost i razotkriva svoju ispraznost kroz kukaviluk i izdajstvo. Pod pritiskom autoriteta tip Raka se lako odrie svoje linosti i postaje rob osobe koja dominira nad njime. Sveto pismo osuuje takvu slabost reima: "Kupljeni ste skupo, ne budite robovi ljudima." (1. Korinanima 7,23) Pred svoje uenike Isus Hristos iznosi zahteve koji se sebinim sentimentom ne mogu ispuniti, ve jedino pravom nesebinom ljubavlju: "A koji god prizna mene pred ljudima, priznau i ja njega pred Ocem svojim koji je na nebesima. A ko se odrekne mene pred ljudima, odrei u se i ja njega pred Ocem svojim koji je na nebesima. (Matej 10,32-33) U nastavku Hristos otkriva karakter nesebine ljubavi, koji Rak svakako nije u stanju da ispuni, dok ne pobedi svoj sebini sentiment i svoju posesivnost: "Koji ljubi oca ili mater vema nego mene, nije mene dostojan; i koji ljubi sina ili ker vema nego mene, nije mene dostojan. I koji ne uzme krsta svog i ne poe za mnom, nije mene dostojan. Koji uva duu svoju, izgubie je; a koji izgubi duu svoju mene radi, nai e je." (Matej 10,37-39)
RIBE

Psiholoki tip Ribe odlikuje sklonost ka samosaaljenju, depresiji i nezahvalnosti. Koren njegovog samosaaljenja je pokuaj da se na taj nain oslobodi od odgovornosti za svoje postupke, jer ako je on jadan, on onda ne moe da bude kriv za svoje grehe i promaaje. On se odrie odgovorne upotrebe volje, iskuenjima se ne odupire, a zatim krivi sama iskuenja za svoju nesreu, kao da nije imao slobodu volje da se iskuenju odupre. Nezrela reakcija na stres ivota dovodi ga u stanje depresije. Isus Hristos govori: "Ne brinite se za ivot svoj, ta ete jesti, ili ta ete piti; ni za telo svoje, u ta ete se obui. Nije li ivot preteniji od hrane, i telo od odela? Pogledajte na ptice nebeske kako ne seju, niti anju, ni sabiraju u itnice; pa Otac va nebeski hrani ih. Niste li vi mnogo preteniji od njih? A ko od vas brinui

se moe primaknuti rastu svom lakat jedan? I za odelo to se brinete? Pogledajte na ljiljane u polju kako rastu; ne trude se niti predu. Ali ja vam kaem da ni Solomun u svoj svojoj slavi ne obue se kao jedan od njih. A kad travu u polju, koja danas jeste, a sutra se u pe baca, Bog tako odeva, a kamoli vas, maloverni? Ne brinite se dakle govorei: ta emo jesti, ili, ta emo piti, ili, im emo se odenuti? Jer sve ovo neznaboci itu; a zna i Otac va nebeski da vama treba sve ovo. Nego itite najpre carstva Bojeg, i pravde Njegove, i ovo e vam se sve dodati. Ne brinite se dakle za sutra; jer sutra brinue se za se. Dosta je svakom danu zla svoga." (Matej 6,25-34) Za razliku od psiholokog tipa Ribe koji je sklon da tugu zbog smrti voljene osobe pretvara u patnju koja ga prati celog ivota, u starozavetnim mudrosnim knjigama itamo preporuku: "Sine moj, roni suze nad mrtvim, tualjkom prokukaj kao patnik skrhan: sahrani mu telo prema obiaju i ne uskrati poasti grobu njegovu. Gorko plai i arko ridaj i pokai alost koju zasluuje: jedan ili dva dana, da izbegne govorkanje, a potom se utei od alosti svoje. Jer od tuge dolazi preka smrt, i alost slabi snagu ivotnu. Neka alost proe s pogrebom. ... Ne preputaj se alosti i ne kinji se mranim mislima. Veselje srca ivot je oveku, i radost mu produuje dane ivotne. Prevari svoje brige i utei srce svoje, oteraj od sebe alost: jer je alost pogubila mnoge, od nje nema koristi nikome. Zavist i srdba skrauju dane, i briga donosi starost pre vremena." (Sirah 38,16-19; 30,21-24) Psiholoki tip Ribe ima mnotvo oekivanja od drugih ljudi, to rezultuje time da je veito nezadovoljan drugim ljudima i u njih stalno razoaran. Kada od drugih ne bi imao oekivanja, ne bi u druge mogao ni da se razoara. Meutim, ma koliko mu drugi ljudi svesrdno izlazili u susret, on je prema njima konstantno nezahvalan, jer polazi od toga da su drugi ljudi duni da odgovaraju na njegove potrebe. On sebi ne dozvoljava duh zahvalnosti, jer bi u tom sluaju izgubio izgovor za podraavanje svoje depresije. Takav duh nezahvalnosti je suprotan duhu religioznog oveka kome svest o Bojoj milosti i pratanju prua svakodnevne povode za zahvalnost. Religija Svetog pisma je religija zahvalnosti, koju vidimo u njenim molitvama i pesmama zahvalnosti, praznicima zahvalnosti i darovima koji se prinose Bogu kao izrazi zahvalnosti. Sveto pismo nam upuuje poziv: "Radujte se svagda. ... Na svaemu zahvaljujte; jer je ovo volja Boija u Hristu Isusu od vas." (1. Solunjanima 5,17-18) "I veseli se svakim dobrom koje ti da Gospod Bog tvoj i domu tvom." (5. Mojsijeva 26,11)

246

Astrologija i antropologija

Religiozna analiza

247

IZNAD SVIH ZVEZDA

Zapazimo da ovek koji ivi odgovorno i postupa zrelo u svojim ivotnim iskuenjima, ili koji ima hriansko duhovno iskustvo ne moe sebe da prepozna u horoskopu. Njemu horoskop nije podario mesto pod suncem. Takav ovek se ne ponaa determinisano ni pod uticajem svoje genetike, niti pod uticajem spoljnih faktora, niti pod sotonskim nadahnuem. Nad duhom onih koji su pokajani za svoje grehe i izmireni sa Bogom, astroloki, magijski, niti bilo koji drugi uticaj nema nikakvu vlast (4. Mojsijeva 23,23). "ta emo dakle rei na ovo? Ako je Bog s nama, ko e na nas? Koji dakle svoga sina ne potede, nego ga predade za sve nas, kako dakle da nam s njim sve ne daruje? ... Ko e nas rastaviti od ljubavi Boje? Bog koji pravda? Ko e osuditi? Hristos Isus, koji umre, pa jo i vaskrse, koji je s desne strane Bogu, i moli za nas? Ko e nas rastaviti od ljubavi Boje? Nevolja li ili tuga? Ili gonjenje? Ili glad? Ili golotinja? Ili strah? Ili ma? Kao to stoji zapisano: Za tebe nas ubijaju vas dan, dre nas kao ovce koje su za klanje. Ali u svemu ovome pobeujemo onoga radi koji nas je ljubio. Jer znam jamano da ni smrt, ni ivot, ni aneli, ni poglavarstva, ni sile, ni sadanje, ni budue, ni visina, ni dubina, ni druga kakva tvar ne moe nas rastaviti od ljubavi Boje, koja je u Hristu Isusu Gospodu naemu." (Rimljanima 8,31-39)
ASTROLOZI I ISUSOVO ROENJE

Po Svetom pismu mudraci sa Istoka, za koje je bilo prirodno da se kao i svi ostali mudraci toga vremena i prostora bave astrologijom, jedini su ljudi koji su spoznali vreme Hristovog roenja: "A kad se rodi Isus u Vitlejemu Judejskome, za vreme cara Iroda, a to dou mudraci od istoka u Jerusalim i kau: Gde je car Judejski to se rodio? Jer smo videli njegovu zvezdu na istoku i doli smo da mu se poklonimo." (Matej 2,1-2) Namee nam se pitanje, kako to da pripadnici izabranog Bojeg naroda nisu bili u stanju da prepoznaju vreme i mesto roenja dugo oekivanog Mesije? Zar sami Jevreji nisu imali svete spise Staroga zaveta? Zar na osnovu tih spisa nisu ve preko hiljadu godina ekali Mesiju? Kako je bilo mogue da su to uinili stranci, mudraci sa Istoka, a ne pripadnici izabranog izrailjskog naroda?

Po Svetom pismu, izrailjski narod nije bio voljan da u Hristu prepozna svoga Spasitelja; ni u Njegovom roenju, ni u Njegovom ivotu, pa ni u Njegovoj smrti. "K svojima doe i svoji ga ne primie." (Jovan 1,11) Uprkos tome to su istraivali spise Svetog pisma, Jevreji su pod uticajem svojih slavoljubivih motiva i svoje samopravedne religioznosti imali pogrenu predstavu o obeanom Mesiji. Bili su isuvie gordi da priznaju da im treba Mesija - Spasitelj od greha njihovih sopstvenih srca. Umesto toga, oni su razmiljali kako da se oslobode od rimske okupacije, nesvesni da su u svoje ponovno ropstvo doli upravo zbog svog duhovnog otpadnitva. Zato su i biblijska proroanstva tumaili, ne na duhovan, ve na politiki nain, smatrajui da e se Mesija pojaviti kao njihov osloboditelj od Rimljana. A kada se pravi Mesija, Isus Hristos, bude zaista pojavio, oni Ga nee prepoznati. Poto e Mesija raskrinkati pravu prirodu i stvarne motive njihove religiozne revnosti, oni e Ga, da bi uguili ukor protiv sopstvene savesti - poslati u smrt. Ali, negde na istoku, nalazila se grupa mudraca koja je bila spremna da u obeanom Mesiji prepozna Spasitelja svojih dua od greha. Tri mudraca su shvatila da praznim filozofiranjem i meditativnim opijanjem oseanjima ne mogu da zadovolje e svoje due, i u njihovim srcima se budila elja za neim uzvienijim i boljim. Moemo hipotetiki pretpostaviti kako su doli do Mesije i prepoznali ga u Isusu Hristu. Kao mudraci, prouavali su spise razliitog porekla, i kao astrolozi prirodno su postavljali razliita pitanja u vezi zvezda, ljudske sudbine i karaktera. Moda upravo ova: "Da li je pravedno da nama upravljaju zvezde, a da mi nemamo mo da upravljamo sobom?" "Postoji li mogunost da se izae iz sudbine zacrtane u zvezdama?" "Kako se uzdii iznad sopstvene sudbine?" Pored raznih drugih duhovnih spisa, prirodno su im doli do ruku i spisi Staroga zaveta. Naravno da su se posebno zadravali na svakom stihu koji bi mogao da ima veze sa astrologijom. A onda su im panju zadrali stihovi koje nisu mogli odmah da razumeju, ali za koje su oseali da predstavljaju tajnu ispunjenja svih njihovih nada:

248

Astrologija i antropologija

Religiozna analiza

249

"Kae koji uje rei Boje, i koji zna znanje o Vinjem, i koji vidi utvaru Svemoguega i kad padne otvorene su mu oi: Vidim ga, ali ne sad; gledam ga, ali ne izbliza; izai e zvezda iz Jakova i ustae palica iz Izrailja, koja e razbiti knezove Moavske i razoriti sve sinove Sitove." (4. Mojsijeva 24,16-17) "Narod koji hodi u tami videe videlo veliko, i onima koji sede u zemlji gde je smrtni sen zasvetlie videlo. ... Jer nam se rodi Dete, Sin nam se dade, kojemu je vlast na ramenu, i ime e mu biti Divni, Savetnik, Bog silni, Otac veni, Knez mirni." (Isaija 9,2.6) "Izai na visoku goru, Sione, koji javlja dobre glase; Podigni silno glas svoj, Jerusalime, koji javlja dobre glase; podigni, ne boj se. Kai gradovima Judinim: Evo Boga vaega. Evo Gospod Bog ide na jakoga, i miica e njegova ovladati njim; ... Kao pastir pae stado svoje; u naruje svoje sabrae jaganjce, i u nedrima e ih nositi, a dojilice e voditi polako." (Isaija 40,9-11) Mudraci su bili duboko pokrenuti saznanjem o obeanom Izbavitelju, Zvezdi iz Jakova, Videlu koje e zasvetliti u zemlji gde je smrtni sen. Sa uenjem su itali uzviena naela Starozavetnih spisa, koja su bila strana svim drugim religijama: "Ne budi osvetoljubiv..." (3. Mojsijeva 19,18) "Nemoj govoriti osvetiu se za zlo!" "Ne govori: kako je on meni uinio, tako u ja njemu uiniti." "Kad padne neprijatelj tvoj, nemoj se radovati." "Ako je tvoj neprijatelj gladan, hlebom ga nahrani." (Prie 20,22;
24,29.17; 25,21)

Dok su itali uzviene zahteve Bojeg Zakona, shvatili su sopstvenu grenost i potrebu za oienjem sopstvenih srca od greha: "Potuj oca svojega i mater svoju, da ti se produe dani na zemlji, koju ti da Gospod Bog tvoj. Ne ubij. Ne ini preljube. Ne kradi. Ne svedoi lano na blinjega svojega. Ne poeli kue blinjega svojega, ne poeli ene blinjega svojega, ni sluge njegove, ni slukinje njegove, ni vola njegova, ni magarca njegova, niti ita to je blinjega tvojega. (2.
Mojsijeva 20,12-17)

Dirnula ih je istota kojom je Bog svoj izabrani narod pozvao da ivi: "I da se ne zanosite za srcem svojim i za oima svojim, kojima inite preljubu, nego da pamtite i tvorite zapovesti moje, i budete sveti Bogu svojemu." (4. Mojsijeva 15,39-40) Bili su zapanjeni nenou i panjom kojom je Bog bio zainteresovan za dobro oveka: "Ako sagradi novu kuu, nainie naslon oko krova svoga da ne bi navukao krvi na dom svoj, kad bi ko s njega pao." (5. Mojsijeva 22,8) "Kad trese masline svoje, ne zagledaj granu po granu poto otrese; neka doljaku, siroti i udovici. Kad bere vinograd, ne pabiri poto obere; neka doljaku, siroti i udovici." (5. Mojsijeva 24,20-21) "Kad ue u vinograd blinjega svojega, moe jesti groa po volji dok se ne nasiti; ali ga ne mei u sud svoj. Kad ue u usev blinjega svojega, moe trgati klasje rukom svojom, ali da ne anje srpom u usev blinjega svoga." (5. Mojsijeva 23,24-25) "Ko se skoro bude oenio, neka ne ide na vojsku, i ne namei na nj nikakvoga posla; neka bude slobodan u kui svojoj godinu dana i neka se raduje sa enom svojom koju je doveo." (5. Mojsijeva 24,5) Za razliku od istonjakih religija u kojima se Bog spoznaje kroz doivljaje i oseanja, preko Svetog pisma mudraci su doli do suprotnih saznanja: "Branio je pravo siromaha i jadnika ... Zar ne znai to Mene poznavati?" (Jeremija 22,16) Boja dobrota, kakva ni u jednoj drugoj religiji nije tako otkrivena, zasjala je u njihovim srcima kao njihova uteha i nada: "Milostiv je i dobar Gospod, spor na gnev i veoma blag. Ne gnevi se jednako niti se doveka srdi. Ne postupa s nama po gresima naim, niti nam vraa po nepravdama naim. Nego koliko je nebo visoko od zemlje, tolika je milost njegova k onima koji ga se boje." (Psalam 103,8-11) Ali, ostali stihovi, koji govore o astrologiji, ozbiljno su ih zabrinjavali: "Neka se ne nae u tebe ... ni vraar, ni koji gata po zvezdama, ... ni uronik, ni baja, ni koji se dogovara sa zlim duhovima, ni opsenar, ni koji pita mrtve, ... Jer ti narodi koje e naslediti, sluaju gatare i vraare; a tebi to ne dopusta Gospod Bog tvoj." (5. Mojsijeva 18,10-14)

250

Astrologija i antropologija

Religiozna analiza

251

"Zato Bog ne doputa da njegov narod slua astrologe (one koji gataju po zvezdama)?" pitali su se mudraci. "Koga onda treba da slua?" Nastavak biblijskog teksta ve im je davao odgovor: "Proroka izmeu tebe, izmeu brae tvoje, kao to sam ja, podignue ti Gospod Bog tvoj; Njega sluajte." (5. Mojsijeva 18,15) Moda bi im On mogao pruiti odgovore na sva ona pitanja na koja astrologija nije uspela da im odgovori. Moda ih On moe osloboditi od ropstva grenoj sudbini i ostvariti u njima samima uzvien karakter. U Svetom pismu nali su odgovor. Bog e poslati Mesiju koji e osloboditi one koji su u ropstvu greha. "Ja ga podigoh u pravdi i sve puteve njegove poravniu; On e sazidati moj grad i roblje moje otpustie, ne za novce ni za darove, veli Gospod nad vojskama. Ovako veli Gospod: Trud Misirski i trgovina Etiopska ... doi e k tebi i biti tvoja; za tobom e ii, i tebi e se klanjati, tebi e se moliti govorei: doista Bog je u tebi, i nema drugoga Boga. Skupite se i doite, pristupite svi koji ste se izbavili izmeu naroda. ... Nema osim mene drugoga Boga, nema Boga pravednoga i Spasitelja drugoga osim mene. Pogledajte u mene i spaete se svi krajevi zemaljski; jer sam ja Bog i nema drugoga." (Isaija 45,13-14.20-22) "ta je potrebno da urade da bi Bog pogledao na njih i smilovao im se?" pitali su se mudraci sa Istoka. U svetlosti otkrivenog Bojeg zakona, oni sami su se oseali greni i prljavi, i nesposobni da iim zaslue ili iskupe svoje spasenje. Pitali su se da li je potrebno da i sami neku rtvu prinesu Bogu radi svoga spasenja, osim rtve samog greha. U Svetom pismu su naili na gotovo neverovatan odgovor: "Nisam te nagonio da mi slui prinosima, niti sam te trudio da mi kadi. Nisi mi kupio za novce kada, niti si me pretilinom rtava svojih nasitio, nego si me muio svojim gresima, i dosadio si mi bezakonjem svojim. Ja, ja sam briem tvoje prestupe sebe radi i greha tvojih ne pominjem." (Isaija 43,23-25)

Mudraci su bili zadivljeni saznanjem da Bog nije pokazao spremnost da ih spase zbog njihove dobrote (onda bi oni bili izgubljeni, jer su greni), ve zato to je On sam dobar i milostiv. Nastavljajui da itaju nauku Starog zaveta proitali su sledee stihove: "Sa im u doi pred Gospoda da se poklonim Bogu vinjemu? Hoe li Gospodu biti mile tisue ovnova? Desetine tisua potoka ulja? Hou li dati prvenca svojega za prestup svoj? Plod utrobe svoje za greh due svoje? Pokazao ti je ovee ta je dobro; I ta Gospod ite od tebe osim da ini to je pravo i da ljubi milost i da hodi smerno s Bogom svojim?"
(Mihej 6,6-8)

"A pravednik e od vere svoje iv biti." (Avakum 2,4) itajui ovakvo otkrivenje Boje ljubavi setili su se monoteizma drevnog Istoka, kada su ljudi poznavali slinog Boga, koga su uskoro pod uticajem mnogobotva i zatim budizma zaboravili. Setili su se molitve drevnog kineskog imperatora una (2317 - 2208 p.n.e.), koju je zabeleio Konfuije: "Ti si nainio nebo; Ti si nainio zemlju; Ti si nainio oveka. Ti si se udostojio, o Ti, da nas uje, jer Ti se odnosi prema nama kao Otac. Ja, Tvoje dete, tupo i neprosvetljeno, nisam u stanju da Ti iskaem oseanja odanosti. ... Tvoja suverena dobrota je vena. Kao lonar, Ti si nainio sve stvari koje ive. Tvoja suverena dobrota je beskrajna. Veliko i malo uva Tvojom ljubavlju. Kao urezano u srcu Tvog sluge je Tvoja dobrota. ... Sa tako velikom ljubaznou Ti si strpljiv prema nama, i uprkos naim nedostacima, daje nam ivot i blagostanje." (James Legge, The Notions of
the Chinese Concerning God and Spirits, p. 28)

Sada su mudraci sa Istoka dobro razumeli da Bog oprata ljudima grehe iz svoje "iste milosti", ali, nametnulo im se novo pitanje: Kako Bog moe da ostane pravedan, ako njima krivima oprosti njihove grehe? Zar nee u tom sluaju biti nedosledan svojoj sopstvenoj pravednosti? Ko e da plati cenu njihovog bezakonja? Odgovor su nali u knjizi proroka Isaije, koja je napisana pet vekova ranije - u proroanstvu da e sam Mesija na sebe uzeti krivicu njihovih greha:

252

Astrologija i antropologija

Religiozna analiza

253

"Ko verova propovedanju naemu, i miica Gospodnja kome se otkri? Jer iznie pred njim kao ibljika, i kao koren iz suhe zemlje; Ne bi oblija ni lepote u Njega; i videsmo ga, i ne bee nita na oima ega radi bismo ga poeleli. Prezren bee i odbaen izmeu ljudi, bolnik i vian bolestima, i kao jedan od koga svak zaklanja lice, prezren da ga ni za ta ne uzimasmo. A On bolesti nae nosi i nemoi nae uze na se, a mi miljasmo da je ranjen, da ga Bog bije i mui. Ali, On bi ranjen za nae prestupe, izbijen za naa bezakonja; kar bee na Njemu naega mira radi, i ranom Njegovom mi se iscelismo. Svi mi kao ovce zaosmo, svaki nas se okrenu svojim putem, i Gospod pusti na Njega bezakonja svih nas. Muen bi i zlostavljen, ali ne otvori usta svojih; kao jagnje na zaklanje voen bi i kao ovca nema pred onim koji je strie ne otvori usta svojih. Od teskobe i od suda uze se, a rod Njegov ko e iskazati? Jer se istre iz zemlje ivih i za prestupe naroda mojega bi ranjen... Videe trud due svoje i nasitie se; pravedni sluga moj opravdae mnoge svojim poznanjem, i sam e nositi bezakonja njihova. Zato u mu dati deo za mnoge, i sa silnima e deliti plen, jer je dao duu svoju na smrt, i bi metnut meu zloince, i sam nosi grehe mnogih, i za zloince se moli..." (Isaija 53. glava) "Zato e vam sam Gospod dati znak; Eto, devojka e zatrudneti i rodie sina, i nadenue mu ime Emanuilo." (Isaija 6,14) Ako takav Spasitelj zaista postoji, onda je On iznad svih zvezda, shvatili su mudraci, i setili se predanja koja su od drevnih vremena jo uvek sauvana, a koja govore o Spasitelju koji e doi sa neba i roditi se u ljudskom telu, da bi zatim proao kao rtveno Jagnje za grehe sveta. Svi sistemi rtava, koji su ranije bili zastupljeni u raznim religijama, imali su za cilj da ukau na rtvu Isusa Hrista, ali su vremenom ili zaboravljeni ili izopaeni. Samo ritualno prinoenje rtava nije nikoga moglo da iskupi za njegove grehe, ve je ukazivalo na Iskupitelja koji e jednoga dana svojom rtvom iskupiti ljudski rod i tako omoguiti spasenje svim pokajanim grenicima. U svojoj dubokoj zahvalnosti pred datim otkrivenjem, mudraci su poeleli da se poklone Mesiji i upitali su se kada i gde e On da se javi?! U Mojsijevim knjigama je proreeno da e se Mesija roditi u Judinom plemenu:

"Palica vladalaka nee se odvojiti od Jude niti od nogu njegovih onaj koji postavlja zakon, dokle ne doe Onaj kome pripada, i Njemu e se pokoravati narodi." (1. Mojsijeva 49,10) "On e suditi nevoljnima u narodu, i pomoi e sinovima nitega, a nasilnika e oboriti. Bojae se tebe dok je sunca i meseca, od kolena do kolena. Procvetae u dane Njegove pravednik i svuda mir dokle tee meseca. Vladae od mora do mora, i od reka do krajeva zemaljskih. Bie milostiv nitemu i ubogom, i due e jadnima spasti. Od prevare i nasilja iskupie due njihove, i skupa e biti krv njihova pred oima Njegovim. Ime e Njegovo biti uvek; Dokle tee sunca Ime e Njegovo rasti. Blagoslovie se ljudi u Njemu, svi e ga narodi zvati blaenim." (Psalam 72,25.7-8.13-14.17) A zatim se mudracima nametnulo pitanje vremena Mesijinog roenja? U devetoj glavi knjige proroka Danila nalazimo biblijsko proroanstvo o vremenu Mesijinog pomazanja (krtenja), pogubljenja (na krstu Golgote), i odbacivanja od strane Jevreja: "Sedamdeset je nedelja odreeno tvome narodu i tvome gradu svetom da se svri prestup i da nestane greha i da se oisti bezakonje i da se dovede vena pravda, i da se zapeati utvara i prorotvo, i da se pomae sveti nad svetima. Zato znaj i razumij: Otkad izie re da se Jerusalim opet sazida do pomazanika vojvode bie sedam nedelja, i ezdeset i dve nedelje da se opet pograde ulice i zidovi, i to u teko vreme. A posle te ezdeset i dve nedelje pogubljen e biti pomazanik i nita mu nee ostati; narod e vojvodin doi i razoriti grad i svetinju; ... I utvrdie zavet s mnogima za nedelju dana, a u polovinu nedelje ukinue rtvu i prinos;" (Danilo 9,24-27) U analizi ovog proroanstva uzimaemo dan za godinu po tekstu u Jezekilju 4,6. Dekretom o zidanju razruenog Jerusalima poinje proroko vreme koje se sastoji od 70 sedmica (ili 490 godina). Ponovno zidanje grada je trajalo 7 sedmica (ili 49 godina). Do poetka Spasiteljeve slube preostaje ezdeset i dve sedmice (ili 434 godine). Do kraja prorokog vremena ostaje jedna sedmica (ili sedam godina). U polovini sedmice (ili posle tri i po godine) "ukinue rtvu i prinos". Tada e biti ukinuto ceremonijalno prinoenje rtava koje ukazuju na Spasiteljevu rtvu zato to e se ona tada ispu-

254

Astrologija i antropologija

Religiozna analiza

255

niti u stvarnosti. Na kraju sedmice, tj. tri i po godine kasnije, kamenovanjem Stefana Jevreji su konano zapeatili svoju sudbinu, prestavi da budu izabrani narod. Od tada se Jevanelje propoveda neznabocima. Dekret o ponovnom zidanju Jerusalima doneo je car Artakserks godine 457 pre n.e. Ako toj godini dodamo 69 sedmica ili 483 godine dobiemo vreme poetka Spasiteljeve slube, tj. vreme Njegovog krtenja, a to je 27, godina n.e. Meutim, mudraci sa Istoka su traili godinu Spasiteljevog roenja. Kako su mogli da je saznaju? U svojoj dvanaestoj godini ivota Jevrejin bi postajao odgovoran pred Bogom tj. postajao bi "sin zakona", dok bi u tridesetoj godini postao zreo za visoke ivotne odgovornosti i tek tada bi mu bilo dozvoljeno da na sebe preuzme odgovornost svetenika u hramu, to znai da bi po Zakonu tek u svojoj tridesetoj godini Mesija mogao da bude pomazan za slubu. Ako od 27. godine n.e., kada je po proroanstvu Mesija pomazan za slubu, oduzmemo 30 godina Njegovog ivota dobiemo 4. godinu pre n.e. A to je upravo godina Isusovog roenja. "A kad se rodi Isus u Vitlejemu Judejskome, za vreme cara Iroda, a to dou mudraci od istoka u Jerusalim, i kau: Gde je car Judejski to se rodio? Jer smo videli njegovu zvezdu na istoku i doli smo da mu se poklonimo. Kad to uje car Irod, uplai se, i sav Jerusalim s njim. I sabravi sve glavare svetenike i knjievnike narodne, pitae ih: Gde e se roditi Hristos? A oni mu rekoe: U Vitlejemu Judejskome, jer je tako prorok napisao: I ti Vitlejeme, zemljo Judina! Ni po emu nisi najmanji u dravi Judinoj; jer e iz tebe izai elovoa koji e pasti narod moj Izrailja. Onda Irod tajno dozva mudrace, i ispitivae ih kad se pojavila zvezda. I poslavi ih u Vitlejem, ree: Idite i raspitajte dobro za dete, pa kad ga naete, javite mi, da i ja idem da mu se poklonim. I oni sasluavi cara, pooe: a to i zvezda koju su videli na istoku, iae pred njima dok ne doe i stade odozgo gde bee dete. A kad videe zvezdu gde je stala, obradovae se veoma velikom radosti. I uavi u kuu, videe dete s Marijom materom njegovom, i padoe i poklonie mu se; pa otvorie dare svoje i darivae ga: zlatom, i tamjanom i smirnom." (Matej 2,1-11)

Kakav fenomen predstavlja zvezda koja je pratila grupu astrologa? Da li se to esto deava astrolozima? Da li je to moda letei tanjir? Na osnovu biblijskih opisa moemo zakljuiti da je to grupa anela koja je hrabrila mudrace i pokazivala im put kojim treba da idu. Jato anela je bilo vidljivo jer je bilo obasjano slavom Bojom. "I bijahu pastiri u onom kraju koji uvahu nonu strau kod stada svojega. I gle, aneo Gospodnji stade meu njima, i slava Gospodnja obasja ih; i uplaie se vrlo. I ree im aneo: Ne bojte se; Jer, gle, javljam vam veliku radost koja e biti svemu narodu. Jer vam se danas rodi spas, koji je Hristos Gospod, u gradu Davidovu. I eto vam znaka: Nai ete dete povito gde lei u jaslama. I ujedanput postade s anelom mnotvo vojnika nebeskih koji hvaljahu Boga govorei: Slava na visini Bogu, i na zemlji mir, meu ljudima dobra volja." (Luka 2,8-14) Grupa mudraca - astrologa sa Istoka dola je da se pokloni Isusu, zato to je istraujui Sveto Pismo shvatila da je On obeani koji je doao da bi oveka izbavio od sudbine i poveo ga u ivot koji e biti na slavu Bogu. Da li smo i sami voljni da krenemo putem kojim je pre dve hiljade godina krenula grupa astrologa? Ako odluimo da kroz Boju re upoznamo Spasitelja Isusa Hrista, i nas e pratiti grupa, moda za nae oi nevidljivih anela, i pokazae nam put kojim treba da idemo. "Kad kipljae srce moje i rastrzah se u sebi, tada bijah neznalica i ne razumevah; kao ivine bijah pred tobom. Ali sam svagda kod tebe, ti me dri za desnu ruku. Po svojoj volji vodi me, i posle e me odvesti u slavu. Koga imam na Nebu? I s tobom niega neu na zemlji. ezne za tobom telo moje i srce moje; Bog je grad srca mojega i deo moj doveka." (Psalam 73,21-26)

256

Astrologija i antropologija

Recenzije knjige

257

RECENZIJE
Da li smo u potpunosti programirani li nismo? Da li je naa sudbina zapisana u zvezdama? Ili je moda ona odreena genetskom strukturom koju posedujemo? Ili obrascima kulture u kojoj smo roeni? Imamo li slobodnu volju ili je ona samo iluzija? Ili i sami moemo uticati na svoju sudbinu? To su osnovna pitanja na koja odgovara Milo Bogdanovi u svojoj najnovijoj knjizi Astrologija i antropologija. I njegov odgovor nije jednostavan, ve je veoma sloen, krajnje zanimljiv i ubedljivo obrazloen. Svaki pojedinac moe ostati odreen spoljnim faktorima, ali i ne mora ukoliko se uzdigne na nivo za koji poseduje jednu optu predispoziciju, samim tim to je ovek. to se tie astrologije i antropologije, autorova tendencija je da pokae da su psihofiziki tipovi kojima astrologija operie (Ovan, Lav, Devica ...) u izuzetnoj korelaciji sa tipovima o kojima govore antropolozi i da tako rasvetli tajnu astrologije. Analiza ovih podudarnosti predstavlja jednu od najsnanijih poenti knjige i nikako ne ide u prilog astrologiji. Isto tako, jedna od udarnih taaka knjige je razmatranje odreene ubedljivosti astrologije, to jest pitanja kako to da izvesne astroloke analize ponekad jesu u iznenaujuim koincidencijama sa onim to se deava (Na primer, kako to da je prilian broj ljudi koji pokazuju psihofizike karakteristike nekog zodijakog znaka zaista roeno u tom znaku.) Naravno u tekstu se raspravlja i o itavom nizu drugih relevantnih i znaajnih filozofskih, teolokih, sociolokih, antropolokih, pa i parapsiholokih problema. Na kraju treba primetiti da je knjiga pisana ve prepoznatljivim stilom Miloa Bogdanovia, stilom koji se odlikuje izuzetnom jasnoom iako je lien bilo kakvih simplifikacija. Dr Svetozar Sineli, profesor filozofije
***

U svojoj novoj, izuzetno zanimljivoj knjizi Milo Bogdanovi postavlja sutinska antropoloka pitanja, koja treba da odgonetnu samu bit astrologije tog ne samo drevnog, ve, itekako, fenomena sadanjeg vremena. Ko vlada ljudskim duhom i ponaanjem nebeska tela, naslee predaka ili pojedineva volja; zato uprkos nenaunosti astrologije horoskop katkad pogaa; na posletku zato mnogi imaju osobine drugog horoskopskog znaka, a ne onog u kome su roeni? Ve iz ovih podnaslova nasluujemo trasu autorovih razmiljanja u ovoj knjizi.

U prvome delu Kratka istorija astrologije dat je istorijski prikaz astrolokog fenomena iz koga se vidi da je nivo ljudskog interesovanja za astrologiju kroz vekove bio obrnuto srazmeran prosveenosti drutva i pojedinaca u njemu. Poglavlje zavrava konstatacijom da je danas astrologija veoma popularna, a to je autora i podstaklo na pisanje ove knjige. Ne ivimo li i mi u epohi kvaziprosveenosti i neopaganizma pitanje je koje se, samo po sebi, namee objektivnom itaocu knjige suoenim sa eksplozijom astrolokog i magijskog ak i na poetku XXI veka, na svim meridijanima zemljine kugle. Drugi deo je naslovljen kao Nauna analiza astrolokog fenomena i on otkriva nenaunost objanjenja istog od strane samih astrologa, koji i danas interpretiraju uticaj zvezda kao u drevno vreme, kada se verovalo da su one - boanske linosti. Meutim, nenaunost objanjenja astrolokog fenomena ne osporava sam astroloki fenomen, koji po autoru esto zapanjujue funkcionie. Objanjenje zato astroloki fenomen prividno funkcionie e zapravo biti tema ostatka knjige. Trei deo Psiholoka analiza astrolokog fenomena govori o tome da astroloki tipovi realno postoje. Oni predstavljaju obrasce ljudskih slabosti, koji ovekom vladaju samo ako se on odrekne odgovornosti za svoje postupke. Odgovorna linost se ponaa razumno, adekvatno potrebama ivota, a ne po nekakvoj tipologiji. Naroito zanimljiv je etvrti deo knjige, tj. antropoloka analiza astrolokog fenomena koja tretira poreklo devijantnog u ljudskom ponaanju, to, zapravo, i objanjava razlike izmeu ljudi oliene u razliitim horoskopskim znacima. Svakom astrolokom tipu odgovara odreen antropoloki tip ili njihova kombinacija. Ova uporedna analiza potkrepljena mnotvom astroloko - antropolokih paralela otkriva da izvor karakternih posebnosti razliitih astrolokih tipova nije u zvezdama ve u genetici. Uvek postoji verovatnoa da se ovek rodi ba u onom znaku ili podznaku koji odgovara njegovom antropolokom tipu. Moe se rei da je ovo najoriginalniji deo autorovih razmiljanja u knjizi. Filozofska analiza astrolokog fenomena ini peti deo ove knjige i u njoj nalazimo analizu smisla temeljnih postavki astrolokog modela miljenja. Autor zakljuuje da nema smisla da ovekova sudbina zavisi od zvezda vie nego od ovekove sopstvene volje. esti deo je posveen Religioznoj analizi astrologije i bavi se odnosom religije prema onom natprirodnom elementu astrolokog iskustva koji nadmauje domen nauke i antropologije. U celini, verujem da je knjiga Astrologija i antropologija autora Miloa Bogdanovia zanimljiv ogled, inspirativan za nova promiljanja i traenja od-

258

Astrologija i antropologija

Literatura

259

govora na veno pitanje o ljudskoj slobodi i neumitnosti sudbine. Autor ne negira bioloke korene slabosti ljudske prirode, ali, ipak, vrsto stoji na stanovitu da sloboda linosti odnosi trijumf u venoj borbi izmeu datog, kao materijalno-psiholoke dimenzije postojanja, i zadatog, kao duhovnog naela bivstvovanja pojedinanog u optem. Na kraju, svesrdno preporuujem knjigu Astrologija i antropologija autora Miloa Bogdanovia za objavljivanje, a itaocima da poelim da u njoj pronau dalje inspiracije za traenje odgovora na neka teka ivotna pitanja i, istovremeno - rad na sebi, jer jedno bez drugoga ne ide. Dr Goran Z. Golubovi, profesor Departmana za psihologiju Filozofskog fakulteta u Niu

LITERATURA
Aleksandar Imiragi, Toak sudbine, Astro.Lab, Beograd, 2001. Aleksandar Kosti, Polno saznanje - III, Medicinska knjiga, Beograd, Zagreb, 1953. Aleksandar Solenjicin, Arhipelag Gulag I-III, Rad, Beograd, 1988. Alemko Gluhak, Hrvatski etimoloki rjenik, August Cesarec, Zagreb, 1993. An Exploration of Discipline and Suspension Data, Journal of Negro Education, The, Fall 2004 by Nichols, Joe D Ana Raki, http://www.astrolook.com/profil/vaga.shtml Bendamin Spok, Kako negovati i odgajati dete, Stvarnost, Zagreb, 1978. Boina M. Ivanovi, Praistorijsko stanovnitvo na prostoru Crne Gore i njihove antropoloke osobine, Glasnik antropolokog drutva Jugoslavije, sv. 33, Beograd, 1997. Boo kerlj, ovek, Podgorica: CID, Beograd : Antropoloko drutvo Jugoslavije, 2005. Boo kerlj, Opta antropologija, Nauna knjiga, Beograd, 1960. Branimir Male, O ljudskim rasama, Kolarev narodni univerzitet, Beograd, 1936. Carleton S. Coon, The Races of Europe, The Macmillan Company, New York, 1939. arls Darvin, ovekovo poreklo, Izdavaka knjiara Gece Kona, Beograd, 1931. arls, E.O. Karter, Principi asrologije, Metaphysica, Beograd, 2005. Charles E. O. Carter, Encyclopaedia of Psychological Astrology, Astrology Classics Publishing, Abingdon, MD, 2003. Charles Morris, Historical Tales, Vol. 9 The Romance of Reality, Scandinavian, J. B. Lippincott Company, Philadelphia and London, 1908. Charles William Johnson, Linguistic Correspondence: Nahuatl and Ancient Egyptian, Earth/matriX, New Orleans LA, 1999. David Krech, Richard S. Crutcfield, Igerton L. Balaki, Pojedinac u drutvu, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1972. David Krech, Richard S. Crutcfield, Elementi psihologije, Beograd : Nauna knjiga, 1973. Dositej Obradovi, Dela, Narodno delo, Zagreb, 1932. Drutvo astrologa Jugoslavije, Upoznajte astrologiju i sebe, Novi Sad, 2001. Doana Vajnbaum, Tajna seksualne astrologije, Svet snova, Beograd, 1997. Dord Orvel, 1984, igoja tampa, Beograd, 1999. Enciklopedija leksikografskog zavoda I-VI, Jugoslavenski leksikografski zavod, Zagreb, 1967. Encyclopedia Britannica 1994-2002 Ethlyn T. Clough, Norwegian Life, Kessinger Publishing (June 2004) Fenomenologija ruske due, Logos, Beograd, 2008. Fjodor Dostojevski, Piev dnevnik, Rad, Beograd, 1981. Frank H, Hankins, The Racial Basis of Civilization, Alfred A Knopf, New York, London, 1926. Fransoa de Fontet, Rasizam, Plato, XX vek, Beograd, 1999. Frantiek istek, eke predstave i stereotipi Turaka, Almanah 21-22, Podgorica, 2003 Hana Hart, Mukarac na dlanu, Novi Sad, 2006. Hans F. K. Guenther, The Racial Elements of European History, New York, E.P. Dutton and Co, 1927. Harun Jahi, Obmana evolucije, CPS, Beograd, 2003. Imanuel Kant, Um i sloboda: spisi iz filozofije istorije, asopis Ideje, Beograd, 1974. J. Lawrence Angel, The people of Lerna; analysis of a prehistoric Aegean population, Princeton, N.J., American School of Classical Studies at Athens, 1971. J. Philippe Rushton, Race, Evolution and Behavior, Published by the Charles Darwin Research Institute, Port Huron, MI, 2000. James A. Wylie, The History of Protestantism, Cassell & Company, London, Paris & New York, 1878.

***

Knjiga "Astrologija i antropologija" Miloa Bogdanovia predstavlja znaajno delo i za antropologiju i za astrologiju. Za antropologiju jer u astrolokom iskustvu koje je lieno rasnih predrasuda i predubeenja nalazi dokaz da antropoloki tipovi postoje gotovo ba takvi, kakve su ih opisali rani antropolozi XIX i XX veka, a za astrologiju je ovo delo od znaaja jer astroloko iskustvo isti od sujevernog ubeenja da je ljudski karakter i izgled determinisan poloajem nebeskih tela. Kroz duboku psihoanalizu razliitih antropolokih i njima adekvatnih psiholokih tipova, jasno je da se autor ovog istraivakog poduhvata ne zadovoljava ovekom kao rtvom ni spoljnih ni biolokih faktora, ve hrabri itaoca da kao razumno i svesno ljudsko bie odgovornost za svoj ivot uzme u svoje ruke. Kao dokaz da je pobeda nad sobom mogua, ali i da je pad neminovan ako ovek svoja iskuenja ne pobeuje, autor iznosi karakternu analizu raznih naroda, iskuenja njihovih antropolokih sastava, i njihove uspone i padove kroz istoriju. Poruka autora je da je ovekova sudbina u njegovim sopstvenim rukama, ali da se ovek, zbog straha od susreta sa sopstvenom odgovornou, najee odrie svoje slobode i dragovoljno preputa da neko drugi misli i odluuje umesto njega samog. Zato preporuujem ovu knjigu svakome ko je slobodan i hrabar da bez predrasuda i tabua razmilja o oveku, njegovom mestu pod suncem i putevima ostvarenja njegove linosti. Dr Duan Obradovi, antropolog

260

Astrologija i antropologija

Sadraj

261

James Legge, The Notions of the Chinese Concerning God and Spirits, "Hongkong Register" office, Hongkong, 1852. Janja Todorovi, Od zvezda ka Bogu, Manastir elije, Valjevo, 2005. Johann Friedrich Blumenbach, The anthropological treatises of Johann Friedrich Blumenbach, Published for the Anthropological Society, by Longman, Green, Longman, Roberts, & Green, London, 1865. John Wesley, The Use of Money, Sermon 50 Joseph Deniker, Rase i narodi na zemlji: elementi antropologije i etnologije, Podgorica: CID, 2002. Jovan Cviji, Balkansko poluostrvo i Junoslovenske zemlje, Zavod za izdavanje udbenika SR Srbije, Beograd, 1966. Karsten Niebuhr, Travels through Arabia and Other Countries in the East, R. Morison and Son, Edinburgh, 1972. Klaudije Ptolomej, Tetrabiblos, Astrolab, Beograd, 2002. L. Luca Cavalli-Sforza, The History and Geography of Human Genes, Milano, 2000. Lazar Marievi, Samopotovanje i autoritarnost, Beogradska otvorena kola, Beograd, 2001. Leo Frobenius, Kulturgeschichte Afrikas, Phaidon Verlag, Zrich, 1933. Linda Gudmen, Sunevi znaci Linde Gudmen, Bata, Beograd, 1990. Ljiljana Milaji, Horoskop, Magazin "ena 21", broj 7, maj-juni, 2001, Australija Ljubomir Nenadovi, Celokupna dela, Narodna kultura, Beograd, 1939. Ljubomir Tadi, Nauka o politici, Beogradski izdavako-grafiki zavod 1996, Beograd Maja Lonari, Astrologija - Zvijezde govore, Prosvjeta, Bjelovar, 1986. Maks Hajndel & Avgusta Fos Hajndel, Zvezdani kod, Book & Marso, Beograd, 2007. Maks Veber, Protestantska etika i duh kapitalizma, Veselin Maslea, Svjetlost, Sarajevo, 1989. Maksim Gorki, Neugodne misli, 1917, 1918. Filip Vinji, Beograd, 1987. Marija uri-Sreji, Uvod u fiziku antropologiju drevnih populacija, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1995. Martin Luther, The Table Talk of Martin Luther, Religious Tract Society, Piccadily Mile Dupor, Astromedicina, Metaphysica, Beograd, 2005. Mile Dupor, Ne vjerujte, provjerite, Digital Point DOO: Informatiki inenjering Rijeka, 1991. Milijana Puara, Ljubavni horoskop, Velarta, Beograd, 2007. Milo Bogdanovi, Poreklo i degradacija, Beograd, 2002. Milo Bogdanovi, Prokletstvo nacije, Beograd, 2004. Nevenka Tadi, Psihijatrija detinjstva i mladosti, Nauna KMD, Beograd, 2006. Ninoslav afari, Mundana astrologija, Liberata, Zagreb, 2004. P.I. Malicki, Istorija hrianske crkve, Izdanje knjiarnice Radomira D. ukovia, Beograd, 1933. Publius Cornelius Tacitus, Tacitova Germanija, Dravna tamparija Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, Beograd, 1927. Rejmond A. Meriman, Evolutivna astrologija, Astro.Lab, Beograd, 2007. Riard Lin, Rasne razlike u inteligenciji: evoluciona analiza, 2006. god. Srboljub ivanovi, Bolesti drevnih ljudi: Osnovni paleopatologije, Pei i sinovi, Beograd, 2000. Tatian, The writings of Tatian and Theophilus, T. & T. Clark, Edinburgh, 1868. Udo Beker, Astroloki leksikon, Deje novine, Gornji Milanovac, 1992. Viktor Klemperer, LTI Istina o jeziku nacista, Tanjug, Beograd, 2006. Vivijen Robson, Ljubav, seks i astrologija, Metaphysica, Beograd, 2005. Vladimir Dvornikovi, Karakterologija Jugoslovena, Prosveta, Beograd, 2000. Vladimir Solovjov, Duhovne osnove ivota, Logos, Beograd, 1994. arko Trebjeanin, Dua i politika: psihopatologija nesvakidanjeg ivota, Vreme knjige, Beograd, 1995.

SADRAJ
KRATKA ISTORIJA ASTROLOGIJE ASTROLOKI FENOMEN IZMEU NAUKE I SUJEVERJA PSIHOLOKA ANALIZA RAZLIITIH HOROSKOPSKIH ZNAKOVA FUNKCIJA SVESTI FUNKCIJA MOTIVACIJE FUNKCIJA SVESTI U ZAVISNOSTI OD KARAKTERA MOTIVA KOJI NAS POKREU TELESNOST - POGRENA ULOGA ULNIH DOIVLJAJA SUJETA - POGRENA ULOGA UMNIH PREDSTAVA SEBINOST - POGRENA ULOGA EMOTIVNIH DOIVLJAJA SAMOPRAVEDNOST - POGRENA ULOGA GLASA SAVESTI OVEK KAO ODGOVORNO BIE 5 12 17 17 18 21 23 24 25 25 27

PODELA HOROSKOPSKIH ZNAKOVA NA OSNOVU RAZLIKE U OSNOVNIM MOTIVIMA 28 OSNOVNI PSIHOLOKI TIPOVI HOROSKOPSKIH ZNAKOVA KORPIJA - PSIHOLOKI TIP TELESNOSTI VAGA - PSIHOLOKI TIP SUJETE STRELAC - PSIHOLOKI TIP OHOLOSTI OVAN - PSIHOLOKI TIP GORDOSTI LAV - PSIHOLOKI TIP ELJE ZA MO BLIZANCI - PSIHOLOKI TIP KORISTOLJUBIVOSTI DEVICA - PSIHOLOKI TIP SAMOPRAVEDNOSTI RAK - PSIHOLOKI TIP SEBINE SENTIMENTALNOSTI RIBE - PSIHOLOKI TIP DEPRESIJE SEKUNDARNI PSIHOLOKI TIPOVI HOROSKOPSKIH ZNAKOVA BIK - PSIHOLOKA MEAVINA LAVA I DEVICE VODOLIJA - PSIHOLOKA MEAVINA STRELCA I DEVICE JARAC - PSIHOLOKA MEAVINA OVNA I RAKA ZATO PSIHOLOKI TIPOVI NEMAJU STVARNE VRLINE? ASTROLOGIJA I BRAK 29 29 31 32 33 35 36 38 40 42 44 45 45 45 46 48

KAKO FUNKCIONIU SAVETI UTEMELJENI NA POVERENJU U ASTROLOKI FENOMEN? 49 ODNOS RAKA I OVNA, ODNOS SEBINOSTI I GORDOSTI ODNOS RAKA I STRELCA - POSESIVNOST I BUNT PROTIV BRANE VEZANOSTI ODNOS RAKA I LAVA - KUKAVILUK I NASILNITVO ODNOS KORPIJE I DEVICE - SEKSUALNA OPTEREENOST I ASEKSUALNOST ZAKLJUAK O ULOZI ASTROLOKIH SAVETA KADA SE I ZATO MOEMO PREPOZNATI U SVOM HOROSKOPSKOM ZNAKU? ANTROPOLOKA ANALIZA RAZLIITIH HOROSKOPSKIH ZNAKOVA 50 51 53 54 55 57 58

262
RAZLIKE IZMEU POLOVA

Astrologija i antropologija
58 58 59 60 64

Sadraj

263
208 209 209 210 210 211 215 216 217 218 220 225 227 228 229 232 233 233 233 234

POREKLO RAZLIITIH SPOSOBNOSTI

RAZLIKA IZMEU EVOLUCIONISTIKOG I KREACIONISTIKOG TUMAENJA OVEKOVIH PSIHOLOKIH I ANTROPOLOKIH POSEBNOSTI POREKLO UNUTRANJEG NEZADOVOLJSTVA EVOLUCIONO OBJANJENJE POREKLA UNUTRANJEG NEZADOVOLJSTVA KREACIONISTIKO OBJANJENJE UNUTRANJEG NEZADOVOLJSTVA SVRHA RAZLIITIH LJUDSKIH SPOSOBNOSTI POREKLO RAZLIITIH LJUDSKIH SPOSOBNOSTI BIBLIJA O POREKLU AFRIKIH CRNACA I NJIHOVE NAJBLIE BRAE PO SVETU GENETIKA O BIBLIJSKOJ GENEALOGIJI NARODA ODNOS ASTROLOGIJE I RELIGIJE POTREBA OVEKA ZA SUJEVERJEM BIBLIJSKA ANALIZA ASTROLOKOG FENOMENA VIDOVITOST I PRORICANJE OD EGA ZAVISI USPENOST UPOTREBE VOLJE? MAGIJSKI RITUALI PRIRODA I FUNKCIJA UDA KAKO SE SAUVATI OD ASTROLOKOG I RELIGIOZNOG SUJEVERJA? ASTROLOKI TIPOVI I MANIPULACIJA MANIPULACIJA MOTIVIMA MANIPULACIJA BEZUMLJEM MANIPULACIJA KRIVICOM

RAZLIKE U IVOTNOJ DOBI RAZLIKE IZMEU RASA RAZLIKE ZBOG SPOLJNIH UTICAJA

SPOSOBNOSTI ADEKVATNE STRESNIM OKOLNOSTIMA I IVOTNIM POTREBAMA 64 DESTRUKTIVNA REAKCIJA MOTIVACIJE NA STRESNE OKOLNOSTI POSLEDICE NAMETANJA KULTURNIH VREDNOSTI OVEKOVA ZRELOST PROSVETITELJSKI UTICAJ NA DECU I ODRASLE IZOPAAVANJE FUNKCIJE RAZLIITIH LJUDSKIH SPOSOBNOSTI RAZLIKE U POLU PODELA HOROSKOPSKIH ZNAKOVA NA OSNOVU POLNIH POSEBNOSTI RAZLIKE U IVOTNOJ DOBI PODELA HOROSKOPSKIH ZNAKOVA NA OSNOVU IVOTNE DOBI RAZLIKE IZMEU RASA NASTALE ZBOG RAZLIITIH ADAPTIVNIH ATRIBUTA RAZLIKE IZMEU RASA PODRAAVANE UTICAJEM JEZIKIH BARIJERA KORELACIJA IZMEU HOROSKOPSKIH ZNAKOVA I ANTROPOLOKIH TIPOVA KORPIJA - ANTROPOLOKI TIP SEMIANA VAGA - ANTROPOLOKI TIP ZAPADNIH MEDITERANACA STRELAC - ANTROPOLOKI TIP KROMANJONCA OVAN - ANTROPOLOKI TIP DINARACA LAV - ANTROPOLOKI TIP ATLANTSKIH MEDITERANACA BLIZANCI - ANTROPOLOKI TIP NORDIDA DEVICA - ANTROPOLOKI TIP ALPIDA RAK - ANTROPOLOKI TIP MONGOLA SAVREMENI ZAPAD U ZNAKU DREVNOG ISTOKA RIBE - ANTROPOLOKA MEAVINA MEDITERANACA I PALEMONGOLOIDA ANTROPOLOGIJA BIKA, VODOLIJE I JARCA BIK - ANTROPOLOKA MEAVINA ATLANTSKIH MEDITERANACA I ALPIDA VODOLIJA - ANTROPOLOKA MEAVINA STRELCA I ALPIDA JARAC - ANTROPOLOKA MEAVINA MONGOLA I DINARACA 64 65 66 67 68 68 69 71 76 76 77 83 83 93 101 116 129 142 150 168 184 186 196 196 196 197

ZATO ZRELA DUHOVNA OSOBA NE MOE U HOROSKOPU DA PREPOZNA ATRIBUTE SVOG DUHOVNOG ISKUSTVA I KARAKTERA? KORPIJA VAGA STRELAC OVAN LAV BLIZANCI DEVICA RAK RIBE IZNAD SVIH ZVEZDA ASTROLOZI I ISUSOVO ROENJE RECENZIJE LITERATURA SADRAJ 235 235 236 237 239 240 241 241 243 244 246 246 256 259 261

PARALELE IZMEU ASTROLOKOG TRAENJA KRIVCA U ZVEZDAMA I RASISTIKOG TRAENJA KRIVCA U LJUDSKOJ GENETICI FILOZOFSKA ANALIZA ASTROLOKOG FENOMENA OGRANIENOST NAUNE METODOLOGIJE RELIGIOZNA ANALIZA ASTROLOKOG FENOMENA FILOZOFIJA RELIGIOZNOG POGLEDA NA SVET 197 201 201 206 206

ZATO UPRKOS NENAUNOSTI SVOG OBJANJENJA HOROSKOP ESTO POGAA NEIJI KARAKTER I FIZIKI IZGLED? ZATO MNOGI IMAJU OSOBINE NEKOG DRUGOG ZNAKA, A NE ONOGA U KOJEM SU SE RODILI? KOJE RASE I NARODI IMAJU OSOBINE ODREENIH HOROSKOPSKIH ZNAKOVA I ZATO? KO JAE VLADA TVOJIM DUHOM I POSTUPCIMA - NEBESKA TELA, NASLEE TVOJIH PREDAKA ILI - TVOJA VOLJA? KAKO SE UZDII IZNAD SOPSTVENE SUDBINE? Podudarnost antropolokih tipova i horoskopskih znakova (83-197) Zato postoje psihofizike razlike izmeu ljudi koje su astrolozi prepoznali u razliitim horoskopskim znacima? (58-82) Antropoloka analiza Ovna (116), Bika (196), Blizanaca (142), Raka (168), Lava (129), Device (150), Vage (93), korpije (83), Strelca (101), Jarca (197), Vodolije (196) i Riba (186) ta se krije iza dobrih karakternih osobina svakog horoskopskog znaka? (46-47, 235246) Astrologija i brak (48-56), Odnos Raka i Ovna (50-51), Odnos Raka i Strelca (5152) Odnos Raka i Lava (53-54), Odnos korpije i Device (54-55) Poruka onima koji budunost svoje veze trae u horoskopu (56) Psiholoka analiza Ovna (33), Bika (45: 35 i 38), Blizanaca (36), Raka (40), Lava (35), Device (38), Vage (31), korpije (29), Strelca (32), Jarca (45: 33 i 40), Vodolije (45: 32 i 38) i Riba (42) Analiza religioznog iskuenja Ovna (239), Bika (miks 240 i 241), Blizanaca (241), Raka (243), Lava (240), Device (241), Vage (236), korpije (235), Strelca (237), Jarca (miks 239 i 243), Vodolije (miks 237 i 241) i Riba (244) Astroloki tipovi i njihova podlonost manipulaciji (233-234) Kada u istoriji ljudi nisu bili zainteresovani za astrologiju i zato? (8-11) Religiozno objanjenje astrolokih i uopte natprirodnih (parapsiholokih) fenomena (220-224) Zato hrianin u svom horoskopu nikada ne moe da proita svoje duhovno iskustvo? (235-246) Na koji nain su mudraci (astrolozi) sa Istoka saznali vreme i mesto Isusovog roenja i zato su doli da mu se poklone? (246-255)