...

.

-

.

.

Prevela sa nemačkog originate: M ila Dlmić I Grafička oprema P. Bihaly I C opyright by N olit Beograd 1936 I štampa »Zadružna štamparija« Beograd 1936 god. I Povez Dufer, Beograd

BI BLI OTEKA

NOL I T :

I STORI3A

EKONOMI] A

U ređ u je : P. Bihaly

KURT

KERSTEN

BISMARCK I NJEGOVO DOBA

I Z D A N 3 E

N O

L I T

B E O G R A D

Naslov nemačkog originate: BISMARCK UND SEINE ZEIT .

i рга7 . podudara i lično raspoloženje mišljenje Vašeg Veličanstva. Na najkrvavijim bojištima belgijske ravnice one će izvojevati sigurnost Britanskom kraljevstvu. Balske dvorane zjape prazne. Ali naročito mi je staio da ostanem u dobrim odnosima sa Vašim Veličanstvom«. a neukijih četa koje su za njenu moć morale da polože svoje živote. kao što sam srećan da verujem. Nikad Velika Britanija nlje imala usrdnijih. samo za jednu. to mi najviše leži na srcu da ga pomažem svim svojim silama. njihovom krvlju cementiraće se kamentemeljac jedne imperije.MRAČNO DOBA Nastupila je vladavina od sto dana. biće veće zadovoljstvo ako se otsad bude znalo samo za jednu utakmicu mira. 1 aprila 1815 pisao je Car Napoleon svome tastu u Beč: »Pošto je trajni mir preko potreban. ona će se u svojoj politici rukovoditi nepokolebljivim načelom najodlučnijeg i poštovanja nezavisnosti drugih naroda. Bečki kongres se rastura. onda je opšti mir osiguran za duga vremena. Četiri dana kasnije upućuje Car cirkularno pismo suverenima: »Pošto su svetu pruženi prizori velikih bitki. Ljubomorna na svoju nezavisnost. Napred pruske čete pod vođstvom jednog maršala koji jedva ume da čita i piše. svetu borbu — i to u širenju blagodeti za sreću naroda. Doboši ponovo udaraju i pozivaju na juriš. Vojni odredi se okreću i opet prelaze Rajnu. Francuska radosno i otvoreno objavljuje taj plemeniti cilj svih svojih želja. Ako se s tim. Orlovi iebde nad koionama velike armije.

Odavde potiče udarac koji zadire duboko u slovenska istočno-polapska područja. tok svetske istorije dobija čudno lice. dvorskih kamarila. nametnute carske namesnike. ne znaju zašto su izginuli njihovi očevi. Zavičaj Bismarckov je kolonizovana oblast Altmark. odavde nemačka ekspanzija prodire na Istok. Na ponudu građanskog iluzioniste za sklapanje mira oni odgovaraju naredbom za m obilizaciju. Onog 1 aprila. birokratije. Prusi su igrali ulogu potrkuše u Evropi.vednost. uhapšen je. Devet nedelja docnije. jugu i istoku prekolapskih oblasti. Engleska imperija stoji na sigurnim osnovama. Ako razmislimo. zadire toliko u istočne zemlje. Udovice i siročad pruskih vojnika. braća i muževi. usled okuke Labe. ugledao je svet O tto v. u Schonhausenu na Labi. kako im govori jedan od njihovih kome onl osporavaju legitimnost. Prvi izborni knez Brandenburga dobija u zalogu Altmark i Branden­ burg od prezaduženog cara i nosi se u strahovitim borbama sa junkerima. i stotinama godina ne prestaju da se pozivaju na svoje povlastice i da iz8 . Bismarck. da onaj ko drži skele kod Stendala i Tangermtinda vlada putevima prema severu. — ran. koja je našla svoj izraz u današnjim granicama raznih država. kada se Napoleon trudio da p rid o b ije Austrijanca. Đrza odluka Prusa da izvrše napad pokidala je tanke konce između Pariza i Beča. biće sama dovoljna da čuva ovaj mir«. Oni u Hohenzollernima gledaju uljeze. Front ove granične marke2) upravljen je prema Istoku. čovek koji se pozivao na mir. »Sveta Alijansa«1) kontinentalnih sila garanmir je osigutuje gušenje svakog oslobodilačkog pokreta. koji mu osporavaju njegova prava. Počinje vladavina civilš. Gospodari te retko naseljene vojne krajine su junkeri. kako je izgledao položaj pedeset godina kasnije. pokopanih u zajedničke grobove po Belgiji. ćelija iz koje se razvila brandenburška vojna država. Altmark je bio tvrđava ekspanzivnih težnji junkerS i biskupa srednjega veka. Monarsi Evrope slušaju poslednji put. Monarsi Evrope imaju svoj mir. je r*s u nemoćni prema njegovom geniju. ona pretstavlja kapiju za ispade i.

K r a lj F rie d r ic h W ilh e lm IV . B a k r o r e z p o s lic i Th H osem anna .

.

Kralj ih usvaja bez otpora. junkeri žrtvuju povlasticu za povlasticom. koje sad postavlja sve smelije zahteve. čas se opet bezuslovno potčinjavaju željama junkerči. Uprkos fanatičnom otporu. U upornim borbama upravljači čas pokušavaju da se oslanjaju na građane i gradove. čija pljačkaškom 1ikom Poljske. da su Hohenzolleri njegove pretke prinudili da im prepuste to imanje — ovi Hohenzollerima morali da prepuste Schonhausen im posede u je bio nametnut. dugogodisnji vanje velike armije. Tek građanska klasa u usponu omogućava izbornim knezovima i kraljevima da se v ile ne pokoravaju zahtevima junkera. prisiljavaju pruskoga kralja na blažu p olitiku prema plemstvu. izdrža- uništava privredu. O nekoj misiji u Nemačkoj nije moglo biti ni 9 . čije imovinske prilike postaju sve labavije. pre svega u vojsci. on nije bio u stanju ni da štiti se1jake ni da obuzdava junkere. uvlači siromasnu zemlju. Glavni deo otšteta posle sedmogodišnjeg rata otpada na plemstvo. On će isto tako ogorčeno iskaliti svoju srdžbu tvrdenjem. Pristup io je eksproprijacijama. koje još ostaje neograničeni gospodar na selu. Bismarck će jednom kasnije rećl zlovoljno. to je bila prisilna trampa u kojoj su Bismarckdragocene šumama i drugom zemljištu. kao i kralja. Ovi zauzimaju sve važnije poloia je u upravi.borne knezove. ogromno poresko opterećenje — je politička ravnoteža potpuno poremećena politika sve to po. ali je morao da uzmakne pred otpofom junkera. stalno prisiljavaju na ustupke. jer se boji mlade buržoazije.lirat. da je imanje njegovih predaka b ilo daleko veće od imanja Hohenzollera. čvrsti su na selu i brane se uspešno protiv svih zakona koji idu za tim da ublaže položaj seljaka. u službi Francuske i Engleske. da bi na drugom frontu prim io borbu s njima: stvorio je birokratiju iz gradanskih redova kao tvrdavu p ro tiv junkerstva. potkopava ceo temelj veštačke države. monopoiska Krune je okov za mladu buržoaziju. Strahoviti ratovi u koje Friedrich II. Važne trgovinske povlastice u rukama su plemstva. Friedrich Wilhelm I pokušavao je svim sredstvima da nagne junkere da prestanu sa svojim nasiljima nad seljacima.

upravijači su opet čvrsto sedeli u sedlu. ali jedva dodiruje prava junkera i odugovlači uvlačenje mlade buržoazije u državnu administraciju.govora. Godine Bismarckovog rođenja dospela je menica koju kralj Pruske. Humboldt5) se povukao. u toku leta 1815. »bolja« vremena. vojskovođe koji su se pobedonosno vratili na čelu armija. nego napadački. Godine 1815 prestaje ugnjetavanje nemačkog naroda od strane tuđinaca. u interesu junkere* i Krune. Teška srca uviđa potrebu napuštanja plaćeničkog veze. Geslo godine Bismarckovog rođenja glasi za seljake i gradane Pruske: »Mi smo žrtvovani i prevareni. Zanos narodnog ustanka je iščezao. kada se buržoazija osećala ugroženom od strane čartista. čak i pobednik je zbunjen njenom tako naglom propašću. Čak ni kolebljivfc Hardenberg7) nije 10 mogao dugo da izdrži »novo« doba. srdit. Ono je bilo pogrdnije od njegovog bekstva u Rusiju. Dvacfeset godina po kraljevoj smrti država doživljava slom. U strahu za svoju egzistenciju. živeo u zatočenju. Tako je Wel­ lington3) još decenijama kasnije bio zatočnik reakcije. Stein6) je. Kruna pokušava reformu.« Drugi rat protiv Napoleona. nije b ia odbranbeni. nije bio voljan da iskupi. Umesto svega sistema i uvođenja opšte vojne obagrađanska politička prava i suspenduje odlaže izvršenje obećanja za kasnija. a počinje doba najstrašnije reakcije. . nego i policija i birokratija. na koje ga je naterao Napoleon. sa sistemom. Pošto je savez između Austrije i Francuske osujećen brzom potporom Engleske i pošto je reakcija u Evropi učvršćenar nije bilo razloga za bojazan od naroda koji je bio iscrpen dugogodišnjim ratovima i ugnjetavanjem. Interesantno je kako su oni generali. koji je s Napoleonom umeo da ćereta samo o dugmetima na gamašama. A s njima i ministri koji su se trudili da zavedu opštu osnovnu nastavu.4) U Pruskoj od 1815 godine nisu vise komandovali samo generali. N ajgluplji kralj Pruske. pružali su najbolje garancije za sprovodenje reakcionarnih planova. nezadovoljni. koji su protiv vo lje kraljeve sproveli naoružanje naroda. brzo nestali s pozornice razišavši se. bio je najlukaviji protivnik naroda.

i umesto konstitucije. Pod Friedrichom II su njuškala kafe. Filozofija i pravna nauka izgrađuju naročite sisteme. Kad se četrdesetih godina j^vlja ju prvi znaci radničkog pokreta. Ugnjetavanje seljaka se pojačava. Razvija se škola dvorske filozo fije u kojo j se feudalizam romantički ulepšava.AH je policija bila u stanju da vodi upravu. No čovek koji svoju egzistenciju svodi na božju milost. od živih snaga društva. Staleški režim ostaje netaknut.8) uhode u službi vlade. privredno najnapredniji deo Nemačke. u želji da se ono održi i očuva. on je ukočen. nameću im se veći tereti nego pre Steinovog raspisa iz 1809 godine. da zbliže heterogena# nejednako razvijena područja. Njuškala opet nadziru Prusku. leže . ekonomski slaba. ali težište države istočno-polapskoj oblasti koja. priglup. studena prirodat čovek koji može da se zamisli samo kao neka lutka. ali sad njuškaju šta ko misli. Pod njegovom vladavinom se administrira država koju su mu drugi sačuvali. Država se odvaja od klasa. pa je nešto obećao. Slobode štampe nema. a severnoj Nemačkoj da se i ne govori kako staleški leži su rasute stanovvezuje otežava proces stapanja princip u ljude za mesto gde su rodeni. nije sposobna za razvitak. Postao je krivokletnik. Videćemo kako će jedan istočno-polapski junker rešavati takav jedan zadatak u Aachenu. Porajnska područja. ali Friedrich W il­ helm III bio je skrahirao. nema mogućnosti za izražavanje svoga mišljenja. držali Prusku u šahu. Procesi zbog političkih prestu­ pa ne prestaju. mistične fantasterije berlinskih krugova ne mogu u tom pogledu ništa da izmene. dao je birokratiju. To je sve. u kojima se hvali postojeće stanje. nije u stanju da izgovori ili napiše ni je d ­ nu jedinu jasnu rečenicu. Verske razlike otežavaju zbližavanje. Cenzura šikanira pisce i listove. Samoj birokratiji i vojsci pada u deo zadatak. Dvadeset i pet mracnih godina. a vlast »po milosti božjoj« dijaletički opravdava.Nepovoljni položaj pokrajina koje po celoj ništva. ma* šinerija pravosuda radi hladno i nemilosrdno. Friedrich II nije nikad ništa obećavao. Bečki kongres povećao je Prusku pokrajinskim područjima. Zaključci Svete Alijanse rešavaju sudbinu narodnog pokreta. 1825 rešavaju se da izvrše izmene provincijskog ustava.

Kasnije će jednom koblencki dvor zauzeti izvestan opozicioni stav. kad u industrijskim područjima zapada bude počeo polako da se razvija radnički pokret. dok će istovremeno nastajati nove suprotnosti. da bi održalo svoju poziciju. 12 . interesi istočnog Polablja u njegovoj porajnskoj koloniji biće čisto adm inistrativne i finansijske prirode. razvijaju najveću ргоizvodnju. bude patila od strahovitih rana dvadesetogodišnjeg rata. a zapadno-nemačko pitanje ne bude iskrslo na dnevni red. ali tada će se u suštini raditi o osvajanju pozicija u najvišim sferama. — Istočno polapske provincije čine jezgro pruske države koje kao zlokobna posledica podele Poljske — odlazi pod skut I sve dok Francuska carizma.u Savezu pruske države — oko 1830 — kao kolonijalni po­ sed. ali ostaju u svom />strvskom položaju. daju najsposobnije Ijude. Ona donose najveći deo prihoda.

kod Naugarda. dugovi porodice rastu. osim toga. službu Neke lukavčlanove porodice moraju da nateruju na vojnu Bismarckov otac u Napoleonovim ratovima više voli zavetrinu. oficiri i d vorjani. i celog svog života lovi u mutnome. častoljubive. U toku kasnijih stoleća oni postaju posednici. udružuje se s izbornim knezom. u ratovima Friedricha II. Ferdinand. potomak jedne oficirske i sitnoplemićske. ima­ nja nazaduju. koji su tako strahovito proredili redove pruskoga plemstva. ima posed i altmarkske u Pomoranu Bismarckovi su u srednjem veku živeli u Stendaiu. bigotne građanke iz jedne činovničke porodice. Ovaj Klaus v. njihovi stvom ili blagim pritiskom. Schdnhausenu. otac jo j je bio savetnik ministarstva i stužio tri kralja. junkerske porodice. je dino lice koje je u istoriji igralo izvesnu ulogu. Wilhelmina v. biva kao reakcionar prognan iz varoši. O njegovim duhovnim sposobnostima ne može se reći ništa naročito. pravi sumnjive novčane poslove i dolazi na tajanstven način do imanja. iako sumnjivu. Slabo nadaren za gazdovanje.BEKSTVO I POVRATAK U ta mračna teskobna vremena pada mladost živi na Otta Labi v. Bismarck je. iz dugog niza pokolenja porodice Bismarck. porodica. u Bismarcka. le d a n kanceiarov predak igra izvesnu uiogu u cehovskim borbama. Bismarck je rođena Mencken. njegov otac. su gubici upadljivo maleni. Stein ga je sma13 . On je u suštini muž svoje žene.

To je brak u kome se ogleda struktura pruskih vladajućih krugova: plemstvo i birokratija pružaju jedno drugom ruku. Nije nemoguće da je miadi Bismarck pod takvim uslovima već u ranoj mladosti osetio antipatiju ргеma uslužnoj. njena bigoterija nije bila lišena mističnih nastupa. 14 .1rao poštenim i veoma liberalnim. On je uvek govorio ijubazno o svom ograničenom. a materi je ukazivao samo dužno poštovanje i ništa više. reiigiozna dela kojima su se. da vrši reprezentativne dužnosti. koji je bio poznat kao napredan i u kome je građanski elemenat bio presudan. sredstva su bila oskudna. Ali antipatija prema materinom sistemu poburžoazivanja sad se samo pojačava. utoliko žešći postaje njegov otpor. Mora da je osećala. Izgledalo je da budućnost pripada građanskom zanimanju. ia lje miadića u Berlin u jedan naročiti zavod za vaspitanje. Ona je b ila lepa žena. Ona rešava zadatke za koje junkeri nisu sposobni i na koje oni gledaju ргеzrivo. krepili duhovi. Plemstvo postaje nemarno. da bi u toku zimskih meseci igrala izvesnu ulogu u dvorskom društvu. častoljubivoj. ali je isto toliko volela raskoš. Interesantno je kako u apsolutističkoj Pruskoj buržoazija teži da u rangu plaćenih činovnika osvoji sebi poziciju protiv feudalizma. ali se istovremeno bori grčevito i bezobzirno za mesto pod suncem dvora i njegovog društva. Sam Bismarck je pričao s gorkim prizvuJcom u glasu. lektiru su jo j sačinjavaia zatucana pseudofilozofska. kakvih se sve veština laćala njegova mati. no mati je htela da prima goste. Buržoaska birokratija se međutim snažno probija laktovima i koketuje s liberaiizmom. da osvaja moć. pretci su mu b ili profesori u Leipzigu i u toku 18 stoleća stupili u dvorsku sKižbu Pruske. To ona može sebi da dozvoli. buržoazija pokusava da dode do vlasti zaobilaznim putem. Mati hoće da ugura sina u diplomatsku karijeru. stan tesan i malen. da u vojsci više nlje bilo lavorika. Ne može se reći da je instinkt vodio pogrešno ovu slavoljubivu ženu. Porodica se skučavala. Ona pravilno postupa. u doba reakcije trećega i četvrtog decenija. preko birokratije. metanišućoj buržoaziji Pruske. koliko je bila tvrda i hladna. ćutljivom ocu. Ukoliko se mati više trudi da iz mladića istrebi junkerski elemenat.

demonstracije građana protiv plemićskog potomka. bar u teorijska razmišljanja o najboljem državnom obliku* Gorka ili potcenjivačka kritika.Vaspitanje u Plamanovom zavodu u Berlinu zasniva se na načelima Jahna9) i Pestalozzia10). ljutio me je. ali urođena prusko-monarhistička osećanja bila su u njemu neiskorenjiva. gladni život u gradu. Iz njegovih »Misli i uspomena« vidi se da je tada bio ubeđen da bi republika bila najrazumniji o blik države. Simpatije su mu ostale stalno na strani autoriteta feudalizma. Aristogeitonu12). i da je njegovo »plemićožderstvo« posledica vladine p olitike posle Napoleonovih ratova. »Svaki nemački knez koji se p re tridesetogodišnjeg rata odupirao caru. Bis­ marck trpi od »plemićožderstva« pojedinih učitelja. koju je od odraslih navikao da sluša o upravljačima. kako taj mladić ostaje netaknut strujama vremena. U proleće 1832 stupa Bismarck na univerzitet. u gimnaziji »zum Grauen Kloster«. U Harmodiu11). On je u torn »plemićožderstvu« gledao reminiscenciju na doba pre 1806. i da pripremanje sedmogodišnjeg rata smatram prifodnim«. Bez obzira na koJebanje. sve većeg vrenja u Nemačkoj. Nije hteo da vidi da »obrazovano gradanstvo« ne teži u prošlost nego u budućnost. Pruska. Kasnije. Strašno je. školski drugovi i učitelji ismevaju ono plemićsko »von«. autoritet — to su osnovni pojmovi koji dom iniraju njegovim političkim razmišljanjem. monarhija. stroga discipline. Sedamnaestogodišnji mladić upuštao se pod utiskom državnih prevrata u Francuskoj i Beigiji. iako je on kasnije postao izvršilac njene volje. njihovi su potomci građanskog porekla. Ali počev od velikog izbornog kneza bio sam dosta pristrasan da budem p ro tiv cara. — sedamnaesto^ o d iln jim mladićem vladaju ista shvatanja kao sedamdesetogodišnjim starcem. kruta. Pred Uskrs 1832 napušta Bismarck školu. Зо§ jednom se pruža prilika za kidanje s tradicijom i idejama porekla. u Brutu13) i Tellu14) gledao je zločince i ubice. Sveča15 . nije ipak ostala bez dejstva. sve to pojačava otpor junkerskog deteta. bez obzira na kasnije izmenjenu taktiku. koja nije poznavala razlike između građanskih sinova i junkera. A ntipatija prema liberalnoj buržoaziji ostala je ista.

nost u Hambachu16). juriš na frankfurtsku stražu16), događaji u Hessenu17), svirepi policijski režim u celoj Nemačkoj prolaze po­ red toga čoveka, bez naročitog utiska, ne utičući na njega! Prvih nedelja na univerzitetu pristupa studentskom udruženju, burševstvu, da bi brzo pobegao iz njega. Razlozi koje navodi pokazuju strahovitu prim itivnost njegovog mišljenja: nije mu se sviđalo nedavanje satisfakcije, odbijao ga je nedostatak spoljašnjeg vaspitanja i formi dobroga društva; zatim ga je »ekstravagancija njihovog p olitičkog shvatanja« dovela do konačnog prekida sa liberalnom buržoazijom onoga doba. On je verovao u mogućnost nemačkog jedinstva, no već onda je pred njim lebdelo evanđelje krvi i železa. Dalje je zanimljivo, koliko je malen bio uticaj profesora na njega — on se čak klonio njihovih predavanja. Iz njegovih univerzitetskih dana nema ništa sem nekoliko anegdota o studentskim nestašlucima, kakve je doživeo svaki mladi čovek njegove klase, j izlišno je pričati te mladićske nestašluke. Kada se Bismarck vratio u Berlin, bio je iščezao i poslednji ostatak njegovog liberalnog raspoloženja; »bučni zahvati u državni poredak« b ili su u suprotnosti sa njegovim staropruskim vaspitanjem. On se nije razvijao unapred, nego je zastao, povukao se u svoju tvrđavicu i pojačao spoljašnja utvrđenja. U proleće 1833 vraća se na sever i upisuje se na berlinski Univerzitet. Semestri u Gottingenu prošli su jalovo; kasnije je i sam priznao da nije radio gotovo ništa i da je napravio mnogo teških dugova. U Berlinu se neće ništa prom eniti; upisuje predavanja iz finansijskih nauka i nacionalne ekonomije, pruskog zemaljskog prava, državnih nauka, pomorstva, pruske statistijce. N jegov biograf Marcks mora da prizna da nikad nijedan akademski nastavnik nije imao nikakvog uticaja na Bismarcka, a mi takođe nemamo razloga da drukčije sudimo. Mati sve to posmatra razočarano i nezadovoljno: izgledalo je da se njeni snovi neće ostvarili; ona pokušava da nagovori sina da ipak prihvati voj-

ničku karijeru; možda mu nedostaje disciplinovanost, možda će ga kasarna prisiliti na delatnost — ali sin se odupire njenom kategoričkom navaljivanju, buba poslednjih meseci za ispit, prvi
16

put sprovodi svoju volju p ro tiv matere, polaže ispit, postaje prislušnik kod beriinskog gradskog suda. Zimi 1835 odlazi prvi put u dvor. Mati smatra da je izvojevala pobedu. Prvo jurišanje na jednu poziciju odigrava se sad u toku pet nemirnih godina: prislušnik u Berlinu, pristav II klase u Aachenu, pristav I klase u Potsdamu, u meduvremenu Bismarck otslužuje svoj rok u lovačkom puku, gori od žudnje da preskoči sve niže stepene, samo da ne bi morao slušati, samo da bi najzad mogao da zapoveda. On neće da se nateže svakodnevnim dosadnim birokratskim tricama, ni da bude dugo u potčinjenom položaju prema pretpostavljenim a. Provincijski junker isto tako ne podnosi zavisnost od slučajnih lica kao ni stegu da se po komandi uspinje za jedan stepen na više. Volja za vlašću u nje­ ga je isto tako velika kao i antipatija prema poslušnosti. U toku tih godina izgleda da jos nije bio svestan nikakvog zadatka, jedina mu je želja da ne bude vezan, da zauzme položaj koji dopušta način života sličan junkerskom. Neće da bude podanik. Je­ dan potmuo, nejasan, ali gotovo stihijski nagon ga obuzima i goni unapred. Ponekad se čini, da je život dvadesetogodišnjeg mladića sada dospeo na prekretnicu. U isto vreme doiazi jedan ruski junker, M ihailo Bakunjin, godinu dana stariji od pruskog junkera, u prve teške konflikte sa svojim pretpostavljenim a i vraća se na selo, da mu najzad sve to postane nepodnošljivo i da pobegne u inostranstvo. I on smišlja putovanje u daleki svet — kao i Bismarck; ni on neće upropašćeno da služi, i on hoće po svaku cenu da sačuva svoju nezavisnost. Dugovi, teške ekonomske prilike, bolest matere, imanje, mnogobrojna porodica ne dopuštaju lenstvovanje, i pro­ blem se pre svega sastoji u tome, kako sačuvati svoju neza­ visnost? Iz takvog osnovnog osećanja, iz takvog neobuzdanog nagona ka slobodi, jedan postaje anarhista, drugi »mahniti jun­ ker«, koji sebi osvaja vlast u državi da ne bi morao nikom da služi, da: obojica su hteli da ne služe. Ali čovek koji je iz stepe upao u zapadnoevropske gradove, kida radikalno sa svima tradicijama i vezama: čovek iz marke, potomak iz braka jedne birokratske kćeri i jednog ofi2 , K«rsf«n, Bism«rck

17

cira Fridricha II, se od svih želja njegov put gubi odlazi za nekom

oseća se obavezan prema svojoj kasth i branl da je napusti. 3ednom se, za kratko vreme, i u tami; u Aachenu se zapliće u Ijubavne afere, Engleskinjom na Dug, niko ne zna kako je došlo

do prekida s njom, zašto se opet odjednom vraća; možda ga je savladala tuga za zavičajem ili se vratio iz osećanja dužnosti! Celog svog života obuhvataće on osećanjem I mišljenjem stalno samo pomoranske, donjo-saksonske predele: Videćemo ga kako doslovno beži u provinciju, zasitio se da plovi po kamenom moru, da radl stvari koje ironiše, čak prezire. Moralo je biti po sredi nešto kao tuga za zavičajem, ali snažnija i presudnija bila je želja za nezavisnošću I mogućnošću zapovedanja. U Berlinu su mu davali da radi trlčave stvari; još mnogo decenija kasnije, priča on, kako je morao da sedi u tesnim potsećali su na nemiran gde su prostorijama, »prostorija i procedure

promet na šalteru neke železničke stanice. Prostorija

raspravni sudija i tri ili četiri prislušnika sedeli okrenuti leđima prema publici, bila je ograđena drvenim rešetkama, a prostor oko te četverougaone luke plavila je masa stranaka koje su se menjale i koje su, neke više neke manje, galamile«. Provincijski junker, zatvoren među rešetke, hoće da skrati put ka diplom atskoj karijeri, traži službu kod rajnske vlade, je r se tamo može svršiti za dve godine, što je u staroj Pruskoj iziskivalo najmanje tri. Postaje pristav II klase u Aachenu; u Schonhausenu je spremao ispit, iz toga vremena postoji njegovo pismo jednom prijatelju, u kom priznaje: »Berlinci misle da sam lud, a seljaci kažu: naš siroti mlad i gospodin, šta li mu je samo?« Dugovi ga muče, odnosi s roditeljim a se pogoršavaju^ Ijubavi se menjaju brzo jedna za drugom. Život kao da nije bio lišen razočaranja. I u tom zabačenom kutu Schonhausenu, toj sta­ roj kući koju ironično naziva »dvor mojih dedova«, živi on sada u društvu sa jednom starom gospođom i dovrsava radove za isp it: interesantno je da u njima predlaže posredne poreze na masovnu potrošnju; jedan rad o zakletvi pokazuje izvesnu re~

18

ligioznu skepsu — on je tad čitao Spinozu i Voltaire-a# no pokazaće se kako je u najdubljoj svojoj sustini ostao netaknut time. U junu 1836 polaže u Aachenu svoj ispit. Tamo mu je pretpostavljeni graf Arnim-Boitzenburg, koji je istina »nosio sveopštu državnu periku, ali nije nosio perčin«. O svim drugim činovnicima govori rdavo, i tada i kasnije. Arnim je upadljivo predusretljiv; konflikti ne izostaju; Bismarck smatra položaj kao sinekuru, prekoračuje otsustvo zbog privatnih afera. Ko veruje da će on tražiti doticaja s porajnskim stanovništvom, veoma će se razočarati. Kao nekad u Gottingenu, on tražl društvo stranaca, jedna ljubavna afera mu je važnija nego celo nadleštvo, on prekoračuje otsustvo, putuje po svetu s nekom ženom. Kad mu je preotima neki bogati Englez, a njegove finansijske prilike postaju sve teže, vraća se u Pomoran, obuzet kajanjem i tugom za zavičajem, sa svešću da je doživeo poraz, i podnosi pismenu ostavku na službu u Aachenu. Roditelji se ljute, mati je van sebe, otac preti prekidom odnosa. On jos jednom popušta, pristaje da radi kod viade u Potsdamu, ali ga ni ovde, kao ni svojevremeno u Aachenu, »tok poslova« ne ohrabruje: »Poslove, koji su mi dodeljivani, smatrao sam sitničavim i dosadnim«. Posle nekoliko meseci mora da stupi u vojsku. Učinio je to preko volje, rok u vojsci mora da je za njega bilo teško vreme, je r vesti stižu oskudno od njega, a iz ono malo vesti može se naslutiti samo antipatija. Možda je to bila najgora godina njegova života — porazi na svima frontovim a: konflikti sa ahenskom vladom, razočaranje u ljubavnoj aferi, sve veći dugovi, najzad mati oboleva od raka; on se, kad god mu dopušta služba, bavi kraj postelje izgubljene, raspoloženje mu je gotovo očajno, potpuno je rezigniran, kazuje ocu da od životne sreće ne očekuje više ništa, da gadenje. Mater, na koju svaljuje krivicu, zaklinje »da mu da neki drugi položaj«, najradije bi upravljao jednom fabrikom šećera — on ne može da ostane u službi viade, neprilike s ahenskom vla­ dom zbog njegovih dugova, njegovog osobenog bekstva, zaga pri pomisli na činovničku karijeru obuzme

2*

19

gorčale su mu i poslednju volju za birokratiju. Neće viSe da bude zavisan, a sigurno ga je zbog sve težih finansijskih p rilika mučila i perspektiva slabo plaćene činovničke karijere. Na rod itelje navaljuje neprestano, mati na umoru vidi da su jo j planovi propali pa popušta, a i sam otac priznaje da je državna služba samo za bogate ljude. »Nameravao sam da živim i umrem na selu, postižući uspeha u gazdovanju, možda i u ratu ako ga ima. Ukoliko mi je na selu ostalo am bicije# to je bila ambicija jednog domobranskog poručnika«.

20

JUNKEROVA SVIRKA
1 januara 1839 umire mati. Put za jedan novi život je Slo­ bodan, ali iza dvadesetpetogodišnjaka ieži osam izgubljenih godina, jedan razvoj je pfekinut, navala na jednu poziciju odbijena, junker se vraća na selo — opterećen razočaranjima, potišten brigama. U oktobru 1839 uvažava mu se ostavka na državnu službu. 3edna olupina se usidrava u luci. Život kao da ne pruža više nikakvih mogućnosti. U jesen 1838 sedi u Greifswaldu, studira hemiju da se spremi za svoj ekonomski poziv, osim toga otslužuje do kraja гок u Iovačkom bataljonu. U to vreme, u jednom iscrpnom, obrazloženom pismu jednoj staroj p rija te ljici opravdava promenu zanimanja, koja je za njega značila odluku za ceo život. Prvobitno pismo nije sačuvano, ali u njegovim krugovima mora da je o njemu bilo govora; otac je za to doznao i nabavio koncept, jed ino u torn obliku sačuvao se taj dokumenat. Pismo je datirano 29 novembrom 1838. Bismarck opravdava svoje istupanje iz birokratije, napuštanje karijere koja ga nikad ne bi mogla zadov o ljiti: »Da se sa mojim urođenim osobinama ne podudaraju priroda poslova i službeni položaj naših državnih službenika, da ne smatram nipošto kao sreću da budem činovnik pa čak ni mi­ nistar, da mi izgleda isto toliko dostojno, a pod izvesnim uslovima i korisnije, sejati žito nego pisati administrativne naredbe, da moje častoljublje teži više za tim da ne služim nego da zapovedam, to su činjenice, za koje osim svoga ukusa ne mogu
21

da navdem nikakve razloge, ali je tako«. Ima samo jedan razlog, kaže, koji bi ga mogao potstaći da savlada tu antipatiju, kada bf na dobro svojih sugrađana mogao uticati u većem obimu, nego što je to moguće jednom privatnom čoveku. No nije načisto, da li stvarno misli dovoljno pošteno, da bi mogao svoje snage upotrebiti više u korist drugih nego u svoju vlastitu, a ima dosta valjanih ljudi koji su u stanju da upravljaju zemljom. Pruski činovnik je ograničen u svom delovanju, on može administrativnu mašineriju samo da gura po već propisanim kolosecima, činovnik je sličan pojedinačnom sviraču u orkestru, on mora da otsvira svoju partiju kao što piše u zakonu, smatrao on to dobrim ill rđavim. »За, medutim, hoću da sviram onako ko što smatram da je dobro, ili nikako«. A zatim dolazi priznanje da je pristalica slobodnijeg državnog oblika, čuju se želje koje iznenaduju, koje se dosad nikad nisu čule: gotovo sa zavišću govori o državama sa slobodnim ustavom u kojima državni činovnik svu svo ju snagu otvoreno upotrebljava za odbranu i sprovođenje mera i sistema u čiju je pravednost i korisnost ubeden. »Kod nas, međutim, moraš biti plaćen i zavisan državni službenik, da bi mogao učestvovati u javnom životu; moraš potpuno pripadati činovničkoj kasti, d eliti njena pogrešna i tačna mišljenja i od* reći se svake individualnosti u mišljenju i radu. Zloupotrebe, stvarne ili prividne, koje su u vezi s našim vrhovnim poglavarima, pretpostavljenim a pa čak i kolegama, moras gledati, a ne smeš napadati, pa čak i oni koji su podredeni, vise su pod uticajem običaja i utvrdenih propisa, no pod uticajem pretpostavljenoga«. »čak i u svojoj kratkoj karijeri često sam viđa o kako se skupoceno vreme i rad teško plaćenih nadleštava ubijaju na takav način, da bezuslovno moraš verovati da se poslovi izmišljaju, da bi se postavljenom činovniku dalo da nešto radi, a ne da se činovnici postavljaju da bi svršavali potrebne poslove; a protiv ovakvih i drugih naopakih pojava bore se odlični pretpostavljeni svom energijom, ali bez uspeha; tako je to u prirodi naše uprave«. 2ali se, da čak ni činovnici na visokim položajima ne samo da se ne usuduju da se usprotive štetnim, nesnosnim, nepravednim merama, nego čak smatraju da moraju, pro tiv
22

. možda je potrebno više pameti nego da postane tajni savetnik. On čak priznaje da misli na sva zadovoljenja sujete. čvrsto sam rešen 23 . On priznaje da ima častoljublja. vezama. prema mojim potrebama. nije ravnodušan. za golicavo zadovoljstvo da me zovu gospodinom pretsednikom. ispitima.. koja bi mi. i da vršim ono. »ukoliko to. nisam lišen častoljublja. u slučaju najuspešnije karijere. omogućila da se oženim i da osnujem svoj dom u varoši. koje mogu da postignem na širokom utrvenom putu. kada bih se sasušio od prašnih akata. Kako da tu dobiješ vo lje za vršenje dužnosti. Za to skromno preimućstvo. za svest da zemlji retko kad koristim toliko koliko je stajem. način delanja davao je uvek povoda za nesporazume. dopušta poslušnost prema postojećim zakonima«. i još bezumnijom. recimo u četrdesetoj godini. i kada bi mi žena bila potrebna da me neguje u bolesti. ako mu se prepustim. Nepoverenje prema njegovim motivima bilo je veliko. O'Connel19). vlada sprovodi principe koje treba pobijati. traži kao žrtvu svu moju snagu i nezavisnost. rangom i naklonošću mojih pretpostavljenih« nisu ga privlačili. ali ga smatram isto tako rđavom strašću kao i svaku drugu strast. Mirabeau20). je r ono. kao pretsednik ili nešto slično. junker čezne za celom stvarnom tajnom slavom koja će najzad obasjati njega i njegovu porodicu. doduše. Finansijski razlozi? »Da bi čovek danas pravilno upravljao velikim poljoprivrednim imanjem. Mcra da su ga već onda smatrali ciničnim. proučavanjem akata. »Ukratko. a ne pruža mi trajno zadovoljenje čak ni u slučaju najsrećnijeg uspeha«. ne. kakve koristi od toga ima otadžbina? Sistem je nepravedan. plućne i stomačne bolesti. egoističnim čovekom koga je bilo teško navesti da ma što uzme ozbiljno. imao bih.svoga ubeđenja. priznaje da prema počastima kakve su stekli u državnoj službi Peel18). hipohondrije. njegov na­ a n izražavanja. što sam na nepromišljen način učinio svojom dužnošću. ali »uspesi. smatra da mora dokazati svojoj p rija te ljici kako mu savest nalaže da odlučno istupi. a da pri tom ponekad kočim i škodim.« »Platu. On se brani od sumnje u njegovo političko uverenje koje tako otvoreno o bjavljuje. da ih sprovode svom energijom.

Od godine 1835 i sam je odlazio u dvor. dokle god joS ima hiljadama dru­ gih. zašto ga treba tako opširno iznositi? Ono sadrži najoštriju kritiku b irokratije onoga doba. on uverava da će uvek ostati član visokog društva koje zaslužuje postovanje — pod tim društvom podrazumeva svoju klasu. baš ni u pravima 24 . da tu odjednom iskrsava ime Mirabeau-a. i realista. Nemačka. »No. Očekivala se promena viade. to će biti od koristi za njihovo gazdinstvo. celu svoju životnu snagu i svoju delatnost. Bismarck poznaje položaj na dvoru. sistema.da za to ne dam svoje uverenje. zemaljske viade uopšte. a i svojoj porodici koju je svojim delima mogao učiniti slavnom.. Friedrichu Wilhelmu biće uskoro 70 godina. da Bis­ marck govori o slobodnim državama? Ne zna se kako je on zamišljao novi sistem. on će se ipak potruditi da stekne položaj okružnog poslanika. on je ukočeniji. nepristupačniji no ikada. Zašto je to pismo tako žnačajno. svoju nezavisnost. I p o lto očito smatra da se sumnja u njegovu odanost kralju i državi. to je bio prvi njihov susret. u svakom slučaju izgleda da ga nije nadovezivao na ideale stare staleške Pruske. Omiču mu se priznanja o snovima kojima se odaje u trenucima samoće. a naročito Pruska. Ta njegova Krajem tridesetih godina živela je u nezadovoljstvu kritika cela birokratije. koji nikad ne zaboravlja tie pod sobom. Autor toga pisma ne odriče da je u opoziciji prema vladi. ono je dokumenat optužbe protiv sistema Friedricha Wilhelma III.. hitno opom inje oca da brat treba da mu postane zemaljski savetnik. Sadržina razgovora je banalna. S princem Wilhelmom se upoznao na jednom soareu. po čijem je ukusu gornja cena dovoljna da radosno zauzmu mesto koje sam ja napustio«. a među njima mnogo izvrsnih ljudi. Kraljevsko Visočanstvo«. Kad braća budu zauzela ta dva položaja. stalno se ponavlja refren kojim se odlikuju svi ti razgovori pruskih prinčeva: »Zašto niste stupili u vojsku?« »Suviše slabi izgledi. Da li je slučajnost. nije usamljena. On zna da u toj kraljevini neće zauzeti nikakav položaj koji bi mu omogućio da uspesno vrši promene.

Ali Bismarck vrlo maio oseća vrenje koje vlada u celoj zemlji. toliko je bio Prus staroga kova. Tu je najzad apsolutni gospodar. ali neće da sluša. Što je princu najviše palo u oči. On ostaje u granicama svoje klase i beži na selo. On želi samo da nađe skloniste. čini to s indignacijom. čak je i ne uočava. gde vladaju junkeri. hoće da zadovolji svoje častoljublje. borac. ali već onda on sprovodi istu taktiku kao i kasnije: ne simpatiše sa opštom opozicijom . pa čak ni da jo j’ pristupi. roajalista. Ništa mu nije poznato o hesenskim nemirima. a kamo li da preduzima korake da bi postao njen voda. a on okružni poslanik. on je odbija. Delatnost u državnoj službi dovodi ga smesta u opoziciju.izgledi nisu bolji«. to mora da bude veliki zadatak. toliko je bio vezan za svoj stalež. Ne pridaje značaj pokretu u krilu same buržoazije. Brat će mu postati zemaljski savetnik. Tako ne postupa avanturista. Pa ni do toga položaja nije mu bilo mnogo stalo. tamo gde je ugnjetavanje seIjaka najgore. Kritikuje. Sudbina mu je pružila jednu poziciju. rešavajući se radije za ugnjetava­ nje seljaka. tako ne postupa revolucionar. kako on smatra za dobro. Vladavina počinje. On izbegava opoziciju. On hoće da zapoveda. ali položaj smatra potrebnim i poziva se na to. Ako je carinski savez dolazio politički i koji je hoćemo u obzir značaj carinskog saveza koji nemačko pitanje pomerio za da budemo otvoreni. On ignoriše veliki je sklopljen 1833 godine jedan когак unapred. tehničkim napretcima četrdesetih godina. 25 . ukoliko mu je pružao mogućnosti da dođe do položaja. hoće da bude nezavisan — ali nezavisnost mu maše samo sa sela. I sad može da svira. — ta u to vreme se odigrala Buchnerova21) tragedija. da su ti odnosi zasnovani na prirodi. A kad Bismarck i beleži ove događaje. 3er ta njegova odluka bila je bekstvo. to je bio gardijski stas mladoga pravnika. I tako on preuzima imanje u Pomoranu. za njega samo utoliko. U sile koje vladaju u zemlji ne dira. nego čovek koji je najtešnje vezan za svoj stalež i koji neće da prekorači njegove granice.

To su godine ispunjene krizama. To je bilo u februaru 1847. U celoj zemlji godinama vladaju nemiri. 26 i angažovana u osnivanju da shvataju vreme carinskog sai uvećavaju U to junkeri počinju . kuda to treba da odvede? Sirotinje ima vise. ukratko pred izbijanje revolucionarnog pokreta koji će uzdrmati celu Evropu. bedu da se veća ne može zamisliti. Buržoazija je u Francuskoj došla na vlast. koje su ugušene pomoću vojske. Doba reakcije nije bilo vise trajno stanje. Tehnički napreci. Ta pruska Vandeja rađala je najžešće reakcionare i najveću bedu..« »Kuda to može. Ona je pre svega zainteresovana veza. čak i u Nemačkoj počela da oživljava. Bismarck je iz Schonhausena izložio p rilike u Aitmarku koje se nisu mogle razlikovati od prilika u Pomoranu.. U Pruskoj je 1849 došlo do pobuna šleskih tkača. u Engleskoj dve godine kasnije osvojila važne pozicije. kratko vreme pre no što je izbila mar* tovska revolucija 1848.RAJ „MAHNITOG BISMARCKA" Pomoran je raj za junkere. Kad pomislim kako jedan talir takvoj gladnoj porodici može da pomogne za nedelju dana. a ono u susednom gradu Jerihow. Kasnije jednom. dode mi skoro kao krađa izvršena na to j sirotinji kad potrošim trideset talira da bih tamo otputovao. Od julske revolucije 1830 položaj se potpuno izmenio. Pisao je : »Ove zime starao sam se malo više oko pomaganja ovdašnje sirotinje i našao sam. iako ne u mojim selima. bio je to oduvek. no što bi sva kraljeva blaga mogla da je ishrane«. nagli razvitak porajnsko-vestfalske industrije ojačali su buržoaziju.

18. 27 je mase sa jedino englesko-indijska industrija . Steinovim oslobođenjem seljaka formalno je ukinuto kmetstvo. argatovanja.768 talira kao otplata glavnice. priznavan je kao njihovo viasništvo.050 jutara zemlje. pravosuđe.533.599. Uz to se pekla rakija u celom istočnom Polablju. i 260. da su u istočno-polapskim krajevima na taj način nastala 70. fabrike su nikle iz zemlje kao g ljive posle kiše. Seljaci sa zapregama »regulisani« su. Baš u vreme kad je Bismarck istupio iz državne službe.069 merica godisnje da rade žita. zatim 1. zimi samo jedan i po srebrni groš. sadila se šećerna repa. Seljaci koji nisu imali zaprega. Ostatak zemlje koji bi ostao. čitavo ovo oslobodenje stalo je seljaka 1. b ili su potpuno predati na milost i nemilost junkerskoj samovolji. ali junkeri bezobzirno iskorišćavaju u svoju korist izvesne odredbe zakonodavstva. p ri­ moravani da svoju najbolju zemlju prepuste junkerima u zamenu za oslobođenje od feudalnih tereta. blagodareći staleškom ustavu oni su neograničeni gospodari u pokrajinama. Njihova mesta su ukidana. Franz Mehring izlaže u svojoj »Istoriji nemačke socijalne demokratije« taj pljačkaški pohod junkera. Bis­ marck piše kako njegovi nadničari moraju besplatno muški 156 i ženski 26 radnih dana.svoja imanja. primoravani su da se odreknu svojih prava. Lična sloboda ostaje im zagarantovana. a 289. otkazivana im je služba. otpočeo je taj preobražaj. žene su dobijale još manje.652 seljaka sa zapregama oslobodilo se feu­ dalnih tereta. U njihovim je rukama uprava. nadnica koju su dobija li sastojala se iz oskudnih davanja u naturi i u plati od četiri srebrna grosa. Tad je bila otpočela industrijalizacija poljoprivrede. Seljaci nikako da se oslobode danka. ali posle oslobodilačkih ratova junkeri pokušavaju svim sredstvima da svoju pređašnju vlast ponovo osvoje. Mehring priča.582 nasledna imanja. službe. a i samoga su Bismarcka povoljni izgledi privlačili da takvim fabrikama upravlja. Izgledalo je da će konjunktura biti povoljna. Eksproprisani seljaci morali su da se late nadničenja.992 talira kao obavezna godišnja renta.544. Bismarckovi počeše osnivati fabrike. Mehring piše: »Pruska industrija špiritusa trovala uspehom koji je nadmašila opijuma za trovanje Kine«.

i on izgura brata. preduzima čak veoma ozbiljne korake. otšteta koju su seljaci plaćali za svoje oslobođenje jačala je junkere u pogledu kapitala. častoljublje mu nije dalo mira. On p ije i kocka se. on se zaplitao u dvoboje. I tako se zanosio. Bismarck je racionalizovao. 1842 putuje u Englesku. tu je postojala mogućnost da se ne služi nego zapoveda. kasnije kazuje da je 1845 želeo da postane ministar. mati je trošila velike sume. izazivao sve vise. ide u lov. Tri imanja je preuzeo Bismarck u Pomoranu. Ona su u toku poslednjeg stoleća zapuštena. 1843 posećuje prvi put Pariz. U ono vrem nazvali su ga »mahnitim Bismarckom«. iz straha od mira koji vlada iza rešetki uredskih prostorija.Radna snaga je bila jevtina. što je bilo najje v tin iji način za savlađivanje krize. posto ga natpretsednik nije smesta primio. Ubrzo se pokazalo da je zajednički rad bio nemoguć. Fantazija ga čak zabavlja sanjarenjem 28 . Bismarckovi su tada stajali gotovo pred propašću. Hteo je zajednički s bratom Bernhardom da upravlja imanjima. Nastoji da se smiri. putovanja samo prekidaju jednolični život na selu. da onde vidi samo ono što mu dopušta njegovo staleško gledište. radila bez plana. tu je bilo mogućnosti da se svira po sopstvenoj volji. kući se stalno vraća mrzovoljan. on pobegne. Da. ali je ismevao p rija te lje koji su popustali svojim strastima. 1842 putuje u inostranstvo. je r su im ostala sva feudalna pra­ va. S jeseni 1843 mašta o putovanju u daleke krajeve: »Nameravao sam da nekoliko godina igram Azijata. tako je dolazilo do d ivljih terevenki sa sopstvenicima susednih imanja i oficirima. da unesem nešto promene u dekoraciju moje kom edije i da svoje cigare pušim na Gangu umesto na Regi«. Želja da stupi ponovo u državnu službu obuzimala ga je kad su imanja opet bila na visini. ali đavo nemira neće da se okane čoveka koji je pobegao na selo. To je bio veoma povoljan rezultat. Posao se uzeo na laku ruku i otpočelo se sa pečenjem rakije. 3edan zadatak je sad bio izvršen. a p olitički su oni b ill gospodari. Posle osam godina Bismarck je izračunao 20 odsto dobitka. nije živeo bez ljubavnih afera. skita se po zemlji. u međuvremenu dobija volju za državnu službu.

citira njegove stihove u pismima. ali ni jedan jedini put ne dolazi na pomisao. ali ga nije potresla. To su unutrašnji pokreti jednog strasnog čoveka koji čezne za delanjem. brodim bezvoljno rekom života. O tto dobija Kniephof u Pomoranu i Schonhausen u Altmarku. crnim. napušta. bez drugog krmila osim trenutnih sklonosti. ali taj položaj je zauzeo neko drugi. draži ih prezrivim izjavama o vladi. On sada odbija nove ponude da stupi u državnu službu. To ga štimung propadanja jedne nagrižene klase obuzima i ne . njegove želje pokazuju sprečenog avanturistu. to je perspektiva na mogućnost delanja u okrugu: u Saksonskoj je mogao da postane načelnik Saveza za održavanje nasipa. U novembru 1845 umire mu otac koji je upravljao Schonhausenom.o službi u engleskoj armiji u Indiji. Između braće dolazi do dugih sporova oko nasledstva. . za sa da . izgleda. ostaće takav. Što ga pri tom rukovodi. u to doba mu »nijedna knjiga nije dosta tmurna«. . Njegova smrt je. očajnim trenucima bavi Byronom? On ga čita i čita. tronula Bismarcka. Smatraju ga odvratnim. za njegovim fantastičnim. Otac je rđavo ekonomisao. činovnički život je isto tako bljutav i nekoristan kao i р г е . i čija potreba za isticanjem ne nalazi nigde zadovoljenja. da van njegove klase u vlastitoj zemlji postoje neke mogućnosti.to pokazuje 1844 jedno priznanje nekom prijate lju: »Seoski junkerski život je nepodnošljiv. prepisuje ga. mračnim junacima«. Зе li čudo# ako se on u takvim skeptičnim. ali kako mu je intimno bilo pri duši. Nestalno mu tumaraju snovi. i prilično mi je svejedno gde će me izbaciti na obalu«. boje ga se. u društvu »čak glasno čezne za Byronom. on u svojoj klasi postepeno postaje usamljen. on ih ismeva. odnosi sa staleškim drugovima dobijaju ironičan karakter. Tako se iznova omamljuje. . odaje se ekscesima i odlikuje se ekstravagancijama kojima se čudi ceo svet. u izgledu je biia promena jednog zemaljskog većnika. Pred njim iskrsavaju novi zadaci. on je morao da 29 veličanstvenim. Prepreke kod njega potiču iz njegove vezanosti za svoju klasu. On je potpuno asocijalan čovek. ..

kao što kasnije priznaje. U Pomoranu.se zadovolji sa položajem zamenika. U Schonhausenu je našao p olje za javni rad. 30 . nije za svoje staleško liberalno raspoloženje nasao ni razumevanja ni simpatije. u Saksonskoj nailazi na odobravanje drugova u okrugu i uskoro će postati vođa staleške opozicije. a da ne bude zavisan.

Čitavi slojevi širokih masa rasturaju se. Celu zemlju je obuzelo kao neko pijanstvo. proletarijat se povećava ne samo prilivom iz upropašćenih zanatlijskih redova. cela Pruska. entekstilna industrija smatra konkurenciju gleske tekstilne suzbije snižavanjem nadpostu31 <nica. Bismarck je posetio britanska ostrva. Mehring priča. fabrike niču iz zemIje.KRVNO SRODSTVO Kada je Friedrich Wilhelm IV 1840 godine došao na vlast. produžavanjem vremena nemilosrdnim . sve veći napredak u industrijalizaciji šleskih i porajnskih pokrajina godi snažnom razvitku mlade buržoazije koja sad oštrije istupa sa svojim zahtevima ustavnih reformi. parna mašina) i osnivanje carinskog saveza. Oskudica stanova u malim industrijskim Pruska gradovima industrije radnog Pruske moći uzima da i da vrlo će velike razmere. Tehničke leko vin e (železnica. Gradovi doživljavaju živ polet. Mašina nemilosrdno gazi preko hiljada egzistencija. nego i pridolaskom sa sela. da otuda ponese jejedino zapažanje da engleski posednici nemaju žitnica već samo stogove. čak cela Nemačka je verovala da nastupa novo doba. Prve godine vladavine Friedricha Wilhelma IV oživljava početak jednog velikog preobražaja prilika u Pruskoj. zanatlijski stalež se gotovo sasvim uništava i proletarizuje. da su se za prvih devet godina pod Friedrichom Wilhelmom IV parne mašine berlinskih fabrika od 29 sa 392 konjske snage povećale na 193 sa 1265 konjskih snaga.

rugao se u novinama^ ljudima koji nisu imali prava na lov. 85 tkača je izvedeno pred sud. Ti događaji su poznati iz Hauptmannovih »Tkača«. U Šleskoj je dolazilo do strahovitih katastrofa. priređivao divlja bančenja. godina 1847 smakla je gladu 900 Ijudi. nego ih je i sam stvarao bezgraničnim iskorišćavanjem. prekomerni rad i oskudna ishrana«. Takve je prilike on ne samo tolerisao. Koliko se sad svirepima prikazuju besmislene razvratu. prirodno. pomagali su razvoj m nogobrojnog poljoprivrednog radništva. Novi privredni me* todi junkera (sađenje šećeme repe i pečenje rakije). bilo je kazni od deset godina tvrđavskog rada. položaj tih radnika je ne može biti nesigurniji. ponajvise su na veoma niskom stepenu duhovne i moraine kulture. Tako je izgledalo u istočnom Polablju gde je vladao Bis* marck. »Poljoprivredni radnici mezima koji su sličniji životinjskim brlozima smanjivanje berbe žive u čuno stanovima za Ijude. soli i rakije. Fabrikanti uspevaju da svoje poziclje održe vojničkom silom. najvećim delom ta klasa Ijudi ne doživljava starost. »Ta klasa živi u najvećoj bedi. svako krompira donosi tifus usled gladi i druge ubitačne bolesti«. Meh­ ring ukazuje na jedan službeni izveštaj o položaju poljoprivrednih radnika u istočno-polapskim oblastima. . do epidem ija usled gladi. eksproprijacija malih posednika zakonima o otkupu i regulisanju. krivi rdav način života. Industrijalizacija nije ostala bez posledica za selo. a u spokojnim terevenke trenucim a’ »mahnitog Bismarcka« koji je živeo u slasti i masti# odavao se se zanosio modnim bajronskim snovima. U zimu 1844 planuli su u Peterswaldau-u i Langenbielau-u ustanci gladnih. hrana im se obično sastoji iz krompira. Nekoliko puta izgleda da 32 .panjem sa kućnim radnicima. brbljivo g vladara koji se o pijao patetičnim rečima. . Na taj način se očitovala romantična narav je d nog nastranog. a mnogi tkači morali su da budu srećni što su prošli s kaznom batina. nenormalnog. čemu su. Strahovita pokora obara se na tkače koji više nisu hteli da trpe i koji su se sa tkačkom pesmom na ustima suprotstavili vojnicima. U Sleskim tkačkim srezovima dolazi do krvavih nemira. Rezultat je bio 35 mrtvih.

.

B a r ik a d e u B e r lin u 1 8 4 8 L i'o g r a fija o d E ls h o ltz a P o s le u lič n e b itk e p re d B e r lin s k im d v o ro m 1 8 4 8 L iio g r a fija .

u savezu sa svima nazadnjačkim snagama vremena. nezadovoljna buržoazija. On je morao da se prikazuje većim hrišćaninom no što je već bio. i po svom poreklu i položaju. tada pokušava s milostinjom. Pretvaranje mahnitog junkera u pravog hrišćanina služio je uvek kao povod da se Bismarckov lik uzdigao do nebesa.22) Straussa. da je bog^uskratio čoveku mogućnost saznanja. na njegov život. U svojim vereničkim pismima nadčulnočulni ženik iznosi svoje religiozne ispovesti. Izvori za biografe postaju obilni. a koja u stvari i jeste ugrožena. Puttkamer.23) Bruna Bauera24) i konstatovao. Bismarck je u jednom mnogo pominjanom pismu. ali činjenica da se Bismarck u početku svoje prave političke karijere izdaje za religioznog fanatika. na njegove reči njegovi stale ik i drugovi vrteli su glavom. Ali kad se radi o njenim političkim i privrednim pozicijama. kćerkom jednoga junkera koju uzima za ženu. da je posle istupanja iz državne službe sve više zalazio u ćor-sokak sumnje. Krajem decembra 1846. za njih se ona bori svim sredstvima. sve to mora da utiče na vladajuću klasu koja se oseća ugroženom. počinje pokajnički period skeptika. Kersten. Time su se želeli zataškati njegovi postupci. On je od starog Puttkamera tražio ruku njegove kćeri. pojačava utisak toga reakcionara koji je duševno. ocrtao svoj unutrašnji razvoj. Bismarck priznaje. dok glad besni u mnogim krajevima zemlje. i uči ponovo da se moli.ga je i samog potresla strahovita beda u njegovim selima. da je drskost 3 . U njegovim krugovima se g ajilo nepoverenje u njegovu iskrenost. Bismarck . Njena nečista savest ispoljavala se u religioznim raspoloženjima. jer u to doba upoznaje se on s Johannom v. On dospeva u pietističke krugove. revolucionarno vrenje. ukoliko je Bismarck svoja osećanja ulepšavao iz dipiomatskih razloga. izvesno da je i u tom pismu sračunao kako da utiče na starca da bi postigao svoj cilj. čitao je Feuerbacha. pretvara se u religioznog sanjara. postaje malko skrušen. Tu epizodu su svi biografi uvek iznosili opsežno i veoma d irljivo. Užasne prilike u zemlji. Na stranu pitanje. U isto vreme. koje je uputio ocu pridobijene Johanne.

ako ne spokojstvo.poznaje volju i planove gospodara sveta. Počeo je čitati bibliju. Naglaiava kako ozbiljno shvata svoje dužnosti kao načelnik nasipnog saveza. U takvom gotovo nihilističkom raspoloženju dospeva Bis­ marck posredstvom svoga prijatelja Moritza Blanckenburga u pietističke krugove: »Uskoro sam se smatrao kao kod kuće i osećao se tako prijatno kao nikad do sada. »ja se smatram jagnjetom koje posrće. Ali kasnije se u njegovim pismima nikad v ile neće naći takve rečenice.. samrtno obo lje nje jedne prija te ijice nagnalo ga je na prvu usrdnu moiitvu. On pada u propovednički patos. da je povodom toga pisma bio srdit. gotovo u domovini«. našao sam se u porodičnom životu. i osećao sam u sebi. ućutkavajući u sebi razum. Bismarck produžuje da je izlišno reći da u toj veri nije našao mira. »Proživeo sam mnogo časova bezutešne potištenosti. i da nam se božja volja ne očituje drukčije no posredstvom savesti koju nam je bog dao kao pipak kroz pomrčinu sveta. Bismarck p ile još je d ­ nom odmeravajući oprezno svaku reč.. aii je nije ni odbio. koji u to vreme prosevine sigurno i sam uzima ozbiljno. čak indigniran. da čovek mora smerno da čeka. aii koje božja miiost hoće da zadrži«. kada sam mislio. a ono veru i volju za život kako ih inače nikad nisam osećao«. uverava da je »čvrsto i odlučno relen da uprkos svim preprekama hrli za mirom i za osvećenjem bez kojih niko neće ugledati Gospoda«. je r je svaku reč smatrao licemerstvom. one su kao svečane odore 34 . domu. U krugovima njegovih najboljih prijatelja odigravali su se događaji koji su potresno delovali na njega. je r nisam ponovo izgubio sposobnost da mu se molim. da je moj život i život drugih Ijudi besmisien i jaio v. Stari Puttkamer je nepoverljiv. O dgovorio mu je okolišeći. »saznanje da je moj životni pravac plitak i bezvredan postalo je u meni življe no ikada«. šta će mu Tvorac odrediti posle smrti. možda je to bio tek slučajni izliv Stvaranja koji se javlja i nestaje kao prašina usled koturanja točkova«. bez razmišijanja da li je to razborito: »Bog moju tadašnju m olitvu nije uslilio. Poznato je. Radi umirenja starog Puttkamera.

da je on najzad našao otadžbinu. u državnoj službi nije mogao da izdrži. na selu je posle nekoliko godina svoj zadatak smatrao svršenim. ocu ukazivao samo dužno poštovanje. prošlo je doba. Bilo bi bezumno odricati. je u noćnoj odeći. . svoje labave veze s roditeljim a. Kad je Dohanna umrla. ne bih ni ja hteo da ostanem na svetu«. Takvi Ijudi kojima nedostaje socijalni instinkt. kada je bezvoljno plovio rekom života bez drugog kumila sem trenutne sklonosti. gde će ga izbaciti na obalu. U prvom pismu Puttkameru ocrtao je svoje mladićske doživljaje. i sad mu vise nije b ilo svejedno. čak nije sigurno ni pomišljao na to da postoje takve mogućnosti. presudno je da se on svojoj klasi obavezuje najvećom privrženošću svojim osećanjem i mišljenjem. počeo da je ceni. Kada ju je naSao. formirao njeno biće za sebe. bilo mu odvratno. sve ga je odbijalo. kraj njenog odra i gorko plakao. zatim se poverio u kakve je strahovite sumnje zapao. strogo je delio privatni i javni život. s bratom se razišao. da ii se Bismarckovo misljenje podudara sa svakom reči ova dva pisma. »Ne bih hteo da umrem pre svoje že n e . koji u svetu 3* 35 . iz duše. Taj čovek koji je kasnije objavio »krv i železo« kao program. njegovo utočište postaje porodica. period »Sturm und Drang«-a25) je završen. nogu. kiasa. da je on Dohannu voleo. 3oš u dubokoj starosti osećao je zaIjubljenost koja je bila srdačna i istovremeno imala nešto kavaIjerskog. Živeo je 32 godine. s tom ženom se celog života osećao najdublje povezan. a da ni u koga nije imao poverenja.njegovog staleža koje se nose samo jedared u životu. sedeo ali kad nju bosih Bog pozove. Svoju mater je gotovo mrzeo. sigurno mu nije pred očima lebdeo Mirabeau »Loptačnice«26) koji je monarhiju hteo da spase naročitim merama. nego hoće da se skrasi. Važno je u takvom jednom priznanju. Put van svoje klase nije nasao nikad. porodicu. sad vise neće da se upusta u terevenke. M edutim presudno nije to. . Ako je jednom pomenuo ime »Mirabeau« i odao svoje najskrovitije težnje. Voleo je iskreno. A nije je ni smatrao za objekt.

sumnjalice. poveravao svoje najtajnije motive. koji nemaju vere u čoveka. go­ tovo opasno značenje: jedan snažni atavizam jo§ jednom oživIjuje i deluje. svoja intimna mišljenja o kralju i politici. Živeo je kao neki poglavica sa svojom svojtom u šumama koje je tek preko vo lje napuštao. 3eza koju je širio po Evropi. koji su u dnu duše skeptici. Bio je voda jedne svojte s kojom je potpuno srastao. Reč »krvno srodstvo« dobila je sad opet svoje prvobitno. a kasnije možda i svome sinu Herbertu. čija je vera u Boga samo izraz najveće sumnje. 3a to ne znam. ali gotovo da se može reći da je on samo 3ohanni. 36 . već sam instinkt predoseća krv. takvi Ijudi čvršće prianjaju uz one pratioce kojima su naklonjeni.vid e samo realnosti. imala je i tajanstvene uzroke.

Došao je sa potpuno jasnom političkom svešću.VATRENO KRŠTENJE Bismarckova politička karijera počinje uskoro posle njegovog stupanja u vezu sa 3ohannom. U istom trenutku kada se stara feudalna država osetila ugroženom od strane novih snaga buržoazije. Prva Bismarckova bitka bila je borba za patrimonialno sudstvo. stupio je Bismarck na političku arenu. Buržoazija je neprestano tražila potpuno ukidanje toga sudstva koje je junkerskim sudijama davalo. Očigledno je nameravao da pusti te predloge da propadnu i da ostavi staro stanje. dvostruke sudije. Zahtevalo se ukida­ nje stanja pod kojim se održavalo dvostruko sudstvo. potpunu vlast nad selom. Zla kob je htela da u pitanju bude sudbina Srednje Evrope. Počev od prvih godina vladavine Friedricha Wilhelma IV lebdeli su planovi za reformu patrimonialnog sudstva. odlučno rešen da ne žrtvuje ni jednu jedinu povlasticu svoje klase nego naprotiv da pojača njene pozicije. čvrstom i snažnom voljom. O to j reformi se diskutovalo 37 . On se izmirio sa svojom klasom — borba za njene povlastice može da nastane. kojom bi se otežao postupalć. mladoga radništva. ali ni prodiranje gradskog pravosuda nije im bilo po vo lji. jer je to značilo krnjenje njihovih prastarih prava. Staleško pravo posednika zemlje imalo je da se održi. koje je žeieo da se održi. i u sudskom pogledu. JCralj je dao da se izrade predlozi za reformu. Junkeri su se plašili nezgoda koje su sobom donosile stalne sitničarske parnice.

kralj je sazvao poslanike osam pruskih pokrajina u Berlin. Kralj je. prisustvovao sednicama u Berlinu. Skupština je bila podeljena u dve kurije i prvi put sjedinjavala u glavnom gradu pretstavnike pokrajina cele zemlje. u ovoj raspravi oni kojih se ona naročito ticala — naime seljaci i poljoprivredni radnici — niti su pitani. To je borba oko vlasti. objavio proglas svojim drugovima u okrugu 3erihow i obratio se na samoga kralja pismenom molbom. Skupština se sastala u aprilu. da otelove jedinstvo države. . Kada se Bismarck vratio u Schonhausen. i da se smanje krize. a pre svega finansijski položaj države gonili su Krunu da preduzme korake. to su bili 38 . epidem ije gladi. Bismarck se bavi sasvim konkretnim pitanjima. čarkanja čak i sa kraljevskim ministarstvom pravde. dok ga u isto vreme obuzimaju grozničava religiozna raspoloženja i dok mu srce pripada jednoj mladoj devojci. umešao se i on u prepirku. Postoji nekoliko memoranduma. u kojima se više pokušava da se spase staro stanje. nemirne mase upropašćenog zanatlijskog staleža. da obmane staleže. Ona je pokušala da stvori što je moguće povo ljn iji položaj za sebe. 3 februara 1847. niti su imali mogućnosti da se izjasne. U svom organizacionom planu. išao za tim. Kao i da se vlast staleža istovremeno proširi dažbine u novcu. Prvi put im je data prilika da se sastanu.godinama. Dvoboj oko reforme patrimonialnog sudstva ne izvodi se do kraja. Plemićska kurija obuhvatala je tačno 72 člana. revolti u šleskoj. koje ne misli da primi borbu s junkerima spremnim da sačuvaju svoj posebni položaj u državi. Uzimao je učešća na savetovanjima o reformi. Uostalom. razvitak buržoazije. U prvi plan stupaju druga pitanja. Strahovite Odlaganje privredne ustavnih obećanja nije više bilo moguće. Tražili su »da položaj sudija bude po mogućstvu nezavisan od države i staleški samostalan«. da bi dobio odobrenje za pare koje su mu bile potrebne. koju je potpisalo 26 njegovih staleških drugova. u ujedinjenu skupštinu. sve brojpije industrijsko radništvo. no što se izlaže potreba reforme. u stvari. Kao što vidim o. Bismarck zahteva samostalne riterske sudije u glavnom nadleštvu i čuvanje bezuslovne riterske nezavisnosti.

Oni traže konstituciju. ali je sankcioniše ostajući u njoj. Dolazilo je do revolta. da bi svoju masu pokrenula u borbu protiv monarhije I feudalizma. mogla je da izglasava predloge zakona. Ona već sada vodi istu politiku. Neka među nama bude istine!« Istina je da je kralj pokušavao da pseudokonstitucijom zadovolji zahtev buržoazije. Staleška kurija obuhvata riterstvo. odnos koji je baš kod nas toliki izvor snage zbog svoje unutrašnje istinitostif pretvorim u konvencionalni. u momentu kada je već potisnuta u defanzivni položaj. čak i delovi plemstva. Mogao je da nastupi trenutak. Liberali ne priznaju skupštinu. da prirodni odnos između vladaoca i naroda.vrem e mira. u opoziciji su pretstavnici građanstva. no kralj nije bio čak ni obavezan da ih podnosi. ali neće ništa preduzimati da razbiju ovu skupštinu. . Bismarck je tada prikupio iskustva. Landtag. kralj im prkosi i izjavljuje izazivajući: »Nikakvoj sili sveta neće uspeti da Me primora. ali ne preduzima apsolutno ništa van pseudoparlamenta. Od tkačkih nemira prošle su tek tri go­ dine. mogla je da propiše nove poreze ili da odobri njihovo povećanje. imala je jadno pravo odobravanja kredita za. On je upoznao buržoaziju i dobio samo potvrdu za ono što je već odavno slutio. kada će buržoazija biti prisiljena da moli kraIjeve trupe za pomoć. gradove i seljake. Privredna kriza se žurno približavala svom vrhuncu. . Nemačka buržoazija se javlja aktivno na planu s političkim zahtevima. Ona nije ispunjenje obećanja koja je Friedrich Wilhelm III dao u više mahova. Ona odbija da odobri novac. Зе li njeno držanje baš tako čudnovato? Ona ne priznaje tu skupštinu. U zemlji je besnela glad. da se između našeg Boga i neba i ove zemlje utisne ispisani lik hartije kao neka druga Promisao. konstitucionalni o d n o s . koja će kasnije Iskoristiti u borbi izmedu Krune i parlamenta. kao petnaest go­ dina kasnije. da bi nama vladala svojim paragrafima i njima zamenila staru. Plemićska kurija je bezuslovno odana kralju. uz njih su seljaci. svetu vernost. Situacija nije bila baš ni tako nepovoljna za njega. U prestonoj besedi od 11 aprila 1847. 39 .pretstavnici visokog plemstva. Ni sad niti ikad više neću dopustiti. Zemaljska skupština.

12 maja 1847 prisustvuje Bismarck prvoj sednici. Kaže* da je u neprekidnom uzbudenju koje mu jedva dopušta da je d e I spava. Borbom za staleške povlastice osvojio je Bismarck naklonost svojih drugova iz okruga. čije bi garantije preuzela država.Vladajuća klasa je u tom staleškom parlamentu zastupljena u manjini. 17 maja prvi put stupa na tribinu. On priznaje da ga »stvar« mnogo više zahvata no što je mislio. Staleži su uzaludno pokušavali svima sredstvima da ga uguraju u skupštinu na mesto saskog natpretsednika. koji se smatraju kao liberalni. razmetanje. Njemu je trebalo novaca. Bismarck je protiv toga zakona. Izabrali su ga za zamenika. Kralj nije imao namere da daje prava. jer on ugrožava interese učesnika. Oni preklinju sen Friedricha Wilhelma III koji je obećao konstituciju. provode mesece dugotrajnim diskusijama o svrsi njihova prisustva.. On priznaje svojoj verenici da je živo želeo da postane poslanik. od 605 poslanika za kraljem bezuslovno stoje samo 72. Tad se jedan poslanik razboleo i istupio iz skupštine. Mesto za Bismarcka je slobodno. s m otivacijom da ona nije pravo narodno pretstavništvo. i zahtevala konstituciju. Tih dana raspravlja se o prenošenju seljačkih dugova na jednu rentnu banku. U toku debate o rentnoj banci jedan liberal je bio izjavio. beskrajno brbljanje. ali pretstavnici buržoazije. traćenje vremena. U toku osam godina verovalo se da će kralj ispuniti očevo obećanje. verovalo se da će biti zagarantovani sloboda stampe i porotni sudovi.. na40 . i tom prilikom izaziva ne samo opoziciju. Čudnovato je koliko bezočnosti pokazuju govornici vošću usuduju skupštini. da izmedu viade i naroda nema poverenja. Skupstinska većina izjasnila se kao nenadležna. ponavljanje. i kakvom se besramnom samoljubišuplje 32-godisnjeg junkera ispunjava borbeno raspoloženje. Njegovi staleški drugovi žalili su sto im nije uspelo. koji su imali prava na otštetu.« da svoje svojim istupanjem u poredenju fraze nametnu tako velikoj s njihovim sposobnostima. u debatama o poslovniku. I sam Bismarck je pokušavao na sve moguće načine da ude u skupštinu. Tri dana kasnije p iie verenici o svom utisku: »Današnja skupština bila je veoma dosadna.

klasni drugovi su b ili uvredeni. veoma oprezno formulisane izjave liberala. Bismarcku izvesno nije bilo stalo samo do toga da o d b ije nejasne. On je odbio napad. Prebacivali su mu njegovo mladićsko doba. nije bilo red o njegovoj 41 . da bi kralj mogao ostvariti što je rešio u mudroj nameri. time sto je vredao osećanja časti. Pod tim uvijenim rečima podrazumevala se prevara Krune prema narodu. Njegov odgovor ni u kom slučaju nije bio improvizovan. monarhiju je potisnuo sasvim u pozadinu. O pozicija se na to pozivala. Jedan govornik mu je prebacio da on ne sme da govori o onim vremenima. zahvati u centralni problem. nego u samoj zemlji. protiv kojeg su se Prusi tada d ig lli. nisu b ili dovoljni. Bismarck se rešio da vrati udarac. i sveta je dužnost da se onaj srdačni odnos vaspostavi. jer ona nije održala svoje obećanje da će dati ustav. da u njima uzavre krv i da mržnja protiv tudinaca prevazide sva druga osećanja. Bismarck je ostao stojeći na tribini. zahtev zasnovan na zaslugama naroda u 1813 godini. kada je kucnuo pravi čas. nego dobro pripremljen. čija je porodica u oslobodilačkim ratovima igrala veoma skromnu ulogu. je r je govorio o batinama koje su dobijali. Te reči izazvale su indignaciju u svima klupama skupstine. izjavio je da se čini rdava usluga nacionalnoj časti. listao neke novine koje su tamo ležale. nije bilo ukorenjeno u inostranstvu. podigao i uzdigao kraIjevu krunu. Ali to jedinstvo izmedu naroda i kralja je uništeno. uzburkala se cela skupština. ali da je njegovo ranije žaljenje zbog toga umanjeno današnjim saznanjem da ropstvo. koje je narodu bilo dato za njegove zasluge oko spasavanja Krune. Kada je uzeo reč za repliku. ne može to smatrati svojom zaslugom prema nekom trećem. nego da. jer ih nije preživeo. i završio svoj govor kada se galama stišala. pre svega. ako se smatra da zlostavljanje i ponižavanje. Neko koga tako dugo biju dok ne počne da se brani. koje su Prusi pretrpeli od stranog silnika. na tome zasnivala svoje zahteve. neprikosnovenu kao svetu sliku — nije kralj bio kriv. On. da napadne sam zahtev za donošenje ustava. Bismarck mu odgovori da ne može da porekne da 1813 još nije bio na svetu.rod je 1813.

da je Bismarck ohrabren uvideo da kralj odobrava njegovo držanje u skupštini. zabašurivanjem. Da je građanstvo obrazložilo svoje zahteve udela u vlasti. supruga princa Wilhelma. mnogi p rijate lji su se udaljili od njega i govorili da se tako može misliti. moraino pravo na ustav ne može se izvesti 'pozivanjem na 1813 godinu. Kralj nije dužan da išta plaća za to. kralj i princesa od Pruske. Bismarck ne bi mogao tako da istupi. Kad je prosla zabuna. prekidao je serkl pošto je progovorio redom sa svakim i došao do Bismarcka — tada se okretao ili skretao koso audijenciju. to je bilo držanje buržoazije uopšte — poslovni karakter njene politike. klonili su se Bismarcka na neprijatan način. Kralj nije hteo da se kompromituje razgovarajući javno sa Bismarckom — on je bio s njime potpuno saglasan. i kome je pre svega bilo stalo do toga da mu se odobre pare. Njegov prijatelj Blanckenburg prim etio je pred jednim poznanikom da će lav koji je tu liznuo krv. uskoro početi još drukčije da riče. kralj je obavezan da nam to plati. Ali udarac je pogodio. neki konzervativci počeli su da traže vezu s Bismarckom. Posle četiri dana on može već da javi da je nekoliko članova takozvane Dvorske partije i drugih ultra42 . Na dvorskim svečanostima za vreme skupštinske sesije. on se branio — to je nešto sto se razume samo po sebi. razgovarao sa njim tako. Bismarck je pisao da je dirnuo u osinjak i da su stršljeni razjareno zujali oko njega. njeno trgovačko shvatanje: mi smo kralju nešto dali. Na dvoru je Bismarckov govor izazvao mučan utisak. odlaganjem. Protivnici su njegovim izazivačkim držanjem biii duboko uvređeni.politici — narod je bio zlostavljan. Kralj se nikad nije obraćao Bismarcku. Otvoreno istupanje za kraljeva prava nij© baš bila muzika za čoveka koji je želeo da reši krizu odugovlačenjem. no posle nekoliko meseci pozvao je kralj roajalističkog megdandžiju u posebnu ljubazno. Što je Bismarcka još ozlojedivalo. samo u pogledu taktike su bila podeljena mišljenja: kralju je bilo jasno da u junkeru iz Schonhausnea ima dragocenu rezervu za svaki slučaj. ali ne govoriti. primio ga tako preko dvorane.

A kao Božju volju mogu da priznam samo 43 . a da se novi zahtevi ne smeju postavljati. Sem toga su liberali. Junker se izjasnio protiv viade koja daje suviše. on u pismima ismeva dosadne debate o Jevrejima. hrišćanska država pod va na religioznim osnovama. Radilo se o prediogu kojim se najviše bavila skupština i koji je pretstavljao centralnu tačku svih diskusija: Kruna i junkeri tražili su novčana sredstva za gradnju istočne železnice koja je imala da otvori Istočnu Prusku i time stvori konkurenciju sa industrijskim područjima Zapada. ja u njima gledam priznavanje da će kneževi po Božjoj volji upravljati na zemlji skiptrom koji im je dao Bog. »Za mene re d o Božjoj milosti nisu šuplje fraze. To pitanje je već davno rešeno. Posle nekoliko dana došlo je do debate o kraljevom raspisu kojim su imali da se regulišu odnosi Jevreja. Junkeri sa Bismarckom na čelu b ili su pobeđeni. održao dugačak govor protiv emancipacije i rekao mnogo oštrih red . Po njegovom mišljenju o ustavu je bilo nemoguće diskutovati. On je. koji su tvrdiii da ne priznaju skupštinu. kojim je sazvao Ujedinjenu skupštinu. Kralj je izjavio u patentu od 3 februara 1847. i veli da su njihovi govori pretstavljali stalno iste sentimentalne tirade. pa sad uveče vise ne prolazi kroz Konigsstrasse. U liberalnim krugovima se govoriio o pomoći koju je država imala da pruži najreakcionarnijoj pokrajini kraljevine. u drugom jednom govoru Bismarck govori o ucenjivačkoj taktici liberala.« On Jevrejima odriče pravo na državnu službu u hrišćanskoj državi. uopšte jo j odricali pravo da odobrava novčana sred­ stva. jer bi ga Jevreji ubili: »Sada jo§ uvek govore dosadni brbljivci humaniteta. veli. koji hoće da odobrenje novčanih sretstava trampe za ustavne reforme. piše o 25 govornika koji su se zauzimali za njihovu emancipaciju. da su sva pređašnja obećanja ispunjena. U toku kratkog zasedanja Bismarck još dvaput dolazi do red .konzervativaca podložno njegovom uticaju i da će nastojati da tm onemogući »bežanje i nevešto zastranjivanje«. a pre svega da se kod novotarenja izbegava i najmanji izgled postupka bez sopstvene vo lje . Predlog je odbačen. po ustavnom pitanju i po pitanju emancipacije Jevreja.

On neprestano naglalava. On tvrdi da je cilj država ostvarenje hrišćanskog ucenja. veli. i zato smatram da sam u pravu kada hrišćanskom nazivam takvu. pa onda nema druge nego da im se dadu prava. za razliku od ranijih svojih govora. I on neće da im da nikakva prava. oni nisu potrebni. da bi se taj cilj mogao postići pomoću Jevreja. državu koja je sebi stavila u zadatak da ostvari učenja hrišćanstva«. on je tu u neprilici kad treba da obrazloži svoje shvatanje. što je otkriveno u hrišćanskom jevanđelju. jer ih je usisao sa maternjim mlekom. jer ih se boji. Svoje proteste protiv zakona obrazlaže predrasudama 44 i . Bismarcku. o visokoj moralnoj vrednosti krade kao pokusaja vaspostavljanja čovečjih urodenih prava. da se u državama koje se povode za načelom humanosti.ono. zaboravlja da je i sam ustao protiv rentne banke. sa tvrdokornolću ubedenog roajaliste ustaje protiv otvaranja jedne brane. ali neće da slula levrejina kad tvrdi da je autoritet države u opasnosti. Ito logično vodi ka otvaranju i drugih brana. U tom govoru on pribegava čudnim formulacijama i klauzulama. da veruje. on strahuje za srednjevekovnu državu. da je »pun predrasuda« kojih se ne može da oslobodi diskusijama. a ne može. ne može komunistima odreći pravo da afirmisu svoje ide je o nemoralnosti vlasniltva. On zaboravlja da napomene da je moć levreja na selu nastala usled strahovitog iskorilćavanja seljaka od strane junkera. tamo na selu. da se slcupltina povodi za principom humaniteta za koji on neće n ilta da zna. On se njih boji i ne taji to: jedne poznaje*kao krvopije seljaka. ne zn$ da će i on sam jednom praviti neobične poslove sa je ­ vrejskim finansijerima. U tom govoru prvi put se ukazuje na radnički pokret: Bismarck smatra. koja bi možda kreditno pitanje skrenula na bolji put. je r je to princip tolerancije. »jer i te ideje smatraju njihovi pretstavnici za humane. jer je trgovački kapital delimično u jevrejskim rukama. Devreji su jo j potrebni. I ne porice. čak za pravi cvet humanitosti. koja više ne može da se odupire emancipaciji Devreja.« On se protivi primeni načela koje mora da ima nedogledne posledice. druge kao dosetljive talmudiste. Zna se da je on u suprotnosti s vladom.

menja životne puteve. razornoj mod novca. njemu samom bilo je potrebno dugo vremena dok je mogao da raspolaže svojim sredstvima. sve veze. Ovde. sve zakone.iskustvima. 3evreji b ili su pretstavnici sile koje se on bojao — junker je osetio moć koja je sposobna da razori sve tradicije. ali na prvom mestu ga prisiljava na zauzimanje stava načelo: ne može se i ne sme nesto dopustiti Jevrejima. Puttkamer. kralj pri­ me Bismarcka i njegove p rija te lje : »Зако sam razmažen od visoke gospode. dosao zato u konflikt s roditeljim a. bio je napravio dugove. daleko od Pruske. On sluti opasnost za svoju klasu. i sad sam to liko ponosan. razara egzistencije. gorkih iskustava. Predlog zakona se odbacuje. Možda je pred njim nejasno lebdela neka slutnja o nezadrživoj. ito ću stalno gledati preko tvoje glave i samo u retkim trenucima blagonaklonosti spuštati pogled ka tvojim crno-sivo-plavim odma. uočava d a je ugrožen njegov ideal staleške države koji samo jednoj klasi duguje sve povlastice. ako se kasnije moraju dati koncesije i drugim snagama. s pretpostavljenim a — ti. U Veneciji dolazi izmedu njega i Friedricha Wilhelma IV. Kratko vreme pre zaključenja sesije. pokazuje da ima sjajan klasni instinkt. pa i samog čoveka da izbaci iz koloseka. U avgustu putuju preko Praga i Salzburga u Italiju. 45 . do razgovora u toku kojega dobija Bismarck pohvalu za svoj stav u skupštini. novae ga je prisilio na presudne korake — 3evreji su u posedu te strahovite snage koja unistava porodice. kralj se usuđuje da svome najaktivnijem braniocu oda priznanje. kockao se. 26 juna 1847 završava se zasedanje skupštine. možda se seća sopstvenih. No Bismarcku je još decenijama ostalo u sećanju da su mu ograničeni putnički prtljag i nesposobnost krojača onemogućili da se pojavi u korektnom odelu.c Četiri nedelje kasnije venčava se s 3ohannom v.

Metternich je pobegao. njegovom sistemu je d o ia o kraj. Cela Nemačka bila je u pokretu. Pruski kralj je objavio u neizrecivom strahu da će se kod Saveznog veća zauzeti za slobodu starnpe i da će preduzeti korake po pitanju nemačkog jedinstva. kralj je morao da dela. zaobilaznim putem. obećane su ustavotvorna skupština i nemačka savezna država pod vodstvom Pruske.DON KIHOT »Okupite se kao železna stena. da je izmedu kralja i naroda imao da s'e ugura list hartije. sa živim pouzdanjem u Boga. kada je proklamovao odavno traženu periodičnost ujedinjene skupštine. Februarska revolucija oborila je u Parizu presto Louisa Philippa. na pariskim ulicama pojavili su se naoružani radnici. Policija je razjurivala zborove uzbudenih masa. već u prvoj polovini marta doslo je v ile puta do pokolja. Stvari su se razvile dotle. Izgledalo je kao da će kraljevina propastil Friedrich Wilhelm je. u kojima je obećao slobodu štampe i'sazvao skupštinu već za 2 april. došle su deputacije iz Porajne i pretile otcepljenjem . ako je hteo da spase kru46 . objavio dva nova patenta. Za 27 april je sazvana skupština. vapaj za pomoć. Taktika oklevanja i ustezanja nije više koristila. oko svoga najboljeg prijatelja!« uzviknuo je Friedrich Wilhelm IV 6 marta 1848 godine članovima zajedničkog odbora. U Beču su 13 marta radnici i zanatlije izašli na barikade. oko svoga kralja. Baš kada je stigla vest o bečkom ustanku. U Londonu su se čartisti oružali za odlučne udarce. Reči straha.

Monarhija nije bila oborena. nastupila je pešadija. on je * Dvorskom irgu. Na strani revolucionara palo je 183 čoveka. Prvo njegovo osećanje odnosilo se na pale vojnike. princa Wilhelma. da se još jednom bezuslovno zagarantuje sloboda Itam pe. gurala ka vojnoj diktaturi. razmahala se bura. 10 avgust 1792 nije se ponovio. ona je zamišljena kao trupa protiv radništva. a buržoazija se povukla i počela da paktira sa Friedrichom Wilhelmom. borba se vodila do sledećeg jutra. gotovo bez izuzetka radnici i zanatlije. U šleskoj. Buržoazija se nisu bojali. Bismarck se nalazio na imanju nekog suseda. Povod je dat 18 marta. u masi je zavladala panika. a ne gradani koji su se sakrili i brzo izrazili kralju svoju odanost. čete spasoše dvor od juriša. all dogadaji u Parizu i Beču pokazali su prvi put aktivnost jedne nove klase: bojali su se naoružanog radništva. Borbe je vodilo berlinsko radništvo. kada je primio prvu vest o dogadajima u Berlinu. o kojima jedva da su bila podvojena mišljenja. Dok su mase stajale pred dvorom u gustim redovima. Seljaci su iznudili oslobodenje od svih tereta i dažbina kojima ih je pritešnjavala feudalna država. da se najhitnije sazove skupština i da se osnuje građansk* garda. ona se lati oružja. čete su morale da napuste Berlin. gardijske trupe su koncentrisane. koju su sigurno vojni krugovi za taj trenutak držali u pripravnosti. pod vođstvom njegovog brata. u selima. — duzimanje mera — do danas nije objašnjeno da li je sam Wilhelm izdao naredenje za preali cilj je postignut: pala su dva pucnja. kralj je zadobiven da oružanom rukom urazumi mase. U celoj zemlji planule su pobune. srdžba i uzbuna. bez vodstva i nije bilo u stanju da pokret sprovede do kraja. 47 . Vest su donele dve dame i-z Berlina koje su pobegle. podiže barikadef opsede dvor. Pretrpela je veliki poraz.nu. Vlada je. ali radništvo je bilo slabo. Ideja gradanske garde potekla je od buržoazije. kada je berlinsko stanovništvo mirno demonstriralo na Schlossplatzu:*) ono je tražilo da se povuku čete. Tačke. u gradovima. poju rili su na njih dragoni.

Bismarck pita svoje seljake. naročito odlikovale seljanke. Oni odgovaraju kao četa vojnika: »Razumem!« Građani iz Tangermunda brzo su proterani. oseća da je u tom trenutku vojska ultima ratio. Tamo sreće nekadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Bodelschwingha. u kojoj su dobrovoljci 1813 godine položili Lutzowu27) zakletvu — među njima je bio i pesnik Korner — istakne bela zastava sa crnim krstom. U Potsdamu su se sakupili generali. kraij je u rukama ustanika i mora da se otme otuda. da sačekaju kraljeva naređenja za protivnapad. Bismarck je naredio da se na tornju prastare crkve o đ cigalja. or* je hteo da ga nagovori na akciju.« — »To vi nećete učiniti.« — »Dajem vam na to časnu reč. čete napuštaju grad. a vi znate da ja reč držim. »Za kralja!« — — »Ti pelivani!« reče Bodelschwingh suznih očiju. pri tom su se. Bismarck je uzaludno pokušavao da razgovara s princem Wilhelmom. Zakazan je posredstvom nekog nepoznatog lica. smišljajući pohod seljaka na Berlin. članovi dvora smatrali su igru već izgubljenom i pokušavali da krunu spasu jednim korakom. kome priča da se seljaci dižu. naoružao je svoje seljake i dao se na put po okolnim selima. nasto mu ovaj odgovara: »Vi me poznajete kao mirna čoveka. On reaguje potpuno klasno-svesno. Na vest o približavanju građana iz Tangermunda. Između princese Wilhelma I Bismarcka odigrao se jedan značajan razgovor. koji će na groteskan način 70 godina kasftije smišljati socijaldemokrata Ebert sa princom od Badena. on je prisilio seljake da se naoružaju. Sve to zvuči operetski. da li hoće da se brane. vele. Schonhausen je u svakom slučaju bio malen i usamljen. ali princ je već odavno bio 48 »Dak . dakle okanite sel« A poslednji čin te operete? Bismarck putuje sam u Potsdam. ali ako mi budete smetali.još decenijama kasnije govorio o svom ogorčenju zbog „ubistva naših vojnika na ulicama". ustreliću vas. Bismarck je izgleda imao veoma poslušne seljake. Među njima je vladala potpuna zbunjenost. ne čuje se da su seljaci njega prisiljavali da se odrekne privile g ija — naprotiv. Dedan sused izjašnjava se protiv Bismarcka.

F e c k e rt-u . L ito g r a fija p o G .F rie d r ic h W ilh e lm I.

u . L ito g r a fija p o W in t e r h a lte r . ž e n a W ilh e lm a I.A u g u s ta .

u zavetrini i nije ni mislio na organizovanje protivnapada. no Bismarck odbija svako učešće. i pokuSava da stvori front protiv Berlina. princa do hteo prinje rešenje u uličnoj borbi. njegovu antipatiju pre svega izaziva činjenica. ali Augustino neprijateljstvo prema njemu izgleda da je poticalo iz događaja toga doba. General Prittwitz mu kaže: »Nemojte da nam šaljete seljake. Spasti monarhiju pomoću parlamenta? Nepodnošljiva misao. Sam Bismarck nije nikada govorio princu Wilhelmu o planovima njegove žene. Kralj i princ se više ne mogu održati. Korak princese i liberala izgiedao je smeo. Augusta je primila Bismarcka u jed no j sobi za poslugu. Bismarck je hteo otvorenu borbu bez od izmirenja. Kasnije princesa pokušava još jednom. i zato su pokušavali da ga pridobiju. ona sama hoće da vodi regenstvo za vreme sinovijeva maloletstva. od ministra do ministra. odbila da mu da ma kakvu informaciju o svom suprugu — verovatno nije htela da ovaj s njime dođe u vezu. Kersfen. da privoli Bismarcka. radije nam pošaljite krompira i žita. I tako on juri ca. Bismarck izjavi Vincke-u da bi na takav pokušaj odgovorio predlogom za krivično gonjenje. možda su Bismarcka odabrali za naročite zadatke. toliko je položaj za revoluciju bio povoljan. od generala do generala. Bilo je u planu da se abdikacija izdejstvuje pomoću skupštine. Bismarck 49 . posredstvom Vinckea. imamo dosta vojnika. U živom uzbuđenju reče mu kako je njena dužnost da čuva prava svoga sina. — »A vi oslobađajte kraljal« — »Bez naređenja ne mogu da izvršim napadl« Bismarck odlazi princu Friedrichu Karlu i izlaže mu kako je potrebno da kraljevski dom održava vezu sa vojskom i da se 4 . Toliko se reakcija osećala slabom. to nisu izdali ni Bismarck ni Vincke niti druga lica koja su pri tom sudeiovala. Ali izgleda da on ni za trenutak nije taj plan uzeo ozbiljno. Bismarck je smatran za vođu krajnje desnice. p ro tiv revolucije. Sta se osim toga govorilo. ali nisu imali hrabrosti da ga učine bez ultrakonzervativaca. nisu nam potrebni. možda i novaca«. da je Skupština imala da igra presudnu ulogu.

ali gradanska garda ne pušta ga unutra. vadi novčanik. duge brade. Zato je metnuo na glavu širok sešir sa šarenom kokardom. General M ollendorf ga zagrli plačući i reče: »Kad biste nam to mogli izdejstvovati!« — »Ne mogu. Kakva komika.za kraljevu stvar mora delati i bez naređenja. Jedan Bismarckov stric. njegova daje možena kuje tamne planove. i ovo je jedan Francuz!« Mora da je izgledao prilično čudno u mekom šeširu sa trakom. — Bismarck ga hvata za ruku: »Ta valjda nećeš da daješ za ubice!« Neki komorsko-sudski savetnik prepoznaje ga. na selu je gospodar kralj. iako je prerušen: »Zaboga. koji je jos pre nekoliko dana hteo da vodi na Berlin seljake. Pisao mu je da se revolucija ograničava na velike gradove. nije ništa učinio. Princ Wilhelm je nestao. jer je hteo da ode kralju u audijenciju. pokazao se kao komična figura i vratio se jo§ istoga dana u Potsdam. Bio je i suviše poznat iz SkupŠtine. Bismarck respektuje stražara i odlazi poražen. Neki dečko sa ulice viknu za njim: »Gle. Princ mu odgovara da je on suviše mlad i da neće da se ugleda na studente koji se rnesaju u politiku. pod mantilom poneo frak. Tad Bismarck odlupa na otvorenom klaviru pešadijski mars za napad. Tako on. Gotovo izgleda narhija napuštena. neobrijane. Na stanici je postavljena kutija za priloge za borce na barikadama. čuvajući još na rubu propasti manire dvorskog čoveka. da se prerušivao pre no sto je stupao na ulice Berlina. Bismarcku je položaj izgledao tako opasan. kada se pomisli na predasnju scenu pred dvorom l Usput Bismarcka upozoravaju. čim napusti Berlin. na koje ne dobija odgovora. navalivši jos jednom na# dva generala da samostalno delaju: »Kako da počnemo?« upita Prittw itz nemimo. šta može da vam se desi? 50 . da ga prate. kada kralj nije Slobodan. upućuje preko nekog posrednika kralju pismo. ali ako to učinite bez naredenja. U Potsdamu sve stoji beznadno. Bismarck-Biest. prinčevi i generali neće da se bore. Wilhelm v. Bismarck! Kako vi to izgiedatel Lepa svinjarija je! ovde!« Don Kihot iz Schonhausena odlazi smesta ka dvoru.

Zlovoljan. To su isti oficiri koje je Bismarck uzaludno pokušavao da nagovori na samostalnu akciju. bojali su se da stupe pred lice svoga viadaoca. Bismarck obeća da će otputovati za M agdeburg. Ali najmučnije je bilo razočaranje zbog držanja samoga kralja. činiću i ja«. za koga su hteli da dadu svoj život — u tren oka — Bismarck ostade sam. teško povredenih osećanja vratio u Schonhausen. je r će inače morati da ga uhapsi kao veleizdajnika. nego se služio metodom oklevanja. koji nije hteo da se bori. govorite s njim. Kada mu prebaciše da je zaražen revolucionarnim idejama. Bismarck skrenu pažnju svojim seljacima: »Evo kralja. nego šalje svoga adutanta u Bismarckov stan i preklinje ga da napusti varoš. oficiri počeše da gundaju. da pohod na Berlin ne može da se preduzme.« Sporazumeše se da stupe u pregovore s drugim jedinicama. očekivanja — to je bila jedino ispravna taktika. Bismarck se.« Ali kraljevi verni. odlaganja. kralj ga čak nije ni primio. on ih pozva da pošlju u Potsdam deputaciju da pregovara sa generalima ili sa princom Wilhelmom. on je bolje od Bismarcka poznavao buržoaziju. i Bismarck požele da jedan kralj nikad više ne doživi takvu scenu u sredini svojih oficira. ge­ 4* 51 . ali ge­ neral neće čak ni da ga primi. svestan da je doživeo težak poraz. Niko nije bio pristupačan za njegove savete. ali jos uvek ne bez svake nade.Zemlja će vam biti zahvalna. tamo je komandovao Wrangel koji je izjavio: »što bude činio Prittwitz. 25 marta stigoše u Potsdam. oni se izgubiše U dvoru je prisustvovao kraljevom razgovoru sa generalimav . Upravo je bio stigao kralj. vraća se u Schonhausen i mora da izjavi seljacima. koje je on sa sobom dovukao. neki drugi otputova za Stettin. nijedan se nije usudio da povuče sablju. a najzad i kralj. Znao je da s te strane nije pretila opasnost. Kada je kralj izjavio: »Nisam nikad bio slobodniji i sigurniji nego §to sam bio pod zastitom svojih gradana!«. medutim. korice sabalja zazvečaše. ja ću da vas pretstavim. Bismarck napušta Potsdam i putuje za M agdeburg.

u starom dvorcu svojih otaca. partija princese o d Pruske htela je da ga zloupotrebi za veleizdajničke ciljeve. Priznao nije nikada. najzad su mu i sopstveni seljaci pobegli obuzeti strahom. u Magdeburgu roajalista umalo što nije bio uhapšen od strane kraljevog generala.nerali su ga se klonili ili ga se otresali.. svojih pokušaja. 52 . Može biti da je osećao komičnost svoga postupanja. Ali da je iz toga gorkog iskustva izvukao pouke. Don Kihot je sedeo napusten kraj kamina. u Schonhausenu su ga smatrali izdajnikom. dokazalo je njegovo držanje u to ku sledećih meseci.

Povorka slična maskaradi. Pred činjenicama. da bi se Kruni i plemstvu sačuvala vlast. mnogo decenija kasnije izložio je tu ideju u »Uspomenama«: on govori da se kraljevom inicijativom mogla stvoriti jedinstvena država. On hoće da se što skupije proda. jednom magdeburškom listu izjavljuje u jednom pismu od 30 marta: »Mislim da ću izraziti raspoloženje većine plemstva. Kraija smatra zarobljenim.TLE ČINJENICA Za tih nekoliko dana provedenih u zabačenom Schonhausenu nastao je u Bismarckovom mišljenju preokret. u toku posiednjih martovskih dana. iznuđena u otvorenoj borbi na ulici protiv radnika i građana. komičan čovek. Video je da su njegovi avanturistički planovi za odlučno istupanje protiv revolucije propali. ali mora da se onih dana bavio mišiju da bi ujedinjenje Nemačke pod vođstvom Pruske biio moguće. I tako počinje da dela. sa kraljem okićenim cmo-crveno-zlatnim bojama. da je feudalna država izgubila jednu odlučnu bitku i da se moraju naći drugi putevi. kao roajalista oseća se kao protivnik svoga kralja. stvorenim posiednjih dana. Za p rivile g ije namerava da se bori. ne zatvara oči. on je napušten. Pre svega oštro ustaje protiv napada u štampi. koja je išla ulicama Berlina. Ali sada. ako reknem da u vremenu u kome se radi o socijalnom i političkom opstanku Pruske i u kome je Nemačka ugrožena opasnosću rascepa u više 53 . Dve misli vladaju njime: održanje kraijeve suverenosti i privile g ija plemstva. izgledala mu je nedostojna.

a uspostavljanje pravnog poretka u Nemačkoj. kada Groener bude legalizovao vojnička veća: Udarac dejstvo.... Pokušava se da se članovi dosadašnjeg riterstva pretstave kao Ijudi koji žele da održe i poprave staro stanje. morati da glasa ili za advokate ili za druge varosane kojima nije stalo do interesa sela. Isto tako. borba partija kretaće se oko toga... Posle 70 godina slično će postupati Hindenburg. smatrajući svoja feudaLna prava kao drugostepeno pitanje. kada se ova klasa onemogući. dok piemići — zemljoposednici. stoje na giedištu. čuvanje časti i nepovredivosti naše otadžbine kao za sada jed ini zadatak za svakoga čiji pogled na nasu političku situaciju nije zamućen partijskim gledištem. uvek gotovoj da plaća porez. da bi bilo besmi54 se dočekuje. da li državni tereti treba da se podjednako razrezuju prema imanju... ali računa sa novim snagama.« On oštro ustaje p ro tiv varošana koji hoće da poreske terete svale na sopstvenika zemlje.. Posle kratkog vremena u jednom drugom članku govori se već otvorenije i preciznije: »Živimo u vreme m aterijalnih interesa. povlači se.. već smo spremni da svoje snage dostojnije upotrebim o. a pri tome se smatra da će stanovništvo seia.. u vezi sa posrednim oporezivanjem. aii se ne govori o gotovosti da se pomogne zemljoposedniku. što nije našao sredstava i Ijudi da izvede kontrarevoluciju. kao i svi drugi razumni Ijudi. i kada se bude doneo novi ustav i umirilo sadašnje vrenje.. ali to piše onaj isti čovek koji se još pre nekoliko dana vratio kući »teško povređenih osećanja«. On maskira svoju poziciju. čine se napori. nego o slobodnoj trgovini.« To zvuči kao kapitulacija. da se protiv posednika riterskih imanja veštački izazove neraspoloženje. na poijoprivredu. da bi ostao spreman za napad.pravaca. koja je potrebna zemljoradničkom stanovništvu. »Govori se o merama za pomaganje industrije na račun državne kase. ili da se nametnu pretežno zemljoradnji. više se govori o sistemu zaštitnih carina u korist domaće industrije. mi nemamo vremena niti smo skloni da svoje snage traćimo za reakcionarne pokušaje ili za odbranu beznačajnih feudalnih prava koja su nam do sada ostala. sa namerom da mu se parališe ..

što u najmanju ruku moram da smatram za pogrešan put. Landtag se bio sastao da pretresa p rojekt izbornog zakona za novu Ustavotvornu skupštinu.. sve je to izbilo u tome trenutku. Ali. ukoliko ona pretstavlja program za budućnost. kad se 2 aprila bude pojavio u Landtagu. nego silom prilika. Bismarck traži reč i izjavljuje da će giasati protiv te adrese. tresući se kao u grču. ako ja to prihvatam silom prilika. »Ne činim to dragovoljno. svest o jed no j izgubljenoj bitci. čak i ultrakonzervativni gospodin von Thaden upoređuje onoga koji se bori za prošlost sa vitezom lutalicom koji se bori protiv vetrenjače i kome će krilo vetrenjače razmrskati kosti. imao je da odobri kredite i nameravao da kralju uputi adresu-zahvalnicu. Ako stvarno uspe da se na sadašnjem novom putu postigne jedinstvena nemačka otadžbina. Morao je da napusti tribinu. posto je sama Kruna bacila zemlju na njen mrtvački sanduk. O zlojeđenost zbog kraljevog držanja. kada ću pretstavniku novoga poretka moći da izjavim svoju zahvalnost. tada će kucnuti čas. priznaće to otvoreno sa tribine. ipak ne mogu da napustim svoju akciju u ujedinjenom Landtagu.. on briznu u plač. srećno ili ma samo zakonito stanje. koji je pretrpeo feudalizam. ali sad mi je to nemoguće.« To je priznanje poraza. on je prihvata ali iz jednog razloga. Prošlost je sahranjena. Jedna od onih famoznih manifestacija potčinjenosti koje su u istoriji revolucionarnog pokreta jedinstvene i koje karakterišu pravo stanje stvari. jedna srušena klasa silazila je savladana 55 . lažući da sam za to zahvalan i da se radujem nečem.« Prekinuo je usred govora. i ja bolnije no ma ko od vas osećam da nikakva Ijudska moć nije u stanju da je ponovo oživi. Do toga je saznanja najzad došao Bismarck. obuzela ga je uzbuđenost. što ne može drukčije da postupi. strahovito razočaranje zbog neuspeha njegovih potsdamskih i berlinskih pokušaja. osim toga. to su izjave radosti i zahvalnosti za ono Sto se dog od ilo u toku poslednjih dana. sumnja u novo doba.sleno i nemoguće zadržati ili okrenuti unatrag tok vremena. reči ga izdadoše. Što me sili da glasam protiv adrese.

sa scene. U toku tih istih dana naredio je sam kralj da se pozove Bismarck. izgleda da mu je njegovo »buntovničko raspoloženje« one56 . U junu se princ Wilhelm. ali u istom momentu. crveno i zlatno žari se u svetlosti sunca. sahranjuje slavu tvoju. vratio iz bekstva iz Engleske. baca ga iz koloseka. Setva suza imala je da donese plodnu žetvu. uprkos svoj neobuzdanosti. izgleda. Princ je prepoznao Bismarcka u masi. Tu pao je jedan kralj. Zollernu. koga su prozvali kartečkim princem i koga su učinili odgovornim za krvoprolice 10 marta. izlaže mu držanje četa. jednom suze liti. vala. ozlojeđenost oficira. Al zato ćeš. želeći. Verovatno je Augusta pisala svome mužu da je Bismarck pokušao da dode u vezu s njim. upućujući mu istu pretnju koja je njemu bila upućena u Magdeburgu pre nekoliko nedelja: da će ga optužiti zbog veleizdaje. U toku tih aprilskih dana pokušavaju da ga privole da uzme učešća u puču. 3er veran kao Prus neće niko biti. on je bio neprijatno dirnut i pokušao je da se izgovori. i neću vam nikada zaboraviti. prišao mu i pružio mu ruku rekavši: »Znam da ste radili za mene. Tu istorija. pročitavši mu jednu dugu pesmu čiji su neki stihovi glasili: »Sad crno. ali ne u boju. Cmi orao gleda oskrnavljen sa svoga vrhunca. Ne divim o se.« Ovi rdavi stihovi nisu promašili cilj. kralju. Na železničkoj stanici u Genthinu sreo se Wilhelm s Bismarckom. on uvida da treba priznati činjenice i čuvati svoje interese. Na kraju razgovora izbacuje najjači adut. Zvezdi koja je pala. On odbija i poziva zavodnika da se udalji. Princ briznu u grčeviti p la c Svi su tada mnogo i često plakali. da ga u isti mah nastroji protiv brata koji je najzad naredio otstupanje. koji je imao da prisili kralja i princa Wilhelma na abdikaciju i da postavi regenstvo princese Auguste.« Ubrzo princ poziva Bismarcka u Babelsberg. Bismarck se s njime ophodi kao s vojnikom .

mase su u svom 57 . čartistički pokret je bio slomljen. pokret je u celoj Nemačkoj opadao.« Kraljica je smatrala da mora jo§ jednom da se umeša u odbranu svoga muža: »U tom e je kralj potpuno nevin. o koji su se kao o neku branu razbijale sve revolucionarne struje. nije ni pomisljao da o b ja vi »permanentnu« revoluciju. Niko. šta mi upravo zamerate?« — »To nije bila moja volja. kao u pozorištu. taj razgovor nije bilo jedino sto ga je ponovo približilo dvoru. Nestalo je pouzdanje u kraljevu potporu. Sredinom juna. — ienju«. odjednom je slomljen — njegova dobrota ga je savladala. a ne kritik a !« I isti onaj čovek koji je još maločas bio došao kao buntovnik. na dvorskoj terasi. kada bih ja priznao.« Posle večere došlo je do razgovora izmedu Bismarcka t Icralja. Čete su se vratile u Berlin. pojavi iza jednog džbuna i reče: »Kako možete tako da govorite kralju?« — ita n je Berlina.« Tad se kraljica. morao sam da odem u 'Sanssouci. otišao je i razoružan i pridobijen. postalo je rdavo. da sam postupao kao magarac? Prebacivanja nisu sredstvo za uspostavljanje oborenog prestola. on tri dana i tri nod nije spavao. Na pitanje kako je. Elise.« — »Pusti. Poziv je ponovljen. Došao je lično kraljev adutant i zamolio Bismarcka da dode kralju na večeru. Landtag je sad odjednom odobrio kredite ko je je pre 18 marta odbio. šta bi se postiglo. O d to . U Frankfurtu je zasedavao Predparlamenat. ja ću »Napuveć izaći s njim na kraj. »Nije bilo druge.tnogućivalo da govori sa čovekom koji je po njegovom mišljeTiju sam bacio zemlju na mrtvački sanduk Krune.« Kralj se nije dao zbuniti: »Posle kiše ne treba kabanica. koji je kralju bez okolišenja prebacivao slabost i nerevnost. Bismarck je odgovorio razdraženo: »Rdavo«. izgleda. potrebna je aktivna potpora i odanost kralju. Položaj se u junu već odlučno izmenio. U Parizu su radnici b ili strahovito tučeni u borbama koje su trajale četiri dana. — »Mislim da ste u dobrom raspolo»Raspoloženje je bilo odlično. ali otkad su nam kra- Ijevske vlasti pod kraljevskim pečatom ubrizgale revoluciju.« Bismarck: »Jedan kralj mora m od da spava.

to mu nije uspeio. buržoazija je otvoreno protiv juni pokazivala svoju reakciju je za je celu volju da ide sa monarhijom Evropu presudni obrt. prekidani tek s vremena na vreme žestokim eksplozijama. sa onom svojtom generala i visokih činovnika koje su s pravom nazvali »kamarila«. Bismarck je pokušao jos u januaru da kralja natera na nasilne mere protiv parlamenta. Camphausenovo »ministarstvo posredovanja« smenjeno je Auerswaldovim »ministarstvom dela«. vezivala ih je jedna nesnosna mešavina lažnih srednjevekovnih feudalnih ideala koji su b ili skoro mistično ozareni. izgledalo je da će se pokret opet razmahati. Rauch 53 . Mesec otada su se dogadaji počeli razvijatr unatrag. oni su to smatrali za »neophodnu ustanovu koja je imala da se prizna u državnom pravu: kao kraIjevi savetnici u doba kada hoće da se oslobodi svojih mini­ stara. Gerlachi su celog svog života ostali ultrakonzervativci. Bismarck je tad sa kraljem imao još niz razgovora. no on se slomio brže nego u martu. Oni su se zajedno rugali »nadničarskom parlamentu«. u svojoj religioznosti b ili su go­ tovo fanatični.uzbuđenju zbog održanja novoizabrane pruske Narodne skupštine# jurišale na arsenal. uvek su bili protiv prekida veza izmedu Austrije i Pruske. trupe su proterale posadu arsenala. Kralj im je bio veoma privržen. Kamarila je opet kralju bila slepo odana. jer je usled toga prekida nestalo najsigurnijeg jemstva za gušenje revolucije. Bismarck smatra da je donekle potsećala na starogermansku družinu. Rauch i vladir* savetnik Niebuhr. Hteo je da vidi kako teče krv. ali još ne može. U Potsdamu je došao u najbliži doticaj sa najužim krugom oko kralja. koji su učvrstili njegovo poverenje u kralja. Nekoliko dana kasnije. Za doneo u krvi radništva svitala zora.« To su generali Gerlach. Prilikom juriša na arsenal on se žalio što nije došlo do odlučne bitke. radništva. ljudi koji su uticali na svaku kraljevu odluku. kako su zvali prusku Narodnu skup* stinu koja je imala da stvori ustavnu i demokratsku monarhiju. bili su protiv nemačkog jedinstva koje im je mirisalo na revoluciju. i koji su se uostalom i sami ponosno zvali tim imenom. ugušile nemire.

Brandenburg. Bismarcka su u toku onih meseci trpe li: ponekad se dobijao utisak. u oktobru pobeduje reakcija u Beču. grof Brandenburg. kamarila ga je upotrebljavala samo za važnije kurirske poslove. Friedrich Wilhelm je joneta. možda su u isti mah mislili da su ga na taj način držali u ruci i čuvali ga od ispada koji nisu b ili od koristi za Krunu i njihovu politiku. ovaj ima u Brandenburgu da produži svoje vegetiranje. istina. čovek ograničen. neuk čovek. hrabar. njegovog zapaljivog temperamenta. kraljeve slabosti nisu im ostale skrivene. M ladi Gerlach izgleda da se nikad nije mogao osloboditi izvesnog nepoverenja. 9 novembra se odlaže zasedanje pruskog parlamenta. junska bitka potstiče na podražavanje. Bismarck je u tim pripremama* igrao skromnu ulogu. vojska se školuje za gradanski rat. po sopstvenom priznanju nije čitao novine. Oni su se bojali njegovih naglih odluka. otpuštaju Pfuhlovu vladu koja nije mogla da se upotrebi za odlučne udarce. preuzima vlast. U izvesnom smislu bili su p odrugljivi. na svoj način pošten^ tvrdilo se za njega da ima zdravog razuma.« U toku leta i jeseni reakcija se oružala za odlučnu borbu. Plan je postao već odavno. Predlog da on ude u Brandenburgovu vla­ du kamarila je jedva uzimala ozbiljno. ali su oni umeli da se njima koriste i ostaii su s kraljem nerazdvojno vezani. ali mase se skreću.je bio neobrazovan. Što Bismarck tada nije zauzeo neki presudni položaj. Raspaljivanje nacionalnih strasti u šlezvig-holštajnskom pitanju i rat sa Danskom pokazali su. ima da zahvali kamarili. Morganatski sin Friedricha Wilhelma II. u Berlinu smesta reaguju. Wrangel sa svojim četama ulazi u Berlin. inače bi sigurno bila odvratila kralja. Kada je za njih živo vršio adutantske poslove. vojničku nesposobnost pruskoga vodstva. da im se naturao. bio je nepoznat u oblasti državnog prava i jedina mu je želja bila da nosi svoju kožu na pazar — takvi su ljudi potrebni reakciji u vremenima kada ona hoće da 59 izgleda pod njihovim uticajem rekao za Bismarcka: »Upotrebljiv samo u slučaju neograničene vlade ba- .

14 novembra. »Moguće je da će jo i uzgred dolaziti do sudara. i onda bi politička pozicija vlade postala drukčija«.. ako poslanici ne budu ispraznili salu. nego silom.. nisu u o p ite postojale. 9 novembra. Izgleda da su se kovaii mračni planovi u kojima Bismarck nije bio samo zainteresovan. Proglaieno je opsadno stanje. v o j­ ska neprekidno razoružava.. Da je d o ilo i do najmanjeg okriaja.. Posle nekoliko dana sedi za kraljevom trpezom i ruga se radnicima i demokratima. tada Berlin ne bi bio zauzet kapitulacijom . sigurno već znate iz novina. Od srca te pozdravljam. moja slatka. da li se na takav način smelo zloupotrebiti jedno poslanstvo. o kojima govori Bismarck. Kuće oko Gendarmenmarkta zaposednute su potajno noću. moj andele.Čvrsto prigrabi u ruke vlast. moram da završim«. Usluge. Bismarck je išao dotle. 10 novembra izjutra uiao je u Berlin Wrangel sa svojim četama. Ostaj zbogom.. Messenhauser u Beču streljani. gradanska garda pristala je na povlačenje. koji je tada bio direktor u Ministarstvu unutrainjih poslova. vojnici su krasni. i ja zahvaljujem Bogu. da je tražio da se zaposedne zgrada hanoverskog poslanstva — skrupule. gardijski lovački bataljon je zaposeo pozorište. karakteriie 60 Gerlach u . gde je zasedao pariamenat. govorio je da Manteuffel ima prethodno obrazovanje i da se u njega može imati poverenja. idem na počinak«. U jednom pismu ženi. Berlin je opet bio Kraljevsko Pruski Grad. No Bismarck je pisao: »За smatram da je politička greika što je Wrangel vodio pregovore sa gradanskom gardom i privoleo je da se povuče. Blum. ljubim ti ruku. ito me je udostojio da sam mogao v iie puta pa i danas da činim znatne usluge dobroj stvari. Sve pripreme bile su očigledno sračunate na provokaciju. Bismarck izveštava iz Potsdama: »Da su Rob. Vladajući krugovi su b ili rele n i da se puca. Do krvoprolića nije došlo. Bismarcku je uspelo da p rivoli Manteuffela da ude u vladu. čete gore od žudnje za tim. Frobel. Brandenburg je Bismacka poslao Ottu von Manteuffelu.. — politički ide do sada sve kao što se može poželeti.

I Bismarck kao da je suviše lako odneo pobedu. ali on nije spoznao da su posledice ovog »suvog« svršetka bile sudbonosnije za revoluciju.svojim dnevnicima: »On je igrao veoma aktivnog i inteligentnog ađutanta naše kamarilske glavne komande<* Pruska revolucija se dovršila. srećnije za njega i njegovu klasu. Bojno polje je napušteno bez borbe. .

čvrsto ali ne ukočeno. Haym dao je karakterističan prikaz Bismarckove pojave iz ovih godina: »Čovek tridesetih godina.LAKRDIJAŠKA KAPA U decembru se završava skupština u Brandenburgu. pokretljivo ali ne nemarno. Istoričar literature R. naročitih misija u službi kamarile izgleda da je bio sit. Sveže puno lice s crvenim zaliscima. u Narodnoj skupštini nije bio. Vlast je u rukama kralja i vojne partije. za mogućnošću da brani interese svoje klase. Konstituiše se I Dorn koji može da revidira odluke II Doma. U martu je sedom. visokog i snažnog rasta. put za obezbedenje kraljevske vlasti i vladavine feudalne klase sigurno je utrven. U mekšim. Nad »nadničarski parlamenat« postavlja se Dorn gospodara. oktroiše se ustav i naređuju izbori za Landtag koji su imali da se izvrše na osnovi opšteg prava glasa. glave čvrste i kratko usadene izmedu visokih ramena. mesnatim donjim partijama lica titrao je podrug62 Landtag otvoren prestonom be- . U tom novom Landtagu Bismarck se pojavio kao voda junkera. Bismarck je bio izabran u II Dom koji se sastao u februaru 1849. a sporednih uloga. Težio je za javnim delanjem. ne bez tragova viteških vežbi. da na­ pada protivnika. držanje plemenito ali ne fino. odavalo je snagu i zdravIje. »Herrenhaus«. kao reviziona instancija. U izbornoj borbi učestvovao je sa grozničavim uzbudenjem. To je bio državni udar. Landtaga.

mnoge su prolazili žmarci. Johanna mora da je izrazila svoje zgražanje zbog jezovitog guienja mađarskog ustanka. sa d jim grobovima Berlinac jos i danas v rii idolopoklonstvo. kao da treba da im se udari nekoliko staropruskih šiba«. oči s visokim obrvama. Kamarila ga je još uvek smatrala nepouzdanim i sposobnim za svaku vrstu dezerterstva... što je poruga za boga i ljude. moj slatki andele. na jesen ga u Landtagu neće izabrati ni u jednu komisiju. čelo pravo. pametne i lukave.. moram da ga uniitim«. i da svo­ jim razmetanjem hoće samo da se spase.« On je indigniran. jasne. kada gledam šta su u d n ili od moje otadžbine. izbilo je iz njega kao iz kratera: »Čak ni mrtvima nisam mogao da oprostim.« U novembru. gde svaki natpis govori o »slobodi i pravdi«. te ubice. Za protivnika je on bio čovek »koga seljak u svojoj večernjoj m olitvi pom inje odmah za đavolom«.. Bismarck je prekorevao u jednom pismu njenoj majci: »To mekušno sažaljenje za telom zlodnaca pretstavlja najteži greh poslednjih 60 godina. ito ona sažaljeva obe ie ne pobunjenike. Drugi su o njemu govorili da je toliko zadužen da jedva može da d iie . za jednog saskog diplomatu je on »crveni reakcionar«. srce mi je bilo idolopoklonstva puno g ordn e zbog prema grobovima tih zlodnaca. Nad utiskom udobnog uživanja preovladavao je utisak duhovnog samopouzdanja i pribrane snage«.. srce mi puca od jada. Nepoverenje prema njemu je bilo veliko. čvrsto i slobodno.Ijiv osmejak. Graf Beust je zgranuto slušao njegove re d : »Kada protivnika imam u rukama. nos mu nije bio lep — malo sp ljo iten .. ali kad je ženi pisao o svojim utiscima. prebacuje jo j rusoovske p edagoike principe i navodi jedno poredenje koje bi se posle nekoliko decenija moglo primeniti na njegova sopstvena dela: »Može li pogubljenje jednog čoveka ma i po zemaljskom pravu dati zadovoljenje za gradove srav63 . Ostaj mi zdravo. U septembru 1849 posetio je grobove palih revolucionara u Friedrichshainu. Njegova mržnja prema revoluciji i dem okratiji ne zna za granicu. »Kad bi se pomenulo njegovo ime. Tako ga je video p rijatelj. Čudo da je to udnio.

u kojoj je on odrastao. kada se bojao za kraljevstva i kada je osudivao i prividnu nemarnost samoga kralja. a u tome je donekle i u pravu. samo želudac jo j je zdrav. da čak i Gerlacha hvata strah. borbu sa »demokratskom bandom« bila je »ipak zabavnija« no sada sa ovim vodnjikavim konstitucionalcima.njene sa zemljom. ali izgleda da su njega jače impresionirale priče o francuskoj re~ voluciji. U skupstinskim debatama borio se na krajnjoj desnici za povlastice svoje klase tako žestoko. Za buržoaziju ima samo grdnje i porugu. samo što nemaju hrabrosti da budu dosledni do kraja. on rezonuje o tom sramnom predlogu: »mešavina kukavičluka I 64 . bili su pad i pogubljenje Luja XVI najsnažniji d oživljaji njihove mladosti. da mu je Bog dao mač vlasti?« On priziva sen Luja XVI. i borba za nacionalnu slobodu bila je junkerima uistinu borba protiv revolucije. Bismarck mrzi birokratiju: »ona je bolesna od glave do pete. Kada je bio predložen jedan zakon o porezu na zemlju. pa zasladuju svoj otrov licemernim patriotizmom. Bio je ubeden da će Friedrich Wilhelm svrsiti kao i Luj28) — pad monarhije u Francuskoj bio je za njega celog života strahoviti »Mene Tekel«. čija krv dovikuje austrijskom caru. jer nije dao po pravdi pogubiti jednoga čoveka. obasipa je prebacivanjima da je kukavička. za opustosene pokrajine. koji propovedaju ista načela kao i demokrati. pobijeno stanovništvo. pretstavljaju najprirodniji izmet na svetu«. čije jezgro stalno ostaje egoizam i žudnja za vlašću u njihovom interesu i in te re s t njihovog »obrazovanog gradanskog staleža«. U svim biografijam a ukazivalo se stalno samo na utiske koje su u dečaku Bismarcku proizvodili oslobodilački ratovi. Prema demokratima osećao je još izvesno poštovanje. I samo tako može se potpuno razumetf onaj prvi Bismarckov govor u Landtagu u kome je on tako žestoko ustao protiv tvrdenja da kralj ima nekih obaveza prema svojim gradanima. zato što mu je to bilo neprijatno. Lik toga Luja lebdeo je pred njim u toku svih tih godina. Fran­ cuzi koji su pod Napoleonom došli u Prusku b ili su vojnici revolucije. za koga kaže da je kriv propasti miliona ljudi. Za okolinu. a zakonski ekskrementi koje od sebe daje.

Otvoreno. jer oni omogućuju stvaranje revolucionarnih saveza. kruna. Kada je parlamenat raspravljao o civilnom braku. kada može da bude u Potsdamu među gardijskim oficirima »u čijim žilama teče topla pruska krv«. Povodom namere o ukidanju poreskog oslobodenja za plemićska imanja obraća se privatnim pismom kralju.bestidne nepravde«. tvrdeći da se amnestijama podriva pravna svest. ako se hoće da on ne postane opasan. koja ne daje jemstvo za valjanost onih koji su izabrani. ogleda samovolja kakvu su do sada vršili samo osvajači i nasilnici. u kome pise da se u konfiskaciji koja pogada zemljisni posed. Podvlači izrično da čak i liberali priznaju da je izvestan stepen pozitivnog hrišćanstva potreban običnom čoveku. 5. da dozvolu za crkveno venčanje čini zavisnom od sudskog akta jednog seoskog date i da će crkva postati prirepak birokratije. On čak ide dotle da tvrdi kako taj plan sprema bespravni nasilni akt protiv jedne klase koja je sada nemoćna. izaziva kod njih zavist prema posednicima. ka korupciji. on je najoštrije ustao protiv njega. Kada se vodila debata o regulisanju agrarnih odnosa. Crkva je za njega tvrdava protiv revolucionarnih snaga. koji upravlja bitkama. cinično i izazivački izjavljuje liberalnom vodi von Unruhu: »За sam junker i hoću da od toga imam koristi«. Kersten. moraće pre ili posle baciti železnu kocku i odlučiti o principima Staroga ili Novoga. veli. koja samo stvara uslove za novu bunu. izjavio je Bismarck da parlamenat slobodu veroispovesti pretvara u frazu. stalne koncesije povećavaju im apetit. parlamenat je proizašao iz izborne lutrije. i Bog. da se plačljivom sentimentalnošću više izazivaju krvoprolića nego odlučnom konzekventnom primenom pravednosti. Bismarck 65 . nije poput poklonjenog konja data kralju iz krvavih ruku revolucije. reče. nego je Bog postavio vlast. Obara se na slobodu štampe. odbija sve zakone o udruživanju. a ne utoljuju ga. prebacio je poljoprivrednim radnicima da su pohlepni! Reforma. Parlamentarizam je označio kao most ka prevari. Kada se u proleće pretresao zakon o amnestiji. Za poslanike upotrebljava izraz »amfibije« i smatra se srećnim. iz hazardne igre. narod se mora održati u veri.

on je borbu u vreme izborne kampanje za Ustavotvornu skupitinu Rajha ne samo odobravao. lako se može dob iti utisak. čak i pod vodstvom Pruske. koje je on morao da brani pred istorijom. Medutim. Tako on tendenciozno osvetIjava i dogadaje iz 1848/49 godine. Interesi Pruske. pisane preko četrdeset godina posle revolucionar­ ataka u cilju odbrane sopnih dogadaja.Kada se u »Mislima i uspomenama« čitaju glave koje se odnose na nemačko pitanje godine 1848/49. pa nije mogao kasnije da svom o itrinom reprodukuje svoje m iilje n je i prikaže svoje delanje iz vremena borbe za jedinstvo Nemačke u godini 1849. nego i podjarivao. Bismarck se požurio da saopiti svojoj ženi. o kom ediji s Kajzerom. Kasnije je branio g le d iite . Čudno je. pa čak i o Frankfurtskom parlamentu govori sa izvesnom p om irljivoiću. vladao pomoću nje protiv sopstvene klase. da je krvlju i železom ostvareno ono. da se ujedinio sa kneževima i da je proklamovao Rajh u cilju odbrane od revolucije. jer je kasnije i sam stupio u savez sa liberalnom buržoazijom. sve moje težnje Idu samo za obezbedenjem i ojačanjem pruske mod«. bezbednost Krune. za njega je postojalo samo jedno pitanje koje je stajalo sasvim u prvom planu: spasavanje Pruske od revolucije. govorio samo s porugom. da se moglo p o stid strogo nemačko jedinstvo da je kralj u martu čvrsto i odlučno iskoristio svoju pobedu. govorio o nemačkom pitanju. »Šta me se tiču male države. ali te glave. održanje prava Krune i njegove klase bili su mu p re d . ito je možda 1848 moglo da se postigne. on je bio neprijatelj svih planova za stvaranje Rajha. u želji da onemogud svaki nesporazum: »Izgleda da 66 . za ito je tek stvenoga dela. o tv o riv ii u martu 1849 skuptinu. Kada je kralj. kao i kasnije o Uniji. Jer on je o Frankfurtskoj narodnoj skupstini. pokriven istom buržoazijom osnovao Rajh. kako se on u ono vreme malo izjainjavao o nemačkom pitanju. pretstavljaju jedan od je da objasni. On je ceo taj problem eliminisao. izjavio je jednom prijatelju. morao je da opravda dnjenicu. Morao 1870 bilo moguće da se izvede ono što je možda moglo da se ostvari jo i 1848 godine. za itita njegovih privilegija. 1848 godine bio je Bismarck daleko od takvih ideja. kao da je Bismarck tada stvaranje Rajha smatrao mogućim.

molbu. jer Austrija i drugi neće se nikad upuštati s Frankfurtovcima«. da bi i njega i sebe sačuvali od svega zla koje je moralo da nastane. To je svakako bilo oprezno formulisano. Romantičar je zbog svoje neozbiljnosti bio uvek nepouzdan. da ništa ne učini bez saglasnosti svih nemačkih vladalaca. nije nikakva zasluga. očigledno ne samo zbog toga. Emil Ludwig je prvi ukazao na ovaj čudni dokumenat koji je potpisao i Bismarck. nego pre svega zato. 31 marta kralj je govorio svakome Tieka slobodno ispriča da će on abdicirati. kako će se kralj opredeliti kada su Frankfurtovci rešili da mu ponude carsku krunu! Čak ni princ Wilhelm n ije znao. V. nego od strane parlamenta. Ta izjava napravila je u dvorskim krugo67 misteriozne politike u proleće se ne . ali d a se kralj re iio na to. tako se objasnjava postupak junkera koji su uputili kralju adresu u kojoj su »sa strahopoštovanjem stavili na kraljevsko srce V. da kralj hoće da dob ije krunu. Iskustva meseca marta naučila su Bismarcka pameti. tada će naravno ostati sve po starom.ste prestonu besedu. jer su morali da budu na p oziciji: — ako dode do stvaranja Rajha. mnogo pre no što je on izvršen. sto je on odbija. da li mu je brat pri­ mio ili odbio krunu. nije se znalo. ako kralj ostane pri tome. pogrešno razumeli. ona je u tom pogledu sasvim ispravna i lišena revolucioname primese. on intim no nikad ne bi bio odobrio da kralj primi carsku krunu. Bismarck je tek mnogo kasnije saznao da je •nemačko pitanje imalo velikog uticaja na kraljevo držanje i da je bilo glavni motiv njegove 1848 godine. isto tako kao što nije zasluga što ne krade. ako bude prinuden da primi carsku krunu. on vise ne bi oponirao. ni posle primanja deputacije. Uprkos tome ostaje ta adresa zagonetna. zbog nemačkog pitanja. da ogluši pozivu nemačke Narodne skupštine«. 3er u krugu kamarile i njenih pristalica bilo je poznato kraljevo mišljenje o tom izboru. s čime se ja slažem. 24 marta izjavio je kralj da je carska kruna lakrdijaška !kapa. junkeri su morali da budu najbliži prestolu. ako car novoga Rajha ne bude designiran inicijativom *vladaoca. sto je mi­ slio kao i njegovi p rija te lji. Kralj nije dao da se prozre na šta će se on rešiti.

i Prusi hočemo da ostanemo!« Posle nekoliko meseci za njega je jasno »da se nemačko pitanje uopšte neće rešiti u skpuštinama. koji se u Drezdenu odupiru če68 . kojim su hteli da idu Frankfurtovci. Gerlach piše: »Situacija je bila teskobna. koji su sebi stvorila tri monarha. Pruska garda očistila je Saksonsku. da bi frankfurtskom pokretu zadali smrtni udarac. vodstva. Za Bismarcka je vojničko jačanje Pruske bilo važnije od erfurtskih većanja i debata o ustavu Rajha. Moguće je da su Bismarck i njegovi p rijate lji hteli svojom adresom da kralju stave do znanja da žele da se abdikacija izbegne primanjem krune i da mu u svakom slučaju stoje na raspoloženju. Ba­ den. jer primanje krune ne samo da bi stvorilo težak položaj u unutrašnjoj i spoljnoj p olitici. Adresa je imala taktički značaj.. i sve što mi o tome lupetamo i rešavamo nema v ile vrednosti no rasmatranja na mesečini nekog sentimentalnog mladića koji gradi kule u vazduhu i misli da će ga neki neočekivani dogadaj učiniti velikim čovekom«. mnogi su želeli abdikaciju. Što u toj vojsci nije nastupio proces raspadanja i sto je ona bila pouzdana. Bismarck je likovao. nego bi značilo i sankcionisanje dogadaja počev od martovskih barikada.. I tako je on protiv Frankfurta. pa čak i neki ministri bili su za prim anje krune. »Narod neće da se njegovo prusko kraljevstvo raspline u trulom vrenju južno-nemačke raspojasanosti. kraljica se bojala abdikacije. Bio je duboko zadovoljan. Ali kada je kralj odbio carsku krunu. a ne značaj principijelne deklaracije.vima dubok utisak. a opasnost abdikacije velika«. značio bi uništenje onoga pruskoga duha. Hannovera i Saksonske — tog fantastičnog surogata. naoružanja. Poslednji čin lakrdije »Nemačko jedinstvo«. Pruske čete vo dile su početkom leta 1849 borbu protiv branilaca ustava Rajha. Jedini. Ostaci Frankfurtskog parlamenta u Stuttgartu razjureni su. nego u diplom aciji i na bojnom polju. Mnogi liberali. Kampanja za ustav Rajha u toku leta 1849. koji je jedino održao državu u revoluciji. Put. Hessen i Wurttenberg. moć Krune. kao i protiv Unije triju sila — Pruske. upad u Saksonsku i operacije u Badenu pokazali su slabosti vojske. značilo je obezbeđenje kontrarevolucije. Mi smo Prusi.

Ratni sudovi rade u moru krvL Tamnice su pune. radnici i zanatlije stupaju na jugozapadu Nemačke pro­ tiv armije princa Wilhelma. 69 . Liebknechtu tada uspeva da umakne sigurnoj smrti. Ri­ chard Wagner beži. Nemačkoj se nabija pruska kaciga. Dortua streljaju. poslednja velika oslobodilačka bitka koju će Nemačka doživeti u toku decenija. Bakunjinja zatvaraju na Konigsteinu. Osveta pobedioca je jezovita.tama kralja Pruske. bili su radnici pod vodstvom Borna i Bakunjina. Pred Rastattom se svršava rat. Rockela hvataju. I to je bilo neko jedinstvo. u Saksonskoj i Badenu zarobljenici se streljaju.

neograničeni uticaj na kralja.LOPOVI U NOĆI U isto doba Austrija je teško pritešnjenja mađarskim nacionalnim ustankom i českim nemirima. sedeo je na desnici u frankfurtskom parlamentu.. radostima i patnjama. Pruska već u maju 1849. može da vrši istinski moralni autoritet. Austrija je suviše upletena u svetsku trgovinu. suviše tuda svim užim nemačkim interesima... slabost Austrije omogućavaju nadiranje Pruske.. ruski car šalje svoju armiju u ustaničku Mađarsku. spaseni monarsi osećaju jo j se obavezni. kurs u unutrašnjoj politici skreće odlučno u desno. Pruski kralj mora Prusku p rido b iti u Nemačkoj i pomoću Nemačke.. Josef von Radowitz. borio se decenijama protiv Nemačkog Saveza i radio za savez sa Austri­ jom. šume vešala niču u mađarskoj ravnici. Unija kojoj pri70 . ali u jednom trenutku austrijske slabosti u Berlinu misle da mogu da ukradu nemačko jedinstvo.« Pruska treba i mora da ide — U proleće 1849 Radowitz dobija bez Austrije. Ali teški položaj. Savetnik Friedricha Wilhelma je potomak jedne katoličke porodice iz Madarske.. Poraz revolucionarnog pokreta i slabost Austrije izgleda da otklanjaju sve opasnosti. Samo sila koja stoji i pada s Nemačkom.. strah od revolucije je iščezao. Savez triju kraljeva. Bio je o ficir i dip lomata. »Samo u najčvršćoj vezi sa ostalom Nemačkom može Pruska da nade rezerve snaga koje su jo j potrebne.. pobedonosna na svima frontovima oktroiše troklasni izborni za­ kon. Jedan memorandum iz 1847 o dreduje Pruskoj vodstvo Nemačke.

ne prestajući. Radowitz odbija centralističku jedinstvenu državu i sve demokratske koncesije. Austriju eliminiše. pokušava da p odrije Radowitzev uticaj na kralja. kurhesenskim ustavnim konfliktom bila prisiljena da se odluči: za dalje vegetiranje ili smrt. sa otporom. konferencija sa Gagernom ostaje bez rezultata. kolegium kneževa. gledao je sa manje rezignacije u budućnost. najogorčeniji protivnik tih ideja.pada 21 država. još posle pola stoleća ismevao je Radowitza čiji je politički testamenat izvršio. godine 1849 bori se protiv njega sa skupštinske tribine kao I člancima u »Kreuzzeutung«-u. Pokusaj umerenih da prido b iju desno krilo Bismarck podrugljivo odbija. u jednom razgovoru sa grofom Brandenburgom. što umereni konzervativci u Frankfurtskom ustavu smatraju za pogodno. On izraduje nacrt ustava Unije koji garantuje jedinstvo Nemačke pod pruskim vođstvom. da se on i roajalistički Prusi boje da ustavom Unije kraljevska vlast neće ostati dosta jaka. On odbija Ustav unije. Na jesen je Unija. Bismarck će posle dvadeset godina u glavnim konturama prihvatiti Radowitzev plan i dovršiti ga. koja je već odavno bila naprsla. u unutrasnjoj politici treba pravna i istorijska samostalnost pojedinih zemalja da ostane neprikosnovena. a pre svega prekida sa Austrijom. a u protivnom da će se izvući mač iz korica i cela bratija oterati dodavola. unosi se u taj projekat. kako je posprdno nazivao Gagerna. u godini 1849. ali predvida mogućnost saveza. Bismarck izjavljuje »Jupiteru tonansu«. Tek kada mu je. u »Mislima i uspomenama« govori o »umešnom garderoberu srednjevekovne fantazije kraljeve«. Sada je. demokratskih tendencija. Kao član erfurtskog parlamenta konspiriše sa Radowitzevim protivnicima u samoj vladi. on želi Ujedinjeni parlamenat. postalo fzvesno da će se prava Pruska čuvati po svaku cenu. agituje pre svega kod ministra Manteuffela. nagovarajući ga da u Berlinu utiče na kralja iza Radowitzevih leda. Narodni dom nad kojim bi imao da stoji Državni dom. jer se boji revolu­ cije. erfurtski parlamenat delo su Radowltzovo. koji je izglasan ali nije nikad ostvaren. medutim. Neslana šala svetske istorije — Pru­ ska se smatra pozvana da hesensku konstituciju brani od izbor71 .

izazvano mobilizacijom i oštrim tonom Austrijanaca. ispred Berlina možemo tek za četrnaest dana imati oko 70. Medutim. On je daleko od toga. Treba d ob iti vremena. ali je rešen da ide u vojsku. uticati na poslanike. Bismarck se koleba. ne može b iti ni pomena da on ne bi slušao kad kralj nareduje. — prepušta se Danskoj. on svaljuje krivicu na vla­ du i kralja zbog njihove nemarnosti i njihove p olitike bez pla­ na. Austrija mobiliše. tuži se na mešavinu lakomislenosti i škrtosti kojima se vladalo u Berlinu. čudno je da mu nikad ne pada na pamet ko­ liko je on sam uvek zahtevao da se upotrebi vojska. U početku izražava svoje ratoborno raspoloženje. »Morali bismo da žrtvujemo Berlin i da mobilišemo u dva centra. Izlaganja Stockhausenova nisu ostala bez dejstva na Bismarcka. U okolini kraljevoj nalaze se oficiri. van prestonice o tprilike u Danzigu i u Westfalenu. da ministra vojske čini odgovornim za vojnu nespremnost Pruske. Reakcija likuje što Pruska nije sposobna za rat. rat smatra zločinom prema roajalističkoj ide ji. Iz jednog razgovora sa ministrom vojnim von Stockhausenom postaje mu jasan vojni položaj. Radowitz je sada ministar spoljnih poslova. koji su bezuslovno za borbu.nog kneza i da mobili§e svoje trupe.000 ljudi. a ni to ne bi bilo dovoljno protiv snaga kojima Austrija već sada raspolaže protiv nas«. Istih meseci odlučuje se sudbina Schleswig-Holsteina. čak i ako Saksonska ostane neutralna. Odlučna borba za nemačko jedinstvo — borba izmedu reakcionarnih vlada — na pragu je. raditi u pravcu stišavanja strasti. Primanje na72 . vojnička slabost Pruske postaje u ovom momentu povod najvećem zadovoljstvu. čudno je da ga ne tišti koliko je duboko razočaran zbog slabosti jednoga instrumenta. i to tek posle dugih borbi. ne zna da li će biti mir ili rat. koji je upravo bio dovoljan da pobeduje slabo naoružane i slabo organizovane revolucionarne trupe. Ali ministar mu objašnjava da u ovom tre­ nutku mora po mogućnosti da se izbegne prekid. ali koji je bio nesposoban za ozbiljan oružani sukob sa nekom drugom državom. jer Pruska apsolutno ne raspolaže dovoljnom snagom da se odupre Austrijancima.

. ali varao se kada je govorio o prusko-austrijskoj ravnopravnosti. u pozadini je revolucionarno c a rs tv o . Nemački savez još jednom oživljuje pod vo d ­ stvom Austrije. i dem okratija svih zemalja. a skoro pred samu kapitulaciju uzvikuje: »Rat bi sada bila savršena ludost koja bi ћ priori imala za posledicu da se naša vlada oklizne jo§ za dve m ilje u le v o . 3er ruski p ri­ tisak i čvrsta volja Austrije da tera do rata dovode vojnički slabu Prusku do kapitulacije u Olmiitzu. dotle je došla Pruska. citira Friedricha II i potseća na šleske ratove. . pretstavlja simvol. . Francuska traži za svoga pretsednika carsku krunu u kelnskoj sabornoj crkvi. njen ustav. ako bqderno pobedili.. Za ove ljude ćemo p obediti. a sudbina Nemačke preći će u ruke stranaca. Njegovo m išljenje. opet. ma da je znao u kakvom je stanju bila pruska vojska. . konzervativne armije izmasakriraće se. da će mali imati da snose troškove.. »kao što i mora da bude u slučaju razdora izmedu nas i Austrije. igra senki u Frankfurtu može opet da počne. sve to po­ staje nemoguće. Ako ostane Manteuffel. koje je vršio Radowitz. znači rat sa svima monarhističkim državama. odjednom iznosi strahote rata. pom iriti na račun drugih država«. Unija. Pijačkanju ideja iz 1848. Sredinom novembra pisao je Bismarck. bilo je tačno. U pojedinim trenucima. Engleska nas opom inje na mir i ostavlja nas na cedilu. koji će dovesti dotle da će se Pruska i Austrija. Dokazuje svom žestinom da je mir potreban. a naš jedini saveznik je il re traditore. postoje svi izgledi da će uskoro doći do časnoga mira. . izjašnjava se za brz prodor. iskićena crno-belim ešarpama i kokardama. pred kojim berlinski dom obranci. Bista Roberta Bluma.« On.. u Turinu. kako ga obe partije zovu. slave svoje svečanosti i zaklinju se da će se osvetiti monarsima. sada je došao kraj. A car sviju Rusa jemči za mir u Nemačkoj.redbe pruske vlade u VarSavi postaje sveti čin. pod uslovima pune ravnopravnosti. i svaki demokrata smeće 73 . u momentu kada je pad Manteuffela izgledao isto tako izvestan kao i izbijanje rata: »Manteuffelov p a d . intervencija u korist konstitucionalnog ustava u Kurhessenu. govori da se prašina podiže oko tričarija. Ali naposletku brani ideju mira po svaku cenu. koji hoće mir sartro za ljubav p rivile g ija svoje klase.

»koje su se već nalazile na rubu p ro p a s ti. ja ne znam za čast koja se revolucija rečima proklinje. Gerlach je pisao da su Olmutzom spasene Pruska. Nekoliko dana posle kapitulacije drži Bismarck u parlamentu svoj pobedni govor u toku rasprave o jed no j adresi kra­ lju. Kraljev ministar je uzmakao pred carevim šurakom u Varšavi. moje otadžbine. Mržnja prema revoiuciji bila je presudna. Junkeri su odahnuli. samo zato što se b oji mogućnosti revolucije. čestiti pruski narod opijen opojnim napitkom koji zovu pruska čast. Austrija i Nemačka. On govori o ratu. počeo je sedmogodišnji pe­ riod re a k c ije . ako budemo pobedili njegovom pomoću. promaklo mu je da odluka o ratu i miru nije uopšte zavisila od Berlina. . u kojoj je imala da se osudi politika vlade. Takve rečenice mogu da se smatraju za perverzan način mišljenja.. ali držanje junkera u vreme Olmutza opravdava učenje o klasnoj borbi. verni. kod naših je bilo malo. . Uspomene na oslobodilačke ratove i kraljeva obećanja možda su oživeli. priznavao je samo ugnjetačke i osvajačke ratove. moje radosti. koja je. . Čudno je i groteskno kada on sa zanosom opisuje posledice pruske pobede.. nego od jedne strane sile. Ovaj obrt obezbedio im je pobedu na celoj liniji. na sastoji u tome. Ne mogu da zadržim suze kada pomislim šta je postalo od moga ponosa. on nije hteo rat koji bi se vodio za slobodoumne ideje. da sprovodi«. medutim. a deiima Tako se ovaj čovek oseća prinuden da se izjasni za mir. Naši su izvojevali odlučnu pobedu. ali izgleda da zbog te nemoći nije osećao sramotu. iako mu je rodeni brat doviknuo da mu vise ne može služiti. Možda je bio svestan toga. Dakako. 74 . opravdava tvrdnju da interesi klase pretstavIjaju presudni motiv u svima postupcima. jer mu je klasna svest bila jača nego nacionalno osećanje. se uzici jedne bande rajnskih lovaca položaja i podrugljivih demokrata . . suviše malo pobedničkog osećanja i pobedničkog oduševljenja«.svoje rane da pokaže kralju kao neplaćen račun. nije hteo rat koji bi revolucionarnom pokretu davao ma i mogućnost neke šanse. hrabri. po njegovom sopstvenom intimnom ubedenju bila nemoguća.

. po njemu. i koja će šesnaest godina kasnije pretstavljati sadržinu njegove p o li­ tike. veli. Ali za Bismarckovo držanje bilo je presudno duboko ubedenje. na sebe nacionalnu Mehring kaže da su se pravi junkeri valjali u olm ickoj sramoti 75 . Sad se prvi put kreće na tlu velike politike. Razgovori sto ih je u mesecu novembru vodio sa ruskim poslanikom. i sramotu. tako su junkeri s radošću prim ili kao mačke u macinoj travi. težište njegove p olitike biće da sačuva svoju slobodu. presudnu ulogu dobija inostranstvo — to je istina do koje je sada najzad došao. — traži nemačko jedinstvo. u takvim okolnostima. . ukazujud na opasnu situaciju. koje odaju njegove najintim nije misli i koje ujedno postaju lajtm otiv njegove kasnije p olitike: »Teško državniku koji ne traži takav razlog za rat. Prusku doveo u težak položaj i izazvao dvetri velike kontinentalne sile da se umešaju. To je b io manevar. i pošto zbog kapitulacije vlada potištenost. da bi oružani sukob doneo koristi samo revolucionarnom pokretu. Izgovara znamenite red . da u Nemačkoj izigrava Don Kihota za uvredene skupštinske veličine. on skupštinu teši najbližom budućnošću. Za mene je pruska cast u tome. u koji sigurno ni on sam nije verovao. . pregovorima. da se Pruska pre svega drži daleko od svake sramne veze sa dem okratijom . koje smatraju ugroženim svoje lokalne ustave. koji bi važio i posle rata«. traži da se u interesu toga partikularnog saveza zasad puškaraju i kolju naši zemljaci na 3ugu«. prema tome ratu. jer na kraju ispoljava svu svoju averziju sam izazvati. . a za vodenje rata još uvek ima vremena. u čijem će se toku u svako doba m od izazvati rat. koji će kasnije koje a priori »Ne mogu da razumem kako u Uniji može da se to je čudno jedinstvo. koja nastaje usled mešanja stranih sila u nemačke stvari. Cast Pruske se ne sastoji u tome.« I pošto taj govor drži po dogovoru sa ministrom vojnim.koji bi. izazvali su kod njega utisak da se Rusija oseća do­ voljno snažnom da reši konflikt izmedu Austrije i Pruske.

godine naglog razvitka buržoazije. On je liberalnom pokretu još jednom bacio mamac u vidu svoje malonemačke unije. Manteuffelova vlada smatra svojim zadatkom da obezbedi kraljevsku i feudalnu viast.TESKOBNA DILEMA Olmutz je bio početak snaženja reakcije. U Pruskoj se sistematski donosi zakon za zakonom. ograničava se sloboda udruživanja i sloboda zborova. otkup feudalnih tereta zakonski se reguliše i donosi junkerima ogromne sume. donosi se zakon o štampi koji određuje kauciju. iskustva poslednjih godina korisno se plasiraju. šezdesetih godina doživljuje teh76 . onemogućio svaki pokret. Vlasteli se u provinciji vraćaju njena policijska prava. Neprekidan niz zakona sankcioniše olmicki poraz. Postavlja se Državni sud. Sledeće godine pretstavljaju. pri tom. da bi se ugušilo javno miSljenje. Radowitzevim opsenarstvima bio je kraj. ubrzo posle poslednjeg revolucionarnog pokreta nastaje prosperitet industrije koji traje godinama. Revolucionarni pokret je ugušen u potocima krvi. uspostavljaju se čak feudalna sreska i provincijska pretstavništva. Savezna skupština primorava male države da se odreknu martovskih tekovina. Industrijsko radništvo je bez ikakve zaštite. krivični zakonik se pooštrava. za­ kon o fabrikama uopšte se ne oseća u praksi. u Kurhessenu žari i pali izborni knez koji pomoću kaznenih ekspedicija nateruje seljake i varošane na pokornost. koji je pretstavljao pobedu reakcije. borba protiv revolucije dobija svoj izraz u paragrafima.

dreser. nužno. njegova klasa izgleda snažna kao nikad ranije. Medutim. koji su u novembru 1850 verovali da su postali pobedioci. ali neodoljivog preobražaja gotovo iščezava sa javne scene. sve m nogobrojnije radništvo. ali stvarno se. s njom se tako malo računa. konspirator. Dunkeri. Samo jedno kao da je jasno: posle pobede reakcije nije više mogao da dela u provinciji. u toku jednog jed ino g decenija socijalna struktura Pruske se potpuno menja. uporedo sa snaženjem buržoazije razvija se. gotovo celo decenije ona ne pretstavlja nikakav faktor. da kasnije. Sada mu je 36 godina. medutim. ubrzo nateralo da pobegne. Postao je voda. parobrodarstvo pomaže procvat mlade buržoazije. Spoljno-politički je Pru­ ska zbog svoje kapitulacije izgubila svaki ugled. iscrpeo svoje snage. njegova misija kao dresera izvršena je u decembru 1850. u kome sazrevaju nove snage. njegova klasa je pobedila. koja postepeno staje da teško oseća nezgode nemačkog partikularizma. on je dospeo u diplom atiju. Desetak godina reakcije. kao da mu promene u socijalnoj strukturi isprva ostaju skrivene. adutant kamarile. pruski uspesi iznenađuju čak i Marxa i Engelsa. 2eleznička mreža se rasprostranjuje. do sada nije imao presudnog uticaja na tok stvari. ali je sa strašću.nika novi polet. 1864 i 1866. fabrikovanje paragrafa bi ga. gledaju ogorčeno kako buržoazija preti da ih nadmaši. izgleda da se uopšte nije za to brinuo. železare. rudarstvo. nove ideje. odigrava po­ kret revolucionarnog karaktera. koja ga je razdirala. Dobija se utisak. Ali. iako je bilo u njegovom interesu. daje utisak. a možda bi se i naprosto poseljačio. sociološki. na periferiju. kao da zemljom vlada mir kao na groblju. ali. Ovako. Bismarck neće ovo vreme provesti u provinciji — on bi se ogorčeno branio od prodiranja industrijskog i trgovačkog kapitala. te će jednoga dana morati da postavi i političke zahteve. Čudno je da Bismarck u toku toga decenija postepenog. došlo je vreme da se manevriše. kako je finansijski već snažnija od njih. usled reakcionarnog zakonodavstva. U unutrašnjoj politic!. uzimao učešća u dogadajim a: doba jurišanja je prošlo. 77 . Ili da je sedeo u Landtagu. u Pruskoj počinju da se brzo razvijaju teška industrija.

on ne previda da je Pruska nemoćna prema Austriji. jasan proračunat: vodstvom. N ije imala kud posle razbijanja Unije. Olmtitz je bila jedna etapa na tome putu. N jegov stvaranje M etternichovog bloka pod pada. mada je verovala da popušta samo radi zajedničkih klasnih interesa. bilo je potrebno da ga čuva čovek koji se neće dati zbuniti. »Nemački Savez«. na položaj koji mu daje mogućnost da brani interese države od ove pobedničke sile. da je ka­ pitulacija bila sramota. Olmicki poraz primorava Prusku da se potčini starom ustavu Rajha. kralju i junkerskoj p artiji sjajno poslužio. koga tako lako zanose stvari i ljudi i koji ima tako razvijenu stalešku svest. posle Schwarzenberg. ni sa liberalizmom. U Frankfurtu. i rešavaju da se pošlje najjači čovek. svrsavao je 78 . uskrsava u svoj svojoj staroj slabosti. Bismarck saznaje već posle nekoliko nedelja. To u Berlinu naslućuju. Front protiv Au­ strije bio je zaliven krvlju i opasan. U Beču je. Kamarila traži čoveka koji će braniti pru­ ske interese. za koji se 1848 pogresno mislilo da je sahranjen. mora da sprovodi dvostruki program: likvidiranje revolu­ cije i jačanje ugleda Pruske. da pošalje svoga pretstavnika u Frankfurt. Pruska se rešava. Nedavno. ugušivanje svakog revolucionarnog i liberalnog pokreta. s Pruskom će se postupati s potcenjivanjem . Čovek. on je ministru. Likovanje se stišava. na krmilu i Knez program je prost. u decembru. ali neće čak ni koketirati ni sa revolucijom. srednje-evropskog austrijskim poniženje i uništenje Pruske. samo škodio. već neko­ liko godina pokazivao se kao vanredni posrednik. Gerlachovi preporučuju kralju Bismarcka. koji bude pretstavljao Prusku u Frankfurtu. Zato ga šalju na diplomatski front. U Berlinu bi taj čovek. kako ružno Austrija postupa sa pretstavnikom Pruske. Ubrzo posle Olmutza svima u Berlinu je jasno. »en canaille«. on je dokazao da ume da dočekuje i daje udarce. Kako bi rado Schwarzenberg bio naredio da trupe krenu. koji će prema Austriji uporno braniti poslednje osatke prestiža.pored sveg zadovoljstva sa najrvovijim dogadajima. kod Savezne skupštine.

to je ironija. Vi ste se često žalili. prethodno za tajnog savetnika poslanstva i pomoćnika tadasnjeg poslanika pri Saveznoj skupštini. što je dokaz za moju tezu. sa ustezanjem je pošao novim putem. naziva ga u razgovoru »pokvarenim vladinim referendarom« — uprkos svemu. kada to traže interesi njegove klase. . jer ja sam se. U Frankfurtu može Austriji da pokaže zube. ali ni sklonost ka porodičnom životu nije mogao lako da priguši u sebi. Posle dva meseca je Bismarck poslanik. saglasio. U Pruskoj. kojom me Bog kažnjava 79 . žbirovi i denuncijanti. verovao je da je to provizorium. stišano. pored sve svoje naglosti.odlično tajne. evo. da je častoljublje pravi put ka sm ernosti. da bih već sada mo­ gao red sa sigurnošću da li ću tamo ostati ili ću uskoro opet dati o s ta v k u . koji je u ovom momentu diplom atici. za tog mladog. . da li ću uopšte m od duže da ostanem. pošto je Rochow trebalo da ode. iznenadnog postavljanja najvažniji u našoj na položaj.. preko moga očekivanja i moje želje. On je upotrebljiv i očigledno pun častoljublja. ali ne poznajem jos dovoljno teren. uzmakne pred snagom realnih dnjenica. bučnog čoveka nema vise zadataka. koju sad čuvaju policajci. nisam ga tražio. onda ću da vidim . Gospod je to hteo. Privladli su ga provincija. M ladi Gerlach primećuje s lakom ironijom u svom dnevniku: »Bismarck se oprostio ljubazno. i ja moram da se primim. Težnja za delanjem u javnom životu pokazala se kao jača. što nisu odozgo nešto napravili iz mene. . da li ću uskoro možda mod da odem. 3o$ jednom je mo­ gao da pobegne.« »Da sam mo­ rao postati tajni savetnik. generala von Rochow av Uskoro je imao da bude postavljen za poslanika. diskretne misije.« On je prema junkeru nepoverljiviji no njegov brat. kralju sugeriraju da postavi Bis­ marcka. svojim govorom u skupštini od 5 decembra dokazao je da ima smisla za spoljnu politiku i sposobnosti da. iako predvidam da će to biti neplodna i trnovita dužnost. . a sad. . ne prelazeći u otvoreno neprijateljstvo.. suverenost junkera na pomoranskim i saksonskim imanjima. ne mogu da odbijem . Otišao je sa dvojakim osećajima. tišina. Tako mu je ostala teskobna dilema. . istina. mislio je da nije zaključao vrata kroz koja je ušao: »Sad idem najpre u Frankfurt da razgledam situa­ ciju .

j o i ga privlači čežnja za ličnom slobodom. 11 poslanika. kada Vaše Veličanstvo ima hrabrosti da zapoveda«. maja 1851 stiže u Frankfurt.« U toku poslednjih dana koje je proveo u Berlinu — kada se već nije dalo više ništa izmeniti. tako preko vo lje stupio je ovaj buntovnik na svoju novu dužnost.za sve moje huljenje tajnih savetnika. Večeras dakle stvarno moram da putujem«. o važnosti njegove misije. sluša slavuje. Tako raznežen. a ne Gerlacha. »Postao sam tako tužan i nostalgičan. . dok mu Gerlach 7 maja drži predavanje o ugovorima i monarsima. Na Dug odlazi setan. . . a 25 jula postavljaju ga za 80 . . posto je kralju izjavio: »Ja imam hrabrosti da slušam. da sam morao da zaplačem dok sam ležao u p o s te lji. gleda Bismarck kako vetar dole u bašti strujl kroz cvetove kestenova i jorgovana.

M la d i B ism arck CrteŽ G. 1834 Bism arck kao poslanik skupštine 1847 L ito g r a fija . W esse l.

F e rd in a n d L a ssa lle P o s m rtn a m a ska .

da pretstavnik Austrije. nemoćnim. njegov lični odnos sa njima je mizeran. pošto Austrijanci ne održavaju čak ni for­ me ličnog ophođenja. sprovode zajednički ono §to smatraju kao pametno i politick! ispravno. Posle kratkog vremena mu je jasno da je paritetski odnos izmedu te dve države nemoguć. Zadatak da se »stvori najotvorenije uzajamno poverenje bez rezervi i najiskrenija saradnja«. Sledećeg meseca se već sna6 . Austrija i Pruska. Bismarck doživljava poniženje za poniženjem. Manteuffelu. on govori o »arogantnoj lukavosti« Austrijanaca. pokazuje se kao iluzija. pretstavnici Austrije postupaju s Pruskom kao sa pobedenim. U oktobru 1851 Bismarck javlja svom pretpostavljenom . nego da u pismima iskali svoj bes na birokratiju. dve ravnopravne sile zaštitnice Nemačke. Tek u Frankfurtu postaje Bis­ marcku jasno. čak komičnim vazalom. ona je uvrštena u red ostalih malih država. 5 decembra 1850: U Nemačkoj se ne odigrava ništa bez privole Pruske. grof Thun. njihovom izazivačkom. nipodaštavajućem ponašanju.PRI SAVEZNOJ SKUPSTINI U FRANKFURTU NA MAJNI Svoj program za Frankfurt Bismarck je sam razvio u svom govoru. koju i u Frankfurtu nalazi isto tako trulom kao nekad u Berlinu. Kerstert. Ubrzo dolazi u konfiikt sa Austrijancima. svojom bezobzirnošću i neljubaznošću otežava odnose i da uskraćuje ulje soci­ jainih formi mehanizmu ophodenja. kako je Pruska strahovito potisnuta posle Olmutza. u Landtagu. Bismarck 81 . Taj program se pokazao kao pogrešan i potpuno neizvodljiv. Ne preostaje mu n iita drugo.

strah od revolucije. koji pokušava da posreduje. porajnskog plemstva. koji svima sredstvima bdi nad sprovodenjem reakcionarnih zakona. »Wochenblatt«. koja goni na spoljnopolitičku aktivnost. Krimski rat dokazaće uskoro da Pruska nije postala nikakav faktor. besciljnoj pruskoj politici gone srednjenemačke države u naručje Austrije koja im pruža sigurnu zaštitu i koja. pro tiv konzervativnog lista Duša ovog »Kreuzzeitung« krugova pokreće krupnih fibuntovništva. kralj već želi da svoga frankfurtskog poslanika pošalje u Beč. da Austriju učini gospodarem Nemačke. pretstavlja veliku silu. poći u rovove. radi na zbliženju sa Engleskom. u kome Bismarcka preporučuje kao čoveka kome ima da se zahvali »održanje i < 8 2 . postaje princesa Augusta. Pošto je Bismarck godinu dana delao u Frankfurtu. dok Pruska na taj rang ne sme da pretenduje. pa na­ g in je čas jednoj. Bismarck likvidira svoj prvobitni program. čas drugoj strani. Ali o nekoj vlastitoj. Ona se regrutuje iz liberalne visoke birokratije. odreći se aktivne p olitike na tome mestu i smatrati Saveznu skupštinu orudem za održavanje »unutrašnjeg mira«. samostalnoj politici svesnoj svoga cilja nema nigde ni govora. ali neće ni Bis­ marcka prisiljavati da preduzima mere u Frankfurtu. ali zato pruska policija jeste i ostaje pobedilac. koja je Bismarcka 1848 pokušala da p rido b ije za državni udar. nepoverenje prema misterioznoj. ženi svoga sina jednom engleskom princesom. Gotovo celo ovo decenije odlikuje se potpunom pasivnošću na području pruske spoljne politike. Navalne trvdave za pruske ambicije nalaze se na drugim mestima.lazi u planovima Schwarzenberga. koje sopstveni organ. Kralj i ministar neće poslušati njegov savet. vidi da Savezna skupština u takvoj situaciji neće nikad moći da postane instrumenat pruske politike. Na dvoru se pod vodstvom princa Wilhelma formira opoziciona partija. Većina je uz Austriju. da se mora udariti drugim putem da bi se uspostavila pruska mod. princesa iz Weimara naginje liberalnim idejama. kole bljivoj. U unutrašnjoj politici je ta partija isto tako konzervativna i reakcionarna kao i krug oko kamarile i Manteuffela. i vojnički i p olitički. iz nansiera. Daje mu akreditivno pismo za mladog Franju Josifa.

Najpre su činjeni pokušaji da se postigne prijateljski sporazum s Bečom koji je. sposobna za konkurenciju. svršava se bez ikakvog rezultata. Kralju još uvek lebdi pred očima Sveta Alijansa..očvršćenje prilika na našem selu«. svestan svoje pobede. p i­ smo je bilo lažljivo. on je isključivao Austriju koja je naprezala sve sile da Prusku privredno pokori sa Juga. koju obasipa vrućim ljubavnim zakletvama. time je u trgovinsko-poJitičkom pogledu stvoreno severno-nemačko jedinstvo. koja mora da se zadovolji zaključivanjem naročitog trgovinskog ugovora s Pruskom. koja je politick! vladala savezom. južno-nemačke vlade. nepokolebljiva. on potpuno previda da je samo lakej ove dvojice. u uspomenama na razgovor koji je nedavno imao sa Nikolajem. on ga hvali zbog njegovog neustrašivog i energičnog truda u toku teških dana. upućene na severno-nemačku robu. Brzi razvoj pru­ ske buržoazije značio je za Austriju sve veću opasnost. drže se čvrsto Carinskog save­ za. on je imao da vodi pregovore oko Carinskog saveza. Austrija ne misli na ujedinjenje. bila bi Austrija. kaže da mu je njegovo prisustvo osnažilo dušu. Carinski savez je bio prvi korak ka ujedinjenju Nemačke u malonemačkom obimu. kralj se rastapa. On je moj p rijate lj i verni sluga. a ipak ljubljenu nemačku otadžbinu spase iz sadašnje krize«. što će Vaše Veličanstvo upoznati čoveka koga u našoj zemlji. Austriji. medu­ tim. čiji su ugovori prestajali da važe 1853 godine. zbog njegove viteški-slobodne poslušnosti i njego­ ve nepom irljivosti prema revoluciji do njenoga korena mnogi poštuju. »Osećam zadovoljstvo. koji jo j je stalno b io stran. Ta misija. da bi spasao poslednju poziciju Pruske.. na svoj preterani način.. Povrh toga. koje je b ilo od bitnog interesa za buržoaziju. je r Bismarckova bečka misija imala je sasvim konkretnu sadržinu.. nego na razbijanje Carinskog saveza. energična sloga jedina je u stanju da Evropu i nepristojnu. Pruskoj uspeva tajnim pregovorima da prid o b ije Hannover za trgovinski ugovor. »naša trostruka. ne uspeva da razbije Carinski ■6* 83 .« Jedan dokumenat najponiznije pokornosti. ako bi se vodstvo Carinskog saveza. pogrešno mislio da mu je pobeda osigurana. a poneki mrze. predalo u ruke Savezne skupštine. verna.

Sve brane za intrigante i lić a rd ž ije ukla84 . Englezi prete blokadom pruske obale. Engleska i Francuska vrše najveći pritisak na kralja i na zemlju. Bunsen. mora da ide. postoje fantastični planovi o pruskoj ekspanziji na IstoK govorilo se o odvajanju i novoj deobi Poljsk. To osujećivanje austrijskih težnji. Engleska vlada mami Prusku stavljajući jo j izgled povećanje moći.savez. Na dvoru i u vladi vlada potpun haos. i rešio ga u njenu ulogu. korist. potvrduje nemoć Pruske. kao Sto je i njena politika lile na cilja. koja narednih godina potresa celu Evropu. Uskoro po izbijanju rata Pru­ ska već beži pod austrijsku z a ltitu . zalaže se za te predlo­ ge. princ od Pruske i njegov anglofilski krug rešeni su na rat. 2estoka kriza. kojim bi jedna drugoj garantovale tadašnje teritorije. da Prusku tuče i u trgovinskoj p olitici. o osvajanju baltičkih pokrajina. njena vojska je isto tako nesposobna za borbu. ali mahinacije se produžuju. Oružano razračunavanje izmedu Rusije i englesko-francuske-turske koalicije pokazuje Prusku u najžalosnijo j situaciji. Kada su se pokazale kao bezuspelne. U isti mah Francuzi postavljaju zahtev da im se dozvoli prolaz kroz Prusku I upadanje u Poijsku. koji nema ovlalćenja za takve izjave. delo je Bismarckovo. Bismarck se prvi put prihvatio jednog zadatka koji je bio u interesu buržoazije. prave se kao da odobravaju aneksiju polapskih vojvodstava od strane Pruske. pomagati nemačke težnje za ujedinjenjem pod pruskim vodstvom.e. ali uzrok za takav ishod stvari treba tražiti u ojačavanju industrije. Poslanik. kome Austrija nije pripadala. u proleće 1854 Austrija prisiljava prusku vladu da zaključi s njom savez. Osujećivanje austrijskih namera nije imalo političkog efekta. dodeljuje jo j ulogu pionira u Evrope. M alta se o potpunoj deobi Rusije. u kojima se Pruskoj obećava Petrograd. Pruski poslanik u Londonu. da u Londonu nagoveltava saglasnost svoje vlade. čak ide dotle. Englezi čak obećavaju da će. mlada buržoazija je bila zainteresovana u održanju zatvorenog privrednog područja. ako Pruska ude u rat protiv Rusije. Privredni momenti su mu silom nametnuli takvu anglofilska partija princa Wilhelma rastura memorandume inspirisane sa engleske strane.

nestalna pruska politika. da ostane u nekoraci protiv Rusije. nego zbog toga Ito se na tri fronta — p ro tiv Francuske. On predlaže da se sa Austrijom ne paktida se preduzimaju zajednički G ornjoj Šleskoj treba da se koncentrilu snažne čete.000 ljudi. uzdrži od svake opcije. Kada su Austri­ janci hteli da stvore povod za rat na Balkanu. je r da se za Rusiju lati oružja. ali mi je suvile skupo. to je sve lepo. Liberalna štampa rastapa se pevajući himne slobodi. Austrije i na pomorskom frontu protiv Engleske. omogućila je Beču da vodi tajne 85 . on je hteo. ali da ser dokle god je moguće. Strahovite borbe na Krimu nisu d op ulta le Francuskoj da ozbiljno zapreti nemačkoj zapadnoj granici. to je u tadašnjoj sitruaciji bilo isključeno — ne zato što bi rat na strani Rusije bio nepopularan. U austrijskoj armiji vladale su bolesti. U pretstavnika u Frankfurtu — ra. da se Pruska Ito skuplje proda onome ko n a jvile nudi. Nejasna. Iz straha od Francuske i poniznosti pred En­ gleskom. no najzad ga je odbio sa osmehom: »Dragi moj. koja im je nedostajala na Krimu. za falsifikatore dokumenata dobra su vremena. Kada je Bismarck govorio čak o ratu protiv Austrije. kralj se nije pokazivao nepristupačan. da bi mogla dovesti do mira i zauzeti položaj dostojan Pruske. Protivničke partije Ip iju n ilu jedna drugu. princ od Pruske stoji pod policijskim nadzorom. Bismarck je smatrao da su i Austrija i Francuska suvile slabe.« Rusi su bili prisiljeni da na svom zapadnom frontu drže jaku armiju. Rusi su napustili Vlalku i Moldavsku.njaju se. da bi se uvek mogla preći i ruska i austrijska granica. Prilikom priprema za aprilski ugovor sa Austrijom. Bismarck je pokulao — sećajući se ponižavajućeg postupanja austrijskog da utiče na kralja. Austrijska politika vodila je kurs ka eventualnom zauzimanju balkanskih kneževina. Pruska je pobegla pod zaštitu Austrije. Savez sa Austrijom obavezivao je Prusku da na istočnim granicama u roku od 36 dana postavi armiju od 200. i bila je u slabom stanju. kradu telegrame. te da tako postane gospodar celokupne evropske situacije. niti zavisnoj neutralnosti. da bi mogle da rizikuju rat protiv ujedinjene Pruske i Rusije. nije mogao vo diti rat. koja je gonila vodu na austrijski mlin.

kolebljiva. ko­ jima bi mogao da se opravda rat s Rusijom ili ma samo žrtvovanje dugogodišnjih dobrih odnosa s njome. ako bi je Pruska napala bez razloga.« Bismarckova politika u Krimskom ratu. »Mi bismo preuzeli ulogu indijskog kneza-vazala koji pod engleskim pokroviteljstvom ima da vodi engleske ratove.zasebne pregovore sa zapadnim silama i da primi platu za svoje oružane demonstracije protiv Rusa. koja je preporudvala strogu neutralnost. bo86 . Pruskoj samo stalnu težnju za revansom od strane Rusije. jasan mu je bio samo apel na njegovo vojničko osećanje. da bi se jedan opasara zadatak. nestalna. zbog koje bi Rusija morala da bude zahvalna. Nezavisna Pruska bi navalila na cara. kada nas je opravdani strah od Francuske vezni kom. naime poljsko pitanje. Svaki pobedonosni rat protiv Rusije navukao bi. pobeda bi ujedno značila i to. političko izlaganje je jedva shvatio u njegovom značaju. bilo iz straha od Francuske bilo iz uslužnosti prema Engleskoj i Austriji. Prusi su priterani u tesnac I prezreni od svih. to se najjasnije vidi iz jednog razgovora koji je vodio s princom Wilhelmom u martu 1854. uvidao je da se ruski front ne može održati i mislio je da će energičnom demonstracijom moći da prisili Rusiju da pre vremena sklopi mir i da je na taj način spase. U jednom razgovoru Bismarck mu je ukazao na to da Pruska nema ni uzroka za rat p ro tiv Rusije ni interesa u Istočnom pitanju. veli. situaciju je posmatrao čisto vojnički. morao rešiti u obliku koji bi bio podnošljiv za Prusku. ili ulo­ gu jorkske armije prilikom odlaska u rat 1812. Kako je mislio Bismarck. on je bio vojnik i nije bio sposoban da prozre sva lukavstva. da njegovi predlozi nisu usvojeni. bila je možda onda za Prusku jedino moguća. medutim. medutim.« na silu učinio njenim poslusnim sa­ Kod tih red udari princu u lice srdito rumenilo. to ne dokazuje ni najmanje da oni nisu b ili ispravni. Princ ni u kom slučaju nije bio obavešten o svim pregovorima koje je njegova grupa vodila s engleskim kabinetom. on je čak takvo postupanje smatrao prijateljskom uslugom. on grubo prekide Bismarcka: »O vazalima i strahu ovde uopšte nema govora.

ruska pobeda svakako nije dolazila praktično u obzir. zašto je Bismarck savetovao uiazak u rat na strani Rusije. u kojima govori o nerazdvojnoj povezanosti nemačkog i poljskog pitanja i brani tezu. a u najmanju ruku blagonaklonu neutralnost. dok smatra korisnim da Pruska zaštićuje bok caru. Nemačko pitanje za njega jos uvek ima »mangupski smrad revolucije«. u Bismarckovim govorima nikad ne iskrsava pomisao. Drugo je pitanje. rat protiv Rusije je rat za liberalizam. koje se nalazi u programu liberalizma. je r ruski poraz znad poraz pruske reakcije. to je strah od revolu­ cionarnih potreba. Bakunjin je 1848 napravio (neobjavljene) beleške. dokle god postoji prusko p i­ tanje pored nemačkoga. Sile čak nisu Prusku ni pozvale na Pariski kongres. 87 . medutim. dem okratije i mladog radničkog pokreta. Za čudo. je r tada liberalizam dobija Slobodan put. ona je naknadno imala da stavi svoj potpis. specifično prusko pitanje. Poljsko p i­ tanje je. zato je praktični trezveni razum junkera potpuno isključuje. Za Bismarcka još ni u Krimskom ratu nije postojalo nemačko. To je nov dokaz za Bismarckovu klasnu poziciju. kakve bi posledice ruska pobeda imala za Prusku. Pa ipak ostaje karakteristično. I Bismarck je u Krimskom ratu imao trenutke kolebanja. na ugnjetavanju Poljske zasniva se moć provincijskih junkera. da pobeda reakcije za klasno-svesnog junkera nije nikakva opasnost. on je za Rusiju. čak otvoreno go­ vori o vazalstvu Pruske u službi Engleske. da Poljska može da uskrsne tek posle propasti Pruske. pak. doduse. poraz Rusije znači slabljenje reakcije. b oji englesko-francuske intervencije i tako prividno iz nacionalnih motiva odbija pakt sa zapadnim silama. što njega goni u ruski tabor. da se i ne govori o tome. da se Bismarck. A gnezdo kontrarevolucije ne sme se razoriti. Poljsko pitanje je nerešivo. Za prusku državu pobedonosni rat protiv Rusije stavlja na tapet poljsko pitanje.Jažljiva kraljeva politika svršila se potpuno negativnim rezultatom. On neće da se odluči za Zapad. nego samo prusko pitanje.

bezuslovna neutralnost izgleda mu u interesu moćne pozicije Pruske. ponovo usamljen. prilikom jednog ispada pro­ tiv Zapada. mogla izvojevati revolucionarnim ustankom — mislio.b ilo je pre svega momenata u početku rata. o radnistvu. je r je bila slaba i bez saveznika. nije nažalost moglo biti ni govora. koja je Tursku htela da zadrži na Zlatnom rogu u interesu njene sopstvene vlasti? Za Francuze koji su b ili zainteresovani u M aloj Aziji i koji su se mesali u stvar. Pruska se klasno nalazila u prelaznom periodu. koja bi svesno gonila ka jednoj odluci. koje bi u tim jaorbama bilo u stanju da istupi kao faktor vlasti. svojim rđavim finansijskim položajem. medutim. ugrožena sa sviju strana. koja se u tome času. On zna jos od Olmutza da je Pruska izgubila bitku. jer se nije smelo dopustiti da Engleska sama bude u partiji? Postojala je samo jedna odluka — za revolucionarnu jedinstvenu državu nemačku. kada su sve evropske države bile u medusobnoj borbi. Zar Pruska nema slobodne ruke? Zar nije mogla da vrši pritisak. Krimski rat je bio poslednji čin poniženja Pruske pred Austrijom. U Krim­ skom ratu se otkrivaju prvi znaci njegove protivnika koju niko ne razume. nesigurnim vodstvom. Posle nekoliko godina on je. kada i gde je htela? Ali šta je bila Pruska? Šta je značila ta nemoćna država sa svojim nesposobnim. sledećih teorije godina oslabljivanja on prede ali na tu odluku nije niko konce. koji se borio za Carigrad? Za Englesku. buržoazija se poverila zaStiti birokratije i p olicije. svo­ jom slabom vojskom — a pre svega svojom nejasnom klasnom strukturom. to je verovatno glavni koren kole bljive p o litike . nije bilo klase. junkeri su u odnosu prema buržoaziji b ili potisnuti u defanzivu. kada Je on odbijao svaku opciju. gotovo sasvim na svoju ruku. Za vreme Olmutza on je iz klasnih interesa preporučivao i branio kapitulaciju usled intervencije stranih sila. na zaprepašćenje Berlina. za malodusno držanje Austrija jo j se osvetila na Pariskom kongresu. I za koga se trebalo odlučiti? Za cara. na koji Pruska nije čak bila ni pozvana. 88 .

Polako se razvija njegov sistem sa mnogo sitnih p etlji. da gotovo postaje sam sebi cilj I da gubi slednici. koji je na kraju njegovog režima tako tanano i nežno satkan i pretstavija tako umetničku tvorevinu. praktičnu vrednost: dokaz za to dali su njegovi na- 89 .

pojavljuje se svuda kao branilac slobode potistenih nacija — predm et straha i prezrenja. koje je za Bismarcka od početka njegove frankfurtske delatnosti nalaze u Bismarcku g oto va i već postalo dogma. kako se daju koncesije da bi se dobile pozicije. koji vlada već skoro osam godina od svoga drskog podviga u Francuskoj. Izbijanje pretstavlja za pruski Dvor sukoba izmedu njega I Austrije ne smatra se u Berlinu kao razlog za približavanje Fran­ cuskoj. on postepeno ud kako je 90 . Ali u Berlinu se još niko ne usuduje da misli na prusko-austrijsko razračunavanje. Napoleonovi metodi obožavaoca podražavaoca. je r ona parališe političku agresivnost buržoazije. dao junkeru sigurnost. lukavlje postavljati kontraraine.JEDAN MAJSTOR NALAZI UČENIKA Napoleon III. koji malogradane pridobija plebiscitima i koji je dobio Krimski rat. mora se red da je uspeh koji je Napoleon po­ stigao u borbi protiv revolucionarnog pokreta. Napoleon je došao na vlast pomoću armije i finansijskog kapitala. koji izigrava zaštitnika jedne koruptne i kukavičke buržoazije. u d kako buržoazija može da se politički stavi pod starateljstvo. kada jo j se otvori put za unosne poslove. On uviđa da se moraju upotrebljavati utančanija sredstva. 18 brumaire Luja Bonaparte bio je ispunjenje junkerovih snova. on u d kako jedan pokret može da se skrene u drugi pravac. Napoleon trpi. jed ino j državi koja je bila u stanju da Pruskoj garantuje posed njenih zapadnih pokrajina. potstiče korupciju.

Bismarck se prvi put sreće s francuskim raznih razgovora. Bismarckovi razgovori s kraljevskim parom ne dovode ni do kakvog rezultata. Bismarck izbegava odreden odgovor: »Mislim da je Napoleon srećan kad može mirno da uživa u nečem dobrome. U leto 1855 izdejstvovao je pruski poslanik u Parizu. a opet uprkos tome ne žrtvuje svoja načela.« Pametan je i ljubazan. Bismarck se obradovao tome pozivu. Tad on u nizu pisama Gerlachu izlaže svoje shvatanje o Francu­ skoj. princ Albert. Engleske r Austrije. U Berlinu se doznaje za to. posle nekoliko m eseci upućuje kralj ironičnim tonom Bismarcku pitanje: šta on misli o Napoleonu. Ali. Ulicama se sprovode ruski zarobljenici. nadtorijevac. Napoleon je postupao veoma oprezno. Bismarckov način sve manje razumeju na dvoru. Izložba se održava u sred Krimskoga rata. zašto vodi računa o Napoleonu. v e lir da on uvek misli izazove nered. Bismarckov susret s pruskim kraljevskim parom na Rajni svršava se nipodastavanjem Bismarcka. verovatno je hteo da Prusku upotrebi kao adut protiv svojih saveznika. ali nije tako mudar kao što ga svet kako u svetu da smatra. Bismarck shvata da se Pruskoj pruža jedna prilika. grof Hatzfeldt. mora da se opravdava. došlo je do želju za francusko-pruskom Intimnošću. Još se malo podruguju. a pre svega uči kako se o buržoaziji ne samo ne može da ne vodi računa. osim do uzajamne zlovolje. Viktorija je stavila Bismarcku do znanja da ga ona smatra neobičnom ali nesimpatičnom ličnošću. nego se s njom mora i da radi. 9% .komplikovan sastav novoga društva. a odmah zatim se menja tema. Medutim. je r u pozadini iskrsava jedna treća snaga. Sigurno je slutio izvesne mogućnosti. što on — ultrakonzervativac i ekstremni roajalista — junker. gospoda su veoma šokirana V nezadovoljna. neobičnim čudakom. da se Bismarcku uputi poziv da poseti industrijsku izložbu u Parizu. car nagoveštava carem. Mora da objasni Gerlachu. ali ве ne oseća ni pozvan ni sklon da caru izade u susret. govori da su obe države upućene jedna na drugu. nego čak nije nesklon da s njime paktira. U Parizu se nalaze engleska kraljica i njen muž. ne samo da blago sudi o jednom hohštapleru i pustolovu.. Zabluda je.

U unutrašnjosti je državna vlast učvršćena. takva činjenica ne može se iskljuciti iz kombinacija. on citira Goetheovu izreku: »Srozao sam se.« Pruska ne vodi aktivnu spoljnu politiku. sve slobode sputane. da prebacuje kralju kako njegova politika nema ni težnji ni svesnih ciljeva. <ali se preko svarnosti ne može ćutke prelaziti. tu država ima slopo svojoj volji. s tim se treba pom iriti. odnos snaga u spoljnoj politici sasvim je drukčiji. revolucionarni po­ kret razbijen. koja ne želi da Pruska bude jača. on Gerlachu naročito naglašava da sasvim drukčije postupa na području unutrašnje politike. U meni je tek oskudno razvijena sposobnost da se ljudima divim . njen ugled malen. Pruska je slaba. nego mora da se ograničava na to. ako se hoće da se vodi p olitika. Bismarck to ni malo ne skriva. ko se protivstavi kralju i vladajućoj klasi. pri izrazitom policijskom sistemu svaki otpor izgleda besmislen. čak jedni drugima protivreče — Austrija. greška moga oka sastoji se u tome. ni kod sebe ni kod drugih. nego 4 U tome pismu od 2 maja 1857 Bismarck p ro tiv Austrije ustaje 92 . da buržoazija i ne misli na to da istupi za ugnjeteno radništvo. naprotiv.. ona ne može da je vodi. sto ono jasnije vidi slabosti nego vrline«. »mi imamo interesa« — savezi postoje samo sa silama — Austrija — slabija.»Taj čovek mi nikako ne imponuje. »Simpatije i antipatije u pogledu Inostranih sila i ličnosti ne mogu da opravdam pred svojim osećanjem dužnosti u spoljno-političkoj službi svoje zemlje. Medutim. Bismarck ide dotle. da skuplja kamenje koje pada u njenu baštu.. a ne znam ni sam kako. to bi bilo protiv njenih sopstvenih interesa. on je figura u šahovskoj igri politike koja ima da se vodi u interesu jedne države. sva prava pogažena.« Bismarck strogo odvaja unutrašnju politiku od spoljne. da se četka od prljavstine koja po njoj prska. čiji se interesi ukrštaju sa intenemačke države resima Pruske. Tu nije potrebno bodne ruke i može da vlada manevrisati. Prvi put se primećuje. taj biva pregažen. ali. on postoji. na kojima operiše sasvim različitim metodima. ali f odnos klasnih snaga je takav. Napoleonov režim je činjenica. kako Bismarck razlikuje dva fronta.

da godine 1854 nije bio kozak sa Spreve. koji još uvek veruje u sporazum s Austrijom i koji. rata neće više postojati. najneopasniji političari. očeličen je u čarkanjima kod Savezne skupštine. bezosećajno odmeravanje odnosa snaga. država kojoj je on odan još uvek je bez 95 francuske. To piše zreo čovek — sada mu je 42 godine. veli. Austrija je besramna u laganju. bogat je razočaranjima i iskustvima. nikad nije mogao da prodre sa svojim gledištima. Bismarck već sada otvoreno priznaje da Pruska mora da traži saveznike. engleske ili ali postupati treba celishodno i .oštrinom koja dosad nije bila uobičajena. To pismo je upućeno Gerlachu. »Mi smo najdobroćudniji. iz straha od liberalizma. nikad se nije postupalo po njegovim željama. kada je branio Olmiitz. u interesu Pruske narediti da pruske čete pucaju na austrijske — to je svejedno — isklju d ti sva osećanja. radije pada na kolena pred Austrijom.. Kaže da on godine 1850 nije bio izdajnik. Napadi na Austriju do sada se u Berlinu oficiozno nisu culi.« U jednom drugom pismu smatra da mora da se brani od prebacivanja. sto ga na dvoru ocrtavaju kao bonapartistu. ide hladno i cinično samo za svojim interesima. i upravo sada u Krimskom ratu pružila je Nemački porazne dokaze svoje savez. on će. ali na području spoljne politike njegov ideal je biti bez predrasuda. pa ipak. kada je hteo da optira sa Rusijom. Pruska medutim ne može da računa ni na jednog saveznika. Tu tutnji daleka grmIjavina. Taj čovek će biti strahovitr kada bude mogao da odlučuje. mi važimo kao nesigurni p rija te lji i bezopasni neprijatelji. ruske. je r niko ne računa sa njenom stalnošću niti se boji njenog neprijateljstva. on je Prus. »svaka druga vlada uzima za merilo samo svoje interese«.. nijedna od srednje-nemačkih država neće se boriti za Prusku i Austriju. nagoveštavaju se konflikti. pošto je već odavno poznato da o jedinstvu i poverenju medu njima više ne može biti red. On zahteva sistem po kome treba da se radi. ona vodi računa samo o svojoj koristi. niko nam pra­ vo ne veruje. perfidnosti i u slučaju nepouzdanosti. tr a il hladno. a uz to još uvek strahovito neafirmisan. orude Austrije.

Utvrdiće se da je taj doživljaj tridesetgodišnjaka bio presudan za ceo njegov život. da se koristi tekovinama revolucije. da bi se učvrstila jedna država. Strah. načelo borbe protiv revolucije on priznaje za svoje. Jednom Bismarck pise. slaba i ponižavana. a pre toga junska bitka i jezoviti teror u Madarskoj — za njega su to bile etape kontrarevolucije: održavanje i upotreba vojske. Mnoga od pomenutih stanja su stara i mi smo se navikli na njih. a koja vise ni nđjmanje ne #4 . ali najsnažnije ga je potresla revolucija. Bismarcka izjeda silovita težnja za vlašću. nego čak izazivanje uličnih borbi. Mora biti da je pedesetih godina — za to nema direktnih dokaza — državni udar Bonapartin na njega proizveo najsnažniji utisak. Od Napoleona se uči primećuje ironično: primenjivanju sredstava nove vrste. Najjače njegovo saznanje tih godina bilo je ubedenje da je s Austrijom nemoguć sporazum. ne izbegavanje. potreba za ugledom traži zadovoljenje.. prošlosti još nisu u to liko j meri zastarele da bi se za njih moglo re d kao vestica u Faustu za svoj pakleni napitak: »Ovo je flaša iz koje sama ponekad pijuckam. dm one postanu bezopasne za vladajuću klasu. iskorišćavati. ali je već nekoliko dana posle martovske revolucije uvideo da se te nove snage moraju da uvrste u poredak. U pomenutim pismima Gerlachu izlaže u konturama svoje metode kojima će otada raditi — do smrti.vode. Napoleon ga je poučio kako se to radi. koji je 1848 bio zahvatio Bismarcka. Posle toga uči od Napoleona kako treba da se one iskorišćuju. ali svest o sopstvenoj snazi daje mu sposobnost da veruje da može da operise sa svima pojavama. nove mladice moraju se kresati.« On ne zatvara oči pred dnjenicom . da »mi u našem sopstvenom državnom životu ne možemo da izbegnemo iskorišćavanje revolucionarnih podloga. da se posle jedne revolucije ne mogu vratiti pređašnji odnosi. savladan je. on će uvek iznova u cilju odbrane od revolucije odugovlačiti. a zatim kraj prvog dna — toliko on zna. jedna vladajuća klasa.. sprečavati ili donositi odluke. On i Bismarck su najizrazitiji tipovi kontrarevolucije. on dok revolucionarne pojave »Čak ni onda. Pobeda nad revolucijom bila je jedini uspeh. najkrvavije istrebljivanje revo­ lucije.

koje mu je izmaklo.. On govori o naciji. Njih obadvojica jedan prevrat. Kada i po kojim obeležjima su sve te sile prestale da budu revolucionarne? Izgleda da im se oprašta nelegitimno rodenje. od njenih ideja i ciljeva i da se približava onoj buržoaziji. čim one prestanu da budu opasne«. a ubrzo u pojedinim slučajevima i socijalno. To je posredno najdragocenije Bismarckovo priznanje tih dana.. koji su se naglo bogatili. »Zarađivalo se mno­ g o novaca i živelo se iz dana u dan sve bolje. industrijske grupe se besprimernom brutalnošću bore za tržišta. čovek nije uvek dovoljno cist. nisu stvaralačke ličnosti vremena. nego svih vrednosti koje je stvorio uživaoci.. Teško je prodreti uvek do jezgra idejnog sveta Bismarckovog. oni vrse zloupotrebu . da nadmaše plemstvo i birokratiju finansijski. I dalje: »Koliko jos ima egzistencija u današnjem poiitičkom svetu koje nisu ukorenjene u revolucionarnom tlu?. Nje­ gov strah od revolucije je iščezao. Velike sile vode već snažnu ekspanzivnu politiku. on upotrebljava sve te pojmove. konkurentska borba industrije dobija već ogorčene oblike. Produkcija se upravo u Pruskoj umnogostručila. najgoliji profitski interesi postaju presudni. u pitanju je bilo vise no diskusija o jednom problemu koji ih je upravo interesovao. Šezdesete godine pretstavljaie su doba razvitka snaga buržoazije u svima zemljama. razgolititi karakter toga sveta. čak i u zemlji kao sto je Pruska razvio se kapital na način koji iznenaduje. Kako su mogli ti milionari da se prilagode neprilikama tia cije koja nije dizala zajmove. kada se razgledaju nosioci vlasti i snage onoga vremena koje su istinski delale. o državi..smrdi«.. On je uvek osećao kao junker. kojoj se intimno nikad nije približio.. ali kojoj će postati politick! voda. imali su satisfakciju. da se uzdrži od ljubavnog dodira«. a ipak tek onda do­ bija ju smisao. iako je često delao kao krupni buržoa. koji zvuče tako uzvišeno... U tom momentu počeo je Bismarck da se odvaja od svoje klase. nije delila lukrativne koncesije i koja je živela u skroz rdavim prilikama?« Kada je Bismarck sa Gerlachom došao u sukob na pitanju principa legitimnosti. otkad je video Bonapartu na delu. Trgovci.

nežno i ljubazno umiljavao. a ne za predrasude. dok mu u birou zidovi ostaju goli i hladni.« Zavesa je pala. Sad se Bismarck izjašnjava kao veliki trgovac koji zna samo za korist. samu po sebi besciljnu. siičan zavodniku. Može da zvuči čudno: presudni obrt u Bismarckovom životu odreduje pustolov Bonaparta. Na Gerlachov odgovor na njegovo poslednje pismo Bis­ marck je stavio prim edbu: »Nisam imao razloga da odgovorom produžavam korespondenciju.G odine 1857 počinje Bismarckov prvi greh. * 96 . Prošle su tri godine od onog prvog razgovora sa Napoleonom koji mu se. koji trad icije čuva u staklenom ormanu.

.

N a p o le o n III. V e r s a ille s .-a . U lje o d F la n d rir.

Nećemo pogrešiti ako reknemo da je Bismarck 7. Vreme Friedricha Wilhelma IV je prošlo. p olitički poraz i velika ekonomska beda porem etili su nadmoć Rusije u Srednjoj Evropi.„NOVA ERA" U julu 1857 kralj. za vreme jedne setnje u kolima. zaštitnica svih reakcionarnih snaga u nevolji. Nezadrživo vrenje medu ruskim seljačkim masama sili carizam na ustupke. kako se kralju usred go­ vora presekoše reči — on naglo pritegnu uzde konju koji je kasao. počinje odjednom da govori koješta. gubitak ogromnog broja ljudskih života. Kralja udari kap. odjednom mu se učini da primećuje. U odnosu izmedu evropskih sila nastaje postepeno promena. utoliko pre će ona prignuti glavu pred silama koje drže vlast u državi i koje su u stanju da je zaštićuju od nove treće snage koja postaje faktor svuda u industrijskim oblastima. Posle četrnaest dana jaši Bismarck pored bolesnika na paradi. Država. gubi svoj nimbus. Ukoliko je veća njena težnja za učvršćivanjem njene m od. Neki mislioci onoga vremena veruju u mogućnost revolucionarnih dogadaja. koji je uveren da je na svoj položaj pozvan božjom milošću. Bismarck 97 . Kersten. Buržoazija je prvi put saznala da mora da se podredi određenim ekonomskim zakonima. utočište kontrarevolucije. radnički pokret oživljava. Ali potres prolazi pre no što se verovalo. Gubitak Krimskog rata. Iste godine potresa teška trgovinska kriza celu Evropu. »Nova era« otpočinje. na najveći strah svoje okoiine.

da bi se vlast u državi održala. i italijansko pitanje je opasnost za Austriju. Francuske am bicije u Ita liji postaju uskoro očigledne. kockarski karakter te klase. je r je ta politika identična sa revolucijom i ugrožava nadmoć Pruske. koje mora da se reši izmedu Pruske i Švajcarske. ona je firma koja ne uživa veliko poverenje. njena taktika manevrisanja ostavili su traga i na njego­ vom sistemu. mora se navići da se operiše lukavo. predusretljiv. Oni vode pregovore o nojenburškom p i­ tanju. novi društveni oblik. Pobedilac je mogao da postane samo onaj. ona mora da stupi u savez sa Inostranim silama. da jedan drugoga prevare. Tako misli junker. Mahinacije finansijske aristokratije izgleda da su mu mnogo imponovale. Pruska je slaba zemlja sa rdavim granicama. vodstvo nikad ne sme da izmakne iz ruku Pruske. Promene u Francuskoj i Rusiji načinile su od tvrdoglavoga buntovnika tvrdoglavog reakcionara. veoma je ljubazan. Ali ako Pruska hoće da se kao Pruska afirmiše p ro tiv Austrije.taj poraz Rusije osetio kao težak udarac i da je silom prilika došao do saznanja da će se morati pribeći drugim sredstvima. Ceo njihov odnos zasnivao se na želji. razvila. nova klasa potseća ga kakvim se drugim sredstvima služila ova da bi nadvladala svoga protivnika. koji se nikad ne uljuljkuje 98 . moć Pruske ne može se podupirati puštanjem nemačkog pokreta u akciju. Iste godine dolazi do novog razgovora izmedu Bismarcka i Napoleona u Parizu. Dakako da Napoleon veruje da može da prevari Bismarcka. pre svega je slabljenje Rusije uslovljavalo potrebu da se potraže druge sile kojima je možda i samima potrebna potpora. učvrstila. moraju se dobiti aduti u ruke. svaki je verovao da će drugoga moći da zavede i veže. Italija je medutim identična sa Austrijom koja drži celu Gornju Italiju. Nemačke srednje male države jedva da pretstavljaju oslonac. čak i sa vekovnim neprijateljem . da se iskorišćuju suprotnosti izmedu susednih država i da se izigrava jedna protiv druge. Napo­ leon se trudi da u diplomatskom stabu nade figuru koju bi mo­ gao da postavi protiv Austrije. a Pruska ne može da vodi nemačku politiku.

iziskivalo dalje akcije protiv B elgije. da mu je n a jv ile stalo do toga da Pruska ostane neutralna. Ali sad. rekao je. Drugi apel na Bismarckov idejni treba držati u lahu. ali je otvoreno izašao sa svojim namerama u Ita­ liji. Napoleon je izjavio svoj potpuni dezinteresman na levoj o ba li Rajne. osvaja*nje leve obale Rajne bi. kako je reagovao. međutim. O Nemačkoj •bilo govora. On neće uzviknuti. njena ugnjetavajuća nadmoć mora da se u n ilti. Sledeći rat. savetujud mu da ‘ 7* 99 . može samo tamo da se vodi. ako on zbog Ita lije bude ušao u rat sa Austrijom. bizmarkovske Pruske. to se tako jasno podudaralo sa Bismarckovim pretstavama o uzdizanju Pruske na stepen velike sile. morala zbog rastrganosti svojih pokrajina da se konsoiiduje. Bismarck je izrazio svoju zahvalnost. Pruska bi. a gde ima kocke. Druga je stvar. Naposletku otvoreno izlazi s istinom na sredu. a druga. Holandije i Luxemburga — kakav riziko! Pošto zna za Bismarckovo držanje prema Austriji. Napoleon je izložio razvitak do 1866 godine. Dva kockara su vodila pregovore. M oglo bi se gotovo reći. ali da je momentano nemoguće da se berlinski dvor p rido b ije za takve ideje. neće red da. on ispreda ideju pruskofrancuske saradnje. 1857. Svaka reč mora biti da je bila muzika za Bismarckove u li.verovanjem da može imati poverenja u partnera. Ko u toj rafifiovanoj igri prvi bude poklonio veru. kako se Bismarck koristio onim Ito mu je partner u igri otkrio. ukazao proročki na mogućnosti. sa kojima se Bismarck samo nije igrao. veli. Ito mu je car svojim nagoveltavanjim a pružio dokaz svoga poverenja. iako ima razloga za to. Francuz je pogodio njegov sopstveni program. potrebna jo j je pomorska snaga. sto je car izlagao u glavnim potezima. jer mu se car v ile izrudo nego Ito je moglo da bude u njegovom interesu. taj će biti izgubljen. Bismarck nastoji da jo i v ile uljulja cara. tu ima i prevare. da je taj razgovor pretstavljao začetak nove Pruske. ubacuje u razgovor povećanje Pruske prisajedinjenjem Hannovera i polapskih kneževina. Napoleon je već sad udnio g reiku da Bismarcka smatra kao glupavijeg. svet — Englesku potrebno jo j je more iz privrednih razloga.

koji mu izražava zahvalnost. Junker će ćutati. ali otvorene su mu perspektive. i koji od Bismarcka dobija dragovoljno obećanje da će ćutati o njegovim izjavama. 100 .se u sopstvenom interesu prođe svih tih misli kao i toga da mu čak poveri misiju da to saopšti kralju. pošto nije isključena opasnost inaiskrecije. koje samo on vidi i iskorišćava. U pravom momentu će da deia po cenu opasnosti da ga niko ne razume. Tako je i izgledalo da junker iz krajine govori u korist Fracuza.

Da je računao da će ga pozvati. koja u novoj državi pravi svoje poslove. a ne ide na svoju dužnost: »Ovde sam mnogo potrebniji. Princ je hteo samo da presliša Bismarcka. Ko će drugi b iti u stanju da mu pomogne i da ga savetuje pri toj nameri. Kartečki princ hoće da počne sa osvetničkim aktom. biva potisnut u pozadinu. Princ od Pruske vodi s Bismarckom razgovor o prvim merama posle promene vlade. poslednji ostaci martovskih tekovina imali su da budu iskorenjeni. cak da inauguriše liberalni kurs. Ali Bismarck. u stvari je hteo da vlada ustavno. dokazuju njegove red Manteuffelu. nije vise opasan protivniKPosle nekoliko dana princu se poverava regenstvo. nasledila ju je vlada kneza Antona von Hohen101 . jer već zna da se i s postojećim ustavom može da vlada bez ikakve opasnosti ma s koje strane. koji ga je pozvao na odgovornost što ostaje u Berlinu. reakcionarna Manteuffelova vlada je otstupila. Wilhelm smera puč. Borba protiv liberalizma prisiliće Nemačku da zauzme stav. hoće da izvrši reviziju ustava.UKLANJANJE U PETROGRAD U oktobru se otvara mogućnost momentane promene vla­ de. Buržoazija. koji se bavio mišlju da sada dođe na krmilo. Pruski ugled u iNemačkoj umanjiće se# veli. Bismarck ne želi više rat do istrebljenja protiv liberalne buržoazije.« Ali nisu ga hteli. sukobom izmedu Krune i Landtaga. on veruje da se ona može da upregne u kola feudalne države. Čim je Wilhelm postao regent. nego roajalistički buntovnik iz 1848! Ali ga Bismarck odvraća.

vičan da sve gleda pre svega s» gledišta oficira. uticajima — u to vreme ona veri svoga najstarijeg sina Friedricha sa ćerkom engleske kraljice.* iz opozicije protiv kraljeve rusofilske. iako je novoizabrani Landtag dobio liberalnu većinu. koja Pruska mora da izvrši u Nemačkoj. kad ustreba. Ali čudno da na ta izona se gube u opštim izlagalaganja niko ne obraća pažnju — njima. — to je zapravo sve. karakterise njegove političke linije. Njeni članovi su uzeti iz krugova koji su se za vreme krize povodom Krimskoga rata okupili oko princa. ali regent zna kako je grožđe još kiselo. vojska Pruske mora da bude snažna i ugledna. Ali za to su potrebne mirne političke prilike i — novae. Već zbog samih tih reči promena vlade je pozdravljena likovanjem kao »nova era«. što u tome go­ a to je vrlo malo. da bude okružen svojim ljudim a. Hteo je.zoIlern-Sigmaringena. pre svega. i tako pada značajna reč o »moralnirr* osvajanjima«. U osnovi se. ali sadrže W ilhelmov program. bacila na terazije težak politički teg — u tome pravcu duva vetar. govori o brižnoj ruci. popravljajući. on odbija svaki p re kiđ sa prošlošću. Prinčeve maksime svode se na stabilizaciju postojećih odnosa. odan svome zanatu. da bi. Potrebne su izmene. Kako se to slaže — oštar mač i moral? Dok su gospoda jo i slaba. održan ministrima. kaže da je protiv prevremenog primanja obaveza ugovorima — to je napad na bratovu politiku. Kao stari vojnik. pokaslabi p$lozuje se moral kao oprobano sredstvo. U tom pravcu. koja je već odavno koketovala sa liberalizmom i bila pristupačna engleskim. koja treba da. A zatim princ-regent prelazi na spoljno političku situaciju. on je navodno hteo da opravda pro­ menu vlade. Ali liberalna buržoazija je v ile no skromna. nije baš ništa izmenilo. čudno da se pre svega ne čuje vika za novcem. Austriji podložne politike* Presudni uticaj vrši nekontrolisano prinčeva žena. zahvata svuda gde god se pojavi samovolja ili ma šta što se p rotivi potrebama vremena — voru ukazuje na novi kurs. ovaj* govor sadrži i izvesne poglede od velikog značaja. 3edan govor princa-regenta. ali to se u govoru jedva i pominje. naravno. on poznaje 102 . princ-regent smatra svojim najvažnijim zadatkonr* reorganizaciju armije.

da bi postala jaka. Zlovoljan. već odavno je u odstupnici. Pokušaj da dode na vlast propao je. Možda je Bismarck mislio da o vojničkom zanatu on verovatno nešto razume. ali on u isti mah već oseća puteve kojima država mora da ide. kudi sve ministre. Dakle. nemirnog čoveka. to ja razu­ mem«. čovek Engleza. spoljnih poslova naziva udvoricom. koji nenadano izmiče i kojim je teško upravljati. Princ-regent. i vi treba da prim ite kao dokaz i priprema za svoje Regent. I prema Austriji treba u najmanju ruku zauzeti stav iščekivanja. Još mu nije potreban. liberali neka mirno veruju da vetar duva u njihova jedra. »Ne razumem kako možete da uvek važio kao najviši položaj pruske diplom acije. To je program gradanskog mira. Tamo neće moći da nanosi ni kakve štete. koji isuviše hitro drži gvožđa u svi­ ma vatrama. kada se Bismarck nećka da ide na Nevu. koji ga se boji. što vas tamo šaljem«. u unutrašnjosti se mora imati mir. pa Petrograd velikog poverenja. ali potrebno je imati snage. »Smatrate li i draži kralja njegovog negativministra je mu se. samovoljnog. u meduvremenu se objavljuje princip »moralnih osvajanja«. Wilhelm ga neće. 103 .žaj zemlje. osetno pogoden: možda da sam dremalo? Ja ću sam da budem svoj ministar spoljnih poslova i svoj ministar vojni. ali o spoljnoj politici ne razume baš ništa. skroman u mišljenju. zna da se ta izolovana pokrajina mora čvršće vezati za maticu — on dakle hitno preporučuje trpeljivost u religioznim stvarima: »Prava katoličke crkve ustavno su utvrdena. tog žestokog. Junker je opasan. Bismarck prelazi u napad nim mišljenjem o ljudima njegova izbora. u Pet­ rograd. kasnije će se od njih zahtevati kredit. Lisica se opet uvlači u svoju rupu vreme. ulaguje to primate s toliko gorčine. Bis­ marck ne popušta. Nije čudo da u Berlinu neće junkera. misli stari vojnik. on je muž svoje žene. Jer tu nema ništa da se dobije. Bismarcka šalju u Petrograd. On je dugo godina bio komandant u Koblenzu. Prekoračivanje tih granica ne treba dopustiti«.

Da je bio reakcionar. to ga je naročito preporučivalo. Bismark ga naziva »lisica u kondurama«. S Rusima je Bismarck u Berlinu i Frankfurtu održavao u Krimskom ratu prijateljske veze. još v ile je govorilo za njega njegovo n ep rijateljstvo prema Austriji. Ministar spoljnih poslova je knez Gorčakov. onog slabog i svirepog. koji je izgubio jedan rat i koji je sada pokušavao da prividnim manevrima spase svoju krunu od seljačke revolucije. a Gorcakov se hvalio do svoje smrti da je Bismarck bio njegov učenik. lukav i pun podm uklosti. a 104 . sujetan do narcističke zaljubljenosti u samoga sebe.29 januara 1859 je postavljen. Smatrali su ga za prijatelja ruske stvari — time za potpuno odanog evropskoj reakciji. u martu seli u glavni grad Aleksandra II. njegovo držanje prema Rusiji bilo je poznato u Petrogradu. ćudljivog i kukavnog čoveka. sada već šesdesetogodišnjak.

mešanje Bonaparte nov hohštaplerski p odvig. Napoleon iskorišćava italijanski nacionalni ustanak. koja želi da uvuče Prusku u rat. da bi pogodio vlast Austrije u Lombardiji.. da pomaže Austriji. misli da mora da drži stražu na Rajni. Izmedu Austrije i Francuske treba da se stvori tampon-država. izgleda kao da je sa Austrijom cela Nemačka u opasnosti. nacionalni ustanak u Ita liji pretstavlja revolucionaran akt. rat je bio dobijen i završen. Pruska ostaje neutralna — plašili su se iskustava iz Krimskog rata. on misli da će m od da prevari Italijane: »oslobodiće« ih i u d n iti svojim vazalima. pre nego što izbije rat. Parma i Modena. ali još pre no što su otpočele bitke. Napoleon pretenduje na Savoju i Nizzu — i dobiće ih. d je će nacionalne am bicije Napoleon m od da potstiče. Princregent postavlja cenu — bila — Austrija medutim hoće da pomoć dotako jevtina ipak nije b ije za badava. da bi uvek mogao da se p ojavljuje kao arbiter. Venecija. pru­ ska vojska se mobiliše. Tad Wilhelm traži da se Pruskoj da bar Vrhovna komanda nad Saveznom vojskom. kad izbija italijanski rat.. Viktoru Emanuelu obećane su Lombardija. 105 . postavlja čak na Saveznoj skupštini odgovarajud predlog. Pljačka je već podeljena. vode se pregovori sa Austrijom. Princ-regent namerava da ubere jevtine lovorike. Isprva želi se da se spreči rat.STRAŽA NA RAJNI Bismarck je kratko vreme u Petrogradu. U Nemačkoj izbija bura ogorčenja u reakcionarnim krugo­ vima.

umesto unutrašnjeg razvoja. da za italijansku nacionalnu samostalnost za njih samo . Za svoju odbranu Nemačkoj nije potrebno ni parče italijanskog zemljišta. slobodna Italija pretstavljaće za Nemačku oslonac u borbi protiv Napo­ leona. Ako Nemačka danas bude pomogla da se Ita­ lija podjarmi. »Ako se najzad ukroćeni krvožedni tigar nacionalne mržnje izmedu ova dva naroda opet pusti iz njegove duplje — tada je možda za tri decenija slomljen svaki kulturni napredak. koji će biti prisiljen da osvaja levu obalu Rajne. inače će Napoleon vo diti osvajački rat. Napoleon i Franja 3osif su se sporazumeli. Za njih ovaj rat pretstavlja borbu protiv austrijske reakcije ali i mešanje Napoleonovo odbijaju isto tako o itro kao i ulazak Nemačke u rat na strani Austrije. da se reka Po mora braniti njih postaje na Rajni. Što je za sve druge za njih postaje sporedno. Izneto je i gledište — je borba izgovor O istom pitanju izjasnio se i Lassalle i odvraćao od rata da izazove strahovite p rotiv Francuske. sputan svaki politički razvitak. bilo im je stalo da se sukob sto pre izgladi. za i ti ranije. radi održanja svoje moći. u nemačkom je in­ teresu ako strana vladavina u Ita liji bude najzad ukionjena. kada Napoleon ushte da osvoji obalu Rajne. glavno. ispisano varvarstvo osvajačke i rušilačke razjarenosti. Socijaldemokrati pratili su ovaj konflikt sa najvećim interesovanjem. To bi bila pobeda reakcionarnog principa. gleda najnekulturniji dogadaj koji se može zamisliti. koji demokrati tako žarko žele. objekt subjekt. omogućena svaka pometnja duhova. italija ima pravo da vodi borbu protiv svojih ugnjetača. najveća i 106 da austrijsko gospodstvo u Ita liji mora biti slomljeno. On u tome ratu. opasnost evropskih zapleta bila je isuviše velika. tada su opet otvorena vrata svakoj mračnoj i makijavelističkoj kabinetskoj politici. Oni odbacuju i ismevaju austrijsku parolu. jer se on iz rata vladalaca može da pretvori u narodni rat pod vodstvom vladalaca i posledice za oslobodilački pokret Evrope. ona će sutra stajati osamljena.Na iznenađenje celoga sveta. a na zastavu naroda.

nego savojskoj dinastiji. Bismarck je mislio samo na interese Pruske. mada je i sama jedva bila sposobna za rat. Napoleon je progutao Nizzu i Savoju. pa će počiniti gluposti. koja je htela da Prusku navede na rat protiv Francuske. Napoleon se i sam brzo opario. Lassalle je morao znati. u kojima je pozivao Prusku da u meduvremenu »oslobodi« i prisajedini Schleswig-Holstein. Bismarck pri tom nije hteo da zna za nemačko pitanje. Pruska. 1870 će se jezovito ispuniti sto je Lassalie 1859 navestio. kao što ga je kasnije vodio Bismarck. bojao se »da će je. Rusija je evropske zaplete koji su pretili. kao neophodan uslov za ujedinjenje Nemačke. o kojoj se toliko raspravljalo. podražavanjem 1813. one su samo mobilisale. nego je bio čisto pruski separatista. Vrtoglavica. da bi prolila krv. da će ta parola — upućena tadašnjem režimu — morati da izazove opaku pometnju. lako je to bio rat kabineta te je morao da bude nepopularan. jedna država je pala u ruke ne italijanskom narodu. Austrija o piti. Situacija. on je tražio da Pruska ostane neutralna i da jo j neutralnost garantuju Fran­ cuska i Rusija. koja je začeta ovim izlaganjima 1866.« Vlada ruskoga cara upotrebljava sva sredstva. Za Lassalle-a je bio bitan zahtev da se razbije Austrija. Ali Napoleon i Franja 3osif su se sporazumeli. prevareni varalica okrenuo se drugim pustolovinama. da Austriju 107 . Kobni su medutim b ili odeljci njegovoga spisa. uzela kao povod za pristanak. nije postigao uticaj u Italiji koji je želeo. Dok su socijaldem okrati dogadaje posmatrali sa svoga gledišta. Zloupotreba.najnedoglednija od pobeda koje je taj princip izvojevao počev od marta 1848 godine«. bio je narodni rat pod v o d ­ stvom vladalaca. zadavala mu je veliku brigu. a time i sve male i srednje države nisu ušle u rat pro tiv Francuske. nije nastupila. Lassalle je uslovno odobravao rat vladalaca protiv Francuske. koju je dobila nacionalistička buržoazija. što se i desilo. on se borio protiv svake usluge Austriji. branilac interesa dinastije Hohenzollern i vladajuće klase. Ono protiv čega se on borio. Najvažnije je što je Lassalle predvideo strahovite posledice jednoga rata. i suviše je shvatljiva.

On se neko vreme bojao da će se Pruska nad u ratu na dva fronta. koja je u isti mah imala da vodi rat i na Rajni. još jednom je. da je mogao da putuje u Berlin. Bismarck se trudio svima silama. Tema revolucije je prvi put kucnula na vrata jedne od najozbiljnijih evropskih kriza. da se drži političke lin ije Gorčakova. da rat završe što pre. Regent.drži u šahu. ali da je bolje sporazumeti se sa Rusijom. ali iz straha od revo­ lucionarnih komplikacija. da bi se Austri­ ja držala u šahu. dospeo u krvoto k i izazvao zapaljenje pluća — lekari su od bolesnika digli ruke. pošto su izgledi za saradnju sa Austrijom maleni. Rusija. iznudila brzo završavanje rata. Prilikom vraćanja u Petro­ grad otkinuo mu se u veni komadić usirene krvi. regent mu 108 . Tada na jednoj sednici Bismarck izlaže svoja načela. tek kad se imaju u vidu brige diplom ata u toku tih dana. Ministar Schleinitz je govorio protiv Bismarcka. Najreakcionarnija država Evrope. kada je izgledalo da je Rusija rešena da ude u rat protiv Austrije. a time. Engelsovih i Lassalle-ovih spisa. začudo. Početkom marta 1860 bio se to­ liko oporavio. po logici stvari. U junu 1859 Bismarck se razboleo i doputovao u Berlin. Njihovi interesi su im nametali. jedan opšti rat imao bi za vladaoce nedogledne posledice. i protiv Pruske. ali se donese odluka da se kandidat najpre presliša. Gledao je u susret smrti i napisao testamenat. govori pro­ tiv Austrije јоб oštrije no inače. istina. popušta. svojom moćnom red . Toga proleća danovi vlade prvi put raspravljaju o Bismarckovom postavljanju za ministra spoljnih poslova. postaje jasan značaj Marxovih. da kod nemačkih lekara potraži leka. kaže da bi. Mesecima je lebdeo između života i smrti. Kabineti cele Evrope živeli su u strahu od posledica toga rata. U ovoj krizi Bismarck nije mogao da utiče na odluke princaregenta. protiv njegove vo lje d o s lo 'je do pregovora s Austrijom. з druge strane preduzima sve mere da skloni Fran­ cusku da rat liši svake revolucionarne boje i pretvori ga u rat kabineta. pruska vojska je protiv njegove volje mobilisana. obeležava kao najslabiju stranu pruske p olitike njenu slabost prema Austriji. b ilo dobro kada bi se sa Austrijom moglo rešiti nemačko p i­ tanje.

Sa Interesovanjem je posmatrao sve opasniji položaj u Poljskoj i sve veće vrenje. Ali nacionalnorevolucionarni pokret u Poljskoj ugrožavao je istovremeno poljske te rito rije koje je posedovala Pruska. Bismarck o vrenju medu seljaštvom malo govori. poreski tereti bezgranično rastu.se priključio — sednica je bila završena. tražeći od njega da iznese svoja iskustva u pečenju rakije i uvodenju poreza na pečenje rakije. liberalne struje u izvesnim višim krugovima zabrinjavaju ga. izgleda da je on tu emancipaciju shvatio u njenoj pravoj suštini. danima bio u lovu u dubokim šumama. Sve što je video na selu u Pruskoj. Pomalo je komično. gde je on. dok je za cara tvrdio da je donekle liberalac. Pravilno postavljeno. pa i beda seljaka. gledao kako u peći nestaju cele male šume drva. koje nije htelo da pred silom uzmakne. to je on znao. Seljaci su oslobodeni. Princ-regent po­ stao je kralj Pruske. ako se on trudio 109 . otuda je poticalo njegovo sopstveno bogatstvo. Zar je čudo što se njemu svidalo u Rusiji — gde je sve d ob ija lo velike dimenzije. u džepove plemića i trgovačkog kapitala teku ogromne sume. S druge strane pozdravlja sa zadovoljstvom energično držanje ruskog plemstva. Iste godine Aleksandar II je prisiljen da objavi zakon kojim se tobože ukida kmetstvo u Rusiji. Nije čudo. seljačko pitanje je moglo najzad da postane dobar posao usled otkupa. kao i u Pruskoj. U januaru 1861 umro je Friedrich Wilhelm. pomoranski junker iz marke. tu je bilo džinovski povećano. jer bi se inače udeo ostalih članova u snošenju tereta odmah srazmerno povećao. ko ji je Schleinitza smatrao kreaturom princ-regentove žene. Rusi su cenili mišljenje dugogodišnjeg posednika pecare. ukoliko su. nego da puca. ali se ne bi moglo red da ga more brige da bi Rusija mogla da ide u susret revoluciji. seljak ne sme da napusti svoje selo. pucao na medvede. opština u sopstvenom interesu drži čvrsto svakoga dana. kandidat propao. kada Rusi Bismarcka zovu u pomoć kao eksperta za poljoprivredna pitanja. mogli da se »otkupe«. mi­ nistri Hohenzollern i Auerswald izgubili su kampanju za Bismarcka. Naravno da je njemu to imponovalo.

kao vojnik vičan komandovanju i pokornosti drugih. Ako to učini. važnija pitanja koja zaslužuju da se reše. Tvrdoglav. začudo.. za njega postoje druga. Sad prvi put stupa u akciju Bismarckov stari p rijate lj iz mladosti. Izgleda da nije verovao da će kralj terati u krajnost u pitanju vojske. inaugurisao i sprovodio reformu vojske. Ministri se protive. Najiz njegove porodice su protiv njega i savetuju mu da sklopi truo mir. rat na strani Austrije značio je za Prusku rat na dva fronta. a uz to je svaki rusko-poljski rat morao neodložno da stavi na dnevni red poljsko pitanje. Samo tako se objasnjava što on nije bio sklon da se prema Francuskoj zauzme izazivački stav. na kojoj podanici treba da polože zakletvu vernosti. U leto 1861 dolazi u Berlinu do krize vlade.. Za ugnjetavanje Poljske bilo je potrebno da Pruska i Rusija budu u dobrim odnosima. On preklinje Bismarcka da dode. On očigledno ne veruje kralju. i tako on p ile Bismarcku: »Odgovorite mi da li smatrate bliži da tradicionalno poklonstvo kralju pretstavlja atentat na ustav?. Kralj je rešen da sprovede svoju volju. hoće da provocira da bi se sam osećao uzdignut. Isto tako postoji malo izgleda za temeljno menjanje spoljne po­ litike. Bismarcku je važno da se postave i reše principijelna pitanja od dalekosežnog. kralj mu je dopustio da potraži druge ministre. ali generali ga podupiru. koji je predložio. on zahteva da se priredi ova srednjevekovna scena. koij se izgleda samo zbog prestiža oseća obaveznim da sprovede svoju nameru. odgovara izbegavajući: Spor oko poklonstva ne izgleda mu dosta važan. Sačuvaj Bože da popusti. Smatrfco je da je najzad došao momenat. tada brodim o punim jedrima u močvaru parlamentarnog režima. Kralj insistira da se priredi poklonstvena svečanost. Bismarck misli kako će sve to odjeknuti u inostranstvu. tadašnji ministar vojni Roon. S liberalima je već došlo do sukoba na pitanju organizacije vojske. koje 110 . Položaj je očajan! Kralj strahovito pati. dubokog značaja. on hoće da sprovede svoju odluku.da stvori što povoljnije odnose izmedu Berlina i Petrograda. ustav mu nije pružao dovoljno garancije. kada najekstremniji roajalista može da se pojavi na sceni.« Bismarck.

kralj se odriče poklon­ stva i zadovoljava se krunisanjem. on hoće borbu za vlast u državi. nikakvog spasa. jer hoće da vodi »veliku politiku«. On se bojao toga čoveka. ako nam Gospod Bog ne pomogne. On je v iie no ikada potčinjen kraljici i njenim pomagačima. Obadvojica su kovali zaveru. i mi teturamo dalje u jaram parlamentarizma i repub­ like. i zato prebacuje da su u spoljnoj p olitici konzervativni. ali sto se svih drugih tiče.. pitanje poklonstva je sitnica. Bismarck neće da se bori za slamku. on međutim traži radikalne promene. njegova žena je odnela po­ bedu. nego za sve. pretstavlja mlitavost i zamorenost našega kralja. >0a sam svome vladaocu veran do Vandeje. ne osećam ni u jednoj kapljici krvi ni traga od obaveze. gde se nalazio kralj.. i Roon. a u unutrašnjoj liberalni. možda je na račun toga pravio i sale.. Oba­ dvojica su imali isti cilj. Kralj je bio zadovoljan.« Na kraju moli Bismarcka da se ne vraća u Petrograd pre krunisanja. umiren. koji mu se sad već godinama isprečavao na putu i koji je pokušavao da ga razdvoji od njegovih p rijatelja i njegove žene.. Ne vidim nikakvog. kralj je bio neprijatno iznenaden.. Ako on ne postane telesno svežiji. Bojao se sredstava koja je taj čovek preporučivao i koja su kraljevinu mogla da dovedu do smrtne krize. da za njih ma i prstom maknem. Bojim se da sam zbog takvog svog mišljenja od našeg najmilostivijeg Gospodara toliko udaljen. da će me teško smatrati podesnim da budem savetnik njegove Krune«. U oktobru je kralj u Berlinu izbegavao da sa Bismarckom 111 .. pise Bismarcku: »Najveću nesreću u celoj toj mizeriji. Kada se prijavio. AM kriza je već prebrođena. ne govoreći o tome. u najvećoj meri zadovoljan. možda će se ipak otvoriti put za njega. Bismarck se u meduvremenu pojavio u Baden-Badenu.neće shvatiti kako vlada može da se obori na pitanju poklonstva. odobri. o cilju otsustva nije ništa slutio. o zaveri. sve je izgubljeno. On mu to. U procesu sveopšteg raspadanja u stanju sam da vidim samo jos jedan otporni organizam: armiju. kada je Bismarck izrazio samo želju da do krunisanja ostane u Pruskoj. Uskoro se pojavljuje u Berlinu.

treba im protivstaviti jednu masu — se protive nacionalnim snagu. koji je klase navodio jedne protiv drugih. pametna žena iz malog Weimara. snage će jednoga dana postati jače od jednog čoveka — jer istoriju ne stvaraju pojedinci. bekstvo iz Pruske u martu 1848 nije zaboravio nikad. navući na sebe sumnju da je reakcionar. ali istovremeno ih držao na lancu i uvek nastojao da ostane gospodar. neodlučan. tako mora i da otkaže. p olitike koja sve izigrava jedne pro tiv drugih. čak samim održavanjem veza sa Bismarckom. Klase se ne daju prevariti. treba mobilisati i tu je nešto naučio od Bonaparte. On je bio Hohenzoller. koleb ljiv. prvi put iskrsava ideja nemačkog parlamenta — naučio je dakle nešto od Bonaparte. Tako on sada razvija osnovne linije svoje buduće p o litike Rajha.govori o p olitici. 112 . ako jedan čovek njime upravlja. jer se plašio da će takvim razgovorom. ali ceo taj sistem je moguć. gonjen od strane Roona. A u pozadini se zapovednički pojavila energična. — istovremeno izgleda da su italijanski događaji učinili svoje: povratak malih suverena pokazao se -ka o koban. Pa ipak Bismarck. a ipak sputava. oni težnjama. nije popuštao. nego klase. bojažljiv i još uz to starac. tako je zamišljen. a strah za krunu bio je jači od osećanja stida. u toku leta piše memorandum u kome prvi put govori o zadatku Pruske u Nemačkoj. prividno sve zadovoljava. šesdesetčetirigodišnjak nije hteo da na p i­ tanju vojske kida s liberalima.

1 8 6 2 F o to g ra fija .B is m a r c k g o d .

B is m a r k o v a ž e n a J o h a n n a F o to g ra fija .

Bismarck oni ga 113 . Hohenzollern odlazi. koje je sračunato na kratak гок. ali da ne misli da se trajno smesti u Parizu sa otkaznim rokom od osam dana. smatra manje neophodnim. princ A dolf von HohenloheIngelfingen dolazi. Opozivaju ga iz Petrograda. pa počini glupost i izgubi strpljenje. on primećuje podrugljivo da ga kralj. Latentna kriza zahteva stalno nova lica. on ima tako malo volje za to kao i prošle godine. 1 juna 1862 Bismarck predaje u Tuilerijama svoje akreditivno pismo. u kojima mu najcrnjim bojama prikazuje položaj u Berlinu. je r je tamo upravo upražnjen položaj. Bismarck govori ironično o tom sjahivanju i uzjahivanju. pun nemira. priznaje da ne veruje u kraljevu otpornost pre­ ma uticajima njegove kuće. kralja sve više dovode u tesnac. Roon ga raspaljuje svojim pismima.IGRA NA LEDU U martu 1862 nova promena vlade. do ministarstva bez portfelja mu nije stalo. Kriza se zaoštrava. Bismarck izjavljuje na Duhove 1862: »Vi grešite kad mislite da 8. čas u Engleskoj i Dužnoj Francuskoj. koji. izgleda. ali on još uvek ne misli da pozove Bis­ marcka. U maju 1862 Hohenlohe ga moli da uđe u vladu. U prvom pismu iz Pariza koje je uputio Roonu. da traži ultimativno da mu dadu dužnost ili da ga otpuste — šalju u Pariz. Takve bojazni nisu na mestu. zloban i ogorčen. to mu toliko dozlogrduje. u isto vreme boji se da Bismarcku ne prekipi. I tako se izmedu njega i Roona razvija živa korespondencija. provodi leto — čas u Parizu. Kersfen. ako mu neko vreme nije pred očima. puštaju ga da u Berlinu čeka u hotelu.

pa ipak je on za Bismarcka u momentanoj situaciji od neocenjive vrednosti. Razgovor se svršava bez rezultata. koji ga ispipava. neće doći. stalo mu je još samo <Ja sačeka zgodan trenutak.. Bis­ marck izbegava da odgovori i istovremeno pokušava da od cara izvuče mišljenje o određenijim zadacima. »opasne katastrofe mogu da se predvide sa sigurnošću« — on misli da je za kralja siguran. da li bi kralj bio voljan da sklopi s njime savez.. 12 septembra Bismarck je digao ruke.. Već odavno je čvrsto rešen da ude u vladu. Poslednjeg dana meseca avgusta Roon može da mu javi da će morati da se započne borba. kada jo j je suviše dobro«. Bismarck usred leta odlazi na putovanje. sit čekanja. izražava svoje nezadovoljstvo i traži šest nedelja otsustva. Tada će јоб nekoliko meseci čekati iza busije.Tražim jedino izvesnost da ću na sadašnjem položaju ostati bar do 1875. a pre svega da se kralj saglasi sa njegovom politikom . U međuvremenu razgovora sa francuskim carem. izgledalo je da do katastrofe. on bi se zad ovo ljio da ostane poslanik u Parizu. ». On može da izvesti kraija da se na vernost Austrije isto tako ne može računati.vodim rezistenciju. dok ne bude mogao da istupi kao spasilac krune — lac od jedne već kompromitovane. kao ni na njen pristanak da se poboljša položaj Pruske u Nemačkoj. jedan savez. U mirnijim trenucima govori sebi i Roonu da pre svega mora da osigura sebi dobro pojavljivanje kad se Skupština kao spasibude onemogućila.. koju su on i Roon pokušavali da skuju. izgleda da je već odavno izgubio strpljenje.. Razdražen. ja naprotiv imam žive nastupe preduzimljivog duha one životinje. koja ide na led da igra. On hoće da svira onako. veli. neki određen cilj. izmenjuje dalje pisma sa Roonom.. ili da uopšte ne svira. kako on smatra da je dobro. Stvorite mi tu ili 114 . smešne opozicije. ozlojeđen i razdiran težnjom za vlašću. pretpostavlja neki motiv. zadržava se u Engleskoj i na moru. jer o koncesijama i kompromisima ne može b iti ni govora. nego odjednom nagoveštava mutno da mu je Austrija učinila izvesne ponude. Lukavi partner se ne odaje.

. Bismarck je prodro gurajući se i guran. jer nije imao kud. leda su mu se savijala pred prestolom. čak I s desna. ciničan i nikad u neprilici kad treba lagati. svestan cilja. čak ni kralj. On je najposlusniji sluga N jegovog Veličanstva. p rija te lji su mu u celom svetu b ili samo reakcionari. goreći od žeđi za vlašću.. 18 septembra dobija u Parizu od Roona telegram u dogovorenoj šifri. žedan osvete. Medutim. antišambriranju je kraj. ovo izmenjivanje pisama između dva p rijatelja. Tako je on. kao da sam na kamilama putovao kroz pustinju. javnoj borbi. Bismarcku je bilo 47 godina. U 11 sati 8* 115 . nije tražio Bismarcka. njegov sistem se sastojao u tome da raspiri rat svih protiv sviju i da otuda izvlad korist za sebe. kada ga je kralj u dnio svojim ministrom.onu drugu izvesnost. Zaverenici legitimnosti su na cilju. nestrpljivo. Posle dva dana stiže Bismark u Berlin. Put ka vlasti je otvoren. Bismarck nije sebi prokrčio put u vladu u otvorenoj. 21 septembra uveče pisao je Bismarck iz Berlina svojoj ženi: »Roon nalazi da sam izmršaveo i da sam opaljen. pesnica mu je bila upravljena protiv radnoga naroda u varoši i selu. a kamo li kao tribun mase. a kamo li u Nemačkoj. nesredeno. Niko u Pruskoj. niko nije hteo da zna za njega. ali njegovo nervozno. ali svi su saglasni da izgledam zdrav kao što godinama već nisam izgledao. uzor su mu b ili koketni. ovaj rat u pomrčini. On se pojavio nametnut. častoljubiv i spreman na svako nasilje. on ne dolazi kao vođa neke partije. sem jednoga genera­ la. pustolov i hazarder Napoleon. i ja ću na vašoj fo to grafiji naslikati anđeoska krila«. prodro do ministarske stolice. hohštapleri i krvoloci. učenik svih mračnih sila u Evropi. kroz kapidžik. u Skupštini je još postojala mogućnost opozicije. On čeka na postavljenje kao dnovnlk. razdražIjivo raspoloženje potseća ipak i na vuka razjapljenih vilica koji u velikoj gladi obleće oko torova. da smesta dođe: »Kruška je zrela«. ova izrazita kabinetska politika simptomatični su za režim. kao favorit jednoga ministra koji mu je bio prijatelj. d je g vlasnika smatra slabim i nepouzdanim. sujetni smutIjivac Gorčakov.

Taj čovek donosi sobom gotov program — stojao se iz šest reči: taj program sapolitika. da vladajuća klasa ne bi izgubila svoje privile g ije . krševima i senkama smokvinog drveća. Konzervativna unutrašnja politika. narodto ako se ne biraju sredstva. inostrane države mogu da se potčinjavaju samo ratovima ili se diplom atskim sredstvima slabe. ali istovremeno sve klase izigravati jednu protiv druge i stalno imati za sobom jednu čvrstu snagu: to je u Pruskoj armija. Borba za prusku dominaciju u Nemačkoj. jedna tvrdoglava klasa u zemlji može da se urazumi. nemačko pitanje. pretvara armiju u presudan i najvažniji činilac. razbijanje nemačkog saveza. otstupanje sve to nije nikad zaboravljeno. koji nikad nisu zaboravljeni. 116 .sam išao na počinak i spavao do 7. koji je čak pokuŠavao da se izvuče. apsolutno vladaju. Njemu je stalo samo do Pruske. kada se Friedrich Wilhelm trupa — gardljski oficirl ozlojedeno zyečali svojim sabljama. tako misli Bismarck. masovni pokret za ostvarenje nemačkog jedinstva mora neminovno da uništi Prusku. Liberalnu buržoaziju pritisnuti uza zid. zavaravaju. Sprovođenje toga programa znači odustajanje od nestalne. to znači na svaki način: ugnjetavanje. sa svakojakim snima o južnom nebu. U isti mah je to politika osvete za pretrpljene udarce. pipave. Čovek koji je sam nerado bio vojnik. primamljuju. Zbog toga odvajanje od Austrije. draže. U spoljnoj politici Bis­ marck traži liberalizam. Scena u umiljavao gradanima. je r nije hteo da sluša nego jedino da zapoveda. mora da postane pruska stvar. oslonjeni na vojsku. dok se jednog jesenjeg kišovitog dana nisam probudio u sivoj stvarnosti Wilhelmstrasse«. koje daje maha svim revolucionarnim snagama. napredni radnički pokret gaziti. a Potsdamu. plašljive p olitike kraljevske vlade od marta 1848 na ovamo. ugušivanje opozicije. čak kukavne i podmukle. Osveta za Berlinski mart — tako misli kralj. libe»konzervativna unutrašnja ralna spoljna politika«. Kada se u zemlji stvori mir. samo do moći države u kojoj kralj i junkeri. onu Prusku d je težište uvek leži s one strane Labe. može da se vodi spoljna poli­ tika aktivnog i ekspanzivnog karaktera. izoluju.

117 . može da se vodi samo u borbi pro­ tiv Austrije. železom i izdajstvom. koju je vodio Friedrich II. Savez sa »dindušmanima« ne izaziva nikakve zamerke. Rajh se stvara krvlju. ponavlja još ciničnije. koja je buržoaziji potrebna iz ekonomskih razloga. I tako se politika saveza. Program »moralnih osvajanja« odbacuje se.po Bismarckovom mišljenju. je r se proklamuje ideja nacionalne države. još besavesnije.

pretvorila se postepeno opet u profesionalnu vojsku. koja iz finansijskih razloga nije mogla da se poveća. tekovina oslobodilačkih ratova. njen položaj kao države u državi bio je ugrožen. Da je Pruska vojska postala problematičan instrumenat za kralja i junkere. M obilizacija za vreme Krimskog rata i za vreme austrijskofrancuskog rata pokazale su takve nedostatke u organizaciji. Vojska je usled opšte vojne obaveze došla u najužu vezu sa masama. stajaća vojska. u koje su uvrstavani svi regruti koji nisu mogli 118 . Zadovoljavalo se obrazovanjem naročitih kadrova pod imenom »domobranaca«. Porast radništva. kao četvorodnevna junska bitka po ulicama Pariza. nije se radilo samo o tehničkim pitanjima. čak od njegovih operacija u Badenu. iskustva revolucionarnih borbi. da je udarna snaga armije izgledala sumnjiva. razvitak industrije. Nijedan dogadaj nije u uspomeni ovih ljudi ostavio tako trajan utisak. Presudne su bile druge okolnosti: ta stara pruska armija. U toku decenija načelo opšte vojne obaveze bilo je narušavano. to su dokazali događaji poslednjih godina od Olmutza. POZOVITE BISMARCKA! Sukob u koji je dospeo Wilhelm. u svom sadašnjem sastavu nije bila pouzdana za slučaj da dode do no­ vih sukoba izmedu Krune i naroda.„VAŠE VELIČANSTVO. godišnji priraštaj regruta morao je da se ograniči na najmanju meru. počeo je u trenutku kada je on u svom govoru ministrima naglasio potrebu reorganizacije vojske i zatražio novae. sve je to povećavalo potrebu za bezuslovno pouzdanim oružjem. Ali. osnivanje radničkih udruženja.

kakav će efekat kritikovane vladine mere u spoljnoj kao i unutrašnjoj p olitici proIzvesti na naoružani deo naroda. Bismarckov prijate lj. koji su već odavno zaboravili svoje poreklo iz mase. čini da je neodlučna i da okleva tamo gde bi morala da bude odlučna i da brzo dela«. pokloniti 119 slučaju krize kraljevu politiku »kritikovati . svirepe kazne. Za vreme operacija protiv badenskih revolucionarnih četa čitavi bataljoni domobranaca samo su zato produžavali mars. njen ugled u Evropi. slabi je tamo gde bi u interesu zemlje morala da bude jaka. bezobzirni. Došlo je do uzbuna. raslo je iz godine u godinu. bio je slepo odan kralju i svuda zauzimao favorizovan položaj. čak i u svom uškopljenom obliku. bio je taj. a ko je mogao da ostane kod kuće. u kome je ukazivao da dotadašnja organizacija vojske izgleda da dovodi u pitanje ne samo mod političke misije. Već u julu 1858 Roon je predao princu-regentu memorandum. ministar vojni Roon. prešlo se na sistem kocke. Nezadovoljstvo medu nesrećnima. Domobranstvo onemogućava da budu gospodari u sopstvenoj kući. kad dode do suprotnih mišljenja izmedu vlade i podanika ili jednog njihovog dela. dok bi medutim vojsci trebalo oduzeti pravo glasa. ono je krivo »da se uvek. ispunjenje njene nego čak i njen opstanak. Ustanova domobranstva dakle vezuje vladi donekle ruke. na koje je padala kocka. Pruske. koji je kralju objasnio u memorandumima da dosadašnja struktura vojвке mora da se reformiše. mora da proceni i proračuna. Slučaj je odlučivao ko je morao da ide u vojsku. brutalni p od oficiri: ti stari. ako vlada neće da domobranstvom Izgubi instrumenat svoje moći. ovejani profesionalni vojnici. na domobranstvo. učinilo je svakog domobranca biračem. Izborno pravo. što im se stalno davalo besplatno pivo!! Produženje kadrovskog roka samo je još pojačalo ogorčenje u širokim slojevima. i tako se u vojsku unosi politika. Po zakonu su svi gradani do 39 godine morali da učestvuju u vežbama i da u slučaju m obilizacije idu u vojsku.da se uvrste u kadrove stajaće vojske. koji se osećao kao najplem enitiji deo nacije. Kako je broj stanovništva stalno rastao. Tome su se pridruživali strahovita discipline. Domobranac će u i osudivati. Iznad svega toga oficirski kor koji je jos uvek bio domen plemstva.

Ali u stvari se radilo o reformi. samo zavijeno — pot­ domobranstva kao poslednjeg demokrat- skog ostatka iz vremena 1810. Bilo je onda pogotovo rešeno. Kad je kralj ove planove izneo. nego da odobri kredite. Kadrovski гок da i dalje ostane tri godine. i predlaže da se domobranstvo eliminiše iz stajaće vojske i da se više ne šalje na ratište. njegov cilj«. to je. Za pruske generale i za kralja taj uspeh neregularnih trupa bio je opomena. koja nije išla samo za tim. A form acije stajaće vojske da se povećaju pozivanjem većega broja regruta. stvaranje džinovskog oruda za apsolutizam i junkerstvo. nacionalni pokret Italije je time dobio ogroman polet. je r se. prirodno. da se na pozvane utiče što je moguće duže. istovremeno predlog o ukidanju feudalnih oslobodenja od poreza na Liberali u Skupstini od kojih je. zbog vedne. da otstrani poslednji demokratski elemenat ustava. pravi aluzije na događaje koji su se u toku posiednjih godina odigraii u domobranskim odredima. lukavstvom ili silom«. Lassal­ le je tada pisao Marxu: »Taj zakon je sramanl Ukidanje — puno. Ali Plemićki dom je odbio ovaj predlog. domobranstvo. mnogo polagalo na to. Troškovi za reorganizaciju proračunati su na deset miliona talira. svoju U meduvremenu je stečeno jedno novo iskustvo. zavisila odluka o kreditu za reformu. Roon ukazuje na opasnost iluzija da ono što je bilo ne može da se vrati. imali su zgodnu poziciju. u dve red. podnosed zemljište. koje je alarmiralo sve rojaliste i potstaklo ih na otpor: G aribaldi29) je sa četom ustanika osvojio Napulj. Godine 1860 predlog je otišao Skupštini koja nije imala da raspravlja o samoj reformi vojske. da se svim sredstvima sprovede organizacija vojske. nego da se upotrebljava samo kao posada. Zahtev kredita vlada je htela da zasladi. s kojim je mogao da se usudi na svaki akt samovolje i bio u stanju da vodi politiku. i iskoristiti svaku priliku da izbegne svojim teškim dužnostima.pažnju nagovaranjima partijskih piskarala. mogli su da se dobro prodadu. nego i da kralju obezbedi pouzdan instrumenat. 120 . naišao je na žestoku opoziciju. U slučaju m obilizacije imala bi da se mobilišu samo četiri godišta rezervista.

na njeno mesto je došla vlada Hohenlohe-ova koja je htela da sprovodi izbore. nemačko pitanje koje je u isti mah i pitanje G odine 1859 osnovano je. Vlada Auerswald-Schwerin otstupila je . . poraz reakcije. čiji su svi zahtevi b ili u interesu buržoazije. kada je Landtag u martu 1862. Pa ipak je ta partija dobila na izborima 161 mandat i presudni uticaj u Landtagu. da vladu prisile na ustupke — ali šta čine oni? O d ob ra va ju . o opštem izbornom pravu nije bilo ni reči. . Buržoazija je. sada su mogli da izvrše velikodušan akt i da odobre ukidanje oslobodenja od poreza na plemićka imanja. kao i brbljanje o odlučnosti buržoaske opo­ zicije. Junkeri su imali povoljan utisak o postupcima kralja koji izgleda nije mislio da vlada liberalno.da gospodu blamiraju. i pripremala upotreba vojske. jer su ti zahtevi bili u interesu mladoga proletarijata. vlada je Landtag poslala kući. upotrebljene su i uprave vlastelinskih imanja da bi se po­ stigao izborni rezultat u korist vlade. ali samo u okviru postojeće države. doživela i dobra vremena. sve je to godilo razvitku opozicionog pokreta. postalo je po nužnosti predmet uzbuđenih debata. Ali strah vojne partije bio je isto tako izlišan. čiji su članovi b ili pretstavnici liberalne buržoazije. jer mora da se »održi dalja spremnost za rat«. odlukom većine. ukidanje kmetstva u Rusiji. velike borbe koje su otpočele na pitanju ropstva u Americi. uprkos krizi od 1857. Ali dogadaji u Italiji. da se već pom išljalo na borbu na ulici. uzbudenje zbog reforme vojske bilo je 12t . zahtevao izmenu predloga budžeta. »Nacionalno udružeeminentno privrednog značaja za prusku buržoaziju. pod vodstvom hanoveranca Bennigsena. reakcionarni kraljevi postupci. Ali se prevarilo. U junu 1861 osnovana je u Berlinu »Nemačka naprednjačka stranka«. Donekle energični ton opozicije ulio je kralju toliki strah.30) nje«. Ali. upotrebljena su sva sredstva uticanja posredstvom zemaljskih savetnika. devet (umesto deset) miliona talira. kao ni o slobodi štampe i slobodi udruživanja. Tad Wilhelm postaje kralj I kvitira držanje Landtaga jednom vrlo komičnom amnestijom. reforma vojske je bila obezbedena. zato su sve druge reforme otišle u fijoku.

Bis­ marcka«. kao da bi možda još nešto moglo da ga spase od toga da se preda tome čoveku: »On neće hteti. 122 . V. Sukob je bio pred vratima. vladinim obećanjima nije niko verovao. O pozicija se vratiia sa poražavajućom većinom. kralj je. ili je kralj morao da napusti svoje planove. u diskusiju Bismarckovo ime: »Pozovite. Kralju jedva uspeva da prikrije svoj strah.veoma veliko. Veličanstvo. Najpre su. nameravao da abdicira u korist svoga sina Friedricha. i odgovara oklevajući. ne možemo da se dogovorim o s njime«. prestrašen. Ali Roon odgovori kao u nekoj drami u periferijskom pozorištu: »On je ovde — « Zavesa pada. opet jednom. a nije ni ovde. za vreme razgovora s kraIjem. neće sad ni preuzimati stvar. Nova scena odigrava se u Babelsbergu. Tada je Roon hteo da učini ustupke. vladini predlozi su odbijeni. ministri dali ostavke. U tom trenutku ubacio je Roon. dokumenat o tome je već bio napisan.

je r bi diskusija mogla samo da ispolji suprotnosti i da kralja još sada odvrati od saradnje sa Bismarćkom. On govori samo o momentanoj situaciji. nego i da se bori za reorganizaciju vojske protiv većine Landtaga I njegovih zaključaka. Bismarck se pravi kao da je neorijentisan. Bismarck tvrdi da nije ništa znao o nameri abdikacije kralja. Bismarck izjavljuje kralju da je ne samo spreman da ude u vladu. nego 123 . kome se omakao jedan srdit znak surevnjivosti zbog njegove posete sinu. I da bi mu razbio poslednje sumnje. u audijenciju ga najpre poziva kronprinc — koji je naravno veoma radoznao — . on ga uverava: »U ovoj situaciji ja ću. Veličanstvo bude naredilo nešto što ja ne budem smatrao ispravnim. koja bi mogla da se predupredi ma i periodom diktature. Tek u Babelsbergu Bismarck je tobože doznao od samoga kralja da se nosi mišlju o abdikaciji.KRV I 2 ELEZO 20 septembra stigao je Bismarck u Berlin. pre razgo­ vora s kraljem. U šetnji kroz park kralj mu daje da p ro d ta program njego­ ve politike. »Onda je moja dužnost da pokuSam s vama produžiti borbu. Vama ipak izložiti to svoje mišljenje. usteže se da izrazi makakav programski sud i neće da se pred njim izjasni. ali Bismarck se ne upuita ni u kakvu diskusiju. i neću abdicirati«. Time je stvorena odluka za državni udar. čak i onda ako mi V. pogada kralja u najosetljivije mesto: radi se o »kraljevskom režimu ili parlamentarnoj vladavini«. ali ako Vi najzad budete ostali pri svome. radije s kraljem propasti.

kao mlad čovek. Svi su bili uvredeni. posle Bečkih bere svoje snage i da bude spremna za pogodni trenutak. . u zemlji su ga još uvek zvali »sumanuti junker«. nego u njenu m o ć. javno je istupao u Landtagu. njegovi napadi nisu zaboravljeni. da bude izvesno šta se sprema. je već nekoliko puta propušten. čija su razmetanja na njega proizvodila utisak. nego krvlju i železom. o njegovoj diplom atsko] delatnosti nije se znalo ništa. Toga čoveka nije ništa preporučivalo. O tom čoveku se malo znalo.li Vaše Veličanstvo ostaviti na cedilu u borbi protiv parlamentarne vladavine«. zapenušanom parlamentu okrenuo leda poverenja u toga čoveka. . da se bez rezerve izručio govorniku. koji ugovora. šta više mogao se smatrati za fantastu. velika pitanja vre­ mena neće se rešiti govorima i odlukama većine — to je bila velika greška godine 1848 i 1849 — . u Erfurtu. granice Pruska mora da priPruske. kada je u budžetskoj komisiji Skupštine držao programski govor i odjednom prividno ispao iz koncepta: »Ne upire Nemačka poglede u liberalizam Pruske. Bismarck ga potseti da bi komadići hartije sa poznatim rukopisom mogli da dospeju u nezvane ruke — kralj uvidi da ovaj ima pravo i turi papiriće u džep. To je kralju tako imponovalo. Uvek na oprezi. Nekoliko dana kasnije izazvao je Bismarck pravu buru. kao da je još komičniji nego što je neotesan. čak ni njegovi p rijate lji nisu propustili 124 i čitao svoje novine. Treitschke31) ga je zvao plitkim junkerom. posle te sce­ ne postavio je Bismarcka za državnog ministra pretsednika Državnog ministarstva. bio je voda ultrareakcionara. ali i to malo je bilo dovoljno. uvek je bio u opoziciji protiv sviju — nikad se nije pokazalo da je bio u pravu sa svojim gledištima. Javno m išljenje je Bismarckov ulazak u vladu prim ilo kao provokaciju. nisu povoljne za zdrav državni život. za dokaz iscepao program i hteo da ga baci u jednu jarugu. Jedan list starih liberala pisao je o provincijskom pletaiću sa osrednjom političkom sprem om . Niko nije imao . i privremenog Wilhelm je bezuslovno kapitulirao. »Da li je on ikada izrazio neku političku misao?« Nezaboravna je scena kada je on. . .

Wilhelm je sedeo sam u jednom odeljenju I klase. nepoverljiv i prema njemu i njegovim namerama. dok je sad govorio o »krvi i železu«. Začudo. drugi delovi njegovog govora. To su smatrali za pravničke sofizme. Kada je Bismarck držao svoj govor. Kada je počelo nastupanje. Pitanje je kako je on upravo zamiSljao resenje krize? Kada se stvarao plan. Ali sta su hteli oni? Zar se nisu spremale još gore stvari no što su prosti govori? Čemu to uzbudivanje. Dejstvo govora izgleda klonuti. kada su se kralj i ministar pre osam dana rešili čak na veleizdaju i kad su nameravali da ne prezaju ni pred kakvim konsekvencijama? To Sto je rekao.da ga ne prekore. Oni nisu shvatali da je to povlačenje bilo samo lukav Sahovski potez — odlaganje nije bilo odricanje. Pa. ispaljivao rakete radi izvidanja terena. i sirahovao je da će kralj . kralj nije bio u Berlinu. i Sto je joS u Landtagu bio privremeno povukao predlog. Tako mu on krenu u susret do Juterboga. bio je duboko potiSten i prekinuo Bismarckova izlaganja rečima: »Ja sasvim tačno predvidam 125 da je prenerazilo i samoga Bismarcka. dok je istovremeno na sednicu poneo maslinovu grančicu iz Avignona. Kralj se još najviše prestraSio. smatrao je da je položaj ugrožen. Bismarck ga je poznavao. da bi uticao na njega. u kojima je u pom irljivoj formi nagovestio da se ne slaže sa interpretacijom po kojoj je troSenje neodobrenih kredita protivustavno. On je pripremao svoj novi položaj. Na nekim kolima u mraku čekao je Bismarck u Juterbogu voz kojlm je kralj putovao iz Baden-Badena. pre nego Sto p ro dta novine. Greška mu je bila Sto je govorio ono Sto je mislio. on je bio odlučan. on vrlo učtivo kaže za kralja da je bio oprezan čovek i da je prezao od upotrebe nasilnih sredstava. ali za njega je bila u pitanju vlast. prim ljeni su sa manje uzbudenja. bio je i ostao je njegov program. to je bila objava rata u zavijenoj formi — time je on već SkupStini uperio revolver u grudi. spopala ga je groznica.

. Vi ne možete da kapitulirate. apres. — Kralju se postepeno vraćala hrabrost. Bis­ marck ga je uhvatio za kajas i govorio mu kao oficiru na ratištu kralj je гл to bio osetljiv. Bismarck je pogodio njegove misli i uzeo da prezrivo govori o Luju XVI. još je d ­ nom se kralj usudio da izmakne. kada je sma­ trao da je sposobna da mu odrubi glavu.. . a Vaše Veličanstvo. vama će odrubiti glavu. a zar možemo da poginemo d osto jnije? . i vukao ga dalje. kralj je već bio u radosnom i borbenom raspoloženju. pod mojim prozorima. da nemačkoj buržoaziji nikad nije učinjen veći komplimenat. Tako je on kolebljiva kralja stalno gurao napred. Vi morate. Ministri i činovnici na stanici uočili su da je Bismarck pobedio. Augusta mu je u Badenu dala tu misao. tu je bila njegova Ahilova peta.« Kralj je mislio na Karla I32) i Luja XVI. Kada su stigli blizu Berlina. da bi kralju odao svoje mišljenje. koji se bojao kritike svoga pretpostavljenog ili sveta više nego smrti. Ali Karlo I je za svoje pravo povukao mač. ali je bio isuviše lukav. izgubio bitku i svojom krvlju potkrepio svoje nepokolebljivo kraljevsko ubeđenje. koji je psihički slabić i koji nije ostavio lepu uspomenu u istoriji.kako će se to sve svršiti. Tu. Bismarck piše ad jedva primetnom ironijom da je kralj pretstavIjao tip onoga oficira. da se usprotivite nasilju«. na Operskom trgu. Wilhelm ju je rdavo poznavao. nemilosrdno I proračunato. »Et apres. onda ćemo biti mrtvi!« »Da. a malo kasnije meni«. 3a u borbi za stvar svoga kralja. Sire?« »Da. Bismarck je svakako takve pretstave smatrao fantastičnim. taj majstor psihologije. još jednom ga je Bismarck čvrsto uhvatio. 126 . zapečaćujući svoja kraljevska prava po Božjoj milosti sopstvenom k rv lju . ovoga puta za kajas.. pa ma i po cenu telesne opasnosti. onda ćemo biti mrtvi. On je ćutao. hladno i cinično. ali umreti moramo pre ili posle. »Vaše Veličanstvo je dužno da se bori. Ali nesumnjivo je.

8 oktobra postavljen je Bismarck za ministra pretsednika i ministra spoljnih poslova. sa izjavom da je vlada prisiljena da državne finansije vodi nezavisno od podloge predvidene Ustavom. 127 . pet dana posle toga raspustio je Land­ tag.

a Skupština se zadovoljila protestima. Vlada je medutim pregnula na posao. koji nisu b ili odobreni. vojska je reorganizovana. Nikome neće pasti na um da se uhvati u koštac sa takvim ustavom. Nekoliko istim krugovima držao predavanje o suštini ustava. Prema takvom ustavu svaki se drži na rastojanju od tri koraka i čuva se da mu se ne približi. tad nikada neće doći do ovakve uzbune. jer bi 128 . »Šta sad?« pitao je Lassalle nekoliko nedelja posle odlaganja Landtaga. u kome je na klasičan način formulisao odnos izmedu sile i prava: »Taj ustav nalazi se u poslednjim trzajima. stiskala ruku toj istoj vladi. Kruna izjavljuje da je prisiljena da dalje vlada bez odobrenja budžeta od strane Skupstine. koja ju je izbatinala. Uzroci su prosti. zauzima pozu kao da je nad njim izvršeno nasilje. da. Pravi kompleks sukoba niko od njih nije smeo da dodirne. ne drugi koji su se već pozivali na praznine u ustavu. Bis­ marck naročito naglašava reč »prisiljena« — on. jos ne­ koliko godina i on više neće postojati. Kada jedan pisani ustav odgovara stvarnim odnosima. a istovremeno vodiii s torn istom vladom pregovore o drugim predlozima i još se možda i razmetali kako su tobože oni p risilili junkera. On je prisiijen. on je već gotovo mrtav. utrošeni su — krediti. ženja kvarta na jednoj skupitini napredno-llberalnog udrumeseci pre toga on je u Alt-Kelnskog. koji gazi ustav.IZRECI ONO ŠTO JESTE Sta sad? Skupština se odlaže. jadali se da je pravo pogaženo.

ali ne može da 129 . drugim rečima: da u pisanom ustavu još uvek Ima nešto. one su presUdne u poslednjoj instanciji. samo postupa po maksimama koje je on. u levo ili u desno. je r oni su bili svesni da bi se morali boriti. Ali on de. On još ve­ ruje da de naprednjake m od da povude za sobom i da ih postavi na poziciju. objavio u svom govoru u aprilu. s koje de modi da se vodi borba protiv Bismarcka. pocepani ustav trebao je da ostane. Lassalle je jed ini u Berlinu ne samo shvatio pravu situaciju. to je siguran i jasan znak. gospodinu von Bismarcku — stoje na raspoloženju. a pod državnopravnom finansije. Kada se začuje taj poklid. Lassalle. a drugom jednom prilikom izgubice strpljenje i podi putem kojim nije trebalo da pode. voda bez vojnika. i jednoga dana bide prinuden da potraži dru­ ge saveznike. u svome interesu. Bismarck tu ne može da po- neminovno izgubljen! On može da se izmeni u protivnom smeru. I kada ta protivurednost jednom postoji. tada je pisani ustav — mogne ni Bog ni vika — ostane«. ovo pravo je medutim samo na hartiji. tu se uopšte ne može desiti da jedna partija održanje ustava uzme za svoju narocitu parolu. nego i izrekao ono što jeste — i izvukao zakljucke. da je to uzvik straha. oni mu nisu odgovorili. stvarnom odnosu snaga. Kada je Lassalle svoje slušaoce zapitao: »šta sad?«. kad bi se oni odrekli prividna prava. pitanje sile. Bismarck Skupitini uopste ne osporava pravo da odobri državni budžet ili da ga ne odobri. koji za sobom ima armiju. stvarnih odnosa organizovane sile. stajati prema jednom vodi. K«rsf«n. nego pritisak realnih. on samo kaže da se pravna pitanja postepeno rešavaju državnopravnom praksom. što protivureči stvarnom ustavu. A upravo to su hteli naprednjaci — ovaj izrešetani. vojske. a on im je rekao da Bismarck sa svoje strane. kada je u septembru došao na vlast i kada je izjavio da je ono sto je njegovim protivnicim a izgledalo kao pravno pitanje. A 9 .se inače vrlo rđavo proveo. G de pisani ustav odgovara realnom odnosu snaga. ovom pocepanom hartijom mahali su oni ispred nosa gospodina von Bismarcka koji je za to mario kao za lanjski sneg. suda — praksom ne treba podrazumevati one njemu — ništa drugo.

Plemićskog doma. Ali konstitucionalne forme. seća na Talleyrandove33) re d : samo se ne može sedeti na njima«. medutim. u kome se narodna prava i prava narodnih pretstavnika reduciraju na neznatan minimum za koji ne postoji nikakva realna g a ra n c ija . i u tom cilju se služi kulisom — služi se prividnim konstitucionalizmom. Na ustanak Lassalle ne misli. Ali šta treba da se radi? Skupština mora da rekne ono sto jestel Usled potpuno izmenjenih odnosa proizvodnje. ali to sredstvo je neefikasno za jedan narod koji ima samo pisani ustav i koji tek hoće da osvoji tvrdavu realnih sredstava vlasti. kojima se apsolutizam p rivid ­ no okružio. Svaki pokušaj poslanika. nego traži druge izlaze: on daje ustav. kako da narod ostvari svoja prava? Lassalle odbacuje odbijanje plaćanja poreza. ne sastoji ustavne vlade. da protiv vlade sprovedu narodnu volju. to sredstvo je efikasno samo u rukama naroda koji na svojoj strani već ima realna sredstva organizovane sile. d n i da narodne 130 . ali on hoće da egzistira. a ako mu se to bude prebacivalo. Za Lassalle-a se.. Plemićski dom dao je votum. ko d je i otupljuje.. »To zavaravanje stišava borbu. on ne može da se na stari nadn održi nasuprot jako razvijenoj buržoaziji. takav pokusaj bi vladi samo doneo pobedu. Lassalle pot»Bajonetima se može činiti sve. samo u njemu. on žigoše suština svake istinske pod imenom »parlamentarni« režim! Kao da se u parlamentarnom režimu. kako da se ovom ustavu omogud dalje postojanje? Leš se galvanizacijom može samo p rivid ­ no oživeti. produžuju mu život.ako Bismarck sada sprovede svoju volju. sačuvati samo prividnost života. on ga u tadašnjim okolnostima smatra nemogudm. obezbeduju mu nove koristi. kojim se od strane Landtaga odbačeni budžet usvaja — to je bilo kršenje ustava od strane to je opet kršenje ustava. vlada je produžila da izvodi reorganizaciju vojske uprkos odlukama Landtaga — Može li se još red da ustav postoji? Nema ga više. pitanje medutim glasi. on će se 1866 i 1870 pozvati na presedan iz godine 1862. ne postavlja pitanje. to zna apsolutizam u svom tadašnjem položaju. Zato on uopšte vise ne pribegava goloj sili. apsolutizam ne može da postoji kao do sada. on će to kasnije opet pokušati.

Lassalle-u. s obzirom na spoljnji položaj. ako ne popusti. čim ono bude došlo do prvih političkih prava. mora da zauzme odreden stav. Naprednjaci nisu hteli da se bore. Ako vlada popusti. Takvom sistemu stalo je da ostane prikriven. . borba protiv prividnog konstitucionalizma mogla je da se vodi samo pod uslovom da se istakne zahtev opšteg prava glasa. koja je apsolutistička. delimično ravnodušne. nego da se bavi astrologijom. Ta klasa je dakle iz straha izbegavala od"9 * 131 . nije uspelo da p rido b ije naprednjačku stranku. Buržoazija bi bila uvučena u latentnu neprekidnu borbu protiv vlade. poslanici su se uzmuvali i čak prebacivali Lassalle-u. jer bi bila slaba i ne bi mogla da sprovede nijednu svoju odluku. u januaru 1863. celokupno društvo postalo bi organizovana zavera protiv vlade. a buržoazija nije htela ništa da zna o njemu. kojoj tada ne bi preostalo ništa drugo. ali baš opšte pravo <jlasa bilo je poništeno državnim udarom od 9 novembra 1848. Pri- v id n i konstitucionalizam nije ni iz daleka tekovina naroda. . on govori ono što nije. dok vlada ne da garancije da više neće tražiti neodobrene kredite. oglašava za ustavnu. nego •naprotiv samo tekovina apsolutizma i najvažniji uslov za produženje njegovoga života«. a svega od strane radništva. on laže! Skupština mora da izrekne ono što jeste. da paktira sa Bismarckom. da ga provocira. O no čega su se ti ljudi bojali. njegov predlog da se Skupština odloži do kapitulacije vla d e podnet je u Landtagu od strane jednog jedinog naprednjaka.smase budu delimično zadovoljne. to je bila nova snaga. konstitucija je pobedila. Medutim. Njihova se štampa oborila na Lassalle-a misleći da može da obori u prah njegova izlaganja. koja je postajala sve jača — borba za parlamentarizam. jer ona s obzirom na svoju privrednu snagu nije imala ničega da se boji od strane Krune. mora da donese odluku o odlaganju zasedanja na neodredeno vreme i da se ne sastaje sve dotle. onda mora da upravlja kao gola apsolutistička vlada. i dobio je jedan jedini glas samoga predJagaca. koji je u tom predavanju postavio cisto buržoaske zahteve. da čita u zvezdama odredeni čas svoje propasti. da zastupa iste principe. A to ona ne može — s obzirom na snažnu buržoaziju. on državu.

sve desilo onako. kada su njeni pretstavnicl prebacivali kukaviduk baš Lassalle-u. dopuštala nipodaštavanje svojih zaključaka i dozvoljavala vladi da produžt da igra komediju prividnog konstitucionalizma. Prusku je stezala železna pesnica.lučnu borbu. 23 maja 1863 osnovan je Opšti nemački radnički savez. U toku četiri godine. izdavani su najoštriji ukazi. po Delbruckovim podacima. hiljadu dnovnika premešteno je po kazni ili stavljeno na raspoloženje. postupao s buržoazijom kao sto je ona to zasluživala svojim držanjem. Bismarck je. Za Lassalle-a je. oni koji su izgledali p olitički sumnjivi marali su da idu. nego i stavljena pod nadzor vlade. medutim. koji su uostalom ispali nepovoljno za vladu. nego je osećala jedino strah. štampa ne samo procesima maltretirana. Za radništvo je kucnuo čas da na scenu nemačke istorije istupi kao samostalna klasa. i bio je vrhunac komike. Ona se nije borila. medutim. U roku od nekoliko mesed rasplamteo je borbu na celoj lin iji: Landtag je zatvoren. time što je dalje zasedala. Bismarck je dopustio svako sredstvo pritiska od strane vlasti. ono je preuzelo ulogu koju je bacila buržoazija rezignirano. činovnički kadar je prodšćen. koji su svaku slobodu štampe d n ili iluzornom. politički procesi nagomilavali su se kao nikad ra­ nije. pasivnu rezistenciju. prilikom unapredivanja ispitivano je političko raspoloženje činovnika. Kada su odredeni novi izbori. Tada se sve. To je u nemačkoj istoriji bila poslednja prilika koja se buržoaziji pružala da osvoji vlast. U isto vreme kada je Lassalle upućivao svoj poslednji apel buržoazijir u Leipzigu je pripreman radnički kongres. kao što je Lassalle predvideo na kraju svoga govora: vladi nije bilo ni na kraj pameti da se osvrće na ponovno odbijanje Skupštine da odobri budžet. ali buržoazija sa svo­ jim kompromisom nije d ru kd je htela. ovaj tok stvari značio konačno kidanje sa buržoazijom. ko se nije pokoravao. leteo je ili nije dobijao povišicu plate. Sudije su morali da sude onako kako je zahtevao Bismarck. Skupština je postala saučesnik vlade. oglašujući njegov zahtev odlaganja Skupštine kao beskorisnu. Domobranski oficiri su otpuštani. nije čak ni shvatala svoju povoljnu poziciju. i pustila je da je gaze. 132 Lassalle jo j je uzaiudno .

« Tako je. postupio Bismarck. medutim. Slabićsko držanje naprednjačke stranke isteralo je iz nje proleterske članove i glasače. I pod takvim okolnostima se odigralo rođenje nemačke radničke partije. nego protivnika za gušu i pod pete.doviknuo: »Ne novi kompromjs. Za kratko vreme je po nužnosti izvršeno konstituisanje jedne nove partije. 133 .

može biti da je ogorčeno uvideo u kakav ga je položaj dovela Bismarckova politika. za posete zapadno-pruskoj рокгаgovoru prilikom dočeka od strane gradskog pretstavništva. Kralj je bio vojnik i osećao je vojnički. a u jednom pismu kralju ostavio mu na volju da ga razreši svih dužnosti. sukob izmedu Kru­ ne i Skupštine izgledao je da će dovesti do rascepa u samoj kraljevskoj porodici. može biti da se bojao napada sopstvene žene koja je mrzela Bismarckove metode. Izgledalo je„ 134 . Štampa je te izjave radosno prihvatila. bile su za buržoaziju u isti mah zgodna prilika da se izrazi kako ona uopšte nije protiv Krune. u jednom prvi sukob posle Nekoliko dana obnarodovanja tih naredaba. može biti da mu je bila nemirna savest. u Dancigu. Bismarck na to isprva nije uopšte odgovarao.DEČAK ABSALOM Objava zakona o štampi. kronprinc je izjavio da on nije učestvovao u donošenju najnovijih naredaba. izazvala je Bismarckov sa kronprincom Friedrichom. kronprinčevo dezerterstvo možda ga je pre svega p ogodilo kao izraz vojničke neposlušnosti. me­ dutim. Ove nesuglasice u kraljevskoj porodici. Kronprinc je samom Bismarcku uputio protestno pismo pro­ tiv zakona o štampi. izrazio je otvoreno svoje neodobravanje i govorio o neslozi izmedu vlade i naroda. niko povodom toga koraka nije bio uzbudeniji od samoga kralja. M edutim. koji se ubrzo manifestovao u zabranama i šikanama opozicionih listova. jini.

*) državni razlog treba da bude jedino merilo« — potsetio je kralja na simpatije. Kronprinčeva žena pisala je uvredeno svojoj majci: »Okruženi smo špijunima. ko mu je ga­ rantovao da će kralj istrajati? I tako on nagovori kralja da ne preduzima ništa — u obostranom interesu — »Postupite obazrivo sa dečakom Absalomom!. znao je da u tom velikom sukobu sa Skupštinom stoji potpuno sam.. koji isprva na jedno Friedrichovo pismo uopšte nije odgovorio. Ostalo je tajna. Neka Vaše Veličanstvo izbegne svaku odluku ab irato. kada je bio zatvoren u »Kustrinu«. 135 . ne samo da nije hteo da stvori mučenika. Ali Bismarck. mora biti da je pomišljao na to da stvori jedan drugi slučaj »Kustrin«. nije hteo da deli nepopularnost koju su na sebe navukli Kruna i vlada. ko je lansirao taj članak. svakog momenta je moglo da dode do promene vlade. nego je hteo da se po svaku cenu izbegne sukob u kraljevskoj porodici. Ne može b iti ni govora da su ga pri tom vodila samo njegova roajalistička osećanja.da će opet izbiti stari sukob izmedu vladaoca i sina. upravo u kronprinčevim krugovima v!adao je već odavno strah da će svršiti kao Karlo I i Luj XVI. i odmah o svemu *) donesenu u gnevu. Nije hteo da primi nasledstvo koje bi moglo skupo da ga stane. koji bi mogao da se svrši proglašavanjem republike?! Takve misli su bile u onim krugovima odomaćene. njegovu ženu i njegovu okolinu. Wilhelm je bio rešen da protiv sina javno preduzme mere. koje je uživao mladi Friedrich.34) on i Bismarck sigurno su raspravljali o tom da se kronprinc pošlje u zatvor ili u zatočenje. a na kasnija njegova pisma stavljao podrugljive marginalije. nego on nije hteo da ima u zaledu protivnika. jedno Bismarckovo pismo Roonu nalaže da se kronprinc nadzire i preko oficira. sigurno neki p rijate lj kronprinčeve kuće. kralj je popustio. Ali posle nekoliko dana doneo je »Times« napis o sukobu u kome se govorilo o »samovoljnom suverenu i Stetnoj vladi«. kralju je bilo 66 godina i baš je ležao u gripu. kronprinc. upoznat sa raspoloženjem u zemlji.. I ko mu je garantovao da neće doći do konflikta izmedu Krune i naroda. koji prate svaki nas korak. Ali jedina posledica je bila što je Bismarck dao spijunisati kronprinca.

Bismarckove kreature su produžile da ga prate.ugušio sve njegove sumnje. 1 pošto je kronprinc bio čovek koji se lako raspaljivao. 136 . kao da mu je učinio uslugu. Ali suprotnost je bila samo prividno prebrodena.. a zatim se ubrzo stišavao. pocrvenelo lice i pogled preko levoga ramena. a da bi. koga je Bismarck oslovio. i to naravno tako. razgovor se svršio prijateljskim rečima. i kronprinc je sa ženom najzad krenuo na putovanje po inostranstvu. još i danas vidim pred sobom zabačenu glavu. pretstavIjao stvar tako. kronprinc. podozrevao je da Bismarck hoće da utre put za prelaz u njegovu službu. Kada je kronprinc sa svojom ženom preduzeo jedno inspekciono putovanje. naročito kad mu za ledima nije stajala žena. gradske vlasti ga nigde nisu dočekale.« Bismarck je princa uveravao o svojoj lojalnosti. izjavio je da neće nikada biti njegov ministar. Jos trideset godina kasnije sećao se Bismarck »neprijateljskog izraza olim pijske veličine. kako bi se osujetilo sve što mi preduzmemo.« Posle nekoliko meseci došlo je izmedu kronprinca i Bis­ marcka do razgovora — bilo je to vise prepirka. njegova ukočenost je odjednom nestala..izveštavaju Berlin.

Takvom nemogućom misli Bismarck se nikada nije bavio. 137 . On je varao. samo s tom razlikom. teorijska pomišljanja bila su mu uvek strana. načisto. Za vreme svoga uspona nije imao protivnika — otuda njegov uspeh. zbog toga je išao od uspeha ka uspehu. On je bio kao Lassalle. u svima periodim a njegove političke delatnosti. uočavao njihove slabosti i gazio po njihovim pravima. svoju političku misiju vršio je kao neki trgovac. za pokretačke ideje jednoga doba. nije nikada shvatao. osobina koju je provincijski junker usled svoga moćnog položaja doneo sa sobom. što je raspolagao oružanom snagom i birokratskim aparatom. izigravao svoje protivnike.NOVA SNAGA Bilo bi pogrešno misliti da je Bismarck buržoaziju hteo da uništi. kod njega se nigde ne može nad ni traga razumevanja za takva pitanja. i pošto se pojavio u vreme kada je bio slomljen otpor jedine klase koja je jos mogla da nastupi kao protivnik. Njegovo preziranje ljudi. snage koje su morale da delaju jedna protiv druge. može se čak red mirne savesti. On je zapravo bio čovek površine. ali je dozvoljavala da ih zlostavlja. kakvu je ulogu igrao prividni konstitucionalizam. On je bio opsednut manijom vlasti. uspeh mu je dao sigurnost. nego hladni proračunati realista. da mu je nedostajalo dublje razumevanje za stvarne snage. kada je znao ili zakljudvao da mu se neće ništa desiti. Klasnu strukturu. on nije bio iluzionista. n ije mu dozvoljavala da se divi ljudima. koji je stavljao u pokret kada su izneveravali drugi metodi.

Napoleon je pokazao da se s tim pravom glasa može nesto da postigne. koji je bio potpuno usamljen i koji se u toku celokupne svoje p olitičke delatnosti pokazivao ili kao žongler ili kao nasilnik? On je sve zatekao gotovo. Ne treba se zavaravati — najvažniji dogadaj pruske i nemačke istorije od 1862 do 1914 godine nije Bismarckov ulazak u vladu. Čega se od nje jos imalo bojati? Ona sad već nije htela da ima čak ni opšte pravo glasa jer jo j je i samoj pred nadničarima silazilo srce u pete. ono je u Pruskoj dato preko volje. On nije bio buržoa. ali je već odavno saznao da ta buržoazija viče samo za obezbedenjem i da više nije sposobna ni za kakvu političku akciju. član klase koja odavno već nije imala druge misije nego da obezbeduje svoje povlastice. Ali tu buržoaziju trebalo je prisiliti na ustupke. prerezao bi granu na kojoj je i sam sedeo. Naravno. 1848 je opšte pravo glasa upravo pretstavljalo revolucionaran zahtev. Gde je klasa koja ga je postavila na pozornicu istorije. A ako se ono da? Šta je to radništvo moglo da bude tako strašno? Čovek kao Bismarck znao je smatrao je da da se izbori lako izaći mogu fabrikovati. kada je Bismarck tu buržoaziju sad u neku ruku uzeo u klješta i pokušavao da je priteže. Taj metod je najpre isprobao Napoleon III. sa najvećim strahom. na kraj. jer indupoljoprivredće s radništvom strijsko radništvo uopšte nije poznavao.Kada se pojavilo mlado radništvo. »Nadničarski parlamenat« zvali su Bismarck i njegov zbunjeni kralj Narodnu skupštinu. Nije bila b a i originalna zamisao. a čak da je i hteo. koju ne bi bio imao već neko pre njega — ko je bio taj učenik Bonaparte i Gorčakova. nego osnivanje Nemačkog radničkog saveza — tad nova snaga istupa organizovano na političku scenu. kao snaga koja pokreće napred? Bio je junker. 138 a prema . Buržoazija je p olitički abdicirala. Bismarcku ni na trenutak nije palo na um. da bi Kruna i apsolutizam mogli dalje da postoje. on buržoaziju nije hteo da smoždi — nije to bio u stanju. Ko je bio taj junker? ko je stajao iza njega? ko je bio taj lukavi diplomata bez i jedne ideje. Mladi radnički pokret tražio je pravo glasa. da se time odigrao jedan od najvažnijih dogadaja svetske istorije.

naprotiv. Šta je radništvo. kako se Lassalle izjasnio pred Bismarckom? Tu je bio primer. za njihov broj ne zna se tačno. Ali da su ti razgovori. koji je doneo tako porazne p lodovel Nedavno pronadena Lassalle-ova pisma Bismarcku pokazuju nesumnjivo da je Bismarck 139 . još jednom treba ponoviti njegovo sopstveno priznanje: »Sposobnost da se divim Ijudima u meni je slabo razvijena. Sam Lassalle je upravo objasnio odnose izme­ du buržoazije i apsolutizma. što je ono oštrije za Ijudske nedostatke. Nesumnjivo je Lassalle skrivio. sve da je i bilo moguće stvoriti socijalnu monarhiju. od velikog značaja za radnički pokret. kao da se on bavi mišlju da uvede opšte pra­ vo giasa. To je bilo zamišljeno kao pokušaj zastrasivanja. Ali obadvojica su. da je Lassalle išao Bismarcku i da se čak dao zavesti da stavlja predloge. b ili pretstavnici dveju klasa. koje je Lassalle mislio da pretstavlja. nastupile su sve posledice. nego za vrline. makoliko da su ostali bez rezultata. Došlo je do niza razgovora. Bismarck je otišao korak dalje i potražio vezu s tom novom snagom. O badvojica su imali zajedničkog protivnika: naprednjačku stranku. što je Bismarckovo držanje postalo još izazivačkije. pretstavnicu buržoazije.nom radništvu imao je najmanje poštovanja. na koje je Lassalle ukazivao i do kojih je imalo da dode. to neće niko p ored. i nije promašilo cilj. Bila je zla kob. Za Lassalle-a je sigurno zarana čuo. njegovi seljaci u Schonhausenu i na Kniephofu trčali su 1848 za njime. da junkera ne draži u Skupštini. opet. ako se buržoazija potčini. moglo da dobije u savezu sa Krunom. koje su stajale jedna protiv druge kao krvni neprijatelji. iako je Bismarck njega zvao. Buržoazija se silno uznemirila. Izvesno je da je Bismarck uzeo inicijativu da se upozna sa Lassalle-om. mana moga oka sastoji se u tome. koji je dao Bonaparta. socijalnu narodnu kraljevinu.« Tako se moglo desiti da je preko svojih kreatura rasprostranio vest. ne zna se ni kada su te veze konačno prekinute. i sada se pogotovo osećala obaveznom. ne zna se da li ga je policija izvestila o Lassalle-ovim izlaganjima u govoru »Šta sad?« Gustav Meyer sklon je mišljenju da je Bismarck bio obavešten o tome. tu je bio savez izmedu Cavoura35) i Garibaldia.

i postao čak nasrtljiv. koji su za Bismarcka b ili samo veoma zanimljivi. Ali bila bi greška. izigravao nepopustljivog. a kada se partner dovoljno obrukao. očajan čovek. U Bismarckovom životu pretstavlja njegov susret sa Lassalle-om jednu epizodu. ali i to da je Lassalle u tim debatama bio aktivniji partner i da je stavljao zahteve. ispitao ih samo s obzirom na njihovu vrednost za sebe. i radnički pokret uopšte. koji je trčkao za Bismarckom. Ali činjenica. Jedno od Lassalle-ovih pisama sadrži čak »molbu«. imao nameru da Lassalle-ove napade. To nisu više manifestacije jedne lepe. kada bi se Lassalleove posete Bismarcku objain ja va le samo njegovim duševnim stanjem. najteže su se olupale o glavu Lassalle-ovu. nego pogane duše. hteo je dakle da ono. okrene protiv buržoazije. Ove poslednje diskusije su najžalosnija tačka u odnosima izmedu ova dva čoveka. sadene sa davolom. pa je tada puštao da protivnik oko njega obigrava. d o b ije od Bismarcka kao poklon. naravno. da parira nadiranje p ro tiv Krune i protiv apsolutizma. Sto je imalo da se iznudi u borbi. 140 . postala je kobna za celi tok radničkog pokreta. Posle pedeset godina Lassalle-ovi naslednici objaviće jeva nd elje soci­ jalne monarhije i unuku Wilhelma I odobravati ratne kredite. U jednom od poslednjih razgovora Bismarck je izjavio Lasealle-u da će opšte pravo glasa biti oktroisano u izvesnom roku. Svršilo se kao što je Lassalle i zasluživao: kada je izbio danski rat i Bismarck mogao da skrene pažnju sa unutrašnjih na spoljne prilike. Bismarck je. Dalji tok odnosa uzeo je sasvim bizmarkovski oblik: prvo je on tražio protivnika. Kada je Lassalle uzaludno preklinjao Bismarcka. da Bismarck intervencijom spreči konfiskovanje njegove knjige. Najzad je Lassalle Bismarcka formalno gonio da o k tro iie izborno pravo. tikve. koji se skrivao iza maske.pozvao radničkog vođu. bio je već beznadan. za radnički pokret strahovito ozbiljnu opomenu. on je odjedanput prekinuo veze — na kraju je Lassalle bio taj. Bismarck mu je zatvorio vrata pred nosom. zatim je izmamio njegove zahteve i želje. kojih se on rado sećao. da je bila stvorena mogućnost pakta izmedu Krune i proletarijata. konstatovao da za njega nemaju značaja.

poslao je Aleksandar u Varšavu jednoga dželata. Usied poraza u Krimskom ratu i revolucionarnog vrenja. 141 . Kada je ustanak bio ugušen. a već je izbila evropska kriza. zaboravilo se kako je bilo pod tim režimom. koji je vršlo jezovit teror. Napoleonske tradicije bile su u Poljskoj još žive. on je važio kao pomagač nacionalnih oslobodilačkih težnja. Rdavo naoružane. a vojne posledice Krimskog rata prebrođene. Muravjeva. Poljaci su ustali protiv svojih ugnjetača i pokušali da svoju političku samostalnost izvojuju s oružjem u ruci. ali Aleksandar je bio kolebljiv čovek i postupao je po metodu »šećer i bič«. ali nije bilo zaboravljeno uskrsnuće Poljske. među poljskim građanstvom koje je u prvom redu imalo da trpi pod ruskim gospodarstvom. pod Aleksandrom II bio je režim privremeno nesto blaži. pristupilo se novim nasiljima u Poljskoj. Kada su zakonom o ukidanju kmetstva date izvesne oduške i kada se smatralo da je položaj siguran. da će Napoleon III pomagati njihove težnje za samostalnošću. bilo je rašireno mišljenje. iregularne čete držale su se junački pred carevom armijom. Od krvavog ugušivanja poljskog ustanka u godini 1831 u Poljskoj je vladao brutalan režim carevih namesnika. Naravno da G aribaldijevi uspesi nisu ostali bez uticaja na raspoloženje Poljaka. Prisilna regrutacija postala je povod za ustanak. U celoj zemlji su planuli ustanci. je r Car je bio osnovao vojvodstvo Varšavu i omogućio da Poljska uskrsne.„JESZCZE POLSKA NIE ZGINULA" Bismarck je jedva četiri meseca bio na vlasti.

u slučaju potrebe da čak predu preko granice da gone »rebele«. Nije se znalo za tajne pregovore koji su se vodili izmedu Bismarcka i Aleksandra. on je samo dosledno sprovodio politiku koju je p re da injih godina mogao samo da preporučuje. usled koje je za ustanike bila zatvorena pruska granica. prebacivao je ministru da v rii hajku na ljude. Kada se re iio da Caru nametne uslugu od strane Pruske. jer je bilo prilike ne samo da se žanje slava. osećao samo prezir. U Skupštini je Bismarck hladno i cinično izazvao indignaciju opozicije. ali su činjenice ubrzo pokazale da ona postoji. odbio je da da makakvo o b a veite nje o sporazumu. on se ne daje smesti i odbija njihova prebacivanja kao fantazije. koju je Bismarck gotovo nametnuo Caru. ruski i pruski komandanti trupa imali su da se medusobno pomazu. zato ito ne pada. Poslanici su ga obasipali grdnjama. koji je kasnije postao istoričar Bismarckovih dela. Dokle god ona ne bude potrebna. Uostalom. Ali Bismarck je prema svim tim kritičarima. Ustanak je celu Evropu stavio u pokret. istoričar Sybel. Alvensleben imao je da izjavi da su vladaoci u odnosu prema revoluciji saveznici. Waldeck je prebacivao Bismarcku da čini usluge koje bi svakome naterale u obraze crvenilo stida. a Simson je Bismarcka nazvao akrobatom koji p le ie na užetu. Neki istoričari misle da su carevi oficiri rat namerno odugovlačili. Bismarck zna da su mu dani izbrojani. sa pruskom intervencijom nema potrebe da se hita. revolucionarne organizacije pomagale su ustanike. ali nije 142 . koje ugrožava isti neprijatelj. Twesten je izjavio da cast vlade nije v ile čast zemlje. Bio je sasvim siguran da njegova politika neće naići na smetnje sa strane buržoazije u Pruskoj. Ova konvencija. nego pre svega da se dobijaju odlikovanja i unapredenja. Rusi neće dopustiti da do nje dode. i kome se svet divi. čuvaće se Prusi da dodu. Uskoro je general Alvensleben po nalogu Bismarckovom sklopio sa Carem konvenciju. koji se nisu usudivali da se late i drugih sredstava. zbog koje je uvredena cela Evropa. ako se Poljska i Rusija budu revolucionisale. a kad postane potrebna. držana je u tajnosti.Borbe su bile dugotrajne.

Bismarck se opet plašio tešnje veze. Sigurno je da je Gorčakov nerado primio Bismarckovu uslugu.mogao da je sprovodi. Sporno je. Akrobati nisu sedeli gore za ministarskim stolom. Njegova politika u odnosu na Poljsku bila je prva posledica poraza liberala i Skupštine. nekoliko meseci po svom dolasku na vlast. nego samo silu koja će mu pokrivati leda. da su liberali istupili kao ozbiijni protivnici i da su Bismarcka strerali u tesnac. je r je hteo da ima odrelene ruke u Nemačkoj i nije hteo da protiv Austrije vodi borbu za ruske interese. 143 . a pre svega interesi reakcionarne pruske politike da Poljska bude podjarmljena. da li je Bismarck ili Aleksandar težio za bližom vezom. to su bili razlozi kojima se on rukovodio pri sklapanju konvencije od 8 februara. Nije hteo da ima partnera. znao je da je Aleksandar na mahove mislio na koncesije u Poljskoj — to bi bio rdav primer i moralo je da se spreči. Simpatije Francuske prema Poljskoj. sada je postalo stvarnost. za savezom. da istupi tako svestan svoga cilja u službi evropske reakcije. Liberalni pokret nije smeo da d ob ije oduške. On je hteo da Rusiju obaveže i da je istovremeno prisili da bude nepopustljiva prema Poljskoj. nego dole u sali. što je u Krimskom ratu bila teorija. prolazno zbližavanje između Austrije i Francuske. ali nikad Bismarck ne bi mogao.

on nikad nije verovao u aneksije. »Jer su nacionalno oduševljenje i sva prava samo na jednoj strani. niti rat nacionalnog uništavanja. Počela je surevnjiva borba izmedu 144 . bez ustezanja.. šlezvig-holštajnsko pitanje bilo je čak popularno. »Neka pruska vlada povede taj nacionalni rat. na našoj!«. a izvesno vre­ me čak i nacionalno-revolucionarno pitanje. On je taj rat kao i druge ratove svesno pripremao. u nasilja. U tome ratu koji isto tako pretstavlja životni interes nemačkog naroda kao i Pruske. Ako se Bismarck još osećao pritešnjen kada je između njega i Skupštine došlo do sukoba na pitanju reforme vojske..« Lassalle je verovao da bi rat za oslobodenje severnib provincija stvorio pokret za nemačko ujedinjenje. Zastupnik šlezvig-holštajnskih interesa je postao Nemački savez. da to ne bi bio rat nekulturan. i iz sopstvenih snaga. sama. brzo. Bilo bi pogrešno smatrati da je Bismarck ma i jedan trenutak mislio da do cilja dođe drukčije nego ratom. bez saveznih intriga. od početka krize imao na umu da polapska vojvodstva dobija samo za Pru­ sku. Sećamo se da je Lassalle pisao u vreme italijanskog rata. međutim... Bismarck je. da bi rat za SchleswigHolstein bio najpravedniji i najlegitim niji rat. čak i nemačka dem okratija bi nosila zastavu Pruske.VEĆANJE VLADALACA U FRANKFURTU NA MAJNI Ovih meseci postalo je aktuelno i šlezvig-holštajnsko p i­ tanje. a inače da ih prepusti Danskoj. a ne nemačka nacija pod vo dstvom nemačke dem okratije. sad mu se pružila prilika da velikim spoljno-političkim delima skrene pažnju sa unutrašnjih borbi.

Franja Josif se bavio mišlju da se proklamuje za nemačkog cara. koja je u to vreme na njega vrsila veliki uticaj. on se osećao kao čovek koji je sazreo u doba »Svete alijanse«. dao se nagovoriti da ga primi i bio je rešen da da svoj pristanak. kuda je došao i Franja Josif. K e rs fe n . nego je on kapitulirao pred činjenicama koje je Bismarck stvorio. U julu su Wilhelm i Bismarck boravili u banji Gastein. ideja solidarnosti vladalaca bila je čvrsto ukorenjena u njegovom mišljenju. Čudan slučaj je hteo da je Bismarck propustio da s kraljem govori pre njegovog razgovora sa carem. smatrala je u isti mah da bi reforma Nemačkog saveza bezuslovno izazvala i promenu unutrašnjih odnosa u Pruskoj. vodenje borbe za nemačko jedinstvo drugim putevima značilo je za njega razaranje njegovih starih ideala i davanje koncesija ustanovama koje je on mrzeo u dubini duše. frankfurtsko zasedanje otvorilo je izlaz.Austrije i Pruske u cilju iskorišćavanja narodnog pokreta. koji je izazvalo šlezvig-holštajnsko pitanje. pa čak ni Bismarckova govornička veština nije ga navela da prekine sa Austrijom. Austrija je još jednom pokušala da izvrši reformu Saveza. Kralj prvobitno nikako nije mislio da vodi rat protiv Austrije. sve je to Austriju nagnalo da preduzrne mere pre no što bi Pruska pokušala da vodi sve samostalniju politiku. Bismarck je stvorio takav položaj. na koji se Franja Josif veoma brzo rešio. Prusko-austrijska alijansa bila je za njega nužan sastavni deo celokupnog njegovog političkog shvatanja. Stari čovek nije hteo da se odrekne svoje reforme vojske. njegove jedva uvijene pretnje. Na taj put ga je postepno naveo Bismarck. ali je istovremeno hteo i mir unutra. da nije po§ao Bismarckovim putem. koji bi kralja demaskirao kao kukavicu i nečasnog čoveka. Ponuda Franje Josifa došla je Wilhelmu u ovom trenutku čak kao naručena. B is m a r c k 145 . Kraljica. bio je osuden na propast. Držanje pruske vlade u ustavnom sukobu i u poljskoj revoluciji. Wilhelm je od Franje Josifa doznao program zasedanja. Njegovo shvatanje časti nagnalo ga je da kapitulira pred Bismarckom. Vojnik se medutim nije ničega tako bo­ jao kao osude od strane javnog mišljenja. osorne Bismarckove izjave o odnosu prema Austriji. a kamo li da rasturi truli Savez. Ali pokušaj prepada. 10.

doba Olmutza.. koja medutim uopšte nije bila nemačka država. »Kralja sam bukvalno u znoju lica svoga odvratio od njegove namere. potseća na Lassalle-ove predloge za rešenje ustavnog pitanja — on nije hteo tu reformu Nemačkog saveza koja je izgledala da će dovesti samo do novog potčinjavanja Pruske i koja bi nužno imala da dovede dotl'e da bi Pruska morala da učestvuje u celoj spoljnoj p olitici Austrije.. poslao saskoga kralja. koji je. na 146 koji vla- . znamo samo da je to bilo očajničko rvanje. slaba pozicija u italijanskim ratnim operacijama nisu smeli da se ponove. to nije samo problematično. On nije hteo da se Pruska izloži opasnosti da u Italiji vodi ratove za interese Austri­ je na Balkanu. bila bi istovremeno u opasno­ sti da žrtvuje svoju konzervativnu unutrašnju politiku i da daje koncesije liberalima.Tada je car. rumunskih. M edutim. uvlačenjem cele austrijske mo* narhije. ona bi tad imala odrešene ruke da u Italiji ponovo postane ofanzivna i da može da se makne na Balkanu. dem okratiji. Pruska se sa svo­ jim pokrajinama. taktika. Ležao je. Da li bi revolucionarna demokratija mogla stvoriti nemačko jedinstvo.. Za Bismarcka nije postojala mogućnost nemačkog jedinstva sa Austrijom. nalazila izmedu protivnika Austrije — izmedu Rusije i Francuske — i imala bi da vadi kestenje iz vatre. kada je već izgledalo da počinje da duva drugi vetar.. To je bio veoma umešan šahovski potez. i ona bi morala uspostaviti nacionalnu samostalnost dotle ugnjetenih čeških. ratove koji bi Prusku mogli da odvedu u propast. kada se poznaje Wilhelm. ukrajinskih. bedna politika u Krimskom ratu. čiji je geografski položaj bio nezgodaq. kao što nije postojala mogućnost jedinstva ni posredstvom revolucije odozdo. Austriji je reforma Saveza bila potrebna radi pokrivanja zaleda. koju je sada Bismarck prim enjivao pro­ tiv obletanja Franje Dosifa. madarskih sastavnih delova monarhije.p o n a vlja o uprkos svim Bismarckovim prigovorim a: »Trideset Gospodara daju i jedan kralj kao kurirl« U toku dugih časova vodila se očajnička borba izmedu kralja i ministra. Ne znamo kakvim argumentima je Bismarck pridobio kralja. I ona bi morala razoriti monarhiju.

Ali to je imalo za posledicu. da sam prilikom rdavo. bio tako slab i iznemogao. prošavši tik pored Frankfurta. . propao je. vladaoci su ih uputili na nove pregovore. Posle nekoliko dana kralj je iz Baden-Badena. da je Austrija za najkraće vreme počela da traži zbliženje sa Pruskom. kada su Austrijanci postavili predlog da se stvar reši i bez Pruske.sad mi je opet dobro'«.sofi i imao je nastupe plača. a ja sam. Oni nisu b ili voljni da se izjašnjavaju u ko­ rist jedne od ovih dveju država. zatvaranja vrata koja vode u pretsoblje sa spoljne strane istrgao kvaku. Tako se zasedanje svršilo bez rezultata. medutim. da bi se s njom sporazumela o Schleswig-Holsteinu. toliko uzbuden. Vladaoci u Frankfurtu su. Kada sam izašao iz sobe. — natrag u Berlin. Trebalo je osujetiti zauzimanje polapskih vojvodstava od strane Pruske. Dežurni ađutant upitao me je. Napolju je Bismarck razbijao posude. teturao sam i bio toliko nervozan. Poslednji pokušaj. odgovorio sam mu. da sebi da oduške. kada sam mu oteo pismo o konačnom odbijanju.Nije'. išli su za tim da dobiju položaj arbitra i da obe sile oko njih obleću. Prvi put trčala je Austrija za Pruskom. da se reforma Saveza izvede mirnim putem. da li mi je . da sam jedva mogao da se držim na nogama. gde se odigrala ta borba. otputovao. 10* 147 . izjavili da odluke moraju da budu jednoglasno donete.

danski. kojim se Schleswig anektira.. koji je pokušavao da p rikrije svoje ciljeve. i koji je. 148 . Holstein je trebalo zauzeti. N jegov otac je svoje pra­ vo bio prodao za skupe pare. kada je izdao pa­ tent koji je nagoveštavao prisajedinjenje Schleswiga Qanskoj.VO VJEKI VJEKOV NEDELJIV" 15 novembra umre Friedrich VII. Bismarck je neprikriveno iskazao nameru da anektira vojvodstva za Prusku. Posle smrti Friedricha obznani Christian IX novi ustav. Na Holstein je. On je to u martu 1863 ponovno postavio u prvi plan to pitanje. a Holstein i Lauenburg dolaze u zavisnost od Danske. nije više »Up ew ig ungedeelt«. i da je princ od Augustenburga legitim ni naslednik.. nego pre svega i politikom Bismarcka. Pošto je Danska odbila. koji se odmah po smrti Friedrichovoj sastao u Berlinu. Savez je na austrijski i pruski predlog pozvao u julu Dansku da se izjasni o tom patentu. »Vo vjeki vjekov nedeljiv« — važilo. tvrdilo se da ovaj nikad nije bio punovažan. medutim. Neobično zapletena situacija završila se ne samo pozivanjem na londonski protokol od godine 1852. Savez se odlučio na izvršenje. prema prilikama i perspektivama. ma i po cenu rata. Svoju pravu nameru otkrio je u ministarskom savetu. koji je utvrdio jedinstvo provincija. Niko u Nemačkoj nije mislio na takav plan. menjao svoje planove. londonski protokol bio je napadnut od javnog misljenja. koji se proklamovao 19 novembra za hercoga Friedricha VIII od Schleswig-Holsteina. polagao prava princ Friedrich od Augustenburga.

stranke istupaju svaka sa svojom željom. Bismarck jo i uvek uporno traži sprovodenje londonskog protokoia. Vremenom je položaj otežan. prvo se suprotstavio javnom m iiljenju. kada je Savez naložio Saksonskoj i Hannoveru da posednu Holstein. da će Engleska istupiti za prava svoje zemlje.Tako se mislilo u narodu. patentu Friedricha VII. tako su mislili kralj i kronprinc. kao da je posumnjao u zdravu pamet Bismarckovu. postavljajući u zajednici sa Austrijom zahtev Danskoj da se izvede lon­ donski protokol. Važna mu je bila saradnja Austrije. Pri svem tom vodi dalje pregovore o savezu s Austrijom u pogledu nastupanja prema Danskoj. čije smicalice niko nije mogao da prozre. Rat pod takvom parolom je u Nemačkoj ne može biti manje popularan. Rusi nameću jednog novog pretendanta — zbrka postaje sve veća — u junu stupaju Prusi u ofanzivu. Pruske trupe u prvoj polovini rata uopšte se nisu sukobile. na izgled radi sprovodenja londonskog protokola. kralj je smatrao da je pijan. Austrijanci žanju uspehe — ali mala Danska posle visemesečne borbe niti je potučena niti je savladana. izložen najžeićim napadima. U isti mah daje Dancima na znanje. Verovatno je računao na tvrdoglavost Danaca. Austrijanci žele da se populariiu i zalažu se za princa od Augustenburga. U isti mah se uverio da mu je Rusija ostavila slobodne ruke. U Landtagu je Bismarck. Danska je odbila ultimatum dveju nemačkih sila. Idućih meseci Bismarck je činio sve da se ne prozru nje­ gove namere. Ministri su ćutali zaprepašćeni. čim 149 . Kronprinc je digao ruke kao da preklinje. da bi sprečio svaku intervenciju neke strane sile. za slučaj da ova ne prizna londonski protokol nego bude istrajala pri takozvanom »eider-danisch« ustavu. Kada je Bismarck otvoreno istupio sa svojim planovima o aneksiji. S proleća otpočeli su pregovori u Londonu. tako je u januaru 1864 došlo do rata. Javno mišljenje je potpuno prožeto shvatanjem da će Pru­ ska dići ruke od vojvodstava i da ne može da vodi rat. koji je utvrdio jedinstvo vojvodstava i njihov samostalni položaj u danskom državnom savezu. preko posrednika. koji najzad više nisu mogli da uzmaknu.

Ono Ito je Bismarck činio bila je hazardna igra. nego Austrija. Bismarck rešenjem pitanja. prvobitni plan aneksije je propao isto onako. a pre svega demokratija. medutim. Danci vide da su primorani na sklapanje mira. uskoro vise nema ni govora.je isteklo prim irje. iako tek u drugoj polovini vojne. Napoleon je pustio Bismarcku na volju — ceo svet je bio zaprepašćen. Pruska vojska je prvi put. Pre svega je. koje i nije bilo rešenje. da se iz jedne stvari. Presudni poraz. koji dobijaju samo po cenu gubitka vojvodstava po Bečkom ugovoru od 30 oktobra 1864. Bis­ marck je rezonovao dovoljno trgovački da bi sebi istakao od­ mah dva cilja. napravila stvar tajne diplom atije. izdajstvima i intrigama Bismarck umalo što nije ostvario jedan cilj. Čovek koji je u ovome sukobu zastupao interese Austrije. princom od Augustenburga. Rechberg. Smicalicama. Sa­ vez je pretrpeo neuspeh. nije pretrpela Danska. doveo Austriju u tesnac. medutim. napustio je po zaključenju mira svoje zvanje — utisak vladao je I u vojvodstvim a. Rusi su poljsku uslugu naknadili najstrožijom neutralnošću. blefiranjem. Prusi tuku Dance. demokratija je propala sa svojim kandidatom. ukoliko je srednjenemačkim državama poverio izvršenje a toga morao da se odrekne u korist Austrije i Pruske. razočaran i revoltiran u isti mah. Ali isti v$žno je za njega bilo da je Austrija došla u zavi- . i morali su da nadu krivca. To je bio kabinetski rat. Kao poslovan čovek imao je u vidu dva rešenja. Bitno je bilo. ta on bi se zadovoljio i sa prisajedinjenjem v o j­ vodstava — 150 u Beču su se osećali prevarenim. koja je već godinama uzbudivala čitav narod. protiv kojega je na kraju Bismarck isticao ruskog kandidata. bio je primoran da sa Austrijom deli upravu nad vojvodstvim a. pokazala da se izvršila jedna promena. kao što je morao da se odrekne da vojvodstva prepusti »nepodeljena« Danskoj. O princu od Augu­ stenburga. Moralni efekat je bio porazan. osvajaju ostrvo Alsen i na putu su da zauzmu Funen i Seeland. u celom svetu. Schleswig-Holstein stoji na raspoloženju kako Austriji tako i Pruskoj. Austrija je dospela u kolotečinu pruske politike. Nemački savez. sad se radilo o tome da se izvuče korist iz trećeg rešenja.

san položaj od njega. medutim. udesio — ne može se d ru kd je red — slanje ova se čak pojavila u jedne misije šleskih tkača u Berlin. sve to samo u nameri da zastraši bur151 . čija vojska nije bila na visini i koja se još i bojala da — navuče na sebe omrazu nemačkog gradanskog rata. Jedna jabuka razdora ukotrljala se u dvoranu Evrope. i ne budite glupi«. Još nekoliko godina ranije Bismarck je izjavio da može da se obaveže da u roku od četiri nedelje izliferuje jedan nemački građanski rat najboljeg kvaliteta. izdirao se na preduzimače. koji je na kraju krajeva bio donekle ograničen priprost čovek. šikaniranju štampe i nije bilo kraja. to je zavisilo samo od Austrije. — dvoru i bila tamo primljena. on i ne zna da li uopšte ima pravo na vojvodstva. a po zaključenju mira svet je video dve sile čiji zastupnici nisu znali kako da počnu sa pljačkom. što se tiče masa. Ako taj rat nije izbio smesta po završetku danskog pohoda. davši mogućnost da latentni sukob izmedu Pruske i Au­ strije svakog trenutka izbije. koja se prvi put našla potisnuta od Pru­ ske u drugi plan. Koliko je nesreća poteklo iz tih žalosnih intrigiranja! Ugušen je jedan narodni pokret. Šta je njemu bila Nemačka? Šta je njemu bilo najprirodnije pravo dvaju plemena? Kada su velike sile prigrabile vojvodstva. Bismarck je. još uvek bio u konfliktu sa parlamentom unutrašnji rat se samo pooštrio. s druge strane pak radnički pokret u gradovima postajao je sve ja d . Bitno je sem toga još. kaznama i premeštajima čiproganjanju političkih protivnika novnika. a buržoazija je bila mirna zato sto jo j je Bismarck poklonio neko­ liko povoljnih trgovinskih ugovora i što je konjunktura bila povoljna. Ono je postojalo samo jos izmedu Austrije i Pruske. granična linija bila je povučena tako da su čitave oblasti sa danskim življem bile okupirane. Pruski kralj. U istini je Bismarck već vladao neograničeno. zbunjeno je zamuckivao pri pregovorima u Schonbrunnu. I još jednom se zaori glas Mefista: »Samo zahvatite hrabro. da bi od Bismarcka morala čuti podrugljive re d : »iduće nedelje vala još neće biti gušdjeg pečenja!« Bismarck je čak pokušao da stvori proizvođačke zadruge. da nije više bilo šlezvig-holštajnskog pitanja. Tih godina Bismarck je formalno nagovarao radnike protiv preduzimača.

čijem se zaključivanju najzad opire. Sa tom kandidaturom je Bismarck saglasan. iz koje su mogli samo silom da se izvuku. za kojom je Vitorio Emanuelo pružao ruku. Već pred kraj godine Bismarck je preko pruskog poslanika u Parizu dao na znanje Bonaparti da i ne mi­ sli da obezbeduje Austriji posed Venecije. razočarana.žoaziju i da jednoj politick! siaboj klasi da izgied jačine. samo zato §to bi obaveze mogle značiti veće jačanje za Francusku. a od Pruske uzme ga­ rantiju za Veneciju. nedorastao ozbiljnom napadu ma koje sile. isticala je kandidaturu princa od Augustenburga i pokušavala na taj način da osujeti učvršćivanje Pruske u polapskim vojvodstvima. Za Bonapartu je dolazio u obzir samo onaj koji je najviše nudio. ako se bude prijateljski držao. u nedoumici i nagnana u tesnac. Tada je Bismarck rasmatrao mogućnost jedne prusko-francuske alijanse. Napoleonu nije bila neprijatna činjenica da se prvi put našao značajan predmet spora izmedu Pruske i Austrije i da se sve više približavalo izbijanje nemačkog gradanskog rata. Ništa ne bi bilo kobnije za Napoleona nego austrijsko-pruski sporazum. a pre svega bojazan od posledica jedne otvorene borbe. trudila se da p rid o b ije srednje-nemačke države. Ali njegova vojnička slabost. u Italiji je Austrija imala Veneciju. u pozadini je stajala Francuska. osvrtalo za saveznicima — U prvi mah se u inostranstvu se nisu mogli naći: ne- prijateljski i do zuba naoružana stajala je ruska granična oblast. kojoj ni malo nije bilo stalo da jedna sila u Nemačkoj postane jača od drugih. napuštena. a ne za Prusku. do kojega. On je tu prim enjivao bonapartističke metode. Bis­ marcku nije bilo stalo. Bečlije su pale u klopku. Čak je Bismarck iia o jo§ i dalje i stavio caru Napoleonu u izgied zahvalnost Pruske. teška unutrašnjo-politička situacija. A šta je njemu mogla Austrija da ponudi?! Mnogo je veća bila opasnost da Austrija prepusti polapska vojvodstva. Austrija. To je nesum­ njivo. na sreću Francuske. ali samo pod uslovom 152 . Šta je htela Austrija u vojvodstvima? Šta je mogla tamo da uradi? Jedan korpus je ležao otsečen. daleko od rodne zemlje. primorali su Beč na taktiku manevrisanja.

da su jači d elili pljačku — promućurnija je bila Pruska. Ove teritorijalne tekovine Pruske bile su prve od pedeset godina naovamo. kontrole nad kanalom u Severoistočnom moru. Rat sa Austrijom je za Bismarcka sada jo§ bio jedino pita­ nje vremena i prilike. Ali parlament je odbacio zahteve u pogledu momarice. zbog n je se tuklo 1864 — a kraj je bio. Ovo odbacivanje nema velik značaj — je r je bilo jedino izraz jaSenja na principima od strane jedne slabe opozicije. Ovim sporazumom pogaženo je sve ono što je dosad vaiilo kao »sveto i neprikosnoveno«. Udeo Austrije u Lauenburgu kupila je Pruska. Maja 1865 sukob je izgledao neizbežan. M nogobrojne istaknute vode naprednjačke stranke već su se rasplinjavali u slavopojkama vladi kada je bila zaključena Gaštajnska konvencija. Jedan bolji odnos sa opozicijom bio je najmanja briga. sa tim bojnim pokličem vodili su se ratovi. Posed Kilske luke izazvao je želju za izgradnjom pruske mornarice. U danskom ratu stekao je iskustva da se može vo­ d iti rat van Pruske a da se unutra ne pokrene nijedna ruka na 153 . koja nije htela da se obaveže nijednoj sili. kako to sam Bismarck potvrduje. Sve su to uslovi. I Italija je oklevala. kralj je tih dana pretrpeo veliku promenu. koji se imao probiti. Ali on je potcenjivao lukavost Bonaparte. Austrijanci su se pro tivili. koji je ba§ u tome trenutku vodio pregovore sa Bečom — on je verno sledio svoju politiku. njemu su se počela sviđati osvajanja. »Up ewig ungedeelt« bila je parola vekovima.vojničke unije ša Pruskom. Austrija Holstein. pruskih posada u Rendsburgu. Bismarck je u Parizu i u Florenciji sondirao držanje vlade u slučaju austrijsko-pruskog rata. stupanja u Carinski savez. Postavljao se zadatak da se preduslovi načine što povoljnijim . Kralj je iz zahvalnosti podario grofovsku titulu čoveku kojeg a je pri izbijanju rata smatrao pijanim. koja je i iznutra i spolja već davno bila pokolebana. koji su u krajnjoj lin iji značili aneksiju. I tako je Bismarck morao u avgustu 1865 da zaključi Gaštajnsku konvenciju: Pruska d o b ija na upravu Schleswig.

otpor. medutim. bila »na gotovs« i sve se dalje reorganizovala. Sa opozicijom u parlamentu svršio je Bismarck brzo. onih nekoliko radničkih listova nije imalo publiciteta. Vojska je. njihovi urednici zatvarani su svakom prilikom. Čega se ima bojati? 154 . štampa je bila ugušena. sa ne­ koliko podrugljivih prim edbi.

pravili raspoloženje za princa od da su od pamtiveka tamo. njemu je to jedva moglo da škodi. Još uvek je verovao da može da igra posrednika. ali oni su sami davali Bismarcku materijal — u Kielu su se Prusi toliko bili odomaćili kao Čudno mora da je bilo u njihovoj glavi. štampa čuti ili pak donosi daju migove. a ako se Pruska i Austrija dočepaju za kose. Da. u Alžiru su vladali nemiri. Nije mu bio potreban evropski rat. sa svojim adutom. jaki odredi vojske logorovali su na155 vesti na jeziku koji razumeju samo upućeni. telegrafske žice zuje. tako se prave ratovi: M inistri putuju. — nisu mogli vo diti — Augustenburga — ta oni bi hteli da se otarase toga Holsteina. oktobra 1865. koji viSe nikad neće dob iti natrag.PRUSKA I NACIJA U oktobru 1865 sastao se Bismarck sa Napoleonom u Biarritzu i izašao na sredu s otvorenim kartama. Napoleon je dao nazreti da neće praviti teškoće Pruskoj. odjednom se ponova oduševljavaju za princa od Augustenburga. kraljevi savetnici se sakupljaju na većanje. i čine gluposti. Bogme sad je i sam zapao u tesnac — avantura u Meksiku progutala je mnoštvo ljudi i velike pare. Ovde u Biarritzu izaSao je kockar. U Holsteinu sede Austrijanci. daleko od obale Dunava. A narod o svemu tome ne zna ništa. Nije krio svoje namere da iduće godine povede rat. A onda započeše pregovori u Italiji. Signalne stanice najneobičnije vrste . je r oni nisu hteli rat koji radili u štampi protiv Pruske. kuriri imaju posla.

Oni nisu b ili zadovoljni sa svo­ jim kraljem i radili su na svoju ruku.su.« Kralj. 21 februara 1866 sastao se u Berlinu ministarski savet. na njegovo oklevanje. Roon je u to doba pisao: »Mi smo veoma složni. Generali su se svakako tužili na neodlučnost Wilhelmovu. Nekoliko nedelja docnije mogla je već prestolonaslednikovica saopštiti svojoj majci u Engleskoj da su stvari sazrele za odluku.. davao je Bismarcku i generalima nadu da se vise nije trebalo boja ti otpora. ona se osu na Bismarcka: »Taj zli čovek parira s najvećom umešnošću. Ponova su se Bismarck i Roon zaverili na zajedničko delanje. kao da je bio napadnut njegov autoritet.. Ni u Potsdamu. Kronprinc i jedan ministar opominjali . Bismarck je bio na konju i čuvao se da se iko meša u unutrašnje pruske prilike — nije više bilo šlezvig-holštajnskog pitanja.. koga je teško bilo dovesti do odluke. da je čovek potpuno zgranut kad ih čuje.. Schleswig je pripadao Pruskoj. U četvrtak (veliki četvrtak) neće više biti u potrebnom raspoloženju. pored sve svoje mudrosti. Dejstvo nije izostalo. sve više pada u nju.okolo po zemlji. kralj je revoltiran protiv Austrije i izjavljuje: »Mi nećemo da provociramo rat. ali mreža je vešto spletena. kvari sve dobro i zaoštrava situaciju — priprema rat. Ali na ovakvim krunskim većima retko kad se donose poslednji zaključci. a ne da ustuknemo zaplašeni od jednoga rata!« Prvi put se W il­ helm pokazao sklon da ne izbegava rat protiv Austrije. pa ni mere naoružanja nisu naređene. Ali nadn na koji se kralj. Odluka za rat nije donesena. Krajem marta piše Bismarck Roonu: »Veoma je poželjno da kralj jos ujutro izda svoju definitivnu naredbu. međutim. već izjasnio. Vi156 . 5 jula 1914. Toliko se neistina pušta u svet. da bi ga postavili pred svršene dnjenice. ali »mi« nismo uvek skloni brzim zaključcima i postupcima«. okrećući i obrćud sve dok ne odgovara njegovim namerama. I kralj Pruske. na njegovu sporost. ali mi moramo da idemo napred našim putem. nije donesen poslednji zaključak. idućih nedelja i meseci kao da se pokajao zbog svojih red od 21 februara. verovatno je opet ojačao uticaj žena. Buka koju je Bismarck podigao sračunata je ujedno i za kralja.

pošto je potpisao naredbu za delimičnu m obilizaciju. Bismarck je odgovorio ne zbunjujući se: »Ne«. reagirali su pretnjama da će šlezvig-holštajnski spor predati saveznoj skupštini i da će narediti m obilizaciju savezne vojske. u Florenciji se boje da ih Bismarck ne izigra. koji kao da je prema Ita­ liji osećao nesavladljivu antipatiju — nije mogao da jo j oprosti 157 . Bismarck nipošto ne prekida pregovore.. ne biste li mogli udesiti da nas obojicu naknadno pozove na referat?« Kralj se uplašio.. kad se neral Govone. Sukob se pooštrio do krajnosti. Deutschland Pregovori sa Italijom otežavaju se. To je nesumnjivo. Austrijanci. odjednom se seti d a je veliki petak — upita bojažljivo Roona ne bi li bilo moguće da se odašiljanje naredbe odloži do nedelje. To je bio Putevi Bismarckovi krivuon hoće da ima Italiju uza se i rat. ali tu je bila reforma Saveza. ali njegov cilj je stalan — da je tuče. tu je bio odnos Pruske i Austrije uopšte. Austrija je dva dana kasnije uputila Bismarcku pitanje da li Pruska hoće da nasilno raskine Gaštajnsku konvenciju. italijanski ge­ Njegova pojava uzbunila je ceo svet..dećete ga sutra. Mi danas znamo da su oba nemačka dvora dala prozreti da se odriču leve obale Rajne ako Napoleon ostane neutralan u prusko-austrijskom konfliktu. neciju i dobiti da će Bismarck garantovati Austriji VeHostein. Na to je Bismarck u jednom raspisu najavio reformu saveza. Krunski savet je odlučio da M oltke vodi pregovore u Flo­ renciji. Generala je zabrinjavalo držanje kralja. i pregovarao dalje sa Govoneom. — daju. tim manje što u isto vreme — a Bismarcku to nije nepoznato — Pariz pregovara sa Bečom.. Već davno su kružile glasine da će se sukob svršiti na račun Italije. stavljeni u škripac. uber alles. iznenada pojavi u Berlinu. Deutschland. Tri nedelje trajali su pregovori sa nepoverljivim Italijanom.. garantovanje Venecije bi uopšte uklonilo sukob zbog vojvodstava.. 14 marta. ali nesumnjivo mu nije bilo stalo do raščišćavanja odnosa mirnim putem. Napoleon nagovestava pretenzije na granice Francuske od 1814. U martu se energično vode pregovori sa Francuskom i Ita­ lijom. Takve misli je Bismarck izricao čak i u krunskom savetu.

On je znao da Austrija neće pristati na to. Ovaj rat je bio nepopularan i obećavao je malu korist. reforma saveza — — a govora je moglo biti samo o reformi bila je sredstvo. nije hteo da bude obavezan. Ali borba za tu refor­ mu morala se vo diti svim demagoškim sredstvima. Pruski poslanik je izjavio da bi bilo potrebno »da se §to je moguće pre sastavi jedan odbor ad hoc«. Bismarck ga je umirivao. da bi primio i diskutovao projekte nemačkih vlada o reformi saveznog ustava. Velika ideja koja je zavladala svima duho- vima bila je zloupotrebljena od jednog provincijskog junkera kao trik. ako se Pruska razoruža. njegovo nestrpljenje zbog kraljevog oklevanja. da se utvrde ti projekti medusobnim sporazumom vlada«. pokušavaju Austrijanci da se nagode i izjavljuju da su spremni da se razoružaju. Tražio je da savez zaključi: »da se sazove sabor koji bi proistekao iz neposrednih izbora i opšteg prava glasa cele nacije. Bismarcku stoji otvoren put. 9 aprila Bismarck je uputio saveznoj skupštini predloge za reformu saveza. sa kojim se Bis­ marck nije saglasio. Bismarck ni trenutka nije mislio ozbiljno sa tim predlogom . ponudio je savez koji bi obavezao Italiju da zarati čim Pruska stupi u rat. ali je znao isto tako da ni on neće moći da otpočne rat zbog Schleswig-Holsteina. Reforma Nemačke je bio cilj. za njega je on imao samo značaj sredstva koje treba da raspršti nemačke države. Istih dana. Austrijanci napuštaju svoje predloge. dan saziva bi se јоб bliže utvrdio. u tome roku Bismarck je želeo da otpočne rat. ako je trebalo da ima izgleda na uspeh i da dovede do obezbedenja pruske hegemonije. dok Bismarck zaključuje ugovor sa Italijom. Parlamentarizam je izigran da bi se stvorilo 158 . kao smicalica. Bismarcku nije bilo stalo do rešenja nemačkog p i­ tanja. tad se obelodanjuje italijansko naoružanje. Austrijski poslanik je izjavio da se ograduje i zadržao je za svoju vladu pravo na dalja izjašnjenja. Posle dugog cenjkanja zaključen je ugovor sa rokom od tri meseca.njeno nacionalno-revolucionarno poreklo. Bismarck se izvlači. Sad je razumljivo navaIjivanje Roona. do sastanka sabora. Italijani su tražili ugovor o ofanzivi. u međuvremenu pak.

Radi umirenja pisao je grofu Bernstorffu u London: »U zemlji sa monarhističkim tradicijama i lojalnim nastrojenjem i opšte pravo glasa će. uklanjajući uticaj liberalnih klasa buržoazije. bilo bi sve odgodeno.. kada je Napoleon istupio sa idejom je d ­ nog evropskog kongresa. pokušavala da sačuva mir. Kao da je nastupila kriza Bismarckovih ratnih priprema. Napoleon je posle izvesnog okolišenja: »Oči čitavog mog naroda Austrija dala izjavio upravljene su na Rajnu«. sve što je milionima Nemaca bilo sveto. za šta su hiljade lile svoju krv. zasto bi trebalo da Bismarck bude 159 . dovesti do monarhističkih iz­ bora. Bismarck je naveo pruskoga pretstavnika u Parizu.raspoloženje protiv Austrije. radije bi činio ustupke — radije neka Napoleon direktno zahteva šta traži. Srednje-nemačke države nastojale su da predlog odugovlače protivpredlozim a. U maju se Austrija baktala novim pregovorima. Bavarsku Bismarck nije mogao da pridobije. jer njena slabost jo j je bila očita. postalo je objekat jednog prepredenog političkog avanturiste. da ne bi stajao kao krivac. Kad bi došlo do izvođenja. Učenik Bonaparte oku§ao se na svome majstorskom delu. Goltza. Onako kako je sad Bismarck stavio pitanje na dnevni red. Teškoće su rasle. da pregovara sa Napoleonom. Ali ova nastojanja primorala su Bismarcka da vrda.. sve. Bismarckov predlog izazvao je kod mnogih revolt. Ukratko pre toga mu je pravo na levu obalu Rajne. izmenjeno. Razume se da nije hteo kongres. Od izbora za Rajh — prava pojedinih zemalja nisu bila čak ni dotaknuta — Bismarck nije strahovao. sva veličina. zahtevale su napjpre nacrt ustava. bile bi date druge činjenice. da prividno pristaje na nove predloge. reforma Saveza bila je politički hohštapleraj. i po cenu kakvih poniženja. Na kronprinca je Bismarckov predlog delovao kao bogohulna igra sa najsvetijim stvarima. Sve pravo. U Pruskoj su devet desetina naroda verni kralju i samo su veštačkim metodima izbora dovedeni do drukčijeg izraza svoga mišljenja«. da u zgodnom trenutku prekida. kako je često. Kako je teško pristupala ovim raspravama.

U raz­ govoru sa Benedettiem je onda Bismarck sasvim otvoreno stavio u izgled ustupanje pruskog Triera. Saksonska. Austrija se nadala da će uskoro m od da podvikne. Napoleon je odgovorio kao delfijsko proročanstvo: Promene u ratu ne mogu se predvideti. . 1 juna predala je Austrija šlezvig-holštajnsko pitanje Savezu i sazvala holštajnski staleški sabor. Dokumentarno je samo jedno ponizno pismo Wilhelma Napoleonu ukratko pred izbijanje rata. Grozničave ratne pripreme nastavljene su na obe strane. a osim njih Hannover. Ovaj je opet dovoljno ciničan 160 u Beču su b ili samo g luplji nego u Berlinu i činili su Napoleonu čvrsta obeć^nja da će mu . Sve je sa strane Austrije sračunato na to da se pokaže da Bismarck nije u pravu. Ćinila bi im se nepravda. jer on je više Prus nego Nemac. Bismarckov kontra-potez sastojao se u objašnjenju da je Gaštajnski ugovor prekršen. jedan student pucao na Bismarcka. . Kurhessen i Nassau stale na njenu stranu. u maju je u Berlinu. čltava Nemačka strahovito se uzbudila. jer se Austrija uporno branila da se na kongresu raspravlja o teritorijalnom uvećavanju. i radi dobroga cilja on će već izvršiti jednu malu v e le iz d a ju . Do gotovog sporazuma svakako nije došlo.sitničav? U jednom razgovoru sa Italijanom Govoneom Bismarck je nagovestio da će ustupiti Francuskoj Sarsku oblast i druge de­ love na levoj obali Rajne. Usled ovog opiranja postao je ceo kongres iluzoran. . ako bi se jed ino Prusima prebacivala veleizdaja — prepustiti levu obalu Rajne. jer staleži hoće u Holsteinu da proklamuju princa od Augustenburga. a u njegovu lojalnost može kralj da bude siguran . Na to je Manteuffel dobio nalog da umarsuje u Holstein — on se protivio borbi. Po takvom nestalnom i močvarnom tlu kretali su se osnivači i proširitelji Rajha. u aleji Unter den Linden. suviše brzo su se događaji nizali. kada su južno-nemačke države. Predlog Napoleona za saziv kongresa nije primljen. u kome se izražava želja da će car ostati neutralan. raspoloženje je uopšte bilo oštro protiv-prusko. . ali umaršovanje je bilo dovoljno da skloni Austriju da povuče svoje trupe.

po njemu je Sa­ 161 . Bismarck je postigao svoj rat. N jegovi sledeći koraci odlikuju se neuporedivom prim itivnošću. Bismarck preko Austrije. Pruska smatra Savez kao Savignya objavljuje istupanje Pruske iz Saveza. da hoće da iskoristi liberalne snage i da je spreman da vrati uslugu uslugom. jer su u meduvremenu pruske trupe upale u Hessen. Objava rata Austriji sledila je nekoliko dana docnije. Jos pre nego što je pala odluka o ratu i miru. Kneževi odbijaju zahteve Pruske. Kneževima Hannovera. Junker je. Hannover i Saksonsku . Koji buržoa ne bi bio dlrnut takvim zvucima? Bismarck je dalje bio dovoljno ciničan da nagovara hanoveranca Bennigsena da poradi za interese Pruske u Hannoveru. Bismarck je govorio primamljivo. Politika je posao. veli. pokušao je Bismarck zbliženje sa naprednjačkom strankom. da želi jedan drugi sistem. Kurhessena i Nassaua Bismarck upućuje poziv da smesta prihvate pruske predloge re­ forme ili da stupe u ratno stanje. Austrijanci objavljuju na osnovu kršenja Gastajnskog ugovora saveznu egzekuciju. Bis­ marck je izjavio da je po odredbama Saveza obavezan da štiti napadnute clanove. on je vodio politiku kao da je baš svu nepravdu hteo da ima na svojoj strani: 10 juna predao je Bismarck vladama svoj nacrt ustava. za koga je Bis­ marck u mnogim razgovorima imao samo prezir. koji je isključivao Austriju Iz Saveza. Kersten. Srednje-nemačke vez pogažen objavom rata »ugašen«. Bism arck države se mobilišu. u razgovorima sa liberalima izjavio da se u društvu »Kreuzzeitunga« baš ne oseća naročito prijatno. . u žargonu njima pristupačnom. kao ranije u predlogu od 9 aprila. Od januara 1866 imao je poverljive razgovore sa umerenim liberalima i trudio se čak da na taj način utiče na javno mi§Ijenje u smislu svoje politike. da obrazuje tamo ministarstvo i da p rid o b ije Han­ 11 . išao je već aprila 1866 tako daleko da je na jednom javnom zboru pohvalno govo­ rio o Bismarckovim planovima. da bi je prido b io za sebe. ali vode liberala su već bile sklone da popuštaju. Saksonske. . Laskera su na zboru ismejali.da izrazi žaljenje što pri ulasku u Holstein nije došlo do krvoprolića. Naprednjak Lasker. predlagao nov Sa­ vez i parlamenat.

Prvi put u istoriji sveta p odiglo je radnistvo svoj glas. Na jednom velikom demokratskom zboru. koji se održao maja 1866 u Frankfurtu na Majni. Tada je prisilio vladu da mu da ustav.nover za Prusku. u kome je izrekao svoje mišljenje kao »čovek iz radničkog staleža«. Heydt pribavila je milione. Tako se ušlo u taj rat. održao je dvadesetšestogodišnji August Bebel go­ vor. Žigosao je politiku Bismarcka i označio kao prekrsitelja mira Prusku. Do protesta naprednjačke stranke nije došlo. kada su vladajući krugovi radi svojih interesa vodile rat. Bankarska kuća v. sve što je Bebel tada iskazao stoji u potpunoj suprotnosti sa Bismarckovim delima i rečima. i bio je kod Bismar­ cka kao kod kuće. je r ona svedoče o raspoloženju naroda iz tih dana. kada je ovaj pošao u rat u ime Boga. nesmetano negodovanjem koje je u masama izazvalo ovo spekulisanje ratom. pa makar i izgubio igru. Moramo navesti neka mesta iz toga govora. Jedno je za Bis­ marcka bilo sigurno: buržoazije nema šta da se boji. u čemu se tako prisno sla162 . Heydt je iz zahvalnosti za finansiranje rata proizveden za ministra. V. Pri tome je finansiranje rata išlo tako rdavo. Kralja i Otadžbine i podneo najveće žrtve. Bennigsen je odbio revoltiran — Bismarck celog svog života nije mogao da shvati taj postupak. Uopšte. Bebel nije trčao za Bismarckom kao Lassalle. d. kako u imanju tako i u krvi. »Ta. Za Bebela nisu postojale mogućnosti pregovaranja ni taktičke akrobatije. Pruska nije podarila ni ustav obećan sopstvenom narodu za vreme oslobodilačkih ratova. Ustav je pruski narod dobio svojim pretećim držanjem godine 1848. Bleichroeder je već tada bio u prisnijoj vezi sa Bismarckom. d. koja nikad nije mislila na ujedinjenje Nemačke nego nastoji samo da po mogućstvu što vise poveća svoju zemlju. i je r su pre svega važna i zbog toga što dolaze iz usta čoveka koji je svoju klasu vodio ka pobedi nad Bismarckom. nego mu je objavio rat. jedino mlade radničke organizacije izjasnile su se protiv rata. da li bi nam ko mogao dokazati koje su te naročite zasluge koje je Pruska stekla za interese Nemačke? Da li su to možda ona demagoska huškanja dvadesetih i tridesetih godina i tlačenje svakog slobodnog ispoljavanja mišljenja. da su juna blagajne imale na raspoloženju taman sredstava za pet dana.

taj ne poznaje Prusku!« 1 jula izdao je odbor frankfurtskog zasedanja poslanika proklamaciju. Buržoazija je preko svojih voda paktirala u mraku sa vladajućom klasom. Kada se pojavio. I pre svega — gde su bile mase koje bi se podigle sa oružjem u ruci protiv kneževa svih nemačkih država i izvojevale nemačku republiku? Nije postojala jos nijedna velika opšta organizacija. kada je ležala smoždena. putem Ali ko je bio nacija? Dobronamerni apel došao je dockan. sudbina je odlučila o nemačkom pitanju.. Strašna tragedija lebdela je toga leta nad sudbinom Nemačke.« Nacija smatra svojom dužnošću.. i u kojoj je stajalo: »Nacija neće da služi kako Austriji tako ni P ruskoj. »da obezbedi sebi učešće u odlučivanju svoje sudbine. koja je bila potpisana i od Rockela. sa izuzetkom perioda od 1807 do 1810. radništvo nije bilo do­ voljno jako za političke akcije.galo sa Austrijom? Ko je bio u prvom redu što je ugušio u krvi slavni ustanak 1848 i 1849? Pruska! Ko je u Badenu poubijao stotine boraca za slobodu i streljao presudom prekog suda druge. opšteg narodnog naoružanja i zajedničkog narodnog pretstavništva«. nije nikada bila liberalna država n iti će ikad takva b iti! Ko god drukčije sudi o tome. . državu koja po čitavoj svojoj istoriji. pobio borce za ustav Rajha i ponova podigao na noge već propalu saksonsku vladu? Može li da ima poverenja nemački narod možda prema Pruskoj gospodina von Manteuffela ili prema Pruskoj gospodina von Bis­ marcka. sa njegovim preziranjem prava i ustava države? Zacelo ne! I tu Prusku hoće sada da stave na čelo Nemačke. 11* 163 . kao na primer Adolfa von Trutschlera i Maxa Dortua? Pruska! Ko je u Drezdenu ugušio majski ustanak. I tako Bismarck nije imao protivnika. .

Pruska je. ali je uspela da. Saksonska je posednuta bez otpora. ali nesjgurnost Austrijanaca pod vodstvom Benedeka. Prusi su umaršovali u Bavarsku. zahvaljujućt odličnim pripremama. nekoliko bitaka je čak izgubljeno. sprečila hanoverskoj vojsci povlačenje na jug. nagna na kapitulaciju vojsku hanoveranskoga kralja. U klancima i brdim a Sudeta došlo je do prvih sukoba. našli se 3 jula prema pruskoj nadmoćnosti kod Koniggratza i b ili potučeni p o 164 . gubili su vre­ me. Generali koji su M oltkeove naredbe izvodili bez vo lje i ne shvatajud ih. medutim. koji je bio obuzet nepoverenjem prema sebi i osećao se nedoraslim za svoj zadatak. sam Wilhelm bio je skeptičan i samo se teškom mukom dao ubediti. Dve pruske armije nastupile su ka Češkoj. naredio je da armije nastupaju odvojeno. da bi se sjedinile u zemlji protivnika za odlucnu bitku. navalila na trupe srednje-nemačkih država. Moltke. iznenađujuća taktika: u okolini kralja nepoverljivo se gundaio. To je bila nova. izvukla d o d u le kod Langensalze batine.CARSKO JAHANJE KOD KONIGGRATZA Austrijska koalicija. nije bila vojnički dorasla prus­ koj vojsci. dobivsi pojačanje. zaposela prestonice. bila je veća — propustili su ofanzivu u poslednjem trenutku. odneli pobedu u nizu b i­ taka i stigli na kraju rata do visoravni izmedu Nurnberga i Munchena. njene snage su bile rasparčane. koji je otskora postao set generalštaba. njene trupe su — strateški umesno odmaršovale i sjedinile se u Češkoj sa austrijskim.

me­ dutim . njihova vera u pobedu tako nesigurna. napale s boka iznurene Austrijance. mršavom konju jedan pogureni podnarednik povezane glave i s naočarima. Bolja naoružanost Pruske — a pre svega taktika Moltkea. opustili su glave.sle bitaka sa promenljivim ishodom. Dolazilo ih je sve vise i vise. sa nakrivljenim ili zabačenim šlemovima. pruske trupe povlačile su se skoro panično. kasno popodne bila je Benedekova armija do nogu potučena. Nije poznato da li je Schweinitz tek kasnije postao potpu­ no svestan značaja toga dana. medu njima i o ficiri. morali su da se bore protiv trostruke nadmod i izgubili su skoro sve vode. ja sam dugo gledao za njima. meni je doviknuo: »Ta dovedite ove ljude u red!« U tom se okrene oficirima I uputi im reči koje su mi se činile opore ali koje nisu ostale bez dejstva. ali Prusi su bili tako izmoreni. kako su dobri mali seljački momci. prilagođena novim saobraćajnim imogućnostima — vojnički je odlučila rat u korist Pruske. spazivši nas. Tad se razljuti stari kralj i izdra se na iznemogle vojnike. Oko podne izgledalo je kao da će Austrijanci zadržati pozicije. kada su snage Austrijanaca klonule: Wilhelm je jahao kroz krvlju natopljenu do165 . da su samo male tek posle tri dana saznali su snage uložene u gonjenje neprijatelja. pojava kralja. Benedek se povukao sa ostacima svoje vojske u nod — Prusi da su odneli presudnu pobedu. nije na njih učinila ni najmanji utisak. ali njegove zabeleške sjajno reprodukuju osećanja pruskih voda to popodne. u strahovitim šumskim borbama onesposobljeni su čitavi kontingenti. kako su se samo mogli da usude da se bez naredbe povlače. od taktičnog poretka nije bilo vise ni traga. niko nije izdavao naredbe. u kojoj su sva stabla pucala i prštala«. Schweinitz je sudelovao u borbi kao pratilac kraljev i opisao je u svojim dnevnicima jedan karakterističan događaj koji se odigrao u tome trenutku: »Prvo je naiila jedna dugačka povorka smrtno iznurenih ljudi. iza njih jahao je na umornom. posrtali ka šumi. » Oko 1 sata po podne iskrsle su izvidnice kronprincove ar­ m ije. niko nije go­ vorio. ljudi zastadoše i skidoše puške. O ficiri povedose svoje ljude opet p ro tiv neprijatelja.

Bismarck se nije ustručavao da potpiri nacionalnu revoluciju u monarhiji — ■ i ovaj 166 . stupio je Franja Dosif u pregovore sa Francuskom. Kada je izbio rat. raznih Klapka. koje skida sa nas sramotu onog drugog jahanja koje je izveo na komedijaški način Friedrich Wilhelm IV sa trobojnom zastavom marta 1848. oko kojih se vodila očajna borba — Schweinitz je jahao za njim: »To je pravo nemačko carsko jahanje. nacionalne unije. izjasnio se da je gotov da napusti Veneciju. 3oš iste noći kada je saznao vest o ishodu bitke kod Ko­ niggratza. morao je čuti da će Petrograd nerado gledati aneksije. Osetio sam da mi je pao teret s duse i odahnuo sam pri pomisli da pobedničkom kralju otsada neće biti po­ trebna pomoć demokratskih elemenata. U pogledu Rusije su svakako b ili sigurni. »Sve što je revolucija još poštedela. zbog brze pobede i poraza Austrijanaca b ili su potišteni. 3er u Petrogradu su b ili ne samo iznenađeni već i razočarani. crkve i nepotizma«. koju je hteo da ustupi Bonaparti. a s tim i razoružali nemačku revoluciju. U pruskom logoru svi su u velikoj brizi. nekoliko dana posle pobede kod Konig­ gratza prim io je Wilhelm čestitku od Aleksandra. da Schweinitza skoro sa bojišta šalju u Petrograd. i naredio povlačenje Austrijanaca sa italijanskog fronta na severni front. pribojavali su se snaženja Pruske. Rekao sam sebi da ne samo što smo pobedili Austrijance nego smo resili i nemačko pitanje.linu Bistrice ka visinama Lipe. sve što je još bilo otmeno po rodenju. posedu i vaspitanju. Kada je Schweinitz sredinom jula prim ljen od Aleksandra. Ali situacija iz­ gleda tako škakljiva. U dvorskim krugovima simpatisalo se sa Bečom. jula izgubili su Italijani jos pomorsku bitku kod Visa. gledalo je u bečkome dvoru i u austrijskoj aristokratiji poslednje utočište plemstva. Duboko neraspoloženje izazvali su u Petrogradu Bismarck­ ovi apeli Česima i Madarima. rekao sam sebi. Na italijanskom bojištu pobedili su Austrijanci kod Custozze. Tada sam se setio toga da baš na dan te neodlučne pobede pruski narod vrši izbore za parlamenat. Vittoria Emanuela i Garibaldia. ali sudbina rata je odlučena. nego da će moći da vlada konzervativno i posteno«.

on je očekivao poraz Pruske. ali Poljaci su prihvatili parole. postao je sredstvo dm je to Bismarck smatrao zgodnim za sopstvene interese. Ovaj obrt pobrkao je sve planove. ukoliko mu bude mogućno. Rusija bi prema predvidanjim a ostala samo neutralna. iskoristili situaciju i izneli ponovo zahteve. on je predložio da se Pruskoj prepusti Sever. diplomatski je nastojao da vrši pritisak na Prusku. da se sazove kongres. borba na dva fronta problematična. Bismarckove nameravane aneksije u samoj Nemačkoj naišle su na uporni otpor Aleksandra. s druge strane intervenisao je Napoleon još na dan po bitki kod Koniggratza. stvorio bi za Prusku te ik u situaciju. vojnička intervencija Napoleona neizvesna. Generali i Wilhelm u prvi mah nisu hteli da shvate teski položaj u koji ih je dovela Bismarckova politika. u najmanju ruku pak dug rat. Obećanja Bismarckova u samoj monarhiji jedva su deiovala. strahovito p u s to ie d . Aleksandrov pritisak je odredivao Bismarckovu politiku sled e d h nedelja. Noću između 4 i 5 jula ponudio je Napoleon telegrafski svoje posredovanje Bismarcku. Taj ishod nije bio predvideo. tu se suviše otvoreno pokazao kao im itator Napoleona III. I tako su ruski migovi i francuske želje o d lu d li ishod rata. čak i kad bi se vodio samo defanzivan rat protiv Francuske. jer preuredenje odnosa ne sme da se odigrava bez Evrope. U pruskom glavnom stanu začas su se pokolebali. Bismarck je bio reien da primi posredovanje Napoleona. I on je bio razočaran. njemu toliko mrzak inače. Čak i kad je počela da besni kolera medu pruskim trupama. Za vojničku intervenciju nije bio dovoljno jak usled meksičke avanture i ustanka u Alžiru. koji je davao o ko liin e odgovore. koji bi iscrpeo snage kako Pruske tako i Austrije. bavarska armija je bila jo i uvek jaka 100 000 ljudi i skoro neoitećena. Austriji Dug. sa neizvesnim ishodom. Gubici Pruske b ili su te ik i. dm se taj po­ kret upravio protiv njegovog protivnika. Wilhelma nije bilo moguće uveriti da je Bismarck morao sa Au167 . izgled na je ­ dan duži rat. Bismarck je bio isuviše ozloglaien. Očevidna je bila Aleksandrova želja da nastupi kao arbiter. Aleksandar je tražio objasnjenje od Schweinitza.pokret.

Schleswig-Holstein. vima — koji je bio obavešten o Rajne — stanju pruske vojske pod uticajem kolere. Pretstavnici vojske su. reformu Saveza pod pruskim vodstvom.strijom zaključiti mir bez aneksije. Austrijsku Šlesku. govorilo se o njegovoj borbi sa generalima a potom se pobeda »civila«. a uostalom car može da uzme o tite tu u Belgiji. njegov dalekovidi pogled preporučivani su svima sledbenicima. U svojoj nevolji pokušavali su da Mađarsku navedu na odvajanje od Franje 3osifa. Hannover. Uvek se hvalila Bismarckova politika iz tih dana. Napoleon je poslao Benedettia u pruski glavni stan i insistirao na održanju linije Majne — on je zamišljao južno-nemački savez pod njegovim vodstvom. medutim. Taj pokušaj je pretrpeo neuspeh. Generali i Wilhelm smišljali su osvajanje Beča. i je r je bio u izgledu kongres koji bi Pruskoj oteo i poslednje rezultate hazardne igre. ovoga civila nad vo j­ skom. Wilhelm je postavljao zahteve koji bi pri držanju Napole­ ona i Aleksandra samo izazvali produžavanje rata i pojavljivanje novih protivnika — kralj je tražio Saksonsku. ovo vreme je Bismarcku izgledalo to liko skupoceno. Wilhelm je stajao potpuno pod njihovim uticajem. uporno tražili nastavljanje rata. I svakako bi generali sproveli svoju nameru da nije 24 jula stigla iz Petrograda vest da Alek­ sandar želi evropski kongres. Bis­ marck je bio bojkotovan od njih. Hessen. Austrijanci. Pokušaj Bismarcka da pregovara direktno sa Bečom izjalovilo se. slavila kao sjajno delo. Ali Bismarck je na ovu mudrost bio prisiljen prilikam a. je r su Napoleonove pretstavke postajale sve nestrpljivije. Istih dana istupio je Napoleon. njegova mudrost. njegova umerenost. Bayruth. čak i po cenu opasnosti francuske intervencije. odb ili su pre svega žrtvovanje sopstvenih oblasti i aneksiju Saksonske. Može se verovati da je tek taj ko­ rak doveo do odluke u korist Bismarcka. sa sopstvenim zahteon je preko Benedettia tražio levu obalu Bismarck se izm igoljio kao jegulja i nagovestio je da će žrtvovati Porajnsku Pfalačku. sa kojima je 22 jula ugovoreno prim irje. češke granične oblasti. Ansbach. Ovoj situaciji nisu se osećali dorasli ni generali ni Wilhelm. koje bi zahtevalo dosta vremena. preliminarni mir sklopljen u Nikolsburgu 168 .

Napoleon nije mogao da napadne — to zacelo Bismarck tada nije znao — Francuski car je u pogledu diplom atije doživeo teško razočaranje. ako se Pruska sada posle vojničkih uspeha nalazila u teškoj si­ tuaciji. ako se ima na umu kakvim je ciljevim a Bismarck težio. ali posle vojničke pobede bio je u diplomatskom pogledu zatočenik Cara i Napo­ leona. reforma Saveza pod pruskim vodstvom. Tad umuknu i Wilhelm. pak. Nemački rat bio je etapa. On je bio napao. a ne završeno delo. To je. Glavni cilj Bismarckov. uhvaćen u sopstvenu zamku. je r nikako nije računao sa tako brzim krajem. a nije čvrsto obavezao Napoleona i Aleksandra. Ali je utoliko veći bio Bismarckov diplom atski poraz. to je bio gubitak u prestižu. Tako vodi put direktno od Koniggratza ka Sedanu. tačno. Ne treba se podavati iluzijama — bez intervencije inostranih sila Bismarck bi bečkome dvoru diktirao mir generala. nije čak ni postignut. on je čak pred javnošću postao gotovo smešna figura. Silom prilika morao je da iz jednoga rata proisteče drugi. osigurao je svoje zalede na drugi način nego pre izbijanja »nemačkog« rata. Svakiput je morao da prekine. Rezultat rata je bio krpež. ( 27 jula potpisan je u Nikolsburgu ugovor o preliminarnom miru. Uvek se zabašurivala činjenica da je obrt nastupio tek kada je Aleksandar istupio sa željom da se sazove kongres. Austrija je objavila svoje istupanje iz nemačkog saveza i 169 . bezuslovna hegemonija Pruske u Nemačkoj. Diplomatski je njegov poraz bio potpun kad mu nije uspelo da stupi u direktne pregovore sa Bečom. razume se. intervencija Napoleonova i njega je duboko pogadala. on je samo odložen. koji Napoleon nikad nije pregoreo. Priča se da od Koniggratza naovamo Francuska ne bi davala mira sve dok ne bi osvetila Sadovu. Ali pre nego što je Bismarck poveo ovaj novi rat. pošto se nije ukazala nijedna nova snaga koja bi drugim putevima izvršila obnovu Nemačke. U svojim Memoarima Bismarck n ije ni jednom rečju nagovestio da je i kada je govorio sa kra­ ljem o rusko-francuskoj intervenciji. Prusko-francuski rat nije izbio tada.b io je diktat Rusije i Francuske. Ni u danskom ni u nemačkom ratu nije Bismarck postigao svoj cilj. hteo je da ima slobodne ruke. Na kraju bio je on sam kriv.

Obmanuti. i niko nije s njime zadovoljan. 170 . Venecija. a mogu da se posvete zadatku da restaurišu jednu monarhiju koja kao da se već sva raspada. a Car se oseća nasamarenim. U leto 1866 na sve strane bilo je samo obmanutih i potučenih. O dvajanje Austrije od nemačke stvari odreduje njenu balkansku politiku i uslovljava pooštrenu suprotnost prema Rusiji. medutim. Vlada stanje oružanoga mira. i da se okrene novim ciljevim a na drugim frontovima. već je davno bila posednuta italijanskim trupama. pobedioci — — Prusi nalaze se usred neprijateljske zemlje i primaju diktat pri kome ni diktirajućim a nije baš bilo lako na duši.zahtevala ratnu otštetu od 20 miliona talira. Austrijanci se daju »spasavati« od drugoga. koja je predata drugome. Svi žedne za osvetom. Ali potučeni su srećniji: Italija uzima Veneciju. Sva je Evropa do zuba naoružana. Smešna je uloga Napoleonova. predata Napoleonu. Stvoren je jedan provizorij. Istorija kao da ne beleži bez ironije svoja krivudanja u knjigu života narodS. koje ne može biti trajno.

Hessen je bio pod zaštitom ruskog cara. izaslanik slepoga kralja se mo­ rao povući. Bismarck se obrecnu na njega: »Gospodine moj! Mogao bih da vas zadržim kao ratnog zarobljenika!« Wilhelmu je prijavljen opunomoćeni izaslanik slepog bavarskog kralja. pukovi sa istoka dolazili su u nove provin­ cije.BRAĆA NA PRESTOLIMA Wilhelm je u početku hteo da svrgne s prestola sve nemačke kneževe i da anektira njihove zemlje. imanja su im zaplenjena. Nassau i Frankfurt na Majni b ili su progutani od Prusa. Baš se sad fotografišem sa svojim pobedonosnim generalitetom«. u svim osvojenim oblastima vladali su generali. na austrijski zahtev. Ali Hannover. Ruski car je izrazio svoje negodovanje zbog tog »revolucionarnog akta«. princip legitim nosti je time zadobio udarac koji je mogao imati kobne posledice. a poreski pritisak bio je uskoro tako jak. 171 . pristalice su im rasterane. ostala neposednuta. proces stapanja namerno je zadržan. To su oni kneževi koji su pošli u rat protiv Pruske i bili tučeni. Ne mogavsi da izvrši svoj nalog. da je vladalo sveopšte nezadovoljstvo protiv pruskog režima. Brat i ne otvara pisma. oblasti su prvih godina tretirane potpuno kao neprijateljske zemlje. I tu je Bismarck popustio — Saksonska je. Kada se u Nikolsburgu pojavio bavarski poslanik. uprava je prusificirana. kneževi su odvedeni kao zarobljenici i pomrli u izgnanstvu. On mu poručuje: »Ne mogu da primim gospodina. Uzalud preklinje Đorđe u pismima »brata« Wilhelma. Kurhessen.

Sa pobeđenim nemačkim kneževima niti se pojedinačno pregovaralo niti se s njima zasedalo za zajedničkim stoiom pri konferenciji. i uvek nanovo podnesen je ovoj ugovor. preklinjali kralja i opominjali ga da čuva konzervativno načelo. odrecite se izričito kru­ ne! Posed — zemljišta ograničava se do krajnje mere i pada bezuslovno pod nož klauzule. a naj­ zad dugogodišnje cenkanje oko plaćanja rente. Skoro čitav zemljišni posed ostaje na »raspolaganje pruskoj Kruni«. . Prvo i prvo.« Godinama je trajala ova raspra. Podrugljivo je na to odvratio Bismarck: »U borbi u kojoj se radi o opstanku. Njihovo svrgnuće je dekretirano pošto se dobila dozvola od Napoleona i Aleksandra. Onda iskrsava pitanje hanoveranske legije. o najsvetijim interesima Pruske. Ni za Hannover — ne treba 172 u tome pogledu imati nikakvih iluzija — pitanje nemačkog jedinstva . Načela božanskoga i konzervativnoga prava? »Kada se radi o opstanku Pruske. prema tome. koji je sadržao vrlo važne klauzule — izrazito političkog karaktera. ja ću se vezati i sa revolucijom.« nadmoćna a strana je iznurivala kasnije ponižavala protivnika. on nalazi sve nove i nove argumente. »Mi nista ne dugujemo hanoveranskom kralju. klauzula. to pitanje ja — moram to iskreno priznati. ali Bismarck sabotira njihovo izvršenje. U Landtagu izjavio je Bismarck: »Da li uopšte postoji neko pravo kralja Đorđa. može uvek regulisati. godinu dana Razvlačila su se objašnjavanja. . Same hartije deponovaće se u Pruskoj. svrgnuti nažalost od sebi ravnoga. ne znam ni za kakvo pravo«. Ponovo su kneževi. Novae koji se nalazi u Engleskoj do koga se ne može doći — prepušta se »velikodušno« Hanoverancu. Kralj dobija rentu od pruskih državnih hartija. ili ma s kim ko mi može b iti od pomoći. nisam sebi nikad možda je velika nepravda s moje strane — postavljao. . ne dođe nova čija se kamatna služba. Bismarck nije video nigde pitanje prava. sve d o k . . 3a sam se držao jedino toga: koja politička preimućstva proizlaze iz tog sporazuma za celokupnu političku situaciju?« Ugovori se onda potpisuju. Svrgnuću je sledilo razbaštinjenje i zaplena poseda.

Fond se ne predaje pomorskoj trgovini. Mi smo hteli da mu damo v iie nego ito je ikad imao. Svejedno je kakvu je borbenu snagu imala ta formacija. Kada je osnivan Velfovski fond. A onda ugovor uopšte gubi važnost. ito je činilo jo i težim njihove finansijske neprilike. ako se bakćemo da progonimo zle gmizavce sve do njihovih pećina.37) on donosi milion maraka kamata g o d iin je . 3e li u pitanju pravo? Mi smo b ili ve liko d u in i! 3er mi n iita nismo bili dužni.« Stvara se jedan fond. U Land­ tagu je tražio davola.000 ma­ raka g o d iin je da bi dao svoju privolu za krunisanje Hohenzollera za cara — isti onaj Ludwig koji je 1866 bio saveznik Hanoveranca. Wilhelm se saglašava. Bismarck je doviknuo narodnim poslanicima: »За mislim da zaslužujemo vaiu zahvalnost. da 173 . I za Hannover se radilo samo o dinastičkim interesima. nego jednoj privatnoj banci — Bismarckovom kućnom bankaru Bleichroederu. Iz istog fonda prima Ludwig II Bavarski 300. kupuje novinare. »O pravničke začkoljice se kraljevska vlada neće spoticati u vrie nju svoje dužnosti. Za Bismarcka je bilo odlučujuće njeno postojanje. Uz pomoć toga fonda Bismarck potpomaže svoju itam pu. koji v rii uticaj na pedeset listova. A Bismarck je opet potpirivao po nekoliko vatri. Stoga su se hanoveranski roajalisti vezali za Francusku i rekrutovali su jednu legiju u istočnim departmanima Francuske. A osim toga su se zaplene vrsile dalje. Ne­ sumnjivo je utvrđena činjenica da Bismarck ne samo ito se nije varao u pogledu borbene vrednosti ove leg ije — on ju je nipodaitavao — nego je iia o korak dalje: on je slao svoje sopstvene ljude u tu legiju. osniva listove — sam fond — ili bolje red izdaci — ne kontrolise se. Ni marjas se nije isplaćivao: Ta slepi kralj vrbuje trupe da bi pokorio Prusku! On je u savezu sa Francuzima! On hoće da uništi Prusku! Nove zaplene. Ta W elfi36) su ih plaćali iz svog džepa. pogazio je svoje »kneževsko osećanje časti«. zloglasni »Velfovski fond«.nije igralo presudnu ulogu. a osim toga je dozvoljavao provokacije. čak ih je i naredivao! Pre svega je golicao pohlepnost legionara za parama. I na kraju jo i Bismarck izigrava moralno uvredenog! Đorđe je zloupotrebio naie poverenje. ona mu nije bila dovoljno jaka. da se stara za mir svoje države.

situa­ cija je odlucena u korist Pruske. Saksonska ostaje nepromenjena po obimu. Tako je slabio Napoleonov položaj u njegovoj zemlji i u isti mah terao Južne Nemce u pruski tabor. francuski car daje svoju saglasnost za novo uređenje Nemačke bez učešća Austrije. Bismarck je objavio u francuskoj štampi svoje razgovore sa Napoleonom. ova je platila 30 miliona talira. Kada je jos u pregovorima sa Dužnim Nemcima obelodanio aspiracije Napoleona na levu obalu Rajne i pregovore o Porajnskoj Pfalačkoj pred samo izbijanje nemačkog rata. Da bi ih pridobio na svoju stranu. Tako je nastao jedan tajni defanzivni i ofanzivni savez. 23 avgusta 1866 potpisan je u Pragu mir izmedu Austrije i Pruske. Nerazrešenje dotadasnjeg mačkog saveza. sem toga za osnivanje Severo-nemačkog saveza i za sporazume država i Severo-nemačkog saveza. Pravi uslovi za sklapanje mira sa Bavarskom bili su dosta teški. To je bio sistem preko kojega se upravljalo novom Nemačkom. Obziri prema Napoleonu nalagali su da se na jugu oprezno manevriše. dok je Austrija prošla sa 20 miliona posle svih odbitaka. misijama.bismo posmatrali šta tamo rade!« Ono što je on sam radio. priznaje se sa izuzetkom Venecije. Tako se uticalo na javnost. bankama. u slučaju rata bile su južno-nemačke države obavezne da stave svoje trupe pod glavnu komandu pruskoga kralja. po odbicima ostaje da se plati 20 miliona. tako su korumpovani njeni »maheri«. ali 174 . redakcijama. Njegovi gmizavci puzali su po svima zvanjima. Teritorijalno stanje monarhije. pošto se već i aneksija severnih i srednjih nemačkih država izvršila protiv Aleksandrove volje. ostaje nepromenjeno. to nije mogao niko da kontrolise. između južno-nemačkih pripada Schleswig-Holstein Pruskoj. Moralo se zadovoljiti sa »Severonemačkim savezom« i moglo se sa južno-nemačkim državama samo sklapati ugovore. Na stvaranje jednog novog nemačkog Saveza nije se m oglo ni misliti. Austrija plaća 40 miliona talira. granica je na nekoliko mesta ispravljana. O bezuslovnom potčinjavanju nije moglo biti govora. Avgusta su počeli pregovori sa južno-nemačkim državama o njihovom odnosu prema Pruskoj.

Član 5 ugovora obavezuje Prusku na ustupanje severnih okruga Schleswiga Danskoj. 175 . žitelji sami nisu nikad pitani za saglasnost.postaje članica Severo-nemačkog saveza. za sile je ta stvar bila samo sitnica. zato i nisu ništa preduzimale. uzalud. mala. glasanje se ne dozvoljava. Oktobra 1878 taj se član stavlja van snage putem državnog ugovora izmedu Austrije i Rajha. ali u Danskoj ta nepravda nikad nije zaboravIjena. tek versaljski ugovor je ponovo izneo to p i­ tanje na dnevni red i tražio propušteno glasanje u osvojenim oblastima. iako Francuska nekoliko godina docnije ulaže pretstavke. oslabljena Danska nije mogla ništa da postigne sa svojim zahtevima. u slučaju da žitelji izraze putem slobodnog glasanja želju da se sjedine sa Danskom. Taj član se ne ispunjuje. te je glasanje tada najzad i sprovedeno.

na dan bitke kod Koniggratza. Sukob je ostao nerešen.POBEDNICI I POBEĐENI Marta 1866 raspuštena je pruska narodna skupština. Po- slednji meseci pseudo-opozicionarnog parlamenta urodili su јоб žestokim govorničkim dvobojim a između Bismarcka i opozicionih narodnih poslanika. 3 jula. Kralj I generali želeli su da proklamuju vladavinu sablje u Pruskoj. od Memela pa do Aachena vile su se pruske zastave. ali mu se nije ni protivila. Na višesatnoj vožnji od Praga do Berlina pokušavao je Bismarck da privoli kralja na novu unutrašnju politiku. nego pre svega i buržoazija. igri за »revolucijom odozgo« trebalo je da dode kraj. ekonomski već davno oslabljena. Buržoazija se nalazila u lojalnoj opoziciji. koja je bila u usponu i koja se sve snažnije ispoljavala. U glavnom stanu se po­ javi la deputacija konzervativaca i pozvala je kralja da jednom za uvek učini kraj parlamentarnoj vladavini. je r je ova izgubila skoro 100 poslanika. održani su novi izbori — oni su doneli težak poraz opoziciji. da usled osvajanja novih provincija težište vise nije bilo na istoku nego se pom erilo na zapad — naj­ zad su sagradeni mostovi izmedu istoka i zapada. uprkos tome konzervativci još uvek nisu imali većinu. Wilhelm pre svega nista nije shvatao o potpuno izmenjenoj situaciji. Bismarck nije postigao 176 . Plodove pobede nije uživala samo feudalna klasa. ona rat nije htela. Slične misli su obuzimale i Schweinitza na kenigreckom bojištu: sad se opet moglo vladati »konzervativno i pošteno«. Nisu opažaii da je ova nova Pruska zauzimala drugi položaj.

držala je pre svega u ruci aparat vladavine — vojsku.svoj krajnji cilj. koja u bitnim crtama već obuhvata današnji Rajh. to jevandelje pokazalo se praktički neizvodljivo. U toj oblasti bila je buržoazija najjača klasa. ono Što je on priznao b ili su faktori m od. uprkos teškom poreskom pritisku. ako je inače imala sve mogućnosti da se razvije i da se ekonomski obezbedi! Feudalna klasa je jos uvek imala gospodarstvo na selu i uticaj na državnu upravu. njeni inte­ resi zahtevali su preuredenje. Kersten. on je čak izneverio svoje osnovno načelo koje je zahtevalo liberalnu politiku prema van a konzervativnu politiku unutra. uprkos svem prenošenju istočno-polapskih metoda. Izmenjeni odnosi proizvodnje uslovljavali su jedan drugi oblik vladavine. Naprotiv: buržoazija se približavala junkerskoj klasi. proces preobražaja proizvodnih odnosa uslovio je reformu jedinstva. Kralj i visoki torijevci očito nisu nikad shvatili ovu prome­ nu. Svršetak rata nasao je novu Prusku opkoljenu bedemom neprijatelja: tu je nepoverljiva Rusija. U stvarnosti je već davno buržoazija bila odlučujući faktor. Ali nigde se interesi junkera i buržoazije nisu toliko sukobljavali da bi bio dat povod za borbu. ali usled krpeža Severo-nemačkog saveza stvorena je na severu jedna jedinstvena oblast. §ta je za jednu klasu u uspdnu značila svota od 10 miliona talira. koja je izgubila vekovni moćni položaj. iz v riili su pomeranje u strukturi klasa. sa njima je on paktirao. Tada. a usled tajnih ugovora sa južno-nemačkim državama faktički je prestala da postoji linija Majne. Zabluda bi bila verovati da je Koniggratz stvorio tu situaciju. pri živom razvitku proizvodnje morao se nezadrživo izvršiti proces stapanja nove Pruske. htevi ma. pa povredena Danska. koja se osećala prevarenom i nije napravila nika­ kav posao. Interesi buržoazije iznudili su taj proces. 1866. p olitički organizovano. borba za hegemoniju Pruske nije bila završena. kada je radništvo silom prilika jače i kada je. Bismarck postajalo sa sv© istupilo svojim za­ 177 . pa Italija u usponu koja još 12. Bismarck nikad nije shvatio proces preobražaja. pa uvredena Francuska. Posredstvom carinskog saveza i isključivanja političkog uticaja Au­ strije nastala je u privrednom pogledu jedna ujedinjena oblast.

primila je predlog indemniteta. morao je da uvede. kojim je Bismarck pre izbijanja rata hvatao kao mamcem. jer baš ona pruža dokaz o tome da je 1866 godina pretstavljala pobedu reakcije na svim linijama. Opozicija. Za Bismarcka nije bilo drugog puta nego da traži poravnanje. svi policijski zakoni. da zaključi mir sa buržoazijom. tim sumnjivija postaje vrednost ustava Severonemačkog saveza. A pošto se u pojedinim zemljama nije ništa diralo na starim ustavima. Mod staroga Prusa ostala je neslomIjena. nisu se n iita menjale pozicije kralja i feudalne klase. Za parlament u Pruskoj važilo je troklasno izborno pravo. a ono po suštini? Pobeđene nemačke države i Au­ strija mogle su se izjasniti kao zastupnici buržoazije — položaj u osvojenim provincijama nije nipošto bio takav da bi Prusi b ili sa radošću pozdravljeni. ako ne formalno. Posle dugih debata kralj se dao saviti. ali mu je ostavio važnost samo za ustavotvornu skupštinu 178 . samo je pravno bilo sankcionisano jedno načelo koje je opozi­ cija svojim držanjem već davno odobrila. pri tome Bismarcka taj čin nije stajao ništa. kazneno pravo. teški adm inistrativni zadacir preuredenje odnosa Pruske prema južno-nemačkim državama. Bitno je bilo da se ne žrtvuju nikakva prava krune ni feudalne klase. samo su katolici. U prestonoj besedi. uprkos opiranju u početku. M ir je bio zaključen. medutim. agrarne odredbe ostali su netaknuti. politički je buržoazija zanavek kapitulirala. pristao je da se traži »indemnitet«. kojom je otvoren Landtag 5 avgusta. Preuredenjem političkih odnosa. opšte. Da li je pod takvim okolnostima tre­ balo nastaviti borbu sa buržoazijom ili čak ukinuti dotadanji rđavi ustav i proklamovati diktaturu? Zar nije ova postojala. Poljaci i članovi Naprednjačke stranke glasali protiv. najavio je da će »zemaljsko zastupstvo s obzirom na upravu vodenu bez zakona o budžetiranju morati da se pozove na naknadno odobrenje«.nije postigla svoj krajnji cilj i koja se vezivala sa onim ko najvise nudi. neposredno izborno pravo. u unutrašnjosti pak borba sa pristalicama proteranih dinastija. čije je interese već davno potpomagao. koje je oktroisano 1850 krsenjem ustava. Važno je da se utvrdi ta činjenica.

Makako mala bila ovlašćenja parlamenta. može mirne duše da se prepusti daljoj obnovljenoj delatnosti nemačkih kneževa i narodnih plemena«.. Treba se. držati činjenica i ne dati se zasenjivati idealim a.Severo-nemačkog August Đebel. koji u mirna doba nije mogao da vrši nikakav presudan uticaj. Radnici su. makoliko velikim ovlašćenjima bio snab'12* 179 . rečeno je. U te dve rečenice okarakterisana je suština ustava. pokušavao je da naknadi taj ustupak time Sto narodnim poslanicima nisu odobrene dnevnice. Bismarck je gajio misao da taj parlamenat. Već se ra­ d ilo o ograničavanju i sputavanju mladog radničkog pokreta. Samostalnost država unutar Rajhstag je bio zamišljen svojih granica zajemčena je. da bi se zajem čili sigurnost teritorija Saveza i blagostanje njegovih žitelja«. saveza. međutim. koja je izabrana 12 februara 1867. Ako je morao da popusti u pitanju tajnog prava glasa. Ova beseda čini kraj svima snovima koji su se možda još povam pirivali iz frankfurtskog doba u glavama nekolicine liberala i demokrata. »Projekat ustava koji treba da vam se podnese traži od samostalnosti pojedinih država u korist zajednice samo one žrtve koje su neophodne da bi se očuvao mir. u potajl kao protivteža dinastijama.. Istaknuti položaj kralja Pruske izražen je u rečenici: »Kao nasiednik pruske krune osećam se jak u svesti da su svi uspesi Pruske postali u 1st! mah i stepenice za uspostavijanje i povišenje nemačke moćl i časti«. ponosno izjavljivali da će već skupiti ono nešto parica za svoje zastupnike. Dva socijal-demokrata ušla su u skupštinu. jedan od njih bio je U prestonoj besedi prilikom otvaranja ustavotvorne skupštine na dan 20 februara 1867 utvrđen je odnos pojedinih država prema Savezu. nazvano je nužnošću da se »traži ujedinjenje nemačkog naroda па osnovu činjenica. a ne da se ponovo žrtvuje ono što se može dostići za Ijubav onoga što se priželjkuje«. Unutrašnjo-politički je Bismarck sa ovim ustavom posti-gao cilj za kojim je težio. stavi u aktivnost da b i u datom slučaju opametio dinastije. Događaji su dokazali da se razvitak odigravao bas u suprotnom pravcu. čija »potpuna izgradnja.

Ali ne samo Rajhstag.deven položaj saveznog kancelara — parlamenat je postao tribina sa koje je mlada socijal-demokratska partija mogla da go­ vori čitavom narodu i da u najteža vremena napada vladu kad više nisu bile date druge mogućnosti. Nadmoćni položaj Pruske osiguran je na svim stranama. Potpuno pravo budžetiranja nije imao Rajhstag. time je bilo isključeno svako mešanje parlamenta u vojničke stvari. pored njega je Rajhstag igrao podredenu ulogu. Do toga je kraIju i Bismarcku pre svega i stalo. i pojedine države su najzad bile sasvim nemoćne prema Pruskoj. Osobiti položaj vojske nije bio pokoleban. On je imao izvršno pravo i pravo zakonodavstva i bio je neograničen. bio je odgovoran saveznom pretsedništvu. ali koja je uz pomoć glasova najmanjih država u okviru svoje oblasti mogla da o d lu d svako pitanje u svome interesu. 180 . O ministarstvu koje bi bilo odgovorno pred parlamentom nije bilo ni red. koja doduše formalno nije imala vednu po saveznom pravu. samo ga je kralj mogao imenovati i opozvati. Položaj saveznog kancelara obezbeden je u novom ustavu vanrednim pravima. čiji je vrhovni forum bio savezni savet Taj savezni savet sastavljen je od zastupnika pojedinih država i »davao neosporno izraza suverenitetu kneževa«.

suveren je bio kraij Holandije. O tome su se sa Bismarckom u više mahova vo dili pregovori.PROBNA MOBILIZACIJA l o l krajem 1866 pojavio se po nalogu Napoleona Benedetti kod Bismarcka. ali aneksiju ove En­ gleska ne bi nikad trpela. njemu je bio potreban neki uspeh da bi učvrstio svoj položaj. sa kojim je Napoleon uskoro stupio u pregovore zbog neke kupovine. Luxemburg je bio član Nemačkog saveza. ali nije primljen u Severo-nemački savez. da je Bismarck mogao smešeći se da prede na dnevni red. osim toga su postojali ugovori. U pogledu Belgije 181 . Napoleon je. po svršetku rata situacija je bila toliko izmenjena. prevaren i nadmudren. da napusti zemlju. Bismarck je izvrdao zahtevima koje je Napoleon postavio Pruskoj. učinjen smesnim u Evropi. koji su obelodanjeni u proleće 1867. Bismarck je ukazao na Belgiju. Ako su se sad osujetile nade na posed leve obale Rajne i osnivanje jednog novog porajnskog saveza. Već u avgustu nabacio je Na­ poleon luksemburiko pitanje. U avgustu je Benedetti ponudio Pruskoj jedan projekat ugovora. da bi naplatio stara potraživanja. morao da ostane u ofanzivi. garantovani od samih velikih sila. on je uputio Napoleona da upita samu zemlju. morali su se naći objekti za kompenzaciju. s vremena na vreme je on čak ‘ rzgleda i pristajao na to f ali formulisanje u jednom čvrstom ugovoru odbio je. koji je Fran­ cuskoj zagarantovao granice iz 1814 i bavarske kao i hesenske oblasti na levoj obali Rajne. potučen u Meksiku. Pruska je izvršila zappsedanje tvrdave.

Maksimilijana. U avgustu otputovao je Na­ poleon u Salzburg i pregovarao sa Franjom Josifom. on je znao da je luksemburško pitanje sitnica. koja smišlja samo kavgu. Aleksandar je predložio konferenciju u Londonu. Napoleon je opet ostao izigran. pobednik kod Custozze. Sv# 182 . stupivši u isti mah u vezu i sa Italijom. ali je znao i to. Velike sile stupile su u akciju i ponud ile svoje posredovanje. zemlji je zagarantovana večna neutralnost. Ali Njegova nova Napoleon ga nije p i­ tanje da li bi Bismarck tada stupio u rat da Napoleon nije primogao kraj to je izvesno. diplomatska bruka. nadvojvoda Albrecht. o konferenciji. U maju odlučuje londonska konferencija: Luxemburg ostaje pod holandskim suverenitetom. da bi isprobao raspoloženje u Nemačkoj. Još u toku 1867 godine stvaraju se čvršće veze izmedu Pariza i Beča. upućivao je preteće reči Francuskoj. Sam Bismarck je objavio tajne ugovore sa južnim državama.stavljena je u izgled neutralnost. da hoće da se tuče sa Francuskom. o slabu vojničku poziciju sila i o neraspoloženje Austrije da se baci u avanturu jednog novog nemačkog rata. U martu je Bismarck prvi put upotrebio Rajhstag u svrhu da pokrene veiiku nacionalnu kampanju. Tako se Napoieon vrteo u krugu i nije postigao ništa. pregovara u proleće 1870 sa Napoleonom u pogledu napada na Nemačku. sa pretpostavkom da se car neće više mešati u nemačke stvari. Bismarck i Napoleon prihvatili su predlog. U Haagu je opet saglasnost učinjena zavisnom od držanja Pruske. Idućih godina. pruske trupe se povlače. Ali svi ti pokusaji razbijaju se o preterane medusobne zahteve. tvrdava se ispražnjuje. primoravalo da traži saveznike. to ga je. živo su se uzmuvala vojna lica izmedu Beča i Pariza. uprkos tome. Bismarck zato sto nije hteo da jedino zbog Luxemburga vodi rat. Čitava zemlja pala je u nacionalni zanos i ratno pijanstvo. čiji je položaj postajao sve teži. prave se strateški planovi. medutim.38) usamljenost u Evropi. Rajhstag je skoro jednoglasno izjavio da je Luxemburg nemački i ostaje nemački i da se ni stopa nemačke zemije ne sme prepustiti. Napo­ leon pak zato sto nije drukčije mogao. Izvršio je duhovnu m obilizaciju. Za dlaku je trebalo pa da se nije mogao izbeći rat — stao na predlog vo diti.

« vreme mogao 1870 još ne može da bori. Izbori u 1869 pokazuju sve jaču opoziciju prema carskome režimu. to je bogami smela tv rd n ja . . . Bismarck je pratio kralja i imao je nekoliko razgovora sa francuskim carem. ali ogroman broj uzdržavanja od glasanja i krajnje nepovoljan rezultat u vojsci samo ukazuju na skoro očajno stanje.. da je on vrlo »Vi mislite da će gospodin von Bismarck zapodenuti sa nama rat i tu d nas? E. »On d n i utisak brutalnog čoveka. zumem da je taj čovek velike uspehe.. . . Jedno izgleda da je bilo jasno da jedna sila nije htela da napada sama. . njegove veštine više ne pale. narodi ne očekuju oslobođenje.ti pregovori vode se u punoj tajnosti. ekspedicije su progutale ogromne pare. koja je tada već bila pokolebana. a ipak je zasenjivao. d ta v e legende pletu se oko te tajanstvene i strašne figure.« Car je. prilikom pariske svetske izložbe.. koji nema dobro vaspitanje iz detinjstva. Zola je u »Nani« i u »Novcu« izneo utisak koji je izazvala Bismarckova pojava.« »A onda tu je još i naš c a r. teško bolestan čovek. oni nikad ne dobijaju čvrst oblik i zamišljeni su kao odbranbene mere protiv pruskog napada. U proleće 1870 režim se odlučuje na reforme i priređuje plebiscit. On je savetovao izvesne liberalne reforme — učenik je poučavao u dtelja.« u poslednje »Uveravam vas »Ne mogu da raimati tako d u h o v it. Unutrašnje prilike zaoštravaju se u Francuskoj usled zlosrećne finansijske politike. Napoleon uživao u punom sjaju svoje m od. kojega su se bojali i u koji su bili čvrsto uvereni u Beču i u Parizu. Ja ga osim toga smatram za glupog«. koji doduse donosi caru vednu. . Po svim pariskim salonima Bismarck je tih dana predmet razgovora. Jeza se mešala s radoznalošću. Našli su ga u isti mah »privlačnim« i odvratnim. međutim. Ruski car i Wilhelm boravili su u Parizu. vojska je gotovo propala. pohotnost sa antipatijom .. Pojavio se kao varvarin. Poslednji put je u leto 1867. Carstvu se nije moglo ništa strašnije desiti do rat. Izjava nadvojvode Albrechta da se Austrija primljena je sa priličnom radošću. u severnim depart183 .

184 . utoliko je podredeniji bivao položaj Fran­ cuske. špijuni Pruske gamižu po zemlji. izgradnja železničke mreže. Diplomatski postavljad mina spuštali su se u more. Loe dobija u Parizu specijalne zadatke. nego su verno iznosili nazadovanje francuske izjavio vojske: Francuska nije mogla da napada. Četiri godine užurbanih ratnih priprema u pruskoj Nemačkoj: izgradnja vojne snage. gde je izlaz? Vatromet još jednom pršti u plamenom sjaju na tamnom nebu junskih nod. Gde je još sigurnost. Kao mora pritiskuje zastralenu zemlju vizija jedne mlade varvarske sile. Idudh godina pokuialo se. povišavanje kontingenata. U proleće 1867 — u doba luksemburskog sukoba — sobna da vodi rat protiv Pruske. atasei pri poslanstvu su budni kao psi. Ukoliko je držanje je v.manima Francuske izbijaju ogromni štrajkovi. Ti izveštaji nisu bili obojeni tako da bi se svidali na nadležnim mestima. Kasniji general v. Generalštab je pod vodstvom Moltkea još odmah posle završetka rata od 1866 skicirao planove napada na Francusku. ali preimućstvo Pruske se više nije moglo naknaditi. Podozrivo se gleda na sve dogadaje u vojsci protivnika. drumova. stvara vanredne podzemne veze i šalje izveštaje o stanju francuske vojske. sa kojima je Bismarck neobično zadovoljan. M obilizacija će se izvršiti tako da će se imati nekoliko dana preimućstva nad Francuzima. nedovoljnim sredstvima. za Bismarcka je zadatak bio u tome da se iznade zgodan trenutak za početak borbe. da se izvrši reforma francuske vojske. sprovođenje novog naoružanja. Dolaze i odlaze ministri. Loe da može da preuzme jemstvo da Francuska nije spoBismarcka postajalo izazivačkije. slomu banaka nikad kraja. Na ruskog cara se u Parizu vrši atentat. Rešenost na rat protiv Francuske postojala je kod gene­ rate.

na koju su. sada je bilo govora samo o tome. a sa Napoleonom održavao je dobre veze. s obzirom na velike mogućnosti izbora. oženjen portugalskom princezom. Sa njim bi se moglo izaći na kraj. U martu već je izjavio Benedetti u pruskom Ministarstvu spoljnih poslova da bi kandidacija naslednog princa naišla na otpor u Francuskoj. Kralj i Bismarck kao da tom slučaju nisu pridavali naročitu važnost. već ranije mogli doći — obratili su se Nenasled­ mačkoj. Dok su Benedettiu u M ini­ starstvu spoljnih poslova još osam nedelja pre toga izjavljivali da kralj ni u kom slučaju neće dozvoliti princu da primi krunu. usled nesigurnih prilika u Španiji. I portugalski kralj. mlad. a i jedan italijanski princ. neće savetovati da se ta ponuda primi. ako bi mu bila ponudena. izjavio je Bismarck da kralj kao ni otac naslednog princa. zahvalili su se na ponudi. Fe­ bruara 1869 pojavila se prvi put ideja o ovoj kandidaciji. Začudo nisu tražili princa iz jednog od mnogih malih domova već potomka iz sporedne linije Hohenzollera — nog princa Leopolda od Hohenzolem-Sigmaringena. Tada dođoše na misao. da se ne može princu saveto­ va ti da krunu primi. Španci su tražili sebi novoga vladara i mislili su najpre na jednog Orleanca koji Napoleonu nije bio u volji.U ŠPANIJI JE UPRAŽNJEN PRESTO Godine 1868 proterana je kraljica Izabela iz Španije. On je bio katolik. Već se sad. Ali još tada je Benedetti dobio utisak da Bismarck ne iskazuje otvoreno ono što misli. kojima su se obratili. oči185 . Kada je Benedetti u maju diskutovao sa Bismarckom o tom pitanju.

Porodičnom savetu bio je odlučno protivan. napad. ali sa zaključkom da se primanje krune mora smatrati »kao korisno u interesu mira i zadovoljstva kod nas u zemlji i za najbezopasniji razvoj španskog pitanja«. Ovo držanje primoralo je Bis­ marcka na dvostruku obazrivost. U Sigmaringenu nisu ni odb ili ni prihvatili. Nešto pre porodičnog saveta.gledno. i koji je prisustvom Bismarckovim dobio p olitički karakter. Težnja Bismarckova je bila da tom slučaju da izgled porodične stvari Hohenzollerna i da kralj stupi u akciju kao glava porodice. Bismarck oseća da je Francuskoj popunjavanje španskog prestola neprijatno. Kralj nije ništa slutio da Bismarck namerno slučaj nipodaštava. da vodi pregovore sa Hohenzolern-Sigmaringenima. U Berlinu se sad odlučilo da se sastane porodični savet. on se izjasnio za primanje krune 186 . jednog državnog savetnika u Nemačku. Zaključci toga saveta imali su dalekosežne političke posledice. Samo se delimično spomenulo da je pristanak sa strane Hohenzollerna i za Francusku od bitne vrednosti. snabdeven pismima za Wilhelma i Bis­ marcka.. Tih dana još je stavio na znanje da je on »od prvog početka« protivan toj stvari. O ovom koraku Napoleon nije bio izveiten. koji je ovo pitanje pokrenuo. Februara 1870 pregovori su obnovljeni. Pregovori su prosli bez rezultata. izgleda da je kralj počeo da se koleba. da bi kralja ulovio. Lovac u mutnom dao se na posao. o prvom su ga Hohenzollerni sami obavestili. a da on lično ostane sasvim po strani. mora se pretpostaviti da je on bio upoznat sa ovom stvari. Začudo državni savetnik prvo pruskog poslanika u Munchenu. Iza kulisa preduzeo je. U leto 1869 šalje španski postavljač kraljeva. kao da ta stvar nema nikakve veze sa politikom . koji uspostavlja posećuje vezu sa Hohenzollernima. da bi stvarima dao takav obrt kakav bi odgovarao njegovom cilju: bilo je potrebno da se izazove Napoleon. Bismarck je sastavio memorandum za kralja u kome je raspravIjano o svim preimućstvima i zgodama primanja kandidacije. medutim. Španac se pojavio< drugi put u Nemačkoj. Pošto Bismarck nije dozvoljavao nijednom svom činovniku da napravi makakav samostalan korak. maršal Prim. izvršila u Berlinu izvesna promena.

trebalo je da Bucher je predao Primu pismo svoga šefa koje je određivalo maršrutu. Najzad posla on. iz razumljivih razloga vazda poricao. kome je pretsedavao kralj. koji je uostalom osećao isto tako malo sklonosti za prihvatanje kao i njegov otac. pre svega. pošto je to pruskopatriotsko ispunjavanje dužnosti«. ni prestolonaslednik nisu ni pojma imali o Bis187 . u aprilu. Mi znamo iz ranijih događaja kako su Roon i Bismarck b ili prisno vezani. kada se sve svodilo na to da se kralj ulovi? To se teško može pretpostaviti. prestolonaslednik. Činjenicu krunskog saveta Bismarck je. Thile i Delbruck bili su prisutni. Karlo rumunski. strahovanje o nezgodnoj situaciji u Španiji. oni su toliko puta složno radili kada se ticalo najvažnijih odiuka. oni su se uvek udruživali da bi kralja gurali napred. I kralj i prestolonaslednik pro tivili su se Bismarcku.i razagnao je. Bismarck. 15 marta je održan krunski savet. I pozivanje Moltkea i Roona pokazuje da se taj slučaj nije vise smatrao kao porodična stvar. Lothar Bucher je docnije sam izja­ vio da je Bismarck sa kandidacijom stavio zamku caru Napoleonu. ali ni Wilhelm. i nekog majora Versena u M adrid. odlučiše da ubrzaju Špančev odlazak. Schweinitz. Porodični savet je odlučio da odbije. primi kandidacije. uostalom. o kojoj sad ne može više biti govora. Rat sa Francu­ skom bio je rat Moltkea i Roona — zar da sad iznenada koračaju odvojeno. ujak Delbruckov prisustvovao je toj sednici i izjavio u razgovoru sa istoričarem da je on politiku Bismarkovu smatrao u to vreme izazivačkom za Francuze. jer je njegov boravak u Berlinu mogao pasti imalo je dakle već sta da se krije — . koji je prebegao »ispitaju okolnosti« — Ministarstvo. ali on je »sa velikom vatrenošću« branio svoje stanovište. bivšeg prijatelja Lassalleovog. Iz dnevnika kralja Karla rumunskog proizlazi da je Bismarck tih dana sa krajnjom energijom zastupao prihvatanje španske kandidacije. »Jednoglasni zaključak savetodavaca glasio je za primanje. Pošto im više nije savest bila u oči — čista. svoju kreaturu — Lothara Buchera. Moltke. Bismarck je ponovio svoje zahteve u toku sledećih nedelja da se princ. Roon. Delbruck je na ovom krunskom savetu govorio već i o mogućnosti rata sa Francuskom. revopo Bismarckovom ulasku u lucionara iz 1848.

Krajem maja zaključilo se u Ma­ dridu. Sad je došao protivudar. ubrzo potom. On je hteo da namami Prima. da se naslednom princu učini nova ponuda.marckovim stvamim namerama. zabeležio je Karlo rumunski u svome dnevniku da su oba izaslanika doneli zadovoljavajuće izvestaje. da se sam Prim nada kasnijem prihvatanju. jer su se stalno obraćali njemu. Bismarck je postigao prvu etapu svoga cilja. da Leopoldu i četvrti put podnese ponudu. Da je Bucher prim io pismo za Prima. došla je vest da je nasledni princ konačno odbio. on je preko tnajora Versena stalno uticao na Hohenzollem-Sigmaringe. Bismarck je Bucheru. U toku maja Basmarck nije ni sam dangubio. Na­ sledni princ. to je docnije Bismarck poricao čak i Bucheru!! Dok se Bucher još bavio u Madridu. već sa samim princom. 188 . Na sastanku drugoga jula u Madridu. koga je na kraju obuzela sujeta. već je priznao da je sasvim nevin i da je §ta vise prim io gotov plan. 19 juna primi španskog poslanika i izjavi da je spreman da prihvati ponudu. dade se nagovoriti. Ali kada su se Bucher i Versen vratili. Po Delbrucku. Prima je spopao strah i on obavesti francuskog poslanika o planovima. da izmoli njegovo odobrenje. Nemoguće je da je Bismarck verovao u to. I ne sluteći ništa o Bismarckovim mahinacijama. već i bodrio Prima na istrajnost i nove akcije. KleinHattingen misli da je taj govor održan po dogovoru sa Bismarck­ om. Prim koga je zbunilo odlučno držanje Francuza. Wilhelm odobri. u kome se nagoveštavalo da je primanje k a n d id a c ije 'u izgledu. Bismarck je na svoju ruku. Poslanik je *) Narodna skupsHna u Spaniji. ne samo dalje radio na primanju kandida­ cije. poslao i drugo pismo. Nekoliko dana docnije održao je Prim javan govor. U isto vreme se obrati kralju. a izbor da izvrše Cortez*). Po svaku cenu je hteo da se održi verzija da se radi o porodičnoj stvari. Svakako je. ne obazirući se na pro tivlje nje drugih. u kome je situacija prikazana tako kao da se Francuska naglo umiruje i da neće da vodi rat. d ok se on jo§ nalazio u Madridu. Bitno je da je Bismarck savetovao Primu da ne pregovara sa vladom. otputovao jedan izaslanik Primov u Nemačku.

neka pitaju M a d rid . Imao je 73 godine. Francuski ministar spoljnih poslova. i 7 jula šalje Benedettia Ems.* Bismarck se nalazio na svom dobru u Pomoranu. poslao svog berlinskog poslanika u Wilhelmstrasse i dobio odgovor: oni i sami ne znaju ništa. Još jednom je u Parizu povlačenje izgledalo nemoguće. ako nisu hteii da carevina. Jedna izjava od strane Prusa — Svakako je odlucio i sve je bilo rešeno. posle toiikih diplomatskih i vojnih poraza. pored sve emfaze. Poslaniku su ta otkrića bila dovoljna. Prim ne reče ni da ni ne. jos manje o njegovim ciljevima. morali su sad izvojevati uspeh diplomatski. je r Hohenzollern na španskom prestolu značio je vaskrsnuće carstva Karla V.. vo klanici — sigurno je da koda ni lerični Gramont pojma nije imao o igri Bismarckovoj — on ni bolesni Kajzer nisu znali u kakav položaj neosetno zapadaju.odmah izrekao ime Bismarcka. bio je protivan svakoj ratnoj avanturi. držao u Skupštini žestoke govore. U Francuskoj se napravi uzbuna.ne bi u svako doba bio gotov da svoj pristanak 18 ? . koje je već uzbudilo celu Francusku. Uvek je verovao da se radi o jednoj porodičnoj stvari. Osećali su se prevareni Bismarckovim izjayama prošle godine. u da pregovara. Gramont je izjavio da jo§ nista nije rešeno. koji nije hteo ni rat ni diplomatski poraz. Iz govora Gramontovih izlazi. Ali je uznemirenje u Parizu već bilo tako veliko da je Gramont morao preduzeti dalje korake. izgubi svaki prestiž. 6 jula Gramont govori u Skupstini o tom pitanju. da . Riba se približuje udici. Još jednom se mora ponoviti: Wilhelm nije imao pojma o Bismarckovim mahinacijama. pre svega nije tu stvar uzimao toliko ozbiljno. On se nadao da će se na taj način m od izvud. govo­ rio je o mračnim silama. za političke posledice afere stvarno mu je nedostajalo razumevanje. vojvoda od Gramonta.. gde se Wilhelm bavio radi lečenja. mobilizovao je štampu. da se on grčevito drži verzije da pitanje kandidacije u o p ite nije reseno. ali da se ne može trpeti da se poremeti ravnoteza Evrope i da će narod u slučaju potrebe znati da ispuni svoju dužnost bez oklevanja i slabosti. ponovo izigrani.

. Neosporna je činjenica da on nije imao nikakvog političkog instinkta. kao I mnoge druge. Wilhelm je čak mislio da je kandidacija caru u volji i da mu laska. poverovao je prepredenjak u Varzinu samo hartiji i zahtevao najstrožiju dis* kreciju. Napadnu II Francuzi.povuče. otkako Gramont preti. Waldersee. . da je kralj gajio žarku želju da se sve svrši u miru. I onda izgleda da mu je prvi put počelo da sviće: »To svakako imam da zahvalim Bismarcku. Bismarck se krio u Varzinu*). Wilhelm uveravaše da je on bio daleko od toga da postupi bezobzirno prema fran­ cuskoj vladi. To što je glupavi Gramont otvoreno objavljivao. uzeo olako«. Dokaz da je slepo verovao uveravanjima Bismarcka. u protivnom. tadanji vojni ataše u Parizu. k o ji je stvar. da kralj opozove odobrenje kandidacije — to bi značilo rat«. dao sam mu pristanak kao glava porodice«. Njegova razlaganja zvuče skoro kao izvinjenja. boravio je prvih nedelja jula u Emsu i dobio utisak u jednom razgovoru s Wilhelmom. * »to bi bio ogroman uspeh. Ja sam princa usrdno molio da sa najvećom ozbiljnošću razmisli. u Pruskoj ćute. »За sam više puta rekao (Hohenzoller-Sigmaringenima) kako ocu tako i sinovima — p o ld — prvo je bio u pitanju Fritz a posle Leo­ da ih nikada neću nag ova ra ti. inače se ne bi odbili prijateljski razgovori. . Razvoj Wilhelma sasvim smetenog. »U najvećem stepenu mi je neprijatno da se sad odjednom nalazimo pred ozbiljnim zapletom«. više se ne može govoriti. ipak. Trebalo je da Benedetti postigne. Bismarck utiče da *) Varzin je selo u Pom oranu. 8 jula obavestio ga je kralj o događajima koji su se poslednje ^godine odigrali iza kulisa. . ukoliko je Wilhelm sam u njih bio upućen. pošto je on ostao pri svojoj odluci. Dok Francuska besni. branićemo se. 190 . Oni su dozvolili da ih Bismarck n a g o vo ri. svojim Ijudima je izdao pafolu da Pruska nema nikakve veze sa pregovorima izmedu Madrl<la i Sigmaringena: istina. koji je govorio o brzom stišavanju u Parizu — događaja u toku jula zatekao je da.

ponisten Wilhelmovim samostalnim radom. Francuska izgleda da 191 . Dva dana kasnije Benedetti. Pariz je diplomatski zadobio po•bedu. p o d uticajem hajki u štampi podbodenih od ratne partije. stupio u vezu sa prinčevim ocem i izvestiće poslanika o ishodu. na stvar je uvek gledao samo kao glava porodice a ne kao suveren. Bismarck se tačno drži svoga smera. povlačenje princa on odobrava. (To je uostalom sa gledišta porodičnog prava bilo istinito). ali su drugi listovi već inspirisani da dižu uzbunu. lukavo otpočeta. je r je on hteo da se sačuva izgled porodičnog pitanja. Kralj je uzmicao. po­ javi se ponova kod kralja. On je. za to nije bio ovlašćen. ali u isto vreme iskazuje i svoje čuđenje zbog takve nestrpljivosti — ie li rat po svaku cenu. 3os jednom izgledalo je da je izbegnut rat. koga je Gramont tutkao. U meduvremenu pak Gramont menja iz dana u dan svoje držanje. veli. U tome trenutku bio je plan Bismarckov. i moli Benedettia za rok od 24 časa. koji je još uvek bez odgovora. Kralj je uzmaknuo iz straha od rata koji je pretio. o kome Wilhelm nije imao ni pojma. p o lto je Wilhelm poslao u Sigmaringen s molbom da se princ odrekne kandidacije. Kralj izjavi da je on stalno odvraćao od primanja kandidacije. godinama pripremana. Sukob je bio izgladen — akcija Bismarckova. Bismarck je smatrao da je ovaj korak kraljev pogrešan. ali da zabrani. 9 jula je prvi put Benedetti primljen od Wilhelma. po­ novo udario u ostre tonove. Idućeg dana dode izjava odricanja Hohenzollerna. cela akcija Bismarckova pretila je da propadne. propala je. na migove iz Londona kao da popušta da bi sutradan.poluzvanična štampa bude što umerenija.

predat mu je telegram. pred vratima parohijanskog doma i pozdravio ga ljubazno.ISTORiJA JEDNE DEPEŠE Ali uveče istoga dana stiže Bismarck u Berlin. »Prva moja misao je bila da dam ostavku na službu. — uveren da će mina eksplodirati — Ština i da prolazio se donese odluka kolima o mobilizaciji. Graf je video da je kralj sve pokvario i da je opet pobegao.. i'e n g u e rre *. . dobio je novu depešu da je nasledni princ povukao svoj pristanak. za koje ja nisam hteo zvanično da primim o d g o v o rn o s t. posle svih uvredljivih izazivanja koja su prethodila.. posle francuskih »pretnji i uvreda« u parlamentu i štampi. iz koga je izlazilo da kralj. Kada je tv rd o trebalo je da se sazove skupBismarck njegov prijate lj. Bismarck je iz otvorenih kola odgovorio sa kvartom i tercom »Bismarck s'en va t'en guerre«. u ovom iznudenom popuštanju video poniženje Nemačke. parafraza p o p ularne fra n c u s k e pesm e -M a lb o ro u g h s'en v«) 192 .*) Kada je stupio u svoj berlinski stan. stajao je sveštenik Mulert. jer sam. stari kroz Wussov. Kada je obedovao sa Moltkeom i Roonom. sa njenim hvalisavim izjavama. Bio sam veoma potišten. za koju sam se plašio da će nastupiti za naš nacionalni poiožaj od jedne bojažljive poli*) B ism a rck ide u raf. gore nego ono od O lm utza. . jer nisam video* nikakvo sredstvo da se razorna šteta. Držao sam da je ovo poniženje od strane Francuske. produžuje da pregovara sa Benedettiem umesto da ga sa »hladnom uzdržljivošću« uputi na svoje ministre.

Sam Wilhelm je docnijih godina s gordnom govorio da ga je Bismarck 1870 nagnao na rat — on nije hteo rat. koja je išla za stvaranjem toga sukoba. koji mu u toku razgovora 13. Bismarck se bunio protiv rada sa kraljem. Novinski rat već se vodio na oba fronta. Bismarck . ostao je u Berlinu i umolio grafa Eulenburga da putuje u Ems i da kralju dostavi Bismarckovo shvatanje.tike. koji je hteo da putuje u Ems. Uz to su baš Austrijanci izjavili da se Benedettiu izda nalog za nov demarš. već se pomaljala opasnost jedne nove revolucije. opet popraviti. zaustaviti je jedva bilo moguće. što Bismarck nigde ne priznaje jeste slom njegove politike. je r mu je on pokvario plan. ali to osećanje ponosa bilo je — po Bismarcku — iščezlo. Wilhelm oslovi Benedettia. da ga obmanjuje — sa Benedettiem. On se hteo povući. on je počeo da se izvlad. koji je izgleda sad po­ stao nemoguć. U Parizu je car bio zadovoljan. jer nije podnosio taj poraz. Istovremeno je poslednjih dana Bismarck pustio nemačku štampu da diže buku i da besni. Rat sam još tada smatrao kao nešto nužno što vise nismo mogli izbeći«. Ujutro 13 jula udesi Benedetti da ga kralj morade susresti na šetalištu. vodilo bi ga stalno osećanje časti naslednika Friedricha Velikog i pruskog oficira«. Bismarck. on je pokvario povoljnu situaciju svojim nemanjem osećanja časti. U to dode nov telegram. koji je bio prouzrokovan kraljevom krivicom. Kersfen. kao sto je uvek morao biti naterivan. bez nespretnog zadevanja i veštačkog traženja kavge. već je francuska štampa zameraia Napoleonu jadno držanje. Dobija se utisak kao da Bismarcka uopšte mnogo manje boli propast akcije nego sto ga je kralj izigrao. ali javno mišljenje je bilo štampom toliko uzrujano. kao sto nikad nije hteo odlucno resenje. On je mislio da gura kralja. da su dalje mere izgledaie neophodne. Svu krivicu je kralj nije ništa shvatio nego je Bismarck svalio na kraljicu — čak svoje »uzvišeno dostojanstvo« okrnjio pregovarajući i dalje »samo ako bi kralj bio Slobodan od ženskih uticaja. čim bi kraljica tražila da na njega utiče.

ako se Hohenzolleri vrate na svoju kandidaciju. Bismarck pročita telegram obojici gostiju za stolom. dešifrovali su ga. Duboko potišteni sedeli su uveče istoga dana Bismarck. Nasuprot mišljenju Delbrucka. na slične angažmane ne sme i ne može pristati. toliko oneraspoloži da su prezreli je lo i piće. Uostalom to traženje začudo ne igra ulogu u dotičnoj literaturi. Uveče stiže izveštaj pruskog pretstavnika iz Pariza. Izvršujud svoj nalog u ovoj privatnoj formi. pa ga. dogadaji su se tako naglo nizali jedan za drugim. i da nema više šta da kaže poslaniku. Iznenada dode iz Emsa telegram. Roon i M oltke u Berlinu za večerom. odbi. te sad valjda uvida da pruska vlada tu nije umešana. koji je tajni savetnik Abeken poslao šifrovano. da je Bene­ d etti obavešten preko Pariza i Madrida ranije nego on sam. nje­ gova sadržina ih po Bismarckovom kazivanju. prepušta Vašoj ekselenciji ne bi li trebalo da se nov zahtev Benedettia i odbijanje toga zahteva odmah saopšti našem poslaniku u štampi«. . da su u Parizu mišljenja da kralj treba lično da piše pismo Napoleonu i da ga umoli za izvinjenje zbog k a n d id a cije . naposletku s izvesnom ozbiljnošću. izgleda. Sadržao je opisivanje dogadaja na šetalištu. Ali ovo se traženje nije stavljalo vise ria diskusiju. Kralj ga. . u kome se odustajanje zvanično saopštavalo. Benedetti je smatrao da kralj treba izrično da odobri prinčevo odbijanje i da se obaveže da u buduće neće više dati svoje odobrenje. Izmenjali su jos nekoliko ravnodušnih red — čuvena audijencija na Emskom šetalištu bila je svršena. koji neće da veruje u taj utisak.isporuči nalog svoje vlade. Benedetti je nagovestio da je u toj stvari po sredi isključivo pitanje prestiža. Kralj posla odmah svog krilnog adutanta Benedettiu da mu saopsti prijem pisma i da je saglasan. je r veli. mora se smatrati da su oni odista bili 194 . Poslednja rečenica glasila je: »Nj. Bismarck im objasni da ne friože da ostane. a zatim izjavi da nije primio zvanično odbijanje prinčevo. V. U toku dana primio je Wilhelm pismo od kneza od Hohenzollerna. o traženju jednog izvinjujućeg pisma nije u depesi bilo ni reči. čak ni u Parizu nisu uzeli ozbiljno.

pre toga zvučalo je kao znak za predaju. Sve što je izgledalo plašljivo i neodlučno. utoliko bolje. preinači ga sasvim. iz učtivog akta odašiljanja adutanta ultimatski korak. Telegram je dokazao trojstvu ponovno uzmicanje kraIjevo. 13* 195 . uprkos njegovom neverovatnom zahtevu nije kralj prekinuo vezu sa Benedettiem. iz raz­ govora prepirka. Ne. Izgledalo je da se tu otvara put. ukoliko ranije. na kraju mu zape pogled na poslednjoj rečenici. napisa ga ponovo. da li treba da se obavesti štampa.potišteni. Tad poče Bismarck da studira telegram. Bismarck sam govori o izjavi koja se morala pojaviti kao zaključna. o odbijanju stajalo je da je ono došlo samo »na posletku s izvesnom ozbiljnošću«. o perspektivama. v ile no ikada. već je napravio potpuno nov koncept. bilo je izbrisano — ova redakcija nije ni po tekstu ni po suštini srodna sa prvobitnim konceptom. okleva da prede na akciju. iz labilnog stanja prelom. Bismarck upita još jednom Moltkea o stanju vojske. na osnovi Bismarckove redakcije nije ostajao nikakav drugi izlaz osim rata. Telegram im je izgledao boja ž ljiv i kao da nanovo pokazuje da kralj nije našao ton. društvo za stolom imalo je razloga za neraspoloženje. govorili su da se kralj izvlači. a sad zvuči kao fanfara u odgovor na izazivanje«. U prisustvu svojih gostiju otpoče Bismarck da precrtava u telegramu. Bismarck pročita svoj falsifikat gostima za stolom — M oltke prim eti: »Tako to sasvim drukčije zvuči. koji su ova trojica zaverenika smatrala potrebnim . u kojoj je kralj uvijeno i plašljivo pitao. ona je potpuno nov rad i zbog toga falsifikat. Nije možda samo zbio rečenice. on mu je šta više poslao u stan ađutanta i saopštio mu da je pismo prispelo — plašljivo zaključno pitanje kao da je dokazivalo da kralj. izazovan po obliku i sadržini. da odgadan je ne donosi nikakve koristi. da. da ga ispituje. uvredJjiv. dok bi redakcija Abekenova izgledala samo kao odlomak pregovaranja koje je jo§ u toku i koje treba da se nastavi u Berlinu. iz pitanja postaje odgovor. M oltke odvrati da se ne sme oklevati. Ali u tome i jeste težište: na osnovi Abekenova telegrama bili su pregovori mogući. to se čak moglo nazvati izgovaranje.

isto tako radosno iznenadeni kao i sam Bis­ marck. ako i evropskoj javnosti. da je Bismarck sve vukao za nos — 196 niko izgleda nije Napoleon. koje bude izazvalo poreklo rata. važno je. svoj zanat«. Gramont se ponašao kako je Bismarck predvideo. Tu je rat bio zaključen. Generali su — Roon 67 godina — M oltke je star 70. parlamenat je besneo od ushićenja zbog vike Gramonta — prim etio. Preko nod natera ratna partija cara da se odluči.a Docnije prim etio je Bismarck: »Moltke ima sad rat. Kada je odiuka o ratu paia. ako nećemo da na sebe uzmemo ulogu potčinjenog bez borbi. Gambetta je grmeo protiv Hohenzollera. već i zbog načina širenja napraviti na galskog bika utisak crvene marame: »Udariti mi moramo. Ali ipak uspeh zavisi bitno od utisaka kod nas i drugih. a galska naduvenost i razdražljivost učiniće da to postanemo. Depeša je u novoj redakciji bez W ilhelmovog odobrenja objavljena u jednom vanrednom listu u Berlinu — u Pruskoj je sirenje falsifikata kroz vanredna izdanja novina u početku rata posvećena tradicija. objavimo da smo se bez straha protivili javnim pretnjama Francuske«. sasvim . nikakav bik ne bi mogao da bešnje navali na crvenu maramu. M oltke upravi radostan pogled na tavanicu. Iznenada osetiše volju da jedu i piju i razgovarahu u veselom raspoloženju. Izgledalo je. Utoliko je misteriozniji dakle zahtev da se kralj izvini pismeno ! ! I Ali nekoliko sati docnije saznala se vest o Emskoj depešL Bili su duboko poraženi i potpuno zbunjeni. onda neka odmah posle toga ovaj »stari skelet« davo odnese. Roon reče: >Oo§ živi stari Bog i on nas neće pustiti da propadnemo u sramoti«.Bismarck odgovori da će objavljivanje novog teksta ne samo zbog sadržine. Wilhelma niko nije pitao. lupi se sakom po grudima i reče: »Ako još to doživim da vidim u takvom ratu našu vojsku. medutim. da se situacija može još jednom obrnuti — u Parizu su hteli da se zadovolje izjavom Wilhelmovom od 13 jula. da mi budemo napadnuti. ukoliko nam je to moguće bez trube Rajhstaga. 14 jula uveče bila je situacija u Parizu sasvim nejasna.

. »Ta to prosto miriše na rat. 197 . Pa dobro. U Emsu se s Benedettiem rastao prijateljski. Bolesni avanturista neće da zna da su njegovi blefovi vodili ka ovom svršetku. neka bude u ime božje«. bez mogućnosti kontrole. a niko se ne Francuska objavi rat.očajan. moralo završiti najzad kata- Jos istoga dana stiže Wilhelm u Berlin. kako ga je Bismarck malo cenio. sudbina miliona. kao da se ništa nije d ogodilo i kao da se ništa neće ni dogoditi. još jednom takav jedan r a t. kome se on jednoga septembarskog dana godine 1862 predao bezuslovno. . strofom. puno protivrečnosti. da se to krivudanje. i nikada tom ograničenom razumu nije sinulo koga je izabrao za savetnika. Još i tu glupost usudi da točak zaustavi — počini bik u Parizu. tu ćemo mi bome morati mobilisati tri arm ije«. . istovetno uveravanje da to nisu hteli. . U rukama nekolicine počivala je. Bismarck misli da kralj još nikako nije shvatio situaciju i pročita mu jos jednom referat o sednici parlamenta. Sigurno Wilhelm nikada nije saznao koliko su ga zloupotrebili. samo se kleo da on to nije hteo. ista neodlučnost. 19 jula — toliko dana prode još u teskobi. Ovde kao i u Parizu. Na stanici u Berlinu je sasvim zapanjen zbog dogadaja u francuskom parlamentu. Dakle doista. bez borbe. kod o bojice monarha ista potpuna neobavestenost. Sad vide kralj jasno i izgovori klasične reči: »Ama to je objava rata.

bila još dosta jaka u istočnom Polablju da svoje interese čuva i samo utoliko pravi koncesije ukoliko one nisu ugrožavale njenoj m od. koji bi se završio pobedom nove klase. Ali i odnosi proizvodnje su se isto tako sa istom neminovnošću izmenili kao i klasni karakter države. po198 . Pruski prividni konstitucionalizam. nikad Bismarck ne bi mogao da vodi svoju politiku sa to liko uspeha. Imperijalizam p o d n je svoju vladavinu u srednjoj Evropi — sa stvaranjem nadonalnih država u srednjo] Evropi prlpremljena je buržoaziji ona celina u državnom sistemu. da nije istovremeno služio interesima jedne klase. Bila je nesreća da je klasa. zbog svog kabinetskog karaktera nije bio rat buržoazije. koja je bila pozvana da smeni feudalnu. Da se radilo samo o porodičnoj aferi. koji je Lassalle tako zajedljivo napadao. koja jo j je potrebna za učvršćivanje i proširenje njene privredne m od.KABINETSKI RAT? Režiser koji se razumevao u mašineriji političkog pozorišta podigao je zavesu za dramu koja je značila predigru jedne nove epohe evropske istorije. bio je oblik u kome je jedino bilo moguće ujedinjenje buržoazije i apsolutizma — i to u trenutku kad se pojavjla nova klasa. da je podizanje one klase. koja je ovaploćavala apsolutizam. Pogrešno je misliti da ovaj rat. Bila je nesreća Nemačke što ova nova klasa još nije bila zrela da samostalno deluje i da izvede protivnapad. ne bi se ovaj rat razlikovao ni po čemu od desetogodišnjih borbi apsolutističkih država za španski presto. koji je Bismarck frivolno i drsko namestio. I bila je nesreća.

to je samo logična posledica. Jer tek sad postaje nemačko pitanje evropsko pitanje. Tako se buržoazlja odrekla uopšte političke borbe i pretpostavlla je da obezbedl svoje privredne povlastice. do koga jo j je mo­ ralo stajati. Nemačka buržoazija. Da je značaj nemačkog radništva u istoj meri porastao. jer on obema klasama donosi privredne koristi. ali zbog toga Bismarck takode može 1870 da raspiri rat. Zbog toga je ovo razračunavanje u godinama sukoba uzimalo tako groteskne. Bismarck je u ovom ratu igrao samo ulogu sporednog izvršioca u toku jednog istorijskog razvoja.čelo u jednom trenutku. pa je zbog toga i odustajala. postaje predm et evropskih razračunavanja. da se buržoazija u Nemackoj odmah osetila potisnutom — svako političko preimućstvo. Rat godine 1870 pribavlja ne samo buržoaziji već i radništvu evropski i medunarodni značaj. upravo glupe forme. kada se radništvo već tako snažno pojavilo na pozornici. 1*9 . davalo je nade radništvu. postiže evropski značaj. za koju je apsolutizam potegao mac. i izvojevanjem nemačkog jedinstva stvara preduslov za razvijanje mod u evropskom okviru.

sve što je kultura jedne stare zemlje stvorila. ali najzad ni Bismarck nije bio pozvan da vrši taj napad. zaluđene mase mirišu krv. vodi jednu kampanju po sebi opravdanu pod lažnim pretpostavkama. Sa bezgraničnim preziranjem neprijatelja vodi se u pruskoj štampi kampanja. i ovde opet opravdana borba postaje izgovor. sve su to Bismarckovi novinari ismejali i izvrgli poruzi. Ne preza se ni od kakve klevete. onda ova kampanja protiv svega Što je francusko deluje varvarski. koje je prvobitno buržoazija stvorila za sebe u borbi protiv apsolutizma kao oružje naročite vrste. častoIjublje. osećanja moći. kako su malo kulturnih tekovina imali da pokažu baš pruska država i Hohenzolleri. 200 . avantura ©vropskog oružanog sukoba draži gradane obeju zemalja. i koje će i docnije upotrebljavati.RATNO PIJANSTVO Pijanstvo u Parizu. golicala instinkte. Uspesi u dva ratna pohoda izgleda da pružaju izvesnu garantiju za uspeh. Sad imaju ovo oruđe. O kampanji u štampi tad je jedva bilo red. koji na to nema prava. Opšte uzevši. Kad se ima u vidu. b ili su u pravu kad su napadali korupciju bonapartističkog sistema. Pobuna je bila izraz odbrane najosnovnijih prava. nacionalni ponos. Bezmerna kampanja u štampi podbadala je strasti. pijanstvo u Beriinu. Neupućene. 1813 išlo se u rat jer je carska Francuska bila ugnjetač. Bismarcku pripada slava da je mogao ovo oružje da iskoristi za svoje ciIjeve — s odobrenjem buržoazije. To su isti m etodi kojima se Bismarck služio ranije. i ovde op4t onaj.

da Bis­ marck možda nije imao isto mišljenje. Postoji klasičan dokumenat razgovora koji je Bismarck vodio za stolom u Versaillesu. gotika je nemačko delo. I kad bih se dočepao njih ja bih im oduzeo njihove krave. i sve ostalo što bi kod sebe imali. — Kada su seljaci.Za vreme tih letnjih dana utvrđuje se za nemačkog građanina u glavnim crtama ona slika o francuskoj kulturi koja se do današnjeg dana zadržala u njegovoj glavi. »Bismarck je rekao« — »Bismarckov© zlatne red«. Bismarck je prim etio: »To bi bilo odista žalosno — robiti 13000 četnika koji čak nisu ni Francuzi — uopšte ne streljaju?«. bezvernim. Ovaj »dnevnik« je klasičan dokumenat za duhovno stanje nemačkoga gradanina. osećao. O Francuzima: »Odere li se takvom jednom Galcu bela koža zazbog čega ih »Bismarck je objavio« — p ojavljuje se Turko«. pobegli iz svojih sela u šume. demoralisanim narodom. tako je govorilo čitavo nemačko gradanstvo. orude sotone. bili su gradani još samo potkrepljeni u svojim pretstavama. ali pri ogromnom autoritetu koji je posedovao. smatrao kao imanje bez vlasnika i po tome postupio. militarizam je nemački pronalazak. degenerisanim. kaIjuga greha. On sam je bio samo zvučnik. sa tvrdenjem da su to ukrali i s time se sakrili u šumu«. Zemlja naseljena izumirućim. tako govori još i danas. Johanna Bismarck nazvala ga je u jednom pismu »gnusni Vavilon«.000 franktirera dopao ropstva. — Poznati metodi koje je on inače u »velikoj« politici prim enjivao 201 . A time se nada sve ponose. Sve Što je stvarano vekovima nagrdeno je i naruženo. filozofiju i dramu je stvorila Nemačka. osobe kojom se on služio da utiče na štampu i da je korumpira. svaka Francuskinja je kurva. svaki Francuz podvodac ili rogonja. to pokazuje sledeći dogadaj: U novembru kružila je vest da je Garibaldi sa 13. zabeleške njegove kreature. mislio. izjavi Bismarck: «Ja bih kuće i nameštaj ovih koji su pobegli. Bilo bi pogrešno verovati. preplašeni približavanjem Prusa. Srca su imali ovi ljudi. Moritza Buscha. Pariz je moderni Vavilon. Tu je kultura Francuske osudena na smrt. Ne treba se zavaravati — kako je Bismarck govorio.

Strašno opustošavanje na bojnim pod- 202 . kroz osam godina. neko ukaže na Ženevsku konvenciju koja nameće izvesne obaveze: »Ona se mora otkazati. nezahvalnost« i trebalo bi ih vo diti kroz varoš!« Nekoliko dana kasnije: »Samo smernost vodi ka pobedi. oni imaju novaca i elegancije. Sa mojom voljom dolazi svaki vojnik u zatvor koji ovakvog momka zarobi i preda komandh To je plen. Bilo je lako# iz tih lica bez ličnosti i karaktera obrazovati gomilu koja je druge davila sve dotle dok nisu bili složni. robija. naduvenost. vladao drukčije Pruskom i Nemačkom nego kao zemljom Kaferal A da se on sam dobro osećao kad je pod sobom imao ovakve Kafere dokazuje druga jedna izreka: »Osećanje dužnosti čoveka koji pušta da ga usamljenog u tami ubiju. Lisica ipak ima izvinjenje da jo j je to tako u prirodi. Kad je on bio za to da se počne bom bardovanje Pariza. Jednom se izjasnio o Francuzima uopšte: »Francuski narod je stado. tamo bi im morao biti okačen na grudi plakat od kartona na kome bi stajalo: »Talijan. ali ovi — de«. ali nemaju jedinki. bilo je protiv d o g o vo ra . ako bi bio zarobljen — to je najgnusniji izrod pri ro­ šta će od njega Govori se o porazu Garibaldijevom — »Trebalo bi zarobljenike dovesti u Berlin. Sleduje njegova religicinična iz usta ovog čoveka. precenjivanje samoga sebe suprotnom«. a kamoli s nama Nemcima. to mora da se strelja. čak ni sa Rusima i Itali- janima nisu na ravnoj nozi. to Francuzi nemaju. otuda što ja znam da postoji neko koji će me i tada vide ti kad me poručnik ne vidi«.prenose se tako na sitne okolnosti. koji je tri ozna veroispovest — rata »napravio« i nekoliko dana docnije sam opet priznao da je rat najprirodnije stanje čovečanstva. koji su baš bili dovedeni! Kad je d o ia o govor na kolonijalne vojnike koji su iz Afrike dovedeni na evropsko ratno polje. je r to tako ne ide. uzviknuo je Bismarck: »Da su ove crnce uopste zarobili. To pak dolazi od ostatka verovanja u našem narodu. nemaju individualne samosvesti — samo u masi. . — biti. . zašto se još uvek hvataju zarobljenici — trebalo bi ih redom streljati — bilo je govora o 1200 zarobljenika. To su trideset miliona pokornih Zulu — svaki pojedini bez imena i vrednosti — Kafera.« Kao da je on sam. na ovaj se način ne moze vo diti rat«.

Medutim. Tako kako je govorio o Francuzima imao je običaj i da se izjašnjava i o špancima i Italijanima. Englezi i Rusi neće na to pristati. zbog najteže povrede internacionalnog moralnog zakona I svetosti ugovora«. iz francuskih poslanika i Nemaca. Busch je opazio kako se Bismarck sm eškao. a to je da se stvori medunarodni sud koji će osuditi one koji su podbadali na rat — novinare. »ja sam zamišljao da od svake velike sile bude jednak broj sudija. od Amerike. Rusije itd.ručjima nateruje ga đa užvikne: »Ja već predviđam da će sve b iti prazno i bez gospodara i da će se kao posle seob© naroda zaslužnim Pomerancima i Vestfalcima poklanjati zemlja«. 20S . predašnjeg cara Nemačke. . senatore. On je bio taj koji je krčio put pangermanističkoj ideji. »I car. kako želi da se pretstavi«. Bila bi zabluda kada bi se sve ove i mnoge druge slične prim edbe Bismarckove uzele kao misli koje su mu trenutno padale na pamet bez ikakvog dubljeg značaja. i osim toga njegova dela potvrduju njegove misli. ministre«. . već su sasvim odredene izjave koje će on docnije na drugi način ponoviti. Bio je prisutan i Abeken koji je u Emsu redigovao depešu i docnije se u razgovoru hvalio kao da je rat odlučen njegovom zaslugom. Drugi put ispreda misao o suđenju krivcima za rat. posle trenutnog razmišljanja: »Najmilija mi je jedna misao s obzirom na sklapanje mira. One se ne samo slažu sa njegovim političkim sistemom.. i to prvenstveno zbog svoje io v in ističke istorije konzulata i carstva. nastavi Bismarck. U oktobru poče Bismarck za stolom u Versalllesu. i oni bi b ili tužioci. poslanike. i tada bi se mogao sastaviti sud Iz naroda koji su od toga najviše patili. koji ipak nije tako nevin. Clan 227 Versajskog ugovora: »Saveznicl i s njima udružene sile stavljaju pod javnu optužbu Wilhelma II od Hohenzollerna. što Bismarck smesta pobi — on je zahtevao svu slavu za sebe samoga. Abeken primeti da Thiers spada isto medu optužene. a Clemenceau izgle­ da da ga je u 1919 samo plagirao. Engleske.

golemi uspeh koji je Nemačka postigla za tako kratko vreme.Nacionalizam pruskog tipa prevazilazio je sebe u njegovim izjavama. 204 . javnost je ovakve primedb© primala ne samo sa odobravanjem već ih je i raznosila. dopunjavala. izazvao je zanos koji je opljao mozgove.

Koje su planove Rusi imali. koji je zaposela na dan Sedana. u februaru 1871. da su se sa istočne granice prema Rusiji mogle povući trupe. stvo­ rilo je za Prusku povoljno obezbedenje zaleda. Tek se sad rentirala Bismarckova usluga za vreme poljske revolucije. koja bi južnu Nemačku dovela pod francusku vlast. Sa Rusijom se Bismarck sporazumeo i dobio takvo obećanje najstrožije neutralnosti. i da je samo trebalo ostaviti stražu prema Austriji. pokazali su dogadaji u toku rata. bio razlog što Austrija nije upala. Italija je oklevala i uzela sebi što jo j je bilo najbliže: Rim. i potčinjavanja Pruskoj. pre svega. nije mogao da nadjača sumnje berlinskih bankara: ratni zajam doneo je neznatnu 205 . To je. kako su podneli račun. jer nije bila gotova. Ratni zanos koji je obuzeo Nemačku. Tako je proces težnji za nacionalnim ujedinjenjem u leto 1870 u srednjoj Evropi bio završen. da s blagodarnošću telegrafiše nećaku Aleksandru: »Pruska neće nikad zaboraviti da Vama ima da zahvali što rat nije postigao krajnje razmere. Wilhelm je mo­ gao. kada je Car iznenada zahtevao i postigao likvidiranje strožijih uslova pariskog mira. Sto su Rusi u Beču istupili skoro preteći. Austrija nije napala. Južnonemačke države izjavile su da se priključuju — one su morale da biraju izmedu pobede Napoleonove.« Ove su se reči odnosile na ruski pritisak u Beču na početku rata.GLAS RADNIŠTVA „ Sa silnom nadmoćnošću nadiru Nemci preko granice.

o misijama. »Ali mi moramo prepustiti odgo­ vornost pred bogom i ljudima onima koji nas prisiljavaju svojim opakim postupcima da prihvatim o borbu radi nacionalne časti: a u tako pravičnoj stvari smemo se uzdati sa puno poverenja u pom oć Gospodnju«. ali da je on iipao u klopku koju mu je postavio Bismarck. Kao jedini dokumenat postoji falsifikovana depeša — s njom Bismarck operiše u Rajhstagu. on je odmah iskazao svoj utisak da je Napoleon doduse objavio rat. niko ne pokušava da dokuči istinu. ništa o pokušajima obmanjivanja. Jedna cirkularna depeša zastupnicima Severo-nemačkog saveza. ništa o dugogodišnjem potezanju oko španske kandidacije. U Saveznom savetu govorio je Bismarck o teškom ogrešenju Francuske o interese čovečanstva. Bismarcku je bilo pošlo za rukom da stvori uverenje da Nemačka mora da vodi odbranbeni rat i da Francuska traži za sebe celu desnu obalu Rajne. još nedavno. jer je Bismarck rat želeo i svoj cilj postigao. čak on ide tako daleko. ništa o manevrima i konferencijama. oni odluče da se uzdrže od glasanja. govori o »najgorim instinktima mržnje i zavisti koji Francusku Upunjavaju«. I niko u tom trenutku ne sluti ništa. Ali samo stanovništvo bilo je Bismarckovom štampom i obznanjivanjem emske depeše učvršćeno u verovanju. a da Bismarck nema hrabrosti da podigne doba«cenu rukavicu.sumu. berlinska Berza upisala je svega tri miliona. da su kralj a sa njim i cela Nemačka duboko uvređeni i da Francuska hoće rat po svaku cenu. ona ugrožava blagostanje Evrope. Ništa javnost ne doznaje o dipiomatskim dogadajima. to dokazuje uznemirenje nemačkog nacionalnog osećanja. da izjavJjuje kako o spornom dogadaju postoji samo jedan zvanični do­ kumenat izmedu obe vlade: francuska objava rata. Bebel i Liebknecht raspravJjaju dugo kako treba da se drže u pitanju ratnih kredita. koju je on sam. od 18 jula. na nju se on poziva kao na jed ini uzrok rata za francusku vladu. Ali kada su nekoliko dana docnije 206 . Bebel je bio sigum ije voden instinktima. hteo da žrtvuje bar delimično. Liebknecht je mislio da Napo­ leon hoće rat. Niko nije nepoverljiv.

Jasnije su videli samo neki socijaldem okrati. makako se pretstojeći gnusni rat završio. . pošto su obe strane krive za rat. . koji se sa svom oštrinom obrnuo protiv Bonaparte. zastupao je Liebknecht mišljenje. Radnički skupovi u Francuskoj šalju pozdrav nemačlcom radništvu. da će. Na sednici od 21 jula dali su jednu izjavu u kojoj su motivisali svoje stanovište. Dozvoli li nemačka radnička klasa da sadašnji rat izgubi svoj strogi defan­ zivni karakter i da se izmetne u rat protiv francuskog naroda. ali. da se traženje novca mora striktno o dbiti. da je zadatak stranke da presudno učestvuje pri radanju ove države koja će. Samo jedan čovek 207 šalju radnici jedni drugima poruke mira i prija- . Dok se zvanična Francuska i zvanična Nemačka sunovraćuju u bratoubilacku borbu. Ona je čvrsto ubedena.raspravljali o pitanju kredita. ako se glasa protiv zajma izazvaće se uti­ sak u korist Napoleona. Ali odbor stranke obnarodova 30 jula proglas u kome se kaže da je Nemačka nevina za rat. Sve nesreće što su pale na Nemačku posle takozvanih ratova za oslobodenje opet će oživeti sa pojačanom žestinom«. U njemu se doduse veli da je rat sa strane Nemačke defanzivni rat. Radnički skupovi u Nemačkoj odgovaraju. Ali uskoro grmljavina topova nadjača glasove radnika. Bebel izjavi da se doduše ne može biti na strani ni jedne od zavadenih partija. i pobeda i poraz biće podjednako nesrećni. koji je s tim istim Lujem Bonapartom konspirisao da bi suzbio narodsku opoziciju kod kuće i Nemačku anektirao dinastiji Hohenzollerna. kako se nadaju. teljstva«. obuhvatiti celu Nemačku. aliansa radnika sviju zemalja najzad rat iskoreniti. Tako su zbunjeni b ili radnici u samoj stranci. 23 jula izda generalni savet članovima medunarodnog radničkog udruženja u Evropi i Ujedinjenim državama proglas. ali: »ko je doveo Nemačku u p oložaj'da se mora braniti? Ko je omogućio Luju Bonaparti da vodi rat pro­ tiv Nemačke? Pruskal Bismarck je to bio. . »Engleska radnička klasa pruža bratski ruku kako francuskim tako nemačkim radnicima. . da se mora žaliti bratska borba izmedu dva naroda. zbog toga se treba uzdržati od glasanja. te se ne sme biti ni na jednoj ni na drugoj strani.

kome su bile poveravane misije. sada kreatura Bismarckova — Lothar Bucher. koji je sve znao i ćutao.sedeo je tada u Berlinu. koji je izrekao reč »klopka«. koji je lično sudelovao u zaveri. 208 . što ju je Bismarck postavio caru — taj čovek bio je negdašnji p rija te lj Lassalleov.

Na dva fronta vodio je sad Bismarck svoj »narodni rat«. U drugoj pretstavci od 9 septembra napadao je generalni savet prusku vojnu kamarilu.INVAZIJA Tada Prusi upadaju i gaze sve što im se suprotstavi. Kersten. jer on sad više ne priznaje frazu o odbranbenom ratu i osuđuje narodni rat. Kad je stari Johann Jakoby protestvovao u jednoj javnoj izjavi p ro tiv aneksija. Kod Sedana kapitulira car usred svoje potučene armije. 5 septembra pozivao je odbor u Braunschweigu na protestne demonstracije protiv aneksija i produženja rata. krajem septembra opkolilf su ga. kralja i Bismarcka. preko visoravni bez odbrane gore protiv učvršćenih položaja na brdima. ranije na pozornici. on! su m nqgobrojniji. Već krajem avgusta sastavljaju građanski »notabiliteti« pretstavku kralju i traže aneksiju Elsas-Lotaringije. koji je sve članove odbora pohapsio i naredio da se u lancima odvedu u tvrdavu Boyen kod Lutzena. Vo­ gel von Falckenstein. Ali na jugu 1 4 . U Parizu se po treći put proglašava građanska republika. Karakter osvajačkog rata pokazuje se neprikriveno. Istih dana odbor u Braunschweigu biva uhapšen i u lancima odvučen u Istočnu Prusku. Metz je bio opsednut. O dgovor je dao generalni guverner pomorskih oblasti. Bismarck 20» . Nemci su se približavali Parizti. Strassburg se predao. N eodoljivo se ispunjuje za nekoliko nedelja sudbina carske Francuske. čitave konjičke pukove. njihovi generali gone njih i južnonemačke saveznike u strahovite bitke. bio je takode uhapšen. cele divizije bivaju desetkovane.

nekoliko generalštabnih oficira sedeli su prema Francuzima. za koji su se nadali da će ga brzo osvojiti. Gene­ rali su se opirali Bismarckovom navaljivanju za bom bardovanje. Suprotno postupanje bilo 210 . Sa severo-istoka pokušavale su vojske republlke takode da oslobode Pariz. dvaput je morao da se započne rat protiv Orleansa. Kada je najzad Bismarck sproveo svoju volju. Wimp­ fen govori onako kao što će 48 godina docnije govoriti Nemci u šumi kod Compiegnesa Fochu: Treba se pokazati velikodulnim . Pariz. a moralno je pojačavalo neraspoloženje prema Nemačkoj. Bismarck je diktirao mir. u zimu su pretrpele malen poraz. sad je tre­ balo da on stavi svoje ime na kapitulaciju: uzalud sva nastojanja da postigne povoljnije uslove.Francuske su se okupljale nove armije. Na kraju se i Pariz predao. General Blumenthal okarakterisao je Bismarckovo shvatanje kao shvatanje jednog potporučnika. sad. Na Loari su bile nemačke trupe teško prite§njene. i one su stalno i neprestano napredovale u pravcu Pariza. M oltke. to će obavezati francuski narod na zahvalnost i probuditi prijateljska osećanja. Carska armija je za nekoliko nedelja bila slomljena. pokazalo se bom bardovanje sa vojnog gledišta kao nepotrebno. Tvrdo i neumoljivo zahtevao je M oltke: »Cela francuska armija predaje se kao zarobljena«. svet je simpatisao sa republikanskom Francuskom. Blumenthal. General Wimpfen govorio je u ime opkoljene arm ije. pojačao se otpor. Engleska je slala oružje. dockan posle podne leprsala se bela zastava na citadeli Sedana. U poznu jesen pojavi se G aribaldi sa dobrovoljcim a i uze učešća u borbama na jugoistoku Francuske. u podne je — — prispevši taman iz Alžira preuzeo komandu mesto ranjenog Mac Mahona. Nemačke snage su bile preslabe da bi se usudile da jurišaju na utvrdenja. selu kod Sedana. za kratko vreme improvizovale su se cele armije. Bismarck se pojavio. pošto je rat postao narodni. Bilo je u Doncheryu. U noći od 1 do 2 septembra diktirali su pobedioci potučenima uslove kapitulacije. ako se poštede armije. savladan gladu a ne bombardovanjem. jer nije bilo ni opsadnih topova ni dovoljno municije. a bojali su se i blamaže. branio se uporno.

svoga šefa generalštaba da pročita uslove primirja. podiže se i izjavi: car je predao kralju svoj mač samo zato što se nadao časnoj kapitulaciji. pošto još kapitulacija nije bila potpisana. da govori sa Bismarckom. četrdeset osam godina docnije. U tom se trenutku umeša Bismarck: moguće je doduše osloniti se na zahvalnost jednog vladara. Došli su da saznaju predloge za prim irje. sa starom kapom. nehotice je pogledao na revolver — vek primeti to i postade bled kao krpa. Preko njegovog lica ptice g rabljivice prede izraz vedrog zadovoljstva. a po najmanje francuskog. Sivo novembarsko jutro u šumi kod Compidgnesa. iako je to protiv propisa«. mač Francuske ili carev?« General: »Samo carev«. M oltke: »E. Ujutru 2 septembra pojavi se Napoleonov opunomoćenik i isporuči želju carevu. Tada upita šta car zapoveda. tri kilometra od Doncherya.bi početak novih ratova . Tada se pozdravise vojnički. sa velikim čizmama jaše Bismarck na poslednji sastanak sa partnerom. . Bismarck: »čiji mač je to bio. Ali Bismarck je hteo da omete sastanak. Toliko se opet bojao da će mu kralj pobrkati račune. carev adutant. Nemački opunomoćenici pojave se u I pozva salonskim kolima maršala Focha. 14 * 211 . car je želeo da govori sa kraljem. tri druga oficira bila su visoko na konjima pokraj kola — Bismarck je bio opasao svoj revolver. Maršal Foch: >0a nemam nikakvih predloga«. Francuzi skidoše kape — je tako isto skidoh. Sreli su se kod Fresnoisa. . 3edan francuski general. kad se smrtno bolesni čo»ja nasao prema bolesnom čoveku u kočijama i šestorici potištenih oficira. Isprljan i prasljiv. Ludost je ne iskoristiti potpuno svoj uspeh: »Francuzi su narod zav id ljiv i surevnjiv«. onda ne može biti govora o drugim uslovima«. ali ne na zahvalnost jednog naroda. car je sedeo sa tri oficira u dvoprežnim kočijama.

Busch je opisao cara kako je tada izgledao: Malen. skoro na samrti. da kralj hoće s njim da govori.. odviše mek za uniformu. imala je samo sto od omorike i dve stolice od trske — govorila su njih dvojica poslednji put. Bolesni čovek je r medutim. na koju je stranu i glava bila nagnuta. crvenom postavljenom paletou. Kratke noge nisu bile sasvim u srazmeri sa njegovim dugačkim gornjim delom tela. da može sa kraljem govoriti kraja. šanjalačkog. prašnjav i prljav. u crnom. govorio je skoro sat sa svojim potučenim Maestrom. u maloj sobi s jednim prozorom — bila je to najbolja u kolibi. Bilo mu je stalo do povoljnijih uslova. u visokim jahačkim čizmama. Pogled njegovih sivih očiju imao je nečeg mekog.U jed no j radničkoj kući. šapnuo je Bismarck jednom oficiru da ga on posle pet minuta pozove. Kakvo podrugivanje! Jer tu je sedeo zarobljenik. koga je jos jednom slagao: Niko. optočena kapa stajala mu je malo na desno. da on nije kompetentan. Sad se pojavi kralj. ali možda se može govoriti o miru. Tako i bi. 212 . Pobedilac. Taj čovek je bio odviše blag. Igrači su sedeli jedan prema drugom posle partije. Njemu na suprot široka. sa kapuIjačom i crvenim pantalonama. tek posle kapitulacije — intrige. bez armije. ve li# nije hteo rat u Nemačkoj. Dok su se peli stepenicama. intrige bez Kapitulacija se izvršila. oboren. koji su silno živeli. u mundiru svog kirasirskog puka. no onda je još jednom pokušao da postavi figure na dasku. Bismarck se pozva na službeni put. ogromna pojava krajinskog jun kera. Crvena. Bio je to samo epilog. sa zlatnim širitom. bez m od. đežmekast čovek. zatim mu rekose. On odvrati da je zarobljenik i da takode nije kompetentan. tekle su mu suze niz obraze. sa belim glase rukavicama. Kad je car odlazio od njega. Kako beskorisno. uveravao da ni on nije hteo rat — tada je govorio istinu. Car ostade kratko vreme sam. sličan tigrovom* ispod gustih obrva. Kasnije pratio je Bismarck cara do dvorca Bellevue. kako bez izgleda u ovom času. kao kod onih ljudi. Oštri pogled plaVih očiju. koji je učio školu kod pobedenog.

»On je i dobio mladunce«. Bismarck je b io utoliko više rešen da rat ne prekida. koja je rečima iz Biblije izražavala želju da Francuska propadne. Bismarck ga odbi. Kada je vest o proglašenju republike u Francuskoj bila potvrdena. Već je bilo izvesno da se žele zauzeti velike tvrđave na istoku Francuske. on je samo uzmaknuo pred silom. koji je 213 . koji je položio ruke u krilo. odluka da se anektira Elsas-Lotaringija i Francuska ponizi bila je stvorena na bojnom polju Sedana. Rat se i dalje vodio. tumači Busch. Sad se pokazalo za šta je Bismarck bio sposoban kad mu niko nije smetao.U zatvorenim kolima napustio je varoš Sedan. izjavi Bismarck na englesko pitanje: »Za odgovor na ovo pitanje ima vremena!« Mir se mogao postići. — hoćemo da uzmemo — Uveče 4 septembra izjavi Bismarck: »Metz i Strassburg su ono što nam treba i što tvrđave. ne treba ništa ni da posreduje«. Tad je glasno pročitao pismo svoje žene. Odluka da se dalje vodi rat protiv republike. Ko nije ništa ijčinio. Sad su gazile pobedilačke armije preko otvorene zemlje. neka se u to ne mesa. izgledalo je da ih niko više ne zadržava. »jako naglašavanje bivšeg nemstva i nemačkog govora Eizašana i periodičnu štampu«) to je profesorska ideja«. kad je francuski ministar. i nikakav diplom at stranih sila. Tih dana pala je odluka o budućnosti Nemačke. pun straha od svojih sopstvenih vojnika. Jules Favre. već 10 septembra preko Engleza upitao. da li je Bismarck spreman za prim irje i pregovore. Uz to je prim etio Bismarck: »Ovaj članak mora dob iti mladunce«. Još jednom postaje očigledno da je njegova »mudrost« u Nikolsburgu bila samo usiljena. dodaje Busch. pisao je trećega sep­ tembra list »Der Schwabische Merkur«. 12 septembra vodio je Bismarck dugi razgovor sa princem Luitpoldom Bavarskim. »Mi hoćemo da u Parizu sami diktiram o uslove koji će nemački narod sačuvati od ponavljanja takvog razbojničkog na­ pada. kao što je bio rat od 1870. Elsas (mislio je.

U tom trenutku vojne pobede stvara Bisrriarck svoje planove za najbližu budućnost: nasuprot solidarnosti revolucionarnih \ republikanskih interesa. to ne dokazuje ništa protiv osnovnog shvatanja koje je Bismarck g ajio u tim danima. bila je njegova klasna svest. mora se stvoriti savez monarhističkih država — Nemačke# Rusije i Austrije. Proglašenje republike u Parizu naislo je na odobravanje u Španiji. Borba protiv francuske republike znad u isto vreme borbu protiv »revolucionarnih i centrifugalnih elemenata« u vlastitoj zemlji. Verovatno bi on zakljudo brzo mir sa jednom carskom Francuskom. Ali ova ideja izvire iz njegovih najdubljih osećanja i misli. u Rusiji. On je hteo da razmrska ovu novu državu. on je sakrivao sta je u istini sam mislio. Da. on je otkrio svoj klasni karakter. On je samo manevrisao sa podbadanjem nacionalnih osećanja. N ije uopšte važno. To što ga je gonilo da produži rat. u Austriji. To je pravi i jedini razlog zbog koga Bismarck hoće da. 214 . I zbog toga se baš moralo tih dana radništvo u Nemačkoj okrenuti protiv vladajuće klase u vlastitoj zemlji. i ovaj obrt značio je početak razvoja koji je on gledao da na vreme uguši. da li je ova gradanska republika istupila neprijateljski prema radništvu — za Bismarcka i njegovu klasu bilo je ono neprijatelj. to je istina. za trenutak. u Ita liji se mora očekivati isto. Rat je nastavljen kao borba ugnjetača republic kanske ideje. Takvi govori b ili su izgovori. po svaku cenu. Zbog toga su takode svi pokušaji interpretacije pojma »din-dušmanina« koji se sada pojavio kod Bismarcka. On izvodi kao logičan zaključak internacionalu reakcije. Logika klasne borbe iziskivala je ovaj obrt. Da mu se sada. da je ponizi. Može se red da je postupao demagoški. u tome razgovoru izložio je Bismarck svoje shvatanje zašto se rat mora dalje vo d iti: rat protiv Francuske znad sad odbranu monarhističko-konzervativnog načela protiv republikansko-socijalističkog. jer je hteo da o p d n i Austriju takvim tonovima i da obuzda probuđenu surevnjivost Rusije. izjalovila prikrivena ponuda Austriji za savez. U tome leži velika opasnost za monarhističke zemlje Evrope.sa naročitom misijom bio poslat u Beč. nastavi borbu. zaludni.

Nisu to bili radnici sa kojima je on imao posla. to su bili gradani. Nikad mu nisu učinili to zadovoljstvo da mu izadu na megdan. da. parlamentarizam. Car i država. već Francuzi. a i za 1862. 215 . utoliko bolje. osnivanje jedne im perije sa reakcionarnim obeležjem. zatim u pruskom parlamentu. Sad je bio došao čas. onda.hteo je da se osveti za 1848. Ovaj buržoa Favre hteo je da pregovara? »O uslovima za mir. ali za prim irje. kasnije u Erfurtskom Rajhstagu. je r su se sad mogla sva pitanja rešiti jednim udarcem. Taj Favre. položaj Nemačke u Evropi. republikanac. on je uvek imao želju da se krvavo razračuna u uličnoj borbi sa revolucionarima i republikancima vlastite zemlje. pre svega u novembru. spopala. nacionalno pitanje. želja za osvetom bili još i veći. Kako mu se jadno pokazala 1848 u »parlamentu nadničara«. nikada nije bila utišana užasna krvožednost koja ga je 1848. koji je molio za mir. Ali tu su možda bes. To nisu b ili Prusi. Dan obračuna bio je došao. ne«. položaj Pruske u samoj Nemačkoj. bio je takav buržoa. Kako je on ovu buržoaziju mrzeo i prezirao — od najranije mladosti.

ljudi boje 3akobija. kao smanjivanje izgleda na njihovo proširenje preko Rajne. Partija je njima iznad otadžbine. je r je on bio protivnik njihove doktrine. tako on sam objavljuje svoju klasnu solidarnost sa Napoleonom koga je on oborio. 216 . koji je kažnjavao sve revolucionarne i demokratske elemente. on je bio bič božji. Uskoro se okrenuo p ro tiv radničkog i gradansko-radikainog pokreta u sopstvenoj zemiji — to su za njega isti ljudi kao oni u Parizu. Doš od Reimsa daje Bismarck zastupnicima Severo-nemačkog saveza pri neutralnim silama instrukcije koje obiluju lažima i klevetama — rat je još uvek defanzivan rat. Francuska je zločinački napala i napadaće i dalje ako jo j se ne otmu oblasti. je r oni su pre svega republikanci a tek posle nešto malo Nemci.« Tako on sam povlači klasne granice kroz celu Evropu. Bezbednost Nemačke dobitkom Strassburga i Metza je njima omrznuta kao obezbedenje protiv rep ublike koju oni žele. U septembru naredi Buschu da napiše članak.BlC B02JI Sad je to bio sasvim Bismarckov rat. socijalistički demokrati i njihovi srodnici neće ništa da znaju o ustupanjima Francuske nama. otkako je republika stupila na njegovo mesto oni su Francuzi po svojim shvatanjima i naklonostima. kao slabljenje propagande za taj državni oblik. Mora biti da je on tada svoj zadatak osećao kao misiju. Suzbijanje Napoleona bilo im je po vo lji. To je jasno i razgovetno rečeno. u kome se kaže: »Ljubitelji republike u Nemačkoj.

Obrazac za uslove prim irja od novembra Favre odbi i otputova natrag u Pariz. Naduvenost pobedioca. Kad je Favre otišao. debeli Thiers. izgledao je posle prekida »mnogo čovečniji i vedriji«. čak ni za džambasa. s prosedom bradom i isturenom donjom usnom. 217 sad bismo b ili oslobodeni od daljih pregovora . 19 septembra stao je prvi put nasuprot Bismarcku mali buržoa Jules Favre u dvorcu Hautemaison. Već i pretpostavke su netačne i lažne. koga je Bismarck smatrao da nije za pregovarača. Busch jos veli iz rid to da je izgledao kao Jevrejin. Na račun potištenog Favrea šalilo se Bismarckovo društvo za stolom. O 1918 bio je dat. prim irje je trebalo da se odobri samo pošto se posednu sve Vogezske tvrđave i pošto se posedne tada još ne zauzeti Strassburg i pošto Francuzi predadu jedno utvrdenje koje brani Pariz. — tako ga je lako prevariti i ispipati. mali. Tek krajem oktobra pojavi se u Versaillesu Thiers. Razgovor nije trajao ni dva sata. koji je za vreme pregovaranja bio vrlo neraspoložen. izgledao j e potišten. da bl on lično u to verovao. Tako on opravdava aneksije. težnja za lažju nadahnjuju ga za tako podmukle rečenice kao: »Niko nam neće m od prebaciti nedo statak umerenosti. Po gdegde demagoški ubacuje sentimentalnosti. A zaključci su izraz bahatosti pobedioca koji sad seje seme iz koga će iznići aždaja što će 44 godine docnije ponovo opustošiti Evropu. Bismarck. njegove uzbudene primedbe proglasili su za pozorište. pregovorima za prvi mah nije više bilo red. Daleko od toga. on vara ceo svet pričajući mu da je rat delo Francuske. Tad su sledila još dva razgovora — bez rezultata. i zadovoljno izjavi Bismarck da se ne nada da će Favre još jednom d o d l Bismarck je bio tražio prepuštanje Elzas-Lotaringije. Za njega su merodavni samo političko-strategijski razlozi. koji je služio pod tolikim vladama i trebao da krvavo uguii komunu. poražen. Stariji čovek. Ni reči o Elzas-Lotaringiji kao staroj nemačkoj zemlji. kad mi ostajemo pri pravednim i opravdanim zahtevima«. Thiers. Zadovoljno izjavi Bismarck pri prekidu: »No sa Thiersom«.da bi jo j se dalje napadanje otežalo. gotovo očajan.

mada su čisto vojni razlozi naveli generate i kralja da gladu nateraju Pariz na predaju. tanad bi pogadala samo bogataške kvartove čiji su stanovnici sada bez utlcaja. malo dao zbuniti bombardovanjem«. Uzgredno on vodi zloban. niti se mogao rizikovati juriš sa strahovitim žrtvama. Prestolo­ naslednik je jasno izrazio to mišljenje: »Po načinu kako se na§e baterije mogu postaviti pred Parizom. prema tome bi se deo stanovništva. vojne bor­ be za Pariz stupaju sasvim u prvi plan. ne ostaje mu drugi put. nedeljama oni ne govore. On dospeva u oštru suprotnost sa generalima koji bom bardovanje smatraju nekorisnim. već da protivnika svim sredstvima natera na kapitulaciju. Kada se u početku ostre zime opsada ne vrši sa energijom koju on traži. nastaje ratno stanje izmedu njega i oficira.Sledećih meseci ne dođe do novih pregovora. Teški nemački gubici. je r radnički stalež vrši teror. m obiliše štampu. Kako je on morao da o d b ije sve ustupke. on je za zaoštravanje rata je r se boji engleske intervencije. nareduje da se fabrikuju članci u kojima se traži bombar­ dovanje. On preti ostavkom. htela je da doživi avanturu Pariza u požaru 218 . niti je bilo dovoljno materijala. koji ima vlast u rukama. razloga b ili su merodavni i Buržoazija pak. rat se vodi sa sve većom ogorčenošću. što je rukovodilo protivnike bombardovanja svakako nije bila humanost. mali rat protiv žena na dvoru koje smatra kao krivce što se ne počinje sa bombardovanjem. Bismarck osuduje svaku blagost. niti je bilo moguće da se utvrdenja bombarduju tako kako bi se moglo na njih jurišati. Pored čisto vojnih klasni interesi. Niti su topovi dosta dobacivali. koje se želelo poštedeti. pojave dem oralizacije u armiji. Veliku ulogu igrali su drugi m otivi: u području topovske poljbe ležali su kvartovi bogataša. koja je bila podbodena člancima inspirisanim od Bismarcka. opsada Pariza ne svršava se tako brzo kao što se mislilo — u decembru navaljuje Bismarck sve upornije da se bombarduje. Bedni pariski lovci krompira u predstražnoj liniji »moraju biti streljani«. pravi radnički kraj ostao bi naprotiv od bombardovanja nedirnut. dugotrajni pregovori po carskom pitanju izgleda da nameću kraj rata.

Bismarck je hteo da nadraži instinkte — nje jednog simboličkog akta. — to je bio dalji razlog. Na stolu su imali morske rakove i majonez. kao da mu je sve bilo »voršt«. iz temelja da bude uništen.usled bombardovanja. njegov rezultat bio je ravan null. Johanna Bis­ marck pisala je u jednom pismu o Francuskoj: »Ja ti kažem. bilo je potrebno novo »delo«. Glad. našta zazvižda drugu me- odebljao. kao Sodoma i Gomora moraće Pariz biti uništen vatrom i sumporom. kraj se nije mogao sagledati. koji je. želela je. Bohlen odgovori: »Da. koji bi fanatizovao duhove. našta zazviždi kratku ariju. još od pada Metza krajem oktobra nije bilo više ni je d ­ nog velikog uspeha. masa je htela da ima svoju hranu. Krajem decembra otvoreno je bombardovanje. izgledao prilično otrcan.. sa političkog stanovišta bila je to glupost. koji objavljuje da je jelen ubijen. dade da mu Busch nalije čaj uz koji je pojeo ne­ koliko zalogaja suvog hleba. Uz to je dolazio već i ratni zamor. primorala je nekoliko nedelja docnije. izgledao je potišten i odelo mu je bilo Posle višečasovnog razgovora dode Bismarck u trpezariju gde je njegovo stalno društvo bilo sakupljeno. bezbožnici treba da budu istrebljeni«. I tada su sedeli — go više osedeo. S vojnog gledišta. koji je mnoovako«. Moralno bio je to zločinački akt. reu. kako govorahu. reče tad. Bismarck je pričao da se Favre žalio kako su Prusi pucali na bolesne i slepe — na Dom za slepe. Bismarck: »Ner to ide lodiju. i Prusi u Versaillesu verovatno od — rugajući se Favkonjskog mesa. I najzad bilo je to bom bardovanje izvršeovaj Vavilon trebao je da nestane u plamenu.. 23 januara pojavio se Favre u Versailmalo u neredu. na kapitulaciju. kako je pisala prestolonaslednikovica Viktorija. a ne bombardovanje. — »Ne znam. »Mislim da je stvar svršena«. bio je potreban udar. rat se otezao protiv očekivanja sa mnogim gubicima. Posle kratkog vremena oslovi svog rođaka: »poznajes li to?«. »To je bio halali«. Izgledao je »neobično raspoložen«. dobar lov«. šta se 219 . »čuti uzbudljive izveštaje o bombardovanju«. Trebalo je »izdržati«. lovački sig­ nal. lesu.

25.000 pušaka i 4. »Dole se raširio glas da on nije ovoga puta ni sekt prezreo. i tad predoše na »temu«. a glad mi je verovatno pomagala. Saveznici i Sjedinjene države imaće u vidu snab- devanje Nemačke namirnicama u onoj meri koja bude nadena kao potrebna za vreme trajanja primirja.. a i to tek onda. ali ja sam mu ih izbio iz glave. ali danas je dozvolio da mu se nalije vise čaša.700 lovačkih i bombarderskih član 25. Favre je pre svega tražio životne namirnice (već su se kod Bismarcka p ojavili nemački poduzetnici. Posešćemo utvrdenja i bedem i stavićemo ih dotle na mršavu hranu. Nemačke trgovačke čini aviona. ali Bismarck izjavi da će se tek posle kapitulacije izliferovati životne namirnice. U Parizu je vladalo strahovito stanje. cene hlebu bile su nedostižne. pričahu o balskim toaletama. već valjano pio od njega«.000 topova.oni žale zbog toga. 220 . je li su pacove i živo tinje iz zoološke bašte. ponovo došao. danas je on ipak.000 mitraljeza. smejahu se anekdotama. 1.000 bacača mina.. Blokada savezničkih i dasnjem obimu. pristojno jeo«. Član 4 uslova primirja od novembra 1918: nemačke vojske ostavljaju u dobrom stanju sledeći ratni materijal: 5. kada bude izliferovano 7. koji su hteli da naprave posao sa velikim snabdevanjem Pariza hranom.500 teških i 2.000. Nedavno je imao šta vise izvesne skrupule zbog jela. dok se ne odluče za mir kakav mi hoćemo«. dva dana docnije. deca su umirala od gladi. oni pucaju na naše snažne i zdrave Ijudel« Svi su se smejali. niko neće biti pušten napolje. nepristojne viceve. Bismarck: »Da. 3.500 poljskih). reče Bohlen. Kada je Favre. prekjuče on nije hteo. pre toga »neće dobiti ni parče hleba. udruženih sila ostaje u lade koje se nadu na sapu- plene se. počastili su ga jelom : »No.000 topova (od kojih 2. nadajmo se. ta oni čine još gore stvari. je r je jeo kao neko ko je dugo postio«.

Jednom za vreme pregovaranja nagovestio je Favre svoj teški položaj, da će ga kroz nekoliko časova tretirati u Parizu kao izdajicu, dm bude zaključena kapitulacija, on se boji nemira; našta mu Bismarck dade savet da provocira bunu, koju Favre treba krvavo da uguši. »On — Favre — pogleda me nato tako uplašeno, kao da je hteo re d : Ala si ti krvožedan! Ali ja mu objasnih da je to jedini pravi put da se sa fukarom izade na kraj«. 29 januara kapitulirao je Pariz. Zaključeno je prim irje na 21 dan, utvrdena su se predala, nije trebalo da nemačke trupe udu u varoš, svi topovi imali su da se predaju, posada je bila ratni zarobljenik, narodna »radi održavanja garda trebalo je da zadrži svoje oružje bilo je reda u varoši«. Snabdevanje pretstavništvo, da hranom

odobreno u izvesnim izuzetcima. Za vreme primirja imalo je da bude izabrano narodno ono zakljud mir. O uslovima mira b ili su nadsto: prepuštanje Elzas-Lotaringije, plaćanje 5 m ilijardi, posedanje izvesne te rito rije sve do ispunjenja svih uslova. Ali okupiranje varoši kao i razoružanje narodne garde izostade, jer je Favre smatrao da preti opasnost pobune, Bismarck popusti — klasna solidarnost se odtovala. je Thiers pregovore sa Bismarckom; Posle izbora vodio —

spor se ticao Metza i Belforta; Belforta se odrekoše ali Metza ne ne samo iz vojničkih razloga, nego zato što je stitio lotarinske rudnike gvožđa i kalaja, do d je g posedovanja je nemačkoj buržoaziji nada sve bilo stalo. Tek sad, sasvim na kraju, stupa ekonomski momenat u pročelje, dok je za sve vreme rata izgledalo, kao da je u pitanju nacionalna stvar. Sad se ispoljio neprikriveno istinski karakter rata. Mlada nemačka teška industrija je je stvorio već na vojnim liferacijama zaradila ogromno, njeni motivi da ide sa Bismarckom b ili su ekonomske prirode: rat, koji Rajh, bio je konkurentska borba francuske i nemačke teške indu­ strije, nalazišta uglja, rudokopi gvožđa i kalaja u posedu nemačke buržoazije značili su nadmoćnost koja je morala uskoro imati političke posledice. Za novčane poslove poveo je Bismarck u Versailles grafa 221

Henkela i Bleichrodera, oni su uspeli da Francuzima, uz veliku proviziju, načine predloge da finansiraju ratnu otštetu. Favreu, koji je sam pravio sumnjive poslove, bio je predlog tako neprijatan da ga odbi. Kada su Favre a docnije i Thiers, pokušali da uslove ublaže, pretio im je Bismarck ne samo prekidom, već pre svega vraćanjem Bonaparte ili dovođenjem Orleansa. Tad su se u stvari vo dili takvi pregovori, očigledno nisu imali nikakav drugi cilj po staosim da zavedu protivnika, da ga naprave nesigurnim — da se zamore, oslabe i da se tako izvuku koristi za sebe. 26 februara bio je — u Versailiesu zakijučen prethodni mir. I marta posele su nemačke trupe ivlcu zapadnih kvartova Pariza bio je to demonstrativan akt — u Longchampsu održala se parada pred carem. Ali da se opsedanje varoši nije sprovelo, bio je znak bojazni od nemirnog radništva. Pred tim se protivnikom Bismarck povuče. Kada su Bismarcku prebacili n je g o v u ... popustljivost u ovoj stvari izjavio je on: »Kod Favrea bih mogao to sprovesti, ali stanovništvo! Oni su imali jake barikade — i 300.000 ljudi, od nemačke kojih bi se zacelo 100.000 borilo. Dosta je krvi teklo —

rom, oprobanom metodu, da se stranke natutkaju jedna na drugu,

u ovom ratu. Da smo hteli upotrebiti silu, јоб bi više bilo pro-

liveno kako je stanovništvo bilo uzrujano. A samo zato da bismo ih još jednom unizili, to bi bilo skupo plaćeno«. Kapitulacija i zaključenje mira b ili su već pakt izmedu dva partnera, koje su ujedinjavali isti interesi. Marx je pisao u pismu Kugelmannu: »Ako Francuska izdrži, ako prim irje iskoristi za reorganizaciju svoje vojske i najzad da ratu odistinski revolucionarni karakter, može još novo nemačko borusijsko carstvo da dob ije sasvim neočekivane batine«. Ali francuska buržoazija smatrala je za važnije da ne da radništvu da digne glavu nego da se dalje b ije sa Prusima. Na kraju rata bila je situacija tako kritična, da je sam Bis­ marck video do kojih granica sme uniziti buržoaziju. Kada je jednim udarcem bilo jasno da radništvo može da se lati oružja, on opet postade »mudar«, stade da ublažava uslove, da pravi ustup222

ke. Time što se, pre svega, starao za dovoz životnih namirnica, priznavao je već da se boji radništva. Tako naposletku vise ne može biti govora o tome, da su samo protivnici zaključili mir, b ilo je to istodobno zaključenje mira radi osiguranja protiv revolucije koja je pretila. Zbog toga je Bismarck i imao takvu odvratnost prema franktirerima, čije je streljanje on tražio. Nekoliko nedelja docnije izbija u Parizu pobuna komune. Bojazan Bismarckova i Favreova bila je opravdana, oni su skoro instinktivno napravili zajednički front — junker i buržoa. Prvi put posle 22 godine opet revolucija; nacionalni i dinastički rat pretvorio se u gradanski rat. »Ali od gradanskih republikanaca nas je ovaj rat svakako oslobodio. On je ovoj svojti priredio kraj sa uiasom. A to je značajan re zu lta t. . . Odnosi, koje on sobom donosi, biće najbolja propaganda za naša načela«.

223

HMEU, SLAD I KARAKTERAN MAJOR
Prvoga dana marta napusti glavni carski kvartir Versailles. Pre no što će Bismarck napustiti svoj stan, izvršena je još mala prevara: mali sto, na kom je bio potpisan ugovor o miru, odnesen je, i pre no što se gazdarica vratila u svoj dom, napravljen je sličan sto, bez njenog znanja. Ponovilo se na kraju u malom, što se pre početka rata učinilo — sa prevarom je počelo, sa prevarom se i završilo. A nemačkom narodu donet je još i naročit falsifikat: carska kruna, jedinstvo Rajhe. Danas znamo da je čak i pre rata bilo mogućnosti da se uspostavi jedinstvo Rajha i da se kralj Pruske načini carem. l i proleće 1870 bilo je došlo do ozbiljnih pregovora, oni su tada ostali bezuspešni zbog otpora nemačkih kneževa i Engleske. Svest da stvara teško stanje za Prusku, naterala je Bismarcka da državno i carsko pitanje tretira što je moguće obazrivije. Pogrešno je misliti da je Bismarck krenuo u rat sa čvrstom namerom da ga završi sa osnivanjem Rajha i krunisanjem kajzera u Versaillesu. Dugi tok rata izazivao je zaplete; nesigurno držanje Au­ strije, liferacije oružja od strane Engleske Francuskoj, ucenjivački manevri Rusije, koja je u toku rata postigla ukidanje najstrožijih paragrafa pariskog mira, morale su dejstvovati baš u suprotnom pravcu. Kada je od Bismarcka, u danima Sedana, traženo da preduzme potrebne korake za pribavljanje carske krune Hohenzollerima, on se izvlačio. U jednom razgovoru sa prestolonaslednikom, objasni mu svoju nameru da Elzas ne vrati, ali kada je pre224

stolonaslednik počeo da govori o carskom pitanju, Bismarck nije hteo ni da ga pretresa. Tada jo i nije bilo rešeno držanje Au­ strije, sta više i Italija, koja je baš pristupila zauzimanju Rima, mogla je stupiti u rat. Baš presudan poraz carske Francuske mo­ gao je da vodi novim zapletima. Tada zacelo nije hteo Bismarck da reši to pitanje; izgleda da je on nagovestio kako posle zaključenja mira još ima vremena da se o tome govori. Kao što je poznato, izbila je docnije teška raspra, ko je prvi pokrenuo carsko pitanje, prestolonaslednik ili Bismarck. Objavljivanjem dnevnika Friedricha III, godine 1889, htelo se dokazati da je Friedrich morao da gura Bismarcka, da se Bismarck, šta vise, opirao. Ta prepirka jo i nije rešena. Prestolonaslednik nipošto nije bio tako liberalan, kao sto tvrdi legenda; on je bio nesamostalan čovek, koji se opijao romantičnim pretstavama na tipican hoencolerski način, sasvim zavisan od svoje ambiciozne žene, i koji je usled duboke očeve starosti računao stalno sa iznenadnim stupanjem na presto i tražio da sebi, već iz tih razloga, pribavi izvesnu popularnost, time sto nije ta jio svoju opoziciju protiv Bismarckove politike, koja je istovremeno važila kao politika njegovog oca. To je bio prastari prestolonaslednikov su­ kob, koji se neminovno zaoštravao, ukoliko je Wilhelm vise stario, ukoliko je Bismarck neograničenije vladao. Prestolonaslednik se opijao carstvom, imao je srednjevekovne ide je; grb, titule, ceremonije igrale su za njega veliku ulogu. Kada je otvorena prva nemačka skupština, morala se na njegovu zapovest staviti u dvoranu stolećima stara stolica saksonskih careva. Za teškoće, koje su pričinjavaii nemački kneževi, izgleda da je imao isto tako malo razumevanja kao \ za bojazni koje je iskazivao Bismarck s obzirom na opštu evropsku situaciju. Krajem septembra pokušao je da ocu predoči da je carsko pitanje u »nastupanju«; W il­ helm odgovori samo sa prezrivim primedbama. Pitanje je ušlo u rasmatranje tek onda kada su, u toku oktobra, počeli pregovori o preinačenju odnosa izmedu severo-nemačkog saveza i južnonemačkih država. Reforma saveza je bila potrebna, o tome je jedva bilo spora; ekonomski, kao i politick! razlozi uslovljavali su tešnje udruživanje, od prostog defanzivnog i ofanzlvnog sa1 5 , Kersten, Bismarck

22S

veza Severo-nemačkog saveza i južnonemačkih država moralo se preći na čvršću saveznu reformu, bez velikog krnjenja rezervatnih prava pojedinih država. Ali krunisanje jednog Hohenzollera za nemačkog cara bilo je pitanje koje je nemačke kneževe diralo u njihova najčovečanskija osećanja. I kada je Bismarck u toku novembra pokrenuo carsko pitanje, naišao je kod sviju učesnika na otpor: kralj se protivio do krajnosti, kneževi nisu hteli, i pre­ stolonaslednik nije hteo, jer je on više iskao nego Bismarck; pruski konzervativci opirali su se, samo su liberali bili za to i dizali buku u štampi tako silno, sve dok Bismarck nije više mo­ gao natrag. Tako se isprela ona komedija, koja je trajala mesecima i koja je dovela do oštrih rasprava, najsitničarskijih intriga, budalastih zapleta. Sredinom oktobra uverio je Bismarck prestolonaslednika

da je on carsko pitanje uzeo ozbiljno na oko. Sad, pod utiskom uzbune u štampi, Bismarck je priznavao da ne bi nikad verovao kako je u nemačkom narodu želja za carskom krunom tako silna, kao što se sad ispostavljalo. Mi nemamo nikakvog dokaza — nigde se ne nalazi ni nagoveštaj, ali se nameće pomisao, da je Bismarck popustio navaljivanju buržoazije da preduzme korake po carskom pitanju, dokle je još bilo vremena i dok je postojala mogućnost da se pitanje uredi sporazumom izmedu samih kneževa. Svi su u Versaillesu b ili u strahu od nove frankfurtske deputacije, koja bi imala da u ime nemačkog naroda Hohenzollerima po drugi put ponudi krunu. Za Wilhelma, za Bismarcka, za sve roajaliste bilo je sećanje na onaj dan uvek ponižavajuće. Friedrich Wilhelm IV stekao je samo jednom njinu punu simpatiju, kada je ovu krunu odbio i izjavio da se carska kruna može steći samo na bojnom polju. U toku oktobra izvršio se preokret u p olitičkoj i vojnoj situaciji: Rusija je zahtevala platu za svoju neutralnost i koncentrisala je trupe na austrijskoj granici. Austrija opet kao da je konačno napuštala plan o intervenciji, vojnički bio je položaj za Pruse postao p o vo ljn iji: izgledalo je da ne samo što Metz stoji pred kapitulacijom , već je i Bazaine pregovarao sa Bismarckom o ponovnom postavljanju Napoleona; Orleansi su se javili Bis226

marcku, moralo se računati sa dugogodišnjom slabošću Francuske usled unutrašnjih teškoća — da sme delati. u tom trenutku mislio je Bismarck

Istoga dana, kada je Bismarck konferisao sa Friedrichom, prim io je^on pismo jednog američkog Nemca, u kome je stajalo: »Dedan ovde već dvadeset godina nastanjeni Nemac, koji je ra­ n ije bio Vaš smrtni neprijatelj i čiji ste ideal Vi sad, nezasenjen republikanskom formom u koju je francusko biće sada sliveno, oduševljeno uzvikuje: Napred Bismarck! Ura za Nemačku! lira za Wilhelma prvog, kajzera Nemačke«. Bilo je to iz straha od građanstva §to se Bismarck rešio na presudne korake. Kneževi su morali da ponude krunu caru. Hercog od Sachsen-Koburga je pripremao raspoloženje za izbor od strane nemačkih kneževa, koji bi trebali da biraju umesto nekadašnjih izbornih kneževa. Wilhelm se u razgovorima već izjašnjavao nešto opreznije; u početku je odbijao, sad je već govorio kako želi da postane hercog Nemaca; sama carska kruna ukaxivala mu se, kako Bismarck reče, u svetlosti poverenog modernog zvanja, protiv čijeg se autoriteta Friedrich Veliki borio, Sto je velikog izbornog kneza tištalo. Ali, ako se narod ostavljao po strani i ako se želelo da kneie v i reše ovo pitanje, to nije značilo da su i kneževi hteli. Oni nisu hteli. Samo je badenski knez bio sporazuman, ne samo zbog svog srodstva sa Hohenzollerima, već zato što je Baden bila najizloženija država Nemačke. Ali Baden nije bio važan, njemu su već odbili stupanje u Severo-nemački savez, da ne bi morali i sami preuzeti stražu na Rajni i dospeti u poiožaj da ih ostali južni Nemci napadnu s leda. Važni su b ili Bavarska i Wurttemberg. Oba kralja su učestvovala u ratu samo na silu, na bojno p o lje nisu izašli; u Munchenu je jedna jaka manjina u Skupštini pri izbijanju rata bila protiv rata, kralj virtemberški nije krio za vreme čitavog rata svoje simpatije za Francusku. Ludvig II mrzeo je pruskog prestolonaslednika, koji je nesumnjivo čak u gradanskim krugovima Bavarske uživao simpatije, on je mrzeo Hohenzollere i Pruse, bio je u srodstvu sa Franjom Josifom, nije preboleo nikad poraz iz šezdeset šeste i predao se u ratu sedamde15 *

227

sete sasvim svojim ludačkim igrarijama u svojim dvorcima —

on

nije bio ozbiljan protivnik, ali on je ipak bio tu i rekao: »Ne« — Friedrich je mislio sredinom novembra da se mora osnovati Rajh bez Bavarske i prepustiti vremenu »da preobrati nerazumne«. I saksonski kralj se opirao. On je bio jedini kralj u Severo-nemačkom savezu, koji je slušao zapovesti Pruske. Sada je prava na naročite rezervate. Saglasnost kneževa morala je biti kupljena. 13 novembra bili su u Versaillesu zbog držanja južnih Nemaca tako duboko poraženi da je Friedrich pisao: »Veoma se stidim nemačkih kneževa, koji još nikako ništa nisu mogli naučiti i čiji sitničav karakter čini da radije sve stavljaju na kocku nego da u sadasnjem trenutku vrše svoju dužnost prema velikoj zajedničkoj otadžbini... Pod takvim okolnostima ne mogu, bogami, da zamerim narodima što se, siti čekanja, okreću protiv kneževa i još vise protiv njihovih kabineta i sa njima se razračunavaju«. Bismarck je tih dana bio tako ogorčen, da se nigde nije pojavljivao. Dok je Baden bio spreman za zaključivanje, stupiše iznenada generali u akciju i ne htedoše ni da čuju za vojnu konvenciju sa Badenom, bavarski zastupnici intrigirahu — žani otputovaše — menima. Friedrich je tražio odlučno nastupanje. Ali Bismarck odbaci mogućnost pretnje protiv saveznika, koji bi time samo b ili naterani u naručje Austrijanaca. Po njemu, trebalo je razvitak nemačkog pitanja prepustiti vremenu. U toku jednog razgovora došlo je do žestokih objašnjavanja između Bismarcka i Friedricha. Bis­ marck se izjasnio oštro protiv metoda kralja, koji svaku depešu sam pregleda, šta više popravlja, on je žalio što se uopšte raspravljalo o carskom pitanju, sve dok nije reseno pitanje saveza, i okrenuo se oštro protiv samog prestolonaslednika, koji je nje i otežao situaciju — u saveznim pregovorima sa 3užno-nemcima pokrenuo carsko pita­ on ne sme da izražava slična mišljenja. »Ja sam se odmah ogradio najodlučnije protiv toga, da mi se na 228 virtem berkad je Friedrich 16 novembra potražio Bis­ polagao

marcka i upitao za stanje carskog pitanja, graf je slegao ra-

takav način zapuše usta«. Na kraju prestolonaslednik opet popusti, pošto je Bismarck pretio svojim povlačenjem. Istih dana navaljivala je Rusija radi ispunjenja njenih zahteva po pitanju Crnog Mora, što su neupućeni u Versaillesu osećali kao ucenu, dok je sve to bio udesio Bismarck, da bi Rusima ukazao uslugu. Vojni položaj pred Parizom, kao i u provinciji, b io je opasan. Wilhelm je očekivao mogućnost ispada sa »mnogo uzbuđenja i u velikoj brizi«, već se uzimalo u rasmatranje napuštanje Versaillesa. Kompromis je izgledao jedino rešenje, i tako su pregoxpri o reformi saveza sledećih dana završeni ustupcima u svima oblastima: Bavarska je zadržala prava, svoju sopstvenu diplom atiju, reskim pitanjim a: regulisanje svoju sva svoja vojna železnicu, bilo je sopstvenu

poštu i telegrafiju. Ekonomski su jo j dodeljene p riv ile g ije u poporeza na pivo i rakiju ostavljeno njoj — naposletku.su se dakle pitanja Rajha i cara kretala oko hmelja i sladal Jedno od najozbiljnijih spornih pita­ nja izmedu ostalih bilo je, da li vojnička oznaka treba da bude na epoletama ili na rukavima, i pitanje kokarde igralo je veliku ulogu. Osim toga Bavarska je zadržala sebi naročita prava u zakonodavstvu o zavičajnosti i nastanjivanju. Ove koncesije koje su se morale učiniti još reakcionarnoj Bavarskoj osigurale su jo j gotovo izgled suverene države. 23 novembra završeni su pregovori sa Bavarskom, koja je sprovela svoju volju; sad je smeo severo-nemački Rajhstag da prihvati rezolucije. On je bio sazvan za idući dan, prvo se nameravalo da se on pozove u Versailles, docnije je taj plan napušten, jer je vojska htela da izbegne svaki dodir sa »nadničarima«, a pre svega i Wilhelm se bunio protiv parlamenta u vojnom logoru. Prestona beseda je tvrdila da je Francuska kriva za produžetak rata, i izražavala je neprikriveno želju za aneksijama. Kada su vlade otvoreno iznele nove zahteve ratnih kredita, usprotivio se Bebel u impulsivnom govoru, koji je proizveo buru u kući. On je ukazivao na to, da nemačka buržoazija pri izbijanju rata ni sama nije mislila da upisuje ratni zajam; naprednjak Lasker, savetodavac Bleichroderov oznado je u jednom odgovoru ratni 229

posao kao nesigurnu stvar. Berza je uprkos niskom kursu zajmaod 88% upisala samo 3 miliona! Kad je Bebel na to ukazao, dobio je »vetiki deo kuće formalan nastup besnila; obasuli su nas (Bebela i Liebknechta) pogrdnim recirna najgrublje vrste: desetine članova navalile su na nas sa uzdignutim pesnicama i pre­ tile da nas izbace napolje«. Bebel i Liebknecht odb ili su odobrenje kredita i tražili su Što brže zaključivanje mira uz odustanak od svake aneksije fran­ cuske terito rije . Kada se prešlo na raspravljanje o ugovorima sa južnonemačkim državama, protivio se Bebel nesamo tim ugovorima, koji su ovim državama osiguravali rezervatna prava u najSirem obimu, već i novom ustavu uopšte, koji je smatrao kao pogoršanje ustava Severo-nemačkog saveza. »Tri rata, koje je Nemačka deset godina morala da vodi, proizvela su u pogledu slobode samo nazadak«. — Bebel je izjavio da narod traži svoje pravo samoopredeljenja, da će ga postići i sam sebi stvoriti ustav, kome može biti cilj samo republika. Tek po zaključenju ugovora usudio se Bismarck da pridob ije bavarskog kralja za carsko pitanje. Kada se zastupnik LudWiga II, graf Holnstein, pojavio u Versaillesu, složio se s njim da kralju napišu pismo i ujedno prilože koncept za odgovor. Istih dana mora da je zaključen onaj posao, koji je kralju osiguravao godisnju rentu od 300.000 maraka; ovi pregovori, izmedu Bis­ marcka i Ludwiga, vo dili su se posredstvom Holnsteinovim; Holn­ stein je lično dolazio svake godine po novae kod Bismarcka u Berlin i za sebe odbijao 10% provizije. Suma je plaćena iz Velfovskog fonda, dakle iz konfiskovanog imanja kralja hanoveranskog, čiji je saveznik bio Ludwig II godine 1866, i koga je on kod Langensalce mogao spasti, da su Bavarci b ili brži. U svojim memoarima Bismarck, prirodno, ne pominje ovu aferu podmićivanja, on samo pripisuje pobedu svojoj lukavosti sa kojom je on pomoću pisama znao da obrlati kralja. On je njemu pisao da Ludwig koncesije koje je učinio autoritetu pretsedništva, može dostojno učiniti samo nemačkom caru, a ne kralju Pruske, on je romanticnog kralja potsetio na najstarija vremena, u kojima su W ittelsbachi još vladali u Marki Brandenburg i naročitu naklonost 230

koji je kao ludak već decenijama vegetirao sve do svoje smrti. razgleda koncept za odgovor. potstrek za carsko pitanje ne sme pre svega poteći od narodnog pretstavništva.ukazivali Bismarckovim precima. kako je ovde opisana. koje je trebalo da Ludvig pošlje Wilhelmu. kada se branio od te kom edije i na231 Holnstein . onda se u celom carskom pitanju radilo samo o tituli. 2 5'novembra je Ludvig svome bratu Ottu. napisao pismo. U pismu je stajalo. (Bismarckovi su tada pravili mračne novčane poslove sa Wittelsbachima). kada za svoje poreklo ne bi imao da zahvali slobodnoj i dobro vaspitanoj inicijativi najmoćnijih kneževa koji su prlšli Savezu«. ali se više ne može p ro m e n iti. Koncept jednog pisma. zbog toga se on obraća nemačkim kneževima sa predlogom da zajednički kod kralja Wilhelma porade na tome da se vršenje pretsedničkih prava Sa­ veza veže za titulu nemačkog cara. da bi ga uhvatio. jer će to inače učiniti nemački kneževi ili čak Rajhstag«. Ludwig ga najpre nije hteo da primi i izgovarao se — da ima zubobolju.. Graf Holnstein otputova za Hohenschwangau. da što je mogućno pre ponudim nemačku carsku krunu onom kralju. da ono dode jedino od strane »Vašeg Veličanstva!« »Položaj (cara) bio bi falsifikovan. Bojazan koju je sam Bismarck osetio od koraka narodnih poslanika. da se po pristupanju 3užno-nemačke nemačkom ustavnom Savezu pretsednička prava preneta na W ilhel­ ma proširuju na sve nemačke države. 3a sam u meduvremenu doživeo mnogo žalosti 1 Sam bavarski monarhista Bray preklinjao me sa Prankhom i Lutzom. zatim je naredio da mu predadu pismo Bismarckovo. u kome je označio carsko pitanje kao »grozno i užasno«: »Bedno je to da^je tako došlo. Kada se Holnstein pojavio u Hohenschwangau-u. pročita ga. Uzme li se u obzir situacija.. važno je. Dok je bio u postelji. i čestiti stari čovek nije ni imao nepravo. bilo je priloženo. U svome pismu je Bis­ marck istakao istu okolnost. preneo je on i na kralja. zatraži pribor za pisanje i prepisa od reči do reči Bismarckov koncept — otputova odmah natrag u Versailles.

kao da je Delbruck nemačku carsku krunu. umotanu u stare novine. Princ je bio upućen u intrigu. Možda se stideo. lišeno svakog zamaha i patosa«. koji o svemu tome nije imao ni pojma. a ipak nije odbio. rekao je da stvar dolazi u nevreme. Najzad p ro d ta Delbruck pismo »poslovno. izvršio je nalog samo nevoljno i držao se sasvim u pozadini. prozaično. pretraživao je grčevito sve džepove. pred kraljem. Kralj je bio sasvim izvan sebe zbog sadržine pisma. Je­ dan p rija te lj pisao je Friedrichu u Versailles da je cela scena delovala.ia o izraz »karakter-major« za carsku titulu. Delbruck je imao da pismo p ro d ta posle pitanja poslanika Friedenthala. Friedrich. Oni su pobedili. koji je bio upoznat sa istorijom pisma. koje je u stvari bilo njegovo sopstveno pismo. U prisustvu prestolonaslednika mržnja protiv sam pročitao je Bismarck Ludvigovo pismo. Cela kuća prasnu u veselost. Ali kada je Delbruck stao na govorničku tribinu nije mogao da nade rukopis. Bismarck mu predoči da je carsko pitanje pobeda za sebe i posledica dosadašnjih pobeda. izvukao iz džepa od pantalona. ono je prikladan simvol za to. 3 decembra pojavi se opet Holnstein u Versaillesu. Liebknecht je za vreme debate doviknuo poslaničkom domu da se krunisanje novoga cara treba obaviti na »Gendarmenda vodi markt«-u. graf i prestolonaslednik stegli su jedan drugom ruku. čak ni spoljašnje jedinstvo nije uspostavljeno usled rezervatnih prava pojedinih 232 . ali Wilhelm se nije dao prelom iti \ gledao je u »cam i Rajhu« krst za samoga sebe. »šta će mi karaktermajor?!« obrecnu se on na Bismarcka. Ustav pokazuje svoje poreklo iz vojnog logora u Versaillesu. pismo je kralju predao lično princ Luitpoid. kao i za prusko kraljevstvo. napustio sobu. Taj istorijski d n bio je zamišljen kao narodto svečan. Možda je to bila stara Pruske. stajao je pri tom i nije govorio ni red — ali kada je kralj. trezveno. duboko potišten. da je situacija veoma teška i u visokom stepenu ugrožena. Dva dana docnije prodtano je ono pismo Ludvigovo u Rajhstagu. jer ovo carstvo Hohenzollera mogu samo žandarmi održati.

koja se u meduvremenu zaludno šetala — viknuta na antišambriranje. rnada se znalo da je Rajhstag hteo da podnese samo molbu da car ne o db ije ponudu kneževa.država. I najzad pripovedalo se o »tihom besu« kralja bavarskog i saksonskog. plašio ga je već sam p rivid senke. Tako mu je bila dosadna cela afera. Jo i uveče istoga dana ni prestolonaslednik nije znao. 1848. Kralj je bio začuđen. kao da je predleg o vaspostavljanju cara i Rajha potekao pre od Rajhs­ taga nego od kneževa. Ita će kralj učiniti. 10 decembra izabrana je deputacija. ovo jedinstvo delo je nasilja. U Versaillesu se pojavio isti Simson. Uveče 16 decembra ona je saznala od Ludwiga II Kralj prispe deputacija u Versailles. da li će i kada će kralj prim iti deputaciju. n ije hteo ni da čuje o dočeku. koji je već tada. da se najzad pojave pred kraljem i izgovore svoje želje. Skupština je to i učinila protiv socijaldemokratskih glasova i je d ­ nog dela naprednjačke partije. Nikad u istoriji nije se jedna klasa ponizila vise nego ova pruska buržoazija. U njihovoj adresi stajalo je : »Ujedinjen sa kneževima Nemačke pristupa Severo-nemački Rajhstag sa molbom da Vaše Veličanstvo izvoll postići delo ujedinjenja primanjem nemačke carske krune«. kada su kneževi izrazili žeiju. ako ga pruski Landtag spreči da primi carsku krunu. koja je trebala da odnese kralju poslanicu i čestitke Rajh­ staga — druga prava nije imala. dostojanstveniji je izgledao čak i put Friedrichu Wilhelmu IV. pripadao deputaciji. o kome su se kneževi sporazumeli. i za koje Skupština treba i mora prosto da kaže da. on nije nipošto bio obradovan. 18 decembra smell su narodni poslanici. već samo za velike dvorske zabave ili svečanosti?« General von Boyen reče. Kada je kralju javljeno o dolasku deputacije. da pri233 na* . kada mu je ponudena carska kruna. »ti klipani«. Jedan dvorski marlal upitao je ironično princa Adalberta: »Ta mi nećemo valjda ovo carstvo oblačiti za obične dane. čak i frankfurtske ideje su izneverili. Dvorjani izjavijivahu glasno: »šta imaju ovi klipani uopšte ovde da traže?« Doček je bio odložen. da je ni svojoj ženi nije saopltio — da je postala carica.

Niko nije znao na čemu je — o »majstorski izradenom haosu« govorio je duboko oneraspoloženi Friedrich. ako doista neko od kneževa bude imao volju da prisustvuje. naimenovanja. Bismarck dade jo i jednom oduika svom negodovanju zbog ta da injeg držanja kraljevog. car i Rajh behu prokrijumčareni. nije b ilo potrebe za agitacijom protiv cara i Rajha. da bi im se priredio veleizdajnički proces. s obzirom na antipatiju kraljevu i ponovljene teškoće od strane bavarske vlade odustalo se od svih svečanosti. 1 januara stupi na snagu ustav Rajha. zastavu. otsustvovao je demonstrativno. Kada se sledeće večeri Abeken u društvu za stolom potsmevao ceremoniji. on se već mimoilazi. ukori ga Bismarck: »Ti ljudi su nam upravo odobrili opet sto miliona. i oni su uprkos svojim doktrinarskim pogledim a izglasali versajske u g o v o re « ------------Tad d o d o ie iznenada na govor o Emskoj d e p e ii. je r je ustav doduse dat. 3oS ujutru 1 januara niko nije znao. »Sa Serenteimusom nisam bio zadovoljan. Dva dana ranije b ili su uhapieni Bebel i Liebknecht. ali se on ne sprovodi — u trenutku kada novi ustav za narod i zemlju stupa na snagu. p ro dta zamuckujući svoj odgovor. On je bio iznenaden. da li su sad »car i Rajh« uvedeni. on je bio »prilično dugačak i maglovit«. Kad je Simson oslovio kralja. kada su se pojavili skoro svi kneževi koji su bili u Versaillesu. Izbori su b ili blizu. koji izgleda da nije mogao zaboraviti aferu sa pismom. Friedrich je počeo da plače. nikako. Kralj. koji više nije mogao dobro da čita bez naočara. Samo Luitpold Bavarski. Za vreme primanja čula se sa fronta topovska grmljavina. kojom se narod obmanjuje. ogorčeno je pisao prestolonaslednik da je godina zaključena sa nedostojnom dnjenicom . Prestolonaslednika je ozlo voljilo Sto nisu upotrebljene »lepe mramorne stepenice u prefekturi«. Posle dugog oklevanja poruči im da on neće imati ništa protiv. N jegovo je ponaianje trebalo da bude mnogo povučenije — I čvršće«. grbove. Slededh nedelja otpoče sitničarsko prepiranje za titule. Pitanje titule pre svega dovelo 234 .sustvuju ceremoniji.

U sali ogledala dvorca Luja XIV skupiše se kneževi i prinčevi. izgleda. i niko nije znao šta će doneti idu d dan. Razgovor je morao biti prekinut. jer je ona značila teritorijalnu vlast.Tebe. Bio je to 18 januar. 235 . Wilhelm ogorčeno izjavi. *) . godine 1701. dan na koji je Friedrich I. hvalimo". dok ja za to stanje baš ni malo ne marim i samo se držim Pruske«. i pojava četa sa zastavama koje su prolazile pored kuće. Wilhelm se uzbudi. koju kralj po ustavu nije posedovao. on uzviknu u rasplamteloj uzrujanosti: »Moj sin je svojom celom dušom za novo stanje stvari. bože. do koje samo on drži i držaće i ubuduće. Pevali su Tedeum. tamo su stajali podoficiri sa zastavama i stegovima. uKonigsbergu stavio sebi na glavu prusku krunu. i uporedi sebe sa majorom. general! i oficiri. je r je kralj u najvećoj ijutini izjavio da neće više da čuje za svečanost zakazanu za id u d dan. Sa večernjeg čaja je izostao. zatvorio se. Rano stiže vest o uspesima na južnoistočnom frontu.je do oštre borbe izmedu kralja i Bismarcka. odrastao u tradicijama najstarijeg prusizma. zatraži titulu »car Nemačke«. razvedrila je staroga vojnika. Izaslanstva pukova pojavila su se sa svo­ jim zastavama. reče. Stari čovek. komandu »dole šlemove za molitvu«. kome je dodeljen karakter potpukovnika. malo laknulo. Kad ga sin potseti na istoriju njihove loze. koja je bila zaboravljena. Kralju je. o carskoj vojsci nije hteo ni da čuje niti da dozvoli da se trupama nametnu »nemačka« imena i oznake. posta izvanredno uzbuden: nemoguće mu je. Njegove reči ugušiše se u grcanju i plaču. da opiše kakvog je očajnog raspoloženja što mora da uzme zbogom od stare Pruske. čiju je opravdanost Bismarck poricao.*) Tad stupi kralj na estradu ispred »Salon de la Guerre«. Propovednik je držao kazneni govor Luju XIV. za kad je bila zakazana u Versaillesu proklamacija cara. »govor bez takta pun pruskog obožavanja samoga sebe«. dao je naknadno glasno prestolonaslednik. Kralj je stajao pred oltarom usred sale. da on preuzima samo senku carstva. još 17 januara do*lo je do ogorčenih objašnjavanja.

klasična lopuža. Zatim car koraca pored zastava i zastavnika. Bismarck u kirasirskoj uniformi izgledao je »mrk« i pročitao je poziv nemačkom narodu bez ikakvog traga topline ili svečanog raspoloženja.. pobedničkim vencem ove n ćan o m l' **) Nem ačka fraza „Es ist m ir W urscht' znači: . pruža ruku generalima i oficirima.S la va tebi. tik pred estradom. sa poslovnim naglaskom. oslovljava momčad i napušta salu praćen zvucima »Hohenfriedbergera«. upita iznenada Bismarck. reče Busch. Pošto su jedno vreme govorili. koji je dotle ćutao: »Zna li ko od gospode. kako se latinski kaže 236 . o toj se prošlosti dalo *) . Skup ostade nem i nepomičan. 3a ne znam.On pozva k sebi zastavnike gardijskih pukova i zapovedi im da se postave tik iza njega. Wilhelm pročita kratak govor nemačklm suverenima. Uveče je izgledao Bismarck umoran. U glavnom stanu nalazi se pruski nadšpijun. »Mi smo prijateljski pretresli našu prošlost«. silazi sa estrade. Kneževi su se poredali na oba boka.*) prestolonaslednik pada na kolena pred ocem i ljubi mu ruku. sasvim u blizini cara — Bismarck. Bismarck se smešio: »Farcimentum ili farcimen. Wilhelm mu ne pride. svejedno. ne pruži mu ruku. šta bi mi bilo više farcimentum«. Stieber. on ga podiže i zagrli — kronprinc ima vremena da vidi zastavnike i prim eti »njihovu o dglednu dirnutost«. ignorisa ga.. Samo kod red »proširitelj Rajha« prode trzaj salom. Nato se zapeva »Heil Dir im Siegerkranz«. »car Nemačke« i »car Nemaca«. »Farcimen«. Tri dana docnije razvila se za njegovim stolom svada o razlici između titula »nemački car«. koji je ostavio zabeleske i koji se d id da je jednoga dana vrlo otvoreno i iskreno razgovarao u Versaillesu sa Bismarckom i da je Bismarck bio isto tako otvoren s njim. odvrati Abeken. Veliki vojvoda od Badena uzviknu »živeo« za cara W ilhel­ ma — tako je on resio pitanje titule.has mi je svejedno". Usamljen stajao je. kobasica (Wurscht)?**) »Farcimentum«. rukuje se sa kneževima. iznuren i govorio je neobično slabim glasom.

Svaki. tvrdoglavim 73-godišnjim čovekom. i 237 . koji ga se bojao. da se vise nije znalo kuda će da se smeste zatvorenici. koji ne smeju da budu prisutni. Divna vremena!« Divna vremena — stegovi. Kada je od kralja prim ljena deputacija Rajha. postignuto intrigama. sam kralj govori o uiičnom blatu. zatvor je bio tako prepun. laži. — carstvo stvoreno u zemlji protivnika. Kompromisi. ja sam ovde zastupao civilnu partiju i nemački narod. svaki prozor je bio pod prismotrom. bio je uhapšen. proklamovano od kneževa. sala apsolutističkog kra­ lja koji je objavio: »Država to sam ja«. da dopusti uzvik »Živeo«za »Nj.000 leševa trunu na bojnim poljima. carsko veličbnstvo cara Wilhelma«. pisao je on svojoj ženi: »Dvorska i vojna partija bili su prilično hladni. Zbog toga ga novi Car u sali ogledala nije ni pozdravio. zastave. klevetanja. prestolonaslednik koji je toga dana igrao ulogu aranžera svečanosti. neraspoložen vladar. i samo zato moguće. sa već napola ludim bavarskim kraljem. borba protiv slabih. zavaravanje. Borba sa zlim. sitničarskim elementima.mnogo govo riti: provokacije. Ovaj Stieber dobio je tada gvozdeni krst. jednim romantičnim pruskim princem. svaka kuća. na svakom uglu ulice postavio je da stoji poljski žandarm. je r 50. isprosjačeno od gradana. opterećeno prokletstvom smešnosti. jednim ponešto sporim. »Pri tom ovde-onde bude po neko streljan. namamljivanja. kneževi. Civiinu par­ tiju je u Versaillesu zastupao jedan mangup. čiji se nos njemu nije svidao. 3ol 18 januara izjutra Bismarck je preko nadvojvode Badenskog nagovorio nenaklonjenog kralja. usred vojnog logora. cepidlačenja i igranje komedije. generali. intrige. jednom su i dvanaestorica poslata pešice u jednu nemačku tvrdavu«. ogorčeni ministar. iz koga se izdigla crno-crveno-zlatna zastava. suzbijanje svakog slobodnjačkog pokreta svim sredstvima. žrtve rata. Sad u Versaillesu brinuo se Stieber za mir i red. svaka najneznatnija sumnjiva prilika pretresana je nemilosrdno do košulje. strpljivih gradana — borba u zagušljivoj atmosferi. svaka kapija posednuta. krivokletstva. jedan propovednik koji drži govor pun podbadanja na mržnju.

da se osnivanje Rajha obavi u stilu pukovske prosla­ ve izazivački u jednom osvojenom dvorcu i da se čitav jedan veliki narod isključi iz straha i prezrenja. — ko naziva remek delom to. ograničenih degenerisanih kneževa i vučenje za nos drugih. iz samog straha da bi to osnivanje mogao zahtevati sam narod.traži crno-bele-crvene boje. E. Tiče se rezervata — piva i rakije. grbova — zar je to svet? Zar se to zove svet? zove se osnivaTo se zove nemačka »velika politika« — nje Rajha. manirima nadri advokata. ako je to remek delo — »Remek delo« nazivano je Bismarckovo delo tih dana. koje su bile ujedinjenje stare brandenburške i pruske zastave. kokarda i znakova. — taj odista mora da se čudi onome što se desilo u istoj onoj dvorani 28 juna 1919 god. tiče se titula. lakrdijskim dosetkama. 238 . ako se smatra kao remek delo nadmudrivanje sujetnih. izvojevati osnivanje Rajha kompromisima.

koja je već tada vredela mnogo više od 4 miliona talira. koji se zasniva na zvaničnom materijalu. u svom stolnom društvu Bismarck doduše reče da bi bolje bilo da novae nije dat.000 talira dobro Varzin sa tri druga dobra. pošto novae nije bio dobiven od kralja nego od skupštine. Moltkea. Da nisam hteo da uzmem novae od ljudi sa kojima sam se godinama svađao« — miilje bi mu bilo neko dobro. Rajhstag je morao odobriti 4 miliona talira. ali izbor lica i visina Iznosa prepušteni su oceni carevoj. Iz 'blagodarnosti izradio je u Landtagu povišicu za kraljevsku civil239 . Već su 1866 prilozi bogato pristizali. danas se ceni vrednost te šume na 150 miliona maraka. Bismarck je bio uspeo da pitanje dotacije bude uredeno zakonom. koji je razdeljen izmedu Bismarcka. Ista ta skupština. 1866 kupio je sebi Bismarck za dotaciju od 400. Sad 1871 ispunila se želja Bismarckova. Bismarck sam prim io je naročitu »gratifikaciju« — Wilhelm ga je načinio knezom I poklonio mu Saksonsku šumu. Novci su bili razdeljeni medu 27 generala. sa kojom je nekad bio u sukobu.000 jutara i bio je najveći vlasnik dobara u Pomoranu. ali da je on podlegao iskušenju: »Za mene je uostalom bilo i nezgodnije. Roona. Steinmetza i Falkensteina.KADA SE VRATIŠE Kad se vratiše u domovinu izlila se zlatna kiša nad kancelarora i generalima. morala je da o dobri m ilion i po talira. generala Bittenfeida. U Versaillesu. O toj prošlosti imamo prikaz od Rudolfa Martina. on je sad posedovao skoro 60.

all kralj je prvo. koja se do dana danasnjeg u nacionalnim krugovima smatra kao svetinja. Ba­ rake su bile ruglo svake civilizacije. trupe su držane u pripremi. Na ulicama u centru varoši noćivale su iz stanova izbačene porodice sa svim svojim stvarima.Ilstu. pomoću pregovora sa »Landtagom Lauenburškim«. da bi tu šumu zatim poklonio Bismarcku. »Arbeitshaus«*) u Berlinu nije vise mogla da primi beskućnike. U Berlinu je vladala užasna oskudica u stanovima. podignute su barikade. kako se odigravaju sasvim javno. štrajkovi koji su trajali nedeljama. time što su podizali barake pred kapijama varosi. sam prisvojio — za čitava tri dana — Saksonsku šumu. zemlju je pritisnula strahovita kriza. da je u istočnom delu Berlina došlo do uličnih borbi izmedir radnika i policije . 8 lica je ubijeno. Kada su se septembra 1872 ruski i austrijski car bavili u Berlinu. leteo je iz stana. bezbroj njifr je ranjeno. Pod takvim znacima protekle su prve godine mla- 240 . iz pravničkih razloga. 3ula 1871 napustilo je 8000 zidara posao.« Istovremeno popele su se za kratko vreme cene životnih namirnica za skoro 100 od sto. Na taj način je Bismarck postao gospodar te šume. kao »herzog od Lauenburga«. došlo je do procesa zbog prekršaja mira u zemlji. koje su se iz radoznalosti nagomilale ispred dvorca — dog carstva. Godinu dana docnije zaoštrilo se pitanje stanova toliko. kirije su se popele za 60%. *) Ustanova za prinudni rad sirom ainih. državni tužilac tražio je pred porotnim sudom za 37 optuženika kaznu od 145x/2 godina robije i zatvora. »Vidale su se scene bede koje su parale srca. Eduard Bernstein dao je u svojoj »Istoriji berlinskog radničkog pokreta« žalosne pojedinosti. ko nije mogao da plati. već u aprilu 1871 — konačan mir nije jo§ bio zaključen — počeli su pokreti za povećanje nadnica. preko sto činovnika i 200 civilnih ličnosti bilo je ranjeno lakše ili teže. Uskoro po svršetku rata. pucala je policija u mase. oni su pokušavali da se sami pomognu. kuće osvajane od policije.

A te n ta t na B is m a r k a u B e r lin u 7 -V -1 8 6 6 D r v o re z ■v&'i .

1 8 8 0 .K n e z O t t o v o n B is m a r c k F o to g ra fija iz g o d .

životne namirnice nisu smele ući u Pariz. Dva dana docnije Bismarck poruči Thiersu. ranije otposiati u Francusku. da se vođstvo operacije protiv Pariza preda u čisto vojničke ruke. »Verovanje gospodina Thiersa u svoj sopstveni dar uliva nam zabrinutost«. Versajska viada je biia šta više još od Bismarcka potsticana na odlučno nastupanje. Ako su u izvesnim trenucima Versajci pomišljali da pregovaraju sa komunom. da on smatra kao »najlakse izvodljivu meru protiv pobune blokadu Pariza«. stari trupaši. hrabri otpor protiv versajske vlad© koji je trajao mesecima prouzrokovali su nesane noći Bismarcku — on je produžio politiku koja je već bila započeta u pregovorima sa Favreom. sa puškom na gotovs. niko nije mogao napustiti varoš. gurao je Thiersa. da civiiističko vođenje operacija od strane Thiersa usporava konačno rešenje. bez obzira na kuće i ljude«. s obzirom na produžetak pregovora uopšte. pred Francuskom i celim svetom on je nastojao da izazove utisak kao da se ne pokorava zapovestima Bismarckovim. lično on se bojao komune. Bismarck je zahtevao. »naprimer ruke maršala Mac Mahona«. i da on te operacije vodi »po načinu vojne diktature na bojnom polju«. mrzeo ju je i hteo da je uništi. kome je najviše bilo stalo do toga da stvori rastrzanu slabu Francusku.000 Ijudi u oblasti Versaillesa. da Thiers nije naklonjen »odlučnim merama protiv ustanka u Parizu. 22 aprila 1871 pisao je Bismarck nemačkom generalnom guveVneru Fabriceu. b ili su protivno mirovnim odredbama.Ustanak komune u Parizu uzbudio je celi svet. svako približavanje stanovništva nemačkim vojnicima bilo je strogo zabranjeno. krajem aprila je čak tobože preko barona od Holsteina. Thiers je b io nehotice bezvoljno oruđe u Bismarckovim rukama. neka da na znanje versajskoj vladi da se sumnja u uspeh francuske vlade protiv komune. Osvajanje vlasti od strane radništva. francuski zemljoradnici. pod vođstvom carskih generala skupila se sa Bismarckovim odobrenjem armija od 100. Bismarck 241 . Veliki deo varoških granica bio je opkoljen od pruskih trupa. Bismarck. kasnije »sive eminencije« pregovarao sa vodom komu­ ne Cluseretom kao da je hteo da podržava komunu protiv Thiersa 16 Kersfen. većinom aktivni vojnici. Bismarck ih je gonio na akciju.

naročiti dijalekt. prema tome se s njima b ili Nemci drugog reda. dok nemačka vlada ne bude smatrala da je uspostavljanje reda kako u Francuskoj tako i u Parizu dovoljno da osigura izvodenje obaveza preuzetih od strane Francuske. predaja južnonemačkim državama je odbijena. 242 . da su Versajci prihvatili nemačke uslove plaćanja ratne otštete. Da se upita stanovništvo. Njemu je i vojsci bilo stalo do poseda tvrdava. obrazac ugovora koji je jedna pobedonosna država nametnula pobedenoj. u oblastima oko Metza govorilo se samo fran­ cuski. u isti mah ismejavao je Thiersa i zahtevao da on ne taji svoje pregovore s njim. Naposletku je Thiersa tako doveo u tesnac. Obe provincije bile su delom od pre sto osamdeset godina. Gvozdenom francuskih uticaja i metlom nastojalo se da se padina očistisvih kao su tradicija. Bio je to silom nametnut mir. straža s one strane Rajne mogla se poveriti samo Rajhu ali s obzirom na stanje stvari to je značilo: Pruska je bila stvarni gospodar mostobrana. to uopšte nije uzeto u rasmatranje. delom od pre trista godina francuske.— tako se ponavlja igra mačke i miša. Bismarckom. stanovnici su se uvek smatrali postupalo. Osvojena zemlja postade zemlja Rajha. francuski jezik bi zabranjen. radi obaranja komune. severni francuski departmani su podeijeni u zone i ostali posednuti od nemačkih trupa. koji je u posedu južnonemačkih država mogao postati uzrok opasnosti za Prusku. vojni obveznici su se slali u istočne i severne gamizone Rajha. pokorili se regulaciji granica po volji Bismarckovoj i 10 maja u Frankfurtu na Majni potpisali ugovor o miru. cela zemlja pretvorena u jedan jedini vojni logor. i kada je izborni bila knez Brandenburški živeo od francuskih para. oni »neprijatelj Rajha«. koju je Bismarck uvek prim enjivao kada se osećao jači. ideološki je Bis­ marck već davno odlucio da je nacionalno pitanje Elzasa bila samo profesorska ideja. Elzas se pod Lujem XIV po svojoj volji priključio Francu­ skoj. celokupna administracija prusificirana. Ovaj mir oduzeo je Francuskoj dve provincije t obavezao je na plaćanje od pet m ilijardi franaka. kada Rajh u stvari vise nije postojao. Kultura Elzasa je francuska i njegov govor.

koji je uskoro sam priznavao da je aneksija bila p olitick! velika greška. ali je popustio navaljivanju vojske. administracija protestantska. Bismarck. orijentisao je svu svoju politiku. sve do svoga otpuštanja. Jedan od glavnih razloga za kulturnu borbu bio je za Bismarcka elzasko pitanje. ali će se uvek na to misliti. Na statue varoši Metza i Strassburga u Parizu stavljen je flor. i ovde su se uskoro suprotnosti sukobljavale. koja je još vise htela anektir^ti. u idejama neminovnosti rata sa Francuskom. Postepeno počeo je i autonomistički pokret. crkva. Frankfurtski mir shvaćen je od obeju sila samo kao oružano prim irje. čija je vlast bila protestanska. I u samim osvojenim provincijama bila je medu narodom veća odvratnost protiv pruskih pukova nego antipatija protiv vraćanja Francuskoj. Gambetta je izgovorio slavnu reč da se o tome nikad neće govoriti. Uskoro je crkveno pitanje^ igralo odlučnu ulogu. Stanovništvo je bilo kato1ičko. dospela je u borben stav prema Rajhu. < 5* 243 . koji je Bismarck pokušavao da uguši svim sredstvima. koja nije bila francuska.Francuska Narodna skupstina protestovala je protiv aneksije.

ali pruska vlada zemaljskih savetnika nije ni za dlaku bolja. Elzas treba tobože da bude osloboden od francuske vladavine prefekta. Ogromni razvoj osvajanje novih tržišta. razvijanje finansijskog kapitala izvršeno je posle rata brzo. u kome je još jednom protestovao protiv legende da je rat bio defanzivan. Bismarck je sve učinio da se zajednički sa versajskom vladom bori p ro tiv komune. koje je tih godina u socijaldemokratskoj partiji stvorilo svoju borbenu organizaciju. Ali uspon in­ dustrije prouzrokovao je razvitak radništva. Bismarck je u svom ?44 . Stenogram sa sednice beleži »veselost«. širenje trgoviner u stalnom usponu. Do godine 1914 — tako je izgledalo. Jedinstvo Rajha stvorilo je okvir za ovaj razvoj. bila je krivulja Rajha industrije. 25 maja — ubrzo posle pada komune — bilo je u Rajhstagu pitanje ujedinjenja ElzasLotaringije na dnevnom redu. Bismarckova politika bila je tih godina odredena usponom radnistva. već i sama aneksija protivreči ovom tvrdenju. on se od svršetka rata nalazi nprekidno u borbi p ro ­ tiv radništva. Tada je Bebel držao govor.NOVI FRONT Po jed no j legendi. te nije čudo da je Bismarck postao heroj. neprekidnog. Bebel. ali on. izjavljuje da evropsko radništvo sa puno nade gleda na Pariz. Ustanak komune bio je znak. Borba u Parizu je bila samo čarka pretstraža. prvih deset godina posle sudbonosnog Frankfurtskog mira bilo je doba stalnog. koja se borila za radnička prava. naprednog razvitka Rajha. Istoriju su kao što je poznato uvek pisali pobedioci.

pa čak i sa Lassalleom mogao je da vodi razgovore. bio je mir baš zaključen. ne samo zato što su bili mladi — ta Liebknecht se već zato sto< rodio samo deset godina docnije od Bismarcka — ne kao sa političkim već kao sa običnim zlo- su stajali s one strane barikade.odgovoru na Bebelov govor prezrivo izjavio da nije potrebno ni osvrtati se na njega. šta bi se moralo činiti. Ali će prvi put saznati da su njegovi metodi nemoćni. sa liberalima u parlamentu mogao je da diskutuje. On je morao da salje depeše u Beč. velikoposednik. Oni su verovali da su odneli pobedu koja za uvek učvršćuje njihove položaje — a tu je bio nov strasan neprijatelj. fanatično obuzet mišlju o svojini. koga nisu shvatali. sa kojim će se Bismarck od sada devetnaest godina boriti. on. Evropjke monarhije su ugrožene. sa malim> Favreom je svršio posao. Brisel i London. ali nekoliko dana docnije dobio je Lothar Bucher nalog. kad ga je od iskona. gledao je već u ukidanju privilegija pljačku 245 . Nikakvo sredstvo neće mimoići. Istih dana ruski car je nagovestio. Wilhelm je naložio svome ministru pravde da u jednoj spomenici navede dokaze da se sa socijalistima ima postupati čincima. Bismarck je patio. u njemu je bilo ukorenjeno shvatanje da protiv barikada postoji samo jedan metod: pucati. još nije postojao Rajh ni pola godine — a već je Bismarck video pred sobom novi front. na koju je on sam uvek hteo da maršuje. Kako da se približi radništvu. sve vlade Evrope moraju medusobno biti solidarne i uzajamno se pomagati u borbi s neprijateljem . Sedam godina docnije priznao je Bismarck da mu je Be­ belov govor od 25 maja »jasno prikazao opasnost socijalizma«. da bi priprem io zajedničko istupanje vlada protiv agitacija radnika. da se zabavi Internacionalom. 25 maja 1871. celim svojim bićem prezirao. da želi sa Wilhelmom i Bismarckom »da pretrese pitanje. Tu nije bilo nikakvih dodirnih tačaka: sa Napoleonom je mogao da pregovara i znao kako s njim da postupa. da bi se postigla sigurnost od socijalističke opasnosti«. ali su verovali da će ga lako svladati. kada s© 1848 8 novembra nije pucalo. Tada. protiv koga se on morao boriti. ali sa Bebelom ili Liebknechtom? To su b ili ljudi iz savršeno dru­ gog sveta.

da unosi pometnju. ljudi su izdržali tri meseca na barikadama i nijedan se ne predade kad se ra­ dilo o glavi. U spoljnoj politici očajnički pokušaji obezbeđenja pozicije. Rat je bio završen sa pobedom. Kad ga prinude na povlačenje. a da ne može da preinači tok istorije. Ali kako da se izade na kraj sa ovim ljudim al Naravno da mu nije izmaklo. Bismarck pokušava da radi po okušanim metodima i imaće da pretrpi poraz za porazom. njegovo spoljnopolitičko delo već nekoliko dana po njegovom povlačenju ne postoji. Nemačka je. Skoro dva decenija jos traje njegova vladavina. kad li eto izbijaju štrajkovi i smutnje — u isto vreme i u Rusiji raste pokret. sukobima sa klirom. Bismarck se malo o tome izražavao. Tad dode ta pariska komuna — eto. ispunjena neprekidnim. dvorskim intrigama. vodio dalje borbu bez izgleda na uspeh. unutarnje-politički pak izgubio je rat protiv radništva. ali je uvek iskusio da je ona naposletku izbegavala otsudnu bitku. Protiv tog pokreta za Bis­ marcka nije bilo sredstva koje ne bi bilo dozvoljeno — mao je rat za njegovo uništenje. ali Aleksandrove pretstave dovoljne su. kad se primicao kraj. čak i sa onim Lassalleom bio je pakt mogućan. kao neki sedi Koriolan. bila ujedinjena. njegova politika je uglavnom odredena obzirima na društvene borbe i na rezultate Frankfurtskog mira. izgleda.— koliko se vise morao boriti protiv frontalnog napada na svojinu uopšte. sukobima sa sopstvenom klasom. pripre- 246 . da bi usamljen i napušten. teškoćama sa carem. stalno mora da potstiče nemire. ogorčenim drustvenim borbama. Bismarck se borio sa gradanskom opozicijom. Kao pobedeni napušta on bojište. da plete konce. da je radniitvo bilo u porastu.

„ВСКЗАТ1ТЕ SET Milionski blagoslov došao je brže u zemlju. naglo su skočili kursevi — bio je to neobično dobar posao. Ne samo Bismarck. tek je iz godišnjeg obračuna video kakve su mu zarade donele transakcije Bleichrdderove. koje je mo­ rao da pravi njegov bankar Bleichroder. čim su akcije stavljene u promet. već čitav niz junkera i uticajnih ličnosti učestvovao je u ovom poslu. Tada je on pregovarao sa malim Favreom. Francuska je plaćala tačnije i brže. Bismarck je poricao. Došio je do one vrtoglave periode. pre no što će se s njima trgovati na Berzi. koja je <jriazvana »vreme osnivanja« i koja ostaje za uvek vezana za Bismarckovo ime.000 talira. Uz to se desilo da su to bile akcije jedne banke koja je imala da da kredit p oljoprivredi. Konjunktura je cvetala u Rajhu. kakve je govorilo se o zaradi famozne d obitke beležio njegov konto — od 83. nego sto je bilo očekivano i nameravano. on sam bio je već ranije. kada je Bismarck već bio usred priprema za rat — barem januara 1871 morao je on prvi put saznati. da bi povratila svoju nezavisnost i postigla evakuisanje posednutih teritorija. Akcijski posao obavljen je s proleca 1870. Za Bismarcka su posredstvom Bleichrodera kupljene akcije po vrlo niskoj ceni. umešan u mračne poslove. da ima pojma o ovim čudnovatim poslovima — Bleichroder je imao punomoćstvo da njegovim imanjem upravlja po svom nahođenju. pre izbijanja rata. koji 247 . Finansijerima bilo je mnogo stalo da postignu poreske olakšice od strane vlade.

kupovao novine. pri kojoj su isti Bleichroder i graf HenkelDonnersmarck uračunali tako visoke provizije. 29 miliona iz Velfovskog fonda stajali su Bismarcku na raspoloženju. Prve menice koje su Francuzi predali Prusima. osnovao fabriku za preradu drva. Posle rata kupio je Bismarck 35. koji su davali povoda da se preduzmu mere protiv socijalne dem okratije. povrh toga mu je zajm ljivao 8% kapital. bilo je njemu ostavljeno. za telegraf.je i sam bio prepreden trgovac i koji je uvek važio kao korumpirani finansijer — ali istovremeno se pojavio u Versaillesu i Bleichroder. dokaz zahvalnosti — nesumnjivo je da slični poslovi pretstavljaju slučaj korupcije. da se Bismarck ovim fondom lično obogatio. i davao samo 3% kamata. koji je u istoriji Pruske bio neobičan. za državne železnice. može se dobroćudno protumačiti k a o . tamo je jedan p rijate lj Bleichrodera. Zato za je koji pak mu je Behrend pravio kamate. primio je Bleichroder u ruke. svi dokumenti b ili su uništeni. Ne postoji nikakav razlog za pretpostavku. Samo od Bleichrodera zavisilo je finansijski 50 listova. . Bismarck je tvrdio da je Wilhelm bio saglasan sa uništavanjem. vođenje računa nije b ilo moguće. drva su mu liferovale Bismarckove šume. Behrend sa državnim liferacijama hartije. I har248 . Fond je služio odista samo političkim ciljevima. šta će on s tom sumom da počne. . osnivao u švajcarskoj protiv socijalističkog pokreta anarhističke organe. njegova fabrika izradivala je hartiju za državnu poštu. u kojima je ujedno dao da se štampaju članci. Na desetjnu redakcija uticao je Bismarck pomoću novinara koje je on kupio.000 jutara zemlje u blizini Varzina. ali pomoću ovog fonda korumpovao je Bis­ marck sistematski javno mnjenje. neki gospodin Bismarck pomofao velike plaćati poslove Behrend iz Koslina. I ovo upravljanje bilo je za Bleichrodera sjajan posao. koji je pretstavljao sumu od 48 miliona maraka. On je podm ićivao inostrane listove. osim toga upravljao je on Velfovskim fondom. on je imao ogromne posredničke zarade na novcu ratne otštete. kome je Bismarck hteo da poveri finansiranje fran­ cuske ratne otštete. da je samog prekaljenog Favrea hvatala jeza. Da je Bismarck svom privatnom bankaru slične usluge ukazivao.

Sija za Bismarckovu upotrebu izrađivana je tamo. Kada se pred kraj rata pojavio plan za Invalidski fond. Godine 1876 bilo je 1140 optužbi zbog uvreda neraspravljeno! Optužbe protiv starih žena. i Bismarck poruči naročite formulare da se liferuju za kaznene naloge. zbog toga je 'Bismarck predložio produženje roka od četiri godine za otudenje 1 vo d io ' železničku politiku Rajha. koja se završila fijaskom. On je pokupoV^o ukratko pred frankfurtski mir ogroman broj prioriteta po niskim kursevima. većinom rente privatnih železnica. s druge strane htela su društva da naprave dobar posao. da tarife za Rajh regulišu jedinstveno a naročito da imaju presudan uticaj na njihovu visinu. prema kome je trebalo da se on pojav| samo pred vojnim sudom. Dokaz istinitosti bio je onemogućen otkrivaču von Diest-Daberu sudskim rešenjem. u idućim go­ dinama došlo je do čitave popiave procesa zbog uvrede. koje je docnije opet prodao Invalidskom fondu po visokim kursevima. što je nekad bilo revolucionaran zahtev. nije pošlo za rukom da se otkloni nered koji je vladao usled bezbrojnih privatnih železničkih društava. ako nije htela da izgubi ogromne sume. to je sad sprovodila reakcija. Hartije. 3užnonemačke države zadržale su svoje železnice. ali glavni razlog za unificiranje železnica poticao je od težnje industrije i junkera. povereno je Bleichroderu finansiranje i upravljanje fondom. pozvao se on na svoj generalski patenat. s Kada je sam Bismarck od svojih bivših prijatelja. imao da bude sateran u tesnac i primoran da svedoči. 249 . služavki koje su iz nepromišljenosti kazale ma koju glupost. ultrakonzervativaca. da bi sprao sa sebe sumnju korupcije. vlada ih nije mogla prodati. niti je ikad razjašajena mračna afera sa akcijama 1z godine 1870. Izračunalo se da je u ništavnim procesima zbog uvreda bilo dosuđeno više hiljada go­ d ina kazne zatvorom. jer su to zahtevali njeni interesi. nisu se mogle realizovati. Niti su bili demantovani pregovori Bleichroderovi sa Favreom u Versaillesu. u tom slučaju učestvovalo je p ored Bleichrodera još i Diskontno drustvo. le d in stvo Rajha bilo je postalo usled promenjenih ekonomskih odnosa stvar reakcije.

Avgu­ sta 1877 došlo je usled balkanske krize do zategnutostf izmedu Engleske i Rusije. Ceo je svet pretpostavljao da će Bismarck poklon staviti na raspoloženje za socijalne svrhe — on zadrža milione i kupi zemljišta. uskoro je nadimak »Ottopfennig« bio opšte poznat. Bismarck je posedovao veliki stok ruskih papira. pokupovao je Rajh postepeno sve privatne železnice po visokim cenama. prioriteti su se penjali u kursu. koja je morala da izazove najveća strahovanja. koje je on na vest o odasiljanju Šuvalova u London brzo prodao. dokazuje jedno mesto u dnevnicima Cristopha von Tiedemanna. Bismarck je priznao svojoj najbližoj okolini da je jedne besane noći — Bismarckove besane noći postale su slavne. sudovi su opet odustali od progona čoveka koji je bio Bismarckov p rijate lj i privatni bankar i istovremeno upravljao tajnim fondovima. da one potiču samo od briga za Nemačku — izračunao da. ceo je svet bio uljuljkivan u verovanju. došlo je do mučnih otkrića. Kako je Bismarck iskorišćavao sto je znao za sve političke dogadaje. Bleichroder je čak dopustio da ga optuže za krivokletstvo. ne braneći se. koji je bio šest godina šef kancelarije Rajha. Za Bismarckov sedamdeseti rodendan skupljani su mesecima prilozi. što je dalo u svemu vise miliona maraka. kač Rusi salju svog najpam etnijeg čoveka u jednom< 250 . čiji su altenbekenski železnički priorite ti b ili svojina Invalidskog fonda. Svake godine priredivana su skupljanja priloga u ime Bismarckovo. U procesima koji su se u toku sedamdesetih godina vodili protiv razotkrivača Bismarckovih poslova. a društva su se neobično bogatila na tom poslu. Bismarck se držao daleko od tih pregovora u Rajhstagu. uveća svoj šenhauzenski posed i ne dade nikome ni pfeniga. došlo je istina do osude optuženih. pretsedavajući komisije bio je nacionalni liberal Bennigsen. 1871 postao plemić i dobio gvozdeni krst II reda.Da bi mogao da iskoristi Invaiidski fond. koji je u vreme »kulturne borbe« postao Bismarckov najopasniji protivnik. Skandal je bio izbegnut samo sporazumom izmedu Bismarcka i vode centra Windthorsta. ali prave optužbe ostale su u tami# i procesi su većinom prekidani.

već da on nema ništa protiv onih koji prave poslove i da pušta da mašina zakona funkcioniše u njihovom smislu. Politički vise ni najmanje ambicioznosti. već se sva nje­ gova finansijska i poreska politika svo^ila na to. Pred rat. kao mudar račundžija i privrednik. Liberalna buržoazija. Veliki slom godine 1873 nije mogao da promeni ni u čemu ovu predanost i poniznost prema Bismarcku. kada je Bleichroder slao račun. Jedva se može ozbiljno tvrditi da se on. nije o tome starao. sad je moralno izgubila svaki oslonac i dopuštala je da je Bismarck iskorišćuje za svaki cilj. sitni zemljoradnici. sama parola slobodne trgovine imala je u svom početku čak i izvesnu revolucionarnu . Pasivno učestvovanje Bismarcka u ovim poslovima nije ostala nikakva tajna.tako opasnom trenutku# onda se mora smatrati kao sigurno da su oni gotovi da počine gluposti. korisne po poslove. jer pobija njegovo tvrdenje da se on brinuo za svoj konto samo na kraju godine. kako se njegovo imanje umnožava. ali pre sviju zanatlije i mali trgovci b ili su potpuno nezaštićeni. koji jo j je pribavljao zakone. Bismarckovo priznanje ima vrednosti i zbog toga. njihova nova formulacija znatno je doprin^sila pritiskivanju onih krugova koji su b ili zavisni od kredita. uskoro se pokazalo da je pravilno postupio. Poziv »bogatite se« odjeknuo je sa najvišeg mesta Rajha i tako se pokorno slušao kao ni jedno drugo naredenje. Već u drštvu za stolom u Versailiesu dao je da se nazre u izvesnim prilikama kakve mogućnosti stoje na raspoloženju je d ­ nom državniku da postane bogat čovek. dala je buržoazija politički ostavku time sto je pravila uzaludnu i besciljnu opoziciju. i Bleichroder mu je odao priznanje. Zakoni o akcijama i o zelenaštvu menjani^ su u interesu banaka. Vreme je da se ruski driavni papiri prodadu. Liberalizam buržoazije dobi sad svoj najplići smisao — on je bio nekad pogled na svet. sasvim se predala u ruke Bismarcku. pošto se uvidelo da se s Bismarckom ne samo može živeti. da klasa koja poseduje ima svoje koristi. pak. Sledećeg jutra telefonirao je Bleichroderu da odmah prodaje. Čak i da nije Bismarck lično zaradio u ovim godinama ogromne sume.

uopšte skovali izraz »kulturna borba« za Bismarckov sukob sa centrumom. bar je delovala revolucionarno. čak kad su ti liberali pod vodstvom Virchova.žaoku. — trgovačke knjige. kada se kulturna borba vodila u ime iliberalizma. katoličkom crkvom i papom. kase. sad je postao gledište Bila je to maskerada. 252 .

u potučenoj Francuskoj sjedinili su se roajalisti i klir ne samo za borbu protiv republike. već i za odbranu protiv novog Rajha i za osiguranje klerikalne vladavine u celoj Evropi. Ishod rata doneo je i carstvu Hohenzollera prevlast protestantizma. 3edno vreme je Bismarck čak mislio da papi ponudi Fuldu kao rezidenciju. Istovremeno su povedeni pregovori za ponovno uspostavljanje crkvene države. sekta starokatolika. potučene su bile u toku četiri godine dve katoličke sije — Austrija i Francuska. Proglašavanje papine nepogrešivosti od 18 jula 1870 izazvalo je rascepe medu katollcima. je r su se posebni Bismarckovi interesi ukrštali sa papinim. ali do sporazuma nije došlo. pod vodstvom istoričara Dollingera. na taj nadn postigao je izvesne pozicije nasuprot Austriji i Dužnonemačkim državama. U Rajhu osvajala je novoosnovana partija centruma sve 255 . Njegov cilj bio je očigledno političke prirode. U Necnačkoj se pojavila.KULTURNA BORBA Okupiranje Rima od strane trupa Vittoria Emanuela i gubitak crkvene države naterali su papu da svoju suprematiju nad vernima osnaži na drugi način. koji su sa državom zakijučili sporazume I načinilt sebe nezavisnim od Rima. Dos u toku rata bilo je došlo do pregovora izmedu Bismarcka I kurije o promenama koje su nastupile zbog gubitka crkvene države. on je hteo da izazove utisak kao da štiti poglavara crkve. Klerikalno p i­ tanje dobijalo je proglašavanjem papine nepogrešivosti politick! karakter. Osvajanje Elzas-Lotaringije izazvalo* je teške sukobe izmedu klira i protestantske uprave Rajha.

Pruska vlada je po nagovoru Bismarckovom prešla u ofanzivu i objavila prethodne mere. koji je kažnjavao Nekoliko iskorišćavanje docnije propovedaonice u političke ciljeve. Rajhstag je šta više sam izjavio da se neće mešati u unutrašnji život drugih naroda. koji je isključio jednog starokatoličkog naučnika. nedelja podnet je pruskom Landtagu zakon o nadzoru nad školama. smatrao je Bismarck taj zahtev kao napad i preduzeo je pre svega korake. oduzet je jedan deo njegovih prava. čija je nepogrešivost baš biia objavljena. Kada je centrum hteo da se utvrdi odnos crkve prema državi u ustavu Rajha. po kome nadzor nad svim školama i pravo postavljanja mesnih i okružnih školskih inspektora pripada jedino državi. Kada je odmah po prim irju centrum podneo molbu caru. stupio je u dejstvo. Dednom biskupu. već i jedan deo plemstva. Crkvena država posmatrana je kao unutrašnje itaiijansko pitanje. Rajnskoj oblasti.više i vise tlo. imala je trenutno vise pokretne snage a pre svega i apsolutan autoritet u licu pape. Poljskoj. delovi mlade teške industrije. njoj su pripadali ne samo gradani. Osnovana je stranka starokatolika. obratili su se za pomoć Ministarstvu prosvete i crkvenih poslova. jer je . Debate su dovele do prvog 254 sukoba konzervativaca s Bismarckom. Ona je bila jača nego mlada socijalistička partija. Katoličko odeljenje u Ministarstvu prosvete i crkvenih po­ slova je ukinuto i novembra 1871 je pridodan kaznenom zakoniku takozvani »Kanzelparagraph«. da izazove rascep kod protivnika. U meduvremenu se na univerzitetima raspiamtela borba oko dogme o nepogresivosti papinoj. Vestfaliji i u zemljama Rajha. Ova naročita struktura nove partije osposobljavala ju je za akcije na najsiroj bazi. da se on založi za uspostavljanje crkvene države. a рге svega i katolički radnici u Šleskoj. koji nisu hteli priznati odluku vatikanskog koncila. pojava ove nove stranke u pograničnim provincijama značila je opasnost za Rajh. Uz to je dolazilo uticaj sveštenika i čvrsta organizacija same crkve. katolički profesori. koje su već teško pogađale crkvu. nikakav odgovor nije usledio. Za Bismarcka spoljno-politički interesi b iii su presudni. Bismarckov stari metod. da zavadi kuriju i centrum.

doveo je Bismarck liberalnog višeg pravnog savetnika Falka. triumf bez umerenosti kratkog je veka«. sfari zamak u Italiji. kuda je m orao da ide (1 0 7 7 god. Sad se opet počelo govoriti u ostrom tonu i napadati na red jezuita. . Muhler. . koji je posle svoje pobed e na bojnom polju sebe stavio na čelo progonilaca. Hohenlohe — što je Vatikanu predložio poslanika — kardinala koji je već dugo vremena bio u sukobu s kurijom. moralo imati nepovoljnih posledica za veleposednike. pre svega na selu. Kada se poraz nije mogao sakriti i kad se moralo pristupiti povlačenju. . on sadrži već odredbe koje docnije vaskrsavaju u zakonu o socijalistima. Falk je morao *) Canossa. Naimenovanje kardinalovo za poslanika izvršio je car po predlogu Bismarckovom. Bismarck sam uvide uskoro da nikad neće doći do cilja i pokuša da ostane u pozadini. da bi se u znak pokajanja javno poklonio pred papom G iigorijem VII. — ali je kurija odrekla agreman. da se neće uskoro pokrenuti kamenčić sa visine. a da svu krivicu svali na Falka. »Ko zna. ne sprovodi borbu protiv klira po Bismarckovoj zamisli. oštrim napadom pro­ tiv Rajha. Zakon je prosao sa liberalnim glasovima. . Sva naselja moral a su da se rasture. sprovodi svim državnim sredstvima zakonske nacrte. To je bio Bismarckov poraz. koji je trebao da. koja se pre svega služi Francuskom. Bismarck izjavi da postoji internacionalna katolička koalicija. koji će razmrskati nogu ovoga gorostasa. Na ovaj zakon reagovao je papa. da bi se poveo rat za uništenje Rajha. koji je zakonom Rajha od 19 juna ‘1872 proteran iz Nemačke. ali: »U Kanosu*) mi ne idemo«. J ć i ti Kanosu" danas znači ići na pokajanje. u vezi sa liberalima. Kada je izgledalo da konzervativni ministar prosvete. koje je zamislio Bismarck. pripadnicima toga reda moglo se zadržavanje u određenim mestima i srezovima zabraniti. a pre svega protiv Bismarcka.ukidanje uticaja crkve na škole. Papa šta više izusti reč »ludilo«. 255 . žrtvovao je Bismarck Falka i prikazao ga šta vise kao pravog vinovnika kulturne borbe. koji ga j e bio anatemisao. i oštru borbu. put poniženja. prilikom prijema nemačkog čitalačkog udruženja u Vatikanu. kao da je on sam vodio rat jedino po svojoj v o lji! U proleće 1872 pokušao je Bismarck još jednom svoju sreću diplomatskim trikovima kod same kurije. ali je počinio nesmotrenost.) rimsko~nemački c a r H enrik IV. . .

i kada su se velike sile usprotivile Bismarckovoj politici. Najzad su došle odredbe koje su oštro zadirale u pitanja crkvene imovine. imenovao je za kardinala arcibiskupa pozenskog Ledochowskog. U aprilu 1874 odredeno je zakonom da sveštenici. * kojima je bio ciij da se slomi mod biskupa nad sveštenicima i moć sveštenika nad laicima i da državi omogući kažnjavanje nepokornoga klira. mogu biti proterani iz zemlje ili u odredena mesta. izjavio je Bismarck u Rajhstagu da je za delo odgovoran centrum i ukinuo je nemačko poslanstvo pri Vatikanu. pokušao atentat na Bismarcka. crkvenjaci su u disciplinarnom odnosu potčinjeni državi. Papa je odgovorio na ove zakone najpre žalbom. Borba je postala ogorčena. U februaru 1875 postade po zakonu obavezan građanski brak — pre toga je Bismarck iz religioznih razloga istupao oštro protiv uvodenja civilnog braka. ali pretenduju na produženje svoje službe. sad u borbi sproveo je on nje­ govo uvodenje. Bismarck je učinio iznenada obrt i trudio se da se sporazume sa Vatikanom. zatim enciklikom. u kojoj su svi zakoni oglaseni kao nevažeći. koji su docnije nazvani »majski zakoni«. koji se osećao vrlo jakim. ali Vatikan. gurajte toga čoveka od sebe koliko god hoćetel On se ipak hvata za peševe vaših kaputa!« Graf Ballestrem uzviknu »fuj« — Bismarck se toliko uzbudi. koga je Bismarck prognao. Ali kada je u toku godine 1875 pretio rat sa Francuskom. — kada je u Rajhstagu došao govor na atentat Kullmanov. imenuju vrhovnom pretsedniku koji inoa pravo veta i mora da kazni biskupa koji bi postupao sporo i protiv zakona. kačarski pomoćnik Kullmann. gospodo moja.da pripremi zakone. Biskupi su bili primorani da kandidate. Kada je jula 1874 jedan katolik. Obrazovan je naročit sud za crkvena pitanja. kojima je trebalo da se poveri sveštenička služba. da je po svojim sopstvenim rečima »sa mirnoćom zločinca« odmerio korake. koje je 256 . koji su po sudskoj presudi b ili otpušteni. zabranjeno je javno obnarodovanje crkvenih kazni i uopšte sve kazne zbog preduzimanja radnje na koju obavezuju državni zakoni ili naređenja vlasti. te je Rajh izgledao potpuno usamljen. doviknuo je Bismarck centrumu: »Da.

a D e m o n s tra c ije p ro tiv ra ta u P a riz u 1 8 7 0 D r v o re z .(B is m a rc k o v s u s re t sa N a p o le o n o m na c e s fi ko d D o u c h e ry -a D r v o re z o d A . W e r n e r . v.

P ru s k i v o jn i b u d ž e t K a r ik a fu r a o d H .a . D a u m ie r.

ali sramotno je bilo i ponaSanje poluzvanične šta m p e . delo Kullmannovo bilo je sramno. da bih ih izrazio rečima. Ali Ballestrem bio je ranije o ficirl Tako sam prvo odlučio. da je pretsednik Forkenbeck mislio da prekine sednicu — on dade da mu se donese šešir i da se stavi pod njegovu stolicu. U celoj je sali nastao nemir i uzrujanost zbog Bismarckovih izlaganja.morao načiniti da bi stigao do Ballestrema. kuća je besnela.. Kersten. nego da toga gospodina ošamarim. nije me se ticalo.. koji je u meduvremenu odm erio i odbacio plan ubistva. »Ali delo takvog čoveka dovesti u ma kakvu uzročnu vezu sa izvesnim strankama. sa izvesnim ličnostima. u kome pojedini nesrećnici ne mogu odoleti nagonu za ludačkim podvigom . da ne pucam.. i ja ne učinih ništa«. to ide i suviše daleko.. i razmišljao je samo 0 tom. »Hteo sam da se zatim mirno vratim na svoje mesto i sačekam šta će dalje biti.. Tad je Bis­ marck.« Uzbuđenje je raslo. kao sto je svaki zločinac u njegovim ocirna bi-o n e s re ć n ik . mogao da produži rečima: »Fuji to je izraz gadenja i prezira. Liberali su vikali »bravo«! Centrumaši su vikali »fuj«! Forkenbeck je zvonio za mir i izjavio da je izraz »fuj« neparlamentaran. Gospodo. ja sam samo odviše učtiv. W indthorst se podiže.« Moralni udarac je pogodio — 1 7 .. »U stvari je tu aferu tretirao 1 uvukao na način na kakav to nipošto nije trebalo da bude. da bih onda postupio isto tako kao i Kullmann. Najzad je pobedilo razložnije rasudivanje. Bism arck За ću mu to progledati kroz ali mržnja Bismarckova po257 . Naravno rekao sam sebi. prste. da li da mu metak ispali u želudac ili među oči.« Predočio je Bismarcku da je on iično saslušao atentatora: »koji je kriminalista ikada čuor da povredeni vodi Inkviziciju? To je protiv svakog zakona o sudskom postupku!« Windthorst je činio odgovornim one koji su bili potstrekači takvog stanja. čak. samo gospodin kancelar R a jh a . nemojte verovati da su meni ova osećanja strana. Situacija je trenutno bila tako zategnuta. — A sto su još i drugi popovski crnomantijaši iz Bavarske uzviknuli isto. da obesnaži optužbu p ro tiv Centruma za zaveru u cilju atentata na Bismarcka: On nazva Kullmanna nesrećnikom.

Nordhauser — rakija pečena u Nordhausenu. . . Bismarckov pomoćnik.*) Novi papa Lav XI upustio se u pregovore. sto su.stala je još veća. Mnogobrojni sveštenici su prograni delom iz svoje otadžbine. . od 4. nemajući na to prava. U v ile nego 500 parohija nije održavano bogosluženje. Ne dugo pred smrt Pija IX bio je Bismarck tvrdo uveren da se sprema »sveopšta nepogoda« i da je nastupilo predvečerje evropskog rata. »Na to moramo da popijem o jednog Nordhojzera«. Borba je prekinuta. koji će se otegnuti godinama. . zadala najteže rane koje se mogu za m isliti. Ali Bismarck je uopšte izgubio kulturnu borbu. Tiedemann. tvrdoglavost. je r je u proleće 1878 spoljno-politički položaj usled rusko-turskog rata bio tako kritičan. dva biskupa bila su svrgnuta sa svojih položaja. on je bio iz celog gradanstva jed ini koji se tih godina još protivio Bismarcku i posramljivao ga — zato je Bismarck »mepenskog poslanika« progonio vatrenom mržnjom i nije mu nikad oprostio što je ovaj moraino bio iznad njega. Većina biskupskih stolica bila je upražnjena. delom iz Rajha«. kako je samo bilo moguće. a liberale izvrgavao ruglu zbog njihovog saveza sa konzervativcima. napominje u svojim zabeleškama baš u to vreme da sveopšti rat u tom trenutku pada krajnje nezgodno. Porast radničkog pokreta. Dva arhibiskupa. Kad je Bismarck prim io tu vest. sveštenici su kažnjavani. . . sve oštrija privredna kriza. sveopšti preokret *) Nordhausen —. iznenadila ga je. samrtnicima davali sakrament miropomazanja. ša kojom su se crkva I katolici branili. to je ta famozna reč ukratko fiksirao Siegfried von Kardorff u svojim predavanjima o Bismarcku: »Ta borba j e . Kakvo je bilo dejstvo kulturne borbe — poticala je od Virchowa — u Rajhu. . 258 .000 parohija bilo je oko 1. veći deo zakona je opet ukinut. Borba je prekinuta posle smrti pape Pija IX. — Docnije je u jednom govoru Windthorst napadao Bismarckovu policijsku upravu. sedela je porodica baš pri kafi. tri biskupa su bila uhapšena i odvedena u zatvor. nije čitana misa.varoš u Pruskoj. Bismarck je izgubio kulturnu borbu.200 delom potpuno delom upola opustelo. . i nisu davani sakram enti.

Bismarck nikad nije mislio da napada religiju ili klir kao takve. ta Bismarck nije mogao da unese nikakve druge ili čak više vrednosti. 259 . mašinom zakona i policijom. Porast socijaldemokratske stranke upravo u tim godinama privredne krize snažio je pokret ateizma. borba se uopšte nije vodila oko kulturnih pitanja. naravno religiju je trebalo sačuvati za narod. ali Bis­ marck se naravno grozio takvih pomisli. rešio se Bismarck da ide u Kanosu. pa i svestan ovog nepogodnog razvitka socijalne dem okratije. on nije mogao da dopusti stvaranje moćnog fronta protiv sebe samog. tad bi se već moglo govoriti o kulturnoj borbi. zbog toga je Virhovljev izraz bio sasvim promašen. Bilo bi dosledno boriti se za ateizam. Nije to ni­ kad ni bila kulturna borba u pravom smislu. Njegova borba protiv klira bila je u osnovi borba birokratskim sredstvima. o duhovnoj borbi ne može biti ni govora.konjunkture prisiljavali su ga na popuštanje.

260 .NOVA PRIVREDNA POLITIKA U istoj godini. Tako je Bismarck borbu sa ovog dela fronta preneo na drugi — opet se opaža kako on pod utiskom okolnosti biva prisi1jen na odredene postupke i mora da se povlači. izvršilo se odvajanje od liberals pošto je Bismarck napustio poiitiku slobodne trgovine. Ako nije uspeo da savlada centrum. nego obratno. Sa samim centrumom se Bismarck nije nikad sasvim izmirio. uspeće možda protiv radničke stranke koja je prividno bila potpuno usamljena i fcoja nije imala u Rimu zastitnika. liberali se nisu mogli* prido b iti. ali centrum sa svojim desnim krilom izgledalo je da se može privoleti. koja je uvek bila upravljena samo na trenutnu situaciju. pokazao svoje slabe strane. koje bi sadnjavali plemići i teški industrijalci. potrebni su mu saveznici za njegove zaštitne carine. Zato mu je takode bio potreban mir s crkvom. Prvi put je svojom nestalnom politikom . široki narodni krugovi bili su u opoziciji. nije imala nikakvo desno krilo. Još usred pregovora o stišavanju sukoba sa papom i centrumom pripremao je Bismarck zakon o socijalistima. medutim. N jegov ugled je mnogo izgubio u ovoj borbi. uprkos tome što su ponekad išli zajedno jedan deo puta. na kraju je on više zavisio od pomoći onih protiv kojih se tako oštro borio. Ali poraz je terao Bismarcka na nove napade protiv novog neprijatelja.

»Mi žalimo što se prvi službenik krune maša sličnih sredstava u borbi protiv stranke. koji je stalno rastao. i usled privredne krize. da žrtvuje principe slobodne trgovine i da prihvati zaštitne carine. Wilhelm i Bismarck se uplašiše i odtoiše — morganatski brak sa nacionalnim liberaiima. Odbijam o da se sa njim o tome prepiremo. u kojo j su zauzeli oštar stav protiv tvrdenja Bismarckovog na jednoj sednici Rajha. Na kraju dugog niza junkera bio je nekadašnji najbolji Bismarck­ o v p rija te lj: »Sa najdubljim Trieglaff. koji su hteii da se održi slobodna trgovina i uvede umerena poreska reforma iz straha od radništva koje je raslo. ali liberali su zahtevali za sebe druge ministarske fotelje. koju je go­ dinama priznavao kao najpouzdaniji stub prestola. u februaru 1876 objavili su konzervativci u »Kreuzzeitungu« izjavu. v. da svako ko drži i plaća »Kreuzzeitung« učestvuje posredno u laži i klevetanju. Novi poreski izvori morali su biti pronađeni. koji je postojao već jedanaest godina. Istaknuti industrijalci su državnom kancelaru poslali memorandum u kome je nemačka privredna kriza bila oštro osvetljena. već i nove zavede. i da od njega primamo pouke o časti i pristojnosti«. da su članovi stranke u »Kreuzzeitungu« otkrili veze izmedu Bis­ marcka i Bleichrodera kao i njegove privatne poslove. sada u Batzwitzu«. Bismarck se trudio najpre da zaključi pakt sa liberaiima. da posredne poreze ne samo povisi. on je hteo šta vise da uzme u kabinet nacionalnog iiberaia Benningsena. Izjava je bila potpisana od visokih torijevaca Stare Pruske. tako žestoko sukobili sa Bismarckom. koja je trajala već četiri godine. bio je pri kraju. usled privredne politike i pomagaganja finansijskog kapitala. Thadden- . Uskoro se Bismarck opet približio konzervativcima koji su se jo§ pre kratkog vremena. najstariji p rija te lji Bismarckovi poslali su mu to oprostajno pismo. Finansijska i poreska reforma Rajha bila je već odavno neizbežna usied ogromnih izdataka za vojni budžet.U Tiedemanovim dnevnicifna naći će se vrlo mteresantan dokumenat od jula 1877 koji mnogo objašnjava. 261 bolom potpisuje A. Industrijalci su pokušali da nateraju Bismarcka na napuštanje dotadašnje privredne p o litike .

svoje sopstvene kaste. na sve v e d porast stanovništva. u koji je upao svojom sopstvenom krivicom. saterao nacionalne li­ berale u tesnac. da ukažu na ogromno poskupljenje životnog standarda. a sa 60 godina ne stiču se novi«. stavio ih još jednom pod tutorstvo i postao zaItitn ik teške industrije. Ja sam izgubio sve svoje prijatelje. Bila je to borba svima sredstvima. koja je godinama besnela. koja je bila vođena sasvim u ko­ rist buržoazije I koja je u osnovi samo ostvarivala program Nacionalne unije. Godine 1877/78 bile su za unutrasnju kao i spoljnu politiku presudne. Kada je primio izjavu. koji je postepeno delovao na celokupnu industriju. naravno. koje su naposletku dovele do propasti carstva. i Bismarck nije nipošto izašao kao vitez bez mane iz ovog kala. tvrdili su da su se nadnice strahovito popele. Ali sukob je skinut s dnevnog reda. Centralni savez nemačkih industrijalaca bio je osno262 . Onaj memorandum industrijalaca. Uistini. nalazimo ga već u borbi sa radništvom. U trenutku kada je nemački im peri­ jalizam stuplo na poprište istorije. uzviknuo je najužem krugu: »Ah. koja »dobrovoljno i bez nužde otvara vrata vanjskoj konkurenciji«. i zaboravljali. Konzervativci su sudskim putem pozvani da dokažu svoje tvrdenje. Industrijalcl su protestovali protiv vladine pogresne carinske politike. Malo godina pre toga raspalo se njegovo staro prijateljstvo sa Roonom. o kome je gore bilo red . zaplovio je u one vode. prikazivao }e posledice velikog finansijskog kraha godine 1873. On je bio potpuno konsekventan. Spoljnopolitički dovršavao je u to vreme Bismarck svoj sistem saveza. Nemački imperijalizam izdržao je tih go­ dina prvu borbu. U unutrašnjoj politici ostavio se borbe protiv kurije i centruma. Tvrdili su da je jaki uvoz skoro onem ogudo prodaju domaće robe. Ukazivali su na porast nezaposlenosti. bile su kulminacione tačke.Bismarck Je veoma patio zbog ovog koraka svojih prijatelja. približio se opet konzervativcima. on je sam već odavno prekinuo vezu svojom politikom . kad je nova privredna politika primoravala Bismarcka da traži druge saveznike i da odbaci liberale. kada se Bis­ marck u to j situaciji sa nemilosrdnom okrutnošću okrenuo protiv radništva i njegove stranke.

da Bismarck nije crpeo svoju politiku iz vazduha. Mi moramo sad opet da potsetimo na nasu tezu. razlika je u tome. da on nipošto nije išao dobrovoljno novim putevima. tad je postala krilatica o »socijalizmu glupaka«. prvo. Ali da bi životni stan­ dard radnika. kao što je gore opisano. banke. Posle atentata Kullmannovog i govora W indthorstovog ponasao se on drukčije nego posle atentata na Wilhelma I i posle govora Bebelovih. pristupio je političkom obespravljivanju uopšte. Glavni posao u politici železnica Rajha napravile su. koji su se osećali ugroženi jakom konkurencijom amerikanske poljoprivrede. Teškoj industriji p riključili su se veliki agrarci.van da preduzme akcTJu protiv »govornika« radikalne doktrine 0 slobodnoj trgovini i da zahteva reformu poreske i carinske oolitike. koja je okupljala glasače pre svega iz­ medu malogradana. da je uvek radio pod pritiskom okolnosti. poslušnim objektom . Njegova borba protiv centruma pretstavljala je samo generalnu probu za napad protiv socijalne dem okratije. U prvom redu tvrdili su industrijalci gvožđa da pate od krize plasmana i tražili su osiguranje viših cena u zemlji. 1 preuzimanjem železnica u državne ruke. sada na zapovest teške industrije. sitnog trgovca i zanatlije držao što je moguće niže i da bi ih pre svega napravio neotpornim. pod kojom se podrazumevao antisemitizam. pokusao je Bismarck povećanje industrijskih poreza. Svestenici su bili blaže tretirani nego socijal263 . sto je Bismarck imao u borbi protiv centruma još uvek izvesne obzire. Potpomogao je. Vlada je pokušala najpre da stvori nove izvore prihoda mo^opolom duvana koji je upropašćivao male odgajivače duvana. koje su zauzimali posle engleske industrije gvožđa. Primetiće se da je on korak po korak prim enjivao skoro iste metode i propisivao samo još oštrije zakone. Zatim je Bismarck stvorio zakon o socijalistima. da bi niskim cenama na svetskom tržištu zadržali drugo mesto. i kada je traženje zaštitnih carina postalo sve presnije. osnivanje antisemitske stranke pod vodstvom dvorskog propovednika Stockera. Kada se uskoro pokazalo da ove reforme same nisu dovoljne.

Aparat državne siie tek je onda stavljen u pokret. Protiv same partije centruma nije Bismarck preduzimao nfšta. Socijalna demokratija je zabranjena i nagnana u ilegainost. 264 .demokrati. O biici borbe p ro tiv radništva morali su drukčije izgledati.

osnivanje Rajha. kao usamljeni putnik u mlinu za gutljajem vode«. što sam bolje mogao.. Raspra izmedu Ajzenahovaca i Lasalovaca bila je završena. ukidanje klasne vladavine. odgovornom sudiji. čeznuti za kaznenim odredbama. tj.. pri otvaranju prvog nemačkog Rajhstaga u b eloj sali. gde su obojica jos jednom optužili Bismarckovu ratnu politiku. zašto se najzad taj proces ne održava. Njeni su redovi rasli..ZAKON O SOCIJALISTIMA N iita nije već 1872 delovalo tako besprimerno kao odbrane Liebknechta i Bebeia u Lajpciškom veleizdajničkom procesu..« Ako je jedan politick! proces u onim godinama uspona radničkog pokreta imao smisla — ovaj »veleizdajnički« proces ga je imao. sve dok u meni bude bilo daha. u 265 . već posle nekoliko godina će gradanstvo.. U decembru 1875 prim etio je Bismarck. i objavili ciljeve socijalizma.. Za ovaj sam se dvostruki cilj borio. štrajkovi su se gomilali. — a to je isto što i oslobođenje čovečanstva. i za taj dvostruki cilj boriću se. da bi gradane zaplašio: »Socijalna demokratija je izvanredno napredovala. frankfurtski mir. postojala je samo jedna radnička stranka. broj njenih glasova povećao se prilikom svakog izbora. Pri tom ga je Bismarck sam hteo — sa puno ozlojedenosti prim etio je on. Tada je Bebel govorio o komuni i prouzrokovao Bis­ marcku besane nod. Tada je uzviknuo Liebknecht: »Dvostruki ideal lebdeo mi je pred očima još od mladosti: slobodna i ujedinjena Nemačka i emancipacija radnoga naroda.

patio je od naslednog sifilisa. poticao je iz strahovito bedne sredine. nije uspelo da se osvetli pozadina tih atentata. on je neko vreme pripadao socijaldemokratskoj stranci i najzad je dospeo u Stockerovu partiju. Individualni teror Isključen. zločincima* ublcama. Ali kao Sto je Bismarck za atentat Kullmannov nacinio odgovornom stranku centruma. Bismarcku kao i celom svetu. članove od da najsavesnije prosvećivanje. ali Virhovljevo traženje da mu se prepusti glava pogubljenog za seciranje. Verzija da su to bili socijaldemokrati. u štampi je svaki socijalist ismevan. koji su imali nalog. Odmah posle čina dao je Bismarck da se izradi izuzetm 266 . stroga anarhističkom pokretu. bio je limarski kalfa. koji je 11 maja 1878 pucao na Wilhelma na Unter den Linden. tako je sada teretio socijaldemokratsku stranku za dva atentata. morala se po svaku cenu održati. Uprkos akata. N jegov revolver je imao krivu cev i »pucao je oko ugla«. Po sveopštem mišljenju imalo se posla sa jednim ludakom. socijaldemokratska individualističkih autoritet upravljen potpuno bude je bio etranka je stalno odvraćala svoje discipline. voda ubedili su članove da im rad treba samo na zajedničke akcije. koja su izvršena na W ilheltma u leto 1878. Puštene su u akciju sve snage. do današnjega dana. bio je postao lumpenproleter. već pre svega na lica koja su stajala iza ovih ljudi. stavljen na ravnu jakom nogu sa razbojnicima. Na žalost. nijedan nije bio socijaldemokrata.Rajhstagu Izjavio je nekoliko nedelja docnije da se radnici politički razdražuju. To je bilo poznato vladi kao i sudovima. vlada je odbila. Po našem mišljenju morao bi se u aktima pruskih ministarstava ili ministarstva Rajha nalaziti do sada nepoznat materijal o oka atentata. koga on uopšte nije hteo da pogodi. Rajhstag treba da »čvrsto I direktno uhvati za gušu« socijaldemokratske agitacije i teorije. Ali obojica su b ili dusevno bolesni. Mehring veruje da se Hodel u svom očajanju samo hteo da proslavi i da je zbog toga pucao na kajzera. Hodel. zbog toga oni ne rade. ne samo ukoliko se odnosi na priznanja oba vinovnika.

Tek 10 septembra je Nobillng umro u zatvoru. čija trgovina ministarstvima sa Bismarckom nije dovela do rezultata. Nacionalni liberali. rekao je. i hteo je pri nesigurnom držanju liberala da sačeka zgodniji trenutak kada će oni biti pri-morani da kapituliraju. Sama slobodno-konzervativna »Post« pisala je da N obiling ostavlja utisak umno poremećenog. bio je davno čuven zbog svoje ekscentričnosti. treba prikačiti jed no j stranoi. naprotiv borio se p rotiv nje i težio isto kao i Hodel za tim da se »proslavi«. izjasnili su se protiv izuzetnog zakona. nacionalni liberali su tražili reforme prava zbora i dogovora u interesu preduzimača kao \ pooštrenje kazni za prestupe po zakonu o štampi. on je nalazio da je nacrt površan i nipošto dovoljno oštar. O dbijanje zakona Bismarck je prim io sa upadljivom ravnodušnošću. teško ga ranio i prosvirao sebi samom metak kroz lobanju. jer su se plašili daljeg uzbuđivanja masa. ni­ kad nije pripadao socijaldem okratskoj strand. Bismarck se bavio u Varzinu. patio je kao i Hodel od naslednog sifilisa. Medutim. Bio je davno poznat kao fantasta i smetenjak. Ali da bi sakrili svoj strah i da ne bi pokvariM odnose sa Bismarckom. kao i Hodel demoralisan. nekoliko dana docnije — 27 juna — pucao je Nob iling iz kuće Unter dem Linden 18 na Wilhelma.zakon protiv socijalne dem okratije i da se već devet dana doc­ nije predloži Rajhstagu. koja osuduje ubistvo u svakoj formi i koja privredni i p olitički razvitak smatra potpuno nezavisnim od vo lje pojedinih ličnosti. koji ga je 24 maja odbio. Tiedemann požuri s telegramom knezu. Ko bi još mogao da poštuje zakone. kada je stigla vest o drugom atentatu. Liebknecht je govorio u debati protiv zakona. on čak nije mogao prisustvovati radu u Rajh­ stagu. on je poticao iz zemljoposedničke porodice. za koji je rekao da pretstavija pokušaj da se delo jednog bezumnika iskoristi za izvodenje jednog već dugo priprem ljenog trika reakcije još pre no što je sudski pretres završen. osim toga Bismarcka su sasvim zaokupljale pripreme za Berlinski kongres. koji bi stotine hiijada sugradana stavljali van zakona. Moralnu krivicu za jedan jos nedokazan atentat. koji je baš bio 267 .

Uzmaknuvši naglo. obave§tava se u hodu o pojedinostima čina — teresuju. ni jedna reč uzbuđenja. Zemlja je uskomesana. Celu je zemlju obuzela psihoza. Do duboko u noć radio je na pismima za ministre pretsednike Saveznih država. kao da mu je sinula jedna ideja: »Onda ćemo raspustiti Rajhstag«.. u kojima izlaže potrebu raspustanja Rajhstaga. one ga ipak još inradim sad — I već se krenuo kući. i ovog puta su hitci p o g od ili. to je drugo poglavlje. opet se pucalo na kajzera. Pucnji na starog čoveka uzbudili su strašno najzad bilo i pojm ljivo. kajzer je teško ranjen«. A li kako je dane. počinje da govori. knez stade. Takva raspoloženja bila su mu potrebna. Panično raspoloženje je bilo sveopste. »Na žalost. To je Bismarck ovo raspoloženje iskoristio za svoju politiku. koji je žestokim pokretom zaboden u zemlju.. da li su vesti tako hitne. odvodi svako osećanje — u mozgu ostaje mesta samo za politički račun: šta da mi raspuštamo — politička akcija. One sadrže vest koja izaziva revolt. (Po jednoj drugoj verziji treba da je Bismarck rekao: »Sad ih imam« — nacionalne Hberale). Zemlja je bila u groznici. besnela. Idućeg jutra putuje u Berlin. U žestokom uzbudenju zabode svoj hrastov štap pred sebe u zemlju i reče dišući duboko. odlučuje da smesta otputuje. Bismarckova štampa je larmala. sažaljenja. koji sav živi u svetu stvarnosti. štap. Čak se već pričalo da će u Berlinu izbiti revolucija. da bi se mo­ rale posvršavati odmah na lieu mesla. parola: »socijaldemokrati su krivi« izdata je pre no sto ju je Bismarck jos jednom zahtevao. nikakvo prvo pitanje o caru. saučešća — političar. govorilo se da je pucano na prestolonaslednika i princa Friedricha Karla. fanatizovao gra- 268 . da t najšire krugove. Pronosili su se glasovi o minama pod dvorom. U takvim trenucima kucnuo bi Bis­ marckov veliki čas. Ovaj često opisivani trenutak otkriva celog Bismarcka — nikakva osećajnost.pri šetnji i šaljivo upitao. nikakav otvoreni izliv afekta. šta više potencirao.

koga će pozvati u Berlin kad dode do borbe — govorilo se da on vredi koliko de­ set bataijona. koja mu je trebala. dao se prestolonasled­ nik odmah zavesti. Uveče upita Bismarck: »Caprivi? Ne bih mislio da će njega oceniti tako visoko«. već i da sprovede celu politiku poresku i carinsku. koji je baš zasedao. koja je bila samo izgovor. To pitanje Bismark nije uputio samo zato što je računao da će se za nj saznati.sproveđe svoju volju. on je hteo da iskoristi raspoloženje. ali po svom dolasku u Berlin dao je odmah upitati ministra rata da li su preduzete sve vojničke pripreme za slučaj ulične borbe. Tada se prvi put pojavilo ime Caprivia. sa kojim bi on mogao da donese ne samo zakon o socijalistima. koji je s mukom pokušao da se nasmeši i koji je dao izraza svojoj ogorčenosti zbog toga što se na njega pucalo sačmom. Dvojici ispravnih lovaca izgledao je taj atentat jos i zbog toga tako naročito nedostojan. Od ove moralizatorske argumentacije. Da bi ministrima raspuštanje izgledalo potrebno. on nije mogao sa njim da radi i hteo je novi Rajh­ stag sa drugim sastavom. Ministri verovahu da će pod novim okolnostima Rajhstag. 269 . Knez je delio ovo osećanje. protiv njih je bila uperena izborna borba. pošto je on baš odbio zakon o socijalistima. što se na plemenitog monarha pucalo kact na prostu divljač — Prestolonaslednik je preuzeo tako je pričao Tiedemann. »Da je bar bio pošten metak«. da bi stvo­ rio za sebe vednu. Sad su morali liberali da napuste svaki otpor# ako nisu hteli da sasvim izgube tie pod nogama. Pri tom je Bismarck sam naglasio za vreme vožnje da glasove smatra kao preterane. 3oš iste večeri posetio je Bismarck za nekoliko minuta teško pogodenog cara. m od da se p rido b ije za zakon protiv socijalne dem okratije. i da sam ugled Rajhstaga iziskuje apel na birače. U ministarskom regentstvo. Ali Bismarck nije hteo više taj Rajhstag. izjavio je Bismarck. veću izgledalo je najpre da Bismarck neće prodreti sa zahtevima da se Rajhstag raspusti. da se ne može tražiti od staroga Rajhstaga da sam sebe potpuno porekne. nego zato što je on planski pripremao uličnu borbu. Nacionalne liberale trebalo je p otu d.

Osnivani su listovi Bismarck naredio. je r je zakonski nacrt zvanično objavljen u provincijskoj korespondenciji. vođa levog građanskog kriia naprednjačke stranke.Raspuštanje je odlučeno. partija je izgubiia samo tri mandata i 56. Nacionalni liberali su izgubili 31 man­ dat. Pri tom je I sam Tiedemann morao priznati. Još za vreme tih priprema došlo je do sukoba izmedu Bismarcka i ministra Eulenburga. cen­ trum je dobro prošao. dao je parolu: »Radije konzervativan nego socijaldemokratski«. Bismarck.000 glasova. da o vezama Nobilinga i Нбdela sa partijom ništa nije mogao doznati. pre no što je podnesen Saveznom savetu. moraju se činovnici otpustiti koji bez socijalističkoj p oliticly pod socijalističkom i anarhističkom zastavom. Ali razočarenje je bilo veliko: izabrano je devet socijaldemokrata. Socijaldemokrati su preplavijeni pogrdama. nikako nije bio zadovoljan nacrtom. jos uvek mu se činio suviše blag: klauzulu da samo »nezaposlene individue« smeju biti proterane »učestvuju 270 u smatrao je nedovoljnom. u stranku su poslati provokatori. Tiedemann u svojim dnevnicima donosi izveštaje takvih agenata. Зег on. za korupciju nastupila su divna vremena. Ministarstvo unutrašnjih poslova Rajha dobilo je nalog da izradi novi zakon protiv socijalne dem okratije. dok ne zaciče. Bismarckova štampa se okomila nikad nedoživljenom žestinom protiv liberala. nijedno sredstvo prezreno. Bismarck je imao svoj Rajhstag. Nijedan socijaldemokrat ne sme više da bude biran. Bismarckove reči su se raznosile. Bleichroderova štampa donosila je samo ono ito je . Konzervativci su požnjeli velike uspehe. Nijedna kleveta nije zaboravljena. Eugen Richter. Izborna borba se vodila sa strašnom ogorčenošću. 30 jula 1878 održani su izbori. koji liče na fantazije ludaka. on je hteo liberale da pritisne uza zid. naprednjaci 13. sveopšta lozinka je bila: Socijalna demokratija mora napolje iz Rajhstaga. Liberalna i naprednjačka štampa su se takođe okrenule pro­ tiv socijalne dem okratije.

sad se već teško može pooštriti. da je Eulenburg u jednom pismu Bismarcku otsečno izjavio da moli da se sličan postupak ne ponovi i da mu se kuđenje njegovlh odluka ne saopštava preko podređenih činovnika. jer su »većina slabo plaćenih podređenih činovnika u Berlinu. škodiće veoma zakonu. dan ranije Bebel je govorio i branio se od optužbe da je socijalna demokratija stranka caro-ubica: »Progonili su nas na jedan način. ali mržnja Bismarckova protiv Eulenburga nije nikad iščezla. Razlozi. postao poznat. skretničara i sličnih kategorija socijalisti. U tom trenutku Bismarck nije zazirao ni od kakvog koraka. Posle te predigre iza kulisa. ali Bismarck se izrazio nepovoljno o Eulenburgu: »Graf ima živce kao otmena dama. u kojoj je receno da novi na­ crt zakona treba »da uništi ova opasna nastojanja« i da ih učini neskodljivim . Kriza je docn ije izravnata. Sukob se zaoštrio toliko. Bez tih odredbi zakon ne bi praktično ni malo naškodio socijalizmu. koja su izgleda situaciju samo zaoštravala i stranku jačala. što je nacrt bez pooštrenja.penzije. novi Rajhstag je 9 septembra otvoren prestonom besedom. Uzrok sporu bio je u pokušaju sa umerenim pravcem. on je rekao da ne može verovati da knez ozbiljno ima takve namere.. čija je opasnost pri pobunama i transportima trupa očigledna«. zatim stražara pruge. Pristupilo se odmah većanju o nacrtu. čija pripadnost socijalistima treba da se zakonski utvrdi. sa uklanjanjem Bismarcka i obrazovanjem kabineta Eulerv* burga. Sam prestolonaslednik nije bio protiv tih planova. M islilo se da će se na drugi način modi omesti porast parti je I zaziralo se od prihvatanja onih Bismarckovih sredstava. koja očekuje porođaj«. koji potseća na najmračnija vremena srednjeg veka. da bi neprijatelja Eulenburga izvrgao preziru. koji nisu ni b ili pogrešni. ima da se oduzme aktivno i pasivno pravo glasa. činjenica. 17 septembra uze Bismarck reč na prvom čitanju zakona. koji je Savezni savet samo malo izmenio. koje Bismarck mora da traži. Gradanima. kao što je Tiedemann.. Bismarckove zahteve je čak i ministar unutrašnjih dela Eulenburg prim io sa sleganjem ramena. Izbacili su ljude socijaldemokratske ide olo gije sa 27t .

Psovani su i klevetani. i to živeti. njihov uticaj na vladu bio je u nestajanju. govori o vezama Bismarck­ ovim s Lassalleom. nagoni da propiše izuzetan zakon. On ukazuje na to. da se objave rezultati istraživanja. U izvesnim bi se krugovima besumnje radovali.. pripadaju najžalosnijim vremenima novije nemačke istorije. Nacionalni liberali su popustili. i oglašavani za nečasne i bez prava. već i za nemačke sudove«. Sve je to o d g le d n o upotrebljeno zatof da bi se provocirali nemiri.. on govori o nebrojenim procesima za uvredu veličanstva: »За izjavljujem da vremena atentata. osuda koje su se nadovezale na uvrede veličanstva. nova privredna politika bila je upravljena pro272 toga će ona po- . koje su danas stvorile naše žalosno stanje u Nemačkoj. Nemojte misliti da možete nasilnim sredstvima ubiti socijalizam. da će se policija morati udesetostrudti. one nas ne mogu ozbiljno za jaku. da je korumpira i p rid o b ije za svoju politiku.. koja jo§ ima ideala.. uvreda veličanstva. Socijalna dem okratija je jedina stranka.posla i hleba. da je sam Bismarck pre šesnaest godina tražio dodir sa socijalističkim krugovima. sudskih rasprava. Ali već su govori voda prvih stranaka tih dana dokazali da zakon nema nikakvog ozbiljnog protivnika izvan same partije.. zbog bediti«. Bebel izlaže još jednom ciljeve socijalne demokratije i kaže da će zakon samo da koristi strand. Ma šta se desilo.. sada pak Bismarcka srdžba zbog neuspeiih pokušaja da razbije stranku.. da su dotični događaji i pretresi u mnogom postaii bruka i sramota ne samo za nemački narod. mi ćemo » dalje živeti. da za nju pravi propagandu. i to jo j pribavlja njene mnogobrojne pristalice.. o pokusajima da posredstvom Lothara Buchera zadobije Karla Marxa za saradnika »Staatsanzeigera«. dali navesti na nasilja pa da oni onda imaju utoliko bogatiji i važniji materijal protiv nas radi najoštrijih mera«. da će celi javni život biti zatrovan. Oni su pretrpeli poraz u izbornoj borbi. A li: »vlade neka d n e što hoće. Bebel traži da se pokažu protokoli. Mehring veli da su »igrali kao mečke po usijanim pločama i izvodili čudnovate skokove«. dok prilike. kad bi se mi. ne budu uklonjene.

Jedina tačka u kojoj je imao pravo. onda svaka egzistencija gubi svoju vrednost«.tiv njih. kako je malo shvatao da izvan nadleštava postoji još jedan drugi svet. Bismarck je sutradan pokušao da se zbog svoje veze sa Lassalleom opravda. i otada je njen izraziti neprijatelj: »Da. nego Lassalle načinio prvi korak približavanja. bila su izlaganja o sadržini razgovora s Lassalleom. To je bilo sve što je Bismarck imao da kaže za opravdanje zakona — ništa o uzrocima postajanja i jačanja jedne stranke. To su b ili podanici koji su morali slusati. gospodo. Nigde se ne nalazi u govorima i privatnim Izjavama Bismarckovim da se on trudio da shvati makar samo postojanje radničkog pokreta. Tada se nije verovalo Bismarcku. ako mi treba da egzistiramo na takav način pod tiranijom jednog društva bandita. ni traga o razuni najmanja volja da shvati njeno postojanje — ali ovoga puta mevanju za socijalne odnose. Kersfen. uveravao je Dom da nije on. ali strah od neraspoloženja u zemlji i od sopstvene kuraži naterao ih je u Bismarckovo naručje. za dobro. Šta je on znao o razmimoilaženjima izmedu društvenih kategorija. poricao je sve veze sa socija­ listima. čak je poricao da je imao tajne fondove na raspoloženju i da je ikada hteo da osniva proizvođačke zadruge. i sam nepoverljivi Bebel smatrao je da su Bismarckova izlaganja lažna — Bismarck nije lagao. nikakvo razumevanje situacije u koju je dospeo time sto se besprimernom dem agogijom uopšte nije upuštao u izlaganje part?jskih ciljeva. za veliko dobro svoje otadžbine«. 18 . Bism arck 273 . Bismarck je potsetio u toku svoga govora na Bebelovu izjavu kojom se u prvom nemačkom Rajhstagu solidarisao sa komunom. taj neka misli na to. danas mi znamo da se Lassalle mogao p rido b iti za socijalnu monarhiju. sve pokušaje da njih p rid o b ije za sebe. da »ostaje na polju časti. bog je to tako udesio da oni moraju da rade za druge. Ko padne kao žrtva takvih mučkih ubica. pomoću te izjave on je prvi put upoznao pravu prirodu socijalne dem okratije. da je Lassalle od Bismarcka tražio da nametne sveopšte izborno pravo. nikakvo socijalno shvatanje.

To je bog tako udesio. ali njegove izjave. Rajh je opasnosti. Socijaldemokrat stajao je izvan Ijudskog društva. BisIjivi. zakon i autoritet države — to su bili postojani pojmovi. to je stvarno postalo narodno blago. bog i kralj. njihovo rakijašenje — sve n ji­ hova sopstvena krivica. smatrane su isto tako svetim kao mudrosti nekog proročanstva. svako delo. Niko nije toliko doprineo raspaljivanju klasne mržnje kao on. Osim njih nisu delovale marckove pretstave o radništvu ne mogu se dovoljno nisko ceniti. Čiji je posed.njihova je sopstvena glupost kriva ako oni nisu mogli da napreduju. U građanskim porodicama oko 1900 bio je strah od socijaldemokrata veći nego strah od zločinaca. to se ne sme rem etiti. nikakve nepomersile. onoga je i pravo. one se ni po čemu nisu razlikovale od shvatanja proseonog pretstavnika njegove klase — junkera. bili su tome prvi uzrok Bismarckovi govori. Pod »neprijateljem Rajha« Bismarck nije možda podrazumevao čoveka koji je iz razloga gledanja na svet i iz političkog uverenja napadao Bismarckovo rešenje nemačkog 274 . Ako je socijaldemokrata još kratko vreme pred rat bio čovek žigosan. njihovo večito pravljenje i dobijanje dece. njihova neobrazovanost. Naročiti autoritet. On je soRajha. Bismarck je stvorio žargon u kome se decenijama izražavalo o socijalnoj dem okratiji. njihovo neznanje. njihovi užasni stanovi. niko nije sve pojmove cijaldem okrate žigosao kao neprijatelje o etosu i Sjudbio u skom dostojanstvu tako prenebregao kao Bismarck. u istom redu kao i kriminalni zločinac. da morainim žigosanjem obrazuje kordon oko socijalne demokratije. To je bio vrhunac dem agogije. ma kako glupe bile. koji je uživala svaka izreka Bismarckova. Ovo panično raspoloženje je Bismarck decenijama proizvodio u potstrekivačkim govorima i doveo dotle. njihovo rda­ vo ponašanje. Der ni jedan gradanin nije se usudivao da kaže dobru reč za nekog ko je bio označen kao neprijatelj Rajha. davala je tim rečima dalekosežno dejstvo. ma kako banalne. Što je Bismarck rekao b Francuzima kao i o socijaldemokratima. njihov moral. Niko nije tako zaošlrio klasnu borbu kao Bismarck. protiv njega je bilo dozvoljeno svako sredstvo. nedodirljivi.

da će im d n iti ustupke u novoj privrednoj politići. od Bismarcka naručeno.pitanja. To sto su centrum i naprednjačka stranka glasali protiv zakona. da bi protivnike prenerazio i zaplašio. sada se pozivao na svoj Rajh i izazvao novu zabunu. Pismo je bilo određeno za nacionalne liberale. 18* 275 . kada im je Bismarck dao na znanje. da ove pojmove ispita. po shvatanju Bismarckovom. Kada je prvi put nastupio u Sjedinjenom Landtagu. njegovu častl« A socijaldemokrata Bracke uzviknuo je : »Gospodo. Upravo u to vreme fabrikovao je Tiedemann dokumente koji su trebali da dokažu da su socijaidemokrati biii plaćenici engleske vlade. Jos u poslednjem času je stiglo. neprijatelj Rajha bio je za Bismarcka doslovno plaćeni agent jedne strane države. Ali čak i ta optužba neprijateijstva protiv Rajha. njegovu slobodu. Poslednje njihovo kolebanje je iščezlo. mislio je on na p odm itljive lupeže bez ikakvog uverenja. u kome je kajzer hitno molio da se u spornim tačkama ne popusti odlukama Rajhstaga. bio je samo gest pred njihovim radničkim biračima. Zakon je stupio na snagu 21 oktobra. prekršava sva ustavna prava. Kada je Bismarck govorio o neprijateljirna Rajha. pismo Wilhelma iz Baden-Badena. Uvek je Bismarck ubacivao u debatu šlagvorte koji sis zbunjivali. ne na poslednjem mestu u redovima same socijalne demokratije. ja ću vam nešto reći. ono im je saopšteno i nije promašilo svoje dejstvo — protiv samoga kajzera nije se usudivao nijedan nacionalni liberal da istupi. Nacionalni liberali su glasali za zakon. pošto su znali da će nacionalni liberali dati svoje glasove za zakon. Odgovornost za to neka padne na one koji ga donosel Doći će dan kada će nemački narod zahtevati polaganje računa za ovaj atentat na njegovo blagostanje. Poraz u avgustu 1914 objašnjava se delimično iz tih razloga. mi zviždimo na celi zakon!« Sutradan je zakon prim ljen — sa većinom od 72 glasa. da protumači njihove veze? 18 oktobra je Wilhelm Liebknecht još jednom uzviknuo: »Za­ kon protiv socijalne dem okratije proskribuje slobodu. Ko se trudio. osim socijalne dem okratije. donela je strahovite plodove. operisao je tada rečju »nacija« da bi zbunio protivnike.

Osnivanje p rikrivenih listova nije uspevalo prvih godina. crno vino. On je bio najpokornije orude. gonjen je iz mesta u mesto. Kad smo ulazili u iduću stanicu. ograničio sam se u početku na pivo. skupovi onemogućeni. porodice su sikanirane. bio je vedar i raspoložen kao retko kad. namestenika. Osim toga redali su se pivo. porto. Dedna velika kampanja progona otpoče. Pod njegovom ministarskom vladavinom borba se zaoštrila do kraj276 . zatim su došle lule i cigare. Docnije je proglašeno opsadno stanje u Hamburgu i Leipzigu. koliko se bilo nakupilo na stolu. dve pečene jarebice. nordhojzer i konjak. Hiljade radnika. večinom ocevi porodica. Docnije su spuštene zavese i upaljene lampe. razne kobasice itd. koji su imali male radnje.. Sindikati su rastureni. čije ime za sva vremena ostaje vezano sa progonima. sve ostale stavio oprezno pod sto. časopisi zabranjeni.. ali je knez mislio sasvim pravilno da će mi već porasti zazubice kad ga budem video kako jede. U novembru proglašeno je malo opsadno stanje u Berlinu. Iza Neustadta na Dossi osetio je apetit: »Iz jedne ogromne korpe s jelom vadio je njegov sluga sve moguće vrlo delikatne stvari: pola zeca. Uskoro nisu v i|e postojali nikakvi partijski listovi. Pošto sam već kod kuće ljudski doručkovao. Tako se i desilo. njihove radnje upropašćavane. 67 članova stranke je proterano. najkorum ptivniji elementi pušteni su protiv brani* laca radničkih prava Po povlačenju Eulenburga pojavio se pomeranski junker Puttkamer. pogledao je knez nepoverljivo oko sebe i od sedam ili osam flaša. srneći but. koje je Bismarck ikada našao. Špijuni i provokatdri nadose unosno raspoloženje.23 oktobra napustio je Bismarck u pratnji Tiedemanna Ber­ lin. Knez se osećao veoma udobno. kase zaplenjene. sem dve. sva udruženja i društva su raspuštena. Pretresima nije bilo kraja. Rekao je da bi mu u javnom mnjenju ipak moglo škoditi ako bi se pričalo da knez i njegov tajni savetnik putuju okolo po zemlji izmedu baterija pivskih i rakijskih flaša.. i razgovor se nije prekidao sve dok nismo stigli u Friedrichsruhe«. Ko je bio sumnjiv. urednika ostalo je bez hleba..

preko 1. Iz inozemstva je vodena propaganda. Mnogi radnici pali su nevini kao žrtve zakona o ©ksplozivnim materijama i proganjanju. U prvo vreme toga zakopa stranka je stvarno bila osetno pogođena. pokazalo se. Ilegalna literatura je često na avanturistički način unošena u Nemačku.298 glasova. Bismc*cka. Nije nas zadatak. Ali kada je kratko vreme pre Bismarckovog povlačenja biran Rajhstag još pod zakonom o socijalistima. kako se Bismarck nadao i kako je želeo. šta više. dolazilo je pomoću najbesramnijih provokatorskih metoda do veleizdajničkih procesa. Koliko li je duševne patnje b ilo prouzrokovano od pandura Puttkamera. časopisa i knjiga bilo zabranjeno. uprkos ponovljenom produžavanju zakona.Tiosti. već su sledeći izbori doneli doduše gubitak glasova. da pišemo istoriju partije pod za­ konom o socijalistima. napornom radu prikupila je ona svoje raspuštene redove.427. U novembru 1878 izraden je memorandum za reviziju caTinskih tarifa od fiedem anna u Friedrichsruhu. ali nikako poraz ili čak slom.500 lica je osuđeno na više od 1. koji su udarani na velika zvona i koji su se završavali izričanjem najtežih kazni. ali u dugom. ргеко 332 radničke organizacije raspušteno. čije je dejstvo pogađalo socijalnu demokratiju. koji je osamdesetih godina uzimao maha. Anarhistički pokret. ali doba zakona o socijalistim a je bila herojska era nemačkog radničkog pokreta pre ^mperijalističkog rata. isto kao što ne možemo u okvjru naseg prikaza ulaziti u kritiku p o litike stranke. dobila je socijalna demokratija 1. da se radnički pokret ne može savladati. 1880 držala je stran­ ka svoju prvu partijsku skupštinu u Wydenu i odlučila da se bori svim sredstvima za svoje ciljeve. prikrivenih udruženja.000 godina lišenja slobode. na badnje veće pre277 . koliko egzistencija razoreno. izazivao je vladu da donosi nove zakone.300 novina. Kada se posle dugih dvanaest godina najogorčenije borbe mogao svesti račun. da je ргеко 1. Već posle nekoliko godina bilo je neosporno. 900 njih je prognano. Postepeno je opet uspevalo osnivanje prikrivenih listova i. Madaia.

centruma i jednog dela nacionalnih liberala izglasa ca­ rine.. pri gotovo šestostruko povećanom američkom eksportu žita. koja je doprinela njegovom uklanjanju iz službe. kada nije mogla ni da potuče inostranu konkurenciju. Kada se uskoro ova nova privredna politika pokazuje kao fiasko. sama vojska je povećana za 25. niti da osvoji nova tržištar a kada se položaj radničke klase stalno pogoršavao i kada izbori za Rajhstag nisu doneli slom socijaldemokrata.615 ljudi. Iduće godine istodobno sa ponovljenjem zakona o socija­ listima povećan je vojni budžet. carina na žito. Savez između junkera i teških industrijalaca bio je zaključen. graf Henckel-Donnersmarck. pokušao je Bismarck da ih hvata na mamac.klinjao je Bleichroder u jednom pismu Bismarcka da pride politic! zaštite. gurao je napred Wilhelma kao sedog vladara mira. njihovo sprovodenje značilo je 130 miliona maraka novih poreza. U toku 1879 godine uspeva Bismarcku da pomoću konzervativaca. za nemačku poljoprivredu bezuslovna potreba. Privredna politika sledećih decenija ide istim kolosekom kojim je pošla 1879. dade da se pod njegovim im enon objavl poslanica u kojoj je ctajalo da će na izleče278 . brašno i meso. i »od čijeg što skorijeg ostvarenja najzad očekivahu korenito uklanjanje bede koja je nemačkom Rajhu pretila osiromašenjem i opadanjem. pamuk. znatno su p ro š ire n e . na sirovine (drvo. brašna i mesa. Pred kraj njegove vladavine ona će preživeti krizu. ogroman porast svih cena. sirovo gvožđe. zanatstva i industrije iskazivahu svoju zahvalnost Bismarcku za novi privredni program. železne fabrikate).« Запиага meseca pisao je Bleichroderov p rijate lj i saučesnik.. u kome sto pretstavnika trgovine. Carine na životne namirnice i potrošne artikle. najzad na duvan. na silvestrovo veče primio je knez pismo trgovačke komore Bohumske. da je. Godine 1881 otpoče on iznenada sa socijalnim reformama. ako se ona neće da izloži istim opasnostima kao industrija. osim carine na stoku. Pristanak centruma bio je kupljen konačnim likvidiranjem kulturne borbe.

Monopol duvana je odbijen. neprijatna podzemna delatnost koja se svuda osećala. prodiranje socijaldemokrata u gradske parlamente.. koji su odmah objašnjeni kao ma­ ne var skretanja. povišene carine na stoku i na rakiju. ali držanje frakcije Rajhstaga. Ali ista carska poruka nagoveitavala je dalje sprovodenje poreske reforme. čak ni velika obećanja carske poruke nisu ispunjena. da Bleichroder i Hansemann (šef Diskontnog društva) imaju prava na zaštitu svoga bogatstva: »Voleo bih da možemo stvoriti odmah nekoliko stotina miliona vise u zemlji«. ali svi predlozi za poboljšanje odbijeni su od drugih stranaka. Socijaldemokrati isprva nisu pri većanju u Rajhstagu b ili pro­ tiv pokušaja socijainih reformi. primoravali su Bismarcka ne samo da uskoro opet okrene krmilo. Flota je izgradivana usled kolonijalne p olitike Vojni budžet guta u toku deset godina 5г/з m ilijardi maraka. udvostručene carine na drva. Ali zakonodavstvo za za ititu radnika ostade u skromnim počecima. pošto su terete trebali da snose radnici i nameštenici. 1887 povećana je mirnodopska snaga vojske za 40. kada je njegova privredna p o li­ tika bila napadnuta. uspesi socijaldemokrata pri novim izborima. Ali je Bismarck uzviknuo u martu 1885. o bolesničkim blagajnama i o invaSidnosti.000 ljudi.nju socijainih zala morati da se radi ne isključivo putem represije socijaldemokratskih izgreda. već i da sprovede dalje povišenje carina na navaljivanje agraraca i industrija­ laca. koji su za imućne b ili veoma zgodni. zakoni su formulisani izričito u korist preduzetnika — opozicija stranke je stvorena. Iznet je zakon o osiguranju za nesrećne slučajeve. Tu se jos jednom pojavljuje uspomena na trećeg Napoleona. koji celog svog života nije mislio ni na sto drugo. pooštravanje društvenih suprotnosti. U isto vreme pokušao je Bismarck da blaže prim enjuje za­ kone o socijalistima. do da 279 . da smatra kao svoj zadatak odgajivanje milionara. već ravnomerno putem pozitivnog unapredivanja blagostanja radnika. ali godine 1885 utrostručene su carine na žito. otvaranje obilnijih poreskih izvora indirektnim državnim porezima (monopol duvana i povišavanje poreza na piće).

koji je u jednoj od najgorih korupcijskih epoha svih vremena doviknuo finansijerima: »Bogatite se!« 280 .finansijskom kapitalu da odrešene ruke da bi se bogatio. ministra Luja Filipa. Mehring potseća na reč Guizota.

koja je imala na raspoloženju silne rezerve. 1871 pokorio se Bismarck vojsci. ne može ratovati na dva ili čak tri fronta. Vojska je bila bitke. čija se privredna moć širila te je uskoro mogla da prihvati konkurentsku borbu sa Engleskom na industrijskom području a sa Rusijom na agrarnom. uprkos svim sukobima koji su se u Versaillesu gotovo izrodili u otvoreno neprijateljstvo. Sukob Izmedu Bismarcka i vojske nije završen. Gotovo jos veća nego uspeh Bismarckove diplom atije Izgledala je pobeda vojske. Ko je dirao u vojsku. 1866 mo­ gao je Bismarck još na kraju da uveri generale da se sa v o j­ skom koja je iscrpljena kolerom. taj je ustajao protiv kajzera i Rajha. čije se stanovništvo neprekidno množilo. koja mu se iz obzira prema kneževima morala uskratiti. nije mogao 281 . i pretrpela samo jedan jedini mali poraz u toku šestomesečnog rata. odlučna bitka za osvajanje Nemačke od strane Prusa morala je biti odgođena. Tako je nastala u sred Evrope jedna vojna monarhija. Frankfurtski mir je bio mir diktovan od ge­ nerate. u vojnom logoru rproklamovali su ga kneževi i generali. U vojnom logoru bio je kajzer izabran od kneževa. instrumenat m od junkerske kaste. Wilhelm bi rado bio prihvatio titulu »Hercog Nemaca«. koja je pretstavljala vladavinski aparat države.SUKOB S VOJSKOM Nedirnuta je u svim borbama uvek ostajala samo vojska. Latentno su ove zategnutosti uvek postojale. Ali ironija istorije je htela da diplom at t Bismarck dode u sukob sa vojskom. Vojska je bila vodila tri rata.

svi važniji položaji b ili su rezervisani za plemstvo. primamljivanje. taj ogromni faktor m od. Pri tome je vojska. izgledalo je da jos uvek daje garanciju da će vojska sačuvati svoja rezervatna prava. izazivanje rascepa kod protivnika. Baš to je bilo presudno. Ovaj stari čovek. Igra šezdesetih godina. zbog toga kompromis sa južno-nemačkim kneževima. u vojnom logoru proklamovan za cara. da naposletku čak protiv svoje volje vodi kolonijalnu politiku. Dokle god je stari Wilhelm živeo. Njegova junkerska svest zabranjivala mu je i samu pomisao. na izgled konstitucionalne države. Uvek je za njega vojska bil& 282 . oficire je imenovao kajzer. u kojoj je kruna bila snabdevena svim pravima vlasti. bila za Bismarckovu politiku najveća opasnost. slabljenje ovoga. Vojska je polagala zakletvu samo vladaocu. pravo glasa vojnici kao i oficiri nisu imali. ali ovo je ostalo nepom irtjivo i u zbijenom frontu se usprotivilo Bismarcku. pošto je sam Bismarck izbegavao svako razračunavanje. Iz vojske su dolazili najljud napadi protiv njega. te nije bilo mogućnosti odbrane od njih. kojima se kao najodličnije rezervatno pravo priznavalo zapovedništvo (u miru!) nad vojskom. Stalni sukob izmedu Bis­ marcka i vojske nikada nije prestajao da postoji. Opet je ironija istorije htela. od 1814 tesno vezan sa vojskom.biti završen. prvi odista ozbiljni sukobi razvili su sef kada je Rajhstag hteo da odobri vojni budžet samo za tri godine. da Bismarcku nije uspelo da načini od radništva sredstvo svoje p olitike. jer je vojska jos uvek bila sudbina ove napola feudalne. Bismarck se nije ustručavao ni od toga da ih zaplaši uveravanjima o prijateljstvu prema radnistvu. nije vise uspevalo u osamdesetim godinama. da oduzima pravo vojsci. da sam Bismarck nikad nije mislio da preduzme ma i jedan korak protiv vojske. ovde nisu uspevale njegove veštine. general*! se nisu usudivali na odlučan udarac protiv Bismarka. Vojska nad svim strankama — to su nalagali životni interest vladajuće klase. Zbog toga samo prividan parlamentarizam. Kada su stranke pravile teškoće. zbog toga je baš Bismarck bio primoran da vodi drugu politiku. ukoliko su vršeni u mraku. koji su b ili utoliko opasniji. Vojni budžet je tražen od parlamenta na se­ dam godina.

285 . nego još vise u unutraš- njoj politic!. jedan drugi general postao njegov naslednik. da je jedan general bio njegov glavni protivnik. nastala je paradoksna situacija da su vojnički krugovi zahtevali njegovo uklanjanje. Ta.najjača rezerva — ne samo u spoljnoj. dok je on sam mislio na državni udar i na upotrebu vojske za prividno neizbežni građanski rat. Kada je došlo vreme njegovog uklanjaja. u godini 1878 bio je čvrsto rešen da povede vojnike u otvorenu borbu protiv radništva.

Zato što je buržoazija u njegovoj zemlji p olitički žrtvovala svaku ambiciju. Taj zaključak je bio pogrešan — iz sopstvenih iskustava on se opet dao zavesti svojom sopstvenom staleškom svešću. Bismarck je je r je smatrao nemogućim stvori jaku državu. roajalista i bonapartista i nije mogla da vodi nikakvu agresivnu politiku. Prvih godina po Frankfurtskom miru bio je i sam Bismarck obuzet tim shvatanjima. da bi parlamentarizam mogao da 284 . ona jo s jednom nije shvatila stvarne odnose snaga. da će se ista ta klasa u drugoj zemiji došao do ovog zaključka. prosto zato što je zastupala jedan program. verovao je. nesrećni položaj Rajha u sred Evrope — i kada je shvatala taj položaj.SLUČAJ ARNIMA Bismarck nije mogao da nastavi politiku sile koju je sam foio propagovao. zahtevala je nove ratove radi obezbedenja. Sa Frankfurtskim nasilnim mirom bila je mogućnost nemačko-francuskog sporazuma za uvek potisnuta. da smatra jakom jednu klasu. zato sto je bila izlozena napadu radnistva. zato što ju je on sam lako tukao. Jedna republikanska Francuska izgledalo je da ne može postati ozbiljna opasnost za Nemačku. Bismarck se plašio konzervativno-klerikalnih snaga Francu­ ske koje su neminovno morale da vode rat za revanš da bi se mogle održati na vlasti. Vojska nije htela da 1871 bude završetak. Bismarcku je stoga bilo stalo do slabIjenja Francuske. a da nije ni pitao za stvarne snage koje bi ta klasa pretstavljala. želeći da gradanska republika ostane priznata.

da bi je pred celim svetom izvrgao preziru. do neograničene političke vlasti buržoazije. da je on u izvesnim vremenima bio rešen da povede novi rat protiv Francuske da bi jo j zadao smrtni udarac. polusuverenih kneževa. izazovnom. sa kojim je nekada bjo u dpbrom prijateljstvu. uvredljivo. tražio dodir sa klerikalnim i roajalističkim krugovima i obilazeći Bismarcka slao Wilhelmu izveštaje. u razgovorima izražavao je pogdekad fantastične id e je : Burgundija. i kada su istpvremeno kružili glasovi o tome da Arnim treba da postane kancelar. niti je postojalo takvo junkerstvo. Uvek mu je izgledalo opasno da se izmiri sa Francuskom. . On je bio razočaran kada je Francuska tako brzo plaćala I 1873 morala biti evakuisana. republika već pre svega do republikanskog državnog feudalne klase. održava veze sa caricom. da F. Sa francuskim poslanikom govorio je u oštrorn. Bismarck je uvek o dbijao da potrazi zbliženje sa Francuskom. on. Bismarck nije propustio nijedno sredstvo da bi onemogućio Arnima. Kada se graf bavi u Berlinu. Decembra 1872 Bismarck denuncira grafa u je d ­ nom pismu Wilhelmu. u ko jo j Bismarck vidi ogorčenu neprijateljicu svoje crkvene politike. Bismarck je grafa. da bi Francuska morala da oseti svoju slabost. nepom irljivom tonu. Ubuduće mislio je on samo na to. grof Arnim. Nje« govim pretnjama nije bilo kraja. govorio ponižavajući. oblika. zato se on pojavljuje viiše puta u audijenciji kod kajzera. načinio je od večitog neprijateljstva izmedu Rajha i Fran­ cuske dogmu svoje spoljne politike. cela Lotaringija moraju opet postati nemačke.baš tako isto držatL Jer. kad se Arnim okrenuo protiv Bismarckove crkvene p olitike i sumnjao u njen uspeh. Bismarck ga ne prima. niti je u Francuskoj postojao Bismarck a jo§ manje takva vojna sila kakva je bila pruska. Kada je njegov zamenik u Parizu. niti takva nakazna tvorevina od saveznih država. koji spoljno-politički gotovo nikad nije priznavao principe. i moli ga da A mi mo vim izveštajima ne 285 . u prvi mah počeo špijunisati preko Holsteina. krivica nije bila samo do pitanja Elzas-Lotaringije.ancusku izoluje. Građanska ugrožavala je poslednje p rivile g ije Nesumnjivo je. On je mislio da germanizuje Istočnu Francusku.

Stari čovek izjavljuje: »Posredi je samo osveta kneza Bismarka. Na ove insinuacije Wilhelm ne reaguje. beznadno i duboko potresen zbog bezrazložnog 286 osvetljivost je glavna crta njegovog karaktera. te bi Francuska usled toga bila usamljena. kajzer ga prima i. Arnim zahteva demanti ili opozivanje. U aprilu 1873 navaljuje Arnim da se povede istraga zbog toga što je Bismarck preneo u Berlin pregovore koje je on sam vodio u Parizu. M olio je Bismarcka da mu kaže razlog gonjenja.. i dok ne uvidite da ni to nije n iš ta . koji je još uvek naklonjen Arnimu. teši. Bismarck napominje da on. Arnim putuje u Berlin. ali je teško sa takvom sumnjom u srcu snositi odgovornost za način na koji ovaj visoki činovnik izvršava uputstva«. smišlja nove manevre i klopke. koje su me već ranije ometale da Vas opozovem. Iz Pariza Arnim opet u izveštajima Wilhelmu napada Bismarckovu politiku. .p rid a je onu važnost koja se mora pridavati objektivnim i savesnim prikazima. kod čoveka kome se toliko duguje. A pošto za takvu optužbu nije postojala ni senka dokaza. sumnja da graf tako šta čini. Vi imate veze s dvorom. bude primljen i traži otvoreno objašnjenje. Bismarck tvrdi da je graf učestovao u obaranju Thiersa i izboru maršala. kada preti opasnost restauracije i vraćanja monarhije pod klerikainim uticajem. . i to ne samo on.. dok je Bismarck za francusku republiku. šalje ga Bis­ marcku. i Vi nećete m irovati sve dotle dok Vi ne sednete za sto za kojim ja sedim. došlo bi do boljeg rezultata. je r će velike monarhije odbiti svako savezništvo s njom.« Plačući. Tada Bismarck zamahuje na udarac ј u jednom pismu kajzeru optužuje svoga poslanika koji svoju poslovnu delatnost podreduje svojim ličnim interesima. Vi ste me optužili caru. — G raf ostaje u Parizu.« Kajzer. »Tako nešto se ne može dokazati. i žalosno je što to moram da nadem . Tu Bismark prasne: »Vi kujete zavere sa caricom. govori u prilog monarhističkim nastojanjim a. Bismarckova štampa iznosi ove optužbe pred javnost. veli. Bismarck odgovara okolišeći. Kada je 1873 Thiers oboren i došao na vlast Mac Mahon. Arnim posluša taj savet. Pod njegovim vođstvom.

o čemu ne može b iti ni govora. najzad uspeva Bismarcku da Arnima premesti u Carigrad. načini grešku: zadržava za sebe akta iz arhive poslanstva u Parizu i tvrdi da su ona njegova svojina. pa i u samu smrt. sada je graf zreo za krivični postupak. napusti graf kneza. Da nije najzad sam Bismarck pustio te članke? Arnim. neshvatljivo Je. čija je krivica bila sto je ne samo dokazao da ima sposobnosti. Arnimov slučaj bio je od kobnog dejstva. i protivnika goni u nevolju j sramotu. o njemu se govorilo kao o nasledniku Bismarckovom — dovoljan razlog za Bismarcka da ga obori i moralno upropasti. žigosan čovek. U svojim uspomenama Bismarck se potsmeva njegovim suzama na rastanku. Bismark pravi pitanje kabineta. kako ni od kakve infamije. umro je pre svoga povratka u Nemačku — siomIjen. Wilhelm ga je voleo. Graf se vrati u Pariz na svoje mesto. Bismarck ga iznova muči. ali kada Arnim zahteva Istragu. ali u to vreme se u štampi pojavljuju članci koji ga opravdavaju i napadaju Bismarckovu politiku. Pitanje je da li je ove članke Arnim napisao ili inspirisao. Arnim pobeže u inostranstvo i objavi brošure. nego i hteo da vodi drugu politiku no što je bila Bismarckova. On je Arnimovu posetu smatrao kao manevar. ubuduće niko nije više smeo da sumnja u naloge i smernice šefa. razašilje svima diplomatskim pretstavnicima Nemačke pismo. On je stavljen pod optužbu zbog »uklanjanja akata« i osuden na devet meseci zatvora. zašto je Arnim to podnosio — očigledno se osećao jak uzdajuči se u Wilhelma. Optužen je zbog veleizdaje i u otsutnosti osuden na pet godina robije. Dos jednom se zapaža kako Bismarck protivniku postavlja klopke. Kada mu je docnije od državnog suda osiguran Slobodan ulaz da bi radio na obnovi svoga procesa. Sada se Bismarck sprema za definitivan udarac: optužuje Arnima da je vinovnik članaka i preti disciplinskim postupkcm.nepoverenja diktatorovog. da izražava 287 . u kojima je oštro napao Bisrnarckovu politiku. v. Arnim je saglasan. ni od kakve konsekvencije ne preza. sad Bismarck može da mu priredi istragu. On je to uvek poricao. u kome se Arnim naziva »opasna indivldua«. međutim.

U nadleštvima Bismarcko­ vim otada je bilo ili kreatura ili intrigana. Sa Arnimovim slučajem Bis­ marck je postavio primer koji zastrašuje.bojazni ili da se čak obraća kajzeru. već i da ide novim putevima. Što se nekoliko dana po otpuštanju Bismarckovom nije našao nijedan čovek u mini­ starstvu spoljnih poslova koji bi bio kadar da ne samo nastavi njegovu politiku. 288 . bila je to posledica Bismarckovog sistema.

Kersten. a nije ni mogla da vodi rat. tek što nije zaključena trostrana antanta protiv usamljene Nemačke. bio je Bismarck rešen na rat. obratila se m oled za pomoć Engleskoj. i kada je izgledalo da se francuska vojska pod Mac Mahonom uspešno reorganizuje. Wilhelm. značio bi nemačku nadmoćnost u Evropi — zbog toga su se sve sile osećale ugroženinrv. da je prvi put u konturama iskrsla antanta od 1914. da bi osigurao zalede. — ska. da on rat nije hteo. Francu­ pisao a možda ni povoda za to dao. U listu »Post« se pojavio alarmantan članak »Rat u izgledu«. kada su francu­ ski biskupi držali govore protiv Bismarckovih proganjanja klira. Ne svršivši poslove krenuo se Radovitz natrag. Ovoga puta u Petrogradu pruski poslanik nije dočekan tako ljubazno kao nekada. koji nije Bismarck naSvet je obuzela uzrujanost. 289 . Novi rat protiv Francuske. koja nije želela. Prvi put stajale su sve evropske sile zajednički protiv Bis­ marcka. koji bi se besumnje bez učesća drugih sila završio nemačkom pobedom. ali čije je objavljivan je njemu vrlo dobro došlo.MORA KOALICIJA Kada je kulturna borba najžešće besnela. I sam Franja 3osif i Vitorio Emanuelo sreli su se u Veneciji i raspravIjali o Bismarckovim napadima protiv centruma i pape. Bilo je već došlo dotle. sondirajući u isti mah i u Rusiji. Bismarck je u ugroženoj situaciji poslao diplomatu Radovitza u Petrograd. koji je 19. kada su se sveštenici u Elzasu pod ig li protiv Bismarcka. Bismarck docnije tvrdio. Izmedu Petrograda I Londona razapinjale su se niti.

Ministar Derby daje na znanje nemačkom poslaniku Munsteru svoje nezadovoljstvo. p ro tiv francuskog poslanika. sam istupi protiv jedne sile koja je bila slaba. šta je pomogla diktatura — hteo da samostalno. propali su. Godine 1875 Bismarck je doživeo svoj prvi teški diplomatski poraz. p ro tiv carice Auguste. kome osporava sve sposobnosti. Posledice Frankfurtskog mira bile su kobne — vojska. koja je tobože spletkarila u Londonu. To je bio adut — Aleksandar moli Bismarcka da ostane. Aleksandar II govori o »spletkama« Bismarcka. bio je ogorčen zbog alarmantnog članka u listovima »Post« i »Kolnische Zeitung«. Mora koalicijš nije ga otada vise napuštala. koji bi izričito osigurao posedovanje šta je pomagao Rajh. koja se ne prima. šta je pomagala pobedonosna u trenutku kada je Bismarck Elzas-Lotaringije. iznenada podnosi ostavku. Austriju i ita liju p rivoli na savez. on je stajao sa svojim Rajhom sam u Evropi. čak pro­ tiv eks-carice Eugenije. Ali Gorčakov trubi celom svetu da je on tukao Bismarcka. je r Wilhelm uvida da bi tad poraz bio potpun. govorio je o »besmislenimr potpuno neosnovanim rezonovanjima. koju je Wilhelm u jednom pismu uz p retnje preklinjao da održi mir. dan docnije može Aleksandar francuskom poslaniku da da zadovoljavajuće izjave. u Londonu su ubedeni da će Berlin da napadne.« U Petrogradu se veruje da sav nemir dolazi od Nemačke. da pregovara sa Engleskom. potstaknute njegovom sopstvenom krivicom. imao je celu Evropu protiv sebe. ali mir je obezbeden. i pro tiv engleske kraljice. nego da dezavuile sve svoje korake. U trenutku najveće opasnosti odlučuje se ruski car na put u Berlin. Pokušaji da Rusiju.u očajnom raspoloženju. Bismarck besni u svojoj jarosti protiv svih tcbožnjih i stvarnik protivnika — protiv Gorčakova. Uveliko uverava da nikada nije mislio na rat. Spoljno-politička kriza godine 1875 imala je duboko dej290 . preti svojim povlačenjem i ukazuje na težnje u kronprincovoj strand. sobom vodi Gorčakova — nešto se gore jedva mog lo desiti Bismarcku nego da ruski car pred celim svetom igra sudiju Evrope. N ije mu ostajalo ništa drugo. koji usred ove krize.

da izme­ du opasnih grebena provede državnu ladu kroz usku plitku močvaru. od tih dana mučila ga je mora koalicija. svečanostima. s obzirom na njegovu prirodu ne može se od njega očekivati priznanje o porazu — nikada on nije priznao da je njegova politika usled iskustava toga proleća pokušavala da ide drugim putevima. mi znamo malo §ta se u njemu samom događalo. plivali u pi> janstvu pobede. teško odbranljivim granicama na istoku. moralo je Bismarcka duboko potresti. on je čak umeo da uveri nemačko javno mnenje da se ništa nije ni dogodilo. u jednom govoru u Rajhstagu. koji je on hteo. koji nije imao i nije mo­ gao imati. paradama. tom hladnom račundžiji. Ali su vojska i konzervativci vikali i besnell. Petnaest dugih godina Bismarck se često očajno borio. Kada je Eugen Richter docnije. nazvao Rusiju džinom na glinenim nogama. jer je Nemačka pri svom nepovoljnom geografskom položaju. Ništa tom političaru. i na evropski i čak međunarodni značaj. pri svojoj odvojenosti od svetskih mora. Bila je velika nesreća Nemačke što ovo Bismarckovo saznanje o ograničenim mogućnostima nemačke p olitike nije moglo b iti javno pretresano. Nikad on ne bi priznao da je rat. Bismarck je sam bio kriv sto je preokret koji se tih dana odigravao. počivala na istim temeljima. Slabost Nemačke ostade državna tajna. Njegovi diplomatski sprečavali su otvorena objašnjenja. izazivali svet govorima. Tajna diplom atija nije trpela takva pretresanja. kao da javno ili ma i u najužem krugu svojih saradnika prizna pogrešku.stvo na celu buduću Bismarckovu politiku. tu moralnu tajni metodi odvažnost nikad nije imao. On je znao da je ovaj carski sjaj bio samo prividan. pri svonv kobnom 19* 291 . Naprotiv. Ali nije samo krivica Bismarckova sto se Rajh nadimao pun svesti o svojoj snazi. koje su mu prouzrokovale brige za Nemačku. Zna se samo da je on od onog vremena govorio o besanim noćima. ostao tajna diplom acije. znao je da gradanstvo živi u lažnom uverenju. pri svojim dugim. Da se Nemačka iznenada našla nasuprot celom svetu protivnika i stajala pritom usamIjena. nije bilo tako strano. bio ometen samo uplitanjem Aleksandrovim. on nije bio svestan da je država u kojoj je on sam živeo.

Bismarck je prvi put u krizi godine 1875 upoznao nesrazmeru snaga. Nesrećna zemlja. koji je čvrsto držao u rukama državni aparat. to on izgleda nikad nije razumeo. a da ne dospe u kolotečinu njihove politike. U osnovi — tako gledano — nije on imao nepravo kada je sa Rajha. iako je ekonomskl već bila potisnuta od gradanskog staleža.. voden od državnika koji se osećao pozvan da bude sudija Evrope. uspeo je da se sam odrzi. Da je ova protivurečnost sledila iz enormnog razvitka privrednih snaga. razvitak moći buržoazije. Dogma je bila: nikakve mogucnosti za izmirenje sa Francuskom. Pri tom su ogromno bogatstvo sirovinama. i da na taj način stvori stvarno unutrašnje jedinstvo. zaslepljen narod. uvek je postojala. Protivurečnost u kojoj se ova zemlja nalazila. bas zato što je vladao tom vojskom i tu svoju vlast branio od svakog napada. Ali ova kampanja za uništenje nije uspela. »furor teutonicus«. V Bismarck nije postigao svoj cilj jedinstva Rajha. koju ona sama nije bila kadra da vidi. s obzirom na ustrojstvo pruske države bila je vojska u rukama ovog staleža od ogromnog značaja.»redišnom položaju u Evropl. On je pripadao staležu potisnutom u otstupnici. Jedna pojava kao sto je Bismarckova pod takvim okolnostima uopšte nije neobična. U našoj zemlji bilo je od vajkada samo ličnosti koje su došie prekasno ili prerano. Ako je hteo da vlada spolja liberalno. već šta vise potrebna. bila osudena da vodi samostalnu* I čak napadačku politiku samo po cenu životne opasnosti. koji se odigravao u jednoj zemlji čiji je geografski položaj bio krajnje nepovoljan. svoga gledišta oglasio socijaldemokrate za neprijatelje To su bili stvarno. ali koji nije imao hrabrost da naciji prizna istinu. morao je da traži saveznike. silna vojska a ne manje i psihološki momenat. ali ona nije bila nikad tako očita kao na početku zavojevačke ere. i docnije do sudara. O pet jednom primenio je Bismarck svoju staru rečenicu: »Konzervativan u unutrašnjoj politici — liberalan u spoljnoj« — posle 1875 je rešen da uništi radnički pokret. nagnali Rajh na puteve koji su morali dovesti do trenja sa svima svetskim silama. iako nikad nije poznao njenu pravu suštinu. Zbog toga su svi pokušajt 292 . kako ga je on razumevao.

Austrija je za Bismarcka imala zadatak da zadrži nastupanje Rusije. a zatim da podvede pod jednu kapu nacionalne manjine. morali bi je izmisliti«. a Rusija hoće da podbode Bismarcka na rat protiv Austrije. Koliko li je pokušaja Bismarck činio. ali godine su prošle dok je Bismarck uspeo da izazove utisak kao da daje jed no j sili toliko da bi jo j se učinilo korisnim da obezbedi posed Elzas-Lotaringije. da ujedno Rusiju skrene protiv sebe. a pre svega bi. Austrija je imala reakcionarnu misiju. jer je Rusija odvraćena od srednje Evrope i ne može da pode protiv Austrije. ali. Bismarck vidi svoj glavni zadatak u osiguranju Rajha. koji bi se možda završio pobedom.upravljeni da sile zajemče posed Elzas-Lotaringije. sa problemom nacionalnosti. i zbog toga se Bismarck približio državi Franje 3osifa. Ni Engleska ni Rusija nisu do Bismarckovog otpustanja nikad bile spremne da preuzmu garantiju. On je video. dovela Rajh u najteže situacije. Elzašanima i Dancima. da bi se dosta teškoća imalo sa Poljacima. ali bi se Rusija i Francuska po svršetku sporazumele iza leda Nemačke. nisu tu bili merodavni osećajni momenti. jer zahteva. — za šta se Bismarck ili je Rusija htela da upotrebi Rajh kao tampon protiv Austrije. čas Rusiji svoje usluge. a ništa ne pruža. je r bi balkanska politika sasvim pomerila nemačko težište. 293 . ko­ liko li je zaludnih pregovora vođeno. koja bi u tom trenutku obuhvatala Rajh na svim njegovim istočnim granicama od Libaua do Passaua. ali ona je odgovarala nemačkim interesima. Ničeg se nije toliko bojao Bismarck kao ruskoaustrijskog sporazuma. koje bi postale opasne po Nemačku čim bi postigle svoju samostalnost i bile izložene uticaju Rusije. Kada je Bismarck zaključio savez sa Austrijom. ili je Engleska htela da upotrebi Rajh kao tampon protiv Rusije — nije mogao p rido b iti. on odbija svaku politiku koja se vodi za interese neke druge države. U rusko-turskom ratu vidi Bismarck spas. On je odustao od velike Nemačke. koliko je izaslanika bilo poslato. »Kada Austrija ne bi postojala. Svih tih godina on neumorno traži saveznike. svima je dosadan. na šta Bismarck opet nije pristajao. nudi čas Engleskoj. ali Engleska za­ hteva usluge protiv Rusije. Stalno traži garantiju za Elzas-Lotaringiju.

Ali još jednom se Wilhelm otrže od Bismarcka. na kajzera su izvršena dva atentata. da bih smeo da Vam prećutim bojazni koje me obuzimaju i č ije bi posledice za naše obe zemlje m ogle biti kobne. u kome ga opom inje na usluge učinjene mu 1870. koji treba da uredi balkanska p i­ tanja izmedu velikih sila. ali nikad mu oni neće ispuniti želju da zajamče Elzas. Wilhelm je morao protiv svoje vo lje da u jednom pismu o d b ije svog nećaka u Petrogradu. kojima nije b ilo 294 . ona dolazi do vrhunca. koje o tome neće ni da čuju. obrt ka novoj privrednoj politici se priprema. Neka bi nas Gospod toga sačuvao I Vas prosvetlio!« Poslednji put će jedan ruski car pokušati da zapoveda u Berlinu.Balkanska pitanja su stvar Rusije. koje Wilhelm po svojim sopstveninrv rečima nikad nije hteo da zaboravi: »За ne bih sebi dozvolio da Vas na to potsećam. pozvan od samog Aleksandra. privredna konjunktura Je rdava. Englezi obradovano zapažaju da im se Bismarck približuje. on godinama fznosi taj predlog pred sile. borba sa socijalnom demokratijom počinje. pošlje generala M anteuffela u naročitoj misiji u Varšavu i nade se sam sa Aleksandrom u Aleksandrovu — na ruskom zemljištu. Na Berlinskom kongresu. Francuska izgleda ojačana. Tako se veliki kongres od jula 1879 završava osamljenjem Nemačke. on veruje da јоб jednom može igrati posrednika i sprema svoj program. a Bismarck je rešen da p o tp iie ugovor o savezu sa Austrijom. sam Bismarck smatra da je Italija zrela za republiku. veruje Bismarck da može da se pojavi u ulozl sudije Evrope. seti se sveg »dobrog« što je u toku svoga života prim io od ruskog cara u borbi protiv revolucije. kada 15 avgusta 187? Aleksandar III piše pismo Wilhelmu. Austrije i Engleske. sam on oseća kako je opasan ovaj zadatak 1 naziva sebe skromno »poštenim senzalom«. Citavu godinu dana povlači se kriza. koji predvida podelu Bliskog Istoka izmedu tri sile. ali stvari uzimaju suviše ozbiljan obrt. Godina je zla: kulturna borba je izgubIJena. To je bio šahovski potez Rusa. je r svaka hoće da stekne glavni uticaj. Rusija je ogorčena zbog ne* mačke »nezahvalnosti«. zato što ih on nije dovoljno snažno podržavao protiv Engleske. ali Rusi se osećaju prevarenim od Bismarcka.

ali njegov smisao. Bude li jedna sila napadnuta od neke druge sile (Francuske) onda je druga sila obavezna ne samo da ne pomaže napadača već da zauzme barem blagonaklono neutralno držanje prema saugovornoj strani. dogod i Engle­ ska ne bude tu. kad uze da posreduje prestoionaslednik. Ugovor je bio zasad zaključen na pet godina. Nekoliko nedelja docni­ je Wilhelm u jednom pismu Aleksandru saopstava ugovor. je r Engleska ne pristaje iz obzira 295 mora da sledi konačno okretanje leda Ruslji i veza sa Engleskom. samo u slučaju da se ta nada izjalovi. Savez doduse jem či posed Elzas-Lotaringije protiv francuskog napada. smatraće se poverljivo saopštenje ruskom caru kao obaveza lojalnosti. Bismarck se ljuti. Ministri su bili pod zapovedništvom Bismarckovim — gotovo se može govoriti 0 otvorenoj pobuni. Ministarski savet u septembru 1879 donosi rešenje u korist Bismarcka. da zasad nema povoda za saopstenje ugovora Rusiji. već je on hteo da podnese ostavku.nepoznato da Bismarck u Gasteinu pregovara sa Austrijancima. onda je drugi ugovorač obavezan da sa ukupnom oružanom silom svoje države priskoči u pomoć 1 da samo zajednički i saglasno zaključi mir. je r ovom ugovoru — kako on ve­ ruje i nada se — savez. 16 oktobra 1879 ratifikovan je ugovor s Austrijom: ako Ru­ sija napadne jednu od država. Pod takvim okolnostima je b io začet dvojni . koji ne dovode do cilja. Podupire li Rusija napadača onda je Austrija obavezna da sa celokupnom svojom vojnom silom priskoči u pomoć Rajhu. u jednom naročitom članu kaže se. A ovoga puta je ipak bio odista iskren. Mesec dana je trajao sukob izme­ du Bismarcka i Wilhelma. ne njegov tekst. uprkos tome sto se Wilhelm još protivi. on ometa istovremeno njegove pregovore sa Austrijom. koji se zalaže za zaključenje sporazuma s Austrijom. po W ilhelmovoj želji. koja je puna nepoverenja i mora da misli da je po sredi nova klopka. Uskoro po zaključenju vode se pregovori u Londonu. najzad kajzer popusti. pošto ima nade da se oružanje Rusije neće pokazati kao opasno za budućnost. za njega je W ilhelmov put drugi Olmutz. ali on Bismarcku izgleda nepotpun.

Prvi put po ratu video je Bismarck mogućnost zaokruživanja Francuske. Usko­ ro posle neuspeha pregovora sa Engleskom sledi. Rajh dospeva u srećni položaj onoga oko čijeg se prijateljstva otimaju. Samo u Pariz ne zaluta ni jedan jedini izaslanik. ne može vo d iti rat. Kolonijalna razmimoilaženja počinju već aa utiču na odnose izmedu evropskih država. novo približavanje Rusiji — sad Wilhelm mora da napiše svoje pom irljivo pismo u Petrograd. Uskoro su se ukazale suprotnosti prema Engleskoj kao i prema Italiji. sukobi izmedu Engleske i Francuske oko Maroka izgleda da jačaju položaj Nemačke. Tako Bismarckov plan ostaje nedovršen. Rana Evrope ostaje otvorena i gnoji se. u zajednici sa Austrijom. iskorišćavanje suprotnosti izmedu kolonijalnih sila izgleda unosnije nego stupanje u krug država koje dele kolonijalni plen. Godine 1881 mogao je Bismarck pod takvim okolno- 296 . Stav štampe ostaje nepom irljiv. a da će do njega doći. kada oko 1880 Francuska dolazi u sukob sa Engleskom zbog podele kolonija. u to nikad nije sumnjao. je r mu je uvek bilo jasno da sam. u Egiptu bila je jako zainteresovana. Jer je zabluda verovati da je Bismarck ugovore zaključivao radi trajnog obezbedenja evropskog mira. u severo-zapadnoj Africi smerala je da ostvari »veću Francusku« i posle poraza na istočnom frontu ponovo je prihvatila Napoleonove planove o Sredozemnom moru. nužno. On sam jos veruje da može da se odrekne svetske p olitike i kolonijalnih osvajanja.prema Francuskoj. U Aziji se dobro učvrstila. u Elzasu se vodi politika sile. što se Francuska više ne bavi tako intenzivno osiguranjem svoje istočne granice. u Severnoj Africi vodila je ekspanzivnu politiku. I prvi put posle dve godine opet se približava Rusija Rajhu. U isto vreme sukobile su se Engleska i Rusija u Srednjoj Aziji. On je zadovoljan. vojska se protiv Francuske demonstrativno pojačava. Najzad izgleda da se Bismarcku ukazuje izlaz. Uskoro po ratu počela je Francuska da traži naknadu za izgubljene industrijske oblasti. Tako glasnici Bismarckovi nemirno jure zemljama Evrope i kucaju na sva vrata. Prodiranje Francuske u Severnoj Africi uznemiruje Italiju.

područja može da imperijalizam On sirovina. Tržišta se sužavaju. bojao se rata za komad pustinje u Africi. ali bila bi zabluda. narodnosti može potresti Austriju do samih temelja. Rumunija se vezuje ugovorom za Austriju i Rajh. Francu­ ska u neprijateljstvu sa Italijom i Egleskom. neuspell zakon o socijalistima nateruju u zajednicu najreakcionarnije sile. bojazan od revolucije kuje savez monarha. i m ilije mu je da bude vise robova na pomoranskim dobrima nego na afričkim farmama. sile koje se opiru vezane su jedna s drugom. Poreski tereti su već dosta visoki. pošto se sporazume sa Engleskom u pogledu meno vlada prividan mir u Evropi — vratiti balkanskoj politici i doći u oprečnost sa Austrijom. I sama Italija se boji anarhističke opasnosti. Iste godine navaljuje nemački kad je osnovana tobožnja da se osvoje da Srednja nova Evropa. Rusija je usamljena zbog sukoba sa Engleskom. bojao se novih suprotnosti. novih sukoba. kada bi se sistem Bismarckov smatrao kao zdrav — iredente uvek Italija može da istupi. kolonije će iziskivati izgradnju flote. izgleda sazdan jedan silni srednjeevropski Rajh. koji 297 . Kolonijalna politika Rajha počinje p ro tiv vo lje Bismarckove. Osim toga vidi da gubi šansu nezainteresovanog. koji može da izvuče koristi iz sukoba izmedu kolonijalnih sila. Bismarck je nep ovrljiv prema činovnicima i trgovcima. Jos jednom se junker u njemu brani od kolonijalne ekspanzije. Godine 1883 je savezni sistem Bismarckov dovršen.stima da zaključi ugovor sa Rusijom. veruje Nemačka podnese prenaseljenost zato što bi radna snaga postala je vtinija. je r je ona zbog svojih balkanskih interesa i u suprotnosti sa Austrijom. voden iz Berlina kao centrale. Posle dugotrajnih pregovora sledi godine 1882 zaključenje ugovora o trojnom savezu. Privreali svi sukobi postoje latentno. Sledeće godine Austrija je p risilila Srbiju da zaključi ugovor. On se brani svim silama protiv stupanja Rajha u svetsku politiku. atentat na Aleksandra II. Rusija će se. Bismarck Italiju nikad n ije smatrao kao ozbiljnog partnera. svakog momenta pitanje Srednje Azije. Savez sa Italijom bio je čisto defanzivan savez. Ugovori su uvek samo hartija kad su u pitanju interesi imperijalizma.

On je hteo mačkih interesa. nastoji da se oslobodi ruskog tutorstva. Ali industrija hoće I mora po svojoj tendenciji da izvozi. godine 1881 iselilo se pet od sto stanovništva. da bi se mačkoj. u toku malo godina učvršćuju se ponajpre privatna društva u Africi. čine da roba poskupljuje. dok postoji ugovor s Austrijom. N evoljno se on odlučuje iz sebičnih razloga. Isto tako je izjavio da je njemu je potpuno nezainteresovan svejedno ko u balkanskom pitanju. odnosl izmedu Rusije i Austrije bili su usled balkanske krize to298 rata. visoke carine. Sukob sa Rusijom izgledao je neizbežan. situacije tako promenljive.bi se Ipak morao braniti na granicama Nemačke. da je Bismarck samo još u stanju da vodi politiku za idući dan. u kome bi se Rajh morao bo­ riti za in te re st drugih. postojano je da se drugi tuku zbog ne- toku. mora da pak­ prvi put opet od vremena Severo-nemači ne želi da o vrat Nemorala obesiti kog saveza. jer su nemački agrarci pokušavali da se brane od ruskog uvoza žita većim carinama. zbog toga on istodobno paktira sa Rusijom. Godine 1885 izbija nova balkanska kriza. govori u svim tonovima i nalazi se godine 1887 pred izbijanjem evropskog ne znajući na koje saveznike sme da računa. interesi tako protivni. Veze izmedu sila tako bu olabavljene. nateruju docnije Bismarcka da Rajh prisvoji te rito rij. . kojima se sve države opasuju kao oklopom. O setljiv sistem ugovora vezuje pokret u samo na izgled srednjeevropske sile. I uskoro zapade on tira sa Francuskom — u prve teške sukobe sa Egleskom zbog afričkih poseda. kad mlada Bugarska pod princom Battenbergom. važno potpuno poseduje Carigrad — je samo ne biti uvučen u rat. Ali Francuska se drži nepoverljivo prekine sa Engleskom. on se odvažuje na najsmelije spekulacije. otežavaju produ. još jednom se pokorava. Bismarck je sabotlrao mogućnost ruskog zajma u Nemačkoj. Tako je verovao da je obe sile privezao za sebe i da će u trenutku opasnosti moći obe da onesposobi. a pod engleskim uticajem. Tako sumnjičenje I nepoverenje vlada u svim odnosima izmedu im perijalističkih sila.

Oni su pokazali svoju protivurečnost već po neprilateljskom držanju štampe finansijskih i trgovačkih krugova. novi izborl doneli su 299 . Sada Bismarck nije više odgovarao pokušajima saveza. da se ugovor. Sam Bismarckov uticaj na privredne krugove je sad postao već mnogo manji nego ranijih godina. da je svakoj ugovornoj strani ostala obezbedena sloboda odlučivanja u slučaju rata. »Ugovor o uzajamnom osiguranju«. i samom Stampom nije više vladao kao ranije. ali je grešio. kada je gradio svoj savezni si­ stem na ovim ugovorima. Obnovio je I sa Austrijom ugovor o trojnom savezu protiv Rusije. nije te dve sile u stvari obavezivao ni na šta.liko zategnuti. Kada je u ojačanoj Francuskoj izgledalo da će pomoću Boulangera doći na vlast vojna diktatura i kada je rusko-francusko zbliženje načinilo ogromne napretke. obavezivao se na taj način kako prijatelju tako I protivniku. Suprotnosti finansijskih i trgovačkih grupa b ile su već tao Jake. Austrije. u Rajhu se ne samo verovalo da je nastupilo predvečerje rata već su vojni krugovi bili tvrdo rešeni na preventivni rat. koji nigde nisu b ili izraz stvarnih interesa sila. kao inače nijedan drugi tadašnji državnik. koji je postojao izmedu te tri carevine od pre nekoliko godina. koji je juna 1887 iklo p lje n izmedu Nemačke i Rusije. kad mu ih Rajhstag nije od­ mah hteo da odobri. Bilo je to veštački izradeno tkivo iz protivurečnih ugovora — zaključenih s namerom da onemoguće neprijateljstva koja su pretila. On je sad pokazao genijalan dar kombinovanja i rutinu u pregovorima. i u tom su pravcu radili. dok je istovremeno osigurao rusku pomoć p ro tiv austrijskog napada. da su Bismarckova zaključenja ugovora delovala kao igrarije. — Engleske. raspustio ga je i rasplamteo nacionalističkom ilitarističko raspoloženje u celom Rajhu. već novim projektim a vojnog karaktera. Dok je Bismarck u ovom ugovoru ostavljao Rusiji slobodne ruke na Bosforu. mogao zaključiti samo još iz­ medu Nemačke i Rusije. sadržavao je uveravanja i bio je tako formulisan. radio je on istodobno na savezu izmedu sila zainteresovanih na Sredozemnom Moru. Italije — činio im je obećanja za slučaj nove balkanske krize. bez poboljšanja zategnutih odnosa iz­ medu sila.

inače ničeg na svetul« To je bio njegov poslednji veliki govor u Rajhstagu.Nemci bojimo se Boga. je r ih je opet ukidao savezima sa onom silom pro­ tiv koje je prvi savez bio uperen. Nikada Bismarckova politika nije bila tako dvolična kao u ovim poslednjim godinama. ali koju je držao neophodnom da bi ratnu stranku umirio. socijaliste suzbijao i iznudio nove posredne poreze. Ogromna vojna država podignuta je usred Evrope. Samo zato što je Rusija bila još suviše slaba da bi mogla vo diti rat. jos jednom je on dokazao svoju veštinu da ne imenuje stvari imenom. da prećuti stvarni uzrok. Time što je u sopstvenoj zemlji trpeo agitatore za rat. to je pre bio odbranbeni govor p ro tiv neprijatelja u sopstvenom taboru. u koju sam nije verovao. Zaključivao je saveze. stvorio je prividnu situaciju. mogao je Bismarck da se odvaži na igru sa ugovorom o uzajamnom osiguranju. Zemlja je bila naoružana do zuba. Vojnička stranka je gonila na rat i sta vise radila protiv Bismarcka. niti su finansijski položaj i stanje vojske omogućivali rat. koji je znao da njegov savezni sistem neće biti u stanju da izdrži ozbiljnu probu i koji je ratničko raspoloženje u gradanstvu stvorio samo zato da bi obmanuo protivnika. Kada je u poznatom govoru od 3 lebruara 1888 dao pregled medunarodnog položaja. inostranstvo zaplašio.mu konzervativno-nacionalno liberalnu većinu. ali on postiže još jednom svoj cilj i uspe da vojni zahtevi budu odobreni. koji ga nisu obavezivali. morao je na kraju priznati da je Nemačka usamljena i da se ni na sta ne može osloniti. mora za sopstvenu zemlju. osim na Boga. koji nisu verovali u nje­ govu ratnu volju. nešto docnije sproveo je drugo povećanje vojnog budžeta. Danas znamo da se tada ni u Francuskoj kao ni u Rusiji nije htelo ozbiljno rat protiv Nemačke. koja mu je sve vojn e zahteve odobrila. njegovim jezikom . opasno orude u ru­ kama svojih gospodara. uznemirenje za susede. U Rusiji nisu b ili ni car ni njegovi mi­ nistri spremni za ratne avanture. Izazivacki govori Boulangerovi imali su demagoške težnje i unutarašnjo-političke ciljeve. on se nalazio u latentnom 300 rečeno: »Mi .

on je znao da će Nemačka uvek u slučaju rata> dospeti u opasan položaj. ali on j© zveckao sabljom. ali nije preduzimao ništa u cilju izmirenja — — ratna opasnost ostala je za njega prirodan argumenat ona je spadala u arsenal njegove diplom acije. pri tom e mu je bilo jasno da je njegova koalicija bila slabija.„Trojni saves” — Savrem ena karikatura sukobu sa vojskom. On je smatrao da je sukobsa Francuskom neizbežan. On se branio od kolonijalne politike. da bi u slu- čaju potrebe uvek mogao da se spase iz ćor-sokaka. Sva nje­ gova politika vodena je s pogledom na ratne zaplete. jer mu se time jedan adut izbijao iz ruke. svaki zahtev generala. uveravao je o svojoj želji za mirom i spro* vodio u Rajhstagu svako povećanje vojnog budžeta. tako da su se svi uplašili i oružali za odbranu. ali on se pokoravao zahtevima onih istih privrednih kru~ m .

čas opet u Petrogradu. i sejao je samo nepoverenje. Francuska je patila zbog gubitka lotarinških rudnlka gvožđa i nedostajao jo j je ugalj iz Sarske oblasti. 302 . Ukoliko je vise iz­ gledalo da se zemlja jača. protiv ruskih agrarnih produkata podizani su u interesu nemačke poljoprivrede visoki carinski zidovi. u Bismarckovoj politici našle su one svoj najviši izraz. Nemačka industrija nalazila se u sukobu sa Engleskom. Bilo je prepreka koje Bismarck nije mogao da savlada. i postao je isto tako njihov zarobljenik. kojima je osnova bila u privrednom sistemu. Pogrešno je učiniti jedino njega odgovornim za ovu politiku. Iz te dileme ne bi se nikada našlo izlaza — na kraju se moralo boriti. čas bi varao Beč. a koje su bile pooštrene naročitom strukturom Rajha. zavist. Čas bi zakucao u Londonu. Krivica je bila do protivurečnosti. kao sto je bio i zarobijenik vojske.gova za koje je uvek verovao da ih vodi na uzici. sumnjičenje. čas jedno s drugim. izazivao je volju za odbranu. jer se ne mogu ni ukloniti s ovog sveta duboke suprotnosti izmedu konkurentskih grupa zemalja veštinama diplom atije. utoliko su protivurečnije bile njene unutrašnje suprotnosti i utoliko je i ona postajala slabija.

Priča 303 . a ipak ga imao sasvim u rukama. jednom je zabeležio na pretstavci: »Nikada«. taj staroprus W il­ helm mrzeo je Rajh.KRVNO BRATSTVO U dubokoj brizi za budućnost Rajha našao je Bismarck 8 tnarta 1888 umirućeg сага. tako da Wilhelm svih tih godina nije bio u stanju da se otkači od kancelara. uvek ga stavljao pred svršen čin. Ratovi su započinjani protiv njegove volje. je r je uvideo da je najbolje da ostane pri toj pasivnosti. najogorčenija borba odigravala se u sopstvenoj porodici s tim siledžijom — sedam puta podnosio je knez ostavku — — sedam puta je car odbio da je uvaži. To je bilo jedino zadovoljenje čoveka koji je bio primoran da živi u senci i taj život podnosi. Jedinstvo Rajha. za vreme sukoba Bismarckovog sa konzervativcima. Bez programa je zaključio Wilhelm pakt s tim strašnim čovekom. koji ga je čitavih 26 godina prisiljavao da mu sledi na svim putanjama. iznenađivao ga. mir zaključivan protiv njegove volje. trojni savez bio je izdajstvo prema tradicionalnom prijateljstvu sa ruskim carem — uvek je on bio taj koga su gurali. austroitalijanski savez b ili su Bismarckove tvorevine. Poslednji put govorila su jedan s drugim ova dva čoveka koja su onog jesenjeg dana u septembru godine 1862 u parku Babelsberškom sklopila savez protiv svog naroda. svakodnevno čitao listove u kojima je Bismarck lično tako ogorčeno i opasno napadan. carska kruna. Pojava dostojna mašte jednoga Dickensa: Wilhelm se svetio na taj način i>to je pre svega. a carsku krunu smatrao je kao poniženje.

na putu od 3uterboga u Berlin zakleo se torijevac svome kralju da će ga slediti do gubilišta. kao zatočenik iza rešetki. Wilhelm Je vikao I besneo: ovaj čovek. ne zato što su ga pucnji Nobilingovi gotovo stall života — i volju nebesku — taj je čovek verovao u Boga. 3edan jedini put bio je sasvim na strani Bismarckovoj — nije se ni malo protivio već je šta više potsticao i podbadao Bismarcka: kada se pretresao zakon o socijalistima. koje je trajalo i preko groba. ali ih je trpeo i sa njima se pomirio. U tome je b io potpuno saglasan s Bismarckom. koga su nekada nadoživljaje koje je zivali »kartečki princ«. Čini se nepravda starome čoveku# ako se veruje da on nikada nije sagledao u dušu Bismarckovu. U martovskim danima nije bilo na dvoru nikoga ko bi hteo da brani krunu do poslednjeg. U Babelsbergu. kako je podmukao i pakosan bio taj čovek koji je vladao Rajhom. Tu je bio saglasan s Bismarckom. njemu je bilo žao što njegov pomoćnik ima te osobine. on je znao kako je zloban i pun lukavstva. Kada se Bismarck prvi put pojavio aktivno na areni istorije. čovek. da te okove mora da podnese — to mu je bila sudbina. on je bio zarobljenik kancelarov i znao je to. To bi ga obuzimalo iznenada — sasvim neodoljivo. nije nikada zaboravljao te smatrao za sramotu. i u Bismarcku je video osvetnika svog sopstvenog poraza. Zbog toga je jedan primao i najgore što bi mu drugi pričinio. ali još jača je bila u njemu svest da je u njegovoj ličnosti bila napadnuta jedna osvećena ustanova. govori se o razmrskanim vazama. koji lepe žene nije samo voleo. Da. I nad ovim savezom stoje reči: »Uprkos svemu — 304 «. kao roajalist i nezadovoljnik. Takvi doživljaji stvoriše takoreći krvno bratstvo. . koji je morao da beži iz Berlina ispred osvete naroda. ali on je znao i to. jer su bile upotrebljivane protiv neprijatalja — za dobro kuće Hohenzollera. nastupima besa — on je znao da nikad ће uspeva da naturi svoje shvatanje i samo se uzalud propinjao.ве о strahovitim scenama. već možda čak bio među Hohenzollerima prvi i poslednji kavaljer. prvi pretstavnik jednog sistema. jedna sila. jedna ideja. nastupio je on kao ultra-reakcionar. izgubio je u kabinetu svako naviknuto držanje kada se sa Bismarckom borio za neko reбепје.

W e rn e r .U lje . Anton v.

Kaizer W ilhelm II. U lje od M ax Koner .

« Kajzer nije znao da je dokument na koji je stavio svoj poslednji potpis. L>:sm 3rck 305 . Pre dva dana stigla je od Bismarcka potpisana notifikacija ovog fakta. koja čak nije pisana njegovom rukom. Dugo je trajalo dok smo uspeli da ga umirimo. njegov odgovor bio je jedva nešto jači stisak ruke. Bismarck je verovao da te reči izražavaju zabrinutost zbog njegovih odnosa sa prestolonaslednikom. učinio d a sve razmirice u porodici izbiju na površinu. K erste -л. Nato je počeo da bunca. te sam sklonila tu hartiju i nisam mu je dala. rekao je da hoće odmah da dođe u Berlin ltd. za Bismarcka je mislio da je mladi Wilhelm. koji je uzeo Bismarck od samrtnika. Koiiko je negodovanja izazvala ova zapovest u San Remu. U to stiže Heinrich.. koji je bio veoma uvreden. Doktor nije hteo da se Fritz uzbuduje. Umirući je došapnuo kancelaru da očekuje da će on ostati na svom položaju I b iti od pomoći njegovom nasledniku. To su bile poslednje reči W ilhelmove Bismarcka 2 0 . kad god osetl da to ne može sam.. Dugo ćutanje. iako Fritz nije upitan za savet. izvuče iz džepa neku hartiju. kad se to čini. Samrtnik je otpustio Bismarcka sa rečima: »За ću Vas još videti«. odnosio se na zapovest. ili pismo od Wilhelma. oslovio ga iznenada sa ti: »Sa ruskim carem moraš uvek biti u dogovoru. Njegova je žena tada pisala: »To je protivan pravilima i izvanredno bezobziran postupak. lju tit i uzbuden. i dade ga Fritzu. car više nije mogao da govori.Poslednji potpis. Kada je Bismarck izjavio svoju gotovost da naslednicima služi s istom revnošću kao i njemu samom. govorio je mnogo (što Je veoma zlo po njega). gde je od jeseni 1887 boravio na smrt bolesni Friedrich koji je video da su ga mimoišli. Kasnije je jo§ jednom izgledalo da se svest vraća. tu nije potrebna nikakva svađa«. Car je odredio da Wilhelm umesto njega potpisuje državne papire. koja je već 17 novembra bila izvršena ali je za objavljivanje bio potreban potpis monarha: princu Wilhelmu je povereno carsko regentstvo u onim slučajevima u kojim a je car to smatrao za potrebno. u kome mu ovaj saopštava da je on odreden za regenta.

hropac još samo dolazi iz grla čoveka koji je godinama čekao na trenutak kada će postati kralj Pruske i car nemačkog Rajha. njegova žena i im perijalističko-liberalistički krug oko nje u Bismarcku gledali čoveka koji im je svojom politikom mogao oteti krunu. M ladi Wilhelm se približavao Bismarcku uprkos neprijateljstvu kneza sa krugom Stocker-Waldersee.99 DANA Nekoliko dana docnije Bismarck na lajpciškoj stanici dočekuje jednog samrtnika. već godinama. Ali to što su obojica protivnici neizlečivo oboleloga. kada je upoznata priroda njegove bolesti. kada je Friedrich u Dancigu javno govorio protiv Bismarckovih odredaba o štampi. Ogorčeni gerilski rat vodio se izmedu Bismarcka i prestolonaslednikovice.40) Uvek su prestolonasled­ nik. Godinama su Bismarck i prestolonaslednik u neprijateljstvu. koji odaje politič k e tajne svojoj engleskoj majci. vezuje kronprinca i kancelara. U Berlinu su od njega d ig li ruke onoga trenutka. smatra da ona pokušava da 306 . Friedrich III više ne može da govori i na pitanja pruža odgovore na ceduljicama. i uvek su pokazavali jasno i glasno da su pro­ tiv kancelarove politike. Rak mu je razjeo grkljan. on vidi u njoj veleizdajnika. b ili u pripravnosti da svakog dana preuzmu vlast. Uvek su. koji neprekidno u potaji radi protiv Bismarcka. Tada Bis­ marck uverava »dečaka Absaloma« da nikada neće služiti pod njim — i nikada ne zaboravlja onu uzbudljivu scenu koja ga je potsećala na susret A lbe39) i Karla. koje je počelo godine 1863.

Razlog što je ta mržnja tako nečovečno narasla. velika i ujedinjena. koliko je vode u ovoj čaši«.spreči njegovu politiku. Danas znamo da uopšte Viktorija nije bila onako dobro obaveštena kako je Bismarck podozrevao. po njegove nameštenike i po politički život u Nemačkoj. neobavešteni i kratkovidi da u sve te besmislice veruju. Viktorija je prozrela Bismarcka. Njegova vrdanja. kad bi taj vapaj imao odjeka. To dokazuju pisma u kojima opisuje Bismarckov sistem: »Želja kneza Bismarcka je uvek da kod Nemaca izazove verovanje da su napadnuti. misle da je Nemačka jaka. zlostavljani. i da bi njihovi interesi bili izdani. koji vide samo spoljnu stranu stvari. ćudi. Stepen neprijateljstva može se vide ti iz one scene. Viktorija je uvek samo gledala da sebi obezbedi dobar početak vladavine. ona nije otkrivala u svojim pismima nikakve državne tajne — imala mogućnost. »šta li smo sve pretrpeli pod režimom Bismarckoviml Kako je bio izvanredno ubitačan njegov uticaj po njegovu školu. kada je prestoionasiednikovica na dvorskom balu zamolila Bismarcka za čašu vode i rekla svojoj p ra tilji: »Toliko suza me je ovaj covek stao. koji ga vazda cbuzima protiv stvarnih ili tobožnjih. Mnogi su dovoljno nerazumni. oni bi rado žrtvovali svoja prava i slobode i dobre izglede. spletke. vla20* 307 . kad ne bi bilo njega da ih štiti. ali opasnih protivnika. — marckovoj okolini — za to nije ali je ona kao nijedna druga ličnost u Bisocrtala njegov karakter. ona nije krila svoje poznavanje suštine Bismarckove ličnosti. uvredeni. mogao bi se otrgnuti duboki uzdah olakšanja. da ima strahovitu vojsku. samo da knez Bismarck ostane i štiti ih!!! Od koga? 3a odista ne verujem da oni to znaju«. njegovi sledbenici i obožavaoci su pedeset puta gori nego on! čovek ima osećanje kao da mora glasno da vapije za spasenjem. mora da se potraži u psihološkim pojavama. ako čovek nije njegov predani rob!!! Njegova stranka. Godine će proći dok se sva ta nesreća opet popravi«. njegova podmuklost nisu jo j nikad bili skriveni. ministra koji može da diktira celom svetu svoju volju. »Naravno svi. 1 goni je sa onim fanatizmom. Skoro je nepodnošljivo živeti u Berlinu.

daoca čija je glava ovenčana lovorikom. i trgovinu koja je na najboljem putu da sve druge prevaziđe. U 19 stoleću teško da je opravdano iscepati stranicu iz knjige M edici-a41). to tražim i za tim uzdišem i čeznem. 308 natura volju celoj . kome istinske te o rije o slobodi i modernoj veštini vladanja izgledaju kao jevrejske. Ti znaš da Prusi.. zbog koga je Nemačka izvanredno neomiljena. da kao primer i ideal postaje vrlo opasan«. premda on ponekad prima i dopušta demokratsku ideju ili meru. Ja volim poštenje i otvorenost. a tako malo pristojnosti i čestitosti u svojoj prirodi. nažalost. je r se laska njihovoj nacionalnoj taštini. Ti Ijudi ne mogu da zamisle da mi imamo razloga za žalbu.. da nemački eiemenat svuda u svetu postane zapažen (i tamo gde on ne uživa ni naklonost ni poverenje).. »Bismarck je strašan čovek. i veruje da je to dvostruko potrebno radi sigurnosti u slučaju napada od strane Francuske ili Rusije. Siroti dragi car je samo senka. ali većina Prusa i konzervativaca voli ga«. Sita sam sistema koji se služi niskim sredstvima. izgledaju kao veliki patrioti... Dakle. pa makar koliko velik bio čovek koji ga sprovodi. niko ne može da podnosi obesni i drski način na koji on tretira druge nacije... Ja ne trpim ovo stanje stvari. i makar koliko njegove uspehe i njegov sjaj poštovala gomila kratkovidih obožavalaca. »!Ja ne mogu da se divim tom srednjevekovnom načinu vođenja politike... »On je sasvim srednjevekovan čovek. nisu popularni.. »Bismarck želi da nad svima vlada jednim pokretom svog malog prsta. Kad bi samo znali kako je sve to skupo plaćeno!!!«. dok Vili služi Bismarcku kao poslušno oruđe i sledbenik!«.. »Knez Bismarck ima tako mnogo brutalnosti i cinizma. I niko neće trpeti da jedna sila Evropi«.. čestitost i jednostavnost. dokle treba јоб to da traje! Verovatno da će trajati duže nego naš vek! Moć i slava kneza Bis­ marcka veći su no ikada. već veruju da mi treba samo da budemo zahvalni. dok nivo nacionalnih osećanja i nacionalne čežnje postaje niži i gori. on je čovek iz nekog sasvim drugog stoleća. koji sami sebi.

kada se Viktorija iznenada pojavila 309 . koji je jo§ uvek nameravao da se vrati u Bugarsku. istina je i odaje iznenađujuće znanje o Bismarckovom biću. ona dokazuju. Srednjevekovni čovek.kada veruje da je to za njegov cilj korisno. Nijedan gradanin onih dana nije nikad svesno razmislio o tome kakva je kob bio Bismarckov metod. Nije mogao da uništi njen dobri instinkt. Balkan se nije tjcao Nemačke. za čoveka za koga je imao osećanje da ga je ovaj prozreo. koji bi ga proniknuo kao sto ga je proniknula ova strankinja iz Engleske. tako stihijska. i protiv koga je morao da primeni sredstva koja su izvan prostog nasilja. o njenom celom biću kao žene. uvidela strašne posledice koje je za sobom povlačio Bismarkov sistem. Bismarck je imao jakih razloga da to venčanje omete. nikad nije znao koliko ga je Viktorija upoznala. I rasla je. izvan birokratskog uticaja.« To su mišljenja u toku petnaest godina. već i na celoj Evropi. njenu mudrost. je r za Bismarcka nije bilo načina da se ove žene otrese. a njegova je sila neograničena. On je nju klevetao — besramno kako je to bio njegov običaj. za koga je žena stvor drugoga reda. kada Je Viktorija htela da svoju kćer uda za Battenberga. Bismarck se bojao Balkana. zato je napadao nju kao ženu sa prezrivim manirom pruskog junkera. Zbog toga je bila mržnja tako velika. govorio o njenoj čulnosti. kako je ova žena duboko sagledala u dušu toga čoveka čija je pesnica teška kao brdo počivala ne samo na Pruskoj i Nemačkoj. tamo nije bilo šta da se dobije. kao niko u njenim krugovima. ali on je imao nos za ozbiljne protivnike. koji je zatrovao jedan narod. Za vreme 99 dana došlo je još jednom do sudara. Izvan socijalne dem okratije nije Bismarck za svog života imao ni jednog jedinog protivnika. Bila je užasna scena. Sve što je ova žena o Bismarcku izrekla. ona bi se mogla dugo redati. kao što poznavalac govori o konju. jer je povratak Battenberga mogao da od balkanske krize ponova načini izvor opasnosti i izazove ratne zaplete. on nije hteo da vodi rat radi austrijskih interesa. Ona je. koji ima instinkt prim itivca.

njegov zet. za koji je Friedrich verovao da ga duguje liberalnoj legendi. Rantzau. na pom ilovanje zatvorenika nije bilo ni misliti. zato je njegov sin Herbert spoljne poslove. Tad se umeša sama engleska kraljica. otrgao krkljajući zvuk. liiberalnim ljudima. To je bilo jedino objašnjavanje koje je Bismarck za vreme onih 99 dana imao sa Friedrichom. koja se tada bavila u Berlinu. 15 juna umre Friedrich u Novoj palati u Potsdamu. zatvorio je Bismarck postao državni sekretar za vrata. koje je Fried­ rich hteo da stavi na državne položaje. gonjenje je produženo. Puttkamer je morao da ide — to je bio gest. poslanik u Munchenu — dinastija Bismarck uzimala je maha ii zauzimala svoj položaj u očekivanju nove ere. te se najedanput iz razjedenoga grla ljutito g cara. koji se osećao poniženim. I usprotivi se tom braku. do kojih Engleskoj trenutno nije bilo stalo. ali zakon o socijalistima ostao je.u sobl za vreme razgovora između Friedricha i Bismarcka i zalagala se za sreću svoje kćeri. 310 . Bismarck se protiv vo lje saglasio. koji je trebao da znači »napolje«. je r je bio povod za zaplete. koju je nazvao »Friedrichskron«.

Bismarcku je sad 74 godine. nije jo j isporučeno. Jedan sistem nosi svoje plodove. niko nije smeo da stupi u dvorac. poče svoju vladavinu jednim nasilnim činom. kuća u kojoj je umro otac bila je opkoIjena već odavno priprem ljenim trupama. pismo. Mlad čovek. kada će starog čoveka moći da najuri s položaja. bio je završen kratak intermezzo kroz koji je podrhtavala lična tragika. niko da ga napusti. jašući na 311 uvek će želeti da sam na čelu pobedonosne vojske ude u Ber­ lin. ali koji je bio bez značaja za Bismarcka i istoriju Nemačke. gotovo gubi vezu sa mladim čovekom koji sedi na prestolu i uživa u treštavim fanfarama. star. svojih 29 godina. umoran. dvanaestogodišnjak 16 juna 1871 ujahuje medu pobedonosnim vladaocima i generalima kroz Brandenburšku kapiju u Berlin — nikad on neće zaboraviti ovaj najjači utisak svog detinjstva. mesecima ostaje daleko od prestonice i vlada sa svojiih dobara Rajhom. Srednjevekovnim metodima poče nova era. koji pati od nesanice. da se pokaže kao vođa. diplom ate i poslanike poziva k sebi na selo. u kome je njen muž napisao svoje poslednje želje.KAMARILA Bila je to samo kratka scena umetnuta između dva velika čina. iznuren čovek. Rođena mati držana je kao zarobljenik. njeni papiri zaplenjeni. Mladi Wilhelm odrastao je u prvim godinama mladog Rajha. i uvek koristi priliku . vreba da dan.

pod uticajem vojske. Ali Bismarck se poziva na naredbu cara. Mati r sin postaju uskoro ogorčeni n eprijatelji. Friedrich naročito moli da se sin јоб ne zaposli u ministarstvu spoljnih po­ slova. koji je isto tako sklon naduvenosti kao i precenjivanju. koja je sa Tempelhofskog polja išla u kasarne. koji treba da se oseti zapostavljenim. U potsdamskim vojnim krugovima b io je Wilhelm odomaćen. koji nastoji da princa sasvim privuče na svoju stranu i da ga otrgne od uticaja njegovih prijatelja u vojsci. Wilhelm se još tešnje privije uz Bismarcka. prelazi sasvim na stranu •protivnika svoga oca. koji je princu odredio službu u ministarstvu spoljnih poslova. kada Wilhelm. Kad Friedrich oboli i za duže vreme napusti Berlin. čije je znanje puno nedostataka i bez sigurna tem elja. njegovo interesovanje za posao je isto tako maleno kao I njegova istrajnost. Pokušaji. i tako namerno ozlojeđuje prestolonaslednika. a i zanesen sjajem uspeha Bismarckove politike. b ili su doduše ranije ometani Friedrichovim prigovorom — otac u jednom pismu Bismarcku karakteriše sina kao čoveka nedovoljno zrela I neiskusna. kasina je mesto gde se on obrazovao — protiv liberalnih nazora očeve kuće. Bismarck primećuje tu situaciju. da bi pojačao sopstveni položaj. Tek nekoliko dana pred očevu smrt prodefilovala je pred njim alejom Unter den Linden u paradnom maršu njegova divizija. da li otac iz razloga surevnjivosti nije hteo da vidi sina u ministarstvu spoljnih posiova — presudnija je svakako Bismarckova namera. Ali mladi princ očara starog Wilhelma svojim interesovanjem za vojsku 1 odlučnim konzervativnim nazorima. u tabor Bismarcka. da on treba pre svega da upozna unutraSnje p rilike u sopstvenoj zemlji. poverava princu više puta važne diplomatske misije. koji prepredeno iskorišćuje neslogu u carskoj porodici. da se mladi Wilhelm zaposli u ministarstvu spoljnih poslova. sa kojima je sam kancelar u stalnom sukobu. Bismarck je dakle sam nagnao mladoga Wilhelma da ode među nezadovoljnike. Ne ulazimo u to pitanje.konju po ulicama Berlina. tamo vlada mržnja obrazovanje Wilhelmovo ostaje nepotpuno. da mladoga Wilhelma 312 .

čoveka koji je od njega načinio oruđe i misli na osvetu: učenik Bismarckov u udešavanju intriga naučio je kako se postavljaju mine. bigotni. niko mu neće moći dokazati da je on u stvari upravljao koncima — ali već ono nekoliko pisama Waldersee-u koja su nedavno štampana. sam odopadljivi Waldersee nije nikad shvatio jednu takvu strašnu pojavu kao Sto je to bio taj »čovek sa oči- 313 . Loea i Holsteina — verovatno se nikad neće saznati o čemu su se tamo dogovorili pa makar još naknadno iskrsli zapisi iz nekakvih arhlva — sujetni. a da nikako ne bude uhvaćen. mora da se skriva u sobi. n jegov p rijate lj. — nju pretstavlja pomoćniik M oltkeov. dokazuju da je on ofio r e nagonio na odluke. i Bismarck ga upotrebljuje kao agenta provokatora i uhodu. Već godinama je Holstein potčinjen Bismarcku. sasvim u blizini kancelara sedeo je čovek koji mu je vezivao omču. Baron von Holstein postaje docnije p overljivi čovek vojne kamarile u ministarstvu inostranih poslova. koja je sastavljena iz najekstremnijih protivnika Bismarckove politike i koja se ustalila kao sporedna vlada. puna su nagoveštaja. ali on mrzi . prepredena i podmukla. zatim postaje sekretar Arnimov u Parizu. Baron von Holstein bio je duša nezadovoljnika p ro tiv Bistnarcka. šef mornarice Stosch i vojni atašei u prestonicama Evrope.^strgne iz njegove okoline. podmukao i prividno neutralan. Nikad niko n ije tako tiho priprem io jedan politički atentat. general Loe. graf Waldersee. Mora b iti da su u diskretnim prostorijama održavani razgovori izmedu Waldersee-a. da bi prisluikivao razgovore Amima sa vodećim francuskim političarima i Bismarcku slao izveštaje. u sebe ^aljubljeni. njegova pisma generalima u doba sukoba puna su lukavstava i klopki. a da oni sami nisu b ili svesni ko Ih vodi. u Versaillesu sedi za stolnlm dru£tvom. ko je je mogao da razume samo najbolje upućeni. Ta pisma. on stalno zabašuruje sopstvene tragove. ministar rata Verdi. za vreme komune Bismarck mu poverava da vodi pre-govore sa Cluseretom. U procesu protiv Arnima Bismarck podmeće Holsteina kao svedoka i kom prom ituje ga — nikad baron neće zaboraviti kako ga je on ćuti i prividno ostaje uvek BisBismarck time žigosao — fnarckov najverniji pomoćnik.

čiji antisocijalistički kurs za nju još uvek nije bio dovoljno oštar. častoljubivi Loe možda je u Holsteinu video pomagača. Nikad Bismarcku nije uspelo da ras~ turi ovo gnezdo konspirativnih. da Holstein drži konce u rukama. ambicioznih oficira. svemoćnost položaj vojske pooštravaju razmimoilaženja. oruđe — ništa više. poveravalo se privatnim pismima. Isključenje parlamenta. ovde je Bismarck bio nemoćan. opasnih. Tako su oni vo dili svoju nezavisnu. 314 . Nad generalštabom. koja je konkurisala konzervativcima. ni­ kad on nije smeo na to ni da pomisli. Njemu je ostao samo zadatak da sprovede vojni budžet u Rajhstagu. Pobožni Waldersee p ribližio se bigotnoj. najpristupačniji je izgledao mladi Wilhelm. vojni atašei su njihovi izaslanici u inostranstvu. Niko nije slutio. Još je b itnije bilo što su oni sami vo dili politiku i nastojali da sabotiraju spoljno-politički kurs Bismarckov. Kada je on učinio zamerke najnovijem predlogu budžeta^ oficiri su prešli u najžešću opoziciju. jačali. A mudri. njegovo neprijateljsko držanje pre­ ma sopstvenom ocu moglo se lako iskoristiti. je r se zavadio s Bismarckom. njegova nagla promenljivost. Njega uskoro pridobiše laskanjem. to su b ili pravi izveštaji. ali što nije trebalo da Bismarck i kajzer čitaju. uskoro oni stupaju u vezu s jednom strankom — antisemitskom Stockerovom. daju im istovremeno karakter zlobno i ogorčeno vodenog rata kamarile.ma hijene««. njima stoje na raspoloženju veliki aparat i tajni fondovi. Zatim se radilo da se zadobije uticaj u najvišim krugovima. I generali su b ili u mogućnosti da utiču ha novine. ograničenoj ženi prinčevoj i pridobio je za Stockerovu »gradsku misiju«. nad vojskom čuvao je stražu Wilhelm. docnije će se njima pridružiti nadvojvoda badenski. oni su doduše imali da šalju zvanične izveštaje. neobuzdanom dem agogijom otimala socijaJdemokratima glasove i u isti mah radila protiv Bismarcka. Ovi članovi generalštaba sačinjavaju paralelnu vladu. prodirali su postepeno u krugove neprijateljski raspoložene prema Bismarcku. osvajali tlo. verovatno on za njega čak nije ni bio tajanstven. nekontrolisanu politiku na koju se nije moglo uticati. kancelarova nemogućnost svake kao i neprikosnovenf javne diskusije.

Knez se diplom atski pozivao na svoje rdavo stanje zdravlja. veoma uplasen. nemačkim vladarima. namamili ga na jedan skup u kući Walderseea. Velika »rečitost« Stockerova načinila je na princa takav utisak. 315 . dragom mladom nećaku ne podmeću n o g u . ali žaoka neraspoloženja ostade. sa prilogom koji je mladi princ napisao »s obzirom na ne baš nemoguću eventualnost skore ili iznenadne smrti cara i moga oca« — Pismo je trebalo da im nagovesti. odvraćao ga je od saveza sa Stockerom u makojoj formi. Slučaj je izazvao senzaciju. uvio je u najučtivije reči svoju kritiku prinčevog predloga da se još za života dede i oca deponuje naredba kod diplom atskog pretstavnika Pruske.Uskoro su nezadovoljnici zadobili princa. zbog koga mu pisanje ne pada v ile tako lako kao ranije.. da oni — to je bila naredba njegovim budućim kolegama.. U svim tačkama je protivurečio princu. Jer pokornosti mora biti po svaku cenul« Bismarck. u kome se mnogo trudio da pouči mladoga čoveka. o njemu se žestoko raspravljalo. koga je obuzela prestolonaslednička groznica. Malo pre toga je Bismarck već primio jedno pismo od princa. »Kreuzeitung« nije propustio u svom izveštaju o sastanku. da javi da je Wilhelm govorio i zalagao se za Stockera. je r bi princ bio vezan i u slučaju neuspeha sam morao da snosi odgovornost. tu gospodu pridobijem pomoću malih usluga i da ih osvojim eventualnim učtivim posetama. gde se tobože većalo o nabavIjanju sredstava za berlinsku gradsku misiju — ali uistini radilo se o pokušaju da se Stockerovoj strand osigura veza sa najvišim krugovima. ostavi princa da čeka i odluči se tek posle nekoliko nedelja na opširan odgovor. Princ popusti. kancelaru je izgledalo da prvi put nastaje ozbiljna opozicija u dvorskim krugovima. Izgledalo je da plan uspeva. . proglasio je »grad­ sku misiju« za nepolitičku i pevao je himnu Stockeru. da je on u razgovoru sa Herbertom Bismarckom izjavio: »Taj Stocker ima nešto od Luthera«. e onda će mi se utoliko radije pokoravati. Princ je pokušavao da se opravda. Kada im budem pokazao šta sam i kakav sam. »stari ujaci. kao nećak prema ujaku. . Meni će biti lako da. Nekoliko nedelja docnije primio je Bismarck pismo od Wilhelma.

uostalom. rečenica: »Teško vama kad ja budem zapovedaol« Izgledalo je da je Walderseeov pokušaj. da se Wilhelmu ne poverava ni najneznatniji zadatak: »On se. bio im je suviše pom irljiv. Nekoliko dana docnije što ja o W il­ piSe mati o svom sopstvenom sinu: »On sebe~već sasvim smatra za cara. utoliko su vatrenije produžavali generali da rade protiv njega. . pošto računa sa sasvim drugom toudućnošću«. Za juli najWaldersee smrti monarhovoj. — kasnije nada se pobožni »Najbolja sigurnost p ro tiv toga je možda bolest Njegovog Veličanstva«. u kote- riji. On je u krugu. da princa čvrsto veže sa ligom protiv Bismarcka. princ je podbadan protiv spoljne politike Bismarckove. all meni se čini. . 31 maja može general svome prijatelju Reckenburgu sav srećan da javl da Wilhelm »nasuprot velikom kancelaru vrlo d obro operiše i ostaje na sopstvenim nogam a.« Prestolonaslednik je u maju 1888 sasvim u rukama Walderseeovim. . . jedva trudi da primetno promeni svoje držanje. kao da se stranka koja je tako dugo bila protiv nas i koja je sa nama postupala tako rdavo. 3a mislim da je ipak silna šansa za sve nas u okolnosti što ćemo uskoro imati 316 . nipošto nije p re tera no .. u ovom za njega tako izvanredno teškom vremenu ponaša odlično i čini svuda najbolji u tis a k . . u februaru 1888. da vodi trajan rat protiv ženskih uticaja na dvoru. helmu kažem. Kad Friedrich dođe na vladu.. Sa velikim razočarenjem primećuje Waldersee. a generali saml razvijali su pomoću svojih atašea grozničavu delatnost na dvorovima u Beču i Rimu. kao signal trube. koje uskoro u stvarnosti treba da zameni lik Wilhelmov. Bismarckov veliki govor u Rajhstagu. — Ona se nije prevarila. i to za apsolutnog i autokratskog.. Loe je poslat u San Remo. da bi Walderseeu podneo tačan izveštaj o bolesti prestolonaslednika. Waldersee primeti već posle tri nedelje da kancelar verovatno neće imati nerava. Već 16 marta 1888 je carica Viktorija opisala svojoj majci stanje na dvoru: »За verujem da nas smatraju u glavnom samo kao senke koje proleću.. čija je glavna težnja da Fritza u svakom pogledu paralizuje. . propao.već u odgovoru Bismarcku pojavila se. 3a se mogu varati. Svaka najmanja promena u zdravstvenom stanju cara beleži se i tumači.

Pri jed nom carskom doručku izjavi on. Razmaženi. onda on mora da postane najmoćniji car. sujetni Wilhelm neće ih nikad zaboraviti. neustrašiv i ima gvozdenu volju. u prisustvu drugih.29-godišnjeg. i strah i trepet za svoje neprijatelje. poveravaju mu se naročite misije i stalno je u najbližoj okolini carevoj. Ali kada je. kakvog je ikada bilo. Wilhelm sam kao da u tom trenutku još ne želi povlačenje kancelarovo. Waldersee postaje njegov naslednik. sad već do megalomanije dovedeni mladi čovek dospe na krmilo. i da više voli da bude njegov prijatelj. ambicioznog. . Bude li umeo da silnu masu zdrave snage. Takve red ne promašuju svoj cilj. . За imam ogromno poverenje u našu budućnost. je r je moje poverenje suvise pokolebano. da »najčistiji deo nacije gleda sa velikim pouzdanjem u prestolonasled­ nika . general beleži u svojim dnevnicima da je Bis­ marck uvideo da on kod Wilhelma njega (Walderseea) nikad neće Istisnuti. pravilno razvije i primeni. Dnevnici terete Bismarckovu politiku u ratu i prikazuju ga kao protivnika osnivanja Rajha. G lorifikovanje Friedricha delovalo je na sina kao i na kancelara jednako iza317 .« Tad umre siroti čovek u Potsdamu. poverenik udove cara Friedricha i p rija ­ te lj njenog pokojnog supruga. koja je u nama. profesor Geffcken. odlučan. On ima sve što treba da postane proširitelj Rajha. Već posle nekoliko dana kruže vesti da Waldersee hoće da obori kancelara. u jesen 1888. da je prilikom svoga stupanja na presto zatekao i zadržao ministra koji bi bio tako značajan i moćan kao Bismarck. pa stanovali oni s ove ili s one strane granica. lakomisleni. hrabrog. U avgustu 1888 povlači se stari Moltke. nikakvim obzirima neveza- nog cara. Bismarck i Wilhelm se još jed nom nađoše jedan uz drugog. uživa neograničeno poverenje. »За ću naravno imati otvorene o d . Waldersee i Herbert Bismarck objasne se medusobno. On je mudar. kao da je Friedrich bio taj koji je osnovao carstvo i Rajh.« Dva dana pre Friedrichove smrti izjavi Waldersee. naročito naglasivsi. objavio ratne dnevnike Friedricha III u izvodu. da Friedrich Veliki ne bi nikad postao veliki.« Waldersee se ugnezdio.

padale su tužbe. publikacije su zaplenjene. dok vlasnicima rudnika izjavIjuje kako je njegova »kraljevska dužnost« da ne uskrati svoju potrporu pri sukobima kako preduzimačima tako I radnicima. mada u privatnim razgovorima ne taje njihovu istinitost. što je njegov otac tako što napisao. ne veruje u austrijsku vojnu snagu i ne oslanja se ni u kom slučaju na Italiju. Bismarck veruje da francusko-rusko zbliženje može sprečiti ugovorom o uzajamnom osiguranju.« Wilhelm ide na put i pravi prve posete Petrogradu. u septembru boravi na južno-nemačkim dvorovima. U tim danima raski- nuo je Wilhelm u dusi sa starim. Pri svem tom Bismarck jos 31 decembra dobija od Wilhelma vrlo blagonaklono silvestarsko pismo. Waldersee saopstava: »od toga doba car je sa kancelarom samo još igrao komediju. Bis­ Uzbuđeno hita Wilhelm Herbertu. Car baca u lice svojoj majci najogorčenije prekore. utoliko bolje. Do prve otvorene nesuglasice maju 1889. zatim ću ja sam da vladam. pa čak i poruge«.. Stockholmu I Kopenhagenu. ali čim bi kancelar okrenuo leda. 318 . Ali ovaj događaj može samo da odloži krizu. U leto 1889 hteli su Rusi da u Berlinu plasiraju zajam — Bis­ marck je već sve svršio sa ruskom vladom. u Beču i Rimu. kada Wilhelm uprkos između obojice dolazi u protestovanju Bismarckovom prima deputaciju rudara štrajkača. Odavna je Wilhelm bio pridobijen od generala i saglasio se s njima da rat mora da bude vođen na dva fronta. Pri susretu bivao je osobito ljubazan i pun obzira. a ukoliko ranije izbije.kad generali stadoše da kritikuju i u raspravi pomenuše ime Bleichrdderovo. Usred leta dolazi do novog sukoba zbog ruske politike. Prvi put se nagovešćuje s druge strane bliska nepogoda. optuži uvijeno kancelara da je pravio poslove sa Bleichroderom — marck popusti — on je bolestan i umoran. Bismarck vidi u ovom govoru otimanje o popularnost i govori u Rajhstagu oštro protiv socijalne dem okratije. Geffcken je stavljen pod optužbu. šalje ga u Varzin. Već u leto 1888 Wilhelm je prim etio: »Šest meseci hoću da pustim starog da predahne.zivajući — oni javno proglašuju dnevnike kao falsifikat.

bio uvek u najbližoj okolini kajzerovoj i kod mnogih već važio kao Bismarckov naslednik. Izgledalo je kao da Bismarck ništa ne sluti. Holstein je naslutio najp re presudni obrt i kovao zaveru sa generalima. prim etio je doduše Wilhelmovo neraspoloženje. Bis­ marcka su napustili već mnogi privrženici. i u odlučnom trenutku nije se usudio ni prstom da makne za Bismarcka. nastojao je da izbegne svaku odluku koja bi ga obavezala. a u stvari nije hteo da ga ima u blizini. Krajem godine je front zatvoren. koja treba da dovede do kancelarovog pada. aii kamarila nije popustala. Kada je stari u jesen Wilhelma odvratio od drugog puta u Petrograd. Bismarck se sve rede pojavljivao u Berlinu. jer i pored uzmaka je kancelar još uvek mudar i neobično prepreden 319 . da bi se tek 23 januara vratio u Berlin. Oni se plaše javnog mišljenja i njega. Stari je prepustio vodenje poslova svome sinu Herbertu koji je zbog svoga nabusitoga karaktera bio zavaden sa celim svetom i kao nosilac Bismarckovog imena verovao da može sebi sve da dozvoli. kneževi. koji je mislio da lavira izmedu linija. on je imao za sve da zahvali Bismarcku. U kabinetu mi­ nistar Botticher se kolebao kao trska. Priprema se valenštajnovska42) sudbina. Kamarili zadaje brige samo pitanje taktike. on se dopisuje s njim o zauzimanju diplomatskih položaja i obaveštava ga o svima dogadajima u ministarstvu spoljnih poslova. 3oš 12 januara beleži Waldersee: »Radi se o tome.Walderseeova grupa se povećala. sam Kajzer ga je potsticao da ostane udaljen pod izgovorom brige za njegovo zdravlje. U meduvremenu kamarila je dobila vremena i iskoristila priliku. Waldersee je pripremao poslanike Rajhstaga. rninistri iz kabineta. da se Kajzeru da dobar savet. potsticao Bottichera p ro tiv Herberta. Uticaj Holsteina na Waldersee-a je sve jači. Samo nemačka javnost i Bismarckovi nemaju o tome ni pojma. a po evropskim kabinetima kruže glasovi o pretstojećem povlačenju Bismarcka. ali mu nije pridavao nikakav značaj i otputovao bez brige u Friedrichsruh. činovnici njegovih resora. on je bio slabić. tako da on ne izvuče kraći kraj. Za čudo ispočetka Bismarckovi nisu ni slutili o napadu koji se spremao.

oklevaju i plaše se. jer ne znaju kako će se držati javnost. Njegova snaga je uvek bila u tome. kada je borba trebala da počne. 320 . vlada »neka vrsta haotičnog stanja«. Odjednom ih spopadaju skrupule. Niko se ne usuduje na borbu. Sada. Ni pod kakvim okolnostima ne treba pred svetom da izgleda kao da je Kajzer hteo da se oslobodi kan­ celara«. da u teškom p oložaju nađe brzo izlaz.čovek. obuzima kamarilu strah. Iz mraka nije mogao da se Izvede udarac. kada je došlo do odluke. I da unutarnjl politick! položaj nije u tome trenutku zahtevao odlučna rešenja* verovatno da se ne bi usudili ni jedan korak dalje da učine*. Oni su mogli da vode rat u mraku — a sada.

Trebalo je novi izbori uskoro da se izvrše. Za Berlin je zahtevao Bismarck pojačanje garnizona i u jednom pismu od 29 decembra 1889 pisao Wilhelmu: »Zasad smatram da će pre doći do unutarnjih borbi nego do spoljašnih ratova. Bismarck je bio za pooštrenje. bolesni. kojima je bio zadatak da kod radnika izazovu utisak kao da nova carevina ima socijalan karakter. bio je čak i u torn stanju još obuzet istom mržnjom prema dem okratiji kao i na početku svoje karijere. Bismarck je već u ranu zimu govorio da se stvar mora dovesti do uličnih borbi. Taj stari. Ali takve reči nipošto nisu bile muzika za uši kajzera. Prilikom dogovaranja o tim zakonima o zaštiti izjavi Bismarck da 2 1.OTPUSTANJE 8 januara sastao se Rajhstag na kratko zaključno zasedanje. opreznijim i efikasnijim sredstvima moći otstraniti opasnost. umorni čovek. da li će se produžiti ili ukinuti. koji je sad od fizičke iznurenosti često počinjao da plače. I živo žalim što za te borbe nisam više tako кгерак kao 1862«. U zimu su protiv Bismarckove vo lje pripremani zakoni o zaštiti radnika. Dvanaestogodišnja nemilosrdna borba protiv te stranke bila je bezuspešna. Zakon o socijalistima je isticao. Verovalo se da će se drugim. Pod utiskom velikog štrajkačkog pokreta prethodne godine i sve osetnijeg uticaja socijalne demokratije. trebalo je da se reši. koji trenutno nije želeo nikakvo oružano razračunavanje sa socijalnom demokratijom — ne što bi jo j b io prijatelj. K « rs te n . ona je stalno rasla 1 širila se. već što je strepio za presto i život. B is m a rc lc 321 .

napad s fronta. Nije presudno što je ova poslednja borba vođena uz isključenje javnosti i što se socijalna dem okratija nije pojavila aktivno na poprištu poslednje borbe kacL protivnik promašili Sismarckov. ali on ne zahteva povlačenje. nikad on neće dati svoj pristanak da manija humanitarnosti dovede do stanja koje bi moralo da bude štetno po domaću privredu u otadžbini. Kako bi čovek sa tako skučenim vidikom mogao da upozna stvarne uzroke društvenih b orbi! Nigde nema podataka da bi neko zbog takvih izjava bio zaprepasćen — što uopšte — o tome da i ne govorim o — ne možda zato. prouzrokovala pad. koji su upravo prešli godine za školu. Kamarila sa svojim načinom verovatno ne bi nikad Tznudila Bismarckov pad. se u njima ispoljavalo Bismarckovo nesocijalno shvatanje ali niko van socijalne dem okratije nije se usuđivao od tada da govori da se godine 1890 vodeći nemački državnik pojavljivao kao sablasno muzejsko strašilo. Radnik se ne sme sprečavati da zarađuje novac.. ni defanzivu. radnicima se ne sme oduzeti mogućnost da rade nedeljom . . već ofanzivu. čije pot322 . On izvrgava ruglu zakonske odredbe o zaštiti radnika. u fabrici smatra za blagodet. Bismarckovi metodi za otstranjivanje opasnosti su. istočnopolapski provincijski junker nije se u svojoj suštini izmenio. N evidljivo ona je uvek na sceni. niti kakve pokušaje obm anjivanja. Kriza je morala prvo da d ob ije karakter državne krize. U naredbama o minimalnoj zaštiti Bismarck vidi pokušaj ograničavanja. već neslaganje u pitanju o metodima borbe protiv socijalne dem okratije. Nisu razna intriganska rovarenja ambicioznih ljudi. celi zakon je u najvišem stepenu nesocijalan.. sama borba za moć u najvišim atmosferama nije bila pravi razlog Bismarckovom padu — knez je pao u borbi društvenih snaga. koji su h teli da se dokopaju najvišeg mesta u Rajhu.zaposlavanje omladinaca. ni noćni rad ne sme da se zabrani. pitanje je. isto tako ni rad dece i žena. »vo5je za rad«. . da li se takvim reformama postiže zahvalnost naroda. Tako se Bismarck na kraju svoje političke karijere ukazuje u istom odnosu prema dem okratiji kao i 50— 60 godina ranije. napredovanje.

on ne sme i neće da bude doveden u takvu situaciju. Kada su izbori za novi Rajhstag. Kada je Bis­ marck u kabinetu objavio svoje povlačenje iz svih pruskih nadleštava. 20 februara. pošao je Bismarck korak dalje i smišljao ne samo ustavne reforme već <Jržavni udar. ćutali su ministri. nadajući se da će Rajhstag od b iti budžet i da će car uvideti da sa Parlamentom uopšte više ne može vladati.pisivanje uskraćuje. Bismarck napušta svoj otpor protiv vojnog budžeta. da sam Nj. Početkom februara Bismarck na svoje pitanje: »Bojim se. prijateljim a dao je na znanje da sa Wilhelmom više sarađivati ne može. To je bilo vrlo jasno »da« — ali. tražio izlaz i predložio da se povuče na »staračko mesto u ministarstvu spoljnih poslova«. Zakon je pao. ali važniji od vojnog budžeta bio je za njega zakon o socijalistima. a da konzervativci produženje zahtevaju samo u slučaju ublažavanja. Na zasedanju krunskog veća od 24 januara je Wilhelm objavio da on neće dopustiti da se puca.— ministar rata Verdy. Od svoga dela diže ruke. Kada je Bismarck morao da uvidi da se ni stranke u Rajhstagu ne mogu zadobiti za pooštravanje zakona o socijalistima. kome se nije išlo. car se saglasio i iznenada živo upitao: »Ali vojni budžet ćete ipak još sprovesti u Rajhstagu?« Bismarck je potvrdio. Da bi p ridobio cara koji se opire svim oštrim merama. koje se ne mogu premostiti. u čijem je naimenovanju gledao Wilhelmov šahovski potez protiv njega. te su se njihovi mandati popeli na 35 i stranka imala najveći broj glasova. socijaldemofcratima doneli skoro miilon i po glasova. clan kabineta je bio štićenik Wilhelma . odluči pod pritiskom okolnosti da popusti. samo je Botticher promrmijao nekoliko 323 . on traži šta više povećanje budžetskog stava. u nameri da novom Rajhstagu predloži zakon sa pooštrenim odredbama. Tu su suprotnosti. Bankrotstvo je objavljeno. Uveče posle ove sednice nađoše Bismarcka u suzama i potpuno očajnog. 25 januara Rajhstag je raspušten. Veličanstvu na putu« nije dobio od Wilhelma nikakav odgovor. kada je Bismarck.

pre no sto su bila iscrpljena sva sredstva. opet smatra da je monarh zarobljenik svoje okoline i opet on naposletku ostaje sam. da u slučaju socijaldemokratske pobede ne bi izgledao kao pobeđen i kao begunac. odahnuvši zadovoljno«. Bismarck otkri svoja osećanja. da li će on kao budući pruski pretsednik ministarstva imati rang ispred generalobrsta von Pape na dvoru. Koliko je Bismarckova dobrovoljna ponuda za povlačea sad borba počinje iznova. posle zaključenja sednice. bojazan za monarhiju. ali iz bojazni nije smeo ništa da odvrati I rekao je zlovoljno: »Onda ostaje dakle sve po starom«. a koju nije mogao da ispusti i. Iznenada je opet klonuo. Bismarck je znao kako Wilhelm želi da ga se otarasi. Dogadaji iz godine 1848 ponovili su se sad posle 42 godine — opet se pojavljuje Bismarck kao nezadovoljno buskalo i ultraroajalist. kako hoće da sačeka početak glasanja o vojnom budžetu i obnovi zakona o so­ cijalistima i tada da ide — nje olakšala situaciju — dakle u junu ili julu. u razgovoru sa sinom: »Svi ovi pri pomisli da će me se osloboditi.. Već 12 februara načinio je caru predlog. Don Kihot reakcije iz 1848 stoji 1890 pred dvorom.reči žaljenja i upitao kneza. jer je postao svestan da je posle predaje pruskih nadleštava njegov položaj bio oslabljen. da bi ovoga puta bio odbijen od samog monarha. Na dan izbora Wilhelm je naredio da se drži u pripremi garnizon u Berlinu. ne docnije. On 324 . kažu uf. Bismarck je protumačio ovu naredbu kao povoljnu za sebe. Car je bio razočaran. nagonili da ostane na svome mestu.. Na dan izbora je hteo da se povuče — ne ranije. U svojim »Uspomenama« izjavljuje Bismarck da mu je i r odanosti prema prestolu i iz sumnja u budućnost izgledalo kaa kukavičluk da se povuče. nada sve. Ali izbori donesoše socijaldemokratima veliku pobedu. da ne bi osokolio socijaldemokrate. opet on traži ljude sa kojima će do krajnosti da brani presto. Posle izbora Bismarck veruje da će Wilhelm paktirati s njim. Sad je smatrao Bismarck da je njegovo vreme opet došlo. da bi monarhiju zastitio od opasnosti ili šta više branio. ali su ga vlast koju je imao u rukama.

Sadašnja pobeda protivnika nije bila za njega nikakav poraz. kao da on sam vlada i da mere potiču od njega.fljopšte nije imao osećanja za poraz koji je pretrpeo. a Wilhelm kao i generali hteli su da ga Bismarck. U referatu od 25 lebruara primenio je Bismarck ona sredstva. ja mogu da ostanem uz njega«. Jos jednom se doživljuje poznati pokušaj — tako često srećno primenjen: da se protivnik zadobije za zajedničke interese. da bi mu se docnije utoliko sigurnije skrhao vrat. Jer car se držao kao da ne primećuje Bismarckov pokušaj — izgledalo je samo kao da su o svim spornim pitanjim a saglasni: Bismarck doduse odustaje od svog otpora p ro tiv zakona o zaštiti radnika. već samo povod za odbranu krajnjim sredstvima. tako da ništa nije mogao da pozna. Ponekad izgleda kao da je uvek živeo u zabludi. Ali ovaj pokušaj ne uspeva. Car je doduše hteo da se bori sa socijalnom demokratijom — ali na svoj način. Tada bi mašta izmenila stvarnost. posle jednog razgovora s Bismarckom čulo se kako je rekao. izjavi on u kancelariji Rajha: »Kajzer je spreman da se bori. zatim za­ kona o socijalistima. koji je imao da dob ije nov paragraf koji bi ngrozio «neželjenim agitatorima« proterivanjem iz zemalja Rajha 1 gubitkom državljanstva. Nema sumnje samo ne sad i ne u da je i Wilhelm mislio na ulične borbe — zajednici s Bismarckom. Wilhelm doduse izgleda da je i sam na mahove postajao neodlučan. kojima je vazda hvatao starog Wilhelma: uhvatio je monarha za oficirski kajas. i pre svega samostalno. da njemu uvek sve mora da uspe. raspuštaće se sve dotle dok najzad jedan Rajhstag ne ispuni želju cara i Bismarcka. video ostalo je sad zajedničku platformu. Ne odobri li Rajhstag predloge. na kojoj je za prvi mah u istom pravcu sa generalima i Wilhelmom mogao da se kreće — t e docnije doći samo po sebi. Novi Rajhstag neće prihvatiti vojni budžet — sprovedu — o tome je čak Waldersee bio ubeden. Kad je Bismarck posle ove audijencije napustio cara. koji ga je ranije smatrao suvišnim. ali veruje da je cara zadobio za program borbe: ponajpre donošenje vojnog budžeta. da želi samo da mu Bismarck još v ile stvori utisak. Trenutno se još uvek nadao da sa soci328 .

kada su Caprivia tako toplo preporučivali. I dok je Bismarck bio u uverenju da je Kajzer na 326 . Stoga je postigao suprotno od onog. ali za to nije potreban Bismarck. I za Wilhelma je važila reč koju mu je Bismarck ranije već dobacio: »Protiv demokrata pomažu samo vojnici!« Vojnički pojam casti Wilhelma mladeg je bio drukčiji nego onaj starog Wilhelma. to mogu I generali. dirnut u svoju oficirsku čast. Kajzer je. To je iziskivao upravo koment. Sve i kad bi mladi W il­ helm hteo da se izvlači. vredalo ga je. neće boriti — ništa nije više plašilo Wilhelma nego sećanje na Friedricha Wilhelma IV. Sve i kad bi Wilhelm u toku razgovora mislio na to da Bismarcka još neko kratko vreme podnosi — idućeg dana b ila sad W ilhelm je sltuacija već sasvim izmenjena: Wilhelm prima Walderseea i Verdya. priča im tok razgovora s Bismarckom — stvarno izigrava uvređenog. koji ga je preporučio kao pruskog ministra pretsednika da upravlja uličnim borbama protiv radništva. Verdy. istog mišljenja«. čije je ime tih dana ponovo bilo bačeno u diskusiju — od samog Bismarcka. što je ranije u sličnim slučajevima kod starog Wilhelma postizavao. verujem. on bi to poricao i jos vise bi izigravao jakog čoveka. postao zadovoljan i rekao da mu se svalio s cjuse teret. kada mu se davalo na znanje da se izvlači. Mladi čovek je živeo u pretstavama oficirskog kodeksa. koji ga je noćima pritiskivao: — »Verdy i ja (Waldersse) smejali smo se i mislili da je ovo opet samo komedija. a on — Kajzer — odgovorio je Bismarcku. ako ne bude potrebno. Wilhelm je ironično prim etio da je na taj njegov odgovor Bismarck. koji je isprva izgledao veoma ozbiljan i brižan. tu je bio Waldersee. Ovu ukočenost pojma časti Bismarck nije razumep. komenta. Možda se setio jeseni 1878. zato što je Bismarck pretpostavljao da on u slučaju nemira i ustanka ne bio dao da se puca. Bilo je »prirodno da Wilhelm. nikako nije mogao da objasni Bismarcku kako se. je r u slučaju potrebe neće ustuknuti ni pred krajnjim merama. tu je bio i Caprivi. nek se samo ne uznemirava.jalnim reformama može postići dejstvo — ultimo ratio ostaje još uvek moguće.

Ključ za njihova bića već je davno izgubio. nije mogao ostati. sad su ostajala zaključana. bilo je bez dejstva. Dva dana pre toga pisao je Waldersee generalu Stosch-u: »29-godišnji.njegovoj strani. Ali 28 go­ dina bio je on na vlasti. koja uopšte više ne postoji. ulogu razumljivu samo zbog njegove starosti i telesne iznurenosti. ali čija su mu dejstva ostala tajanstvena. koji je doduše on sam stvorio. Da je on tada i bio dorastao situaciji. što on 327 . i verovao da Hohenzolleri i Rajh samo njemu imaju da zahvale za svoj opstanak. svaki dan je davao Kajzeru više sigurnosti i samopouzdanja. da se više ne može da zalepi«. i prirodno se na obe strane razvila zavist. — nepojm ljivo je da on nije osećao kakvu žalosnu ulogu igra. autokratski nastrojeni sadašnjl Kajzer sa izvanrednim umnim darovima i pun stvaralačkog poleta. vlastoljubivim . kada nije hteo da uvidi kako ga varaju i kako se na njegov račun segače. smatrao je sebe neophodnim. nije mo­ gao da sa 73-godišnjim. ambiciozni. On stoji kao majstor Anton u H ebbelovoj »Mariji Magdaleni« shvata svet. ranije su se uvek sva vrata kao sama od sebe otvarala. jedino sposobnim da brani krunu protiv socijalne dem okratije i da samu stranku uništi. egoistlčnim # na svoju slavu veoma taštim kancelarom duže radi. oni su u samoj stvari od početka jedan s drugim ili bolje reći jedan protiv drugog igrali komediju. ali ljudi gornjih slojeva u novom Rajhu b ili su mu nedokudvi. je r sve sto je on još delao. Komedlja je igrana jednostrano — Bismarck sad više nije mislio na igru — za njega je to bila presudna borba o moć za spas monarhije. ali i njegove nesposobnosti da shvati bide jednog sistema. shvatao je Waldersee položaj kao da se kancelar potčinio Kajzeru. moralo je ostati bez dejstva — bezvazdušnom prostoru — sam — on je vodio politiku u zbog toga su njegovi pokušaji da radi na državnom udaru čisto akademske prirode. Bila je to iluzija da jo j nema ravne. mehanizam se potpuno promenio. on se bori — protiv jedne stranke. svoj sopstveni svet. koja je sada dovela do sloma. On — i stvarno ne mogao ultraroajalist — je da shvati starog pruskog kralja i da njime upravlja. Pukotina je tako velika.

bilo je uklanjanje Rajhstaga. ma kako njegova prava bila ograničena. kralj Pruske je ovlasćen da se odrekne nemačkog carskog dostojanstva. Ono što je Bismarck hteo.sad još kaže. bilo je jasno. — sada kada pravo glasa daje socijaldemokratima ogromnu mod. nadvojvoda Badenski je očevidno izložio Wilhelmu 328 . predlaže i želi da sprovede bez vrednosti je. »Planovi za državni udar Bismarcka i Wilhelma II 1890— 1894«. da je znao. on nije hteo vise da bude zavisan od nekih većina — sla — Rajhstag je jednom imao smia kada ga je on mogao da načini poslušnim oružjem. oni mogu u svako doba da svestrano otstupe od zajedničkog ugovora i da se sjedine u nov savez. tajnog prava glasa moralo je nestati. sa novim ustavom. U slučaju da Rajhstag ustraje i dalje u opoziciji moraće se upotrebiti druga sredstva. zapusivanje usta opoziciji. Verovatno da on ne bi nikad načinio taj fantastični predlog. koju je on dao narodu. — već je ranije Bismarck zapretio da će se »nirnberška igračka«. kao i celoj kamarili. Okolišeći oko jedne lukave i izmudrovane interpretacije ustava udario je Bismarck putem diktature — bio je to poslednji p oku ia j da prigrabi neograničenu vlast. već pre svega značilo neograničenu diktaturu Bismarckovu — jer samo bi on za izvođenje takve ide je došao u pitanje. koji je tek nedavno postao poznat radom Egmonda Zechlina. a on je sit toga da bude upućen na rezultate jedne lutrije. Wilhelmu. je r on ne ume s njim da se ophodi. јег niko ozbiljno s njim ne raspravlja. 2 marta iznosr Bismarck na ministarskoj sednici fantastični plan jednog državnog udara. Samo na ovaj način biće moguće osloboditi se Rajhstaga. morati ovome opet da oduzme. Predlog Bismarckov izgleda da nije bio ozbiljno uzet u pretresanje. ako bi izbori i dalje rđavo ispadali. u kome više ne bi b ilo parlamenta. kako je on to sam nazvao izbore. Parlament bi bio opasan. Jedva ga i slušaju. koji nije sklopljen sa državama već s kneževima. da bi njegovo prim anje i sprovođenje ne samo izazvalo otpor. Rajh je savez. pre svega socijaldemokratima — opšteg neposrednog. shvatio i osetio kako je Wilhelm već čvrsto bio resen da ga ostrani iz siužbe. O predlogu izgleda da je u nekim razgovorima Wilhelma s njegovim ljubimcima bilo raspravljanja.

I pored svega toga je Bismarck jo§ uveren. uticalo se već na Wilhelma da ga napusti. prebacio mu je neposlušnost i neiskrenost — marck jedva što je on je u jednom razgovoru sa kajzerom oštro istupio protiv ministra ko da Bis­ ne pomisli na slučaj Arnimov? Kajzer je saslušao optužbe — napustio dvorac.l »За kao pretpostavljeni odlikovanoga nisam o tome bio obavešten. ali ni u kom slučaju ne sme doći do mera koje bi izazvale krvoproliće. za to je bio pogodan vojni toudžet. 8 marta prim eti Bismarck. Ali za vreme dok je on u ministarskom savetu o tome govorio. Nadvojvoda izjavi kako je za nabujalost socijalističkih glasova samo Bismarck kriv. . da se sa njim tera šega — Bottichera. da će takozvani borbeni program biti izveden. Prvi put je socijalistički pokret ravnomerno obuhvatao ceo Rajh — i upravo ta pojava izgleda da je zahtevala reforme i druge metode.. pa će stranka tzgubiti od uticaja.opasnost takvog jednog udara. — O rden je bio najveće prusko odlikovanje — Bismarck ga je d o b io 1866. generali. i propušteno je da me naknadno o tome obaveste«. jer slučaj imao je u vidu drugu tačku programa: nadao se otvorenoj b orbi sa socijalnom dem okratijom. koji nisali — su u međuvremenu interveza ovaj Bismarck je odmah izjavio svoju saglasnost. na kome su insistirali njegovi najljući protivnici.. Već dva dana posle ministarskog saveta. Bez uzbuđenja predlog je odbačen. treba zauzeti blaži kurs. već je Wilhelm ministru Botticheru poslao sa »vrlo milostivim pismom orden crnog orla«. time što je postao advokat vojnog budžeta. kajzer iznenada izjavi da hoće uopšte da odustane od zakona o socijalistima — za to su b ili krivi konzervativci. To je potez generala. A na vojnom budžetu Wilhelm je još insistirđo po želji generala. O dlikovanje Botticherovo dovelo ga je do jasnog sazna- 529 . da ih tuče. za­ kon o socijalistima bio je već odavno još samo Bismarckova želja koja je čak i za krunu izgleda postala opasna. koji je morao dovesti do sukoba sa Rajhstagom. na kome je Bis­ marck izložio svoje planove o državnom udaru. Preuzeo je njihov program sa namerom. Tad pokuša Bismarck da se spase.

Rusi su pod utiskom da se Bismarck nada njihovom demaršu. koji se večito boji da neće biti posvećen u sve poslove i sluša samo savete jednog učitelja Hinzpetera ili nekog malog potporučnika: »Postoji jedna nemačka balada. Kada je idućeg dana ruski otpravnik poslova Muravjev vratio posetu. da ne bi dao maha giasovima kao da su mu uterale strah one »svinje« izabrane u Rajhstagu. da bi ljudi mislili da su u dobrim odnosima. sasvim očito u nameri da izazove demarš ruskog cara u svoju korist. veli. naterao bi samo vodu na mlin pruskih generala.nja. zahteva rešenje — uskoro će ceo svet znati da kajzer igra samo komediju.. Sve kad bi demarš i uspeo. iznenada se pokoleba i čak izjavi da će prvom prilikom opet da obeduje kod Bismarcka. nastavi Basmarck opet s tužbama na Wilhelma. da stvari ostavi da idu svojim tokom. koja se završava stihovima: »За sam to nosio sedam go­ d in a « . Ruski car sa svojim nepoverenjem prema nemackoj politici nije bio ni u kom slučaju naklonjen jednom takvom koraku. Danima 330 .. da bi se docnije povratio kao spasilac. A ja sam moje breme nosio četiri puta sedam godina. i više ne mogu«. U toku tog razgovora u ruskom posianstvu izjavi Bismarck da mu je nemoguće da pred kraj svoga života svojim potpisom potkrepljuje mere koje ne odobrava. On se odlučio na povlačenje^ samo. 10 marta pojavi se u ruskom poslanstvu. — Akcije Bismarckove kod stranih pretstavnika izgleda da nisu trenutno pjomašile izvesno dejstvo — ali sad nadvojvoda Badenski nagovoren od Walderje r stanje je. postalo nemoguće. nalazi da su postupci Bismarckovi »neverokajzer saznaje to. oni ne znaju n ilta o rovarenju kamarile a i ne veruju da Bismarck ozbiljno namerava da podnese ostavku. aii pri sverr* tom odluči se da ostane i da ne propusti ni jedno sredstvo. da njegov ostanak ne može vise dugo da traje. Tih dana Bismarck se žali i francuskom poslaniku i izražava svoje ogorčenje zbog novog sistema — vatni« — kamarila to saznaje i licemerno se buni. on bi hteo da jos govori pred novim Rajhstagom a zatim da ide. seea. Muravjev ja v lja u Petrograd da kneza nagovara njegova porodica da se povuče.

Bismarck vise nije potreban. — Windthorst moli samo formalno Bismarcka da ostane. Ishod ove poslednje presudne krize je bio razgovor Bismarckov sa Windthorstom 12 marta.« — Kajzer saznaje za razgovor jos iste večeri od Bottichera* Sad se mora nešto preduzeti: kajzer takođe traži potporu — većim uspehom nego Bismarck — paktira sa sa konzervativcima^ koji se oštro izjašnjuju protiv saveza Bismarckovog sa centrumom i nagovaraju kajzera da napusti »veliki« vojni budžet. ali predlaže već naslednika: Caprivi-a. iste one institucije koju je on još pre nekoliko dana hteo da otstrani državnim udarom — obraća se čoveku koji je spadao medu njegove najveće n eprijatelje — alt Windthorst stavlja zahteve. a ne on. 14 marta pokušava Bismarck uzalud da govori sa carem. W il­ helm pominje u govoru Bleichroderovo ime: »Mnogo je časti za mene. a Bismarck ga je sam žeieo — vodi stranke — sad. naredili da ga izbace na vrata?« — Ne. obratio se on za pomoć iznenada mu je palo na pamet da stekne potporu Parlamenta. Vi ste. kad su svi izgledi počeli da nestaju. Bismarck odgovara takođe lažju: »Mogu Vašem Veličanstvu da saopštim da je W indthorst dosao i posetio me. zatra331 . car želi da govori s njim. Bismarck se oseća kao da je ucenjen — svršava bez rezultata. naravno. bez doručka. Ali sutradan ujutro Bismarcka dižu iz postelje.« — »A. za koji je Bleichroder posredovao. Bismarck se pojavi — ta# — car laže: »Tako — samo što se obukao. on ga je primio kao i svakog poslanika koji se kod njega prijavi. traži ponovno uspostavljanje crkvenop olitičkih stanja od 1870 — cena je suviše visoka i ne može da razgovor se se plati. Car izjavljuje da je knez prvo morao njega da upita. što je VaŠe Veličanstvo tako tačno obavešteno o unutarnjim dogadajima u m ojoj kući.« — Windthorst je. već je u kući. knez protivureči da on ima slobodu da u svojoj kući prima posete. izvinjava se da je zapovest za referat primio tek pre 25 minua ja sam naređenje izdao juče posle podne«. Uveče izjavljuje Windthorst jednom prijate lju: »Dolazim sa političkog odra jednog velikog čoveka.ubeđuje nadvojvoda kajzera. Kajzer se saglašava.

»Čak ni onda. Radilo se jos samo o tome# da prebace jedan na drugog odgovornost za razilaženje.T\o po Bleichrdderu razgovor. je r i oni imaju osaćanje da u njemu nemaj nikakav oslonac«. rečeno mi je da ste im Vi zabranili da me izveštavaju bez vašeg pristanka ili prisustva. . da li je postojala naredba ili je to bila stara praksa. naime da Njegovo Veličanstvo ne uzima sebi ni vremena ni truda da čuje direktne IzveStaje od pojedinih ministara. i da bi ministre zadržao stalno pod nadzorom? Bismarck proglasi naredbu za neophodnu. počinje napad sa drugog fronta i ne pita za sadržinu razgovora sa Windthorstom. ponizi. ako to V al suveren naredi?« Bismarck ostaje pri svome. i da ste se pri tom pozvali na jednu staru. »Ne mogu da se potčinim detaljnoj kontroli u pogledu moga ličnoga kretanja po sopstvenoj kući«. naždere. da bi pojačao svoj uticaj na monarha.« Tu je govorio Waldersee — a za Waldersee-:a govori Holstein — on je već pre nekoliko meseca upozorio na tu naredbu i preporučio otrovnu pilulu u jednom pismu Waldersee-u: »Hteo bih još jednom da se vratim na ono što sam ranije rekao. Pravi tajni savetnik poslanstva kao da nije znao kako stoji stvar s tim izveštajima. Sad Bismarck menja temu — je tu — ostavka }e neminovna — točkovi se kotrljaju — slom u tont trenutku Bismarck misli samo jo§ kako da uvredi Wilhelma. Wilhelm na to menja temu. je r jedno što ga već zna. da se osveti. Otuda dolazi da on — liko komično to zvučalo — ma konema prema ministrima nikakav stav. požutelu naredbu koja je već sasvim zaboravljena. moralno da ga ošamari. Kajzer: »Ja ne primam vise nikakve izvestaje od mojih ministara. odvraća ga i poziva se na izveštaje m . Navodi razgovor na nameravanu posetu kajzera Petrogradu. a drugo posle zaključenja pakta sa konzervativcima bilo je to pitanje od sporednog značaja. njegova je dužnost bila da dokuči namere vođe najjače frakcije u Rajhstagu. pa da se Bismarck setio da je izvršuje. pošto ona ograničuje njegove kraljevske pre­ rogative. . Kajzer je tražio njeno opozivanje.

da bi osigurao njegovo primanje u Rajhstagu. ni posle neće mu se tako §to ponovo desikada je knez držao it Bismarck se osvetio za sve uvrede: kad je Car govorio o rdavo vaspitanom deranu. »čak ni onda ako to Va§ suvererk naredi« — sad mu je Bismarck odgovorio. o manijaku — ruci Hatzfeldov iz v e š ta j^ e k o lik o trenutaka pošto mu je kajzer doviknuo kako neće da sluša. u kojoj je povlačenje trebalo da se sprovede. To što je Wilhelm u toku razgovora neposredno izjavio da želi da izbegne raspuštanje Rajhstaga i da vojni budžet smanjl na tu meru. — za to i podesan. pa naj»Tekst. na osnovi otoaveštenja iz dobrog izvora. Sad se radilo još samo o formi. radilo se samo jo§ o tome. i bezobraznim. bez sumnje ga je teško uvredio. podiže se bez red i hladnije no inače pruži Bismarcku ruku kojom je istovremeno držao šlem.« — Kajzer »izgleda s pravom uvređen«. Kajzer traži da Bismarck pročita referat. — ni pre. pruža živo ruku knezu — nikada ti — bila je to osakasebi vlastitom rukom. a bio je ćena ruka čoveka koji je preživeo svoje najstrašnije časove. A pri tom maše sa izazivački otvorenim izveštajem u ruci pred nosem kajzerovim — Wilhelm se savlađuje krajnjom energijom. sadrže nepovoljne izjave ruskog cara o kajzeru. — Car je imao običaj da na dobrom ruskom jeziku rado i sočno psuje. kad opazi poslugu — skače opet na stepenice. Ш . koji. Bismarck ga je ispratio do stepenica pred kućnim vratima — kajzer već hoće da ude u kola.grofa Hatzfelda iz Londona. da li će Bismarck ili W il­ helm učiniti poslednje korake. nije više bilo dovoljno važno da bi se diskusija produiila. Bismarck odgovara da se na to ne može da odluči. Takve je izjave ruski car činio na tuceta. klipanom. Lamsdorf je referisao da je ruski car nazivao Wilhelma glupim deranom. pošto će sadržina uvrediti kajzera. Hatzfeld je izveštavao da je ruski car govorlo o Wilhelmu kao o jednom manijaku i rđavo vaspitanom deranu. čije je čitanje kajzer omogućio pritvornijom gvozdenom mirnoćom uzima knezu izveštaj iz ruke i počinje da ga čita. drskim.

Istog časa pita Waldersee na lertskoj stanici: »Da li je što došlo od kancelara?« — ostavku ni naredba. neka odmah da svoju ostavku. Na kraju primeti Waldersee: »Ja predlažem. Rdavo raspoloženje protiv nas neprestano uzima maha. posle podne ima da dode u dvorac. zna sad svako. da se oprosti.« Idućeg jutra šalju Hahnkea po drugi put — Kajzer insistfra na opozivanju naredbe ili na davanju ostavke. zahtev Kajzerov da poništi Bismarck odbije. ja sad neću više ni pod kakvim uslovima da napravim posetu Krasnoju. ni molba za .« On je bio bodar i vrlo zadovoljan. kaže izmedu ostalog da sam lud. a onda da radi. Lovačko zdravo.« Idućeg dana šalje Wilhelm šefa vojnog kabineta Hahnkea Bismarcku I saopstava jos jednom naredbu. Neka Gospod da. Da su u zemiji rdavi izgledi. a car Aleksandar govori s ponižavajućim izrazima o meni. medu njima nekoliko od kijevskog konzula. stvar ću shvatiti čisto vojnički i činiti što se zapovedi. Isto pre podne primi Bismarck od cara natrag mostvo izveštaja. Bismarck je odgovorio da se ne oseća dosta dobro i da će pisati. koji bi se u umerenijem obliku izneo pred Rajhstag. pomenu indirektno Hatzfeldov izvestaj: »Sa Rusijom sad stoji čak sasvim rdavo. da je piakao i govorio konfuzne stvari. To tako dalje ne ide. Hahnke ga napušta sa izjavom da će se stvar sigurno dati udesiti. da se Vaše Veličanstvo u pitanju ličnosti definitivno odluči. gde je sad veliki kancelar? Gde su njegove zasluge?« — A Waldersee: »Ja sam pri tom osetio izvesno zadovoljstvo.« Car mu pruži ruku sa rečima: »Ja mislim da će već ići. oni silno tamo rade protiv mene.Nekoliko časova docnije prima Kajzer grofa Waldersee-a i tvrdi da je Bismarck postao mek.« Zatim su govorili o vojnom budžetu. Ako knez ne povuče naredbu. priložena je bila jedna otvorena cedulja kajzerova koja je došla preko kan334 »Ne. Waldersee beleži: »Ako mi kajzer direktno naredi da budem kancelar. da Vase Veličanstvo održi glavu gore i izabere prave Ijude.

čitave porodice. hiljade ljudi. već prastari.celarije. koga je namamio. odgurnuo i naposletku javno izložio ruglu? Ne pojavljuje li se i sama senka starog Wilhelma. A Bismarck — može li se on žaliti kad mu se sad sprema uže. Nekoliko kozačkih satnija je premesteno — to je bilo sve. nije li sve što se ovih nedelja desilo. naravno. ponizio. Pod takvim okolnostima. koga je on nadmudrio? Ne pomalja li se Lassalle. Ali caru je bio potreban razlog da opravda otkaz putovanja u Rusiju. da bi stupili u rat«. koje je izložio preziru. o čijem postanku on nikada ništa nije doznao. koje su njegovim zakonima dovedene u užasna očajanja.« Izveštaji nisu ni b ili odlični. ponizio. Prikriveno prebacivanje veleizdaje bilo je utoliko smešnije. koga je on oklevetao i u smrt oterao? Nije li bio tu Napoleon. što je generalštabu i onako već davno poznato i najmanje pomeranje trupa. kako je to car tvrdio. koga je on držao u zabludi — tu je bio Kronprinc tu je bila kome nije dao da govori. tu su b ile stranke. tu su bile stotine. a u kojoj je stajalo da on mora veoma da žali što je tako malo izveštaja primio. krajnje je vreme da se upozore Austrijanci i preduzmu protivmere. generalštabu poznati i nisu baš ništa sadržali od »savršeno strategijskog maršovanja Rusa. Izveštaji su odlični. kada je sa Benedettiem vodio pregovore o levoj obali Rajne? Koga on nije prezrivo odgurnuo. »Vi ste već davno mogli da mi skrenete pažnju na užasnu preteću opasnost. tu su bile žene. sa kojima je on sam igrao komediju? Nije li bio tu Arnim. koji je bio namamljen u rat. njemu je trebalo pre svega da se osveti Bismarcku. koje je gonio kao divljač — obmana celog jednog naroda. ne može se ni pom isliti na moje putovanje u Krasnoje. dm mu vise nije bio potreban — zar on da 335 . Ko nije imao razloga da se pred njim pojavi i da ga optuži — veleizdajstva — demokrati? on se žalio na teranje sege — a s kime on to nije terao šegu — on se tužio na prebacivanje socijal- a Arnim i centrum i dindušmani Rajha — Nije li se on sam igrao veleizdajstvom. žena. bilo samo ponavljanje njegovih sopstvenih metoda? Nisu li morale iskrsnuti senke svih onih koje je on prevario.

Kneževi nisu bili na njegovoj strani. Stranke u Rajhstagu nisu bile za njega. da samo on i njegovi metodi mogu da spasu krunu. ali on sam je što ga stvorio taj sistem. najvatreniji obožavaoci — oni su umetnost intrigiranja. Ova zabluda mu je ulila gotovo demonsko samopouzadnje. jer su se stalno osećali od njega ugroženim. da bi vladao. koju je sebi stvorio. tu je bila vojska — instrumenat nego u 1848 — drugt i kruna je vladala jednim Rajhom u kome u to doba niko nije bio za Bismarcka. koju je sam sebi stvorio. ali oni su b ili njegovi učenici i ponovili su njegove lekcije. koji mu je dao taj nadmoćni položaj a za života W ilje činio zavisnim samo od monarha — helmovog on nije računao s time da će došaptači ikada dospeti do uticaja. da nikad nije pom islio da se prema kruni na neki način osigura. što je on tako brzo pao. konzervativci. prim enili ih. u kojoj on ne samo da ne izgleda opasan. Moć. igranje kom edije rdavo naučili. a osim toga njegov zakon o socijalistima stvorio je samo nemir. upravo tih poslednjih meseci. nacionalne liberale je ponizio i omalovažio. kada su obračunavali sa učiteljem. nego čak izlišan. bila je samo kriva usamljena. je r su uvidele da s njima postupa uvek samo kao sa svojim orudem. izmrvio i politick! stavio pod tutorstvo — zar da stupe na nejgovu stranu. Nikad on nije računao da će on jednom biti suvišan — sad je bila tu situacija.se žali Sto ga ostavljaju na cedHu i Izdaju? Njegov sistem je postao čitava škola — oni — koji su ga oborili b ili su njegovi najrevnosniji. ostavili su ga na cedilu kada je izgledalo da traži vezu sa centrumom. — On nije bio nikome odgovoran sem monarhu. nije nikad računao da će se to jednom okrenuti protiv njega. Svi ga ostavljaju na cedilu i okreću se od njega. osećao se on tako obezbedenim. sad kada on hoće da prede na najoštriji reakcionarniji kurs? To čak ni oni nisu bili u stanju da 356 . all on. jer je ponovo video krunu u opasnosti i bio obuzet najboljom verom. postala je njegova zla kob. Ali kruni vise nije bio potreban. Arhiroajalista osećao se tako tesno vezan s krunom. tako čvrstim. — Njegovi sopstveni drugovi. nadmoćna pozicija. koji je i sam bio dobro upućen u sve m ajstorije intrige.

„K rm a r napušfa b ro d '

S avrem ena k a rik a tu ra

2 2 , K e rs fe n , B is m a r c k

337

učine. On ih je sve bockao, izigravao, prezirao i gazio — sad ga oni napuštaju — njegova krivica, njegov sistem, on je bio uhvaćen u sopstvenu klopku. U ministarskom savetu pojavi se Bismarck jos jednom,

izjavi da neće m od duže da snosi obaveznu odgovornost za kajzerovu politiku, optuži ministre za pobunu zato sto su, ne p ita ju d njega, pred kajzerom držali referate, izjasni se protiv promena u spoljnoj politici, pro dta kajzerovu cedulju o izveštajima iz Kijeva i ironično primeti da je pod takvim okolnostima ipak potrebno sprovesti »veliki« vojni budžet a ne »mali« kako to sad kajzer traži. — — » » З а osećam da stojim na putu kajzeru i službeno sam obavešten preko kabineta da on želi moju ostav­ ku. Stoga sam po najvišoj zapovesti izmolio moje otpustanje iz službe.« Nijedan se od prisutnih 'ne podiže da ga zamoli da ostane. Niko se ne usudi da spomene rastanak. Botticher je nešto mrmIjao o ranijim planovima, da se ogranid samo na spoljnu službu. Ministar finansija je mišljenja, da je možda mogućno poravnanje. M inistri prosvete i pravde smatraju da je sve to zabkida. Kajzerov čovek, Waldersee-ov zaverenički drug, ministar rata Verdy tobože već od dužeg vremena nije ni red čuo od Kajzera o nečemu što bi se odnosilo na ratne zaplete. Ministar polj'oprivrede Lucius, koga je Bismarck postavio, izjavi da Bismarcka, ako je osvedočen da se njegova ostavka želi, od ovoga koraka ne bi bilo mogućno odvratiti. 3edini ministar za javne poslove Maybach misli da je Bismarckova ostavka nesreća, pa ako ne može da se spred treba svi ministri da svoje položaje stave Kajzeru na raspoloženje. Odluka nije donesena — sednica bi zaključena. Uveče su

svi složni da zajednička ostavka ne dolazi u obzir. »»Stvar je u redu. Hahnke je bio kod kancelara, on ne šaljs nikakvu naredbu, nego svoju ostavku«, reče Kajzer Waldersee-u, koji se pojavio da moli za otsustvo, koje je hteo da provede u Ita liji. Kad je mesto bilo upražnjeno izjavi pobožni grof: »Ovirg

338

otsustvom pokazujem jasno, da neću da konkurišem za položaj kancelara«. Popodne se kamarila sporazumela ko da bude naslednik: Caprivi. Isto popodne prljavl se kod Bismarcka šef civilnog kabineta Lucanus, poslat od Wilhelma koji nije mogao da sačeka da dob ije molbu u svoje ruke. Sa oklevanjem izjavi ovaj: »Kajzef pita zašto jutros tražena molba za otpuštanje još nije stigla«. — »Ali, zaboga, Kajzer može uvek i svakoga časa da me otpusti — i bez mog predloga, ja ne mogu imati nameru da protiv to je bio njegove volje ostanem u njegovoj službi«. Ostavku je on hteo tako da udesi, da bi je docnije mogao da objavi — posladnji udarac. — Lucanus se usudi da bojažljivo primeti kako

Bismarck nema nikakvo pravo na javno objašnjenje. — »Prilika će se već ukazati. 3a ne mislim da sam preuzmem odgovornost za moje povlačenje, nego je prepuštam Nj. Veličanstvul« To je bio razlog, zbog čega je on napisao traženu molbu, to je u početku osećao kao poniženje, a sad Bismarck vidi već nove mogućnosti — ako ga Kajzer otpusti, situacija je po njega gora — a ako on napiše molbu, onda on m ole da prede u napad: ali namera mu ne uspe, molba nije bila objavljena, nego zahvalnica Wilhelmova, za koju je Botticher morao da napravi skicu. 18 marta posla Bismarck svoju molbu u dvor. Tako se čudno titra istorija sa istorijskim datumima. U molbi je Bismarck naveo, zašto je on morao da ostane pri odredbi iz godine 1852, i da odgovornost za spoljnu politiku ne može više da snosi, jer su promenom ruske politike došli u pitanje svi važniji uspesi poslednjih deset godina. Za to veče je Wilhelm pozvao sve komandujuće genera­ te — to je bila demonstracija — da se celom svetu pokaže kako je vladar s vojskom udružen, da je ona njegova potpora, Bi obznanjeno da je za naslednika određen jedan general, i bi još objavljeno, da Rusija ima ratne namere, ali: 3a sam se prošla godine zakleo na vernost austrijskom caru, i održaću je«. Vojna monarhija nije nikad tako otvoreno pokazala svo­ je lice,
22 *

33?

Niko od generala ne umoli za reč. ćuteći saslušaše cara, all na stepenicama otvori svoje uzane usne jedan prastari devedesetogodišnjak koji je samo retko kad kazao koju reč: »To je vrlo žalostan događaj; mladi gospodar će nam dati da rešavamo još mnoge zagonetke«. To je bio Moltke. Dva dana docnije predali su Hahnke i Lucanus akt o otpu-

štanju u dve plave koverte. Kajzer je podario Bismarcku titu lu vojvode od Launenburga, uprkos Bismarckovoj izjavi da to ne želi i da mu je to neugodno. U Botticherovim memoarima mu je Wilhelm još hteo da pokloni i svoju sliku, koja stoji da mu je u

stvari bila namenjena za njegov rodendan, 1 april. Pismo W ilhelmovo sadržalo je red, kao »duboko uzbuđenje — ja sam se nadao da za hašeg života neću ni pom isliti da se od Vas odvojim... ojađenog srca... nenadoknadiv život... dalji pokušaji, da vas pridobijem da povučete svoj predlog, nikakav izgled na uspeh... Vaš savet i vaša energija, Vaša vernost i privrženost ne smeju ni u buduće da nedostaju ni Meni ni Otadžbini... najm ilostiviji udes u mom životu je da sam pri mom stupanju na vladu imao kraj sebe Vas kao svog prvog savetnika... u znak zahvalnog, nezaboravnog sećanja... da vase zasluge dostojno nagradim, nije u mojoj mod... Gospod neka vas blagoslovi, moj dragi kneže...« Koliko red, toliko laži. Istoga dana preuzeo je Caprivi od Bismarcka službeni stan. Po stepenicama su stajali poslanici, diplom ate, ministri, sanduci, ormani. Sam Caprivi imao je samo jedan jedini, kratki raz­ govor sa Bismarckom »u vratima sobe koju je zaposeo u krilu moje žavnih kuće«. Caprivi poslova, o ne postavi nijedno pitanje o stanju dri namerama vlade doskorašnjim ciljevima

Rajha, Bismarck misli da mu je kajzer zabranio da ma šta pita. Kako on, general, misli o svojoj službi, objašnjava njegov odgovor na Bismarckovo pitanje da li se nije predomišljao pre no što je preuzeo položaj: »Ako ja u borbi na čelu moje desete armije dobijem na­ redbu, a plaiim se da će pri njenom izvršenju biti izgubljeni i armija i bitka i ja, i ako izvršenje mojih stvarnih obzira nema
340

nikakvog uspeha, ostaje mi jedino da naredbu izvršim i da poginem. Glavu u torbu i ništa više«. To je bio čovek po W ilhelmovoj volji — marck jednom ali zar nije i Bis­

izjavio da njegovi potčinjeni moraju da budu

pokorni kao posilni?! 26 marta oprosti se Bismarck od kajzera, koji se odjednom usudio da izjavi kako ga je samo briga za njegovo zdravije naterala da mu podari otpust. »Moje zdravije, Vaše Veličanstvo, poslednjih godina retko kad je tako dobro bilo kao prošle zime«. Tri dana docnije napusti Bismarck Berlin — »pod pritiskom da se §to brže iselim iz mog stana i uz vojničke počasti koje je kajzer naredio da mi se odadu na stanici, a koje bih ja s pravom mogao nazvati pogrebom prve klase«. Waldersee se, medutim, 21 marta u svom dnevniku jadao da je sa carem nažalost imao nesporazum; prilikom razgovora 0 nekim vojnim pitanjima njegova izlaganja napravila su na njega oskudan utisak. »Svaki od prisutnih je osetio neispravnost 1 nezrelost ovog gledišta;... on je doveo do izražaja samo nezrele ideje«. Sa Bismarckom je pošao i Herbert, koga su po nadlestvima mrzeli. Pa ipak ga je Wilhelm hteo zadržati iz razloga prestiža, — pa je čak pokušao preko svog adutanta da utiče na knesvog sina, da ostane u službi. punoletan«. 3os 21 marta Bismarck Wilhelm »moj sin je za, da cvaj upliviše na odbi s rečima:

je verovao da će grofa Herberta mod nagovoriti da ostane: ali Herbert je otišao. Dinastija Bismarckova je prestala da vlada. Koliko je ona sama bila uverena u potrebu svoje lične vladavine, dokazala je još i u poslednjim trenucima: ruski poslanik šuvalov pojavi se najzad s punomoćstvom, da sme da stupi u pregovore o obnovi ugovora o medusobnom osiguranju. Kada se Šuvalov 17 marta p o ja v io kod Bismarcka, morao je čuti da Bismarck neće još dugo ostati u službi. Netačno je ito Bismarck docnije tvrdi da je Šuvalov imao nalog, da sme samo s Bismarckom da vodi prego­ vore. Danas znamo da je Rusima toga trenutka bilo mnogo stalo do obnavljanja ugovora. Spoljno-politička delatnost kneževa za341

vršila se intrigom. Ali Wilhelm, koji je ba§ tada fantazirao o bliskom ratu s Rusijom, ujutro 21 marta naredi da se šuvalov dovede iz postelje i izjavi mu da će on obnoviti ugovor — Bismarckovo je povlačenje došlo iz zdravstvenih razloga — čak, on dade u tom razgovoru i svoju carsku reč da se u spoljnoj politici ništa neće promeniti. Nekoliko dana docnije, medutim, u ministarstvu spoljnih poslova sede četiri čoveka i donose odluku da se ugovor ne obnavlja — Wilhelm je uskoro posle jednog kratkog razgovora bi pocena to pristao sa rečima: »Pa, kad ne ide, ne ide« — Rusi, koje sa Parizom. U kritičnim martovskim danima boravio je princ od Walesa u Berlinu, pregovaralo se o Helgolandu i Zanzibaru — : novim Ijudima u Berlinu izgledali su to dovoljno važni predmeti da se reše za mišljenje u korist fcngleske, ali u Londonu na to nisu nikako na isti način odgovorili. U Berlinu su hteli da stvari uproste. Caprivi se nije usudivao da igra sa pet lopti kao Bis­ marck, u stvari b ili su osvedočeni u snagu trojnog saveza i verovali su da su dorasli da vode rat na dva fronta. Seme kamarile je proklijalo. U zemlji se nije ništa znalo o događajima, koji su dovelt do Bismarckova otpuštanja. A jo§ manje se zna istina o ruskim i engleskim pregovorima. Ali Wilhelm je jm a o upadljivo naklonjenu štampu, mnogi gradanski listovi pozdravili su čak preokret. Nesumnjivo da je unutrašnja politika odredivala takvo držanje štampe — strah od možda neminovnog gradanskog rata, ako bi Bismarck ostao na vlasti, odlučio je u korist kajzera, koji je svo­ jim naredbama o zaštiti radnika započeo jedan novi kurs prema radniltvu. Pola godine docnije zakon o socijalistima je istekao. Stranka je svoj novi bila slobodna. U idućoj godini donese ona u Erfurtu program. Kako je ona vodila borbu protiv novog mesecima

pano tanko tkivo Bismarckovih ugovora o savezima. M edutim, ostavljaju u neizvesnosti, razočarani, čak sa osećanjem da su prevareni, odlucuju se da prihvate vezu

kursa, to je druga, lako ba§ nimalo vesela krvjiga. 342

3eđan pobeđeni napusti varoš, iz koje je on čitavih 28 godina upravljao sudbinom jedne države. Pobeden u jednom ratu, koji je vođen u mraku, žrtva jednog sistema koji je on sam ne samo obožavao, uzdizao i učvršćivao, nego ga i stvorio. Onaj koji se ponudio kao spasilac, bi prognan. Ali Bismarckov pad ne može se uzeti samo u okviru jedne intrigantske drame. U tom slučaju ne bi bili ni čovek ni delo toliko neobični, da bi se još i danas isplatilo tako se opsirno baviti ovim proletnjim borbama izmedu krune i njenog branioca; tad bi Bismarckov slučaj bio samo istorijska kamerna igra — doduse bogata po sporednim dogadajima kao i dramskim zapletima; tad bi se u ovom ishodu jedne pruske nemačke ministarke vladavine mogli ustanoviti samo simptomi jednog režima. Kamarila verovatno ne bi nikada sama otstraniia Bismarcka, ne samo zato sto je bila plašljiva i što je strepila pred dejstvom koje je Bismarckov pad morao izazvati u javnosti — nego i zato što je bila u stanju da vodi samo sitne, zakulisne zadevice. Kada se u januaru Bismarck iznenada pojavio u Berlinu, jer je zakon o socijalistima bio ugrožen, krug je bio već zatvoren, vode su držale prste u ustima spremne za uzbunu — ali je već Waldersee, steran u tesnac, natuknuo da će u pogledu zakona o socijalistima po svoj prilici izbiti sukob. Nije im ni na um padaio da sukob sa Bismarckom podignu na jedan viši stepen. Ni Wilhelm nije bio kadar vlastitom snagom da preduzme napad. Već je ranije bilo rečeno da su se borbe izmedu kance­ lara i kajzera, koji je bio samo orude, odigravale tako, da je javnost doduse bila isključena, ali je ipak za glavne aktere bila uvek prisutna u prostorijama u kojima su se plele intrige, donosile rezolucije, sudarile suprotnosti. Uvek se nanovo, kao Bankov duh u šekspirovom »Makbetu«, pojavljuju senke progonjenih, osuđenih, često u smrt nateranih, kad je krunski savet bio na okupu, kad je Holstein u svom prebivalištu slao tajanstvena pisma Waldersee-u, kada je Wilhelm po Bismarckovom odlasku puštao Waldersee-a ili Verdya da prave viceve na račun starog čoveka. Kada su uveče 20 februara brojali glasačke listiće u izbornim lokalima, Bismarckov pad bio je već siguran. 343

dakle. Medutim su Bismarckovi planovi o državnom udaru izazvali b a i suprotno od onoga §to je Bismarck hteo.Bila je to nadmoćna i odlučna pobeda. poraz njegovih dvanaestogodišnjih napora da uništi socijalnu demokratiju. bila uperena samo na uništenje socijalne demokratije. 344 . kuda bi to odvelo kada bi se išlo dalje s Bismarckom. ali njihovo dejstvo je otkazalo. Trebalo je. Ako se taj čovek otstrani. pobeda nad Bis­ marckom. veće žrtve — oboriti čoveka koji je navukao svu mržnju na sebe. pridodati druge. onim zakonima o zaštiti radnika čija je sudbina bila zapečaćena: oni su bili objavljeni pred izbore. Tad odjednom postade jasno. Radilo se o biti ili ne biti — skretanje ka drugim metodima — odlučilo se na možda je bilo moguće spa- siti se reformama. 15 marta je izjavio Wilhelm knezu da ne želi da se zove kartečki princ kao njegov deda i da ne želi da gazi do članaka u krvi. i čija je čitava delatnost od prvog dana njegovog stupanja u javni život. »Ako Vaše Veličanstvo popusti« — prim etio je kancelar — »moraćete posle jos mnogo dublje da zagazite«. možda će se povratiti poverenje u krunu. šta je dakle još značilo nameravano pooštravanje zakona? Je li na toj liniji postojala ma i senka mogućnosti jednog dalekosežncg uspeha? Wilhelm i generali su osećali da su potrebni drugi metodi.

Sam Bismark je govorio o drustvenom bojkotu. Popularnost kneza kod malogradanstva. Vaša vernost i odanost ne smeju ni u budućnosti da nedostaju Meni i Otadžbini«. pogoršala je situaciju. Jkoji mu je na tako čudan način poklonio Wilhelm I. i sama veza s Bismarckom je bila sumnjiva. njegovi govori koji su uvek sadržavali oštru žaoku protiv Wilhelmove politike. koju je Bismarck vodio u »Hamburger Nachrichten« protiv kajzerove politike. Wilhelma na protivakcije.EPILOG Bismarck se preselio u Friedrichsruh u Sachsenwaldu. koji je Caprivi upravo zaključio. koji su b ili u službi W ilhelmovoj. niko od ljudi. i ako je bio predviden razgovor sa ^Franjom Uosifom. Desilo se suprotno. naslednicima Bismarckovim bilo je zabranjeno da sa Bismarckom govore o po!1 itici. morao je Caprivi da napiše pismo nemačkom po- 345 . Anonimna kampanja u štampi. Nikad više nije dao izraza onoj svojoj želji iz naredbe 20 marta »Vaš savet i vaša *energija. ovacije po svim gone malim mestima gde se Bismarck pojavi. Kada je Bismarck leta 1892 putovao u Beč na svadbu svoga sina. O bjavljeni članci dražili su osetljivost Wilhelma. posle jedva dvogodišnje službe i bez naročitog razloga dao Capriviu titulu grofa. ko ji je po carevoj zapovesti bio izrečen nad njim. nije smeo bez dozvole da ode u Friedrichruh. i on je demonstrativno. Nikad više Wilhelm II nije zatražio savet od njega. samo zato što je Bismarck napadao trgovački ugovor s Austrijom.

Wilhelm pokušava da naljuti Franju Josifa spominjući ugovor o međusobnom osiguranju sa Rusijom. On kritikuje kidanje veza sa Rusijom i gubljenje uticaja na rusku politiku. kao da sam ja taj koji prvi izlazi u susret«.. pre no što se Bis­ marck sam njemu ne približi i ne izgovori »peccavi«*). pa ako se sad sire glasovi o izmirenju. isto kao i svečane ovacije koje se priređuju u Rajhu u čast *) »grešio sam *. V. Franja 3osif je uslužan. »On pokušava svim silama i lukavstvom da stvar tako okrene. ne otežava položaj u zemlji. Glavna tačka njegovog programa je nameravana audijencija u Beču: »Ignorišući na najnevaspitaniji način moj dvor i caricu ide on u Drezden i Beč da ti se pretstavi i da izigra starog vernog čveka«. svog vlastitog dela. neće o svadbi ništa da zna«.. pustao je svoje najjače bombe protiv trojnog saveza. Nj. Od doba svoga povlačenja knez je »na n ajperfidniji način u svojoj štampi i stranim zemljama« vodio rat p rotiv njega samoga i Caprivia. E. Audijencija kod cara. da se. V. da pred svetom izgleda. to je opet Bismarckova prevara koja računa samo sa željom za senzacijama i Ijubopitljivošću »glupe mase«. 346 . Na venčanju ne pojavi se nijedan član diplomatskog kora nemačkog Rajha. primajući »nepokornog podanika«. i ograničite da eventuna uzvraćanje strogo konvencionalnih formalnosti alni poziv na svadbu Izbegnete. i sveti se jednim intervjuom listu »Neue Frele Presse«: Kod nas su izbili u prvi red ljudi koje sam ja ranije držao u tami«. osujećena je jednim pismom Franji Josifu. »koji je bio sklopljen iza tvojih leđa.. On moli Franju Josifa da mu. princu Reussu.slariiku u Beču. Wilhelmovo pismo ne promašuje svoje dejstvo. Napad ima za posledicu nova izjašnjenja kajzerove vlade. Bismarck ne bude prim ljen. da ništa ne opravdava pretpostavku. za koju je Bismarck molio. Bismarck odgovara ponovo anonimno — zemni rat — protiv kajzerove p olitike — to je besprekidni pod»Hamburger Nachrichten« postaju opozicioni list ali se precenjuje značaj ove kampa- nje. umoljavaju V. a koji sam ja poništio«. da je knez ponova zadofoio ma kakav uticaj na vođenje državnih poslova: »Nj. u slučaju da Vam se knez ili njegova porodlca pokuša da približi.

Nikada nije bio usamljeniji. i da jo j nije stajalo na raspoloženju tako strahovito oružje kao što je vojska i birokratija. Bismarckova opozicija ovih poslednjih godina bila je ispunjena najdubljim strahopoštovanjem prema monarhiji. ma gde se pojavio — gde mu je bila stranka — gde su bile njene rezerve. zar sada.Bismarckovu čim se on ma gde pojavi. namerno intervjuima — d iti sa neprekidnim vožnjama Wilhelmovim — datim njegova putovanja sa ovacijama mogu se uporevečito se moralo to pokazivati. on izbegava otvorenu borbu. kao njegovo držanje u godinama odmora: produženje borbe protiv protivnika starim sredstvima kabinetske po­ litike. Biraju ga u Rajhstag. Pa iako su ga slavili. da su se stranke osećale slabijim — bilo bi možda čak moguće stvaranje jedne Bismarckove stranke. Tih godina nije se moglo nigde čitati da bi on vodio 347 . anonimnim pismima. odjednom da se bori onim istim sredstvima koja je toliko mrzeo? Njegova istorijska misija u službi monarhije I vladajućeg staleža bila je završena. posle borbe od četrdeset i dve godine za krunu a protiv vladavine parlamenta. Da je autoritet krune bio slabiji. Pogrešno je smatrati. a pre svega njeni nosioci? Ni teška industrija. zato što b ih morao da napadnem vladu sa otvorenim vizirom«. Ništa nije tako karakteristično za Bismarcka. ni veleposednici nisu mogll da stvore savez sa Bismarckom. napušteniji. jer se ova borba odnosi na krunu. alS on odbija kandidaciju. on koji je čitavog života prezirao parlamentarizam nije mogao da se posluži oružjem koje je marta 1890 hteo da otme od naroda. — »Nisam išao u Rajstag. konačno. on neće otvoreno da se bori i neće da vodi opozicionu stranku protiv vlade. da ga je samo duboka starost sprečavala. mada su se njihove vode vise puta pojavljivali u Friedrichruh-u. ne samo zato što bi to značilo otkriti karte. I opet su okolnosti bile jače od vo lje za vlašću jednog čoveka — bez obzira na to. nastaii iz iste ideologije. nego i zato što bi opozicija u Rajhstagu dovela Bismarcka u nelagodnu blizinu sa socijalnom demokratijom. uvek u centru pažnje i biti hvaljen — su istovetni metodi. biti slavljen. I. poručenim člancima. što Bismarck tu volju za vlašću nije više imao v£ć je samo bio u stanju da vodi gerilski rat protiv kajzera i vlade.

Vino koje je Wilhelm slao. nego ga je čak pozivao u Berlin. nije vlada ispočetka uopšte reagovala. ne samo hteo da se približi Bis­ marcku. Iznenada kaže Bismarck sa prividnom nemarnošću: »Veličanstvo. blizu je smrt. Ali 348 . Tirpitz čuje Moltkea kako mrmlja: »Ovo je strašno«. naravno.opoziciju protiv sila koje su u istini bile gospodari Nemačke. jer nisu hteli da stvaraju mučenika na svoju štetu. pa i sam nekoliko puta odlazio u Fridrichsruh. u tome ne može ništa promeniti ni oštrina sa kojom je ovaj podzemni rat katkad voden: kajzer i Caprivi su čak odmeravali plan da Bismarcka uhapse i zatoče u Spandau-u — ali su ovaj plan brzo napustili. Tako njegov pohod. pio je Bismarck uz viceve sa Maximilianom Hardenom43). Prilikom sastanka u Berlinu i Friedrichsruh-u izbegavala se svaka aluzija na političke dogadaje — Wilhelm je Bismarcku u Friedrichsruh-u pokazivao novu opremu trupa i predao armijskom generalu jedan počasni mač. a docnije je Bismarckov ugovor doživeo u debati u Rajhstagu jednodušnu osudu. Bilo bi sasvim drukčije. Na tome ne može ništa promeniti Što je Wilhelm. rezultat osvetoljubivosti i zlopamćenja. koji je došao praćen nekolikim generalima. Wilhelm je pričao viceve i pljeskao se po kolenima. Decembra 1897 Wilhelm se poslednji put pojavljuje u Friedrichsruh-u. kada to više ne bi bio slučaj«. Bismarcku je sad 82 godine. u trenutku kada je bio obrazovan rusko-francuski savez. Tako je primio kajzera. Bismarck je pokušao da navede razgovor na svetsku politiku. nema nikakvog značaja. Kada je Bismarck publikovao ugovor o medusobnom osiguranju. U jesen je lekar priprem io porodicu da bude spremna na najgore. Pustili su Bismarcka da govori i išli su svo­ jim putem. Bismarck je bio prikovan za bolesničku naslonjaču. političke posledice — Ova igra sa izmirenjem nije imala ni jedan ni drugi nisu tu igru ozbiljno ni uzimali. možete sebi. sve dotle dok imate oficirski kor. Za stolom. Bismarck je pokušao jo§ je d ­ nom — Wilhelm je prečuo starčev glas i ispričao novi vie. nastupila je staračka gangrena u nozi i stopalu. sve dozvoliti. s obzirom na političke dogadaje.

U podnevnim časovima 30 jula pada iznenada u letargičnc stanje. U pomen-kapeli je za posmrtne počašti bila carska loža odredena za porodicu — član nije pojavio. Socijaldemokrati osvajaju nove mandate: »Tek kad jednom bude izabrano 200 socijaldemokrata u Rajhstagu.Wilhelm ga ne čuje — oni prave viceve i smeju se — to je bilo* 16 decembra 1897. nijedan mišić mu se ne kreće. Nekoliko minuta pre 11 časova Bismarck vise nije živ. Knez za rastanak daje da ga u stolici odguraju do vrata — pruža svima ruku. poslednji nailazi Lucanus. Siromah čovek morao je to stalno da ispašta. šef civilnog kabineta — onaj čovek koji je 17 marta morao po W ilhelmovoj naredbi da zapita zašto molba za ostavku nije napisana — a sada: »Knez sedi kao kip. Wilhelm ponudi porodici da se kancelar sahrani u Berlinskoj katedrali — ona to odbi. veli Bismarck. puls počinje opasno da zastaje. doduše ne i III sveska. Posle odlaze. gleda u njega kao da ovaj i ne postoji. Pola godine docnije objavljene su »Misli i uspomene«. Za vreme izbdrne borbe Bismarck je vise puta izrazio želju. vlada će da se usplahiri i da kaže: Sad bi mogli malo da pripazimo«. Bismarck daje da se napiše članak u »Hamburger Nachrichten«-u koji se sa velikom energijom zalaže za Bavarsku. u kojoj je Bismarck opisao sukob i pad. Pred veće gubi svest. 349 se zapliće. Neobično se raduje primanju projekta za flotu. . Kada Bavarska ne popušta u svojim rezervisanim pravima u vojnom sudstvu. gde je Bismarck sahranjen. da bi trebalo obrazovati blok protiv socijaldemokrata. koji odjekuju kao hropac umirućeg lava. Sredinom jula 1898 legao je Bismarck da vise nikad ne ustane. U leto 1898 su izbori za Rajhstag. On otputova u Friedrichsruh ali se nijedan. Prsa mu se nadimaju snažnim uzdisajima. a uzetost creva prouzrokuje žestoke bolove. Bismarck je već to lik o bolestan da ne može da ode do glasačke urne. Lucanus dok najzad ne shvati i ne udalji se«.

to bi b ilo nedosledno — nešto suprotno reći — jo§ iz groba — protivu načela.. Ako se to (objavIjfvanje) dogodi posle moje smrti. na pr. koji mu se žalio na težak posao: »Ne samo da je njegovo (Bismarckovo) pamćenje slabo i da nema interesa sa ono što smo postigli — nego počinje namerno da izi dogadaja. evo vam. kakav odvratan matorl kllpanl« Kraj 350 . uzdizao ga kao zastavu I video tri kralja iz neposredne blizine. to prećutati ili čak to isto tako ne mogu. Skida sa sebe krivicu za kultumu borbu. pri čemu ni visoka gospoda ne pružaju uvek najlepši prizor. Čak i tamo gde je njegova politika sjajno uspela. potražio Buchera. iako je svako znao suprotno. U dvorskim krugovima vladalo je p ro tiv publikacije veliko negodovanje.Bismarck je počeo sa pisanjem »Misli i uspomena« u jesen 1891. jer se verovatno plaši da bi mu on inače odgovorio na to sa otkridm a. Docnije je Busch.. neće o tome ništa da zna.. isto tako nije on ništa udnio protiv namere o nepogrešivosti Pija IX. Ali ako već jednom do toga dode. ali to se svetu ipak ne može kazati. tada to znad: »Na.. Bucher je bio pozvan u Friedrichsruh gde je morao da pomaže. kada ga je Busch pitao za njegove memoare. a Bismarck o dbio da se za njegova života objave: »Ja sam od 1847 uvek zastupao monarhističko načelo. koga se Bismarck zbog nepoverenja otfesao. Nije bilo nikoga ko se nije osećao uvređenim. vrće stvari čak i kod jasnih utvrdenih činjenica Neće da ima nikakve veze ni sa dm sto nije uspelo i ne dozvoJjava da pored njega ma ko nešto znad — sem nešto malo stari kaj­ z e r— i general Alvensleben — (ne znam zašto). Tako je nastupiio ono što je Bismarck prorekao marta 1891. kao ni protiv častoljubivih bezakonja Armina. o klopci koju je postavio Napoleonu u Spanskoj stvari«. Hvali takod e i Falka. koji je sklopio ugo­ vor sa Rusijom (1863) i komandovao kod Vionville-a.

odbio. od fnene zahtevao. kralj za uvek obavezuje da nikad vise neće dati svoj pristanak. Kraij piše mi: »G. odb ilo da francuskog poslanika ponovo 351 . ako bi se Hohenzolleri ponovo kandidovalil 3a sam ga. da ga opunomoćim da odmah telegrafiše da se ja za uvek obavezujem da nikad više neću dati svoj pristanak. Rekao sam mu.PRILOG E MS KA DEPEŠA Abekenov tekst Ems 13 jula 1870 Saveznom kancelaru ekselenciji grofu Bismarcku Berlin Nr. 61 eod. V. 3h 10 po podne. 27. Bismarckova redakcija Pošto je vest o odricanju Hohenzollernskog nasiednog kneza bila službeno saopštena carskoj francuskoj vladi od strane kraljevske španske. pošto je preko Pariza i Madrida obaveŠten pre mene. V. zahtev da ga opunomoći da telegrafiše Parizu da se Nj. prilično ozbiljno. ako bi Hohenzolleri ponovo postavili svoju kandidaturu. Benedetti me je uhva1io na ulici da bi. Na to je Nj. pošto čovek slične obaveze & tout jamais ne mo­ le i ne sme da primi. Nr. Nj. uostalom na vrlo nam etljiv način. V. da nisam još ništa dob io i da on. francuski poslanik u Emsu postavio je јоб Nj. Stanica Ems (hitno). dobro uvida da moja vlada tu nije umešana«. V.

zaključio je Presvetli. Pošto je Nj. i da poslaniku nema ništa da kaže. reklo grofu Benedetti-u da očekuje obaveštenje od kneza. s obzirom na gornje traženje. koje je Benedetti iz Pariza primio. da vise ne primi grofa Benedettia. 352 . V. V. a na pred­ log grofa Eulenburga i mene. V. i poručilo mu prekcađutanta da Njegovo Veličanstvo nema poslaniku ništa drugo da saopšti. ostavlja Vasoj Ekselenciji na volju da li da se novi zahtev Benedettia i njegovo odbijanje saopšte odmah kako našem poslaniku tako i štampi.Njegovo Veličanstvo je otada prim ilo jedno pismo od kneza. sada prim ilo obaveštenje od kneza. nego da mu preko ađutanta poruči: da je Nj. Nj. primi.

vojni stručnjak i teoretičar. B ism arck 355 . 23 K ersfen. po predlogu cara Aleksandra I. Sir Arthur W ellesley — 1769— 1852.TUMAČ IMENA I STVARI 1) S v e t a a l i j a n s a — Svetl savez. književnik. Austrije i Pruske. da bi se naplatile globe. glava pruskih reformista Napoleonovog doba. 6) S t e i n. 5) H u m b o l d t . 1809. Kao ministar prosvete Pruske. kasnije pogranična oblast. značajan nemački naučenjak. 8) N j u š k a I a k a f e (Kaffeeriecher) — službena lica koja su. Karl August Furst von — 1750— 1822. vodio je ratove protiv Napoleona. u doba monopola prženja kafe pod Friedrichom Velikim. značajan pruski državnik. Belgijsko i grčko pitanje ubrzali su njen kraj. aktivnog 1830— 1840. koga je konačno i pobedio. Heinrich Friedrich Freiherr von — 1757— 1831. Ustvari. koji su 1815 godine. krajište. krajina. Jedan od najznačajnijih engleskih vojskovoda i državnika. kritičar i državnik. 2) M a r k a — stara nemačka reč za granicu. 3) W e l l i n g t o n . stvarni osnivač berlinskog univerziteta. bez posredovanja njihovih ministara. po mirisu pronalazila gde se nedozvoljeno prži kafa. . Karl Wilhelm von — 1767— 1835. A li­ jansa se istakla suzbijanjem svih nacionalnih pokreta kao i svih naprednih težnji. sproveo kao pruski ministar značajne reforme. sklopili vladari Rusije. opšte tajno pravo glasa i zakonom zagarantovanu radničku zaštitu. 4) č a r t i s t i (Chartists) — naziv za pristalice prvog velikog radničkog pokreta u Engleskoj. Tražili su ustavne slobode. Sveta alijansa nazvana je tako po tome §to je trebalo da taj vladarski savez pri­ vidno usvaja načela hrišćanstva kao najviši zakon narodnog i medunarodnog života. alijansi je bilo stalo do toga da održi ravnotežu sila u Evropi i osigura legitimnost monarha. 7) H a r d e n b e r g .

takozvani otac nemačke gimnastike (Turnvater). Wilhelm — legendarni borac i junak iz borbi za nacionalno oslobođenje Švajcarske. o ujedinjenju Nemačke i konfederaciji evropskih država. Hr. sin fiziokrate markiza Victor Riquetti Mirabeaua. Decimus Junius — vojskovođa Julija Cezara 84— 43 pr. 1T) D o g a d a j i u H e s s e n u — ukidanje slobode starnpe. Popularan je postao Schillerovom istoimenom dramom. Poznat je po žitnom zakonu od 1846 kojim je uvedena slobodna trgovina žitom i potpom ognut razvitak industrije. osnovao je partiju »pilita«. koji je uneo liberalizam u nastavu i odgoj. Po nalogu bavarske vlade vojska je zb o r rasturila. Friedrich Ludwig — 1778— 1852. is) P e e l . Johann Heinrich — 1746— 1827. On je treći Brut koji se borio za rimsku republiku. 15) S v e č a n o s t u H a m b a c h u (Hambacher Fest) — veliki narodni sabor koji se na dan bavarskog ustava (27 maja 1832) sastao na dvorcu Hambach. a drugi pobegao u Francusku. vrlo poznat švajcarski pedagog. Daniel — čuven irski agitator i protivnik unije izmedu Irske i Engleske. Ijubimac Cezara koji je učestvovao u zaveri protiv njega koja se završila nasilnom smrću Cezara. Sir Robert — britanski državnik. nacionalistički pedagog. 16) J u r i s na F r a n k f u r t s k u s t r a ž u — ili frankfurtski atentat nazvan je pokušaj jedne velike zavere koji je preduzet 3 aprila 1833 prepadom na veliku frankfurtsku stražu. tvorac nemačkih »buršenšafta« (vrste bratstava na visokim školama). jedan od zna- 354 . sprovodio englesku politiku prema katolicima i Ircima. Honore Gabriel Marquis — 1749— 1791. 20) M i r a b e a u. privrženik torijevskih gledišta.9) ] a h n . gde su održani veliki politički govori i donesene proklamacije o slobodi naroda kao osnovi države. 19) O' C o n n e l l . koja je lavirala izmedu ukočenosti starih torijevaca (konzervativaca) i gipkosti mladih vigovaca (liberala). 10) P e s t a l o z z i . dok je jedan deo voda pohapšen.. 14) T e l I. učitelj u Plamanovom zavodu u Berlinu. raspuštanje opozicionog sabora i reakcija pro­ tiv pretstavnika liberalizma. zabrana slobode zbora i dogovora. 12) A r i s t o g e i t o n — v id i11). 1г) H a r m o d i o s i A r i s t o g e i t o n — zaverenici koji su spremali atentat p ro tiv atinskih tirana Hipija i Hiparha u VI veku pre Hr. 1788— 1850. 13) B r u t u s . raspuštanje svih opozicionih udruženja.

samo će nas bajoneti moći potisnuti«. koji je potpuno raskinuo sa idealističkom filozofijom . i Mirabeau je umro u teškim prilikama. Bruno — 1809— 1882. sjajan književnik i publicista koji je oštrim perom kritikovao nedostatke svoga doba kako u Francuskoj tako u Pruskoj. 28) L o u i s XVI — francuski kralj iz dinastije Bourbona. uz rušenje starog sistema despotizma. protestantski teolog i poznati kritičar religioznih dogmi. Kralj (Luj XVI) nije mu poklanjao poverenja. glava M ladohegelijanaca. u kojoj su pretstavnici Trećeg staleža. bio je u političkim zahtevima umeren. Georg — vrlo talentovan slobodoumni pesnik. poznat najviše po dramatskom spevu »Dantonova smrt«. miadalačke periode u životu pojedinca ili naroda. »Hrist i cezari — poreklo hrišćanstva iz rimskog jelinstva«. jevrejstvom itd. zatvoren zbog jedne Ijubavne afere. da mu dve godine po smrti pariske mase izvade telo iz groba i raspu mu kosti. 23) S t r a u s s . poznat nemački teolog. Njegovo najpopularnije delo je kritička studija o životu Hrista. koja je igrala značajnu ulogu u nemačkim oslobodilačkim ratovima u drugom deceniju XIX veka. David Friedrich — 1808— 1874. kao deputat staleškog sabora (Etat generaux) doviknuo je »nećemo se pokoriti naredbi kralja da se raziđemo. Ludwig A dolf Wilhelm. 21) B u c h n e r . 2e) »L o p t a č n i c a«f »Salle de Jeu de paume« — dvorana za lopte u versajskom dvoru. u kojoj je prikazao ovog junaka francuske revolucije. ali je ustvari želeo ustavnu monarhiju. koja je dobila ime po naslovu jedne Klingerove drame »Sturm und Drang« — »3uriš i težnja«. Vatren temperamenat. koja je oplodila mnoge mislioce toga doba. 1813— 1837. 27) L u t z o w. imperijalizmom.čajnih ljudi francuske revolucije. pod vodstvom Baillya 20 juna 1789 položili zakletvu da se neće razići pre nego sto se ne podigne ustav Fran­ cuske na čvrstoj osnovi. kritika Biblije. 22) F e u e r b a c h . pisao je čitav niz značajnih teoloških rasprava. 25) S t u r m u n d D r a n g — prvobitno jedna literarna škola u Nemačkoj krajem XVIII veka. »Kritiku jevandelske istorije Jovanove«. Ludwig — 1804— 1872. kao npr. sada označava burne. bavio se i aktuelnim problemima. Bismarckovom erom. Freiherr von — voda čuvene erne dobrovoljačke čete. Jedno od najpoznatijih njegovih dela je »Suština hrišćanstva«. 24) B a u e r . m aterijalistički filozof. pošto je dvorana za sednice u Narodnoj skupitini bila posednuta stražom. on je dospevao u burne avanture. nazvane po njemu. ro23* 55 . lako vrlo buntovan.

38) M a x i m i l i a n . ideal njegove politike bio je konstitucionalni si­ stem sličan onom u Engleskoj. Charles Maurice. 1793 osuđen je na smrt od Konventa i pogubljen. 1790 održao je na Marsovom polju obred i zakleo se kao prvi biskup Francuske na Konstituantu. 31) T r e i t s c h k e. koji je bio u opoziciji prema Bismarckovoj politici protiv katolika i socijalista. pogubljen 1649 po osudi krnjeg parlamenta u eposi engleske revolucije. italijanski državnik. Joseph. Ferdinand. značajan nemački istoričar. da se ukine crkveni desetak. 32) K a r l o I — engleski kralj. vraćeno je 1892 vojvodi od Cumberlanda. da se prodaju crkvene latifundije i izneo nacrt slobodoumnog nastavnog plana. a koje je od strane Pruske. kao i protiv njegove carinske i ekonomske politike. poznati diplomata. 33) T a l l e y r a n d . P6rigord. Igrao je značajnu ulogu u italijanskim borbama za nacionalnu nezavisnost i za ustav. ozloglašena po kazamatima. knez od Beneventa — 1754— 1838. 34) K u s t r i n — grad i tvrđava u Pruskoj. po nagovoru Napoleona 1 1 1 primio je carsku krunu Meksika p o ito se odrekao svojih prava nadvojvode Austrije kako u svoje ime tako u ime potomaka. osnivač i vođa stranke nacionalnih liberala. 29) G a r i b a l d i Giuseppe — 1807— 1882. grof Camillo Benso di — 1810— 1861. borac za nacionalnu nezavisnost u doba kada je Italija podeljena među tuđinskim monarhijama. koja je odigrala značajnu ulogu jos u srednjem veku. Po­ sle tri godine nesrećnog vladanja osuden je na smrt streljanjem.đen 1754. U časopisu »II Rissorgimento« napisao je čitav niz članaka iz nacionalne ekonomije. izdavač nemačkih godišnjaka. slavni narodni junak Italijana. doživeo velika društvena previranja. biskup I državnik. autor 'nemačke istorije XIX veka. 35) C a v o u r . ali je kolebanjem pogoršao situaciju. Heinrich von — 1834— 1896. i to u potpunom iznosu od 60 miliona maraka. 30) B e n n i g s e n. Rudolf von — 1824— 1902. iduće godine opet zaplenjeno i upotrebljeno u pruske propagandističke svrhe. koji je u Skupštini 1789 istupio sa zahtevom da sveštenstvo dobija utvrdenu platu. dodeljeno ranijem kralju Đorđu V hanoverskom. nadvojvoda strijski i car Meksički — 1832— 1867. 36) W e I f i — ime nemačke kneževske dinastije. nemački državnik. pokušao da s© abdikacijom spase. 37) V e l f o v s k i f o n d — Imanje koje je po ugovoru od 29 sept. 1867. 356 Au- .

kao što su Borgie čuveni po svireposti. bio je najzad osuden kao veleizdajnik i mučki ubijen. 357 . M edici su igrali značajnu ulogu u borbama pojedinih dinastija tada rascepkane I tali je. što mu je priprem ilo taj tragični svršetak. 1583— 1634. Caprivia. vojskovoda i državnik. K a r I o V — nemački car. koja je u doba Renesanse pomagala tadašnju umetnost. koji je inspirisao Schillera za jednu od najboljih drama. nemački publicista f kritičar velikog formata. pa i pape i vladari. jedan od najsjajnijih vojskovoda svoga veka.s9) A l b a. i kralj Španije (pod imenom Karlo I). Maximilian — 1861— 1928. 42) W a l l e n s t e i n . posle uklanjanja Bismarcka bio je je ­ dan od malobrojnih koji su se založili za starog likvidiranog čoveka. Njegovi uspesi pojačali su njegove am bicije u neizmernost. a koja je legendarna i po raspusnom i rasipnom životu. Iz porodice M edici proizišli su pesnici i sjajni govornici. 1500— 1558. Značajan nosilac im perijalističke ekspanzije Španije. Uspeo da postane neopfiodan Karlu V. pod čijom je vladavinom vodio velike osvajačke ffatove. Fernando Alvarez de Toledo — vojvoda od Span ije . Albrecht Wenzel vojvoda Fridlandskl — generalisimus u tridesetogodišnjem ratu. 41) M e d i c i — florentinska kneževska porodica. 1507— 1582. 43) H a r d e n . bio je hrabar protivnik Wilhelma II i uperio je oštricu svo­ ga kritičkog duha protiv Bismarckovog naslednika.

.

..................................................................................................................................................................................................................................... 144 »Vo vjeki vjekov n e d e ljiv « ................................................ 13 Junkerova svirka ........................................ 53 Lakrdijaška kapa .......... 113 »Vaše Veličanstvo......................... .......................46 Tie činjenica ........................................................................................................................................................... 62 Lopovi u noći ................. 97 Uklanjanje u Petrograd ............................................................................... * ....................................................................................................................... 37 Don Kihot ........................................81 ledan majstor nalazi učenika ... 128 Dečak A b s a lo m ..................................................... 21 Raj mahnitog B ism arcka ..................................................................................................... pozovite BismarckaI « ................................... 123 Izreći ono što jeste ..........70 Teskobna dilema .............................................................................................SA D RŽ A J Strana Mračno d o b a .................................................................................................................164 Braća na p r e s t o lim a ............134 Nova s n a g a ...................................................................................... 118 Krv i železo ......................................................................... 148 Pruska i nacija ...141 Većanje vladalaca u Frankfurtu na M a jn i.........................................................31 Vatreno krštenje .....................137 »Jeszce Polska nie z g in u la « ................................................................................................................ 76 Pri saveznoj skupštini u Frankfurtu na M a j n i ..................................................................................................155 Carsko jahanje kod K o n ig g r a tz a ..................................176 359 ................................................ 171 Pobednici i pobeđeni ..........................................26 Krvno srodstvo .............................. 90 Nova e r a ............ 7 Bekstvo i povratak ......................................... 101 Straža na R a j n i ..........................................105 Igra na l e d u ...................................................

............................................................................................................................................. 192 Istorija jedne depeše Kabinetski r a t ? .............198 Ratno p i j a n s t v o ....... 216 Hmelj......... .......................................................................................................................................................................................................................... 265* Sukob s v o js k o m ....................................................................... ... 185.......................................................................................................... 303 99 d a n a ....Sirens* Probna m obilizacija ................................................................................ 209k Bič B o ž j i .............................. slad i karakteran m a jo r ................................................................................................. ............................ 239 Novi front ....................................................................................................................................................................................................................................................................244 »Bogatite se« ................................................205> Invazija .......... 247 Kulturna borba ........................289 Krvno b ra ts tv o ....................... .......................................25$ Nova privredna p o lit ik a ........................................................... 345 D O D A T A K Emska depeša .................................... .............................................. 321 Epilog .................................................................................351 Tumač imena I stvari ...................................... 311 Otpuštanje ............................ 224 Kada se v r a t i š e ..................... 3Q& K a m a r il a ...................281 Slučaj A r n im a ..................................... 181 U španljf je upražnjen p re s to .................................................. 353» 360 ....... 284 Mora koalicija ................. ...................................................................................................... 260 Zakon o socijalistima ..................................... t .......................................200 Glas radništva ...................................................................