You are on page 1of 66

Arijana ?

ulina

TA SVAKA ENA TRIBA ZNAT O ONIN STVARIMA

Izdava?: MOZAIK KNJIGA d.o.o. 10000 Zagreb

Arijana ?ulina ro?ena je u Splitu 20. listopada 1965. godine. U Splitu je privel a kraju osnovnu i srednju upravnu kolu, ali ne i glazbenu odsjek solo pjevanja. N a Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu diplomirala je glumu 1989. godine, a d anas je kao glumica zaposlena u splitskom Hrvatskome narodnom kazali tu. Napisala je dvije knjige za veliku i malu djecu: ivotinjska posla 1997 i Putovanj a, ludovanja 2001. ivi i radi u Splitu.

ZAHVALE Zahvaljujem svojoj k?erki Karli koja je, slu?ajno, u knji nici izvukla jednu knjig u privla?ne naslovnice i koja je utjecala na nastanak ove knjige, isto tako, ni ta manje privla?ne naslovnice. Zahvaljujem svom uredniku Zoranu Malj-kovi?u koji uvijek zna to ja trebam napisat i i kako ta privla?na naslovnica treba izgledati prije nego i ta i napi em. Zahvaljujem svim svekrvama na svesrdnoj ljubavi prema njihovim sinovima i svim s inovima na svesrdnoj ljubavi prema sebi samima. Zahvaljujem se tim divnim svekrv ama koje su, rodiv i sina, napravile tako veliko i zna?ajno djelo za povijest ?ovj e?anstva Zahvaljujem se na kraju svima vama koji ?ete kroz Gogina razmi ljanja i iv otne situacije, htjeli-nehtjeli, prepoznati iste u vlastitom ivotu, unutar i oko sebe. A.?.

KOJA SAN JA Ja se zoven Gabrijela. To san ime dobila po an?elu Gabrijelu jer mi je mater, do k san bila jo u drobu, stalno tepala an?ele moj mali. Da san bila mu ko bila bi Gab rijel, a ovako san Gabrijela. Iman nekih, recimo, oko, dvadeset i osam godina. en e se nikad ne mogu zaklet na godine, pa tako ni ja. Mater mi se zove Magdalena, po Mariji Magdaleni. Moja mater je ina?e opsjednuta vjerom i religijom i premda nas dvi imamo ta dva lipa biblijska imena ne znam bili se moglo re? da smo neke svetice. I jesmo i nismo. Jedini sto posto nesveta?ki lik u na oj ku?i je moj otac Stipe koji nema ama ba nijedan sveta?ki znak ni obilje je. On za razliku od nas dv i viruje da, kad ?ovik umre, da ga vi e nema i gotovo, jer da se niko mrtav dosad nije diga. I tu za njega prestaje sva filozofija, naga?anja i pitanja. Dakle, zo ven se Gabrijela, ali mi nadimak nije Gabi nego Goge, a za to nemam pojma. Zovu me jo i Goge Bjondina, mada iman crnu kosu. Ono, ustvari ni an skroz crna, moglo bi s e prije re? crvenkasta. Ustvari, vi e se ni ne si?an svoje prirodne boje kose. Dod u e, lip e mi stoji tamnija kosa, ali mislin da ?u do smrti ipak ostat plavu a jer je to moja ivotna filozofija. Te ko se odri?en plave kose ?ak i na kra?i period, ali k atkad volin prominit imi?. Volin se obnovit, ponovit, osvje it, Bo e moj, ka i svaka

ena. Novim komadom robe, novon frizurom, minkom. S vrimena na vri-me to se mora, to je najbolji lik protiv enske depresije. Ona se najbolje li?i novim postolama i li novon frizurom. To je sto posto. ena se odjednom osje?a nekako nova, ka ispod ?eki?a. Za osobe koje vole promjene neki ka u da su nestabilne, a drugi kreativne, a sad ko ?e znat ta san ja i koja san ja. Mogu bit i jedno i drugo, a i ne moran . Volin promjene, ali ne znan za to, je li to moj osje?aj ili ?injenica, ali istog dana kad se opituran u neku drugu boju koja nije plava sve mi krene nizbrdo i v e? sutra moran ponovno tr?at u frizera na vra?anje svoje prirodno-neprirodne pla ve boje kose. Plava kosa, pogotovo duga, klju? je uspjeha svake ene, to van je isto, sto posto, ziher, a do tog zaklju?ka do la san vrlo rano, jo ka sme?okoso-crve-nokosa klinka. Na moju alost, ili radost, vrlo rano spoznala san ?udesnu mo? plave kose i zakle la san se da ?u jednog dana, kad-tad sigurno bit plavu a. Tome je prethodio jedan, za mene, vrlo nemili doga?aj koji mi se uriza u pam?enje i izgriza mi srce i du u . Evo kako. Imala san jednu prijateljicu Li u sa kojon san se dru ila priko lita na otoku di smo, ina?e, imali malu vikendicu. Posli smo tu vikendicu prodali jer ma ter nije znala plivat i bojala se trajekta pa nije bilo druge. Otac joj je kupov a rukavice, bu-vele od auta, kola, ali ni ta nije pomoglo. Ne bi je Bog nau?ija. P livala je ka sikira. Shvativ i da tu pomo?i nema, proda je vikendicu, a meni je jo i dan-danas aj te lipe morske ku?ice u cvi?u. Srce mi se za njon nikad nije prist alo parat. Posli se vi e ni an nikad vratila na taj otok niti sam vidila Li u za koju san ?ula daje neko vrime putovala po svitu, a onda se skrasila u Londonu pridru iv i se sekti Hari Kri ne, ili tako ne to sli?no, ko ?e znat. Bacila se na duhovno, na m nogobo tvo i Indiju ka i ve?ina ovih modernih holivudskih glumaca i evropske moder ne omladine. To je valjda sad neki ?ir. Okej, to po tujem, ali s druge strane ja n ikad ne bi minjala viru jer me je mater u?ila daje to najve?i grij, a i ocu je o na bitna i to samo zato ta se, kako on ka e, po tome zna ko je, staje i odakle je n eko. Ja ne bi i la u tu sektu ka Liza da neko ne bi pomislija da san Indijka. Kad bi to moj otac slu?ajno ?uja, namistu bi me se odreka ili bi ga srce kolpalo. Zn an daje to tako ziher i zato to ne bi ni sebi ni njemu priu tila. Mislin, kakva sa m, takva sam ro?ena i to se ne more prominit. Daje Bog tija da buden uta ili crna on bi me takvu napravija. Svakom narodu daje svoju viru i svoju boju ko e i neka bude volja njegova. Dakle, jedno lito dok smo litovali u na oj oto?noj ku?ici u cv i?u po la san sa Lizom u kino jer su se na otoku svaki dan prikazivali novi filmov i, i to je nama bila ludnica. Taj dan je, si?an se, igra Tarzan. To mi ni u ludi lu ne bi propustile. I tako i av i prema kinu svratile smo kod ipa-ca na slaju. Dale smo mu novce iz zajed ni?kog bud eta i rekle da nam da svakoj po dvi kugle ?okolade i jagode. Njoj je sl asti?ar da tri kugle i dupli kornet, a meni jednu i jedan kornet. Zabezeknuto sa n gledala u moga slaju dok je Liza svoga ve? ponosno i zadovoljno lizala ne obaz iru?i se na moju iskrivljenu facu. Kad san ga u ?udu zapitala za to nan nije prave dno podilija, on je odgovorija: Zato ta si, ti mala, debelja, a uz to jo i brineta , a ja voljim vile duge pljave kose, ka staje tvoja prijateljica. Za tu svoju li potu ona zaslu uje tri kuglje, a tebi je dosta jedna, jer i tako mora malo smr avit, vidi te kakva si. Tada, toga momenta, svatila san ?ilu bit, svrhu i postojanje i zaklela se u sebi da ?u se kad-tad iz-du it, skinit koje kilo i imat dugu pljavu kosu. Njega uop?e nije zanimalo kakva san ja osoba, njemu se svidila ona isprazn a Liza lizalica duge plave kose i bolila gaje briga za moje osje?aje. Uglavnom, ona je dobila tri kugle, a ja san dobila ivotnu filozofiju: Za enu je najva niji izg led i samo izgled, a kad si uz to jo i plavu a, uspjeh je zagarantiran. Ne znan sam o jeste li ikad primijetili da su skoro sve ?asne sestre tamnokose. Mo da i nisu, ali ja jo u svom ivotu ni an vidila plavu voru. Ko ?e znat zastoje to tako. Vjerojatn o, po to nijednoj nije stalo da se uda, jednostavno nemaju potribe da priko no?i p ostanu plavu e. Sude?i po tome daje u privatnom ivotu skoro vi e plavu a nego crnki, sa d nije va no pravih ili fal ih, ?ini mi se da je dosta ena do lo do istog zaklju?ka ka ja, bar ta se ti?e plave ilitiga ute boje kose. O?i su mi kafenkaste, mada san ?il i ivot tila imat plave. Otac mi ima plave, a ja skupila male kafene od matere, do k mi mater opet ima lipe zube, a ja skupila od oca neke nikakve rastavljene. A s ad, ta mogu, ispala san takva kakva san ispala. Tu sad neke pomo?i nema i neki ma

li zahvati tu ni ta ne bi mogli zna?ajnije dodat ni oduzet, a za plasti?ne operaci je ionako neman dubok d ep ni eludac, pa nek stoji ovako. I tako ni ta nije vje?no, p a ni ja, ni moje o?i. Svatila san da ne to mogu korigirat, a ne to ne. Lak e je i bezb olnije prominit frizuru i boju kose, nego oblik i boju o?iju. Danas-sutra kad se oku-ra in i kupin plave le?e to ?e bit to. Samo se nadan da mi ne?e kroz oko pobi ? u nos i grlo. Ja san izgleda stvorena da mi ljudi sve saspu u lice ili su ljudi iz tog kamena odakle san ja jednostavno takvi, bez pardona i dlake na jeziku, pa inje ta na umu to na drumu, tako da slasti?ar nije zadnji koji me je uvridija i ugriza za srce . Ali, kad ?ovik malo sazrije i uvride po?inje druga?ije primat, vi e srce nije ta ko blizu guzice. Meni nisu samo ogadili kosu nego i o?i. Svakakva san ja poni enja otrpila. Uvik su me pitali: Mala, a ta ti stalno mirka , ali ne vidi dobro ? Onda mi je jedna, tad poznata glumica rekla: Ti, du o, nikad ne bi mogla bit glumica, ima tako sitne o?i, a za glumicu je va no da ima velike izra ajne o?i na kojima se vidi odraz njene du e i unutra njeg ivota, stanja i zbivanja. Po to o glumi ni an ba nikad razm i ljala, nije me bilo ni briga. Mislila san se u sebi: Samo ti govori, stara olinj ala babo, jebe se mene za tebe, tvoju glumu i unutra nje stanje i zbivanje, izvje ta ?ena kozo kravljih o?iju. Znan da san malo bila zlo?esta, ali ni ona nije bila b olja. Neki ljudi stvarno imaju fiks ideje pa mi je, tako ju?er mater diteta koje je gu rala u kolicima rekla da dite doji ve? tre?u godinu kako bi mu o?i ostale plave. Sva ta ?ovik, eto, more u nas ?ut. S mojom bojom o?iju sad je gotovo, a na cicu n e namjeravam opet pri?. Ina?e, kod nas u Dalmaciji ljudi znaju bit vrlo ?esto su rovi. Od ?ovika se prirodno o?ekuje savr enstvo, tako da se svakom ?oviku sa hendi kepom te ko nosit u takvom dru tvu i uvik dobije neko nadime svojstveno vlastitim ne dostacima tipa coto, ?oro, muto. I tako. Jednostavno ka da se od svih o?ekuje da vje?no budu zdravi, lipi i mladi, staje naravski nemogu?e. Te ko se tu opra ta i ma la bubuljica. Ako vam je slu?ajno na nosu, svak ko vas vidi pita?e: Ajme, ta ti j e to? To mije grozno, na to poludim. Pari, ka da ?ovik sam ne zna ta mu je na nos u nego ga jo i drugi mora na to stalno podsi?at. Ka da se onaj ko ima tu bubuljic u sa njon nije borija sate i sate isprid ogledala trukavaju?i je, ma u?i i kamuflir aju?i. Ali to je tu tako, i tako ?e ostat. Sve se, eto, na alost opet vrti oko iz gleda. Visoka san srednje, iman cice broj, tako, ?etri-pet i uglavnon ne sli?in na anor eksi?nu vi alicu ka ve?ina dana njih cura po pistama. One nekako, brate, ka da iz vo de rastu. Sve imaju po tri metra i puno manje ?i?e. Zbog te visine mi se ?ini da su nekako usporene. Mi starinske enske smo puno ivahnije, a to je i normalno, mis lin. U maloj boci le i pirit. Kad si manji lak e se kotrlja , ivahniji si. Meni je otac uvik govorija da san lina, a ta bi onda reka za ove trometra ice pitan se. Ja san s e, ustvari, tribala rodit negdi ezdesetih, za vrime Merlin Monro, Ave Gardner ili tiga Sofije Loren, koje su, ono, ene istaknutih i zanosnih oblina. Sad, ni an ja ba tako zanosna ka one, ali mogla bi bit tu negdi. Onako gra?ena san ka vaza, a moj a svekrva, kad me je prvi puta vidila, rekla je: Ajme, sine, cura ti ima noge ka dvi pivske boce naopako. Ti si bome puno lip i i zgodniji, ma di ti je ona par. A li o tome ?emo posli. U djetinjstvu me ?esto ?uvala moja baba iz Zagore dok su m i roditelji radili, pa san ja stalno govorila nu umisto vidi. Zbog toga nu ekipa iz ulice nije se tila igrat sa mnon jer su me zvali da san seljanka. Ja san do la onda plakat ocu na vrata, a on me potira i reka da mi on ne?e tra it prijatelje i nek se izvolin sama socijalizirat i izborit za svoje misto u dru tvu, po to ?u to i onako morat radit odsad pa do kraja ivota. Govorija je: Ne?e bit tu uvik matere i ?a?e, mora?e se du o nau?it sama borit, lakta it i probijat kroz mase. Siti?e se ti j o mene i kako je meni sa vama bilo. Vidila san da moran sama pa san malo razmisli la i razradila plan kako u? u ekipu i kako on ka e socijalizirat se, akomodirat se i prilagodit. Po?ela san skupljat zna?ke, salvete, po tanske marke, i doktorski p ribor price, inekcije, igle, vatu, jednu bocu crvene piture od tempere - to je bi la, ka, krv - i jedan, oni, bubri njak ta se podmetne onom koji mora ka povratit. S ve bi to ?onila u portun i preslagivala. I tako satima i danima, sve dok se jeda n po jedan nisu zainteresirali za te moje stvari i po?eli se sa mnom za njih min jat. Najprije za salvete, a onda zna?ke i marke, petarde i sve ostalo. Ali to jo

nije bija znak da san prihva?ena u ekipu. Falilo je jo ono ta se zove ne to, staje v isilo u zraku i ta je tribalo kako tako dovatit. U ulici je bila i jedna Zdene ko ja se malo vi e zainteresirala za te moje stvar?ice i po?ela sve vi e vrimena provod it sa mnom. Menije teta iz bolnice nabavila one igle i cjev?ice, pa je Zdene org anizirala malu uli?nu bolnicu u kojoj je ona glumila doktoricu, ja medicinsku se stru, dok su svi ostali iz ekipe u ulici bili pacijenti. U po?etku su se bunili, tili su svi bit doktori, ali Zdene je to ve? na sebi svo jstven na?in sredila, pa smo tako napravili pune tegle crvene boje od tempera i lje?enje je po?elo. U bolnici smo se svi pregledavali, jedan drugoga ka na pravi m lje?ni?-kim pregledima. To je ono o ?emu je Frojd pi a da je sasvin normalno za tu ivotnu dob. Takozvana seksualna preispitivanja samog sebe, svog tila i uspore? ivanja sa tilima svojih vr njaka. Tipa ono mirenja kome su cice ve?e, kome su po?e le rast dlake na nogama, ispod pazuha i tamo di ve? tribaju po?et. Sa Zdenon sam se ?ak vodila i za ruke i isto smo se obla?ile. O tome je isto pi a Frojd, daje i to normalno, jer da su u to doba ene i mu karci skloni homoseksualnosti. Ja sad ne znam je li to to. Ja nikad ni an bila lezba?a, ni an gajila takve osje?aje prema Zd eni, a ni an ni znala staje to, ali Frojd je sigurno pametniji, pa ako on ka e da je to to, onda bi?e da je to to. Mislim, ne znan, ali meni i Zdeni je, da prostite , jo uvik kurac zakon. Dakle, Zdene je bila to ne to staje visilo u zraku i ta sanja dovatila. Ona je bila moja ulaznica za dru tvo. Bila je crnka, mislim, i jo je. I kako smo se isto obla? ile ona je tila da se i ja opituran u crno, da budemo ta sli?nije. Sve san je pos lu ala, ali to nikako nije i lo. Po to ona nije virovala u moju filozofiju i teoriju o plavu ama svaka je ostavila svoju boju kose i pituravanja nije bilo. Sa Zdenon sa n i danas ostala dobra. Ni ona, kad malo bolje pogleda , nije ba ne to ludilo pro la u votu, a imala je puno bogatije starce od mojih koji su joj kupovali sve ta bi njo j na um palo, samo da dobije ta bolje ocjene i da vi e u?i. Ali u Zdeninom slu?aju sve je to bilo uzalud. Nije volila knjigu pa nije. Nije pomoglo ni to ta su u?ite ljicama stalno slali parfeme i bombunjere, ?ak je bilo jo i gore. Zdene je bila v esela i zajebant, ali kolu nije mogla smislit. To je zaista bija ok za njezine sta rce, jer su oni bili nemale face s pedigreom u gradu. Koliko smo popodneva i no? i samo ja i ona provele skupa, ka, tobo e, u?e?i. Njeni je u po?etku nisu pu tali u mojih jer mi nismo bili dovoljno, kako ka u, nobl obitelj s pedigreom i jer su se bojali da i Zdene ne po?ne govorit nu umisto vidi. To je negdi na?uja moj otac i poludija. Reka je da se njega jebe za njih i njihov nobl i da oni seru i pi aju i sto ka i mi, a kad pogledaju u zahod, govno ostaje govno, reka ti nu ga ili vidi ga. Ina?e, svaku situaciju zna je potkripit sebi svojstvenim primjerima. I mora mu se priznat da mu u tome nije bilo ravnog. Bija je nenadma an, brz i vi e nego sl ikovit, ta se lipo more vidit na ovom primjeru nu ga i vidi ga. Po to Zdene nije ti la u?it nikako pa nikako, njeni su je, eto, uz jedvite jade pustili kod mene da isprobaju i zadnju taktiku koja se sastojala od u?enja u dvoje. Ja i Zdene. Fala Bogu, sve smo radile i sto ?uda nam je padalo na pamet, ali knjige i slova, nik ako. Umisto knjiga ?itale smo ljubavne romane, prelistavale ?asopise tra e?i goli av e slike, obla?ile se i etale isprid ogledala poput filmskih diva, pisale ljubavna pisma i satima pri?ale o frajerima koji nam se svi?aju. I tako, ja san svoju kol u zavr ila kako san zavr ila. Ni sama ne znan kako, a i Zdene je isto na jedvite jad e tu srednju uspila stuckat uz pomo? ?ile sile veza i vezica. To je bila ?ak nek a srednja ta je trajala godinu dana kra?e od moje, mislin, moga si maturirat nako n tre?eg razreda. I dan danas ne pro?e dan da jedna drugu ne zvrcnemo, a onda sa tima meljemo priko telefona za koji mi ona obi?no pomogne platit ra?un. Ni ta ne radi. Ustvari, tra i posa, a moli Boga da ga ne na?e, a eto, nije joj ni po triba jer ima tu privilegiju da joj starci i danas, ka i onda, sve pla?aju. Kupi li su joj stan i auto, daju joj za ivot koliko triba, a robu joj donose iz inozem stva. Tako da ona uzme ne to love od onoga ta oni njoj daju i meni, katkad, pomogne kad zagusti. ?esto do?e kod mene, pijemo kavu, gatamo i krojimo planove. To ta j e situirana nije joj ba ne to pomoglo u ljubavi. Svak je iskoristi, opelje i i baci k a tracu. Uglavnom se tipovi zalipe na njenu skupu robu, auto i mogu?nost besplatn og stanovanja, seksa i drugih usluga koje bi in ona ka takva mogla pru it. Ali ona je, jadnica, nesritna i tila bi na? nekoga ko bi volija nju, a ne njenu lovu. J

a joj se koji puta ?udin jer bija tila da neko kod mene voli bilo ta, ali da voli , no eto u mom slu?aju niko se ne more zaljubit ni u moje auto, jer ga neman, a kamoli u moju du u. Tilo ne ra?unamo. Ali ni ja, ka ni Zdene, ne bi tila da se nek o zalipi samo u moju fasadu, nego da lipo u?e duboko ume. Sa nama bi se u vezi t oga, sigurna sam, ve?ina ena slo ile. Ona je ina?e puna nekih fiks ideja o kojim ?u van posli pri?at, jer ovo je ustvari pri?a o meni, a ne o Zdeni. Kad se ona bud e odlu?ila pisat knjigu o sebi, onda neka u njoj govori sve o sebi. Uglavnom Zde na mije puno pomogla da se uklopin u tu ekipu iz ulice, koja me u po?etku ignori rala, ali kad su vidili da se ona sa mnom dru i, a ona je ipak bila iz ugledne gra ?anske obitelji uvik sa lipin cipelama i vestama, sve novo, in, mejd in Itali, o nda su se i oni sve jedan po jedan po?eli igrat sa mnom, na grani?are, zoge, na grupa tra i grupu, na ro ule, bicikle i penove. E, to je bila dobra igra. Svi bi sil i u krug, mu ki i enske, i vukli bi penove. Onda na primjer pita : ta da radi ovajpen, ta da radi ovaj pen? Onda bi, na primjer, neko reka: Neka poljubi Gogu! To bi ne kad bilo i nami teno. Recimo, svi bi znali ko se kome svi?a i tako bi namistili. J a san u to vrime bila zaljubljena u jednog malog ta je lipo svira gitaru, a on u jednu Sanju. To je uvik tako jo od malih nogu, ti voli nekog, a taj voli neku drugu. To se posl i pokazalo u ivotu gotovo ka pravilo. Jedanput san tako igrala na zogu. To je ona igra kad gur a kamen iz ku?ice u ku?icu. I dok san ga ja tako gurala, gurala, taj kamen je odj ednom skrenija sa putanje i opizdija moju simpatiju u nogu. On se sta derat i vi kat ka stoka i virovali ili ne dan danas sa mnom ne pri?a. Pizdarija! A ba me bri ga danas kad ga vidin, ?udin se sama sebi ta san u njemu na la i kako mi se moga sv idit. Sto puta san ispala bolja od njega. Ni an zavr ila neke velike kole, ali san zato prirodno pametna i inteligentna. Inteli gencija je jedno, a obrazovanje drugo. Ako triban birat ja bi se uvik odlu?ila z a ono prvo. Koliko san samo imala prilike u ivotu vidit ka fol u?enih i obrazovan ih ljudi, trebera koji mogu danima sidit za knjigom i sve nabubetat napamet, a sa mi ne mogu zaklju?it kako brokvu triba zabit. Sve im triba napisat i nacrtat. To su oni koji ?itaju i kako ljubav triba vodit. Ne mogu sami zaklju?it. Za njih sa n napisala jedno poglavlje o tim stvarima, ali o tome ?emo posli. Sad govorimo o meni. Dakle, te velike kole ni an zavr ila, a sad da me pitate za to, ne bi van znala re?. Ni an glupa, ma ni govora, mo da san malo bila lina. A ustvari ni an ni lina nego san malo svoja, ono, na svoju ruku, ta bi rekla moja mater. Moj bi otac sto puta reka: Bo e, Magdalena, na koga je i ?ije je ovo dite? Nema ni ta moga. Daje bar mal o vi e na me, bila bi pametnija, ali bojin se daje na te i na tvoju blentavu racu. Bidna mater bi samo mu?ala i pognila glavu. Bilo mi ju je nekad prosto aj. Ali m oj otac bi tako lupija i osta iv, a ve? nakon pet minuta bilo bi mu krivo ta ju je uvridija. Pravi je Dalmo . Iman ja puno njegovoga, samo ta on ne?e da prizna. Nema ni on neke velike kole, ali je prirodno inteligentan, ka i ja. Knjiga mu isto ni je bila ja?a strana, mada on tvrdi da je moga zavr it bilo koji fakultet da je bij a na mom mistu. Ali ja znan da to nije istina jer bi on prije sve radija nego u? ija. Isto ka i ja. Mada ja, dodu e, volin ?itat, ali samo ono ta me zanima, a ne ta mi oni zadaju u onoj glupoj koli. Neman ivaca sidit satima i u?it koja je, na prim jer, industrija u Brnu, kad je umra neki Ferdinand, kad su i za to trajkali u Rusij i, kad je bila sedma ofanziva ili zasjedanje u Jajcu. To mi je stvarno bilo gubl jenje vrimena. Danas se, na primjer, ispostavilo da to vi e niko ne u?i i daje to ?ak sramota i znat. Sri?a da ni onda ni an o tome ni ta znala. Rekla san van ja da s an prirodno pametna. Odma ja vidin staje trenuta?na, a ta vje?na literatura. Jeda n dobar bestseler nikad ne?e zastarit ka zasjedanje u Jajcu. Mislin da su u tin na in kolama malo svi nepametni. Bombardiraju dicu sa toliko nepotrebnih informacij a koje ?e i tako brzo zaboravit, jer na je mozak skrojen tako da zaboravlja sve s uvi no, a pamti ono bitno ?esto ponavljano. Zato smo mi ka jako obrazovan narod, a Amerikanci stru?njaci. Zato ta oni u?e odma samo ono bitno, a mi se bavimo sa st o pizdarija, umisto da u?emo u sr problema. To ja tako mislin, pa san zato tako i radila. Eto, zato ni an imala neke ocjene jer ni an tila cjene su mi mar irale, ali n e jedan - dva, "dan - pet. Kod mene je ina?e sve na priska?e, nema nekog reda. K ad san znala, znala san, zna?i da me zanimalo, a kad ni an rekla bi: Ni an spremna!,

a u?iteljica bi rekla: Dobro, sidi, as!. Ja bi rekla: Po teno!. Jedino san stra no osjetljiva na nepravdu. Za popizdit. Jedan puta mi je jedan profa iz hrva?kog da manje nego san zaslu ila i ja san sru ila vrata od razreda koja su se raspala u sto komada, ono, u komadi?e. Za ocjene me se jebe, ali nepravdu ne?u podnosit. ?est o san i picavala. Svaku matineju san u kinu gledala, filmove obo avan. Zato ta san sanjar i gledaju?i dobar film pobignem bar na tren iz ovog banalnog i blentavog svita. Najgore je bilo ta bi prvi sat do la, tre?i i ?etvrti falila, onda opet peti se nekako na la u razredu. I te ko je to bilo opravdat. Onda je jo ijedan Vicko ima brod pa bi se mi ekipa iz kole lipo skupili, kupili kruva i umisto u kolu zapalili brodon za ?iovo i tako ?ili dan. Tamo bi lovili i pekli ribe i ivili ka Robinzon i, tako da smo ve? u petom misecu svi bili crni ka Arapi. To cjelodnevno izbivan je ve? je bilo lak e opravdat. Nade nekog na cesti da ti glumi brata, da mu za kino i duvan, on slo i pri?u kako je bija bolestan, kako starci rade i kako mu je neko triba dodavat ?aj i tablete d ok je le a, a posli ka e kako je sa njega pri lo na sestru, odnosno na mene i, eto, ve ? pet dana opravdano. Nevolja bi nastupila kad bi mi otac do a u kolu i sve to otkr ija. Jedva bi iva ostala. Nakon njegovog dolaska na primanje naglo bi podigla prosjek. Kad bi mi god mater rekla da otac sutra ide na primanje, za mene bi to zna?ilo sankcije. On bi do a d oma, ja stavila kuhinjsku krpu na guzicu da mi ubla i udarce, spremno ga ?ekaju?i u grobnoj ti ini sa srcen u petama. On bi u a, ni ta nije govorija samo bi mu se lice zajapurilo i iskrivilo u neku grimasu, a ila na vratu bi mu isko?ila i podrhtaval a. Do a bi do televizije, ugasija je, onda napravija dva-tri dira u krug ka firer, a onda me svon forcon potega iz fotelje prema sebi, puka nogon u guzicu, u kojo j su ve? sri?om bili amortizeri od kuhinjskih krpa, i posla u sobu. Nije me ne to puno tuka, mater me nije znala ostavit kad bi me dovatila kuha?on, ali on bi nap ravija samo jedan zahvat i sve rje ija. Ka ta noga u guzicu. Ali ta noga u guzicu te e mi je pala nego sve one materine batine sa kuha?om, jer je ona to radila sa s tilom i osje?ajem, a njegova noga bila je ne to brutalno. Kad bi tako poludija i i zgubija busolu, mater bi odma stala u obranu ka tigrica i stala ga prekljinjat d a me vi e ne dira: Nemoj je, Stipe, nemoj je! On bi reka: Ma ta nemoj je, budi srit na ti i ona staje ni an sravnija sa zemljon i samlija u najfiniji papar. Da ?e ona meni to radit, jeben lijon sunce! I jo mi govoru da su curice nje nije i bolje. Bo e , ta mi sina nisi po-darija, gore od ovog nije me moglo sna?. Nijedan ti mu ki nije ka ona. Pogledaj samo Perinoga sina, pa Antinoga. Sve momci u koje bi se moga u gledat. A ona gospoja picaje i to nalazi pitaj Boga koga daj on glumi brata. Koj ega brata - pitala je mater - nemamo mi sina. Po njoj imamo. Nalazi neki olo od m u kih po cesti dajon opravdava satove. Vidi?emo kad ?e opet iza?. Bilo bi mi bolje daje ni an nikad nipravija. A ko zna ustvari koju je napravija, nema ni ta moga. Da san napravija klupko konca vi e bi nan koristilo od nje. Ni ta ti na njoj ne valja. Ma nemoj sad opet tako, Stipe - preklinjala ga je uzalud mater. Ma ta i za koga ja ovako krvavo radin i stvaran, jeben li jon ?a?u i mater i onoga ko je napravi ... Pa da ona nema nikakve odgovornosti i osje?aja, mater jon jeben! A nema ni ta nego tu kolu, to bokun knjige i to joj je te ko. ta bi ona da joj je bilo ka meni ka d san se ka osmogodi njak diza svako jutro i nosija mliko i jaja prodat deset kilo metara iz sela u grad, i to sve pje ke, kad san ora, kopa, pomaga materi. To su bi la dica. A ne ona i ova dana nja mlade . Samo side, slu aju niku treskavu muziku, voze motore, auta. Sve imaju, sve im je dato. Zato i jesu takvi kakvi jesu. Sami gal ofak. Danas je te e odgojit jedno dite nego stado ovaca. Ajebenti ljudski rod. Be tije ?in se okote po?nu se brinit za sebe, a oko ove dana n je di?e problemi dok si iv. Mene je moja mater, ?im san prooda i zinija na svit, samo pustila na ledinu i sna?i se dru e. A ona sve ima, sve san jojpriu tija, a gosp o?i su, eto, i knjiga i kola te ke, a nema ni ta nego to. Sve ja za nju radin. I ja r adin Stipe - rekla bi mater. Ma ta ti radi , po tebi bi isto svi crkli od gladi. Ta kav je bija moj otac, nikad nikom nije prizna nikakve zasluge. On je mora stalno imat osje?aj da je hranitelj i branitelj obitelji. To mu je davalo sigurnost ka i svakon Dalmo u. Ja se u ovoj ku?i najvi e satiren - reka bi, a njoj je i knjiga t e ka. Pa kad joj je te ka, sad ?emo vidit. Nema vi e izlazaka, ti dajon ni ta nisi kupil

a - reka bi materi - nema televizije, videa, prijateljica, telefona... I ta da va n ka en, jednom ri?i bila je to narednih dana i tjedana sobica samica. Mogu?nost b jega nije dolazila u obzir. Jedina mogu?nost izlaska iz samice bila je dizanje o cjena i nepicavanje. I ta ?u onda, morala san u?it sve one gluparije ta su ih pame tne glave nagomilale po knjigama i knji urinama. Kad bi sankcije prestale ja bi op et po starom. I tako, sad vidim da nije bilo lako iza? na kraj s njima, a bogme ni njima sa mnom. Uvik su mi govorili" Ako ne bude u?ila pra?e skale i zahode, a nema ni ta lak eg od kn jige i olovke. Lak a je olovka od motike. Malo se pomu?i i ?ili si ivot dama. Vidi ka ko sin ovoga, kako ?er onoga lipo u?i, i sve tako nabijali bi mi osje?aj krivice , ali sve to skupa nije puno urodilo plodom. Kako bilo da bilo, tu san kolu nekak o sklepala i zaposlila se na zamjenu u nekon frizerskom salonu, zatim u kafi?u, pa piceriji. Kako san bila malo nestalne i ivahne naravi sve bi mi nekako brzo do pizdilo ili bi se sa nekin na poslu zaka?ila zbog onog mog poznatog osje?aja pra vde. I tako malo-pomalo kako san rasla i po?ela se brinit za sebe, po?ela san sv a?at o?eve re?enice, kako to sve skupa u ivotu ne?e bit med i mliko, kako ?e bit puno borbe i nepravde. Jo san uvik ivila kod staraca i davala i n dio svoje i tako mizerne zarade. I tako dan po dan, no? po no?, ja san odrasta la i do?ekala svoju prvu ljubav. S njim san se samo vodila za ru?ice, u ivala u mi se?ini i ljubila u usta, dalje ni an i la. Kad me je prvi puta pita da bi volija nak on godinu dan uvatit me malo i za cicu, sabla njena san ga ostavila. On mi je go-v orija da njegov prijatelj Ante sa Anitom ve? radi i one stvari, ali ni ta to kod m ene nije pomagalo ni palilo, bila san i ostala nepokolebljiva u svojoj odluci. O ?eve upute o pona anju i materin kruti katoli?ki odgoj ipak su u?inili svoje. Puno san in pizdarija u ivotu napravila, ali za ovu ni an bila spremna, tako da su njih ova dugogodi nja predavanja o tome ta mi se more dogodit ako se buden drogirala ili prerano, kako su oni rekli, po?ela ivit s momcima, ipak urodila plodom. ?uvala s an se svih tih po asti. Ne to od tih roditeljskih govorancija, koliko god ne?e i odbi ja , ipak u podsvjesti ostane negdi u malon mozgu. I tako je moja prva ljubav pukl a ka i prvi ma?i?i koji se u vodu bacaju. Ponekad ga se sitin ili sanjan, ali sv e ka u nekoj magli, ali ni ta vi e. Nakon nekog vrimena vi e ne znan ta mi je bija san, a ta se stvarno dogodilo. Valjda je tako sa svim doga?ajima u ivotu. San i java s e vrimenom izmi aju i te ko je razlu?it staje ta bilo. Uglavnom, do dan danas zapravo ni an uspila shvatit kad ljudi govore da je prva ljubav najve?a i jedina koja se pamti i onaj slogan Samo jednom se ljubi. Moran priznat da to kod mene nije bija slu?aj. Nakon njega jo san se sa nekima vodila z a ru?ice, a onda je do lo prvo pravo bolno ljubavno iskustvo. Moj otac nije moga p rihvatit da san stasala, ka ni ?injenicu da mu ?er neko dira, pa je pizdija iz d ana u dan na mene, mater, sebe sama i ?injenicu da ima ?er. Da iman sina on bi napada ne?ije druge ceri i ja bi se ponosija. Mu ko je za napad , ali da moju ?er neko napada ne mogu podnit ni sa tim se pomirit, govorija bi. To ga je nekako totalno iznutra uznemirilo i izjedalo, a kad bi mu mater rekla d aje i ona ne?ija ?er i napadnuta strana, on bi joj reka da je ona ne to drugo. Tak o je to, tu?a kost nikad ne boli - odgovorila bi mater - a da bidni moj otac zna ta ti od mene radi , mo mislit kako bi mu bilo. Ali otac je uvik mislija da njoj ni t a ne fali, daje najva nije da ima ta poist, popit i le? i da je on za nju dobitna k ombinacija na lotu. Kad bi ga ona zapitala, a staje sa njenim duhovnim ivotom on bi joj odgo-vorija: Jebe duh kad je eludac prazan. I tako, nije bilo smisla dalje mu obja njavat, jer to on iz svoje krute perspektive hranitelja obitelji i tako ne bi sva-tija. Jednog dana, kad njega nije bilo u ku?i, mater mi je pri la i rekla: Zna ta, Goge. Ja vi e vako ne mogu. Uvika san izme?u vas ka izme?u dvi vatre. Tila bi ugodit jednom, tila bi ugodit drugom, ti si mi ?er on mije mu . Stalo mije do o boje, ali do lo je vrime da se malo sami brinete o sebi. Di san tu ja, u ?iloj toj pri?i, dije moj ivot? Ne mogu vi e vako, tila bi ovo malo godina ta mije ostalo pos vetit sebi, ne?emu ta ni an nikad radila, svom duhovnom ivotu. Tila bi malo etat, pus tit mozak na pa u, izra-divat figurice od gline, i? na te?aj modernog slikarstva, radit ikebane, u?lanit se u humanitarne organizacije. Gledat neke druge face, a ne samo tebe i oca po ?ile dane. Zna ta, Goge, najbolje da se ti lipo odseli i da m i imamo svak svoj ivot. Ti ne nas trpit, mi ne?emo tebe i tako ?emo se najvi e volit , po tivat, manje svadat i bit u prilici da se za elimo jedno drugog, pa kad se vidi

mo bi?emo sritni. Mi smo ve? u godinama kad tra imo mir, a ti kasno odlazi , rano do lazi , mi ne znamo ni s kim si ni di si. Stalno smo pod nekin pritiskom, strpnjom, tlakom. Ne mo emo to vi e ni ja ni otac. Vidi?e kad do?e u na e godine, tra i?e sve vi e a. Sad ti to nemo svatit, ali zapamti dobro da ?e se sitit mojih ri?i. Ovako kad l ipo ode niko nikog ne vidi, niko nikog ne ?uje i svi moremo radit ta o?emo, bit s kim o?emo i dolazit kad o?emo i mirna Bosna. Ja san malo ostala paf na tu njenu tiradu. Malo tupo u nju gledala. Onda me ne to mal?ice za srda ce ugrizlo. Ka neka sjeta, nostalgija. Ne znan ta, ne mogu taj osje?aj opisat. Ali do ivila san ga ka neko definitivno odrastanje i odvajanje od roditeljskog doma koje nikom n ije lako. Ali ni ta, to san prigrizla, tu no? besano prispavala i sutra krenila tr a it stan po oglasima. Za par dana bila san u svom novom domu. Tridesetpet kvadrat noj garsonjerici. I tako je po?eja moj samostalni ivot, neka moja iskustava koja san kroz ivot ubirala i o kojima ?u posli pisat. Ograni-?i?u se uglavnon na onaj dio koji se ti?e mu karca i ene, jer za neke druge nauke ni an kompetentna govorit po t o ni ta ni an studirala. A jedina kola koju san pro la je ivotna, pa o tome imam pravo g ovorit. O onome ta san sama iskusila i vidila, a puno san ja u svon samostalnom iv otu nepravdi vidila i na svojin le?ima iskusila, a kako me onaj moj osje?aj za p ravdu proganja jo od osnovne kole, kad san razbila ona vrata, morala san o tome ti la-ne tila progovorit, jer bi u protivnom pukla ka dinja. Iza sebe iman i jedan propali brak u koji san glupo, tupo, mladala?ki, nepromi lje no i nabrzinu uletila. Odjavila svoju garsonjeru i oti la sa njim ivit u njegove ma tere. Tu san napravila kardinalnu ivotnu gre ku. To je tek pakal koji ne bi nikom p riporu?ila. Ona zbrka u roditeljskom domu je armantna pizdarija i ma?iji ka alj pre ma tom paklu koji san pro la kod moje mile svekrvice sa mojim jo milijim i dragim m u i?em-pu i?em. Da sad ne duljim. Uglavnom taj je mene moj dragi mu i?-pu i? bukvalno za klju?a doma sa tom mojom milom sve-krvicom, odnosno svojon materom, a on je pi?i ja vanka po danu i po no?i. Totalno su me izludili. Onaj moj osje?aj za nepravdu svaki dan je sve vi e dolazija do izra aja. Mo e mi se sve re?, da san bila vaka ili naka, malo lina, neobrazovana, lampava ali u jedno san sigurna: Dobar san i po ten ?ovik! Ali u toj ku?i to nikog nije bilo briga. Gazili su me iz dana u dan, a ja san po?ela nestajat iz dana u dan. Ni ta nikom ni an mogla objasnit. Njegova mater je uvik govorila da se ne?e u ni ta mi a t, a nema toga u ta se nije misala i svoje prste uvalila. Nije se misala u ni ta je dino kad njen sin nije bija ugro en. I tako san ivila iz dana u dan, iz no?i u no?, a kako, fala Bogu, stojin u lajavon gradu do mojih u iju su dopirale kojekakve pr i?e i pri?ice o intimnom ivotu moga dragog. Tako san ?ula da raznorazne entura?e i mone voza i ganja po gradu dok ja sa njegovon materon ?u?in u ku ini, kuvan i peg lan na jeftinu struju. Ni an in virovala i na svih, koji bi mi i ta takvoga sli?nog spomenili, bila san ljuta ka pas. Za mene su to bile samo glupe zlo?este babe tr a?are. Sve dok jednog dana on nije doveja doma ka fol neku na minkanu, nalakiranu kolegicu s posla koja se s njim i mojon svekrvom cerekala sve u esnaest. Kad ju j e i a, ka tobo , pribacit doma, odlu?ila san u hipu da ih iden pratit. ?isto da vidi n i da se uvjerin je li to?na ona: Di ima dima ima i vatre i da li su svi oni tr a?evi o njemu bili osnovani. Oni su iza li kroz vrata, a ja zgrabila kantu kovaca i rekla svekrvi da ih iden bacit. Ona me je, naravno, tila zaustavit jer je gospo?a sigurno znala kakvi joj je sin , potr?ala je za mnom, ali bilo je kasno jer san joj ve? bila zalipila vrata isp rid nosa. Tek ta san se spustila niz skale imala san ta vidit. Moj mu i? pritisnija tobo nju kolegicu s posla uza zid od portuna i sta je me?it i stiskat. Ja uz Tarza nov urlik zafrlja?ila onom kantom kovaca i nabila je njoj na glavu. Gospoja se st ala gu it u onim kovacama i urlikat. Moj dragi je jednon rukon dr a mene, koja san to talno pomani-tala, a drugom nju osloba?a od kante i porkice ta jon je padala niz l ice i ramena, a bilo je tu kora od banane, al e, ?a a od jogurta, ?iketa i ostalih pi kanterija ta se ina?e mogu na? u kantama za ko-vace. Ali neka joj, nikad mi ne?e b it a ta san joj je nabila na glavurdu. Skovace kovaci. Kad mije moj virni mu i?-pu i? p rilipija amar poslala san njega, nju i mater mu u lipu pizdu materinu i odjurila ka furija u suzama grcaju?i. ?ili se portun od cike i vriske orija, dok su glave susida izvirivale kroz poluotvorena vrata i balkone. To je za njih sad bila hra

na i bestseler za prepri?avanje sljede?ih godinu dana. Natrpala san nabrzaka u k ofer ?ili miraz, ono malo svojih traca i, fala Bogu, izletila kroz ona vrata kroz koja san se zaklela da bi me ponovo jedino mrtvu mogli, Bo e sa?uvaj, unit. Kako ena zadnja sve sazna, posli san ?ula sve i sva ta. Jer tek kad s nekin prekine do?u ti svi i svako sa svih strana sa kojekakvim informacijama i pikanterijama o osobi sa kojon si ivila i koji put dilila stol i postelju. Najbolje ta san ?ula, a i provjerila, jer je u to bilo svakom normalnom te ko po-virovat, da mu je brak sa mnom ve? ?etvrti, peti po redu. Da mu je jedna ena u Australiji, druga u Al iru, a tre?a pitaj Boga di. Ne bije ni on, ni Interpol na a. Mene stvarno triba totalno zagu it da se po?-nen spa avat. Ja se moran skroz zagovnit da po?nem iz govana izra njat, da se ne bi utopila u kanalizaciji. I tako san ja oti la ili su me oni izbac ili. Ne znan, ali na toj adresi me se vi e nije moglo na?. Vratila se ja u onu moj u staru garsonjeru. Pola ove pri?e starcima ni an rekla jer bi in srce pripuklo od tuge. Kakva san, takva san, ipak san ja bila ne?ije dite, a glupe svekrve nikak o ne mogu svatit da su i neviste ne?ija dica i da in ne bi bilo drago da prema n jihovoj ceri neko tako postupa, ali to je ja?e od njih i o tome je iluzorno govo rit. Posli rastave nastavila san izlazit sa Zdenon, koja je za to vrime dok sanj a bila u braku-mraku uletala i izletala iz raznih veza, vezica i kombinacija. U tom periodu bile smo slobodne, otvorene i spremne za potragu i nove pustolovine. Sve smo lipo izra?unate koga bi i kakvog tipa tile na?, ali u teoriji je sve to bilo lak e nego u praksi, ta ?ete posli vidit na par primjera iz na eg iskustva. Eto , kako vidite, to se moje iskustvo pove?alo, a osje?aj nepravde i revolt sko?ija do neslu?enih visina i ja san odlu?ila o svemu progovorit i tako, ako mogu pomo ? nekom da zna ta ga ?eka. Zapravo, dugo mi se bilo te ko odlu?it da napi- en ovu knjigu da ne to ka em i o onome z a ta nisam ba stru?na i kompetentna, da o tome analiti?ki govorim, odnosno pi em, jer ni an ja ka neki psiholog ili bra?no savjetovali te, ali vidin da danas u novinama svak svakom daje savjete, a najmanje to rade stru?ne osobe, pa san sama sebi rek la: A ta ne bi i ja, i tako san pametnija od njih devedeset posto. To ta neman pap ir i potvrdu za tu svoju pamet nema veze, neman ni za glupost. Ni an ja eroun Ston da mi triba izra?unavat oni aj kju. ta ?e meni neko izra?unavat kolika mije pamet . Znan i sama. I tako san neki dan pro?itala u novinama da ti svi testovi za isp itivanje inteligencije nisu mjerodavni. Osin toga, znan dvi kojima su mirili taj aj kju i koje se sad po cilon gradu pusu i hvale kako su pri le gornju granicu in teligencije i kako su ustvari blizu genijalnosti. A ja ih znan ko su i ta su. Jeb ate, glupe su ka kurac, da gluplje ne mogu bit. I zato ja ne?u dat da mi pamet n iko miri. Da po?nen pisat knjigu okura ila me i ?injenica da danas, kako san imala sri?u pri mjetit, sve svak mo e i radi. Na primjer u politici, neko bude ministar zdravstva, onda ga smjene pa je ve? za misec dana ministar poljoprivrede, porta, znanosti. Ministri etaju tamo-amo uglavnon po podobnosti, a manje po stru?nosti. To su neke sigurno stra no pametne i u?ene glave, sve sami doktori. E sad, kako jedan minist ar turizma priko no?i more postat i ministar kulture i ministar ?ega o?e . To mora bit stvarno lumen za znat sve o tin granama, kad je poznato da fakultet samo za jednu od tih grana traje najmanje ?etiri godine, a o doktoratima, koje svi odred a, pitaj Boga kako, imaju, da i ne govorimo. Onda, recimo, ja san mislila da piv at mogu samo oni koji imaju glasa, a vidin da danas piva ko di stigne. S glasom i bez njega piva se i reve na plejbek. Sve sama sintetika, plati i reve ka tovar . Svak crta i pi e. Ko di dovati. I onda san sama sebi rekla, a borami iman i ja ta re? i savjetovat, pa nek se ?uje i moj glas. Ta moja potriba za pisanjem nije se tek tako odjednom rodila. Znate, kad bi me o tac kaznija i zaklju?a u samicu ja san se ustvari imala potribu izjadat svom dne vniku, ali ne to me ipak odbijalo od toga jer san do la do zaklju?ka da samo nesritn i ljudi imaju potribu komunicirat s papirom. Da ni an tog trenutka bila sama ka pa s u sobici samici ne bi ni meni ta ideja o dnevniku, samo?i, nezadovoljstvu i pi sanju pala na pamet. Tako da ustvari mogu za svoje pisanje zafalit ocu koji me t amo zat-vorija i di sanja do la do tog zaklju?ka. Jel gledajte, sritan ?ovik ima p

rijatelje, pa sa njima pri?a i dili svoje probleme. Nesritan i nerealiziran ?ovi k pi e o ljubavi, vodi ljubav s papirom i tamo sve uzdi e i idealizira, a sritan ?ov ik ima ljubav i ljubi i grli ?o-vika od krvi i mesa i pisanje mu ne pada na pame t. Po to ja sad iman kona?no tu potribu da sve ta mislin i ta me ti ti, da svu moju st rategiju stavin na papir, ne mogu a da nedo?en do zaklju?ka da ja zapravo ni an sr itna osoba. Mo ete se vi ?udit, ali to je sigurno to, jer nikad ne?u zaboravit kak o san u sobici samici gledala u bili papir isprid sebe i pro-klinjala situaciju u kojoj mi je on osta ka jedina utjeha i u kojoj san se jedino sa njim morala pr isilno dru it i iznit mu svoje jade. Ali odupirala san se tom, odupirala, i sad je do lo vrime kad vi e ne mogu i ne?u i kad san se pomirila sa tim da apsolutne sri?e nema, i da, ako i ne stavi neki kam en?i? u postole, uvik ?e te ne to tako i tako bost. Pa i oni pjesnici koje san mor ala ?itat u lektiri odreda su bili nesritni i umirali u ne-kin vla nim sobama od g ladi i tuberkuloze. Sad dobro, kod mene nije, fala Bogu, do toga do lo. Istina da ni an jo na la ljubav svog ivota, ali se jo nadan i ni an spremna na nikakva samoubojstva a i za tuberkulozu se na a lik. To ne. A sad ?u van malo-pomalo po?et pri?at o sv ojin, prijatelji?inim i raznim drugim enskim iskustvima koje san imala prilike ?u t i iz toga zaklju?it i napisat sve o onim stvarima koje ene rade da bi pridobile , zadr ale mu karca, a pritom ostale ta normalnije. O svim onin stvarima s kojim se en e susre?u ive?i i vole?i ljubavi srca svoga, nerjetko, slomljenoga. O onin stvari ma za koje ene znaju da mu ki misle, a ne govore, o stvarima za koje mu ki znaju da en e misle ali ih nije briga. Jednom rje?ju, o svim ovin i onin stvarima s kojima s e susre?e obi?na ena i koje je spremna pritrpit i to za ni ta drugo osim za MRVU JU BAVI. KOGA NA?? DOBRE PARTIJE DOKTOR JE DOKTOR Najve?a ivotna tragedija moga oca je ta ta ima ?er, a ne sina, a druga njegova tra gedija je ta ta ?er nije, kad je ve? ensko, barem doktorica. Sin mo e bit sva ta. Bija on uspje an, neuspje an ili ?isti propalitet, sin opet ostaje sin. Jedina mogu?nost kako se mo e postat ponosan na ?er i kako ona more nadomjestit to ta ustvari nije sin je da bude doktorica. A ja jedino ta na svitu mrzin to su bolnice. Volin pomagat ljudima, ali ne mogu v idit krv. Moj otac tvrdi da se, za bit doktorica, ne mora vidit ni krvno zrnce, a kamoli krv. On govori da je dosta uzet ?eki?, tuckat po kolinu i stvar je rje en a. Jedan udarac, dobije lan?i?, drugi kavu i eto. Dama bude ?ili ivot. Mo bit ta o?e , zavr it koje o?e kole, ali doktorica uvik ostaje doktorica. To je jedini posal koji ne?e propast i di ?e ti se svi ?ili ivot klanjat, tra it te, zahvaljivat, nagra?iva t, ljubit ruke i noge. Govorija je otac i u neku ruku ima i pravo, jer je ljudsk o zdravlje ne to za ta su ljudi spremni dat i zadnji nov?i?, a na alost bolesnih ?e uvik bit, a i onih koji ?e se ljudskom nevoljom znat okoristit. Ne ka em svi, ali ima ih ka i svugdi. Jedanput, dok san jo bila klinka, vodila me mater u doktora zbog alergije koja me spopala. ?ula je za nekog doktora, kupila deset deka kave i odvela me. On je bija jako ljubaza n, pregleda me i da mi neku mast koja ekspres poma e. Posli san saznala da mu to b a i nije bija dobar potez jer ta mast vi e teti nego koristi, po to od nje rastu dlake ka podivljale, a ko a se stanjuje. No, me?utim, tajna je bila u njenom brzom djel ovanju. I tako je meni neko vrime bilo dobro, mater je hvalila njegovu mast na s va zvona, a kad mi se pogor alo opet je kupila ?udesnih deset deka kave, ovi puta i bombunjeru i - hop - u doktora po novu mast. Nakon nekih misec dana do lo je vri me da i tre?i puta skoknemo u na eg barba doktora po mast, ali ovaj put nismo ni ta njemu kupile ve? smo svratile u grad po moje nove cipele. Ja san cilin putem ves elo skakutala ma u?i keson i novin postolama. Kad smo stigle u ambulantu barba dok tor se sav sritan, ra irenih ruku i irokog osmjeha ge est zaletija prema nama, istrg a mi na-brzakca iz ruke kesu i sta se zafaljivat materi, govorit joj kako nije t ribala, kako ne triba ba uvik poklone donosit i kako koji put more do? i praznih ruku. Mater se od stida zacrvenila, a ja san pla?nim glasom zamolila barba doktora da mi vrati moje cipele, koje je on ve? spremija u neki svoj tajni ormari?, misle?i

da su za njega. Barba doktoru je bilo malo neugodno, sta se ispri?avat, otvorij a je ormar i vratija mi moje postole. Kad smo sljede?i puta tri-bale i? po mast sestra je rekla da u ambulanti nema barba doktora, i tako sljede?i put, i sljede ?i put sve dok nismo prominili ambulantu i doktora. Danas vi e ne triba nosit kavu . Jedan pregled u privatnika ko ta tre?inu prosje?ne penzije u nas, a ljekovi su t oliko skupi da se ?ovik prosto ne smi, ne srni raz-bolit. Kad bi nan barem sagra dili koju lipu novu bolnicu sve to ne bi bilo tako. Na alost, ivot ili smrt danas ovise o debljini takuina. Ako ima love ide u privatnika. Dok ne do?e na red sidi u m ekim ko nin foteljama i lista doma?u i svjecku tampu, a ako si siroma an i nema ?im pla tit ljekove, nadu tra i u beskona?nim redovima pred derutnim bolni?kim ambulantama i uglavnom ovisi od milosti drugih. A ne daj Bo e da do?e na bilo ?iju milost, da, B o e sa?uvaj, zalegne . Jednom san to provala kad sam imala trovanje eluca i ne bi to ni pasu po elila. Samo moram pohvalit osoblje koje je bilo super ljubazno. Ipak on im bidnim sestrama nije lako gledat i ?istit tu?e guzice i porkicu. Staje je. I tako je moj otac dugo upira da ja zavr im za doktoricu, ali ja, kako znate, ni an uspila postat ni medicinska sestra, a kamoli doktorica. Mo da san i mogla, ali jed nostavno ni an tila, niti me je to zanimanje ikad privla?ilo. Mo da zato ta san djeti njstvo provela ive?i na drugom katu ambulante u ?ijoj je blizini bila mrtva?nica. Tako da san ja sa svim nesritnim i smrtnim slu?ajevima bila upoznata puno prije nego bi iza li u crnoj kronici, a na sprovodima san ispratila ?ilu generaciju tad a nje star?adi i nekih nesritnika. To je nama di?i bila zabava. Tako da me razumit e za to ne podnosin bolest ni smrt. Ako ne moran, ne volin ih gledat. Onda, recimo, za bit doktorica mora studirat sto godina. Najlip e ti godine odu za knjigom. Mis-lin, i to je pizdarija. Pa san seja razmi ljala kako tu na? neki komp romis pa zadovoljit oca, a i sebe. Kako zapravo do? do doktora u ku?i, da bude v uk sit i koze na broju? Tako san do la do zaklju?ka da bi bilo onda najbolje udat se za doktora. To je stvarno do-bitna kombinacija. Mislim sve ene, a naro?ito med icinske sestre, za tim ?eznu. Ozbiljno, to je poznato iz povjesti. One su za dok torima naprosto lude. Za njima pizde. Nema veze jesu ru ni, stari ili gubavi. Svi prolaze. Sama titula dr. za njih je ravna bo anstvu. I ta je najbolje, ne samo za n jih, nego za ve?inu stanovnica na eg planeta. Ne mora on bit ne to naro?ito bogat, a li imat doktora u ku?i, to je ve? kapital. Samo, problem je ta su slobodni doktor i rijetke zvirke jer su ve? ka studenti razgrabljeni, rasprodani. Ozbiljno, njih jeuvik manjak na tr i tu. Lak e ih je uvatit u drugom krugu kad su ve? malo vreme niji, bole ljiviji, rastavljeni, razo?arani ili tako ne to sli?no. Ali, kako san ve? rekla , kakvi bili da bili, stari ili mladi, lipi ili ru ni, za njima vlada uvik veliki interes i potra nja. To je jednostavno roba koja je uvik u modi i koja se nikad ne ?e pokvarit ni izlizat.. Recimo, jeste li vi primjetili kako svi o?evi govore ka d udaju ?er: ?er mi se udala recimo za Matu, Stipu, Juru, ali kad se uda za dokt ora ime mu vi e nije ni va no. Samo se ka e: Udala se za doktora. Ili na primjer, za to uvik na ne?ijim vratima pi e dr., mr. i maksimalno dipl. ing., za to ne bi pisala i ostala zanimanja. Mo da o tome niste nikad razmi ljali, to vam je ve? bilo ka normal no i niste obratili pa nju na va nost te titule dr. Al, eto, ka en vam i odsad pamet u glavu. Otkad sam ja sebi to utuvila u glavu da se mo-ran udat za doktora sve u vezi sa tim gledam, pratim, raspitujem se, kalkuliram, ma tam. Taman sam ne to razmi ljala o psihijatrima kad ono - op - neka emisija na televiziji o Frojdu. Stavila ja isprid sebe kekse, sokove, opremila se, napelila u i i slu am. Znan daje ?ovik ludilo poznat pa me ba zanimalo kako je to posta i je li ta vridi . Jer ja znan puno poznatih, a da su totalno bez veze. Negdi san pro?itala da za bit poznat mora bit osrednji. Pa me ba zanimalo koji je on. ?ula san samo da je s ve probleme tuma?ija sekson. Ono, recimo, za tipa koji voli crtat i slikat, odno sno slikara, govori da se u djetinjstvu volija igrat govnima, pa san ba bila kuri jo asta saznat ?im su se doktori volili igrat, jer ja kad san bila mala sa prijate ljicama sam sa igrala na doktore. I tako gledam ti ja tu emisiju, gledam i sazna m da je i ti na Frojd bija histeri?ni biseksualac zaljubljen u nekog drugog dokto ra sa kojim se stalno dopisiva, samo ta taj drugi nije bija psihijatar nego ono z a uvo, grlo, nos, ono otorino, staja znan. Ne znan ba ti latinski jezik. Kad je b

ija latinski u koli ja san obi?no bila u kinu. Osin toga, taj jezik danas vi e niko ne govori osin doktora. To je mrtvi jezik, a ja volin ive jezike. I tako je ti F rojd svoju prvu pacjenticu koja je imala neke depresije posla svom prijatelju do ktoru, u kojeg je bija zaljubljen do u iju, da maloj izlici depresiju tako da jon operira nos. Mislin, malu uop?e nije bolija nos, nego Frojd nije zna ta ?e vi e s n jon. Buca, poga?a, naga?a, gata ka svi doktori. Ra?una, ono, ako upali upalilo j e, ako ne, nikom ni ta. Zaradit ?u ja i prijatelj, nju ?emo zakrpit i svima dobro. I borami upalilo je. Mala je skoro umrla jer je taj njegov dragi koji ju je ope rira zaboravija posli operacije maloj izvadit tri metra gaze iz nosa pa se sve z agnojilo i zakomplici-ralo do te mjere daje Frojd mora zvat pravog kirurga da po novo operira malu i sastavi joj nos kako ona ne bi umrla, a on najeba od suda. N aravno, svog dragog, koji je sve to i zgovnija, nije ni spominja da se on ne bi naljutija pa da izme?u njih ne pukne ljubav, a u gradu bruka. Muca je ka zaliven . Ali mala nikad sritnija. To je u ?ilom tom slu?aju najlu?e i naj?udnije. Sritn a da se kona?no oko nje svi vrte i spa avaju je i daje postala centar pa nje. I sad to oni tuma?e da je ona ka dite bila zapostavljana i da je tom operacijom i spi ?e nim nosom skrenila pa nju na sebe i tako se izli?ila, a Frojd sasvim slu?ajno zbog pizdarije i gre ke svog dragog posta slavan. Posli san ?ula da kad je tog ludog F rojda zabo-lilo grlo, da je on operira jaja. Ne znan je li njemu od toga pro lo gr lo, ali mala nikad sritnija. To ti je to, nikad nemo bit apsalutno zadovoljan i s ritan. Izgubi na Drini, dobije na ?upriji. Njoj, eto, izli?ili du u, ali sjebali nos . Dobro, njoj je vi e stalo do du e, ali recimo ta bi bilo da joj je vi e stalo do nosa ? To bi bila tragedija. Da jednoj Spli?anki to u?inu i sjebu joj tako facu, ona bi ih do Haga gonila, a Frojd bi umisto u povjest psihoanalize u a do ivotno u ?uzu di bi moga sanjat i sam sebi tuma?it snove do mile volje. Tako san psihijatre ka potencijalne enike pri-kri ila. Ko ?e s njima imat ivaca. Oni stalno ?a?kaju po ljudskoj du i, pa s vrimenom i sami malo skrenu i prolupaju. Sr i?a da ja ni an nikad u njih i la. Zamisli, jebate, da ja iman, recimo, problema sa snala enjem u dru tvu zato ta san, na primjer stidljiva i neotvorena, a on me po alje n ekom svom prijatelju da mi otpila nogu samo zato ta su prijatelji. Bolje da seja snalazin ka dosad, kako mije daje, ali s obe noge na zemlji. Odbaciv i, dakle, iz misli psihijatre, po?ela san intenzivnije razmi ljat o ginekolo zima. Psihijatar ne mora uvik nu no bit prezaposlen, a ginekolog bogme da, jer dok je svita i vika bit ?e i razmno avanja. A ta vi e posla, vi e i novaca, bolje se ivi i lak e di e. Zato je mo da ?ak i bolje bit ena ginekologa nego psihijatra. I tako me je iz vjestila jedna prija, staje nedavno rodila da ju je pora?a neki rastavljeni, ludilo zgodan ginekolog i da bi on ba bija dobra partija za mene. Ja govorin da ni an trudna i da nema anse da ga upoznan, a ona mije rekla daje dosta da iden na koji pregled, da ne to prva poduzmen, jer da je taj ginekolog za popizd it stidljiv. Mislin, i to mi nije stvarno jasno, ginekolog, pa stidljiv. Svaki d an gleda one enske stvari, a boji se pogledat enske o?i. Dodu e, triba ga s jedne strane r azumit, jer o?i su u glavi, a ona stvar nije. Osin toga, o?i su ogledalo du e, pog leda enu u o?i i sve ti je jasno, pogleda je doli i ni ta ti nije jasno. Sve isto. Al kako sad saznat koja je smjena taj doktor u bolnici i di mu je privatna ordin acija, nemam pojma. Prova?e mi prija to nekako saznat, pa san je zamolila, po to o n nju ve? zna, da ona ode prvo na pregled, a onda mu preporu?i mene. Tako bi sve bilo puno jednostavnije, prirodnije i manje napadno. Ona se, dodu e, malo buni. G ovori: Jebate Goge, ja iman mu a, nije mi ni ta, ni ta me ne boli, ta ?u bez veze na pr egledu i da me neko ?a?ka bez razloga. Alija mislin da ?u je uspit nagovorit, a onda ?u ne to izmislit za sebe i Zdenu, a ako ba ni ta od tog ne uspije izvadi?emo ba r papa test. To nikom ne bi tribalo bit sumnjivo. Nekako mije lak e kad je Zde-na sa mnon. Ona mi da kura a. Kako vidite, sve to izgleda lako, ali nije. Samo ne triba odustajat. Upornost se kad tad isplati, a kad vas budu zvali gospo?a od doktora niko vas ne?e za ni ta p itat di ste ga i kako uvatili, virujte mi, jo ?e van se klanjat i ljubit ruke. To je poznato iz povjesti. NIJE GA LAKO NA?, AL NOGOMETA JE NOGOMETA Mo da se to vama ?ini pizdarija, uvatit ga

, ali, virujte mi, nije to lako. Najva nije je da vam se sve sla e. Mislim u Splitu je to zakon i to triba po tivat. Ono, boja majice sa bojom ga?a, boja ko ulje sa boj om suknje, a bor a i postole su zakon, to ne smite nikako omanit jer to je propust koji ?e vam bit te ko opro ten. Ako ste ne to od te gore navedene odje?e slu?ajno kup ili na pazaru, nemojte priznat, pa sad da vas ri u, kolju, peku, vrte na ra nju, mu? e najgorim metodama vi i dalje tvrdite da je to mejd in Itali ili Pariz. Jer mar ka je isto kod nas vrlo bitna. Tu van odma me?u prijateljicama i frajerima ska?e ?ina. Puno lak e se uklopite u svako dru tvo kad ste in i moderni nego of i staromo dni. U nas van je va nije ta imate na sebi nego u sebi. To van ja znan jo od onoga m oga nu i vidi. Dok ni an po?ela govorit vidi ni an vidila dru tva, a o plavoj kosi da i ne govorimo. Uostalom, znate, pri?ala san van. Zato nemojte kidat i bacat etik ete. Nikako. Ako kupite, recimo, ga?e na pazaru onu etiketu sa starih ga?a samo pri ite na nove i to na neko vidno misto. Dobro je da to bude ono La ko ta, Bos, Mak s Mara i tako, nemojte i? ispod toga. Ako niste nikad imali takav komad robe nab avite nekako bar etiketu pa je pri ivajte, ona bar more trajat. Druga va na stvar je da ste uvik u ?iru, mislin da pratite modu. Nema veze ako vam to ta je u modi ne stoji. Nema veze, bar vam niko ne?e mo? prigovorit da niste u pu?eni. Ako nemate novaca za kupit ?oju ili neki drugi modni ?asopis privrtite g a malo na trafici. Ne?e vam ena zamirit i odma ?ete znat ta je hit sezone. Ako su, na primjer, svi u ljubi?astom budite i vi. Za to bi vi bili manje faca od njih. Z a to bi ispali pizda, ma ajde molim te. Recimo, primjetila san prije par dana da j edna cura ispod majce na paline nosi silikonski re?ipet. To je onaj sa prozirnim naramenicama, a te prozirne naramenice su ustvari silikoni. To je isti materijal ka i oni ta ga enama u trcavaju u sise da budu ve?e. I dakle to san primjetila prij e par dana. Prekju?er san vidila ve? dvadesetak cura sa takvim grudnjakom, a ju? er ga je ve? imala svaka druga. ?ovik bi pomislija da cure nemaju personaliti, i ndividualnost i da su povodljive. To, dodu e, more bit, a i ne mora. More u tome b it mala doza svega toga, ali u biti one samo prate modu, ele uvik bit in i ka tak ve ta vi?enije i omiljenije u dru tvu, ta je meni, za razliku od njih, tribalo sto g odina da svatin. To je pametnija generacija. Briga ih za originalnost. Eto za sa da toliko o obla?enju. A sad pona anje. Kad ste se tako lipo u estile va no je sad znat kako se pona at. Samo vi dr ite do sebe i ne?ete falit. Nemojte previ e pokazivat emocije, nemojte bit ne to egzaltirani, budite mirn i i ka ono nezainteresirani, ustvari najbolje van je mu?at. To na tipove u Split u ostavlja stra an dojam. Takvu ensku odmah ?e po elit o enit. Ono, to je ideal. Mirna, plava, tiha, poslu na, to je po njihovom ena za brak. Oni ne?e ni pomislit da bi t o mogla bit samo fasada i da takva mo e u biti bit gora od one najbu-?nije i najcr nje, ne. Virujte mi ako o?ete na? enika samo tako tiho i mirno, vrtite glavicom, trep?ite okicama i ponekad se diskretno nasmijuljite. Ako ste malo, ta bi mi rekl i otka?enije, anse za neku ozbiljnu vezu su vam vrlo male, gotovo nikakve, a o br aku da i ne govorimo. Mislim ono ako se volite alit, vesele ste naravi pa koji pu t ne to duhovito bubnete i svog partnera bacite u sjenu, anse da budete njegova ivot na dru ica su vam nikakve. On ?e svatit da ga ka takva samo sramotite i blamirate. To su po njihovom ene za provod. Zna?i tako: u kafi?u lipo mirno si?ite i buljit e u druge, na stolove se nemojte penjat, u disku nemojte skakutat. To nije ?ir. Vi e ?e vas cjenit ako samo stojite sa strane, tupo zurite i tako. Ako ste manekenka ili mi ica va e anse da na?ete idealnog partnera su zaista velike. To su dva danas najcjenjenija zanimanja i zato nastojte da ih se nekako do?epate jer onda su vam sva vrata otvorena, a budu?nost zagarantirana. Ne triba vam kola , ni ta. Dok lipota traje sve se da sredit i bez kole. ta ?e vam fakultet. Zavr i ga i onda ?eka na birou cili ivot da dobije posa, a u me?uvremenu gladuje ili prodaje kart e u nekom gradskom zahodu, a ovako, kad si recimo mi ica, upozna neku jaku facu, il i dvi, tri jake face. Dva, tri sporta a iz prve lige. Oni ti srede ivot, otvore nek i biznis i jebe onda kolu, to je to. Jedino lipa ena ima privilegiju daje glupa. Da , recimo, danas pita nekog frajera bili vi e volija provest dan sa uskrslim Pitagor om, Teslom, Sokratom ili sa Merlin Monro, svi bi van rekli ovo zadnje, virujte m i. ta ?e jednom nogometa u Pitagora, molim vas, a i on sam, kad bi ga pita, reka bi

: Jebate, Pitagora, daj plavu u, ali samo pod uvjetom da nije peder. To je ve? vi a sila di bi Pitagora ipak zauzeja bolju poziciju. E sad, di ga i kako na?, mislim tog sna nog okretnog, mi i?avog, dobrostoje?eg sporta a. Va no je i kretat se u dru tvima di se takve face mogu upoznat. Ono, pratit sve va nije prijeme, posje?ivat nogome tne utakmice. Jer sporta je sporta . To je ipak prilika. Ako te takav koji uo?i cil i svit je tvoj. Kupi njega neki va an klub, a ti onda lipo s njim. Hop, on po utak micama, a ti po butiga-ma. Svima opet dobro. To vam je to i o tome. Razmislite, sporta i su dobra prilika. Zdene je, na primjer, u osnovnoj koli bila luda za nogom eta ima. Skupljala je sve slije sa njihovim likovima i lipila u albume, dok joj je na vratima uvik visija poster sa slikom ?ile reprezentacije. Naravno Hajdukove. U to vrime svi?ali su joj se neki blizanci ta su igrali u Hajduka, ali jedan joj se blizanac svi?a malo vi e, pa je nagovarala mene da se meni svidi onaj drugi. Ja, dodu e, ni an nikad vidila ni jednog ni drugog osim na Zdeninim slikama. Slije s u bile malo male i premale pa im se face nisu ba ne to dobro vidile, ali za u?init ljubav Zdeni pristala san i po?ela po svojim tekama lipit slije tog blizanca koj eg mi je Zdena dodjelila. Koji puta bi se zabunila pa bi zali-pila Zdeninoga, na ta bi ona totalno od ljubomore popizdila. Nikako nije mogla svatit da su oni men i isti i da san ih pomi ala. Toliko je ludovala za tim blizancem da me je jedan puta nagovorila da idemo na u takmicu. Imala je neku tetu ta radi u kazali tu koju je uspila izmo-lit da nam za t u prigodu ?ak nabavi i perike. Zdene je nabila na glavu jednu crnu kudravu, ta jo j se spu tala do struka ka konjska griva, navukla uske crne ko ne ga?e sa dezenom zm ije ta ih je posudila od jedne osma ice i obukla gori samo crni re?ipet na koji je prisila metalne zakovice. Meni je nabila crvenu izrepanu periku, rozi mini? i mi lijon nekih lanaca oko struka, vrata i ruku. Jebate, jedva san odala. Pritiskalo me ka da nosin pet tona na sebi. Parila san tegle?i konj. Zdene je jo navukla ne ke materine tikle, ja ?izme od one osma ice i tako smo se uputile prema stadionu. M alo dalje od ku?e stopirale smo i neki nam je tip u bisnom autu sta. I dan danas se ?udin kako nas nije silova ili negdi odvea i bacija u neku fo u. Ali eto, fala Bogu nekad ?ovik ima vi e sri?e nego pameti, a valjda i Bog ?uva dicu, siro?ad i neobuzdanu i nerazumnu mladost, pa smo na stadion stigle ive, zdrave i u komadu. Dodu e, ja san jedva odala od onih lanaca po meni, ali Zdene me vukla ka krepanu k oko , a ja san kaskala za njom. Uglavnom, da van ne duljim. Ona je toliko urlikala na tom stadionu, a pogotovo kad bi taj njen dobija balun. Toliko je urlikala, v riskala i skakala gori-doli, usput vuku?i mene gori-doli, daje ?ili stadion gled a vi e nas nego utakmicu. Jedan moj barba je stalno buljija u mene, a ja san se pravila da to ni an ja i da ga ne pripoznajem. Njemu bidnom izgleda ni ta nije bilo jasno. Zdene se i dalje de rala ka da se naila ludih gljiva. Ma vidi ga, vidi ga, je li daje ludilo faca, r eci Goge, je li da je legenda? Jebate pari da se rodija sa balunom, da je srasta njim. Ma pogle ga, ludilo je. Uhhhu, ahhhha. Ni an, da vam pravo re?en, znala ta ? u joj re? jer su meni iz te daljine bili svi isti i mutni, po to san malo kratkovi dna i mirkam. Uglavnom, na toj smo se utakmici toliko izblamirale i vi e smo sli?il e na ma kare nego navija?ice da mi vi e ni u najgorem ludilu nije padalo na pamet da sa njom posje?ujem sli?ne spektakle. Zbog toga se bila neko vrime ofendila na m e, a kad san je pitala: Jebate, Zdene, staje tebi kod tih nogometa a tako napeto?, rekla mije: A ta nije? Sve. Lipe dlakave noge okse-rice, onda kad ono stanu u re d za slobodni udarac, pa se uvate za jaja da ih ne opizdi balun. Onda kad skinu znojnu majcu, pa je bace u publike, pa kad tr?e i malo nami taju maloga u ga?ama, sve, a najvi e ta njihova divlja energija i izdr ljivost. Za enu je vrlo va no daje mu ki izdr ljiv, a sporta i to dokazano jesu, divila se i dalje Zdene i pri?ala o njima s totalnim transom i divljenjem. Ja ba na to nisam gledala ka Zdene. Prvo ta im nik ad nisam vidila noge, jesu li dlakave ili nisu, jer uvik nose neke visoke dokolj enke, a po to su uglavnom svi kratkono-gi, one kratke ga?e pokrivaju im butine tak o da in od ?ile noge mo vidit samo ko ?icu od kolina ta mi, moran priznat, i nije ne t o napeto za poludit. Onda, recimo, znojna majca se meni pomalo gadi, a ni sa nje nom spikom o njihovoj izdr ljivosti se ba ne bi slo ila. Jer ako se oni izdivljaju i istr?e svaki dan po terenu, malo ?e im ostat snage za skakanje po ku?i i eni. O s vemu tome se da razmislit. Pa nju u svakom slu?aju triba obratit, jer ba nogometa e p

uca glas da su obiteljski ljudi. Brzo im dosade te utakmice, urke, putovanja, ensk ice, i zato se uvik rado vra?aju ku?i. Onda nije va no je li njemu za ku?u ostalo t a energije ili nije, ali je bar u ku?i, ne skita se. Nije to ludo, pratite vi te utakmice. Brak sa nogometa ima ne puca lako jer svaki nogometa , recimo, sa svojom manekenkom provede par godina u divljem braku, putuju?i po svitu iz kluba u klub , a tek onda kad je isprovaju i detaljno istestiraju ulaze u bra?ne vode. Samo i m sad ovi zakon, koji izjedna?ava bra?nu i nebra?nu zajednicu, ne ide ba u prilog . Nedavno je jedna manekenka tu ila svog nogometa a s kojim je ivila u divljem braku dvi godine, nakon kojih ju je on utnija u aut, i tra ila od tetu od miljon maraka. I bome dobila. Mislin da ?e nakon ovog primjera sve manje mu kih dovodit enske doma n a probni rok. Ali, nemojte dat da vas i ta pokoleba. Samo vi, drage enskice, pratit e nogometne utakmice i ako budete djelovale brzo i efikasno sve ?e bit u najbolj em redu. Rok nogometa a je kratak, a njima je stalo da se udome. Zato ako ga ne uv atite, upucate i zatresete mri u vi, druga sigurno o?e. Morate bit svjesne da su o ni vrlo tra eni na tr i tu i da se vrlo brzo razgrabe. ODJELO ?INI COVIKA Jebate, ju?er san totalno ispinila. I la san tr?at oko Marjana, a mislin, ja i tr? anje tri pojma. Nakon pet koraka uspu en se ka da san kopala ?ili dan, a svaka mi noga vodi svoju politiku. Nikad, dodu e, ni an bila neki sportski tip, ni an ni sad, a li se koliko toliko prisiljavan. Moran, takva su vrimena. Moja baba nije nikad t r?ala bila je debela i zadovoljna, ali su oko nje i sve ostale babe bile debele, takve su ih mu evi prihvatili jer za druge nisu znali i svi su bili sritni i zado voljni. To je prije u neku ruku bila i moda. Pa pogledajte samo sve one lipotice koje krase pusta slikarska platna starih slikarskih majstora irom svita. Sve su bile pupaste i puna ne, ka i Me trovi?evi kipovi. To je bila takva moda i enski ideal . Blago se njima. Mogle su ist i odmarat se koliko su tile. I ta su bile deblje, bile su po eljnije. Da je bar danas takva moda, ali, eto, nismo mi te sri?e. Em mo ramo ist ka ti?i, od straja da ne nabijemo koje kilo, a onda uz to stalno ne to mo ramo vje bat, natezat, rastezat, mu?it se da bi se u?vrstile, stegle i zategle. Sv e je to kriva ona glupa anoreksi?na Tvigi. Otkad se ona pojavila na tr i tu po?elo j e ensko izgladnjivanje. Da se bar umisto nje pojavila koja bucmasta i obla enica, spasila bi ?ilu generaciju ena irom svita. Bile bi mirnije, opu tenije, zadovoljnije , jer kad je eludac prazan ivci ska?u, ene su razdra ljive i od iv?anosti i gladi vri te po ?ile dane. To je poznato iz povjesti. Zato se ditetu kad pla?e odma da boca mlika i ono kad je lipo sito umuk-ne i ubije oko. Da su odrasli pametni vodili b i se za tim. Ali, eto, umisto toga svi oko mene ne to tr?e, ska?u, treniraju, izgl adnjuju se. Tipovi nabijaju kondiciju i mi i?e, znoje se ka stoka da se posli mogu puvanderit i kuvat enske na mi i?e. enske voze bicikle i role, pa stalno molin Boga da se koja ne zabije ume, dvi-tri babe idu gori-doli i pri?aju o receptima, a m atere guraju kolica. Uglavnom, sve se to giba, pa moran i ja. Dobro mislin u odre?enim granicama to je zdravo, ali ne valja pretjerivat. I dok tako tr?karan, koji puta bacin oko na neke parove ta se vataju po klupama i stin ama. Ja to vi e ne mogu. Mislin, ono, patit za plavin i zelenim o?ima i valjat se po stini koja me bode sa svih strana. Mo e on, ta se mene ti?e, imat o?i koje god o ?e boje, mo e gledat i ukrivo, ono trolo?o, al da smo mi lipo umeko. I tako dalje p omalo vi e odaju?i nego tr?karaju?i primje?ujem da ta vi e treniran da mi je gore. Na jednoj rupi za?epin na drugoj mi pu ta. U?vrstin noge, omloha-ve guzice, smanjin struk, obise se sise, pa ne bi Bog to sve utega, zatega i povata. Sise mi sve vi e li?e na pase koje triba vatat po dvori tu. Ne mogu ja to vi e, naporno mije. Jednog dana kad mi sve dopizdi pustit ?u ih s lanca pa nek idu di o?e. To do?e tako va ljda sa godinama. Kad se sitin da bi tako morala ?ili ivot trenirat, do?e mi za u bit se. A svi zagovaraju zdravi ivot, govore, pi u o tome i bombardiraju nas inform acijama sa svih strana. I sad, jebate, kad bi ?ovik sljedija sve one upute iz ?a sopisa ne bi ni ta ?ili dan radija nego na sebi i po sebi. Ono, opiturajte kosu, i zmasirajte lice, izmasirajte tilo grubon rukavicon, skinite mrtve stanice, o?ist ite lice tonikom, o?istite lice mlikom, nama ite ga no?nom kremom, ispod o?iju ulj em, iznad o?iju masti, napravite kupku za tilo, izmasirajte bedra antice-lulicko m kremom, depilirajte noge, ruke, pazuh. I ?upajte se, ra ?upajte, istegnite, proteg nite. Sve ta stavljate u te?u stavite na lice: masku od kukumara, jogurta, meda,

jaja, pure, bra na, banane, maslinovog ulja. I tako, samo pazite da ko ne nai?e ka d se ?ila zalipite, izlipite, i zacimentate jer bi se moga pripast i zanesvistat . Jebate, kad u?e u apoteku toliko je tih nekih boca s vitaminima i mineralima za z dravi ivot da vi e ?ovik ne zna staje ta. Ispada po njima da kad bi to sve popija da ne bi starija ka ni ona slika Dorijana Greja. E sad, lako je onim manekenkama ?ili dan radit na sebi i po sebi kad nemaju drug og posla i to in jo debelo plate, a ja i ono malo crkavice moran potro it na sve te kreme, kremice, vitamine i ostale pizdarije. A znate li za to mi, jadne ene, sve to radimo? Nije to bez veze, nije da se nama ba sve to radi pa nisu se na e babe toliko rastezale, inkartavale i mirisale, a bile su sritnije od nas i skoro se nikad nisu rastavljale. To nama Holivud i Amerika nabijaju tempo. Sve je u ovom modernom svitu postalo normalno i ni?emu se vi e ne triba previ e ?udit. Mis-lin, prije bi ono izme?u parova bila razlika uvrh glave p et est godina, a sad, jebate, ima i po ?etrdeset. Tako da bi ja preporu?ila trides etogodi njacima da lipo stanu u red isprid rodili ta i izaberu odma sebi enu ?in se r odi, odvedu je doma i lipo odgoje po svome. I taman kad oni budu imali ezdeset ena ?e in imat trideset i ku bolje. Dobiju je lipo nevinu, prilagode sebi i eto. Mis lin, to je jedina ansa da dobiju nevinu enu, a poznato je iz povjesti da im je do toga jako stalo. Prije, recimo, kad bi neki ?ovik od tridesetak godina o enija enu od osamnaest proglasili bi ga pedofili?arem. Vrimenom su takvi slu?ajevi postaja li sve prihvatljiviji pa bi, recimo, onog od ?etrdeset, ta o eni enu od sedamnaest p roglasili pedoflli?arem, posli od pedeset, pa ezdeset, a sad je sve to oti lo k vra gu, izmaklo kontroli i zdravom razumu, pa pedofili?ari uop?e vi e zapravo nisu ped ofili?ari, ne postoje, jer je to sve postalo normalno. Ono, da bi zet ?a?i od ml ade moga bit ?a?a. Tako da jednoj eni nakon pedesete uop?e nije lako na? frajera. Nikako. I ta bi onda tribale napravit sve one jadne i ostavljene ene od pedesetak godina. One nemaju anse. Moraju totalno zaboravit na neki zajedni?ki ivot sa mla? im mu karcem, sa svojim vr njakom i sa starijim od sebe. Mla?i ?e je iskoristit, vje b at na njoj vje tine vo?enja ljubavi, oplja?kat je i uvatit crtu. Njen vr njak, odnos no pedesetogodi njak ili neki dobrodr e?i ezdesetogodi njak uvik ?e se prije odlu?it za jednu od dvadeset i to ?e bit sasvim normalna i prihva?ena stvar. E sad, ta toj jadnici od pedeset preostaje? Ne puno toga, samo par solucija. Ili da zaboravi n a to da bi mogla na? stalnog partnera i pomiri se sa tim da ?e sama sebi morat b it dovoljna te poku a koliko toliko u ivat u svojoj samo?i. Bavit se nekim amaterski m slikarstvom, vezenjem, kuki?anjem, aerobikom, u?-lanit se u klub ostavljenih en a ili kupit pet- est ku?nih ljubimaca i vodit ih na pi anje svako po ure. Drugo ta mo re u?init je da pristane bit renta, ono, da je iznajme i da bude iznajmljena, il i da kupi vibrator i bude sama svoj majstor, ili na koncu konaca postane lezba?a . To su te sve raspolo ive mogu?nosti za jednu ostavljenu pedesetogodi njakinju. Nem a ti tu puno opcija ni solucija. Stariji mu ki sve ?e ?e nalaze mlade enske, ostali su samci ili pederi, i eto, to ti je ta ponuda, surova stvarnost. I zato se mi, ja dne ene, nikad nismo vi e bojale ostarit nego danas. Jer je danas najva nije koliko t i je godina i kako se dr i . O tome ti ovisi duhovno zdravlje i seksualni ivot. Zato mi, bidne, tr?imo, raste emo se, ute emo, bildamo, masiramo se, inkartajemo, plasti? no operiramo, punimo se silikonima ka punjene tuke, gucamo ake vitamina i mineral a, i to sve zato jer se bojimo samo?e, bojimo se da nas ne odbace ka kante za kov ace i na taj se na?in borimo ta bi rekli: ZA ONU MRVU JUBAVI. Zato sve ula emo u to na e prolazno tilo, a ne u pamet jer je takva potra nja i ponuda . Zakon tr i ta je da za enskom pameti niko nema potribe. To sanja davno zaklju?ila. Ono, jebe pamet, ?uvaj tilo. Eksport-import guzica je u opticaju, ali ekspo-rt-im port mozga nije. Pa ove sve va nije face, manekenke i glumice osiguravaju tilo na enormne svote. Recimo, noge na pet miljona maraka, pa sad ako ima dvi to ti je du plo. Isto vridi i za sise, guzice, a za pamet, borami, jo nikad ni an ?ula da ju je neko osigura. enska je guzica puno vridnija od enske pameti. A ja san ba tila, upr kos svima, osigurat pamet, ali su mi u osiguravaju?en dru tvu rekli da to ne osigu ravaju kod ena jer da mi toga nemamo. Budali koja mi je to rekla skoro san prosul a njegov mu ki osigurani mozak, ali san se u zadnji tren suzdr ala i tresnila vratim a, jer teta osiguranja ta bi mu isplatili za njegov ni tavni mu ki prosuti mozak. Isti na je da kod ve?ine ena taj mozak danas nema presudnu ulogu u borbi za uspjeh. Re

cimo, jedna manekenka pro eta pistom i - op -100 ilja-da maraka. ?ili svit je zna. Obogati se i kad o?e pokazat da je uz to jo i pismena zamoli nekog da jon napi e m emoare u kojima ?e se ona ispovidit sa koliko je tipova spavala - osamsto il ilj adu. Shodno brojki mu kih koji su protutnjili kroz njenu postelju ugled joj raste. Da se, recimo, o tom izjasni neka na a kolovana ena rekli bi joj da je kurvetina i lin?ovali je, ali ova uzdignute glave seta po svitu i slikaje se na tu?im jahtam a, ka ona Nomi Kembl. Dakle, te memoare, koje joj drugi napi e na osnovu njenih po dataka, ona potpi e i priko no?i je jo proglase i knji evnicon, a proglumi u filmu pu no prije od bilo koje akademske glumice. Eto, sve to ena napravi, a da usta ne ot vori. Na nju ?im neko baci pogled prodre jon u misli. Jer one se sigurno dr e one poslovice daje pamet ene u njenoj lipoti, a lipota mu kog u njegovoj pameti. Zato u z uspje nog, promu?urnog sredovje?nog mu karca nikad ne ide uspje na, promu?urna sredo vje?na ena, nego ena potpuno suprotnih karakteristika. Tome se ne triba ?udit, jer svit ina?e govori da se suprotnosti privla?e. Recimo, jedan fizi?ar nikad ne?e e tat fizi?arku, nego ba suprotno. Jednu koja fiziku nije mogla ni smislit, ali zat o fizi?are obo ava. To je zakon spojenih posuda i to je poznato iz fizike. Daje recimo, ona Slavica Ekleston bila fizi?arka, di bi nju Berni upozna?! Pa ne bi on pritra iva razrede i laboratorije po Hrva?koj. Zna se di se zgodne enske tra e - po modnim pistama. I tako je on nju lipo skupija, o enija, u ivaju, svi im se div e, slave ih i pi u o njima, a da je bila neka tamo fizi?arka ili matemati?arka ko bije vidija i ?uja. Bila bi na minimalcu i smrzavala se u nekom vla nom sobi?ku za suta svakojakim knji urinama i bo?icama za eksperimentiranje. Ima, moran priznat, i nekih drugih ?udnih kombinacija. Evo ?itan ba ju?er u Slobo dnoj naslov: Ni an ja kurva, ja san doktorica filozofije. I sad, da van skratin pr i?u. Ta van se doktorica slikala gola za Plejboj. Njenu sliku sa cicama broj osa n ubra je neki bogatun i posla jon stosedamdeset iljada dolara samo da je upozna . Ona je njemu odgovorila: Ja san, gospodine, doktorica, a ne kurva, fala van li pa i usput uzela lovu. To nije po meni fer, jer kad je ponudu odbila tribala je i lovu. Nemoralno joj je ta joj nudi lovu, a nije joj nemoralno uzet tu istu, al dobro, nije to sve. Me?utim kad je na njen ra?un silo est miljona dolara ena je pa la u nesvist i izustila: Bi?u kurva, jebe doktorat. Ona negira daje sa gospodinom imala bilo kakvi intimni kontakt, samo ka e da gaje upoznala jer on ka jedan gala ntni, fini, obrazovani i svjecki stari gospodin to zaslu uje. I da najmanje ta je m ogla u?init za njega bilo je da mu stisne ruku, popije sa njim pi?e i malo pro?a kula. Ka e daje to sve ta su radili, a njegov identitet ne?e otkrit. Normalno da ne ?e jer bi mu ja prva poslala sliku i pristala se upoznat sa njim. Jebate, pri?al a bi mu pri?e i bajke prije svakog spavanja. Samo da me ne dira i da mi lovu. Ka d sam to ispri?ala Zdeni ona je pala na guzicu i rekla da njoj ne bi ni ta falilo i daje malo takne, ako je ve? u pitanju toliki iznos. I staje sad tu poanta? Eto to daje ta mogla bit doktorica sto godina i ne bi se tako obogatila ka kad se s kinila za Plejboj. Ali eni alal vira, vidi se da nije uzalud studirala filozofiju . Jer, jebe ti teoriju ako je ne zna primjenit u praksi. Ja mislin daje ona tu pri pisala i samog Hegela. Njemu Penthauz ne bi pa na pamet. Ka e se da vrime pokazuje koliko su ne?ije postavke i teorije valjane i opravdane i sad na ovom primjeru vidimo da je on zglajza. Ali zajebali su se i Marks i Engles oko svojih teorija pa ta ne bi i on. Jedna druga pi e ovako: Stojim prid dvojbom koja to je i nije, ono, more bit, a i ne mora. Naime, mu karcu kojeg volim je trideset pet ali materjalno nije ba potkova n. Drugome je ezdeset pet, dobrostoje?i je, ta nije zanemarivo. Ne volim, ga ali n e mogu da se ne prisjetim megahita Tine Tarner "Sto sad ljubav ima s tim ?". U o vim ludim vrimenima neima tine i ste?aja ljubav mi nekako izgleda ka luksuz. I ta ? u sad? Prihvatim li bra?nu ponudu starijega na u trb mla?ega, svjesno ?u se odre? seksualne privla?nosti ilitiga sirovih strasti. Ali dobar seks u podstanarskoj s obi blidi pred materjalnim blagostanjem. Samo se bojim one da i bogati pla?u. Ja bi jon rekla, e moja, ova, ona, ti. Ne mo prnit i stisnit. A ta ako se mladi ob ogati, a stari bankrotira? Sve to more bit, a i ne mora. Ali, draga moja, ti si se ve? i tako odlu?ila za svoj komfor, jer da si ti, du o, istinski zaljubljena, n e bi te uop?e mu?ile te dileme. I sad da se vratimo, pove emo i zaklju?imo ta mlade cure zapravo privla?i na tim st

arcima. Za to starce privla?e mlade ene znamo. Ra?unaju, nije im jo puno ostalo od iv ota i ele posljednje dane provest uranjaju?i u mlado meso. Od toga ta ?e lovu osta vit di?i nemaju ba nekih izravnih u itaka, a od mladog mesa i te kako. Starac ra?un a, nakon moje smrti, jebe me se, nek se kolju. Ka ona An Nikol Smit ta se sad kol je sa rodbinom svog pokojnog mu a. On je ima nekih devedeset, a ona trideset kad j e umra. U tu ljubav se ona zaklinje, a dolare ne da. A za to se mlade cure ve u za starce? To je isto obja njivo. Momci te ko nalaze posa, cu rama vri-menom dopizdi vodit ljubav sa njima na kamenju. Dopizde in topli sendvi ?i, pi?e. Tile bi se ispru it na francuskom krevetu, tile bi provat jastoga uz svi -?ice, doru?ak u krevetu, a ne uvik ist tople sendvi?e iz kojih in kapa majoneza i ajvar dok etaju. I za to su spremne pritrpit malo smrdljivog daha svog partner a ili recimo njegovu protezu u vlastitim ustima koja nerjetko ispadne dok se lju be. Spremne su i na vijagre i oronulu ko u, usahle mi i?e i sto drugih degutanterija jer znaju da to ne?e dugo trajat i da ?e, kad zakopaju svoga dragog, otkopat i otpo?et novi ivot sa mladim vitezom u dvorcu izgra?enom na temeljima njegovog ima nja. Osin toga znate onu: Mladi bi tili bit vjerni, ali nisu, stari bi tili bit nevje rni, ali ne mogu. Zato, drage moje, tr?ite, raste ite se, mazite i neka vam ne bud e te ko jer o tome vam ovisi egzistencija i samo tako zaobi?ete biro, sindikate, j ad, ?emer, tugu i nezaposlenost. I slikajte se, ovjekovje?ite tu svoju mladala?k u rasko . Ve?ina ena to ne radi, jer dok su mlade imaju sram, a posli kad bi tile, nemaju tilo. Zato pamet u glavu, mo da se i na va u fotografiju zalipi koji bogatun. I kad vas pozove, nemojte se sekirat. Budala ?e mislit da ima negativ, a pameta n svit ?e se koristit kopijom. Jer, ?ovik o enjen mladom enom sli?i na ?ovika koji je kupija knjigu daje drugi ?ita. I vas ?e naravno neko malo posudit iz njegove biblioteke, ali pazite da se to ne sazna i da vas uredno vrati ka ta je i pristoj no u svakoj biblioteci. Nemojte past u nesvist ako vam se priko no?i na ra?unu n a?e est miljona dolara i nemojte da vas pe?e savjest. Tim jadnim starim bogatunim a i tako je blizu kraj, oni su svjesni da tu pustu lovu ne mogu ponit sa sobom u grob i moraju vam bit zahvalni ta su bar djeli? toga imali kome ostavit, a zauzv rat malo naparit o?i prije negoli im se zauvik sklope i li e ih va e lipote. Tako su van u?inile i ona An Nikol Smit i doktorica filozofije, pa ta ne bi i vi. U po?etku ?e vam svi govorit: Kurva, kurva, znala je posa!, ali kad po?nete bara tat tom lovom, stvorite imi?, organizirate gala urke za d et-set, priko no?i ?ete o d kurve postat dama. Jer, naravno, kad budete baratali velikom lovom djeli? ?ete odvojit i u humanitarne svrhe, ono ?isto radi imi?a, kako i rade te poznate i s lavne osobe. To nije te ko. Po alju vas par puta u Afriku da se slikate sa malim crn ?i?ima, koji put naprave neku fotomonta u na rati tu ili slikaju neku sestru iz dale ka, a ka u da ste to vi. I - op - eto priko no?i postanete jo i humanitarka. Svi ?e vam se klanjat, ljubit ruke i govoriti: To je dama, ena velikodu nica, humanitarka . A da niste imali, ne bi imali od ?ega ni odvojit koju lipicu il kuni?u i sve t e hvale vrijedne etikete ne bi se zalipile za vas. Jer, drage moje, tilo i odjelo na njemu u dana nje vrijeme ?ini ?ovjeka. I zato se pobrinite da ga ta bolje sa?uvate i ta rasko nije obu?ete jer se ni u Pepeljugu pri nc nije zaljubija dok je ?u?ala kraj kamina u tracama i igrala se golubima, nego kad ju je vidija na balu svu u sjaju, d raguljima, svili i kadifi. Samo san vam jo zaboravila re? da za tu novu modu, u k ojoj se stara i oronula tila stiskaju uz mlada, ipak triba imat dobar eludac koji ja, moran priznat, nikad ni an imala. Zato mi je kako je. Dl GA TRA IT? U AVIONU? Svitu moj, danas san se upravo vratila iz Zagreba u na lipi Split i to avionom. K ona?no san saznala ta je to pravi stres i straj. Ne da me streslo, nego me tako i zdrmalo, prodrmalo, izmu?kalo da san skoro vlastiti bubrig povratila. Jebate, do a mi je do grla. I da se tu na a neko stru?an moga ga je odma transplatirat u nekog a dijaliti?ara. I jo govoru da je splitski aerodrom drugi po sigurnosti. Je, za do ivit sigurni str es. Uvik iznad Splita ne to zapu e, zagrmi, zatutnji i po?ne bacat oni avion tamo-am

o, ka da u njega tuku tri tornada i sto oluja. ?ila mu karoserija po?ne kripat, a ja se stisnen ka srdela u konzervi i poja?an sve dotada nje molitve i ufanja. Vi e se izmolin u avionu nego u bilo kojoj crkvi. Tako mije valjda lak e, ne znan. A ne mo?an si u onoj kaseti, nemo?an. Sidi svezan i moli Boga da sve dobro pro?e i da j o jednom vidi face svojih najmilijih i najmr ih. Kad osje?a da bi smrt mogla svaki ?a s zakucat, sve staje ivo postane ti drago. Nikad ne?e ?ut da neko, na primjer, u a vionu ka e: Dabogda ga vi e ne vidija. Nikad. Jedino u avionu za elin se svekrvinog sl a?ahnog li ?a i umiljatog glasa. Znan da je u biti svakog straj letit avionom, samo neki ne?e da priznaju. Prave se va ni. Uostalom ja san ?ula da se samo glupi ljudi ne boje leta avionom. Nemojt e me krivo svatit, ni an ja to rekla, to je negdi pisalo, a ja san samo pro?itala i tako to prenosim. Svak ima neke sisteme kako ubit straj. Neko ?ilim putem ne ta ?ita, neko ne prestaje ist i pit, neko non-stop brblja, pu a?i va?u, a ja, na primj er, svako malo ko?in nogon. Avion malo posko?i, propadne ili prdecne, a ja zako? in bez ko?nice. Jedna moja prija, ne znate je vi, ubija straj non-stop bulje?i u prolaz. Govori da joj se tako pari ka daje na zemlji. Ja, suprotno njoj, stalno buljin u krilo. Tako san bar sigurna da jo letimo, da nije otpalo, i da nijedna tica ni ti?ica nije uletila u motor. Zdene voli kad su motori be umni, a ja bome k ad sve bre-ke?e. Kad ih ?ujen sigurna san da svi rade. Svaka promjena zvuka moto ra za mene je stres, uvik po-mislin da je koji riknija i da ?emo morat nastavit letit samo s jednim ili Bo e oslobodi nijednim. Grozno. Brrrrrr. Kad se god sprema n na let uvik se iznova po?nen ?udit i pitat kako se to ?udo uop?e more dignit u zrak. Ni ta mi ne poma e ono ta su mi obja njavali, i to ?ak neki stru?njaci o potiski vanju, istiskivanju, hidraulici i duplin komandama. Ni ta ja to ne razumin. Mislin razumila bi da ide put doli, ali gori, to mi stvarno nije jasno, niti mi to iko more objasnit. A ne mora ni poku avat, jer, bome, svaka se stvar lak e spu ta nego di e , to je ?injenica i fizika. A onda, ta ako ga otmu pa se recimo ne daj Bo e sa tobo m zabiju u neko brdo ili neboder? ta onda? Kad se ukrcavan uvik brojim putnike, molin Boga da nas ta manje u?e i da budemo ta mr aviji. Ra?unan, lak e ?emo se otisnit ako smo tanu niji. Debele ne bi ni tribalo pu tat u putni?ke avione. Oni bi tribali letit u nekom oklopnjaku, nekom ratnom avionu ili u svakom slu?aju u nekoj letj elici od ?vr ?eg materijala. Na primjer, ?elika. Na kraju krajeva, ne moraju ni le tit, mogu i vlakom. Oni su i tako tromi i spori, nigdi im se ne uri, a avion je z a nervozne koje ne dr i misto nego ka skakavci moraju skakat s jedne na drugu stra nu. Prije svakog leta ne spavan i ne jeden po tri dana. Kad me vode na aerodrom pari mi se da iden na strati te, a prolaze?i kroz onaj rengen imam osje?aj da me alju n a elektri?nu stolicu. Jo me tamo ?ilu ispipaju i to uvik neke policajke. ta ja zna n, ako me ve? neko ima pipat bolje onda policajac, jer meni je perverzno kad me e na pipa. Moja prija govori da je njoj perverzno i? u enske ginekologa, tako je me ni perverzno to pipkanje policajki po mojim kukovima, bokovima i guzama. Stvarno . Govore neki, ne triba se bojat aviona, to ti je najsigurnije prevozno sredstvo. D a! Ako padne mrtav si i gotovo. Ne ti utjehe, jebate! Da san tila bit mrtva mogla san se i sama itnit sa nekog brda ili nebodera i gotovo, a ne ?ekat da letin avi onon i uz to jo platin kartu za samoubojstvo. Ako padne , mrtva si. Ne ti ta me utje i, lipa slika mene u komadima, iskombinirana sa jo nekin. Ono, moja ruka, tu?e noge , a glava i dokumenti, pitaj Boga ?iji. Utje no za popizdit. Pi e da statistike poka zuju kako u saobra?ajkama puno vi e svita pogine. Sla en seja s tim, ali kad auto op izdi pogine dva-tri ?ovika, a avion kad padne odma trista du a odleti na nebo. Si? an se kad san jednom ?itala u novinama da je jedan pilot bija mortus, uredno spu stija avion na splitski aerodrom, a onda voze?i autom put ku?e opizdija u prvi s tup i na mistu osta mrtav. I sad, kako ?u ja bit sigurna da neki takav ne?e s av ionon opizdit u prvo brdo. Bilo je takvih slu?ajeva, nije da nije, pa posli ka u k rivo vrime, magla. A jebate, svakom je, kad se opije, magla. U tome i je stvar. A moja prija Zdene govori daje njoj let avionon ludilo. Da joj je to najlu?i org azam za do ivit. Ono, kad se avion di e, spu ta, pa one turbulencije. Go-ri-doli, tamo -amo. Ludnica. Govori da je ona to ?itala kod neke Erike, provala i odu evila se. A ta ?e , sto ljudi sto ?udi. Ja tu ba ne vidim ni ta specijalnoga. Mislin, volin i ja

da se di e, ali ne avion nego ono staje normalno da se di e kad o?e do ivit taj orgaza m. Mo da u mom slu?aju orgazam na zemlji sa frajerom nije ka njen u zraku bez fraj era, ali kad frajeru ona stvar padne, ostajemo, fala Bogu, oboje ivi, zdravi i pr avi, imamo anse za neko drugo dizanje, a kad padne avion, mrtva je do ivotno: ona i orgazam, nemaju vi e nikakve anse za uzbu?enje ni dizanje. Osim toga, moje je puno jeftinije. Neka je mo da malo lo iji do ivljaj, ali zato manje i ko ta. Frajera mo na? d i o?e i to bez rezervacije, a avionsku kartu mora rezervirat i masno platit. A ona mu ka stvar jo uvik je jeftinija od avionske karte. Barem kod nas. To san van ustvari tila re?, da seja u avionu ne mogu zaljubit nikako. Ni pod ra zno. Avion ka potencijalno misto upoznavanja i zbli avanja definitivno ne dolazi u obzir. Otpada! Meni su gori pod oblacima od straja svi tipovi isti, svi su mi k a jedna velika crna fleka, i ta su mi bli e, to me vi e nerviraju. Ono, kad sidnu kra j mene pa po?nu s pitanjima: injorina, jel ovo stojimo ili idemo, koliko jo imamo1 ? Znate, ni an bija u domovini petnaest godina. Jako san uzbu?en. Ima li vas ko sa ?ekat na aerodromu, ako nema ja ?u vas pribacit, kako se zovete, ajme lipog imen a, a ko van gaje da, di radite, o?ete li ne to popit, odakle putujete"?, i tako. M rzim kad me neko stalno tako tla?i, pu e u lice i usput bulji u dekolte. To me u a vionu u asno nervira. Ne mogu mirno gledat u oblake i skoncentrirat se na svoje mo litve. Kad je ivot u pitanju ljubav je ipak na drugom mistu. Pusti ti to kad neki ka u da je najva nije zdravlje i ljubav. A ta je sa sri?om? To su zaboravili. Jel ta ?e ti zdravlje ako avion padne. Koliki su bidni u tim avionskim nesri?ama prije pada aviona bili ivi i zdravi, ali nisu imali sri?e. Dakle, od zdravlja va nija je bome sri?a, a nemo mislit ni na ljubav kad ti je ivot u pitanju. Dakle od ljubavi va nije je zdravlje, a od zdravlja va nija je sri?a, odnosno guzica i glava na ramen u. Sve u ivotu ima svoj prioritet. Po meni to ide tim redosljedom. Kad sletimo, t o je ve? druga pri?a. Druga ena! Kamen mi sa srca padne. Sva san sritna ta san iva, ali ne zadugo. Kako ?ovik nikad zadovoljan, nakon jedne elje ve? mu se u glavi p esto novih elja klije. ?in sletin odmotan onaj sendvi? iz aviona i progucan ga u tri zalogaja. Tek kad napunim drobi? po?nu mi se budit i sva ostala ?ula. Jedno po jedno. Kad se lipo pregledan, pogledan ruke, noge i stopala ta mi doti?u maj?i cu zemljicu, dakle svatin da san iva, zdrava, prava, uspje no sle?ena i najedena, o nda malo-pomalo po?injen misli na ljubav i neka svi?anja. ?ak san spremna malo b olje pogledat onog tla-?itelja iz aviona i mo da mu dat toliko eljenu ansu da me pri baci do grada, a posli ?emo vidit. Dakle, tila san re?, zemlja je zemlja, a zrak je zrak. Da je Bog tija da tra imo frajera u zraku sigurno bi stvari druk?ije skr ojija. Da bi nam neka krila. Zato van ja ka en tra ite ga vi na zemlji i da bude po mogu?nosti s nogama na zemlji.

U DISKU? Koliko su jadne te ostavljene ene, to san van ve? govorila, a i sami znate. Ali k ad ena ve? pro ivi ono ta pro ivi, kad je utne mu , mater mu, vlastiti otac, sud i dru tvo tu jo nije kraj nevoljama. Sad tek sijedi privikavanje. Ono, ka kad ?ovika nakon deset godina pustu iz zatvora. On, bidan, ne zna ni kud ?e, ni ta ?e, ni kome da se obrati. Ne zna po teno ni gledat u svitlo jer je toliko godina ivija u magli i mraku. Jo uvik ga dr i koko ije sljepilo. Izlazak iz zatvora isti je ka izlazak iz br aka. Nema tu velike razlike. To je potpuno isti slu?aj. Kad iza?e , odjednom posta ne svjestan da zapravo ni ta vi e oko tebe nije isto, prijatelji se razbi ali svak na s voju stranu, poudali se, po enili, porastavljali, pa uletili opet u neke druge kom binacije, pa tre?e i tako. Govori meni jednom jedna moja prija nije Zdene nego j edna druga, ne znate je vi daje ovo u gradu do lo ivo ludilo, da su se toliko svi i zmi ali, izrastavljali i isastavljali, pa onda opet me?usobno iskombinirali da ?e jednog dana sva ta dica ro?ena u raznoraznim kombiniranim brakovima otkrit da su zapravo svi neka daljnja rodbina. Ono, ne bi tri-balo nikog iznenadit da tu ?ak do?e i do nekog incesta. Stvarno, toliko se sve to zapetljalo. Do lo je do toga d a se prijatelji minjaju za ene i jedan drugom prave dicu. I onda su ta dica sveje dno drugome polubra?a i polusestre. I za koga ?e se onda oni danas sutra zenit i udavat? Mor a?e oti? negdi van granice i po?et se mi at sa drugim narodima i rasama, pa ?e kod nas jo vi e past natalitet. Stra no. Ovo je bila ka digresijica, zapravo san po?ela

govorit o tom problemu ponovnog uklapanja ene nakon rastave u neki novi dru tveni iv ot, ta nimalo nije lako jer sad neka druga mladost izlazi na mista tvoje mladosti , di bi bilo logi?no da se ode potra it neku staru facu, ali stare face sad su na nekim novim nepoznatim mistima, zapravo, jednom ri?i, sve se priokrenilo i promi nilo, kompletan ?ir. I ta sad? Triba se nekako uklopit. Po?et ponovo ivit i zabora vit sve one ru ne godine robijanja. Neki se ne mogu ni naviknit ivit bez batina. Ka tovari koji na njih naviknu. Tako van je i sa enama ostavljenica-ma. Isto. Do ju ?er su bile zatrpane te?ama, tavama, mu kim bi?vama, pra inom, a sad odjednom slobod a. Nigdi ni?eg. Mo se dignit kad o?e , le? kad o?e , niko ti ne kvoca. Ponovo slobodna ka tica, ka srednjo kolka i ta sad. E, srednjo kolka, to je to. To je prvo ta nakon prvobitnog oka i o?aja razvedenoj eni padne na pamet. Bit ponovo tin ejd erka, nadoknadit propu teno, osvojit kafi?e, diska, ponovo bit mlada, luda, po elj na, neoptere?ena i dokazat da jo mo e uvatit propu teno, pa ?ak i ne to novo i bolje ne go ta je imala. I ta sad? Kre?e reparacija: blajhanje, bojanje, zubari, navlake, l iposukcija, kozmeti?ari, Trst, garderoba, ve . Ludnica. I izlazak. Sad jedino trib a vidit koji je ?ir. Triba uvatit pod ruku koju priju koja je u ?iru da joj poka e di, ta, s kim i kako. Sri?a, ja san imala iskusnu Zdenu koja se pametna, ka staj e uvik bila, nije udavala. Pro la je sve i sva ta, sito i re eto i znala za svaku bu u. Ko, kako i kad di e. Jer dok sam ja robijala, one cure ta su prije izlazile isto su se sve poudale, ?ame i ?u?e kraj pe?i po ku?ama, a rastavljene su se ve? sna le i osle pitaj Boga di, na koju stranu svita. Naj?e ?e priko bare. Pogotovo ako se is kompromitiraju u vlastitom selu, odu tamo di ih niko ne zna i po?inju ispo?etka. ta su u svom selu bile raskala enije i lu?e, to u tu?em vi e glume skru enost i nevino st. Sri?a, stara Zdene ostala na starom terenu, nigdi nije odlep-r ala. Jebe se po t enu Zdenu za reputaciju. I tako, uvatila ja Zdenu pod ruku i krenila u nova osva janja. Akcija je po?ela. Prvo osvajanje kafi?a i diskoteka. A ta san se izblamirala kad san prvi puta do la u disko nakon mog, jebate, braka! O bukla ja ka neku skroz glupu robu kakvu san vidila na televiziji i u Doji od nek ih ludih, otka?enih modnih kreatora. Sve ja to lipo na se navi ala, na minkala se i umar i-rala u disko ka osvaja?, svjesna da san od glave do pete ?ista ludnica, kad ono, ajme blama, ?ilo disko po?elo u ?udu buljit u mene. Ja gledan, osvr?en se. U po?etku san bila sva ponosna, mislila da mi se dive ka nekom vrlo ritkom egzo ti?nom i ekstravagantnom cvitu. Tek kad su mi se po?eli cerekat u facu svatila s an ta je na stvari, ali za povla?enje bilo je kasno. Sve ta san mogla u tom trenut ku bilo je da odvu?en Zdenu u zahod da to nekako popravimo ili kroz vrata pa pra vac ku?a. Kad san svatila da bi sve to bilo nemogu?e na meni reparirat nabrzaka, ibnili smo doma. A ta ja znan, tila san najbolje, tila san nekako bit posebna i o tka?ena, ka ta su one pi?e ta etaju po revijama. A stvarno mislim, evo jel ste vi g ledali te revije. Tamo one manekenke etaju sa nekim paunovim perjima, icama i plas tikom po glavi, prozirnim krinolinama od kesa, golih sisa sa bundom do struka i mudantama, kose slip-ljene, izbrijane, natapirane, ofarbane u sto boja, sa nekim e irima od metra, obu?ene u ?ile be tije ili gole ka od majke ro?ene. I sad, kad to gledate na tim pistama svi polude od fascinantnosti takvim kreacijama, a niko se ne pita di bi to ?ovik moga obu? i ta bi mi u Splitu rekli da sa jednom takvom k reacijom, recimo golih sisa prikrivenih tilom i zimskim ga?ama od krzna i paunov im perjem u glavi, ode ujutro kupit mliko i kruv. Zatvorili bi ga u ludnicu u ro ku odma. Al dobro znala san, toliko san ipak bila svjesna i osvje tena da ne mogu po? kupit marendu u tome. U du?anu je ipak konzervativnija klijentela, susis-tvo, prodava ?ice, poznati svit i tako, al ra?unala san, za u disko mogla bi opizdit jednu ta ko ludu otka?enu kreaciju, mladi ?e na to past i ja ?u brzim postupkom upast u ? ir. Kad ono, ja se izblamirala ka nikad u ivotu. Ispala tuka nad tukama. Tuketo d i padino. A u stvari sljedila san samo upute trenutno vode?ih svjeckih kreatora, samo je mo da bila gre ka ta san ih malo izmi ala, pa od svakog uzela pone to. Ono, gori san van obukla ne to malo prozirno ka mise?ina, samo sa dvi ljokice na sisama, dol i neku izrepanu arenu suknju ka papagaj, oko struka san puknila jedan iroki ko ni zm ijski kaji , na glavu opizdila neke pletenice kroz koje mije prija provukla ice da mogu stat u zraku svaka za sebe, neovisno i priko svega toga san imala neku bilu ja-keticu od umjetnog krzna ka pudlica. To je bilo to. Kad ono, jebate, svi sta

li u mene buljit, ka da san sedmo svjecko ?udo, a kad san jo po?ela plesat raz-ma kli se oko mene. Tribalo je meni vrimena da sva-tim da ni plesat uop?e nije vi e m oderno i da je dir ustvari stajat sa strane, ne to bezveze trabunjat, nadglasavat se s muzikom, pijuckat, pu it, lagano glupo se smijuljit i samo malo se u boku lju lju kat i tako stat dok ti ne uleti neki frajer. I tu san ja vidila da je mene malo vrime priga-zilo i da se svit, otkad san ja r obijala u ku ini, ipak malo prominija. A bezobrazna Zdene me je samo tako gledala i ni ta nije govorila. Pustila me da se izblamiran i sama do?en do zaklju?ka. A ja budala mislila da ?u svojon kreacijon sve zasjenit, pa i samu Zdenu. Ustvari, m o da ja ni an toliko ni kriva: u ona prija nja romanti?na vrimena to?no se znalo staje moderno i kako enske, da bi bile enstvene, tribaju izgledat. Obla?ile su one lipe krinoline, izbacile ?i?e ka balkone. Uredile kosu u pun?u. To je meni bilo lipo . A ovo danas, svak more nabacit na sebe ta mu padne na pamet. Mala je razlika izme?u mu ke i enske mode. Dostaje da nek o stavi govno na glavu da bi to priko no?i postalo hit. Takva su vrimena, pa se nije ni meni puno za ?udit ta vi e ne znan ta bi obukla, staje to moderno, a ta ustva ri enstveno. ?ini se meni da se to sve zbrkalo, ta nije ?udno, jer je u dana njem dr u tvu ina?e sve zbr?kano, pa tako i moda. More ovako, a more i onako. More bit, a more i ne bit. Nema tu nekog pravila ni reda. Sve to more bit, a i ne mora. ?ak san vam, znate, malo svime time i razo?arana. Prije je, ?ini mi se, ipak bilo ne kako romanti?nije, ono, kad bi gledala filmove ezdesetih. Romantika, zvi de, buketi cvi?a, aputanje. Sve je to mu ki mora pro? za osvojit ensku. U moje vrime bili su bar senti i, ono, u fronti na matineji, pa je momak lipo pri a ako si mu se svi?ala i, mic po mic, mal o bi te milkija, cmoknija, dotaknija usnicama, a tek onda usljedile su ozbiljnij e stvari. A ovo danas, svitu moj, nema pardona. Uleti ti tip, pita o il ne i gotov o. Dobro je ako ti jo ne zalipi trisku i utne te nogom u guzicu ka balun. Ne znan, ne znan, al ja san ipak romantik u du i i ovaj svit je za mene do a malo prebrutala n. Onda ova dana nja mladost mi se ?ini nekako malo druk?ija. ene us-porenije, bez i vosti, a mu ki agresivniji, brutalniji, ne znan kako bi van to objasnila. Recimo, evo, prije je seks simbol bila Merlin Monro, onako vrckasta i bombasti?na, bila je glumica a znala je ne to i pro-meketat, ono zapivat ka Hepi brzdej, mister prez ident i Maj liart bilongs tu dedi. I to je bilo ne to, a danas su moderne te neke ladne lipote, ala ona Nomi Kembl, manekenka. Ona samo seta tamo-amo onin dugomet ra nin crnin nogama i dobro ta ne zna ni glumit ni pivat, nego ne zna ?ak ni promek etat Hepi brzdej, mister prezident, ka recimo, armantna isforsirana, Bog joj da d u i pokoj, Merlin Monro. Onda opet kad razmisli , bolje Merlin nego Nomi. Ne more i ne mora sad svaka ena bi t neka pamet, ali kad ne to progovori, posko?i, ipak zna ?ovik kakva je, zna na ?em u si, a ako mu?i ka ta Nomi ne mo znat. I bilo bi dobro da mu?i samo ta Nomi, neg o, Bo e me prosti, ?ila mi se ta generacija ?ini nekako ka daje imitira. Ali ?ula san daje ipak u zadnje vrime ne to i progovorila glume?i u predstavi Vaginini mono lozi, samo ne znan je li tamo glumi monolog ili vaginu. Zapravo, sve to do?e na isto. Sve vi e ena danas ima dva-tri metra. Ja ne znan, jebate, ?ime se rane, bi?e im to od onih pustih vitamina iz apoteka, ali ako tako nastave, ovi standard kre veta mora?e se udvostru?it. To je to ta se ti?e te razlike u enama. A mu ki? To san van rekla da su puno agresivniji i brutalniji. Dobro, mislin uvik su oni ka to m alo bili, ali uglavnom na filmu i ta je brutalnost uvik i la u paketu s mu kim armom. Ono, ka, jedan mu ki potaraca pi toljem ?ilu bandu. Ili, recimo, neko mu otme enu, o n zaja i na konja, privrne nebo i zemlju dok ne na?e otima?a, a kad ga na?e sravni ga sa zemljom, otme mu izabranicu srca svoga, posidne je na konja i s njom srit no odja e u obe?anu zemlju di ?e s njom pro ivit dug i sritan ivot okru en mno tvom razdr agane di?ice koja ja u na konjima po njihovom rancu, ganjaju koko i i pase dok sritn a mater dovikuje iz ku?e: Idemo, idemo dico, prikidajte s igrom, ru?ak je gotov a i pita se la?i. To su bila ta vrimena kad je mu ka grubost bila dio njihovog imi ?a, a u su tini tada nji mu karac, mislim bar taj iz filmova, bija je nje an i mek, ali hrabar i borben kad su u pitanju njegova ena, dica i domovina. Ono, ala D on Vejn. Taj mu karac, na primjer, nikad ne bi dozvolija da mu ena plati pi?e, uvik ju je pu t a isprid sebe, pridr a stolicu, a trisku bi joj razvalija samo kad bi ga privarila

. A danas je, brate, nekako sve suprotno. ene uzdr avaju mu karce, a oni ih zauzvrat gu raju di stignu, govore in svakakve pogrdne ri?i. Mo , majke mi, na kraju bit sritn a ako ivu glavu izvu?e . Tako da ta dana nja njihova brutalnost nema nikakvog arma osi m nekog vlastitog samoljublja i samodo-kazivanja. I tako sanja to, svitu moj, u svojoj glavu i sve skontala, stavila na svoje misto i definitivno odustala od disk a nakon ta san, pored svega tog ta san nabrojala, skoro i bez glave ostala kad je jedan tip isprid diska iz ?ista mira izvadija pi tolj i po?eja pucat po svim balko nima i svemu staje stiga. Sve ta se mrdalo rastr?alo se di je stiglo. Kud koji mi li moji, a ja sko?ila ka zec u prvi bun ta se tu na a i dan danas mu ni an pristala za faljivat ta san iva i ta ni an plesala samo jedno lito. I di ?e ti onda danas, kad pro ?e doba adolescencije na? frajera? U FIRMI? Zdene je, kako znate, moja najbolja prija jo od osnovne kole. Ona je legenda. Uvik ima neke fiks ideje oko sva?ega. Za nju nema i ne postoji nerje ivo. Totalno je o paljena, opaljenija od mene. Zdene je ena sa iskustvom i o iljcima na du i, ali se uv ik mu ki fajta. Slu?aj je tija da ni an samo ja u to doba tra ila tipa, nego gaje tra il a i Zdene. Taman ju je njen stari frajer bija nogira pa je bila spremna za nove akcije. Zdeni su dopizdila diska, kafi?i i ina?e ta neka masovna okupljali ta di s vi ne to zuje ka muve bez glave, svak sa svakim pri?a, niko nikog ne slu a, uvik nek o nekog tra i, uvik neko ne to o?ekuje, svak svakog ogovara. Obilazile smo sva ta mi sta, upoznale sav taj svit i polusvit ?ekaju?i da nam se dogodi neki ludi provod , neka nezaboravna no?, neka ljubav iz bajke. ?ekale, ?ekale, tra ile i zaklju?ile da to nije za nas i da za to vi e nemamo vrimena ni ivaca. Ne moremo mi vi e ?ile no ?i stajat ka kad smo bile mlade, na rivi, isprid Bobisa, isprid Seme, isprid Zah oda, isprid D ungle, na Ba?ama. Sve smo mi to obilazile pa smo se, brate, malo umo rile. Noge su nan utrnile. To je uzaludni ljubavni trud, ta bi reka oni Viljem eks pir. Onda, na takvin mistima masovnog okupljanja ne mo ti na? neku zna?ajnu facu. Mo , ali anse su jedna na miljun. To je vi e ?ir za totalne ip arice, a ja i Zdene smo ve? bome privalile tu prvu mladost. Malo smo ve? bile ka rambolirane, ono, dobro bi nam do a koji tehni?ki pregled. Zato je tribalo smislit ne to pametnije, inteligentnije, shodno na im godinama i mozgovima. Pa smo, nakon d ugih sati i razgovora uz kavicu, zaklju?ile da prave face etaju po bolnicama, fir mama, aerodromima, fakultetima... Tribalo se tamo negdi uvalit i tra it svoju novu ansu. I kad je Zdene kona?no uvidi la da u disku ni kafi?u sri?e nema, zaklju?ila je da triba i? ciljano. Odredi cil j i puca . Odabere koga bi tija imat za frajera, kakav profil, koju profesiju i puc a u sridu. I po to vi e ni hipici ni dica cvi?a nisu u modi, ona se normalno odlu?ila za uspje ni poslovni svit, frajere s kravatama, mobitelima, elegantnim akn ta -nama , lagano zagelirane kose privla?nog mirisa koji su uvik u nekoj strci, zbrci, urb i. Jer, ako negdi stalno tr?e zna?i da imaju pune ruke posla, a ako su puno zapo sleni dobro zara?uju, a ako oni dobro zara?uju onda ni nama ivot s njima ne bi bi ja lo . To je ?ista matematika i jednad ba koju je ona izra?u-nala. Naime, side?i i dru e?i se uglavnom sa klijentelom iz kafi?a do la je do zaklju?ka da oni koji puno side po kafi?ima ili su besposli?ari, lin?ine koji po ?ili dan piju istu kavu i prodaju drugima i sebi pamet, ili su alkoholi?ari koji se ne mogu odvojit od anka , pa ih na kraju dana mo samo bagerom od tamo maknit, ili su pak ?lanovi neke maf ije kojima je kafi? glavno okupljali te i misto svih va nijih dogovora, di se kuju p lanovi i kroje sudbine. Svaka grupa djeluje u svom kafi?u, a mutne poslove uglav nom rje avaju preko mobitela telefoniraju?i jedni drugima iz kafi?a u kafi?. Ka, o no, grupa tra i grupu. I tako, sve dok jednog dana kafi? ne odleti u zrak. Zna?i nije joj se svidila ni ona prva varijanta: lina, dosadna grupacija koja iz dana u dan, uvik isto melje, brblja, promatra i komentira noge, guzice i dekolt e prolaznica, rje ava svjecka politi?ka pitanja, i to sve guzicom zalipljenom za k atrigu kafi?a. Alkoholi?ari koji po ?ili dan ispijaju pivo za pivom i zalegnu is pod anka isto nisu dolazili u obzir. Taman da jo jednog takvog sebi natovarimo na glavu. Samo bi nam jo to falilo. Dakle te dvi grupacije otpadaju. Provala ena i ni je se tu na la, a ova tre?a grupa mafijoza, koza nostra, isto nije dolazila u obzi r. To je, brate, preopasno. Je da ti oni mogu pri-u tit puno lipe ugode, skupocjen

ih poklona, zlatnih, platinastih bra?oleta, prstena, kolajna, Armani ve- ata, Gu?i postola i sun?anih nao?ala, mer?u i jo sto ?uda. Ali jebe ti mer?u i Armanija sku pa kad ti je glava stalno u torbi. ta ?e ti dijamantna ogrlica na otkinutoj glavi ? Ne isplati se. Bolje je bit bez ogrlice i mer?e, vozit se u fi?i sa glavon na ramenu. Puno bolje i zdravije. Bila je Zdene u svojoj bli oj povjesti u vezi sa je dnin takvin mafijozon, ali se stalno bojala da je ne kidnapira druga banda, pa s njom ne ucjenjuje onu prvu i tog njenog frajera. A je bila luda. On bi njima nj u jo da, a ne je osloba?a. Jedva se ona iz te veze iskoprcala. I to tek kad su jo j tipa ucmekali. Puno je ona toga znala da bije on tek tako pustija. Posli je im ala problema i sa ostatkom bande, al dr tamo, dr vamo, nekako se za dlaku izvukla. I sad se, eto, odlu?ila za ne to izme?u. Ni prebogato ni presiroma no. A to izme?u je poslovni svit, koji lipo, na normalan na?in zara?uje i koji umisto pi tolja nos i aktovke. I tako je ona razradila i meni iznila svoj pakleni plan. ta ?u, morala san jon po mo?, prisko?it i podr at je jer je i ona meni pomogla kad me je tribalo vodit po d iska?ima, kafi?ima i no?non ivotu uop?e. Plan je bija sljede?i: da nas dvi lipo n abavimo neke monture i na njih nalipimo, ono, marku Bos ili Ar-mani, jer za orig inal, normalno, nismo imale para. Dodu e, ona je imala neke kostimi?e koji su jon ostali od onog mafijoza prije nego su ga ucmekali, ali to je sve bilo preizazovn o, a i napola isparano. Jer, on svaki put kad bi popizdija i dovatija je nije gl eda di vata i sve bi jon to ispara. Koji puta bi dovatija robu, a koji puta bora mi nju, pa je znala bit sva u masnicama, ali ne?emo sad o tom, bilo pa pro lo. Tak o da smo ipak morale nabavit ne to novo, klasi?no, prominit ?ili na divlji imi?. Mo rale smo, ono, ukrotit grive, splest pun?ice, decentno se na minkat, nabacit o?ale , uredne kostimi?e. A onda ono najva nije: izabrat neku najugledniju poslovnu zgra du i tako skockane lipo se svaki dan vozat liftom gori-doli, gori-doli, pa se vr tit po hodnicima, zavirivat ovla u kancelarije i sudarat se sa zaposlenicima ispr id zahoda dok nas svi malo-pomalo ne upoznaju, prihvate i ne po?nu zvat kolegice . A kad se to dogodi lak e ?emo do? do direktora sektora. To je bija taj plan i, b orami, tako nas dvi, ne budi line, dizale se ujutro najranije, mada nan nije bil o lako prominit ritam bu?enja. Gore nan je bilo nego da smo prominile kontinent i savladavale vremensku razliku, jer svit kod nas u ivot ide tek u pono?, a ku?i se vra?a oko est. I sad, umisto da dolazimo iz no?nog ivota u est ujutro, mi smo mo rale na posa. Ali eto, kad ?ovik ima cilj natira se i lak e mu je. I tako smo se m i lipo svako jutro dizale, lagano onako poluma-murne odgegale do autobusa, onda jednu stanicu prije silazile, vatale taksi i lipo ka dame dolazile na posa. Jer ne bi bila neka fora da nas neko vidi da u takvu zgradu zlatnih kvaka sti emo grac kim autobuson. To nan je moglo usrat ?ili plan. I tako smo po ?ili dan zujale ta mo-amo, livo-desno, gori-doli, ka muve bez glave. Niko nije moga pro?, a da nas ne primjeti. I malo-pomalo stvarno svi nam se po?eli javljat, poz-dravljat nas p a ?ak i oslovljavat sa kolegice. I ne pro?e ti puno, moja, borami, prija baci ok o na nekog stvarno napetog frajera. Ugla?enog, a opet mu evnog i odlu?i ga smotat. Ono, bija je zalizan i nosija o?alice, ali nije bija pizdek, nego ba lipo razvij eno mu ko. Stalno ga je pratila i, ka tobo , uvik mu se negdi nalazila na putu. A onda, kad je morala kona?no potegnit odlu?uju?i potez iskoristila je onu glupu foru iz filmova koja kod svih uspaljenih sekretarica pali. Uzela je u naru?je tonu fascikala i r aznoraznih papira i sa tim ?ekala iza kantuna kad ?e crni, markantni o?alinko na i?, i kad ?e ga zasko?it, a onda kad je za a iza te ?o e zabila se svon forcon u nje ga, sve te papire i fascikle prosula mu isprid nogu, i jo mu nabila osje?aj krivn je. I sad, on ka pravi ?entlmen pomoga joj to skupljat, stalno se izvinjava ta je opizdija u nju i daje nije vidija, i da nije tija, a usput kradomice baca na nj u o?adu. Ona se, naravno, onako glupasto njemu nacerekala u facu, govorila: Ni ta, ni ta, nije to ni ta, ja san kriva i trapava, znate malo mi je dioptrija u kurcu, n ije ni ta, nije ni ta. A borami, bilo je ne to, je ka je ba?ena. Pozva je on nju tog ist og dana na onu ?uvenu kavu, a zatim ?ak i na ru?ak koji je ve? puno ozbiljnija s tvar. Ona se zafalila i, naravski, jedva se suzdr avaju?i odbila izgovaraju?i se da ima puno posla i da ne more mada bi, u biti, tila. Naravno, to njeno odbijanje i pre

nemaganje bilo je samo dio taktike i strategije kako bi on jo vi e zagriza i jo dulj e je nagovara. I kad je predlo ija umisto ru?ka ve?eru, prija, borami, pristala i do la do cilja. Posli je on skonta da mu sve karte u svezi s njom nisu nekako prav ilno poslo ene i da mu se tu ne to nikako ne sla e, vidija je da nije ba ne to na?itana i educirana za posa za koji je tvrdila da radi, ali kad je on nju povalija sve je to palo u vodu. Kasno je on to oko njene edukacije zaklju?ija. Prije seksa jo se i moga osvistit i iskoprcat iz mri e, ali posli dobrog seksa obrazovanje malu ulogu igra. Sve je on to njoj opro-stija, zaboravija, zbog nje se rastavija od svoje fine i obrazovane, ali seksualno nenadarene ene. Jer, ?esto mu ki pametne zrele ene zamine mladim guskama. Tome se ne triba ?udit. A i ovi je bija od krvi i mesa, moja prija spretna i, eto, najebala mu ena. A ta ?e, bidna, n ije prva ni zadnja. Mojoj priji je posli lipo pomoga da upi e te?aj za kompjutore jer je to njoj plafon. Neke ve?e i te e kurseve ona ne bi mogla nikako savladat. D akle, to joj je pomoga da upi e, ali joj Bog nije moga pomo? da zavr i. Sve je to za nju bilo prekomplicirano, pa joj je on na a vezu kako da ipak dobije neku kakvu-t akvu potvrdu o zavr enom kursu. I, borami, eno ti nje danas u toj firmi njegova se kretarica, ne to bada, nabada i bocka po onom kompjuteru. Gospo?a, dama! To ti je ono: Bolje se rodit bez neke stvari, nego bez sri?e. A ja? Ja ni an bacila oko na nikoga, ali jedan me ubra i bacija oko na mene. Kako ja nikad ne biran frajere nego ?ekan da mene izaberu, prihvatila ja igru. I on z a mnom, ja za njim, on za mnom i - op - zasko?i me jednom naglo i pozove u kance lariju. Ja sritna, niko sritniji od mene. Ra?unan, evo, i meni svanilo, nije sam o Zdene uvatila Boga za bradu. Nije me odma pozva na kavu nego me po?eja pitat k o san, ta san, odakle, ta radin, koje san kvalifikacije, ko mije otac, mater, od ? ega ivin. I ra?unan, a ta je ovi moj fin i poseban, kako se brine od ?ega ja ivin, kako mi o?e pomo?, kako me sve pita i to zato ta bi me prvo tija dobro upoznat, p rodrit mi u du u, u korjene, a onda me vodit na kavu. Odma je to za mene bilo ne to novo. Taj obrnuti sijed. Odu evila se ja i, borami, raspri?ala, razvezla o onome ta me pita i nije. ?ili moj ivot mu ispripovidila, bacila pod noge, a on samo slu a i klima glavon, onda se diga i samo izustija: Kolegice za mnom!. Po la ja za njin, mislim sad ?e past ta kava. Kad da vi iznena?enja, umisto kave pala ?u-za. Odle ala ja, borami, svoje. E, mene budale bez sri?e. Taman mislila da san kona?no nai la na neko po teno bi?e koje je spremno brinit za mene. Ra?unala, aj nije neka lipota , al je fin, svi?am mu se. O?e me upoznat, pri?at sa mnom, o?e ta dublje prodrit u me. Ni an mu samo ja interesantna nego i moj govor, inteligencija, razmi ljanja, s tav o ivotu. Nije ka drugi, pa samo na moje tilo i zasko?ija me, nego me lipo o s vemu prvo pita. Kad ono, on mene u ?uzu. Govori, bila mu ispo?etka sumnjiva, nik ad me prije nije vidija, a i drugi su mu se po?eli alit da neka sumnjiva enska oso ba seta okolo i zabada u sve nos. Ka e, pogotovo su se alile zaposlenice. A i misli la san se ko bi mi moga namistit nego pakosne entura?e. ?im vide da je neka zgodn ija i mla?a od njih pakost im proradi. trace jedne, nisu znale ta ?e i prijavile m e. Zlobnice. Pozvali organa i on me, normalno, ka sumnjivi element ?orkira. Eto kakve san van ja sri?e, a iman jedan razred kole vi e od Zdene, i ako ?emo ra?u nat onu godinu staje pala u osnovnoj, onda ja iman dvi godine vi e kole od Zdene, a Zdene zato ima dva puta vi e sri?e od mene. A s tim se valjda triba pomirit i to prihvatit ka neminovnu ?injenicu, ka ono: Ne mo imat sve u ivotu. Ja, eto, iman ma lo vi e obrazovanja, a ona sri?e, i to je to. NA GROBLJU? I tako se, eto, zavr ija taj na pakleni plan broj jedan. Zdene se, kurva, ka i obi? no izvukla, a ja najebala od organa. Mislim dr avnih. I nju su tili ispiti-vat, al i oni njen to nikako nije dopustija. Tako ti je to kad ti ima ko ?uvat le?a, kad ima svog ?ovika i jeba?a. On nije pustija da se njegova Zdene iskom-promitira, a mene bidnu ko jebe-Za sve triba veza. I tako su oni mene jo danima ispitivali, ispitivali i kad su skontali da sanja ne ka sitna riba pustili me doma. Posli Zdeni bilo mene a i ta je taj ?ili slu?aj tako zavr ija pa me do la posjetit. A sva naprlitana, skockana od glave do pete. Sa pravin, pravcatin markama odjela p

o sebi i sa original postolama. Sve Armani, Bos, ludnica. Zdene prosto zablistal a, ka guzica od majmuna, ne mo je pripoznat. Druga ena. A ta ?e , koga idu pare, idu. Kad su je mater i ?a?a prestali financirat odma je na la drugog sponzora. A u men e nigdi para. Ni od matere, ni od sponzora. Pa mi onda zaglumila neki d et-set, po ?ela me gledat svisoka i solit mi pamet o kompjutorima jer je to jedini te?aj ko ji je privela kraju, i to uz krevetnu vezu. Po?ela se sve itat nikin stranin ri? ima koje nikad prije nisi moga ?ut iz njenih usti, tipa: tastatura, i mejl, biza rno, trivijalno, surfalaja, i sve neke take pizdarije ta je pokupila sa tog glupo g te?aja. Pari da je zavr ila za doktora nauka. A onda, kad mi je dopizdila, drekn ila san na nju i sigurno bi je potirala ?a da nije prestala glumit tu snobov tinu. Kad je malo do la sebi i postala ona stara Zdene, onda smo sile, lagano ispijale kavu dok ona nije stajala kokodakat o svojoj sri?i. Ja san je slu ala, slu ala, a onda san joj rekla: Jebate, Zdene, lako je tebi pizdit , a kako je meni. Ti si na la ta si tra ila, a ja ni an na la ni ta san tra ila, ni ta ni a ila. Kako mo prida mnom, nesritnicon, pri?at o svojoj sri?i ? To je krajnje nekult urno, nehumano i neljudski. To ti je isto kad, na primjer, eni koja ne mo e zatrudn it neka ena pri?a kako ona ima petero prekrasne di?ice. Onda je Zdene kona?no za?epila o svojoj prego-lemoj sri?i i iznila mi plan broj dva. Ja, naravski, normalno ni an tila vi e ?ut ni ri?i o Zdeninim briljantnim paklenim p lanovima u kojima uvik ja najeben, a Zdene bude jebena strana. I tako san ja to odbijala, odbijala, a dosadna Zdene navaljivala, navaljivala. Govorila je kako j oj se savjest ne?e smiriti i da joj njena sre?a ni ta ne more zna?it dok ja ne pro na?en svoju. To da mi o?e pomo?, to san joj, aj, povirovala, al to da ona ne?e b it sritna dok ne bu?enja, to malo morgen. Ali, eto, aj, na kraju san je bar pris tala saslu at u ?emu bi se triba sastojat taj njen pakleni plan broj dva pomo?u ko jeg bi ja mogla uvatit neku marku od frajera. Dakle, evo plana koji more samo Zdenin morbidni mozak isplanirat. Ona je rekla da je na zadatak samo da svako jutro kupujemo novine i pratimo koje umra. Pa nju je tribalo obratit samo na mlade ene koje su za sobom ostavile uspje ne ucviljene udovce. To je lako vidit i pripoznat. Po broju osmrtnica, po firmama k oje izra avaju su?ut, po veli?ini osmrtnice od mu a i rodbine i tako da ne nabrajan, a najva nije od svega je imat nos. Te udovce nije lako bilo na? ako se zna da su, na primjer, kako san negdi pro?itala, u Engleskoj u pro lom stolje?u izbrojili tr i miljona udovica i upola manje udovaca. Kad je meni Zdene po?ela pri?at o tim novinama i osmrtnicama, ja san popizdila i ni an je vi e tila slu at. Ne to perverznije ni an u mom ivotu ?ula. Ali Zdene ne bi bila Zdene da me nije nastavila pilat i uvjeravat me kako je to super jedinstvena ide ja i da u kapitalizmu uspjeh poslovnog ?ovika i biznismena ovisi uglavnom samo o tome koliko je njegova ideja jedinstvena. Draga moja, ja tebi nudim ideju, proi zvod svoga mozga, a ti to odbija , govorila je Zdene, a zna za to ? Zato ta ti to ne m o pripoznat, a uspjeh svih uspje nih ljudi ovisi o tome da neku ideju na vrime prij e drugih pripoznaju i sprovedu u dilo. Za to su svi, draga moja, bogata i postali bo gati? Ne zato ta su volili puno radit i imali uljave ruke. Ne, oni su samo mislili i smislili ideje, koje su onda drugi morali sprovodit u dilo i za njih uljavit r uke. Draga moja, oni koji imaju ideje side i manipuliraju onima koji tih ideja n emaju. Ja tebi nudim svoje ideje mukte i ti odbija . Navila se tako Zdene, navalil a, navalila samo onako kako ona zna i ta ?u, bidna, radi mira u ku?i morala san j e saslu at do kraja. Dakle nastavila je Zdene: Kad na?emo jednu takvu kombinaciju na je zadatak da vid imo kad je sprovod, ono, di i u kolko sati, onda se lipo obu?emo kako dolikuje i oti?emo na sprovod. Tamo vidimo i osmotrimo udovca kojemu je sigurno nakon smrt i ene utjeha prijeko potribna, zaklju?imo jel ti se svi?a ili ne, alujemo mu se i odlu?imo o daljnjim koracima koje triba poduzet do va eg kona?nog upoznavanja i sj edinjenja. Kad je ona to meni rekla, ja san stvarno pomislila da je bidna Zdene totalno kviknila u mozgu. Ali sad ne znan ko je lu?i, ona ta me na to nagovorila ili ja koja san na to pris tala. Uglavnom, ne znan kako i ta mije bilo, u kakvon sam se transu nalazila, in om a to ta je luda Zdene predlo ila ja san napravila. Na le smo prigodnu osmrtnicu, ured

ile se kako spada i zaputile na sprovod. Udovac mi se svidija i ja san se sa Zde non dogovorila ta dalje. Pri?ekale smo par dana da se ?ila ta stvar i tuga splasn e, a onda smo krenile u akciju. Po to smo pretpostavljale da ?e ucviljeni mu nakon e nine smrti svaki dan posje?ivat njen grob i u ti ini tit sa njom provest neko vrim e, Zdene mi je predlo ila da ja lipo oden ta ranije na groblje, sakrijen se iza sus idnog spomenika i ?ekan kad ?e ucviljeni udovac sam sti?. Dok on bude tugova ja bi mu tribala pri?, predstavit se ka bliska suradnica i prijateljica njegove ene, malo sa njim zajedno tugovat, a onda mu pru it rame za plakanje. I kako je luda Z dene predlo ila, ja jo lu?a opet prihvatila. Ukrcala se na jutarnji autobus i prava c groblje. Kad san tamo stigla iva san se usrala. Neka neugodna grobna ti ina oko m ene, a nigdi nikog, nigdi ive du e. Krenila hrabro malo naprid, a kad je ne to u nilo, j a bi nazad. Ukopala se na mistu, ni an mogla ni livo ni desno. Noge mi okamenile, a u memoriju mi se vratile sve one pri?e i filmovi o vampirima, frake taj-nima, duh ovima i ta ti ja znan ?emu sve ne. Glupo mi bilo sad vatat autobus pa nazad, a i njega je tri-balo ?ekat u blizini groblja. Radije sam onda sila malo na klupici isprid groblja i pri?ekala da neko iv nai?e. Tako san sidila i sidila i u sebi je bala sve po spisku Zdeni i frajerima i koji me vrag natanta da radin ovo ta radin . I tako san sidila, malo do la sebi dok nisu po?ele dolazit prve ive du e. Svit krenija, svak prema grobu svojih bli njih, a ja kroz njih kako je luda Zdene rekla, d o groba one nesritnice. Onda san na la najbli i spomenik, sakrila se i ?ekala. I tak o sam ja tu ?ekala i ?ekala. U po?etku san se opet usrala od straja, ali kako je vrime odmicalo i moj straj je jenjava, a bol u nogama se poja?avala. Poslala sa n k vragu Zdenu i njene planove i taman kad san mislila oti? ?a, evo ti njega na grob one nesritnice ene. Ni an mogla o?ima virovat da se pojavija. Ukamenila se na svon mistu i malo bolje po?irila iza spomenika, kad ono ok. Nije bija on, pripoz nala bi ga da je, ni an luda. Ovije bija vi e kafenkasto plav s bradicom, a oni moj udovac crn, ne to ala Klerk Gebl. Ko je ovo, mislin se, i taman da se promislin sti e prafi on. Stali on i on, i po? eli ne to mrmorit. Uglavnom iz te njihove pri?e ja uberen da je oni drugi mu , a oni prvi ljubavnik. I daje mu ustvari nagovorija nekog tipa da armira njegovu enu, odvu?e je u krevet i ukoka. E sad, taj koga je on nagovorija bija je upravo taj koji je staja tik nj emu uz rame. On i on, tik uz rame. Kad sanja to ?ula skoro ni an u grob propala, j edva su me noge dr ale. Go-vorin sama sebi: A Zdene, Zdene u ta me uvali, da ti jeb en Zdenu i mene ludu ta te slu an, pa da nije, koza, mogla na? neko pametnije i man je sablasno misto za tra it frajera, nego me na groblje poslala, luda, dabili, lud a debilna. I ne znan kako, ali u iston trenutku kad je ovi mu dava neki plik nov? anica tom ljubavniku, ja, valjda, kako su mi noge klecale, u nila iza tog susjednog groba, oni se okrenuli, ja bris. Oni se ka opareni okrenili u pravcu mene. I ka d se ljubavnik da u trk za mnom, opalija hitac, probija ljubavniku nogu, a ovi p a, mu zgra-bija oni bus para ta je ispa iz ljubavnikove ruke i nastavlja tr?at za mnom. Ja se stala derat ka krma?a prid klanje, ivi svit se od straja razbi a, kud k oji mili moji, mu uvatija crtu, a ja zavr ila opet - pogodite u koga. Onoga ta me umisto na kavu pozva u kancelariju i zatvorija par dana iza re etaka. N e znan ko se vi e nije moga na?udit, ja ili on ta se ponovo gledamo o?i u o?i, fejs tu fejs. Sta on mene opet ispitivat o ?ilom slu?aju. Opet isto. Parilo mi se ka neki de avu. Pita me da ta san vidila ta ni an, ta san radila na groblju, ko mi je umr a. Ja rekla da je to moja privatna i obiteljska stvar i da groblje nije firma u kojoj mora bit zaposlen da bi seta po njoj, a da grobovi o?ito nisu kancelarije. On je reka daje to o?ito tako, ali da smo to oko firme ri ili, a sad rje avamo grobl je o?ito. Onda san malo ve? popizdila i rekla da mi je svega dosta i da ?e on me ne sa svojon znati eljon o?ito u grob utirat. Borati, sri?a da mi on nije mu . Bija bi mi uvik za petama. I ni ta, kad san mu rekla da san bila rodbini na groblj u, zatvorija me i reka da ?emo nastavit s ispitivanjem kad buden spremnija za su radnju, a dotle da ?ekan u bajbuku. Jebate, ovo mi je bija drugi puta da san ja zbog glupih frajera i glupe Zdene i glupe mene u ?uzi, a najve?i apsurd apsurda je da san ja zavr ila u toj ?uzi, ustvari, zbog frajera koje san tila upoznat, a i ni an. To je stvarno pizdarija. Ajde, razumila bi da san imala tipa, pa se s njim poklala, ili mu recimo zbog ljubomore izbaketala ljubavnicu ili ga zbom-bala u

jaja, ali da san ja u bajbuku zbog tipova koje ni an ni upoznala, to je stvarno za nevirovat. Ali sad nije bilo vrime za razmi ljanja o povjesti moje gluposti nego se tribalo na neki bilo koji na?in izvu? odatle. I tako, ponovo san bila u prili ci da se suo?in sama sa svojin mozgon, malo promozgan ta ?u sa sobon, svojin ivoto n i govnima u koje san upala. Mislila, mislila, pritumbavala i dositila se. Ujut ro, ?in san se probudila, zamolila san da bi se tribala javit nekom od mojih da se ne sekiraju i da znaju di san. Oni mi dali telefon, a ja nazvala ludu Zdenu. Ona me odma pitala jesan li ga na la, a ja san rekla: Jesan, istog ka i pro li puta u firmi. Onda me pitala di san i s kin san pa san joj rekla: Isto di i pro li puta kad san izletila iz firme pod ruku sa iston facon koja me dovela dovde. Kad san joj sve ispri?ala i kad je pametna Zdene kona?no svatila di san i ta san, odma j e doletila i po?ela kukat tamo po policiskoj ordinaciji. U onih pet minuta ta su nas pustile nasamo ovaj puta san uspila ja njoj iznit svoj plan. Po to je vidila d a je stvar ozbiljna, poslu ala me. Rekla san joj da po?e na groblje, obi?e sve gro bove i vidi ima li tamo neko sa mojim djevoja?kim ili uda-tim prezimenom ko je o tega papke. Ja san rekla da san bila rodbini na groblju i sad je Zdene tribala s amo prona? grob sa nekim podudarnim prezimenom. U po?etku se protivila, nikako nije tila. Govorila da se tog mista u asava, a ja s an joj rekla: A nisi se u asavala kad si mene tamo slala, droljo, dabili droljo, s ad aj tamo i tra i, pa vidit kako je meni bilo. Sutradan do la Zdene sva ispijena i b lida. Bi?e od straja. Jedva sanje pripoznala. Parila je vi e mrtva nego iva. Oni u policiskoj mislili daje to sestra od one Zdene ta mi je bila ju?er u posjetu. Rek la mi je da je ba u blizini one jadne pokojnice vidila neki grob sa imenom i prez imenom moje biv e svekrve i to sav prekriven cvi?em. Jebate oka. Ja bri-znila u pla ?, a Zdene se u ?udu zableu ila u mene. Je, Zdene, to je ona. Bila je uvik be tijapr ima meni, ali ta ?e i kad ti pas krepa zapla?e , pa kako ne za ivin bi?em. Ali ona je sad mrtvo bi?e, govori Zdene. Znan, znan, nastavila san mrcat. Stali me tamo svi tje it. Ja im objasnila i oni me pustili na uvjetnu do su da. Ni an mogla ?ekat. Oti la san doma prisvukla se i odlu?ila se odma i? alovat biv em mu u i svekru. Ja do la na vrata i odma pala svekru u zagrljaj, po?ela oplakivat bi v u svekrvu, a ovi me samo u ?udu gleda i bri e mi suze. Kad, odjednom, zaori se nek i divlji poznati glas iz ku ine: Be tijo, dabili be tijo, nije ti dosta ta si uni tila ivo t mom sinu i ovoj po tenoj obitelji okaljala ugled, sad mi jo sa takvin gadarijama na vrata dolazi i ovu po tenu familiju uznemirava . Da ona mene ivu na mojim vratima o plakuje, Jure kako to mo dozvolit1?! I jo joj suze bri e . Bestidnici jednoj bez srca i du e kojoj nikad suzu dosad nisam u oku vidila. Dobro da mi se sin jedne takve li ce opakice rje ija. Izbaci je vanka naglavu, Jure, da ti jeben Juru Ju-rinoga! I ta ?e, bidni moj svekar, uvik je bija papu?ar, gurnija me, a ona stoka zalupila ta je mogla ja?e vrata za mnom. Tako da, ipak, nikad ne reci nikad. Zaklela san se da ?u samo mrtva do? na njena vrata, al eto, opet nevolja me tamo dovela kad san mislila da je ona mrtva. Ni an ja kriva ta iman mekano srce prid kojim svi moji pr incipi u vodu padaju. Ni an se mogla ljutit na nju. Nekako bilo mi je drago da san vidila da nije mrtva, ve? itekako iva, da ivlja ne more bit. I da van ne duljin ta je dalje bilo sa slu?ajen, re?u van u par crta. Na sudu san rekla da san i la rod bini na grob, to san i dokazala, zahvaljuju?i onom jednom spomeniku koji je ima svekrvino ime i prezime. Oni nisu puno provjeravali jer su prave ti?e ve? zatvorili, a ja im i ni an bila v i e bitna. Ko je ta jadnica sa svekrvinim imenom ni an saznala, a ni an se, ruku na sr ce, ni raspitivala. Ja mislin da su mi neki rekli da su jednom vidili moju svekr vu kako ne to tuda obilazi i gleda. Bi?e nju, kurijo astu kakva je uvik i bila, zani malo koje ta njena dvojnica po imenu. A ako je ona to naumila saznat i saznat ?e , ali briga mene, to je ve? njen problem. Ostalo ta san vidila i ?ula morala san priznat. Mu a i ljubavnika su zatvorili, mene pustili, a onda me oni, molin vas li po, ne?ete virovat, pozva. Pogodite di. Na kavu. Je, je. Znate oni ta me dva puta ispitiva. Oni organ iz firme. Ali, odbila san ga. Ni an mu vi e imala ta ispri?at. S ve je o meni zna. Moga me je jedino pozvat u krevet, ali bolje da nije. Ionako n e bi po la. Kakve san ja sri?e jo bi me i u krevetu za ne to optu ija. Bi i, bi i. Mislim, nisu meni mrski organi, mislin mu ki, ali ovi dr avni organi, bi i, bi i. Bo e sa?uvaj, br

rrrrr!

ta dalje od mene. Dostaje meni bilo avantura i fal ih organa.

U TEATRU? Nakon svih tih neuspjelih pothvata i vratolomija oko ganjanja frajera bila san m alo, ruku na srce, umorna, iscrpljena, utu?ena, isci?ena ka kuhinjska krpa. Moga si sa mnom pod obrisat toliko san bila nikakva. Digla san ruke od svega, ali, s ri?a, ni an na se. Dotle ipak nije, fala Bogu, do lo. Osin toga ja san vjernik, a u na oj vjeri suicid je grij. Samo san se predala svojoj tuzi i samo?i. Govoru svi d a samo jaka, samosvjesna ena more nau?it bit sama sa sobon. Pa san odlu?ila malo trenirat tu samo?u i jako?u. Predala san se grickanju ?ipseva, sendvi?a, noktiju i gledanju glupih romanti?nih filmova za plakanje. Moran priznat da me to treni ranje samo?e nije ba i lo. Isplakala san se, zapustila, nabila dvi-tri kile, nategl a zavjese, sve zamra?ila i ivila u mraku, ali ni ta nije pomoglo, jo je bilo gore. ? ak san i mobitel isklju?ila, a na ku?non uklju?ila sekretaricu ta je za mene, ova ko lajavu, stvarno bilo nepojmljivo, ni an slala ni poruke. I tako san neko vrime doma o?ajavala, primi tala se sa jedne fotelje na drugu, sa kau?a na postelju. Pil a, jila, pila, jila, plakala, dok nakon par dana nije neko zazvonija na vrata. D ugo san se mislila o?u li otvorit ili nastavit i dalje trenirat svoju jako?u i s amo?u. Ali ono silo na zvono pa silo. Kad ko ti je to bija? Ko ?e drugi nego Zdene. Zva la me danima i kako se niko nije javlja do la ona meni na vrata sa policijon. Onin istin organon koji me dva puta ispitiva. Kad san ih vidila odma san in vrata u noseve zalipila, ka i svekrvi oni put. Zdene se stala derat da joj otvorin, ali san joj rekla da o?u tek kad do?e bez o rgana. I, borami, sutradan uve?e eto ti nje opet, ali ovaj puta sa onin njenin t ipom iz firme i jo jednim. Ka u da su se zabrinili za mene i da su me odlu?ili izvu ? iz depresije i stana i izvest u ivot. Ja ni an tila, rekla san in da mi nije ni d o ?ega, da mi nije do moga, a kamoli tog njihovog ivota. Ali oni su me bukvalno i zvukli iz ku?e. Zdene navukla ne to robe na me i odveli me, ne?ete virovat di. U t eatar. A to je za mene tek bija ok i sajnsfik n. Sila Zdene, do nje taj njen, a do mene taj kojega su doveli da mi bude ka dru tvo. Ja isto sila, ta ?u? I onda po?ela ta neka njihova predstava. Glumci se stali okolo bacat, svi polugoli namazani n ikin bilin bojama. Deru se, urli?u. Mis-lin se ja: A ta je ovo, Bo e moj ? Ja san t eatar zami ljala skroz druk?ije. Mislila san da oni koji tamo ne to predstavljaju mo raju bit lipi, moraju lipo govorit, glumit, pivat. Kad ono, isprid mene sama dera?ina i valja?i-na. Stali se jo ga?at pokvarenin jaj ima i izvodit neke perverzne pokrete. Sodoma i Gomora. Parilo mi se da ono more i moja baba glumit, samo se moja baba sigurno ne bi tak o tila, ni mogla izblamirat. Po?ela seja na onoj stolici vrpoljit tamo--amo, po?ela povirivat na mobitel ne bil vidila kolko je sati. Jo san se vi e oneraspolo ila nego kad san do la. Borati, umisto da se ?ovik u teatru opusti, nasmije, da vidi kako ti glumci izvo de ne to ta drugi obi?an svit, koji nisu umjetnici, ne mo e, da ti skrenu bar na tren utak misli od svakodnevnog sumornog ivota, kad tamo, umisto da san se opustila, j a se sva napela. Da me nije bija blam bila bi priko svih prisko?ila i iza la vanka na fri ku ariju, ponovo u moju samo?u, ali eto ni an tila pravit skandal. Izdr ala sa n bome sve tri ure. Ma koje su to budale da in predstave traju tri ure?! Ko to m ore danas toliko sidit, ne znan. Ma u dana nje vrime bi i Prohujalo s vihorom trib alo kratit altroke one budala tine koje sanja gledala. Posli predstave svi se tome divili, ?estitali glumcima. Rekli da je to moderno neko konceptualno kazali te, n eke, kolko se si?an, fragmentrane, fragmentarne dramaturgije ili tako nekako. Uo stalom, more sve to bit, a i ne mora. Taki je to, ?ini mi se, anr. Svi se u to ka ne to puno razumu. A i Zdene se tamo ne to pravila pametna za popizdit i stalno kli mala glavon. A da si je pita za to klima, ne bi ni ona znala. Dobro jon se vrat ni je uko?ija. Bar ja znan daje ona dosad jedino prvo i zadnje gledala i pro?itala Nikoletinu Bursa?a, i to zato staje bilo obavezno u koli, pa nas je u?iteljica na kon lektire odvukla u teatar da si to i slikovito predo?imo. Zdene je, si?an se, sidila do mene i stalno ne to zapitkivala, vrtila se, rastezala vaku i ga?ala se b ombonima. Jedva je kraj izdr ala. Stalno joj se pi alo pa je ulazila i izlazila dese

t puta priska?u?i ?ili red, a sad se pravi ne to na?itana i nagledana. Ma more ona zajebavat i zavaravat koga o?e, ali ta meni baca glumu, jebate, kad ja znan ko j e, ta je i kakva joj je pamet i koliko piza. Ali sad kad je imala ka frajera inte lektualca po?ela se i ona pravit pametna da, ka, ona to sve razumi. Glavno da je ona nabacila toaletu, to je najglavnije. Dobro, ta znan da to Zdene ne razumi, a li se meni parilo da to nije razumija ni ti njen intelektualac, a bome ni iko dr ugi. Nego, eto, ka svi se pravili i tra ili niku dubinu u toj skaka?ini i dera?ini , a kad su mene pitali ta mislin, jel mi bilo lipo i jesan li se zabavila, tagod p roduhovila i produbila, ja san in sve skresala u brk i rekla da ja ni ta ne mislin i da ne to gorega i glupljega ni an vidila u ivotu, i da ne da san se produbila nego san do la jo pli?a. Ne to nekog vraga i ja znan, ne more se re? da se ni an bar filmov a nagle-dala. Zdene se od neugode stala glupo cerekat i tu? me nogon, a oni tip kojega su doveli da mi pravi dru tvo uvatija crtu i zbrisa. Posli san ?ula da je reka Zdeni i njenom intelektualcu da sa takvon neproduhovlj enon i neobra-zovanon glupa?on bez dubine, ka ta san ja, ne?e stat ni pet minuta, altroke je vi e di izvest i pravit joj dru tvo. A je me razo?ara, sva san se izdepr imi-rala. Ne ti njega i njegovog dru tva. Boli me nika stvar ta je on tako reagira, pari da bi ja s njin vi e iza la, pogotovo ako me je mislija odvest na jo neki taki k ulturni doga?aj. Dosta mi je ta u slikarstvu vi e ni ta ne razumin i ne mogu pripozna t. Same neke brljotine koje bi moglo i dite od pet godina na arat, pa jo i takav te atar, Bo e me oslobodi. Ako je to neka dana nja umjetnost onda mi je drago da ni an um jetnik, da umjetnike ne moran gledat i sa njima se dru it. Ustvari, ja mislin da s u pravi umjetnici u asno jednostavan svit. Onaj Domingo i Pa-varoti lipo se zajeba ju, igraju sa Karerason na karte do samog izlaska na scenu, al zato kad zapivaju , bogovi. Gleda , stani-pani. A ovi niki fal i umjetnici, vi e glume van scene nego na sceni. Onda sve ono ta ne valja proglase za umjetnost. Recimo, ako ne znaju ne to lipo nac rtat onda neku brljotinu proglase genijalnim djelom ili, na primjer, ako ne znaj u lipo pivat mukanje proglase vrhunskom vokalnom izvedbon. Tako je jedna glumica u Holivudu imala grube noge, ali su njeni menad eri odlu?ili da su ba takve noge l udilo i in, napravili propagandu i bogme proglasi e njene noge nogama stolje?a. La ko je tako. Tako bi i ja sebe mogla proglasit ne znam kim. Novom Dinom Lolo-brid idom. A da iman malo vi e kura e i bolji eludac to bi i napravila. Stvorila bi sama o d sebe mit, budale bi se divile, ja in se lipo smijala u brk i mlatila pare. Nek a taj vi e nije tija iza? nigdi sa mnom. Misli da mije aj. Dostaje meni tih za?udnih kvazi umjetnika koji jedino sami sebe razumiju. Iman ja iskustva s tim. Kad san bila srednja kola svidija se meni jedan tip. Zgodan lip, ono, ala Konan. I malo-pomalo, mi se nekako span?ali i, aj, nazovimo to proodali. I sad, on mene jednu ve?er izvea vanka. A onda nije sta pri?at o sebi. Ja, pa ja. Pri?a kako ga niko ne razumi, kako je nesva?en, kako on ima neki svoj unutarnji ivot, kako njemu ne tribaju te neke glupe umjetni?ke akademije jer da to ta tamo u?e on sve ve? zna. Govorija mi je o astrologiji, o horoskopu, o apokalipsi, o vodenom krevetu, o besmislu umje tnosti i postojanja, o makrobiotici, budizmu, Cigavari, Tibetu i pitaj ti Boga ? emu sve ne. Mene nije pita ni a ni be. Takvi su vam ti mu ki. Vole da im se ene div e i hrane se tim. Svi bi tili bit genijalci u eninim o?ima. I sad, on meni to sve pri?a kako bi ja svatila koju ja nesva?enu genijalnost iman pored sebe. I malopomalo, o?e ne?e , po?ne tako, tija ne tija, razmi ljat. Tipa onoga: Vi ti kako je on g enijalan i nesva?en, a ja obi?na i glupasta, svak me more pro?itat ka otvorenu k njigu. Dobije jo neki kompleks manje vrijednosti, majke mi. Bude te sram ta si obi? an ?ovik, ta nisi malo kompliciraniji i zamr eniji, ta su ti misli sabrana djela, a ne roman toka svisti. etali mi tako etali uz more. Divota! Mise?ina pru ala srebrni odsjaj u more, ja blen ila u zvi de, sve romanti?no za popizdit, a on ti odjednom umu-ka i samo tako, oda , oda uz mene i mu?i. Kad odjednom re?e on meni: Goge! Ja se trgla, mislila sad ?e past poljubac. To je to. A on opet: Goge, zna ta!? Ja ka en: Znan i ja bi to tila . On ka e: ta bi tila?, a ja ka em: Pa to ta i ti! On ka e: Sta bi ja to tija? Ja ka en: Pa to ta misli , a ne mo re?. Nemoj se sramit, mo mepojubit. A on ka e: A ne to

, Goge, ja te puno volin i osi?an te ovdi, vidi ovdi, u srcu, u grudiman. Ja se r astopila rekla da i ja njega isto tako osi?an i da ba zato mislin daje ba sad idea lna prilika i scenografija za poljubac. A znate ta mi je on odgovorija? Odgovorij a mi je da on mene toliko duboko voli i osje?a, pa me zato ne more pojubit, nego da ja lipo iden doma, a da ?e on ostat sidit na onoj mise?ini, gledat u more i srebrni odsjaj i raz-mi ljat o meni i na oj jubavi, i da ?e tek tad ta ljubav u njeg ovon srcu dobit planetarne uzvi ene dimenzije. Reka je da bi pravi realan poljubac bija preba-nalan potez za tako uzvi ene osje?aje. I da ?e elja i udnja za mnom bit puno ja?a kad mene ne bude bilo, kad oden doma, a on ostane razmi ljat o meni i udi t za mojin usnama i jezikon. Ja se skamenila. A budale, jebate! Pa di?uja sad sa ma doma u ovu uru, rekla san mu. Pa zna li ti daje skoro dvi ure po no?i. Di ?u s ama u tu uru etat uz more po toj mrcini. Pa more me ko silovat, priklat. ta onda sa ljubavi debilu, debilni. Ko zna staja njemu jo ni an izgovorila ne bi li ga uvjeri la da me otprati doma, pa onda ako se on o?e vratit nazad, privalit pjehe svu tu kilometra u nek privali, vrati se, blene u mise?inu i pu?inu i nek razmi lja i udi, jebe se mene, samo da ne iden sama doma. Ali, ma kakvi. Ne bi ga Bog nagovorija. Lipo ti on ija, blenija u pu?inu i vi e se nije da dozvat. Moga si ga dozivat, mrd at, trest, ali on ka daje upa u niki trans, meditaciju ta li? Prije mu nisi usta moga za?epit, a sad umuka i ni ri?i, skamenija se ka mrtvac a ti draga moja Goge lipo u dvi ure sama po mrcini doma, pa ta bude, bude. Jebala san mu mater sve pu ten ku?i, pivala san i tr?ala od straja brzo koliko me noge nose. Rekla san sama sebi: Goge,Goge ako ovo pri ivi nikad vi e ne pogledat umjetni?ko djelo altro-ke umje tnika. Jebemti njih i njihovu za?udnost. Bolje na? nekoga normalnijeg i manje za ?udnog pa da te lipo poljubi, zagrli, pru i ono ta ena tra i i isprati do ku?nih vrata , nego da se on ljubi sa tobon u svojin mislima, a ti tr?i doma sama i pripadnuta ka zadnja budaletina. Toliko o tin za?udnin umjetnicima. Poznati su oni meni sa svin njihovin imi?i-ma, glupin frizurama, o?alima i jo glupljin mislima i fiks i dejama po kojima bi, ka, tili bit jedinstveni, kad ve? ne mogu bit jedinstveni p o svojoj umjetnosti. Zato bolje da je ovi Zdenin prijatelj, ta mi je pravija dru tv o u teatru, sam oti a od mene nego da san gaja nogirala. I dobro je daje oti a u tea tru kad je mene ima ko pribacit doma, a ne u dvi ure uz more na mise?ini. Ajde, ima Boga. Dvi se valjda iste tragedije ne mogu ponovit. Sli?ne da, ali iste te ko. Kucni?u tri puta da se ne ureknen. OPASNOSTI ZA BRAK PRIJATELJICE NISU ZA KU?U Kako san van ve? rekla u prethodnom poglavlju: dru ite se i imajte prijateljice, n ema tu ni ta lo e, ali problema ima i mogu nastat. Svi vam mu ki mrze enine prijateljice, pogotovo emancipirane raspu tenice. U prvom re du ta mu zadr avaju enu koja bi u to vrime mogla kuvat, prat ili ne to korisnije radit za njega. Drugo, ne voli da mu neko eni puni glavu i da ona u iva u bilo ?ijem dru t vu osim u njegovom. Sto razloga ?e on na? da se s njom vi e ne vi?ate. Te ta ?e ti ona lina krava, sav posa koji ima je ispijanje kava i kavica po tu?im ku?ama. ta ona tebi ima gatat u kavu, daje znala gatat izgatala bi prvo sebi, pa nismo mi, borati, cigani ni pogani. Te ta ?e ti ona raspu tenica i kurva koja ne zna sama di ?e sa sobom. ?ili grad je priko nje prosa, jo ?e nam i sidu u ku?u donit. Nosi to k vragu prije nego nas sve u ku?i infeta. Te ta ?e ti ona s petog kata. Nikad ni t a ne kuva, zbog nje mi svaki ru?ak prisidne jer se zalipi za na stol ka krpelj, p a ne?u ja valjda radit i slamat se po ?ile dane da bi suside ranija. Neka sama k uva, ima ruke. Te ta ?e ti ona ?avka udovica. Borati, od kad jon je mu umra ne zat vara usta, mlije li mlije, ka mlin. Pa da ja u svojoj vlastitoj ku?i ne mogu na miru od tih entura?a novine pro?itat. I tako dalje i tako bli e, uglavnom sve mu eni ne prijateljice smetaju, nijedna mu ne valja i to samo zato ta mu ko ne podnosi nik akvu konkurenciju, pa bila to i samo jedna obi?na bezazlena lajava prijateljica. Mrzi te enske ?akule, a posebno je alergi?an kad se zasidne po pola ure na telef on. Na to dobije nervni, zbog svega ta san prije navela, plus jo zbog telefonskog ra?una. A od svih mogu?ih eninih prija uvjerljivo su mu najmr e emancipirane raspu te nice otkop?ane odgori do doli, jer se boji da bi mogle imat utjecaja na njegovu e nu koja s vrimenom mo da postane samosvjesnija, a to samosvjesnija zna?i da vi e mis li na sebe, manje na mu a i da ne mora nu no trpit svako njegovo sranje. To mu ne vol

i. S takvim emancipiranim prijateljicama mu evi se vole dru it van ku?e, ali zato ne ele da u ku?ama njihovim enama sole pamet. Zakonita ena mora bit mancipirana i neo svje tena. ta bi druga?ije mogli jo re?: mu kima laska vrlina i neosvje tenost vlastite e ne i sloboda i osvje tenost tu?e. Zato i vi pamet u glavu. Pokoji savjet takvih prija ne?e vam bit na odmet, ali n emojte ih opet ni " slipo slu at, jer su ?esti slu?ajevi da upravo takve nagovaraj u udatu enu na sve i sva ta. Tipa onog: Vidi mene, otkad san se rastavila druga san ena. Niko mi ne visi nad glavom i nikome ne moram polagat ra?une, di ?u, s kim ? u i kad ?u. Legnem kad o?u, dignem se kad o?u, idem di o?u, do?em kad o?u i niko mi ne ronza i ne prigovara. Sve vrime koje san prije tro ila etaju?i po pazaru i t ra e?i svje e paprike, pome, breskvice - spizu koja ne?e na kodit mom mu i?u i na koju n e?e podrigivat i rutavat, vrime koje san tro ila rinta?e?i po ku?i, kuvaju?i, peru ?i-deru?i podove i tapete, sad posve?ujem sebi i gledan samo isklju?ivo kako seb i i svom stoma?i?u ugodit. Obnovila san se, podmladila, vi e se smijem, ni an depres ivna, ljudi me vi e vole, ele u svoje dru tvo. Kad se za elim mu karca izaberen najzgodni jega, potro im ga i po aljem doma, jer ne volin da mi usmr?uje postelju dulje nego j e to potrebno. Dakle, kako vidi , draga moja ivot se mo e savr eno organizirat i konzum irat. Zato bi ti ja preporu?ila da se podhitno promini . Jer ivot je kratak. ta, recimo, sad da ti njemu daruje najlip e godine svog ivota, a kad malo uvati godina on te utne ka staro gvo ?e na otpad i dovede mladu pip-licu da mu sidi na jajima, a to je nerjedak slu?aj, i ta ti onda bidna mo re? nego: "Ajme meni i mladosti moj a kome je dado i za koga je potro i. Zato se, draga, okreni, prosvitli, iza?i iz m raka sad dok ti je jo vrime, jer vidi mene, meni se takvo ne to ne more dogodit jer ja svaku sekundu ivota ivin, punim ivotom, mu karce tretiram ka potro nu robu i kad se izli u i potro e, samo ih utnem. Dakle, umisto da ?u?im kraj nekog jadnog mu a i ?ekam kad ?e mi dat nogu u guzicu, ja lipo sidim kraj vi e mu kih i samo ih bacin kroz pro zor kad vi e nisu za upotrebu. Ustvari, tretiram ih ka ulo ke za jednokratnu upotreb u. Jebate, meni svaki dan dolazi ispod ku?e kontejner da pokupi sve te kovace, ma jke mi. I tako iz dana u dan, sa kavice na kavicu, zaista postoji velika ansa da jedna ov akva iskusna maca, koja je pro la sito i re eto, jednoj obi?noj doma?ici, kojoj je s vaki dan jedan nalik na drugoga, napuni glavu. Postoji mogu?nost da ova ena koja se posvetila domu i obitelji istinski po eli priko no?i sve ostavit i upustit se u ludi sama?ki ivot pun avantura i izazova, da po?ne preispitivat i omalova avat svo j dotada nji obiteljski ivot. Samo je sad pitanje je li to ba sve tako kako je to nj oj njena takozvana prija predo?ila i nadrobila. Mo da je ba ta nazovimo prija ljubo morna na nju, njen obiteljski ivot, mu a, dicu i sve ta takav skladan obiteljski ivot more jednoj eni pru it? Jer te lije, raskop?ane od glave do repa, dugih noktiju i natapirane kose, koje vas nagovaraju da ostavite sve, mu a, ku?u, dicu, spremne su ve? sutradan nakon va e g odlaska uletit u va topli dom, sve prisvojit i lipo se udoma?it. Spremne su uga ?at va em mu u vi e i od vas samih, uzet van dicu, izrodit drugu. Sve, sve. Zato tu tr iba imat pameti i granice i uzimat ih s oprezom i rezervom. I zato u ovom slu?aj u nije ni lo e ta se mu boji da vas takve ne promine. Mislin, bolje je da se pla i da prijateljica ne promini va e navike i odnos prema njemu, nego da vas on ne promini , odnosno zamini s njom. Tu, kako vidite, opasnost vreba sa svih strana. Zato tr iba pravilno veslat, naginjat barku na livu i desnu stranu, ali pazit da se ne p rivrne. Zato prijateljstva triba odr avat, savjete uzimat s rezervom, dru it se, isp ijat kavice, ali daleko od ku?e. STRANKINJE A ta na i mu ki po liti popizde za stankinja-ma, to je za nevirovat! Dobiju ne to od on og evropskog arma koji nemaju priko zime. Prosto se pomame. Ne mo ih pripoznat. Va ljda in ona vru?ina udre gori i doli pa se ne mogu kontrolirat. One njima glavom zaokrenu pamet. A kako i ne?e. Odaju onako ka lisice. Mo ih na kilometar pripoznat. Po ?ili dan s e pr e na suncu, tako da su crne ka vragovi. Valjaju se s jedne na drugu stranu, c erekaju i ne to nerazumljivo trabunjaju: Ojes, o nou, va bene, na bene, ene, vandrf ul, najs, vedr, bjutiful kroej n bojs, ja, ja, ih kome, ih kome. Ko ?e ih razumit.

Sve im je najs. Normalno, kad do?u samo na par dana i to puna d epa. Sjaje se i v onjaju na kilometre od raznoraznih izmi anih masti, kremetina i parfema sa kojima se po ?ile dane ma u. Sun?aju se uvik u tanga ga?ama ili gole, a to na njima ne zn a jesu li tanga ga?e ili su in pigete u guzici. Mogu slobodno bez njih. Ustvari, znate vi ta su to tange? Ma, sigurno ste ?uli. T o su van one ga?e ta ulazu u guzicu. Evo definicije. Prije su mu ki morali razmicat enske ga?ice da bi in vidili guzicu, a sad in moraju razmicat guzicu da bi in vi dili ga?e. Eto. Te van strankinje uz tangu obavezno imaju izblajhanu, spr enu plavu ili jako natapiranu crnu kosu. Usta su im uvik rozo kri? ava, oko ruku i vrata, a nekad, borami, i struka imaju po tri tone zlata. Obla?e se u nemogu?e kombinacije. Pogotovo ?ehinje, ono zeleno-plavo- uto. Da te o?i zab ole. Za os-lipit. Pona aju se prenapadno slobodno i razuzdano ka kuje pu tene s lanc a. Normalno, kad uvik ljetuju, ljetuju bez mu eva i momaka, pa nadokna?uju sve pro pu teno. Nisu one takve doma, ne. Ovdi misle da sve mogu jer ih niko ne zna, a ta j a znan, bi?e tako i na e poludu kad odu u njih. Sve se tim stra-nkinjama otvara od gori do doli. I uvik in ka tobo e ne to slu?ajno ispadne. Komadi? sise, noge i da n e ka em ?ega jo . Imaju duge nokte i vataju tipove na neke glupe i prozirne fore. Ka ono, tobo e, izgube se pa ne znaju put. A kad ih ovi na i provozaju i izvozaju zabo rave samo ne di su nego i odakle su do le. Potpuno se pomame. I tako se ka tobo e st alno gube. Jebate, neka nose kartu, kompas, mahovinu u ruci ili dokumente oko vr ata ka pasi. Ima na?ina za orjentaciju. Koriste se i onom glupom forom kad im ka ne to ispadne dok se di u, zavezuju cipele ili in, recimo, triba namazat le?a, ili in pukne guma, ili in je slabo pa in triba ?a a vode, umjetno disanje i sve tako. A staje najtragi?nije na i mu ki su za tim njihovim stilom i punim ?epovima naprosto ludi. Sve bi in u?inili. Sve ono ta nama nikad ne bi i to sve zato ta nemaju ivaca i do svog cilja bi tili sti? ta br e, a strankinje su idealna prilika za to. Oni iv e u skladu sa ovin histeri?nim vrimenom kompjutera i raketa. Nemaju vi e ivaca za u dvaranja i predigru. Mi uvik bar prvih par dana govorimo: Ajme, nemoj, ajme, nem oj jo malo, ne?u, ne?u, ne dan, ma nije to jo u redu, ma nemoj doli, mo samo gori. Samo poljubac. I tako sve dok ne polude. A sa strankinjama nemaju tih problema. Njih ne tri-baju ni pitat, one same sko?e. I posli kad one nakon ljetovanja odu, prema njima nemaju nikakve obaveze. Ne tribaju se sa njima sva?at ni zenit ih. Lipo se nagu taju i njih i para. Onda one odu, a oni slobodni i bogatiji za koju k unu i za koje iskustvo vi e. Zato se ne bi tribale na njih ljutit jer su od mnogih na ih mom?i?a napravile mu kar?ine. Uvele ih u svijet sv-jeckoga seksa koji ?e oni opet primjenit na nama, doma?in enskima, kad njih vi e ne bude bilo. A u drugu ruku na i mu ki spadaju u dio doma?e turisti?ke ponude. Ali jedna ?ehinja Jitka ba se ned avno alila u novinama da nova generacija Dalmo a sidi uglavnom po kafi?ima i daje t o skroz jedna ozbiljna stvar. Stvar je alarmantna! U pitanju je imi? Dalmatinaca , zava-pila je. Ne znaju one da su se na i mu ki posli rata malo iscrpili, ta od samo g rata, ta od udovica, ali one naprosto ne mogu ili ne?e to razumit. Ne ide im u piriju. Kolike samo zbog njih dolaze vamo. I zato im na i mu ki moraju bit na raspol aganju, jer to spada u doma?u turisti?ku ponudu. I sad nije ni njima lako. Moraj u nudit ta se od njih tra i. To je za dobrobit sviju nas. Jer ?e tako rastom doma?i h ponuda rast turizam, a time i dr avni bu?et, pa ?emo prije u Evropu. LAK E JE AKO NEMA MATERE Najve?a falinga svakog mu karca je - mater. Sve bi mu se jo nekako moglo oprostit, samo da nje nemaju. Zbog matera je polovica brakova ve? razvedena, tako da nije ni ?udo kad ka e moja prija da joj odsad u ivotu igraju samo tipovi koji su siro?ad , dakle, oni bez matera. To je malo surovo, ali ja mis-lin da su jednom mu kom dov oljne dvi sise, i to enine. Mu karci, siro?ad bez matere, puno su pri-vr eniji eni zat o jer nemaju drugog izlaza, kad se na nju naljute nemaju mamice kojoj bi odma ot r?ali tra it rame za plakanje, nego nesporazum lipo moraju rje it sa svojon enom. A m u ki koji ima mater tija bi se privinit na eninu sisu, ali je problem ta se nikako n e more odbit od materine i to ona osi?a, koristi i bori se ka zvir za to svoje m ladun?e. E sad, to ne bi bija problem da se ona bori za mladun?e, nego se ona bo ri i kad to mladun?e postane mazgu-n?e. Jednostavno mu ne da odrasti, da se odbi je od sise i iza?e iz pelena. Njemu to, fala Bogu godi, i eto ti problema za jed

nu vezu i brak. Ima mu a, nema mu a. Tilo mu karca, psiha diteta. Za sve su to krive te zviri, matere, koje ih na vrime ne alju iz zvi-rinjaka i ne osposobljavaju za ivot u d ungli. Svaka mater koja ima sina misli da je, rodiv i ga, u?inila ne to zna?ajno za ?ovje?a nstvo. Svaka u svom malom vidi kombinaciju nobelovca, Kazanove, Robina Huda, Don Huana i Ajn tajna. Svaka misli da je jedina ona rodila i da je jedina ona majka. Pari ka da niko drugi nema matere. I sad normalno da niti jedna ena za njenog sina bez mane nije dobra osim nje same i zato u svakoj novoj sinovoj izabranici vidi suparnicu sa kojom ?e se za prevl ast borit ?ilog ivota i do posljednje kapi krvi. Jo je gora situacija od ove, koja je ve? sama po sebi grozna, kad je taj sin jedinac, jer je tad njena pa nja total no na njega usmjerena i ona o njemu i njegovim poslovnim i ljubavnim potezima ra zmi lja po ?ile dane i no?i. Druga ote avaju?a okolnost za mladu lipu nevistu je ako ta mater ima recimo malo stariju, razvedenu, neudatu ili nezaposlenu ?er pritom jo i ru nu. Ako je ?er nezaposlena, a nevista zaposlena, ?ilo ?e vrime nagovarat s ina kako nije dobro za enu da radi, jer daje udatoj eni misto u ku?i u kojoj i tak o uvik ima posla. Ako je ?er, recimo, ru nija i togod starija, mater ?e sinu po ?il i dan zvocat kako nije dobro za enu da se stalno licka, pi?ka i ure?uje. I ta jedn a udata i po tena ena uop?e ima radit isprid ogledala, ta ?e njoj uop?e minka i neka moderna garderoba. To je za iparice. Svaka udata ena koja se puno dotjeruje ima u glavi neke pogane misli. Sin ?e u po?etku odmahivat rukom ali malo-pomalo ubaci? e njemu mater bubu u mozak, pa ?e i on po?et prigovarat eni. ena, naravno, ne?e ti t odustat od minke ka ni od posla i eto ti skandala koji lako dovede do razvoda. Ako joj ?er nije ni u kakvoj romanti?noj vezi, a ve? su je godinice uvatile, bri n a mu mater ne?e, pogotovo, mo? smislit tu sinovu enu, pogotovo, ako bude prisilje na gledat njihovu zajedni?ku bra?nu sre?u. Ona ?e uvik u ro?enom sinu gledat pot encijalnog enika za vlastitu ?er, odnosno taj sin bi triba bit jedinica za kvalit etu i d ek-pot za svaku enu. Znan da van se ovo ?ini malo perverzno, ustvari i je, ali kao staje poznato da imamo takozvani Edipov kompleks, tako bi i ovo mogli na zvat Svekrvin kompleks. To je ono ta bi u psihologiji rekli - duboko nesvjesno. No, da se mi vratimo na ono duboko svjesno. Sin, naravno, sve cure koje upozna n ajprije dovodi na vizite materi. To je ka carina. I kako je dovede, tako brzo i odvede. No, me?utim, to su uglavnom one glupa?e koje na vrime ne shvate da prvo moraju zavest mu evljevu mater, pa tek onda njega. ena mu postaje ona koja najlak e i zlazi na kraj i ima najbolju taktiku sa njegovom materom, a ta taktika mora bit bolja od onih kojima se koriste naj kolova-niji ratnici u gerilskim ratovima, najv a nije obavje tajne slu be u svitu i ire, najve?i stratezi modernog ratovanja i pijuna e. Taj trud i nad ivotinjski napor isplati se ako je ena ba ludo zapela udat se za doti ?nog frajera, jer samim tim ta je toliko zapela, odnosno zaljubila se ili ta ti ga ja znan, ta mora bit od po?etka spremna na rtve. Jo je najlak a ona: Kako njega osvo jit1?, ali tu triba jo toliko toga osvojit da bi ?ovik prije osvojia Mont Everest nego ?ilu tu ekipu: oca mu, bra?u, bra?ine zlo?este ene, iru familiju i familiju u iseljeni tvu, prijatelje, njihove ene i onu malo stariju, razvedenu, neu-datu ili nazaposlenu cer pritom jo i ru nu. I najva nije, na kraju, kako san ve? gori spomeni la, kako mu osvojit mater. Dakle ovako. Kad ena prvi put u?e u mu evljevu ku?u ne srni se ni?im isticat, ni lipotom, ni pam eti, tako da bi se njegova mama odma osjetila dominantnija i jo dobrodr e?a. Djevoj ka mora pokazat ta ve?u stid-ljivost, pa ne bi bilo lo e da se dobro narumeni prije ili se pak svako malo tipa za obraze da taj stid ta bolje ispliva. Kad vas ne?im ponude, prvo recite: Ne?u, ma ne?u, a ako ba navaljuje onda uzmite samo jedan kol a?i?, ne vi e, jer ?e odma re? da ste nepristojni, da vas mater nije dobro odgojil a ili da se dosad niste imali di naist. Nemojte slu?ajno pred njom taknit njezin og sina, a kamoli, ne daj Bo e, poljubit, jer ?e odma re?: Vidi kurve, nije ga zna la uvatit. Jadni moj sin pa je na njene cake, trikove i ?ari bari. Zgrabila gaje i za?arala samo priko kreveta. Ko zna koliko ih je ta obradila prije nego je mo je jadno neiskusno dite za?arala. To zapamtite u svakom slu?aju, pogotovo ako ko ji put prispavate sa njim u materinoj mu ku?i, jer morate bit svjesne da ?e one uvik ka tobo e prolazit i urno pritr?avat tamo-amo zbog nekog va nog posla isprid sob e u kojoj ste vi sa njenim sinom ili ?e prislonit uvo na vrata od spava?e sobe n

e bi li ?ula kakvo dahtanje ili puvanje. Nemojte otvarat vrata jer joj je nos si gurno u bravi, pa ne bi bilo dobro da zbog vas zavr i na hitni kiru ki. Ja san mojoj tako jedanput skoro nos odfikarila, pa se nije stala derat do dan danas. Zato s e suspregnite od dahtanja koliko mo ete, jer matere zaboravljaju da su i one isto to radile kako bi za?ele svoga sina. Kad ih slu ate imate osje?aj da su sve one za ?ele po duhu svetom. Da mu koga nisu ni vidile, altroke takle. Tu je uvik te ko na? ravnote u jer ako pak ne poka ete nikakvu nje nost prema njenom sinu re?e: Ne voli ona njega, s njim je samo iz interesa. Niko ne more volit sina ka mater, to je pozn ato iz povjesti. Zato oprez. Ka em vam, to su nevi?ene taktike i najzamr eniji Arijadnini labirinti kojima se pri dobija svekrvina naklonost. Uvik je hvalite. Ako izgleda ka vi tica, vi joj recite da niste nikad vidili enu tih godina da se tako dobro dr i. Falite joj frizuru, ro bu, stas, recepte, kola?e, falite joj goblene, namje taj, cvi?e, ikebane, novu tel eviziju, kupite joj drvo ivota, puzavac, opiturajte koji put kosu, skinite zavjes e, odvedite je u grad, kupite joj materijal za vestu, hvalite joj sina do besvje sti i govorite daje to jedini ?ovik na svitu bez mane, jer ako bilo ta drugo ka ete ona vas ne?e razumit i jo ?e vas vi e zamrzit. No, ako te sve prepreke i prepone p re?ete i budu?a vas svekrva kako-tako prihvati, morate bit svjesni daje to tek p etina pre?enog puta do njenog srca, do kojeg zapravo, ka ta i sami znate nikad ne ?ete do?. Kad se udate za njenog sina stalno ?e vas zivkat, zapitkivat. ta kuvate njenom sin?i?u za ru?ak, kad ste bili u spizi, ta ste radili popodne, di je njen sin, je li dobro ru?a, boli li ga drob, je li se iznervira na poslu, triba li d onit fri ke blitve iz vrtla i tako dalje i tako bli e. Ako, recimo ?uje, da njen sin , otkad se o enio, jede ne to ta nije tija dok mu je ona kuvala, more totalno popizdi t. Kad je moja svekrva vidila da joj je sin po?eja ist sarmu koju san ja priprem ila totalno je poludila. Jer kad ih je ona kuvala nije ih tija ni taknit. Kad va n doti?na svekrvica ude u ku?u prvo ?e sve dobro izvi itat, otvorit van ormare, kr e-dence, pregledat banj, sobe, servise, ?ikare, pijate, ru?nike. I ako na?e koju falingu pilat ?e vas danima. Naravno, nameta?e van i svoj ukus, boje koje ona v oli, namje taj, slike, goblene. No, to je jo uvik varijanta mila majka, prema onoj da ste prisiljeni ivit s njon. O tome ne elin ni govorit. O tin torturama i maltre tiranjima, kad mora peglat samo na jeftinu struju bija raspolo en ili ne, do toga t riba li peglat rukave sinove ko ulje na crtu ili bez crte i kako mu slagat mudante , to ne, to je pristra no da bi o tome uop?e mogla progovorit vi e od ovoga. Eto, sa d vi vidite imate li za sve to ivaca i koliko morete trpit, pa sritno. Znajte, ak o to sve ne izdr ite, na kraju sve po aljete u pizdu materinu, spakirate kofer i ode te, tek se pojavljuje ansa da ?e vas svekrva zavolit. One redovno pate za biv im ne vistama, pogotovo kad sin u ku?u dovede novu. Onda sve va e mane najednom postaju vrline. Tako da je tek ta nova nevista najebala. Stalno ?e joj govorit, ne to ta ko, moja nevista je ovako, ne to ovako, moja nevista je tako, i tako dalje. Najgore ta se more dogodit dalmatinskoj materi jest da joj se sin ve e za razvedenu enu s dite-tom. On more imat ?ili vrti? di?e iz predhodnih brakova, ali ena ne. T o je drugo. A jeste vidili ovog novog norve kog princa? O enija se obi?nom pu-?ankom , raspu tenicom koja ima dite. On plave krvi bez crvenog zrnca, a ona najobi?nije crvene. I to dite je prihvatija ka svoje, i to ne samo on nego mu se i ?ila fami lija sa njim zabavlja. Moga je imat koju je tija, ali se zaljubija u nju. Mo da bi i on volija da je ona bila sama, ali nije, a zna se da niti jedna normalna mate r ne?e ostavit dite. I sad njegova pametna kraljica mater ra?una: Ako je moj sin sritan i ja san, ta ?u se mi at. Ali drugo je norve ka kraljica ka svekrva, a drugo dalmatinska doma?ica. To su nepremostive razlike koje ?emo morat kad-tad premost it ako budemo tili bit kulturni i u? u Evropu. Eto, ta norve ka kraljica ustvari popravlja prosjek svim svekrvama ovog svita. Dok azuje da u svakom primjeru ima i izuzetaka. Ovo o svekrvama san napisala ka biv a nevista, a ko zna, jednog dana ako postanem svekrva mo da ne to napi en i o tim nezahv alnim nevistama.

NI TA NAS NE SMIJE IZNENADITI

Mu kima je prije braka najva nije kakve ene imaju noge, a ?im je utiraju u ku inu onda im je najva nije kakve su joj ruke. Noge vi e niko ni ne primje?uje. U ku ini su enske noge obi?no pokrivene nekom ku?nom vestom ili prega?om, u krevetu i tako dolaze sa strane, a u mraku vi e nisu ni bitne. Ina?e, u nas van se najvi e cjene ene koje sa svoje petero di?e ne izlaze iz ku?e, po ?ili dan rinta-?e, i ?ekuju, do?ekuju tu svoju dicu i, naravski, mu a kojeg po pr avilu nikad nema u ku?i. Zapravo, jedino vrime kad svrati je kad mu zakrulje cri va, a to je ono gluvo doba negdi ono oko tri, ?etri popodne kad su jedino skitni ce na ulici. Uglavnom, ve?ina dana njih o enjenih mu karaca pona aju se ka ne enje. To zna n iz iskustva. I tako van taj na prosje?ni tata Dalmo skokne doma na obid, pomilki po glavu icama d i?icu koja se tad ve? odmaraju, ka ta i rade dobre tate, lupne enu po guzi, malo u vati za ciku i lipo sidne za stol. ena mu lipo servira u miru, uz osmjeh ge est, d i?ica ve? uredno sanjaju svoj popodnevni san i ne arlau?u, tako daje atmosfera z a njegovo u ivanje i opu tanje vi e nego idealna. Posli obida ?ovik zapali duvan, popi je tagod i lipo se izvali, pro?ita novinu, poslu a kratke vje ti, zahr?e, a kad se di gne pomilki di?icu po glavu icama, lupne enu po guzi, uvati za ciku, cmokne i iza?e . I sad pitaj ti Boga kad ?e do?. Lak e lastavica na?e put iz Australije u ove na e krajeve nego oni doma. I to lastavica uvik do?e na isto misto, a oni nerjetko za bucaju ku?u i prispavaju u pitaj Boga ?ijoj. Vanka vode svoj drugi ivot. Ku?a im prestavlja sigurnost, a sve staje van ku?e slobodu. U ku?i ru?aju i malo prispav aju, vanka kartaju, lo?u s prijateljima, vesele se, cerekaju, pu e, minjaju ljubav nice. Jednom ri?i - daju si odu ka. Tako oni kombiniraju i nadopunjuju svoj ivot i tvrde da se samo tako more odr at dobar brak. enidbom se njima, kako se vidi, ni ta n e minja, a opet ni ta te e nego ih utirat u brak. I sad te enskice koje oni privr?u i koje u ivaju sa njima van ku?e su nepo tene, a ene koje uglavnom ne privr?u i koje p ate sa njima u ku?i su po tene. I ta sad ja iman od toga ta san ?u?ala ku?i i ?ekala svog dragog, kad je na kraju ipak pobjedila ta, nazovimo, nepo tena. I sad da van pravo ka en kad sve sagledan ne znan ni sama bi li volila bit po tena i li nepo tena. ?ini mi se da ka ove nepo tene vi e u ivaju pa ?u i ja jo neko vrime takva ostat dok mi ne dopizdi. Osim toga, mislin da su ritke po tene ene kojima njihovo po tenje nije d opizdilo. A posli, kad uvatin godine i svatim da je sa provodima gotovo, na?u ne kog mirnog tipa da bude otac mojoj di?i, i tako. Samo je bitno pripoznat tu gran icu, jer nema ni ta tu nije nego vidit stare oronule babe koje jo misle da su curice. ta imaju vi e godina to im je suknja sve kra?a, nokti du i i dekolte du blji. Kod stare ene du ina suknje ekvivalentna je du ini pameti, odnosno ta je pamet k ra?a suknja joj je kra?a, ta je pamet du a suknja je du a. Kod mladih je suprotno, ta je pamet du a suknja je kra?a. Pitan ja jednu moju priju: Jebate, Blanka, kako ti mo to izdr at da ti ga nikad nema doma i jo , jebate, zna da se kurva i lo?e po ?ile n o?i? A ona mi govori da se je prije nervirala i kad bi mu god ta prigovorila da b i se sta na nju derat ka divlja svinja, kako se on slama i rinta?i za obitelj po ?ile dane dok ona samo sidi sa sve ?etri u zraku i mozgom na pa i. Da bi ona, gospoja, tila ivit u konforu, a ne bi mu dala iza? iz ku?e. Govori da neko triba i zaradit za njene veste i kave s prijama i da ona ipak u du?anu more natrpat punu ko aru pizdarija, dok drugi ljudi kopaju po kontejnerima, a da sve t o on pla?a, dok je njoj jedina obaveza pospremit malo ku?u i skuvat ru?ak, pa ak o joj je i to te ko da ne mora ni to. Govori joj da ona ima za poist, popit i onu stvar o kojoj neke samo ma taju i da ta bi vi e tila i tra ila od njega i ivota. I sad, ka e meni ta prija, kad se on tako na nju izdernja?i, njoj ga, majke mi, bude aj. I daje on kad bolje pogleda donekle u pravu. Jer ako on podmiri nju, pa uz to jo im a energije skakat po drugima, a onda neka ska?e. Ustvari kad malo bolje stane i p romisli , e, ?ovik je u pravu. Danas na jednu enu zapada pet mu kih. Ozbiljno - to je statistika. Jer, pazite ta se dogodilo. Nakon prvog svjeckog rata bija je manjak ena, bi?e puno jadnica umrlo od gladi, iznemoglosti, izginilo po logorima, tako da je nakon rata ostalo puno vi e mu kih, a mu ke je tribalo zadovoljit, tra ili su svoj e. No, po to su ene bile po tene i uglavnom virne svojim mu evima, nisu tile zadovoljav at druge mu ke van ku?e. Zato su se oni mu ki koji nisu mogli na? ensku snalazili na razne na?ine pa je tako do lo i do velikog porasta pedera, jer moj dida govori da prije tog rata nije niko ni ?uja za pedera i da toga na svitu nikad nije ni bilo

. Ali, ka e dida, ajde, ajde na jedvite jade to su nekako posli i razumili, ali su onda neki po?eli ?init one stvari s be tijama, mrtvacima i dicon, Bo e me prosti. Da to sve izbjegnu izmislili su pomagala, obi?ne vibratore, pa neke ta govoru, lu tke za puvanje, pa ?ak ?itan ju?er i neke be tije na puvanje me?u kojima je najtra nija i najglavnija atrakcija krava Milka, ali ?ini mi se da su te lutke i puvaju ?e krave do le prekasno jer se dotad ve? te perverzije toliko nakotilo daje tome t e ko bilo stat na kraj. Oslo sve k vragu. Izmaklo kontroli. To je tako, ka e dida, ilo posli prvog i drugog rata. A danas? E, u ovon na en Domovinskon ratu puno je m omaka i mu eva izginilo, a ena ostalo. Zavladala prava nesta ica. enama je to te it i pomirit se s tim, pogotovo ako se sitimo vrimena kad si mu ke moga na? na sni nju i rasprodaji, ali vrimena se, eto, minjaju. I sad govori mu od te moje prije da to sve triba zadovoljit. e b ko svat e

Nisu sve te jadne ene krive ta su ostale bez mu eva. Ne more i nije lako svakoj na? novoga, pa kad ve? ne mo e na? mu a, red je da joj se ne?iji bar malo posudi. Triba to svatit i ne bit sebi?an. Govori Blankin mu : Zamisli, Blanka, daje tebi tako, s tavi se u tu ko ul, vata ju je na osje?aj. Bidnoj je Blanki knedla zastala u grlu i po?ela je plakat ka ki a, potpuno ju je ta ?injenica skr ila. Smirila se tek kad j oj je on lipo objasnija daje to ta oni mu ki rade zapravo humanitarna akcija i dopr inos na em ratu i da ona more bit sritna ta joj pomo? te vrste ne triba sa strane j er ima svoj vlastiti doma?i, mu ki spolni organ. A ako je tako, ka e Blanka, onda do bro. Posli ga je jo i gurala u akcije. Govori da je ona uvik bila humana osoba i davala pomo? svima kome je tribala za vrime rata, pa ako triba i sad ?e pomagat i nastavit sa humanitarnim akcijama tipa ni ta nas ne smije iznenaditi. Uostalom, dok god mu karac ara, bar zna daje zdrav. ?im se mu ki ne?e odvojiti od ku?e i ene, zna j daje bolestan, na samrti ili je osta bez para. Tre?eg nema. Kako stalno pratin rubriku umrli-ro?eni-vin?ani ne znan za to nema one rastavljeni vidin da se sad n akon rata ra?a duplo vi e mu kih, pa ko zna, mo da za nekoliko godina, kad odrastu, ene bude isto to ?ekalo, kad se situacija obrne i kad oni opet do?u na rasprodaju. Al ima slu?ajeva i kad ene popizde. Ono, ni ta ne prigovaraju mu evima, ka ova moja p rija, ali rade svoje. Jedna mi se tako povjerila i rekla da ni ona ubudu?e ne?e odgovarat za svoje pos tupke. I tako, dok mu galeb okolo leti, da li ga, ba uvik, enica virno u ku?i ?eka ili se i ona pritvorila u golubicu? Evo, ba danas ?itan u novinama kako je jednoj eni u Njema?koj tako mu stalno laga d a ide na slu bene puteve, a ustvari ko zna di je i a. I sad je njoj dopizdilo vi e sid it doma, plest, ?u?at i njega ?ekat. Za elila se nekog punijeg ivota. Da bude malo korisna za ku?u, dru tvo i da, na kraju krajeva, pridonese ne to u ku?ni bud et, na ko ncu konaca da ne mora pitat mu a lovu za svaku pizdariju nego da sama zaradi za sv oj crni fond. Jednog dana tako ona lipo skupila svoju u te?evinu, skoknila do grad a, potro ila je na seksi robu, utegnila se, nategnila, osla na remont u frizera, k ozmeti?ara, pedikera. I kad se picnila ono non-plus-ultra stala lipo u izlog. Je r, tamo su kod njih ene koje prodaju ljubav izlo ene u izlozima ka kod nas sir i sa lama. I jednog je dana mu , koji je obi a sve bordele poku avaju?i kupit ljubav na tr ni ci seksa, pa od oka, kad je iza stakla nabasa na svoju enu. Nakon tog prvog oka po? eja se derat na nju ka stoka: Rekla si mi da ide s prijateljicama u oping, ta radi k od kurava?, a ona, fala Bogu, nije ni njemu ostala du na: Ti si reka da ide na slu be ni put ta ti radi kod kurava?. Onda je on nju sta potezat iz tog izloga, ona se ko prcala i razbila mu glavu pepeljarom, frcale su boce, ?a e i tako dalje i tako bli e sve dok se nije umi ala policija i odvela ih doma di su nastavili raspravu. Vi ti kako je to kad se ena malo utegne i baci ligadinu, kad se uredi i donese odl uku. Nije tila ni ta lo e u?init. Kad nije mogla usri?it svog mu a, odlu?ila je usri?i t mnoge druge mu eve. Nije ona, bidna, kriva ta ima veliko srce i velike kapacitete . A ovako je kona?no izgleda usri?ila i svog. Od svih izloga on je najvi e zasta b a isprid njenog i napaja o?i, a doma je mogla stat u vitrini sto godina, ne bi je primjetija. Mo ti mislit njegovog ?uda kad je to otkrija. Zato i u ovon slu?aju opet vridi ona: Ni ta nas ne smije iznenaditi. NE DAJTE DA VAS MINJA

MINICA SVUGDI I UVIK NE DAJTE DA VAS MINJA To da san raspu tenica, to san van ve? rekla, a za to san se raspustila, odnosno ras tavila to ni an. A znate zbog ?ega? Zbog minice! Je, virovali vi meni ili ne! Ja n e znan za to svaki tip ima potribu da enu, ?im dobije, odma promini, za to odma ne iz abere onakvu u kakvu bi je tija prominit, pa ne bi ima problema. E, ali to njima nije napeto! Oni ba vole ne to jako ta mogu slamat i sebi prilago?avat. Tu oni tren iraju svoju snagu i mo?. Kad je mene moj biv i upozna, sve je na meni pucalo. Bila san ka bomba atomika. Ono: sise, noge, glava, kosa crvena ka vatra i duga do gu zica, faca, stav, pika, imi?, inteligencija, arm, sve ono ludilo. Sve utegnuto, za tegnuto i promi ljeno. Sve sa stilom. Jebate, bila san ono - proizvod s ma nom. ?in me je vidija odma me tija skinit s police i odmotat. Rastrgat onu ma nu, razotkrit me i poist. Toliko se bija zapalija. Totalno je popizdija, tija se tre?i dan ze nit. Ja san totalno ostala paf na tu njegovu ideju, prvo ni an tila ni ?ut, a posl i san ka ono rekla sama sebi, ajde, jebate, kad je toliko navalija, a nije ni ka lo , ono. Mislin, danas ne znan ta mi je bilo i ta san na njemu vidila, osim dobre ambala e. Mlada san i luda bila, eto, to je, pa san padala na izgled ka i svaka ml ada neiskusna glupa?a. Ni ta on nije ima osim privla?ne ambala e na koju je baca sve karte. Nije bija ni bogat, nije vozija ni neko ludo auto, nije bija ni doktor, ni sporta , a ni neki ludi otka?eni umjetnik. Ono, nisi se ima kod njega za ta uvat it. Alije zato uvik bija ludilo obu?en, skockan i sre?en. Ono, sve marke, La ko ta , Bos. Sve se slagalo. Uvik ludilo po?e ljan, namirisan, mot, gard, avangard, redo vno se pra. I staja znan, bi?e me taj njegov vonj omami-ja. Prije njega imala sa n tipa koji je bija od ovoga interesantniji deset puta, samo se nije nikad pra. Ka, ono bija je neki otka?eni umjetnik, pa je malo smrdija. Poku avala san to svat it, ono, da nosi uvik jedne te iste ga?e i bi?ve. Poku avala san svatit te njegove umjetni?ke pobude, ali koliko san se god trudila nikako to ni an mogla podnit ni pro vakat. Zato san ispod ku ina uvik dr ala jedan oni Fa de-zodorans, pa kad bi on za spa ja bi mu malo po trcala noge i ve? je bilo podno ljivije, moglo se kako-tako ivit bez gasmaske. Patike bi stavila isprid vrata i sve u svemu lak e se disalo, osin t a je ujutro ?ili portun smrdija. Tako da san se kod ovog drugog vjerojatno zaka?ila na tu kontru. Je da je miris vrlo presudan kod zbli avanja dviju osoba. Taj njuh i kemija je zapravo ono ta paro ve magnetski privla?i jedno drugom, ali ako ni ta drugo kod partnera nije u redu o sim mirisa, onda jebe ti, da prostite, miris. Al dobro, pala san na baketinu, upe cala se i tako plivala neko vrime, sve dok mi nije stavija veru. E, onda je kren ilo minjanje. Malo-pomalo po?ela mi je voda dolazit do vrata. Najprije mi je dek olte zami-nija dol?evitom, a to je bila svjecka teta, virujte mi. Onake bovane kr it. Onda me po?ea nagovarat da prominin crvenu boju kose, jer da samo kurve imaj u crvenu kosu ka ja. U asno san se okala kad san vidila da su mu mater i obadvi ses tre crvenokose. Pala san na guzicu od fascinacije. Dan-danas mislin da me sva ta pegula s njim tokala jer sam tada bila u crvenoj fazi. Da sam bila plava sigurno mi se ta nesri?a ne bi dogodila. Mislim to, da ba na nj ega nabasam i za njega se, usto, udam. Tako da sam u roku odma, priko no?i ponov o postala plavu a nadaju?i se da ?e sad sve opet krenit nabolje. Ali, na alost, u?i njeno je bilo u?injeno i tu niti jedna boja kose, ni zelena, ni ljubi?asta, ni n aran?asta, vi e nije mogla spasit stvar. Iz dana u dan ne znan je li mi bilo gore sa njim ili njegovon materom. Vrimenom sam totalno otupila i po?ela sve slipo sl u at ka pas. Totalno san izgubila sebe i svoje ja. Sve mije postalo isto i ravno. Svakim danom sam sve vi e tonila i postajala sama sebi neprepoznatljiva, fizi?ki i psihi?ki. Osim ta san bila zakop?ana do vrata na njegov zahtjev i kosu san o i ala, a kad san minicu zaminila rebatinkama puka je brak. Nije ?udo da mu vi e nisam bil a zanimljiva ni prepoznatljiva kad nisam to bila ni sebi sama. Kad ena izgubi seb e, svoj identitet, more bit sigurna da ?e izgubit i one koji su je ba ka takvu vo lili i prihva?ali. To je i logi?no jer vas ka neku novu facu niko vi e ne more pri poznat. A ljudi sa onim ta im je nepoznato ne mogu bit bliski. To je ?ista matema tika. Kad bi dva i dva bili pet, matematika vi e ne bi bila ono ta je. Jer ne mo priko no? i postat ne to ta nisi. Ni an mogla postat Sofija Loren, ali ni Kva-zimodo, jebate. A l eto, volila san ga pa san tila do? ta bli e tom njegovom idealu. Ali ni an bila svj

esna da ta san se vi e trudila njemu pribli it, da san se u biti od njega sve vi e udal javala. Dok san jednom fregala pod, ?ila znojna i ra ?upana, on me onako zakop?anu i bezizra ajnu sagleda i razgleda i reka mi u facu: Pa, Gabrijela, jebate, u ta si se to pritvorila, ne mogu te pripoznat, i okrenija se nalivo krug za prvon mini con koju je ubra. Zapravo, puno prije togapo?eaje on ganjat minice, ali ja san g a, eto, prvi put vidila sa onom koju je me?ija u portunu kad san joj nabila kovac e na glavu. Krava jedna, dabili krava tele?e glave. A neka ga je uzela, ne ti fra jera. Ustvari, kad danas pogledan, u?inila mije uslugu i oslobodila me njega i l ude mu matere. Bar je vi e ne moran slu at, gledat, ni peglat na jeftinu struju, neg o kad me je volja. Nakon ta san skupila stvari i odlepr ala iz njihove ku?etine mor am priznat da mi je tribalo vrimena i vrimena da ponovo na?en svoje ja. Najlak e m i je bilo pustit kosu, opiturat se i nabacit dekolte, al to vi e, nekako, nije bil o to. Tribalo mi je stvarno puno vrimena da se sastavin. Kad san nabacila minicu svatila san da mi je bolest pro la i da ponovo mogu u akciju. Da san na la sebe i s voje pravo ja. A kako san glupa bila i ni an ni ta ku ila kad si mi govorija dok smo i li gradon: Ma vi di, bogati, Gabrijela, on me nije nikad zva Goge, ma vidi one kolke su jon ?i?e, a jebate pola ih jon je ispalo iz redipeta. A vidi one koliko su jon guzice, a nosi tangu, jebate, sve jon seprozire. A je, ene nemaju ukusa. Ja glupa ni an ku ila da on o tome ne bi ni govorija da za tim ne ?ezne. Zapravo, svi za tim ?eznu i ? eznu da drugi za njihovon enon ?eznu, a daje ne mogu imat. Zato, kad san se rasta vila, sitila san se svih tih ena koje je etaju?i sa mnom ogovara i za njima se okr i?a i odlu?ila da ?u ba bit ka one i prihvatit njihov imi?. Odma san skoknila do pazara, potra ila tanga ga?e, ali ih ni an na la, pa san upotrijebila pigetu. Mo e to iza zvat isti efekat. Jednu pigetu zave ete oko struka, drugu provu?e-te izme?u nogu i eto vam tange. Sam svoj majstor. Kupila san jo prozirne ga?e tako da se te pigete lipo ocrtavaju i da stvaraju efekat ka da si gola, a nisi jer ima pigetu. Za majce vi e ni an imala para, pa san doma uzela no ice i sve stare dol?evite rasparala do pu pka. Ono, dekolte ala Ser ili Vlatka Pokos. Pa, jebate, kad se one glumice prid o?ima ?ilog svita na dodjeli oskara mogu pojavit polugole, i to je ka in, za to bi ja onda bila on ili off. I da vi kad san tako pro la dva dira po gradu. Nema, svima se vratovi od okritanja za mnom iskrenili. Svi dobili i ijas. Mogla san uvatit koga sam tila, a ja, budala , mislila daje onaj moj sedmica na lotu. Zato nemojte slu at te glupe mu ke koji vas samo o?e uni tit. Oni samo misle da vole f ine i zakop?ane do grla, a kad to dobiju zgroze se i bi e otkop?anima. Dakle, oni ?e od onog ta misle da vole pobi? ka onome ta misle da im nikako nije po volji. O nevinim zakop?anim do vrata enama vole pri?at, a sa raskala enima otkop?anima se dr u it. To je poznato iz povjesti. Da nije to samo moje iskustvo pro?itat ?u van pismo jedne Kike koje san ubrala u Slomljenim srcima. Ona ka tra i savjet ta u?init. Za mi je ta ?e ova knjiga iza? pu no posli, a da jon znan adresu pisala bi jon odma, ali kako ne znan morat ?e pri ?ekat da se ova izda. Pi e Kike: Zajedno smo vercali duvan i travu ispod banka za odabrane mu terije. Volija me, ali me nije tija zenit, a onda je do la racija i strpala ga u ?orku, a ja san in neka ko uspila za dlaku izmigoljit. ?ekala san ga, ?ekala da iza?e iz ?orke, a kad mi je dopiz-dilo spandala san se sajednin staje bija bos verca ?iloga kvarta o kojen san mogla samo ma tat. Bija mije sajnsfik n. Ne mogu lagat, imponira mije ka faca, a kad mije reka da bi mi bili super poslovni i bra?ni partneri, da neman ta ?ekat jer oni moj i tako ne?e nikad ugledat svitlo dana, totalno san se okalajer takvu ponudu ni an ni u najve?em bunilu o?ekivala. Zavarila san. I ta ?u, povirovala mu, pala u naru?je, podala mu se, a koja ena, jebate, ne bi. Ali on je uskoro po?eja pizdit od ljubomore na moj dekolte i minicu, da ta svi tipovi imaju meni buljit u guzicu i sise, a jebate on se na to prvi zali-pija. Eto ta su tipovi, dok nisi njegova mo etat i gola, a posli bi tija voru kraj sebe. I ja, njemu za ljubav, zako p?an se do grla. U me?uvremenu ovi moj iz ?orke ?uja da se udajen i popizdija, o bolija na nerve. Da koja sanja to drolja ta se zalipila na prvog posli njega. Ja san mu pisala da mije dopiz-dilo bit samo njegova ljubavnica i da kad me on nije tija zenit ima ko o?e i to bolji od njega. On ti se nekako iskobelja iz ?orke n

a neku uvjetnu, na a me s ovin i kad me vidija onako zakop?anu do vrata umra od sm ija. Kad je ovi moj sada nji vidija da mom biv em vi e ni an napeta, prestala san bit i njemu. Ja mislila potu?e se zbog mene, bi?e krvi do kolina. Ve? san vidila sebe ka neki lik iz bajke oko kojeg ?e se vitezovi potu?, a ono od vitezova ni v. Oni ti se dvojica lipo skompala, spojila ih ?a a, opili se ko dvi svinje i mene odjeb ali. Ja za di pet do la doma, nabacila svoj stari minjak i bogami odma na la tre?eg. J ednog finog momka Bugara Fran?e-ska ta se ne bavi porkin poslovima, nego ?ovik ure dno verca dinje. Jebate, kad su ona moja dva ?ula za Bugara do?ekali ga negdi, na baketali, razbili mu dinju, ne onu koju verca, nego njegovu gla-vu u-dinju, i to in nije bilo dosta nego su ga prijavili da nema radne dozvole i da, ustvari, ispod dinja verca izbjeglice. Tako da opet iman frajera, ali u ?uzi. Prije me nije tij a nijedan, a kad san nabacila minjak svi se potukli oko mene, nastala navala. Pr o-va?u ?ekat Fran?eska da iza?e, a ako se u me?uvremenu ko zalipi za moj minjak, ne znan, nadan se da ?u mu znat odolit. Sad ne znan o?u li obu? ga?e i ?ekat ga ili ostavit minicu pa ta bude bude. Eto vidite, ovije njen frajer iz ?orke bija ljubomoran na nju dok je nije vidija ?ilu zakop?anu i depresivnu. Takva vi e nije bila interesantna ni njemu ni onon b osu koji ju je na to nagovorija, puno im je zanimljivija bila ?a ica, pa su se lip o zajedno oblokali, a nju poslali doma. Posli, kad je enska ponovo nabacila imi?, minicu i na la kulturnog frajera iz svita, ponovo su postali ljubomorni i odlu?il i joj zagor?avat ivot. Ali, bilo kako bilo, da sanja na njenom mistu, ja minjak v i e ne bi skidala. Bolje opet kad se tipovi oko ene tuku i zavide joj nego da je ele i smiju joj se iz prikrajka. Zato ja ne bi skidala minicu, ako je njena ljubav prema Bugaru bila dovoljno jaka, ba ?e minica to dokazat. Bit ?e puno frajera koj i ?e se na nju zalipit, a ona, ako iskreno voli Fran?eska, samo ?e njega ?ekat i to u minici. TRIBA BIT ONAKVA ZA KAKVU ONI MISLE DA NE TRIBA BIT Kad ga ve? nekako na?ete, namamite, omami-te i uvatite u mri e tek onda dolaze pra ve muke. Kako ga privezat da se ne iskoprca, ne sklizne i ne pobigne iz te mri e? Oni znaju bit vrlo ljigavi, ka ribe, lignje, samo se nekako izmigolje, puste crn ilo i dok se ti osvjesti vi e ih nema. Osim ta smo ve? zaklju?ili da su ka bebe koji ma ?ili ivot triba minjat pelene, brisat nos, ?e kat ih i mazit ka male maj-mun?i?e , pivat pismice, prat, peglat i glancat, tur-pijat in pete, stric nokte na nogam a, i at ih i sapu-nat le?a, kuvat spizu kakvu je kuvala njihova mater, mu?at za vri me dnevnika i dok ?ita novine. To je samo mali djeli? onoga ta ene rade da ih priv e- u. Tu je jo masu pojedinosti i kombinacija koje triba uzet u obzir i o njima pov est ra?una. Mu karci o jednom tipu ena ma taju, a sa sasvim suprotnim tipovima se ene. Ono, ma taju o plavim, putenim, dugonogim, kosookim princezama koje ni ta ne rade: ne peru, ne oru, ne kopaju, ne fregaju, samo lipo side, pjevu e, lakiraju nokti?e, uzdi u onako mirisne i naravno ?ekaju njih, svoje prin?eve da ih oslobode, zagrle i odvedu u neki bajkoviti svit, ka staje Zlatokosa u zamku ?ekala i do?ekala sv og princa. O tima oni ma taju, za njima ?eznu, a da im jedna takva do?e dva dana u ku?u i zasidne, da recimo, umisto da kuva, po ?ili dan lakira nokte i uzdi e, tre ?i dan bi dobila nogu u guzicu i odletila nazad u svoju bajku. Zato se na i mu ki ene sa sasvim suprotnim tipovima ena za koje ra?unaju da mogu dobro fizi?ki i psihi? ki potegnit i da, nakon to po ?ili dan ska?u tamo-amo za mu em i dicom, uve?e ne pa dnu mrtve od umora nego sa?uvaju jo snage za skakutanje i aputanje u bra?nom gnjez da cu. Takve ene su za ku?u, jer ?e svaki mu ki radije rtvovat svoj ideal ene nego vlastiti komod. On to razmi lja vrlo prakti?no i naravski pode ava da mu ivot bude ta lak i, udobniji i ugodniji. Bolje je imat enu malo kra?ih nogu i ja?ih ruku, da nije neki manekensk i tip pa da mo e radit, slu it ga i dvorit, nego neku mirisnu dugonogu lipoticu koju on mora slu it. To na mu ki Dalmo ne?e nikad napravit. Takve mirisne lipotice oni ?uv aju za van ku?e. A nije ni ?udo da ku?ne ene izgledaju nikako. Bidne moraju po ?ili dan tr?at po k u?i, prat zahode, brisat di?iju guzicu i rigotinu, kuvat raznorazne al e, ka e i sarm e. I kako pored svega toga mogu jo i lipo mirisat i izgledat? Ko ?e pored kupusa i kapule mirisat na anel? Lako je bilo Merlin Monro spavat sa tri kaplje anela 5 n

a ku inu kad ona ni kupusa ni sarme nije vidila. I to je nemogu?e tra it od jedne no rmalne ku?evne ene i doma?ice, no to je ujedno i ono ta mu ke odbija od ku?e. Pa od jedne takve bidne zaposlene i manje mirisne ene nerjetko pobignu u zagrljaj miris ne lipotice koja ih van ku?e samo voli i ?eka. I sad ta u?init. Ni ta, triba iz tog a izvest zaklju?ak da se ena nikad ne srni opustit. Nikad! Nije uzaludna ona: Da se od ene Dalmo a o?ekuje da u dru tvu bude pametna ka Ajn tajn, lipa ka Sofija Loren, u ku ini vrhunska kuvarica, a u postelji kurva. Ozbiljno, i u hodniku, dnevnoj sob i, a naro?ito ku ini i na balkonu ena mora bit sre?ena cakum-pakum. Izgledat ala ko mbinacija Sofije Loren i Ketrin Denev. Namazana, dotjerana, s frizurom, mora kuv at i servirat sa stilom, smje -kom i armom bez ijednog znaka ljutnje i nezadovoljst va. Ka u najelitnijem restoranu. Ka japanska gej a. ene obi?no imaju obi?aj kad su po ku?i da obuku ono ta one nazivaju: ne to komodno. To su uglavnom neke indijske iroke veste na koje se na im mu kima di e kosa na glavi, b arem mom biv em, onda forkete i vikleri na glavi i jo kojekakvi ku?ni znakovi. Kad je mene moj upozna spadala san i ja u oni vanjski tip ena, lipa mirisna, i takvu me zavolija. Kad me utira u ku?u i kad su zavladala ova druga pravila, ja ih bud ala prihvatila, jer san mislila da ?e mi u?vrstit ljubav i brak. Do-vatila se me tle, a sebe zapustila. I tako tirala, rin-ta?ila sve dok mi jednog dana dragi, d ok san ribala pod i tapete, nije reka: A, jebate Gabrijela, ta si se zapustila, p a na ta to sli?i , pa ni an ja tija enu slu kinju. To mi je reka i malo-pomalo iskliza iz ku?e, a posli i iz mog ivota. Ka ona lignja iz mri e. Zato, drage moje, nemojte se zapustit, nikako. Umisto da vas mu promini, prominite se vi same. Budite uvik cakum-pakum. Na minkane , sre?ene, mirisne. I kad se tako dotjerate onda morete malo i ru?ak promi at. Kuv ajte mu samo mirisnu spizu, nicele, jaja, kumpiri?e, pa ako dobije opstipaciju il itiga utvrdo sam je kriv. To je tako - ima miris, nema govno. Ne mo prnit i stisnit . Pratite modu, ako je u modi plavo, opiturajte se u plavo, nema veze ako van bo ja ne stoji, bar ?ete bit u trendu. Nema veze ta on govori da mu se ta moda vi e ga di, ali ako u ku?i ima modernu enu manje ?e ga privla?it vanjska moda. Tako je mo j uvik govorija da ta ?e jednoj po tenoj doma?ici i eni parfemi. eni koja se pere i i ma svoj lipi, vlastiti miris ne tribaju parfemi i parfem?i?i. Parfeme koriste sa mo one ene koje se ne peru i smrde, e da bi prikrile vlastiti smrad. Ja to, budal a, poslu ala, ra?unan, aj, ne?u se mirisat, ostavi?u nek stoji vako nenaparfimiran o, sa prirodnim vonjem. I misli da nije oti a parfimi-ranoj?! Pa ih, aj sad ti Bo e, slu aj. Da, triba ih slu at i to vrlo pa ljivo, a onda napravit sve suprotno. E, onda ?e ena bit ba onakva po njegovom gustu. Onakva o kakvoj je sanja, a ne kakvu misli da bi tija. A ako ima san u ku?i ne?e ga tra it negdi drugdi. KAVE SU NAJOPASNIJE Sinjorina, bi li iza li sa mnom na jednu kavicu, mislin volija bi u takvom lipom d ru tvu popit kavicu. Lip i human prijedlog, nema ta, ali ta se iza njega krije, to j e pitanje. elja za kavicom ili ne?im drugim? Mislite da je to drugo elja da vas od vu?e u krevet? Dobro, u pravu ste, al to se jo nekako mo e opravdat, ako ?ovik to el i i o?e, mislim ako ga privla?ite mora odnekud po?et, a najlak e, najjednostavnije i najbezbolnije je po?et od bezazlene kavice, jer, na kraju krajeva, to je kod nas ve? i neka tradicija. Kava je mnoge parove spojila, a alkohol rastavija. A o ni koje je kavica spojila du e ostaju u braku od onih koje je alkohol spojia. To j e statistika. Ovi drugi br e izgore. No, da se mi vratimo na kavu. A ta ako iza tog poziva na kavu va eg galantnog udvara?a ?u?i samo njegova elja za trofejima? Jer, poznato je da se mu ki stra no vole s njima kitit. Mislin, koliko trofeja ilitiga ens kih imaju, ili uvjere druge da su ih imali, toliko vride. Me?utim kad bi mu ki bil i takvi ljubavnici ka ta pri?aju ene ne bi imale vrimena sidit i pit kavu. A, na al ost moremo se uvjerit u sasvim suprotno. Da su ih puni kafi?i i entade i da tamo side po ?ile dane bez mu kih u svojim peto?lanim ili esto?lanim enskim grupama. Ne z nan ta se to doga?a, ali ene se sve vi e dru e me?usobno. Je li to zbog nesta ice mu kih, ogor?enosti na mu ki rod ili elje za eman-cipirano ?u, tribat ?e ispitat. Ako se pak radi o enskom strahu da bude vi?ena sa momkom na nekom javnom mistu, za to su sig urno krivi mu ki lajavi jezici. Recimo, momku se svidi cura, on joj pri?e i pozove je na magi?nu, ?uvenu kavicu. Ona se, naravno, malo ne?ka, ali ako joj se tip s

vi?a uskoro pristane. On sav sritan do?e sutra na dogovoreno misto s njom, cmakn e je u obra ?i? i odvodi u kafi? na najfrekventnijem mistu di ?e sve i svakoga vid it i bit vi?en. Velikim vidljivim gestom poziva konobara, smijulji se i curi ka tobo ovla pribaci ruku priko ramena. Ona je srame ljivo makne, on stavi, ona makne, on stavi, ona popusti, a on se po?ne slavodobitno smijuljit na sve strane. Po?ne se i cura smijuljit, ali ne na isti na?in ka on. Njen smje ak nije smje ak slavodobitnika, nego smje ak sritne, zadovoljne, osvojene ene . No, ubrzo sve postaje kristalno ?isto, bistro i jasno. Momkove su namjere otkr ivene i djevojci ne ostaje ni ta od te kave doli ?injenica da je postala ni ta drugo do jo jedan trofej u njegovoj ina?e bogatoj kolekciji. Jer, Bo e moj, ka staje i t ija, vidijaje i bija vi?en s doti?nom damom na kavi, staje u nas ravno najlu?e p rovedenoj no?i u najrazuzdanijem seksu s njom. Tako vam bar oni me?u sobom pri?a ju, stvarno. Ono side u kafi?u i kako koja ena kraj njih pro?e krene pri?a tipa: Ja san ovu opalija. Ludilo je. Drugi se nadove e: A i ja san. Tre?i ka e: I ja!, a ? etvrti konstatira: Kurva! I eto ti kave. Jedna kava priko no?i od po tene ene napra vi kurvu. A ustvari oni koji su jaki na jeziku obi?no su slabi ili nikakvi na dj elu. Svaki dan mo emo pro?itat ta oni sve ne koriste da bi se mogli aktivirat. Dana s pi e u novinama da je jedan John Wright poija 97 kamenica i tako u a u Ginisovu kn jigu rekorada. Ja mis-lin daje taj posli zasko?ija sve ene na putu do ku?e ka pom amljeni, pomanitali konj. E, ali ko ?e dat uvik kamenice kad stvar zaka e. Nezgodn e su za nosit u epovima. E, ali i kamenice se da zasko?it. Odma na drugoj strani te iste novine ?itan kako su se neki mu ki do?epali lika za dizanje one mu ke stvari koji je navodno bolji od vijagre. Napali neki Bajerov laboratorij i ?ilog ga op elje ili. I sad govore da u Njema?koj prema procjenama oko 6 miljuna mu kih koristi tu likariju za dizanje. Sad, ako tome pribrojimo one koji koriste vijagru, kamen ice, orahe, kikirikije i druge afrodizijake onda je onih kojima to ide od ruke o stalo toliko da bi ih moga mikroskopon tra it. To van nije ni ta izmi ljeno. To je ?is ta statistika, morete provjerit. I sad, kad oni po?nu pri?at o tom nekom njihovo m opalji-vanju, da stvarno misle opalit ensku izveli bi je u krevet, a ne na kavu . Lako ti je pri?at kad se ne more provjerit. A Bog je zato i ostavija one mu ke i enske stvari nepismene. Da je mislija da je to va no znat sa koliko je ko partnera bija, on bi stvari druk?ije uredija, pa bi se znalo. I ta sad nakon te kave, spi -ke, udvaranja, ulizivanja svogudvara?a o?ekuje jedna iole normalna ena? Naravno, da ?e je pozvat i sa njon popit jo koju kavicu. Ali ne! Dodu e, ka e on da ?e se javit i da jedva ?eka kad ?e ponovo imat tako divnu priliku za zajedni?ku kavicu i romanti?ne ugodne trenutke, da mu je sve sla?e kad ste v i sa njim, pa i kava, da mu uop?e ne triba natren ni cukar, da mu je ?ili ivot uz vas sladak i posut medom i e?erom. Da ste vi, ustvari, njegova p?elica Maja. Sve ?e on to nadrobit i nabrojit, to se ne bojte, to uop?e nije upitno. I kad to sv e namlije, ode, obe?a da ?e se javit, ali se nikad ne javi. Jer, tipovima raste cjena prema broju popivenih kava sa razli?itim enama u sedmici, pa ?ak i jednom d anu, a shodno tome eni cjena pada. Odnosno, ta se o eni vi e pri?a, ona postaje sve n eprivla?nijom i nepo eljnijom, a ta se o mu karcu vi e pri?a on postaje sve privla?niji . Jer, ako se o njemu pri?a svi pomisle: Bi?e da u njemu ima ne to. Sigurno je fac a i neka manga i marka od ?ovika. No, dobro. I ta sad, ako ste ena i ako vam se sa doti?nim tipom ba pije ta kava, odnosno ne mo ete joj odolit? Ako vas takvi osje?aj uvati, ako nikako ne mo-rete odolit toj opasnosti, onda ne ma druge nego napravit i re? sljede?e: Hvala ta ste me pozvali na kavicu, vrlo sa m polaskana, ali prvo ?emo se o enit, ili bar napravit predbra?ni ugovor, i kad se vratimo od javnog bilje nika ili mati?ara morenio svratit i na kavicu. Ali staja vama to govorim, sigurno ste i vi to sku ile i na le neke svoje sisteme oko tih pi?a . Eto, to je razlog za to za jednin stolon sve ?e ?e sidi pet prijateljica bez mu ke d u e, a za drugim pet, est prijatelja ogovaraju?i i olajavaju?i onih pet prijateljic a. To van je tako. Ne govorim ja to napamet. To je poznato iz na e bli e i dalje hrv atske povjesti. ta se ti?e ru?ka, na njega ?e vas ritko ko izvest. To je malo preskupo za mu karce sklone vratolomijama o kojima smo govorili. Jedan moj prijatelj, na primjer ka e: Za to bi ja poziva enu koja me privla?i na pi?e i ve?eru prije seksa"? To je meni nelogi?no. Jer, kad se pri derem ni an ni za ta os

im za zaspat. Posli seksa sanja gladan, onda bi mi dobro do a koji nicel ili janjet ina. Zna?i najprije provjera, test, a onda eventualna ve?erica. To van je jednostavno novo vrime i novi bonton s kojim svakako triba bit upoznat . BRAK ILI STRAST Te ko to ide skupa, a to je tako?er poznato iz povjesti. Sino? me ne to uvatilo pa r ekoh sama sebi: Aj, ba bi mogla ispe?picu. Ne znan ta mi bi. Mogla san nazvat Brzo g Gonzalesa i u roku minuta stvorila bi mi se na stolu. Lipa, pe?ena, rumena i j estiva. Ali eto, ba san popodne posjetila najnoviji gigantski supermarket u kojem san kupila sve potrebno za pi?u ku?ne radinosti. Tek toliko da ne iza?em prazni h ruku. A te ogromne samoposluge-tine svaki dan ni?u sve ve?e i ve?e, ka gljive posli ki e. U njima nema ta nema, svega, osim para kojima bi ?ovik to sve moga poku povat. U stvari, tila san iznenadit jednog, nazovimo, prijatelja. Jer prijatelj je vrlo irok, rastezljiv i fleksibilan pojam. Svaki mu ki voli kad ga ena iznenadi i ne to slasno skuva. Zato im ne triba ?esto kuvat, da im ne pri?e u naviku. Mo da tu radost ne?e pokazat, ali ?e je sigurno osje?at, jer ih posje?a na doba djetinjs tva, na majku koja je izmi ljala jelovnik za svoga sina. A, jebate, da ste vidili du?ana! To van moran ispri?at. Tamo sa cjenama pada i temperatura. Jebate, smrzl a san se ka neka stvar. Mislin, to u ivotu ni an vidila. Da bi kupija, recimo, mliko ili maslo mora u? u fri idere veli?ine moje garsonjere, a isprid te ka ledene garsonjere visu skija ke jakete. I ta ?u, jebate, obukla san tu jaketu da se ne sledin ka piletina, ali doli san ostala bosa, ni an na la nikakv e bi?ve da visu. Jednom ri?i, gori san se upalila, a doli oladila. Za popizdit. I ni ta, nabrzinu san kupila tu te pizdarije za pi?u i pobigla, da se ne pritvorin u santu leda. Jebate, vanka bilo +40, a u tim fri iderima garsonjerama -40. To je za do ivit ok infarkt. Ko bi po onoj ladno?i jo i bira, uzela san prvo ta mi je palo pod ruku i istr?ala s onom njihovom jaketom na sebi, skoro me uhapsilo, a ja je samo zaboravila skinit. Mozak mi se zaledija pa zaboravila. A oni se uspani?ari li ka da san in uzela ne znan ta. Ne ti jakete, ne bi je iz kupusa izvadija. Da je ta vridila ne bi nan je ni iznajmili. Uglavnon, nikad vi e me tamo ne?e vidit. Prv i put san svatila kako se osje?aju bidni mrtvaci kad ih strpaju u fri idere. A ne, dok ne umren tamo vi e ne ulazin. A gledan taj svit di trpa u ona kolica ka da je sve mukte. To mi nikad nije bilo jasno. Jebate, ?in malo ve?i du?an, ljudi vi e t rpaju u ko are. Pari, ako je du?an ve?i da moraju vi e kupit. To svate skoro ka niku obavezu. Ka ono da se ne osramote kad sritnu kojega susida da im je slu?ajno ko a ra praznija od njegove. Al opet kad vidi toliko toga oko sebe, ne mo odolit, pa ku pi ta ti triba i ne triba, a s obziron kolke su u nas pla?e, kupi mise?no jednu tak vu punu ko aru, a ostatak miseca gladuje . Al, nema veze, u redu je da se i na ?ovik bar jednom mise?no osje?a evropski. Svega puno, a novaca nigdi. Pa nek bar jedno m mise?no trpa. Jebe ga se! Vje ba se za ulazak u Evropu. I tako, ve?eras san ostala doma, misila tu pi?u, kihala od smrzotine iz onog Get roa i pomalo bacala oko na neki film na televiziji. Onaj Mostovi Medison sa Meri l Strip i Prljavim Harijem u glavnim ulogama. Ukratko, ena van je bila u braku i imala dvoje di?e. I jednom, kad su mu i dica oti li na izlet, u ku?u joj je u eta nek i neznanac u kojeg se ona ludo, na drugi pogled, zaljubila i s njim provela ?etr i nezaboravna dana. Da se to, na primjer dogodilo negdi na na im prostorima ne bi se on nezapa en provuka nijedan, a kamoli ?etri dana. Mi imamo najja?e pije na svit u. Da je to bilo kod nas i da je slu?ajno koja susida znala da je kod nje neki m u karac stalno bi zvonila na vrata, tra ila soli, cukra, bra na, ulja, bilo ta samo da provjeri ta se tamo doga?a i ko to nju posje?uje kad mu a nema doma. Ali kako to ni je bilo u nas, on se provuka. Izgled more ?esto zavarat ?ovika. Ona je onako figurala ka obi?na doma?ica koja se davno pomirila sa sudbinom da slu i di?i i mu u. Do?ekuje ih od?e-kuje, kuva im, pere porke bi?ve i mudante i tako vrti tu istu pri?u iz dana u dan. Al, zapravo j e u sebi bila iva vatra. Ono, izgarala je, ?eznila je da jon se ne to dogodi, neka luda ljubav, nezaboravan seks. Ne to venti kvatro mile baci. Znala je, slutila, sa njala da postoji ne to vi e od njenog svakodnevnog obi?nog, posranog ivota. Ma tala je o tome da bude bili labud od ?ajkovskog ili Ana Karenjina prije nego ju je atra v

lak. I kako se i najlu?i snovi nekad nekom, na op?e iznena?enje, znaju pritvorit u stvarnost, tako se to i njoj, jadnici, dogodilo kad joj je u ku?u banija nezn anac i ?ilu joj utrobu i ivot promi- a i u minuti priokrenija. U po?etku je bila ka ne to stidljiva, stegnuta, ali nije joj tribalo, fala Bogu, puno da izgubi busolu i pusti se od kraja. Totalno je popizdila od strasti. Ono, poludija on, poludil a ona. Totalmente. I sad, koliko je to zapravo bila sri?a, toliko je bila i trag edija. Mislin, kad se ?ovik suo?i da mu je ?ili ivot prije bija sranje i da ?e mu posli bit isto tako. I daje tek u srednjim godinama spoznala staje ljubav i str ast. To ?ovika, mislim, enu more bacit u totalnu depresiju, nametnit i otvorit odjedno m iljadu ijedno pitanje. 0 smislu ivota, o preispitivanju ljubavi prema mu u, di?i, neznancu, sebi samoj i ko tu, u ?iloj toj pri?i, ima prioritet. Odjednom ne zna ni kud ?e ni di?e . Ne znan staje tu ba svega jo bilo jer san svaki ?as morala virit da mi ne izgori pi?a, ali samo znan da ju je taj neznanac, tada ve? znanac, pozv a da sve ostavi i po?e s njin, i znan daje ona to uz potoke suza i grcanja odbil a. Rekla mu je da bi jon se mu i dica od oka sru ili i zanesvistali da je ne na?u u ku?i, jer daje ona uvik doma ka dio namje taja. U drugu ruku mu je objasnila da ak o ode s njim da to vi e ne bi bilo to, jer bi se i ta njihova velika, uzvi ena, plan etarna ljubav pritvorila u malu i nikakvu ljubav, vrimenom bi se izlizala i od n je ne bi ostalo ni ta. Rekla mu je da je zbog svih tih razloga bolje da se rastanu i da sa?uvaju tu svoju veliku ljubav u mislima i snovima, nego da je vrimenon p ritvore u malu i ni tavnu, tipa onoga ljubav je lijepa samo dok se ?eka, dok od se be samo nagovje taj da. Toga se stiha si?an iz osnovne. Mada u ovom slu?aju nije b ija samo nagovje taj jer su se oni i povalili, ali ne to sli?no je. Kad mu je ona to sve tako rekla i nabrojila on nije moga virovat, bija je popizdija i upa u tota lnu depru, ali ona je bila uporna u svojim nastojanjima stalno ga grle?i, ljube? i i bale?i, pa je on tija-ne tija mora razumit. Posli su se jo par puta povalili, dovatili divlje i strasno, a onda je do lo vrime kad je on mora skupit kofer, usk o?it u kamioncin i po? ?a. Ustvari, ta ljubav prema ?oviku je ka i ljubav prema domovini. Voli je, ali ima na nju sto primjedbi i ma ta o dalekon svitu i tu?in morim a, a kad se otisne u taj svit gine i pati ka slapa za svojon rodnon grudon. I sad, ona je jo dugo posli plakala i mrcala, a on obilazija tim kamionom oko njene ku?e, ka ma?ak oko vru?e ka e, ali odluka je pala i povratka vi e nije bilo. Mu se uskoro sa dicon vratija ku?i, a njoj su o?i jo bile crvene. On nije ni ta skonta, bi?e mislija da su joj suzne od kapule ili promaje. A mo da je i sku ija, ali joj nije tija dat gusta da sazna kako je njemu sve jasno ta se dogo dilo. Stvarno ne znan. Mo da ju je on toliko volija daje nije tija izgubit. Bija j e svjestan da nije njena ivotna partija ni princ iz bajke, ali iz straja daje ne izgubi nije tija ni ta govorit. Ali mogla je ona Bogu zafalit ta on nije bija ka ko ji Dalmo pa jon sve kosti polomija i u papar je samlija. Daje ona imala mu a Dalmo a i da je on samo naslutija da se po njegovoj postelji sa njegovom enon valja neki drugi tip, taj to ni u ludilu ne bi primu?a nego bi polomija, skr ija nju i ljubav nika. Fleka od njih ne bi ostala, a to jel njega ka mu a njegova ena voli, to ga uo p?e ne bi bilo briga. Dalmo i se ina?e dr e one: Udata si ena, pristala si da bude maj ka i doma?ica, da slu i svom mu u i di?i, a za ljubav ko te pita. I sad, ta, svitu moj, izabrat strast ili brak? Jer, ?ak da sa nekim i do ivi tu stra st prije braka, u braku ?e se kad-tad rastopit i nestat ka mjehur od sapunice il i otpuvani masla?ak. Zato je najbolje ovako: vogat se prije braka, volit, ono, ak o ima koga srcem i du om, pamtit ga ?ili ivot, i o njemu koji puta kad ti bude te ko m alo ma tat, a u brak u? sa razumom. Koliko san puta ja tako kad mi je bilo te ko u o nom glupom braku ma tala o onoj mojoj prvoj ljubavi koji me je tija uvatit za cicu , pa san mu dala nogu. Eto, o njemu san ma tala ka o nekoj divnoj, davno zaboravlj enoj i nedosti noj egzotici, a da san mu, recimo, dala da me uvati za cicu, a posl i i ne to drugo, pa s njim posli uplovila i u bra?ne vode, ko zna kako bi mi bilo i di bi me valovi odnili, ali sigurno vi e nikad o njemu ne bi ma tala i u mislima g a idealizirala. Ja u brak, dodu e, ni an u la razumno, a da me sad pitate, ne znan za to san uop?e ulazila, ali eto, u la san pa san u la, eto, i zato san snosila posljedic e svog nepromi ljenog poteza. Pa ako se ta pegula ve? dogodila meni, ne mora vama. Zato vam ponavljam: kad se budete odlu?ili udavat, stisnite srce i napregnite m

ozak. Za neobavezne mladala?ke ljubavi bitni su osje?aji, a za brak razum. Puno je pametnije tako razmi ljat, virujte mi. Od velike ljubavi se more i poludit, pa si onda niza ta: lud vi e nikom nisi od koristi i potribe, ni sebi, ni di?i, ni dru tv u. A iz povjesti je poznato da su lude ljubavi puno vi e ljudi rastavile nego sast avile. Puno se njih iz te velike ljubavi samoubije ili me?usobno poubija. Zato j e bolje da to pro?e mirnije. Manje strasti i vi e zdravlja! FAKULTET DA, ALI U KUZINI Mu ki nikako ne mogu podnit kraj sebe uspje ne ene. Dodu e, oni obo avaju imat ene sa faku ltetom u ku ini, al da se s njim van ku?e puno ne razme?u. Mo e vas mu upoznat ka dok toricu, pravnicu ili ne znan sa kakvom ve? visokom kolom, magisterijem ili doktor atom, ali u ku?i on tra i da mu samo budete poslu na uzorita enica i slu kinja, i to za to ta od va eg fakulteta u ku ini on nema ni ta. ta ?e mu va e obrazovanje ako nema ru?ka, ne?e se od va e pameti najist. Tako van oni razmi ljaju. ?im bi ena tila razvijat pa ralelno s brakom neku svoju karijeru odma u startu more prikri it tu svoju ideju a ko eli uz sebe sa?uvat mu a Dalmo a. To moraju bit stvarno neki puno napredniji i raz umniji mu evi. Ka ta su, recimo, mu evi ovih na ih saborskih zastupnica, koje po ?ile d ane side u Saboru, putuju, dru e se sa stranim i doma?im poslanstvima dok mu evi dom a ?u?e, ?uvaju im dicu, kuvaju obid, od?ekuju ih i do?ekuju. To su stvarno iroki ljudi i ta kategorija mu eva su rijetke biljke koje kod nas u Dalmaciji ne ni?u. ? ili Marjan su obrasli kaktusi i brnistre. Tvrdo, bodljikavo, te ko, lomljivo i sav itljivo cvi?e ka ta su nan i mu ki. To je osnovni razlog za to su na vode?im mistima uglavnom mu ki. Jer svaki direktor zna se, ima sekretaricu, a zna se da zgodne bez di?e i obaveza imaju uvik prioritet i ka takve mogu do? na to misto, a za to, isto se zna. Jer je tako direktoru lak e, ne visi mu ni?iji mu na vratu i sekretarica mo e lipo s njim putovat di o?e, bit mu pri ruci, pri nozi i pri onome kad mu se prohtije. I sad, kad bi , recimo, ena nekog Dalmo a tribala postat direktorica, njemu bi u glavi odma bija neki njen crni zgodni brkati sekretar i zato ako se i potrefi koja ena na takvoj visokoj poziciji uglavnom je neudata, vesela udovica ili raspu - tenica, jer na dom a?i mu ne bi moga podnit da mu ena bude pozicionirana vi e od njega samog i glumi mu nekog gazdu. A najgore bi mu bilo to ta bi se u tom slu?aju osje?a u podre?enom polo aju, pa ne bi moga glumit facu hranitelja i branitelja obitelji, a poznato je da mu ki ne vol e patit od osje?aja manje vrijednosti, vole da im se ene uvik dive i da su fascin irane njima radi njihovog osje?aja nadmo?i i kontrole situacije. Pametna ena, iak o je nerjetko ja?a osoba od jednog takvog svog mu karca, pu ta mu da on o sebi misli kako je jedini i glavni kontrolor, a ustvari je ona ta koja dili karte i sve na zire. Oni vole imat kraj sebe nemo?ne ene koje bi bez njih crkle i radije ?e bit bez ene i patit nego do ivit da im se neko ruga da su papu?ari i rogonje kojima ena upravlja ivoton. Prije ?e crknit nego takva poni enja trpit. Ima jo par zanimanja, o sim tih efovskih, koje organski ne podnose. ene takvih zanimanja super im do?u za avanturu i zabavu, ali za brak ne dolaze u obzir. To su pod broj jedan pjeva?ice , glumice i balerine koje su odreda kurve, zatim medicinske sestre koje obo avaju no?ni rad, uglavnom sa omiljenim doktorima, stjuardese su tako?er sve manje po elj ne i uglavnom ene koje dulje moraju izbivat iz ku?e, i tako dalje, da ne nabrajam . Recimo, jedna od tih na vode?im mistima je ona Olbrajt koju je mu svojevremeno ostavija sa troje di?e pa mu je ona za di pet tila dokazat ko je i ta je i da more sti? tamo di on samo more ma tat. Jedna od ritkih udatnih koja je uspila paralelno gurat brak i karijeru je, ?asni izuzetak, gospo?a Margaret Ta?er. Nisu nju bez veze zvali ?eli?na lejdi. Ona je odma na po?etku lupila eljeznom akom da se zna ko je gazda u ku?i i zemlji, a mu a stavila u okove. I ?ovik je prista. Vjerojatno on to voli. Ima ti tu sva ta! To ti je ka i u seksu. Neki to vole. Ono, da ih zave e , mu ?i , maltretira , mota oko njih neke lance, okove, Bo e me prosti, tu?e ih. Ima takvih, stvarno. Tako je taj ?ovik bi?e volija da mu ena ima ?eli?nu aku. Tako se si?an, kad san bila curetak, moja me teta doktorica, kad su jon dica bil a mala, uvik vukla sa sobon na neke simpozije, jer je samo tako mogla i? tamo po t o je moj tetak bija ljubomoran ka pas. Meni je tamo bilo masu dosadno. Neki bi stari doktor staja za katedrom i sa tapon ?a?ka po nekon bidnon kosturu i pizdija na ne-kon latinskom kojeg nisam, Bo e tebe, razumila. Ne znan za to, brate,

za drob ne bi rekli drob nego neki apdomen, uterus, puterus, penis, vulva, pulp a i ta ti gaja znan ta. Lipo mogu re? kako se to zove. Lipo se zna kako se zove ov a stvar, a kako se zove ona stvar. I tako, dok bi svi oko mene napelili u i i stal no ne to zapisivali ja bi za to vrime izvadila svoj ljubi? ispod klupe i ?irila im a li ta frajera okolo. Na la bi se tu i tamo po koja interesantna faca, ali su ugla vnom to bili debele starkelje ili neki pametni o?alin-ci. Posli simpozija ?ila t a ekipa skupila bi se na sve?anom prijemu, koktelu i zajedni?kom plesu na koji m oja teta nikad nije i la po to to tetak nije nikad dozvoljava. Tvrdija je da se na t akvin mistima sva ta doga?a i da on ne?e dozvolit da mu tu neko enu povaljiva. Uzal ud gaje teta uvjeravala da se to tamo samo sidi za stolom, pri?a i pijucka. On n ije tija ni ?ut. Reka bi jon: Ne?u da nikom ulip ava stol, slu i ka figura, pa da posl i pri?a da te je jeba. To ne?u podnosit! Vidite kakvi su ti mu ki. Njega nije briga da bi nju ko eventualno i opalija, ve? ga brine ta bi on izgubija reputaciju. Dakle, i u ovon slu?aju vidimo da njega ni je briga za njegovu enu i ono ta bi ona tila, nego on prvenstveno misli na se i ta bi on tija. Dalmatinska ena tu ne more ni ta u?init. More poljubit ili ostavit. To se zna iz povjesti. Dakle, ena u svakom slu?aju triba dr at do sebe, ne triba se nikako odre? svoje pro fesije. Ako tokom dana ena vidi i neki drugi svit, popije sa prijom kavicu, sa ve ?im ?e se veseljem vratit ku?i, manje ?e patit od klaustrofobije, manje ?e bit g rintava i s ve?in u itkom ?e obavljat one dosadne svakodnevne ku?ne poslove. Uvik je dobro da se ena sto posto ne oslanja na mu a, pro la su ta vrimena kad bi zakletva pri sklapanju braka do kraja ivota zaista zna?ila zajedno do kraja ivota. Ali dan as, kad su ti mu ki toliko nestabilni i nepredvidivi, brak i to zauvik triba uzima t s rezervom. Jer to zauvik more ve? nakon pet dana prestat bit zauvik. Ni ta dana s vi e nije ka staje bilo, pa tako ni zauvik vi e nije zauvik. Ali zato san van tila re? kad ena ima svoje ja, svoj posa, zanimaciju, puno ?e joj lak e past ako se on jednog dana okrene i ode. Zauvik. To je to, a u drugu ruku ne valja ni u sebe pu no infi at i mislit da se svak mora po ?ile dane klanjat tvojoj lipoti i pameti, t o je brate puno naporno, pa ?ak da se radi i o nobelovcu. I taj nobelovac u ku?i to prestaje bit. Evo ta pi e jedna u Slomljenim srcima: Doktorica sam pravnih znanosti. Imam super pla?en posao, na kojem me svi cjene, udoban, luksuzan stan i obilje samo?e. Moj glavni nedostatak je moj privla?an iz gled. elim da me se cijeni po intelektu, a ne po vanj tini. Evo i ova bi tila da mu k i ne gledaju samo njenu lipotu nego da prodru duboko u nju. Svak ko me vidi odma me pita: " elite li sa mnom u postelju ?" Takav odnos prema mojoj malenkosti stva rno je frustriraju?i, ja sam ipak doktorica znanosti jo jedna doktorica znanosti, a uz to jo i privla?na to je zaista dobitna kombinacija, rijedak slu?aj i normaln o je da o?ekujem da se prema meni tako i pona aju. Zbog svega toga ja sam jo , iako trideset estogodi njakinja, sama. Sto da radim?, pita ona, a ja bi jon rekla: eno, sp usti se na zemlju, briga se mu ke za tvoj doktorat u krevetu i ku ini. Jedna druga opet pita: Kakva sam ja osoba? Draga, vesela, puna duha, inteligentna, dru eljubiva, volim pj evat, plesat, svirat, plivat, kuhat, vest, ?itat, volim dicu, volim bit trudna, super izgledan, ranjiva sam, emotivna, tolerantna, strpljiva, a imam kompleks ma nje vrijednosti koji vu?em iz djetinjstva, nedostaje mi samopouzdanje. Za ovu bi ja rekla da jon mo da nedostaje sve, ali samopouzdanje sigurno ne. Zato ena ne triba o sebi ba imat ni preveliko mi ljenje, jer nikad ne?e na? partnera , pa niko ne voli ivit sa ivim mitom i legendom, a u drugu ruku nije nikako dobro ako mu karac osjeti da ste mu jedina zanimacija, i ako van se to dogodi bit ?ete d uboko nesritni. Ne triba njima sve podredit, nisu oni centar svita, mada bi to t ili bit. Zato morate karte bacat na jednu i na drugu stranu. Zadovoljit njega, a osmislit i svoj ivot. Radite, pletite, ?itajte, dru ite se, iza?ite. Rasporedite s voju ljubav i interese na vi e mista tako da mu dobije neku ka konkurenciju. Vole o ni to. Vole taj osje?aj da se za ne to bore. Pustite vi ta van oni ne daju da radit e, da se dru ite. Samo vi to radite, a oni neka ne daju. Njima je zabavnija ta bor ba, taj osje?aj da ne to moraju osvojit. Oni uvik ne to osvajaju. Vrhove svita, ene, pozicije u dru tvu, jer se oni stalno moraju dokazivat, to im je potrebno za potvr du mu kosti, staje i iz povjesti poznato. Vi e vole da ne to moraju osvajat nego da ih sve slu ate i prilip

ite im se za skute ka taksene marke ili krpelji. To njima vrimenom postaje dosad no i jedva ?ekaju da te nametnike krpelje i ?upaju, oslobode ih se i pobignu od nj ih. Mu ki su ka dica, oni ne vole konkurenciju u ni?emu, pa bila to i obi?na knjig a ili goblen. Moj otac materi nije nikad da da veze goblene dok je on u blizini. Nije tija da njena pa nja bude usmjerena na goblen nego na njega. To, dakle, nika ko nije lo e da se mu nekad osjeti pogo?en i da mu proradi sujeta, ljubomora i komp leks drugog plana. Mora se borit za pa nju svoje ene pa makar i s goblenon, al da s e bori. Bolje to nego da bi i. Kako vidite nije lako, al mora se balansirat, ina?e on ode da ga druge izbalansiraju. Koliko tu komponenata mora bit zastupljeno u jednoj eni da ga zadr i i sve to izdr i! To je stra no. To je ?ista psihologija pomi ana s filozofijom i iskustvon. OSTVARENA LJUBAV MOGU?A JE JEDINO AKO JE NEOSTVARENA Jedan Oskar je reka da bi mu karci uvik tili eni bit prva ljubav, a ene njima poslje dnja. Ustvari, ljubav je sama po sebi jedna atletika, jedna trka s preponama, je dan maraton u krug u kojem se svi lovimo, tra imo, nalazimo, gubimo. Zapravo, ?ila ta frka i kuvanje oko te ljubavi je jedna igra, a mi patnici i tragi?ari u vlas titom komadu koji se zove ivot. Ne znan je li ta vje?na ljubav zapravo uop?e i mo gu?a. Re?u van sad nekoliko primjera na osnovu kojih san ja to zaklju?ila. Primj ere san ubrala iz ivota, filma, romana i svatila da smo mi zapravo najvi e zaljublj eni kad patimo. I ta dulje patimo to smo sve lu?i od ljubavi. Ne, ozbiljno, to va ljda tako triba. Evo, sad san ba zavr ila gledat onaj film Doba nevinosti. Malo je spor, ali ako ima ivaca na kraju sku i poantu. Dodu e, sve to su oni mogli skratit, a p oantu bi svi izvukli ve? u petoj minuti filma, ali to onda ne bi bila fora, jer je fora ba u tom i ?ekivanju. ?ili film ta glavna, lipa, plava glumica manito bi i od tipa u kojeg je ludo zaljubljena i od kojeg, kad ga vidi, odma joj po?nu curit sline i klecat kolina. I sad se ta napetost, zapravo, sastoji u tome da vidimo k oliko ?e ona dugo bi at i skrivat se od njega, a da mu ne da one stvari, koliko ?e to dugo izdr at i o?e li puknit ka cvr?ak. Sa svakon minuton filma sve vi e sva?a tr agediju tog njegovog o?aja, elje za njom, njenim poljupcima, dodirima, mirisima, tilom, i nje koja mu to ?ili film ka ne more pru it jer je on o enjen njenom rodicom pa mu ona ne more i ne?e dat. Da je film traja i deset sati svi bi ?ekali ba da vide o?e li mu dat i kakav ?e to strasni trenutak bit i o?e li od uzbu?enja ivi o stat. Mo mislit koja je to tragedija do?ekat kraj filma, a da mu nije dala! To je stvarno film bez hepienda. Na kraju mije bilo a ta san ?ekala dvi, tri ure zani ta. Danas ljudi nemaju vrimena i kad ne to ?ekaju u filmu vole da to do?ekaju. Ovako to sva?aju ka gubljenje vrimena. Sve misli da?e mu, da?e mu, sad ?e... kad ono ni ta. Za popizdit! Ko ?e te Engleze razumit. Fin niki svit. Daje to u nas bilo, davno bi on nju povalija. Ve? u peto j minuti, pa ne bi tribali sidit isprid televizije tri ure. Ne bi to na i mu ki ni d ozvolili. Da ona, ka o?e, a ne?e. Da ga mami, a ne da mu. Ne bi ona dobro pro la d aje to bilo u nas. Nikako. Vidila bi ona svoga Boga. A radilo se zapravo o tome daje ona ka neka polurastavljena grofica i da svima daje akon i kapon, ali njemu ne more jer ga, ka, voli. I vi ta ti je ?ovik. Mislin, ima je svoju enu doma, moga je imat koju je tija jer je stvarno bija faca i zgodan, ali je patija samo za on om koju nije moga imat, ona je za njega bila neosvojena kula, vrh svita, Sunce, Mars, a svima onima koji su je povalili bila je ka i sve druge, ?ak su je i ogov arali i govorili jonda je drolja. I da je ?udna. E, sad da je ona njemu dala ist o ka i njima, to bi njemu u po?etku bilo ludilo, pobiga bi s njon na kraj svita, ostavija sve, enu, posa, familiju, zemlju, ali brzo bi se to po?elo topit, i on bi jon po?eja prigovarat staje zbog nje sve rtvova, po?eja bi brzo patit za prvon enon jer sad ona ne bi bila kraj njega i tako. Ovako, pomirija se s tim da je ne more imat, izrodija dicu sa svojom zakonitom i patija za nezakonitom. A da mu j e ta nezakonita bila zakonita i daje s njom izrodija dicu patija bi za ovom prvo m. To van je tako. Jer ?oviku su za ljubav potribni snovi. Da ostvari ljubav ?oviku je, ustvari, po tribno to da ne ostvari ljubav. Znan da van to mo da zvu?i zamr eno, ali ako duboko razmislite, ka ja, vidi?ete da nije. Tako da iz svega ovoga ja, eto, vidin daje ta vje?na ljubav zapravo nemogu?a. Jer ako si dugo s onon koju voli ne valja, a a

ko nisi dugo s onon koju voli opet ne valja. Jedino ako pati i ma ta valja. Ustvari, to su zapravo ve? i frajeri i cure sku ili. Zato, enske tipovima namjerno kasne na ljubavne sastanke, ono, deset, petnaest minuta. Jer ele da on svati daje ne more ba tako lako dobit kad mu padne na pamet, po naru?bi i da mora malo ?ekat i pizdi t. Jer upravo to njegovo i ?ekivanje stvara u njemu bujicu vulkana s kraterima, iz mi anih osje?aja, bis, elju, ogor?enost, strast i kad ona na koncu konaca do?e on n e?e bit nikako ravnodu an. Prije njenog dolaska i nakon iscrpljuju?eg ?ekanja u ko joj se minuta ?ini sat, on je sigurno planira da joj sve saspe u lice, a mo da je trisne i nokautira, ali kad se ona kona?no pojavi obi?no svi ti planovi padaju u vodu i kad je on vidi sav taj bis odjednom se pretvara u strast i on je odjedno m tako emotivno napunjen i spreman daje iz ljubavi rastrga ka pas. A daje ona do la na vrime, lipo bi se nasmje ili jedan drugome, ugodno popri?ali o k ojekakvim nebitnim stvarima, ono, tek tolko da se ne to vrti, popili koje pi?e i n a rastanku se hladno cmoknuli. Sli?na je fora i ona sa telefonom kad te on zove, a ti namjerno ne di e slu alicu, ne?e mu se javit kako bi se on u sebi zapita pa di j e, s kim je u pizdu materinu, ta radi, ta se ne javlja. Onda njemu po?inje radit m a ta trista na sat. To van enske uglavnom rade da onaj drugi svati da nije jedini n a svitu i da one ne ?u?e doma kraj telefona ?ili dan samo da bi njega ?ule, nego da tu ima i jo drugih raznih varijanti. Jer, ?im on svati da je jedina enina sri? a i zanimacija na koju ona ?eka, po?ne zajebavat. To je poznato iz povjesti. To je ta igra u kojoj imamo iste startne pozicije i sad je va no kad prvi povu?e p otez kako ?e ga ovi drugi patirat i matirat. Nije sad opet dobro ni sve karte bacit na tu ideju, pa ga pustit da previ e ?eka j er bi on moga naglo popizdit i okrenit se tamo di ?e prije do? na red. Mora se u vik ra?unat i s tim da svi nisu isti i nemaju isti senzibilitet, ali ja mislin d a onaj ko nema ivaca za pri?ekat koji put ensku, bolje da ode zauvik iz njenog ivot a, jer se iz toga vidi da nije prosa na ispitu i da ustvari, nije ni bija za nju . Ali problem zapravo tek tu nastaje. Jer, umisto da mi to ene protuma?imo: Dobro , oti aje, i tako nismo bili jedni drugom su?eni. Neka je oti a, ako mu je bilo puno ?ekat pet minuta kako bi mi onda bilo ?ili ivot. Bolje da se vratija sa po puta nego kad je ve? kasno i tako... Ali da bude najve?e ludilo u svemu tome, u pravi lu ba za takvin ve?ina ena totalno popizdi i ta on vi e bi i i radi ve?a sranja, ona ga vi e voli. Ako se slu?ajno kojon nesri?on uda za takvoga bi?e sritna jer ga voli i trpit ?e da je gazi sve dok je ne potira. E tek ?e joj se tad otvorit o?i. Jer , ene su proklete, zaljube se uglavnom u neke gru-bijane, problemati?ne tipove ko ji maltretiraju i dru tvo i nju. Jer neki malo nje niji i osje?ajniji tipovi nisu im ba neka fora. Njihovu ljubaznost, poniznost i osje?aje nerjetko ?e ene pripisat n jegovoj slabosti. A upravo ti znaju bit deset puta bolji frajeri kad do?e stanipani, ali to svatimo tek kad je prekasno, na popravnom. Na takve tipove mi ene pr elazimo uglavnom kad se od one prve kategorije umorimo, kad nas spizdi i utne nog on ka krpu. Kad se zasitimo borbe, prepiranja, nadmetanja, uzbu?enja, avanture, nepredvidivosti, pa ?ak i batina koje nam pru a ona prva kategorija. Nakon ta se, d akle, totalno iscrpimo sa tipovima svoga srca zbog kojih bi se mi ubili, tek ond a prelazimo na ovu drugu kategoriju, a to su oni koji bi se ubili zbog nas. Te o bi?no manje volimo, ali sa njima je mirnije more i sigurna luka. Eto, to je sad ?ista matemati?ka jedna?ba iz koje mo emo izvest pravilo i u kojoj smo rje ili da uv ik u pravilu jedan voli vi e, a oni drugi kalkulira za to je s onin prvim. Tako ?esto partner bez du e na?e du u od partnera. Kad jedan prestane volit, ljubav doju?era njeg partnera prema njemu postaje mu smi na, ljigava i on to smatra njegovo m slabo ?u. I sad ta ta neizlje?ivo zaljubljena strana vi e slini, pla?e, pati, moli, ovom drugom postaje sve odvratnija. Nije dobro kad bi se, recimo, u naletu o?aj a jedan ubija zbog drugog i drugi zbog prvog, jer to ve? onda po?inje sli?it na Romea i Juliju, a zna se, kad si mrtav da nema ivota, a di nema ivota, nema ni lju bavi. Dakle, eto, svi se mi ?ili ivot tra imo, prividno na?emo, zatim razilazimo, o nda opet ulazimo u neku drugu kombinaciju, ludu zaljubljenost koja to opet prest aje bit. I tako tr?imo, tr?imo ukrug, tra imo se i uglavnom ne nalazimo. I sad van je valjda jasno za to sanja zaklju?ila da te vje?ne ljubavi zapravo nema, iako mi za njom ?eznemo. To je ?ista matematika i sad mi izvodimo pravilo: Coviku je da ostvari ljubav zapravo potribno to da ne ostvari ljubav. ena mu karca

voli onoliko koliko mo e trpit, jer da ne trpi ne bi znala ni da ga voli. A lude li smo, Bo e, i kako bi nan samo moglo bit lipo, ali mi ne?emo. Vi e volimo s a njima patit, nego bez njih u ivat. Za to da bude jednostavno kad mo e komplicirano. Al eto, takve smo. Tako smo skrojene da mu?imo i trpimo. Sve je to po?elo jo u Ed enskom vrtu. BRAK TRIBA SVATIT KA PODUZE?E Brak je ka opsjednuta tvr?ava. Oni koji su van-ka tili bi u? u nju, oni koji su unutra tili bi iza? iz nje. A moglo bi se re? daje ka i bolnica. Kad te boli tij a bi u? u bolnicu i ima samo jednu elju, a ta je da ozdravi , kad ozdravi tija bi ta b r e iza? iz nje, a ?im iza?e umisto jedne, ima sto jednu elju. Kad ljudi mladi ulaze u brak zaslipljeni su samo jednom idejom: uta it svoju e? za ljubavi i provest osta tak ivota sa svojim partnerom u sritnoj zajednici koja se zove brak, ali ve? na p utu ku?i od mati?ara taj im se brak sve vi e po?ne ?init mrak, po?nu im se po glav i vrzmat raznorazne ideje, sumnje, planovi, kombinacije. Po?nu se osje?at nekako sputano, neslobodno, zavezano, pristra eno. Jo par minuta prije nego su kro?ili no gom u mati?ara, ljubav im se ?inila, ono, na prvi pogled, a ?im su napustili nje gov ured svatili su da im dioptrija nije ba bila najbolja. Po?ne im se po glavi m otat ona: Brak je zaslu ena penzija za biv e ljubavnike. I ta onda? Ta ideja o sritno m ljubavnom gnjezdu ne dr i ih ni par dana i - op - rastavljaju se. Pa pogledajte mene, pa pogledajte vi staje ovo danas do lo?! ?ili svit je poludija! Svi su se po rastavljali. Naprosto mi je ?udno srest neku enu, a da nije samohrana majka. I to van je sve zato ta za brak vi e niko nema ivaca. Ti mu ki bi to tili, nije da nije. Tili bi se o enit, ali ne bi tili nikakve bra?ne obaveze. ena bi im ustvari samo tribala zaminit mater, a oni bi se i dalje tribal i pona at ka mladi?i. I ajde, ene to donekle i trpe dok ne do?u dica koja, tobo e, u? vr ?uju brak. E, kad do?u dica, onda tek nastaju problemi. Prvih par dana svi su o du evljeni oko prinove. Tepaju mu buci buci, gaga gugu, gledaju u njega ka u Boga ka u sedmo svjecko ?udo, ka da nikad nisu vidili malo dite. Ako je uz to jo sin n asljednik, a ne dite, sri?i nema kraja. Uvik san se ?udila starijima kako gledaj u malu dicu, ka da prije nikad nisu vidili novoro?en?e: Ajme staje sladak, ma vi di ga, ma vidi mu lu?ice, ajme kako male prsti?e ima, ma joj milo moje, ajme, di van ti je, isti ti. I to govore odma ?im se rodi dok jo dite ne sli?i na nikoga i dok je jo modro i zgu vano od poroda. Majke mi, da mi ka u da takvo ne to sli?i na men e ja bi se uvridila. I tako, kad na im mu kima jave iz rodili ta da su dobili sina, ?i m spuste slu alicu po?nu lokat i nazivat ekipu i eto ti jo jednog razloga da se ne trizne deset dana. I to ti je sad pravda. ena mora nosit dite devet miseci, ra?at u mukama i na kraju, dok jo sva ranjena le i u rodili tu, mu ki lo?u i ban?e, i to bez ena. Pa o kakvoj onda mi emancipaciji govorimo kad je nas Bog neemancipirane stv orija. I mo emo se mi borit ne znan kolko, ali samim ro?enjem i ?im ima ensku stvar me?u nogama, odma si ne-emancipirana. A da ne govorimo da sedam dana imamo PMS, pa sedam MS, pa opet PMS, pa sve u PM. TA SVAKA ENA TRIBA ZNAT 0 ONIN STVARIMA Sedan dana prije emesa si u komi, sedam dana za vrime emesa si hendikepirana i s ad vidi kolko je bidna ena u misecu normalna. Mo emo mi govorit o emancipaciji koli ko o?emo, ali hormoni ?e nam uvik ostat neemancipirani. Jedino ako se ne operira pa ti nalipe mu koga nesta ka koj i, naravno, ne?e bit u funkciji, ali ?im je on tu, pa makar i nalipljen, stvari se minjaju. Al da se mi vratimo na na e mlade tate junake koji se tako vesele i luduju sve do prvog di?ijeg pla?a. ?i m dite po?ne plakat, budit se po no?i svake tri ure, mrcat, plakat zbog zubi?a, oni di u ruke od svega, e ninu sisu veliko du no prepu taju prinovi, di u se, uzimaju ku in i odlaze u drugu sobu, a nedugo zatim i u drugu ku?u. Sve se vi e odmi?u?i od vlastite. Na?u neko uto?i te di nema te cike, vike, uznemira vanja, krike, prob

lema, dispanzera, temperature, doktora, pelena, kakice, pi ice ni ?u?ina. U po?etk u to taje, odlaze i vra?aju se, a onda samo jednog dana uzmu kufer i isele se definitivno uz neki va ljani razlog ili napro sto bez ri?i, staje i naj?e ?i slu?aj. I sad, ako ena ima neki stan, ajde, ajde, a ako odlaskom njega i njegove ljubavi odu jo pare i stan, ta onda? Misli se ta ?e i kud ?e u ivotu. Nema dru ge nego pokunjit se i pokucat ponovo na roditeljska vrata, ma kako to poni avaju?e bilo. Pot om ?ekat i molit da vas prime. Tako ostavljenu svi ?e vas alit, ali niko ne?e pomo?. Jo ?e vas po?et i ogovarat: Daje va ljala ne bije mu ostavija, uvik je i bila histeri?na i izofrena. Derala se na ono jadno dite i mu a ka da se nailagljiva ludara, tako da se on, bidan, mora zatvarat u zahod u kojem je jedino ima mira. Nije ni ?udo ta su svi mislili da ima proliv. Sad neka se snala zi sama pa ?e vidit staje izgubila, kako joj je sad kad se nema na koga derat. D ok ne to ne izgubi ne zna ta si ima. Jadno dite pored takve matere. Za mu a, koji le erno etucka, svi ?e re? kako je krasan i smiren, a jadna ena koja po ?ile dane tr?i da bi stigla posvr avat sve nagomilane obaveze - oprat, skuvat, pri svu? dite, izmirit temperaturu bo?ice na lakat, oti? na posa, vratit se, uzet di te iz jaslica, stavit ga na vrime le?. Takva jadnica ne smi ni pokazat da jon je te ko, ni povisit ton jer ?e odma svi re? da je histeri?na i neura?unjiva i ka ta kva odma ?e dobit dijagnozu, pa ?e joj, jadnici, jo i dite oduzet. Takva rastavlj ena jadnica svakom je na meti. Niko iz mu eve familije ne?e se nad njom sa alit, jo ? e bit i sritni ta im se sin rje ija jedne takve. Pogotovo njegova maj?ica koja mu j e ?ilo vrime punila glavu. Ka ona moja biv a onom mom biv em. Svuda je to isto. Svi budu?i mu karci samo ?e vas tit iskoristit i bacit ka tracu uz onu poznatu: Za to bi ja uzeja ne to staje drugi bacija?. Vlastiti otac kod kojega ?ete potra it uto?i te, k a staje bija slu?aj kod jedne moje prije, re?i ?e: Eto, opet je tvoja udaja pala meni na grba?u. Nikad te se ne?u ri it. Prije braka ranija samo tebe, a sad iman tebe i tvoj privjesak, to dite. Jebate, jadan li san i nesritan ro?en. Posla san jednu, dobija san dvi. Mo ete ostat dok se ne sna?ete, ali se sna?ite ta prije jer ja vi e neman ni godina ni ivaca za di?ijipla?. O?u u miru gledat dnevnik i progno zu. ta si posijala, to i kusaj. I tako se jadna rastavljena ena s ditetom mora sam a sna?. Tra i i posa i stan. Cisti, peri. Ju?e tako ?itan u novinama jedna jadna en a, ina?e prijateljica no?i iz ?ardina, govori da mora prodavat svoje tilo dok ne podigne sina, a posli ?e vidit ta ?e. Sinu govori da ide radit u restoran da se ne bi okira kad bi sazna da mu je mater kurva. A ta ?e jadna ena: govori da nikog n ije briga za nju, ni dru tvo, ni dr avu, ni socijalno, a da dite mora imat knjige i kruv. Najsritnija je kad uplovi koji strani brod u luku. Ka e, onda ima posla prik o glave. Ima takvih jo sto primjera kako se matere rtvuju. A jedan od najtu nijih mi je onaj iz lektire Jadnici od onoga Viktora Igoa, ona pri?a o Kozeti kad je jadn a Kozetina mater povadila zdrave zube da bi jon ?er imala ta jist. I tu je lovu o d prodanih prednjih zubi poslala eni koja je ?uvala njenu malu, ali ta drolja, da bili drolja od ene sve je pare na se potro ila, a bidnu je Kozetu tukla i dr ala porku ka ona ma?eha Pepeljugu. To je prava kurbetina, a ne ona na a iz ?ardina. To mije stvarno tu no za popizdit. Iman dobro srce. Si?an se da san iz te lektire dobila asa jer je od tuge ni an mogla pro?itat do kraja. ?ilu bi je natopila suzam a, a ona glupa u?iteljica iz osnovne to nikako nije mogla svatit i nikad mi to n ije poviro-vala. Jo mi je zbi?ila asa da me stari pribije kad do?e na primanje, k rava jedna srca kamenoga. Uvik joj je bilo dobro u ivotu. Nai la je na dobrog ?ovika koji ju je dr a ka malo vo de na dlanu. Jedinac bez matere. Ta nije znala ta je to patnja. A virujte mi, sam o napa?eno srce ka moje zna staje plemenitost. To je poznato iz povjesti i bajak a. Recimo, sve kraljice su crne i zlo?este, a sve slu kinje i posvojenice koje trp e su plave i plemenite. Ja san isto plava, samo ta ni an slu kinja, a opet ni an ni kra ljica. Dobro, ni an ni prava plavu a. Uglavnon nije va no ta san, ali znan da san pleme nita i irokogrudna.

I to da van dovr in. Tim mu kima, koji tako ostave enu i dite i postanu vikend tate n i ta se ne promini u ivotu. Do?u opet lipo u matere koja preuzme brigu o njemu, kuv anje, peglanje, od?ekiva-nje, do?ekivanje i tako. Po?nu izlazit vanka, dru it se s a onin balavicama, skakat s njima i po njima, po disku i postanu lu?i nego ta su ikad bili. Jer ?ari te slobode koju ponovo osjete ?ine im se puno priv-la?nije n ego prije braka. Ta sloboda koja im se prije braka mo da na trenutak i u?inila dos adna sad im postaje izazovnija nego ikad prije i oni naprosto po-manitaju za svi me ta ona nudi. Biv a ena, za koju su u po?etku imali barem ne to sa aljenja, sad im pos taje najlju?i neprijatelj, pogotovo ako tra i alimentaciju. Tek tada, ustvari, vid ite kako su ve?ina od tih be tija mu kih krti, to je za ne virovat, svima ka da je zm ija u epu i da nije suda pustili bi onu i enu i dicu da pokrepaju. Za alimentaciju nikad nemaju, ali za ?a ?avanje ekipe uvik imaju, tu se oni pokazuju i dokazuju k a stra no galantni i irokogrudni. Tu jadne mlade curice padaju. Misle da ?e se i pr ema njima odnosit ka prema kavi, kokakoli i vinu. Da ?e ih uvik bit eljni, pla?at ih i opijat se u njihovin sokovima. Dite izvedu uglavnom nediljom na sladoled i to pod uvjetom da se oko njega mota njegova nova cura. Nova cura se po obi?aju vrlo trudi i gugu?e oko maloga ne bi li tako jo vi e pridobila tatinu ljubav. Ako p ak tata ?e ?e uzima maloga djevojka ?e sve rje?e izlazit sa njima, ona to ne?e tit trpit i uskoro ?e je morat zaminit nova. To je mene ponukalo da razmislin za to je sve to tako i do la san do zaklju?ka da je vjerojatno svima dato previ e slobode. Ono, da svak izabere koga o?e, da spava i prova prije braka ko koga do-vati. I to ti je ustvari tako - kad se svitu da pre velika sloboda oni od ume ne vide stablo. Ne znaju izabrat, polude. Sve provaju p rije braka pa in posli ni ta nije zanimljivo. Tako je, na primjer, onaj ?er?ilov s in svega ima i svega se nau iva, pa se na kraju ubija, jer jedino to nije prova. Z a sve je to kriv i internet i televizija, porno filmovi, penthausi, plej-boji, k a ini i lutke na napuvavanje. Svit se nagleda golotinje pa im i nije neka fora ?ek at prvu bra?nu no? za vidit enu golu. Zato ja, majke mi, mislim da su oni brakovi u povjesti iz ra?una bili sritniji o d ovih brakova danas, iz ljubavi. Nije bilo puno auta, aviona, svit se uglavnom ra?a i umira u svom mistu. Nije bilo ni tih perverznih ?asopisa, interneta, ni l utaka za puvanje pa se normalno mu ko veselilo golom enskom butu. Divojke su bile p ravilno raspore?ene tako da nije bilo vi ka. Ono, na jednog mu kog zapadala je jedna ena i s tim su se morali pomirit i zadovoljit oba partnera. Varanja nije bilo, a svako priskakanje u tu?i dvor pla?alo se glavon. I svi su bili sritni da imaju e nsko u ku?i koje ?e im lipo prat i ra?at dicu. Bolje i ta nego ni ta. Ljudi su bili manjih zahtjeva. Po ?ile su dane radili fizi?ke poslove, pa nisu imali vrimena z a pizdarije. Uve?e kad su se vratili ku?i bili su sritni da im je ko ima ta skuva t i da su se pored enskog tila mogli izvalit i zahrkat. I to van je trajalo. Moj otac ka e da je najbolje na? enu u krugu koji mo estaron potegnit. A ima i tu istine. Recimo, kad kod nas enu po alje u pizdu materinu to je normalno i armantno, a da to napravi Englezici ili Njemici tu ila bi te u Hag. Evo ta san danas pro?itala u novinama. Pi e jedan na iseljenik Hrvat-Amerikanac: Svaki momak ?iji su roditelji Dalmatinci, a koji je o enija Amerikanku rastavija s e. Neki ?ak i po tri puta. A oni koji su se o enili iz starog kraja jo su uvik u br aku, jer triba znat da Amerikanke nisu nau?ile slu at, a vrlo je va no nau?it tu mal enkost. Eto! Zato brak triba shvatit ka poduze?e. Osnuje firmu, registrira je, izabere partnera sa kojin ?e ta firma poslovat s dobitkom, a ne bankrotirat priko no?i. TIP TORNADO I OTOKUCO Mu ki kad se naljute znaju bit jako zajebani. Dile se u dva tipa mu kih. Takozvani r azbija? ili razjareni bik ili, ako o?ete, tornado, i tip otokuce, takozvani musa. Od ova dva tipa ne zna koji je gori i stvarno je te ko izabrat od ta dva zla manje . Ovaj prvi je onaj pravi kr ni rusti?ni dinarski tip koji sve rje ava akon o stol il i nogon u televiziju, ta je jo uvik puno bolje od ake, noge ili prsta u oko. Nerjetko nastane i pravi potres, kr i lom ako se bika jo vi e provocira. Onda njegovi rog ovi narastu do neslu?enih razmjera i mogu probit i sami zid. Razlog za kr i lom ? esto ne mora bit velik. Dovoljna je, recimo, presoljena blitva. Si?an se kad san jedanput do la iz kole, lipo oprala ruke, prikrstila se i sila sa roditeljima za s

tol. Otac je reka materi: Magda, pri-solila si blitvu!, a mater je rekla: Ni an, S tipe. Otac je reka: Jesi, Magda. Mater je odgovorila: Ni an, Stipe. Otac je reka: Jesan ti reka da ne triba blitvu solit dva puta, ako si stavila sol u vodu ne tr iba je posli njon za?injat. Ni an stavljala sol u vodu samo san njom za?injala, Stip e, odgovorila je mater. Ja san samo vrtila glavon livo-desno, ka ping pong dok j e temperatura rasla. Samo si za?injala, je li Magda, Magdu ti Magdinu, da ti uh! E, moj Stipe, odgovorila je mater. Ma ta e moj Stipe, Stipu ti Stipinoga jeben d a ti jeben tebi i blitvi i onon koje ija. Nemoj Stipe, rekla je mater. Ma sta ne moj Stipe, nemoj Stipe. Od koga ti pravi budalu, pitan te ja. Sta ti misli da ja n eman jezika i ustiju za osjetit sol. Ma nije mi do soli, jebem li ti sol materin u, nego nikad ne?e da prizna . Ma da jedanput prizna ne bi ni ta, ri? ne bi reka. Nego si te glupe tvrdoglave race koja nikad ne bi rekla daje u krivu ni daje kolju. Zna?i tebi nije slano. Nije moj Stipe, rekla je mater. A kad nije, dobro, tako j e reka otac, uvatija te?u i bacija kroz prozor. Te?a je sa onako vru?on blitvon pala to?no su-sidu na glavu i ?ilu mu ?elu ispr il a. Ne bi blitva bila toliko vru?a nego moji uvik vole da u njoj bude puno vode, ka u to je dobro za probavu. Mislin, kad se ta voda popije. Susid, onako s te?on n a glavi, sta tr?at okolo i derat se, a kad se oslobodija te te?e, jeba je mom ?a ?i sve po spisku. Arlauka ka stoka po ?iloj ulici tako da su svi izvirili glave kroz rolete. To van je tako kod nas u Dalmaciji, ?im se dogodi neki incidente st radale, odma se okupe gledaoci, svjedoci sritni da oni nisu sudionici teku?e dra me u koju se ipak nerjetko umi aju. Ne znan kako su oni to posli rje ili i jesu li s e tu upleli kakvi dr avni organi jer san ja bila mala i mater mi nije ni ta tila gov orit, a takvih je slu?ajeva bilo more. Samo se si?an da je mater onda pobigla u sobu i zalupila vratima. Otac je otvorija vrata od te sobe, mater ih je zatvoril a, otac ih je otvorija, mater zatvorila, otac otvorija, ona zatvorila. E, onda i h je otac skinija i vi e nije bilo vratiju na sobi. Bija bi on njih najvjerojatnij e marnija nogon, ali mu se nije isplatilo jer su vrata bila od onoga mutnoga sta kla koje je minja pitaj Boga kolko ve? puta. Zadnji put kad je bija kupija to st aklo prije nego gaje uglavija u vrata bija gaje polo ija na krevet. Ja bila taman kupila neki kupa?i, glumila filmsku divu isprid ogledala, mirila svoje rastu?e o bline i u jednom trenu natra ke, ne osvr?u?i se, samo sila na krevet. iva san se us rala kad je ono staklo ispod mene u?inilo krc. Po?ela san se derat na sav glas, t a od straja od oca, ta od toga ta san mislila da mi je pukla guzica. Dotr?a otac, dotr?ala mater. Bidna se pripala za moju guzicu, a otac se pripa za staklo. Kad je vidija ta san napravila, sta je urlikat i tr?at za mnom. Mater se samo drala: Stipe, pusti staklo, sri?a daje maloj guzica ?ila. A otac je reka: Jebe se mene za njenu guzicu, bilo bi mi bolje da joj je guzica pukla, a da mi je caklo ostal o ?ilo. I tako derala se mater, derala seja, dera se otac. ivi pi?vajz. I da opet ne bi triba kupovat staklo savlada se i taj put lipo skinija vrata. Ja mis-lin da mu je bilo izmirit snagu u svakoj aci da bi bila ve?a od Popajeve kad pojide pi nja?u. Takve tipove mu evnih mu kih mo ete u Dalmaciji srest u svakoj drugoj ku?i. Njih ne mo ra nu no karakterizirat da imaju zlu krv. Prije bi se moglo re? da in je krv uzavr ila, da su nagli, bu?ni i brzi na potezu. Kad se dobro izderu i sve porazbijaju za pet minuta in bude aj i najradije bi zaplakali, i to vi e zbog nastale tete i fin anciskih posljedica nego du evne boli uku?ana, mada ni to nije isklju?eno. Zato ih ene uglavnon trpe jer znaju da su u biti meka srca, a nisu krivi ta su ro?eni b rzopotezni. Zato kad kod nas ?ujete neki kr i lom to morete svatit ka dio kulture , kulturne ba tine i obi?aja na eg kraja. Jedino ta ne toleriramo to je kad ?ujemo pl a? i krikove, na to smo alergi?ni. Dakle, ako ne do?e do pla?a i direktnog fizi? kog sukoba sve drugo kod nas se smatra pod normalno i to je samo jedan vid oslob a?anja nekog vi ka energije za kojeg su opet ene krive ako ga mu ki previ e imaju, jer da taj vi ak energije tro e na korisnije, lip e i uzbudljivije stvari, ka recimo seks, manje bi kr ili i lomili po ku?i. Dakle, vi e seksa, manje loma i sa?uvaniji namje ta j. Menije ovaj tip osobno dra i. Ispu e se i za pet minuta gotovo. Takozvani tip tornad o. Jo da ne zaboravin. Ovakav tip tornado mu kog vanka ku?e se nerjetko zna pretvor it u Robin Huda. aku ?e potegnit samo na nepravdu, ka na primjer, ono kad ?uje da

neko pla?e ili neko nekog tu?e, a to se ne srni dogodit u njegovoj blizini, tu on ska?e u spa avanje ka u vatru. Ili, recimo, na ne?iju otvorenu provokaciju i u svrhu za tite ena. Vrlo mu je stalo da bude na dobron glasu. Ima izgra?en imi? i ?i lu strategiju lipog pona anja. Fino govori ta ga se u ku?i more stvarno ritko ?ut, sve neke lipe ri?i, pridr ava eni stolice, pla?a pi?a. Dakle, vrlo pazi da mu ne do ?e, kako bi mi rekli, trenta una, da mu ne iza?e ono divlje iz njega jer mu je v rlo stalo do dobrog ugleda. Toliko o ovom tipu. Drugi tip, dakle tip muse ilitiga otokuce puno je zajebeniji i slo eniji. Taj ve? z alazi u domenu psihoanalize. Taj tip dubinski i neosjetno nagriza i uni tava rtvu, odnosno partnera iznutra. rtva svakim danom neosjetno propada dok potpuno ne nest ane. Ovaj tip, ako ste osjetljivi i senzibilni ka bilj?ica, ozbiljno more utjeca t na va ivot i zdravlje i samo vas jednog dana ka vitar otpuvat. Ovog se tipa ozbi ljno ?uvajte. Oni kad se naljute ili namuse zato se zovu muse mogu mu?at i po ne koliko dana, pa ?ak i sedmica. Ako je ena govorljiva i eljna komunikacije ovakva s ituacija, u kojoj partner ne?e da progovori, sistematski je ubija. Ona se po?ne preispitivat, kopat po svom egu i idu, tra it di je falila, grist samu sebe, po?in je nazivat sve i svakoga okolo ne bi li na la utjehu i kakvu-takvu komunikaciju, a za sve to vrime onaj drugi samo mu?i li mu?i. Ne bi iz njega ri? izvuka. Za sto lom, dok side, ?uje se samo zveckanje pinjura i lica. U postelju ljegaju ka dva s tranca tu?inca. Okrenu guzice jedan drugome i dok on ladno bez du e zahr?e, bidna isfrustrirana ena nerjetko i suzicu ispusti i ako on kroza san ?uje da ona mrca jo ?e se vi e namrgodit. To je jednostavno takav tip du evnog mu?itelja. I ta onda u?ini t? Ni ta! Lipo bi te ?a. Jednostavno, kad on umukne i odbije komunikaciju vi se lipo uredite, iza?ite iz ku?e, na?ite nekog koji je za komunikaciju spreman. Nema va n druge. Ina?e postoji opasnost da vrimenom u?ete u njegov ton bez tona i da tak o vrimenom zanjemite, a to se ipak ne isplati. Ovo su dva drasti?na tipa i dva drasti?na na?ina mu ke reakcije na neko nezadovolj stvo ili neku neispunjenu elju. Izme?u ima jo kojekakvih raznolikih slu?ajeva koji kad se naljute, na primjer, opiju se ili izlete iz ku?e pa kartaju danima ili b acaju kamenje oko ku?e i rade takve fizi?ke poslove kroz koje postoji ansa da se ispu u, neki jednostavno nestanu pa ih prona?u u nekoj rupi i dovedu opijene i uni t ene doma, neki se vole potu? za najmanju sitnicu, neki se o ene kompjuterom, po ?i li dan u njega bulje i ni ta ih drugo ne zanima, posebno ne ena jer im ena postaje t aj stroj. Tako se jednostavno li?e i tako. Samo san tila re? da idealnog nema. N ikad ne zna kad nekog upozna koji zapravo vrag u njemu ?u?i i kad ?e taj vrag iz n jega izmigoljit. Mo ete vi njega prije braka uzet malo i na provu, ka auto, i more se on vama fantasti?no pona at, ali ?im u?e u brak nerjetko se dogodi da poka e sas vim drugo lice koje vi niste ni sanjali da bi moga imat. More do? do toga da ga ne morete vi e pripoznat. Nerjetko se doga?a, na primjer, da neko za koga svi tvrd e da je bija uvik miran najednom sve poubija. Ali to su opet ekstremni slu?ajevi na koje se, eto, isto mora ra?unat, pa nije nikad naodmet imat, recimo, koji no i ? ispod ku ina. Jer, opet bolje vi njega nego on vas. Bo e moj, nije to ni ta stra no. T o je samo jedna mjera predostro nosti, borba za goli ivot i samoobrana. Ka me?u ivot injama. Ka u onoj seriji Srvajvl. Ko ja?i taj tla?i. Ve?a riba jede manju. Eto, dakle, idealnog nema pa najbolje izaberite ne to najpodno ljivije. Ono da ta kasnije poludite ili ako ste neke lude sri?e ne poludite uop?e i ostanete ivi, zdravi i n eokrznuti. To je gotovo nemogu?e, ali ima ?asnih izuzetaka. Eto, aj, sad... KO KOGA ISKORI TAVA ILITIGA TRO I Da ve?ina mu karaca ima ljubavnice, to smo spomenili, a i da nismo, to je op?e poz nata stvar. Da bi i ene sljedile njihov primjer, ni to nije ni ta novo, neke to i r ade, vode?i se za onom: Lak e gaje bome iznajmit i posudit nego trpit. Ono, skuplj at za njim pobacanu i porku robu, skupljat dlake po kadi i lavandinu, do?ekivat g a, od?ekivat, trpit uvrede, poni enja, strepit, donosit mu, odnosit i znate ve? ta tu ve? spada ako se nekog mu kog o?e stalno imat uza se. Za to onda sve to lipo ne i zbje? i ne uzet od ivota samo ono najbolje? Ljubav je lip a, izazovnija i tajanstve nija kad mu ko ne gleda enu svaki dan i u svim situacijama, kako, na primjer, pere, pegla, riba, znoji se i pada od umora, kad ofarbane kose i s maskom na licu set

a po ku?i, depilira se, le i zbog glavobolje s krpom na ?elu, ima probavne smetnje pa ne izlazi iz vecea, kad je boli ovo, smeta ono, grinta i tako to, nego kad m u povremeno do?e na sastanak, ure?ena, mirisna, dobre volje, nasmijana, cvrkutav a, bez primjedbi i jednog jedinog problem-?i?a. Dakle, ono ta ostane sami je lag k ojega li u sladostrasno jedan i drugi, a potom sretni odlaze ku?i u svoje probleme . U svoje kakice, papice, ra?une, bolesti, sva?e. Sve to ne vidi i ne ?uje ljuba vnik i zato se takva veza u pravilu doima bajkovitom. No usprkos tome ene se ipak te e odlu?uju na ovo takozvano rentanje mu kog ilitiga ljubavnika. Ne do?e to odjed nom. Ka e se da ene na?u ljubavnika tek ako im je mu a dosta ili nije. Trpe one mu evu nevjeru, brutalnost i zanemarivanja, dera?inu i ciku sve dok joj s e jednog dana ne uka e neka svitla mogu?nost. E, onda ona nesvjesno ka omamljena i de ka tome svitlu, ka utopljenik kojemu je ona za opstanak nu no potribna. U po?et ku sve se ?ini idili?nim, ali nerjetko toj svitlosti ili, da ka em zdravo selja?ki , ljubavniku takva veza sama po sebi nije cilj. On, ako ni ta drugon, ?esto prepri ?ava svoje ljubavne avanture i tako kompromitira doti?nu. Ja, zapravo, nikad ni an mogla svatit kad mu karac ka e: Ma, jesan je obrlatija i iskoristija. Po meni bi i e na isto tako mogla re?, jer ako je on spava s njom i u iva u njoj, ona je u ivala i u njemu. Tako da je to odnos fifti-fifti. Pa ne?e ni jedna ena i? s nekim u kreve t protiv svoje volje. Recimo, ena upozna nekog galantnog tipa. On je izvede vanka , po?asti pi?em, a nekad i ve?ericom uz svi?e, potrudi se, pridr ava joj stolicu, kaput, pri?a kojekakve pri?e za koje ena ve? unaprid zna da su pizdarije ali ona ih napeto, ne trepnuv i, slu a radi op?eg dojma i atmosfere, a ne zato ta joj je lipo slu at te bajke i pizdarije, i nakon toga svega on je uvede u svit romanse i ljub avnih tajni. I sutradan taj pri?a o tome da je tu enu iskoristija. Ako ?emo o isk ori tavanju onda je ona, po meni, iskoristila njega. Njegovo slobodno vrime, pare, mu kost i pa nju. Eto, to su ti neki apsurdi i mu ke gluparije. Jedini slu?aj za koji bi mogla re? da je takozvano iskori tavanje ena sa strane mu ka raca je, ne daj Bo e, silovanje. Ali za takvu vrstu iskori tavanja postoje organi i zatvori koji ?e i slu beno onda t o potvrdit. ena, kad na?e ljubavnika, postaje u ku?i nekako mirnija, ni ta joj nije te ko, gluha je na sve provokacije, tr?kara i leti po ku?i ko p?elica Maja, ni ta je ne mo e pogo dit, prolip a se, produhovi, dobije ono ta se zove ne to. Jer u sebi misli: Neka, nek a, samo vi mene doma svi tarite i tla?ite ali na la je ova gospoja i svoj apaurin, svoje gnjezda ce i svojih pet minuta. Kad se ena tako iznenada promini i mu se nerj etko na?e zate?en, pa i on promini pona anje prema njoj, a nerjetko se ponovo u nj u zaljubi. Tako da taj njen preljub mo e nekad i pozitivno uticat na sveop?i dojam i situaciju u ku?i i van nje. I takozvani prijatelji, prolaznici, primjetit ?e znakovite promjene i, naravno, malo je ogovarat, a to su uglavno svi oni koji su je prije zbog mu evljeve nevjere alili. U vezi s tim iman jednu svoju koje se dr in. Bolje da me svi ogovaraju i zavide mi nego me ale. Kad te ogovaraju, dobro je. K a e se. da mu obi?no zadnji sazna. A ja bi rekla, ne daj Bo e, da ikad sazna jer ?inj enicu da mu ena nabija rogove ne bi moga nikako podnit, oprostit ni pro vakat. Jedn om ma?u, jednom Dalmo u. Noge bi jon polo-mija. I to ne toliko zbog nje i ljubavni ka koliko zbog njegovog ugleda u dru tvu i bojazni da mu se ne nalipi etiketa papu ?ara i rogonje. To san vam ve? spomenila i, ponavljam, ne daj Bo e da sazna. Kako pripoznat kad mu ki na?e ljubavnicu? On se isto nekako sli?no pona a ka ena u sl i?noj situaciji, samo malo trapavije, o?itije i neopreznije. Istina daje u takvo m slu?aju puno pa ljiviji prema vlastitoj eni, bla i, tolerantniji, slu a sve iz prve b ez negodovanja, ode po kruv i novinu, ne minja i ne pribacuje naglo programe za inat kad su enine najdra e serije, o?isti kumpire, postavi stol, ispe?e meso na gra dele i tako jednostavno slu a, postane dobar ka kruv jer negdi duboko ipak osi?a g ri nju savjesti i potrebu da prevarenoj eni nekako nadoknadi to ta ju je o tetija i ob e ?astija. To njegovo nastojanje i slu anje iz prve, vrimenom po?inje bivat toliko o ?ito i prenagla eno da ena odma more vidit da s njim nije ba sve u najboljem redu, d a se ne to doga?a, da je nepripoznatljiv i da ga je u biti nemogu?e povezat sa ono m osobom otprije svega par miseci, a mo da i dana. Osim toga po?inje osta-jat u ku patilu, po ?ile dane se licka, pi?ka, pere. I svaki dan za divno ?udo minja muda

nte, a po?inje i koristit neke ?udne nove parfeme od kojih zasmrdi ?ilu ku?u. Ne rjetko sam kupuje donji ve i to sve neki moderni. Tipa bokserice na srda ca ili na sidra. Kad razlog njegove korjenite promjene postane sve o?itiji i o?itiji ona p o?inje sa strategijom otkrivanja mjesta zlo?ina i osobe sa kojom se zlo?in provo di. Dakle, po?inje uho?enje. ena se maskira, nabije neku maramu ili e ir na glavu i izjuri iz ku?e netom staje mu iza a. On pali auto, ona pali auto. Prati ga ka u naj-kriminalisti?nijim amerosapunicam a. Ako nema auto, puno je te e. Mora pje ke ili se nekako sna?. Uglavnom, prati ga, zatim kona?n o otkriva daje to to i daje bila u pravu i, normalno, pada u o?aj kad vidi drago g sa buketon cvi?a, koje ku?i nikad nije donija, u zagrljaju nove cice-mace. Odl azi ku?i baca se na krevet, pada u depresiju, pla?e, vrti u glavi ?ili svoj prop ali ivot i najlip e godine koje mu je dala i, kako se njoj tada ?ini, pod noge baci la, naziva prijateljice, tra i stru?nu pomo?, bu i mu u gume od auta, naziva mu ljubav nicu, ga?a se s njom priko telefona svakojakim pogrdnim gadarijama, kona?no i sa mu em ulazi u otvoreni sukob i kad je ve? brak gotovo razoren i uni ten ipak uspije nagovorit mu a da odu zajedno u psihijatra ili u bra?no savjetovali te. Naravno, on u po?etku to odbija govore?i da on nije lud i da samo ludima tribaju psihijatri koji su i tako svi odreda maknuti i da oni mogu da bi prvo sebi pomogli. Ako ga ena nekim ?udom uspije nagovorit, onda odlaze na savjetovanje i to po mraku da i h niko ne vidi, jer nijedan na mu ki ne bi tija da se otkrije da on tamo ide pa da ga sutra ve? ?ili grad zajebava. Nakon psihijatara dolaze na red vra?are kojih j e u zadnje vrime sve vi e. Ni?u ka gljive posli ki e. Kako kojekakvi problemi ?ovje?anstva postaju sve ve?i i ve?i, tako je i njih sve vi e i vi e, isto ka i alternativne medicine. To se mnogima u?inilo jako unosno zan imanje. Dokazuju da neko ima neku bolest, a oni lik za tu bolest pomo?u dokaza z a koje nemaju dokaza. To bi bila kratka definicija, recimo, neke alternative. A jadni svit ka svit, sve bi da da iza?e iz vlastite nevolje, pa i zadnju pribijen u kunu. I dok je ljudi i ljudske nevolje bit ?e i alternative i vra?arija koje o d tih istih ljudi lipo ivi. Ja bi samo rekla svima takvima: Okej, vi meni sredite stvar, a ja ?u van onda posli platit, ali ne?e oni to. Oni vataju ?ovika di je najtanji i kad mu je najte e, u momentu kad je izgubija svaku nadu i kad bi sve da da se rije i svoje nevolje. Menije grozno kad vidin nekog takozvanog iscjelitelja i gomilu jadnih bolesnih ljudi koji mu puni vjere hrle da im pomogne i izlici i h, a on im se smjesi, daje im nadu, uzima novce svjestan da im ne mo e pomo?. To m ije grozno. Kako to ti ljudi mogu radit? Igrat se ljudskom nevoljom. Stra no! No, da se mi vratimo na vra?are i ljubavne jade. Dakle, njih u pravilu pohode samo en e uzimaju od njih neke trave, vode, ?ari-bari, u kalice. To stavljaju po ku?i, krev etu ili u mu evljevu spizu. Tako da on bidan nikad ne zna na kojim sve ?avlima i v rad binama spava i ta jede. I ako se ta ?ila bra?na stvar i kriza jednog lipog dana sredi sama od sebe, kad ljubavnici sve to dopizdi i kad ode, gospo?i vra?ari po sa ?e cvast jer ?e iscrpljena i ispa?ena ena mislit da je to njena zasluga i pron it glas dalje do mnogih drugih ucviljenih i privarenih ena kojih, na alost, danas ima na tone. Svaka je veza u po?etku lipa. Ljubav i optimizam naprosto nosi ?ovika. Osje?a se ka da leti , pr ?e , ne oda po zemlji. Sve se ?ini idealnim, ?ili svit. A partner samo takav. Fin, galantan, pun lipih ri?i, planova, obe?anja, nikad ne podriguje, ne pu ta vjetrove ilitiga prdecka. Prosto se ena pita ide li ta njena ljubav uop?e na zahod. Ima li normalnu probavu ka svi ljudi. ?ini se ka da ima kroni?nu opsti-pa ciju. Nigdi ne pu ta ni ne du i, ka novi madrac. Ni na usta ni na guzicu. Ali prava povezanost dvoje ljudi vidi se kad vam padne ta maglica isprid o?iju, kad postan ete svjesni da on hr?e, mljacka, prducka, smrducka, budi se ote?en, s krmeljima u o?ima, pote e vodu u zahodu. Dakle, po menije prava ljubav kad se neko ne zaljub i u sliku nego u pravo ivo bi?e od krvi i mesa, koje je spremno trpit i volit sa svin njegovim manama, vrlinama i ljudskim fiziolo kim i drugim inim potribama i po tribicama. Te ko je ivit sam. Nije prirodno. Triba se s nekim imat i svadit. Covik je ipak dru tveno bi?e. I kad promisli : bolje je, onda, u ku?i imat mu ko nego pasa i li ma?ku, ako se ve? o nekom triba brinit. Bolje se onda brinit i etat svoga dvon o nog nego ?etverono nog ku?nog ljubimca.

TRIBA IM NABIT KOMPLEKSE Jeste li vi primjetili kako mu karcima nikad nije neugodno prigovarat enama? Uvik t i ne to ka fol u ali spuste: Ajme, majko, malo si se udebljala, a ?ini mi se da san ti vidija par borica-smijalica, e godine, draga moja, idu, a nekako su ti guzic e sve bli e podu, uskoro ?e morat kupit cipele za njih, a ni sise ti nisu vi e ta su b ile, do le su ti do pupka, i bi sigurno bila mis u onim crna?kim plemenima dije to simbol enske lipote. I tako dalje i tako bli e, sve ono ka u ali ogade vas i ocrne na mrtvo ime i prezime. Ozbiljno. Samo to bidne enske primaju nekako, ka normalno , ka neslanu alu na koju su ve? oguglale. I dok mu ki na na izgled uvik imaju sto pr imjedbi po?ev i od izgleda, obla?enja, pa do frizure i minke, ene ?ete rjetko ?ut da im izravno u facu saspu svoje mi ljenje o njihovom luku. ena ?e ritko kad re? ?ovi ku: A vidi te, jesi ?elav, pari globus ili nogometna lopta, ima pivsku drobinu ka prase i jedva se gega . Ima kratke nogice ka Pajo Patak, a ni druge ti stvari nisu zavidnih dimenzija. Ozbiljno. Ti mu ki su toliko puni samopouzdanja, samouvjerenos ti i prepotencije jer da nisu ne bi enskima radili to ta rade. A ta jedan obi eni sta rkelja ima u svojoj glavi kad ide le? sa mladon enskom? ta on misli koje i staje o n i za to ona trpi njegove godine na svom tilu? Je li takav jedan ikad pomislija k ako nije fer da jedna mlada enskica gleda njegove stara?ke pjege i sjajnu ?elu pr o aranu s tri ute dlake umisto da vrime provodi sa svojim mla?ahnim vr njakom napete ko e, guste kose i re etkastog, ?vrstog, uvu?enog stomaka. Ako pak ena o?e pa o?e, ak o odlu?i, ako je takav jedan armantni ?elavi star?i? o?ara, za?ara, privu?e i pri dobije, pa mu ona naprosto ne more odolit, onda mu ona mora dat do znanja ta je i koga dobija. Tribate mu nabit komplekas i osje?aj duboke zahvalnosti prema vama koju ?e morat svakin danom sve vi e pokazivat i zafaljivat Bogu ta mu je posla takvi dar s neba, takvi mladi, netaknuti cvitak i kaplju jutarnje rose koju ?e morat na dlanu ?uv at da mu ne isklizne. Ako vi budete mu?ali i divili se njegovin godinama, iskust vu, stara?kom armu, financijama i svemu ostalom ta uz to ide, budite sigurni da ?e i vas za koju godinicu zaminit mla?on. Jer ?e mislit da ste vi ustvari sritnica kojoj je Bog podarija njega. Zapravo takvi mu ki nikad ne tra e mla?e. Oni su uvik uz enske istih godina, samo ta oni stare. Recimo, kad njihova enskica od nekih dvad eset i pet godina napuni trideset oni ?e je opet zaminit sa jednom od dvadeset i pet. Promini?e je bez gri nje savjesti ka i auto ili svaku drugu stvar. A u stvari nisu oni krivi staje situacija na njihovoj strani, nego ene koje se u pravilu dive i idealiziraju svoje mu ke te im na takav na?in svakim danom ja?aju e go ulivaju?i im toliko potrebno samopouzdanje. Njima, ustvari triba dat do znanj a da su oni ti sritnici ta imaju vas, a ne vi njih. Jedna je tako ena imala abnormalno debelog mu a i stalno se ka fol brinila za njega i njegovu dijetu od koje je on iz dana u dan postaja sve iri i iri. Na kraju ga j e morala ?ak odvest u bolnicu da mu doktori pomognu rje it taj problem, kad su je oni pitali da li bi ona iskreno elila da on smr avi, odgovorila im je u napadu tren uta?ne iskrenosti da ba i ne bi. A kad su je upitali za to, odgovorila je da dok go d je on tako debel ona ima osje?aj sigurnosti i kontrole nad njim i da jon tako ja?a osje?aj vlastitog samopouzdanja. Jedna druga, koja je svom debelom i nikakv om mu u pomogla i dovela ga u red, do ivila je da jon je taj isti, kad se uljudija i do a na svoje, lipo okrenija le?a. Sad opet, ne mora mu bit ba uvik nu no ru an, debel, ?elav i nikakav da bi van osta mu . More on bit i sasvim normalan, prihvatljive vanj tine i, koliko-toliko, bistre pa meti, ali onda triba znat. Jedna je tako svome svaki dan ?itala osmrtnice, govor ila kako mladost brzo pro?e, kako mu kima sa mladim enskam brzo otka e srce pa i njim a brzo iza?e ta mala sli?ica u novinam, mirila mu fibru, kuvala ?ajeve i tako. U glavnom, davala mu do znanja da bi on bez njene brige i pa nje bija niko i ni ta da bi crka za dva dana. U isto vrime sebe je sve vi e ure?ivala, zatezala, postajala sve ivahnija tako da je ovi jadnik na kraju bija prisritan ta je ima i ta mu poma e, a da se uop?e nije pita je li mu ta pomo? uop?e potribna. Sve van je to, na kraj u krajeva, ?ista autosugestija. Zato, ako ih o?ete zadr at, ne smite in se puno di vit nego im morate nabit komplekse.

I kad birate mu a nemojte tr?at za nekim poznatim osobama, nekim upadljivo zgodnim frajerima jer takvi ?e bit prije sva?iji nego va i. Bolje imat malo ru nijeg i manj e poznatog mu a, a sritniji brak. TA IH KOD MU KIH PRIVU?E NA PRVI POGLED REKLE Ml POZNANICE I PRIJE ANA - Kad mu se ispod ?empera nazire donja bila majca uz vrat. ZDENA - Kad se ispod ga?a naziru bokserice ili obi?ne mudante. Bokserice me asoc iraju na neko kome anje, a kad mu uo?im obi?ne mudante, neizbje no po?nen razmi ljat n a kojoj mu je on strani. LU?A -Mot. BRIGITA - Nabrekle ile na rukama. NAIDA - Mu ka aka i lipi dugi prsti sa zlatnim prstenom. LEA - Zlatni lan?i? oko vrata i privjesak koji mu u?e u usta pa ga cucla kad se sagne. GLORIJA - Kad mu po ute prsti od duvana. MIRA - Kad se od bisa uzbudi, pa mu adamo-va jabu?ica ska?e gori doli. MAJDA - Kad vadi plik para vezan gumicom za platit kavu. REA - Kad raspali muziku u autu, nagazi na gas a lakat nasloni na otvoren prozor dok mu promaja mrsi kosu. LINA - Kad otkop?a zadnji botun od ?ins ko ulje, a iz nje izviruje malo ljubavnog tapeti?a ilitiga dla?ica sa prsiju. ZRINKA - Kad stoji za ankom podbo?en laktom jedne ruke, dok u drugoj dr i ?a u, pijuc ka i ara pogledom. KARMELA - Kad neki zgodni tip miluje po kosi svoju curu i nje no je grli, a ja zam i ljan da san ona. GORANA - Ne uzbu?uje me tip posebno, ve? kad vidim mu ke mudante da se su e pa onda zami ljan ko im je vlasnik. NENA-Mene jako uzbu?uje Riki Martin kad ga gledam na televiziji i kad, dok piva, vrti kukovima. LILE - Mene najvi e uzbu?uju brkovi, to me uzbu?uje za popizdit, dok me mu ki ljubi i jo kad se malo iz nji ositi i miris duvana. LARA - Mene uzbu?uju samo o enjeni mu karci, jer ja iman puno posla i nemam vrimena tra it mu ke, s njima se sastajat i to. Kad za nekog znan daje o enjen, znan daje pros a kaki-taki test, da valja nekom, pa da onda ni meni ne more bit lo . To se u ve?i ni slu?ajeva i pokazalo ka to?no. KLARA - Mene najvi e u mu kih uzbu?uje ono kad pribaci nogu priko noge, pa mu se kad ima kratke bi?ve vidi komad noge. Al ne uzbu?uju me sva?ije i bilo kakve nego s amo dlakave, to jest to su dlakavije to me vi e uzbu?uju. DRAGICA - Mene najvi e uzbu?uje gledat mu ke me?u noge dok odaju pa poga?at di mu st oji, ima li bokserice il obi?ne mudante, i koliki bi mu moga bit, a na?isto me s pizdi ono kad mu ki u proli?e zavrnu rukave i malo otkop?aju botune oko vrata pa i m se vide dlakave ruke i ostalo. Nekako, priko zime dok su svi zakop?ani na to i zaboravm pa me onda proli?e raspizdi, ali do jeseni se smirim. ANE - Mene jako uzbudi kad vidim dok se vozin auton kako neki mu ki pi a uz cestu. ROZA - Mene uzbu?uju samo intelektualci s malim o?alima, malo ?elavi, sre?eni, s kravatama i lakiranim cipelama. Uvik mislim kako puno rade pa im triba jedna da ih mazi i pazi na njih. Kad takog vidin odma mi se ne to doli pokrene, uzela bi t akog u krilo i gladila ga po ?elavoj mu ?eli. NATA A - Mene super pale kompjutera i jer imaju malo ve?i stomak od sidenja prid kom pjutorom, pa uvik mislim kako mora bit lipo stisnit se uz takog pa te onda taj s toma?i? lipo grije i ljulja. Kod tih me kompjutera a jo uzbu?uje to su pametni za po pizdit. MERI - Mene uzbu?uju intelektualci. Va no mije samo daje neko pametan, a onda ako je pametan more izgledat bilo kako, more bit i mali debeli ili veliki debeli sam

o da je pametan i da pametno govori. DINA - Mene uzbu?uje guzica, prava mu ka, je ne to jer se ?esto zna desit da kad ju SUZANA - Mene stra no uzbudi kad mu ki na im se vide lipa sportski razvijena tila. icu.

utegnuta u uskim rebatinkama. Gola mi ni ni ta ne dr i na okupu i nije Bog zna ta. kraju utakmice izmjenjuju znojave majce pa Zato kad neman mu kog, doma gledan utakm

BRANKA - Mene jako uzbu?uje veliki gvozdeni sat na dobro razvijenoj dlakavoj mu ko j ruci, to kad vidim popizdim, samo to se ?esto zna dogodit da na drugoj vidim zl atnu tanku narukvicu pa se odma oladim. BOSE - Samo me jedna stvar mo e uzbudit: nagelirana kosa. DARA - Mene jako uzbu?uju mu ki koji po ulici vode i nosaju dicu, ali samo kad in nisu ene u blizini. Onda odma ositim miris di?ijeg ampona, pomi an s mirisom pitralo na i duvana i pomislim kako bi bila dobra i malom, a i tati. SNJEZANA - Uzbu?uju me samo dlakavi mu karci, kad mi mu ki nije dlakav iman osje?aj da grlim linoleum. VIKI-Jako me uzbu?uju mu ki koji nose bile bokserice, ali one stisnute uz tilo. Sa mo ta to jo nisam vidila u ivotu ve? samo na slici. ZORA - Mene jako uzbudi mu karac sa rastavljenim zubima jer mi se to u jednom rani jem slu?aju pokazalo ka neponovljiva komparativna prednost. SLAVICA - Mene uzbu?uju samo mu karci u uniformama, od vojnih lica do policajaca. Nisu lo i ni voza?i tramvaja i autobusa, a i kod pripadnika gradske ?isto?e ta uni forma je ne to bez ?ega ih nikad ne bi uo?ila. MARIJANA-Mene uzbu?uju samo tipovi ala Miso Kova?, koji nose raskop?anu ko ulju pa im se tri-?etri zlatna lanca zamrse o dlake na prsima. SANJA - Jako me dugo nije ni ta uzbu?ivalo, ali nigdi prije, kad sam i la na fitnes, nisu bila dobro zatvorena vrata mu ke svla?ionice pa sam onako u letu malo provir ila. Nije to bilo ni ta posebno, par mu kih guzica, para iz tu eva i kiseli miris iz z no-javih maica, bi?ava i patika. Ali u tome je bilo ne?ega privla?nog. MARE - Uzbu?uju me manualci. Sna ni i mu evni, brutalni, razvijeni. Zami ljam se ko Pa l?i?a u njihovom sna nom mu kom zagrljaju i elim da me zgrabe divlje, selja?ki i brut alno mi utisnu filmski poljubac. ONE STVARI Ovu temu san ?uvala za kraj jer me je o tome nekako najvi e straj pisat zbog njene delikatnosti, moje nestru?nosti, a i neke nelagode i neugode koju osje?am kad o tome pi em. 0 tome ne triba govorit ni pisat. To triba radit. Ali po to se, eto, sv e oko toga vrti od ro?enja pa do smrti jednostavno moran i o tome ne to re?. Jer, sva ivotna filozofija ipak se svodi na onu: u se, na se i poda se. ivot je, ustvar i, red seksa, red spize. Kad mu ki poidu sve ta na?u u fri ideru, onda krenu jist ensk e. Dugo sam mislila da za pisat o tome triba bit stru?njak tipa psiholog, seksol og ili ne to sli?no. To i dan danas mis-lin i toga se dr in, ali kako danas ipak ivim o u malo fleksibilnijem vrimenu u kojem svak more pisat i govorit o ?emu ga volj a, i ja san se malo vi e okura- ila. Mi smo ipak jedno demokracko dru tvo i svak more lipo radit ta gaje volja, je li tako. Recimo, taj seks je prije bila tabu tema, n ije se ba tako lako o tome moglo ne to ?ut i saznat, a i roditelje je di?i nekako b ilo sram o tome govorit. I kad bi dite pitalo: Mama, kako sanja do a na svit?, mat er i otac bi se glupo smijuljili i rekli ono sa ?ime bi ?ili taj slu?aj rje ili: ? onila te, du o, roda. A moji su, bar ta se ti?e tog ivotnog podru?ja, bili dosta nap ridni. Co-vik to ne bi od njih o?ekiva, ali eto, nerjetko se iznenadimo kad to n ajmanje o?ekujemo. Niko nije spominja nikakvu rodu. Kad san pitala mamu to neizbje no pitanje mla?e di?e, a koj e glasi: Kako san ja do la na svit"? mama se mal?ice zarumenila u obra ?i?ima i stal a mu?at ka da joj je zastala neka knedlica u grlu i mucaju?i mi odgovorila- Pa z na , du o, tata i mama spavaju zajedno i onda kad se mama najmanje nada ditejoj ulet i u drobi?. A odakle uleti?, pitala san. A otamo odakle se nikad, du o, ne bi nada la, rekla je. A ta mama i tata rade u postelji kad to dite uleti?, pitala san dal je. Ni ta, du o, samo le e, razgovaraju, onda zaspu, i dok mama spava ditejoj doleti u drobi?, a da mama ni sama ne zna kako, jednostavno sklizne, tiho je pro-mrmljal a mater.

Onda san ih ja naravski nastavila pilat dok su se oni sve vi e glupo smijuljili i crvenili. A kako meni nije do lo dite kad san spavala u sobi sa ro?akon Markom za Bo i?? Zato ta ste vi spavali u odvojenim kreveti?ima, a ne u jednoj postelji, reka je otac. Jesmo, jesmo, odgovorila san urno. Marku je po no?i bilo zima pa je ule tija u moju postelju i stiska se uz mene. Staaaaa?, zajapurija se otac, a borami dobro da san ovo ?uj a i to ti meni tek sad govori ? ta?, pitala san. Ni ta, ni ta. Su tra ?u ja razgovarat s Markovin ocen. Ono je bijaprvi i zadnji put daje kod nas prispava. Ma vidi ti mangupa, majmuna majmunskoga, orangutana, dobro da ga ja ni a n vidija, atra bi ga u papar, buva od njega ne bi ostala, bagerom bi priko njega pri a. Ma da san zna, za one klempave u i bi ga dovatija i izvuka iz kreveta tako da bi mu do le jo ve?e, ka u slona. Jo mi i incest u ku?i fali, ka da ve? nije dosta d ebila oko mene pa bi mi jo samo jedan triba. Vidi?e kad ga ja uvatin! Ja san po?e la plakat jel ni an nikako mogla razumit za to bi on nabaketa bidnoga Marka sa kojin je meni bilo tako lipo grijat se u postelji za Bo i?. Plakala san ta nan to otac v i e ne?e dopustit. Ni ta to meni nije bilo jasno za to i ta smo mi Bogu i roditeljima s krivili, staje to taj incest i debil. Lipo smo le ali i grijali se, a meni u drob, dok smo spavali, nije ni ta, nikakvo dite uletilo. I staje mater vi e primirivala o ca, on je sve vi e divlja, pizdija i pritija Marku i njegovon ?a?i tako da se tu r azgovor mora prikinit. Mater me je, bidna, zagrlila i nekako utje ila, a ja san te k nakon godina i godina saznala zastoje otac popizdija, staje to incest i kako s e prave debili. Danas su dica manje gluplja nego ta san ja bila. O svemu saznaju odma kad se rode . Oni iz droba umisto sa posteljicom izlaze sa kompjuterom. Od malih nogu im na sve strane prid o?ima ivaju slike golih enskih, mu kih i neke raznorazne gnusne komb inacije. Naoru ani su porno ?asopisima, kazetama, internetima, filmovima, staje u neku ruku dobro, a u drugu, brate, i nije. Oni Amerikanci bi za lovu sve napravi li, ba sve. Tako da su in puni filmovi nasilja, kriminala i golotinje. Na i opet ku puju te filmove i prikazuju na televiziji prije nego dica idu le?, tako da se, g ledaju?i ih, u njihovom jadnom malom mozgu svakakve misli roje i kote. Idealiziraju one koje bi najmanje tribali. Pro le je godine jedno dite na televizi ji gledalo di se njegov omiljeni glavni glumac obisija pa se i on samoobisija na roletu u svojoj sobi dok su mu starci ?avrljali i ispijali kavicu u dnevnom gle daju?i kraj te iste serije. Staje dalje bilo, bolje da ne znate. I onda se mi ?u dimo odakle seksualni manijaci. Eto iz tih filmova. Ako to dica gledaju od malih nogu to in postaje normalno i oni se sa takvim tipovima identificiraju, pa ih d anas-sutra u stvarnom ivotu i sami izigravaju. Zato mi je u neku ruku bilo i dra e t a san ka mala bila seksualno gluplja, zatucanija i neosvje -tena. Bolje bit neosvj e ten nego manijak. Ja, na primjer, te filmove, posli koji dr ?en i ne mogu zaspat, uop?e ne volin i ne?u gledat. Pa ne?u ja pla?at pretplatu da me neko stra i, ionak o san ve? dosta pri-padnuta od ovog jebenog, nemilosrdnog ivota. Kad sama gledan, recimo, neki takvi film po?nen se u straju nesvjesno osvrtat oko sebe i sve gle dan o?e li ko isko?it iza zavjese ili ormara, silovat me il priklat ka koko . Jo nekako, ajde, ajde da me siluje, ali, mislin se, za to da me kolje, ne mora to u vik nu no i? jedno s drugin. I tako. Ja puno vi e volin one lipe romanti?ne starinsk e filmove za isplakat se, za povratit du u i natopit ku in suzama alosnicama. U tim f ilmovima se dvoje, recimo, na po?etku sva?aju, prave jedan drugome di pete, a od s amog po?etka vidi kako ?e to sve skupa zavr it, nema dileme. Tipa, ko se tu?e taj s e voli. Ona bude buntovna i divlja, neukro?ena ka divlja ma?ka, tigrica s pan?ama od tri metra, kose boje kamomile i o?iju boje karamele od lje njaka, on mi i?av, preplanuo, sa maljama na prsima, bradon od tri dana i o?ima boje divljega zumbul a. Pri kraju filma doja e, ka pravi kauboj, ukroti je ka kobilu, zgrabi i utisne j oj divlji filmski poljubac s jezikom. Ona se koprca, koprca, potom malaksa u nje govon zagrljaju, on je digne na konja i s njom odja e na njihov do smrti zajedni?k i ran? na kojem ?e izrodit puno di?ice i ivit sritno i zadovoljno do kraja ivota. Di end. Takve filmove ja obo avan i uvik se raspla?en nad svojom sudbinom. Za neke su mo da ti filmovi glupi i ljigavi, ali ba me briga za njih. Ja san bila i osta?u nepopravljivi romantik. Pa ako je to glupo onda sanja glupa i ta me briga. Tila bi da je i mene tako neko ukrotija iz ljubavi, diga na konja i sa mnon zapra ija, a mene su svi, bidnu, samo bacili sa konja na tovara i nepovratno otpra ili. Tu no j

e to, tu no. Za popizdit. Uvik kad mi tako do?e ne to u grudima te ko, a u grlu mi se stisne, sitin se one na e stare dalmatinske kancone: Kad bi moje suze na kamen padale Kamen bi se raspa suze bi ostale. E moje bi ga suze izile, izgrizle ka solna kiselina, toliko su jake i bolne. Ali dobro, dosta je bilo kuknjave, sad moran pomalo po?et pisat o onome o ?emu san van rekla da osje?an ka svoju neku obavezu da pi en. Dobro, ustvari, nije to neka ba moja obaveza, ali neka potriba je, jer mislin da to stvarno moram napisat u je dnoj ovakvoj knjizi u kojoj se ?ilo vrime govori o odnosu mu karca i ene, a ne mogu ipak zaokru it jedan takav odnos bez onog najhitnijeg ta mu ko i ensko ve e i zbog ?ega me?u njima dolazi do svih i svakakvih pizdarija, a to su one stvari. Sad, moje vlastito iskustvo u tome nije neka ludnica, ali san se zato povodila malo za isk ustvom drugih sa kojima san ?akulala, a najvi e su mi pomogle moje prije. Pro?ital a san i provrtila brdo enski ?asopisa u kojima vi e ni ta drugo ne mo ni pro?itat osim kako skinit celulit, kako uzbudit mu karca na iljadu na?ina i probudit ponovo zam rlu strast unutar braka. Tu obi?no pi u kako ena triba po?et kupovat izazovno donje rublje, u bojama i minimalisti?ko, crveno, uto, crno, na cviti?e. Eto, ve? prve stvari u kojoj se ne sla emo. Ja mislin, ako mu karac voli neku ensku, ako se ka bik na nju pomami, on sve zbaci s nje, rastrga, zatvori o?i tako da donje rublje u b iti ni ne vidi. Jadna ti je ona strast koja se takvim pizdarijama mora budit. On da nadalje pi u kako parovi koji o?e ponovo upalit vatru ljubavi i strasti moraju prominit stalno misto vo?enja ljubavi, a to je bra?na postelja i oti? malo za pr omjenu na balkon, u dvor, lift, auto, na krov, na stablo, u ufit ili ?ak neko dru go izazovnije i riska-ntnije misto, di uvik ima osje?aj da ?e neko do?, samo ta ni je stiga. Taj osje?aj napetosti ih uzbu?uje jer imaju osje?aj kra?e zabranjenog vo?a. To mi isto nije ba najjasnije jer ?e im ubrzo dopizdit i balkon i stablo i auto, pa di ?e se onda odselit da bi probudili svoju uspavalu strast, na Mars? I tako san ja vrtila, provrtila i prelistala gomilu tih ?asopisa i stru?ne litera ture u kojima se, tobo e, m.ore sva ta pro?itat o onin stvarima. Ali sa stru?ne strane govoru da se tu ?esto radi o vrlo nepouzdanim informacijam a staje ta, pa san onda je odlu?ila razjasnit mo da neke stvari onako kako ih ja vi din, slutin i do ivljavan. Najve?i stru?njak u analizi onih stvari je Frojd, ali g ovoru da mu te prve teorije vi e ne vride. Sve se minja. ?ovik bi reka kako se to nikad ne more prominit, one stvari uvik ostaju one stvari. E, ali nije to ba tako . To sve more bit, a i ne mora. Osim toga, ti Frojd nije nikad puno raspravlja o onin stvarima vezanin za ene, pa je tek jedna Mari po?ela o tom pisat. ena najbol je pozna enu, nema tu. Sad, ja san ipak katoli?ki odgojena i mogu mislit ta bi mi rekli otac i mater da vide kojin in se ?er pizdarijama bavi i o ?emu pi e, ali, fa la Bogu, moj otac nije stiga nikad pro?itat knjigu dalje od pete strane zato ovo i pi en pri samom kraju knjige di on ne?e i tako nikad do?, jedino ako po?ne ?ita t odostraga, ka staja uvik ?itan novine. A, eto, nadan se da ne?e i da mu niko o d vas ne?e ni ta o ovome spomenit. Unaprid vam fala. Znan da se danas malo povjere nje u ljude poljuljalo, ali ono se mora kad-tad vratit i mi moramo po?et virovat jedno drugome ako o?emo u? u Evropu. Znan da ni an neki stru?njak, ali koliki nis u pa pi u. Dakle, najprije ?emo re? ne to o anatomiji onih stvari. Frojd je uvik govorija da mi ene imamo istu onu stvar ka mu ki samo da nan je zakr ljala i uvu?ena pa da smo zato mi iskompleksi rane, a po meni bi i mu ki mogli bit iskompleksirani, ta in ta stvar nije uvu?ena i kroz nju ne more iza? novi ivot. Takvih blentavih teorija ima kolko o?e . Sve se m inja, pa i te teorije. Najbolja teorija je vlastita. U nekin primitivnim plemeni ma djevoj?icama su ?ak i rizali tu zakr ljalu stvar da ne bi mogle u ivat. To su stv arno vrhunske budala tine i primitivizam. Sri?a da ni an tamo ro?ena. Pa da je Bog t ija napravit enu bez toga bija bije napravija. U nekim vjerama postoji pravilo mu k og obrezivanja, ali oni i posli toga mogu u ivat, a bidne ene budu osaka?ene za ?il i ivot. Uvik su pronalazili neke gnjusobe da osakate ili optu e bidno ensko. A ensko ka ensko, moralo je trpit i to sve zbog one Eve koja je ve? na samom po?etku sve uprskala i zgri ila u Edenskom vrtu. Na primjer, za vrime kraljice Viktorije ene su optu ivale ako su u ivale u seksu, a danas ih optu uju ako ne u ivaju i pi u recepte na s ve strane kako to posti?.

Dakle mu ki imaju onu mu ku stvar, a enske imaju onu ensku stvar, oni ta imaju malo mu ke stvari i malo enske, ta im je to sve izmi ano i zbr?kano zovu se hermafroditi. Mu ke i enske stvari se bitno razlikuju po svemu, a najhitnija razlika je ta mu ka stvar n ema kosti i ima balotice sa strane. Ustvari, to sve imaju i ene samo ta je to kod nas sve uvu?eno, a kod njih izvu?eno, ta bi reka oni blentavi Frojd. Ja mislin da njemu nisu ba bile sve na mistu, ali neka mu bude. Te balotice se kod enskih zovu jajnici, a kod mu kih jaja ilitiga testisi. Testis ina?e na gr?kom zna?i svjedok, odakle je i do la ri? testamenat, jer su prije mu ki prilikom ?asnih prisezanja sta vljali ruku na te balote, po to se nisu znali potpisat. Govoru da su mu ke stvari in teresantnije za vidit od enskih. enske su uglavnom sve sli?ne i tu nema nekih ve?i h odstupanja, ako je sa enom sve u redu. Po enskoj stvari mo vidit radi li se o pri rodnoj ili fal oj plavu i. Mu ke stvari su dosta razli?ite, ali je zapravo najhitnije da se mogu aktivirat i stavit u funkciju u svakom trenutku kad nam se to prohtij e. To je najhitnije, a ostalo manje-vi e. Njih ima svih veli?ina, duljina i deblji na. A to opet ovisi o na?inu promatranja, kutu gledanja i dioptriji. Ako gleda od ozgo stvari su manje nego gledaju?i odozdo ili direktno. To je takozvana opti?ka varka. Ili, na primjer, ako je tip dalekovidan, pa skine il zaboravi o?ale kad ide pisat, njegova mu se stvar najedanputa more u?init puno ve?a pa postoji opas nost da popisa postole. Neko voli ovake neko onake, a neko tehni?are. To su oni s malim, al ivahni. Zdene govori ako ve? mora birat, bolje daje deblji nego daje kra?i. A ta ?e , sto ljudi sto ?udi. Ali ono staje u svemu tome najbolje to je da, kad se zaljubi u nekoga, nikad ne mo znat kolika mu je ona stvar. To je ono najbolje, jer i ovako je enskima te ko na? frajera, i nerjetko su jako iz birljive, a mo mislit ta bi tek izvoljevale kad bi mu kima na ?elu visila ona stvar. ta opet more bit, a i ne mora, jer pi u da veli?ina one opu tene stvari nema veze sa dignutom. Ne mislin ja da bi mu karci opet tribali hodat ka nosorozi i da in ona stvar na ?elu str i, govorim to samo hipoteti?ki. Ona mu ka stvar nije tako?er propo rcionalna ni sa veli?inom mu kih stopala, a ni nosa za kojeg tvrde daje gra?en od istog materjala. Nema veze ni sa visinom niti pak sa ne?ijom korpu-lentnosti jer je poznato ne to ta mo da niste dosad ?uli. A to je da je u orangutana ona stvar naj si?u -nija, nema je ta vidit, triba je mikroskopom tra it. A za to je to tako, stru?njac i nisu uspili ni do dan danas dokazat. Ali tako je sto posto. Morete provjerit a ko di vidite kojeg orangutana ili King Konga. I, eto, opet dolazimo do one da u maloj boci le i pirit. Dakle ni velik nos, ni visina ko arka a, ni postole veli?ine di? ijeg groba, ni tilo majmuna orangutana nisu mjerilo za veli?inu i opseg one stva ri. To uvik ostaje tajna i iznena?enje. Sprajs. Pa i lizalice i kinderjaja su is to u celofanu. A znate staje mene, za poludit, iznenadilo i ta me totalno okiralo? U dobi kad san bila ono negdi oko puberteta obi?no bi se liti i la kupat na pla u zajedno sa mu kom i enskom ekipom. Na moru bi obi?no skakali, divljali i obavezno bacili na bri kulu i tresetu. Ja i jo neke prije imale smo malo ve?e sise, pa smo se kupale u majcam a da ih nekako sakrijemo, a to bi, kad se smo?ilo i prilipilo uz tilo, za mu ke bi lo jo napetije i izazovnije. Vole i oni kad se stvari samo daju naslutit. Ali til a san van zapravo re? ne to drugo, ta me je zapravo okiralo. Znate ono kad mu ki iza?u iz mora i protres u malo raudantine. To je za mene bila nekako normalna stvar pa na to nisam ba obra?ala pa nju sve dok jedan nije sta blizu mene i to u?inija. Kad san to vidila ostala san uko?ena ka kip, o stala san paf. A ta je mene zapravo toliko okiralo. E pa, to ta san pri vrhu tih njegovih protre enih mudan tina na moje op?e zaprepa tenje, ugledala mu ke stidne dla?ice. To me okiralo zato jer san dotad iv ila u dubokom uvjerenju da dla?ice imaju samo ene, a da je ona mu ka stvar u biti ?elava. Ni an til a ni ta o tome pitat prijateljice da mi se ne bi rugale. Tako da san jo puno vrimena posli ivila u dubokom neznanju i dilemama.

One stvari prije nisu dozvoljavali radit prije braka, a nakon prve bra?ne no?i s vatovi bi ispod ponistre ?ekali da im mladenci bace lancun ka dokaz mladenkine n evinosti. Ako je bila nevina, na lancunu bi ostali tragovi, a ako nije, morala b i se pripremit za lin? ta je totalno nepravedno jer nevinost ensko more izgubit na sto mogu?ih na?ina. Ako ka mala nezgodno padne i udari se, ako, na primjer, ja e konja ili se vozi biciklom pa se nabije, i tako. Svima je do te enine nevinosti u a sno stalo, a najvi e onima koji tvrde da to uop?e nije bitno. Tako da se dan-danas i u takozvanom naprednom zapadnom dru tvu djevicama svi dive, klanjaju, ?uvaju ih i tite, ta je i normalno kad se zna da je to tamo ve? izumrla vrsta. S druge stra ne, ene koje su malo predugo djevice, ka na primjer stare cure - svi ale. I kako o nda svima ugodit. Pogotovo onima koji govoru da to triba napravit iz ljubavi. Pa ne more ensko naru?it ljubav svog ivota kad pljesne dlanovima. Nije ma?ioni?ar. R ecimo, u srednjem vjeku feudalac je sa neviston feudalnog podanika da sebi za pr avo da s njon provede prvu no?, oslobodi je, otpusti i vrati mlado enji. I ko je n ju onda pita za zaljubljenost? Mlado enja, odnosno podanik nije se bunija jer je u tom slu?aju bija oslobo?en pla?anja poreza. Sri?a da taj zakon nije danas jer b i puno mu kih prije rtvovali ensko divi?anstvo nego svoj ep, ra?unaju?i da se ona ensk a stvar ne tro i, a pare, bogme, i te kako. I tako su oni oduvik sa bid-nim enama r adili ta su tili. Uvik su bile roblje, zato i nije ?udo da i dan-danas jo te e za sl obodom koju nikad ne?e u potpunosti imat. S tim se bolje pomirit, nego tra it nemo gu?e. Kad su dvoje ljudi zajedno i kada se vole nerje-tko se mo e ?ut izreka: Na la krpa z akrpu ili Namirisali su se. Po to smo mi ljudi isto neka vrsta be tije, jer govoru d a smo postali od majmuna, a poznato je da se be tije nanju e, tako i ljude jedno dru gome privla?i ili odbija miris ilitiga vonj. E sad, ta se ti?e toga stvarno su ?udni putevi Bo ji. Meni je najprirodnija stvar n a svitu ?isto?a i osobna higijena svakog ljudskog bi?a. Ali, eto, ima onih koje odbija miris sapuna i svje ine, a privla?i miris znoja i ustajalosti. Ju?er sam ba gledala film u kojem jednu ugla?enu enu iz bogate obitelji, unato? udvaranjima is to tako bogatog i ugla?enog mu karca, privla?i ba jedan koji je su ta suprotnost tome . Neugla?en, neobrijan, brutalan i pomalo smrdljiv. No, me?utim, toga smrdljivog a za divno ?udo ona nije zanimala. I kad je oni ugla?eni sku ija na ta se u biti on a pali, pustija je bradu, brkove i nije se tu ira pet dana. A kad ju je uz sve to brutalno privuka sebi i kosti joj polomija ona se totalno uzbudila i za njim def initivno poludila. Virovali ili ne, ima i mu kih koji vole malo smrdljive ene. Predstavnica tih smrdlj ivica je ?uvena lejdi ?eterli. Jedna je u novinama napisala da voli samo jestive mu karce. To su oni ugla?eni, ur e?eni i mirisni ta bi ih od dragosti moga pojist. Ja bi se uglavnom s njom tu slo i la, jer, recimo, nekog ko mi smrdi po dugostoje?em znoju ili nekoj tufini, pa mu jo ka tome i kosa visi masna ka manistra nema anse da taknen. Eto, ena je rekla da voli samo jestive mu karce, ali, na primjer, ne znan ta bi joj rekla u slu?aju ensk e stvari koja, prema nekima, malo miri e na ribu, a poznato je da su ribe vrlo jes tive i zdrave za jist. Dakle, mirisni i jestivi mu ki puno su privla?niji od onih koji to nisu, ali i tu postoji opasnost ako se malko pretjera, ako se mu karac zan ese pa se previ e namu ?a, napudra, naspreja, izglanca. ena u takvom slu?aju more dob it dojam da se ljubi sa prijateljicom i da je postala lezba?a. Zato je najbolje koristit sapun i vodu koje bar u dana nje vrime, fala Bogu, ima. Ali osim higijens kih mirisa ugodnih od pranja i parfimiranja i neugodnih od nepranja, svaki ?ovik ima i svoj prirodni osebujan miris. I tako ka ta nema na svitu dva ista lica, ta ko nema ni dva ista mirisa ilitiga vonja. I prema tim vonjima parovi se jednosta vno ka pasi nanju e, privuku ili odbiju. Jednu osobu ?ili ivot privla?e sli?ni miri si, zato nije rjetka pojava kad se tip, recimo, eni vi e puta, da mu ene sli?e jedna drugoj. To mi nesvjesno radimo. Iako nakon raskida mislimo da ?emo na? nekog sk roz razli?itog, obi?no nabasamo na sli?nu osobu. Na primjer, sve biv e ene od onog pokojnog re isera ?ona Dereka sli?e jedna na drugu ka jaje jaju. Linda Evans. Ursu la Andres i Bo Derek, posli su jo postale i najbolje prijateljice. A znate za to? S li?e jedna drugoj ne samo fizi?ki, nego i iznutra, a sigurna sam da sli?no i mir i u. Zato neke enske ka u da uvik ugaze u istu septi?ku jamu od frajera.

Mu karac na neki na?in mora bit nasilan da bi se dokaza ka frajer, ali danas su se uloge izgleda malo izminile, pa ima puno enskih koje su agresivnije od mu kih. Nap adaju sa svih strana, di stignu. Ne mo ih se otarasit. Ka nametnici su. Tako da s e ni bidnim mu kima nije lako sa tim nosit. Pa ne moraju ni oni ba svako jelo ta im se nudi pojist i provarit. Oni vole bit ti koji ?e uvatit plijen, zato ako van s e neko svidi morete pucat iz svih enskih raspolo ivih oru ja, ali da on ipak na kraju ima osje?aj da je on taj koji je vas namamija u mri e i da ste vi bidna riba koja se tu na la i ?eka njega da je iz mri e oslobodi. Tako je to uvik bilo u povjesti. Don Huan, Kazanova i moderni junak, oni ?ems Bond. Sve su to dobro poznati lovci sa kojima se svaki mu ki voli identificirat, a vi in morate pru it tu mogu?nost da bi oni bili sigurni u svoj maco gard. Ako se, recimo, taj maco koji put napije, ili ga ne to ti ti, ili mu punica isprid vrata kripi, mo e se dogodit da mu hidraulika zaka e i da padne u depresiju. Budite milostivi prema njemu jer ene su tu ipak u pr ednosti. One kako tako, tile ne tile, dalo im se ili ne, uvik mogu. Pijani stra ar u ekspirovu Makbetu lipo je reka ta alkohol ?ini mu kome: Bludni?enje, gospodine, uzbu?uje ga i ne uzbu?uje: pobu?uje po udu, a brani ispunjenje. To znan jo iz rjetke lektire. Jedina gora stvar od izrugivanja mu kog u takvin situacijama je da ga enska namami i navu?e na tanak led, a onda uvati crtu. U tom slu?aju on mo e totalno poludit i sva ta napravit. Zato se nemojte puno s njima zafrkavat. Danas u apotekama postoji miljon bo?ica za vje?nu mladost. Svi bi tili, i mu karci i ene, ta dulje ostat mladi, ali tu ?ovik triba imat mozga i svatit da sve ima sv oj rok trajanja, pa tako i ljudsko tilo. I ta bi mi, na primjer, koristilo da umi sto sto godina iman sto dvadeset. Metuzalem bi bila sa sto isto ka i sa sto dvad eset, samo bi se du e mu?ila. Ne mogu ljudi protiv Boga. U prirodi vladaju neke za konitosti, mi smo dio njih i s tim se bolje odma pomirit nego poludit, u nastoja nju odr avanja vje?ne mladosti. Pa koliki su stariji i nemo?ni mu ki na li smrt u ljubavni?inom zagrljaju i to sve zato ta su tili radit ono za ta vi e nisu imali ni godine ni snagu. Oni bi se nakljukali raznoraznin vijagrama, srce ne bi izdr alo i skvik. Utje no im more bi t jedino ta su imali slatku smrt. Da se mladost more kupit onda bi svi miljarderi bili vje?no mladi. Najstariji poku aj pomla?ivanja starog mu karca je mlada ena. Tako je stari izraelski kralj David virova da se ?ovik more podmladit udisanjem daha mladih cura, pa je oko sebe okupija ?ilu svitu mladica koje su mu iz dana u dan puvale u usta, ali umisto da je on njihov mla?ahni dah duboko uda-nija kralj David je u rekordnom roku izdanija. Nije to moga izdr at, preforsira se i srce mu je jednog dana samo i zdu ilo. Virovali ili ne, ovaj isti recept kod pantagana u potpunosti pali. Ako se me?u stare mu jake pusti mlada enka, stare pantagane ?e, iako s njima ne?e r adit one stvari, ?ak ih niti dodirivat, u rekordnom roku postat puno vitalnije, mladolikije i ivit ?e dulje. I aj sad ti nekom reci onu: Jadan ti je, ivi ka panta gana. Nije ni njima tako lo e. Imaju i oni neki svoj ?ir, a ne bi se zaklela da se puno na ih starijih mu kih u ovom slu?aju ne bi zaminilo sa njima. Zato je najbolje imat uza se generacijskog partnera s kojim se lipo oko svega mo dogovorit, pa ako se ni jednom ni drugom vi e ne rade one stvari za to bi se dalje m u?ili. Manje dokazivanja, dulji ivot. U prvom razredu osnovne kole sidila san u klupi sa jednin Zokijem i kad san ga ne t o naljutila reka mi je da san pederica. Fala Bogu, kako nikom nisam ostajala du na ja san njemu rekla da ako san ja pederica onda je on peder. On je na to poludij a i reka da ?e mi zalipit trisku ako mu jo jednom ka en daje peder. Onda sanja njem u rekla da zastoje on meni reka da san pederica. Onda je on mene pita je li ja u op?e znan ta je to peder. Ja san rekla da neman blage veze. Onda mi je on reka: T uko, to ti je kad mu ko voli mu koga. Mislila san da se Zoki zajebaje, takvo ne to ni an mogla virovat, jer tek ta san donekle saznala i ostala okirana o na?inu na koji d ica dolaze na svit, ova me informacija do kraja zbunila i ni ta mi vi e nije bilo ja sno. Sve mi se izmi alo. Vi e ni an znala ko koga i ko s kim u biti triba bit da bi se rodilo dite. Najprije su mi rekli da ga donosi roda, onda da do?e na svit ako t ata i mama spavaju zajedno i kad mami uleti, a sad se pitam kako dva mu ka ?ovika mogu imat dite. A onda sanja pederica zato jel volin pedere, je li, pitala san g a. Pederice, glupa?o, volepederice, reka je. Ni ta ja njega ni an razumila, a u mom

daljnjem tra enju informacija o tim fenomenima i konstantnim zapitkivanjima prikin ila nas je u?iteljica i raz-mistila u razli?ite klupe da vi e ne brbljamo. Zoki mi vi e nije nikad tija o tome pri?at, a puno godina posli ja san stvarno saznala da je bija u pravu i da se mu ki koji vole mu ke zovu homoseksualci ilitiga pederi, a ne ta vole ene, lezbijke ilitiga pederice.

Oni kojima uop?e nije va no je li mu ko ili ensko i kad razmi lja po principu: Daj ta da , uzmi ta dovati , mu ko ili ensko, nije bitno, zovu se bisek-sualci. U takvin stvarima neman nikakvog iskustva, a i oni koji ga imaju o tome nerado govore, tako da u neku ve?u problematiku toga ne mogu i ne?u ulazit. Samo znan da je to neizlje?iv o, da se taki rodi i da su za to zaslu ni ili krivi geni i hormoni. Vanjski izgled za prepoznavanje takve osobe ni ta ne zna?i. To ne moraju uvik bit baletani, plesa ?i ili neki tipovi piskutava glasa. Mogu bit i oni za koje se to ne bi nikad rek lo i mogu izgledat skroz maco, a naj?e ?e su u braku i imaju dicu. I sad ako te mu vara i ako mora izabrat od dva zla, onda bolje da te vara sa enom nego mu kim. Bar ja tako mislim. Ka u da je ?est uzrok homoseksualnosti nepopustljiv otac i zav odljiva mater zbog ?ega takav momak dobij a nadimak materin sin. Sve to zapravo more bit, a i ne mora. U nekim zemljama dozvoljena je enidba ovakvih parova, dok su u nekima vrlo rigorozni prema istim. Nedavno je u Beogradu odr an skup homoseks ualaca na kojem su bili i fizi?ki napadnuti. Nezgoda je da je taj dan okupljanja pao upravo negdi u vrime kad su Milo evi?a isporu?ivali Hagu. Mnogi nezadovoljni tim ?inom nabaketali su prve koji su im do li pod ruku. Na nesri?u zalomilo se na bidnim pederima i pedericama iz raznih djelova svita. Oni su se samo tili lipo p roveselit i izmjenit neka iskustva, telefone i i mejlove i uop?e ih nije bilo br iga za politiku. Ali, eto, kad je ona u pitanju obi?no nevini nagrabuse. Neki iz psihoanalize govoru da svaki ?ovik ima u sebi tu dozu homoseksualnosti, ta ja ip ak ne bi rekla, rekla bi samo da su pederi ?esto enine najbolje prijateljice. I u onin stvarima ima jo raznih odstupanja. Ima puno bolesnih mozgova pa te stvar i vole radit sa be tijama, Bo e oslobodi, ?ak i mr?ima, dicom. Neki vole da ih ve e , mu ?i , neki sami sebe dave, gu e, bi?uju. O tome ne?u ni ta govorit jer je to meni total no nepojmljivo i nenormalno. S druge strane, ima puno mu kih koji bi tili bit enske i obratno pa se operiraju, m ada stru?njaci tvrde daje promjena spola zapravo nemogu?a. Tako da se ta operaci ja uglavnom sastoji od kidanja one stvari kod mu kog koji bi tija bit ensko i pri iva nja one mu ke stvari na enu koja bi tilabit mu ko. Ima li takva pri ivena stvar posli k akvu funkciju, pitaj Boga. Ja mislin da to stoji samo per la figura. Ima nekih mu kih ta se samo vole obla?it u veste i kitit se ka ene tako da je jedan Elis na dvoru Luja petnajstog ?etrdeset devet godina ivija ka mu karac, a trideset ?etri ka ena. Kolike su samo bidne ene zavr ile na psihijatriju zatekav i svog , puna no g debelog, dlakavog mu i?a kako seta po ku?i i ogledava se u njihovim re?ipetima, mudanta-ma, mri astim bi?vama i takima od 12 cm. Zato san van rekla: Ne mo ete ni u koga biti sigurni sto posto. Nastojte opet ako van se ne to tako i dogodi reagirat ta normalnije, svatit daje sve izgleda za ive ljude i izbje? psihijatriju. I eto, ne bi van vi e o svemu tome imala ta re? osim daje to?na ona izreka: Sto lju di, sto ?udi. Ali, po meni je ipak najlip e ono kako je Bog zamislija, a to je da se me?usobno vole mu ko i ensko. Jel, ustvari, da tako nije ne bi bilo ni svita ni vika. Samo je i u tom voljenju bitan na?in, stil i ritual. Jer on i me?u be tijama postoji. U Australiji jedna ptica gradi gnjezdo prid kojim ple e i izvodi neke ?u dne pokrete kao predigru pred parenje. Obi?ni golubovi prije toga, recimo, gugu? u. ta o?e re? da bi se i ljudi tribali nekako oglasit prije nego se zasko?e. Mogu , dodu e, i mu?at, ni ta ne govorit. Samo se gledat u o?i dok im ruke rade. Zdene govori daje njoj taj mutavi seks bez ri?i bez veze i da na i doma?i mu ki kad ono rade uglavnom ni ta ne govore, ute ka zaliveni. I sad, govori meni Zdene da je ona jedanput kad je bila u toj situaciji i la ne to re?, a da joj je tip opalija pe ?u rinu i rekajoj da pazi ta govori. Sad pitaj ti Boga staje ona njemu rekla da je o n tako burno reagira, ali znan daje bila poludila, digla se i poslala ga u onu s tvar. Totalno je izgubila busolu i rekla mu da ide doma tu? svoju mater perverzn i sadomazohisti?ar. A stvarno taj nije bija normalan, jel kako ?e ?ovik bit u lj ubavnom transu i jo uz to pazit ta govori. To jedno s drugin stvarno ne ide, misli

n ta logika i trans. A kad ju je uz to jo po?eja grist, udrila gaje nogon i rekla mu da ode u vampire ili stavi brnjicu. Eto, i ovdi se pokazuje da nikad ?ovik n e more znat na koga ?e nai?. Neko za koga bi reka daje oli?enje fino?e, ugla?eno sti i pristojnosti more se pokazat ka totalni perverznjak. Zato je najbolje imat stalnog partnera i ne minjat ako se ne mora. Stvarno. Sve ti to na kraju do?e i sto. Rupa je rupa. Dakle, tila san re? da su prije oni stvari vrlo bitni ti rituali. Pogledi, ru e, ap utanja, milovanja, poljupci, zagrljaji. Sve je to vrlo va no. Taj osje?aj kad ti d o?e da se ?ili naje i od lipote i ugode i po kojem svaka rupa nije ista. Prvi polju bac posebno je va an. Od njega sve po?inje. Na njemu sve zastaje ili ide dalje, za to mu triba posvetit du nu pa nju. U novinama san pro?itala da je jedna podilila pol jupce na vodoravne, nakrenute, podignute i pritisnute. Nakrenuti je onaj koji je nakrenut prema zapadu ili istoku i lak i je za izvo?enje od vodoravnog postoje vo doravni ustvari nemogu?e izvest ako mu ko i ensko imaju kus nosine. Taj se vodoravn i u tom slu?aju pretvara u eskimski. A bi?e se Eskimi i ne mogu ljubit u usta je r imaju velike noseve, pa to moraju radit s njima umisto ustima, ko ?e znat. Pod ignuti poljubac je onaj kad te partner podigne u zrak i nosi do kreveta, kad na red dolazi pritisnuti. Taj pritisnuti uvik je bolje izvodit na krevetu nego dok te nosi jer je manja opasnost. U takvim situacijama mu karac se obi?no u ivi i zatvo ri o?i pa postoji opasnost da se ne spotakne, ena mu ispadne iz naru?ja, padne i opizdi glavon o pod ili rub kantunala. Zato je bolje daje ovaj pritisnuti spu teni nego podignut, odnosno bolje ga je izvodit na ne?em ?vrstom nego u zraku. Zdene govori daje njoj najmr i takozvani zabaljeni poljubac. To je onaj kad frajer razj api usta ka kantu i kad puno slini. Moran priznati da tu Zdene ima potpuno pravo . Taj je stvarno ljigav i neromanti?an za popizdit. A menije osobno najdra i onaj poljubac koji ti ide i samo ta nije do a. Jedna iz novina zagrljaje je podilila na 4 vrste. Dodirni, prohodni, trljaju?i pritisni. Koja je razlika izme?u kojega, n e znan, ali samo znan da je puno zdravije kad se zagrljaji izvode pri strasti ma nje jakosti jer je tada znatno smanjena opasnost od pucanja rebara. I tako, drag i moji, mogla bi vam ja o svemu tome pisat i trabunjat danima, ali mislin da to nema nikakvog smisla jer svak ima neke svoje teorije i vi?enja oko svega toga. N ije lo e sa svima njima bit upoznat, ali se ne treba na njih ni previ e oslanjat i n jima se optere?ivat, a najbolja teorija je ona do koje sam ?ovik do?e. Jer, di p o?inju teorije, tu po?inju i problemi. Di po?inje teorija, prestaje ljubav. Kad je ljubav na vrhuncu, teorije su na najni oj to?ki. To onda sve samo od sebe ide. I da ne zabo-ravin jo : one stvari su vrlo bitne za o?uvanje veze i braka. Znajte, kad partneru opadne interes za onim stvarima opa je i za vama, zato morate za t e stvari uvik bit spremni i ne alit se na glavobolje, zubobolje ili pospanost. Ka d je to u pitanju, ?ovik uvik mora bit budan. ZAKLJU?AK Eto, sve ta san znala, pro?itala i ?ula o onim stvarima ja san lipo napisala, a s ve to, ustvari, smatran potpuno nepotrebnim. Jer ljubav je instinkt koji nam je Bog ugradija u tilo ka ?ip ve? od samog za?e?a. I ta kemija koju dvoje osjete ka d se prvi puta vide i iskre koje po?nu frcat od njihovih pogleda niko ne more ko liko god poku ava, objasnit. To se ne mora i ne triba u?it. To je jedino sa ?im su na i preci bili upoznati od samog postanka, jedino za ta ne tribaju nikakve knjige , ne to ta je usa?eno u ljude i be tije od njihovog samog za?etka, osje?aj koji se je dnostavno dogodi ili ne. Ako se dogodi, onda je to najlip i osje?aj koji ?ovik mor e do ivit, osje?aj kad vi e ne hoda po zemlji, kad leti, kad mu se ?ili svit ?ini ru i ?astim. Ako pak niste neke sri?e i nikad ga ne do ivite pomo?i ni lika nema. Onda barem, o njemu ma tajte. To nije zabranjeno i ?ak je korisno. Mislin da se sve na ovom svitu, osim ljubavi, more pogurat. Ako, na primjer, mora sam pomaknit veliki , te ki kamen i vidi da ti ne ide mo e ti neko pomo? i kamen ?e se gurnit, ali ljubav ti niko ne more pogurat. Ona je ili nije. Ona se dogodi ili ne dogodi. Zato svi ovi recepti o uspje noj ljubavi koje ?itamo po raznoraznim ?asopisima i novinama uglavnom imaju malo u?inka. To u principu jesu neke teorije i izmjenjivanja ljud skih iskustava, ali po to je svaki slu?aj sam za sebe i sva?ija ljubav jedna jedinstvena i neponov ljiva, svak mora na? sam formulu za vlastitu sre?u. Ona je naprosto neprenosiva.

Ka ni lipota. Jo san van tila re? da ljubav nema nikakve veze s pameti, jer je p oznato da su, kad je u pitanju ta ljubavna kemija, najpametnije ene radile najve? e pizdarije. Kad je ta vrsta emocije u pitanju tu pameti nema, a ako je ima onda to nije prava ljubav, jer tamo di se uplete racio prestaju osje?aji. To je to. Ja san, evo, u ovoj knjizi sva ta napisala i nadrobila vo?ena vlastitim i tu?im is kustvima. Drago ?e mi bit ako ?ete se u nekin situacijama prona?, pa ?ak se i po istovjetit sa njima. Ali, jedino ta van na kraju iman jo re? to je: SVE TO, DRAGI MOJI, MORE BIT, AI NE MORA. BOG, va a GOGE