Vil Djurant- Život Grčke Istorija grčke civilizacije od početaka i istorija Bliskog istoka od smrti Aleksandra do rimskog osvajanjasa

uvodom o praistorijskoj kulturi Krita

PREDGOVOR Moja je namera da u ovoj knjizi zabeležim i razmotrim poreklo, uspon, zrelost i propadanje grčke civilizacije od najstarijih ostataka Krita i Troje do osvajanja Grčke od strane Rima. Želim da ovu složenu kulturu sagledam i osetim ne samo u suptilnom i bezličnom ritmu njenog uzdizanja i propadanja već i u bogatoj raznovrsnosti njenih bitnih elemenata: kako je iz zemlje ostvarivala sredstva za život i kako je organizovala industriju i trgovinu; njene eksperimente sa monarhijom,

aristokratijom, demokratijom, diktaturom i revolucijom; njeno ponašanje i moral, njenu religioznu praksu i verovanja; njeno obrazovanje dece i njeno uređenje odnosa polova i porodice; njene domove i hramove, tržnice i pozorišta i igrališta za laku atletiku; njenu poeziju i dramu, njeno slikarstvo, skulpturu, arhitekturu i muziku; njenu nauku i pronalaske, njena praznoverja i filozofije. Ove elemente želim da sagledam i osetim ne u njihovoj teoretskoj i skolastičkoj izolovanosti već u njihovom živom međusobnom dejstvu kao simultanih pokreta jednog velikog kulturnog organizma, sa stotinama organa i sto miliona ćelija, ali sa jednim telom i jednom dušom. Izuzev mašina, jedva da postoji nešto svetovno u našoj kulturi što ne potiče od Grčke. Škole, gimnastičke vežbaonice, aritmetika, geometrija, istorija, retorika, fizika, biologija, anatomija, higijena, terapija, kozmetika, poezija, muzika, tragedija, komedija, filozofija, teologija, agnosticizam, skepticizam, stoicizam, epikurejstvo, etika, politika, idealizam, filantropija, cinizam, tiranija, plutokratija, demokratija: sve su to grčke reči za kulturne forme koje su retko izvorne, ali u mnogim slučajevima po prvi put dovedene do zrelosti za dobro ili za zlo zahvaljujući bogatoj energiji Grka. Svi problemi koji nas danas uznemiravaju - krčenje šuma i erozija tla; emancipacija žene i kontrola rađanja; konzervativnost onih afirmisanih i eksperimentalizam onih neafirmisanih u moralu, muzici i vladi; korupcija u politici i perverzije ponašanja; konflikt religije i nauke i slabljenje natprirodne podrške moralu; rat klasa, naroda i kontinenata; revolucije siromašnih protiv ekonomski moćnih bogataša i bogatih protiv politički moćnih siromašnih; borba između demokratije i diktature, između individualizma i komunizma, između Istoka i Zapada - sve je to potresalo, kao nama za nauk, sjajni i nemirni život stare Helade. Ničega nema u grčkoj

civilizaciji što ne krasi i našu sopstvenu civilizaciju. Pokušaćemo da sagledamo život Grčke u uzajamnom uticaju njenih kulturnih elemenata i u golemoj petočinoj drami njenog uspona i pada. Počećemo od Krita i njegove civilizacije, koja je nedavno ponovo uskrsnula, jer je očigledno sa Krita, kao i iz Azije, došla ta preistorijska kultura Mikene i Tirinta koja je polako transformisala imigrante Ahajce i osvajače Dorane u civilizovane Grke; i mi ćemo za trenutak proučavati muževni svet ratnika i ljubavnika, gusara i trubadura, koji je dospeo do nas zahvaljujući penušavoj reci Homerovog stiha. Posmatraćemo uspon Sparte i Atine pod Likurgom i Solonom i pratiti kolonijalno širenje plodnih Grka preko svih ostrva Egeja, obala Zapadne Azije i Crnog mora, Afrike i Italije, Sicilije, Francuske i Španije. Videćemo demokratiju kako se bori za život na Maratonu, kako se podstaknuta pobedom organizuje pod Periklom i rascvetava u najbogatiju kulturu u istoriji; zadržaćemo se sa zadovoljstvom na prizoru ljudskog uma koji se oslobađa praznoverja, stvara nove nauke, racionalizuje medicinu, sekularizuje istoriju i dostiže vrhove bez presedana u poeziji i drami, filozofiji, govorništvu, istoriji i umetnosti; i zabeležićemo sa tugom samoubilački kraj zlatnog doba u Peloponeskom ratu. Razmotrićemo hrabro nastojanje smućene Atine da se oporavi od poraza; čak će i njena propast biti sjajna zahvaljujući geniju Platona i Aristotela, Apela i Praksitela, Filipa i Demostena, Diogena i Aleksandra. A onda, posle pobune Aleksandrovih generala, videćemo kako grčka civilizacija, previše moćna za svoje malo poluostrvo, probija svoje uske granice i opet se preliva u Aziju, Afriku i Italiju; kako mistički Orijent uči kultu tela i intelekta, oživljava slavu Egipta u ptolomejskoj Aleksandriji i obogaćuje Rodos trgovinom i umetnošću; kako razvija geometriju sa Euklidom u Aleksandriji i

Arhimedom u Sirakuzi; kako kroz Zenona i Epikura formuliše najtrajnije filozofije u istoriji; kako kleše "Milosku Afroditu", "Laokona", "Niku sa Samotrake" i "Pergamov Oltar"; kako se bori i ne uspeva da organizuje svoju politiku u poštenje, jedinstvo i mir; kako tone sve dublje u haos građanskog i klasnog rata; iscrpljenu telom i duhom; kako se predaje autokratiji, kvijetizmu i misticizmu Orijenta; i na kraju, kako skoro dobrodošlicom pozdravlja one osvajače Rimljane preko kojih će umiruća Grčka ostaviti Evropi u amanet svoju nauku, svoju filozofiju, svoju književnost i umetnost kao živu kulturnu osnovu našeg modernog sveta. Priznanja Zahvalan sam g. /Volisu Brokveju/ za njegovu stručnu pomoć poznavaoca u svakoj fazi ovog dela; gci /Meri Kauman/, gci /Etel Djurant/, i g. /Luisu Djurantu/ za pomoć u klasifikovanju materijala; gci /Regini Sends/ za stručnu pripremu rukopisa; i svojoj ženi za strpljivu podršku i tihu inspiraciju. Veliki sam dužnik /Ser DŽilberta Mareja/ i njegovih izdavača, /Oxford University Press/ -a, za dozvolu da citiram iz njegovih prevoda grčke drame. Ovi prevodi obogatili su englesku književnost. Takođe sam zahvalan /Oxford University Press/ -u što mi je dozvoljeno da citiram iz njihovog sjajnog izdanja /Oxford Book of Greek Verse in Translation/ . V. D. Svom prijatelju Maksu Skotu KNJIGA PRVA - EGEJSKI UVOD 3500-1000 p.n.e. HRONOLOŠKA TABELA ZA KNJIGU PRVU Napomena: Svi datumi su približni. Osobe su stavljene u vreme vrhunca svoje moći, odnosno oko četrdeset godina posle rođenja; datumi njihovog rođenja i smrti dati su u indeksu tamo gde je moguće. Kod vladara, datumi se odnose na njihovu vladavinu. Upitnik pre zabeleške označava datum koji se javlja samo u grčkom predanju. 9000 p.n.e: 3400-3000: 3400-2100: 3400-1200: 3000-2600: 3000: 2870: 2600-2350: 2350-2100: 2200-2100: 2100-1600: 19501600: 1900: 1600-1500: 1600-1200: 1582: 1500-1400: 1450-1400: 1433: ? 1400-1200: Neolitsko doba na Kritu Rani Minos, Helada, Kikladi /I/ Neolitsko doba u Tesaliji Bronzano doba na Kritu Rano Minos, Helada, Kikladi /II/ Bakar vađen na Kipru Prvo znano naselje u Troji Rani Minos, Helada, Kikladi /II/ Srednji Minos, Helada, Kikladi /I/ Srednji Minos, Helada, Kikladi /II/ prva serija kritskih palata Halkolitsko doba u Tesaliji Srednji Minos, Helada, Kikladi /III/ Razaranje prve serije kritskih palata Kasni Minos, Helada (Mikena), Kikladi /I/ druga serija kritskih palata Bronzano doba u Tesaliji Kekrop osniva Atinu Kasni Minos, Helada (Mikena), Kikladi,/II/ Razaranje druge serije kritskih palata Deukalion i

Potop Kasni Minos, Helada (Mikena), Kikladi /III/ palate Tirinta i Mikene

1313: ? 1300-1100: 1283: ? 1261-1209: ? 1250: 1250-1183: 1225: ? 1213: ? 1200: ? 1192-1183: 1176: ? 1104: ? Osnivanje Tebe od strane Kadma Doba Egejske dominacije u Grčkoj Dolazak Pelopsa u Elis Herkul Tezej u Atini; Edip u Tebi; Minos i Dedal u Knososu "Šest gradova" Troje; doba homerovskih heroja Plovidba Argonauta Rat Sedmorice protiv Tebe Dolazak Agamemnona na vlast Opsada Troje Dolazak Oresta na vlast Dorska invazija Grčke Poglavlje /I/ KRIT /I/ MEDITERAN Kad ostavljajući za sobom Atlantik i Gribraltar uđemo u najlepše od svih voda, stupamo odmah u arenu grčke istorije. "Kao žabe oko ribnjaka," rekao je Platon, "naselili smo se na obalama ovog mora". Čak i na ovim tako dalekim obalama, mnogo vekova pre Hrista, Grci su osnovali nesigurne kolonije okružene varvarskim teritorijama: u Hemeroskopijumu i Ampuriju u Španiji, u Marseju i Nici u Francuskoj, i skoro svuda po južnoj Italiji i Siciliji. Grčki kolonisti osnovali su prosperitetne gradove u Kireni u Severnoj Africi, i u Naukratisu u delti Nila; njihov nemirni preduzetni duh uskomešao je ostrva Egeja i obale Male Azije tada, kao i u našem veku; duž Dardanela, Mramornog mora i Crnog

mora gradili su gradove i trgovačke centre za svoje smele trgovačke poduhvate. Kopnena Grčka bila je samo mali deo starog grčkog sveta. Zašto je druga grupa istorijskih civilizacija stvorena na Mediteranu, dok je prva izrasla duž reka Egipta, Mesopotamije i Indije, dok će treća procvetati na Atlantiku i dok četvrta može da se pojavi na obalama Pacifika? Da li je to bila bolja klima u zemljama koje su zapljuskivale vode Mediterana? Tamo su, tada kao i sada, zimske kiše hranile zemlju, a umereni mrazevi stimulisali ljude; tamo se tokom skoro cele godine moglo živeti na otvorenom, pod toplim, ali ne i iscrpljujućim suncem. Ali ipak površina mediteranskih obala i ostrva nije nigde tako bogata kao aluvijalne doline Ganga, Inda, Tigra, Eufrata ili Nila; letnja suša može da počne suviše rano ili traje previše dugo; a svuda se stenovita osnova pomalja ispod tanke kore prašnjave zemlje. Umereni sever i tropski jug mnogo su plodniji od ovih istorijskih zemalja gde su strpljivi seljaci, zamoreni od ugađanja zemlji, sve češće napuštali njeno obrađivanje, da bi uzgajali masline i vinovu lozu. A u svakom trenutku, pored ovog ili onog od stotina rizika, zemljotresi bi mogli da rascepe zemlju pod nogama ljudi i nagnaju ih u žestoke napade religioznosti. Ono što je privuklo civilizaciju u Grčku nije bila klima; verovatno da ona nikada nije nigde dovela do neke civilizacije. Ono što je ljude privuklo u Egej bila su ostrva. Ostrva su bila divna; čak i zabrinuti pomorac mora da je bio dirnut promenljivim bojama ovih senovitih brda koja su se kao hramovi dizala iz mora u kome su se odražavala. I danas ima malo ljupkijih prizora na našoj zemlji; ploveći Egejom čovek počinje da shvata zašto su ljudi ove obale i ostrva koje su nastanjivali zavoleli skoro više od života i, kao Sokrat, progonstvo smatrali gorim od smrti.

Ali povrh toga, pomorac je bio zadovoljan što su ova ostrva dragulji bila razasuta svuda uokolo, na tako kratkim razmacima, da brod, plovio na istok i zapad ili između severa i juga, neće nikada biti udaljen od kopna više od četrdeset milja. A pošto su ostrva, kao planinski venci na kopnu, bili vrhovi jedne nekada neprekidne teritorije koju je nepopustljivo more postepeno potopilo, neki dobrodošli vrh uvek bi pozdravljao oko stražara na jarbolu i služio kao znak brodovima koji još nisu imali kompasa da ih vodi. A zatim su se udruživala kretanja vetra i vode da mornaru pomognu da stigne do svog cilja. Snažna centralna struja slivala se iz Crnog mora u Egej, dok su suprotne struje tekle duž obala ka severu; a severoistočni etezijski (pasatni, prim. prev.) vetrovi duvali su redovno leti, da bi brodovima, koji su pošli da donesu žitarice, ribu i krzna iz Euksinskog mora, (Grci su Mediteran zvali /"Ho Pontos"/, Prolaz ili Put, a Crno more eufemistički nazivali /"Ho Pontos Euxeinos"/, "Gostoljubivo more" možda zato što je obrnutim strujama i vetrovima pozdravljalo brodove sa juga. Široke reke koje ga napajaju i česte magle koje su smanjivale brzinu njegovog isparavanja, održavale su vode Crnog mora na višem nivou od Mediterana i stvarale moćnu struju, koja je jurila kroz uski Bosfor (/"OxFord"/) i Helespont u Egej. Mramorno more bilo je /"Propontis"/, Predmorje.) pomogli da se vrate u svoje južne luke. Magla je na Mediteranu bila retka, a uvek pouzdano sunce tako je menjalo obalske vetrove da je čoveka od proleća do jeseni skoro u svakoj luci jutarnji povetarac mogao da izvede iz luke, a večernji vrati. U tim blagonaklonim vodama gramžljivi Feničani i amfibijski Grci razvili su veštinu i nauku navigacije. Ovde su gradili brodove, veće i brže, a ipak pogodnije za upravljanje od onih koji su plovili po Mediteranu do tada. Polako, uprkos gusara i mučnih neizvesnosti, vodeni

putevi od Evrope i Afrike u Aziju "preko Kipra, Sidona i Tira, ili preko Egeja i Crnog mora" postali su jeftiniji od dugih kopnenih puteva, teških i opasnih, po kojima se odvijala tolika trgovina Egipta i Bliskog istoka. Trgovinska razmena krenula je novim pravcima, razmnožila novo stanovništvo i stvorila nova bogatstva. Egipat, zatim Mesopotamija, a onda i Persija oslabili su i propali; Fenikija je porazmestila carstvo trgovačkih gradova duž obale Afrike, po Siciliji i u Španiji; a Grčka je cvetala kao dobro zalivana ruža. /II/ PONOVNO OTKRIVANJE KRITA "Postoji zemlja zvana Krit, usred mora tamnog poput vina, lepa, bogata zemlja, opasana vodom; a u njoj ima bezbroj ljudi i devedeset gradova." Kada je Homer pevao ove stihove, možda u devetom veku pre naše ere, (Svi datumi u ovoj knjizi su pre naše ere osim ako nije drugačije navedeno ili se očigledno radi o našoj eri.) Grčka, mada ne i pesnik, skoro je zaboravila da je ostrvo, čije mu je bogatstvo čak i tada izgledalo toliko veliko, nekada bilo još bogatije; da je ono sa moćnom flotom vladalo nad najvećim delom Egeja i delom kopnene Grčke; i da je, hiljadu godina pre opsade Troje, razvilo civilizaciju koja spada u najviše umetničke domete civilizacije u istoriji. Verovatno je ta egejska kultura "stara za Homera, kao on za nas" bila ona, koje se sećao kada je govorio o Zlatnom Dobu u kome su ljudi bili civilizovaniji, a život prefinjeniji nego u njegovom sopstvenom mutnom vremenu. Ponovno otkrivanje ove izgubljene civilizacije jedno je od glavnih dostignuća moderne arheologije. Bilo je to ostrvo dvadeset puta veće od najvećeg u Kikladima, prijatne klime, sa raznovrsnim proizvodima svojih polja i sa nekada bogato pošumljenim bregovima, strateški

locirano za trgovinu ili rat, na pola puta između Fenikije i Italije, između Egipta i Grčke. Aristotel je isticao koliko je taj položaj povoljan i kako "je omogućio Minosu da osvoji carstvo Egeja". Ali priča o Minosu, prihvaćena od strane klasičnih pisaca kao činjenica, odbačena je od strane modernih naučnika kao legenda; i sve do pre šezdeset godina bio je običaj da se, sa Groutom, pretpostavlja da je istorija civilizacije u Egeju počela sa dorskom invazijom ili Olimpijskim igrama. Onda je 1878. godine n.e. jedan trgovac sa Krita, sa prikladnim imenom Minos Kalokairinos, na padini brega južno od Kandije otkopao neke neobične starine. (Moderni glavni grad, sada zvanično nazvan Heraklion.) Veliki Šliman, koji je nešto pre toga vaskrsao Mikenu i Troju, posetio je lokaciju 1886, objavio svoje uverenje da ona pokriva ostatke antičkog Knososa i počeo pregovore sa vlasnikom zemljišta kako bi iskopavanja mogla odmah da otpočnu. Ali vlasnik se cenjkao i pokušao da vara, tako da se Šliman, koji je pre nego što je postao arheolog bio trgovac, razljućen povukao, izgubivši zlatnu šansu da istoriji doda još jednu civilizaciju. Nekoliko godina kasnije on je umro. Godine 1893. jedan britanski arheolog, dr Artur Evans, kupio je u Atini niz mlečnjaka (mineral, prim. prev.) od Grkinja koje su ih nosile kao amajlije. NJegovu znatiželju izazivali su hijeroglifi ugravirani na njima, koje ni jedan učenjak nije mogao da pročita. Otkrivši da trag kamenja vodi do Krita, osigurao je prevoz do ostrva i lutao po njemu skupljajući primerke onoga što je verovao da je staro kritsko pismo. Godine 1895. kupio je jedan deo, a 1900. ostatak lokacije koje su Šliman i Francuska škola u Atini identifikovali kao Knosos; i za devet nedelja tog proleća, kopajući grozničavo uz pomoć sto pedeset ljudi, on je iskopao najveće blago modernog istorijskog istraživanja, palatu Minosa. Ništa do tada poznato iz

antike nije se moglo uporediti sa veličinom ove komplikovane građevina, po svemu sudeći identične sa skoro beskrajnim Lavirintom, tako slavnim u starim grčkim pričama o Minosu, Dedalu, Tezeju, Arijadni i Minotauru. U ovim, i u drugim ruševinama, kao da potvrđuju Evansovu intuiciju, nađeno je na hiljade pečata i glinenih tablica koje su imale znake poput onih koji su ga doveli na ovaj trag. Vatre koje su uništile palate Knososa sačuvale su ove tablice, čiji nerazumljivi piktografi i pismo još uvek skrivaju ranu istoriju Egeja. (Evans je u Knososu sjajno radio čitav niz godina, za svoja otkrića dobio je plemićku titulu, a 1936. godine dovršio je svoje monumentalno delo u četiri knjige /"Minosova palata"/.) Istraživači iz mnogih zemalja sada su požurili na Krit. Dok je Evans radio u Knososu, grupa odlučnih Italijana "Halbher, Pernije, Savinjoni, Paribeni" otkopali su u Hagija Trijadi (Svetom Trojstvu) sarkofag oslikan scenama koje osvetljavaju kritski život, a u Festosu su otkrili palatu po dimenzijama nešto manju od palate kraljeva iz Knososa. U međuvremenu su dvoje Amerikanaca, Siger i g-đa Hoz, izvršili otkrića u Vasilikiju, Mohlosu i Gurniji; Britanci "Hogart, Bouznkit, Dokins, Majrz" su istražili Palaikastro, Sikro i Zakro; zainteresovali su se i sami Krićani i Ksantudidis i Hadžidakis su iskopali stare rezidencije, pećine i grobove u Arkolohori, Tilisosu, Kumasi i Kamizi. Naučnici polovine evropskih zemalja ujedinili su se pod zastavom nauke, dok se ista generacija njihovih državnika pripremala za rat. Kako da se sav taj materijal klasifikuje "ove palate, slike, kipovi, pečati, vaze, metali, tablice i reljefi" u koji period prošlosti da se smesti? Nesigurno, ali sve sigurnije sa napretkom istraživanja i povećanjem znanja, Evans je nađene ostatke prošlosti datirao prema dubini njihovih slojeva, gradaciji stilova kod grnčarije i podudarnosti kritskih nalaza, po formi ili motivu, sa

sličnim predmetima iskopanim u zemljama ili nalazištima čija je hronologija bila otprilike poznata. Dok je strpljivo kopao ispod Knososa, zaustavila ga je, na oko četrdeset i tri stope ispod površine tla, netaknuta stena. Donju polovinu iskopane površine zauzimali su ostaci karakteristični za neolit "primitivni oblici ručno izrađene grnčarije sa jednostavnim linearnim ornamentom, pršljeni vretena za predenje i tkanje, boginje debelih zadnjica od obojenog steatita ili gline, alat i oružje od uglačanog kamena, ali ništa od bakra ili bronze." Pošto se korelacijom sa ostacima susednih kultura najraniji sloj oruđa od bakra u Knososu može datirati na nekih 3400 godina p.n.e, tj. pre otprilike 5300 godina, i pošto neolitski sloj u Knososu zauzima oko pedeset i pet procenata ukupne dubine od površine do stene, Evans je izračunao da je neolitsko doba trajalo bar 4500 godina pre pojave metala$1$ Klasifikovanjem grnčarije i korelacijom ovih ostataka sa ostacima iz stare Mesopotamije i Egipta, Evans je neolitsku i preistorijsku kulturu Krita podelio na tri doba "Rani, Srednji i Kasni Minos" i svako od njih na tri perioda.$2$ Prva ili najdublja pojava bakra u slojevima predstavlja za nas, kroz neku vrstu arheološke stenografije, polagano izrastanje jedne nove civilizacije iz faze neolita. Krajem Ranog Minosa Krićani su naučili da mešaju bakar sa kalajem i tako počinje Bronzano doba. U Srednjem Minosu /I/ javljaju se najranije palate: prinčevi Knososa, Festosa i Malije grade za sebe luksuzne zgrade sa bezbroj soba, sa prostranim skladištima, specijalizovanim radionicama, oltarima i hramovima i velikim sistemima drenaže koji iznenađuju arogantno oko Zapadnjaka. Grnčarija dobija višebojni sjaj, zidovi su oživljeni divnim freskama, a iz hijeroglifa prethodnog doba razvija se jedan oblik linearnog pisma. I tada, pri kraju Srednjeg Minosa /II/,

neka čudna katastrofa upisuje u slojeve svoj cinički zapis; palata u Knososu kao da je srušena nekim grčem zemlje ili možda napadom iz Festosa, čija je palata bila još neko vreme pošteđena. Ali malo kasnije slična destrukcija obrušava se i na Festos, Mohlos, Gurniju, Palaikastro i mnoge druge gradove na ostrvu; grnčarija je pokrivena pepelom, velike posude u skladištima pune su krhotina. Srednji Minos /III/ je period komparativne stagnacije u kojoj je, možda, svet jugoistočnog Mediterana dugo poremećen osvajanjem Egipta od strane Hiksa. U Kasnom Minosu sve počinje ponovo. Čovečanstvo, strpljivo čak i u kataklizmi, obnavlja svoju nadu, skuplja hrabrost i ponovo gradi. Palate koje nastaju u Knososu, Festosu, Tilisosu, Hagija Trijadi i Gurniji novije su i lepše. Gospodstveno raskriljene, petospratne, luksuzno ukrašene, ove kneževske palate nagoveštavaju takvo bogatstvo, kakvo Grčka neće upoznati sve do Perikla. U dvorištima palata podižu se pozorišta, u kojima gladijatorski spektakli sa muškarcima i ženama u smrtonosnoj borbi sa životinjama zabavljaju gospodu i dame čija aristokratska lica, sa neusiljenom živošću, još uvek za nas žive na blistavim freskama vaskrslih zidova. Potrebe su umnožene, ukusi prefinjeni, književnost u cvatu, hiljadu delatnosti milostivo omogućavaju siromasima da prosperiraju dok bogatima obezbeđuju udobnosti i poslastice. U kraljevim dvoranama sve buči od pisara koji prave popis proizvoda koji su za distribuciju ili se upravo primaju, od umetnika koji prave kipove, slike, grnčariju ili reljefe, od visokih zvaničnika koji vode konferencije, slušaju sudske žalbe ili razašilju dokumenta žigosana njihovim fino izrađenim pečatima; a prinčevi tankog struka i kneginje ukrašene draguljima, izazovno dekoltirane, hrle na kraljevsku gozbu serviranu na stolovima koji se sijaju od bronze i zlata. Šesnaesti i petnaesti vek pre naše ere

pretstavljaju zenit Egejske civilizacije, klasično i zlatno doba Krita. /III/ REKONSTRUKCIJA JEDNE CIVILIZACIJE Ako sada pokušamo da ovu pokopanu kulturu rekonstruišemo od nađenih ostataka prošlosti$3$ treba da imamo na umu da se upuštamo u rizičnu vrstu istorijske televizije, u kojoj mašta mora da osigura živi kontinuitet u prazninama statičnog i fragmentarnog materijala koji se veštački kreće, ali je već odavno mrtav. Krit će u svojoj suštini ostati nepoznat sve dok tajanstvene tablice ne nađu svog Šampoliona. 1. Muškarci i žene Onakve, kakve ih vidimo samoprikazane u njihovoj umetnosti, Krićani neobično liče na dvoseklu sekiru koja je tako značajna u njihovom religioznom simbolizmu. I muškarci i žene imaju torzo koji se patološki sužava u ultramoderni struk. Skoro svi su niski rastom, po građi vitki i gipki, gracioznih pokreta, atletskog izgleda. NJihova koža je kod rođenja bela. Dame, koje se drže hlada, imaju svetli ten, konvencionalno bled; ali muškarci, koji na suncu stvaraju bogatstvo, tako su preplanuli i rumeni, da će ih Grci zvati (kao i Feničane) /Phoinikes/. $4$ Muškarci, kao i žene, nose kosu delom spiralno uvijenu na glavi ili pozadi na vratu, delom u kovrdžama na čelu, delom u uvojcima koji padaju na ramena ili grudi. Žene svojim kovrdžama dodaju trake, dok muškarci, da bi im lice bilo glatko, obezbeđuju sebi raznorazne brijače, čak i u grobu. Odeća je isto tako čudna kao i likovi. Na glavi (najčešće nepokrivenoj) muškarci nose turban ili kapu, a žene veličanstvene šešire u stilu našeg ranog dvadesetog veka. Noge su obično bose, ali više klase mogu da ih imaju

povezana u bele kožne cipele koje kod žena mogu po rubovima da budu fino izvezene, sa obojenim perlama na kajševima. Muškarac je obično iznad struka bez odeće; od struka polazi kratka suknja ili komad tkanine obavijen oko bokova, ponekad sa posebnom zaštitom za gentalije, radi pristojnosti. Suknja kod radnih ljudi može da bude rasečena sa strane; kod dostojanstvenika i na ceremonija suknja kod oba pola doseže do zemlje. Muškarci povremeno nose gaće, a zimi i dugu odeću od vune ili kože. Odeća je čvrsto stegnuta oko struka, jer su muškarci, kao i žene, rešeni da budu (ili izgledaju) vitki u obliku trougla. Da bi u ovome konkurisale muškarcima, žene iz kasnijih perioda pribegavaju krutim korsetima, koji njihove suknje pripijaju oko bokova i podižu im nage grudi prema suncu. Lep je običaj među Krićanima da se ženske grudi ne pokrivaju ili se pokazuju ispod providne košulje; to nikoga ne vređa. Steznik je čvrsto pripijen ispod grudi, otvara se u raskalašnom krugu, i zatim se, sa šarmantnom rezervisanošću, može kod vrata završiti medičijevskim okovratnikom. Rukavi su kratki, ponekad nabrani. Suknja, ukrašena volanima i veselim nijansama, širi se bogato od bokova, ukručena verovatno metalnim rebrima ili horizontalnim obručima. U stilu i dizajnu kritske ženske haljine postoji topla harmonija boja, gracioznost linije, istančanost ukusa, koji ukazuju na bogatu i luksuznu civilizaciju, već oprobanu u veštinama i trikovima. U tom pogledu Krićani nisu imali uticaja na Grke; njihov stil trijumfovao je samo u savremenim prestonicama. Čak i ozbiljni arheolozi dali su portretu kritske dame sa bujnim grudima, lepo oblikovanim vratom, senzualnim usnama, drskim nosom i uverljivim, provokativnim šarmom ime "Parižanka"; ona danas prkosno sedi pred nama kao deo friza na kome visoke ličnosti gledaju neki prizor koji nikada nećemo videti. Muškarci na Kritu očigledno su zahvalni za ljupkost i

avanturu koju žene daju životu, jer oni im pružaju skupocena sredstva za povećanje njihove ljupkosti. Nađeno je obilje raznovrsnog nakita: ukosnica od bakra i zlata, pribadača ukrašenih zlatnim životinjama i cvećem, ili glave od kristala ili kvarca; prstenja ili spirala od filigranskog zlata koje je isprepletano sa kosom; traka ili dijadema od dragocenih metala kojima je kosa povezivana; kolutova i privezaka koji vise u uhu, pločica i perli i lanaca na grudima, traka i narukvica na ruci, prstenja od srebra, steatita, agata, karneliona, ametista ili zlata. Muškarci nešto od nakita zadržavaju za sebe: ako su siromašni onda nose ogrlice i narukvice od običnog kamena; ako to sebi mogu da priušte, oni se šepure sa velikim prstenjem sa ugraviranim scenama bitki ili lova. Čuveni /Peharnik/ nosi na bicepsu leve ruke široku traku od dragocenog metala, a na zglobu ruke grivnu u koju je umetnut agat. Svuda u kritskom životu muškarac izražava svoju najtaštiju i najplemenitiju strast (žudnju za lepotom). Ovo korišćenje reči muškarac da se označi celo čovečanstvo otkriva predrasudu partijarhalnog doba i teško da odgovara skoro matrijarhalnom životu starog Krita. Jer minoska žena nije izložena nikakvoj istočnjačkoj izolovanosti, nema ni /purde/ ni harema; nema nikakvog znaka da je bila ograničena na boravak u određenim prostorijama u kući ili samo na dom. Ona tamo radi, nema sumnje, kao što to neke žene čine čak i danas; ona tka odeću i pravi korpe, melje žito i peče hleb. Ali ona radi i sa muškarcima u poljima i radionicama grnčarije, u gomili se meša slobodno sa njima, sedi u prednjim redovima u pozorištu i na igrama, hoda kroz kritsko društvo sa stavom velike dame koja je zamorena od divljenja; a kada njen narod stvara svoje bogove, mnogo češće liče na nju, nego na muškarca. Ozbiljni istraživači, potajno i oprostivo zaljubljeni u majčinu sliku u srcu,

klanjaju se pred njenom uspomenom i dive njenoj dominaciji. 2. Društvo Hipotetički, Krit zamišljamo najpre kao ostrvo podeljeno planinama između malih ljubomornih klanova koji žive u nezavisnim selima pod vlašću svojih poglavara i koji vode, kako to muškarci čine, bezbroj teritorijalnih ratova. Onda se javlja jedan odlučni vođa koji ujedinjuje nekoliko klanova u kraljevstvo i gradi tvrđave-palate u Knososu, Festosu, Tilisosu ili nekom drugom gradu. Ratovi postaju ređi, na širem prostoru, i efikasniji u pogledu ubijanja; na kraju se gradovi bore za celo ostrvo i Knosos pobeđuje. Pobednik organizuje ratnu mornaricu, dominira Egejom, obuzdava piratstvo, uteruje danak, gradi palate i pomaže umetnost kao rani Perikle. Početi civilizaciju bez pljačke podjednako je teško kao što je teško održati je bez robova.$5$ Moć kralja, odražena u ruševinama, zasniva se na sili, religiji i zakonu. Da bi poslušnost bila lakša, on bogove podređuje svojim potrebama: njegovi sveštenici objašnjavaju narodu da je on potekao od Velhana i da je od tog božanstva primio zakone koje donosi; a svakih devet godina, ako je sposoban ili velikodušan, ponovo ga pomazuju božanskom vlašću. Da bi simbolizovao svoju moć, monarh, anticipirajući Rim i Francusku, usvaja (dvoseklu) sekiru i /fleurdelis/ (cvet ljiljana, heraldički znak (prim. prev.)). Da bi upravljao državom, on zapošljava (kao što nam ukazuju ostaci pločica) niz ministara, birokrata i pisara. On poreze uzima u naturi i u ogromnim ćupovima skladišti žitarice, ulje i vino; i iz ove blagajne plaća svoje ljude u naturi. Sa svog prestola u palati, ili sudijskog sedišta u kraljevskoj vili, on lično rešava sporove koji su razmatrani u sudovima koje je on imenovao; a njegova reputacija magistrata toliko je velika da, kad

umre, kako nas Homer uverava, postaje u Hadu neminovni sudija mrtvih. Mi ga zovemo Minos, ali mu ne znamo ime; verovatno da je ova reč titula, kao "Faraon" ili "Cezar", i obuhvata niz kraljeva.Na svom vrhuncu, ova civilizacija je iznenađujuće urbana. "Ilijada" govori o "devet gradova" Krita, a Grci koji ih osvajaju iznenađeni su mnoštvom stanovništva; a čak i danas istraživač stoji sa strahopoštovanjem pred ruševinama pravog lavirinta popločanih ulica sa odvodima za vodu, uličicama koje ih presecaju i bezbroj radnji ili kuća zbijenih oko nekog trgovačkog ili upravnog centra sa svim tim zbijenim druženjem plahih i pričljivih ljudi. Nije samo Knosos veliki, sa palatama tako prostranim da mašta možda preuveličava grad koji mora da je bio glavni izvor i korisnik njihovog bogatstva. Preko ostrva, na južnoj obali, nalazi se Festos, iz čije su luke, govori nam Homer, "brodovi tamnih pramaca nošeni u Egipat snagom vetra i talasa". Trgovina Minoskog Krita usmerena na jug izliva se ovde, nabujala od robe trgovaca sa severa koji transportuju svoj teret kopnenim putem da bi izbegli dugo zaobilaženje po opasnom moru. Festos postaje kritski Pirej, koji više voli trgovinu nego umetnost. A ipak, palata njegovog princa veličanstvena je građevina, u koju se stiže po stepeništu širine četrdeset i pet stopa; njene dvorane i dvorišta upoređuju su sa onima u Knososu; njegovo centralno dvorište je popločani četvorougao od deset hiljada kvadratni stopa; njegov megaron, ili prostorija za prijeme, ima površinu od tri hiljade kvadratnih stopa, što je čak veće od velike Dvorane Dvosekle Sekire u severnoj prestonici. Dve milje prema severozapadu je Hagija Trijada, u čijoj "kraljevskoj vili" (kako je naziva arheološka mašta) princ Festosa traži zaklon od letnjih vrućina. Istočni kraj ostrva, u minoskim danima, bogat je malim gradovima: lukama kao što su Zakro ili Mohlos, selima kao što su

Presos ili Sira, stambenim četvrtima kao Palaikastro, proizvodnim centrima kao što je Gurnija. Glavna ulica u Palaikastru lepo je popločana, sa dobrim odvodima za vodu i obrubljena prostanim kućama; jedna od njih ima dvadeset i tri sobe na zaostalom spratu. Gurnija se diči avenijama popločanim gipsom, kućama izgrađenim od kamena bez maltera, kovačnicom sa očuvanim kovačkim ognjištem, stolarskom radionicom sa potrebnim alatom, malim fabrikama koje odzvanjaju od obrađivanja metala, izrade cipela, vaza, prerade ulja ili tekstilne industrije; današnji radnici koji rade na njenom iskopavanju i sakupljaju njene tronošce, ćupove, grnčariju, peći, lampe, noževe, stupe, glačalice, kuke, pribadače, bodeže i mačeve dive se njenim raznovrsnim proizvodima i opremi i nazivaju je /he mechanike polis/ ("grad mašina".) Po našim merilima, nevažnije ulice su uzane, obični prolazi u stilu polutropskog Istoka koji se plaši sunca; a pravougaone kuće, od drveta ili cigle ili kamena, najvećim delom imaju po jedan sprat; ali ipak neke Srednje Minoske pločice otkopane u Knososu pokazuju nam kuće od dva, tri, čak i pet spratova, sa malim potkrovljem ili malom kulom ovde ili onde; na gornjim spratovima tih naslikanih kuća nalaze se prozori sa crvenim oknima od nepoznatog materijala. Dvokrilna vrata, okačena na stubove napravljene očigledno od čempresovog drveta, otvaraju se u parteru prema senovitom dvorištu. Stepenice vode na gornje spratove i krov, gde Krićanin spava u veoma toplim noćima. Ako veče provodi unutra, on osvetljava sobu uz pomoć ulja koje, već prema njegovim prihodima, gori u lampama od gline, steatita, gipsa, mermera ili bronze. Znamo ponešto i o igrama koje igra. Kod kuće voli da igra neku vrtu šaha, jer nam je u ruševinama palate u Knososu ostavio veličanstvenu ploču za igru sa okvirom od slonovače, kvadratima od srebra ili zlata i rubom od

godine p. srednjeteškaši sa šlemovima okićenim perjem udaraju jedan drugog muški. Religija . a bokseri teške kategorije. Ova umetnost je stara čak i u minoskom Kritu. On stalno ponavlja prikaz faza ovog zabavnog sporta: smeli lovac hvata bika skačući mu raskoračenih nogu na vrat dok pije vodu iz jezerca. stara kao i civilizacija. U poljima sa uživanjem i smelo ide u lov. vitak i okretan. pokazuje tako žestoko i opasno hvatanje u koštac sa bikom kao na ovim freskama. bore se sve dok se jedan ne sruši iscrpljen na zemlju. profesionalni krotitelj uvrće životinji glavu sve dok se ona ne privikne na izvesnu toleranciju prema neprijatnim trikovima akrobate. Ali najveće uzbuđenje Krićanina dolazi kada postane deo gomile koja praznikom puni amfiteatar da gleda muškarce i žene koji se suočavaju sa smrću pred ogromnim bikovima koji jurišaju na njih. skače u vazduh praveći salto preko njegovih leđa i dočekuje se pravo na noge u naručju ženske partnerke koja sceni doprinosi svojom gracioznošću.sedamdeset i dva krasuljka u dragocanom metalu i kamenu. vođen poludivljim mačkama i vitkim rasnim lovačkim psima.e. koji sreće bika u areni. Za trenutak naši preuprošćeni intelekti načas opažaju kontradiktornu kompleksnost čoveka kada shvatimo da je ova igra krvožednosti i hrabrosti. hvata ga za rogove. 3. popularna još i danas. vešti izvođač. jedan glineni valjak iz Kapadokije. a onaj drugi nad njim stane u samosvesnoj veličini pobede. štitnicima za obraze i dugim postavljenim rukavicama.n. koji se smatra da potiče iz 2400. U gradovima je pokrovitelj pesničenja i na njegovim vazama i reljefima predstavlja nam niz raznovrsnih takmičenja. zaštićeni šlemovima. u kojima se bokseri iz lake kategorije bore golim rukama i udaraju nogama.

kako Grci zovu Velkanosa. On se faličkom simbolu ne klanja direktno. . koze i zmije. i on ovu moć identifikuje sa božanstvom. koji su upleteni u njenu kosu ili se masovno rađaju iz njene glave. silena i nimfi. čovekov najveći neprijatelj. U osećanjima Krićana kritski Zevs. broj 3. Ištar i Tamuza. sa potpuno ljudskom mešavinom fetišizma i praznoverja. kroz nju vidimo Izidu i Hora. on se pobožno klanja plodnosti i kada se uzdigne do pojma božanstva u ljudskom obliku. drveće i stubove. Povremeno. Afroditu i Adonisa i osećamo jedinstvo preistorijske kulture i kontinuitet religioznih ideja i simbola u svetu Mediterana. sa reptilima koji puze oko njenih ruku i grudi. Kibelu i Atisa. golubove i bikove. dobrodušnim ili zlim. ali se sa strahopoštovanjem divi generativnoj vitalnosti bika i zmije. svoje božansko čedo. Majka boginja za njega predstavlja izvor sveg života. pećine. On postaje personifikacija oplođavajuće kiše. on majku-boginju prikazuje sa ogromnim dojkama i veličanstvenim bokovima. koga je rodila u planinskoj pećini. On u njoj vidi osnovnu činjenicu prirode (da je smrt. Pošto ima visoku stopu smrtnosti. prevaziđena ženinom tajanstvenom moći) reprodukcijom. kod biljaka i životinja. Ali njegov značaj raste.Krićanin može da bude brutalan. to čini zato što oni postoje kroz njenu kreativnu plodnost i stoga služe kao njeni simboli i emanacije. kao i kod ljudi. jedva da išta izmiče njegovoj teologiji. On obožava planine. kamenje. idealizma i poštovanja. ali je svakako religiozan. i prepušta Grčkoj šumskonadzemaljsko stanovništvo driada. On zamišlja vazduh ispunjen duhovima. sunce i mesec. Kada razmotrimo ovu staru sliku. ako okružuje njen lik faunom i florom. podređen je svojoj majci. ona se pojavljuje držeći u naručju Velhana.

koju svečano nose u nosiljci. On umire. koji obično obavljaju sveštenice. kao instrument žrtvovanja magički obogaćen krvlju koju proliva ili kao sveto oružje . koje izgleda da obožava zajedno sa bogovima koje označavaju: prvo štit. svira flautu ili liru i peva u horu himne obožavanja. a ponekad i državni zvaničnici. simbola i ceremonije. raznovrsnim idolima i "rogovima posvećenja" koji možda predstavljaju svetog bika. On ima obilje svetih simbola. On očigledno nema hramova. on duva u školjku. ili njegove žene u svečanoj procesiji nose voće i cveće kao darove i danak boginji. gde maštoviti putnik još uvek može da vidi veličanstveni profil njegovog lica. on zaliva drveće i biljke u svečanom ritualu. verovatno znamenje njegove boginje u njenom ratničkom obliku. on pali tamjan. leži u osnovi svih stvari. da bi probudio neko nemarno božanstvo. kao i svastika) urezan na čelu bika ili bedru neke boginje ili uklesan na pečatima ili ispupčen u mermeru u kraljevskoj palati. u svetim gajevima ili pećinama i na vrhovima planina. On ustaje iz groba kao simbol vegetacije koja oživljava i Kuretovi sveštenici slave njegovo uskrsnuće igrama i udaranjem štitova. kao u filozofiji Talesa. Krićanin koristi bogati ritual molitve i žrtve.vlage koja u ovoj religiji. On ova svetilišta ukrašava stolovima za žrtve livenice i žrtvovanja. u obliku bika on se u kritskom mitu pari sa Minosovom ženom Pasifajom i sa njom začinje čudovišnog minoskog bika ili Minotaura. kao bog plodnosti. ali podiže oltare u dvorištu palate. onda krst (u grčkom i rimskom obliku i. Da bi odbio demone. Ponekad. Da bi podstakao rast vinograda i polja. Da bi umilostivio ova božanstva. i njegov se grob pokazuje se iz generacije u generaciju na planini Juktas. dvosekla sekira. ili njegove sveštenice u nagoj mahnitosti tresu zrele plodove sa drveća. on se zamišlja kao inkarnacija u svetom biku. a iznad svega.

a koji je po zvuku mnogo srodniji egipatskim. jer ako ostanu nepokopani. čija slova često liče na ona feničanskog alfabeta. on zamenjuje stvarnu hranu životinjama od gline. Da bi ostali zadovoljni pod zemljom. hititskim i anadolijskim dijalektima Bliskog istoka. on sa njima pohranjuje skromne količine hrane. Kada posle dorske invazije počne da koristi grčki alfabet. koji je potpuno stran onome što znamo kao grčki.n. on to čini za jezik. uz muzičara stavlja orkestar od gline. toaletnih artikala i glinenih figurina žena da ih paze i teše kroz večnost. On se nada da će u nekom tajnom Elizijumu ili na Ostrvima Blagoslovenih. dva veka kasnije on pronalazi još jedno pismo. pravedni bog Radamant. On ih sahranjuje u glinenim mrtvačkim sanducima ili masivnim ćupovima. Kultura Najproblematičniji aspekt Krićanina je jezik. mogli bi se vratiti. ili čak i kao znak Zevsa Gromovnika koji cepa nebo svojim strelama.koje bog nepogrešivo vodi. kiparskim. primiti očišćenu dušu i dati joj sreću i mir. Ako sahranjuje kralja ili plemića ili bogatog trgovca. U najranijim vremenima zadovoljava se hijeroglifima. sa dirljivim saosećanjem on dobrom šahisti stavlja i komplet za šah.e. a ljubitelju mora brod. počinje da ih skraćuje u linearno pismo sa nekih devedeset slogovnih znakova. sa lukavom štedljivošću začetka skeptika. i . Povremeno. I konačno. godine p. Ponekad. oko 1800. 4. sin Zevsa Velhana. vraća se grobu da bi pokojniku doneo uobičajenu žrtvu u obliku hrane. koji tako neuhvatljivo klize kroz prste u ovom zemaljskom životu. on svojim pokojnicima nudi skromnu brigu i obožavanje. on uz telo pokojnika daje i deo dragocenog posuđa ili nakita koje je ovaj nekad posedovao.

možda je ovaj disk uvoz sa Istoka. a tradicija predaje dorskom Kritu stari minoski kalendar. on gradi deset redova kamenih sedišta koja se protežu nekih osamdeset stopa duž zida koji gleda na dvorište popločano kamenim pločama. pelen /apsinthon/ i idealni lek /daukos/ poznat da leči gojaznost. kao neki tajni savetnik. Ali mi svoja nagađanja ne smemo da pomešamo sa istorijom.čak hiljadu i pet stotina godina starija od Dionisijevog pozorišta. ali ovde. sveprisutni instrument zapadne civilizacije. da bi naše zaprepašćenje bilo veće. kapaciteta od četiri do pet stotina gledalaca. kao i od Egipćana i Semita. već strani. po jedan za svaki piktograf. On zna nešto astronomije.možda od njega. možemo bar da razmišljamo o ruševinama njegovih pozorišta. U Festosu nalazimo neku vrstu preistorijske štampe: hijeroglifi jednog velikog diska koji je tamo otkopan iz sloja Srednjeg Minosa /III/ utisnuti su u glinu pečatima. Ova dvorska pozorišta. a ne utiče na lakomost za jelom. Čak i obični Krićanin komponuje i. aromatično i lekovito bilje kao što je menta -/mintha/. osamnaest redova dužine trideset i tri stope i. a Grci od njega pozajmljuju. U Festosu. kako ta reč sugeriše. jer je poznat kao navigator. Mada je kritska književnost za nas zapečaćena knjiga. Glinene pločice na kojima Krićanin piše možda će nam jednog dana otkriti i njegova dostignuća u oblasti nauke. opet u kamenu. oko godine 2000. Mi ne znamo šta se na tim . znaci očigledno nisu kritski. šest redova dužine od osamnaest do pedeset stopa. najstarija su pozorišta za koja znamo . Feničani uspevaju da sakupe ona slova koja će raširiti po Mediteranu da bi postala skromni. u Knososu on podiže. Egipćani priznaju da mu duguju neke medicinske recepte. pod pravim uglom u odnosu na njih. ostavlja na zidovima Hagija Trijade prolazne inspiracije svoje muze.

Ista mladalačka svežina i vedra ljupkost koja nadahnjuje njegov ples i igre oživljava i Krićaninov rad u umetnostima. on prihvata konvencije u formi i predmetu svog rada. jedna druga predstavlja "Igračicu" sa uvojcima koji lepršaju i raširenim rukama. strpljivom usavršavanju malih stvari. a božanski bard održava ritam uz zvuk lire".. sveštenica i poklonika pred nekim idolom ili svetim drvetom. jer ovde njegova mikroskopska veština nalazi sve potrebne podsticaje i . druge prikazuju rustične narodne igre ili divlju igru sveštenika. predstavljena je na jednom sarkofagu u Hagija Trijadi hiljadu godina pre Terpanderovog rođenja. tamo se mladići i zamamne devojke drže za ruke u igri. sa dve cevi. ali ne možemo reći šta oni to vide. upravo kao u klasičnoj Grčkoj. Kao i svakoj aristokratskoj civilizaciji. Lira sa sedam struna koju su Grci pripisali inventivnosti Terpandera. ukrašavanju predmeta u svakodnenoj upotrebi. osam rupa i četrnaest nota. Vrlo je verovatno da je to neka kombinacija muzike i igre. koje posmatraju igru devojaka u podsuknjama jarkih boja. sečenju poludragog kamenja. izbegava ekstravagantne novine i uči da bude slobodan čak i u okviru ograničenja rezervi i ukusa. u velikom Knososu. kao Japanac iz vremena samuraja. okruženih svojim kavalirima. on više uživa u rafiniranosti manjih i intimnijih umetnosti. a na jednoj vazi vidimo sistrum koji daje ritam za noge igrača. Dedal napravio za lepokosu Arijadnu. Na poludragom kamenu izrezbarena je žena koja duva u trubu načinjenu od ogromne školjke.pozornicama odigravalo: na freskama se vidi publika koja gleda predstavu. Homer opisuje "podijum za igru koji je nekad. rezbarenju faseta i reljefima. Tamo nalazimo i dvostruku flautu. On se ističe u grnčariji.. On nam pored svoje arhitekture nije ostavio nikakva dostignuća masivne veličanstvenosti ili uzvišenog stila. Jedna slika iz Knososa sačuvala nam je grupu aristokratskih dama.

on nemarno razbacuje crne i smeđe. Kao grnčar okušao se u svakoj formi i skoro u svima se ističe. uprkos lopova iz trideset vekova. U Gurniji nam je. bele i crvene. lampe. noževe i mačeve ukrašene cvetnim i životinjskim ukrasima i optočene zlatom i srebrom. koje pravi da bi poslužili kao zvanični potpis. Kritski grnčar dostiže svoju kulminaciju u periodu od 2100-1950. on urezuje sa delikatnim detaljima toliko mnogo iz života i prizora Krita. putire. naranđaste i žute. pehare.usudio da istanji zidove posude do milimetarske debljine i na nju prospe sve motive svoje bogate mašte. umetanje dragog kamenja.gracioznih i blistavo obojenih. da je boji glazurom u crnoj ili smeđoj boji i pouzda se u vatru da boje išara u slučajno nastale nijanse. životinje i bogove. tankih proizvoda nađenih u pećini Kamares na padinama planine Ide . On dobro poznaje obradu srebra i zlata. činije. zadovoljava se da posudu oblikuje rukama u stilu koji je nasledio iz neolita. U Srednjem Minosu naučio je da koristi točak i tada se uzdiže do vrhunaca svoje veštine. On pravi glazuru koja se može takmičiti sa skladnošću i finoćom porcelana. grimizne i skerletne boje i sa zadovoljstvom ih meša dobijajući nove nijanse. bokale. da već i sa njih samih možemo dobiti predstavu o njegovoj civilizaciji. on pročišćava glinu takvom temeljitošću da se kod svog najsavršenijeg proizvoda . on na svoje delo stavlja svoje ime i njegov trgovački znak tražen je posvuda . a ovde-onde oblikovao je za nas ritone ili rogove za piće. vrčeve. On kuje bronzu u činije. ostavio srebrni pehar savršeno umetnički izveden. veoma finih.mogućnosti. komercijalna etiketa ili poslovni formular. i pravi bogatstvo raznovrsnog nakita. u Ranom Minosu. Na pečatima. On pravi vaze. koji se dižu iz ljudske ili životinjske glave i koje kao da drže dah života do dana današnjeg. slonovačom i retkim kamenjem. U početku.

Mnoge od tih figurina stereotipni su i nedoterani proizvodi naizgled rutinski proizvedeni. U Kasnom Minoskom Dobu on tehniku fajansa dovodi do vrhunca i sjajnu pastu oblikuje u dekorativne pločice. tirkizno plave vaze. "Vazu Boksera" i "Vazu Žetelaca": na prvoj nam grubo predstavlja svaki aspekt i stav bokserske igre. dekoracija preplavljuje vazu bizarnom nepravilnošću i preteranošću. druga je lepa glava koja je na putovanju kroz vekove izgubila svoje telo. Sada se umetnik zaljubljuje u prirodu i uživa da na svojim posudama predstavi najbrže životinje. na drugoj verno sledi povorku. najnežnije cveće i najgracioznije biljke.na Mediteranu. koji idu i pevaju na nekoj svečanosti žetve. dodajući i zonu scena iz života skakača preko bikova. To je propadanje oprostivo. rezervisanost i ukus su zaboravljeni. verovatno seljaka. neizbežna smrt stare i iscrpljene umetnosti koja će punih hiljadu godina počivati u osvežavajućem snu i onda se ponovo roditi u savršenstvu atičke vaze. U Kasnom Minosu /I/ stvara svoja preživela remek-dela. hrabrost za sporo kreiranje i strpljivu izradu nestaje i lenja nemarnost zvana sloboda zamenjuje profinjenost i savršenstvo doba Kamaresa. pola dojke a pola . Skulptura je na Kritu manja umetnost i osim bareljefa i priče o Dedalu retko ide dalje od statuete. Zatim velika tradicija kritskog grnčarstva slabi od starosti i umetnost nazaduje. polihrome boginje i morske reljefe toliko realistične da je Evans pogrešio i raka od emajla smatrao fosilom. Najbolja među njima premašuje po anatomskoj preciznosti i živosti akcije sve što znamo iz Grčke pre Mironovog vremena. Najčudnija je "Zmijska boginja" iz Bostonskog muzeja snažna figura od slonovače i zlata. jedna je zgodan prikaz u slonovači sportiste koji se baca kroz vazduh. najšarenije ribe.

sveže. nozdrve koje frkču.zmije. Ali kada želi da se okuša na nečem većem. očuvali ponegde poneki zid sa freskama. koji su rušili palate. Još oko 2500. i lutajući pored njih mi odbacujemo četrdeset vekova i srećemo se sa ljudima koji su ukrašavali sobe minoskih kraljeva. dahtava usta i drhtavi jezik postižu snagu koju ni sama Grčka neće nikada prevazići. grnčarija je fragmentarna. cveće je još uvek. narcisi i slatki majoran. niko ko posmatra ove scene neće više nikada pomisliti da je prirodu otkrio Ruso. ali ova najkrhkija od svih umetnosti. nije ostao ni jedan original. tako novog u poređenju sa onim prethodnim. pre naše ere oni prave obloge na zidu od čistog kreča i razvijaju ideju fresko slikanja na vlažnoj površini. U muzeju u Heraklionu "Berač šafrana" isto je toliko željan da uzbere šafran kao kad ga je njegov stvoritelj naslikao u danima Srednjeg Minosa. ostavila nam je čitka i zadivljujuća remekdela iz jednog doba. arhitektura u ruševinama. ovde konačno kritski umetnik tretira ljudski oblik sa nekom širinom i uspehom. Ništa u starom Kritu nije tako atraktivno kao njegovo slikarstvo. U mračne dvorane palata oni unose blistavu lepotu otvorenih poljana. posle četiri hiljade godina. U Kritu su zemljotresi ili ratovi. njegovo telo izgleda previše dugačko za njegove noge. laka žrtva ravnodušnog vremena. u tom zapanjujućem spomeniku iz prošlosti ukočene divlje oči. povlačeći četku tako hitro da boje utonu u štuko pre no što se površina osuši. oni čine da iz štukature izniknu ljiljani. Skulptura se može zanemariti. a ipak je njegova glava savršena. da se to sasvim izgubilo iz sećanja one klasične Grčke od čijeg slikarstva. tulipani. kao što je glava bika u Heraklionskom muzeju. struk mu je apsurdno tanak. toliko starog. boje su meke i tople. on se uglavnom vraća životinjama i ograničava na obojene reljefe. .

slikarstvo nije bilo tako živo okrenuto prirodi. Ali još nikada pre toga. Politička moć. dvorišnih pozorišta i arena koji će na Kritu služiti kao centar života. a dvadeseti vidi njihovo delo razoreno. skoro nubijskim likovima zaokupljenim nekim religioznim ritualom. zadovoljava se sa nabacivanjem obrisa i pada u opuštenost umetnosti koja zna da je prešla svoj zenit i da mora da umre. zato oni grade u krečnjaku i gipsu i koriste drvo za gornji deo zida i sve . Oni grade u dvadeset prvom veku. svaki zid ga dovodi u iskušenje. on sa svom rasipnošću Pompeja dekoriše ne samo kraljevske rezidencije već i domove plemića i građana. Međutim. obrađivače metala. To je jedno od velikih doba u istoriji arhitekture. Sve umetnosti spojene su u građenju kritskih palata. ne samo palatu Minosa. oni ponovo grade u sedamnaestom veku. već i mnoge druge sjajne građevine u Knososu i u pedesetak drugih gradova na naprednom ostrvu. bogatstvo i luksuz. administrativnih prostorija. umetnike. skulptore. akumulirana prefinjenost i ukus navode arhitekte.Kreatori palate u Knososu ograničeni su kako u pogledu materijala tako i ljudi. U Kasnom Minosu kritski slikar je na vrhuncu. svaki ga plutokrat zove.Slikar u Hagija Trijadi čini sarkofag prijatnijim spiralnim ukrasima i čudnim. previše želi da bude gotov da bi ostvario savršenstvo. on razbacuje oko sebe količinu. nemoguće slika svoje ljude. napetu mačku spremnu da neprimećena skoči na gordu pticu koja na suncu čisti svoje perje. ubrzo ga uspeh i previše porudžbina kvare. grnčare. komercijalna veština. graditelje. osim možda u Egiptu. monotono ponavlja svoje cveće. tamno. drvodelje i slikare na spajanje svojih veština u stvaranju čitavog skupa kraljevskih odaja. Krit je siromašan u metalima i uopšte nema mermera. još bolje. snažnu. on ukrašava zid talasavim lišćem i onda postavlje usred njega. ali živo.

graditelji Knososa u palati postavljaju odvodni sistem koji nadmašuje sve ovakve sisteme u antičkim vremenima. jednim delićem. kupatila. Više se ne smatra da su kvadratna udubljenja . U bezbednoj unutrašnjost. usmerava je kroz šahtove u kupatila. spavaćih soba. koji se čudno sužavaju prema dole. predvorja. čuveni Lavirint ili svetilište Dvosekle Sekire (/labrys/).soba. naravno. kapela.stražarnica. administrativnih prostorija. prostorija za služinčad. Na najnižem spratu oni postavljaju masivne kvadratne stubove od kamena. bio kralj. dok je ono malo što je ostalo na lokalitetu restaurirano bez ukusa. ili sluha. uglavnom na nagađanju. dodajući sasvim u blizini pogodnosti kao što su pozorište. U vodovima od kamena oni sakupljaju vodu koja se sliva sa planina ili pada sa neba. ali vešto. sa prostranim kamenim stepeništima. Treba dodati da su skoro sve otkopane dekoracije u palati sklonjene u muzej u Heraklionu ili na nekom drugom mestu. isklesano jednostavno. kraljevska vila i groblje. Oko centralnog dvorišta površine dvadeset hiljada kvadratnih stopa oni podižu tri ili četiri sprata.stubove iznad nivoa prizemlja. prestone dvorane i "Dvorane Dvosekle Sekire". tamnica. uz divno ukrašeni zid postavljaju kameno sedište. koje će revnosni kopači koji su ga otkrili nazvati Minosovim prestolom i na koji će svaki turista sesti i da bi za trenutak. Upotrebni opis soba zasniva se. radionica. reči. na gornjim spratovima koriste kružne stubove od čempresa. Kamenje režu tako oštro da ga mogu spajati bez maltera. Ova široko razgranata palata je. po svemu sudeći. Kao da žele da zadovolje savremeni duh koji je više zainteresovan za vodovod nego za poeziju. da bi na glatkim okruglim kapitelima držali plafone ili sa strane formirali senovite tremove. razbacanom mrežom soba . koji antički narodi pripisuju Dedalu i koji je osuđen da u kasnijim vremenima bude sinonim za svaku zbrku . presa za vino. soba za prijem.

Verovatno uključuju i aparat za snabdevanje kraljevog domaćinstva tekućom vrućom vodom. na drugom mestu su polja lotosa. koji u vitkoj plavoj vazi nosi neku dragocenu pomast. i latrine i otpadne vode odvode cevima od terakote najnovijeg stila . sužava se na jednom kraju da bi se uklopio u sledeći deo i sa njim je čvrsto povezan oblogom od cementa. posle jakog pljuska. "Jednog dana. sa klasičnim crtama lica. skladno oblikovanim rukama i bujnim grudima. Neke sobe ukrašavaju vazama i statuetama.svaki deo ima promer od šest i dužinu od trideset inča. Ovde je. dok delfini nepokretno plivaju u moru. ili izdanci maslina. a video sam i vodu koja teče iz odvodnih kanala kroz koje je čovek mogao da se kreće uspravno. neke slikama ili reljefima. bilo je interesantno videti kako svi odlivni sistemi savršeno funkcionišu. oko drugog prave panel spirala i pravougaonih organemata na površini obojenoj da oponaša mermer.nađena u podovima nekih soba bila kupatila. ili ljiljani. Kroz dvorane i odaje minoski slikar razastire sav sjaj svoje vedre umetnosti: na jednom mestu nalaze se. koji bi voda postepeno rastvorila. Oko jednog zida vode friz od krečnjaka sa lepim triglifima i polurozetama. njegovo lice isklesano je . ona nemaju odvoda i napravljena su od gipsa. fajansa ili bronze. pre svega. uhvaćene u razgovoru u salonu. tamo su "Dame u operi". opremljen je zaliskom za hvatanje taloga. neke opet ogromnim kamenim amforama ili masivnim urnama. Moso je naišao na sličneodvodne cevi u vili u Hagija Trijadi. neke predmetima od slonovače. oko nekog drugog zida klešu u visokom reljefu i živim detaljima takmičenja između čoveka i bika. Sumnjam da postoji još neki primer odvodnog sistema koji funkcioniše posle četiri hiljade godina. gospodstveni "Peharnik"." Kompleksnim enterijerima umetnici Knososa dodaju najfinije ukrase. "Dame u plavom". uspravan i snažan.

njegov vrat. a njegova skupocena haljina izvezena je skladnom četvorolisnom šarom. kosa mu se spušta u debeloj pletenici na smeđa ramena. da je Spengler reducirao kritsku civilizaciju samo na jednu granu egipatske civilizacije. u Kariji. A ipak. na Kritu obiluju znaci egipatskog uticaja. toliko nalik na majku boginju na Kritu da su Grci ovu poslednju zvali Reja Kibela i smatrali dva božanstva kao jedno. Kamene vaze Mohlosa i bakarno oružje iz Ranog Minosa /I/ upadljivo su slični onima koji su nađeni u protodinastičkim grobnicama. tamo. rasi i religiji Krićani izgledaju srodni indoevropskim narodima iz Male Azije. počinjemo da se kolebamo između Azije i Egipta. on očigledno nije rob. tamo su se ljudi klanjali stubu. mada po vrednosti azijski. /IV/ PAD KNOSOSA Kada gledajući unazad tražimo poreklo ove sjajne kulture. dvosekla sekira pojavljuje se kao amajlija u Egiptu. pa čak i "Sveštenik Dvosekle Sekire". metode korišćene u rezbarskoj umetnosti. u svakom dobu.obrazovanjem kao i umetnošću. Dve kulture su na početku toliko slične da neki učenjaci pretpostavljaju da je u teškim danima Menesa na Krit stigao talas egipatske emigracije. njegova ruka i njegov struk blistaju od nakita. po obliku su egipatski. njegove uši. biku i golubu. Sa jedne strane. . tamo. tj. Samo civilizacija koja već dugo poznaje red i bogatstvo. u Frigiji. bio je kult Zevsa Labrandeusa. Mi ga u tome nećemo slediti. dokolicu i ukus. i tamo su za pisanje korišćene glinene pločice. tegovi i mere. može da zahteva ili da kreira takav luksuz i takav ornament. već neki mladi aristokrata sa gordom privilegijom da služi kralja. po jeziku. fajansu i slikarstvu toliko su u ovim dvema zemljama slične. a standardna mera bio je šekel. bila je velika Kibela. Zevsa Dvosekle Sekire (/labrys/).

verovanja i običaje. kroz Italiju i Siciliju stigle do Španije. a doprineo joj u svojoj zrelosti. Možda je kolaps Egipta posle smrti Ehnatona poremetio kritsko-egipatsku trgovinu i umanjio bogatstva minoskih . Neka nam bude dozvoljeno da verujemo da je kritska kultura po rasnom poreklu bila azijska. Krićanska svojstvenost je nesumnjiva. Možda je i ovde. Onda su njegove robe i njegove umetnosti prodrle na Kiklade. prodrle preko kopnenog dela Grčke čak do Tesalije i kroz Mikenu i Tirint prešle u nasleđe Grčke. a umire epikurejski. a njegovi su trgovci našli ulaza u svaku luku. kontrola stanovništva otišla predaleko i reprodukcija prepuštena propustu.jer u našem traženju kontinuiteta civilizacije neće valjati da se odreknemo individualnosti delova. a na zapadu. u mnogim od svojih umetnosti egipatska. NJegova vladavina stvorila je poredak na ostrvima. U istoriji civilizacije Krit je bio prva karika u evropskom lancu. danas su dve trećine ostrva kamenita pustoš. u kojoj je svaki narod od široko rasprostranjene neolitske kulture kao roditelja svih njih nasledio srodne umetnosti. u suštini i ukupnosti ona je ostala jedinstvena. Možda je pripadala kompleksnoj civilizaciji zajedničkoj celom istočnom Mediteranu. ni jedan narod u starom veku nema upravo taj ton prefinjene uglađenosti. krenule na sever kroz Malu Aziju i njena ostrva do Troje. nesposobna da zadrži zimske kiše. Od ove zajedničke civilizacije Krit je pozajmio u svojoj mladosti. Možda je sa povećanjem bogatstava i luksuza traženje fizičkih zadovoljstava iscedilo vitalnost rase i oslabilo njenu volju da živi ili da se brani. ovu koncentrisanu eleganciju u životu i umetnosti. preplavile Kipar. narod se rađa stoički. kao kod većine kultura u propadanju. Mi ne znamo koji je put od mnogih puteva propadanja Krit odabrao. stigle do Karije i Palestine. NJegove nekad slavne šume čempresa i kedrova su nestale. možda je krenuo po svima.

i kritski su proizvodi još generaciju ili dve nastavili da dominiraju egejskom umetnošću. onda bi se tragedija mogla protumačiti kao događaj u okviru Ahajskog osvajanja Egeja koje je prethodilo opsadi Troje. Svuda po ruševinama Evans je našao znake nekontrolisane vatre -ugljenisane grede i stubove. palata Festosa ponovo je razorena. Ne smemo zamišljati da je kritska civilizacija nestala preko noći. Sira. nego u zemljotres. oko 1400. Negde u isto vreme Gurnija. kuće bogatih građana Tilisosa su nestale. kao i moderna Engleska postao je opasno zavisan od kontrole nad morima. Destrukcija je bila tako temeljna. Možda su interni ratovi desetkovali muško stanovništvo na ostrvu i ostavili ga razjedinjenim pred napadima sa strane. i sama palata u Knososu nestala u plamenu. ali skromnije. pocrnele zidove i glinene tablice otvrdle pred zubom vremena na visokoj temperaturi požara. katastrofa je došla iznenada. a metal tako temeljno uklonjen čak i iz soba prekrivenih i zaštićenih ruševinama. U svakom slučaju. Palate su građene nanovo. kada je smrt stigla. Tokom sledećih pedeset godina Knosos je izgleda doživeo zenit svog bogatstva i stekao neospornu nadmoć po celom Egeju. da mnogi od istraživača sumnjaju pre u invaziju. Krit nije imao velikih unutrašnjih resursa.kraljeva. bile u punom zamahu. Onda je. u radionicama umetnika i zanatlija sve pokazuje da su njihove aktivnosti. Kad bi arheološka hronologija dozvolila odlaganje ovog velikog požara do negde oko 1250. Zakro i Palaikastro sravnjeni su sa zemljom. njegov prosperitet zahtevao je trgovinsku razmenu i tržišta za njegove proizvode. Oko sredine trinaestog veka konačno nailazimo na jednu specifično kritsku . u Hagija Trijadi palata je spaljena. Možda je zemljotres pretvorio palate u ruševine ili se neka žestoka revolucija za godinu dana terora osvetila za akumuliranu vekovnu opresiju. Oko 1450.

ako ne bi bila okovima vezana za svoje postolje. kažu. otac svih "Bedekera".na onog kralja Minosa o kome je grčka tradicija ispričala toliko zastrašujućih priča. i mermerni rejef Arijadne koja igra. mrtvih figura u žive portrete mogućih ljudi. čak i u svojoj tragediji. legenda o Dedalu. ljubomoran na njegovu veštinu. Bio je veliki skulptor i legenda je iskoristila njegovo ime da personifikuje postepeni prelazak kipova od krutih. Dedal je za sebe i Ikara načinio krila i uz njihovu pomoć preskočili su zidove i vinuli se nad Mediteran. Dedal ju je sažaljevao i uz pomoć njegovog lukavstva ona je začela strašnog Minotaura. impresionirao kralja svojim mehaničkim izumima i novinama i postao njegov glavni umetnik i inženjer. ubio svog nećaka i bio prognan iz Grčke za uvek. Pošto je Minos uvredio Posejdona. stvorenja koja je napravio.ličnost . Prijatnija je. u trenutku ljutnje. bila su toliko nalik na živa bića da su. ali ga je povremeno umirivao ljudskom žrtvom. Ali kada je saznao za Dedalovu popustljivost prema Pasifajinim ljubavnim avanturama Minos je bio ozlojeđen i zatvorio je njega i njegovog sina Ikara u zamršenu mrežu Lavirinta. Grčka priča prikazala ga je kao atinskog Leonarda koji je. većinom od drveta. Pauzanija. jer otvara jedan od najsjajnijih epova ljudske istorije. Grci nisu nikada sumnjali u realnost . koji su svi postojali u drugom veku naše ere. Našao je utočište na Minosovom dvoru. bog je u Pasifaji probudio ludačku strast prema božanskom biku. NJegove neveste su bile uznemirene velikim brojem guja i škorpiona u njegovom semenu. Minos je životinju zatvorio u Lavirint koji je Dedal izgradio po njegovoj naredbi. ustajala i odlazila. među njima Fedru (ženu Tezeja i ljubavnicu Hipolita) i plavokosu Arijadnu. ali na neki tajni način njegova žena Pasifaja ih je izbegla i bezbedno mu rodila mnogo dece. pripisuje Dedalu nekoliko kipova.

on i njegovi drugovi izdajnički su otplovili. vrući zraci istopili su vosak na njegovim krilima i on je nestao u moru. a dorski osvajači naselili su se tamo pri kraju drugog milenijuma pre Hrista.uz nevoljni pristanak njegovog oca kralja Egeja izabrao je sebe kao jednog od sedam mladića. stvorivši moralnu pouku i ukrasivši jednu legendu. i koristili ga kao sveti brod kojim su svake godine slali svoje predstavnike na svečanost Apolona na Delosu. Još tragičnija je priča o Tezeju i Arijadni. ali dok je ona spavala. Stare tradicije imaju neki način da ih jedna generacija učenjaka lako odbacuje. iznuđivao je od tog grada svake devete godine danak od sedam devojaka i sedam mladića. jer je bio rešen da ubije Minotaura i tom ponovnom žrtvovanju učini kraj. leteo suviše blizu sunca. sledio konac natrag do Arijadne i poveo je prilikom bekstva sa Krita sa sobom. Arijadna se sažalila na princa iz Atine. verovatno u sedmom veku. pobednik u ratu protiv mlade Atine. ne slušajući očev savet. Minos. govorili . Ikar je. Ovde su. Vekovima su čuvali i stalno popravljali brod na kome je Tezej otplovio na Krit.Dedala i iskustvo Šlimana opominje nas da budemo skeptični čak i u našem skepticizmu. Na ostrvu Naksosu oženio se njome kako je obećao. Sa Arijadnom i Minosom Krit nestaje iz istorije sve do Likurgovog dolaska na ostrvo. Dedal je skamenjena srca odleteo do Sicilije i donevši na njega industrijsku i umetničku kulturu Krita podstakao na ovom ostrvu civilizaciju. a sledeća sa mukom potvrđuje. Ima indikacija da su do njega stigli Ahajci prilikom svojih dugih pljačkaških pohoda na Grčku u četrnaestom i trinaestom veku. Tezej je ubio Minotaura. Kada je treći put došlo do ovog nacionalnog poniženja lepi Tezej . zavolela ga. dala mu magični mač i naučila ga jednostavnom triku odmotavanja konca sa ruke dok prodire u Lavirint. Atinjani su sve ovo smatrali istorijom. koje će požderati Minotaur.

a odrasli muškarci jeli su zajedno u javnim kantinama. Na Kritu kao u Sparti. koji odgovaraju /ephor/-ima u Sparti i /archon/-ima u Atini.su mnogi Krićani i neki Grci.nesigurni život strane vojne aristokratije usred domaćeg i neprijateljski raspoloženog stanovništva kmetova. U šestom veku Talet sa Krita podučavao je horsku muziku u Sparti. Likurg. u nekoj ranijoj formi mogla je da utiče na zakonodavce u Grčkoj. možda su obe države bile paralelni rezultat sličnih uslova . Teško je reči da li je Krit učio Spartu ili Sparta Krit. NJegov otac strasno je voleo istoriju antičkog doba i odgajao ga je na Homerovim pričama o opsadi Troje i Odisejevim lutanjima. dečaci su odgajani vojnički. našli model za svoje zakone. ili uređivača.e. u Nemačkoj je rođen dečak koji će mukotrpni rad arheologije pretvoriti u jednu od romansi veka. Relativno prosvetljena zbirka zakona Gortine. Poglavlje /II/ PRE AGAMEMNONA /I/ ŠLIMAN Godine 1822. vladajuća klasa vodila je život bar spoljne jednostavnosti i uzdržanosti. a kritski skulptori Dipoinos i Skilis podučavali su umetnike Argosa i Sikiona. "Sa velikim bolom saznao sam od njega da je Troja bila tako potpuno razorena da je nestala ne ostavivši o . Stara civilizacija praznila se kroz stotinu kanala u novu. kad je ostrvo došlo pod Dorsku vlast. a u manjoj meri i Solon. a njom je upravljalo deset /kosmoi/-ja. državom je vladao senat starešina. očigledno pripada ranom petom veku. otkrivena na zidovima tog kritskog grada 1884. godine n.

Posle dvanaest dana na pučini brod je potonuo. izjavio je. holandski. Sada je otišao u Grčku. NJegova inteligencija i marljivost dale su odgovarajuće rezultate. izabrao je devetnaestogodišnju mladu. portugalski. posle zrelog razmišljanja. u trideset šestoj godini smatrao je da ima dovoljno para. proučavao jezik kao živi govor i uskoro bio u stanju da stari i moderni grčki čita tečno kao nemački. napustio je školu koja je nudila obrazovanje suviše skupo za sredstva koja je imao i postao pomoćnik u trgovini mešovitom robom. španski. on je oglasom objavio da traži ženu Grkinju. kao ni na sporazum sa svojim ocem da ću je iskopati. Pošto je njegova žena Ruskinja odbila da napusti Rusiju." Na svojim putovanjima kao trgovac uobičajio je da nauči jezik svake zemlje sa kojom trguje i da na tom jeziku piše tekuće stranice svog dnevnika. "Usred poslovnih aktivnosti nisam nikada zaboravio na Troju. Ovom metodom naučio je engleski. Od sada.svom postojanju ni traga. ukrcao se u Hamburgu kao "mali" na brod koji je plovio u Južnu Ameriku. Godine 1836. italijanski. polovinu sume trošio je na knjige. "biće mi nemoguće da živim ma gde osim na klasičnom tlu"." Kada je imao osam godina. Godine 1841. među fotografijama koje je primio. ruski. francuski. . švedski. Hajnrih je postao činovnik i zarađivao sto pedeset dolara godišnje.$6$ kada je imao dvadeset pet godina bio je samostalni trgovac sa poslovnim interesima na tri kontinenta. Sa deset godina pokazao je ocu latinski esej o Trojanskom ratu. povukao se iz trgovine i posvetio sve svoje vreme arheologiji. poljski i arapski. dao precizne specifikacije za to mesto i u svojoj četrdeset sedmoj godini. Hajnrih Šliman je objavio svoju odluku da će život posvetiti ponovnom otkrivanju izgubljenog grada. a živeo je od druge polovine i od svojih snova. Oženio se sa njom skoro na prvi pogled i to nehotice na stari način. posada je u malom čamcu bacana ovamoonamo punih devet sati i konačno izbačena plimom na obalu Holandije.

" Prošla je godina dana pre nego što su nagrađeni. Oprezni Šliman sakrio je nalaz u šal svoje žene. pohitao u svoju kolibu. zaključao vrata. udarac po udarac. neki kritičari optužili su ga da je sam stavio predmete tamo gde ih je našao. On je bio otac lud za Homerom. NJegova žena. mada nerado. Tokom cele zime snažni ledeni severac punio im je oči zaslepljujućom prašinom i ulazio takvom žestinom kroz pukotine njihove krhke kolibe da uveče nije mogla da gori nikakva lampa. pijuk radnika otkrio veliki sud od bakra koji je. povezao zaneseno svaki od njih sa nekim odlomkom u Homerovom delu. svoje sluge zvao je Telamon i Pelops. angažovao je osamdeset radnika i dao se na posao. koja ga je volela zbog njegovih ekscentričnosti. pustio radnike na neočekivani odmor. Niko mu nije hteo verovati. protivno mišljenju svih tadašnjih učenjaka. Decu je nazvao Andromaha i Agamemnon.kupovanjem: njeni roditelji tražili su od njega cenu srazmernu sa njihovom predstavom o njegovom bogatstvu. Godine 1870. otkrio zapanjujuće blago od oko devet hiljada predmeta u srebru i zlatu. Uprkos vatre na ognjištu voda se skoro svake noći zamrzavala. A onda je. kada su ga otvorili. Kada mu je nova žena rodila decu pristao je da ih krsti. ukrasio svoju ženu antičkom dijademom i poslao poruke svojim prijateljima u Evropi da je otkopao "Prijamovo blago". "Nismo imali ništa što bi nas grejalo osim našeg entuzijazma za veliko delo otkrivanja Troje. a svoj dom u Atini nazvao Belerofont. ali je ceremoniji dao svečani ton tako što je položio primerak "Ilijade" na njihovu glavu i naglas pročitao stotinu heksametara. otišao je u Troadu ‡ u severozapadnom uglu Male Azije ‡ i odlučio da. Prijamova Troja leži pokopana pod bregom zvanim Hisarlik. učestvovala je sa njim u teškim radovima otkopavanja od zore do mraka. Posle godinu dana pregovora obezbedio je dozvolu turske vlade da istraži ovaj lokalitet. a . raširio dragocenosti po stolu.

Ne želeći da dragoceno "Prijamovo blago" leži neviđeno u Turskoj. kojom je uništio ili pobrkao mnoge iskopane predmete da bi što brže stigao do traženog cilja. prešao je u Tirint i. Šliman je rešio da potvrdi ep iz drugog pravca ‡ da pokaže da je i Agamemnon bio stvaran. Turski službenici prekinuli su njegove radove zahtevajući pola materijala koji je našao u Troji. On se tešio visokim mišljenjem o samom sebi i nastavio hrabro da kopa sve dok ga bolest nije oborila. ponovo vođen Pausanijem. Godine 1876. nakit i zlatne maske. jer ga je entuzijazam terao u nesmotrenu žurbu. Retko da je neki čovek toliko učinio za arheologiju. Svet učenjaka sumnjao je u njegove izveštaje i muzeji u Engleskoj. U svojim poslednjim danima kolebao se da li da se moli . već koja je od devet iskopanih Troja bila Ilios iz "Ilijade". Ponovo je nagrađen. a epovi koji su inspirisali njegove radove naveli su ga na pogrešno mišljenje da je u Troji otkrio Prijamovo blago. Vođen Pausanijevim klasičnim opisom Grčke. proverili Šlimanove izveštaje i nastavili rad sa njim sve dok nije otkrivena jedna pokopana Troja za drugom. Derpfeld i Birnuf. trideset četiri okomita rova. Porti platio petostruko višu otštetu od one koju su mu tražili i nastavio sa iskopavanjem u Mikeni. i kada je video kako mu radnici iznose skelete. Šliman je predmete potajno poslao Državnom muzeju u Berlinu. Rusiji i Francuskoj dugo su odbijali da iskopine koje je našao prihvate kao originalne. Godine 1884.istovremeno ga je Visoka Porta tužila za odnošenje zlata sa turskog tla. na istočnom Peloponezu. telegrafisao je radosno kralju Grčke da je otkrio grobnice Atreja i Agamemnona. grnčariju.$7$ iskopao je u Mikeni. a problem više nije bio u tome da li je Troja postojala. a u Mikeni grobnicu Agamemnona. On je u svojim vrlinama imao i mane. Ali na lokalitet su došli učenjaci kao Virhov. otkopao veliku palatu i kiklopske zidove koje je opisao Homer.

"Vrlo mi je drago što ćeš studirati Plutarha i što si završio Ksenofonta.. Civilizacija je uvek starija nego što mislimo. Onaj nakit bio je mnogo vekova stariji od Prijama i Hekabe. "Agamemnonu Šlimanu. /II/ U PALATAMA KRALJEVA Na dugačkom niskom brežuljku istočno od Argosa i na milju severno od mora.. pozdrav!" piše. Fosis i Tesaliju. već ruševine jedne Egejske civilizacije." Umro je 1890. Tsountas i Stamatakis. pisali pesme i pravili divne stvari. neprijateljstvom naučnika i neprekidnom groznicom svoga sna. Danas do njenih ruševina stižemo prijatnom vožnjom iz Argosa ili Nauplije i nalazimo ih . I ovde su se ljudi uzdigli od varvarstva do civilizacije prelazeći sa nomadskog lova do stalnog obrađivanja zemljišta. a i samo njihovo postojanje izgubljeni u nemarnom toku vremena. pod njom su kosti muškaraca i žena koji su isto tako radili i voleli. Šliman je dokazao Horacijev čuveni stih . Kao Kolumbo. a drugi istraživali Atiku i ostrva. ali čija su imena. a kojom god ledinom koračali.$8$ Godina za godinom. Molim se Zevsu Ocu i Palada Atini da ti podare stotinu sretnih rođendana u zdravlju i sreći. dok su Derpfeld i Muler. Eubeju i Beotiju. najdražem od sinova. otkrio je svet čudniji od onoga koji je tražio./vixerunt fortes ante Agamemnona/ . pogodnostima pisanja i podsticajem trgovine. stare koliko i Minos na Kritu. tle Grčke otkrivalo je avetinjske ostatke jedne kulture koja je postojala pre istorije. I ne znajući. zamenom kamenog alata bakrom i bronzom. stajala je u četrnaestom veku pre naše ere tvrđava-palata Tirinta. ovi grobovi nisu bili grobnice Atride. na kopnu Grčke."mnogo je hrabrih ljudi živelo pre Agamemnona". Valdstein i Vejs kopali na još širim prostorima Peloponeza. istrošen klimatskim uslovima.hrišćanskom Bogu ili Zevsu klasične Grčke.

$9$ Čak i tada je ovaj grad bio star. najmanji od njih. ležalo je široko popločano dvorište omeđeno kolonadama. Šliman je od ove palatezamka našao samo osnovne obrise. sin Argusa sa stotinu očiju. ali. a oko njega je. koliko ostaci pokazuju. Protej je. Život Grčke bronzanog doba . osnovao heroj Tirint. jer ga je. tamo se u preistorijskim danima grad Tirint stisnuo radi zaštite pod zidinama palate. u prvim počecima sveta. Zidovi koji su štitili tvrđavu dizali su se od dvadeset pet do pedeset stopa u visinu i bili tako debeli. putnik nailazi na kiklopske zidove izgrađene.poluizgubljene u mirnim poljima pod kukuruzom i pšenicom. setnom Andromedom. nadsvođene i lučno presvođene sa ogromnim međusobno preklopljenim kamenim pločama. sa pločnikom od bojenog cementa i plafonom koga su podupirala četiri stuba koji su okruživali ognjište. Onda. kaže grčka tradicija. baze stubova i delove zida. iza propileja ili kapije koja je utvrdila stil za mnoge akropolje. od odaja muškaraca. Ovde. ustanovljen je trajni princip grčke arhitekture ‡ odvajanje ženskih stambenih prostorija. koji je vladao Tirintom sa svojom kraljicom. posle kratkog penjanja po preistorijskim kamenim stepenicama. dva veka pre Trojanskog rata. bile su potpuno zatvorene za međusobnu komunikaciju. Mnogi kamenovi koji su još uvek na mestu mere šest stopa u dužinu sa tri u širinu i dubinu. nastavlja se priča. U podnožju brda bili su ostaci kamenih ili ciglanih kuća i mostova i neki fragmenti stare grnčarije. dao palatu Perseju. za agrivskog princa Proteja. "mogli su se jedva pomeriti uz pomoć para mula". bilo pravo šarenilo soba okupljenih oko megarona ‡ svečane dvorane površine trinaest stotina kvadratnih stopa. da su na nekoliko mesta imali prostrane galerije. Sobe kralja i kraljice bile su izgrađene jedna uz drugu. kaže staro predanje. rekao je Pausanija. za razliku od veselog Krita. kao u Knososu. ili /gynaeceum/-a. Unutar zidova.

I ponovo. sada oštećene i obezglavljene. da velikom amateru možemo da oprostimo što je u ovim okomitim jamama video grobnice dece Atreja. sa marljivim stanovništvom koje su činili seljaci. koji su imali sreću da izmaknu istoriji. . Deset milja dalje prema severu. Na akropolju iza njih su ruševine palate. I ovde je oko moćne tvrđave rastao grad od nekoliko sela. Persej je (ako želimo da verujemo Pausaniji) izgradio Mikenu ‡ najveću prestonicu preistorijske Grčke. kupatilo i sobe za prijem.moramo zamisliti kako se nesigurno odvija oko feudalnih tvrđava i unutar njih. zanatlije i robovi. sa širokim avenijama i obiljem zlata". dve kraljevske zveri. jedan srebrni riton. da bi svedočili o nezapamćenoj jeftinoći radne snage i nesigurnosti kraljeva. trgovci. skladišta. zidovi pod freskama i veličanstvena stepeništa. Uprkos stotine generacija pljačkaša. možda u četrnaestom veku pre Hrista. bogato ukrašeni bodeži i mačevi. bronzani kazani. slonovače ili fajansa. Šlimanovi radnici iskopali su devetnaest skeleta i ostatke toliko bogate. prostorije sa oltarom. izvesni delovi ovih takođe kiklopskih zidina opstaju. Zar nije Pausanija opisao da su kraljevski grobovi "u ruševinama Mikene"? Ovde su bile lobanje muškaraca sa krunama od zlata i zlatne maske na kostima lica. Blizu Lavlje kapije. ovde su bile obojene vaze. kao u Tirintu i Knososu. natkriveni tremovi sa stubovima. Ovde su nekada bili obojeni podovi. bezglasno čuvaju stražu nad veličinom koja je nestala. isklesane na kamenom trouglu iznad masivnog nadvratnika. na uskoj površini okruženoj prstenom uspravnih kamenih ploča. predmeti od alabastera. na kojoj. đerdani od ćilibara i ametista. primećujemo odeljenja prestone dvorane. Šest stotina godina kasnije Homer je Mikenu nazvao "dobro izgrađenim gradom. ovde su bile dame od kostiju sa zlatnim dijademama na onom što im je bila glava. U jednom uglu zidina nalazi se Lavlja kapija.

Eleusini. Kada napustimo put koji silazi iz citadele ulazimo sa desne strane u hodnik obložen zidovima od velikog. Na kraju je jednostavni portal. igle i kopče. Ova čudna građevina. lopovi su pretekli arheologe za nekoliko vekova. ili /tholos/-a. čaše i perle. visine pedeset stopa i isto toliko širokog. a grobnicekošnice oko 1450. narukvice i prsni oklopi. čak i odeća izvezena tankim pločicama od zlata. putnik se nalazi ispod svoda. bio već kompleksan u pogledu porekla i . dobro isklesanog kamenja. U obronku brda nasuprot akropolja Šliman i ostali otkrili su devet grobnica potpuno različitih od onih "podzemnih grobova". iznad njega je jednostavni nadvratnik od dva kamena. toaletne posude. bila je grob Agamemnona. već i u Sparti. Egini. kraljevske kosti. Ove sumorne ruševine su ostaci jedne civilizacije stare u odnosu na Perikla kao što je Karlo Veliki u odnosu na nas. Bio je to sigurno kraljevski nakit. kao većina naroda. Orhomenosu i Delfima. zidovi su građeni od isečenih blokova ojačanih dekorativnim bronzanim rozetama. nekada ukrašen vitkim cilindričnim stubovima od zelenog mermera. Današnje je mišljenje da podzemni grobovi datiraju iz negde oko 1600. Unutra. sada u Britanskom muzeju. jedan od njih dostiže trideset stopa i teži 113 tona. Sve grobnice tipa "košnice" u Mikeni nađene su prazne. nekad je opisivan kao grobnica Klitemnestre. Keroneji. svaki sloj kamenja preklapa se preko onog ispod njega sve dok najgornji sloj ne zatvori vrh. koji je otkrila njegova žena. mislio je Šliman. Amikli. godine pre naše ere (oko četiri stotine godina pre Agamemnovog doba prema tradiciji). Verovatno je. a manji /tholos/ pored njega. ali preistorijska hronologija nije precizna.tabla za igru kao ona u Knososu i skoro sve u zlatu ‡ pečati i prstenje. niti kakav je to bio narod koji je izgradio gradove ne samo u Mikeni i Tirintu. Ne znamo kako je ova civilizacija počela.

nalazimo mnogo indikacija o kulturno-komercijalnom.n. Koliko možemo da nagađamo. I oni su došli na red da budu pregaženi. Grčka je pre Dorske invazije (1100. Lavovi iz Mikene imaju mesopotamski lik. godine p. oko 1600. jer u kasnijim godinama mikenske istorije.e. aboridžina nema.) bila tako raznolika po krvi kao Engleska pre Normanskog osvajanja. godine.nasleđa. Grčka tradicija nazivala je Mikence "Pelazgi" (verovatno sa značenjem LJudi mora ‡ /pelagos/) i pretstavljala ih je kako se spuštaju iz Trakije i Tesalije u Atiku i na Peloponez u prošlosti toliko dalekoj da su ih Grci nazivali /autochthonoi/ ‡ aboridžini. Palate u Tirintu i Mikeni. Herodot je ovo prihvatio i bogovima sa Olimpa pripisao pelazgičko poreklo. Mikenci su bili srodni sa Frigijcima i Karijanima iz Male Azije i sa Minojcima sa Krita. Očigledno da je ovaj stimulišući kontakt sa višom kulturom bio ono što je Mikenu uzdiglo do vrhunca njene civilizacije. Nema sumnje da su ovi /autochthonoi/ i sami bili kasne pridošlice u zemlju koja je bila obrađivanja još od neolitskih vremena. /III/ MIKENSKA CIVILIZACIJA Ostaci ove kulture suviše su fragmentarni da bi nam dali sliku toliko jasnu kao što je ona koju dobijamo iz ruševina . ali on "nije mogao da kaže ni sa kakvom izvesnošću kakav je bio jezik Pelazga". a umetnost otkrivena u kasnijim podzemnim grobovima nepogrešivo je minoska. kritske vaze i stil stigli su u Eginu. ako ne vojnopolitičkom osvajanju Peloponeza od strane proizvoda ili emigranata sa Krita. mikenske dame i boginje usvojile su očaravajuću modu sa Krita. Kalsis i Tebu. osim /gynaeceum/-a. To ne možemo ni mi. bile su projektovane i ukrašene na minoski način. ovaj stari motiv verovatno je u Grčku stigao preko Asirije i Frigije.

Do 1400. kraljevi Mikene i Tirinta davali su da kritski umetnici na njihovim vazama i prstenju ugraviraju ponosni zapis o njihovim uspesima u gusarenju. odbijala je da svoju robu namenjenu Africi transportuje preko ostrva. ili rezultat nekog rata. Trgovina se razvijala sporo. Videvši kako se Krit obogatio redovnom trgovinom. Bogatstvo koje je nastalo od ove trgovine nije pratila neka . gradili su svoje gradove u unutrašnjosti zemlje. Mikena je shvatila da gusarstvo ‡ kao i njegov civilizovani potomak. Tirint i Mikena bili su pogodno locirani da pljačkaju trgovce svojim feudalnim nametima. Život na kopnu bio je malo bliži fazi lovačkog društva nego onaj na Kritu. Kosti jelena. godine njena trgovačka flota bila je dovoljno snažna da se suprotstavi pomorskoj snazi Krita. koza.Krita ili poezije Homera. uključujući Mikence. verovatno da je to bio uzrok. volova i svinja u mikenskim ostacima ‡ da ne pominjemo riblje kosti i morske ljuskare ‡ ukazuju na već homerovski apetit nepovoljan po kritski struk. dovoljno daleko od mora da bi se sačuvali od iznenadnog napada. koji se okončao razaranjem kritskih tvrđava. na kopnu nema znakova industrijskih centara kao što je bila Gurnija. i ona se reformisala i omogućila da se gusarstvo pretopi u trgovinu. ovaca. Ponegde ostaci otkrivaju čudnu istovremenost "starih" i "modernih" navika ‡ opsidijanski šiljci strela leže pored šupljeg bronzanog svrdla. a povremeno bi kretali i na gusarske pohode. Industrijske delatnosti bile su manje napredne nego na Kritu. divljih veprova. već ju je slala direktno u Egipat. zečeva. carinske dažbine ‡ može da uguši trgovinu i internacionalizuje siromaštvo. a dovoljno blizu da bi mogli odmah pobeći na svoje brodove. Smešteni na putu od Argolskog zaliva ka Korintskoj prevlaci. koje se očigledno koristilo za pravljenje rupa za klinove u kamenju. Da bi se zaštitili od drugih gusara. jer je na moru bilo opasnih gusara.

a čovek. crnom ili plavom. koji je u divljem trku. dok očuvane freske ukazuju na snažni osećaj za pokret života. verovatno je Mikena. koje su izašle na popodnevnu vožnju po parku. U tome je kopneni deo bio jednak sa Kritom. a usuđivao se da koristi i svoje vlastite forme i ukrase. niti natpisi ili dokumenti. otmena lepota njihovih žena. i nije sačuvano ništa. ali nisu otkrivene nikakve glinene pločice. Ako Šliman nije našao . Dekorativne šare na obrubima i vencima su prvorazredne i opstaju u klasičnoj Grčkoj i dalje. kao što su u svom krajnjem periodu učinili i Krićani. Najviši domet umetnosti Mikene bio je u metalu. Mikenci su u umetnosti sledili kritske modele i to tako verno da ih arheologija sumnjiči da su svoje glavne umetnike uvezli sa Krita. freska iz Tirinta: vepar i cveće su neuverljivo konvencionalni. vepar u očajanju. Još bolji je "Lov na divljeg vepra".odgovarajuća kultura koja bi bila zapažena iz ostataka. koje bi mogle da ukrase svaku današnju opersku promenadu sa svojom potpuno modernom frizurom i toaletama. psi u brzom letu kroz vazduh. stoji spreman sa svojim ubilačkim kopljem. na kopnu je snažno procvetalo slikarstvo. a stražnji deo vepra. hajka je stvarna. "Dame u loži" su uvažene udovice. neverovatno ružičasti lovački psi nagrđeni su stilizovanim pegama u grimizu. živo ukrašavanje njihovih palata. Po takvim uzorcima možemo da pretpostavimo kakav je bio aktivni i fizički život Mikenaca. najsentimentalnija i najstrašnija od svih divljih zveri. Grčka tradicija pripisivala je Pelazgima da su naučili alfabet od feničanskih trgovaca. postepeno se sužava u nešto što liči na neku devojku u visokim potpeticama koja pada iz svoje odaje u palati. U Tirintu i Tebi nađeni su neki ćupovi sa nečitljivim znacima. ipak. kada je odlučila da bude pismena. one su punije životom od ukočeno samosvesnih "Dama u kočiji". koristila materijal za pisanje koji je bio kratkog veka. Ali kada je kritska umetnost doživela pad.

ukrasne kopče dostojne svakog kralja. već Agamemnonu. međutim. našao poreklo imena Mikena (/Mükenai/). no. a ipak obrađena divnim strpljenjem svake velike umetnosti. galantni Šliman ju je pripisao ne Klitemnestri. Neosporna remekdela mikenske umetnosti nisu nađena ni u Tirintu ni u Mikeni. rata ili gusarenja. bila su dva tanka pehara od iskovanog zlata. već u jednoj grobnici u Vafiju. jednostavno oblikovana. u rasipničkim količinama.baš Agamemnonove kosti. intalje oživljene sa scenama lova. ali bilo bi šteta lišiti mikensku kulturu njenih najsavršenijih spomenika. da je većina istraživača sklona da ove pehare pripiše nekim kritskom Čeliniju. i glavu krave u sjajnom srebru. Ovde. Ta zanatska veština toliko liči na ono najbolje iz Minosa. Najfiniji među tim metalnim nalazima iz Tirinsa i Mikene su dva bronzana bodeža sa intarzijama od elektronskog i poliranog zlata. sa rogovima i čeonom rozetom od zlata ‡ u svakom trenutku očekujete da čujete njeno žalosno mukanje u čemu je Šliman. ipak. on je našao njihovu težinu u srebru i zlatu: razne vrste nakita. Jedna maska izgleda upravo kao lice mačke. Na jednom od pehara bik je uhvaćen u mrežu od jakog konopca. njegova usta su razjapljena. a nozdrve bez daha od besa i umora dok se bori da . učestanost kojom su takve scene ugravirane na mikensko prstenje i pečate ili naslikane na zidovima palata pokazuje da je borba sa bikovima bila isto tako popularna na kopnu kao i na ostrvu. Tema ‡ hvatanje u zamku i kroćenje bika ‡ je izgleda karakteristično kritska. koje su očigledno bile stavljane preko lica mrtvih osoba kraljevskog porekla. blizu Sparte. Najneobičnije od svih ostataka su zlatne maske. gde se nekada jedan manje značajni princ nekada takmičio sa sjajem kraljeva na severu. i elegantno izgraviranih divljim mačkama koje jure patke i lavovima koji progone leoparde ili se bore sa ljudima. pored drugog bogatstva u nakitu. nikad u nedoumici u pogledu objašnjenja.

se oslobodi. a sve više se upetljava. sveti golub i kult majke boginje povezane sa mladim muškim božanstvom. grčka /Mater Dolorosa/. Danas. dvosekla sekira. ali vera nadživljava svako pustošenje. vidimo u malom selu ispod nje skromnu hrišćansku crkvu. Očigledno je verovao u budući život. stojeći na ruševinama Mikene. Posle kritske Reje došla je Demetra. Posle pada Knososa Mikena je prosperirala kao nikada ranije. rastuće bogatstvo "Dinastije podzemnih grobova" podiglo je velike palate na brežuljcima Mikene i Tirinta. jednostavnost i uteha ostaju. na zapadu kroz Italiju do Španije. na jugu preko Kiklada do Egipta. kao i najveći deo njegove umetnosti. Devičanska Majka Božja. i ovde se ponovo javljaju prateća božanstva u obliku zmija. Civilizacije dolaze i odlaze. Kroz sve transformacije religije koje su nam poznate u Grčkoj. kako to Evans kaže. nalazimo u grobnicama. prema severu kroz Beotiju i Tesaliju do Dunava. bila je zaustavljena samo . Trgovina prinčeva sa kopna stigla je na istoku do Kipra i Sirije. kao što će to činiti u Herojskom Dobu. verovatno njenim sinom. Mikenska umetnost poprimila je svojstveni karakter i osvojila tržišta Egeja. jer on je zatvarao i sahranjivao svoje pokojnike u neudobnim ćupovima i retko ih kremirao. "ljubavničkim razgovorom" sa jednom kravom. kada okrenemo posudu na drugu stranu vidimo ga već pomirenog sa ograničenjima civilizacije i zauzetog. sveti stub. daje sve dokaze o kritskom poreklu ili srodstvu. posle Demetre. Samog Mikenca. U ostalim pogledima mikenska religija. jer su u grobove stavljani mnogi upotrebni predmeti kao i dragocenosti. one osvajaju zemlju i raspadaju se u prah. Ovde su. Na drugom peharu uhvaćeni bik se odvodi. onoliko koliko nam se otkriva. a treći napada na kravara koji ga hrabro hvata za rogove. dok na drugoj strani jedan drugi bik u galopu beži u panici. ostala je majka boginja. Proći će još mnogo vekova pre nego što će se u Grčkoj ponovo pojaviti ovako vešt rad. Veličina je prošla. kao i na Kritu.

sa ukupno manje od hiljadu kvadratnih milja površine. kao i klasična Grčka. i pokazali su. ali neka su bila dovoljno bogata mermerom ili metalom da budu angažovana u aktivnostima i civilizovana. da nisu sposobni da se ujedine pod jednu političku vlast. Većina ih je krševita i neplodna. Godine 1896.u Troji. mada se nikada nije mogla po umetničkom savršenstvu uporediti sa bioskopom (grč. koja prave krug oko Delosa i zato se zovu Kikladi. vek po vek. koja su ostrvu dala i ime. proširila mikensku fazu ove kulture kroz sav svet Mediterana. prim. tako je Mikena. /bios/ ‡ život. to su verovatno planinski ostaci zemlje. mnogo pre nego što se na vidiku pojavljuje istorija Grčke. Zatim. ali njegovi grnčarski . osvojena kulturom umirućeg Krita. Na Kipru su bogata nalazišta bakra. Kao što je Rim apsorbovao i raširio civilizaciju Helade. polu utopljene u more. a slično istraživanje na drugim ostrvima stvorilo je preistorijsku sliku Kiklada koja se slaže po vremenu i karakteru. između grčkog kopna i Krita posuto je 220 ostrva. a ponegde čak i jezika i pisma. Krečući na istok do Sporada (Rasutih Ostrva). prev. /skopion/ ‡ posmatrati. Negde oko sedamnaestog veka pre naše ere mala ostrva potpala su pod kritsku dominaciju što se vladavine i umetnosti tiče. kako to u svetu biva. Atinska Britanska škola vršila je iskopavanja na tlu Melosa u Filakopiju i našla alat. Kikladi su u pogledu zemlje bili skučeni. u finalnom periodu (1400-1200). /IV/ TROJA Po Egeju. uvoz sa Krita je otpao i ostrva su počela da grnčariju i stil sve više da usvajaju od Mikene. donela određeno bogatstvo tokom Bronzanog doba (3400-1200). nalazimo na Rodosu još jednu preistorijsku kulturu jednostavnijeg Egejskog tipa. sa Minoskom.) Krita. oružje i grnčariju upadljivo srodnu.

od kojih je svaki izgrađen na temeljima prethodnog. kao i one u Tirintu i Mikeni. kretali uz obale i po ostrvima Azije sve dok nisu stigli do Troje. rudnici. (2) Iznad toga ležale su ruševine Drugog Grada. i kiparska Salamina. kojoj je bilo suđeno da postane grčka Afrodita. za koji je Šliman verovao da je bila Homerova Troja. i Sitija. koristilo je silabičko pismo srodno minoskom i klanjalo se boginji koja je očigledno potekla od semitske Ištar. NJegovo stanovništvo. gde je Solon u svojim lutanjima zastao. posvećen Afroditi. na brežuljku na tri milje od mora. parčići obrađene slonovače. kao da je Troja imala devet života. pretežno azijatsko. njihovi zidovi izgrađeni su od cigle i drveta na . godine pre naše ere. od kojih su dve dobro očuvane. (1) U najnižem sloju bili su ostaci neolitskog sela koje je dosezalo do 3000. bile su od kiklopskog kamenja. Neke kuće održale su se do visine od četiri stope. Šliman i Derpfeld našli su devet gradova. da bi haos zamenio zakonom. izvozili su bakar u Egipat. mesto rođenja stoika Zenona. Ovde su nađeni zidovi od neobrađenog kamena. glineni kolutići za vreteno. metalna industrija ostrva brzo se razvija.proizvodi$10$ ostali su primitivni i neodređeni sve do pojave kritskog uticaja. a grnčari su prodavali svoje okrugle posude od Egipta do Troje. alat od opsidijana i komadi rukom polirane crne grnčarije. uz pomoć drugih sredstava. Tamo. Šume su sečene da bi se dobila rezana građa i "čempres" sa Kipra počeo je da konkuriše libanskim kedrovima. a na uglovima velike duple kapije. Sa Kipra mikenska trgovina i uticaj prešli su u Siriju i Kariju i odande su se. Zidine koje su ga okruživale. u posedu kraljevske vlade. Posle 1600. U trinaestom veku mikenski kolonisti osnovali su kolonije koje će postati grčki gradovi Pafos. spojeni blatom. u određenim razmacima nalazila su se utvrđenja. na Krit i u Grčku: kovnica u Enkomi pravila je čuvene bodeže.

Šliman je pomešao predmete ovog sloja sa onima iz drugoga i odbacio Šesti Grad kao beznačajno "Lidijsko naselje". znaci velikog požara su brojni. Drugi Grad očigledno je uništila vatra. nestao u vatri ubrzo posle 1200. otkrio grad znatno veći od Drugoga. rađena na točku. ali primitivna. traku za čelo. što je uverilo Šlimana da je to bilo delo Agamemnonovih Grka. I Šesti Grad je. Zbog velike žurbe u radu. ukazuje na postojanje ovog grada otprilike od 2400. godine. na istorijskim brežuljcima podignut je još jedan grad. Bronza je zamenila kamen za izradu alata i oružja. Crveno bojena grnčarija. šezdeset naušnica i 8700 drugih komada. posude kao "Minijska" roba Orhomenosa i krhotine razlupanog posuđa toliko sličnog onom koje je nađeno u Mikeni. sigurni smo. od čijih je četiri kapija ostalo tri. (3-5) Iznad "Spaljenog Grada" nalaze se ostaci tri sukcesivna naselja. da je Derpfeld smatrao da su uvoz iz tog grada i savremeni sa Dinastijom podzemnih grobova (1400-1200). ali statuete su neprivlačne i primitivne. a nakita ima u obilju. postoji verovatnoća da su to bili preci "Dardenida" koji su u Homerovoj terminologiji isto što i . dva egara. sve u zlatu. Iz ovih i drugih razloga današnje mišljenje identifikuje Šesti Grad kao Homerovu Troju$11$ i njoj pripisuje "Prijamovo Blago" koje je Šliman mislio da je našao u Drugom Gradu ‡ šest narukvica. malih i siromašnih i po arheološkom sadržaju zanemarljivih. Ali Derpfeld je. ukrašen značajnim zgradama od obrađenog kamena i okružen zidom od trideset stopa. (6) Oko 1600. dve dijademe. Grčki istoričari su tradicionalno pripisivali pad Troje periodu 1194-1184 pre naše ere.$12$ Ko su bili Trojanci? Jedan egipatski papirus među saveznicima Hitita u bici kod Kadeša (1287) pominje neke "Dardane". do 1900.osnovi od kamena. U ruševinama su bile jednobojne vaze finije izrade nego ranije. nastavljajući iskopavanja posle Šlimanove smrti i za neko vreme i Šlimanovim novcem.

Verovatno da su ti Dardanci bili balkanskog porekla. a u isti mah bio je previše daleko u unutrašnjosti da bi bio prikladan za napad s mora: možda je to. bilo ono što je pokrenulo hiljadu brodova na Ilium. Od rasnog karaktera naroda Troje mnogo značajniji je bio njen strateški položaj blizu ulaza u Helespont i u blizini bogatih zemalja oko Crnog mora. iskopavanja ukazuju na civilizaciju delom minosku. delom mikensku. Verovatno je region u raznim vremenima bio podložan političkim i etničkim uticajima sa Hititskog zaleđa. a ne Jelenino lice. Istoka i Zapada. godine pre naše ere. Homer predstavlja Trojance kao da govore isti jezik i da se klanjaju istim bogovima kao Grci. a o čuvenoj opsadi kao prvoj znanoj epizodi u beskonačnom takmičenju između Semita i Arijevaca. južna struja i vetrovi u moreuzu terali su trgovce da istovare svoju robu u Troji i da je transportuju kopnenim putem u unutrašnjost. Po verovatnijoj teoriji. teško da bi objašnjavalo bogatstvo Troje i uporne napade Grka. a Teukrijani su.$13$ Međutim. Ravnica je bila umereno plodna. Kroz istoriju ovaj uzani prolaz bio je bojno polje carstava. I Krit i Troada imali su svetu planinu Idu. a plemeniti metali ležali su na istočnoj strani zemlje. "Idu sa mnogo vrela" Homera i Tenisona. delom dunavsku. bili Krićani koji su se naselili u Troadi. kao što se može . samo za sebe. delom azijsku.Trojanci. U svakom slučaju grad je brzo rastao. prema Strabonu. da su u šesnaestom veku prešli Helespont sa srodnim Frigijcima i da su se naselili u donjoj dolini Skamandara. ali to. od naplate nameta iznuđenih za ovu uslugu Troja je mogla da povećava svoje bogatstvo i moć. možda posle pada Knososa. Sve u svemu. Grad je bio izvanredno postavljen za uzimanje nameta od brodova koji žele da prođu kroz Helespont. ali kasnija helenska mašta više je volela da misli o Troji kao azijskom gradu. Herodot je identifikovao Trojance sa Teukrijanima. opsada Troje bila je galipoljska avatura iz 1194.

"Trojanci krotitelji konja" dominirali su Troadom i oporezivali njenu trgovinu na kopnu i moru. veselog Parisa. veća gospoda od Grka koji su ih pobedili. Iz donjeg Egeja dolazio je bakar. vino i grnčarija. više odani. Kralj upražnjava poligamiju. maslinovo ulje. onako kako su ih predstavili njihovi neprijatelji. koja će na kraju. zlato i divlje magarce. Trojanci nam. kao i svim drugim regionima Mediterana. Homer je imao mnogo lepih reči za Trojance.prosuditi po različitom poreklu njegovih ostataka. uprkos mnoštvu svojih nedostataka. iz daleke Kine dolazila je takva retkost kao što je žad. Sami osvajači osetili su ovo kasnije. izdajničkog Odiseja i hirovitog Ahila. Poglavlje /III/ HEROJSKO DOBA . naravno. Sve u svemu. već kao kraljevsku odgovornost da bogato produži svoju kraljevsku lozu. ne iz zabave. koji ima isto toliko morala kao i Alkibijad. a Hekaba je za nijansu bolja od Klitemnestre. izgledaju manje lukavi. Bila je šteta što su ovi plemeniti Dardanci stajali na putu ekspanzije Grčke. a Sapfa i Euripid nisu ostavili sumnje o tome kome idu njihove simpatije i divljenje. Smešteni ponosno iza svojih zidina. konji. Hektor. ćilibar. Helen i Troil su simpatičniji od kolebljivog Agamemnona. Troja je donosila iz unutrašnjosti i izvozila rezanu građu. njegovi sinovi su monogami i lepog su ponašanja kao neki Viktorijanci ‡ izuzev. Za uzvrat. i mačevi. ovom. Slika koju o Prijamu i njegovom domaćinstvu dobijamo iz "Ilijade" ima biblijsku veličinu i patrijarhalnu humanost. doneti civilizaciju višu od bilo koje do tada im znane. od Dunava i iz Trakije dolazila je grnčarija. Andromaha i Poliksena su ljupke kao Jelena i Ifigenija. srebro.

mada se na mnogo načina slaže sa mikenskom. Godine 1901. Šliman je ovu identifikaciju prihvatio i svet naučnika je izvesno vreme bio saglasan sa njegovim stavom. (5) U frizuri i odelu ima znatnih razlika. što ukazuje na različitu koncepciju zagrobnog života. (4) Ahajci koriste duge mačeve. Ahajcima je poznato. godine pre naše ere govore o "Ahejavama" kao narodu isto tako moćnom kao Hititi. (1) Gvožđe je Mikencima praktički nepoznato. Jedan egipatski zapis iz oko 1221. da su Ahajci bili plavokosi "Kelti" ili Srednjeevropljani. a o njima u kulturi Mikene nije nađeno ni traga. Ridžvej je zaključio da su Mikenci bili Pelazgi i da su govorili grčki. a kada su postali najmoćniji od svih grčkih plemena. Grčki istoričari i pesnici klasičnog doba zvali su Ahajce. jedan neuobičajeno ikonoklastični Englez. koji su se kroz Epir i Tesaliju spustili . nikakvi predmeti ovakvog oblika ne javljaju se u ostacima iz Mikene. Kod Homera su Ahajci narod iz južne Tesalije koji govori grčkim jezikom. kao Pelazge. pomutio je ovo srećno pouzdanje ističući da se ahajska civilizacija. razlikuje od nje u bitnim pojedinostima. Ser Vilijam Ridžvej. okrugle štitove i broševe sa pribadačom. godine pre naše ere pominje "Akivaše" koji su se pridružili drugim "narodima mora" u Libijskoj invaziji Egipta i opisuje ih kao lutajuću družinu koja se "bori da bi napunila stomak". u Tirintu i Mikeni oni se sahranjuju. autohtonim ‡ starosedeocima Grčke od pamtiveka. i oni su smatrali da je ahajska kultura opisana kod Homera istovetna sa onom koja je ovde nazvana mikenskom. (3) Ahajski bogovi su stanovnici Olimpa. Homer njihovo ime često koristi za sve Grke pod Trojom./I/ AHAJCI Skromne hititske tablice iz Bogaz Keja iz otprilike 1325. (2) Mrtvi se kod Homera kremiraju.

Grčka književnost ništa ne govori o ahajskoj invaziji. ili pak sa pribadačom. jer iako ih oživljava krovožedna mašta. i ne bi bilo pametno povezati odbijanje jedne tako jednodušne tradicije sa sve većim korišćenjem gvožđa.$14$ možda čujemo odjek kritskopelazgo-mikenskog jezika. Polako. Ahajci dodali svoje planinske i nebeske bogove povrh "htonskih" ili podzemnih božanstava ranijeg stanovništva. produženjem mača ili zaobljenjem štita. pomešalo krv sa tamošnjim Pelazgo-Mikencima i oko 1250. Teorija mnogo toga razjašnjava. Ove priče ne bismo smeli ignorisati. doneli sa sobom obožavanje Zevsa. /II/ HEROJSKE LEGENDE Legende o Herojskom dobu nagoveštavaju poreklo i sudbinu Ahajaca. izvršili invaziju Peloponeza oko 1400te. kao što su pretpostavljali svi klasični pisci. usvojili grčki jezik i mnogo grčkih običaja i učvrstili se kao feudalni poglavari koji vladaju iz svojih tvrđavapalata potčinjenim pelazgijskim stanovništvom. a počela je grčka civilizacija. Verovatno su oni dali Pelazgima grčki jezik. godine pre naše ere postalo vladajuća klasa. izgleda da su se dva načina života pomešala i stopila u jedan. one možda sadrže više . bili grčko pleme koje se prirodnim umnožavanjem tokom četrnaestog i trinaestog veka proširilo iz Tesalije na Peloponez. promenom u načinu sahranjivanja ili promenom frizure. na koju nailazimo kod Homera. Mnogo je verovatnije da su Ahajci. sa sve daljim stapanjem. Što se ostalog tiče. egejska civilizacija je nestala. nema oštre linije razdvajanja između mikenske kulture i ove njene docnije. ahajske faze. Parnas i Olimpija.od 2000-te pre naše ere pa nadalje. Na isti način su. čak i ako zahteva značajne modifikacije. a ne da su ga od njih primili. izgubila se u porazu Troje. U imenima mesta kao što su Korint i Tirint. verovatno.

U grčkoj priči Zevs je otac Tantala. ili Ostrvo Pelopsa. Pelops je podmitio kraljevog kočijaša. sa njim podeliti kraljevstvo. došao je u Elidu na zapadnom Peloponezu oko 1283. Pelopsova ćerka udala se za Stenulusa. Mirtila. ako izgubi. a posle njegove smrti. ćerkama kralja Tindareja iz Lakedemonije. odnosno Sparte.$15$ Hititski natpisi pominju nekog Atarisijasa kao kralja Ahijava u trinaestom veku pre naše ere. kralja Frigije. U takmičenju koje je usledilo kraljeva kola su se slomila i kralj je poginuo. čiji su potomci potpuno zaboravili na Mirtilovu kletvu. Agamemnon i Menelaj su iz svojih prestonica Mikene. Mirtil je na Pelopsa i sve njegove potomke bacio zloslutnu kletvu. Istočni zabat velikog Zevsovog hrama u Olimpiji još uvek nam priča priču o njegovoj prosidbi. Atrejevi sinovi Agamemnon i Menelaj oženili su se Klitemnestrom odnosno Jelenom. a kada su Atrej i Tindarej umrli. da ukloni čivije iz kraljevskih bojnih kola i obećao da će. ako prosac pobedi. Pelops.istorije nego što pretpostavljamo. Nekoliko prosaca je okušalo sreću i izgubilo i trku i život. Da bi smanjio rizik. i odlučio da se oženi Hipodamijom. kralj Ahajaca. Peloponez. a toliko su povezane sa grčkom poezijom.$16$ koji je otac Pelopsa. presto je prešao na njihovog sina Euristeja. nazvano je tako po njihovom dedi. Kralj je uveo običaj da prosce svoje kćeri proveri takmičeći se sa njima u trci bojnih kola. dramom i umetnošću da bismo ih bez njih teško razumeli. dobiće Hipodamiju. koji je otac Agamemnona. vladali celim istočnim Peloponezom. kralja Elide. Pelops se oženio Hipodamijom i vladao Elisom. ako plan uspe. Dok je tonuo. on je verovatno Atrej. na negovog strica Atreja. sina Perseja i kralja Argosa. ali umesto da podeli kraljevstvo sa Mirtilom ovoga bacio u more. prognan. ćerkom Enomaja. koji je otac Atreja. . biće pogubljen.

obično sa osnivanjem gradova. pokvarenost ljudske rase izazvala je Zevsa da je uništi u potopu. osnovao je (na mestu čiji je akropolj već bio naseljen od strane Pelazga) grad koji je po njoj dobio ime ‡ Atina.). u Beotiji. iz koga su se samo jedan čovek. koji je Atici dao civilizaciju. čiji će građani.U međuvremenu su i u ostalom delu Grčke heroji bili zauzeti. prim. slaveći ga kao boga. koji su bili rodonačelnici Ahajskih i Jonskih plemena. stopio dvanaest demesa ili sela Atike u jednu političku jedinicu. Kekrop. On je bio taj. glasi priča. Potomci Kekropsa vladali su Atinom kao kraljevi. instituciju braka. glasi grčka tradicija. u skeptičnom dobu Perikla. kasnije posvetiti jedan od svojih najlepših hramova. U petnaestom veku pre naše ere. biti nazivani Atinjanima. koja su se posle mnogo lutanja nastanila na Peloponezu i Atici. kao i Teba i Mikena. ukinuo krvne žrtve i naučio svoje podanike da se klanjaju Olimpijskim bogovima ‡ Zevsu i Ateni iznad svih ostalih. možda je zbog ove istorijske /synoikismos/ ili zajedničkog municipalnog života Atina. Tezej je bio taj koji je u Atinu doneo red i moć. i njegova žena Pira. gde god da žive. Helen je bio deda Ahaja i Jona. prev. NJegov unuk Tezej je oko 1250. učinio kraj žrtvovanju njene dece Minosu i dao njenom narodu sigurnost na drumovima ubivši razbojnika Prokrusta. grad je doneo Tezejeve kosti sa Skira i položio ih kao svete relikvije u Tezejev hram. Uz pomoć boginje Atene jedan od Jonovih potomaka. Prema severu. spasili u barki ili kovčegu koji se nasukao na planini Parnas. nosila ime u množini (grč. koji je voleo da isteže ili otseca noge svojih zarobljenika prema meri svog kreveta. kome će grad. /Athinai/. Sva grčka plemena i njihovo ujedinjeno ime Heleni poteklo je od Deukalionovog sina Helena. Deukalion. Posle Tezejeve smrti Atina se i njemu klanjala kao bogu. Tek 476. Četvrti po liniji bio je Erehtej. suparnički grad imao je jednako .

Kada je Edip umro. najstarije ime u istoriji muzike. kaže Teba. pokušao je da podučava mladića da svira i peva. ponikli su naoružani muškarci koji su. ali Herkul nije mario za muziku i ubio je Lina lirom. koja nije volela ovakvu veselu popustljivost prema nižima. ova petorica. napadali jedni druge sve dok ih nije ostala samo petorica. njegov unuk Labdak i njegov praunuk Laj. tamo gde je u našim danima otkopana "Kadmosova palata". Od zmajevih zuba. ubio rođenog oca i oženio se svojom majkom. kako to kod prinčeva obično biva. Lin.$18$ Hera. kao što zna ceo svet. koji je imao dražesnu ženu Alkmenu. zatim ponovo šesnaest godina kasnije u ratu Epigona. onaj koji je stekao slavu preko Here. NJu je Zevs posetio dok je Amfitrion bio otsutan u ratu. koji je ubedio Adrasta. Adrast je to pokušao (oko 1213) u čuvenom ratu Sedmorice (Saveznika) protiv Tebe. Eteokle je oterao Polinika. ili sinova Sedmorice.burnu tradiciju. naučio svoj narod pismu i ubio zmaja (možda je to antički izraz za neki zarazni ili parazitski organizam) koji je sprečavao naseljenike da koriste vode Aresovog izvora. Kada je . a Teba je spaljena do temelja. ali dečak je zgrabio svaku sa po jednom rukom i obe ih zadavio. a njihov sin bio je Herkul (Herakle). kao istorijski Grci. poslala je dve zmije da unište dete u kolevci. da proba da ga vrati na vlast. kojoj je bilo suđeno da postane prava tema grčke drame u klasičnom dobu. Među tebanskom aristokratijom bio je neki Amfitrion.$17$ Tamo je posle Kadmosa vladao njegov sin Polidor. njegovi sinovi su se posvađali oko skiptra. koje je Kadmo posejao u zemlju. Kasno u četrnaestom veku pre naše ere feničanski ili kritski ili egipatski princ Kadmo osnovao je grad Tebu na mestu gde se sastaju putevi koji preko Grčke vode sa istoka prema zapadu i sa severa prema jugu. kralja Argosa. čiji je sin Edip. Vlada se smestila u brdskoj tvrđavi nazvanoj Kadmeja. Ovog puta ubijeni su i Eteokle i Polinik. bili su osnivači njenih kraljevskih porodica. zato su ga nazvali Herkul.

argivskom kralju. ponudio je Herkulu dom i svojih pedeset kćeri. ako Hil pobedi. proždrljivi. jedan od sinova. ako izgubi. Euristej je poslao armiju da ih napadne. posle kog vremena njihova deca treba da dobiju Mikenu. Herkul se vratio u Tebu. Izvršio je mnogo drugih podviga. ponudio je da se bori sa ma kojim od Atrejevih ljudi u pojedinačnoj borbi. sklon piću. oslobodio Prometeja. naredio je kralju Trahina da ih protera iz Grčke. Heraklidi će se povući i neće se vraćati pedeset godina.odrastao ‡ kao nezgrapni. u strahu da ga ne skinu sa vlasti iz osvete za nepotrebne teške zadatke koje je tražio od njihovog oca. onako slučajno. pomogao bogovima da dobiju bitku protiv džinova. posle čega će postati besmrtni bog. dobiju Mikensko kraljevstvo. opljačkao Troju. a ovaj se muški pokazao da je dorastao situaciji.$19$ Kada ga je kraj otpustio. mnoga plemena tvrdila su da im je on rodonačelnik. i pokušao da se skrasi. Pedeset godina kasnije vratila se nova . On je poslušao i za Euristeja obavio svojih čuvenih dvanaest zadataka. Heraklidi (tj. ali su ga oni pobedili i ubili. ali Hera je na njega poslala ludilo i on je. Herkulova deca) su našli utočište u Atini. ćerkom Kreonta od Tebe. On je izgubio i poveo svoje sledbeniku u progonstvo. pod uslovom da Heraklidi. Konsultovao je proročište u Delfima i dobio nalog da ode i živi u Tirinsu i da dvanaest godina služi Euristeju. pridružio se Argonautima. Ovaj poslednji. Ubio je lava i poneo njegovu kožu kao odeću. dobrodušni džin ‡ poduhvatio se zadatka da ubije lava koji je pustošio među stadima Amfitriona i Tespija. ali Euristej. ubio bi ponekog od svojih ličnih prijatelja. Hil. Oženio se Megarom. ubio sopstvenu decu. vratio Alkestu u život i povremeno. Posle smrti slavili su ga kao heroja i boga. Kada je Atrej krenuo na njih sa drugom vojskom. kralj Tespije. a pošto je imao bezbroj ljubavi.$20$ NJegovi sinovi učinili su Trahin u Tesaliji svojim domom. ne znajući.

NJen otac izdao je naredbu da je zatvore. kao Agamenonova tragedija. ponovo izatkao u veoma prihvatljivi ep. Apolonije sa Rodosa. kralj Atamant predlaže da bogovima žrtvuje svog sina Friksa. koji su. ali ona je pobegla u sveto područje blizu mora i tamo živela prepuštena sumornim mislima sve dok je Jason nije našao kako luta duž obale.generacija Heraklida. Friks saznaje za plan i beži iz Orhamena sa sestrom Helom. Friks je stigao do kopna i našao put do Kolhide. kralj Kolhide. naredio je da svi stranci koji uđu u Kolhis budu pogubljeni. istraživanja. bili su to oni. koja je volela strane ljude i običaje. jer je proročanstvo glasilo da će on umreti ako ga neki stranac odnese. sa svim elementima avanture. Nekih dvadeset godina pre toga (grčki hronolozi kažu oko 1245. kada su im uskraćena njihova prava. na udaljenom kraju Crnog mora. a ne Dorani. Esonovog malog sina Jasona sakrili .). u helenističkim danima. tema njihove sudbine utkana je u priču o Argonautima. ljubavi. bogu rata. postavio je zmaja koji nikada ne spava da pazi na runo. Kao tolike od legendi koje su služile i kao istorijsko predanje i kao narodna književnost Grka. kaže grčko predanje. jašići sa njom kroz vazduh na ovnu sa zlatnim runom. osvojili Peloponez i okončali Herojsko Doba. nakon što su je dramatičari Atine skoro potpuno iscrpli. a da bi se što bolje osigurao. sažalila se na putnike koji su ulazili u Kolhidu i pomagala im da pobegnu. uzurpirao je presto Esona. rata. Ako priča o Pelopsu i njegovim potomcima ukazuje na maloazijsko poreklo Ahajaca. kralja Jolka u Tesaliji. ona predstavlja odličnu priču. Ali ovan je bio nesiguran i Hela je pala i udavila se u moreuzu koji je kasnije po njoj nazvan Helespont. NJegova ćerka Medeja. Našavši svoju zemlju iznurenu glađu. On počinje u beotskom Orhomenosu sa oštrom notom ljudske žrtve. Pelija. sin Posejdona. Ajet. tamo je žrtvovao ovna i obesio runo kao žrtvu Aresu. misterije i smrti utkanim u građu toliko bogatu da ju je.

i Tezej. Ali Jason je ustrajao. priča o Argonautima može da bude dramatizovano sećanje . Kada su Argonauti. Ali bio je isto toliko prostodušan koliko i jak. obučen u leopardovu kožu i naoružan sa dva koplja i zatražio svoje kraljevstvo. dok godine prolaze. Kada je Jason stigao u Jolk ponovo je zatražio kraljevstvo. Tako je Jason izgradio veliki brod "Argo" (Brzi) i pozvao u avanturu najhrabrije duhove u Grčkoj. Došao je Herkul sa svojim voljenim pratiocem Hilom. legenda je često fragment istorije koji. Meleagar. posle mnogo muka i nevolja stigli na cilj. i Pelej. Mit je često delić narodne mudrosti personifikovane u poetskim slikama. On joj je dao reč. ali Medeja ih je brzo izlečila korenjem i travama. Zaplašeni njenim magičnim moćima. poduhvati teškog zadatka ‡ da povrati Zlatno Runo. kao cene za presto. ljudi su nju i Jasona oterali iz Jolka i uskratili mu presto zauvek. kao što priča o Raju nagoveštava razočarenje od poznavanja i obaveza ljubavi. Ahilov otac. jer je Herkul napustio ekspediciju da bi opljačkao grad i ubio njegovog kralja Laomedonta i sve njegove sinove osim Prijama. Orfej i hitronoga devojka Atalanta. Kad je brod ušao u Helespont bio je izgleda zaustavljen nekom silom iz Troje. uz njenu pomoć zaplenio Runo i sa njom i svojim ljudima pobegao natrag na brod. Ostalo pripada Euripidu. i Medeja je pristala da mu pomogne da zadobije Runo ako je povede u Tesaliju i drži je za ženu do smrti. Onda je Medeja čarobnjačkom veštinom navela Pelijeve kćeri da ga kuvaju do smrti. Jednog dana pojavio se na tržnici. Mnogi od njih bili su ranjeni. sve više buja novim fikcijama. Medeja ih je upozorila na smrt koja očekuje sve strance u Kolhidi. pa ga je Pelija ubedio da se. Verovatno je da su u generaciji pre istorijske opsade Troje Grci pokušali da se probiju kroz Helespont i otvore Crno more za kolonizaciju i trgovinu.su prijatelji i on je odrastao u šumama i postao veoma snažan i hrabar mladić. ali Pelija je ponovo zatezao.

nedaleko od Helesponta. Tačno je da je arheologija iznenadila arheologe time što je Troju. Mikenu. zamišljala homerovsko doba? U svakom slučaju. Tirint. I tako ćemo samo postaviti pitanje kako je grčka tradicija. Jedno grčko naselje zaista je podignuto. a na ravnici Iliona Ahajci će uništiti same sebe da bi oslobodili Helespont. Rad . godine pre naše ere) iz poezije njenih legendi? Glavni oslonac mora da nam bude Homer. na ostrvu Lemnosu. Crno more pokazalo se negostoljubivo uprkos svog umirujućeg imena. sa hiljadu brodova umesto jednog. nemoguće je reći u kojoj meri poema odražava doba u kome je pesnik živeo. 1. umesto doba o kome piše. imaćemo sliku Helade u poletnom dobu prelaska iz egejske kulture u civilizaciju istorijske Grčke. sakupljena kod Homera. Knosos i druge gradove opisane u "Ilijadi" učinila stvarnim i iskopala mikensku civilizaciju čudno srodnu onome što kod Homera između redova spontano dobija formu. koji možda nikada nije ni postojao. oni će doći ponovo. a trvđava Troje je posle Herkulove posete ponovo podignuta da bi obeshrabrila postolovine u moreuzu. i tako smo danas skloni da centralne ličnosti njegovih fascinantnih priča prihvatimo kao realne. Ali Grci nisu zaboravili. a čiji su epovi za bar tri veka mlađi od Ahajskog Doba. Ipak. negde u to vreme. a "zlatno runo" može da se odnosi na kože sa krznom ili vunene tkanine koje su se u davnini koristile u severnom delu Male Azije za zadržavanje komadića zlata koje su donosile reke.tog komercijalnog istraživanja. /III/ HOMEROVSKA CIVILIZACIJA Kako da rekonstruišemo život ahajske Grčke (1300-1100.

pisanje uz protest i jedina književnost za koju znaju je vojnička balada i nepisana pesma trubadura. i jedni i drugi van kuće nose cipele ili sandale. sve muškarce učinio snažnim. žene imaju gole ruke. ali su u kući obično bosi. Ako verujemo Homeru. Kao Rimljani hiljadu godina kasnije. navodnjavaju polja i prave nasipe uz rečice braneći se od zimskih poplava. Kako ovi muškarci i žene žive? Homer ih prikazuje kako obrađuju zemlju. a više civilizovanog od Dorana koji su došli posle njih. a sve žene lepim. Muškarci idu golih nogu. Pripadnici oba pola nose nakit. ponosno pogledom preleću preko brazdi koje su tako ravno izorali. rešetaju žito. Ahajci književnu kulturu smatraju kao neku mekušnu degeneraciju. sa porastom dostojanstva. najveći dar koji muškarac može da učini je da odseče kosu i položi je kao žrtvu na pogrebnu lomaču svog prijatelja. sa dugačkom kosom i doteranom bradom. Homerovska Grčka je /kalligynaika/ ‡ ona je san o lepim ženama. kroz njega osećamo očajanje seljaka čiji su meseci rada uništeni "snažnom bujicom koja u brzom toku . Oni su pre svega obuzeti telom ‡ muškarci su visoki i snažni. Grci Herojskog doba) nam ostavljaju utisak manje civilizovanog naroda od Mikenaca koji su im prethodili. treba da pretpostavimo da je Zevs u ahajskom društvu ostvario težnju američkog pesnika koji je pisao da bi. Golotinja se još ne upražnjava.Ahajci (tj. Imućni uživaju u skupocenoj odeći. razviti u gaće i pantalone. žene su zanosno ljupke na neobično doslovan način. koji je povezan kopčom i čija dužina dopire skoro do kolena. kao što je ona koju je Prijam ponizno doneo Ahilu za sinovljev otkup. I muškarci su lepi. i onda i sam postao čovek. žene mogu da dodaju veo ili pojas. a žene i Paris trljaju telo "uljem sa mirisom ruže". ako bi bio bog. a muškarci komad tkanine oko bokova ‡ koji će se. oba pola pokrivaju telo četvorougaonim komadom odeće složenim na ramenima. udišu sa zadovoljstvom miris sveže prekopane tamne oranice.

čak i među siromašnima i među decom. kaže . već duž zida. ali on ne može da je proda." Zemlja je teška za obradu. Bogati su veliki uzgajivači stoke. njome upravlja i kontroliše je otac. na gvozdenoj ploči ili vrućem kamenu. oni doručkuju meso i vino.razbija brane. koze i konje. U "Odiseji" ova se zajednička zemlja deli i prodaje ‡ ili je prisvajaju ‡ bogati ili jaki pojedinci. nju ne može da zaustavi ni duga linija nasipa. Pri obedu obično ne leže. ili gusto pošumljeni brežuljci. i novog neobičnog luksuza. Nema viljušaka. a na njenim poljima ljudi mogu da napasaju svoja stada. veliku i tanku. a lov je potreba pre nego što postane sport. ratnici i bogati troše velike količine pečenog mesa. već sede na stolicama. kašika ili salveta. Oni koriste med umesto šećera. neki Erihtonije drži tri hiljade kobila za rasplod sa njihovom ždrebadi. Siromašni jedu ribu i žito. jede se prstima. umesto hleba jedu pogaču od žita. kao što će to činiti Atinjani. svinje. a ne pojedinac. od nje će se napraviti. ovce. srebra i zlata. Zemlja može uz hranu da daje i metal. zajednička zemlja nestaje u antičkoj Grčkoj baš kao u modernoj Engleskoj. mast umesto butera. ili močvare. je razblaženo vino. ne za centralnim stolom. a za večeru trećinu petogodišnje svinje. niti zidovi od plodom bogatih voćnjaka mogu da odole njenom iznenadnom dolasku. ispečenu. U "Ilijadi" veliki komadi zemlje nazivaju se Kraljevom zemljom ili Demesne (/temenos/). u stvari ona pripada zajednici. a noževa ima ako ih gosti donesu sa sobom. povremeno povrće. Glavno piće. Zemlju poseduje porodica ili klan. gvožđa. sela pohode divlje životinje. sa malim stolovima između sedišta. Odisej i njegov svinjar jedu zajedno za ručak malo pečeno prase. Bezoblična masa gvožđa nudi se kao dragocena nagrada u igrama koje se održavaju u čast Patrokla. jer veliki deo su planine. oni uzgajaju stoku. ali Ahajci zanemaruju rudarstvo i zadovoljavaju se uvozom bakra i kalaja.

čak i lokalni kralj. vezom i domaćim poslovima. za prodaju ili profit. Povremeno se sa njima postupa brutalno. nikada robovi kao u klasičnoj Grčkoj. bez žurbe i podstreka neke vidljive konkurencije. Robova nema mnogo. čak i gospodar kuće. druge homerovske zanatlije ‡ sedlari. Penelopa. koje je još uvek od bronze. čizme i sedlo za sebe. stolari ‡ idu da rade u domovima onih koji su poručili njihov proizvod. i za razliku od kasnijih Grka on se svojom manuelnom veštinom ponosi.Ahil. mnogo poljoprivrednog alata. tkanjem. Kovač za svojim kovačkim mehom i grnčar za svojim točkom rade u radionici. zaposlene su predenjem. tesari. niti je njihov položaj degradiran. zidari. Oni ne proizvode za tržište. Jelena izgleda ljupkija kad Telemahu pokazuje svoj vez nego kada u svojoj lepoti hoda po nazubljenim grudobranima Troje. izuzev što se kupuju i prodaju na duže vreme umesto nesigurnih kratkih angažmana. dete je obično slobodno. svako u njoj radi sopstvenim rukama. oni rade mnogo sati. "Odiseja" opisuje kaljenje gvožđa. Zanatlije su slobodnjaci. obično su prihvaćeni kao članovi porodice. Međutim. ali ne slušamo o kmetovima vezanim za zemlju. Seljaci se u hitnim slučajevima mogu regrutovati da rade za kralja. ali opušteno. kao Odisej. o njima se brinu kada su bolesni ili slabi ili stari i među njima se mogu razviti ljudski odnosi simpatija sa gospodarem ili gospodaricom. ona sa njima igra lopte i postupa sa njima kao sa družbenicama. kao i njihove služavke. Ako robinja gospodaru rodi sina. Jelena i Andromaha. oni su većinom ženske pomoćnice u kući i zauzimaju položaj koji u stvari odgovara položaju današnje posluge u domaćinstvu. On ništa ne govori o oružju.$21$ ali taj ep verovatno pripada kasnijem dobu od "Ilijade". svaki čovek može da postane . Nausikaja pomaže svojim robinjama kod pranja porodičnog rublja u reci. pravi krevet i stolice za svoj dom. Porodica većinu svojih potreba podmiruje sama.

Bogatstvo se realistično izračunava u robi. kao i u životu. neki od raznovrsnih predmeta na njima pašće na dno. U tim vremenima Feničani su još uvek bolji trgovci i pomorci od Grka. Zlatna poluga od pedeset i sedam funti naziva se talent (/talanton/. društvo se. i samo na opasnom četvorodnevnom putovanju brodom od Krita do Egipta kopno nestaje sa vidika. za merilo vrednosti uzimaju se vo ili krava. zarobljavanjem u borbi ili u gusarskim prepadima. Homerovski Grci nemaju novac. Već u drugoj knjizi "Ilijade" čujemo zvuk klasnog rata. Saobraćaj kopnenim putem otežavaju i ugrožavaju besputne planine i močvare i reke bez mostova. Homerovsko društvo je seosko i mesno ograničeno. . prirodnih luka ima bezbroj. osobito u stoci. kreće neravnim putem. uprkos gusara i struja.rob. mi prepoznajemo ranu varijaciju jedne teme koja traje. Grci im se svete time što preziru trgovinu i daju prednost gusarenju. Trgovina morskim putem je lakša. umesto u komadima metala ili papira koji svakog trenutka mogu da izgube vrednost kroz promenu u ekonomskoj teologiji ljudi. već kao sredstvo razmene koriste šipke od gvožđa. Još uvek ima mnogo trampe. čak i tada većinu roba prevoze mule ili ljudi. čak i "gradovi" samo su sela šćućurena uz tvrđave na vrhu brda. To je najgori aspekt ahajskog života. Drvodelja pravi kola na četiri točka koji imaju paoce i drvene obruče. grnčar nije napravo sve posude od iste zemlje ili iste jačine ili krhkosti. na dugim razdaljinama. kao neka tandrkava kola. bronze. težina). uz pomoć signalnih vatri koje svojim sjajem prenose poruke sa vrha na vrh. ili zlata. i bez obzira koliko su kola pažljivo konstruisana. bogatih i siromašnih. i dok Tersit oratorski napada Agamemnona. a posada i putnici spavaju na čvrstom tlu. Kod Homera ima. Komunikacija se obavlja preko vesnika ili glasonoša ili. a drugi će se doći na vrh. Obično je brod noću nasukan na obali.

buran. sin izgubljenog Odiseja koji se tako hrabro borio za njih. za dan tvoje dugo žuđene ženidbe. a možda i poklon. dok stavlja skupocenu odeždu u Telemahove ruke. "Gle. Prijateljstva među herojima su čvrsta. da je nosi tvoja mlada". Jelena i Menelaj plaču kad saznaju da je Telemah. ima i mnogo prefinjenih kvaliteta i scena. drago dete. a i oni ljube njega na sličan način. prelaz između sjajne Egejske civilizacije i "mračnog doba" koji će doći za Dorskim osvajanjem. Homerovski život je siromašan umetnošću. mada se možda stepen seksualne izopačenosti javlja u skoro neurotičnoj privrženosti Ahila prema Patroklu. između roditelja i deteta postoji ljubav duboka koliko i skrivena. Istina. suviše je mlad i jak da bi obraćao pažnju na dobre manire i filozofiju. posle duge razdvojenosti. Čak i ratnici su velikodušni i srdačni. Verovatno o njemu pogrešno sudimo zato što ga vidimo u žestokoj krizi ili raspuštenosti koje su posledice rata. on dobija hranu i smeštaj ako su mu potrebni. bogat akcijom. taj plemeniti mladić. . Sluškinje peru noge ili telo gosta. "dajem ti i ovaj poklon. To je slika koja nam otkriva ljudsku nežnost i fino osećanje koja se u "Ilijadi" moraju skrivati pod oklopom rata. prepoznaju. uspomenu na Jelenine ruke. I sam Agamemnon će proliti toliko suza da one Homera potsećaju na potok koji se razliva preko stena. Moral Kada čitamo Homera stičemo utisak da smo u društvu u kome je više bezakonja i primitivizma nego u društvima Knososa ili Mikene. jer "svi stranci i prosjaci su od Zevsa"." kaže Jelena "lepoga lica". Odisej ljubi glavu i ramena članova svoje porodice kada ga. brz. on je nemeditativan.2. Ahajska kultura je korak unazad. trljaju ga mastima i mogu da mu daju i svežu odeću. osobito prema mrtvom Patroklu. Gostoprimstvo je raskošno.

ovce i ljudska bića da bi se o mrtvom Patroklu lepo brinuli i hranili ga. Odisej je uvređen kada ga pitaju da li je trgovac "koji vodi računa o onome što mu donosi njegova pohlepa". a na pogrebnoj lomači žrtvuju se konji. postaju robinje. sve u odličnom raspoloženju. izuzev što može da učestvuje samo vladajuća klasa. haraju gradove i sela i odvode njihovo stanovništvo u roblje. Deca i odrasli upuštaju se u vešta i teška takmičenja. očigledno sa dobrom voljom i dobrom raspoloženju. ali on sa ponosom priča kako je po povratku iz Troje napao i opljačkao grad Ismar i obezbedio svoj brod zalihama . ako su zgodne. igre koje su bile presedan za Olimpiju ‡ takmičenja u trčanju. Ahil se odnosi prema Prijamu veoma učtivo. "Zaista. volovi. Druga strana slike manje je prijatna. a samo bogovi mogu da varaju. čak i kraljevi organizuju pljačkaške pohode. Za ahajskog muškarca ljudski život je jeftin. vrlo slično onome kako u našim vremenima velike zemlje mogu da osvoje i podjarme nezaštićene narode ne gubeći dostojanstvo ili poštenje. odvijaju se. streljaštvu. žene se. Odisejevi feačanski gosti igraju bacanje koluta o klin i neku čudnu kombinaciju lopte i igre." kaže Tukidid. trkama bornih kola kao i pojedinačne borbe pod oružjem. ali tek nakon što je vukao Hektorovo telo oko pogrebne lomače mrcvareći ga u sramoti. "to je postalo glavni izvor sredstava za život ranih Helena. prema ahajskom običaju. ako nisu. Kao nagradu u trci bornih kola Ahil nudi "ženu veštu u lepom ručnom radu". muškarci se ubijaju ili prodaju u ropstvo. rvanju. ovakvo zanimanju nije se smatralo nečasnim. uzimaju za konkubine. bacanju koplja. Penelopini prosci igraju "dame" i bacaju disk ili sulicu. uzeti ga nije ozbiljna stvar. bacanju diska.$22$ Prilikom spaljivanja mrtvog Patrokla. psi. Gusarstvo je još uvek poštovano zanimanje." već je donosilo i izvesnu slavu.Čak ni rat ne sprečava strast Grka prema igrama. trenutak zadovoljstva može da ga zameni. Kada se osvoji neki grad.

baca disk dalje od bilo kog Feačanskog mladića. oni ga ubijaju. da. oni mu zavide i dive mu se i vide u njemu uzor. Tačno je da drugi Ahajci nisu u pogledu nečasnosti baš kao Odisej." U stvari smo i mi sami privučeni ovom herojskom Minhauzenu iz antičkog sveta. čak ni u svojoj sopstvenoj zemlji izgleda nisi odustajao od lukavština i prevarnih priča. makar to bio i bog koji te sretne. čak ni ako ponovo dođem u kuću svog oca i majke!" Zavidimo Odiseju na njegovom "liku kao u besmrtnika". ali ne zato što neće. "Nikada više. mada se bliži pedesetoj. njegovoj "mudrosti kao u Jupitera" i naša simpatija ga prati kada. divimo se njegovom "postojanom srcu". "neću naći gospodara kao što je on. a kada to učini." kaže njegov svinjar. on i Diomed mu obećavaju život ako im pruži tražene informacije. koje voliš iz dubine svog srca. a da ne slaže ili ne postupi podmuklo. u . Pošto su uhvatili trojanskog izvidnika Dolona. lukav u savetu. ili kao je plovio uz reku Egipat "da bi poharao sjajna polja. Mi u njemu otkrivamo i neke simpatične odlike kao i kod snažnog i lukavog naroda kome pripada. Ovom bezbrižnom uživanju u pljački i ubijanju Ahajci dodaju bestidnu lažljivost. On je nežan otac i u svom sopstvenom kraljevstvu pravedan vladar. čak i boginja Atena hvali ga zbog laganja i ubraja to među njegove posebne čari zbog kojih ga voli. "koji bi tebe prevazišao u prevarama. njegovoj telesnoj građi tako atletskoj da." ona mu govori smešeći se i gladeći ga rukom. Hrabri čoveče.namirnica. nezasitan u prevari. Odisej jedva da progovori. "Lukav i podao mora da bude onaj. pesnik koji ga opisuje smatra ga herojem u svakom pogledu. Ni jedan grad nije siguran od iznenadnog i ničim izazvanog napada. odveo žene i malu decu i pobio muškarce". koliko god daleko da pođem. koji "nije učinio nikakvu nepravdu ili rekao lošu reč nikome u zemlji".

"Gladan stomak. Polovi Ahajsko društvo je društvo patrijahalnog despotizma ublaženog lepotom i gnevom žene i strastvenom nežnošću očinske ljubavi. muževnost. vrhunska vrlina je. On živi u svetu nereda. ili kada se. žudi da umre. glupak i slabić. već je to onaj koji je kukavica. Zbog njega se pripremaju brodovi sa klupama za veslače. davno pre Trasimaha. uznemirenom. koji neprijatelju preko nemirnog mora donose zlo. osobina Aresa ili Marsa. dušo moja. u bujnoj nezrelosti evropskog sveta. to je jednostavno onaj koji se hrabro i dobro bori. "niko ne može sakriti. Dobar čovek nije onaj koji je nežan i prašta. sa svakim slabićem je lako. i zato mu se može oprostiti.. usred opasnosti i patnji. on je ne poštuje ni izvan svoje zemlje. može da izloži svoju decu da umru na planinskim vrhovima ili da ih ubija na oltarima krvožednih bogova.. Vrlina je doslovno /virtus/. ali ipak potpuno ljudski. Takva očinska svemoć ne mora da znači . spreman sa lukom i kopljem i sposoban da mirno gleda prolivanje krvi. On je čovek od gvožđa u telu i duhu. 3." kako objašnjava Odisej. čeliči rečima koje je voleo da citira Sokrat: "Budi sad strpljiva. Tajna svega leži u tome što se ahajsko merilo prosuđivanja razlikuje od našeg kao što se vrline rata razlikuju od vrlina mira. Oni su bili ničeovci davno pre Ničea. hrabra i bezobzirna snalažljivost. gde svaki čovek mora da bude svoja sopstvena straža. po njegovom mišljenju. marljiv i častan.$23$ Teoretski. otac je vrhovna ličnost: on može da uzme onoliko konkubina koliko hoće.$24$ on može da ih ponudi svojim gostima. veran i trezven. /arete/. gladnom. ubija i vara. izdržala si ti i gore od toga"." Pošto Ahajac ne poznaje sigurnost kod kuće. Rđav čovek nije onaj koji previše pije.. koji laže.očajanju da li će ikada ponovo videti "dim koji se diže sa njegove sopstvene zemlje".

Kupovina je recipročna. poštovana prema . da bi stvorila takav red. ljupkost Jelene mora učini rat za zemlju i trgovinu naizgled lepšim. sa mnogo jela. obično volovima ili njihovim ekvivalentom. Ceremonija je porodična i religiozna. kao ni dom. koje prosac plaća devojčinom ocu. položaj žene daleko je viši u homerovskoj Grčkoj nego što će biti u Periklovoj. i u kome je porodici. kao Jelena sa Menelajem i Telemahom. Ženidba se obavlja kupovinom. U praksi je ahajski muškarac obično razuman. strpljivo prihvata domaću rečitost i odan je svojoj deci. idealizmu i ljubaznosti. potreban autoritet koji će kasnije prisvojiti država nacionalizacijom prava na ubijanje. Bez žene homerovski heroj bio bi trapava seljačina. /Gynaeceum/ je ne drži zatvorenom. Mladi ljudi vrteli su se u igri. Sa napredovanjem društvene organizacije očinska vlast i porodično jedinstvo se smanjuju. tako su nepromenljive osnovne stvari našeg života. žena postaje gospodarica u svom domu. Kada ahajske vođe žele da raspale maštu svog naroda protiv Troje oni ne pribegavaju političkim ili rasnim ili religioznim idejama. a sloboda i individualizam povećavaju. već samo društvo u kome organizacija države još nije otišla toliko daleko da bi se očuvao društveni red. već osećaju za žensku lepotu. ona se slobodno kreće među muškarcima i ženama i povremeno učestvuje u ozbiljnim razgovorima muškaraca. igre i slobodnog jezika. bez ičega zbog čega bi živeo ili umro. U patrijarhalnim okvirima. a visoki tonovi flaute i lire razlegali su se oko njih". jer otac obično mladoj daje značajni miraz.brutalno društvo. ona ga uči ponešto o uljudnosti. "Pod bljeskom baklji oni su vodili mlade iz njihovih prostorija kroz grad i glasno se zaorila svadbena pesma. Kada se uda. pesnik govori o "devojkama koje donose stoku". U legendama i epovima ona igra vodeću ulogu. od Pelopsove prosidbe Hipodameje do Ifigenijine nežnosti i Elektrine mržnje.

smiruju svađe i uče ih ponašanju. homerovska porodica je (izuzimajući strahote u legendama koje kod Homera ne igraju nikakvu ulogu) zdrava i ugodna institucija. da se stara o životinjama. LJubav u pravom smislu. dolazi posle ženidbe. tkaju i vezu. nema knjiga. ali one nanose nepravdu ljudskom proseku. devojčica uči veštine domaćinstva. on dovodi mladu u očev dom i ritam generacija se ponavlja. on uči da lovi ribu i pliva. koja opstaje možda i vekovima. kao duboka uzajamna nežnost i brižnost. Formirana na ovakvoj pozadini. grebenaju vunu. Kod Homera nalazimo tri preljubnice ‡ Klitemnestru. one melju žito. Pojedini članovi porodice vremenom se menjaju. čitanje. kao i Francuzima. koliko to njen muž nije. ako već ne božanskom. Jelenu i Afroditu. moralu i tradicijama plemena. već i radnice. Kada najstariji dečak odraste on u otsustvu oca postaje odgovorna glava porodice. gramatika. Umetnosti . već plod dugog saučestvovanja u kućnim brigama i delatnostima. ona nije iskra koja će planuti kontaktom ili bliskošću dva tela. bogata finim ženama i odanom decom. Usred ovih radnih obaveza one još i rađaju i podižu decu. 4. predu. Žene nisu samo majke. Kada se oženi. Homerovska žena toliko je verna. a kuvanje je obično prepušteno muškarcima. Formalnog obrazovanja nema.broju dece koju rađa. Grcima. da obrađuje polja. ali porodica je trajna jedinica. jer su haljine uglavnom bez šavova. dečak veštine lova i ratovanja. a u uzburkanom topioničkom loncu doma kuje se red i karakter bez koga je svaka vlast uzaludna. gađa strelom i kopljem i uči da pazi na sebe u svim kritičnim momentima života u kome nema mnogo zakona. postavlja zamke. one vrlo malo šiju. leče njihove povrede. očigledno se ne uči pisanje. a ne pre.

U boljim stanovima unutrašnji zidovi su od obojene štukature. jer njemu je. pod je obično od nabijene zemlje i čisti se grebanjem. i to u karakterističnom kontekstu. iznad svih ostalih. On ništa ne kaže o slikarstvu ili skulpturi. "Pozovi ovamo božanskog minstrela. štitovi i tapiserije. traži takvu pesmu kad zabavlja Odiseja. to je samo kada rat i pljačka dozvoljavaju neku mirnu pauzu. prebirajući po liri. ali priziva svu svoju inspiraciju da bi opisao scene umetnute ili izrađene na damaški način na Ahilovom štitu ili urađene u reljefu na Odisejevom brošu. otvor na krovu u centralnoj prostoriji omogućava da izađe . ali mu je dala dar slatke pesme. to je za Ahajce i poezija i istorija. sa ornamentalnim rubom ili frizom. koga je Muza volela više od svih ljudi i dala mu i dobro i zlo. Vrata su jednostruka ili dvostruka. vodeći dobrog minstrela. i na njima visi oružje. sa zasunom ili ključem. kralj Feačana. oni više vole krv i meso od mastila i gline. prozora." Jedina umetnost koja Homera interesuje osim njegove sopstvene je cizeliranje ‡ kovanje metala u plastične forme. priča u jednostavnom stihu podvige predaka heroja. Uobičajeno prebivalište kod Homera očigledno je napravljeno od opeke sušene na suncu. krov je od trske prekrivene ilovačom. koja im je nesumnjivo preneta od mikenske Grčke. sa uputstvom primaocu da glasnika ubije. priča kako Alkinoj.. U celom Homeru samo se jednom pominje pisanje. sa osnovom od kamena. Demodoka.Ahajci veštinu pisanja. Homer. preklopljena tablica daje se glasniku. Onda se glasonoša približio. želeći možda da kao Fidija ugravira sopstveni portret u svoje delo. On govori kratko ali poučno o arhitekturi. bog darovao veštinu u pevanju. a neki lutajući minstrel. Ako Ahajci imaju vremena za književnost. prepuštaju trgovcima i skromnim pisarima.. a kosine jedva dovoljne za odvod kiše. kralj ili princ okuplja oko sebe svoje pratioce na gozbu. lišila ga je vida. Nema kuhinje. dimnjaka.

o velikoj palati kralja Alkinoja. . često umetnički rezbaren i obrađen. a Odisej pravi za sebe i svoju ženu masivni okvir kreveta predviđen da traje jedan vek. Unutra. o svojeglavosti dece i sreći i nesreći država. Bogata domaćinstva imaju kupatilo. sa zidovima od bronze. U centru dvorane bilo je ognjište. davale nesigurno osvetljenje. frizom od smeše plavog stakla. ostatak nalazi put kroz vrata ili se kao čađ skuplja na zidovima. ponekad osvetljenoj ne samo kroz otvor na krovu. baš kao što će arhitektura Periklovog doba zanemariti palate i rasipati se na hramove. Ikmalije je pravio za Penelopu fotelju sa umetnutom slonovačom i dragocenim metalima. Slušamo o "raskošnom domu Parisa. drugi se zadovoljavaju čabrom. Ona je imala prednje dvorište.deo dima koji se diže sa ognjišta. koji je ovaj princ izgradio uz pomoć najveštijih arhitekata u Troji". na njemu su spavali robovi. delimično popločano kamenom. a često i posetioci. Noću su posude za žeravicu. već i uskim brodom sa prozorima ili otvorenim prostorom između arhitrava i strehe. Ono što je karakteristično za to doba je da njegova arhitektura ignoriše hramove i rasipa se na palate. okruženo palisadom ili gipsanim zidom i bilo je ukrašeno drvećem. predvorje se otvaralo prema centralnoj dvorani sa stubovima. upaljene na visokim stalcima. Nameštaj je od punog drveta. o vratima od srebra i zlata i drugim karakteristikama koje bi mogle da spadaju pre u poeziju nego u arhitekturu.$25$ Veliki trem pod stubovima vodio do kuće. mi saznajemo ponešto o Agamemnonovoj kraljevskoj rezidenciji u Mikeni i mnogo toga o Odisejevoj palati u Itaki. sa štalama za konje i gomilom balege koja se puši i na kojoj Odisejev pas Argos spava na suncu. oko čije se svete vatre porodica uveče okupljala radi toplote i dobrog raspoloženja i raspravljala o susedima.

Iz ovih institucija ‡ javne skupštine. saveta plemića i kralja ‡ poteći će. dok vlast poglavara prelazi u običaj i zakon. imamo početke one struje elokvencije. Poglavice koje su najbliže kralju po prebivalištu i poštovanju nazivaju se Kraljevi Pratioci. poglavice slede vođstvo najjačeg među njima kao kralja i prijavljuju mu se sa svojim armijama slobodnjaka i pratećih robova. ali samo najznačajniji članovi grupe mogu da predlože njegovu izmenu. već kod starog Nestora. tamo se. doslovno gen) osoba koja priznaje zajedničkog pretka i zajedničkog poglavara. ili savetu. Klan je grupa (/genos/. koji umeju da utiču na narod. Ograničena .5. u krizi kroz klan. Kada svi klanovi moraju da reaguju odjednom. čije reči padaju "kao snežne pahulje na ljude". koje će se u Grčkoj uzviti u veće visine nego u ma kojoj drugoj civilizaciji i na kraju je gurnuti u propast. U toj seoskoj skupštini ‡ jedini demokratski element u suštinski feudalnom i aristokratskom društvu ‡ vešti govornici. ustrojstva modernog sveta Zapada. dragoceni su za državu. Država Kako su ovi strastveni i žestoki Ahajci vladali? U miru kroz porodicu. on sazove slobodne muškarce u javnu skupštinu i podnosi im predlog koji oni mogu da prihvate ili da odbiju. plemići imaju punu slobodu govora i obraćaju se kralju kao jedino ‡ i kao privremeno ‡ prvom među jednakima. Moć kralja usko je ograničena i veoma široka. Ograničena je po prostoru. Kada poglavar od svog klana ili grada traži neku zajedničku akciju. Tvrđava poglavara je početak i centar grada. U svom /boule/. jer je njegovo kraljevstvo malo. oni će se ponovo zvati tako u Filipovoj Makedoniji i u Aleksandrovom logoru. čiji glas "sa jezika teče slađe od meda"i kod lukavog Odiseja. u sto varijacija i sa hiljadu karakteristika i izraza. okuplja klan za klanom i čini političku i rodovsku zajednicu.

iznenada. štitove i borna kola. Dokle god ga armija štiti on je vlast ‡ zakonodavna. On se brine da ona bude dobro opremljena. njegova je vlast nasledna i ima samo najnejasnija ograničenja. Pod njim Savet može povremeno da zaseda da bi sudio kod ozbiljnih sporova. On je pre svega vojni komandant. u Egiptu kao neuspešni pirati. dobro hranjena. Međutim. da ima otrovne strele. on povremeno od svojih podanika prima "poklone". štitnike za potkolenice. on traži presedane i prema tome odlučuje. brižan za svoju armiju. u homerovskom društvu presude bilo koje vrste su retke. dobro uvežbana. Nasilja ima u obilju. On je visoki sveštenik državne religije i on prinosi žrtve za narod. Presedan dominira zakonom jer je presedan običaj. još ne postoji neka reči za zakon. od takse na pljačku koju njegovi vojnici i njegovi brodovi sakupljaju na kopnu i moru. a običaj je ljubomorni stariji brat zakona. /I/ OPSADA TROJE . jer on može da bude svrgnut od strane Saveta ili po pravu koje su Ahajci spremni da priznaju ‡ po pravu jačega. na Kritu kao prolazni osvajači. oklope za grudi. Inače. verovatno. bez koje bi mogao da se nađe u nevolji. NJegov glavni prihod potiče. sudska. Za izdržavanje svoje uprave kralj ne nameće poreze. kao da postavlja presedan za sve sudove. I onda. Možda se zato u kasnom trinaestom veku Ahajci mogu naći u Egiptu i na Kritu.je vremenski. a njegove odluke konačne. svaka porodica mora da se brani i da se sveti. NJegovi dekreti su zakoni. šlemove. sakupljaju sve snage iz svih plemena. izvršna. opremaju sto hiljada ljudi i kreću sa velikom i neuporedivom armadom od hiljadu brodova da bi okušali sreću protiv udarne snage Azije na ravnicama i na brdu Troje. koplja. zatim. čujemo kako raspaljuju svoj narod pričom o ponižavajućim otmicama. jedva da ima nekih javnih ustanova pravde. Ali kad bi zavisio od takvih poklona on bi bio siromašan kralj.

moguće je da je neka takva priča iskorišćena da bi obični Grci mogli da provare ovakvu pustolovinu. to je skoro sigurno. Egipćani su. godine pre naše ere "ostrva bila nemirna". odbio da prihvati da je Jelena otišla u Troju. i da se danas. ko da poveruje da bi se Trojanci borili deset godina za jednu ženu? Euripid je ekspediciju pripisao višku stanovništva u Grčkoj. priča i njeni heroji prihvataju kao suštinski stvarni. pod prisilom. eto koliko su stara najranija opravdanja želje za vlašću. darežljivo umnožen. a posle njega i Herodot i Euripid. kao i u prošlom veku. Jedan egipatski zapis iz vremena Ramzesa /III/ izveštava da su oko 1196. ukrali Ijo od Argosa. izračunao je kao datum opsade 1194. Stari Persijanci i Feničani bili su saglasni sa Grcima kada su povezivali veliki rat sa četiri otmice lepih žena. da nam je arheologija predočila.Da li je takve opsade bilo? Mi samo znamo da su svaki grčki istoričar i svaki grčki pesnik i skoro svaki zapis iz hrama ili grčka legenda opsadu prihvatali kao činjenicu. i tamo je desetak godina čekala da Menelaj dođe i da je nađe. na osnovu tradicionalnih genealogija sređenih u šestom veku pre Hrista od strane geografa-istoričara Hekateja. Ipak. godinu pre naše ere. Veliki aleksandrijski učenjak Eratosten. Grci su ukrali Europu od Feničana i Medeju od Kolhide. u borbi dveju interesnih grupa za posedovanjem Helesponta i bogatih . njegov uzrok i suština ležali su. a osvajanje težnji za ekspanzijom. govorili su. osim toga. muškarcima su potrebni izgovori ako treba da ginu. ona je samo otišla u Egipat. zar nije uravnoteženje vage nalagalo da Paris otme Jelenu?$26$ Stesihor je u godinama svog pokajanja. Ma kakva da je bila fasada i lozinka ovog rata. pitao je Herodot. a Plinije aludira na Ramzesa "u čije je doba pala Troja". grad u ruševinama.

žrtvujući njihovu ćerku Ifigeniju za povetarac. da bi se utešio i stavio tačku na priču.. Jedan prorok sada izjavljuje da Apolon sprečava uspeh Grka. a narodi Male Azije slali su Troji stalno nova pojačanja. Forma "Ilijade" nije baš savršena. Bio je to početak borbe koja će se ponoviti kod Maratona i Salamide. priča je ponekad kontradiktorna ili nejasna. kod Lepanta i Beča. 1. Ahil saziva generalnu skupštinu i gnevno optužuje Agamemnona. struktura je labava. a priča. mali narodi Grčke došli su u pomoć Agamemnonu.. Kralj vraća Hriseidu njenom ocu. ipak. oni su klonuli duhom. Kod Aulide ih je zadržala bolest i bonaca. možda i istorije. zaključak ne zaključuje. Umetnost (da malo izmenimo Aristotela) može čak i užas da učini lepim ‡ i tako ga očisti ‡ dajući mu značaj i formu. Cela Grčka i čitava zapadna Azija smatrali su ovaj sukob odlučujućim.zemalja koje leže oko Crnog mora. postaje jedna od velikih drama književnosti. Agamemnon je uzeo lepu Hriseidu. jer je Agamemnon obeščastio kćer Apolonovog sveštenika Hrisa. On se zaklinje da ni on ni . Na putu uz obalu Grci su se zaustavljali ovdeonde da bi popunili zalihe hrane i konkubina. ali zato utoliko više kao deo istorije civilizacije. kod Tura i Granade. ali. savršenstvo delova nadoknađuje nered celine. Ahil lepu Briseidu.$27$ Na početku poeme Grci već devet godina uzalud opsedaju Troju. kod Isa i Arabele. on primorava Briseidu da napusti Ahila i zauzme Hriseidino mesto u kraljevskom šatoru. O događajima i posledicama rata možemo da pričamo samo ono što su nam saopštili grčki pesnici i dramatičari. što daje vodeću reč i stalno ponavljanu temu "Ilijade". mi znamo da je rat ružan. mi to prihvatamo više kao književnost nego istoriju. ispunjeni čežnjom za domom i desetkovani bolešću. a da je "Ilijada" lepa. sa svim svojim manjim manama. a Agamemnon je izazvao kod Klitemnestre ogorčenje i pripremio sopstvenu sudbinu.

i 3. čak i da bude tako. čudesno napuderisanog i namirisanog. Rat se obnavlja. Dama. kopljen ili mačem i "mrak im se spušta na oči". Moj otac i moja majka i moja braća su svi pobijeni. Dve armije prihvataju civilizovano primirje. trojanski vođa Hektor. ti si mi i otac i majka. neću izbegavati borbu.U jednoj lepoj međuigri. nemaš sažalenja ni prema svom detetu ni prema meni. polaskana izraženom željom." "Ja dobro znam. pozdravlja se sa svojom ženom Andromahom. Sažali se. 2. ali on uzvraća predlogom da "to vreme posvete milovanju". pre nego što ponovo krene u borbu. "LJubavi". "ispušta krik kao devet hiljada ljudi" i juri da se požali Zevsu.njegovi vojnici neće više mrdnuti prstom da pomognu Grcima. ozleđen Diomedovim kopljem. 6. ako se saglasi sa uništenjem Troje. Vršimo smotru brodova i plemena okupljene sile. Prijam se pridružuje Agamemnonu u prinošenju svečane žrtve bogovima.Bogovi se pridružuju veseloj seči. šapuće mu ona." odgovara on. Menelaj pobeđuje Parisa. ali zastrašeno povlači svoj glas kad mu se obrati Hera. 5. Agamemnon proglašava Menelaja pobednikom i rat je prividno završen. Argos i Spartu sravni sa zemljom. vidimo osornog Menelaja kako nudi Parisu da u pojedinačnoj borbi odluče rat." NJegov mali sin Astianaja. Zevs glasa za mir. 4." da će Troja pasti i predviđam nevolju svoje braće i kralja. mnogi ginu probodeni strelom. "tvoje odvažno srce biće tvoja smrt. Hektore. ali bogovi. Ona predlaže da će mu. No. njegova supruga. zbog njih ne žalim. ali pomisao na tebe kao robinju u Argosu skoro mi oduzima hrabrost. i ostani ovde u kuli. na savetovanju na Olimpu. traže još krvi. dozvoliti da Mikenu. ali. strašni bog rata. Ares. Jelena ga poziva da se vrati u borbu. dakle. ali Afrodita uspeva da mladića u oblaku bezbedno ugrabi i stavlja ga. koja ću uskoro biti udovica. popušta. i ti si muž moje mladosti. na njegov bračni krevet. osuđen da .

8. ali ga blaženi bog ni jedan ne hte primiti. pa se proplanci pomole svi i doline s njima i svi vrhunci. kraljem Salamine. bori se u pojedinačnom okršaju sa Ajaksom. plače i moli nad začuđenim detetom. jer im je sveti veoma omrzo Ilij i kralj Prijam i narod kopljometnog Prijama kralja. Konji beli pir sa krupnikom kraj kola zobljuć stajahu onde i tako lepotronu čekahu Zoru. tako su između lađa i Ksantovih valova sjali ognjevi što su ih Trojanci pod Ilijskim ložili gradom. vrišti u strahu zbog lepršanja Hektorove perjanice i heroj skida svoj šlem da bi mogao da se smeje. Oni od jarma konje oslobode znojne. i mnoge im gorahu vatre. a kraj svakog ljudi sedelo je pedeset pri svetlosti žarkoga ognja. Trojanci uzdanja puni san cele uživahu noći svi u vrstama bojnim. te prasne s nebesa beskonačni etar. zvezde se vide sve. u etru kad vetrova nema. . Hiljada ognjeva goraše tu. Vetrovi s polja dim od žrtava nebu ponesu prijatan. Oni se hrabro bore i razdvajaju kad padne noć uz razmenu pohvala i poklona ‡ cveta učtivosti u moru krvi. Kao na nebu kad se zablistaju predivne zvezde okolo meseca sjajnog. u duši se raduje pastir. Posle dana trojanskih pobeda Hektor naređuje svojim ratnicima da se odmore Tako im zboraše Hektor.uskoro bude od strane Grka pobednika bačen preko zidina u smrt. dobaviše jošte i vina što srce veseli zatim iz kuće hleba i drva sakupe mnogo. Onda silazi niz nasip do mesta bitke i 7. i trojska mu povladi vojska. Pune prinesu tada stovolvke bozima večnim. i potom svaki je uz kola svoja privezao remenom konje. Iz grada pođoše brzo po goveda i tovne ovce.

Odisej. NJegova boginja-majka Tetida ubeđuje božanskog kovača. zanosno odevena i opasana Afroditinim afrodizijačkim pojasom. biva ranjen i povlači se.10. naparfimisana. ona dovodi Zevsa u božanski dremež dok Posejdon pomaže Grcima da odbiju Trojance. 20. žestoko se bori sa Ajaksom nad mladićevim telom. on pristaje i obećava Ahilu polovinu Grčke ako se ponovo pridruži opsadi. ali Ahil se i dalje duri. a kada Afrodita. 11. Nestor. 18. 12-13. Ahil se konačno odlučuje na borbu. 21. Hera je tako uznemirena da odlučuje da spase Grke. Ahil se miri sa Agamemnonom. ali on odbija. Posejdon i Apolon se zadovoljavaju rečima. Agamemnon vodi svoju vojsku hrabro. da za njega iskuje novo oružje i jaki štit. pokušava da ga spase. Svi Trojanci osim Hektora beže od Ahila. Ajaks i Menelaj probijaju put do njega i spasavaju mu život. . bori se kao lav. 15. Prednost je nestalna: Trojanci stižu do grčkih brodova i pesnik se uzdiže do visina strastvene priče dok se Grci očajnički bore u povlačenju koje mora da znači smrt. savetuje Agamemnonu da vrati Ahilu Briseidu. okružen. Patrokle. Odisej i Diomed izvode noću juriš dva čoveka na trojanski logor i ubijaju desetak poglavara. Namazana uljima. Hektor ga ubija i 17. Čuvši za Patroklovu smrt. upušta u borbu sa Enejem i sprema se da ga ubije kad ga Posejdon spasava za Virgilijeve ciljeve. dobija od njega dozvolu da povede Ahilove trupe protiv Troje. Prijam i Hekaba savetuju Hektora da ostane iza zidova. Ahilov dragi. 16. Ahil ubija masu Trojanaca i sve ih šalje u Had uz duge genealoške govore. kralj Pila. 22. Atena je obara udarcem u njene lepe grudi. Kada Trojanci stignu do zidova koje su Grci izgradili oko svog logora 14. Hera pali šamar Artemidi. Hefesta. Bogovi prihvataju borbu: Atena obara Aresa kamenom. koja napada nekog vojnika. 19.

ponovo se u nju zaljubio kada mu je "boginja među ženama" došla u mirnoj veličanstvenosti svoje lepote. Kada je Agamemnon stigao u Mikenu. dok Ahil kreće prema njemu. /V/ POVRATAK KUĆI Ovde se velika poema iznenada završava. Hektor beži. i kada je Agamemnon ušao u palatu oni su ga ubili. on je "zgrabio svoju zemlju i poljubio je i bilo je mnogo vrućih suza koje su lile iz njegovih očiju". Ahil vuče telo Hektora iza svojih bornih kola tri puta oko pogrebne lomače. dvanaest zarobljenih Trojanaca i svoju sopstvenu dugačku kosu. stojeći pored bitke. Sami pobednici bili su svojom pobedom poraženi i vratili su se svom željenom domu sa osećajem umorne tuge. Egeju i Italiji. Ali tokom njegovog dugog otsustva Klitemnestra je uzela njegovog rođaka Egista za muža i kralja. rado ju je primio natrag da opet bude njegova kraljica u Sparti. koji se zakleo da će Jelenu ubiti. Hektor zastaje i biva ubijen. . kao da je pesnik istrošio svoj deo jedne opštepoznate priče i mora da ostavi ostatak za baladu nekog drugog minstrela. Prijam dolazi svečano opremljen i tugujući da moli za zemne ostatke svog sina. ubio Ahila strelom koja je probola njegovu ranjivu petu i kako je Troja konačno pala zahvaljujući strategiji drvenog konja. Ahil mu žrtvuje mnogo stoke. osnovali su grčke kolonije u Aziji. daje primirje od dvanaest dana i dozvoljava ostarelom kralju da odnese očišćeno i pomazano telo u Troju. Mnogi od njih doživeli su brodolom a neki od njih. Menelaj. Ahil popušta. izbačeni na strane obale. Ahil ga goni tri puta oko zidova Troje. 23. U smirenom finalu drame Patrokla kremiraju uz bogati ritual. U kasnije napisanoj književnosti saznajemo kako je Paris.Onda iznenada. Grci odaju Patroklu čast igrama i 24.

Još tužniji bio je Odisejev povratak kući. ali oni se smeju njegovoj mladosti. "njegove oči bile su bez suza. (/III/) Telemah posećuje Nestora u Pilu i (/IV/) Menelaja u Sparti. dok on potajno čezne za svojom ženom Penelopom i svojim sinom Telemahom. smirene i pobeđene. Noću je morao da spava pored Kalipse u šupljim pećinama. dok je u tuzi žudeo za povratkom." Zadržavši ga još jednu noć. uljuljkujući svoju dušu suzama i ječanjem i gledajući preko nemirnog mora. žaleći sada i za mužem i za sinom. Kalipso mu naređuje da napravi splav i krene sam. već i onako zamorila od tog grada. njeni gresi već davno su joj oprošteni i ona kaže da se. Odisej se iskrcava u mitskoj zemlji Feačana (možda Korkiri-Krfu) i nalazi ga . i ovde je verovatno neki drugi Homer ispričao priču u poemi manje snažnoj i manje herojskoj. koji čeznu za njim u Itaki." Kalipsinog ostrva. Boginja dolazi Telemahu i sa simpatijom sluša mladićevu jednostavnu priču: kako se prinčevi Itake i njenih vazalskih ostrva udvaraju Penelopi. a njegov život polako oticao. doživljava brodolom na ostrvu Ogigji. "Sedeći na obali. drži prosce podalje obećanjem da će se udati za jednog od njih kada završi sa tkanjem ‡ koje noću para onoliko koliko danju izatka. ali bi danju sedeo na stenama i pesku. ali ni jedan od njih ne zna da mu kaže gde da nađe oca. dok Penelopa.$29$ (/V/) Sada prvi put u priču ulazi Odisej. On potajno kreće na more da traži oca. (/I/) Atena ubeđuje Zevsa da naredi Kalipsi da pusti Odiseja da ode. nežnijoj i prijatnijoj od "Ilijade". Pesnik slika lepu sliku Jelene. ali još uvek božanski lepe. kada je Troja pala. čija ga boginja-kraljica Kalipsa drži kao ljubavnika osam godina. (/II/) Telemah naređuje proscima da se raziđu.$28$ Odisej. nevoljan pored voljne nimfe. (/VI/) Posle mnogo borbe sa okeanom. vilinskom Tahitiju. tražeći preko nje njen presto i kako u međuvremenu žive veselo u Odisejevoj palati i troše njegovu imovinu. kaže "Odiseja".

. da živi ovde. Odisej je spasao ostale uspavavši čudovište uz pomoć vina i onda mu spalio ono jedino oko. devojke moje beloruke. od čijih je zavodničkih melodija Odisej zaštitio svoje ljude stavljajući im vosak u uši. Devojka se zaljubljuje u heroja snažnih udova i srca i poverava se svojim družicama: "Slušajte. ali je promenio odluku i prihvatio njenu ljubav.." (/VII/ . ali mu je drago što može da ispriča priču o svom povratku iz Troje. On i njegovi drugovi zatim su stigli do ostrva Ena.devojka Nausikaja. koji je pojeo nekoliko njegovih ljudi. sada opet u ljudskom obliku. ostali su sa Kirkom godinu dana. da su mnogi od njih zaboravili na svoj dom i svoju čežnju i Odisej je morao da ih silom natera da se vrate na brodove. On i njegovi drugovi. koji su njegovim ljudima dali tako medeno slatke plodove lotosa. koja ga vodi u palatu svog oca. prošli su pored ostrva Sirena. tamo je Odisej govorio sa senima Agamemnona. (/XI/) Zaplovivši ponovo. omamila ih i pretvorila u svinje. Ranije mi je ovaj čovek izgledao neugledan. (/XII/) Nastavljajući put. Odisej je nameravao da je ubije. došli su do zemlje koja je stalno bila u mraku i koja se pokazala da je ulaz u Had./VIII/) Odisej ostavlja tako dobar utisak da mu Alkinoj nudi ruku Nausikaje. ali i oni su bili ljudožderi i samo im je Odisejev brod pobegao.. (/X/) Lutalice su se ponovo našle na moru i došle do zemlje Lestrigonaca. jednookih džinova koji su živeli bez zakona ili rada na ostrvu koje je obilovalo divljim žitaricama i voćem. (/IX/) Njegove lađe (priča on kralju) odvučene su sa svog kursa u zemlju Jedača lotosa. gde je lepa i podmukla boginja Kirka svojom pesmom većinu odmamila u svoju pećinu. i da mu se dopadne da ovde živi. Kad bi takav mogao da se nazove mojim mužem. Odisej se ispričava. Onda su otplovili u zemlju Kiklopa. Uhvaćen u pećinu od strane kiklopa Polifema. U . Ahila i svoje majke. kralja Alkinoja. ali sada je on kao bogovi koji drže široko nebo.

moreuzu (Mesina?) Skile i Haribde njegov brod je doživeo brodolom i on je jedini preživeo. (/XXI/) U to vreme prosci su otkrili trik sa Penelopinim tkanjem i primorali je da tkaninu dovrši. ali da mu vežu oči da ne bi saznao i otkrio položaj njihove srećne zemlje. Odisej (/XVI/) otkriva svom sinu ko je i obojica "cvile glasno". Agamemnonov sin. (/XXIV/) On se suočava sa napadom sinova prosaca. On otkriva Telemahu plan za ubistvo svih prosaca. (/XVII/ /XVIII/) Prerušen u prosjaka on ulazi u palatu. Odisej traži da mu se pruži šansa i uspeva. sve ih pobije. Dostigavši muževno doba i podstaknut svojom sestrom Elektrom. Ona pristaje da se uda za onoga među njima koji uspe da zategne Odisejev veliki luk ‡ koji visi na zidu ‡ i protera strelu kroz uške u niz poređanih dvanaest sekira. (/XV/) Kada boginja u istu kolibu dovodi Telemaha. u Argosu. U međuvremenu. Na Itaki boginja Atena vodi lutalicu do kolibe njegovog starog svinjara Eumeja koji ga (/XIV/). uz pomoć Telemaha. vidi udvarače kako se goste na njegov račun i obuzima ga prigušeni bes kad čuje da noću spavaju sa njegovim sluškinjama. da bi osam dugih godina živeo na Kalipsinom ostrvu. najveća tragedija u grčkoj legendi odvijala se svojim tokom. Eumeja i Atene. sveti njihovog oca ubijajući njihovu majku i njenog . umiruje ih i ponovo uspostavlja svoje kraljevstvo. teško je odreći se dvadeset prosaca za jednog muža. ali on se odlučno i strpljivo brani. (/XXII/) Onda sa gnevom koji uplaši sve odbacuje svoju masku. prima sa gargantuovskim gostoprimstvom. (/XIX/ . (/XXIII/) Samo sa mukom uspeva da uveri Penelopu da je on Odisej. Orest. dok se danju udvaraju Penelopi./XX/) Prosci ga vređaju i povređuju. (/XIII/) Alkinoj je tako dirnut Odisejevom pričom da naređuje svojim ljudima da odvezu Odiseja u Itaku. mada ga nije prepoznao. Oni svi pokušavaju i doživljavaju neuspeh. okreće svoje strele protiv prosaca i.

Kada je u pitanju poreklo ovih ljudi i njihov put. koji su za ubijanje još uvek koristili bronzu. /VI/ DORSKO OSVAJANJE Oko godine 1104. Oni su bili emisari halštatske$31$ kulture Grčkoj. Ali njegova pobeda je dovršila njegovu propast. Ali od njegovog stupanja na presto kuća Pelopsa počinje da propada. a Pelopsova krv iscrpljena. Možda je propadanje počelo već sa Agamemnonom i možda je taj prevrtljivi poglavar koristio rat kao sredstvo za ujedinjenje kraljevstva koje se već raspadalo. Posle mnogo godina ludila i lutanja Orest stupa na presto ArgosaMikene (oko 1176. Nešto su imali u neverovatnim količinama ‡ gvožđe. možemo samo da nagađamo. Verovatno da su se na odvojena mala kraljevstva Peloponeza spustili i sa zapada i sa istoka. Oni su još uvek bili u fazi pastira i lovaca. od . sa nemirnog severa koji se stalno širio na Grčku je naleteo novi talas imigracije ili invazije. s vremena na vreme zaustavili bi se da obrađuju zemlju. pre naše ere. visok. bez pisma. godine pre naše ere) i kasnije svom kraljevstvu dodaje i Spartu. Kroz Iliriju i Tesaliju. i tvrdi metal njihovih mačeva i njihovih duša dao im je nemilosrdnu nadmoć nad Ahajcima i Krićanima.ljubavnika. Narod je strpljivo čekao na razboritiju dinastiju. Ahajska sila bila je istrošena. savladao ga. preko Korintskog zaliva kod Naupakta i preko prevlake kod Korinta jedan se ratoborni narod. ali njihov karakter i njihov efekat znamo. Krajem doba koje je počelo opsadom Troje.$30$ Jer malo se njegovih poglavica ikada vratilo. okrugle glave. uvukao se ili umarširao ili preplavio Peloponez. a kraljevstva mnogih izgubila su svaku odanost prema njima. a njena potreba za novim pašnjacima održavala je plemena u stalnom pokretu. i skoro potpuno uništio mikensku civilizaciju. ali im je glavni oslonac bila njihova stoka.

Život je zbog lutanja porodica od predela do predela. Preživeli Ahajci su pobegli. Ova konačna katastrofa u preistoriji egejske civilizacije je ono što moderni istoričari znaju kao dorsko osvajanje. Kakvog god oblika osvajanje bilo. Mikena i Tirint nestali su u plamenu i tokom nekoliko vekova prestonica Pelopsovog ostrva bio je Argos. gde je mikenska kultura doživela najveći procvat. Na poluostrvu. nosio je oružje. Teru. što učesnici u raspravi neće nikada priznati. Teško je verovati da su Dorani u mladosti sveta bili tako odlični lažovi. obe priče istinite: Dorani su bili osvajači sa severa koje su vodili potomci Herakla. bilo. Jer pobednici nisu bili zadovoljni da svoj trijumf zabeleže kao osvajanje civilizovanog naroda od strane varvara. neki u Atiku. da su Herkulovi potomci. naišavši na otpor prilikom svoj pravednog ponovnog ulaska u Peloponez. Hesiod je ovo doba . a ostatke Mikenaca pretvorili u helote-kmetove. Ne znamo koliko je od toga istorija. Možda su. osećajući se nesigurnim. osvajači su zauzeli komandujući vrh ‡ Akrokorint ‡ i oko njega podigli dorski grad Korint. u traženju bezbednosti i mira. siomaštvo se produbljivalo i širilo. Politički poredak bio je poremećen vekovima. osvojili su i kolonizovali Melos. svaki čovek. ali su bili odbijeni. što se u stvari dogodilo. sledili su ih do Krita i tamo konačno uništili Knosos. Rat je bujao. rastuće nasilje remetilo je poljoprivredu i trgovanje na kopnu. njegov rezultat bio je dugi i bolni prekid u razvoju Grčke. a grčka tradicja naziva Povratkom Heraklida. Kos. a neki preko mora do ostrva i obala Azije. a koliko diplomatska mitologija smišljena da krvavo osvajanje pretvori u božansko pravo. postao nemiran. Širom Peloponeza i na Kritu. oni su tvrdili da je ono. stavili njihovu vladajuću klasu pod mač.Elide i Megare. razaranje je bilo totalno. Knid i Rodos. isti zauzeli herojskom silom. neki od njih u planine severnog Peloponeza. a trgovinu na moru. Osvajači su ih sledili u Atiku.

kako su Grci verovali. Uprkos rešenosti dorskih zavojevača da svoju krv sačuvaju od mešanja sa krvlju pokorenog stanovništva ‡ uprkos rasnih antipatija između Dorana i Jonaca koje će u crveno obojiti celu Grčku ‡ oni su nastavili sa mešanjem novog roda sa starim. elementi zanatstva i tehnologije. degenerisalo se u bezživotni "geometrijski stil" koji je grčkom keramikom dominirao vekovima. Umetnosti su propadale. slikarstvo je zanemarivano.nazvao Gvozdeno doba i žalio za pogoršanjem njegovog kvaliteta u odnosu na lepša doba koja su mu prethodila. u čijoj su krvi bili uzbudljivo izmešani "mediteranski". a skupština Ahajaca ostala je bitna struktura čak i demokratske Grčke. veštine keramičarstva i cizeliranja. kome će dorski duh dodati slobodu. Krajnji rezultat. Mikenski megaron verovatno je dao osnovni plan za dorski hram. unutar nje polako. polako oživljavana. oblici i predmeti obožavanja. bio je novi i drugačiji narod. prešle u Spartu. posle vekovnog mešanja. Ali nije sve bilo izgubljeno. dekorativni motivi i arhitekturne forme ‡ uspeli su da poluugušeni prežive kroz vekove nasilja i haosa. mnogi Grci verovali su da je "otkriće gvožđa bilo na štetu čoveka". Sikion i Argos do rane Renesanse i učinila da se čak i stroga Sparta izvesno vreme smeši u umetnosti i pesmi. načini i putevi trgovine. a grnčarstvo. vajarstvo se zadovoljavalo figurinama. Izvesni elementi egejskog nasleđa ‡ instrumeni društvenog poretka i vlasti. izvan Lakonije brzo. kroz celo to . simetriju i snagu. Izvesne institucije su. A ni mikenska kultura nije bila potpuno uništena. zaboravljajući živi naturalizam Mikene i Krita. veština fresko slikarstva. "alpski". i možda je dodavanje žestokog semena Ahajaca i Dorana semenu starijih i manje postojanih naroda južne Grčke postalo moćni biološki stimulator. Umetnička tradicija. uznela je Korint. "nordijski" i azijski elementi.

KNJIGA DRUGA USPON GRČKE 1000-480.e. moramo da je zamislimo kao polagano i zapleteno stvaranje naroda skoro prebogato obdarenog krvlju i uspomenama. Na kraju je kontakt pet kultura ‡ kritske. u starim gradovima koji su bili u malo manjem neredu od onih na kontinentu.n. godina p. koga su okruživale. ahajske. a na Kritu se zbog raskoši njegovog genija efemenizirala. A kada su prognanici stigli do ostrva i do Jonije. dorske. ahajske. jonske. koja je na kopnenom delu ratom i pljačkanjem ogrubela. doći do prvog ponovnog buđenja Grčke. Bronzano doba je sačuvalo nešto od svog starog umeća i sjaja. minijske prognanike u njihovom bekstvumigraciji u Egej i Aziju i pomogla kolonijalnim gradovima da preteknu svoje državemajke u književnosti i umetnosti. fleksibilnosti i suptilnosti grčke misli i života. našli su ostatke egejske civilizacije spremne za njihove ruke. Mešavini rasa i običaja bili su potrebni vekovi da bi stekla bar umerenu stabilnost. istočnjačke ‡ doneo novu mladost civilizaciji koja je počela da umire. Tamo. mikenske.bezistorijsko "Mračno doba" ona je negovala lirsku poeziju. sledila je pelazgijske. izazivale i podučavale ratoborne horde. moćna carstva i stare civilizacije. ali ona je doprinela stvaranju neuporedive raznovrsnosti. . Umesto da o grčkoj kulturi mislimo kao o plamenu koji je iznenada i čudesno zasijao posred mračnog mora varvarstva. i tamo će. na azijskom tlu.

homerovska himne Apolonu i Demetri Zakoni Zaleuka u Lokri 660: . Krotona Taras.HRONOLOŠKA TABELA ZA KNJIGU DRUGU Primedba: Svi datumi pre 480. 710. počeci grčke arhitekture u kamenu Prvi godišnji arhonti u Atini Fedon diktator u Argosu. Ime mesta bez nekog drugog opisa označava tradicionalni datum njegove prve grčke naseobine. Leontini. Arhiloh sa Parosa. najraniji državni kovani novac u Grčkoj Diktator Ortagora u Sikionu Terpander sa Lezbosa. pesnik i muzičar. Katanija Prvi Mesenski rat Kovanje novca u Lidiji i Joniji Sibaris. pesnik. Posejdonija. Pre naše ere 1100-850: 1000: 840: 776: 770: 757-6: 752: 750-650: 750-594: 750: 735: 734: 730-29: 725-05: 725: 721: 705: 700: 683: 680: 676: 670: Elijska i jonska migracija Hram Here u Olimpiji Verovatni period Homera Prve (?) Olimpijske igre Sinopa i Kume Sizik i Trapez Prvi desetogodišnji arhonti Grci naseljavaju Tračko poluostrvo Doba aristokratije Verovatni period Hesioda Naksos (Sicilija) Korkira i Sirakuza Regijum. neizvesni su. izuzev 776.

Miron diktator u Sikionu Drugi Mesenski rat. Anaksimandar iz Mileta. Pitaku Mitileni. 535: Elea (Italija) . Abdera i Olbija Himera. u Sparti Likurgovi zakoni u Sparti (?) Kirena. Stesihor iz Himere. pesnik Prva Panateja Prva diktatura Pisistrata Krez iz Lidije pokorava Joniju Kartagina osvaja Siciliju i Korziku Emporijum (Španija). basnopisac Prve nemejske igre Falaris diktator u Agrigentu. filozof. pesnici sa Lesbosa. pesnik. Ezop iz Samosa. pesnik. Klisten diktator u Sikionu. uspon skulpture Prvi Sveti Rat Solonovi zakoni u Atini Doba Sedam mudraca. Lampsakus Kipselos diktator u Korintu Selinus. Safo i Alkeus.658: 654: 655-25: 651: 648: 649-31: 630: 630: 625-585: 620: 615: 610: 600: 595: 594: 590: 582: 580: 576: 570: 566: 561-60: 560-46: 558: 550: Vizantija. 650. uspon Amfiktionske lige i Orfizma. Tales iz Mileta. u Sparti. Masalia (Marsej). kipovi na Akropolju i "Apolon" Agrigent. drugi Hram Artemide u Efesu Prve pitijske i istamske igre. Alkman. Abidos Perijander diktator u Korintu Drakonovi zakoni u Atini Trasibul diktator u Miletu Harondasovi zakoni u Miletu Naukratis. Tirtej. pesnik. 615.

546-27: 545: 544: 540: 535-15: 534: 530: 529-00: 527-10: 520: 517: 514: 511: 510: 507: 500: 499: 497: 494: 493: 490: 489: 488-72: 487: 485-78: 485: 482: 480: 479: Druga diktatura Pisistrata Persija pokorava Joniju Anaksimen iz Mileta. hram Afeje u Egini Aristid arhont. umetnik. pesnik Pitagora. Teodor iz Samosa. suđenje Miltijadu Teron diktator u Agrigentu Prvo biranje arhonta žrebom Gelon diktator u Sirakuzi Epiharm ustanovljava komediju u Sirakuzi Aristidov ostrahizam Bitke kod Artemisijuma. geograf Jonija se buni. Anakreont iz Teosa. pesnik Tespid ustanovljava dramu u Atini Teognit iz Megare. pesnik Polikrat diktator Samosa. filozof. Salamine i Himere. u Krotoni Hipija diktator u Atini Započet Olimpium u Atini Simonid iz Keosa. skulptor Bitke kod Plateje i Mikale . Termopila. filozof Hiponakt iz Efesa. pesnik Zavera Harmonida i Aristogitona Frinih iz Atine. dramatičar Kroton razara Sibaris Klisten proširuje demokratiju u Atini Hekatej iz Mileta. Agelad iz Argosa. Eshilov prvi komad Joniski Grci spaljuju Sard Persijanci potukli Jonjane kod Lade Temistokle arhont u Atini Maraton.

koji su prodavali stoku i robove za so. ili "Heladom". jer su u Dordoni podigli svetilište svom nebeskom bogu-gromovniku Zevsu. podrazumevaćemo sve zemlje koje su u antičkim vremenima zauzimali narodi koji su govorili grčki. Dalje uz Jadransko more ležala je Ilirija. kroz gudure tako mračne i duboke. Počinjemo tamo gde su ušli mnogi zavojevači ‡ preko brda i kroz doline Epira. slabo naseljena divljim čobanima. Kroz južni Epir teče reka Aheront. Preko Jadranskog mora Grci u ekspanziji oteli su niže obale od domorodačkih plemena i doneli Italiji civilizaciju. zajedno sa njihovom zemljom-majkom. Cezar je iskrcao svoje trupe goneći Pompeja. da su grčki pesnici o njoj govorili kao o kapiji ili o samom mestu Pakla. Pod "Grčkom". još u petom veku Grci su konsultovali tamošnje proročište i čitali božansku volju u zveketu velikih bakrača ili šuštavom lišću svetog hrasta. do Aleksandrovog doba skoro varvarsko. U Homerovim danima Epirci su po govoru i načinu života bili uglavnom Grci. koji će se pokazati veoma prijateljski prema grčkom gradu Masaliji (Marseju). progutaće ih.) Preko Alpa bili su Gali. ali onda su do njih stigli novi talasi varvarstva sa severa i odvratili ih od civilizacije. kod Epidamna (rimski Dirahij. Na toj obali. (Na kraju će se ova domorodačka plemena okrenuti protiv njih i jedno pleme. sada Drač). Ovde mora da su se preci Grka zadržali mnogo godina. u carstvo bez presedana.Poglavlje /IV/ SPARTA /I/ OKRUŽENJE GRČKE Predlažem da uzmemo atlas klasičnog sveta$32$ i da se orijentišemo među susedima antičke Grčke. a na zapadnom kraju Mediterana ležala je .

koji je monopolisao trgovinu na zapadnom Mediteranu. brbljiva i tašta. u svojim svetilištima. koju su Feničani i Kartaginjani. već ljudi koji su imali zrelu civilizaciju i visoko razvijenu umetnost dve hiljade godina pre pada Troje.Španija. Ovoj basnoslovno bogatoj metropoli bilo je suđeno da povede istočnjački udar na Grčku na zapadu. Hipom i tri stotine drugih gradova u Africi i kontrolisao prosperitetne zemlje. Sardiniji i u Španiji. i bez ikakvog znanja o prošlosti". Platon i Demokrit ‡ posetili su Egipat i bili vrlo impresionirani razvijenošću i starošću njegove kulture. ne neko obično selo ‡ već grad sa 700." rekao je jedan egipatski sveštenik Solonu. Dalje prema istoku na afričkoj obali ležao je prosperitetni grčki grad Kirena. Zatim Egipat. Na obali Afrike. pokazali kipove 345 visokih sveštenika. Od sedmog veka pa nadalje mnogi čuveni Grci ‡ kao primer mogu da posluže Tales. preteći je ležala carska Kartagina. Pod kraljevima Saisa (663-525) egipatska trgovina i umetnost ponovo su oživeli i luke na Nilu bile su prvi put otvorene za grčku trgovinu. "Vi Grci. Većina Grka verovala je da su mnogi elementi njihove civilizacije došli iz Egipta. dominirao Utikom. kada su Grci oko 550. koju su po predanju osnovali Didona i Feničani godine 813. rudnike i kolonije na Siciliji. oni su mu mirno. tamo osnovali svoju malu koloniju u Emporijumu (Ampurija). kao što će to Persija učiniti na istoku. Pitagora. kao Kadmo i Danaj. To nisu bili varvari. "vi ste prava deca. već napola civilizovana.000 stanovnika. naspram Sicilije. Kada se Hekatej iz Mileta hvalisao pred egipatskim sveštenicima da može da prati svoje pretke unazad kroz petnaest generacija do jednog boga. naspram mračne libijske zaleđine. njihove legende pripisivale su osnivanje nekoliko grčkih gradova ljudima koji su. već dobro eksploatisali. od kojih je svaki bio sin onog . Solon. došli iz Egipta ili egipatsku kulturu doneli Grčkoj preko Fenikije ili Krita.

a možda ih tome i učili. tako je. kruga i . minu i talent. svoje novčane jedinice obol. svoje rituale i svoje bogove sa egipatskim i judejskim. svoj vodeni i sunčani sat.prethodnog. svoje astronomske principe. kosih očiju. kao i od Asiraca. izradi tekstila. tako da bi ponovo vaskrsli u život u Rimu i u hrišćanstvu. Oni su Grke nadmašili u građenju brodova.$33$ u kolonadama Sakare i Beni-Hasana. Kritu i Siriji. a Rojk i Teodor sa Samosa naučili veštinu šupljeg livenja u bronzi. svoj seksagezimalni sistem podele godine. Preduzetni trgovci iz Tira i Sidona igrali su ulogu tekućih posrednika koji su prenosili kulturu i stimulisali sve mediteranske regione naukom. preminula. Verovatno da je u Egiptu Tales iz Mileta učio geometriju. Vavilonija je Grcima dala svoj sistem težina i mera. kao i u ostacima mikenske Grčke. ukočenih. ona je sjedinila svoju filozofiju. grčki skulptori su od njih. tekstila i boja. a koji su činili 345 generacija od kada su bogovi zavladali zemljom. tehnikom. u Egiptu su Grci naučili nove veštine u grnčarstvu. I kao što je Grčka u svojoj mladosti smerno učila od Egipta. mogli bismo reći. od egipatskih kultova Izide i Ozirisa potekla je orfička doktrina o suđenju posle smrti i ritual ponovnog oživljavanja Demetre i Persefone u Eleusini. obradi metala i slonovače. na rukama Egipta. Po verovanju učenih ljudi Grčke kao što su bili Herodot i Plutarh. zajedno sa Kritom i Malom Azijom odigrali su ulogu u prenošenju Grčkoj semitskog oblika alfabeta koji se razvio u Egiptu. Uticaj Fenikije zaostajao je samo za egipatskim. grčki arhitekti našli su deo svoje inspiracije za stub sa žljebovima i dorski stil. umetnošću i kultovima iz Egipta i sa Bliskog istoka. Feničana i Hitita uzeli stil za svoje rane kipove ‡ pljosnatog lica. u Aleksandriji. učili su ih boljim metodima obrade metala. stisnutih pesnica. zapise i računanja. instrumente. krutih udova. kada je bila iscrpljena. Dalje na istok.

‡ Jonski Grci su od Asirije preuzeli veštinu izrade skulptura životinja. Potrebe obimne trgovinske razmene podsticale su bankarstvo i dovele do toga da lidijska vlada. NJena majka boginja Kibela ušla je direktno i indirektno u grčku religiju. Demetri i Persefoni. kao u lepoj Aristionovoj steli. U nekim pogledima ‡ mada ih je bilo malo ‡ civilizacija Persije bila je iznad civilizacije Helade tog vremena. a povremeno i stil reljefa. ‡ Uticaj Frigije bio je stariji i suptilniji. a priča o Ištar i Tamuzu neverovatno je slična pričama o Afroditi i Adonisu. godine pre naše ere. a njena orgijastička muzika na fruli postala je "frigijski tonalitet" tako popularan kod stanovništva Grčke i tako . mnogo dekorativnih motiva u frizovima i ornamentalnim obrubima. Verovatno da Hesiodova ideja o Haosu kao poreklu svih stvari potiče iz Vavilona. izda kovani novac sa garancijom države. izvesnu zbijenost figure i jednoličnost nabora u ranoj skulpturi. Talesu je po svoj prilici poznavanje egipatske i vavilonske astronomije omogućilo da predvidi pomračenje Sunca. U blizini istočnog kraja trgovinskog kompleksa koji je objedinjavao klasični svet ležao je krajnji neprijatelj Grčke. ona je proizvela finiji tip gospodina od grčkog u svakom pogledu osim u intelektualnoj istančanosti i obrazovanju.četiri prava ugla koja leže naspram njegovog centra. na 360 delova. kao i sistem imperijalne administracije koji je lako nadmašio nezgrapne hegemonije Atine i Sparte i kome je nedostajala samo grčka strast za slobodom. svaki od 360 stepeni u 60 minuta i svaki minut u 60 sekundi. Ovu blagodat za trgovinu Grci su ubrzo počeli da imitiraju i poboljšavaju i njeni su efekti bili toliko značajni i beskonačni kao i oni koji su došli sa uvođenjem alfabeta. ‡ Lidija je održavala prisne odnose sa Jonijom i njena sjajna prestonica Sard bila je mesto za koordinisanje prometa u robama i idejama između Mesopotamije i obalskih gradova Grčke. oko 680.

koja će osetiti pretnju od grčke trgovine i ujediniti se u ratu da bi Grčku među sobom zdrobili u bezopasnog vazala. Ovo je. koje su joj dali elemente tehnologije. Demokrita i Protagoru. Vladajuća aristokratija tvrdila je da je helenskog porekla (od samog Herkula) i govorila grčkim dijalektom. a polulegendarni osnivači grčke muzike ‡ Orfej. ravnicama bogatim žitaricama i voćem i planinama koje su odgojile snažni soj ljudi kome je bilo predodređeno da osvoji Grčku. Ova zemlja je slikovita. Edesa. bilo okruženje Grčke: civilizacije kao što su Egipat. neprestano nadolazile i koje će se pre ili kasnije preliti preko planinskih barijera i uraditi ono što su učinili Dorani ‡ provaliti kroz ono što će . pretežno Iliri i Tračani. buduća Aleksandrova prestonica. carstva kao Persija i Kartagina. Ranija prestonica. dakle. a na severu ratničke horde koje su neprestano rasle. sa tlom nekada bogatim mineralima. ali jedan trakijski grad. nauke i umetnosti koje će ona transformisati u najsjajniju sliku u istoriji. Iz Trakije je kult Muza prešao u Heladu.uznemiravajući za njene moraliste. stajala je na prostranom platou između ravnica koje su se prostirale do Epira i planinskih lanaca koji su dosezali do Egeja. Glavni poklon Trakije Grčkoj bio je bog vina. Od Trakije se krećemo prema jugu u Makedoniju i time je kulturno zaokruživanje Grčke kompletirano. gde će Rimljani da potuku pobedničke Makedonce i steknu pravo da svetu Zapada prenesu grčku civilizaciju. Krit i Mesopotamija. Iz Frigije ova divlja muzika prešla je preko Helesponta u Trakiju i služila u dionisijevskim ritualima. a blizu mora bila je Pidna. Musaj i Tamirij ‡ bili su trakijski pevači i bardi. nastojala je da uspostavi ravnotežu dajući Grčkoj tri filozofa ‡ Leukipa. možda su bili srodni sa Doranima koji su osvojili Peloponez. Gorštaci i seljaci bili su mešovite rase. Dalje prema istoku ležala je Pela. helenizovana Abdera.

Siciliju i severnu Afriku. Jer suvonjava ruka koja pruža svoje košćate prste na jug u more bila je samo mali deo Grčke čija nas istorija zanima. Alternativne pobede ovih komplementarnih filozofija u neizmernom klatnu istorije čine suštinsku biografiju civilizacije Zapada. Galiju. Rodos i Kipar. Svaki od tih naroda. U svim tim oblastima oni su gradili gradove-države. na obale i poluostrva severnog Egeja. a ipak grčke. varvarin je bio čovek koji se zadovoljavao da veruje bez razmišljanja i da živi bez slobode. Siriju. Racionalizam će pod Periklom pobediti. klanjali se grčkim bogovima. nezavisne i različite. čitali i pisali grčku književnost. oni su govorili grčkim jezikom. Lavom /X/ i Fridrihom. u Mramorno more i Crno more. mišljenja. doprinosili grčkoj nauci i filozofiji i praktikovali demokratiju na grčki . Teško da je neka od tih nacija koje su okruživale Grčku marila za ono što je za Grke bila sama suština života ‡ slobodu življenja. kao i pod Cezarom. Na kraju će se dve koncepcije života ‡ misticizam Istoka i racionalizam Zapada ‡ boriti za telo i dušu Grčke. Španiju. To je razlog što su ih Grci sve i previše nekritički nazivali /barbaroi/. Palestinu. varvari. predavao se praznovericama i imao malo iskustva koja bi podsticala slobodu ili život razuma. U toku svog razvoja nezadrživi Heleni proširili su se na svako ostrvo Egeja. ali misticizam će se uvek vraćati. u Italiju. govora i postupanja. na Krit. /II/ ARGOS Unutar ovog kruga naroda mala Grčka se širila sve dok njeno potomstvo nije naselilo skoro celu mediteransku obalu. u Egipat. Mesopotamiju i Malu Aziju.Ciceron nazvati grčkim obrubom izatkanim na varvarskoj odeždi i uništiti civilizaciju koju nisu mogli da razumeju. izuzev Feničana. živeo je pod despotima.

$34$ Mi ćemo to pokušati pomoću jednog prijatnog metoda obilaska: sa mapom u ruci i bez ikakvog troška osim svoje mašte. bilo gde da su išli.aristokratski način. Skoro hiljadu godina oni su od Mediterana pravili grčko jezero i centar sveta. mada dirnuti i nadahnuti njima. sa hramom na akropolju. čak i samu njenu zemlju.$35$ Plan ima mnogo nedostataka: geografski sled neće biti sasvim usaglašen sa istorijskim. skakaćemo iz veka u vek. kao i sa ostrva na ostrvo. naići ćemo na karakteristično grčki prizor: ravnicu koja nije previše plodna. gde su pobednički Dorani uspostavili svoju vlast. ili čujemo Hesoidova ozbiljna jadikovanja nakon posete Eolskim kolonijama iz kojih je došao njegov maltretirani otac. tamo su veličanstveni predeli tako uobičajeni da ih Grci. govorićemo sa Talesom i Anaksimanderom pre nego što budemo čuli Homera i Hesioda. Oni nisu ostavljali Grčku za sobom kada su migrirali iz svoje matične zemlje. Kad konačno stignemo u Atinu. biće nam u izvesnoj meri poznata bogata raznovrsnost civilizacije koju je nasledila i koju je tako hrabro sačuvala kod Maratona. sa malim zbijenim gradom od kućica napravljenih od cigle i maltera. . sa uskim sokacima i nepopločanim ulicama i sa primamljivim i nemilosrdnim morem u daljini. aktivnosti naučnika i filozofa. sa ponekom skromnom palatom ovde-onde. Zadatak koji najviše obeshrabruje istoričara klasične civilizacije je da izatka u jedan uzorak i priču ove rasute članove grčkog tela. pozorištem pod vedrim nebom na padini brda. dostignuća poezije i stvaralaštvo umetnosti. Ali neće nam škoditi da vidimo nepoštovanu "Ilijadu" prema njenoj stvarnoj pozadini jonskog skepticizma. Ako krenemo od Argosa. pročićemo od grada do grada grčkog sveta i posmatrati u svakom centru život ljudi pre Persijskog rata ‡ oblike privrede i vlade. Jer Helada se sastoji od planina i okeana. oni su je nosili sa sobom.

žanje u naše proleće. Fejdonov prosvećeni despotizam otvorio je period prosperiteta koji je u Argolidu doveo mnoge umetnosti. udružila sa prostim narodom ‡ protiv zemljoposedničke aristokratije. leto vruće i suvo. u jednom prolaznom braku iz koristoljublja. U . bujice su za zimsko razdoblje. suvi glatki oblutak za letnju vrelinu. osnovao je na Egini svoju kovnicu i eginske "kornjače" (kovani novac obeležen simbolom ostrva) postaju prvi zvanični kovani novac u kontinentalnoj Grčkoj. heroju sa stotinu očiju.retko pominju u svojim knjigama. kiša je nebeski blagoslov. i svaki od njih ljubomorno suveren. seje se u našu jesen. koje mi moramo dovršiti misterijom. Pod Temenom. koji su tokom sledeća dva veka postali moda u većim gradovima Grčke. Grci su više voleli da ono beskonačno vraćanje unazad. U grčkoj lestvici bilo je stotinak gradova poput Argosa i još hiljadu takvih. dovrše mitom. Reke su kratke i plitke. Fejdon je pošao da je spase i uzeo je za sebe. poveo trgovačku klasu u usponu ‡ koja se. Argos je prerastao u najmoćniji grad Grčke. vlast je prigrabio jedan od onih /tyrannoi/ ili diktatora. Usvojio je ‡ verovatno od Feničana ‡ vavilonski sistem težina i mera i lidijski plan valute za koju garantuje država. kao i drugi njemu slični diktatori. a Zevs koji pravi kišu bog je bogova. Po svoj prilici Fejdon je. Kada je Egina bila ugrožena od strane Epidaura i Atine. Mikenu i celu Argolidu. jednim od Heraklida povratnika. Stanovnici Argosa su osnivanje svog grada pripisivali pelazgičkom Argusu. Oko godine 680. Danaju. a njegov prvi procvat jednom Egipćaninu. koji je stavio pod svoju vlast Tirint. koji je došao na čelu družine "Danajaca" i naučio domoroce kako da navodnjavaju svoja polja iz bunara. samo manjih. Zima je vlažna i hladna. Takve eponime ne treba potcenjivati. odvojen od drugih grčkom ratobornošću ili opasnim vodama ili besputim brdima.

šestom veku muzičari iz Argosa bili su najpoznatiji u Heladi. /III/ LAKONIJA Južno od Argosa. čak i u skromnom muzeju. ali još mnogo ugodinija za oko je reka Eurota koja teče između njih i viši. Oni su divni. Za ove dugokose severnjake. snegom okrunjeni venac Tajget na zapadu. ovde su položeni i temelji one argoske škole skulpture koja će Grčkoj dati Polikleta i njegov kanon. koji je nekada vladao Grčkom i koji ju je uništio. Danas je to seoce sa četiri hiljade duša. U toj seizmičkoj dolini ležao je Homerov "prazni Lakedemon". koju je Argos voleo i posebno joj se klanjao kao boginjinevesti koja svake godine obnavlja svoje devičanstvo. Na svom zenitu je Sparta ("Rasuta") bila unija od pet sela. Ekspanzija Sparte Iz ove prirodne citadele Dorani su dominirali i porobili južni Peloponez. ravnica koju su planine čuvale toliko da Sparti. 1. Las iz Hermiona zauzimao je visoko mesto među lirskim pesnicima svog vremena i podučio Pindara svojoj veštini. jedva da je ostalo nešto. . a arhitekti su podigli veličanstveni hram Heri. njenoj prestonici. sa ukupno sedamdeset hiljada stanovnika. mračniji. sa nejasnim sećanjem na slavu svoje prošlosti i ponosan što u svoj svojoj dugoj istoriji nikada nije bio napušten. a od grada. ovde je drama našla dom u pozorištu sa dvadeset hiljada sedišta. udaljeni od mora. Ali degeneracija Fejdonovih naslednika ‡ zla kob monarhije ‡ i dugi niz ratova sa Spartom oslabili su Argos i konačno ga primorali da voćstvo na Peloponezu ustupi Lakedemonjanima. dižu se vrhovi lanca Parnona. izgubljen u poljima koja ga okružuju. nisu bili potrebni zidovi. Danas je to mirni grad.

očigledno su bili potrebni gospodari. prvo pokorili starosedelačko stanovništvo Lakonije. Kod Pausanija možemo čitati kako je mesenski kralj Aristodem konsultovao proročište u Delfima kako da pobedi Spartance. (Možda je pogrešio za svoju kćer. Devet godina njihovi su gradovi izdržali napade i opsadu. njihov posao bio je rat. ili se bavili trgovinom ili industrijskim delatnostima u gradovima. godine pre naše ere. a onda napali Meseniju. Mesenjani su morali da plaćaju godišnji porez u iznosu od polovine njihove letine.otvrdle zbog planina i naviknute na rat. Društveno između. oslabelim od poljoprivrede i mira. Tako su kraljevi Sparte. podložni oporezivanju i vojnoj službi. Ova zemlja. kako je osudio na smrt sopstvenu kćer i izgubio rat. ali bez prava učešća u vladi i bez prava na brak sa pripadnicima vladajuće klase. ali na kraju su Spartanci postigli ono što su želeli. a na hiljade ih je odvedeno da postanu helotski kmetovi. Najniži i najbrojniji od . Slika koju treba da stvorimo o Lakonskom društvu pre Likurga ima. kao neke stare slike. koji su polagali pravo na kontinuiranu lozu od Heraklida iz 1104. a geografski okružujući gospodare i helote bili su perieci ("Stanovnici okolo"): slobodni građani koji su živeli u stotinu sela u planinama ili u graničnim područjima Lakonije. tri nivoa. u jugozapadnom uglu Peloponeza. pomoću njega ostvarivali ono što im se činilo časnim življenjem. Gore je gospodarska klasa Dorana. kako mu je Apolon naložio da bogovima kao žrtvu podnese devicu iz svog sopstvenog kraljevskog roda.) Dve generacije kasnije hrabri Aristomen je poveo Mesenjane u herojsku pobunu. koji najvećim delom žive u Sparti od proizvoda polja koja poseduju izvan grada i koja za njih obrađuju heloti. nedorskim domorocima. bila je relativno ravna i plodna i nju su obrađivala miroljubiva plemena. u životu nije bilo alternative sem osvajanja ili ropstva.

000 helota. čiji su stanovnici bili među prvima koje su Spartanci pretvorili u robove. ako bi se dobro borio mogao je da dobije slobodu. Jednostavnim osvajanjem nedorskog stanovništva ili uvozom ratnih zarobljenika. ili nekvalifikovanog radnika u modernom gradu. obrađuje zemlju na svoj način i živi u selu sa svojim susedima. 120. bori za državu. ali ni on ni zemlja nisu mogli da budu prodati. Ali stalno je bio izložen prekom sudu i tajnom nadzoru tajne policije. tako nazvani.000 muškaraca. rađa potomstvo bez ograničenja. sve dok mu je redovno predavao zakupninu koju je utvrdila vlada. U nekim slučajevima bio je domaći sluga u gradu. Od njega se očekivalo da prati svog gospodara u rat i da se. koja ga je svakog trenutka mogla ubiti bez povoda ili suđenja. kada je pozvan. kao i drugde. Mogao je da se oženi po svojoj volji. Ali u Lakoniji se koncentracija bogatstva ostvarivala iritirajuće vidljivim sredstvima i ostavljala među helotima eksplozivno nezadovoljstvo koje je u skoro . Bio je vezan za zemlju. prostodušni je plaćao danak pametnom.svih bili su heloti. ova raspodela dobara za život obično se izvodi mirnim funkcionisanjem sistema cena: pametni nas ubeđuju da plaćamo više za ređe luksuze i usluge koje nam oni mogu ponuditi nego što prostodušni uspevaju da obezbede za lakše nadoknadive potrebe koje oni proizvode. žena i dece iz građanske klase. Sparta je Lakoniju učinila zemljom u kojo je živelo oko 224. koga otsutni vlasnik njegovog dela zemljišta nije ometao. prema Strabonu. raznovrsnom radu i mirnoj prijateljskoj atmosferi drveća i polja. Nalazio je utehu u svom sopstvenom prebivalištu. NJegov normalni ekonomski položaj nije bio gori od položaja seoskog stanovništva u ostalom delu grčke izvan Atike. po gradu Helosu.$36$ Helot je imao sve slobode srednjevekovnog kmeta.000 perieca i 32. U većini civilizacija. U Lakoniji. to je običaj časne prošlosti i perspektivne budućnosti.

Sparta je bila grčki grad kao i ostali. Individualni Spartanci retko su učili muziku. Na isti način je oko 620. a uskoro posle toga došli su Tirtej. Sparta je. U Sparti je muzika bila popularnija od svega i ona je bila konkurent drevnosti čoveka.svakoj godini spartanske istorije pretilo da u državi izazove revoluciju. jer se usudio da instrumentu. duh zajednice bio je tako snažan da je muzika poprimala skupnu formu i grupa se takmičila sa grupom na veličanstvenim festivalima pesama i igara. Alkman i Polimnest. muzika je poprimila ratnički ton ‡ snažni i jednostavni "dorski tonalitet". NJihov trud uglavnom se svodio na komponovanje patriotske muzike i uvežbavanje horova da je pevaju. Čak su i Terpandara. tako često u ratu. da bi odgovarao njegovom glasu. kao u revolucionarnoj Rusiji. Takvo horsko pevanje pružalo je Spartancima još jednu priliku za . jer koliko god daleko kopali po prošlosti. a procvetala je pesmom i umetnošću kao što posle njega neće nikada više. ostali stilovi ne samo da su bili destimulisani. 2. nije bilo dozvoljeno da se takmiči u Sparti sve dok efori sa njegove lire nisu uklonili ovaj skandalozni dodatak. koji je Terpandarovih sedam struna povećao na jedanaest. dok je njegova lira okačena na zid. U Sparti. pozvan i Tales sa Krita. Zlatno doba Sparte U onoj maglovitoj prošlosti pre dolaska Likurga. kao i Engleska. doda još jednu strunu. sa Lezbosa je doveden Terpandar da bi pripremio takmičenje u horskom pevanju na festivalu u Karneji. najverovatnije po naređenju Delfijskog proročišta. već je svako skretanje sa ovog dorskog stila bilo zakonski kažnjivo. Oko godine 670. mada je svojim pesmama svladao bunu. imala velike kompozitore kada ih je uvozila. nailazimo na Grke kako pevaju. a u jednoj kasnijoj generaciji Timoteju. efori kaznili globom.

Atinjani su u svakom slučaju imali stari vic o Spartancima da ih je. Na svečanosti Hijacintije kralj Agesilaj je poslušno pevao na mestu i u vreme koje mu je odredio horovođa. heptakord (lira sa sedam struna) je bio star kao i Minos. čije su borbene pesme probudile trome Spartance i pokrenule ih u pobedu. podučavajući muziku i uvežbavajući horove. ugušila u zanosu pesme. a ljudi su verovatno pevali u slavu vina još u zaboravljenoj najranoj mladosti sveta. spasao jedan hromi atički učitelj. kao što smo videli. proživeo ostatak života. Terpandar (tj. bez razlike na starost i pol. Tirtej je nastavio Terpandarov rad u Sparti tokom Drugog mesenskog rata. "Onaj koji ljude oduševljava") je bio jedan od onih sjajnih pesnika-muzičara koji je inaugurisao veliko doba Lezbosa u generaciji pre Sapfe. Tradicija mu je pripisala pronalazak /scolia/ ili vinske pesme i proširenje lire sa četiri na sedam struna. Kada je u svađi ubio čoveka bio je prognan i poziv koji je dobio iz Sparte smatrao je pogodnom prilikom. ušavši mu u usta i zatim u dušnik. dok su gubili Drugi rat. kompozitor i pevač muzičkih lirskih stihova. pridružili bi se masovnoj skladnoj igri i antistrofnoj pesmi.disciplinu i masovne formacije. a na festivalu Gimnopedije svi Spartanci. koja ga je. Sigurno je da je sebi na Lezbosu stvorio sebi ime kao /kitharoedos/ ‡ tj. On je došao iz Afidne ‡ možda u Lakedemonu. Tamo je. Kažu da je život završio na jednoj pijanki: dok je pevao ‡ možda onu ekstra notu koju je dodao na vrhu skale ‡ jedan od njegovih slušalaca bacio je na njega smokvu. Izgleda da je u javnoj skupštini pevao svoje sopstvene pesme uz flautu. Ovakve manifestacije mora da su davale snažni podsticaj i odušak patriotskim osećanjima. izgleda. ali. jer je svaki glas bio podređen vođi. nastojeći da smrt u ratu . verovatno u Atici.

Noga do noge. ali on je došao u Spartu. kao . gde je slobodno mogao da voli svoju zlatokosu ljubavnicu Megalostratu. kao prijatelj i rival Tirteja. Neki postojeći fragmenti otkriva nam onu snagu imaginativnog osećanja koja je srce poezije: Zaspao leži vrh planine i planinski klanac. "za hrabrog čoveka da umre u prvim redovima onih koji se bore za svoju zemlju. Alkman je pevao u istoj generaciji. ukopan u zemlju i grizući usne. ali na drugačiji i više zemaljski način. prev. Tradicija mu je dala mesto najveće izelice antičkog doba i nezasitog u jurnjavi za ženama. jer još nisu naučili /xenelasia/. Jedna od njegovih pesama govorila je o tome koliko je bio srećan što nije ostao u Sardu. Kasniji Spartanci bili bi skandalizovani njegovim veličanjem ljubavi i hrane i njegovim spiskom plemenitih vina Lakonije. ali Lakedemonjani su ipak pozdravili njegov dolazak.pretvori u zavidnu slavu. ili mržnju prema strancima. štit do štita. čvrsto drži. prim.$37$ Umeo je da piše himne i peane (pobedničke pesme zahvalnice." Tirtej je. izmešanog lepršavog perja i uz sudaranje šlemova.... On je došao iz daleke Lidije i neki su govorili da je bio rob." kaže jedan od njegovih preživelih fragmenata. gde je mogao postati kastrirani sveštenik Kibele. koja će postati deo Likurgovih zakona. govorio je spartanski kralj Leonida. Neka se svako. stojeći uspravno na nogama. izbočina. "Lepo je.) isto kao i pesme vina i ljubavi i Spartanci su posebno voleli njegove /parthenia/ ili devojačke pesme. koje je komponovao za horove devojaka. neka se ratnici sukobe prsa u prsa. dok se mačevi i vrhovi koplja sukobljavaju u sudaru bitke.. On počinje za nas onu dinastiju ljubavnih pesnika koja kulminira sa Anakreontom i on se nalazi na čelu spiska od "Devet lirskih pesnika" koje su aleksandrijski kritičari odabrali kao najbolje u antičkoj Grčkoj. "bio vešt da zagolica duše mladih".

A isto kao što je moderna nauka ceo jedan vek poricala postojanje Troje i Agamemnona. puzava bića koja dolaze iz mraka zemlje. pišući horske lirske stihove za svoje drame. Lakonska grnčarija i bronza bile su poznate u sedmom veku.i gudura. svakog trenutka spremnog da guši pobune ili krene u rat. a sa njima i jata krilatih ptica. tako . svi leže u snu. koristili dorski dijalekt. Osvojena zemlja podeljena je među Spartancima. 3. Likurgov ustav je postigao ovaj cilj. iz istorije civilizacije. Teško je reći koje su druge umetnosti cvetale u Lakedemoniji u tim sretnim danima. životinje koje leže na padini. pokoljenja pčela. a manje umetnosti dale su mnoge suptilnosti namenjene malom broju srećnika. u svakom smislu osim političkom. a broj kmetova skoro se udvostručio.$38$ Na osnovu ovih pesnika možemo zaključiti da Spartanci nisu oduvek bili Spartanci i da su u veku pre Likurga uživali u poeziji i umetnosti podjednako kao i svi ostali Grci. mada su dijaloge pisali na jeziku Atike. Kako je trideset hiljada građana moglo da drži četiri puta veći broj perieca i sedam puta veći broj helota u stalnoj pokornosti? To se moglo učiniti samo ako se napusti bavljenje umetnošću i pokroviteljstvo nad njom i svaki se Spartanac pretvori u vojnika. baš kao što su opsadu Troje i ubistvo Agamemnona smatrali istorijskim događajima. Ali ova mala Renesansa okončana je Mesenskim ratovima. jer su čak i Spartanci zanemarili da ih očuvaju ili zabeleže. Likurg Grčki istoričari od Herodota na ovamo smatrali su dokazanim da je autor spartanskog zakona bio Likurg. čudovišta u dubinama grimiznog mora. Horska oda bila je toliko tesno povezana sa njima da su atinski dramatičari. ali po cenu povlačenja Sparte.

personifikovala i sažela proces promena. koji je zahtevao mnogo autora i mnogo godina.ona danas okleva da Likurga prihvati kao realnost. već i samovoljnoj i ratobornoj vladajućoj klasi? Međutim. usklađenih i pročišćenih u određene zakone i nazvane. ili edikte. to nije bilo prvi put da država postavlja svoje temelje na nebu. žestoko se opirao i . Sedmi vek bio je čudno doba ličnih zakonodavaca ‡ Zaleuka u Lokriju (oko 610). a neki drugi kao božansku potvrdu zakona koje je on predložio. po čoveku koji ih je kodifikovao i u većini slučajeva dao pismeni oblik. po svoj prilici. Likurg. Kraljevi i većina plemića nevoljno su prihvatili njegove reforme kao neophodne za njihovu sopstvenu sigurnost. primio je od delfijskog proročišta izvesne /rhetra/. koje su neki opisali kao zakone samog Likurga. ali Alkandar.$39$ Mi ćemo preneti tradiciju. jedan mladi aristokrata. stric i staratelj spartanskog kralja Harila. da se tamo divio njegovim institucijama i rešio da neke od njih uvede i u Lakoniju. ne zaboravljajući da je ona. Verovatno da u ovim primerima nemamo u tolikoj meri skup ličnih zakona koliko niz običaja. Prema Herodotu. Datumi vezani za njega variraju između 900 i 600 godina pre naše ere. Tradicija dalje prenosi da je Likurg putovao na Krit. Očigledno da su zakonodavci smatrali da bi najbezbednija procedura za promenu nekih običaja ili uspostavljanje novih bila da se njihovi predlozi pretstave kao božje zapovesti. a kako da jedan čovek iz svoje glave izvuče najneprijatniji i najviše iznenađujući skup zakona u celoj istoriji i nametne ga za nekoliko godina ne samo podređenom stanovništvu. od običaja do zakona. bilo bi arogantno da se na osnovu takvih teoretskih razloga odbaci tradicija koju su prihvatili svi grčki istoričari. Drakona u Atini (620) i Haronda u sicilijanskoj Katani (oko 610) ‡ da ne pomenemo Josijino otkriće Mojsijevog zakona u Hramu u Jerusalimu (oko 621). iz praktičnih razloga.

koji je po naravi bio čestit. tradicija postaje kontradiktorna i konfuzna. Užasnuti i postiđeni ovim prizorom. i pošto je tako bio primljen da živi sa Likurgom. gde mu nije ništa učinio niti rekao nešto grubo već je. imao je priliku da kod njega. učini činom služenja državi".. predali su Alkandera u njegove ruke da ga kazni. izuzev Alkandera. 4. Teško je reći koji su elementi spartanskog kodeksa Likurgu prethodili. već najblaža i najplemenitija ličnost na ovome svetu. vidi i posebnu razboritost i neumornu marljivost. Likurg je građane (kako kaže jedan verovatno legendarni zaključak ove priče) obavezao da ih ne menjaju sve do njegovog povratka. ako je to moguće. Onda je otišao u Delfe. povukao se u osamu i gladovao do smrti. njega je poveo sa sobom u svoj dom... Mladi čovek. Alkanderu naredio da ga dvori za stolom. daleko od toga da ovim udesom bude zastrašen ili obeshrabren. a . bez gunđanja je učinio ono što mu je naređeno. pored njegove blagosti i mirne naravi. Kada je dovršio svoje zakone.. Plutarh priča ovu priču sa njemu svojstvenom jednostavnošću i šarmom: Likurg. Lakedemonski ustav Kada Likurgove reforme pokušamo specificirati. "smatrajući da je dužnost državnika da i samu svoju smrt. Pošto im se zahvalio. zastao je i pokazao zemljacima svoje izobličeno lice sa izbijenim okom. Likurg ih je sve otpustio. postao jedan od njegovih najvatrenijih obožavalaca i svojim prijateljima i rođacima govorio da on nije onaj mrzovoljni i zloćudi čovek za koga su ga smatrali. i tako je. daleko od toga da mu bude neprijatelj.izbio zakonodavcu jedno oko. koje su stvorili on on ili njegova generacija.

Predmet hvalisanja starih konzervativaca bio je što je likurgski ustav izdržao toliko dugo jer su u njemu bile ujedinjene tri forme vladavine ‡ monarhija. Likurg je zabranio građanima da se bave industrijom ili trgovinom. na taj način moć starih porodica bila je razbijena. Megari i Atini. Da bi sprečio zamenu ove zemljoposedničke oligarhije trgovačkom klasom poput one koja je sticala vodeću poziciju u Argosu. Kao Klisten iz Sikiona i Klisten iz Atine. Monarhija Sparte bila je u stvari duarhija. bili su na čelu sudske vlasti i u ratu su komandovali vojskom. Aristokratski i predominatni element ustava prebivao je u . Likurg (odnosno autori Likurgovog ustava) ukida rođačku organizaciju lakonskog društva i zamenjuje je geografskom podelom. Možda su stara imanja ostavljena onakva kakva su bila. Plutarh i Polibije nas uveravaju da je Likurg zemlju Lakonije raspodelio među građane u trideset hiljada jednakih delova. Sikionu. a posle Plateje sve više su gubili vlast u korist efora. ili je bila instrument kojim se bez apsolutizma obezbeđuje psihološko korišćenje kraljeva u održavanju društvenog reda i nacionalnog prestiža.koji su dodati posle njega. Bio je rešen da Spartanci (tj. aristokratija i demokratija ‡ i to u takvoj srazmeri da je svaki element neutralisao od preterivanja ona druga dva. U svemu su bili potčinjeni Senatu. građani zemljoposednici) ostanu slobodni za vladu i rat. a uspostavljena je šira aristokratija. te zato i suparničke kuće. Korintu. dok je novo osvojena zemlja podeljena na jednake delove. NJihova moć bila je ograničena: prinosili su žrtve u okviru državne religije. Sasvim je moguće da je ova čudna institucija pretstavljala kompromis između dve rođačke. jer je imala istovremeno dva kralja koji su poticali od osvajačkih Heraklida. nije dopuštao korišćenje ili uvoz srebra ili zlata i propisao da se za valutu koristi samo gvožđe. Tukidid nagoveštava da takve raspodele nije bilo.

Senatu, ili /gerousia/, doslovno i stvarno grupi staraca; obično su građani ispod šezdesete smatrani nedovoljno zrelim za njegova savetovanja. Plutarh navodi da je u Senatu bilo dvadeset i osam članova i priča neverovatnu priču o njihovom izboru. Kada bi došlo do upražnjenja jednog mesta, od kandidata se zahtevalo da ćuteći, jedan za drugim, prođu ispred članova Skupštine; onaj koji je bio pozdravljen sa najglasnijim i najdužim povicima proglašavan je za izabranog. Možda su ovo smatrali realističnim i ekonomičnim skraćenjem kompletnijeg demokratskog procesa. Nije nam poznato koji su građani smatrani podobnim za ovakvo biranje; verovatno da su to bili /homoioi/, ili jednaki, koji su posedovali lakonsku zemlju, služili u njenoj vojsci i donosili svoju količinu hrane u javnu kantinu. Senat je stvarao zakone, obavljao kod kapitalnih zločina funkciju vrhovnog suda i formulisao javnu politiku. Skupština ili /apella/ bila je Spartina koncesija demokratiji. Izgleda da su u nju primani svi muški građani kada bi navršili tridesetu; među 376.000 stanovnika izborno je bilo oko osam hiljada muškaraca. Skupština se sastajala svakog dana punog meseca. Pred nju su iznošena sva pitanja od velikog javnog značaja i bez njene saglasnosti nije se mogao doneti nikakav zakon. Međutim, Likurgovom ustavu dodavan je mali broj zakona, a njih je Skupština mogla da prihvati ili odbaci, ali ne i da o njima diskutuje ili unosi amandmane. Bio je to u suštini stari homerovski javni sastanak, čiji učesnici sa strahopoštovanjem slušaju savete glavara i starih, ili kraljeve vojskovođe. Teoretski je mesto suvereniteta bilo u /apelli/, ali jedan amandman ustava posle Likurga davao je ovlašćenje Senatu da, ako oceni da je Skupština odlučila "nepošteno", odluku izmeni. Kada je jedan napredni mislilac zatražio od Likurga da uspostavi demokratiju, Likurg je odgovorio,

"Počni, prijatelju moj, tako, što ćeš je uspostaviti u svojoj sopstvenoj porodici". Ciceron je pet efora (tj. nadglednika) uporedio sa rimskim tribunima, jer ih je Skupština birala godišnje; ali oni su više odgovarali rimskim konzulima, pošto su držali administrativnu vlast koju su obuzdavali samo protesti Senata. Eforat je postojao i pre Likurga, ali se ipak ne pominje u izveštajima njegovog zakonodavstva koji su stigli do nas. Sredinom šestog veka efori su po vlasti postali jednaki kraljevima; posle Persijskog rata praktički su držali vrhovnu vlast. Primali su poslanstva, odlučivali o zakonskim sporovima, komandovali armijama i usmeravali kraljeve, razrešavali ih vlasti ili kažnjavali. Sprovođenje vladinih dekreta bilo je povereno vojsci i policiji. Običaj efora bio je da naoružaju neke od mlađih Spartanaca kao specijalnu i tajnu policiju (/krypteia/), sa pravom da špijunira ljude i, u slučaju helota, po svom nahođenju ubija. Ova institucija korišćena je u neočekivanim situacijama, čak i za uklanjanje helota od kojih su se, mada su u ratu hrabro služili državi, gospodari plašili jer su bili sposobni i zato opasni ljudi. Posle osam godina Peloponeskog rata, kaže nepristrasni Tukidid, Heloti su bili pozvani da proklamacijom izaberu one među sobom za koje se tvdilo da su se najviše istakli u borbi sa neprijateljem, kako bi dobili slobodu; cilj je bio da se testiraju, jer se smatralo da će prvi koji zatraže slobodu biti najponosniji i najspremniji da se pobune. Odabrano ih je čak dve hiljade, koji su se okitili i obilazili oko hramova radujući se svojoj novoj slobodi. Međutim, Spartanci su ih ubrzo posle toga uklonili i niko nije nikada saznao kako su stradali. Moć i ponos Sparte bila je pre svega njena vojska, jer je ona

u hrabrosti, disciplini i veštini ovih vojnika nalazila svoju sigurnost i ideal. Svaki je građanin obučavan za rat i podlegao je vojnoj službi od svoje dvadesete do šezdesete godine života. Iz ove stroge obuke potekli su spartanski hopliti ‡ gusto svrstane čete građanske pešadije naoružane kopljima koje su ulivale strah čak i Atinjanima i ostale praktički nepobeđene sve dok ih Epaminonda nije savladao kod Leuktre. Oko ove armije Sparta je formirala svoj moralni kodeks: biti dobar značilo je biti snažan i hrabar; umreti u boju bila je najviša čast i sreća; preživeti poraz bila je sramota koju je čak i vojnikova majka teško mogla oprostiti. "Sa štitom ili na njemu" bio je pozdrav spartanske majke svom sinu vojniku. Bekstvo sa teškim štitom bilo je nemoguće. 5. Spartanski kodeks Da bi muškarci bili odgojeni i postigli ideal toliko neugodan po čovečije telo, bilo je potrebno da se uzmu odmah po rođenju i formiraju uz pomoć najrigoroznije discipline. Prvi korak bila je nemilosrdna eugenika (nauka o stvaranju zdravog podmlatka, prim. prev.): ne samo da svako dete mora da bude suočeno sa očevim pravom na deceubistvo, već se mora izvesti i pred državni savet inspektora; i svako na izgled defektno dete bacano je sa stene planine Tajget duboko dole u smrt na nazubljenim stenama. Dalja eliminacija verovatno je proizilazila iz spartanskog običaja da svoju decu privikavaju na neudobnosti i izlažu lošim vremenskim uslovima. Muškarci i žene upozoravani su da vode računa o stanju zdravlja i o karakteru onih sa kojima nameravaju da stupe u brak; čak je i kralj Arhidam bio oglobljen jer se oženio sitnom ženom. Muževi su podsticani da pozajmljuju svoje žene izuzetnim muškarcima, kako bi se rađala snažna deca; od muževa onemoćalih zbog starosti ili bolesti očekivalo se da

pozovu mlade ljude da im pomognu u stvaranju snažne porodice. Likurg se, kaže Plutarh, potsmevao ljubomori i seksualnom monopolu i proglašavao "apsurdnim što su ljudi toliko brižni kada su u pitanju njihovi psi i konji i daju novac da bi dobili dobru pasminu, a svoje žene drže zatvorenim, da bi samo sa njima začinjale decu, koja bi mogla da budu glupava, slaba ili bolesna". Po opštem mišljenju iz starine, spartanski muškarci su bili snažniji i lepši, a njihove žene zdravije i ljupkije od ostalih Grka i Grkinja. Verovatno da su ovi rezultati više zavisili od obrazovanja nego od eugenskog rođenja. Tukidid preko kralja Arhidama kaže: "Ima malo razlike," (verovatno kod rođenja) "između čoveka i čoveka, ali superioran je onaj koji je odgojen u najstrožijoj školi". Sa sedam godina, spartanskog dečaka oduzimali su od porodice i njegov odgoj preuzimala je država; upisivan je u nešto što je istovremeno bilo vojni odred i razred u školi, pod /paidonomosom/, ili vaspitačem dečaka. U svakom razredu najsposobniji i najhrabriji dečak postajao je kapetan; ostalima je naređivano da mu se pokoravaju, da prihvataju kazne koje bi im eventualno određivao i da se trude da ga dostignu ili premaše u pogledu dostignuća i discipline. Cilj nije, kao u Atini, bila atletska forma i veština, već bojna hrabrost i vrednost. Sportske igre igrali su goli, pod okom starešina i ljubitelja oba pola. Stariji ljudi nastojali su da među dečacima izazovu svađu, individualnu ili grupnu, kako bi se testirala žestina i uvežbavala njihova snaga; a svaki trenutak kukavičluka donosio bi mnogo dana sramote i nemilosti. Od svih je traženo da ćuteći podnose bol, teškoće i nesreću. Svake godine su na oltaru Artemide Ortije odabrani mladići šibani sve dok njihova krv ne bi obojila kamen. Sa dvanaest godina dečaku bi oduzimali donju odeću i dozvoljavali da nosi samo jedan komad odeće tokom cele godine. On se nije često kupao, kao atinski mladići, jer su voda i masti činili telo mekim, dok su ga

hladni vazduh i čista zemlja činili čvrstim i otpornim. I zimi i leti spavao je na otvorenom, na postelji od rogoza posečenog na obalama Eurote. Do tridesete godine živeo je sa svojom četom u kasarni i nije poznavao nikakve udobnosti doma. Učio je čitanje i pisanje, ali taman toliko da bi bio pismen; knjige su u Sparti nalazile malo kupaca i bilo je lako držati korak sa izdavačima. Likurg je, govorio je Plutarh, želeo da deca uče njegove zakone ne u pismenom obliku, već usmenom predajom i mladalačkom praksom pod pažljivim voćstvom i primerima; bilo je bezbednije, mislio je on, učiniti ljude dobrim nesvesnim navikavanjem, nego oslanjanjem na teoretsko ubeđivanje; pravo obrazovanje bilo bi najbolje upravljanje. Ali takvo obazovanje moralo bi da bude moralno, a ne mentalno; karakter je važniji od intelekta. Mladog Spartanca su učili trezvenosti i neki su heloti bili primoravani da prekomerno piju tako da bi mladić video koliko pijanstvo može da bude glupo. U okviru priprema za rat, učili su ga da u poljima traga i nalazi hranu ili umre od gladi; u takvim slučajevima krađa je bila dopustiva, ali biti otkriven u krađi bio je zločin koji se kažnjavao bičevanjem. Ako se dobro ponašao, bilo mu je dopušteno da odlazi u zajedničku javnu kantinu građana i tamo pažljivo sluša kako bi se upoznao sa problemima države i naučio umetnost lepe konverzacije. Sa trideset godina, ako bi sa uspehom preživeo teškoće mladosti, stekao bi puna prava i odgovornosti građanina i dobijao mesto pri zajedničkom obedu sa starijima. Devojka, mada je odgajana u kući, takođe je podlegala državnim propisima. Ona je morala da se bavi snažnim igrama ‡ trčanjem, rvanjem, bacanjem koluta, bacanjem sulice ‡ da bi postala jaka i zdrava za lako i savršeno materinstvo. Trebalo je da ide gola u javnim igrama i procesijama, čak i u prisustvu mladih ljudi, tako da bude podstaknuta na pravilnu brigu o svom telu i da se njeni

nedostaci otkriju i uklone. "Niti je bilo ičeg sramotnog u golotinji mladih žena," kaže visoko moralni Plutarh; "pratila ih je skromnost i svaka raskalašenost bila je isključena." Dok su igrale pevale su hvalospeve za one koji su bili hrabri u ratu i obasipali pogrdama one koji su ustuknuli pred opasnostima. Na umno obrazovanje spartanske devojke nije se trošilo. Što se ljubavi tiče, mladom čoveku bilo je dozvoljeno da u njoj uživa bez predrasuda u pogledu pola. Skoro svaki mladić imao je ljubavnika među starijim muškarcima; od tog ljubavnika on je očekivao dalje obrazovanje, a za uzvrat nudio je ljubav i poslušnost. Često je ova razmena prerastala u strastveno prijateljstvo koje je i mladića i čoveka podsticalo na hrabra dela u ratu. Mladim ljudima dozvoljavana je znatna sloboda pre braka, tako da je prostitucija bila retka pojava, a hetere nisu ovde nalazile na ohrabrenje. U celom Lakedemonu čujemo samo da jedan hram Afrodite i tamo je boginja bila predstavljena pod velom, naoružana mačem i sa okovima na nogama, kao da simboliše glupost venčanja iz ljubavi, podređivanje ljubavi ratu i strogu kontrolu ženidbe od strane države. Država je za najbolje godine za sklapanje braka odredila trideset za muškarce, a dvadeset za žene. Celibat je u Sparti bio zločin; neženje nisu imale pravo glasa i nisu prisustvovali javnim procesijama u kojima su mladići i devojke igrali neodeveni. Prema Plutarhu, same neženje bile su primorane da u javnosti hodaju goli čak i zimi, pevajući pesmu kako pravedno podnose ovu kaznu zato što ne poštuju zakone. Oni koji su uporno izbegavali brak mogli su u svako doba biti napadnuti na ulici od grupa žena i izloženi oštrom tretmanu. Oni koji su bili oženjeni, ali nisu imali decu bili su tek nešto manje sramoćeni; i podrazumevalo se da muškarci koji nisu očevi nemaju pravo na poštovanje koje je omladina Sparte religiozno odavala svojim starijima.

Brakove su obično aranžirali roditelji, bez kupovine; ali posle tog dogovora od mladoženje se očekivalo da odvede mladu silom, a od nje se očekivao otpor; reč za venčanje bila je /harpadzein/, oteti. Ako bi posle takvih aranžmana neki odrasli ipak ostajali neoženjeni, nekoliko muškaraca bilo bi gurnuto u mračnu sobu sa isto toliko devojaka i ostavljeno da odabere svoje životne saputnice u mraku; Spartnaci su mislili da takav izbor neće biti gori od izbora iz ljubavi. Bilo je uobičajeno da mlada još neko vreme ostane sa roditeljima; mladoženja bi ostao u svojoj kasarni i posećivao svoju ženu samo potajno; "u ovakvom odnosu," kaže Plutarh, "živeli su dugo vremena, s tim što su ponekad imali decu sa svojom ženom pre nego što bi videli njeno lice po danu". Kada su bili spremni za roditeljstvo, običaj im je dozvoljavao da osnuju svoj dom. LJubav je dolazila posle ženidbe a ne pre nje, bračna ljubav izgleda da je u Sparti bila isto tako snažna kao i u svakoj drugoj civilizaciji. Spartanci su se hvalili da među njima nema brakolomstva i možda su bili u pravu, jer pre braka bilo je mnogo slobode, a mnogi muževi mogli su se ubediti da dele svoje žene, osobito sa svojom braćom. Razvod je bio retka pojava. Spartanski general Lisandar bio je kažnjen jer je ostavio svoju ženu i želeo da se oženi nekom lepšom. Sve u svemu, položaj žene u Sparti bio je bolji nego u ma kojoj drugoj zajednici u Grčkoj. Žena je tamo više nego bilo gde očuvala svoj visoki homerovski status i privilegije preživele iz ranog matrilinearnog društva. Spartanske žene, kaže Plutarh, "bile su hrabre i poput muškaraca, nadjačavale su svoje muževe... i govorile otvoreno čak i o najvažnijim temama". One su mogle da naslede imovinu i da je ostave u nasleđe; a vremenom ‡ toliki je bio njihov uticaj na muškarce ‡ skoro polovina stvarnog bogatstva Sparte našla se u njihovim rukama. One su u svom domu živele luksuzno i bile slobodne, dok su muškarci bili izloženi stalnom ratovanju ili jeli jednostavnu hranu u javnoj

kantini. Od svakog muškarca u Sparti se jednom određenom odredbom ustava tražilo da od svoje tridesete pa do šezdesete godine jede glavni obed dana u javnoj kantini, gde je hrana bila jednostavna po kvalitetu i namerno količinski neadekvatna. Na taj način, kaže Plutarh, zakonodavac je mislio da ih očvrsne za ratnu oskudicu i sačuva od degeneracija u miru; oni "ne treba da provode život kod kuće, ležeći na skupocenim ležaljkama za sjajnom trpezom, predajući se u ruke svojih trgovaca i kuvara, da ih tove po ćoškovima kao pohlepne životinje i unište im ne samo duh, već i telo, koje će, oslabljeno preteranim uživanjem, osećati potrebu za dugim snom, toplim kupkama, oslobođenjem od rada i, jednom reči, za toliko brigu i opsluživanje kao da su stalno bolesni". Da bi se obezbedila hrana za ovaj javni obed, od svakog građanina zahtevalo se da povremeno doprinese svojoj kantini određenom količinom žita i drugih namirnica; ako to ne bi uradio, propalo bi mu građansko pravo. Normalno, u ranijim vekovima ovog zakonika, jednostavnost i asketizam kojima je obučavana spartanska omladina održali bi se i u kasnijim godinama života. Debeli ljudi u Lakedemonu bili su retkost; nije bilo zakona koji bi regulisao veličinu stomaka, ali ako bi stomak nekog muškarca nepristojno narastao mogao je da dobije javni ukor vlade ili da bude prognan iz Lakonije. Pijenja i bančenja kao u Atini bilo je malo. Razlike u bogatstvu stvarno su postojale, ali su bile skrivene; bogati i siromašni nosili su istu jednostavnu odeću ‡ vuneni /peplos/ ili košulju koja je visila pravo sa ramena, bez pretenzija na lepotu ili formu. Akumulacija pokretnog bogatstva bila je teška; smeštanje gvozdene valute u vrednosti od sto dolara zahtevalo je veliki sanduk, a da bi se odneo, bilo je potrebno ni manje ni više nego par volova. Međutim, ljudska pohlepa je ostala i nalazila oduška u

korupciji zvaničnika. Senatori, efori, izaslanici, generali i kraljevi bili su podjednako potkupljivi, po ceni koja bi odgovarala njihovom položaju. Kada je jedan poslanik sa Samosa pokazao u Sparti svoju zlatnu ploču, kralj Kleomen /I/ ga je opozvao da građani ne bi pošli za stranim primerom. Spartanski sistem, u strahu od takve zaraze, bio je krajnje negostoljubiv. Stranci su retko bili dobrodošli. Obično bi im se davalo na znanje da njihova poseta mora da bude kratka; ako bi ostali previše dugo policija bi ih ispratila do granice. Samim Spartancima bio je zabranjen odlazak u inostranstvo bez dozvole vlade, a da bi se otupila njihova znatiželja obučavani su u duhu ponosite isključivosti u kojoj ni u snu ne bi pomislili da ih drugi narodi mogu nečemu naučiti. Sistem je morao da bude neprijatan da bi zaštitio samog sebe; dašak iz tog isključenog sveta slobode, luksuza, književnosti i umetnosti mogao bi da sruši ovo čudno i veštačko društvo, u kome su dve trećine naroda bili kmetovi, a svi gospodari robovi. 6. Ocena Sparte Kakav je tip čoveka i kakvu vrstu civilizacije stvorio ovaj zakon? Pre svega, čoveka čvrstog tela, koji je znao za teškoće i lišavanja. Jedan stanovnik Sibarisa, ljubitelj luksuza, rekao je za Spartance da "kod njih baš nije tako pohvalno što su toliko spremni da umru u ratu, jer tako se oslobađaju od mnogo teškog rada i bednog života". Zdravlje je u Sparti bilo jedna od glavnih vrlina, a bolest je bila zločin; Platonovo srce mora da se obradovalo što je našlo zemlju koja je bila pošteđena bolesti i demokratije. A zatim dolazi i hrabrost; samo će Rimljanin biti dorastao ugledu neustrašivog i pobedničkog Spartanca. Kada su se Spartanci kod Sfakterije predali, Grčka je jedva mogla da

poveruje; da se Spartanci ne bore do poslednjeg čoveka bila je nečuvena stvar; u mnogim prilikama čak su se i obični vojnici radije sami ubijali nego da prežive poraz. Kada je eforima, koji su predsedavali na igrama Gimnopedije, saopštena vest o katastrofalnom porazu Spartanaca kod Leuktre ‡ tako velikom da je tada, ustvari, okončana spartanska istorija, sudije nisu rekle ništa, već su spisku svetih pokojnika kojima se ovim igrama odavala počast samo dodali imena novopoginulih. Samokontrola, umerenost, jednakost u sreći i nesreći ‡ kvaliteti koje su Atinjani zapisali, ali retko demonstrirali ‡ smatrani su kod svakog građanina Sparte za nešto što se samo po sebi razume. Ako je pokoravanje zakonima vrlina, Spartanac je bio častan više od većine ljudi. "Mada su Lakedemonjani slobodni," rekao je Kserksu bivši kralj Demarat, "oni ipak nisu u svemu slobodni; jer nad njima gospodari utvrđeni zakon, koga se ljudi plaše mnogo više nego što se tvoj narod plaši tebe". Retko je ‡ i verovatno da se više nikada nije ponovilo, osim u Rimu i među srednjevekovnim Jevrejima ‡ da se neki narod toliko osnažio zato što je poštovao svoje zakone. Pod ustavom Likurga Sparta je postajala sve snažnija tokom bar dva veka. Mada nije uspela da osvoji Argos ili Arkadiju, ubedila je celi Peloponez, izuzev Argosa i Ahaje, da prihvati njeno voćstvo u Peloponeskoj ligi, koja je skoro dve stotine godina (560-380) na Pelopsovom ostrvu održala mir. Cela Grčka divila se vojsci i vladi Sparte i očekivala od nje pomoć pri zbacivanju mučnih tiranija. Ksenofont govori o "čuđenju sa kojim sam u početku zapazio jedinstveni položaj Sparte među državama Helade, njeno relativno oskudno stanovništvo i, istovremeno, izuzetnu moć i ugled zajednice. Zbunjivalo me kako da objasim ovu činjenicu. Tek kada sam proučio posebne institucije Spartanaca, moje je čuđenje nestalo." Kao Platon i Plutarh, ni Ksenofont nije

nikada prestao da hvali običaja i način življenja Spartanaca. U tom je, naravno, Platon našao jezgro za svoju utopiju, malo zamagljeno čudnom indiferencijom prema Idejama. Zamoreni i zastrašeni od haosa demokratije, mnogi grčki mislioci našli su utočište u obožavanju spartanskog reda i zakona. Oni su sebi mogli dozvoliti da hvale Spartu jer nisu morali u njoj da žive. Oni nisu iz neposredne blizine osetili sebičnost, hladnoću i svirepost spartanskog karaktera; po odabranoj gospodi koju su sretali ili herojima čiju su uspomenu iz daljine slavili nisu mogli da vide da je spartanski zakon proizvodio dobre vojnike i ništa više; da je od snage tela stvorio brutalnost bez draži jer je ubio skoro svaku sposobnost za ostvarenja duha. Sa trijumfom spartanskog zakona sve umetnosti koje su cvetale pre njegovog uvođenja naglo su umrle; u Sparti posle 550.$40$ mi ne čujemo ni za kakve pesnike, skulptore ili graditelje. Ostali su samo horska igra i muzika, jer u tome je mogla da zasija spartanska disciplina, a pojedinac se gubio u masi. Isključeni iz trgovine sa svetom, onemogućeni da putuju, neobavešteni o nauci, književnosti i filozofiji Grčke koja se raskošno razvijala, Spartanci su postali narod odličnih hoplita sa mentalitetom doživotnog pešadinca. Grčki putnici su se divili toliko jednostavnom životu bez ikakvih ulepšavanja, tako ljubomorno ograničenim pravima građanstva, konzervatizmu toliko nepopustljivom pred običajem i praznoverjem, hrabrosti i disciplini toliko uzvišenoj i ograničenoj, tako plemenitoj po karakteru, niskoj po cilju i jalovoj po rezultatu; dok su na udaljenosti od jedva dan jahanja, Atinjani od hiljadu nepravdi i grešaka gradili civilizaciju široku po obimu, a ipak snažnu u akciji, otvorenu prema svakoj novoj ideji i željnu razmene sa svetom, tolerantu, raznovrsnu, složenu, raskošnu, inovativnu, skeptičnu, imaginativnu, poetičnu,

turbulentnu, slobodnu. To je bio kontrast koji će dati boju i skoro karakterisati grčku istoriju. Na kraju je uskost Spartinog duha izneverila čak i njenu duševnu snagu. Ona se spustila do sankcionisanja svakog sredstva da bi se postigao neki njen cilj; na kraju je pala toliko nisko da bi pobedila, da je Persiji prodala slobode koje je Atina za Grčku osvojila kod Maratona. NJu, nekada tako poštovanu, militarizam je apsorbovao i učinio da postane omraženi strah za svoje susede. Kada je pala, svi su se narodi čudili, ali je niko nije žalio. Danas, među oskudnim ruševinama te stare prestonice, jedva da je ostao poneki torzo ili stub da pokaže da su ovde nekada živeli Grci. /IV/ ZABORAVLJENE DRŽAVE Severno od Sparte dolina Eurote proteže se preko granice Lakonije u nabrane planine Arkadije. One bi bile lepše, da nisu tako opasne. One nisu rado prihvatile uske puteve usečene u njihove stenovite padine i izgledaju kao da sumorno prete svima koji narušavaju ova arkadijska utočišta. Nikakvo čudo što su i dorski i spartanski osvajači ovde bili zbunjeni i što su Arkadiju, kao Elidu i Ahaju, prepustili Ahajskim i Pelazgijskim plemenima. Putnik povremeno nailazi na ravnicu ili plato i nalazi prosperitetne nove gradove kao Tripolis, ili ostatke starih gradova kao što su Orhomenos, Megalopolj, Tegeja i Mantineja, gde je Epaminondu dočekala pobeda i smrt. Ali najvećim delom ovo je zemlja raspršenih seljaka i pastira, koji žive nesigurnim životom sa svojim stadima u ovim negostoljubivim brdima; i mada su se gradovi posle Maratona otvorili za civilizaciju i umetnost, oni teško da uklapaju u priču pre Persijskog rata. Ovde u ovim strmo izraslim šumama nekada je lutao veliki bog Pan. U južnoj Arkadiji Eurota se skoro spaja sa jednom još

slavnijom rekom. Alfej brzo probija svoj put kroz Parhazijski venac planina, lenjo krivuda kroz ravnice Elide i vodi putnika do Olimpije. Eliđani su, govori nam Pausanija, bili Eolskog ili Pelazgijskog porekla i došli su preko zaliva iz Etolije. NJihov prvi kralj, Etlije, bio je otac onog Endimiona čija je lepota tako zavela boginju Meseca, da ga je ona uspavala u neprestani san, grešila po volji i dobila sa njim pedeset kćeri. Ovde, gde se Alfej priključuje Kladeju dolazeći sa severa, bio je sveti grad grčkog sveta, toliko svet da ga je rat retko uznemiravao i Eliđani su imali naklonost istorije gde su bitke bile zamenjene igrama. U uglu reka koje se stapaju bio je Altis, ili sveto područje olimpijskog Zevsa. Talas za talasom osvajača zastajao je ovde da bi mu se poklonio; povremeno, kasnije, njihovi delegati su se vraćali da preklinjući traže njegovu pomoć i obogate njegov hram; iz generacije u generaciju hramovi Zevsa i Here rasli su po bogatstvu i slavi, sve dok posle trijumfa nad Persijom nisu sakupljeni najveći arhitekti i skulptori Grčke da ih obnove i ukrase sa raskošnom zahvalnošću. Svetilište Here potiče iz 1000. godine pre naše ere; njegove ruševine su najstariji ostaci hrama u Grčkoj. Delovi trideset i šest stubova i dvadeset dorskih kapitela ostalo je da pokaže koliko su često i koliko različito stubovi zamenjivani. Prvobitno su, nema sumnje, bili od drveta; i jedan trup stuba od hrasta još uvek je stajao kada je tamo stigao Pausanija, sa beležnicom u ruci, u danima Antonina. Iz Olimpije se pored lokacije stare prestonice, Elide, dolazi u Ahaju. Ovamo su pobegli neki od Ahajaca kada su Dorani zauzeli Argos i Mikenu. Kao i Arkadija, to je zemlja planina, po čijim padinama strpljivi pastiri teraju svoja stada gore ili dole već prema godišnjem dobu. Na zapadnoj obali još uvek se nalazi napredna luka Patras, o čijim ženama je Pausanija rekao da ih ima "dva puta više od

muškaraca i da su odane Afroditi ako ima takvih žena". Drugi gradovi bili su stisnuti uz brda duž Korintskog Zaliva ‡ Egij, Helika, Egira, Pelena ‡ sada skoro zaboravljeni, ali nekad puni muškaraca, žena i dece, i svaki za sebe centar sveta. /V/ KORINT Još nekoliko planina i putnik, u Sikionu, ulazi ponovo u oblast u koju su se naselili Dorani. Ovde je 676. neki Ortagora naučio svet političkom triku koji će koristiti i kasniji vekovi. On je seljacima objasnio da su Pelazgijskog ili Ahajskog roda, dok je zemljoposednička aristokratija koja ih eksploatiše poreklom od dorskih zavojevača; apelujući na rasni ponos onih koji su lišeni poseda, poveo ih u uspešnu revoluciju, postao diktator i doveo na vlast proizvođačku i trgovačku klasu.$41$ Pod njegovim sposobnim naslednicima, Mironom i Klistenom, ove su klase Sikion učinile poluindustrijskim gradom, slavnim po cipelama i grnčariji, mada još uvek zvanom po krastavcima koje su tamo uzgajali. Dalje ka istoku leži grad koji bi po svim geografskim i ekonomskim odlikama trebalo da bude najbogatiji i najkulturniji centar u Grčkoj. Jer Korint je, na prevlaci, zauzimao zavidan položaj. Mogao je da zatvori kopnena vrata u pravcu ili sa Peloponeza; mogao je da služi i oglobi kopnenu trgovinu između severne i južne Grčke; uz to je imao luke i brodove u Saronskom kao i Korintskom zalivu. Između ovih mora izgradio je rentabilni /Diolcos/ ("klizalicu") ‡ drvenu prugu po kojoj su brodovi na valjcima vučeni preko četiri milje širokog kopna.$42$ NJegova tvrđava bila je Akrokorint, neosvojivi, dve hiljade stopa visoki planinski vrh, obezbeđen vodom iz sopstvenog nepresušnog izvora. Strabon nam je opisao uzbudljivi

prizor koji se video sa citadele, sa gradom raširenim ispod nje na dve sjajne terase, njegovo pozorište pod vedrim nebom, velika javna kupatila, tržnicu sa kolonadama, svetlucave hramove i zaštitne zidine koje su dosezale do luke Lehaj u severnom zalivu. Na samom vrhu brda, kao da simbolizuje glavnu delatnost grada, nalazio se hram Afrodite. Korint je imao istoriju koja je išla u prošlost do mikenskih vremena; čak i u Homerovim danima bio je čuven po svom bogatstvu. Posle dorskog osvajanja njime su vladali kraljevi, zatim aristokratija kojom je dominirala porodica Bahidi. Ali i ovde je, kao u Argosu, Sikionu, Megari, Atini, Lezbosu, Miletu, Samosu, Siciliji i svuda gde je cvetala grčka trgovina, trgovačka klasa je revolucijom ili intrigom osvojila političku vlast; to je pravo značenje provale "tiranija" ili diktatura u sedmom veku u Grčkoj. Oko 655. Kipsel je prigrabio vlast. Obećavši Zevsu, ako uspe, čitavo bogatstvo Korinta, uveo je porez od deset odsto na svu imovinu svake godine i takve prihode davao hramu, sve dok posle deset godina nije ispunio svoj zavet, ostavljajući grad bogat kao što je i bio. NJegova popularna i inteligentna tridesetogodišnja vladavina postavila je osnove korintskog prosperiteta. Za vreme jedne od najdužih diktatura u istoriji Grčke (625-585), njegov bezobzirni sin Perijandar uspostavio je red i disciplinu, obuzdao eksploataciju, podstakao poslovanje, bio pokrovitelj književnosti i umetnosti i učinio Korint izvesno vreme vodećim gradom u Grčkoj. On je stimulisao trgovinu uvođenjem državnog kovanog novca i unapredio industriju smanjenjem poreza. Rešio je krizu nezaposlenosti preduzimanjem velikih javnih radova i osnivanjem kolonija u inostranstvu. Štitio je male privrednike od konkurencije velikih firmi ograničavanjem broja robova koje jedan čovek može da zaposli i zabranio njihov dalji uvoz. Bogate je oslobodio

viška zlata primoravši ih da doprinesu za ogromni zlatni kip kao ukras grada; bogate žene Korinta pozvao je na jednu svečanost, svukao sa njih skupocenu odeću i nakit i poslao ih kući pošto je polovinu njihove lepote nacionalizovao. NJegovi neprijatelji bili su brojni i moćni; on se nije usuđivao da izađe bez jake garde, a strah i izolovanost učinili su ga mrzovoljnim i svirepim. Da bi se zaštitio od pobune postupao je po kriptičkom savetu svog kolege diktatora Trasibula iz Mileta, da najviše klasje u polju treba periodično poseći.$43$ NJegove konkubine mučile su ga optužbama protiv njegove žene sve dok je u napadu besa nije bacio niz stepenice; ona je bila je trudna i od šoka je umrla. Konkubine je zatim žive spalio i proterao svog sina Likofrona, koji je toliko žalio za majkom da nije hteo da sa ocem govori, na Korkiru. Kada su Korkirci Likofrona usmrtili, Periander je zarobio tri stotine mladića iz njihovih najotmenijih porodica i poslao ih kralju Alijatu iz Lidije, da bi od njih tamo napravili evnuhe; ali brodovi koji su ih prevozili pristali su na Samosu i stanovnici Samosa su ih, prkoseći Perianderovom gnevu, sve oslobodili. Diktator je doživeo duboku starost i posle smrti ubrojan je u Sedam mudraca antičke Grčke. Jednu generaciju posle njega Spartanci su u Korintu zbacili diktaturu i uveli aristokratiju ‡ ne zato što je Sparta volela slobodu, već zato što je favorizovala zemljoposednike u odnosu na trgovačku klasu. Ipak, trgovina je bila ono na čemu se zasnivalo bogatstvo Korinta, potpomognuto s vremena na vreme od strane poklonika Afrodite i panhelenskih Istamskih igara. U gradu je bilo toliko kurtizana da su Grci često koristili /corithiazomai/ u značenju razvrata. U Korintu je posvećivanje žena Afroditinom hramu, koje bi tamo služile kao prostitutke i donosile sveštenicima svoje zarade bila obična stvar. Neki Ksenofont (ali ne vođa Deset Hiljada) obećao je boginji pedeset hetera (ili

kurtizana) ako mu pomogne da pobedi na Olimpijskim igrama; a pobožni Pindar, slaveći ovaj trijumf, pominje ovaj zavet ne trepnuvši. "Hram Afrodite," kaže Strabon, "je bio toliko bogat da je posedovao hiljadu robinja hrama, kurtizana, koje su boginji posvetili muškarci kao i žene. I zato je grad bio prepun ljudi i bogatio se i zbog ovih žena; na primer, ovde su kapetani brodova slobodno rasipali svoj novac." Grad je bio zahvalan i smatrao ove "gostoljubive dame" javnim dobročiniteljkama. "U Korintu postoji stari običaj," kaže jedan rani autor koga citira Atenej, "da se, kad god se grad obraća Afroditi sa nekom poniznom molbom, ... angažuje što veći broj kurtizana da se pridruže molbi". Kurtizane su imale i vlastiti religiozni festival, Afrodisiju, koji su slavile pobožno i sa pompom. Sv. Pavle, u svojoj Prvoj poslanici Korinćanima, osuđuje ove žene koje su još i u njegovo vreme tamo upražnjavale svoj stari zanat. Godine 480. stanovništvo Korinta sastajalo se od pedeset hiljada građana i šezdeset hiljada robova ‡ što je bila neobično visoka proporcija slobodnih ljudi prema robovima. Traženje zadovoljstva i zlata obuzelo je sve klase i ostavilo malo energije za književnost i umetnost. Čujemo o nekom pesniku Eumelu u osmom veku, ali korintska imena retko ukrašavaju grčku književnost. Perijandar je dočekivao pesnike na svom dvoru dobrodošlicom i doveo sa Lezbosa Ariona da organizuje muziku u Korintu. U osmom veku bili su poznati grnčarija i bronza iz Korinta: u šestom veku njegovi slikari vaza bili su vrhunski u svojoj profesiji u Grčkoj. Pausanija priča o velikoj škrinji od kedrovine, u kojoj se Kipsel sakrio od Bahida i na kojoj su umetnici izrezbarili elegantne reljefe, sa inlejima od slonovače i zlata. Verovatno da je to bilo u doba Perijandara kada je Korint Apolonu podigao dorski hram poznat po svojih sedam monolitnih stubova, od kojih pet još uvek stoji da bi nas naveli na pomisao da je možda Korint

voleo lepotu ne samo u jednoj formi. Možda su tom gradu bili vreme i slučaj nenaklonjeni, a anale mu pisali ljudi nekih drugih lojalnosti. Prošlost bi bila zapanjena kad bi mogla da se vidi na stranicama istoričara. /VI/ MEGARA Megara je volela zlato isto toliko koliko ga je voleo i Korint i ona se, kao Korint, bogatila od trgovine; međutim, Megara je imala velikog pesnika u čijim stihovima stari grad živi kao da su njegove revolucije jedno sa našom sopstvenom. Sa svojim položajem na samom ulasku u Peloponez, sa po jednom lukom na oba zaliva, mogla je da se pogađa sa vojskama i ubire javne dažbine od trgovine; tome je mogla da doda tekstilnu industriju u kojoj su radili muškarci i žene koji su, u poštenoj frazeologiji tih dana, nazivani robovima. Grad je bio u najvećem procvatu u sedmom i šestom veku, kada se sa Korintom sporio oko trgovine na prevlaci; u to vreme on je, kroz trgovinske postaje, proširio kolonije na takve daljine kao što su Vizantija na Bosforu i Megara Hibla na Siciliji. Bogatstvo se gomilalo, ali oni vešti su ga tako brižljivo držali u svojim rukama da su narodne mase, bedni kmetovi usred obilja, spremno slušale one koji su im obećavali bolji život. Oko 630. Teagen, odlučivši da postane diktator, hvalio je siromašne i osuđivao bogate, poveo izgladnelu rulju na pašljake bogatih uzgajivača, dao da mu izglasaju telesnu stražu, povećao je i s njom zbacio vladu. Tokom jedne generacije Teagen je vladao Megarom, oslobodio kmetove, ponizio moćne i bio pokrovitelj umetnosti. Oko 600. godine bogati su ga skinuli sa vlasti; ali treća revolucija ponovo je uspostavila demokratiju, koja je konfiskovala imovinu vodeće elite, bogatima silom oduzela kuće, ukinula dugove i donela dekret kojim se od bogatih zahteva da refundiraju kamatu koju su im platili

njihovi dužnici. Teognid je proživeo ove revolucije i opisao ih u pesmama ispunjenim gorčinom, koje bi mogle da budu glas naše današnje klasne borbe. On je, kako nam kaže (jer on je naš jedini autoritet za ovu temu), bio član jedne stare i plemenite porodice. Mora da je odrastao u udobnosti, jer je bio vodič, filozof i ljubavnik mladića po imenu Kirno, koji je postao jedan od vođa partije plemića. On daje Kirnu mnogo saveta, a za uzvrat traži samo ljubav. Kao svi ljubavnici, Teognid se žali da ne dobija dovoljno i njegova najlepša postojeća pesma potseća Kirna da će postići besmrtnost samo kroz njegovu poeziju: Gle, dao sam ti krila da sa njima letiš Preko beskrajnog okeana i zemlje; Da, na usnama mnogih ti ćeš se naći, Drug njihovog slavlja i njihovih veselja. Mladići u svojoj lepoti davaće ti zvuk U melodičnom dahu srebrne flaute; A kada pođeš u tamu podzemlja Dole do žalobne kuće smrti, O, čak ni tada slava ti nestati neće, Već će lutati, imenom neprolaznim, Kirno, po morima i obalama Grčke, Prelazeći s ostrva na ostrvo preko jalove pučine. Konji ti neće trebati, već ćeš lagano jahati, Nošen Muzama ljubičaste krune, I ljudi koji će tek doći, dok ima zemlje i sunca, Koji vole pesmu, ceniće slavu tvoju. Da, ja sam ti dao krila, a za uzvrat Ti mi daješ prezir od koga gorim. On upozorava Kirnoa da nepravde elite mogu da izazovu revoluciju:

To je. on . Negodujući on Zevsu upućuje pitanja kakva će Job postaviti Jahveu: Blagosloven budi.Naša država je bremenita. Ženu i decu ostavio je kod prijatelja i onda lutao od države do države ‡ od Eubeje. slabost i drskost. svemoćni Jupiteru! sa dubokim čuđenjem Gledam svet. što tako nehajno rasipaš Svoje darove i lošim i dobrim? Kako da se tvoji zakoni znaju i shvate? Kod njega se javlja ogorčenost na vođe demokratije i on se ovom nedokučivom Zevsu moli da mu podari da pije njihovu krv.$44$ Revolucija je došla. Krvoproliće i borba pre ili kasnije će doći. Prosti ljudi do ovog trena čine se trezvenim. uskoro bi roditi mogla Grubog osvetnika dugih zloupotreba. Al poglavari njihovi korumpirani su i slepi. Tebe. onda je utonuo u gorko siromaštvo na koje nije bio navikao. arogantni zahtevi Malaksalog uma.. Nikad nije ugrozila sklad i mir. i čudim se putevima tvojim. U prvom poznatom korišćenju sledeće metafore. a njegova imovina bila je konfiskovana. isprva su ga zbog njegove poezije primali sa dobrodošlicom i hranili. hrabrih i uzvišenih. Oholi. Kirno. Pravda i istina i zakon izkrivljeni i odgurnuti Prepredenom lukavštinom pohlepe i gordosti. Teognid je bio među onima koje je trijumfujuća demokratija poslala u progonstvo.. naša propast! Nikad ne sanjaj (Ma kako izgledao mirno i neometeno) O miru budućem ili bezbednosti države. Vladavina plemenitih duhova. Kako možeš da uskladiš sa svojim osećajem Pravde i nepravde. do Sicilije. Sparte.

i čini sve da bi konačno shvatio da je oprostivo sve što je prirodno. on govori da je dopustivo. "nikakve količine učenja neće rđavog čoveka učiniti dobrim. I pod gomilom zemlje pokopan ležati. rđavi. Kirno. starog. bezvredni. On tvrdi da su neki ljudi po prirodi sposobniji od drugih i da je zato elita u nekoj formi neizbežna. On sa Kirnom smišlja još jednu kontrarevoluciju. nauči se da olakšaš svoje srce. on potkupljuje nekog činovnika da bi ga pustio da se vrati u Megaru. Na kraju ga opet nalazimo u Megari. posle mnogo godina progonstva i usamljenosti. Ipak." ‡ mada on ovde možda samo misli da nikakva obuka ne može običnog čoveka iz naroda da pretvori u plemića. ljudi su već otkrili da većina nikada ne vlada. čiji je kormilar zamenjen razuzdanom gomilom nestručnih mornara. bezbednosti radi. neće nikada više pisati o politici. Nauči. Kao svi dobri konzervativci. Revoltiran vlastitom dvoličnošću. to je brzo umreti. kako obećava da. On kao sinonim za elitu koristi /hoi agathoi/. on se snažno zauzima za eugeniku: zla sveta ne dolaze od pohlepe "dobrih" već od njihovih neprikladnih veza i njihove jalovosti. neizbrisive. kako on misli. ubiti tiranina. On se teši vinom i svojom odanom ženom. nikad ne videti sunca ‡ Na svetu većeg blagoslova nema! A drugo za tim najbolje.državu Megaru upoređuje sa brodom. slomljenog. a za označavanje prostog naroda i /hoi/ /agathoi/. čak i ako se neko zakleo novoj vladi na lojalnost. . dobri. piše stihove pune očajanja koje će citirati stotine Grka: Ne biti rođen. i on zadaje reč da će pomagati prijateljima sve dok se svojim neprijateljima potpuno ne osvete. Ove urođene razlike su.

Najbolji imaju mane. preko puta zaliva Megare i Korinta. a ostali. sve dok je Rim nije osvojio. Pretpostavi da je bilo drugačije određeno. čiji su grobovi skrivali mnogo zlata. Od samog hrama ostala su dvadeset i dva dorska stuba. od čega su 470. koji još uvek nose svoj arhitrav. željnih da izvanredne vaze i bronzu proizvedenu u njihovim radionicama prodaju za robove. i dobrih i loših ‡ Takvi smo svi. kipovi . dorasli su najboljima. godine jedan putnik u gomili krhotina otkrio snažno i lepo isklesane figure koje su nekad ukrašavale zabat hrama Afaje. Mešavina sastojaka. Kako bi se ovaj život odvijao? /VII/ EGINA I EPIDAUR Zemljotres je uzdigao. kao jednog od njihovih najranijih suparnika u industriji i trgovini ‡ ostrvo Eginu. ostrvo je znalo samo za aristokratiju trgovaca. Kada su došli Persijanci. ili ostavio. Da se ovakva komercijalna zajednica može postepeno uspinjati od bogatstva do umetnosti pokazalo se kada je 1811. izračunao da Egina ima oko pola miliona stanovnika.Prilagodi svoju ćud ljudskom rodu I ljudskoj prirodi.000 bili robovi. Prosti svet. Osvajači Dorani smatrali su da je ova zemlja suviše neplodna za obrađivanje. Verovatno da su ga stanovnici Egine izgradili kratko vreme pre Persijskog rata. Ovde je napravljen prvi kovani novac u Grčkoj. koje su u velikom broju uvozili za rad u njihovim fabrikama ili za prodaju grčkim gradovima. primi je onakvu kakva je. Tamo se u mikenskim vremenima razvio bogati grad. nešto bolje nema. Aristotel je oko 350. ali da je divno locirana za trgovinu. jer mada je njegova arhitektura klasična. a eginski tegovi i mere ostali su u Grčkoj kao utvrđena mera.

Grci dodelili prvu nagradu za hrabrost. Jer ovde je ‡ ili. moguće je da je podignut posle Salamine. obožavali kao boga spasitelja. Malo ostrvo dalo je ovoj floti trideset brodova.pokazuju mnogo tragova arhaičog. a zatim i u Grčkoj. podvrgavali se. bog Hada. osnovali sanatorijum poznat u celoj Heladi po uspehu u lečenju obolelih. Ali ljudi su ga prvo u Tesaliji. Od honorara i poklona ovih . ali je nekad bio među najslavnijim gradovima Grčke. a jednom od njih su. U Epidauru su mu podigli najveći od njegovih hramova. koji bez smrti jedva da je znao šta da čini s ljudskim rodom. jer kipovi koji pretstavljaju stanovnike Egine kako savlađuju Trojance mogu da simbolišu stalni sukob između Grčke i Istoka i nedavnu pobedu grčke flote pred samim liticama Egine kod Salamine. deset milja izvan njega. heroja-boga lečenja. za koja su verovali da su čuda. Epidaur je postao grčki Lurd. Prijatna vožnja brodom vodi putnika od Egine do Epidaura. posle pobede. na kamenim pločama koje se još uvek mogu naći kako leže ovdeonde među ruševinama u svetom gaju. "O Asklepije!" govorio je o njemu lično Apolon preko svog proročišta u Delfima "ti. koga mi je. poluistočnjačkog stila.Asklepije je izlečio tolike ljude ‡ čak je jednog čoveka podigao iz mrtvih ‡ da se Pluton. požalio Zevsu da skoro niko više ne umire. koji je sada selo od pet stotina duša. kao dete ljubavi. gde su lekari-sveštenici. tražeći ono. hodočasnici su hrlili u njega iz svih delova mediteranskog sveta. Međutim. puni nade. što je Grcima izgledao najveći dar od svih ‡ zdravlje. a onda Zevs. tačnije. koji si rođen da budeš velika radost svim smrtnicima. uništava Asklepija gromom. rodila lepa Koronida u stenovitom Epidauru". propisanom režimu i beležili svoja izlečenja. u uskom klancu između najveličanstvenijih planina Argolskog poluostrva ‡ bio glavni dom Asklepija. Spavali su u hramu. po njemu nazvani Asklepijadi.

treperavi. Ilije. Teren je ovde dobro pošumljen tako da savršeno pozorište koje traži ne može da vidi sve dok ga jedna krivina na drumu pred njim ne raširi po planinskoj padini u obliku džinovske lepeze od kamena. udaljenim dve stotine stopa i primećuje da razumeju svaku njegovu reč: onda on vidi Epidaur u danima prosperiteta. kao i stadion čija sedišta i ciljevi još uvek leže u krilu susednih brda. /pleinair/ život antičke Grčke. čuvani u malom muzeju. A sumorni vrh na kome su nekada ljudi iz Epidaura podnosili žrtve Zevsu i Heri sada je sveto brdo sv. kad njegov pogled sledi prolaze koji se zrakasto šire i u brzim pravim linijama uspinju od pozornice do drveća gore na planinskoj padini. da svako sedište gleda direktno u njega. ili mesta sa igru ‡ prostranog kruga popločanog kamenom ‡ i pred sobom vidi četrnaest hiljada sedišta. Kad putnik stoji u centru /orchestra/. Ono što u Epidauru istraživač najžudnije traži nisu ruševine Asklepijuma. i oseća. i lepi tolos ‡ kružnu zgradu sa kolonadom čiji preostali fragmenti. onda svojim duhovnim očima vidi gomile.pacijenata Epidaur je izgradio svoje pozorište. Bogovi su smrtni. Danas ovakvi pacijenti odlaze u Tenos na Kikladima. gde ih sveštenici grčke Crkve leče kao što su Asklepijevi lečili njihove preteče pre dve i po hiljade godina. Poliklet Mlađi izgradio ga je u četvrtom veku pre naše ere. koja se u redovima penju naviše i koja su tako savršeno projektovana. spadaju među najsavršenije primerke isklesanog mermera u Grčkoj. kada tiho govori svojim prijateljima na najdaljim. koje radosno i slobodno izlaze iz svetilišta i iz grada. najvišim sedištima. da bi slušali Euripida. Poglavlje /V/ . skoro sravnjene sa zemljom. ali je ono čak i danas očuvano skoro u potpunosti. više nego što bi mogao da izrazi. ali je pobožnost večna.

nepodnošljivu leti i nikada dobru" ‡ kao što je većina mesta u kojima žive ljudi.000 Persijanaca. dom muza i Kitsove "čedne Hipokrene" ‡ te slavne fontane. koju Hesiod opisuje kao "jadnu zimi. ali njegov otac. gde je Epaminonda postigao svoju prvu veliku pobedu nad Spartancima. umoran od tamošnje sirotinje. poljoprivredni radnik i pastir. kod klasičnih Grka po simpatijama odmah iza Homera. uveravaju nas. Opet malo zapadnije diže se Mont Helikon. koji je. a u blizini je fontana u čijim je vodama Narcis posmatrao svoju lik ‡ ili. preko manjih visija i daleko dole proteže se plodna beotijska dolina. preselio se u Askru. kako glasi druga priča. na sever prema Tebi.000 Grka satrlo 300. pre naše ere. izbio punom snagom kada je kopito krilatog ata Pegaza udarilo u zemlju pošto se uzvinuo prema nebu. U malom gradu Askra. najverovatnije da je živeo jedan vek pre toga. Napred. išao za svojim stadom uz padine Helikona i niz njih. blizu Tespije. neki savremeni naučnici smatraju da je prava godina 650. Rođen je u eolskom Simu.ATINA /I/ HESIODOVA BEOTIJA Istočno od Megare put se račva ‡ na jug prema Atini. Malo prema zapadu je Luktra. živeo je i radio pesnik Hesiod. Tako je pisao i pevao i . Daleko prema zapadu vidi se Parnas. Kada je Hesiod. gde je 100. Direktno na sever je Tespija. U pravcu severa on je planinski i vodi putnika gore do visina Mont Siterona. odnosno 777. sanjao je da su Muze udahnule dušu pezije u njegovo telo. Atovog izvora. u Maloj Aziji. U podnožju brda leži Plateja. senku svoje umrle sestre koju je voleo. Tradicija kao datume njegovog rođenja i smrti navodi godinu 846. uvek u sukobu sa Tebom.

bog donjeg sveta. Sledeći je došao Tartar. Voleći kao i svi mladi Grci čudesa mitologije. Prvo je pevao o samim muzama. Od takve teologije biće samo jedan korak do prirodne filozofije Jonjana. ili LJubav. a Nebo i Zemlja. "najlepši od bogova". Ali Zemlja to nije odobravala i predložila im je da ubiju svog oca. Mi ova imena pišemo velikim slovima. kako neki kažu. uvek sigurno sedište svih besmrtnka". Empedokle će iste obmane koristiti vek ili dva kasnije na Siciliji. pareći se. More. ali u Hesiodovom grčkom nije bilo velikih slova i koliko znamo. koji navode one dinastije i porodice božanstava koje su od tolikog značaja za religiju koliko su rodoslovi kraljeva za istoriju. on je sastavio$45$ "Teogoniju". on je samo hteo da kaže da je u početku bio Kaos. sve dok Olimp nije bio prepun. Zemlja je rodila Planine i Nebo.dobijao nagrade na muzičkim takmičenjima. "i uz njega širokogruda Zemlja. jer one subile. takoreći. U početku je bio Kaos. njegove susetke na Helikonu i u svojoj madalačkoj mašti mogao je skoro da ih vidi kakao "igraju na svojim nežnim nogama" po brdskim padinama i "kupaju svoju nežnu kožu" u Hipokreni. Kaos je rodio Tamu i Noć. rodili su Okeana. a posle njega Eros. Onda je opisao ne toliko stvaranje koliko rađanje sveta ‡ kako je bog rodio boga. možda je Hesiod bio filozof koga su dotakle muze i koji je apstrakcije personifikovao u poeziju. neki od njih sa pedeset glava i sto ruku. ili genealogiju bogova. . Kron. i od samog Homera. Jedan od Titana. Iz sparivanja Neba (Uran) i Zemlje (Ge ili Geja) potekao je rod Titana. i noć i dan i more i želja da se stvore sve stvari. a onda zemlja i unutrašnjost zemlje. Uran ih nije voleo i osudio ih je na sumorni Tartar. u grčkoj religiji bogovi žive na zemlji ili u njoj i uvek su blizu ljudi. koji su rodili Eter i Dan. Hesiodova mitologija uživa u čudovištima i krvi i sklona je teološkoj pornografiji. od koje imamo hiljadu isprekidanih stihova. čak.

on silazi sa Olimpa u ravnice i piše snažnu georgiku seljačkom životu. bila rođenja i običaji bogova. u ruku mu je stavila srp. U jedinoj pesmi koju svi pripisuju Hesiodu. koga je Reja potajno rodila na Kritu. svrgnuli Nebo-Uran.. primorao ga da izbljuje svoju decu i bacio Titane natrag u utrobu zemlje. njegovi roditelji. "A sada ću ti . Moguće je da izvesnu ozloglašenost koju su ove priče donele Olimpljanima u danima filozofskog kriticizma i moralnog razvoja treba pripisati sumornoj mašti barda iz Askre. ali pošto su Zemlja i Nebo. neke od božanskih preljuba koje su omogućile tolikim Grcima. kao Amerikancima sa broda "Mejflauer".. Mi ne znamo u kojoj su meri ovi mitovi bili narodni proizvod jedne primitivne i skoro divlje kulture. u zamornom broju. Na to je Kron unakazio svog oca i bacio njegovo telo u more. i podigli Krona na presto. da prate svoje poreklo do bogova ‡ nikad se ne bi moglo pomisliti da preljubništvo može da bude tako dosadna stvar. malo ih je pomenuto na zdravim stranicama Homera. ošto nazubljen i predložila mu strategiju. "Radovi i dani" ima formu dugih prekora i saveta upućenih pesnikovom bratu Perseju. ovde su. prema Hesiodu. Dalekovidom i Vatronoscu. od pene koja se formirala oko tela dok je plutalo na vodi izdigla se Afrodita. koji je tako čudno opisan da je možda samo književno sredstvo. prorekli da će ga jedan od njegovih sinova svrgnuti.$46$ Titani su zauzeli Olimp. i željno ljubavi. Kron se oženio svojom sestrom Rejom. Kron ih je sve progutao osim Zevsa. Kada je Zevs odrastao on je svrgnuo Krona. Ovde je isto tako i priča o Prometeju. a koliko duguju Hesoidu. nadvilo se nad Zemljom i ležalo rašireno na sve strane. Od kapi krvi koje su pale na zemlju nastale su furije. Zatim je došlo ogromno Nebo.preuzeo je taj zadatak na sebe. Onda se "ogromna Geja radovala i sakrila ga u zasedu. dovodeći sa sobom Noć (Ereb). Takva su.

ugodna dobro izgrađena kućica. Razljućen Prometejevom krađom vatre sa neba. Mora da je bio neženja ili udovac. sejanje i prikupljanje žetve. On daje sliku hladne zime u Boetiji ‡ "oštri vazduh koji šiba ulice. Zevs naređuje bogovima da oblikuju ženu kao grčki poklon muškarcu." Ovaj Persej." mora i reke koje severac baca ovamo onamo. Ali u oba svoja velika dela on sa gorkim uživanjem govori kako je čoveku sva zla donela lepa Pandora. govori koliko su mudriji poštenje i teški rad od poroka i luksuzne dokolice. Hesiod ne može sasvim da se odluči u pogledu žena. ti krajnje glupavi Perseje.govoriti sa dobrom namerom. čak i na gomile. jer put je ravan. On je . kako saznajemo. Tačno je da na kraju našeg fragmenta "Teogonije" pesnik započinje jedan viteški Katalog žena. ti porok možeš odabrati lako. životinje koje se "klone snežne beline" i zastrašeno su šćućurene u torovima i stajama. Kako je. a on boravi u neposrednoj blizini. Ali pred savršenstvo besmrtni su bogovi stavili znoj rada. On upozorava Perseja da leti mnogo ne pije. trajna nagrada za hrabri i marljivi rad! Tamo se domaći poslovi nastavljaju uprkos oluje. i sada mu pesnik. prevarom je lišio Hesioda njegovog nasledstva. ali kada stigneš do visine onda je uistinu lako. nabrajajući legende iz onih dana kada je heroina bilo koliko i muškaraca i kada su boginje bile u većini. jer ni jedan muškarac sa živom suprugom ne bi o ženi govorio sa toliko jeda. onda je žena zaista družica i pomagač i otplaćuje muškarcu za mnoge nevolje koje mu je zadala. u prvim poznatim propovedima o dostojanstvu rada. "Vidi. dakle. dug i strm je put koji vodi do njega i težak u početku. u neuglađenim izrekama koje će Virgilije izglačati u savršeni stih. mada je pre toga bilo toliko teško. a zimi lako ne odeva. šume koje jauču i prasak borova." Tako pesnik postavlja pravila za poljoprivredno gospodarenje i prave dane za oranje.

za čoveka bolje da se oženi ‡ mada ne pre tridesete. Zevs Pandoru poklanja Epimeteju. "potiče rod nežnih žena... otvara kutiju iz koje izleće deset hiljada zala koja počinju da muče život čoveka. a glasnik bogova dade joj privlačan glas. velika muka. Kad puna zrelost muški ti ponos okruni. a da je po liku načini sličnom besmrtnim boginjama sa čistom. žive sa muškarcima. ali glasnika Hermesa. i rodovi žena.. jer su je svi.. kao družice ne u satirućem siromaštvu. prevladana znatiželjom.. smatra. njega je zadužio da je obdari pasjim umom i prepredenošću. kaže Hesiod. koji. Pandora. nevoljom za domišljate muškarce. već u preobilju.. usamljena starost bedna je stvar. a imovina čoveka bez dece vraća se nakon njegove smrti plemenu. konačno. od nje je i štetni soj. Tri puta deset neka ti bude zbir zrelosti ženika . I tako je. dražesnom lepotom mlade devojke." Ali avaj. A Prometej je Epimeteju ostavio misterioznu kutiju sa uputstvom da je ni pod kojim okolnostima ne otvara. kaže naš kolebljivi pesnik. i bolje da ima decu ‡ mada ne više od jednog deteta. Od Pandore. Onda je naložio Ateni da je nauči tkanju najfinijih tkanina.naredio Hefestu da što brže izmeša zemlju sa vodom i podari joj glas i snagu čoveka. mada ga je njegov brat Prometej upozorio da ne prima darove od bogova. Tako besmrtni Zevs dade žene kao zlo. da se imovina ne bi delila. a zlatnoj Afroditi da je joj oko glave raspe ljupkost i bolnu žudnju i brižnost koja iscrpljuje udove. celibat je jednako rđav kao i brak. ovu ženu nazvao je Pandora. a jedino što ostaje je Nada. obdarili nekim darom. U dom svoj povedi saglasnu mladu. koji borave u palatama Olimpa. Oni poslušaše Zevsa. da ovog puta može da popusti pred lepotom.

došla je . I pažljivo se osvrni i oprezno gledaj. Prvo su bogovi. zatim su živeli kroz kratku zrelost patnje i umirali. neg kad ti sudbina Bezvrednu. zemlja im je sama po sebi rađala obilje hrane i hranila njihova bogata stada. Nikakvu bolju sudbinu usud nije dosudio Od lepe žene časnoga duha. bila je kao bezbolni san bez snova. po njih došla smrt. kada su ti ljudi umrli "živeli su sa bezbrižnim duhovima na Ostrvima blagoslovenih. ljudski rod je na zemlji proživeo mnogo srećnih vekova.Ne čini to ni mnogo pre. ovim jedinkama trebao je čitav vek da odrastu. napravili Zlatnu rasu ljudi. živeći bez rada ili bez briga. kaže Hesiod. Devicu ti uzmi. Ona će bez stvarnog plamena Do kraja ti spaliti brigom istrošeno telo. Poslaće vatru u tvoje snažne kosti I u cvetu ti godina preranu starost doneti.. a ni mnogo posle vremena tog. na kraju. i kada bi. da bi joj žig moralne čednosti Ovom ljubavlju mudrom bio utisnut u podatna nedra. daleko inferiorniju od one prve. Nek nagrada ti bude devojka znana iz susedstva tvog. Niti se gore nešto može zbiti." Na kraju. provodili su dane u veselim svečanostima i nikada nisu starili.. rasipnu suprugu dodeli. koji su vodili međusobno toliko ratova da ih je "crna Smrt samo grabila i tada bi napuštali sjajnu svetlost sunca. Pre ovog Čovekovog pada. u Kronovim danima (Virgilova /Sarutnia regna/). koja se borila kod Tebe i Troje. i kao najgora. ljude sa udovima i oružjem i kućama od bronze. Ali onda su bogovi božanskim hirom napravili Srebrnu rasu. Zevs je onda napravio Bronzanu rasu." Zevs je učinio novi pokušaj i načinio Herojsku rasu. Da izborom nerazbornim ne postaneš Predmetom uveseljavanja za sve oko sebe. koji su sami bili kao bogovi.

Gvozdena rasa. nepoverljivi i zluradi jedni prema drugima i koji su eksploatisali sirotinju. skoro komercijalni. scene zlodela i užasa. "Želeo bih. njegovi pogledi na život i rad. bez pobožnosti i škrti prema bogovima. Kakav je to pad u odnosu na sliku ljudskog delanja kod Homera. Hesiod nam sa grubom iskrenošću pokazuje ružnu osnovicu ranog grčkog društva ‡ tešku sirotinju kmetova i sitnih seljaka na čijem je teškom radu počivao sav sjaj i ratna razbibriga aristokratije i kraljeva. međusobno zaraćeni. Homer je pevao o herojima i prinčevima za gospodu i dame. primali i davali mito.$47$ U Beotiji. već pre ili posle njega!" Uskoro će. Takvom teologijom i istorijom Hesiod objašnjava siromaštvo i nepravdu svog vremena. ali i veličine i plemenitosti! Homer je bio pesnik i znao je da dodir lepote otkupljuje mnoštvo grehova. sigurno da ljudi nisu uvek bii tako siromašni i mučeni i podređeni kao seljaci koje je poznavao u Beotiji. koja je danju teško radila. kao i na Peloponezu." da se nisam rodio u ovom dobu. Hesiod je bio seljak. lenji i buntovni. siromašna i razuzdana. ali prošlost. zla i izopačena. nada se on. a noću bila opaka. koji je prigovarao troškovima zbog žene i gunđao zbog bezočnosti žena koje su se usuđivale sedeti za istim stolom sa svojim mužem. sinovi su bili bez poštovanja prema roditeljima. mora da je bila plemenitija i lepša od toga. Ali on ne shvata koliko su mane njegove klase duboko ušle u njegov sopstveni pogled. koju su pesnici ispunili herojima i bogovima. On je ova zla poznavao iz sopstvenog iskustva." vapi Hesiod. već je pevao pesme o običnim ljudima i prema njima podešavao i melodiju. Hesiod nije poznavao prinčeve. U njegovim stihovima čujemo tutnjavu onih seljačkih pobuna koje će u Atici dovesti do Solonovh reformi i diktature Pisistrata. vlasnici zemlje bili su . koliko su uski i svetovni. Zevs pokopati ovu Gvozdenu rasu u zemlju. na žene i muškarce.

brodovi se sa . konačno. svoju buduću prestonicu i. pomogla persijskim osvajačima i vekovima je bila trn u oku Atine. birani svake godine i čiji su narodi zajednički slavili svečanost Panbeotije u Horoneji. udružili su se pod voćstvom Tebe u Beotijsku konfederaciju. Oni su osvojili Heroneju (u čijoj će blizini Filip okončati slobodu Grčke). Najprosperitetniji gradovi izgrađeni su oko jezera Kopais. plemenitog Epaminondu i toliko dragog Plutarha. da bi se stiglo do svetog grada Delfa na padinama samog Parnasa. uz stalni životni rizik. preko desetak planina do Fosisa. sada presušenog. na primer. u čijoj im je blizini bio dom. Teba je. Kasno u Homerovom dobu u ovaj primamljivi region prodrli su narodi koji su ime uzeli od Mont Beona u Epiru. Ali sa druge strane vage mi postavljamo hrabre i lojalne Platejce. Moramo se čuvati od toga da suparnike Atine gledamo samo očima Atine. staru minosku prestonicu Orhomenos.plemići koji su boravili u gradovima ili u njihovoj blizini. Ovi gradovi i drugi. /II/ DELFI Od Plutarhovog grada Heroneje prelazi se. U ovome je možda bilo i nešto istine. Atinjani su imali običaj da se potsmevaju stanovnicima Beotije zbog tupoglavosti i da ovu ograničenost pripisuju obilnom jelu i vlažnoj i maglovitoj klimi ‡ veoma nalik načinu na koji su Francuzi dijagnosticirali Engleze. čije su opšte poslove vodili beotarhi. sva sjajna od srebrnog lišća deset hiljada maslinovih stabala. Hiljadu stopa niže prostire se Kriseanska ravnica. petsto stopa niže je uvala Korintskog Zaliva. ali koje je nekada vodom napajalo složeni sistem tunela i kanala za navodnjavanje. u klasičnim danima. jer stanovnici Beotije igraju neprivlačnu ulogu u istoriji Grčke. neumornog radnika Hesioda i uzvišenog Pindara. Tebu.

/omphalos/. u starijim danima Geji. preko njih je. Iznad pupka izgradili su svoje oltare. braneći je od ljudi. Grcima. glasi legenda (dodajući njegovim sopstvenim basnama još jednu). Tamo su. okružili je dorskim peristilom i izunutra poduprli jonskim kolonadama. ponovo izgradili hram sa sredstvima koja je dala cela Grčka i koja su povećali svojim sopstvenim sredstvima. tako veličanstveno svetilište Grčka . kako su ga zvali. Povremeno bi ovde zatutnjao zemljotres. uokviren okomitim stenama. kaže istorija. Veliki kamen koji je skoro zatvarao raspuklinu iz koje su kuljalii gasovi bio je. tihom sporošću zbog udaljenosti kreću preko varljivo nepokretnih voda. Feb ju je ubio strelom i. koje zalazeće sunce za trenutak obavija kraljevskim purpurom.$48$ Iznad njih su dvojni vrhovi Parnasa. postao idol svetilišta. centar Grčke i zato. kao pitijski Apolon.dostojanstvenom. koji bi se popeli sto krivudavih milja da bi stajali na ovim obronku ‡ koji lebdi na grebenu strme stene između visina zaodenutih oblacima i suncem obasjanog mora i koji je sa svih strana okružen lepotom i užasom ‡ bilo je teško da sumnjaju da ispod ovih stena živi neki strašni bog. Nekad je guduru čuvala strašna zmija. sa ovih visina. poklonici su se ovde okupljali da u vetrovima u gudurama ili gasovima koji su izbijali iz zemlje nađu glas i volju božanstva. građani Delfa bacili su lutajućeg Ezopa. Iza toga su druge planine. sam pupak sveta. to je bog štitio svoje svetilište. a još jedan vek kasnije galske pljačkaše. oteravši zastrašene persijske. a kasnije njenom sjajnom osvajaču Apolonu. dali su mu fasadu od mermera. arstokrati isterani iz Atine. Na zavoju puta je Kastalijanski izvor. Majci Zemlji. Fokejski Filomel oterao poražene Lokriđane u Drugom svetom ratu. za Grke. gde su Muze boravile kad bi se zamorile od Helikona. a vek kasnije fokejske. kada je vatra (548) uništila jedan tamošnji raniji hram bogati Alkmeoni. Koliko god daleko grčka tradicija sezala u prošlost.

Uz padinu do svetilišta vijugao je Sveti Put. hrabrosti. da bi . Život je nekad prolazio ovim putem svim svojim intenzitetom. Sto godina pre bitke kod Maratona Korint i Sikion podigli su takve riznice u Delfima. Daleko iznad svega ostalog bio je stadion. kako pevaju svoje himne ili govore molitve. a Knid i Sifnos su ih sve nadmašili. gde je Grčka u praksi upražnjavala svoje omiljeno obožavanje zdravlja.je retko imala prilike da vidi. Akarnaniji i Enijaniji ljudi su bili i suviše blizu primitivnim realnostima. kako polažu pred njim svoje ponude ili žrtve. /III/ MANJE DRŽAVE U zapadnim kopnenim delovima Grčke život je tokom cele grčke istorije bio seoski i prigušenog postojanja ‡ a takav je i danas. Teba i Kirena. Mašta nam dočarava scenu u danima Apolonovih svečanosti ‡ gomile vatrenih hodočasnika kako se guraju na putu ka svetom gradu. suviše daleko od ubrzanih struja komunikacije i trgovine. ispunjavajući bučno gostionice i šatore podignute da im pruže zaklon. sede u pozorištu puni strahopoštovanja i kako se sa naporom penju pet stotina napornih stepenika da bi prisustvovali Pitijskim igrama ili u čudu gledali planine i more. tremovima i "riznicama" ‡ minijaturnim hramovima koja su grčki gradovi izgradili u svetim prostorima (u Olimpiji. kako se penju u religioznoj procesiji ili hodočašću nade do Apolonovog hrama. kao potsetnik da je grčka drama deo grčke religije. ukrašen na svakom stepeniku kipovima. Delfima ili Delosu) kao spremišta za svoja blaga ili kao svoj individualni danak bogu. Etoliji. na padini Parnasa izgrađeno je pozorište. kako prolaze ljubopitljivo i sa skepsom između tezgi gde su vešti trgovci izložili svoju robu. lepote i mladosti. kasnije su im suparnice bile Atina. Posred svih njih. U Lokrisu.

gde ljutitu reku dužinom od četiri milje stišću strme stene. useka).imali vremena ili veština za književnost. između planina i Maličkog Zaliva. Elateja ‡ u kojima su vladali feudalni plemići. od severa prema jugu. a hramovi su bili nespretna seoska svetilišta koja nisu budila neka nacionalna osećanja. Ovde su kod Farsale umorne Cezarove trupe zbrisale Pompejeve snage. čije su ime. kao Amfisa u Lokrisu. koji su živeli od teškog rada . Larisa. konji tako vatreni. ili etolski Naupaktus ili mali Kalidon. Prema istoku su ležali Termopili.$49$ Između Akarnanije i Etolije teku najveće reke Helade ‡ Aheloj. filozofiju ili umetnost. Blizu njenih izvora u Epiru javlja se Sperkej. usvojili svi Grci. Trika. U dugim razmacima nastao bi poneki skromni grad. koje se dižu do hiljadu stopa iznad njenog korita. ili Misolongi. Reke su iz svih pravaca tekle u Penej. gde je nekad Meleagar lovio divljeg vepra sa Atlantom. gde se borio Marko Bozaris. nazvani "vruće kapije" zbog toplih sumportnih izvora i uskog strateškog prolaza. čak ni gimnasijum i pozorište. ovde nisu našli dom. duž čijih su obala u maloj državi Enijaniji nekad živeli prehomerovcki Ahajci i jedno malo pleme nazvano Heleni. Kranon. Kroz ove planine reka Penej proseca svoj put preko Tesalije do Trakijskog Mora. Pored velikih reka ležali su mnogi gradovi ‡ Fere. a Bajron umro. a smirivali je molitvom i žrtvama. Na zapadnoj obali blizu Kalidona sada je moderni Mesolongion. Girton. Nigde u Grčkoj usevi nisu bili toliko bogati. stvarajući plodno aluvijalno tlo od južne granice države pa sve do podnožja severnih planinskh venaca. Atici tako dragi. Onda se preko Mont Otrisa i kroz Akeju Ftiotis silazi u velike ravnice Tesalije. ni umetnost tako siromašna kao u Tesaliji. Između vrhova Ose i Olimpa ona dubi Dolinu Tempe (tj. koju su maštoviti Grci obožavali kao boga. nekim čudom.

Platonov učenik. Eretrija. Obližnja nalazišta bakra i gvožđa i obale pune mureksa (vrsta puževa. pod izgovorom da će Atina. najviši vrh u Grčkoj i dom olimpskih bogova. Od Halkisa jedan most. izvesno vreme tamo je bio glavni centar metalurške industrije u Grčkoj. Na njegovim severnim i istočnim padinama nalazila se Pijerija. Trgovina sa tog ostrva. na krajnjem severu. Nekoliko milja južno od Halkisa bio je njegov stari suparnik. Tamo je Menedem. a alfabet iz Halkisa. gomilajući planine od Ose do Peliona.$50$ Prema jugu i duž zaliva protezala se Magnesia. polazila je iz Halkisa. prim. gde su boravile muze pre nego što su se preselile u Helikon. ako je blokiraju u Pireju. osnovao filozofsku školu. bogatila njegove građane i pomogla da osnuju komercijalne kolonije u Trakiji. Veliko ostrvo Eubeja. direktni potomak drvenog luka . prenet Rimu i preko latinskog postao alfabet moderne Evrope. prev.kmetova. ali što se ostalog tiče. NJegove obalske ravnice bile su dovoljno bogate da primame Jonce iz Atike u danima dorske invazije i da dovede do toga da Atina osvoji ovo ostrvo godine 506. Eubejski sistem težina i mera postao je u Grčkoj skoro univerzalan. Ovde. ni Eretrija ni Halkis nemaju neko zrazitije mesto u zapisima o grčkoj misli ili umetnosti.) dali su Kalsisu bogatstvo i ime. između unutrašnjih zaliva i spoljnjeg Egeja i kod Kalsisa se poluostrvom skoro povezuje sa Beotijom. izgladneti bez eubejskog žita. koji je preko eubejske kolonije. italijanske Kume. proteže se celom dužinom pored kopnenih obala. Glavnu osu ostrva čini venac koji je nastavak Olimpa. gde su se proizvodili nedostižni mačevi i izvanredne vaze od bronze. Italiji i Siciliji. Peliona i Otrisa i koji se završava u Kikladama. Ose. koje počinje preko moreuza na nekoliko milja od Magnesije. potpomognuta kovanim novcem među prvim u Grčkoj. ranije korišćena za dobijanje grimizne boje. diže se Mont Olimp.

četiri ili pet puta godišnje na planinskim vrhovima oko nje. blizu Napulja. mada suva i podnošljiva. vodi putnika preko Euripskog moreuza natrag u Beotiju. i čiji će grnčari. u staro doba. Grci. svaka godina ovde ima tri stotine sunčanih dana. u petom i četvrtom veku. i mi smo u Atici. skoro svugde stena leži skoro ispod površine. Leta su vruća. Sneg pada možda jednom godišnje u Atini. napraviti najslavnije statuete u istoriji. U ovom regionu nekad je živelo jedno beznačajno pleme. /IV/ ATIKA 1. koji su se priključili Eubejcima slanjem jedne kolonije u Kume. na obali Beotije. gde je Agamemnon žrtvovao svoju kćerku bogovima. čija je pesnikinja Korina osvojila nagradu od Pindara oko 500. Dalje prema jugu je Tanagra. oštra i svetla. godine pre naše ere. retko leti. a u nizijama. Sa vrhova lanca Parnasa možemo da raspoznamo bregove Atine. Pet milja južnije. za koji kažu da je doprineo oštrini atičkog uma. tako da je poljoprivreda mučna borba za najjednostavnije životne proizvode. Pozadina Atine Sama atmosfera izgleda dugačije ‡ čista. po njima su Rimljani svim Helenima koje bi sretali dali ime /Graici/. Grei. Utoliko više iznenađuje što su se na tom sušnom ." Kiša u Atici pada u jesen i zime. godine pre naše ere. Tlo je u Atici bilo slabo. malarične močvare smanjivale su se zbog zdravog vazduha. Odmah se moramo setiti Ciceronovog komentara o "čistom vazduhu Atine.$51$ Civilizaciju u Atici omogućavale su samo pustolovna trgovina i strpljivo uzgajanje maslina i grožđa. i po ovom događaju ceo svet je Heladu upoznao po nazivu koji njeni stanovnici nisu nikada primenjivali na sebe.izgrađenog 411. Nekoliko milja južnije. ležao je mali grad Aulid. Magla i sumaglica su retke.

već i za tako klanovsku aristokratiju starih porodica da je Klisten morao redistribuirati plemena pre nego što je mogao da uspostavi demokratiju. kao u slučaju Atine. od trideset glava porodice. što je preciznije moguće. suočeni sa migracijama i invazijama sa severa. putnik bi prvo došao u Oropus i ne bi stekao baš povoljan utisak. ili od heroja kome se klanjao. Oni se nalaze svuda: u svakoj luci duž obale. osvete i odbrane i na kraju spavali svoj poslednji san na plemenskom groblju. već kompleksni mediteranski soj. koji je ponosno svestan svog domorodačkog kvaliteta i koji isključuje iz svog nacionalnog svetilišta. one poluvarvarske skorojeviće. imali zajedničkog arhronta (guvernera) i blagajnika. imali pravo na međusobnu ženidbu i nasleđivanje. Svako od četiri plemena Atike bilo je sastavljeno od tri fratrije ili bratstva. Svaka porodica pripadala je plemenu. ili od boga. Ovde nije bilo osvajačke strane rase koja eksploatiše domaće stanovništvo. srednjeg rasta i tamnih crta. učestvovali u istoj religioznoj ceremoniji. Akropolja. prihvatali obaveze uzajamnog pomaganja. jer Oropus je bio . čiji su članovi smatrali da imaju istog božanskog herojskog pretka. Ova rođačka klasifikacija atičkog društva bila je odlučujuća ne samo za vojnu organizaciju i mobilizaciju. klanjali se istom božanstvu. Aktivni i preduzimljivi narod naselio je Atiku za vreme neolita ili pre toga i gostoljubivo je primio i ženio se sa Joncima ‡ mešavinom Pelazgo-Mikenaca i Ahajaca‡ koji su bežali iz Beotije i sa Peloponeza. koji direktno nasleđuje krv i kulturu stare civilizacije Helade. Dorce. Svaki grad ili selo verovatno je poreklom bio dom jednog klana i ponekad je svoje ime uzimao od klana. svaka fratrija od trideset klanova ili /gentes/ /(gene)/ i svaki klan. Ulazeći u Atiku iz istočne Beotije. u svakoj dolini među bregovima. Krvno srodstvo davalo im je društvenu organizaciju. zajedno posedovali izvesnu opštinsku zemlju.poluostrvu pojavili toliki gradovi.

Ovde je pohlepa carinskih službenika neprevaziđena. jer su poštene članove zajednice uklonili." kaže Dikearh oko 300. Zatim Prasia i Torikus. Većina ljudi je sirova i divljeg ponašanja. ili Artemidinih svečanosti. Afidna. onda Laurion. 2. njihova hrabrost i inventivnost donela im je tržišta Egeja. na samom vrhu poluostrva. i samo njeno ime dolazi od od /aktike/. brodovi će Atinjanima donositi robu iz celog mediteranskog sveta. obilje luka privlačili su ljude Atike trgovini. godine pre naše ere. onda u Eleusinu.granični grad. na čijim se stenama dizao divni hram kao vodič za pomorce i za njihove žrtve ispunjene nadom koje su prinosili nepredvidivom Posejdonu." Od Oropusa na jug kretali biste se kroz niz gradova na maloj razdaljini jedan od drugoga: Ramnus. Maraton. "Oropus. zatim. i Brauron ‡ u čijem je velikom hramu stajao kip Artemide koji su Orest i Ifigenija doneli iz tauriske Hursoneze i gde se svake četvrte godine sakupljalo koliko god je Atike moglo doći da bi učestvovalo u pobožnosti i razvratu Brauronije. Sunion. lupeštvo urođeno. za korišćenje i zadovoljstva. Ogolelost tla. Atina pod oligarhima . region sa rudnicima srebra. za turistu jednako zastrašujući kao svaki takav grad i dana današnjeg. tako bitan u ekonomskoj i vojnoj istoriji Atine. blizina obale. a zatim natrag u Pirej. posvećenu Demetri i njenim misterijama. moć i kultura Atine u Periklovo doba. Onda uz zapadnu obalu (jer pola Atika je obala. U ovu zaklonjenu luku. "je gnezdo pljačkaša. a iz ovog komercijalnog carstva proisteklo je bogatstvo. Aharne (dom Aristofanovog svadljivog pacifiste Dikeopolisa). Dekeleja (strateška tačka u Peloponeskom ratu). priobalna zemlja) pored Anaflistusa do ostrva Salamine$52$ doma Ajaksa i Euripida. zanemarenu sve dok Temistokle nije otkrio njene mogućnosti.

oni su ponovo potvrdili svoju feudalnu dominaciju nad centralnom vladom. a njen nosilac ograničen na funkcije sveštenika. Institucije se odozgo mogu nekažnjeno menjati ili uništavati.$53$ Najstarije porodice. mali broj visokorođenih na . Pet milja od Pireja i u zaklonu bregova ‡ Himetusa. ili vojni komandant. one su tolerisale kraljeve kada su pretili nemiri. Kao u Sparti i Rimu. one sa najvećim posedima. već i njeni članovi. Kada je kralj Kodrus umro. Kasnije su podelili vlast zmeđu devet arhronta: jedan arhrotn /eponymos/. Pentelikusa i Parnasa ‡ Atina je rasla oko starog mikenskog akropolja i svi zemljoposednici Atike bili su njeni građani. sa prijateljskim "pripojenjem" u jednu zajednicu uveo narod Atike u jednu političku organizaciju. herojski se žrtvujući protiv osvajača Doraca. sa jednim glavnim gradom. koji je nosio titulu kralja. Eupatridski oligarhi ‡ tj. jedan /polemarchos/. ili zakonodavaca. ali njena realnost se više nikada nije vratila. na samo jednu godinu. tako i u Atini zbacivanje monarhije nije pretstavljalo pobedu za obične ljude ili neko namerno napredovanje ka demokratiji. prema grčkom verovanju. Reč "kralj" ostala je u atinskom ustavu to kraja njegove antičke istorije. za datiranje događaja. Godine 752.Ovi gradovi u Atici nisu bili samo pozadina Atine. ali kada su se mir i stabilnost vratili. već ponovno uzimanje vlasti od strane feudalne aristokratije ‡ još jedan zamah klatna u istorijskom smenjivanju lokalizovane i centralizovane vlasti. Videli smo kako je Tezej. ograničili su mandat arhronstva na deset godina.$54$ oni su objavili (tako glasi priča) da niko nije dovoljno dobar da ga nasledi i kralja je zamenio jedan arhont koji je izabran doživotno. jedan arhront /basileus/. Ovom postepenom revolucijom kraljevska funkcija bila je lišena svoje moći. koji je svoje ime davao godini. a 683. ako su im imena ostala neizmenjena. ali je bio samo poglavar državne religije. i šest /thesmothetai/. održavale su ravnotežu moći.

doslovno: obrađivači zemlje. Pod njihovom vlašću stanovništvo je bilo podeljeno u tri politička stupnja: /hippes/. ili vitezovi. najmljeni radnici koji su se borili kao lako naoružana pešadija. sudije ili sveštenici. arhonti su automatski postajali doživotni članovi /boule/ ili Saveta koji se po večernjoj hladovini sastajao na Areopagu. . Neki od ovih seljaka nekada su imali mnogo veće parcele. pod oligarhijom. zanatlije. mali seljaci koji su se borili sa jalovim tlom i sa pohlepom lihvara i plemića gospodara. imao je vrhovni položaj. robovi su još bili u manjini.vlasti ‡ nastavili su da vladaju Atikom skoro pet vekova. rastuća moć ove klase postala je eksplozivna sila koja je pod Solonom i Pisistratom stekla za sebe udeo u vladi. Kada bi završili svoj mandat i ako na njima nije ležala ljaga nekog skandala. Većina radnika bili su slobodni građani. birao arhonte i vladao državom. profesionalci. a čija je jedina uteha bio ponos što poseduju komadić zemlje. sada. koji su živeli u relativnom luksuzu u gradovima. stanovništvo se opet delilo u tri grupe. Čak i pod monarhijom ovaj Senat Areopaga ograničavao je vlast kralja. a kovani novac liberalizovao trgovinu. ‡ Najsiromašniji od svih bili su /georgoi/. Sledeći po bogatstvu bili su /demiurgoi/.Na vrhu su bili eupatridi. a pod Klistenom i Periklom uzdigla se do zenita svog uticaja. i /thetes/. dok su robovi i najamnici obrađivali njihova imanja u unutrašnjosti ili su im trgovci donosili profit na osnovu njihovih pozajmica. koji su imali konje i mogli da služe kao konjica. kao i njegov ekvivalent u Rimu. /zeugitai/. čak i u nižim klasama. trgovci i slobodni radnici. Samo one prve dve grupe smatrane su građanima i samo su vitezovi mogli da budu arhonti. ili javni radnici ‡ tj. ili Aresovom bregu. Kako je kolonizacija otvarala nova tržišta. koji su $55$posedovali jaram i volove i mogli da opreme sebe kako bi se borili kao hopliti ili teško naoružani vojnici. Ekonomski.

jer konkurencija uvozne hrane učinila je cene njegovih proizvoda budu niske. jarkovi i živice označavale su uspon ljubomorno čuvanog individualnog vlasništva. Bilo je i drugih. Spoljnja trgovina i zamena trampe kovanim novcem naškodila je seljaku još više. Mala imanja postajala su još manja. zanatlije ili radnici." posedovalo je svu zemlju." ili otplate svoje dugove. postali vezani za zemlju preko svojih kreditora. a život na selu nesigurniji. koji su zadržavali deo proizvoda kao platu. u nemogućnosti da odgovore obavezama vlasništva. koji su se dalje borili. Kada su parcele postale sve manje. a velika imanja postajala su sve veća. a ograde. Kolektivno vlasništvo imovine od strane klana ili patrijarhalne porodice brzo je nestajalo. pozajmljivali novac dajući svoju zemlju pod hipoteku po visokoj kamati i nesposobni da plate. Vlasnik hipoteke smatrao se hipotetičnim vlasnikom imovine sve dok hipoteka ne bi bila isplaćena. "Nekoliko vlasnika. Siromaštvo sela u Atici postalo je tako veliko da se rat pozdravljao kao . slobodnih seljaka je bilo još manje. /hectemoroi/." čak i u strane krajeve. mnogi seljaci prodali su svoju zemlju ‡ uprkos globe i oduzimanja građanskih prava kojima su ovakve prodaje kažnjavane ‡ i odlazili u Atinu ili neke manje gradove da bi postali trgovci. "ako ne uspeju da plate zakupninu. ili "nadničari". a obrađivači sa svojim ženama i decom mogli su da budu prodati kao robovi. "kaže Aristotel. radeći za njih kao kmetovi. Drugi.ali žene su im bile plodnije od zemlje i u toku generacija njihova imanja bila su deljena i ponovo deljena među njihovim sinovima. i on je na zemlju pod hipotekom postavljao kamenu ploču sa objavom njegovog vlasništva. Loša godina upropastila je mnoge farmere i neki od njih umirali su od gladi. dok su cene izrađenih proizvoda koje je morao da kupi određivale sile izvan njegove kontrole i iz decenije u deceniju neumitno rasle. postali bi zakupciobrađivači eupatridskih imanja.

u gradovima. Drakonov zakonik sledio je surove običaje neregulisanog feudalizma. i mada je neznatno proširio građanska prava. po dužničkom zakonu. on je uz svoje zakone dodao tako drastične kazne da je. prodavali su žito koje je njihovim zakupcima bilo potrebno za ishranu u inostransvo i konačno. prodali i same Atinjane. ali da bi je sproveo. neometana zakonom. a trebalo je hraniti manje usta. Neko vreme ljudi su se nadali da će Drakonovi zakoni izlečiti ova zla. Oko 620. U međuvremenu. ostavio je klasi eupatrida punu kontrolu nad sudovima i moć da tumače na svoj način sve zakone i probleme koji se tiču njihovih interesa. ili zakonodavac. srozavala je broj slobodnih radnika do siromaštva i postepeno ih zamenjivala robovima. i zamena krvne osvete zakonom: od tada je senat Areopaga trebalo da sudi u svim slučajevima ubistva. ljubomorni na rastuće bogatstvo trgovačke klase. čak i lenčarenje. među novim bogatašima. Zemljoposednici. Ovo poslednje bila je suštinska i progresivna promena. kažnjavani su kada su u pitanju građani gubitkom građanskih . ovaj /thesmothete/. ko je mogao da ga kupi. srednja klasa. nije više hteo da radi svojim rukama. ručni rad je postao znak ropstva. sitna krađa.blagoslov: dobilo bi se više zemlje. Fizički rad postao je tako jeftin da niko. prava na arhonstvo. on nije učinio ništa da dužnike oslobodi od ropstva ili ublaži eksploataciju slabih od strane jakih. ovlašćen je da kodifikuje. i po prvi put pismeno sastavi sistem zakona koji će u Atici povratiti red. nego po zakonima. Koliko znamo. ostao u sećanju više po svojim kaznama. Vlasnici imovine bili su zaštićeni jače nego ikada ranije. ustvari da bi one osvetoljubive ubedio da je prihvate kao sigurniju i ozbiljniju od njihove sopstvene osvete. zanimanje nedostojno slobodnog građanina. pošto je najveći deo njegovih zakona zamenjen Solonovim. osnovna poboljšanja ovog zakona bila su umereno proširenje.

nađe čovek koji je." kaže Plutarh. koji ne samo da je uspeo da otkloni društveni haos. Koncentracija bogatstva počinje tako što postaje neumitna.. koje se tako često ponavljalo u istoriji raznih naroda. svu religiju i celu civilizaciju.$56$ Sa približavanjem kraja sedmog veka ogorčenje bespomoćne sirotinje protiv zakonom zaštićenih bogataša dovelo je Atinu na prag revolucije. a završava se tako što postaje fatalna. koja je pretila da ugrozi ne samo imovinu već i sav uspostavljeni poredak. a tamo gde mogućnost i lukavost nemaju prepreke. Solonska revolucija Izgleda nam neverovatno da se baš pri tom stanju stvari u Atini. uspeo da i bogate i siromašne ubedi na kompromis. tako da je grad izgledao u stvarno opasnom stanju i nikakva druga sredstva da se oslobodi nemira. Jednakost je neprirodna. "Disparitet bogatstva između bogatih i siromašnih. 3.. "dostigla je vrhunac.. a korumpirani sudovi donosili svaku presudu protiv njih ‡ počeli su da govore o nasilnoj pobuni i potpunoj preraspodeli bogatstva. već je uspostavio novi i plemenitiji politički i ekonomski poredak za ceo preostali period razvoja atinske . nisu bila moguća osim despotske vlasti. a u slučaju ostalih smrću. Bogati.prava. bez ikakvog čina nasilja ili ogorčenih govora." Siromašni ‡ nalazeći da se njihova situacija sa svakom godinom pogoršava ‡ jer su vlada i vojska bili u rukama nihovih gospodara. sloboda i jednakost nisu saveznici već neprijatelji. brane silom. pozivali su se na stare zakone i pripremali se da se od rulje. nejednakost mora da raste sve dok sebe ne uništi u nediskriminisanom siromaštvu socijalnog rata. koji nisu više bili u stanju da naplaćuju dugove koji su im po zakonu pripadali i ljuti zbog pretnji njihovim uštedama i imovini.

a saveti odlični. moglo pratiti do samog Posejdona." Bogatstvo bogatih "nije veće od bogatstva onoga. on je ostao neutralan. u stvari.nezavisnosti. Solonova mirna revolucija je jedno od podsticajnih čuda u istoriji. u srodstvu sa potomcima kralja Kodra i poreklom koje se."." Jednom. kaže nam on. pluća i noge koji mu donose radost. NJegov praktični rad bio je isto tako dobar kao i ono što je propovedao. Bio je još relativno mlad ‡ imao je četrdeset i četiri ili pet godina ‡ kada su ga godine 594. U srednjim godinama moral mu se popravio na račun poezije. čiji su jedini posed njegov stomak. srećom pre nego što je njegovo sopstveno čuveno zakonodavstvo učinilo takav oprez prestupom. diktatora koji će solonski ustav prvo prekršiti. stihovi su mu postali dosadni. a zatim ga učvrstiti. "dok su bolji od njih siromašni. NJegova majka bila je rođaka Pisistrata. podstakao ljude na osvajanje Salamine. U mladosti. jer je on među svim klasama stekao izuzetni ugled zbog svoje čestitosti. kao drugi Tirtej. "Mnogi nezaslužni ljudi su bogati. kada je u Atini došlo do pobune. Solonov otac "je upropastio svoje imanje čineći dobročinstva i usluge drugima." Solon je počeo da se bavi trgovinom i postao uspešan trgovac širokih interesa koji su mu doneli veliko iskustvo i putovanja. NJegov otac bio je najčistokrvniji eupatrid. Ako ćemo da verujemo Plutarhu. rascvetala dražest momka ili devojke i življenje uvek u skladu sa promenljivim dobima života. Solon je sa uživanjem učestvovao u životu svog vremena: pisao je poeziju. predstavnici srednje klase zamolili da prihvati izbor nominalno kao arhont . a ne bol. opevao radosti "grčkog prijateljstva" i svojim stihovima. pošto jedan dar ostaje. dok drugi prelazi sa čoveka na čoveka. Ali mi nećemo da razmenimo ono što jesmo za ono što oni imaju. Ali zato nije oklevao da osudi metode sa kojima su bogati doveli mase do očajničke bede.

kupili velike površine zemljišta pod hipotekom i kasnije ih zadržali bez plaćanja hipoteke. vodila poreklo mnoga bogatstva. NJegove prve mere bile su jednostavne ali drastične ekonomske reforme. oni koji su prodati u ropstvo negde izvan zemlje dovedeni su natrag i oslobođeni. nevoljno su pristale. Za ljude je karakteristično da su izvesni Solonovi prijatelji." Prema potpunijem Plutarhovom izveštaju. Više klase. Ekstremne radikale razočarao je zato što nije učinio nikakav potez da bi preraspodelio zemlju. takvo je ropstvo za ubuduće bilo zabranjeno. ali posle jedne decenije preovladalo je skoro jednoglasno mišljenje da je taj čin spasao Atiku revolucije.$58$ koja je imala sedamdeset drahmi. pouzdajući se u konzervatizam imućnog čoveka. Ali svojom čuvenom /Seichatheia/ ili Oslobađanjem od dugova Solon je. kaže Aristotel." Na Solona se sumnjalo da je ovo prećutno dozvolio i da je i on profitirao. Solon je. bilo privatnim licima ili državi". ali sa diktatorskim ovlašćenjima da ublaži socijalni rat. od toga su./eponymos/. Bogati su protestovali da su takvi zakoni bili konfiskacija. saznavši za njegovu nameru da poništi dugove.$57$ i jednim udarcem oslobodio je zemlju u Atici svih hipoteka. od tada ima sto. takav pokušaj značio bi građanski rat. poništio "sve postojeće dugove. Solon je "uveo da mina. sada vredi . poštena su na slobodu. "zamenio Fejdonove mere" ‡ to jest. egineski kovani novac do tada korišćen u Atici ‡ "eubejskim sistemom na širokoj osnovi i učinio da mina. uspostavi novi ustav i ponovo vrati državi stabilnost. kaže Aristotel. priča nam Aristotel sa iskricom ironije u stilu. Sva lica koja su zbog duga postala robovi ili su bila vezana. koja je ranije vredela sedamdeset drahmi. za koja se kasnije "smatralo da postoje od pamtiveka. O jednoj drugoj Solonovoj reformi teško je govoriti jasno ili sigurno. haos za jednu generaciju i brzi povratak nejednakosti. sve dok se nije otkrilo da je kao veliki zajmodavac ovim zakonom i sam izgubio.

koji su trebali da namire velike dugove. što su se Solonovi zakoni odnosili na sve slobodne građane bez razlike. pored toga. tako da je. u nekim slučajevima bolje išta nego ništa. bez sumnje. vrednost bila manja. /pentacosiomedimni/. druga na desetorostruki. zakon o ubistvu je ostao. sa dohotkom između dve i tri stotine mera. prva klasa je oporezivana na dvanaestostruki. čiji je dohodak bio između tri i pet stotina mera. najvećeg dela Drakonovog zakonodavstva. Samo .$59$ Istorijski dekreti koji su stvorili solonski ustav bili su trajniji od ovih ekonomskih reformi. ili njihov ekvivalent. a da ne povredi zajmodavce ‡ izuzev što je. treća na samo petostruki iznos godišnjeg dohotka. i četvrta. Počasti i porezi su određivani po istim merilima i ono prvo nije se moglo uživati bez plaćanja onog drugog. Četvrta klasa bila je oslobođena od direktnog oporezivanja. što se pokazalo kao znatna korist za one. druga. a značile su da im se otvara pristup značajnom udelu u vladavini. ili ljudi od petstotinabušela. /hippes/. /zeugitai/. svi ostali slobodni ljudi. treća. Revolucionarno je bilo već i to. Priznajući da su njegove reforme bile omogućene zahvaljujući podršci trgovačke i industrijske klase. On je nastavio sa ukidanjem." Samo je genijalni i velikodušni Plutarh mogao da smisli formu inflacije koja će osloboditi dužnike. bogati i siromašni bili su sada podložni istim ograničenjima i istim kaznama. direktno ili indirektno. Solon je slobodno stanovništvo Atike prema bogatstvu podelio u četiri grupe: prva. Solon ih je započeo zakonom o amnestiji kojim se oslobađaju ili vraćaju sve osobe koje su bile bačene u zatvor ili prognane zbog političkih prekršaja. čiji je godišnji dohodak dostizao pet stotina mera$60$ proizvoda. mada je broj komada u plaćanju bio jednak.sto. porez na imovinu bio je u stvari gradirani porez na dohodak. osim onih koje su pokušale uzurpiranje vlasti. /thetes/. a nije pretstavljalo gubitak za zajmodavce.

Ova Skupština je godišnje. možda sa promišljenom dobrom namerom. birala arhonte koje je do tada imenovao Areopag. Savet četiri stotine. malo sasečen u svojoj ekskluzivnosti i moći. iz redova ljudi od petstotina-bušela. Kao sledeće ispod Areaopaga Solonov zakon stvara novi /boule/. koji su . treća je imala privilegiju da stupi u teško naoružanu pešadiju. druga klasa bila je prikladna za niže funkcije i konjicu.prva klasa mogla je da se bira za funkciju arhonta ili vojnu komandu. Ova posebna klasifikacija slabila je organizaciju po srodstvu na kojoj je počivala moć oligarhije i ustanovljavala novi princip "timokratije" ‡ vladavine po časti ili prestižu. ona je pažljivo ispitivala njihovo zvanično ponašanje tokom godine i mogla je. od četvrte se očekivalo da državi obezbedi obične vojnike. Stari Senat Areopaga. jasno diferenciranim oporezivim bogatstvom. Slična "plutokratija" preovlađivala je kroz ceo šesti i deo petog veka u većini grčkih kolonija. da ih optuži. Ispod ove oligarhijske strukture. ostao je prema Solonovom zakonu na čelu nove vlade. ali još uvek vrhovna vlast kada je u pitanju ponašanje ljudi i državnih funkcionera. ako tako odluči. bilo je priznanje punog pariteta najnižoj klasi građana sa višim klasama tako što su mogli da budu "žrebom" izabrani u /heliaea/ ‡ telo od šest hiljada porotnika. Nešto još važnije. da im uskrati njihovi uobičajeni uspon u Senat. koja je podilazila jakima. ovaj Savet je odabirao. mada nije tako izgledalo. cenzurisao i pripremao sve poslove koji su se mogli izneti pred Skupštinu. smestio fundamentalno demokratske institucije. Stara /ekklesia/ iz Homerovih dana vraćena je u život i svi građani pozvani su da se pridruže njenim savetovanjima. sada otvoren za sve članove prve klase. u koji je svako od četiri plemena biralo po sto članova. da ih kazni. Solon je. a kada bi njihov mandat istekao. ona je u svako doba mogla da ove funkcionere saslušava.

ko je živeo raskalašnim životom. koji su na neki način bili gospodari zakona. Ako neki čovek ima sinove. Za Solona ‡ ali ne i kasnije za Atinjane ‡ zanati su u sebi nosili sopstveno bogatstvo časti i dostojanstva. Solon je dodao zbirku zakona koja se odnosila na manje fundamentalne probleme tog vremena. Prvo je legalizovao onu individualizaciju svojine koja je već određena običajem. " pošto se njihova neslaganja nisu mogla striktno uskladiti. "Neki veruju." kaže Aristotel." Ovo pravo žalbe narodnim sudovima pokazaće se kao podloga i uporište atinske demokratije. Sa Solonom u Atini počinje pravo i zakon oporuke. mogao je svakome da zavešta imovinu. On je legalizovao i . On je zabranio izvoz svih poljoprivrednih proizvoda izuzev maslinovog ulja. da bi omogućio običnim građanima da koriste svoju pravosudnu moć za sopstveni politički uspon". "da je Solon u svoje zakone namerno uneo nejasnoće. nije bio dozvoljeno da se obrati Skupštini. Stalno besposličarenje postalo je zločin i nikom. Solon je nastojao da podstakne trgovinu i industriju omogućavanjem statusa građanina svim strancima koji su bili sposobne zanatlije i dolazili sa porodicom da stalno žive u Atini. koja se do tada u takvim slučajevima automatski vraćala klanu. najznačajnijem u atinskoj istoriji. jer. Ovom osnovnom zakonodavstvu. I sam poslovni čovek. ako umre bez dece. Plutarh dodaje. kojima se moglo obratiti žalbom povodom bilo kojeg postupka mirovnih sudija. u nadi da će odvratiti ljude od stvaranja viška roda i navesti ih na obavljanje neke delatnosti.formirali razne sudove pred kojima se sudilo svim prestupima osim kada su u pitanju ubistva i izdaje. Doneo je zakon da ni jedan sin nije obavezan da izdržava oca koji ga nije naučio nekom određenom zanatu. Solon je ponudio zakone čak i u opasnoj oblasti morala i ponašanja. mora pre smrti da svoju imovinu među njima podeli. oni bi morali da iznesu sve svoje sporove pred sudije.

skupa žrtvovanja ili duga naricanja na sahranama i ograničio predmete koji se mogu sahraniti sa mrtvima. On je ograničio iznos miraza. na kraju krajeva. i ovlastio je svakog građanina da pokrene tužbu protiv svake osobe koju bi smatrao krivom za zločin. ogovaranje i kleveta smatralo kao nešto bitno za demokratiju. "žena težak teret za nošenje. kao i kod nas. i sa poverenjem deteta zabranio je ženama da u garderobi imaju više od tri haljine. sudovima ili javnim ustanovama. ali čak ni on nije mogao da skrati dugi jezik Atine." Po njemu zločin je bio ako se loše govori o mrtvima ili o živima u hramovima. dao je da se. u dvoru arhonta /basileusa/. napišu na drvenim valjcima ili prizmama koje se mogu okretati i .oporezovao prostituciju. govoreći da je. ali on je to odbio. Uz sve svoje zakone Solon je priključio kazne. Od njega su zatražili da donese zakon protiv neženja. ali svako. u želji da se brakovi ugovaraju na osnovu simpatija partnera i zbog podizanja dece. u kojoj se. blaže od Drakonovih ali ipak stroge. ili kod igara. ko preljubnika uhvati na delu. i od prihoda podigao hram Afroditi Pandemos. Osudio je pompezne ceremonije. bez tvoje mudre institucije." On je doneo zakon o nedrakonskoj kazni od sto drahmi za napastvovanje slobodne žene. On je uspostavio blagotvorni zakon ‡ generacijama izvor atinske hrabrosti ‡ da odgoj i obrazovanje sinova onih koji su poginuli u ratu bude na račun države. Da bi se njegovi zakoni bolje upoznali i poštovali. Solone!" pevao je jedan savremeni Leki. korisnim moralu grada koji je pun snažnih mladih ljudi koji bi se. imao je pravo da ga ubije na licu mesta. jer je smatrao da je indiferentnost javnosti za državu propast. "Ti si javne žene učino korisnim gradu. "Zdravo da si. predali uznemiravajućem dosađivanju boljim ženama. Solon je propisao da oni koji u pobunama ostaju neutralni gube građansko pravo. osnovao javne kuće uz dozvolu i nadzor države.

čak se i njegov prijatelj Anaharsid. Hamurabija i Nume. Pravno njegovo delo označava kraj upravljanja po nepredvidljivim i promenljivim dekretima i početak vladavine po pisanom i stalnom zakonu. i svi Grci bili su saglasni da mu sa da mesto među Sedam mudraca. uprkos periodima diktature i površnih revolucija. Minosa. ali sa njega nema silaska. za ljude se ne može uvesti nikakva trajna pravda. jer će jaki ili vešti svaki zakon koji se donese okrenuti u svoju korist. Za razliku od Likurga. govoreći da će se sada mudri braniti pred sudom. konzervativci su ga osuđivali što je građanima dao pravo glasa i pristup sudovima. smejao novom ustavu." NJegovom zakonodavstvu . ništa preterano. upitan da li je Atinjanima dao najbolje zakone. a zakon je paukova mreža koja hvata sitne mušice. On je prihvatio sredinu i očuvao državu. bio je dobar učenik Aristotela pre nego što je taj stagiranin rođen. Ciceron je pet vekova kasnije mogao da kaže da su Solonovi zakoni u Atini još uvek na snazi. priznajući svojim zakonima nesavršenost. i ova okolnost nam ukazuje na karakter tog doba. on je to odbio. Osim toga. odgovorio je "Ne. a velike zverke pušta da pobegnu. "Kada ljudi slušaju vladare. hiroviti skitski mudrac. ali najbolje koje su mogli da prime" ‡ najbolje koje su sukobljene grupe i interesi Atine tog vremena mogli da prihvate. a vladari poštuju zakone. govoreći da je položaj diktatora "vrlo lepo mesto. odgovorio je. grada i čoveka. Tradicija mu je pripisala moto ispisan na hramu Apolona u Delfima ‡ /meden agan/. Kada je pozvan da postane stalni diktator." Radikali su ga kritikovali što je propustio da uspostavi jednakost poseda i vlasti. a budale odlučivati. on nije tvrdio da mu je ove zakone dao neki bog. Uprkos hiljade izmena i proširenja. Najbolji dokaz njegove mudrosti bio je trajno delovanje njegovog zakonodavstva.čitati. dodao je Anaharsid. Solon je sve ove kritike primio dobrodušno. Upitan šta čini urednu i dobro konstituiranu državu.

materijalno i mentalno. čije je vlasništvo nad zemljom dalo Atin male armije dovoljne da očuvaju njene slobode tokom niza generacija. sa grčkom smelošću. podsticala nauku i obrazovanje i pripremila. kraljem Lidije: kako je ovaj paragon bogatstva. krenuo je da vidi civilizacije Egipta i Istoka. a ne rođenju. od njih je. kažu. i kako je Solon. čiju je priču ispričao u nedovršenom epu koji će dva veka kasnije fascinirati Platonovu bogatu maštu. Nova aristokratija bogatih dala je visoko mesto inteligenciji. kaže Plutarh. proučavao egipatsku istoriju i misao uz konsultacije sa sveštenicima. izgovorio svoju čuvenu primedbu ‡ "Starim učeći. koji će Atinu doneti vodeći položaj u trgovini na Mediteranu. Kada je na kraju Peloponeskog rata predloženo da se građansko pravo glasa ograniči na sitne sopstvenike zemlje.$61$ Herodot i Plutarh opisuju uz čudesno pamćenje njegov razgovor u Sardu sa Krezom. Godine 572. sa šezdeset i šest godina života i nakon što je dvadeset i dve godine služio kao ahront." U Heliopolisu je. okitivši se svim znacima moći. Tada je. Solon se sa tog položaja povukao u privatni život. upitao Solona zar ne smatra njega. Kreza. srećnim čovekom. U isto vreme trgovina i industrija bili su oslobođeni političke nemoći i finansijskih teškoća i počele onaj snažni razvoj.Atika je dugovala oslobođenje svojih zemljoradnika od kmetstva i uspostavljanje klase seljaka vlasnika. Iz Egipta je otplovio na Kipar i sačinio zakone za grad koji je u njegovu čast promenio ime u Soli. O kralju. kulturna dostignuća Zlatnog doba. samo pet hiljada odraslih slobodnih građana u čitavoj Atici nisu udovoljili ovom zahtevu. Grcima dali sve ostale darove u . i pošto je zakletvom njenih dužnosnika obavezao Atinu da će se deset godina pridržavati njegovih zakona u nepromenjenom obliku. izgleda. čuo o potonulom kontinentu Atlantidi. odgovorio: Bogovi su.

obnovile su uobičajenu političku igru i intrige. koji su favorizovali Solona. za vlast su se borile tri stranke: "Primorci" predvođeni trgovcima iz luka. sa svim svojim mogućim obrtima sreće. Jer neizvesna budućnost. "Ravničari". Diktatura Pisistrata Posle Solonovog odlaska iz Atine. Svakako da su i Solon i Krez načinom kako su umrli opravdali skepticizam ove moralne propovedi. 4. u poslednjim godinama života video obaranje svog ustava. Ovo zadivljujuće izlaganje onoga što grčki dramatičari podrazumevaju pod /hybrisom/ ‡ drskim blagostanjem ‡ nosi nagoveštaj Plutarhove eklektičke mudrosti. a ne plemenita i kraljevska. pretrpi promenu. A Solon je. Kreza je sa prestola 546. Kao u strasnim danima Francuske revolucije. uspostavljanje diktature i očevidni poraz celog svog dela. kad vidimo brojne nesreće koje prate sva stanja.umerenom stepenu. i tako je i naša mudrost vesela i jednostavna. pozdraviti kao srećnog nekoga. nad kojima je on jednu generaciju dominirao. ko još uvek živi i izlaže se opasnostima. svrgnuo Kir i on je (ako možemo da Herodota preformulišemo Danteom) u svojoj bedi spoznao gorčinu sećanja na srećna vremena sjaja i na Grkovo ozbiljno upozorenje. smatramo toliko malo sigurnim i konačnim kao kad bismo ovenčali i proglasili pobednikom rvača. i mi srećnim zovemo samo onoga. koji je još u ringu. možemo samo da kažemo da je ovo bolje izraženo nego u Herodotovom izveštaju i da obe priče pripadaju carstvu imaginarnih razgovora. sukobljene grupe. kome su bogovi produžili sreću do kraja. predvođeni bogatim . s protokom vremena protiče. a to nas. tek treba da dođe. vrativši se u Atinu da tamo umre. sprečava da postanemo obesni u našoj sadašnjoj radosti ili da se divimo nečijoj sreći koja još može da.

zemljoposednicima. a hrabriji od onih koji su toga svesni. ali ste kolektivno guske". koji su mrzeli Solona. "ja sam mudriji od nekih od vas i hrabriji od nekih drugih: mudriji od onih među vama koji ne vidite podmuklost Pisistrata." I pored toga Skupština je izglasala da se Pisistratu odobri četa od pedeset ljudi. Bogate snage Primoraca i Ravničara za trenutak su se ujedinile i isterale diktatora (556). zauzeo Akropolj i objavio diktaturu." upozoravao ih je. dok su glasnici objavili da diktatora lično boginja zaštitnica Atine vraća na vlast (550)." Vođe Primoraca opet su se okrenule protiv njega i oterale ga u drugo . mada aristokrata po rođenju i imovini. Atinjani. bacili su se pred njom ničice i primili Pisistrata natrag. Pisistrat se. Pisistrat je umesto pedeset sakupio četiri stotine. Jedna visoka i lepa žena. i "Brđani". hoda kao lisica. pojedinačno. "ubeđeni da je žena prava boginja. Solon je protestovao. "O. ali iz straha ćute. sedeći ponosno u bojnim kolima." kaže Herodot. povela je Pisistratove snage u grad. Ali Pisistrat je potajno sklopio mir sa Primorcima i verovatno uz njihovu podršku ponovo ušao u Atinu pod okolnostima koje su izgleda potvrdile Solonov sud o kolektivnoj inteligenciji. prihvatio voćstva građana. ponašanju i ukusu. "LJudi tog grada. Na jednom sastanku u Skupštini pokazao je ranu. Pošto je Solon Atinjanima saopštio svoje mišljenje da "svaki od vas. kombinacija seljaka i gradskih radnika koji su se još uvek borili za ponovnu podelu zemlje. on je svoje oružje i štit postavio ispred vrata kao simbol da se odriče svakog interesovanja za politiku i posvetio svoje poslednje dane poeziji. ukrašena oružjem i u kostimu boginje grada Atine. podozrevao je da je ranu sam sebi naneo i da će telesna straža otvoriti put diktaturi. tvrdeći da mu je naneta od strane neprijatelja naroda i zatražio telesnu stražu. poznajući prevejanost svog rođaka. Kao Perikle vek kasnije.

Kao i Avgust. u obrnutoj srazmeri sa svojim bogatstvom. Mogao je bezobzirno da se bori i lako da oprosti. Savet četiri stotine i Senat Areopaga sastajali su se i funkcionisali kao i pre. Poboljšao je vojsku i izgradio flotu za slučaj napada spolja." kaže Aristotel. tokom kojih je mudrost njegove politike skoro iskupila slikovitu beskrupuloznost sredstava kojima se koristio. Bio je blag u ophođenju. održao je takav red i zadovoljstvo da se govorilo da je on vratio Zlatno doba Kronove vladavine. "bila je umerena i pokazivala državnika. human u odlukama i velikodušan prema svima." On nije primenjivao protivmere u slučajevima preobraćenih neprijatelja. bio potreban čovek kao Pisistrat: neko sa dovoljno snage da . ljudi su se mirili sa njegovom vladavinom. Kada ga je jedan građanin optužio za ubistvo. a Skupština i narodni sudovi. Sve je iznenadio time što je izvršio vrlo malo promena u detaljima Solonovog ustava. Godinu za godinom. koji je još nedavno bio uznemiravan klasnim neprijateljstvima. "NJegova uprava. znao je kako da ulepša i podrži diktaturu demokratskim koncesijama i formama. mogao je da se kreće glavnim tokovima misli svog vremena i vlada bez kolebanja i plašljivosti izvršenja jednog intelektualca. izuzev što su Pisistratove sugestije prihvatane sa velikom pažnjom. Verovatno da je Atini. ali je nepomirljive suparnike poslao u progonstvo i podelio njihova imanja sirotinji. ali Pisistrat se 546. a ne tiranina. ali on je Atinu sačuvao od rata i kod kuće. ali je tužilac odlučio da ne insistira na optužbi. Arhonti su birani kao i uvek. upravljačke snage i ličnog šarma.progonstvo (549). jer je u gradu. Karakter Pisitrata bio je retki spoj kulture i intelekta. na kraju su ga voleli. još jednom vratio. pobedio trupe koje su poslate protiv njega i tog puta zadržao diktaturu devetneast godina. uskoro su se njime ponosili. posle Solona. on se pojavio pred Senatom i ponudio da mu se sudi.

smanjio na 5 posto. ne samo među malim brojem ljudi. došao ne da bi zakon uništio. Siromašni su bili manje siromašni. On je rešio agrarno pitanje podelivši među sirotinjom zemlju koja je pripadale državi. Pisistrat je. Pod Pisistratom i njegovim sinovima Atina se fizički i mentalno transformisala. Pod njegovom vladavinom trgovina je cvetala. građenjem sistema akvedukata i puteva i podizanjem velikih hramova bogovima. Koncentracija bogatstva koja je grad skoro uvukla u građanski rat dovedena je pod kontrolu i širenje komfora i mogućnosti postavili su ekonomsku bazu atinske demokratije. a bogatstvo raslo. kasnije ga je. NJegova ekonomska politika nastavila je sa emancipacijom ljudi koju je započeo Solon. kao i zemlju prognane aristokratije. što je koštana građa za životinju ‡ njen oblik i snaga. mada ne i njen stvaralački život. Podsticao je vađenje srebra u Lauriumu i izdao novi i nezavisni kovani novac. Efesom. Do njihovog doba ona je u grčkom svetu bila drugorazredni grad. bogati nisu bili manje bogati. izgleda. već da bi ga ispunio. vitalnosti života i duha. Za finansiranje ovih poduhvata uveo je porez od deset posto na sve poljoprivredne proizvode.nered u Atini iskuje u snažnu i postojanu formu i da početnom prisilom uspostavi u red i zakon one navike koje su za društvo ono. koji je zaostajao za Miletom. On je siromašnima dao posla preduzimanjem opsežnih javnih radova. Sada su nove građevine od kamena . već u zajednici kao celini. On je postavio strateške kolonije na Dardanelima i sklopio sa mnogim državama komercijalne ugovore. Kada je diktatura posle jedne generacije uklonjena. Mitilenom i Sirakuzom po bogatstvu i kulturi. možda i ne znajući. i vekovima posle toga ne čujemo u Atici ni o kakvom ozbiljnom agrarnom nezadovoljstvu. na toj zemlji naselilo se na hiljade potpuno besposlenih Atinjana. ove navike na red i sistem Solonovog zakona ostali su kao nasleđe za demokratiju.

isto kao i bogati. braniti sirotinju i sporazumeti se sa srednjom klasom. a jedina politička sloboda sposobna da izdrži je ona koja je tako skresana da zadrži bogate da ogole siromašne sposobnošću ili prepredenošću. takmičenja i ponašanja. čak i u ruševinama. radovi su započeli na onom hramu Olimpskog Zevsa čiji dostojanstveni korintski stubovi. Otuda je put do vlasti u grčkim trgovačkim gradovima bio jednostavan: napasti aristokratiju. Osnivanjem Panatenejskih igara. kroz javne radove ili privatno dobročinstvo. kojima daje panhelenski karakter. koji je on imenovao. diktator je poništavao dugove. stari hram Atine na Akropolju bio je ulepšan dorskim peristilom. "Tiranija" Pisistrata bila je deo opšteg pokreta u trgovinski aktivnim gradovima Grčke šestog veka da se feudalna vladavina zemljoposedničke aristokratije zameni političkom dominacijom srednje klase u privremenom savezu sa siromašnima. ulepšavaju put od Atine do njene luke.i mermera odražavale sjaj dana. čiji se impresivni ceremonijal još uvek odvija na frizu Partenona.* Ovakve diktature bile su izazvane patološkom koncentracijom bogatstva i nesposobnošću bogatih da pristanu na kompromis. u njegovoj palati sakupljena je jedna od najranijih biblioteka u Grčkoj. više vole novac od političke slobode. već i podstrek stranih lica. siromašni. Na svoj dvor Pisistrat je. Primorani da biraju. Jedan odbor. Stigavši do vlasti. oporezivao bogate da bi finansirao javne radove . ili konfiskovao velika imanja. Pod njegovom upravom i uz njegov podsticaj Tespid i drugi podigli su dramu od imitiranja mimičara do forme umetnosti spremne da je ispuni veliki triumvirat atinske pozornice. arhitekte i pesnike. pod njegovom vladavinom Panateneja je postala veliki narodni festival. privukao skulptore. a siromašne da orobe bogate nasiljem ili glasanjem. dao je "Ilijadi" i "Odiseji" oblik u kome ih znamo. Pisistrat je svom gradu doneo ne samo čast.

Uspostavljanje demokratije Kada 527. u mnogim slučajevima. on je obezbeđivao podršku poslovne zajednice unapređivanjem trgovine sa državnim kovanim novcem i trgovinskim ugovorima i podizanjem društvenog prestiža "buržoazije". mada skupo. kaže Tukidid. koji je tada. i dok je ovakvim merama privlačio mase. zadobio je ljubav mladog Harmodija. njegov mlađi brat. Hiparh. odan ljubavi i poeziji. čovek srednjih godina. poboljšavale moral. bez njihovog pristanka. njegova mudrost preživela je svaku probu osim njegove roditeljske ljubavi. podsticale umetnosti i rasipale prihode na ulepšavanje gradova. Ipak. sve su ovo činile čuvajući i dalje forme i procedure narodne vlade. Aristogiton. I. Atina je prosperirala i mirna vladavina Hipije mogla se nastaviti do mirnog završetka da nije bilo neravne putanje prave grčke ljubavi. narod je uništio diktaturu. bio je bezopasno.ili na drugi način preraspoređivao koncentrisano bogatstvo. Atinjani nisu bili baš potpuno zadovoljni što voćstvo države. Pisistrat umro. na njegov su poziv Anakreon i Simonid došli u Atinu. davale prednost višem statusu žena. Primorane da zavise od popularnosti umesto od moći na osnovu nasleđa. i bilo je potrebno samo nekoliko promena da bi demokratija slobodnih ljudi bila realnost i po formi. Kada je diktatura poslužila da se uništi aristokratija. diktature su se uglavnom čuvale ratova. davale podršku religiji. ostavio je vlast svojim sinovima." Ali je mladićevu ljubav tražio i . bio "u cvetu mladalačke lepote. Hipija je obećavao da će biti mudar vladar i trinaest godina nastavio je politiku svog oca. 5. prelazi na mlade Pisistrade i počeli su da shvataju da im je diktatura dala sve osim potstreka slobode. tako da su se ljudi čak i pod despotizmom učili slobodi.

koje je Pisistrat ponovo oterao u progonstvo. postepeno. umrla je hrabro pod mukama. predvođeni hrabrim Klistenom. Kada je Aristogiton čuo za to. sakupili vojsku i krenuli na Atinu najavljujući svoju nameru da Hipiju skinu sa vlasti. Atinjani. U Delfima su Alkmeonidi. a Harmodije i Aristogiton. poslao ih je potajno iz Atine. a ne zbog demokratije. zbaci tiranju. krik za slobodom postajao je glasniji. Hipiju je ona toliko uplašila da je svoju do tada blagu vladavinu zamenio režimom supresije. da Sparta mora da zbaci tiraniju u Atini. Harmodijeva ljubavnica. U zaveri su mu se pridružili Harmodije i drugi (514. Mada ljudi ovoj pobuni nisu dali nikakvu vidnu podršku. ali Hipija im je izmakao i naredio da zaverenike ubiju. ali osvajači su ih uhvatili i Hipija je pristao da cenu za njihovu bezbednost plati abdikacijom i progonstvom (510).). Hipija se sa uspehom odupro snagama Alkmeonida.$62$ postali su. radi samozaštite. videli svoju šansu.$63$ ušli su trijumfalno u Atinu. ojačani jednom generacijom prosperiteta. a za njihovim petama došli su proterani . Ubili su Hiphara dok je organizovao Panatensku procesiju. odgrizla je jezik i pljunula ga u lice svojim mučiteljima da bi bila sigurna da neće odgovoriti na njihova pitanja. isto tako nemaran u pogledu roda. ako možemo da verujemo grčkoj tradiciji. U isto vreme podmitili su Pitijsku proročicu da svim Spartancima koji je pitaju za savet kaže. Tražeći bezbednost za svoju decu u slučaju da bude ubijen. Alkmeonidi. ali kada im se pridružila lakedemonska armija. špijuniranja i terora. odlučio je da ubije Hiparha i da istovremeno. povukao se u Areopag.Hiparh. Da bi se priča iskomplikovala. mučenici za slobodu. odbivši da izda preživele zaverenke. koji su stvorili zaveru zbog ljubavi i strasti. kurtizana Laena. kako je oštrina diktature rasla. zahvaljujući mašti naroda. mogli su sada sebi da dozvole da traže luksuz slobode.

Na izborima koji su usledili. svako sastavljeno od (različitog) broja dema. a neki čuveni stari heroj sa tog lokaliteta proglašavan je njegovim božanstvom ili svecem zaštitinikom. sada su automatski postali građani dema u kojima su živeli. Klisten. Da bi sprečio stvaranje geografskih ili profesionalnih blokova. da su se Spartanci povukli. Klisten je ukinuo ovu rodovsku klasifikaciju i zamenio je teritorijalnom podelom u plemena. Svako od novih plemena bilo je ovlašćeno da imenuje deset /strategoi/.aristokrati. kojima je retko dato pravo glasa pod aristokratskom determinacijom građanskog prava po poreklu. Jednim udarcem spisak glasača skoro je udvostručen. Spartanci su ponovo izvršili invaziju Atine. Isagora. kao što su bile stare partije Brđana. jedan od pobeđenih kandidata. i svako pleme izabralo je pedeset članova novog Saveta od 501 koji je sada zamenio Solonov . ili generala. izaban je za glavnog arhona. a demokratiji je obezbeđena nova podrška i šira osnova. ali Atinjani su se odupirali toliko uporno. Primoraca i Ravničara. iz grada. kao pretstavnik aristokratije. NJegova prva reforma pogodila je samu osnovu atričke demokratije ‡ ona četiri plemena i 360 klanova čije je rukovodstvo. ustanovljene su religiozne ceremonije za svako pleme ili demu. podigao je narod na bunu. sa obale i iz unutrašnjosti. spremni da proslave vraćanje svoje imovine i vlasti. nastavio da uspostavlja demokratiju. ili distrikta. Slobodni građani stranog porekla. nastojeći da ponovo vrate Isagoru. Da bi se kompenzovala? svetost koju je religija dala staroj podeli. alkmeonidski aristokrata. a Klisten. bilo u rukama najstarijih i najbogatijih porodica. vekovima tradicije. koji su bili pridodati polemarhu u komandi armijom. zbacio Isagoru i uspostavio narodnu diktaturu. svako pleme moralo je da bude sastavljeno od jednakog broja dema.

mogla da pošalje u desetogodišnje progonstvo svakog čoveka koji je. ko je to?" Skupština je onda mogla da glasa da progna bilo kog građanina ‡ ne izuzimajući ni predlagača predloga. nisu mogli biti birani za individualne funkcije. Skupština je. već i da ima funkciju u najuticajnijem delu vlade. U toj čudnoj inauguraciji predstavničke vlade oba principa. izgleda. ili sudovima. Tako je izabrani Savet odlučivao o svim pitanjima i predlozima koji će se podneti Skupštini na prihvatanje ili odbijanje. nego žrebom.Savet četiri stotine i prihvatio najbitnija prava Areopaga. dodao za zaštitu mlade demokratije. Skupština je povećana pristupom novih građana. Ovi savetnici birani su sa jednogodišnjim mandatom. tako da bi sastanak članova u punom sastavu značio prisustvo od otprilike trideset hiljada ljudi. koji je dao svakom građaninu jednaku šansu ne samo da glasa. sa spiska svih građana koji su dostigli starost od trideset godina i koji nisu već otslužili dva mandata. i aristokratski princip rođenja i plutokratski princip bogatstva. većinom glasova tajno napisanih na krhotinama (/ostraka/). ali ljudi iz četvrte klase. odbačeni su novim instrumentom žreba. Svi oni mogli biti birani za službu u /heliaea/. Ovlašćenja Skupštine proširena su institucijom ostrakizma. još uvek se. a ljudi osumnjičeni za zaveru mogli su biti uklonjeni bez zakonskog odugovlačenja. koju je Klisten. Na taj način ambiciozne vođe bile su podstaknute da se ponašaju oprezno i umereno. Procedura je zahtevala da se Skupština upita "Ima li među vama neki čovek koga smatrate suštinski opasnim po državu? Ako ga ima. vršio široke administrativne funkcije i nadziravao sve funkcionere u državi. ne izborom. kao i pod Solonom. postao opasan po državu. rezervisao za sebe razna sudska ovlašćenja. U svako doba. sa kvorumom od šest hiljada članova. po njenoj proceni. ili /thetes/. Ovakav .

$64$ 92 Skupština nije zloupotrebljavala svoju vlast. niti sramotu. Demokratija nije bila potpuna. sa samo nekim manjim izmenama. do kraja atinske slobode. ona se apsorbovala i izgubila u sjaju njegovog dela. čak i u upravljanju državom i ratu. Od tog trenutka znali su za slast slobode akcije. demokratski ustav koji je nastavio da funkcioniše. zahvaljujući žrebu. Shvatili su da su se poduhvatili teškog posla. odnosila se samo na slobodne građane i još uvek kod podobnosti za izbor na individualnu funkciju postavljala skromno ograničenje u pogledu imovine. mirovnim sudijama imenovanim od strane Skupštine i odgovornim Skupštini. govora i misli.progon nije uključivao konfiskaciju imovine. Ali u stvari mi ne znamo njegovu kasniju sudbinu. sa neobičnim samosavlađivanjem. izvršnu i sudsku vlast Skupštini i Sudu sastavljenom od građana. i od tog trenutka predvodili su celu Grčku u književnosti i umetnosti. Jedan od tih. Počinjući sa potpuno neustavnom pobunom. bio je i sam Klisten. suočen sa najmoćnijim porodicama u Atici. Kada je najveća . ni tako široku rasprostranjenost političke vlasti. Još nikada ranije svet nije video tako liberalno glasačko pravo. U devedeset godine od uvođenja ostrakizma i njegovog prestanka. kako nam kažu. bar jedna njihova trećina stvarno učestvovala bar jednu godinu svog života. Sami Atinjani bili su uzbuđeni ovom pustolovinom u suverenitet. njihova snaga i njihovo ostvarenje. Naučili su da ponovo poštuju zakon koji je bio njihova sostvena promišljena volja i da vole sa strašću bez presedana stanje koje je bilo njihovo jedinstvo. uspostavio je. samo je deset osoba isterano iz Atike na taj način. i Savetu za čije su članove mogli da glasaju svi građani i u čijoj je vrhovnoj vlasti.$65$ Ali ona je davala svu zakonodavnu. to je bio samo način demokratije da otseče "najviše klasje žita". ali su mu prišli sa hrabrošću i ponosom i neko vreme.

stvarali kolonije čiji ćemo život sada opisati. iz svoje mikenske memorije i svojom začuđujućom energijom stvorili umetnost i nauku. u nizu slučajevima. Tačno je da su gradovi kopnenog dela stariji od grčkih naselja u Egeju i Joniji i da su ovi gradovi. Stvarni stvaraoci grčke kulture nisu bili Grci iz onog dela koji danas nazivamo Grčkom. Poglavlje /VI/ V E L I K A MIGRACIJA /I/ UZROCI I PUTEVI Kada smo priču o Sparti i Atini doveli do predvečerja Maratona. već oni koji su pobegli pred osvajačima Dorcima. ali sukcesivni grčki talasi koji . filozofiju i poeziju koja ih je dugo pre Maratona stavila na čelo Zapadnog sveta. ili da ih obaveže na plaćanje danka Velikom kralju. Za Grčku i za Evropu bila je sreća što je Klisten okončao svoje i Solonovo delo dvanaest godina pre Maratona. nekoliko ovih kolonija postale su veće od svojih matičnih gradova i prednjačile im u razvijanju bogatstva i umetnosti. ona je zaboravila da će joj se u Atici suprotstaviti ljudi koji su bili vlasnici zemlje koju su obrađivali i vladali zemljom koja je njima upravljala. žrtvovali smo jedinstvo vremena jedinstvu mesta. očajnički se borili za uporište na stranim obalama i tamo. U istoriji Grka nema ničeg bitnijeg od njihovog brzog širenja po celom Mediteranu. Matični gradovi nasledili su grčku civilizaciju od svoje dece.$66$ Oni su bili nomadski narod pre Homera i celo Balkansko poluostrvo izgledalo je fluidno od ovog kretanja.imperija tog vremena odlučila da ove razbacane gradove nazvane Grčka razori. Ali u zbunjujućoj inverziji normalnog redosleda.

drugi. koje su bile prve izložene naletu invazija sa severa i zapada. umetnosti. Najranija je počela u severnim državama kopnenog dela zemlje. izložili se opasnosti prelaska preko Egeja i u zapadnoj Maloj Aziji osnovali dvanaest gradova Jonskog dodekapolisa. Beotije i Etolije. struja imigranata polako se preko Egeja kretala u region oko Troje i tamo osnovala dvanaest gradova Eolidske lige. naselili su se na ostrvima Egeja. stigavši posle opasnog putovanja kući. Iz Tesalije. kolonizacija se na različite načine pokazala kao blagoslov: ona je bila odušak za višak stanovništva i pustolovne duhove i otvarala sigurnosne ventile za nezadovoljstvo zemljoradnika. kroz ceo dvanaesti i jedanaesti vek. Migracija je sledila pet glavnih pravaca ‡ eolski. otvorila je strana tržišta za domaće proizvode i stvorila strateška skladišta za uvoz hrane i minerala. mnogi od njih iselili su se na Kiklade. neki su. metoda i misli omogućila kompleksnu kulturu Grčke. Treći pravac sledili su Dorci koji su doveli do prelivanja . jonski. a pobednici su njihovoj seobi davali punu podršku. kao i u modernoj Evropi. zbog brodoloma ili pustolovine. dorski. Tiotisa. neki na Eubeji. euksinski. Drugi pravac krenuo je sa Peloponeza. Iz svih delova Helade ljudi su odlazili tražeći dom i slobodu van domašaja osvajačkih podjarmljivača. Na kraju je stvorila trgovačko carstvo čija je uspešna razmena roba. odakle su hiljade Mikenaca i Ahajaca pobegli od "povratka Heraklida". Neki od Grka koji su oreživeli Trojanski rat ostali su u Aziji. Neki od njih naselili su se u Atici. U kopnenoj Grčkoj. Migraciji su doprinosile i političke frakcije i porodične razmirice u starijim državama. nailazili na zauzeti presto ili preotetu ženu i vraćali se svojim brodovima da bi izgradili nove domove i nove posede u inostranstvu. pobeđeni su ponekad birali progonstvo.su se razbijali o ostrva Egeja i zapadne obale Azije bili su pre svega pokrenuti Dorskom invazijom. italijanski.

Propontisa i Euksinskog Mora. onda je prosperitet bio samo pitanje vremena. Dobra mesta bila su skoro uvek zauzeta i morala su se osvajati strategijom ili silom. najbolje od svega bilo je ako bi se ovakva luka mogla naći na nekom trgovačkom pravcu ili kod rečnog ušća. sa akropoljem za odbranu grada i rtom koji štiti morsku luku. U nekim slučajevima osvajači su ranije stanovnike pretvarali u robove. osvojili Krit i Kirenu i osnovali Dorski heksapolis oko ostrva Rodosa. u takvim prilikama Grci nisu imali uzvišenije moralne norme od nas. Samo neka saosećajna imaginacija ili živo sećanje na našu sopstvenu kolonijalnu istoriju može da zamisli teškoće koje je trebalo savladati u toj migraciji koja je trajala vekovima. koje je primalo proizvode iz unutašnjosti za izvoz ili razmenu. da bi konačno stigao do Galije i Španije. Četvrtim pravcem. gde su brodovi ‡ za polovinu Grka drugi dom ‡ mogli da posluže kao pribežište u slučaju napada sa kopna. koji je krenuo negde iz Grčke. a još bolje je bilo kada je obalska ravnica bila zaštićena planinama koje su u pozadini stvarale barijeru. Zato su kolonisti sa sobom poneli šaku zemlje iz svoje rodne države da je pospu po stranom tlu i svečano nosili vatru sa javnog oltara u svom rodnom gradu da bi njome užegli vatru na ognjištu svog novog naselja. naseljene su obale Trakije i izgrađeno je sto gradova na obalama Helesponta.Peloponeza u Kiklade. što je bila ironija. . Odabrano mesto nalazilo se na obali ili nedaleko od nje. To je bilo pothvat uzvišenog trenutka napuštanja zemlje posvećene grobovima predaka i čuvane nasleđenim božanstvima i odlaska u strane krajeve koje najverovatnije ne štite grčki bogovi. Peti pravac kretao se prema zapadu. prema onome što su Grci zvali Jonskim ostrvima. češće se dešavalo da su sa domorocima uspostavljali prijateljske odnose donoseći im grčke darove. budući da su i sami bili hodočasnici u traženju slobode. odatle preko Italije i Sicilije.

prim.opčinjavajući ih svojom superiornom kulturom. "jednom postojao zakon koji je. ako je verovati u neverovatno na osnovu autoriteta Strabona i Plutarha. izgleda.). prev. ili matični grad iz koga su doseljenici došli i prema kome su vekovima zadržavali neko sinovljevsko poštovanje." i "da se niko ne seća nekog slučaja preljube ili zavođenja tokom perioda od sedam stotina godina". one neće uvek biti tako spremne da rađaju decu. Ove kolonije dobijale su jedna po jedna neki oblik. putnik stiže do malog ostrva Keosa na kome je. sve dok Grčka od uskog poluostrva iz homerovskih dana nije postala jedan čudno labavi savez nezavisnih gradova rasutih od Afrike do Trakije i od Gibraltara do istočnog kraja Crnog Mora. Bio je to epohalni učinak grčkih žena. Kolonisti su domorocima prvenstveno nudili proizvode grčke domaće radinosti. udvarajući se njihovim ženama i prihvatajući njihove bogove. Možda je zato najveći pesnik Keosa. grčki kolonizatori nisu marili za čistotu rase. tako da bude dovoljno hrane za ostale. a u svom prepunom panteonu uvek su mogli da nađu neko božanstvo dovoljno slično lokalnom da bi olakšalo religiozni savez. a istorija značenje. Kroz ove žive centre vitalnosti i inteligencije Grci su po celoj južnoj Evropi proširili seme tog suptilnog i nesigurnog luksuza zvanog civilizacija. možda bi mu . /II/ JONSKI KIKLADI Ploveći od Pireja duž obale Atike i krećući oko rta Sunion sa hramom na istok. naređivao onima koji navrše šezdeset godina života da popiju kukutu (otrovna biljka. kada je dostigao srednje godine života. stoku ili minerale i izvozili ih širom Mediterana ‡ najradije u /metropolis/. sam sebe poveo u progonstvo. a za uzvrat sebi obezbeđivali žito. bez koga život ne bi imao lepotu.

tako da svaka stvar prirodno vodi ka sledećoj. koje treba zapamtiti. Anakreonom. Plutarh nam u svom večno prikladnom eseju "Da li stari ljudi treba da vladaju?" kaže. On je bio i ličnost i pesnik.kod kuće bilo teško da doživi starost od osamdeset sedam godina. U starosti je živeo na dvoru Hijerona /I/. sudiktatora Atine. da je Simonid i dalje dobijao nagrade za lirsku poeziju i horsku pesmu do veoma poodmaklih godina. na čijem mu je dvoru bilo moguće da živi u prijateljstvu sa jednim drugim pesnikom. na bojnom polju sklopio mir između Hijerona i Terona. a Grci su ga zbog njegovih poroka i ekscentričnosti osuđivaliali i voleli. koje mu pripisuje grčka tradicija. osnovni princip bio je da se stvari. On je bio prvi koji je pisao poeziju za pare. bio je po opštem mišljenju najsjajniji pisac svog vremena. bio je sahranjen u Agrigentu sa kraljevskim počastima. Bio je duhovit i njegove oštri i duhoviti odgovori kružili su kao mentalna moneta među gradovima Grčke. ali ova je praksa u Grčkoj bila novina i Aristofan je bio samo odjek negodovanja javnosti kada je rekao da bi "Simonid pošao na more u pleteru da zaradi groš". Ponosio se time što je izmislio mnemotehniku. Kada je konačno pristao da umre. umro. kada je trebalo da počne sukob. Ceo helenski svet znao je Simonida u tridesetim. koju je Ciceron sa zahvalnošću usvojio. ali nikada što je držao jezik za zubima. Preživeo je rat sa Persijom i bio uvek nanovo biran da piše epitafe za spomenike poštovanih pokojnika. NJegova slava pesnika i pevača donela mu je poziv od Hiparha. jer je smatrao da pesnici imaju pravo da jedu kao i svi drugi. a kada je 469. ali u starim danima je rekao da se često kajao što je govorio. Strasno je voleo novac i u otsustvu zlata njegova bi muza bila nema. diktatora Agrigenta. aranžiraju po nekoj logičnoj klasifikaciji i redosledu. Iznenađuje naš što u postojećim odlomcima tako široko . a njegov ugled bio je u to vreme tako velik da je 475. diktatora Sirakuse.

ili Androsu. kao ona iz hrišćanstva u nekom modernom stihu. Kada ga je Hijeron pozvao da definiše prirodu i atribute Boga. Mala je čovekova snaga i nesavladive su greške njegove. al večan će biti pod zemljom naš san. nit misli na bolest u dobrom zdravlju. postala su instrument poezije. zatražio je jedan dan da pripremi odgovor. bol sledi bol kroz kratki mu život. Ništa ljudsko nije večno. kako kaže grčka istorija. to mu sve postaje nejasnije. Simonida ne teši nikakva nada u Blagoslovena ostrva. koji to čuju i pamte. kojoj niko ne uspeva pobeći. koji je bio poznat po tome što je podučavao Pitagoru i bio prvi filozof koji je pisao u prozi. Dobro je rekao bard sa Kiosa da je život čovekov jednak životu zelenog lista.). Sa Keosa je došao ne samo Simonid. Kratki su i loši dani našeg života. a sledećeg dana zatražio je još dva i svakom sledećom prilikom on bi udvostručio period potreban za razmišljanje.. do nje jednako stižu i dobri i zli. visi na kraju nad njim. al je malo onih.. a smrt. O Serifosu.prihvaćenog i tako bogato nagrađivanog pesnika nalazimo onu gustu setu koja lebdi nad grčkom književnošću posle Homera ‡ u čijim danima su ljudi bili previše aktivni da bi bili pesimisti i previše žestoki da bi im bilo dosadno. Kada je Hijeron konačno zatražio objašnjenje. Simonid je odgovorio da što o tome duže razmišlja. Kada je mladost u cvetu i srce čovekovo lako.. već i njegov sestrić i lirski naslednik Bakhilid i ‡ u aleksandrijskim danima ‡ veliki anatom Erasistrat.. Na Delosu je. Na Sirosu je živeo Ferekid (oko 550. on gaji bezvredne misli i nada se da neće ostariti ni umreti nikada. a božanstva Olimpa. a ne uteha duši. Mikonosu ili Sikinosu ili o Iosu ne možemo reći mnogo. jer snažna je nada u grudima mladih. rođen . Budale su oni koji tako sanjaju i ne znaju koliko su kratki dani naše mladosti i našega života.

dom neljubaznog Simonida. marljive trgovce zauzete na svojim štandovima. radosne igre i horske himne deloskih i atinskih devojaka odabranih zbog lepote i pesme. Jedna himna iz sedmog veka opisuje "žene sa lepim pojasevima". oni koji je trebalo da se porode ili da umru žurno su odnošeni sa njegovih obala. Jugoistočno od Naksosa leži Amorgos. da je u okviru njegovih granica bilo zabranjeno rađanje i umiranje. Otuda ta duga pauza. rođen je Arhiloh. Prema zapadu leži Paros. Bio je čuven po vinu i mramoru i u šestom veku postao je dovoljno bogat da bi imao sopstvenu mornaricu i sopstvenu vajarsku školu. ali veselom skupu proslavili svečanost lepog boga. njegovi građani su od njega pravili svoje kuće. tako srećna za književnost i filozofiju. između Sokratove presude i njenog izvršenja. gde je u borbi sa domorocima .$67$ čiju je negalantnu satiru o ženama pažljivo sačuvala istorija pisana muškom rukom. Ostrvo je kao njegovo svetilište bilo toliko sveto. baš kao što je Delos skoro najmanji. držati blago Deloskog saveza. gomile ljudi poređanih sa obe strane puta u želji da vide svetu procesiju. Tamo će Atina i njeni jonski saveznici. posle potiskivanja Persijanaca. pri kraju osmog veka. i ni jedan kriminalac u Atini nije mogao da bude pogubljen dok se izaslanstvo ne vrati. Vojnička sreća odvela ga je na sever do Tasosa. a svi grobovi za koje se znalo ispražnjeni su kako bi se ostrvo moglo očistiti. napeti ritual i svečanu žrtvu u hramu. Atinjani su godišnje slali izaslanike na Delos da slave Apolonov rođendan. skoro potpuno od mermera. Na ovom ostrvu. sportska i muzička takmičenja i komadi prikazivani u pozorištu pod otvorenim nebom. a Praksitel je tamo našao providni kamen koji će klesati i polirati u toplinu i strukturu ljudskog tela. sin ropkinje. Naksos je najveći od Kiklada. ali i jedan od najvećih liričara Grčke.lično Apolon. tamo su se svake četvrte godine Jonjani sastajali da bi u pobožnom.

aferu okončao. Vrativši se u Paros zaljubio se u Neobulu. izrazio je osećanje Grčke u dve reči rekavši "Onu najdužu". kada ga je izdala sreća. Horacio je voleo da imitira njegove tehničke raznolikosti. ćerku bogatog Likamba. Neobulu i njenu sestru uputio takve žaoke satiričnih stihova da su se svo troje. Od njega nam je ostalo samo nekoliko izlomljenih stihova. koji se više divio pesnikovim stihovima nego njegovim prihodima. Ali je Likamb. to je bio "jambski trimetar" koji će postati klasično sredstvo grčke tragedije. trohejskim tetrametrima i tucetom drugih metara$68$ i dao grčkoj poeziji metričke forme koje će se u njoj zadržati do kraja. on uzima jambski metar već popularan u narodnim pesmama i oblikuje ga u kratke i bodljikave stihove sa šest stopa. sa sklonošću razočaranog ljubavnika prema preljubi. Sa uživanjem je eksperimentisao sa daktilskim heksametrima. te smo tako primorani da prihvatimo reč antičkih pisaca da je bio najpopularniji od svih grčkih pesnika posle Homera. kada su ga upitali koju od Arhilohovih pesama najviše voli. Arhiloh je ogorčeno okrenuo leđa "smokvama i ribama" Parosa i opet postao najamnik. obesili. uverava nas legenda. a onda je Arhiloh na njega. Na kraju. Iz njegovih pesama saznajemo da je bio čovek oštra jezika za prijatelje kao i neprijatelje. Opisuje je kao skromnu devojku sa bujnim uvojcima koji joj padaju preko ramena i uzdiše. Na udaljenosti od jednog prepodneva plovidbe na zapad od Parosa leži Sifnos. kao što se uzdisalo kroz toliko vekova. a veliki helenistički kritičar Aristofan Vizantijski. ubijen je u bici protiv Naksianaca. "samo da dodirne njenu ruku". poznat po svojim rudnicima srebra i .otkrio da mu pete više vrede od štita. milozvučnog gusara grubog u prozi i uglađenog u stihu. Zamišljamo ga kao nadahnutog pirata. utekao je jednima ostavivši druge i kasnije u vezi sa svojim bekstvom napravio mnogo veselih dosetki.

Na Melosu su od svojih prethodnika iz bronzanog doba preuzeli vađenje opsidijana i ostrvo učinili tako prosperitetnim da Atinjani. na kojima se zadržavala voda od oskudnih kiša i napajala letinu i vinovu lozu. Rudnici su bili toliko bogati da je ostrvo u Delfima moglo da izgradi Sifniosku riznicu sa njenim spokojnim karijatidama. Godine 524. gde se od jedanaestog veka mala kolonija arkadijskih Grka borila za vlast protiv starih feničanskih dinastija. zamolio boginju da joj udahne život i. Krećući se na istok. Oni su preko vlade bili u posedu njegovih stanovnika. nisu štedeli truda da u svojoj borbi sa Spartom steknu podršku Melosa. koji su svoj ratoborni temperament ukrotili da bi sa strpljenjem na padinama brda pravili terase. kada se boginja saglasila. a zatim na jug. Ovde je 1820. grupa gusara sa Samosa iskrcala se na ostrvo i iznudila danak od sto talenata ‡ danas ravno sumi od 600. O jednom od tih feničanskih vladarčića. da podigne još mnogo drugih spomenika. Pigmalionu. legenda kaže da se toliko divio Afroditi od slonovače koju je izrezbario sopstvenim rukama da se u nju zaljubio. Izvestan broj naselio se na Kipru.zlata. Dorci su osvojili Teru i Krit i sa Tere poslali koloniju dalje u Kirenu. /III/ DORSKO NADIRANJE Kiklade su kolonizovali i Dorci.000 dolara. Pojava gvožđa verovatno je smanjila tražnju za kiparskim bakrom . kao što ćemo videti. a ipak da krajem svake godine među svojim građanima razdeli značajni ostatak. Preostali deo Grčke prihvatio je ovu ogromnu pljačku sa ravnodušnošću i čvrstinom sa kojom su ljudi navikli da podnose nedaće svojih prijatelja. njome se i oženio. nađena ona "Meloska Afrodita"$69$ koja je sada najčuveniji kip u svetu Zapada.

dom Hipokrata i suparnik Knida kao centar grčke medicinske nauke. na obali. Male Azije ‡ koji su neko vreme bili slabi rivali Dvanaest gradova Jonije. feničanskih i helenskih uticaja i nikada nije postigla neki vlastiti homogeni karakter. Malo prema severu. Nasuprot Knida leži ostrvo Kos. rodno mesto Herodota i. Umetnost ostrva. formirali su dorski Heksapolis. širine . zajedno sa Kosom i Knidom i glavnim gradovima Rodosa (Lindos. kraljevsko sedište karijskog kralja Mausola i njegove voljene Artemise. dobro smešten kao luka za obalsku trgovinu. kao i njegovo stanovništvo. Na rtu koji strši iz Azije dorski doseljenici izgradili su grad Knid. Ovde će se roditi slikar Apel i pesnik Teokrit. bila je u grčkom periodu mešavina egipatskih. biće pronađena tužna i dostojanstvena "Demetra" iz Britanskog muzeja. u helenističkim danima. Rodos je u vekovima između Homera i Maratona prosperirao. mada njegov zenit neće doći sve do helenističkog doba. Feničani za brodove. Sečenje drveća koje su domorodci koristili za paljenje rude bakra. među ruševinama starih hramova. a Grci za poljoprivredne krčevine pretvarali su polako Kipar u vrući i poluogoleli predeo kakav je danas.$70$ Dorci su bili samo manjina grčkog stanovništva na Kipru. bio je Halikarnas. Milet i rođenje grčke filozofije Dužinom od oko devedeset milja prema severozapadu od Karije proteže se duga traka brdovite obale. Ovde će se roditi astronom Eudoks i istoričar (i basnopisac) Ktesija i onaj Sostrat koji će izgraditi aleksandrijski Faros.i ostavila ostrvo po strani od glavnog pravca ekonomskog razvoja Grčke. Ovde. ili Šest gradova. Ovaj grad. /IV/ JONSKI DODEK APOLIS 1. ali na Rodosu i južnim Sporadima i na susednom kopnu postali su vladajuća klasa. Kamiros i Jalisos).

Kao i većina jonskih gradova. bio je u šestom veku najbogatiji grad grčkog sveta. a za njih je plaćao proizvodima svog umetničkog zanatstva. NJeni gradovi ležali su najvećim delom na ušću reka ili na kraju puteva kojima se roba prenosila iz unurašnjosti dole do Mediterana. fuzija kultura počela je fuzijom krvi. Sa bogatih pašnjaka iz unutrašnjosti donošena je vuna koja se u fabrikama tekstila u gradu pretvarala u odeću. Od Abidosa. Italiji.dvadeset do trideset milja. da bi se zatim transportovala na sve strane. drvnu građu. Sinope. Miletski trgovci. u starini poznata kao Jonija. Bogatstvo i luksuz grada postali su poslovični i sablažnjivi širom Grčke. Ovde su. industrija i trgovina dostigli su vrhunac. kao da je čekala da posluži kao isturena polazna tačka njihove civilizacije. Milet je sam imao osamdeset takvih kolonija. Milet se prvo pokorio vlasti kraljeva koji su ih vodili u ratu. već su domoradačke muškarce jednostavno pobili i oženili se njihovim udovicama. filozofiji i umetnosti. Učeći od Feničana i postepeno doterujući od njih naučeno. godine pre naše ere ovamo došli Jonjani iz Atike našli su staru egejsku kulturu koja. iako u dekadentnom obliku. Oni su bili Medići jonske . Pod diktatorom Trasibulom. i kada su oko 1000. onda aristokratima koji su posedovali zemlju. Trapeza i Dioskurije Milet je dobijao konoplju. Propontisu i Euksini. a rastuće bogatstvo Mileta rascvetalo se u knjževnosti. najjužniji od Jonske dvanaestorice. pozajmljivali su novac za poduhvate nadaleko i široko. Milet. Olbije. Lokacija je od Minoskih dana bila naseljena Karijanima. voće i metale. na početku šestog veka. šezdeset od njih na severu. sa preobiljem profita. Oni u Milet nisu doveli žene. onda "tiranima" predstavnicima srednje klase. "vazduh i klima najlepši u celom svetu". jonski trgovci osnivali su kolonije koje su služile kao trgovinske stanice u Egiptu. govorio je Herodot. a i samoj upravi grada. Kizikusa.

još nisu poprimile konačni oblik. Vavilona. ili Sudbini. možda čak i hinduskih vidovnjaka.$71$ Ipak je nova biljka. . poetski personifikovana kosmogonija Hesioda.Renesanse. Prastara mudrost egipatskih sveštenika i persijskih maga. Fenikije i Egipta otvorile su im oči. Ovde je prvi put misao postala svetovna i tražila racionalne i dosledne odgovore na probleme sveta i čoveka. Ovde u Miletu. poređenja. navigacija i astronomija razvijale su se ruku pod ruku. koje će u nekom smislu postati Biblija Grka. mentalno aktivnih kroz konkurentsku trgovinu i oslobođenih stega tradicije dugim otsustvovanjem od svojih oltara i domova. kao i kasnije u Atini. između ostalog. na taj način su. Trgovina i matematika. U ovoj podsticajnoj atmosferi Grčka je prvi put razvila svoja dva najkarakterističnija dara za svet ‡ nauku i filozofiju. Nije bilo nikakvog moćnog sveštenstva. da bi na kraju proizvelo jonsku filozofiju. sve je to bilo izmešano sa prirodnim realizmom feničanskih i grčkih trgovaca. imala svoje korene i pretke. kao vladarki bogova. mesta trenja suparničkih običaja i verovanja. sveštenička nauka Haldejaca. nikakvog starog i nadahnutog teksta da bi ograničavao ljudsko mišljenje. Sama grčka religija utrla je put govoreći o Mojri. praznoverja poništavaju jedna druga i počinje razum. Sami Milećani putovali su do dalekih gradova i civilizacije Lidije. U međuvremenu. bilo je ljudi iz stotine rasutih država. Trgovačke raskrsnice su stecišta ideja. razmena sa inostranstvom i geografija. makar bila i mutacija. misao. a u toj finalnoj formi njihova mitologija će poneti beleg jonskog skepticizma i skandaloznog veselja. bogatstvo je proizvelo dokolicu. u grčki um ušle egipatska geometrija i vavilonska astronomija. čak i homerovske poeme. različitosti rađaju konflikte. razvijala se aristokratija kulture u kojoj je tolerisana sloboda misli jer je samo veoma mali broj ljudi umeo da čita.

Ksenofana. Hipokrata i Demokrita do Epikura i Lukrecija. bila ljubav i težnja za razumom. Ova druga potekla je od Pitagore i tekla preko Parmenida. Protogore. Marko Aurelije ‡ stapao dve struje u pokušaju da se vodi računa o neodredivoj kompleksnosti života. navodno feničanskog porekla i mnogo od svog obrazovanja duguje Egiptu i Bliskom istoku. Uprkos samoći. koji će označiti suštinsku razliku između nauke i mitologije kao i između despotizma i demokratije. ovde. U istoriji grčke filozofije dve struje teku uporedo: jedna naturalistička. Pošto se život nastavlja preko nasleđa kao i preko razlika. karakteristična za grčku misao. S vremena na vreme neki bi veliki duh ‡ Sokrat. Platona i Kleanta do Plotina i sv.kao i ljudi: tu je postojala ona ideja o zakonu. vidimo prelaz kulture sa Istoka na Zapad. kao otelovljen. verovatno u Miletu. iznad neuračunljive lične odluke. snažni element teologije. Heraklita. druga mistička. Izgleda da se on bavio poslovima tek toliko da obezbedi obične životne potrebe. Aristotel.$72$ Ostalo vreme provodio je u studijama. Pavla. to je tajna njihove nadarenosti i njihovog značaja u istoriji. Čovek je postao slobodan kada je spoznao da podleže zakonu. do samog kraja. druga je svoj prvi svetovni lik imala u Talesu i išla dalje preko Anaksimandera. Ali čak je i kod ovih ljudi dominantna crta. običajem koji uspostavlja ravnotežu kao i kroz eksperiment inovacije. koliko je nama poznato. trebalo je očekivati da će ga religiozni koreni filozofije formirati kao i hraniti i da će u njemu ostati. svima je poznata priča o njegovoj uspešnoj spekulaciji sa presama za ulje. Tales je rođen oko 640. To što su Grci. sa predanošću na koju nam ukazuje priča o njegovom padu u jarak dok je posmatrao zvezde. kako u filozofiji tako i u vladavini. bili prvi koji su dostigli ovu spoznaju i ovu slobodu. interesovali .

$73$ Kao što su ove teoreme osnovale grčku geometriju. došao do tog mišljenja opazivši "da je hrana svega vlažna. Tales se bavio očaravajuće logičkim proučavanjem geometrije kao deduktivne nauke i demonstrirao nekoliko teorema koje je kasnije izveo Euklid.. Antički svet je pričao kako je u Egiptu izračunao visinu piramida mereći njihove senke kada je senka čoveka bila jednaka njegovoj visini. verovatno na osnovu nekih egipatskih zapisa i vavilonskih proračuna. uvek njegov prvi princip".. prisno je poznavao diktatora Trasibula i zagovarao federaciju jonskih država radi ujedinjene odbrane od Lidije i Persije. tako su njegove studije astronomije utemeljile ovu nauku za zapadnu civilizaciju i oslobodile je njenih orijentalnih veza sa astrologijom. Vrativši se u Joniju.. tako je za Talesa voda prvi princip svih stvari. 585.su ga gradski poslovi. Možda je. Ili je možda verovao da je voda najprimitivnija ili najosnovnija od tri forme ‡ gasa. njegova teorija o svemiru nije bila posebno superiorna nad tadašnjom kosmologijom Egipčana i Jevreja. od čega je sve poteklo. godine pre naše ere. On je mislio da je svet polulopta koja počiva na beskrajnom vodenom prostranstvu i da je zemlja ravni disk koji pluta na pljosnatoj strani unutrašnjosti ove hemisfere. tečnosti. Značaj . kaže Aristotel. ali da su njegove vrline (ili spoznaje) samo njegove vlastite. maja. njihova prvobitna forma i konačna sudbina. To nas potseća na Geteovu opasku da su čovekovi poroci (ili greške) poroci i njegove epohe. i da je ono.. sve supstance mogu promeniti. teoretski. On je izvršio neka manja posmatranja i zapanjio čitavu Joniju uspešnim predviđanjem pomračenja sunca 28. i da. Što se ostalog tiče. seme svega ima vlažnu prirodu.. Tradicija jednoglasno njemu pripisuje uvođenje matematičke i astronomske nauke u Grčku. čvrstog tela ‡ u koje se. Kao što su neki grčki mitovi Okeana učinili ocem sveg stvaranja.

Na pitanje. šta je Bog? odgovorio je "Ono što nema ni početak ni kraj". ovo je bio prvi monizam zabeležen u istoriji. kaže Diogen iz Laerte. ali nikad ne umire. da postoji besmrtna "duša" u biljkama i metalima kao i životinjama i ljudima. Prvi princip. ali koja se razvijala. Tales je običavao da kaže da ne postoji bitna razlika između živih i mrtvih. odgovorio je. Talesa je stavila na prvo mesto. jer bio je vrlo star". objavio 1860.njegove misli nije u svođenju svih stvari na vodu. ali Tales dodaje da je svaka čestica sveta živa. "Dati savet". u sve raznovrsne realnosti univerzuma. i kada je Grčka odlučila da imenuje svojih Sedam mudraca. "Zato što nema razlike". primio titulu /sophos/. koji je. odabrao život umesto smrti. izmožden vrućinom i žeđi i slabošću. NJegov rad snažno je unapredio njegov učenik Anaksimandar. "bio prvi od onih koji su pisali o /physiologia/ ‡ tj." Umro je. već u svođenju svih stvari na jednu. kaže Anaksimandar. Upitan šta je veoma lako.$74$ Ovo . da životna sila menja oblik. godine pre naše ere. mada je živeo od 611 do 549. Kada je neko pokušao da mu postavi zamku pitajući ga zašto je. tumačio filozofiju iznenađujuće slično filozofiji koju je Herbert Spener. Tales je. Upitan kako ljudi mogu da žive u najvećoj vrlini i pravednosti. Kada su ga upitali šta je veoma teško. odgovorio je. U starosti je. odgovorio je "Ako nikada sami ne činimo ono što osuđujemo kod drugih. uz opštu saglasnost. "prisustvujući kao gledalac na nekom gimnastičkom takmičenju. o nauci o prirodi (/physis/) ili o principu bivstva i razvoja u stvarima. bio je ogromno Neodređeno-beskonačno (/apeiron/). kaže Strabon. godine naše ere. odgovorio je čuvenom maksimom "Upoznati sebe". drhteći pred sopstvenom originalnošću. bezgranična masa bez nekih specifičnih kvaliteta. svojim inherentnim snagama. Aristotel opisuje Talesov pogled kao materijalistički. da su materija i život nerazdvojni i jedno. onda. ili mudrac.

rekao je Anaksimandar. Anaksimandar je napredovao u odnosu na Talesa. verovatno po vavilonskim modelima. i vraćaju. U prvobitnom Beskonačnom sadržane su sve suprotnosti ‡ vruće i hladno. na kome je pokazao kretanje planeta. ovi suprotni kvaliteti ponovo se rastvaraju u Beskonačno.. a varijacije toplote u tako formiranoj atmosferi prouzrokovale su . to je nepromenljivi i večni Jedan. ekvinocija i godišnjih doba. "Stvari nestaju u one od kojih su postale". zemlja je bila u tečnom stanju. Da bi sve ovo ilustrovao. (Izvor za Heraklita kao i za Spensera). kreću se oko zemlje u krugovima. . mesec i zvezde.oživljeno i večno. zamišljajući zemlju kao cilindar koji slobodno lebdi u centru svemira i koji se održava samo time što je podjednako udaljen od svih stvari.$76$ U svom najranijem obliku. Od ovog beznačajnog Beskonačnog rođeni su novi svetovi u beskrajnom nizu i njemu se u beskrajnom nizu. Sunce. tečno i čvrsto i gas. u Sparti konstruisao /gnomon/. nakrivljenost ekliptike$75$ i nizanje solsticija. spoljnja toplota osušila je jedan deo u kopno i isparila neki njen deo u oblake. vlažno i suvo. kad se razviju i umru. Ovo suprotstavljanje plaćaju raspadanjem. U saradnji sa svojim miletskim kolegom Hekatejom ustanovio je geografiju kao nauku crtajući ‡ izgleda na tablici od mesinga ‡ prvu poznatu mapu naseljenog sveta. Anaksimandar je. Mada i on može da bude kriv za astronomske /bizarreries/ oprostive za doba bez instrumenata. U tom usponu i padu svetova razni elementi međusobno se bore i zadiru jedan u drugoga kao neprijateljske suprotnosti. mislio je. (Odavde potiče metafizika eleatičke škole ‡ da je samo večni Jedan stvaran). raspadajući se. ili sunčani sat.. u razvoju ovi potencijalni kvaliteti postaju stvarni i prave različite i određene stvari. za razliku od promenljivog prolaznog Mnogo svetskih stvari. ali bezlično i amoralno Beskonačno jedini je Bog u Anaksimandarovom sistemu.

na moru i nebu. zemaljskih. ona je znak zrelosti jedne nacije i epitaf njene mladosti. spekulativnog. Parmenid i Empedokle odenuli su svoje sisteme u poetsku odoru. ona je jezik svetovnih. ili kondenzacijom.$77$ Poezija se čini prirodnom za mladost neke nacije. Svi drugi elementi proizvedeni su iz vazduha razređivanjem.kretanje vetrova. Manje značajna ličnost je Anaksimandarov učenik Anaksimen. čiji je prvi princip bio vazduh. Ovo doba Miletovog procvata stvorilo je ne samo najraniju filozofiju. tako je vazduh. iz prvobitne vlage. obrazovanje je u stihovima prenosilo predanje i moral rase. Kao što nas duša. koja se borila da se oslobodi opšteg. zemlju i kamen. Drugi ljudi iz tih vremena. koja je vazduh. ili /pneuma/. koje daje vatru. sveta njegov prožimajući duh. u fazama. neproverljivog. tako je filozofija u počeku bila forma poezije. "prozaičnih" poslova. poezija teško može da izbegne animizam ili animizam poeziju. Proza je glas znanja koje se oslobađa mašte i vere. koja je težila da se oslobodi mitologije. jer bi bio suviše bespomoćan da sebi osigura hranu i bio bi uništen. kad mašta nadmašuje znanje a snažna vera daje identitet silama prirode u polju i šumi. Živi organizmi nastali su postepeno. Sve do tog vremena (600. To je bila ideja koja će prebroditi sve bure grčke filozofije i naći utočišta u stoicizmu i hrišćanstvu. oblak. koje su . animizma i metafore. čak i rani filozofi kao Ksenofan. već i najraniju prozu i prvu istoriografiju u Grčkoj. drži povezane. Bio je to događaj kada su Ferekid i Anaksimander izložili svoje doktrine u prozi. kopnene životinje bile su najpre ribe i tek sa sušenjem zemlje postigle su svoj sadašnji izgled. vodu. I čovek je nekad bio riba. Baš kao što je nauka u početku bila forma filozofije. pri svojoj najranijoj pojavi nije mogao da se rodi kao sada.) skoro sva grčka književnost imala je poetski oblik. dah ili Bog. koja progresivno formira vetar.

ili Opis zemlje. prozni pisci ‡ počeli su da koriste novo sredstvo za pisanje letopisa svojih država. Kada se "Otac istorije" rodio. dok su stoicizam i patriotizam izgledali zastareli i apsurdni. ili Genealogije. /Historiai/ su počinjale skeptičkim udarom: "Pišem ono što smatram da je istina. jer tradicije Grka izgledaju mi mnogobrojne i smešne. ipak. Eugeon je pisao o Samosu. Za Hekateja i druge /logographoi/ koji su se u njegovom veku pojavili u većini starih gradova i kolonija Helade. Ksanto o Lidiji.Grci zvali /logographoi/ ‡ pisci razuma. kod Tukidida je kompletan. među Grcima . da prati stvarne genealogije i dođe do verovatne istorije Grka. Pri kraju veka Hekatej iz Mileta unapredio je istoriju i geografiju svojim epohalnim delima ‡ /Histoiai/. ako su (u šta mnogi sumnjaju) postojeći odlomci originalni. Kod Hekateja ovaj proces počinje." Hekatej je Homera prihvatio kao istoriju i neke priče progutao zatvorenih očiju. tako je Kadmo (550) napisao hroniku Mileta. uložio je častan napor da razlikuje činjenicu od mita. kod Herodota napreduje. delo je bilo posebno informativno o Egiptu i pružalo bogato polje za nepotvrđenu krađu od strane Herodota. Porast bogatstva i luksuza učinio je modernim epikurejstvo. i /Ges periodos/.$78$ /historia/ je značila istraživanje činjenica i primenjivala se u nauci i filozofiji kao i istoriografiji u savremenom smislu. Siromaštvo grčke proze pre Herodota vezano je za osvajanje i osiromašenje Mileta u onoj generaciji kada je nastala prozna književnost. Unutrašnje propadanje povodilo se za običajem istorije da utire put za osvajača. Evropu i Aziju i uključuje Egipat u Aziju. Ovo drugo deli poznatu planetu na dva kontinenta. značio je da priče o čudesima vezanim za bogove i polubogove treba da budu zamenjene svetovnim zapisima o događajma i racionalnom interpretacijom uzroka i posledica. Izraz je u Joniji nosio skeptičnu konotaciju. grčka istoriografija bila je vać stara.

Heroji Grčke nisu bili sveci ili umetnici ili milioneri. Ali 546. mudrost je glasnik smrti. postavili na njih volove i dopustili da ih izgaze do smrti. u istoriji država. Milet je spasao svoju nezavisnost odbivši da svojim sestrama-državama pruži pomoć. jedan od Sedam mudraca. Sedam mudraca bili su sedamnaest. Siromašni su osigurali kontrolu vlade. Periandara iz Korinta. Kada je Krez oko 560. Pitaka iz Mitilene. a utehe slabima. isterali bogate. Veliko doba Mileta je prošlo. kao što je renesansna Italija poštovala umetničkog genija. Bogati su se vratili. /De nobis fabula narrabitur/. Tamo je u šestom veku živeo Bijant. sakupili preostalu decu bogatih na gumnima. počeo da pokorava grčku obalu Azije od Knida do Helesponta lidijskoj vlasti. namazali vođe demokratije katranom i onda ih žive spalili.je postala poslovica da su "nekad davno Milećani bili hrabri". Podržavanjem oligarhijske diktature bogati su postali ujedinjena stranka protiv siromašnih. blizu ušća Meandera. Polikrat sa Samosa Na drugoj strani zaliva kod Mileta. koji su želeli demokratiju. već mudraci. Grčka je poštovala mudrost kao što je Indija poštovala svetost. Kir je osvojio Lidiju i bez mnogo teškoća frakcijama rastrzane gradove Jonije apsorbovao u Persijsko carstvo. dostižu svoj vrhunac kad nastupi dekadencija. 2. Solona. dizao se skromni grad Mius i poznatiji grad Prijene. kao što mlada Amerika poštuje ekonomski poduhvat. Nauka i filozofija. i njeni najpoštovniji mudraci nisu bili teoretičari već ljudi . slažući se najčešće oko Talesa. Bijanta. jer razni Grci pravili su različite liste. Takmičenje za zemaljska dobra zaoštrilo se kada je stara vera počela da gubi svoju moć ublažavanja klasne borbe davanjem skrupula jakima. Kao što je rekao Hermip. ponovo uzeli valst. Hilona iz Sparte i Kleobula iz Lindosa na Rodosu.

koji nije naučio kako da podnosi nesreću. Bio je to prizor koji je budio osećaj patriotizma u svakoj samljanskoj duši. sreo Solona. Nepotvrđeno predanje govori kako ga je Jadmon oslobodio. živeo na Krezovom dvoru. onda domovi. Najveći od tih poduhvata bio je tunel koji je dovodio gradu vodu 4500 stopa kroz planinu. LJudi su voleli. prolazeći pored čuvenih crvenih brodova samoske flote. a iza njih niz venaca i vrhova koji se penju do visine od pet hiljada stopa. započete sa dva suprotna kraja. drugo po veličini među jonskim ostrvima. na primer. kako je Esop mnogo putovao. Zenit Samosa nastupio je u trećoj četvrtini šestog veka. i da "mudrost treba da se ceni kao sredstvo putovanja od mladosti do starosti. da ljudi treba da urede svoj život kao da im je suđeno da žive i dugo i kratko. da citiraju Bijantove opaske ‡ da je najnesrećniji među ljudima onaj. neku ideju o grčkoj sposobnosti u matematici i tehnici dobijamo kada saznajemo da su se dve bušotine. rasipnički potrošio novac koji mu je Krez poverio da podeli u Delfima i umro nasilnom smrću . grad se kao u nizovima dizao na brdu: prvo pristaništa i radnje.$79$ Samos je bio kulturni centar davno pre Polikrata.koji su učinili da njihova mudrost aktivno funkcioniše u svetu. Zapadno od Prijene ležao je Samos. Prihodi od poslovne aktivnosti u luci omogućili su diktatoru da okonča opasni period nezaposlenosti programom javnih radova koji su izazvali Herodotovo divljenje. sastale u centru sa greškom od osamnaest stopa u pravcu i devet u visini. pod Polikratom. Izreke ovih ljudi postale su među Grcima poslovične i u nekim slučajevima bile su ispisane na hramu Apolona u Delfima. jer ona je trajnija od bilo kakvog drugog poseda". Ovde je oko godine 590. Glavni grad je ležao na jugoistočnoj obali. čudesni Esop bio frigijski rob Grka Jadmona. i kada bi se ušlo u dobro zaštićenu luku. onda tvrđava-akropolj i veliki hram Here.

Veliki Pitagora rođen je na Samosu. napustio da bi živeo u Krotoni u Italiji. izgradio je prostrani /skias/ ili paviljon za javne skupove u Sparti. zvezde i nebeska tela sunca i meseca. Grci su mu pripisali. bile su dobro poznate u Atini u klasičnom dobu. NJegove basne. Anakreont je došao sa Teosa da opeva Polikratove čarolije i bude učitelj njegovom sinu. "Slatke su lepote Prirode.od ruku razgnevljenih Delfljana. kad sebi oduzimaju muškost. saopštavajući da sveštenici Kibele. zemlja i more. njihova filozofija bila je karakteristično grčka. obrađivač metala. 3. Sokrat ih je. na kome je predstavljen sa polućelavom glavom i vandajkovskom bradom. Možemo ga videti u Vatikanu. Učestvovao je u projektovanju drugog hrama Artemide u Efesu. kaže Plutarh. Ali sve ostalo strah je i bol". Samos je bio slavan i po svojoj grnčariji. prepevao. uzete ponajčešće iz istočnih izvora. Heraklit iz Efesa Od Samosa. kamena. neće da koriste ništa osim krhotina od samoske grnčarije. bio je vešti graver dragog kamenja. majstor stručnjak svih zanata. preko Kaistarskog zaliva. pomogao da se u Grčku uvede modeliranje u ilovači i sa Rojkom delio čast što je iz Egipta ili Asirije na Samos donet postupak livenja bronze u voštane kalupe. ali ga je 529. Plinije nam je preporučuje. pronalazak poluge. kako sluša prevejanu lisicu. Mada im je forma bila istočnjačka. možda da bi zaključili istraživanje. sada su bili spremni da proizvedu takva remekdela u bronzi kao što je "Delfski vozač dvokolica" i Mironov "Bacač diska". na peharu iz Periklovog doba. uglomera i struga. Pre Teodora Grci su pravili grube bronzane kipove prikivanjem metalnih ploča na "most" od drveta. samoski Leonardo. stajao je najslavniji . skulptor i arhitekta. osobito ako neko izvrši proneveru. Največa ličnost na dvoru bio je umetnik Teodor.

$80$ Grad je bio poznat ne samo po svom hramu već i po svojim pesnicima. dva puta građenog i dva puta razaranog. a ceo Efes da ga mrzi. zajedljive po duhu i rafinirane po metričkom stilu da je čitava Grčka počela da govori o njemu. negde oko 550. Bio je nizak i mršav. NJegovo stanovništvo. Kada su dva skulptora. Ja se podjednako služim obema rukama i nikad ne promašim cilj. njegova religija i njegova umetnost imali su jak istočnjački elemenat. godine podignut je prvi hram koji je verovatno bio i prva značajna građevina u jonskom stilu. a drugi kada je sahrani". on ih je napao tako jetkim stihovima." Tradicija kaže da je ." kaže tipično uglađeni slatkiš. Teodor iz Samosa i Demetrije. Artemida koju su tamo obožavali počela je i završila kao istočnjačka boginja materinstva i plodnosti. pre naše ere živeo Kalin. delimično Krezovom velikodušnošću. oko 600. Daleko veći i ružniji pesnik bio je Hiponakt. "Udariću Bupala u oko. Peonije iz Efesa. Bio je to najveći grčki hram izgrađen do tada. "Pridrži mi kaput. Ovde je već 690. koji se bez pogovora svrstavao u Sedam svetskih čuda. Bio je bezobziran satiričar i narugao se svakom značajnom čoveku u Efesu. donosi čoveku dva dana sreće ‡ "jedan kada se njome oženi. Bupal i Atenida. da su se neki od njih pokazali trajniji od njihovog kamena i oštriji od zuba vremena. Žena.grad Jonije ‡ Efes. prosperirao je od trgovine sa Kaistra i Meandra. sveštenik svetilišta. kaže nam on u jednom od njegovih opstalih odlomaka. filozofima i skupoceno odevenim ženama. NJen poznati hram imao je mnogo smrti i skoro isto toliko vaskrsnuća. koji je. učestvovali su u njegovom projektovanju. jezički nerazumljive. Osnovan oko 1000-te od strane kolonista iz Atine. komponovao pesme tako grube po temi. od najižeg kriminalca do najvišeg sveštenika u hramu. Na mestu jednog starog oltara. izložili njegovu elegantnu karikaturu. Drugi hram podignut je oko 540. hrom i deformisan i do krajnosti odbojan. najranije poznati elegijski pesnik Grčke.

I tako je otišao da. u značenju energije kao i vatre. neko jedinstvo i red koji smiruju um posred haotičnog strujanja i raznolikosti sveta." rekao je. ako je najbolji. Sa prezirom odbijajući da svoje zaključke izloži rečima razumljivim običnim ljudima i tražeći u nejasnosti života i govora neku sigurnost od stranaka i gomila koje razaraju individualnost. Ksenofana i Hekateja" (16). i "jedan čovek je za mene kao deset hiljada.Hiponakt završio kao samoubica. ali možda je to bila samo sveopšta želja.. koja se . "Jer jedina stvarna mudrost je znati onu ideju koja će sama od sebe voditi sve u svakoj prilici.. "Sve stvari su jedno. a malo dobrih. kao što možemo da procenimo od njegove identifikacije Vatre sa Dušom i Bogom. "ne formira um. Kao većina filozofa." (113). Heraklit je u modernoj književnosti predstavljen kao da svoju filozofiju gradi oko pojma promene." rekao je ($181$ ). ni žene. "Obilje učenosti. koristio termin simbolično kao i doslovno. koje je ostavio na čuvanje u hramu Artemide za mistifikaciju budućih pokolenja. Rođen oko 530. problem filozofije bio je ‡ šta je to jedno? Heraklit je odgovorio ‡ Vatra. podučilo bi Hesioda. živi u planinama i razmišlja o jednoj ideji koja će objasniti sve. fragmenti ne dozvoljavaju izvesnost. nije napravio ni bog ni čovek. i jeste. da to čini. kao kineski mudrac. pripadao je otmenoj porodici i smatrao da je demokratija greška. večna Vatra. izrazio je svoje stavove u jezgrovitim i enigmatičnim maksimama "O prirodi"." (19). Pitagoru. ali postojeći fragmenti teško da podržavaju ovu interpretaciju.$82$ Možda je na njega uticalo persijsko obožavanje vatre. strastveno kao Parmenid (1). Najsjajniji sin Efesa bio je Heraklit Mračni. Ali njega nisu zadovoljavali ni aristokrati. ni učenjaci. žudeo je da iza Mnogo nađe Jedno. i biće. "Ima mnogo loših. "Ovaj svet. već je uvek bio. možda je." pisao je sa genijalnom tačnošću.

a čas gasi. Mada u Večnoj vatri nalazi utešnu stalnost. čak ni za najmanji trenutak." (20) Sve je oblik Vatre. i on sugeriše. promena jednako su stvarni kao jedinstvo. Lukrecije i Spenser. kao i kod Hegela. jeste "ono" (81). vodu i zemlju. kao Aristotel. Otuda Heraklit prelazi do trećeg elemeta u svojoj filozofiji ‡ jedinstva suprotnosti. kao Tales. sve se menja". u samom srcu Vatre treperi nemirna promena. jer uvek dolaze druge vode" (41). Mnogostrukost. ali stari vek je jednoglasno pripisuje Heraklitu. sklada sukoba. kao Anaksimandar. umu ili duši ne nalazi ničeg statičnog. Sve ove protivnosti su faze u promenljivom kretanju. prezasićenost i glad" (36). Jedan "je" Mnogi. šta je sve. "Nije moguće stupiti dva puta u istu reku. kad se izmeni. a drugo jezgro njegove misli je večitost i sveprisutnost promene. "Bog je dan i noć. bilo u njenom "putu nadole" kroz progresivnu kondenzaciu u vlagu. "život i smrt su isto. sve nastaje. Postojeće maksime ne sadrže čuvenu formulu /panta rei. rat i mir. svaki član u paru suprotnosti neophodan je za značenje i postojanje onog drugog. Ništa nije. dobrota i zloća su jedno" (57-8). On u svemiru. kako je postalo ono što jeste. Heraklit je zabrinut njenim beskrajnim transformacijama. nikakvo stanje ne ostaje nepromenjeno. realnost je . zima i leto. međuzavisnosti protivnog. to su i hodanje i spavanje. da je proučavanje drugog pitanja najbolji prilaz prvom. trenutci Vatre koja se stalno menja. "ovo". Ovde je novi naglasak u filozofiji: Heraklit ne pita samo. već.čas raspaljuje. Mnogi "jesu" Jedan. Mnogi su isto tako realni kao i Jedan. raznovrsnost. identičnost./ /ouden menei/ ‡"sve teče. ili u njenom "putu nagore" od zemlje do vode do vlage do Vatre. postojanje. ovde. svemir je ogromno Postajanje. "Dobro i loše su isto. svaka promena je prelazak stvari ka ili iz stanja Vatre. sve prestaje da bude ono što je bilo i postaje ono što će biti. mladost i starost" (78).

napetost i uzajamni uticaj. klase sa klasom. jedinstvo i sklad suprotnosti. ili koji "se obraćaju molitvom ovim kipovima ‡ kao kad bi neko pokušao da razgovara sa zgradama. dok celina živi. Smrt i rođenje su proizvoljne tačke koje je ljudski analitički um odabrao u struji stvari. zaraćene suprotnosti pretstavljaju osnovu i potku na razboju života. predrasude su i pretstavljaju naše interese kao delovi ili . izmena i razmena. čoveka sa ženom. generacije sa generacijom. stvara sklad vibracija nazvanih muzikom ili notom. ali sa nepristrasnog stanovišta univerzuma oni su samo faze u beskonačnoj promeni oblika. U tome leži usklađivanje suprotnih tenzija. što je u protivurečnosti sa samim sobom. U borbi organizma sa organizmom. verovanja sa verovanjem. "Oni ne razumeju kako se ono. ideje sa idejom. On se smeška ljudima koji "uzalud nastoje da se očiste od krvne krivice. Sva tri ova principa ‡ vatra. rođenje je kraj kao i početak. kao i sve ostalo. koji rade jedan protiv drugoga da bi doveli do neviđenog jedinstva i skrivenog sklada celine. Čak i takav. takvi ljudi ne znaju ništa o stvarnoj prirodi bogova"(126)." (46). On neće da prizna ni ljudsku besmtnost. olabavljene ili čvrsto zategnute." (45). naše misli. čovek je Vatra. kao kod luka i kod harfe. svaki ljubavnik će to shvatiti. čak i naš moral. Smrt je početak kao i kraj. slaže sa sobom. u svakoj sekundi jedan od nas umire dok Život živi. Kao što napinjanje strune. "Od stvari koje se razlikuju dolazi najbolje usklađivanje. Naše reči. prljajući se krvlju"(130). "koji se pali i gasi kao svetlo u noći"(77). naroda sa narodom. čovek je promenljivi i hiroviti plamen. tako menjanje i borba suprotnosti stvara suštinu i značenje i sklad života i promene. U svakom trenutku naš deo umire. duša ili vitalni princip deo je večne energije u svemu i kao takva nikada ne umire. čoveka sa čovekom. promena i tenzija jedinstva suprotnosti ‡ ulaze u Heraklitovu koncepciju duše i Boga.

tako je Bog večita Vatra. to je tenzija u kojoj . teški rad ‡ odmor" (104). a neke tačnim". jedinstvo suprotnosti i razum celine ‡ na etiku. "Mudro je slušati ne mene. Uzajamna neophodnost suprotnosti borbu i patnju života čini razumljivim. Ova Božanska Vatra. razvoja. "Za ljude nije najbolje da dobiju sve što žele. (61). sklad svih tenzija. najveće je dobro. bez ove tenzije suprotnosti ne bi bilo "usklađivanja". On osuđuje one koji žele kraj sukoba u svetu (43). glad ‡ preobilje. "Vatra će suditi i osuditi sve" (26). prepletaja živog tkanja. ljudi smatraju neke stvari pogrešnim. već Reč" (1). On je jedinstvo koje povezuje sve suprotnosti. Promena nije neko zlo. Kao što je duša prolazni jezičak beskrajno promenljivog plamena života. kao život ( jer ovo su dvoje svuda i jedno). bolest je ono što zdravlje čini dragocenim. jednog dalekog dana. ako bismo mogli da shvatimo svet kao celinu videli bismo ga u ogromnoj bezličnoj mudrosti. Sklad nije kraj sukoba. delovanja Neumiruće vatre nisu bez smisla i reda. uništiti ga i napraviti mesta za nove forme.grupe. ovom mudrošću ili uređenom energijom koja je Bog (91). on razjašnjava sav život i ponašanje. ovim zakonom univerzuma. I pored toga. zamorno je kad se uvek radi na istim stvarima i uvek počinje iznova" (72-3). Sudnjeg dana ili u kosmičkoj katastrofi. sjedinjena sa redom. "u promeni nalazimo odmor. Energija upregnuta u razum. filozofija mora da vidi stvari u svetlu celine. "Bogu su sve stvari lepe i dobre i prave. tražiti i slediti beskrajni razum celine. i trebalo bi da pokušamo da oblikujemo svoje živote u skladu sa ovim načinom Prirode. uvek proždire i ponovo stvara. zlo ‡ dobro. uvek menja svoj oblik. uistinu. uvek ide nagore ili nadole po lestvicama promene. kao Logos ili Um ili Reč (65). nerazoriva energija sveta. već blagodat. promenu. Kada Heraklit primenjuje ove četiri osnovne koncepcije svoje misli ‡ energiju. ukupnost i značenje sveg razdora.

nalazi se među glavnim plodovima grčkog duha. ideja o promeni došla je do izražaja kod Bergsona. grupa. vratio se u grad i. "Sukob je roditelj svega i kralj svega. pojam konačnog požara prenet je kroz stoicizam u hrišćanstvo. logos. vrsta. u izvesnoj meri ona je bila priprema i za rani moderni pogled prirodnog zakona. koja može da ilustruje prozaične ciljeve kojima se može vratiti naša poezija: I na kraju. u zagonetki. hraneći se travama i biljem. o njegovoj smrti imamo samo nepotvrđenu priču Diogena iz Laerta. Koncepcija da sukob i borba određuju sve stvari ponovo se javlja kod Darvina. Vrlina kao poslušnost prirodi postala je krilatica stoicizma. Borba za postojanje potrebna je da bi se ono bolje moglo odvojiti od goreg i stvoriti ono najbolje. a druge slobodnim" (44). upitao lekare da li su u stanju da posle vlažnog .ni jedan od elemenata ne pobeđuje za uvek. "borba je pravda" (62). postavši potpuni mizantrop. O Heraklitovom životu ne znamo skoro ništa. posle dvadeset i četiri veka ‡ nastavlja Heraklitov rat protiv demokratije. Sve u svemu. Teorija Božanske vatre prešla je dalje u stoicizam. Spensera i Ničea ‡ koji. jedne je odabrao da budu bogovi. jedne je učinio robovima. jedinstvo suprotnosti snažno je oživelo kod Hegela. Na kraju. postao je kod Filoa i u hrišćanskoj teologiji Božanska reč. i kao posledicu ovih navika dobio je padavicu. personifikovana mudrost sa kojom i kroz koju Bog stvara i upravlja svim stvarima. provodio je vreme hodajući po planinama. na čiju presudu nema žalbe. ili razum u prirodi. konkurencija pojedinaca. a neke druge ljudi. Heraklitova filozofija. institucija i carstava čini vrhovni sud prirode. već oba funkcionišu kao neophodni (kao radikalizam mladosti i konzervatizam starosti). sada za nas koncentrisana u 130 fragmenata.

nadajući se da će sa tako proizvedenom toplotom postići da iz njega ispari sva vlaga. Anakreont iz Teosa Kolofon. on je umro. jer mu je među savremenicima po slavi jedini suparnik bio Simonid. Držeći. Jedan vek kasnije. taština ima dugu istoriju. Nalazimo ga kako se . jedan žalobnu Starost. verovatno je dobio ime po bregu na čijim se padinama dizao. drugi Smrt. On je svoje srce izgubio kod Nano. pesnik Mimnermo (610) pevao je za jedan narod već zaražen tromim pesimizmom Istoka svoje melanholične ode o prolaznosti mladosti i ljubavi. a tamo je i umro (478). proživevši sedamdeset godina. Al uvek na cilju duhovi mračni stoje. Poput lišća što se javlja u proleće mi cvetamo U vreme kad sunce počinje da plamti i sja. rođen među Kolofonjanima oko 576. on se zatvorio u staju za volove i prekrio kravljom balegom.$83$ Ksenofan antiklerikalni. i možda u Smirni. u obližnjem gradu Teosu. Anakreont je mnogo lutao.vremena stvore sušu. i kada je odbila njegovu ljubav (možda zato što je oženjeni pesnik mrtav pesnik). Ovde. I u kratkom dobu vesele nam mladosti Ne učimo od bogova ni za dobro ni za zlo. u ruci. ponosne na svoju sjajno ukrašenu kosu vlažnu od skupocenih ulja slatkog mirisa". devojke koja je njegove pesme pratila sa žalobnim zvukom svirale. živeo je jedan još slavniji pesnik. I kako sebi na taj način nije učinio nikakvo dobro. on ju je ovekovečio vencem nežnih elegičnih stihova. na nekoliko milja severno od Efesa. opisao ih je kao "odevene bogato u purpurnu odeću. I pošto ga nisu razumeli. Tražen je na mnogim dvorovima. ali je u Teosu rođen (563). 4.

ostavlja štit na način pesnika tog vremena da bi se posle toga zadovoljio samo mahanjem perom. Za svoju raspusnost je platio proživevši sve do duboke starosti. posle Persijskog rata. u zrelim godinama. "Gle sad. Atenej misli da su njegove vinske pesme i promenljive ljubavi bile poza. i na kraju. te nalazi mane mojoj sedoj kosi i odlazi tražeći .priključuje grupi emigranata koji idu u Trakijsku Abderu. žene i dečaci. služi kao vojnik u jednom ili dva pohoda. Aleksandrija je znala za pet Anakreontovih knjiga. a umro je. ali u starijim godinama galantno je dao prednost ženama. NJegove teme bile su vino. Jedna odabrana legenda priča kako je u pripitom stanju naleteo na neko dete i nagrdio ga oštrim rečima i kako se kasnije. Umesto vulgarne jetkosti Hiponakta ili drhtave intenzivnosti Sapfe. odatle ga u zvaničnoj paradi. NJegov Eros služio se i levom i desnom i nepristrasno posezao za oba pola. možda je Anakreont skrivao svoju vernost da bi bio interesantan ženama i prikrivao svoju trezvenost da bi sebi povećao slavu. "zlatokosa LJubav udara me svojom grimiznom loptom i zove da se poigram sa devojkom u šarenim papučama. zaljubio u ovog mladića i izvršio pokoru zaljubljenim veličanjem. kako nam kažu. on se vraća na Teos da bi svoju duboku starost ublažio pesmom i pićem. na galiji sa pedeset vesala. dovode da bi počastvovao palatu Hiparha u Atini. Nikakva tema u njegovoj besprekornoj dikciji nije izgledala nečista ili u njegovom nežnom stihu neotesana. njegov manir uglađeno zadirkivanje u lepršavim jambima. u osamdeset i petoj godini života zbog koštice grožđa koja mu je zapela u grlu. ali nama su ostali samo nesređeni kupleti. Ali ona me pozdravlja sa uzvišenog Lezbosa. Anakreont je nudio profinjeno čavrljanje dvorskog pesnika koji će biti Horacije svakom Augustu koji se dopadne njegovoj mašti i plati njegovo vino. on provodi nekoliko godina na dvoru Polikrata na Samosu." kaže jedan ljupki odlomak.

000 slobodnih građana i 100. Smirna. u pobunu. sve dok putnik. ovde je Glauko (govori . trgovci robljem kupovali su od kreditora čitave porodice nesolventnih dužnika. Ovde je možda Homer. Glavna aktivnost na Hiosu bila je proizvodnja vina i za nju je korišćeno mnogo robova. ostrvo je imalo 30. esnaf i naslednik barda. Fokeja Od Teosa. nudio im kao naknadu "zaštitu" na današnji način. O lozo vinova. ovde je svoje sedište imala Homerida. Tako će se opijeni prijatelj čistoga pića. nad glavom u grobu imati sjajni grozd sa neke rodne grane i za uvek biti mokar od rose." Jedan duhoviti čovek iz kasnijeg doba napisao je za Anakreontov grob epitaf koji otkriva mnogo toga: Očaravajuća hraniteljko vina. kao i dečake da od njih stvore evnuhe za palate u Lidiji i Persiji. proveo svoju mladost. Hios. godine 431.000 robova. dao svoju dobrovoljno otsečenu glavu prijateljima da za nju traže obećanu nagradu i vekovima posle toga bio obožavan kao svetac zaštitnik robova: evo odličnog epa za nekog Spartaka pera. rasti bujno i dugo nad Anakreontovim grobom. Posred hioskog bogatstva i ropstva cvetale su umetnost i književnost. kopno se preko luka i rtova u cikcaku proteže prema zapadu. čiji je divni miris bio dah iz njegovih oslabelih ostarelih usta. koji je u celonoćnoj pijanci svirao svoju lautu ljubitelja mladića. potukao sve armije koje su poslate protiv njih. Hios je postao mesto za razmenu robova. ovde će se roditi Ijon dramatičar i Teopomp istoričar. učvrstio se u planinskom utvrđenju. preko deset milja mora. U šestom veku Drimak je poveo robove. ubirao porez od bogatijih građana diskriminatornom pljačkom. terao ih zastrašivanjem da pravednije postupaju sa svojim robovima. ne stigne do Hiosa. posred gajeva smokava i maslina i anakreontskih vina.drugi plen. 5. svoje sadrugove.

Bupalos i Atenej. Iz tog razloga. stadion i pozorište. oni su bili ti koji su grčku kulturu doneli na Korziku i osnovali Marsej. Najsevernija od gradova Jonije bila je Fokeja. kao kroz jednočasovni let kroz prostor i vreme. 1924. viđeni površno. krasili su ih hramovi i palate. nalazi se Smirna. putnik prelazi pored lokacije Eritreje i Klazomene ‡ rodnog mesta Periklovog učitelja i prijatelja Anaksagore. izmenjena je imigracijom i osvajanjem u jonski grad. uništena i nedavno. ali suparništvo u trgovini bilo je previše jako i vodilo ka istrebljivačkim ratovima a ne do političkog jedinstva. u dobro zaštićenoj uvali. Mada su bili suviše konkurentni i ljubomorni da bi formirali savez za uzajamnu odbranu. koja još uvek postoji kao Fokija. zvana Zlatna. upoznala je sve ćudi istorije. godine p. ovde su Arhemos i njegovi sinovi. Fokejski trgovci. akropolj. napravili najlepše kipove Grčke šestoga veka. rival Damasku po starosti. stalno uništavana. glavna ulica. Takvi su bili Dvanaest gradova Jonije.$84$ Ostaci starog grada ukazuju na njen bogati i raznovrsni život.predanje) oko 560. savez improvizovan za odbranu . NJene avenije bile su široke i dobro popločane. kada je došlo do persijskog napada (5465). iz zemlje su iskopani gimnasija. Reka Hermos povezivala ju je skoro sa samim Sardom i davala joj je veliku prednost u grčkoj trgovini sa Lidijom. otkrio tehniku zavarivanje gvožđa. bila je čuvena širom Grčke.. Slavna već u danima Ahila. Dalje na istok. Vraćajući se na kopno. naše ere. kretali su na daleke plovidbe. njihovi građani priznavali su postojanje neke vrste zajedničkih okolnosti i interesa i povremeno se sastajali na rtu Mikale blizu Prijene u velikoj svečanosti Panjoniona. od strane Grka. Smirna. Naseljena Eolcima već 1015.e.n. tražeći tržišta. Tales ih je molio da formiraju zajednicu u kojoj bi svaki odrasli muškarac bio građanin i ovog grada i Panjonijskog saveza. opljačkana od strane Aljata iz Lidije oko 600.

a istovremeno proizvela toliko pesnika da šesti vek u Heladi izgleda plodan skoro kao i peti. Vulkansko tle učinilo je ostrvo pravim rajem za voćnjake i vinovu lozu. Kada je Jonija pala. uključujući Alkeja i Sapfu. Većina ovih gradova bili su mali. Samos i Efes. ali eolsko ostrvo Lezbos konkurisalo je jonskim centrima po bogatstvu. u kojima su se Eolci i Ahajci iz severne Grčke nastanili ubrzo posle pada Troje koji je Malu Aziju otvorio grčkoj imigraciji. njegov prijatelj i jedan od Mudraca. ovaj duh nezavisnosti i suparništva dao je jonskim zajednicama podstreka za takmičenje i težnju za slobodom. filozofiju. Od njegovih pet gradova najveći je bio Mitilena. prefinjenosti i književnom geniju. U ovim uslovima Jonija razvila nauku. ali Pitak ih je osujetio i njihove vođe. proterao prvo iz Mitilene. istoriju i jonski kapital. sa ovlašćenjima kakva je imao i Solon. Aristokratija je zaverom pokušala da ponovo preuzme vlast. sa skromnom ulogom u istoriji. bogat. neumoljivog Pitaka. Alkej je bio hvalisavi smutljivac koji je mešao politiku sa poezijom i svakom drugom lirskom pesmom zvonio na pobunu. a zatim i sa Lezbosa. njeni gradovi ostavili su svoju kulturu u nasledstvo Atini koja se borila da ih spase i na nju preneli intelektualno voćstvo Grčke. /V/ SAPFA SA LEZBOSA Iznad jonskog Dodekapolisa ležalo je dvanaest gradova kopnenog Eolisa.pokazao se krajnje slab i jonski gradovi potpali su pod vlast Velikog kralja. Bio je aristokratskog porekla i napadao je Pitaka sočnom nepristojnošću zbog koje je zasluživao da bude prognan. Ali ipak. On . zahvaljujući trgovini. Pri kraju sedmog veka koalicija trgovačke klase sa siromašnijim građanima zbacila je zemljoposedničku aristokratiju i dovela na deset godina za diktatora hrabrog. skoro kao Milet.

Ne smemo srca svoja tuzi da predamo. prijatelju moj. Neko vreme pevao je o ratu. Ali ovo najbolji je lek. il umoru U brizi rasipnoj. Pomešaj vino slatko ko pčelinji med U obilju. imao melodiju i draž. a svoj dom je opisao kao okićen ratnim trofejima i opremom. da vinom prepunjeni Misli svoje odagnamo. i svaki je stih. Tad drž se! zimu nadvladaj. Nit će išta ispraviti. pijmo obilno. leti da bismo utožili žeđ. NJegova nesreća ‡ koju je podnosio sa bezbrižnim neznanjem ‡ bila je što su se među njegovim savremenicima nalazila najslavnija među ženama Grčke." kaže . neka vatra Zaplamti sve više i više. /Nun/ /chre methusthen/. kada mu se pružila prilika da ispolji svoj heroizam on je štit odbacio. kako nam kažu. međutim. kojima su kasnija pokolenja dala ime "alkejske". dok prijatna ti vuna Čelo obavija. uz vino. Tad pij. zimi da zagrejemo krv. Povremeno je pevao o ljubavi. Kiša Zevsova silazi.je stvorio sopstvene poetske forme. A žuboreće vode potoka ledenim zahvatom Hladnoća okiva. pobegao kao Arhiloh i sebi lirski čestitao za hrabrost svog opredeljenja. Cela Grčka slavila je Sapfu. Jer bol nam nimalo koristiti neće. u jesen da smrti damo jarku boju. čak i za života. savetuje nam on: /nunc bibamus/. sa visokog neba Oluja bije. "Jedne večeri. ali je njegovom peru najdraže bilo vino po kom je Lezbos bio poznat isto kao i po svojoj poeziji. u proleće da proslavimo ponovno buđenje prirode.

zvao ju je "Lepa". Mora da je u svojoj sićušnosti bila privlačna. njena kosa i oči i koža bili su tamniji nego što bi Grci poželeli. njena omiljena učenica. tako je ceo grčki svet znao na koga muškarci misle kad bi govorili o "pesnikinji." Kao što su antički pisci. Atida.Strabon. jer joj je ." kaže ona. a kada ga je jedan iz društva upitao "Zašto?" odgovorio je "Želim da je naučim i umrem!" Sokrat. izvesni čulni kvalitet davao je punoću zanosu njenog uma." Psapfa. uglađenosti i sjajni um koji nije bio suviše sofisticiran da bi tu nežnost sakrio. "jer u vremenu iz koga imamo zapisa ne znam ni za jednu ženu koja bi joj mogla biti konkurent u oblasti poezije. a Platon je o njoj napisao ekstatični epigram: Neki kažu da Muza ima devet. Solonov nećak. nadajući se možda sličnoj utehi. ali imala je čar nežnosti. "Moje srce je. Godine 593. na Lezbosu. rođena je u Eresu. pevao je jednu Sapfinu pesmu koja se njegovom stricu toliko dopala da je naložio dečaku da ga pesmi nauči. oko 512." govoro je Strabon. "bile pomešane sa plamenom". ali njena se porodica preselila u Mitilenu dok je još bila dete. finoće. Sapfa sa Lezbosa je Deseta! "Sapfa je bila čudesna žena. bila je među zaverenicima aristokratima koje je Pitak prognao u grad Pirhu. već sa devetnaest godina igrala je ulogu u javnom životu u politici ili preko poezije." Znamo iz njenih stihova da je bila strastvene prirode. "kao srce deteta. Nije bila poznata po lepoti: rastom je bila mala i imala je krhko telo. kad bi rekli "pesnik". opisivala ju je obučenu u odeću boje šafrana i grimiza i ovenčanu cvećem. kaže Plutarh. neko čije su reči. "Eksekestid. kako je sebe nazivala na svom mekom eolskom dijalektu. Kako li su samo nepažljivi! Gle. mislili na Homera.

ova reč još nije stekla promiskuitetnu konotaciju. već bi svoje poštene želje izrekao. i oženio. želim nešto da ti kažem. Možda su bili razdvojeni Sapfinim drugim progonstvom." Mogla je sebi da dozvoli da odbije lidijsko bogatstvo. za vreme jednog od svojih trgovačkih putovanja u Egipat.Alkej. otvorila je školu za mlade žene. Željna aktivnog života." Pesnik ju je slavio u odama i serenadama. jer ga je nasledila od muža posle njegove rane smrti." NJen odgovor bio je manje neodređen od njegovog poziva: "Da su tvoje želje poštene i plemenite i da tvoj jezik nije stvoren da iskaže niskosti. Pitak ju je prognao na Siciliju. zaljubio u kurtizanu Dorihu sa kojom se. kad bismo zamišljali da je još uvek bezopasna mlada devojka. volim lagodni žvot i za mene sjaj i lepota pripadaju želji sunca." Ona je duboko volela svog mlađeg brata Karaksa i bila veoma ojađena kada se on. proteran sa njom u Pirhu. Bez muža. verovatno godine 591. uprkos sestrinim preklinjanjima. Posle pet godina progonstva vraća se na Lezbos i postaje vodeća ličnost u društvu i među ljudima od uma na ostrvu. "LJubičastim okrunjena. moju dragu Kleo. Sapfa se zaljubljivala u devojke. Negde u to vreme udala se za bogatog trgovca iz Androsa. čista Sapfa slatkog osmeha. Mi osećamo sjaj luksuza u jednom od njenih preostalih odlomaka: "Ali ja." kaže jedan odlomak. ali me stid sprečava. U međuvremenu je i Sapfa osetila strast. Ona svoje pitomice nije nazivala učenicama već heterama ‡ drugaricama. "protresla moj um kao vetar koji se spušta i . za koju ne bih uzela ni celu Lidiju. stid ti ne bi zaklanjao oči. jednu za drugom. to je bila prva "škola za usavršavanje" u istoriji. nekoliko godina kasnije ona piše:"Imam malu ćerku. koje je učila poeziji. ni divni Lezbos. "LJubav je. poput zlatnog cveta. muzici i igri. uskoro poslao poziv na romansu. neka se zna. ali ne čujemo ni o kakvoj daljoj intimnosti između njih dvoje. Plašeći se njenog sve zrelijeg pera.

odavno. ali me se sećaj." A ja sam joj odgovorila: "Idi radosno svojim putem. te izbliza čuje kako slatkim gučeš mu glasom. čini mi se: samo još malo pa bih od milja svisla." kaže jedan drugi odlomak. znoj mi čelo obliva." "Volela sam te. niti čujem. Ona (Atida?) je žalosno plakala što me ostavlja i rekla: "Avaj. sva se tresem kao šiba. a meni tada srce sve u grudma zatrepti miljem. jer znaš kako sam te ludo volela. kakva je tužna naša sudbina! Sapfo. čini mi se onaj štono preda te sme da sedne. uši mi bruje.obrušava na hrastove. Čim te vidim samo za trenutak jedan. "kad je moje sopstveno devojaštvo još bilo u cvatu. onda ću te potsetiti na ono što zaboravljaš. pa se slatko smešiš. A ako se ne sećaš. Atido. pa me odmah nežni trnci prođu kroz celo telo. glas mi se gubi. kako je divan i lep bio život koji smo . a pismo pripisano Sapfi daje ono što bi mogao da bude njen opis rastanka. niti vidim očima. žuća sam nego trava. a ti si mi izgledala kao bespomoćno malo dete" Ali onda je Atida prihvatila udvaranje nekog mladića iz Mitilene i Sapfa izražava svoju ljubomoru sa neodmerenom strašću u pesmi koju je sačuvao Longinus i DŽon Adington Simonds nesigurno preveo "safičkim" metrom: Bogovima podoban. jezik mi se osuši. kunem se da te ostavljam protiv svoje volje. oh.$85$ Atidini roditelji sklanjaju je iz škole.

ni svetog mesta. drugi o "LJubavi koja smekšava udove. Godine 1073. svoj nežni vrat. drugi upoređuje nedostižnu ljubav sa "slatkom jabukom koja rumeni na kraju grane. Jer ti si pored mene sa mnogo venaca od ljubičica pomešanih sa slatkim ružama prekrivala svoje kovrđave uvojke i sa mnogo ogrlica." Ovo je sigurno pravi glas ljubavi. NJeni stihovi bili su sakupljeni u devet knjiga od nekih dvanaest hiljada stihova. prepune osećanja. koji se penje do visina iskrenosti i lepote preko dobra i zla. istkanih od stotine cvetova. Za nas je dovoljno da su one poezija prvog reda. dolazi gorki krik. a da ti nisi tamo lutala samnom. na samom kraju grane. a ovi ostaci bile su neke od Sapfinih pesama. ni potoka. šest stotina stihova je preživelo." Posle ovoga. niti su ikada razbujali zvuci ranog proleća punili šumu pesmom raspevanih slavuja. retko koji u kontinuiranom obliku. žive mašte i savršene po govoru i formi. "Ja neću Atidu videti nikada više i zaista bih mogla da budem i mrtva. u čijem su pravljenju korišćeni izvesni ostaci starih knjiga. Jedan fragment govori o "zvuku koraka cvetnog proleća".vodile zajedno. koristila je pedesetak metara. u istom rukopisu. a svoje pesme sama je komponovala za harfu. Kasniji antički učenjaci raspravljali su da li su ove pesme izraz "lezbejske ljubavi" ili samo pesnička mašta i personifikacija. i sa obiljem skupocenih i kraljevskih masti trljala si svoju lepu mladu kožu u mom naručju. nisu ostavili. I nije bilo brda. naše ere crkvene vlasti Konstatinopolja i Rima javno su spalili poeziju Sapfe i Alkeja. koju su berači ostavili. . gorkoslatkom mučenju". Grenfel i Hant u Oksiringku u Fajumu otkrili mrtvačke sanduke od papjemašea. Zatim su 1897. ne. već nisu mogli da dosegnu tako daleko" Sapfa je pored ljubavi pisala i o drugim temama i čak i u onome što nam je preostalo. gde nismo bile.

draga Sapfo. u finalnom odlomku. Jedan odlomak kod Suida priča nam kako je "kutizana Sapfa" ‡ obično identifikovana sa pesnikinjom ‡ skočila u smrt sa jedne stene na ostrvu Leukadu jer Faon mornar nije hteo da joj uzvrati ljubav. poeziju i graciju. za čije su žene neki putnici iz starine govorili da su najlepše u Grčkoj. deco moja. . Sigurno kao što zvezdana Noć dolazi za ružičastom Zorom i donosi mrak na krajeve zemlje. za najboljeg svirača jasne. Među egipatskim delićima je njen dirljivi odgovor na predlog za udaju: "Da su moje grudi još uvek u stanju da doje i moja utroba sposobna da rađa decu. Ali sada mi je starost na kožu donela mnogo bora i LJubav ne hrli k meni sa svojim darom bola" ‡ i ona svom proscu savetuje da traži mlađu ženu. a Ovidije je priča sa divnim pojedinostima. znamo samo da je za sobom ostavila živu uspomenu na strast. ali ona ima mnogo znakova legende i mora se ostaviti da lebdi između mašte i stvarnosti. U svojim kasnijim godinama. Nežno. onda bih bez drhtavog koraka u još jednu bračni postelju pošla. tako i Smrt sledi sve što živi i hvata ga na kraju. i da je po sjaju bila čak i iznad Alkeja kao najmelodičnija pesnikinja svog vremena.. Sapfa je ponovo upoznala ljubav muškaraca." Zar ne znate da je moju kožu starost smežurala i da je moja kosa od crne postala seda?. Menadet. Mi u stvari ne znamo kada je umrla i kako. slatke lire.. kad kažete "Krunisaćemo te. Strabon i drugi pominju ovu priču. /VI/ SEVERNO CARSTVO Severno od Lezbosa je malo ostrvo Tenedos. ona prekoreva one koji neće da priznaju da je njena pesma završena: Vi ne poštujete lepe darove Muza.Muški naraštaji u budućnosti osvetili su joj se prenoseći ili izmislivši priču kako je umrla od neuzvraćene ljubavi prema muškarcu. kaže predanje.

Enoe.Onda sledimo pustolovne Helene do severnih Sporada: do Imbrosa i Lemnosa i Samotrake. Dalje uz Bosfor Grci željni metala. Astakus. U okviru Propontisa ležale su dve gupe ostrva: Prokonez. Kustenje). Mramorno More. Diogenu Ciniku nije bilo ispod časti što je tamo rođen. Keus. Otvaranje ovog regiona grčkoj kolonizaciji.$86$ ovde su Leander i Bajron plivali po moreuzu. Zatim su. Pontiki. srebra i zlata koje je otkriće Amerike dalo Evropi na početku modernih vremena. krećući se na jug duž zapadne obale Crnog Mora. pružilo je njihovim matičnim gradovima isti prostor za odliv viška stanovništva i trgovinu. Milećani su oko 560. Blizu ušća Buga i Dnjepra osnovali su grad Olbiju (Nikolajev).osnovali veliku luku Kizik. jedan za drugim. Prateći istočne obale Euksina na sever u Medejinu Kolhidu Grci su osnovali Fasis i Dioskuriju. bogat mermerom koji je Propontisu dao njegovo sadašnje ime. žita i trgovine kretali su dalje i osnovali Hrizopolis (sada Skutari) i Nikopolis ‡ "grad pobede". rekao je Strabon. osnovali još uvek postojeći grad Abidos na njegovoj južnoj obali. Tripolis i Trapezunt (Trebizond. Trabzon) ‡ gde su Ksenofonovih Deset hiljada klicali od radosti ugledavši dugo željeno more. Epikurovo rodno mesto. Tomi (gde je umro Ovidije). a Kseksova armija preko mosta od čamaca prešla u Evropu. Apameja. izgradili gradove Istros (Konstanta. kao i Teodosiju i Pantikapeju na Krimu. Halkedonija. i Arktonez. Tražeći kontrolu nad Helespontom. osnivajući gradove u Herakleji. a na Dunavu Trezmos. na ušću Dnjestra grad Tiras. . Onda su pošli duž južne obale Crnog Mora. Teumu i Sinopi ‡ gradu. možda od strane Jasona. agorom i senovitim kolonadama. Dalje na istok Fokiđani su naselili Lampsak. Daskilijum. iste resurse hrane. Zatim Amisos. sjajno ukrašenom gimnasijom. a kasnije Jonjana. na čijem su najjužnijem vrhu Milećani 757. Duž obale ređali su se grčki gradovi: Panorm.

u trećem veku pre naše ere Polibije je njen položaj na moru opisao kao "povoljniji za sigurnost i prosperitet od bilo kog drugog nama znanog grada u svetu. osnovali su Napolis i Amfipolis ‡ čije će osvajanje od strane Filipa . tamo je naplaćivala dažbine da bi u kritičnim vremenima popunila svoju blagajnu i regulisala izvoz žita sa Crnog Mora kao ratne kontrabande. zaokupljene zadacima svoje vlastite generacije. Duž severne ili tračke obale Propontisa Grci su izgradili gradove u Selimbriji." opisuje ga Arhiloh. Zatim su. Bizantu. Kasnija naselja osnovana su na jugozapadnoj obali Trakije u Afrodizijasu. Putnik osetljiv na istoriju ostaje zapanjen starošću ovih živih gradova. Nedaleko od obale Trakije ležalo je ostrvo Tasos. Kalipolisu (Galipolje) i Sestu. NJegov zavojiti oblik i bogatstvo koje je poteklo od ribarstva dalo je gradu njegovo kasnije ime "Zlatni rog". "golo i ružno kao leđa magarca u moru. ali današnje stanovnike. uglavnom Atinjani. Enusu i Abderi ‡ gde će Leukip i Demokrit izneti filozofiju atomističkog materijalizma. Megarani oko 660. opet na Bosforu. što će Napoleon u Tilzitskom miru nazvati ‡ ključ za Evropu.Odesos (Varna) i Apoloniju (Burgas). sada Istanbul. Perintu (Eregli). izgradili Bizant$87$ ‡ juče Konstanopolj. Pod Periklom Atina je dominirala političkim poretkom Bizanta. kao i ribom koja je hvatana neverovatno lako dok je u velikim količinama prolazila kroz uzani moreuz. Čak i pre Perikla ova strateška luka postala je ono." Bizant se obogatio naplaćivanjem dažbina od brodova koji su prolazili tim putem i izvozom žita iz južne Rusije ("Skitija") i sa Balkana u grčki svet. Na istočnoj obali Makedonije ili blizu nje grčki tragači za zlatom. dubina vekova koji leže nemi ispod njih uopšte ne uznemirava. ali toliko bogato rudnicima zlata da su prihodi koje su donosili plaćali sve troškove vlade.

elokvencijom. Ostalo je još samo da se osvoji još jedna Grčka na Zapadu i izgradi most između stare Helade i modernog sveta. Skandil. Mendeja. trgovinom. smicalicama i bludom. Akantos. osvojili su i dali ime troprstom poluostrvu Halkidiki i do godine 700. jonski migranti naselili su Eubejska ostrva ‡ Gerontiju. grčko preduzetništvo transformisalo je ostrva Egeja i obale Male Azije. književnošću. Kleone. Poglavlje /VII/ GRCI NA ZAPADU /I/ SIBARITI Obilazeći još jednom Sunion. od kojih je nekolicini bilo suđeno da odigraju ulogu u grčkoj istoriji: Stagira (Aristotelovo rodno mesto). filozofijom. Ikos. U Filipovo vreme Olint je izgleda imao 60. Orbita carstva na istoku i severu bila je zatvorena. naš brod iz mašte. umetnošću. Skion. krug je bio potpun. Skiros. Nedavna iskopavanja u Olintu otkrila su grad značajnih dimenzija. između Halkide i Eubeje. ploveći . Potideja. sa mnogo kuća od dva sprata i nekih sa dvadeset i pet soba. Poliegos. Makedoniju i Trakiju u živu mrežu helenizovanih gradova. i koji nam je poznat kroz Demostenovo govorništvo. Konačno. tamo osnovali trideset gradova. koji su vibrirali pojoprivredom.dovesti do rata u kome će Atina izgubiti slobodu.000 stanovnika. uglavnom iz Halkide i Eretrije. industrijom. Crno More. religijom. Toroneja i Olint ‡ koji je Filip osvojio 348. po ovoj cifri za manji grad možemo da procenimo veliku plodnost i energičnu ekspanziju predperiklovskih Grka. Helespont. politikom. Drugi Grci. Peparetos.

i tamo je 1887. Sa Korkire su neki grčki pustolovi plovili uz Adrijatik sve do Venecije. Sa stena Leukasa. godine naše ere Pausanije video "najsvetiji i najstariji od svih hramova koje su Grci izgradili Afroditi". Kitera je bila najjužnije od Jonskih ostrva koja obrubljuju zapadnu obalu Grčke. Tamo su našli veličanstvenu liniju obale. bacali ljudsku žrtvu. ali Derpfeld je verovao da je Odisejev dom bio na stenovitom Leukasu. Od Brentesijuma (Brindizi) novodošlice.$88$ Tamo je oko 160. ali pošto su bili i teolozi i ljudi. Šliman iskopao iz zemlje svoje ruševine. nazvanih tako jer su ih naselili jonski doseljenici. neki su osnovali naselja na Dalmatinskoj obali i u dolini Poa. ostala su bila Zakintos. uglavnom Dorci.na zapad. ostrvo koje je dom Afrodite i prema tome cilj Vatoove slike "Ukrcavanje". nailazi na Kiteru. godine pre naše ere i uskoro postali tako jaki da su pobedili korintsku mornaricu i uspostavili nezavisnost. u godišnjem žrtvovanju Apolonu. Korintski kolonisti okupirali su Korkiru (Krf) oko 734. Itaka. milosrdno su za nju pričvršćivali snažne ptice čija bi krila mogla da joj ublaže pad: priča o Sapfinom skoku verovatno je vezana za uspomene na ovaj ritual. Grčki osvajači prisvojili su ovaj obalski region bezobzirnim zakonom kolonijalne ekspanzije ‡ da će prirodni resursi koje domaće stanovništvo ne eksploatiše privući ‡ nekom vrstom hemijske privlačnosti ‡ neke druge ljude da njima obogate trgovinu i daju ih svetu na korišćenje. oblikovanu u prirodne luke i sa pozadinom od plodnih predela koje su starosedeoci skoro potpuno zanemarili. prelaze preko pete poluostrva da bi osnovali veliki grad u . drugi su na kraju prešli preko pedeset milja širokih olujnih voda sve do pete Italije. kaže Strabon. Leukas. Kefalenija. stari bi Leukađani. Šliman je mislio da je Itaka ostrvo Odiseja i bezuspešno je pod njegovom zemljom tražio bar neku potvrdu Homerove priče. Paksos i Kokira.

Da bi izbegli dažbine i opasnosti i stotinu dodatnih milja veslanja i jedrenja. Kao u većini grčkih kolonija. Sav fizički rad obavljali su robovi ili kmetovi dok su građani. zatim potpala pod diktatore koje je finansirala srednja klasa i prošla kroz snažne i burne intervale demokratije.000 stanovnika i takvo bogatstvo kakvim se moglo pohvaliti malo grčkih gradova. "Sibaritski" (mekušan.Tarasu ‡ rimski Tarentum (Taranto). odatle su prolazili do Regiona. većinom Ahajaca. vlada je počela kao oligarhija zemljoposednika. drugi delimično po kopnu. plaćali dažbine i oprezno plovili po moru punom pirata i kroz snažne struje Mesinskog moreuza stizali do Eleje i Kume ‡ najsevernijih grčkih naselja u Italiji. Strateški smešten na ovoj trgovinskoj liniji.) je postao sinonim za "epikurejski". konje. sladostrasan. Na drugoj strani Tarentskog zaliva novi talas imigranata. trgovci koji su odabrali onaj drugi put istovarivali su svoju robu u Sibarisu. Trgovina između istočne Grčke i zapadne Italije imala je na izbor dva puta. prev. izrađivali grnčariju. Brodovi koji su išli vodenim putem stizali su do Krotona i tamo razmenjivali mnoge proizvode. jedan preko vode. odakle su je prodavali u unutrašnjost Italije. prenosili je preko tridesetak milja kopna do zapadne obale u Laus i dalje je brodom prevozili do Posidonije. Ovde će se 281. gradili brodove. Sibaris je prosperirao sve dok nije dostigao (ako možemo da verujemo Diodoru iz Sikulosa) 300. odeveni u skupocene haljine.$89$ Tamo su uzgajali masline. hvatali ribu i sakupljali dagnje da bi pravili grimiznu boju koja je bila više cenjena od feničanske. udobno živeli u svojim luksuznim domovima i jeli . ‡ prim. osnovao je gradove Sibaris i Kroton. Ubitačna ljubomora ovih srodnih država ilustracija je kreativne energije Grka i njihovih destruktivnih strasti. godine pre naše ere iskrcati romantični Pir i preuzeti na sebe da odigra ulogu Aleksandra na Zapadu.

Sa Sibarisom je sve išlo dobro dok nije uleteo u rat sa svojim susedom Krotonom (510). dok su koristan poraz u ratu. Imao je onu jedinu prirodnu luku između Tarenta i Sicilije i nije mogao da oprosti onim brodovima. Smindirid iz Sibarisa. koji je posetio Sikion da bi tražio ruku Klistenove kćeri. bilo je zabranjeno da obavljaju svoju zanatsku delatnost u okviru grada. imao je haljinu od tako dragocenog materijala da ju je Dionisije I iz Sirakuse kasnije prodao za 120 talenata (720.$90$ LJudima čiji je posao pravio buku. on je. jedva da su našli neki trag onoga. Neke od ulica u bogatijim četvrtima bile su natkrivene zaslonima da bi se zaštitile od vrućine i kiše. stolarima i kovačima. /II/ PITAGORA IZ KROTONA Kroton je trajao duže.000 ljudi. kao grad Krotone. kaže Aristotel. koji su svoj teret istovarivali u Sibarisu. a njihov grad tako savesno opljačkan i spaljen da je samo u jednom danu išćezao iz istorije. duga ekonomska depresija. Ostajalo mu je dovoljno trgovine da građanima pruži blagodati prosperiteta. dalje nam tvrde. Alkisten iz Sibarisa. još i danas bučni industrijski i trgovački centar. Ovde su stasale čuvene .egzotične poslasice. ovu masu zbunili svirajući melodije na koje su Sibariti naučili svoje konje da igraju. Imamo nepouzdanu informaciju da su Sibariti pošli u borbu sa armijom od 300. Sibariti su pobijeni.000 dolara). Kada su šezdeset i pet godina kasnije Herodot i drugi Atinjani u blizini mesta osnovali svoju novu koloniju Turiju. Konji su igrali. oštrija klima i izvesno dorskopuritansko raspoloženje stanovništva doprineli da uprkos bogatstva ostane snažan. što je bila najponosnija kolonijalna zajednica Grčke. Krotonjani su. godine pre naše ere. osnovan oko 710. doveo je sa sobom hiljadu slugu.

uskoro mu je donela nekoliko stotina studenata. Posetio je. Tamo je stekao glas kao učitelj." kaže Heraklit. Pitagora je ustanovio pravila koja su . a neki su tvrdili da su za trenutak videli bljesak njegovog zlatnog bedra. Dva veka pre Platona on je postavio principe jednakih mogućnosti za oba pola i nije ih samo zagovarao. Kada se vratio na Samos i otkrio da se diktatura Polikrata upliće u njegovu vlastitu. Predanje govori o njegovom rođenju na Samosu oko 580. Ipak je priznavao i prirodne razlike funkcije. tako da su u antičkim vremenima "pitagorejske žene" bile poštovane kao najuzvišeniji tip ženstvenosti koji je Grčka ikada dala. svojim učenicama pružao je značajna znanja u oblasti filozofije i književnosti. "Od svih ljudi. raznovrsnost njegovog učenja i spremnost da u svoju školu primi i žene i muškarce. već i sprovodio u praksi. gde je studirao sa sveštenicima i naučio mnogo iz astronomije i geometrije i možda poneke besmislice. NJegovo ime znači "glasnogovornik pitijskog" proročišta u Delfima. predrasude traže proveru u svakoj luci iskrcavanja.atlete kao Milon i nastala najveća škola medicine u Magna Greciji. Fenikiju. o njegovoj mladosti posvećenoj učenju i pripisuje mu trideset godina putovanja. "Pitagora je bio najistrajniji istraživač". mnogi od njegovih sledbenika smatrali su da je on lično Apolon. Za studente uopšte. Indiju i Galiju i vratio se sa zadivljujućim motom za turiste: "Kad putujete u inostranstvo ne bacajte pogled unatrag na svoje sopstvene granice".$91$ Možda je reputacija Krotona kao lečilišta privukla Pitagoru u taj grad. koji je bio škrt na hvali. Izvesnije je da je posetio Egipat. Kaldeju. kako nam kažu. Arabiju. iselio se u Kroton kada je imao već preko pedeset godina. a njegova impozantna pojava. Siriju. ali je dao i da ih poučavaju veštinama materinstva i domaćinstva.

Vino nije bilo zabranjeno. kakvo su dobro učinili. Trebalo je da se oblače jednostavno i ponašaju skromno. jer "svaki čovek treba tako da živi da bude dostojan da mu se veruje bez zakletve". engleski istoričari posebno smatraju neverovatnim da je rvač Milon. Članovi su se obavezivali zakletvom na lojalnost prema samom Učitelju kao i jedni prema drugima. Verovatno da je povremeno bilo oprostivih izuzetaka od slova ovih pravila. Saopštavaju nam. sa povrćem kao dezertom. već da se klanjanju pred oltarima koji nisu ukaljani krvlju. Pri kraju svakog dana trebalo je da sami sebe upitaju kakva su zla počinili. koje su dužnosti zanemarili. praktikovali komunističku deobu roba. jaja ili pasulj. da Učitelj danju nije nikada pio vino i da je uglavnom živeo od hleba i meda. sa dirljivim poštovanjem. Svakako da mu je njegov način života među učenicima doneo toliko poštovanje i autoriteta da se niko nije bunio zbog njegove pedagoške diktature i /autos ephaipse dixit/ ‡ "on je to lično rekao" ‡ postalo je njihovo veruju za konačnu odluku u skoro svakoj oblasti ponašanja ili teorije. Sam Pitagora. Nisu smeli da jedu meso. sledio je ova pravila strožije od bilo kog studenta. dok su živeli u pitagorejskoj zajednici. koji je bio pitagorejac. Nije trebalo da se zaklinju bogovima. Članovima je bilo zabranjeno ubijanje životinja koje čoveku ne nanose ozledu ili uništavanje uzgojenog drveta. da se "nikada ne prepuštaju smehu. a ipak ne izgledaju strogo". Trebalo je da ne podnose krvne žrtve. ukoliko nije bio odličan glumac. Staro predanje slaže se u tome da su. ali se preporučivala voda ‡ opasna preporuka u donjoj Italiji u naše doba. da je njegova haljina uvek bila bela i bez . Možda je zabrana mesa kao hrane bila religiozni tabu povezan sa verovanjem u seobu duša: ljudi se moraju čuvati da ne jedu svoje pretke.školu pretvorila skoro u manastir. postao najjači čovek u Grčkoj bez pomoći govedine ‡ mada je tele koje je u njegovim rukama postalo bik$92$ sasvim dobro uspevalo i sa travom.

da nikada nije nikoga oštro kaznio. verovatno. svaki korak u redosledu propozicija uzdizao je studenta do višeg nivoa. teoreme i demonstracije. Timon Atinjanin ga je smatrao "opsenarom uzvišenog govora. koje su imale mogućnosti da njegovu filozofiju upoređuju sa njegovim životom. da prima instrukcije bez pitanja ili debate ‡ pre nego što bude primljen za punopravnog člana ili mu se dozvoli da "vidi" (studira pod voćstvom?) Pitagore. već kao apstraktna teorija količina i idealna logična obuka u kojoj će mišljenje testom stroge dedukcije i vidljivog dokaza biti primorano na red i jasnoću. ali među njegovim najodanijim sledbenicima bili su njegova žena Teana i kćerka Damo. pored očišćenja tela kroz apstinenciju i samokontrolu. da nije bilo poznato da je jeo previše ili da je vodio ljubav. Učenici su. dakle. A ona. astronomije i muzike. nije htela da ih da. Sam Pitagora ‡ prema grčkom predanju ‡ . bili podeljeni na /exoterici/ ili spoljnje studente i /esoterici/ ili unutrašnje članove. Geometrija je sada definitivno dobila oblik aksioma. kaže Diogen iz Laerte. zaokupljenog prikupljanjem ljudi". Svojoj kćeri Damo. jer je smatrala da je poslušati očev nalog vrednije od zlata. "poverio je svoje "Komentare" i zadužio je da ih ne otkrije nikome izvan kuće. koji su imali pravo na tajnu mudrost samog Učitelja.$93$ ne kao praktična nauka kakvom su je učinili Egipčani. i to mada bila žena. kako su to pitagorejci govorili.mrlje." Uvođenje u pitagorejsko društvo zahtevalo je. Matematika je bila prva. očišćenje uma naučnim studijama. Nastavni plan bio je sastavljen od četiri predmeta: geometrije. čak ni roba. aritmetike. sa koga je imao širi uvid u tajnu strukturu sveta. mada je njegove razgovore mogla da proda za mnogo novca. Od novog učenika očekivalo se da pet godina održava "pitagorejsko ćutanje" ‡ to jest. da nikada nije dopuštao sebi smeh ili šale ili priče.

proste brojeve ili složene. fa/). Možda je studija proporcija navela Pitagoru da muziku svede na broj. kada bi ih trzao. sol/). zato što je čujemo sve vreme. ako je jedna bila trećinu duža od druge. dok je prolazio pored kovačnice. ona je formulisala teoriju proporcije i kroz ovo i kroz "primenu površina" stvorila geometrijsku algebru. Jednog dana. Pitagora je prešao na aritmetiku ‡ ne kao praktičnu veštinu računanja. kada je otkrio ovu teoremu. koja se sa svoje strane povećava sa njenom razdaljinom od zemlje. žrtvovao jedan hekatomb ." Svemir je živa sfera. znači da svaka planeta u svojoj orbiti oko zemlje (tvrdio je Pitagora) proizvodi zvuk u srazmeri sa svojom brzinom kretanja. Apolodor nam priča da je Učitelj. i ove različite note čine harmoniju ili "muziku sfera" koju nećemo nikada čuti. ali to bi bilo skandalozno nepitagorejski. rekao je Pitagora. davale kvintu (/do. ako je jedna dva puta duža od druge. već kao apstraktnu teoriju brojeva. U jednom od malog broja eksperimenata o kojima čujemo u klasičnoj nauci. davale oktavu. Pošto sva tela koja se kreću po prostoru proizvode zvuk čija visina zavisi od veličine i brzine tela. ako je jedna bila jedan i po puta duža od one druge. da je zbir unutrašnjih uglova u trouglu jednak dva prava ugla i da je kvadrat nad hipotenuzom pravouglog trougla jednak zbiru kvadrata nad obe katete. Škola izgleda da je napravila prvu klasifikaciju brojeva na parne ili neparne. čiji je centar . na taj način svaki muzički interval mogao se matematički izračunati i izraziti. on je uzeo dve strune jednake debljine i jednake tenzije i otkrio da su. davale kvartu (/do. obrnuvši savremeni redosled.sto životinja ‡ kao zahvalnicu.otkrio je mnogo teorema: pre svega. zaključio je da tonovi zavise od numeričkih odnosa. Od geometrije. njegovo uho bilo je privučeno očigledno redovnim muzičkim intervalima zvukova koji su dolazili od nakovnja. Otkrivši da su čekići različite težine.

tako je Pitagora smatrao da su jedini osnovni i trajni aspekti svega numerički odnosi njegovih delova. I zemlja je sfera koja se okreće. Odbacio je termin /sophia/. U šestom veku "filozof" i "pitagorejac" bili su sinonimi. prešao je na filozofiju. Duša je. podeljena je u pet zona ‡ arktičku. Od meseca vidimo njegov manji ili veći deo. od zapada ka istoku.$95$ Možda je zdravlje bilo pravi matematički odnos ili proporcija delova ili elementima tela. i sopstveno traganje za razumevanjem opisao kao /philosophia/ ‡ ljubav prema mudrosti. antarktičku. kaže Diogen iz Laerte. ili nekog drugog tela. pothranjivan u Egiptu i na Bliskom Istoku. Već sama reč verovatno je jedna od njegovih tvorevina. letnju. zavisno od stepena u kome je ta njegova polovina koja je okrenuta prema suncu okrenuta i prema zemlji. Kada je Pitagora sa ovim doprinosima matematici i astronomiji učinio više od ma koga drugog da utemelji nauku u Evropi. zimsku i ekvatorijalnu. kao pretenciozan. kao planete. Pitagora je. Kad je otkrio numerički pravilne odnose i sekvence u muzici i postulirao ih u planetama. Dok su Talet i drugi Milećani tražili prvi princip svih stvari u materiji. Baš kao što će Spinoza tvrditi$94$ da postoje dva sveta ‡ ljudski svet stvari koji se opaža čulima i filozofski svet zakona i nepromenljivosti koji se opaža razumom ‡ i da je samo drugi svet permanentno stvaran. Zemlja. Možda je čak i duša bila broj.zemlja. "bio prva osoba koja je zemlju nazvala okruglom i dala svetu ime "kosmos"". slobodno se razigrao. između meseca i sunca. Pomračenja meseca prouzrokovana su interpozicijom zemlje. ili mudrost. u stvari ceo svemir. Pitagora ga je tražio u formi. intuiciju i . izvršio je skok filozofa prema jedinstvu objavljujući da takvi numerčki pravilni odnosi i sekvence postoje svuda i da je suštinski činilac u svemu broj. podeljena u tri dela: osećanje. kako on veruje. Na ovoj tački se misticzam u Pitagori.

Posle smrti duša u Hadu prolazi period očišćenja.$96$ razum pripada samo čoveku i on je besmrtan. jer takva mudrost uči čoveka skromnosti. metod je putem vrline. mirno razumevanje osnovnih istina. koristili muziku za lečenje nervnih poremećaja. mogao je sasvim jasno da se seti svojih pustolovina pri opsadi Troje i prepoznao je. onda se vraća na zemlju i ulazi u novo telo u lancu transmigracije koji se može okončati samo životom potpune vrline. u jednom hramu u Argosu. Ponekad se ovaj sklad može izazvati veštački i pitagorejci su. Ovde su u zametku moralne filozofije Platona i Aristotela. Pitagorina škola bila je komunistička aristokratija: . Svrha života u pitagorejskom sistemu je steći oslobođenje od reinkarnacije. Harmonija češće dolazi duši kroz mudrost. svežim vazduhom Platona. a vrlina je sklad duše unutar sebe i sa Bogom. Prema opšem predanju iz starine.razum. preterivanja i greha ‡ neumitno vodi do tragedije i kažnjavanja. kao grčki sveštenici i lekari. Suprotni put ‡ put nesklada. u drugoj heroj Euforb. orfičkog kulta u Grčkoj i filozofsku školu u Italiji. Afriku i Aziju šestog veka kad se setimo da je ova ideja o metempsihozi u isto vreme plenila maštu Indije. Mi ponovo za trenutak opažamo odsjaj trgovine idejama koja je povezivala Grčku. Kada je jednom čuo zavijanje nekog psa koga su tukli. krenuo je odmah da životinju spase govoreći da je u njenom zavijanju prepoznao glas mrtvog prijatelja. Pitagorejska politika je Platonova filozofija ostvarena pre njenog začeća. meri i zlatnoj sredini. Osećanje i intuicija pripadaju životinjama kao i ljudima. Osećanje je centrirano u srcu. Osećamo kako se topli dah hinduskog pesimizma u etici Pitagore meša sa čistim. intuicija i razum u mozgu. Pitagora je zabavljao ili možda poučavao svoje sledbenike pričajući im da je u jednoj inkarnaciji bio kurtizana. pravda je "kvadratni broj" i pre ili kasnije svako zlo biće "kvadrirano" odgovarajućom kaznom. oklop koji je nosio u tim starim vremenima.

Pitagora je bio osnivač nauke i filozofije u Evropi ‡ u meri u kojoj ih znamo ‡ što je dostignuće dovoljno za svakog čoveka. Na svakom koraku on uzima nešto od njega ‡ u svom preziru prema demokratiji. po drugoj priči on beži u Metapontum. čak i danas on pretstavlja moćno ime. Posvećenici su tako aktivno ulazili u politiku i stavljali se sa takvom odlučnošću na stranu aristokratije. U stvari. da je demokratska ili narodna partija Krotona u ekstazi gneva spalila kuću u kojoj su pitagorejci bili okupljeni. . Sam Platon bio je očaran neodređenim likom Pitagore. svojoj žudnji za komunističkom aristokratijom filozofavladalaca. Pitagorino nastojanje da svoje društvo učini stvarnom vladom tog grada donelo je njemu i njegovim sledbenicima propast. muzike i filozofije i nude sebe kao vladare-čuvare države. Sve u svemu. uhvaćen i ubijen kada je prilikom bega odbio da pređe preko jednog polja pasulja. /III/ KSENOFAN IZ ELEJE Zapadno od Krotona leži mesto stare Lokre. dajući naučnike kao Filolaj iz Tebe i državnike kao Arhit. obrazuju se zajedno. gde se četrdeset dana uzdržava od jela i ‡ osećajući možda da je osamdeset godina dovoljno ‡ gladuje do smrti. koji je bio diktator Tarasa i Platonov prijatelj. svojoj ljubavi prema geometriji i svojoj privrženosti misticizmu broja. a ostale proterala iz grada. NJegov uticaj bio je trajan. svojim teorijama o prirodi i sudbini duše. osnovana od strane odbeglih robova. ubila nekoliko njih. Sam Pitagora je. Kolonija je. NJegovo društvo opstalo je tri veka u rasutim grupama širom Grčke. kaže Aristotel.muškarci i žene udružuju svoja dobra. Vordsvort je u svojoj najčuvenijoj odi nesvesni pitagorejac. prema jednoj priči. svojoj koncepciji vrline kao sklada. uče se vrlini i visokom mišljenju preko matematike.

Lokri dao propise koje mu je. našao utočište u Eleji i tvrdoglavo poživeo jedan vek pre nego što je umro. kako nam kaže. ako mu predlog propadne. Onamo je oko 510. pevao je Ksenofan. rimske Velie. ali možda je Aristotel osećao prezir Starog sveta prema Novom. Ali ni on sam nije bio stub pravovernosti. To je bio prvi pisani zakonik u istoriji Grčke. Pisao je i recitovao filozofske pesme. Lokrijcima se toliko dopao da su tražili da svako. Pošto su imali nerede zbog mana u svom karakteru. pod imenom Region i koji je Rimljanima bio poznat kao Regium. Provlačeći se kroz Mesinski moreuz ‡ verovatno "Scilu i Haribdu" iz "Odiseje" ‡ dolazimo do mesta gde se nalazio Laus. lutao je šezdeset i sedam godina. On je bio ličnost isto tako jedinstvena kao i njegov omiljeni neprijatelj Pitagora. a onda do antičke Hiele. Čovek velike energije i neumorne incijative. mada ne i prvi koji je dat od strane bogova. "gore-dole po zemlji Heladi." vršeći posmatranja i stvarajući svuda neprijatelje. smejao se praznovericama.brakolomnika i lopova iz Lokride na kopnenoj Grčkoj. Atena izdiktirala u jednom snu. jer je on oko 664. . preljubu i prevaru". može da bude obešen uz minimalno uznemiravanje javnosti. Verovatno da je proročište dobilo uputstva od Zaleuka. optuživao Homera za bezbožnu bestidnost.$97$ Obilazeći oko prsta Italije u pravcu severa putnik dolazi do naprednog Ređa. ko želi da predloži neki novi zakon. Homer i Hesiod. "pripisali su bogovima sva dela koja su sramota i bruka među ljudima ‡ lopovluk. kolonisti su se obratili delfijskom proročištu za savet i tada im je rečeno da pribave zakone. došao Ksenofan iz Kolofona i osnovao elejsku školu. govori sa konopcem oko vrata tako da. koji su Mesenijani osnovali oko 730. jer ju je tako zvao Platon i jer se pamte samo njeni filozofi. poznate u istoriji kao Eleja. po njegovim rečima.

Etiopljani svoje bogove prave crne i tuponose Tračani svojim bogovima daju plave oči i riđu kosu. voda će verovatno opet prekriti celu zemlju. Voda je jednom prekrivala skoro svu zemlju. Smrtnici zamišljaju da su bogovi rođeni i da nose odeću i imaju glas i oblik kao oni. ne liči na smrtnike niti po obliku niti po umu. Sav vidi... potekli su prirodnim zakonima od zemlje i vode.. Ovog Boga. Od ove polazne tačke je Ksenofanov učenik Parmenid iz Eleje nastavio do one idealističke filozofije koja će zatim da oblikuje misao Platona i platonista tokom starog veka i čak i Evrope do naših dana. ispod toka i raznovrsnosti oblika je nepromenljivo jedinstvo. koje je najdublja realnost Boga. Ali ako bi volovi i lavovi imali ruke i mogli da slikaju i oblikuju kipove kao što to čine ljudi. napravili bi slike i kipove svojih bogova po sopstvenom liku. /IV/ OD ITALIJE DO ŠPANIJE Dvadeset milja severno od Eleje ležao je grad Posidonija ‡ rimski Pestum ‡ koji su kolonisti iz Sibarisa osnovali kao glavni italijanski terminal trgovine iz Mileta.. sav čuje. vrhovni među bogovima i ljudima. On bez truda vlada svim stvarima snagom svoga uma. volovi kao volove. sav misli. Danas se do njega stiže prijatnom vožnjom od Napulja preko . i u neko buduće vreme. Postoji jedan bog. konji bi ih napravili da liče na konje.Nikada nije bilo. čak i ljudi. Ksenofan je identifikovao sa svemirom. Ali ipak sve su promene u istoriji i sva odvojenost u stvarima površne pojave. kaže Diogen iz Laerte. niti će ikada biti čoveka koji će sa sigurnošću znati stvari sa bogovima. Sve stvari. jer se morski fosili nalaze daleko na kopnu i na vrhovima planina. učio je filozof.

sa najboljim proporcijama. Ostali su fragmenti starih zidina. veličanstvena čak i u svojoj napuštenosti. Možemo samo da zamislimo nešto od lepote i vitalnosti zajednice koja je imala i sredstva i ukus da podigne takve centre svog religiozog života. Ovde nalazimo jedan od najimpresivnijih prizora u Italiji. Ostale su unutrašnje kao i spoljnje kolonade. podigla je najveći od ova tri hrama. blokirajući sopstveno ušće vekovnim nanosima. književnost i filozofiju od Italije do Šantunga. izgleda neverovatno da je ovaj hram. verovatnije. bilo delo Grka skoro pet vekova pre Hrista. bolje očuvan od ičega što su Rimljani izgradili. koje svedoče o grčkoj strasti prema stubovima. Sledeća generacija izgradila je manji hram. Efes. svetilišta koja su od skromnog krečnjaka ali skoro savršene forme Grci podigli bogovima žita i mora. u skorijoj prošlosti nazvana "Bazilika". Opet je skoro sve u stubovima: moćni i kompletni dorski peristil sa dvospratnom kolonadom koja je nekada držala krov. pored druma. ovu nekada zdravu dolinu pretvorila u močvaru. pojavljuju se tri hrama. .Salerna. a čak je i bezbrižni narod koji obrađuje padine Vezuva u očajanju pobegao sa ovih malaričnih ravnica. verovatno isto Posejdonu ‡ sasvim prikladno. hram Posejdona. ljudi koji su svoj život i opstanak dugovali plodovima i trgovini na Mediteranu posvetili su mu ga oko sredine ovog čudesnog šestog veka pre naše ere. Jedna još kasnija generacija. zovemo ga "hramom Cerere" ali ne znamo koji je bog udisao miris tamo prinošenih žrtava. jer sa njegovih natkrivenih hodnika sa stubovima gledamo u privlačno lice izdajničkog mora. isto tako dorski jednostavan i snažan. upravo pre ili posle Persijskog rata. Iznenada. Samos. i onda možemo adekvatnije da dočaramo sjaj bogatijih i prostranijih gradova kao što su bili Milet. Jer reka je ovde odavno. Najstarija od ovih građevina. kao da je to učinila usamljenost. ali bolje su očuvana. usred napuštenog polja. koji je stvorio veliku umetnost. bila je.

kumejci su osnovali Dikerkiju ‡ koja je postala rimska luka Puteoli (Podzuoli) ‡ i Neapolis. Pred početak šestog veka Fokejci iz Jonije iskrcali su se na južnoj obali Francuske. grčke ideje kao i robe stigli su do sirovog mladog grada Rima i dalje na sever do Etrurije. Emporion (Ampuriju). Eretrije. osnovali Masaliju (Marsej) i prevozili grčke proizvode uz Ronu i njene pritoke sve do Arla i Nima. današnji Napulj. Oni su sa domorodcima sklapali prijateljstva i brakove. Šireći se prema jugu. Kuma je brzo stekla bogatstvo. Eubejske Kime i Graje osnovali su oko 750. Hemeroskopion i Mainaku (blizu Malage). ali 535. najstariju od grčkih gradova na Zapadu. Malo severnije od mesta gde se danas nalazi Napulj pustolovi iz Kalkisa. tako da je Rimu bilo lako da u Cezarovo doba tamo širi svoju srodnu kulturu. uveli maslinu i vino Francuskoj na dar i time približili južnu Galiju grčkoj civilizaciji. Idući duž obale na istok. stekla komandu nad Mesinskim moreuzom i iz njega izbacila ili podvrgla visokim dažbinama brodove gradova koji nisu bili sa njom u trgovinskom savezu.Kroton. Novi grad. Uzimajući proizvode iz istočne Grčke i prodajući ih u centralnoj Italiji. Fokiđani su osnovali Antipolis (Antib). Sibaris i Sirakusa. Iz ovih kolonija. Kartaginjani i Etrurci su kombinovanim snagama uništili flotu Fokejaca i od tog vremena grčka moć u zapadnom Mediteranu oslabila je i nestala. Na zapadu su krenuli u Španiju i izgradili gradove Rode (Rosas). U Kumi su Rimljani pokupili nekoliko grčkih bogova ‡ osobito Apolona i Herkula ‡ i kupili za više nego što vrede svitke u kojima je kumska Sibila ‡ stara sveštenica Apolona ‡ prorekla budućnost Rima. Nikaju (Nica) i Monekus (Monako). . Grci su u Španiji neko vreme prosperirali eks ploatišući rudnike srebra u Tartesosu. veliku luku Kume. kolonizovala i kontrolisala Region.

tako da su grčka krv. na zapadnoj obali preovlađivali su Feničani i Kartaginjani. Mesanu (Mesina). Većina ih se povukla da obrađuje planinske delove u unutrašnjosti. a onda bar omiljenim prebivalištem same Demetre. Katanu. Heleni nisu nikada osvojili ostrvo u potpunosti. Posle trinaest vekova . U svim tim slučajevima domaće stanovništvo oterano je sa obale silom oružja. Od 735. Pri kraju drugog milenijuma o obale Sicilije razbila su se tri talasa imigracije: Sikani su došli iz Španije. Ovde je bilo voćnjaka. maslinjaka punih ploda. Evrope i Afrike za posedovanje Sicilije obeležavali su povremeni ratovi./V/ SICILIJA Nismo baš u potpunosti napustili najbogatiji od svih regiona koje su Grci kolonizovali. Sirakusu. Elimi iz Male Azije. Na travnatim ravnicama pasle su ovce i stoka. meda u obilju kao na brdu Himetos i cveća koje je cvetalo od početka godine do njenog kraja. Selinunt i Agrigent. a ribe u vodama koju su je okruživale množile su se brže no što je Sicilija mogla da ih pojede. vinograda. isto toliko drugih stupilo je u brak sa osvajačima. a bronzana u drugom. još u danima Minosa trgovina je povezivala ostrvo sa Kritom i Grčkom. Leontini. Sikelci iz Italije. u brdima je raslo beskonačno mnogo drveća. Oko 800. Feničani su se nastanili u Motji i Panormusu (Palermo) na zapadu. pa nadalje$98$ navalili su Grci i u brzom redosledu osnovali Naksos. Neolitska kultura cvetala je ovde u trećem milenijumu pre Hrista. karakter i moral na Siciliji poprimili primetno domaći ton strasti i senzualnosti. a tokom pet stotina godina borbu Grka i Semita. Siciliji je priroda darovala ono što nije dala kontinentalnoj Grčkoj ‡ očigledno neiscrpnu zemlju koju su kiša i lava činili plodnom i koja je proizvodila toliko pšenice i kukuruza da se Sicilija smatrala ako ne rodnim mestom. neki su postali robovi osvajača. Gelu. Himeru.

ali onda on ili ona ne smeju da se ožene ni sa kim mlađim od razvedenog bračnog druga. Pljačkajući trgovačke brodove i naselja oko Moreuza donosili su plen u svoje ostrvske jazbine i delili ih sa primernom ravnopravnošću. Tamo je Stesihor. Na severnoj obali Sicilije ležala je Himera. Liparska Ostrva po svom komunizmu. između Normana i Saracena. Himera po svom pesniku. Muškarac se može razvesti od svoje žene. Zemlju je posedovala zajednica. vremenom se potvrdio indivdualizam: zemlja je podeljena u parcele u individualnom vlasništvu i život je ponovo preuzeo neujednačeni tok uobičajene konkurencije.dominacije Rima ova borba počeće ponovo. Zakoni koje je Karonda dao Katani jednu celu generaciju pre Solona postali su model za mnoge gradove u Siciliji i Italiji i poslužili da stvore javni red i seksualni moral u zajednicama koje nisu bile zaštićene starim običajima i svetim presedanima. Katana se isticala svojim zakonima. deo stanovništva bio je određen da je obrađuje i njeni proizvodi zatim deljeni u istim delovima svim građanima. Selinunt i Agrigent po svojim hramovima. neki pustolovi iz Knida organizovali gusarski raj. Međutim. Kada mu je jedan glasač prebacio što krši sopstveni zakon on je odgovorio "Ja ću ga radije potvrditi" i zatim se ubio. Segesta. Sirakusa po svojoj moći i bogatstvu. prema jednoj tipično grčkoj priči. Ako želimo da zamislimo teškoće života u kolonijama koje su stvorene nasilnim osvajanjem. Ovde su oko 580. koja leže severno od istočne Sicilije. Slavnih ‡ Ostrva. Međutim. rekao je Karonda. zabranio građanima da ulaze u skupštinu pod oružjem. Karonda je. u Srednjem veku. treba samo da pogledamo čudni komunizam Liparskih ‡ tj. ili žena od muža. kojoj je bilo suđeno da bude Plateja Zapada. "Sastavljač horova" u vreme kada su se Grci zamorili od . jednog dana on lično došao je na javni sastanak zaboraviviši da sa sobom nosi mač.

on je ovu nesreću pripisao tome što je preneo priču o Jeleninoj nevernosti. Stesihor je komponovao ljubavne priče u stihovima. Demon zemljotresa razorio je ove hramove nekog nepoznatog datuma i malo je toga od njih ostalo osim . moramo preko ostrva preći na jug do nekada velikih gradova Selinunta i Agrigenta. gde je njegov monumentalni grob bio jedna od znamenitosti rimske Sicilije. pokrivenih obojenim gipsom i ukrašenih nedoteranim reljefima. pesnik je upozoravao Himeru da Falarisu iz Agrigenta ne da vlast diktatora. od koje ništa nije ostalo osim peristila sa nedovršenim dorskim stubovima koji se nekako kobno dižu usred korova koji ih okružuje. Zapadno od Himere ležala je Segesta. Stesihor je imao sopstvenu romansu. U starosti. Pošto je izgubio vid. Da bismo upoznali sicilijansku arhitekturu u njenom najboljem izdanju. u kojoj uverava svet da je Jelena bila silom oteta. Tokom svog tragičnog života od osnivanja 651. da bi to popravio (jer ona je sada bila boginja) komponovao je "palinodu" ili drugu pesmu. ali nesavršene izrade. već je nedirnuta čekala u Egiptu sve dok Menelaj nije došao da je spase. da pred Parisom nije nikada popustila. Kao da želi premostiti jaz između epa na umoru i romana budućnosti. do razaranja od strane Kartaginjana 409.epova.$99$ Kako ova opomenu nije prihvaćena. U isto vreme otvorio je put Teokritu pišući pastoralnu pesmu o smrti pastira Dafnisa čija je ljubav prema Kloe trebalo da bude glavni predmet grčkog romana iz rimskog doba. preradio narodne legende u formu horskih lirskih pesama i čak i Jeleni i Ahilu dao prolaznu novinu "modernog ruha". ni sa kojom drugom damom već lično Jelenom. on je prešao u Katanu. da nije nikada otišla u Troju. u jednoj od njih jedna čista i stidljiva devojka umire od neuzvraćene ljubavi u stilu provansalskih madrigala ili viktorijanske beletristike. Selinunt je ćutljivim bogovima podigao sedam dorskih hramova. ogromnih dimenzija.

zanima veličina i prikazivanje. Sirakusa je počela onakva kakva je danas ‡ selo šćućureno . na koje su manji plutokrati starije Grčke gledali sa prikrivenom zavišću i prezirom. Krotona i Sibarisa postali su američki milionari svog vremena. kao i u većini grčkih kolonija. Trgovci Agrigenta. hram Sloge. u oba slučaja dovoljno da pokaže kako grčki ukus nije bio ograničen samo na Atinu i da je čak i komercijalni zapad naučio da "veličina nije razvoj". dugovao politički red i stabilnost koji su omogućavali ekonomski razvoj. jer ga Polibije opisuje kao "da ne zaostaje ni za kojim u Grčkoj po dimenzijama i zamisli". Jednu generaciju kasnije. kao i kasnijem diktatoru Teronu. Ovde je. Godine 570. Ipak je grad njemu. o njegovoj lepoti ne možemo da sudimo direktno. rimski Agrigentum. kao i oni iz Selinunta. bio je posebno zadovoljan jednim uređajem koji je omogućavao da se kroz mehanizam cevi krici agonije njegovih žrtava čuju kao životinjska rika. i možda će i umreti tamo. ‡ U Agrigentu će se roditi veliki Empedokle. Zamišljamo ga kako se uzdiže iz živih dokova kroz bučnu tržnicu do domova na padini brega i njegovog dostojanstvenog akropolja čija su svetilišta svoje poklonike približavala nebu.polomljenih stubova i unaokolo izvaljenih kaptela. preživeo je skoro u potpunosti. zemljoposednička aristokratija prepustila vlast diktaturi koju je vodila uglavnom srednja klasa. a ne u krateru Etne. a od hrama posvećenog Heri ostala je impresivna kolonada. govorio je stari. Hram Zevsa u Agrigentu nesumnjivo je težio za veličinom. novi svet. Agrigent je podigao skromnije građevine. ali on nema ukusa i smisao za umetost. Falaris je prigrabio vlast i osigurao sebi besmrtnost prženjem svojih neprijatelja u bronzanom biku. u Periklovom dobu. Agrigent. jer su ga ratovi i zemljotresi razorili. Jedna od njih. bio je u šestom veku najveći i najbogatiji grad na Siciliji.

jer su čak i na severnoj obali Afrike Grci osnovali gradove i preuzimali trgovinu u svoje ruke.na rtu Ortigije. Omalovažavajući sve moralne zakone i politička ograničenja. bio je i sposoban i beskrupulozan. nova demokratija se pokazala nesposobnom da uspostavi sređeno društvo i tako je 485. vremenom je njihov grad postao najveći u Grčkoj. "Na taj način. programom prosvetljenog izdajstva. poslali armadu samo nešto manju od persijske da otme ovo rajsko ostrvo od Grka. Oni su izgradili ili proširili vezu sa kopnenim delom Sicilije i oterali najveći deo Sikula u unutrašnjost. on se otkupio i postao idolizovani Napoleon Sicilije. Razmnožavali su se brzinom silovitog naroda na tlu bogatom prirodnim resursima. Još 630. Leontini i Mesanu i oporezovao celu istočnu Siciliju da bi Sirakusu pretvorio u najlepši od svih glavnih gradova Grčke. naoružane pravičnošću i superiornim oružjem. "Gelon je postao veliki kralj". Aristokratija zemljposednika zbačena je oko 495. Sudbina Sicilije spojila se sa sudbinom Grčke kada se u istom mesecu ‡ predanje kaže i istog dana ‡ Gelon suočio sa Hamilkarom kod Himere. Još u osmom veku Korint je poslao koloniste. dok je Kserksova flota išla na Atinu. sa opsegom od četrnaest milja i pola miliona stanovnika. Gelon iz Gele. Ako možemo da verujemo Aristotelu." kaže Herodot sa tugom. da osvoje malo poluostrvo koje je tada verovatno bilo ostrvo. osvojio Naksos. /VII/ GRCI U AFRICI Kartginjani su imali razloga da budu uznemireni. Dorci sa Tere . a Temistokle suprotstavio Kserksu kod Salamine. Kao mnogi od njegove vrste. uspostavio diktaturu.$100$ Kada su Kartaginjani. on je Ortigiju u toku svoje vladavine pretvorio u neosvojivu tvrđavu. pobunom obespravljenih širokih narodnih masa u savezu sa porobljenim Sikulima.

Oko 650. Ako u mašti pođemo trgovačkim brodom od Naukratisa do Atine. Grad je svoje bogatstvo koristio inteligentno i ukrasio se velikim baštama. prodavali su grčke proizvode Africi i razvili vlastito umetničko zanatstvo do takve visine da su kirenske vaze svrstavane u najbolje. a za uzvrat grčke reči i običaji ušli su u Egipat i utrli put grčkoj dominaciji u aleksandrijskom dobu. arhitekturi. Tamo su na rubu pustinje našli dobru zemlju. tamjan i zlato. dok je njihova trgovina pružala bogati plen njegovim sakupljačima carinskih dažbina. Postepeno. kipovima i gimnasijama. Grci su koristili deo zemlje za pašnjake i izvozili vunu i kožu. laneno platno i vunu. tokom ove razmene. od biljke silfion uzgajali su neki začin koji je tražila cela Grčka. Ovde je rođen prvi čuveni epikurejski filozof Aristip. Naukratis je postao skoro industrijski grad. naša tura po grčkom svetu biće potpuna. afričku slonovaču. a posle mnogo lutanja vratio se ovamo da bi osnovao Kirensku školu. a na kraju i carstvo. Ahmoses /II/ dao im je u velikoj meri samoupravu.poslali su brojnu koloniju u Kirenu. Milećani su otvorili "faktoriju". sa toliko oblinih kiša da su domoroci o toj lokaciji govorili kao o mestu sa rupom u nebu. Grci su stekli uporište. ili trgovačku ispostavu u Naukratisu na Kanopskom rukavcu Nila. skulpturi i nauci. u Grčku su se slivala egipatska predanja i postupci u religiji. terakote i fajansa. na pola puta između Kartagine i Egipta. sa proizvođačima grnčarije. U samom Egiptu. Faraon Psamtik /I/ ih je tolerisao jer su bili dobri plaćenici. koji je uvozio grčko ulje vino a izvozio egipatsku pšenicu. obično neprijateljski raspoloženom prema svakom stranom naseljavanju. povrh toga postao je trgovački centar. hramovima. Bilo je potrebno da izvršimo ovaj dugački kružni obilazak da bismo videli i osetili širinu i raznovrsnost Helenske .

da nije bilo kolonija i na hiljade njihovih pipaka koji su prodirali i širili se po starom svetu. Preko njih kulture Egipta i Istoka prešle su u Grčku. Plemenski i politički separatizam pothranjivao je politeizam i činio monoteizam nemogućim. Poglavlje /VIII/ BOGOVI GRČKE /I/ IZVORI POLITEIZMA Kada u civilizaciji ovih rasutih gradova potražimo objedinjavajuće elemente videćemo da ih u suštini ima pet: zajednički jezik. u kome su samo glavne ličnosti u književnosti. industrijom i mišlju onome. koja nalazi oduška u gradskim i međudržavnim igrama. U ranim danima . a grčka kultura se polako raširila po Aziji. zajednička strast prema atletici. i. Grčke civilizacije. Grčka poezija i proza. matematika i metafizika. a ne na kopnenom delu zemlje. Svaki od njih doprineo je trgovinom. zajednički religiozni rituali i verovanja.civilizacije. Ispod učtivog i opšteg klanjanja dalekim Olimpijskim bogovima postojali su jaki kultovi lokalnih božanstava i sila koji nisu bili u vazalskom odnosu prema Zevsu. sa lokalnim dijalektima. besedništvo i istorija rođeni su u kolonijama. Religija je razdvajala gradove isto toliko koliko ih je i spajala. najdragocenijeg proizvoda u istoriji. delimično. Aristotel je opisao ustavnu istoriju 158 grčkih država-gradova. što podrazumevamo pod Grčkom. možda ne bi ni bilo. zajednički intelektualni život. Africi i Evropi. filozofiji i nauci poznate daleko preko njihovih političkih granica. ali njih je bilo još hiljadu više.

Rođenje. religiozna mašta Grčke proizvela je raskošnu mitologiju i gusto naseljeni panteon. već i pobeda jednog boga nad drugim bogom. čovek je od lovca pripitomljen u građanina. a ponekad kao da se pojavljivao na čelu ili iznad vojničkih kopalja. Ovim regrutovanjem natprirodnog. za njega je na ognjištu neprestano gorila sveta vatra i njemu su pre svakog obeda prinošene žrtve u hrani i vinu. Ovo sveto pričešće. Svaki predmet ili sila zemlje ili neba. bio je u domu osnovni i primarni religiozni čin. Za uzvrat. a građani su povremeno pred ovom vatrom učestvovali u zajedničkom obedu. tako je i u grčkom gradu glavni sudija ili arhont bio visoki sveštenik državne religije i sva njegova vlast i postupci bili su bogom posvećeni. uvek je na javnom oltaru u pritaneumu ili gradskoj kući održavao svetu vatru koja je simbolizovala mistički moćni i postojani život osnivača grada i heroja. svaka sreća i svaki strah. ili deljenje hrane sa bogom. Samos Heri. Oslobođena lokalnom nezavisnošću. privilegija i uslov građanstva. Baš kao što je u porodici otac bio i sveštenik. bratstvo. a na taj način religija je prožimala mističkom poezijom i uravnotežavajućom svečanošću elementarne događaje ljudskog života.svaka porodica imala je sopstvenog boga. kao i porodica ili pleme. brak i smrt starim ritualom pred svetom vatrom posvećeni su u sakramente. Efes Artemidi. Posidonija Posejdonu. Centar i vrh grada bio je svetilište gradskog boga. Grad. Kada je grad kretao u rat nosio je ispred vojske lik i znak svog boga i nikakav značajni korak nije se preduzimao bez konsultacije proročišta. Atina se klanjala Ateni. Na sličan način su i klan. učešće u klanjanju bogu bio je znak. bog se borio za grad. obično u ljudskom . pleme i grad imali svako svog posebnog boga. Eleusina Demetri. pobeda je bila ne samo osvajanje jednog grada od strane drugoga. svaka čovekova osobina ‡ čak i poroci ‡ personifikovani su kao božanstvo.

LJudi kao Heraklit mogli su mitove da pretvore u alegoriju ili kao Platon da ih adaptiraju ili kao Ksenofan da ih napadnu. ali kada je Pausanija pet vekova posle Platona . od njih su potekle teme koje su ukrašavale grčke vaze i nadahnjivale umetnike za bezbrojne slike. Svaki zanat. sirene. gorgone.obliku. vile. i književnost i istorija ranih Grka. Mora da je bila blagodat imati toliko božanstava. ljudi su nastavili da stvaraju mitove.) postali su istovremeno i vera i filozofija. Staro pitanje ‡ da li su religiju stvorili sveštenici? ‡ ovde je rešeno. svetilišta i dostojanstvenih ili radosnih svečanosti. brojni skoro kao i zemaljski smrtnici. Uprkos dostignuća filozofije i pokušaja nekolicine da propovedaju monoteističko verovanje. pa čak i bogove. a pored njih postojali su i demoni. Politeizam je prirodan kao i poligamija i postoji isto tako dugo i dobro odgovara svim kontradiktornim pravcima mišljenja u svetu. svog sveca zaštitnika. neverovatno je da bi takvo preobilje bogova stvorila nekakva zavera primitivnih teologa. harpije. toliko fascinantnih legendi. politeizam je onaj koji nad jednostavnim životom prosipa nadahnjujuću poeziju utešnog mita i skrušenoj duši daje pomoć i utehu koju se ne bi usudila da očekuje od Vrhovnog bića. Ovi mitovi. Svaki od bogova imao je za sebe vezani mit ili priču. sve do kraja helenske civilizacije. prim. Čak i danas se u mediteranskom hrišćanstvu ne slavi toliko Bog. koja je obrazlagala njegovo mesto u životu grada ili ritual kojim se slavio. koliko sveci. ni jedna druga religija nije nikada bila toliko antropomorfna kao grčka. tako nedostižno strašnog i dalekog. furije. kako bi trebalo da kažemo.prev. profesija i umetnost imali su svoje božanstvo ili. koji su spontano nastajali iz predanja nekog mesta ili naroda ili iz domišljatosti i ulepšavanja rapsoda (profesionalnih recitatora poezije. kipove i reljefe. nimfe.

obilazio Grčku. božanstvo je kao energija i njegova količina. ili Nebo. U zemlji sa preobiljem sunca. (1) Prvobitno. Manja božanstva Za ovo mnoštvo bogova stvorićemo neki red ako ih veštački podelimo u sedam grupa: bogovi neba. teopoetski proces je prirodan i nastavlja se danas kao i uvek. u klasičnoj Grčkoj bilo je malo obožavanja sunca. baš kao kod Vedskih Hindusa. životinjski bogovi. on je među njenim ljudima našao još uvek žive legende koje su zagrevale srca u homerovsko doba. Agamemnon mu se molio. čak u Periklovoj Atini. veliki bog grčkih zavojevača. Helios.$101$ stanovnici Rodosa su u helenističkim danima slavili Helios kao svoje glavno božanstvo. gospodar gromova. i bogovi imaju stopu rađanja kao i stopu smrtnosti. bilo je samo plemenito i raznoliko nebo. kišonosni Zevs. bogovi predaka ili heroji i bogovi sa Olimpa. bogovi podzemlja. Međutim. koliko možemo razabrati. a Anaksagora je. mesec (Selena) još manje. bogovi plodnosti. zato što je rekao da sunce nije bog. "Imena svih njih. već samo plamena lopta. "teško da bi smrtnik mogao da navede". a gladnoj kiše. sunce. skoro izgubio život. Mitopoetski. opšte uzevši. a najmanje od svega planeta ili zvezda. bilo je samo manje božanstvo. bogovi zemlje. /II/ POPIS BOGOVA 1. verovatno da je taj nebeski bog sa napredovanjem antropomorfizma postao Uran. a Spartanci su mu žrtvovali konje da bi vukli njegove plamene kočije preko neba. bacali u more četiri konja i trijumfalne kočije da bi ih on koristio i posvetili mu čuvenog Kolosa. a ne nebo. a zatim "oblakonosni". (2) Dom većine grčkih bogova bila je zemlja. I ." kao što je rekao Hesiod. kroz sve promene oblika. ostaje od generacije do generacije otprilike nepromenjena.

bilo je prirodno da Grci. Čak i Velika Dionisija. sa svojim gospodarom Eolom. religiozni festival na kome se igrala grčka drama. Falus kao simbol reprodukcije javlja se u ritualima Demetre. a pola Sokrati. U klasičnoj skulpturi i slikarstvu ovaj se amblem javlja sa skandaloznom učestanošću. ali sve u svemu humor je bio zdrav i možda služio da podstakne Erosa i poveća stopu rađanja. u njenim vodama ili u vazduhu koji je okružuje. čiji je iznenadni uzvik unosio "paniku" u svako nepažljivo stado i čiji su pratioci bili veseli fauni i satiri i oni stari satiri zvani /sileni/. Na zemlji. šuma i divljači koja se skriva u njima. ili veliki bog Pan. nasmešeni Hranitelj. ili koji teku kao dostojanstvene reke poput Meandra ili Sperheja. Hermesa. (3) Kako je reprodukcija najmisterioznija i najmoćnija sila u prirodi. Svuda u prirodi bilo je bogova. bogovi koji se izlivaju kao bunari ili izvori. na koje su atinske kolonije pobožno slale faluse. bog pastira i stada. bogovi vetra kao Borej. Zefir. vazduh je bio tako prepun duhova dobra i zla da. obožavaju princip i znake plodnosti kod muškarca i žene zajedno sa obožavanjem plodnosti u zemlji. Nereide. što možemo da sudimo po Aristofanu. kao što je rekao jedan nepoznati pesnik. živelo je na hiljade manjih božanstava: duhovi svetog drveća. jezerima ili moru. "Nema ni jedne pukotine u koju bi mogao da udeneš vršak stabljike žita".prva je sama zemlja bila boginja Ge ili Geja. Okeanide. strpljiva i darežljiva majka. rogati. Nesumnjivo da su takvi festivali bli prikladni za sočni humor. on čija magična frula može da se čuje u svakom potoku i šumovitoj dolini. neba. kao i drugi stari narodi. u rekama. osobito hrasta. pa čak i čedne Artemide. Vulgarnija strana ovog kulta plodnosti izražavala se u helenističkom i rimskom periodu obožavanjem Prijapa. pohotljivi. pola koze. bremenita kroz zagrljaj kišovitog Urana. . sa papcima. Not i Eur. Najade. otvaran je faličkim procesijama. Dionisa.

Grčka religija bila je suviše antropomorfna u svom skulptorskom dobu da prihvati božanske menažerije kakve nalazimo u Egiptu i Indiji. Pošto su se ljudi Eleusine sprijateljili sa prerušenom Demetrom "dok je sedela pored puta. da bi dobio novi život u obožavanju Marije. Lepša varijanta teme reprodukcije bilo je obožavanje boginje koja je pretstavljala majčinstvo. govori kako je Demetrinu ćerku Persefonu. sina jednog eleusinskog kralja. dok je brala cveće.rođenog iz ljubavne veze između Dionisa i Afrodite i popularnom među slikarima vaza i muralistima Pompeje. Jedan od najlepših grčkih mitova. često bez muža.$102$ Verovatni prioritet žena u poljoprivredi možda je pomogao da se oblikuje najveće od tih božanstava majki. U suštini je to bio isti onaj mit o Izis i Ozirisu u Egiptu. ali trag jedne manje klasične prošlosti javlja se u čestom dovođenju životinje u vezu sa bogom. oteo Pluton. Atina. Kibeli i Atisu u Frigiji. ožalošćena duboko u srcu". Bik je bio svet zbog . da širi ovu veštinu među ljudima. Eleusina. Tamuzu i Ištar u Vavilonu. Majke Božje. vešto ispričan u "Himni Demetri" koja se nekad pripisivala Homeru. ona je naučila njih i Atiku tajnama poljoprivrede i poslala Triptolema. takve boginje verovatno odražavaju primitivno matrijarhalno doba pre pojave braka. Kult materinstva održao se kroz klasična vremena. Astarti i Adonisu u Siriji. Efes i druga mesta poklanjala su najveću pažnju obožavanju ženskih božanstava. boginje žita ili obrađene zemlje. Demetra. bog podzemlja. Arkadija. Arg. (4) U ranoj Grčkoj izvesne životinje poštovane su kao polubožanstva. ustoličenje Zevsa kao Boga Oca nad svom bogovima predstavlja pobedu patrijarhalnog principa. Ožalošćena majka tražila ju je svuda. i odneo je dole u Had. našla je i ubedila Plutona da pusti Persefonu da živi na zemlji devet meseci svake godine ‡ divni simbol godišnje smrti zemlje i njenog ponovnog rođenja.

snage i potencije. već noću. Tesmoforiji. ali Zevs je ovde značio samo "bog". žrtva je navodno bila "od" svinje. Apolona i Asklepija. Bilo da je zmija bila sveta kao navodno besmrtna ili kao simbol reproduktivne moći. a u stvari podzemnoj zmiji koja je bila počastvovana njegovim imenom. starije možda i od Mikenaca. "Atena Farnese" napola je prekrivena zmijama. Ove nejasne neljudske sile bile su pravi /authochtonoi/ Grčke. nalazimo je kako kao božanstvo prelazi od zmijske boginje Krita u Atinu petog veka. i možda im je kao bog prethodio. Na sličan način je "Hera kravooka" možda nekada bila sveta krava. možda bismo otkrili da su to bili osvetoljubivi duhovi životinja koji su napretkom i umnožavanjem ljudi proterani u šume ili pod zemlju. verovatno "svinji". sa apotropejskim ritualima izbavljenja i straha. (5) Najstrašniji od bogova bili su pod zemljom. maska ili simbol Zevsa i Dionisa. Na svetkovini Deazije žrtva je nominalno prinošena Zevsu. U grčkoj umetnosti zmija se često vidi oko figura Hermesa. Najveće od tih podzemnih božanstava zvalo se Zevs Htonos. koji su ih verovatno preneli Grčkoj. kad bismo ih mogli pratiti sve do izvora. živela je sveta zmija kojoj je svakog meseca žrtvovan kolač sa medom kao žrtva umirenja. možda se zato što se viđala oko grobova verovalo da je duša pokojnika. na Akropolju. sa divljenjem ispunjenim ljubavlju. ispod štita Fidijine "Atene Partenos" bila je uvijena moćna zmija.) ili zemaljska božanstva koja su Grci obožavali ne danju.prev. Svinja je takođe bila sveta zbog svoje plodnosti. povezivali su je sa nežnom Demetrom. Ili je . on je često bio pratilac. Misli se da su Pitijske igre u početku održavane u čast mrtvog pitona u Delfima. starije od Helena. u hramu Atene. Zmija je često korišćena kao simbol ili oblik božanstva čuvara hrama ili doma. U pećinama i raspuklinama i sličnim podzemnim prostorima boravila su ona htonska (podzemna ‡ prim. na jednom od njenih festivala.

U klasičnoj Grčkoj ovih su se nejasnih duhova više plašili nego što su ih voleli i umirivali su ih obredima umilostivljavanja. onaj koji daje izobilje. crkva je još uvek u većini zemalja sklonište za relikvije svetih pokojnika. Bog je mogao i da siđe u telo smrtnika i preobrazi ga u božanstvo. Edipa u Kolonu. Grci su ga nazvali Pluto. gospodar podzemlja. zli duh koji je izlazio iz donjeg sveta i imao urokljivo oko za sve koje je posećivao. kao kod Kineza. Tako su ljudi iz Olimpije podnosili godišnju žrtvu Hipodamiji. ali porodica primitivnih Grka. Da bi ga umirili.nazivan Zevs Melihios. kao naši sveci i jednako bliski onima koji ih obožavaju. grupe. predak ili heroj. plemenite ili lepe muškarce ili žene bogovi su mogli da uzdignu do besmrtnosti i tako bi postali manja božanstva. Blagonakloni Bog. Obožavanje heroja bilo je produžetak kulta mrtvih. pa čak i profesije. Bog je nekad bio pokojnik. i mada . osim po rođenju. Kasandru su obožavali u Lakonijskoj Leuktri. kao što je Zevs sa Alkmenom rodio Herkula.Zevsov brat bio je Had. koje je uzelo njegovo ime. mnogi od njihovih bogova bili su tako ljudski. Mnogi gradovi. Još sablasnija i strašnija bila je Hekata. Opšte uzevši Grci su pravili manje razlike između ljudi i bogova od nas. tako su lekari Grčke gledali na Asklepija. Velike. Manje obrazovani Grci žrtvovali su joj štenad da bi je držali daleko od sebe. Jelenu u Sparti. kao u svečanosti Antesterije. jer taj bog bio je strašna zmija. hram je prvobitno bio grob. jer je u njegovoj moći bilo da blagoslovi ili zatre korene svega što raste na zemlji. ili je mogao da živi sa smrtnicom i sa njom rodi heroja-boga. Oni nisu bili baš bogovi. pratili su svoje poreklo do nekog heroja rođenog od boga. (6) Pre klasičnog doba mrtvi su smatrani duhovima sposobnim da ljudima čine dobro i zlo. . ali i ovde su opet reči bile varljive i ublažujuće. tako da su ih smirivali ponudama i molitvom. poštovala je svoje mrtve više od svakog božanstva.

Pobeđeni bogovi nisu bili zbrisani.$103$ Zevs i njegova braća vukli su žreb da bi između sebe . oni i Titani bili su zbačeni. ne kaže skoro ništa o nižim bogovima. kao što smo videli. Kako to da o njima kod Homera čujemo tako malo. koji je komponovao za elitu. Na čelu ovog novog režima bio je veličanstveni i patrijarhalni Zevs. stoga Homer. prethodili su mu Uran i Kron. mada možda ne i manje poštovani bogovi Grčke. Promenu u akciji vidimo u Dodoni i Delfima. koja je odražavala sve veću političku stabilnost grčkog sveta. u drugom Apolonom. planinske i šumske vile Artemidi. zamenjena. haos zemlje opsednute demonima ustupio je mesto poluuređenoj božanskoj vladi. On nije bio prvi u vremenu. morske nimfe Posejdonu. tako su satiri i sileni dati Dionisu. vrlo slično onome kako su manje države ponekad priključivane ili podređivane većim. Hesiod i skulptori pomogli su političkoj prevlasti osvajača da proširi kult Olimpljana. dok su pobednički Olimpljani na svom planinskom vrhu primali aristokratiju na poklonjenje. gde je starija boginja zemlje. Zevsom. Homer. Geja. mogli su da umru. skrivajući se ogorčena u ilegali.su ih nazivali Besmrtnicima. u jednom slučaju. ali. Suroviji rituali i mitovi izbledeli su i nestali. neki od njih. 2. Ponekad su manji bogovi kombinovani ili apsorbovani u veće likove ili su postajali njihovi pratioci ili sateliti. kao Dionis. kao Luciferovi domaćini. on su ostali kao neka podređena božanstva. Olimpljani Svi ovi bili su manje slavni. prekrili mikenska i htonska božanstva i pobedili ih kao što su pobeđeni i oni koji su im se klanjali. a o Olimpljanima tako mnogo? Verovatno zato što su bogovi Olimpa ušli sa Ahajcima i Dorcima. ali još uvek poštovana od stane običnog naroda.

uma i mudrosti postaje njegova prva žena.podelili svet. Hesiod sastavlja dugački spisak božanskih "veza" i njihovog slavnog potomstva. proganja krivokletnike i štiti granice. ognjišta. zato je on guta. i mada ih povremeno konsultuje i pušta im na volju. NJegova jedina slabost je mladalačka spremnost da se zaljubljuje. Had utrobu zemlje. On počinje kao bog neba i planina. u teologiji Grka Bog je doslovno Otac.$104$ Kao Jahve. svaki ograničava onog drugoga ili se čak jedan drugome suprotstavljaju. NJegova prva ljubavnica je Diona. donosilac neophodne kiše. U ovoj mitologiji nema stvaranja: svet je postojao i pre bogova. on ih često vraća na mesto koje im pripada. Zevs je dobio nebo. on raspravlja sa samim sobom da li da okonča opsadu Troje ili "učini rat još krvavijim" i odlučuje se za ovo drugo. a bogovi ne prave čoveka od blata već ga začinju u braku između sebe ili sa svojim smrtnim potomstvom. a da bi se ona mogla roditi mora da mu se otvori glava. Govorkanja kažu da će ga njena deca svrgnuti sa prestola. molioce i goste. on je u svojim najranijim oblicima bog rata. U žudnji . On je poglavar i izvor moralnog reda u svetu. čuva porodično vlasništvo. Metida u njemu rađa Atenu. boginja mere. Postepeno postaje bradati i mirni i moćni vladar bogova i ljudi koji dostojanstveno sedi na Olimpu. svaki od njih može da bude prevaren. a posebno Zevs. upija njene kvalitete i lično postaje bog mudrosti. I na kraju on je mirni delitelj pravde kojeg Fidija vaja za Olimpiju. Posejdon more. on kažnjava nehaj sinova. ali im se divi kao čudesnim bićima koja čak i bogovima donose neprocenjive darove lepote i nežnosti. I pored toga oni priznaju njegovu vlast i ispunjavaju njegov dvor kao što to čine vazali nekog feudalnog gospodara. On nije stvorio žene. Tamo Metida. on nikako ne može da im odoli. ali on je ostavlja u Epiru kada prelazi na Tesalijski Olimp. sankcioniše zakletve. A Olimpljani nisu svemoćni ili sveznajući.

zaštitnik muzike. poezije i umetnosti. nadahnjujući njene muškarce svojim ratničkom žestinom i predstavljajući za Perikla simbol mudrosti koja joj je pripadala kao kćeri Metide i Zevsa. tešeći njene device svojim gordim devičanstvom. kao opomenu drugim udvaračima. ona je božanska pokroviteljka braka i materinstva. Hefesta i Ilitiju. on voli i lepog Ganimeda i grabi ga da bi mu na Olimpu bio peharnik. ali nalazi da mu je lakše da se uteši novim ljubavima. onda Letu. "nepogrešivi" strelac i bog . Kada se Atena potpuno razvijena. Ona je boginja stara kao i on i u mnogim država više poštovana od njega. Ona je bila prikladna boginja za Atinu. dala je književnosti sveta jednu od njenih najbanalnijih simila. proglašava je Kraljicom Olimpa i dobija sa njom Hebu. rodila iz Zevsove glave. ženi se svojom sestrom Herom. NJegova prva ljubavnica među smrtnicima je Nioba. kada se izludovao. osnivač gradova. onda uzima Eurinomu i sa njom dobija tri Gracije. Ali on se sa Herom ne slaže. Atina joj je posvetila svoj najlepši hram i svoju najsjajniju svečanost. koja je potekla od Niobe u šesnaestoj generaciji. On pomišlja da je bije. stvaralac zakona. bog isceljenja i otac Asklepija. štaviše. on uzima za ljubavnicu Temis i sa njom rađa dvanaest Hora. Mnogo šire od Atene obožavan je njen pristali brat Apolon. u punoj ratnoj opremi. Aresa. Bilo je sasvim prirodno da tako plodni otac ima i neku istaknutu decu. ona je korektna.za lepotom. Kada je Titan Palas pokušao da je obljubi ona ga je ubila i dodala svom imenu i njegovo. konačno. ona je prava goropadnica.$105$ Sa grčkom nepristrasnošću. zatim Mnemosinu i rađa se devet Muza. zaštitnica bračnih veza. onda svoju sestru Demetru i sa njom dobija Persefonu. ozbiljna i puna vrlina i gleda popreko na njegove lakomislene avanture. sjajno božanstvo sunca. poslednja je Alkmena. kad postaje otac Apolona i Artemide.

karakter i institucije mogu da se menjaju. izuzev suštine. devičanska boginja lova. graciozna. Na takav način staro je očuvano u novom i sve se menja. šuma. bregova i svetih grana. Potpuno ljudski lik u ovom panteonu bio je hromi Hefest. U Efesu je zadržala svoj azijski karakter kao boginja materinstva i plodnosti. Na taj način su se u njenom obožavanju izmešale ideje device i majke. i dok je u drugim kultovima bilo čudnih elemenata straha i praznoverja. merom i lepotom. Srećna je bila i njegova sestra Artemida (Dijana). a hrišćanska crkva je u petom veku naše ere smatrala mudrim da ostatke ovog kulta podari Mariji i da Artemidinu svečanost žetve pretvori u praznik Uspenja Marijinog. mora da bude u kontinuitetu ili da umre. Kao što je Apolon bio ideal grčkog mladića. Kao bog useva u rastu primao je u vreme žetve žrtve u naturi i za uzvrat zračio svoju zlatnu toplotu i svetlost sa Delosa i iz Delfa da obogati tle. Ona je bila boginja divlje prirode. kao i život. koje su joj se molile da im olakša bolove. Istorija. koga Rimljani nazivaju Vulkan. tako je Artemida bila uzor grčke devojke ‡ snažna. Možda je u . Svuda je povezivan sa redom. a ipak. tako obuzeta životom životinja i zadovoljstvima šuma da nije imala vremena za ljubav muškarca. čedna. ali na kraju su naše simpatije na njegovoj strani. majstor zanatlija Olimpa. u obožavanju Apolona i na njegovim velikim svečanostima u Delfima i Delosu dominantni ton bilo je radost jednog sjajnog naroda za boga zdavlja i mudrosti. razuma i pesme. livada. U početku. a ne na strani lukavih i beskrupuloznih bogova koji ga maltretiraju. ali polako. ozbiljni prekid u razvoju gura ih u nacionalni zaborav i ludilo. ovaj uvređeni i ozleđeni Kvazimodo nebesa izgleda kao lik dostojan sažaljenja i potsmeha.rata. atletska. bila je pokroviteljka žena na porođaju. baštinik Geje i Feba$106$ u Delfima kao najsvetijem proročištu Grčke.

U svojim bučnim radionicama izgradio je moćni nakovanj sa dvadeset velikih mehova.. na kraju je pao na ostrvo Lemnos i povredo članak. NJegova nesreća bila je što se oženio Afroditom. i onda se hromo božanstvo nauživalo u svojoj mizernoj osveti kada je dovelo svoje kolege bogove da uz smeh gledaju spojena božanstva ljubavi i rata. priča nam Homer. on joj je ukazivao punu pažnju i poštovanje i branio je u jednoj od njeni svađa sa Zevsom tako predano. a vulkane su predstavljali kao dimnjake njegovih podzemnih kovačnica. bacila ga je sa Olimpa. rodila Hefesta bez pomoći muškarca. U Homerovoh teogoniji on je sin Zevsa i Here. i naravno. napravio štit i oklop za Ahila. bio skakutavi duh vatre i kovačkog ognjišta.ranim danima. bogovi ‡ da. jer je za lepotu teško da bude čestita. posle toga (Homer kaže pre toga) ostao je hrom. kao i svih zanata. Ponovo je našao put natrag do Olimpa. samo kad bih . Hefestov pad trajao je celi dan. rekao Hermesu: "Hermese. ljubomorna na Zevsov nepotpomognuti porođaj Atene. Grci su mu se klanjali kao bogu svih zanimanja vezanih za metal. On je našao put natrag i bogovima izgradio mnoštvo kuća u kojima su živeli. Ali je Apolon. ali drugi nas mitovi uveravaju da je Hera. sine Zevsov. Kada je saznao za njenu ljubavnu aferu sa Aresom. neka se oko mene obavije i tri puta toliko nerazmrsivih vezova i neka sve to vi.. Videvši da je ružan i slab. čak i zapleten u zamku snažnih vezova. da li bi uistinu bio spreman. da ga je veliki Olimpljanin zgrabio za nogu i bacio sa Olimpa dole na zemlju. Mada je majka sa njime postupila tako surovo. pre no što je postao tako ljudski. kipove koji su se sami kretali i druge čudesne stvari. da ležiš na postelji uz zlatnu Afroditu?" A glasnik mu je onda odgovorio: "Neka se samo to desi. Hefest je napravio zamku koja je pala na ljubavnike dok su vodili ljubav. pa čak i boginje ‡ posmatrate. Gospodaru Apolone.

neisklesanim telom i istaknutim muškim udom ‡ koji se stavljao ispred svih uglednih kuća u Atini. proneveritelja i lopova. On je poreklom kamen. prim. Ares (Mars) se nije nikada isticao nekom inteligencijom ili oštroumnošću. ili /caduceus/. a kreće se na krilatim sandalama brzinom žestokog vetra. kao nebeski tumač prvi je u dugoj "herme"neutičkoj liniji. Kao bog putnika on postaje bog sreće. zauzimao je sedam akri polja". a pošto je njegova funkcija tamo i povećavanje plodnosti. Hermes (Merkur) je interesantniji. Jedna od . Zatim je on herma ili stub ‡ sa isklesanom glavom. Trčanje ovamo-onamo daje njegovom telu gipkost i gracioznost i priprema ga za Praksitela. On je visoki kamen postavljen na grob ili je demon ili duh u tom kamenu. trgovine.prev. prepredenosti i dobiti i zato je i pronalazač i garant mera i vaga. Zatim. faze njegove evolucije još uvek su vidljive. on je svetac zaštitnik atleta i njegov bestidno muževni kip dobija mesto u svakoj palestri (u staroj Grčkoj ili Rimu javno mesto za trening sportista. njegov posao bio je rat i čak ni draži Afrodite nisu mogle da mu pruže uzbuđenje koje je doživljavao od strasnog i prirodnog ubijanja. Kao brzi i snažni mladić.). videćemo kako je sakaćenje ovih hermi uoči ekspedicije protiv Sirakuse stvorilo neposredni uzrok propasti Alkibijada i Atine. On je i bog putnika pešaka i zaštitnik glasnika. a njegovo obožavanje poteklo je od kulta svetog kamenja. on je on granični kamen ili njegov bog. jedna je od njegovih omiljenih oznaka. "dok je ležao. Homer ga naziva "prokletstvom ljudi" i sa zadovoljstvom priča kako ga je Atena oborila kamenom. njihov karakteristični štap. svetaczaštitnik krivokletnika.mogao da legnem pored zlatne Afrodite". Kao glasnik on je bog rečitosti. onaj koji obeležava polje ili ga čuva. jedan od njegovih simbola je falus. On sam je glasnik koji nosi pismene naloge i naredbe Olimpa od boga bogu ili čoveku.

nežni Hermafrodit. boginju čiste ili svete ljubavi. Ali možda nije nikada stvarno bila lepa. kako nam kažu. Grci su je obožavali u mnogo oblika: kao Afroditu Uraniju ‡ Nebesku. devičanstva i materinstva ima i boginju lepote i ljubavi. kao Afroditu Pandemos ili Narodnu. imali su mogućnosti za svu željenu seksualnu slobodu. do kraja svog postojanja ostala je vezana za reprodukciju i plodnost u celom carstvu biljnog sveta. Posejdonom. koje su potrebu za visokom stopom rađanja učinila suvišnom. Mitologija. i čak kao Afroditu Kalipigos. stara suparnica Artemide. Dionisijem i mnogim smrtnicima kao što su Anhizes i Adonis. Ali sa razvojem civilizacije i povećanjem sigurnosti. Za Grčku je bilo karakteristično da pored božanstava vrline. U Atini i Korintu kurtizane su joj podizale hramove kao svojoj boginji zaštitnici. Konačno dolazi i na njega red da zadovolji Afroditu. ironična skoro kao istorija. Veneru ljupkog Natesa. Afrodita je bila prva od svih boginja majki. oni koji su hteli da učestvuju. Ona je bila boginja ljubavi čulnog i strastvenog juga. Hermesom. smislu za estetiku data je sloboda da u ženi vidi i druge vrednosti osim razmnožavanja i da Afroditu učini ne samo otelovljenjem ideala lepote. boginje ljubavi hladnog i lovačkog severa. sve dok . koji ima njihove draži i koji je nazvan po njihovim imenima. sa Kiprom kao svojim poluistočnjačkim domom. Paris dodelio zlatnu jabuku kao nagradu za lepotu. u takmičenju sa Herom i Atinom. već i božanstvom sveg heteroseksualnog zadovoljstva. boginju profane ljubavi u svim njenim oblicima. njihov potomak je. Nesumnjivo blisko-istočnog porekla. učinila ju je ženom sakatog Hefesta. Početkom aprila razni gradovi u Grčkoj slavili su njenu veliku svečanost Afrodiziju. životinja i ljudi."homerovskih" Himni govori nam kako je u mladosti napeo strune preko oklopa kornjače i tako pronašao liru. ali se ona tešila Aresom. i tom prilikom.$107$ NJoj je.

i njegovog samovoljnog brata Posejdona. Zevsovoj zakonitoj ili nezakonitoj deci moramo da kao glavne Olimpljane. Talija za komediju i idiličnu poeziju. Heba. Leta. Eumenide. boginja mladosti. jer on je zapovedao ne samo morem. ili Svadbena Pesma. a Sapfa zvala "neposlušnom divljom životinjom koja smekšava udove. hramove na opasnim rtovima. Smrt. Grci su ih sa ublažujućim eufemizmom zvali Dobronaklone. Bila je tu Hestija (rimska Vesta). Bila je tu i Nemeza. koja je pomagala ženama na porođaju. i bezbroj drugih. Obožavali su ga čak narodi iz zemalja bez izlaska na more. dodamo njegovu sestru Hestiju.. Euterpa za lirsku poeziju. Bile su tu i tri Gracije i njihovih dvanaest pratilja. koja je ljudima odmeravala dobro i zlo i kažnjavala nesrećom sve koji su bili krivi za /hybris/ ‡ drskost u blagostanju. Ovaj grčki Neptun. Sreća. izjednačavao je sebe sa Zevsom. tražeći milost. Dike ili Pravda. Terpsihora za horsku igru i pesmu." Tu je bio Himen. boginja ognjišta i svete vatre na njemu. Starost. Ejlejtija. Kaliopa za epsko pesništvo. i Eros. Čak i na Olimpu bilo je mnogo podređenih božanstava. Geras. San. Tiha. Oneir.. Hora. Furije koje nisu ostavljale nekažnjeno nikakvo zlo. Erato za ljubavno pesništvo i podražavanje. jer personifikacijama nije bio kraja. koga je Hesiod učinio stvoriteljem sveta. Melpomena za tragediju. on je bio taj koji je vodio tajanstvene podzemne reke i pravio zemljotrese sa plimskim talasima. tu su bile Mojre. bezbedan u svom vodenom carstvu. LJubav. Polihimnija za himne. boginju ognjišta. NJemu su se molili grčki pomorci i podizali mu. . Uranija za astronomiju. Bile su tu i strašne Erinije. I konačno. Bilo je i Devet Muza da inspirišu umetnike i pesnike: Klio za istoriju. gorko-slatkom mučenju. Zaborav. Demon Sna. Hipnos. ponekad Zevsov glasnik. duga. već i rekama i izvorima.je Praksitel nije ponovo stvorio i dao joj dražest i lepotu za koje joj je Grčka mogla oprostiti sve njene grehe. Zatim Irida. Tanatos.

posvećenim Dionisu.Parke ili Suđaje. i pijući i igrajući padale su u stanje mahnitosti u kome je nestajala svaka kontrola. Dva dana neumereno su pile i. U stvaranju ovog mita pomešani su mnogi likovi i legende. U Trakiji. U ovoj koncepciji grčka religija našla je svoj vrhunac i prešla u nauku i zakon. smrti i uskrsnuću svog boga. sada pod imenom Dionis. o patnji. Vrhunac i centar njihove ceremonije bilo je . U proleće. Otac je njega voleo najviše i postavio ga je da sedi pored sebe na nebeskom prestolu.$108$ Oplakivanje Dionisove smrti i radosna proslava njegovog uskrsnuća formirala je osnovu rituala široko rasprostranjenog među Grcima. Zevs ga je. ili pomahnitalim ženama. ali Titani su ga čak i u tom obliku uhvatili. "rogato dete". Za kraj smo ostavili najproblematičnijeg od svih grčkih bogova. najtežeg za klasifikaciju. a zatim u bika. rodila ovog boga po drugi put. najpopularnijeg. koje su neumitno regulisale život i vladale. koga je Zevsu rodila njegova kćer Persfona. Za Grke on je bio Zagrej. predvođene Menadama. uzgojitelj i čuvar vinove loze. kao drugi Triloni. postao bog opijenosti i završio kao sin boga koji je umro da bi spasao čovečanstvo. kada bi se rascvala loza. Išle su u divljoj procesiji. smatrali nerazumnim svakoga ko ne bi izgubio glavu. i bogovima i ljudima. Zevs ga je dao Semeli koja je. on je bio bog pića koje se pravilo od ječma i bio je poznat kao Sabazije. spasla njegovo srce i odnela ga Zevsu. Atena je. Grkinje su odlazile u brda da dočekaju ponovo rođenog boga. kao naši manje religiozni pijanci. isekli njegovo telo na komade i skuvali u kazanu. u Grčkoj je postao bog vina. pretvorio u kozu. slušale su napeto priču koju su već tako dobro znale. njime oplođena. kako su neki govorili. počeo je kao boginja plodnosti. Kada je ljubomorna Hera podbola Titane da ga ubiju. Dionis je na Olimp primljen tek kasno u svojoj karijeri. želeći da ga preruši. koja ga je dala Grčkoj kao trojanskog konja.

Izvesno vreme Dionisa je pobedio Apolon. Hristom. olimpijska i mistička. bika. ali Apolon je na kraju odstupio pred Dionisovim naslednikom i pobednikom. čežnju za zanosom i posedovanjem. daju mu zvanične svetkovina i pretvore bančenje njegovih poklonica od divlje vinske ekstaze u brdima u svečane povorke. kako su mislile. misticizmom i misterijom. ponekad i muškarca (u njima su videli inkarnaciju boga). po jednom od njegovih imena. uzimale su njegovo ime. snažne pesme i plemenitu dramu Velikih Dionisija.hvatanje koze. Prva je bila . Sveštenici Delfa i vladari Atine pokušavali su da održe kult na distanci. još živu žrtvu rastrgle bi tada na komade u spomen na Dionisovo komadanje. U tom božanskom entuzijazmu$109$ bile su ubeđene da bog i one u mističnom i trijumfalnom sjedinjenju postaju jedno. druga verovatno aheodorska. treća egipto-azijska. bog ući u njih i ovladati njihovom dušom. Takav je bio strastveni kult koji je sišao iz Trakije u Grčku kao srednjevekovna religijska epidemija. sticale božansku spoznaju. sve što su mogli da učine bilo je da Dionisa prihvate na Olimpu. tako su se oslećale oslobođene tereta tela. da ga helenizuju i humanizuju. onda bi pile krv i jele meso u svetom obredu kroz koji će. bile bogovi. bile u stanju da proriču. Ili su svoje stanje nazivale /ectasis/. odvlačeći jedan region za drugim od hladnih i mirnih Olimpljana državnog kulta u veru i ritual koji je zadovoljavao žudnju za uzbuđenjem i oslobađanjem. izlaženje iz svoje duše da bi se sastale i spojile sa Dionisom. nazivale sebe. Prva je verovatno bila pelazgo-mikenskog porekla. /III/ MISTERIJE U grčkoj religiji postojala su u suštini tri bitna momenta i faze: htonska. druga nebeskim. ali nisu u tome uspeli. treća vaskrslim bogovima. /Bacchoi/. i znale da sada neće nikada umreti. Prva se klanjala podzemnim.

Mnoga mesta u Grčkoj proslavljala su ovakve mističke obrede. koji je tokom grčke istorije mnogo puta razaran i ponovo građen. U Manjim misterijama. smrt i vaskrsnuće nekog boga. na stare teme i magiju vegetacije i posvećeniku obećavali ličnu besmrtnost. ali radosnom hodočašću četrnaest milja duž Svetog puta do Eleusine. izvođeni simbolički rituali i u kojima su vernike sačinjavali samo posvećenici. Prva je preovladavala pre homerovskog doba. nagrađujući ljude Atike za ljubaznost prema njoj u vreme njenih lutanja osnovala u Eleusini svoj najveći hram. treća u nižoj srednjoj klasi. oni koji su prošli kroz takve obrede . Oni koji su bili očišćeni kupanjem i postom sada su mogli da pristupe manjim obredima. Rituali su obično u poludramskom obliku predstavljali ili slavili uspomenu na patnju. ukazivali u prošlost. druga za vreme. U grčkom smislu misterija je bila tajna ceremonija u kojoj su otkrivani sveti simboli. noseći na čelu kolone kip htonskog božanstva Jakha. U septembru su kandidati i ostali išli u ozbiljnom. ali se ni jedno drugo mesto u tom pogledu nije moglo meriti sa Eleusinom. Veće misterije trajale su četiri dana duže. Pisistratom i Periklom svečanost Demetre u Eleusini prihvatila je i Atina. treća posle njega. Pod Solonom. U vreme periklovske Prosvećenosti najsnažniji element u grčkoj religiji bila je misterija. druga među imućnima. koje su se svakog proleća održavale blizu Atine.najpopularnija među siromašnima. Jedan mit objašnjavao je kako je Demetra. kandidati za inicijaciju prolazili u kroz preliminarno očišćenje samozaranjanjem u vode Ilisa. Tamošnje misterije bile su predahajskog porekla i izgleda da su prvobitno bile jesenja svečanost oranja i sejanja. posle toga dan se završavao svetim igrama i pesmama. Procesija je stizala u Eleusinu pod svetlom baklji i svečano postavljala kip u hram. koja ju je uzdigla do višeg nivoa savršenosti i pompe.

izložen je požnjeveni klas žita ‡ obilje u poljima. sveti objekti. Rezime ceremonije bilo je mističko venčanje jednog sveštenika koji je predstavljao Zevsa sa sveštenicom koja je otelovljavala Demetru. i kao simbol Demetrinih porođajnih muka. čak je i pobožni Eshil za dlaku izbegao osudi zbog nekoliko redova koji su mogli da odaju tajnu. /Mystai/. Poklonike bi tada pod slabim svetlom baklji poveli u mračne podzemne pećine koje su simbolisale Had. a tamo su onda pokazivani. uveravaju nas. čini se. sa svečanim uzbuđenjem. pod pretnjom smrtne kazne. U doba Pisistrata Dionisijeve misterije ušle su u Eleusinsku liturgiju religioznom zarazom: bog Jakho identifikovan je sa Dionisom kao sinom Persefone. gde se obavljala sveta ceremonija. osetili bi jedinstvenost Boga i jedinstvo Boga i duše. Ali . tajna je dobro čuvana tokom čitavog antičkog perioda. Vrlo verovatno da je tema bila otmica Persefone od strane Plutona. a legenda o Dionisu Zagreju dodata je mitu o Demetri. jer bi ubrzo zatim. koja je blistala od svetla i. U toj ekstazi otkrovenja.godinu dana ranije odvođeni su u Dvoranu inicijacije. pijući svetu mešavinu brašna i vode i jedući svete kolače. Ovo simbolično venčanje donosilo je magičnom brzinom plod. prekidali su post učestvujući u svetom pričešću u spomen Demetri. usledila svečana objava da je "Naša Gospa rodila svetog dečaka". Kakav se zatim mistički ritual obavljao. vraćanje Device na zemlju i otkrivanje poljoprivrede Atici. kako nam kažu. Ceremonija je na svaki način bila simbolična i imala neku ulogu u stvaranju dionisijevske drame. pretstavljala prebivalište blaženih. ne znamo. bili su izdignuti iz iluzija individualnosti da bi spoznali mir apsorpcije u božanstvo. tužno lutanje Demetre. ili iskušenici. a zatim do neke gornje odaje. relikvije ili ikone koje su do tog trenutka bile sakrivene.

muzici i poeziji. nežan. Zevs je u znak pokajanja zbog onoga što je učinjeno postavio Orfejevu liru kao skup zvezda na nebo.kroz sve forme osnovna ideja misterija ostala je ista: kao što se seme ponovo rađa." kaže Diodor. U sedmom veku u Heladu je iz Egipta. Svirao je liru tako dobro i pevao toliko melodično. Kada je u grčkoj religiji skoro sve nestalo. očarao svojom lirom Persefonu i dobio dozvolu da Euridiku povede ponovo u život pod uslovom da ne pogleda unatrag prema njoj sve dok ne stignu do površine zemlje. Kao njegov izvor nalazimo. u dobu Argonauta. rastrgle su ga u jednoj od svojih dionisijevskih orgija na komade. i to ne samo sumorna. već život sreće i mira. da su oni koji su ga čuli skoro počeli da ga obožavaju kao boga. sahranjena je na . Tračanina koji je "po kulturi. u Aleksandriji ponovo sjedinjena sa onim egipatskim verovanjem u besmrtnost iz koga su potekli Grci. samo da bi video kako je ponovo odvlače dole u podzemni svet. On se oženio lepom Euridikom i skoro poludeo kada ju je uzela smrt. kivne na njega što ne želi da se sa njima teši. koja je još uvek pevala. čak i važniji u grčkoj istoriji od misterija Eleusine. divlje životinje postajale bi pitome na zvuk njegovog glasa. dala je hrišćanstvu oružje sa kojim će osvojiti Zapadni svet. Otkinuta glava. Vrlo je verovatno da je postojao. On je prikazan kao blagog duha. mračna egzistenciju Hada. meditativan. Tračanke. ponekad muzičar. ali fascinantni lik Orfeja. a drveće i stene napuštale su svoje mesto i sledile zvuk njegove harfe. Jurnuo je u Had. Trakije i Tesalije došao još jedan mistički kult. mračni. osvrnuo se. tako neka se mrtvima obnovi život. ponekad reformatorski asketski Dionisov sveštenik. ova utešna nada. "daleko premašio sve ljude o kojima znamo". srdačan. mada sve što sada znamo o njemu nosi oznake mita. Kod poslednje prepreke njime je ovladao strah da ga ona više ne sledi.

Lezbosu u raspuklini koja je postala mesto popularnog proročišta. Jedna druga forma usvojila je ideju transmigracije: duša se stalno ponovo rađa u živote koji su srećniji ili gori od prethodnog. Posle smrti. ove su himne dobile sveti karakter kao nadahnute božanstvom i formirale osnovu jednog mističkog kulta povezanog sa Dionisovim. smrti i uskrsnuća božanskog sina Dionisa Zagreja i uskrsnuće svih ljudi u budućnost nagrade i kazne. ili ranije. Jedna forma doktrine smatrala je ovu kaznu večnom i prenela kasnijoj teologiji pojam pakla. verovalo da su bili čovekovi pretci. Pošto se za Titane. a možda i jeste. Ali čovek može da se teši jer zna da su Titani pojeli Dionisa i da zato svaki čovek u svojoj duši čuva delić neuništivog božanstva. kako nam kažu. kazna je bila stroga. koji su ubili Dionisa. Ako ga je presuda proglasila krivim. ritualu i moralnom uticaju. kaže orfička teologije. kao egipatska "Knjiga mrtvih". jedan učeni čovek po imenu Onomakrit izdao je ove pesme oko 520. kaže grčko predanje. tamo su. a kao kazna za ovo duša je zatvorena u telu kao u nekom zatvoru ili grobu. ali daleko iznad njega po doktrini. Verovanje je u suštini bilo afirmacija strasti (patnje). U šestom veku. već prema . U kasnijim vremenima tvrdilo se da je za sobom ostavio mnogo svetih pesama. slavuji pevali posebnom nežošću. Na nalog Hiparha. upućivali su vernike u veštinu pripremanja za ovaj opsežni i finalni ispit. U mističkom sakramentu pričesti orfički poklonici jeli su sirovo meso bika kao simbol Dionisa da bi slavili uspomenu na ubistvo i jedenje boga i da bi ponovo apsorbovali božansku suštinu. ljaga prvorodnog greha počivala je na celom čovečanstvu. duša odlazi dole u Had i mora da se suoči sa sudom bogova podzemlja. kao što su homerovske balade bile izdate jednu generaciju pre toga. orfičke himne i ritual.

I pokazuju im gomilu knjiga koje su napisale Muze i Orfej. i oni stoje podjednako na usluzi i živima i mrtvima. Druga varijanta nudila je nadu da se kazna u Hadu može završiti pokajanjem koje pojedinac vrši unapred. Ove poslednje (ceremonije) nazivaju misterijama i one nas oslobađaju od Muka paklenih. i Platon opisuje sa skoro luterovskim gnevom prodavanje takvih indulgencija u Atini četvrtog veka pre naše ere: Prosjaci proroci idu do vrata bogatih ljudi i ubeđuju ih da im je podarena moć da pomoću žrtvovanja ili čaranja okajavanju grehe koje su počinli oni ili njihovi oci. Bratstvo orfičkih iskušenika nije imalo crkvenu organizaciju ni odvojeni život. ali ako ih ne slušamo. izbegavanjem da jedu meso . i ovaj točak ponovnog rođenja okretaće se sve dok se ne postigne potpuna čistota i duša bude primljena na Ostrva blagoslovenih. a po kojima obavljaju svoje rituale.. niko ne može da kaže šta nas čeka.. Rapuštenost Olimpljana zamenjena je strogim kodeksom ponašanja i moćnog Zevsa polako je skinuo sa prestola nežni lik Orfeja. pre smrti. ili ga posle njegove smrti vrše njegovi prijatelji. ali oni su se razlikovali svojom belom odećom. . Uprkos tome. u orfizmu je bilo idealističkih tendencija koje su kulminirale u moralu i monaštvu hrišćanstva. dualistički pogled na telo kao zlo i dušu kao božansku. kao uslova izbavljenja duše.poštenju ili pokvarenosti prethodne egzistencije.. Pojam greha i savesti. i ubeđuju ne samo pojedince već i cele gradove da se okajanje i ispaštanje može izvršiti žrtvovanjem ili zabavama (ceremonijama?) koje ispunjavaju časove dokolice. potčinjavanje čovečjeg tela. ušao je u grčku misao.. isto kao što će Hrist svrgnuti Jahvea. postalo je glavni cilj religije. Na taj način stvorena je doktrina o čistilištu i indulgencijama.

religija je u njoj posvuda igrala veliku ulogu i svaka vlada štitila . Olimpljanima radosni ritual dobrodošlice i hvale. NJihovi rituali sve više i više su zadirali u javno obožavanje bogova sa Olimpa. čistilištu i nebu. vredi pomenuti da su najstariji postojeći orfički dokumeti nađeni u južnoj Italiji. a za državu glavni sudija. kao i sakramentalno jedenje tela i krvi i božanstvenosti boga direktno su ili indirektno uticali na hrišćanstvo. Neoplatonisti iz Aleksandrije posedovali su veliku zbirku orfičkih rukopisa i na njima zasnivali mnogo od svoje teologije i misticizma. Oni su u izvesnim pogledima predstavljali Puritansku revoluciju u Istoriji Grčke. Htonskim bogovima priređivan je sumorni ritual umirivanja i izbavljenja. odeću i teoriju o transmigraciji. o božanskom sinu ubijenom i ponovo rođenom. Uticaj sekte bio je širok i trajan. o telu protiv duše. njegovu nadu u besmrtnost. Život u Grčkoj nije bio tako svetovan kao što je opisano. njegovu puritansku tendenciju. Platon je prihvatio njegovo suprotstavljanje tela i duše. Ni jedna forma ceremonije nije zahtevala sveštenika: za porodicu ulogu sveštenika igrao je otac. Možda su odavde pitagorejci uzeli svoju ishranu. Mada je mnogo toga u orfizmu odbacivao. Doktrine o paklu. /IV/ VEROVANJA Grčki ritual bio je isto tako raznovrstan kao i božanstva kojima je bio posvećen. Deo panteizma i asketizma stoicizma može se pratiti do orfičkog porekla.i stepenom asketizma koji se obično nije mogao povezati sa helenskim običajima. Osnovne ideje i ritual orfičkog kulta i danas su živi i cvetaju među nama. mističkog spajanja i izbavljenja. koje je i samo bilo misterijska religija ispaštanja i nade.

U svešteničkoj kasti nije bilo hijerarhije. U Grčkoj su crkva i država bile jedno. pravovernosti. Za obuku sveštenika nije bilo seminara (bogoslovija. Bogomolja je moglo da bude domaće ognjište. tu. u nekim trenucima. preuzimala voćstvo u religiji i spustila sveštenstvo na nivo nižih funkcionera u hramovima. krutog verovanja. Ali dok je u Egiptu i na Bliskom Istoku sveštenstvo dominiralo nad državom. gradsko ognjište u gradskoj većnici. Imovinu hramova u nekretninama. postavljan je njegov kip i pred njim je gorelo svetlo koje nije smelo da se ugasi.). Često su ljudi identifikovali boga sa kipom. oblačili i pažljivo negovali i ponekad ga grdili zbog nemara. U zapisima hrama beležio se istorijat svečanosti boga i glavni događaji u životu grada ili grupe koja mu se klanja. neki hram za boga sa Olimpa. svaki čovek mogao je da veruje u šta želi. novcu i robovima kontrolisali su i njome upravljali državni službenici. religija se nije sastojala od ispovedanja nekih verovanja. . već od učestvovanja u zvaničnom ritualu. znojio ili plakao ili zatvarao oči. to je bio izvor i prvi oblik grčke istoriografije. u Grčkoj je država dominirala nad sveštenstvom. Hram nije bio za vernike već za boga. oni su kip prali. prim prev. na mnogim mestima položaj bi pripao onome koji ponudi najviše. sveštenici jednog hrama ili države obično nisu imali veze sa onima iz druge. nekakav rascep u zemlji za neko htonsko božanstvo. pod uslovom da ne poriče ili bogohuli na bogove grada. ovde su se sastajali vernici i na tom mestu mogle su da nađu pribežište su sve progonjene osobe. Nije bilo crkve.je zvanični kult kao bitan po društven red i političku stabilnost. čak i ako su bile ukaljane ozbiljnim zločinom. svako je mogao da bude izabran ili imenovan za sveštenika ako je poznavao rituale boga. u njegovom domu. Prostor hrama bio je sveti i nepovrediv. pričali su kako se kip.

onda su izmišljani novi mitovi da bi objasnili njegovo uvođenje. molitve i ponekad svetog obeda. muzika stvara religiju isko koliko religija stvara muziku. žrtve. . Kada bi stigli do oltara ‡ obično postavljenog ispred hrama ‡ vernici su žrtvom ili molitvom pokušavali da odvrate gnev svog boga ili zadobiju njegovu pomoć . mogli su da ponude skoro sve od vrednosti ‡ kipove. ljudsko biće. ili neki ritam. kod velike potrebe. ljudske žrtve bacane su sa stena Kipra i Leukasa da zadovolje Apolona. kao što su Ksenofonovih "Deset hiljada" učinili pri svom povlačenju. grnčariju. Često bi ceremonija nadživela čak i sećanje na uzrok koji je podstakao njen nastanak. oružje. Za ceo proces muzika je bila od bitnog značaja. lozu ili drveće..Ceremonija se sastojala od povorke. jezik rituala ostajao je isti. Kao pojedinci. odeću. Živi jezik se menjao. tronošce. Agamemnon je ponudio Ifigeniju za vetar. kada ovakve predmete ne bi koristili bogovi. kao i metri koji su kasnije ukrasili snažnu profanost Arhiloha. Grupe bi nudile plodove polja. Armije su mogle da ponude deo svog plena. kazane. ali ne i ritual. reljefe. mit ili verovanje mogli su se promeniti. jer bi bez muzike religija bila teška. ponekad. češće neku životinju koja bogu prija. retko se menjao neki slog ili akcija. živa slika i dramska pretstava.. Od pesama u hramu i procesijama potekla je poezija. svaka reč u himni i molitvi bila je sačuvana u nekoj knjizi koja je bila sveta za porodicu ili državu. nameštaj. činili bi to sveštenici. nepromišljenu strast Sapfe i skandalozne škakljivosti Anakreonta. bogu se novina možda ne bi svidela ili je ne bi razumeo. pevanja. Ahil je ubio dvanaest trojanskih mladića na Patroklovoj lomači. ali uzbuđenje zbog starosti nadoknađivalo je razumevanje. Deo procesije mogla je da bude i magija i maskerada. U većini slučajeva osnovni ritual bio je određen običajem i svaki njegov trenutak. vremenom su poklonici prestali da shvataju reči koje su koristili.

ali su drugi protestovali. obavijenog masnoćom. Temistokle je.e. Međutim. Životinje koje su podnele glavni teret ovog napretka u Grčkoj bili su bik. ovca i svinja. da je apsurdno zamisliti da neka božanstva i sile uživaju u ubijanju i žrtvovanju ljudi". u Masaliji. u vreme kuge. Životnjska žrtva je. da svetom ne vladaju tifoni i džinovi. a slični ritual.n. odlazili . u Arkadiji je Zevs primao ljudske žrtve sve do drugog veka naše ere. kažu. u bici kod Salamine žrtvovao Dionisu persijske zarobljenike. jer su žrtve ograničene na osuđene kriminalce čija bi čula otupili vinom. pobožnost naroda lomila se u kritičnoj tački: samo su kosti i malo mesa. odenuli u svetu odeću. za očišćenje grada bogovima ponudi. kao imitacija ili pravi. na kraju je zamenjeno žrtvovanjem životinje. ponekad do smrti. neki od njegovih savetnika su mu savetovali da je podnese. govoreći "da takva varvarska i bezbožna obaveza ne može da se dopadne bilo kom Vrhovnom biću.druge su podnošene Dionisu u Hiosu i Tenedosu. ukrasili svetim granama i bacali sa stene u smrt uz molitvu da bude kažnjen za sve grehe svog naroda. dakle. pre svake skupštine u Atini mesto sastanka bilo bi očišćeno žrtvovanjem svinje. bio je svake godine izvođen na svečanosti Targelije. bila veliki korak u razvoju civilizacije. U Atini je bio običaj da se u slučajevima velike gladi. već zajednički otac bogova i smrtnika. u obliku ritualne imitacije ili u stvarnom činu. Kada je u noći uoči bitke kod Leuktre (371. godine p.$110$ Vremenom je žrtvovanje ljudi ublaženo.) beotijski vođa Pelopida usnio san koji je izgledalo da kao cenu pobede tražio ljudsku žrtvu na oltaru. jednog od siromašnijih građana nahranili bi na javni trošak. Spartanci su svečanost Artemide u Ortigiji proslavljali bičevanjem mladića na njenom oltaru. Pre svake bitke supravničke armije slale su prema nebu žrtve u srazmeri sa željenom pobedom. jedan ili više žrtvenih jaraca. kuge ili neke druge krize.

ali on je sam izvršio izbor i sada mora da ostane pri njemu zauvek. magičnim formulama izgovorenim nad njom ona je. koji su. Životnjska žrtva održala se tokom celog grčkog perioda sve dok je nije okončalo hrišćanstvo. koje ju je mudro zamenilo duhovnom i simboličnom žrtvom Mise. bila prožeta životom i moći boga. Zevs je "obema rukama" odabrao mast. Na sličan način vino se sipalo prvo na žrtvu.bogu. a zatim u pehare vernika. tešio i jačao. kako su se nadali. razgnevio. /V/ PRAZNOVERJA . Tačno je da se Zevs. Na ovaj se blaži način čovek. pili sa bogovima. Ali posle žrtve Olimpljanima vernici bi posvećenu žrtvu pojeli i to ne u zastrašenom okajanju pred bogom. a kosti u masnoću i onda zatražio od Zevsa da odabere šta više voli. bila je to vešta izmena koja je žrtvu u krvi pretvorila u litanije hvale. kada je otkrio da je prevaren. izložen na svakom koraku slučaju i tragediji. U /thiasoi/. koja će sada mistički preći u njegove pričesnike. Posle htonske žrtve nije sledio nikakav zajednički obed. u koja su u Atini bile organizovane mnoge trgovačke i društvene grupe. već u radosnoj zajednici sa njim. ili bratstvima. ova ideja o božanskom pričešću i zajedničkom religioznom obedu formirala je kariku koja ih povezuje. takoreći. Samo u žrtvi htonskim bogovima sve se davalo božanstvu i cela bi životinja izgorela do pepela u "žrtvi paljenici". Grci su pričali kako je u danima džinova Prometej omotao jestive delove žrtvene životinje u kožu. Da bi se opravdali. od božanstava donjeg sveta ljudi su se više plašili nego onih sa Olimpa. ostatak je zadržavan za sveštenike i vernike. jer to bi moglo boga da dovede u iskušenje da dođe i da se pridruži gozbi. U izvesnoj meri zamena za žrtvu postala je i molitva. pozivajući u pomoć misteriozne sile sveta.

čudotvorna moć koja se zvanično pripisivala ovim relikvijama mogla je svakako da bude deo tehnike vladanja. isto tako i rođenje. da bi oterao od sebe duha koji je osvojio mrtvog čoveka. poprskao bi se vodom iz suda koji je za ovakve potrebe bio postavljen na vratima. Ovo praznoverje graničilo se sa naukom i u izvesnoj meri predviđalo našu teoriju o bolesti izazvanoj bacilima. Ludilo je značilo biti opsednut stranim duhom.Između ovog gornjeg i donjeg pola grčke religije. Ovi demoni uvek su pokušavali da uđu u njega. Tako je mrtva osoba bila "nečista". /keres/ su ga uhvatili jednom za uvek. da ga špijuniraju. Nije samo prosečni Grk prihvatao priče o čudima ‡ o Tezeju koji se diže iz mrtvih da bi se borio na Maratonu ili o Dionisu koji pretvara vodu u vino: takve priče javljaju se u svakom narodu i deo su oprostive poezije kojom mašta razvedrava svakodnevni život. Ono što je tištalo pobožnog Grka bio je oblak duhova koji ga je okruživao. Seksualni odnos činio je osobu nečistom. Kada je Grk napuštao kuću u kojoj je ležao mrtvac. valjao se okean magije. da ga ometaju i čine mu zlo. iza i ispod genija koje ćemo slaviti bile su mase ljudi. Možemo čak da pređemo preko želje Atine da sačuva Tezejeve kosti i Sparte da donese natrag Orestove kosti iz Tegeje. on je sve vreme morao da bude na oprezu i izvodi magičke ceremonije da bi ih rasterao. spremnih i sposobnih. značila biti opsednut nekim stranim duhom. siromašnih i jednostavnih. Ova koncepcija bila je proširena na mnoge oblasti čak i tamo gde bi je teško primenila i naša bakteriofobija. praznoverice i vračanja. porođaj i ubistvo (čak i nenamerno). ludak je bio "izvan . za koje je religija bila zamka straha umesto lestvice nade. kako je verovao. Svaka bolest je. prema Grcima. olimpljanskog i podzemnog. dodirnuti bolesnu osobu značilo je dotaknuti njenu nečistotu ili "opsednutost". naši bacili i bakterije su sadašnji moderni oblici onoga što su Grci zvali /keres/ ili mali demoni.

rezimirao u jednom od njegovih "Karaktera": Praznoverice kao da su neka vrsta kukavičluka u odnosu na božansko. odgovarajućim ritualom moglo se očistiti čak i od namernog ubistva. Sveštenik je bio stručnjak za očišćenje. magijom i molitvom. Kada prođe pored jednog od glatkih kamenova postavljenih na raskrsnici on će ga pomazati uljem iz svoje flašice i neće krenuti dalje dok ne klekne i dok mu se ne . Iz ovog verovanja u atmosferu duhova koja okružuje čoveka poteklo je hiljadu praznoverica. Ipak je multiplikacija tabua i rituala očišćenja kod religioznog Grka stvarala stanje duha neverovatno slično puritanskom osećaju greha.sebe". mogli da se očiste. hramovi. ako je od crvene vrste on će zazvati Dionisa. Tvoj Praznoverni čovek neće krenuti u novi dan dok nije oprao ruke i poprskao se na Devet Izvora i u usta stavio malo lovorovog lista iz hrama. čak i čitavi gradovi i to veoma slično kako ih mi dezinfikujemo ‡ vodom. Pokajanje u takvim slučajevima nije bilo neophodno. koji su došli da se klanjaju. vračanjem. tako da bi se oni. izgradiće odmah na tom mestu svetilište. dimom ili vatrom. religija nije bila toliko stvar morala koliko tehnika manipulisanja duhovima. sve što je bilo potrebno bilo je da se oslobodite zlih posesivnih demona... U svim tim slučajevima smatralo se da je potrebna ceremonija očišćenja. možda sugestivnim simbolizmom. Posuda sa čistom vodom stajala je na ulazu u svaki hram. Povremeno su čišćeni domovi. naslednik Aristotela. I ako mu mačka pređe preko puta on neće nastaviti istim pravcem dok neko drugi ne prođe ili ne baci tri kamena preko ulice. Primeti li zmiju u svojoj kući. ako je to sveta zmija. koje je Teofrast. on je mogao da istera duhove udaranjem u bronzane sudove. Mišjenje da su Grci bili imuni na ideje savesti i greha teško će se održati posle čitanja Pindara i Eshila.

Praznoverje je jedna od najstabilnijih društvenih pojava.pokloni. kao što su rođenje deformisanih životinja i ljudi. on će otići odmah čarobnjaku da pita šta mora da uradi. zanemareni prosjak mogao je da na nekog baci kletvu koja će mu uništiti život. ono ostaje skoro nepromenjeno vekovima i kroz civilizacije. nego čak u svojim formulama. moglo je biti razlog da se ne ode na put ili napusti neki pothvat.. on se naježi i pljuje sebi u nedra. Ako opazi ludaka ili epileptčara. niti sastajanje sudova. manje pomračenje moglo je da zaustavi ili vrati armije i dovede velike ratove do katastrofalnog završetka.. Ako miš izgricka njegovu vreću sa brašnom. bilo je osoba obdarenih snagom moćne kletve: razljućeni roditelj. ne samo u svojim osnovama. Platon nije smatrao svoje "Zakone" kompletnim bez donošenja zakona protiv onih koji ozleđuju ili ubijaju magijom. a ako je savet "Pošalji vreću obućaru da je zakrpi". one su mogle da smešaju ljubavne napitke ili afrodizijake i mogle su tajnim lekovima kod čoveka da izazovu impotenciju ili kod žene sterilitet. Verovanje u nesrećne dane bilo je toliko rasprostranjeno da se na takve dane nije moglo održati nikakvo venčanje. Pored toga. Kijanje. spoticanje. on na savet ne obraća pažnju i oslobađa se zla obredom smirivanja. /VI/ PROROČIŠTA U svetu tako prepunom natprirodnih sila izgledalo je da . Neke osobe posedovale su magičke sposobnosti. niti započeti neki poduhvat. Priprostiji Grci verovali su i učili i svoju decu da veruju u raznovrsna strašila. Čitavi gradovi povremeno su uznemirivani "predznacima" ili čudnim zbivanjima. Veštice nisu srednjevekovne izmišljotine. obratite pažnju na Euripidovu Medeju i Teokritovu Simetu.

skoro svi su bili isto toliko praznoverni. koja su proricala budućnost čitanjem zvezda. Volja Božja) objavljivale su proročanstva u koja su verovali milioni Grka. Pre nego što je krenuo u ekspediciju na Siciliju. žvakala narkotično lišće . tri sveštenice. ispitivanjem životinjske utrobe ili posmatranjem ptičjeg leta. Nikija je angažovao grupu prinositelja žrtava. vračeva. Da bi ovu volju otkrili. prev. augura (sveštenik koji proriče po letu ptica. armijama i državama. i mada nisu svi generali bili pobožni kao ovaj veliki robovlasnik. a u istorijskom periodu proročište Apolona u Delfima. izvesne žene nazivane sibile (tj. a vlada je u pritaniji držala ljude koji su bili vešti u njihovom tumačenju.). zvanična sveštenica zvana Pitija sedela bi na visokom tronošcu iznad ove raspukline. Profesionalni vidovnjaci iznajmljivali su sami sebe porodicama. Čak je i Rim slao glasnike da traži ili da mu se sugeriše božja volja. svaka stara bar pola veka. radoznali Grci konsultovali su vidovnjake i proročišta. Javna proročišta postojala su u mnogim hramovima u svim delovima Grčke. hiljadu godina.životni događaji zavise od volje demona i bogova. Pošto se smatralo da moć proricanja posebno pripada intuitivnom polu. kako kažu. u ranim vremenima. Zevsovo proročište u Dodoni. Pojavljivao se niz muškaraca i žena koji su tvrdili da su nadahnuti ili vidovnjaci. prim. posebno u Joniji. gde je postala najslavnija među sibilama i živela. ali najslavnija i najviše poštovana bila su. Za sibilu Herofilu iz Eritre rečeno je da je prošla lutajući kroz celu Grčku sve do Kume u Italiji. Atina je kao i Rim imala zbirku starih proročanstava. tumačenjem snova. Ovo proročište pitali su za savet i "varvari" i Grci. Iz rupe u zemlji ispod hrama izlazio je neki čudan gas koji se pripisivao večnom raspadanju pitona koga je tamo ubio Apolon. uvežbane su da posredstvom transa konsultuju Apolona. udisala božanski smrad.

Ipak. čak i suprotna. Mada su opravdavali ljudsku žrtvu čak i kada je moralni osećaj Grka počeo da se protiv toga buni i nisu protestovali ni protiv nemoralnosti Olimpa. a rasutim grčkim gradovima obezbeđivali izvestan stepen međunarodne savesti i moralnog jedinstva. ali je doktrinarnom netolerancijom nisu ni ometali. Obavezale su se da neće nikada jedna drugoj uništavati gradove. One su se sastajale polugodišnje. Glavne zemlje članice bile su Tesalija. Magnezija. a u većini slučajeva glas proročišta melodično se slagao sa dominantnim uticajem u Grčkoj. Iz ovog sjedinjavajućeg uticaja proistekla je najstarija poznata konfederacija grčkih država. tako da se nepogrešivost proročišta održavala bilo šta da se dogodi. Fokida. Ftiotida. Beotija. Eubeja i Ahaja. padala u delirijum i dobijala konvulzije da bi. u proleće u Delfima. u jesen u Termopilima. da neće nikada opljačkati ‡ ili dozvoliti da bude opljačkana ‡ riznica Apolona u Delfima i da će napasti svaku zemlju koja ovaj zavet prekrši. da neće nikada prekidati snabdevanje vodom neke od zemaja članica. Oni su nužnoj politici Grčke davali korisnu natprirodnu potvrdu. projekat čije su dovršenje omele prirodne fluktuacije bogatstva i moći među državama kao i urođena suparnštva među ljudima . nadahnuta na ovaj način. Često je konačni odgovor dopuštao različita. Oni nisu bili ispred grčke misli. sveštenici su Grcima davali vredne lekcije iz umerenosti i političke mudrosti. izgovarala nesuvisle reči koje su sveštenici prevodili narodu. Amfiktionski savez bio je prvobitno religiozni savez naroda koji su bili "nastanjeni oko" svetilišta Demetre blizu Termopila. Dorida. Ovo je bio idejni projekat Lige Naroda. pomagali su uspostavljanju zakona.lovora. tamo gde ih spoljnje sile nisu ograničavale. Ni sveštenici verovatno nisu bili manje marionete od sveštenica. tumačenja. ponekad su primali mito. podsticali oslobađanje robova i otkupili mnogo robova da bi im darovali slobodu.

U trećem mesecu. protiv drugih grupa postajali su moćni instrumenti intrige i rata. održavala se Metagitnija. država je obezbeđivala /theorika/.. U drugom mesecu. Uspostavljene su i druge amfiktionije. ovo je. "koliko hramova. da svetini plati cenu ulaznice za igre ili drame koji su obeležavali praznik. Atina je. slavio je Pianopsiju. istog meseca. metagitnionu. Oskoforiju i Tesmoforiju. Atinjani su kretali u Eleusinu na Velike misterije. Četvrti mesec. pianopsion. Bogati su plaćali troškove. kao što znamo. grčka religija je uspela da mnogobrojnim svečanostima ublaži ustaljene tokove privrednog života. i dok su suparnički savezi potpomagali mir među svojim članicama. "Koliko žrtava ponuđenih bogovima!" uzviknuo je Aristofan. boedronionu. kada je posle četiri dana raznih takmičenja i igara celokupno građanstvo formiralo svečanu i raznobojnu povorku da sveštenici Atene ponese sveti peplos. sjajno izvezenu odoru u koju će se odenuti kip gradske boginje. kipova. manja svečanost u čast Apolona. hekatombeonu (juli-avgust). svetih procesija! Svakog trenutka u godini vidimo religiozne svečanosti i vencima okićene žrtve" za žrtvovanje.i grupama. odigravala se Panateneja. Tesalija je formirala blok vazalskih država i stalno dominirala Savezom. na primer. bila tema koju je Fidija odabrao za friz na Partenonu. svake četvrte godine. U prvom mesecu. ili fondove za spektakle. tada su Atinjanke odavale počast Demetri Tesmoforos (Zakonodavcu) sa . /VII/ SVEČANOSTI Ako već nije mogla da okonča rat. U Atini je kalendar u suštini bio religijski i mnogi meseci dobili su ime po svojim religioznim svečanostima. održavale su se Kronije (koje odgovaraju rimskim Saturnalijama). pripadala amfiktioniji Kalaurije. kada su gospodari i robovi sedali zajedno na radosnu gozbu..

održavalo se takmičenje u pijenju vina i ulice su bile mesta bučnih zabava. zatvorenici su oslobađani da bi učestvovali u svečanostima. Atinjani svih uzrasta.$111$ U devetom mesecu. duše! Antesterija je prošla" ‡ reči koje su postale poslovična fraza za teranje nametljivih prosjaka. U mesecu posejdonu Atina je slavila Italou. te godine je Tespis u Atini kao deo svečanosti inaugurisao dramu. Samo mesec memakterion nije imao nikakvu svečanost. ili žrtva Zevsu Meilihiosu. dolazile su Velike Dionisije. ili Svečanost cveća. U ovoj trodnevnoj proletnoj svečanosti posvećenoj Dionisu vino je teklo u izobilju i svi su bili manje ili više pijani. Na kraju gozbe ljudi su gonili iz kuće duhove pokojnika sa formulom isterivanja duhova: "Izlazite napolje. U antesterionu su održavane tri značajne proslave: Manje ili pripremne misterije. svečanost prvih plodova. u gamalionu to je bila Lenea.čudnim htonskim ritualom. trgovci i posetioci nagrnuli su u grad i povećali broj posetilaca na ceremonijama i dramama. proleće je bilo u vazduhu. iz svih klasa. more je bilo pogodno za plovidbu. koje je 534. Dijasija. Bio je kraj marta. dobacujući bestidne izraze. Svi poslovi bili su obustavljeni. noseći u povorci falusne ambleme. elafebolionu. uz simbolični silazak u Had i povratak ‡ očigledno magička ceremonija koja treba da donese povećanu plodnost tla i čoveka. i pre svega ‡ Antesterija. učestvovali su u procesiji koja je kip Dionisa nosila iz Elutere da bi je postavila u njegovo pozorište. u čast Dionisa. Žena kralja-ahronta vozila se na kolima pored kipa Dionisa i venčavala se sa njim u hramu kao simbol sjedinjena boga sa Atinom. Bogati su . u sjajnoj odeći. živi su u spomen svojih predaka imali svečani obed i ostavljali za njih posude pune hrane i pića. svi sudovi zatvoreni. U osnovi ovog veselog rituala provlačio se mračni i prigušeni glas straha i sticanja naklonosti pokojnika. ustanovio Pisistrat.

ali čak i u četvorogodišnjem periodu pretstavljale su ugodnu promenu od dnevnih napora i rada. ali u osnovi dani praznici. Po svom poreklu bila je sistem magije. "Patekion . ‡ U desetom mesecu. sa moralnošću. vrline ili blagosti. To su bili Panjonija na Mikali. konačno. Ovo su bile međudržavne igre. nego na dobro ponašanje. Atina je slavila Munihiju. Sreća Grčke bila je što je imala religiju dovoljno ljudsku ‡ u kasnijim danima dovoljno humanu ‡ da se radosno i kreativno poveže sa umetnošću. i to je u velikoj meri ostala do kraja. siromašni su išli pešice. a ni sami bogovi. u čast Artemide. Pitijina svečanost u Delfima. munihionu. a Atika je svake pete godine. skiroforionu. slavila Brauroniju. Dipolije i Bufonije. dolazile su svečanosti Skiroforije. za njima je išla dugačka povorka životinja namenjenih bogovima. Aretoforije.vozili kočije. Nemeanska pored Argosa. Čak je i u Eleusinskim misterijama.U targelionu se održavala Targelija ili svečanost žetve. svečanost Apolona na Delosu. a ne etike. spasenje zavisilo od ritualnog očišćenja. veći naglasak stavljao se na tačan ritual. muzikom i igrama i čak. /panegyreis/ ili opšti skupovi. Slične praznike imale su i druge države. a ne od plemenitog načina života. i na selu je svako sejanje i svaka žetva pozdravljana svečanim druženjem. poezijom. Nisu sve ove svečanosti održavane svake godine. nisu baš bili primer poštenja. mada su nudile natprirodne nade. Olimpijska u Elisu. Veće od svih bile su Panhelenske svečanosti. kako na Olimpu. /VIII/ RELIGIJA I MORAL Na prvi pogled grčka religija kao da nije imala velikog uticaja na moral. tako i na zemlji. Istamska u Korintu. Horovi iz gradova Atike priružili bi se ili međusobno takmičili u pesmi i igri. U dvanaestom mesecu.

porodici. Ritual očišćenja. svaki sastanak skupštine ili suda." govorio je sarkastični Diogen. svaki veliki poduhvat vojske ili vlade. Religija i patriotizam bili su povezani hiljadama impresivnih rituala. Ipak. na taj način su se uz pomoć nemilosrdne prirodne selekcije održavale snaga rase i njen kvalitet. jačem od svake države. svaka škola i univerzitet. kažu nam. služio je kao podsticajni simbol moralne higijene. braku. u bitnijim moralnim odnosima. već ga je podsticala i kroz strah čoveka da neće imati potomstva da ga pokopa ili pazi na njegov grob. koji drži mrtve. već sveti savez i tok krvi i vatre ognjišta koji se proteže daleko u prošlost i budućnost. mrko su gledali na pokvarenost. Kroz klanjanje ili ukazivanje počasti mrtvima. kao što je bio Orest. mada nejasnu i nepostojanu podršku. pa čak ni patrijarhalni skup roditelja. jer je Patekion primio inicijaciju u Eleusini". generacije su povezivane u stabilizirajućem kontinuitetu obaveza. dece i unuka. Sve dok se održavao uticaj ove religije Grci su se bujno razmnožavali i to kako najbolji. "imaće posle smrti bolju sudbinu od Agesilaja ili Epaminonde. svako . u ludilo ili smrt. kažnjavala svako zlo. žive i još nerođene u svetom jedinstvu. bog ili boginja najviše obožavani na javnim svečanostima predstavljali su apoteozu grada. svetili se gordosti. štitili stranca i molitelja i strahom su pomagali svetosti zakletve.lopov. grčka religija pritekla je na suptilan način u pomoć narodu i državi. klanu. Bogovi su vrlini davali opštu. a strašne eumenide terale su ubicu. Dika je. ma kako eksterni po formi. tako i najgori. Religija je rađanje dece činila ne samo uzvišenom dužnošću prema mrtvima. svaki zakon. Religija je centralnim događajima i institucijama ljudskog života ‡ rođenju. državi ‡ davala sakramentalno dostojanstvo i izbavljenje od haosa nepromišljene želje. tako da porodicu nisu činili samo bračni par i njihova deca.

Eshil i Sofokle ulili su u olimpskoverovanje svoj sopstveni etički žar. a drumovi loši. Svuda su se mešale planine ili voda. a Fidija je bogove oplemenio lepotom i dostojanstvenošću. povezivalo je grad sa njegovim trgovačkim partnerima više nego sa njegovim geografskim susedima. nego između Sibarisa i Sirakuze. uništila religiju koja je oblikovala moralni život Grčke. Ali Pitagora je u bogove sumnjao. Poglavlje /IX/ OPŠTA KULTURA RANE GRČKE /I/ INDIVIDUALIZAM DRŽAVE Dva suparnička zenita evropske kulture ‡ stara Helada i renesansna Italija ‡ počivali su na političkoj organizaciji koja nije bila veća od grada-države. bilo je isto toliko separatizma koliko i između Tebe i Sparte. na istoj beotijskoj ravnici. i mada je more bilo otvoreni put.ekonomsko ili političko udruženje. Demokrit poricao. Između Tebe i Plateje. a zatim oslabili. Sokrat ih je ignorisao. U Grčkoj. Pitagora i Platon su povezali filozofiju sa religijom i podržali doktrinu o besmrtnosti kao podsticaj moralu. verovatno bez namere da to učini. Umetnost. mostovi su bili retki. više između Sibarisa i Krotona na istoj italijanskoj obali. Euripid im se podsmevao. Ali geografija ne objašnjava grad-državu u potpunosti. Pindar. Na sve ove načine zajednica i pleme koristili su grčku religiju za odbranu od prirodnog egoizma čoveka pojedinca. bili su okruženi religioznom ceremonijom i molitvom. Gradove je razdvajala . ovom rezultatu verovatno je doprineo njen geografski položaj. književnost i filozofija prvo su ovaj uticaj ojačali. i na kraju je grčka filozofija.

čak i određene granice. jonske. Ovi faktori. jer su ih jačale i same političke podele.raznovrsnost ekonomskih i političkih interesa. Ceo svet zna da je ovaj politički atomizam Heladi doneo . to je za Grke bio najbolji postojeći kompromis između onih dveju neprijateljskih i fluktuirajućih komponenti ljudskog društva ‡ reda i slobode. /cujus/ /regio. mesto sastajanja i sudsko sedište za ljude koji obrađuju istu zemlju. To nije bila nikakva nova administrativna forma: videli smo da je bilo gradova-država u Sumeru. oni su se međusobno borili za udaljena tržišta ili žito. ali su se njihove plemenske podele ‡ eolske. a i mnogi drugi sjedinili su se da bi stvorili grčki grad-državu. država od preko deset hiljada građana. pripadaju istom rodu i obožavaju iste bogove. jer granični kamenovi ograničavali su kraljevstvo boga kao i zajednice. Razlike u religiji pojačavale su se. ili su formirali suparničke saveze radi kontrole mora. Iz jedinstvenih kultova mesta i klana potekle su različite svečanosti i kalendari. smatrao je. dorske ‡ oštro osećale. Istorijski gledano grad-država bio je seoska zajednica na višem stepenu jedinstva ili razvoja ‡ zajednička tržnica. posebni sudovi. Grci su smatrali da su svi istog porekla. Razlike u poreklu pomagale su podeli. Vaviloniji. bila bi nepraktična. a Atina i Sparta nisu trpele jedna drugu s etnološkom žestinom dostojnom našeg sopstvenog doba. ejus religio/. kao i za "državu". U grčkom jeziku jedna reč ‡ /polis/ ‡ bila je dovoljna za "grad". Fenikiji i Kritu na stotine i hiljade godina pre Homera i Perikla. Politički. ahajske. manja zajednica bila bi nesigurna. Idealno ‡ u aspiracijama filozofa ‡ Grčka bi trebalo da se sastoji od suverenih gradova-država koji sarađuju u pitagorejskoj harmoniji. veća tiranska. Aristotel je zamislio državu kao udruženje slobodnih ljudi koji priznaju jednu vladu i koji se mogu sastajati u jednoj skupštini. specifični običaji i zakoni.

običaja. Grčka bez grada-države ne bi bila moguća. već i srodstvo ili povezanost naroda koji su ih u osvit istorije koristili. nemački i engleski. jonski. umetnosti i bogova. uprkos raznih konfederacija i saveza. da li postoji neka zajednica slične populacije ili veličine koja u reku civilizacije izliva takvo obilje darova kao što je poteklo iz haotične slobode Grka? /II/ PISMO U životu ovih separatističkih država. nije uspela da ostane zajedno. Atički grčki bio je plemenit jezik. stalno na oprezu. ove obilne potvrde nezavisnosti. koji je uglavnom potekao iz Atine i kojim je govorila skoro cela klasa obrazovanih ljudi helenskog sveta. A ipak. On je pripadao indo-evropskoj grupi jezika. sloboda koju je obožavala na kraju je uništena. Već u trinaestom veku pre naše ere po celom grčkom poluostrvu govorio se jedan jezik. . Samo kroz ovaj osećaj građanske individualnosti. kao persijski i sanskrt. sa svom svojom vitalnošću i raznovrsnošću. bilo je ipak i zajedničkih faktora. Grčka je kroz konkurenciju i suparništvo bila podstaknuta da ljudi u njoj žive svoj život sa uživanjem i punoćom i kreativnom originalnošću koju nijedno drugo društvo nije nikada poznavalo. dorski. mehanizmima i moćima.mnoge tragedije bratskih sukoba. slovenski i latinski. Čak i u naše doba. pošto Grčka. ove raznovrsnosti institucija. potpala je pod Persiju. atički. ali oni su bili međusobno razumljivi i u petom i četvrtom veku ustupili su mesto jednom /koine dialektos/. hiljade reči u ovim jezicima koje označavaju prvobitne odnose ili predmete iz života imaju zajedničke korenove i sugerišu ne samo preddisperzionu starost njima označenih stvari. Pošto Jonija nije bila sposobna da se ujedini. ili zajedničkom dijalektu.$112$ Tačno je da je grčki jezik bio razgranat u dijalekte ‡ eolski.

u Grčkoj je preovladala jonska forma koja je preneta u istočnu Evropu gde je opstala do danas. koje su Semiti izostavljali. Najstariji grčki natpisi iz osmog i sedmog veka pokazuju veliku sličnost sa semitskim znacima na Moabitskom kamenu iz devetog veka. a mi (Englezi. zadovoljivši se sa /k/. a .) ga zovemo /njine/. dodali su samoglasnike. u Gortini) išli su naizmenično sa desna nalevo i sleva nadesno. Semitska imena za slova usvojena su sa manjim modifikacijama. Rimljani su ga zvali /vinum/. neujednačen kao svaki živi govor.snažan. Kasnije su Jonjani dodali duge samoglasnike /eta/ (dugo /e/) i /omega/ (dugo i duplo /o/). Halkidski alfabet nije imao dugo /e/ i /o/. Deset grčkih alfa-beta borilo se za prevlast. Halkida je zadržala semitsko /koppa/ ili /lj/ i dao ga Rimu i nama. a ništa protivrečno nije nam poznato. /o/. što je takođe predstavljalo deo rata između gradova-država. Ovi natpisi pisani su na semitski način sa desna nalevo. kasniji natpisi su svi sleva nadesno. natpisi iz šestog veka (npr. za razliku od jonskog. /i/. ali je. /e/. kao što je i naša. melodičan. a izvesna slova su na odgovarajući način obrnuta. fine gradacije i razlike u značenju. gibak. prim.$114$ ali Grci su izvršili neke osnovne promene. Jonija je predstavila /L/ kao /L/. prev. zato su Atinjani vino zvali /oinos/. u Rimu je od Kume usvojen halkidski oblik koji je postao latinica. stanovnici Halkide nazvali ga /voinos/. izvesni semitski znaci koji su označavali suglasnike ili aspiracije iskorišćeni su da predstavljaju /a/. Pre svega. zadržao feničanski /vau/ kao suglasnik (to je /v/ sa približnim zvukom kao /nj/).$113$ Grčka tradicija pripisivala je uvođenje pisma u Grčku Feničanima u četrnaestom veku pre naše ere. ali prikladan za kombinacije u izražavanju. suptilne filozofske koncepcije i svu raznolikost književnog savršenstva od "ustalasanog mora" Homerovih stihova do mirnog toka Platonove proze. Jonija ga je napustila. i /ü/.

kurzivnu (pisana slova. koji su Feničani donosili iz Egipta i (u helenističkom i rimskom periodu) i pergament. prev. bile popularne među učenicima.$115$ zatim drvene tablice prekrivene voskom. ali u grčkoj Italiji /P/ je dobilo rep i postalo /R/. napravljen od kože ili opni koza ili ovaca. Rim ga je ispravio i dao ga Evropi. da bi se mogle izbrisati jednim potezom. Nema nijedne oblasti iz koje su nam stare reči stizale tako redovno kao u oblasti pisanja. /papyrus/. Materijali na kojima se pisalo bili su raznovrsni: u početku. prim. a tovarni list otac proze. očigledno da su svešteničke bajalice i pojanja postala majka poezije. Red pisanja bio je /stichos/ ili red. Latini su ga zvali /versus/ ili /verse/ (engl. za trajnije potrebe papirus. a onda još jednom. Mnogi su kritičari zbog ove učtivosti zažalili. za natpise ‡ kamen. ali promena teme označavana je horizontalnim deobnim znakom zvanim /paragraphos/ ‡ tj. prev.) ‡ tj. Pismo na vosku brisano je pljosnatim krajem stila.) za običnu upotrebu. Jonjani su koristili /P/ za /R/. znak "napisan na strani". gledano unazad.. prim. znakova interpunkcije. Za voštane pločice korišćeno je metalno stilo. bronza ili olovo. "Papir" je. a mastilo sunđerom. materija je presovana biljka. naravno. lišće ili kora od drveta. razmaka između reči. Tekst je pisan u stupcima na traci papirusa ili . okret. na papirusu ili pergamentu pisalo se trskom umočenom u mastilo. kako to obično biva. Pismo se rascepilo na dve varijante: formalnu za književne ili epigrafske svrhe. Najranije korišćenje pisma u Grčkoj bilo je verovatno u trgovačke ili religiozne svrhe. Nije bilo akcenata. za obično pisanje ‡ glinene tablice kao u Mesopotamiji. ako ćemo verovati Pliniju. tako je pesnik Marcijal poslao prijatelju sa svojim pesmama i sunđer.Halkida kao /L/. koje su.

u četvrtom. Platonovu "Državu" u deset. mogao je da bude zavijen u /diphthera/ (opnu). knjige su u klasičnom svetu bile veoma ograničene. o Aristotelovoj. kako su je Latini zvali. književni tekstovi su najvećim delom čitani naglas i to su činili uvežbani recitatori pred osobama koje su učile slušanjem. nije se primenjivala na svako delo kao celinu već na svaki svitak ili deo.$116$ Kada je svitak činio deo nekog većeg dela zvali su ga /tomos/. /vellum/. svici. tada je bilo lakše biti obrazovan nego sada. naša Biblija bila je prvobitno "ta biblia". Pošto je veliki svitak bio nezgodan za rukovanje ili nalaženje podataka.$118$ Čitalačke publike u Grčkoj nije bilo do sedmog veka. ili. Ove podele retko je pravio sam autor. Manji svitak nazivan je /biblion/. najveći deo znanja prenosio se usmenim predanjem od jedne generacije ili od jednog zanatlije drugom. koja se obavijala oko štapa. književna dela obično su deljena u nekoliko svitaka i reč /biblos/. Rubovi$117$ svitka glačani su plovušcem i ponekad bojeni. ako je autor imao sredstava ili ako je sadržaj svitka bio važan. Možda su Grci Periklovog doba bili tako . prvi list zalepljen za štap. U petom veku čujemo o privatnim bibliotekama Euripida i arhonta Euklida.pergamenta dužine od dvadeset do trideset stopa. Pošto je papirus bio skup. Čitanje nije bilo opšte dostignuće. Javne biblioteke nisu nam poznate pre one u Aleksandriji. ili knjiga. Takav svitak nazvan je /biblos/. "Ilijadu" i "Odiseju" u dvadeset i četiri knjige. po feničanskom gradu tog imena odakle je papirus stizao u Grčku. Prvi list svitka nazivan je /protokollon/ ‡ tj. a u Atini ih nije bilo do Hadrijana. mada je biti inteligentan bilo isto tako teško kao i sada. biblioteka u Grčkoj nije bilo sve do Polikratovih i Pisistratovih biblioteka sakupljenih u šestom veku. Tukididovu "Istoriju Peloponeskog rata" u osam. a svaki primerak pisan rukom. kasniji izdavači podelili su Herodotove "Istorije" u devet knjiga. ili isečak.

ovaj stil urbanog i uglađenog stiha počeo je da nestaje. ali se retko sputavao rimom. bio autor epova koje su recitovali po celoj istočnoj Grčkoj. Lirska poezija odražavala je aristokratsko društvo u kojem su osećanja.$119$ poezija je za Grke značila maštovito i ritmičko izražavanje osećanja. U Hiosu se klan ovih rapsoda nazivao Homeridama i tvrdio da potiče od pesnika Homera koji je. dotle su lutajući bardi. Grčku podelila i ujedinila. kao . pod demokratijom. ili bar ne dugačke. svaki je sastavljao svoju priču prema ranijim fragmentima i niko nije tvrdio da je komponovao ceo niz tih priča. Možda je ovaj slepi bard bio samo eponim. kao i religija. kako su govorili. u velikim dvoranama za muškarce. Pesnici su pevali na svojim lokalnim dijalektima i često o svojim rodnim predelima. ali cela Helada slušala je glasove onih koji su bili ubedljiviji i povremeno ih podsticala na šire teme. njenu čuvenu snagu izraza i doteranost forme. misao i moral bili slobodni sve dok su ostajali u okvirima učtivog ponašanja. Posedovao je bogatu raznolikost strukture i metra. Dok su lirski pevači podešavali svoje lire za ljubav i rat. Esnafi "rapsoda"$120$ izgradili su kroz generacije ciklus junačkih pesama koje su bile usredsređene na opsadu Tebe i Troje i povratak ratnika svom domu. recitovali u epskim metrima herojska dela roda i plemena. ali dok se krećemo kroz ostrva ili gradove Grčke šestog veka. u nama se rađa čuđenje zbog bogatstva i savršenstva grčke književnosti pre Periklovog doba. Vreme i predrasude uništile su i suviše od ove rane poezije da bismo mogli da osetimo njeno bogatstvo i domet. Pesma je među ovim minstrelima bila podruštvljena. /III/ KNJIŽEVNOST Književnost je.veliki jer nisu morali da čitaju mnogo knjiga. izmišljeni predak nekog plemena ili grupe.

čak i filozofi kao Nestor veoma se dobro bore. a verovatno pod Pisistratom ‡ jedna državna komisija odabrala je ili uporedila "Ilijadu" i "Odiseju" iz epske književnosti prethodnih vekova. očigledno uzetih iz drugih balada i posejanih po epu na svakom koraku. Ovi pojedinci zamišljeni su prisno i sa simpatijama. priča je jedinstvena. pripisala obe Homeru i objavila ih ‡ možda izatkala ‡ u njihovom današnjem obliku. da je fabula nagrđena nedoslednostima. Ovakav ep mogao je da bude započet samo u aktivnoj i bujnoj mladosti Grka. i možda najlepša stvar u celoj grčkoj književnosti je nepristrasni način kojim smo navedeni da saosećamo čas sa Hektorom. da su isti heroji u toku priče ubijani dva ili tri puta. u širem aspektu. Skoro svi njegovi likovi su ratnici ili njihove žene. Tačno je da je "Ilijada" i po jeziku i po strukturi dosta daleko od savršenstva: da su eolske i jonske forme izmešane kao da je to učinio neki poliglota iz Smirne i da metar zahteva čas jedan dijalekat. sve u svemu. Ipak. jezik je snažan i živ.. a dovršen samo u vreme njihove umetničke zrelosti. Da pesme tako kompleksnog porekla na kraju postignu takav umetnički rezultat. predstavlja jedno od čuda književnosti. počev od jednostavnih balada do podužih "spojenih" pesama. Grci iz šestog veka pripisivali su Homeru ne samo "Ilijadu" i "Odiseju". U svom šatoru Ahil je potpuno neherojski i nesimpatični lik. "najveća koja se ikada razlegla sa ljudskih usana"..što je Helen. Helenske pesme su najstariji epovi za koje znamo. ali već samo njihovo savršenstvo. čas sa Ahilom. U Atini šestog veka ‡ možda pod Solonom. već sve epove koji su tada postojali. promenama plana i naglaska i kontradikcijama ličnosti. pesma je. a čas drugi. Dor ili Jon. da je originalna tema ‡ gnev Ahila i njegove posledice ‡ prekinuta i učinjena nejasnom stotinom epizoda. koji se žali svojoj majci da mu njegova . kao i brojno pominjanje ranijih barda u njima sugeriše da sačuvani epovi stoje na kraju duge linije razvoja.

nisu samo ove karakterizacije. a onda se kroz vazduh prolamaju njegove nemuževne jadikovke. "Kao . njegov um je nerazvijen. U najgorem slučaju. "Ne. nesrećnu Briseidu. je mrtav. on dozvoljava da umire na hiljade Grka. tako brojne i raznovrsne. Ono što nas nosi kroz "Ilijadu". koji je bio daleko bolji od tebe. On u gnevu gubi svaku kontrolu i upada u divljačku svirepost i sa Likaonom i sa Hektorom. gle. nadamnom lebdi Smrt i moćna ruka Sudbine. dok on jede i dok se duri i spava na svom brodu ili u svom šatoru. Naići će zora jednog dana. "umri kao i drugi! Zašto da plačeš uzalud? Patroklo. on je kolebljiv i nekontrolisan i zasenjen proročanstvima o smrti. umiruju pitomom lepotom mirnih polja. Ali ako su to mane. U stvari. Pola Helade vekovima je obožavalo Ahila kao boga. ponavljanje kao u refrenu izvesnih epiteta i stihova deo je njegovog plana.sudbina ne pristaje kao polubogu i da je Agamemnon ukrao njegovo bogatstvo. on nije pobuđen patriotizmom već je lud od bola zbog gubitka prijatelja. kao i da potvrđuje. već sjaj stiha koji nas pleni i osvaja. kaže on oborenom Likaonu koji moli za milost. Mora se priznati da Homer ponavlja. podneva ili večeri i neznana ruka usmrtiće me." I tako on ubija bespomoćnog Likaona udarcem u vrat. on šalje Patrokla samog u smrt. mi ga prihvatamo i praštamo mu kao detetu. tako on sa oduševljenim ponavljanjem peva o /Emos/ /derigeneia phane rhododactylos Eos/ ‡ "kada je ranoranka Zora ružoprsta svanula". on je jedna od vrhunskih kreacija poetskog uma. Kad konačno krene u boj. usred šoka rata. niti sam tok i uzbudljivost priče. Pogledaj mene! Zar nisam lep i visok i zar ne potičem od dobrog oca i boginje majke koja me je rodila? A ipak. baca njegovo telo u reku i drži jedan od onih grandioznih govora koji ulepšavaju ubijanje u "Ilijadi" i koji su položili temelje grčkog besedništva. one se gube u sjaju jezika i u bogatstvu simila koje nas tu i tamo. kada ne moramo da je proučavamo ili prevodimo. prijatelju".

teže je reći nego u slučaju "Ilijade". rojevi gusti navrve u spremu stadovite kuće. U "Odiseji" često slušamo o gvožđu tamo gde se ranije govorilo o bronzi. te sva u dolini gore drveta. "Odiseja" se od svega ovoga toliko razlikuje da od samog početka podozrevamo da je ona delo drugog autora. I ovde ima tragova . Novi pesnik literarniji je i filozofskiji. i sami bogovi i njihove funkcije su različiti. opušteniji i civilizovaniji. u stvari. toliko se na polju onde protiv Trojanaca Ahajci dugokosi nađu. Da li i ovde imamo više pesnika." Ili Ko što se buktavi oganj razbesni u dolu duboku po šumi svoj. prepune mleka u suđu. bio uzor kompleksnosti i majstor svih raspoloženja.što silnih muva. Metar je isti daktilski heksametar kao u svim grčkim epovima. manje žestok i ratoboran od starog. "Odiseja" se slaže sa "Ilijadom" u izvesnim standardnim frazama ‡ "bistrooka Atena". ali stil i duh i sadržaj tako su daleko od "Ilijade" da je autor. "more tamno kao vino". samosvesniji je i meditativniji. kad proletnji osvanu dani. a ne samo jednog. Ali "Odiseja" sadrži niz reči koje su izgleda ušle u upotrebu posle sastavljanja "Ilijade". a krv se po zemlji razlivala crnoj. To su nagoveštavali čak i neki od aleksandrijskih učenjaka i sav kritički autoritet Aristarha bio je potreban da se rasprava smiri. ako je napisao obe pesme. toliko je blag da je Bentli mislio da je "Odiseja" bila komponovana posebno za žene. slušamo o pisanju. ubijo. vetar pak na sve strane i rastura plamen i vitla: tako je kopljem Ahil ko demon hitao svuda. o slobodnjacima i emancipaciji ‡ ništa od toga ne pominje se u "Ilijadi". "Zora ružoprsta" ‡ što je moglo da bude uzeto od iste nakupljene i poetske tradicije u koju su autori "Ilijade" umočili svoja pera. "dugokosi Grci". privatnom vlasništvu nad zemljom. gnao.

puna nežnih osećanja i pustolovnih iznenađenja. još uvek je "boginja među ženama". kao nešto samo po sebi razumljivo. na kraju se pokazuje neobično doslednom. ali zato je Odisej najpotpuniji i najsloženiji lik u grčkoj poeziji. nekako hamletovski. Završetak se naslućuje od početka. kada joj kroz glavu proleti trenutak sumnje.hirurškog konca. svaka epizoda ga približava i njegov dolazak povezuje sve knjige u jednu celinu. kao u slučaju "Ilijade". izvor hiljadu drama. Uz mnogo rezerve možemo da zaključimo da je "Odiseja" jedan vek mlađa od "Ilijade" i da je pretežno delo jednog čoveka. "Homer" je bio bitna osnova grčkog obrazovanja. a možda i žalosti. čuvar grčkog mita. rekao je Herodot (verovatno sa izvesnim preterivanjem). Sve u svemu. Nausikaja je lep ogled muškog razumevanja žena. blaža i mirnija. ali isto tako gorda kao i ranije. sav u oklevanju. Helena je jasnija i jedinstvena. tako romantičnu sliku jedva da smo mogli da očekujemo od jednog Grka. "Odiseja" je fascinantni roman u privlačnom stihu. Penelopa je nejasna i skoro nikada ne izlazi iza svog razboja izuzev na kraju. bili su ti koji su . koja je pokrenula hiljadu brodova i prouzrokovala deset hiljada smrti. Telemah je prikazan nesigurno. Verovatno je ep izgrađen na pesmama koje su postojale i ranije. prima ukazivanje pažnje dostojne kraljice. Likovi su zamišljeni sa manje snage i živosti nego u "Ilijadi". fabula. zbog povratka gospodara. ali rad na objedinjavanju mnogo je potpuniji. ali je spajanje izgleda urađeno veštije nego u starijem epu. Homer i Hesiod. osnova moralnog obrazovanja i ‡ najčudnije od svega ‡ prava Biblija ortodoksne teologije. Ove pesme ‡ jedine preživele iz dugog niza epova ‡ postale su najdragoceniji element u književnom nasleđu Grčke. u zreloj lepoti srednjih godina. koja milostivo. dostojnom skoro savremenih romanopisaca. za miroljubivu i postariju dušu ona je interesantnija od veličanstvene i krvave "Ilijade". ona. iako krivudava.

bludniče naveliko i dele sa ljudima ono. koji je Grke mogao da vidi spolja. po herojstvu sa Hektorom.dali konačni i ljudski lik Olimpljanima i red hijerarhiji na nebu. Homerovi bogovi nose u sebi mnoge veličanstvenosti. oni rade sve što rade i ljudi. Delfe. LJudi su odlazili u Olimpiju. izuzev što ne osećaju glad i ne umiru. Činjenica da su ovi epovi. a mi ćemo ih zavoleti zbog njihovih nedostataka. štovani širom Helade kao oslonac respektabilnog morala i verovanja. Ova božanstva svađaju se kao rođaci. druga najbolja stvar je . u kojima Olimpljani u suštini imaju funkciju komičnog osveženja. Samo je pesnik iz šestog veka. mogao od bogova da načini takve lakrdijaše. a moralni razvoj čoveka pobunio se protiv prevaziđenog morala bogova. "Biti zdrav". Ovde pod rubrikom atletika nalazimo pravu religiju Grka ‡ obožavanje zdravlja. "za čoveka je najbolja stvar. Korint i Nemeju ne toliko radi odavanja počasti bogovima ‡ jer to su mogli da čine svuda ‡ koliko da budu svedoci junačkih takmičenja između odabranih atletičara i opšteg skupa Grka sa raznih strana. /IV/ IGRE Religija nije uspevala da ujedini Grčku. što je Aleksandru izgledala stigma smrtnosti ‡ potrebu za ljubavlju i snom. Nijedan od njih ne bi po inteligenciji izdržao poređenje sa Odisejom. jedna je od šala istorije. ali naučnici su već davno kod pesnika koji su ih opisali otkrili neki obesni skepticizam koji teško da dolikuje nacionalnoj Bibliji. smatrao je Olimpiju glavnim gradom grčkog sveta. humor je uništio verovanje. rekao je Simonid. Na kraju se ova anomalija pokazala eksplozivnom. Aleksandar. upućen u jonsku sumnju. ali atletika ‡ povremeno ‡ jeste. po nežnosti sa Andromahom ili po dostojanstvu sa Nestorom. lepote i snage.

kanadski nacionalni sport. bio zainteresovan za sport i njegove omiljene atlete bili su njegovi zemaljski bogovi. Čak i fragmentarni ostaci starina otkrivaju niz zanimljivih sportova. koji su bili brojniji od njega. ove sobe zvali su "sferisterije".). treća je uživati u bogatstvu zadobijenom bez prevare. koji je živeo među robovima. koji je pisao u drugom veku naše ere. Prosečnog Grka ne smemo zamišljati kao izučavaoca i ljubitelja Eshila ili Platona. bilo potrebno održavanje dobre kondicije. Možda je za aristokratski narod. a to je bio prvobitni cilj takmičenja koja su Heladu punila snažnim zvucima svoje slave. a učitelji su bili "sferisti". U palestri su građene posebne prostorije za igre loptom. jahanje bez sedla. na drugoj igru hokeja. lokalne. umesto toga on je. baš kao i tipični Britanac ili Amerikanac. vrsta hokeja koji se igra reketima. i od koga se često tražilo da brani svoju zemlju od mnogoljudnijih naroda. gradske i Panhelenske. ne znamo da li su igrači ovo činili naizmenično.da po obliku i prirodi bude lep. Poluks. opisuje je skoro savremenim izrazima: . rekao je Odisej. Plivanje. bacanje ili izmicanje bačenim predmetima na konju nisu bili toliko sportovi. kao u modernom rukometu. prev. Rat je u antičkim vremenima zavisio od fizičke snage i veštine. "od one koju stekne sopstvenim rukama i nogama". Lov je postao sport kada je prestao da bude potreba. Grčke igre bile su privatne. prim. "Nema veće slave za čoveka dogod je živ". Igre sa loptom bile su raznovrsne tada kao i sada i podjednako popularne. Jedna igra loptom ličila je na kanadski "lekros" (/lacrosse/. a četvrta biti u cvetu mladosti među prijateljima". Na jednom drugom reljefu vidimo muškarce kako udaraju loptom o pod ili u zid i odbacuju je dlanom natrag. Jedan reljef iz Atinskog muzeja pokazuje na jednoj strani utakmicu u rvanju. u Sparti su reči igrač loptom i mladić bili sinonimi. koliko opšte veštine svih građana.

ovde su prijavljeni takmičari bili većinom iz Atike. takmičenja u veslanju. opisuje jednu "zvezdu": "Kada je dobio loptu oduševio je dodajući je jednom igraču dok se izmakao drugom." Od ovih privatnih sportova potekle su lokalne i prigodne igre. međunarodne. u jednom nepotpunom fragmentu iz četvrtog veka pre naše ere. kao što je bilo povlačenje Ksenofontovih Deset hiljada do mora. ali su bili dobrodošli i učesnici sa strane... odbio ju je od jednog i odbacio sa glasnim povicima prema drugome.. muzičkih takmičenja za glas. ispletenim kao mreža. harfu. iza njega. liru i frulu. podeljeni u dve jednake grupe.. otprilike veličine jabuke. koje je Pisistrat ustanovio 566. kao posle smrti nekog heroja kao što je bio Patroklo. Isti autor opisuje igru u kojoj jedan tim pokušava da baci loptu preko suparničke grupe ili kroz nju. Sa utvrđene polazne tačke oni jurišaju na nju. Svaka strana pokušava da bude prva koja će oterati loptu na stranu terena suprotnu od one koja im je dodeljena. "sve dok jedna strana ne otera drugu natrag preko njihove gol linije". ali ne potpuno. u kojima su takmičari bili predstavnici raznih lokaliteta i grupa u okviru jednog grada-države. Prema napolju. Pored uobičajenih atletskih disciplina bilo je i trka dvokolica. Antifan. bile su četvorogodišnje Panatenske igre. Svaki od njih ima u desnoj ruci reket (/rhabdon/). Skoro. koji se završava nekom vrstom pljosnatog zavoja čiji je centar protkan vrpcama od creva. u igrama i recitovaju.. Onda su dolazile gradske igre. trka štafeta sa bakljama. nad njim. Svaki od deset okruga Atike bio je predstavljen sa dvadeset i četiri takmičara . ili uspešnog početka nekog velikog poduhvata. uglavnom iz Homera. kratki pas.. dugi pas.Određeni mladići. kao da je to nagrada postavljena između njih. postavljaju na ravnom mestu ‡ koje su pripremili i izmerili ‡ loptu načinjenu od kože.

tokom meseca svečanosti u svim ratovima u Grčkoj proglašavano je primirje. ali bi bez takmičenja odumrla.odabranih po zdravlju. snazi i dobrom izgledu. mesec dana pred početak igara. baš kao i oblici praznoverja. Filip Makedonski ponizno je platio kaznu jer su neki od njegovih vojnika opljačkali jednog Atinjanina na putu za Olimpiju. organizovali Panhelenske igre. počev od vina i voća. ravnica je bila prekrivena ne samo šatorima koji su posetioce zaklanjali od julskih vrućina. Prvobitno ograničene na Elejce. gradovi u Grčkoj su. Najstarije među njima organizovane su kao redovna četvorogodišnja takmičenja u Olimpiji 776. čuveni sofisti kao Hipija. do 476. Čuveni besednici kao Gorgija. one su imale sopstvene igre . vek kasnije primale su prijave učesnika iz cele Grčke. dok su akrobate i mađioničari izvodili svoje trikove. drugi su pokazivali čuda od okretnosti i veštine. da bi obezbedili što veći podstrek. godine pre naše ere ‡ što je prvi određeni datum u grčkoj istoriji. držali su govore ili recitovali sa tremova Zevsovog hrama. Ove svečanosti bile su posebni praznici za muškarce. neki su gutali vatru ili mačeve. dok su Elejci naplaćivali novčanu kaznu od svake grčke države na čijoj bi teritoriji putnik na putu za igre bio maltretiran. Neki su žonglirali sa loptama u vazduhu. Zamišljamo hodočasnike i sportiste koji polaze iz dalekih gradova. imaju poštovanja dostojnu starost. razni načini zabave. a nagrada bi bila dodeljena najimpresivnijoj dvadesetčetvorici za "sjajnu muževnost". možda i čuveni pisci kao Herodot. već i šatrama u kojima su hiljade koncesionara izlagali na prodaju sve. jer udatim ženama nije bilo dozvoljeno da prisustvuju. da bi se sastali na igrama. do konja i kipova. Kako je atletika bila potrebna za rat. to je bio i vašar. spisak pobednika kretao se od Sinope do Marseja. Svečanost Zevsa postala je međunarodni religiozni praznik. Pored svečanosti.

dok su ulazili. jedan glasnik je objavljivao njihova imena i gradove koji su ih poslali. Menandar je rezime ovakve scene dao sa pet reči: "gomila. atleta je u rukama držao tegove nalik na buće i skakao sa polazne tačke. Od samog stadiona nije ostalo ništa osim uskih kamenih ploča koje su trkači dodirivali nožnim prstima na startu. Najznačajnije discipline bile su grupisane kao "pentatlon". Atletičari (od /athlos/. Svi takmičari. za osiguranu pobedu trebalo je pobediti u tri takmičenja od pet. takmičar) su birani na lokalnim i gradskim eliminacijama. posle kojih su deset meseci bili podvrgavani rigoroznom treningu pod profesionalnim "pedotribima" (doslovno. bili su goli. ali ne treba verovati u sve što .na svečanostima Here. bez obzira na godine i rang. Da bi se potpomogao sveopšti razvoj. zabave. šeširi su bili zabranjeni. ili petoboj. vrućinu i žeđ. ponekad su mogli oko bokova da nose opasač. Na Olimpijskim igrama mogli su da se takmiče samo Grci koji su rođeni slobodni. trpeći insekte. Prva disciplina bila je skok udalj. akrobati. lopovi". Kada je sve bilo spremno. U kraćim vremenskim razmacima Zevsu otklonitelju muva podnošene su žrtve. funkcioneri bi ih pregledali i onda su polagali zakletvu da će se pridržavati svih pravila. od svakog atlete prijavljenog za neku od ovih disciplina zahtevalo se da se takmiči u svim ostalim disciplinama. tržnica. Po dolasku u Olimpiju. trljačima mladića) i "gimnasticima". Nepravilnosti su bile retke. Stari pisci nas uveravaju da su neki skakači skakali pedeset stopa. voda loša. ali kazna i sramota vezana za takve prestupe bila je obeshrabrujuće velika. a mesto je bilo preplavljeno muvama i komarcima baš kao i danas. slušamo o Eupolu koji je potkupio druge boksere da u takmičenju sa njim izgube. sportiste su vodili na stadion. Četrdeset i pet hiljada gledalaca ostajali su na svojim mestima na stadionu celog dana.

očigledno nasleđen od minoskog Krita i mikenske Grčke. osim ujedanja i istiskivanja očiju. Treće takmičenje bilo je bacanje džilita ili koplja. U njoj je bilo dozvoljeno sve. svaki čovek bilo koje težine mogao je da bude na spisku. Udarci su bili ograničeni na glavu. Nije bilo ni odmora.pročitamo. Bokseri su vežbali sa "bokserskom vrećom" obešenom na nivou glave i napunjenom semenom od smokve. noseći svakog dana tele sve dok ono . Oni nisu bili klasirani po težini. u petom i četvrtom veku) nosili su "meke rukavice" od volovske kože štavljene mašću koje su sezale skoro do lakta. ili igra svih snaga. uz pomoć kožnog remena pričvršćenog u središnjem delu drške džilita ili koplja. boks i rvanje kombinovani su u novo takmičenje nazvano "pankracija". ni rundi. ali nije bilo pravila protiv udaranja čoveka koji je na zemlji. neki drugi udario je protivnika tako žestoko ispruženim prstima i jakim oštrim noktima. Milon iz Krotona bio je dobrodušniji bokser. čak i udarac u stomak. dužinom stadiona. Težina je zato bila važan faktor i boksovanje u Grčkoj degenerisalo se od takmičenja u veštini u takmičenje u mišićavosti. Tokom vremena. Peta disciplina bila je rvanje. On je razvio svoju snagu. kako nam kažu. Boks je bio stari sport. Druga disciplina bila je bacanje diska. jer je od njega uzeto i samo ime "palestra". U klasičnom dobu Grčke (tj. bokseri su se borili sve dok se jedan od njih ne bi predao ili podlegao. To je bila vrlo popularna forma takmičenja u Grčkoj. kružne ploče od metala ili kamena težine oko dvanaest funti. sa povećanjem brutalnosti. obično oko dve stotine jardi. brašnom ili peskom. Četvrta i glavna disciplina u grupi bio je stadionski sprint ‡ tj. kažu da su najduža bacanja bila do sto stopa. a o njegovim šampionima pričale su se mnoge priče. da mu je probio kožu i meso i izvukao mu utrobu. Tri heroja čija su imena stigla do nas pobedili su polomivši svojim protivnicima prste.

Ali klinovi su iskliznuli." Pored pentatlonskog sprinta bilo je i drugih takmičenja u trčanju. u kojoj je svaki trkač nosio težak štit. udesi su . isto kao i danas. Ali u Grčkoj nije bilo "maratonskih trka". drvo ga je zarobilo i postao je plen vukova. druga na dvadeset i četiri stadiona ili dve cele i dve trećine milje. LJudi su ga voleli zbog njegovih trikova: držao bi nar tako čvrsto u šaci da ga niko nije mogao oteti. "na neko usahlo stablo u koje su bili uterani klinovi da bi se rascepilo i tada je namislio da razdvojeno drvo drži svojim rukama. Na kraju su ga njegove vrline uništile. Kulminacija disciplina na igrama bile su trke dvokolica. Na ravnici ispod stadiona Olimpija je izgradila specijalni hipodrom za konjske trke. mada je konj ponekad bio nagrađen statuom. stajao bi na nauljenom kolutu za bacanje i uspešno se odupirao svakom pokušaju da ga zbace. Nije nam poznato kakve su rekorde u ovim trkama takmičari postizali. Često se takmičilo deset dvokolica sa četvoroprezima i.nije postalo veliki bik. Priče govore o grčkom trkaču koji je mogao da pretekne zeca. Žene i muškarci mogli su da prijave svoje konje i. Jedna trka bila je na četiri stotine jardi. po cenu života. vezao bi konopac oko čela i rascepio ga zadržavajući dah i nagoneći tako krv u glavu. a ne džokeju. doneo Atini vest o pobedi kod Maratona. sa dva ili četiri konja koji su trčali uporedo. i o tome kako je Fidipid trčao od Atine do Sparte ‡ 150 milja ‡ za dva dana i. "Jer on je naišao". kaže Pausanija. pošto je svaki morao da savlada dvadeset i tri obilaska oko stubova na kraju trkališta. nagrada je išla vlasniku. o drugom koji se trkao sa konjem od Koroneje do Tebe (oko dvadeset milja) i pobedio ga. stadion se u raznim gradovima razlikovao po dužini. na udaljenosti od dvadeset i četiri milje. treća trka bila je pod oružjem. a Grci nisu imali instrumente za merenje malih vremenskih intervala. a plod je ipak ostajao neozleđen.

Mnogi gradovi izglasali su značajne sume za pobednike po povratku sa njihovih trijumfa. a ipak je bio najvatrenije priželjkivano odličje u Grčkoj. sumnjivog izvora. u jednoj trci sa četrdeset dvokolica na startu. a ponekad je dobijao besplatno izdržavanje u gradskom domu. dobija venac pankratiste. doduše. Kada su napori pet dana takmičenja prošli. pobedioci su primali nagradu. Ovaj pobednički venac bio je na Olimpijskim igrama jedina nagrada. ili Grk koji je izmislio priču. neki gradovi proglašavali su ih generalima. i dok se šačica Grka odupirala Kserksovoj armiji kod Termopila. Pesnici kao Simonid i Pindar angažovani su od strane pobednika ili njegovih pokrovitelja da pišu ode u njegovu čast. "Nebesa!" uzviknuo je jedan Persijanac pred svojim generalom. Mada je direktna nagrada na igrama bila mala. uobičajene hiljade gledalaca posmatrale su kako Teagen iz Tasosa. dok je glasnik najavljivao ime i grad pobednika. indirektne nagrade bile su velike. Cenu svega toga možemo shvatiti kada čujemo iz. "kakvi su ovi ljudi protiv kojih si nas doveo da se borimo? ‡ ljudi koji se takmiče jedan s drugim ne za novac. njihove opširne rasprave o favoritima. Igre su bile toliko značajne da ih čak ni invazija Persijanaca nije zaustavila.bili glavno uzbuđenje igre." On. Svaki je vezivao oko glave jednu vunenu traku na koju su sudije stavljale venac od divljih maslina. a gomila ih je tako otvoreno obožavala da su se ljubomorni filozofi žalili. skulptori su plaćani da ga ovekoveče u bronzi ili kamenu. dali su Grcima i previše priznanja i to ne samo zato što je trebalo da Grci tog dana budu kod Termopila umesto u Olimpiji. već za slavu. Možemo da zamislimo snažno uzbuđenje gledalaca na tim takmičenjima. njihovo prepuštanje emocijama kada su preostali takmičari obilazili poslednji krug. na sam dan bitke. trku su završile samo jedne. koje su onda pevali horovi dečaka u povorci što ga je pozdravljala na povratku kući. .

Zajedno sa Olimpijskim igrama formirale su /periodos/. a Teagen vola. pa čak i na pisanje istorije. i velika ambicija grčkog atletičara bila je da osvoji pobednički venac na svim igrama. Slična muzička takmičenja održavana su u Korintu. označenim imenom pobednika u takmičenju u trčanju na dužinu jednog stadiona. Fizičko savršenstvo jednog univerzalnog atletičara u šestom veku dalo je onaj ideal u vajarstvu koji je doživeo svoj vrhunac kod Mirona i Polikleta. ili ciklus. horsko pevanje. godine 582. Šesti vek bio je vrhunac sjaja i popularnosti atletičara u Grčkoj. iste godine u Korintu su pokrenute Istamske igre u čast Posejdona. slikarstvo.da je Milon u jednom danu pojeo četvorogodišnju junicu. dodata su takmičenja u pevanju i sviranju na liri i fruli. i sve tri su postale Panhelenske svečanosti. već i ukus publike. Delosu i drugim mestima. jer glavni metod računanja vremena u kasnijoj grčkoj istoriografiji bilo je po olimpijadama. Nemeji. Godine 582. Nagi učesnici u takmičenjima i igrama u palestri i na svečanostima davali su skulptoru neuporedive mogućnosti da proučavaju ljudsko telo u svakom prirodnom obliku i pozi. ovakvi muzički turniri proslavljani su u Delfima dugo pre no što su atletske igre uopšte i ustanovljene. narod je nehotice svojim umetnicima postao model i . U Pitijskim igrama fizičkim takmičenjima dodata su takmičenja u muzici i poeziji. Na taj ili na neki drugi način igre su imale duboki uticaj na umetnost i književnost. Amfiktionski savez ustanovio je Pitijske igre u čast Apolona u Delfima. Princip se primenjivao na skoro svaku umetnost ‡ na grčarstvo. Prva disciplina bila je himna u čast Apolonove pobede nad delfijskim pitonom. i zaista. poeziju. šest godina kasnije uvedene su Nemejske igre u slavu Nemejskog Zevsa. besedništvo i dramu. skulpturu. jer Grci su verovali da čestim javnim takmičenjima mogu da stimulišu ne samo sposobnosti izvođača.

mikenska religija. Kada je prerastao običaj žrtvovanja živih bića koja će pratiti i služiti mrtve. kao i drugi necivilizovani narodi. jedan klasični kip od mermera ‡ Praksitelov "Hermes". otvorili su široki put skulpturi. arhitekturi i stotini . ili je hramu posvećivao zavetne figurine koje su predstavljale njega ili one koje je voleo. u slonovači. u antropomorfnom kvalitetu grčke religije i atletskom karakteru i idealu. Izvori grčke umetnosti ležali su u podsticaju da se predstavlja i ukrašava. nalazimo se tragično ograničeni količinom onoga što je ostalo.grčka atletika sjedinila se sa grčkom religijom da bi stvorila grčku umetnost. Pustošenje koje je u grčkoj književnosti prouzrokovalo vreme i zatucanost i mentalni stavovi zanemarljivo je u poređenju sa uništenjem grčke umetnosti. rani Grk je. nijedan hram ‡ čak ni Teseijon ‡ nije do nas stigao u obliku i boji koju je imao u staroj Grčkoj. ali prostodušna ljudskost olimpijskih bogova i njihova potreba za hramovima kao domom. umesto njih sahranjivao klesane ili obojene figurine. da bi one za njih magički zadobile zaštitu bogova. Grčki radovi u tekstilu. Kasnije je u svoj dom stavljao kipove svojih predaka. kad smo konačno stigli do najsavršenijeg proizvoda grčke civilizacije. u drvetu. ponekad previše strašni i groteskni da bi bili prikladni za estetsku formu. Minoska religija. za vreme njihovog boravka na zemlji. čak i htonski kultovi Grčke bili su previše nejasni i bezlični. Brodove moramo da rekonstruišemo na osnovu nekoliko dasaka sa olupine. Nadživela je jedna klasična bronza ‡ "Vozar dvokolica" iz Delfa. materijal je bio previše neotporan ili suviše skupocen da bi izbegao vandalizmu i vremenu. /V/ UMETNOST Sada. srebru ili zlatu skoro su svi nestali.

. strasna ljubav prema lepoti kojoj nikakav trud ne bi bio prevelik da živom trenutku ljupkosti pruži trajni oblik. eventualno. Na nekim mestima. Invazija mora da je izazvala dubok poremećaj u umetnosti. a umetnik je izrastao iz zanatlije tako prirodno. a prema Ateneju ovo periodično takmičenje održalo se sve do hrišćanske ere. kaže Teofrast. jer grčke vaze posle invazije pokazuju novi početak.. Nijedna druga religija ‡ izuzimajući. Kipsel je ustanovio takmičenje u lepoti među ženama još u dalekom sedmom veku. Ako je to tačno. svrsi ili inspiraciji na religiju. a u njegovom zdravom razvoju ideal proporcije. katoličanstvo ‡ nije imala književnost i umetnost koji su bili tako podstaknuti i pod takvim uticajem: skoro svaka knjiga ili drama. bila je potrebna čulna. Narcisa.. osiromašila zanatlije. jer nas keramika koja nam je ostala iz rane Grčke ne podseća na Helenu.. simetrije i lepote. koja je do nas stigla iz stare Grčke. Bilo je potrebno tehničko savršenstvo koje je nastalo iz kulturnih kontakata i prenosa i razvoja zanata. u Tenedosu i Lezbosu". za Grke je umetnost u stvari bila neka vrsta umetničkog zanata. 1. Žene Sparte stavljale su u svoje odaje za spavanje kipove Apolona. rasturila škole i za neko vreme prekinula prenos tehnologije. Bilo je potrebno poznavanje ljudskog tela. odnosi se po temi.pomoćnih umetnosti.. Ali zbog same inspiracije grčka umetnost ne bi bila velika. "održavaju se takmičenja među ženama u skromnosti i dobrom gazdovanju. sa odlikama primitivne jednostavnosti i . Vaze U Grčkoj je postojala lepa legenda da je prvi pehar oblikovan po Heleninim grudima. kip ili zgrada ili vaza. kao na primer. da bi rađale lepu decu. da ih Grčka nije nikada potpuno razlikovala jednog od drugog. a postoje i takmičenja u lepoti. Hijakinta ili nekog drugog lepog božanstva. onda je kalup izgubljen u dorskoj invaziji.

Dekoracija se uglavnom sastojala od ponovljenih trouglova. kvadratnih uzoraka. Ovaj nemarni ornamentalni stil proširio se Grčkom i odredio oblik Dipilonskih vaza$121$ u Atini. Milet je preplavio tržište crvenim vazama. a strogi duh koji je doneo slavu dorskom hramu doveo je do prolaznog upropašćivanja grčke keramike. a ne interesovanju poznavaoca kermike. Rodos belom. Sikion i Korint po svojim nežnim "protokorintskim" bočicama za miris i pomno obojenim krčazima kao što je vaza /Chigi/ u Rimu. Samos alabasterima. rombova. lanaca. a neukrašeni geometrijski stil zamenjen je kitnjastim. Grnčari iz . a Naukratis je izvozio fajans i providno staklo. Cveće. predeli i biljke. orijentalnim. ali na tim ogromnim sudovima (obično pravljenim da prime pokojnike) između linija sa mustrom crtane su. oni su bili namenjeni skladištenju vina ili ulja ili žita. konji koji se propinju i lavovi u lovu. prave linije zamenjene su krivinama. Verovatno da je sirovost dorskih osvajača. kao da na Kritu keramika nije nikada dovedena do umetnosti. krugova. Klazomena sivom. DŽinovski ćupovi koji karakterišu ovaj period nisu pretendovali na lepotu. Sledilo je doba živog eksperimentisanja. Halkida po sjaju dorade. tako raskošno zastupljeni u kritskom ornamentu. svastika ili jednostavnih horizontalnih linija. čak i ljudski likovi koji su se pojavljivali bili su geometrijski ‡ torza su bili trouglovi. ma kako nezgrapno. uz korišćenje onog što je preostalo od minosko-mikenskih tehnika. Lezbos svojom crnom keramikom.nezrelosti. na glini su se javile palmete i lotosi. za osnovu su korišćene dve boje. dvokolice i životinje. a bokovi i noge konusi. Krajem osmog veka slikanje na grčkoj keramici dobija više života. crne siluete ožalošćenih. nestali su. Eritra je bila poznata po tankim vazama. stvorila onaj geometrijski stil koji dominira u najstarijoj grčkoj keramici posle Homerovog doba.

Italije i Galije. slikanje osnove. koju je u Etruriji našao Francuz tog imena i koja se sada čuva u Arheološkom muzeju u Firenci ‡ veliki krater prekriven redovima figura i scena iz grčke mitologije. Ovde na jednom peharu stoje ponosne reči /Nikostenes me poiesen/ ‡ "Nikosten me je napravio". majstora koji radi sa svojim šegrtima ili budno nadgleda razne procese kao što su mešanje boja i ilovače. Znamo za preko stotinu ovih atičkih grnčara. ali vreme je njihova remek-dela razbilo i oni su za nas samo imena. kroz niz generacija. Same vaze s vremena na vreme nose na sebi sliku grnčarske radionice. pečenje posude i osećaj sreće onih koji vide lepotu koja pod njihovim rukama poprima oblik. Veći od njega je Eksekija. U . Ovi ljudi bili su istaknuti majstori stila crnih figura u Atici šestog veka.suparničkih gradova upustili su se u neku vrstu keramičarskog rata. Od tog vremena najbolje zanatlije keramičari selili su se u Atinu ili su tamo bili rođeni. njegova roba nalazila se u svakoj zemlji i u svačijoj ruci. čija se veličanstvena amfora nalazi u Vatikanu. njegovi grnčari pronašli su nove tehnike urezivanja i bojenja i pokazivali svežu inventivnost u pogledu oblika. jer su u umetnosti. Egipta. odbacili istočnjački uticaj i svojim stilom crnih figura osvojili tržišta Crnog mora. formirana je velika škola i tradicija. Etrurije i Španije. iz ruku Klitije i Ergotima došla je čuvena "Vaza Fransoa". U sedmom veku izgledalo je da Korint pobeđuje. Oko 560. majstori iz Keramika ‡ grnčarskog kvarta na periferiji Atine ‡ stupili su u prvi plan. on je bio jedan od mnogih umetnika podstaknutih pokroviteljstvom i mirom pod Pisistratidima. Ali oko 550. graviranje slike. a pravljenje fine grnčarije postalo je jedna od velikih industrija i konačno jedan od priznatih monopola Atike. modeliranje forme. jedni ili drugi nalazili su kupce u svim lukama Mediterana i u unutrašnjosti Rusije. Kipra. sinovi nasleđivali oca.

Ali Grk je imao drugi cilj od Istočnjaka: on je tražio ne boju već liniju. U poslednjoj četvrtini šestog veka atinski keramičar. "amfora". Figure na grčkim vazama su konvencionalne. ne ukras već formu. Interesovao ga je materijal i boja: uzimao je finu crvenu ilovaču iz Keramika. . on je napravio prve oglede u crtanju skraćenih figura. On je pisao poeziju. Figure su bile krute i uglaste. On je oslobodio sopstvenu umetnost od dorske geometrije i istočnjačkog preterivanja i učinio ljudsku figuru izvorom i centrom njenog života. posuda sa dve drške. ono se ni po koncepciji ni po izradi ne može uporediti sa najboljim delima Kineza iz dinastije Tang ili Sung. stilizovane. On je skicirao figure na ilovači pomoću lakih tačkica. ali čak i u ovim granicama bilo je nove slobode. umirivao njenu boju žutom. skulptori i slikari. moramo da pretpostavimo da grčki keramičar nikada nije sanjao o nekoj realističnoj preciznosti.) i vaza za mirise. kupa. "krater". krčag za vodu ‡ odnosno bokal za vodu. bokal za vino. On je zemlju transformisao u bogatstvo posuda koje su spajale lepotu i upotrebljivost: "hidrija". koncepcije i izvođenja. kreirao teme i razvijao tehnike koje su preuzimali obrađivači bronze. on je utro put skulpturama oblikujući figure od terakote u hiljade tema i formi. "ojnohoe". kjaroskuru i modeliranju. obraćao se pre mašti nego očima. šireg dosega. On je smišljao eksperimente. zamoren od crnih figura na crvenoj osnovi. i pošto se ovo nastavljalo i kroz klasični period. pažljivo urezivao figure i ispunjavao siluete sjajnom crnom glazurom. telo u profilu sa očima koje se u potpunosti vide. "kiliks". prim. "lekit" ‡ tj.pogledu savršenstva njihovog dela ne treba preterivati. perspektivi. obrnuo je formulu i stvorio stil crvenih figura. prev. koji je zatim vladao tržištima Mediterana dve stotine godina. vaza za mešanje (vina i vode. neverovatno snažne u ramenima i sa tankim nogama. a ne prozu.

I ovde su neki majstori stvorili imena koja su opstala. zatim sa unaokolo potpuno isklesanim oblicima ili sa reljefima na pogrebnim stelama. od tog vremena datira jaka skulptorska škola na Peloponezu. kako neki misle. i drugima. godine pre naše ere omogućili su bliskoistočnim i egipatskim formama i metodama vajarstva da uđu u Joniju i evropsku Grčku. i hidrija u Metropoliten muzeju umetnosti u NJujorku. Pred ovakvom jednom vazom stajao je jednog dana očarani DŽon Kits. svaki detalj izveden je sa puno ljubavi i tihi bol mladog ratnika preživeo je vekove. Ipak je ovaj Eufronije i dalje cenjen kao najveći keramičar svog doba. sada bezimenim. Ovim ljudima. Ova umetnost imala je raznovrsne primene: slavila je uspomenu na mrtve. sin Polije. dugujemo takva remek-dela kao što je pehar. sve dok mu njena "divlja ekstaza" i "pomamni poziv" nisu raspalili maštu odom većom od svake grčke urne. koji baca svoje koplje na lepu i prsatu Amazonku. NJegovom savremeniku Sosiji pripisuje se jedna od najčuvenijih grčkih vaza. popunjavao pozadinu crnom bojom i dodavao manje poteze obojenom glazurom. u čijoj unutrašnjosti vidimo Zoru koja tuguje nad svojim mrtvim sinom. Skulptura Grčko naseljavanje zapadne Azije i otvaranje Egipta grčkoj trgovini oko 660. pravljeni su kipovi pobedničkih atleta. koja prikazuje grčkog vojnika. veliki krater na kome se Herakle rve sa Antejom. dva kritska skulptora. na kojoj Ahil povezuje ranjenu ruku Patrokla. prihvatili su porudžbine u Sikionu i Argu i ostavili za sobom ne samo kipove već i učenike. Jedna amfora nosi natpis "Naslikao Eutimid. prvo sa jednostavnim stubovima. možda Ahila. prvo . Dipen i Skilid. kao nikada Eufronije" što je trebalo da bude izazov Eufroniju da ga dostigne. 2.detaljnije ih izvlačio perom. njemu pripada. zatim sa hermama koje su imale samo isklesanu glavu. Oko 580.

ali po možda previše krutom "Vozaru dvokolica" iz Delfijskog muzeja (oko 490) možemo da sudimo koliko se umetnost šupljeg livenja približila savršenstvu od kada su ga Rojk i Teodor sa Samosa uveli u Grčku. Malo je antičkih bronzi preživelo sudbinu da budu pretopljene. Najčuveniju grupu atinskih kipova. Sve do šestog veka najčešći materijal bilo je drvo. diktatora Korinta. ali kada su ovu umetnost konačno naučili. Pre nego što su krenuli da čekićem i dletom oblikuju tvrđi kamen.tipski. tako je Fidija hriselefantinskom tehnikom (tj. Grci iz Jonije prvi su otkrili korišćenje tkanine kao skulpturnog elementa. Sa povećanjem bogatstva drveni kipovi su ponekad u celini ili delimično prekrivani skupocenim materijalima. kasnije individualni. Bronza je konkurisala kamenu kao skulptorskom materijalu sve do kraja klasične umetnosti. zdravo ljudsko telo. "Tiranoubice" (Harmodije i Aristogiton). a živa mašta grčke vere podsticala je pravljenje bezbrojnih kipova bogova. Prema Pausaniji. on je bio napravljen od kedrovine. od zlata i slonovače) napravio svoje kipove "Atene Partenos" i Olimpijskog "Zevsa". Egipat i Bliski istok ostavljali su odeću krutu ‡ veliku kamenu kecelju koja potire svaku živu formu. Mnogo slušamo o kovčegu Kipsela. ali pri kraju tog doba otkriveno je da se bolji efekat postiže ako se nežna koža žene predstavi uglačanim mermerom bez veštačke boje. izlio je u bronzi Antenor u Atini kratko vreme posle proterivanja Hipije. ali u Grčkoj šestog veka skulptori su u tkaninu uveli nabore i koristili odeću da bi otkrili krajnji izvor i merilo lepote. skoro su istrošili mermer Naksosa i Parosa. grčki skulptori koristili su mnoge vrste mekog kamena. Ipak je egipatskoazijski uticaj ostao toliko jak da je kod najvećeg dela . U arhajskom periodu (1100-490) figure su često bile bojene. ukrašen inlejima od slonovače i zlata i komplikovanim rezbarijama. u stvari.

mirnim i ozbiljnim licem. noge su u napregnutom položaju čak i pri odmaranju. Jedan od najlepših je mali "Strangford Apolon" u Britanskom muzeju. sa stisnutim pesnicama. NJegov predmet proučavanja postala su dva tipa: mladić. figura je pravljena da se vidi samo spreda i bila tako kruto simetrična. pupak i genitalije bez ikakvog skretanja nalevo ili nadesno i bez krivljenja. oči imaju oblik badema i povremeno su istočnjački iskošene. Grčko vajarstvo je u tom periodu prihvatilo egipatsko pravilo frontalnosti ‡ tj. Istorija je sve donedavno ove "kurose" zvala Apolonima. prijatnije: njihova tela su . ruke vise bespomoćno pored tela. Najslavniji iz ove grupe je "Apolon" iz Teneje. nepomično. bilo u pokretu ili odmaranju. grčki skulptor ograničavao se na nekoliko poza i tipova i posvetio majstorstvu u njihovom predstavljanju. Možda je za ovu neinteresantnu krutost bila odgovorna konvencija.arhajske grčke skulpture figura bila teška. Iz tog razloga. može postići skladan fizički razvoj koji zaslužuje individualno modeliranje. predstavljanje bogova određivala ustaljena religiozna pravila. negraciozna i kruta. zakon grčkih igara zabranjivao je pobedniku da podigne portret-skulpturu samoga sebe ako nije pobedio u svim disciplinama pentatlona. da bi vertikalna linija prošla kroz nos. skoro nag. sa levom nogom malo isturenom napred. ili devojka. lice je stereotipno. bez strasti. samo onda. "Kore" su. usta. smatrali su Grci. i "kora". sa rukama sa strane tela ili delimično raširenim. koja jednom rukom prikuplja odeću. a drugom nudi neki dar bogovima. rimska kopija originala iz ranog petog veka. još lepši je "Šuazel-Gufje Apolon". u skromnoj pozi i sa odećom u naborima. pažljivo počešljana. ali oni su verovatno bili atlete ili nadgrobni spomenici. bar za muško oko. kao i u Egiptu. "Apolon" iz Suniona. a možda i zato što su pre petog veka. najveći. "Apolonov presto" u Amikli blizu Sparte najpretenciozniji. ili "kuros".

kao one u Atinskom muzeju. na licu imaju meki osmeh Mona Lize. NJen otac Butades. grnčar. obično pomoćnice arhitekture. . dok je glavna građevina obično ostavljana u prirodnoj boji kamena. Blizu Mileta nepoznati skulptori isklesali su za hram Branhida skup naborima ukrašenih žena koje sede. O slikarstvu kao posebnoj umetnosti u Grčkoj imamo samo zanemarljive ostatke. iz ovoga će doći divna "Nika" Peonija u Olimpiji. u svakoj drugoj zemlji bile bi nazvane remek-delima. duboke. skulptura. figure koje su snažne. rođen bareljef. koju možemo nazvati "Kora sa Hiosa". a većina umetnika bila je vešta za sve četiri forme. pritiskao oblik dok nije postao čvrst. ali nezgrapne. nabori njihove odeće počinju da izmiču konvencionalnoj krutosti.$123$ Skulptura u reljefu bila je toliko stara da bi njeno poreklo mogla da opiše lepa legenda. ali mrtve. Pošto su reljefi skoro uvek bojeni. ali sirove. U ukrašavanju hramova i grobova ova umetnost postala je važnija čak i od skulpture. ili "Pobede" iz Delosa. Kod "Nike". jedna od njih. i tako je. Arherm sa Hiosa stvorio je jedan drugi tip ili sledio izgubljene modele.$122$ remek-delo je čak i u Grčkoj. reljef i slikarstvo bile su srodne umetnosti. dostojanstvene. metope i pozadine zabata bili su najčešće obojeni. ali iz pesničkih odlomaka znamo da je slikanje na drvenim pločama sa bojama mešanim u otopljenom vosku upražnjavano već u danima Anakreonta. "Krilata Nika" iz Samotrake i ‡ u hrišćanskoj umetnosti ‡ krilate figure heruvima. koji je jedan od mnogih blaga Atinskog muzeja.graciozno vitka. neke od njih. Aristokle je napravio pogrebni reljef Aristiona. skinuo ga i ispekao. frizovi. Jedna devojka iz Korinta nacrtala je na zidu konturu senke glave svog dragana koju je stvorila svetlost lampe. U njima kroz egipatsku imobilnost i dorsku strogost "Apolona" probija senzualna jonska crta. Ukrasni reljefi na hramovima. Već 520. uverava nas Plinije. popunio je konturu ilovačom.

šesti vek nije uspeo da se u bilo kojoj grčkoj umetnosti. korišćenje stubova unutra i spolja. tela da se izvijaju u nizu raznovrsnih poza. bekstvo od frontalnosti bilo je jedno od njenih istaknutih dostignuća. klasična grčka arhitektura bila je skoro u potpunosti religijska. Pri kraju ovog perioda stara krutost skulpture počela je da se otapa. Ali dok je mikenska arhitektura očigledno bila sekularna. osim arhitekture. a i poslednja koja je umrla. svi su oni očuvani u najvećem dostignuću grčke umetnosti. kružni trup stuba i jednostavni kvadratni kapitel. šake da se otvaraju. pravilo frontalnosti prestalo je da važi. noge su počele da se pokreću. otkrivajući nove studije iz anatomije i akcije. Tokom "mračnih" vekova od Agamemnona do Terpandra. postalo je glavni događaj u istoriji Grčke. Sve u svemu. triglifi i metope entablatura. Arhitektura Nauka o građenju polako se oporavljala od dorske invazije i svojim zaslugama iskupila dorsko ime.Slikarstvo je bila poslednja velika umetnost koja se u Grčkoj razvila. 3. ruke da napuštaju položaj uz telo. Ova revolucija u skulpturi. u dorskom stilu. lica da poprimaju osećanja i karakter. mikenski megaron ostavio je Grčkoj osnovne elemente svoje strukture. Dok je . posvećena građenju palata i kuća. pravougaoni oblik zgrade. ovo udahnjivanje života kamenu. Ipak je doba diktature u svakoj od grčkih umetnosti ‡ pre svega pod Pisistratom i Hipijom u Atini ‡ bio period stimulacije i napretka. Egipatski i istočnjački uticaji potisnuti su. a umetnost Grčke postala je grčka. Možda se pokroviteljstvo u umetnosti sporo razvijalo kod i dalje poljoprivredne i siromašne aristokratije ili u suviše mladoj klasi poslovnih ljudi da se od bogatstva uspne do ukusa. uzdigne do smelosti koncepcije ili savršenstva forme koje su u istom dobu postignute u grčkoj filozofiji i poeziji.

dok šira osnova . kada se oko 660. bez individualne baze. prelazak je bio veoma brz. dorski stub ‡ izbrazdan plitkim žljebovima oštrih ivica. dorski stub lako se sužavao prema vrhu. u četvrtom veku. Sa najgornjeg sloja ili stilobata dizao se direktno. Pošto je unutrašnjost hrama bila rezervisana za boga i njegove sveštenike. godine pre naše ere Egipat otvorio za grčku trgovinu. arhitrav. kružni trup stuba. U Grčkoj su se razvila tri arhitektonska "stilska reda": dorski. još gore. koji se sužava naniže ‡ izgleda kao da je gore teži nego dole i negraciozan je za oko. oponašajući na taj način drvo u uspešnoj kontradikciji minosko-mikenskom stilu. Pre šestog veka omiljeni materijal novih stilova bio je krečnjak. kraljevski megaron transformisan je u gradski hram. triglifi. a klanjanje se obavljalo napolju. prvo za dekorativne delove. sedlasti krov ‡ pokazivali su drvno poreklo svojih oblika.monarhija nestajala. obično na nekom uzvišenom mestu. pravougaoni naos ili unutrašnji hram. sa stereobatom ‡ dva ili tri sloja osnovne platforme na stepenicama koje se postepeno uzdižu. a religija i demokratija sjedinjavali naklonosti Grčke slaveći personofikovani grad u njegovom bogu. mermer se pojavio oko 580. Najraniji grčki hramovi bili su od drveta ili cigle. korintski. Korišćenje kamena raslo je sa porastom grčkog bogatstva i putovanja. jonski i. čak i prva jonska spirala bila je očigledno floralna figura naslikana na drvenom panju. zatim za fasade i konačno za celi hram od osnove pa do crepa. (Trup stuba koji se ne sužava ‡ ili. sva tri stila ulagala su napore da spoljašnjost hrama bude impresivno lepa. kao što je priličilo siromaštvu "mračnih" vekova. Pored toga. Kada je kamen postao priznati materijal za gradnju hramova. arhitektonske karakteristike ostale su iste onakve kakve ih je odredila drvena gradnja. Počinjali su od osnove. koji se primetno proširivao u sredini u onome što su Grci zvali entasis ili rastezanje.

odražavale su ne samo stil već i narod. sužavanje naviše bilo je jedva primetno. Međutim. suviše zaokupljen čvrstinom i snagom. zajedno sa pažljivo izrađenim ukrasom entablature. jonska je poezija. jastučasti ehinus i sasvim na vrhu četvrtasti abakus da proširi potporni potisak stuba ispod arhitrava. Jonski kapitel bio je sastavljen od uskog ehinusa.) Odozgo na dorskom stubu nalazio se njegov jednostavni i moćni kapitel: "obrub" ili kružna traka. muzika. Dok su Dorani ovaj stil razvijali od megarona. dorski stub možda je previše težak. književnost. njegova visina bila je obično veća. zajedno čine muške i ženske teme u jednoj suštinski skladnoj . jonski Grci menjali su isti osnovni oblik pod azijskim uticajem. glomaznu snagu. gipkost. brazde su bile duboke. osećajnost. još užeg abakusa. uzdigao se vitki stub na individualnoj bazi i pri dnu počinjao. Ove karakteristike. a njegov promer manji od trupa dorskog stuba.povećava osećaj stabilnosti koju treba da prenese svaka arhitektura. suviše širok u srazmeri sa svojom visinom. kao neki na unutra zavijeni puž ‡ graciozni element uzet od hititskih. jedna je "severnjačka". ozbiljnu jednostavnost Dorana. U jonskom stilu. koji je iz toga nastao. uskom letvicom ili trakom. eleganciju i ljubav prema finim detaljima upravo u času kada je dorski stil prenosio gordu rezervisanost. kao što se na vrhu i završavao. polukružni žljebovi odvojeni plitkim ivicama. druga istočnjačka. asirskih i drugih istočnjačkih formi. one su u kamenu predstavljale jonsku izražajnost. a između njih ‡ skoro ih skrivajući ‡ pojavila se dvostruka spirala volute. modifikovan verovatno upoznavanjem egipatskih "protodorskih" kolonada Derel-Bahrija i Beni-Hasana. Dorska arhitektura je matematika. a obe pribegavaju trajnosti kamena. skulptura. ponašanje i odeća suparničkih grupa razlikovala se u skladu sa njihovim arhitektonskim stilovima.

U pedimentima ‡ zabatnim trouglovima formiranim krovom na prednjoj i stražnjoj strani ‡ skulptor je dobijao svoju najveću šansu. grčka arhitektura tražila jasnu diferencijaciju delova. svaki je prelazio donji. a ipak i njihovu artikulisanu povezanost. kao i kod potpornih elemenata. a završavao se mermernim vencem segmentiranim sa zbunjujućom raznovrsnošću ukrasnih detalja. a pritešnjeni uglovi zabata. U jonskom stilu traka ili friz reljefa mogao je da ide oko gornjih spoljnjih zidova naosa ili cele. bila popunjena mermernim pločama isklesanim u bareljefu. Između svakog triglifa i sledećeg prostora ostavljan je. figure su mogle da budu izvedene u visokom reljefu i povećane za gledanje odozdo. kod jonskog stila on je bio sastavljen od tri sloja. Arhitrav ‡ veliki kamen koji povezuje kapitele ‡ bio je kod dorskog stila jednostavan ili je imao jednostavno oslikani ukrasni reljef. sa sjajno obojenim crepovima i . sjedinjeni krajevi tri grede formirali su ‡ prvo u drvetu. ili timpana. bili su iskušenje za najprefinjeniju veštinu. Iznad stubova dizala se entablatura ‡ tj. Konačno. kada je krov bio od drveta ili crepova od terakote. i krov je sam za sebe mogao da bude umetničko delo. Grčka arhitektura istakla se razvijajući stub u element lepote kao i konstrukcioni oslonac. Osnovna funkcija spoljnje kolonade bila je da drži strehe i oslobodi zidove naosa. kada su korišćeni prozirni crepovi od mermera ove su metope. od spoljnjeg potiska krova sa zabatima. Ovde je ponovo. ili unutrašnjeg hrama. a zatim imitacijom u kamenu ‡ triglif ili trostruko podeljenu površinu. Pošto su se kose grede koje su činile okvir krova u dorskom stilu spuštale nadole i bile osigurane između dve horizontalne grede na strejama. kao neki otvoreni prozor.formi. gornja struktura građevine. u petom veku obe forme reljefa ‡ metopa i friz ‡ često su korišćene na istoj zgradi. ili mesta "otvora između". kao na Partenonu.

svi u dorskom stilu.dekorativnim akroterijima ‡ ili figurama postavljenim na vrhu zabatnih trouglova ‡ za odvod kiše. Oni su Grčku geografski nejednako podelili: jonski je preovladavao u Aziji i Egeju. na ravnici u podnožju Akropolja. Muzika i igra Reč /mousike/ je među Grcima prvobitno značila obožavanje . i 512. počeo sa izgradnjom džinovskog hrama Olimpijskog Zevsa. Sve u svemu. ali od jonske arhitekture pre Maratona ostale su samo ruševine. a savršenstvo u petom. Dva suparnička stila dostigla su vrhunac u šestom veku. razoren je u zemljotresu 373. Najlepše postojeće zgrade iz šestog veka su stariji hramovi Pestuma i Sicilije. stotine jonskih umetnika iselili su se u Atiku i uveli ili razvili jonski stil u Atini. Posle persijskog osvajanja Jonije 546. verovatno da je na grčkom hramu bilo skulpture napretek. između stubova. Plan osnove ostao je od velikog hrama izgrađenog između 548. Jednog dana možda će čak i savremena umetnost da postane lepa. Angažovan je bio i slikar: hram je bio obojen. Glavna dostignuća jonskog stila iz šestog veka bili su hramovi Artemide u Efesu. Možda Grcima odajemo i previše počasti danas. Atinska arhitektura tog perioda bila je skoro potpuno dorska: u tom stilu Pisistrat je oko 530. u Delfima prema projektu Spintara iz Korinta. u celini ili delimično. kada je vreme sa njihovih hramova i božanstava skinulo boju i mrlje od gvožđa dale mermeru prirodne i nepredvidive nijanse koje su nadoknadile sjaj kamena pod čistim nebom Grčke. sa kipovima. frizovima i reljefima. dorski na kopnenom delu i na zapadu. 4. Krajem veka atinski arhitekti koristili su oba stila i postavili tehničku osnovu za Periklovo doba. duž zidova ili unutar zgrade. ponovo izgrađen po istom planu i u tom obliku stajao i u vreme kada je Pausanija obilazio Grčku. Here u Samosu i Branhida u blizini Mileta.

mesto posvećeno muzama i mnogim kulturnim delatnostima čiji su one bile pokrovitelji. U svom užem i savremenom smislu muzika je bila bar isto toliko popularna među Grcima kao što je danas kod nas. kao naš širi arsenal zvuka. na udaraljkama. baš kao i religija i rat. Prva grupa nije bila popularna. Neki svirači koristili su duplu frulu ‡ "mušku" ili bas frulu u desnoj ruci i "žensku" ili sopransku frulu . biti lirski pesnik u staroj Grčkoj bilo je daleko teže nego. harfe ili frule.bilo koje muze. smejući se naduvenim obrazima svog učitelja muzike. U Arkadiji svi slobodni ljudi proučavali su muziku do svoje tridesete godine. a ne znati pevati smatralo se sramotom. Pesnik je obično pisao muziku i reči. Obrazovanje i književnost. a to je ovu umetnost žigosalo kao prostu. (Pored toga. Oko osmog veka grčka muzika bila je već stara. Platonova Akademija zvala se /Museion/ ili muzej ‡ tj. duvačkim i gudačkim instrumentima. a ne zbirka muzejskih predmeta. sa stotinama varijanti i oblika. komponovati stihove koji se čitaju za sebe i u sebi. oni iz Beotije su na fruli bolji od njih. i pevao je sopstvene pesme. Pre šestog veka u Grčkoj jedva da je bilo neke književnosti odvojene od muzike. Frula je u Atini bila omiljena sve dok Alkibijad. Lirska poezija nazvana je tako zato što je u Grčkoj komponovana da bi se pevala uz pratnju lire. bili su povezani sa muzikom: vojne melodije igrale su važnu ulogu u vojnom obrazovanju i skoro sve vežbanje memorije bilo je kroz stih. Muzej u Aleksandriji bio je univerzitet književnih i naučnih aktivnosti. svako je umeo da svira neki instrument. Instrumenti su bili jednostavni i bazirani. kao što to pesnici danas čine.) Jednostavna frula. ili aulos. nije odbio da svira tako smešan instrument i uveo među atinskom omladinom otpor prema fruli. govorili su Atinjani. bila je cev od trske ili izdubljenog drveta sa posebnim piskom i sa dve do sedam rupa za prste u koje su se mogli staviti pokretni čepovi za modifikovanje visine zvuka.

u levoj. koji je rekao da je "pesma za smrtnike slatka stvar". Lepših priča bilo je o antičkim muzičarima koji su uveli ili razvili muzičku umetnost: o Olimpu. spajajući nekoliko gradiranih frula Grci su napravili sirinks. tračkom svešteniku Dionisa i o njegovom učeniku Muzaju. Heraklovom učitelju. Lira. a služila je za praćenje lirske poezije i pesme. Grci su pričali mnoge čudne priče kako su bogovi ‡ Hermes. Muzika na fruli. forminks ili kitara bili su u suštini jednaki ‡ četiri ili više struna od ovčijih creva nategnutih preko kobilice nad rezonatorom od metala ili kornjačinog oklopa. koji je izmislio grčku muzičku notaciju i utvrdio neke od "tonaliteta". a obe su pridržavali na ustima pomoću remena preko obraza i svirali u jednostavnoj harmoniji. Atena ‡ izmislili ove instrumente. Priključujući frulu uz meh Grci su napravili gajde. korišćena za praćenje narativne poezije. ili trubu. o Orfeju. koji je oko 730. Frigije i Trakije. potezi gudalom bili su nepoznati. Ove priče su odražavale moguću činjenicu da je grčka muzika svoje oblike preuzela iz Lidije. kako je Apolon suprotstavio svoju liru sviralama i frulama Marsija (sveštenika frigijske boginje Kibele). Marsijinom učeniku. lira je bila kao gitara. pobedio ‡ po mišljenju Marsija ‡ nepošteno. izmislio enharmoničnu skalu. Kitara je bila mala harfa. Gudačka muzika bila je ograničena na trzanje struna prstom ili plektrumom. produživanjem i otvaranjem kraja i zatvaranjem otvora za prste napravili su salpinks.$124$ o Linu. Apolon. ili panovu frulu. obično je bila sumorna i uvek se koristila u tužbalicama ili elegijama. ali "auletride" ‡ grčke devojkegejše sviračice na fruli ‡ kao da nisu donosile sumorno raspoloženje. dodajući instrumentu svoj glas i krunisao predstavu time što je dao da se jadni Marsija živ odere: tako je legenda personifikovala pobedu lire nad frulom.($125$ $126$ $127$ $128$ ) . kaže Pausanija.

peana za Apolona. kao danas u muzici grčke crkve.Pesma je prodrla u skoro sve faze grčkog života. prelje svoje /iouloi/. kao i sada. /skolia/. toliko su se Grci izgleda približili harmoniji i kontrapunktu. /erotika/. koji nije mogao da utvrdi njene zemaljske početke. Svi pevači pevali su jednoglasno. gospođa u domu i žena sa ulice pevali pesme ne baš tako učene kao Simonidove. pijenje. Priredba je u većini slučajeva pripremana mnogo ranije: odredili bi kompozitora koji će napisati reči i muziku. Homer nam govori ne samo o . a povremeno bi gradovi i grupe organizovale i takmičenja u horskoj pesmi. bilo je /enkomia/. bilo je /symposiaka/. za atletičare. žalost i sahranu. nezavisno jedna od druge. /hymenaioi/. narodna muzika i fina muzika. tkači svoje /elinoi/. ljubav. žeteoci svoje /lityerses/. strukturnu kompleksnost. praznik ‡ mogla se proslaviti horom. Verovatno su tada. himni za svakog boga. /elegiai/ i /threnoi/ za obedovanje. ženidbu.$129$ a među Grcima igra je po starosti i popularnosti bila rival muzici. pobeda. nekog bogataša bi ubedili da snosi troškove. ili pobedničkih pesama. nije bilo pesme za više glasova izuzev što je u kasnijim vekovima pratnja svirana kvintu iznad ili ispod melodije ili je bila u kontrasmeru. Lukijan. ženidba. stočari su imali svoje /bukolika/. išle su zajedno kroz vekove. baš kao što su mnogi oblici i načini izražavanja moderne muzike bili nekad povezani sa igrom. emocionalni raspon koji u modernoj muzici obično nalaze mesto u koncertu ili simfoniji. Svaka svečanost ‡ žetva. Igra je u svom najvišem stepenu razvoja bila satkana sa horskim pevanjem u jednu umetnost. angažovani su i profesionalni pevači. Najviši oblik muzike po verovanju Grka i u njihovoj praksi bilo je horsko pevanje. vinogradari svoje /epilenia/. Bilo je ditiramba za Dionisa. tražio je njeno poreklo u redovnom kretanju zvezda. čovek na tržnici ili u klubu. a hor je bio pažljivo uvežban. njemu su dali filozofsku dubinu.

Vreme je proticalo i već u sedmom veku došlo je do specijalizacije i profesionalizacije.podijumu za igru koji je Dedal napravio za Arijadnu. atletskih. mislio na grčko igranje. horska himna ili komad koji su izvodila dva hora od koji su. stopala i noge. objasnio kao "instinktivnu želju da se reči objasne pokretima celog tela" ‡ što je pre opis iz nekih modernih jezika. koji je. bilo je i takmičenja u igri. I kao u svemu drugome. po starim autoritetima bilo ih je dve stotine. Mada je u nekim svojim oblicima možda služila kao seksualni stimulans. a ne zagrljaj u hodanju i upotrebljavala je ‡ kao i istočnjačka igra ‡ ruke i šake. Sokrat je i sam igrao i hvalio ovu umetnost koja daje zdravlje svakom delu tela. u mnogim pogledima. Sve ove umetnosti ‡ lirska poezija. bila je tu i svečana /hyporchema/. karaktera i strasti pomoću stavova tela i ritmičkih pokreta". NJeni su oblici bili različiti kao i tipovi poezije i pesme. naizmenično. vojničkih. naravno. ovim je. kao Pirske igre. Igara je bilo religioznih. ili festival nagih mladića. koja su obično uključivala i horsku pesmu. Platon je /orchesis/. Arhiloh je svoje lirske pesme pevao bez pratnje i počeo onu dugu . narodnih igara bilo je za svaki veliki događaj u životu i svako godišnje doba ili svečanost u godini. stručnjaku igraču među grčkim ratnicima kod Troje. instrumentalna muzika i igra ‡ bile su u ranoj Grčkoj tesno povezane i formirale su. Rapsodi su napustili pesmu za recitovanje i odvojili narativni stih od muzike. a drugi igrali ili pevali. igrajući tokom borbe. kao što je bila Spartina Gimnopedija. retko je muškarca dovodila u fizički kontakt sa ženom. kao "imitaciju postupaka. Aristotel je igru definisao bolje. koje su deca učila kao deo vojne obuke. ili igru. Bila je to umetnička aktivnost. jednu umetnost. Jer grčka igra bila je sasvim različita od naše. kao među poklonicima Dionisa. već i o Merionu. jedni pevali ili igrali. izmicao svakom koplju.

transformisao divljačne pevače improviziranih dionisijskih ditiramba u trezvene i uvežbane "ciklične" horove od pedeset glasova. od čega je trpela pesma". Najslavniji od tih majstora bio je Arion. bili vešti u svim oblicima i horsku pesmu. instrumentalnu muziku i igru ispleli u složenu i harmoničnu celinu koja je verovatno imala mnogo dublju lepotu i više zadovoljavala od opera i orkestara današnjice. svaki put kada je nastupao dobijao je talent (6. Horska igra raspala se na pevanje bez igre i igru bez pevanja. On je bio taj koji je. Amebej. Na sličan način pojavili su se muzičari koji su svirali bez pevanja i svojim preciznim i brzim izvođenjem četvrtine tonova dobijali od svojih poklonika aplauz. O njemu su Grci imali priču kako su mu prilikom putovanja morem od Tarasa do Korinta mornari ukrali novac i onda mu dali da bira ‡ da ga izbodu nožem ili udave. Arion. jer je muzičar kao i ostali umetnici pripadao profesiji koja ima čast da u svakoj generaciji umire od gladi. imali su monopol na profit. Otpevavši svoju završnu pesmu uronio je u more i bio prenesen do obale na leđima delfina (možda na svojoj harfi). Neki čuveni muzičari. a u čast tradicionalnih pratilaca ovog boga hor je bio prerušen u kozoliki kostim satira. Alkman ili Stesihor. kao Terpandar. jer.degeneraciju koja je konačno svela poeziju na tihog i sputanog palog anđela. tada kao i sada. Tema je obično bila patnja i smrt Dionisa. Počeci drame . kao što je rekao Lukijan.000 dolara). Od ovoga je stvarno i po imenu poteklo Grčko tragično pozorište. uglavnom u Korintu i to pri kraju sedmog veka. Najviši ugled pripadao je onima koji su. harfista i pevač. koji su pevali u strofi i antistrofi. "divlja aktivnost dovodila je do gubitka daha. nema sumnje. Obični svirač je. 5. živeo od danas na sutra. sa arijama i recitativima kao u našem oratorijumu.

Grčka komična drama ostala je opscena sve do Menandra. falus je ostao neodvojivi znak klovna sve do petog veka naše ere. pravi kraj priče čine venčanje i verovatno reprodukcija. Komedija se. /komos/. Čudno je reći. a seksualna ograničenja bila su u izvesnoj meri uklonjena. Družina koja je nosila svete faluse i pevala ditirambe Dionisu ili himne nekom drugom bogu vegetacije činila je. slobodni jezik (/parrhasia/) bio je tada posebno neobuzdan. nikada ranije. blizu Sirakuze. koji se već istakao u tolikim oblastima i zemljama. razvila "od onih koji su vodili faličku procesiju". a na Istoku do poslednjeg veka Vizantijskog carstva. neki Susarion iz Megare Hiblejske. zato u ranoj grčkoj komediji. odeveni u satirski dionisijski stil. koliko znamo. Sa Sicilije nova umetnost prešla je na Peloponez. kaže Aristotel. kao i u većini modernih komedija i romana. ili terevenku. Seks je imao bitnu ulogu. Bio je to jedan od kreativnih trenutaka u istoriji. a zatim u Atiku. na Zapadu. Oko 560. po grčkoj terminologiji. To je bio jednodnevni moratorijum na moral. ljudi nisu prešli od pantomime ili rituala na govornu i sekularnu dramu. nosili su kao deo svog kostima kozji rep i veliki veštački falus od crvene kože. upotpunio je svoja dostignuća postavljanjem osnova drame. u svojim počecima ona je bila radosno proslavljanje reproduktivnih sila. razradio je procesijsko veselje u kratke komade grube satire i komedije. U tzv.Šesti vek. u stvari. jer je kulminacija rituala bilo simbolično venčanje koje je kao cilj imalo magičnu stimulaciju tla. kod Aristofana to je bilo pitanje svetog običaja koji se pobožno poštovao. jer je bila očigledno faličkog porekla. Na pozornici komedije ovaj kostim postao je tradicionalan. Staroj komediji. zajedno sa falusom išla je i razuzdana igra /kordax/. a mnogi od učesnika u paradi. ali se rustično veselje vegetacije prvi put transformisalo u komičnu dramu na Siciliji. u selima komedije su izvodili .

kako nam kažu. Nesumnjivo da su pri stvaranju tragedije sazreli i drugi zameci. ili u Argu i Samosu njegovo simbolično venčanje sa Herom. kao i naša. možda je "kozja pesma". godine p. pre svega. na Peloponezu i u Atici žalost i radost zbog smrti i uskrsnuća Dionisa. "tragedija se dosta kasno od kratkih zapleta i komičnog izražavanja uzdigla do punog dostojanstva". u igri i pesmi. Prošao je ceo vek pre nego što su vlasti ‡ da citiramo Aristotelovu frazu ‡ shvatile komičnu dramu dovoljno ozbiljno da bi joj (465. pod nadzorom njihovih . od svakog kompozitora neke tragične trilogije očekivalo se da učini ustupak starom običaju nudeći. Ove satirske igre ostale su bitni deo dionisijske drame sve do Euripida. proistekla iz religioznog rituala. ili u Eleusini i drugim mestima svete misterije Demetre i Persefone ili. Ali u suštini je njen izvor ležao u mimičkim religioznim ceremonijama kao što je na Kritu bilo prikazivanje rođenja Zevsa. odevenih u kostim koze. izvodila kao deo Dionisijskih svečanosti. Od tada se atinska drama. Grčka drama je.putujući glumci ili mesni amateri. /drama/ je srodna reč i znači. ili kozja pesma ‡ pojavila se na sličan način iz mimičkih predstavljanja. kao četvrti deo svoje prezentacije. kao što i treba. antičkog kralja. U Sikionu su tragedski horovi sve do vremena diktatora Klistena slavili uspomenu na. Dionisu je žrtvovana koza. U Ikariji. "Kao oblik razvijen iz satirskog komada". Takve predstave nazivane su /dromena/ ‡ izvođena stvar. dionisijskih orgijaša nalik na satire. bio napev koji se pevao nad raskomadanim simbolom ili otelovljenjem pijanog boga.) dale hor za izvođenje na jednoj zvaničnoj svečanosti. "patnje Adrasta". od koje je poteklo ime tragedije. Tragedija ‡ /tragoidia/. akciju.n. možda je ona uzela nešto od ritualnog klanjanja i smirivanja mrtvih. satirski komad u čast Dionisa.e. tragična i komična. kaže Aristotel. gde je odrastao Tespis.

Ovo nadahnuće došlo je jednom od tih učitelja igre i horovođe. Možda je drama u svojim ranim oblicima bila magički ritual. u pozorištu nazvanom po njemu. Da bi se ova horska prikazivanja pretvorila u drame bila je potrebna samo jedna stvar. namenjen da spreči tragedije koje je prikazivala i očisti publiku od zala. u dijalogu i akciji. Možda je prvobitna tema. dao sebi individualne recitativne stihove. tako je komedija bila u prvom planu na svečanostima Leneje. Tespisu iz Ikarije ‡ grada blizu peloponeske Megare. Predstavi je prethodilo žrtvovanje bogu neke životinje. Ova religiozna osnova bila je delom ono što je grčku tragediju održalo na nivou višem od onog u elizabetinskoj drami. a to je bila konfrontacija glumca horu. razvio ideju o . Pozorište je bilo sveto kao hram i tamo počinjeni prestupi kažnjavani su strogo kao svetogrđe. postao je osnova dramske strukture i ostao bitan deo grčke tragedije sve do kasnijih Euripidovih drama. od strane glumaca nazvanih "dionisijski umetnici". a ne samo kao zločin. Persefone i Dionisa Zagreja. na način više nego aristotelovski. Hor. Kip Dionisa donošen je u pozorište i postavljan ispred pozornice da može da uživa u spektaklu. ali i ova svečanost bila je dionisijska.sveštenika. kao u drami mise. gde su bili popularni rituali Dionisa i nedaleko od Eleusine. Baš kao što je tragedija zauzimala počasno mesto na pozornici Gradske Dionisije. postepeno je pesnicima dozvoljavano da je zamene patnjom i smrću nekog heroja u grčkom mitu. Tespis je izdvojio sebe iz hora. bila muke i smrt boga. predstavljajući ih kao da se podnose i savlađuju preko zastupnika. Nesumnjivo podstaknut egoizmom koji pokreće svet. jer su svoje komade pravili uglavnom kao horsku igru i zapravo bili učitelji igre. Raniji dramatičari nazivani su igračima. gde se svake godine izvodila ritualna drama Demetre. kakvog ga je za mimičku radnju razvio Arion i drugi.

da je Heril. Zamišljamo Egej kao košnicu aktivnih. Začuđujuće je kako se ova nova kultura brzo širila i sazrevala. pobednički vratili iz bitke kod Salamine. pedeset godina posle Tespisa. . koji se uporno nastanjuju i učvršćuju u svakoj luci. oživljena i ukrašena većom slobodom i mentalnom aktivnošću žena i u nekim pogledima bolje vođena nego u kasnijem i demokratskijem dobu. žustrih. Ali tada su pripremljene i osnove za demokratiju. razvijaju svoju privredu od obrađivanja zemlje do industrije i trgovine i već stvaraju veliku književnost. samo jednu generaciju kasnije. Godine 534. /VI/ OSVRT Gledajući unazad na raznoliku civilizaciju čiji su vrhunci prikazani na prethodnim stranicama. Bila je to civilizacija u izvesnim aspektima finija od civilizacije iz Periklovog perioda ‡ superiorna u epskoj i lirskoj poeziji. Solon bio šokiran onim što mu je izgledalo kao neka vrsta javne prevare. Nova forma razvijala se tako brzo. počinjemo da razumevamo zašta su se Grci borili na Maratonu.suprotnosti i konfliktu i ponudio istoriji dramu u svom striktnijem smislu. Pisistrat je bio maštovitiji i podstakao je takmičarsko izvođenje drama na Dionisijskim svečanostima. Igrao je razne uloge sa takvom ubedljivošću da je. svadljivih. Kada su se Eshil i Atina. postavljajući u šestom veku osnove za sva dostignuća petoga. filozofiju i umetnost. inventivnih Grka. i proglasio ovu umetničku novotariju nemoralnom ‡ optužba koja je slušana u svim vekovima. krajem veka diktatura je Grčku dovoljno naučila redu da bi se mogla ostvariti grčka sloboda. pozornica za veliko doba u istoriji grčke drame bila je spremna. kada je njegova trupa igrala u Atini. Tespis je na takvom jednom takmičenju pobedio. režirao 160 drama.

kaže Herodot. utemeljeni su Euklidovi elementi. tela i duše. Filozofija je počela da gradi naturalističku interpretaciju sveta i čoveka. grčki život postao je neverovatno sekularan. od obeshrabrujućeg uticaja tuđeg despotizma i mraka misterija (tajnih religioznih obreda ‡ prim. šireći se svuda. u nauci i filozofiji. Grčka nacija morala je da plati kaznu za svoj razvoj. gajio i voleo praznoverice. Uprkos tome. morala je pre ili kasnije da dođe u sukob sa glavnom silom. još nijedno veliko društvo nije se usudilo da živi bez kralja. politika.Ostvarenje samoupravljanja bilo je za svet nešto novo. njihova sloboda bila je ono što ih je nadahnjivalo na neverovatna dostignuća u umetnosti i književnosti. zakon. kao i obećanje koje su oni u sebi nosili. ljudima je potrebna uteha. tada kao i oduvek. i Artakserksa". prev. Kserksa. Tačno je da je veliki deo naroda. jasnoća i red i poštenje mišljenja postali su ideal jedne izuzetne manjine ljudi. književnost i spekulacije odvojile su se i jedna po jedna oslobađale od svešteničke moći. stvorila je svoje prve hrabre formulacije.) i osvojio za evropsku civilizaciju tegobnu privilegiju slobode. Nauka. misterije i mitove. Herojski napor tela i duha spasio je ova dostignuća. Koristeći vodu kao glavnu saobraćajnicu. "Grčka je pretrpela više jada nego tokom dvadeset generacija pre njih". Od ovog gordog osećaja individualne i kolektivne nezavisnosti potekao je moćni stimulans za svaki poduhvat Grka. Poglavlje /X/ BORBA ZA SLOBODU /I/ MARATON "Za vladavine Darija. skoro nepoznata pre toga. Heleni su otvorili trgovinski put koji se .

Isa. njegovo je carstvo bilo povećano i obuhvatalo je Persiju.protezao od istočne obale Španije do najudaljenijih luka Crnog mora. nastavio je do Atine. Darije jedva da je čuo za nju pored Jonije. Ovaj evropski ‡ grčko-italijanskosicilijanski ‡ vodeni put sve više i više je konkurisao istočnjačkom ‡ indo-perso-feničanskom ‡ kopnenom i vodenom putu. ako stvar uspe. severnu Arabiju. "ko su oni?" Oko 506. Posle pola veka pod persijskom vladavinom grčki gradovi u Maloj Aziji iznenada su zbacili svoje satrape i proglasili nezavisnost. Eurimedonta. Plateje. ali bez uspeha. Avganistan. upao u Skitiju i. osvojio Trakiju i Makedoniju. Godine 512. Aristagora iz Mileta otišao je u Spartu da bi dobio njenu pomoć. Do 510. Kipar. prema svim ljudskim presedanima. a na taj način se pojavilo trajno i ogorčeno suparništvo u kojem je rat. Kane i Zame bile samo epizode. Trakiju i Makedoniju. Turkestan. držati Atiku pod persijskom vlašću. Himere. Malu Aziju. Samo jedna važna zemlja ostala je izvan ovog ogromnog sistema vladavine i trgovine. umetničko-kreativni jug. najveće carstvo koje je svet ikada video preterano se proširilo da bi uključilo i probudilo svog budućeg osvajača. Evropski sistem pobedio je istočnjački jednim delom zato što je transport vodenim putevima jeftiniji od transporta kopnenim. diktator Hipija. bio neizbežan i u kojem su bitke kod Lade. matičnog grada mnogih jonskih . pobegao je persijskom satrapu u Sard. istočni Egej. Palestinu. Mesopotamiju. Arbele. a drugim delom zbog skoro istorijske zakonitosti da surovi. "Atinjani". Mikale. krećući se prema zapadu. pobeđuje opušteni. Maratona. pitao je. Granika. Kada se vratio u svoje glavne gradove. ratnički sever. Godine 500. svrgnut revolucijom u Atini. a to je bila Grčka. ovom iskušenju dodata je odgovarajuća provokacija. Egipat. Darije /I/ prešao je Bosfor. Siriju. zatražio pomoć da povrati vlast i ponudio da će. severnu Indiju.

gradova. persijska flota od šest stotina brodova pod komandom Datisa krenula je od Samosa preko Egeja. krenula na Sard i spalila veliki grad do temelja. žene i decu odveli u ropstvo i grad tako kompletno opljačkali da je od tog dana Milet postao samo jedno omanje mesto. Svoj logor postavili su blizu Maratona.000 ljudi do obala Eubeje. ljut zbog atinske intervencije. Jonski savez organizovao je objedinjenu flotu. . u jednoj od najvećih pomorskih bitki u istoriji. Širom Jonije ponovo je uspostavljena persijska vladavina. persijska ratna flota sukobila sa jonskom kod Lade. koja ih je činila daleko nadmoćnijim od Grka. ali se samoski kontingent potajno sporazumeo sa persijskim satrapom i kada se 494. a mnogi drugi sledili su njihov primer. Poraz Jonjana bio je potpun i jonska civilizacija se od ove fizičke i duhovne katastrofe više nikada nije potpuno oporavila. pedeset samoskih brodova otplovilo je bez borbe. U međuvremenu su Jonjani postupili sa haotičnom silovitošću karakterističnom za Grke. usput zastala da pokori Kiklade i stigla sa 200. a napredovanje Carstva još nikada nije bilo zaustavljeno. pobili sve muškarce. Mala Atina se zbog svoje velikodušne pomoći ćerkamagradovima našla suočena sa carstvom doslovno sto puta većim od Atike. Persijanci su izvršili opsadu Mileta. i tako je miletska armija. Godine 491. U celoj Grčkoj je zbog tih vesti nastala opšta uzbuna. a Darije. Persijsku vojnu silu još nikada nije niko pobedio. i tako. Posle kratke borbe Eubeja se predala i Persijanci su prešli preko zaliva do Atike. svaki pobunjeni grad sakupio je sopstvene trupe i držao ih pod zasebnom komandom. uspešno zastupao da su Atinjani u podršku pobunjenicima poslali flotu od dvadeset brodova. rešio je da osvoji Grčku. vođena više hrabrošću nego mudrošću. jer ih je Hipija obavestio da na toj ravnici mogu da koriste svoju konjicu. zauzeli ga.

Grci su sjedinili disciplinu sa hrabrošću i mada su počinili glupost podelivši komandu između deset generala. spasao ih je primer Aristida. koji je svoje vođstvo prepustio Miltijadu. Ako o tome možemo da prihvatimo grčko svedočenje. Ponet hvalom čitave Grčke. Miltijad je od Atinjana zatražio da opreme flotu od sedamdeset brodova koja će biti pod njegovom apsolutnom komandom. /II/ ARISTID I TEMISTOKLE Čudna mešavina plemenitosti i svireposti. od kojih je svaki bio vrhovni komandant jednog dana. na Maratonu je palo 6. tako nenavikla na jedinstvo. žalili zbog svoje sporosti i veličali pobednike.400 Persijanaca i samo 192 Grka. a Persijanci verovatno sto hiljada ljudi. Grci su imali oko dvadeset hiljada. tako slaba. Pod žestokom strategijom ovog sirovog vojnika male grčke snage gurnule su persijsku hordu u nešto što nije bilo samo jedna od odlučujućih bitki već i jedna od najneverovatnijih pobeda u istoriji. kao i slobodne ljude i poveo ih preko planina do bojnog polja. pod pretnjom opšte . Kada su brodovi bili spremni. ali je dopustila praznoverju da odugovlači mobilizaciju. U Atini je Miltijad oslobodio i regrutovao robove. idealizma i cinizma u grčkom karakteru i istoriji ilustrovana je kasnijim karijerama Miltijada i Aristida. mala Plateja delovala je brzo i veliki deo svojih građana u forsiranom maršu poslala na Maraton. poveo ih je na Paros i zahtevao od građana. zadrži ovaj talas istočnjačkog osvajanja? Severne grčke države nisu bile voljne da pruže otpor tako monstruoznoj sili. Kada su se suparničke armije srele. Persijanci su bili hrabri. Kada je bitka bila završena stigli su Spartanci. ali naviknuti na individualnu borbu nisu bili uvežbani za masovnu odbranu i napad Grka. Sparta se pripremala sa oklevanjem.kako da ova zemlja. tako rasuta.

Iako je bio blizak prijatelj Klistena.smrtne kazne. njegova skromna jednostavnost i nepokolebljivo poštenje doneli su mu naziv Pravedni.000 dolara). Njegov je cilj. koji je tako proširio demokratiju. Njegov mirni. posle rata. nadzor nad njim prepustili su Aristidu. staloženi karakter. ali Miltijad je ubrzo zatim umro i kaznu je platio njegov sin Kimon. Demokratska partija. i kada su. više su mu se divili nego što je bio popularan. On je razotkrivao protivzakonite radnje gde god ih je nalazio i tako sebi stvorio mnoge neprijatelje. saveznici Atine pozvani da daju godišnji doprinos riznici Delosa kao fondu za zajedničku odbranu. Aristid je smatrao da je demokratija otišla dovoljno daleko i da bi svako dalje davanje vlasti Skupštini dovelo do korupcije administracije i javnih nereda. već zaista takav. iskoristila je Klistenov nedavno uvedeni instrument ostrakizma da bi ga se otarasila i . Čovek koji mu je ustupio mesto na Maratonu preživeo je zamke uspeha. niti dozvolio da to učine drugi". Aristid je po životu i ponašanju bio Spartanac u Atini. kao živo otelovljenje pesnikovih stihova. Ipak. Kada su Grci osvojili logor Persijanaca na Maratonu i u njihovim šatorima našli veliko bogatstvo. sto talenata (600. Atinjani su ga opozvali i kaznili sa pedeset talenata. sva publika okrenula se da pogleda u Aristida. budući suparnik Perikla. oni su izabrali Aristida da utvrdi njihove novčane priloge i niko nije protestovao zbog njegovih odluka. predvođena Temistoklom. koji "niti je uzeo nešto za sebe. a kada se u jednoj Eshilovoj drami pojavio pasus: Jer ne prividno pravedan. a iz dubine tla pod njim Plodovi mudrih i razumnih saveta niču.

ali nije umeo da spase sebe. spasao je Atinu. zahvaljujući Temistoklovoj promišljenosti i energiji pripremljena je i ostvarena pobeda kod Salamine ‡ u najpresudnijoj bici u istoriji Grčke. kaže uvek umereni Tukidid. Ipak. Istoričar je prisiljen da prizna da su javne ličnosti Atine imale onu posebnu beskrupuloznost koja ponekad ulazi u državništvo. ali ne i svoju žeđ za vlašću. jedini čovek u istoriji Atine koji je u isto vreme bio slavan i pošten otišao je. on ne bi slušao. planirao je i počeo gradnju nove luke za Atinu u Pireju. "on ima pravo na naše sasvim izuzetno i neuporedivo divljenje". ubeđen u svoju prirodnu sposobnost za takve stvari". sa negodovanjem mediokriteta zbog savršenstva. Sav svet zna ‡ mada bi to mogla biti i izmišljena priča ‡ kako je Aristid upisao sopstveno ime na /ostracon/ umesto nepismenog građanina koji ga nije poznavao. Isto kao i Alkibijad u kasnijem vremenu. i što je njihovo neprijateljstvo nadživelo lepotu koja ga je izazvala. kaže Plutarh.godine 482. Kada je Aristid saznao za odluku. Nesreća Atine bila je to što su se i Temistokle i Aristid zaljubili u istu devojku. Još 493. "Nevoljno je i nepažljivo". izrazio je nadu da Atina neće nikada imati priliku da ga spominje. Bez ove flote ne bi se mogli odupreti Kserksu. /III/ KSERKS . na vrhuncu svoje karijere. 482. Kao i Miltijad. ubedio je Atinjane da se odreknu raspodele novca koji im je pripadao od prihoda od rudnika srebra u Laurionu i da ovu sumu daju za izgradnju sto trirema. Stesilaju iz Keosa. mogao je da pobedi veliko carstvo. sada. "primao naredbe koje su mu davane da bi popravio svoj odnos i ponašanje ili se naučio prijatnoj ili pristojnoj uglađenosti. umorio slušajući kako ga nazivaju Pravedni. Temistokle je bio prava vatra sposobnosti. ali šta god da mu se kaže da bi postao razboritiji ili se poboljšao u vođenju poslova. ali koji se. u progonstvo.

" Za drugi persijski napad na Grčku. Bilo je tu Persijanaca. Lidijaca. Sirijaca. pre invazije Grčke. Sogdijanaca. trgovaca. Vavilonaca. Frigijaca. prirodno i sudbonosno. i kada je konačno 481. on nam. Kiprana. Sparta se zatim pokajala zbog ovog kršenja međunarodnog običaja i od dva građanina zatražila da odu u Persiju i prihvate svaku kaznu koju bi veliki kralj mogao da zatraži za odmazdu. Feničana. Indusa. Asiraca. Kserks se pripremao bez žurbe. robova. Kada je Darije. a nasledio ga je Kserks /I/. možda sa iskricom ironije. Peonjana. Arabljana. kada je Kserksova vojska pila vodu. snabdevača i prostitutki. Kolhiđana. Baktrijaca. Kserks je. njegova je armija bila verovatno najveća ikada sakupljena u istoriji pre našeg veka. Saka. Paflagonaca. Četiri godine sakupljao je vojnike i materijal iz svih pokrajina svog carstva. Tesalaca. kaže Herodot. koji su ubistvom glasnika prekršili zakone zajedničke svim ljudima. poslao glasnike u Atinu i Spartu da traže zemlju i vodu kao simbol pokornosti. Spertija i Bulis. Skita. Kilikijaca. Tračana. ne želi da i sam tako nešto počini.461. Karijaca. Lokrijana.000 boraca i jednaki broj inženjeraca. . Zabrinuta zbog loših predznaka. Pošto osuđuje takvo ponašanje kod njih. Eoljana. kaže da su. Misijaca. veoma heterogene. Armena. Ove snage bile su. obojica iz starih i bogatih porodica. Međana. oba grada su glasnike pogubila. otišli Kserksu i ponudili da umru u ime okajanja za ubistvo Darijevih glasnika.Darije /I/ umro je 485. "sa istinskom velikodušnošću odgovorio da on neće da postupi kao Lakedemonci. dobrovoljno su se prijavili. Jonjana. Egipćana. Herodot ju je bez preterivanja procenio na 2. krenuo. ali temeljno. Avganistanaca. presušile čitave reke. I otac i sin bili su sposobni i kulturni ljudi i bila bi greška da se o grčko-persijskom ratu misli kao o takmičenju između civilizacije i varvarstva. Beočana.

ostatak Grčke požuriti da se preda. Armija je kopnenim putem marširala kroz Trakiju dole do Makedonije i Tesalije. provukli debelu užad od konoplje ili papirusa. slonova i. flota transportnih i borbenih trirema od ukupno 1. Ako opet poslušamo Herodota. a ono zemljom. dao da se provedu kroz njegove snage i onda ih pustio na slobodu.207 brodova. Onda su graditelji preko svakog reda brodova. da bi ličilo na drum. pouzdajući se da će. učvršćene za njih i jedna za drugu. milju i četvrt dužine. držeći se obale. Daske su prekrivene šibljem. Kserks je naređenje opozvao. kada vide more. Sa obe strane podignut je branik dovoljno visok da se životinje. dok je persijska flota. U proleće 480. a i neki od vojnika. ljude poštedeo. svaki brod okrenut ka struji i ukotvljen teškim sidrom. od obale do obale. izbegla oluje Egeja prošavši na jug kroz kanal. velika vojska stigla je do Helesponta. On je dobro podneo opterećenje i za sedam dana i noći cela vojska prešla je sa uspehom preko njega. iskopan prisilnim radom kroz prevlaku .Etiopljana. konjice. kada obaveste Atinu i Spartu o razmerama njegovih priprema. Kada su u logoru uhvaćeni grčki špijuni i kada je neki general naredio njihovo pogubljenje. 674 broda veličine trireme ili pentekontore bilo je raspoređeno preko moreuza u dva reda. Ipak su mnoge životinje. gde su egipatske i feničanske snage izgradile most koji je bio među najimpresivnijim mehaničkim dostignućima antičkih vremena. prema Herodotu. jedan domorodac iz tog regiona zaključio je da je Kserks Zevs i upitao zašto gospodar bogova ulaže toliko napora da osvoji malu Grčku kada je taj drski narod mogao da uništi jednim gromom. Bilo je tu pešadije. vezali ovu užad za svaki brod i pritegnuli vitlovima na obali. koje su položene preko užadi. Posečeno je drveće i isečeno u daske. Videvši ovaj prizor. Libijaca i mnogih drugih. dvokolica. morali da budu bičem naterani da krenu ovim mostom. ne uplaše.

Arg je odbio i njegova sramota nije nikada zaboravljena. Severni Grci. Delegati su poslati u svaki grad na Peloponezu da traže trupe i zalihe. Tasos je. nadao se da će Jonjani. biti dirnuti i da se Kserks. /IV/ SALAMINA Kako da danas zamislimo strah i očajanje južnih Grka pred približavanjem ove poliglotske lavine? Pružiti otpor bilo je sumanuto. priča se. koji su se plašili iskrcavanja Persijanaca na njihove obale. Kada su grčki admirali videli ogroman broj neprijateljskih brodova smatrali su da treba da se povuku. Atina i Sparta su sarađivale kao jedan čovek i jedna duša.kod planine Atos. Dve ratne flote srele su se kod Artemisija. a Sparta je poslala kralja Leonidu da Kserksa zadrži neko vreme kod Termopila. podelivši mito sa njima. mito od trideset talenata (180. Ovog puta. nedaleko od severne obale Eubeje. izuzetno. čak i na granici Atike. Eubejci. grad koji bi je nahranio bio je potpuno upropašćen. ako ih vidi i razume. Kad god bi vojska pojela dva obroka. Sa karakterističnom domišljatošću Temistokle je predložio da mornari na stenama napišu poruke Grcima u persijskoj floti moleći ih da dezertiraju ili da se makar ne bore protiv svoje domovine. većina država je pristala na saradnju. pripremile za borbu. komandantu atinskog kontingenta. poslali su Temistoklu. za jedan dan potrošio četiri stotine srebrnih talenata ‡ oko milion dolara. on je u tome uspeo. kao Kserksov domaćin. neće usuditi da Helene koristi u . lojalne države nisu mogle da sakupe ni desetinu Kserksovih snaga. kada vide ove reči. na severu. Atina je opremila flotu koja je otplovila na sever da se sretne sa persijskom armadom. popustili su pred strahom ili mitom i dozvolili da se njihove trupe priključe Kserksovim milionima.000 dolara) pod uslovom da ubedi grčke vođe da se bore. Samo su se Plateja i Tespija.

preostala grčka flota otplovila je na jug do Salamine. Suparničke flote borile su se ceo dan. skočio je u more i plivao pored broda do Salamine. koji je pripadao Periklovom ocu Ksantipu. da bi napali Spartance s leđa. Nad grobom ovih heroja postavljen je najčuveniji od grčkih epitafa: "Pođi. prev. Grci su se tada povukli na Artemisij. da obezbedi zaklon Atinjanima. a drugi se od sramote obesio." Kada su Atinjani saznali da sada između Atine i Persije nije preostala nikakva prepreka. neki u Salaminu.). S obzirom na brojčanu nejednakost. gde je uginuo od iscrpljenosti. ne zbog hrabrosti već zbog izdaje Helena. izdata je naredba da svaki Atinjanin treba da spasava svoju porodicu kako zna i ume. neki od ljudi regrutovani su da popune posadu flote koja se vraćala s Artemisija. uprkos najherojskijem otporu u istoriji. da spartanska porodica ne bi bila ugašena) poginuli su skoro do poslednjeg čoveka. jedan pas. Plutarh daje dirljivu sliku kako su pitome životinje iz grada sledile svoje gospodare i zavijale kada su pretovareni brodovi zaplovili bez njih.000. Grci su opravdano smatrali ovu bitku pobedom. i kaži Lakedemoncima da mi ovde ležimo jer smo poslušali njihove zakone. sve dok noć nije okončala okršaj pre nego što je ijedna od strana mogla da pobedi. pobeđen. a Grci 300 ljudi. Persijanci u Afete. Neki Grci iz Trahina ne samo da su izdali Kserksu tajnu indirektnog puta preko planina već su i poveli persijske snage tim prilazom. Od dvojice Spartanaca koji su preživeli jedan je pao kod Plateje. O uzbuđenju i strasti tih dana . Grčki istoričari uveravaju nas da su Persijanci izgubili 20. Kada je stigla vest o katastrofi kod Termopila. Leonida i njegovih tri stotine pripadnika starije generacije (jer on je odabrao samo očeve koji imaju sinove da pođu sa njim. neki u Trezen. Neki od njih pobegli su u Eginu.borbi. U međuvremenu je Leonida kod "Vrućih kapija" (/Thermopylae/. prim. stranče.

razmišljanja i suvišak brodova kod Istočnjaka konačno je rešila bitku u korist Grčke. stajala života. Poslao je Kserksu poverljivog roba da mu kaže da Grci nameravaju tokom noći da otplove i da Persijanci mogu da ih u tome spreče praveći obruč oko grčke flote. a gomila žena otišla u njegovu kuću i kamenovala njegovu ženu i decu do smrti. Temistokle je pribegao strategiji koja bi ga. posmatrao je akciju i beležio imena onih svojih ljudi koji su se borili sa posebnom hrabrošću. .možemo da prosudimo kada čujemo da je jedan Atinjanin. ali persijska verzija priče nije nam poznata. Kserks je prihvatio savet i sledećeg jutra. izgubivši usput veliki deo svojih snaga zbog epidemija i dizenterije. branioci četrdeset. našao je grad skoro potpuno napušten i predao ga pljački i plamenu. Stradao je mali broj Grka. prema Grcima. pošto je svaka mogućnost bekstva bila blokirana. Ubrzo posle toga persijska flota od hiljadu i dvesto brodova ušla je u zaliv Salamine. pošto su svi bili odlični plivači. Rešen da Grcima nametne akciju. Kada je Kserks stigao. Grci su bili primorani da prihvate borbu. čak i sa izgubljenih brodova. sedeći na prestolu u podnožju planine Egalej. natrag u Sard. otplivali do kopna.000 ljudi pod komandom Mardonija i sa ostatkom svojih trupa vratio se. ponižen. još uvek pod podeljenom komandom. Većina admirala bila je protiv borbenog rizika. Kserks. jer kada su im brodovi potonuli. Superiorna taktika i pomorska veština Grka. bio ubijen na licu mesta. koji je u Skupštini savetovao predaju. Ostatak persijske flote pobegao je do Helesponta. Iste godine kada i kod Salamine ‡ a možda. Prema Diodoru. Kserks je ostavio 300. da su Persijanci pobedili. oni su. kao i zbrka jezika. zavojevači su izgubili dve stotine brodova. Protiv nje je bilo postavljeno tri stotine grčkih trirema. na atičkoj obali preko puta Salamine. a lukavi Temistokle poslao je ponovo svog roba Kserksu da mu javi da je on odvratio Grke od potere.

) ‡ Grci sa Sicilije borili su se sa Kartaginjanima kod Himere. koji je podnosio glavninu napada. Istog dana. sedamdeset godina kasnije. bacio se u vatru.000 grčkih zarobljenika. da su (prema svojim istoričarima) izgubili samo 159 ljudi. Oni među zavojevačima koji nisu bili Persijanci nisu smogli dovoljno hrabrosti za ovaj sukob i počeli su da beže čim se kontingent Persijanaca. Ne znamo da li su afrički Feničani dejstvovali u saglasnosti sa onima koji su podržavali Kserksa i dali toliko ljudi za njegovu flotu. jonski gradovi oslobođeni persijske vladavine. živeći lagodno od onoga što se moglo naći u okolini. u osveti poklao 3. jedna grčka eskadra sukobila se sa persijskom flotilom nedaleko od obale Mikale. Persijska flota bila je uništena. istovremeno na istoku i na zapadu. Posle dvonedeljnog čekanja na povoljne znake. Hamilkar je u bici ostao po strani i palio žrtve svojim bogovima dok je sukob besneo.000 brodova i 300. a Grci su zadobili kontrolu nad Helespontom i Bosforom kao što su ih osvojili od Troje sedam stotina godina . tvrde Grci.000 ljudi. Godinu dana kasnije (avgusta 479) oslobođenje Grčke dovršeno je sa skoro istovremenim bitkama na kopnu i na moru. stigao je do Panorma sa 3. tamo se sa njima. Grci su postigli toliko nadmoćnu pobedu. Na tom mestu podignut mu je grob i tamo je njegov praunuk Himilkon. možda je napad na Grke.i istog dana (23. pokolebao. Mardonijeva armija.000 ljudi pod vođstvom spartanskog kralja Pausanija. Prema tradicionalnom prikazu. septembra 480. podigla je svoj logor na beotijskoj ravnici blizu Plateje. kartaginski admiral.000 ljudi presreo Gelon iz Sirakuze. odande je nastavio u opsadu Himere. a kada je njegov poraz postao očigledan. bila samo koincidencija. centralnog sastajališta cele Jonije. godine p.000 ljudi. gde ga je sa 55. u najvećoj kopnenoj bici tog rata. sukobila grčka sila od 110. dok je u persijskim snagama pobijeno 260. Na uobičajeni način punskih generala. Hamilkar.n.e.

Atinska flota koja je ostala posle Salamine otvorila je sada grčkoj trgovini sve luke u Mediteranu.n. On je zapadnoj civilizaciji pružio mogućnost da razvija sopstveni ekonomski život ‡ neopterećen stranim porezima ili nametima ‡ i sopstvene političke institucije. tri veka sačuvao je grčki duh od iscrpljujućeg misticizma Istoka i grčkoj preduzetnosti osigurao punu slobodu na moru. Posle vekovnih priprema i žrtava. HRONOLOŠKA TABELA Beleška: tamo gde se za osobu ne navodi grad. diktator u Sirakuzi Pitagora iz Regija. oslobođene od diktata istočnjačkih kraljeva. a trgovinska ekspanzija koja je usledila obezbedila je bogatstvo koje je finansiralo dokolicu i kulturu Atine Periklovog doba. vajar Osnovan Deloski savez Polignot. jer je omogućio Evropu. podrazumeva se "iz Atine".e. Grčka je stupila u svoje zlatno doba.$130$ Grčko-persijski rat bio je najznačajniji sukob u evropskoj istoriji. KNJIGA TREĆA ZLATNO DOBA 480-399. Pre naše ere 478: 478-67: 478: 477: 472: Pindar iz Tebe. Eshilovi "Persijanci" . p. Grčkoj je otvorio put za prvi veliki eksperiment u slobodi. Pobeda male Helade nad takvom nadmoćnom silom godila je ponosu i podstakla duh njenog naroda. slikar.ranije. pesnik Hijeron /I/. iz čiste zahvalnosti osetili su se pozvanim da učine stvari bez presedana.

Eshilova "Sedmorica protiv Tebe" Pobuna helota. Peonije iz Mende. Eshilov "Okovani Promotej" Neuspeh atinske ekspedicije u Egipat Eshilova "Orestija". Fidiji i . Miron iz Eleutre. pridružuje se kolonistima koji osnivaju Turij (Italija). plata za porotnike. istoričar. prvo takmičenje između Eshila i Sofokla Bakhilid sa Keosa. Kalimah razvija korintski stil. opsada Itome Periklova javna karijera Efijalt ograničava areopag. Anaksagora u Atini Kimonovo progonstvo. sofista Fidijina "Atena Partenos". filozof. sofista Sofoklova "Antigona". ubijen Efijalt Empedokle iz Akraganta. Dugi bedemi Zevsov hram u Olimpiji. filozof Herodot iz Halikarnasa. matematičar. Gorgija iz Leontine. skulptor Protagora iz Abdere. suđenje Aspasiji. pesnik. filozof. skulptor Deloska riznica sklonjena u Atinu Zenon iz Eleje. Hipokrat sa Hiosa.469: 468: 467: 464-54: 463-31: 462: 461: 460: 459-54: 458: 456: 454: 450: 448: 447-31: 445: 443: 442: 440: 438: 437: 435-34: 433: 432: Rođenje Sokrata Kimon pobeđuje Persijance kod Eurimedonta. Euripodova "Alkesta" Propileji Rat između Korinta i Korkire Savez Atine i Korkire Pobuna Potideje. astronom Kalijin mir sa Persijom Partenon Leukip iz Abdere. Filolaj iz Tebe.

Aristofanovi "Aharnjani" Brasida zauzima Amfipolj. smrt Kleona i Brasida Nikijev mir. Prodik i Hipija. Aristofanove "Ptice" Atinski poraz kod Sirakuze. skulptor Erehtejon Lisija. Demokrit iz Abdere. "Andromaha" i "Hekaba". Euripidov "Ijon" Masakr u Melosu. Aristofanov "Mir" Hipokrat sa Kosa. besednik Spartanska pobeda kod Mantineje. Aristofanovi "Vitezovi" Aristofanove "Oblakinje". filozof. Euripidova "Elektra"(?) Atinska ekspedicija u Sirakuzu Unakaženje hermi. Sofoklova "Elektra" Kuga u Atini. Euripidov "Hipolit". smrt Anaksagore Poslanstvo Gorgija u Atini. progonstvo Tukidida. Euripidova "Ifigenija na Tauridi" . suđenje Periklu Periklova smrt. slikari Aristofanove "Zolje". Poliklet iz Sikiona. Sofoklov "Kralj Edip" Pobuna u Mitileni. istoričara. sofisti Opsada Sfakterije. nemilost Alkibijada. Kleon na vlasti. Zeuksid iz Herakleje i Parasije iz Efesa.431-04: 431-24: 430: 429: 428: 427: 425: 424: 423: 422: 421: 420: 420-04: 419: 418: 416: 415-13: 415: 414: 413: Anaksagori Peloponeski rat Euripidova "Medeja". Euripidove "Trojanke" Opsada Sirakuze. lekar.

Euripidove "Bakhe" i "Ifigenija u Aulidi" Dionisije /I/. tiranija Tridesetorice u Atini Ponovno uspostavljanje demokratije Poraz Kira /II/ kod Kunakse. pisao je Šeli. Aristofanova "Lisistrata" i "Ženska skupština u Tesmoforiju" Ponovno uspostavljanje demokratije. pobeda Alkibijada kod Kizika Timotej iz Mileta. Atina je ovim periodom dominirala zato što je svojom . Aristofanove "Žabe" Kraj Peloponeskog rata. pesnik i muzičar. Euripidov "Orest" Atinska pobeda kod Argusinskih ostrva. Sofoklov "Edip na Kolonu" Suđenje i smrt Sokrata Poglavlje /XI/ PERIKLE I DEMOKRATSKI EKSPERIMENT /I/ USPON ATINE "Period koji je protekao između rođenja Perikla i smrti Aristotela". povlačenje Ksenofonovih Deset hiljada.412: 411: 410: 408: 406: 405-367: 405: 404: 403: 401: 399: Euripidova "Helena" i "Andromeda" Pobuna Četiri stotine. bilo da se uzme sam za sebe ili po dejstvu koje je imao na kasniju sudbinu civilizovanog čoveka". diktator u Sirakuzi Spartanska pobeda kod Egospotama. smrt Euripida i Sofokla. "nesumnjivo je najznačajniji u istoriji sveta.

Kada su se grčke vođe sastale da bi dale prvu i drugu nagradu onima koji su najbolje branili Grčku u ratu. i zato što je. On je pregovarao sa Persijom i nastojao da okonča sukob između starog i mladog carstva kako bi neometana trgovina sa Azijom donela Atini prosperitet. pod atinskim vođstvom. On je bio taj koji je odredio kurs grčke istorije ubedivši Atinu da se do premoći može stići na moru. koliko trgovinom. Deloski savez i dali doprinos zajedničkom fondu u hramu Apolona na Delosu. Nijedan drugi čovek nije toliko učinio za Atinu kao Temistokle i niko nije bio odlučniji od njega da za to bude i nagrađen. a 468. Radi zaštite od Persije. a Sparta u neredu zbog demobilizacije. kada je rat bio završen. Jonija bila osiromašena. borba između Grčke i Persije nastavljala se od Kirovog osvajanja Jonije pa sve do Aleksandrovog obaranja Darija /III/. dok je flota. zemljotresa i pobune. godine grčka flota pod Kimonom iz Atine konačno je na ušću Eurimedonta porazila Persijance na kopnu i na moru. ona je uskoro preko svojih pomorskih snaga imala stvarnu kontrolu nad svojim saveznicima. grčki gradovi iz Azije i Egeja organizovali su tada (477). Pošto je Atina umesto novca poklonila brodove. sa Crnog mora 478.vodećom ulogom u spasavanju Grčke stekla lojalnost ‡ i doprinose ‡ većine egejskih gradova. i to ne toliko ratom. U stvari. . iz Trakije 475. Persijanci su isterani iz Jonije 479. i ubrzo se savez jednakih pretvorio u atinsko carstvo. a ne na kopnu. rat još nije bio potpuno završen: uz povremene prekide. svaki je glasao prvo za sebe. U toj politici imperijalne ekspanzije svi glavni državnici Atine ‡ čak i kreposni Aristid i kasnije besprekorni Perikle ‡ složili su se sa beskrupuloznim Temistoklom. a onda za Temistokla. koju je Temistokle stvorio svojim osvajanjima. sada u oblasti trgovine konkurisala pobedama koje je postigla kod Artemisija i Salamine.

Ubrzo zatim Spartanci su našli dokumenta koja su očigledno ukazivala na umešanost Temistokla u tajnu korespondenciju njihovog regenta Pausanija. ali bio je podstaknut svojom vizijom o razvoju Atine i svojim pouzdanjem u atinsku flotu. zadržavajući ponekad novac. a izgleda da je od nekih gradova prihvatio mito da bi im kaznu oprostio. Srećna što može da uništi svog najjačeg neprijatelja. Sparta je ova dokumenta pokazala Atini. otkrio je da su njegovi prethodnici proneverili javna sredstva. tamo su odbili da mu daju utočište. Atinjani su ga oko 471. i Temistokle. Kada je Aristidu povereno da se stara o javnim prihodima. Mornaricu je koristio da bi Kiklade primorao na plaćanje danka zato što su previše brzo popustili pred Persijancima i Kserksu iznajmili svoje vojnike. pa čak i žene i deca Atine. koju je dalje nastavio Perikle. gde je od Kserksovog naslednika tražio određenu nagradu što je sprečio Grke da gone persijsku flotu posle Salamine. Primamljen Temistoklovim obećanjem da će mu . skladišta i mesta za trgovinsku razmenu. iako od opoziva ne bi bilo ništa. koja su pružala sve pogodnosti za pomorsku trgovinu. podigli su oko grada bedem i još jedan oko luke u Pireju i Munihiji. Za slične naknade sređivao je opoziv prognanika. kaznili izgonom i on je potražio novi dom u Argu. koga su umorili glađu jer je stupio u izdajničke pregovore sa Persijom.Pod njegovim pritiskom muškarci. po njegovoj inicijativi. a među njima. koja je odmah poslala naređenje da se Temistokle uhapsi. Plašeći se njegovog nemoralnog intelekta. u Pireju su podignuta velika pristaništa. i ne baš najmanje. On je pobegao u Korkiru. Temistokle je znao da će ovakva politika izazvati ljubomoru Sparte i možda dovesti do rata između dve suparničke države. kaže Timokreont. zatim je našao kratki azil u Epiru i odande tajno otplovio u Aziju. NJegovi su ciljevi bili tako veličanstveni kao što su mu sredstva bila nepoštena.

on je 461. osigurao je sebi komandu nad flotom i učvrstio prava Grčke svojom pobedom kod Eurimedonta. Vođa demokratske partije bio je čovek o kome znamo začuđujuće malo. Od Skupštine je dobio nevoljni pristanak da povede jedan atinski odred u pomoć Spartancima protiv njihovih pobunjenih helota u Itomi. visoko cenjen i neomiljen u čitavom mediteranskom svetu. prognan. mada je njegova aktivnost predstavljala prekretnicu u istoriji Atine. da su se ovi u gnevu vratili u Atinu. ali Spartanci su sumnjali u Atinjane. a na čelu oligarhijske ili konzervativne partije našao se Kimon. Posle smrti Temistokla i Aristida. ali nepodmitljiv i nije dugo izdržao neprijateljsko raspoloženje atinske politike. jer su u toj krizi sve klasne podele među slobodnim . Na Periklov podsticaj. Pre nego što je stigao da sprovede planove koji mu nikada nisu davali mira. Vrativši se u Atinu ovenčan slavom. odmah je izgubio popularnost kada je savetovao pomirenje sa Spartom. 449.pomoći da podjarmi Grčku. a oligarhijska partija je njegovim padom bila tako demoralisana. i toliko očigledno pokazali Kimonovim vojnicima da im ne veruju. dok je Kimon pao u nemilost. Četiri godine kasnije Perikle ga je pokajnički (ili. Rat je ojačao narodnu partiju. Temistokle je u Magneziji. ali ništa od umešnosti potrebne za uspeh u politici. godine pre naše ere umro. vođenje demokratske partije u Atini prešlo je na Efijalta. Efijalt je bio siromašan. govorkalo se. Kimon je imao većinu vrlina koje su Temistoklu nedostajale. Nesrećan zbog intriga grada. u starosti od šezdeset i pet godina. da je vlast tokom dve generacije ostala u rukama demokrata. Miltijadov sin. Artakserks /I/ primio ga je među svoje savetnike i dodelio mu za izdržavanje prihode nekoliko gradova. čak i kada donose darove. zaljubljen u Kimonovu sestru Elpiniku) vratio iz progonstva i Kimon je slavno umro prilikom pomorskog pohoda na Kipru.

koji se pokazao nepodmitljivim. a opasan zadatak vođenja demokratske partije prešao je na aristokratskog Perikla. a koju je kontrolisala trgovačka srednja klasa. kaže Plutarh. a spasonosnu pobedu kod Salamine nije postigla kopnena vojska ‡ u kojoj su dominirali aristokrati ‡ već mornarica. sa njene strane pripadao je staroj porodici Alkmeonida. prema tome. njegovi kritičari će kasnije zbijati mnogo šala na račun .ljudima za trenutak bile zaboravljene. NJegov otac Ksantip borio se kod Salamine. dao da se neki od njih pogube i ubedio Skupštinu da izglasa skoro potpuno ukidanje vlasti koja je i dalje bila u rukama areopaga.$131$ On je nekoliko njegovih članova okrivio za protivzakonite radnje. vodio atinsku flotu u bici kod Mikale i za Grčku ponovo osvojio Helespont. Ali tadašnji konzervativci nisu na ovu stvar gledali tako mirno. samo što mu je glava bila poduža i nesrazmerna". Efijalt je odgovorio ogorčenim napadom na ovaj antički senat. "usnila je da je doneta u postelju lava i nekoliko dana posle toga rodila je Perikla ‡ savršeno formiranog u svakom pogledu. Kasnije je konzervativni Aristotel odobravao ovu radikalnu politiku zato što je "prenos sudijskih funkcija. koje su pripadale senatu. Efijalta. /II/ PERIKLE Čovek koji je bio vrhovni zapovednik svih fizičkih i duhovnih snaga Atine tokom njenog procvata rođen je oko tri godine pre Maratona. jedan agent oligarhije. nego kod velikog". "Kada se njegovoj majci približilo vreme za porođaj". Oligarhijska partija nastojala je da održi svoje privilegije i učinila konzervativni areopag vrhunskom vlašću u državi. ubio je 461. jer korupcija lakše nalazi pogodno tlo kod malog broja. Periklova majka Agarista bila je unuka reformatora Klistena. na obične građane izgleda bio prednost. čije su posade činili siromašniji građani.

on se već u ranim godinama vezao za partiju "demosa" ‡ tj. a ova relativna trajnost funkcije ne samo da mu je dala nadmoć u vojnoj sferi. podučavao ga je muzici. On je politici generalno i svakoj posebnoj situaciji u njoj prilazio pažljivo se pripremajući. bio je u stanju da koristi mito da bi osigurao državne interese. i dok je Temistokle stupio u javnu službu siromašan. bio najkompletniji čovek koga je Grčka ikada dala. najpoznatiji učitelj muzike njegovog vremena. svojom političkom karijerom nije svojoj očevini ništa dodao. ‡ sa kratkim prekidima birali. kako nam kažu. ne zanemarujući nijedan aspekt obrazovanja.njegove dolikokefalne glave. govorili su o njemu kao "Olimpljaninu". a ipak je. umetničke i filozofske. po svemu sudeći. upijao je kulturu svoje epohe koja se razvijala ubrzanim tempom i u svom duhu i politici sjedinio sve niti atinske civilizacije ‡ ekonomske. "slobodnog" stanovništva Atine. koliko znamo. vojne. za jednog od svojih "stratega". u Atini je slušao predavanja Zenona iz Eleje i postao prijatelj i učenik filozofa Anaksagore. Razvijajući se. Damon. a napustio je bogat. govoreći retko i kratko i moleći bogove da nikada ne kaže neku reč koja nije relevantna. književne. Čak i pesnici komičari. nosila izvesne posedničke rezerve. koji ga nisu voleli. i ponovo birali. ili vojnih zapovednika. On je. već mu je omogućilo da položaj "stratega . već svom poštenju. koji je koristio munje i gromove takve elokvencije kakvu Atina još nikada nije imala prilike da čuje. i 428. baš kao i u DŽefersonovim danima u Americi. Zdrav razum Atinjana u toj generaciji pokazao se tako što su ga skoro trideset godina ‡ između 467. On za svoj uticaj nije imao da zahvali samo svojoj inteligenciji. ali on lično bio je "očevidno nekorumpiran i iznad svih novčanih pitanja". njegov govor bio neostrašćen i dopadao se prosvećenim duhovima. tada je reč "narod". Perikle. a Pitoklid muzici i književnosti. Videvši da oligarhijska partija ne ide ukorak s vremenom.

Ovu skandaloznu velikodušnost krunisao je time što je ubedio državu da svakom građaninu plati dva obola godišnje kao cenu ulaznice za komade ili igre zvaničnih svečanosti. Klistenom i Efijaltom porasla. prim. Periklove reforme značajno su proširile vlast naroda. Mada je moć "helijeje" (najviše sudstvo u staroj Atini. Pod njim je Atina. Ideja da su ove skromne sume oslabile karakter i iskvarile moral Atine teško da se može uzeti ozbiljno. Međutim. ali i uz punu saglasnost slobodnog građanstva. prev. koja je obnavljana svake godine. iznos u oba slučaja jednak poludnevnoj zaradi prosečnog Atinjanina iz tog vremena. treba priznati da su se Platon. uveo i malu nagradu za vojnu službu. Istorija je kroz njega ponovo ilustrovala princip da se liberalne reforme najveštije izvršavaju i najtrajnije osiguravaju pod opreznim i umerenim vođstvom aristokrate koji uživa podršku naroda. jer bi po tom istom merilu svaka država koja plaća svoje sudije ili porotnike već davno propala. povećan kasnije na tri. uživajući sve privilegije demokratije. izgleda. Dobra vlada i kulturno pokroviteljstvo koje je Atinu krasilo u doba Pisistrata nastavilo se sada sa istim jedinstvom i odlučnim usmerenjem i pronicljivošću.autokratora" uzdigne do najuticajnijeg mesta u vladi. dobila i prednosti aristokratije i diktature. neplaćanje usluga porotnika dala je imućnima u tim sudovima preovlađujući uticaj. on se pravdao time što ove predstave ne treba da budu luksuz gornje i srednje klase već treba da doprinesu uzdizanju duha čitavog biračkog tela.) pod Solonom. za jedan dan vršenja dužnosti porotnika. Perikle je (451) uveo honorar od dva obola (34 centa). Perikle je. a aristokratija održala dovoljno dugo da bi joj dala reda i ukusa. Grčka civilizacija bila je najbolja kada se demokratija dovoljno razvila da joj pruži raznovrsnost i vitalnost. Aristotel i Plutarh ‡ svi konzervativci ‡ .

"teti". uskoro zatim. prošireno je na treću klasu. okrenuo ekonomskom državništvu. Pošto svaki oblik vladavine koji donosi prosperitet izgleda dobar. Nastojao je da umanji pritisak stanovništva na ograničene resurse Atike osnivanjem kolonija siromašnih atinskih građana na stranoj teritoriji. a u Pireju je podignuta velika berza žita. Perikle se. a čak i najbolji ako ga ometa izgleda loš. pravo izbora za arhonta. Da bi . da smanji nezakonita rođenja i da možda ograniči materijalne pogodnosti državljanstva i carstva na ljubomorne građane Atine. Perikle je (451) pomogao da kroz Skupštinu prođe ograničenje prava glasa na zakonite potomke atinskog oca i atinske majke.. Nikakva zakonita ženidba nije se dozvoljavala između građanina i negrađanina. tako da je arhontstvo od tog vremena bilo pre birokratska ili upravna funkcija nego neki položaj koji nosi moć kreiranja politike. do tada ograničeno na bogatije klase. Ova mera trebalo je da obeshrabri ženidbu sa strancima. nakon što je učvrstio svoj politički položaj. bez ikakve zakonske formalnosti. Da bi zaposlio nezaposlene. postali su podobni za izbor na ovaj položaj izmišljajući priče o svojim prihodima. odlučivanja o raznim pitanjima ili komandovanja. izgrađeni su arsenali. Krećući se za trenutak u suprotnom pravcu. Perikle je na narodne sudove preneo razna sudska ovlašćenja koja su imali arhonti i sudije. učinio je državu poslodavcem u razmerama koje su do tada u Grčkoj bile bez presedana: floti su dodati brodovi. ili "zeugite". a važnost "teta" u odbrani Atine ubedila je druge klase da na ovu prevaru zažmure. Godine 457.. najniži građani. Uskoro će i sam Perikle imati razloga da zažali zbog ovakvog isključivog zakonodavstva. Nastavljajući delo Efijalta.slagali u tome da ove male svote nanose štetu atinskom karakteru.

Atinu efikasno zaštitio od opsade sa kontinentalne strane. ne prođe bez udela u javnim sredstvima. NJeni tajni agenti pozvali su Spartance da izvrše invaziju Atike i uz pomoć oligarhijskog ustanka obore demokratiju. od osam milja. oligarsi su obećali da će u tom slučaju Dugi bedemi biti porušeni. smislio je plan da se sva genijalnost umetnika Atine i rad preostalih nezaposlenih u njoj iskoristi u smelom programu arhitektonskog ukrašavanja Akropolja. pokrenuo je ove ogromne projekte izgradnje". i u tom cilju. njihovim podizanjem trebalo je da se grad i njegove luke pretvore u utvrđen i ograđen prostor. Perikle je ubedio Skupštinu da pribavi sredstva za izgradnju "Dugih bedema". a da im se ona ipak ne daju za besposličenje i nerad. i da se . Spartanci su se saglasili i poslali armiju koja je potukla Atinjane kod Tanagre (457). Spartanci su se na Peloponez vratili praznih ruku. koji im je oduzimao njihov tradicionalni vodeći položaj u Grčkoj. U nadi da će svoj grad učiniti kulturnim centrom Helade i stara svetilišta ‡ razorena od Persijanaca ‡ ponovo izgraditi u opsegu i sjaju koji će podići duh svakog građanina. "NJegova želja i plan bio je". gde je ležalo neiskorišćeno i nesigurno. Perikle se odupro iskušenju da se osveti Sparti i umesto toga energiju posvetio ulepšavanju Atine.. Po neprijateljstvu sa kojim je neutvrđena Sparta gledala na ovaj program fortifikacije oligarhijska partija je videla priliku da ponovo osvoji političku vlast. u vreme rata otvoren samo prema moru ‡ gde je atinska flota bila prvorazredna. u upornom očekivanju bolje prilike da savladaju uspešnog rivala. Za finansiranje poduhvata predložio je da se blago sakupljeno u okviru Deloskog saveza premesti sa Delosa. ali oligarsi sa svojom revolucijom nisu doživeli uspeh. koji povezuju Atinu sa Pirejom i Faleronom. "da nedisciplinovano mehaničko mnoštvo. a istovremeno obezbedio dalji rad nezaposlenima.. kako će ih zvati. kaže Plutarh.

Mnesikle i drugi umetnici.. filozofija. Ali glasači nisu bili spremni da potroše neki značajniji deo sredstava za ukrašavanje grada ‡ bilo zbog male griže savesti ili zbog potajne nade da bi novac mogao da se direktnije upotrebi za njihove potrebe i uživanje. naloživši mu da troši.rekao je Perikle. Oligarhijske vođe igrale su na ovaj osećaj toliko vešto. što je Periklu izgledalo zakonitom prestonicom jednog blagotvornog carstva. u Atini je podsticaj rastućeg bogatstva i demokratskih sloboda bio kombinovan sa mudrim i kulturnim rukovođenjem i stvorio zlatno doba. Prenos deloskog blaga u Atinu bio je za Atinjane.. umetnost. sasvim prihvatljiv. kada je pitanje došlo na glasanje u Skupštini. i dok je u drugim grčkim gradovima ovaj period borbe između partija trošio mnogo energije svojih građana. Fidija. uživali njegovu posebnu zaštitu i podršku. Atina je mogla jasno da vidi kako zenit i jedinstvo grčkog života ‡ državništvo. književnost. da je. pa čak i za oligarhe. on je pokazao da je i pokrovitelj književnosti i filozofije. poraz Periklovog plana izgledao izvestan. koji su radili na ostvarenju Periklovih snova. religija i moral ‡ ne žive odvojenim životom kao na stranicama hroničara već su utkani u raznobojno tkivo istorije zemlje. Iktin. bilo od iznenađenja zbog veličine njegovog duha. i ne štedi na troškovima dok sve ne bude gotovo. "-Vrlo dobro. Plutarh nam priča zabavnu priču o tome kako je vešti vođa postigao preokret. a književnost postepeno venula.. Kada su Perikle. -neka cena koštanja ovih građevina ne ide na vaš već moj teret. Aspasija. . nauka.onaj njegov deo koji nije potreban za zajedničku odbranu iskoristi za ulepšavanje onoga. i neka natpis na njima stoji u moje ime. Anaksagora i Sokrat prisustvovali Euripidovom komadu u Dionisovom pozorištu.. glasno su povikali. ili iz ljubomorne zavisti zbog veličine radova.Kada su čuli njegove reči." Dok su se radovi odvijali i dok su Fidija.

Ona je pomogla da se stvori onaj tip hetere koji će igrati tako aktivnu ulogu u životu Atine: žene koja odbija zaštitu što udaja donosi atinskim gospođama i koja više voli da živi u divljem braku. kada se malo bolje razmisli. kaže nam Platon.Sklonosti Perikla kolebale su se između umetnosti i filozofije i možda bi mu teško bilo reći da li više voli Fidiju ili Anaksagoru. uz to. Čini se jedva verovatno. Periklov . čak i u relativnom promiskuitetu. Aristofan. dok govori. Za Anaksagoru je. ako time može da uživa istu slobodu kretanja i ponašanja kao muškarci i da učestvuje sa njima u njihovim kulturnim interesovanjima. veoma prirodno. Perikle je pronašao "ne samo uzvišenost cilja i dostojanstvo jezika. Ovaj filozof. nije mogao da poremeti". mada stari pisci govore o njenom "malom. gajio "izuzetan osećaj poštovanja i divljenja". osnažio je Perikla u državništvu. a Perikle bio zaokupljen javnim poslovima. da strogi "Olimpljanin" bude tako osetljiv na ženske čari. i njenoj zlatnoj kosi. i smireno držanje i ozbiljnost i mir u svim pokretima koji nikakav događaj. državnik je dozvolio da filozof neko vreme izađe iz njegovog života. kako veruje Plutarh. kojima je lampa potrebna. Perikle je požurio da mu pomogne i prihvatio ponizno njegov prekor da "oni. kroz duge razgovore sa Anaksagorom. Kada je Anaksagora ostario. Kada je sreo Aspasiju bio je već mnogo godina u braku. možda se Aspasiji okrenuo kao kompromisu između lepote i mudrosti. ali kasnije. ali ipak. uzdignutog visoko iznad običnih i nepoštenih lakrdijašenja besedništva omiljenog kod svetine već. "njenom srebrnastom glasu". Nemamo dokaza o Aspasijinoj lepoti. njegova samokontrola borila se protiv finog senzibiliteta. čuvši da Anaksagora umire od gladi. kako nam kažu. lepo oblikovanom stopalu". nalivaju je uljem". a napor funkcije koju je obavljao mora da je u njemu pojačao normalnu mušku žudnju za nežnošću žene.

čak i sa preteranom privrženošću.beskrupulozni politički neprijatelj. među njima Perikle i Sokrat. Mnogo devojaka iz dobrih porodica dolazilo joj je na časove. stigla u Atinu. nikada nije odlazio od kuće niti se vraćao a da je ne poljubi i konačno je oporukom ostavio svoje bogatstvo sinu koga mu je rodila. Perikle je bio oduševljen kad su se kod njegove žene razvila osećanja za nekog drugog muškarca. dok je Perikle doveo Aspasiju u svoj dom. Ali Aristofan nije bio istoričar i njemu se može verovati samo kad on sam nije u pitanju. a neki muževi dovodili su i svoje supruge da kod nje studiraju. jer je bila rodom iz Mileta. a verovatno i Anaksagora. Ponudio joj je slobodu za uzvrat za svoju i ona je na to pristala. udala se po treći put. opisuje je kao miletsku kurtizanu koja je osnovala luksuznu javnu kuću u Megari i zatim dovela neke od svojih devojaka u Atinu. a neke glasine iz starine kažu. Od tog vremena odrekao se svakog društvenog života izvan doma. gde su se umetnost i nauka. Euripid. Aspasija je sa svoje strane učinila njegov dom "salonom" francuske prosvećenosti. nije mogla da postanje njegova supruga. Kada je oko 450. Atinjani su počeli da se žale zbog njegove rezervisanosti. Sokrat je rekao da je od nje naučio veštinu rečitosti. da ju je državnik nasledio od filozofa. dete koje bi mu rodila bilo bi nezakonito i ne bi moglo da postane građaninom Atine. i veliki komičar delikatno nagoveštava da je do svađe između Atine i Megare. NJena predavanja posećivali su i muškarci. došlo zbog toga što je Aspasija ubedila Perikla da kazni Megarane zato što su joj oteli neke od njenih devojaka. retko je odlazio bilo gde. Prema sopstvenom zakonu iz 451. Alkibijad i Fidija. Aspasija je otvorila školu retorike i filozofije i smelo podsticala pojavu žena u javnosti i njihovo više obrazovanje. književnost. Izgleda da ju je iskreno voleo. filozofija i državništvo Atine . koja je ubrzala Peloponeski rat. osim u agoru ili većnicu.

Na suđenju. Optužili su Fidiju za proneveru. . koristeći svu svoju elokvenciju. koje se odvijalo pred sudom sa hiljadu i pet stotina porotnika. i tužba je povučena. optužili su ga za rasipanje javnih sredstava. on je već bio slomljen čovek. i na kraju. prim. jednog dela zlata koje mu je dodeljeno za njegovu hrizelefantinsku "Atenu Partenos" (od zlata i slonovače. Anaksagoru su optužili zbog nereligioznosti i filozof je na Periklov savet pobegao u progonstvo. a ženama uzbudljiv primer duhovne i moralne slobode. optužili su ga da je svoj dom pretvorio u javnu kuću i da ima odnose sa ženom svog sina. tri godine kasnije. konkubinom. Sokrat se divio njenoj rečitosti i pripisao joj sastavljanje posmrtnog govora koji je Perikle održao posle prvih žrtava Peloponeskog rata. došla smrt. kako su naveli. i kada mu je. na čistom grčkom. optužio ju je da služi Periklu kao podvodačica i dovodi mu slobodno rođene žene za zabavu. prev. Optužili su Perikla da vodi Grke u rat protiv Grka. Hermip.spajali uzajamno se podstičući. Konzervativce je sve ovo šokiralo i oni su to iskoristili za svoje ciljeve. Ne usuđujući se da išta od toga iznesu na otvoreno suđenje. kroz usta neodgovornih komediografa koji su zloupotrebili slobodu govora koja je postojala pod njegovom vladavinom. Od tog trenutka (432) Perikle je počeo da gubi uticaj nad narodom Atine. kao u Egini i Samosu. Perikle je govorio u njenu odbranu. čak do suza. protiv Aspasije su doneli sudsku odluku (/graphe asebeias/). napali su ga preko njegovih prijatelja. kojom je optužuju da je pokazala nepoštovanje prema grčkim bogovima.) i izgleda uspeli da ga osude. nesumnjivo za neki prljavi novac. Aspasija je postala nekrunisana kraljica Atine. jedan od njih. dajući modi ton. Pesnici komičari nemilosrdno su je ismevali kao Dejaniru koja je upropastila Perikla$132$ i zvali je.

$133$ i prema tome i veliki deo trgovačke klase isključeni su iz prava glasa. svih 28.$134$ Glasači nisu okupljeni u partije već su labavo podeljeni na sledbenike oligarhijske ili demokratske frakcije. samo oni i njihove porodice uživaju građanska prava ili direktno snose vojna i fiskalna opterećenja države. sve žene. Za Atinjanina je građanin čovek koji ne samo da glasa. ograničena činjenicom što samo mali broj ljudi ume da čita. spreman i sposoban da služi državu u svako doba. Pravo glasa ograničeno je na one sinove dvoje slobodnih atinskih roditelja koji su dostigli dvadeset i prvu godinu života. Fizički je ograničena teškoćom da se stigne u Atinu iz udaljenijih gradova Atike. Savetovanje Ove čudne optužbe dovoljne su da pokažu koliko je realna bila ograničena demokratija koja je funkcionisala pod navodnom Periklovom diktaturom. Svih 115. Unutar ovog ljubomorno ograničenog kruga od 43. skoro svi radnici.000 građana među 315. dominaciju Skupštine i državnu pomoć siromašnima na . Atinsku demokratiju moramo pažljivo da proučimo.000 robova u Atici. primaju seljaka posednika. Ona je. Niko ko je podređen drugome ili ko mora da zarađuje za život ne može imati vremena ili sposobnosti za ove službe. mada. svaki građanin uživa i insistira na "izonomiji" i "izegoriji" ‡ jednakim pravima pred zakonom i u Skupštini. i zato većini Atinjana manuelni radnik izgleda nepodoban za građanska prava. već dolazi na red. kao sudski zvaničnik ili sudija. on mora da bude slobodan.000 stanovnika Atike politička moć je u Periklovim danima formalno jednaka. već prema tome da li su protiv ili za proširenje prava glasa. žrebom i rutinski. jer ona je jedan od istaknutih eksperimenata u istoriji upravljanja.500 "meteka" ili stranaca sustanovnika. kao prvo. sa ljudskom nedoslednošću./III/ ATINSKA DEMOKRATIJA 1.

glumačkih. ili u Pireju. glasanja. Oni građani koji žive u Atini ili Pireju po nekoj vrsti geografskog determinizma dominiraju Skupštinom. Eukrat prodavac kučine. političkih i klubova otvoreno posvećenih jedenju i pijenju. koji su najvećim delom rasuti po farmama i imanjima Atike. ili Skupštine. u Dionisovom pozorištu. retko da ih ima više od dve ili tri hiljade. ali posle njegove smrti oni nasleđuju vlast i u potpunosti uživaju u njenim beneficijama. "drugarski savezi". Od Solona do rimskog osvajanja ovaj ogorčeni sukob oligarha i demokrata odvija se preko besedništva. Nasuprot njima stoji relativno demokratska partija malih zanatlija. Skupština se sastaje četiri puta mesečno. ostrakizma. U Periklovoj Atini ima raznih vrsta klubova ‡ religioznih. srodničkih. ove grupe zameraju bogatima luksuz i privilegije i dovode na vodeći položaj u Atini ljude kao što su Kleon kožar. Svaki glasač je u stvari član osnovnog vladajućeg tela ‡ "eklezije". . radničkih. građana koji su postali nadničari i onih koji čine posadu trgovačkih brodova i atinske flote. Najjači od svih su oligarhijski klubovi. na taj način demokrati stiču prevlast nad konzervativcima. čiji su se članovi zakleli na uzajamno pomaganje u politici i zakonu i koji su povezani zajedničkim strastvenim neprijateljstvom prema onim nižim slojevima sa pravom glasa koji staju na žulj zemljoposedničkoj aristokratiji i imućnoj trgovačkoj klasi. ubistava i građanskog rata. u važnim slučajevima u agori. sastancima prisustvuje samo jedan delić izbornih članova.račun bogatih. Aktivni članovi svake frakcije organizovani su u klubove zvane "heterije". vojnih. Kleofont proizvođač harfi i Hiperbol proizvođač lampi. Lisikle trgovac ovcama. Perikle ih tokom jedne generacije drži na distanci veštom mešavinom demokratije i aristokratije. Pošto je saobraćaj preko planina Atike otežan. na tom nivou nema predstavnika vlade.

da mu se oduzme pravo glasa ili da se osudi na smrt. ali u obraćanju Skupštini svako može da bude diskvalifikovan ako se dokaže da on nije zemljoposednik ili da nije zakonito oženjen ili da je zanemario obaveze prema svojim roditeljima ili da je povredio javni moral ili je izbegao vojnu obavezu ili je u borbi odbacio svoj štit ili državi duguje porez ili neki drugi novac. sa ili bez preporuke. ako su rezultati vrlo loši. donese odluku o njegovoj ustavnosti ‡ tj. drugi član može u toku jedne godine od glasanja da za njega zatraži /graphe/ /paranomon/. Svako zasedanje otvara se žrtvovanjem svinje Zevsu. ili dokument o nelegalnosti. zemljotresa ili pomračenja odmah raziđu. Drugim oblikom istog dokumenta novi predlog se može proveriti zahtevom da jedan od sudova. on može da o njemu podnese izveštaj. na padini brda zapadno od Areopaga. Skupštinu obično otvara predsedavajući funkcioner iznošenjem /probouleuma/. u svim tim slučajevima članovi sede na klupama pod otvorenim nebom i zasedanje počinje u zoru. i da ovaj član bude kažnjen. Uobičajeno je da se u slučaju nepogode. da li je u skladu sa postojećim zakonom. jer se to smatralo znacima božanskog neodobravanja. veoma slično kao što se predlog zakona u američkom Kongresu pre diskusije u dvorani za sednice upućuje jednom odboru za koji se smatra da ima posebno znanje i kompetenciju za pitanje o kojem se radi. ili prijavljenog zakona. Novi zakon može se predložiti samo na prvom zasedanju svakog meseca i član koji ga predloži smatra se odgovornim za rezultat njegovog usvajanja. to je atinski način destimulacije prenagljenog donošenja zakona. Isto tako. Oni koji žele da govore nastupaju po godinama starosti. Pravo da govore koriste .a obično na jednom polukružnom mestu zvanom Pniks. pre njegovog donošenja. pre razmatranja predloga zakona od Skuštine se traži da ga podnese Savetu pet stotina na preliminarno razmatranje. Savet možda neće predlog odmah odbiti.

pedeset za svako od deset plemena. Po dostojanstvu iznad Skupštine. u normalnim okolnostima svaki građanin može da bude u "buli" bar jedan mandat u životu. osim ako neki pojedinac nije predlogom direktno i posebno pogođen. dekreti o trenutnoj akciji mogu se doneti mnogo brže od novih zakona. ili Savet. Ona se smeje pogrešnom izgovoru. a odluka Skupštine je konačna. u vreme Perikla sveden je u stvari na zakonodavni odbor "eklezije". i. ili dvorani saveta. NJegove funkcije su zakonodavne. on izdaje izvršne odluke kada je potrebna akcija. ali takvi dekreti mogu biti istom brzinom i ukinuti i ne ulaze u glavno telo atinskog zakona. on kontroliše javne finansije. južno od agore. u četvrtom veku. oni služe samo jednu godinu i primaju. ili govornicu. Glasanjem izveštaj Saveta o predlogu zakona može da se potvrdi. a u znak snažnog neodobravanja pravi takvu buku da je govornik primoran da napusti "bemu". Glasanje je podizanjem ruke. Prvobitno gornji dom. odobravanje izražava povicima. u kom slučaju se glasa tajno. zviždanjem i pljeskanjem. a Skupština nije u zasedanju. čije se isticanje meri klepsidrom ili vodenim časovnikom. a po moći inferiorna. Svakom se govorniku odobrava određeno vreme. preduzeća i zgrade. uz kasniju skupštinsku reviziju. jeste "bula".samo uvežbani besednici. Sastanci se održavaju u "buleuterionu". izmeni ili odbaci. on pregleda i vrši reformulaciju zakona predloženih Skupštini. on nadzire ponašanje i račune religioznih i administrativnih funkcionera grada. jer Skupština je nezgodna publika. NJegovi članovi biraju se žrebom i rutinski iz izbornog spiska građana. . Pošto je svaki savetnik bez prava na ponovni izbor sve dok svi ostali izborni građani ne dobiju priliku da služe. izvršne i konsultativne. a redovna zasedanja su javna. on kontroliše poslove države sa inostranstvom. glasno protestuje kod digresija. pet obola dnevno. Za razliku od zakona.

od hira jednog čoveka ili naredbe jedne ograničene klase. Podjednako stara kao i ovi religiozni zakoni bila su možda pravila utvrđena odredbama plemenskih poglavica ili kraljeva. Pritanija na dužnosti priprema dnevni red. a svaka pritanija predsedava Savetom i Skupštinom tokom meseca od trideset i šest dana. demokratija Atine ostvaruje svoje zakonodavne funkcije. svaki sa po pedeset članova. korumpirani Atinjani nadaju se da će ovim mehanizmom svesti korumpiranje pravde na najniži nivo dostižan čovekovom karakteru. Savet i pritaniju. Na taj način.Da bi obavio sve ove raznovrsne zadatke. dostupan svakom građaninu žrebom i redom. /themis/ je za njih označavao i ove običaje i boginju koja je (kao Rita u Indiji i Tao ili Tien u Kini) bila otelovljenje moralnog reda i svetske harmonije. Zakon je bio deo teologije i najstariji grčki svojinski zakoni bili su izmešani sa liturgijskim propisima u starim zakonicima hramova. Zakon Najstariji Grci su izgleda zakon zamišljali kao posvećeni običaj. smišljeno nasilje. 2. kroz Skupštinu. Savet se deli na deset pritanija ili odbora. u promišljeni sporazum slobodnih građana. koji su u početku bili prisila da . božanski sankcionisan i dobijen otkrovenjem. saziva Savet i formuliše zaključke postignute tokom dana. trovanje ili ubistvo sa predumišljajem. njegova su ovlašćenja u petom veku ograničena na mučne slučajeve paljevine. Zakon Grčke polako se promenio "od statusa do ugovora". zato je ovaj položaj. Atina ima svake godine tri stotine predsednika. Što se areopaga tiče. Žreb u poslednjem trenutku odlučuje koja će pritanija i koji od njenih članova predsedavati Savetom tokom određenog meseca ili dana. Svakog jutra pritanija bira jednog od svojih članova za predsedavajućeg u njoj samoj i u Savetu za taj dan. najviši u državi.

a privatna osveta ustupila je mesto kazni po zakonu od strane države. Solon. Haronda. ali provera retko da je kompletna i dva zakona se često mogu naći u apsurdnoj kontradikciji. urezuju se na kamene ploče u Kraljevom predvorju. ili ljudski zakoni. a ako zakon ne . Kada periklovski Grk govori o atinskom zakonu. izuzev što su slučajevi ubistva rezervisani za areopag. Ubistvo nije česta pojava. U ovim kodeksima zakon se oslobodio religije i postao sve svetovniji. i posle toga se nijednom sudiji ne dozvoljava da o nekom slučaju odluči po nepisanom zakonu. a u građanskim parnicama se tužitelju prepušta da presudu suda sprovede sam. porodična odgovornost zamenjena je individualnom. jer je žigosano kao svetogrđe i kao zločin. koji treba da odluče koji će se zakoni zadržati. onda su "tesmoi".bi. preduslov je opozivanje ovoga drugog. U periodima izuzetne zakonske konfuzije iz redova narodnih sudova žrebom se bira odbor "nomoteta". Ako je neki novi zakon oprečan starom. Drakon. Treći korak u razvoju zakona u Grčkoj bio je kumulativni rast zbornika zakona. završili kao svetinja. izraženi jednostavnim i razumljivim jezikom. Druga faza istorije grčkih zakona bilo je sakupljanje i usklađivanje ovih svetih običaja od strane zakonodavaca ("tesmoteta")$135$ kao što su Zaleuk. on misli na Drakonove i Solonove zakone i na mere koje su Skupština i Savet doneli ‡ i nisu opozvali. Atinski zakon ne pravi razliku između građanskog i krivičnog zakona. ili sveti običaji. Pod nadzorom ovih "nomoteta" zakoni Atine. u takvim slučajevima imenuju se zastupnici koji stare zakone treba da brane od onih koji predlažu njihovo ukidanje. namera počinioca ušla je potpunije u prosuđivanje čina. kada su ljudi poput njih svoje nove zakone pribeležili u pismenom obliku. konačno. postali "nomoi". ili određivača zakona. a pomoć dobija samo ako naiđe na otpor.

prema klasi i poreklu žrtve i prema tome da li je čin bio ili nije bio nameran ili opravdan. mora da se okaje kao skrnavljenje gradskog tla i rituali očišćenja su mučno strogi i složeni. već prognani zbog ubistva bez predumišljaja. i sudi onima koji su. Dok je u Sparti (kao u Engleskoj) očevina nedeljiva i pripada najstarijem sinu. ostati vlasnik i apsolutni gospodar istoga". on ima pravo da muškog prestupnika ubije na licu mesta. glavni arhont preko glasnika svečano objavljuje "da će svako. protiv njega se ne može pokrenuti nikakav postupak. prilikom preuzimanja položaja. Pravo nasleđa još uvek je usko ograničeno. kako su prvim zločinom već okaljani. konkubinu. pod izvesnim uslovima. bilo hotimično ili nehotično. Već u vreme Hesioda nailazimo da seljak ograničava svoju porodicu na galski način. Ispod areopaga su tri suda za slučajeve ubistva. sestru ili kćer u nezakonitim odnosima.bude efikasan. zahteva da imanje automatski pređe na sinove. ostaje strah od krvne osvete. da mu imanje ne bi bilo pogubno . u Atini se deli (slično kao u Francuskoj) među muškim naslednicima. povezana sa porodičnom lozom i brigom za duhove predaka. U petom veku. od kojih najstariji dobija nešto veći deo od ostalih. još uvek se toleriše neposredna odmazda. Četvrti sud zaseda u Freatisu. ako suprug nađe svoju majku. otac poseduje imovinu samo kao staratelj za mrtvu i živu porodicu i onu koja će da se rodi. sa predumišljajem. ili za distribuciju zemlje ili kuća koje pripadaju Atinjanima". ko nešto poseduje. ne dozvoljava im se da dodirnu tlo Atike tako da se njihova odbrana vodi iz čamca blizu obale. svi porotnici moraju se zakleti da "neće glasati za ukidanje privatnih dugova. Ako je žrtva pre smrti ubici dala oproštaj. Svako ubistvo. sada optuženi za drugo ubistvo. Zakon o pravu vlasništva je beskompromisno strog. Tamo gde ima muške dece. Ugovori se sprovode rigorozno. ženu. i svake godine. na obali. stara religiozna koncepcija svojine.

"Helijeja"$136$ je sastavljena iz šest hiljada "dikasta" ili porotnika. sa otprilike pet stotina članova u svakoj. Imovina muža nikada po nasledstvu ne prelazi ženi. porota pred kojom će se neki slučaj suditi određuje se žrebom u poslednjem trenutku. ali plaćanje od dva ‡ a kasnije tri ‡ obola dnevno donosi svakoj poroti učešće od dve ili tri stotine porotnika. U ovim kao i u drugim stvarima grčko zakonodavstvo je osnova rimskog prava. mogu da se sude pred velikim dikasterijama od hiljadu i dvesto ljudi. dok su preostali ostavljeni za upražnjena mesta i kritične situacije.usitnjeno na puno sinova. koji se svake godine izvlače žrebom iz registra građana. Da bi se korupcija svela na minimum. kao što je Sokratov. čak je i Atinjanima teško da u trenutku podmite tri stotine ljudi. koji periodično posećuju deme ili administrativne okruge Atike. postaje porotnik svake treće godine. Važni slučajevi. dalo zakonske osnove zapadnog društva. 3. a najveća reforma koju su Efijalt i Perikle ostvarili jeste prenos sudskih ovlašćenja sa areopaga i arhonta na "helijeju". svaki građanin. On tu dužnost ne mora da obavlja. Manji i lokalni slučajevi rešavaju se pred sudom od trideset sudija. Oporuke su u Periklovo vreme složene kao i u naše doba i izražene su i na način vrlo sličan današnjem. ili porota. Uprkos ekspeditivnosti sudovi u Atini. koje je. a podobnost za izbor se određuje rotacijom. sve što njoj ostaje je miraz. ovih šest hiljada podeljeno je u deset dikasterija. Osnivanje ovih narodnih sudova daje Atini ono što će modernoj Evropi doneti suđenje sa porotom. kao i drugde u . ne govori se mnogo o podmićivanju u sudovima. a pošto većina suđenja traje samo jedan dan. Pravosuđe Demokratija do sudstva stiže na kraju. sa svoje strane. po proseku verovatnoće. Pošto nijedan porotnik u jednom mandatu ne može da služi više od godinu dana.

svoju žalbu i odbranu strane u sporu podnose jednom od njih. onda podležu šibanju ili plaćaju kaznu od hiljadu drahmi (1.000 dolara). svečano potvrđenu zakletvom.$137$ Sudski troškovi većinom se pokrivaju globom nametnutom osuđenima. verziranog u zakonu. vlada se oslanja na privatne građane da će pred sudom optužiti svakoga ko je kriv za ozbiljan prestup protiv morala. i svaka strana mu plaća mali honorar. Svaka stranka na suđenju obično nastupa kao sopstveni advokat i mora svoj slučaj da iznese lično.svetu. ili da u ime svog klijenta i u . ali oni najčešće odbijaju da saslušaju obične slučajeve koji nisu podneti na arbitražu. Ako ne uspe da ih pomiri on donosi presudu. jer Atinjani izgaraju od želje da se parniče. Iskazi su zapečaćeni u posebnoj kutiji i kasnije se otvaraju i pregledaju i onda porota izabrana žrebom donosi presudu. obično zaostaju sa rokovima. Da bi se ova revnost malo smanjila. Kada je slučaj prihvaćen za suđenje on se zavodi ili se polaže zakletva. preteći da će pokrenuti ‡ optužbe protiv bogataša i u uverenju da će narodni sud nerado osloboditi optužbe one koji mogu da plate značajnu novčanu kaznu. opet izabranom žrebom. u četvrtom veku oni dobro zarađuju pokrečući ‡ ili. svedoci daju iskaz pod zakletvom i sve se prezentira sudu u pismenoj formi. Svaka od strana zatim može da se žali sudovima. javni arbitri biraju se žrebom iz spiska građana koji su stigli u šezdesetu. a ako dobiju manje od petine porotničkih glasova. Javni tužilac ne postoji. koji takve optužbe pretvaraju u redovnu praksu i razvijaju svoju profesiju u neku vrstu ucenjivanja. religije ili države. koji treba da podrži tužbu ili odbranu. Novčano se kažnjavaju i tužitelji koji nisu uspeli da dokažu svoje optužbe. javlja se praksa angažovanja retora ili govornika. a parničari kod porotnika otkriju izvesnu slabost prema besedništvu. Iz toga se pojavljuje klasa "sikofanta". još bolje. Ali kada procedura postane složenija. i to u poslednjem trenutku.

skladu sa njegovim karakterom pripremi govor koji klijent može da pročita sudu. Od ovih specijalnih retorabranilaca potekao je advokat. ili tumači. Dokaz se obično podnosi u pismenom obliku. progona i smrti. bio elokventni branilac slučajeva pred sudom koji je svoj talenat uvek rezervisao za pravednu stranu. Princip grčkog zakona je da roba treba kazniti po telu. mučenje je zabranjeno. novčane globe. svedok mora da se pojavi i zakune da je tačan. mudrac iz Prijene. slagati. U Periklovim danima. To je varvarski aspekt grčkog zakona kojem je bilo suđeno da bude premašen u rimskim zatvorima i prostorijama Inkvizicije. konfiskacije. zatvor se kao kazna retko koristi. ili sudski činovnik. Slika na jednoj vazi pokazuje roba obešenog za ruke i noge koga nemilosrdno bičuju. Unakrsnog ispitivanja nema. a svaku trajnu povredu koja je robu naneta mučenjem moraju da nadoknade oni koji su je naneli. čita pred porotnicima. kada su u pitanju građani. NJegova starost u Grčkoj vidi se iz jedne primedbe Diogena iz Laerte da je Bijant. a u naše doba možda su mu konkurencija tajne prostorije sudova za prekršaje. gubitka prava glasa. a slobodnog čoveka po imovini. čak i kada njihov slučaj zavisi od tog svedočenja. Kazne su u obliku batinanja. ako ne budu mučeni. Novčane globe su za građane uobičajena kazna i određuju se u visini zbog koje . Neki od tih advokata pridodati su sudu kao "egzegeti". ali kada ga /grammateus/. žigosanja. svedočenje robova prihvata se samo kada im je ono izvučeno mučenjem. smatra se kao samo po sebi razumljivo da će oni. Krivokletstvo je toliko često da se slučajevi ponekad odlučuju uprkos jasnog dokaza datog pod zakletvom. jer mnogi od porotnika ne poznaju zakone više od stranaka u slučaju. Svedočenje žena i maloletnika prihvata se samo na suđenju zbog ubistva. Mnogi gospodari ne dozvoljavaju da se njihovi robovi koriste kao svedoci.

koja postepeno paralizuje telo počev od nogu pa naviše i. Kada se smrtna kazna izvodi nad ubicom. smrtna kazna za manje prestupe. izdaja i neki prekršaji koji se nama čine manji kažnjavaju se konfiskacijom i smrću. smrt se izaziva na najbezbolniji način davanjem kukute. Ponekad osuđenog još pre nego što umre ili već mrtvog mogu da bace sa stene u provaliju koju zovu /barathron/. ali očekivana smrtna kazna obično se može pre suđenja izbeći dobrovoljnim odlaskom u progonstvo i napuštanjem imovine. Atinski zakonik nije tako prosvetljen kao što bismo mogli očekivati i predstavlja samo umereni napredak u odnosu na Hamurabijev. često mučenje robova. metici. ubija. Ako optuženi smatra da mu je bekstvo ispod časti i ako spada u građane.demokratiju optužuju da puni svoju kesu preko nepravedne osude. koji čine jedva sedminu stanovništva. Kada je u pitanju rob. stigavši do srca. širenje i slabljenje sudske odgovornosti. a sud onda bira između njihovih predloga. vređanje ličnosti u sudskoj debati. što je ustupak starom običaju i duhu osvete. NJegov osnovni nedostatak je ograničenje zakonskih prava na slobodne ljude. smrtna kazna se može izvršiti brutalnim batinanjem. Ubistvo. u mnogim slučajevima osuđenoj osobi i onoj koja je optužuje dozvoljeno je da navede globu ili kaznu koju smatra pravednom. osetljivost porotnika na besednička razmetanja. S druge strane. svetogrđe. Sikofantsko ucenjivanje. njihova nesposobnost da ublaže sadašnje strasti poznavanjem prošlosti ili mudrom procenom budućnosti ‡ to su slabe ocene za sistem zakona na kojem Atini zavidi cela Grčka zbog njegove srazmerne blagosti i integriteta i koji je dovoljno pouzdan i praktičan da atinskom životu i imovini pruži onu redovnu zaštitu koja je toliko potrebna za ekonomsku . izvršava je javni dželat u prisustvu rođaka žrtve. stranci i robovi mogu da podnesu tužbu samo preko građanina pokrovitelja. Čak i slobodne žene i deca isključeni su iz ponosne "izonomije" građana.

"Svako će priznati". tražeći neku slabu tačku koja će mu omogućiti pristup. koje se javlja gde god je dominantna flota oslabljena ili popusti u pogledu opreznosti. Atinski zakon preovlađuje u Atinskom carstvu od dva miliona duša sve dok je carstva. Ipak. a bezakonje se šunja kao vuk oko svakog sređenog područja. da su zakoni koji regulišu trgovinske sporove "svuda identični". Pravo grada da povede pljačkaške ekspedicije protiv osoba i imovine drugih gradova prihvata se u nekim grčkim državama sve dok to neki ugovor posebno ne zabrani. a ne ljudi. "da su naši zakoni bili izvor mnogih i vrlo velikih blagodeti za život čovečanstva". Neprestana budnost je cena reda i slobode. ona štiti glasnike i hodočasnike na Panhelenskim svečanostima. Grčka nikada ne dostiže zajednički pravosudni sistem. Upotreba otrovnog oružja opštim se običajem izbegava.aktivnost i moralni razvoj. Jedan test atinskog zakona je poštovanje koje skoro svaki građanin oseća prema njemu: zakon je za njega sama duša njegovog grada. spoljnja trgovina zahteva neki pravni kodeks i Demosten opisuje komercijalne ugovore (/symbola/) u svom vremenu kao toliko brojne. Međutim. Međunarodni zakon u Atini petog veka ostavlja žalosnu sliku kao i u svetu današnjice. Religija uspeva da hramove učini nepovredivim da se ne bi koristili za vojne baze. suština njegove blagotvornosti i snage. ali što se ostalog tiče. kaže Isokrat. a zarobljenici se obično razmenjuju ili . ovo ne uspeva da učini kraj piratstvu. Ovde prvi put u istoriji imamo vladavinu zakona. ona traži formalnu objavu rata pre početka neprijateljstava i davanje traženog primirja radi vraćanja i sahrane poginulih u borbi. Najbolja ocena atinskog zakonika je spremnost drugih grčkih država da njegov veliki deo i same prihvate. garantuju izvršenje ugovora i čine da presude donete u jednoj od zemalja potpisnica budu važeće u drugim. Ovi sporazumi ustanovljavaju konzularno predstavljanje.

a možda i ranije. 4. Ako arhont prođe ovaj test. trebalo je neki način sprečiti da bogati kupuju položaj novcem. oni su /barbaroi/. izuzev na osnovu ugovora. rat među Grcima skoro je isto tako brutalan kao i u modernom hrišćanskom svetu. Ugovora ima bezbroj i oni postaju zvanični posle polaganja svečane zakletve. koje sprovodi Savet ili sud. on polaže zakletvu da će pošteno izvršavati obaveze . ceo njegov život izložen je tom prilikom kritici bilo kog građanina i mogućnost tako pažljivog ispitivanja verovatno one najnedostojnije uplaši od žrebanja.otkupljuju po priznatoj tarifi od dve mine ‡ kasnije jedne mine (100 dolara) ‡ po glavi. a nepošteni osmehom. inače. Da izbor ne bi bio sasvim slučajan. Povremeno dva grada razmenjuju ljubaznu "izopolitiju". kao što je Delfijska amfiktionija u šestom veku i Ahajski i Etolijski savez u trećem. izvršava svoje vojne obaveze i plaća svoje poreze u potpunosti. Savezi su česti i ponekad daju trajna savezništva. Kandidat mora da dokaže da je atinskog porekla od strane oba roditelja. da nema fizičke mane i da nema za sobom skandala. ali odluke donete u takvim slučajevima odbacuju se ili ignorišu isto tako često kao što se i prihvataju. metod biranja arhonta zamenjen je žrebom. ali oni se skoro uvek krše. Grk prema strancima ne oseća nikakvu moralnu ni zakonsku obavezu. da pobožno poštuje svoje pretke. već autsajderi$138$ ‡ stranci koji govore strane jezike. kojom svaki od gradova daje slobodnim ljudima onog drugog grada građanska prava. Postoji mogućnost za međunarodnu arbitražu. Uprava Još 487. Samo kod filozofa stoika kosmopolitske helenističke ere Grčka će se uzdići do ideje o moralnom kodeksu koji obuhvata čitavo čovečanstvo.‡ ne baš "varvari". svi oni na koje padne žreb podvrgavaju se pre preuzimanja dužnosti rigoroznoj "dokimaziji" ili ispitivanju karaktera.

a svoj zdravi razum "eklezija" u četvrtom veku pokazuje time što Fokiona . njegove funkcije sada su postale administrativna rutina. za ozbiljan prekršaj u ponašanju može da mu se dosudi ozbiljna. Činjenica. račune i dokumenta. u čijem se imenu očuvala upražnjena titula kralja. pa čak i smrtna kazna. biraju se ne žrebom već javnim glasanjem u Skupštini. ako prihvati poklon ili mito. jer je ovo telo izgubilo skoro sva svoja ovlašćenja. Skoro svi se biraju žrebom na godinu dana. on na kraju svog mandata postaje član areopaga. Arhont "basileus". Atina ne veruje u vladavinu stručnjaka. Ako arhont izmakne ovim demokratskim aždajama. postao je samo glavni religiozni funkcioner grada. a ne popularnost otvara put ka visokom položaju. Ovde sposobnost. ali ta čast je u petom veku skoro beznačajna. i pošto niko ne može da bude član istog odbora dva puta. Deset "stratega" ili vojnih zapovednika. Arhonti su samo jedan od mnogih odbora koji pod upravom i strogom kontrolom Skupštine. koji su takođe imenovani samo na godinu dana i povremeno izloženi ispitivanju i opozivu. da se u imenovanju devet arhonta tolika uloga dodeljuje slučaju ukazuje na pad koji je ovaj položaj pretrpeo od Solonovih dana. a svaki građanin može da ga optuži za protivzakonito delo. Aristotel navodi dvadeset i pet takvih grupa i ocenjuje da je broj gradskih fukcionera sedam stotina. Od arhonta se traži da mu Skupština devet puta godišnje izglasa poverenje. protiv njegovih postupaka i sudskih odluka može se kod "bule" ili "helijeje" uložiti žalba. bogovima posvetiti zlatni kip u prirodnoj veličini.svog položaja i da će. Na kraju njegovog mandata jedan odbor /logistai/ odgovornih Savetu pregleda sve njegove zvanične akte. Vojnom položaju pridaje se više značaja nego civilnom. Saveta i sudova upravljaju poslovima grada. svaki građanin može da očekuje da će biti gradski dostojanstvenik bar jednu godinu u životu.

U aktivnoj službi armija se sastoji od lako naoružane pešadije. inače možda civilizacije ne bi ni postojale. uprkos činjenici što je on najnepopularniji čovek u Atini i uopšte ne skriva svoj prezir prema gomili. tako da u kasnijem petom veku oni ne samo da upravljaju armijom i mornaricom već vode i pregovore sa stranim državama i kontrolišu prihode i rashode grada. tako da Tukidid može za politički poredak u Atini da kaže da je. posle perioda mladalačke obuke vojničkih vežbi je malo. ili "strateg autokrator". štit i koplje. nema šepurenja u uniformi. Grci prevazilaze Azijate u pogledu vojne discipline i možda svoj uspeh duguju upadljivoj kombinaciji lojalne poslušnosti na bojnom polju sa izrazitom samostalnošću u građanskim poslovima. nema određenih principa taktike ili strategije. mada po imenu demokratija. Gradovi su obično okruženi bedemima. Armija je identična sa biračkim telom. imućnih građana koji sebi mogu da dozvole oklop. pre Epaminonde i Filipa kod njih nema nauke o ratovanju. Kroz ovu funkciju Perikle tokom jedne generacije od Atine čini demokratsku monarhiju. nema mešanja vojske sa civilnim stanovništvom. i pošto može da se ponovo bira iz godine u godinu. u stvari vladavina najznačajnijeg od građana. Uprkos tome. najmoćniji čovek u vladi. uglavnom siromašnijih građana koji nose praćke ili koplja. a odbrana je ‡ kod Grka kao i kod nas ‡ efikasnija od napada.četrdeset i pet puta bira za generala. Zato je vrhovni zapovednik. Armije prilikom opsade donose velike grede . i konjice bogatih ljudi. odevenih u oklop i šlem i opremljenih kopljem i mačem. svaki građanin mora da služi i sve do šezdesete godine starosti podleže regrutovanju u svakom ratu. Ali atinski život nije militarizovan. teško naoružane pešadije ili hoplita. on državi može da pruži kontinuitet odluka što bi po njenom ustavu možda bilo nemoguće. Sa proširenjem međunarodnih odnosa funkcije "stratega" se proširuju.

kao što su opremanja poslanstava. Prihodi dolaze od dažbina od saobraćaja. poreza na prodaju. Kao dodatak nelagodnosti imućnih. Atinjani 428. tj. na taj način. godišnje glavarine od dvanaest drahmi na meteke.000 dolara) za opsadu Mitilene. Atina u vreme mira ima flotu od nekih šezdeset brodova. Ove "liturgije" neki od bogataša prihvataju dobrovoljno. a uzimaju i svoj deo dobiti. javne službe. opremanje brodova za flotu ili plaćanje za komade. ili sa njim zameni svoju sudbinu ako može da dokaže da je ovaj drugi bogatiji od njega. Značajan prihod dobija se od državnog vlasništva nad mineralnim resursima. lučkih taksi. demokratska stranka nalazi sve . a drugima se putem javnog mišljenja nameću silom. licenci. svaki građanin kome je dodeljena liturgija može da primora svakog drugog građanina da je preuzme od njega. muzička takmičenja i igre. plate njeno građenje i porinuće i održavaju je u dobrom stanju. Bogati ljudi se pozivaju i da obavljaju izvesne "liturgije". ona se održava godišnjim izborom četiri stotine trijerarha. poreza na prostitutke. poreza od pola drahme na slobodne ljude i robove. Održavanje armije i mornarice predstavlja za državu glavni izdatak. povlačeći se unazad. jurišaju i udaraju u bedem. Većinu poreza poreznici prikupljaju za državu. ovim metodom.200. U kritičnim momentima grad pribegava porezu na kapital. Uz povećanje moći. na primer. Što se mornarice tiče.obešene o lance i njima. to je mašinerija za opsadu koja je postojala pre Arhimeda. bogatih ljudi sa privilegijom da regrutuju posadu. dva odsto carine na uvoz i izvoz. uspevaju da sakupe dve stotine talenata (1. konfiskacije i imperijalnog danka. kada stopa raste prema veličini imovine. opreme jednu triremu materijalom koji obezbeđuje država. Demokratija je napustila porez na poljoprivredne proizvode koji je finansirao Atinu pod Pisistratom kao štetan po dostojanstvo poljoprivrede. novčane globe.

iz koga vrši godišnja plaćanja građanima za prisustvovanje svetim komadima i igrama.700 talenata (58. a sledećeg dana . Pod Periklovom štedljivom upravom i uprkos njegovim rashodima bez presedana blagajna pokazuje rastući suficit.). već i zlato na kipovima koje je podigla svom bogu. prev. najpotpunija zbog neposrednosti i jednakosti sa kojom svi građani kontrolišu zakonodavstvo i upravljaju javnim poslovima. proizvođači i zemljoposednici Atike proučavaju veštine prikrivanja i opstrukcije i razmišljaju o revoluciji. a za uzvrat finansijeri.000 dolara). Partenon. prim.200. ukupni prihod od poreza Atine u Periklovo vreme iznosi oko četiri stotine talenata (2. u slučaju Fidijine "Atene Partenos" vrednost zlata iznosi četrdeset talenata (240. ona se obično smešta u hram gradskog boga ‡ u Atini to je posle 434. Nedostaci sistema jasno će se ukazati sa otkrivanjem njegove istorije. Takva je atinska demokratija ‡ najograničenija i najpotpunija u istoriji: najograničenija u smislu broja onih koji učestvuju u privilegijama. tome treba dodati šest stotina talenata doprinosa od podanika i saveznika. koji godine 440. o njima se već naveliko govori kod Aristofana. koja bez provere ranijih slučajeva ili revizije može jednog dana da glasa prema svojoj trenutnoj sklonosti. Neodgovornost Skupštine. gde malo država ‡ na Peloponezu nijedna ‡ uopšte ima bilo kakvog suficita. lepa suma za svaki grad u svako vreme i sasvim izuzetna u Grčkoj. u stvari. Ovaj prihod troši se bez ikakvog budžetskog predračuna i usmeravanja sredstava.000 dolara) godišnje. trgovci. U gradovima koji imaju takvu rezervu.000 dolara) i ono je tako pričvršćeno da se može skinuti. Grad u hramu drži i svoj "teorički fond" (fond za spektakle. Država polaže pravo da koristi ne samo ovaj suficit.400. Izuzev ovakvih poklona i dažbina. iznosi 9.više prilika i razloga za korišćenje ovog instrumenta.

alla tou eu zen/ ‡ "ne samo da živi. ona nije obični čuvar imovine i reda. Istorija može sebi da dozvoli da joj oprosti sve njene grehe. "grad". ona prima na sebe odgovornost za dobrobit i razvoj svog naroda i otvara mu mogućnost /ou monon tou zen. Nikada ni pre ni posle toga politički život u građanstvu nije bio tako intenzivan ni kreativan. a možda je samo ova haotična demokratija ta koja može da oslobodi energiju koja će Atinu podići do jednog od vrhova istorije. nema razloga da verujemo da bi monarhija ili aristokratija upravljala Atinom bolje ili je održala duže. ona finansira grčku dramu i gradi Partenon. već one koji su je obmanuli.žestoko zažali i onda kazni ne sebe. Filipu. hrabrenje demagoga i jalovi ostrakizam sposobnih ljudi. Sokrata i Platona. nosilac funkcije se razvija izvršnom odgovornošću i iskustvom i postaje zreliji u razumevanju i prosuđivanju. godišnja promena osoblja i stvaranje haosa u vladavini. ograničenje zakonodavne vlasti na one koji mogu da budu prisutni na "ekleziji". "je učitelj čoveka". buntovništvo stranaka koje stalno ometaju vođenje i upravljanje državom ‡ to su bitni nedostaci za koje će Atina platiti Sparti. Možda iz ovih razloga Atinjani umeju da cene i time ožive Eshila i Euripida. neprijatna i smrtna. Ova aristokratska demokratija nije /laissezfaire/ država. već da dobro živi". popunjavanje službi žrebom i rotacijom. Aleksandru i Rimu punu cenu. publika u pozorištu formirana je u Skupštini i sudovima i spremna da primi ono najbolje. Ova korumpirana i nekompetentna demokratija bila je makar škola: glasač u Skupštini sluša najpametnije ljude u Atini. Poglavlje /XII/ . porotnik u sudovima izoštrava svoj duh uzimanjem i pažljivim razmatranjem dokaza. Ali svaka je vlada nesavršena. kaže Simonid.

grade kuće. ova velika klasa malih posednika predstavlja smirujuću konzervativnu snagu u demokratiji u kojoj stanovnici grada bez imanja uvek teže ka reformi. uče decu ili služe bogovima. Kao u modernoj Francuskoj i Americi. kopaju rudu. Ovo je osnova svuda. Kontrola klana nad zemljom je nestala. bavljenje stočarstvom se slavi kao osnova nacionalne privrede. transportuju robu. Onaj koji hrani celo društvo je seljak.RAD I BOGATSTVO U ATINI /I/ ZEMLJA I HRANA U osnovi ove demokratije leži proizvodnja i distribucija bogatstva. Zemljište je siromašno: od 630. a privatno vlasništvo je čvrsto uspostavljeno. najsiromašniji i najpotrebniji među ljudima. Neki ljudi mogu da upravljaju državom. ličnog karaktera i vojne snage. trguju njome ili finansiraju njenu proizvodnju ili kretanje. komponuju muziku. zato što drugi naporno rade i proizvode hranu. . a skoro svi seljaci su vlasnici zemlje koju obrađuju. pišu knjige. a slobodni ljudi sa sela skloni su da prezirno gledaju na stanovnike grada kao na parazitske slabiće ili degradirane robove. prave korisne stvari. U Atici on ima bar pravo glasa. i onih koji žele niske cene hrane i visoke nadnice ili profite u industriji ‡ posebno se oseća i posebno je živ u Atici. da traže istinu. a ostatak je iscrpljen krčenjem šuma. klešu kipove.000 akri u Atici trećina je nepogodna za obradu. posedovanje zemlje dozvoljeno je samo građanima. slikaju slike. Stari rat sela i grada ‡ između onih koji žele visoke prihode od poljoprivrede i niske cene za industrijsku robu. Dok građanin Atine industriju i trgovinu smatra plebejskim i degradirajućim aktivnostima. tkaju odeću.

pažljivo presađuju povrće da bi poboljšali njegovu veličinu i kvalitet i ostavljaju zemlju da naizmenično leži na ugaru da bi ponovo dobila snagu. žetva pšenice dolazi krajem maja. bez Pisistratove novčane pomoći možda nikada ne bi ni rasla na tlu Atike. preoravaju da bi ishranili tlo. drljanje. Maslini treba šesnaest godina da bi dalo ploda. Oni zemlju alkalizuju solima kao što je kalcijumkarbonat i đubre je kalijum nitratom. Oranje. Seljaci Atike$139$ ne beže od rada ‡ oni lično ili njihova šačica robova ‡ da bi ispravili ovo škrto raspoloženje bogova. Selo pokušava da nadoknadi nedostatak žita obilnim berbama maslina i grožđa. a uništavanje maslinjaka u Peloponeskom ratu imaće znatnu ulogu u . oni sakupljaju višak vode iz manjih pritoka u rezervoare. otuda onaj podsticaj ka imperijalizmu i potreba za stvaranjem moćne flote. Masline pokrivaju velike prostore u Grčkoj za vreme Perikla. grade na hiljade kanala za navodnjavanje da bi u žedna polja doveli oskudnu vodu iz rečica. a zelene kulture. isušuju dragoceni humus močvara. Radi poboljšanja tla mešaju različitu zemlju. ali osobe zaslužne za njihovo uvođenje su Pisistrat i Solon. Uz sva ova nastojanja Atika proizvodi samo 675. ograđuju nasipom kanale reka da bi kontrolisali poplave. pepelom i ljudskim otpadnim materijama. sejanje i sađenje obavljaju se u kratkim jesenjim danima. Bez hrane iz uvoza Periklova Atina bi gladovala. a magarci se podstiču da brste grančice loze da bi bila plodnija.slabim padavinama i brzom erozijom usled zimskih poplava. četrdeset godina da dostigne savršenstvo. vrtovi i šumarci oko Atine obogaćuju se otpacima iz gradske kanalizacije koji se dovode u glavni kolektor izvan Dipilona a odatle kanalima ozidanim ciglom u dolinu reke Kefis. a leto bez kiše je sezona priprema i odmora. Brdske padine su terasaste i navodnjavaju se. kao pasulj u cvetu.000 bušela žita godišnje ‡ jedva dovoljno da se snabde četvrtina njenog stanovništva.

konji se uzgajaju za trke. sakuplja svu vlagu iz zemlje. lepinja ili kolača. Žitarice se troše u obliku kaše. Izvoz smokava potpuno je zabranjen. crni i beli luk. koje se širi. grožđe i vino ‡ predstavljaju osnovnu hranu u Atici.propasti Atine. a smokve postaju bogatije i slađe. Hleb i kolači retko se peku kod kuće. salata. pčele se drže jer daju med u svetu bez šećera. ovce za vunu. smokve. Riba je svakodnevna hrana. krave i volovi za transport. pomorandže i limun su nepoznati. mule. kupus. koze za mleko. Maslina za Grke ima bezbroj primena: od jednog ceđenja dobija se jestivo ulje. često pomešanih sa medom. Stablo smokve dobro uspeva čak i na sušnom tlu. jeftini rob naziva se "solenje". od trećeg ulje za osvetljenje. Orasi su nešto obično. oni se kupuju od uličnih prodavačica ili na tezgama tržnice. Pored toga. maslinovo ulje. grašak. siromašni ga jedu samo na praznike. Ono postaje najbogatiji urod Atike. siromašni čovek kupuje je usoljenu i osušenu. a njeno uzano lišće ostavlja malu površinu za isparavanje. Ovi proizvodi tla ‡ žitarice. a začina ima u izobilju. toliko dragocen da država preuzima monopol njegovog izvoza i sa njim i vinom plaća pšenicu koju mora da uvozi. njeno korenje. a za dobrog roba kaže se da "vredi . a za ishranu uglavnom svinje. So iz mora sakuplja se u solanama i za nju se u unutrašnjosti kupuju robovi. bogataš slavi praznik sa mesom ajkule i jegulja. od drugog ulje za masažu. Meso je luksuz. a ostatak se koristi kao gorivo. poljoprivrednik saznaje tajnu "kaprifikacije" koja stiže sa Istoka: on grane divlje muške smokve (/caprificus/) veša među grane ženskog kultivisanog stabla i zatim prepušta parazitskim osama da obave oplodnju. ali i delikates. magarci. jer su one u Grčkoj glavni izvor zdravlja i energije. Uzgoj stoke kao izvor hrane je zanemarljiv. Voća ima malo. sočivo. herojskih gozbi iz homerovskih dana više nema. Ishrani se dodaju jaja i povrće ‡ osobito pasulj.

da su ezoteričnoj umetnosti njihovog spravljanja posvećene mnoge klasične rasprave. već u petom veku drvo za građenje kuća. Eshil rudnike u Laurionu. cinkom. kao i hranu. blizu južnog vrha poluostrva. Grk jede umereno i zadovoljava se sa dva obroka dnevno. Toplota se dobija od suvog drveta ili drvenog uglja koji gori u prenosivim posudama za žar. Desert čine med. ali nije omiljeno. Uglja nema. srebrom i olovom. "koji ‡ ako su na to navikli ‡ mogu lako da podnesu tri puna obeda na dan". Godine 483. Sve u svemu. jer nijedna civilizacija nije život smatrala podnošljivim bez narkotika ili stimulansa. Osvetljenje pružaju graciozne lampe ili baklje ‡ u kojima gori prečišćeno ulje ili smola ‡ ili se koriste sveće. nameštaja i brodova mora da se uvozi. Skoro sve se kuva i priprema sa maslinovim uljem. naziva atinskom "fontanom tekućeg srebra". /II/ INDUSTRIJA Zemlja daje minerale i ogrev.soli koja je za njega data". kaže Hipokrat. oni su glavna podrška vladi. Uobičajeno piće je voda.000 dolara) i dvadeset i četvrti deo proizvodnje. Sneg i led čuvaju se u zemlji da bi hladili vino u toplim mesecima. Pivo je u Periklovim danima poznato. koja zadržava sva prava na ono što je pod zemljom i iznajmljuje rudnike privatnim korisnicima za godišnju zakupninu od jednog talenta (6. Sečom drveća za ogrev i gradnju ogoljuju se šume i brda u blizini gradova. Rudarstvo u Grčkoj ne daje gorivo već minerale. Tlo Atike bogato je mermerom. gvožđem. ali svako pije i vino. Buter se u mediteranskim zemljama teško čuva i njegovo mesto zauzima maslinovo ulje. "Ali ipak ima mnogih". kolači sa sirom toliko su omiljeni. slatkiši i sir. jedan . koje predstavlja i odličnu zamenu za petrolej.

stvaraju se mnoga atinska bogatstva. osetiće nadzornikov bič.000 dolara) ‡ na ovoj dobiti Atina gradi flotu i spasava Grčku kod Salamine. zarađuje 170 dolara dnevno davanjem u najam hiljadu robova korisnicima rudnika za zakupninu od jednog obola$140$ (17 centi) po glavi na dan. ako pokuša da pobegne. a široki dve. žigošu ga po čelu užarenim gvožđem. Ako se rob odmara. Profit je ogroman: godine 483. Oni rade u smenama od po deset sati i radovi se nastavljaju bez prekida. zatim ide u mlinove. gde se melje između rotirajućih kamenova od tvrdog trahita. rade na kolenima. učestvuje u propadanju Atine. ili pozajmljivanjem novca za poduhvat. Podzemni hodnici visoki su samo tri stope. Metalurgija napreduje uporedo sa rudarstvom.istraživač ruda otkriva prve stvarno rentabilne žile rude u Laurionu i tako u regionu sa rudnicima počinje srebrna groznica. ili ležeći. i kada Spartanci u Peloponeskom ratu zauzimaju Laurion dolazi do poremećaja u celoj atinskoj privredi. na taj način. jer hodnici su previše uski da bi dva čoveka normalno prolazila jedan pored drugoga. onda se prosejavanjem sortira. čije će praznoverje doprineti propadanju Atine. Uzimanje imovine u najam dozvoljeno je samo građanima. Pobožni Nikija. Ruda u Laurionu drobi se u velikim stupama teškim gvozdenim tučkom za koji se koristi snaga robova. a ne samo za robove. vezuju ga gvozdenim okovima za mesto na kojem radi. ako pobegne i ako ga uhvate. materijal koji prođe kroz . Čak i za druge. atinski trezor postaje zavisan od rudnika. sa pijukom ili dletom i čekićem. u tome ima i dobra i zla. potrbuške. robovi. Iscrpljivanje žila rude u četvrtom veku. noć i dan. Izlomljena ruda iznosi se u korpama ili vrećama koje se dodaju iz ruke u ruku. zajedno sa mnogim drugim činiocima. Broj robova u rudniku iznosi oko dvadeset hiljada i uključuje nadzornike i inženjere. udeo vlade iznosio je sto talenata (600. Jer Atika u svom tlu drugih dragocenih metala nema. dok rad obavljaju samo robovi.

lampi. kao što rudarstvo uvek plaća ceh za industriju metala. Laurion plaća cenu bogatstva koje proizvodi. pravi na hiljade oblika grnčarije. sedlare. i Anit. brodograditelje. ovim jednostavnim procesom olovo se pretvara u olovomonoksid. Običan tekstil i dalje se najvećim delom proizvodi kod kuće. a okolina pogona postaje prašnjava pustoš. furnirca. ima sedlare koji prave samo uzde i obućare koji prave samo muške ili ženske cipele. neke su sa preslicom. štimera lira. mlinara. štavi kože u velikim štavionicama. Druge industrije nisu tako mučne. ona ima kolare. Ona vadi mermer i drugi kamen. Atika ih već sada ima mnogo. Procesi topljenja i pročišćavanja izvode se stručno. tamo žene tkaju i popravljaju običnu odeću i posteljinu za porodicu. neke za razbojem.rešeto šalje se u perač rude. a ne mehanizovan i monoton. Periklov suparnik. proizvođače orme. Olovo se izdvaja iz srebra zagrevanjem istopljenog metala na posudama od poroznog materijala i njegovim izlaganjem vazduhu. kamenoresca. Sakupljeni materijal baca se u male topioničke peći opremljene mehovima radi podizanja temperature. proizvođača štitova. neke grebenaju vunu. pekara. pa su atinski srebrnjaci čistote devedeset i devet odsto. mlaz se okreće pod oštrim uglovima i metalni delići hvataju se u džepovima. malih po obimu. na dnu svake peći su otvori kroz koje izlazi istopljeni metal. ali vrlo specijalizovanih. tužilac Sokrata. Ona ima i kovača. obućare. trgovca ribom ‡ sve što je potrebno da bi ekonomski život bio aktivan i raznovrstan. a srebro se oslobađa. kao što su one koje poseduje Kleon. molera. U građevinarstvu ima tesara. neke nagnute nad okvirom za vez. biljke i ljudi venu i umiru od dima iz industrijskih peći. gde se mlazevi vode puštaju iz cisterni na nagnute pravougaone kamene stolove pokrivene glatkim tankim slojem tvrdog cementa. kobasičara. modelara. obrađivača metala. proizvođača mačeva. Specijalne tkanine dolaze iz .

Timarhova fabrika cipela ima deset. Radni sati su dugi. koji zamenjuje trampu. višak prodaju prvo potrošačima. Patenata nema. /III/ TRGOVINA I FINANSIJE . Godišnjeg odmora nema. poseduje fabriku. raznobojni krevetni prekrivači sa Kipra. svaka fabrika je individualna jedinka koju poseduje jedan ili dva čoveka. pošto je mišićna snaga jeftina. zanati se prenose sa oca na sina ili ih uče šegrti. Demostenova fabrika umetničke stolarije dvadeset. a žene iz Kosa. one zapošljavaju pomagače. Atinjane zakon oslobađa od brige za stare roditelje ako ih ovi nisu naučili nekom zanatu. ali ima nekih šezdeset neradnih dana svake godine. sa odmorom u letnje podne. i na taj način se domaća industrija razvija i postaje korak ka sistemu fabrika. U nekim kućama žene postaju toliko vešte u umetnosti tekstila da proizvode više nego što njihova porodica troši. Kefalova fabrika štitova. olakšava njihovo poslovanje. tepisi sa Bliskog istoka i iz Kartagine. kasnije proizvode za tržište i konačno za izvoz. Sam Perikle. ima 120 radnika. gazda i radnik rade od zore do sumraka. Mašina nema. nema stimulacije za razvoj mašina. obojena vunena roba iz Sirakuze. najveća od njih. njegova fabrika oružja trideset. ali zato ima u obilju robova. zatim posrednicima. kao i Alkibijad. ćebad iz Korinta. kasno u četvrtom veku.radionica ili iz inostranstva ‡ fino platno iz Egipta. a širenje obilja metalnog novca. Takav sistem počinje da se formira u Periklovo doba. Atinske "ergasterije" više su radionice nego fabrike. a vlasnik često radi uporedo sa svojim robovima. uče veštinu odmotavanja čaura svilenih buba i tkanje vlakana u svilu. U početku ove radionice proizvode samo po porudžbini. Amorgosa i Tarenta. ali se radi bez žurbe. Korporacija nema. slobodne ljude ili robove.

Uobičajena tegleća životinja je vo. čak i bog Dionis. koji je suviše ravnodušan da bi obogatio trgovca čiji prevoz zavisi od njega. jer su drumovi loši. sva na jednom nivou.Kada neki pojedinac. sa tri klupe ili reda vesala. Negde oko 700. po potrebi. Mostovi su samo nesigurni nasipi napravljeni od zemlje koje. Važne vesti mogu se prenositi vatrenim signalima sa brda na brdo ili slati golubovima pismonošama. ali brodovi ne nose hranu za putnike. sa dugim i visokim pramcem. narasli do 256 tona. a privatna korespondencija mora da čeka na povoljnu priliku da bi se koristila. ali one su omiljene među razbojnicima. godine Korinćani su porinuli u more prvu trijeru. čak ni za vladu. a i gamad ih voli. bolje je robu pakovati na leđa mule. pentekontora ih ima pedeset. po svoj prilici. osobito ako su putovanja. sa posadom od dve stotine ljudi. jer ona ide malo brže i ne zauzima toliko druma. prevozili su po . do petog veka ovakvi lepi brodovi. kod Aristofana. ali kada je vetar suprotan ili ga nema. Pomorski transport je jeftiniji. porodica ili grad stvori suficit i želi da ga razmeni. Prva teškoća je skup transport. poplave odnose. za oboje. jer su napravljeni za prevoz robe ili za rat ili. Putničke tarife su niske: za dve drahme (dva dolara) porodica može da obezbedi prevoz od Pireja do Egipta ili Crnog mora. a more zamka. Ovdeonde uz drum ima poneka gostionica. Glavna pokretačka snaga je vetar u jedra. robovi koriste vesla. Najbolji drum je Sveti put od Atine do Eleusine. ali to je običan zemljani put i često je previše uzan da bi vozila mogla da prođu. U Grčkoj nema poštanske službe. ona se zadovoljava glasnicima-trkačima. onda počinje trgovina. kola su trošna i uvek se polome ili zaglave u blatu. Najmanji morski trgovački brodovi su trijekontore sa trideset vesala. pita Herakla za "gostionice i prenoćišta gde ima najmanje gamadi". ograničena na mirne letnje mesece. kao u većini slučajeva.

sto drahmi čini minu. jer oni kojima zajmovi nisu potrebni osuđuju kamatu kao . ove se "sove" rado primaju u celom mediteranskom svetu i pokazuju tendenciju da zamene lokalne valute u Egeju. jer svaka grčka vlada. kaže jedan anonimni Grk. odbija da svojim srebrnim drahmama smanji vrednost. dve drahme čine zlatni stater. Zlato je u ovoj fazi još uvek trgovački artikal koji se prodaje po težini. obično u odnosu sa srebrom od 14 prema 1. Atinska vlada.sedam hiljada bušela žita i postali predmet priče svuda po Mediteranu. pregršt. ni berze. jer su prelazili osam milja na sat. prim. Drugi problem trgovine je nalaženje pouzdanog sredstva razmene. ni deoničarskih društava. kao za dolar u Americi dvadesetog veka. od Solona pa nadalje. u svim dobrim i lošim periodima. jer ne dobijaju novac koji bi mogli da koriste na bilo kom drugom mestu". šezdeset mina čini talent. tj. U Atini nema papirnog novca. Ali postoje banke. "U većini gradova". Atina ga kuje samo u retkim i hitnim slučajevima. vara. koji je tako nazvan po svojoj sličnosti sa ekserima ili ražnjem (/obeliskoi/). na svakoj od sto granica sve vrednosti moraju se sa skepsom preračunavati. prev. Pošto Atina. Neki gradovi kuju novac od elektrona ‡ mešavine srebra i zlata ‡ i takmiče se međusobno koji će u mešavinu staviti što manje zlata. Za drahmu se u prvoj polovini petog veka kupuje bušel žita. Najmanji atinski novac je od bakra. falsifikujući svoj kovani novac. osam bakrenjaka čini obol ‡ kovani novac od gvožđa ili bronze. Svaki grad ima sopstveni sistem težina i mera i sopstveni kovani novac. sa pečatom Atenine sove.). One vode tešku borbu da bi se ustalile. ni državnih obveznica. "trgovci su primorani da ukrcavaju robu za povratno putovanje. izuzev atinske. Šest obola čini drahmu. "nositi sove u Atinu" je grčki ekvivalent za "nositi ugalj u NJukasl" (raditi suvišan posao. veoma pomaže atinskoj trgovini uvođenjem pouzdanog kovanog novca. a ne sredstvo za trgovinu.

menjač novca za svojim stolom ("trapeza") počinje da prima novac u depozit i da ga pozajmljuje trgovcima po kamatnoj stopi koja varira od 12 do 30 odsto. Pri kraju veka Antisten i Arhestrat osnivaju ono što će pod Pasionom postati najpoznatija od svih grčkih privatnih banaka.000 dolara) kod korintskog bankara Filostefana. poboljšava ih i predaje ih dalje Rimu. kao što politički pustolovi pune sebi džepove u naše doba. ili je prodaje na svečanostima i vašarima. Duša atinske privrede je trgovina. hram Apolona u Delfima je u izvesnoj meri međunarodna banka za celu Grčku. zavisno od rizika. Neki ljudi daju zajam na hipoteku.zločin. čovek za stolom. ali povremeno jedna država pozajmljuje drugoj. ovo je najranija aluzija na svetovno ‡ nehramovno ‡ bankarstvo za koje se zna. Privatnih zajmova vladi nema. po 16 do 18 odsto. Svoje metode uči od Bliskog istoka. neki deponuju svoj novac u trezore hramova. Preko ovakvih "trapezita" novac cirkuliše slobodnije i brže i tako obavlja više posla nego ranije. Prosečni Atinjanin iz petog veka štedi. u petom veku. neki novac bez kamate pozajmljuju svojim prijateljima. a pogodnosti koje nudi kreativno podstiču ekspanziju atinske trgovine. ako ima uštede više voli da je sakrije nego da je poveri banci. Na taj način pojavljuje se klasa prodavaca na malo. Hramovi služe kao banke i daju zajam pojedincima i državi uz umerenu kamatu. na taj način on postaje bankar. Mada mnogi proizvođači i dalje prodaju direktno potrošačima. koji svoju robu torbare po ulicama ili prateći armije. koji ih zatim prenosi modernoj Evropi. U međuvremenu. čija je funkcija da kupuje i skladišti robu dok kupac ne bude spreman da je kupi. Uskoro posle Persijskog rata Temistokle deponuje sedamdeset talenata (420. sve veći broj traži posredovanje tržišta. mada do kraja antičke Grčke zadržava svoje staro ime "trapezite". a ne industrija i finansije. ili je nudi na prodaju u dućanima ili na tezgama . a filozofi se slažu sa njima.

"svi se oni lako kupuju u Atini". zlato sa Tasosa . tako da je za Atinjanina voće iz drugih zemalja isto toliko poznat luksuz kao što je i ono iz njegove zemlje". oružje. proizvođač štitova. voće i sir iz Sicilije i Fenikije. Jedna od najozbiljnijih smetnji sa kojom su suočene "slobodne" žene Atine je ta da im običaj ne dozvoljava da kupuju po dućanima. trgovina cveta kao što neće više nikada. luksuzne proizvode. odovud ili odonud. minerale. U dućane dolaze slobodni građani ili meteci ili robovi. kaže Tukidid. Iz Pireja trgovci nose vino. "Artikli koje je teško dobiti. Egipta. kalaj iz Engleske. Sirije. kaže Isokrat. grnčariju. vunu.u agori ili negde drugde u gradu. "privlači proizvode sveta u našu luku. godine pre naše ere. stovarišta. ribu iz Crnog mora. orahe iz Paflagonije. u Pirej oni donose žito iz Bizanta. "Veličina našeg grada". iz ostalog dela sveta". mermer. bakar sa Kipra. knjige i umetnička dela proizvedena u poljima i radnjama Atike. U jednom veku Atina prelazi sa kućne privrede ‡ u kojoj skoro svako domaćinstvo pravi gotovo sve što mu je potrebno ‡ na gradsku privredu ‡ gde svaki grad pravi skoro sve što mu je potrebno ‡ na međunarodnu privredu ‡ gde je svaka država zavisna od uvoza i mora da izvozi da bi za njega mogla da plati. na primer. već pravi svoje štitove u svojoj radnji i šalje ih na tržišta klasičnog sveta. jer su grčke države shvatile prednosti međunarodne podele rada i svaka se specijalizovala za neki od proizvoda. Dokovi. uskoro ova živa luka postaje glavni centar za distribuciju i pretovar u trgovini između Istoka i Zapada. ne ide više od grada do grada na poziv onih kojima je potreban. Spoljna trgovina napreduje čak i brže od domaće. gvožđe sa Pontske obale. tržnice i banke Pireja nude sve pogodnosti za trgovinu. cenjkaju se sa trgovcima i kupuju ono što im treba za kuću. Italije i Sicilije. sve dok Pompej ne suzbije piratstvo 67. meso iz Fenikije i Italije. do 430. ulje. Atinska flota tokom dve generacije štiti Egej od pirata i od 480.

ova trgovina je ono što Atinu čini bogatom i što. staklo iz Egipta. vunu. parfeme i ulja iz Arabije. obezbeđuje oslonac za njen kulturni razvoj.000 dolara godišnje. Sirije i Skitije. Trgovci koji sa svojom robom stižu u sve krajeve Mediterana vraćaju se sa izmenjenim pogledima. keramičke pločice iz Korinta. Stari mitovi gube . od toga potiče njeno nastojanje da kontroliše Helespont i Crno more. Uprkos tome. Količinu egejske trgovine možemo da procenimo po profitu od 1. Opasnost koja vreba u ovom prosperitetu leži u rastućoj zavisnosti Atine od žita iz uvoza. skrenula ka Propontidi i Kariji. robove iz Lidije. Italija i Sicilija ih zamenjuju kao tržišta za višak proizvoda i stanovništva kontinentalnog dela Grčke. mačeve iz Halkide. začine iz Kirene. za vreme Persijskog rata i posle njega. Ovde u Atini sreću se Istok i Zapad i potresaju jedno drugo iz korena. slonovaču iz Etiopije. i na Siciliju 415. Kolonije služe ne samo kao tržišta već i kao otpremnici za slanje atinske robe u unutrašnjost. drvenu građu iz Trakije i Kipra. koja je nekada prolazila tim putem. krevete iz Hiosa i Mileta. i kada su 405. na uvoz i izvoz iz gradova Atinskog carstva. vez sa Bliskog istoka. čizme i bronzu iz Etrurije. njena uporna kolonizacija obala i ostrva na putu do moreuza i njene katastrofalne ekspedicije u Egipat 459. Spartanci u Helespontu uništili atinsku flotu.200 talenata od 5% poreza nametnutog 413.i iz Trakije. oni donose nove ideje i običaje. budni i otvorenog duha. i mada gradovi Jonije propadaju u petom veku zato što je trgovina. zajedno sa carskim dankom. ruše stare tabue i lenjost i zamenjuju porodični konzervatizam seoske aristokratije individualističkim i progresivnim duhom trgovačke civilizacije. što ukazuje na trgovinu od 144. neizbežne posledice bile su gladovanje i predaja Atine. Ova zavisnost je ono što Atinu navodi da Deloski savez pretvori u carstvo. konoplju i boje iz Fenikije.000.

podržava se istraživanje. Ruku pod ruku sa fizičkom iscrpljenošću ide i slabljenje duše. Atina postaje grad sa najintenzivnijim životom tog vremena. više meteci. i to ne bez razloga. /IV/ SLOBODNI LJUDI I ROBOVI Ko obavlja sav taj posao? Na selu ga obavljaju građani. njen cilj nije da se roba stvori već da se kupi jeftino a proda skupo. delom slobodnjaci. koji. njihove porodice i slobodni ljudi uzeti pod najam. na zlom su glasu kod civilizovanih zajednica. čak i profesionalno upražnjavanje ili podučavanje muzike. radnika kao i nadzornika. govori kao ponosni član viteške klase: Prosta mehanička umeća.. za aristokratskog ili filozofskog Grka ona je samo pravljenje para na račun drugih. jer one su propast za telo svih koji se njima bave. međutim.. Vlasnici dućana. koji su primorani da ostanu u sedećem položaju ili borave u polumraku ili čuče celog dana pored peći. većinom robovi. raste dokolica. u Atini ga obavljaju delom građani. Na trgovinu se gleda sa sličnim prezirom. skulpture ili slikarstva mnogi Grci smatraju "prostim zanimanjem". razvijaju se nauka i filozofija. Građanin gleda na manuelni rad sa prezirom i obavlja ga što je moguće manje. nijedan ugledan građanin neće se baviti njome. trgovci i bankari potiču skoro svi iz klasa bez prava glasa. dok zahtevi koje ova prosta mehanička umeća postavljaju u pogledu vremena onih koji se njima bave ne ostavlja slobodnog vremena koje bi posvetili potrebama prijateljstva i države. tako ih nazivaju.vlast nad dušama ljudi. Zarađivanje za život smatra se nedostojnim. mada može neupadljivo u nju da investira i ostvaruje profit. Čujte uvredljivo otvorenog Ksenofonta. sve dok mu posao obavljaju . zanatlije.

sprovodi njihove ugovore. neki mirno rade u nauci. književnost i filozofiju. umetnici. ako je moguće. ko je u žurbi. Oni čeznu za građanskim pravima. Ali on ih rado prihvata u svom ekonomskom životu. Većinu funkcija koje se u istoriji povezuju sa srednjom klasom u Atini obavljaju meteci ‡ slobodni ljudi stranog porekla koji su se. bave se pravom ili medicinom i stvaraju škole retorike i filozofije. On ih oporezuje kao građane. U četvrtom veku oni će dati autore i temu za komičnu dramu. rat. zanatlije. Neki od njih vulgarno se razmeću svojim bogatstvom. ali. a u trećem će helenističkom društvu dati kosmopolitski ton. o njegovim materijalnim problemima i. nije potpuno civilizovan. mogućnost i podsticaj koji su im daleko bitniji od prava glasa. za stalno nastanili u Atini. po grčkom mišljenju. zahteva od njih vojnu službu i dodaje. ceni njihovu marljivost i veštinu. čak. mada nemaju građansko pravo. podsticaja umetnosti. a nalazimo ih uvek i kao posrednike između proizvođača i potrošača. daje im religioznu slobodu i čuva njihovo bogatstvo od nasilja revolucije. za svaki slučaj. Meteci su vlasnici najvažnijih industrijskih preduzeća. određuje im "liturgije". i glavarinu. Slobodan čovek. izuzev kada je u pitanju rudarstvo. isključuje ih iz svoje religiozne organizacije i direktnog obraćanja sudovima. Bez klase dokonih. samo takvim oslobođenjem on može da nađe vremena za vladavinu. sa druge strane.drugi. ne može da bude bilo kakvih merila ukusa. keramika je u potpunosti u njihovim rukama. civilizacije. ali ponosno vole . Zakon ih maltretira i zakon ih štiti. trgovci. književnosti i umetnosti. o njegovoj imovini i bogatstvu treba da se brinu robovi i drugi. To su većinom profesionalci. zabranjuje im da poseduju zemlju ili da se žene sa članom porodice nekog građanina. mora da bude oslobođen ekonomskih zadataka. kaže Grk. koji su tokom svojih lutanja u Atini našli ekonomsku slobodu. Niko.

slobodnjak se bavi industrijom. Ali on se protivi pretvaranju Grka u roba i retko se do toga spušta. meteka i slobodnjaka ‡ u Atici ima i 115. ili ga država. a na najvišem. Slobodnjaka posebno cene kao nadzornika. Milija upravlja Demostenovom fabrikom ratne opreme. Egini. Pasion i Formion postaju najbogatiji bankari u Atini.$141$ Oni se regrutuju od neotkupljenih ratnih zarobljenika. kao u slučaju Platona. Zajedno sa metecima između političke nemoći i ekonomskih mogućnosti su slobodnjaci ‡ oni koji su nekad bili robovi. Kao i metek. može osloboditi za službu u ratu. Atini i gde god mogu da nađu kupca. Mali broj ih je grčkog porekla. jer niko nije stroži sa robovima od čoveka koji se izdigao iz ropstva i celog života znao samo za ugnjetavanje. nagrađuju svoje najvernije robove oslobađanjem. Delosu. Ispod ove tri klase ‡ građana. trgovinom ili finansijama. uličara i kriminalaca. Jer mada je davanje slobode robu nezgodno. Trgovci robovima u Atini su među najbogatijim u . Zahvaljujući uglavnom njima održava se flota. ili on lično može da uštedi obole i kupi svoju slobodu. Korintu. može da postane industrijski magnat. dece spasene posle napuštanja. plativši naknadu njegovom vlasniku. Rob može da bude oslobođen otkupom od strane rođaka ili prijatelja. podržava carstvo i čuva trgovačka nadmoć Atine. žrtava lova na robove. i mnogi Grci. obećanje slobode ipak je za mladog roba ekonomski podsticaj.Atinu i doprinose sa mnogo napora finansiranju njene odbrane od neprijatelja. može za platu da obavlja posao roba. jer on se obično mora zameniti drugim robom.000 robova. kada im se približi kraj života. na najnižem stupnju. Grčki trgovci kupuju robove kao što bi kupovali robu i nude ih na prodaju u Hiosu. Helen strance smatra prirodnim robovima zato što su tako spremni na apsolutnu pokornost kralju i ne smatra da je robovanje takvih ljudi Grcima nerazumna stvar.

U Korintu. njegov ga gazda . Kimon. Mogu da budu kupljeni za direktnu upotrebu ili za investiranje. kada ga slobodni čovek udara. U Delosu nije ništa neobično da u jednom danu bude prodato i hiljadu robova. Najveći deo kvalifikovanih poslova obavljaju slobodni ljudi.krugovima meteka. jer je jeftinije roba kupiti nego ga odgojiti. Gospodar ga ni u kom slučaju ne sme ubiti. Čak i najsiromašniji građanin ima jednog ili dva roba. niže službenike ili policajce. ne sme da se brani. bogate kuće mogu ih imati i pedeset. fabrikama ili rudnicima unosnim poslom. uglavnom. Ako se rob loše vlada. on može da pobegne u hram i onda njegov gospodar mora da ga proda. u severnoj Grčkoj i u najvećem delu Peloponeza kmetstvo čini ropstvo suvišnim. Dokle god radi. U Atini postoji tržnica gde robovi u svako doba stoje spremni da ih pregledaju gole i kupe uz cenjkanje. kao što će biti u helenističkom periodu i u Rimu. trgovini i finansijama. posle bitke kod Eurimedonta. Megari i Atini robovi obavljaju najveći deo manuelnog rada. služavke u kući.000 zarobljenika na tržište robova. šalje 20. Na selu robova ima malo i to su. nema. da bi ilustrovao svoje siromaštvo. uživa veću sigurnost od mnogih koji se u drugim civilizacijama ne nazivaju robovima. mnogi od njih dobijaju odeću i dnevnu "platu" od pola drahme i mogu da žive gde žele. bičuju ga. a ropkinje najveći deo domaćih poslova. Koštaju od pola mine do deset (50 ‡ 1000 dolara). učenih robova. kada je bolestan ili star ili za njega nema posla. slobodnjaci ili meteci. služitelje. ali robovi obavljaju i veliki deo činovničkog i nešto od upravljačkog posla u industriji. muče ga. ljudi i žene u Atini smatraju kupovinu robova i njihovo davanje u najam kućama. Robu retko dozvoljavaju da odgaja sopstvenu decu. ako svedoči. profit se penje čak do 33 odsto. Eshin se žali da njegova porodica ima samo sedam robova. Ali ako je izložen velikoj svireposti. Atinska vlada zapošljava čitav niz robova kao činovnike.

" Ali ropstvo i dalje traje. skoro kao sa članom porodice. stoici. Atina je poznata po blagosti prema svojim robovima. Euripid slikom ratnih zarobljenika-robova kod svoje publike uvek izaziva saosećanje. ne može da zamisli kako bi kultivirano društvo moglo da postoji bez ropstva. Oslobođen je oporezivanja i vojne službe. Platon osuđuje pretvaranje Grka u robove od strane Grka. njihovi naslednici. da je moralni razvoj zemlje pretekao njene institucije. osudiće ga istančanije. Drugi su radikalniji. mada se od njih strahuje. a priroda nije nijednog čoveka učinila robom. Prosečni Grk. sa njim se postupa kao sa vernim slugom. pod uslovom da svom vlasniku daje deo zarade. skoro jednako kao i oni koji ga osuđuju. žali se da se na ulici rob ne sklanja sa puta građanima. piše pamflet o "Političkom poretku kod Atinjana". u Atici su retke. Uprkos tome. da govori slobodno i ponaša u svakoj prilici kao da je jednak građaninu. koji oko 425. smatra on. atinska savest je uznemirena postojanjem ropstva i filozofi koji ga brane otkrivaju. Pobune robova. a sofista Alkidamant ide po Grčkoj propovedajući neometano mnogo kasniju Rusoovu doktrinu skoro Rusoovim rečima: "Bog je sve ljude poslao u svet slobodne. U stvari "Stari oligarh". . U petom veku. Često mu se dozvoljava da se bavi biznisom.ne prepušta javnom staranju već nastavlja da se brine o njemu. Ako je odan. Aristotel smatra roba oživljenim oruđem i misli da će ropstvo u nekom obliku opstajati sve dok sav prosti posao ne budu obavljale mašine koje same od sebe rade. Filozofi kinici otvoreno osuđuju ropstvo. iako je prema svojim robovima blag. trebalo bi ukinuti Atinu. ništa ga po odeći ne razlikuje od slobodnog čoveka. opšta je procena da je u demokratskoj Atini robovima bolje nego siromašnim slobodnim građanima u oligarhijskim državama. ali inače prihvata ropstvo jer neki ljudi imaju nedovoljno razvijen um. da bi se ukinulo ropstvo.

u vreme Aleksandra pet drahmi./V/ RAT ME\U KLASAMA Eksploatacija čoveka nad čovekom u Atini i Tebi blaža je nego u Sparti ili Rimu. Sa razvojem sistema fabrika rad na komad počinje da zamenjuje efektivni dan rada. od 480. do 330. iz bilo koje klase. Kuća i imanje u Atici 414. delom. ovca u Solonovim danima košta drahmu. Krajem četvrtog veka cene su pet puta više nego na početku šestog veka. a ima porodicu. i grozničavost i nemir atinskog života. Ali on vidi da boginja slobode nije . kao i na drugim mestima. koštali su hiljadu i dvesto drahmi. do 404. Između poslodavca i zaposlenog nema neke krute klasne razlike. otuda dolazi. ali nekvalifikovani radnici mogu da dobiju samo tri obola (50 centi) na dan. Preduzimač može da iznajmi robove od njihovog vlasnika po zakupnini od jednog do četiri obola na dan. Čovek samac sa 120 drahmi (120 dolara) mesečno može da živi dobro. krajem petog veka deset do dvadeset drahmi. krajem petog veka dve. Među slobodnim ljudima u Atini nema kasta i čovek može sposobnošću da se uzdigne do svega osim građanskog prava. u Atini. jedan /medimnus/ ili jedan i po bušel ječma košta u šestom veku drahmu. valuta ima tendenciju da raste brže od robe i cene rastu. a nadnice počinju sve više da se razlikuju. Po ovome možemo da prosudimo kako stoji stvar sa radnikom koji zarađuje trideset drahmi mesečno. gazda obično radi uz svoje ljude i lično poznanstvo otupljuje oštricu eksploatacije. iznosi drahmu za svaki efektivni dan rada. Kupovnu moć ovih nadnica možemo da ocenimo upoređujući grčke cene sa našim današnjim. ali je primerena svrsi. izuzev u rudnicima. Tačno je da mu država u vremenima velike nevolje pritiče u pomoć i da tada distribuira žito po nominalnoj ceni. i zatim ponovo od 404. u četvrtom veku tri. Nadnica svih zanatlija. one se udvostručavaju.

on je ponosan. a prosečni ono što ostane. Deljenje očevine kroz generacije dovelo je do toga da prosečni posed bude mali (bogati Alkibijad imao je samo sedamdeset akri). bogati još bogatiji. Stare porodice još uvek vole zemlju i najvećim delom žive na svojim imanjima. njegove kćeri žele da žive u Atini i tamo ulove bogatog muža. trgovac čini sve što može da. sumorno razmišlja o svojim nenagrađenim vrednostima i sanja o savršenoj državi.$142$ Individualizam podstiče sposobne. osigura špekulacije i monopol. Pojavljuju se demagozi. a degradira priproste ljude. njegova žena vapi za kućom u gradu i raznovrsnošću života i mogućnosti u metropoli. a posednik u većini slučajeva radi na zemlji lično ili se bavi upravljanjem svog poseda. Ali mada aristokrata nije bogat. on svom imenu dodaje očevo ime kao titulu svog plemenitog porekla i ostaje što je moguće duže po strani od trgovačke "buržoazije". a skrivaju od njih nejednakost čovekovih ekonomskih mogućnosti. Pošto aristokrata ne može da se .prijateljica sa boginjom jednakosti i da. Međutim. jaki postaju još jači. koja za sebe grabi bogatstva atinske trgovine koja raste. po slobodnim zakonima Atine. njegovi sinovi se nadaju da će tamo naći hetere i priređivati vesele zabave u stilu /nouveaux riches/. suočen sa bogatstvom. Zemljoposednik ima dobit od povećanja vrednosti svoje zemlje. U Atici klasni rat počinje sukobom između novih bogataša i zemljoposedničke aristokratije. spretni dobijaju sve što se može dobiti. on bogatstvo stvara veličanstveno i opasno ga koncentriše. kao i u ostalim državama. siromašni čovek postaje svestan svog siromaštva. dok siromašni ostaju siromašni. uprkos stotinama zakona. špekulant visokom kamatnom stopom na zajam prisvaja lavovski deo dobiti u industriji i trgovini. U svim grčkim državama rat jedne klase protiv druge ogorčeniji je od rata Grčke sa Persijom ili Atine sa Spartom. koji siromašnima ukazuju na imovinsku nejednakost među ljudima. U Atini.

pretvaraju svoju ličnu potrebu za mogućnostima i mestom u opšte evanđelje revolta. konfiskacijama i javnim radovima ‡ skrene nešto od koncentrisanog bogatstva imućnih. gnevnih zbog preterivanja i ekstravagancije demokratije i ispunjenih strahom od revolucije. A da bi buduće pobunjenike uputili. on njih. Oni ističu kako je nerealna jednakost u pravu glasa pred rastućom ekonomskom nejednakošću. a intelektualci. Rezultat spajanja bogatih zemljom i bogatih novcem jeste formiranje gornje klase oligarha. ali rešeni su da koriste političku moć siromašnijeg građanstva da bi ubedili skupštinu da u džepove siromašnih ‡ liturgijskim globama. ili njihovu decu. željni novih ideja i aplauza potlačenih. prihvata za zetove ili snaje. Mnogi pripadnici "buržoazije" razmeću se svojim bogatstvom kao Alkibijad. ali malo je onih koji mogu tako da očaraju "mehaničko mnoštvo" dramatičnom smelošću i elegancijom ličnosti ili govora. jer radikalni pokret Atine petog veka ograničen je na siromašnije glasače i u ovoj fazi ni ne sanja o oslobađanju robova ili učešću meteka u preraspodeli zemlje. Oni imaju na umu aristokratski komunizam ‡ ne nacionalizaciju zemlje od strane države već jednaku udelu građana u njoj. Mladi ljudi. formulišu im ciljeve njihove pobune. ali kada govore o ponovnom uspostavljaju tog raja ne žele da budu shvaćeni baš previše doslovno. . Razmetljivost novog bogatstva je ono što dovodi do druge faze klasnog rata ‡ borbu siromašnih građana protiv bogatih. predmet zavisti i mržnje siromašnih. oni kao simboličnu boju njihove pobune usvajaju crveno. svesni svojih sposobnosti i frustrirani siromaštvom.takmiči sa trgovcima i proizvođačima. Vođe govore o zlatnoj prošlosti u kojoj su svi po posedu bili jednaki. oni žele da se uspinju i spremni su da za to plate. Oni ne traže podruštvljavanje industrije i trgovine već ukidanje dugova i preraspodelu zemlje ‡ među građanima.

itd. Pisci pamfleta kao "Stari oligarh" objavljuju optužbe ili odbrane demokratije. sekača mermera. Žene će pripadati svim ljudima zajednički. dok drugi čak nema dovoljno zemlje da bi u njoj bio sahranjen. Počeću time što će zemlja. novac. obrađivača drveta. Pesnici komičari. nazvati "čudovišnom zveri" razdražene i gladne svetine. "Pluto" (408) Aristofan . glumaca... Moja je namera da postoji samo jedan i isti uslov života za sve.. pita Blepir. /thiasoi/) kamenorezaca. oni isplaćuju pomoć bolesnim članovima i kolektivno ugovaraju kod određenih poduhvata. Slobodni radnici takođe se organizuju ‡ bar od vremena Solona ‡ u klubove (/eranoi/. "da radi?" "Robovi". sve što je privatno vlasništvo. neće više biti ni bogatih ni siromašnih. Ali ove grupe nisu u tolikoj meri sindikati koliko društva za uzajamnu pomoć: oni se okupljaju na mestima sastanka koja se nazivaju sinodi ili sinagoge. "Ali ko će". Sokrat je član skulptorskog /thiasos/a. njen je odgovor. biti zajedničko za sve. nećemo više gledati kako jedan čovek žanje velike parcele zemljišta..$143$ Bitke se vode na polju književnosti i politike. čiji komadi traže bogate ljude za finansiranje njihovih izvođenja. i sva imovina da bude zajednička.. ali oni se javno ne upuštaju u klasni rat u Atini. koja drži sledeći govor: Ja želim da svi imaju udela u svemu.Pred ovom pretnjom bogati se povezuju u tajne organizacije koje se obavezuju da će preduzeti zajedničku akciju protiv onog što će Platon. ribara. grnčara. uprkos svom komunizmu. slonovače. održavaju bankete i igre i klanjaju se božanstvu zaštitniku. stoje na strani drahmi i izlažu podsmehu radikalne vođe i njihove utopije. U komediji "Žene u narodnoj skupštini" (392) Aristofan nam predstavlja komunistkinju Praksagoru.. U drugoj komediji.

Na Samosu godine 412. seje. dele zemlju i kuće između sebe i stvaraju još jedno društvo kao što je ono koje su zbacili. oligarsi ubijaju šezdeset vođa narodne partije. ali posle njegove smrti (429) demokratija je postala tako radikalna da oligarhijska partija ponovo kuje zaveru sa Spartom i 411. beli platno. obični građani isteruju oligarhe. klasni rat u Atini je blaži i brže stiže do primenljivog kompromisa nego u onim grčkim državama gde srednja klasa nije dovoljno jaka da bi posredovala između bogatih i siromašnih. a zatim još jednom 404. radikali osvajaju vlast.... Ako se tvoj sistem (komunizam) primeni. 427. prekopava.. ako može da živi u besposlici i oslobođen sveg ovog rada?. da se brani jer je to neophodni podsticaj ljudskom radu i preduzetništvu: Ja sam jedini povod svih vaših blagodati i vaša bezbednost zavisi samo od mene.. štavi kožu ili ore zemlju plugom i nagomilava darove Demetre.. U Leontini godine 422. I pored toga što je bogatstvo u Atini veliko i izliva se na mnoge i što strah od ustanka robova navodi građane na razmišljanje. gradi brodove. Ko bi poželelo da kuje gvožđe.dozvoljava Siromaštvu. seče kožu. ali uskoro posle toga beže. proteruju još četiri stotine. kojem preti nestajanje. nećeš moći da spavaš u krevetu. ubijaju dve stotine aristokrata. Perikle je čovek razuma i umerenosti. sude pedesetorici pred nekom vrstom odbora za javnu bezbednost i svih pedeset . diže revoluciju bogataša. jer nijedan neće više nikada biti napravljen. niti na ćilimima. U Korkiri. demokrati osvajaju vlast. on ne želi da uništi bogate već da olakšavanjem uslova za siromašne očuva njih i njihovu preduzimljivost. zatvaraju četiri stotine aristokrata. peče cigle. jer ko bi ih tkao ako ima zlata? Reforme Efijalta i Perikla prvo su dostignuće demokratske pobune.

. znatan broj preostalih zatvorenika ubija jedan drugoga. Revolucija je tako išla svojim tokom.. videvši to. sinove su ubijali njihovi rođeni očevi. sa radošću se pokazala kao nekontrolisana u strasti.odmah ubijaju. a mesta u koja je stizala poslednja. i svireposti svoje odmazde.. drugi od strane dužnika zbog novca koji su im dugovali. bili naterani svojom strastima. u stvari. I smrt je tako divljala u svakom obliku i.. preterivala su još više u svojim pronalascima. čuvši ono što je bilo učinjeno ranije.. i divljeg i nemilosrdnog preterivanja na koje su ljudi koji su počeli borbu ne u klasnom. od grada do grada. ili. osvete koju su izvršili oni nad kojima se vladalo ‡ koji nisu nikada iskusili ravnopravni tretman. neki su ubijeni i zbog privatne mržnje. Nerazborita smelost sada se smatrala hrabrošću lojalnog saveznika.. sposobnost da se vide sve strane nekog . a sada je njegov gospodar. ljudska priroda.. i mada je zločin koji im je pripisivan bio pokušaj obaranja demokratije. umerenost se smatrala maskom nemuževnosti. nego u partijskom duhu. Tukidid opisuje klasni rat u Grčkoj u jednom bezvremenom odlomku: U toku sedam dana Korkirci su bili zauzeti kasapljenjem onih među sugrađanima koje su smatrali svojim neprijateljima.. U konfuziji u koju je sada upao život u gradovima. a oni koji su se molili odvlačeni su od oltara ili ubijani na njemu. oprezno oklevanje tobožnjim kukavičlukom. Korkira je dala prvi primer ovih zločina.. kako se u takvim vremenima obično dešava. nasilju nije bilo granica. drugi vrše samoubistvo. ništa osim nasilja od svojih vladara ‡ kada je došao njihov čas.. uvek u pobuni protiv zakona. a ostali su zazidani u hramu u kojem su potražili utočište i tamo umiru od gladi. nepravednih namera onih koji su želeli da se otarase siromaštva na koje su bili navikli i žudeli za imovinom svojih suseda. bez poštovanja pravde i neprijatelj svake prevlasti...

ona ograničava izvoz hrane i donosi oštre zakone da bi kontrolisala i obuzdala lukavstva trgovaca i prodavaca... uvodi poštene težine i mere i dobar kvalitet u onoj meri koju to ljudski nitkovluk dopušta. U međuvremenu umereni deo građana nestao je ili zato što se nije pridružilo svađi. Ceo helenski svet bio je u grču... društvo se podelilo u tabore u kojima niko nije verovao nikome. troškove sahrane i ženske odeće. tražili su sebi nagradu u onim javnim interesima do kojih im je navodno stalo.problema smatrana je nesposobnošću da se utiče na neki od njih. od kojih je svaki imao najbolje profesije. ona zabranjuje zajmove na tovare koji odlaze ako povratna pošiljka ne donosi žito u Pirej.. Ona pažljivo motri na trgovinu žitom i donosi oštre zakone protiv špekulacija ‡ čak i smrtnu kaznu ‡ zabranom kupovine veće od sedamdeset i pet bušela pšenice odjednom.. sa krikom političke jednakosti naroda s jedne strane. Religiju nije poštovala nijedna partija. Atina je preživela ove nemire zato što je svaki Atinjanin u srcu individualista i voli privatno vlasništvo.. Uzrok svih tih zala bila je žudnja za vlašću koja potiče od pohlepe i ambicije. Vođe u gradovima. ona oporezuje i nadzire trgovinu.. koja se između socijalizma i individualizma može ostvariti umerenim regulisanjem poslova i bogatstva.. i zato što atinska vlada nalazi sredinu. Država se ne plaši regulative: ona određuje granicu za veličinu miraza. ili što mu zavist nije dozvolila da pobegne. i ne ustežući se ni od kakvih sredstava u svojoj borbi za prevlast angažovali su se u najprljavijim ispadima. ona zahteva da sve žito utovareno na brodove koji pripadaju Atini bude .. Stara jednostavnost u kojoj je čast bila tako važna ućutkana je smehom i nestala. a umerenom aristokratijom sa druge... ali se visoko cenilo korišćenje lepih fraza da bi se stiglo do lošeg cilja.

trgovinu i prosperitet. umetnost i misao čvrsto je postavljena i podneće bez ikakvog napora svaku ekstravaganciju zlatnog doba. dramu i "teoričke" fondove koji omogućavaju siromašnima da prisustvuju izvođenju komada i igara. smatrajući ih neophodnim sredstvom ljudske slobode i najmoćnijim podsticajima za industriju. Ekonomska osnova atinske slobode. javni prihodi rastu. povećava se javna potrošnja. da se milioneri ne stvaraju na račun gladi naroda i da nijedan Atinjanin ne umire od gladi. Atina štiti slobodu trgovine. Država reguliše bogatstvo oporezivanjem i liturgijama i ubeđuje ili primorava bogataše da daju sredstva za flotu. Poglavlje /XIII/ M O R A L I P O N A Š A NJ E A T I NJ A N A /I/ DETINJSTVO Od svakog atinskog građanina očekuje se da ima decu i sve . privatnu imovinu i mogućnost za postizanje profita. osim rata koji će celu Grčku uništiti. i 431.dopremljeno u Pirej. imovina ostaje bezbedna do kraja antičke Atine. Pod ovim sistemom ekonomskog individualizma izmešanim sa socijalističkim propisima u Atini se bogatstvo gomila i širi toliko da sprečava radikalnu revoluciju. Držanjem rezerve u državnim skladištima i iznošenjem iste na tržište kada cene prebrzo rastu Atina vodi računa da cene hleba nikada ne budu neumerene. preduzetnost. Između 480. broj građana sa pristojnim prihodima se udvostručuje. i ona zabranjuje izvoz veći od trećine svakog tovara žita koje stigne u ovu luku. a ipak je blagajna punija od ma kog ranijeg primera u grčkoj istoriji. Što se ostalog tiče.

a udajom ona prelazi iz kuće i službe onih koji su je odgojili u službu onih koji nisu. a Aristotel će braniti abortus kao poželjniji od čedomorstva. ali pošto je uobičajeno da se najstariji sin nazove po dedi sa očeve strane. Da bi se izbegla nejasnost može se dodati očevo ime ili mesto rođenja. Diogena i Zenona. ali grčka babica ima u toj oblasti iskustva i nikakav je zakon ne ometa. pravilo je da se usvoje i za privlačne siročiće plaća se visoka cena. Devojčice su češće izložene napuštanju od dečaka. U isto vreme zakon i javno mnjenje prihvataju čedomorstvo kao zakonitu zaštitu od prekobrojnosti stanovništva i usitnjavanja poseda koje vodi siromaštvu. Eshina. Hipokratov zakon lekarske etike neće lekaru dozvoljavati da izvrši pobačaj. Grk obično ima samo jedno ime. Roditeljsko pravo na napuštanje dozvoljava surovu eugeniku i sarađuje sa strogim prirodnim odabiranjem kroz teškoće i konkurenciju da od Grka načini snažan i zdrav narod. jer svaka ćerka mora da dobije miraz. Sokrat ili Arhimed. . Ako potomaka nema. ili pre desetog dana po rođenju dete se formalno prihvata u porodicu u religioznom ritualu kod ognjišta i dobija darove i ime. Tukidida. kao /Kimon Miltiadou/ ‡ Kimon sin Miltijadov ‡ ili /Diodorus Siculus/ ‡ Diodor sa Sicilije. kao. Napuštanje se vrši tako što se dete ostavlja u velikoj glinenoj posudi u prostoru hrama ili na nekom drugom mestu gde se može brzo spasti ako neko želi da ga usvoji.snage religije. ako je slabo ili deformisano. Deci robova retko se dozvoljava da žive. često dolazi do ponavljanja i grčka istorija je sva isprepletena mnoštvom Ksenofonta. recimo. imovine i države ujedinjuju se da odvrate porodicu da ostane bez poroda. svaki otac može da napusti novorođeno dete i prepusti ga smrti ako sumnja da nije njegovo. Filozofi skoro jednoglasno odobravaju ograničavanje porodice: Platon će tražiti napuštanje sve slabe dece kao i one rođene od roditelja niskog roda ili u poodmaklim godinama.$144$ Desetog.

gde se najveći domet. kojom vlada njeno dete. vlada njegova žena. sve što mi je ostalo. ne može se zakonski napustiti i odgaja se sa svom ljubavlju sa kojom roditelji obasipaju svoju decu u svakom dobu. ili navlače konopac. i položi dete na prsa njegove mrtve majke. dečaci vode bitke sa vojnicima i generalima od ilovače. ili glatko kamenje kojima se gađa ili se baca u krug da bi se izbacilo kamenje protivnika i dospelo što bliže centru. Temistoklom. čedo moje. Klikeri u zlatnom dobu su suvi pasulj kojim se gađa iz prstiju. vidi se dečak koji nosi svoja kola-igračku dole u had. Bebe imaju zvečke od terakote sa kamenčićima. A sada mi je zavidna Sudbina oduzela i mog dečaka. Igre mladih stare su koliko i gresi njihovih otaca. Mnogi epigrami u "Grčkoj antologiji" otkrivaju nežnu roditeljsku ljubav: Plakao sam zbog smrti svoje Teonoje. kao /Callimedon/ ‡ Kraba. od kojih će neke preživeti uspomenu na Grčku. . Tragedije mladosti olakšane su mnogim igrama. dadilje ljuljaju decu na ljuljaškama ili se klackaju sa njima na klackalicama. Kada je dete tako prihvaćeno u porodicu. puštaju zmajeve. šest. najuticajnijim čovekom u gradu. devojčice imaju kuću sa svojim lutkama.ili se problem može rešiti nekim šaljivim nadimkom. okreću čigre. Persefono. Na beloj vazi za miris. orasima. Avaj! Prevarom mi te oduzeše. smatra najboljim. Temistokle opisuje svog sina kao stvarnog vladara Atine. napravljenoj za grob deteta. poslušaj ovaj krik očinskog bola. dečaci i devojčice teraju obruče. ili se nadmeću u veselom takmičenju sa kamičcima. Sa približavanjem "dobu razuma" ‡ sedmoj ili osmoj godini ‡ oni počinju sa kockanjem bacajući četvrtaste piljke (/astragali/). ali su mi nade usmerene na naše dete olakšale bol. igraju žmurke ili slepog miša. kovanim novcem i loptama. jer njime.

Kao da predviđaju kasniju modu. o internatima ne znamo ništa. Vreme se ne troši na učenje nekog stranog jezika. Izvan Sparte devojke ne učestvuju u javnoj gimnastici.$145$ Nastavni plan ima tri dela ‡ pisanje. Učitelj predaje sve predmete i brine se o karakteru. neke škole ukrašene su kipovima grčkih heroja i bogova. Ime "pedagog" ne daje se učitelju. Profesionalni učitelji osnivaju sopstvene škole. NJihove majke ili dadilje uče . Gimnastika se uči uglavnom u gimnazijumu i palestri i niko se ne smatra obrazovanim ako nije naučio da se rve. uz korišćenje kaiša. muziku i gimnastiku. nego robu koji dečaka svakodnevno vodi u školu i vraća ga kući. Pisanje uključuje čitanje i aritmetiku. kao i o intelektu. ali se velika pažnja poklanja učenju pravilnog korišćenja maternjeg jezika. koja umesto brojeva koristi slova. ali grad nema javnih škola ili državnih univerziteta i obrazovanje ostaje u privatnim rukama. pliva i koristi luk i praćku. u Aristotelovim danima revnosni modernisti dodaće još crtanje i slikanje. Pohađanje škole traje do četrnaeste ili šesnaeste godine ili kod imućnih još i duže. ali Atina izgleda da veruje da će čak i u obrazovanju takmičenje dati najbolje rezultate. Platon zastupa državne škole. Škole nemaju klupe sa stolom za pisanje već samo klupe za sedenje. u koje se deca slobodnih građana šalju kad navrše šest godina./II/ OBRAZOVANJE Atina ima privatne gimnazijume i palestre i vrši neki labavi nadzor nad učiteljima. učenik drži na kolenima svitak sa koga čita ili materijal na kojem piše. Svi uče da sviraju u liru i veliki deo materije koja se uči stavlja se u pesničku ili muzičku formu. nekoliko ih je elegantno opremljeno. pogotovo ne mrtvog. Obrazovanje devojčica izvodi se kod kuće i uglavnom je ograničeno na "domaćinstvo".

ih da čitaju i pišu i računaju, da predu i tkaju i vezu, da igraju, pevaju i sviraju neki instrument. Izvestan broj Grkinja je dobro obrazovan, ali to su većinom hetere; za poštovane gospođe nema srednjeg obrazovanja, sve dok nekoliko njih Aspasija ne namami u retoriku i filozofiju. Muškarcima više obrazovanje pružaju profesionalni retori i sofisti, koji daju instrukcije iz besedništva, nauke, filozofije i istorije. Ovi nezavisni nastavnici iznajmljuju dvorane za predavanja u blizini gimnazijuma ili palestre i zajedno predstavljaju neki pokretni univerzitet u pretplatonskoj Atini. Tamo mogu da studiraju samo imućni, jer ovi nastavnici traže visoke honorare; ali ambiciozni mladići rade noću u predionici ili na poljima da bi mogli da prisustvuju časovima ovih profesora nomada. Kada dečaci navrše šesnaest godina od njih se očekuje da posebnu pažnju posvete fizičkim vežbama, koje ih u izvesnoj meri osposobljavaju za ratne zadatke. Čak ih i sportovi indirektno pripremaju za vojsku: oni trče, skaču, rvu se, love, voze dvokolice ili bacaju koplje. Sa osamnaest godina ulaze u drugu od četiri faze atinskog života (/pais/, /ephebos/, /aner/, /geron/ ‡ dete, mladić, čovek, starešina porodice) i onda ih upisuju u redove atinske vojničke omladine, "efeba".$146$ Pod nadzorom instruktora koje su izabrale vođe njihovih plemena, mladiće dve godine obučavaju u građanskim i ratnim dužnostima. Oni žive i hrane se zajedno, nose impresivnu uniformu i podvrgnuti su moralnom nadzoru noć i dan. Organizuju se demokratski po modelu grada, sastaju u skupštini, donose odluke i stvaraju zakone za sopstvenu vlast; oni imaju arhonta, "stratege" i sudije. U prvoj godini podvrgavaju ih neumornoj vežbi i slušaju predavanja o književnosti, muzici, geometriji i retorici. Sa devetnaest upućuju ih u garnizone na granici i poveravaju im dve godine zaštitu grada od napada spolja i nereda u gradu. Svečano, u prisustvu Saveta pet stotina, sa rukama ispruženim nad oltarom u hramu Agrola, oni

polažu zakletvu mladih Atinjana: Neću osramotiti sveto oružje, niti napustiti čoveka do mene, ma ko on bio. Pomoći ću ritualu države i svetim dužnostima, sam ili zajedno sa mnogima. Ostaviću svoju rodnu zajednicu ne smanjenu već veću i bolju nego što sam je primio. Slušaću one koji su s vremena na vreme sudije; poštovaću uspostavljene zakone i sve druge propise koje narod donosi. Ako neko pokuša da zakone sruši, neću mu to dozvoliti već ću ga odvratiti sam i sa svima. Poštovaću veru predaka. "Efebi" dobijaju posebno mesto u pozorištu i igraju istaknutu ulogu u religioznim povorkama grada; možda baš takve mlade ljude vidimo kako tako lepo jašu na frizu na Partenonu. Povremeno, oni pokazuju svoje veštine na javnim takmičenjima, pre svega u štafeti sa bakljama od Pireja do Atine. Ceo grad izlazi da vidi ovaj slikoviti događaj i stoji duž druma dužine četiri i po milje; trka se odvija noću, a put nije osvetljen; sve što se od trkača vidi jeste skakutava svetlost baklji koje nose i dodaju jedni drugima. Kada se, u dvadeset i četvrtoj godini, obuka "efeba" završi, oni su oslobođeni roditeljskog autoriteta i formalno prihvaćeni kao punopravni građani grada. Takvo je obrazovanje koje ‡ dopunjeno lekcijama naučenim kod kuće i na ulici ‡ stvara atinskog građanina. To je odlična kombinacija fizičke i mentalne, moralne i estetske obuke, nadzora u mladosti i slobode u zrelom dobu; i na svom vrhuncu ono stvara mlade ljude koji se mogu uporediti sa bilo kojim mladim ljudima u istoriji. Posle Perikla raste teorija i zamračuje praksu; filozofi raspravljaju o ciljevima i metodima obrazovanja ‡ da li učitelj treba da se na prvom mestu usmeri na intelektualni razvoj ili na moralni karakter, prvo na praktičnu

sposobnost ili na unapređenje apstraktne nauke. Kada Aristipa pitaju kako su obrazovani superiorni u odnosu na neobrazovane, on odgovara, "kao što su ukroćeni konji u odnosu na neukroćene"; a Aristotel na isto pitanje odgovara, "kao što su živi u odnosu na mrtve". Ili bar, dodaje Aristip, "ako učenik ne izvuče nikakvu drugu korist, on neće, kada ode u pozorište, biti kamen na kamenu". /III/ SPOLJAŠNJOST U petom veku građani Atine, muškarci, srednje su visine, snažni, sa bradom i nisu svi tako lepi kao Fidijini konjanici. Dame sa vaza su graciozne, a one sa stela imaju dostojanstvenu ljupkost, a one koje su oblikovali skulptori izvanredno su lepe; ali stvarne dame iz Atine, ograničene u mentalnom razvoju skoro istočnjačkom povučenošću, lepe su u najboljem slučaju kao i njihove sestre sa Bliskog istoka, ali ne lepše. Grci se dive lepoti čak i više od drugih naroda, ali nisu uvek njeno otelovljenje. Grkinje, kao i druge žene, smatraju da im figura nije baš savršena. One je izdužuju visokim džonom od plute na cipelama, popunjavaju nedostatke pamukom, stežu preobimna mesta utezanjem i podupiru grudi prslukom od tkanine.$147$ Kosa Grka obično je tamna; plava kosa je nešto izuzetno i izaziva veliko divljenje; mnoge žene, a i neki muškarci, boje kosu da bi postala plava ili da sakriju sede kose poodmaklih godina. Oba pola koriste ulje da bi potpomogli rast kose i zaštitili je od sunca; žene, a i neki muškarci, dodaju ulju mirise. Oba pola u šestom veku nose dugu kosu, obično u pletenicama oko glave ili na potiljku. U petom veku žene menjaju svoju frizuru praveći od kose čvor nisko na potiljku ili je puštaju da pada na ramena ili oko vrata i na grudi. Dame vole da vezuju kosu veselim trakama i da ih ukrašavaju draguljem na čelu. Posle Maratona muškarci počinju da seku kosu; posle Aleksandra oni briju brkove i

bradu gvozdenim brijačima srpastog oblika. Nijedan Grk ne nosi brkove bez brade. Brada je uredno potkresana, obično u šiljak. Berberin ne samo da im seče kosu i da ih brije i podseca bradu već i manikira svoju mušteriju i doteruje je za prezentaciju; kada je gotov, nudi joj u najsavremenijem stilu ogledalo. Berberin ima radnju, koja je centar "gozbe bez vina" (kako ih Teofrast naziva) za lokalna ogovaranja i bockanja; ali on često radi napolju pod vedrim nebom. On je po profesiji brbljiv; i kada jedan od njih pita kralja Arhelaja iz Makedonije kako bi hteo da ga šiša, kralj odgovara: "U tišini". Žene se isto ponegde briju, koristeći brijače ili depilatore od arsena i kreča. Parfema ‡ napravljenih od cveća, sa osnovom od ulja ‡ ima na stotine; Sokrat se žali da ih mnogo koriste i muškarci. Svaka prava dama ima čitav arsenal ogledala, igala, ukosnica, pribadača, pinceta, češljeva, bočica za miris i tegli sa ružem i kremovima. Obrazi i usne boje se štapićima minija ili korenom alkaneta; za crtanje obrva koristi se čađ od svetiljke ili prah antimona; kapci se senče antimonom ili kolom; trepavice se zatamne, a onda formiraju belancetom i amonijakom. Kreme i vodice koriste se za ukljanjanje bora, pega i fleka; neprijatni oblozi drže se satima na licu u strpljivoj želji da se bar izgleda lepo, ako se ne može biti lep. Ulje mastike koristi se protiv znojenja a različite parfimisane masti stavljaju sa na razne delove tela; prava dama koristi palmino ulje za lice i grudi, majoran za obrve i kosu, esenciju majčine dušice za vrat i kolena, metvicu za ruke, izmirnu za noge i stopala. Protiv ovog zavodilačkog arsenala muškarci protestuju sa isto toliko efekta kao i u nekom drugom dobu. Jedna ličnost u atinskoj komediji prigovara nekoj dami na kozmetičkim detaljima: "Ako leti izlaziš, iz očiju ti teku dva crna traga; znoj ti pravi crvenu brazdu od obraza do vrata; a kad ti kosa dodirne lice, ona pobeli od olovnog belila." Žene ostaju iste, zato što su i muškarci uvek

isti. Voda je ograničena, a telesna higijena traži zamenu. Imućni se kupaju jedanput ili dvaput dnevno, koristeći sapun napravljen od maslinovog ulja pomešanog sa lužinom u pastu; onda se mažu mirisnim esencijama. Udobne kuće imaju popločano kupatilo sa velikim mermernim umivaonikom, koji se obično ručno puni; ponekad se voda dovodi cevima i kanalima u kuću i kroz zid do kupatila gde izbija kroz metalnu cevčicu u obliku životinjske glave i pada na pod malog ograđenog prostora za tuširanje, odakle teče napolje u vrt. Većina ljudi, u nemogućnosti da odvoji vodu za kupanje, maže se uljem i onda ga skida sa tela strugaljkom srpastog oblika, kao kod Lisipovog "Apoksiomenosa". Grk nije preterano čist; njegova higijena nije toliko stvar kućne toalete koliko umerene ishrane i aktivnog života na otvorenom. On retko sedi u zatvorenim domovima, pozorištima, crkvama ili dvoranama, retko radi u zatvorenim radionicama ili radnjama; njegova drama, obožavanje, čak i njegova vlada, odvijaju se pod otvorenim nebom; a njegova jednostavna odeća, koja dozvoljava da vazduh stigne do svakog dela tela, može se odbaciti jednim zamahom ruke, da bi se okušala snaga u rvanju ili bilo spremno za sunčanje. Grčka odeća se u osnovi sastoji od dva komada tkanine četvorouglastog oblika, obavijenih oko tela u mekim naborima i retko napravljenih da odgovaraju pojedincu; ona se od grada do grada razlikuje u manjim detaljima, ali generacijama ostaje ista. Glavna odeća Atinjana, za muškarca, je hiton, ili tunika, a za žene peplos, ili haljina napravljena od vune. Ako vreme zahteva, preko njih se može prebaciti plašt (himation) ili ogrtač (klamis), koji vise sa ramena i slobodno padaju u onim prirodnim naborima koji nam se na grčkim kipovima toliko dopadaju. U petom veku odeća je obično bela; međutim, žene, bogati muškarci i veseli mladi ljudi uživaju u boji, čak i

purpurnoj i tamno crvenoj, sa obojenim prugama i vezenim rubovima; a žene oko struka mogu da povežu pojas u boji. Šeširi nisu popularni zato što ne dozvoljavaju da se kosa ovlaži i tako ona postaje prerano seda; glava se pokriva samo na putovanju, u borbi i na radu pod vrelim suncem; žene mogu da nose marame ili trake u boji; ratnici ponekad nose kapu i ništa drugo. Za obuću se koriste sandale, duboke cipele ili čizme; obično od kože, crne za muškarce, za žene u boji. Dame iz Tebe, kaže Dikearh, "nose niske purpurne cipele isprepletene vrpcama tako da se vide gola stopala". Većina dece i radnika ne nose cipele uopšte; a sa čarapama se niko ne muči. Oba pola objavljuju ili prikrivaju svoje prihode nakitom. Muškarci nose bar jedan prsten; Aristotel ih nosi nekoliko. Štapovi za šetnju muškaraca mogu da imaju jabuku od srebra ili zlata. Žene nose narukvice, ogrlice, dijademe, minđuše, broševe i lance, draguljima optočene kopče i spone, a ponekad i trake sa draguljima oko članaka ili nadlaktica. Ovde, kao i u većini trgovačkih kultura, među onima za koje je bogatstvo novina, luksuza ima u preobilju. Sparta propisom reguliše ukrase za glavu svojih dama, a Atina zabranjuje ženama da ponesu više od tri haljine na put. Žene se na ove zabrane smeškaju i krše ih i bez advokata; one znaju da za većinu muškaraca i neke žene odeća čini ženu; a njihovo ponašanje u odnosu na ovo otkriva mudrost sakupljenu tokom hiljadu vekova. /IV/ MORAL Atinjani iz petog veka nisu neki primer morala; progres intelekta doveo je kod mnogih do popuštanja etičke tradicije i pretvorio ih u skoro nemoralne pojedince. Oni uživaju visoki ugled u pogledu pravde po osnovu zakona, ali su retko nesebični prema bilo kome osim prema svojoj deci; savest ih retko muči i nikad ni ne pomišljaju da vole svoje

bližnje kao same sebe. Ponašanje varira od klase do klase; u Platonovim dijalozima život je ulepšan čarobnom učtivošću, ali u Aristofanovim komedijama uopšte nema pristojnog ponašanja, a u javnom govorništvu lična pogrda prava je suština elokvencije; u takvim stvarima Grci treba mnogo da nauče od vremenom uljuđenih "varvara" iz Egipta, ili Persije, ili Vavilona. Pozdravljaju se srdačno, ali jednostavno: klanjanja nema, jer to ponositim građanima liči na zaostatak monarhije; rukovanje je rezervisano za zakletve ili svečane oproštaje; obično je pozdrav samo /Chaire/ ‡ "Da li ste zdravo" ‡ kojem sledi, kao i svuda, neka zgodna primedba o vremenu. Gostoprimstvo je od homerovskih dana popustilo jer je putovanje nešto sigurnije nego tada, a gostionice daju gostima u prolazu hranu i smeštaj; pa ipak, ono ostaje istaknuta vrlina Atinjana. Stranci se dočekuju dobrodošlicom, čak i bez predstavljanja; ako dođu sa pismom od zajedničkog prijatelja, dobijaju postelju i hranu, a ponekad i poklon na odlasku. Pozvani gost uvek ima privilegiju da sa sobom dovede i nekog nepozvanog gosta. Ova sloboda ulaska daje povoda da se vremenom stvori klasa parazita ‡ /parasitoi/ ‡ reč koja se prvobitno odnosila na sveštenstvo koje je jelo "preostalo žito" iz zaliha u hramu. Imućni su velikodušni davaoci kako u javnoj tako i privatnoj filantropiji; praksa, kao i reč, grčkog su porekla. Milosrđe ‡ /charitas/, ili ljubav ‡ takođe postoji; mnogo je institucija za staranje o strancima, bolesnima, siromašnima i starima. Vlada za ranjene vojnike daje penziju i odgaja ratnu siročad na račun države; u četvrtom veku ona će plaćati i onesposobljenim radnicima. U vremenima suše, rata ili neke druge krize, država plaća dva obola (34 centi) dnevno onima koji su u nevolji, pored redovnih davanja za prisustvo u skupštini, sudu i na igrama. Ima i onih normalnih skandala: jedan Lisijin govor odnosi se na čoveka koji, mada uživa javnu pomoć, ima bogate ljude

za prijatelje, zarađuje svojim zanatom novac i jaše konja za razonodu. Grk bi možda priznao da je najbolja politika poštenje, ali će prvo pokušati sve drugo. Hor u Sofoklovom "Filoktetu" izražava najveću simpatiju prema ranjenom i napuštenom vojniku, a onda koristi trenutak da, kada je ranjenik zaspao, posavetuje Neoptolema da ga prevari, da mu ukrade oružje i prepusti ga sudbini. Svi se žale da atinski trgovci na malo kvare svoju robu, zakidaju na meri i vraćaju manje kusura uprkos vladinim inspektorima, da pomeraju oslonac poluge na svojoj vagi prema tegovima za merenje i lažu svakom prilikom; za kobasice se, recimo, podozreva da su pseće. Jedan dramatičar komičar naziva trgovce ribama "ubicama"; jedan malo nežniji pesnik zove ih "provalnicima". Političari nisu mnogo bolji; nema skoro nijednog čoveka u javnom životu Atine koga ne optužuju za nepoštenje; pošten čovek, kao Aristid, tretira se kao uzbudljiva novost, skoro monstruoznost; čak ni Diogenov fenjer ne nalazi drugoga. Tukidid kaže da ljudi više žele da ih nazivaju veštim, nego poštenim i sumnjiče poštenje kao glupost. Naći Grka koji će izdati svoju zemlju je lako: "Grčkoj nikada", kaže Pausanija, "nije nedostajalo ljudi koje muči svrab za izdajom". Mito je popularni put ka napredovanju u politici, ka nekažnjavanju kriminala, diplomatskim dostignućima; Perikle je izdejstvovao da mu se izglasaju velike sume za tajnu upotrebu, verovatno za podmazivanje u međunarodnim pregovorima. Moral je strogo plemenski; Ksenofont, u jednoj raspravi o obrazovanju, otvoreno savetuje laž i pljačku u poslovima sa neprijateljima svoje zemlje. Atinski poslanici u Sparti 432. brane svoje carstvo jednostavnim rečima: "Uvek je bio zakon da slabiji podleže jačem... niko nije nikada dozvolio da vapaj za pravdom omete njegovu ambiciju kada je imao priliku da stekne bilo šta uz pomoć sile." ‡ Mada ovaj odlomak, kao i navodni govor atinskih vođa u Melosu, može

da bude i proizvod Tukididove filozofske mašte, raspaljene ciničnim raspravama izvesnih sofista; bilo bi isto tako ispravno suditi o Grcima prema nekonvencionalnoj etici Gorgije, Kalikla, Trasimaha i Tukidida kao kad bi opisali modernog Evropljanina po briljantnim "bizarerijama" Makijavelija, La Rošfukoa, Ničea i Štirnera ‡ a da ne govorimo koliko bi to bilo pošteno. Da je nešto od ovog izdizanja nad moralom aktivni sastojak grčkog karaktera ogleda se u spremnosti sa kojom se Spartanci slažu sa Atinjanima o ovim spornim tačkama morala. Kada se Lakedemonjanin Febid, uprkos mirovnom ugovoru, izdajnički dočepa tvrđave Tebe i kada spartanskog kralja Agesilaja pitaju o pravičnosti ove akcije, on odgovara: "Pitaj samo da li je korisna; jer kad god je neka akcija za našu zemlju korisna, ona je ispravna." S vremena na vreme dolazi do prekršaja primirja, krše se svečana obećanja, poslanici se ubijaju. Međutim, možda se Grci od nas razlikuju ne po ponašanju, već po otvorenosti; zbog naše veće delikatnosti neugodno nam je da javno govorimo o onome šta radimo. Običaj i religija vrlo malo utiču na Grke kao pobednike u ratu. Redovna je stvar, čak i u građanskom ratu, da se osvojeni grad opljačka, ranjeni dotuku, svi neotkupljeni zarobljenici i uhvaćeni civili pobiju ili odvedu u ropstvo, kuće, voćke i usevi spale, da se stoka i seme za buduće sejanje unište. Na početku Peloponeskog rata, Spartanci ubijaju sve neprijatelje koje nađu na moru kao Grke, bilo da su saveznici Atine ili neutralni; u bici kod Egospotama, kojom se rat završava, Spartanci ubijaju tri hiljade atinskih zarobljenika ‡ skoro sav odabrani cvet iscrpljenog građanstva Atine. Rat bilo koje vrste ‡ grada protiv grada ili klase protiv klase ‡ u Heladi je normalno stanje. Na taj način se Grčka, koja je porazila kralja nad kraljevima, okreće protiv same sebe, Grk se sukobljava sa

Grkom u hiljadu bitaka i u toku jednog veka posle Maratona najsjajnija civilizacija u istoriji uništava samu sebe u produženom nacionalnom samoubistvu. /V/ KARAKTER Ako nas ove nepromišljene svađalice još uvek privlače, to je zbog toga što golotinju svojih grehova skrivaju uzbuđujućom snagom pothvata i duha. Blizina mora, povoljne prilike za trgovinu, sloboda u ekonomskom i političkom životu formiraju Atinjanina do besprimerne uzbudljivosti i elastičnosti temperamenta i misli, prave groznice duha i osećanja. Kakva promena od Orijenta do Evrope, od dremljivih krajeva na jugu do ovih država negde u sredini, gde je zima dovoljno hladna da oživljava bez otupljenja, a leto dovoljno toplo da oslobađa bez slabljenja tela i duše! Ovde postoji vera u život i čoveka, žudnja za životom nikad neprevaziđena sve do renesanse. Iz ove podsticajne sredine proističe hrabrost i impulsivnost veoma udaljena od "sofrasina" ‡ samokontrole ‡ koju filozofi propovedaju uzalud, ili olimpijskog mira koji će mladi Vinkelman i stari Gete prikačiti strastvenim i nemirnim Grcima. Ideali nekog naroda obično su maska i ne treba ih primiti kao istoriju. Hrabrost i umerenost ‡ /andreia/, ili muževnost, i /meden/ /agan/, ili "ništa preterano" sa delfijskog natpisa ‡ to su takmičarska gesla Grka; jedno od njih on ostvaruje i te kako često, a drugo samo kod svojih seljaka, filozofa i svetaca. Prosečni Atinjanin je čulan čovek, ali sa čistom savešću; on u čulnim zadovoljstvima ne vidi nikakav greh i u njima nalazi najspremniji odgovor na pesimizam koji zatamnjuje njegove meditativne intervale. On voli vino i ne stidi se da se povremeno napije; on voli žene na skoro fizički nevin način, lako sebi oprašta promiskuitet i ne gleda na skretanje sa puta vrline kao na neku nepopravljivu

katastrofu. Mada umerenost retko upražnjava, on joj se iskreno divi i mnogo jasnije od bilo kog drugog naroda u istoriji formuliše ideal samosavlađivanja. Atinjani su previše sjajni da bi bili dobri i preziru glupost više nego što se gnušaju poroka. Oni nisu svi mudraci i ne smemo zamišljati da su njihove žene sve kao dražesna Nausikaja ili dostojanstvena Helena, ili njihovi muškarci kao kombinacija Ajantove hrabrosti uz Nestorovu mudrost; istorija je zapamtila grčke genije, a ignoriše njene budale (osim Nikije); čak i naše doba će možda izgledati veliko kada većina nas bude zaboravljena i samo naši planinski vrhovi izbegnu mrak vremena. Ako odbijemo patos udaljenosti, prosečni Atinjanin ostaje suptilan kao Orijentalac, zaljubljen u novinu kao Amerikanac; beskrajno znatiželjan i neprekidno u pokretu; on uvek propoveda Parmenidovu tišinu bez vetra, a uvek je bacan ovamo-onamo po Heraklitovom moru. Nijedan narod nikada nije imao življu maštu, ni hitriji jezik. Jasna misao i jasni izraz Atinjaninu su božanske stvari; on nema strpljenja sa učenom smetenošću i gleda na nadahnutu i inteligentnu konverzaciju kao na najvišu razonodu civilizacije. Tajna raznovrsnosti grčkog života i misli leži u tome što je za Grka čovek mera svih stvari. Obrazovani Atinjanin zaljubljen je u razum i retko sumnja u njegovu sposobnost da napravi kartu svemira. Želja da zna i da razume njegova je najplemenitija strast, koja je neumerena kao i sve ostalo. Kasnije, on će otkriti granice razuma i ljudskih nastojanja i zbog prirodne reakcije pašće u pesimizam, što je u čudnom neskladu sa karakterističnim poletom njegovog duha. Čak i u veku njegovog izobilja, misao njegovih najdubljih ljudi ‡ a to nisu njegovi filozofi, već dramatičari ‡ biće zamagljena varljivom kratkoćom radosti i strpljivom ustrajnošću smrti. Kao što grčku nauku stvara znatiželja, tako želja za bogaćenjem izgrađuje njegovu privredu i njome dominira.

"LJubav prema bogatstvu potpuno apsorbuje ljude", kaže Platon, sa preterivanjem uobičajenim kod moralista, "i nikada im ni trenutak ne dozvoljava da misle o bilo čemu do o svojim sopstvenim privatnim posedima; za to se čvrsto drži duša svakog građanina". Atinjani su takmičarska bića i jedan drugoga podstiču sa skoro bezobzirnim rivalitetom. Oni su prepredeni i u lukavstvu i strategiji konkurišu Semitima; oni su u svakom pogledu tvrdokorni kao biblijski Hebreji, podjednako ratoborni, tvrdoglavi i gordi. Kod kupovine i prodaje žestoko se cenjkaju, u razgovoru se prepiru oko svačega i kad ne mogu da ratuju sa drugim zemljama, svađaju se među sobom. Oni nisu skloni sentimentalnosti i ne odobravaju Euripidove suze. Dobri su prema životinjama i svirepi prema ljudima: redovno koriste mučenje za neoptužene robove i, po svemu sudeći, slatko spavaju nakon što su pobili pun grad civila. Uprkos tome oni su velikodušni prema siromašnima ili hendikepiranima; i kada Skupština sazna da unuka Aristogitona tiranoubice živi na Lemnosu u bedi, ona obezbeđuje sredstva i dovodi je u Atinu, gde dobija miraz i muža. Potlačeni i progonjeni iz drugih gradova nailaze u Atini na saosećajnost zaklona. U stvari, Grk ne razmišlja o karakteru kao mi. On ne žudi da ima savest dobrog građanina, ni osećaj časti aristokrate. Za Grka je najbolji život onaj koji je najispunjeniji, pun zdravlja, snage, lepote, strasti, sredstava, pustolovine i misli. Vrlina je /arete/, muževno ‡ bukvalno i (u osnovi) ratničko ‡ savršenstvo (Arej, Mars); tačno ono što su Rimljani zvali /virtus/, muževnost. Atinski idealan muškarac je "kalokagat", koji lepotu i pravičnost kombinuje u ugodnoj umetnosti življenja, koja otvoreno ceni sposobnost, slavu, bogatstvo i prijatelje baš kao i vrlinu i čovečnost; kao kod Getea, samorazvoj je sve. Zajedno sa ovom koncepcijom ide i određena mera taštine, čija otvorenost teško da je po našem ukusu: Grci nikada ne prestaju da se

dive samima sebi i koriste svaku priliku da istaknu svoju superiornost u odnosu na druge ratnike, pisce, umetnike, narode. Ako želimo da razumemo Grke kad ih upoređujemo sa Rimljanima, onda moramo da postavimo Francuze naspram Engleza; ako želimo da osetimo spartanski duh u odnosu na atinski, moramo da postavimo Nemce naspram Francuza. Sve odlike Atinjana skupljene zajedno stvaraju njihov graddržavu. U njemu je tvorevina i zbir njihove žestine i hrabrosti, njihovog sjaja i rečitosti, neobuzdanosti i gramžljivosti, taštine i patriotizma, njihovog divljenja lepoti i slobodi. Oni su bogati strastima, ali siromašni predrasudama. Povremeno tolerišu religioznu netoleranciju, ne kao obuzdavanje misli, već kao oružje u stranačkoj politici i granicu moralnog eksperimentisanja; inače, oni insistiraju na stepenu slobode koja njihovim posetiocima sa Orijenta izgleda fantastično haotična. Ali zato što su slobodni, zato što je, u stvari, svaka funkcija dostupna svakom građaninu i nad svakim od njih se naizmenično vlada, da bi zatim vladao i on sam, oni državi daju pola svog života. Dom je mesto gde spavaju; ali oni "žive" na tržnici, u skupštini, u savetu, u sudovima, na velikim svečanostima, atletskim takmičenjima i dramskim spektaklima koji glorifikuju njihov grad i njegove bogove. Oni priznaju pravo države da regrutuje njihovu ličnost i njihovo bogatstvo za svoje potrebe. Oni joj opraštaju iznuđena davanja, jer daju ljudskom razvoju veće mogućnosti nego što ih je čovek doživeo do tada; oni se za nju žestoko bore, jer ona je majka i čuvar njihovih sloboda. "Na taj način su", kaže Herodot, "Atinjani povećali svoju snagu. A dovoljno je jasno, ne samo iz ovog primera, već mnogih drugih, da je sloboda odlična stvar; jer čak i Atinjani ‡ koji pod vlašću diktatora nisu bili ni trunke hrabriji od bilo kog od svojih suseda ‡ samo što su zbacili jaram, postadoše, bez ikakve sumnje, prvi."

/VI/ PREDBRAČNI ODNOSI U pogledu morala, kao i u alfabetu, merama, težinama, novcu, muzici, astronomiji i mističkim kultovima, klasična Atina naginje više Orijentu nego Evropi. Oba pola otvoreno priznaju fizičku bazu ljubavi; ljubavni napici koje zabrinute gospođe pripremaju za muškarce koji ih zanemaruju nemaju samo platonski cilj. Od pristojnih žena traži se predbračno poštenje, ali posle efebije za želje neoženjenih muškaraca ima malo moralnih ograničenja. Velike svečanosti, mada religiozne po poreklu, koriste se kao bezbednosni ventili za prirodni promiskuitet čovečanstva; seksualna sloboda u takvim prilikama oprašta se u uverenju da se u preostalom delu godine lakše postiže monogamija. U Atini nije nikakva sramota što mladi ljudi povremeno opšte sa kurtizanama; čak i oženjeni ljudi mogu da ih posećuju bez neke veće kazne sem prebacivanja kod kuće i neznatno okaljanog ugleda u gradu. Atina zvanično priznaje prostituciju i oporezuje one koji se njome bave. Bludničenje u Atini, sa karijerom tako otvorenom za talente, postaje, kao i u većini drugih gradova u Grčkoj, široko rasprostranjena profesija sa mnogo specijalnosti. NJena najniža klasa, /pornai/, živi uglavnom u Pireju, u običnim burdeljima obeleženim za potrebe javnosti faličkim simbolom Prijapa. Za ulazak u ove kuće plaća se jedan obol i tamo devojke, odevene tako lagano da ih zovu /gymnai/ (gole), dozvoljavaju svojim potencijalnim kupcima da ih pregledaju kao pse u štenari. Muškarac može da se pogodi za svaki vremenski period i može sa vlasnicom kuće da se dogovori da devojku povede da živi sa njim po nedelju, mesec ili godinu dana; ponekad na ovaj način devojku iznajmljuju dvojica ili više muškaraca, koji raspodeljuju vreme sa njom prema svojim sredstvima. U naklonosti Atinjana na višem nivou od ovih devojaka nalaze se

"auletride", ili sviračice na fruli, koje, kao gejše u Japanu, pomažu u zabavama sa čisto muškim društvom, obezbeđuju muziku i raspoloženje, izvode umetničke ili lascivne igre i onda, ako su dovoljno motivisane, mešaju se sa gostima i provode sa njima noć. Nekoliko starih kurtizana može da spreči nemaštinu otvaranjem škole za obuku takvih sviračica na fruli, gde ih uče i veštini kozmetičkog ulepšavanja, preobražavanja ličnosti, zabavljanja muzikom i ljubavnoj igri. Tradicija kao dragoceno nasledstvo pažljivo prenosi od jedne generacije kurtizana drugoj veštinu izazivanja ljubavi promišljenim prikazivanjem, zadržavanje ljubavi kroz prividno odbijanje i načine da se učini isplativom. Uprkos tome, ako ćemo da poverujemo Lukijanovim rečima iz nekog kasnijeg doba, neke od "auletrida" imaju dobro srce, znaju za prava osećanja i upropašćuju se, kao Kamila, zbog svog ljubavnika. Poštena kurtizana stara je tema, osedela od dostojanstva starosti. Najvišu klasu grčkih kurtizana čine hetere ‡ doslovno, družbenice. Za razliku od /pornai/, koje su većinom orijentalnog porekla, hetere su obično žene iz klase građana, koje su izgubile ugled ili pobegle iz povučenosti koja se traži od atinskih devojaka i udatih žena. One žive samostalno i privlače i primaju ljubavnike u svojoj kući. Mada su većinom po prirodi smeđokose, one boje kosu u plavo u uverenju da Atinjani više vole plavuše; a ističu se po tome što nose haljine sa cvetnim šarama. Povremenim čitanjem ili posećivanjem predavanja neke od njih uspevaju da steknu skromno obrazovanje i onda svoje obrazovane zaštitnike zabavljaju učenim razgovorima. Tais, Diotima, Targelija i Leontija, baš kao i Aspasija, slavne su po diskusijama iz filozofije, a ponekad i zbog uglađenog književnog stila. Mnoge od njih čuvene su po svojoj duhovitosti i atinska književnost ima antologiju heterskih epigrama. Mada su svim kurtizanama uskraćena građanska prava i zabranjeno im je da uđu u bilo koji hram

osim hrama njihove boginje Afrodite Pandemos, odabrani manji broj hetera uživa visoki renome u muškom društvu u Atini; nijedan muškarac se ne stidi da bude viđen sa njima; filozofi se takmiče za njihovu naklonost; a jedan istoričar beleži njihovu istoriju tako savesno kao Plutarh. Na taj način mnoge od njih postižu izvesnu sholastičku besmrtnost. Tu je Klepsidra, tako nazvana jer svoje ljubavnike prima i otpušta po peščanom satu; Targelija, koja poput Mata Hari svog vremena služi Persijancima kao špijun, spavajući sa što više atinskih državnika; Teoris, koja teši Sofokla u starosti i Arhipa, koja je nasleđuje oko devete decenije dramatičarevog života; Arhenasa, koja zabavlja Platona, i Danae i Leontija, koje Epikura uče filozofiji zadovoljstva; Temistona, koja praktikuje svoju veštinu sve dok ne izgubi i poslednji zub i uvojak kose; i poslovna Gnatena, koja, utrošivši mnogo vremena na obuku svoje kćeri, traži hiljadu drahmi (1.000 dolara) za društvo mlade dame za jednu noć. Lepota Frine je predmet razgovora u Atini četvrtog veka, jer ona se u javnosti uvek pojavljuje potpuno skrivena velom, ali se na Eleusinskim svečanostima i zatim na svečanosti Posidonije svlači pred svima, raspliće kosu i odlazi da se kupa u moru. Neko vreme ona voli i nadahnjuje Praksitela i pozira mu za njegove "Afrodite"; po njoj i Apel pravi svoju "Afroditu Anadiomenu". Frina se od svojih ljubavnika tako obogatila da nudi da ponovo izgradi zidine Tebe ako Tebanci budu upisali njeno ime na građevini, što oni tvrdoglavo odbijaju. Ona možda od Eurita traži preveliki honorar; on se sveti tako što je optužuje za bezbožnost. Ali među članovima suda je jedan od njenih klijenata, dok je besednik Hiperid njen odani ljubavnik; Hiperid je brani ne samo besedničkom veštinom već i otvaranjem njene tunike i otkrivanjem njenih grudi pred sudom. Sudije vide njenu lepotu i potvrđuju njenu pobožnost.

Laida iz Korinta, kaže Atenej, "bila je izgleda po lepoti iznad svih žena ikada viđenih". Onoliko gradova koliko je polagalo pravo na Homera prepire se i o čast da bude svedok njenog rođenja. Skulptori i slikari je mole da im pozira, ali ona je stidljiva. Veliki Miron u starim danima uspeva da je ubedi; ali kada se svukla, on zaboravlja svoju sedu kosu i bradu i nudi joj svu svoju imovinu za jednu noć; na to ona uz osmeh slegne oblim ramenima i ostavlja ga bez kipa. Sledećeg jutra, goreći od ponovo probuđene mladosti, on daje da mu potkrešu kosu, odseca bradu, oblači skerletnu odeću i stavlja zlatni pojas, zlatni lanac oko vrata i prstenje na sve prste. On šminka obraze i natapa odeću i telo mirisom. Zatim pronalazi Laidu i izjavljuje da je voli. "Siroti moj prijatelju", odgovara ona, prozrevši njegovu metamorfozu, "tražiš od mene ono, što sam juče odbila tvom ocu". Ona uspeva da skupi veliko bogatstvo, ali ne odbija da se predaje ni siromašnim ali pristalim ljubavnicima; ona ružnom Demostenu podiže vrednost tražeći od njega deset hiljada drahmi za jedno veče, a od imućnog Aristipa zarađuje sume koje skandalizuju njegovog slugu; ali siromašnom Diogenu ona se daje za bezvrednu svotu, zadovoljna što pred nogama ima filozofa. Svoje bogatstvo troši izdašno na hramove, javne zgrade i prijatelje i konačno se, po običaju svoje vrste, vraća siromaštvu svoje mladosti. Svojim zanatom bavi se do kraja; i kad umre, odaju joj počast sjajnim grobom kao najvećem osvajaču koga je Grčka ikada imala. /VII/ GRČKO PRIJATELJSTVO Čudnije od tog čudnog saveza između prostitucije i filozofije je mirno prihvatanje seksualne izopačenosti. Glavni suparnici hetera su atinski dečaci; a kurtizane, skandalizovane do dna svog džepa, nikada ne propuštaju da osude homoseksualnu ljubav. Trgovci uvoze lepe mladiće

koje prodaju onome ko najviše ponudi i koji će ih koristiti prvo kao konkubine, a potom kao robove; i samo zanemarljiva manjina muškaraca smatra neprikladnim što ženskasti mladi aristokrati iz grada pobuđuju i smiruju strast postarijih muškaraca. O tom pitanju polova Sparta je isto tako nemarna kao i Atina; kada Alkman želi da učini nekim devojkama kompliment, on ih zove svojim "ženskim momcima". Atinski zakon oduzima pravo glasa onima koji prihvataju homoseksualnu pažnju, ali javno mišljenje toleriše ovu praksu sa mnogo humora; u Sparti i na Kritu to se ne smatra nekom sramotom; u Tebi se prihvata kao dragoceni izvor vojne organizacije i hrabrosti. Najveći heroji u lepim uspomenama Atine su Harmodije i Aristogiton, tiranoubice i ljubavnici; u svoje vreme najpopularniji u Atini je Alkibijad, koji se hvališe muškarcima koji ga vole; sve do Aristotela "grčki ljubavnici" zaklinju se u vernost na grobu Jolaja, Heraklovog druga; a Aristip opisuje Ksenofonta, vođu armija i nesentimentalnog svetskog čoveka, da ludi za mladim Klinijem. Privrženost muškarca mladiću ili mladića mladiću pokazuje u Grčkoj sve simptome romantične ljubavi ‡ strast, ljubav, zanos, ljubomoru, sviranje serenade, mračna raspoloženja, tugovanje i nesanicu. Kad Platon u "Fedru" govori o ljudskoj ljubavi, on misli na homoseksualnu ljubav; a diskutanti u "Gozbi" slažu se u jednoj stvari ‡ da je ljubav između muškarca i muškarca plemenitija i duhovnija od ljubavi između čoveka i žene. Slična homoseksualnost javlja se i među ženama, ponekad među najfinijim, kao kod Sapfo, i često među kurtizanama; "auletride" vole jedna drugu strasnije nego što vole svoje pokrovitelje, a /pornaia/ su rasadnici lezbijske ljubavi. Kako da objasnimo popularnost ove izopačenosti u Grčkoj? Aristotel je pripisuje strahu od prekomernog broja stanovnika, što može da objasni jedan deo ove pojave; ali

očigledno da postoji veza između prevage homoseksualnosti i prostitucije u Atini, i povučenosti žena. Posle navršene šeste godine dečaci se odvode iz gineceuma, gde pristojne žene provode svoj život, i odgajaju se uglavnom u društvu drugih dečaka ili muškaraca; u svom skoro neutralnom periodu razvoja, oni imaju malo mogućnosti da upoznaju privlačnost nežnijeg pola. Život u zajedničkoj kantini u Sparti ili u agori, gimnazijumu i palestri u Atini, kao i karijera efeba pokazuju omladini samo muške forme; čak i umetnost ne pokazuje fizičku lepotu žene sve do Praksitela. U braku muškarac retko nalazi duhovni kontakt kod kuće; retkost obrazovanja kod žena stvara jaz među polovima i muškarci traže draži, koje svojim ženama nisu dozvolili da steknu, na nekom drugom mestu. Za atinskog građanina njegov dom nije zamak, već spavaonica; u velikom broju slučajeva on od jutra do mraka živi u gradu i retko ima društvenog kontakta sa pristojnim ženama, osim u slučaju svoje žene i kćeri. Grčko društvo je uniseksualno i nedostaju mu nemir, ljupkost i podstrek koji će ženski duh i šarm dati renesansnoj Italiji i prosvetiteljskoj Francuskoj. /VIII/ LJUBAV I BRAK Romantična ljubav kod Grka postoji, ali retko kao povod za brak. Nešto od toga nalazimo kod Homera, gde Agamemnon i Ahil otvoreno, kroz fizičku želju, misle na Hriseidu i Briseidu, čak i na Kasandru koja uliva strah. Nausikaja je, međutim, upozorenje protiv prevelike generalizacije, a legende stare kao Homer govore o Heraklu i Joli, o Orfeju i Euridiki. A lirski pesnici obilno govore o ljubavi, obično u smislu ljubavničkog apetita; priče kao ona koju Stesihor priča o devojci koja umire od ljubavi su izuzetne; ali kada Teana, Pitagorina žena, govori o ljubavi kao o "bolesti duše koja čezne", osećamo autentičnu notu

romantične strasti. Kad prefinjenost raste i povrh uzbuđenja dodaje poetičnost, nežno osećanje postaje češće; a sve veći razmak koji civilizacija postavlja između želje i njenog ostvarenja daje mašti dovoljno vremena da ulepša predmet nadanja. Eshil je u svom tretmanu seksa još uvek homerovski; ali kod Sofokla slušamo o "ljubavi" koja "vlada po volji bogova",$148$ a kod Euripida mnogi odeljci govore o moći Erosa. Kasniji dramatičari često opisuju mladića beznadežno zaljubljenog u devojku. Aristotel nagoveštava stvarni kvalitet romantičnog obožavanja kada primećuje da "ljubavnici gledaju u oči voljene u kojima prebiva čednost". Takve stvari u klasičnoj Grčkoj pre vode do predbračnih odnosa, nego do braka. Grci romantičnu ljubav smatraju nekom vrstom "opsednutosti" ili ludila i ismejali bi svakoga ko bi je predložio kao odgovarajući vodič do bračnog druga. Brak obično organizuju roditelji, kao u klasičnoj Francuskoj, ili se to čini uz pomoć profesionalnih provodadžija koji ne misle na ljubav već na miraz. Od oca se očekuje da ćerki obezbedi miraz u novcu, odeći, nakitu i možda robovima. Miraz ostaje vlasništvo žene do kraja i vraća joj se u slučaju razdvajanja od muža ‡ što obeshrabruje razvod sa muške strane. Bez miraza, devojka ima malo izgleda za udaju; zato se u slučajevima kada otac to ne može, udružuju rođaci da bi joj ga dali. Udaja kupovinom, tako česta u homerovskim danima, u periklovskoj Grčkoj ovim je obrnuta: u stvari, kako se žali Euripidova Medeja, žena mora da kupi svog gospodara. Grk se, dakle, ne ženi iz ljubavi, niti zato što uživa u braku (jer beskonačno naklapa o svojim nevoljama), već da sebe i državu produži preko žene, koja je odgovarajuće opremljena mirazom, i dece, koja će dušu, koju inače nema ko da dvori, odbraniti od zle sudbine. Ali, čak i uz ovakve podsticaje, on izbegava ženidbu dokle god može. Slovo zakona zabranjuje mu da ostane neženja, ali zakon se u Periklovim

danima ne sprovodi dosledno; a posle njega broj neženja raste, sve dok ne postane jedan od osnovnih problema Atine. U Grčkoj ima toliko načina da se čovek zabavi! Muškarci koji ne odole žene se kasno, obično oko tridesete, i onda insistiraju na devojci ne mnogo starijoj od petnaest godina. "Oženiti mladića sa mladom ženom je loše", kaže jedan lik kod Euripida; "jer snaga čoveka traje, dok telo žene cvet lepote brzo napušta". Nakon što je izvršen izbor i dogovoren miraz, u domu devojčinog oca odvija se svečana veridba; prisustvo svedoka je obavezno, ali prisustvo devojke nije. Bez ovakve zvanične veridbe nijedan brak u Atini nije važeći; ovo se smatra prvim činom u kompleksnom ritualu sklapanja braka. Drugi čin, koji sledi posle nekoliko dana, predstavlja gozba u devojčinoj kući. Pre no što dođu na gozbu, mladoženja i mlada, svaki u svom domu, kupaju se u činu ceremonijalnog očišćenja. Na gozbi muškarci iz obe porodice sede na jednoj strani sobe, žene na drugoj; jede se svadbeni kolač i pije mnogo vina. Onda mladoženja prati svoju velom pokrivenu i u belo obučenu mladu ‡ čije lice možda još nije ni video ‡ u kočije i odvodi je do kuće svog oca, kroz povorku prijatelja i sviračica na fruli koje osvetljavaju put bakljama i pevaju svadbenu pesmu. Kada stignu, on devojku prenosi preko praga u činu prividne otmice. Roditelji mladića pozdravljaju devojku i primaju je uz religioznu ceremoniju u krug porodice i obožavanja svojih bogova; međutim, u ritualu ne učestvuje nikakav sveštenik. Onda gosti uz epitalam, ili svadbenu pesmu, prate mladi par do njihove sobe i galameći ostaju pred vratima sve dok mladoženja ne objavi da je brak konzumiran. Pored žene, muškarac može da uzme i konkubinu. "Mi imamo kurtizane radi zadovoljstva", kaže Demosten, "konkubine za dnevno zdravlje našeg tela, i žene da nam rađaju zakonite potomke i budu verni čuvari našeg doma": ovde je u jednoj zapanjujućoj rečenici dat grčki pogled na

ženu u klasičnom dobu. Drakonov zakon dozvoljava konkubinat; a posle Sicilijanske ekspedicije 415, kada je broj građana iscrpljen ratom i mnoge devojke ne mogu da nađu muža, zakon eksplicitno dozvoljava dvostruke brakove; Sokrat i Euripid su među onima koji prihvataju ovu patriotsku obavezu. Žena konkubinat obično prihvata sa orijentalnim strpljenjem, znajući da će "druga žena", kada joj čari nestanu, postati u stvari rob u domaćinstvu i da se samo potomci prve žene smatraju zakonitim. Preljuba vodi ka razvodu samo ako ju je počinila žena; o mužu se u takvim slučajevima kaže da "nosi rogove" (/keroesses/) i običaj traži da ženu otera. Zakon za preljubu koju je počinila žena ili čovek sa udatom ženom propisuje smrtnu kaznu, ali Grci su previše popustljivi prema požudi da bi ovaj zakon i sproveli. Povređenom mužu obično se prepušta da se pozabavi s preljubnikom kako zna i ume ‡ ponekad ga ubija u /flagrante delicto/, ponekad šalje roba da ga prebije, ponekad se zadovoljava novčanom nadoknadom. Za muškarca je razvod jednostavan; on može da otpusti ženu u svako doba, ne navodeći razlog. Jalovost žene prihvata se kao dovoljan razlog za razvod, jer cilj braka je potomstvo. Ako je muškarac sterilan, zakon dozvoljava, a javno mišljenje preporučuje, da muža podrži neki rođak; dete rođeno iz takve veze smatra se muževljevim sinom i mora da se brine o njegovoj duši kada on umre. Žena ne može da napusti muža po svojoj volji, ali može da od arhonta zatraži razvod zbog svireposti ili divljaštva svog supruga. U slučaju razdvajanja, čak i kada je muž kriv zbog preljube, deca ostaju sa muškarcem. Sve u svemu, u pitanju odnosa između polova atinski običaji i zakon u potpunosti su muški i predstavljaju orijentalnu retrogresiju u odnosu na društvo u Egiptu, Kritu i u homerovsko doba. /IX/ ŽENA

Iznenađujuće u ovoj civilizaciji, kao i sve ostalo u njoj, jeste činjenica, da je ona briljantna bez pomoći i podsticaja žena. Uz njihovu pomoć herojsko doba je postiglo veličanstvenost, doba diktatora lirski sjaj; a onda, skoro preko noći, udate žene nestaju iz istorije Grka, kao da opovrgavaju pretpostavljenu korelaciju između nivoa civilizacije i statusa žene. Kod Herodota žena je svuda; kod Tukidida se ne vidi nigde. Od Semonida s Amorgosa do Lukijana grčka književnost stalno neugodno ponavlja i pominje ženske mane; a pri njenom kraju čak i ljubazni Plutarh ponavlja Tukidida: "Ime pristojne žene, kao i njena osoba, treba da budu zatvoreni u kući." Zaklanjanje žene kod Dorana ne postoji; taj običaj verovatno stiže u Joniju sa Bliskog istoka, a iz Jonije dospeva u Atiku; on je deo azijske tradicije. Možda u promeni sudeluje nestanak nasleđa preko majke, uspon srednje klase i ustoličenje trgovačkog pogleda na život: muškarci počinju da sude o ženama po njihovoj korisnosti i otkrivaju da su one posebno korisne u domu. Uz ovu atičku purdu ide i orijentalna priroda grčkog braka; mlada je isključena iz svog roda, odlazi da živi u drugoj kući skoro kao služavka i klanja se drugim bogovima. Ona ne može da sklapa ugovore ili pravi dugove preko neke beznačajne sume; ona ne može da pokreće tužbu na sudu; a Solon donosi zakon da sve što je učinjeno pod uticajem žene nema zakonske vrednosti. Kada joj muž umre ona ne nasleđuje njegovu imovinu. U njenu zakonsku podložnost ulazi i fiziološka greška; jer baš kao što je primitivno neznanje o ulozi muškarca u reprodukciji nastojalo da uzdigne ženu, tako se muškarac uzdiže teorijom, popularnom u klasičnoj Grčkoj, da generativna moć pripada jedino muškarcu, dok je žena samo ta, koja dete nosi i koja ga odgaja. Potčinjavanju žene doprinosi i starost muškarca; kada se ženi, on je dva puta stariji od žene i može u izvesnoj meri da oblikuje njen um

prema svojoj filozofiji. Nema sumnje da je muškarac i te kako svestan slobode koju njegov pol uživa u Atini da bi rizikovao da mu se žena ili ćerka nesputano kreću; on bira da bude slobodan na račun njene zaklonjenosti. Ako je propisno pod velom i u pratnji, ona može da poseti rođake ili prisne prijateljice i može da učestvuje u religioznim svetkovinama i prisustvuje pozorišnim predstavama; ali se inače od nje očekuje da ostane kod kuće i ne dozvoli da bude viđena na prozoru. Najveći deo života ona provodi u ženskim prostorijama u zadnjem delu kuće; nikakav muški posetilac tamo nema pristupa, niti se ona pojavljuje kada muškarci posećuju njenog muža. U domu je poštuju i slušaju u svemu, što se ne protivi patrijarhalnom autoritetu njenog supruga. Ona vodi kuću ili vrši nadzor nad njenim vođenjem; ona kuva obede, grebena i prede vunu, pravi odeću i posteljinu za porodicu. NJeno obrazovanje je skoro potpuno ograničeno na veštine domaćinstva, jer Atinjanin sa Euripidom veruje da ženu intelekt hendikepira. Rezultat toga je da su ugledne žene za atinske muškarce skromnije, "divnije" od svojih sestara u Sparti, ali manje zanimljive i zrele, nesposobne da budu drugarice muževima čiji je duh ispunjen i izoštren životom u slobodi i raznovrsnosti. Žene u Grčkoj šestog veka značajno su doprinele grčkoj književnosti; žene iz periklovske Atine ne doprinose ništa. Pri kraju ovog perioda javlja se pokret za emancipaciju žene. Euripid brani ovaj pol hrabrim govorima i stidljivim aluzijama; Aristofan sa njima zbija šale sa neobuzdanom bestidnošću. Žene ulaze u srž stvari i počinju da se takmiče sa heterama doterujući se onoliko koliko im napredak hemije dozvoljava. "Kakvu smo razumnu stvar mi žene sposobne da učinimo?" pita Kleonika u Aristofanovoj "Lisistrati". "Ne radimo ništa već samo sedimo besposleno sa svojom šminkom i ružom i prozirnim haljinama i sa svime ostalim." Od 411. nadalje ženske uloge

u atinskoj drami postaju istaknutije i otkrivaju sve veće bekstvo žena iz usamljenosti na koju su bile osuđene. Kroz sve ovo nastavlja se stvarni uticaj žene na muškarca, čime njena potčinjenost u velikoj meri postaje nerealna. Veća žudnja muškarca daje ženi prednost u Grčkoj kao i drugde. "Gospodine", kaže Semjuel DŽonson, "priroda je ženi dala toliko moći da zakon ne može sebi da dozvoli da joj da još više". Ponekad je ovaj prirodni suverenitet potkrepljen značajnim mirazom ili oštrim jezikom, ili ljubavlju papučića; češće je rezultat lepote ili rađanja i podizanja lepe dece ili polaganog stapanje duša u iskušenjima zajedničkog iskustva i zadataka. Doba koje može da oslika tako fine ličnosti kao što je Antigona, Alkestida, Ifigenija i Andromaha i takve heroine kao što su Hekaba, Kasandra i Medeja nije moglo da ne bude svesno onog u ženi najvišeg i najdubljeg. Prosečni Atinjanin voli svoju ženu i neće se baš uvek truditi da to sakrije; pogrebne stele otkrivaju, u intimnosti doma, iznenađujuću nežnost supružnika prema drugom supružniku, roditelja prema deci. "Grčka antologija" je živa zahvaljujući erotskim stihovima, ali sadrži i mnogo dirljivih epigrama voljenom drugu. "U ovaj kamen", kaže jedan epitaf, "Maratonis je položio Nikopolis i orosio mermerni sanduk suzama. Ali sve to nije pomoglo. Kakvu prednost ima čovek čija je žena otišla i koji je na zemlji ostao sam?" /X/ DOM Grčku porodicu, kao indoevropsko domaćinstvo uopšte, čine otac, majka, ponekad "druga žena", njihove neudate kćeri, njihovi sinovi i njihovi robovi sa svojim porodicama. Ona do kraja ostaje najjača institucija u grčkoj civilizaciji, jer i u poljoprivredi i u zanatstvu predstavlja jedinicu i instrument ekonomske proizvodnje. Moć oca u Atici je velika, ali je mnogo manja nego u Rimu.

On može da napusti novorođeno dete, prodaje rad svojih mlađih sinova i neudatih kćeri, udaje ćerke i, pod izvrsnim uslovima, određuje novog muža za svoju udovicu. Ali on ne može, po atinskom zakonu, da proda neko od svoje dece; a svaki sin, kada se oženi, izmiče roditeljskom autoritetu, osniva sopstveni dom i postaje nezavisni član klana. Grčka kuća je nepretenciozna. Spoljašnjost je retko nešto više od solidnog praznog zida sa uskim vratima, nemim svedocima nesigurnosti grčkog života. Materijal je ponekad štuko, obično ćerpić. U gradu su kuće u uskim ulicama zbijene jedna uz drugu; često se dižu po dva sprata, ponekad su stambene zgrade sa nekoliko porodica; ali skoro svaki "građanin" poseduje individualni dom. Zgrade za stanovanje u Atini su male, sve dok Alkibijad ne uvede u modu veličanstvenost; protiv razmetanja postoji demokratski tabu, koga podržava aristokratski oprez; a Atinjanin, koji uglavnom živi na otvorenom, ne daje svom domu onaj značaj i ljubav koju on dobija u hladnijim predelima. Bogata kuća može prema ulici da ima trem pod stubovima, ali to je sasvim izuzetno. Prozori su luksuz i ograničeni su na gornji sprat; oni nemaju okna već se mogu zatvoriti kapcima ili su zaštićeni rešetkama od sunca. Ulazna vrata obično su napravljena od dvostrukih krila, koja se okreću oko vertikalne osovine koja prolazi kroz prag i gornju gredu. Na vratima mnogih imućnih kuća je metalni zvekir, često u obliku prstena u lavljim raljama. Ulazni hodnik, izuzev u siromašnijim zgradama, vodi u nepokriveno dvorište ili "aulu", obično popločano kamenjem. Oko dvorišta može da se nalazi trem sa stubovima; u centru može da bude oltar, ili cisterna, ili oboje, možda isto ukrašen stubovima, a pod popločan podnim mozaikom. Svetlo i vazduh u kuću ulaze uglavnom kroz ovo dvorište, jer skoro sve sobe gledaju na njega; da bi se prošlo iz jedne sobe u drugu obično je potrebno izaći na trem ili u dvorište. U senci i privatnosti dvorišta i

trema odvija se dobar deo porodičnog života i mnoge aktivnosti. Vrtovi u gradu su retki i ograničeni na male površine u dvorištu ili iza kuće. Bašte izvan grada prostranije su i brojnije; ali oskudne padavine leti i troškovi navodnjavanja čine bašte u Atici luksuzom. Prosečni Grk nema rusoovsku osećajnost za prirodu; njegove planine još su previše neprijateljske da bi bile lepe, mada pesnici intoniraju mnogo peana u čast mora, uprkos njegovim hirovima. On nije sentimentalan u pogledu prirode koliko je animistički maštovit; on šume i reke svoje zemlje nastanjuje bogovima i duhovima i o prirodi ne misli kao o pejzažu već kao o Valhali; on svoje planine i božanstva naziva po božanstvima koja u njima žive; i umesto da slika prirodu direktno, on crta ili kleše simbolične kipove božanstava koja joj, u njegovoj poetskoj teologiji, daju život. Tek kada Aleksandrove armije budu donele persijske običaje i zlato, Grk će izgraditi za sebe vrt za uživanje ili "raj". I pored toga, u Grčkoj vole cveće kao i bilo gde i vrtovi i cvećari ga prodaju tokom cele godine. Idući od kuće do kuće, cvećarke prodaju ruže, ljubičice, karanfile, narcise, irise, mirtu, jorgovan, šafran i anemone. Žene nose cveće u kosi, gizdavci iza uha; a u svečanim prilikama i jedni i drugi dolaze sa cvetnim vencima, nalik na havajske "lei", oko vrata. Unutrašnjost kuće je jednostavna. Kod siromašnih pod je od čvrsto nabijene zemlje; sa povećanjem dohotka ova osnova može da bude pokrivena gipsom ili popločana pljosnatim kamenjem ili malim oblucima usađenim u cement, kao što od pamtiveka rade na Bliskom istoku; a sve to može da bude prekriveno asurama ili ćilimima. Zidovi od cigle su malterisani i okrečeni. Grejanje, potrebno samo tri meseca u godini, obezbeđuju mangale, čiji dim izlazi kroz vrata u dvorište. Ukrasi su minimalni; ali krajem petog veka domovi bogataša mogu imati dvorane sa stubovima, zidove

popločane mermerom ili naslikanim imitacijama, zidne slike i tapiserije i arabeske na plafonu. U prosečnom domu nameštaj je oskudan ‡ nekoliko stolica, poneki sanduk, nekoliko stolova, krevet. Jastuci na stolicama zamenjuju tapacirung, ali sedišta bogatih mogu da budu pažljivo rezbarena, sa umecima od srebra, kornjačevine, ili slonovače. Stolovi su mali, obično tronošci, odakle i ime "trapeze"; oni se unose i iznose zajedno sa hranom i jedva da se koriste za bilo šta drugo; piše se na kolenima. Kaučevi i kreveti su omiljeni predmeti za ukrašavanje i često su sa umecima ili vešto izrezbareni. Kožni remeni zategnuti preko okvira kreveta služe kao federi; koriste se i madraci i jastuci i izvezeni prekrivači, i obično uzdignuti naslon za glavu. Lampe mogu da vise sa plafona ili se stavljaju na policu ili imaju oblik elegantno izrađenih baklji. Kuhinja je opremljena raznovrsnim gvozdenim, bakrenim i grnčarskim posudama; staklo je redak luksuz, ne proizvodi se u Grčkoj. Kuva se nad otvorenom vatrom; peći su helenistička inovacija. Atinski obedi su jednostavni kao spartanski i razlikuju se od beotijskih, korintskih ili sicilijanskih; ali kada stižu ugledni gosti, obično se unajmljuje profesionalni kuvar, koji je uvek muškarac. Kuvanje je visoko razvijena umetnost, sa mnogo tekstova i heroja; neki grčki kuvari toliko su poznati kao najnoviji pobednik na Olimpijskim igrama. Varvarski je jesti sam, a dobro ponašanje za stolom smatra se znakom civilizacijskog razvoja. Žene i dečaci sede kod obeda za malim stolovima; muškarci leže na kaučevima, po dvojica na jednom. Kada je sama, porodica obeduje zajedno; ako dođu muški gosti, ženski članovi porodice povlače se u gineceum. Služitelji skidaju gostima sandale ili im peru noge pre nego što se ovi smeste u poluležeći položaj i nude im vodu da operu ruke; ponekad mažu gostima glavu

mirisnim uljima. Noževa i viljušaka nema, ali zato ima kašika; čvrsta hrana jede se prstima. Tokom obeda prsti se brišu komadićima ili mrvicama hleba; posle toga se peru vodom. Pre deserta služitelji pune pehar svakog gosta iz kratera, ili ćase za mešanje, u kojoj je vino razblaženo vodom. Tanjiri su glineni; srebrni tanjiri pojavljuju se sa završetkom petog veka. Broj epikurejaca povećava se u četvrtom veku; neki Pitil je naručio da mu se za jezik i prste naprave štitnici da bi mogao da jede što ljuću hranu. Ima i izvestan broj vegetarijanaca, i njihovi gosti prave uobičajene šale i žale se; jedan gost beži sa vegetarijanske gozbe iz straha da mu se za desert ne bi ponudilo seno. Piće je jednako važno kao i jelo. Posle /deipnon/-a, ili večere, dolazi "simpozion", ili zajedničko pijenje. U Sparti kao i u Atini postoje klubovi gde se pije i čiji su članovi toliko vezani jedni za druge da takve organizacije postaju moćni politički instrumenti. Procedura na gozbi je komplikovana i filozofi kao Ksenokrat i Aristotel smatraju da bi bilo dobro da se za njih donesu propisi. Pod, na koji se baca nepojedena hrana, posle obeda se počisti; okolo se pronose mirisi i mnogo vina. Gosti onda mogu da igraju, ne u paru ili sa drugim polom (jer pozvani su samo muškarci) već u grupi; ili mogu da igraju igre$149$ kao što je /kottabos/; ili mogu da se ogledaju u pesmama, duhovitim dosetkama ili zagonetkama, ili posmatraju profesionalne izvođače kao što je akrobatkinja u Ksenofontovoj "Gozbi", koja baca dvanaest obruča odjednom, a onda skače salto kroz obruč "oko koga su unaokolo stavljeni uspravljeni mačevi". Mogu da dođu i devojke sa frulom, koje sviraju, pevaju i vode ljubav, već kako je dogovoreno. Obrazovani Atinjani više vole, povremeno, /symposium/ razgovora, koji na propisan način vodi /symposiarh/ koga kockom biraju da obavlja ulogu predsedavajućeg. Gosti vode računa o tome da se razgovor ne razbije na male grupe, što obično znači ogovaranje; trude se da razgovor bude uopšten i slušaju, učtivo koliko im

kao u ranijim dijalozima Platona ili u Ksenofontovoj "Gozbi". Međutim. Atinska istorija daje nekoliko primera dece koja preuzimaju imanje svog oca bez dokaza o starčevoj slaboumnosti. koji vole život. stavlja naglasak na mladost i daje prednost novom pred starim. slabeći kroz slobodu sve spone. čak i ona ima svojih uteha. kao u slučaju Oresta i Agamemnona. naređuje skromnost i poštovanje u ponašanju mladih prema starima. ono ima utehu da. jer kada se iskorišćeno telo kao istrošen novac vraća u kovnicu. a ima i dirljivih priča o odanosti sinova. individualističko i inovativno. pre nego što iščezne. sklono je neljubaznosti prema starosti. /XI/ STAROST Grci. trgovačko. kao u Sparti. svakog na koga dođe red. I u toj uzbudljivoj atmosferi slobodne mašte formira se atinski duh. i u svakom slučaju atinsko je društvo nadahnjuje i ima dubinu. Atinsko društvo. osim ako ga nešto ne pitaju. a možda i za dublje. Tako elegantan razgovor kakav nam nudi Platon nesumnjivo je proizvod njegove sjajne mašte. i Antigone i . strahuju i oplakuju starost preko mere. Tačno je da grčka istorija otkriva slučajeve sebične nepažnje ili grube drskosti prema starima. Atinski zakon naređuje da sinovi izdržavaju svoje onemoćale ili ostarele roditelje. poštovanje prema godinama primereno je religioznom i konzervativnom društvu. kojeg se uvek više plašimo nego zakona. dok demokratija. ali Sofokle se od takvog čina spasava pročitavši jednostavno pred sudom neke odlomke svog najnovijeg komada. U književnosti ima mnogo slika skromnih mladih ljudi.temperament to dozvoljava. ali verovatno je Atina znala za žive dijaloge kao što su njegovi. a javno mišljenje. Platon smatra samo po sebi razumljivim da dobro vaspitani mladić ćuti u prisustvu starijih. vidi svež novi život kroz koji vara smrtnost.

prev. na primer. kremacija je očigledno ušla u Grčku sa Ahajcima i Doranima. seče se kao poklon za pokojnika. Telo mora da bude sahranjeno ili spaljeno. I jedno i drugo toliko je među Atinjanima obavezno. a mogu se žrtvovati i životinje za njenu hranu. dok žene plaču i busaju se u grudi. Na busenje pokrivenog groba prosipa se vino da utoli žeđ mrtve duše. Između zuba stavlja se obol kao plata Haronu. Telo pokojnika se kupa. ukrašava cvećem i oblači u najbolju odeću koju porodica može sebi da dozvoli. grobu. to je izvor stare .Edipa.) je izreka potekla iz Grčke. za tu priliku mogu se unajmiti i profesionalne narikače ili pevači tužbalica. "biti sa jednom nogom u mrtvačkom sanduku" (tj. a kosa. Pošto se veruje da je na ovoj gozbi prisutna i duša pokojnika. čije su nomadske navike onemogućavale propisnu brigu o grobovima. može pojaviti kao duh i doneti bolest i nevolju biljkama i ljudima. Žalost je pomno razrađena: nosi se crnina. Grčki pogrebni običaji prenose stare običaje u budućnost. ona se. inače duša će lutati bez spokoja po svetu i osvetiće se svom nemarnom potomstvu. Sahranjivanje je mikensko i opstaće do hrišćanstva. Kada smrt dođe. Kremacija je popularnija u herojskom dobu. preduzimaju se sve mere opreza da duša preminulog bude pošteđena svake patnje koja se može izbeći. prim. Ožalošćeni na grob polažu vence od cveća ili čempresa i vraćaju se kući na pogrebnu gozbu. sahrana u klasičnom.$150$ Telo se stavlja u mrtvački sanduk od pečene zemlje ili drveta. da su pobednički generali kod Arginuskih ostrva osuđeni na smrt jer su dozvolili da ih snažna oluja omete da pokupe svoje mrtve i pokopaju ih. ili njen deo. mitskom čamdžiji. maže mirisima. sveti običaj zahteva "da se o pokojniku govori samo dobro". koji prevozi mrtve preko Stiksa do hada. Trećeg dana telo se nosi na mrtvačkim nosilima u povorci ulicama.

boravi kao bestelesna senka u hadu. ovo obećanje još će se održavati. ili polja Elisija. Posle smrti. sveci kao i grešnici. U toku grčke istorije pojavljuje se među siromašnijim klasama verovanje u had kao mesto ispaštanja grehova. Posle bitke kod Plateje. duša. dele podjednaku sudbinu beskonačnog tumaranja po Plutonovom mračnom carstvu. odvojena od tela. mada se ne kaže ni reč o nagrađivanju dobrih. lepo je videti odeću razvrstanu prema njenom korišćenju i ukrasne prekrivače. Eshil prikazuje Zevsa kako tamo sudi mrtvima i kažnjava grešnike. takođe. "videti obuću poređanu u red prema vrsti. lepo je videti staklene vaze i stono posuđe tako razvrstano. svi ostali. a lepo je. u danima Plutarha. Samo retko nailazimo na pomen Ostrva blaženih. Platejci se obavezuju da će za mrtve obezbediti godišnji obed. Deca povremeno posećuju grobove svojih predaka i nude im hranu i piće. gde su pali Grci iz mnogih gradova. kaže jedan govornik u Ksenofontovom spisu "O ekonomiji".izreke i možda i neiscrpnih hvalospeva naših epitafa. Misao na sumornu sudbinu koja očekuje skoro sve mrtve zamračuje grčku književnost i grčki život je manje blistav i radostan nego što bi odgovaralo životu pod takvim suncem. Kod Homera tamo izdržavaju kaznu samo duhovi koji su počinili neke izuzetne ili bogohulne prestupe. uprkos podsmevanju . i šest vekova kasnije. Poglavlje /XIV/ UMETNOST U PERIKLOVO DOBA /I/ ULEPŠAVANJE ŽIVOTA "Lepo je". kao nebesa većnog blaženstva za nekoliko herojskih duša.

nikakav zanešenjak koji mrmlja tajne umetnosti radi umetnosti. stvoriće lepotu koja će biti povećana udaljenošću drugih predmeta u grupi. ma kako da su ga možda zamišljali romantičari iz manje muževnih vekova. lepotom i znanjem toliko je apsorbovala Atinjane.$152$ Po njegovom mišljenju umetnost je prvenstveno bila ukrašavanje sredstava i načina života: on je želeo da njegove šerpe i lonci. sve stvari." Ovaj odlomak otkriva opseg. celokupnog grčkog rada u nauci i filozofiji. grčka arhitektura mermer geometrije. "da ne bih dao prednost moći persijskog kralja pred lepotom". bez izuzetka.$151$ cilj nije da se predstavi nekritična irelevantnost stvarnog već da se uhvati prosvetljujuća suština stvari i prikažu idealne mogućnosti ljudi. grčka skulptura obožavanje simetrije. "Zaklinjem se svim bogovima". jezgro koje one tako sakupljene sačinjavaju. zbog simetrije. nema težnje za novinom kroz abnormalno ili neuobičajeno. da nisu imali vremena za dobrotu. Da. za preciznost i jasnoću. Grk. lepo i dobro bili su u njegovoj misli skoro isto tako blisko povezani kao u sokratskoj filozofiji. nije bio nikakav mekušni esteta. jednostavnost i snagu estetskog osećaja u Grčkoj. svake pesme i drame. videti kuhinjske lonce poređane sa smislom i simetrijom. svake statue i slike.budalastih i drskih. Sve te posude onda će izgledati da formiraju zbor. korisno. U periklovskoj umetnosti nema rasipanja emocije. lampe i škrinje i stolovi i kreveti i stolice budu istovremeno i . ona ulazi u svaki oblik i ukras svake činije i vaze. kaže jedan od Ksenofontovih gostiju na banketu. a življenje najveća umetnost. nema bizarnosti oblika. on je smatrao da je umetnost podređena životu. Osećaj za formu i ritam. Traganje za bogatstvom. za proporciju i red centralna je činjenica u grčkoj kulturi. izgledaće lepše kada se postave u red. svakog hrama i groba. Grčka umetnost je jasno ispoljeni razum: grčko slikarstvo je logika linija.

a on je svakako potreban da bi se oni videli. svojim sredstvima obilato darivao hramove i angažovao vajare da bi njegovi bogovi ili njegovi pokojnici dobili trajni lik u kamenu. i nikada previše elegantni da ne bi bili i trajni. pre svega. Kovani novac u Atini. filozofa i pesnika nego bilo koji drugi grad osim renesansnog Rima. oplemene njegove svečanosti i održe uspomenu na njegovu istoriju. Atina je iz celog grčkog sveta sakupila veće mnoštvo umetnika. da im izrazi zahvalnost za život ili pobedu. u kojoj je kovnicom vladala . on je sebe indentifikovao sa snagom i slavom svog grada i angažovao hiljade umetnika da ulepšaju javna mesta u njemu. njeni "Apoloni" nisu bili mrtvi mermerni kipovi u galeriji već portreti omiljenih božanstava. Imajući snažan "osećaj države". Želeo je. Zato grčka umetnost nije pripadala muzeju. da ukaže čast ili umilostivi bogove. stvaralac na jeziku koji je običnom građaninu stran. Nakit je. koji su se takmičili u grozničavom rivalstvu i sarađivali pod prosvetljenim državništvom. kao i kozmetika. Grk je bio stručnjak za sečenje i graviranje dragog kamenja. gde bi ljudi u retkom trenutku estetske svesti mogli ići da o njoj razmišljaju. ipak. i ukrašavaju svoje telo pre nego što grade kuće. ljudi mažu bojom sebe. njegov rad bio je tako fin i sićušan.korisni i lepi. on je žrtvovao zavetne kipove. on je bio zanatlija koji radi sa radnicima svih nivoa na javnom i razumljivom zadatku. točak i mešavinu za poliranje od praha korunda i ulja. ostvarili su u velikoj meri Periklovu viziju. Koristio je jednostavni alat od bronze ‡ obična i cevasta svrdla. da je za izradu detalja verovatno bio potreban mikroskop. već stvarnim interesima i poduhvatima ljudi. star koliko i istorija. Umetnost počinje kod kuće i sa čovekom. U tom društvu umetnik nije bio nesolventni osamljenik u studiju. pre nego što slikaju slike. i ovi ljudi. njegovi hramovi nisu bili kurioziteti za turiste već domovi živih bogova.

uz tradicionalno takmičenje i suparništvo. Heroji periklovskog slikanja vaza ‡ Brigos. druga pokazuje muškarce kako povraćaju pri povratku sa gozbe. lepih žena ili bogova. uživajući pre svega u gracioznim pokretima žene i prirodnoj igri deteta. nije bio posebno lep. bakarne i srebrne proizvode. U obradi metala vodili su majstori iz Halkide. ove vitke boce bile su posvećene pokojnicima i obično su sahranjivane sa njima ili bacane na lomače da bi se njihova mirisna ulja izmešala sa plamenom.turobna sova. neke druge vaze pomažu seksualnom vaspitanju. često vešto izgravirana i na postolju koje su činili likovi heroja. U ovoj oblasti Elida je vodila na celom kontinentalnom delu zemlje. Ponekad bi u vazu upekli reč ljubavi prema nekom dečaku. peharu "Ezop i lisica" u Vatikanu i "Orfeju među Tračanima" u Državnom muzeju u Berlinu. postizali su svetlo i senku koristeći . svaki mediteranski grad tražio je njihove gvozdene. jedna vaza prikazuje atinske mladiće kako besramno grle kurtizane. Oni su crtali mnogo vernije od svojih prethodnika: prikazivali su telo iz tri četvrtine kao i iz profila. Grnčari su se i dalje držali oblika i metoda šestog veka. Sotades i Midija ‡ napustili su stare mitove i odabrali scene iz života svog vremena. a pri kraju petog veka Sirakuza je izdala dekadrahmu koja je u numizmatičkoj umetnosti ostala neprevaziđena. Slikari vaza smelo su se upuštali u individualnosti i ponekad pekli ilovaču sa temama koje bi šokirale staložene majstore iz arhajskog doba. Još lepši su bili beli lekiti iz sredine veka. U prvoj polovini petog veka stil sa crvenim figurama dostigao je vrhunac u vazi "Ahil i Pentesileta". čak je i Fidija sledio ovaj običaj kada je u prst svog "Zevsa" uklesao reči "Pantakre je lep". jer mada na uglačanoj bronzi odraz nije bio baš najjasniji. Grčka ogledala bila su prijatnija nego što po svojoj prirodi mogu da budu. sama ogledala bila su raznovrsna i privlačna po obliku.

Plinije. ali svaki početak je tajna. pomirila sa tim da postaje sve više zanat. za sliku koju je naslikao Bularh platio svojom težinom u zlatu. tvrdi da je umetnost slikanja u osmom veku bila toliko poodmakla da je Kandal. /II/ USPON SLIKARSTVA Istorija grčkog slikarstva podeljena je u četiri faze. Korint i Gela na Siciliji takođe su u to doba bili centri finog slikanja vaza. ali ukus vremena nije im išao naruku i grnčarija se polako. ali niko nije dovodio u pitanje superiornost Atinjana. dajući boju javnim zgradama i kipovima. čija se volja da veruje ponekad takmiči sa Herodotovom. ukrašava zgrade za stanovanje i slika portrete. kako je vek odmicao. kralj Lidije. Grčko slikarstvo počinje kao ogranak crtanja i do kraja u suštini ostaje stvar crtanja i dizajna. U svom razvoju ono koristi tri metode: fresko. u helenističkom dobu uglavnom je individualno i proizvodi slike sa štafelaja za privatne kupce. Visoki ugled slikarstva u Grčkoj možemo da ocenimo po činjenici što mu Plinije daje više prostora nego skulpturi. ovim se antika najviše približila slikarstvu uljanim bojama. i enkaustiku. modelirali su figure da bi pokazali konture i dubinu kao i nabore na ženskoj odeći. u petom je uglavnom arhitektonsko. posvećeno ukrašavanju vaza. a sve manje umetnost.retke ili guste rastvore glazure. temperu. to je učinio uspon suparničke umetnosti dekoracije. Umetnike iz Keramika nije nadvladala konkurencija drugih grnčara. isto tako je očigledno da se o velikim . U šestom veku ono je uglavnom keramičko. gde su boje mešane sa otopljenim voskom. ili slikanje na vlažnom malteru. ili slikanje na vlažnoj tkanini ili dasci sa bojama pomešanim sa belancetom. Slikari vaza pokušali su da odgovore na napad imitirajući teme i stilove muralista. u četvrtom ono lebdi između domaćeg i individualnog.

Mural Troje u "Leši" prikazivao je Menelajevu posadu koja se sprema da raširi jedra za povratak u Grčku. Oko godine 472. a u daljini se na peskovitoj plaži valjao neki konj. Polignot je opisao "Razaranje Troje" ‡ ne krvavi masakr u noći pobede već sumornu tišinu sledećeg jutra. možda mu je baš bogati Kimon pribavio porudžbine da ukrasi nekoliko javnih zgrada muralima. koju su posle toga nazvali "stoa poikile". naslikao "Odiseja u hadu" i još jedno "Razaranje Troje". Amfiktionski savet nije bio šokiran. Sve su ovo bila velike freske.slikama klasičnog i helenističkog perioda među kritičarima isto toliko diskutovalo i da su ih ljudi isto toliko cenili kao i najistaknutije primerke arhitekture ili vajarstva. ili Predvorju. sa Astijanaktom na grudima. i mada su na slici bile i mnoge druge žene. gde je u "Leši". i koja će tri veka kasnije dati svoje ime filozofiji Zenona. ili "Šareni trem". nalazimo ga u Atini. skoro bez ikakvog pejzaža ili pozadine. sve su prikazane kao da gledaju njenu lepotu. sa pobednicima utišanim ruševinama oko sebe i pobeđenima koji leže smireni u smrti. Klicala mu je cela Helada: Atina mu je dala pravo građanstva. Polignot je odbio da mu ove slike plate. ali toliko prepune pojedinačnih likova da je bilo potrebno mnogo pomoćnika da bojom popune crteže koje je majstor pažljivo nacrtao. u drugom se neki mali dečak privijao uz oltar u strahu. U jednom uglu stajala je Andromaha. u centru je sedela Helena. Na zidovima hrama Dioskura naslikao je "Otmicu Leukipide" i napravio u svojoj umetnosti presedan slikajući žene u prozirnim naborima.$153$ Na Stoi. Polignot sa Tasosa bio je u petom veku isto tako slavan kao Iktin ili Fidija. pozvao je Polignota u Delfe. već ih je Atini i Delfima dao iz darežljive sigurnosti u svoju snagu. Ovde je pola veka pre Euripida postojala cela drama "Trojanki". a Amfiktionski savet je uredio da kuda god u Grčkoj pođe živi (kao što je to Sokrat želeo) na javni .

Fidijinom bratu (ili nećaku). hrabar i uobražen i slikao je kičicom jednog razmetljivca. učinjen je bitni korak unapred. Oko 440. u svetlu i senci. na njoj je udaljenost označavana ne postepenim smanjivanjem veličine i modeliranjem svetlošću i senkom. da u "Maratonskoj bici" napravi prepoznatljive portrete atinskih i persijskih vojskovođa. Anaksagora i Demokrit preuzeli su ideju iz naučnog ugla i na kraju veka Apolodor iz Atine dobio je ime "skijagraf". Na Olimpijskim igrama kočoperio se u kariranoj tunici na . Ali u njoj su figure još uvek bile u istoj ravni i iste veličine. da nas podseti da je umetnička besmrtnost trenutak u geološkom vremenu. primetio je vezu između svetlosti i senke i razdaljine. ili slikar senki. Agatarh. došao u Atinu iz Herakleje (Pontike?). i napisao raspravu o perspektivi kao sredstvu za stvaranje pozorišne iluzije.račun. ali čak i usred ratne gužve njegov dolazak smatran je događajem. Ipak je Apolodorov učenik Zeuksid kroz perspektivu i "kjaroskuro" sebe učinio vrhunskom figurom slikarstva petog veka. Grčki slikari ova otkrića nisu nikada iskoristili u potpunosti. tako su umetnici izgleda mislili da je protivno njihovoj časti ili ispod njihovog dostojanstva da ravnoj površini daju trodimenzionalni izgled. već pokrivanjem većeg dela donje polovine udaljenijih likova krivinama koje su predstavljale tlo. jer je pravio slike u "kjaroskuru" ‡ tj. On je oko 424. Umetnost je sada bila dovoljno uznapredovala da bi omogućila Panenu. Delfi i Korint su ustanovili četvorogodišnje takmičenje u slikarstvu kao deo Pitijskih i Istamskih igara. Oko 470. Sve što je od njega ostalo to je malo boje na zidu u Delfima. zato je Plinije govorio o njemu kao "prvom koji je slikao predmete onako kako se stvarno pojavljuju". On je bio "ličnost". baš kao što se Solon mrštio na pozorišnu umetnost kao prevaru. koga su Eshil i Sofokle angažovali da slika scenografiju za njihove komade.

pevajući dok slika. sebe zvao "princom slikara" i govorio da je u njemu ova umetnost dostigla savršenstvo. pod uslovom da mu pet najlepših žena u gradu poziraju nage. prevrtljive i velikodušne ‡ i to tako verno. velikodušno priznao poraz. Ovaj je naslikao grožđe tako realistično. skoro isto tako velikog i taštog. Pričalo se da je kupio roba i mučio ga da bi proučio izraz bola na licu za sliku Prometeja. obaveštavaju nas. prikazujući ih kao stroge i milosrdne. On je mnoga svoja remek-dela poklonio. tako da bi mogao da od svake odabere ono što je na njoj . on je to sebi mogao da dozvoli. da su ptice pokušale da ga kljucaju. Sudije su slikom bile oduševljene i Zeuksid je. žestoke i bojažljive. U Krotonu je pristao da za hram lacijske Here naslika "Helenu". pozvao Parasija da povuče u stranu zavesu koja je skrivala njegovu sliku. uveren u svoju pobedu.kojoj mu je ime bilo izvezeno zlatom. U svojoj generaciji imao je samo jednog suparnika ‡ Parasija iz Efesa. On je sve činio živo i u dobrom raspoloženju. pošto je dozvolio da bude prevaren. jer je smatrao da nikakva cena ne može da ih plati. da je atinska javnost. Zeuksid je mirno rekao. gorde i smerne. Ali pokazalo se da je zavesa deo slike i Zeuksid. Parasije je na glavi nosio zlatnu krunu. On time nije izgubio reputaciju. jer je već bio stekao "veliko bogatstvo" od svojih slika. "Meni treba mnogo vremena". a gradovi i kraljevi bili su srećni da ih prime. Veliko rivalstvo dovelo ga je do javnog takmičenja sa Zeuksidom. po prvi put shvatila svoj sopstveni kompleksni i kontradiktorni karakter. Kao Zeuksid. ali o umetnicima se svašta priča. On je nacrtao ogromni mural "Atinjani". bio je realista. Ali on je radio sa poštenom pažnjom velikog umetnika i kada se Agatarhid hvalisao svojom brzinom u radu. njegov "Trkač" prikazan je tako verno da su oni koji su ga gledali očekivali da će sa slike kapnuti znoj i da će sportista pasti od iscrpljenosti.

najlepše i sve to kombinuje u drugoj boginji lepote. jer pokazuje klasičnu uzdržanost u najboljem vidu i podučava čak i romantičnu dušu da osećaj najsnažnije govori kada priguši glas. . Ove ploče pokazuju nam najčešće pokojnike u nekom karakterističnom zanimanju u životu ‡ dete koje se igra sa obručem. koje su među najobičnijim i najdirljivijim proizvodima grčke umetnosti. Penelopa je takođe pod njegovom četkicom ponovo oživela. /III/ MAJSTORI SKULPTURE 1. sklopljenih ruku. NJegovu slavu nadmašili su samo bokseri profesionalci. Cela Grčka je uživala u njegovoj taštini i govorila o njemu kao o nekom dramatičaru. dečaka koji čita knjigu dok njegov pas leži zadovoljan. ali on se više divio svom portretu atletičara i ispod njega napisao da će ljudima biti lakše da ga kritikuju nego da ga dostignu. ali na oprezu ispod njegove stolice. mladu ženu koja se divi svom nakitu. ratnika ponosnog na svoj oklop. Metode Slikarstvo je ipak ostalo pomalo strano grčkom geniju koji je voleo formu više od boje i učinio čak i slikarstvo klasičnog doba (ako možemo da procenimo po pričanju drugih) vajarskom studijom linije i crteža. ukazivao poštovanje svojim bogovima kipovima od kamena i obeležavao grobove svojih pokojnika stelama sa reljefima. Helen je više uživao u skulpturi: punio je svoj dom. državniku ili vojskovođi. Zanatlije koje su izrađivale stele bile su jednostavni radnici koji su klesali napamet i hiljadu puta ponavljali poznate teme tihog rastanka. živih od mrtvih. devojku koja nosi krčag. a ne hvatanje boja života čulima. Ali sama tema dovoljno je plemenita da podnese ponavljanje. Smrt je na ovim stelama prirodna i zato oprostiva. svoje hramove i svoje grobove statuetama od terakote.

"učinilo da tvoji kipovi izgledaju kao živi?. skulptor i filozof. Frontalnost je napuštena. U stvari. dve boginje dižu Afroditu iz mora. Napredak skulptora petog veka u odnosu na njegove prethodnike je impresivan. neki .. isklesano na jednoj strani "Prestola Ludovisi"$154$ od strane nepoznatog skulptora. U ovim promenama prepoznajemo osveženu vitalnost i polet grčkog života posle Salamine. možda su njeno lice i odeća ovde čak i bliži savršenstvu nego na centralnom delu reljefa. kada se grčka skulptura probije kroz stare konvencije i pokaže čoveka u akciji. njena tanka mokra odeća pripija joj se uz telo i otkriva ga u svoj raskoši zrelosti. glava je poluazijatska. Još lepše je "Rođenje Afrodite". "Zar nije modeliranje tvojih dela po živim bićima". ali nabori tkanine na pratećim božanstvima i blaga gracioznost njihovih poza nose pečat osetljivog grčkog oka i ruke. S druge strane "prestola" naga devojka svira na fruli. pita Sokrat. nepokretnost ustupa mesto pokretu. I pošto naše različite poze izazivaju igru izvesnih mišića u našem telu. a još više strpljivo proučavanje anatomije i slobodan pokret od strane majstora i njegovih učenika kroz mnoge generacije. naviše i naniže. to je umetnička revolucija.. na drugoj Demetra daje Triptolemu zlatno zrno pšenice kojim on treba da uvede poljoprivredu u Grčku. Na trećoj strani žena pod velom priprema svoju lampu za veče. retko da je pre toga u Egiptu i na Bliskom istoku ili u premaratonskoj Grčkoj neka plastična skulptura prikazivala uhvaćen pokret. tako da se neki od njih skupljaju. skraćivanje likova produbljuje perspektivu.Složeniji i vrhunski u svojoj vrsti su skulpturni reljefi tog doba. verovatno iz jonske škole. ovde je na kamenu ostalo još malo boje i nagoveštava toplinu i sjaj grčkog reljefa u zlatnom dobu. koju Hermes odvodi natrag u donji svet. Na jednom od njih Orfej se uz oklevanje pozdravlja sa Euridikom. krutost živosti. a neki istežu.

koje je . Iz tog razloga. on koristi zlato za odeću. srebro. za nadimanje mišića. svučene i aktivne u palestri ili na atletskoj stazi. a ne zbog stidljivosti. U blizini Atine skulptor otkriva mermer sa planine Pentelika i primećuje kako njegov sadržaj gvožđa vremenom dozreva i pretvara se u žilu zlata koja sija kroz kamen. Zamoren strogošću suknji Egipta i arhajske Grčke on voli da pokazuje ženske haljine zatalasane povetarcem. zlato. i sa tvrdoglavim strpljenjem. i žene koje svečano koračaju u religioznoj povorci ili su prirodno zaokupljene svojim kućnim poslovima. za čudesnu igru elastičnog mesa preko pokretnog skeleta. a neki opuštaju. i ‡ ne znajući za ljudsku gramzivost ‡ on sanja da je ona trajnija od kamena. zar nije izražavanje ovih napora ono čime svojim delima daješ veću istinitost i verovatnoću?" Periklovski skulptor zainteresovan je za svaku karakteristiku tela ‡ na abdomenu kao i na licu. za beskrajna čuda i dejstvo ruku i ušiju i stopala. mermer. On koristi skoro svaki obradivi materijal koji mu dođe do ruku ‡ drvo. kao na hriselefantinskim kipovima Fidije. njegova čvrstina dozvoljava mu da ga kleše sa sigurnošću. terakotu. ponekad. U Joniji i Atici skulptor daje prednost mermeru. tetiva i vena. jer tako beleži kvalitet pokreta i života. najvećim delom zadovoljan je kad posmatra muškarce.grče. Omiljeni materijal skulptora na Peloponezu je bronza. slonovaču. krečnjak. jer se on divi njenim tamnim tonovima tako pogodnim da prikažu tela muškaraca preplanula zbog nagosti na suncu. teškoće koje sa sobom nosi podstiču ga. on svoje studije anatomije usredsređuje na muškarca i u svojim portretima žena anatomske detalje zamenjuje rafiniranošću tkanine sa naborima ‡ mada ovu draperiju čini toliko prozirnom koliko sme. a slonovaču za telo. i fasciniran je teškoćom oblikovanja ekstremiteta. a njegova prozračna glatkoća izgleda kao stvorena da izrazi ružičastu boju i nežno tkivo ženske kože. On ne koristi često modele za poziranje u studiju.

njemu nisu potrebni slabići. ali svi oni moraju da budu fizički lepi. jer se njima bezgranično divi i može neometano da ih posmatra. skulptor iz petog veka koristi metod šupljeg liva uz pomoć procesa /cire perdu/. bez pomoći sistema označavanja tačkama. udarac za udarcem uklanja sav višak. on počinje od bezobličnog bloka. Kada radi u bronzi. pravi model u gipsu ili ilovači. čija je ruka nekad držala Meduzinu glavu sa kosom od zmija. ili "Persej". da bi potom bronzu strugao i glačao. intelektualci.$155$ on radi slobodnom rukom i uglavnom ga umesto instrumenata vodi oko. ponekad preteruje sa njihovom snagom i prikazuje njihov trbuh sav izukrštan neverovatnim mišićima. postižu mirnu ljupkost koja se ne može opisati rečima. On ima uspeha sa konjima. prekriva sve kalupom od gipsa ili ilovače. tj. sve dok savršenstvo koje je zamislio ne poprimi oblik u kamenu. stvar postane forma. Ako više voli mermer. kao što je "Dečak . ali je indiferentan kada se radi o drugim životinjama. zatim se dobijeni oblik hladi. nenormalni tipovi ili starci i starice. zatim sipa istopljenu bronzu u kalup sve dok metal ne popuni sav prostor u kojem se pre toga nalazio vosak. kao što je zamišljena mlada žena koja drži svoju haljinu na grudima u Atinskom muzeju. koji je na mnogim mestima perforiran. Još više uspeha ima sa ženama i neka od njegovih anonimnih remek-dela. i. ili "izgubljenog voska". Ponekad hvata mladića ili devojku zaokupljene nekom jednostavnom i spontanom radnjom. čija temperatura topi vosak. koji se izliva kroz rupe. skulptor uklanja spoljašnji kalup. lakirao ili pozlatio u finalnom obliku. Najbolji je kad radi atlete. on polako kamenolome kleše u žive kipove.polovina genija. i zatim. ali uprkos ove mane on može da izlije bronzu kao što je ona koja je pronađena u moru blizu Antikire i alternativno nazvana "Efeb". izraženo na Aristotelov način. stavlja ga u peć. Skulptorove teme kreću se od bogova do životinja. preliva ga tankim slojem voska.

podstičući njihove posebne sposobnosti. ona beleži vrhunske ličnosti tek kada je njihov novi pravac učvršćen nasleđivanjem i pročišćen vremenom. i mada su novatori neophodna varijanta u prirodnoj istoriji umetnosti. Veliki umetnici su češće kulminacija neke tradicije nego njeno rušenje. i uneo u lica svojih kipova takav izraz strasti. a ako umru. sve dok oni iz helenističkog . tamo izlio "Filokteta". ukazujući na čvrste osnovne principe u tehnologiji i dostignućima prošlosti i formirajući ih. Onaj strašni konflikt između filozofije i religije koji se provlači kroz misao petog veka na spomenicima se još ne vidi.$156$ Ali mitologija njegove zemlje i dalje mu je vodeće umetničko nadahnuće. Oko 496. Škole Ako je grčka skulptura u petom veku postigla toliko mnogo. još jedan Pitagora iz Samosa naselio se u Regiju. Arga. Sikiona. Da li skulptor koji u bronzi oblikuje moćnog "Zevsa" iz Artemisija$157$ zaista veruje da modelira Zakon sveta? Da li umetnik koji kleše nežnog i tužnog "Dionisa" iz Delfijskog muzeja u dubinama svog rečima neizraženog shvatanja zna da je Dionis pogođen strelama filozofije i da se u njegovoj glavi već naslućuju uobičajene crte Dionisovog naslednika. onda se dostojanstveno preobražavaju u poeziju umetnosti. Egine i Atike. Hrista? 2. za veću umetnost od one koju često stvara izolovani i neobuzdani genije. koji mu je doneo slavu po Mediteranu. bola i starosti da je šokirao grčke skulptore. obuzdavajući preterivanja nezavisnih individualnosti.koji izvlači trn iz stopala". kroz ovaj međusobni uticaj talenta i zakona. to je bilo delimično zato što je svaki skulptor pripadao nekoj školi i imao svoje mesto u nizu učitelja i učenika koji nastavljaju veštine svoje umetnosti. tu su bogovi još uzvišeni. U periklovskoj Grčkoj ovu funkciju obavljalo je pet škola: iz Regija.

perioda nisu odlučili da ga imitiraju. Došavši iz Sikiona. Pravilnost je Polikletu bila fetiš. treba da budu u određenom odnosu prema dimenzijama bilo kog njegovog dela. U Efesu se upustio u takmičenje sa Fidijom.$159$ Ali Poliklet je više voleo atlete od žena ili bogova. a za koji se u tom dobu smatralo da zaostaje jedino za sjajnim hriselefantinskim delima Fidije. četiri umetnika doneli su svoj sud o rezultatima. Polikletov kanon zahtevao je okruglu glavu. Kalon i Onat doneli su Egini ugled svojom veštinom u bronzi. Dimenzije svakog dela savršenog tela. on je bio Pitagora skulpture u traženju božanske matematike simetrije i oblika. što je. glasi priča. U Argu je Agelada organizovao prenošenje skulptorske tehnike u školu koja je svoj vrhunac dostigla sa Polikletom. ali telo je živopisno oslonjeno na jednu nogu. tako je nagrada pripala Sikinjaninu. možda su oni bili ti koji su napravili eginske zabate. Kresilajom i Fradmonom i za Artemidin hram napravio "Ranjenu Amazonku". Poliklet$158$ je u Argu postigao popularnost kada je oko 422. široka ramena. njegov životni cilj bio je da pronađe i ustanovi pravilo za tačnu proporciju svakog dela na kipu. za njegov hram posvećen Heri napravio kip boginje-gospodarice od zlata i slonovače. recimo kažiprsta. svaki je. široke kukove i kratke noge. U svom čuvenom "Dijadumenosu" (čija je najbolja preostala kopija u Atinskom muzeju). sve u svemu. svoje delo proglasio najboljim. liku davalo više snage nego gracioznosti. smatrao je. Skulptoru se njegov kanon toliko dopao da je napisao raspravu u kojoj ga je . Prsa i abdomen suviše su mišićavi da bismo mu poverovali. zdepasti torzo. a crte su definicija klasične pravilnosti. a Polikletovo odmah do njega. U Sikionu Kanah i njegov brat Aristokle nastavili su rad koji su vek ranije započeli Dipen i Skilid sa Krita. odabrao je da prikaže trenutak kada pobednik vezuje oko glave traku na koju sudije treba da polože lovorov venac.

Ono što je on dodao svim školama je pokret: on nije. kao Poliklet. Lepši je "Vestmakotski efeb" u Britanskom muzeju. a svoju viziju realizovao je u bronzi tako dobro. čija se rimska kopija nalazi u Nacionalnom muzeju u Napulju. a ne o svojoj snazi. Atena je za ovu priliku i previše ljupka. atletu video pre ili posle takmičenja. njegovi savremenici su ga cenili. tetiva i kostiju koji su uključeni u pokret.objasnio i oblikovao statuu da bi ga ilustrovao. ali su njegovu "Atenu i Marsija"$161$ i njegovog "Ladasa" svrstavali čak i na više mesto. da mu nijedan drugi skulptor u istoriji nije ravan u prikazivanju muškog tela u pokretu. Oko 470. uticao je čak i na Fidiju i vladao sve dok ga Praksitel nije istisnuo svojim suparničkim kanonom visoke. vitke elegancije koja je preko Rima preživela sve do skulpture hrišćanske Evrope. živeo u Atini i (kaže Plinije) studirao izvesno vreme kod Agelada i tako naučio da peloponesku muževnost sjedini sa jonskom gracioznošću. lice nije izobličeno naporom već mirno sa pouzdanjem i sposobnošću. kratak trup. ovde se ponovo javlja brahicefalna glava. noge i ruke i trup su savijeni. Verovatno je to bio "Doriforos" ili "Kopljonoša". izlio je najčuveniji među kipovima atleta ‡ "Diskobola" ili "Bacača diska". već je to glava čoveka od rase i prefinjenosti koji bi mogao da piše knjige. ako bi hteo. on ima i osećanja i mišiće i izgleda izgubljen u tihom razmišljanju o nečem drugom. njegova glava nije teška ili gruba. snažna ramena.$160$ Čudo muškog tela ovde je potpuno: telo je pažljivo prostudirano u svim pokretima mišića. niko ne bi mogao da nasluti da ova smerna devica sa mirnim zadovoljstvom posmatra kako pobeđenog . da bi bacanju dali punu snagu. već u toku. Preko ovih figura Polikletov kanon postao je za izvesno vreme pravilo za peloponeske skulptore. Ovo remek-delo bilo je samo jedno od Mironovih ostvarenja. Miron je bio između peloponeske i atičke škole. naborana muskulatura koja se preliva preko slabina. Rođen je u Eleuteri.

ali on neće da umre bez govora. osim da muče. do 438. a čak ni Praksitel neće prevazići talasanje nabora njene odeće ili zanos tog pokreta. uzviknuo: "Onakvog kakav si bio u životu." A za Mironovu "Junicu" Grci su govorili da može sve. Mironov Marsija je DŽordž Bernar Šo uhvaćen u nedoličnoj. dok dahčući ispuštaš dušu. ali rečitoj pozi. Ladas je bio atleta koji je podlegao iscrpljenosti posle pobede. a pošto je pri tome skulptura i dalje zadržala muževni element snage. dostigla je visinu koju možda neće postići nikada više. svirao je poslednji put i sada će da umre. Fidija i njegovi pomoćnici bili su zauzeti klesanjem kipova i reljefa za Partenon. Fidija Od 447. Atička ili Atinska škola dodale su Peloponežanima i Mironu ono što žena daje čoveku ‡ lepotu. Miron ga je prikazao tako realistički da je jedan stari Grk. Ali slikanje ga nije . a onda postao piktoralni skulptor. Lukijan opominje besednike da se ne ponašaju kao ovi beživotni likovi. videvši statuu. On je bio sin slikara i neko vreme je studirao kod Polignota. a Nesiot i Kritije se livenjem druge grupe "Tiranoubica" nisu oslobodili krute jednostavnosti šestog veka. a onda postao dramski filozof. dotakao je visine gracije i ljupkosti koju nijedan Grk neće dostići sve do Praksitela. tako je Fidija prvo bio slikar. Ali kada je oko 423. utisnuvši u celo tvoje telo žudnju za krunom pobednika. takvog te je Miron izradio u bronzi. o Ladase. od njega je verovatno naučio crtež i kompoziciju i grupisanje figura radi ukupnog efekta. Kalamid je još bio pomalo arhajski.$162$ 3.svirača frule živog deru. Kao što je Platon prvo bio dramski pisac. od njega je možda stekao onaj "veliki stil" koji ga je učinio najvećim skulptorom u Grčkoj. nežnost. Peonije iz Tračke Mende za Mesenjane napravio "Niku" ili "Pobedu". finoću i gracioznost.

a četrdeset i četiri talenta (2. Kada je oko 438. kao devičanska boginja mudrosti i čistote. stajala je. izvršenje planova prepuštao je svojim učenicima. Zahvaljujući strpljenju postao je majstor svih grana ove umetnosti. dovoljno je bilo što je vršio nadzor nad celom periklovskom gradnjom i kreirao skulpturnu ornamentiku. ali ljudi su hteli ništa manje nego slonovaču i zlato. pored toga. divovski prikaz boginje kao ratnice braniteljke svog grada u bronzi. stajala je između Propileja i Erehtejona. Prešao je na skulpturu i možda studirao tehniku bronze kod Agelade. jer je na njenom štitu sebe prikazao kao ćelavog starca.$165$ Završetak rada Fidiji nije doneo sreće. Za ovaj vrhunski lik Fidija je želeo da koristi mermer. ukrasio ju je plemenitim metalima i pomno izrađenim reljefima na šlemu.$164$ Najslavnija od ove tri. jer je iz njegovog . bio je od bronze. Niko od njega nije očekivao da sopstvenim rukama iskleše stotine figura koje su popunjavale metope.zadovoljilo. Umetnik je upotrebio slonovaču za vidljivi deo tela. dizala se sa svog postolja do visine od sedamdeset stopa i služila kao svetionik pomorcima i upozorenje neprijateljima. Jedan su poručili atinski kolonisti u Lemnosu. "Atena Partenos". bilo mu je potrebno više dimenzija. kome bol nije nešto nepoznato. trideset i osam stopa visoka.$163$ Drugi je bio "Atena Promahos". malo veći od prirodne veličine i tako fino oblikovan da su kritičari "Atenu Lemnos" smatrali najlepšim od svih njegovih dela. stvorio svoju "Atenu Partenos" bio je već starac. pre svega Alkamenu. sandalama i štitu. u unutrašnjosti Partenona. on lično napravio je za Akropolj tri kipa boginje grada.545 funti) zlata za odeću. Bila je postavljena tako da sunce na dan Atenine svečanosti sija kroz velika vrata hrama direktno na blistavu odeću u naborima i bledo lice Device. frizove i zabate Partenona. Međutim.

Fidija je bio zaljubljen u veličinu i njegov sedeći "Zevs" bio je visok šezdeset stopa tako da su se kritičari. Rimljanin koji je osvojio Grčku. da bi videli otelovljenog boga. Optužili su Fidiju za krađu i osudili ga. ako naumi da ustane.ateljea nestalo nešto od zlata i slonovače koji su mu bili dati za kip i nestanak se nije mogao objasniti. udario je grom ‡ znak koji je. Niobe i tebanskih mladića koje je otela Sfinga. Presto je bio od zlata. u desnu ruku stavio mu je mali kip Pobede. na telu je nosio zlatnu odoru sa ugraviranim cvećem. probiti krov.$167$ Delo je svrstano među Sedam svetskih čuda i svi koji su mogli. pričaju nam. dozvoljavao različita tumačenja. Paul Emilije. u levoj ruci držao je skiptar sa intarzijama od dragog kamenja. videvši ovog kolosa osetio strahopoštovanje. Periklovi neprijatelji ovu priliku nisu propustili.$166$ Ali ljudi iz Olimpije zauzeli su se za njega i platili kauciju od četrdeset (?) talenata pod uslovom da dođe u Olimpiju i tamo za Zevsov hram napravi hriselefantinski kip. radovalo ih je što mogu da mu povere još više slonovače i zlata. kada je kip smešten u hram. Konačni rezultat bio je tako impresivan da je oko njega stvorena legenda: kada je Fidija bio gotov. išli su na hodočašće. Apolona. abonosa i slonovače. žalili da će bog. pored osnove kipa. takođe u slonovači i zlatu. Artemide. a njegovom bratu Panenu povereno je da presto kipa i zidove hrama ukrasi slikama. kao većina nebeskih poruka. U blizini terena na kojem se nalazio hram za njega i za njegove pomoćnike izgrađena je posebna radionica. a na nogama je imao sandale od čistog zlata. Na "tamne obrve" i "božanske uvojke" Gromovnika Fidija je postavio zlatnu krunu u obliku maslinovih grančica i lišća. premašila njegova iščekivanja. tada je sevnula munja i na zemlju. kao što će . kod njegove osnove bili su manji kipovi Pobede. Dio Hrizostom ga je nazvao najlepšim kipom na svetu i dodao. molio je nebo za neki znak odobravanja. stvarnost je. morao je da prizna.

razumeli anatomiju i bronzi i kamenu dali život. pogubljen. ali je ostavila grčku skulpturu na znatno višem nivou nego što ju je zatekla. isklesao je čuvenu "Nemezu". veličanstvenost dela bila je ravna bogu". zaboravio bi sve tuge i nevolje koje se događaju u čovekovom životu. čiji je um preopterećen. O Fidijinim poslednjim godinama pouzdanih podataka nema. /IV/ GRADITELJI 1. slavna "vedrina" tako maštovito pripisivana Grcima bar začeta. gde je 432. posmatrajući Fidijine kipove. "čak je opšte prihvaćenoj religiji nešto i dodavala.Betoven reći o Betovenovoj muzici: "Ako bi neko. rekao je Kvintilijan. Kroz Fidiju i njegove sledbenike umetnost se pribižila savršenstvu baš u trenutku kada je Peloponeski rat počeo da uništava Atinu." "Lepota kipa". njegov miljenik. a strastveni i neobuzdani Atinjani. pokret i gracioznost.$168$ Fidijina škola nestala je sa petim vekom. Umetnici su ovladali tehnikom. Ovde je. druga ga ostavlja u Elidi. Agorakrit. Alkamen je napravio "Afroditu iz vrtova" koju je Lukijan svrstao u najveća skulptorska remek-dela. ko je iskapio pehar nesreće i tuge života i koga zlatni san više ne pohodi. stao pred ovaj kip. posle pet vekova nastojanja. Napredak arhitekture . za trenutak bili skoro kao bogovi. Ali karakteristično dostignuće Fidije bilo je to što je postigao jasni izraz klasičnog stila. između ovih raspleta mnogo izbora nema. mada samo u kreativnoj skulpturi. "velikog stila" Vinkelmana: snagu usklađenu sa lepotom. Fidijini učenici nastavili su njegovo delo i potvrdili njegov uspeh kao učitelja pokazavši da su mu skoro dorasli. mogli su da vide kako su ljudi. meso i kost sa duhom i dušom. Jedna priča govori kako se vraća u Atinu i umire u zatvoru. osećaj sa uzdržanošću. pokret sa mirovanjem.

uglavnom Erehtejon i hram Nike Apteros na Akropolju. Iktin ga je koristio za jedan usamljeni stub u dvorištu jonskog hrama u Figaliji. modifikovao je jonske kapitele hrama koji je gradio u Korintu. ostalo je samo nekoliko jonskih svetilišta. ona je preživela . Jonija je dodala nove jonske hramove u Magneziji. Na drugoj strani Helade. Svojim masivnim građevinama iz šestog veka na Samosu i u Efesu.Tokom petog veka dorski stil se učvrstio u Grčkoj. U Asosu u Troadi grčki kolonisti podigli su Ateni skoro arhaični dorski hram. Atika je ostala verna dorskom stilu. U Maloj Aziji Grci su prihvatili istočnjačku ljubav prema finom ornamentu i izrazili je u složenoj izradi jonske entablature i stvaranju novog i kitnjastijeg korintskog stila. kome se tako nagovešteni prirodni oblik dopao. mešajući lišće akantusa sa volutama. koju je jedna dadilja ostavila na grobu svoje gospodarice. Teosu i Prijeni. a korpa dadilje ima manje uticaja na rađanje korintskog stila od palminih i papirusovih kapitela Egipta. Ovaj stil se u potpunosti razvio tek pod otmenim carskim Rimljanima. U tom periodu hramove je gradio ceo grčki svet. Kroton je oko 480. Novi stil je u klasičnoj Grčkoj malo napredovao. popuštajuću jonskom samo utoliko da bi ga koristila za unutrašnje stubove Propileja i postavila friz oko Teseijona i Partenona. izgradio veliki dorsku građevinu za Heru. ostavio je poseban utisak prizor korpe sa zavetnim ponudama prekrivene crepom. na jednog jonskog skulptora. možda dalji uticaj jonskog stila otkriva tendencija da dorski stub bude duži i vitkiji. a pri kraju četvrtog veka korišćen je za horegijski spomenik Lisikrata. Gradovi su skoro bankrotirali takmičeći se za najlepše kipove i najveća svetilišta. Od svih grčkih hramova izgrađenih u ovom prosperitetnom dobu. Oko 430. Priča je verovatno mit. Kalimaha. a skulptor. oko korpe i crepa izrastao je divlji akantus. (kao što priča Vitruvije).

bili pleme brđana u Tesaliji. a na zapadnom zabatu borbu Lapita i Kentaura.$169$ U Olimpiji je arhitekta iz Elide. možda suviše jakih da bi bili lepi i sa nesrećnim izborom materijala ‡ grubi krečnjak presvučen štukom. podigao suparnika ovom hramu u obliku dorskog svetilišta Zevsu. bio od penteličkog crepa. . Partenona. isklesali su za postolja snažne figure. Na svakom kraju građevine stajalo je šest stubova. prenosi nam Pausanija. verovatno da bi se nagovestila neukroćena priroda stanovnika šuma ili zato što su Kentauri bili tako odlični konjanici da su čovek i njegova životinja izgledali kao jedno. a na svakoj strani trinaest. Segeste. U Sirakuzi još stoje stubovi hrama koji je Gelon /I/ podigao Ateni i koji je delimično očuvan zbog transformacije u hrišćansku crkvu. kada je jedan biskup smislio da bi njeno kamenje mogao da upotrebi na neki bolji način. krov je. a pola konj. njihov kralj. U Basama. Libon. ćerku kralja Enomaja. Kada je Piritoj. Petom veku pripadaju najveći od hramova Posidonije (Pestum). Selinunta i Akraganta i hram Asklepija u Epidauru.do 1600. međutim. pozvao je Kentaure na svadbeno slavlje. išao je friz skoro isto tako graciozan kao na Partenonu koji je imao prednost što je bio vidljiv. ovde je dorski peripter okruživao prostor u kojem se nalazio mali naos i veliko otvoreno dvorište okruženo jonskom kolonadom. Iktin je projektovao Apolonov hram čudno različit od njegovog drugog remek-dela. iz Elide. Peonije i Alkamen. grčka umetnost ih je predstavljala kao pola čovek. nedaleko od Figalije na Peloponezu. Kentauri su živeli u planinama oko Peliona. Lapiti su. oženio Hipodamiju. duž unutrašnje fasade sa jonskim stubovima.$170$ prikazujući na istočnom zabatu trku dvokolica između Pelopa i Enomaja. Na toj gozbi ovi su se konjanici napili i pokušali da odvedu lapitske žene. a oko unutrašnjosti ovog dvorišta. u grčkoj legendi. jednu generaciju pre Partenona.

nju treba da ugrabi sa venčanja. čija bi glava mogla da ukrasi ramena Platona.Lapiti su se za svoje žene hrabro borili i pobedili. koje prepričavaju neka Heraklova dela. one na zapadnom izgledaju kao da su jedva iz istog perioda. Ispred njega je Atlas. (Grčka umetnost se ove priče nije nikada zasitila i možda ju je koristila da simbolizuje čišćenje divljine od divljih životinja i borbu ljudskog i animalnog u čoveku.) Figure na istočnom zabatnom trouglu arhaično su krute i mirne. ili možda ona. ali posmatraču amateru ništa u istoriji skulpturnog reljefa nije tako blizu savršenstvu kao mlada i Herakle i Atlasova ćerka. Manje ambiciozne i masivne. obrađene su postojeće metope hrama. one su žive od akcije i pokazuju zrelo shvatanje skulpturnog grupisanja. Herakle nije nenormalni džin sa nabreklim mišićima već jednostavno čovek. ali finije. jedna od njih. Ovde dorski stil. Rekonstrukcija Atine Po obilju i savršenstvu građevinarstva u petom veku Atika vodi u čitavoj Grčkoj. lepo i skladno razvijen. 2. Iznenađujuće lepa je sama mlada. a ipak umetnik njene crte prikazuje tako smirene da bi se moglo posumnjati da je čitao Lesinga ili Vinkelmana. poprima jonsku . možda je umetnik imao na umu neki simbolizam kada ju je prikazao kako blago pomaže snažnom muškarcu da nosi težinu sveta. jer mada sve izgledaju grubo i mada im je kosa stilizovana na stari način. ističe se kao delo potpunog majstorstva. kao svaka žena. žena bez neke krhke vitkosti. Specijalista će u ovim poluruševnim metopama naći neke mane. nije neosetljiva na kompliment žudnje. Sa leve strane je jedna od Atlasovih kćeri. a drugu na njenim prsima. na kojoj Herakle pridržava svet za Atlasa. koji na drugim mestima teži ka nabujaloj korpulenciji. ali obdarena lepotom koja potpuno objašnjava rat. savršena u prirodnoj lepoti zdrave žene. Jedan bradati Kentaur drži jednu ruku oko njenog struka.

Iktin je projektovao veliki hram Demetre. manje periklovske građevine u Atini i Pireju 18. poslovođama i robovima imala je uticaja na uspon Atine pod Periklom. Partenon je koštao sedam stotina talenata (4. Atinjani su svoj grad posle persijske okupacije našli skoro potpuno razoren.000 dolara: skulpture i drugi ukrasi 16. bila u mogućnosti ili voljna da tako rasipno troši za javnu izgradnju. Pri povratku iz Salamine.000 dolara). ukupno.000. U blizini Atine. do 431.000 dolara. .600. međutim. pored kipa bila i zlatna rezerva) koštala je 6. nedovršeni Propileji 2. a duh pobede udvostručio je njihovu volju za velikim poduhvatima. a na Periklova ubeđivanja Atina je doprinela svojim sredstvima da ta građevina bude dostojna Eleusinskih svečanosti.000 dolara za javne zgrade.400. Demokratija je retko. slučaj sprovodi ono što ljudska tvrdoglavost ne bi nikada dozvolila. Raspoređenost ove sume među zanatlijama i umetnicima. grad Atina je izglasao 57.000. ako građane i grad ne uništi. "Atena Partenos" (koja je. kipove i slikarstvo. Mašta može samo nejasno da predoči kakva je bila pozadina ove smele pustolovine u umetnosti.200. Atinjani su čak i posle rata sa Persijom bili bogati radnom snagom i genijem. U Eleusini. Atina je za jednu generaciju ponovo izgrađena.200. za šesnaest godina od 447. dobar mermer na planini Penteliku i u Parosu podsticao je umetnike najfinijim od građevinskih materijala.000 dolara. a ako se kroz krizu nađe podsticaj.000 dolara. Takva velika nesreća. sve zgrade od bilo kakve vrednosti bile su spaljene do temelja. sve do naših perioda ekonomskog sloma. rad i genije ljudi stvaraju lepši grad od onog prethodnog. simetriji ornament.graciju i eleganciju. liniji se dodaje boja. "viša sila" uklanja mnoge rugobe i mnoge nepodesne nastambe. čini ih jačim. Na opasnom rtu Suniona oni koji su se izlagali opasnostima mora podigli su Posejdonu svetilište od kojeg jedanaest stubova još stoji.

glavni urbanista iz antičkih vremena. Hipodam iz Mileta. oligarhijska partija protivila im se zbog toga što je svaka zgrada za Atenu. ili hram Tezeja. staro sedište gradske vlade i vere. U ovom auditorijumu održavane su muzičke predstave i probe . Atene Grada) koju su Persijanci razrušili. nova pristaništa i skladišta u novoj luci. da ne bi Atini donela nesreću. isplanirao je novi Pirej i uveo novi stil. jedinstvenu u Atini zbog svoje konične kupole. Na jugozapadnoj padini Akropolja njegovi umetnici podigli su Odeon. triglife.$172$ Najfiniji rad Periklovih građevinara rezervisan je za Akropolj. te su od tada o Periklovoj koničnoj glavi govorili kao o njegovoj /odeion/.$171$ Slikari su obojili ukrasne reljefe. pravim ulicama koje se ukrštaju pod pravim uglom. metope i friz i napravili sjajne murale za unutrašnjost. ili Muzičku dvoranu. NJegovu rekonstrukciju započeo je Temistokle i planirao hram dužine sto stopa. Ona je satiričnim pesnicima poslužila kao povod. zato poznat kao Hekatonpedon. Ne mareći za praznoverice. Odeon je najvećim delom bio napravljen od drveta i uskoro je bio žrtva vremena. morala da bude izgrađena na mestu starog hrama Atene Polias (tj. Posle njegovog pada radovi su prekinuti. Na uzvišenju milju severozapadno od Akropolja nepoznati umetnici su podigli onaj manji Partenon poznat kao Teseijon. novi pritaneum. Perikle je za Partenon izabrao mesto Hekatompedona i ‡ mada su sveštenici protestovali do samog kraja ‡ nastavio sa ostvarenjem svojih planova. novi tremovi. Skulptori su popunili zabate kipovima i metope reljefima i sa oba kraja provukli friz iznad unutrašnjih stubova. zamenjujući stari haos nasumičnih i vijugavih uličica širokim. novi odbrambeni bedemi. nejasno osvetljenu svetlošću koja je prolazila kroz mermerne crepove. Oko 446.podignuta je nova zgrada saveta. nove kuće. ili dvorani pesme.

rat ili reakcija protiv Perikla. otuda dolazi njeno ime Pinakoteka. smelo usađena u dorsku formu. Na južnom bastionu Kalikrat je podigao minijaturni jonski hram Ateni kao "Niki Apteros". U okviru ovih kapija. Svestrani državnik često je lično bio sudija na tim takmičenjima. ali čak i gracioznije u pokretima i nežnije i prirodnije u prikazivanju nabora na odeći. Blizu vrha bilo je veličanstveno široko mermerno stepenište. izgradio ulaz sa pet otvora. a pred svakim je stajao dorski trem. sa obe strane osigurano bastionima. Svaki trem imao je friz od triglifa i metopa i bio ukrašen zabatom. ili Pred kapijama.$173$ Elegantni reljefi (delimično sačuvani u Atinskom muzeju) ukrašavali su spoljnju balustradu kipovima krilatih Pobeda koje Atini donose svoj plen sakupljen u dalekim krajevima. zaustavili su radove i na ulazu u Partenon ostala je nezgrapna masa divnih delova. I njega je pretekao rat: kada je katastrofa kod Egospotama Atini donela haos i . bio je čudno orijentalni Erehtejon. Malo južno krilo ostalo je nedovršeno. sa leve strane. Put do vrha. ili Dvorana pločica. sa kipovima i zavetnim darovima sa obe strane. ili "Pobednici bez krila". bio je krivudav i postepen. i sadržala zavetne pločice (/pinakes/) od terakote ili mermera. u starim danima. jer ona je jedan od trijumfa grčke umetnosti. razrađujući mikenske pilone.dionisijskih drama. "Nika koja izuva sandalu" zaslužuje svoje ime. Ove Nike su urađene u najplemenitijem Fidijinom stilu. Unutrašnjost severnog krila bila je ukrašena slikama koje su uradili Polignot i drugi. manje silovite od masivnih boginja Partenona. a tu su svake godine održavana i takmičenja u vokalnoj i instrumentalnoj muzici koju je uveo Perikle. ove kolonade su vremenom celoj građevini dale svoje ime Propileji. Unutar prolaza bila je jonska kolonada. Na vrhu akropoljskih stepenica Mnesikle je.

napravio od zlata i ukrasio listovima akantusa. 3. kao i Atena iz starijeg svetilišta i svete zmije koje su opsedale ovo mesto kazniti Atinu zbog građenja Partenona na drugom mestu. Na zapadnom kraju građevine smestio je sobu za njene devojke sveštenice i nazvao ju je sobom "devica" ‡ . Čelini svog vremena. Bilo je to odstupanje od ukusa. Unutrašnji hram ili cela. ukrašen vencem mermernih cvetova. otkriva istočnjačko ‡ verovatno asirsko ‡ poreklo ovog lika.$175$ Ove strpljive žene verovatno vode poreklo od nosačica korpi sa Orijenta. kao i svoje korintske kapitele. Jedno krilo bilo je posvećeno Ateni Polias i čuvalo njen stari kip. Nabori su savršeni. tamo je bila i velika svetiljka čija se vatra nije nikada gasila i koju je Kalimah. što bi Fidija verovatno zabranio. Različite namene ove građevine odredile su i njen plan i uništile njeno jedinstvo. a prirodna savijenost kolena daje utisak lakoće: ali čak i ove čvrste žene izgledaju jedva dovoljno jake da bi prenele onaj osećaj snažnog i pouzdanog potpornja koji daje najfinija arhitektura. Iktin je uz pomoć Kalikrata i pod generalnim nadzorom Fidije i Perikla počeo da gradi novi hram Atene Partenos.siromaštvo. za koji su pobožni vernici verovali da je pao s neba. bio je poduprt sa tri posebna trema. u Maloj Aziji. Severni i istočni trem držali su vitki jonski stubovi. bila je dovršena jedva polovina hrama. Partenon Godine 447. lepi kao i svi stubovi ove vrste. uz podsticaj konzervativaca koji su se plašili da će antički heroji Erehtej i Kekrop. drugo je bilo posvećeno Erehteju i Posejdonu. umesto da je okružen objedinjavajućim peristilom. Južni portiko bio je čuveni Trem devojaka ili Karijatida.$174$ U severnom tremu bio je savršeni portal. On je bio započet posle Periklove smrti. a jedna rana Karijatida u Tralesu. U celi je bio primitivni drveni kip Atene.

dok se površine dodira ne bi spojile tako glatko. Sve ove krivine bile su suptilne ispravke optičke iluzije koja bi inače ostavljala utisak kao da se linije stilobata uležu u centru. stubovi da se od osnove nagore smanjuju. U Posidoniji visina stuba bila je četiri puta njegov promer. i tokom vremena ovo ime jednog dela je kao nekom vrstom arhitektonske metafore primenjeno za celinu. Stil je bio čisti dorski i klasično jednostavan. ovde je bila pet. išaran žilama gvozdene granulacije. sužavao prema vrhu i naginjao prema centru svoje kolonade. a ugaoni stubovi da su tanji i nagnuti ka napolje. Metope nisu bile sasvim četvrtaste. tako da oko posmatrača sa jednog kraja ma koje pretpostavljene linije na istom nivou nije moglo da vidi drugu polovinu linije. Projekat je bio pravougaonog oblika. Dimenzije su bile skromne: 228 /x/ 101 /x/ 65 stopa. da granica između tambura postane skoro nevidljiva. preovladao u svakom delu zgrade./ton parthenon/. sa svim merama u određenom odnosu na promer stuba. kao Polikletov kanon. Nije korišćen malter. Iktin je odabrao beli mermer sa planine Pentelik. Takva usklađivanja zahtevala su značajno poznavanje . jer Grci nisu marili za kružne ili konične oblike. Verovatno da je sistem proporcije. svaki ugaoni stub bio je neznatno deblji od ostalih. blokovi su isklesani tako precizno i tako fino obrađeni da je svaki kamen držao onaj sledeći kao da su jedno. zato u grčkoj arhitekturi nije bilo luka. Tamburi stuba bili su izbušeni da bi ih mogao spojiti mali čep od drveta masline i omogućiti svakom tamburu da se okreće na onom ispod njega sve dotle. već su bile projektovane tako da izgledaju četvrtaste odozdo. Svaka horizontalna linija stilobata i entablature bila je zavijena naviše prema svom centru. mada su ga grčki arhitekti morali poznavati. Svaki stub se proširivao (tri četvrt inča u promeru) od osnove ka sredini. a nova forma uspešno se uklapala između spartanske snage i atičke elegancije.

koja je punila nektarom pehare Olimpljana. Grka i Amazonki. U levom uglu četiri konjske glave ‡ blistavih očiju. ženskog Hermesa. one po savršenstvu ne odgovaraju reljefima friza na celi. sa penom na ustima od brzine ‡ najavljivale su izlazak sunca. kao u aktuelnoj fizici. Ovde su ponovo konji. Ove ploče očigledno su delo mnogih ruku i neujednačene veštine. ne valja.matematike i optike i bile su samo jedna od onih mehaničkih odlika koje su hram činile savršenim jedinstvom nauke i umetnosti.$176$ džin sposoban za filozofsku meditaciju i civilizovani odmor. dahtavih nozdrva. a ovde su bile i tri impozantne "Parke". gledaocu je omogućeno da vidi rođenje Atene iz Zevsove glave. kao da ublažavaju dvosmislenu apsurdnost čoveka. kao i ležeće figure koje su. ovih osam konja najbolji su u istoriji skulpture. iznad ulaza. U Partenonu. dok je u desnom uglu mesec terao svoje kočije ka zalasku. svaka prava linija bila je krivina. U devedeset i dve metope nalazili su se visoki reljefi koji su još jednom pričali o borbi "civilizacije" protiv "divljaštva" u ratovima između Grka i Trojanaca. predstavljale skromne reke Atine. Ovde je bila i veličanstvena "Heba". iako su neke od glava Kentaura Rembranti u kamenu. svaki je deo u suptilnoj kompoziciji težio ka centru. Ovde je bio snažni ležeći "Tezej". U zabatnim trouglima bile su grupe statua isklesane plastično i herojske veličine. Na zapadnom zabatu Atena se takmiči sa Posejdonom za vlast nad Atikom. i. zatim fina figura Iride. Lapita i Kentaura. boginja mladosti. Rezultat je bila određena fleksibilnost i gracioznost koje kamenu daju život i slobodu. džinova i bogova. sa naborima koji se pripijaju. Na istočnom zabatu. Možda su muške figure suviše . a ipak ih nosi vetar ‡ jer Fidija smatra da vetar. sa nerealističnom veličanstvenošću. Iznad jednostavnog arhitrava protezale su se naizmenično serije triglifa i metopa. koji ne pomera tkaninu neke haljine. kao na slici.

Možda je bila greška što je tako izuzetan reljef postavljen tako visoko. a muzičari na svojim frulama sviraju besmrtne napeve bez zvuka. Jedan deo procesije kreće se duž zapadne i severne strane. Na njemu verovatno atički mladići i devojke iskazuju poštovanje i klanjaju se Ateni na svečani dan Panatenskih igara. lepe devojke i smireni starci nose maslinove grančice i poslužavnike sa kolačima. Retko da su životinje ili ljudi počašćeni takvom brigom umetnika. dok je on klesao. kaže Kanova sa izvesnim preterivanjem. Fidija se izvinio. . "Svi drugi kipovi". unutar trema. muškarci i žene na frizu su privlačniji. ovi su od krvi i mesa".mišićave. devojke visokog ranga nose ritualne i žrtvene posude. da bi se sastali na istočnom pročelju ispred boginje. Lepi vitezovi kreću se u gracioznom dostojanstvu na još lepšim atovima. drugi duž južne strane. žrtve za žrtvovanje kreću se sa otupelim strpljenjem ili ljutitim predosećanjem svoje sudbine. da ga bogovi mogu videti. nesumnjivo sa tračkom ironije u oku. Ovaj najslavniji od svih reljefa protezao se 525 stopa duž vrha spoljnjeg zida cele. dok je običan narod srećan što može da se pridruži pešice. te ljudi nisu mogli da ga dobro vide ili detaljno sagledaju njegovo savršenstvo. kočije nose dostojanstvenike. sluge nose na ramenima krčage svetog vina. krupne žene predaju boginji peplos koji su izatkale i izvezle za nju u dugom očekivanju ovog svetog dana. ali retko da su kipovi grupisani tako prirodno ili su tako vešto prilagođeni prostorima na zabatu koji se sužavaju. umirali. mada najbliži nije izdignut od pozadine više od ostalih. ženske previše široke. ali bogovi su. Međutim. Sa samo dva i četvrt inča reljefa skulptori su bili u stanju da senčenjem i modeliranjem postignu takvu iluziju dubine da jedan konj ili konjanik izgledaju kao da su jedan iza drugoga. koja gordo nudi Zevsu i drugim Olimpljanima gostoprimstvo svog grada i deo svog plena. "su od kamena.

nadvišeni akroterijama od terakote i odvodima za kišu. Mnogi delovi hrama bili su obojeni. kao i ljubav. plavog i crvenog. Skulptura je bila previše fizička i retko dosezala do duše. ne prigušenim bojama već blistavim tonovima žutog. Mermer je bio prevučen bojom od mešavine šafrana i mleka. Partenon je najlepši noću. uostalom. nego što možemo da osetimo njen život. Bilo je u ovome. i mana. kada se kroz svaki prostor sa stubovima pokazuje neki drugi prizor neba. Venci su bili ukrašeni pažljivo izrađenim detaljima. a na zapadnom kraju "Atena Partenos" zaslepljivala je svoje poklonike zlatom svoje odeće ili ih zastrašivala kopljem. njihova forma i duh dovoljno opstaju da bi bili vodič i podsticaj mnogim umetnostima. veliki deo prostora zauzimale su dvospratne dorske kolonade koje su držale krov i delile naos na brod i dva pobočna krila. Mermerni crep na krovu bio je dovoljno prozračan da u brod propusti nešto svetla. Arhitektura je bila usko ograničena u formi i . triglifi i delovi udubljenog dela bili su plavi.$177$ $178$ $179$ Unutrašnjost je bila relativno mala. mnogim generacijama i mnogim zemljama. štitom i zmijama. ukrašena sa četiri stuba u jonskom stilu. metope crvenu. ili mesec dostojan poštovanja. Iza nje je bila Soba devica. jer mada su njena remek-dela jedno po jedno popuštala pred naletom vremena. kao i u svemu što ljudi čine. i svaka figura na njima bila je obojena. friz je imao plavu pozadinu.Ispod božanstava na frizu u sedećem položaju bio je ulaz u unutrašnji hram. a ipak dovoljno nepropustljiv da spreči zagrevanje. Grčka umetnost bila je najveći grčki proizvod. ona nas češće tera da se divimo njenom savršenstvu. ne voli sunce. lišen svojih boja. LJudi priviknuti na nebo Mediterana mogu bolje da podnesu i da uživaju u blistavijim bojama od onih kojima više leži oblačna atmosfera severne Evrope. ili svetlosti zaspalog grada koje se mešaju sa zvezdama. pobožnost. Danas.

čak i savršenstvo postaje opresivno kad odbija da se menja. Nijedan drugi stil. Držala je svoje krovove pomoću nezgrapnih unutrašnjih i superponiranih kolonada. nadmoć razuma bez gušenja osećaja. Ali nikakve mane ne mogu da prevagnu nad činjenicom da je grčka umetnost stvorila klasični stil.$180$ Suština tog stila ‡ ako se tema ovog poglavlja na njegovom kraju može redefinisati ‡ jesu red i forma: umerenost u zamisli. proporcija u delovima i jedinstvo u celini. Dobro je što se oslobađamo Grka. grčki kipovi su i dalje ideal i sve do juče grčki stub dominirao je arhitekturom destimulirajući prikladnije forme. pokušala je samo sa lakšim problemima gradnje i izbegavala teške zadatke kao što su luk i svod. Poglavlje /XV/ USPON UČENOSTI Kulturna aktivnost periklovske Grčke odvija se u tri . Ali dugo posle našeg potpunog oslobođenja nalazićemo poduku i stimulans u toj umetnosti koja je bila život razuma u formi i u tom klasičnom stilu koji je bio najkarakterističniji dar Grčke čovečanstvu.stilu i čvrsto se tokom hiljadu godina držala jednostavnog pravougaonika mikenskog megarona. nije imao toliko uticaja. Pretrpavala je unutrašnjost svojih hramova kipovima čije su dimenzije bile neproporcionalne u odnosu na građevinu i čijoj je ornamentaciji nedostajala jednostavnost i uzdržljivost koju očekujemo od klasičnog stila. mirno savršenstvo koje se zadovoljava jednostavnošću i uzvišenost koja ništa ne duguje dimenziji. izrazu i dekorisanju. u stvari. osim gotike. Na svetovnom planu nije postigla skoro ništa. koji su joj mogli dati veći prostor.

usmerena ne toliko na osvajanje fizičkog okruženja.oblika ‡ umetnost. Za Grke viša matematika nije bila instrument prakse već logike. popularna aritmetika bila je skoro primitivno nespretna. a ne naučnici. i bila je snažno ponovljena u suđenju Sokratu i njegovoj smrti. 10. borba je izbila na videlo i postajala pitanje života i smrti. 5. obrađivana u mnogim varijacijama i oblicima. čak i u Aristofanovom bockanju lišenog poštovanja. Provlačila se kroz periklovsko doba kao glavna tema. Pre periklovskog perioda. 100. Aspasije. drama i filozofija. dva poteza 2. zvučala je nejasno u pobožnosti Eshila. bojište. u drugoj. samo ponekad. 1000 i 10. Jedan uspravni potez označavao je 1. Ali ona je postojala.000 izražavani su početnim slovom grčke reči za . koliko na intelektualnu izgradnju nekog apstraktnog sveta. u trećoj. Pošto organizacija neke religiozne grupe pretpostavlja zajedničku i stabilnu veru. U prvoj. Oko ove teme Periklova Atina je živela svoj duhovni život. U Atini sukob nije uvek bio uočljiv i nije direktno pogađao narodne mase. u jeresi Euripida. naučnici i filozofi nastavljali su svoj posao ne napadajući eksplicitno narodnu veru i ublažujući često borbu korišćenjem starih religioznih izraza kao simbola ili alegorija za svoja nova verovanja. inspiracija je religija. žrtva. najjasnije se čula u skeptičnim raspravama sofista i u materijalizmu Demokrita. Dijagore iz Melosa. tri 3 i četiri 4. svaka religija pre ili kasnije dolazi u opoziciju sa tom pokretnom i promenljivom strujom sekularne misli koju samouvereno zovemo napretkom znanja. kao u optužbi Anaksagore. /I/ MATEMATIČARI Čista nauka u Grčkoj petog veka još je bila služavka filozofije i nju su proučavali i razvijali ljudi koji se bili filozofi. Euripida i Sokrata.

$182$ I opet su to bili pitagorejci čije su studije o paraboli. prim. Hipokrat iz Hiosa (ne lekar) objavio je prvu poznatu knjigu o geometriji i rešio problem Hipokratove lunele. /myrioi/. hiperboli i elipsi izvršile pripremu za epohalno delo Apolonija iz Perge o konusnim presecima. ljudima je verovatno pomagao abakus (računaljka sa kuglicama. Koliko je popularna postala prva slagalica pokazuje se u Aristofanovim "Pticama". Razlomci su za njih bili mučna stvar: da bi radili sa složenim razlomkom svodili su ga na zbir razlomaka uzimajući 1 kao zajednički brojitelj. Hipija iz Elide . /hekaton/. duodecimalni ili seksagezimalni sistem brojanja po dvanaest ili šezdeset. u kojima jedan lik koji predstavlja astronoma Metona ulazi na pozornicu naoružan lenjirom i šestarom i hoće da pokaže "kako vaš krug može da se pretvori u kvadrat!" ‡ tj.). tako je / razbijen na /+/+/+/. opet. Možda su problemi poput ovih naveli kasnije pitagorejce da formulišu doktrinu iracionalnih brojeva i nesamerljivih veličina. Kao naše sopstveno. Ove matematičke metafizičare posebno su privlačila tri problema: kvadratura kruga. njenog jedinstva suptilnosti i jasnoće. uzimajući od Egipćana decimalni sistem brojanja po deset. u astronomiji i geografiji. /deka/. Grčka matematika nije nikada dostigla znak za nulu. a od Vavilonaca. globusima i mapama.$183$ Oko 420. prev. izdala je svoje istočnjačko poreklo. /chiloi/. fascinacije njene deduktivne logike. kako da se nađe kvadrat čija će površina biti jednaka površini datog kruga. trisekcija ugla i dupliranje kocke.broj ‡ /pente/. njene impozantne arhitekture misli. geometrija je za filozofe bila omiljeni predmet proučavanja i to.$181$ U lakšim računanjima. ne toliko zbog njene praktične vrednosti. Oko 440. O grčkoj algebri nemamo nikakvih zapisa iz vremena pre hrišćanske ere. Međutim. koliko zbog njenog teoretskog interesa. kakav imamo na našim časovnicima.

učenik Leukipa i proučavalac vavilonske tradicije. Demokrit iz Abdere najavio je "da me u konstruisanju linija prema datim uslovima niko nije prevazišao. pripisao je poreklo zvezda usijanom sagorevanju i koncentraciji materijala "koji se povlači napred u univerzalnom kretanju kružnog vrtloga". čak ni Egipćani". Oko 410. Ali kada je Anaksagora pokušao da obavi sličan rad u . U Akragantu.postigao je trisekciju ugla pomoću kvadratne jednačine krive. U Eleji je Parmenid najavio sferni oblik Zemlje. učenik Filolaja. Skoro svuda po grčkim kolonijama u petom veku dolazi do naučnog razvoja koji je značajan za period koji je bio skoro bez ikakvih naučnih instrumenata. U Hiosu je Enopid otkrio nagib ekliptike. U Tebi je Filolaj pitagorejac uklonio Zemlju iz centra svemira i sveo je na status jedne od mnogih planeta koje se okreću oko "središnje vatre". koja je uvedena atinskim zakonom na vrhuncu periklovskog doba. bila je deo borbe između religije i nauke. ovo njegovo hvalisanje skoro se može oprostiti jer je napisao četiri knjige o geometriji i našao formulu za površine konusa i piramida. opisao Mlečni put kao mnoštvo malih zvezda i rezimirao astronomsku istoriju kao periodičnu koliziju i uništenje beskonačnog broja svetova. Sve u svemu. U Abderi je Demokrit. Grci su bili onoliko jaki u geometriji koliko su bili slabi u aritmetici. praveći mnoge forme keramičkih i arhitektonskih ornamenata i određujući proporcije i krive linije Partenona. /II/ ANAKSAGORA Zabrana proučavanja astronomije. Empedokle je nagovestio da je svetlosti potrebno izvesno vreme da pređe od jedne tačke do druge. podelio planetu u pet zona i zapazio da Mesec ima uvek svoj sjajni deo okrenut prema Suncu. Geometrija je ušla aktivno čak i u njihovu umetnost. Leukip.

. odgovorio. koje na površini ima ravnice. ili Duhom. koliko je Periklovo prijateljstvo bilo podsticajno. spoljnji sloj od "etra" i unutrašnji od vazduha. pokrenuvši ga u vrtlogu koji rotira i vodeći ga ka razvoju organskih formi. planine i duboke klance. suptilno fizičkim i bliskim izvoru života i pokretu u nama. na njima se "formiraju ljudi i druge životinje koje imaju života." Sunce i zvezde su usijane mase stena: "Sunce je crveno-užarena masa mnogo puta veća od Peloponeza. "Usled tog divljeg kretanja. "Istraživanje sunca. Sunca interpozicijom Meseca. govorio je Anaksagora. kada je imao dvadeset godina. vazduh.$184$ tako je Svetski Duh podario red prvobitnom semenu." Verovatno su druga nebeska tela naseljena kao i Zemlja. ljudi žive u gradovima i obrađuju polja kao i mi". Atina je nastavila tradicije i spekulacije jonske škole. užareni etar koji ju je okruživao otrgnuo je kamenje od Zemlje i rasplamsao ga u zvezde. Ova rotacija razvrstala je seme na četiri elementa ‡ vatru. Anaksimen ga je toliko zainteresovao za zvezde da je. kamenje sa spoljnjeg sloja pada na Zemlju u vidu meteora. vodu i zemlju ‡ i razdvojila svet u dva sloja koja se obrću. "Do pomračenja Meseca dolazi interpozicijom Zemlje.. I kao što duh daje red haosu naših postupaka.Atini. On je došao iz Klazomene oko 480. kada ga je neko upitao za cilj života. Iz unutrašnjeg ili gasovitog sloja naše planete sukcesivne kondenzacije ." Zanemario je svoju očevinu da bi sastavio kartu Zemlje i neba i upao u bedu dok je atinska inteligencija njegovu knjigu "O prirodi" proglasila najvećim naučnim delom veka. prožetog /nous/-om. bio haos različitog semena (/spermata/). meseca i neba." Kada njihovo obrtno kretanje počne da popušta. godine pre naše ere. Mesec je užareno čvrsto telo. Svemir je prvobitno. on prima svoje svetlo od Sunca i najbliži je Zemlji od svih nebeskih tela. raspoloženje ljudi i Skupštine prema slobodnom istraživanju bilo je isto toliko neprijateljsko.

zemlju i kamenje. nije mogao da nađe neki drugi način da ovoga oslabi. Atinjani bi mu možda oprostili ove /aperçus/ (opažanja.proizvele su oblake. objašnjavajući događaje iz prirode i istorije. kao Euripidova /deus ex machina/. a . jedino što su mu dali nadimak /nous/. Ali kada Kleon. Čovek se razvio iznad drugih životinja jer mu je njegovo uspravno držanje oslobodilo ruke za hvatanje stvari. Ova dostignuća ‡ osnove meteorologije. "grom nastaje sudarom oblaka. tačno objašnjenje pomračenja. zanemario svoj /nous/. prev. a posle toga jedni od drugih. otkriće indirektne svetlosti Meseca i evoluciona koncepcija životinjskog i ljudskog života ‡ učinila je Anaksagoru istovremeno Kopernikom i Darvinom svog doba. Atinjani su ga neko vreme dobrodušno prihvatali. demagoški suparnik Perikla. Kada je Periklu donet ovan sa jednim rogom nasred čela i neki prorok ovo protumačio kao natprirodni znak. racionalna hipoteza o planetarnom kretanju. Količina materije nikada se ne menja. možda su sumnjali da je ovaj /nous/. vlage i vrućine. ali sve forme nastaju i prolaze. vremenom će planine postati more. podigao je protiv Anaksagore zvaničnu tužbu za bezbožnost zbog toga što je opisao Sunce (koje je za narod još uvek bilo bog) kao masu užarenog kamenja. Anaksagora je dao da se lobanja životinje rascepi i pokazao da je mozak. Aristotel primećuje da je Anaksagora svuda tražio prirodna objašnjenja. prim.) da nije. a munja njihovim trenjem". Razne forme i predmeti sveta nastaju sve određenijim agregacijama homogenih delova (/homoiomeria/). bio sredstvo za spasavanje autorove kože. Svi organizmi bili su prvobitno stvoreni od zemlje. izrastao naviše ka centru i tako proizveo taj usamljeni rog. Vetrovi nastaju zbog razređivanja atmosfere proizvedenog toplotom sunca. vodu. umesto da ispuni obe strane lobanje. On je izazivao proste ljude dajući prirodna objašnjenja meteorima i sveo mnoge mitske likove na personifikovane apstrakcije.

a Egejska ostrva moru koje se povuklo. Kako je dvanaest lunarnih meseci činilo samo 360 dana. Pošto je ovo godinu produžilo za deset dana." Umro je nekoliko godina kasnije. čak su i meseci. Zaostalost Atinjana u astronomiji ogledala se u njihovom kalendaru. zavisno od granica. gde se izdržavao podučavajući filozofiju. izgleda. izneo pretpostavku da su Mediteran i Crveno more bili ranije povezani kod Sueca. Anaksagora je pobegao u Lampsak na Helespontu. bio osuđen. i svaka od četiri moguće tačke za početak nove godine usvojena je negde u Grčkoj. Skilak iz Karije (521-485) istražio je celu obalu Mediterana i Crnog mora. Grci su svake osme godine izostavljali po jedan mesec. Grčkog kalendara nije bilo: svaki grad imao je svoj sopstveni.$186$ Kada mu je stigla vest da su ga Atinjani osudili na smrt. rekao je: "Priroda je već odavno osudila i njih i mene. nije .insistirao je na ovom slučaju tako uporno. u sedamdeset i trećoj godini. menjali svoje ime. oni su konačno stigli do godine od 365 dana. Na ovaj neverovatno zaobilazni način. Grčki geolozi pripisali su nastanak Gibraltarskog moreuza zemljotresu koji je rascepio kopno. svake druge godine dodavali su trinaesti mesec da bi kalendar doveli u sklad sa suncem i godišnjim dobima. a Eshil je izneo verovanje svog vremena da je Sicilija otrgnuta od Italije potresom. a godine po suncu. a pošto je ostajalo četiri dana viška. Nijedan se Grk. Anaksagora je tačno objasnio da godišnje poplave Nila nastaju usled proletnjeg topljenja snega i kiša u Etiopiji. Solon je uveo običaj da meseci naizmenično imaju dvadeset i devet i trideset dana. Atički kalendar računao je mesece po mesecu. da je filozof.$187$ U međuvremenu je u nauci o Zemlji postignut skroman napredak. uprkos hrabre Periklove odbrane. podeljeno u tri nedelje ("dekade") od kojih je svaka imala deset (povremeno devet) dana.$185$ Pošto nije imao volje za kukutu. Ksant iz Lidije je oko 496.

Empedokle i drugi izložili su teoriju o evoluciji čoveka od nižih oblika života i opisali polagani napredak čoveka od divljaštva do civilizacije. Sekularna medicina u Grčkoj petog veka formirala se u četiri velike škole: u Kosu i Knidu u Maloj Aziji. Već 520. Ova terapija iz hrama kombinovala je empirijsku medicinu sa impresivnim ritualom i čaranjima koji su dopirali do mašte pacijenta i oslobađali je. njegovi profani sledbenici Asklepijadi odbijali su religiozna sredstva. fizika je ostala nerazvijena. čitamo o lekaru Demokedu. mada zakrivljenosti na Partenonu pokazuju značajno poznavanje optike. iako rođen u . Koliko nam je poznato. Krajem petog veka mape mediteranskog sveta bile su u Atini uobičajena stvar. delio medicinske počasti sa racionalnim praktičarom Akronom.usudio na tako pustolovno istraživačko putovanje kao što je to učinio Kartaginjanin Hano sa flotom od šezdeset brodova. U Akragantu je Empedokle. a delom čudotvorac. Mada su obe grupe svoje poreklo pripisivale Asklepiju. Pitagorejci su oko 450. delom filozof. najavili najtrajniju od grčkih naučnih hipoteza ‡ atomsku strukturu materije. krenuvši kroz Gibraltar dužinom od oko 2. koji je. verovatno su koristili i hipnozu i neke oblike anestezije.600 milja niz zapadnu obalu Afrike (oko 490). Svetovna medicina takmičila se sa ovom crkvenom. nisu govorili o čudesnim izlečenjima i postepeno su medicinu postavili na racionalnu osnovu. u Krotonu u Italiji i na Siciliji. /III/ HIPOKRAT Epohalni događaj u istoriji grčke nauke tokom periklovskog doba bio je uspon racionalne medicine. a lečenje bolesti i dalje su obavljali sveštenici Asklepijevog hrama. Čak i u petom veku grčka medicina bila je u velikoj meri povezana sa religijom.

Krotonu. koliko nam je poznato. U Knidu je dominantna ličnost bio Eurifron. Samosu i Suzi. izlečio Darija i kraljicu Atosu i vratio se u rodni grad da bi tamo proveo svoje poslednje dane. Po Suidinom kratkom životopisu. U Krotonu je i pitagorejska škola dala najčuvenije grčke lekare pre Hipokrata. locirao optički živac i Eustahijevu trubu. NJegov učitelj. koji je sastavio medicinski rezime poznat kao "Knidske sentencije". koji nisu voleli Hipokratovu sklonost da "prognozu" zasniva na opštoj patologiji. On je prvi od Grka. uprkos njihovih udaljenih domova. praktikovao medicinu u Egini. Hipokrat je izgleda bio istaknuti lekar svog vremena. Rano u petom veku objavio je delo "O prirodi" (/peri physeos/) ‡ uobičajeni naslov u Grčkoj za generalnu raspravu o prirodnim naukama. Između škola iz Kosa i Knida besneo je neveseli rat. pripisao mnoge bolesti konstipaciji i postao slavan kao uspešan opstetičar. jer su Kniđani. označio mozak kao centralni organ misli i pitagorejski definisao zdravlje kao sklad delova tela. vršio disekciju životinja. postali su veliki prijatelji i možda je "nasmejani filozof" imao određenog udela u sekularizaciji medicine. objasnio pleuritis kao bolest pluća. razvio je njegovu veštinu navikavajući ga da se oslanja na ishranu i . objasnio fiziologiju sna. On je rođen na Kosu iste godine kada i Demokrit. po nekoj vrsti filozofske pravde. Na kraju. Herodik iz Selimbrije. Atini. ali on je očigledno kasno ime u dugom nizu sekularnih lekara čije je poreklo izgubljeno iza horizonta istorije. Alkmeona su zvali stvarnim ocem grčke medicine. Hipokrat je bio sin lekara i odrastao je i obavljao praksu među hiljadama invalida i turista koji su dolazili da se "podvrgnu lečenju mineralnom vodom" u toplim izvorima Kosa. mnogi od kniđanskih zapisa našli su put do Hipokratove zbirke. insistirali na pažljivoj klasifikaciji svakog oboljenja i njegovo lečenje po određenim načelima.

Esej o "Svetoj bolesti" direktno napada teoriju da oboljenja izazivaju bogovi. dok je veliki lekar umro u osamdeset i trećoj godini života. sve bolesti. kao u raspravi u "Režimu". Epilepsija. kaže autor. To su udžbenici za lekare. "Prognostika". Veliki deo materijala je fragmentaran i ima labavu aforističnu formu. U izboru ima priličan broj besmislica. Ova četrdeset i dva klinička izveštaja jedini su primeri svoje vrste za sledećih sedamnaest vekova. Hipokrat je stekao takvu reputaciju da su vladari kao Perdika iz Makedonije i Artakserks /I/ iz Persije poslali po njega da bi isprobao svoju veštinu u zaustavljanju velikog pomora. kao pomoć savetuje se molitva. Od svih ovih pisanih beležaka samo je četiri. priznajući da su se u šezdeset odsto slučajeva oboljenja ili njihovo lečenje pokazali fatalni.vežbu. saveti za svetovnjake. a ne na lekove. izveštaji istraživanja i promatranja. po opštem mišljenju. ostatak /Corpus Hippocraticum/ ("Hipokratova zbirka") je od niza autora između petog i drugog veka pre naše ere. predavanja za studente. Istorijska uloga Hipokrata i njegovih naslednika bila je oslobođenje medicine od religije i filozofije. NJegov prijatelj Demokrit posramio ga je proživevši jedan vek. povremeno na rubu heraklitske opskurnosti. Među "Aforizmima" je i čuvena primedba "Život je kratak. Ništa u medicinskoj literaturi nije moglo da bude heterogenije od zbirke rasprava koje su se od starina pripisivale Hipokratu. "Režim akutnih oboljenja" i monografija "O ranama na glavi". a pokazali su i visoki nivo poštenja. Povremeno. ali verovatno ne više od onoga što će se u budućnosti naći u raspravama i istorijama naših dana. klinički izveštaji o zanimljivim slučajevima i eseji sofista zainteresovanih za naučne ili filozofske aspekte medicine. koju su ljudi . iz pera Hipokrata ‡ "Aforizmi". ali opšti ton "Zbirke" je odlučni oslonac na racionalnu terapiju. a umetnost lečenja duga". imaju prirodne uzroke.

priznajući vrednost religije. mesta" na zdravlje. žute žuči i crne žuči. U tom pokretu za emancipaciju medicine može se osećati uticaj sofista. Šarlatani i nadrilekari. gde god da se nastani. Ova teorija nadživela je sve ostale medicinske hipoteze iz starina. uživa u najsavršenijem zdravlju.objašnjavali opsednutošću demonom. "izuzev posle jela ili vežbanja. protiv misterije i zasićen mitom. govore nam. sastavljeno od krvi.. Telo je. "Čovek hladnoći može da se izloži sa poverenjem". Pošto se smatralo da ponašanje "telesnih sokova" zavisi od klime i ishrane. sluzi. filozofija je na grčku terapiju uticala tako snažno da se nauka morala boriti protiv filozofskih. ali boreći se da svet razume racionalno. Natalna infekcija hipokratske medicine filozofijom javlja se u nekad čuvenoj doktrini o "telesnim sokovima". Hipokrat insistira da u medicini nema mesta filozofskim teorijama i da lečenje mora da se sprovodi pažljivim posmatranjem i tačnim zapisivanjem posebnih slučajeva i činjenica. čovek.. zapaljenje pluća i malarija. da se ne bi otkrilo njihovo potpuno neznanje. skrivali su se i zaklanjali iza praznoverja i nazivali ovu bolest svetom. i zaista. ali realističan. a najčešća oboljenja u Grčkoj bila su prehlada. vode. Hipokrat (?) je napisao kratku raspravu o "Odnosu vazduha." Lekar naučnik. nije izuzeta: "LJudi i dalje veruju u njeno božansko poreklo zato što je ne mogu razumeti. u nedostatku tretmana koji bi pomogao. kaže Hipokrat. bol je pomanjkanje ili suvišak jednog od "telesnih sokova" ili njegova izolovanost od ostalih.. napuštena je tek u prošlom veku.." Duh Hipokrata bio je tipičan za periklovsko vreme ‡ maštovit. Za telo nije dobro da ne bude izloženo zimskoj hladnoći. ali je rešen da koristi iskustvo. a možda se transmigracijom održala i u današnjoj doktrini o hormonima ili sekretima žlezda. kao i teoloških prepreka. u kome su ovi elementi u pravilnoj srazmeri i međusobno izmešani. On vrednost eksperimenta ne shvata u potpunosti. .

masažu i hidroterapiju. sredstva za povraćanje. naučiće kroz iskustvo da predvidi efekte različitih stanja tela i biće u stanju da iz prvih faza predvidi dalji tok bolesti. povratne trodnevne i četvorodnevne groznice. voda i priroda tla. "Zbirka" sadrži odlične kliničke slike epilepsije. Najslabija tačka u hipokratskoj medicini bila je dijagnoza. a auskultacija je bila direktna. Hipokrat je posebno voleo "prognozu": dobar lekar. Rasprave o "Režimu" okreću se preventivnoj medicini. Većina bolesti dostiže krizu u kojoj će se okončati ili bolest ili pacijent. "Živite zdravim životom". snaga i konstitucija tela ‡ čini glavnog izlečitelja. U "Zbirci" nema pomena o velikim boginjama. Do infekcije. šarlahu ili sifilisu. groznica se konstatovala jednostavnim dodirom. Ako u ovim krizama prirodna toplota tela može da savlada bolesnu materiju i izluči je. savetuje Hipokrat. Izgleda da merenja pulsa nije bilo. U svakom lečenju priroda ‡ tj. supozitorije. upale oka i tuberkuloze pluća.proučavaće efekte koje vetrovi i godišnja doba. osim zbog epidemije ili nesrećnog . difteriji. puštanje krvi. dolazi kod šuge. parenje. "i verovatno se nećete razboleti. pacijent je izlečen. masti. karakteristični je element hipokratske teorije. skoro pitagorejska kalkulacija dana. kako se smatralo. imaju na lokalno stanovništvo. Problemi sa kožom lečeni su sumpornim kupkama i stavljanjem ulja dobijenog iz džigerice delfina. babinje groznice i dnevne. a nema ni jasnog pomena tifusa. verovao je. Zato hipokratsko lečenje malo koristi lekove i uglavnom se oslanja na svež vazduh. sve što lekar može da učini to je da ukloni ili umanji prepreke prirodnoj odbrani i oporavku. ospicama. epidemijskog parotitisa. klizmu. kada će se kriza pojaviti. Grčka farmakopeja bila je utešno mala i sastojala se uglavnom od purgativa. zagovarajući "prodijagnozu" ‡ pokušaj da se uhvate prvi simptomi bolesti i ista uguši u zametku. stavljanje kupica.

skalpele. a neki tamošnji kipovi očigledno su modeli koji ilustruju metode za smanjenje dislokacije kuka. "O srcu". mozak smatra sedištem svesti i misli. razmeštaj prirodnog i veštačkog svetla. "Kroz njega mislimo. mada je vojska među svojim osobljem imala i hirurge.slučaja. čistoću ruku. Empedokle je shvatio da je srce centar vaskularnog sistema i opisao ga kao organ kojim se /pneuma/. Hipokratska rasprava "O lekaru" daje detaljna uputstva za pripremu prostorije za operaciju. Mali muzej u Epidauru sačuvao nam je stare forcepse. položaj pacijenta. Anatomija i fiziologija su u Grčkoj napredovali polako i mnogo toga dugovali ispitivanju životinjskih iznutrica prilikom gatanja. Jedna mala brošura. brigu o instrumentima i njihovo korišćenje. a Diogen je znao važnost pulsa. osim ako nema jako suvi želudac"." Često se. u "Hipokratskoj zbirci" opisuje srčane pregrade. Iz ovih i drugih odlomaka jasno je da je grčka medicina u . Jedna zavetna pločica iz Asklepijevog hrama u Atini pokazuje torbu na sklapanje sa skalpelima raznih oblika. Ako se razbolite." Hirurgija je najvećim delom bila nespecijalistička aktivnost naprednih lekara opšte prakse. sonde. katetere i spekule. loše od dobrog. itd. jer "što više nezdravo telo hranimo. "Zbirka". prepisuje post. Opšte uzevši. ili životni dah (kiseonik?) nosi kroz krvne sudove u svaki deo tela. "čovek treba da uzme samo jedan obed na dan. u osnovi slične onima koji se koriste danas. Sinesije sa Kipra i Diogen sa Krita dali su opis vaskularnog sistema. Hipokratska literatura beleži trepanaciju. a opisano lečenje dislokacije ramena ili vilice "moderno" je po svemu. čujemo i razlikujemo ružno od lepog. vidimo. pravilan režim daće vam najbolju priliku za oporavak. zavijanje rana. to ga više ozleđujemo". po Alkmeonu. ako to snaga pacijenta dozvoljava. osim anestezije. velike srčane sudove i njihove zaliske.

Hipokratovim danima postigla veliki napredak. Higijom i Panakejom i svim bogovima i boginjama. najbolji od ovakvih državnih lekara. On je bio i učitelj i praktičar. ali je zahtevala zadovoljavajući dokaz o šegrtovanju ili učenju kod priznatog lekara. veliki broj sveznajućih amatera. kao. Grci su se neizvesnostima medicine svetili šalama kojih je bilo skoro isto toliko kao i onih koje ne priznaju brak. Čim bi se nastanili na jednom mestu. kao i drugi narodi. lekarem Asklepijem. Hipokrat je. trpela od ove nečasne ili nekompetentne manjine. Svoga ću učitelja ovoga znanja poštovati kao svoje roditelje. a budu . otvorili bi "ijatrije" ‡ "lečilišta". Žena lekara bilo je mnogo i one su se uglavnom angažovale u bolestima svog pola. "Hipokratova zakletva" Kunem se Apolonom. ističući lekarsku etiku. i tehnički i društveno. ili urede ‡ i lečili pacijente. već prema potrebi. recimo. primali su dva talenta (12. kao i uvek. i. Profesija je. davaću mu šta mu u životu bude trebalo. Država nije tražila nikakvu javnu proveru potencijalnih praktičara. Gradske vlade usklađivale su društvenu i privatnu medicinu angažujući doktore da se brinu o javnom zdravlju i pružaju medicinsku pomoć siromašnima. Bilo je. selili iz grada u grad kao sofisti iz njihovog vremena ili propovednici iz našeg. tamo ili u njihovom domu. Demoked. kao i u svim generacijama.000 dolara) godišnje. a čuvena zakletva koja mu se pripisuje$188$ možda je stvorena da bi osigurala lojalnost studenta prema svom nastavniku. podigao profesiju na viši nivo. Do tada. mnogo nadrilekara i. da ću se svim svojim silama i savešću pridržavati ove zakletve i ove obaveze. neke od njih napisale su stručne rasprave o nezi kože i kose. njegovu ću decu smatrati svojom braćom. Grčki lekari su se. naravno. pozivajući ih za svedoke.

li hteli učiti ovu umetnost podučavaću ih bez ugovora i plate. Puštaću da sudeluju kod predavanja i obuke i u svom ostalom znanju moju decu i decu moga učitelja. Učiću i đake koji se budu ugovorom obavezali i ovom zakletvom zakleli, ali nikog drugog. Svoje propise odrediću prema svojim snagama i znanju u korist bolesnika i štitiću ga od svega što bi moglo naškoditi i naneti nepravdu. Nikome neću, makar me zato i molio, dati smrtonosni otrov, niti ću mu za njega dati savet. Isto tako neću dati ženi sredstvo za uništenje ploda. Čisto ću i pobožno živeti i izvršavati svoju umetnost. Neću operisati nego ću to prepustiti onima koji se time bave. U koju god kuću stupim, radiću na korist bolesnika, kloneći se nehotičnog oštećenja, naročito zavođenja žena i muškaraca, robova i slobodnih. Šta pri svom poslu budem saznao ili video, kao i u saobraćaju sa ljudima, ukoliko se ne bude smelo javno znati, prećutaću i zadržati tajno. Budem li održao ovu zakletvu i ne budem li je prekršio, neka mi bude sretan život i uspešna umetnost, neka steknem slavu i ugled kod ljudi sve do dalekih vremena. Prekršim li ovu zakletvu i zakunem li se pogrešno, neka me zadesi protivno. Lekar, dodaje Hipokrat, treba pristojno da izgleda, treba lično da bude čist, a njegova odeća uredna. On mora uvek da ostane miran i nastoji da njegovo ponašanje ispuni pacijenta poverenjem. On mora pomno da pazi na sebe i... kaže samo ono što je apsolutno potrebno... Kada uđete u sobu bolesnika, vodite računa o tome kako sedite, o uzdržljivosti, sređenosti odeće, odlučnom načinu izražavanja, kratkoći govora, držanju, taktičnom ponašanju pred bolesnikom... samokontroli, prekoru zbog ometanja, spremnosti da učinite ono što se mora... Pozivam vas da ne budete suviše bezobzirni, već da

pažljivo uzmete u obzir bogatstvo ili imetak svog pacijenta. Ponekad treba da svoje usluge date besplatno; a ako se ukaže prilika da svoju uslugu ukažete strancu koji je u finansijskim neprilikama, pružite mu punu pomoć. Jer tamo gde ima ljubavi prema čoveku, tamo je ima i prema zanatu. Ako pored svega ovoga lekar proučava i upražnjava filozofiju, on postaje ideal svoje profesije; jer "lekar koji je ljubitelj mudrosti jednak je bogu". Grčka medicina ne pokazuje neki suštinski napredak u poređenju sa medicinskim i hirurškim znanjima Egipta hiljadu godina pre raznih "očeva medicine"; u pogledu specijalizacije izgleda da je grčki razvoj podbacio u odnosu na egipatski. Gledano sa druge strane, Grke moramo visoko da cenimo, jer sve do devetnaestog veka naše ere nije bilo značajnijeg napretka u odnosu na njihovu praksu i teoriju u medicini. Grčka nauka bez preciznih instrumenata za posmatranje i bez eksperimentalnih metoda uznapredovala je uglavnom onoliko koliko se moglo očekivati. Ona bi postigla i više da je religija i filozofija nisu uznemiravali i obeshrabrivali. U vreme kada su mnogi mladi Atinjani sa oduševljenjem proučavali astronomiju i komparativnu anatomiju, napredak nauke kočili su mračnjački zakoni i progoni Anaksagore, Aspasije i Sokrata; a čuveno "okretanje" Sokrata i sofista od eksternih problema prema unutrašnjem svetu, od fizike ka etici, odvuklo je grčku misao od problema prirode i evolucije ka pitanjima metafizike i morala. Nauka je mirovala jedan vek, dok se Grčka predavala čarima filozofije. Poglavlje /XVI/

SUKOB FILOZOFIJE I RELIGIJE /I/ IDEALISTI Periklovo doba ličilo je na naše po raznovrsnosti i nesređenosti misli i po izazovu koji je upućivalo svakom tradicionalnom merilu i verovanju. Ali nijedno doba nije nikada dostiglo Periklovo po broju i veličini svojih filozofskih ideja ili po žestini i zanosu sa kojima se o njima debatovalo. U staroj Atini govorilo se o svim pitanjima koja i danas uzbuđuju svet i to sa takvom slobodom i žarom da je čitava Grčka, osim omladine, bila time uznemirena. Mnogi gradovi ‡ pre svega Sparta ‡ zabranili su javne diskusije o filozofskim problemima "zbog zavidljivosti i sukoba i beskorisnih diskusija" (kaže Atenej) "koje one izazivaju". Ali u periklovskoj Atini "dragoceno svetlo" filozofije zaokupilo je maštu obrazovanih klasa; bogati ljudi otvorili su svoj dom i salone kao u doba francuske prosvećenosti; filozofe su veličali, a vešto iznetim argumentima aplaudirano je kao i snažnim udarcima na Olimpijskim igrama. Kada je 432. ratu rečima dodat i rat mačevima, uzbuđenje atinskog duha pretvorilo se u groznicu u kojoj je iscrpljena sva trezvenost misli i rasuđivanja. Groznica je posle Sokratovog mučeništva neko vreme popustila ili se iz Atine prelila u druge centre grčkog života; čak i Platon, koji je upoznao njen vrhunac i njenu krizu, postao je posle šezdeset godina nove igre iscrpljen i zavideo je Egiptu na nenarušenoj ortodoksnosti i mirnoj stabilnosti njegove misli. Ovakvo oduševljenje neće spoznati nijedno doba pre renesanse. Platon je bio kulminacija razvoja koji je počeo sa Parmenidom; on je bio Hegel Parmenidovom Kantu; i mada je rasipno izricao osude, svog metafizičkog oca nikada nije prestao da poštuje. U malom gradu Eleji, na zapadnoj obali Italije, 450. godina pre Hrista, počela je za Evropu ona

filozofija idealizma koja će kroz sve naredne vekove voditi uporni rat protiv materijalizma.$189$ Misteriozni problem znanja, različitost između noumena i fenomena, između neviđenog realnog i nerealnog viđenog, ubačena je u topionički lonac evropske misli i tamo će se kuvati ili polagano vreti kroz grčke i srednjovekovne dane sve dok u Kantu ponovo ne eksplodira u filozofskoj revoluciji. Kao što je Kanta "probudio" Hjum, tako je Parmenida na filozofiju podstakao Ksenofan; možda je njegov duh bio jedan od mnogih koje je uzdrmala Ksenofanova izjava da su bogovi mit i da postoji samo jedna realnost, koja je i svet i Bog. Parmenid je studirao i sa pitagorejcima i apsorbovao nešto od njihove strasti za astronomiju. Ali on se nije izgubio u zvezdama. Kao većina grčkih filozofa bio je zainteresovan za tekuće događaje i državu; Eleja mu je poverila da za nju napravi zbornik zakona, koji joj se toliko dopao da je od svojih sudija tražila da ubuduće sve slučajeve sude po tom zakoniku. Verovatno sebi za razonodu u svom aktivnom životu sastavio je filozofsku poemu "O prirodi" od koje je ostalo oko 160 stihova, dovoljno da zažalimo što Parmenid nije pisao prozu. Pesnik najavljuje, sa iskricom ironije, da mu je boginja otkrila da su sve stvari jedno; da su pokret, promena i razvoj nerealni ‡ priviđenja površnog, kontradiktornog, nepouzdanog čula; da ispod ovih čistih privida leži nepromenljivo, homogeno, nedeljivo, nerastvorivo, nepokretno jedinstvo, koje je jedino Biće, jedina Istina i jedini Bog. Heraklit je rekao /Panta rei/, sve se stvari menjaju; Parmenid je rekao /Hen ta panta/, sve su stvari jedno i nikada se ne menjaju. Povremeno, kao Ksenofan, on govori o tom Jednom kao univerzumu i naziva ga sferoidnim i konačnim; povremeno, u idealističkoj viziji, on poistovećuje Biće i Misao i peva, "Mišljenje i Biće su jedno", kao da hoće da kaže da za nas stvari postoje samo ukoliko smo ih svesni. Početak i kraj, rođenje i smrt, formiranje i razaranje, imaju samo

forme; ono Jedno Realno ne počinje nikada i nikada se ne završava; nema postojanja, postoji samo Biće. Promena je takođe nerealna, ona pretpostavlja prolaz nečega od negde gde jeste do negde gde nema ništa, ili je prazan prostor; ali praznog prostora, nebića, ne može biti; praznine nema; Jedno ispunjava svaki kutak i pukotinu sveta, i zauvek je na istom mestu.$190$ Ne bi trebalo očekivati da će ljudi sve ovo slušati sa strpljenjem; i očigledno je parmenidska nepromenljivost postala meta hiljade metafizičkih napada. Značaj Parmenidovog suptilnog sledbenika, Zenona iz Eleje, ležao je u pokušaju da pokaže da su ideje o pluralitetu i pokretu, bar teoretski, isto tako nemoguće kao Parmenidovo nepokretno Jedno. Kao vežbu iz izopačenosti i da bi zabavio omladinu, Zenon je objavio knjigu paradoksa, od kojih je do nas dospelo devet i od kojih će tri biti dovoljne. "Prvo", rekao je Zenon, svako telo, da bi se pomerilo do tačke A mora stići do B, sredinu svog puta prema A; da bi stiglo do B, mora stići do V, sredine svog puta prema B; i tako dalje do beskonačnosti. Pošto bi za ovaj beskonačni niz kretanja bila potrebna beskonačnost vremena, kretanje bilo kog tela do bilo koje tačke nemoguće je u konačnom vremenu. "Drugo", kao varijanta prvog, brzonogi Ahil ne može nikada da pretekne sporu kornjaču; jer čim Ahil stigne do tačke koju je kornjača zauzimala, u istom trenutku kornjača se sa ove tačke pomerila. "Treće", strela koja leti u stvari miruje; jer u svakom trenutku svog leta ona je na samo jednoj tački u prostoru, to jest, nepokretna, njeno kretanje, ma koliko za čula stvarno, logično je i metafizički nestvarno.$191$ Zenon je došao u Atinu oko 450, možda sa Parmenidom, a grad spreman za primanje utisaka uzbunio je svojom veštinom da svaku vrstu filozofske teorije svede na apsurdne posledice. Timon iz Flijunta opisao je

Neodoljivu snagu jakog Zenona Što dvostrukim jezikom svakoga sruši. Ovaj presokratovski obad bio je (u relativnom smislu, koji usled našeg nepoznavanja prošlosti dajemo takvim frazama) otac logike, kao što je Parmenid za Evropu bio otac metafizike. Sokrat, koji je kritikovao Zenonov dijalektički metod, oponašao ga je tako predano da su ljudi morali da ga ubiju da bi imali duševni mir. Zenonov uticaj na skeptične sofiste bio je odlučujući i na kraju je njegov skepticizam trijumfovao sa Pironom i Karneadom. U starosti, postavši čovek "velike mudrosti i učenosti" žalio se što su filozofi njegove obesne intelektualne šale iz mladosti primali suviše ozbiljno. NJegova poslednja lakomislenost ispala je za njega fatalnija: kada se pridružio pokušaju da se tiranin Nearh iz Eleje smakne sa vlasti, bio je osujećen i uhapšen, mučen i ubijen. Patnje je podnosio hrabro, kao da je već tada vezivao svoje ime sa stoičkom filozofijom. /II/ MATERIJALISTI Kao što je Parmenidovo poricanje kretanja i promene bilo reakcija protiv fluidne i nestalne metafizike Heraklita, tako je njegov monizam bio protivudar atomizmu kasnijih pitagorejaca. Jer ovi su razvili teoriju broja svog osnivača u doktrinu da su sve stvari sastavljene od brojeva u smislu nedeljivih jedinica. Kada je Filolaj iz Tebe dodao da se "sve stvari događaju iz potrebe i iz harmonije" sve je bilo spremno za Atomsku školu u grčkoj filozofiji. Oko 435. Leukip iz Mileta došao je u Eleju i studirao kod Zenona; tamo je, možda, čuo o atomizmu broja pitagorejaca, jer Zenon je neke od svojih najsuptilnijih paradoksa usmerio

na ovu doktrinu o pluralizmu. Leukip se konačno nastanio u Abderi, uspešnoj jonskoj koloniji u Trakiji. Od njegovog direktnog učenja ostao je samo jedan fragment: "Nijedna stvar ne postaje bezrazložno, nego sve postaje iz razloga i nužnosti." Verovatno je Leukip razvio pojam praznine, ili praznog prostora, u odgovoru na Zenona i Parmenida; na taj način on se nadao da pokret učini teoretski mogućim i čulno stvarnim. Svemir, govorio je Leukip, sadrži atome i prostor i ništa drugo. Atomi koji su u vrtlogu bacani unaokolo nužno padaju u prve forme svih stvari, kao da se priključuju sličnima; na taj način su nastale planete i zvezde. Sve stvari, čak i ljudska duša, sastavljene su od atoma. Demokrit je bio učenik ili saradnik Leukipa u razvoju atomističke filozofije u zaokruženi sistem materijalizma. NJegov otac bio je bogat i ugledan čovek u Abderi; od njega je, kažu, Demokrit nasledio sto talenata (600.000 dolara), od kojih je najveći deo potrošio na putovanja. Nepotvrđene priče vode ga čak do Egipta i Etiopije, Vavilonije, Persije i Indije. "Od svojih savremenika", kaže on, "ja sam putovao po najvećem delu zemlje u potrazi za stvarima koje su najudaljenije i video sam većinu podneblja i zemalja, i čuo najveći broj mislilaca".$192$ U beotijskoj Tebi ostao je dovoljno dugo da bi usvojio Filolajev atomizam broja. Kada je potrošio novac postao je filozof, živeo jednostavno, posvetio se studijama i kontemplaciji i rekao, "Radije bih otkrio jednu jedinu demonstraciju" (u geometriji) "nego seo na presto Persije." U njemu je bilo neke skromnosti jer se klonio dijalektike i diskusije, nije osnovao nikakvu školu i živeo je u Atini, a da nije postao poznat nijednom tamošnjem filozofu. Diogen iz Laerte daje dugački spisak njegovih publikacija iz matematike, fizike, astronomije, navigacije, geografije, anatomije, fiziologije, psihologije, psihoterapije, medicine, filozofije, muzike i umetnosti.

Trasil ga je nazivao /pentathlos/ u filozofiji, a neki njegovi savremenici dali su mu čak ime Mudrost (/sophia/). NJegov raspon bio je širok kao i Aristotelov, njegov stil visoko cenjen kao i Platonov. Frensis Bekon ga je u jednom trenutku nazvao najvećim među antičkim filozofima. On počinje kao Parmenid kritikom čula. Iz praktičnih razloga moramo im verovati; ali onog trenutka kada počinjemo da analiziramo njihove dokaze vidimo kako sa spoljnjeg sveta skidamo sloj po sloj boje, temperature, ukusa, slasti, prijatnosti, gorčine i zvuka koji čula stavljaju na njega; ovi "sekundarni kvaliteti" su u nama ili u ukupnom procesu percepcije, a ne u objektivnoj stvari; u gluvom svetu pad šume neće proizvesti buku, a okean, ma koliko gnevan, neće nikada grmeti. "Po ustaljenom pravilu (/nomos/) slatko je slatko, gorko je gorko, vruće je vruće, hladno je hladno, boja je boja; ali u stvari postoje samo atomi i praznina." Otuda nam čula daju samo nejasno znanje, ili mišljenje; pravo znanje dolazi samo istraživanjem i razmišljanjem. "Zaista, mi ništa ne znamo. Istina je pokopana duboko... Mi ništa ne znamo sigurno, već znamo samo promene koje u našem telu proizvode sile koje na njega deluju." Svi osećaji potiču od atoma koje odašilje predmet i koji padaju na naše organe čula. Sva čula su oblici dodira. Atomi koji sačinjavaju svet razlikuju se po liku, veličini i težini; svi imaju tendenciju prema dole; iz kružnog kretanja koje sledi slični atomi kombinuju se sa sličnima i stvaraju planete i zvezde. Atome ne vodi nikakav /nous/, ili inteligencija, njih ne svrstava nikakva empedoklovska "ljubav" ili "mržnja" već njima upravlja potreba ‡ prirodno dejstvo inherentnih uzroka. Slučaja nema; slučaj je fikcija izmišljena da prikrije naše neznanje. Kvantitet materije ostaje uvek isti; ništa se od nje ne stvara, ništa ne uništava; menjaju se samo kombinacije atoma. Međutim, forme su bezbrojne; čak i svetovi postoje u "beskonačnom"

broju, nastajući i nestajući u neprekidnom spektaklu. Organska bića pojavila su se prvobitno od vlažne zemlje. Sve u čoveku načinjeno je od atoma; duša je sastavljena od sićušnih, glatkih, okruglih atoma, kao što su i atomi vatre. Um, duša, životna toplota, vitalni princip, svi su oni jedno te isto; oni nisu ograničeni na ljude i životinje već su razasuti širom sveta; a u čoveku i u drugim životinjama mentalni atomi pomoću kojih mislimo raspoređeni su po celom telu.$193$ Međutim, ovi fini atomi koji sačinjavaju dušu najplemenitiji su i najčudesniji deo tela. Mudar čovek negovaće misao, oslobodiće se strasti, praznoverja i straha i tražiće skromnu sreću koju ljudski život ima na raspolaganju u kontemplaciji i razumevanju. Sreća ne dolazi od spoljnjih dobara; čovek "mora da se navikne da izvore uživanja nađe u sebi." "Kultura je bolja od bogatstva... Nikakva moć i nikakvo blago ne mogu da prevagnu nad širinom našeg znanja." Sreća je ćudljiva, a "čulno zadovoljstvo pruža samo kratko zadovoljenje"; čovek dolazi do trajnijeg osećaja zadovoljstva postizanjem mira i spokojstva duše ("ataraksija"), dobrog raspoložanje ("eutimija"), umerenosti ("metriopatija") i izvesnog reda i simetrije života ("biosimetrija"). Od životinja možemo mnogo da naučimo ‡ "od pauka predenje, od lastavice građenje, od slavuja i labuda pevanje"; ali "snaga tela je plemenita samo kod tegleće marve, a snaga karaktera je plemenitost čoveka". Tako Demokrit, kao jeretici viktorijanske Engleske, podiže na svojoj skandaloznoj metafizici veoma podnošljivu etiku. "Dobra dela ne treba činiti zbog prinude, već iz uverenja; ne zbog nade u nagradu, već radi njih samih... Čovek koji čini zlo treba da se stidi više pred samim sobom nego pred celim svetom." On je ilustrovao vlastita pravila i možda opravdao svoje savete tako što je živeo do svoje sto i devete ili, kao što neki kažu, samo do devedesete godine. Diogen iz Laerte

priča da je Demokritu, kada je u javnosti čitao svoje najvažnije delo, /megas diakosmos/, ili "Veliki svetski poredak", grad Abdera dao sto talenata (600.000 dolara); ali možda je Abdera izvršila devalvaciju svoje valute. Kada ga je neko upitao za tajnu njegove dugovečnosti, on je odgovorio da svakog dana jede med i svoje telo kupa uljem. Konačno, pošto je poživeo dovoljno dugo, stao je da smanjuje svoje obroke svakog dana jer je odlučio da sebe postepeno izgladni do smrti. "Bio je previše star", kaže Diogen, i izgledao kao da je na samrti. NJegova sestra je jadikovala da će umreti za vreme svečanosti Tesmoforije, što će je sprečiti da obavi svoje dužnosti prema boginji. I tako joj je naložio da bude dobro raspoložena i da mu svakog dana donese tople hlebove (ili malo meda). I stavljajući ih u nozdrve održao se u životu za vreme svečanosti. Ali kada su tri dana praznika prošla, on je umro bez bola, kako nas Hiparh uverava, proživevši sto i devet godina. NJegov grad mu je priredio državnu sahranu i Timon Atinjanin ga je slavio. On nije osnovao nikakvu školu; ali za nauku je formulisao njenu najčuveniju hipotezu i dao filozofiji sistem koji su svi drugi napadali a on ih je sve preživeo i ponovo se javljao u svakoj generaciji. /III/ EMPEDOKLE Idealizam vređa čula, materijalizam dušu; jedan objašnjava sve osim sveta, drugi sve osim života. Da bi se ove poluistine sjedinile bilo je potrebno da se nađe neki dinamički princip koji bi mogao da posreduje između strukture i rasta, između stvari i misli. Anaksagora je tražio takav princip u kosmičkom umu; Empedokle ga je tražio u inherentnim silama koje su vodile evoluciji. Ovaj Leonardo iz Akraganta rođen je u godini Maratona, u

bogatoj porodici čija strast za konjskim trkama nije obećavala filozofiju. Neko vreme studirao je kod pitagorejaca, ali u svojoj razuzdanosti odao je nešto od njihove ezoteričke doktrine i bio isteran. On je pojam transmigracije primio veoma ozbiljno i objavio sa poetskom naklonošću da je "u prošlim vremenima bio mladić, devojka i rascvetali grm; ptica, da, i riba koja pliva ćuteći kroz duboko more". Osudio je uzimanje životinjske hrane kao oblik kanibalizma; jer zar nisu te životinje reinkarnacije ljudskih bića? Svi su ljudi, kako je verovao, nekada bili bogovi, ali su svojom krivicom, zbog neke prljavštine i nasilja, izgubili svoje mesto na nebu; i on je bio siguran da u svojoj duši oseća najavu prednatalne božanstvenosti. "Od kakve sam se slave, od kakvog neizrecivog blaženstva spustio da po ovoj zemlji lutam sa smrtnicima!" Ubeđen u svoje božansko poreklo, stavio je na noge zlatne sandale, odenuo se u grimiznu odeću i ovenčao glavu lovorovim vencem; on je bio, kako je uz skromnost objasnio svojim zemljacima, miljenik Apolona; samo pred svojim prijateljima priznao je da je bog. Tvrdio je da ima natprirodnu moć, izvodio je magične rituale i nastojao da magijom od drugog sveta sazna tajne ljudske sudbine. Ponudio je da leči bolesti vračanjem rečima i izlečio toliko ljudi da je narod upola verovao u ono što tvrdi. On je u stvari bio učeni lekar, sa obiljem sugestija u medicini i vešt u psihologiji medicinske veštine. Bio je sjajan besednik; on je "izmislio", kaže Aristotel, principe retorike i predao ih Gorgiji, koji ih je proširio u Atini. On je bio inženjer koji je oslobodio Selinunt od epidemije tako što je isušio močvare i promenio tokove reka. Bio je hrabar državnik koji je, iako sam aristokrata, poveo narodnu pobunu protiv uskogrude aristokratije, odbio položaj diktatora i uspostavio umerenu demokratiju. Bio je pesnik i napisao "O prirodi" i "Očišćenja" u tako odličnim stihu da su ga

Aristotel i Ciceron rangirali visoko među pesnicima, a Lukrecije mu polaskao imitirajući ga. "Kada je dolazio na Olimpijske igre", kaže Diogen iz Laerte, "bio je predmet opšte pažnje, tako da nikoga sa njim nisu upoređivali". Možda je ipak, na kraju krajeva, bio bog. Preostalih 470 stihova daju nam samo nesigurne aluzije njegove filozofije. On je bio eklektik i u svakom sistemu video mudrost. On je osuđivao Parmenidovo opšte odbijanje čula i pozdravljao svako čulo kao "put ka razumevanju". Osećaj nastaje zbog odlivanja čestica koje polaze od predmeta i padaju na "pore" (/poroi/) čula; zato svetlosti treba vremena da od sunca dođe do nas. Zemlja prouzrokuje noć jer preseca sunčeve zrake. Sve stvari sastoje se od četiri elementa ‡ vazduha, vatre, vode i zemlje. Na njih deluju dve osnovne sile, privlačnost i odbijanje, LJubav i Razdor. Ove sile proizvode svet stvari i istoriju beskonačnim kombinovanjem i odvajanjem elemenata. Kada dominira LJubav ili tendencija kombinovanja, materija se razvija u biljke i organizmi sve više i više poprimaju formu. Baš kao što transmigracija tka sve duše u jedan životopis, tako u prirodi nema oštre distinkcije između jedne vrste ili roda i drugoga; na primer, "Kosa i lišće i debelo perje ptice i ljuska koja se formira na čvrstim udovima, ista su stvar." Priroda proizvodi svaku vrstu organa i oblika; LJubav ih sjedinjuje, ponekad u monstruoznosti koje nestaju zbog neprilagodljivosti, ponekad u organizme sposobne da se razmnožavaju i suoče se sa uslovima opstanka. Sve više forme razvijaju se od nižih. U početku su oba pola u istom telu; onda se rastavljaju i svaki žudi da se ponovo sjedini sa onim drugim.$194$ Ovom procesu evolucije odgovara proces razdvajanja, u kojem Razdor, ili snaga deljenja, ruši složenu strukturu koju je izgradila LJubav. Organizmi i planete polako se vraćaju u sve primitivnije forme, sve dok se sve stvari ponovo ne stope u praiskonsku i amorfnu masu. Ovi

naizmenični procesi razvijanja i propadanja nastavljaju se u beskonačnost, u svakom delu i u celini; dve sile kombinovanja i razdvajanja, LJubav i Razdor, Dobro i Zlo, bore se i uravnotežuju jedna drugu u ogromnom univerzalnom ritmu Života i Smrti. Toliko je stara filozofija Herberta Spensera. Mesto Boga u ovom procesu nije jasno, jer kod Empedokla je teško da se činjenica odvoji od metafore, filozofija od poezije. Ponekad on identifikuje božanstvo sa samom kosmičkom sferom, ponekad sa životom svog života, ili duhom svog duha; ali on zna da nećemo nikada moći da formiramo pravu ideju o osnovnoj i originalnoj kreativnoj sili. "Ne možemo približiti Boga da bismo ga videli svojim očima i uhvatili rukama... Jer on nema ljudsku glavu pripojenu udovima tela, niti dve ruke koje vise sa njegovih ramena; on nema ni stopala ni kolena ni dlakavih delova tela. Ne; on ima samo um, sveti i neizrecivi um, koji sija celim svemirom brzim mislima." I Empedokle zaključuje mudrim i umornim savetom starosti: Slabe i ograničene su moći usađene u udove čoveka; mnogo jada pada na njih i otupljuje oštricu misli; kratko je trajanje života u smrti kroz koji se muče. Onda su odnete; poput dima nestaju u vazduhu; a ono što sanjaju znaju da je samo ono malo na koje je svaki od njih slučajno nabasao dok je lutao svetom. A ipak se svi hvale da su naučili sve. Tašte lude! Jer šta je ono, to nijedno oko nije videlo, ni uho čulo, niti se može shvatiti umom čoveka. U poslednjim godinama života postao je izrazitiji propovednik i prorok, okupiran teorijom reinkarnacije i preklinjao svoje bližnje da okaju krivicu koja ih je isterala iz neba. Sa probranom mudrošću Bude, Pitagore i Šopenhauera opominjao je ljudski rod da se uzdrži od braka, rađanja potomstva i boba. Kada su 415. Atinjani opsedali

Sirakuzu, Empedokle je učinio šta je mogao da bi pomogao njen otpor i time je uvredio Akragant, koji je mrzeo Sirakuzu neprijateljstvom srodnika. Prognan iz svog rodnog grada, otišao je na kontinentalni deo Grčke i, kako neki kažu, umro u Megari. Ali Hipobot, kaže Diogen iz Laerte, priča kako je Empedokle, pošto je vratio u život ženu koju su smatrali mrtvom, napustio gozbu na kojoj se slavilo njeno vraćanje u život, nestao i više nikada nije bio viđen. Legenda kaže da je skočio u vatreno ždrelo Etne kako bi umro ne ostavljajući za sobom ni traga i na taj način potvrdio svoje božansko poreklo. Ali elementarna vatra ga je odala; ona je izbacila njegove bronzane papuče i ostavila ih, kao teške simbole smrtnosti, na rubu kratera. /IV/ SOFISTI Treba prigovoriti onima koji misle o Grčkoj kao sinonimu Atine, da niko od velikih helenskih mislilaca pre Sokrata nije pripadao tom gradu, a samo Platon posle njega. Sudbina Anaksagore i Sokrata pokazuje da je religijski konzervatizam bio jači u Atini nego u kolonijama, gde je geografska udaljenost raskinula neke od veza tradicije. Možda bi Atina ostala mračnjačka i netolerantna do tačke gluposti da nije bilo razvoja kosmopolitske trgovačke klase i dolaska sofista u Atinu. Debate u Skupštini, suđenja pred "helijejom" i, sa pojavom logike, sve veća potreba za sposobnošću da se misli i da se govori jasno i ubedljivo, udružila se sa bogatstvom i znatiželjom imperijalnog društva stvarajući u Atini tražnju za nečim što je do pojave Perikla bilo nepoznato ‡ formalnim visokim obrazovanjem iz književnosti, govorništva, nauke, filozofije i državništva. Toj tražnji je na početku udovoljeno ne organizovanjem univerziteta već preko lutajućih učenjaka koji su

unajmljivali dvorane za predavanja, držali tamo svoje instruktivne kurseve i onda odlazili u druge gradove da bi ih ponovili. Neki od tih ljudi, kao Protagora, nazivali su sebe "sofistima", odnosno "učitelji mudrosti". Reč je prihvaćena kao ekvivalent današnjeg "profesora univerziteta" i nije sadržavala nikakvu nedoličnu konotaciju sve dok konflikt između religije i filozofije nije doveo do konzervativnih napada na sofiste, a komercijalizam nekih od njih izazvao Platona da pomrači njihovo ime optužujući ih za prljavu sofistiku, što joj se i danas pripisuje. Možda je javnost prema tim učiteljima osećala neku nejasnu nesimpatiju već od njihovog prvog pojavljivanja, pošto su njihove skupe instrukcije iz logike i retorike mogli da kupe samo imućni i zato što im je to davalo prednost prilikom njihovih parnica pred sudom. Tačno je da su poznatiji sofisti, kao najumešniji praktičari u svim oblastima, naplaćivali sve što bi svoje pokrovitelje uspeli da ubede da treba da plate; to je krajnji zakon cene svuda. Protagora i Gorgija, kažu nam, tražili su deset hiljada drahmi (10.000 dolara) za obrazovanje samo jednog učenika. Ali beznačajniji sofisti zadovoljavali su se mnogo umerenijim honorarima; Prodik, čuven širom Grčke, tražio je za pohađanje njegovih kurseva od jedne do pedeset drahmi. Protagora, najpoznatiji među sofistima, rođen je u Abderi jednu generaciju pre Demokrita. Za života bio je poznatiji od ovog drugog, a i uticajniji; njegovu reputaciju možemo da slutimo po oduševljenju koje su izazvale njegove posete Atini.$195$ Čak i Platon, koji često namerno nije bio fer prema sofistima, poštovao ga je, i opisao kao čoveka snažnog karaktera. U dijalogu, koji je po njemu dobio ime, platonski, Protagora je prikazan mnogo bolje od na raspravu spremnog mladog Sokrata; Sokrat tu govori kao sofista i Protagora se ponaša kao gospodin i filozof,

nikada ne gubi hladnokrvnost, nikada nije ljubomoran zbog briljantnosti nekog drugoga, nikada ne prima raspravu previše ozbiljno i nikada nije željan da govori. On priznaje da svoje učenike uči razboritosti u privatnim i javnim pitanjima, urednom upravljanju kućom i porodicom, umetnosti retorike ili ubedljivom govoru i sposobnosti da razumeju i upravljaju državnim poslovima. On brani svoje visoke honorare govoreći da je njegov običaj da, kada učenik prigovori zbog sume koju traži, pristane da prihvati kao adekvatan bilo koji iznos koji učenik smatra odgovarajućim u svečanoj izjavi pred nekim svetilištem ‡ odvažni postupak za učitelja koji sumnja u postojanje bogova. Diogen iz Laerte ga optužuje da je prvi koji "naoružava diskutante oružjem sofizma", optužba koja bi se dopala Sokratu; ali Diogen dodaje da je Protagora "bio takođe prvi koji je izmislio ovu vrstu argumenta koja se zove sokratska" ‡ što se možda Sokratu ne bi svidelo. Jedna od njegovih mnogobrojnih odlika bila je što je osnovao evropsku gramatiku i filologiju. Raspravljao je o pravom korišćenju reči, kaže Platon, i bio prvi koji je razlikovao tri roda imenica i neka glagolska vremena i načine. Ali njegov glavni doprinos bio je u tome što je sa njim, a ne sa Sokratom, počelo subjektivno stanovište u filozofiji. Za razliku od Jonjana, bio je manje zainteresovan za stvari nego za misao ‡ tj. za ceo proces osećaja, percepcije, razumevanja i izraza. Dok Parmenid nije prihvatao da je osećaj vodič do istine, Protagora ga je, kao Lok, prihvatio kao jedino sredstvo znanja i odbio da prizna bilo kakvu transcendentalnu ‡ nadčulnu ‡ stvarnost. Ne može se naći nikakva apsolutna istina, rekao je Protagora, već samo istine koje se odnose na određene ljude pod datim uslovima; kontradiktorne tvrdnje mogu da budu isto tako tačne za različite osobe ili u različita vremena. Svaka istina, dobrota i lepota je relativna i subjektivna; "čovek je mera svih stvari ‡ onih koje jesu, da

jesu, i onih koje nisu, da nisu". Kada Protagora najavljuje ovaj jednostavan princip humanizma i relativnosti, sa stanovišta istorije ceo svet počinje da podrhtava; sve ustanovljene istine i principi pucaju; individualizam je našao glas i filozofiju; a natprirodne osnove društvenog reda prete da se istope. Dalekosežni skepticizam koji se podrazumeva u ovoj čuvenoj izjavi mogao je ostati teoretski i bezbedan da ga Protagora nije za trenutak primenio na teologiju. Među grupom istaknutih ljudi u domu nepopularnog slobodnog mislioca Euripida, Protagora je pročitao raspravu čija je prva rečenica u Atini izazvala uzbunu. "Što se bogova tiče, ne znam da li postoje ili ne, ili kakvi su. Mnoge stvari sprečavaju nas da znamo: tema je nejasna, a i kratak je raspon našeg života smrtnika." Atinska Skupština, uplašena ovim zloslutnim uvodom, proterala je Protagoru, naredila svim Atinjanima da predaju sve primerke njegovih dela koje možda poseduju i spalila ih na tržnici. Protagora je pobegao na Siciliju i, kako priča govori, usput se udavio. Gorgija iz Leontine nastavio je ovu skeptičnu revoluciju, ali je imao dovoljno zdravog razuma da najveći deo života provede izvan Atine. NJegova karijera bila je tipična za grčki savez između filozofije i državništva. Rođen oko 483, studirao je filozofiju i retoriku kod Empedokla i postao na Siciliji tako čuven kao govornik i učitelj govorništva da ga je Leontina 427. poslala kao ambasadora u Atinu. Na Olimpijskim igrama 408. privukao je veliku gomilu ljudi govorom kojim je pozvao zaraćene Grke da međusobno sklope mir da bi se jedinstveno i sa pouzdanjem suočili sa ponovo oživelom persijskom silom. Putujući od grada do grada, izlagao je svoje stavove u tako eufuistički kićenom besedničkom stilu, tako simetrično protivrečnom u ideji i frazi, tako fino izbalansiranom između poezije i proze, da nije imao teškoća da privuče studente koji su mu

nudili po sto mina za kurs instrukcija. NJegova knjiga "O prirodi" nastojala je da dokaže tri uznemiravajuće propozicije: (1) Ništa ne postoji; (2) ako bi nešto postojalo, bilo bi nespoznatljivo; i (3) ako bi nešto bilo spoznatljivo, znanje o tome ne bi se moglo preneti od osobe osobi.$196$ Samo je ovo ostalo od Gorgijinih dela. Kad se nauživao gostoprimstva i nadobijao honorara u mnogim državama, naselio se u Tesaliji i bio toliko mudar da najveći deo svog velikog bogatstva potroši pre smrti. Živeo je, kako nas svi autoriteti uveravaju, do starosti od bar sto i pet godina; a jedan antički pisac kaže nam da "mada je Gorgija dostigao starost od sto i osam godina, njegovo telo nije bilo oslabilo od starosti već je do kraja života bio zdrav, a njegova čula mladalačka". Ako su sofisti zajedno činili raštrkani univerzitet, Hipija iz Elide bio je univerzitet sam za sebe i predstavljao tipičnog polimatu (osoba velike i raznovrsne učenosti, prim. prev.) u svetu u kojem znanje još nije bilo tako veliko da bude iznad dosega jednog uma. Predavao je astronomiju i matematiku i dao izvorne doprinose geometriji; bio je pesnik, muzičar i govornik; držao je predavanja o književnosti, moralu i politici; bio je istoričar i postavio temelje grčke hronologije sakupivši spisak pobednika na Olimpijskim igrama; Elida ga je slala kao poslanika u druge države; znao je toliko veština i zanata da je svojim rukama pravio svu svoju odeću i ukrase. NJegov rad na filozofiji bio je mali, ali značajan: protestovao je protiv degenerativne izveštačenosti gradskog života, stavljao prirodu nasuprot zakona i nazvao zakon tiraninom čovečanstva. Prodik sa Keosa nastavio je Protagorin rad na gramatici, utvrdio delove jezika i dopao se starijoj generaciji basnom u kojoj je Herakla predstavio kako daje prednost radišnoj Vrlini umesto lakomislenom Poroku. Drugi sofisti nisu bili tako pobožni: Antifon iz Atine sledio je Demokrita u materijalizam i ateizam i

definisao pravdu kroz korisnost; Trasimah iz Halkedonije (ako smemo da prihvatimo Platonove reči) poistovetio je pravo i moć i rekao da uspeh nitkova baca sumnju na postojanje bogova. Sve u svemu, sofisti se moraju rangirati među najvitalnije faktore u istoriji Grčke. Oni su za Evropu izmislili gramatiku i logiku; razvili su dijalektiku, analizirali forme argumenta i naučili ljude kako da otkriju i praktikuju pogrešne zaključke. Sledeći njihov podsticaj i primer, među Grcima je zavladala strast za rezonovanjem. Primenom logike na jezik unapredili su jasnoću i preciznost misli i olakšali tačno prenošenje znanja. Zahvaljujući njima proza je postala književna forma, a poezija nosilac filozofije. Oni su analizu primenjivali na sve; odbijali su da poštuju tradicije koje nisu mogle da se podrže dokazima čula ili logikom razuma; i odlučno su sudelovali u racionalističkom pokretu koji je konačno međi intelektualcima slomio staru veru Helade. "Po opštem mišljenju" njegovog doba, kaže Platon, "svet i sve životinje i biljke... i nežive materije potekle su od... nekog spontanog i neinteligentnog uzroka". Lisija priča o ateističkom društvu koje je sebe nazivalo "kakodemonima", ili \avolji klub, i koje se namerno sastajalo i obedovalo na praznike određene za post. Pindar je, na početku petog veka, prihvatao delfijsko proročište pobožno; Eshil ga je branio politički; Herodot ga je, oko 450, stidljivo kritikovao; Tukidid ga je, na kraju veka, otvoreno odbacivao. Eutifron se žalio da su mu se, kada je u skupštini govorio o proročanstvima, ljudi smejali kao zastareloj budali. Sofiste za sve ovo ne treba ni kriviti niti im ovo pripisivati u zaslugu; mnogo toga bilo je u vazduhu i predstavljalo prirodni rezultat sve većeg bogatstva, dokolice, putovanja, istraživanja i spekulacije. NJihova

Stari ljudi žalili su zbog nestajanja domaće jednostavnosti i vernosti i zbog traženja zadovoljstva ili bogatstva bez kontrole i ograničenja religije. Objavljivanje relativnosti znanja nije ljude učinilo skromnim. isticanje znanja podiglo je obrazovni nivo Grka. bio je snažan podsticaj za misao. Ali u ovim skromnim granicama sofisti su dezintegraciju nehotice ubrzali. svaki pametni mladić mogao je sada da se oseća kadrim da sudi moralnom zakonu svog naroda. kao što bi trebalo već je navelo svakog pojedinca da sebe smatra merom svega. Većina njih. ali oni svojim učenicima nisu preneli tradicije ili mudrost koja ih je činila ili ih održala razumno čestitim uprkos njihovog otkrivanja sekularnog porekla i geografske promenljivosti morala. bogatstvo samo za sebe. izuzev zavisnika ljudske ljubavi prema novcu. kao što je Protagora učinio jednu generaciju pre Sokrata. Definisanje morala ili ljudske vrednosti pomoću znanja. Razlika između Prirode i konvencije i spremnost beznačajnijih sofista da tvrde da je ono što Priroda dozvoljava dobro. zadaje završni udarac puritanizmu i stoicizmu. bez pomoći filozofije. potkopala je stare oslonce grčkog morala i ohrabrila mnoge eksperimente u načinu življenja. ali nije razvijalo inteligenciju tako brzo kao što je oslobađalo intelekt. bili su ljudi visokog karaktera i pristojnog života. da ga odbaci ako ga ne razume i ne odobrava. bez obzira na običaj ili zakon.uloga u rušenju morala takođe je bila pre kontributivna nego osnovna. ali destabilizirajući udarac za karakter. Platon i Tukidid govore o misliocima i javnim ličnostima koji su odbacivali moral . NJihovo kolonijalno poreklo možda ih je navelo da potcene vrednost običaja kao mirne zamene za silu ili zakon u održavanju morala i reda. i onda bude spreman da racionalizuje svoje želje kao vrline jedne emancipovane duše.

smatramo da igra ulogu koja pristaje dobrom i časnom građaninu. Neki su se filozofi i lično pridružili napadu na sofiste. Ovaj beskrupulozni individualizam pretvorio je logiku i retoriku sofista u instrument zakonskih smicalica i političke demagogije i degradirao njihov široki kosmopolitizam u oprezno opiranje da brane svoju zemlju ili spremnost da je bez ikakvih predrasuda prodaju onom koji najviše ponudi. koji svoju mudrost prodaju za novac svakom ko hoće da je kupi. Platon je mogao sebi da dozvoli da se sa ovim pogledom saglasi. ljudi nazivaju sofistima. ali onog koji se sprijatelji sa osobom za koju zna da je dostojna i uči je svemu dobrom što zna. jer ako neko prodaje svoju lepotu ma kome ko želi da je kupi. veruje. ljudi ga nazivaju muškom prostitutkom.kao praznovericu i nisu priznavali nikakvo pravo izuzev snage. ili. On je svoje nepoznavanje gramatike opravdavao time što nije mogao da plati onaj Prodikov kurs od pedeset drahmi već samo onaj od jedne drahme. a pomoću retorike uverljivom. da kažemo. jer on je bio bogat čovek. Religiozno seljaštvo i konzervativni aristokrati počeli su da se saglašavaju sa običnim građaninom urbane demokratije da je filozofija postala opasnost za državu. Isto tako one. prostitutkama mudrosti. smatramo ga mudrim. koji mu je dao samo osnove. Antifone. Isokrat je svoju karijeru . Sokrat ih je osuđivao (kao što će Aristofan da osudi Sokrata) što su grešku pomoću logike učinili prividno istinitom. U jednom nezgodnom trenutku upotrebio je nemilosrdno i indiskretno poređenje: Među nama se. da se lepotom ili mudrošću može raspolagati kako časno tako i nečasno. i prezirao ih je što uzimaju honorare. ali ako se neko sprijatelji sa osobom za koju zna da je njegov časni i vredni poštovalac.

Ali kada pogledamo dva izvora na koje se moramo osloniti za naše . postao uspešan profesor retorike i tražio hiljadu drahmi (1. Silenova maska Prijatno je kada se konačno nađemo licem u lice sa ličnošću koja je tako stvarna kao što je Sokrat. Oni su bili intelektualni predstavnici svog vremena. da bi ustanovili nove institucije namesto onih koje je oslobođeni razum hteo da uništi. deleći njegovu strast prema slobodnom intelektu. bilo bez zle namere. Pritužba zbog honorara bila je nepravedna: bez državne subvencije nije bilo drugog načina za finansiranje višeg obrazovanja. U svakoj civilizaciji dolazi vreme kada se stari načini moraju preispitati ako društvo želi da se prilagodi neodoljivoj ekonomskoj promeni. ali za prilagođavanje nisu uspeli da obezbede i državničku mudrost. a nisu živeli dovoljno dugo. Sokrat. Iz svih delova grčkog sveta donosili su u Atinu nove ideje i izazove i pokrenuli filozofsku svest i zrelost. Aristotel je nastavio sa napadom.000 dolara) za kurs. oni su mislili da oslobađaju robove. sofistu je definisao kao nekoga ko je "samo željan da se obogati pomoću svoje prividne mudrosti". ili mislili dovoljno daleko. Ako su sofisti kritikovali tradiciju i moral to je. naravno. Tragedija je produbljena činjenicom što su obe strane bile u pravu. /V/ SOKRAT 1. Platon i Aristotel bez sofista ne bi bili mogući. kao enciklopedisti francuske prosvećenosti brisali su prošlost koja je umirala veličanstvenim /élan/om. NJihova je zasluga što su snažno podstakli traženje znanja i razmišljanje učinili modernim. i optužio Protagoru da "obećava da će ono što je gori rezon učiniti da izgleda bolji". sofisti su bili instrument ovog preispitivanja.počeo govorom "Protiv sofista".

shvatanje Sokrata. S druge strane. -O. Drugi stari pisci nisu starog mudraca prikazali kao sveca. piše istorijske romane i da se nijedno od ovih dela ne može smatrati istorijom. Herakle! koliko je samo laži ovaj mladi čovek izgovorio o meni!. "neznalica i razvratnik". na osnovu svedočenja svog oca ‡ koji je tvrdio da je poznavao Sokrata ‡ da je filozof bio osoba bez obrazovanja. konkurisao je svom rivalu Aristofanu .Jer Platon je zabeležio mnoge stvari kao Sokratova kazivanja koja on nije nikada izgovorio. verovatno mu nikada nije ni palo na pamet da u budućnosti možda neće biti načina da se u njegovom delu razdvoji mašta od biografije. pričao je. pisac komične poezije. Ali on kroz dijaloge daje tako doslednu sliku svog učitelja. da drugi. počev od Sokratove mladalačke plahosti u "Parmenidu" i njegove drske rečitosti u "Protagori" do prigušenog pijeteta i rezignacije u "Fedonu". "da je Sokrat. neposredni Sokratov učenik.$197$ Ako je Ksenofont pošteno igrao Ekermana Sokratovom Geteu. "Kažu". otkrivamo da jedan od njih. neverovatno da je tako krepostan čovek uznemirio jednu civilizaciju. ako to nije Sokrat. piše imaginativne drame. Platon. onda je Platon jedan od najvećih tvoraca likova u celoj književnosti. što ga je napisao Eshin iz Sfetosa. piše Diogen iz Laerte. Aristotel svrstava Ksenofontove "Spomene o Sokratu" i "Gozbu" u fikciju. Aristoksen iz Tarenta. da. kao da potvrđuje portret dat u ranijim Platonovim dijalozima i priču o filozofovim simpatijama prema Alkibijadu. a Eupolid. Aristotel poglede pripisane Sokratu u "Protagori" prihvata kao autentično sokratovske. imaginarne razgovore u kojima Sokrat vrlo često postaje glasnogovornik Ksenofontovih ideja. možemo samo da kažemo da je pažljivo sakupio najbezopasnije trivijalnosti svog učitelja." Platon ne pretenduje da se drži činjenica. Ksenofont. Nedavno otkriveni odlomci "Alkibijada". oko 318. kada je čuo Platona kako čita "Lisida" uzviknuo.

tako nešto nije bilo moguće. Sudeći prema poprsju u /Museo delle Terme/ u Rimu. Uzimajući u obzir polemičku zajedljivost. a za njega samog govorilo se da je isklesao "Hermesa" i tri "Gracije" koje su stajale blizu ulaza na Akropolj. kako nam pričaju.grdeći velikog smutljivca. Za vreme Peloponeskog rata stekao je kao vojnik nemalu reputaciju: 432. on je priznavao da je njena žalba opravdana i galantno ju je branio pred svojim sinom i prijateljima. Kod kuće. jer je služio kao hoplit (karijera dostupna samo građanima). NJegov otac bio je vajar. pljosnati. a njegov prijatelj Kriton uložio je za njega sedamdeset mina (7. koja ga je grdila što zanemaruje porodicu. što se ostalog tiče. čak i Spartanci su se uplašili. Sokratovo lice zna ceo svet. predstavljen je kao siromašan čovek. Majka mu je bila babica: na njega se odnosila stara šala da je samo nastavio njen zanat. ali u carstvu ideja.000 dolara). umor i hladnoću. radio je kao kamenorezac i vajar. kod Delija je bio poslednji Atinjanin koji je ustuknuo pred Spartancima i izgleda da se spasao zureći u neprijatelja. široki nos. nije bio tipični Grk. Obraćao je mnogo pažnje na vežbanje tela i obično je bio u dobroj fizičkoj kondiciji. istakao se izdržljivošću i hrabrošću i podnosio bez pritužbi glad. 422. kada bi pristajao da ostane. Jedno predanje opisuje ga kao sina nekog roba. jasno je bar da je Sokrat bio čovek omrznut i voljen više od bilo koje druge ličnosti njegovog vremena. U ovim pohodima. Kod Potideje je mladom Alkibijadu spasao život i oružje i odrekao se prava na nagradu za hrabrost u mladićevu korist. kod Delija. Oženio se Ksantipom. izgleda. Brak mu je tako malo smetao da je. Nije bio zainteresovan za putovanja i retko je napuštao grad i njegovu luku. njegova široka glava. kod Amfipolja. uzeo još jednu ženu kada je visoka smrtnost muškaraca u ratu dovela do privremene legalizacije poligamije. borio se kod Potideje. debele usne i gusta . nasledio od oca kuću. pomažući drugima da porode svoje koncepcije. 424.

čitao ne pišući. rekao je: "Koliko ovde ima stvari koje ne želim!" ‡ i osećao se bogatim u svom siromaštvu. "da je Sokrat baš kao maske Silena koje se mogu videti u radionicama vajara sa sviralama i frulama u ustima. ali se obuzdao upitavši se da li taj lepi mladić ima i "plemenitu dušu". ali on im nije ukazivao neko posebno poštovanje. On se zadovoljavao jednostavnom i dronjavom dugom gornjom haljinom koju je nosio tokom cele godine i više je voleo da hoda bos nego da nosi sandale ili cipele. Platon govori o Sokratu i Alkibijadu kao . Mislim i da je on kao Marsija satir. ali bi teško mogao da zadovolji sve te valjane ljude koji ga veličaju. Mogao je da pije gospodski i nije mu bio potreban nekakav bojažljivi asketizam da bi se obuzdao. Za Sokratovo vreme njegov moral je bio odličan. upravo dok svečano izjavljuje svoju ljubav. On se "zapalio" kada je ugledao Harmida. podučavao bez ustaljenog toka. da bi stvari bile još gore. Bio je potpuno lišen želje za posedovanjem koja ljude toliko uzbuđuje. skoro bez bola. Platon i Ksenofont se slažu u opisu njegovih navika i karaktera. Bio je uzor umerenosti i samokontrole. ili onog modernog Skita. i u njima se nalaze kipovi bogova. pio bez opijanja i umro pre nego što je postao senilan. bio je srećan: živeo je bez rada. a oni su napravljeni tako da se mogu otvoriti na sredini. Sve u svemu. Sokrate. Gledajući na pijaci mnoštvo predmeta izloženih na prodaju. mogao je veoma dobro i bez njih i odbijao je poklone i pozive visokih ličnosti i kraljeva.$198$ On nije bio nikakav osamljenik. "Mislim". on priznaje da ima preterano veliki trbuh i nada se da će ga igrom smanjiti. Tolstoja. Ti nećeš poricati. da imaš lice satira. naglašava Alkibijad. voleo je dobro društvo i dopuštao da ga bogati povremeno pogoste." Sokrat ništa ne prigovara. ali beskrajno daleko od toga da bude svetac.brada podseća pre na Solonovog prijatelja stepa Anaharsida.

da nije nikada pogrešio da razlikuje bolje od goreg. jer Arhelaj iz Mileta. on je objasnio poreklo i osnovu morala na racionalističkim . ako ne lično onda po doktrini.. 2. Ili. Arhelaj je počeo kao fizičar. on je "bio zaista najmudriji i najpravedniji i najbolji od svih ljudi koje sam ikada znao". Mada je stari čovek. tako umerenom. Nema dokaza da je Platon izmislio činjenicu i sadržaj Sokratovih sastanaka sa Parmenidom. Ksenofont je o njemu govorio kao "tako pravednom da nije nijednom čoveku naudio ni u najbeznačajnijoj stvari. izgleda. da prosudi karakter drugih i da ih podstakne na vrlinu i čast. tako mudrom. Anaksagorin učenik. a završio proučavanjem morala. koja ga je nagradila pozivom: "Dođi često da me posetiš. bio je izvesno vreme Sokratov učitelj. Galantno je obećao pomoć kurtizani Teodoti. Protagorom. ove odnose uglavnom održavao platonskim. kao što je s dirljivom jednostavnošću rekao Platon. Sokrat je postao student filozofije i neko vreme bio očaran sofistima koji su u njegovoj mladosti preplavili Atinu. Gorgijom. Hipijom i Trasimahom. Portet jednog obada Pošto je bio radoznao i voleo da polemiše. tako da je izgledao kao što bi trebalo da izgledaju najbolji i najsrećniji ljudi". Kada je umro. da nikada nije davao prednost uživanju nad vrlinom..ljubavnicima i opisuje filozofa kako "progoni lepog mladića". došao u Atinu i bio toliko zaražen njegovom dijalektikom da je više nikada nije napustio.." NJegovo dobro raspoloženje i ljubaznost bili su tako neiscrpni da je onima koji su bili u stanju da progutaju njegovu politiku bilo jednostavno da podnesu njegov moral. tako sposobnom.. verovatno je video Zenona kada je ovaj oko 450. Prodikom. Verovatno je znao Anaksagoru. nije mu bilo ispod časti da daje savete homoseksualcima i heterama kako da privuku ljubavnike.

Ono što je verovatno mislio bilo je da nije siguran ni u šta izuzev u čovekovu pogrešivost i da ne postoji utvrđeni i čvrsti sistem dogmi i principa. šta bezbožno. šta je razboritost. a šta ludilo.$199$ I tako je počeo da pretražuje po verovanjima ljudi. s vremena na vreme. kakva je priroda vladanja ljudima i kvaliteti nekoga ko je vešt da nad njima vlada. za koje je mislio da bi se oni koji ih ne znaju mogli s pravom smatrati da nisu bolji od robova". šta je pravedno. i dodirujući druge teme. o onome što se odnosi na ljude. ispitujući sebe i druge. jer život bez pomnog istraživanja nedostojan je čoveka". Svim ovim putevima Sokrat je stigao do filozofije i od tada nalazio svoje "najveće zadovoljstvo u svakodnevnom razgovoru o vrlini. On se od sličnog unakrsnog ispitivanja zaštitio objavivši da ne zna ništa. zahtevajući precizne odgovore i dosledne stavove i ulivajući užas onima koji nisu umeli jasno da misle. a nije". Kada je proročanstvo u Delfima. u gimnazijume. "Niko". olaku generalizaciju ili tajnu predrasudu postavljao je pitanje "Šta je to?" i zahtevao precizne definicije. Predložio je da bude "obad" čak i u hadu i da "otkrije ko je mudar. na Kerofonovo navodno pitanje "Da li je neko mudriji od Sokrata?" dalo navodni odgovor..principima i možda Sokrata skrenuo sa nauke na etiku. Od tog trenutka postavio je sebi pragmatični zadatak da stekne jasne ideje. ali nije znao odgovore.. Stvorio je naviku da ustaje rano i odlazi na tržnicu. palestre ili radionice zanatlija i počne diskusiju sa svakim ko obećava neku podsticajnu inteligenciju ili zabavnu glupost. rekao je. podbadajući ih pitanjima. razmatrajući šta je pobožno. a ko se pravi da je mudar. Sokrat je odgovor pripisao njegovom priznanju neznanja. šta je hrabrost. šta nepravedno. on je znao sva pitanja. skromno je sebe nazivao "amaterom u filozofiji". Za svaki nejasni pojam. "On sam". "Zar nije . "raspravljao bi. a šta kukavičluk.

a da nemam . da odbacuje svaki odgovor. ispitujući dugi niz posebnih primera. sa poznatom sokratovskom ironijom. na to se Protagora. jer nije dovoljno da se smeješ drugima. Osećao je strast prema urednom mišljenju i voleo da klasifikuje pojedinačne stvari prema njihovom rodu. pripremajući time Aristotelov metod definicije kao i Platonovu teoriju ideja. ali njegova rešenost traje samo trenutak. definiciju je zatim ispitao. on je svoj odgovor pretvorio u drugo pitanje i odmah stekao prednost. ostavljao nejasnijom nego što je bila. ili izneo drugu. "Prekor koji mi se često upućuje. ali da ne daje svoj i da rezultati demorališu moral i parališu misao. ponekad. Hipija besni zbog Sokratove neuhvatljivosti: "Tako mi Zevsa!" uzvikuje. Kada je odlučan čovek kao Kritija pokušao da ga ispituje. ili apsurdnost. mirno povlači iz debate. uvodeći time u grčku logiku određenu meru indukcije. vrsti i određenoj razlici. koju je hteo da razjasni. kontradiktornost. U "Protagori" nudi da odgovara umesto da pita. da drugima postavljam pitanja. do potpunije i tačnije definicije. nikada nije davao. jednim pitanjem za drugim. A zamorne pustoši logike on je začinio humorom koji je rano nestao u istoriji filozofije. NJegov metod bio je jednostavan: on je tražio definiciju neke velike ideje. iskusan u igri logike. "nećeš ćuti (moj odgovor) sve dok se ti sam ne izjasniš šta misliš da je pravda. NJegovi protivnici zamerali su mu da ruši. vodio je dalje. koju.put do Atine napravljen za razgovor?" pitao je. obično da razotkrije njenu nekompletnost. međutim. ispituješ i svakoga pobijaš. Ponekad je nastavljao do opšte koncepcije. Voleo je da opisuje dijalektiku kao veštinu pažljivih distinkcija. Često je ideju. razotkrivao je smešne posledice definicije ili mišljenja koje je želeo da razori. Na takve prekore Sokrat odgovara da je on samo babica kao što je bila i njegova majka. a da nikada ne gradi. dok ti sam nisi voljan da navedeš razlog ili daš mišljenje o nekoj temi".

kao i oni za mojim". često je bio sofista u modernom smislu: pun lukavih doskočica i smišljenih trikova. Aristofanove "Oblakinje" prikazuju Sokratove učenike kao da formiraju školu sa stalnim mestom okupljanja. Ali njegove sledbenike nije ujedinjavala nikakva zajednička doktrina. ali mi zabranjuje da rodim" ‡ /deus ex machina/ dostojna njegovog prijatelja Euripida. epikurejstva. a oni žale zbog moje i čeznem za njihovim društvom. I zaista.pameti da sam na njih odgovorim. jer uvek kada se kod mene razvije simpatija prema nekim osobama ja se predajem vatreno i svom svojom dušom ljubavi prema njima i njihovoj uzvratnoj ljubavi i žalim zbog njihove odsutnosti. jer nema veće napasti od ubeđenog logičara. Sokrat je mnogostruko ličio na sofiste i Atinjani su ovo određenje primenili na njega bez oklevanja i obično bez prigovora. "mogao da ti pomognem u potrazi za čašću i vrlinom. izbegavao pitanja kao đak i hrabro mlatio praznu slamu. utapao problem u neodređene analogije. oni su se međusobno toliko razlikovali da su postali vodeće ličnosti najraznovrsnijih filozofskih škola i teorija u Grčkoj ‡ platonizma. kinizma. To je zato što me bog primorava da budem babica. stoicizma. vešto je menjao domet ili značenje izraza. kaže on jednom od njih. Od sofista se razlikovao u četiri stvari: prezirao je retoriku. "Možda bih". Sokrata obično predstavljaju kako podučava kad god nađe nekog učenika ili slušaoca. skepticizma. želeo da jača moral. zato što smo obostrano skloni da volimo. Bio je tu ponosni i skromni . nije tvrdio da podučava nešto drugo već samo veštinu ispitivanja ideja i odbio je da svoje pouke naplaćuje ‡ mada je izgleda od svojih bogatih prijatelja prihvatao povremenu pomoć. Pored svih tih neugodnih mana studenti su ga veoma voleli. Atinjane možemo opravdati što su mu dali kukutu. vrlo je opravdan. a jedan odlomak kod Ksenofonta daje ovoj ideji izgled verodostojnosti.

Tu je bio i Euklid iz Megare. svedočio da "ništa nije bilo od veće koristi nego druženje sa Sokratom i razgovor sa njim. u svakoj prilici. ili u svom srcu . Svestan sam da će me on. koji je od Sokratovog spokojnog prihvatanja zadovoljstva kao dobra izveo doktrinu koju je kasnije razvio u Kireni i koju će Epikur propovedati u Atini. zadivljuju i osvajaju dušu svakog čoveka." Bio je tu Aristip. koji je bio sveden na roba i koga je na Sokratov nagovor otkupio Kriton. a da želeti što manje znači približiti se bogovima što je moguće više. dok ovi isti odlomci tvojih reči.Antisten koji je od svog učitelja preuzeo doktrinu jednostavnosti u životu i potrebama i osnovao školu kinika. koji je sokratovsku dijalektiku izoštrio u skepticizam ‡ poricanje mogućnosti bilo kakvog stvarnog znanja. mada se odrekao filozofije da bi bio vojnik. čak i indirektno.. čak i vrlo dobrog. Bio je tu nemirni Ksenofont. ali ja mislim da ne želeti ništa znači ličiti na bogove. na čiju je živu maštu mudrac ostavio tako trajan utisak... Sokrat je mladića voleo i "učinio ga filozofom". žene i deteta do kojih one dopru. njegove reči na nas ne proizvode nikakav uporedivi efekat. na bilo koju temu". Bio je tu Platon. zadržati sve dok sedeći do njegovih nogu ne ostarim. da su ova dva duha u filozofiji ostala zauvek povezana. koji je. ma kako nesavršeno bile prenete. Bio je tu bogati Kriton. U svojoj duši. koji je "gledao u Sokrata sa najvećom ljubavlju i brinuo se da mu nikada ništa ne ponestane". Bio je tu sjajni mladi Alkibijad. Sokrate.. Tu je bio i mladi Fedon. ali koji je tada voleo Sokrata sa karakterističnom neusiljenošću i rekao: Kada čujemo nekog drugog govornika. ako pred njim ne začepim uši i ne pobegnem od glasa sirene. možda je bio prisutan kada je Sokrat rekao Antifonu: "Izgleda da misliš da se sreća sastoji od luksuza i ekstravagancije. čija će neverstva njegovog učitelja diskreditovati i ugroziti.

Tu je bio i sin demokratskog vođe Anita. preporučio bih ti da paziš. 3. Eriksimahu. Sokratova filozofija Iza metode bila je filozofija. bol filozofije. svi vi.. i ako hoćeš da prihvatiš moj savet. i uz to. On je priznavao da u svim značajnim negativnim odlukama . Možda nema grada u kojem nije lakše ljudima naneti zlo. Aristofane. taj najveći od svakog iznenadnog oštrog bola. koji su ih koristili kao noćne čuvare da bi strahom naterali ljude na pristojnost. Bio je tu veliki oligarhijski vođa Kritija. ti.. svi ste vi iskusili isto ludilo i strast za filozofijom. ali tako stvarna da je čovek za nju umro.. a u Atini je svakako tako. Aristodeme. nego im učiniti dobro. Anit se žalio da je Sokrat pokolebao mladića skepticizmom. koji je uživao u Sokratovim sarkastičnim primedbama protiv demokratije i pomogao da ga optuže pišući komad u kojem opisuje bogove kao pronalazak veštih državnika. ti Pausanija. Agatone. ti. neuhvatljiva. Mada osuđen zbog nereligioznosti.$200$ "Sokrate". žešći u bezazlenoj mladosti od bilo kog zmijskog zuba. učestvovao u religioznim ceremonijama i nikada nije izgovorio neku bezbožnu reč. ali to je u velikoj meri zato što je Sokrat.spoznao sam. eksperimentalna. ti. odbio da dogmatizuje i bio siguran samo u svoje neznanje. kaže Anit." Anit je čekao povoljan trenutak. "mislim da si previše spreman da o ljudima govoriš zlo. prihvatajući relativizam Protagore. Sokrat je bogovima grada bar ukazivao poštovanje. A ti. Na prvi pogled sokratovska filozofija ne postoji. nesistematična. mladić koji je više voleo da sluša Sokratov razgovor nego da radi svoj posao ‡ trgovanje kožom. Anit je Sokratu zamerao zbog njegove kritike demokratije.. i ne moram da pomenem i samog Sokrata. da dečak više ne poštuje svoje roditelje ili bogove. ti. Fedre.

vrlo se dobro održavao i predstavlja samo još jednu vrstu brojnih pribegavanja proročanstvima i snovima kao porukama bogova koje nalazimo kod Sokrata. Čovek treba da ih proučava samo toliko da mu usmeravaju život. koje je." Svojim sledbenicima savetovao je da o takvim stvarima ne raspravljaju. kaže Ksenofont. dva . otkriva još dublju tajnu. on ih je upitao da li ljudske stvari znaju toliko dobro." U "Kratilu" on isti agnosticizam primenjuje na bogove: "O bogovima ne znamo ništa. ali u "Apologiji" kaže. "On je". U pogledu besmrtnosti nije bio tako određen. a da se u međuvremenu pokoravamo proročištu u Delfima. "uvek razgovarao o ljudskim poslovima". da priznamo svoje neznanje. u zrelom dobu okrenuo se od njih kao manje ili više prihvatljivog mita i nije se više interesovao za činjenice i poreklo. Možda je ovaj duh bio još jedna igra sokratovske ironije. to bi bilo zato što ne mislim da imam dovoljno znanja o drugom svetu. odgovorilo. kao Konfucije. jednom rešena.sledi jednog unutrašnjeg "demona" koga je opisao kao znak sa neba. "Kad bih za sebe tvrdio da sam mudriji od drugih. opažanja i znanja. Sokrat je prodro dublje da bi proučavao ljudski karakter i svrhu. Sofisti su se "okrenuli" od prirodnih nauka ka čoveku i počeli sa proučavanjem osećaja." On je svoj skepticizam primenjivao još rigoroznije na prirodne nauke. upitano kako da se klanjamo bogovima. U mladosti je proučavao prirodne nauke kod Arhelaja. smatrao je. on uporno pledira za nju u "Fedonu". dok u stvari nemam nikakvog. Eutideme. "Prema zakonu svoje zemlje. da li si ikada išao u Delfe?" "Da. da su spremni da se mešaju u one nebeske? Najbolje je. "Reci mi. već za vrednosti i ciljeve. ako je to tačno. preko toga one su nedokučiva zbrka: svaka tajna. On je tvrdio da ima i previše primera zapanjujućeg prilagođavanja i očiglednog plana da bismo svet mogli da pripišemo slučaju ili nekom neinteligentnom uzroku.

a demokratija je . a ne bezgrešnost. da spase civilizaciju kojoj njena sloboda misli preti da je uništi? Kada. LJudi nikada ne čine ono što znaju da je loše ‡ tj. a najbolje sredstvo da se do nje dođe je znanje ili inteligencija. Ako je znanje vrhunsko savršenstvo.puta. čak i korpa za balegu je lepa. nerazumno. on je krenuo napred ka najdubljem pitanju koje etika može da postavi: da li je prirodna etika moguća? Može li moral opstati bez vere u natprirodno? Može li filozofija. tako daleko od toga da bude teoretska. u "Eutifronu". Umesto uplašenog povratka ortodoksiji. Dobrota i lepota su forme korisnosti i ljudske prednosti. sa pravim znanjem prava akcija je neizbežna. Bez pravog znanja prava akcija je nemoguća. a svaki porok je neznanje ‡ mada "vrlina" (/arete/) ovde znači savršenstvo. Najveće dobro je sreća. zemaljska je do tačke utilitarnosti. "dobra za nešto". Sokrat tvrdi da dobro nije dobro zato što ga bogovi odobravaju već da ga bogovi odobravaju zato što je dobro." "A da li o tom natpisu nisi mislio ili si se njega pridržavao i pokušao da ispitaš sebe i utvrdiš kakav ti je karakter?" Prema tome. već etika i politika. smatra Sokrat. sa logikom kao uvodom i sredstvom. Dobrota. Pošto (mislio je Sokrat) nema ničeg tako korisnog kao što je znanje. znanje je najveća vrlina. Pojavivši se na kraju sofističkog perioda. misli on. štetno za njih same." "A da li si primetio šta piše na zidu hrama ‡ Upoznaj sebe?" "Jesam. on predlaže filozofsku revoluciju. NJegova koncepcija dobrog. ako je dobro oblikovana za svrhu kojoj služi. oblikovanjem efikasnog sekularnog moralnog zakona. aristokratija je najbolji oblik vladavine. on je shvatio da su sofisti stvorili jednu od najkritičnijih situacija u istoriji bilo koje kulture ‡ slabljenje natprirodne baze morala. nije generalna i apstraktna već specifična i praktična. filozofija za Sokrata nije bila ni teologija ni metafizika ni fizika.

dragocena stvar. a o tome ne treba da se odlučuje glasanjem isto kao ni o kvalifikacijama kormilara. koju ne treba napustiti zbog neke iskonske jednostavnosti. pripisivali su njemu. Atinjane osuđuje zbog njihove sklonosti ka parničenju. kaže Ksenofontov Sokrat. "Apsurdno je". radije temeljio moral na individualnoj savesti nego na društvenom dobru. želeo da svako pravilo podvrgne pažljivom ispitivanju razuma. razumni kompromis je aristokratija. kao Aristofan. sa svim svojim manama. muzičara. ili nepromenljivoj volji neba.besmislica. frulaša ili uopšte nekog zanatliju. Ni funkcionere u državi ne treba da bira moć ili bogatstvo. njihove upadljive međusobne zavisti. Uprkos ove kritike atinske demokratije Sokrat je priznavao njene prednosti i cenio slobode i mogućnosti koje mu je ona dala. lekara ili stolara. mada su nedostaci takvih ljudi daleko manje štetni od onih koji ometaju našu vladu". "birati sudije žrebom kad niko ne bi ni pomislio da izvlači žreb za kormilara. Ipak je većina Atinjana gledala na njega sa ljutitim podozrenjem. gorčine njihovih političkih frakcija i sporova: "Zbog toga sam". kaže on. Atinu ne može ništa da spasi. Smejao se težnji nekih sledbenika da propovedaju "povratak prirodi" i prema Antistenu i kinicima usvojio isti stav koji će Volter zauzeti prema Rusou ‡ da je civilizacija. Ortodoksni u religiji smatrali su ga za najopasnijeg među sofistima. Oni koji su slavili prošlost. jer dok je poštovao prednosti stare vere on je odbacivao tradiciju. . bilo je njegovo mišljenje. izuzev vladavina uz pomoć znanja i sposobnosti. tiranija i plutokratija su isto tako loši kao i demokratija. "stalno u najvećem strahu da se državi ne dogodi neko zlo preveliko da bi ga podnela". i došao do skepticizma koji je i sam razum ostavio u mentalnoj konfuziji što remeti sve običaje i verovanja. kod koje bi funkcije bile ograničene na one koji su za to mentalno podobni i obučeni. zidara.

da se uzdržim od toga da ga hvalim. bezbožnost toga doba. demokrati. A ako je neko od onih. NJegov uticaj bio je štetan za nauku: studenti su odvraćani od fizičkog istraživanja. On je za grčku istoriju postao mučenik i svetac. ali nisu mogli da unište njegov ogroman uticaj. ikada doveden u kontakt sa osobom koja je bila spremnija da pomogne od Sokrata. koji ju je pretvorio u sistem logike tako kompletan da je ostao neizmenjen devetnaest stoleća. Kritija. "nalazim da je izvan moje moći da ga zaboravim ili. smatram da je taj čovek vredan da se nazove veoma srećnim. "U razmišljanju o čovekovoj mudrosti i plemenitosti karaktera". nepoštovanje mladih prema starijima. popuštanje morala obrazovanih klasa i nesređeni individualizam koji je izjedao atinski život. Kada je jedan od njih. Preko njegovih učenika mnogi podsticaji njegove misli postali su bit svih glavnih filozofija sledeća dva veka. poveo oligarhe u revoluciju bogatih i bezobziran teror. Individualistička i intelektualistička etika Sokrata možda je imala skroman udeo u podrivanju atinskog morala.kao i Protagori i Euripidu. a doktrina o spoljnjoj nameri nije davala naučnoj analizi nikakvog ohrabrenja. Dijalektika koju je primio od Zenona prešla je dalje preko Platona do Aristotela. sećajući ga se. koji vrlinu čine svojim ciljem. U tome su uspeli. Najmoćniji element u tom uticaju bio je primer njegovog života i karaktera. i svaka generacija koja je tražila neki primer jednostavnog života i hrabrog mišljenja okretala se unazad da bi napajala svoje ideale njegovom uspomenom. rekao je Ksenofont. ali njen naglasak na savesti koja je iznad zakona postao je jedan od glavnih načela hrišćanstva. žigosali su Sokrata kao intelektualni izvor oligarhijske reakcije i odlučili da ga uklone iz atinskog života. Mada je Sokrat odbio da podrži oligarhijsku frakciju." . kao Anit i Melet. mnogi od njenih vođa bili su njegovi učenici ili prijatelji.

i sami su umovali i bili u intelektualnoj avangardi svog vremena.Poglavlje /XVII/ K NJ I Ž E V N O S T Z L A T N O G /I/ PINDAR Filozofija jednog doba redovno je literatura sledećeg: ideje i pitanja koja se rasprave na polju istraživanja i spekulacije u jednoj generaciji. literatura zlatnog doba vinula se do vrhunaca koji nikada više nisu dostignuti sve do Šekspira i Montenja. Ali književnost u Grčkoj nije zaostajala za filozofijom. muzikom i igrom da bi stvorila bolje sredstvo izražavanja za sjaj i strast zlatnog doba. Zbog ovog bremena misli i nestajanja kraljevskog ili aristokratskog pokroviteljstva. preneo DOBA . Isti onaj konflikt između konzervativizma i radikalizma koji je uzdrmao grčku religiju. ali je ispunjava dramatskom veličanstvenošću. posle njega poezija se probija kroz svoja tradicionalna ograničenja i kombinuje u dionisijskoj drami sa religijom. prozu i poeziju. u sledećoj pribavljaju podlogu za dramu. nauku i filozofiju. NJegov ujak. Pindar je potekao iz jedne tebanske porodice koja je vodila poreklo iz najstarijih vremena i tvrdila da je izdanak mnogih od antičkih heroja koji se pominju u njegovim stihovima. Pošto je u grčkoj književnosti savršenstvo umetničke forme dodato dubini spekulativne misli. peti vek bio je manje bogat od šestog lirskom poezijom kao samostalnom umetnošću. obrazovani svirač na fruli. pesnici su i sami bili filozofi. Pindar predstavlja prelaz između dva perioda: on nasleđuje lirsku formu. našao je izraza i u poeziji i drami. pa čak i u pisanju istorije.

Terona iz Akraganta i Hijerona /I/ iz Sirakuze. Tenedosu. Pisao je himne i peane za božanstva. kada ih procenjujemo. "trene" ili tužbalice za sahrane i "epinikije". a sebe orlom. vrlo slično kao kad bi neki grad u našim danima angažovao kompozitora da ga slavi nekom originalnom kompozicijom za hor i igru i da izvođenjem diriguje lično. za svaku pesmu komponovao je muziku i često uvežbavao hor da je peva. Za njegove pesme obično se plaćalo unapred. roditelji su dečaka poslali u Atinu. gde su ga Las i Agatokle naučili horskoj kompoziciji. "partenije" za device. Pindar je nju nazvao krmačom. Korintu i Atini i neko vreme živeo kao kraljevski bard na dvoru Aleksandra /I/ Makedonskog. oko 502. dok je mladi pesnik spavao u poljima. nazvanih po igrama čije su heroje slavile. ili pobedničke pesme. Od svega ovoga ostalo je samo četrdeset i pet oda. ‡ vratio se u Tebu i tamo studirao sa pesnikinjom Korinom. "enkomije" za slavne ličnosti.je na mladića mnogo od svoje ljubavi prema muzici. Pre nego što je navršio dvadesetu ‡ tj. za pobednike na Panhelenskim takmičenjima. bio je gost plemenitih porodica u Rodosu. bez muzike. na njegove usne spustile pčele i tamo ostavile med. ditirambe za svečanosti Dionisa. "skolije" za gozbe. A od tih oda ostale su samo reči. bio je pozdravljen kao najveći dar Beotije Grčkoj. Da bi stekao više obrazovanje u muzici. Pet puta se takmičio protiv Korine u javnoj pesmi i pet puta je bio pobeđen. mi smo u poziciji nekog budućeg istoričara koji će Vagnera ‡ . ali Korina je bila vrlo dopadljiva za oko. a i nešto od svoje veštine. Kada se Pindar sa skoro četrdeset i četiri godine vratio u Tebu. Uprkos ove kratkovidosti reputacija mu je toliko porasla da su njegovi sugrađani Tebanci uskoro izmislili priču kako su se jednom prilikom. a sudije su bili muškarci. Radio je brižljivo. Simonida vranom. Uskoro je dobio značajne porudžbine za pisanje oda u čast prinčeva i bogataša.

ili o plemiću čiji su konji doveli svoje dvokolice do pobede. branika Helade. pročita deset Bahovih korala bez njihove muzike i rituala. pesme vrednu. Prvo je dolazila najava teme ‡ ime i priča o atleti koji je osvojio nagradu. u tišini radne sobe. Strukturu ovih pesama može da objasni samo analogija sa muzikom. Kada ga danas čitamo. ali ne i partiture ‡ ubrojati u pesnike. i njegovu lepotu i sjaj njegove slave". on je sasvim sigurno najsumornija predstraža klasičnog pejzaža.imajući libreta njegovih opera.000 dolara). on je pevao u slavu trkača. kurtizana i kraljeva i bio je spreman da prihvati za sveca zaštitnika svakog tiranina koji odmah plaća. bogom zaštićeni grad". ili svečanu pesmu. prev. odu za odom. Kažu da su mu Atinjani za ditiramb. Pindar slavi "mudrost čoveka. saznaćemo koliko smo pravedni prema Pindaru. NJegova tema mogla je da bude sve ‡ od trke mula do slave grčke civilizacije u svoj svojoj raznovrsnosti i širini. Bio je lojalan Tebi i inspirisan ne više od delfijskog proročišta kada je u Persijskom ratu branio neutralnost Tebe. Ili ako zamislimo nekog kineskog učenjaka kome nije poznata hrišćanska istorija i koji za jedno veče. uz loš prevod. ako bi prilika pružala mogućnost njegovoj bogatoj mašti i veoma komplikovanom stihu. kao i za Simonida i Bakhilida. Opšte uzeto. iz manje pouzdanih izvora čujemo da ga je Teba za ovaj indirektno izraženi prekor . ali kasnije se postideo svoje greške i dosta namučio da bi vođu grčke odbrane nahvalio kao "slavnu Atinu. bogatu. prim. a ne u kompozitore i rangirati ga po rečima koje su nekad pratile njegove kompozicije. Za Pindara. ljubičastim ovenčanu. On u stvari nije bio mnogo zainteresovan za suštinu svog predmeta.) odi bila je isto tako obavezna kao i u sonatama i simfonijama moderne Evrope. forma koju treba slediti u jednoj epinikijskoj (trijumfalnoj. u kojoj su se pojavili ovi stihovi platili deset hiljada drahmi (100.

pored njega čak i pobožni Eshil izgleda kao divlji jeretik. on je "sejao vrećom. On se ponekad uzdiže do skoro monoteističke koncepcije Zevsa kao "Svega. sa kaledonskom velikodušnošću. O bogovima je imao visoku predstavu i poštovao ih kao najbolje klijente. "Odmah posle smrti razuzdane duše bivaju kažnjene. On je bio poslednji branilac ortodoksne vere. koji donosi presudu strogu i neizbežnu. a sve njihove noći i dani Protiču u istome sjaju. daleko od njih. pozvan da sudeluje u prvim plodovima ponuđenim u Apolonovom svetilištu. I nikada kao nekad nezahvalnim radom za svoju jadnu praznu sirotinju ne ruju tlo. Već živeći sa slavnim bogovima u udobnosti Provode život bez suza. a ne rukom". tokom života dobio je od njih mnoge privilegije. kako se Korina žalila. Ali.oglobila. Pindar je prijatelj Misterija i deli orfičku nadu u raj. a globu je platila Atina. Pindar bi bio užasnut zbog bogohuljenja u "Okovanom Prometeju". Drugi deo pindarske ode bio je izbor iz grčke mitologije. Oni. Treći i zaključni deo pindarske ode bio je obično moralni . i preoravaju morske talase. čija je radost na zemlji bila Da održe zadatu reč. Neba i Pakla. On je bio omiljeni pesnik delfijskih sveštenika. koji vlada svim stvarima i koji vidi sve". On propoveda božansko poreklo i sudbinu individualne duše i nudi jedan od najranijih opisa Sudnjeg dana. a posle smrti njegov duh je. a gresima počinjenim u ovom Zevsovom carstvu sudi Jedan." Ali na uvek sjajnoj svetlosti sunca Prebivaju dobri. Mučenja koja ostali trpe mračna su previše za ljudski pogled. Ovde je Pindar bio obeshrabrujuće rasipan.

Bio je zadovoljan time što poziva svoje atlete-pobednike ili prinčeve na skromnost u svom uspehu i poštovanje prema bogovima. on je od njega tražio da miruje i ovaj ga je ostavio tako daleko iza sebe da. On je pisao poeziju tako kompaktnu. Ovde ne smemo da očekujemo nikakvu suptilnu filozofiju. mislio je. blistavilo svetla pada na njega i njegov je život sladak." Dopadala mu se umerena demokratija Atine posle Salamine. njegov intelekt se trošio u njegovoj umetnosti i nije mu ostajala bilo kakva snaga za izvornu misao. iako mlađi od Eshila. ali nije se ustezao ni da kaže poneku lepu reč za ono najpogubnije i najvoljenije od svih dobara ‡ novac. Sposobnost. Samo dobra krv može da pripremi čoveka za ona retka dela koja oplemenjuju i opravdavaju ljudski život. ali je mučna borba postaviti ga ponovo na svoje mesto. a šta nismo? Čovek je san o senci. svojim bližnjima i prema samim sebi. ali je iskreno verovao da je aristokratija najmanje štetna od svih oblika vladavine. komplikovanu i zamršenu kao što je Tacitova proza. "Bića od jednog dana! Šta jesmo. u metrima tako pomno razrađenim da je malo pesnika ikada pokušalo da ih sledi$201$ i tako raznovrsnim da samo dve od četrdeset i pet oda imaju istu metričku formu. leži u krvi. a ne u obrazovanju i teži da se pojavi u onim porodicama koje su je pokazivale i ranije. On je tako . a ipak. Pindar nije bio Atinjanin i verovatno da nekog sofistu nikada nije ni sreo ni čitao. na nekom svom izveštačenom i namerno arhaičnom dijalektu. Dok se svet kretao unapred. izgleda stariji od Alkmana. Ovde-onde mešao bi sa hvalom i prekor i usudio se da Hijerona upozori na gramžljivost. a niko ne čita. On je prezirao revolucionare sa Sicilije i upozoravao ih skoro Konfucijevim rečima: "Čak je i slabima lako da prodrmaju grad do temelja. kad se na njega prospe neki bogom dati sjaj.savet." Pindar za života nije popularan i nastaviće još nekoliko vekova da uživa beživotnu besmrtnost onih pisaca koje svi slave.

odgovorio. samo da bi ispod njih našli majdan zvučnih trivijalnosti. a stanovnici Rodosa napisali su njegovu sedmu olimpijsku odu ‡ panegirik njihovog ostrva ‡ zlatnim slovima na zid hrama. "Drag je čoveku". što je izazvalo takvu uzbunu da su Atinjani na južnoj padini Akropolja izgradili pozorište od kamena koje su posvetili bogu Dionisu. Tauromeniju (Taormina). "njegov rodni grad.n. da gramatičari provode ceo život odgonetajući njegove tevtonske konstrukcije. uprkos naivnosti svoje misli. Doživeo je osamdesetu. njegov jednostavan moral iskren. to je zbog toga što su njegova pripovedanja brza i živa. oko 500. Ali glupi ljudi vole daleke stvari". naredio da se pobunjenička Teba spali do temelja.. Sirakuzi i na drugim mestima u rasutom grčkom svetu. Mantineji." Atina mu je podigla kip na državni trošak. drvene klupe na kojima su sedeli slušaoci popustile i neki od njih bili su ozleđeni. zapovedio je svojim vojnicima da poštede kuću u kojoj je Pindar živeo i umro. Kada je Aleksandar 335. Delfima. Epidauru. a sjaj njegovog jezika uzdiže čak i najskromnije teme do prolazne veličine. kao Grk. Ali na ovoj dionisijskoj pozornici prvi put su igrane velike tragedije i komedije i izvojevana . njegovi prijatelji i rođaci i on je sasvim zadovoljan. Argu. neke znatiželjne naučnike i dalje nešto navodi da ga čitaju.nejasan. pevao je.e.$202$ U sledeća dva veka slična pozorišta izgrađena su u Eritreji. bezbedan u Tebi od uznemirene atinske misli. Ako uprkos ovih mana i njegove krute formalnosti i visokoparnih metafora i zamorne mitologije. "Smrt. poslao je Amonovom proročištu pitanje "Šta je za čoveka najbolje?" ‡ na šta je egipatski prorok. Deset dana pre smrti (442). godine p. kako nam kažu. /II/ DIONISOVO POZORIŠTE U Suidinom "Leksikonu" postoji priča da su za vreme predstave jednog Pratinog komada.

U podnožju auditorijuma je /orchestra/. predstavljanje nasilja direktno na pozornici protivno je tradiciji grčke drame. Veliko pozorište je naravno pod otvorenim nebom.najogorčenija faza tog rata između stare teologije i nove filozofije koji duhovnu istoriju Periklovog doba povezuje u jedan veliki proces misli i promene.$204$ Tu su i takvi jednostavni "rekviziti" ‡ oltari. na svakoj strani . koja služi da bi predstavila čas palatu. ali tokom izvođenja pet drama u danu oni sede bez ikakvog drugog podupirača za kičmu osim neudobnih kolena slušalaca iza sebe. može se na točkovima izgurati drvena platforma (/ekkyklema/) sa razmeštenim ljudskim figurama u slici tako da se naslućuje šta se dogodilo. na njoj može da bude mrtvo telo i ubice koje u rukama drže krvavo oružje. Da se akcija ili mesto učine raznolikim pomaže nekoliko mehaničkih uređaja. slušajući govor ili pevanje. uspravna prizma koja se okreće na osovini.$205$ Da bi se prikazala akcija koja se dogodila unutar scene. gledaju na brdo Himet i na more. a Agatarh sa Samosa slika pozadinu na takav način da stvara iluziju udaljenosti. ‡ kakvi su potrebni za priču. Sedišta. kada ličnosti iz drame prizivaju zemlju i nebo. ili mesto za igru. koja se u lepezastom polukrugu redova uzdižu prema Partenonu. U njegovoj pozadini je mala drvena zgrada poznata kao /skena/. kasnije od kamena. prvobitno od drveta. trouglasta. itd. sunce i zvezde i okean. nameštaj. ili scena. nemaju naslona. a zatim privatnu kuću. u slučaju Aristofanovih "Ptica" postoje važni dodaci scenografiji i kostimima. mnogi ljudi donose jastučiće. za hor. Petnaest hiljada sedišta. čas hram. Sa svake strane proscenijuma je velika. a verovatno i za smeštaj glumaca dok nisu na pozornici. može direktno da vidi i oseti. U prednjim redovima nekoliko mermernih sedišta sa naslonom$203$ namenjeno je lokalnim visokim Dionisovim sveštenicima i funkcionerima grada. one se obraćaju realnostima koje najveći deo publike.

On često drami daje svoje ime. Tragična drama u Atini nije svetovna ili trajna stvar. već deo godišnje proslave Dionisove svetkovine.prizme naslikana je neka druga scena. koji finansira Nikija. Oni su svi muškarci i. neki drugi "horezi" štede tako što od trgovaca pozorišnim kostimima iznajme polovnu odeću. za izvođenje se odabere nekoliko. vođa hora. tumačeći kroz poeziju . prema Eshilu. tj. Stvarno uvežbavanje hora obično vrši sam dramatičar. hor je sve. Euripid osobito voli da koristi ovaj mehanizam za spuštanje nekog boga ‡ /deus ex machina/.$206$ Između mnogih komada ponuđenih arhontu. Hor je obično sastavljen ne od profesionalnih pevača već od amatera izabranih sa plemenskog spiska građana. Još čudniji aparat je /mechane/. smešten je na sceni sa leve strane i koristi se za spuštanje bogova ili heroja sa neba na pozornicu. a i najskuplji deo spektakla. ili mašina. Istorija grčkog pozorišta je borba hora da dominira komadom koju on polako gubi: u početku. ima ih petnaest. Hor je u mnogim pogledima najvažniji. a kroz njega pesnik najvećim delom izražava svoje poglede na religiju i filozofiju. a okretanjem ovih /periaktoi/ pozadina se u trenutku može promeniti. u drami trećeg veka on nestaje. Pored pevanja oni i igraju i kreću se u dugoj i dostojanstvenoj povorci preko dugačke i uske pozornice. igrača i glumaca i da pokrije druge izdatke prikazivanja jedne od kompozicija. kran sa čekrkom i tegovima. ili za njihovo dizanje natrag na nebo ili čak da se prikažu kako lebde u vazduhu. Ponekad neki "horeg" troši čitavo bogatstvo na scenografiju. prima nagradu. kod Tespisa i Eshila njegova uloga se umanjuje. kako su to Rimljani govorili ‡ koji bogobojažljivo razvezuje čvor njegovih agnostičkih drama. kostime i "talenat" ‡ na ovakav način svaki komad. Svako od deset plemena ili dema Atike bira po jednog od svojih bogatih građana da služi kao "horeg". dok se broj glumaca povećava. njegova je privilegija da plati troškove obuke pevača.

a manje za dramu nego za glumu. dobar glumac može i od prosečnog komada da načini uspeh. Kao i u svim vremenima. bez "glasova" ili harmonije. NJega zovu /hypokrites/. Glumci su organizovani u moćni savez ili esnaf nazvan dionisijski umetnici. Većina dijaloga se govori ili recituje. prihodi vodećih glumaca vrlo su visoki. tek kasnije će uloga glumca kao predstavljača odvesti do korišćenja te reči sa značenjem hipokrite. na taj način publika može da sledi reči i pesma se ne utapa u pevanju. za Grke su reči samo deo kompleksne umetničke forme koja poeziju. pozorišni komad je ono pravo i nagrada se ne dodeljuje toliko za muziku koliko za dramu. unisono ili naizmenično. Dramatičar obično komponuje i muziku i reči. glumu i igru tka u duboko i dirljivo jedinstvo. koji ima članove širom Grčke. Pevanje je jednostavno. triju ili sa horom.$207$ Ipak. u duetu. Akustika . a drugorazrednih glumaca neopravdano niski. a moral i jednih i drugih onakav je kakav se može očekivati od ljudi koji se sele iz mesta u mesto. prave vlastite kostime i postavljaju sopstvene pozornice. on je oslobođen vojne službe i omogućen mu je bezbedan prolaz kroz linije zaraćenih strana u vreme rata. muziku. Pratnju obično čini jedna frula koja se slaže sa glasovima u svakoj noti. ali ovde ova reč znači onaj koji odgovara ‡ tj. Glumci i u komediji i u tragediji nose masku koja je opremljena rezonantnim piskom od mesinga. Trupe igrača lutaju od grada do grada. koji idu od luksuza do siromaštva i koji su previše napeti da bi vodili stabilan i normalan život. horu.pokreta reči i raspoloženja komada. komponuju sopstvene komade i muziku. Glumac ‡ koji je uvek muškarac ‡ ne omalovažava se kao u Rimu već izuzetno slavi. ali vodeće uloge sadrže lirske delove koji se moraju pevati solo. Muzika u grčkoj drami odmah je iza radnje i poezije. poneki deo peva se u recitativu. Ovi komadi se ne mogu proceniti ako se čitaju u sebi.

Žene sede odvojeno od muškaraca. Baš kao što je glumčev glas pojačan i njegovo lice uvećano maskom. Publika se svađa zbog sedišta. Ona dok sluša jede orahe i voće i pije vino. Aristotel predlaže da se neuspeh komada meri po količini hrane pojedene tokom predstave.grčkog pozorišta i vidljivost pozornice sa svakog sedišta su izvanredni. svi građani kojima je to potrebno primaju od države dva obola za ulaz. Pristup je dozvoljen muškarcima i ženama iz svih slojeva. Kada se na pozornici predstavljaju stvarne osobe ‡ kao Euripid u Aristofanovoj komediji "Žene u narodnoj skupštini" i Sokrat u "Oblakinjama". a kurtizane imaju mesto za sebe. u kojima su često bile instrumenti straha ili humora. ili izbočine na glavi i /kothornoi/-ma. pristojna ni manje ni više nego na ovakvim skupovima u drugim zemljama. Maske su došle u dramu iz religioznih predstava. Publika je isto tako interesantna kao i komad. ili cipelama sa debelim đonom koje nosi na nogama. smokvama ili . pljeska i viče svojim miljenicima. ali čak se i tako smatra preporučljivim da se glas glumca pojača i da se oku udaljenog gledaoca pomogne da lako prepozna razne ličnosti koje se prikazuju. one u komediji ovu tradiciju nastavljaju i toliko su groteskne i ekstravagantne koliko ih samo može predstaviti grčka mašta. kako to kaže Lukijan. Publika je živa. maske imitiraju i u velikoj meri karikiraju njihove stvarne crte. a posle 420. zviždi i huči kad je nezadovoljna. ako se razljuti može da otera glumca sa pozornice maslinama. Ovim potrebama žrtvovana je svaka suptilna igra glasovnog izražavanja ili izraza lica. a njegova visina povećana pomoću /onkos/-a. tako su i njegove dimenzije proširene popunjavanjem. Sve u svemu. kada je podstaknuta na žešći protest ona lupa klupe pod sobom. glumac u starini predstavlja "užasan i zastrašujući prizor". prema običaju gledanje komedije dopušteno je samo lakim ženama.

i 380. sa manje sjaja. Deset sudija bira se žrebom u samom pozorištu prvog jutra takmičenja sa velikog spiska kandidata koje je imenovao Savet. U ranim vremenima cena za najbolju tragičnu trilogiju bila je koza. drugu i treću nagradu. publika može namernom galamom da spreči da se drama nastavi i tako iznudi izvođenje sledećeg komada. za najbolju komediju korpa smokava i krčag vina. a glumci komičari mogu publici da bacaju orahe da bi je smirili. na taj način dugačak program može da se skrati na podnošljivu dužinu. ali u zlatno doba država u obliku novčanog dara daje tri nagrade za tragediju i jednu jedinu za komediju. U Dionisovom pozorištu jedan komad izvodi se dvaput samo u izuzetnim slučajevima. Glumci ponekad iznajme klaku da aplauzom zagluši zviždanje kojeg se plaše. Između 480. a ostalih pet uništava se nepročitano. Eshina je zbog jednog uvredljivog komada skoro kamenovala na smrt. oni koji su ga tamo propustili mogu ga videti u pozorištima drugih grčkih gradova ili. na nekoj seoskoj pozornici Atike.kamenjem. Na gradskoj Dionisiji drame traju tri dana. pločice se stavljaju u jednu urnu i arhont izvlači nasumice pet pločica. svakog dana prikazuje se pet komada ‡ tri tragedije i satirski komad jednog pesnika i jedna komedija od drugog. Prestava počinje rano ujutro i nastavlja se do sutona. Jedan muzičar koji je pozajmio izvesnu količinu kamenja da izgradi kuću obećava da će dug otplatiti kamenjem koje očekuje da sakupi od svoje sledeće predstave. Eshila zamalo da ubije. Uprkos ovih mera opreza postojala su izvesna potkupljivanja sudija ili njihova zastrašivanja. jer je poverovala da je otkrio neke tajne Eleusinskih misterija. Ako želi. Platon se žali da sudije u strahu . Na kraju izvođenja poslednjeg komada svaki od sudija na pločici piše svoj izbor za prvu. niko unapred ne zna ko će biti sudija ili koji će od njih stvarno da sudi. prema tome. u Atini je izvedeno oko dve hiljade novih drama. Ovih pet sabranih presuda čine konačnu nagradu.

razlika je u poeziji. jer religiozna tradicija u petom veku još je dovoljno jaka da ograniči temu dionisijske drame na neku priču iz prihvaćenih mitova i legendi ranih Grka. Čak je i filozofija. elizabetinska drama je studija akcije ili čoveka u sukobu sa čovekom.$208$ Grčka drama je studija sudbine. pesmom i igrom je ono što grčkoj drami daje ne samo novu formu u istoriji književnosti već formu koja skoro na samom početku postiže veličinu. a ponekad pobednici podižu spomenik. ili čoveka u sukobu sa bogovima. Nema neizvesnosti i nema iznenađenja već. od strane ljubomornih bogova ili bezlične sudbine. akcijom. moderna drama je studija karaktera. uživanje u iščekivanju i prepoznavanju. zbog drske uobraženosti i gordosti bez poštovanja ("hibris"). muzikom. Ova kombinacija filozofije sa poezijom. časti i skromne umerenosti (/aidos/). /III/ ESHIL . pre Euripida. Pošto se nijanse ne mogu preneti izrazom lica ili glasovnom modulacijom. kao što je horegički spomenik Lisikrata. ili čoveka u sukobu sa sobom. umesto toga. suptilni portreti ličnosti u dionisijskom pozorištu su retki. Atinska publika unapred zna sudbinu svake predstavljene osobe i rezultat svake akcije. interpretaciji i filozofiji. Kada se takmičenje završi pesnik pobednik i njegov "horeg" dobijaju lovorov venac. Prirodu grčke drame u velikoj meri određuju veličina pozorišta i tradicija svečanosti. Za ovu krunu takmiče se čak i kraljevi.od gomile skoro uvek odlučuju prema aplauzu i tvrdi da ova "teatrokratija" sramoti i dramatičare i publiku. kakva više nikada nije postignuta. u velikoj meri određena tradicijom: kod Eshila i Sofokla preovlađujuća tema je odmazda kaznom. a pouka koja se ponavlja je mudrost savesti. Dramatičar za dramatičarem priča istu priču istoj publici. u počast svog trijumfa. muzici.

on i njegova dva brata borili su se kod Maratona i to tako hrabro. koji se ovde mogu sa poštovanjem zaboraviti. tako su neki manji dramski pisci. nasleđem i kroz istoriju. 456. Slušamo o . se borio kod Artemisija i Salamine. 480. posetio je Sirakuzu i tamo bio slavljen na dvoru Hijerona /I/. Eshil je taj podstrek i ponos osetio lično. 490. godine 468. 476. Možda je uspešan otpor Persiji bilo ono što je Atini ulilo ponos i podstrek potreban za vek velike drame. postigao je svoju poslednju i najveću pobedu trilogijom "Orestija". mada o tome ne svedoči nikakav stari autoritet. Godine 499. Napisao je sedamdeset (neki kažu devedeset) drama. godine 458.Kao što mnogi talenti.$210$ njegovo najpoznatije delo je "Okovani Prometej". pripremaju put za genija. našao se ponovo na Siciliji. osvojio je prvu nagradu na Dionisijskoj svečanosti. da je Atina u spomen na njihova dela poručila sliku. povratio je nadmoć svojom "Sedmoricom protiv Tebe". 484. Eshil je dodao drugog glumca onom kojeg je Tespis izvukao iz hora i time je upotpunio preobražaj dionisijskog pevanja iz oratorijuma u dramu. sa dvadeset i šest godina. izgubio je prvu nagradu za dramu u takmičenju sa mladim Sofoklom. napisao je svoju prvu dramu. "Okovani Prometej" je možda isto bio deo trilogije. gde je iste godine umro. dok je bogatstvo koje je došlo sa trgovinom i imperijom posle rata obezbedilo sredstva potrebna za skupa dionisijska takmičenja u ditirambskom pevanju i horskoj igri. on je živeo kao što je i pisao. Kao mnogi grčki pisci petog veka. 467. i znao kako da živi i kako da govori. stvarali u vreme između Tespisa i Eshila. nakon što je dominirao atinskom književnošću jednu generaciju.$209$ Najranije tri su manja dela. a 479. kod Plateje. od kojih je ostalo sedam. Za oblikovanje grčke drame u njenom klasičnom obliku bio je potreban čovek ovakve energije. a trilogija "Orestija" najveće. i 470.

Čak i ovako je vredno pomena da je atinska publika na jednoj religioznoj svečanosti podnosila Titanova bogohuljenja. tužan. Te patnje breme nosićeš neprestano jer oslobodilac ti ne rodi se još. K-o bog ne bojeći se gneva božijega. A strogo vlada svaki novi vladalac. Prometej prkosi Olimpu i gordo nabraja korake kojima je doneo civilizaciju primitivnim ljudima. tebe. i opet sunce rani mraz rastapati. ni čuti glas. ti preko prava dade časti smrtnima. To steče ti za svoju ljubav k ljudima.Eshilovoj satirskoj drami "Prometej Vatronoša". Hefest govori: O. ali revni naučnici nas uveravaju da. koji do tada . ne savijajući kolena. i zato stojke čuvaćeš tu strašnu hrid sve bez sna. Na početku drame vidimo Hefesta kako na zapovest ljutitog Zevsa okiva Prometeja na stenu u Kavkazu zato što je ljude naučio veštini pravljenja vatre. mnoge vapaje badava slaćeš: Div je srca bezmitnog. ali komad je izvođen odvojeno od "Okovanog Prometeja". na ugod tebe od zvezdana kriće dan. mogli bismo da čujemo Eshila kako daje zadovoljavajuće odgovore na sve jeresi koje postojeći komad stavlja u herojev tekst. Od Eshilovog "Oslobođenog Prometeja" ostali su samo fragmenti. i zato cveće tvoga tela svenuće. kada bi postojao integralni tekst. u sasvim drugačijoj kombinaciji. Viseći bespomoćno na litici. presmioni sine mudre Temide. a sunčev pržiće te žar. a nebu mnoge plače. gde smrtnom stvoru nećeš ugledati lik. tužan tvrdim lancima za ovu pustu stenu moram pribiti. ja.

Brodaru niko drugi nego ja moroplovku sagradih lađu s platnenijem krilima. tako malo u naporu i energiji.Pod zemljom življahu k-o mravi živahni zavlačeći se u mrak tamnih pećina. "jer vidi da onaj koji vlada. dok im zvezda tamni put ne otkrih.. vlada svirepošću umesto pravicom". i konje uzdoljubive upregoh ‡ krasan ukras sjajnog raskoša. oni mu se toliko dive da. da vuče plugove i nosi tovare i čoveka u poslovima preteškim zamenjuje. Zar nisi video kako čovečanstvo." Ali oni ne preduzimaju ništa da ga oslobode. kćeri mora. O voljeni. Cela zemlja žali sa njim. a sam ti jadnik misli nemam kojom bih od ove oslobodio se nevolje. "Ne. i slova dadoh im da znaju pisati. bez pameti ikakve sav rad im beše. kada Zevs ." Svi narodi izražavaju ovom političkom zatvoreniku svoje saučešće i poručuju mu da se seti da patnja pogađa sve: "Bol hoda zemljom i naizmenično se spušta do nogu svakog od nas. Pa ne znađahu stalna znaka nikakva. a hor Okeanida. pita se da li čovečanstvo zaslužuje da se za njega pati ovakvim raspećem. ni kad cvetno proleće. Pa onda broj im nađoh. i ječanje iz dubina. "Krik se čuje u talasima kad se obrušavaju. njihov izlazak i zalazak.. ni kad je zima. ni leto rodno. Iznađoh smrtnom stvoru sve veštine te. sanjare lancima okiva?" I pored toga. I stoku prvi ja u jaram uhvatih. i pamćenje. tu majku svega umeštva. Okean mu savetuje da popusti. jadikovka se izdiže iz pećinskog kraljevstva smrti. tvoja žrtva bila je nepotrebna. na znanje najbolje.

ovako Prometej trpi tokom trinaest ljudskih generacija. znati budućnost je izjedati svoje srce. Ovo je još jedan "Izgubljeni raj" u kojem je Pali anđeo. uprkos pesnikovoj pobožnosti. Verovatno se Milton. Ovaj komad voleo je i Gete i koristio Prometeja kao glasnogovornika omladine bez poštovanja. Bajron ga je učinio uzorom skoro svih svojih sopstava. u kojem pobunjenik nikada ne popušta. uvek u zavadi sa sudbinom. Legenda krije niz alegorija: patnja je plod drveta znanja. ali on zna povod za pobunu i daje mu sve svoje simpatije. a Šeli. vaskrsava priču sa "Oslobođenim Prometejom". NJegov zaključak je konzervativan. dok Zevs jednoj orlušini poverava da izjeda Titanovo srce. U izgubljenom zaključku trilogije on se podiže iz Tartara da bi ga ponovo lancima prikovali na planinsku stenu. i na kraju se moraju prihvatiti granice. Onda dobrodušni džin Herakle ubija orlušinu i ubeđuje Zevsa da Prometeja oslobodi. Nikada rat između znanja i praznoverja. kao bogu. U ovoj jednostavnoj i snažnoj trilogiji Eshil je postavio temu grčke drame ‡ borbu čoveka protiv neizbežne sudbine ‡ i temu života Grčke u petom veku ‡ sukob između pobunjeničke misli i tradicionalnog verovanja. genija i dogme nije bio snažnije prikazan ili uzdignut na viši stepen . uskraćeno je pravo na smrt. junak priče. kada je za Sotonu pisao tako elokventne govore. Srce noću narasta onoliko koliko ga orlušina danju izjede.zapreti da će ga baciti dole u Tartar. prosvećenosti i mračnjaštva. /man muss entsagen/. čak ni kod Euripida nećemo naći tako kritički stav prema Olimpu. Ali Prometeju. mora se ostvariti cilj u okviru prirode stvari. često sećao Eshilovog Titana. Titan se kaje. Ovo je plemenita tema i pomaže veličanstvenom jeziku Eshila da "Prometeja" učini tragedijom u "velikom stilu". ostaju kraj njega i suočavaju se sa munjom koja ih zajedno sa Prometejom baca u ambis. osloboditelj je uvek razapet na krst. miri se sa Svemoćnim i stavlja na prst gvozdeni prsten prisile.

jer je on. iz generacije u generaciju. Egist se udvarao njegovoj melanholičnoj ženi. da bi osvetio sestru. Priču. To je početak Eshilove priče. frigijski kralj tako bezobzirno gord u svom bogatstvu. verovatno dve godine posle "Okovanog Prometeja" i dve godine pre autorove smrti. osvojio je i sklopio sa njom zaveru da ubije kralja. Videli smo kako je Pelop nepoštenim sredstvima zadobio presto Elide. Oresta. Ifigeniju i Elektru. U Aulidi. Tijest je zaveo Aeropu. Tijestov sin od Tijestove kćeri. možemo nazvati "Tantalova deca". "Druga dela grčkih tragičara". Atrej je imao dva sina. ubio svog saučesnika i oženio se ćerkom kralja koga je prevario i ubio. Atrej. gde su brodovi ostali bez vetra na putu za Troju. možda i drame uopšte. i jednog sina. Ipak je "Orestija" još veća ‡ po opštem mišljenju najbolje dostignuće grčke drame. Tema je sudbonosno izazivanje nasilja nasiljem i neizbežno kažnjavanje. u svakom dobu ima ljudi koji stiču veće bogatstvo nego što čoveku priliči i koriste ga da iskvare svoju decu. Mi je zovemo legendom. rekao je Šlegel. započeo dugi lanac zločina i prizvao osvetu Furija kada je ukrao nektar i ambroziju od bogova i dao božansku hranu svom sinu Pelopu. Sa Hipodamijom je imao troje dece: Tijesta. Agamemnon je. Agamemnona i Menelaja. onako kako ju je ispričao svaki od većih dramatičara Grčke. U Arg je stigla vest da je rat završen i da se ponosni Agamemnon ‡ "u čelik odeven. "samo su mnoge tragedije. ali ovo je sama Tragedija". drske gordosti i preterivanja. Agamemnon se oženio Klitemnestrom i sa njom imao dve kćeri. Dok je Agamemnon opsedao Troju.simbola ili iskaza. Napisana je 458. na to se Egist. žrtvovao Ifigeniju da bi vetrove izazvao da dunu. ali Grci su je možda s pravom zvali istorijom. na užas Klitemnestre. dok su armije drhtale pred . Aeropu i Atreja. poslužio je na gozbi brata njegovom decom. zakleo da će se osvetiti Atreju i njegovom rodu.

Kad ljude luda strast ponese sramota niče. . gamad koja se umnožava u kosi. "Spreman sam. kaže glasnik. pri trećoj žrtvi kad se kaplja lila peanom slatkim čista usta njena slavljahu sreću oca dragoga. kišu koja uvlači vlagu u kosti. da umrem. beda raste. ako je Božja volja. sada. Hor starešina pojavljuje se pred kraljevskom palatom i u zloslutnoj pesmi podseća na Agamemnonovo napuštanje Ifigenije: Kad savi vrat pod jarom nužde i kleta strast mu krenu srce kolebanje mu svako presta na svako delo spreman beše. htela bi da zbori a često je za sofrom zapevala pred vojvodama očevim u dvori." On horu opisuje užase i prljavštinu rata. on usudi se ćerku klati rad jedne žene bojak biti da sveti bratovu sramotu i floti more otvori. K-o kip je lepa.. Ulazi Agamemnonov glasnik da najavi dolazak kralja. Klitemnestra dolazi iz palate.njegovim gnevom" ‡ iskrcava na obalama Peloponeza i priblažava Mikeni. ‡ usta zaptivena Dok šafranasto ruho na tle pada po radi svakog žreca ona strelom iz oka bije.. vrućinu ilionskog leta koja oduzima dah i zimu tako hladnu da su sve ptice pale mrtve. Bez reči osta. moli sažaljenje. Eshil sa finom maštovitošću prikazuje radost jednostavnog vojnika kada posle dugog odsustva stupa na svoje rodno tlo.

da mi sudba osvane brzo poslednji čas da mi bezbolan bude večan mi sanak da sudba donese! Taj najverniji čuvar mi pade mnoge zbog žene on podnese muke opet od žene mora da strada glavu da gubi. i naređuje da se postave bogate prostirke za Agamemnonov prolaz. jer sam o tebi sanjala duge priče tuge. pridružuje. samrtni krik Agamemnona koga Egist i Klitemnestra ubijaju. u kojoj je sumorno lepa Kasandra. zamorenim od dugog bdenja. i u svom nemirnom snu trzala sam se i na slabo zujanje krila mušice. . nevoljna robinja Agamemnonove požude. možeš da vidiš kako sam tugovala za znacima tvoje stalno odlagane pobede. Dveri se otvaraju. Kralj u pratnji svojih trupa ulazi u kraljevskoj dvokolici. "Za tobom su bogati izvori mojih suza presahli i nije ostala ni kap. a Hor peva kraj: Ah.sumorna. stisnute u kratki trenutak odmora. a Kasandra mu se. Iza njega je druga dvokolica. uspravan u svom pobedničkom ponosu. koja sa gorčinom proriče njegovu kaznu i mračno predviđa sopstvenu smrt. pomirena sa sudbinom. ali prati je u palatu. Onda iz unutrašnjosti palate dolazi krik prema kojem se kretao svaki stih drame." On sumnja u njenu iskrenost i strogo je kori zbog raskoši vezenih prostirki pod nogama svojih konja. a ipak ponosna. nervozna. trojanska princeza i proročica. Klitemnestra je prikazana kako sa sekirom u ruci i krvlju na čelu u trijumfu stoji nad telima Kasandre i kralja. Veštim rečima Klitemnestra priča kralju o svojim godinama žudnje za njegovim povratkom. Posle jednog napetog zastoja u radnji hor počinje tiho pesmu zloslutnog predosećanja. Ali u mojom očima.

Orest se prikazuje. U trećoj drami triologije. Klitemnestra je poslala svog mladog sina Oresta da ga odgajaju u dalekoj Fokidi. Orestova osvetoljubiva sestra. on je zapanjen što u njenom bolu vidi potajnu radost. Orest. stoji nad grobom i priziva Agamemnonov duh da pobudi Oresta da ga osveti. država je u onim mračnim vremenima kažnjavanje zločina ostavljala rođacima ubijenoga. dobija ime po horu žena koje donose ponude na grob kralja. Dok lud još uvek nisam ja ovde kažem svima koji me vole. u nadi da će zaboraviti smrt svog oca. Orest ga ubija. svestan da je materoubica. Mladići. a po njihovom eufemističkom. prerušeni u trgovce. ublaženom imenu Eumenide. Ona poziva Egista da sa njim podeli vest da osvetnika. ili "Pokajnice". da ubio sam majku svoju.Druga drama u trilogiji. ali kada je Orest iskušava saopštavajući joj da je dečak koga je poslala u Fokidu umro. i ona iz svog srca punog gorčine uliva u njegov bezazleni um misao da mora da ubije njihovu majku. progonjen i užasnut mišlju o svojoj misiji ‡ da ubije svoju majku i Egista ‡ dolazi sa svojim prijateljem Piladom potajno u Arg. koga su se plašili. Klitemnestra ih gostoljubivo dočekuje. ili Furije. povlače se i slušaju kao opčinjeni dok Elektra. Ali starci ga tamo uče starom zakonu osvete: "Prolivena krv traži novu smrt". "Hoefore". Oresta u pesnikovoj eksternalizaciji mladićeve divlje mašte proganjaju Erinije. dolazi sa ženama. Kada mladići čuju približavanje pokajnica koje donose žrtveno piće. čiji je zadatak kažnjavanje zločina. i priznajem. traži očev grob i stavlja na njega uvojak svoje kose. odlaze do kraljevske palate. a ljudi su verovali da duša ubijenog neće imati mira sve dok ne bude osvećena. . "Eumenide". tera svoju majku u palatu i izlazi trenutak kasnije polulud. više nema.

pada na kolena pred Ateninim svetilištem i sa krikom traži od nje spas. čak i za četiri ubistva. ove horske kompozicije su vrhunske u svojoj vrsti. Boginja svojim lepim govorom umiruje razočarane Furije i tako ih pridobija. Trilogija je tako tesno povezana. njihov jezik ponekad težak i grub i usiljen. kao tri čina dobro isplanirane drame. On se baca na oltar Apolona u Delfima i Apolon ga teši. Atena. Ipak. njega se svi klone. svaki deo nagoveštava i sa logičnom neizbežnošću traži sledeći. da su stihovi često nejasni. jedinstvo misli i izvršenja. tražeći njegovu krv. Tačno je da ima previše priče. Kako drama sledi za dramom. kuda god da pođe. a Apolon ga brani. "Ovog dana rođen je novi Red. što sve zajedno nećemo naći sve do Šekspira. Orest ide u Atinu. završna scena pokazuje ovo čudno suđenje kao simboličnu zamenu krvne osvete zakonom. komad dobija ime.ili Milostive. Atena daje odlučujući glas za Oresta i proglašava ga nevinim. ona ih poziva da sude Orestovom slučaju pred savetom areopaga. boginja grada. metafore preterane. moć dramskog razvoja. Atena ga čuje i naziva ga "prekaljenim kroz patnju". tako strava teme raste." Posle "Ilijade" i "Odiseje". predsedava. Ona svečano objavljuje da je od tada savet areopaga vrhovni sud Atike. rečite u svom traženju nove . "Orestija" je najviše dostignuće grčke književnosti. razumevanje karaktera i sjaj stila. Furije su mu nad glavom kao crni duhovi. ali sen Klitemnestre diže se iz zemlje pozivajući Furije da ne odustanu od mučenja njenog sina. sve dok ne počinjemo nejasno da shvatamo koliko je duboko ova priča morala da potrese Grke. čija brza osuda ubice treba da oslobodi zemlju od zavada i čija će mudrost voditi državu kroz opasnosti koje muče svaki narod. Kada Erinije protestuju. da ona koja ih vodi kaže. Furije protiv Oresta iznose tužbu zbog osvete. Sud rešava sa jednakim brojem glasova. pune veličine i nežnosti. Orest je prognanik. Ovde imamo širinu koncepcije.

Godine 462. njegovi komadi. izgleda. Efijalt je lišio areopag njegovih moći. napadali su ga zato što otkriva ritualne tajne i spaslo ga je samo zalaganje njegovog brata Amenija. Jer "Orestija" je tako konzervativna kao što je "Prometej" radikalan. Na taj način grčka misao napravila je pokušaj izmirenja zla sa bogom: sva patnja proizilazi iz greha. za zakon prekršeni. . natrpani su jeresima. Ali Eshil je bio ubeđen da moral. Zakon "hibrisa" i "nemeze" još jedna je doktrina karme. kao i Aristofan. ali u "Orestiji" on je puritanac koji vojnički propoveda o grehu i njegovom kažnjavanju i o mudrosti rođenoj iz patnje. ‡ tj. razdvajale samo dve godine. čak i "Orestija". ili prvobitnog greha.religije opraštanja i vrlina političkog poretka koji prolazi. Pesnik je sada imao mnogo godina i lakše razumeo stare nego mlade. vidovnjak neki Apolon ‡ I šalje dole. Eshil je u "Orestiji" ponudio odbranu saveta areopaga kao najmudrijeg tela u atinskoj vladi.Zevs. Gnev Nogu koje krivce slede. mada su ih vremenski. traži natprirodne sankcije. Zato on o religiji govori sa ozbiljnim poštovanjem i nastoji da preko politeizma dopre do koncepcije jednog boga. za vrlinama ljudi sa Maratona. on se nadao da Jedan je tamo koji sluša na visini ‡ Neki Pan il. Atenej je želeo da poverujemo da je Eshil bio veliki pijanica. svako zlodelo biće otkriveno i osvećeno u ovom životu ili nekom drugom. čak i ako je to greh generacije koja je mrtva. koji je pred Skupštinom pokazao rane koje je zadobio kod Salamine. godine 461. da bi se održao pred asocijalnim podsticajima. on je ubijen. žudeo je. Autor "Prometeja" nije bio nikakav naivni pijetista. 458. Furije savesti i odmazde.

Zevse. Dve godine posle "Orestije" ponovo ga nalazimo na Siciliji. ali s tobom. "Zakon koji je Sudbina i Otac i Sverazumevajući ovde su se susreli kao jedno. ako zbilja treba stresti breme sumlje uzaludne. koji je dobro zna. radikalnijoj od sudija. Zevse. /IV/ SOFOKLE . Tamo je i sahranjen pod sopstvenim epitafom. mili l. ubio neki orao ispustivši kornjaču na njegovu ćelavu glavu. Neki veruju da se publici. Il. odredili da se njegovi komadi mogu ponoviti u Dionisovom pozorištu i da hor treba da bude dat svakome ko ponudi da će ih izvesti. tako čudno nemim u odnosu na njegove drame. To su učinili mnogi i Eshil je nastavio da osvaja nagrade posle smrti. Sve na svetu merio sam.Zevse. ali ovo se teško slaže sa činjenicom da su Atinjani. njime tebi zborim sada. pogrešno je smatrajući kamenom. Zakonom ili Razumom sveta.dugokosi Persijanac. On Zevsa identifikuje sa personifikovanom Prirodom stvari. ništa ne može se porediti." Možda su ove zaključne reči Eshilovog remek-dela bile i njegove poslednje reči kao pesnika. O neustrašivoj hrabrosti njegovoj maratonski gaj da zbori može.ti se tim imenom da te zovem. U međuvremenu na Siciliji ga je. tako ljudski ponosnim na njegove ožiljke: Pod ovim kamenom Eshil leži. nekoliko godina kasnije i sasvim suprotno običaju. trilogija nije dopala. kako glasi jedna stara priča.

Pored bogatstva posedovao je genijalnost. njegova veština u igri loptom i sviranju na harfi omogućila mu je održavanje javnih predstava u obe oblasti. Sofokle je bio najsrećniji čovek i skoro najmračniji pesimista. Voleo je novac i dečake. sa imenom koje je značilo Mudri i Slavljeni. predgrađa Atine. duhovit. Osamnaest puta osvojio je prvu nagradu na Dionisijskim svečanostima. a posle bitke kod Salamine baš njega je grad odabrao da predvodi nage mladiće Atine u pobedničkoj igri i pesmi.Eshilu je prvu nagradu za tragediju 468. LJudima se njegov karakter dopadao više od njegove politike. 443. Osvojio je duplu nagradu za rvanje i muziku ‡ kombinacija koja bi se dopala Platonu. Čak i u poznijim godinama bio je lep. Posle atinskog debakla u Sirakuzi imenovan je u Odbor za javnu bezbednost. Napisao je 113 drama. i bio je sin oružara. bio je prijatan. ostalo nam je samo sedam i nije nam poznat redosled kojim su izvođene. Došao je iz Kolona. ostavili dramatičaru pristojna sredstva. On je odrastao u najsrećnijem dobu Atine. dvadesetsedmogodišnjak. ali u starosti su se njegove sklonosti okrenule prema kurtizanama. tako da su Persijski i Peloponeski rat. bio je jedan od generala koji su komandovali atinskim snagama u Periklovoj ekspediciji protiv Samosa ‡ mada treba dodati da je Perikle njegovoj poeziji davao prednost nad njegovom strategijom. Bio je vrlo pobožan i povremeno je vršio dužnost sveštenika. u tom svojstvu glasao je za oligarhijski ustav iz 411. a dva puta na . lepotu i dobro zdravlje. koji su osiromašili skoro sve Atinjane. voleo je zadovoljstva i bio obdaren šarmom koji je iskupljivao sve njegove greške. bio je prijatelj Perikla i pod njim zauzimao visoke položaje. kip u Lateranskom muzeju pokazuje ga kao starog i bradatog i punačkog. 440. skroman. ali još uvek snažnog i visokog. preoteo jedan novajlija. bio je imperijalni blagajnik.

žena. NJena početna scena je impresivna: šareno mnoštvo muškaraca. Sofokla je zanimao karakter i on je svojim smislom za psihologiju bio skoro moderan. U "Filoktetu" skoro da nema radnje. ona se ubija. Grad je pogodila strašna pošast i ljudi su se okupili da mole kralja Edipa da bogovima ponudi neku žrtvu umirenja. Eshil je bio zainteresovan za kosmičke teme koje su zasenjivale ličnosti iz njegove drame. dečaka. a poslednju sa osamdeset i pet. Jedno . Eshil je bio fasciniran moralnim pitanjima koja ona sadrži. koja bi privukla Euripida ‡ već psihologija ljubomore. svoju prvu nagradu primio je sa dvadeset i pet godina. Sofokle ih skoro ignoriše u želji da sa psihoanalitičkom bezobzirnošću prouči mržnju mlade žene prema svojoj majci. Tako se u "Ajantu" ne obraća pažnja na herojeva velika dela. On je broj glumaca u drami povećao na tri i jednu ulogu igrao i sam. "Trahinjanke" su na izgled osećajna melodrama: Dejanira. Sofokle (a posle njega Euripid) napušta eshilovsku formu trilogije. devojaka i dece sedi pred kraljevskom palatom u Tebi sa lovorovim i maslinovim granama kao simbolima smerne molbe. ljubomorna na svog muža i Heraklovu ljubav prema Joli. trideset godina vladao je atinskom pozornicom potpunije od Perikla Atinom. koje bi za Eshila izgledalo centralna tema ‡ pa čak ni strast ljubavi. /Oedipus Tyrannus/ ("Kralj Edip". kao što je "Kralj" "Edip" dao ime jednoj drugoj. prev. već je to otvorena analiza ozleđene bezazlenosti i diplomatskog nepoštenja. ono što autora privlači jeste studija čoveka koji tone u ludilo. prim.Lenejskim.) najslavnija je od svih grčkih drama. šalje mu u neznanju otrovanu odeću i kada ga to staje života. jer je više voleo da konkuriše sa tri nezavisna dramska komada. sve dok nije izgubio glas. Priča je u "Elektri" toliko slabačka koliko i stara. Drama je svoje ime dala jednoj neurozi o kojoj se nekad mnogo govorilo. ono što Sofokla ovde privlači nije kažnjavanje Herakla.

jer kad je dete on puzi na četiri noge. I tako su po prvi put u svetskoj istoriji roditelji kao prvo dete želeli devojčicu. koje su se nastavljale iz generacije u generaciju. Edipu i Sfingi bila deo grčkog folklora. sa njim se posvađao i zatim ga ubio. stvorenje sa licem žene. i uplašeni Tebanci. Edip baca ogorčenu kletvu na ubicu. formirale su tipičnu temu za grčku tragediju. Sfinga je Edipu postavila svoju čuvenu zagonetku: "Šta je to što ima četiri noge. a kao starac dodaje štap. Edip je saznao. Tamo ga je našao neki pastir. ko reši ovu zagonetku. ne znajući da je taj starac njegov otac. Tradicija je prenela da je na Laja i njegovu decu bačena kletva jer je u Heladu uveo neki neprirodan porok. posledice ovog greha. ko god da bio. ranijeg kralja. repom lava i krilima ptice. nazvao ga po otečenim nogama Edip i dao ga kralju i kraljici Korinta. imaće sina koji će ubiti svog oca i oženiti se svojom majkom. Laj i njegova kraljica Jokasta. Ali dobili su sina. naravno. Verujući da su njegovi roditelji kralj i kraljica Korinta. koji su ga odgojili kao vlastitog sina. čiji je zločin doneo Tebi takvu bedu. da mu je suđeno da ubije svog oca i oženi se svojom majkom. kad odraste ide na dve. jer je Sfinga pristala da izvrši samoubistvo ako bi neko dao tačan odgovor. Edip je odgovorio: "Čovek. ali Sfinga ga je . pobegao je iz tog grada i uputio se ka Tebi. znala. glasilo je proročanstvo. Ovo je savršeni primer metode koju je savetovao Horacije. zarekli su se da će im sledeći kralj biti onaj. tri noge i dve noge?" Sve koji ne bi tačno odgovorili Sfinga bi ubila. ostavljen je u brdima. uskakanje /in medias res/ i ostavljanje objašnjenja za kasnije. Kada se približio Tebi naišao je na Sfingu. u želji da oslobode drum ovog čudovišta. Kada je stigao do muževnog doba. i da bi izbegli ostvarenje proročanstva. jer je priča o Laju. Ali publika je priču." Bio je to nepotpun odgovor.proročanstvo kaže da će pošast napustiti Tebu sa nepoznatim ubicom Laja. opet preko proročanstva. Na putu je sreo jednog starca.

a Edip. U lutanju stiže do senovitog Kolona i Sofokle koristi priliku da svom rodnom selu i njegovim vernim maslinjacima peva neprevedivu pesmu koja se svrstava visoko u grčkoj poeziji. lud od kajanja. palcem istisne sopstvene oči i napušta Tebu kao izgnanik. Kada identifikacija postane potpuna. Edip se oženio kraljicom i sa njom imao četvoro dece: Antigonu. Prema običaju zemlje. Jokasta odbija da poveruje i pokušava da objašnjenjem ukloni nesporazum kao frojdovski san: "Sudbina je mnogih muškaraca u snovima".prihvatila i pošteno se bacila u smrt. gde tvoja noga sad počiva U ovoj zemlji konja i jahača. Treperavim cvrkutom svoju slatku setnu priču Milozvučni slavuj peva. Stranče. Eteokla i Ismenu. otkrije identitet Lajevog ubice. Beli Kolon ovde sja. oni su pridošlicu izabrali za kralja. kome je Edip naredio da. ako može. i gnezdeć. Nema ničeg tragičnijeg nego kada kralj nevoljno i zastrašeno shvata da je on ubica svog oca i muž svoje majke. ona uverava Edipa.$211$ raniji kralj je sedokosi prognanik koji se oslanja na ruku svoje kćeri i iz grada u grad prosi hranu. Tebanci su pozdravili Edipa kao spasioca i kada se Laj nije vratio.se najbolje Gde ga gusti zaklon zeleni skriva. U "Edipu na Kolonu". drugoj drami nenamerne trilogije. za koga ove stvari ostanu beznačajne". navodi samog Edipa. . Najčešće ovde. ona se obesi. "da sebe zamišljaju kao partnere u postelji njihove majke. U drugoj sceni Sofoklove drame ‡ najsnažnijoj sceni u grčkoj drami ‡ jedan stari sveštenik. samo sa Antigonom da mu pomaže. ali kroz život prolazi najlakše onaj. Polinika. Ovde zemlja svu zemlju nadmašuje.

I ko će na otvorenim ulicama čoveka. nikakva razorna ruka uništiti je neće.. svakog jutra mladi narcis Cveta. tako smelu u mladosti i u starosti tako mudru. Snaga zemlje slabi.. . I plavo-siva svetlost očiju Atene. Nikakva sila. To biljka je koja cveta nepokorena. govori stihove koji sa vidovnjačkom spoznajom rezimiraju sile koje su slabile Grčku ‡ propadanje tla. Vera umire. a slava muževnosti nestaje. a kad sazna da se sada nalazi u njihovom svetom gaju kod Kolona starac. vere. sama se obnavlja. misli da bi ovde bilo slatko umreti. Sve ostalo dotiče naš gospodar Vreme. koji nije našao lepote u životu. On Tezeju. kralju Atine. Na užas naoružanih neprijatelja svojih: Koja nikad tako lepo kao u zemlji ovoj cvetala nije ‡ Sivo-srebrnastog lista mekog perja Iznikla je maslinova mladica njena.u Aziji dalekoj iznikla je. a nevera cveta kao cvet. Jedno proročanstvo proreklo je da će Edip umreti u prostorima Eumenida. Da na dorskom ostrvu Pelopu bliskom Il. Jer kugla Zevsova na nebu je nadzire.Svež od rose nebeske i ovenčan Najranijim belilom u sjajnoj skupini. Ili u tajnim mestima ljubavi srca vlastitoga. A ovde čudesna biljka iz tla raste. niti bilo čega smrt. morala i ljudi: Samo bogovima na nebu Starost ne dolazi. Kakva nikad opevana nije. samostvarajuća.

a prati ga južnjak nepogodan . k-o neko Ko vidi viziju turobnu i groznu Koju gledati ne može. saveznik Eteokla. I tako čovek poveden je Bez ičega za čim da žali ‡ on nije napustio svet Bolom i bolešću istrošen. Ako ga ikada beše.ruku da oči zakloni. al. zabranjuje da se Polinik sahrani. čovek plovi i po sinjem moru. otima presto i kao kaznu za pobunu. misleći da čuje poziv boga. Kakvom smrću On je umro. Držeć. ali očigledno prva od tri napisane.. Antigona. Edip se oprašta od Antigone i Ismene i odlazi u tamni gaj. u skladu sa grčkim verovanjem da se duša pokojnika muči sve dok se telo ne pokopa..Naći vetar koji duva verno zauvek? Onda. Pošavši Malo dalje okrenusmo se. Kreont. Ali na nju se niko ne osvrće i braća se bore do smrti. čudesan bio.. Kralj. već njegov je kraj. ali on. Kada sazna da su njena braća Polinik i Eteokle zaratila za kraljevstvo. kog poslaše bozi. Poslednja drama u nizu.$212$ tamo je bio. Poveo korak mu ili ponora zemlje Prijateljski širom mu otvorio ralje Bez bola ikakvoga. I gle.. čoveka Ne videsmo više. vodi odanu Antigonu u njen grob.nijedna kao čovek silna. sa Tezejem kao jedinim pratiocem. krši naredbu i Polinika sahranjuje. sem Tezeja niko ne zna. Ali neko je možda. U međuvremenu hor peva jednu od najpoznatijih Sofoklovih oda: Mnoge sile postoje na zemlji. ona žuri u Tebu u nadi da će doneti mir.

I plemenu lakokrilih ptica meće zamke te ga vešto lovi. Ovde za trenutak u sofoklovskoj tragediji ulogu dobija ljubav i pesnik peva Erosu himnu koja se u davnini dugo pamtila: Ero. Hemon nestaje. i buljuku divljih životinja i gomili riba pod pučinom razapinje i namešta mrežu umnik čovek i veštinom svojom divlju krotiv gorohodnu zverku. rešenog da umre. bože nepobedni.neprestano u duboko ore. vratogriva zauzdao je konja gorskom biku još neukroćenu u jaram je uhvatio šiju.boginjama večnu neumornu. najvišu boginju. Kreont naređuje da otvore pećinu u kojoj je Antigona živa sahranjena.i valovi zapljuskuju burni. Kreont osuđuje Antigonu da bude živa pokopana. . tražeći ga. međ. Tamo nalaze Antigonu mrtvu i pored nje Hemona. ti što na plen padaš i devojci u potaji na obrazu ležiš nežnom i prelaziš preko mora i seljaku u stan svraćaš. Bez pomoći ne gre u budućnost. a pronađe ustuk teškoj bolji. ralo mu se veruga po brazdi a konji ga svakog leta vuku. On i Zemlju. Kreontov sin Hemon protestuje protiv strašne presude i kada je njegov protest odbijen zaklinje se svom ocu "ti više nikada nećeš videti moje lice". Koga raniš pomahnita. ni besmrtnik još nijedan a ni čovek malovečan tvojoj moći ne uteče. Ero. Od smrti samo ne izbaja leka. I govoru i vetrenoj misli dovio se i državnom redu i odbrani od mraza nemila i strelice dažda plahovita pronalazač svih putova ‡ čovek.

dopola ga zagna u rebra. delom očevim. no on se bekstvom spase. još svestan toplim priljubi se grudima. jesu lepota stila i majstorstvo tehnike. ništa ne reče. Svaki od tih komada izgrađen je kao hram. Dominantne odlike ovih drama. čiji je svaki deo pažljivo obrađen u detalju. a njega gde je oko pasa obvio i jauče za izgubljenom draganom. za nesuđenim brakom. na oca nasre. kada ga spazi gorko jaukne i uđe k njemu. kakav beše.sin se besnim okom ozre na njega i pogledom ga prezre. i u dnu ćelije nju opazimo gde se za vrat obesi a stegnula ga usukanom koprenom. izuzev što "Filoktet" nemarno prihvata /deus ex machina/ (koja je kod Euripida šala) kao ozbiljno . dostojanstvenog ali gracioznog. na svoj mač nadnese. tad se nevoljnik. i zaklinjem!" Al. ali ima svoje odgovarajuće i podređeno mesto u celini. već dvoper trgne mač. dete. Klasična je i struktura.Mi tada pogledamo što nam naredi gospodar uplašen. Evo tipično "klasičnog" načina izražavanja: uglađenog. zakuka i zavapi: "O nesrećniče. A otac. spokojnog i mirnog. sam na se srdit. snažnog. ali uzdržanog. kakvo delo učini? Pa gde ti je pamet? S kakve pade nesreće? Iziđi. I stane hropiti. I mrtav na njoj mrtvoj. svaki stih je relevantan i vodi ka onom trenutku u kojem radnja postiže svoj vrhunac i smisao. molim te. sa snagom Fidije i uglađenom prefinjenošću Praksitela. a vreo brizne mlaz rumene krvi blede licu njezinu. koje su preživele vreme i prevod.

zaboravio bi na ćerke i mislio na neki večni zakon.priznajemo Da bogovi bez milosti su. razmišljajući o istoj situaciji. al. tako se Edip nekraljevski prepire sa Tiresijom i. kao i kod Eshila. dirljivo pipa oko sebe da bi dotakao lica svojih kćeri. Kada je želeo da ilustruje dramsku strukturu. oslepeo. mada ne tako realistično kao kod Euripida. drama se kreće naviše ka "hibrisu" neke vrhunske nerazboritosti (kao u Edipovoj gorkoj kletvi neznanog ubice). Eshil. Ličnosti su ocrtane jasnije nego kod Eshila. on se pokazuje kao neko ko bi mogao da bude Euripid da nije bio tako srećan. Aristotel se uvek pozivao na "Kralja Edipa". Ali on ima i previše pesničke senzibilnosti da bi dopustio patnju koja tako često ljudima dolazi nezasluženo. Decu oni rađaju i traže Da im se po očinstvu klanjaju. . i kreće se nadole ka "nemezi" neizbežnog kažnjavanja. "Ja prikazujem ljude onakve kakvi treba da budu". Ali uticaj Euripida pojavljuje se u uverljivosti dijaloga i povremenom iskorišćavanju osećajnosti. "Euripid ih prikazuje onakvim kakvi jesu" ‡ kao da hoće da kaže da drama treba da dozvoli neku idealizaciju i da umetnost ne treba da bude fotografija. Ovde. rekao je Sofokle. neke "peripetije" ili obrta sreće. koje se grčevito previja Lil kaže: Bez krivnje smo. i ove dve drame koje se bave Edipom dobro ilustruju aristotelovsku definiciju tragedije kao očišćenje sažaljenja i straha kroz njihovo objektivno prikazivanje.rešenje za zamršenu fabulu. Nad Heraklovim telom. Sofokle je takođe filozof i propovednik. obrće se oko nekog /anagnorisis/ ili iznenadnog prepoznavanja. ali njegovi saveti oslanjaju se manje od Eshilovih na sankcije bogova. NJega je dotakao duh sofista i mada podržava uspešnu ortodoksnost.

Kreont žigoše proroke kao "pleme na novac lakomih". on postoji. Kao i Solon. vera koja daje poslednji otpor neverovanju. i slediti ga. koji umre u detinjstvu. a odmah do njega najsrećnijim onog.A ipak sa pogledom bezosećajnim Na ovakvu agoniju gledaju. njih rodi etar nebeski. taj moralni kompas sveta. on je u svojoj teologiji nesiguran. pokajničkog i pomirenog sa sudbinom. On Jokastu navodi da se smeje proročanstvima. ali između redova naziremo Euripidove slutnje. a Filoktet postavlja staro pitanje. iako je možda moralni poredak sveta za nas suviše suptilan da bismo ga razumeli. i pravičnost će trijumfovati na kraju. ali glas Eshila. To je pero Sofokla. U toj pobožnosti i rezignaciji vidimo lik Jova. Neki moderan pesimista preveo . u njima velik bog. visoko oni žive u visinama. ako Nebo smatraš nepravednim?" Sofokle odgovara pun nade da. najveća je mudrost naći taj zakon. mada se njegovi komadi vrte na njima sa škripom. kog predstavlja Zevs. Kao neki dobar Viktorijanac. a Olimp je otac njin ne smrtni ljudski stvor. ali u svojoj moralnoj veri jak. "Kako da opravdaš puteve Neba. Prateći Eshila. on identifikuje Zevsa sa ovim moralnim poretkom i približava se još više monoteizmu. a nikad ne stari. Sofokle smatra najblaženijim onog čoveka koji se nikad nije ni rodio. Kad bi meni bilo suđeno da čuvam u delima i rečima čistotu sveta! Za to stoje zakoni. I zato nigda njih zaborav ne uspava.

stihove koji odražavaju umor od sveta koji je donela starost i strašno bratoubistvo Peloponeskog rata: Kakav li je čovek.u pravcima svim. Koje ni mlade ni devera pesma ne pohađa Ni zvuk tamburina. . skriveno je od očiju tvojih. A zbir nevolja da zapečati.. Gle. nesloga. To je što nagrada biva onima. I oni koji gube. Jedan se sa drugim sprijatelje. Mač koji život traži.. Od koje i prijatelj i rođak ti beži. Jer godine kojima pretekne broj Pomenuće te loše po tebe: Bol tad blizak ti je. sukob. Teturava starost približi se. Ne nedostaje ni jedno od njih ‡ Bes. od muke. koji. rođen. zavist. Tvoju sudbu cenim više Koji nikada ni rođen ne bi. Starost. Koji dane svoje prežive. A tvoju zatim. Zla onda sakupljaju se.. Sa ludostima lakim ko pero Mladost čoveka zatiče. umreš I odmah opet te nema. a zadovoljstvo.. u kojoj sve tuge Pod nebom udvostučuju se.je sa zadovoljstvom sumorne stihove hora o Edipovoj smrti. koji žudi Za dužinom dana neodmerenom? Glupost oko mi vidi Gledajuć.

Dionis. A Muze i Gracije nazivale ga svojim. kad su Spartanci opseli Atinu. plašeći se.Već smrt koja čini kraj.se mirno. a pesnik Simija je za njega komponovao jedan smirujući epitaf: Penji se nežno. živeo je tako dugo da je za njim obukao odeću žalosti. Rođen mnogo godina pre Euripida. kao dokaz svoje mentalne bistrine. Sofokle je poroti. pojavio Lisandru i dobio siguran prolaz za Sofoklove prijatelje.tamo loza u bogatim grozdovima visi. bog drame. Grci su mu ukazali počast kao božanstvu. /V/ EURIPID 1. doveo je oca pred sud pod optužbom da je finansijski nekompetentan. Nek. odmarajuć. Drame Kao što je \oto u grubim crtama oblikovao rani put italijanskog slikarstva. verovatno iz "Edipa na Kolonu". Rafael mirnim duhom doneo u umetnost tehničko savršenstvo. uvek nežno se penji. Legenda kaže kako se. Dolična nagrada za slatku mudrost koju on je pevao. koji su želeli da ga sahrane u grobnici njegovog oca u Dekeleji. valjda. Lepe joj mlade vitice oko kamena viju. Gde Sofokle. NJegov zakoniti sin Ijofont. Svako sholastičko ogovaralo zna da se Sofokle u starosti tešio heterom Teoris i sa njom imao potomstvo. i sam umro. bršljane. pročitao neke horove iz komada koji je tada pisao. Dok svuda okolo grimizne ruže cvet. na to su ga sudije ne samo oslobodile optužbe već i otpratile do kuće. dalje sanja svoj san. da će pesnik oporukom ostaviti svoje bogatstvo Teorisinom detetu. a Mikelanđelo dovršio . Bledozelene ti pletenice po mermeru se razastiru. a zatim je te iste godine 406.

dok je Mocart usavršio njen oblik u melodičnoj jednostavnosti. On je "bio učenik Anaksagore". klanjajući se razumu destruktivnim aluzijama u dramama koje su slavile nekog boga. Oni su bili Isaija. Sofokle oblikovao umetnost odmerenom muzikom i smirenom mudrošću. Euripid je želeo da bude filozof. On je postao Volter grčke prosvećenosti. kako nam kažu. verovatno na samom ostrvu. a postao je filozof. njegova majka bila je iz plemenite porodice. na koje su. Platon je želeo da bude dramatičar. Kasnije je