Povelja ICOMOS-IFLA o istorijskim vrtovima Firentinska povelja

DEFINICIJA I SADRAJ 1. Istorijski vrt je arhitektonska i biljna kompozicija koja sa stanovita istorije ima opte drutveni znaaj. Kao takav smatra se spomenikom. 2. Istorijski vrt je arhitektonska kompozicija u kojoj je glavni materijal biljni, dakle iv, prolazan i obnovljiv. Njegov izgled je takoe rezultat neprekinute ravnotee ciklinih promena godinjih doba, razvijanja i propadanja prirode te elje umetnosti i oblikovanja, koji tee dugotrajnosti postojanja. 3. Kao spomenik istorije vrt se mora ouvati u duhu Venecijanske povelje. Ipak, njegovo ouvanje kao ivog spomenika zavisi od specifinih pravila koja su predmet ove Povelje. 4. Nuno je zabeleiti arhitektonsku kompoziciju istorijskih vrtova: njegovu osnovu i razliite profile terena njegove biljne mase- vrste drvea, njihov volumen, igru boja, njihov razmetaj, njihovu pojedinanu visinu konstruktivne i dekorativne elemente tekue ili stajae vode, odraz neba 5. Vrednujui bliske odnose civilizacije i prirode, kao mesta uivanja pogodnog za meditaciju i sanjarenje, vrt je idealizovana slika sveta, raj u etimolokom smislu izraza, ali koji nosi svedoanstvo kulture, stila, epohe i, eventualno originalnosti stvaraoca. 6. Naziv istorijski vrt podjednako dobro odgovara malim vrtovima kao i velikim pravilnim ili pejzanim parkovima. 7. Ako je vezan za zgradu, vrt je nedeljiv deo zgrade: istorijski vrt ne moe biti odvojen od vlastitog okruenja, gradskog ili seoskog, stvorenog ili prirodnog. 8. Istorijski predeo je definisan pejza, podseanje na slavne dogaaje, mesto istorijskog zbivanja, deo ilustrovanog mita ili epske bitke, sadraj slavne slike itd. 9. Zatita istorijskih vrtova zahteva njihovu identifikaciju i inventarizaciju. Ona podrazumeva razliite povezane intervencije, konzervaciju, restauraciju. Moe se, u nekim sluajevima, preporuiti i rekonstrukcija. Autentinost istorijskog vrta odnosi se na raspored i volumen njegovih delova samim tim i na dekor ili izbor biljaka ili materijala koji ga formiraju. ODRAVANJE, KONZERVACIJA, RESTAURACIJA, REKONSTRUKCIJA 10. Pri zahvatima na odravanju, konzervaciji, restauraciji ili rekonstrukciji istorijskog vrta ili nekog njegovog dela moraju se istovremeno uzeti u obzir svi njegovi elementi. Razdvajanje zahvata promenie prostor koji ih sjedinjava. 11. Odravanje istorijskih vrtova je vaan zahvat i neophodno je da bude neprekidan. Kako je osnovni materijal biljka, njenom pravovremenom i ciklinom zamenom omoguava se odravanje prostora u prvobitnom stanju. 12. Vrste drvea, bunja, cvea i drugih biljaka koje se periodino menjaju moraju se birati pazei na uobiajenu i prepoznatljivu primenu u razliitim botanikim i civilizacijskim zonama, sa eljom da se zadre i pronau izvorne vrste. 13. Elementi arhitekture, skulpture, fiksnih ili pominih dekoracija koji ine integralni deo istorijskog vrta ne smeju se ukloniti ili promeniti osim onoliko koliko zahteva potreba njihove konzervacije ili restauracije. Menjanje ili restauracija ugroenih elemenata mora se sprovesti prema principima Venecijanske povelje, s jasno naznaenim novim delovima. 14. Istorijski vrt se mora konzervirati skladno sa okolinom. Sve modifikacije fizike sredine koje mogu ugroziti ekoloku ravnoteu moraju se zabraniti. Te mere podrazumevaju podzemnu ili

nadzemnu strukturu (kanalizacija, navodnjavanje, ulice, staze, parkiralita, ograde, dispozicija nadzora, eksploatacija i dr.). 15. Nikakva restauracija, a jo manje rekonstrukcija, istorijskog vrta ne moe se preduzeti pre detaljnog istraivanja svih dokumenata koji se odnose na taj vrt i na sline vrtove i koji mogu potkrepiti struni karakter intervencije. Pre bilo kakvih intervencija, istraivanja se moraju elaborirati kroz projekat, koji se stavlja na uvid strunjacima. 16. Intervencija pri restauraciji mora uvaavati evoluciju vrta. U principu, prednost se ne sme davati jednoj epohi, osim ako zbog degradacije i smanjenja pojedinih delova nije nuna rekonstrukcija na ostacima ili prema nespornim dokumentima. Delovi parka neposredno uz zgrade mogu se rekonstruisati da bi se odrala koherentnost. 17. Ako je istorijski vrt potpuno nestao, ili ako samo pretpostavljamo kakav je bio njegov stil, ne sme se sprovesti rekonstrukcija relevantna rekonstrukciji poznatog istorijskog vrta. Delo koje se inspirie u tom sluaju tradicionalnim oblicima na mestu starog vrta, ili tamo gde ga nikada nije ni bilo, poseduje u sebi kreativnost, ali se ne moe okarakterisati kao istorijski vrt. 18. Ako su svi istorijski vrtovi predodreeni da budu vieni i da se njima hoda, preostaje ogranienje pristupa kako bi se produila njihova funkcija i kako bi se ouvali u svojoj nepostojanosti, a time njihov sadraj i kulturna poruka. 19. Po prirodi i nameni istorijski vrt je miran prostor koji omoguava kontakt sa prirodom i oslukivanje prirode, pa je neprimerena njegova upotreba za razliita slavlja. Dakle, treba definisati uslove za posete i slavlja u istorijskim vrtovima jer oni mogu uveati spektakularnost vrta ali ga ne smeju unititi i degradirati. 20. Ako u svakodnevnom ivotu mogu pruiti mogunost mirnih igara, uz istorijske vrtove je poeljno stvoriti terene prilagoene igri i sportu, takve vrste da odgovaraju drutvenim potrebama, ne ometajui pri tom ouvanje parka i istorijskih prostora 21. Nain odravanja i nain ouvanja, ije je vreme nametnuto godinjim dobima, ili kratki radovi koji pomau autentinoj rekonstrukciji, uvek moraju imati prednost pred upotrebom. Organizacija poseta istorijskom vrtu mora biti primerena uslovima koji odgovaraju odravanju. 22. Ako je vrt ograen, zidovi se ne smeju uklanjati dok se ne sagledaju sve posledice promene ambijenta i njegove zatite. ZAKONSKA I ADMINISTRATIVNA ZATITA 23. Odgovornim autoritetima pripada, u pogledu strunosti eksperata, zakonsko i administrativno pravo identifikacije, inventarizacije i zatite istorijskih vrtova. Njihova zatita mora biti sastavni deo plana namene povrina i dokumenata za planiranje i ureenje prostora. Uz to, odgovorni autoriteti odgovorni su za finansije koje mogu unaprediti odravanje, konzervaciju, restauraciju i eventualno rekonstrukciju istorijskih vrtova. 24. Kao element batine, istorijski vrt, da bi preiveo, a i zbog svoje prirode, zahteva neprekidnu brigu kvalifikovanog osoblja. Dakle, u tu je svrhu neophodno organizovati primereno obrazovanje istoriara, arhitekata, pejzaista, batovana, botaniara. Treba takoe osigurati redovnu proizvodnju biljaka pre nego to se unesu u kompoziciju istorijskog vrta. 25. Interes za istorijske vrtove treba potsticati svim akcijama koje mogu valorizovati tu batinu i uiniti da se bolje upozna i prihvati: promocije naunih istraivanja, meunarodne razmene i prenos informacija, publikacije i popularizacija, inicijativa za kontrolisano formiranje javnih vrtova, unapreivanje potovanja prirode i istorijskog naslea putem javnih glasila. Najvanije istorijske vrtove predloiti za listu svetske batine.

Italijanska povelja o istorijskim vrtovima

1. Istorijski vrt (vrtovi kua, palate, vile, parkovi, botaniki vrtovi, arheoloke zone, zeleni prostori unutar istorijskog gradskog jezgra i dr.) sastoji se od vie elemenata, projektovao ga je ovek i realizovan je delimino sa ivim (biljnim) materijalom, koji je iv i menja se na naseljenoj teritoriji ali i u prirodnom okruenju. Kao materijalna injenica istorijski park je umetniko delo, dakle kulturno dobro, arhitektonsko i ambijentalno bogatstvo, batina celog drutva koje se njime koristi. Poput svakog drugog bogatstva, vrt je jedinstven objekat, ograen prostor, odreenog veka, neponovljiv. On ima lini razvojni proces i linu istoriju (nastanak, razvoj, promenu, nestanak) a sve to odraava sliku drutva i njegove kulture koja ga je izmislila, izvela, iskoristila ili je ula u odnos sa njim. 2. Govorei o metodama i nainu intervencije, ponovo se priziva potpuna ispravnost Povelje restauracije iz 1964. god. i odredbe iz 1972. godine. Prema principima rasprave koja je sledila intervencija radi restauracije treba da potuje celokupan istorijski proces vrta, takav proces koji materijalizuje razvoj strukture i oblika postepeno preuzetog u vremenu. Prema tome svako delovanje i obnova, koje ima nameru da prednost da jednoj fazi nastanka u odreenom istorijskom razdoblju je ex novo na tetu kasnijih faza, znailo bi "izneveriti batinu" a rezultiralo bi povrnou i snanom antiistorijom. Intervencija se zbog toga pri obnovi mora identifikovati sa intervencijom pri konzervaciji. 3. Istorijski vrtovi izvan gradskih aglomerata nisu odvojeni iz svoje okoline-poljoprivrednog i umskog ambijenta. Konzervacija istorijskog vrta se ne moe odvojiti od ispravnog planiranja i projektovanja prostora, a njen cilj je ravnotea istog, tj. nenaruavanje prirodnog pejzaa. Tei se tome da konzervacija javne infrastrukture (mrea puteva, trgovi, kanali, mrea vodenih tokova, vodena ogledala itd.) bude jedinstvena za celinu - i za arhitekturu i za vrt. 4. Da bi se vrt zatitio i konzervirao, treba ga poznavati. Direktno istraivanje i danas je predhodni uslov svake intervencije. Vrt treba analizirati analitiki u svim njegovim komponentama (arhitektonskim, vegetacijskim, hidrotehnikim, geolokim, topografskim, ambijentalnim, itd.), prema dokumentima, istorijskim i literarnim izvorima, prema grafikama, starim topografskim i katastarskim kartama, takoe na osnovu svakog drugog mogueg grafikog izvora, na osnovu fotointerpretacije i ako je potrebno, prema direktnim arheolokim istraivanjima. Analitiko istraivanje i poreenje nuno ukljuuje uestvovanje specijalistikih disciplina. Ponovo se upuuje na potrebu-izloenu ve na kolkovijumu ICOMOS-a u Zeistu 1975.god.-sastavljanja popisa pogodnih vrsta, s istorijskog stanovita, za kulturne i botanike prostore, zatim zamene pojedinanih vrsta koje su sigurno pripadale odreenom vrtu, potvrujui takoe za biljne vrste koncept konzervativne, tj. odravanje postojeih, s vremenom unesenih i zbog toga ve istorijskih vrsta. PREPORUKE 1. Istorijski vrt treba da ima namenu koja nije u suprotnosti sa njegovom neotpornou, nepostojanou a uz to ne sme biti u raskoraku sa njegovom biti i originalnom namenom. Ako je vrt javno dobro on mora biti kompatibilan problemima odravanja; potrebno je potsticati pristup javnosti, ali istovremeno preduzeti mere opreza protiv prekomernog broja posetilaca, primenom prihvatljivih alternativnih reenja. Za privatne vrtove koji nisu pristupani javnosti vlasnik treba da odredi dane, sate i naine posete. Poreske olakice bi trebalo da se odnose i na arhitektonska dela i biljne vrste, ako su one nune za odravanje. 2. Za javne parkove u istorijskim okruenjima treba izuzeti urbanistike standarde, ako su oni namenjeni pre svega etnji, odmoru, uenju. U urbanistikim i prostornim planovima trebalo bi predvideti nove parkove za javna korienja i nove zahteve.

3. Zakonom o kulturnoj batini trebalo bi obuhvatiti prostornim i urbanistikim planom, koji su priznati kao instrumenti zatite, vrtove i istorijske parkove koji nisu zatieni. 4. Ministero per i Beni Culturali e Ambientali trebao bi da formira odgovarajui ured, u saradnji sa Univerzitetom i svim ostalim zainteresovanim institucijama koje e se brinuti o vrtovima (popis i formulari vrtova, zakoni, programiranje, koordinacija pri realizaciji). 5. Na nivou dravnih i lokalnih institucija trebalo bi predvideti specifine publikacije koje se odnose na ekonomske mogunost odravanja istorijskih vrtova. 6. U velikim optinama trebalo bi osnovati vrtlarske kole koje bi organizovale predavanja o istorijskim vrtovima sa akcentom na posebnostima njihovog odravanja i zatite. 7. U arheolokim zonama u kojima je mogue (prikladno) projektovati parkove (putem javnih konkursa) smatra se nuna interdisciplinarna saradnja zbog delikatnosti prostora. 8. Graevinske i urbanistike komisije treba uvek da zahtevaju miljenje strunjaka za vrtlarstvo. 9. Dobro je organizovati i odravati didaktika predavanja in situ na kojima e se tumaiti postanak vrta i njegove promene tokom vremena, koristei se pritom svim grafikim, literarnim i istorijskim dokumentima, propraeno grafikama i istorijskim rekonstrukcijama, a sve zajedno ilustrovano sa botanike strane (izvorne, zamenjene i unete vrste tokom vremena itd.). 10. U sklopu reforme i eksperimentalne nastave na Univerzitetu treba omoguiti i podsticati razvoj poznavanja pejzaa (ambijenta), posebno obrazovnim i specijalistikim kursevima u okviru osnovnih studija i specijalizacijama na nivou poslediplomskih studija. 11. Nadlene institucije trebalo bi da zaponu stvaranje katastra specijalizovanog za istorijske vrtove, kojim bi se evidentirale njihove osobenosti i tako stvorila baza podataka neophodna za rad na zatiti.