You are on page 1of 4

Budizam i ideja boga

Nanaponika Thera
Preveo Rastislav Kobac Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme

Po mnogo emu kontradiktorna razmatranja iskazana su u zapadnoj literaturi u vezi sa budistikim stavom prema pojmu Boga i bogova. Prouavanjem Budinih govora sauvanih u pali kanonu moe se videti da je ideja linosnog boanstva, boga stvaraoca pretpost avljeno venog i svemonog, nesaglasna sa Budinim uenjem. Na drugoj strani, razliiti koncepti bezlinog boanstva, kao to su svetska dua, itd., iskljueni su Budinim uenjem o anatti nepostojanju sopstva ili nesupstancijalnosti. U budistikoj literaturi, verovanje u boga stvaraoca (issara-nimmana-vada) esto je spominjano i odbijano, zajedno sa drugim uzrocima pogreno iznoenim pri objanjavanju porekla sveta - kao na primer, Svetska dua, Vreme, Priroda, itd. Verovanje u Boga, kako god, smeteno je u istu kategoriju kao i oni moralno destruktivni pogreni stavovi koji negiraju, karmike rezultate akcije, pretpostavljaju sluajno nastajanje oveka i prirode, ili ue o apsolutnom determinizmu. Za ovakve stavove reeno je da su kao celina tetni, da i maju utvreno loe rezultate svojim efektom na etiko ponaanje. Teizam, kako god, smatra se vrstom kamma - uenja sve dok podupire moralno dejstvo akcija. Otuda, teista koji vodi moralan ivot moe, kao i bilo ko drugi, oekivati povoljno ponovno roenje. On se moe ak roditi u nebeskom svetu koji lii na njegove sopstvene koncepte, mada to nee biti veiti boravak kao to je on to moda oekivao. Ukoliko ga, ipak, fanatizam navede da progoni one koji ne dele njegova ubeenja, to e imati teke posled ice na njegovu sudbinu u budunosti. Za fanatine stavove, netoleranciju i nasilje protiv drugih, stvara se rava kamma koja vodi ka moralnom propadanju i nesrenom novom roenju. Mada verovanje u boga ne iskljuuje poeljno novo roenje, ono je varijanta eternalizma, pogrenog zagovaranja venosti, ukorenjeno u udnji za egzistencijom i kao takvo prepreka je za konano osloboenje. Meu lancima (samyojana) koji veu za egzistenciju, teizam je posebno razmatran unutar verovanja u linost, vezanosti za obiaje i rituale, i udnje za finijim ulnim egzistencijama ili za "nebeskim ulnim sferama". Kao pokuaj objanjenja univerzuma, njegovog porekla i ovekove situacije u svetu, ideja Boga je smatrana potpuno neubedljivom meu starim budistikim misliocima. Kroz vekove, budistiki filozofi su formulisali detaljne argumente za odbacivanje doktrine o bogu stvaraocu. Bilo bi interesantno ovo uporediti sa nainima na koje su zapadni filozofi odbacili teoloke dokaze o postojanju Boga. Ali za iskrenog vernika, ideja Boga je vie od prostog mehanizma za objanjenje spoljanjih injenica, poput porekla sveta. Za njega ona je predmet vere koja moze dati snano oseanje izvesnosti, ne samo boije egzistencije koja je "negde tamo", ve i boijeg utenog prisustva i blizine. Ovaj oseaj izvesnosti zahteva paljivo ispitivanje. Ovakvo ispitivanje e pokazati da je u veini sluajeva ideja Boga jedino projekcija poklonikovog sopstvenog ideala - uglavnom plemenitog - i njegove arke elje i duboke potrebe za verovanjem. Ove projekcije su

veinom uslovljene spoljanjim uticajima, kao to su utisci iz detinjstva, obrazovanje, tradicija i drutveno okruenje. Ispunjene snanim emotivnim nabojem, oivljene snanim ovekovim kapacitetom za imaginaciju, vizualizaciju i stvaranje mitova, one se tada identifikuju sa slikama i konceptima one religije kojoj poklonik pripada. U sluaju mnogih najiskrenijih vernika, analitiko ispitivanje bi pokazalo da njihovo "doivljavanje Boga" nema drugog posebnog sadraja do ovog. Ipak, podruje i znaaj verovanja u Boga i doivljavanja Boga nisu potpuno iscrpljeni prethodnim primedbama. ivoti i zapisi mistika svih velikih religija svedoe o religijskim iskustvima velikog intenziteta, u kojima su se znaajne promene dogodile u kvalitetu svesnosti. Duboko unoenje u molitvu ili meditaciju moe doneti produbljenje ili proirenje, osvetljenje ili ojaanje svesti, udrueno sa ushienim oseanjem sree i blaenosti. Suprotstavljenost izmeu ovakvih stanja i normalne svesnosti je toliko velika da su m istici verovali da su njihova iskustva manifestacije boanskog; uzimajui u obzir ovakvu suprotstavljenost, njihova pretpostavka je sasvim razumljiva. Mistika iskustva su takoe obeleena ogranienom redukcijom ili privremenim iskljuivanjem raznolikosti ulnog opaanja i nemirnih misli, i ovakva relativna sjedinjenost uma potom je objanjena kao veza ili zajednica sa jednim Bogom. Sve ove duboke impresije i prva spontana tumaenja mistik kasnije poistoveuje sa svojom konkretnom teologijom. Interesantno je primetiti, kakogod, da su pokuaji veine velikih zapadnih mistika da poveu sopstvena mistika iskustva sa zvaninim dogmama svojih crkvi esto zavravala u uenjima koja su gledana sa nepoverenjem od strane ortodoksije, ako ve nisu otvoreno smatrana jeretikim. Psiholoke injenice u osnovi ovih religijskih iskustava su prihvaene i dobro poznate budisti; ali on paljivo razlikuje sama iskustva od teoloke interpretacije primenjene na njih. Nakon vraanja iz dubokog meditativnog zadubljenja (jhana), budistiki meditant je savetovan da posmatra fizike i mentalne faktore svog iskustva u svetlu tri osobenosti cele uslovljene egzistencije: nestalnosti, podlonosti patnji i odsustvu trajnog ega ili veitog bia. Ovo je uraeno prvenstveno da bi se iskoristila meditativna istoa i snaga svesti za najviu svrhu: oslobaajui uvid. Ali ova procedura takoe ima vrlo vaan dodatni efekat koji nas ovde zanima: meditant nee biti preplavljen nikakvim nekontrolisanim emocijama ili mislima izazvanim svojim linim iskustvom, i bie u stanju da izbegne tumaenja tog iskustva neutemeljena u injenicama. Odavde, budistiki meditant, na dobitku usled proiene svesti koju je postigao, bie u stanju da vidi ova meditativna iskustva onakvima kakva ona jesu; i on e dalje znati da su ona bez trajne sutine koja bi se mogla pripisati boanstvu to se ispoljava umu. Zbog toga, budistiki zakljuak mora biti da najvia mistika stanja ne dokazuju postojanje linosnog boga ili bezlinog boanstva. Budizam je ponekad nazivan ateistikim uenjem, bilo u odobravajuem vidu od strane slobodnih mislilaca i racionalista, ili u pogrdnom smislu od strane ljudi sa teistikim ubeenjima. Samo na jedan nain budizam moe biti opisan kao ateistiki, naime, kada porie postojanje venog, svemonog Boga ili boanstva koje je stvaratelj i upravlja sveta. Re "ateizam", kako god, kao i re "bezboan" esto nosi omalovaavake tonove ili implikacije, koji se nikako ne mogu primeniti na Budino uenje. Oni koji koriste re "ateizam" esto je povezuju sa materijalistikim doktrinama koje ne poznaju nita iznad ovog sveta ula i lomljivih srea koje on moe pruiti. Budizam nema nita sa tim. U ovome se on slae sa uenjima drugih religija, da istinita trajna srea ne moe

se pronai u ovom svetu: niti, Buda dodaje, moe biti naena na bilo kom viem nivou postojanja, zamiljenom poput nebeskog ili boijeg sveta, poto svi nivoi egzistencije su nestalni i tako nesposobni da daju trajnu sreu. Duhovne vrednosti zastupljene u budizmu su usmerene, ne prema novom ivotu u nekom viem svetu, nego prema stanju potpunog prevazilaenja sveta, odnosno, Nibbani. Prilikom davanja ovakve izjave, kako god, moramo naglasiti da budistike duhovne vrednosti ne oslikavaju apsolutno odvajanje izmeu "tamo" i "ovde i sada". One imaju stabilan koren u samom svetu poto imaju za cilj najvee ostvarenje u ovoj sadanjoj egzistenciji. Zajedno sa ovakvim duhovnim tenjama, budizam ohrabruje iskrenog posveenika da ovaj svet uini boljim mestom za ivot. Materijalistika filozofija unitenja (ucchedavada) je jasno odbijena od Bude kao lano uenje. Uenje o kammi je dovoljno da dokae da budizam ne ui o unitenju posle smrti. On prihvata preivljavanje, ne vene due, ve mentalnih procesa subjekta, do po novnog nastajanja; ui ponovnom roenju bez seobe due. Ponovo, Budino uenje nije nihilizam koji ne ostavlja napaenom oveanstvu bolju nadu od konanog, hladnog nitavila. Naprotiv, on je uenje spasenja (niyyanika-dhama) ili osloboenja (vimutti) koje daje oveku sposobnost da spozna, sopstvenim snagama, najvii cilj, Nibbanu, kao konani prekid patnje i konano iskorenjivanje pohlepe, mrnje i zablude. Nibbana je daleko od prazne nule ili ponitenja; takoe ona se ne moe poistovetiti sa bilo kojim o blikom ideje Boga, niti je poreklo ili imanentna osnova ili sutina sveta. Budizam nije neprijatelj religije kao to se to veruje za ateizam. Budizam, naravno, nije niiji neprijatelj. Budista e prepoznati i ceniti razliite etike, duhovne ili kulturne vrednosti stvorene verovanjem u Boga, u svojoj dugakoj i raznovrsnoj istoriji. Ne moemo, ipak, zatvoriti oi pred injenicom da je koncept Boga previe esto sluio kao zastor ljudskoj udnji za moi, i nehajnu i okrutnu upotrebu te moi, tako znaajno poveavajui, do krajnjih granica, nesreu ovog sveta, pretpostavljenog kao boanska kreacija puna ljubavi. Stoleima su slobodna misao, slobodno istraivanje i izraavanje disidentskih pogleda bili ometani i gueni u ime sluenja Bogu. I avaj, ove i druge negativne posledice jo nisu potpuno stvar prolosti. Re "ateizam" takoe nosi znak stava koji povlauje moralnoj labavosti, ili verovanju da etika stvorena od oveka, koja nema boansku potvrdu, poiva na klimavoj osnovi. Za budizam, ipak, osnovni moralni zakon svojstven je samom ivotu. On je poseban sluaj zakona uzroka i posledice, koji ne treba boanskog davaoca zakona, niti zavisi od promenljivih ljudskih poimanja drutveno uslovljenih moralnosti i sporazuma manjina. Za sve vei deo oveanstva, vera u Boga nestaje sve bre, kao i obiajna motivacija za moralno ponaanje. Ovo pokazuje rizik zasnivanja moralnih postulata na boanskim preporukama, kada potvreni izvor brzo gubi poverenje i autoritet. Postoji potreba za autonomnom bazom etike, koja e imati dublje korene nego drutveni ugovor i koja e biti u stanju da zatiti sigurnost individue i ljudskih institucija. Budizam nudi takvu etiku bazu. Budizam ne negira da postoje u univerzumu nivoi egzistencije i nivoi svesti koji na odreene naine mogu biti superiorni naem zemaljskom svetu i prosenoj ljudskoj svesti. Negirati ovo bilo bi smeno u vremenu svemirskih putovanja. Bernard Rasel direktno kae: "Nemogue je da univerzum ne sadri neto bolje od nas." Ipak, prema budistikom uenju, takvi vii nivoi egzistencije, kao i na poznati svet, su podloni zakonu nestalnosti i promene. itelji takvog sveta mogu biti, u razliitim stepenima, moniji nego ljudska bia, sreniji i dugoveniji. Bilo da ta superiorna bia zovemo

bogovima, boanstvima, devama ili anelima, nije vano, poto je nemogue da ona sebe nazivaju tim imenima. Ona su stanovnici ovog univerzuma, lutalice u ovom kruenju postojanja; i mada mnogo monija, ona ne moraju biti mudrija od oveka. Dalje, ne treba negirati da takvi svetovi i takva bia mogu imati svog gospodara i vladara. Verovatno imaju. Ali kao i svaki ljudski vladar, i boanski vladar moe naginjati pogrenoj proceni sopstvenog statusa i moi, dok se ne pojavi neko uzvieniji i ukae mu na njegove greke, kao to nai tekstovi govore o Budi. Ovo, ipak, su teme daleko od dometa i brige prosenog ljudskog iskustva. Spomenuti su ovde ukratko s ciljem definisanja budistike pozicije, a ne da slue kao sredstvo za spekulacije i argumentovanje. Takvo injenje moe samo da skrene panju i trud sa onoga to bi trebalo biti glavni cilj: prevazilaenje pohlepe, mrnje i zablude tamo gde se otkrivaju, ovde i sada. Prastari stihovi pripisani Budi u Pitanjima kralja Milinde, kau: Daleko odavde ne mora da gleda! Via egzistencija - ta ti moe doneti? Ovde u sadanjem stanju, u svome telu svet prevazii!
1/2/2007 www.yu-budizam.com/texts/njanja/ideja_boga.html