Karl Marx/Friedrich Engels - Kapital: Kritika Političke Ekonomije

Karl Marx Friedrich Engels Dela
Dvadeset prvi tom
Preveli
M oa Pijade i R odoljub olakovi

Urednik
D im e Bojanovski
Redaktori
Radivoj D avidovi i M ilorad Sim onovi
Institut za izuavanje radnikog pokreta
Prosveta izdavako preduzee
f ig o ?
KARL MARX FRIEDRICH ENGELS
DELA
TO M 21
BEOGRAD 1974
rtUOTFx*
J0
politiki
!>"'
koli s o
c
T "
IOMAT.
'
lb U 5
______
Napomena Redakcije
Naa javnost se poela upoznavati s Marxovim Kapitalom nepo sredno posle prvog izdanja njegovog prvog toma 1867. U listu Rad nik, koji je pokrenuo Svetozar Markovi, objavljeno je 1872. godine nekoliko odlomaka iz 8. glave prvog toma K apitala , a kasnije su prevedeni i neki delovi 11, 12, 13, 14. i 23. glave (u listu Omladina 1877. i 1888. godine i u nekim drugim periodinim publikacijama). Godine 1900. iziao je u enevi u srpskohrvat$kom prevodu Drag. T . Vladisavljevia izvod iz K apitala koji je za francuske itaoce priredio Gabriel Deville. Sistematski rad na pribliavanju ovog epohalnog dela jugoslovenskom itaocu vezan je, meutim, za im e M oe Pijade. On je 1924. godine objavio prevod skraenog izdanja K apitala koje je pri redio Julian Borchardt (Berlin, 1920). Prevoenje originalnog teksta K apitala Moa Pijade je poeo i zavrio za vreme svog dugog tam novanja u kazamatima stare Jugoslavije. Prvi tom je preveo u tam nici u Sremskoj Mitrovici s Rodoljubom olakoviem, a drugi i trei tom preveo je sam u kaznenom zavodu u Lepoglavi. Rukopis prvog toma kriom je iznesen iz lepoglavske tamnice u leto 1932. godine. Za tampu su ga pripremili August Cesarec i Veselin Maslea, a objavilo ga je izdavako preduzee Kosmos 1933. godine u Beogradu. Iz zatvora je proturen i prevod drugog toma, koji je za tampu priredio Veselin Maslea, a koji je ob javljen, takoe u Beogradu, 1934. godine. Trei tom je izdat prvi put tek 1948. godine, posle drugog izdanja prvog i drugog toma u prethodnoj godini. Celo delo je objavljeno i u Zagrebu 1947-1949. i jo triput u Beogradu 1958- 1961, 1964- 1965: i 1968. godine. Sem na srpskohrvatski, K apital je kod nas preveden i na slovenaki i makedonski jezik. Jo 1933. godine u Ljubljani je tam pano Borchardtovo popularno izdanje u prevodu Oskara Drenika (pseudonim Staneta Kraovca), a 1952. je ponovljeno. Godine 1961. objavljen je u Ljubljani prvi tom Kapitala u prevodu S. Kraovca, J. Goriara, I. Lavraa i M. Veselka, a 1967. drugi tom u prevodu Aleksandra Bajta. Na makedonskom jeziku prvi tom Kapitala je ob javljen 1953. godine u Skopju u prevodu Dimeta Bojanovskog.
8 Napomena Redakcije
Za ovo izdanje preuzet je prevod M oe Pijade, tim to je uporeen s tekstom nemakog izdanja iz 1962-1964. godine (Marx-Engels, Werke, D ietz Verlag, Berlin) i s tekstom ruskog izdanja iz 1960- 1962 (K. MapKC h <P. DHrejibC, ConunenuH, H3flaHHe BTopoe, MocKBa). G de im se uinilo potrebno, uglavnom radi rektifikovanja navoda iz engleskih i francuskih autora, redaktori su se sluili i novijim engleskim i francuskim izdanjima ovoga dela. Redaktorske intervencije se odnose najvema na jeziko preciziranje i na ujednaavanje term inologije, pri emu su neki termini i izmenjeni. Najznaajnije su izm ene zamena izraza prometna vrednost (u originalu Tauschwert) izrazom razmenka vrednost i izraza ivotne namirnice (u originalu Lebensmittel) izrazom ivotn a sredstva. Po ugledu na pom enuto nemako i rusko izdanje, citati koje je Marx navodio iz dela raznih autora dati su u osnovnom tekstu u najvie sluajeva u prevodu, a na kraju knjige, u Dodatku, na jeziku originala. U ove citate Marx je ovde-onde ubacio poneku re radi objanjenja ili komentara. Takvi umeci su stavljeni u oble zagrade. Zbog specifinog karaktera i velikog broja autorskih napomena ispod teksta, nain njihovog obeleavanja u K apitalu je drukiji nego u ostalim tom ovim a ovoga izdanja. M arxove beleke su oznaene brojevima koji u svakom odeljku poinju od 1, a od teksta su odvo jene kratkom horizontalnom crtom. Engelsovi dodaci tim belekama (a i osnovnom tekstu, kojih ima u sva tri toma, a najvie u treem) stavljeni su u vitiaste zagrade i na kraju obeleeni inicijalima F. E. Redakcijske beleke su oznaene brojevima sa zvezdicom koji na svakoj stranici poinju od 1; one su od ostalog teksta odvojene dugom horizontalnom crtom. Redakcijske napomene obeleene su, kao i u ostalim tom ovim a, izdignutim brojevima u uglastim za gradama, a date su na kraju knjige; brojevi poinju od 1 i teku neprekidno. Redakcijski um eci u tekst stavljeni su, kao i u ostalim tomovima, u uglaste zagrade.
K ARL M A R X
Kapital
Kritika politike ekonomije
Pr v i t o m
Knjiga I
Proces proizvodnje kapitala
Posveeno mom nezaboravnom prijatelju , smelom, vemomy plemenitom proleterskom prvoborcu
W ilhelm u W olffu
koji je roen u Tarnauu 21. juna 1809, a umro u izgnanstvu u Manesteru 9. maja 1864.
13
/ C 7
Predgovor prvom izdanju[IJ

Delo iji prvi tom predajem javnosti nastavak je moga spisa Prilog kritici politike ekonomije, koji sam objavio 1859. Za dugi vremenski razmak izmeu poetka i nastavka krivo je moje dugogodinje bolo vanje, koje me je u radu esto prekidalo. Sadrinu svog ranijeg spisa saeto sam dao u prvoj glavi ovog tomaJ2] Nisam to uinio jedino radi povezanosti i potpunosti, nego sam i nain izlaganja doterao. Ukoliko je priroda predmeta iole do putala, ja sam ovde razradio mnoge momente koji su ranije bili samo nagoveteni, dok naprotiv, poneto to sam tamo opirno izloio, ovde samo nagovetavam. Naravno, odeljci o istoriji teorije vrednosti i novca sad su sasvim izostali. Ipak e primedbe ispod teksta uz prvu glavu otkriti itaocu ranijeg spisa nove izvore za tu istoriju. Svaki je poetak teak, vai u svakoj nauci. Zato e i biti ponajtee razumeti prvu glavu, osobito odeljak koji sadri analizu robe. A to se tie same analize supstancije vrednosti i veliine vrednosti, uprostio sam je to sam vie mogao.1 Oblik vrednosti, iji je gotov lik novani oblik, vrlo je prazan i jednostavan. Pa ipak se ljudski duh vie od 2000 godina uzaludno trudio da ga prozre, mada je bar priblino uspeo da analizuje mnogo sadrajnije i sloenije oblike. Zato? Zato to je lake prouavati izgraeno telo nego njegovu eliju. Osim toga, u analizi ekonomskih oblika ne moemo se posluiti ni mikroskopom, ni hemijskim reagencijama. Njih mora zameniti mo apstrahovanja. Meutim, za buroasko drutvo robni oblik proizvoda rada ili vrednosni oblik robe jeste ekonomski elijski oblik. oveku bez obrazovanja ini se da se analiza tog oblika vrti u samim domiljanjima. Doista se tu i radi o domiljanjima, ali samo kao u mikrolokoj anatomiji.
1 Ovo m i se uinilo utoliko potrebnije to m e je i F . Lassalle, koji veli da je u jednom odeljku svoga spisa protiv Schulze-Delitzscha dao duhovnu kvintesenciju mojih izlaganja o ovim temam a, u velikoj meri ravo razum eo.[al U zgred reeno: kad F. Lassalle, ne navodei izvor i skoro doslovno i s term ino logijom koju sam ja stvorio, uzajmljuje iz mojih spisa sve opte teorijske postavke svojih ekonomskih radova, kao, n p r., postavke o istorijskom karakteru kapitala, o vezi izmeu odnosa proizvodnje i naina proizvodnje itd., itd., on to svakako ini iz propagandnih razloga. Ja, razum e se, ne govorim o njegovom izlaganju detalja ni o prim eni u praksi: s tim ja nemam nita.
14
Predgovori i pogovori
Zbog toga, ovoj se knjizi nee moi prebaciti da je teko razumljiva, izuzev odeljka o obliku vrednosti. Ja, naravno, podrazumevam itaoce koji hoe da naue neto novo, koji, dakle, i sami hoe da razmiljaju. Fiziar posmatra prirodne procese bilo tamo gde se oni pokazuju u najizrazitijem obliku i gde ih najmanje m ogu zamutiti uticaji koji ometaju posmatranje, bilo pravei eksperimente pod uslovima koji obezbeuju isto razvijanje procesa, ako za to ima mogunosti. Ono to ja u ovom delu imam da istraim jesu kapitalistiki nain proizvodnje i odnosi proizvodnje i prometa koji m u odgovaraju. Dosad je Engleska klasina zemlja toga naina proizvodnje. T o je razlog to ona slui kao glavna ilustracija za moje teorijsko izlaganje. Ali ako nemaki italac bude hteo da farisejski slee ramenima kad se govori o poloaju engleskih industrijskih i poljoprivrednih radnika, ili da se optimistiki umiruje miljenjem da u Nemakoj stvari ni izdaleka nisu tako loe, onda m u moram doviknuti: D e te fabula narratur! [4] U samoj stvari, ne radi se o viem ili niem stupnju razvitka drut venih antagonizama koji proistiu iz prirodnih zakona kapitalistike proizvodnje. Radi se o samim tim zakonima, o tim tendencijama koje deluju i ostvaruju se gvozdenom nunou. Zemlja koja je industrijski razvijenija pokazuje manje razvijenoj zemlji samo sliku njene sopstvene budunosti. Ali ostavimo to po strani. Tam o gde se kapitalistika proizvodnja u nas potpuno odomaila, npr. u pravim fabrikama, prilike su mnogo gore nego u Engleskoj, jer nema protivtee koju ine fabriki zakoni. U svim ostalim oblastima, i m i i sav ostali zapad evropskog kontinenta patimo ne samo od razvitka kapitalistike proizvodnje, nego i od njenog nedovoljnog razvitka. Pored modernih nevolja, pritiskuje nas i itav niz nasleenih nevolja, koje potiu otuda to jo uvek vegetiraju sta rinski, preiveli naini proizvodnje, praeni nesavremenim drutvenim i politikim odnosima. N e patimo samo od ivih, nego i od mrtvih. Le mort saisit le vif!1* Socijalna statistika u Nemakoj i u ostalim zapadnim zemljama evropskog kontinenta bedna je kad se uporedi s engleskom. Pa ipak i ona podie veo upravo toliko da se iza njega moe nazreti Meduzina glava. M i bismo se uasnuli svojih sopstvenih prilika kad bi nae vla de i parlamenti, kao u Engleskoj, uveli periodine anketne komisije za ispitivanje ekonomskih prilika, kada bi te anketne komisije bile naoru ane istim ovlaenjima za istraivanje istine kao u Engleskoj i kad bi se u tu svrhu mogli nai isto toliko struni, nepristrasni i bespotedni ljudi kao to su engleski fabriki inspektori, lekari-izvestioci o Public Health-u (narodnom zdravlju), poverenici za prouavanje eksploa tacije ena i dece, stambenih prilika i ishrane itd. Perseju trebae maglena kapuljaa za borbu protiv udovita. A mi navlaimo maglenu
l * M rtvi sa sobom vue ivog!
Das Kapital,
Kritik der politischen Oekonomie.
Von
Karl Marx.
E rster Band.
Bucb I: Der Produktionsproeess des Kapitale.
Du Bckt dr VabccNtnae wltd voil*blUa.
Hamburg
Vcrlag von Otto Meissne*. 1867.
L. W. Schmldt. 94 Barday-Street.
Naslovna strana 1. izdanja I toma Kapitala
Predgovor prvom izdanju
17
kapuljau preko uiju i oiju da bismo mogli poricati da udovite postoji. Ali se ne smemo obmanjivati. Kao god to je ameriki rat za ne zavisnost u 18. stoleu bio zvono na uzbunu za evropsku "srednju klasu, tako je isto ameriki graanski rat 19. stolea pozvao na uzbu nu evropsku radniku klasu. Proces socijalnog prevrata moe se u Engleskoj rukom opipati. Kad se on u njoj bude razvio do izvesne take, morae uticati na evropski kontinent, gde e ii u brutalnijim ili humanijim oblicima, prema stupnju razvitka same radnike klase. Nezavisno od ma kakvih viih pobuda, najblii interes dananjih vladajuih klasa nalae da se uklone sve smetnje koje koe razvijanje radnike klase, a koje se mogu zakonom kontrolisati. Zbog toga sam, pored ostalog, u ovom tomu posvetio mnogo mesta istoriji, sadrini i rezul tatima engleskog fabrikog zakonodavstva. Svaka nacija treba i moe da ui od druge. ak i ako je neko drutvo uspelo da ue u trag prirodnom zakopu svoga kretanja a krajnji cilj ovoga dela i jeste da otkrije zakon ekonomskog kretanja modernog drutva ne moe ono niti preskoiti, niti naredbama ukinuti faze prirodnog razvitka. Ali poroajne bolove moe i da skrati i da ublai. Jo jednu re da bi se izbegli nesporazumi. Kapitalistu i zemljoposednika ne slikam ni najmanje u ruiastoj svetlosti. Ali se ovde o linostima radi samo ukoliko su one olienje ekonomskih kategorija, nosioci odreenih klasnih odnosa i interesa. Moje stanovite, koje razvijanje ekonomske drutvene formacije shvata kao prirodno-istorijski proces, moe manje nego ikoje drugo baciti na pojedinca odgo vornost za prilike ija je on socijalna tvorevina, ma koliko se on sub jektivno moda i uzdizao iznad njih. Slobodno nauno istraivanje ne nailazi u oblasti politike eko nomije samo na onog neprijatelja na kojeg nailazi u svima ostalim oblastima. Naroita priroda predmeta koji ona obrauje izaziva na bojno polje protiv nje najee, najsitniarskije i mrnjom zadojene strasti ovekovih grudi, furije privatnog interesa. Tako, npr., angli kanska crkva radije oprata napad na 38 od 39 njenih pravila vere ne goli na x/39 njenih novanih prihoda. Danas je i sam ateizam culpa levis1* kad se uporedi s kritikom tradicionalnih odnosa svojine. Ali se i tu vidi izvestan napredak. Obraam panju, npr., na Plavu knjigu, objavljenu poslednjih nedelja[5l : Correspondence with Her Majesty's Missions Abroad , regarding Industrial Questions and Trades Unions. Tu spoljni zastupnici engleske krune suvoparnim reima iskazuju da je u Nemakoj, Francuskoj, ukratko u svim kulturnim dravama evropskog kontinenta preobraaj postojeih odnosa kapitala i rada isto tako vidljiv i neizbean kao u Engleskoj. U isto je vreme s one strane Atlantskog okeana g. Wade, potpredsednik Sjedinjenih Amerikih Dr
l * laki greh
2 M arx - Engels (21)
18
ava, izjavljivao na javnim zborovima: Posle ukidanja ropstva, dolazi na dnevni red preobraaj odnosa kapitala i odnosa zemljine svojine." Ovo su znaci vremena koji se ne dadu prikriti ni purpurnim ogrtaima ni crnim mantijama. N e znae oni da e se sutra zbiti udesa. Oni pokazuju kako se ak i u vladajuim klasama zainje slutnja da dananje drutvo nije vrst kristal, ve organizam koji se m oe preobraavati i koji se stalno nalazi u procesu preobraavanja. D rugi tom ovog spisa govorie o prometnom procesu kapitala (knjiga II) i o oblicima celokupnog procesa (knjiga III), a zavrni, trei tom (knjiga IV) o istoriji teorije. Svaki sud naune kritike bie m i dobrodoao. A prema predra sudama takozvanog javnog mnenja, kojemu nikad nisam inio ustupaka, drim se kao to sam se i dosad vazda drao izreke velikoga Firentinca: Segui il tuo corso, e lascia dir le genti!!1
London , 25. jula 1867.
K a rl M arx
1 9
Pogovor drugom izdanju

itaocima prvog izdanja duan sam pre svega da pruim objanje nja o izmenama koje sam uinio u drugom izdanju. Da je raspored knjige pregledniji, vidi se ve na prvi pogled. N ove primedbe svuda su oznaene kao primedbe uz drugo izdanje. to se samog teksta tie, najvanije je ovo: U glavi I, 1, nauno sam stroe sproveo izvoenje vrednosti analizom jednaina kojima se izraava svaka razmenska vrednost, a isto tako je izriito istaknuta i veza izmeu supstancije vrednosti i odreivanja veliine vrednosti drutveno potrebnim radnim vremenom, koja je u prvom izdanju bila samo nagovetena. U glavi I, 3 (oblik vrednosti) sasvim sam preradio, to mi je nalagalo ve i samo dvostruko prikazivanje iz prvog izdanja. Uzgred u napomenuti da mi je pobu du za onakvo dvostruko prikazivanje dao prijatelj dr L. Kugelmann iz Hanovera. Nalazio sam se u prolee 1867. u poseti kod njega kad iz Hamburga stigoe korekture prvih tabaka, i on me uveri da e za ve inu italaca biti potrebno dopunsko, vie didaktiko izlaganje oblika vrednosti. Poslednji odeljak prve glave: Fetiki karakter robe itd. veim delom sam izmenio. U glavi III, 1 (mera vrednosti) paljivo sam pregledao, poto sam obradu toga odeljka bio zanemario u prvom izdanju upuujui itaoca na spis Prilog kritici politike ekonomije, Berlin 1859, u kome je taj predmet ve bio obraen. Glavu V II, osobito odeljak 2, znatno sam preradio. Nije potrebno da pojedinano govorim o mestiminim izme nama teksta, koje su esto samo stilske. Njih ima po celoj knjizi. Ipak, sad pri reviziji francuskog prevoda, koji izlazi u Parizu, naao sam da bi poneki delovi nemakog originala iziskivali ovde dublju preradu, onde veu stilsku korekturu, pa i briljivije otklanjanje sluajnih omaaka. Za ovo nije bilo vremena, jer sam tek s jeseni 1871, kad sam bio usred drugih hitnih poslova, dobio vest da je knjiga rasprodata, a sa tampanjem drugog izdanja moralo se poeti ve januara 1872. Najbolja nagrada za moj rad jeste razumevanje na koje je Kapital brzo naiao u irokim krugovima nemake radnike klase. Beki fabrikant g. Mayer, ovek koji stoji na buroaskom ekonomskom stanovitu, tano je izneo u jednoj brouri*8^ objavljenoj za vreme nemako-francuskog rata da su nemake tzv. obrazovane klase sasvim izgubile onaj veliki smisao za teoriju koji je vaio kao nemaka batina, a da
2
20
taj smisao, nasuprot tom e, nanovo oivljava u nemakoj radnikoj klasi. Politika ekonomija ostala je u Nemakoj do ovog asa inostrana nauka. G ustav von G iilich u svom delu Geschichtliche Darstellung des Handels , der Gewerbe uszv., a naroito u prva dva toma ovoga svog spisa koji su izdati 1830, veim delom ve je pretresao istorijske okol nosti koje su u nas spreavale razvitak kapitalistikog naina proiz vodnje, a tim e i izgraivanje m odernog buroaskog drutva. U nas, dakle, politika ekonomija nije imala ivoga tla pod sobom. Uvezoe je iz Engleske i Francuske kao gotovu robu; nemaki profesori poli tike ekonomije ostadoe aci. Pod njihovom se rukom teorijski izraz inozemne stvarnosti pretvarao u zbirku dogma, koje su oni tumaili u sm islu malograanskog sveta svoje okoline, dakle naopako. Svoje oseanje naune nem oi, koje nisu m ogli sasvim da savladaju, i uzne mirenu savest to moraju biti uitelji u oblasti koja im je stvarno bila tua, gledali su da prikriju sjajem knjievnoistorijske uenosti ili ubacivanjem stranog gradiva, uzetog iz tzv. kameralnih nauka, te zbrke znanja kroz ije istilite mora da proe svaki punonadeni1 * kandidat nemake birokratije. Od 1848. kapitalistika proizvodnja u Nemakoj se brzo razvijala, a danas se ona nalazi u svom vrtoglavom procvatu. Ali usud ni dalje nije bio naklonjen naim strunjacima. D ok su se god oni mogli nepristrasno baviti politikom ekonomijom, nemaka stvarnost nije imala m odernih ekonomskih odnosa. A kad su ti odnosi nastali, do godilo se to pod okolnostima koje vie ne doputaju njihovo nepristrasno prouavanje u okviru buroaskog vidokruga. Sve dok je politika eko nomija buroaska, tj. dok kapitalistiki poredak shvata ne kao istorijski prolazan stupanj razvitka ve obrnuto, kao apsolutan i poslednji oblik drutvene proizvodnje, m oe ona ostati nauka samo dok klasna borba ostaje latentna ili dok se ispoljava samo u usamljenim pojavama. Uzm im o Englesku. Njena klasina politika ekonomija pada u period nerazvijene klasne borbe. T ek njen poslednji veliki predstavnik Ricardo dolazi naposletku svesno do toga da suprotnost klasnih interesa, najamnine i profita, profita i zemljine rente, uini stoerom svojih istraivanja, naivno shvatajui tu suprotnost kao prirodni zakon drutva. T im e je buroaska ekonomska nauka bila ujedno dospela i do svoje nepremostive prepone. Jo za ivota Ricardova, i u suprotnosti prema njemu, ona je naila na kritiku u licu Sismondija.1 Period koji je zatim doao, od 1820. do 1830, odlikuje se u Engles-
1 V idi moj spis str. 39.2*
Prilog kritici politike ekonomije ,
1. izd., B erlin
1859>
** U 3. i 4. izdanju: beznadeni 2* V idi u 20. tom u ovog izdanja.
21
koj naunom ivou u oblasti politike ekonomije. Bio je to i period vulgarizovanja i irenja Ricardove teorije i njene borbe protiv stare kole. Bili su odrani sjajni turniri. to je onda bilo dato, slabo je poznato na evropskom kopnu, poto je polemika veim delom rasturena po asopisima, prigodnim spisima i pamfletima. Nepristrasni karakter te polemike mada u izuzetnim sluajevima Ricardova teorija ve slui i kao oruje za napad na buroasku privredu objanjava se prilikama onog vremena. S jedne strane, krupna industrija tek to je bila izila iz svog detinjstva, to je dokazano ve i time da je tek s krizom od 1825. otpoelo periodino kruno kretanje njenog modernog ivota. S druge strane, klasna borba izmeu kapitala i rada ostala je potisnuta u po zadini, politiki usled razdora izmeu vlada i feudalaca, koji su se bili okupili oko Svete alijanse, i narodnih masa, koje je vodila buroazija, a ekonomski usled kavenja izmeu industrijskog kapitala i aristo kratskog zemljoposeda, koje je u Francuskoj bilo prikriveno suprotnou izmeu sitnog i velikog poseda, dok je u Engleskoj otvoreno iz bilo stupanjem na snagu zakona o itu. Engleska politikoekonomska literatura toga vremena podsea na period burnog ekonomskog poleta u Francuskoj posle smrti dr Quesnaya, ali samo koliko bablje leto pod sea na prolee. Godine 1830. nastupila je kriza, koja je imala jednom zasvagda presudan znaaj. Buroazija u Francuskoj i Engleskoj bila je osvojila politiku vlast. Otada je klasna borba i teorijski i u praksi sve vie dobijala izrazite i pretee oblike. Ona je oglaavala smrt naune buroaske ekonomije. Vie se nije radilo o tome da li je ovaj ili onaj teorem istinit, nego da li je koristan ili tetan po kapital, ugodan ili ne, da li je u suprot nosti sa policijskim propisima ili nije. Namesto nekoristoljubivog istraivanja dolo je plaeno polemiarstvo, namesto nepristrasnog naunog istraivanja nemirna savest i zle namere apologetike. Ipak su ak i nametljive raspravice koje je u svet putala Anti-Corn-Law L eagued s fabrikantima Cobdenom i Brightom na elu, pruale ako i ne neki nauni, a ono bar istorijski interes svojom polemikom protiv zemljoposednike aristokratije. Ali je zakonodavstvo o slobodnoj trgovini koje je poelo pod ser Robertom Peelom izvuklo vulgarnoj ekonomiji i ovu poslednju aoku. Revolucija od 1848. na evropskom kontinentu odjeknula je i u Engleskoj. Ljudi koji su jo polagali pravo na to da vae kao naunici i koji su hteli da budu neto vie a ne samo sofisti i sikofanti vladajuih klasa pokuae da politiku ekonomiju kapitala dovedu u sklad sa zahtevima proletarijata, koji se sad vie nisu dali ignorisati. To je urodilo jednim tupavim sinkretizmom, iji je najizrazitiji predstavnik John Stuart Mill. Tim e je objavljeno bankrotstvo buroaske ekonomije, koje je ve N . ernievski, veliki ruski naunik i kritiar, majstorski rasvetlio u svom delu Nacrt politike ekonomije po Millu. Tako je u Nemakoj kapitalistiki nain proizvodnje doao do zrelosti kada se njegov antagonistiki karakter ve bio burno ispoljio
22
u istorijskim borbama u Francuskoj i Engleskoj, dok je nemaki pro letarijat imao ve m nogo odluniju teorijsku klasnu svest nego nemaka buroazija. I zato, tek to se priinilo da je m oguno da se u Nemakoj zasnuje buroaska nauka politike ekonomije, pokazalo se da je ona opet postala nemogua. Pod takvim okolnostima podelie se njeni prvaci u dve grupe. Jedni su bili pametni, praktini ljudi, eljni zarade, i okupise se oko Bastiat-ove zastave, oko najpliega, a to e rei i naj izraziti jeg pred stavnika vulgarnoekonomske apologetike; oni drugi, ponosni na pro fesorsko dostojanstvo svoje nauke, pooe za J. St. M illom , pokua vajui kao i on da izmire to se izm iriti ne moe. Kao i u klasino doba buroaske ekonomije, tako i u doba njenog opadanja N em ci ostadoe aci, papagaji i podraavaoci, sitni torbari inostrane krupne trgovine. Tako je posebni istorijski razvitak nemakog drutva iskljuivao svako originalno izgraivanje buroaske ekonomije, ali ne i njenu kritiku. Ukoliko takva kritika uopte zastupa neku klasu, moe ona zastupati samo onu iji je istorijski poziv da prevrne kapitalistiki nain proizvodnje i da potpuno ukine klase, dakle samo proletarijat. U eni i neueni branitelji nemake buroazije pokuae isprva da K a p ita l ubiju utanjem, kao to im je to polazilo za rukom s mojim ranijim spisima. Ali im ta taktika vie nije odgovarala prilikama vre mena, poee, pod izgovorom da kritikuju moju knjigu, pisati uputstva za umirenje buroaske svesti, ali naoe, u radnikoj tampi videti npr. lanke Josepha D ietzgena u listu Volksstaat^10! nadmonije protivnike kojima do danas ostadoe duni odgovora.1 U prolee 1872. iziao je u Petrogradu odlian ruski prevod K a pitala. Izdanje u 3000 primeraka ve je sad skoro rasprodato. A ve 1871. gospodin N . Sieber (SnSep b ), profesor politike ekonomije na Kijevskom univerzitetu, dokazao je u svom spisu Teopin u^ h h o c m u u Kauuiua/ia JJ. Puxapgo da je moja teorija vrednosti, novca i kapitala u svojim osnovnim crtama nuni dalji razvoj Smith-Ricardovog ue-
1 Benetala razglavljenih vilica nem ake vulgarne ekonom ije pokudie stil i nain izlaganja u m om spisu. N iko ne moe otrije od m ene suditi o literarnim nedostacim a K apitala. Pa ipak u u korist i na veselje te gospode i njihove publike navesti ovde jedan engleski i jedan ruski sud. Saturday Review, potpuno neprijateljska prem a mojim nazorim a, rekla je prikazujui prvo nem ako izdanje: Izlaganje daje i najsuvoparnijim ekonom skim pitanjim a poseban ar (charm). *C. - FleTepSyprcKHe BhflOMOCTH kau u broju od 20. aprila 1872. izm eu ostalog: Izuzev malog broja odvie specijalnih delova, izlaganje se odlikuje tim e to je za svakog razum ljivo, jasno i neobino ivo, pored sve naune visine predm eta. U ovom pogledu p is a c . . . ni izdaleka ne lii na veinu nem akih naunika, k o ji. . . svoje knjige piu tako zam raenim i suvoparnim jezikom da obinim sm rtnicim a od toga glava puca. Ali ja drim da itaocima savrem ene nemake nacionalnoliberalne profesorske literature ne puca glava, nego neto drugo.
23
nja. Ono to zapadnog Evropejca iznenauje kad ita solidnu Sieberovu knjigu jeste njegovo dosledno dranje isto teorijskog stanovita. Metod primenjen u Kapitalu naiao je na slabo razumevanje, kako pokazuju ve i sama protivrena shvatanja o njemu. Tako mi parika Revue Positiviste!111 s jedne strane prebacuje da ekonomiju tretiram metafiziki, a s druge strane pogodite! da sam se ograniio samo na kritiko ralan javan je postojeega, umesto da piem recepte (valjda kontistike?) za prvarnicu budunosti. Na ovo prekorevanje s metafizikom primeuje profesor Sieber:
Ukoliko se tie iste teorije, M arxov je m etod deduktivni m etod itave engleske kole, ije mane i dobre strane im aju svi najbolji ekonom isti teoreti ari.! 121
Gospodin M. Blocku svom spisu Les Theoriciens du Socialisme en Allemagne. Extrait du Journal des conomistes, juillet et aout 1872 ini otkrie da je moj metod analitiki i veli izmeu ostalog:
Par cet ouvrage M . M arx se classe parm i les esprits analytiques les plus minents.1*
Nemaki recenzenti, naravno, viu o hegelovskoj sofistici. Petrogradski Blenuo* EBpomi nalazi u jednom lanku koji govori isklju ivo o metodu Kapitala (majski broj od 1872, str. 427 - 436)!131 da je moj metod istraivanja strogo realistiki, ali da je metod izlaganja, na nesreu, nemako-dijalektiki. On veli:
Na prvi pogled, ako se sudi po spoljanjoj form i izlaganja, M arx je naj vei idealistiki filozof, i to u nemakom, tj. u ravom sm islu rei. U stvari, pak, on je beskrajno vie realist od svih svojih prethodnika u poslu ekonomske kri tike . . . N i na koji nain niie moguno nazvati ga idealistom.
Ovom piscu ne mogu bolje odgovoriti nego ako iznesem nekoliko izvoda iz njegove vlastite kritike, koji e i inae, moda, zanimati po nekog mog itaoca kome ruski original nije pristupaan. Poto je naveo jedan stav iz mog predgovora knjizi Prilog kritici politike ekonomije, Berlin 1859, str. IV - V I I I , u kom sam izneo ma terijalistiku osnovu svog metoda, pisac nastavlja:
Za M arxa je od vanosti samo jedno: nai zakon pojava ijim se istrai vanjem bavi. I nije m u od vanosti samo zakon koji njima vlada ukoliko te pojave imaju gotov oblik i ukoliko su vezane u celinu koja se posmatra u nekom datom periodu vremena. Za njega je vaan pre svega zakon njihovog menjanja, njiho vog razvitka, tj. prelaz iz jednog oblika u drugi, iz jednog reda veza u drugi. A im taj zakon otkrije, istrauje on u tanine posledice u kojima se zakon u drutvenom ivotu is p o lja v a ... Prem a tom e, M arx se brine samo za jedno:
1# Ovim delom g. M arx staje u red najizvrsnijih analitiarskih duhova.
24
da tanim naunim istraivanjem u tv rd i nu n o st odreenog ureenja drutvenih odnosa i da, koliko je god to m ogue, besprekorno u tv rd i injenice koje m u slue kao polazne take ili kao take oslonca. Z a ovo m u je sasvim dovoljno kad, utvrdivi nunost dananjeg poretka, u tv r u je ujedno i nunost nekog drugog poretka u koji prvi neizbeno m ora da p ree, sasvim svejedno da li ljudi veruju u to ili ne, jesu li svesni toga ili nisu. N a drutveno kretanje M arx gleda kao na prirodno-istorijski proces kojim upravljaju zakoni koji ne sam o da su nezavi sni od volje, svesti i n am era ljudi nego, ba o bratno, o dreuju njihovu volju, svest i n a m e r e . . . K ad svesni elem ent igra ovako p odreenu ulogu u kulturnoj istoriji, onda se po sebi razum e da ni kritika koja uzim a za predm et sam u kul tu ru ne m oe nikako za svoju osnovu uzeti neki oblik ili neki rezu ltat svesti. T o znai da njena polazna taka ne moe b iti ideja, ve samo spoljanja pojava. K ritika e se ograniavati na uporeivanje i suoavanje neke injenice ne s ide jom , nego s drugom injenicom . Za n ju je vano sam o to da obe injenice b u d u to je m ogue tanije ispitane i da jedna prem a drugoj stvarno predstavljaju raz liite razvojne m om ente, a nadasve je vano da se s istom tanou istrai redo sled, uzastopnost i povezanost u kojim a se stupnjevi razvitka ispoljavaju. Ali, rei e kogod, opti zakoni ekonom skog ivota jedni su isti, svejedno jesu li prim enjeni na sadanjost ili na prolost. U pravo to M arx porie. Po njem u, takvi apstraktni zakoni ne p o s to je . . . N aprotiv, po njegovom m iljenju, svaki istorij ski period im a svoje vlastite z a k o n e . . . im je ivot prevalio neki dati period razvitka, im iz datoga stanja pree u neko drugo, poinju njim e vladati i drugi zakoni. Jednom rei, ekonom ski nam ivot prua pojavu analognu istoriji raz vitka u drugim oblastim a b io lo g ije. . . S tari ekonom isti nisu shvatili p riro d u eko nom skih zakona kad su ih uporeivali sa zakonim a fizike i h ern ije. . . D ublja analiza pojava dokazala je da se drutveni organizm i izm eu sebe isto tako te m eljno razlikuju kao i biljni i ivotinjski o rg a n iz m i. . . tavie, jedna ista pojava podlee sasvim razliitim zakonim a usled razliitosti u celokupnoj grai tih organi zam a, usled odstupanja njihovih pojedinanih organa, usled razliitih uslova pod kojima funkcioniu itd. T ako M arx, n p r., porie da je zakon stanovnitva jednak u svim vrem enim a i m estim a. O n tvrdi protivno, naim e da svaki period razvitka im a svoj vlastiti zakon stan o v n itv a. . . Sa razlinim razvitkom proizvodne snage, menjaju se i odnosi i zakoni koji ih reguliu. K ad M arx sebi postavlja za cilj da kapitalistiki privredni poredak istrai i objasni sa toga stanovita, on samo strogo nauno form ulie cilj koji svako tano istraivanje ekonom skog ivota m ora im a ti. . . N auna vrednost takvog istraivanja lei u rasvetljavanju naro itih zakona kojim a se regulie nastanak, postojanje, razvitak i sm rt nekog datog drutvenog organizm a i njegova zam ena nekim drugim , viim organizm om . A ovu vrednost M arxova knjiga uistinu ima.
Kad je gospodin pisac ovako tano opisao ono to naziva mojim stvarnim metodom, i kad se ovako blagonaklono izrazio ukoliko je u pitanju moja lina primena toga metoda, ta je drugo opisao nego dijalektiki metod? Svakako, nain izlaganja formalno se mora razlikovati od naina istraivanja. Istraivanje ima da u tanine ovlada materijom, da anali-
P o g o v o r d ru g o m izd a n ju
25
zuje njene razline oblike razvitka i da iznae njihov unutranji spoj. Tek kad je ovaj posao gotov, moi e se stvarno kretanje izloiti na odgovarajui nain. Poe li to za rukom, i bude li se ivot materije ogledao u ideji, onda ne mari ako bude izgledalo kao da imamo posla s kakvom konstrukcijom a priori. Po svojoj osnovi, moj dijalektiki metod ne samo da se razlikuje od Hegelovog, nego mu je i direktno suprotan. Za Hegela je proces miljenja, koji on pod imenom ideje pretvara ak u samostalan subjekat, demijurg stvarnosti koja sainjava samo njegovu spoljanju pojavu. Kod mene, obrnuto, misaono nije nita drugo nego materijalno pre neseno u ovekovu glavu i u njoj preraeno. Mistifikatorsku stranu Hegelove dijalektike kritikovao sam pre skoro 30 godina, u vreme kad je jo bila u dnevnoj modi. Ali ba kada sam radio na prvom tomu Kapitala nalazili su dosadni, pretenciozni i osrednjaki epigoni^14! koji danas vode glavnu re u obrazovanoj Nem a koj, uivanje u tome da s Hegelom postupaju onako kako je u Lessingovo vreme valjani Moses Mendelssohn postupao sa Spinozom, naime kao s lipsalim psom. Zato sam javno priznao da sam uenik tog velikog mislioca, pa sam u glavi o teoriji vrednosti ovde-onde i koketirao s njegovim nainom izraavanja. Mistifikacija koju dijalektika trpi u Hegelovim rukama ni najmanje ne pobija injenicu da je on prvi obimno i svesno izneo opte oblike njenog kretanja. Kod njega dijalektika dubi na glavi. Moramo je okrenuti tumbe da bismo u mis tinome omotu otkrili racionalnu jezgru. U svom mistificiranom obliku dijalektika je postala nemaka moda jer se inilo da ona glorifikuje postojee stanje. U svom raci onalnom obliku ona izaziva ljutnju i uasavanje buroazije i njenih doktrinarskih zastupnika, jer u pozitivno razumevanje postojeeg stanja unosi ujedno i razumevanje njegove negacije, njegove nune propa sti; jer svaki nastali oblik shvata u toku kretanja, dakle i u njegovoj prolaznoj strani; jer se ni prema emu ne odnosi sa strahopotova njem i jer je u svojoj sutini kritika i revolucionarna. Protivreno kretanje kapitalistikog drutva praktini buruj osea najjae u kolebanjima periodikoga ciklusa kroz koji prolazi moderna industrija, i u njihovom vrhuncu optoj krizi. Kriza ponovo nastupa, mada se jo nalazi u prethodnim stadijumima. Svestranou svog poprita i intenzivnou svog delovanja ona e uterati dijalektiku ak i u glave onih za koje u novom, svetom prusko-nemakom carstvu teku med i mleko.
London, 24. januara 1873.
K a rl M arx
26
Predgovor francuskom izdanju

London, 18. marta 1872. Graaninu M aurice-u La Chatre-u Cenjeni graanine! Pozdravljam Vau ideju da prevod K apitala izdate u periodinim sveskama. U ovom e obliku delo biti pristupanije radnikoj klasi, a ovo je za m ene vanije od svega drugog. T o je lepa strana Vae medalje, ali evo i nalija: analitiki metod, kojim sam se posluio i koji jo nije bio primenjivan na ekonomske probleme, prilino oteava itanje prvih glava, pa se treba bojati da e se francuska publika, uvek nestrpljiva da doe do rezultata, eljna da upozna povezanost optih naela sa pitanjima koja je neposredno zanimaju, uplaiti da produi zato to nee nai odmah sve na poetku. T o je nezgoda koju ja nikako ne mogu otkloniti, sem to itaocu koji trai istinu m ogu, za svaki sluaj, na to da ukaem i upozorim ga da bude pripravan. N em a irokog druma koji vodi u nauku, i samo oni koji se ne plae umora od pentranja po njenim strmim stazama imaju izgleda da se popnu na njene svetle visove. Primite, cenjeni graanine, uverenje o mojoj odanosti.
K a r l M arx
C1/|d Îiv UlftAb'U^ ^ C /K w vC JL A o '^ av, U .N SsA ruX Â â*. Owt

vk i ^ C $W O ujAS^
v ' JT intxfibuL SJu^nfiuB kX A C w ^xci *4 Ciw ftjk b*diy>-
<*v V % ^ lV < V 5 Y ^ U j ^ y U L V <5owo CfiAW ovnvt G ^ ^^^SAOk. X l L l ^XCWi^
iAufruX J k CcMc Uiu&XttAta\ U y A
'V5Û: fa.
^30 uxoU lU aûfowit cJ iv 3*0^3 ic ^ > m A 2 ^ x \L S
axW C ysWsVMckfluativ^ ^ v i cW *^ Q A O k . tMÂsxX^ t)i tC H tovfrV T vk W l&Y^b'lA'c^yfiUbjpS.) oJhsl\IW q M J4-^sSuAvH VMuDsbAft* c u l^ Y^ûAnoACO^ I yjatMW frWW- . ^
CkA G i am ^ w ^ x-cV ajl CjjdA^ UjvsmwAA * ^ i 01
iu p 'WMpV> iA*Aw*\)L ^ datW ^ 'VU^C X *y. yaJ^.'Â.i WoSU liti+Mtifa cv^ckk^tvo^'axtvois.Jk ^ Xyji*X*&*& tûv** 14 &b >\Av*M JÛXyM. * (W ^ L y CyW ^vA/urOuAa [(isxS- U W u t . , t(UViCVXtv^
M a r x o v o p ism o L a C h a tr e -u ,
izd a v a u I tom a K apitala* na fran cu sk om jezik u
27
Pogovor francuskom izdanju

it a o c u
Gospodin J. Roy stavio je sebi u zadatak da prui to je mogue taniji pa i to doslovniji prevod; taj zadatak izvrio je krajnje tano. Ali je mene ba ta stroga tanost prinudila da izmenim redakciju kako bi itaocu bila pristupanija. Ove izmene, koje su vrene iz dana u dan jer je knjiga izlazila u sveskama, nisu izvedene s jednakom briljivou i morale su izazvati stilske nejednakosti. Kad sam se ve jednom prihvatio ovog rada na reviziji, naao sam za potrebno da revidiram i originalni tekst (drugo nemako izdanje), da neka izlaganja uprostim, druga da dopunim, da dodam radi dopune neto istorijskog i statistikog materijala, da unesem neke kritike primedbe itd. Ma kakvi bili literarni nedostaci ovog francuskog izdanja, ono ima svoju naunu vrednost nezavisno od originala, pa treba da bude konsultovano i od italaca koji znaju nemaki. Dalje dajem ona mesta iz pogovora drugom nemakom izdanju u kojima je re o razvitku politike ekonomije u Nemakoj i o metodu primenjenom u ovom delu.1*
London , 28. aprila 1875. , _
K a r l M a rx
1* Vidi u ovom tom u, str. 2 0 -2 5 .
28
Uz tree izdanje
Marxu nije bilo dato da ovo, tree izdanje sam pripremi za tam pu. Veliki m islilac, pred ijom se veliinom sada klanjaju i protiv nici, umro je 14. marta 1883. D unost da se pobrinem za ovo, tree izdanje kao i za izdanje drugog toma, koji je ostao u rukopisu, pala je na m ene, na mene koji sam u M arxu izgubio etrdesetogodinjeg, najboljeg, nerazdvojnog prijatelja, kome dugujem vie nego to se reima dade iskazati. Kako sam izvrio prvi deo ove dunosti, obavezan sam da o tome ovde poloim raun itaocu. Marx je isprva nameravao da veliki deo teksta prvog toma pre radi, da neke teoretske stavove otrije formulie, da doda nove, a da istorijski i statistiki materijal protegne do u najnovije vreme. Toga se morao odrei zbog bolesti i zbog elje da dovri redakciju drugog toma. Trebalo je izm eniti samo najnunije i umetnuti dodatke koje je ve sadralo francusko izdanje koje je u meuvremenu bilo objavljeno. C Le Capital. Par Karl Marx. Paris, Lachatre 1873t15T) U Marxovoj zaostavtini se naao jedan nemaki primerak koji je on m estimino korigovao i snabdeo uputima na francusko izdanje; pored toga, i jedno francusko izdanje sa tanim oznaenjem mesta koja treba iskoristiti. Ove izm ene i dopune ograniavaju se s malo izuzetaka na poslednji deo knjige, na odeljak o procesu akumulacije ka pitala. T u se dosadanji tekst vie nego inae drao prvobitnog nacrta, dok su prethodni odeljci bili temeljnije preraeni. Zato je stil bio ivlji, celovitiji, ali i nemarniji, protkan anglicizmima, mestimino nejasan; izlaganje je imalo ovde-onde praznina, jer su neki vani momenti bili tek nagoveteni. to se tie stila, Marx je sam temeljno revidirao vie pododeIjaka, pa mi je time kao i estim usmenim nagovetajima postavio granicu dokle ja mogu ii u uklanjanju engleskih tehnikih izraza i drugih anglicizama. Dodatke i dopune Marx bi svakako jo preradio, a glatki francuski jezik zamenio bi svojim saetim nemakim; tu sam se morao zadovoljiti time da ih prenesem, prikljuujui ih to tenje prvobitnom tekstu. Prema tome, u ovom, treem izdanju nije izmenjena nijedna re o kojoj ne znam sigurno da bi je i sam pisac izmenio. Nije mi ni na
U z tree izdanje
29
pamet moglo pasti da u Kapital unesem popularni argon, kojim se obino izraavaju nemaki ekonomisti, onaj nerazumljivi jezik u kome se, npr., onaj koji novcem kupuje rad drugih naziva poslod a v a c, a onaj kome se rad uzima uz najamninu poslop r i m a 1 a c . I u fran cuskom jeziku uzima se u obinom ivotu re travail u smislu za poslenje, ali bi Francuzi s pravom drali za luaka svakog ekonomistu koji bi kapitalistu nazvao donneur de travail1*, a radnika receveur de travail.2* Isto tako, nisam sebi dopustio da engleski novac, mere i teine, koji se upotrebljavaju kroz ceo tekst, zamenim njihovim novim nemakim ekvivalentima. Kad je izilo prvo izdanje, bilo je u Nemakoj toliko vrsta mera koliko dana u godini, uz to dve vrste marke (rajhsmarka je tada vaila samo u glavi Soetbeera, koji ju je izmislio krajem tridesetih godina), dve vrste guldena i najmanje tri vrste talira, meu njima i jedan ija je jedinica bila nova d v o t r e i n a .U 6 ] U prirodnim naukama vaio je metriki sistem, a na svetskom tritu engleski sistem mera. Pod takvim okolnostima bile su engleske jedinice mere prirodne za knjigu u kojoj su se injeniki podaci morali uzimati gotovo is kljuivo iz engleskih industrijskih odnosa. A ovaj poslednji razlog i danas ostaje odluujui, utoliko pre to su se odnosi u tom pogledu na svetskom tritu jedva neto promenili, te naroito za najvanije industrije elezo i pamuk i danas jo gotovo iskljuivo vae en gleske mere. Na kraju, jo neto o Marxovom nainu navoenja, koje nije nailo na mnogo razumevanja. Pri donoenju injenikih podataka i prikaza, citati, npr. iz engleskih Plavih knjiga, slue, naravno, kao prost dokazni materijal. Ali je drukije gde se navode teoretska gle dita drugih ekonomista. T u citat treba da utvrdi samo to gde, kad i ko je prvi jasno izrekao neku ekonomsku misao, koja je rezultirala iz toka razvitka. Pri tome je od znaaja samo to da li je data ekonomska misao vana za istoriju nauke, da li je vie ili manje adekvatan teoretski izraz ekonomskog stanja svoga vremena. A ni najmanje se ne radi o tome da li ta misao jo ima neku apsolutnu ili relativnu vanost za sta novite pisca, ili je potpuno prela u istoriju. Zato ti citati sainjavaju samo jedan iz istorije ekonomske nauke pozajmljeni tekui komentar uz tekst i utvruju po datumu i autoru pojedine vanije napretke
davalac posla a* prim alac posla. K od nas su nemaki izrazi Arbeitgeber i Arbeitnehmer prevedeni sa poslodavac i posloprimalac, dok na nemakom bukvalno znae davalac rada i primalac rada, pa tako ispada da radnik koji daje rad od sebe prim a rad od kapitaliste, a da kapitalista koji uzi ma rad od radnika ovome daje rad! Nai izrazi poslodavac i posloprimalac, iako nenauni, ipak znae samo da kapitalista daje zaposlenje, a da radnik zapo slenje prima. Prev.
30
ekonomske teorije. A to je bilo veom a potrebno u nauci iji se istoriari dosad odlikuju samo tendencioznim , gotovo treberskim nezna njem . italac e, prema tom e, lako shvatiti zbog ega Marx, u skladu s pogovorom drugom izdanju, sasvim izuzetno dolazi u poloaj da navodi nemake ekonomiste. D rugi tom izii e, nadam se, u toku 1884. godine.
London , 7. novem bra 1883.
F r ie d r ic h E ngels
3J
Predgovor engleskom izdanju

Objavljivanje Kapitala na engleskom jeziku ne treba obrazlagati. Naprotiv, moe se oekivati objanjenje zbog ega je ovo englesko izdanje dosad bilo odlagano kad se vidi da se poslednjih nekoliko godina u engleskoj i amerikoj tampi i dnevnoj literaturi stalno pominju, napadaju i brane, objanjavaju i izvru teorije zastupljene u ovoj knjizi. Kada je uskoro posle autorove smrti 1883. postalo jasno da je englesko izdanje ovoga dela doista potrebno, izjavio je g. Samuel Moore, dugogodinji prijatelj Marxa i pisca ovih redaka, i koji je s knjigom upoznat moda vie no iko drugi, da je spreman da uzme na sebe prevod koji su izvrioci Marxovog knjievnog testamenta eleli da to pre prue javnosti. Bilo je ugovoreno da ja uporedim rukopis s originalom i da predloim izmene koje naem da treba iz vriti. Kada se malo-pomalo pokazalo da g. Moore-a poslovi nje govog poziva spreavaju da prevod zavri s brzinom koju smo svi eleli, prihvatili smo radosno ponudu dr Avelinga da preuzme jedan deo posla; istovremeno se ponudila ga Aveling, Marxova najmlaa ki, da proveri citate i da uspostavi originalni tekst mnogobrojnih mesta koja je Marx uzeo iz engleskih pisaca i Plavih knjiga i koja je on preveo na nemaki. Sve je ovo u potpunosti izvreno, osim nekoliko neizbenih izuzetaka. Dr Aveling je preveo sledee delove knjige: 1) glavu X (Radni dan) i X I (Stopa i masa vika vrednosti); 2) esti odeljak (Najamnina) koji obuhvata glave X IX - X X II); 3) od glave X X IV odeljak 4 (Okol nosti koje itd.) do kraja knjige, to obuhvata poslednji deo glave XXIV, glavu XXV i celi osmi odeljak (glave X XVI do X X X III); 4) oba pieva predgovora. Sve ostalo je preveo g. M ooreJ171 Dok tako svaki prevodilac snosi sam odgovornost za svoj udeo u radu, ja snosim od govornost za celinu. Tree nemako izdanje, koje smo uzeli za osnovu celog naeg rada, pripremio sam ja 1883. uz pomo pribeleaka koje je ostavio autor i u kojima su oznaena ona mesta drugog izdanja koja je trebalo zameniti oznaenim mestima francuskog teksta objavljenog 1873.1
1 Le Capital. Par K arl M arx. Preveo M . J. Roy. Potpuno pregledano od pisca. Paris, Lachatre. Ovaj prevod sadri, naroito u poslednjem delu knjige, znatne izmene i dopune za drugo nemako izdanje.
32
Izmene. koje su tako nastale u tekstu drugog izdanja uglavnom se po klapaju s izmenama koje je Marx u nizu rukopisnih uputa preporuio za engleski prevod, na ije se izdavanje m islilo u Americi pre deset godina, ali je izdanje izostalo poglavito zbog toga to se nije naao sposoban i prikladan prevodilac. Taj nam je rukopis stavio na raspola ganje na stari prijatelj g. F. A. Sorge u Hobokenu, u Nju Dersiju. U njemu je ukazano na jo neke umetke iz francuskog izdanja; ali poto je ono toliko godina starije od poslednjih uputstava za tree izdanje, nisam smatrao da imam pravo da to upotrebim drukije osim izuzetno i naroito u sluajevima gde nam je to pomoglo u savlaivanju tekoa. K onsultovali smo i francuski tekst kod veine tekih mesta radi ocene ta je sam autor bio spreman da rtvuje gde god je u prevodu moralo neto da se rtvuje od neokrnjenog znaenja originala. Ipak ostaje jedna tekoa od koje nism o m ogli potedeti itaoca: upotreba izvesnih izraza u sm islu koji se ne razlikuje samo od upo trebe u obinom govoru nego i od jezika obine politike ekonomije. Ali je to bilo neizbeno. Svako novo shvatanje u nekoj nauci donosi revoluciju i u strunim izrazima te nauke. Ovo najbolje potvruje hernija, u kojoj se celokupna terminologija radikalno menja otprilike svakih dvadeset godina i u kojoj e se teko nai neko organsko jedinjenje koje nije doivelo niz razliitih imena. Politika ekonomija uglavnom se zadovoljavala da uzme izraze iz trgovakog i industrijskog ivota onako kako ih je zatekla i da njima operie, pri emu je sasvim previdela da se tim e ograniila na uski krug ideja koje su tim reima bile izraavane. Tako, ni sama klasina politika ekonomija, mada je bila potpuno svesna da su i profit i renta samo pododeljci, komadi onog neplaenog dela proizvoda koji radnik mora da daje svome preduzetniku (prvom prisvajau, mada ne poslednjem, iskljuivom posedniku proizvoda), ipak nikad nije izala iz uobiajenih pojmova o profitu i renti, nije nikad ovaj neplaeni deo proizvoda (koji Marx naziva vikom proizvoda) ispitala u njegovoj ukupnosti, kao celinu, pa zbog toga nikad nije ni dola do jasnog razumevanja njegovog porekla i njegove prirode, a isto tako ni zakona koji reguliu naknadnu raspodelu njegove vrednosti. Slino se i svaka proizvodnja, ukoliko nije poljoprivreda ili zanat, bez razlike obuhvata izrazom manufaktura, ime se brie razlika izmeu dva velika i bitno razliita perioda eko nomske istorije: perioda prave manufakture, koja je poivala na podeli runog rada, i perioda moderne industrije, koja poiva na mainama. A po sebi je razumljivo da teorija koja modernu kapitalistiku proiz vodnju smatra samo za prolazni stadijum u ekonomskoj istoriji oveanstva mora upotrebljavati drukije izraze od onih na koje su navikli pisci koji taj oblik proizvodnje smatraju za neprolazan i konaan. N ee biti naodmet da kaemo neto o autorovom metodu citi ranja. U veini sluajeva slue citati na uobiajeni nain kao dokumen tacija za tvrdnje iznete u tekstu. Ali u mnogim sluajevima navode se mesta iz ekonomskih pisaca da bi se pokazalo kad, gde i ko je prvi
Predgovor engleskom izdanju
33
put jasno izrekao neko odreeno gledite. T o se deava tamo gde je navedeno miljenje od vanosti kao vie ili manje adekvatan izraz uslova drutvene proizvodnje i razmene koji su preovlaivali u izvesnom vremenu, i to sasvim nezavisno od toga da li ih priznaje Marx ili imaju optu vanost. Ovi citati dodaju na taj nain tekstu tekui komentar iz istorije nauke. Na prevod obuhvata samo prvu knjigu dela. Ali ova prva knjiga predstavlja u visokom stepenu celinu za sebe i dvadeset je godina vaila kao samostalno delo. Druga knjiga, koju sam na nemakom je ziku izdao 1885, oito je nepotpuna bez tree, koja se pre kraja 1887. ne moe objaviti. Kad trea knjiga bude izdata u nemakom originalu, bie jo dosta vremena da se misli na pripremu engleskog izdanja obeju knjiga. Kapital se na Kontinentu esto naziva Biblijom radnike klase. Niko ko je upoznat s radnikim pokretom nee poricati da zakljuci dobijeni u ovoj knjizi postaju svakog dana sve vie osnovna naela velikog pokreta radnike klase, ne samo u Nemakoj i vajcarskoj, ve i u Francuskoj, u Holandiji i Belgiji, u Americi, pa ak i u Italiji i paniji; da svuda radnika klasa ove zakljuke sve vie priznaje za najpravilniji izraz svoga poloaja i svojih tenji. Pa i u Engleskoj vre Marxove teorije ba u sadanjem asu snaan uticaj na socijalistiki pokret, koji se u redovima inteligencije ne iri manje nego u redovima radnika. Ali to nije sve. Brzo se pribliuje vreme kada e se temeljno ispitivanje ekonomskog poloaja Engleske nametnuti kao neotklonjiva nacionalna nunost. U kretanju engleskog industrijskog sistema, koje je nemogue bez stalnog i brzog irenja proizvodnje, pa dakle i trita, dolo je do zastoja. Slobodna trgovina iscrpla je svoje pomone izvore; ak i sam Manester sumnja u ovo svoje nekadanje ekonomsko jevanelje.1 Strana industrija, koja se brzo razvija, svuda pilji u lice engleskoj proizvodnji ne samo na tritima koja su zatiena carinama, ve i na neutralnim tritima, pa ak i s ove strane Kanala. Dok pro izvodna snaga raste u geometrijskoj progresiji, proirenje trita raste u najboljem sluaju u aritmetikoj progresiji. Desetogodinji ciklus stagnacije, prosperiteta, preterane proizvodnje i krize koji se od 1825. do 1867. stalno nanovo vraao, izgleda da je zaista istekao, ali samo da bi nas doveo u barutinu oajanja jedne trajne i hronine depresije. eljeni period prosperiteta ne dolazi; koliko nam se god puta uini da
1 Na etvrtgodinjoj skuptini Trgovake komore u M anesteru, koja je odrana danas posle podne, dolo je do ive diskusije o pitanju slobodne trgovine. Podneta je bila jedna rezolucija u tome smislu da se etrdeset godina uzaludno ekalo na to jda druge nacije slede engleskom prim eru slobodne trgovine, pa Komora smatra da je dolo vreme da se ovo stanovite promeni. Rezolucija je bila odbijena samo s jednim glasom vie: glasalo je 21 za, a 22 protiv. (Evening Standard od 1. novem bra 1886.)
3 M arx - Engel* (21)
34
P redgovori i pogovori
smo zapazili sim ptom e koji ga nagovetavaju, toliko su puta iileli u vazduhu. M eutim , svaka nova zima postavlja iznova pitanje: ta da se radi sa nezaposlenima? Ali dok broj nezaposlenih raste iz godine u godinu, nema nikoga da na to pitanje odgovori; i mogli bismo skoro izraunati momenat kada e nezaposleni izgubiti strpljenje i uzeti svoju sudbinu u svoje ruke. U takvom asu svakako e biti potrebno da se uje glas oveka ija je cela teorija rezultat njegovog doivotnog prouavanja ekonomske istorije i poloaja Engleske, i koga je ovo prouavanje dovelo do zakljuka da je Engleska, bar u Evropi, jedina zemlja u kojoj bi se neizbena socijalna revolucija mogla potpuno spro vesti mirnim i zakonskim sredstvima. Istina, on nije nikad propustio da doda da on jedva oekuje da e se vladajua klasa Engleske pokoriti ovoj mirnoj i zakonitoj revoluciji bez proslavery rebellion.l18l
5. novem bra 1886. _
rR IE D R IC H
_
CNGELS
35
Uz etvrto izdanje
etvrto izdanje zahtevalo je od mene da to je mogue definitivnije utvrdim tekst, a isto tako i napomene. Evo ukratko kako sam ovaj zadatak ispunio: Uporedivi jo jednom francusko izdanje sa Marxovim rukopisnim belekama, preneo sam iz francuskog izdanja u nemaki tekst jo ne koliko dodataka. Oni se nalaze na str. 80 (tree izdanje str. 88), str. 4 5 8 -4 6 0 (tree str. 5 0 9 - 510), str. 547 - 551 (tree str. 600), str. 591 - 593 (tree str. 644) i str. 596 (tree str. 648) u primedbi 79.1* Isto tako, po ugledu na francusko i englesko izdanje, preneo sam u tekst opirnu napomenu o rudarskim radnicima (tree izdanje str. 50 9 - 515, etvrto izdanje str. 461 -4 6 7 ).2* Druge male izmene isto su tehnike prirode. Dodao sam zatim jo nekoliko primedaba radi objanjenja, naro ito tamo gde mi se inilo da to zahtevaju izmenjene istorijske okol nosti. Sve su te dopunske primedbe stavljene u uglaste zagrade i ozna ene mojim inicijalima ili sa D. H.3* Potpuna revizija mnogobrojnih citata bila je postala potrebna zbog engleskog izdanja, koje je u meuvremenu izalo. Za to izdanje dala je Marxova najmlaa ki Eleanor sebi truda da sva navedena mesta uporedi s originalom, tako da tamo citati iz engleskih izvora, koji su najbrojniji, nisu bili prevoeni s nemakog prevoda, nego je upotrebljen originalni engleski tekst. Zbog toga sam morao za etvrto izdanje da uzmem u obzir taj tekst. Pri tome su se nale poneke male netanosti. Zatim netano navedeni brojevi strana, delom usled omaki pri prepi sivanju iz Marxovih belenica, delom usled tamparskih greaka na gomilanih u trima izdanjima. Netano stavljene navodnice ili takice kod prekida, kako je to neizbeno pri masovnom citiranju iz belenica za izvode. Ovde-onde poneka re u prevodu ne sasvim sreno izabrana. Neka mesta navedena iz Marxovih starih parikih belenica od 1843-1845, kad Marx jo nije znao engleski, nego je engleske ekonomiste
L* U izdanjima po kojima je prireeno ovo izdanje (vidi napred Napo menu Redakcije), dodaci koje je Engels preneo iz francuskog u nemaki tekst ni im nisu oznaeni. 2* U ovom izdanju str. 4 3 7 -4 4 2 . 3* U ovom izdanju u vitiastim zagradama s inicijalima F. E.
36
itao u francuskom prevodu i gde je dvostrukom prevodu odgovarala laka izmena prizvuka, npr. kod Steuarta, Ure-a i dr., i gde se sad morao iskoristiti engleski tekst. I druge sline male netanosti i ne marnosti. A li ako se etvrto izdanje uporedi s prethodnim izdanjima, videe se da sav ovaj naporni rad na ispravljanju nije u knjizi izmenio nita to bi bilo vredno pomena. Samo jedan jedini citat nije mogao biti pronaen to je citat iz Richarda Jonesa (etvrto izdanje, str. 562, napomena 471 *); Marx je verovatno pogreno zabeleio naslov knjige.^19! Svi drugi citati zadravaju punu dokaznu snagu ili je pojaavaju u sadanjem tanom obliku. Ovde sam, m eutim , primoran da se vratim na jednu staru stvar. Poznat m i je, naime, samo jedan sluaj da je jedan Marxov citat bio podvrgnut sumnji. A poto se taj sluaj vukao ak i posle Marxove smrti, ne mogu ovde da preem preko njega.t2] U berlinskom listu Concordia, organu Saveza nemakih fabri kanata, iziao je 7. marta 1872. anonimni lanak K ako K a rl M arx citira. T u se, uz obilno moralno zgraanje i upotrebu neparlamen tarnih izraza, tvrdilo da je citat iz G ladstone-ovog budetskog govora od 16. aprila 1863 (u Inauguralnoj adresi Meunarodnog udruenja rad nika od 18642*, a ponovljen u K apitalu I, str. 617. etvrtog izdanja, str. 670-671. treeg izdanja3*) falsifikovan. Reenica: Ovo omamljujue poveanje bogatstva i m o i . . . potpuno je ogranieno na posednike klase, ne nalazi se, toboe, ni sa jednom rei u (kvazizvaninom) stenografskom izvetaju Hansarda4*. Ova se reenica nigde ne nalazi u Gladstone-ovom govoru. U njemu se kae upravo suprotno. (Ma snim slovima) Marx je formalno i materijalno ovu reenicu dolagao! Marx, kome je taj broj lista Concordia bio poslat sledeeg maja, anonimnom lankopiscu odgovorio je u listu Volksstaat od 1. juna. Poto se vie nije seao po kome je novinskom izvetaju citirao, ogra niio se na to da prvo dokae da se pomenuti citat nalazi u dva engleska spisa, a onda je naveo referat Times-a po kome je Gladstone rekao:
That is th e state o f the case as regards th e w ealth o f this country. I m ust say for one, I should look alm ost w ith apprehension and w ith pain upon this intoxicating augm entation o f w ealth and pow er, if it w ere m y belief th at it was confined to classes w ho are in easy circum stances. T h is takes no cognizance at all of the condition o f th e labouring population. T h e augm entation I have des cribed and w hich is founded, I think, upon accurate retu rn s, is an augm enta tion entirely confined to classes o f property.5* 1 * V idi u ovom izdanju, str. 528, beleSka 47. 2* V idi u 27. tom u ovog izdanja. 3* U ovom izdanju citat se nalazi na str. 576. 4* H ansards zvanini izvetaji o radu engleskog D onjeg dom a nazvani tako po prvom njihovom izdavau (Luke H ansard, 1 7 52- 1828). 5 * Tako stoje stvari u po gledu bogatstva ove zemlje. Ja m oram za sebe da kaem da bih m orao da gledam zabrinuto i s bolom na ovo omam ljujue poveanje bogatstva i m oi kad bih
U z etvrto izdanje
37
Gladstone, dakle, kae tu da bi mu bilo ao ako bi tako bilo, ali da tako j e s t e : Ovo omamljujue poveanje bogatstva i moi j e s t e potpuno ogranieno na posednike klase. A to se tie kvazizvaninog Hansarda, Marx dalje kae: U svom naknadno doteranom izdanju bio je g. Gladstone toliko pametan da eskamotira re enicu koja je svakako kompromitujua u ustima jednog engleskog ministra finansija. Uostalom, to je stari engleski parlamentarni obiaj, a nikako izmiljotina Laskeria protiv Bebela.[21J AnOnimus se razgoropadio. Ostavljajui u svom odgovoru u listu Concordia od 4. jula po strani izvore iz druge ruke, veli on stidljivo da je obiaj da se parlamentarni govori citiraju po stenografskim belekama; da se Times-ov izvetaj (u kome izmiljena reenica stoji), i Hansardov izvetaj (gde nje nema), materijalno potpuno poklapaju; da Times-ov izvetaj kae ba direktnu suprotnost onom ozloglaenom mestu iz Inauguralne adrese. Pri tome anonimus briljivo preutkuje da taj izvetaj pored ove tobonje suprotnosti izriito sadri ba ono ozloglaeno mesto! Uprkos tome, osea ano nimus da se debelo nasukao i da ga moe spasti samo neka nova smi calica. I zato, dok svoj lanak, kako smo pokazali, pun drskih lagarija garnira krasnim epitetima, kao npr.: mala fides1*, nepotenje, laan navod, onaj lani citat, drska lagarija, citat koji je skroz laan, ovaj falsifikat, prosto bestidno itd., naao je on za potrebno da sporno pitanje prebaci na drugo polje. Zbog toga on obeava da u jednom drugom lanku iznese kakvu vanost mi (anonimus koji ,ne lae4 ) pripisujemo sadrini Gladstone-ovih rei. Kao da njegovo nemerodavno miljenje ima s ovom stvari ma i najudaljeniju vezu ! Taj drugi lanak iziao je u listu Concordia od 11. jula. Marx odgovori jo jednom u listu Volksstaat od 7. avgusta, navodei i izvetaje o dotinom mestu iz listova Morning Star i Morning Advertiser od 17. aprila 1863. I po jednom i po drugom, Gladstone je rekao da bi on sa zabrinutou itd. gledao na ovo omam ljujue poveanje bogatstva i moi kad bi drao da je ono ogranieno na zaista imune klase (classes in easy circumstances). Ali to poveanje j e s t e ogranieno na posednike klase (entirely confined to classes possessed o f property). Dakle, i ovi izvetaj i donose toboe izmiljeno mesto doslovce. Zatim je jo jednom ustanovio uporeujui tekstove u listu Times i Hansardu da reenica koja je kao stvarno izreena reprodukovana u jednakom tekstu u tri meusobno nezavisna novinska izvetaj a koji su izili sledeeg jutra posle govora zaista nedostaje u Hansardovom izvetaju, koji se po poznatom obiaju pregledava, odakle ju je, po Marxovim reima, Gladstone naknadno izbrisao, i
drao da se ono ograniava na stvarno imune klase. Ono se nikako ne odnosi na poloaj radnog stanovnitva. Poveanje koje sam opisao i koje drim da poiva na tanim izvetajima, potpuno je ogranieno na posednike klase. 1+ zla namera
38
izjavljuje, naposletku, da nema vremena da i dalje saobraa sa anonimusom. Izgleda da je ovom e bilo dosta, ili bar Marxu vie nisu slati brojevi lista Concordia. inilo se da je s tim e stvar mrtva i pokopana. Ali su nam otada, od ljudi koji su saobraali sa Univerzitetom u Kembridu, jednom ili dvaput dolazili tajanstveni glasovi o nekom neuvenom literarnom zloinu koji je Marx, navodno, napravio u K apitalu ; ali i pored svih ispitivanja nije se nita odreenije m oglo saznati. A onda, 29. novembra 1883, osam meseci posle M arxove smrti, pojavilo se u listu Times jedno pismo iz Trinity College-a, Kembrid, s potpisom Sedleya Taylora, u kome nam je taj skromni zadrugari u jednoj nadohvat ugrabljenoj prilici najzad dao objanjenje ne samo o ogovaranjima u Kembridu, nego i o anonimusu iz lista Concordia.
to je najudnovatije, kae ovei iz T rin ity College-a, jeste to da je p r o f e s o r u B r e n t a n u (koji je onda bio u Breslavi, a sad je u trasburgu) bilo rezervisano .. . da otkrije onu mala fides koja je oevidno diktovala citat iz G ladstone-ovog govora u Inauguralnoj adresi. G . K arl M arx koji je .. . pokuao da odbrani citat, bio je toliko sm eo da je u sam rtnom ropcu (deadly shifts), u koji ga je izn eb u h a bacio m ajstorski B rentanov n apad, tvrdio da je g. G ladstone frizirao izvetaj lista Times od 17. aprila 1863. o njegovom govoru pre nego to je iziao u H an sard u da bi eskam otirao jednu reenicu, koja bi svakako bila kom prom itujua za jednog engleskog m inistra. K ada je B rentano detaljnim u poreivanjem teksta dokazao da se izvetaji lista Times i H ansarda poklapaju u apsolutnom iskljuivanju sm isla koji je G ladstone-ovim reim a podm etnulo lukavo izolovano citiran je, onda se M arx povukao pod izgovorom da nema vremena!
Dakle, u tom e je grmu leao zecM 22J I ovako se gloriozno odra zila u proizvoako-zadrugarskoj fantaziji Kembrida anonimna kam panja g. Brentana u listu Concordia! Tako je, dakle, stajao i upravljao svoj ma!23! u majstorskom napadu ovaj sveti ore Saveza nemakih fabrikanata, dok je pakleni zmaj Marx pod njegovim nogama brzo pao u samrtni ropac! Pa ipak je sve ovo ariostovsko opisivanje boja sluilo samo tome da se pokriju smicalice naeg svetog ora. T u vie nema govora o lai, o falsifikatu, nego o lukavo izolovanom navoenju (craftily isolated quotation). elo je pitanje bilo odloeno, a sveti ore i njegov seiz iz Kembrida znali su vrlo dobro zato. Poto je Times odbio da primi dopis, odgovorila je Eleanor Marx u meseniku To-Day, februara 1884, svodei raspru na jedinu taku koja je bila posredi: da li je Marx onu reenicu izmislio ili ne? Na to je g. Sedley Taylor odgovorio:
Pitanje da li je G ladstone-ov govor sadrao ili nije sadrao neku reenicu, po njegovom miljenju bilo je od sasvim sporednog znaaja u prepirci izmeu M arxa i B rentana ako se uporedi s pitanjem da li je citat bio napravljen u nameri da se G ladstone-ov smisao reprodukuje ili unakazi.
U z etvrto izdanje
39
A na to on priznaje da izvetaj lista , Tim es zaista sadri protiv renost u reima; ali, ali, ako se veza s ostalim tekstom pravilno, tj. u liberalno-gledstonovskom smislu objasni, onda se vidi ta je g. Glad stone h t e o da kae. (To-Day, mart 1884). Najkominije pri tome jeste to da na ovei iz Kembrida sad nastoji da govor ne citira po Hansardu, kako je to po anonimnom Brentanu obiaj, ve po izvetaju lista Times, koji isti Brentano oznauje kao nuno petljanski. Pa, naravno, kad u Hansardu te fatalne reenice uopte nema! Bilo je Eleanori Marx lako da razbije u prah ovu argumentaciju u istom broju asopisa To-Day. Ili je g. Taylor itao kontroverzu od 1872. Onda je sad slagao, i to ne samo dolagao, nego i prelagao. Ili je nije itao. Onda je bio obavezan da dri jezik za zube. U svakom sluaju, bilo je jasno da on nije imao hrabrosti da ma za asak podri Optubu svoga prijatelja Brentana da je Marx lano dodao. Naprotiv, ispada sada da Marx nije dolagao, nego je utajio jednu vanu reenicu. Ali je ista ta reenica citirana na 5. strani Inauguralne adrese, nekoliko redaka ispred tobonje izmiljene. A to se tie protivrenosti u Gladstone-ovom govoru, zar nije bio Marx taj koji u Kapitalu na str. 618 (tree izdanje, str. 6721*), primedba 105, govori o stalnim, dreeim protivrenostima u Gladstone-ovim budetskim govorima iz 1863. i 1864! Dabogme, samo to ih on a la Sedley Taylor ne poku ava da rei liberalskim hvalospevima. Odgovor E. Marx se zavrava ovim zakljukom: Naprotiv, Marx nije ni izostavio neto to bi bilo vredno navesti, niti ita izmislio. Ali je on uspostavio i izvukao iz za borava jednu odreenu reenicu iz jednog Gladstone-ovog govora, koja je nesumnjivo bila izreena, a koja je, ovako'ili onako, nala na ina da se izgubi iz Hansarda. S ovim je g. Sedleyu Tayloru ipak bilo dosta. Rezultat itavog ovog profesorskog ogovaranja koje se vuklo kroz dve decenije i kroz dve velike zemlje, bio je da se vie niko nije usuivao da takne u Marxovu knjievniku savesnost. Verovatno je da e odsada g. Sedley Taylor isto tako malo imati poverenja u literarne ratne izvetaje g. Brentana koliko g. Brentano u papsku nepogreivost Hansarda.
London, 25. juna 1890.
F r ie d r ic h
_
E ngels
** U ovom Izdanju na str. 57 7 - 578.
43
Prvi odeljak
Roba i novac
G L A V A . P R V A
Roba
1. Dva inioca robe: upotrebna vrednost i vrednost (supstancija vrednosti i veliina vrednosti) Bogatstvo drutava u kojima vlada kapitalistiki nain proiz vodnje ispoljava se kao ogromna zbirka roba1, a pojedinana roba kao njegov osnovni oblik. Zbog toga e nae istraivanje poeti analizom robe. Roba je pre svega spoljanji predmet, stvar koja svojim svojstvima zadovoljava ljudske potrebe ma koje vrste. Svejedno je kakve su prirode ove potrebe, npr. potiu li iz stomaka ili iz fantazije.2 T u se ne postavlja ni pitanje kako stvar zadovoljava potrebu ljudi, da li neposredno, kao sredstvo za ivot, tj. kao predmet potronje, ili posredno, kao sredstvo za proizvodnju. Svaka korisna stvar, kao elezo, hartija itd., moe se posmatrati s dve take gledita: po kvalitetu i po kvantitetu. Svaka takva stvar celina je mnogih svojstava, te se moe iskoriavati s raznih strana. Otkrivati te razne korisne strane, a time i raznolike naine za upotrebljavanje stvari, istorijski je in.8 Tako je i sa pronalaenjem dru tvenih mera za kvantitet korisnih stvari. Razlinost robnih mera po1 K arl M arx, Z ur K ritik der politischen Oekonomie , Berlin 1859, stx. 3.1* 2 elja ima za pretpostavku potrebu: ona je apetit duha koji je njem u isto toliko prirodan kao glad te lu . . . Veina stvari im a svoju vrednost otuda to one zadovoljavaju potrebe duha. (Nicolas Barbon, A Discourse concerning coining the new money lighter. In answer to M r. Locke's Considerations etc., L ondon 1696, str. 2, 3.) 8 Stvari im aju izvesnu unutranju vrlinu (vertue u Barbona specifian izraz za upotrebnu vrednost), koja je svugde jednaka, kao to je vrlina magneta da privlai gvoe. {Isto, str. 6.) Svojstvo magneta da privlai elezo postalo je korisno tek kad je pomou njega otkrivena magnetska polam ost. 14 Vidi u 20. tom u ovog izdanja.
44
I odeljak R oba i novac
tie delom iz razliite prirode predmeta koje treba meriti, a delom iz sporazuma. Korisnost neke stvari ini tu stvar upotrebnom vrednou.4 Ali ta korisnost ne lebdi u vazduhu. Uslovljena svojstvima samog robnog tela, ona bez njega ne postoji. Zbog toga je samo robno telo, kao elezo, penica, dijamant itd., upotrebna vrednost ili dobro. Ovaj karakter stvari ne zavisi od toga da li prisvajanje njenih upotrebnih svojstava staje oveka m nogo ili malo rada. Kad posmatramo upotrebne vred nosti, vazda pretpostavljamo njihovu kvantitativnu odreenost, kao: tuce asovnika, arin platna, tona eleza itd. Upotrebne vrednosti roba ine grau posebne naune grane poznavanja robe.5 Upotrebna vrednost ostvaruje se samo upotrebom ili troenjem. Upotrebne vred nosti ine materijalnu sadrinu bogatstva ma kakav mu bio drutveni oblik. U drutvenom obliku koji m i imamo da istraimo one se ispoljavaju i kao materijalni nosioci razmenske vrednosti. Razmenska vrednost ispoljava se pre svega kao kvantitativni odnos, kao srazmera u kojoj se upotrebne vrednosti jedne vrste razmenjuju za upotrebne vrednosti druge vrste6, a to je odnos koji se stalno menja s vrem enom i m estom. Otud razmenska vrednost izgleda neto sluajno i isto relativno, nekakva robi unutranja, imanentna razmen ska vrednost (valeur intrinseque), izgleda, dakle, contradictio in adjecto.7 Razmotrimo stvar izblie. Neka roba, npr. 1 kvarter penice, razmenjuje se za x masti za obuu, ili za y svile, ili za z zlata itd., jednom rei za druge robe u naj razliitij im srazmerama. Penica ima, dakle, raznolike razmenske vrednosti, a ne samo jednu jedinu. Ali poto x masti za obuu, a isto
4 Prirodna vrednost (n atu ral w orth) svake stvari sastoji se u njenom svoj stvu da zadovoljava nune potrebe ili da slui udobnosti ljudskog ivota. (John Locke, Some Considerations on the Consequences o f the Lowering o f Interest, 1691, u : Works, izd. L on d o n 1777, sv. I I , str. 28.) U 17. veku nai emo u engle skih pisaca jo dosta esto re Worth za upo tre b n u vrednost, a Value za razm ensku vrednost, potp u n o u d u h u jezika koji neposrednu stvar rado izraava ger m anski, a prenesenu rom anski. 6 U buroaskom dru tv u vlada fictio juris [pravna fikcija] da se svaki ovek, kao kupac robe, enciklopedijski razum e u robam a. 6 Vrednost se sastoji u odnosu razm ene izm eu ove i one stvari, izmeu odreene koliine ovog i odreene koliine onog proizvoda. (L e T rosne, De V Inter St Social u : Physiocrates, izd. D aire, Paris 1846, str. 889.) 7 Nita ne moe im ati u nutranju razm ensku vrednost. (N . B arbon, A Discourse concerning coining etc., str. 6), ili, kao to B utler veli: The value o f a thing Is just as m uch as it will bring.!24] [Jedna stvar vredi Ba toliko koliko e doneti.]
1. glava Roba
45
tako y svile, isto tako z zlata itd. jesu razmenska vrednost jednog kvartera penice, to i x masti za obuu, y svile, z zlata itd., moraju biti meu sobom razmenljive ili po veliini jednake razmenske vrednosti. Iz ovoga izlazi prvo: vaee razmenske vrednosti jedne iste robe iz raavaju neto jednako. A drugo: razmenska vrednost moe uopte biti samo nain izraavanjia, pojavni oblik neke sadrine koja se od nje dade razlikovati. Uzmimo zatim dve robe, npr. penicu i elezo. Ma u kom se odnosu vrila njihova razmena, on se uvek moe prikazati jednainom u kojoj se data koliina penice izjednauje s nekom koliinom eleza; npr. 1 kvarter penice= a centi eleza. ta nam ova jednaina kazuje? Da u dvema razlinim stvarima, u 1 kvarteru penice kao i u a centi eleza, postoji neto zajedniko iste veliine. A to znai da su obe jednake neem treem to samo sobom nije ni jedno ni drugo. Mora, dakle, biti moguno da se i jedno i drugo, ukoliko su razmenske vred nosti, svede na to tree. Ilustrovaemo ovo jednim prostim primerom iz geometrije. Da bi se odredile i uporedile povrine svih pravolinijskih likova, rastav ljaju se ovi na trouglove. Sam trougao svodi se na izraz koji je sasvim razlian od njegova vidljiva lika na polovinu proizvoda njegove osnove i visine. Isto se tako razmenske vrednosti roba imaju svesti na neto zajedniko, od ega one predstavljaju veu ili manju koliinu. T o zajedniko ne moe da bude neko geometrijsko, fiziko, hemijsko ili neko drugo prirodno svojstvo roba. Uopte, njihove telesne osobine dolaze u obzir samo ukoliko ih ine upotrebljivima, dakle upotrebnim vrednostima. Ali, s druge strane, ba je apstrahovanje od njihovih upotrebnih vrednosti ono to oigledno karakterie odnos razmene roba. U okviru njega valja jedna upotrebna vrednost tano koliko i svaka druga, samo ako je ima u pravoj srazmeri. Ili, kako veli stari Barbon:
Ova vrsta robe dobra je koliko i ona ako joj je razm enska vrednost iste veliine. N iti postoji razlika, niti ima mogunosti da se razlikuju stvari koje imaju razmensku vrednost jednake veliine.8
Kao upotrebne vrednosti robe su u prvom redu razlinog kvali teta, a kao razmenske vrednosti mogu biti jedino razlinog kvantiteta, prema tome ne sadre ni atoma upotrebne vrednosti.
8 One sort of wares are as good as another, if the value be equal. T here is no difference or distinction in things of equal v alu e. . . One hundred pounds worth of lead or iron, is of as great a value as one hundred pounds worth of silver and gold.1* (N. Barbon, isto , str. 53. i 57.) 1A . . . Olovo ili elezo u vrednosti od 100 funti sterlinga ima jednaku vrednost kao zlato1ili srebro u vrednosti od 100 funti sterlinga.
46
I odeljak R oba i novac
Ako sad ostavimo po strani upotrebnu vrednost robnih tela, onda im ostaje jo samo jedno svojstvo: da su proizvodi rada. Ali nam se i proizvod rada ve u ruci izm enio. Apstrahujemo li njegovu upotrebnu vrednost, m i sm o apstrahovali i njegove telesne sastavne delove i ob like koji ga ine upotrebnom vrednou. Sad on vie nije ni sto, ni kua, ni prea ni ikoja druga korisna stvar. Sva njegova ulna svojstva izgubila su se. Sad on vie nije ni proizvod stolarskog, ni graevinar skog, ni prelakog ni ikojeg drugog odreenog proizvodnog rada. Iezne li korisni karakter proizvoda rada, iezao je i korisni karakter radova koje oni predstavljaju, izgubili su se, dakle, i razliiti konkretni oblici tih radova, ne razlikuju se vie, ve su svi skupa svedeni na jednak ljudski rad, na apstraktni ljudski rad. D a vidim o sad ta je ostalo od proizvoda rada. Jedino to je od njih preostalo jeste ista avetinjska predmetnost, prosta gruavina bezrazlinog ljudskog rada, tj. utroka ljudske radne snage bez obzira na oblik njenog troenja. T e stvari predstavljaju jo samo to da je na nji hovo proizvoenje utroena ljudska radna snaga, da je u njima nago milan ljudski rad. K ao kristali ove drutvene supstancije, koja im je zajednika, one su vrednosti robne vrednosti. U sam om odnosu robne razmene javila nam se razmenska vred nost roba kao neto potpuno nezavisno od njihovih upotrebnih vred nosti. Ako sad stvarno apstrahujemo upotrebnu vrednost proizvoda rada, dobiem o njihovu vrednost kako sm o je maloas odredili. Prema tome, ono zajedniko to se pokazuje u odnosu razmene ili u razmenskoj vrednosti robe jeste njena vrednost. Dalji tok istraivanja vratie nas na razmensku vrednost kao na nuni nain izraavanja, odnosno pojavni oblik robne vrednosti, koju najpre ipak moramo posmatrati nezavisno od tog oblika. Neka upotrebna vrednost ili dobro ima, dakle, vrednost samo zato to je u njoj (odnosno u njemu) opredmeen ili materijalizovan apstraktni ljudski rad. Pa kako da se meri veliina njene (odnosno njegove) vrednosti? Koliinom supstancije koja stvara vrednost a koja se sadri u njoj (odnosno njemu) koliinom rada. Sama koli ina rada meri se njegovim vremenskim trajanjem, a radno vreme opet ima svoje merilo u odreenim delovima vremena, kao to su as, dan itd. Poto koliina rada utroenog za vreme proizvoenja neke robe odreuje njenu vrednost, moglo bi izgledati da roba nekog proizvoaa ima utoliko veu vrednost ukoliko je on lenji ili neumeniji, jer mu je zbog toga potrebno vie vremena za njenu izradu. Ali rad koji sainjava supstanciju vrednosti jednak je ljudski rad, utroak je iste ljudske radne snage. Ukupna drutvena radna snaga koja se ispoljava u vrednostima robnog sveta vai ovde kao jedna ista ljudska radna snaga, iako se sastoji iz nebrojenih individualnih radnih snaga. Svaka od ovih indi vidualnih radnih snaga ista je ljudska radna snaga kao i svaka druga ukoliko ima karakter jedne drutvene prosene radne snage, ukoliko de-
1. glava Roba
47
luje kao takva drutvena prosena radna snaga, pa, dakle, i ukoliko joj za proizvoenje izvesne robe treba samo proseno, potrebno, ili dru tveno potrebno radno vreme. Drutveno potrebno radno vreme jeste ono radno vreme koje se iziskuje da bi se, uz postojee drutveno-normalne uslove proizvodnje i uz proseni drutveni stupanj umenosti i intenzivnosti rada, izradila koja bilo upotrebna vrednost. Na primer, posle uvoenja parnog razboja u Engleskoj bilo je dovoljno moda upola manje rada nego ranije da se data koliina pree pretvori u tka ninu. Stvarno, engleskom runom tkau trebalo je za ovo pretvaranje i sad isto onoliko radnog vremena koliko i ranije, samo to je sada proizvod njegovog individualnog radnog asa predstavljao tek polo vinu drutvenog radnog asa i pao je zbog toga na polovinu svoje ranije vrednosti. Prema tome, veliinu vrednosti neke upotrebne vrednosti odre uje samo koliina drutveno potrebnog rada ili radno vreme koje je drutveno potrebno za njenu izradu.9 Pojedina roba vai ovde uopte kao proseni primerak svoje vrste.10 Robe koje sadre podjednako velike koliine rada, ili koje se mogu izraditi za isto radno vreme, imaju zbog toga i vrednost iste veliine. Vrednost jedne robe odnosi se prema vrednosti svake druge robe kao radno vreme potrebno za proizvodnju jedne prema radnom vremenu potrebnom za proizvodnju druge. Kao vrednosti, sve su robe samo odreene mere zgruanog radnog vremena.11 Zbog toga bi veliina vrednosti neke robe bila postojana, stalno jednaka, kad bi radno vreme potrebno za njeno proizvoenje ostalo stalno jednako. Ali se ovo poslednje men ja sa svakom promenom u proizvodnoj snazi rada. Proizvodnu snagu rada odreuju razne okol nosti, izmeu ostalog proseni stupanj umenosti radnika, stupanj razvitka nauke i njezine tehnoloke primenljivosti, drutvena kom9 Prim edba uz drugo izdanje. The value of them (the necessaries of life) when they are exchanged the one for another, is regulated by the quantity of labour necessarily required, and commonly taken in producing them. [im se upotrebni predm eti razm enjuju jedni za druge, vrednost njihova biva odreivana koliinom rada koja se nuno iziskuje i obino troi na njihovo proizvoenje.] (Some Thoughts on the Interest o f Money in general, and particularly in the Pub lic Funds etc., London, str. 36, 37). Ovaj znaajni anonim ni spis iz prologa veka nema datuma. Ali iz njegove sadrine izlazi da je objavljen za vlade George-a II, otprilike 1739. ili 1740. 10 Svi proizvodi iste vrste u stvari su samo jedna masa kojoj se cena od reuje generalno i bez obzira na okolnosti pojedinanih sluajeva. (Le T rone, De l'Int&rSt Social, str. 893.) 11 K. M arx, Zur K ritik etc., str. 6.1* 1* Vidi u 20. tom u ovog izdanja.
48
I odeljak Roba i novac
binacija procesa proizvodnje, obim i delotvornost sredstava za proiz vodnju i prirodni uslovi. N a primer, ista koliina rada predstavie se pri povoljnoj etvi u 8 buela penice, pri nepovoljnoj samo u 4. Ista koliina rada daje vie metala u bogatim, manje u siromanim rudni cima itd. Dijamanti se retko nalaze u Zemljinoj kori i stoga njihovo nalaenje staje proseno mnogo radnog vremena. Iz ovoga izlazi da oni u malenom obimu predstavljaju m nogo rada. Jacob sumnja da je zlato ikad isplatilo punu svoju vrednost.t25J Jo vie vai to za dijamante. Po Eschwegeu, ukupna osamdesetogodinja eksploatacija brazilskih dijamantskih polja nije bila 1823. jo dostigla cenu prosenog proizvoda to su ga davale brazilske plantae eera i kafe za osamnaest meseci, mada je predstavljala m nogo vie rada, dakle i vie vrednosti. Da su rudnici bogatiji, ista bi se koliina raa predstavila u vie dijama nata i njihova bi vrednost pala. Uzm ogne li se ugalj s malo rada pre tvarati u dijamant, m oe njegova vrednost pasti ispod vrednosti cigle. Uopte uzev: to je vea proizvodna snaga rada, to se manje radnog vremena zahteva za izradu nekog artikla, to je manja masa rada kristalisana u njemu, to je manja njegova vrednost. I obrnuto: to je manja proizvodna snaga rada, to je vee radno vreme potrebno za izradu izvesnog artikla, to je vea njegova vrednost. Dakle, veliina vrednosti neke robe menja se upravno prema koliini, a obrnuto prema proizvodnoj snazi rada koji e u njoj ostvaruje.1* Neka stvar m oe biti upotrebna vrednost, a da ne bude vrednost. T o je onda kad se njena korist po ljude ne postie radom. Takvi su vazduh, neobraivano tlo, prirodne livade, drvo to divlje raste itd. Neka stvar m oe biti korisna i proizvod ljudskog rada, a da ne bude roba. K o svojim proizvodom zadovoljava sopstvenu potrebu, stvara, dodue, upotrebnu vrednost, ali ne i robu. Da bi proizvodio robu, mora proizvoditi ne samo upotrebnu vrednost, ve upotrebnu vred nost za druge, drutvenu upotrebnu vrednost. {I ne samo prosto za druge. U srednjem veku seljak je proizvodio ito za danak feudalnom gospodaru i ito za desetak popu. Ali ni ito za danak, ni ito za desetak nisu postali roba zato to su proizvoeni za druge. Da postane robom, proizvod se mora razmenom preneti na drugo lice kome e sluiti kao upotrebna vrednost.}1la Naposletku, nikakva stvar ne moe da bude
lia Prim edba uz etvrto izdanje. U m etnuo sam objanjenje u zagradama jer se bez njega esto pogreno shvatalo kao da u M arxa vai kao roba svaki proizvod koji ne troi proizvoa ve neko drugi. F. E.
** U prvom nem akom izdanju sledi: Sada m i znam o supstanciju vred nosti. T o je rad. M i znam o meru njene veliine. T o je radno vreme. Ostaje da se analizira njen oblik, koji vrednost predstavlja kao razm ensku vrednost. P ored toga, bie potrebno i ve otkrivene odredbe neto blie razraditi.
1. glava Roba
49
vrednost ako nije predmet za upotrebu. Bude li nekorisna, onda je nekoristan i rad sadran u njoj, ne vai kao rad, pa stoga ne stvara ni vrednost. 2. Dvojaki karakter rada predstavljenog u robama U samom poetku roba nam se pokazala kao neto dvorodno, kao upotrebna vrednost i razmenska vrednost. Posle se pokazalo da i rad, ukoliko je izraen vrednou, ne poseduje vie ona ista obeleja koja mu pripadaju kao stvaraocu upotrebnih vrednosti. Ovu dvorodnu prirodu rada sadranog u robi prvi sam ja kritiki dokazao.12 Poto je ova taka stoer oko kojega se okree razumevanje politike ekono mije, rasvetliemo je ovde izblie. Uzmimo dve robe, recimo 1 kaput i 10 arina platna. Neka je vrednost prve robe dvaput vea od vrednosti druge, tako da ako je vrednost 10 arina p la tn a = , kaput j e = 2 B. Kaput je.upotrebna vrednost koja zadovoljava naroitu potrebu. Da se izradi, potrebna je odreena vrsta proizvodne delatnosti. Nju odreuju njena svrha, nain operisanja, predmet, sredstvo i rezultat. Rad ija se korisnost ovako predstavlja u upotrebnoj vrednosti nje gova proizvoda ili u tome to je njegov proizvod upotrebna vrednost, nazvaemo kratko i prosto korisnim radom. S te take gledita posmatra se rad uvek u vezi s njegovim korisnim uinkom. Kao to su kaput i platno kvalitativno razline upotrebne vred nosti, tako su kvalitativno razlini i radovi preko kojih su oni doli do postojanja krojenje i tkanje. Da te stvari nisu kvalitativno razline upotrebne vrednosti, a otud i proizvodi kvalitativno razlinih korisnih radova, ne bi se uopte mogle sueliti kao robe. Kaput se ne razmenjuje za kaput, ista upotrebna vrednost ne razmenjuje se za istu upo trebnu vrednost. U ukupnosti raznovrsnih upotrebnih vrednosti ili robnih tela ispoljava se ukupnost isto toliko raznolikih korisnih radova, razlinih po rodu, vrsti, porodici, podvrsti i varijetetu drutvena podela rada. Ona je uslov za postojanje robne proizvodnje, mada, obrnuto, robna proizvodnja nije uslov za postojanje drutvene podele rada. U staroindijskoj optini rad je drutveno podeljen, ali proizvodi ne postaju robama. Ili, uzmimo blii primer: u svakoj je fabrici rad sistematski podeljen, ali se do ove podele ne dolazi time to bi radnici meu sobno razmenjivali svoje individualne proizvode. Samo se proizvodi samostalnih i meu sobom nezavisnih, privatnih radova sueljavaju kao robe. Prema tome, videli smo: u upotrebnoj vrednosti svake robe nalazi se odreena svrsishodna proizvodna delatnost ili koristan rad. Upo
12 Zur K ritik etc., str. 12, 13. i dalje.
i M arx - Engels (21)
50
trebne vrednosti ne m ogu se sueliti kao robe ako se u njima ne nalaze kvalitativno razlini korisni radovi. U drutvu iji proizvodi po pravilu uzimaju oblik robe, tj. u drutvu proizvoaa roba, razvija se ova kvalitativna razlika korisnih radova koji se kao privatni radovi samo stalnih proizvoaa vre nezavisno jedni od drugih u mnogolan si stem, u drutvenu podelu rada. Uostalom , kaputu je svejedno nosi li ga kroja ili krojaeva mu terija. U oba sluaja on deluje kao upotrebna vrednost. Isto se tako ni sam odnos izm eu kaputa i rada koji ga proizvodi ne men ja time to krojenje postaje posebna profesija, samostalan lan drutvene po dele rada. G de ga je na to nagonila potreba za odevanjem, krojaio je ovek hiljade godina pre nego to je od oveka postao kroja. Ali se do postojanja kaputa, platna, svakog elementa materijalnog bogatstva koga nema u prirodi, uvek moralo da dolazi putem posebne, svrsi shodne proizvodne delatnosti koja naroite prirodne materije prilagoava naroitim ljudskim potrebama. Otuda je rad kao tvorac upo trebnih vrednosti, kao koristan rad, uslov za opstanak ljudi, uslov nezavisan od svih drutvenih oblika, veita prirodna nunost da se izm eu oveka i prirode omogui razmena materije, i prema tome i ivot ljudski. U potrebne vrednosti kaput, platno itd., ukratko robna tela jesu spojevi dvaju elemenata: prirodne materije i rada. Oduzmemo li ukupni zbir svih razlinih korisnih radova koji se nalaze u kaputu, platnu itd., preostae nam uvek neka materijalna podloga, materijalni talog koji postoji od same prirode, bez ovekova sudelovanja. U svojoj proizvodnji ovek m oe da postupa jedino kao i sama priroda, tj. moe samo da men ja oblike materije.13 I ne samo to. U samom tom radu oko uobliavanja, oveka stalno pomau prirodne sile. Dakle, rad nije jedini izvor upotrebnih vrednosti koje proizvodi, materijalnog bogatstva. Kako William Petty veli, rad je njegov otac, a zemlja mu je mati.!2 ] Preimo sad s robe kao upotrebnog predmeta na robnu vrednost. Bili smo uzeli da kaput ima vrednost dvaput veu od platna. A1 je ovo samo kvantitativna razlika, koja nas u ovaj mah jo n e zanima1
18 Sve pojave u vasioni, bile izazvane ljudskom rukom ili optim prirodnim zakonima, ne predstavljaju nikakvu novu tvorevinu, ve samo m enjanje oblika m a terije. Sastavljanje i rastavljanje jedini su elem enti koje ljudski duh uvek nanovo nalazi kad ralanjuje pojam reprodukcije; ovako je isto s reprodukcijom vrednosti (upotrebne vrednosti, iako V erri ovde, polem iui protiv fiziokrata, zapravo ne zna o kojoj vrsti vrednosti govori) i bogatstva, k ad se zemlja, vazduh i voda u polju pretvaraju u ito, ili kad se pod rukom ovekovom lepljivo luenje insekta p ret vara u svilu, ili se nekoliko komadia m etala sastave u asovnik koji izbija sate. (Pietro V erri, M editazioni sulla Economia Politica , prvi p u t tam pano 1771. u C ustodijevu izdanju italijanskih ekonom ista, Parte M odem a, sv. X V , str. 21, 22.)
1. glava Roba
51
Stoga podseamo na to da ako je vrednost kaputa dvaput vea od vrednosti 10 arina platna, 20 arina platna imaju vrednost iste veliine kao i 1 kaput. Kao vrednosti, kaput i platno stvari su iste supstancije, objektivni izrazi jednorodnog rada. Ali krojenje i tkanje kvalitativno su razlini radovi. N o ima drutvenih stanja gde isti ovek naizmence kroji i tka, gde su zbog toga oba ova razlina naina rada samo menjanje rada iste individue, a jo ne posebne ustaljene funkcije razlinih individua, upravo kao to kaput koji na kroja danas pravi, i pantalone koje e sutra napraviti, imaju kao pretpostavku samo va rijacije istog individualnog rada. Dalje je oigledno da se u naem kapitalistikom drutvu, vazda prema menjanju pravca tranje rada, izvesna data koliina ljudskog rada doprinosi naizmence u obliku kro jenja i u obliku tkanja. Ovo menjanje oblika rada ne moe da ide bez trenja, ali mora da ide. Izuzmemo li odreenost proizvodne delatnosti, odnosno koristan karakter rada, ostaje nam ona onda kao utroak ljudske radne snage. Iako su kvalitativno razline proizvodne delatnosti, i krojenje i tkanje jesu proizvodno troenje ljudskog mozga, miia, nerva, ruke itd., a u ovom smislu oba su ljudski rad. Oni su samo dva razlina oblika da se utroi ljudska radna snaga. U svakom sluaju, sama ljudska radna snaga mora da bude vie ili manje razvijena da bi se troila u ovom ili onom obliku. N o vrednost robe predstavlja jednostavno ljudski rad, utroak ljudskog rada uopte. Pa kao god to u buroaskom drutvu neki general ili bankar igra veliku, a ovek kao ovek, naprotiv, samo vrlo bednu ulogu14, tako je isto ovde i s ljudskim radom. On je utroak proste radne snage koju u svom organizmu proseno ima svaki obian ovek bez njenog naroitog razvijanja. Istina, karakter samog prosenog prostog rada menja se prema razlinim zemljama i kulturnim epohama, ali je u odreenom posto jeem drutvu dat. Komplikovaniji rad vai samo kao potenciran ili bolje rei multiplikovan prost rad, tako da je manja koliina komplikovanog rada jednaka veoj koliini prostoga. Iskustvo pokazuje da se ovo reduciranje, ovo svoenje stalno vri. M oe neka roba biti proizvod i najkomplikovanijeg rada, njena vrednost izjednauje nju s proizvodom prostog rada, te zbog toga i sama predstavlja samo odreenu koliinu prostog rada.15 Razline srazmere u kojima su raz line vrste rada svedene na prost rad kao na svoju jedinicu mere, utvruju se drutvenim procesom iza lea proizvoaa, te otuda izgleda kao da su im date tradicijom. Uproenja radi svaka vrsta radne snage vaie nam u daljem izlaganju neposredno kao prosta radna snaga, ime emo samo utedeti trud oko svoenja.
14 U poredi: Hegel, Philosophie des Rechts, Berlin 1840, str. 250, 190. 15 italac mora imati u vidu da ovde nije re o najamnini ili vrednosti koju radnik dobija, recimo, za jedan radni dan, ve o robnoj vrednosti u kojoj se njegov radni dan opredmeuje. N a ovom stupnju naeg izlaganja, kategorija najamnine uopte jo ne postoji.
4*
52
Dakle, kao to je u vrednostima kaputu i platnu apstrahovana raz lika izm eu njihovih upotrebnih vrednosti, tako je i u radovima koji se u tim vrednostima pokazuju apstrahovana razlika izmeu njihovih korisnih oblika, krojenja i tkanja. Kao to su upotrebne vrednosti kaput i platno spojevi celishodnih proizvodnih delatnosti sa tkaninom i pre om, a vrednosti kaput i platno naprotiv samo gruavine jednorodnog rada, tako isto i radovi sadrani u ovim vrednostima ne vae zbog svog proizvodnog ponaanja prema tkanini i prei, ve samo kao utro ak ljudske radne snage. Krojenje i tkanje elem enti su stvaranja upo trebnih vrednosti kaputa i platna ba zato to su razliite kakvoe; a supstancija vrednosti kaputa i vrednosti platna jesu samo ukoliko oba imaju, kad izuzm emo posebne im kvalitete, jednak kvalitet, kvalitet ljudskog rada. Ali kaput i platno nisu samo vrednosti uopte, ve vrednosti odre ene veliine, a kako sm o mi uzeli, kaput ima vrednost dvaput veu od 10 arina platna. Otkuda ova razlika u veliini njihovih vrednosti? Otuda to 10 arina platna sadre upola manje rada nego kaput, tako da se na proizvoenje ovoga radna snaga mora troiti dvaput due vreme nego na proizvodnju onoga. Dok, prema tome, u pogledu upotrebne vrednosti rad sadran u robi vai samo kvalitativno, u pogledu veliine vrednosti vai samo kvantitativno, poto je ve sveden na ljudski rad bez daljeg kvaliteta. Tam o se o radu pita: kako? i ta?, ovde: koliko?, kakvo je njegovo vremensko trajanje? Poto veliina vrednosti neke robe predstavlja samo koliinu rada koja se u njoj sadri, to robe u izvesnoj srazmeri uvek moraju biti vrednosti jednake veliine. Ostane li nepromenjena proizvodna snaga svih korisnih radova, zahtevanih, recimo, za proizvodnju jednog kaputa, onda veliina vred nosti kaputa raste s koliinom samih kaputa. Ako I kaput predstavlja x radnih dana, onda 2 kaputa predstavljaju 2 x radnih dana itd. Ali, uzmimo da se rad potreban za proizvodnju kaputa udvostrui ili smanji za polovinu. U prvom sluaju imae 1 kaput vrednost koliku su ranije imala 2, u drugom sluaju imae 2 kaputa samo toliku vred nost koliku je ranije imao 1, iako u oba sluaja kaput ini istu uslu gu, a koristan rad sadran u njemu ostaje jednake valjanosti kao i ranije. Ali promenila se koliina rada utroenog u njegovo proizvo enje. Vea koliina upotrebne vrednosti sainjava sama po sebi i vee materijalno bogatstvo, dva kaputa vee no jedan. S dva kaputa mogu se odenuti dva oveka, jednim samo jedan itd. Ipak moe rastuoj masi materijalnog bogatstva da odgovara istovremen pad veliine njegove vrednosti. Ovo suprotno kretanje potie iz dvorodnog karaktera rada. Razume se, proizvodna snaga uvek je proizvodna snaga korisnoga, konkretnog rada i stvarno odreuje samo stepen dejstva celishodne proizvodne delatnosti u datom periodu vremena. Otuda e korisni rad postati bogatiji ili siromaniji izvor proizvoda u upravnoj srazmeri
1. glava Roba
53
prema penjanju ili padanju svoje proizvodne snage. Nasuprot ovome, promena u proizvodnoj snazi nikako ne pogaa rad koji je kao takav predstavljen u vrednosti. Poto proizvodna snaga pripada kon kretnom korisnom obliku rada, prirodno je da se ona vie ne moe ticati rada im izuzmemo njegov konkretni korisni oblik. Zbog toga isti rad, u istom periodu vremena, uvek ima za rezultat istu veliinu vred nosti, pa ma kako se proizvodna snaga menjala. Ali on u istom periodu vremena daje razline koliine upotrebnih vrednosti, vee ako proizvo dna snaga poraste, manje ako padne. Ista promena u proizvodnoj snazi koja poveava plodnost rada, a time i masu upotrebnih vrednosti koje rad daje, smanjuje, dakle, veliinu vrednosti ove poveane celokupne mase ako skrati zbir radnog vremena potrebnog za njeno proizvoenje. Isto tako i obratno. Svaki je rad, s jedne strane, utroak ljudske radne snage u fizio lokom smislu, a u tome svojstvu jednakog ljudskog ili apstraktnog ljudskog rada stvara robnu vrednost. S druge strane, svaki je rad utroak ljudske radne snage u nekom naroitom celishodnom obliku, a u ovome svojstvu konkretnog korisnog rada proizvodi upotrebne vrednosti.16
16 Prim edba uz drugo izdanje. D a bi dokazao da je rad jedina konana i stvarna mera kojom se moe ceniti i uporedivati vrednost svih roba u svim vre menima, A. Sm ith veli: Jednake koliine rada m oraju za radnika im ati istu vred nost u svim vrem enim a i na svim mestima. U norm alnom stanju zdravlja, snage i delatnosti, i uz prosean stepen um enosti koju moe im ati, mora on da rtvuje jednaku m eru svoga m ira, svoje slobode i svoje sree. (Wealth o f Nations, knj. I, gl. 5. [Izdanje E. G. Wakefield, L ondon 1836, knj. I, str. 104. i dalje].) S jedne strane, A. Sm ith ovde (ne svuda) brka odreivanje vrednosti pomou koliine rada utroene u proizvodnju robe, sa odreivanjem robnih vrednosti vrednou rada te se zbog toga trudi da dokae da jednake koliine rada im aju uvek jednaku vrednost. S druge strane, on nasluuje da rad, ukoliko se predstavlja u vrednosti roba, vai samo kao utroak radne snage, ali ovaj utroak shvata opet samo kao rtvovanje m ira, slobode i sree, a ne i kao norm alnu ivotnu delatnost. U sva kom sluaju, on ima u vidu modernog najamnog radnika. M nogo ta ije kae anonimni Smith-ov prethodnik, kojega smo naveli u 9. prim edbi: Neko upotrebi nedelju dana da naini kakav predm et za u p o tre b u . . . i onaj koji mu bude dao drugi u razm enu ne moe nai boljeg merila da oceni ta ima doista jednaku vrednost nego da izrauna koji predm et njega staje isto toliko rada i vremena. T o, u stvari, izlazi na ovo: da se rad koji je neki ovek u toku izvesnog odreenog vremena uneo u neki proizvod razmenjuje za rad koji je onaj drugi upotrebio iz raujui za jednako vreme kakav drugi predmet. (Some Thoughts on the Inte rest of Money etc., str. 39.) (U z etvrto izdanje. Engleski jezik ima tu prednost da za ove dve strane rada ima dve razliite oznake. Rad koji stvara upotrebne vrednosti i koji je kvalitativno odreen zove se work, nasuprot rei labour; rad koji stvara vrednost i koji se meri samo kvantitativno, zove se labour, nasuprot rei work. U poredi prim edbu uz engleski prevod, str. 14. F. E.}
54
3. Oblik vrednosti ili razmenska vrednost Robe dolaze na svet u obliku upotrebnih vrednosti ili robnih tela, kao to su elezo, platno, penica itd. T o im je obian prirodni oblik. Ali one su robe samo zato to su neto dvostrukoupotrebni predmeti, a u isto vreme i nosioci vrednosti. Zbog toga se one ispoljavaju kao robe, odnosno imaju robni oblik samo ukoliko imaju dvostruk oblik: prirodni i vrednosni. Predmetnost robne vrednosti razlikuje se od udovice urke po tom e to se ne zna za ta da se u h v a t i . U p r a v o suprotno gruboj predmetnosti robnih tela, u predmetnost njihove vrednosti ne ulazi ni atom prirodne materije. Stoga se neka izdvojena roba moe okretati i obrtati do m ile volje, kao stvar od vrednosti ona ostaje neshvatljiva. Ali ako se setim o da je vrednost roba predmetna samo ukoliko su robe izrazi iste drutvene jedinice, ljudskog rada, da je prema tome pred metnost njihove vrednosti isto drutvena, onda se po sebi razume i to da se ona m oe ispoljavati samo u drutvenom odnosu robe prema robi. I doista sm o bili poli od razmenske vrednosti, ili odnosa u kome se robe.razm enjuju, da bismo uli u trag vrednosti koja se u njima krije. Sada se moramo vratiti na taj pojavni oblik vrednosti. Svako, makar ne znao nita drugo, zna da robe imaju zajedniki oblik vrednosti koji je do krajnosti upadljivo suprotan arenim prirodnim oblicima njihovih upotrebnih vrednosti novani oblik. Ali tu sad treba dati ono to buroaska ekonomija nije ak ni pokuavala, treba, naime, dokazati kako je postao ovaj novani oblik, valja, dakle, proprajiti razvitak izraza vrednosti koji se sadri u odnosu vrednosti roba, poev od njegovog najprostijeg, najneuglednijeg lika, pa do sjajnog novanog oblika. A s tim e ujedno otpasti i zagonetka novca. Oevidno je da je najprostiji odnos vrednosti onaj u kome se neka roba nalazi prema samo jednoj jedinoj robi druge, koje bilo vrste. Zato nam odnos vrednosti dveju roba prua najprostiji izraz vrednosti za neku robu.
A)
Prost, pojedinaan ili sluajan oblik vrednosti
x robe A = y robe B , ili x robe A vredi koliko y robe B.

(20 arina platna = 1 kaput, ili 20 arina platna vrede k o l i k o j kaput)
/ . D va pola izraza vrednosti: relativni oblik vrednosti i ekvivalentski oblik
Tajna svakog oblika vrednosti sadri se u ovom prostom obliku vrednosti. Zbog toga pravu tekou i predstavlja analiza ovog oblika.
1. glava Roba
55
Dve raznovrsne robe, A i B, u naem primeru platno i kaput, igraju ovde, oigledno, dve razline uloge. Platno izraava svoju vred nost u kaputu, a kaput slui kao materijal za izraavanje te vrednosti. Prva roba igra aktivnu, druga pasivnu ulogu. Vrednost prve robe predstavljena je kao relativna vrednost, odnosno ta se roba nalazi u relativnom obliku vrednosti. Druga roba funkcionie kao ekvivalent, odnosno nalazi se u obliku ekvivalenta. Relativni oblik vrednosti i ekvivalentski oblik jesu momenti koji idu jedan s drugim, uslovljavaju jedan drugog, nerazdvojni su, ali su u isto vreme i suprotne krajnosti koje se uzajamno iskljuuju, tj. oni su polovi istog izraza vrednosti; oni se stalno razdeljuju na razliite robe koje izraz vrednosti dovodi u meusobni odnos. Na primer, vrednost platna ne mogu izraziti platnom. Dvadeset arina platna= 2 0 arina platna nije nikakav izraz vrednosti. Naprotiv, ova jednaina kazuje obrnuto: 20 arina platna jesu samo 20 arina platna, tj. odreena ko liina upotrebnog predmetaplatna. Vrednost platna moe se, dakle, izraziti samo relativno, tj. u drugoj robi. Otud relativni oblik vrednosti platna ima za pretpostavku da se bilo koja druga roba prema njemu nalazi u obliku ekvivalenta. S druge strane, ova druga roba, koja figurira kao ekvivalent, ne moe se u isto vreme nalaziti i u relativnom obliku vrednosti. N e izraava ona svoju vrednost. Ona samo prua materijal za izraavanje vrednosti neke druge robe. Na svaki nain, izraz: 20 arina platna = 1 kaput, ili 20 arina platna vrede koliko 1 kaput, obuhvata i obrnut odnos: 1 kaput= = 2 0 arina platna, ili 1 kaput vredi koliko 20 arina platna. Ali, ako hou da vrednost kaputa izrazim relativno, moram obrnuti jednpinu, a im ovo uradim, postaje platno ekvivalent namesto kaputa. Prema tome, ista roba ne moe se u istom izrazu vrednosti pojaviti istovremeno u oba oblika. Naprotiv, ovi se polarno iskljuuju. Da li se neka roba nalazi u obliku relativne vrednosti ili u suprot nom obliku ekvivalenta, zavisi iskljuivo od toga koje mesto kada zauzima u izrazu vrednosti, tj. od toga da li je ona roba ija se vrednost izraava ili roba kojom se vrednost izraava.
2. Relativni oblik vrednosti a) S a d r i n a relativnog oblika vrednosti
Da bismo iznali kako se prosti izraz vrednosti neke robe skriva u odnosu vrednosti dveju roba, moramo posmatrati ovaj odnos prvo sas vim nezavisno od njegove kvantitativne strane. Obino se radi ba obr nuto, te se u odnosu vrednosti gleda samo srazmera u kojoj odreene koliine dveju vrsta robe imaju jednaku vrednost. Isputa se iz vida da veliine razlinih stvari postaju kvantitativno uporedive tek kad se sve-
56
du na istu jedinicu. Samo kao izraz iste jedinice one su jednoimene, pa stoga i samerljive veliine.17 Bilo da je 20 arina p la tn a = l kaput ili= 2 0 kaputa i li = x kaputa, tj.* vredela data koliina platna malo ili m nogo kaputa, svaka takva srazmera uvek ukljuuje da su platno i kaput kao veliine vrednosti izrazi istog jedinstva, stvari iste prirode. Osnovu jednaine in i: platno = kaput. Ali ove dve kvalitativno izjednaene robe ne igraju istu ulogu. Izraava se samo vrednost platna. I to kako? Njegovim odnosom prema kaputu kao prema njegovom ekvivalentu, ili neim to je razmenljivo za njega. U tom e odnosu kaput vai kao oblik egzistencije vrednosti, kao stvar od vrednosti, jer je samo kao takav isto to i platno. S druge strane, vlastito vredenje [Wertsein] platna izlazi na videlo, odnosno dobija samostalan izraz, jer se platno samo kao vrednost moe dovesti u odnos prema kaputu kao prema neem to je jednake vrednosti, ili to je razmenljivo za njega. Tako je i maslena kiselina telo razlino od propilformijata. Pa ipak se oba tela sastoje iz istih hemijskih supstan cijaiz ugljenika (C), vodonika (H) i kiseonika (O), i to u istom pos totnom sastavu, naime C 4H 8O 2 . Kad bism o sad postavili jednainu: maslena kiselina=propilform ijat, onda bi u ovom e odnosu prvo propilformijat vaio samo kao oblik egzistencije C 4H 8O 2, a drugo, time bi bilo reeno da se i maslena kiselina sastoji iz C 4H 8O 2 . Izjednaivi propilformijat s maslenom kiselinom m i bism o, dakle, izrazili njihovu hemijsku supstanciju za razliku od njihovog telesnog oblika. Kad kaemo da su robe kao vrednosti proste gruavine ljudskog rada, onda ih naa analiza svodi na apstrakciju vrednosti, ali im ne daje oblik vrednosti koji bi se razlikovao od njihova prirodna oblika. Drukije je u odnosu vrednosti jedne robe prema drugoj. T u se vrednosni karakter jedne robe ispoljava u odnosu koji ona ima prema drugoj robi. N a primer, tim e to je kaput izjednaen s platnom kao stvar od vrednosti izjednauje se i rad koji se u njemu nalazi s radom to se nalazi u platnu. Istina, krojenje, koje pravi kaput konkretan je rad, raz liit od tkanja, koje pravi platno. Ali, izjednaujui krojenje s tkanjem, mi faktino svodimo krojenje na ono to je u oba rada stvarno jednako, na njihov zajedniki karakter ljudskog rada. A ovim je okolinim putem reeno da ni tkanje, ukoliko tka vrednost, nema obeleja koja bi ga razlikovala od krojenja, da je, dakle, i ono apstraktan ljudski rad. Samo izraz ekvivalentnosti raznorodnih roba iznosi na videlo specifini
17 Onaj mali broj ekonom ista koji su se, kao S. Bailey, bavili analizom oblika vrednosti, nije mogao doi ni do kakvog rezultata, prvo, to brkaju oblik vrednosti s vrednou, a drugo, to pod grubim uplivom praktinog buruja ve od samog poetka im aju u vidu iskljuivo kvantitativnu odreenost. Raspola ganje koliinam a. . . sainjava vrednost. (M oney and its Vicissitudes, London 1837, str. 11, pisac S. Bailey.)
1. glava Roba
57
karakter rada koji stvara vrednost, jer stvarno svodi raznorodne radove koji se nalaze u raznorodnim robama na ono to im je zajedniko, na ljudski rad uopte.17a Meutim, nije dovoljno izraziti samo specifini karakter rada iz ko jega se sastoji vrednost platna. Ljudska radna snaga u tekuem stanju, tj. ljudski rad, stvara vrednost, ali on sam nije vrednost. Rad postaje vrednost tek kad doe u vrsto stanje, kad dobije predmetan oblik. Da bi se vrednost platna izrazila kao gruavina ljudskog rada mora se ona izraziti kao predmetnost, kao neto to se materijalno razlikuje od platna, a ujedno se nalazi i u platnu i u drugoj robi. Zadatak je ve reen. U odnosu vrednosti platna kaput vai kao neto s njime kvalita tivno jednako, kao stvar iste prirode, jer je vrednost. Zbog toga on ovde vai kao stvar u kojoj se vrednost izraava, ili koja svojim opipljivim prirodnim oblikom predstavlja vrednost. Meutim, istina je da je kaput, telo kaputske robe, samo upotrebna vrednost. Sam kaput isto tako malo izraava vrednost kao i koji mu drago komad platna. Ovo samo dokazuje da on u okviru odnosa vrednosti prema platnu znai vie nego van njega, kao to poneki ovek znai vie u mundiru nego bez njega. Na proizvodnju kaputa stvarno je utroena ljudska radna snaga u obliku krojenja. U njemu je, dakle, nagomilan ljudski rad. S te strane kaput je nosilac vrednosti, mada ovo njegovo svojstvo ne proviruje iz njega ni kad je najotrcaniji. A u odnosu vrednosti platna on vai samo s te strane, a stoga i kao otelovljena vrednost, kao telo vrednosti. Uprkos njegovoj zakopanoj pojavi, platno je u njemu ipak upoznalo lepu srodnu duu vrednosti. Ali kaput ne moe predstavljati vrednost prema platnu, a da za platno vrednost u isto vreme ne uzme oblik kaputa. Tako se i individua A ne moe prema individui B ponaati kao prema Velianstvu, a da za A Velianstvo ne uzme u isto vreme i telesno oblije B-a, pa stoga menja i crte lica, kosu i jo tota drugo, ve prema tome kakav je kad zemaljski otac. Prema tome, u odnosu vrednosti u kome je kaput ekvivalent za platno, kaputski oblik vai kao oblik vrednosti. Stoga se vrednost robe platna izraava telom robe kaputa, vrednost jedne robe upotrebnom
17a Primedba uz drugo izdanje. Jedan meu prvim ekonomistima, koji je posle Williama Pettyja prozreo prirodu vrednosti, slavni Franklin, veli: Poto se trgovina sastoji samo u razmenjivanju jednog rada za drugi, to je rad najpra vilnija ocena za vrednost svih stvari. ( The Works o f B . Franklin etc., izdao Sparks, Boston 1836, sv. II, str. 267.) Franklin nije svestan da cenei vrednost svih stvari radom apstrahuje razlinost razmenjenih radova i da ih tako svodi na jednak ljudski rad. Ali to ne zna, ipak kae. On govori prvo o jednom radu, pa o drugom radu, a naposletku o radu bez daljeg obeleja kao o supstanciji vrednosti svih stvari.
58
vrednou druge. Kao upotrebna vrednost, platno je stvar ulno razlina od kaputa, kao vrednost ono je jednako kaputu, pa zato i izgleda kao kaput. Tako ono dobija oblik vrednosti razlian od njegova pri rodna oblika. N jegov* vredenje ispoljava se u njegovoj jednakosti s kaputom, kao to se ovija narav hrianina pokazuje u njegovoj jednakosti s jaganjcem bojim. Vidi se, sve to nam je ranije kazala analiza robne vrednosti, kae nam i samo platno im stupi u saobraaj s drugom robom, kaputom. Samo to ono svoje m isli odaje jedinim njemu svojstvenim jezikom, robnim jezikom. D a bi kazalo kako njegovu sopstvenu vrednost ini rad u apstraktnom svojstvu ljudskog rada, ono kae da se kaput, uko liko je s njim e izjednaen, dakle ukoliko je vrednost, sastoji iz istog rada iz koga i platno. D a bi reklo da se uzviena predmetnost njegove vrednosti razlikuje od njegova ukruena tela, ono kae da vrednost ima oblik kaputa i da je zbog toga, kao stvar od vrednosti, i samo jed nako s kaputom kao jaje s jajetom. Uzgred da napomenemo, i robni jezik ima osim jevrejskog jo m noge druge vie ili manje ispravne dijalekte. N a primer, nemako Wertsein ne izraava tako dobro kao Romansko valere, valer, valoir da je izjednaenje robe B s robom A pravi izraz vrednosti robe A . Paris vaut bien une m esse!!2 ] Dakle, posredstvonj odnosa vrednosti, prirodni oblik robe B postaje oblikom vrednosti robe A , ili: telo robe B postaje ogledalom vrednosti robe A . 18 Roba A , odnosei se prema robi B kao prema telu vrednosti, kao prema materijalizaciji ljudskog rada, ini upotrebnu vrednost B materijalom za izraavanje njene vlastite vrednosti. Vred nost robe A , izraena na taj nain upotrebnom vrednou robe B , ima oblik relativne vrednosti.
b) K v a n t i t a t i v n a o d r e e n o s t relativnog oblika vrednosti
Svaka roba iju vrednost treba izraziti jeste upotrebni predmet date koliine, 15 buela ita, 100 funti kafe itd. Ova data koliina robe sadri odreenu koliinu ljudskog rada. T o znai da oblik vrednosti mora da bude izraz ne samo vrednosti uopte, ve i kvantitativno odreene vrednosti ili veliine vrednosti. Zbog toga se u odnosu vred nosti robe A prema robi B, platna prema kaputu, robna vrsta kaput ne izjednauje s platnom samo kvalitativno, kao telo vrednosti uopte,
18 U izvesnom pogledu i sa ovekom je kao sa robom . Kako na svet ne dolazi ni sa ogledalom , niti kao filozof Fichteove kole: Ja sam ja, ovek se prvo ogleda u drugom oveku. o v e k P etar, tek kad sebe dovede u odnos prem a oveku Pavlu, kao sebi ravnom , dovodi i sebe u odnos prem a sebi kao oveku. Ali m u na taj nain sam Pavle s m esom i kostim a, u svojoj pavlovskoj telesnosti, vai kao oblik u kome se ispoljava ovek kao rod.
1. glava Roba
59
nego se s odreenom koliinom platna, npr. s 20 arina platna, izjed nauje odreena koliina tela vrednosti, ili ekvivalenta, npr. 1 kaput. Jednaina: 20 arina p la tn a = l kaput, ili 20 arina platna vrede koliko 1 kaput ima za pretpostavku da se u 1 kaputu nalazi tano onoliko supstancije vrednosti koliko ima u 20 arina platna, dakle da obe ove robne koliine staju jednaku koliinu rada, tj. jednaku koliinu radnog vremena. Ali se radno vreme potrebno za proizvodnju 20 arina platna ili 1 kaputa menja kad god se promeni proizvodna snaga tkanja ili krojenja. Istraimo sad izblie uticaj takvih promena na relativni izraz veliine vrednosti. I. Neka se promeni vrednost platna19, a vrednost kaputa neka ostane ista. Ako se radno vreme potrebno za proizvodnju platna udvostrui, recimo zbog sve vee neplodnosti lanita, onda se njegova vrednost udvaja. Umesto 20 arina platna = 1 kaput, imali bismo 20 arina platna = 2 kaputa, jer sad 1 kaput sadri samo polovinu radnog vremena koje se sadri u 20 arina platna. A naprotiv, ako se radno vreme pottrebno za proizvonju platna smanji upola, recimo zbog savrenijih razboja, vrednost platna pada za polovinu. Prema tome, sada je: 20 arina p latn a= V 2 kaputa. Dakle, relativna vrednost robe A , tj. njena vrednost izraena robom B , die se i pada u upravnoj srazmeri prema dizanju i padanju vrednosti robe A , ako vrednost robe B ostaje nepromenjena. II. Neka vrednost platna bude stalna, dok se vrednost kaputa menja. Pod takvim okolnostima, udvoji li se radno vreme potrebno za proizvoenje kaputa, recimo zbog nepovoljne strie vune, onda umesto 20 arina p latn a= l kaput, imamo sad 20 arina platna = 1 /2 kaputa. Obrnuto, padne li vrednost kaputa za polovinu, onda je 20 arina platna= 2 kaputa. Prema tome, kad se vrednost robe A ne menja, onda se njena relativna vrednost, izraena robom B , die ili pada u obrnutoj srazmeri prema promeni vrednosti robe B. Uporedimo li razne sluajeve pod I i II, onda proizlazi da ista promena veliine relativne vrednosti moe potei iz sasvim suprotnih uzroka. Tako od jednaine: 20 arina platna = 1 kaput postaje 1) jedna ina 20 arina platna= 2 kaputa, bilo to se vrednost platna udvojila ili to se vrednost kaputa smanjila za polovinu, i 2) jednaina 20 arina platna = : /2 kaputa, bilo to se vrednost platna smanjila za polovinu ili to se vrednost kaputa udvostruila. III. Uzmimo da se u isto vreme, u istom pravcu i u istoj srazmeri promeni koliina rada potrebna i za proizvodnju platna i za proizvodnju kaputa. U tome e sluaju i sad biti kao i ranije: 20 arina platna = 1 kaput, ma kako da su se njihove vrednosti promenile. Promenu njihove vrednosti otkriemo im ih budemo uporedili s kojom treom robom
19 Izraz vrednost upotrebljen je ovde, kao to se na pojedinim mestima ve i ranije deavalo, za kvantitativno odreenu vrednost, dakle za veliinu vrednosti.
60
ija se vrednost nije promenila. Kad bi vrednosti svih roba porasle ili se smanjile u isto vreme i u istoj srazmeri, onda se njihove relativne vrednosti ne bi promenile. Stvarna promena njihove vrednosti razab rala bi se iz toga to bi se sada za isto radno vreme uopte izraivala vea ili manja koliina robe nego pre. IV. U zm im o da se u isto vreme i u istom pravcu, ali u nejednakom stepenu, ili u suprotnom pravcu itd. promeni radno vreme potrebno i za proizvodnju platna i za proizvodnju kaputa, a tim e i njihove vred nosti. Uticaj svih m oguih ovakvih kombinacija na relativnu vrednost neke robe izvodi se prosto primenom sluajeva pod I, II i III. Stvarne promene u veliini vrednosti ne ogledaju se, dakle, niti nedvosm isleno niti iscrpno u njenom relativnom izrazu, tj. u veliini relativne vrednosti. Relativna vrednost neke robe moe se promeniti, a da se njena vrednost ne promeni. Njena relativna vrednost m oe ostati nepromenjena, mada se njena vrednost promenila, i naposletku, istovrem ene promene veliine njene vrednosti i relativnog izraza ove veliine vrednosti ne moraju se nikako poklapati.20
3. E kvivalentski oblik
Videli sm o : kad roba A (platno) izrazi svoju vrednost upotrebnom vrednou neke robe druge vrste, robe B (kaputa), onda ona sama namee ovoj drugoj robi naroit oblik vrednosti, oblik ekvivalenta. Roba platno ispoljava svoje vlastito vredenje tim e to je kaput, ne
20 P rim edba uz drugo iz d an je.Ovo nepodudaranje izm eu veliine vred nosti i njenog relativnog izraza eksploatisala je vulgarna ekonom ija s poznatim otroum ljem . N a p rim er: Samo priznajte da A pada zato to se penje B , za koje se A razm enjuje, m ada se na A troi isto onoliko rada koliko i ranije, p a e vae opte naelo vrednosti tre sn u ti o z e m lju . . . Ako neko prizna da vrednost B pada u odnosu prem a A , jer se vrednost A penje u odnosu prem a B , tom e se ispod nogu izm ie ono tlo n a koje je R icardo postavio svoje veliko naelo da vrednost robe uvek odreuje koliina rada koja se u njoj sadri. J er ako kakva prom ena u kotanju robe A m enja ne sam o njenu vlastitu vrednost u odnosu na robu B za koju se razm enjuje, nego i vrednost same robe B u odnosu spram A , m ada se nije zbila nikakva prom ena u koliini rada koja se zahteva za proiz voenje robe B , onda se rui ne sam o doktrina koja tv rd i da koliina rada u tro ena na neki artikal regulie njegovu vrednost, nego i doktrina po kojoj trokovi proizvodnje nekog artikla reguliu njegovu vrednost. (J. B roadhurst, Political Economy, L ondon 1842, str. 11, 14.) G ospodin B roadhurst je mogao isto tako da kae: pogledajm o brojne odnose 10/ 2 0 , l0/so, l0/ioo itd. Broj 10 se ne m enja, ali se njegova srazm em a veliina, nje gova veliina u odnosu prem a im eniteljim a 20, 50 i 100 stalno smanjuje. Dakle, oboreno je i veliko naelo da veliinu nekog celog broja, recim o broja 10, re gulie broj jedinica koje on sadri.
1. glava Roba
61
uzimajui oblik vrednosti razlian od svoga telesnog oblika, izjednaen s njom. Dakle, u stvari platno izraava svoje vlastito vredenje time to je kaput neposredno razmenljiv za nj. Iz ovoga izlazi da je ekviva lentski oblik neke robe oblik njene neposredne razmenijivosti za drugu robu. Kad jedna vrsta robe, recimo kaput, slui kao ekvivalent, recimo za platno, kad, dakle, kaputi dobiju karakteristino svojstvo da se nalaze u obliku neposredne razmenljivosti za platno, onda time nikako nije data i srazmera po kojoj su kaputi i platno razmenljivi. Ta srazmera, poto je veliina vrednosti platna data, zavisi od veliine vrednosti kaputa. Bilo da je kaput izraen kao ekvivalent, a platno kao relativna vrednost ili obrnuto platno kao ekvivalent, a kaput kao relativna vrednost, veliina njegove vrednosti odreuje se kao i ranije radnim vremenom potrebnim za njegovu proizvodnju, ona se, dakle, odreuje nezavisno od njegovog oblika vrednosti. Ali im robna vrsta kaput zauzme u izrazu vrednosti mesto ekvivalenta, veliina njene vrednosti ne dobija izraz kao veliina vrednosti. Naprotiv, u jednaini vrednosti ona figurira samo kao odreena koliina izvesne stvari. Na primer: 40 arina platna vrede ta? Dva kaputa. Poto robna vrsta kaput ovde igra ulogu ekvivalenta, poto upotrebna vrednost kaputa vai prema platnu kao telo vrednosti, to je onda dovoljna odreena koliina kaputa da se izrazi odreena koliina vrednosti plama. Zbog toga 2 kaputa mogu izraziti veliinu vrednosti 40 arina platna, ali nikada svoju vlastitu veliinu vrednosti, veliinu vrednosti kaputa. Povrno shvatanje injenice da u jednaini vrednosti ekviva lent uvek ima samo oblik puke koliine neke stvari, neke upotrebne vrednosti, zavelo je Bailey a, kao i mnoge njegove prethodnike i sledbenike, da u izrazu vrednosti vide samo kvantitativni odnos. Naprotiv, ekvivalentski oblik neke robe ne sadri nikakvo kvantitativno odre enje vrednosti. Prva osobenost koju uoavamo kad posmatramo ekvivalentski oblik jeste ova: upotrebna vrednost postaje oblik u kome se ispoljava njena suprotnost, vrednost. Prirodni oblik robe postaje oblikom vrednosti. Ali, nota bene1*, ovaj quid pro quo2* zbiva se za izvesnu robu B (kaput, ili penicu, ili elezo itd.) samo u okviru odnosa vrednosti u koji je s njom stupila ma koja druga roba A (platno itd.), samo unutar toga odnosa. Poto se nijedna roba ne moe odnositi prema samoj sebi kao prema ekvivalentu, poto, dakle, svoju sopstvenu prirodnu kou ne moe da uini izrazom sopstvene vrednosti, to se ona mora prema drugim robama odnositi kao prema ekvivalentima, ili, drugim reima, mora prirodnu kou neke druge robe uiniti oblikom svoje sopstvene vrednosti. Ilustrujmo ovo primerom jedne mere koja robnim telima pripada kao takvima, tj. kao upotrebnim vrednostima. Glava eera, budui
pazi, zapam ti 2* zamenjivanje, nesporazum
62
da je telo, teka je, ima, dakle, teinu, ali se ni na jednoj glavi eera teina njena ne da ni videti ni opipati. Radi toga uzimamo raznolike komade gvoa kojima je teina prethodno utvrena. Posmatran za se, nije ni telesni oblik eleza oblik u kome se ispoljava teina, kao god to to nije ni telesni oblik glave eera. Pa ipak, da bismo glavu eera izrazili kao teinu, dovodim o je u odnos teine prema elezu. U tom e odnosu elezo vai kao telo koje predstavlja iskljuivo teinu. Zbog toga koliine eleza slue kao mera za teinu eera, te prema glavi eera predstavljaju samo lik teine, pojavni oblik teine. Ovu ulogu igra elezo samo u okviru toga odnosa u koji s njime stupa eer ili ma koje drugo telo iju teinu hoemo da naemo. Da obadve stvari nisu teke, ne bi m ogle stupiti u taj odnos, i ova stvar ne bi mogla posluiti kao izraz teine one druge. Bacimo li ih obe na vagu, onda zbilja vidimo da su kao teina jedno isto, pa da su zbog toga, u odreenoj srazmeri, i iste teine. Kao to telo eleza kao mera za teinu zastupa prema glavi eera samo teinu, tako i u naem izrazu vrednosti telo kaputa zastupa prema platnu samo vrednost. Ali ovde analogija i prestaje. U izrazu teine glave eera, elezo zastupa prirodnu osobinu zajedniku i jednom i drugom telu, njiho vu teinu, dok u izrazu vrednosti platna kaput zastupa neprirodno svojstvo obeju stvari: njihovu vrednost, neto isto drutveno. Poto relativni oblik vrednosti neke robe, npr. platna, izraava njeno vredenje kao neto skroz razlino od njena tela i njenih osobina, npr. kao neto jednako s kaputom, sam taj izraz nagovetava da se u njima skriva neki drutveni odnos. Obrnuto je kod ekvivalentskog oblika. On se ba i sastoji u tom e to neko robno telo, kao kaput, ta stvar onakva kakvu je vidi, izraava vrednost, dakle to od prirode ima oblik vrednosti. Istina, ovo vai samo u okviru odnosa vrednosti u kome se roba platno nalazi prema robi kaputu kao prema ekvivalentu.21 Meutim, kako svojstva neke stvari ne potiu iz njenog odnosa prema drugim stvarima, ve se ona, naprotiv, u takvom odnosu samo ispoljavaju, to izgleda kao da i kaput svoj ekvivalentski oblik, svoje svojstvo ne posredne razmenljivosti ima od prirode, kao god to od prirode ima svojstvo da je teak i da utopljava. Otuda ono zagonetno ne ekvivalentskom obliku to pogaa buroaski grubi pogled politikog ekonomiste tek kad taj oblik izie preda nj gotov kao novac. Tada on gleda da se spase objanjavanja m istinog karaktera zlata i srebra podmeui na njihova mesta manje bletave robe i verglajui s vazda novim zado voljstvom katalog itavog onog robnog plebsa koji je u svoje vreme igrao ulogu robnog ekvivalenta. On i ne sluti da ve i najprostiji izraz vrednosti, kao 20 arina platna = 1 kaput, omoguuje reenje zagonetke ekvivalentskog oblika.
21 U opte su te refleksivne odredbe neto svoje vrste. N a prim er, ovaj je ovek kralj samo zato to se drugi ljudi odnose prem a n jem u kao podanici. A oni, obrnuto, dre da su podanici zato to je on kralj.
1. glava Roba
63
Telo robe koja slui kao ekvivalent vai stalno kao olienje ap straktnog ljudskog rada, a uvek je proizvod odreenog korisnog, kon kretnog rada. To znai da ovaj konkretni rad postaje izraz apstraktnog ljudskog rada. Ako, npr., kaput vai samo kao ostvarenje apstraktnog ljudskog rada, onda krojenje koje je u njemu zaista ostvareno vai samo kao oblik toga ostvarenja. U izrazu vrednosti platna korist krojenja ne sastoji se u tome to pravi odelo, pa dakle i ljude, nego to pravi takvo telo na kome se samom vidi da je vrednost, dakle da je gruavina rada koji se ni u emu ne razlikuje od rada koji se opredmetio u vre dnosti platna. Da bi napravilo takvo ogledalo vrednosti, samo krojenje ne srne da bude ogledalo niega drugog do svojega apstraktnog svojstva, svojstva da je ljudski ra d j U obliku krojenja, kao i u obliku tkanja, troi se ljudska radna snaga. Zbog toga oba ova oblika imaju opte svojstvo ljudskog rada i zbog toga se mogu u odreenim sluajevima, npr. pri proizvodnji vrednosti, razmatrati samo s te take gledita. U svemu tome nema nieg misterioznog. Ali se u izrazu vrednosti robe sve izvre naopako. Da bi se izrazilo npr. da tkanje stvara vrednost platna ne u svome konkretnom obliku tkanja, ve u svom optem svojstvu ljudskog rada, stavlja se njemu nasuprot krojenje, konkretan rad koji proizvodi ekvivalent platna, kao opipljiv oblik u kome se ostvaruje apstraktni ljudski rad. Druga je, dakle, osobenost ekvivalentskog oblika to konkretni rad postaje pojavnim oblikom njegove suprotnosti, apstraktnog ljud skog rada. Ali, vaei samo kao izraz ljudskog rada uopte, ovaj konkretni rad, krojenje, ima oblik jednakosti s drugim radom, s radom koji se nalazi u platnu, pa je zbog toga, iako je privatan rad kao i svaki rad koji proizvodi robe, ipak rad u neposredno drutvenom obliku. Ba zbog toga se on i predstavlja u proizvodu koji je neposredno razmenljiv za drugu robu. Dakle, trea je osobenost ekvivalentskog oblika u tome to privatan rad postaje oblik svoje suprotnosti, rad neposredno dru tvenog oblika. Obe poslednje osobenosti ekvivalentskog oblika postae nam jo razumljivije ako se vratimo velikome istraivau koji je prvi analizirao oblik vrednosti, kao i tolike druge oblike miljenja, drutva i prirode. To je Aristotel. Na prvom mestu Aristotel jasno kae da je novani oblik robe samo razvijeniji vid prostog oblika vrednosti, tj. izraavanja vrednosti neke robe ma kojom drugom robom, jer kae: 5 postelja = 1 kua
(KXluat,
tc v te
avxl o lx ta i;" )
ne razlikuje se od 5 postelja = toliko i toliko novca

(K Xluou rcvTe . . . 8aou a l 7cvre xXtvai ).
64
Dalje, on uvia da odnos vrednosti koji se krije iza ovog izraza vrednosti, sa svoje strane uslovljava da kua i postelja budu uzete kao kvalitativno jednake, i da se ove ulno razline stvari bez takve jednakosti svoje sutine ne bi m ogle dovesti u meusoban odnos kao samerljive veliine. Bez jednakosti ne m oe biti razmene, veli on, a jednako sti nema bez samerljivosti (0 6 + taorr); p ) 0titra (Ti>pieTpia<; ). Ali ovde zapinje Aristotel i die ruke od dalje analize oblika vrednosti. Ali je doista nem ogue (,,Tyj piv oSv aXTj&eta aSuvaxov") da ovako raznorodne stvari budu samerljive, tj. kvalitativno jednake. Ovo izjed naenje m oe da bude samo neto to je pravoj prirodi stvari tue, dakle samo nuno ispomaganje u praktinoj potrebi.^9! Aristotel nam, dakle, sam kae o ta se razbila njegova dalja analiza, naime o to to mu je nedostajao pojam vrednosti. ta je ono jednako tj. ona zajednika supstancija koja u izrazu vrednosti postelje predstavlja kuu kao postelju? Takvo neto doista ne m oe postojati, kae Ari stotel. Zato? Kua predstavlja neto jednako s posteljom ukoliko predstavlja zbilja ono to je jednako u jednome i u drugome, u postelji i u kui. A to je ljudski rad. A da su u obliku robnih vrednosti svi radovi izraeni kao jednak ljudski rad, pa tim e i kao radovi jednake vrednosti, Aristotel nije mogao proitati iz sam og oblika vrednosti, jer je grko drutvo poivalo na robovskom radu, usled ega mu je nejednakost ljudi i njihovih radnih snaga bila prirodna osnovica. Tajna izraza vrednosti, jednakost i jednako vaenje svih radova jer su i ukoliko su ljudski rad uopte, ta se tajna moe odgonetnuti tek kad pojam jednakosti ljudi postane vrsta na rodna predrasuda. A ovo je m oguno tek u drutvu u kome je robni oblik opti oblik proizvoda rada, u kome su, dakle, i uzajamni odnosi ljudi kao proizvoaa roba vladajui drutveni odnosi. Genije Aristo telov pokazuje svoj sjaj ba u tome to je otkrio odnos jednakosti u izrazu vrednosti roba. Jedino ga je istorijski okvir drutva u kojem je iveo spreio da iznae u emu se taj odnos jednakosti doista sastoji.
4. Celina prostog oblika vrednosti
Prost oblik vrednosti neke robe sadri se u njenom odnosu vred nosti prema nekoj robi druge vrste, ili u odnosu razmene za ovu. Vrednost robe A izraava se kvalitativno neposrednom razmenljivou robe B za robu A . Kvantitativno ona se izraava razmenljivou odreene koliine robe B za datu koliinu robe A . Drugim reima: vrednost neke robe izraava se samostalno ako se predstavi kao razmenska vrednost. Kad smo u poetku ove glave jednostavno rekli: roba je upotrebna vrednost i razmenska vrednost, bilo je to, tano govorei, neispravno. Roba je upotrebna vrednost, odnosno upotrebni predmet, i vrednost. Kao ta dvostruka stvar, to i jeste, ispoljava se ona im se njena vrednost javi u obliku koji se razlikuje od njena pri-
1. glava Roba
65
rodna oblika, im stekne oblik razmenske vrednosti, a ona taj oblik nikad nema kad se posmatra izolovana, ve uvek samo u odnosu vred nosti ili razmene prema nekoj robi druge vrste. Ali kad se to ve zna, onda onakav nain izraavanja ne pravi zbrku, ve slui radi skraenja. Naa analiza je dokazala da oblik vrednosti ili izraz vrednosti robe potie iz prirode robne vrednosti, a ne obrnuto da vrednost i veliina vrednosti potiu iz naina njenog izraavanja kao razmenske vrednosti. A ovo je, meutim, uobraenje kako merkantilista i nji hovih modernih podgrejaa, kao to su Ferrier, Ganilh itd.22, tako i njihovih antipoda, modernih trgovakih putnika slobodne trgovine, kao to su Bastiat i kompanija. Merkantilisti polau glavno teite na kvalitativnu stranu izraza vrednosti, pa otud i na ekvivalentski oblik robe, iji je savreni lik novac dok moderni torbari slobodne trgovine, koji po svaku cenu moraju da se otresu svoje robe, naprotiv na kvantitativnu stranu relativnog oblika vrednosti. Iz ovoga izlazi da za njih ne postoje ni vrednost ni veliina vrednosti robe osim ako su izraene odnosom razmene, dakle ako su zabeleene u dnevnom cenovniku. kot Macleod, ija je funkcija da to uevnije doteruje skroz zbrkane pojmove Lombard-strital30^ ini uspelu sintezu praznovernih merkantilista i prosveenih torbara slobodne trgovine. Blie razmatranje izraza vrednosti robe A , sadranog u njenom vrednosnom odnosu prema robi B , pokazalo je da u okviru toga izraza prirodni oblik robe A vai samo kao lik upotrebne vrednosti, a da prirodni oblik robe B vai samo kao oblik ili lik vrednosti. Unutranja suprotnost izmeu upotrebne vrednosti i vrednosti, skrivena u robi, predstavlja se, dakle, spoljanjom suprotnou, tj. odnosom dveju roba, u kojem ona iju vrednost valja izraziti vai neposredno samo kao upotrebna vrednost, a, naprotiv, ona druga kojom se vrednost izraava, neposredno samo kao razmenska vrednost. Prost oblik vred nosti neke robe jeste, dakle, prost oblik u kome se ispoljava u njoj sa drana suprotnost izmeu upotrebne vrednosti i vrednosti. U svakom drutvenom stanju proizvod rada jeste predmet za Upotrebu, ali odreena istorijska epoha razvitka koja rad utroen na proizvodnju neke upotrebne stvari predstavlja kao njeno predmetno svojstvo, tj. kao njenu vrednost, pretvara proizvod rada u robu. Iz ovoga izlazi da je prost oblik vrednosti robe ujedno i prost robni oblik proizvoda rada, da se, dakle, i razvoj robnog oblika poklapa s razvojem oblika vrednosti.
22 Prim edba uz drugo izdanje. F. L . A. Ferrier (sous-inspecteur des douanes1*), Du Gouvernement consid&ri dans ses rapports avec le commerce, Paris 1805, i Charles G anilh, Des Systimes d'conomie Politiques 2. izd., Paris 1821.
carinski potkontrolor
66
Ve na prvi pogled vidi se nedovoljnost prostoga oblika vrednosti, toga zaetnog oblika koji tek preko niza metamorfoza sazreva do oblika cene. Izraavanje vrednosti robe A ma kojom robom B razlikuje vred nost robe A samo od njene sopstvene upotrebne vrednosti, pa je zbog toga dovodi u odnos razmene prema samo jednoj, bilo kojoj pojedi nanoj vrsti robe koja se od nje razlikuje, umesto da prikazuje njenu kvalitativnu jednakost i kvantitativnu srazmernost prema svim drugim robama. Prostom relativnom obliku vrednosti jedne robe odgovara pojedinani ekvivalentski oblik neke druge robe. Tako, kaput u rela tivnom izrazu vrednosti platna ima oblik ekvivalenta ili oblik nepo sredne razmenljivosti samo s obzirom na ovu pojedinanu vrstu robe, na platno. M eutim , pojedinani oblik vrednosti prelazi sam od sebe u potpuniji oblik. Istina je da se njime vrednost neke robe A izraava samo jednom robom druge vrste. Ali je potpuno svejedno koje je vrste ova druga roba, kaput, ili elezo, ili penica itd. Zbog toga nastaju razni prosti izrazi vrednosti za jednu istu robu zavisno od toga da li e ona stupiti u odnos vrednosti sa ovom ili sa onom robom .22a Broj moguih izraza njene vrednosti ogranien je jedino brojem robnih vrsta koje se od nje razlikuju. Stpga se pojedinani izraz njene vrednosti pretvara u stalno produiv niz njenih razlinih prostih izraza vrednosti.
B)
Potpuni ili razvijeni oblik vrednosti
z robe A = u robe , i l i = v robe C, ili=a> robe Z), il i = x robe E , ili= itd.

(20 arina platna = 1 k ap u t, ili = 1 0 fu n ti aja, ili = 40 fu n ti kafe, i l i = l kvarter penice, ili = 2 une zlata, ili = x / 2 tone eleza, ili = itd.)
/ . R azvijeni relativni oblik vrednosti
Vrednost neke robe, npr. platna, izraena je sad nebrojenim dru gim elementima robnog sveta. Svako drugo robno telo postaje ogledalo vrednosti platna.23 Tek sada se sama ova vrednost uistinu pokazuje
22a Prim edba uz drugo izdanje.N a prim er, u H om era se vrednost jedne stvari izraava nizom razliitih stvari. 23 Zbog toga se govori o kaputskoj vrednosti platna kad se njegova vred nost predstavlja u kaputim a, o itnoj kad se predstavlja u itu itd. Svaki takav izraz kae da je to vrednost platna koja se pokazuje u upotrebnim vrednostim a kaput, ito itd. Poto vrednost svake robe izraava njen odnos u razm eni, moemo o toj vrednosti govoriti kao o n je n o j. . . itnoj ili suknenoj vrednosti
1. glava Roba
67
kao gruavina ljudskog rada uopte. Jer rad koji nju stvara izrino je predstavljen kao rad s kojim je svaki drugi ljudski rad jednak, ma kakav mu bio prirodni oblik, makar se, dakle, opredmetio u kaputu ili u penici, u elezu ili u zlatu itd. Zbog toga, posredstvom svog oblika vrednosti, platno sada i stoji u drutvenom odnosu ne samo s jednom pojedinanom drukijom vrstom robe, ve s robnim svetom. Kao roba, ono je graanin toga sveta. Ujedno nam beskrajni niz izraza robne vrednosti kae i to da je njoj svejedno u kojem e se posebnom obliku upotrebne vrednosti pokazivati. U prvome obliku: 20 arina platna = 1 kaput, injenica da su te dve robe razmenljive u odreenom kvantitativnom odnosu moe da bude sluajna. Naprotiv, u drugome obliku odmah izbija na videlo pozadina koja se bitno razlikuje od sluajne pojave i koja nju odreuje. Vrednost platna ostaje jednake veliine pa bila predstavljena kaputom, kafom ili elezom itd., bezbrojnim razliitim robama, koje pripadaju najrazlinijim vlasnicima. Otpada sluajni odnos dvojice individualnih vlasnika roba. Postaje oevidno da ne regulie veliinu robne vrednosti razmena, ve da, obrnuto, veliina robne vrednosti regulie njene odnose razmene.
2. Posebni oblik ekvivalenta
Svaka roba, kaput, aj, penica, elezo itd. vai u izrazu vrednosti platna kao ekvivalent, a stoga i kao telo vrednosti. Odreeni prirodni oblik svake od ovih roba sada je jedan poseban ekvivalentski oblik pored mnogih drugih. Na isti nain, raznolike, odreene, konkretne, korisne vrste rada, sadrane u raznim robnim telima, vae sada kao isto toliko posebnih oblika u kojima se ostvaruje odnosno ispoljava prost ljudski rad.
3. Nedostaci potpunog ili razvijenog oblika vrednosti
Prvo, relativni izraz robne vrednosti nedovren je, jer je sainjen od niza koji se nikad ne zavrava. Lanac u kome se jedna jednaina
prema tome koja se roba s njom uporeduje; i tako postoje hiljade razliitih vred nosti, isto koliko i roba, i sve su podjednako stvarne i podjednako nominalne. (A Critical Dissertation on the N ature , Measures and Causes o f Value: chiefly in refe rence to the writings of M r. Ricardo and his followers. B y the Author o f Essays on the Formation etc. o f Opinions, London 1825, str. 39.) S. Bailey, autor ovog anonimnog spisa, koji je svojedobno podigao veliku galamu u Engleskoj, uobraava da je ovim ukazivanjem na arene relativne izraze iste robne vrednosti uniStio svaku odredbu pojma vrednosti. Uostalom, da je on, uprkos svojoj ograni enosti, napipao ranjava mesta Ricardove teorije, dokazuje razdraenost s kojom ga je napala Ricardova kola, npr. u Westminster Review*.
5
*
68
vrednosti nadovezuje na drugu uvek se m oe produiti pojavom svake nove robne vrste koja prua materijal za nov izraz vrednosti. Drugo, on ini aren mozaik izraza vrednosti, razjedinjenih i raznovrsnih. Najzad, ako se, kao to i mora biti, relativna vrednost svake robe izrazi u ovom razvijenom obliku, onda je relativni oblik vrednosti svake robe beskrajan niz izraza vrednosti, niz razlian od relativnog oblika vred nosti svake druge rob e.Nedostaci razvijenog relativnog oblika vred nosti ogledaju se u ekvivalentskom obliku koji mu odgovara. Poto je ovde prirodni oblik svake pojedine robne vrste poseban ekvivalentski oblik pored nebrojenih drugih posebnih ekvivalentskih oblika, to uopte postoje samo ogranieni ekvivalentski oblici, koji se svi uzajamno iskljuuju. Isto tako, odreena, konkretna, korisna vrsta rada koja se sadri u svakom posebnom robnom ekvivalentu, samo je poseban, dakle ne iscrpan oblik ispoljavanja ljudskog rada. Istina, ceo skup tih posebnih pojavnih oblika ini potpun ili totalan oblik u kome se taj rad ispoljava. A li to znai da on nema jedinstvenog oblika u kome bi se ispoljio. M eutim , razvijen relativni oblik vrednosti sastoji se samo iz zbi ra prostih relativnih izraza vrednosti, ili jednaina prvog oblika, kao: 20 arina platna = 1 kaput 20 arina platna = 1 0 funti aja itd. Ali svaka ova jednaina sadri i identinu obrnutu jednainu: 1 kaput= 2 0 arina platna 10 funti aja= 2 0 arina platna itd. I doista: kad neki ovek razmeni svoje platno za mnoge druge robe, pa usled toga vrednost platna izrazi nizom drugih roba, onda nuno i on i m nogi drugi vlasnici roba moraju da razmene svoje robe za platno, pa da stoga vrednosti svojih raznih roba izraze istom treom robom, platnom .Kad, dakle, obrnemo red: 20 arina platna = 1 kaput, il i = 10 funti aja, ili= itd ., tj. kad izrazimo obratan odnos, koji se po samoj prirodi stvari nalazi u tome nizu, onda dobij amo:
C)
Opti oblik vrednosti = = = = = = = =
1 kaput 10 funti aja 40 funti kafe 1 kvarter penice 2 une zlata 1lz tone eleza x robe A itd. robe
20 arina platna
1. glava Roba
1. Izmenjeni karakter oblika vrednosti
69
Sada robe prikazuju svoje vrednosti prvo prosto, jer je prikazuju jednom jedinom robom, a drugo jedinstveno, jer je prikazuju istom robom. Njihov oblik vrednosti prost je i zajedniki i stoga opti. Oblici I i II dospeli su samo dotle da vrednost neke robe izraze kao neto to se razlikuje od njene vlastite upotrebne vrednosti ili njenog robnog tela. Prvi oblik imao je za rezultat jednaine vrednosti, kao: 1 kaput= 2 0 arina platna, 10 funti aja = x/2 tone eleza itd. Vrednost kaputa iz raava se kao neto jednako platnu, vrednost aja kao neto jednako elezu itd., ali to jednako platnu i to jednako elezu, ti izrazi vrednosti kaputa i aja, isto se tako razlikuju kao platno i elezo. Oevidno je da ovoga oblika ima u praksi samo u prvim poecima, kad se proizvodi rada pretvaraju u robe samo sluajnom i prigodnom razmenom. Drugi oblik razlikuje potpunije od prvog vrednost neke robe od njene vlastite upotrebne vrednosti, jer sada vrednost npr. kaputa izlazi pred njegov prirodni oblik u svima moguim oblicima, kao neto jednako platnu, jednako aju, jednako elezu itd., kao sve drugo samo ne kao jednako kaputu. S druge strane, ovde je neposredno iskljueno svako zajedniko izraavanje robnih vrednosti, jer se sada u izrazu vrednosti svake pojedine robe sve ostale robe pokazuju samo u obliku ekvivalenata. Razvijeni oblik vrednosti javlja se faktiki tek onda kad se neki proizvod rada, npr. stoka, ne razmenjuje vie izuzetno za razne druge robe, nego ve po navici. Novodobijeni oblik izraava vrednosti robnog sveta u jednoj te is toj robnoj vrsti izdvojenoj iz njega, npr. u platnu, te na taj nain pred stavlja vrednosti svih roba njihovom jednakou s platnom. Kao neto jednako platnu sada se vrednost svake robe razlikuje ne samo od njene vlastite upotrebne vrednosti, ve od svake upotrebne vrednosti, te je ba time izraena kao ono to je njoj zajedniko sa svima ostalim ro bama. Zbog toga tek ovaj oblik stvarno i dovodi robe u uzajamni odnos kao vrednosti, odnosno ini da se meusobno pokazuju kao razmenske vrednosti. Oba ranija oblika izraavaju vrednost po jedne robe, bilo jednom jedinom robom druge vrste, bilo nizom mnogih roba drukijih od nje. Oba je puta, tako rei, privatna stvar pojedine robe da sebi dade oblik vrednosti, i to ona izvruje bez saradnje drugih roba. Ove igraju prema njoj samo pasivnu ulogu ekvivalenta. Naprotiv,, opti oblik vrednosti nastaje samo kao zajedniko delo robnog sveta. Izvesna roba dobija opti izraz vrednosti samo zato to u isto vreme i sve druge robe izraavaju svoju vrednost istim ekvivalentom, a i svaka nova vrsta robe mora ii za njihovim primerom. S tim izlazi na videlo da se i vrednosna predmetnost roba moe da izrazi samo njihovim sve stranim drutvenim odnosom, jer je ona samo drutveno postojanje
70
tih stvari, pa zbog toga mora i njihov oblik vrednosti da bude oblik od drutvene vanosti. Sada se u obliku jednako platnu sve robe pokazuju ne samo kao kvalitativno jednake, kao vrednosti uopte, ve i kao kvantitativno uporedive veliine vrednosti. Zato to one svoje veliine vrednosti ogledaju u jednom istom materijalu, u platnu, ogledaju se ove veliine vrednosti uzajamno. N a primer, 10 funti aja= 2 0 arina platna, i 40 funti kafe= 2 0 arina platna. Prema tom e je i 10 funti aja= 4 0 funti kafe. Ili, u 1 funti kafe nalazi se samo etvrtina one supstancije vred nosti, rada koji se nalazi u 1 funti aja. Opti relativni oblik vrednosti robnog sveta utiskuje ekvivalentu-robi, platnu, iskljuenoj iz toga oblika, karakter opteg ekvivalenta. Njegov vlastiti prirodni oblik zajedniki je lik vrednosti tog sveta i stoga je platno neposredno razmenljivo za sve druge robe. Njegov telesni oblik vai kao vidljivo ovaploenje, opte drutveno uahurenje svega ljudskog rada. Tkanje, privatan rad koji proizvodi platno, nalazi se ujedno i u optem drutvenom obliku, u obliku jednakosti sa svima drugim radovima. Bezbrojne jednaine iz kojih se sastoji opti oblik vrednosti redom izjednauju rad ostvaren u platnu sa svakim radom koji se nalazi u drugoj robi, te tim e ine tkanje optim oblikom u kome se ispoljava ljudski rad uopte. N a ovaj nain, rad koji je opredmeen u robnoj vrednosti nije predstavljen samo negativno, kao rad od koga su apstrahovani svi konkretni oblici i korisna svojstva stvarnih radova, ve se ba njegova vlastita pozitivna priroda izriito otkriva. On je svoenje svih stvarnih radova na njihov zajedniki karakter ljudskog rada, na utroak ljudske radne snage. Opti oblik vrednosti, koji proizvode rada prikazuje kao proste gruavine ljudskog rada uopte, pokazuje samim svojim ustrojstvom da je drutveni izraz robnog sveta. Tako nam on otkriva da u okviru ovog sveta opteljudski karakter rada sainjava njegov specifini dru tveni karakter.
2. Odnos izm eu ra zv itk a relativnog oblika vrednosti i ra zvitka ekvivalentskog oblika
Stupnju razvitka relativnog oblika vrednosti odgovara stupanj razvitka ekvivalentskog oblika. Ali, ovo treba dobro imati u vidu razvitak ekvivalentskog oblika samo je izraz i rezultat razvitka rela tivnog oblika vrednosti. Prosti ili pojedinani relativni oblik vrednosti neke robe ini neku drugu robu pojedinanim ekvivalentom. Razvijeni oblik rela tivne vrednosti, to izraavanje vrednosti jedne robe u svima drugim robama, daje ovima oblik raznovrsnih posebnih ekvivalenata. Naposletku jedna naroita vrsta robe dobija oblik opteg ekvivalenta zbog toga to su je sve druge robe uinile materijalom svog jedin stvenog, opteg oblika vrednosti.
1. glava Roba
71
Ali u istom stepenu u kome se oblik vrednosti uopte razvijaj razvija se i suprotnost izmeu njegova dva pola, relativnog oblika vrednosti i ekvivalentskog oblika. Ve prvi oblik 20 arina platna = 1 kaput sadri tu suprotnost, ali je ne ustaljuje. Prema tome kako se ova jednaina ita, spreda ili odostrag, nalazi se svaka od ove dve robne krajnosti, kao platno i kaput, podjednako sad u relativnom obliku vrednosti, sad u ekvivalent skom obliku. Ovde jo staje truda da se polarna suprotnost uhvati. U obliku B moe uvek samo po jedna vrsta robe potpuno da razvije svoju relativnu vrednost, ili ona sama ima razvijen relativni oblik vrednosti samo zbog toga to se i ukoliko se sve druge robe na laze prema njoj u ekvivalentskom obliku. Ovde je ve nemogue obr nuti jednainu kao 20 arina p latn a= l kaput, i li= 10 funti aja i l i = l kvarter penice itd. a da se ne promeni itav njen karakter i da se iz potpunoga ne pretvori u opti oblik vrednosti. Najzad, poslednji oblik, oblik C, prua robnom svetu opti dru tveni relativni oblik vrednosti zbog toga to su i ukoliko su sve robe koje spadaju u nj, izuzimajui jednu jedinu, iskljuene iz opteg ekvi valentskog oblika. Usled toga se jedna roba, platno, nalazi u obliku neposredne razmenljivosti za sve druge robe, drugim reima u ne posredno drutvenom obliku zato to se i ukoliko se sve druge robe ne nalaze u njemu.24 Obrnuto, roba koja figurira kao opti ekvivalent iskljuena je iz jedinstvenog, a s tim i iz opteg relativnog oblika vrednosti robnog sveta. Ako bi se htelo da i platno, tj. ma koja roba koja se nalazi u obliku
24 Doista, na obliku opte neposredne razmenljivosti nikako se ne vidi da je on protivrean robni oblik, isto toliko nerazdvojiv od oblika ne neposredne razmenljivosti, kao to je i pozitivnost jednog magnetskog pola nerazdvojiva od negativnosti drugoga. A to znai da neko moe uobraziti da se svima robama moe istovremeno utisnuti ig neposredne razmenljivosti, kao to moe uobraziti da se svi katolici mogu uiniti papama. Za sitnog buruja, koji u proizvodnji robe vidi nec plus ultra1* ljudske slobode i individualne nezavisnosti, bilo bi, naravno, veoma poeljno da se oslobodi nezgoda vezanih za taj oblik, a naroito one ne ne posredne razmenljivosti roba. Slikanje ove filistarske utopije sainjava Proudhonov socijalizam, koji se, kao to smo na drugom m estu pokazali!311, ne odlikuje ni originalnou. N aprotiv, tu utopiju su davno pre njega, i mnogo bolje, izloili Gray, Bray i drugi. Ali to ovakvoj m udrosti ne smeta da danas u izvesnim kru govima hara pod imenom science2*. N ijedna kola nije se vie od Proudhonove razmetala reju nauka, jer *wo Begriffe fehlen, da stellt zur rechten Zeit ein W ort sich ein.3*!321 1* vrhunac 2* nauka 3* ba onde pojmova gde nema, u pravi as e re se stvoriti.
72
opteg ekvivalenta, uzme uea i u optem relativnom obliku vred nosti, morala bi ona tada sama sebi sluiti kao ekvivalent. Onda bismo dobili: 20 arina platna= 2 0 arina platna, tautologiju koja ne izraava ni vrednost ni veliinu vrednosti. D a bismo izrazili relativnu vred nost opteg ekvivalenta, moramo, naprotiv, obrnuti oblik C. Opti ekvivalent nema zajedniki relativni oblik vrednosti s drugim robama, ve se njegova vrednost relativno izraava u beskrajnom nizu svih drugih robnih tela. Tako se razvijen relativni oblik vrednosti, ili oblik B, ispoljava sada kao specifian relativni oblik vrednosti ekvivalent-robe.
Prelaz iz opteg oblika vrednosti u novani oblik
Opti ekvivalentski oblik jeste jedan oblik vrednosti uopte. On, dakle, m oe pripasti svakoj robi. S druge strane, izvesna se roba na lazi u obliku opteg ekvivalenta (u obliku C) samo zato to je i ukoliko je sve druge robe iskljuuju kao ekvivalent. I tek od trenutka kad se ovo iskljuenje konano ogranii na neku posebnu vrstu robe, dobija jedinstven relativni oblik vrednosti robnog sveta objektivnu vrstou i optu vanost u drutvu. Sad ta posebna roba, s ijim je prirodnim oblikom ekvivalentski oblik drutveno srastao, postaje novana roba, tj. funkcionie kao novac. Ona dobija specifinu drutvenu funkciju, a stoga i drutveni mono pol da u okviru robnog sveta igra ulogu opteg ekvivalenta. Izmeu roba koje u obliku II igraju ulogu posebnih ekvivalenata za platno a u obliku III zajedniki u platnu izraavaju svoju relativnu vrednost, to povlaeno m esto istorijski je osvojila jedna odreena roba zlato. Zbog toga, kad u obliku III na mesto robe platno stavimo robu zlato, dobij amo D) 20 arina platna 1 kaput 10 funti aja 40 funti kafe 1 kvarter penice V2 tone eleza x robe A Novani oblik
2 une zlata.
Pri prelazu iz oblika I u oblik II i iz oblika II u oblik III zbivaju se bitne promene. Naprotiv, oblik IV ni u emu se ne razlikuje od oblika III osim u tome to se sad namesto platna zlato nalazi u obliku opteg ekvivalenta. U obliku IV zlato ostaje ono to je platno bilo u
1. glava Roba
73
obliku III opti ekvivalent. Napredak je samo u tome to je sada oblik neposredne opte razmenljivosti, ili oblik opteg ekvivalenta, drutvenom navikom konano srastao sa specifinim prirodnim oblikom robe zlata. Zlato istupa pred druge robe kao novac samo zato to je ranije pred njih istupalo kao roba. Kao i sve druge robe, i ono je funkcionisalo kao ekvivalent, bilo kao pojedinani ekvivalent u izdvojenim i novima razmene, bilo kao posebni ekvivalent pored drugih ekvivalenata-roba. Postepeno, zlato je u uim ili irim krugovima stalo funkcionisati kao opti ekvivalent. im je osvojilo monopol toga mesta u izrazu vrednosti robnog sveta, ono je postalo novanom robom, a tek od asa kada je ve postalo novanom robom razlikuje se oblik IV od oblika III, drugim reima, opti oblik vrednosti pretvorio se u novani oblik. Prost relativni izraz vrednosti neke robe, npr. platna, dat u robi koja ve funkcionie kao novana roba, npr. u zlatu, jeste oblik cene. Prema tome je cenovni oblik platna: 20 arina platna= 2 une zlata, ili ako su 3 funte sterlinga monetarno ime dveju una zlata, 20 arina platna = 2 funte sterlinga. Ono to je teko u pojmu novanog oblika ograniava se na poi manje opteg ekvivalentskog oblika, dakle samog opteg oblika vred nosti, oblika III. Oblik III svodi se, kad idemo unazad, na oblik II, raz vijeni oblik vrednosti, a njegov konstitutivni element jeste oblik I : 20 arina platna = 1 kaput, ili x robe A = y robe B. Stoga je prosti robni oblik klica novanog oblika.
karakter robe i njegova tajna Na prvi pogled roba izgleda stvar sama po sebi razumljiva, tri vijalna. Iz njene analize izlazi da je ona veoma vraka stvar, puna me tafizikih domiljanja i teolokih muica. Ukoliko je upotrebna vrednost, nema u njoj niega misterioznog, bilo da je posmatram sa stanovita da svojim svojstvima zadovoljava ljudske potrebe, ili da ta svojstva dobija tek kao proizvod ljudskog rada. Oigledno je da svojom delatnou ovek menja oblike prirodnih materija na nain koji mu je ko ristan. Na primer, menja se oblik drveta kad se' od njega pravi sto. Pa ipak sto ostaje drvo, ordinarna ulna stvar. Ali_im istupi kao roba, pretvara se u stvar ulno natulnu. On ne samo da stoji nogama na podu, nego i dubi na glavi pred svima drugim robama, te iz svoje
74
drvene glave puta udne m uice, m nogo udnije nego kad bi bez guranja poeo igrati.25 Znai, dakle, da m istini karakter robe ne potie iz njene upo trebne vrednosti. On isto tako ne potie ni iz sadrine odredaba vred nosti. Jer, prvo, ma koliko razliiti bili korisni radovi ili proizvodne delatnosti, fizioloka je istina da su oni funkcije ovekova organizma i da je svaka takva funkcija, ma kakvi joj bili sadrina i oblik, u sutini troenje oveijeg mozga, nerva, m iia, ulnog organa itd. A drugo, ono to slui kao osnova odreivanju veliine vrednosti, vremensko trajanje tog troenja ili kvantitet rada, taj se kvantitet rada ak oi gledno dade razlikovati od njegovog kvaliteta. U svim drutvenim stanjima, iako ne podjednako na razliitim stupnjevima razvitka, moralo je ljude interesovati koliko radnog vremena staje proizvodnja ivotnih sredstava.26 Naposletku, im ljudi ma na koji nain rade jedni za druge, dobija njihov rad drutven oblik. Iz ega, onda, potie zagonetni karakter proizvoda rada im on uzm e oblik robe? Oevidno iz samog ovog oblika. Jednakost ljudskih radova dobija konkretan oblik jednake predmetnosti vrednosti pro izvoda rada, merenje utroka ljudske radne snage njegovim vremen skim trajanjem dobija oblik veliine vrednosti proizvoda rada, napo sletku, uzajamni odnosi proizvoaa u kojima dejstvuju drutvene odredbe njihovih radova, dobijaju oblik drutvenog odnosa proiz voda rada. T o znai da se tajanstvenost robnog oblika sastoji prosto u tome to on ljudima drutvene karaktere vlastita njihova rada odraava kao karaktere koji objektivno pripadaju samim proizvodima rada, kao drutvena svojstva koja te stvari imaju od prirode, a otuda im i dru tveni odnos proizvoaa prema celokupnom radu odraava kao drutven odnos koji izvan njih postoji meu predmetima. Ovim quid pro quo [zamenjivanjem] proizvodi rada postaju robe, ulno natulne ili drutvene stvari. Tako se i svetlosni utisak neke stvari na nerv vida ne pokazuje kao subjektivan nadraaj samog nerva vida, ve kao objektivan oblik stvari izvan oka. Ali pri gledanju, stvar, spoljanji predmet, doista baca svetlost na drugu stvar, na oko. T u imamo fiziki odnos meu fizikim stvarima. Nasuprot tome, robni oblik i odnos
25 Setim o se da su stolovi i K ina poeli igrati kad je izgledalo da itav ostali svet stoji pour encourager les autresf33!. 26 Prim edba uz drugo izdanje. U starih G erm ana raunata je povrina ju tra zemlje prem a jednodnevnom radu, pa je ju tro zbog toga nazivano Tagw erk (i Tagw anne, jurnale ili jurnalis, terra jurnalis jornalis, ili diurnalis), M annw erk, M annskraft, M annsm aad, M annshauet itd. V id i: Georg Ludw ig von M aurer, Einleitung zur Geschichte der M a rk-, H of-, uszo. Verfassung, M iinchen 1854, str. 129. i dalje. Journal kao oznaka za m eru izvesne povrine zem ljita, n p r. jednog jutra, jo se uje u nekim delovima Francuske.
I. glava Roba
75
vrednosti proizvoda rada, u kome se on ispoljava, nemaju apsolutno nikakva posla s njihovom fizikom prirodom i onim odnosima izmeu stvari koji iz nje proistiu. Ovde je stvar samo u tome da odreen drutveni odnos meu samim ljudima uzima za njih fantasmagorian oblik odnosa meu stvarima. Zbog toga, da bismo nali analogiju, moramo pribei maglovitim regionima verskog sveta. U njemu pro izvodi ljudske glave izgledaju kao da su samostalna bia, obdarena sopstvenim ivotom, i koja se nalaze u odnosima meu sobom kao i s ljudima. Ovako je i s proizvodima ljudskih ruku u robnom svetu. Ovo ja nazivam fetiizmom, koji prianja za proizvode rada im se proizvode kao robe, i koji je zbog toga nerazdvojno skopan s robnom proizvodnjom. Taj fetiki karakter robnog sveta potie, kako je prednja analiza ve pokazala, iz osobenog drutvenog karaktera rada koji proizvodi robu. Upotrebni predmeti postaju robe uopte samo zato to su pro izvodi privatnih radova koji se vre nezavisno jedni od drugih. Kom pleks tih privatnih radova sainjava ukupni drutveni rad. Poto proizvoai stupaju u drutveni dodir tek razmenjivanjem proizvoda svog rada, to se i specifina drutvena obeleja njihovih privacnih radova pokazuju tek u okviru te razmene. Ili, privatni radovi potvruju se kao lanovi ukupnog drutvenog rada tek putem odnosa u koje razmena dovodi proizvode rada, a preko ovih i proizvoae. Zbog toga se ovima drutveni odnosi njihovih privatnih radova prikazuju kao ono to jesu, tj. ne kao neposredno drutveni odnosi samih lica u nji hovim radovima, ve, naprotiv kao, predmetni odnosi meu licima, a drutveni odnosi meu stvarima. Tek u okviru svoje razmene dobijaju proizvodi rada drutveno jednaku predmetnost vrednosti odvojenu od njihove ulno razliite upotrebne predmetnosti. Ovo cepanje proizvoda rada na stvar od ko risti i na stvar od vrednosti nastupa u praksi tek poto se razmena dovoljno rasprostranila i stekla vanost da bi se korisne stvari proizvo dile u svrhu razmene, kad se, dakle, ve pri samoj njihovoj proizvodnji uzima u obzir njihov karakter kao vrednosti. Od toga asa dobijaju privatni radovi proizvoaa stvarno dvostruk drutveni karakter. S jedne strane, kao odreeni korisni radovi moraju oni zadovoljavati odreenu drutvenu potrebu i na taj se nain potvrditi kao lanovi celokupnog rada, samoniklog sistema drutvene podele rada. S druge strane, oni zadovoljavaju raznolike potrebe svojih vlastitih proizvo aa samo ukoliko je svaki poseban koristan privatni rad razmenijiv za svaku drugu vrstu korisnog privatnog rada, dakle samo ukoliko je jednak s njim. Jednakost razliitih radova toto coelo1* moe se sasto jati samo u apstrahovanju od njihove stvarne nejednakosti, u svoenju
i* u svakom pogledu
76
na zajedniki karakter koji imaju kao troenje ljudske radne snage, kao ljudski rad uzet apstraktno. Mozak privatnih proizvoaa odraava ovaj dvostruki drutveni karakter njihovih privatnih radova samo u oblicima koji se javljaju u praktinom prometu, u razmeni proizvoda drutveno korisni karakter njihovih privatnih radova u tome obliku to proizvod rada mora biti koristan, i to za druge, drutveni karakter jednakosti raznovrsnih radova u obliku zajednikog vrednosnog ka raktera tih materijalno razliitih stvari, proizvoda rada. Prema tom e, ne dovode ljudi proizvode svog rada u uzajamni odnos kao vrednosti zato to u tim stvarima gledaju puke materijalne omotae istovrsnog ljudskog rada. Naprotiv. T im e to u procesu razmene izjednauju svoje raznovrsne proizvode jedan s drugim kao vrednosti, izjednauju oni i svoje razline radove jedne s drugima kao ljudski rad. Oni to ne znaju, ali ine to.27 Prema tome, vrednosti ne pie na elu ta je ona. Ba naprotiv, vrednost pretvara svaki proizvod rada u drutveni jeroglif. Docnije pokuavaju ljudi da odgonetnu smisao jeroglifa, da proniknu u tajnu svog vlastitog drutvenog pro izvoda; jer odreenje upotrebnih vrednosti kao vrednosti isto je tako njihov drutveni proizvod kao i jezik. Pozno nauno otkrie da su proizvodi rada, ukoliko su vrednosti, samo materijalni izrazi ljudskog rada utroenog u njihovu proizvodnju, ini epohu u istoriji razvitka oveanstva, ali nikako ne otklanja predmetni privid drutvenih ka raktera rada. Ono to vai samo za ovaj posebni oblik proizvodnje, za robnu proizvodnju, naime da se specifini drutveni karakter me usobno nezavisnih privatnih radova sastoji u tome to su svi oni jednaki kao ljudski rad i da taj karakter uzima oblik vrednosnog karak tera proizvoda rada, ini se, posle otkria o prirodi vrednosti kao i pre njega, onima to su zahvaeni odnosima robne proizvodnje, isto toliko konaan kao to oblik vazduha produuje da postoji kao fizikalni telesni oblik i posle naunog rastavljanja vazduha na njegove elemente. Ono to razmenjivae proizvoda praktino pre svega interesu je jeste pitanje koliko tuih proizvoda dobijaju za vlastiti proizvod, dakle u kojoj se srazmeri proizvodi razmenjuju. im ove srazmere navikom steknu izvesnu stalnost, ini se kao da proistiu iz prirode proizvoda rada, tako da su npr. 1 tona eleza i 2 une zlata jednake vrednosti kao to su 1 funta zlata i 1 funta eleza jednake teine, uprkos njihovim razlinim fizikalnim i hemijskim svojstvima. Uistinu se vrednosni karakter proizvoda rada ustaljuje tek kad ovi stanu istupati kao veliine vrednosti. Ove se stalno menjaju nezavisno od volje, namere i injenja
27 Prim edba uz drugo izdanje. Zbog toga bi G aliani kad kae da je vred nost odnos izm eu dva lica La ricchezza b una ragione tra due persone mo rao dodati: odnos skriven pod om otom stvari. (Galiani, Delia M oneta , str. 221, sv. I I I Custodijeve zbirke Scrittori Classici Italiani di Economia Politica. Parte M oderna, M ilano 1803.)
1. glava Roba
77
razmenjivaa. Sopstveno njihovo drutveno kretanje ima za njih oblik kretanja stvari pod ijom kontrolom stoje umesto da oni njih kontroliu. Potrebno je da se robna proizvodnja potpuno razvije pa da iz samog iskustva izraste nauno saznanje da se privatni radovi, vreni nezavisno jedan od drugoga, ali koji su kao prirodni lanovi drutvene podele rada u svestranoj meusobnoj zavisnosti, stalno svode na svoju srazmernu drutvenu meru, jer se u sluajnim i stalno kolebljivim odnosima razmene njihovih proizvoda radno vreme drutveno po trebno za njihovu proizvodnju sprovodi silom kao regulatoran prirodni zakon, kao, recimo, zakon tee kad se kome kua srui na glavu.28 Zbog toga je injenica da se veliina vrednosti odreuje radnim vre menom tajna koja se skriva pod vidljivim kretanjima relativnih vred nosti roba. Otkrivanje ove tajne ukida privid isto sluajnog odrei vanja veliina vrednosti proizvoda rada, ali nikako ne ukida i mate rijalni oblik tog sluajnog odreivanja. Razmiljanje o oblicima ljudskog ivota, pa, dakle, i njihova nauna analiza, uopte udara putem koji je suprotan stvarnom razvitku. Ono poinje post festum 1*, pa otuda od gotovih rezultata procesa razvitka. Oblici koji proizvodima rada utiskuju ig roba te zbog toga ine pretpostavku za robni promet, ve imaju stalnost prirodnih oblika drutvenog ivota pre no to ljudi i pokuaju da sebi poloe rauna ne o istorijskom karakteru tih oblika koji im se, naprotiv, ve ine nepromenljivi, nego o njihovoj sadrini. Tako se jedino putem analize robnih cena dolo do odredbe veliine vrednosti, a jedino putem za jednikog novanog izraza roba do utvrivanja njihovog vrednosnog karaktera. A ba ovaj gotovi, novani oblik robnog sveta umesto da otkriva, zastire materijalnim velom drutveni karakter privatnih ra dova, a time i drutvene odnose privatnih radnika. Kad kaem da se kaput, izme itd. odnose prema platnu kao prema optem ovaploenju apstraktnog ljudskog rada, onda ludost ovog izraza bode oi. Ali kad proizvoai kaputa, izama itd. dovode ove robe u odnos prema platnuili prema zlatu i srebru, to stvar niukoliko ne menja kao prema optem ekvivalentu, onda im se odnos njihovih privatnih radova prema celokupnom drutvenom radu pokazuje upravo u tom luakom obliku. A ba takvi oblici sainjavaju kategorije buroaske ekonomije.
28 ta da se misli o nekom zakonu koji se moe sprovoditi samo periodi nim revolucijama? On je upravo prirodni zakon koji poiva na nesvesnosti uesnika. (Friedrich Engels, Umrisse zu einer K ritik der Nationalokonomie u Deutsch-Franzosische Jahrbiicher, izdali Arnold Ruge i K arl M arx, Paris 1844.2*)
** naknadno 2* Vidi u 4. tom u ovog izdanja.
78
T o su oblici miljenja kakvi vae u drutvu, dakle objektivni oblici miljenja za odnose proizvodnje ovog istorijski odreenog drutvenog naina proizvodnje, robne proizvodnje. Zbog toga i nestaju odmah sav misticizam robnog sveta, sva arolija i sve ini koje zamagljuju proizvode rada na osnovici robne proizvodnje im pribegnemo drugim oblicima proizvodnje. Poto politika ekonomija voli robinsonade29, neka se prvo pojavi Robinson na svom e ostrvu. Mada je vaspitan u skromnosti, on ipak mora da zadovoljava raznovrsne potrebe, te zbog toga mora da vri korisne radove raznih vrsta, da pravi alate i nametaj, da pripitom ljuje lamu, da ribari, lovi itd. N eem o ovde govoriti o njegovim mo litvama i tom e slino, jer one Robinsonu priinjavaju zadovoljstvo i on takvu delatnost smatra za razonodu. Uprkos razlinosti svojih proizvodnih funkcija, on zna da su to samo razlini oblici delatnosti istog Robinsona, dakle samo razlini naini ljudskog rada. Sama ga nevolja nagoni da svoje vreme tano raspodeljuje na svoje razli ite funkcije. Koja e zauzeti vie, a koja manje mesta u njegovoj ukupnoj delatnosti, zavisi od toga jesu li vee ili manje tekoe to ih ima da savlada radi postizanja nameravanog korisnog uinka. U tome ga pouava iskustvo, i na Robinson, koji je iz brodoloma spasao asovnik, glavnu knjigu,^mastilo i pero, ubrzo poinje da kao dobar Englez vodi knjigu o samom sebi. Njegov inventar sadri spisak upo trebnih predmeta koje ima, razlinih operacija potrebnih da se oni naine i, naposletku, radnog vremena koliko ga odreene koliine tih razliitih proizvoda proseno staju. Svi odnosi izmeu Robinsona i stvari koje sainjavaju njegovo bogatstvo stvoreno njegovim vlastitim rukama ovde su tako jednostavni i providni da se srne pretpostaviti da bi ih bez osobitog um nog naprezanja razumeo ak i g. M. Wirth. Pa ipak, oni sadre sve bitne odredbe vrednosti. Prenesimo se sad sa sunanog ostrva Robinsonova u mrak evrop" skog srednjeg veka. N am esto slobodnog oveka, nalazimo da je ovde svako zavisan kmetovi i feudalni gospodari, vazali i suvereni, laici i popovi. Lina zavisnost karakteristina je ne samo za drutvene odnose u materijalnoj proizvodnji nego i za oblasti ivota koje su na njoj izgraene. Ali ba zbog toga to odnosi line zavisnosti ine datu drutvenu osnovicu, nisu ni radovi niti proizvodi prinueni da uzimaju fantastina oblija razlina od njihove predmetnosti. U drutveni
29 P rim edba uz drugo izdanje. N i R icardo nije bez svoje robinsonade. Praribar i pralovac odm ah razm enjuju ribu i divlja kao vlasnici robe, srazm erno radnom vrem enu opredm eenom u tim razm enskim vrednostima. U ovom sluaju on pada u anahronizam da se praribar i pralovac za proraunavanje svo jih orua za rad slue anuitetnim tablicam a koje su 1817. bile u vanosti na lon donskoj berzi. ini se da su paralelogrami g. Owenat34J bili jedini drutveni oblik koji je on poznavao osim buroaskoga. (K arl M arx, Z ur K ritik etc., str. 38, 39.)
1. glava Roba
79
mehanizam ulaze oni kao naturalne inidbe i naturalna davanja. Na turalni oblik rada, njegova posebnost, a ne kao na osnovici robne proizvodnje njegova optost, jeste ovde njegov neposredni drutveni oblik. Kuluk se isto tako dobro meri vremenom kao i rad koji proizvodi robe, ali svaki kmet zna da sluei svoga gospodara troi odreenu koliinu svoje line radne snage. Desetak koji je obavezno davati popu jasniji je od popova blagoslova. Prema tome, ma kako rasuivali o karakternim maskama pod kojima se ljudi ovde susreu, drutveni odnosi lica u njihovim radovima ispoljavaju se na svaki nain kao njihovi sopstveni lini odnosi i nisu prerueni u drutvene odnose stvari, proizvoda rada. Radi posmatranja zajednikog, tj. neposredno podrutvljenog rada, nismo primorani ii unazad do njegovog prvobitnog oblika, koji sretamo na pragu istorije svih kulturnih naroda.30 Blii je primer koji nam prua patrijarhalna radinost seljake porodice koja za sopstvenu potrebu proizvodi ito, stoku, preu, platno, odeu itd. Prema porodici stoje ove razne stvari kao razlini proizvodi njenog porodinog rada, ali se izmeu sebe ne sueljavaju kao robe. Razlini radovi koji stvaraju ove proizvode, zemljoradnja, stoarstvo, predenje, tkanje, krojenje itd., jesu u svome prirodnom obliku drutvene funkcije, jer su funkcije porodice koja ima sopstvenu, samoniklu podelu rada, kao god i robna proizvodnja. Razlike u polu i uzrastu, a i prirodni uslovi rada koji se menjaju prema godinjim dobima, reguliu njihovo raspo reivanje u porodici i radno vreme pojedinih lanova porodice. Ali se ovde utroak individualnih radnih snaga, koji se meri vremenskim trajanjem, od samog poetka ispoljava kao drutvena odredba samih radova, jer individualne radne snage deluju ve od samog poetka samo kao organi zajednike porodine radne snage. Naposletku, predstavimo sebi, promene radi, zajednicu slobodnih ljudi koji rade drutvenim sredstvima za proizvodnju i svoje mnogo brojne individualne radne snage svesno troe kao jednu drutvenu radnu snagu. Sve odredbe Robinsonova rada ovde se ponavljaju, samo to su drutvene umesto individualne. Svi proizvodi Robinsonovi bili su iskljuivo njegov lini proizvod, pa zato i neposredno
30 Prim edba uz drugo izdanje. U poslednje vreme rasprostrla se smena predrasuda da je oblik prvobitne zajednike svojine specifino slovenski, ak iskljuivo ruski. Zajednika je svojina praoblik ije postojanje kod Rimljana, G er mana i Kelta moemo dokazati, no od kojega se, mada delimino u razvalinama, kod Indijaca jo uvek nalazi itava mapa uzoraka s raznolikim prirnercima. Podrobnije prouavanje azijskih, specijalno indijskih oblika zajednike svojine utvrdilo bi kako iz razlinih oblika prvobitne zajednike svojine rezultiraju i razlini oblici njena raspadanja. Tako se, npr., razlini originalni tipovi rimske i germanske pri vatne svojine dadu izvesti iz razliitih oblika indijske zajednike svojine. (Karl M arx, Zur K ritik etc.> str. 10.)
80
upotrebni predmeti za njega. Ukupni proizvod zajednice drutven je proizvod. Jedan deo toga proizvoda slui opet kao sredstva za proiz vodnju. On ostaje drutven. Ali drugi deo troe lanovi zajednice kao sredstva za ivot. Toga radi on se mora razdeliti meu njima. Nain ove raspodele men jae se prema posebnoj vrsti samog organizma drutvene proizvodnje i prema odgovarajuoj visini istorijskog razvitka proizvoaa. Samo radi paralele s robnom proizvodnjom, uzeemo da je udeo svakog proizvoaa u sredstvima za ivot odreen njegovim radnim vremenom. Tako bi radno vreme igralo dvojaku ulogu. Nje govo rasporeivanje po drutvenome planu regulie pravilnu srazmeru izmeu razlinih radova i razlinih potreba. S druge strane, radno vreme slui ujedno i kao mera za individualni udeo proizvoaa u zajednikom radu, a otuda i u onom delu zajednikog proizvoda koji slui individualnoj potronji. T u drutveni odnosi ljudi prema nji hovim radovima i prema proizvodima njihova rada ostaju sasvim jednostavni, kako u proizvodnji tako i u raspodeli. Za drutvo robnih proizvoaa, iji se opti drutveni odnos u proizvodnji sastoji u tome to se prema svojim proizvodima odnose kao prema robama, dakle kao prema vrednostima, te u tom materijal nom obliku dovode svoje privatne radove u m eusobni odnos kao jednak ljudski rad, najpriliniji je oblik religije hrianstvo sa svojim kultom apstraktnog oveka, osobito u svoni buroaskom razvitku, u protestantizmu, deizmu itd. U staroazijskim, antikim itd. nainima proizvodnje, pretvaranje proizvoda u robu, a usled ovoga i postojanje ljudi kao robnih proizvoaa, igra podreenu ulogu, ali ta uloga biva utoliko znaajnija ukoliko zajednice vie ulaze u stadijum svog raspa danja. Pravi trgovaki narodi postoje samo u intermundijama1* sta roga sveta, kao Epikurovi bogovi!351 ili kao Jevreji u porama poljskog drutva. Oni stari drutveni organizmi proizvodnje nesravnjivo su jednostavniji i providniji od buroaskoga, ali poivaju ili na nezrelosti individualnog oveka, koji se jo nije odvojio od pupane vrpce koja ga je sa ostalima vezivala u prirodnu rodovsku celinu, ili na odnosima neposrednog vladanja i potinjenosti. Oni su uslovljeni niskim stupnjem razvitka proizvodnih snaga rada i odgovarajuim skuenim odnosima ljudi u okviru procesa proizvodnje njihova materijalnog ivota, pa usled toga i skuenim odnosima meu njima samima i izmeu njih i prirode. Ova se stvarna skuenost ogleda idejno u starim pri rodnim i narodnim religijama. Uopte, religiozni odraz stvarnoga sveta m oe se izgubiti tek onda kad odnosi praktinog svakodnevnog ivota budu iz dana u dan pokazivali ljudima providno razumne odnose meu njima i prema prirodi. Proces drutvenog ivota, odnosno proces materijalne proizvodnje, skinue sa sebe mistini magleni veo samo kad kao proizvod slobodno udruenih ljudi bude stajao pod njihovom
m eusvetovim a
1. glava Roba
81
svesnom planskom kontrolom. Ali ovo zahteva takvu materijalnu osnovicu drutva ili takav niz materijalnih uslova egzistencije koji su i sami opet samonikao proizvod duge i bolne istorije razvitka. Politika ekonomija je, istina, makar i nepotpuno31, analizovala vrednost i veliinu vrednosti i otkrila sadrinu koja se u ovim oblicima krije.. Ali nikad nije ni postavila pitanje zato ta sadrina uzima onaj oblik, odnosno zato se rad predstavlja u vrednosti, a merenje rada njegovim vremenskim trajanjem u veliini vrednosti proizvoda rada.32
31 M anjkavost Ricardove analize veliine vrednosti a to je najbolja analiza videe se u treoj i etvrtoj knjizi ovog dela. A to se tie vrednosti uopte, klasina politika ekonomija nigde ni izrino ni s jasnom sveu ne razlikuje rad kako se on predstavlja u vrednosti od rada kako se predstavlja u upotrebnoj vred nosti svoga proizvoda. Naravno, ona tu razliku faktino ini, poto rad posmatra sad kvantitativno, sad kvalitativno. Ali joj ni na um ne pada da isto kvantitativna razlika radova ima za pretpostavku njihovo kvalitativno jedinstvo ili jednakost, dakle njihovo svoenje na ljudski rad uzet apstraktno. N a prim er, Ricardo izjav ljuje da se slae s D estuttom de Tracyjem kad ovaj kae: Poto je izvesno da jedino nae telesne i duhovne sposobnosti sainjavaju prvobitno nae bogatstvo, to je i primena tih sposobnosti, rad ma koje vrste, prvobitno nae blago, i tom se primenom stvaraju sve stvari koje nazivamo bogatstvom . . . Pored toga, izvesno je da sve te stvari predstavljaju samo rad koji ih je stvorio, pa kad im aju vred nost ili ak dve razline vrednosti, one mogu te vrednosti uzim ati samo iz vred nosti rada od kojeg potiu. (D estutt de T racy, Eliments d'ideologie , 4. i 5. deo, Paris 1826, str. 35, 36. Citirano u Ricardovom delu The Principles o f Political Eco nomy, 3. izd., London 1821, str. 334.) Ukazaemo samo na to da Ricardo pod mee De Tracyju svoj sopstveni dublji smisao. Istina, D estutt s jedne strane kae da sve stvari koje sainjavaju bogatstvo predstavljaju rad koji ih je stvorio, ali s druge strane kae da one svoje dve razline vrednosti (upotrebnu i razmensku vrednost) dobijaju od vrednosti rada. T im e on pada u povrnost vulgarne ekonomije, koja pretpostavlja vrednost jedne robe (ovde rada), pa onda pomou nje odreuje vrednost drugih roba. Ricardo ga ita tako kao da se i u upotrebnoj i u razmenskoj vrednosti pokazuje rad (ne vrednost rada). A i on sam tako malo razlikuje dvorodni karakter rada, koji se dvostruko pokazuje, da se kroz itavu glavu Value and Riches, their D istinctive Properties1* s mukom mora da pregoni s trivijalnostima jednog J.-B. Saya. Zbog toga se on na kraju toliko udi kako to da se D estutt dodue slae s njim u tome da je rad izvor vrednosti, a da se s druge strane ipak slae sa Sayovim pojmom vrednosti. 32 Jedan od osnovnih nedostataka klasine politike ekonomije jeste to joj nikad nije polo za rukom da iz analize robe, a osobito iz analize robne vred nosti, iznae oblik vrednosti, koji robu upravo ini razmenskom vrednou. U p ravo njeni najbolji predstavnici, A. Smith i D . Ricardo, tretiraju oblik vrednosti kao
>* Vrednost i bogatstvo, osobenosti po kojima se razlikuju.

6 M arx-E ngels (21)
82
Formule kojima na elu stoji napisano da pripadaju takvoj drutvenoj formaciji u kojoj proces proizvodnje gospodari ljudima, a ovek jo ne procesom proizvodnje, vae za njenu buroasku svest kao prirodna nunost isto tako razumljiva kao i sam proizvodni rad. Zbog toga ona i tretira predburoaske oblike drutvenog organizma proizvodnje otprilike kao crkveni oci prehrianske religije.33
neto skroz nevano ili kao neto to stoji izvan sam e robe. Razlog ovome nije sam o to analiza veliine vrednosti zauzim a svu njihovu panju. O n lei dublje. O blik vrednosti proizvoda rada najapstraktniji je, ali i najoptiji oblik buroaskog naina proizvodnje, koji nain proizvodnje tim e dobija obeleje naroite vrste drutvene proizvodnje, a tim e ujedno i svoje istorijsko obeleje. Pa stoga, kad se u njem u pogreno vidi veiti p riro d n i oblik d rutvene proizvodnje, onda se nuno previa i ono to je specifino na obliku vrednosti, dakle na robnom obliku, a u daljem razvitku na novanom obliku, kapitalskom obliku itd. Zbog ovoga se u ekonom ista koji se p o tp u n o slau u m erenju veliine vrednosti rad n im vrem enom nalaze najarenije i naj proti vreni je predstave o novcu, tj. o gotovom liku opteg ekvivalenta. T o izbija do oiglednosti npr. kad se govori o bankarstvu, gde uobiajene opte definicije novca vie nisu dovoljne. Stoga se, kao su p ro tn o st tom e^ pojavio restaurisani m erkantilni sistem (G anilh i d r.) koji u vrednosti vidi sam o drutveni oblik, tavie sam o njegovu prividnost bez su tine. N apom enuu jednom zasvagda da pod klasinom politikom ekonomijom razum em svu ekonom iju od W . Pettyja naovam o, koja ispituje unutran ju pove zanost odnosa buroaske proizvodnje, nasu p ro t vulgarnoj ekonom iji, koja se po tuca sam o po oblasti prividne povezanosti i koja sam o iznova preiva materijal to ga je nauna ekonom ija ve odavno pruila, radi prijem ljivog popularisanja tako rei najgrubljih fenom ena i za dom au p otrebu buroazije, dok se inae ograniava na to da otrcane i sujetne predstave agenata buroaske proizvodnje o svome vlastitom najboljem svetu sistem atizuje, ispedantira i proglasi kao vene istine. 33 udnovat je nain na koji ekonom isti postupaju. Za njih postoje samo dve vrste ustanova: vetake i prirodne. U stanove feudalizm a vetake su, usta nove buroazije prirodne. U tom e oni lie na teologe, koji takode razlikuju dve vrste religija. Svaka religija koja nije njihova izum je ljudi, dok je njihova vlastita religija otkrovenje gospodnje . . . T o e rei da je istorije bilo, ali da je vie nema. (K arl M arx, M is ire de la Philosophic. Reponse a la Philosophic de la M isire de M . Proudhon , 1847, str. 1131*.) Zaista je kom ian g. Bastiat koji uobraava da su stari G rci i R im ljani iveli jedino od pljake. M eutim , kad se m nogo vekova ivi od pljake, m ora stalno da bude ega za pljakanje, ili da se predm et pljake stalno nanovo proizvodi. D akle, bie da su i G rci i Rim ljani im ali svoj proces proizvodnje, dakle svoju ekonom iju, koja je bila m aterijalna osnovica njihovog sveta upravo kao buroaska dananjeg. Ili Bastiat, m oda, dri da nain proiz-
i* V idi u 7. tom u ovog izdanja.
1. glava Roba
83
Koliko se jedan deo ekonomista obmanjuje fetiizmom koji prianja uz robni svet, drugim reima predmetnim prividom dru tvenih odredaba rada, dokazuje dosadna i glupa prepirka o ulozi prirode u obrazovanju razmenske vrednosti. Poto je razmenka vred nost odreen drutveni manir da se izrazi rad utroen na izvestan predmet, ne moe ona sadravati vie prirodne materije od, recimo, meninog kursa. Poto je robni oblik najoptiji i najnerazvijeniji oblik buroaske proizvodnje, zbog ega se rano i javlja, iako ne na isti vladajui, dakle karakteristiani nain kao danas, izgleda da je njegov fetiki karakter jo relativno lako prozreti. Kod konkretnijih oblika gubi se ak i taj izgled jednostavnosti. Otkud iluzije monetarnog sistema? Otud to on na zlatu i srebru nije mogao da vidi da oni, kao novac, predstavljaju neki drutveni odnos proizvodnje, ali ga predstavljaju u obliku prirodnih stvari koje imaju naroita drutvena svojstva. A moderna ekonomija, koja se nadmeno ceri monetarnom sistemu? Zar njen fetiizam nije oigledan im progovori o kapitalu? Koliko je vremena proteklo otkako je odbaena iluzija fiziokrata da zemljina renta raste iz zemlje, a ne iz drutva? No da ne bismo otili suvie napred, bie ovde dovoljan jo jedan primer u vezi sa samim robnim oblikom. Da robe mogu govoriti, kazale bi: naa upotrebna vrednost verovatno zanima ljude. Nama
vodnje koji poiva na robovskom radu poiva na sistem u pljake? O nda staje na opasno tlo. Ako je takav din misli kao to je bio Aristotel greio veliajui ro bovski rad, zato bi bio na pravom putu patuljak-ekonom ista Bastiat veliajui najamni rad? Koristim ovu priliku da s malo rei odbijem zamerku koju mi je prilikom objavljivanja mog spisa Zur K ritik der politischen Oekonomie, 1859, uinio jedan nemako-ameriki list. T am o je reeno da je moje gledite da od reen nain proizvodnje i odnosi proizvodnje kakvi m u uvek odgovaraju, ukratko da ekonomska struktura drutva ini realnu osnovicu na kojoj se die pravna i politika nadgradnja, i kojoj odgovaraju odreeni oblici drutvene svesti, da na in proizvodnje materijalnog ivota uslovljava proces socijalnog, politikog i d u hovnog ivota uopte, da je sve ovo, dodue, pravilno za dananji svet u kome vladaju materijalni interesi, ali ne i za srednji vek, u kojem je vladao katolicizam, niti za A tinu i Rim , gde je vladala politika. Pre svega se moramo zauditi da neko izvoljeva pretpostaviti da su ove svemu svetu poznate fraze o srednjem veku i antikom svetu makar kome ostale nepoznate. Toliko je jasno da srednji vek nije mogao iveti od katolicizma kao ni antiki svet od politike. Ba obrnuto, nain na koji se tamo privreivalo objanjava zato su u jednom sluaju politika, a u drugom katolicizam igrali glavnu ulogu. Uostalom, dovoljno je samo malo poznavati npr. istoriju rimske republike pa znati da istorija zemljinog poseda ini njenu zakulisnu istoriju. A s druge strane, ve je don Kihot ispatao zbog svoje zablude da se potukako vitetvo slae sa svim ekonomskim oblicima drutva.
6
*
84
kao stvarima ona ne pripada. Ono to nama pripada kao stvarima jeste naa vrednost. T o dokazuje na vlastiti saobraaj kao robnih stvari. M i se nalazimo u m eusobnom odnosu samo kao razmenske vrednosti. ujmo sad kako ekonomist govori iz due robe:
Vrednost (razm enska vrednost) svojstvo je stvari, bogatstvo (upotrebna vrednost) svojstvo je oveka. V rednost u ovom sm islu nuno obuhvata razm enu, bogatstvo ne.34 Bogatstvo (upotrebna vrednost) atribut je ljudi, vrednost atri b u t roba. ovek je bogat, zajednica je bogata; zrno bisera ili dijam ant su drag o c e n i. . . Z rno bisera ili dijam ant im aju vrednost kao biser i dijamant.35
Dosad jo nijedan hemiar nije otkrio razmensku vrednost u bi seru ili dijamantu. Ali ekonomisti pronalazai te hemijske supstancije, koji toliko pretenduju na kritiku dubinu, nalaze da je upotrebna vrednost stvari nezavisna od njihovih stvarnih svojstava, a da im, na protiv, vrednost pripada kao stvarima. Ono to ih u ovom podrava jeste udna okolnost to se upotrebna vrednost stvari ostvaruje za oveka bez razmene, dakle u neposrednom odnosu izmeu oveka i stvari, a njihova vrednost, naprotiv, samo u razmeni, tj.' u jednom drutvenom procesu. K o se ovde ne bi setio dobrog Dogberryja kako pouava nonog straara SeacoalaJ36!
Lepo izgledati kao ovek, dar je okolnosti, ali um eti itati i pisati, dolazi od prirode.36
34 Value is a property of things, riches of man. Value, in this sense, n e cessarily im plies exchanges, riches do not. ( Observations on certain verbal dispu tes in Political Economy , particularly relating to value and to supply and demand , London 1821, str. 16.) 35 Riches are the attribute of m an, value is the attribute of commodities. A man or a com m unity is rich, a pearl or a diam ond is valuable. . . A pearl or a diam ond is valuable as a pearl or diamond. (S. Bailey, A Critical Dissertation on the N ature , Measures etc. o f Value , str. 165.) 36 A utor spisa Observations i S. Bailey optuuju Ricarda da je razm ensku vrednost, neto samo relativno, pretvorio u neto apsolutno. N aprotiv. O nu p ri vidnu relativnost koju tc stvari, recim o biser i dijam ant, im aju kao razmenske vrednosti, sveo je on na pravi odnos skriven iza prividnosti, na njihovu rela tivnost kao prostih izraza ljudskog rada. to rikardovci odgovaraju Baileyu grubo, ali ne ubedljivo, dolazi otuda to ni u samom R icardu nisu mogli nai objanje nje za unutranje jedinstvo vrednosti i oblika vrednosti ili razm enske vrednosti.
85
G L A V A
D R U G A
Proces razmene
Robe ne mogu same ii na trite, niti se same razmenjivati. Zato moramo potraiti njihove uvare, tj. njihove vlasnike. Robe su stvari, pa se stoga ne mogu odupirati oveku. Kad one nee milom, ovek moe upotrebiti silu, drugim reima uzee ih.37 Da bi ove stvari dovodili u uzajamni odnos kao robe, moraju se njihovi uvari drati jedan prema drugom kao lica ija volja obitava u tim stvarima, tako da neko otuujui svoju vlastitu robu moe i da prisvoji tuu samo voljom drugoga, dakle i ovaj i onaj mogu to uiniti samo pomou zajednikog akta volje. Toga radi moraju jedan drugog priznati kao privatne vlasnike. Ovaj pravni odnos iji je oblik ugovor, bio ovaj oblik zakonski razvijen ili ne, jeste odnos volja u kome se ogleda eko nomski odnos. Ovom pravnom odnosu ili odnosu volja daje sadrinu sam ekonomski odnos.38 Tu lica postoje jedna za druga samo kao
37 U 12. veku, toliko razvikanom sa svoje pobonosti, mogae se meu ovim robama esto nai veoma suptilnih stvari. Tako, jedan francuski pesnik onoga vremena reda meu robama to su bile sabrane na sajmu u L andiju 1371, pored tkanina za odela, obue, koa, zemljoradnikih alata, nepreradene koe itd. jo i femmes folles de leur corps1*. 38 Svoj ideal o pravinosti, o justice ternelle2* crpe Proudhon prvo iz onih pravnih odnosa koji odgovaraju robnoj proizvodnji, ime, uzgred budi re eno, prua svoj sitnoj buroaziji tako utean dokaz da je i oblik robne proizvod nje veit kao pravda. A onda obrnuto hoe da prem a tome idealu preinai stvar nu robnu proizvodnju i stvarno pravo koje njoj odgovara. ta bi se reklo o hemiaru koji bi, umesto da prouava stvarne zakone razmene materije, da na toj osnovici reava odreene zadatke, hteo da preinai razm enu materije pomou venih ideja, naturalit3* i affinit4*? Zar emo, recimo, o zelenatvu znati neto vie ako reemo da se ono protivi justice ternelle i quit ternelle5* i mutualit ternelle6* i drugim verits ternelles7*, nego to su znali crkveni oci ** ene vrelog tela (javne ene) 2* venoj pravdi 3* specifinih svojstava 4* srodnosti 5* venoj pravinosti 6* venoj uzajamno sti 7* venim istinama
86
predstavnici roba, dakle kao njihovi vlasnici. U opte emo u daljem toku razlaganja nai da su ekonomske karakterne maske koje nose lica samo olienja ekonomskih odnosa i da se lica susreu kao nosioci tih odnosa. Ono to naroito razlikuje vlasnika robe od robe jeste okolnost da robi svako drugo robno telo vai samo kao oblik u kome se ispo ljava njena vlastita vrednost. Zato je ona, kao roeni leveller1* i cinik, uvek spremna kao zapeta puka da sa svakom drugom robom, makar ta bila i vea rugoba od Maritorne2*, razmeni ne samo duu nego i telo. T o to roba nema smisla za konkretnu stranu robnog tela do punjuje njen vlasnik sa svojih pet i vie ula. Za njega njegova roba nema neposredne upotrebne vrednosti. Inae je ne bi nosio na trite. Ona ima upotrebnu vrednost za druge. Za njega ima neposredno samo tu upotrebnu vrednost to je ona nosilac razmenske vrednosti, dakle to je sredstvo za razmenu.39 Zato on i hoe da je otui i za nju dobije robu ija e ga upotrebna vrednost zadovoljiti. Sve robe su neupotrebne vrednosti za svoje posednike, a upotrebne vrednosti za one koji ih ne poseduju. T o znai da one na sve strane moraju da idu iz ruke u ruku. Ali ovo kretanje iz ruke u ruku ini njihovu razmenu, a razmena ih dovodi u uzajamni odnos kao vrednosti i ostvaruje ih kao vrednosti. Zbog toga, da bi se m ogle realizovati kao upotrebne vrednosti, robe se prethodno moraju realizovati kao vrednosti. S druge strane, moraju se one pokazati kao upotrebne vrednosti pre nego to se uzm ognu realizovati kao vrednosti. Jer ljudski rad utroen na njih rauna se samo ako je utroen u obliku korisnom po druge. A da li je koristan, da li, prema tome, njegov proizvod zadovoljava potrebu drugih, m oe pokazati samo njihova razmena. Svaki vlasnik robe hoe da otuuje svoju robu samo za takvu tuu robu ija upotrebna vrednost zadovoljava njegovu potrebu. Utoliko je razmena za njega samo individualan proces. S druge strane, on hoe da svoju robu realizuje kao vrednost, dakle da je po svojoj volji realizuje u svakoj robi iste vrednosti, pa imala ili nemala njegova
govorei da se ono protivi grace ternelle3*, >foi ternelle4 * i volont ternelle de Dieu5*. 30 Jer dvojaka je upotreba svakog dobra. Jedna je svojstvena samoj stvari, druga nije; tako sandale slue i za obuvanje i za razm enu. I jedno i drugo jesu upotrebne vrednosti sandala; jer i onaj koji sandale razm enjuje za togod to m u nedostaje, recim o za hran u , takoe iskoriuje sandale kao sandale. Ali ne na p rirodni nain njihove upotrebe. Jer sandale nisu tu radi razmene. (A ristotel, De Republica , 1, I, gl. 9.) 1* egalitarac, borac za je d n ak o st a* M aritorna runa krm arica iz C ervantesovog rom ana Don K ihot 3* venoj milosti 4* venoj veri 6* venoj volji bojoj
2. glava Proces razmene
87
sopstvena roba upotrebne vrednosti za vlasnika druge robe. Sa te strane razmena je za njega opti drutveni proces. Ali isti proces ne moe da bude istovremeno za sve vlasnike roba samo individualan i ujedno samo optedrutven. Pogledamo li stvar blie, videemo da svakom vlasniku robe svaka tua roba vai kao poseban ekvivalent njegove robe, te da mu usled toga njegova vlastita roba vai kao opti ekvivalent svih drugih roba. N o kako svi vlasnici roba ine to isto, to nijedna roba nije opti ekvivalent, pa zbog toga robe nemaju ni opteg relativnog oblika vrednosti u kome bi se kao vrednosti izjednaile, a kao veliine vred nosti uporedile. Otud se one uopte ne sueljuju kao robe, ve samo kao proizvodi ili upotrebne vrednosti. U svojoj nedoumici, nai vlasnici roba misle kao Faust. U poetku bee delo.I381 Oni su, dakle, ve delali pre no to su poeli misliti. Zakoni robne prirode sprovedoe se u prirodnom nagonu vlasnika roba. Svoje robe mogu oni dovoditi u uzajamni odnos kao vrednosti, pa, sledstveno, kao robe samo ako ih dovode u odnos suprotnosti prema ma kojoj drugoj robi kao optem ekvivalentu. T o je pokazala analiza robe. Ali samo akcija drutva moe neku odreenu robu uiniti optim ekvivalentom. Stoga drutvena akcija svih drugih roba iskljuuje neku odreenu robu u kojoj one svestrano prikazuju svoje vrednosti. Time prirodni oblik te robe postaje ekvivalentskim oblikom koji vai u itavom drutvu. Funkcija opteg ekvivalenta postaje putem dru tvenog procesa specifinom drutvenom funkcijom iskljuene robe. Tako ona postaje novac.
lili unum consilium habent et virtutem et potestatem suam bestiae tradunt. Et ne quis possit emere aut vendere, nisi qui habet characterem aut nomen bestiae, aut num erum nominis ejus.1* (A p o k a lip s a ^ )
Novani kristal nuan je proizvod procesa razmene u kome se raznovrsni proizvodi rada stvarno izjednauju, pa stoga i stvarno pretvaraju u robe. Istorijsko rasprostiranje i produbljivanje razmene razvija suprotnost izmeu upotrebne vrednosti i vrednosti koja drema u prirodi robe. Potreba da se za saobraaj nae spoljanji izraz ovoj suprotnosti nagoni na stvaranje samostalnog oblika robne vrednosti, i ne miruje i ne prestaje dok taj oblik konano ne postigne podvajanjem robe u robu i novac. Zbog toga se u istoj meri u kojoj se vri pretvaranje proizvoda rada u robe vri i pretvaranje robe u novac.40
40 Po ovome treba suditi o bistrini sitnoburoaskog socijalizma, koji hoe da ovekovei robnu proizvodnju, a da u isto vreme ukine suprotnosti izmeu novca i robe, dakle sam novac, jer on i postoji samo u toj suprotnosti. Isto bi se tako Ovi jednu volju imaju, i silu i vlast svoju dae zvijeri. D a niko ne moe kupiti ni prodavati osim ko ima ig ili ime zvijeri, ili broj imena njezina. (Prevod ura Daniia i Vuka Karadia. Red.)
88
Neposredna razmena proizvoda ima s jedne strane oblik prostog izraza vrednosti, a s druge strane jo ga nema. Onaj oblik je bio: x robe A = y robe B. Oblik neposredne razmene proizvoda jeste: x upotrebnog predmeta A = y upotrebnog predmeta B .41 Ovde stvari A i B nisu robe pre razmene, ve postaju to tek razmenom. Prvi uslov da predmet za upotrebu bude po m ogunosti razmenska vrednost jeste da postoji kao neupotrebna vrednost, da bude ona koliina upot rebne vrednosti koja premauje neposredne potrebe svoga vlasnika. Same sobom stvari su oveku spoljanje, a stoga i otuive. Da bi ovo otuivanje bilo uzajamno, dovoljno je da ljudi po preutnom sporazumu stanu jedan pred drugog kao privatni vlasnici tih otuivih stvari, a upravo tim e kao m eusobno nezavisna lica. M eutim, ovakav odnos m eusobne tuintine ne postoji za lanove prvobitne zajednice, imala ona oblik patrijarhalne porodice ili staroindijske optine, drave Inka4l itd. Razmena robe poinje gde se zajednice zavravaju, na takama njihova doticaja s tuim zajednicama ili sa lanovima tuih zajednica. Ali im stvari jedanput ve postanu robe u spoljanjem ivotu zajednice, one obratnim dejstvom postaju robe i u njenom unutranjem ivotu. Kvantitativni odnos njihove razmene u prvi je mah sasvim sluajan. One su razmenljive, jer njihovi vlasnici imaju volju da ih m eusobno otue. Ali se potreba za stranim upotrebnim predmetima postepeno ustaljuje. Stalnim ponavljanjem, razmena pos taje redovan drutveni proces. Zbog toga se tokom vremena bar jedan deo proizvoda rada mora namerno proizvoditi u svrhu razmene. Od toga asa s jedne se strane utvruje odvajanje korisnosti stvari za nepo srednu potrebu od njihove korisnosti za razmenu; njihova upotrebna vrednost razdvaja se od njihove razmenske vrednosti. S druge strane, kvantitativna srazmera u kojoj se razmenjuju biva zavisna od same nji hove proizvodnje. Navika ih utvruje kao veliine vrednosti. U neposrednoj razmeni proizvoda svaka je roba neposredno sredstvo za razmenu za svoga vlasnika, a ekvivalent za svoga poten cijalnog vlasnika, ali samo ukoliko je za njega upotrebna vrednost. T o znai da artikal koji se razmenjuje jo ne dobija oblik vrednosti nezavisan od njegove vlastite upotrebne vrednosti, odnosno od indi vidualne potrebe razmenjivaa. N unost ovakvog oblika postaje sve vea to vei bivaju broj i raznolikost roba koje ulaze u proces razmene. Zadatak se postavlja jednovremeno s pojavom sredstava za njegovo reenje. Promet, u kome vlasnici roba razmenjuju i uporeuju svoje vlastite artikle s raznim drugim artiklima, nikad se ne zbiva a da
mogao ukinuti i papa, a zadrati katolicizam . Blie o ovome vidi u mome spisu Zur K ritik der politischen Oekonomie , str. 61. i dalje. 41 Sve dok god se jo ne razm enjuju dva razliita upotrebna predm eta, nego se, kao to je esto u divljaka, kao ekvivalent za neto tree nudi itava haotina hrpa stvari, nalazi se i sama neposredna razm ena proizvoda tek na po etku.
89
u tom prometu razni vlasnici roba svoje razline robe ne razmenjuju i ne uporeuju kao vrednosti s jednom istom treom vrstom robe. Takva trea roba, postavi ekvivalentom za razne druge robe, dobija ne posredno, iako u uskim granicama, oblik opteg ili drutvenog ekviva lenta. Ovaj opti ekvivalentski oblik raa se i nestaje s trenutnim dru tvenim dodirom koji ga je rodio. On pripada naizmence i za kratko vre me sad ovoj sad onoj robi. Ali s razvijanjem robne razmene on prianja iskljuivo za naroite vrste robe, ili kristalie se u novani oblik. U prvi mah zavisi samo od sluaja za koju e robu prionuti. Ali, uglavnom, odluuju dve okolnosti. Novani oblik prianja bilo za najvanije artikle uzimane u razmenu iz tuine, a koji su, u stvari, samonikli oblici u kojima se ispoljava razmenka vrednost domaih proizvoda, bilo za onaj upotrebni predmet koji ini glavni element otuivog domaeg poseda, kao to je, na primer, stoka. Novani oblik razvijaju prvo nomadski narodi, jer je sva njihova imovina u pokretnom, a otud u neposredno otuivom obliku, i jer ih njihov nain ivota stalno dovodi u dodir sa stranim zajednicama i time ih podstrekava na razmenu. Ljudi su esto i same ljude, u obliku robova, inili prvobitnim nov anim materijalom, ali zemlju nikada. Takva je ideja mogla iskrsnuti tek u ve izgraenom buroaskom drutvu. Ona se javlja u poslednjoj treini 17. veka, dok je pokuaj da se ona realizuje u nacionalnom razmeru uinjen tek stolee kasnije u francuskoj buroaskoj revoluciji. U istoj meri u kojoj razmena roba raskida svoje iskljuivo lokalne granice, te stoga robna vrednost u sve irem obimu postaje ovaploenjem ljudskog rada uopte, prelazi i novani oblik na robe koje su po prirodi pogodne za drutvenu funkciju optega ekvivalenta, na plemenite metale. Da je pak novac po prirodi zlato i srebro, a da zlato i srebro nisu od prirode novac42, pokazuje podudarnost njihovih prirodnih svojstava s funkcijama novca43. Ali dosad mi poznajemo samo jednu funkciju novca: da slui kao oblik ispoljavanja vrednosti robe ili kao materijal u kome se drutveno izraavaju veliine robnih vred nosti. Adekvatan oblik u kome se ispoljava vrednost, ili ovaploenje apstraktnoga i otud jednakog ljudskog rada, moe da bude samo takva materija od koje svi primerci imaju isti jednoobrazni kvalitet. S druge strane, poto je razlika veliina vrednosti isto kvantitativna, mora novana roba da bude sposobna za isto kvantitativne razlike, dakle za proizvoljno deljenje i ponovno sastavljanje iz svojih delova. A zlato i srebro imaju ova svojstva od prirode. Upotrebna vrednost novane robe postaje dvostruka. Pored posebne upotrebne vrednosti koju ima kao roba, npr. zlato da slui
42 Karl M arx, Zur K ritik etc., str. 135. Metali s u . . . od prirode novac. (Galiani, Delia Moneta , u Custodijevoj zbirci, Parte Moderna, sv. I I I , str. 137.) 43 Blie o ovome u mom gore navedenom spisu, odeljak Plemeniti metali.
90
za ispunjavanje upljih zuba, kao sirovina za luksuzne predmete itd., novana roba dobija i formalnu upotrebnu vrednost koja izvire iz njenih specifinih drutvenih funkcija. Poto su sve druge robe samo posebni ekvivalenti novca, a novac njihov opti ekvivalent, to se one odnose kao posebne robe prema novcu kao optoj robi.44 Videli sm o da je novani oblik samo odraz odnosa svih ostalih roba koji se zaustavio na jednoj robi. D a je novac roba45, otkrie je, dakle, samo za onoga koji polazi od njegova gotova lika da bi ga tek posle toga analizovao. Proces razmene ne daje vrednost robi koju pre tvara u novac, ve joj daje poseban oblik vrednosti. Brkanje ovih dveju odredaba dovelo je do zablude da se vrednost zlata i srebra smatra im aginarnom 40 Zato to se novac u odreenim funkcijama moe da zameni znacima njega samoga, dolo je do druge zablude da je on prost znak. Ali, s druge strane, u ovom se shvatanju nalazila slutnja da je novani oblik stvari neto spoljanje samoj stvari i da je puki pojavni oblik iza koga se kriju ljudski odnosi. U tome bi smislu svaka roba bila znak, jer je kao vrednost samo materijalni omot ljudskog rada utroe nog na nju 47 A kada se drutveni karakteri koje dobijaju stvari, ili mate
44 Novac je opta roba. (V erri, M editazioni sulla Economia Politico, str. 16.) 45 Samo srebro i zlato, koje m oem o oznaiti optim im enom ,plem enitih m etala', j e s u . . . r o b e . . . ija se vrednost penje i pada. P lem enitom e m etalu moe se pripisati vea vrednost kad se m anja njegova teina razm enjuje za veu koli inu zem ljoradnikih ili industrijskih proizvoda u nekoj zemlji itd. ([5. Clement,] A Discourse o f the General Notions o f M oney, Trade and Exchange, as they stand in relations to each other. B y a M erchant, L ondon 1695, str. 7.) Mada se zlato i srebro, iskovani u novac ili ne, upotrebljavaju kao m erilo za sve ostale stvari, upravo su isto toliko robe koliko i vino, ulje, duvan, odelo ili oha. ([J. C hild,] A Discourse concerning Trade, and that in particular o f the East Indies etc., L ondon 1689, str. 2.) Neumesno je jedino u novcu gledati imetak i bogatstvo K raljevine [Engleske], niti se zlatu i srebru srne odrei karakter roba. ( [ T h . P ap illo n ,] The E a s t-In d ia Trade a most Profitable Trade, London 1677, str. 4.) 46 Zlato i srebro im aju vrednost kao metali pre no to postanu novac. (G aliani, Delia M oneta, str. 72.) Locke veli: Opti sporazum m edu ljudim a pridao je srebru im aginarnu vrednost zbog svojstava koja su ga inila zgodnim za novac. (John Locke, Some Considerations etc., 1691. u : Works, izd. 1777, sv. I I , str. 15.) N aprotiv, L aw : Otkuda bi razne nacije mogle dati im aginarnu v rednost bilo kojoj s tv a ri. . . ili, otkud bi se ta im aginarna vrednost mogla odr ati? Ali, koliko je i sam od toga m alo razum evao: Srebro se razm enjivalo po upotrebnoj vrednosti koju je im alo, dakle po svojoj stvarnoj vrednosti; a svojim odreenjem kao novac dobilo je dodatnu vrednost (une valeur additionnelle). (Jean Law , Considerations sur le numeraire et le commerce, u izdanju E. D aire-a: Economistes Financiers du X V IIIe si ele, str. 469, 470.)
91
rijalni karakteri koje dobijaju drutvene odredbe rada na osnovici nekog odreenog naina proizvodnje, proglase za proste znakove, proglauju se oni ujedno i za proizvoljni proizvod ljudskog razmiljanja. A ovo je i bio omiljen manir prosvetitelja 18. veka da bi se zagonetnim oblicima ljudskih odnosa, iji se proces nastajanja jo nije mogao deifrovati, bar privremeno skinuo izgled neega stranog. Ranije smo napomenuli da ekvivalentski oblik neke robe ne uklju uje kvantitativno odreivanje veliine njene vrednosti. Znamo li da je zlato novac, i stoga neposredno razmenljivo za sve druge robe, ne znai da znamo i koliko vredi, npr., 10 funti zlata. Kao svaka roba, moe i zlato svoju vlastitu veliinu vrednosti da izrazi samo relativno u dru gim robama. Njegovu vlastitu vrednost odreuje radno vreme koje se iziskuje za njegovu proizvodnju, a izraava je ona koliina svake druge robe u kojoj se zgrualo isto toliko radnog vremena.48 Ovo se utvri47 Novac je znak za njih (robe). (V. de Forbonnais, Elements du Com merce, novo izd., Leyde 1766, sv. I I, str. 143.) Njega robe privlae kao znak. (Isto, str. 155.) Novac je znak stvari i zastupa stvar. (M ontesquieu, Esprit des Lois , Oeuvres, L ondon 1767, sv. I I, str. 2.) Novac nije prost znak, jer je i sam bogatstvo; on ne zastupa vrednost, on je sam vrednost. (Le T rosne, De VInteret Social, str. 910.) Razmatramo li pojam vrednosti, mi samu stvar uzimam o jedino kao znak, i ona nam vie ne vai kao ona sama, ve kao ono to vredi. (Hegel, Philosophie des Rechts, str. 100.) Pravnici, koji su kroz ceo srednji vek u lakejskoj slubi kraljevske vlasti pravo kraljeva da falsifikuju m onetu zasnivali na tradicijama Rimskog Carstva i na novanim pojmovima pandekata t41l, dali su maha zamiljanju zlata kao prostog znaka i isto im aginarne vrednosti plemenitih metala mnogo pre ekonomista. Niko ne moe i ne srne sumnjati, veli njihov marljivi uenik Philippe de Valois u jednom dekretu od 1346, da samo N ama i Naem Kraljevskom Velianstvu p rip a d a . . . zanatsko pravo, kovanje, kakvoa, zaliha i svako izdavanje propisa u pogledu novaca, stavljanje njihovo u prom et i odreivanje njihove vrednosti kako N am se bude svidelo i kako N am se bude do bro uinilo. Po rimskoj pravnoj dogmatici, car je dekretovao vrednost novca. Bilo je izriito zabranjeno tretirati novac kao robu. Nikome se ne srne dozvoliti da trguje novcem: jer ono to je odreeno za javnu upotrebu ne srne postati roba. Dobro izlaganje o ovome vidi u : G. F. Pagnini, Saggio sopra il giusto pregio delle cose, 1751, kod Custodija, Parte Moderna, sv. II. Osobito u drugom delu spisa Pagnini polemie protiv gospode jurista. 48 Ako je neko kadar da jednu unu srebra iskopanu u P eruu prenese u London za isto vreme koje bi mu bilo potrebno da proizvede buel ita, onda je ono prirodna cena ovoga; ako se pak ponu eksploatisati novi, izdaniji ru d nici, pa se dobiju dve une srebra sa istim trudom kao ranije jedna, onda e ito sa cenom od 10 ilinga po buelu biti isto toliko jevtino kao to je ranije bilo po ceni od 5 ilinga caeteris paribus.1* (William Petty, A Treatise o f Taxes and Contributions, London 1667, str. 31.) x* pod ostalim nepromenjenim okolnostima
92
van je njegove relativne veliine vrednosti zbiva u neposrednoj razmeni na samom izvoru njegove proizvodnje. im ue u promet kao novac njegova je vrednost ve data. Poslednjih decenija 17. veka bilo se ve znatno odmaklo od poetka analize novca tim e to se znalo da je novac roba, ali se ipak bilo odmaklo tek od poetka. N ije tekoa u tome da se shvati da je novac roba, nego kako, zato i kroto je roba novac.49 Videli sm o kako ve i u najprostijem izrazu vrednosti, x robe A = y robe B y ona stvar kojom se predstavlja veliina vrednosti neke druge stvari izgleda da svoj ekvivalentski oblik ima nezavisno od toga odnosa, kao drutveno prirodno svojstvo. Propratili smo uvrivanje te prividnosti. Ona je zavrena im opti ekvivalentski oblik sraste s prirodnim oblikom neke posebne vrste robe, im se iskristalie u nov ani oblik. Jedna roba ne izgleda da je postala novac samo zato to sve druge robe u njoj svestrano prikazuju svoje vrednosti, ve, obrnuto, izgleda da sve one u njoj prikazuju svoje vrednosti zato to je ona novac. Kretanje koje je do ovoga dovelo gubi se u svom vlastitom rezultatu ne ostavljajui traga od sebe. Bez svoga uea, nailaze robe na gotov lik svoje vrednosti u robnom telu koje postoji izvan i pored njih. Ove stvari, zlato i srebro, onakve kakve izlaze iz utrobe Zemljine, ujedno su i neposredno ovaploenje svega ljudskog rada. Otuda i magija novca. isto atomizirani odnos ljudi u drutvenom procesu proizvodnje, a zbog toga i materijalno oblije njihovih sopstvenih odnosa u proizvodnji, koji su nezavisni od njihove kontrole i njihovog svesnog delanja, ispoljavaju se pre svega u optoj pojavi da proizvodi njihova rada uzimaju oblik robe. Zbog toga je zagonetka novanog fetia samo zagonetka robnog fetia koja je postala vidljiva i zasenjuje oi.
49 G . profesor R oscher, poto nas je prvo pouio: Pogrene definicije novca m ogu se podeliti u dve glavne grupe: u one koje ga dre za neto vie, i one koje ga dre za neto m anje od robe, reda areni katalog spisa o novar stvu, to ne odaje ni najudaljenije razum evanje prave istorije teorije, i onda daje ovaj m oral: Uostalom, ne da se porei da najvei deo m odernih nacionalnih ekonom ista nije dovoljno imao u vidu osobenosti kojima se novac razlikuje od ostalih roba (dakle ipak neto vie ili m anje od r o b e ? ) ... Utoliko polum erkantilistika reakcija G anilh-a i dr. nije sasvim neosnovana. (W ilhelm R oscher, Die Grundlagen der N ational okonomie, 3. izd., 1858, str. 2 0 7 -2 1 0 .) V i e - m a n je - n e dovoljnoutolikone sasvim! K akve definicije pojmova! I ovakvo eklektiko profesorsko truanje g. Roscher skrom no krsti anatomsko-fiziolokim metodom politike ekonomije! Pa ipak njem u dugujem o za jedno otkrie, naime da je novac prijatna roba.
93
G L A V A
T R E A
Novac ili robni promet

1. Mera vrednosti U ovome spisu svugde u, uproenja radi, uzimati zlato kao novanu robu. Prva funkcija zlata sastoji se u tome da robnom svetu prui ma terijal za izraavanje njegovih vrednosti, tj. da robne vrednosti pred stavlja kao jednoimene veliine, kvalitativno jednake, a kvantitativno uporedive. T im e ono funkcionie kao opta mera vrednosti, i tek ovom funkcijom postaje zlato, ta specifina ekvivalentska roba, novcem. N e postaju robe samerljive preko novca. Naprotiv. Zato to su sve robe kao vrednosti opredmeen ljudski rad, usled ega su same po sebi samerljive ,mogu one i zajedniki meriti svoje vrednosti istom specifinom robom i time ovu pretvoriti u zajedniku meru svojih vrednosti, ili u novac. Novac kao mera vrednosti nuan je oblik u kome se ispoljava ona mera vrednosti koja se nalazi u samoj robi radno vreme.50 Izraz vrednosti neke robe u zlatu x robe A = y novane robe njen je novani oblik ili cena. Sada je dovoljna i kakva izdvojena jed naina, kao 1 tona eleza= 2 une zlata, da se vrednost eleza izrazi
50 Pitati zbog ega novac neposredno ne predstavlja samo radno vrem e, tako da, npr., neka papirna novanica predstavlja x asova rada, znai prosto pitati zato se na osnovici robne proizvodnje proizvodi rada m oraju predstavljati kao robe; jer predstavljanje robe ukljuuje njeno podvajanje u robu i novanu robu. Ili, zato se privatni rad ne moe tretirati kao neposredno drutven rad, kao nje gova suprotnost. Plitki utopizam radnog novca na osnovici robne proizvodnje opirno sam objasnio na drugom mestu. (K arl M arx, Zur K ritik etc., str. 61. i dalje.) Pomenuu ovde jo to da je, npr., Oweno.v radni novac isto toliko malo novac koliko i, recimo, pozorini tantuz. Owenova pretpostavka jeste nepo sredno podrutvljen rad, dakle oblik proizvodnje dijametralno suprotan robnoj proizvodnji. Svedodba o radu utvruje samo individualni udeo proizvoaev u optem radu, kao i njegovo individualno pravo na onaj deo opteg proizvoda koji
94
na nain koji ima drutveno vaenje. Takva jednaina vie ne mora da marira u potiljak s jednainama vrednosti drugih roba, jer ekvivalent-roba, zlato, ve ima karakter novca. Zbog toga sad opti re lativni oblik robnih vrednosti ima opet vid njihovog prvobitnog, prostog ili pojedinanog relativnog oblika vrednosti. S druge strane, razvijeni relativni izraz vrednosti, ili beskrajni niz relativnih izraza vrednosti, postaje specifian relativni oblik vrednosti novane robe. A ovaj niz sada je ve drutveno dat u robnim cenama. itajte obrnuto cene kakvog cenovnika, pa ete veliinu vrednosti novca nai izraenu u svima moguim robama. Nasuprot ovom e, novac nema cenu. Da bi uzeo uea u ovom jedinstvenom relativnom obliku vrednosti ostalih roba, morao bi se novac staviti prema samome sebi u odnos kao prema svom sopstvenom ekvivalentu. Cena ili novani oblik roba jeste, kao uopte njihov oblik vrednosti, oblik koji se razlikuje od njihovog opipljivo stvarnog telesnog oblika, dakle samo ideealn ili zamiljen oblik. Vrednost eleza, platna, pe nice itd. postoji, mada nevidljiva, u samim tim stvarima; ona se pred stavlja njihovom jednakou sa zlatom, odnosom prema zlatu koji postoji tako rei samo u njihovim glavama. Zbog toga uvar roba mora da im pozajmi svoj jezik ili da im okai papirne cedulje da bi spoljaniem svetu saoptio njihove cene.51 Kako je izraz robnih vred nosti u zlatu zamiljen, to se za ovu operaciju i m oe da upotrebi samo zamiljeno ili ideelno zlato. Svaki uvar roba zna da je jo daleko od toga da pozlati svoje robe kad njihovoj vrednosti da oblik cene ili zamiljen zlatni oblik, i da mu ne treba ni grama istinskog zlata da bi milione robnih vrednosti cenio u zlatu. Stoga novac u funkciji mere vrednosti slui kao samo zamiljen ili ideelan novac. Ova je okolnost izazvala najlue teorije.52 Mada za funkciju mere vrednosti slui samo
je nam enjen potronji. Ali O w enu ni na um ne pada da ka-> pretpostavku uzm e robnu proizvodnju, pa da onda njene nune uslove ipak zaobie novanim u jd u r mama. 51 D ivljaci ili poludivljaci upotrebljavaju svoj jezik drukije. Tako, prim era radi, kapetah P arry pie o stanovnicim a zapadne obale Bafinskog zaliva: U ovom sluaju (pri razm eni proizvoda) . . . liznu oni stvar (ponueni predm et) jezikom dva pu ta: to im je znak da sm atraju da je posao zakljuen na njihovo zadovolj stvo. 1421 Isto tako je kod istonih Eskim a razm enjiva uvek lizao predm et koji je prim ao. K ad na severu jezik ovako igra ulogu organa za prisvajanje, nije udo to na jugu trb u h vai kao organ akum ulisane svojine i to K afri cene bo gatstvo ljudi prem a debljini trbuha. K afri su doista pam etni m om ci, jer dok se zvanini engleski izvetaj o zdravlju za 1864. alio na oskudicu masnoa u hrani velikog dela radnike klase, dotle je iste godine neki doktor H arvey, koji, uosta lom, nije pronaao krvotok, napravio velike novce vaarskim receptim a kojima je buroaziji i aristokratiji obeavao skidanje brem ena preobilnog sala. 52 V idi: K arl M arx, Z ur K ritik etc., Theorien von der M asseinheit des Geldes, str. 53. i dalje.
3. glava Novac ili robni promet
95
zamiljen novac, ipak cena potpunce zavisi od stvarnog novanog materijala. Vrednost, tj. koliina ljudskog rada koja se sadri npr. u jednoj toni eleza, izraava se izvesnom zamiljenom koliinom novane robe koja sadri isto toliko rada. Prema tome, dakle, da li zlato, srebro ili bakar slui kao mera vrednosti, dobie vrednost jedne tone eleza sasvim, razline cenovne izraze, odnosno bie predstavljena sasvim razliitim koliinama zlata, srebra ili bakra. Usled ovoga, ako dve razline robe, npr. zlato i srebro, jedno vremeno slue kao mere vrednosti, sve robe imaju dva razlina cenovna izraza, zlatnu cenu i srebrnu cenu. Ove dve cene mirno idu naporedo dok god se ne promeni odnos srebra prema zlatu, koji je, recimo, 1: 15. Ali svaka promena u ovom odnosu vrednosti naruava odnos izmeu zlatnih i srebrnih robnih cena, te tako prua stvaran dokaz da udvajanje mere vrednosti protivrei njenoj funkciji.53 Sve robe kojima su cene odreene predstavljaju se u ovom obliku: a robe A = x zlata; b robe B = y zlata; c robe C = z zlata itd., gde a, b, c predstavljaju odreene mase roba vrste A, B, C, a x, y , z odreene mase zlata. Tim e se robne vrednosti pretvaraju u zamiljene koliine
53 Prim edba uz drugo izdanje. Tamo gde zlato i srebro naporedo postoje kao zakonit novac, tj. kao mera vrednosti, oduvek je injen uzaludan pokuaj da se s njima postupa kao da su jedna ista m aterija. Pretpostavi li se da se isto radno vreme nepromenljivo mora opredm eivati u istom odnosu izm eu zlata i srebra, onda se u stvari pretpostavlja da su srebro i zlato ista m aterija i da odreena masa manje vrednog metala, srebra, ini neprom enljiv razlomak odreene mase zlata. Od vlade Edw arda I I I pa do vrem ena George-a II istorija engleskog novar stva tee kroz stalan niz poremeaja poteklih iz sukoba m eu zakonskim odre ivanjem odnosa vrednosti zlata i srebra i stvarnim kolebanjima njihovih vrednosti. as je bilo precenjivano zlato, as srebro. Potcenjeni metal izvlaio se iz prom e ta, pretapao i izvozio. O nda je zakonskim putem opet m enjan odnos m edu vrednostima oba m etala, ali je nova nominalna vrednost ubrzo opet dolazila u sukob s istinskim odnosom vrednosti kao god i stara .U nae vrem e vrlo slab i prolazan pad vrednosti zlata prem a srebru, pad izazvan indijsko-kineskom tranjom sreb ra, prouzroio je u najveem stepenu istu pojavu u Francuskoj, izvoz srebra i njegovo istiskivanje iz prom eta zlatom. U godinama 1855- 1857. iznosio je viak uvoza zlata u Francusku nad izvozom zlata iz Francuske 41 580 000 , dok je viak izvoza srebra nad uvozom srebra iznosio 34 704 000 x*. I stvarno, u zemljama gde oba metala zakonski vae kao mere vrednosti, te se zbog toga oba moraju prim ati pri plaanju, ali svako po volji moe plaati bilo u srebru bilo u zlatu, metal ija se vrednost penje nosi aiju i kao svaka druga roba meri svoju vrednost precenjenim metalom, dok jedino ovaj drugi slui kao mera vrednosti. itavo istorijsko iskustvo u ovoj oblasti svodi se prosto na to da gde dve robe zakonito vre funkciju mere vrednosti faktiki uvek samo jedna od njih odrava taj poloaj. (Karl M arx, Zur K ritik etc., str. 52, 53.) ** Od 2. do 4. izdanja: 14 704 000.
96
zlata raznih veliina, dakle u jednoimene, zlatne veliine, uprkos zbrkanom arenilu robnih tela. Kao ovakve razline koliine zlata, one se m eusobno uporeuju i mere, te se razvija tehnika potreba da se dovedu u odnos prema nekoj utvrenoj koliini zlata kao prema svojoj jedinici mere. Sama ova jedinica razvija se daljom podelom na alikvotne delove u merilo. Pre no to postanu novac, zlato, srebro i bakar ve imaju takva merila u svojim metalnim teinama, tako da za jedinicu mere slui npr. 1 funta, koja se ovamo deli na une itd., a onamo sabira u cente itd.54 Zbog toga zateena imena merila teine i jesu prvobitna imena novanog merila, ili merila cena u svakom me talnom opticaju. Kao mera vrednosti i kao merilo cena novac vri dve sasvim razli ne funkcije. U logu mere vrednosti on vri kao drutveno ovaploenje ljudskog rada, a ulogu merila cena vri kao utvrena teinska koliina metala. Kao mera vrednosti slui za to da vrednosti najrazlinijih roba pretvori u cene, u zamiljene koliine zlata, kao merilo cena on meri te koliine zlata. M erom vrednosti mere se robe kao vrednosti, merilo cena, naprotiv, meri koliine zlata jednom koli inom zlata, ne vrednost jedne koliine zlata teinom druge. Za merilo cena mora se utvrditi odreena teina zlata kao jedinica mere. Ovde, kao god i pri odreivanju svake druge mere za jedno imene veliine, odluna vanost pripada stalnosti merskih odnosa. Otuda e merilo cena utoliko bolje ispunjavati svoju funkciju ukoliko nepromenljivije jedna ista koliina zlata bude sluila kao jedinica mere. Kao mera vrednosti m oe zlato da slui samo zato to je i samo proizvod rada, dakle vrednost podlona promenama.55 Pre svega je jasno da kakva promena u vrednosti zlata ni na koji nain ne skuava njegovu funkciju kao merila cena. Ma kako se menjala vrednost zlata, vrednosti razlinih njegovih koliina ostae uvek u istom m eusobnom odnosu. Kad bi vrednost zlata pala za 1000 na sto, opet bi kao i ranije 12 una zlata imalo 12 puta veu vrednost nego 1 una, a kod cena se i radi samo o uzajamnom odnosu razlinih koliina zlata. A poto, s druge strane, 1 una zlata ne menja svoju teinu tim e to je njena vrednost pala ili se popela, to se isto tako ne menja ni teina njenih alikvotnih delova, te na taj nain zlato stalno
54 P rim edba u z drugo izdanje. udna okolnost to u Engleskoj una zlata kao jedinica novanog m erila nije podeljena na alikvotne delove objanjava se ovim : Naa je m oneta isprva bila udeena samo za upo treb u srebra zbog toga se una srebra uvek moe podeliti na odreen odgovarajui broj kom ada novca; a kako je zlato uvedeno tek docnije u kovanje koje je bilo prilagoeno samo srebru, to se od une zlata ne moe iskovati odgovarajui broj kom ada novca. (M aclaren, History o f the Courrency , L ondon 1858, str. 16.) 65 Prim edba uz drugo izdanje. U engleskim spisima vlada neizreciva kon fuzija u pogledu m ere vrednosti (measure o f value) i merila cena (standard o f value). Poto se stalno brkaju funkcije, brkaju im se i ifnena.
97
vri istu slubu kao utvreno merilo cena, ma kako se menjala njegova vrednost. Promena u njegovoj vrednosti ne spreava zlato ni u funkciji mere vrednosti. Promena pogaa jednovremeno sve robe caeteris paribus: ona, dakle, nee dirati u njihove uzajamne relativne vrednosti, iako se sada sve one izraavaju zlatnim cenama veim ili manjim nego ranije. Kao god kod predstavljanja vrednosti jedne robe upotrebnom vrednou neke druge, tako se i kod procenjivanja roba u zlatu ini samo ta pretpostavka da u datom vremenu proizvoenje izvesne ko liine zlata staje odreenu koliinu rada. Uopte, u pogledu kretanja robnih cena vae ranije izloeni zakoni prostog relativnog izraza vrednosti. Opte dizanje cena roba moe da nastupi, ako se ne menja vred nost novca, samo ako se podignu vrednosti roba; ako vrednosti roba ostanu iste, samo onda ako vrednost novca padne. I obrnuto. Opti pad cena moe da nastupi ako vrednost novca ostane ista, samo ako padne vrednost roba; ako vrednost roba ostane ista, samo ako poraste vrednost novca. Iz ovoga se nikako ne srne izvesti da dizanje vrednosti novca povlai za sobom srazmerno padanje robnih cena, a padanje vrednosti novca njihovo srazmerno dizanje. Ovo vai samo za robe ija se vrednost nije promenila. Takve robe, npr., ija vrednost raste ravnomerno i jednovremeno s vrednou novca, zadravaju uvek iste cene. Bude li se njihova vrednost dizala sporije ili bre nego vrednost novca, onda e razlika izmeu kretanja njihove vrednosti i vrednosti novca odreivati padanje ili dizanje njihovih cena. Vratimo se sad razmatranju oblika cene. Novana imena metalnih teina postepeno se odvajaju od prvo bitnih njihovih teinskih imena iz razliitih razloga, meu kojima su od odlunog istorijskog znaaja: 1) Uvoenje stranog novca kod manje razvijenih naroda, kao to su, npr., u starom Rimu srebrni i zlatni novci opticali prvo kao inozemna roba. Imena tog stranog novca razlikuju se od domaih imena za teine. 2) S razvijanjem bogatstva plemenitiji metal istiskuje manje plemenite metale iz funkcije novca, srebro bakar, zlato srebro, ma koliko da ovaj red protivrei svakoj pesnikoj hronologiji.56^ ] Funta je, npr., bila novano ime za istinsku funtu srebra. N o im zlato potisne srebro kao meru vrednosti, isto se ime prideva moda jednoj petnaestim funte zlata, prema tome kakva je srazmera izmeu vrednosti zlata i srebra. Sada se funta kao nov ano ime i funta kao obino ime za teinu zlata, razdvajaju.57 3) Kroz
56 Uostalom, on nema opte istorijsko vaenje. 57 Primedba uz drugo izdanje.Tako engleska funta oznauje manje od 1/a svoje prvobitne teine, kotska funta pre ujedinjenjat44! samo 1/ 3 e, francuska livra 1/74, panjolski maravedi manje od 1/iooo, a portugalski rej jo mnogo manji razlomak.
98
vekove protezano krivotvorenje novca od strane vladalaca, usled ega su od prvobitnih teina kovanog novca ostala samo imena.58 Ovi istorijski procesi dovode do toga da se narod privikne na odvajanje novanog imena m etalnih teina od njihovog obinog te inskog imena. Poto je novano merilo s jedne strane isto konven cionalno, a s druge m u je strane potrebno da ima optu vanost, biva ono najzad zakonski ureeno. Izvestan deo teine plemenitog metala, npr. 1 una zlata, zvanino se razdeli na alikvotne delove, koji se okrste zakonskim imenima kao: funta, talir itd. Takav alikvotni deo, koji onda vai kao prava jedinica mere za novac, deli se nanie na druge alik votne delove sa zakonskim imenima kao: iling, peni itd.59 Odreene metalne teine ostaju i dalje merila m etalnog novca; izmenilo se samo razdeljivanje i imenovanje. Cene, ili koliine zlata u koje se robne vrednosti ideelno pretvaraju, izraavaju se, dakle, sada novanim imenima, odnosno zakonski utvr enim raunskim imenima zlatnog merila. Dakle, umesto da se kae 1 kvarter penice jednak je 1 uni zlata, reklo bi se u Engleskoj da je jednak 3 fim te sterlinga, 17 ilinga i 101/2 pensa. N a ovaj nain, svojim novanim im enima robe kau jedne drugima koliko vrede, a novac slui kao raunski novac kad god neku stvar treba fiksirati kao vred nost, a stoga u novanom obliku.60 Im e stvari sasvim je strano njenoj prirodi. Ja o nekom oveku ne znam nita ako znam da se zove Jakov. Isto se tako i u novanim imenima funta, talir, franak, dukat itd. gubi svaki trag odnosu vred nosti. Zabuna oko tajnog smisla ovih kabalistikih znakova tim je vea to novana imena izraavaju vrednost roba, a u isto vreme i alikvotne delove neke metalne teine, novanog merila.61 A, s druge
58 P rim edba uz drugo izdanje. * O ne vrste novca ija su im ena sada samo jo jedino ideelna, najstarije su u svih naroda. Sva su im ena nekad bila realna i ba zbog toga to su bila realna, sluila su za raunanje. (G aliam , Delia M oneta , str. 153.) 59 P rim edba uz drugo izdanje. U svojim Familiar Words, veli g. D avid U rq u h art da je strano (!) to je fu n ta sterlinga, jedinica engleskog novanog m erila, jednaka otprilike jednoj etvrtini une zlata: To znai krivotvoriti m eru, a ne postavljati merilo. U ovom lanom im enovanju zlatne teine, kao i svugde inae, on vidi falsifikatorsku ruku civilizacije. 60 P rim edba uz drugo izdanje. Kad upitae A naharzisa em u Jelimma treba novac, odgovori on : za raunanje. (A thenaeus, Deipnosophistarum libn quindecim, 1, IV , 49, sv. 2 [str. 120], izd. Schw eighauser, 1802.) 61 Prim edba uz drugo izdanje. Zbog toga to se zlato1* kao m erilo cena javlja pod istim raunskim im enim a kao i robne cene, n p r. to se i jedna una zlata i vrednost jedne tone eleza izraava sa 3 , 17 ilinga i 101/a pensa, nazvata
1 * O d 2. do 4. izdanja: novac.
99
strane, potrebno je da se vrednost, za razliku od arenih tela robnog sveta, razvije dalje do ovog materijalno praznog, ali ujedno isto drutvenog oblika.62 Cena je novano ime rada opredmeenog u robi. Zbog toga je ekvivalencija robe s koliinom novca, ije ime ini njenu cenu, tautologija63, kao god to je uopte relativni izraz vrednosti neke robe uvek izraz ekvivalentnosti dveju roba. Ali ako cena kao izloitelj ve liine vrednosti robe i jeste izloitelj njenog odnosa razmene prema novcu, ne izlazi iz ovoga i obrnuto da je izloitelj njenog odnosa razmene prema novcu nuno i izloitelj veliine njene vrednosti. Recimo da 1 kvarter penice i 2 (otprilike 1/a une zlata) predstavljaju drutveno potreban rad jednake veliine. One 2 novani su izraz veliine vred nosti kvartera penice, njegova cena. Dopuste li okolnosti da se taj izraz podigne na 3 funte, ili prisile da se spusti na 1 funtu, onda su 1 i 3 kao izrazi veliine vrednosti penice odvie male ili odvie velike, ali su ipak njene cene; jer prvo, one su oblik njene vrednosti, novac, a drugo, izloitelji su njenog odnosa razmene prema novcu. Ostanu li isti uslovi proizvodnje ili ista proizvodna snaga rada, morae se onda za reprodukovanje jednog kvartera penice utroiti isto onoliko drutvenog radnog vremena kao i ranije. Ova okolnost ne zavisi ni od volje proizvoaa penice, niti od volje drugih vlasnika roba. Veli ina vrednosti robe izraava, dakle, nuan odnos prema drutvenom radnom vremenu, odnos koji je imanentan samom procesu njenog stva
su ova njegova raunska im ena njegovom monetarnom cenom. Ova je udna pomisao potekla otuda kao da se zlato (odnosno srebro) ceni u svom vlastitom materijalu i da njegovu cenu, protivno svima ostalim robam a, utvruje drava. Utvrivanje raunskih im ena odreenih zlatnih teina pogreno je shvaeno kao utvrivanje vrednosti tih teina. (K arl M arx, Zur K ritik etc., str. 52.) 62 U poredi Theorien von der M asseinheit des Geldes u : Z ur K ritik der politischen Oekonomie, str. 53. i dalje. Fantazije o podizanju ili sniavanju monetarne cene, koje se sastoje u tom e da se zakonita novana im ena zakonski utvrenih teina zlata i srebra putem dravnog autoriteta prenesu na vee ili manje teine, te da se, recimo, funte zlata iskuje u 40 um esto u 20 ilinga takve je fantazije, ukoliko im aju za cilj ne neveto finansijsko operisanje pro tiv dravnih i privatnih poverilaca, ve da budu ekonomski udotvorni lekovi, Petty vrlo iscrpno pretresao u Quantulumcunque concerning Money. To the Lord Marquis of H alifax , 1682, tako da su ga ak i njegovi najblii sledbenici ser Dudley N orth i John Locke, da o kasnijima i ne govorimo, mogli samo razvod niti. Ako bi se bogatstvo neke nacije, veli on izm eu ostaloga, moglo udesetostruiti kraljevskom naredbom , bilo bi nepojmljivo to nae vlade ve davno nisu izdale takva nareenja. (U gore navedenom delu, str. 36.) 63 Inae bismo morali pristati da kaemo da jedan milion u novcu vredi vie nego ista vrednost u robi (Le T rone, De l'Int&rit Social, str. 919), dakle da neka vrednost vredi vie od druge jednake vrednosti.
7*
100
ranja. Pretvaranjem veliine vrednosti u cenu ovaj se nuni odnos ispoljava kao odnos razmene neke robe prema novanoj robi koja po stoji izvan nje. N o ovaj odnos m oe da izraava kako veliinu vrednosti robe, tako i ono manje ili vie za koje se roba pod datim okolnostima m oe otuiti. D akle, m ogunost kvantitativne inkongruencije izmeu cene i veliine vrednosti, ili m ogunost da cena odstupi od veliine vrednosti, lei u samom cenovnom obliku. N ije to nikakav nedostatak ovog oblika, ve ga ba to ini adekvatnim oblikom za nain proizvodnje u kome se pravilo m oe da sprovodi samo kao slep proseni zakon bespravilnosti. Ali oblik cene ne samo da donosi m ogunosti kvantitativne inkon gruencije izm eu veliine vrednosti i cene, tj. izmeu veliine vred nosti i njenog vlastitog novanog izraza, nego m oe da krije u sebi i kvalitativnu protivrenost, tako da cena uopte prestane biti izraz vrednosti, mada je novac samo oblik vrednosti roba. Stvari koje same sobom nisu robe, npr. savest, ast itd., m ogu njihovi vlasnici izneti na pazar za novac, i tako svojom cenom dobiti oblik robe. Otud neka stvar m oe formalno imati cenu a da nema vrednosti. Cenovni izraz postaje ovde imaginaran, kao izvesne matematike veliine. S druge strane, i imaginarni cenovni oblik, kao, npr., cena neobraenog zemljita, koje nema vrednosti, jer nikakav ljudski rad nije u njemu materijalizovan, m oe da krije u sebi stvaran odnos vrednosti ili iz ovoga izveden odnos. Kao relativni oblik vrednosti uopte, tako cena izraava vrednost neke robe, npr. tone eleza, tim e da je odreena koliina ekvivalenta, npr. una zlata, neposredno razmenljiva za elezo, ali nikako ne i obrnuto da je i elezo sa svoje strane neposredno razmenljivo za zlato. D a bi roba, dakle, praktino mogla da vri dejstvo razmenske vrednosti, mora se osloboditi svog prirodnog tela, mora se iz samo zamiljenog pretvoriti u pravo zlato, ma joj ta transsupstancijacija bila munija nego hegelovskom pojmu prelaz iz nunosti u slobodu ili jastogu razbijanje svoje ljuske, ili crkvenom ocu Jeronimu da sa sebe skine starog Adama.64 Pored svog stvarnog lika, npr. eleza, m oe roba imati u ceni i ideelan lik vrednosti ili zamiljen zlatan lik, ali ne moe u isto vreme biti i istinsko elezo i istinsko zlato. D a bi joj se oznaila cena, dovoljno je izjednaiti s njom zamiljeni novac, ali se mora zameniti zlatom da bi svom vlasniku posluila kao opti ekvivalent. Ako bi vlasnik eleza doao, recimo, pred vlasnika karnevalskih predmeta i stao ga upuivati na cenu eleza kao na novani oblik, onda bi mu trgovac tim veselim
64 D ok se u m ladosti Jeronim m orao m nogo boriti s m aterijalnim mesom, kao to pokazuje njegova borba u pustinji s privianjim a lepih ena, u sta rosti se m orao boriti s m esom du h a . Kae on, n p r.: Uinilo m i se da se u d u h u nalazim p red svetskim sudijom. Ko si ti? u p ita neki glas. Hrianin. Lae, zagrm e svetski sudija, ti si samo dceronovac!!4 !
101
stvarima odgovorio kao na nebu sv. Petar Danteu kad mu je ovaj izrekao svoje vjeruju :46J
Assai bene trascorsa D esta m oneta gi k la lega e 1 peso, M a dim m i se tu lhai nella tua borsa.1*
Cenovni oblik ukljuuje otuivost robe za novac, a i nunost toga otuivanja. S druge strane, zlato funkcionie kao ideelna mera za vrednost samo zato to se u procesu razmene ve promee kao novana roba. Otuda iza zamiljene mere vrednosti vreba zveee zlato.
2. Prometno sredstvo a) Metamorfoza roba Videli smo da proces robne razmene obuhvata odnose koji su protivreni i uzajamno se iskljuuju. Razvitak robe ne ukida te pro tivrenosti, ali stvara oblik u kome se mogu kretati. Ovo uopte i jeste metod za reavanje stvarnih protivrenosti. Na primer, protivrenost je da neko telo stalno pada na drugo i da se isto tako stalno od njega udaljava. Elipsa je jedan od oblika kretanja u kome se ova protivrenost i postavlja i reava. Proces razmene roba, ukoliko vri njihovo prenoenje iz ruku u kojima su one neupotrebne vrednosti u ruke u kojima su upotrebne vrednosti, jeste drutvena razmena materije. Proizvod jednog korisnog naina rada zamenjuje proizvod drugoga. Stigne li jednom do mesta gde slui kao upotrebna vrednost, roba ispada iz oblasti razmene i ula zi u oblast potronje. Nas ovde zanima samo prva oblast. T o e rei da itav proces imamo da posmatramo s formalne strane, dakle samo menjanje oblika ili metamorfozu roba ijim se posredstvom vri drutvena razmena materije. Skroz pogreno shvatanje ovog menjanja oblika, da i ne uzmemo u obzir nejasnost o samom pojmu vrednosti, ima se pripisati okolnosti to se svaka promena oblika neke robe zbiva razmenom dveju roba, jedne proste i jedne novane robe. Ko se pridrava samo ovog mate rijalnog momenta, razmene robe za zlato, taj previa ba ono to treba da vidi, naime ta se zbiva sa oblikom. On previa da zlato nije novac kad je samo roba, i da se ostale robe preko svojih cena odnose prema zlatu kao prema svom vlastitom novanom liku. U proces razmene ulaze robe prvo nepozlaene, neueerene, kakve su se iz jajeta izlegle. On raa podvajanje robe u robu i novac, spoljanju suprotnost u kojoj oni predstavljaju svoju imanentnu su
l * Po teini i po smesi / Novac je taj prilino ispravan, / N o ima li ga, reci, ti u svojoj kesi?
102
protnost upotrebne vrednosti i vrednosti. U toj suprotnosti sueljuju se robe kao upotrebne vrednosti s novcem kao razmenskom vrednou. S druge strane, obe strane suprotnosti jesu robe, dakle jedin stva upotrebne vrednosti i vrednosti. Ali se ovo jedinstvo razlika pred stavlja ovako na ovom , a obrnuto na onom polu, ime ono ujedno predstavlja i njihov m eusobni odnos. Roba je stvarno upotrebna vrednost, dok se njeno vrednosno bie samo ideelno ispoljava u ceni, koja je dovodi u odnos sa zlatom koje prema njoj stoji kao stvarni lik njene vrednosti. Suprotno tom e, zlatni materijal vai samo kao otelovljenje vrednosti, kao novac. Zbog toga je zlato stvarno razmenska vrednost. N jegova se upotrebna vrednost javlja jo samo ideelno u nizu relativnih izraza vrednosti, u kome se zlato, prema robama koje se nalaze nasuprot njemu, odnosi kao prema krugu svojih stvarnih upo trebnih oblika. Ovi suprotni oblici roba i jesu stvarni oblici u kojima se kree proces njihove razmene. Poim o sad za kojim vlasnikom robe, recimo za starim naim poznanikom tkaem, na pozornicu procesa razmene, na robno trite; Njegova roba, 20 arina platna, ima utvrenu cenu. Ona iznosi 2jC. Tka razmeni platno za 2 i kao ovek stara kova te dve funte opet razmeni za jedinu porodinu Bibliju jednake cene. Platno koje je za njega samo roba, nosilac vrednosti, otueno je za zlato, lik njegove vrednosti, a u ovom liku opet je otueno za drugu robu, za Bibliju , ali ova sad ima da putuje u tkaevu kuu kao upotrebna vrednost, gde e zadovoljavati potrebe okrepljenja duha. Proces razmene vri se, dakle, u dve metamorfoze koje su suprotne, ali se i uzajamno dopunjujuroba se pretvara u novac, a ovaj se pretvara natrag u robu.65 M om enti metamorfoze rotê u isto su vreme i trgovinski po slovi njenog vlasnika prodavanje, razmenjivanje robe za novac; ku povanje, razmenjivanje novca za robu, i jedinstvo oba ina: prodaja radi kupovine. Pogleda li tka na krajnji rezultat ove trgovine, videe da sad ima Bibliju umesto platna, umesto svoje prvobitne robe drugu robu jed nake vrednosti, ali drukije korisnosti. N a isti nain prisvaja on za se i ostala sredstva za ivot i proizvodnju. S njegova stanovita, itav proces slui samo tom e da se proizvod njegova rada razmeni za pro izvod tueg rada, da se izvri razmena proizvoda. Prema tome,' proces robne razmene vri se ovakvim menjanjem oblika: roba novac roba R - N - R
66 Sve postaje preobraavanjem i z . . . vatre, rekao je H eraklit, *a vatra iz svega, kao to se zlato pretvara u robe, a robe opet u zlato. (F. Lassalle, Die Philosophie Herakleitos des D unkeln, B erlin 1858, sv. I, str. 222.) Lassalle-ova napom ena uz ovo m esto, str. 224, prim edba 3, pogreno oznauje novac kao prost znak vrednosti.
103
Po svojoj materijalnoj sadrini kretanje R R, razmena robe za robu, jeste razmena materije drutvenog rada, a tim se rezultatom i sam proces gasi. R N. Prva metamorfoza robe ili prodaja. Uskakanje robne vrednosti iz tela robe u telo novca jeste, kao to sam na drugom mestu naznaio[47], smrtni skok robe. N e uspe li, nije, dodue, prevarena roba, ali njen vlasnik jeste. Drutvena podela rada ini njegov rad isto toliko jednostranim koliko njegove potrebe mnogostrukima. Ba zbog toga mu njegov proizvod i slui samo kao razmenska vrednost. Ali oblik ekvivalenta od opte drutvene vanosti proizvod dobija samo u novcu, a novac se nalazi u tuem depu. Da bi ga odande izvukla, mora roba pre svega biti upotrebna vrednost za vlasnika novca, dakle rad utroen na nju mora biti utroen u obliku korisnom po drutvo, tj. mora da se potvrdi kao karika drutvene podele rada. Ali je podela rada samonikao organizam proizvodnje, iji su konci izatkani a i dalje se tkaju iza lea proizvoaa roba. Roba je, moebiti, proizvod kakvog novog naina rada koji rauna na to da e zadovoljavati neku novonastalu potrebu, ili na svoju ruku namerava da potrebu tek izazove. Kakav naroit posao, koji je do jue bio samo jedna meu mnogim funkcijama jednog istog proizvoaa, moe se danas istrgnuti iz te veze, postati samostalan, i ba zbog toga poslati na trite svoj delimini proizvod kao samostalnu robu. Prilike mogu i biti i ne biti zrele za ovaj proces rastavljanja. Proizvod zadovoljava danas neku drutvenu potrebu. Sutra e ga kakva slina vrsta proizvoda moda sasvim ili delimino potisnuti s njegova mesta. ak da i rad bude, kao to je rad naega tkaa, patentiran lan drutvene podele rada, ipak time jo nikako ijije zajamena upotrebna vrednost ba njegovih 20 arina platna. Ako su drutvenu potrebu za platnom, a ona, kao i sve druge, ima svoju meru, ve zasitili drugi tkai, njegovi suparnici, proizvod na ega prijatelja postae prekomeran, suvian i time nekoristan. Po klonjenom konju ne gleda se u zube, ali tka ne ide na trite da pravi poklone. N o uzmimo da se upotrebna vrednost njegova proizvoda potvrdi na tritu i da roba, stoga, privue novac. Da, ali je sada pitanje: koliko novca? Odgovor je svakako ve unapred dat u ceni robe, tom izloitelju veliine njene vrednosti. Neemo se osvrtati na eventualan, isto subjektivan pogrean raun vlasnika robe trite ga odmah objektivno ispravlja. Treba da on na svoj proizvod utroi samo pro seno drutveno potrebno radno vreme. Robna cena, dakle, jeste samo novano ime one koliine drutvenog rada koja je opredmeena u robi. Ali bez privole i iza lea naega tkaa dospee osvetani uslovi platnarske proizvodnje u komeanje. to je jue nesumnjivo bilo radno vreme drutveno potrebno za proizvodnju jednog arina platna, danas vie nije, kao to to vlasnik novca sasvim ustro dokazuje cenama koje su naznaili razni suparnici naega prijatelja. Na njegovu ne sreu, ima na svetu mnogo tkaa. Naposletku, uzmimo da svaki komad platna na tritu sadri samo drutveno potrebno radno vreme.
104 I odeljak Roba i novac
Uprkos tome, m oe ukupan zbir tih komada sadrati suvino utro enog radnog vremena. Ako stomak trita ne uzm ogne svariti celokupnu koliinu platna po normalnoj ceni od 2 ilinga za arin, onda je to dokaz da je u obliku tkanja platna utroen prevelik deo celokupnog drutvenog radnog vremena. Uinak je istovetan kao kad bi svaki tka posebice na svoj individualan proizvod utroio vie radnog vre mena no to je drutveno potrebno. T u vai ono: u kakvo se kolo uhvati, onako mdra i igrati. Sve platno na tritu vai kao jedan trgovinski artikal, svaki komad samo kao alikvotni deo. I zbilja, vred nost svakog posebnog arina platna samo je materijalizacija jedne iste drutveno odreene koliine jednorodnog ljudskog rada.1* Vidi se, roba ljubi novac, ali the course o f true love never does run smooth^48]. Kvantitativni sklop drutvenog organizma proiz vodnje koji svoja membra disjecta^49! predstavlja u sistemu podele rada, isto je tako stihijski sluaj kao i njegov kvalitativni sklop. Zbog toga nai vlasnici roba otkrivaju da ista podela rada koja ih ini neza visnim privatnim proizvoaima ini i drutveni proces proizvodnje i njihove odnose u tom e procesu nezavisnim od njih samih, da se m eusobna nezavisnost individua dopunjuje sistemom svestrane mate rijalne zavisnosti. Podela rada pretvara proizvod rada u robu, a time ini nunim njegovo pretvaranje u novac. U isto vreme dolazi od nje i to da je slu ajna stvar hoe li ova transsupstancijacija i uspeti. Ali ovde imamo da posmatramo istu pojavu, moramo, dakle, pretpostaviti da tee nor malno. Uostalom , ako ona uopte tee, tj. ako roba nije nesposobna za prodaju, menjanje njenog oblika zbiva se uvek, mada supstancija veliina vrednosti m oe u sluaju nenormalnog roka da izgubi ili da dobije u tom menjanju oblika. Jednom vlasniku robe zlato zamenjuje njegovu robu, drugome roba zamenjuje njegovo zlato. Uoljiva pojava jeste da roba i novac, 20 arina platna i 2 , idu iz ruke u ruku, ili s jednog mesta na drugo, dakle njihova razmena. Ali, za ta se roba razmenjuje? Za opti lik svoje vlastite vrednosti. A za ta zlato? Za neki poseban lik svoje upo trebne vrednosti. Zbog ega zlato stupa pred platno kao novac? Zato jer je cena platna od 2 , njegovo novano ime, ve dovela platno u odnos prema zlatu kao novcu. Roba odbacuje svoj prvobitni oblik time to se otuuje, tj. u. onom asu kad njena upotrebna vrednost stvarno privue zlato koje je u njenoj ceni samo zamiljeno. Usled ovoga,
** U pism u N . F . D anielsonu, ruskom prevodiocu K apitala , od 28. no vem bra 1878. M arx je preporuio da se poslednja reenica ovako ispravi: *1 zbilja, vrednost svakog posebnog arina platna samo je materijalizacija nekog dela one koliine drutvenog rada koja je utroena u celokupnu koliinu arina. Ana logna ispravka uinjena i u M arxovom linom prim erku drugog nemakog iz danja prvog tom a K apitala , prem da ne njegovom rukom . Prev.
3. glava Novac ili robni promet 105
ostvarivanje cene, ili samo ideelnog oblika robne vrednosti, u isto vreme je i obrnuto, ostvarivanje samo ideelne upotrebne vrednosti novca; pretvaranje robe u novac u isto vreme je i pretvaranje novca u robu. Taj jedan proces dvostran je proces, s pola vlasnika robe prodaja, sa suprotnog pola vlasnika novca kupovina. Ili prodaja je kupovina, R N ujedno je i N R 66 Nama dosad nije poznat neki drugi ekonomski odnos meu ljudima osim odnos vlasnika roba, odnos u kome ljudi prisvajaju proizvode tueg rada samo otuujui svoj vlastiti proizvod. Stoga neki vlasnik robe moe da izie pred drugoga kao vlasnik novca samo na dva naina: ako proizvod njegova rada ima od prirode oblik novca, dakle ako je materijal za novac, zlato itd., ili ako je njegova roba ve promenila kou i svukla sa sebe svoj prvobitni upotrebni oblik. Naravno, da bi funkcionisalo kao novac, zlato mora na izvesnoj taki ui u robno trite. Ova se taka nalazi na izvoru njegove proizvodnje, gde se ono kao neposredni proizvod rada razmenjuje za drugi proizvod rada iste vrednosti. Ali od toga asa ono stalno predstavlja ostvarene robne cene.67 Ostavimo li iz vida razmenu zlata za robu na izvoru njegove proizvodnje, onda je zlato u ruci svakog vlasnika robe promenjeni oblik njegove otuene robe, proizvod prodaje ili prve metamorfoze robe R N .6S Zlato je postalo zamiljenim novcem ili merom vred nosti zato to su sve robe u njemu odmeravale svoju vrednost, te ga tako uinile zamiljenom suprotnou svoga upotrebnog lika, likom svoje vrednosti. Stvarni novac postaje ono time to ga robe svojim svestranim ospoljavanjem ine svojim doista ospoljenim ili promenjenim upotrebnim likom, a time i pravim likom svoje vrednosti. U svome vrednosnom liku roba brie sa sebe svaki trag svoje prvobitne upotrebne vrednosti i posebnog korisnog rada kome ima da zahvali za svoj postanak da bi se uahurila u jednoobraznu drutvenu materijalizaciju bezrazlinog ljudskog rada. Zbog toga se na novcu ne vidi kakvoga je kova roba koja se u nj pretvorila. U svom novanom obliku, svaka roba izgleda kao i svaka druga. Otud novac moe da bude i izmet, mada izmet nije novac. Uzmimo da su ona dva zlatnika za koja na tka otuuje svoju robu, promenjeni lik jednog kvartera penice. Prodaja platna, R N , u isto je vreme i njegova kupovina, N R. Ali kao prodaja platna, ovaj proces zapoinje kretanje koje se zavrava
66 Svaka je prodaja u isto vreme i kupovina. (D r Quesnay, Dialogues sur le Commerce et les Travaux des Artisans u : Physiocratcs, izd. D aire, I deo, Paris 1846, str. 170), ili, kako Quesnay veli u svojim Maximes G nirales : Ku povati znai prodavati.tl 87 Cena jedne robe moe se platiti samo cenom druge. (M ercier de la Rivire, L 'Ordre naturel et essentiel des sociitis politiques u: Physiocrates, izd. Daire, II deo, str. 554.) 88 Da bi imao taj novac, ovek mora prvo prodati. (Isto, str. 543.)
njenom suprotnou, kupovinom Biblije; kao kupovina platna zavrava on kretanje koje je zapoelo njenom suprotnou, prodajom penice. R N (platnonovac), ova prva faza procesa R N R (platno novacBiblija) u isto je vreme i N R (novacplatno), poslednja faza nekog drugog kretanja R N R (penicanovacplatno). Prva metamorfoza neke robe, njeno pretvaranje iz robnog oblika u novac, uvek je u isto vreme i druga suprotna metamorfoza neke druge robe, njeno ponovno pretvaranje iz novanog oblika u robu.69 N R. Druga, zavrna metamorfoza robe: kupovina.Zato to je ospoljeni lik svih drugih roba, proizvod njihovog opteg ospoljavanja, novac je apsolutno otuiva roba. On sve cene ita obratno, te se tako ogleda u svima robnim telima kao u materijalu koji se pod mee da bi njega samog uinio robom. Cene, te zaljubljene oi kojima mu robe namiguju, ujedno m u pokazuju i granicu njegove sposob nosti da se preobrazi, naime njegov vlastiti kvantitet. Poto roba iezava u asu kad postaje novcem , to se na novcu ne vidi kako je dospeo u ruke svom e vlasniku, ili ta se u nj pretvorilo. N on olet!51^ ma kakvog porekla bio. I kao to s jedne strane predstavlja prodatu robu, tako s druge strane predstavlja kupljive robe.70 N R, kupovina, u isto je vreme prodaja, R N ; stoga je posled nja metamorfoza neke robe u isti mah i prva metamorfoza neke druge robe. Za naeg se tkaa ivljenje njegove robe svrava Biblijom , u koju je ponovo preobratio 2 . A li prodava Biblije pretvara u rakiju 2 koje je dobio od tkaa. N R , zavrna faza krunog toka R N R (platnonovac Biblija ) , u isto vreme je i R N, prva faza krunog toka R N R (B iblija novac rakija). Kako proizvoa robe daje samo jednostran proizvod, to ga ee prodaje u veim masama, dok ga njegove mnogostruke potrebe primoravaju da ostvarenu cenu, dobijenu sum u novca, stalno sitni na mnogobrojne kupovine. Stoga jedna prodaja uliva se u m noge kupovine raznih roba. N a taj nain zavrna metamorfoza neke robe predstavlja zbir prvih metamorfoza drugih roba. Pogledamo li sad celokupnu metamorfozu neke robe, npr. plama, onda emo pre svega videti da se ona sastoji iz dva suprotna kretanja koja se uzajamno dopunjuju, iz R N i N R. Ova dva suprotna pre obraaja robe vre se u dva suprotna drutvena procesa vlasnika robe i odraavaju se u dva suprotna ekonomska karaktera vlasnika. Kao agent prodaje, on postaje prodava, kao agent kupovinekupac. A poto u svakom preobraaju robe jednovremeno postoje oba njena oblika, robni i novani, samo na suprotnim polovima, to prema svakom
00 K ao to sm o napred pom enuli, izuzetak ini proizvoa zlata odnosno srebra, jer svoj proizvod razm enjuje, a da ga prethodno nije prodao. 70 Ako novac u naoj ruci predstavlja stvari koje m oemo eleti da ku pim o, on u isto vrem e predstavlja i stvari koje sm o za taj novac prodali. (M ercier de la Rivire, L Ordre naturel etc., str. 586.)
vlasniku robe, kao prema prodavcu, stoji drugi kao kupac, a kao prema kupcu stoji clrugi kao prodava. Kao to ista roba uzastopno prolazi kroz oba obratna preobraaja, te od robe postaje novcem, a od novca robom, tako i isti vlasnik robe menja uloge prodavca i kupca. Ovo, dakle, nisu neki stalni karakteri, ve takvi koji u okviru robnog prometa stalno menjaju linost. U svom najprostijem obliku ima celokupna metamorfoza neke robe za pretpostavku etiri krajnosti i tri personae dramatis1*. Prvo se prema robi pojavljuje novac kao lik njene vrednosti koji je s one strane, u tuem depu, opipljiva, realna stvar. Tako se prema vlas niku robe pojavljuje neki vlasnik novca. A im se roba sad pretvori u novac, postaje novac njenim iezavajuim ekvivalentskim oblikom, ija upotrebna vrednost ili sadrina postoji s ove strane, u drugim robnim telima. Kao zavrna taka prvog preobraaja robe, novac je ujedno i poetna taka drugog. Tako prodava iz prvog ina postaje kupac u drugom, gde se prema njemu pojavljuje trei vlasnik robe kao prodava.71 D ve suprotne faze kretanja metamorfoze robe sainjavaju: robni oblik, skidanje robnog oblika, vraanje u robni oblik. Istina, sama roba ima ovde suprotna odreenja. N a polaznoj taki, ona je neupotrebna, na zavrnoj upotrebna vrednost za svog vlasnika. Tako se i novac prvo pokazuje kao vrst kristal vrednosti u koji se roba pretvara, da se posle rastvori kao puki njen ekvivalentski oblik. Dve metamorfoze koje ine kruni tok jedne robe ine ujedno i obratne delimine metamorfoze dveju drugih roba. Ista roba (platno) otvara niz vlastitih metamorfoza, a zakljuuje celokupnu metamor fozu neke druge robe (penice). Za vreme svog prvog preobraaja, prodaje, ona te dve uloge igra lino. Naprotiv, kao zlatna larva, u kojoj ona ide putem svega smrtnoga, ona ujedno zavrava prvu metamor fozu neke tree robe. Znai da se kruni tok kojim se kree niz meta morfoza svake robe nerazmrsivo preplie s krunim tokovima drugih roba. Celokupni proces predstavlja se kao robni promet. Robni promet ne razlikuje se od neposredne razmene proizvoda samo formalno nego i bitno. Bacimo samo jedan pogled na proces. Tka je bezuslovno razmenio platno za Bibliju , svoju robu za tuu. Ali je ova pojava istinita samo za njega. Prodava Biblije koji vie voli zagrejati stomak nije ni pomiljao da Bibliju razmeni za platno, kao to ni tka ne zna da se za njegovo platno razmenila penica itd. Roba vlasnika B zamenjuje robu vlasnika A , ali A i B ne razmenjuju svoje robe meu sobom. Doista se moe dogoditi da A i B kupe jedan od drugog, ali opti uslovi robnog prometa ne uslovljavaju nuno
71 Ima, dakle, etiri krajnje take i tri ugovaraa od kojih se jedan dvaput pojavljuje. (Le T rosne, De VInt&rit Social, str. 908.) l * dramska lica
ovakav poseban odnos. Ovde vidimo kako, s jedne strane, robna raz mena provaljuje individualne i lokalne ograde neposredne razmene proizvoda i kako razvija razmenu materije ljudskog rada. A s druge se strane razvija itav krug prirodnih drutvenih odnosa koji su izvan kontrole dramskih lica. Tka m oe da proda platno samo zato to je seljak ve prodao penicu, usijana glava Bibliju samo zato to je tka ve prodao platno, rakidija peenu vodicu samo zato to je onaj drugi ve prodao vodicu venog ivota itd. Zbog toga se prometni proces i ne gasi, kao to je sluaj s nepo srednom razmenom proizvoda, tim e to upotrebne vrednosti promene mesto ili vlasnika. N ovac se ne gubi tim to na kraju ispada iz niza metamorfoza neke robe. On se uvek staloi na nekom mestu u prometu koje je roba napustila. N a primer, u celokupnoj metamorfozi platna: platno novac Biblija, prvo ispada platno iz prometa, a novac stupa na njegovo mesto, zatim Biblija ispada, a novac stupa na njeno mesto. Zamenjivanje robe robom ini ujedno da se novana roba prilepi za treu ruku.72 Promet stalno iznojava novac. N ita ne m oe biti tako besm isleno kao dogma da robni promet uslovljava nunu ravnoteu prodaja i kupovina tim e to je svaka prodaja kupovina i vice versa1*. Ako to treba da znai da je broj stvarno iz vrenih prodaja ravan istom broju kupovina, onda je to plitka tautologija. Ali ovim se tei dokazati kako prodava vodi na trite vlasti tog kupca. Prodaja i kupovina identian su in kao meusobni odnos dva polarno suprotstavljena lica, vlasnika robe i vlasnika novca. Kao radnje iste linosti, one su dva polarno suprotstavljena ina. Stoga identinost prodaje i kupovine ukljuuje u sebi da e roba postati beskorisna ako baena u alhemiarsku retortu prometa ne izae iz nje kao novac, ako je njen vlasnik ne proda, dakle ako je vlasnik novca ne kupi. T a identinost znai, dalje, da proces, ako uspe, predstavlja pauzu, jedan period u ivotu robe koji moe potrajati due ili krae. Poto je prva metamorfoza robe ujedno i prodaja i kupovina, to je ovaj delimini proces ujedno samostalan proces. Kupac ima robu, pro dava novac, tj. robu koja je sauvala oblik sposoban za promet, poja vila se ona na tritu ranije ili docnije. Niko ne moe prodati, a da ko drugi ne kupi. Ali niko ne mora odmah kupiti zato to je sam prodao. Promet razvaljuje vremenske, m esne i individualne granice razmene proizvoda ba time to onu neposrednu identinost koja u trampi postoji izmeu davanja u razmenu proizvoda svog vlastitog rada i pri manja u razmenu tueg proizvoda rada epa na suprotnost prodaje i kupovine. Kazati da procesi koji jedan prema drugom istupaju samo72 Prim edba uz drugo izdanje. M ada je ova pojava toliko oigledna, poli tiki ekonom isti veinom je previaju, a osobito je previa F reihnd ler vulgaris [pristalica slobodne trgovine]. ** obrnuto
stalno ine neko unutranje jedinstvo isto je to i kazati da se njihovo unutranje jedinstvo kree u spoljanjim suprotnostima. Ako spoljanje sticanje samostalnosti onih koji su unutra zavisni, jer se uzajamno dopunjuju, potraje dalje do izvesne take, onda e se jedinstvo sprove sti silom pomoukrize.1* Unutranja suprotnost robe kao upotrebne vrednosti i vrednosti, privatnog rada koji ujedno mora da se predstavi i kao neposredno drutven rad, posebnoga konkretnog rada koji ujedno vai samo kao apstraktni opti rad, oliavanja stvari i postvarivanja lica ova unutranja suprotnost dobija u suprotnostima metamor foze robe svoje razvijene oblike kretanja. Zbog toga ovi oblici sadre mogunost, ali i jedino mogunost kriza. Da se ova mogunost raz vije u stvarnost, potreban je itav krug okolnosti, koje sa stanovita prostog robnog prometa jo ne postoje.73 Kao posrednik robnog prometa novac stie funkciju prometnog sredstva. b) Opticaj novca Menjanje oblika u kojem se vri razmena materije proizvoda rada, R N R , zahteva da ista vrednost ini kao roba polaznu taku pro cesa i da se na istu taku vrati kao roba. Zbog toga je ovo kretanje roba kruni tok. S druge strane, isti oblik iskljuuje kruni tok novca. Njegov je rezultat stalno udaljavanje novca od svoje polazne take, ne vraanje na nju. Dokle god prodava zadrava preobraeni lik svoje robe, novac, roba se nalazi u stadijumu prve metamorfoze, od nosno prevalila je tek prvu polovinu svog prometa. Bude li proces,
73 U poredi moje prim edbe o Jam esu M illu u : Z ur K ritik etc.3 str. 7 4 -7 6 . Za metod ekonomistike apologetike karakteristina su ovde dva mom enta. Prvo, identifikovanje robnog prom eta s neposrednom razm enom proizvoda prosto apstrahovanjem njihovih razlika. D rugo, pokuaj da se poreknu protivrenosti kapi talistikog procesa proizvodnje svoenjem njegovih agenata proizvodnje na proste odnoaje koji potiu iz robnog prom eta. M eutim , robna proizvodnja i robni promet jesu pojave koje pripadaju najrazlinijim nainim a proizvodnje, mada u razlinim obimima i domaajima. Znai da se o differentia specifica2* tih naina proizvodnje jo nita ne zna, pa stoga da se ni sud o njim a ne moe donositi ako se poznaju samo apstraktne kategorije robnog prom eta koje su im zajednike. Ni u jednoj drugoj nauci sem u politikoj ekonomiji ne prave se ljudi tako strano vani kad govore o ovakvim elementarnim optim mestima. Tako se, npr., J.-B. Say usuuje da sudi o krizama, jer zna da je roba proizvod. 1* U francuskom i u engleskom izdanju ova reenica glasi: Ako se razdvojenost dveju faza metamorfoze roba, koje se uzajamno dopunjuju, produi, ako se suvie istakne rascep izmeu prodaje i kupovine, njihova se intim na povezanost, njihovo jedinstvo, potvruje krizom.Prev. 2* karakteristinoj razlici
prodavanje radi kupovanja, izveden do kraja, onda se i novac opet udaljio iz ruku svog prvobitnog vlasnika. N a svaki nain, kad tka, poto je kupio Bibliju , bude ponovo prodavao platno, vratie mu se i novac u ruke. A li se nee vratiti prometom prvih 20 arina platna; ovim se on naprotiv ba udaljio iz tkaevih ruku u ruke prodavca Biblije. On e se vratiti natrag samo obnavljanjem ili ponavljanjem istog prom etnog procesa za novu robu i svrie se, ovde kao i onde, istim rezultatom. Zbog toga je oblik kretanja koji robni promet nepo sredno daje novcu stalno udaljavanje od polazne take, njegov tok iz ruku ovog vlasnika robe u ruke onoga, ili njegov opticaj (currency, cours de la monnaie). Novani opticaj pokazuje nam stalno, jednoobrazno ponavljanje istoga procesa. Roba stoji stalno na prodavevoj strani, novac stalno na kupevoj, kao kupovno sredstvo. Kao kupovno sredstvo, on funkcionie ostvarujui cenu robe. Ostvarujui nju on prenosi robu iz prodavevih u kupeve ruke, dok se on sam udaljuje iz kupevih u prodaveve, da ovaj isti proces ponovi s kojom drugom robom. Da ovaj jednostran oblik kretanja novca proistie iz dvostranog oblika kretanja robe ostaje prikriveno. Sama priroda robnog prometa raa suprotni privid. Prva metamorfoza robe vidljiva je ne samo kao kretanje novca, ve i kao njeno vlastito kretanje, ali je druga njena metamorfoza vid ljiva samo kao kretanje novca. U prvoj polovini svoga prometa roba menja m esto s novcem . Ujedno s tim e njen upotrebni lik ispada iz prometa u potronju.74 N a njeno m esto stupa lik njene vrednosti, novana larva. Drugu polovinu prometa roba ne prelazi vie u vlastitoj prirodnoj, ve u svojoj zlatnoj koi. Ovim kontinuitet kretanja potpuno staje na stranu novca i isto kretanje koje za robu sadri dva suprotna procesa sadri kao vlastito kretanje novca stalno isti proces, njegovo menjanje mesta uvek sa drugom robom. U sled ovog se ini da se do rezultata robnog prometa, do zamenjivanja robe drugom robom, dolazi ne menjanjem njihova vlastita oblika, nego funkcijom novca kao prometnog sredstva koje obre robe, same sobom nepokretne, prenosi ih iz ruku u kojima su neupotrebne u ruke u kojima su upo trebne vrednosti, stalno suprotno pravcu svog vlastitog toka. Novac stalno udaljava robe iz sfere prometa tim e to stalno stupa na njihovo mesto u prometu, udaljavajui se time od svoje vlastite polazne take. Zbog toga, ako kretanje novca i jeste samo izraz robnog prometa, ipak izgleda obrnuto kao da je robni promet samo rezultat novanog kre tanja.75
74 a k i kad se roba opet i opet proda a ovaj fenom en za nas ovde jo ne postoji, ona ipak s poslednjom konanom prodajom prelazi iz prom etne oblasti u oblast potronje, da u ovoj poslui kao ivotno sredstvo ili kao sredstvo za proizvodnju. 76 On (novac) nem a drugog kretanja osim onoga koje proizvodi na njega prenose. (L e T rosne, De l'lntbr&t Social, str. 885.)
S druge strane, novcu pripada funkcija prometnog sredstva samo zato to je on robna vrednost koja se osamostalila. Otuda je njegovo kretanje kao prometnog sredstva u stvari samo kretanje samog robnog oblika. Zbog toga se ovo kretanje mora i ulno ogledati u novanom opticaju. Tako, npr., platno preobraa prvo svoj robni oblik u nov ani oblik. Poslednji ekstrem njegove prve metamorfoze R N , nov ani oblik, postaje prvim ekstremom njegove poslednje metamorfoze N - R , njegovog preobraanja u Bibliju. Ali se svaka od ovih dveju promena oblika vri razmenjivanjem robe za novac, uzajamnim menjanjem njihovih mesta. Isti komadi novca dolaze u prodaveve ruke kao ospoljeni lik robe, a idu iz njih kao potpuno otuiv lik robe. Oni menjaju mesto dva puta. Prva metamorfoza platna donosi ove komade novca u tkaev dep, druga ih opet odatle izvlai. Obe suprotne promene oblika iste robe ogledaju se, dakle, u dvokratnom premetanju novca u suprotnom pravcu. Izvre li se, naprotiv, samo jednostrane metamorfoze roba, same prodaje ili same kupovine, kako se hoe, onda e se isti novac premestiti samo jedanput. Drugo njegovo premetanje uvek izraava drugu metamorfozu robe, njeno ponovno preobraan je iz novca u robu. U estom ponavljanju premetaja istih komada novca ne ogleda se samo niz metamorfoza jedne jedine robe, ve i prepletanje bez brojnih metamorfoza robnog sveta uopte. Uostalom se samo po sebi razume da sve ovo vai samo za oblik prostog robnog prometa, oblik koji ovde razmatramo. Pri svom prvom koraku u promet, pri prvoj promeni svog oblika, svaka roba ispada iz prometa, u koji ulazi uvek nova roba. Kao pro metno sredstvo, novac, naprotiv, stalno obitava u prometnoj oblasti i stalno se po njoj kree. Tako nastaje pitanje koliko novca ova oblast moe stalno da usisava. U svakoj zemlji odigravaju se svakodnevno mnogobrojne, jednovremene, a usled toga i prostorno uporedne jednostrane metamorfoze roba, ili same prodaje na jednoj, a same kupovine na drugoj strani. Svojim cenama robe su ve izjednaene sa odreenim zamiljenim koliinama novca. Pa poto oblik neposrednog prometa koji mi ovde razmatramo stalno stavlja robu i novac telesno jedno prema drugom, onu na pol prodaje, a ovaj na pol kupovine, to je i masa prometnih sredstava, potrebna za prometni proces robnog sveta, ve odreena sumom robnih cena. Doista, novac stvarno predstavlja samo onu sumu zlata koja je u sumi robnih cena ve ideelno izraena. Zato se samo po sebi razume da su te sume jednake. Ali mi znamo da se robne cene, kad se robne vrednosti ne menjaju, menjaju s vrednou samog zlata (novanoga materijala), da se srazmerno diu kad ona pada, a padaju kad se ona die. Ako se suma robnih cena ovako popne ili padne, masa novca u prometu mora se ravnomerno popeti ili pasti. Svakako, pro mena u masi prometnog sredstva potie ovde iz samog novca, ali ne iz njegove funkcije kao prometnog sredstva, ve iz njegove funkcije
kao mere vrednosti. Prvo se cena roba menja u obrnutoj srazmeri prema vrednosti novca, a onda se masa prometnih sredstava menja u upravnoj srazmeri prema ceni roba. Potpuno bi se isti fenomen dogodio i kad, npr., vrednost zlata ne bi pala, nego bi ga srebro zamenilo kao meru vrednosti, ili kad se ne bi podigla vrednost srebra, ve bi ga zlato istisnulo iz funkcije mere vrednosti. U prvom bi sluaju moralo u prometu biti vie srebra nego ranije zlata, u drugom manje zlata nego ranije srebra. U oba bi se sluaja promenila vrednost novanog mate rijala, tj. one robe koja funkcionie kao mera vrednosti, a stoga i cenovni izraz robnih vrednosti, stoga i masa novca u opticaju, novca koji slui ostvarivanju cena. Videli smo da prometna oblast roba ima rupu kroz koju zlato (srebro, ukratko novani materijal) ulazi u nju kao roba date vrednosti. Sa funkcijom novca kao mere vrednosti, dakle pri odreivanju cena, ta je vrednost pretpostavljena. Ako sad, npr., padne vrednost same mere vrednosti, ispoljie se to u prvom redu u promeni cena onih roba koje se na izvorima proizvodnje plemenitih metala neposredno razmenjuju za njih kao robe. Naroito e se u nerazvi jeni jim fazama buroaskog drutva veliki deo drugih roba jo due vremena ceniti zastarelom vrednou mere vrednosti, vrednou koja se pretvorila u iluziju. Ali robe, dolazei meusobno u odnos vred nosti, zarauju jedna drugu, zlatne i srebrne cene roba postupno se izjednauju u srazmerama koje su odreene samim njihovim vrednostima, dok naposletku sve robne vrednosti ne budu cenjene saobrazno novoj vrednosti novanog metala. Ovaj proces izjednaivan ja praen je stalnim porastom koliine plemenitih metala koji pritiu kao zamena za robe neposredno razmenjene za njih. U sled ovoga, u istoj meri u kojoj ispravljeno odreivanje cena robama postaje sve optije, ili u istoj meri u kojoj se njihove vrednosti ocenjuju prema novoj, paloj, i do izvesne take i dalje padajuoj vrednosti metala, data je ve i vea masa metala, potrebna za njihovo realizovanje. Jednostrano posmatranje injenica koje su nastale nakon otkria novih izvora zlata i srebra, navelo je u 17, a osobito u 18. veku na pogrean zakljuak da su se cene roba popele zato to je vie zlata i srebra stupilo u funkciju pro m etnog sredstva. U naem daljem izlaganju uzeemo da je vrednost zlata data, kao to, u stvari, i jeste u momentu odreivanja cena. Pod tom pretpostavkom, masu prometnog sredstva odreuje, dakle, suma robnih cena koju treba realizovati. Uinim o li sad dalju pretpostavku da je data i cena svake robne vrste, onda suma robnih cena, oigledno, zavisi od mase roba koja se nalazi u prometu. N e treba mnogo lupati glavu pa razumeti da e, ako jedan kvarter penice staje 2 , 100 kvartera stajati 200, 200 kvartera 400 itd., dakle da s masom penice mora da raste i masa novca koja prilikom prodaje menja mesto s njom. Ako je robna masa data, onda e kolebanje robnih cena izazvati plimu i oseku prometane novane mase. Ona raste ili opada zato to suma robnih cena raste ili opada usled promene robnih cena. Za ovo
nije nikako nuno da se jednovremeno popnu ili padnu cene svih roba. Dovoljno je da se u jednom sluaju digne, a u drugom da padne cena izvesnog broja vodeih artikala, pa da se popne ili padne suma cena svih roba koje se nalaze u prometu, a koju valja ostvariti, dakle i da se u promet unese vie ili manje novca. Bilo da promena robnih cena odraava stvarne promene vrednosti ili puka kolebanja trinih cena, dejstvo na masu prometnih sredstava ostaje isto. Uzmimo izvestan broj nevezanih, jednovremenih te stoga pro storno uporednih prodaja, ili deliminih metamorfoza, npr. 1 kvartera penice, 20 arina platna, 1 Biblije i 4 galona rakije. Ako je cena svakom tom artiklu 2 , usled ega je suma cena koja se ima realizovati 8 , onda u promet mora ui novana masa od 8 . Naprotiv, ako su iste robe lanovi nama poznatoga niza metamorfoza: 1 kvarter penice 2 20 arina plama 2 1 Biblija 2 4 galona rakije 2 onda one 2 redom izvruju promet svih ovih razliitih roba redom ostvarujui njihove cene, pa, dakle, i sumu njihovih cena, 8 , dok se naposletku ne smire u ruci pekaa rakije. One vre etiri opticaja. Ovo ponavljano premetanje istih komada novca predstavlja dvostruku promenu oblika robe, njeno kretanje kroz dva suprotna stadijuma prometa i prepletanje metamorfoza razliitih roba.76 Suprotne faze, koje se uzajamno dopunjuju i kroz koje ovaj proces tee, ne mogu stajati naporedo u prostoru, ve samo jedna za drugom u vremenu. Zbog toga se njihovo trajanje meri vremenskim periodima, ili: brzina novanog opticaja meri se brojem opticaja istih komada novca u datom vremenu. Neka prometni proces onih etiriju roba potraje, recimo, jedan dan. U tom sluaju, zbir cena koji valja realizovati iznosi 8 , broj opticaja istih komada novca toga dana 4, a masa novca u opticaju 2 , ili za jedan dati period prometnog procesa: funkcionie kao zz-: jT-r-- -7---------- = masa novca koji oroj opticaja istoimenih komada novca prometno sredstvo. Ovaj zakon ima optu vanost. Istina, prometni proces u nekoj zemlji u nekom datom odseku vremena obuhvata s jedne strane mnoge rasparane, jednovremene i prostorno naporedne prodaje (odnosno kupovine), ili delimine metamorfoze, u kojima se isti komadi novca premetaju samo jedanput, odnosno vre samo jedan opticaj, a s druge strane mnogostrane nizove metamorfoza, koji delom teku naporedo, a delom se uzajamno prepleu i vie su ili manje ra lanjeni i u kojima isti komadi novca prevale vei ili manji broj opti caja. Pa ipak nam ukupan broj opticaja svih istoimenih komada novca koji se nalaze u prometu daje prosean broj opticaja pojedinanog komada novca ili prosenu brzinu novanog opticaja. Naravno da masu
suma robnih cena . .. , . .v ,
78 Njega (novac) stavljaju u pokret proizvodi, i oni ine da on optie . . . Brzina njegova opticaja naknauje njegovu koliinu. U sluaju potrebe, on klizi iz ruke u ruku ne zastajui ni trenutka. (Le Trone, isto , str. 915, 916.)
B M a rx - E ngels (21)
1 1 4 I odeljak R oba i novac
novca, koji se u poetku npr. jednodnevnog prometnog procesa baca u nj, odreuje suma cena onih roba koje se promeu istovremeno i naporedo u prostoru. Ali, u samom procesu, na svaki komad novca tako rei pada odgovornost za drugi. Bude li jedan ubrzao svoje opticanje, drugi e ga usporiti ili e ak sasvim izleteti iz prometne oblasti, poto ova m oe primiti u sebe samo toliku masu zlata koja je, kad je pomnoim o srednjim brojem opticaja njenog pojedinanog elementa, ravna sum i cena koju valja realizovati. Stoga, bude li broj opticaja novanih komada porastao, smanjie se njihova prometana masa. Bude li se broj njihovih opticaja smanjio, porae njihova masa. Poto je masa novca koja m oe da funkcionie kao prometno sredstvo data kad je data prosena brzina opticaja, dovoljno je ubaciti u promet samo izvesnu koliinu novanica od 1 funte, pa da se iz njega istera isto toliko soverina1*. Ova je majstorija poznata svim bankama. Kao to nam uopte novani opticaj pokazuje samo proces robnog prometa, tj. kruenje roba kroz suprotne metamorfoze, tako nam brzina novanog opticaja pokazuje brzinu kojom robe menjaju svoj oblik, kontinuelno ukopavanje jednog niza metamorfoza u drugi, urbu razmene materije, brzo nestajanje roba iz prometne oblasti i njihovu isto toliko brzu zamenu novim robama. Dakle, u brzini novanog opticaja ispoljava se teno jedinstvo faza koje su i suprotne i dopunjuju se, pretvaranja upotrebnog lika u lik vrednosti i ponovnog pretvaranja lika vrednosti u upotrebni lik, drugim reima, i jednog i drugog pro cesa: prodaje i kupovine. A obratno, u usporavanju novanog opticaja ispoljava se razdvajanje i suprotno osamostaljenje ovih procesa, zastoj u menjanju oblika i otud zastoj i u razmeni materije. Naravno da se iz samog prometa ne vidi otkud ovaj zastoj potie. Promet nam iznosi pred oi jedino samu pojavu. Prirodno je to popularno shvatanje, videi kako se u vreme usporenog novanog opticaja novca rede po javljuje i nestaje na svim takama prometne periferije, tumai ovu pojavu nedovoljnom koliinom prometnih sredstava.77
77 Poto je n o v a c . . . obina m era p ri kupovanju i prodavanju, to svaki koji im a to da proda, a ne nae kupca, odm ah m isli da je oskudica u gotovu novcu u zemlji ili srezu uzrok to njegova roba nem a prodaje; i tako se svi ale na oskudicu novca. A to je velika z a b lu d a . . . Jer ta je stvarno potrebno tim ljudim a koji vapiju za n o v c e m ? . . . Z akupnik se a li. . . misli da bi svoje proiz vode mogao prodati po dobroj ceni samo da je vie novca u z e m lji. . . Izgleda, onda, kao da njem u ne treb a novac, ve dobra cena za njegovo ito i stoku koju bi hteo prodati, a ne m o e . . . Zato on tu cenu ne p o s ti e ? . . . 1 . Ili u zemlji im a uopte suvie stoke i ita, tako da na tr itu veina ljudi prodaje kao i on, a samo m alo njih hoe da kupi, ili 2 . nem a redovnog oticanja robe pomou izv oza. . . ili, 3. potronja nazaduje kad stanovnitvo, n p r. usled osiromaenja,
i* soverin zlatna funta
Prema tome, ukupnu koliinu novca koji u izvesnom odreenom periodu funkcionie kao prometno sredstvo odreuje, s jedne strane, zbir cena prometanog robnog sveta, a s druge strane sporiji ili bri tok njihovih suprotnih prometnih procesa, od kojega zavisi koliki e se deo one sume cena moi realizovati istim komadima novca. Suma robnih cena zavisi, meutim, kako od mase tako i od cena svake robne vrste. A ova tri inioca: kretanje cena, masa roba koje su u prometu i naposletku brzina novanog opticaja mogu se men jati u razlinim pravcima i razlinim srazmerama; to znai da suma cena koju treba realizovati, a otud masa prometnih sredstava koja je njome uslovljena, moe da prolazi kroz veliki broj kombinacija. Nabrojaemo ovde samo najvanije u istoriji robnih cena. Ostanu li cene roba jednake, masa prometnih sredstava moe da naraste ili usled uveanja mase roba koje se promeu, ili usled opadanja brzine novanog opticaja, ili pod dejstvom jednog i drugog. Obrnuto, masa prometnih sredstava moe da opadne kad opadne robna masa ili kad se povea brzina prometa. Pri optem dizanju cena roba, masa prometnih sredstava moe da ostane ista ako masa roba koje su u prometu opadne u istoj srazmeri u kojoj se njihova cena podigne, ili pak ako brzina novanog opticaja raste podjednako brzo kao dizanje cena, dok masa prometanih roba ostaje postojana. Masa prometnih sredstava moe da opadne zato to robna masa opada bre ili to se brzina opticaja poveava bre negoli cene. Pri optem padanju robnih cena, masa prometnih sredstava moe da ostane ista ako robna masa naraste u istoj srazmeri u kojoj im je cena opala, ili ako brzina novanog opticaja opadne u istoj srazmeri u kojoj i cene. Masa prometnih sredstava moe da naraste ako robna
ne troi vie za svoje kuanstvo koliko ranije. Zakupniku, dakle, ne bi pomoglo poveanje koliine gotova novca da proda svoje proizvode, ve uklanjanje jed nog od ova tri uzroka, koji doista pritiskuju tr i te . . . Trgovcu i duandiji treba novaca na isti nain, tj. oni ne nalaze prou za artikle kojima trguju, jer su trita s ta la . . . N acija nikad ne napreduje bolje nego kad bogatstva to je mogue bre prelaze iz ruke u ruku. (Sir D udley N orth, Discourses upon Tra de, London 1691, str. 11 - 15. i passim.) Sve Herrenschwandove varancije izlaze na to da se suprotnosti, koje potiu iz prirode robe, te se zbog toga javljaju u rob nom prom etu, mogu ukloniti poveanjem koliine prom etnih sredstava. U osta lom, iz narodske iluzije, koja zastoje u procesu proizvodnje i u procesu prometa pripisuje oskudici prom etnih sredstava, nikako ne sledi i obrnuto da stvarna os kudica u prom etnim sredstvima, npr., usled zvaninih petljanja s regulation of currency1* ne moe sa svoje strane izazvati zastoje.
x* regulisanjem novanog opticaja
masa raste bre ili brzina prometa opada bre nego to padaju robne cene. Varijacije raznih inilaca m ogu se uzajamno potirati tako da uprkos njihovoj neprestanoj nestalnosti ostane stalna ukupna suma robnih ena koju treba realizovati, pa, dakie, i masa novca u opticaju. Zbog toga, osobito ako posmatramo neto due periode, naii emo u svakoj zemlji na m nogo postojaniji proseni nivo novane mase u opticaju, i ako izuzm emo velike poremeaje koji periodino nastaju usled kriza proizvodnje i trgovine, rede pak usled promene vrednosti samoga novca, nailazimo na m nogo manja odstupanja od tog prosenog nivoa nego to bi se na izgled m oglo oekivati. Zakon po kome koliinu prometnih sredstava odreuju suma cena prometanih roba i prosena brzina novanog opticaja78 moe se izraziti i ovako: da koliina novca u opticaju ili novanog materijala zavisi od vrednosti samog novca, ako su date suma robnih vrednosti i prosena brzina njihovih metamorfoza. Iluzija po kojoj ba obrnuto masa prom etnih sredstava odreuje robne cene, a da sa svoje strane
78 Postoje izvesna odreena m era i srazm era novca potrebnog za voenje trgovine neke nacije. Vie ili m anje od toga om etalo bi je. T o je isto kao to u nekom duanu tre b a izvesna koliina m arjaa za potkusurivanje i za izm irivanje takvih plaanja koja se ne m ogu izm iriti ni najm anjim srebrnim n o v ce m . . . Kao to srazm era m arjaa potreb n ih u trgovini zavisi od broja kupaca, od uestanosti njihovih kupovina, a poglavito od vrednosti najm anje srebrne m onete, slino tom e i srazm era zveeeg novca (iskovanog zlata i srebra), potrebnog za voenje nae trgovine, zavisi od uestanosti inova razm ene i od iznosa pojedinanih plaanja. (W illiam P etty, A Treatise o f Taxes and Contributions , L ondon 1667, str. 17.) H um e-ovu teoriju branio je protiv J. S teuarta i drugih A. Y oung u svojoj knjizi Political Arithm etic, L on d o n 1774, u kojoj im a posebna glava: Prices depend on q uantity of m oney1*, str. 112. i dalje. N apom enuo sam u Z ur K ritik etc., str. 149: On (A. S m ith) preutno otklanja pitanje o kvantitetu monete u opticaju, tretirajui novac sasvim pogreno kao puku robu. Ovo vai samo uko liko Sm ith govori o novcu ex officio.2* M eutim , u drugim prilikam a, n p r. kad kritikuje ranije sistem e politike ekonom ije, on kae tano: Koliina kovanog novca upravlja se u svakoj zemlji prem a vrednosti roba ijem prom etu ona treba da slui. V rednost roba koje se u nekoj zemlji preko jedne godine kupuju i prodaju zahteva izvesnu koliinu novca da bi se robe mogle prom etati i raspodeliti nji hovim pravim potroaim a; ali ne doputa upo treb u vee koliine. O pticajni kanal privlai sum u dovoljnu da ga ispuni, a vie od toga nikad ne prima. ( W ealth o f Nations, [sv. III,] 1 . IV, gl. I, str. 87, 89].) Slino ovome, otpoeo je A. Sm ith svoje delo uzdizanjem podele rada ex officio. A posle, u poslednjoj knjizi o izvorim a javnih prihoda, on uzgred reprodukuje kritiku podele rada svog uitelja A. F ergusona.
' * Cene zavise od koliine novca 2* zvanino
masa novanog .materijala koji se nalazi u nekoj zemlji odreuje masu prometnih sredstava79, poiva u njenih prvobitnih zastupnika na apsurdnoj hipotezi da u prometni proces robe ulaze bez cena, a novac bez vrednosti, pa da se tamo onda jedan alikvotni deo robne kae raz menjuje za jedan alikvotni deo metalne gom ile.80
79 Robne cene sigurno e se dii u svakoj naciji prem a poveanju koli ine zlata i srebra u njoj; a opet tam o gde u nekoj naciji opadne koliina zlata i srebra morae zbog toga i cene svih roba pasti, i to srazm erno tom opadanju novca. (Jacob V anderlint, Money answers all Things, London 1734, str. 5.) Kad se V anderlint izblie uporedi s H um e-ovim delom Essays, ne ostaje ni najmanja sumnja da je H um e poznavao i iskoristio inae znaajni V anderlintov spis. G le dite da masa prom etnih sredstava odreuje cene nalazi se i u Barbona i u jo starijih pisaca. Nesmetano trgovanje, veli V anderlint, ne moe doneti tete, ve samo mnogo k o r i s t i ..., jer ako se novana masa nacije smanji usled trgo vine, a to se i hoe da sprei zatitnim carinama i zabranam a uvoza, onda e one nacije kojima je novana masa pritekla sigurno iskusiti da sve cene skau srazm em o porastu novane mase kod niih. N aprotiv, kod nas e cene m anufakturnih proizvoda i svih drugih roba uskoro toliko pasti da e se vaga trgovinskog bilansa opet nakloniti u nau korist, pa emo tako opet povratiti novac. (Isto, str. 44.) 80 Po sebi se razum e da svaka pojedina vrsta robe svojom cenom ini jedan element sume cena svih prom etanih roba. Ali je potpuno neshvatljivo kako e se upotrebne vrednosti, koje su m eu sobom neuporedive, razm eniti en m as se1* s masom zlata i srebra koja se nalazi u jednoj zemlji. D opustim o li da se robni svet pogreno predstavi kao jedna jedina ukupna roba od koje svaka poje dina roba sainjava samo alikvotni deo, onda emo dobiti ovaj krasan raun: ukupna ro b a = x centi zlata, roba A = alikvotni deo ukupne ro b e= isti alikvotni deo od x centi zlata. M ontesquieu to poteno i kae: Kad uporedim o masu zlata i srebra koja se nalazi u svetu s postojeom sum om roba, onda je sigurno da se svaki pojedini proizvod i svaka pojedina roba moe uporediti sa odre enim delom mase plemenitih metala. U zm im o sad da na svetu postoji ili da se kupuje samo jedan jedini proizvod, jedna jedina roba, i da se ona moe deliti kao i novac. T ada bi odreen deo te robe odgovarao jednakom delu novane mase, polovina ukupne robe polovini novane mase itd . . . O dreivanje robnih cena zavisi u osnovi uvek od odnosa u kome se ukupna masa roba nalazi prema ukupnoj masi novanih znakova. (M ontesquieu, Esprit des Lois, Oeuvres, sv. I II, str. 12, 13.) O daljem razvijanju ove teorije od strane Ricarda, njegova ue nika Jamesa Milla, lorda Overstone-a itd. uporedi: Zur K ritik etc., str. 140-146. i str. 150. i dalje. S eklektikom logikom, koja mu je svojstvena, J. St. Mili ume da bude istog miljenja sa svojim ocem J. M illom, a u isto vreme i protivnog. Ako uporedimo tekst njegovog kompendijuma Principles of Political Economy s predgovorom (prvog izdanja), u kome on sam sebe proglaava za Adama Smith-a sadanjice, onda ne znamo emu da se vie divimo, naivnosti njegovoj ili
l * elom gomilom, skupa
c) M oneta1*. Znak vrednosti Iz funkcije koju novac ima kao prometno sredstvo proistie nje gov monetarni oblik. Onaj deo teine zlata koji je predstavljen u ceni ili u novanom im enu roba, mora u prometu izai pred njih kao isto imeni zlatnik ili kovani novac (moneta). Kao god i utvrivanje merila cena, tako dravi pripada i kovanje novca. U razlinosti nacionalnih uniformi koje zlato i srebro nose kao kovani novac, dok ih na svetskom tritu opet svlae, ispoljava se odvojnost unutranjih, nacionalnih oblasti robnog prometa od njegove opte oblasti svetskog trita. Zlatna m oneta i zlatna poluga razlikuje se, dakle, od prirode samo svojim oblikom, i zlato se stalno dade preobraati iz jednog oblika u drugi.81 Ali put iz kovnice vodi opet u topioniki tiganj. N aim e, u opticaju se zlatnici liu, neki vie neki manje. Zlatno ime i zlatna sutina, nominalna sadrina i stvarna sadrina otpoinju proces svog odvajanja. Istoim eni zlatnici poinju bivati razline vrednosti, jer im se teine poinju razlikovati. Zlato kao prometno sredstvo
naivnosti publike, koja ga je na re i poverenje uzela za A dam a S m ith-a, prem a kome se on odnosi otprilike kao general W illiam s K ars od K arsa prem a vojvodi od W ellingtona. Sva originalna istraivanja g. J. St. M illa u oblasti politike eko nom ije, a ona nisu n i opsena ni sadrajna, nai ete poredana u potiljak u njegovom m alenom spisu, tam panom 1844 : Some Unsettled Questions o f Poli tical Economy. Locke neposredno govori o vezi izm eu bezvrednosti zlata i srebra i odreivanja njihove vrednosti kvantitetom . Poto su se ljudi sporazum eli da zlatu i srebru p rid a d u im aginarnu v re d n o s t. . . to u nutranja vrednost koju oni u tim m etalim a vide jeste sam o njihova koliina. ( Some Considerations etc ., 1691. u: Works, izd. 1777, sv. I I , str. 15.) 8 1 N aravno da je potp u n o izvan m ojeg cilja da govorim o detaljim a kao to je kovniko (trokovi kovanja novca) i tom e slino. P a ipak, kao odgovor rom antiarskom sikofantu A dam u M iilleru, koji se divi jedinstvenoj liberalnosti engleske vlade koja besplatno kuje novac I62!, evo sledeeg suda sera D udleya N o rth -a: Srebro i zlato im aju svoju plim u i oseku kao i druge robe. K ad iz panije stignu velike k o liin e. . . nose ih u T a u e r i kuju. Ali brzo zatim doi e do tranje zlata i srebra u polugam a u cilju izvoza. A ako sad nem a poluga, ve je sve iskovano, ta onda? M ora se opet topiti. Vlasnik ne trp i od toga n i kakvu tetu, jer ga kovanje ne staje nita. Ali nacija g ubi: jer ona m ora da plaa pletenje slame koju e posle dati m agarcim a da pojedu. K ad bi trgovac (sam N o rth bio je jedan od najveih trgovaca za vrem e Charlesa I I) m orao plaati kov niko, onda ne bi bez tem eljna razloga slao svoje srebro u T a u er i kovan bi novac uvek im ao veu vrednost nego srebro u polugama. (N o rth , Discourses upon Tradet L ondon 1691, str. 18.) 1+ kovani novac
odstupa od zlata kao merila cena, a s tim prestaje biti i stvaran ekvi valent za robe ije cene ostvaruje. Istorija ovih zbrka ini srednjovekovnu istoriju kovanog novca, i m odemu do u 18. vek. Prirodna tenden cija prometnog procesa da zlatnu stvarnost kovanog novca pretvori u zlatni privid, ili kovani novac u simbol njegove zvanine metalne sadrine, priznata je ak i najmodernijim zakonima, koji reguliu koliko zlatnik moe izgubiti metala a da ne postane nesposoban za opticaj, tj. da ne bude demonetizovan. Poto sam novani opticaj odvaja stvarnu sadrinu kovanog novca o nominalne sadrine, njegovo metalno bie od njegovog funkcionalnog bia, to on nosi u sebi latentnu mogunost da se metalni novac u svojoj monetarnoj funkciji zameni znakovima od drugog materijala, ili sim bolima. Tehnike smetnje za kovanje novca od sasvim malih teina zlata, odnosno srebra, i okolnost da su kao mere vrednosti u prvo vreme sluili nii metali mesto plemenitijih, srebro mesto zlata, bakar mesto srebra, te se zato nalaze u opticaju kao novac u asu kad ih plemenitiji metal skida s prestola, pruaju nam istorijsko objanjenje uloge srebrnih ili bakarnih znakova kao zamenika zlatne monete. Oni zamenjuju zlato u onim oblastima robnog prometa gde se moneta najbre obre i zbog toga najbre izlie, tj. gde se kupovine i prodaje neprekidno obnavljaju u najmanjem razmeru. Da bi se spreilo da se ovi trabanti ne ugnezde na poloaju samog zlata, odreuju se zakonom veoma niske srazmere do kojih se oni moraju primati pri isplati namesto zlata. Razume se da posebni krugovi po kojima optiu razline vrste monete ulaze jedni u druge. Sitan novac javlja se pored zlata pri isplaivanju razlomaka najmanjeg zlatnika; zlato stalno ulazi u detaljni promet, ali ga razmena u sitan novac isto tako stalno izbacuje napolje.82 Metalnu sadrinu srebrnih i bakarnih znakova zakon utvruje proizvoljno. U opticaju se oni izliu jo bre od zlatnika. Zbog toga njihova monetama funkcija postaje faktino skroz nezavisna od njihove teine, tj. od svake vrednosti. Monetarna egzistencija novca razdvaja se potpuno od njegove vrednosne supstancije. Stoga mogu mesto njega da funkcioniu kao moneta i stvari koje su relativno bez vrednosti,
8 2 Kad se koliina srebrnog novca nikad ne bi podigla iznad one koja je potrebna za sitna plaanja, bilo bi nemogue prikupiti koliine koje bi bile do voljne za vea plaanja. . . U potreba zlata za velika plaanja nuno dovodi i do njegove upotrebe u detaljnoj trgovini. K o im a zlata platie u zlatu i manje nabavke, a s kupljenom robom dobija natrag kusur u srebru. N a ovaj se nain suvino srebro, koje bi inae ostalo maloprodavcu na vratu, opet izvlai iz njegovih ruku i predaje optem prom etu. Ali ako ima toliko srebra da mala plaanja mo gu tei bez privlaenja zlata, onda e detaljista dobiti srebro za svoje male pro daje i ono e se nuno nagomilati u njegovim rukama. (David Buchanan, In quiry into the Taxation and Commercial Policy o f Great Britain , Edinburgh 1844, str. 248, 249.)
papirne cedulje. U m etalnim novanim znakovima isto simboliki karakter donekle je jo prikriven. U papirnom novcu on jasno izlazi na videlo. Vidi se: Ce n est que le premier pas qui coute.1* Ovde je re samo o dravnom papirnom novcu s prinudnim kursom. On izrasta neposredno iz metalnog prometa. Naprotiv, kre ditni novac pretpostavlja okolnosti kakve su nam s gledita prostog robnog prometa jo sasvim nepoznate. Ipak emo uzgred napomenuti da se prirodni koren kreditnog novca nalazi u funkciji novca kao pla tenog sredstva, kao god to pravi papirni novac izvire iz funkcije novca kao prometnog sredstva.83 U prometni proces drava ubacuje spol ja papirne cedulje na kojima su tampana novana imena kao: 1 funta sterlinga, 5 funti sterlinga itd. Ukoliko ove cedulje stvarno optiu namesto istoim ene sume zlata, u njihovom kretanju ogledaju se jedino zakoni samog novanog opticaja. Zakon specifian za papirni opticaj m oe da potekne samo iz odnosa reprezentacije u kome se papirni opticaj nalazi prema zlatu. A taj je zakon prosto u ovom e: izdavanje papirnog novca mora se ograniiti na onu koliinu u kojoj bi stvarno moralo biti u opticaju zlata (ili srebra) koje on sim boliki predstavlja. Istina, koliina zlata koju pro metna sfera m oe u sebe da primi stalno se koleba iznad ili ispod izvesnog prosenog nivoa. Ali masa medijuma koja optie u odreenoj zemlji nikad ne silazi ispod izvesnog minimuma koji se utvruje is kustvom. to ova minimalna masa stalno menja svoje sastavne delove, tj. to se uvek sastoji iz drugih zlatnika, naravno da nimalo ne utie na njen obim i njeno stalno kretanje po prometnoj sferi. Zato se ona moe zameniti papirnim simbolima. A, naprotiv, ako se svi opticajni kanali danas ispune papirnim novcem u punom stepenu svoje prijemne sposobnosti, onda sutra m ogu biti prepuni usled kolebanja robnog
83 M andarin finansija W a n -M ao -In usudio se da S inu N eba podnese projekt ija je prikrivena svrha bila da kineske dravne asignate pretvori u konver tibilne novanice. Izvetaj O dbora za asignate od aprila 1854. poteno m u je n atrljao u i; ne kau da li je dobio i propisnu porciju bam busovih prutova. Odbor je, veli se na kraju izvetaja, paljivo prouio njegov projekt i nalazi da u njem u sve ide na korist trgovaca, a da K ru n i ne donosi nikakve koristi. ( Arbeiten der Kaiserlich Russischen Gesandtschaft zu Peking iiber China. Aus dem R ussischen von D r. K . A bel u n d F . A. M ecklenburg. Prvi tom . Berlin 1858, str. 47. i dalje.) O stalnom dem etalizovanju zlatnika usled opticaja veli jedan governor Engleske banke, kao svedok pred House o f L o rd s Committee (o Bankacts): Svake godine nova klasa suverena (ne politikih, jer je sovereign i ime funte sterlingal58!) postaje suvie laka. O na klasa koja proe kroz godinu kao propisno teka izgubi izlizivanjem dovoljno da idue godine okrene zdelicu vage protiv sebe. (House of L o rd s C om m ittee 1848, br. 429.)
** Samo je prvi korak teak.
prometa. Nestaje svake mere. A prekorai li papir svoju meru, tj. koliinu istoimenog zlatnog novca koja bi mogla biti u opticaju, onda e, da i ne govorimo o opasnosti opteg diskreditovanja, u okviru robnog sveta ipak predstavljati samo onu koliinu zlata koju odreuju unutranji zakoni robnog sveta, dakle onu koliinu koja se jedino moe predstavljati. Bude li masa papirnih cedulja predstavljala, recimo, po 2 une zlata umesto po 1, onda e 1 u stvari postati novano ime, recimo, 1/s umesto une. Dejstvo je istovetno kao da se neto izmenilo u funkciji zlata kao mere cena. Zbog toga e se one iste vrednosti koje su dotle izraavane cenom od 1 izraavati sada cenom od 2 . Papirni je novac znak zlata ili novani znak. Njegov se odnos prema robnim vrednostima sastoji samo u tome to su ove ideelno izraene u istim koliinama zlata, koje papir predstavlja simboliki. Papirni je novac znak vrednosti samo ukoliko predstavlja koliine zlata koje su i koliine vrednosti kao i koliine svih drugih roba.84 Postavlja se, najzad, pitanje zato se zlato moe zameniti pukim znacima bez vrednosti? Ali mi smo videli da se ono na ovaj nain moe zameniti samo ukoliko se u funkciji monete, ili prometnog sredstva, izoluje i postane nezavisno. Dodue, osamostaljenje ove funkcije ne dogaa se za pojedinane zlatnike, iako se ispoljava u daljem obrtanju izlizanih zlatnika. Zlatnici su samo moneta, odnosno prometno sredstvo upravo samo dotle dok se stvarno nalaze u opticaju. Ali to ne vai za po jedinani zlatnik, vai za minimalnu masu zlata koja se moe zameniti papirnim novcem. Ona stalno obitava u prometnoj oblasti, neprekidno funkcionie kao prometno sredstvo i zbog toga postoji iskljuivo kao nosilac ove funkcije. Njeno kretanje predstavlja, dakle, samo stalno preobraan je suprotnih procesa metamorfoze robe, R N R, jednog u drugi, u kojoj se pred robu pojavljuje lik njene vrednosti samo zato da se odmah ponovo izgubi. Samostalno predstavljanje razmenske vrednosti robe ovde je samo kratkotrajan moment. Jednu robu odmah opet zamenjuje druga. Zbog toga i jeste dovoljna samo simbolika egzistencija novca u takvom procesu koji ga stalno udaljava
84 Prim edba uz drugo izdanje. Koliko nejasno shvatanje o razlinim funk cijama novca imaju i najbolji pisci o novarstvu, pokazuje, npr., ovo mesto iz Fullartona: Ukoliko je u pitanju na unutranji prom et, sve one funkcije novca koje obino vre zlatne i srebrne monete, moe sa istim uspehom da vri i opticaj nekonvertibilnih nota koje imaju samo vetaku vrednost, vrednost koja poiva na sporazum u, a koju im zakon daje. Ovo je injenica koja se, po mom uverenju, ne moe porei. Takva bi vrednost mogla posluiti svima tim ciljevima u n u tranje vrednosti i ak uiniti suvinom nunost meriia vrednosti, samo ako bi se njeno izdvajanje dralo odgovarajuih granica.' (Fullarton, Regulation o f Cur rencies, 2. izd., London 1845, str. 21.) Dakle, zbog toga to se novana roba u prom etu moe da zameni prostim znacima vrednosti, ona je izlina i kao mera vrednosti i kao merilo cena!
iz jedne ruke u drugu. Njegova funkcionalna egzistencija tako rei apsorbuje njegovu materijalnu egzistenciju. Budui prolazan mada objektivan refleks robnih cena, on funkcionie jo samo kao znak sebe sama, te se zato m oe zamenjivati i znacima.85 Samo to novani znak mora da ima sopstveno objektivno drutveno vaenje, a ovo papirni sim bol dobija prinudnim kursom. Ova dravna prinuda vai jedino u okviru unutranje prom etne oblasti, ije se granice podudaraju s granicama kakve zajednice, ali novac samo u njoj i m oe da se pot puno svede na svoju funkciju prom etnog sredstva ili monete, pa stoga moe u papirnom novcu imati isto funkcionalnu egzistenciju, odvojenu od njegove m etalne supstancije.
3. N o v a c
Roba koja funkcionie kao mera vrednosti, pa zbog toga telesno ili preko zastupnika i kao prometno sredstvo, jeste novac. Zato je zlato (odnosno srebro) novac. Kao novac ono funkcionie, s jedne strane, tamo gde mora da se pojavi u svojoj zlatnoj (odnosno srebrnoj) telesnosti, usled toga kao novana roba, dakleniti samo ideelno, kao u meri vrednosti, niti pak zamenij ivo nekim zastupnikom, kao u prometnom sredstvu; s druge strane, tamo gde ga njegova funkcija, bilo da je vri lino ili preko zastupnika, fiksira kao jedini lik vrednosti ili jedino adekvatno bie razmenske vrednosti prema svima drugim robama kao jednostavnim upotrebnim vrednostima. a) Obrazovanje blaga Neprekidno kruenje dveju suprotnih metamorfoza robe, ili neprekidno m eusobno odmenjivanje prodaje i kupovine ispoljava se u neumornom opticaju novca, .tj. u funkciji koju vri kao prometni perpetuum mobile. im se nizanje metamorfoza prekine, im se pro daja ne dopuni narednom kupovinom, novac zaustavlja kretanje, ili kako veli Boisguillebert, od m euble postaje immeublet541, od monete novac.
85 Iz toga to zlato i srebro kao m oneta, odnosno iskljuivo u funkciji p ro m etnog sredstva, postaju znacim a sam ih sebe, izvodi N icholas Barbon pravo vlada to raise money1*, tj. da, n p r., izvesnoj koliini srebra koja se zvala gro dadu im e vee koliine srebra, recim a talir, pa da tako poveriocim a vrate groeve um esto talira. Novac se lie i biva laki kad prolazi kroz m noge ruke . . . U trgovini se gleda na naziv i vaenje nvca, a ne na to kolika je sadrina sreb r a . . . V ladin autoritet je taj koji kom ad m etala ini novcem. (N. Barbon, A Discourse concerning coining etc., str. 29, 30, 25.)
** da poveavaju vrednost m onete
Od samog poetka razvitka robnog prometa razvija se i nunost i strast da se zadri proizvod prve metamorfoze, preobraeni lik robe, njena zlatna larva.86 Roba se prodaje ne radi toga da bi se kupila neka druga roba, ve da bi se robni oblik zamenio novanim oblikom. Ovo menjanje oblika, isprva prosto sredstvo za razmenu materije, postaje svrha za sebe. Promenjeni lik robe biva spreavan da funkcionie kao njen apsolutno otuiv lik ili samo trenutan novani oblik. Tako se novac skameni u blago, a prodava robe postaje zgrta blaga. Ba u poecima robnog prometa pretvara se u novac samo suviak upotrebnih vrednosti. Tako, zlato i srebro postaju sami od sebe drutveni izrazi obilja ili bogatstva. Ovaj naivni oblik obrazovanja blaga ovekoveuje se u naroda kod kojih vrsto zatvoren krug potreba odgovara tradicionalnom nainu proizvodnje usmerenom na zadovoljavanje sopstvenih potreba. Ovako je u Azijaca, osobito u Indijaca. Vanderlint, koji uobraava da masa zlata i srebra koja se u nekoj zemlji na lazi odreuje robne cene, pita se: Zato je indijska roba tako jevtina? I odgovara: Zato to Indijci zakopavaju novac. Od 1602, do 1734, veli on, zakopali su 150 miliona srebra, koji su prvo bili doli u Evropu iz Amerike.87 Od 1856. do 1866. dakle za 10 godina, izvezla je Engleska u Indiju i Kinu (metal uvezen u Kinu velikim delom odlazi opet u Indiju) 120 miliona srebra, koje je pre toga bilo uzeto u razmenu za australijansko zlato. im se robna proizvodnja vie razvije, svaki proizvoa roba mora sebi da obezbedi nervus rerum1*, drutvenu zalogu.88 Njegove se potrebe neprestance obnavljaju i nalau mu da neprekidno kupuje tuu robu, dok ga proizvoenje i prodavanje vlastite robe staje vre mena i zavisi od okolnosti. Da bi kupio bez prodavanja, morao je pre toga prodati bez kupovanja. Izvedena u optem razmeru, ova opera cija kao da sama sebi protivrei. Meutim, na izvorima svoje proiz vodnje plemeniti metali neposredno se razmenjuju za drugu robu. Tamo se, dakle, vri prodaja (sa strane vlasnika robe) bez kupovine (sa strane vlasnika zlata ili srebra).89 A kasnije prodaje bez narednih kupovina slue samo daljem raspodeljivanju plemenitih metala meu sve vlasnike roba. Ovim putem nastaju na svima takama prometa
86 Bogatstvo u novcu nije nita drugo d o . . . bogatstvo u proizvodima koji su pretvoreni u novac. (M ercier de la Rivire, L'O rdre naturel etc., str. 573.) Vrednost u proizvodima samo je promenila oblik. (Isto, str. 486.) 87 Postupajui ovako, oni uspevaju da svima svojim dobrim a i robama odre ovako niske cene. (V anderlint, Money answers etc., str. 95, 96.) 88 Novac je zaloga. (John Bellers, Essays about the Poor, Manufactures, Trade, Plantations, and Immorality, London 1669, str. 13.) 89 Naime, kupovina u kategorikom smislu ima za pretpostavku da ie zlato ili srebro ve promenjeni lik robe, tj. proizvod prodaje. 1*
nerv stvari
zlatna i srebrna blaga najrazlinijih obima. im se ukae mogunost da se roba zadri kao razmenska vrednost ili razmenska vrednost kao roba, budi se i pohlepa za zlatom. irenjem robnog prometa raste mo novca, tog uvek pripravnog, apsolutno drutvenog oblika bo gatstva.
Zlato je divna stvar! K o njega im a, gospodar je svega to eli. Pom ou njega m ogu se ak i due u raj uvoditi. (K olum bo u p ism u s Jam ajke 1503.)
Poto se na novcu ne m oe poznati ta se u njega pretvorilo, to se sve, bilo roba ili ne, pretvara u njega. Sve je na prodaju, sve se moe kupiti. Promet postaje velika drutvena retorta u koju svata upada da iz nje izie kao novani kristal. Ovoj se alhemiji ne odupiru ak ni m oti svetaca, a jo m nogo manje druge ne tako grube res sacrosanctae, extra com mercium hom inum 1*.90 Kao to u novcu iezava svaka kvalitativna razlika m eu robama, tako i on sa svoje strane, kao radikalan borac za jednakost, brie sve razlike.91 Ali je novac i sam
9 0 H en ri I I I , najhrianskiji kralj F rancuske, pljaka svete relikvije m ana stira itd ., da bi ih pretvorio u srebro. P oznato je kakvu ulogu igra u grkoj istoriji pljaka blaga delfijskog hram a od strane Fokejaca. Z n a se da su kod starih hram ovi sluili kao stan boga roba. T o su bile svete banke. Fenianim a, tom trgovakom n aro d u p ar exellence, novac je vaio kao prom enjeni lik svih stvari. Zbog toga je i bilo u red u to su device, koje su se o praznicim a boginje ljubavi podavale strancim a, rtvovale boginji dobijeni novac. 91 . . . Z lato! u to , blistavo, S kupo zlato!
A ovo, to e napraviti crno Belim , runo lepim , do b ro ravim , S taro m ladim , nisko plem enitim , A kukavikim ono to je h rabro. A h, bogovi, em u to i zato? T o e odm am iti vae svetenike I sluge, izvui jastuk ispod glava S nanih ljudi2*. Ovaj uti rob S tvorie haos od vere . . . U zdii lopove, dati im titule, Poasti i m esto na klupi Senata. Prokleti prah u , ti opta bludnice oveanstva, to zavaa rulje. . .
___________________ (Sekspir, Timon A tinjanin, IV in, scena 3; pre vod 2 . Sim ia i S. Pandurovia)
1 * svete stvari, koje su izvan poslovanja ljudi 2* Bio je obiaj da se izvue jastuk ispod glave oveku u sam rtnim m ukam a da bi lake i bre um ro.
roba, spoljanja stvar koja moe postati svaija privatna svojina. Tim putem drutvena mo postaje privatna mo privatnog lica. Zato an tiko drutvo i optuuje novac kao razaraa svog ekonomskog i moralnog poretka.92 Moderno drutvo, koje je ve u svom detinjstvu za kose izvuklo Plutona iz Zemljine utrobe93, pozdravlja u zlatnome gralu1 * sjajno ovaploenje svog najprisnijeg ivotnog principa. Kao upotrebna vrednost, roba zadovoljava kakvu naroitu potrebu i poseban je element materijalnog bogatstva. Ali vrednost robe mera je za stepen njene privlanosti prema svima elementima materijalnog bogatstva, ona je, dakle, mera drutvenog bogatstva njenog vlasnika. Za varvarski prostoga vlasnika robe, ak i za zapadnoevropskog seljaka, vrednost je nerazdvojna od oblika vrednosti, i stoga uveanje zlatnog i srebrnog blaga znai za njega uveanje vrednosti. Na svaki nain, vrednost novca se men ja, bilo to se njemu samom men ja vrednost, bilo to se men ja vrednost roba. Ali ovo ne smeta da, s jedne strane, 200 una zlata i nadalje vrede vie nego 100, 300 vie nego 200 itd., niti, s druge strane, da metalni prirodni oblik ove stvari ostane opti ekvivalentski oblik svih roba, neposredno drutveno ovaploenje svega ljudskog rada. Nagon za obrazovanjem blaga od prirode je bezmeran. U pogledu na kvalitet ili na oblik novac je bezgranian, tj. on je opti predstavnik materijalnog bogatstva, jer se neposredno moe da pre tvori u svaku robu. Ali je ujedno svaka stvarna novana suma kvanti tativno ograniena, te stoga kao kupovno sredstvo ima ogranieno delovanje. Ova protivrenost izmeu kvantitativne ogranienosti i kvalitativne neogranienosti novca nagoni zgrtaa blaga da se nepre stano vraa Sizifovu poslu akumulacije. S njim je kao i sa osvajaem sveta, koji sa svakom novom zemljom osvaja samo novu granicu. Ko hoe da zadri zlato kao novac, pa zato i kao element obrazo vanja blaga, mora spreavati njegovo obrtanje, mora ga spreavati da se kao kupovno sredstvo ne rastvori u sredstvo uitka. Zbog toga zgrta blaga i rtvuje svoja telesna uivanja zlatnome fetiu. Jevanelje samoodricanja za njega je ozbiljna stvar. S druge strane, on moe odu zeti od prometa u novcu samo ono to mu da u robi. to vie proiz vede, to e vie moi da proda. Zbog toga su marljivost, tedljivost i
9 2 Jer neto gore od novca ljudski duh nije izmislio. O n prevre drave i goni ljude iz kua; uei zlu m enja misli u ljudi, te se plem eniti obraa sramoti rdavoga; on navodi ljude na svaku podlost i ini ih kadrim za svako bezbono delo. (Sofokle, Antigona .) 98 Pohlepa za blagom nada se i samog Plutona izvui iz utrobe Zemljine. (Athenaeus, Deipnos., 1 , V I, 23.)
1+ gral u srednjovekovnim legendama i poeziji: udotvorni pehar
tvrdienje njegove glavne vrline, a m nogo prodavati, malo kupovati sva njegova politika ekonomija.94 U z neposredni oblik blaga ide i njegov estetski oblik, posed zlat nih i srebrnih roba. Ovaj posed raste s bogatstvom buroaskog drutva. Soyons riches ou paraissons riches.1* (Diderot!55].) Tako se stvara delom sve ire trite za zlato i srebro, nezavisno od njihovih novanih funkcija, a delom jedan latentan izvor za priticanje novca iz kojega se crpe osobito u periodima drutvenih oluja. Obrazovanje blaga ispunjava razline funkcije u ekonomiji me talnog prometa. Prva od tih funkcija proizlazi iz opticajnih uslova zlatne i srebrne m onete. Videli sm o kako sa stalnim kolebanjem obima, cena i brzine robnog prometa masa novca u opticaju neumorno na dolazi i opada. Ona, dakle, mora biti sposobna da se skuplja i iri. as se novac mora kao moneta uvui u promet, as se moneta mora kao novac istisnuti iz prometa. D a bi masa novca koja stvarno optie uvek odgovarala stepenu zasienosti prometne oblasti, koliina zlata i srebra koja se nalazi u nekoj zemlji mora biti vea od one koja se na lazi u funkciji m onete. Ovaj uslov novac ispunjava u obliku blaga. Rezervoari blaga slue ujedno i kao kanali za priticanje i kao kanali za oticanje novca u opticaju, tako da on nikad ne prepunjuje svoje opti caj ne kanale.95
94 Poveati to se m oe vie broj prodavaa svake robe, sm anjiti to se vie m oe broj kupaca, to su osovine oko kojih se okreu sve m ere politike ekonomije. (V erri, M editazioni etc., str. 52, 53.) 95 Za voenje trgovine svakoj je naciji potrebna odreena sum a spefick m oney 2 * koja se koleba, te je vea ili m anja prem a zahtevim a p rilik a . . . Ova plim a i oseka novca prilagoava se izm enjenim situacijam a bez ikakve pomoi p o liti ara. . . O ba kabla rade naizm ence: kad je nedovoljno novca, poluge se iskivaju u m onetu, im a li poluga m alo, m onete se tope. (S ir D . N o rth , Discourses upon Trade [P ostscriptum ], str. 3.) Jo h n S tu art M ill, koji je dugo bio inovnik Istonoindijske kom panije!5 ] potvruje da u Indiji srebrni nakit jo uvek funkcionie neposredno kao blago. im kam atna stopa stoji visoko, alje se srebrni nakit u kovnicu; im stopa padne, on se vraa otuda natrag. (J. St. M ill, E vi dence u : Report on Bankacts, 1857, br. 2084, 2101.) P rem a jednom parla m entarnom dokum entu od 1864. o uvozu i izvozu zlata i srebra u Indiji!7], prevaziao je 1863. uvoz zlata i srebra izvoz za 19 367 764 . Za poslednjih osam godina, p re 1864, iznosio je viak uvoza nad izvozom plem enitih metala 109 652 917 . U toku ovog veka iskovano je u Indiji m nogo vie od 200 m iliona .
** Budimo bogati, ili izgledajmo bogati. 2* m etalnog novca
b) Plateno sredstvo U neposrednom obliku robnog prometa koji smo dosad posmatrali postojala je ista veliina vrednosti uvek dvojako: na jednom polu kao roba, na drugom kao novac. Zbog toga su vlasnici roba dolazili jedan s drugim u dodir samo kao predstavnici ekvivalenata koji postoje i na jednoj i na drugoj strani. Ali se s razvitkom robnog prometa razvi jaju uslovi usled kojih se otuivanje robe vremenski razdvaja od realizovanja njene cene. Bie dovoljno da ovde naznaimo samo najprostije od tih uslova. Za proizvodnju neke vrste robe treba vie, za drugu manje vremena. Proizvodnja razlinih roba vezana je za razlina godinja doba. Neka se roba raa na svojem tritu, druga mora putovati na udaljeno trite. Zbog toga neki vlasnik robe moe da istupi kao pro dava pre no to neki drugi istupi kao kupac. Kad se meu istim li cima stalno obnavljaju isti poslovi, onda se uslovi prodaje roba reguliu prema uslovima njihove proizvodnje. S druge strane, iskoriavanje izvesnih vrsta roba, npr. kue, prodaje se za neki odreen period vremena. Upotrebnu vrednost takve robe kupac je stvarno dobio tek poto rok istee. On je, dakle, kupuje pre no to je plaa. Jedan vla snik robe prodaje robu koja postoji, drugi kupuje kao jednostavni predstavnik novca, odnosno kao predstavnik budueg novca. Pro dava postaje poverilac, kupac dunik. Poto se ovde menja metamor foza robe, odnosno razvoj njenog oblika vrednosti, to i novac dobija drugu funkciju. On postaje plateno sredstvo.96 Karakteri poverilaca ili dunika potiu ovde iz prostog robnog prometa. Promena oblika toga prometa daje prodavcu i kupcu ova nova obeleja. Prema tome, ove su uloge pre svega isto tako prolazne kao i uloge kupca i prodavca, a igraju ih naizmence isti agenti prometa koji igraju i one uloge. Meutim, sada suprotnost ima od samog poetka manje prijatan izgled i sposobna je za veu kristalizaciju.97 Ali se isti karakteri mogu javiti i nezavisno od robnog prometa. Tako se, npr., klasna borba antikog sveta poglavito kree u obliku borbe izmeu poverilaca i dunika i zavrava se u Rimu propauplebejskog du nika, kojega zamenjuje rob. U srednjem veku borba se zavrava pro pau feudalnog dunika, koji gubei privrednu podlogu gubi i poli tiku vlast. Ali se ovde u novanom obliku a odnos izmeu poverioca
98 L uther razlikuje novac kao kupovno i kao plateno sredstvo. Naneo si mi dvostruku tetu, jer niti mogu ovde da platim , ni tamo da kupim. (M artin Luther, A n die Pfarrherrn, wider den Wticher zu predigen etc ., W ittenberg 1540f 5 8 1.) 97 O odnosima dunika i poverilaca meu engleskim trgovcima u poetku 18. veka: Ovde u Engleskoj vlada meu trgovcima takav duh svireposti kakav se ne moe nai ni u kojem drugom drutvenom sloju i ni u kojoj drugoj zemlji na svetu. (An Essay on Credit and the Bankrupt A ct, London 1707, str. 2.)
128 I odeljak R oba i novac
i dunika ima oblik novanog odnosa ogleda samo antagonizam dubljih ekonomskih uslova ivota. Vratimo se oblasti robnog prometa. Oba ekvivalenta, roba i novac, ne javljaju se vie istovrem eno na oba pola procesa prodaje. Sad novac funkcionie prvo kao mera vrednosti pri odreivanju cene prodate robe. Ugovorena cena robe mera je kupeve obaveze, tj. novane sum e koju on duguje za odreen rok. Zatim funkcionie kao ideelno kupovno sredstvo. Mada novac postoji samo u kupevom obeanju, on ipak postie da roba pree iz ruke u ruku. Tek kad doe rok pla anju, stupa plateno sredstvo stvarno u promet, tj. prelazi iz kup eve u prodavevu ruku. Prometno sredstvo pretvaralo se u blago zato to se proces prometa prekidao s prvom fazom, odnosno to se preobraeni lik robe povlaio iz prometa. Plateno sredstvo ulazi u pro met, ali tek poto je roba iz njega ve izila. N ovac vie ne slui za izvrenje procesa. On ga zakljuuje samostalno kao apsolutna egzi stencija razmenske vrednosti, ili opta roba. Prodava je robu pretvarao u novac da bi pom ou novca zadovoljio kakvu potrebu; zgrta blaga ini to zato da bi robu sauvao u novanom obliku; duni kupac da bi mogao platiti. N e bude li platio, prodae mu imovinu na bubanj. Tako vrednosni lik robe, novac, postaje sada samom svrhom prodaje iz drutvene nunosti koja* proistie iz uslova samog prometnog procesa. Kupac pretvara novac natrag u robu pre no to je robu pretvorio u novac, ili izvruje drugu metamorfozu robe pre prve. Prodaveva se roba promee, ali svoju cenu realizuje samo u privatnopravnom osnovu na novac. Ona se pretvara u upotrebnu vrednost pre no to se pretvorila u novac. Izvrenje njene prve metamorfoze sledi tek nak nadno.98 U svakom odreenom periodu prometnog procesa prispele oba veze predstavljaju sum u cena onih roba ija ih je prodaja izazvala. Masa novca, potrebna za realizovanje ove sum e cena zavisi u prvom redu od opticajne brzine .platenih sredstava. Nju odreuju dve okol nosti: verienje odnosa poverilaca i dunika, tako da A dobija novac od svog dunika B , a onda ga dalje isplauje svom poveriocu C itd. kao i vremenski razmak izmeu raznih rokova plaanja. Lanac uzastopnih plaanja, ili naknadnih prvih metamorfoza, bitno se razli
9 8 P rim edba uz drugo izd an je.Iz sledeeg citata, koji uzim am iz svog spisa koji je objavljen 1859, videe se zato se u tekstu ne osvrem na suprotni oblik: O brnuto, m oe se u procesu N R novac otuiti kao stvarno kupovno sredstvo i tako se realizovati cena robe p re no to se realizuje upotrebna vred n ost novca, ili pre no to se otui roba. Ovo se, n p r., svakodnevno dogaa u obliku pretplate. Ili u obliku u kojem engleska vlada kupuje opijum od indijskih seljaka. . . Ali tada novac deluje samo u ve poznatom obliku kupovnog sred stva . . . N aravno da se i kapital preduim a u novanom o b lik u . . . Ali ovo stano vite ne spada u vidik prostog prometa. (K arl M arx, Z u r K ritik etc., str. 119, 120).
kuje od ranije posmatranog preplitanja metamorfoznih nizova. Opticanje prometnog sredstva ne samo da je izraz povezanosti prodavaa i kupaca, nego ba sama ta povezanost i postaje tek u novanom opticaju i sa njime. Nasuprot tome, kretanje platenog sredstva izraava dru tvenu povezanost koja postoji ve pre toga kretanja. Jednovremenost i naporednost prodaja postavljaju granice naknaivanju monetarne mase brzinom opticaja. Obrnuto, u ekonomiji platenog sredstva, one ine novu polugu. S koncentrisanjem plaanja na istom mestu prirodno dolazi do stvaranja naroitih ustanova i me toda za njihovo izravnavanje. Na primer, virmani u srednjovekovnom Lionu. Dovoljno je da se potraivanja A -a od B - a, B -a od C-a, C-a od A -a itd. uporede, pa da se do izvesnog stepena uzajamno potru kao pozitivne i negativne veliine. Onda ostaje da se izravna jo samo bilans duga. to vee mase plaanja budu obuhvaene koncen tracijom, to e bilans biti relativno manji, a otud i masa platenog sredstva u opticaju. Funkcija novca kao platenog sredstva sadri u sebi jednu nepo srednu protivrenost. Ukoliko se plaanja izravnavaju, on funkcionie samo ideelno kao raunski novac ili mera vrednosti. Ukoliko se mora izvriti stvarno plaanje, on ne istupa kao prometno sredstvo, kao samo trenutni oblik ijim se posredstvom vri razmena materije, ve kao indi vidualno ovaploenje drutvenog rada, kao samostalna egzistencija razmenske vrednosti, kao apsolutna roba. Ova protivrenost izbija u onom momentu kriza proizvodnje i trgovine koji se zove kriza novca." Do nje dolazi samo onde gde je neprekidni lanac uzastopnih plaanja i vetaki sistem njihovih izravnanja potpuno razvijen. Kad opti poremeaji, ma od kuda poticali, pogode ovaj mehanizam, novac se iz iskljuivo ideelnog lika raunskog novca iznenadno i neposredno pretvara u zveei novac. Tada ga profane robe vie ne mogu zame niti. Upotrebna vrednost robe postaje bezvredna, a njena vrednost iezava pred njenim vlastitim oblikom vrednosti. U prosvetiteljskoj nadmenosti koju je bilo izazvalo pijanstvo prosperiteta, buruj je jo maloas objavljivao da je novac samo opsena. Samo je roba novac. Samo je novac roba! bruji sada svetskim tritem. Kao to jelen rie za sve om vodom, tako sad dua buruja vapije za novcem, tim jedinim bogatstvom.100 U krizi se suprotnost izmeu robe i lika njene vrednosti,
99 K rizu novca, kako je u tekstu definisana kao naroita faza svake opte krize u proizvodnji i trgovini, treba dobro razlikovati od specijalne vrste krize koja se takoe zove kriza novca, ali koja moe nastupiti samostalno, tako da na in dustriju i trgovinu dejstvuje tek povratno. T o su one krize iji je centar kretanja novani kapital, i zbog toga su banka, berza i finansije njihova neposredna ob last. [Marxova prim edba uz tree izdanje.] 100 Ovo iznenadno prebacivanje iz kreditnog u m onetarni sistem daje praktinoj panici i teorijsko zgraavanje i agenti prom eta se jee pred nepronikljivom tajnom svojih vlastitih odnosa. (Karl M arx, Zur K ritik etc., str. 126).
9 Marx - Engels (21)
novca, uzdie do apsolutne protivrenosti. Zbog toga je ovde svejedno u kome se obliku novac javlja. Glad za novcem ostaje ista bilo da plaanje treba izvriti u zlatu ili u kreditnom novcu, recimo u bank notam a.101 Posmatrajmo sad ukupnu sum u novca koja optie u nekom datom odseku vremena. K ad je data brzina opticaja prometnih i platenih sredstava, onda e ta ukupna suma biti jednaka sumi robnih cena koje se imaju realizovati, plus suma dospelih plaanja, minus iznos plaanja koja se izravnavaju, i naposletku, minus broj opticaja u ko jima isti komad novca naizmenino funkcionie sad kao prometno, sad kao plateno sredstvo. N a primer: seljak je svoje ito prodao za 2 koje na taj nain slue kao prometno sredstvo. Kad prispe rok, on njima plaa platno koje je bio uzeo od tkaa. Iste ove 2 funkcioniu sad kao plateno sredstvo. Zatim tka kupuje Bibliju za gotovoone opet funkcioniu kao prometno sredstvoitd. U sled toga, ak i kad je data cena, brzina novanog opticaja i ekonomija u plaanju, ipak se novana masa koja optie u odreenom periodu, recimo u toku jednog dana, vie ne poklapa s masom prometanih roba. U opticaju se nalazi novac koji predstavlja robe davno izvuene iz prometa, a optiu robe iji e se novani ekvivalent tek u budunosti pojaviti. S druge strane, plaanja ugovorena u neki dan i plaanja kojima tog istog dana istie rok skroz su nesamerljive veliine.102
Sirotinja je bez posla, jer bogatai nem aju novaca da je zaposle, iako kao i ranije raspolau istim zem ljitem i istom radnom snagom potrebnom za proizvodnju ivotnih nam irnica i odela. A pravo bogatstvo nacije sastoji se u njim a, a ne u novcu. (Jo hn Bellers, Proposals fo r raising a Colledge o f Industry , L ondon 1696, str. 3, 4.) 1 0 1 Evo kako *amis d u com m erce1* eksploatiu ovakve m om ente: Jed n om prilikom (1839) podigne p red jednim svojim prijateljem neki stari zelenaki bankar (iz Sitija) u svojoj privatnoj kancelariji poklopac na p u ltu i pokaza m u zam otuljke novanica i ree oito razdragan da tu lei 600 0 0 0 u p ap iru ; on ih zadrava da bi izazvao oskudicu u novcu. Posle 3 asa po podne bacie ih sve na trite. (T h e Theory o f the Exchanges. The B ank Charter A c t o f 1844 , L o ndon 1864, str. 81.) P oluzvanini organ The Observer pie 24. aprila 1864: Krue udni glasovi o sredstvim a koja su neki upotrebili da izazovu oskudicu u n o vanicam a. . . M a koliko da izgleda neosnovano verovati da je ma koja takva smicalica bila upotrebljena, glasovi o tom e bili su toliko raireni da zaista za sluuju pomena. 1 0 2 Iznos prodaja ili pogodaba izvrenih ili zakljuenih u toku izvesnog dana nem a uticaja na koliinu novca koja je toga dana u opticaju; ali u veini sluajeva on e biti izraen najrazliitijim vuenim m enicam a na novane sume koje e tek u neko kasnije vrem e biti u p ro m e tu . . . D anas izdate menice i x* prijatelji trgovine
Kreditni novac proistie neposredno iz funkcije koju novac ima kao plateno sredstvo na taj nain to obveznice za prodatu robu opet optiu radi prenoenja potraivanja duga. S druge strane, sa irenjem kredita iri se i funkcija novca kao platenog sredstva. Kao takav on dobija svojstvene oblike egzistencije u kojima obitava u sferi krupnih trgovinskih transakcija, dok su zlatni i srebrni novac potisnuti pogla vito u sferu sitne trgovine.103 Kad robna proizvodnja dostigne izvesnu visinu i opseg, funkcija novca kao platenog sredstva poinje prodirati i izvan oblasti robnog prometa. On postaje opta roba ugovora.104 Rente, porezi itd. pretva raju se iz naturalnih davanja u novana plaanja. Koliko je ovaj preo-
danas otvoreni krediti ne moraju se ni u emu poklapati sa sutranjim ili prekosutranjim, ni u koliini, ni u ukupnoj sum i, ni u duini rokova. N aprotiv, mnogim danas izdatim menicama i odobrenim kreditim a pae rok plaanja u isti dan kad i masi drugih obaveza koje su ranije postale o najrazlinijim da tumima. esto menicama koje im aju rokove od 12, 6 , 3 ili 1 meseca pada plaanje upravo u isti dan, te se tako poveava masa obaveza koje se toga dana im aju iz miriti. (T he Currency Theory Reviewed ; a Letter to the Scotch people. B y a B an ker in England , Edinburgh 1845, str. 29, 30. i dalie.) 103 Radi prim era koliko malo stvarnog novca ulazi u same trgovake ope racije, evo eme jedne od najveih londonskih trgovakih kua (M orrison, D illon & Co.) o njenim godinjim novanim prihodim a i plaanjima. N jene trans akcije u 1856. godini, koje su iznosile mnoge milione funti, skraene su na razm er od jednog miliona. Primanja Trgovake i bankarske me............... nice s rokom 533 596 ekovi bankara itd. na vi .......................... 357 715 enje Novanice zemaljskih ba naka ................................ 9 627 Novanice Engleske banke 6 8 5 5 4 Zlato 28 089 Srebro i bakar 1 486 Post Office O rders1* 933 U kupna suma:
1
Izdavanja M enice s rokom ............... ekovi na londonske ban kare .......................... Novanice Engleske banke Z l a t o ..................................... Srebro i bakar ...............
302 674 663 672 22 743 9 427 1484
000 000
U kupna suma:
1 000 000
(Report from the Select Comm ittee on the Bankacts, Juli 1858, str. LX X I.)
104 Karakter poslovnog prom eta se tako promenio da se sada, mesto raz mene dobara za dobra, ili mesto isporuka i uzimanja, vre prodaja i plaanje i da svi p o s lo v i... sada predstavljaju iste novane poslove. [D. D efoe,] A n Essay upon Publick Credit , 3. izd., London 1710, str. 8 .)
1*
potanske novane uputnice
braaj uslovljen itavim ustrojstvom procesa proizvodnje dokazuju nam npr. dva bezuspena pokuaja Rimskog Carstva da sva davanja naplauje u novcu. Strahovita beda francuskog seljaka pod Louis-em X IV , koju su Boisguillebert, maral Vauban i drugi tako reito igosali, nije se mogla stavljati na teret samo velikim porezima, nego i pretvaranju naturalne poreze u novanu.105 K ad, s druge strane, u Aziji naturalni oblik zem ljine rente, koji je tamo ujedno i glavni ele ment dravne poreze, poiva na odnosima proizvodnje koji se nepromenljivo reprodukuju kao prirodni odnosi, onda takav nain plaanja utie sa svoje strane da se odri stari nain proizvodnje. On je jedna od tajni samoodranja turske drave. Bude li u Japanu spoljna trgovina, koju mu je Evropa nametnula, povukla za sobom pretvaranje naturalne rente u novanu1*, onda e njegovoj uzornoj zemljoradnji odzvoniti. Uski ekonomski uslovi njenog opstanka raspae se. U svakoj zemlji vremenom se ustale izvesni opti rokovi plaanja. T i rokovi, ako ne uzm emo u obzir i druge cikline tokove reproduk cije, delimino poivaju na prirodnim uslovima proizvodnje koji su vezani za m en janje godinjih doba. Oni reguliu i plaanja koja ne potiu neposredno iz robnog prometa, kao porezi, rente itd. Novana masa, koja u izvesne dane preko godine zatreba da se izvre plaanja razbacana po itavoj povrini drutva, izaziva periodine, ali sasvim povrne poremeaje u ekonomiji platenih sredstava.106 Iz zakona o
1 0 5 Novac je postao delat za sve stvari. Finansijska je vetina retorta u kojoj se uasna koliina dobara i roba pretvara u p aru, da bi se dobio onaj sud bonosni talog. Novac objavljuje ra t itavom ljudskom rodu. (Boisguillebert, Dissertation sur la nature des richesses , de l'argent et des tributss izd. D aire, Econom istes financiers, P aris 1843, sv. I, str. 413, 419, 417, 418.) 106 P red parlam entarnom anketnom kom isijom od 1826. izneo je g. Craig: Na D uhovni ponedeljak 1824. bila je u E d in b u rg u takva ogrom na tranja nov anica da u 11 asova nism o u rukam a im ali vie nijedne jedine. Slali smo redom u razne banke da uzm em o to na zajam , ali ne m ogosm o nita dobiti i mnoge su se transakcije m ogle izvriti jedino pom ou slips o f p aper2*. Ali u 3 sata po podne sve su se novanice ve bile vratile u banke iz kojih su izile. Samo su prele iz jednih ru k u u druge. M ada efektivni proseni prom et novanica u kotskoj iznosi m anje od 3 m iliona , ipak se o raznim rokovim a plaanja p re ko godine m ora na trite baciti svaka novanica koja se nalazi u posedu bankara, u svemu oko 7 m iliona funti. U tim prilikam a novanice im aju da izvre samo jednu jedinu, specifinu funkciju, a im je izvre, vraaju se natrag u banke iz kojih su izile. (John F ullarton, Regulation o f Currencies, 2. izd., L ondon 1845, str. 85, prim edba.) R adi razum evanja dodaem o da u kotskoj u vreme kad je F ullarton ovo pisao, nisu za depozite izdavani ekovi, ve samo novanice.
U 3. i 4. izdanju: zlatnu rentu a* papirnih cedulja
brzini opticaja platenih sredstava izlazi da za sva periodina plaanja, ma kakav im izvor bio, potrebna masa platenih sredstava stoji u pravoj1* srazmeri prema duini perioda plaanja.107 Razvitak novca kao platenog sredstva primorava na nagomila vanje novaca za plaanje dunih suma o roku. S napretkom buroaskog drutva obrazovanje blaga iezava kao samostalan oblik boga enja, dok, naprotiv raste s njim u obliku rezervnih fondova platenih sredstava. c) Svetski novac Izlazei iz unutranje prometne oblasti, novac opet skida sa sebe lokalne oblike koje je u njoj imao: oblike merila cena, monete, sitnog novca i znaka vrednosti, i vraa se u prvobitni poluni oblik pleme nitih metala. U svetskoj trgovini robna vrednost postaje univerzalna. Usled toga samostalni lik vrednosti roba istupa ovde i prema njima kao svetski novac. Tek na svetskom tritu novac funkcionie u punom obimu kao roba iji je prirodni oblik ujedno i neposredan drutveni oblik ostvarenja ljudskog rada in abstracto. Nain njegove egzisten cije postaje adekvatan njegovom pojmu. U unutranjoj prometnoj oblasti moe samo jedna roba da slui kao mera vrednosti, pa stoga i kao novac. Na svetskom tritu vlada dvostruka mera vrednosti, zlato i srebro.108
107 Na pitanje: Ako se u godinjem prom etu treba da obrne 40 miliona, da li bi istih 6 miliona (u zlatu) bilo dovoljno za sve obrte koje trgovina zahtevao, odgovara Petty majstorski kao i inae: Odgovaram: da; jer ako bi se obrt vrio u tako kratkim rokovima, tj. nedeljno, kao to se vri u saobraaju siro manih zanatlija i najamnih radnika, za koje je svaka subota dan plaanja, onda bi ve i 4 0 / 52 miliona podmirilo potrebu gotova novca za obrt od 40 miliona. Ali ako je obrt tromesean, kao to se u nas plaaju zakupnine i porezi, onda je potrebno 10 miliona. Zbog toga, ako uzm emo da je proseni obrtni period iz meu 1 i 13 nedelja, onda moramo sabrati 10 miliona i 4 0 / 6 2 miliona, od ega polovina iznosi otprilike 5 1 / 2 miliona. Ovaj bi iznos, dakle, bio dovoljan. (W il liam Petty, Political Anatomy o f Ireland , 1672, izd. London 1691, str. 13, 14l59l.) 108 O tud i jeste besmisleno svako zakonodavstvo koje nacionalnim ban kama propisuje da kao blago gomilaju samo onaj plemeniti metal koji funkcio nie kao novac u unutranjosti zemlje. Poznate su, npr., one lepe smetnje koje je Engleska banka tako sama sebi stvorila. O velikim istorijskim epohama me njanja relativne vrednosti zlata i srebra vidi: K arl M arx, Zur K ritik etc., str. 136. i dalje. Dodatak uz drugo izdanje: Ser R obert Peel pokuao je svojim Zakonom o bankama (Bank Act) od 1844. da nae izlaza iz nevolje time to je
Od 1. do 4. izdanja: u obrnutoj.
Svetski novac funkcionie kao opte plateno sredstvo, kao opte kupovno sredstvo i kao apsolutno drutveno ovaploenje bogatstva uopte (universal wealth). Preovlauje funkcija platenog sredstva za izravnavanja meunarodnih bilansa. Otuda lozinka merkantilnog si stema trgovinski bilans!109 Kao internacionalno kupovno sredstvo
Engleskoj banci dozvolio izdavanje novanica na srebrni bullion [srebrne poluge], ali s tim da sreb rn a zaliha nikad ne prem ai V 4 zlatne. P ri tom e je vrednost srebra raunata po ceni koju je (u zlatu) im alo na londonskom tr itu .{Uz etvrto iz d an je.N alazim o se op et u epohi jake prom ene odnosa vrednosti izm eu zlata i srebra. P re nekih 25 godina bio je odnos vrednosti zlata prem a srebru = 151/a: 1, sada [1890] iznosi oko 2 2 :1 , i jo srebro stalno pada prem a zlatu. Ovo je u sutini posledica prevrata u nainu proizvodnje ova dva m etala. Ranije se zlato dobivalo skoro jedino ispiranjem zlatonosnih aluvijalnih slojeva koji su na stali raspad anjem zlatonosnih kvarcnih stena. Sada ovaj m etod vie nije dovoljan i p o tisn u t je u pozadinu obraivanjem sam ih zlatonosnih kvarcnih ica, to se ranije radilo sam o u drugom red u , m ada je taj postupak ve i starim a (D iodor, I I I , 1 2 - 1 4 ) bio do b ro poznat. S druge strane, ne sam o da su na zapadu am eri kih S tenovitih planina otkrivena ogrom na leita srebra, ve su i ova, kao i meksikanski sreb rn i ru d n ic i, uinjena pristupanim pom ou eleznica, to je omo guilo da se dovoze m oderna m ainerija i gorivo, a usled toga i da se dobijaju najvee koliine srebra s m anje trokova. M e u tim , velika je razlika kako se jedan i d ru gi m etal nalaze u icam a ruda. Z lato je veinom isto, ali rastureno u kvarcu u siunim koliinam a; zbog toga se itava ica m ora drobiti i zlato ispi rati, odnosno izvlaiti pom ou ive. U ovom sluaju dolazi na 1 000 000 grama kvarca esto jedva 1 do 3, veom a retko 30 do 60 gram a zlata. S rebra retko ima istoga, ali se zato nalazi u sopstvenim rudam a, koje se srazm erno lako odva jaju od ice i koje sadre veinom 40 do 90% sreb ra; ili se pak nalazi u manjim koliinama u bakarnim , olovnim i drugim rudam a, ija se obrada i sama isplati. Ve i iz ovoga izlazi: dok se rad oko proizvodnje zlata pre poveava no sma njuje, rad oko proizvodnje srebra znatno se sm anjio, to sasvim prirodno obja njava pad vrednosti srebra. Ovaj bi se pad vrednosti izrazio jo veim padom cene kad se cena srebra jo i danas ne bi odravala na visini vetakim sredstvim a. Ali je srebrno blago A m erike zasad tek m alim delom pristupano, te su veliki izgledi da e vrednost srebra jo dugo vrem ena i dalje padati. T om e jo vie m ora doprineti relativno opadanje potrebe za srebrom za artikle potronje i luk suza i njegovo zam enjivanje robom koja je obloena finijim m etalom , alum inijumom itd. Po ovom e se m oe oceniti kolika je utopija kad bim etalisti zamiljaju da bi internacionalni prisilni kurs opet izgurao srebro na stari odnos vrednosti od l : 1 5 1/2. P re je verovati da e srebro i na svetskom tritu sve vie i vie gubiti svoje novano svojstvo. F . E.} 1 0 9 Protivnici m erkantilnog sistem a, koji je svrhu svetske trgovine gledao u izravnanju vikova trgovinskog bilansa zlatom i srebrom , sa svoje strane su skroz pogreno razum eli funkciju svetskog novca. D a je krivo shvatanje internacional nog kretanja plem enitih m etala samo ogledalo krivog shvatanja zakona koji regu-
slue zlato i srebro uglavnom kad god se iznenada poremeti obina ravnotea razmene materija meu raznim nacijama. Naposletku, kao apsolutno drutveno ovaploenje bogatstva zlato i srebro slue tamo gde se ne radi ni o kupovanju ni o plaanju, nego o prenosu bogatstva iz jedne zemlje u drugu i gde je ovo prenoenje u robnom obliku is kljueno, bilo usled konjunktura robnog trita, bilo usled same svrhe koja se eli postii.110 Svakoj zemlji potreban je rezervni fond za promet na svetskom tritu, kao god i za unutranji promet. Prema tome, funkcije blaga potiu delom iz funkcije novca kao unutranjeg prometnog i platenog sredstva, delom iz njegove funkcije kao svetskog novca.110a U ovoj poslednjoj ulozi novac mora uvek biti stvarna novana roba, fiziko
liu masu prom etnih sredstava, opirno sam dokazao govorei o Ricardu (Zur K ritik etc., str. 150. i dalje). Njegovu pogrenu dogm u: Nepovoljan trgovin ski bilans uvek je samo posledica preobilja prom etnih sred stav a. . . U zrok izvozu kovanog novca jeste njegova jevtinoa i on nije posledica, ve uzrok nepovolj nog bilansaIfl] nalazimo stoga ve i u Barbona: Izravnanje trgovinskog bilansa, ako ga uopte bude, nije uzrok to se novac iz zemlje izvozi. Ovaj je izvoz, naprotiv, posledica razlike u vrednosti poluga plem enitih metala u raznim zemlja ma. (N. Barbon, A Discourse concerning coining etc., str. 59, 60.) M acCulloch u The Literature o f Political Economy: a classified Catalogue, London 1845, hvali Barbona za ovu anticipaciju, ali svesno izbegava da m u i pomene naivne oblike u kakvim se u Barbona jo pojavljuju apsurdne pretpostavke currency principle-a.!61l V rhunac beskritinosti, pa ak i neasnosti, ine u tom katalogu odeljci 0 istoriji teorije novca, gde M acCulloch samo laska lordu O verstone-u (bivem bankaru Loydu), kojega naziva facile princeps argentariorum 1*. 110 N a prim er, kod supsidija, novanih zajm ova za voenje rata, ili da bi se bankama opet omoguile isplate u metalnom novcu itd., vrednost moe biti nuna ba u ncvm om obliku. noa Primedba uz drugo izdanje. Ne bih zaista mogao poeleti uverljivijega dokaza za to koliko je, u zemljama s m etalnom valutom , mehanizam stva ranja rezervi sposoban da odgovori svim zahtevima izmirenja internacionalnih obaveza bez ikakve prim ctne potpore iz opteg prom etnog fonda nego to je lakoa s kojom je Francuska, tek to je poela da se oporavlja od posledica pustone neprijateljske invazije, bila kadra da u toku od jedva 27 meseci isplati ratnu odtetu od blizu 2 0 miliona saveznikim silama, a uz to znatan deo jo u metal nom novcu, bez prim etnog ogranienja ili poremeaja svog unutranjeg opticaja 1 bez zabrinjujuih kolebanja svog meninog kursa. (Fullarton, Regulation of Currencies, str. 141.) {Uz etvrto izdanje. Jo jai dokaz imamo u lakoi s kojom je ista Francuska od 1871. do 1873. za 30 meseci bila kadra da isplati preko deset puta veu ratnu odtetu, znatnim delom takode u metalnom novcu. - F . E.) 1* istinskim kraljem bankara
zlato i srebro. Zbog toga James Steuart izrino karakterie zlato i srebro kao m oney o f the world1* za razliku od njihovih isto lokalnih zastupnika. Kretanje zlatne i srebrne reke dvostruko je. S jedne strane, ona se iz svojih izvora razliva irom itavog svetskog trita, gde je razline nacionalne prometne oblasti prihvata ju u razliitom obimu i putaju u svoje opticaj ne kanale da zameni izlizane zlatne i srebrne novce, da poslui kao materijal za luksuznu robu i da se ukoi u blaga.111 Ovo se prvo kretanje om oguuje neposrednim razmenjivanjem nacio nalnih radova koji su realizovani u robama, sa radom koji su u pleme nitim metalima realizovale zemlje koje proizvode zlato i srebro. S druge strane, zlato i srebro neprestano se kreu tamo i amo izmeu raznih nacionalnih prometnih oblasti. Ovo kretanje prati neprekidne oscilacije m eninog kursa.112 Zemlje s razvijenom buroaskom proizvodnjom ograniavaju blaga koja su u masama koncentrisana u bankama, na minimum koji zahtevaju njihove specifine funkcije.113 Oita prepunjenost novanih rezervoara iznad njihovog prosenog nivoa uvek je, sa izvesnim izu zecima, znak zastoja u robnom prometu, odnosno znak prekinutog toka m etamorfoze roba.114
1 1 1 Novac se razdeljuje m eu nacije srazm erno njihovim p o tr e b a m a ... jer ga uvek privlae proizvodi. (Le T ro sn e, De Vlnteret Social, str. 916.) Rudnici koji neprekidno daju zlato i srebro daju dovoljno da svaka nacija dobije koliko je za njen bilans potrebno. (J. V anderlint, M oney answers etc., str. 40.) 1 1 2 M enini kursevi penju se i padaju svake sedm ice; neko vrem e godine stoje visoko za neku naciju, a da se u drugo vrem e iste godine dre isto tako visoko protiv nje. (N . B arbon, A Discourse concerning coining etc., str. 39.) 118 Ove razliite funkcije m ogu doi u opasan sukob im im se pridrui i funkcija fonda za konvertovanje novanica. 114 Viak zlata iznad bezuslovnih potreba unutranjeg prom eta m rtav je ka p ital i ne donosi dobitka zemlji koja ga im a; samo to se u spoljnoj trgovini izvozi i opet uvozi. (John Bellers, Essays etc., str. 12.) ta ako im amo suvie kovanog novca? M oem o novce kojima je teina propisna stopiti i preraditi u sjajno stolno posude, sudove i predm ete od zlata i srebra, ili ih izvesti kao robu onam o gde su potrebni i gde ih trae, ili ih moemo dati u zajam na kamate onam o gde kam atnjak visoko stoji. (W . P etty, Quantulumcunque etc., str. 39.) Novac je samo salo na telu drave. Bude li ga previe, telo e se tee kretati, kao to e biti bolesno ako ga bude p re m a lo . . . Kao to salo olakava igru miia i daje hranu kad nem a ivotnih nam irnica, popunjuje neravne upljine i ulepava telo, tako i novac olakava dravi kretanje, donosi ivotna sredstva iz inostranstva kad je u zemlji oskudica, izravnava potraivanja d u g a . . . i ulepava celinu; mada, zakljuuje sa ironijom , u prvom redu one pojedince koji ga mnogo imaju. (W . P etty, Political Anatom y o f Ireland, str. 14, 15^591.)
1*
svetski novae
137
Drugi odeljak
Pretvaranje novca u kapital

G L A V A E T V R T A
Pretvaranje novca u kapital

1. Opita formula kapitala Robni promet je polazna taka kapitala. Proizvodnja roba i raz vijeni robni promet, trgovina, sainjavaju istorijske pretpostavke iz kojih on izrasta. Svetska trgovina i svetsko trite otvaraju u 16. stoleu modernu istoriju kapitala. Izuzmemo li materijalnu sadrinu robnog prometa, tj. razmenu razlinih upotrebnih vrednosti, i pogledamo li jedino ekonomske oblike koje taj proces raa, nai emo da je novac njegov poslednji proizvod. Ovaj poslednji proizvod robnog prometa prvi je oblik u kome se javlja kapital. U istorijskom pogledu kapital stupa naspram zemljine svojine svugde u prvi mah u obliku novca, kao novani imetak, kao trgovaki i zelenaki kapital.1 Ali nemamo potrebe da se osvremo na istoriju postanka kapitala da bismo uvideli da je novac prvi oblik u kome se on javlja. Ista se povest svakodnevno odigrava pred naim oima. Jo uvek svaki novi kapital u poetka stupa na pozornicu, tj. na trite, bilo robno, radno ili novano, kao novac, kao novac koji putem odre enih procesa treba da se pretvori u kapital. Novac kao novac i novac kao kapital razlikuju se isprva samo raz liitim oblikom svoga prometa. Neposredni oblik robnog prometa jeste R N R , pretvaranje robe u novac i ponovno pretvaranje novca u robu, prodavanje radi kupovanja. Ali pored ovog oblika nalazimo i drugi, specifino razliit oblik N R N , pretvaranje novca u robu i ponovno pretvaranje
1 Dve francuske poslovice: Nulle terre sans seigneur1* i L argent n a pas de maltre2* jasno izraavaju suprotnost izmeu vlasti veleposeda, koja po iva na linim odnosima zavisnosti i gospodstva, i bezline vlasti novca.
x* Nema zemlje bez gospodara 2* Novac nema gospodara
138
I I odeljak Pretvaranje novca u kapital
robe u novac, kupovanje radi prodavanja. Novac, koji u svom kretanju opisuje ovaj poslednji krug, pretvara se u kapital, postaje kapital, pa je ve i po svojoj odredbi kapital. Pogledajmo izblie promet N R N . Kao i prost robni promet, prolazi i on kroz dve suprotne faze. U prvoj fazi, N R , u kupovini* pretvara se novac u robu. U drugoj fazi, R N , u prodaji, roba se vraa u oblik novca. A jedinstvo obeju faza jeste itavo kretanje koje razme njuje novac za robu i istu robu opet za novac, koje kupuje robu da bi je prodalo, ili, ako ostavimo po strani formalne razlike izmeu kupo vine i prodaje, koje novcem kupuje robu, a robom novac.2 Rezultat kojim se itav proces okonava jeste razmena novca za novac, N N. Kad za 100 kupim 2000 funti pamuka, pa ove 2000 funti pamuka preprodam za 110, onda sam na kraju razmenio 100 za 110, razmenio sam novac za novac. M eutim , sad je doista oevidno da bi prometni proces N R N bio bez sm isla i sadraja ako bi se ovim obilaznim putem imale razm eniti dve jednake novane vrednosti, dakle, npr., 100 za 100. Nesravnjivo bi prostiji i pouzdaniji ostao m etod zgrtaa blaga, koji svojih IOOjC zadrava kod sebe umesto da ih izlae opasnostima pro meta. S druge strane, bilo da trgovac preproda za 110 pamuk koji je kupio za 100, bilo da ga se mora otarasiti za 100, pa ak i za 50, pod svim okolnostima njegov je novac opisao naroito i originalno kretanje, sasvim drukije vrste negoli u prostom robnom prometu, npr. u ruci seljaka, koji proda ito i dobijenim novcem kupi odelo. Vano je, dakle, da se prvo okarakteriu razlike u obliku krunih tokova N R N i R N R. T o e ujedno otkriti i sutinsku razliku koja se krije iza tih formalnih razlika. Pogledajmo najpre ta je zajedniko tim dvama oblicima. Oba kruna toka rastavljaju se na iste dve suprotne faze, na R N, prodaju, i na N R, kupovinu. I u jednoj i u drugoj fazi stoje jedan prema drugom ista dva stvarna elementa, roba i novac, kao i dva lica pod istim ekonomskim maskama, prodava i kupac. Oba kruna toka jedinstvo su istih suprotnih faza, i oba se puta ovo jedinstvo postie istupanjem trojice ugovaraa, od kojih jedan samo prodaje, drugi samo kupuje, a trei naizmence kupuje i prodaje. Ali ono to ve od poetka razdvaja ova dva kruna toka, R N R i N R N , jeste obrnuti redosled suprotnih faza prometa. Prost robni promet poinje prodajom, a zavrava se kupovinom; promet novca kao kapitala poinje kupovinom, a zavrava se prodajom. Tamo je roba, ovde je novac polazna i zavrna taka kretanja. Izvrenju itavog procesa slui kao posrednik u prvom obliku novac, u drugom, obrnuto, roba.
2 Novcem se kupuje roba, robom novac. (M ercier de la R ivire, L*O r dre natvrel et essentiel des sociitis politi ques, str. 543.)
4. glava Pretvaranje novca u kapital 139
U prometu R N R novac se na kraju pretvara u robu koja slui kao upotrebna vrednost. Novac je, dakle, konano izdat. U obratnom obliku, N R N, kupac naprotiv izdaje novac da bi kao prodava primio novac. Kupujui robu on baca novac u promet da bi ga odande ponovo izvukao prodajui istu robu. On puta novac iz ruke samo sa zadnjom namerom da ga se ponovo doepa. Zato je njegov novac samo predujmljen.3 U obliku R N R isti komad novca premeta se dva puta. Prodava ga dobija od kupca, a posle njime isplauje drugog prodavca. itav proces koji poinje primanjem novca za robu zavrava se izda vanjem novca za robu. U obliku N R N sluaj je obrnut. Ono to se ovde dvaput premeta nije isti komad novca, ve ista roba. Kupac je dobija iz ruke prodavca i predaje u ruke nekom drugom kupcu. Kao to u prostom robnom prometu dvokratno premetanje istog komada novca postie njegovo definitivno prelaenje iz jedne ruke u drugu, tako ovde dvokratno premetanje iste robe izaziva vraanje novca na njegovu prvu polaznu taku. Vraanje novca na njegovu polaznu taku ne zavisi od toga da li se roba prodaje skuplje no to je bila kupljena. Ova okolnost utie samo na veliinu novane sume koja se vraa. Sam fenomen vraanja zbiva se im se kupljena roba opet proda, dakle im se kruni tok N R N potpuno opie. U ovome je, dakle, ulno primetna razlika izmeu prometa novca kao kapitala i njegovog prometa kao prostog novca. Kruni tok R N R potpuno je zavren im prodaja neke robe donese novac koji e kupovina neke druge robe opet odneti. Samo se obnavljanjem ili ponavljanjem itavog procesa moe desiti da se novac ipak vrati na svoju polaznu taku. Kad prodam kvarter ita za 3 i s te 3 kupim odelo, za mene su te 3 definitivno izdate. S njima nemam vie nikakva posla. One pripadaju prodavcu odela. Prodam li sad jo jedan kvarter ita, onda mi se novac vraa, ali ne usled prve transak cije, ve samo zato to sam je ponovio. On se ponovo udaljava od mene im drugu transakciju izvedem do kraja i ponovo kupim. Dakle, u prometu R N R izdavanje novca nema nikakva posla s njegovim vraanjem. Naprotiv, u N R N vraanje novca uslovljeno je samim nainom na koji je izdat. N e bude li vraanja, znai ili da operacija nije pola za rukom, ili da je proces prekinut i jo nije zavren, jer mu nedostaje druga faza, prodaja, koja kupovinu dopunjuje i zavrava. Kruni tok R N R polazi od krajnje take neke robe, a za vrava se krajnjom takom neke druge robe, koja ispada iz prometa i
3 Kad se neka stvar kupi radi preprodaje, onda se na to upotrebljena suma naziva predujmljenim novcem; a ako ona nije kupljena da bi se ponovo prodala, moemo rei da je suma izdata. (James Steuart, Works etc., edited by General Sir James Steuart, his son, London 1805, sv. I, str. 274.)
140 II odeljak Pretvaranje novca u kapital
upada u potronju. Otuda je njegov krajnji cilj potronja, zadovoljavanje potreba, jednom rei upotrebna vrednost. Naprotiv, kruni tok N R N polazi od novca kao krajnje take i na kraju se vraa na istu krajnju taku. Otuda je sama razmenska vrednost ona pobuda koja ga pokree i cilj koji ga odreuje. U prostom robnom prometu imaju obe krajnje take isti ekonomski oblik. I jedna i druga jesu roba. U z to su jo i robe jednake veliine vrednosti. Ali su one kvalitativno razline upotrebne vrednosti, npr., ito i odelo. Sadrinu kretanja sainjava ovde razmena proizvoda, razmena razlinih materija u kojima se predstavlja drutveni rad. Drugojae je u prometu N R N . On se na prvi pogled ini bez smisla jer je tautologian. Obe krajnje take imaju isti ekonomski oblik. Obe su novac, dakle ne kvalitativno razline upotrebne vred nosti, jer je novac upravo preobraeni lik roba, lik u kome su njihove posebne upotrebne vrednosti iezle. Razmeniti prvo 100 za pamuk, a onda opet taj pamuk za 100, dakle obilaznim putem novac za novac, isto za isto, izgleda da je radnja i besciljna i apsurdna.4 Novana suma m oe se od novane sum e razlikovati uopte samo veliinom. Otuda proces N R N ne crpe svoj sadraj iz neke kvalitativne razlinosti svojih krajnjih taaka, jer obe su novac, ve iz njihove kvanti tativne razlinosti. N a kraju se iz prometa izvlai vie novca no to je u poetku u nj bilo ubaeno. Pamuk kupljen za 100 proda se opet,
4 Ne razm enjuje se novac za novac, dovikuje M errier de la R ivire m er kantilistim a. (L Ordre naturel etc., str. 486.) U jednoj knjizi, koja ex professo1* go vori o trgovini i pekulaciji, m oe se proitati i ovo: Svaka se trgovina sa stoji u razm enjivanju stvari raznih v rsta; a dobit (za trgovca?) potie ba iz te razlinosti. R azm eniti fu n tu hleba za fu n tu h le b a . . . bilo bi bez ikakve d o b iti. . . , o tu da p rednost trgovine prem a kocki, koja je samo razm ena novca za novac. (T h . C orbet, A n Inquiry into the Causes and M odes o f the W ealth o f Individuals ; or the Principles o f Trade and Speculation explained , L ondon 1841, str. 5.) M ada C o rb et ne vidi da je N N , razm enjivanje novca za novac, karakteristian oblik prom eta ne sam o trgovinskog, ve i svakoga kapitala, on bar priznaje da jedna vrsta trgovine, pekulacija, im a ovaj oblik jednak s kockom ; ali onda dolazi M acCulloch i nalazi da je kup o v in je radi prodavanja pekulisanje, te da, prem a tom e, otpada razlika izm eu trgovine i pekulacije. Svaki posao u kome neko kupi proizvod da bi ga opet prodao u stvari je pekulacija. (M acCulloch, A Dic tionary practical etc. o f Commerce, L ondon 1847, str. 1009.) N esravnjivo naivnije veli P into, P indar A m sterdam ske berze: Trgovina je kocka (ovu reenicu uzima od Locke-a), a iz prosjaka se ne m oe izvui dobitak. K ad bi neko due vreme dobijao u svem u i od svih, m orao bi im dobrovoljno vratiti najvei deo dobitka ako bi hteo da igra ponovo. (P into, Traitd de la Circulation et du C rid it , A m sterdam 1771, str. 231.)
x* po pozivu
4. glava Pretvaranje noyca u kapital 141
npr., za 1 0 0 + 10, ili 110. Zbog toga je potpuni oblik ovog procesa N R N ' j gde je N ' = N - \ - A N , tj. jednak prvobitno predujmljenoj novanoj sumi vie izvestan prirataj. Ovaj prirataj, ili viak preko prvobitne vrednosti nazivam vikom vrednosti (surplus value). Otu da se prvobitno predujmljena vrednost u prometu ne samo odrava, nego i menja svoju veliinu, dodaje sebi viak vrednosti, drugim re ima oplouje se. A ovo kretanje pretvara nju u kapital. Moguno je, dodue, i to da u R N R obe krajnje take R i R , npr. ito i odelo, budu kvantitativno razline veliine vrednosti. Moe seljak da proda ito iznad vrednosti ili da kupi odelo ispod vrednosti. Moe ga i prodava odela sa svoje strane prevariti. Ali za sam ovaj oblik prometa ovakva razlika u vrednosti isto je sluajna. On ne gubi svaku racionalnost i smisao kao proces N R N ako su obe krajnje take, npr. ito i odelo, ekvivalenti. Naprotiv, kod njega je ova ekvi valentnost uslov za normalan tok. Ponavljanje ili obnavljanje prodaje radi kupovine nalazi, kao i sam ovaj proces, svoju meru i svrhu u konanom rezultatu koji lei izvan prometnog procesa, u potronji, u zadovoljavanju odreenih potreba. Naprotiv, u kupovanju radi prodavanja poetak je isti kao i zavretak, tj. novac, razmenska vrednost, a ve ovo ini da je kretanje beskonano. Svakako, iz N je postalo AT+A N, iz 100 100+ 10. Ali, posmatramo li ih isto kvalitativno, 110 isto su to i 100, naime novac. A kvantitativno posmatrano, 110 jesu ograniena suma vred nosti kao i 100. Kad bi se ovih 110 izdalo kao novac, one bi ispale iz svoje uloge, ne bi vie bile kapital. Povuku li se iz prometa, okamenie se u blago i nee im pripasti nijedna para, makar leale do sudnjeg dana. Prema tome, kad se ve radi o oploavanju vrednosti, onda ista potreba oplodavanja postoji i za 110 kao to je postojala za onih 100, poto su obe sume samo ogranieni izrazi razmenske vrednosti, dakle obe imaju isti poziv da se kvantitativnim uveavanjem priblie bogatstvu uopte. Dodue, prvobitno predujmljena vrednost od 100 za moment se razlikuje od 10 vika vrednosti koji joj je prirastao u prometu, ali se ova razlika odmah opet rasplinjuje. Na zavretku pro cesa ne izlazi na jednoj strani originalna vrednost od 100, a na drugoj viak vrednosti od 10, nego jedna vrednost od 110, koja se nalazi potpuno u onom istom obliku koji i treba da ima da bi otpoela proces oplodavanja kao i prvobitnih 100. Na kraju kretanja novac se opet javlja kao njegov poetak.5 Zbog toga zavretak svakog pojedinanog
5 Kapital se d e li. . . na prvobitni kapital i na dobit, prirataj kap itala. . . mada se u samoj praksi ova dobit odmah dodaje kapitalu i zajedno s njim stavlja u pokret. (F. Engels, Umrisse zu einer K ritik der National okonomie u : D eutschFranzosische Jahrbiicher, herausgegeben von A rnold Ruge und K arl M arx, Paris 1844, str. 99.1*)
l * Vidi u 4. tom u ovog izdanja.
krunog toka u kome se izvruje kupovanje radi prodavanja, sam sobom ini poetak za nov kruni tok. Prost robni prom etprodavanje radi kupovanja slui kao sredstvo za konani cilj koji se nalazi van prometa, za prisvajanje upotrebnih vrednosti, za zadovoljenje potreba. Nasuprot tom e, promet novca kao kapitala cilj je samom sebi, jer se oploavanje vrednosti zbiva jedino u okviru ovog stalno obnavljanog kretanja. Stoga kretanju kapitala nema granica.6 Kao svestan nosilac ovog kretanja, vlasnik novca postaje kapi talista. Njegova je linost ili, bolje rei, njegov je dep polazna i po vratna taka novca. Objektivni sadraj onoga prom etaoploavanje vrednostinjegova je subjektivna svrha, i kao kapitalista, tj. kao personifikovan, voljom i sveu obdaren kapital, funkcionie on samo ukoliko je sve vee prisvajanje apstraktnog bogatstva jedina pobuda njegovih operacija. U potrebnu vrednost, dakle, ne treba nikad uzimati kao neposrednu svrhu kapitaliste.7 Isto tako ni pojedinanu dobit,
6 A ristotel suprotstavlja ekonom iku hrem atistici. O n polazi od ekonomike. U koliko je vetina privreivanja, ekonom ika se ograniava na nabavljanje dobara p o tre b n ih za ivot i korisnih za kuu ili dravu. Pravo bogatstvo ( 6 aX7 )$iv&<; 7tXouto^) sastoji se iz ovakvih u p o tre b n ih v red n o sti; jer koliina takve vrste p oseda, dovoljna za d obar ivot, nije bez granica. A li im a i druga vrsta vetine privreivanja, koja se ponajvie, i s pravom , zove hrem atistika, po kojoj izgleda da bogatstvu i posedu nem a granica. T rg o v in a robom (f) x<x7tt)Xix-J) znai doslovno krm ljenje, a A ristotel uzim a ovaj oblik jer u njem u preovlauje upotrebna v rednost) ne spada od priro d e u hrem atistiku, jer se ovde razm ena odnosi samo na ono to je sam im njim a (kupcu i prodavcu) potrebno. Z bog toga je, razlae on dalje, p rvobitni oblik trgovine i bila tra m p a, ali je njenim rasprostiranjem nu n o postao novac. K ad je novac bio iznaen, m orala se tram pa nuno razviti u xoc7n)Xix-J), u trgovinu robom , a ova se, u protivrenosti prem a svojim prvobit nim tendencijam a, razvija u hrem atistiku, u vetinu pravljenja novca. H rem atistika se od ekonom ike razlikuje u tom e to je za n ju prom et izvor bogatstva (tcoitjtixt] XP*)fi.<4Tcov. . . 8 ta x p Â tc d v (jteTaPoXf)*;). A oko novca izgleda da se okree zato to je novac poetak i kraj ovakve vrste razm ene ( t 6 y*P vpuajza aToixetov x a l 7rpa<; Tfj<; aXXayfj? ctt[v). Stoga je i bogatstvo, za kojim hrem atistika tei, neogranieno. N aim e, kao to je svaka vetina koja u svom cilju ne vidi sredstvo, ve krajnju svrhu, neograniena u svojem strem ljenju, jer stalno tei da m u se to vie priblii, dok vetine koje sam o trae sredstva radi cilja nisu neograniene, jer im sam a svrha postavlja granice, tako nem a brane ni cilju hrem atistike, koji ide za apsolutnim bogaenjem . D ok hrem atistika nem a granice, ekonomika je im a . . . ova tei za neim to se razlikuje od sam og novca, a hrem atistika za njegovim u m noavan jem . . . Brkanje ova dva oblika koji zahvataju jedan u drugi daje nekima povoda da kao krajnji cilj ekonom ike sm atraju beskonano odravanje i um no avanje novca. (A ristotel, De Republica , izd. Bekker, knj. I, gl. 8 . i 9. i dalje.) 7 Robe (ovde u sm islu u p otrebnih vrednosti) nisu krajnja svrha kapitaliste koji pravi p o slo v e. . . N jem u je novac krajnja svrha. (T h . C halm ers, On Political Economy etc ., 2. izd., Glasgow 1832, str. 165, 166.)
ve samo neumorno kretanje dobijanja.8 Ovaj nagon za apsolutnim bogaenjem, ovaj strastan lov na vrednost9 zajedniki je u kapitaliste i u zgrtaa blaga, ali dok je zgrta blaga samo lud kapitalista, dotle je kapitalista racionalan zgrta blaga. Neumorno oploavanje vred nosti, koje zgrta blaga tei da postigne patenjem da novac izbavi iz prometa10, pametniji kapitalista postizava time to ga vazda nanovo preputa prometu.10a Samostalni oblici, tj. novani oblici, koje vrednost roba uzima u prostom prometu, slue samo razmeni roba i gube se u konanom re zultatu kretanja. Nasuprot tome, u prometu N R N , i jedno i drugo, i roba i novac, funkcioniu samo kao razliiti naini egzistencije same vrednosti, budui da je novac njen opti, a roba njen posebni, tako rei samo prerueni nain egzistencije.11 Ona stalno prelazi iz jednog oblika u drugi ne gubei se u tom kretanju, te se tako pretvara u automatian subjekt. Ako fiksiramo posebne pojavne oblike koje vrednost naizmenino uzima u krunom toku svog ivota oploujui se, dobiemo ova objanjenja: kapital je novac, kapital je roba.12 U stvari, pak, vrednost ovde postaje subjekt procesa u kome stalno menjajui oblike novca i robe, ona menja i samu svoju veliinu, te se kao viak vred nosti odvaja od same sebe kao prvobitne vrednosti, oplouje samu sebe. Jer kretanje u kojem ona dodaje sebi viak vrednosti njeno je
8 Trgovac skoro nimalo ne ceni ve steenu dobit, ve m u je pogled vazda usmeren na buduu dobit. (A. Genovesi, Lezioni di Economia Civile , 1765, Custodijevo izdanje italijanskih ekonomista, Parte Moderna, sv. V III, str. 139.) 9 Kapitalistu e uvek voditi neutoljiva strast za dobitkom , auri sacra fames1*. (M acCulloch, The Principles o f Political Economy , L ondon 1830, str. 179.) Naravno da ovo saznanje ne smeta istom M acCullochu i njegovoj kompa niji da u teorijskim nedoum icam a, npr. kad raspravljaju o preteranoj proizvodnji, tog istog kapitalistu pretvore u dobra graanina, kome je jedino stalo do upo trebne vrednosti i koji ak ume planuti kurjakom gladi za izmama, eirima, jajima, katunima i drugim najfamilijarnijim vrstam a upotrebne vrednosti.10 Stoêiv2* jedan je od karakteristinih grkih izraza za obrazovanje blaga. Isto i englesko to save znai i spaavati i tedeti. 104 Tu beskraj nos t koju stvari ne postiu u kretanju napred, postiu u kruenju. (Galliani, [Delia Moneta , str. 156].) 11 Ne sainjava materija kapital, nego vrednost te materije. (J.-B. Say, Traitd d'Economie Politique, 3. izd., Paris 1817, sv. I I, str. 429.) 12 Novac u opticaju (currency!), upotrebljen u proizvodne svrhe, jeste kapital. (M adeod, The Theory and Practice o f Banking , London 1855, sv. I, gl. 1, str. 55.) Kapital, to su robe. (James M ill, Elements o f Political Economy, London 1821, str. 7 4 .)
** nezasitna glad za zlatom 3* spasavati
sopstveno kretanje, njeno sopstveno oploavanje, dakle samooploavanje. Ona je dobila tajno svojstvo da raa vrednost, jer jeste vred nost. Ona raa ive mladune, ili bar nosi zlatna jaja. Kao ekspanzivnom subjektu koji nosi itav proces, u kome as uzima a as skida sa sebe novani i robni oblik odravajui se i irei se u tom menjanju, vrednosti je pre svega potreban samostalan oblik kojim e se utvrivati njena identinost sa njom samom. Ovaj oblik ima ona samo u novcu. Zbog toga novac i ini polaznu i zavrnu taku svakog procesa oploavanja vrednosti. Vrednost je iznosila 100, sad iznosi 110 itd. A li sam novac vai ovde samo kao jedan oblik vrednosti od dva koliko ih ona ima. N e bude li uzeo oblik robe, novac nee postati kapital. Dakle, novac se ovde ne odupire robi kao pri zgrta nju blaga. Kapitalista zna da su sve robe, ma koliko dronjave izgledale ili ma kako loe mirisale, po veroispovesti i u istini novac, iznutra obre zani Jevreji, a uz to jo i udotvorna sredstva pomou kojih se od novaca pravi vie novaca. D ok u prostom prometu vrednost roba dobija naspram njihove upotrebne vrednosti u najboljem sluaju samostalni oblik novca, ovde se ona najedanput predstavlja kao supstancija koja ima svoj sopstveni ivotni proces, koja se sama kree, za koju su i novac i roba samo goli oblici. Ali to nije sve. U m esto da predstavlja odnose meu robama, stupa ona sada tako rei u privatne odnose sa samom sobom. Kao prvobitna vrednost, ona se razlikuje od same sebe kao vika vrednosti, kao to se bog otac razlikuje sam od sebe kao boga sina, a obojica su istog uzrasta i u stvari su samo jedno lice; jer samo pomou vika vrednosti od 10 postaju predujmljenih 100 kapital, a im to po stanu, im se rodi sin, a sin rodi oca, njihova razlika opet iezava, te su oba jedno, 110. Vrednost postaje, dakle, dejstvujua vrednost, dejstvujui novac, a kao takva kapital. Ona dolazi iz prometa, ide ponovo u promet, odrava se i umnoava u njemu, vraa se iz njega uveana i zapoinje vazda iznova isti kruni tok.13 N N', novac koji koti novacmoney which begets m oneytako glasi opis kapitala u ustima njegovih prvih tumaa, merkantilista. Istina, kupovati radi prodaje, ili potpunije reeno, kupovati da bi se prodavalo skuplje, N R N', izgleda da je oblik svojstven samo jednoj vrsti kapitala, trgovakom kapitalu. Ali je i industrijski kapital novac koji se pretvara u robu, a prodajom robe ponovo pretvara u vie novca. inovi koji se mogu dogoditi izmeu kupovine i prodaje, izvan oblasti prometa, ni u emu ne menjaju oblik ovog kretanja. Najzad, u kamatonosnom kapitalu promet N R N' predstavlja se skra eno, u svom krajnjem rezultatu, bez posrednitva, tako rei lapi
18 K apital. . . vrednost koja se neprekidno umnoava. (Sism ondi, Nouveaux Principes de VtLconomie Politique , [Paris 1819], sv. I, str. [88,1 89.)
darnim stilom, kao N N', novac jednak veoj sumi novca, jednak vrednosti veoj od same sebe. Prema tome je N R N' stvarno opta formula kapitala kakav se neposredno pokazuje u oblasti prometa.
2. Protivrenosti opite formule Prometni oblik u kojem se novac preobraava u kapital protivrei svima ranije izloenim zakonima o prirodi robe, vrednosti, novca i samog prometa. Ono to ga razlikuje od prostog robnog prometa jeste obrnuti red kojim teku ista dva suprotna procesa, prodaja i kupo vina. Pa kako bi ovakva isto formalna razlika arobnjaki izmenila prirodu tih procesa? To nije sve. Ovaj obrnuti redosled postoji samo za jednog meu trojicom poslovnih prijatelja koji jedan s drugim trguju. Kao kapita lista kupujem robu od A i preprodajem je E-u, dok kao prost vlasnik robe prodajem robu B- u, a onda kupujem robu od A. Za moje po slovne prijatelje A i B ova razlika ne postoji. Oni istupaju samo kao kupac i prodava robe. Ja lino izlazim pred njih svaki put kao prost vlasnik novca ili robe, kao kupac ili prodava, i to u oba redosleda istupam prema jednom licu samo kao kupac, a prema drugome samo kao prodava, prema jednome samo kao novac, prema drugome samo kao roba, a ni prema jednom ni drugom ne kao kapital, ili kapitalista, ili predstavnik ma ega to bi bilo vie od novca ili robe, ili to bi moglo vriti kakvo drugo dejstvo osim dejstva novca ili robe. Za mene kupovina od A -a i prodaja E-u ine jedan redosled. Ali veza izmeu ova dva ina postoji samo za mene. A ne mari za moj posao sa E-om, E za moj posao sa A - om. Ako bih odnekud pokuao da im objasnim da sam osobito zasluan to sam obrnuo redosled, oni bi mi dokazivali da greim i u samom redosledu i da itava transakcija nije otpoela kupovinom, a zavrila se prodajom, ve da je, obrnuto, otpoela pro dajom, a zavrila se kupovinom. I doista, moj prvi in, kupovina, bio je s gledita ^4-ovog prodaja, a moj drugi in, prodaja, bio je s gledita E-ovog kupovina. N e zadovoljavajui se time, oni e kazati da je i tav redosled bio izlian, jedna opsena. A e robu prodati neposredno E-u, a E e je neposredno kupiti od A - a. Tim e e se itava transakcija iuziti na jednostran in obinog robnog prometa, s gledita A -ovog na prostu prodaju, s gledita E-ovog na prostu kupovinu. Prema tome, obrtanjem redosleda nismo prekoraili oblast prostog robnog pro meta, te, naprotiv, moramo istraiti da li oblast prostog robnog pro meta po prirodi svojoj doputa oploavanje vrednosti koje u nju ulaze, a time i stvaranje vika vrednosti. Uzmimo prometni proces u obliku u kome se on predstavlja kao jednostavna razmena roba. Ovo biva uvek kad dva vlasnika roba ku
lo Marx - Engels 121)
puju robu jedan od drugog i kad se bilans njihovih uzajamnih nov anih potraivanja izravnava na dan plaanja. T u novac slui kao ra unski novac da bi vrednost roba izrazio njihovim cenama, ali pred same robe ne izlazi telesno. Ukoliko se radi o upotrebnoj vrednosti, jasno je da oba razmenjivaa mogu biti u dobitku. Obojica otuuju robu koja im je kao upotrebna vrednost beskorisna, a dobijaju robu koja im treba za linu upotrebu. A ovo ne mora biti i jedina korist. A, koji prodaje vino a kupuje ito, proizvodi, moda, vie vina nego to bi zemljoradnik B mogao da proizvede za isto radno vreme, a zemljo radnik B proizvodi za isto radno vreme vie ita nego to bi vinogradar A mogao proizvesti. Dakle, za istu razmensku vrednost dobija A vie ita, a B vie vina nego kad bi, da nema razmene, svaki od njih morao proizvoditi za sebe i vino i ito. Prema tom e se u pogledu upotrebne vrednosti m oe kazati da je razmena transakcija u kojoj su obe strane u dobitku.14 S razmenskom vrednou stoji drukije.
ovek koji im a m nogo vina, a nem a ita, trguje s ovekom koji ima m nogo ita, a nem a vina, i m e u sobom oni razm ene penicu u vrednosti od 50 za v red n o st od 50 u vinu. Ova razm ena nije uveanje razm enske vrednosti ni za jednog ni za drugog, jer su i jedan i d ru g i ve pre razm ene im ali vred n ost je dnaku onoj koju je svaki sebi pribavio p u te m ove operacije . 15
Stvar se ni u emu ne menja time to novac staje izmeu roba kao prometno sredstvo i to se inovi kupovine i prodaje razdvajaju.16 Vrednost roba predstavljena je u njihovim cenama pre no to one stupe u prom et; ona je, dakle, pretpostavka, a ne rezultat prometa.17 Posmatramo li stvar apstraktno, tj. izuzmemo li okolnosti koje ne proistiu iz unutranjih zakona prostog robnog prometa, onda se u njemu osim zamenjivanja jedne upotrebne vrednosti drugom zbiva jedino izvesna metamorfoza, prosta promena robnog oblika. Ista vrednost, tj. ista koliina opredmeenog drutvenog rada, ostaje u ruci istog vlasnika robe prvo u vidu njegove robe, zatim u vidu novca u koji se roba pretvorila, i na kraju u vidu robe u koju se opet ovaj novac pretvorio. Ova promena oblika ne sadri u sebi neku promenu veliine vrednosti. A promena kroz koju u ovom procesu prolazi sama vrednost robe ograniava se na promenu njenog novanog oblika. Ovaj postoji prvo kao cena robe ponuene na prodaju, zatim kao jedna
14 Razmena je divna transakcija u kojoj dva ugovaraa uvek dobijaju. (D estu tt de T racy , T ra iti de la Volonti et de ses effets , Paris 1826, str. 6 8 .) Ista je knjiga kasnije izila kao T ra iti d'conomie Politique. 15 M ercier de la R ivire, U O rdre naturel etc., str. 544. 15 Po sebi je potpuno svejedno da li se koja od ove dve vrednosti sastoji iz novca ili su obadve obine robe. (M ercier de la R ivire, isto , str. 543.) 17 Ne odluuju ugovorne strane o vrednosti; naprotiv, ova je utvrena ve pre zakljuenja posla. (L e T rosne, De V IntirSt Social , str. 906.)
suma novca, ali koja je ve bila izraena u ceni, i naposletku kao cena neke ekvivalentske robe. Ova promena oblika sama po sebi ne uklju uje u sebi promenu veliine vrednosti, ba kao to to ne ukljuuje, npr., ni razmenjivanje novanice od 5 funti za soverine, polusoverine i ilinge. Dakle, ukoliko promet robe dovodi samo do promene oblika njene vrednosti, dovodi on, kad se pojava isto odigrava, do razmene ekvivalenata. Stoga i sama vulgarna ekonomija, ma koliko da malo nasluuje ta je vrednost, kad god hoe da na svoj nain posmatra istu pojavu, pretpostavlja da se tranja i ponuda poklapaju, tj. da nji hovo dejstvo uopte prestaje. Prema tome, kad u odnosu na upo trebnu vrednost oba razmenjivaa mogu da budu na dobitku, ne mogu obojica dobijati u razmenskoj vrednosti. Naprotiv, ovde pravilo glasi: Gde ima jednakosti, nema dobiti.18 Istina, robe se mogu prodavati po cenama koje odstupaju od njihovih vrednosti, ali se ovo odstupanje pokazuje kao povreda zakona robne razmene.19 U svom istom obliku ona je razmena ekvivalenata, dakle nije sredstvo koje bi razmenjivaa moglo obogatiti vrednou.20 Zbog toga se iza pokuaja da se robni promet prikae kao izvor vika vrednosti veinom krije jedan quid pro quo, brkanje upotrebne i razmenske vrednosti. Tako je, na primer, u Condillaca:
Nije tano da se u razm eni robe razm enjuje jednaka vrednost za jednaku vrednost. N aprotiv, i jedan i drugi ugovara daju uvek m anju vrednost za veu . . . K ad bi se odista uvek razmenjivale jednake vrednosti, onda nijedan ugovara ne bi bio na dobitku. A ovamo su obojica na dobitku, ili bar treba da jesu. Zato? Vrednost stvari sastoji se samo u njihovom odnosu prem a naim potre bama. to je za jednog vie, za drugoga je manje, i o b ra tn o . . . N e moe se pretpostaviti da emo nuditi na prodaju stvari neophodne za nau p o tre b u . . . Mi hoemo da otuim o stvar koja nam nije korisna da bismo dobili p otrebnu; hoemo da damo manje za v i e . . . Bilo je prirodno to se smatralo da se u razmeni daje jednaka vrednost za jednaku vrednost kad god su obe razmenjene stvari po svojoj vrednosti bile jednake istoj koliini n o v ca. . . Ali moramo da uzmemo u raun jo jednu stvar; pitanje je u tome da li obojica razmenjujemo neto suvino za stvar koja nam je potrebna . 21
18 Dove egualit, non lucro. (Galiani,Delia Moneta , u Custodijevu izd., Parte Moderna, sv. IV , str. 244.) 19 Razmena e po jednu od dve strane biti nepovoljna ako spoljanje okolnosti cenu obore ili je popnu visoko: tada e jednakost biti povreena; ali ta povreda potie iz tih okolnosti, a ne iz same razmene. (Le Trone, De Vlntir it Social, str. 904.) 20 Po svojoj prirodi razm ena je ugovor koji poiva na jednakosti i zbiva se izmeu jednakih vrednosti. Zato ona nije sredstvo za bogaenje, jer se daje koliko se i prima. (Le T rone, isto , str. 903, 904.) 8 1 Condillac, Le Commerce et le Gouvernement (1776), izd. Daire i M olinari u : Mlanges dficonomie Politique, Paris 1847, str. 267, 291.
10*
148
Vidi se kako Condillac ne samo da brka upotrebnu i razmensku vrednost, nego i doista detinjasto podmee drutvu razvijenog robnog prometa takvo stanje u kome proizvoa sam proizvodi sredstva za svoj opstanak, a u promet baca samo suviak preko vlastite potrebe.22 Pa ipak moderni ekonomisti esto ponavljaju Condillacov argument, osobito kad hoe da razvijeni vid robne razmene, trgovinu, prikau kao izvor vika vrednosti. Govore, na primer, da
trgovina dodaje proizvodim a vrednost, jer isti proizvodi im aju veu vred nost u rukam a potroaa nego u rukam a proizvoaa; zbog toga trgovinu m oramo strogo (strictly) uzev sm atrati za in proizvodnje .23
Ali m i ne plaamo robe dva puta, sad njihovu upotrebnu vred nost, a posle njihovu vrednost. A ako je upotrebna vrednost robe korisnija kupcu nego prodavcu, njen je novani oblik korisniji pro davcu nego kupcu. Zar bi je inae prodavao? I tako bi se isto moglo kazati da kupac strogo uzev (strictly) vri in proizvodnje ako pre tvori u novac, recimo, arape kupljene kod trgovca. Ako se razmene robe ili robe i novac jednake razmenske vred nosti, tj. ekvivalenti, oigledno je da iz prometa niko nee izvui vie vrednosti no to je u nj ubacio. Viak vrednosti nee biti stvoren. M eutim , u svom istom obliku, proces robnog prometa postavlja kao uslov razmenu ekvivalenata. Ali u stvarnom ivotu stvari se ne zbivaju isto. Zato em o pretpostaviti da se razmenjuju neekvivalenti. N a svaki nain, na robnom tritu stoje jedan prema drugom samo vlasnici roba, a mo koju ova lica vre jedno nad drugim samo je mo njihovih roba. Materijalna razlinost njihovih roba materi jalna je pobuda razmene i dovodi vlasnike roba u uzajamnu zavisnost, poto ni jedan ni drugi ne dri u ruci predmet svoje sopstvene potrebe, ve obojica dre predmet potrebe drugoga. Osim ove materijalne razlinosti njihovih upotrebnih vrednosti, ima meu robama jo samo jedna razlika, razlika izm eu njihovog prirodnog i njihovog preobraenog oblika, izm eu robe i novca. I tako se vlasnici roba razlikuju meu sobom samo kao prodavci, tj. kao vlasnici robe, i kao kupci, tj. kao vlasnici novca.
2 2 Zbog toga L e T ro n e odgovara svome prijatelju Condillacu vrlo tano: Razvijeno drutvo uopte ne zna ni za ta suvino. U jedno m u se podruguje prim edbom da ako oba razm enjivaa dobijaju jednako vie za jednako m anje, obo jica dobijaju jednako. Zato to nem a ni najm anje pojm a o prirodi razm enske vrednosti, Condillac je najzgodniji autoritet g. profesoru W ilhelm u Roscheru za njegove sopstvene detinjaste pojm ove. V idi njegove Die Grundlagen der Nationalokonomie , 3. izdanje, 1858. 23 S. P. N ew m an, Elements o f Political Economy , A ndover and N ew York 1835, str. 175.
Uzmimo sada da je bilo kojom neobjanjivom povlasticom pro dava doao do mogunosti da robu proda iznad njene vrednosti, po 110 ako vredi 100, dakle s 10% nominalnim poveanjem cene. Pro dava, dakle, ubira viak vrednosti u veliini od 10. Ali poto je bio prodava, pretvara se on u kupca. Sad se on susree s treim vlasni kom robe, koji kao prodava takoe uiva povlasticu da robu prodaje za 10% skuplje. Na je ovek kao prodava dobio 10, da bi kao kupac izgubio IO.24 Sve ovo izlazi u stvari na to da svi vlasnici roba prodaju jedni drugima svoje robe 10% iznad vrednosti, to je potpuno isto kao da ih prodaju po njihovim vrednostima. Takvo opte nominalno poveavanje robnih cena izaziva isto dejstvo kao kad bi se robne vred nosti umesto u zlatu cenile, recimo, u srebru. Novana imena, tj. cene roba nadule bi se, ali odnosi meu njihovim vrednostima ostali bi isti. Uzmimo obrnut sluaj da je privilegija kupca da robe kupuje ispod vrednosti. Ovde nije potrebno ak ni podsetiti da e kupac opet postati prodava; on je bio prodava pre no to je postao kupac. Kao prodava on je izgubio 10% pre no to je kao kupac dobio 10%.25 I sve opet ostaje po starom. Znai da se stvaranje vika vrednosti, a otud i pretvaranje novca u kapital, ne moe objasniti niti time to prodavci prodaju robe iznad vrednosti, niti time to ih kupci kupuju ispod vrednosti.26 Problem se ni na koji nain ne bi uprostio ako bismo u njega prokrijumarili strane odnose, dakle ako bismo s pukovnikom Torrensom kazali:
Efektivna tranja sastoji se u sposobnosti i naklonosti (!) potroaa da bilo neposrednom bilo posrednom razm enom dadu za robe neku veu koliinu od svih sastavnih delova kapitala no to proizvodnja tih roba staje . 27
U prometu proizvoai stoje jedni prema drugima samo kao prodavci i kupci. Tvrditi da viak vrednosti proistie za proizvoae
24 Poveanje nominalne vrednosti proizvoda. . . ne donosi dobit prodavc im a ... jer to dobijaju kao prodavci u istoj meri gube kao kupci. ([J. G ray,] The Essential Principles o f the Wealth o f Nations etc., London 1797, str. 6 6 .) 25 Bude li ovek prisiljen da za 18 livara da koliinu proizvoda koja u stvari vredi 24, onda e kad bude kupovao tim istim novcem dobiti za 18 livara tano onoliko za koliko bi inae morao da plati 24 livre. (Le T rosne, De l'In tbret Social, str. 897.) 28 Nijedan prodava ne moe stalno poskupljivati svoju robu, a da ne bude isto tako prim oran da skuplje plaa robu drugih prodavaa; iz istog razloga ne moe nijedan potroa stalno jevtinije kupovati, a da isto tako ne bude prim oran da stalno daje jevtinije robu koju prodaje. (M ercier de la Rivire, L'Ordre naturel etc., str. 5 5 5 .) 27 R. Torrens, A n Essay on the Production of Wealth, London 1821, str. 349.
iz toga to potroai plaaju robu iznad njene vrednosti znai samo uvijeno kazati ono to jednostavno glasi: vlasnik robe ima kao pro dava privilegiju da prodaje preskupo. Prodava je robu proizveo sam ili zastupa njenog proizvoaa, ali zar nije i kupac sam proizveo ili zar i on ne zastupa proizvoaa robe koju njegov novac predstavlja? Imamo, dakle, proizvoaa prema proizvoau. to ih razlikuje jeste da ovaj kupuje, a onaj prodaje. N ism o ni za korak odmakli ako vla snik robe pod im enom proizvoaa prodaje robu iznad njene vrednosti, a pod im enom potroaa robu preskupo plaa.28 Prema tom e, dosledni zastupnici iluzije po kojoj viak vrednosti potie iz nominalnog uveanja cene, ili iz prodaveve privilegije da robu preskupo prodaje, polaze od pretpostavke da ima jedna klasa koja samo kupuje a ne prodaje, dakle i da samo troi a ne proizvodi. Sa stanovita prostog prometa, do kojeg sm o stanovita dosad stigli, postojanje takve klase jo je neobjanjivo. Ali bacimo pogled unapred. N ovac kojim takva klasa stalno kupuje mora joj stalno, bez razmene, besplatno, po pravu ili po sili, priticati od samih vlasnika roba. Ovoj klasi prodavati robe iznad vrednosti znai samo na prevaru delim ino povratiti besplatno izdat novac.29 Tako su maloazijski gradovi plaali godinji danak u novcu starome Rimu. T im je novcem Rim od njih kupovao robe i kupovao ih je preskupo. Maloazijci su varali Rimljane otkidajui od njih putem trgovine deo danka. Pa ipak su Maloazijci ostajali prevareni. Njihova roba bila je kao i pre plaana njihovim vlastitim novcem . Ovo nije m etod za bogaenje il obrazovanje vika vrednosti. Ostanimo, zato, u granicama robne razmene gde su prodavci kupci, a kupci prodavci. Naa zabuna potie, moda, otuda to ova lica nismo posmatrali individualno, ve samo kao oliene kategorije. Neka vlasnik robe A bude takva vidra da podvali svojim kolegama B-u i C-u, a da m u oni i kraj najbolje volje ne uzmognu uzvratiti ravnom merom. A proda B -u vino koje vredi 4 0 i dobije u razmenu ito koje vredi 50. A je svojih 40 pretvorio u 50, od manje novaca napravio je vie novaca i pretvorio je svoj novac u kapital. Pogledajmo stvar izblie. Pre razmene imali sm o za 4 0 vina u ruci A -a i za 50 ita u ruci B-a, ukupnu vrednost od 90. Posle razmene imamo
2 8 Miljenje da profite plaaju potroai sasvim je apsurdno. K o su p o t roai? (G . Ram say, A n Essay on the Distribution o f W ealth, E dinburgh 1836, str. 183.) 2 9 Ako neko ne nae p roe svojoj robi, hoe li m u g. M althus onda p reporuiti da kom e drugom dd novac da m u robu otkupi?, pita jedan zgranuti rikardovac M althusa, koji, kao i njegov uenik pop C halm ers, ekonomski slavopoji klasu iskljuivih kupaca, tj. potroaa. V idi: A n Inquiry into those principles respecting the N ature o f Demand and the Necessity o f Consumption , lately advocated by M r. M althus etc ., L ondon 1821, str. 55.
istu ukupnu vrednost od 90. Vrednost koja se obre nije se ni za atom uveala, samo se njena raspodela medu A -om i B -om izmenila. Na jednoj se strani pokazuje kao viak vrednosti ono to je na drugoj manjak vrednosti, na jednoj kao vie to je na drugoj kao manje. Ista bi se promena bila dogodila da je A, bez oblika razmene koji sve to prikriva, neposredno, ukrao 10 od B - a. Oigledno je da se suma vrednosti koje se obru ne moe poveati promenom njihove raspodele, kao god to Jevrejin koji za jednu gineju proda neki farding1* iz doba kraljice Ane, ne poveava masu plemenitih metala u jednoj zemlji. Celina kapitalistike klase neke zemlje ne moe samu sebe varati.30 Moemo se, dakle, do mile volje vrteti i okretati, rezultat e ostati isti. Razmenjuju li se ekvivalenti, nee postati viak vrednosti, a razmenjuju li se neekvivalenti, ni onda nee postati viak vrednosti.31 Promet ili robna razmena ne stvara vrednost.32 Otuda je razumljivo zato u naoj analizi osnovnog oblika ka pitala, oblika kojim on odreuje ekonomsku organizaciju modernog drutva, u prvi mah potpuno ostavljamo po strani njegove popularne i tako rei prepotopske vidove, trgovinski i zelenaki kapital. U pravom trgovinskom kapitalu javlja se oblik N R N', kupovanje radi skupljeg prodavanja, najistije. S druge strane, itavo se njegovo kretanje zbiva u okviru prometne oblasti. Ali poto je ne mogue da se za pretvaranje novca u kapital, za obrazovanje vika
30 D estutt de Tracy, mada je bio mem bre de P ln s titu 82! [lan Instituta] a moda ba zbog toga to je to bio stajao je na suprotnom gleditu. In d u strijski kapitalisti, veli on, prave profite time to sve prodaju skuplje no to je stalo da se proizvede. A kome prodaju? Pre svega jedni drugima. ( Trait de la Volonte etc., str. 239.) 31 Razmena jednakih vrednosti niti uveava niti smanjuje masu vrednosti koje se u drutvu nalaze. Razmena nejednakih v red n o sti. . . takode ni u emu ne menja sum u drutvenih vrednosti, makar da imovini jednoga dodaje koliko imovini drugoga oduzima. (J.-B. Say, Trait d ficonomie Politique, sv. II, str. 443, 444.) Say, naravno i ne brinui se za posledice ove reenice, uzima je prilino do slovno iz fiziokrata. Sledei prim er e nam prikazati na koji je nain, radi uveanja svoje vlastite vrednosti, Say eksploatisao njihove spise, koji su u to vreme bili u dubokom zaboravu. Najuvenija izreka gospodina Saya: On n achte des produits q u avec des produits2* (isto, sv. II, str. 438), glasi u fiziokratskom originalu: Les productions ne se payent qu avec des productions.3* (Le Trone, De Vlnt&rit Social, str. 899.) 32 Razmena uopte ne prenosi vrednost na proizvode. (F. Wayland, The Elements of Political Economy, Boston 1843, str. 168.)
x* etvrtina jednog penija 2 * Proizvodi se kupuju samo proizvodima. * 3* Proizvodi se plaaju samo proizvodima.
vrednosti, dade objanjenje u samom prometu, to nam se trgovinski kapital ini nem ogu im se razmenjuju ekvivalenti33, te se zbog toga trgovinski kapital dade objasniti jedino tim e da trgovac, koji se para zitski uvlai m eu proizvoae roba koji prodaju i kupuju, vara i jedne i druge. U ovom sm islu kae Franklin: Rat je razbojnitvo, trgovina je prevara.34 Ako pak neem o da oploavanje trgovinskog kapitala objasnimo prosto kao prevaru nad proizvoaima roba, onda nam je potreban dugi niz meulanova, kojih nemamo ovde gde robni promet i njegovi jednostavni m om enti ine nau jedinu pretpostavku. to vai za trgovinski kapital, vai jo i vie za zelenaki. Kod trgovinskog kapitala imamo bar kretanje prometa, kupovinu i pro daju, kao posrednika m eu krajnjim takama, tj. izmeu novca koji se baca na trite i uveanog novca koji se izvlai s trita. Kod zelenakog kapitala oblik N R N ' skraen je na krajnje take izmeu kojih ne stoji nita, na N N ', na novac koji se razmenjuje za vie novca, a to je oblik koji protivrei prirodi novca, te je stoga sa stano vita robne razmene neobjanjiv. Zato Aristotel kae:
Poto je hrem atistika dvostruka, te jedna p ripada trgovini, druga eko nom ici, a ova je n u n a i vredna je pohvale, dok prva poiva n a pro m etu i s pravom je k ude (jer ne poiva na p riro d i, ve na m eusobnom varanju), to ljudi s n ajpunijim pravom m rze zelenatvo, jer u njem u je sam novac izvor zarade i ne upotrebljava se za ono za ta su ga iznali. Jer on je postao radi razm ene roba, dok kam ata pravi od novca vie novca. O tu d i njeno im e ( t x o <; kam ata i ono to je roeno). J e r roeni su slini onim a to ih rodie. A kam ata je novac od novca, tako da je od svih grana privreivanja ova najprotivnija p riro d i . 35
Kako za trgovinski, tako emo i za kamatonosni kapital u toku naeg istraivanja nai da su izvedeni oblici, i ujedno emo videti zbog ega se istorijski javljaju pre m odernog osnovnog oblika kapitala. Pokazalo se da viak vrednosti ne m oe poticati iz prometa, dakle da se pri njegovom obrazovanju mora iza lea prometa zbivati neto
33 Kad bi u njoj vladala neprom enljivost ekvivalenata, trgovina bi bila ne mogua. (G . O pdyke, A Treatise on Political Economy , N ew York 1851, str. 6 6 - 69.) Razlika izm eu realne vrednosti i razm enske vrednosti poiva na inje nici da se vrednost neke stvari razlikuje od takozvanog ekvivalenta koji se za nju daje u trgovini, tj. da taj ekvivalent nije ekvivalent. (F. Engels, Umrisse zu einer K ritik der Nationalokonomie, str. 9 5 , 96.1*) 34 Benjam in Franklin, Works , sv. I I , izd. Sparks u : Positions to be exa m ined concerning N ational W ealth, [str. 376.] 35 A ristotel, De Republica , knj. I, gl. 10, [str. 17.]
x* Vidi u 4. tom u ovog izdanja.
to se u samom njemu ne vidi.36 A moe li viak vrednosti poticati odnekud drugde negoli iz prometa? Promet je zbir svih uzajamnih odnosa1* vlasnika roba. Izvan njega vlasnik roba nalazi se u odnosu jo samo prema vlastitoj robi. A to se tie vrednosti robe, ovaj se odnos ograniava na to da ona sadri izvesnu koliinu linog vlasnikovog rada, merenu prema odreenim drutvenim zakonima. Ova se koliina rada izraava veliinom vrednosti njegove robe, a poto se veliina vred nosti predstavlja raunskim novcem, to se izraava cenom od, recimo, 10. Ali se njegov rad ne predstavlja vrednou robe i jo jednim vikom iznad njene vlastite vrednosti, ne cenom od 10, koja bi u isti mah bila i 11, ne vrednou veom od same sebe. Vlasnik robe moe svojim radom da stvara vrednosti, ali ne vrednosti koje se oplouju. On moe poveati vrednost neke robe dodajui postojeoj vrednosti novu vrednost novim radom, npr. pravei od koe izme. Ista materija ima sada veu vrednost jer sadri veu koliinu rada. Zbog toga izma ima veu vrednost nego koa, ali je vrednost koe ostala ista. Ona se nije oplodila, nije donela viak vrednosti za vreme izraivanja izama. Nemogue je, dakle, da izvan prometne oblasti, ne stupajui u dodir s drugim vlasnicima roba, proizvoa robe oplodi vrednost, dakle ni da novac odnosno robu pretvori u kapital. T o znai da kapital ne moe poticati iz prometa, kao i to da ne moe ni da ne potie iz prometa. On mora i da potie i da ne potie iz prometa. Doli smo, dakle, do dvostrukog rezultata. Pretvaranje novca u kapital treba izvesti na osnovici unutra njih zakona robne razmene, tako da kao polazna taka slui razmena ekvivalenata.37 Na vlasnik novca, koji postoji tek kao kapitalistova
30 Pod obinim uslovima na tritu profit se ne postie razmenom. Da nije postojao ve ranije, ne bi mogao postojati ni posle ove transakcije. (Ramsay, A n Essay on the Distribution o f Wealth , str. 184.) 37 Posle ovoga to smo raspravili, italac e shvatiti da to znai samo ovo: obrazovanje kapitala mora biti moguno i onda kad je cena robe jednaka njenoj vrednosti. Ono se ne moe objasniti odstupanjem robnih cena od robnih vrednosti. Odstupe li cene doista od vrednosti, onda ih prvo moramo svesti na ove, tj. moramo tu okolnost izuzeti kao sluajnu da bismo pred sobom imali istu pojavu obrazovanja kapitala na osnovici robne razm ene, i da nas u njegovom posmatranju ne bi bunile sporedne okolnosti koje samo smetaju i nem aju veze sa samim procesom. Uostalom, zna se da ovakvo svoenje niukoliko nije samo neki nauni postupak. N eprestana kolebanja trinih cena, njihovo dizanje i padanje, naknaduju se, potiru se meusobno i svode na prosenu cenu kao svoje unutranje pravilo. Prosena cena je zvezda vodilja npr. trgovca ili industrijalca kod svakog
l * U 3. i 4. izdanju: W arenbeziehungen.
gusenica, mora robe i kupovati i prodavati po njihovoj vrednosti, a ipak na zavretku procesa izvui vie vrednosti no to je u njega ubacio. Pretvaranje kapitalistove gusenice u leptira mora se izvriti u oblasti prometa, a u isti mah mora da se ne izvri u njoj. T o su uslovi problema. H ic Rhodus, hic salta!!63].
0
3. Kupovanje i prodavanje radne snage
Promena vrednosti novca koji treba da se pretvori u kapital ne m oe da se dogodi na samom novcu, jer kao kupovno ili kao plateno sredstvo on samo ostvaruje cenu robe koju kupuje ili plaa, a ostane li u svom vlastitom obliku, skamenie se u vrednost ija se veliina ne menja.38 Isto tako promena ne m oe proistei ni iz drugog ina prometa, iz preprodaje robe, jer ovaj in samo vraa robu iz prirod nog oblika u novani oblik. Promena se, dakle, mora dogoditi s robom koja se kupuje u prvom inu, N R , ali ne s njenom vrednou, jer se razmenjuju ekvivalenti, roba se plaa po njenoj vrednosti. Pro mena, dakle, m oe poticati samo iz upotrebne vrednosti kao takve, tj. iz njene potronje. D a bi iz potronje neke robe na vlasnik novaca mogao izvlaiti vrednost, mora ga zadesiti srea da u prometnoj obla sti, na tritu, pronae robu ija bi sama upotrebna vrednost imala naroito svojstvo da bude izvor vrednosti, dakle ije bi stvarno tro enje i samo bilo opredmeivanje rada, a stoga i stvaranje vrednosti. Takvu naroitu robu vlasnik novca i nalazi na tritu ta je roba radna sposobnost ili radna snaga. Pod radnom snagom ili radnom sposobnou razumemo celokupnost fizikih i duhovnih sposobnosti koje postoje u telesnoj, ivoj linosti ovekovoj, i koje on stavlja u pokret kad god proizvodi upo trebne vrednosti ma koje vrste. Ali da bi vlasnik novca zatekao radnu snagu na tritu kao robu, potrebno je da budu ispunjeni razni uslovi. Sama po sebi robna raz mena ne sadri neke druge odnose zavisnosti osim one koji potiu iz same njene prirode. Pod tom pretpostavkom radna snaga moe da se
posla koji iziskuje due vrem e. T o jest, on zna da se robe, ako neki dui period posm atram o kao celinu, u stvari ne prodaju ni iznad ni ispod svoje prosene cene, ve upravo po njihovoj prosenoj ceni. P rem a tom e, kad bi nezainteresovano miljenje njem u uopte bilo u interesu, m orao bi sebi ovako postaviti problem obrazovanja kapitala: K ako je m ogu postanak kapitala kad cene regulie prosena cena, tj. u poslednjoj instanciji vrednost robe? Velim u poslednjoj instanciji zato to se prosene cene ne poklapaju neposredno s veliinama robnih vredno sti, kako to misle A. S m ith, R icardo i drugi. 3 8 *U novanom o b lik u . . . kapital ne proizvodi profit. (Ricardo, Princip les o f Political Economy, str. 267.)
pojavi na tritu kao roba samo ako je i zato to je njen vlastiti posednik, lice ija je ta radna snaga, ponudi ili proda kao robu. Da bi je prodao kao robu, njen vlasnik mora da bude kadar raspolagati njome, mora, dakle, biti slobodan vlasnik svoje radne sposobnosti, svoje linosti.39 Na tritu on se susree s vlasnikom novca, te njih dvojica stupaju u meusoban odnos kao ravnopravni vlasnici robe, samo s tom razlikom to je jedan kupac, a drugi prodava; dakleobojica su pravno jednaka lica. Da bi ovaj odnos mogao potrajati, nuno je da vlasnik radne snage nju prodaje uvek samo za odreeno vreme, jer bude li je prodao ucelo, jednom zauvek, prodae samog sebe i iz slobodna oveka pretvorie se u roba, iz vlasnika robe u robu. Kao linost, mora on prema svojoj radnoj snazi stalno stajati kao prema svome vlasnitvu i zato kao prema svojoj vlastitoj robi, a to moe samo tako ako svoju robu bude kupcu uvek stavljao na raspolaganje, tj. ustupao na troenje samo prolazno, za odreen rok vremena, dakle ako se njenim otuivanjem ne odree svojeg vlasnitva nad njom.40 Drugi bitni uslov za to da vlasnik novca zatee radnu snagu na tritu kao robu jeste da njen vlasnik, umesto da bude kadar prodavati robe u kojima se njegov rad opredmetio, mora da nudi na prodaju kao robu samu svoju radnu snagu koja postoji samo u njegovoj ivoj li nosti.
39 U enciklopedijama koje govore o predm etim a iz klasine antike moe se proitati besmislica da je u antikom svetu kapital bio potpuno razvijen samo to nedostajahu slobodni radnik i ustanova kredita. I g. M om m sen nie u svojoj Istoriji Rima jedan za drugim quid pro quo. 40 Zbog toga razna zakonodavstva ustanovljavaju izvestan maksim um za radni ugovor. Svi zakonici u naroda kod kojih je rad slobodan reguliu uslove otkazivanja ugovora. U raznim zemljama, osobito u M eksiku (pre amerikog gra anskog rata i na teritorijam a otcepljenim od Meksika, a u stvari i do K uzinog prevrata^64! u Podunavskim Kneevinama), krije se ropstvo pod oblikom pionae.1* Pozajmicama koje se imaju odraditi i koje se prenose s generacije na generaciju postaje ne samo pojedini radnik ve i njegova porodica stvarno svojinom drugih lica i njihovih porodica. Ju irez je ukinuo pionau. Takozvani car M aximilian uvede je ponovo dekretom koji je u poslanikoj kui u V aingtonu ispravno igosan kao dekret za ponovno uvoenje ropstva u Meksiku. Od svojih naroitih telesnih i um nih umenosti i mogunosti za delanje mogu j a . . . da otuim za drugog njihovu vremenski ogranienu upotrebu, jer s tim ogranienjem dobijaju spoljanji odnos prema mojoj celini i optosti. Ako bih otuio itavo svoje vreme konkretizovano u radu i celokupnost svoje proizvodnje, ja bih onda uinio svojinomdrugoga ono to ini njihovu sutinu, svoju optu delatnost i stvarnost, svoju linost. (Hegel, Philosophie des Rechts , Berlin 1840, str. 104, 67.)
l * podlonosti prezaduenih nadniara, piona
D a bi neko prodavao robe koje se razlikuju od njegove radne snage prirodno je da mora imati sredstva za proizvodnju, npr. siro vine, orua za rad itd. Bez koe ne m oe praviti izme. Osim toga, potrebna su mu i ivotna sredstva. N iko, pa ni onaj to svira muziku budunosti, ne m oe da troi proizvode budunosti, dakle ni upo trebne vrednosti ije proizvoenje jo nije dovreno. Ba kao i prvog dana kad se pojavio na zemaljskoj pozornici, ovek jo uvek mora da troi svakog dana pre no to e proizvoditi i dok proizvodi. Ako su ti proizvodi robe, onda se moraju prodati poto budu proizvedeni, i potrebe proizvoaeve m ogu se zadovoljiti tek posle prodaje. Uz period proizvodnje dolazi jo i vreme nuno za prodaju. Zbog toga, da bi svoj novac pretvorio u kapital, mora vlasnik novca da zatekne na robnom tritu slobodnog radnika, slobodnog u dvostrukom sm islu: da kao slobodna linost raspolae svojom rad nom snagom kao svojom robom, a da, s druge strane, nema na prodaju drugih roba, da je lien svega, da je slobodan od svih stvari potrebnih za realizovanje svoje radne snage. Pitanje zato u prometnoj oblasti ovaj slobodni radnik izlazi pred njega ne zanima vlasnika novca, koji zatie trite rada kao poseban odsek robnog trita. A za ovaj mah to ne zanima ni nas. M i se teo rijski drimo same injenice, kao to se i vlasnik novca dri nje prak tiki. Jedno je ipak jasno. Priroda ne stvara na jednoj strani vlasnike novca ili roba, a na drugoj ljude koji su vlasnici samo svojih radnih snaga. Ovaj odnos niti je prirodno-istorijski, niti je takav drutveni odnos koji bi bio zajedniki svima istorijskim periodima. Oigledno je on sam rezultat prethodnog istorijskog razvitka, proizvod mnogih ekonomskih prevrata, propasti itavog niza starijih formacija dru tvene proizvodnje. I one ekonomske kategorije koje sm o ranije posmatrali nose tra gove svoje istorije. U postojanju proizvoda kao robe sadre se odre eni istorijski uslovi. D a bi bio roba, proizvod se ne srne proizvoditi kao neposredno sredstvo opstanka samog proizvoaa. Da smo dalje istraivali: pod kojim okolnostima svi proizvodi, ili bar veina nji hova, uzimaju oblik robe, nali bismo da se to zbiva samo na osnovici sasvim posebnog, kapitalistikog naina proizvodnje. Ali ovo istra ivanje nije spadalo uz analizu robe. Robne proizvodnje i robnog prometa moe biti i onda kad je daleko pretenija masa proizvoda namenjena neposredno vlastitoj potrebi i ne pretvara se u robu, dakle kad drutveni proces proizvodnje jo ni izdaleka nije svom irinom i dubinom doao pod vladavinu razmenske vrednosti. Uslov nuan da bi se proizvodu dao oblik robe jeste da u drutvu postoji toliko razvijena podela rada da je ve izvreno razdvajanje upotrebne od razmenske vrednosti, koje s trampom tek otpoinje. A ovakav stupanj razvitka zajedniki je istorijski najrazlinijim ekonomskim drutvenim formacijama. Ako pak posmatramo novac, videemo da on pretpostavlja iz-
vestan stupanj razvitka robne razmene. Posebni oblici novca, prost ekvivalent robe, prometno sredstvo, plateno sredstvo, blago, svetski novac, obeleavaju veoma razliite stupnjeve drutvenog procesa proizvodnje ve prema tome koliki su obim i relativno preovlaivanje ove ili one funkcije. Ipak nas iskustvo ui da je dovoljan i relativno slabo razvijen robni promet da se svi ovi oblici obrazuju. Drugojaije je s kapitalom. Istorijski uslovi njegove egzistencije nikako nisu dati ako je dat sam robni i novani promet. On postaje samo tamo gde vlasnik sredstava za proizvodnju i ivotnih sredstava zatie na tritu slobodnog radnika kao prodavca svoje radne snage, a ovaj jedan isto rijski uslov obuhvata celi jedan period svetske istorije. Zbog toga ka pital od samog poetka oglaava posebnu epohu drutvene proiz vodnje.41 Sad nam valja izblie razmotriti tu osobitu robu: radnu snagu. Kao i sve druge robe, ima i ona svoju vrednost.42 Kako se ta vrednost odreuje? Vrednost radne snage odreuje se, kao i vrednost svake druge robe, radnim vremenom potrebnim za proizvodnju, pa, dakle, i za reprodukciju ovog naroitog artikla. Ukoliko je vrednost, radna snaga predstavlja samo odreenu koliinu prosenog drutvenog rada opredmeenog u njoj. Radna snaga postoji samo kao prirodna sposobnost ive individue. Dakle, egzistencija ive individue je pretpostavka za proizvodnju radne snage. Ako je egzistencija individue data, onda se proizvodnja radne snage sastoji u reprodukovanju, tj. u odravanju same individue. Za svoje odranje ivoj je individui potrebna izvesna suma ivotnih sredstava. Stoga se radno vreme potrebno za proiz vodnju radne snage svodi na radno vreme potrebno za proizvodnju tih ivotnih sredstava; drugim reima, vrednost radne snage jeste vrednost ivotnih sredstava potrebnih za odranje njena vlasnika. Ali se radna snaga ostvaruje samo svojim ispoljavanjem, ona dejstvuje sa mo u radu. Ali, njenom aktivnou, radom, troi se odreena koliina ovekovih miia, ivaca, mozga itd., to se mora naknaditi. to je ovo troenje vee, to vee mora biti i primanje.43 Vlasnik radne snage koji je danas radio mora i sutra biti kadar da ponovi isti proces pod
41 Dakle, ono to je karakteristino za kapitalistiku epohu jeste da radna snaga uzima za samog radnika oblik robe koja njemu pripada, dakle da njegov rad dobija oblik najamnog rada. S druge strane, robni oblik tek od tog momenta postaje optim oblikom proizvoda rada. 42 Vrednost (value or worth) nekog oveka jeste, kao i kod svih drugih stvari, njegova cena, a to e rei koliko se daje za upotrebu njegove snage. (Th. H ob bes, Leviathan u : Works, izd. Molesworth, London 1839- 1844, sv. I I I , str. 76.) 43 Zbog toga je villicus staroga Rima, kao ekonom na elu poljoprivrednih robova, primao manji deo nego momci, jer mu je rad bio laki od njihovog. (Th. Mommsen, Rdmische Geschichte, [I sv., 2. izd., Berlin] 1856, str. 810.)
istim uslovima snage i zdravlja. Dakle, suma ivotnih sredstava mora biti dovoljna da radnu individuu odri kao radnu individuu u normal nom ivotu. Same prirodne potrebe, kao hrana, odelo, ogrev, stan itd. razline su prema klimatskim i drugim prirodnim osobinama ove ili one zemlje. S druge strane, sam obim tzv. nunih potreba, kao i nain njihova zadovoljavanja, proizvod je istorije, te zbog toga veli kim delom zavisi od kulturnog stupnja dotine zemlje, a izmeu osta loga bitno i od toga pod kojim uslovima, dakle i s kakvim se navikama i pretenzijama na ivot obrazovala klasa slobodnih radnika.44 To znai da nasuprot ostalim robama, odreenje vrednosti radne snage sadri izvestan istorijski i moralni element. Ipak je za neku odreenu zemlju, i u odreenom periodu, dat prosean opseg potrebnih ivotnih sredstava. Vlasnik radne snage je smrtan. Ako, dakle, njegovo pojavljivanje na tritu treba da bude stalno, kako to i pretpostavlja stalno obnav ljano pretvaranje novca u kapital, mora se prodava radne snage ovekoveiti, kao to se svaka iva individua ovekoveuje produavanjem vrste.45 Radne snage koje istroenost i smrt odvlae sa trita moraju se stalno zamenjivati bar jednakim brojem novih radnih snaga. Suma ivotnih sredstava potrebnih za proizvodnju radne snage obuhvata, dakle, i ivotna sredstva sm ene, tj. radnike dece, tako da se ova rasa osobitih vlasnika robe ovekoveuje na robnom tritu.46 D a se opta ovekova priroda tako izm eni, da postigne umenost i okretnost u nekoj odreenoj grani rada i da postane razvijena i spe cifina radna snaga, potrebno je odreeno vaspitanje ili obrazovanje, koje sa svoje strane staje veu ili manju sumu robnih ekvivalenata. Trokovi oko obrazovanja radne snage razlini su prema karakteru vee ili manje um enosti i iskustva koje radnik treba da stekne. Ovi trokovi uenja, za obinu radnu snagu potpuno neznatni, ulaze, dakle, u obim onih vrednosti koje su izdate da bi se ona proizvela. Vrednost radne snage svodi se na vrednost neke odreene sume ivotnih sredstava. Zato se ona menja kad se menja vrednost tih i votnih sredstava, tj. kad se menja veliina radnog vremena potrebnog za njihovu proizvodnju. Jedan deo ivotnih sredstava, npr. hrana, ogrev itd., troi se iz
44
U poredi: W . T h . T h o rn to n , O ver-Population and its Remedy , London
1846. Petty. Prirodna cena r a d a . . . sastoji se u takvoj koliini sredstava opstanka i predm eta udobnosti (com forts), kakva je prem a klim i i ivotnim navikama neke zemlje potrebna da radnika odri i da m u omogui da podigne porodicu, ime se obezbeuje nesm anjena ponuda rada na tritu. (R. T o rren s, A n Essay on the external Corn Trade , L ondon 1815, str. 62.) O vde re rad stoji pogreno um esto radna snaga.
45 46
dana u dan i mora se svakog dana zameniti novim. Druga ivotna sredstva, kao odelo, nametaj itd., traju due, pa se i zamenjuju u duim razmacima vremena. Jedne se robe moraju svakodnevno ku povati, odnosno plaati, druge nedeljno, tromeseno itd. Ali ma kako ti izdaci bili rasporeeni kroz, recimo, godinu dana, moraju se dano mice pokrivati iz prosenog prihoda. Ako sa A oznaimo masu roba koje su za proizvodnju radne snage potrebne svaki dan, sa B one koje su potrebne svaku nedelju, sa C koje su potrebne tromeseno itd., onda bi dnevm proek ovih roba b i o = ---------------------------------.
365
. ,. .
-u
u-
365 /1 4- 52 B + 4 C + itd.
Uzev
T T
da se u ovoj masi roba potrebnih za prosean dan nalazi 6 asova drutvenog rada, onda se u radnoj snazi dnevno opredmeuje pola dana prosenog drutvenog rada, odnosno za svakodnevno proizvo enje radne snage trai se pola dana rada. Ova koliina rada, po trebna za svakodnevno proizvoenje radne snage, ini njenu dnevnu vrednost, tj. vrednost svakodnevno reprodukovane radne snage. Ako i masa zlata od 3 ilinga ili 1 talira predstavlja pola dana prosenog drutvenog rada, onda je 1 talir cena koja odgovara dnevnoj vrednosti radne snage. Bude li je vlasnik nudio po jedan talir na dan, onda e njena prodajna cena biti ravna njenoj vrednosti, a po naoj pretpo stavci, vlasnik novca, koji je eljan da svoje talire pretvori u kapital, tu vrednost i plaa. Poslednju ili minimalnu granicu vrednosti radne snage ini vrednost takve robne mase bez ijeg svakodnevnog priticanja nosilac radne snage, ovek, ne bi mogao obnavljati proces svog ivota, dakle vrednost fiziki neophodnih ivotnih sredstava. Spusti li se cena radne snage na taj minimum, spustie se ispod njene vrednosti, jer se pod takvim okolnostima radna snaga moe da odrava i razvija samo u krljavom obliku. Meutim, vrednost svake robe odreuje se onim radnim vremenom koje je potrebno da isporuena roba bude normalne valjanosti. Vanredno je jevtina sentimentalnost nalaziti da je ovo odrei vanje vrednosti radne snage koje izvire iz same prirode stvari grubo, i jadikovati kao, npr., Rossi:
Zamiljati radnu sposobnost (puissance de travail) ne uzimajui u obzir sredstva za odranje radnika za vreme procesa proizvodnje, znai zamiljati fan tom (etre de raison). Ko kae rad, ko kae radna sposobnost, kae i radnik i sredstva za odranje, radnik i najam nina . 47
Ko kae radna sposobnost, ne kae rad, kao god to ni onaj koji kae sposobnost varenja ne kae varenje. Zna se da za ovaj proces treba neto vie od dobra eluca. Ko kae radna sposobnost, taj nije apstrahovao ivotna sredstva potrebna za njeno odravanje. Naprotiv,
47 Rossi, Cours d'conomie Politique, Bruxelles 1842, str. 370, 371.
160
njihova vrednost izraena je u vrednosti radne sposobnosti. N e bude li se ova prodala, nee radniku biti ni od kakve koristi. Naprotiv, on e tada oseati kako je to grozna prirodna nunost to je njegova radna sposobnost zahtevala izvesnu odreenu koliinu sredstava za odranje da bi bila proizvedena i da ih vazda nanovo zahteva za svoje reprodukovanje. Tada e on, poput Sismondija, otkriti da radna sposobnost... nije nita ako se ne proda.48 Naroita priroda ove osobite robe, radne snage, sastoji se u tome to zakljuenjem ugovora izm eu kupca i prodavca njena upotrebna vrednost jo nije stvarno prela u kupeve ruke. Njena je vrednost, kao i vrednost svake druge robe, bila odreena pre no to je ula u promet, jer je za proizvodnju radne snage bila utroena izvesna odre ena koliina drutvenog rada, ali njena upotrebna vrednost postoji tek u naknadnom ispoljavanju snage. U sled ovoga se otuenje snage i njeno stvarno ispol javan je, tj. njeno postojanje kao upotrebne vred nosti, vremenski ne podudaraju. A kod takvih roba49 gde se formalno otuenje upotrebne vrednosti putem prodaje vremenski razilazi s njenim stvarnim ustupanjem kupcu, kupev novac funkcionie ve inom kao plateno sredstvo. U svim zemljama kapitalistikog na ina proizvodnje radna snaga plaa se tek poto je funkcionisala za vreme utvreno ugovorom o kupovini, npr. krajem svake nedelje. Prema tom e, radnik svugde predujmljuje kapitalisti upotrebnu vred nost radne snage; on doputa da kupac nju troi pre no to mu plati njenu cenu; to znai da radnik svugde kreditira kapitalistu. D a ovo kreditiranje nije prazno uobraenje, pokazuje ne samo gubitak kredi tirane najamnine kad kapitalista padne pod steaj50, ve i itav niz trajnijih posledica.51 M eutim , bilo da novac funkcionie kao kupovno
S ism ondi, N ouveaux Principes etc., sv. I, str. 113. Svaki se rad plaa tek poto je izvren. (A n Inquiry into those Prin ciples respecting the N ature o f D em and etc., str. 104.) Trgovaki kred it m orao je poeti onoga asa kad je radnik, prvi tvorac proizvodnje, usled svojih uteda bio u stanju da na nagradu za svoj rad prieka nedelju, dve nedelje, mesec dana i etvrt godine itd. (C h. G anilh, Des Systim es d'Bconomie Politique, 2. izd., P aris 1821, sv. I I , str. 150.) 5 0 Radnik pozajm ljuje svoj tru d (industry), ali, lukavo dodaje Storch, ne rizikuje nita osim da izgubi n a ja m n in u . . . Radnik ne otuuje nita m ateri jalno. (S torch, Cours d'Economie Politique, P tersbourg 1815, sv. I I , str. 37.) 51 Prim er. U L ondonu postoje dve vrste hlebara, jedni su full priced, koji hleb prodaju po punoj vrednosti, drugi su undersellers, koji ga prodaju ispod vrednosti. O vi drugi ine preko tri etvrtine od celokupnog broja hlebara. (S tr. X X X II u Report- u vladinog kom esara H . S. T rem enheera o Grievance * complained o f by the journeymen bakers etc.-, L ondon 1862.) Ovi undersellers prodaju gotovo bez izuzetka hleb koji je falsifikovan prim esam a stipse, sapuna, potae, krea, fluoritove praine i slinih pijatnih, hranljivih i zdravih sastojaka. (Vidi
48 49
ili kao plateno sredstvo, priroda same robne razmene nee se ni u emu izmeniti. Cena radne snage utrvena je ugovorom, mada se tek kasnije realizuje, kao, npr., kuna kirija. Radna je snaga prodata, mada e tek kasnije biti plaena. Ipak je po isto shvatanje ovog odnosa korisno da za ovaj mah uzmemo kao da vlasnik radne snage dobij a njenu ugovorenu cenu odmah pri prodaji. Sad znamo kako se odreuje vrednost koju vlasnik novca plaa vlasniku ove osobite robe, radne snage. Upotrebna vrednost koju prvi dobija putem razmene pokazuje se tek u stvarnom troenju, u
gore navedenu Plavu knjigu, kao i izvetaj Committee o f 1855 on the Adulteration o f Bread i dr Hassalla Adulterations Detected , 2. izd., L ondon 1861.) Ser John Gordon izjavio je pred odborom od 1855. da sirotinja, koja ivi od dve funte hleba na dan, usled ovih falsifikata ne dobija sada stvarno ni etvrtinu hranijive materije, da i ne govorimo o tetnim posledicama po njeno zdravlje. K ao razlog zbog- ega vrlo velik deo radnike klase, iako je dobro obaveten o falsifikatima, ipak s hlebom kupuje stipsu, flu o rit itd., navodi T rem enheere (u gore navedenom izvetaju, str. X L V III) da ih nuda sili da od svojih hlebara ili chandlers shop1* uzimaju hleb kakav im htednu dati. Poto ih plaaju tek krajem nedeIje, to i oni hleb koji njihova porodica potroi preko nedelje m ogu plaati tek krajem nedelje i, dodaje T rem enheere navodei svedoke: Opte je poznato da se hleb, izraen sa ovakvim prim esam a, pravi naroito za ovu vrstu muterija. (It is notorious that bread com posed of those m ixtures, is m ade expressly for sale in this manner.) U mnogim engleskim poljoprivrednim srezovima (a jo vie u kotskim) najamnina se plaa dvonedeljno, ak i meseno. K od ovako dugih rokova plaanja poljoprivredni radnik mora kupovati na veresiju. . . O n mora da plaa vee cene i faktino je vezan za duan koji m u daje na kredit. T ako, npr., u H om ingshem u u V iltsu, gde je najam mesean, plaa on 2 ilinga i 4 pensa za 1 ston (14 funti) brana, koje bi na drugom m estu platio 1 iling i 10 pensa. (Sixth Report on Public Health by The M edical O fficer of the Privy Council etc., 1864, str. 264.) Runi peatari katuna u Pejsliju i Kilm ernoku (zapadna kotska) izvojevali su 1853. putem strike2* skraenje roka isplate od mesec dana na dve nedelje. (Reports of the Inspectors of Factories for 31st Oct. 1853, str. 34.) Kao dalji krasni razvitak kredita to ga radnik daje kapitalisti moe se smatrati metod mnogih engleskih vlasnika rudnika uglja, po kome radnika pla aju tek krajem meseca, a u meuvrem enu m u kapitalista daje predujmove, esto u robama koje mora plaati iznad njihovih trinih cena (truck-sistem). Opta je praksa vlasnika ugljenih rudnika (coal masters) da najam ninu plaaju jedanput meseno, a da u m euvremenu daju predujmove krajem svake nedelje. Ovaj se predujam daje u duanu (naime, u tom my-shop, duanu koji pripada samom vlasniku rudnika); ljudi ga s jedne strane prim aju, a na drugoj odmah izdaju. (Childrens Employment Commission, I I I Report, London 1864, str. 38, br. 192.) [Dalje u tekstu skraeno: CEC. Prev.] i* duandija a * trajka
11 M a n - Eogelc (21)
procesu potronje radne snage. Sve stvari potrebne za ovaj proces, sirovinu itd., kupuje vlasnik novca na robnom tritu i plaa ih po punoj ceni. Proces potronje radne snage istovremeno je proces pro izvodnje robe i vika vrednosti. Potronja radne snage, kao i potronja svake druge robe, vri se van trita, van prometne oblasti. Zbog toga emo zajedno s vlasnikom novca i vlasnikom radne snage napustiti ovu bunu oblast na povrini, pristupanu svaijem oku, i poi emo za obojicom na skriveno mesto proizvodnje, gde na ulazu stoji napisano: No admittance except on business1*. T u e se pokazati ne samo kako kapital proizvodi, nego i kako se proizvodi sam kapital. Najzad se mora otkriti tajna kako se pravi profit. Oblast prometa ili robne razmene, u ijem se okviru vri kupo vanje i prodavanje radne snage, bila je uistinu pravi raj priroenih ovekovih prava. U njoj vladaju jedino Sloboda, Jednakost, Svojina i Bentham. Sloboda! Jer se kupac i prodava neke robe, recimo radne snage, opredeljuju samo svojom slobodnom voljom. Oni ugovore zakljuuju kao slobodne, pravno jednake linosti. Ugovor je krajnji rezultat u kom e njihove volje dobijaju zajedniki pravni izraaj. Jed nakost! Jer se jedan prema drugom odnose samo kao vlasnici roba i razmenjuju ekvivalent za ekvivalent. Svojina! Jer jedan i drugi raspo lau samo' svojim. Bentham! Jer i jedan i drugi vode rauna samo o sebi. Jedina m o koja ih sastavlja i dovodi u uzajamni odnos jeste m o njihove sebinosti, njihove line koristi, njihovih privatnih inte resa. I ba zbog toga to se tako svako brine samo za sebe a niko za drugog, svi oni, po nekoj unapred odreenoj harmoniji meu stvarima, ili pod okriljem vanredno pronicljivog provienja, vre samo delo svoje uzajamne koristi, opte koristi, interesa celine. U asu kad se rastajemo sa ovom oblau prostoga prometa ili robne razmene, iz koje vulgarni pristaa slobodne trgovine uzima gledita, pojmove i merilo za svoje suenje o drutvu kapitala i najam nog rada, izgleda da se fizionomija naih dramatis personae u neem menja. Bivi vlasnik novca ide napred kao kapitalista, za njim ide vlasnik radne snage kao njegov radnik; prvi se znaajno smeka i hita na posao, dok drugi ide plaljivo, opirui se, kao neko koji je na trite izneo vlastitu kou pa sad nema ta oekivati osim tavionice!
* Ulaz dozvoljen samo zaposlenima.
163
Trei odeljak
Proizvoenje apsolutnog vika vrednosti

G L A V A P E T A
Proces rada i proces oploavanja vrednosti

1. Proces rada Upotrebljavan je radne snage jeste sam rad. Kupac radne snage troi je na taj nain to njen prodava radi za njega. T im e njen prodava postaje actu1* delujuom radnom snagom, postaje radnik, to je ranije bio samo potentia2*. Da bi kapitalista predstavio radnikov rad u ro bama, mora ga pre svega predstaviti u upotrebnim vrednostima, u stvarima koje slue zadovoljavanju ma kojih potreba. Dakle, ono to on daje radniku da izradi jeste kakva naroita upotrebna vrednost, odreen artikal. Opta priroda proizvodnje upotrebnih vrednosti ili dobara ne menja se time to se dogaa za kapitalistu i pod njegovom kontrolom. Zato proces rada moramo prvo da razmatramo nezavisno ma od kojeg odreenog drutvenog oblika. Rad je pre svega proces izmeu oveka i prirode, proces u kome ovek svojom sopstvenom aktivnou omoguuje, regulie i nadzire svoju razmenu materije s prirodom] Prema prirodnoj materiji on sam istupa kao prirodna sila. On pokree prirodne snage svoga tela, ruke i noge, glavu i aku da bi prirodnu materiju prilagodio sebi u obliku upotrebljivom za njegov ivot. Tim e to ovim kretanjem deluje na prirodu izvan sebe i menja je, on ujedno menja i svoju sopstvenu prirodu. On razvija snage koje u njoj dremaju, i potinjava njihovu igru svojoj vlasti. N e radi se ovde o prvim ivotinjskim instinktivnim oblicima rada. Ono stanje kad se ljudski rad jo nije bio otresao prvog nagonskog oblika daleko je zaostalo u maglama prastarih vremena za stanjem kad radnik istupa na robnom tritu kao prodava sopstvene radne snage. M i pretpostavljamo rad u obliku kakav je svojstven samo oveku. Pauk vri operacije sline tkaevim, a gradnjom svojih votanih komora pela postiuje ponekog ljudskog graditelja. Ali to unapred odvaja i najgorega graditelja od najbolje pele jeste da je on svoju komoru izgradio u glavi pre no to e je izgraditi u vosku. Na
i*
u*
8 tvarno
** mogunost
1 6 4 I I I odeljak Proizvoenje apsolutnog vika vrednosti
zavretku procesa rada izlazi rezultat kakav je na poetku procesa ve postojao u radnikovoj zamisli, dakle ideelno. N e postie on samo pro m enu oblika prirodnih stvari; on u njima ujedno ostvaruje i svoju svrhu koja mu je poznata, koja poput âkona odreuje put i nain njegova raenja, i kojoj mora da potini svoju volju. A ovo potinjavanje nije usamljen in. Pored naprezanja organa koji rade, trî se za sve vreme trajanja rada i svrsishodna volja, koja se oituje kao panja, i to tim vie to radnika manje bude privlaila sadrina samog rada i nain njegovog izvoenja, dakle to manje on bude uivao u radu kao u igri svojih sopstvenih telesnih i duhovnih sila. Prosti m omenti procesa rada jesu svrsishodna delatnost ili sam rad, njegov predmet i njegovo sredstvo. Zemlja (ekonomski se tu rauna i voda), onakva kakva oveka prvobitno snabdeva provijantom, gotovim ivotnim sredstvima1, po stoji bez njegovog sadejstva kao opti predmet ovekovog rada. Sve stvari koje rad samo odvaja od njihove neposredne spojenosti sa celinom zem lje jesu predmeti za rad zateeni u prirodi. Tako je s ribom, koju hvatamo i rastavljamo od vode, njenog ivotnog elementa, tako je s drvetom, koje obaramo u praumi, s rudom, koju odlamamo od njene ice. A li ako je predmet rada ranijim radom ve tako rei proien, onda ga zovem o sirovinom, npr. ve odlomljenu rudu koju emo ispirati. Svaka je sirovina predmet rada, ali svaki predmet rada nije sirovina. Predmet rada samo je onda sirovina ako je ve pretrpeo kakvu izm enu putem rada. Igredstvo za rad jeste stvar ili skup stvari koje radnik stavlja iz meu sebe i predmeta rada i koje mu slue kao sprovodnici njegove delatnosti na tom predmetu] On iskoriava mehanika, fizika i hemijska svojstva stvari da bi, shodno svrsi koju je sebi postavio, njima kao silama delovao na druge stvari.2 Predmet koji radnik neposredno dohvata,ako izuzm emo prisvajanje gotovih ivotnih sredstava, npr. plodova, pri emu mu kao sredstva za rad slue jedino sopstveni telesni organi,nije predmet rada, ve sredstvo za rad. N a ovaj nain pretvara on stvari date od prirode u organe svoje delatnosti, u organe koje dodaje svojim sopstvenim telesnim organima, produujui svoje
1 Ono to sam a p riroda stihijski daje, krto je i potpuno nezavisno od ljudi. O tuda nam se ini kao da nam ga p riroda daje sa istom nam erom kao to ljudi daju kome m ladom oveku m alu svotu da m u omogue da radi i stee imanje. (James S teuart, Principles o f Political Economy , izd. D ublin 1770, sv. I , str. 116.) * Koliko je lukav, u m je toliko i m oan. Lukavost se uopte sastoji u po srednoj delatnosti koja, ostavljajui da p redm eti u tiu jedan na drugi shodno svojoj vlastitoj prirodi i da deluju jedan na drugi, ipak ostvaruje samo svoju svr h u , a da se sama neposredno ne m ea u taj proces. (H egel, EnzyklopSdie . Erster T eil. Die Logik, Berlin 1840, str. 382.)
5. glava Proces rada i proces oploavanja vrednosti 165
prirodno telo uprkos Bibliji. Kao to mu je prvobitni magacin za provijant, zemlja mu je i prvobitni arsenal sredstava za rad. Ona mu prua, npr., kamen, kojim se on baca, kojim tre, pritiskuje, see itd. I sama zemlja je sredstvo za rad, ali da bi ona sluila kao sredstvo za rad u zemljoradnji, potreban je opet itav niz drugih sredstava za rad i re lativno ve jako razvijena radna snaga.3 im se uopte proces rada makar malo razvio, ve su mu potrebna obraena sredstva za rad. U najstarijim peinama u kojima su ljudi iveli nalazimo kamene alate i oruje. Pored obraena kamena, drveta, kostiju i koljaka, glavnu ulogu sredstva za rad igra u poetku ovekove istorije pri pitomljena ivotinja, dakle ivotinja ve izmenjena radom, odgajena.4 Upotrebljavanje i stvaranje sredstava za rad, mada je u klici osobina i nekojih ivotinjskih vrsta, daju specifino obeleje procesu ljudskog rada, zbog ega Franklin definie oveka kao a toolmaking animal, kao ivotinju koja pravi alate. Istu vanost koju za upoznavanje orga nizacije iezlih ivotinjskih vrsta ima graa ostataka kostiju, imaju i ostaci sredstava za rad za ocenjivanje iezlih ekonomskih drutvenih formacija.' Ekonomske epohe ne razlikuju se po onome ta se pravi, nego po tome kako se pravi, kojim sredstvima za rad.6 Sredstva za rad ne samo da su merilo za stupnjeve razvitka ovekove radne snage, ve nam otkrivaju i drutvene odnose u kojima se radi. Meu samim sred stvima za rad pruaju nam mehanika sredstva, koja ukupno moemo nazvati kosturom i miinim sistemom proizvodnje, daleko presudnija obeleja za karakter izvesne drutvene epohe proizvodnje negoli sredstva koja slue samo za uvanje predmeta rada i koja ukupno moemo uopte oznaiti kao sistem sudova proizvodnje, kao to su, npr., cevi, bave, kotarice, krazi itd. Ova sredstva igraju znaajnu ulogu tek u hemijskoj proizvodnji.5 1 1 Pored stvari koje omoguavaju delofhnje rada na predmet rada, i stoga na ovaj ili onaj nain slue kao sprovodnice delatnosti, spadaju u sredstva procesa rada, u irem smislu, i svi materijalni uslovi koji su uopte nuni da bi se proces izvrio. Ovi ne ulaze u nj neposredno,
3 U inae bednom spisu Thiorie de Vficonomie Politique , Paris 1815, G anilh zgodno reda, nasuport fiziokratima, veliki niz procesa rada koji su pretpostavka za zemljoradnju u uem smislu. 4 U R&flexiom sur la Formation et la Distribution des Richesses (1766), T u rg o t dobro razlae vanost pripitomljene ivotinje za poetke kulture. 5 Od svih stvari, prave luksuzne robe im aju najmanje znaaja za tehno loko uporeivanje raznih epoha proizvodnje. 5a Primedba uz drugo izdanje. M a koliko da dosadanja istorijska nauka malo poznaje razvitak materijalne proizvodnje, dakle osnovicu itavog drutvenog ivota, a stoga i itave prave istorije, ipak su istoriari bar preistorijsko doba podelili na osnovu prirodnjakih, a ne takozvanih istorijskih istraivanja na kameno, bronzano i gvozdeno doba, prem a materijalu alata i oruja.
166 III odeljak Proizvoenje apsolutnog vika vrednosti
ali se on bez njih ili nikako ne m oe izvriti, ili se pak moe izvriti samo nepotpuno. Opte sredstvo za rad ove vrste opet je sama zemlja; jer ona daje radniku locus standi1*, a njegovom procesu polje delatnosti (field o f employment). Inae, ve radom dobijena sredstva za rad ove vrste, jesu, npr., radionice, kanali, putevi itd. ovekova delatnost u procesu rada izaziva, dakle, pomou sred stava za rad, promenu na predm etu rada, promenu koja se unapred postavlja kao svrha. Proces se gasi u proizvodu. Njegov je proizvod neka upotrebna vrednost, neka prirodna materija koju je ovek, menjajui joj oblik, prilagodio svojim potrebama. Rad se spojio sa svojim predmetom. On se opredmetio, a predmet je obraen. to se na strani radnika ispoljavalo kao kretanje, oituje se sada na strani proizvoda kao svojstvo mirovanja, kao postojanje. On je preo, a proizvod je prea. Ako itav proces posmatramo sa stanovita njegovog rezultata, proizvoda, onda se oboje, i sredstvo za rad i predmet rada, ispoljavaju kao sredstva za proizvodnju6, a sam rad kao proizvodan rad.7 Ako neka upotrebna vrednost izlazi iz procesa rada kao proizvod, druge upotrebne vrednosti, proizvodi ranijih procesa rada, ulaze u nj kao sredstva za proizvodnju. Ista upotrebna vrednost koja je proizvod jednog rada sainjava sredstvo za proizvodnju u drugom radu. Zato proizvodi nisu samo rezultat, ve ujedno i uslovi za proces rada. Izuzev ekstraktivnu industriju, koja predmete svoga rada nalazi gotove u prirodi, kao rudarstvo, lov, ribarstvo itd. (zemljoradnja samo u prvom stepenu, kad kri dotle neobraivano tlo), sve industrijske grane obrauju predm ete koji su sirovina, tj. predmete ve proiene radom, koji su i sami proizvod rada. Tako je, npr., sa semenom u zem ljoradnji. ivotinje i biljke, koje se obino smatraju za prirodne proiz vode, nisu u svom sadanjem obliku proizvodi samo moda prolo godinjeg rada, ve proizvodi preobraaja koji se pod ovekovim nad ziranjem i posredstvom njegova rada vrio postupno kroz mnoge generacije. A to se tie naroito sredstava za rad, ogromna njihova veina pokazuje i najpovrnijem gledaocu tragove prolog rada. Sirovina m oe sainjavati glavnu supstanciju nekog proizvoda, a moe da ue u njegovo stvaranje i kao iskljuivo pomona materija. Sredstvo za rad troi pomonu materiju, kao parna maina ugalj, toak ulje, teglei konj seno, ili se pomona materija dodaje sirovini
6 N a prim er, izgleda udno nazvati sredstvom za proizvodnju u ribolovu rib u koja jo nije uhvaena. Ali dosad jo nije pronaena vetina da se ribe ulove u vodam a gde ih nem a. 7 Ova definicija proizvodnog rada, kakva izlazi sa stanovita prostog pro cesa rada, nikako nije dovoljna za kapitalistiki proces proizvodnje.
lir m esto na kom e stoji
da bi na njoj proizvela kakvu materijalnu promenu, kao to se hlor dodaje nebeljenom platnu, ugalj elezu, boja vuni itd., ili pomona materija slui da bi se sam rad mogao izvoditi, kao, npr., materije koje se upotrebljavaju za osvetljavanje i grejanje radionice. Razlika izmeu glavne i pomone materije iezava u pravoj hemijskoj proizvodnji, jer se tu nijedna od upotrebljenih sirovina vie ne javlja kao supstan cija proizvodi.8 Poto svaka stvar ima mnoge osobine, te je stoga moguno da se razliito iskoriava, to i jedan isti proizvod moe da bude sirovina za veoma razline procese rada. ito je, npr., sirovina za mlinara, fabri kama kroba, pekaa rakije, odgajivaa stoke itd. Kao seme, ono je sirovina i za proizvodnju njega samog. Tako i ugalj izlazi iz rudarske industrije kao proizvod, a ulazi u nju kao sredstvo za proizvodnju. Jedan isti proizvod moe u istom procesu rada da slui i kao sredstvo za rad i kao sirovina. Na primer, u tovljenju stoke, gde je ob raivana sirovina, stoka, ujedno i sredstvo za spravljanje gnojiva. Neki proizvod koji ve ima oblik gotov za potronju moe ponovo da postane sirovinom za neki drugi proizvod, kao groe za vino. Ili pak, rad otura od sebe proizvod u oblicima u kakvim je upotrebljiv opet samo kao sirovina. Sirovina u ovom stanju zove se polufabrikat, a bolje bi joj priliilo ime stupnjevani fabrikat, kao, npr., pamuk, konac, prea itd. Mogue je da prvobitna sirovina, mada je ve i sama proizvod, mora da proe kroz itavu skalu raznih procesa i da u njima stalno nanovo funkcionie kao sirovina u stalno menjanom obliku, sve do poslednjeg procesa rada koji e je oturiti od sebe kao gotovo ivotno sredstvo ili gotovo Sredstvo za rad. Vidimo, dakle, ovo: hoe li se neka upotrebna vrednost javiti kao sirovina, kao sredstvo za rad ili kao proizvod, zavisi potpuno od njene odreene funkcije u procesu rada, od mesta koje u njemu za uzima, a s mestom se menjaju i njena odreenja. Zbog toga, ulazei u nove procese rada kao sredstva za proiz vodnju, proizvodi gube karakter proizvoda. Oni funkcioniu jo samo kao materijalni faktori ivog rada. Za prelca je vreteno samo sredstvo kojim prede, lan samo predmet koji on upreda. Svakako, bez prediva i bez vretena ne moe se presti. Zbog toga se kad se poinje predenje pretpostavlja da se ovi proizvodi nalaze1* na licu mesta. Ali to su lan i vreteno proizvodi prolog rada, za sam ovaj proces isto je toliko svejedno koliko je za in hranjenja svejedno to je hleb proizvod pro-
8 Storch razlikuje sirovinu u uem smislu, kao matire, od pomonih materija, *matriauxlfl5 l ; Cherbuliez oznauje pomone materije kao matires instrumentales.1 6]
14 U 4, izdanju: ovaj proizvod nalazi.
168 I I I odeljak Proizvoenje apsolutnog viSka vrednosti
log rada seljakovog, mlinarevog, hlebarevog itd. Naprotiv. Ako u pro cesu rada sredstva za rad istaknu svoj karakter proizvoda prolog rada, ine to samo svojim nedostacima. N o koji ne see, prea koja se stalno kida itd. ivo podseaju na noara A i na prelca E. N a savre nom proizvodu ne vidi se da su njegove upotrebne osobine dobijene prolim radom. Maina koja ne slui u procesu rada beskorisna je. Osim toga, ona pada pod razornu m o prirodnog menjanja materije. elezo ra, drvo trune. Prea koja se ne izatka ili ne isplete, propali je pamuk. ivi rad mora te stvari dohvatiti, probuditi iz mrtvih i pretvoriti ih iz samo m oguih u stvarne i delotvom e upotrebne vrednosti. Istina, oblizivane plamenom rada koji ih je telesno prisvojio, nadahnute njime za svoje svrsishodne i profesionalne funkcije u njegovom procesu, one se takoe troe, ali se troe svrsishodno, kao elem enti stvaranja novih upotrebnih vrednosti, novih proizvoda, sposobnih da kao ivotna sredstva uu u individualnu potronju ili kao sredstva za proizvodnju u nov proces rada. Prema tom e, dok postojei proizvodi nisu samo rezultat, nego su i uslovi za postojanje procesa rada, dotle je, s druge strane, njihovo ubacivanje u njega, dakle njihov doticaj sa ivim radom, jedino sred stvo da se ti proizvodi prolog rada odre i realizuju kao upotrebne vrednosti. Rad troi svoje materijalne elem ente, svoj predmet i svoje sred stvo, jede ih; on je, dakle, proces potronje. Ova se proizvodna potro nja razlikuje od individualne potronje tim e to ova druga troi pro izvode kao ivotna sredstva ive individue, dok ih prva troi kao i votna sredstva rada, dejstvujue radne snage individue. Zbog toga je proizvod individualne potronje sam potroa, a rezultat proizvodne potronje proizvod koji se razlikuje od potroaa. Ukoliko su njegovo sredstvo i njegov predmet ve i sami proiz vodi, rad troi proizvode da bi stvarao proizvode, ili troi proizvode kao sredstva za proizvoenje proizvoda. Ali poto se proces rada prvobitno zbiva samo izmeu oveka i zemlje koja postoji i bez nje gove saradnje, to u njemu slue i takva sredstva za proizvodnju koja postoje od prirode, koja ne predstavljaju spoj prirodne materije i ljudskog rada. Proces rada, kako smo ga prikazali u njegovim jednostavnim i apstraktnim momentima, svrsishodna je delatnost radi izraivanja upotrebnih vrednosti, radi prisvajanja prirodnih stvari za ljudske potre >e, opti uslov za razmenu materije izmeu oveka i prirode, veirl prirodni uslov ljudskog ivota i zato nezavisan od ma kojega oblika toga ivota, tavie podjednako svojstven svima oblicima ljud skog drutva. Zato nam nije ni bilo potrebno da radnika prikaemo u odnosu prema drugim radnicima. Za nas je bilo dovoljno uzeti oveka i njegov rad na jednoj strani, a prirodu i njene materije na drugoj. Kao god to po ukusu penice neemo poznati ko ju je odgajio, tako
5. glava Proces rada i proces oplodavanja vrednosti 169
ni po procesu rada ne vidimo pod kojim se uslovima on vri, da li pod brutalnim korbaem nadzornika robova, ili pod bojaljivim okom kapitaliste, da li ga vri Cincinat obraujui nekoliko jugera1* svoje zemlje, ili divljak, koji zverku ubija kamenom.9 Vratimo se naem kapitalisti in spe2*. Bili smo ga ostavili kad je na robnom tritu kupio sve faktore potrebne za proces rada: mate rijalne faktore ili sredstva za proizvodnju, i lini faktor ili radnu snagu. Bistrim okom poznavaoca izabrao je za svoj naroiti posao, predenje, izradu izama itd., pogodna sredstva za proizvodnju i radne snage. Na kapitalista, dakle, prionuo je da troi robu koju je kupio, radnu snagu; tj. on puta da nosilac te radne snage, radnik, svojim radom tro i sredstva za proizvodnju. Naravno da se opta priroda procesa rada ne menja time to ga radnik vri za kapitalistu umesto za sebe sama. Ali intervencija kapitaliste ne moe u prvi mah da izmeni ni odreeni nain pravljenja izama ili predenja pree. U prvi mah on mora da uzima radnu snagu onakvu kakvu je nalazi na tritu pa, dakle, i njen rad onakav kakav potie iz vremena kad jo nije bilo kapitalista. Pre obraaj samog naina proizvodnje potinjavanjem rada kapitalu moe nastupiti tek kasnije, pa ga tek kasnije moemo i posmatrati. Kao proces potronje radne snage od strane kapitaliste, proces rada pokazuje dve osobene pojave. Radnik radi pod nadzorom kapitaliste kome njegov rad pripada. Kapitalista pazi da se rad obavlja u redu i da se sredstva za proiz vodnju upotrebljavaju svrsishodno, dakle da se sirovina ne rasipa i da se orue za rad tedi, tj. da se troi samo onoliko koliko nuno zahteva njegova upotreba u radu. A drugo: proizvod je svojina kapitaliste, ne neposrednog proiz voaa, radnika. Kapitalista plaa, recimo, dnevnu vrednost radne snage. Dakle, njena upotreba mu pripada za jedan dan, kao i upo treba svake druge robe, npr. konja, kad ga uzme pod najam za jedan dan. Upotreba robe pripada njenom kupcu, a vlasnik radne snage dajui svoj rad daje uistinu samo upotrebnu vrednost koju je prodao. Od trenutka kad je uao u kapitalistovu radionicu pripala je kapita listi i upotrebna vrednost njegove radne snage, dakle njena upotreba, rad. Kupivi radnu snagu, kapitalista je mrtvim elementima za obra9 Valjda je iz tog najloginijeg razloga pukovnik T orrens otkrio da kapital vodi poreklo od divljakovog kamena. U prvom kam enu koji je divljak bacio na gonjenu zver, u prvom tapu koji je dohvatio da skine s drveta plod koji rukama nije mogao dohvatiti, vidimo prisvajanje izvesnog artikla u svrhu sticanja nekog drugog, i na ovaj nain otkrivamoporeklo kapitala. (R. T orrens, A n Essay on the Production of Wealth etc., str. 70, 71.) Verovatno se ovim prvim tapom dade objasniti i zato u engleskom re stock* znai tap i kapital.
l * jutara 2* oveku koji hoe da postane kapitalista, buduem kapitalisti
170 H I odeljak Proizvoenje apsolutnog vika vrednosti
zovanje proizvoda, koji takoe njemu pripadaju, pripojio sam rad kao iv kvasac. S njegovog gledita, proces rada samo je potronja robe radne snage koju je kupio, ali koju m oe da troi samo ako joj doda sredstva za proizvodnju. Proces rada proces je meu stvarima koje je kapitalista kupio, m eu stvarima koje njemu pripadaju. Stoga njemu pripada i sav proizvod toga procesa, ba kao i proizvod procesa vrenja u njegovom vinskom podrum u.10
2. Proces oploavanja vrednosti Proizvod svojina kapitaliste upotrebna je vrednost, prea, izm e itd. Ali, mada izm e u neku ruku ine temelj drutvenog na pretka, a na je kapitalista odluan naprednjak, on ipak ne izrauje izm e izama radi. U opte, u robnoj proizvodnji upotrebna vrednost nije stvar quon aime pour lui-m em e1*. T u se upotrebne vrednosti uopte proizvode samo zato to su i ukoliko su materijalna podloga, nosioci razmenske vrednosti. A naem je kapitalisti stalo do dvoga. Prvo, on hoe da proizvodi upotrebnu vrednost koja ima razmensku vrednost, artikal namenjen prodaji, robu. A drugo, hoe da proizvodi robu ija je vrednost vea od zbira vrednosti roba koje se zahtevaju za njenu proizvodnju, sredstava za proizvodnju i radne snage, za koje je na robnom tritu predujmio svoje lepe novce. On hoe da pro izvodi ne samo upotrebnu vrednost nego i robu, ne samo upotrebnu vrednost nego i vrednost, i ne samo vrednost nego i viak vrednosti. I doista, poto se ovde radi o robnoj proizvodnji, oigledno je da smo dosad posmatrali samo jednu stranu procesa. Kao to je sama roba jedinstvo upotrebne vrednosti i vrednosti, tako i proces njene
10 Proizvodi se prisvajaju pre no to se pretvore u kapital; ovo pretvaranje ne moe da ih oslobodi tog prisvajanja. (Cherbuliez, Richesse ou Pauvreti, izd. Paris 1841, str. 53, 54.) Time to svoj rad prodaje za izvesnu koliinu ivotnih sred stava (approvisionnem ent), proleter se potpuno odrie svakog udela u proizvodu. Prisvajanje proizvoda ostaje isto kao i ranije; pom enutim sporazum om ono nije niukoliko izmenjeno. Proizvod pripada iskljuivo kapitalisti koji je dao sirovine i approvisionnem ent. Ovo je stroga posledica zakona prisvajanja, iji je temeljni princip bio suprotan, naim e da svaki radnik im a iskljuivo pravo svojine na svoj proizvod. (Isto, str. 58.) Kad radnici rade za najam ninu, kapitalista je vlasnik ne samo kapitala (ovde misli na sredstva za proizvodnju), nego i rada (of the la b our also). Ako pojm om kapitala, kako se to obino ini, obuhvatim o i najam ninu koja se plaa radnicim a, onda je besm isleno govoriti o radu odvojeno od ka pitala. U tom e sm islu re kapital sadri oboje, i kapital i rad. (James M ill, Ele ments o f Political Economy etc., str. 70, 71.)
1* koju vole radi nje same
proizvodnje mora biti jedinstvo procesa rada i procesa stvaranja vred nosti. Ispitajmo sad proces proizvodnje i kao proces stvaranja vred nosti. Znamo da je vrednost svake robe odreena koliinom rada materijalizovanog u njenoj upotrebnoj vrednosti, radnim vremenom po trebnim drutvu a njeno proizvoenje. Ovo vai i za proizvod koji na kapitalista dobija kao rezultat procesa rada. Prvo imamo, dakle, da izraunamo rad opredmeen u tom proizvodu. Neka to bude, na primer, prea. Za proizvoenje pree bila je potrebna prvo njena sirovina, re cimo 10 funti pamuka. Vrednost samog pamuka nemamo rata ispitivati, jer pamuk je kapitalista kupio na tritu po njegovoj vred nosti, recimo za 10 ilinga. Rad koji se zahteva za proizvodnju pamuka ve je u ceni pamuka predstavljen kao opti drutveni rad. Zatim emo uzeti da u obradi pamuka utroena masa vretena, koja neka nam bude predstavnik svih drugih upotrebljenih sredstava za rad, ima vrednost od 2 ilinga. Ako je masa zlata od 12 ilinga proizvod od 2*4 radna asa, ili dva radna dana, onda na prvom mestu izlazi da su u prei opredmeena dva radna dana. Okolnost da je pamuk izmenio oblik i da je utroene mase vretena potpuno nestalo, ne treba da nas zbunjuje. Po optem zakonu vred nosti, ako je vrednost 40 funti pree jednaka vrednosti 40 funti pamuka vie vrednost jednog vretena, tj. ako je potrebno isto radno vreme da se proizvedu obe strane ove jednaine, onda e, recimo, i 10 funti pree biti ekvivalent za 10 funti pamuka i 1/ a vretena. U tome sluaju isto radno vreme predstavlja se jedanput u upotrebnoj vrednosti prei, drugi put u upotrebnim vrednostima pamuku i vretenu. Vred nosti je, dakle, svejedno da li se javlja u prei, vretenu ili pamuku. Sto vreteno i pamuk, umesto da m im o lee jedno pokraj drugoga, stupaju u procesu predenja meu sobom u vezu koja menja njihove upotrebne oblike i pretvara ih u preu, dodiruje njihovu vrednost isto toliko malo kao da su prosto bili razmenjeni za neki ekvivalent pree. Radno vreme potrebno za proizvodnju pamuka deo je radnog vremena potrebnog za proizvodnju pree za koju je pamuk sirovina, te se zbog toga sadri u prei. Isto je i s radnim vremenom potrebnim za proizvodnju one mase vretena bez ijeg se utroka ili potronje pamuk ne moe ispresti.11 Prema tome, ukoliko dolazi u obzir vrednost pree, dakle radno vreme potrebno za njenu proizvodnju, mogu se razliiti odvojeni procesi rada, rastavljeni po vremenu i mestu, a kroz koje se mora
1 1 Uticaja na odreivanje vrednosti ro b i nem a samo rad koji je na njih neposredno utroen, nego i rad utroen na orua, alate i zgrade, koji su potpornji toga rada. (Ricardo, The Principles o f Political Economy, str. 16.)
proi da bi se proizveli sam pamuk i potroena masa vretena i da se naposletku iz pamuka i vretena naini prea, smatrati kao razline uzastopne faze jednog istog procesa rada. Sav rad sadran u prei proli je rad. to je radno vreme koje je potrebno za proizvodnju ele menata od kojih je ona stvorena prolo ranije, to stoji u davno pro lom vremenu, dok je, naprotiv, rad koji je neposredno utroen u zavrnom procesu, u predenju, blii sadanjem, te stoji u prolom vremenu, ta okolnost je potpuno bez znaaja. Treba li za graenje kakve kue izvesna masa rada, recimo 30 radnih dana, onda se na celokupnoj koliini radnog vremena pripojenog kui ne menja nita tim e to je trideseti radni dan uao u proizvodnju 29 dana posle prvog. I tako moem o potpuno uzeti kao da je radno vreme sadrano u ma terijalu za rad i u sredstvu za rad utroeno samo u jednom ranijem stadijumu procesa predenja, pre rada koji je na kraju dodat u obliku predenja. Vrednosti sredstava za proizvodnju, pamuka i vretena, izraene cenom od 12 ilinga, ine, dakle, sastavne delove vrednosti pree, ili vrednosti proizvoda. Samo, moraju biti ispunjena dva uslova. Prvo, pamuk i vreteno morali su stvarno posluiti za proizvodnju neke upotrebne vrednosti. U naem sluaju, morala je iz njih postati prea. Vrednosti je svejedno koja e je upotrebna vrednost nositi, ali je neka upotrebna vrednost mora nositi. Druga je pretpostavka da je bilo upotrebljeno samo ono radno vreme koje je pod datim drutvenim uslovima proizvodnje potrebno. Dakle, ako je za ispredan je 1 funte pree potrebna samo 1 funta pamuka, onda se u stvaranje 1 funte pree srne utroiti samo 1 funta pamuka. Isto je i s vretenima. D ou li kapitalisti hirevi- da umesto eleznih upotrebi zlatna vretena, ipak e u vrednosti pree vaiti samo drutveno potrebni rad, tj. radno vreme potrebno za pro izvodnju eleznih vretena. Sad znamo koliki deo vrednosti pree sainjavaju sredstva za pro izvodnju, pamuk i vreteno. On iznosi 12 ilinga, ili ovaploenje dva radna dana. A sad se postavlja pitanje ta je sa onim delom vrednosti koji rad samog prelca dodaje pamuku. Ovaj rad moramo sada posmatrati sa sasvim drugog stanovita negoli za vreme procesa rada. Tam o se radilo o svrsishodnoj dfelatnosti pretvaranja pamuka u preu. to je rad svrsishodniji, to je prea bolja, ako uzmemo da su sve druge okolnosti ostale jednake. Prelev se rad specifino razlikovao od drugih proizvodnih radova, i ova se razlinost oitovala subjektivno i objektivno u posebnoj svrsi predenja, u posebnom nainu njegovog operisanja, u posebnoj p r i r o d i njegovih sredstava za proizvodnju i u posebnoj upotrebnoj vrednosti njegova proizvoda. Pamuk i vretena slue kao ivotna sredstva prelakog rada, ali se njima ne mogu nainiti izolueni topovi. Nasuprot tome, ukoliko stvara vrednost, tj. ukoliko je izvor vrednosti, prelev se rad ni po emu ne razlikuje od rada buaa topa, ili, to nas se ovde vie
tie, od radova sadioca pamuka i vretenara, ostvarenih u sredstvima za proizvodnju pree. Jedino zbog ove istovetnosti mogu gajenje pamuka, pravljenje vretena i predenje sainjavati delove iste ukupne vrednosti, vrednosti pree, koji se razlikuju samo kvantitativno. Sad se ovde vie ne radi o kvalitetu, osobini ni sadrini rada, ve jedino jo o nje govoj koliini, a ovu treba prosto brojati. Pretpostaviemo da je prelaki rad prost rad, prosean drutveni rad. Docnije emo videti da suprotna pretpostavka ni u emu ne menja stvar. Za vreme procesa rada rad se neprekidno preobraa iz oblika nemira u oblik stanja, iz oblika kretanja u oblik predmetnosti. Na zavretku jednoga asa kretanje predenja predstavlja se u izvesnoj ko liini pree, dakle u pamuku se opredmetila izvesna koliina rada, jedan radni as. Kaemo radni as, tj. jednoasovni utroak preleve ivotne snage, jer ovde prelaki rad ima vanosti samo ukoliko je tro enje radne snage, a ne ukoliko je specifian rad na predenju. A sad, od odlune je vanosti da se za vreme trajanja toga procesa, tj. pretvaranja pamuka u preu, utroi samo drutveno potrebno radno vreme. Ako se pod normalnim, tj. prosenim drutvenim uslovima proizvodnje, a funti pamuka mora za 1 radni as pretvoriti u b funti pree, onda kao radni dan od 12 asova vai samo onaj radni dan koji 12 X a funti pamuka pretvori u 1 2 x 6 funti pree. Jer jedino drutveno potrebno radno vreme vai kao vreme koje stvara vrednost. Kao i sam rad, tako se ovde i sirovina i proizvod pokazuju u sa svim drukijoj svetlosti negoli sa stanovita samog procesa rada. Ovde sirovina vai samo kao upija izvesne koliine rada. Ovim upijanjem ona se stvarno pretvara u preu, jer se radna snaga utroila u obliku predenja i pripojila njoj. Ali je proizvod, prea, sada jo samo merilo za rad koji je pamuk upio. Ako se za 1 as uprede l 2/s funte pamuka, odnosno ako se pretvori u l 2/3 funte pree, onda 10 funti pree ozna uju 6 upijenih radnih asova. Odreene, iskustvom utvrene koliine proizvoda predstavljaju sada jedino odreene koliine rada, odreenu masu vrsnutog radnog vremena. One su jo samo ovaploenje jednog asa, dva asa, jednog dana drutvenog rada. to je rad bio prelaki, njegov materijal pamuk, a proizvod prea, ovde je isto tako svejedno kao to je svejedno to je sam predmet rada ve proizvod, dakle sirovina. Da je radnik umesto u predionici bio uposlen u ugljenokopu, predmet rada, ugalj, bio bi dat od prirode. Pa ipak bi odreena koliina uglja odlomijenog od sloja, recimo jedna centa, predstavljala odreenu koliinu upijenog rada. ^ Proda)i radne snage bili smo uzeli da joj je dnevna vrednost= 3 ilinga, i da je u ta 3 ilinga olieno 6 asova rada, dakle da je tolika koliina rada potrebna da se proizvede prosena suma svakodnevnih radnikovih ivotnih sredstava. A sad, ako na prelac za 1 radni as pretvori 12/a funte pamuka u l 2/a funte pree12, onda e za 6 asova
12
Brojevi su ovde sasvim proizvoljni.
pretvoriti 10 funti pamuka u 10 funti pree. Znai da za trajanja pro cesa predenja pamuk upije 6 radnih asova. Poto se ovo radno vreme predstavlja u koliini zlata od 3 ilinga, to se samim predenjem dodaje pamuku vrednost od 3 ilinga. Pogledajmo sad ukupnu vrednost proizvoda, 10 funti pree. U njima su opredmeena 2 1 /2 radna dana, 2 dana sadrana u pamuku i vretenskoj masi, a V 2 dana rada upijenog za vreme procesa predenja. Isto radno vreme predstavljeno je zlatnom masom od 15 ilinga. Cena koja odgovara vrednosti 10 funti pree iznosi, dakle, 15 ilinga, cena 1 funte pree 1 iling i 6 pensa. Na kapitalista se zabezeknuo. Vrednost proizvoda ravna je vred nosti predujmljenog kapitala. Predujmljena se vrednost nije oplodila, nije proizvela viak vrednosti, novac se, dakle, nije pretvorio u kapital. Cena 10 funti pree iznosi 15 ilinga, a 15 ilinga bilo je izdato na robnom tritu za elem ente stvaranja proizvoda, ili, to je isto, za faktore procesa rada: 10 ilinga za pamuk, 2 ilinga za utroenu vretensku masu, 3 ilinga za radnu snagu. Nabujala vrednost pree ne pomae nita, jer je njena vrednost samo zbir vrednosti koje su ranije bile razdeljene na pamuk, vretena i radnu snagu, a ni sada niti ikada ne moe viak vrednosti proisticati iz ovako jednostavnog sabiranja postojeih vrednosti.13 Sada su se sve ove vrednosti koncentrisale u jednoj stvari, ali one su to bile i u novanoj sum i od 15 ilinga dok se ova nije rasparala kupovanjem triju roba. Sam po sebi ovaj rezultat ne treba da zaudi. Vrednost 1 funte pree jeste 1 iling i 6 pensa, i zato bi za 10 funti pree na kapita lista morao na robnom tritu da plati 15 ilinga. Bilo da kuu za sebe kupi gotovu na tritu, bilo da je sam gradi, nijedna mu od ovih radnji nee uveati novac koji je izdao da bi stekao kuu. Kapitalista koji se neto razume u vulgarnoj ekonomiji kazae, moda, da je svoje novce predujmio u nameri da iz njih naini vie novaca. Ali je i put u pakao poploan dobrim namerama, pa je on isto tako mogao imati nameru da pravi novce i bez proizvoenja.14 On
13 O vo je tem eljna postavka na kojoj poiva fiziokratsko uenje o neproizvodnosti svakog nepoljoprivrednog rada, i ono je neoborivoza ekonom istu od struke. Ovaj m etod da se jednoj robi uraunaju vrednosti raznih drugih roba (npr. platnu trokovi odravanja tkaa), tj. da se razne vrednosti tako rei jedna preko druge naslau na jednu jedinu, ini da ova nabuja za odgovarajui iz n o s . . . Izraz s a b i r a n j e vrlo zgodno opisuje nain na koji se obrazuje cena proizvoda rad a; ova je cena sam o zbir raznih utroenih i sabranih vrednosti; ali sabiranje nije mnoenje. (M ercier de la R ivire, U Or dre naturel etc., str. 599.) 1 4 T ako je, n p r., od 1844. do 1847. izvukao jedan deo svog kapitala iz prozvodnog posla da ga izgubi u pekulacijama n a eleznikim akcijama. T ako je u vrem e am erikog graanskog rata zatvarao fabriku i izbacivao fabrike radnike na ulicu da bi igrao na liverpulskoj pam unoj berzi.
5. glava Proces rada i proces oplodavanja vrednosti 175
preti. Vie se nee dati uhvatiti. Ubudue e robu kupovati gotovu na tritu umesto da je sam izrauje. Ali ako sva njegova braa kapi talisti ovako postupe, gde e onda nai robe na tritu? A novac ne moe jesti. On poinje da dri pridike. Valja imati na umu njegovu uzdrljivost. Mogao je svojih 15 ilinga i proerdati. Um esto toga, on ih je utroio proizvodno, nainio je od njih preu. Ali zato ima preu mesto grie savesti. N i za ivu glavu ne srne on da padne u ulogu zgrtaa blaga, koji nam je pokazao ta ispada iz askeze. A osim toga, gde nieg nema, i car je bez prava. Ma kolika bila zasluga njegovog odricanja, nema niega ime bi mu se ono ekstra platilo, poto je vred nost proizvoda koja izlazi iz procesa jednaka samo sumi robnih vred nosti koje su u nj bile ubaene. Neka se, dakle, umiri time to je vrlina nagrada za vrlinu. Umesto toga, on postaje nasrtljiv. Njemu prea ne treba. On je nju proizveo radi prodaje. Pa neka je proda, ili to je jo jednostavnije, nek ubudue proizvodi samo stvari za sopstvenu upo trebu; uostalom ovo i jeste recept koji mu je njegov kuni lekar MacCulloch ve propisao kao oprobano sredstvo protiv zaraze hiperpro dukcije. On se prkosno propinje na stranje noge. Zar bi radnik u vazduhu, svojim golim udovima, stvarao dela rada, proizvodio robe? Zar mu nije on dao materiju kojom je i u kojoj je jedino i mogao da ovaploti svoj rad? A poto se najvei deo drutva sastoji iz ovakvih golaa, zar on nije svojim sredstvima za proizvodnju, svojim pamukom i vretenima, uinio drutvu neizmernu uslugu, a zar ne i samom rad niku, kojega je povrh toga snabdeo jo i ivotnim sredstvima? Pa zar da on tu uslugu ne urauna? Ali zar mu radnik nije uslugu vratio pretvorivi pamuk i vretena u preu? A osim toga, ovde se i ne radi o uslugama.15 Usluga je samo korisno delovanje neke upotrebne vred nosti bilo robe, bilo rada.16 A ovde se radi o razmenskoj vrednosti. On je radniku platio vrednost od 3 ilinga. Radnik mu je vratio
16 Neka ti pevaju hvale, neka te kite i ukraavaju. . . Ali ko god uzm e vie ili bolje (nego to daje) taj zelenai. T o ne znai svome blinjemu uiniti uslugu nego tetu, kao to je ine lopovi i razbojnici. N isu usluga i dobroinstvo prem a blinjem sve to se naziva uslugom i dobroinstvom . Jer preljubnik i preljubnica ine jedno drugom veliku uslugu i zadovoljstvo. R euter [nemaki konjanik] ini veliku uslugu palikui pomaui m u da na drum u pljaka i da ratuje protiv zemlje i naroda. Papisti ine veliku uslugu naima, jer umesto da ih sve bez izuzetka podave, spale i ubiju ili ostave da istrunu u tamnicama, oni neke ostavljaju u ivotu i teraju ih od kue ili im uzimaju sve to imaju. I sam sotona ini veliku, ogromnu uslugu svojim slugam a. . . Jednom rei, svet je svaki dan pun velikih i divnih usluga i dobroinstava. (M artin L uther, A n die Pfarrherrn, wider den Wucher zu predigen etc., W ittenberg 1540l58l.) 16 O ovome sam u Zur K ritik der politischen Oekonomie, str. 14. i dalje prim etio: Shvatljivo je koliku ,uslugu 1 kategorija ,usluga' (service) m ora initi sorti ekonomista kao to su J.-B. Say i F. Bastiat.
176 II I odeljak Proizvoenje apsolutnog vika vrednosti
taan ekvivalent u vrednosti od 3 ilinga koju je dodao pamuku, vratio mu je vrednost za vrednost. N a prijatelj, jo maloas onoliko ohol na svoj kapital, najedared zauzima skromni stav svoga radnika. Zar nije i on sam radio? Zar nije izveo rad nadgledanja, vrhovnog nadzora nad prelcem? N e stvara li ovaj njegov rad vrednost? Sam njegov over looker1* i sam njegov manager2* sleu ramenima. A li je za to vreme on s veselim osmejkom ve povratio svoju staru fizionomiju. itavom onom gnjavaom on nas je samo peckao. N e da on za to ni prebijene pare. Ovakva i slina uplja vrdanja i blebetanja ostavlja on profeso rima politike ekonomije, koji su za ovo naroito plaeni. On lino praktian je ovek, koji, istina, ne promisli uvek o svemu to e izvan posla kazati, ali uvek zna ta u poslu ini. Pogledajmo izblie. Dnevna vrednost radne snage iznosila je 3 ilinga, jer je u njoj samoj opredmeeno pola radnog dana, tj. jer i votna sredstva koja su dnevno potrebna za proizvodnju radne snage staju pola radnog dana. Ali proli rad koji se nalazi u radnoj snazi, i ivi rad koji ona m oe dati, trokovi njenog dnevnog odranja i njeno dnevno troenje dve su sasvim razline veliine. Onaj odreuje njenu razmensku vrednost, ovaj sainjava njenu upotrebnu vrednost. to je polovina radnog dana potrebna da ga za vreme od 24 asa odri u ivotu, nikako ne spreava radnika da radi itav dan. Dakle, vred nost radne snage i njeno iskoriavanje u procesu rada dve su razline veliine. Ovu razliku u vrednosti imao je kapitalista u vidu kad je ku povao radnu snagu. Njena korisna osobina da pravi preu ili izme bila je samo conditio sine qua non3*, jer da bi stvorio vrednost rad se mora utroiti u korisnom obliku. A to je bilo presudno jeste posebna upotrebna vrednost ove robe da bude izvor vrednosti, i to od -vie vrednosti no to je sama ima. T o je ona posebna usluga koju kapita lista od nje iekuje. U ovom e on postupa po venim zakonima robne razmene. I doista, prodava radne snage, kao i prodava svake druge robe, realizuje njenu razmensku vrednost, a otuuje njenu upotrebnu vrednost. Onu ne m oe dobiti ako ovu ne da od sebe. Upotrebna vrednost radne snage, sam rad, ne pripada prodavcu radne snage, kao to ni upotrebna vrednost prodatog ulja ne pripada prodavcu ulja. Vlasnik novca platio je dnevnu vrednost radne snage; stoga njemu pripada njena jednodnevna upotreba, rad preko itavog dana. Okol nost da dnevno odravanje radne snage staje samo polovinu radnog dana mada radna snaga m oe da delu je, da radi itav dan, i to je vrednost koju njena upotreba stvara kroz jedan dan zbog toga dvaput vea od njene vlastite dnevne vrednosti osobita je srea po kupca, ali nikako nije nepravda prema prodavcu. Na kapitalista predvideo je ovaj sluaj koji mu izmamljuje osmeh.t07! Zbog toga radnik nalazi u radionici sredstva za proizvodnju
i* nadzornik 2* direktor 3* neizostavan uslov
potrebna ne samo za estoasovni, nego za dvanaestoasovni proces rada. Ako je 10 funti pamuka upilo 6 radnih asova i pretvorilo se u 1 0 funti pree, onda e 2 0 funti pamuka upiti 1 2 asova rada i pretvoriti se u 20 funti pree. Pogledajmo proizvod produenoga procesa rada. Sada je u 20 funti pree opredmeeno 5 radnih dana, 4 u utroenoj masi pamuka i vretena i 1 koji je pamuk upio za vreme procesa pre denja. Zlatni izraz 5 radnih dana jeste 30 ilinga, ili 1 i 10 ilinga. To je, dakle, cena 20 funti pree. Funta pree staje kao i ranije 1 iling i 6 pensa. Ali suma vrednosti roba ubaenih u proces iznosila je 27 ilinga. Vrednost pree iznosi 30 ilinga. Vrednost proizvoda narasla je za V9 iznad vrednosti predujmljene u njegovu proizvodnju. Tako se 27 ilinga pretvorilo u 30 ilinga. Oni su doneli viak vrednosti od 3 ilinga. Majstorija je najzad uspela. Novac se pretvorio u kapital. Svi uslovi problema reeni su, a zakoni robne razmene niukoliko nisu povreeni. Ekvivalent je razmenjen za ekvivalent. Kao kupac, kapitalista je svaku robu platio po njenoj vrednosti, pamuk, vretensku masu, radnu snagu. Zatim je uradio to ini svaki kupac roba. Potroio je njihovu upotrebnu vrednost. Proces potronje radne snage, koji je ujedno i proces proizvodnje robe, dao je proizvod od 2 0 funti pree u vrednosti od 30 ilinga. Sad se kapitalista vraa na trite i prodaje robu kao to je ranije kupovao. Funtu pree prodaje po 1 iling i 6 pensa, ni paru iznad ni paru ispod njene vrednosti. Pa ipak izvlai iz prometa 3 ilinga vie nego to je prvobitno u njega bio ubacio. itav ovaj tok, pretvaranje njegova novca u kapital, zbiva se u prometnoj oblasti, i ne zbiva se u njoj. Zbiva se posredstvom prometa, jer je uslovljen kupovinom radne snage na robnom tritu. N e zbiva se u prometu, jer ovaj samo uvodi u proces oploavanja vrednosti koji se zbiva u oblasti proizvodnje. I tako je tout pour le mieux dans le meilleur des mondes possibles. [68i Pretvarajui novac u robe koje slue kao materijalni stvaraoci nekog novog proizvoda, ili kao faktori procesa rada, i prisajedinjujui njihovoj mrtvoj predmetnosti ivu radnu snagu, kapitalista pretvara vrednost, proli, opredmeeni, mrtvi rad u kapital, u vrednost koja se sama oplouje, u udovite koje ima svoju duu, koje poinje raditi kao da u njemu toplo srce kucaJ69^ Uporedimo li sad proces stvaranja vrednosti s procesom oploa vanja vrednosti, onda proces oploavanja vrednosti nije nita drugo do proces stvaranja vrednosti produen preko izvesne take. Potraje li proces stvaranja vrednosti samo do take na kojoj e vrednost radne snage, koju kapitalista plaa, biti nadoknaena novim ekvivalentom, onda je on prost proces stvaranja vrednosti. Potraje li preko te take, postae procesom oploavanja vrednosti. Ako zatim uporedimo proces stvaranja vrednosti s procesom rada, onda se ovaj poslednji sastoji u korisnom radu koji stvara upotrebne vrednosti. Ovde se kretanje posmatra kvalitativno, posmatra se njegov poseban nain, svrha i sadrina. Isti proces rada prikazuje se u pro
12 M ara - Engels (21)
cesu stvaranja vrednosti samo sa svoje kvantitativne strane. Radi se jo jedino o vremenu koje je radu potrebno za njegovo operisanje, ili o trajanju korisnog troenja radne snage. I robe koje ulaze u proces rada nemaju vie znaaj funkcionalno odreenih, materijalnih faktora svrsishodno aktivne radne snage. One ulaze u raun jo samo kao odre ene koliine opredm eenog rada. Bio sadran u sredstvima za pro izvodnju ili bio dodat radnom snagom, rad se rauna jo samo po svojoj vremenskoj meri. On iznosi toliko i toliko asova, dana itd. Ali se on rauna samo ukoliko je vreme utroeno u proizvoenje upotrebne vrednosti drutveno potrebno. Ovo obuhvata vie stvari. Radna snaga mora funkcionisati pod normalnim uslovima. Ako je maina predilica drutveno vladajue sredstvo za rad u predionici, onda se radnik ne srne m etnuti za kolovrat. Nam esto pamuka normalne valjanosti ne srne mu se dati b ofl koji se svaki as kida. U oba sluaja on bi utroio vie vremena no to je za proizvoenje jedne funte pree drutveno potrebno, a ovaj viak u vremenu ne bi stvorio ni vrednost, ni novac. M eutim , normalni karakter materijalnih faktora rada ne zavisi od radnika, ve od kapitaliste. Dalji je uslov normalni karakter same radne snage. U struci u kojoj se upotrebljava, ona mora imati vladajuu prosenu meru umenosti, izvebanosti i brzine. N a tritu rada na je kapitalista i kupio radnu snagu normalne valjanosti. Ova se radna snaga mora utroiti sa obinom prosenom merom naprezanja, s drutveno uobiajenim stepenom intenzivnosti. N a ovo kapitalista pazi s isto toliko strahovanja s koliko i na to da se vreme ne rasipa u neradu. On je radnu snagu kupio za izvestan rok. On nastoji da dobije to je njegovo. N ee da ga potkradaju. Naposletkua za ovo isti go spodin ima vlastiti code penal1* ne srne biti necelishodnog utroka sirovine i sredstava za rad, jer rasipana sirovina ili sredstva za rad predstavljaju izlino potroene koliine opredmeenog rada, te se stoga ne raunaju i ne ulaze u proizvod stvaranja vrednosti.17
17 Ovo je jedna m eu okolnostim a koje poskupljuju proizvodnju zasnovanu na ropstvu. U njoj se, kako su to stari zgodno izrazili, radnik razlikovao samo kao instrum entum vocale2* od ivotinje, koju su nazivali instrum entum semivocale3*, i od m rtvog alata, koji su nazivali instrum entum m utum 4*. Ali on sam ini da i ivotinja i alat osete da on nije to su oni, ve ovek. D o pono snog saznanja da se razlikuje od njih on dolazi tim putem to s njim a zlo po stupa i pustoi ih con am ore5*. Zato u ovom nainu proizvodnje vai ekonom sko naelo da se upotrebljavaju sam o najgrublja, najglomaznija orua, ali koja se ba zbog te teke nezgrapnosti ne m ogu lako upropastiti. Zbog toga su se, do
1 * kazneni zakonik 2* orue koje govori a* polunem o o ru e 4* nem o orue B* s nasladom
5. glava Proces rada i proces oploavanja vrednosti
179
Vidi se: razlika izmeu rada ukoliko stvara upotrebnu vrednost, i istoga rada ukoliko stvara vrednost, razlika koju smo ranije dobili analizom robe, predstavila se sada kao razlika razlinih strana procesa proizvodnje. Kao jedinstvo procesa rada i procesa stvaranja vrednosti, proces proizvodnje je proces proizvodnje roba; kao jedinstvo procesa rada i procesa oploavanja vrednosti on je kapitalistiki proces proizvodnje, kapitalistiki oblik robne proizvodnje. Ranije smo napomenuli da je za proces oploavanja vrednosti sasvim svejedno da li je rad koji je kapitalista prisvojio prost, prosean drutveni rad, ili je komplikovaniji rad, rad vee specifine teine. Rad koji prema drutveno proseriom radu vai kao vii i kompliko vaniji jeste ispoljavanje takve radne snage u koju ulaze vei trokovi obrazovanja, ija proizvodnja staje vie radnog vremena, te otuda ima i veu vrednost od proste radne snage. Ako je vrednost te snage via, to se ona ispoljava i u viem radu i u istim razmacima vremena opredmeuje se u srazmerno viim vrednostima. Ali ma koliko stepena iznosila razlika izmeu prelakog i juvelirskog rada, onaj komad rada kojim juvelirski radnik nadoknauje samo vrednost sopstvene radne snage kvalitativno se niukoliko ne razlikuje od dodatnog komada rada kojim stvara viak vrednosti. I u jednom i u drugom sluaju viak vrednosti se stvara samo kvantitativnim vikom rada, produizbijanja graanskog rata, nalazili u robovskim dravama na obali M eksikanskog zaliva plugovi stare kineske konstrukcije, koji zemlju riju kao svinja ili krtica, ali je ne seku i ne prevru. U por.: J. E. Cairnes, The Slave Power, L ondon 1862, str. 46. i dalje. U svojoj knjizi Seaboard Slave States (str. 46, 47) pria O lmsted izmeu ostalog: Pokazali su mi ovde alate kojima kod nas nijedan ovek iste pa meti ne bi optereivao radnika kome m ora plaati najam ninu; drim da njihova neobina teina i neotesanost ine rad njima teim bar za 1 0 % nego alatima to se obino u nas upotrebljavaju. Ali su me uveravali da ne bi bilo ekonomino davati robovima u ruke lake i manje grube alate s obzirom na nem arni i nez grapni nain na koji ih oni upotrebljavaju. Onakva orua kakva mi stalno i s koriu dajemo naim radnicim a, ne bi na itnim poljima Virdinije izdrala ni jedan dan, mada je zemlja tamo laka za oranje i manje kam enita nego kod nas. Isto mi je tako na pitanje zbog ega se svuda na farmama upotrebljavaju mazge umesto konja, kao prvi i priznati odluujui razlog navedeno da konji ne bi iz drali postupanje koje mazge stalno podnose od Crnaca. Oni konje stalno ili preterano napreu ili ih tuku dok ne obogalje; naprotiv, mazge izdravaju i batine i neurednu hranu bez naroite tete, i nee nazepsti ni razboleti se ak i kad ih zapuste i preterano napreu. T reba mi samo da odem do prozora sobe u kojoj piem, pa da skoro u svako vreme vidim kako se sa stokom postupa na nain koji bi za svakog farmera na Severu bio povod da dotinog radnika smesta najuri.
12
enim trajanjem istog procesa rada, u onom sluaju procesa proiz vodnje pree, u ovom sluaju procesa proizvoenja nakita.18 S druge strane, u svakom se procesu stvaranja vrednosti vii rad uvek mora svoditi na prosean drutveni rad, npr. 1 dan vieg rada na x dana prostog rada.19 U tedeem o, dakle, jedan suvian posao i uprostiemo analizu ako uzm em o da radnik kojega kapitalista upo trebljava vri prost prosean drutveni rad.
1 8 Razlika izm eu vieg i prostog rada, skilled i unskilled labour (kvalifikovanog i nekvalifikovanog), poiva delom n a pukim iluzijam a ili b ar na raz likam a koje su davno prestale b iti stvarne, te ive jo sam o u tradicionalnoj kon venciji; delom pak n a nem onijem poloaju nekih slojeva radnike klase, koji im m anje no d rugim a doputa da izvojte vrednost svoje radne snage. Sluajne okol nosti igraju p ri tom e tako veliku ulogu da iste vrste rada m enjaju mesta. N a prim er, gde je telesna snaga radnike klase oslabljena i relativno iscrpena, kao to je u svim zem ljam a razvijene kapitalistike proizvodnje, radovi koji su inae uglavnom gru b i i zahtevaju m nogo fizike snage, izvru se u vie radove, dok se m nogo finiji radovi srozavaju n a stepen prostog rada. T ako, np r., u Engleskoj rad bricklayer-a (zidara) stoji n a m nogo viem stepenu od rada tkaa dam asta. S druge strane, rad fustian cu tter-a (strigaa pam unog som ota), mada staje mnogo telesnog napora, a povrh toga je i vrlo nezdrav, vai kao prost rad. Uostalom , ne treb a uobraavati da takozvani skilled labour po koliini zauzim a iroko m esto u rad u nacije. L aing rauna da u Engleskoj (i Velsu) na prostom radu poiva egzistencija 11 m iliona ljudi. K ada se od 18 m iliona stanovnika, koliko je bilo u vrem e pojave njegova spisa, odbije 1 m ilion aristokrata i m ilion i po paupera, skitnica, zloinaca, p rostitutki itd ., ostaje 4 650 000 ljudi srednje klase, raunajui u nju i m anje rentijere, inovnike, knjievnike, um etnike, uitelje itd. D a bi isterao ta 42/a m iliona, rauna on u radni deo srednje klase, pored bankara itd ., i sve bolje plaene fabrike radnike! ak se i bricklayers nalaze medu potenciranim radnicima. T ako m u onda ostaje onih 11 m iliona. (S. Laing, National Distress etc., L ondon 1844, [str. 4 9 - 5 2 , passim].) Velika klasa koja za sredstva svog izdravanja m oe da da sam o obian rad, sainjava veliku narodnu masu. (James M ili u lanku Colony , Supplem ent to the Encyclopaedia Brita nka, 1831.) 19 Gde se govori o rad u kao m erilu vrednosti, nuno se misli na rad odreene v r s te . . . O nda je lako iznai odnos u kome druge vrste radova stoje prem a onoj. ([J. Cazenove,] Outlines o f Political Economy, L ondon 1832, str. 22, 23.)
181
ii>o
g l a v a
e s t a
Postojani kapital i promenljivi kapital

Razliiti inioci procesa rada imaju razlian udeo u obrazovanju vrednosti proizvoda. Dodavanjem neke odreene koliine rada, bez obzira na odre enu sadrinu, svrhu i tehniki karakter toga rada, radnik dodaje predmetu rada novu vrednost. S druge strane, vrednosti utroenih sredstava za proizvodnju nalazimo ponovo kao sastavne delove vred nosti proizvoda, recimo vrednost pamuka i vretena u vrednosti pree. Vrednost sredstava za proizvodnju odrava se, dakle, njenim preno enjem na proizvod. Ovo se prenoenje zbiva za vreme pretvaranja sredstava za proizvodnju u proizvod, u procesu rada. Njega izvruje rad. Ali kako? Radnik ne radi dvostruko u jedno isto vreme, ne radi jedanput da pamuku doda vrednost svojim radom, a drugi put da odri njegovu staru vrednost ili, to je isto, da na proizvod, preu, prenese vrednost pamuka koji prerauje i vretena kojima radi. Staru vrednost on odrava prosto time to dodaje novu. Ali poto su dodavanje nove vrednosti predmetu rada i odranje starih vrednosti u proizvodu dva sasvim razlina rezultata koje radnik postizava jednovremeno, mada samo jedanput radi u isto vreme, oigledno je da se ovakva dvostranost rezultata moe objasniti samo dvostranou njegova rada. Rad mora da u jednom svojstvu stvara vrednost, dok u istom asu, u drugom svojstvu, odrava, ili prenosi vrednost. Kako svaki radnik dodaje radno vreme, a time i vrednost? Uvek samo u obliku svog naroitog proizvodnog naina rada. Prelac dodaje radno vreme samo predenjem, tka tkanjem, kova kovanjem. Ali celishodnou oblika u kome oni dodaju rad uopte, a time i novu vrednost, predenjem, tkanjem i kovanjem, sredstva za proizvodnju, pamuk i vretena, prea i razboj, elezo i nakovanj postaju elementi stvaranja nekog proizvoda, neke nove upotrebne vrednosti.20 Stari
2 0 Rad naknauje novom tvorevinom ono Sto je unitio. (A n Essay on the Political Economy of Nations , London 1821, str. 13.)
oblik njihove upotrebne vrednosti gubi se, ali samo da se pojavi u nekom novom obliku upotrebne vrednosti. M eutim, kad smo pro matrali proces stvaranja vrednosti, pokazalo se da, kad se neka upo trebna vrednost celishodno troi ha proizvoenje neke nove upotrebne vrednosti, radno vreme potrebno za izradu utroene upotrebne vred nosti sainjava deo radnog vremena potrebnog za izradu nove upotrebne vrednosti, dakle da je to radno vreme koje se sa utroenih sredstava za proizvodnju prenosi na novi proizvod. Radnik, dakle, ne odrava vrednosti utroenih sredstava za proizvodnju, odnosno ne prenosi ih na proizvod kao sastavne delove njegove vrednosti dodavanjem rada uopte, nego posebnim korisnim karakterom, specifinim proizvodnim oblikom ovog dodatog rada. U svojstvu ovakve svrsishodne proizvodne delatnosti, predenja, tkanja, kovanja, rad samim dodirom budi iz mrtvih sredstva za proizvodnju, pretvara ih u ive faktore procesa rada i spaja se s njima u proizvode. Kad specifini proizvodni rad radnikov ne bi bio predenje, on ne bi pretvarao pamuk u preu, pa, dakle, ne bi ni vrednost pamuka ni vretena prenosio na preu. Naprotiv, ako isti radnik promeni poziv i postane stolar, on e opet kao i dotle jednim radnim danom dodavati vrednost svom e materijalu. Dakle, on je dodaje svojim radom ne to je rad prelaki ili stolarski, ve to je apstraktan, drutven rad uopte, i dodaje vrednost odreene veliine ne stoga to mu rad ima posebnu korisnu sadrinu, nego stoga to traje neko odreeno vreme. Prema tom e, vrednostima pamuka i vretena prelev rad dodaje novu vrednost u svom apstraktnom, optem svojstvu, kao utroak ljudske radne snage, a u svom konkretnom, posebnom , korisnom svojstvu, kao proces pre denja, on prenosi na proizvod vrednost tih sredstava za proizvodnju i tako u proizvodu odrava njihovu vrednost. Zato je njegov rezultat u jedno isto vreme dvojak. isto kvantitativnim dodavanjem rada dodaje se nova vrednost, kakvoom dodatog rada odravaju se u proizvodu stare vrednosti sredstava za proizvodnju. Ovo se dvojako delovanje istog rada usled njegova dvojakog karaktera opipljivo oituje u raznim pojavama. U zm i da kakav pronalazak osposobi prelca da za 6 asova isprede toliko pamuka koliko je ranije ispredao za 36 asova. Kao svrsishodno korisna, proizvodna delatnost, njegov je rad uestostruio svoju snagu. Njegov proizvod je est puta vei, 36 umesto 6 funti pree. Ali 36 funti pamuka upijaju sada samo toliko radnog vremena koliko je ranije upijalo 6 funti. Njima se dodaje novog rada est puta manje negoli po starom metodu, a stoga i samo 1fe ranije vrednosti. S druge strane, proizvod, 36 funti pree, sadri sada estostruku vrednost pamuka. U 6 asova predenja odrava se i prenosi na proizvod est puta vea vrednost sirovine, mada se istoj sirovini dodaje est puta manja nova vrednost. Ovo nam pokazuje kako se svojstvo u kome rad za vreme istog nedeljivog procesa odrava vrednosti bitno razlikuje od svojstva u kome stvara vrednost. to vie potrebnog radnog vremena ue za
6. glava Postojani kapital i promenljivi kapital 183
vreme operacije .predenja u istu koliinu pamuka, to je vea nova vrednost koja se pamuku dodaje, ali to se vie funti pamuka isprede za isto radno vreme, to je vea stara vrednost koja se odrava u proizvodu. Uzmi obrnuto, da se proizvodnost prelakog rada ne promeni, dakle da prelcu i sad treba isto onoliko vremena koliko i ranije da funtu pamuka pretvori u preu, ali da se promeni razmenska vrednost samog pamuka, da se cena 1 funte pamuka popne ili padne za 6 puta. U oba sluaja prelac e i dalje dodavati istoj koliini pamuka isto radno vreme, dakle istu vrednost, i u oba e sluaja za jednako vreme pro izvoditi jednaku koliinu pree. Pa ipak je vrednost koju sa pamuka prenosi na svoj proizvod, preu, jednom est puta manja, a drugi put est puta vea no ranije. Isto je kad sredstva za rad poskupe ili ^ pojevtine, a njihova usluga u procesu rada ostane neprom enjenaj Ostanu li tehniki uslovi procesa predenja isti, a ne promeni se ni vrednost njegovih sredstava za proizvodnju, onda e prelac i sad za jednako radno vreme troiti jednake koliine sirovine i maina nepromenjenih vrednosti. Tada vrednost koju on u proizvodu odrava stoji u upravnoj srazmeri prema novoj vrednosti koju dodaje. Za dve nedelje dodaje dvaput vie rada nego za jednu nedelju, dakle i dvaput vie vrednosti, a ujedno potroi i dvaput vie materijala dvaput vee vred nosti i utroi dvaput vie maina dvaput vee vrednosti, odrava, dakle, u proizvodu od dve nedelje dvaput vie vrednosti nego u proizvodu od nedelje dana. Pod datim neizmenjenim uslovima proiz vodnje, radnik odrava utoliko vie vrednosti ukoliko vie vrednosti dodaje, ali ne odrava vie vrednosti zato to dodaje vie vrednosti, nego zato to vrednost dodaje pod uslovima koji se ne menjaju i koji su nezavisni od samog njegovog rada. Svakako da se u relativnom smislu moe kazati da radnik odrava stare vrednosti uvek u istoj srazmeri u kojoj dodaje novu vrednost. Bilo da se pamuk od 1 ilinga popne na 2 ilinga ili da padne na 6 pensa, on e u proizvodu od jednog asa odrati uvek samo polovinu vrednosti pamuka prema proizvodu od dva asa, ma kako se men jala vrednost pamuka. Zatim, ako se promeni proizvodnost njegovog vla stitog rada, bilo da poraste ili da opadne, on e, npr., za jedan radni as ispresti vie ili manje pamuka nego ranije, pa e, prema tome, u proizvodu od jednog radnog asa odrati vie ili manje vrednosti pa muka. Uza sve ovo, on e u dva radna asa odrati dvaput vie vred nosti nego u jednom. Ako izuzmemo isto simbolino predstavljanje vrednosti u znaku vrednosti, onda vrednost postoji jedino u kakvoj upotrebnoj vred nosti, u kakvoj stvari. (Posmatran jedino kao nosilac radne snage, i sam je ovek prirodni predmet, stvar, mada iva i samosvesna, a sam je rad materijalno ispoljavanje te snage). Zbog toga, ako propadne upo trebna vrednost, propada i vrednost. Sredstva za proizvodnju, gubei svoju upotrebnu vrednost, ne gube ujedno i vrednost, jer ona, u stvari, procesom rada gube prvobitno oblije svoje upotrebne vrednosti
samo zato da bi u proizvodu dobila oblije druge upotrebne vrednosti. Ali koliko je god za vrednost vano da postoji u nekoj upotrebnoj vrednosti, toliko joj je svejedno u kojoj postoji, kao to to pokazuje metamorfoza roba. Iz ovoga izlazi da u procesu rada vrednost prelazi sa sredstva za proizvodnju na proizvod samo ukoliko sredstvo za pro izvodnju sa svojom samostalnom upotrebnom vrednosti bude gubilo i svoju razmensku vrednost. Ono ustupa proizvodu samo onu vrednost koju gubi kao sredstvo za proizvodnju. Ali se u ovom pogledu materi jalni inioci procesa rada dre razliito. Ugalj kojim se maina loi nestaje bez traga; isto tako i ulje kojim se mae osovina toka itd. Boja i druge pomone materije nestaju, ali se pokazuju u osobinama proizvoda. Sirovina ini supstanciju proizvoda, ali oblik joj je izmenjen. Dakle, sirovina i pomone mate rije gube samostalno oblije pod kojim su ule u proces rada kao upo trebne vrednosti. Drukije je s pravim sredstvima za rad. Neka alatka, maina, fabrika zgrada, posuda itd. slui u procesu rada samo dotle dok uuva svoj prvobitni oblik i dok je kadra da sutradan opet ue u proces rada u istom obliku kao i dan ranije. Pa kako ova sredstva za rad za itavog svog ivota, tj. radnog procesa, odravaju prema pro izvodu svoje samostalno oblije, tako ga odravaju i posle svoje smrti. Leine maina, alata, radionica itd. i dalje postoje odvojeno od pro izvoda koje pom ogoe napraviti. A posmatramo li itav period u toku kojega takvo sredstvo za rad slui, od dana njegova ulaska u radionicu do dana njegova progonstva u staro gvoe, videemo da mu je u tom periodu rad potpuno istroio upotrebnu vrednost, te da je stoga nje gova razmenska vrednost potpuno prela na proizvod. N a primer, ako se kakva maina predilica istroila za 10 godina, onda je za vreme desetogodinjeg radnog procesa celokupna njena vrednost prela na desetogodinji proizvod. Znai da vek nekog sredstva za rad obuhvata vei ili manji broj procesa rada koji se s njim stalno ponavljaju. A sredstva za rad prolaze kao i ovek. U jedan dan svaki je ovek za 24 asa blii grobu. Ali se ni na jednom oveku ne poznaje tano za ko liko se dana grobu ve pribliio. T o ipak ne spreava osiguravajua drutva da iz prosenog ljudskog veka izvlae vrlo pouzdane i, to je jo vanije, vrlo unosne zakljuke. Tako je i sa sredstvom za rad. Zna se iz iskustva koliko se vremena proseno dri neko sredstvo za rad, npr. izvesna maina. Uzm imo da njena upotrebna vrednost u procesu rada traje samo 6 dana. U tome sluaju ona gubi svakog radnog dana proseno 1/e svoje upotrebne vrednosti i stoga dnevnom proizvodu ustupa 1/6 svoje vrednosti. N a ovaj se nain izraunava rabaenje svih sredstava za rad, to e rei koliko npr. dnevno gube od upotrebne vrednosti i koliko, saobrazno tome, ustupaju od svoje vrednosti pro izvodu. Tako se jasno pokazuje da.sredstvo za proizvodnju nikad ne ustupa proizvodu vie vrednosti nego to gubi u procesu rada unita vanjem svoje vlastite upotrebne vrednosti. Kad ono ne bi imalo vred-
nosti za gubljenje, tj. kad ne bi i samo bilo proizvod ljudskog rada, ono ne bi ustupalo vrednost proizvodu. Ono bi sluilo kao element stva ranja upotrebne vrednosti, ne sluei stvaranju razmenske vrednosti. Zato je to sluaj sa svima sredstvima za proizvodnju koja postoje od prirode, bez ovekove saradnje, kao to su zemlja, vetar, voda, elezo u rudnoj ici, drvo u praumi itd. Ovde nailazimo na drugu zanimljivu pojavu. Uzm imo da neka maina vredi 1000 i da se porabati za 1000 dana. U tom sluaju prelazi s maine dnevno 1/iooo njene vrednosti na njen dnevni proizvod. U isti mah, mada a sve manjom ivotnom sposobnou, deluje u pro cesu rada uvek cela maina. Vidimo, dakle, da neki faktor procesa rada, neko sredstvo za proizvodnju, ulazi celo u proces rada, ali samo delimino u proces oploavanja vrednosti. Razlika izmeu procesa rada i procesa oploavanja vrednosti ogleda se u ovom sluaju u njihovim materijalnim faktorima na taj nain to se u jednom istom procesu proizvodnje isto sredstvo za rad kao element procesa rada rauna celo, a kao element stvaranja vrednosti samo delimino.21 S druge strane, moe biti obrnut sluaj da neko sredstvo za pro izvodnju ue celo u proces oploavanja vrednosti, iako u proces rada ulazi samo jednim delom. Uzm i da pri upredanju pamuka bude svaki
21 Ovde se ne radi o opravkama sredstava za rad, m aina, zgrada itd. M aina koja se nalazi na opravci ne funkcionie kao sredstvo za rad ve kao m a terijal rada. N e radi se njome ve na njoj samoj, da bi se zakrpila njena upo trebna vrednost. Za nau svrhu moemo ovakve radove na popravci uvek zami ljati kao da spadaju u rad potreban za proizvodnju sredstva za rad. U tekstu je re 0 takvom rabaenju kome nikakav doktor ne moe pomoi i koje postepeno do nosi sm rt, o onoj vrsti rabaenja koje se ne moe popravljati s vrem ena na vreme, 1 koje naposletku dovodi npr. no u stanje da noar kae da se novo seivo vie ne isplauje. Vidimo u tekstu da, npr., neka maina ulazi cela u svaki poje dinani proces rada, ali samo delimino u istovremeni proces oploavanja vrednosti. Po tome moemo suditi o sledeem brkanju pojm ova: Ricardo govori o izvesnoj koliini rada koju graditelj maina utroi gradei maine za pletenje arapa kao da se sadri u vrednosti npr. jednog para arapa. Ali sav rad koji je izradio svaki pojedini par a ra p a. . . obuhvata sav rad graditelja maine, a ne samo izvestan deo; jer neka maina izrauje, dodue, mnogo pari, ali nijedan poseban par ne bi mogao biti izraen bez itave maine. ( Observations on certain verbal disputes in Political Economy, particularly relating to Value, and to Demand and Supply, L ondon 1821, str. 5 4 .) Pisac, neobino samodopadljiv wiseacre1*, ima u svojoj konfuziji, pa dakle i u svojoj polemici, samo utoliko pravo to ni Ricardo niti ikoji drugi ekonom ist ni pre ni posle njega nije tano razlikovao obe strane rada, a stoga je jo manje analizirao njihove razliite uloge u procesu stvaranja vrednosti.
x* pametnjakovi
dan na 115 funti 15 funti otpadaka, koji nisu prea nego samo devils dust1*. Pa ipak, ako je ovaj otpadak od 15% normalan, ako proseno preraivanje pamuka ne m oe biti bez njega, onda u vrednost pree ulazi vrednost tih 15 funti pamuka koje ne ine element pree, upravo kao i vrednost onih 100 funti koje ine njenu supstanciju. Upotrebna vrednost 15 funti pamuka mora otii u prainu da bi se napravilo 100 funti pree. Nestajanje toga pamuka uslov je, dakle, za proizvodnju pree. Upravo zbog toga njegova vrednost i prelazi na preu. Ovo vai za sve ekskremente procesa rada, bar ukoliko ne budu obrazovali nova sredstva za proizvodnju, a stoga i nove samostalne upotrebne vrednosti. Tako se u velikim fabrikama maina u Manesteru mogu videti brda eleznih otpadaka, koje su dinovske maine sljutile kao strugotinu, kako uvee na velikim kolima putuju iz fabrike u livnicu da se dan docnije vrate iz livnice u fabriku kao masivno elezo. Sredstva za proizvodnju prenose vrednost na nov oblik proizvoda samo ukoliko u procesu rada gube vrednost u obliku svoje stare upo trebne vrednosti. Oevidno je da je maksimum gubitka koji njihova vrednost m oe da pretrpi u procesu rada ogranien veliinom prvobitne vrednosti s kojom ulaze u proces rada, ili radnim vremenom koje se zahteva za proizvodnju samih njih. Stoga sredstva za proizvodnju nikad ne m ogu da dodadu proizvodu vie vrednosti nego to sama imaju nezavisno od procesa rada u kome slue. M oe neki materijal za rad, maina, sredstvo za proizvodnju, biti ma koliko koristan: ako staje 150, ili 500 radnih dana, nee celokupnom proizvodu, ijem stva ranju slui, nikad dodati vie od 150. Njegovu vrednost ne odreuje proces rada u koji ulazi kao sredstvo za proizvodnju, nego proces rada iz kojeg izlazi kao proizvod. U procesu rada ono slui samo kao upotrebna vrednost, kao stvar korisnih osobina, te stoga ne bi proiz vodu ustupalo nikakvu vrednost da nije samo imalo vrednosti pre no to je ulo u proces.22
2 2 Stoga je razum ljiva sva banalnost otunog J.-B . Saya koji hoe da viak vrednosti (kam atu, profit, rentu) izvede iz services productifs 2 *, koje ih svojim up otrebnim vrednostirfta ine sredstva za proizvodnju, zemlja, orua, koa itd., u procesu rada. G ospodin W ilhelm R oscher, koji ne proputa nijednu priliku da crno na belo ne registruje valjane apologetiarske izmiljotine, uzvikuje: Veoma je tano zapaanje J.-B . Saya ( Trait , sv. I, gl. 4): vrednost koju proizvede uljani m lin, po odbitku svih trokova, doista je neto novo, neto to se bitno razlikuje od rada koji je stvorio uljani mlin. (Die Grundlagen der Nationalokonomie , 3. izd., 1858, str. 82, prim edba.) Veoma tano! Ulje koje je uljani m lin proizveo, neto je veoma razlino od rada koji je izradio m lin. A pod vrednou g. Ro scher podrazum eva takve stvari kao ulje, jer ulje im a vrednost, dok se u pri rodi nalazi m ineralnog ulja, iako relativno ne vrlo mnogo; svakako da na ovo
pam una praina 2* proizvodnih usluga
6. glava Postojani kapital i promenljivi kapital
187
Dok proizvodni rad pretvara sredstva za proizvodnju u elemente stvaranja nekog novog proizvoda, dotle se na drugoj strani zbiva seoba dua njihove vrednosti. Iz istroenoga tela prelazi vrednost u novouoblieno telo. Ali ova seoba dua kao da se vri za leima stvarnog rada. Radnik ne moe da dodaje nov rad, ne moe, dakle, da stvara novu vrednost a da ne odrava stare vrednosti, jer rad mora da dodaje uvek u odreenom korisnom obliku, a ne moe ga dodavati u korisnom obliku a da proizvode ne uini sredstvima za proizvoenje nekog novog proizvoda, ime i prenosi njihovu vrednost na novi proizvod. To znai da aktivna radna snaga, ivi rad, ima od prirode dar da do dajui vrednost odrava vrednost, a ovaj prirodni dar ne staje radnika nita, dok kapitalisti donosi mnogo: odranje postojee kapital-vred nosti.22a Dokle god poslovi glatko teku, dotle je kapitalista i suvie udubljen u isterivanje vika da bi uoio ovaj besplatni dar rada. On ga osetno zapaa tek kad nastupe silom izazvani prekidi procesa rada, krize.23
cilja njegova druga opaska: Ona (priroda!) gotovo nikako ne stvara razmenske vrednosti (str.79). S prirodom je kod Roschera kao u lude devojke s detetom koje je bilo sasvim malo. Isti naunik (savant srieux) prim euje istom p ri likom: I Ricardova kola obino podvodi kapital pod pojam rada kao priteen rad. T o je neum eno (!) jer (!) je svakako (!) vlasnik kapitala (!) ipak (!) vie (!) uradio, a ne samo (?!) proizveo (?) i (??) odrao isti (koji?): on se upravo (?!?) uzdrava od linog uivanja i za to on, npr. (!!!), zahteva kamatu. (Isto.) Kako je umean! ovaj anatomsko-fizioloki metod politike ekonomije koji upravo vrednost izvodi iz pukog zahteva. 22a Od svih sredstava za rad u farmerovoj p roizvodnji. .. ljudski je rad ono na to je on najvie upuen da bi dobio naknadu za svoj kapital. Ostala dva teglea marva i . . . kola, plugovi, motike itd. nisu nita bez izvesne koliine onog prvog. (Edm und Burke, Thoughts and Details on Scarcity , originally pre sented to the Right Hon. W . P itt in the M onth o f November 1795, izd. London 1800, str. 10.) 23 U listu Times od 26. novembra 1862. neki fabrikant, u ijoj predionici radi 800 radnika, i koji nedeljno troi proseno 150 bala istonoindijskog ili oko 130 bala amerikog pam uka, jada se pred publikom iznosei ta ga godinje staje mirovanje rada.u njegovoj fabrici. T e trokove on ceni na 6000 . M edu ovim trokovima nalaze se mnogi stavovi koji se nas ovde ne tiu, kao zemljina renta, poreze, premije osiguranja, plate radnika koji se angauju na godinu dana, manager-a, knjigovoe, inenjera itd. Zatim rauna on 150 uglja da se fabrika s vre mena na vreme zagreje i ponekad stavi u pogon parna maina, pored toga najam ninu za radnike koji povremenim radom odravaju maineriju u toku; naposletku 1 2 0 0 na propadanje mainerije, jer vreme i prirodni faktori raspadanja nee obustaviti svoje delovanje zbog toga to je parna maina obustavila svoje kre tanje. O n izrino naglauje da je ovu sum u od 1200/: oznaio toliko nisko zato to se mainerija ve nalazi u vrlo pohabanom stanju.
Ono to se u sredstvima za proizvodnju uopte potroi jeste nji hova upotrebna vrednost, ijim troenjem rad stvara proizvode. N ji hova se vrednost uistinu ne troi24, pa, dakle, ne m oe ni da se repro dukuje. Ona se odrava, ali ne zato to bi se sa samom njom vrila neka operacija u procesu rada, ve zato to se upotrebna vrednost u kojoj je prvobitno postojala, istina, izgubila, ali se izgubila samo u nekoj drugoj upotrebnoj vrednosti. Stoga se vrednost sredstava za proizvodnju ponovo javlja u vrednosti proizvoda, ali se, tano reeno, ne reprodukuje. to se proizvodi jeste nova upotrebna vrednost u kojoj se ponovo javlja stara razmenska vrednost.25 Drugojaije je sa subjektivnim faktorom procesa rada, s aktiv nom radnom snagom. D ok rad svojim svrsishodnim oblikom prenosi na proizvod vrednost sredstava za proizvodnju i odrava je, svaki mo m ent njegovog kretanja stvara dodatnu vrednost, novu vrednost. U zm im o da se proces proizvodnje prekine u momentu kad je radnik proizveo ekvivalent za vrednost vlastite radne snage, poto je estoasovnim radom dodao vrednost od 3 ilinga. Ova vrednost ini suviak vrednosti proizvoda preko onih njenih sastavnih delova koji potiu iz vrednosti sredstava za proizvodnju. Ona je jedina originalna vrednost koja je postala u ovom e procesu, jedini deo vrednosti proiz voda proizveden putem, samog procesa. Svakako, ona samo nadokna uje novac koji je kapitalista predujmio pri kupovini radne snage, a sam radnik ga izdao na ivotna sredstva. S obzirom na izdata 3 ilinga, nova vrednost od 3 ilinga ispoljava se samo kao reprodukcija. Ali je ona reprodukovana istinski, a ne samo prividno kao vrednost sredsta
24 Proizvodna potronja: gde potronja neke robe ini deo procesa proiz vodnje . . . U tim sluajevim a ne vri se potronja vrednosti. (S. P. N ew m an, Elements o f Political Economy , str. 296.) 25 U jednom severnoam erikom udbeniku, koji je doiveo m oda dvadeset izdanja, pie: Nije vano u kojem e se obliku kapital opet javiti. Iza razvue nog nabrajanja svih m oguih elem enata koji ulaze u proizvodnju i ija se vrednost o pet javlja u proizvodu, kae se na k raju : Razne vrste hrane, odela i stana, nune za egzistenciju i u d obnost ljudi, takoe su podlone prom enam a. O ne se troe s vrem ena na vrem e, i njihova se vrednost ponovo javlja u novoj snazi koju daju telu i d u hu, te tako stvaraju nov kapital za novu prim enu u procesu proizvodnje. (F . W ayland, The Elements o f Political Economy , str. 31, 32.) D a ne govorimo o ostalim udnovatim stvarim a, rei em o da ono to se ponovo javlja u obnov ljenoj snazi nije, recim o, cena hleba, ve one njegove supstancije koje stvaraju krv. A naprotiv, ono to se ponovo javlja kao vrednost snage nisu ivotna sred stva, nego njihova vrednost. Ista ivotna sredstva, m akar bila upola jevtinija, proiz vode upravo isto toliko miia, kostiju itd ., ukratko istu snagu, ali ne snagu iste vrednosti. Ovo preobraanje vrednosti u snagu i sva farisejska neodreenost slue tom e da prikriju naravno uzaludni pokuaj da se viak vrednosti silom istee iz prostog ponovnog javljanja predujm ljenih vrednosti.
va za proizvodnju. Naknaivanje jedne vrednosti drugom ovde je izvreno stvaranjem nove vrednosti. Ali mi ve znamo da proces rada traje preko momenta do kojeg bi bio reprodukovan samo ekvivalent za vrednost radne snage i dodat predmetu rada. Umesto 6 asova, koliko je za ovo dovoljno, traje proces rada npr. 12 asova. Svojim delovanjem radna snaga ne vri, dakle, jedino reprodukovan je svoje vlastite vrednosti, ve proizvodi i neki viak vrednosti. Ovaj viak vrednosti jeste suviak vrednosti proiz voda preko vrednosti elemenata utroenih na njegovo stvaranje, tj. sredstava za proizvodnju i radne snage. Izloivi razline uloge koje razliiti faktori procesa rada igraju u obrazovanju vrednosti proizvoda, mi smo, u stvari, okarakterisali funkcije razlinih sastavnih delova kapitala u procesu njegovog vla stitog oploavanja. Suviak celokupne vrednosti proizvoda preko zbira vrednosti elemenata koji stvaraju taj proizvod jeste suviak oplo enoga kapitala preko prvobitno predujmijene kapital-vrednosti. Sredstva za proizvodnju na jednoj strani, i radna snaga na drugoj strani, samo su razlini oblici egzistencije koje uzima prvobitna ka pital-vrednost skidajui svoj novani oblik i pretvarajui se u fak tore procesa rada. n ai. deo kapitala koji se preobraa u sredstva za proizvodnju, tj. u sirovinu, pomone materije i sredstva za rad, ne menja, dakle, u procesu proizvodnje veliinu svoje vrednosti. Zato ga zovem posto janim (konstantnim) delom kapitala, ili krae: postojani kapital. Nasuprot tome, onaj deo kapitala koji se preobraa u radnu snagu, menja svoju vrednost u procesu proizvodnje. On reprodukuje svoj vlastiti ekvivalent, a povrh njega jo i jedan suviak, viak vrednosti, koji se i sam moe menjati, koji moe biti vei ili manji. Iz postojane veliine ovaj se deo kapitala neprestano pretvara u promenljivu (vari jabilnu). Zato ga zovem promenljivim delom kapitala, ili krae: pro menljivi kapital. Isti sastavni delovi kapitala koji se sa stanovita pro cesa rada razlikuju kao objektivni i subjektivni faktori, kao sredstva za proizvodnju i radna snaga, razlikuju se sa stanovita procesa oplo avanja vrednosti kao postojani kapital i promenljivi kapital. Pojam postojanog kapitala ni na koji nain ne iskljuuje prevrat u vrednosti njegovih sastavnih delova. Uzm i da funta pamuka staje danas 6 pensa, i da se sutra popne na 1 iling, jer je etva pamuka omanula. Stari pamuk, koji se i dalje prerauje, kupljen je po vred nosti od 6 pensa, ali sad on proizvodu dodaje deo vrednosti velik 1 iling. Ali i upreden pamuk koji se, moda, ve promee na tritu kao prea, dodaje proizvodu dvaput veu vrednost no to je u poetku sam imao. Meutim, jasno je da su ove promene u vrednostima ne zavisne od oploavanja vrednosti pamuka u samom procesu predenja. Da stari pamuk jo uopte nije ni uao u proces rada, mogao bi se sada preprodati po 1 iling umesto po 6 pensa. Naprotiv: to je manji broj procesa rada pamuk proao, to je ovaj rezultat sigurniji. Zbog
toga, u sluaju ovakvih prevrata u vrednosti, zakon pekulacije glasi da se pekulie sirovinom u njenom najnerazraenijem obliku, dakle radije preom negoli tkaninom, a radije samim pamukom negoli preom. Promena vrednosti potie ovde iz procesa koji proizvodi pamuk, a ne iz procesa u kome pamuk funkcionie kao sredstvo za proizvodnju, prema tom e kao postojan kapital. Istina, vrednost robe odreena je koliinom rada koju ona u sebi sadri, ali je sama ta koliina drutveno odreena. Promeni li se radno vreme drutveno zahtevano za njenu proizvodnju a, npr., ista koliina pamuka predstavlja pri nepovoljnoj etvi veu koliinu rada nego pri povoljnojonda to reaguje na staru robu, koja stalno vai samo kao pojedinaan primerak svojeg roda26, ija se vrednost uvek meri drutveno potrebnim radom, dakle uvek i radom potrebnim pod postojeim drutvenim uslovima. K ao to se m oe menjati vrednost sirovine, m oe se menjati i vrednost sredstava za rad, mainerije itd., koji ve slue u procesu proizvodnje itd., dakle m oe se menjati i onaj deo vrednosti koji sa njih prelazi na proizvod. Ako usled kakvog novog izuma bude, npr., potreban manji utroak rada za reprodukovanje maina iste vrste, stare e maine izgubiti vie ili manje u vrednosti, pa e stoga i na proizvod preneti srazmerno manje vrednosti. Ali i ovde promena u vrednosti potie izvan procesa proizvodnje u kome maina funkcio nie kao sredstvo za proizvodnju. U ovom e procesu ona nikad ne ustupa proizvodu vie vrednosti no to je ima nezavisno od tog procesa. Kao to promena u vrednosti sredstava za proizvodnju, iako na njih vri povratno dejstvo i kad su ve ula u proces, ne menja njihov karakter postojanog kapitala, tako ni promena u srazmeri izmeu postojanog i promenljivog kapitala ne dodiruje njihovu funkcionalnu razlinost. Tehniki uslovi procesa rada m ogu se preinaiti recimo tako da tamo gde je ranije 10 radnika s 10 alatki male vrednosti pre raivalo srazmerno malu masu sirovine, sada 1 radnik sa skupom ma inom prerauje sto puta veu koliinu sirovine. U tom bi sluaju jako porastao postojani kapital, tj. masa vrednosti upotrebljenih sred stava za proizvodnju, a promenljivi eo kapitala, onaj to je preduj mljen u radnu snagu, veoma bi se smanjio. Ali ova promena menja samo kvantitativni odnos meu postojanim i promenljivim kapitalom, tj. proporciju po kojoj se celokupni kapital deli na postojane i pro menljive sastavne delove, dok, naprotiv, ne dodiruje razliku zmeu postojanog i promenljivog kapitala.
26 Svi proizvodi iste vrste obrazuju u stvari jednu m asu, kojoj se cena odreuje generalno i bez obzira na posebne okolnosti. (Le T rone, De V In tir it Social , str. 893.)
191
GLAVA
SEDMA
Stopa vika vrednosti

1. Stepen eksploatacije radne snage Viak vrednosti to ga je u procesu proizvodnje stvorio p^redujmIjeni kapital K , ili oploavanje predujmljene kapital-vrednosti K , pred stavlja se u prvom redu kao suviak vrednosti proizvoda iznad sume vrednosti elemenata koji su ga proizveli. Kapital K deli se na dva dela, na novanu sumu p koja je izdata na sredstva za proizvodnju, i na drugu novanu sumu p r , izdatu na radnu snagu: p predstavlja onaj deo vrednosti koji se pretvorio u postojani, p r u promenljivi kapital. U prvi je mah, dakle, K = p + p r .
p
\ ;< i ,T --
PR
Na primer: predujmljeni kapital od 5 0 0 = 4 1 0 -|-9 0 . N a zavretku procesa proizvodnje dobija se roba ija je vrednost=p + J > k + v, gde
p , v
s pr
znai viak vrednosti, npr. : 4 1 0 + 9 0 -b 9 0 . Prvobitni kapital K pretvara se u K ', iz 500 u 590. Razlika izmeu oba je = v , viku vrednosti od 90. Poto je vrednost elemenata proizvodnje ravna vrednosti predujmljenog kapitala, onda je, u stvari, tautologija rei da je suviak vrednosti proizvoda preko vrednosti elemenata njegove proizvodnje jednak vrednosti dobijenoj oploenjem predujmljenog kapitala, ili da je jednak proizvedenom viku vrednosti. Ipak je potrebno ovu tautologiju poblie odrediti. Ono to se uporeuje s vrednou proizvoda jeste vrednost elemenata proizvo dnje utroenih na stvaranje proizvoda. Ali smo videli da onaj deo primenjenog postojanog kapitala koji se sastoji iz sredstava za rad ustupa proizvodu samo jedan komad svoje vrednosti, dok drugi komad produava ivot u starom obliku. Poto ovaj drugi ne igra ulogu u sainjayanju vrednosti, to se ovde na nj neemo ni osvrtati. Njegovo uvla enje u raun ne bi nita menjalo. Uzmi da se p = 4 1 0 sastoji iz 312 sirovine, iz 44 pomonih materija i iz 54 mainerije koliko se porabati u procesu, a da vrednost stvarno upotrebljenih maina iznosi 1054. Kao vrednost predujmljenu za proizvoenje vrednosti proizvo da raunamo samo 54 koliko mainerija gubi svojim funkcionisanjem
i prema tom e ustupa proizvodu. D a sm o uraunali i onu 1000 koja produuje iveti u svom starom obliku, kao parna maina itd., onda bism o je morali uraunati na obema stranama, na strani predujmljene vrednosti i na strani vrednosti proizvoda2 4, te bismo tako dobili 1500, odnosno 1590. Razlika, ili viak vrednosti, bila bi i sad 90. Zbog toga em o pod postojanim kapitalom predujmljenim u proiz vodnju vrednosti uvek podrazumevati samo vrednost sredstava za proizvodnju istroenih u proizvodnji, ukoliko iz same veze ne bude jasno da je obrnuto. Kad sm o ovu pretpostavku uinili, vratimo se formuli K = p + p r , koja se pretvara u K ' = p + p r + v, a upravo tim e pretvara K u K '. Znamo da se vrednost postojanog kapitala u proizvodu samo nanovo pojavljuje. Znai da se proizvedena vrednost, koja je u procesu stvarno novoproizvedena, razlikuje od vrednosti proizvoda koja je dobijena iz procesa. Stoga ona nije, kako se ini na prvi pogled,
p , sp r v p r , -v v p+ pr+ v
, ili
4 1 0 + 9 0 + 9 0 , nego p r + v , ili 9 0 + 9 0 , ne 590, nego 180. Kad bi p , postojani kapital, b io = 0 , drugim reima: kad bi bilo indu strijskih grana gde kapitalista ne bi morao upotrebljavati proizvedena sredstva za proizvodnju, ni sirovinu, ni pom one materije, niti orua za rad, ve samo materije koje postoje od prirode i radnu snagu, onda ne bi bilo postojanog dela vrednosti za prenoenje na proizvod. Taj elem ent vrednosti proizvoda, u naem primeru 410, otpao bi, ali bi proizvedena vrednost od 180, koja sadri 90 vika vrednosti, ostala potpuno iste veliine kao i kad bi p predstavljalo najveu sumu vrednosti. Imali b ism o: K = (0 + pr ) = PR, a oploeni kapital = p r + v . Dakle bi K ' K bilo kao i ranije = v . Naprotiv, ako bi v b ilo = 0 , drugim reima, ako bi radna snaga, ija se vrednost preduj mljuje u promenljivom kapitalu, proizvela samo ekvivalent, onda bismo imali: K = p + p r , a K ' (vrednost proizvoda) = (p+ p j?)+ 0, te bi stoga K b i l o = K \ Vrednost predujmljenog kapitala ne bi se oplodila. U stvari, m i ve znamo da je viak vrednosti samo posledica one promene vrednosti koja se zbiva sa P R y onim delom kapitala koji je preobraen u radnu snagu, dakle da je p * + k = p * - | - A p r ( p r plus prirataj od p r ) . A li se stvarna promena vrednosti i srazmera u kojoj se vrednost menja zamagljuje time to usled porasta promenljivog sastavnog dela kapitala raste i celokupni predujmljeni kapital. On je iznosio 500, sada iznosi 590. Dakle, ista analiza procesa trai da se potpuno izuzme onaj deo vrednosti proizvoda u kome se samo ponovo
Ako vrednost upotrebljenog stalnog kapitala uraunam o kao deo pred ujm ljenog kapitala, onda n a kraju poslovne godine m oram o preostalu vrednost toga kapitala uraunati u godinje prihode. (M althus, Principles o f Political Eco nomy, 2. izd., L ondon 1836, str. 269.)
7.
glava Stopa vika vrednosti
193
pojavljuje vrednost postojanog kapitala, dakle da postojani kapital bude p = 0 i tako primeni matematiki zakon o operisanju s promenljivim i postojanim veliinama, gde se postojana veliina vezuje s promenljivom samo putem sabiranja ili oduzimanja. Druga tekoa potie iz prvobitnog oblika promenljivog kapitala. Tako je u gornjem primeru K ' = 410 postojanog kapitala + 90 promenljivog kapitala+ 9 0 vika vrednosti. Ali, 90 jesu data, dakle postojana veliina, te stoga izgleda neumesno postupati s njom kao
PR
da je promenljiva. Ali 90 ili 90 promenljivog kapitala ovde je u stvari samo simbol za proces kroz koji ta vrednost prolazi. Onaj deo kapitala koji je predujmljen u kupovinu radne snage odreena je koliina opredmeenog rada, dakle postojana veliina vrednosti, kao god i vrednost kupljene radne snage. Ali u samom procesu proizvodnje stupa na mesto predujmljenih 90 delujua radna snaga, na mesto mrtvog ivi rad, na mesto mirujue pokretna veliina, na mesto postojane promenljiva. Rezultat toga jeste da se reprodukuje p r plus prirataj od p r . Sa stanovita kapitalistike proizvodnje, itav je ovaj tok samokretanje vrednosti koja je prvobitno postojana, a onda se preobraa u radnu snagu. Toj se vrednosti pripisuju i proces i njegov rezultat. Pa ako je zbog toga formula: promenljivi kapital od 90 , ili vrednost koja se oplouje, protivrena, to je samo stoga to izraava protivrenost koja je imanentna kapitalistikoj proizvodnji. Na prvi pogled, svoenje postojanog kapitala na nulu moe iz gledati udno. Ali se ono u svakidanjem ivotu stalno vri. Kad neko hoe da izrauna, npr., dobit Engleske u pamunoj industriji, on e pre svega odbiti cenu pamuka plaenu Sjedinjenim Dravama, Indiji, Egiptu itd., tj. svee na nulu onu kapital-vrednost koja se samo ponovo pojavljuje u vrednosti proizvoda. Na svaki nain, od velikog je ekonomskog znaaja ne samo odnos vika vrednosti prema onom delu kapitala iz kojega neposredno po tie i iju promenu vrednosti predstavlja, nego i prema celokupnom predujmljenom kapitalu. Zbog toga emo se ovim odnosom iscrpno baviti u treoj knjizi. Da bi se vrednost jednog dela kapitala oplodila njegovim preobraanjem u radnu snagu, mora se drugi jedan deo kapitala pretvoriti u sredstva za proizvodnju. Da bi promenljivi kapital mogao funkcionisati, mora se predujmiti postojani kapital u odgova rajuim srazmerama, koje zavise od odreenog tehnikog karaktera procesa rada. Ipak okolnost da su za neki hemijski proces potrebne re torte i drugi sudovi ne spreava da se pri analizi ne uzmu u obzir retorte. Sve dok stvaranje vrednosti i menjanje vrednosti posmatramo same za sebe, tj. u istom vidu, sredstva za proizvodnju, ta materijalna oblija postojanog kapitala, pruae nam samo materiju u kojoj treba da se tekua snaga koja stvara vrednost ustali. Zato i jeste svejedno kakva je ta materija po svojoj prirodi, da li je pamuk ili elezo. Sve jedno je i kolika je vrednost te materije. Jedino, nje mora da bude u
13 Marx - Engela (211
dovoljnoj meri da m oe upiti koliinu rada koja se ima utroiti za vreme procesa proizvodnje. Kad je ta masa data, moe njena vrednost rasti ili opadati, m oe biti ak i bez vrednosti, kao zemlja i more, na proces stvaranja i menjanja vrednosti to nee imati nikakvog uticaja.27 Zato emo postojani deo kapitala prvo svesti na nulu. Usled toga se predujmljeni kapital svodi od p + p r na p r , a vrednost proizvoda (p+Pi?)+K na proizvedenu vrednost (pp+t'). Ako je data proizvedena vrednost = 1 8 0 , koje predstavljaju rad to tee za sve vreme trajanja procesa proizvodnje, onda imamo da oduzmemo vrednost promen ljivog kapitala, koja j e = 9 0 , da bismo dobili viak vrednosti= 9 0 . Ovde broj 9 0 = v izraava apsolutnu veliinu proizvedenog vika vrednosti. Ali je oigledno da njegovu srazmernu veliinu, dakle srazmeru u kojoj se promenljivi kapital oplodio, odreuje odnos vika vrednosti prema promenljivom kapitalu, odnos izraen razlomkom Znai u gornjem primeru: ^ = 1 0 0 % . Ovo srazmerno oploavanje promenljivog kapitala, ili srazmernu veliinu vika vrednosti nazivam stopa vika vrednosti.28 V ideli sm o da za vreme jednog odseka procesa rada radnik pro izvodi samo vrednost svoje radne snage, tj. vrednost potrebnih mu ivotnih sredstava. Poto proizvodi u uslovima drutvene podele rada, on svoja ivotna sredstva ne proizvodi neposredno, nego u obliku neke posebne robe, recimo pree, on proizvodi vrednost jednaku vrednosti njegovih ivotnih sredstava, ili novca kojim ih kupuje. Deo radnog dana koji na to upotrebljava vei je ili manji, ve prema vred nosti njegovih prosenih dnevnih ivotnih sredstava, dakle prema prosenom dnevnom radnom vremenu koje se iziskuje za njihovo proizvoenje. Ako vrednost njegovih dnevnih ivotnih sredstava predstavlja proseno 6 opredmeenih radnih asova, onda radnik hiora da radi proseno 6 asova da bi nju proizveo. Da ne radi za kapi talistu ve za sebe sama, nezavisno, on bi opet ako sve ostale okol nosti ostanu iste morao da radi proseno isti alikvotni deo dana da j}i proizveo vrednost svoje radne snage i da bi time stekao ivotna
27 P rim edba uz drugo izd an je.Po sebi je razum ljivo da, kako veli Lukrecije, *nil posse creari de nihilo. Iz nita ne moe stvoriti nita, Stvaranje vred nosti jeste preobraanje radne snage u rad. Sa svoje strane, radna je snaga pre svega prirodna m aterija preobraena u ovekov organizam. 28 Isto kao to Englez upotrebljava rate of profits (profitna stopa), rate of interest (kam atna stopa) itd. Videe se iz tree knjige da je profitnu stopu lako shvatiti im se poznaju zakoni vika vrednosti. O brnutim putem nee se razum eti ni l u n , ni l au tre1*.
ni jedno, ni drugo
7. glava Stopa vika vrednosti 195
sredstva koja su mu potrebna za odranje, odnosno za njegovo stalno reprodukovanje. Ali poto u onom delu radnog dana za ije vreme proizvodi dnevnu vrednost radne snage, recimo 3 ilinga, proizvodi samo ekvivalent za njenu vrednost koju je kapitalista ve platio28a, dakle novostvorenom vrednou samo naknauje vrednost preduj mljenog promenljivog kapitala, to se ovo proizvoenje vrednosti ispoljava kao puko reprodukovanje. [ato ovaj deo radnog dana, deo u kojem se vri to reprodukovanje, nazivam potrebno radno vreme, a rad utroen za to vreme potreban rad}29 Potreban za radnika, jer ne zavisi od drutvenog oblika njegova racJa. Potreban za kapital i njegov svet, jer je stalno postojanje radnika njegova osnova. Drugi period procesa rada, kad radnik argatuje preko granica potrebnoga rada, radnika dodue staje rada, utroka radne snage, ali ne stvara vrednost za njega. On stvara viak vrednosti koji se na kapi talistu smei svom drai tvorevine iz niega. Ovaj deo radnog dana zovem viak radnog vremena, a rad utroen za to vreme viak rada (surplus labour). Koliko je za poimanje vrednosti uopte od odluu jue vanosti da je shvatimo kao samo zgruano radno vreme, kao samo opredmeen rad, toliko je i za poimanje vika vrednosti od pre sudne vanosti da ga shvatimo kao samo zgruan viak radnog vremena, kao samo opredmeen viak rada. Samo po obliku u kome se taj viak rada cedi iz neposrednog proizvoaa, radnika, razlikuju se ekonomske drutvene formacije, npr. drutvo ropstva od drutva najamnog rada.30
28b {Primedba uz tree izdanje. Ovde pisac upotrebljava obini jezik eko nomije. italac e se setiti da je na strani 1371* bilo dokazano da u stvarnosti ne kreditira kapitalista radnika, ve radnik kapitalistu. F. E.} 29 Dosada smo u ovom spisu izraz potrebno radno vreme upotrebljavali za ono radno vreme koje je drutvu uopte potrebno za proizvoenje neke robe. Odsad emo ga upotrebljavati i za ono radno vrem e koje je potrebno za proiz voenje specifine robe, radne snage. U potreba istih strunih izraza u razliitom smislu nezgodna je, ali se ni u kojoj nauci ne da sasvim izbei. U poredite, npr., vie i nie delove matematike. 30 S genijalnou zbilja dostojnom jednog G ottscheda171!, ini g. Wilhelm Thukydides Roscherl72! otkrie da ako se danas za stvaranje vika vrednosti, odnosno vika proizvoda, i za akumulaciju spojenu s njime ima da blagodari ted ljivosti kapitaliste koji za to zahteva, recimo, kamatu, naprotiv, na najni im stupnjevima k u ltu re . . . jai prisiljavaju slabije na tednju. {D ie Grundlagen etc.y str. 78.) N a tednju rada? Ili nepostojeih suvinih proizvoda? Ono to jed nog Roschera i kompaniju prisiljava da vie-manje razumljive razloge kojim kapitalista opravdava svoje prisvajanje postojeih vikova vrednosti preokrenu u
Vidi u ovom tom u, str. 160.

13*
196 II I odeljak Proizvoenje apsolutnog viSka vrednosti
Poto je vrednost promenljivog kapitala= vrednosti radne snage koju on kupuje; poto vrednost ove radne snage odreuje potrebni deo radnog dana, dok je sa svoje strane viak vrednosti odreen su vinim delom radnog dana, to izlazi: viak vrednosti odnosi se prema promenljivom kapitalu kao viak rada prema potrebnom radu, ti stopa vika vrednosti - cban rad. Obe srazmere izraavaju isti od nos u drukijem obliku, jedanput u obliku opredmeenog, drugi put u obliku tekueg rada. Zbog toga je stopa vika vrednosti taan izraz za stepen eksplo atacije radne snage od strane kapitala, odnosno radnika od strane kapitaliste.308P /___ ^ PR v Po naoj pretpostavci, bila je vrednost proizvoda = 4 1 0 + 9 0 +
V viSak rada ^
+ 9 0 , a predujmljeni kapital= 5 0 0 . Poto je viak vrednosti=90, a predujmljeni kapital= 5 0 0 , dobilo bi se po obinom nainu raunanja da je stopa vika vrednosti (koju brkaju s profitnom stop om )= 18 % a to je proporcionalan broj toliko nizak da bi mogao da trone g. Careya i druge harmoniare. Ali, u stvari, stopa vika vrednosti n ije = ili v , n e g o , dakle nije , ve = 1 0 0 % , preko pet pu; k p+pr & pr 1 5oo 90 /Q ^
ta vie od prividnog stepena eksploatacije. Mada u datom sluaju ne poznajemo apsolutnu veliinu radnog dana, ni period procesa rada (dan, nedelja dana itd.), najzad ni broj radnika koje promenljivi ka pital od 90 jednovremeno pokree, pokazuje nam stopa vika vred nosti ^ m ogunou svog pretvaranja u V 1 *a 1 ^rada- tano uzajamni od nos dvaju sastavnih delova radnog dana. On iznosi 100%. Dakle, radnik je radio polovinu dana za sebe, a drugu za kapitalistu. Ukratko, m etod za izraunavanje stope vika vrednosti ovaj je: uzimamo celu vrednost proizvoda i svodimo na nulu postojanu kapital-vrednost, koja se u njemu samo ponovo pojavljuje. Suma vrednosti koja preostaje jedina je vrednost koja je u procesu izrade robe stvarno proizvedena. Ako je viak vrednosti dat, onda ga oduzimamo od te proizvedene vrednosti da bismo nali promenljivi kapital. Postupaemo
razloge postanka viSka vrednosti, jeste pored stvarnog neznanja, jo i apologetiarska bojazan od savesne analize vrednosti i vika vrednosti, kao i od rezultata koji bi se s policijskog gledita mogao uiniti sum njiv i opasan. 80a P rim edba uz drugo izdanje. Iako je taan izraz za stepen eksploatacije rad n e snage, stopa vika vrednosti nije izraz za apsolutnu veliinu eksploatacije. N a prim er, kad je potreban r a d = 5 asova i viak r a d a = 5 asova, stepen eksploatisanja je = 1 0 0 % . Veliina eksploatacije ovde se m eri s 5 asova. N aprotiv, ako je potreban r a d = 6 asova, a viak r a d a = 6 asova, onda je stepen eksploatacije opet 100% , dok je veliina eksploatacije porasla za 20% , od 5 na 6 asova.
7.
glava Stopa vika vrednosti 197
obrnuto ako je dat promenljivi kapital a traimo viak vrednosti. A kad su oba data, onda imamo da izvedemo jo samo zavrnu operaciju, da izraunamo odnos vika vrednosti prema promenljivom kapitalu,^. Iako je ovaj metod jednostavan, ipak e biti umesno da damo nekoliko primera da bismo itaoca uputili u za njega neobian nain posmatranja koji je temelj metoda. Prvo primer predionice sa 10 000 mule-vretena, koja ispreda ameriki pamuk u preu N 32 i nedeljno proizvodi 1 funtu pree po vretenu. Otpadak je 6%. Znai, nedeljno se 10 600 funti pamuka preradi u 10000 funti pree i 600 funti otpadaka. Aprila 1871. staje ovaj pamuk 73/4 pensa po funti, dakle 10 600 funti staju okruglo 342. Zatim, 10000 vretena zajedno s mainama za pripremno upredanje i s parnom mainom staju l po vretenu, dakle 10 000. Njihovo godinje rabaenje iznosi 10% = 1000 ili nedeljno 20. Zakupnina za fabriku zgradu iznosi 300, ili 6 nedeljno. Ugalj (4 funte na as i konjsku snagu, na 100 konjskih snaga (po indikatoru), i za 60 asova nedeljno, ukljuujui i zagrevanje zgrade) 11 tona nedeljno, tona po 8 il. i 6 pensa, staje okruglo 41/2jC nedeljno; gas l nedeljno, ulje 41/2 nedeljno, dakle sve pomone materije 10 nedeljno. Postojani deo vrednosti iznosi, dakle, 378 nedeljno. Najamnina iznosi nedeljno 52. Cena pree je 121/4 pensa po funti, ili 10000 fu n ti= 5 1 0 , dakle viak vrednosti je 5104 3 0 = 8 0 . Postojani deo vrednosti od 378 sveemo na nulu, jer ne utie na vrednost stvorenu za nedelju dana.
pr
Ostaje za nedelju dana proizvedena vrednost od 1 3 2 = 5 2 + 80. Stopa vika vrednosti je, dakle, ^ = 1 5 3 n /i3%. Ako je proseni radni dan desetoasovan, onda izlazi: potreban r a d = 3 31/33 asa, a viak rada=62/33 asova.31 Za 1815. godinu daje Jacob sledei raun koji je za nau svrhu dovoljan^3!, mada je prethodnim izravnanjem raznih pozicija postao vrlo manjkav. On uzima da je cena penice 80 il. po kvarteru, a da je proseni prinos 22 buela po ekeru, tako da eker donosi 11 .
Proizvodnja vrednosti po ekeru: ............... l 9 il. Seme penice Gnojivo ..........................2 1 0 il. N a ja m n in a ......................... 3 1 0 il. Svega ......................... 7 9 il. Deseci, porez, takse ... 1 R e n ta ..................................1 Zakupnikov profit i interes 1 S v e g a .................................3 1 il. il. 2 il.
8
11 il.
31 Primedba uz drugo izdanje. Prim er s jednom predionicom koji je u prvom izdanju bio iznet za 1860. godinu sadrao je nekoliko faktikih greaka. Podatke iznete u tekstu, skroz tane, dobio sam od jednog manesterskog fabrikanta. Valja napom enuti da je u Engleskoj stara konjska snaga raunata prema preniku cilindra, dok se nova broji po stvarnoj snazi koju belei indikator.
Ovde je viak vrednosti, razume se pod pretpostavkom da je cena proizvoda jednaka njegovoj vrednosti, rasporeen na razne rubrike, profit, interes, desetke itd. Za nas te rubrike nemaju znaaja. M i emo ih sabrati ujedno i dobiti viak vrednosti od 3 i 11 il. One 3 i 19 il. za sem e i gnojivo sveem o na nulu, jer su postojani deo kapitala. Ostaju kao predujmljen promenljiv kapital 3 i 10 il. na ije je m esto proizvedena nova vrednost od 3 i 10 i l.+ 3 i 11 il. Dakle,
PR 3 i 10 il.
111 S U ; iznosi preko 100%. Radnik upotrebljava vie od

r 1
polovine svog radnog dana na proizvoenje vika vrednosti, koji raz na lica, pod raznim izgovorima, m eusobno dele.31a
2.
Predstavljanje vrednosti proizvoda srazmernim delovima proizvoda
Vratimo se sad primeru koji nam je pokazao kako kapitalista od novca pravi kapital. Potrebni rad njegova prelca iznosio je 6 asova, viak rada isto toliko; znai da je stepen eksploatacije radne snage 100%. Proizvod dvanaestoasovnog radnog dana jeste 20 funti pree u vrednosti od 30 ilinga. itavih 8/io ove preine vrednosti (24 il.) sa injavaju vrednost utroenih sredstava za proizvodnju (20 funti pa muka 20 il., vretena itd. 4 il.) koja se samo ponovo pojavljuje, drugim reim asastoje se iz postojanog kapitala. Ostale 2/io jesu nova vrednost od 6 il., koja je postala za vreme procesa predenja. Od nje polovina naknauje predujmljenu dnevnu vrednost radne snage, ili promenljivi kapital; druga polovina ini viak vrednosti od 3 il. Dakle, celokupna vrednost 20 funti pree ovako je sastavljena: p p r, s v vrednost pree od 30 ilinga= 2 4 il. + 3 il.+ 3 il. Poto se ova ukupna vrednost predstavlja u ukupnom proizvodu od 20 funti pree, mora biti moguno i razliite elemente vrednosti predstaviti srazmernim delovima proizvoda. Ako vrednost neke pree, od 30 il., postoji u 20 funti pree, onda 8/io te vrednosti, odnosno njen postojani deo od 24 il., postoji u 81io proizvoda, ili u 16 funti pree. Od ovoga 13V3 funti predstav ljaju Vrednost sirovine, upredenog pamuka, 20 il.; a 22/a funte vred nost utroenih pomonih materija i sredstava za rad, vretena itd., 4 il. Trinaest i jedna treina funti pree predstavljaju, dakle, sav pa muk koji je ispreden u celokupnom proizvodu od 20 funti pree, siro* 8 ia D ati rauni slue samo radi ilustracije. N aim e, pretpostavlja se da su cene = vrednostim a. U treoj e se knjizi videti da se ovo izjednaavanje ne vri na ovako jednostavan nain, ak ni za prosene cene.
7.
glava Stopa vika vrednosti
199
vinu celokupnog proizvoda, ali i nita preko toga. Istina, u ovim fun tama pree ima samo 13J/3 funti pamuka u vrednosti od 13V3 il., ali njena dodatna vrednost od 6 2/3 il. ini ekvivalent za pamuk koji je ispreden u ostalih 6 2/3 funti pree. T o je kao da je sa ovih poslednjih funti pree pamuk oerupan i da se sav pamuk celokupnog proizvoda sabio u 13L /3 funti pree. Ali zato one sad ne sadre ni atoma od vred nosti utroenih pomonih materija i sredstava za rad, kao ni od nove vrednosti stvorene u procesu predenja. Isto tako, naredne 2 2/3 funte pree, u kojima se nalazi ostatak po stojanog kapitala ( = 4 il.) predstavljaju jedino vrednost pomonih ma terija i sredstava za rad utroenih u celokupni proizvod od 2 0 funti pree. Stoga osam desetina proizvoda, ili 16 funti pree, mada su, posmatrane telesno, kao upotrebna vrednost, kao prea, isto tako tvo revina prelakog rada kao i ostatak proizvodovih delova, ne sadre u toj vezi prelaki rad, rad koji bi bio usisan za vreme samog procesa predenja. To je kao da su se bez predenja pretvorile u preu, i kao da je njihov preinski oblik ista obmana. I doista, kad ih kapitalista pro da za 24 il. i ovim novcem ponovo kupi svoja sredstva za proizvodnju, pokazuje se da 16 funti pree jesu samo preruen pamuk, vretena, ugalj itd. Naprotiv, preostale 2/io proizvoda, ili 4 funte pree, predstavljaju sada jedino novu vrednost od 6 il., proizvedenu u dvanaestoasovnom procesu predenja. to je u njima bilo od vrednosti iskorienih si rovina i sredstava za rad, bilo im je ve izvaeno iz utrobe i pripojeno prvim 16 funti pree. Prelaki rad otelotvoren u 20 funti pree koncentrisan je u 2/io proizvoda. T o je kao da je prelac ispreo 4 funte pree u zraku ili s takvim pamukom i vretenima koji, postojei od prirode, bez sudelovanja ljudskog rada ne dodaju proizvodu nikakvu vrednost. Od 4 funte pree, u kojima na taj nain egzistira itava vrednost koju proizvodi dnevni proces predenja, jedna polovina predstavlja samo vrednost koja naknauje vrednost utroene radne snage, dakle promen ljivi kapital od 3 il., a druge 2 funte pree samo viak vrednosti od 3 il. Poto se prelevih 1 2 radnih asova opredmeuju u 6 il., to je u 30 il. preine vrednosti opredmeeno 60 asova rada. Oni se nalaze u 20 funti pree, od ega je 8/io, ili 16 funti, ovaploenje 48 radnih asova minulih pre procesa predenja, naime rada opredmeenog u sredstvima za proizvodnju pree, a 2/io, ili 4 funte, ovaploenje 12 radnih asova utroenih u samom procesu predenja. Ranije smo videli da je vrednost pree ravna zbiru nove vrednosti stvorene u njenom proizvoenju i vrednosti koje su ve ranije postojale u sredstvima za njenu proizvodnju. Sada se pokazalo kako se sastavni delovi vrednosti proizvoda, funkcionalno ili pojmovno razlini, mogu predstaviti srazmernim delovima samog proizvoda.
Ovo rastavljanje proizvoda rezultata procesa proizvodnje na jednu koliinu proizvoda koja predstavlja samo rad sadran u sredstvima za proizvodnju, ili postojani deo kapitala, na drugu koliinu koja predstavlja samo potreban rad dodat u procesu proizvodnje, ili pro menljivi deo kapitala, i na treu koliinu proizvoda koja predstavlja samo viak rada dodat u istom procesu, ili viak vrednosti, koliko je jednostavno toliko je i vano, kao to e pokazati njegova kasnija pri mena na zamrene i jo nereene probleme. Posmatrasmo maloas celokupni proizvod kao gotov rezultat dvanaestoasovnog radnog dana. A li ga m i m oem o pratiti i u procesu njegova postajanja, a da delim ine proizvode ipak predstavimo kao delove proizvoda razline po funkcijama. Prelac proizvodi za 12 asova 20 funti pree, dakle za jedan as 1 2 / 3 , a za 8 asova 13V3 funti, dakle delimian proizvod, koji pred stavlja celokupnu vrednost pamuka koji se isprede za ceo radni dan. N a isti nain, delim ini proizvod narednog asa i 36 minuta je s t e = 2 2/3 funte pree, te stoga predstavlja vrednost sredstava za rad istroenih za vreme 12 asova rada. Isto tako, u narednom asu i 12 m inuta prelac proizvodi 2 funte pree= 3 il., vrednost proizvoda jednaku itavoj proizvedenoj vrednosti koju stvara za 6 asova pot rebnoga rada. Naposletku, u zadnjih 6/5 asa proizvodi on opet 2 funte pree, ija je vrednost jednaka viku vrednosti stvorenom njegovim po ludnevnim viskom rada. Ovaj nain raunanja slui engleskom fabrikantu za domau upotrebu, i on e, npr., kazati da za prvih 8 asova, ili za 2/3 radnog dana, isteruje svoj pamuk itd. Vidi se da je formula ispravna, u stvari samo prva formula prenesena iz prostora, u kojem delovi proizvoda lee gotovi jedan kraj drugoga, u vreme u kom idu jedan za drugim. A li se na ovu formulu mogu nadovezati i veoma varvarske predstave, naroito u glavama koje su isto toliko praktiki zainteresovane u procesu oploavanja vrednosti, koliko im je u interesu da ga teorijski naopako shvate. Tako se m oe uobraziti da, npr., na pre lac za prvih 8 asova svoga radnoga dana proizvodi, odnosno nadokna uje vrednost pamuka, idueg asa i 36 minuta vrednost utroenih sredstava za rad, idueg asa i 12 minuta vrednost najamnine, a da gazdi fabrike, proizvoenju vika vrednosti, posveuje samo uveni poslednji as. Tako se prelcu tovari na lea dvostruko udo da pa muk, vretena, parnu mainu, ugalj, ulje itd. proizvodi u istom tre nutku kad pomou njih prede, te da od jednog radnog dana datog stepena intenzivnosti pravi pet takvih dana. Naim e, u naem primeru, proizvodnja sirovine i sredstava za rad zahteva 24/e = 4 dvanaestoasovna radna dana, a njihovo pretvaranje u preu jo jedan radni dan od 12 asova. Da pljakaka pohlepa u ova uda veruje i da nikad ne okudeva u doktrinarnim sikofantima koji ih dokazuju, pokazae nam sledei primer od istorijske znamenitosti.
7.
glava Stopa vika vrednosti 201
3. Seniorov poslednji asu Jednog lepog jutra 1836. dobio je Nassau W. Senior, uven sa svoje ekonomske nauke i lepoga stila, u neku ruku Clauren meu engleskim ekonomistima, poziv da iz Oksforda ode u Manester da tu ui politiku ekonomiju umesto da je u Oksfordu predaje. Fabri kanti ga izabrae za glavnog borca protiv nedavno uvedenog Factory Act-a i protiv agitacije za desetoasovni radni dan, koja je ila i preko tog zakona. Sa obinim praktinim otroumljem oni su doli do saznanja da g. profesor wanted a good deal o f finishing2*. Zato su mu pismeno poruili da doe u Manester. Sa svoje strane, g. pro fesor je stilizovao lekciju koju je dobio u Manesteru od fabrikanata, u knjiici Letters on the Factory A ct , as it affects the cotton manufacture, London 1837. T u se, izmeu ostalog, moe proitati i ova krasota:
Pod sadanjim zakonom ne moe nijedna fabrika koja zapoljava lica ispod 18 godina da radi due od l l 112 asova dnevno, tj. po 12 radnih asova prvih S dana, i 9 asova subotom . Sledea analiza (!) pokazae da se u takvoj fabrici sva ista dobit izvlai iz poslednjeg asa. Fabrikant uloi 100 000 80 000 u fabrike zgrade i maine, 20 000 u sirovine i najam ninu. G odinji o b rt fabrike, pod pretpostavkom da se kapital obre jedanput godinje i da b ruto -d o b it iz nosi 15%, mora da bude roba ija vrednost iznosi 115 0 0 0 . . . Od ovih 115 000 svaka od 23 polovine radnih asova proizvodi dnevno 5 / 115 ili V 23. Od ove 23123 koje sainjavaju svih 115 000 (constituting the whole 115 000 ), 20/23, tj. 100 000 od 115 000, naknaduju samo kapitali Vas, ili 5000 od 15 000 bruto-dobiti (!), naknauje rabaenje fabrike i mainerije. Preostale 2/ 23 , tj. obe poslednje polovine asa svakog dana, proizvode istu dobit od 10%. Prem a tome, kad bi fabrika, pri jednakim cenama, smela raditi 13 asova um esto l \ ll 2, onda bi se, uz nekih 2600 dodatka na opticaj ni kapital, ista dobit vie no udvo struila. S druge strane, kad bi se asovi rada smanjili za 1 as na dan, ista dobit bi iezla, a kad bi se smanjili za P / 2 as iezla bi i bruto-dobit.32 32 Senior u gore navedenom spisu, str. 12, 13. Neem o ulaziti u one udne tvrdnje koje su za nau svrhu bez znaaja, npr., da naknadu utroene mainerije itd., dakle jednog sastavnog dela kapitala, fabrikanti raunaju u dobit, bruto ili neto, prljavu ili istu. Neemo se osvrnuti ni na to jesu li cifre tane ili ne. Da ne vrede mnogo vie od takozvane analize, dokazao je Leonard H orner u A Letter to M r. Senior etc., London 1837. Leonard H orner, jedan od Factory Inquiry Commissioners3* od 1833, a do 1859. inspektor rada, u stvari fabriki cenzor, stekao je besmrtne zasluge za radniku klasu Engleske. Celoga ivota vodio je borbu ne samo protiv ogorenih fabrikanata, nego i protiv m inistara, kojima je x* Fabrikog zakona 2* da m u treba jo mnogo da bi bio ,peenf 3* komesari za prouavanje prilika u fabrikama
I ovo g. profesor naziva analiza! Kad je ve poverovao jadikovkama fabrikanata da radnici najvei deo dana rasipaju na proizvoenje, pa stoga i na reprodukovanje ili naknaivanje vrednosti zgrada, maina, pamuka, uglja itd., onda je svaka analiza bila izlina. Trebalo je da od govori prosto ovako: G ospodo! Ako se kod vas bude radilo 10 asova umesto l l 1/ 2, a ostale okolnosti ostanu iste, onda e se dnevno troenje pamuka, mainerije itd. smanjiti za D /2 as. Dobiete, dakle, upravo koliko ete izgubiti. Vai e radnici ubudue rasipati D /2 as manje na reprodukovanje, tj. naknaivanje predujmljene kapital-vrednosti. Da im nije verovao na re, ve da je kao strunjak smatrao da je potrebno izvriti analizu, morao bi u takvoj stvari koja se poglavito okree oko odnosa iste dobiti prema veliini radnog dana pre svega zamoliti fabrikante da ne trpaju na arenu gom ilu maineriju i fabrike zgrade, sirovinu i rad, ve da budu ljubazni da odvoje na jednu stranu po stojani kapital sadran u fabrikoj zgradi, maineriji, sirovini itd., a na drugu stranu kapital predujmljen u najamninu. Pa kad bi onda, po fabrikantskom raunu, izilo da radnik za 2/2 radnog asa, dakle za 1 as, reprodukuje odnosno naknauje svoju najamninu, imao bi analitiar da nastavi: Vi iznosite da radnik u pretposlednjem asu proizvodi svoju najamninu, a u poslednjem va viak vrednosti, ili istu dobit. Poto u jednakim odsecima vremena on proizvodi iste vrednosti, to proizvod pretposlednjeg asa ima istu vrednost kao i proizvod poslednjega. Zatim, on vrednost proizvodi samo izdavanjem rada, a koliina njegova rada meri se njegovim radnim vremenom. Po vaim navodima, ovo iznosi I D /2 asova dnevno. Jedan deo ovih I D /2 asova troi on na proizvoenje, odnosno na naknaivanje svoje najamnine, drugi na proizvoenje vae iste dobiti. Drugo nita ne radi preko itavog rad nog dana. M eutim , poto su, po vaim navodima, njegova najamnina i viak vrednosti, koji vam on donosi, vrednosti jednake veliine, oi
bilo od nesravnjivo vee vanosti da broje glasove fabrikih gazda u Donjem dom u negoli radne asove ruku u fabrici. D odatak 32. prim edbi. Seniorovo izlaganje konfuzno je, da i ne govorimo o netanostim a sadrine. Evo ta je on upravo hteo da kae: F abrikant zapo ljava radnike l l 1 / 2 , ili 23/s asa dnevno. K ao god i svaki posebni radni dan, tako se i godinji rad sastoji od I P / 2 ili 2 3 / 2 asova (puta broj radnih dana preko godine). S tom pretpostavkom , 2 3 / 2 radnih asova proizvode godinji proizvod od 115 000 ; J/a radnog asa proizvodi VasX 115 000 ; 2 0 / 2 radnih asova p ro izvode 2 0 /2 3 x 115 000 = 100 000 , tj. naknauju samo predujm ljeni kapital. Ostaju 3 / 2 radnog asa, koje proizvode 3 /2 3 x 115 000 = 1 5 000, tj. bruto-dobit. O d ove 3 / 2 radnog asa, A /a radnog asa proizvodi V 2 3 X 115 000 = 5 0 0 0 , tj. proizvodi samo naknadu za rabaenje fabrike i mainerije. Poslednje dve polovine radnog asa, tj. poslednji as rada, proizvode 2 /2 3 x 115 0 0 0 = 1 0 0 0 0 > tj. istu dobit. U tekstu Senior pretvara poslednje 2 /2 3 proizvoda u delove samog radnog dana.
gledno je da on svoju najamninu proizvodi za 53/4 asova a vau istu dobit za drugih 53/4 asova. Zatim, poto je vrednost pree proizvedene za 2 asa jednaka zbiru vrednosti njegove najamnine i vae iste do biti, mora se ta vrednost pree meriti sa IIV 2 radnih asova, proizvod pretposlednjeg asa sa 53/4 radnih asova, a poslednjega ditto. Sad dolazimo na kakljivu taku. Dakle, pazite! Pretposlednji as rada prost je as rada kao i prvi. N i plus ni m oins1*. Pa kako prelac onda moe da za jedan radni as proizvede preinu vrednost koja predstavlja 53/4 radnih asova? Doista, on takva udesa ne pravi. Upotrebna vrednost koju on proizvodi za jedan radni as jeste odreena koliina pree. Vrednost te pree meri se sa 53/4 radnih asova, od kojih se 43/4 bez njegova sudelovanja nalaze u sredstvima za pro izvodnju koliko utroi za 1 as, u pamuku, maineriji itd., a 4/ 4, ili 1 as, dodaje on sam. Pa kako se njegova najamnina proizvodi za 53/4 asova, a i prea proizvedena za jedan radni as predenja sadri 53/4 asova rada, to nije nikakva vradbina to je vrednost proizvedena za 53/4 asova njegova predenja jednaka vrednosti proizvoda od 1 asa predenja. Ali ste vi potpuno u zabludi kad drite da on gubi makar jedan jedini atom svoga radnog dana na reprodukovanje od nosno na naknaivanje vrednosti pamuka, mainerije itd. Tim e to njegov rad od pamuka i vretena pravi preu, time to prede, vrednost pamuka i vretena sama sobom prelazi na preu. Za ovo se ima blagodariti kvalitetu njegova rada, ne njegovu kvantitetu. Na svaki nain, za 1 as on e na preu preneti vie vrednosti pamuka itd., nego za V 2 asa, ali samo zato to za 1 as isprede vie pamuka nego za */2 asa. Sad, dakle, shvatate: to ste kazali da radnik u pretposlednjem asu proizvodi vrednost svoje najamnine, a u poslednjem vau istu dobit, znai samo to da je u prei proizvedenoj za 2 asa njegovog radnog dana, stajali ti asovi napred ili pozadi, ovaploeno 111/2 asova rada, upravo onoliko asova koliko ih ima itav njegov radni dan. A kazati da za prvih 53/4 asova proizvodi svoju najamninu, a u poslednjih 53/4 asova vau istu dobit, znai opet samo to da vi prvih 53/4 a sova plaate, a poslednjih 53/4 asova ne plaate. Govorim o plaanju rada umesto radne snage, jer hou to da kaem vaim argonom. Ako, gospodo, budete sad uporedili radno vreme koje plaate s radnim vremenom koje ne plaate, nai ete da se odnose kao pola dana prema pola dana, dakle 100%, to je svakako valjana procentna stopa. Takoe je van svake sumnje da vi, gonei vae ruke da umesto 11112 izdiru 13 asova, to lii na vas kao jaje jajetu, dodajete onaj suviak od l 1/2 asa samo viku rada, te e ovaj od 53/4 asova porasti na 71/4 asova, ime e stopa vika vrednosti porasti od 100% na 1262/23%- Naprotiv, ako se nadate da e se ona, dodavanjem jednog i po asa, od 100% popeti na 200%, pa ak i preko 200%, tj. da e se vie no udvostru** N i vie ni manje.
iti, onda ste i odvie sumanuti sangvinici. S druge strane, srce ovekovo udna je stvar, osobito kad ga ovek nosi u kesi suvie ste ludi pesim isti kad se bojite da e vam skraenjem radnog dana od 1U /2 asova na IOV2 asova propasti sva ista dobit. Doista nee. Pod pret postavkom da sve ostale okolnosti ostanu kakve su bile, pae viak rada od 53/4 na 43/4 asa, to jo uvek daje sasvim pristojnu stopu vika vrednosti, naime 8214/ 23%. A sudbonosni poslednji as, o kome ste vie napriali negoli hilijastit75! o propasti sveta, jeste ali bosh1*. Gubitak toga asa nije takav da biste njime izgubili vau istu dobit, niti da bi deca oba pola, koja rintaju za vas, izgubila istotu due.32a
32a D ok je S enior dokazivao da ista d o b it fabrikanata, da egzistencija engleske p am une in d u strije, da veliina Engleske na svetskom tritu vise o koncu poslednjeg asa rada, dotle je, opet, d r A ndrew Ure^70! dokazivao jo i to da e fabrikoj deci i m ladim licim a ispod 18 godina, ako ne b u d u drana u toplom i istom m oralnom vazduhu fabrike radionice pu n ih 1 2 asova, ve b u d u jedan as ranije putena u duevno hladan, frivolan spoljni svet, lenost i porok oduzeti spasenje due. O d 1848. godine fabriki inspektori neum orno pec kaju fabrikante poslednjim, sudbonosnim asom, u svojim polugodinjim izvetajim a. T a k o g. H ow ell u svom fabrikom izvetaju od 31. maja 1855. kae: Kad bi sledei o troum ni rau n (navodi Seniora) bio taan, onda bi znailo da su sve p am une fabrike u U jedinjenoj K raljevini radile s gubitkom od 1850. naovamo. (Reports o f th e In sp . o f F act, for th e h alf year ending 30th A pril 1855, str. 19, 202 *.) K ada se 1848. zakon o desetoasovnom rad u nalazio pred parlam entom , nagnae fabrikanti nekolicinu radnika u predionicam a lana, koje su ratrkane po selima izm eu grofovija D o rse t i S om erset, da podnesu p ro tiv p etid ju , u kojoj se, izm eu ostalog, kae i ovo: Molioci, roditelji, dre da bi jo jedan as besposlienja mogao da im a jedino taj uspeh da njihovu decu dem oralie, jer je lenost m ati svih poroka. N a ovo prim euje inspektorski izvetaj od 31. oktobra 1848: Atmosfera u predionicam a lana, gde rade deca ovih vrlih i nenih roditelja, zasiena je toliko bezbrojnim esticam a praine i vlakana od sirovine da je vanredno neugodno probaviti u prelakim sobam a m akar samo 1 0 m inuta, jer to moete izdrati samo s m ukom , poto vam se oi, ui, nozdrve i usta sm esta napune obla cima lanene praine od kojih ne m oete pobei. Sam rad. usled grozniave urbe m aina, iziskuje neum orno troenje vetine i kretanja pod nadzorom panje koja se nikad ne zam ara, pa je malo okrutno navoditi roditelje da izraz lenstvovanje p rim enjuju na roenu decu, koja su, kad odbijem o vrem e za jelo, itavih 1 0 asova prikovana za ovakav posao, u ovakvoj a tm o sferi. . . Ova deca rade due nego seoski nadniari u susednim se lim a . . . Ovakvo nem ilosrdno truanje o *lenosti i poroku m ora se igosati kao najpustije nagvadanje i najbesram nije licem e rstv o . . . O naj deo javnosti koji se pre nekih dvanaest godina bunio protiv uverenja kojim se javno i sasvim ozbiljno, uz sankciju visoke vlasti, proglaavalo
1* prazno nagvadanje 2* D alje u tekstu skraeno: R IF . Preo.
Kad jednom bude doista kucnuo va poslednji as, setite se oksfordskog profesora. A sad : U nekom boljem svetu rado bih se s vama ee viao. A d d io !...33 U trubu poslednjeg asa koji je Senior otkrio 1836, ponovo je, u londonskom asopisu Economist od 15. aprila 1848, dunuo James Wilson, jedan od glavnih ekonomskih man darina, polemiui protiv zakona o desetoasovnom radu.
4.
Viak proizvoda
Onaj deo proizvoda (Vio od 20 funti pree, ili 2 funte pree u primeru pod 2), koji predstavlja viak vrednosti, nazvaemo viak proizvoda (surplus produce, produit net). Kao to stopu vika vredda cela ista dobit fabrikanata potie iz poslednjeg asa rada, i da e stoga skraivanje radnog dana za jedan as unititi istu dobit; taj deo publike, velimo, teko da e poverovati svojim oima kad sad bude naao da se originalno otkrie o vrlinama poslednjeg asa od onda toliko usavrilo da sad obuhvata ne samo profit nego u podjednakoj m eri i moral. Prem a tom e, ako bi se trajanje dejeg rada svelo na punih 1 0 asova, propao bi sa istom dobiti poslodavca i moral dece, jer i jedno i drugo zavisi od ovog poslednjeg, sudbonosnog asa. (Rep. of Insp. of Fact, for 31st Oct. 1848, str. 101.) Za ovim isti izvetaj donosi uzorke morala i vrline ove gospode fabrikanata, smicalica, podvala, mamaca, pretnji, falsifikata itd., to su ih upotrebili da bi od malog broja sasvim zaputenih rad nika izvukli potpise na takve peticije, koje su posle poturali parlam entu kao peticije itave industrijske grane, itavih grofovija. Za sadanje stanje takozvane ekonomske nauke u najveoj je m eri karakteristino da niti sam Senior, koji je docnije energino istupao za fabriko zakonodavstvo, to m u slui na ast, niti njegovi prvi ni kasniji protivnici nisu um eli da objasne lane zakljuke original nog otkria. Oni su se pozivali na stvarno iskustvo. Why i wherefore1* ostali su za njih tajna. 33 Svojim izletom u M anester g. profesor je ipak u neem profitirao I U Letters on the Factory A ct sva ista dobit, profit i kamata, i ak jo some thing more2*, visi o jednom neplaenom asu radnikova rada! G odinu dana pre toga, u Outlines of Political Economy, koje je napisao na dobro i korist oksfordskih studenata i obrazovanih filistara, on je, nasuprot Ricardovom odre ivanju vrednosti radnim vrem enom, otkrio da profit potie iz rada kapitaliste, a kamata iz njegove askeze, njegove apstinencije. Sama budalatina je bila sta ra, ali re apstinencija nova. Gospodin Roscher dao je izrazom Enthaltung8* njen taan nemaki prevod, dok su je njegovi zemljaci, koji su u latinskom bili manje potkovani od njega, W irtei, Schulzei i drugi M icheli, pokalu deri li u Entsagung4*.
1 **Zato
i zbog ega 2**neto vie 3 *uzdrljivost 4 *odricanje
nosti ne odreuje odnos vika vrednosti prema celokupnoj sumi, nego prema promenljivom sastavnom delu kapitala, tako i veliinu vika proizvoda ne odreuje odnos toga vika prema ostatku celokupnog proizvoda, nego prema onom delu proizvoda koji predstavlja potrebni rad. Kao to je proizvodnja vika vrednosti ona svrha koja odreuje kapitalistiku proizvodnju, tako se i stepen veliine bogatstva meri ne apsolutnom veliinom proizvoda, ve relativnom veliinom vika proizvoda.34 Zbir potrebnog rada i vika rada, tih vremenskih perioda u kojima radnik naknauje vrednost svoje radne snage i proizvodi viak vred nosti, ini apsolutnu veliinu njegovog radnog vremena radni dan (working day).
Za in d iv id u u koja im a kapital od 20 000 i iji profiti iznose godinje bilo bi po tp u n o svejedno d a li njen kapital zapoljava 1 0 0 ili 1 0 0 0 radnika, da li se proizvedene robe prodaju za 1 0 0 0 0 ili za 2 0 0 0 0 , samo ako u svim tim sluajevim a njezin profit ne b i spao ispod 2000 . Z ar nije i stvarni interes nacije isti takav? Ako uzm em o da njeni stvarni isti prihodi, njene rente i profiti ostanu isti, onda nije ni najm anje vano da li se nacija sastoji od 1 0 ili od 12 m iliona stanovnika. (R icardo, The Principles etc ., str. 416.) D avno pre R icarda rekao je fanatik vika proizvoda A rth u r Y oung, pisac inae prolivene brbljivosti i nekritinosti, iji glas stoji u obrnutoj srazm eri prem a njegovim zaslu gam a, izm eu ostalog i ovo: Od kakve bi koristi u nekoj m odernoj kraljevim bila itava provincija koja bi bila ovako podeljena (na starorim ski nain, m eu sitne, nezavisne seljake), pa m a kako bila dobro obraivana, osim da se proizvode ljudi (the m ere purpose o f breeding men), to samo za sebe nije nikakva korisna svrha (is a m ost useless purpose). (A rthur Y oung, Political Arithmetic etc., L o n don 1774, str. 47.) D odatak 34. prim edbi. u d n a je ta velika naklonost da se suviak bo gatstva (net wealth) prikae kao koristan po radniku k la su . . . m ada je oi gledno da on to nije .zbog toga to sainjava suviak. (T h . H opkins, On Rent o f L and etc., L ondon 1828, str. 126.)
34
2 0 0 0 jC,
2 07
G L A V A
O S M A
Radni dan
1. Granice radnog dana Bili smo poli od pretpostavke da se radna snaga kupuje i prodaje po njenoj vrednosti. Njenu vrednost, kao i vrednost svake druge robe, odreuje radno vreme potrebno da se ona proizvede. Ako, dakle, proizvodnja radnikovih prosenih dnevnih ivotnih sredstava iziskuje 6 asova, onda radnik mora proseno da radi dnevno 6 asova da bi svakog dana proizveo svoju radnu snagu, odnosno da bi reprodukovao vrednost koju prima kad svoju radnu snagu proda. U tom sluaju, potrebni deo njegovog radnog dana iznosi 6 asova i stoga je, pod inae jednakim okolnostima, data veliina. Ali time jo nije data i veliina samog radnog dana. Uzmimo da linija a ___________ b predstavlja trajanje, tj. duinu potrebnog radnog vremena, recimo 6 asova. Prema tome za koliko budemo produili rad preko linije ab, za 1, 3, ili za 6 asova itd., dobiemo tri razliite linije:
I radni dan II radni dan
a ----------------- b___ c
a ___________ b --------- c
II I radni dan
a ----------------- b ____________ c kje predstavljaju tri razliita radna dana od 7, 9 i 12 asova. Produena linija bc predstavlja duinu vika rada. Poto je radni dan = ab-\-bc, ili ac, njegova duina zavisi od promenljive veliine bc. Poto je ab dato, odnos bc prema ab uvek se moe izmeriti. U I radnom danu on iznosi 1/e, u II radnom danu z}% u III radnom danu od ab. Dalje, poto srazmera odreuje stopu vika vrednosti, to je ova data im je dat onaj odnos. U gornja tri razliita radna dana ona iznosi 162/a, odnosno 50, odnosno 100%. Obrnuto, sama stopa vika vrednosti ne bi nam dala veliinu radnog dana. Ako bi ona iz
nosila, npr., 100%, radni dan mogao bi imati i osam, i deset, i dva naest itd. asova. Ona bi pokazivala da su oba sastavna dela radnog dana, potrebni rad i viak rada, jednaki po veliini, ali ne i koliki je svaki od njih. Radni dan nije, dakle, postojana ve promenljiva veliina. Istina, jedan njegov deo odreen je radnim vremenom potrebnim za stalno reprodukovanje samoga radnika, ali se njegova celokupna veliina menja s duinom ili trajanjem vika rada. Stoga je radni dan odrediv, ali sam po sebi neodreen.35 Iako radni dan nije postojana ve promenljiva veliina, ipak moe da se menja samo u izvesnim granicama. Ali njegovu minimalnu gra nicu nije m ogue odrediti. Svakako, ako svedemo na nulu produenu liniju bc, tj. viak rada, dobiem o m inimalnu granicu, tj. onaj deo dana za ije vreme radnik nuno mora da radi ako hoe da se odri. Ali na osnovici kapitalistikog naina proizvodnje, potrebni rad moe da sainjava uvek samo jedan deo njegovog radnog dana, dakle radni dan se nikada ne m oe skratiti na taj minim um. Nasuprot tome, radni dan ima maksimalnu granicu. Preko izvesne granice on se ne da pro duiti. T u maksimalnu granicu odreuju dve stvari. Prvo, fizika gra nica radne snage. ovek m oe za vreme prirodnog dana od 24 asa utroiti samo odreenu koliinu ivotne snage. Tako, konj moe da radi iz dana u dan samo po 8 asova. Za vreme jednog dela dana snaga mora poivati, spavati, za vreme drugog dela ovek mora da podmiruje druge fizike potrebe, da se hrani, isti, odeva itd. Osim na te isto fizike granice, produenje radnog dana nailazi i na moralne granice. Radniku treba vremena za zadovoljavanje duevnih i drutvenih po treba, iji je opseg i broj odreen optim stanjem kulture. Prema tome se menjanje radnog dana kree u okviru fizikih i drutvenih granica. A li su obe granice vrlo elastine prirode i doputaju najvei razmak. Tako nailazimo na radni dan od 8, 10, 12, 14, 16, 18 asova, dakle najrazliitijih duina. Kapitalista je kupio radnu snagu po njenoj dnevnoj vrednosti. Njena upotrebna vrednost pripada njemu za vreme radnog dana. On je, dakle, stekao pravo da se koristi radnikovim jednodnevnim radom. Ali ta je radni dan?36 U svakom sluaju, neto to je manje od pri86 Radni dan neodreena je oznaka, on m oe biti dugaak ili kratak. (A n Essay on Trade and Commerce, containing Observations on Taxation etc., London 1770, str. 73.) 8a Ovo je pitanje kudikam o vanije od uvenoga pitanja koje je ser R obert Peel bio upravio Trgovakoj kom ori u B irm ingem u: What is a pound?1*, pitanje koje je moglo samo zato biti postavljeno to je Peel isto tako slabo po znavao priro d u novca kao i little shilling men^77! iz Birm ingem a.
1*
Sta je to funta?
8. glava Radni dan 209
rodnog dana ivota. Za koliko manje? Kapitalista ima svoje sopstveno miljenje o toj ultima Thule1*, o toj krajnjoj, nunoj granici radnog dana. Kao kapitalista, on je samo olien kapital. Njegova je dua dua kapitala. A kapital ima jedan jedini ivotni nagon, nagon da se oplo uje, da stvara viak vrednosti, da svojim postojanim delom, sred stvima za proizvodnju, usisava to je mogue veu masu vika rada.37 Kapital je mrtav rad koji oivljava kao vampir samo usisavajui ivi rad, i koji utoliko vie ivi ukoliko vie od njega usisa. Vreme za koje radnik radi, vreme je za koje kapitalista troi radnu snagu koju je od njega kupio.38 Ako radnik svoje raspoloivo vreme troi za se, on potkrada kapitalistu.39 Kapitalista se, dakle, poziva na zakon robne razmene. On, kao i svaki drugi kupac, nastoji da iz upotrebne vrednosti svoje robe istera to je mogue veu korist. Ali se iznenada die radnikov glas, koji je u zahukta osti procesa proizvodnje bio zamuknuo: Roba koju sam ja tebi prodao razlikuje se od druge robne fukare time to njezina upotreba stvara vrednost, i to vrednost veu nego to ona sama staje. Zbog toga si je ti i kupio. to se na tvojoj strani pokazuje kao oploavanje kapitala, na mojoj je suvino izdavanje radne snage. T i i ja poznajemo na tritu samo jedan zakon, zakon robne razmene. A potronja robe ne pripada prodavcu koji je otuuje, ve kupcu koji je stie. Tebi, stoga, pripada upotreba moje dnevne radne snage. Ali njena dnevna prodajna cena treba da me osposobi da je svaki dan reprodukujem, dakle i da je iznova mogu prodati. N e uzi majui u obzir prirodno troenje usled starosti itd., ja moram biti sposoban da sa istim normalnim stanjem snage, zdravlja i sveine radim i sutra kao danas. T i mi stalno propoveda jevanelje tedlji vosti i uzdrljivosti. Pa lepo! Ja u svojim jedinim imanjem, svojom radnom snagom, da upravljam kao razuman i tedljiv domain, i
37 Zadatak kapitaliste je da izdatim kapitalom istera to je mogue veu sumu rada. (Dobtenir du capital dpens la plus forte somme de travail pos sible.) ( J .- G . Courcelle-Seneuil, T raiti thiorique et pratique des entreprises industrielles, 2. izd., Paris 1857, str. 62.) 38 Gubitak jednog radnog asa dnevno od ogromne je tete po trgovaku dravu. Meu radnim rukam a ove kraljevine vlada vrlo velika potronja luksuznih predmeta, osobito meu fabrikim plebsom ; uz to troe i vreme, a to je najkobnije rasipanje. (A n Essay on Trade and Commerce etc., London 1770, str. 47, 153.) 39 Ako slobodni radnik dopusti sebi samo trenutak odmora, pogana eko nomija, koja ga prati uznemirena pogleda, tvrdi da je on potkrada. (N. Linguet, Thiorie des Lois Civiles etc., London 1767, sv. II, str. 466.)
** poslednjoj (krajnjoj) T uli (po verovanju antikih naroda, na krajnjem severu Evrope nalazila se ostrvska zemlja T ula); upotrebljeno u smislu krajnja granica.
uzdravau se od svakog bezum nog rasipanja. H ou da od nje svakog dana pustim u tok, u kretanje, u rad, samo onoliko koliko se slae s njenim normalnim trajanjem i zdravim razvitkom. Bezmernim pro duavanjem radnog dana ti moe za jedan dan iz m ene da iscedi veu koliinu radne snage nego to ja mogu da nadoknadim za tri dana. to ti na taj nain dobija u radu, gubim ja u radnoj supstanciji. Upotrebljavati moju radnu snagu i pljakaki mi je oduzimati dve su sasvim razliite stvari. Ako proseni vek prosenog radnika koji radnu snagu troi s razumnom merom iznosi 30 godina, onda je vred nost moje radne snage koju ti m eni iz dana u dan p laa
F 365x30
------
ili V 10950 njene celokupne vrednosti. Ali ako ti nju potroi za 10 go dina, ti m i onda plaa dnevno V 10950 umesto 1 /3650 od njene celokupne vrednosti, dakle samo njene dnevne vrednosti, krade mi, dalde, dnevno 2/3 vrednosti moje robe. Plaa m i jednodnevnu radnu snagu, a troi trodnevnu. T o je protivno naem ugovoru i zakonu robne razmene. Zahtevam, dakle, radni dan normalne duine i ne obraam se tvom srcu kad to zahtevam; jer kad se radi o novcu, prestaje senti mentalnost. T i si, moda, uzoran graanin, moda lan drutva za zatitu ivotinja, moda ak uiva glas sveca, ali onoj stvari koju ti prema m eni predstavlja ne bije srce u grudima. to u njoj izgleda da kuca, kucanje je mog roenog srca. Ja zahtevam normalan radni dan zato to zahtevam vrednost svoje robe kao i svaki drugi prodava.40 Vidi se: kad ne uzm emo u obzir sasvim elastine g.anice, sama priroda robne razmene ne povlai nikakve granice radnom*, danu, pa, dakle, ni viku rada. Kapitalista brani svoje pravo kao kupac kad popokuava da radni dan uini to je m ogue duim i da od jednog rad nog dana, ako samo moe, napravi dva. S druge strane, specifina priroda prodate robe ograniava kupcu njenu potronju, a radnik nastoji na svom e pravu kao prodava kad hoe da radni dan ogranii na odreenu normalnu veliinu. Ovde imamo, dakle, antinomiju, pravo protiv prava, oba potvrena zakonom robne razmene u istoj meri. Izm eu jednakih prava odluuje sila. I tako se u istoriji ka pitalistike proizvodnje normiranje radnog dana predstavlja kao borba za granice radnog dana borba izmeu ukupnog kapitaliste, tj. kapi talistike klase i ukupnog radnika, ili radnike klase.
40 Za vrem e velikog strike1* koji su L ondon builders2* vodili 1860- 1861. za skraenje radnog dana na 9 asova, objavio je njihov odbor izjavu koja se gotovo poklapa sa odbranom naeg radnika. Izjava pravi sa dosta ironije alu viju na to to najbenjeg profitaa m edu building masters3*, nekog sera M . Petoa bije glas da je svetac. (Isti Peto zavrio je posle 1867 [dinovskim banfcrotstvom] & la Strousberg!)
1*
trajka 2* londonski graevinski ra d n ic i 3* graevinski preduzetnici
2. Kurjaka glad za vikom rada. Fabrikant i bojar Nije kapital pronaao viak rada. Svuda gde jedan deo drutva ima monopol sredstava za proizvodnju, mora radnik, bio slobodan ili ne, da radnom vremenu potrebnom za njegovo odranje dodaje suvino radno vreme da bi proizveo41 ivotna sredstva za vlasnika sredstava za proizvodnju, bio taj vlasnik atinski xaXo^ xaya&o;1*, etrurski teokrat2*, civis romanus3*, normanski baron, ameriki vla snik robova, vlaki bojar, moderni veleposednik ili kapitalista.42 M e utim je jasno da je u takvoj ekonomskoj drutvenoj formaciji u kojoj ne preovlauje razmenska nego upotrebna vrednost proizvoda, viak rada ogranien uim ili irim krugom potreba, ali da iz samog karaktera proizvodnje ne proizlazi neograniena potreba za vikom rada. Zato u starom veku prekomerni rad uzima strahovite oblike kad god se radilo o tome da se razmenska vrednost dobije u njenom samostalnom novanom liku, u proizvodnji zlata i srebra. Terati radnika da se ubije radei, to je tamo bio zvanian oblik prekomernog rada. itajte samo Diodora Sicilijanca.43 Ipak su to izuzeci u antikom svetu. Ali im narodi, ija se proizvodnja jo kree u niim oblicima robovskog rada, kuluka itd., budu uvueni u svetsko trite kojim vlada kapitalistiki nain proizvodnje i koje prodaju njihovih proizvoda u inostranstvo ini njihovim pretenim interesom, nakalemljuje se na varvarske stra hote ropstva, kmetstva itd. civilizovana strahota prekomernog rada. S tog razloga je rad Crnaca u junim dravama Amerike Unije sa uvao umereno patrijarhalni karakter dok je god proizvodnji poglavita
41 Oni to rade ishranjuju time ujedno i penzionere koji se zovu bogatai, i sebe same. (Edm und Burke, Thoughts and Details on Scarcity , London 1800, str. 2, 3.) 42 Vrlo je naivna prim edba koju N iebuhr ini u svom delu Rdmische Geschichte : Posmatra ne moe sebi zatajiti da dela kao to su etrurska, ije nas rue vine zadivljuju, imaju za pretpostavku feudalne gospodare i kmetove u malim (!) dravama. M nogo je dublje rekao Sismondi da briselske ipke imaju za pretpostavku najamnog gospodara i najamnog slugu. 43 ovek ne moe pogledati te nesrenike (u rudnicim a zlata izmeu Egip ta, Etiopije i Arabije), koji ne mogu ak ni da odravaju svoje telo u istoi ni da pokrivaju svoju golotinju, a da se ne saali nad njihovim jadnim udesom. Jer tu nema obzira ni potede za bolesne, bogalje, za starce, za ensku slabost. Gonjeni udarcima, svi moraju i dalje raditi, dok sm rt ne uini kraj njihovim patnjama i nevolji. (Diodor Sicilijanac, Istorijska biblioteka , knj. 3, gl. 13 [str. 260].)
1* 14 *
aristokrat 2 * vladajui svetenik 3 * rimski graanin
svrha bila zadovoljavanje neposredne vlastite potrebe. Ali to je vie izvoz pamuka postajao ivotni interes onih drava, to je i preterani rad Crnca, a tu i tamo i potronja njegovog ivota za sedam godina rada, sve vie postajao inilac proraunatog i raundijskog sistema. N ije se vie radilo o tom da se iz Crnca istera izvesna masa korisnih proizvoda, ve da se proizvodi sam viak vrednosti. Slino je s kulukom, npr. u Podunavskim Kneevinama. Od osobitog je interesa uporediti kurjaku glad za vikom rada u Podunavskim Kneevinama sa istom glau u engleskim fabrikama, jer kod kuluenja viak rada ima samostalan, ulno primetan oblik. U zm im o da radni dan iznosi 6 asova potrebnog rada i 6 asova vika rada. U tom sluaju slobodni radnik daje kapitalisti nedeljno 6 x 6 ili 36 asova vika rada. T o je isto kao kad bi nedeljno radio 3 dana za sebe, a 3 dana besplatno za kapitalistu. Ali se to ne vidi. Viak rada i potrebni rad slivaju se u jedno. Stoga isti odnos mogu da izrazim, npr., i ovako: radnik u svakoj minuti radi 30 sekundi za sebe, a 30 sekundi za kapitalistu itd. K od kuluka je drukije. Potrebni rad, koji obavlja, npr., vlaki seljak za svoje samoodranje, prostorno Je odvojen od njegovog vika rada za bojara. Jedan obavlja on na svom vlastitom polju, drugi na gospodarevu dobru. Prema tome, oba dela radnog vremena postoje samostalno jedan pored drugog. U obliku kuluka, viak rada tano je odvojen od potrebnog rada. Oevidno je da ta razlinost spoljnih oblika ni u emu ne menja kvantitativni odnos izm eu vika rada i potrebnog rada. T ri dana vika rada nedeljno ostaju tri dana rada koji samom radniku ne donose nikakav ekviva lent, zvao se taj rad kuluk ili najamni rad. Kapitalistova se kurjaka glad za vikom rada pokazuje u tenji za bezmernim produavanjem radnog dana, a kod bojara prostije u neposrednom lovu na dane ku luenja .44 Kuluk u Podunavskim Kneevinama bio je spojen s naturalnim rentama i drugim to ide uz kmetstvo, ali je sainjavao glavni danak vladajuoj klasi. Gde je to sluaj, tu kuluk retko potie iz kmetstva, ve, naprotiv, veinom obrnuto, kmetstvo iz kuluka.443. Tako je bilo u
44 Sledee se odnosi na prilike u rum unskim provincijam a kakve su bile pre prevrata!64^ koji je izvren posle krim skog rata. 44a {Prim edba uz tree izdanje.T o isto vai i za N em aku, a specijalno za P rusku istono od Elbe. U 15. veku bio je nem aki seljak obavezan n a izvesna davanja u proizvodu i radu, ali je inae skoro svuda bar stvarno bio slobodan ovek. N em aki kolonisti u B randenburgu, Pom eraniji, leziji i istonoj P rus koj bili su ak i pravno priznati kao slobodni. Pobeda plem stva u seljakom ratu uinila je tom e kraj. I nisu samo pobeeni junonem aki seljaci ponovo postali kmetovi. Jo od sredine 16. veka bili su istonopruski, brandenburki, pomeranski i leski, a uskoro zatim i lezvigholtajnski slobodni seljaci ponieni na poloaj kmetova. (M aurer, Geschichte der Fronhofe , der Battem hofe und der H o f-
rumunskim provincijama. Prvobitni nain proizvodnje bio je zasnovan na zajednikoj svojini, ali ne na zajednikoj svojini slovenskoga, a jo manje indijskog oblika. Jedan deo zemljita obraivali su lanovi za jednice samostalno kao slobodno privatno vlasnitvo, drugi deo ager publicus obraivali su zajedniki. Proizvodi ovog zajednikog rada sluili su delom kao rezervni fond u vreme nerodice i drugih nezgoda, delom su ili u dravnu kasu za pokrie trokova na rat, veru i druge zajednike izdatke. U toku vremena prigrabili su vojni i crkveni dostojanstvenici zajedniki posed, a s njime i inidbe za nj. Rad slobodnih seljaka na njihovoj zajednikoj zemlji pretvorio se u kuluk za kradljivce zajednike zemlje. S tim su se ujedno razvili i kmetski odnosi, ali samo stvarno, a ne na zakonskoj osnovi, dok ih Rusija, osloboditeljka sveta, pod izlikom da ukida kmetstvo, nije ozakonila. Zakonik o kuluku, koji je 1831. proklamovao ruski general Kiseljev, diktirali su, razume se, sami bojari. Tako je Rusija jednim udarcem osvojila magnate Podunavskih Kneevina i odobravanje liberalskih kretena cele Evrope. Prema Reglement organiquet78^ tako se zove onaj zakonik o kuluenjusvaki vlaki seljak duguje takozvanom vlasniku zemljita, pored jedne mase pojedinano pobrojanih naturalnih davanja, 1 . dva naest radnih dana uopte, 2. jedan dan poljskog rada i 3. jedan dan prevoenja drva. Dakle u svemu 14 dana preko godine. Ali s dubokim poznavanjem politike ekonomije, zakonodavac nije uzeo radni dan u obinom smislu, ve radni dan potreban za izradu prosenog dnevnog proizvoda, a proseni dnevni proizvod tako je lukavo odredio da ga nikakav div ne bi savladao za 24 asa. Suvoparnim reima prave ruske ironije izjavljuje stoga sam Reglement da se pod 12 radnih dana ima razumeti proizvod runog rada od 36 dana, a pod 1 danom poljskog rada 3 dana, a. pod 1 danom povoza drva isto tako 3 dana. Svega 42 dana kuluka. Ali na ovo dolazi jo i takozvana j o b a d i j a, inidbe na koje spahija ima pravo za izvanredne potrebe proizvodnje. Svako selo mora srazmerno broju svog stanovnitva godinje da daje od reen kontingent za jobadiju. Ovaj dopunski kuluk ceni se za svakog vlakog seljaka na 14 dana. Na taj nain, propisani kuluk iznosi go dinje 56 radnih dana. Ali u Vlakoj poljoprivredna godina broji zbog rave klime samo 210 dana, od ega treba odbiti 40 dana na nedelje i praznike, 30 dana proseno na nevreme, ukupno 70 dana. Ostaje 140 radnih dana. Odnos kuluka prema potrebnom radu ili 6 6 2/ 3 %, izraava mnogo manju stopu vika vrednosti nego to je ona koja regulie rad engleskog poljoprivrednog ili fabrikog radnika. Meutim,
verfassung in Deutschland, Erlangen 1863, sv. IV ; M eitzen, Der Boden und die landwirthschaftlichen Verhdltnisse des preufiischen Staates nach dem Gebietsumfange vor 1866, Berlin 1868-1871; Hanssen, Die Aufhebung der Leibeigenschaft. . in den Herzogthiimem Schleswig und Holstein, St. Petersburg 1861.) F. E.}
ovo je samo zakonom propisani kuluk. A Reglement organique znao je da u jo liberalnijem duhu nego englesko fabriko zakonodavstvo olaka svoje izigravanje. Poto je od 12 dana nainio 54, on je nomi nalni dnevni posao svakog od ta 54 dana kuluka tako definisao da je jedan deo uvek morao da ostane za sledee dane. N a primer, za 1 dan je trebalo opleviti toliki komad zemljita koji za tu operaciju, osobito kod kukuruza, iziskuje dvostruko vie vremena. Zakonski dnevni posao za pojedine poljoprivredne radove m oe se tako protumaiti da dan poinje u maju, a svrava se u oktobru. Za Moldaviju su od redbe jo otrije.
D vanaest dana po ,R glem ent org an iq u ec< < , uzviknuo je neki bojar pijan od pobede, iznose 365 dana u g o d in i ! 4 5
D ok je Reglem ent organique Podunavskih Kneevina bio pozi tivan izraz kurjake gladi za vikom rada, kojoj je svaki paragraf davao zakonsko priznanje, dotle su engleski Factory-Acts [fabriki zakoni] negativni izrazi iste kurjake gladi. Putem prisilnog ograniavanja radnog dana od strane drave, i to od strane drave kojom vladaju kapitalista i veleposednik, ti zakoni obuzdavaju tenju kapitala za bezmernim isisavanjem radne snage. N e uzimajui u obzir danomice sve opasnije bujanje radnikog pokreta, nalagala je ogranienje fabrikog rada ona ista nunost koja je nagnala Engleze da svoja polja ubre guanom. Ista lepa gramzivost koja je u jednom sluaju iscrpla zemlju, zasekla je u drugom sluaju u sam koren ivom u snagu nacije. Pe riodine epidemije dokazivale su to u Engleskoj isto tako jasno kao u Nemakoj i Francuskoj opadanje mere kod vojnika .46 Factory-Act od 1850, koji sad (1867) vai, doputa proseno
45 D alje pojedinosti nai e italac u : . R egnault, Histoire politique et sociale des Principautes Danubiennes , Paris 1855. [str. 304. i dalje]. 46 Uopte se m oe rei u izvesnim granicam a da organska bia napreduju ako prekorae srednju m eru svoje vrste. ovekova se telesna m era smanjuje, ako fiziki ili drutveni odnosi om etaju njegov razvitak. U svim evropskim zemljama u kojim a postoji regrutovanje opala je od njegova uvoenja srednja telesna mera odraslih m ukaraca i uopte njihova sposobnost za vojnu slubu. P re revolucije (1789) bio je u F rancuskoj m inim um za peake 165 cm ; 1818 (zakon od 1 0 . m arta) 157 cm ; po zakonu od 21. m arta 1832, 156 cm ; proseno se tam o preko polovine regruta odbija zbog nedovoljnog rasta i telesnih nedostataka. U Saksoniji je vojnika m era 1780. bila 178, sad je 155 santim etara. U Pruskoj je 157. P rem a podacim a koje je u Bayrische Zeitung od 9. m aja 1862. izneo d r M eyer, izlazi da je u Pruskoj, raunajui proseno za 9 godina, od 1000 pozvanih na regrutaciju bilo 716 nesposobno za slubu u vojsci: 317 zbog nedovoljne visine, 399 zbog telesnih n e d o s ta ta k a ... G odine 1858. Berlin nije bio kadar dati svoj kontingent regruta, nedostajalo je 156 ljudi. (J. v. Liebig, Die Cherme in ihrer Anwendung a u f Agrikultur und Physiologie , 7 . izd., 1862, sv. I, str. 117, 118.)
8. glava Radni dan 2 1 5
10 asova rada na dan preko nedelje, tj. za prvih 5 dana u nedelji 12 asova, od 6 asova izjutra do 6 asova uvee, od ega po zakonu otpada J/2 asa na doruak i 1 as na ruak, ostaje, dakle, 1 0 1 /2 radnih asova, i 8 asova za subotu, od 6 asova izjutra do 2 asa posle podne, od ega 1/2 asa ide na doruak. Ostaje 60 radnih asova: po 10 1/2 za prvih 5 dana u nedelji i I 112 za poslednji dan .47 Postavljeni su naroiti uvari zakona, fabriki inspektori, koji su neposredno potinjeni ministarstvu unutranjih poslova i ije izvetaje objavljuje parlament svakih est meseci. T i izvetaji pruaju neprestanu i zvaninu statistiku kurjake gladi kapitalista za vikom rada. ujmo za asak fabrike inspektore.48
Varalica fabrikant poinje rad etvrt asa pre 6 asova izjutra, nekad ranije, nekad docnije, a svrava etvrt asa posle 6 asova po podne, nekad- ranije, nekad docnije. O d polovine asa, koja je nom inalno odreena za doruak, otkida on s poetka i s kraja po 5 m inuta, a po 10 m inuta zakida s poetka i s kraja asa odreenog za ruak. Subotom radi etvrt asa, kad vie kad manje, posle dva asa po podne. N a taj nain njegova dobit iznosi: Pre 6 asova izjutra .................... Posle 6 asova po podne ............ O d vremena za doruak ............ Od vremena za r u a k .................... 15 m inuta
15
20
10
60 m inuta Istorija Fabrikog zakona od 1850. bie izneta kasnije u ovoj glavi. Poetnog perioda krupne industrije u Engleskoj do 1845. dotiem se samo ovde - onde; o tome e italac nai vie u Die Lage der arbeitenden Klasse in England od Friedricha Engelsa, Leipzig 1845. Koliko je duboko Engels shvatio duh kapitalistikog naina proizvodnje, pokazuju Factory Reports, Re ports on Mines [izvetaji fabrikih i rudnikih inspektora] itd. objavljeni posle 1845, a kako je divno umeo slikati pojedinosti tadanjih prilika, vidi se iz najpovrnijeg poredenja njegova spisa sa zvaninim izvetajima C hildrens Em ploy m ent Commission [Komisije za ispitivanje dejeg rada] (1863 - 1867), koji su objavljeni 18 do 20 godina docnije. N aim e, u njima se govori o onim granama industrije u koje do 1862. jo nije bilo uvedeno fabriko zakonodavstvo, a delom ni sad jo nije uvedeno. T u , dakle, prilike nisu meanjem spolja pretrpele neku naroitu prom enu prem a prilikama kako ih je Engels opisao. Ja sam uzeo prim ere poglavito iz perioda slobodne trgovine posle 1848, iz onog rajskog vremena o kome koliko hvalisavi toliko nauno ubogi torbari slobodne trgovine trabunjaju1* Nemcima itava brda gluposti. Uostalom, Engleska ovde stoji u prednjem planu samo zato to je klasian predstavnik kapitalistike proizvodnje i to jedino ona ima neprekidnu zvaninu statistiku o stvarima o kojima je re.
47 48
U kupno za 5 dana: 300 m inuta
1* nemaki: vorfauchen, glagol koji je M arx izveo
od imena Faucher

Subotom : P re est asova i z j u t r a ................................. 15 m in u ta | O d vrem ena za doruak ........................ 10 > Posle dva asa po p o d n e 15 ,, ) U kupni nedeljni dobitak: 340 m inuta
Ili 5 asova i 40 m in u ta nedeljno, to pom noeno s 50 radnih nedelja po o d b itk u 2 nedelje za praznike ili sluajne prekide, iznosi 27 radnih dana . 4 9 Ako se rad n i d an pro d u i dnevno po 5 m in u ta preko norm alnog trajanja, iznosi to godinje 21/a rad n a d ana . 6 0 Jedan as vie rada na dan, dobijen na taj n ain to se sad tu sad tam o ug rab i po kom ad vrem ena, ini da godina ima 13 m eseci um esto 12. 61
K rize, kada se proizvodnja prekida i kad se radi samo kratko vreme, samo nekoliko dana u nedelji, razume se da ni u emu ne menjaju tenju za produavanjem radnog dana. to se manje poslova pravi, tim vei mora biti dobitak na napravljenom poslu. to se manje vremena m oe raditi, tim vei mora biti viak radnog vremena. Tako, fabriki inspektori izvetavaju o periodu krize od 1857. do 1858:
Moe se sm atrati za nedoslednost da b ude ikakvog prekom em og rada u vrem e kad trgovina ide ravo, ali njeno ravo stanje podbada bezobzirne ljude da prekorae zakon; na taj nain osiguravaju oni sebi e k stra p ro fit... U isto vre me, kae L eo n ard H o rn er, kad su 122 fabrike u m om srezu potpuno napu tene, kad 143 m iru ju , a sve druge rade kratko vrem e, produuje se s prekom ernim radom preko zakonom odreenog vrem ena . 5 2 M ada se, kae g. Howell, u ve ini fabrika zbog ravog stanja poslova radi sam o pola vrem ena, dobijam i dalje isti broj albi da se radnicim a svaki dan potkrada (snatched) 1/a ili 3U & sa zakidanjem od vrem ena za obede i odm or koje im je zakonom zajam eno . 63
Ista se pojava ponovila u manjem stepenu za vreme strahovite pamune krize od 1861 - 1865.54
Kad zateknem o radnike na poslu za vrem e asova za jelo ili inae u neza konito vrem e, izgovaraju nam se ponekad da oni nikako nee da napuste fabriku, i da ih m oraju silom terati da prekinu rad (ienje m aina itd.), a osobito subo tom posle podne. Ali to to ,ru k ec ostaju u fabrici kad se m aine sm ire, doga
4 9 Suggestions etc. by M r. L . H om er , Inspector o f Factories u : Factories R egulation Act. O rdered by the H ouse o f C om m ons, to be p rinted 9. Aug. 1859, str. 4, 5. 6 0 R I F za 31. oktobar 1856, str. 35. 61 Isto, za 30. april 1858, str. 9. 5 2 Isto, str. 43. 63 Isto, str. 25. 6 4 Isto, za 30. april 1861. V idi: A ppendix N o. 2 u : R IF za 31. oktobar 1862, str. 7, 52, 53. U drugom polugoditu 1863.prekoraenja su opet postala brojnija. U p o r.: R IF za 31. oktobar 1863, str. 7.
8. glava Radni dan 2 1 7 a se samo zato to im izm eu 6 asova izjutra i 6 asova uvee, u zakonom propisane radne asove, nije doputeno da obave te poslove . 55 Ekstraprofit koji se pravi radom preko zakonskog vrem ena izgleda za m no ge fabrikante odve veliko iskuenje a da bi m u se mogli odupreti. Oslanjaju se na sreu da nee biti uhvaeni i raunaju da e im ak i u sluaju otkria neznat nost novanih kazni i sudskih trokova jo uvek osigurati bilans s dobitkom.5 Gde se dodatni rad dobiva mnoenjem sitnih kraa u toku dana (a m ultipli cation of small thefts), tu inspektori nailaze na gotovo nesavladljive tekoe u pogledu njihovog dokazivanja . 57
T e sitne krae vremena za jelo i odmor radnika, koje kapital vri, oznaavaju fabriki inspektori takoe kao petty pilferings of minutes, kraice minuta58, snatching a few minutes, smota van je minuta59, ili, kako to radnici tehniki zovu, nibbling and cribbling at meal times .1 * 60 Vidi se, u ovoj atmosferi stvaranje vika vrednosti pomou vika rada nije tajna.
55 R IF za 31. oktobar 1860, str. 23. S kakvim su se fanatizm om, prem a iska zima koje su fabrikanti dali pred sudom , njihove fabrike ruke protivile svakom prekidanju rada u fabrici, pokazuje ovaj kuriozum : Poetkom juna 1836. primie magistrati [policijske sudije] u D juzberiju (Jorkir) prijave da su vlasnici osam velikih fabrika u blizini Betlija povredili fabriki zakon. Jedan deo te gospode bio je optuen da je kod njih 5 deaka izmeu 12 i 15 godina rintalo od petka u 6 asova izjutra pa do 4 asa po podne u subotu, a da im nikakav odm or nije bio dozvoljen osim za jelo i 1 as spavanja o ponoi. A ta su deca imala da obavljaju neprekidni tridesetoasovni rad u shoddy-hole, kako se zove jazbina u kojoj se ijaju vunene krpe i gde more od oblaka praine, otpadaka itd. prisiljava ak i odraslog radnika da stalno vezuje usta maramicama radi za tite svojih plua! Gospoda optueni dadoe re umesto zakletve jer su kao kvekeri imali i odvie religioznih skrupula da bi poloili zakletvu da su oni u svom velikom milosru dozvoljavali jadnoj deci etiri sata spavanja, ali da tv r doglava deca nisu htela nikako u postelju! Gospoda kvekeri osueni su na 20 C globe. D ryden je naslutio ove kvekere: Lisac, nabijen lanim svetiteljstvom, Bojao se kletve, ali lagao kao vrag Sa licem isposnika i pogledom sveca, I ne smedijae greiti dok ne oita molitvu !t?l 68 R IF za 31. oktobar 1856, str. 34. 57 Isto, str. 35. 58 Isto, str. 48. 59 Isto. 80 Isto.
x* grickanje i kiduckanje od vremena za obede

Ako dozvolite, rekao m i je neki vrlo uvaen fabrikant, da se kod mene radi dnevno sam o 1 0 m in u ta preko vrem ena, m eete m i u dep 1 0 0 0 godinje . 61 Atomi vrem ena elem enti su d obiti . 62
U tom pogledu nita nije karakteristini je od oznake full timers (punovremenjaci) za radnike koji rade puno vreme, i half timers 63 (poluvremenjaci) za decu ispod 13 godina koja smeju raditi samo 6 asova. T u se radnik prosto pretvorio u olienje radnog vremena. Sve su individualne razlike svedene na razlike izmeu radnika koji rade puno vreme i radnika koji rade pola vremena.
3. Grane engleske industrije u kojima zakon ne ograniava eksploataciju Posmatrali sm o dosad tenju za produavanjem radnog dana, vampirsko-kurjaku glad za vikom rada na podruju na kome su neumereni ispadi, za koje jedan engleski buroaski ekonomist kae da ih nisu nadmaili grozni postupci panjolaca prema amerikim crvenokocima64, naposletku udarili kapitalu lance zakonskog regulisanja. Bacimo sad pogled na neke grane proizvodnje u kojima je isisa vanje radne snage jo i danas neobuzdano ili je do jue bilo.
G ospodin B roughton, C ounty M agistrate [m irovni sudija], izjavio je kao p redsednik m itinga odranog u optinskoj dvorani u N otingem u 14. januara 1860, da m edu gradskim stanovnitvom koje se bavi izraivanjem ipaka vladaju patnja i oskudica kakve ostali civilizovani svet ne p o z n a je . . . D ecu od 9 do 10 godina iz vlae iz njihovih prljavih postelja u 2, 3 ili 4 asa izjutra i prisiljavaju ih da za odranje golog ivota rade do 1 0 , 1 1 i 1 2 asova nou, dok im udovi ne uvenu i telo se ne sparui, dok im crte lica ne otupe i ne izgube izgled ljudskih bia, i p ad nu u kam enu ukoenost da je jezovito sam o i videti je. M i se ne udim o to su g. M allett i drugi fabrikanti istupili s protestom protiv svakog raspravljanja. . . Ovaj sistem kako ga je opisao preasni g. M ontagu Valpy, sistem je neogranienog ropstva, ropstva u socijalnom , fizikom, m oralnom i intelektualnom p o g le d u . . . Isto. M oments are the elem ents of profit. (R IF za 30. april 1860, str. 56.) 63 Ovaj je izraz stekao pravo graanstva i u fabrici i u izvetajima fabri kih inspektora. 64 Pohlepa fabrikanata, ija okrutnost u njihovoj jagmi za dobitkom ne zaostaje za okrutnou koju su panjolci pokazali pri osvajanju Amerike traei zlato. (John W ade, H istory o f the M iddle and Working Classes, 3. izd., L ondon 1835, str. 114.) Teorijski deo ove knjige, neka vrsta osnove politike ekonomije, ima poneto to je za njeno vrem e originalno, npr. o trgovinskim krizama. Istorijski deo kipti bestidnim plagijatim a iz knjige: Sir M . Eden, The State o f the Poor, Lo ndon 1797.
01 62
8. glava Radni dan 2 19 ta da se misli o gradu koji odrava javnu skuptinu da bi molio da se radno vreme za mukarce ogranii na 18 asova d n e v n o ! ... M i deklamujemo protiv virdinijskih i karolinkih plantaera. A da li je trgovanje Crncim a, sa svima straho tama bia i trgovine ljudskim mesom, odvratnije od ovog laganog ubijanja ljudi, koje se vri da bi kapitalisti izvlaili dobit iz proizvodnje velova i okovratnika ? 65
Grnarstvo (pottery) u Stafordiru bilo je za poslednje 22 go dine predmet triju parlamentarnih anketa, iji se rezultati nalaze u izvetaju to ga je g. Scriven 1841. uputio na Childrens Employ ment Commissioners, u izvetaju dr Greenhowa od 1860, objavlje nom po nalogu sanitetskog inovnika Privy Council-al8J (Public Health, III Report, I, 102113) i naposletku u izvetaju g. Longe-a od 1863. u First Report of the Childrens Employment Commission od 13. juna 1863. Za moj zadatak je dovoljno da iz izvetaja od 1860. i 1863. uzmem nekoliko svedoanstava same eksploatisane dece. Po deci se mogu izvesti zakljuci i za odrasle, osobito za devojke i ene, i to u jednoj industrijskoj grani kojoj predenje pamuka i tome slino izgleda vrlo prijatan i zdrav posao .66 Williamu Woodu, starom devet godina, bilo je 7 godina i 10 meseci kad je poeo da radi. Od prvog dana on je ran moulds (no sio izraenu robu s kalupom u suionicu i zatim vraao prazne kalupe). On dolazi svaki dan preko nedelje na posao u 6 asova izjutra, a pre staje da radi tek oko 9 asova uvee. Radim do 9 asova uvee svakog dana u nedelji. Tako sam radio, npr., za poslednjih 7 - 8 nedelja. Dakle, petnaestoasovni rad za sedmogodinje dete! J. Murray, deak od 1 2 godina, izjavio je:
I run moulds and turn jigger (ja nosim kalupe i okreem kolo). D ola zim u 6 , ponekad u 4 asa u jutru. Radio sam celu prolu no do 8 asova ju t ros. Nisam bio u postelji od pretprole noi. Osim mene radilo je 8 ili 9 drugih deaka celu prolu no. Svi su, osim jednoga, jutros ponovo doli. Dobijam 3 ilinga i 6 pensa nedeljno. N e dobijam nita vie kad radim celu no. Posled nje nedelje radio sam dva puta cele noi.
Fernyhough, deak od
10
godina:
Ja nemam uvek ceo as za ruak; esto samo pola asa: svakog etvrtka, petka i subote .87
Dr Greenhow izjavljuje da je ljudski vek u lonarskim srezovima Stouk-epon-Trent i Vulstenton vanredno kratak. Mada je u srezu Stouk zaposleno u lonarnicama samo 30,6%, a u Vulstentonu samo
Londonski Daily Telegraph od 17. januara 1860. U poredi: Friedrich Engels, Die Lage der arbeitenden Klasse in England, str. 249-251. 87 CEC, I Report, 1863, Appendix, str. 16, 19, 18.
85 88
30,4% mukog stanovnitva iznad 2 0 godina, ipak u prvom srezu dolazi vie od polovine, a u drugome oko dve petine smrtnih slua jeva od plunih bolesti kod mukaraca te kategorije. D r Boothroyd, lekar iz Henlija, izjavljuje:
Svako naredno pokolenje lonara krljavije je i slabije od prethodnoga.
Isto tako drugi lekar, g. M cBean :

Otkako sam pre 25 godina zapoeo svoju praksu m edu lonarim a, ova se klasa upadljivo izrodila, to se pokazuje u sve veem sm anjivanju rasta i teine.
Ove su izjave uzete iz izvetaja dr Greenhowa od I860.68 Iz izvetaja komesara od 1863. sledee: D r J. T . Arledge, glavni lekar bolnice u N ort Stafordiru, kae:
Kao klasa, predstavljaju lonari, m ukarci i e n e . . . fiziki i moralno izroeno stanovnitvo. O ni su po pravilu zakrljali, ravo graeni i esto defo rm isanih prsiju. S tare p rerano i kratka su veka. Flegm atini su i m alokrvni; up o rni n astu p i dispepsije, porem eaji jetre i bubrega i reum atizam odaju slabost njihovog sastava. Ali su iznad svega podloni plunim bolestim a: zapaljenju plua, suici, b ro n h itisu i sipnji. N a jedan oblik sipnje nailazi se samo kod njih i p o znat je pod im enom lonarske sipnje ili lonarske suice. O d krofuloze, koja napada lezde, kosti i druge delove tela, boluje vie od dve treine lonara. to izroavanje (degenerescence) stanovnitva ovog sreza nije jo m nogo vee, ima se zahvaliti sam o regrutovanju radnika iz okolnih zem ljoradnikih srezova i brakovima sa zdravijim rasama.
Gospodin Charles Parsons, doskoranji zavodski lekar, pie u pism u komesaru Longe-u izm eu ostaloga:
M ogu da govorim sam o na osnovu linog posm atranja, a n e statistiki, ali ne oklevam da Vas uverim kako uvek uskipim od gneva kad pogledam tu jadnu decu, ije se zdravlje rtvuje da bi se zadovoljila pohlepa njihovih roditelja i poslodavaca.
On nabraja jedne za drugim uzroke bolesti lonara i stavlja kao vrhunac long hours (dugo radno vreme). Izvetaj komisije nada se da
ova m anufaktura, koja zauzim a tako odlian poloaj u oima sveta, nee due nositi na sebi ljagu da njen veliki uspeh prate fiziko izroavanje, raznovrsna telesna stradanja i rano um iranje radnog stanovnitva, ijim su radom i um enou postignuti tako veliki rezultati .69
Ono to vai za grnarstvo u Engleskoj, vai i u kotskoj.70,

68 69 70
Public H ealth, I I I R eport etc., str. 103, 105. C EC , 1863, str. 24, 22. i X I. Isto, str. X L V II.
Manufaktura igica datira od 1833, kad je pronaen nain da se fosfor stavi na samo drvce. Ona se od 1845. brzo razvila u Engleskoj, a iz gusto naseljenih delova Londona rairila se naroito u Manesteru, Birmingemu, Liverpulu, Bristolu, Noriu, Njukaslu i Glazgovu, a s njom se rasprostree i sklopci (vilini gr), koje je neki beki lekar jo 1845. otkrio kao specifinu bolest igiara. Polovina radnika deca su ispod 13 i mlada lica ispod 18 godina. Ova je manufaktura zbog svoje nezdravosti i odvratnosti tako ozloglaena da joj samo najpropaliji deo radnike klase, poluizgladnele udovice itd., daje svoju decu, izdrpanu, poluizgladnelu, sasvim zaputenu i nevaspitanu decu .71 Od svedoka koje je presluavao komesar White (1863) bilo ih je 270 ispod 18 godina, 40 ispod 10 godina, 10 ih je imalo samo po 8 , a 5 samo po 6 godina. Radni dan kretao se od 12 do 14 i 15 asova; uz to noni rad i neuredni obedi, veinom u samim prostorijama za rad, koje su okuene fosforom. Dante bi naao da ta manufaktura nadmauje i najgroznije njegove fantazije iz Pakla. U fabrikama tapeta grublje se vrste tampaju mainama, finije rukom (block printing). Najivlji su poslovi od poetka oktobra do kraja aprila. U toku tog perioda ovaj rad traje esto i gotovo bez prekida od 6 asova izjutra do 1 0 asova uvee i dublje u no. J. Leach izjavljuje:
Prole zime (1862) od 19 devojica nije se na posao vratilo njih 6 usled bolesti dobivenih od preteranog rada. D a bih ih odrao budne, m oram na njih vikati. W. D uffy: Deca su esto tako um orna da ne m ogu drati oi otvorene, a i mi to moemo esto puta doista samo s mukom. J. L ightbourne: Meni je 13 g o dina. . . Prole smo zime radili do 9 asova uvee, a pretprole i do 10. Prole sam zime gotovo svako vee vikao, toliko su me bolele noge. G. A spden: Imao sam obiaj da ovoga mog maliana, kad m u je bilo 7 godina, nosim tamo i natrag po snegu, on je obino radio 16 a s o v a !... esto bih kleknuo da ga nahranim dok je on stajao uz mainu, jer je on nije smeo ostaviti ni zaustaviti. Sm ith, lan firme neke manesterske fabrike koji je upravljao njenim poslovima: Mi (misli ,ruke koje rade za ,nas) radimo bez prekida za obedovanje, tako da je dnevni rad od 1 0 ^ 2 asova gotov u 4 * / 2 asa posle podne, a sve posle toga prekovremeni je rad .72 (Da li i taj g. Sm ith ne jede nita itavih IOV2 asova?) Mi (isti
Isto, str. LIV . Ovo se ne srne uzeti kao viak radnog vremena u naem smislu. T a gospoda smatraju radni dan od 10112 asova kao normalan radni dan, koji, dakle, ukljuuje i normalni viak rada. T ada poinje prekovremeni rad, koji se neto bolje plaa. Imaemo docnije priliku da vidimo da se upotreba radne snage za vreme takozvanog normalnog radnog dana plaa ispod vrednosti, tako da je pre kovremeni rad puka smicalica kojom kapitalista cedi vie vika rada, a to, uo stalom, ostaje i onda kad se radna snaga, upotrebljavana za vreme normalnog radnog dana, stvarno plaa po punoj vrednosti.
71 72
222
I I I odeljak Proizvoenje apsolutnog vika vrednosti
S m ith) retko prestajem o pre 6 asova uvee (on misli s troenjem ,naih ljud skih m aina), tako da mi (iterum C risp in u s[8 1 l) cele godine stvarno radim o p re k o v re m e n o .. . D eca i odrasli (152 deteta i m lada lica ispod 18 godina i 140 odraslih) radili su bez razlike kroz svih poslednjih 18 meseci proseno najmanje 7 dana i 5 asova u nedelji ili 78l /2 asova nedeljno. Za 6 nedelja do 2. maja ove godine (1863) proek je bio vei 8 dana ili 84 asa na nedelju!
Ali taj isti g. Sm ith, koji silno uiva u tome da kao neki vladalac govori u prvom licu m noine, dodaje smekajui se: Mainski je posao lak. Tako isto govore poslodavci kod kojih se tampa rukom (block printing): Runi rad je zdraviji od mainskog. Uglavnom su se gospoda fabrikanti s negodovanjem izjasnili protiv predloga da se ma ine zaustave bar u pauzama kad se uzima jelo. Gospodin Ottley, direktor fabrike tapeta u Borou (u Londonu), kae:
Zakon koji bi doputao da se radi od 6 asova izjutra do 9 asova uvee, jako bi nam (!) odgovarao, ali radno vrem e od 6 asova izjutra do 6 asova uvee, propisano fabrikim zakonom , nije nam (!) z g o d n o ... M i zaustavljamo mainu za vrem e ruka (kakva velikodunost!). Ovo stajanje m aine ne prouzrokuje neki osetan gubitak u hartiji i boji. Ali, dodaje on s punim razum evanjem , mogu pojm iti da niko ne voli ni takav gubitak.
Komisijski izvetaj naivno misli da strah nekih vodeih firmi da ne izgube u vremenu, tj. u vremenu u kome prisvajaju tui rad, ime bi bio izgubljen profit, da taj strah nije dovoljan razlog da deca ispod 13 godina i mlada lica ispod 18 godina za vreme 1 2 - 1 6 asova ostanu bez ruka, niti da im se jelo dodaje za vreme samog procesa proizvodnje, kao to se parnoj maini dodaju ugalj i voda, vuni sapun, toku ulje itd., kao puka pomona materija sredstva za rad .73 Nijedna industrijska grana u Engleskoj (mi ne uzimamo u obzir mainsko meenje hleba, koje tek u najnovije vreme kri sebi put) nije tako kao pekarska sve do danas ouvala najstarinskiji nain proiz vodnje, nain koji po svedoanstvu pesnika iz doba Rimskog Carstva, datira jo iz prehrianskih vremena. Ali mi znamo ve odranije da je kapital u prvi mah ravnoduan prema tehnikom karakteru procesa rada kojim zavlada. On ga u poetku usvaja kakvog ga zatie. Neverovatno falsifikovanje hleba, osobito u Londonu, prvo je otkrio odbor Donjeg doma za ispitivanje falsifikovanja ivotnih namir nica (1855 - 1856) i spis dr Hassalla Adulterations Detected. Posledica
C E C , 1863, A ppendix, str. 123, 124, 125, 130. i L X IV . Stipsa, fino istucana ili pom eana sa solju, norm alan je trgovinski artikal i nosi znaajno ime bakers stuff1*.
73 74 1*
pekarski praak
tih otkria bio je zakon od 6 . avgusta 1860. for preventing the adulte ration o f articles o f food and drink1 *, zakon bez ikakva dejstva, poto je, razume se, najnenije vodio rauna o svakom pristalici slobodne trgovine koji kupovinom i prodajom falsifikovanih roba eli to turn an honest penny 2 * . 75 Sam je odbor manje-vie naivno formulisao svoje uverenje da slobodna trgovina u sutini znai trgovinu falsifikovanim ili, kako to Englezi duhovito kau, sofistikovanim materi jama. Doista ova sofistika ume bolje od Protagore da od crnoga napravi belo, a od beloga crno, i da bolje od eleata^82! ad oculos3* dokae kako je sve stvarno puka prividnost .76 U svakom sluaju, ovaj odbor pokrenuo je publiku da obrati panju na svoj nasuni hleb, a time i na pekarnice. Istovremeno od jeknu na javnim skuptinama i peticijama parlamentu krik londonskih pekarskih pomonika o prekovremenom radu itd. Krik je bio tako snaan da je g. H. S. Tremenheere, takoe lan mnogo pominjane komisije od 1863, imenovan za kraljevskog islednog komesara. Njegov izvetaj77 zajedno sa izjavama svedoka uzbudio je javnost, ne njeno srce, ve njen eludac. Englez, jak u poznavanju Biblije, znao je, do due, da ovek ako nije bojom milou kapitalista, veleposednik ili sinekurista, mora jesti hleb u znoju lica svoga, ali nije znao da u svome nasunome hlebu mora jesti izvesnu koliinu ljudskog znoja pomeanog s gnojem iz ireva, pauinom, leevima bubavaba i trulim nemakim kvascem, a da i ne govorimo o stipsi, peanom kamenu i osta-
75 Kao to je poznato, a je vrlo snaan oblik ugljenika, te je kapitalist dimniari prodaju engleskim zakupcima kao gnojivo. G odine 1862. morao je bri tanski Juryman 4* da u jednoj parnici rei da li je a, s kojom je bez kupeva znanja bilo pomeano 90% praine i peska, prava a u trgovakom smislu ili je falsifikovana a u zakonskom smislu. Amis du commerce5* naoe da je to prava trgovinska a, odbie zakupnikovu tubu, i povrh toga osudie ga da plati parnike trokove. 76 Francuski hemiar Chevallier, u jednoj raspravi o sofistikacijama8* roba, naveo je preko 600 artikala, a za mnoge meu njima nabrojao je po 1 0 , 20 pa i 30 raznih naina falsifikovanja. On dodaje da sve naine ne poznaje i da nije naveo ni sve koji su m u poznati. Za eer navodi 6 vrsta falsifikovanja, za ulje 9, za maslac 10, za so 12, za mleko 19, za hleb 20, za rakiju 23, za brano 24, za okoladu 28, za vino 30, za kafu 32 itd. ak ni blagi gospod bog nije umakao toj sudbini. V idi: R ouard de Card, De la falsification des substances sacramentelles, Paris 1856. 77 Report etc. relating to the Grievances complained of by the Journey men Bakers etc., London 1862, i Second Report etc., London 1863.
** za spreavanje falsifikovanja hrane i pia 2* da poteno zaradi neku paru 8* oigledno 4* porotnik 5* prijatelji trgovine e* falsifikovanjima
lim prijatnim mineralnim sastojcima. Zato je bez obzira na Njenu Svetost Freetrade1 *, dotle slobodni pekarski posao bio podvrgnut nadzoru dravnih inspektora (krajem parlamentarne sesije 1863). Istim zakonom zabranjen je rad od 9 asova uvee do 5 asova izjutra za pekarske pomonike ispod 18 godina. Ova odredba govori vie nego debele knjige o preteranom radu u ovoj naoko toliko patrijarhalnoj grani rada.
Rad londonskog pekarskog pom onika poinje po pravilu u 11 asova no u. O n prvo zam esi te sto vrlo m uan posao, koji traje l l 2 do a / 4 asa, ve prem a veliini i finoi peciva. Z a tim lee na dasku za m eenje, koja ujedno slui kao poklopac naava, i spava nekoliko asova s jednom branenom vreom pod gla vom , a sa drugom preko sebe. Z atim sledi brz, neprekidan rad od 4 asa: m e enje testa, m erenje, davanje oblika, m etanje u pe, vaenje iz pei itd. T e m p eratu ra u pekarnicam a iznosi 75 do 90 stepeni 2 *, a u m alim pekarnicam a bie pre via nego nia. K ad se svri sa izradom hleba, vekni itd ., zapoinje raznoenje h le b a; znatan deo nadniara, poto je obavio teki noni rad koji smo opisali, nosi preko dana hleb u kotaricam a ili ga razvozi kolicim a od kue do kue, a u m e u v rem en u rad i katkad i u pekarnici. P rem a godinjem dobu i veliini posla, rad se zavrava izm eu 1 i 6 asova posle podne, dok drugi deo pom onika radi u pekarnici do u kasnu veer . 78 Za vrem e londonske sezone poinju u V estendu pom onici pekara koji peku hleb po punoj ceni redovno u 11 asova nou, a zaposleni su peenjem hleba do 8 asova idueg ju tra, s jednim ili dva prekida, koji su esto vrlo kratki. O nda raznose hleb na sve strane do 4, 5, 6 , ak i do 7 asova uvee, ili se ponekad u pekarnici bave peenjem dvopeka. Po zavrenom poslu ostaje im za spavanje 6 , esto sam o 5 ili 4 asa. Petkom rad uvek poinje, ranije, oko 1 0 asova uvee, i traje bez prekida, bilo da se hleb izrauje ili raznosi, do 8 asova uvee sledee subote, a ponajee do 4 ili 5 asova u nedelju izjutra. I u otm enim pekarnicam a koje prodaju hleb po punoj ceni m oraju radnici nedeljom opet da rade 4 do 5 asova da priprem e posao za idui d a n . . . Pom onici underselling m asters-a (pekara koji prodaju hleb ispod pune cene), a kao to sm o ve napom enuli, ovi sainjavaju preko a / 4 londonskih pekara, im aju jo due radno vrem e, ali je njihov rad ogranien gotovo iskljuivo na pe karnicu, poto njihovi m ajstori, izuzev liferacija sitnim bakalnicama, prodaju samo u svojoj radnji. P red kraj n e d e lje ,. . . tj. u etvrtak, poinje kod njih rad u 10 asova nou i traje sam o s neznatnim prekidim a do subote duboko u no . 79
to se tie underselling masters-a, tu i samo buroasko gledite shvata da neplaen rad pomonika (the unpaid labour o f the men) ini osnovicu njihove konkurencije .80 I pekar koji prodaje po punoj
78 79 80
Isto, First R ep o rt etc., str. V I/V II. Isto, str. L X X I. G eorge Read, The H istory o f Baking , L ondon 1848, str. 16.
l * slobodnu trgovinu a* po F ah ren h eitu ; 2432 po Celsiusu.
ceni (full priced baker) tui istranoj komisiji kao kradljivce tueg rada i falsifikatore svoje konkurente koji prodaju ispod pune cene.
Oni uspevaju samo varanjem publike i tim e to iz svojih pomonika isteruju 18 asova rada za najam ninu od 1 2 asova . 81
Falsifikovanje hleba i stvaranje klase pekara koji prodaju hleb ispod pune cene poeli su se razvijati u Engleskoj od poetka 18. veka, im je ovaj zanat izgubio esnafski karakter i im je iza nominalnog pekarskog majstora stao kapitalista u liku mlinara ili branarskog agen ta. 82 Tim e je bio udaren temelj kapitalistikoj proizvodnji, bezmernom produavanju radnog dana i nonom radu, mada je u Londonu noni rad ozbiljno uhvatio korena tek 1824.83 Iz ovog to smo izneli razumee se zato komisijski izvetaj ubraja pekarske pomonike u kratkovene radnike, koji, sreno izmakavi normalnom desetko van ju dece svih delova radnike klase, retko doive 42 godine ivota. Pa ipak uvek ima premnogo kandidata za pe karski posao. Vrelo odakle London dobavlja te radne snage jesu kotska, poljoprivredni srezovi zapadne Engleske i Nemaka. Od 1858. do 1860. organizovae pekarski pomonici u Irskoj o vlastitom troku velike skuptine za agitaciju protiv nonog i nedeljnog rada. Publika je, npr. na majskom zboru u Dablinu 1860, sa irskom toplinom pristala uz njih. Tim pokretom izvojevan je doista uspeno iskljuivo dnevni rad u Veksfordu, Kilkeniju, Klonmelu, Vaterfordu itd.
U Limeriku, gde su stradanja nadniara-pom onika bila, kao to je po znato, prevrila svaku m eru, pokret je propao usled otpora pekarskih majstora, a naroito pekara-mlinara. Prim er Limerika doveo je do pogoranja u Enisu i Tiperariju. U K orku, gde se javno nezadovoljstvo ispoljilo velikom estinom, osu jetili su majstori pokret upotrebom svoje moi da pomonike izbace na ulicu. U Dablinu su majstori davali najodluniji otpor i proganjanjem pomonika koji su stajali na elu agitacije prisilili su ostale na poputanje i pokornost u pogledu nonog i nedeljnog rada . 84
81
Report (First) etc. Evidence. Iskaz full priced
baker-a Cheesmana,
str. 108.
82 George Read, The History o f Baking , L ondon 1848. K rajem 17. i po etkom 18. veka razni factors (agenti), koji su se uvlaili u sve mogue grane rada, bili su i zvanino igosani kao Public Nuisances1*. Tako je, npr., G rand Jury!83] odravajui etvrtgodinje zasedanje mirovnih sudija grofovije Somerset, uputio Donjem domu presentment2*, u kome se izmeu ostalog kae da su ti agenti iz Blekvel Hola javno zlo i tetni po industriju odee i da ih kao zlo treba ukinuti. (The Case of our English Wool etc., L ondon 1685, str. 6 , 7.) 83 First R eport etc., str. V III. 84 Report of Committee on the Baking T rade in Ireland for 1861.
x* javno zlo 2* predstavku

15 Mara - Engels (21)
Komisija engleske vlade naoruane u Irskoj do zuba, inila je neumoljivim pekarskim majstorima Dablina, Limerika, Korka itd. bo jaljive prigovore:
O dbor dri da su asovi rad a ogranieni p rirodnim zakonim a koji se ne m ogu nekanjeno naruavati. T im e to pretnjom da e ih najuriti prisiljavaju rad nike na povredu svog religioznog ubeenja, na neposlunost prem a zemaljskim zakonim a i n a preziranje javnog mnenja (ovo poslednje odnosi se na nedeljni rad ), unose m ajstori zlu krv izm eu kapitala i rada i daju prim er opasan po reli giju, m oralnost i javni p o re d a k . . . O d b o r dri da je produavanje radnog dana preko 1 2 asova uzu rp ato rsk i zahvat u radnikov dom ai i privatni ivot, a meanje u dom ai ivot jednog oveka i u ispunjavanje njegovih porodinih dunosti kao sina, brata, supruga i oca, vode rezultatim a kobnim a po m oral. Rad preko 1 2 asova im a tendenciju da potkopa radnikovo zdravlje, vodi prevrem enom starenju i ranoj sm rti i tako baca u nesreu radnike porodice, kojima se ba u najnu nijem tre n u tk u otim a (are deprived) potpora i staranje glave porodice . 85
T o je to se tie Irske. S druge strane Kanala, u kotskoj, poljo privredni radnik, ovek od pluga, ogoreno ukazuje na svoj rad od 13 i 14 asova pod najsurovijom klimom i s dodatkom rada od 4 asa u nedelju (u toj zemlji subotara ! ) .86 U isto vreme stoje pred jednim lon donskim Grand Jury tri eleznika radnika, kondukter, mainovoa i skretniar. Velika eleznika nesrea poslala je stotine putnika na drugi svet. Nem arnost eleznikih radnika uzrok je nesree. Oni su pred porotnicima jednoglasno izjavili da je pre 1 0 do 1 2 godina njihov rad trajao samo 8 asova dnevno. Za vreme poslednjih 5 do 6 godina rad je postepeno doguran na 14, 18 i 20 asova, a pri osobito velikoj navali putnika, kao u sezonama izleta, traje rad esto neprekidno 40 do 50 asova. A oni su obini ljudi, a ne kiklopi. N a izvesnoj taki radna ih snaga izdaje. Obuzima ih malaksalost. N jihov mozak prestaje da m isli, a oi da vide. Skroz i skroz respectable British Juryman1*
Isto. Javna skuptina poljoprivrednih radnika u Lasvejdu kod Glazgova o d r ana 5. januara 1866. (V idi: W orkm ans Advocate od 13. januara 1866.) O bra zovanje tredjuniona [sindikata] poljoprivrednih radnika krajem 1865, najpre u kotskoj, istorijski je dogaaj. U jednom od najpotlaenijih poljoprivrednih srezova Engleske, u Bakingem iru, stupie najam ni radnici m arta 1867. u veliki trajk za povienje nedeljne najam nine od 9 do 1 0 na 12 ilinga.(Iz izloenoga se vidi da pokret engleskog poljoprivrednog proletarijata, koji je bio potpuno slomljen otkako su njegove silovite dem onstracije posle 1830. bile uguene, a osobito posle uvoenja novih zakona o sirotinji, poinje iznova ezdesetih godina, dok najzad 1872. postaje epohalan. N a ovo, kao i na Plave knjige o poloaju en gleskih poljoprivrednih radnika, koje su izile posle 1867, vratiu se u drugoj knjizi. D odatak uz tree izdanje.)
85 86
i* potovanja dostojni britanski porotnik
odgovorio im je presudom kojom ih alje narednom zasedanju krivi nog suda zbog manslaughter1*, a u blagonaklonom dodatku izra ava skromnu elju da bi gospoda kapitalisti, elezniki magnati, mogli ubudue biti izdaniji u kupovini potrebnog broja radnih snaga i uzdrljiviji ili nesebiniji ili tedljiviji u isisavanju pla ene radne snage . 87 Iz arene gomile radnika svih profesija, doba i polova, koji se oko nas ustrije tiskaju nego due pobijenih oko Odiseja, i na kojima se i kad ne nose Plavu knjigu pod pazuhom na prvi pogled opaa preteran rad, uzeemo jo dve figure ija upadljiva suprotnost dokazuje da su pred kapitalom svi ljudi jednaki, uzeemo krojaku radnicu i kovaa. Poslednjih nedelja juna 1863. doneli su svi londonski dnevni listovi beleku sa senzacionalnim natpisom: Death from simple Overwork (Smrt prosto od preteranog rada). Bila je re o smrti Mary Anne Walkley, dvadesetogodinje krojaice zaposlene u jednom po tovanja dostojnom dvorskom krojakom salonu, koji je eksploatisala neka gospoa sa dobroudnim imenom Elise. Stara, toliko puta ispri ana pria, bila je sada ponovno otkrivena. 88 Ove su devojke radile proseno I 6 V2 asova, ali za vreme sezone radile su esto i 30 asova bez prekida. Radna snaga koja ih je. izdavala odravana im je time
87 Reynolds Paper od [21] januara 1866. O dm ah zatim donosi ovaj nedeljni list iz broja u broj itavu masu novih eleznikih nesrea, pod sensational headings2*: Fearful and fatal accidents3*, Appalling tragedies4* itd. N a to odgovara jedan radnik sa N ort-S taford pruge: Svako zna kakve su posledice kad panja vozovoe ili loaa popusti za asak. A zar je mogue da bude druk ije kad se rad produuje bez mere, po najgorem vrem enu, bez odmora? Neka vam sledei sluaj poslui kao prim er za ono to se svakodnevno dogaa. Pro log ponedeljnika poeo je neki loa vrlo rano svoj radni dan. Zavrio ga je posle 14 asova i 50 m inuta. Ali jo pre no to je dospeo da popije aj, pozvae ga ponovo na p o s a o ... Sad je radio jo 14 asova i 25 m inuta; on je, dakle, morao tegliti 29 asova i 15 m inuta bez prekida. Ostatak njegovog nedeljnog rada bio je ovako rasporeen: sreda 15 asova, etvrtak 15 asova i 35 m inuta, petak 141/s asova, subota 14 asova i 10 m inuta, ukupno 8 8 asova i 40 m inuta nedeljno. A sad zamislite koliko se iznenadio kad m u isplatie samo est radnih dana! Bio je novajlija i pitao se ta kompanija razume pod jednim radnim danom. Odgovorie m u: 13 asova, dakle 78 asova nedeljno. A ko e m u platiti 10 asova i 30 m i nuta prekovremenog rada? Posle dugog natezanja, dadoe m u naknadu od 10 pen sa. (Isto, od 4. februara 1866.) 88 U p o r.: Friedrich Bngels, Die Lage etc.y str. 253, 254.
t* ubistva 2 * senzacionalnim naslovima sreni sluajevi 4 * Uasne tragedije
3*
Strahoviti i tragini ne-
228 H I odeljak Proizvoenje apsolutnog vika vrednosti
to im je s vremena na vreme davan eri, porto ili kafa. A bio je ba vrhunac sezone. Trebalo je dok se okrene doarati gala-toalete ple m enitih ledi za bal koji je davan u ast novouvezene princeze od Velsa. Mary Anne Walkley radila je 26^2 asova bez prekida zajedno sa 60 drugih devojaka, po 30 u jednoj sobi, u kojoj je bila jedva treina potrebne kubature vazduha; nou su spavale po dve u jednom krevetu u jednoj od onih jazbina u kojima je spavaa soba podeljena pregradama od dasaka. 89 I to je bio jedan od boljih londonskih krojakih salona. Mary Anne W alkley razbole se u petak i umre u nedelju, ne svrivi pre toga, na uenje gospoe Elise, do kraja svoj posao. Lekar g. K eys, koji je prekasno pozvan pred samrtniku postelju, posvedoio je pred Coroners Jury1* suvopam im reima:
M ary A nne W alkley u m rla je od p reteran o dugog rada u pretrpanoj radi onici, u pretesnoj, slabo provetravanoj spavaonici.
Nasuprot tom e, izjavio je Coroners Jury u nameri da lekaru da lekciju iz dobrog vladanja:
Pokojnica je u m rla od kapi, ali im a m esta pretpostavci da je njena sm rt u b rzana p reteran im rad o m u prepunjenoj radionici itd.
8 9 D r L eth eb y , lekar sa slubom u Board o f H ealth 2*, izjavio je tom p ri likom : M inim um vazduha za odrasle trebalo bi da bude 300 kubnih stopa u spavaonici, a 500 k u b n ih stopa u sobi za stanovanje. D r Richardson, prim arijus jedne londonske bolnice: Svalje svih vrsta, ukljuujui modiskinje, krojaice i obine ivaice, pate od trostruke nevolje od preteranog rada, oskudice v azduha, nedovoljne hrane ili slabe probave. U celini uzevi, ovo je zanimanje, bez sum nje, podesnije za ene nego za m ukarce. Ali je nedaa te profesije to je, osobito u prestonici, postala m onopol nekih 26 kapitalista, koji pom ou p rin u d n ih sredstava koja potiu iz kapitala (that spring from capital) silom isteruju utedu iz rada (force econom y o u t o f la b o u r; hoe da kae: tede na trokovim a rasipajui rad n u snagu). N jihovu m o osea cela klasa ovih radnica. U zm ogne li neka krojaica da stekne m ali krug m uterija, konkurencija je nateruje da se ubije radei kod kue da bi ga odrala, a sila okolnosti nagoni je da i svoje pomonice opte reti istim preteranim radom . Ako joj posao ne poe za rukom , ili ako ne moe sam ostalno da radi, ona se obraa kakvom salonu gde rad nije m anji, ali gde je plata sigurnija. U takvom poloaju postaje ona prosto robinja koju svako talasanje drutva baca tam o i am o; sad kod kue u nekom sobiku um ire od gladi, ili je blizu toga, sad opet radi 15, 16, ak i 18 asova dnevno u jedva podnoljivom vazduhu i uz h ran u koja, kad bi ak i bila dobra, ne moe da se probavi, jer nem a ista vazduha. O d tih rtava ivi suica, bolest koju izaziva jedino pokva ren vazduh. (D r R ichardson, W ork and Overwork u : Social Science Review od 18. jula 1863.)
** Kom isija za pregled m rtvaca 2* Zdravstveni savet
Nae bele robove, uzviknuo je Morning Star, organ gospode pristalica slobodne trgovine Cobdena i Brighta, nae bele robove rad tera u grob, i oni propadaju i umiru bez pompe .90
Ubiti se preteranim radom nije na dnevnom redu samo u pom odnim ra dionicama, ve na hiljadu mesta, ak moemo kazati na svakom m estu gde posao cv e ta. . . U zmimo za prim er kovae. Ako smemo verovati pesnicima, od kovaa nema snanijeg i veselijeg oveka. O n se die u zoru i rasipa varnice pre sunca; on jede i pije i spava kao niko. Posm atrano isto fiziki, on se, ako umereno radi, nalazi doista u jednom od najboljih poloaja za oveka. Ali poimo za njim u grad, pogledajmo teret rada koji je navaljen na tog snanog oveka, i raspitajmo se koje on mesto zauzima na listama sm rtnosti u naoj zemlji. U Merilebonu Gadnoj od najveih londonskih etvrti) um ire godinje od 1000 ko vaa njih 31, ili 11 iznad prosene sm rtnosti odraslih ljudi u Engleskoj. Ovo zanimanje, ova gotovo instinktivna um etnost oveanstva, po sebi bez zamerke, postaje jedino usled preteranog rada razara ovekov. Kova moe na dan uda riti toliko puta ekiem, uini toliko koraka, udahnuti toliko puta, obaviti to liko posla i iveti proseno, recimo 50 godina. Ali njega prinudavaju da na dan udari mnogo vie udaraca, da uini mnogo vie koraka, da ee die, jednom rei, da svoj ivotni zadatak povea dnevno za jednu etvrtinu. O n to i pokuava i rezultat je ovaj: za jedan ogranien period on obavi rad za jednu etvrtinu vie, ali um ire u 37. umesto u 50. godini . 91
90 Morning Star od 23. juna 1863. L ist Times je koristio ovaj sluaj da bi odbranio amerikanske vlasnike robova od Brighta i drugova. U lanku se kae: Mnogi od nas dre da mi, dokle god nae vlastite mlade ene ubijam o pre teranim radom , zamenjujui pucanje kamdije biem gladi, teko da im amo prava da diemo drvlje i kamenje na porodice koje su se rodile kao vlasnice robova i koje svoje robove barem dobro hrane i od njih zahtevaju um eren rad. (Times od 2 . jula 1863.) N a isti nain Standard, jedan torijevski list, dri pridiku asnom ocu N ew manu Hallu. On iskljuuje iz crkve vlasnike robova, ali se bogu moli zajedno s dobrim ljudima koji koijae i omnibuske vozae iz Londona itd. teraju da rade dnevno samo 16 asova za gladnu nadnicu. Najzad je progovorio i prorok, g. Thom as Carlyle, o kome sam jo 1850. pisao^84b Genije je otiao do avola, kult je ostao. U kratkoj paraboli svodi on jedini veliki dogaaj savremene istorije, ameriki graanski rat, na to da Petar sa Severa hoe svom snagom da razbije glavu Pavlu s Juga zato to Petar sa Severa najmljuje svog radnika na dan, a Pavle s Juga na ceo ivot. (Macmillans Magazine. Ilias Americana in nuce. Sveska za avgust 1863.) Tako je, najzad, prskao m ehur torijevske simpatije prema najamnim radnicima, naravno varokim, a nikako seoskim! A sr te sim patije zove se ropstvo! 91 D r Richardson, Work and Overwork u : Social Science Review* od 18. jula 1863.
4.
Dnevni i noni rad . Sistem smena
Postojani kapital, tj. sredstva za proizvodnju, posmatrana sa sta novita procesa oploavanja vrednosti, imaju samo taj zadatak da usisavaju rad, a sa svakom kapljicom rada i srazmernu koliinu vika rada. Ako ona to ne ine, onda je i njihova gola egzistencija negativan gubitak za kapitalistu, jer za vrem e dok lee neiskoriavana pred stavljaju beskorisno predujmljen kapital. Taj gubitak postaje pozitivan im prekid iziskuje dopunske izdatke za ponovni poetak posla. Produ avanje radnog dana preko granice prirodnog dana do u no deluje samo kao palijativ i samo donekle gasi vampirsku e za ivom krvi rada. Otuda je unutranji nagon kapitalistike proizvodnje da pri svaja rad preko itava 24 asa koliko ih dan ima. Ali je fiziki nemo gue da se iste radne snage isisavaju dan i no bez prestanka. Da bi se otklonila ova fizika smetnja, trebalo je uvesti smenjivanje radnih snaga troenih danju i nou. Ovo se smenjivanje m oe vriti razliitim metodima i m oe biti udeeno, npr. ovako: da jedan deo radnog osoblja bude jednu nedelju na dnevnom radu, a drugu nedelju na nonom radu itd. Zna se da je ovaj sistem smena, ovaj naizmenian rad, preovlaivao u poetnom mladalakom dobu engleske pamune industrije itd., a sada izm eu ostalog cveta u predionicama pamuka moskovske gubem ije. Ovaj dvadesetetiriasovni proces proizvodnje postoji kao sistem jo i danas u m nogim dosad slobodnim industrijskim granama Velike Britanije, izm eu ostalog kod visokih pei, u kovanicama, valjaonicama i drugim metalskim fabrikama Engleske, Velsa i kotske. U tim industrijama radi se 24 asa ne samo svih est radnih dana nego veinom i u nedelju. Radnici su mukarci i ene, odrasli i deca oba pola. Uzrast dece i mladih lica obuhvata sve nijanse izmeu 8 (u nekim sluajevima izm eu 6 ) i 18 godina . 92 U nekim granama rade i devojke i ene nou zajedno s mukim osobljem . 93 D a i ne govorimo o optim tetnim posledicama nonog rada94,
C E C , I I I R eport, 1864, str. IV , V, V I. Kako u S tafordiru tako i u Junom Velsu rade mlade devojke i ene u ugljenokopim a i slagalitim a koksa ne samo danju ve i nou. U izvetajima koji su podnoeni parlam entu vie se p u ta ukazivalo na velike i oigledne zle posledice takve prakse. T e ene koje rade zajedno s mukarcim a i teko se po odelu m ogu razlikovati od njih, prljave od blata i dim a, izloene su kvarenju svog karaktera, poto gube potovanje prem a sebi samima, to je gotovo neizbena posledica njihovog neenskog zanimanja. (Isto, 194, str. X X V I. U p o r.: IV Report 1865, 61, str. X III). Isto je ovako i u fabrikam a stakla. 94 Izgleda prirodno, kae jedan fabrikant elika koji upotrebljava decu za noni rad, da deaci koji rade nou ne m ogu danju da spavaju ni da se poteno odm ore, ve preko dana neum orno vrljaju na sve strane. (Isto, IV Report,
22 33
neprekidno trajanje procesa proizvodnje u toku 24 asa prua vrlo dobru priliku da se prekorae granice nominalnog radnog dana. Tako, npr., u gore pomenutim vrlo napornim industrijskim granama zvanian radni dan za svakog radnika iznosi veinom 1 2 asova nonog ili dnevnog rada. Ali je prekovremeni rad preko te granice u mnogim sluajevima, da upotrebim rei engleskog zvaninog izvetaja, zbilja strahovit (truly fearful ).95
Nijedan ovek, kae se tamo, ne moe razmiljati o masi rada koju prem a iskazima svedoka obavljaju deaci od 9 do 12 godina, a da nem inovno ne doe do zakljuka da se ta zloupotreba vlasti od strane roditelja i poslodavaca ne srne due doputati.96 Metod da uopte prim oravaju deake na naizmenian rad danju i nou vodi, kako za vreme poleta posla tako i za vreme obinog poslovanja, besram nom pro duavanju radnog dana. T o produavanje nije u mnogim sluajevima samo ok rutno ve upravo i neverovatno. Silom okolnosti dogaa se da ponekad deak koji treba da smeni drugoga ne doe iz ovog ili iz onog razloga. T ad a ga mora zameniti jedan ili vie od prisutnih deaka iji je radni dan ve zavren. Taj si stem je tako optepoznat da je direktor jedne valjaonice na moje pitanje kako se ispunjuju mesta odsutnih deaka odgovorio: Znam da Vam je to isto tako poznato kao i meni, i nije se ustruavao da prizna injenicu.97 U jednoj valjaonici, u kojoj je nominalni radni dan trajao od 6 asova izjutra do 51/2 asova uvee, radio je neki deak 4 noi svake sedmice do naj63, str. X III.) O vanosti suneve svedosti za odranje i razvitak tcla izjavljuje jedan lekar, izmeu ostalog: Svedost deluje neposredno i na tkivo tela dajui mu vrstinu i elastinost. Miii ivotinja kojima se uskrati normalna koliina svetlosd postaju mlitavi i neelastini, ivci gube svoj to n 1* usled oskudice nadraaja i sve to se nalazi u rastenju krljavi.. . to se dece tie, za njihovo je zdravlje skroz neophodno da za vreme jednog dela dana stalno pritiu obilna dnevna svetlost i neposredni sunevi zraci. Svedost pomae da se hrana preradi u dobru plastinu krv, i ovruje miino vlakno kad se ono ve obrazuje. Isto tako, ona deluje kao sredstvo za nadraivanje organa vida i tim e izaziva veu delatnost u razliitim funkcijama mozga. Gospodin W. Strange, prim arijus Opte bolnice u Vusteru, iz ijeg smo spisa O zdravlju uzeli gornje m estor85j, pie u pismu jed nom lanu anketne komisije, g. W hite-u: Ranije sam imao prilike da u Lankairu posmatram posledice nonog rada na fabriku decu, i nasuprot omiljenom tvrenju nekih poslodavaca, izjavljujem odluno da je deje zdravlje od toga brzo stradalo. (CEC, IV Report, 284, str. 55.) D a ovakve stvari uopte mogu biti predmet ozbiljne polemike, najbolje pokazuje kako kapitalistika proizvodnja de luje na funkcije mozga kapitalista i njihovih retainers2*.) 05 CEC, I I I Report, 57, str. X II. 96 Isto (IV Report, 1865), 58, str. X II. 97 Isto. x* rastegljivost 2* slugu

m anje 81/a asova uvee sledeeg d a n a . . . i to je trajalo 6 meseci. Neki drugi radio je kad m u je bilo 9 godina pokatkad 3 dvanaestoasovne sm ene uzastopce, a u u zrastu od 10 godina uzastopce 2 dana i 2 noi. Trei, kom e je sad 10 godina, radio je trip u t nedeljno od 6 asova izjutra do 12 asova nou, a ostalih dana od 6 asova izju tra do 9 asova uvee. etvrti, kom e je sada 13 godina, radio je cele sedm ice od 6 asova po p odne do 12 asova u podne drugog dana, a ponekad 3 sm ene uzastopce, n p r. od ponedeljka izjutra do utorka uvee. Peti, sad m u je 12 godina, radio je 14 dana u jednoj livnici eleza u Stevliju od 6 asova izjutra do 12 asova nou i nesposoban je da to i dalje ini. D evetogodinji George Allin sw o rth : Doao sam ovam o prolog petka. N arednog dana im ali smo da ponemo u 3 asa izjutra. O stao sam zato ovde itavu no. S tanujem na 5 milja odavde. Spavao sam na pato su n a konoj kecelji, a pokrivao se jednim kaputiem . D ruga dva dana bio sam ovde u 6 asova izjutra. D a! Ovde je vrlo toplo! Pre nego to sam doao ovam o, radio sam celu godinu kod visoke pei. T o je bilo vrlo veliko preduzee n a selu. S ubotom sam takoe poinjao u 3 asa izjutra, ali sam barem m ogao ii kui na spavanje poto je bilo blizu. D ru g ih dana poinjao sam da radim u 6 asova izjutra, a svravao u 6 ili 7 asova uvee itd .98
98 Isto , str. X I I I . Stupanj obrazovanosti tih radnih snaga razum e se da je m orao b iti onakav kakav nam se pokazuje iz sledeih dijaloga s jednim lanom anketne kom isije. Jerem iah H aynes, deak od 12 godina: . . . e t i r i pu ta etiri jesu osam , ali etiri etvorke jesu e sn a e st. . . K ralj je onome koji im a sav novac i zlato. (A king is him th a t has all the m oney and gold.) M i im am o kralja, kau da je on kraljica i zovu je princeza A lexandra. K au da se ona udala za kraljiinog sina. P rinceza je mukarac. W . T u rn e r, kom e je 12 godina: Ne ivim u Engleskoj. M islim da im a takva zem lja, ali dosad nisam nita znao o tome. Jo h n M orris od 14 godina: uo sam da govore da je bog stvorio svet, da se ceo svet podavio osim jednog oveka, uo sam da je taj ovek bio mala ptica. W il liam S m ith, 15 godina: Bog je napravio oveka, ovek je napravio enu. E d w ard T aylor od 15 godina: Ne znam nita o Londonu. H enry M atthew m an od 17 godina: Idem ponekad u c r k v u ... Jedno im e o kome su propovedali bio je neki Isus H ristos, ali ne m ogu kazati nikakvo drugo im e, a ne mogu nita rei ni o njem u. O n nije bio ubijen, ve je um ro kao i drugi ljudi. U izvesnom pogledu on nije bio kao ostali ljudi, jer je bio religiozan u izvesnom pogledu, a drugi to nisu. (H e was no t the same as other people in some ways, because he was religious in some ways and others isnt . Isto, 74, str. XV.) avo je dobar ovek. Ja ne znam gde on ivi. H ristos je bio nevaljalac. (T h e devil is a good person. I d o n t know w here he lives. C hrist was a wicked man.) Ta de/ojica (od 10 godina) znala je sricati G od D og [psovka], a nije znala kralji ino :me. (C E C , V, 1866, str. 55, br. 278.) Isti sistem kao u pom enutim mctalskim fabrikam a vlada i u fabrikam a stakla i hartije. U fabrikam a hartije, gde se hartija izrauje pom ou m aina, noni je rad pravilo za sve poslove izuzev sor tiranje prnja. U nekim se sluajevima noni rad pom ou smena produuje nepre kidno kroz itavu sedm icu, obino od nedelje nou do sledee subote u 12 a sova nou. Osoblje kome je red da radi u dnevnoj sm eni radi 5 dana po 12 i jedan
Da ujemo sad kako sam kapital shvata taj dvadesetetiriasovni sistem. Razume se da on prelazi utke preko prekorai van ja sistema, preko njegove zloupotrebe, koja dovodi do svirepog i neverovatnog produavanja radnog dana. Kapitalisti govore samo o normalnom obliku sistema. Gospoda Naylor i Vickers, fabrikanti elika, koji zapoljavaju 600 do 700 osoba, a od toga samo 10% ispod 18 godina, a od ovoga opet samo 2 0 deaka kao nono osoblje, izjavili su ovo:
Deaci ne trpe od vruine ni najmanje. T em peratura je verovatno 86 do 90 [po F ahrenheitu; 30 do 32 po C elsiusu]. . . U kovanicama i valjaonicama rade ruke dan i no na sm enu, ali se naprotiv sav ostali posao obavlja danju izm eu 6 asova izjutra i 6 asova uvee. U kovanici se radi od 12 do 12 asova. Neke ruke rade stalno nou ne dolazei nikad u dnevnu s m e n u . . . M i ne drim o da dnevni ili noni rad razliito utie na zdravlje (gospode N aylora i Vickersa?) i ve rovatno je da ljudi bolje spavaju kad se stalno odm araju u isto vrem e nego kad se to m e n ja. . . O tprilike 20 deaka ispod 18 godina radi u nonoj sm e n i. . . Bez nonog rada deaka ispod 18 godina ne bismo mogli dobro izai na kraj (not well do). Na prigovor je poveanje trokova proizvodnje. Teko je dobiti iskusne radnike i rukovodioce odeljenja, ali deaka moemo dobiti koliko hoemo . . . Razume se da ogranienje nonog rada, s obzirom na neznatnu srazm eru de aka koje mi zapoljavamo, ne bi za nas bilo ni od velike vanosti ni od velikog interesa.99
Gospodin J. Ellis, lan firme John Brown et Co., fabrike elika i eleza, kod koje je zaposleno 3000 odraslih mukaraca i deaka, i to
dan 18 asova, a nona smena radi 5 noi po 12 i jednu no 6 asova svake ne delje. U drugim sluajevima radi svaka smena 24 asa, jedna za drugom , smenjujui se svaki dan. Jedna smena radi 6 asova ponedeljnikom, a 18 asova u subotu da namiri 24 asa. U drugim sluajevima uveden je nekakav srednji sistem: svi koji rade na mainama za pravljenje hartije rade preko cele nedelje 15 do 16 asova dnevno. U ovom sistemu, kae L ord, lan anketne komisije, izgleda da su ujedinjena sva zla dvanaestoasovnih i dvadesetetiriasovnih smena. Deca ispod 13 godina, mlada lica ispod 18 i ene rade po tom nonom sistemu. U dvanaestoasovnom sistemu morali su ponekad, zbog nedolaska smenjivaa, da rade dve smene uzastopce, dakle 24 asa. Iskazi svedoka potvruju da deaci i devojice vrlo esto rade prekovremeno, te esto sastave 24, pa i 36 asova besprekidnog rada. U radionicama za glaziranje, u kojima je rad neprekidan i nepromenljiv, ima devojica od 12 godina koje preko celog meseca rade po 14 asova dnevno bez ikakvog redovnog odmora ili prekidanja, izuzev dve, najvie tri neuredne pauze po 1Iz asa za jelo. U nekim fabrikama, u kojima je redovan noni rad sasvim naputen, radi se strahovito mnogo prekovremeno, i to esto na najprljavijim, najvrelijim i najjednolinijim poslovima. (CEC, IV Report, 1865, str. X X X V III i XXX IX .) 99 CEC, IV Report, 1865, 79, str. XVI.
jednim delom u tekom radu na eliku i elezu dan i no, u smenama, izjavljuje da u velikim livnicama elika dolaze 1 ili 2 deaka na 2 od rasla radnika. U njihovom preduzeu ima 500 deaka ispod 18 godina, a od toga treina, ili 170, ispod 13 godina. to se tie predloene za konske izm ene, g. Ellis m isli:
Ne drim da bi bilo vrlo pokudno (very objectionable) da se lica ispod 18 godina ne m ogu zapoljavati due od 12 asova u 24 asa. Ali ne drim da bi se upoljavanje deaka iznad 12 godina u nonom radu moglo makar samo ograniiti. tavie, m i bism o radije prihvatili zakon po kome se deaci ispod 13, pa ak ispod 15 godina, uopte ne bi m ogli uzim ati na rad, nego zakon koji bi nam branio da upotrebljavam o preko noi deake koje ve im amo. D e aci iz dnevne sm ene m oraju raditi naizm ence i u nonoj sm eni, jer odrasli ne m ogu neprestano obavljati noni ra d ; to bi upropastilo njihovo zdravlje. Ipak sm atram o da noni rad svake druge nedelje nije tako kodljiv.
(G ospoda N aylor i Vickers u skladu sa interesima svoga preduzea, naprotiv m isle da ba naizmenian noni rad m oe vie da kodi nego stalni noni rad.)
Mi nalazim o da su ljudi koji naizm enino rade i nou isto tako zdravi kao i oni koji rade sam o d a n j u .. . N a zabranu upoljavanja deaka ispod 18 go dina u nonom rad u m i bism o stavili prigovor zbog poveanja trokova, ali je to u jedno i jedini razlog. (D a cinike li naivnosti!) Drimo da bi to poveanje bilo vee nego to bi nae preduzee, s dunim obzirom na svoje uspeno poslovanje, moglo pravino da podnosi. (As the trade w ith due regard to its be ing successfully carried ou t could fairly bear!) (K akva ljigava frazeologija!) Rad je ovde redak i mogao bi postati nedovoljan kad bi se ovako regulisao
(tj. Ellis, Brown et Co. mogli bi doi u kobnu nepriliku da moradnu plaati punu vrednost radne snage ) . 100 Kiklop fabrika elika i eleza gospode Cammell et Co., radi u istom velikom razmeru kao i pomenuto poduzee John Brown et Co. Poslovni direktor te fabrike bio je predao vladinom komesaru White-u svoj iskaz napismeno, ali kad mu je docnije rukopis vraen radi revi zije, smatrao je za zgodno da ga utaji. Ali g. W hite ima dobro pamenje. On se sasvim tano sea da je za tu gospodu kiklope zabrana nonog rada za decu i mlada lica nemogua stvar: to bi bilo isto to obustaviti rad u njihovom poduzeu, a ipak njihovo poduzee jedva da broji neto vie od 6 % deaka ispod 18 i samo 1% ispod 13 godina ! 101 O istom predmetu izjavljuje g. E. F. Sanderson, lan firme Braa Sanderson, Bros. et Co., valjaonica i kovanica elika u Aterklifu:
100 Isto, 80, str. X V I, X V II. 101 Isto, 82, str. X V II.

Velike bi tekoe nastale iz zabrane nonog rada za deake ispod 18 godina, a glavna bi bila u poveanju trokova koje bi zamenjivanje rada deaka radom odraslih nuno povuklo za sobom. Koliko bi to iznosilo, ne mogu rei, ali verovatno ne bi bilo toliko da bi fabrikant mogao da povisi cenu elika, a to znai da bi gubitak pao na njega, poto bi se odrasli (ba su tvrdoglavi!) prirodno opi rali da ga oni snose.
Gospodin Sanderson ne zna koliko plaa decu, ali

to moda iznosi 4 do 5 ilinga na glavu n ed e ljn o . . . R ad deaka takav je da je, uopte uzevi (generally, razume se ne uvek u posebnom sluaju) snaga deaka upravo dovoljna, pa, prem a tome, ne bi iz vee snage odraslih proisticala nikakva dobit koja bi izravnala gubitak, ili bi se to dogodilo jedino u nekim prilikama kad treba raditi s vrlo tekim masama metala. N i odraslim a se ne bi svi alo da m eu sobom vie nem adnu deake, poto su odrasli manje posluni. Osim toga, deaci moraju rano poeti da rade da bi izuili posao. Ograniavanjem deaka jedino na dnevni rad ovaj se cilj ne bi postigao.
A zato ne? Zato deaci ne mogu uiti zanat danju? Tvoj razlog?
Zato to bi u tom sluaju odrasli, koji rade jedne nedelje danju a druge nou, bili odvojeni od deaka svoje smene za polovinu vrem ena i tako bi propala polovina profita koji iz njih isteruju. N aim e, pouavanje koje oni daju deacima rauna se kao deo najamnine deaka i stoga stavlja odrasle u m ogunost da dou do jevtinijeg deakog rada. Svaki bi odrasli izgubio polovinu svog profita.
Drugim reima, gospoda Sanderson morali bi da jedan deo na jamnine odraslih radnika plate iz sopstvenog depa umesto nonim radom deaka. Profit gospode Sanderson neto bi pao u tom sluaju, i to i jeste za njih pravi razlog zato deaci ne mogu danju da ue svoj zanat . 102 Osim toga, ovo bi odraslima, koje sad smenjuju deaci, natovarilo redovni noni rad i oni to ne bi izdrali. Kratko i jasno tekoe bi bile tolike da bi verovatno dovele do potpunog ukidanja nonog rada. Za samu proizvodnju elika, kae E. F. Sanderson, to ne bi inilo ni najmanju razliku, ali! Ali gospoda Sanderson imaju prea posla nego da prave elik. Pravljenje elika samo je izgovor za pravljenje vika vrednosti. Talionice, valjaonice itd., zgrade, mai nerija, elezo, ugalj itd. imaju da rade neto vie nego da se samo pre tvaraju u elik. Sve su ove stvari tu zato da usisavaju viak rada, a ra zume se da za 24 asa usisaju vie nego za 12 asova. Doista, te stvari daju Sandersonima, u ime boga i prava, uputnicu na radno vreme izvesnog broja ruku za puna 24 asa u jednom danu, ali im se prekine
102 U nae doba, koje toliko razmilja i rezonuje, onaj koji ne ume nai dobar razlog za sve, pa i za najgore i najizopaenije, mora da jo nije daleko doterao. Sve to je u svetu upropaeno, bilo je upropaeno s dobrim razlogom. (Hegel, Enzyklopadie. Erster Teil. Die Logik, Berlin 1840, str. 249.)
njihova funkcija usisavanja rada, one gube karakter kapitala, pa su, prema tom e, ista teta za Sandersone.
Ali bi tada bilo gubitka na tako skupoj m aineriji koja bi polovinu vre m ena leala neiskoriavana, a za takvu m asu proizvoda koju smo m i kadri izraditi pod sadanjim sistem om m i bism o m orali da udvojim o prostorije i maine, a to bi udvojilo trokove.
Ali zato ba ovi Sandersoni trae da budu povlaeni, kad ostali kapitalisti smeju da rade samo danju, te im zbog toga zgrade, mainerija i sirovina lee nou neiskoriene?
Istina je, odgovara E. F . S anderson u im e svih Sandersona, istina je da taj g ubitak zbog neiskoriavanja m ainerije podnose sve m anufakture u kojima se radi sam o danju. Ali u p o tre b a pei za topljenje prouzrokovala bi u naem sluaju ekstragubitak. Ako bism o ih odravali pod vatrom , upropaivali bism o gorivo (um esto to sad upropauju ivote radnika), a ako ih ne bism o drali pod vat ro m , im ali bism o gubitak u vrem enu zbog ponovnog paljenja i dobivanja p ot rebnog stu p n ja toplote (dok je gubitak vrem ena za spavanje ak i osmogo dinje dece dobitak u radnom vrem enu za sandersonovski soj), a i same bi pei stradale usled m enjanja tem perature (dok te iste pei nim alo ne stradaju od dnevnog i nonog m enjanja rad a).103 103 C E C , IV R ep o rt, 1865, 85, str. X V II. K ad su gospoda fabrikanti stakla na slian nain dali izraza svojoj nenoj bojazni da su redovne pauze za jelo deci nem ogue, jer bi inae odreena koliina toplote koju pei zrae bila ist gubi tak, odnosno propala bi, odgovorio im je W hite, lan anketne komisije, sasvim drukije d irn u t nego U re, Senior itd ., i njihovi jadni nem aki podraavaoci, kao R oscher i d rugi, koji su bili d irn u ti uzdrljivou, odricanjem i tedljivou kapitalista u izdavanju svoga novca i njihovim tim ur-tam erlanskim raspikustvom ir troenju ljudskih ivota: Radi osiguranja redovnih pauza za jelo verovatno bi se rasipala neto vea koliina toplote nego sada, ali ni u novanoj vrednosti to nije nita prem a rasipanju ivotne snage (the waste of anim al po w er), rasipanju koje K raljevina im a otuda to deca koja rade u fabrikama stakla, i koja su upravo u godinam a kad se raste, nem aju ni toliko odm ora da mogu svoje jelo na m iru pojesti i probaviti. (Isto, str. X LV .) I to u godini napretka, 1865! D a i ne govorim o o troenju snage pri dizanju i noenju, takvo dete u fabrikam a flaa i biljura prelazi za vrem e neprekidnog obavljanja svoga posla 15 do 20 (engleskih) m ilja za 6 asova! A rad traje esto puta 14 do 15 asova. U m nogim fabrikam a stakla vlada sistem estoasovnih smena, kao u predionicama u M oskvi. U itavom nedeljnom radnom vrem enu im a najvie 6 asova neprekidnog odm ora, ali se od toga im a odbiti vrem e za dolazak i odlazak iz fabrike, za um ivanje, odevanje i jedenje, to sve trai vrem ena. N a taj nain ostaje samo m inim alno vrem e za odm or. N em a vrem ena za igru ni za sve vazduh, osim na raun spavanja tako potrebnog deci koja u tako arkoj atm o sferi obavljaju tako naporan r a d . . . Pa i kratki san se prekida tim e to nou dete m ora samo da se budi, a danju ga budi larm a spolja. G ospodin W hite
5. Borba za normalan radni dan. Prinudni zakoni za produavanje radnog dana od sredine 14. do kraja 17. veka ta je to radni dan? Koliko je vreme za koje kapital sme da troi radnu snagu iju dnevnu vrednost kupuje? Dokle se radni dan moe produavati preko radnog vremena potrebnog za reprodukovanje same radne snage? Na ova pitanja, videli smo, kapital odgovara: radni dan iznosi dnevno puna 24 asa uz odbitak od nekoliko asova za odmor bez kojih bi radna snaga bila apsolutno nesposobna da se ponovo prihvatiposla. Pre svega, samo se po sebi razume da radnikcelog svog ivota nije nita drugo do radna snaga i da je, prematome, sve njegovo raspoloivo vreme, po prirodi i po pravu, radno vreme, dakle da pripada samooploavanju kapitala. Vreme potrebno da se ovek izgradi, da se duhovno razvije, da vri drutvene funkcije i da ivi drutvenim ivotom, vreme za slobodnu igru fizikih i duhovnih snaga, ak i nedeljni praznikpa makar i u zemlji pobonih subotara104 kakva ludorija! Ali u svom bezmernom lepom nagonu,
navodi i ove sluajeve: neki deak radio je 36 asova uzastopce; deca od 12 godina rintaju do 2 asa nou, onda spavaju u fabrici do 5 asova izjutra (3 asa!), da bi opet zapoela nov radni dan! Masa rada, kau redaktori opteg izvetaja Trem enheere i T ufnell, koju deaci, devojke i ene daju dok se nalaze pod stegom dnevnog ili nonog rada (spell of labour) basnoslovna je. (Isto, str. X L III i X LIV .) A za to vreme dogaa se moda da se kapitalista, fabrikant stakla, pun odricanja u pozni as noi tetura iz kluba kui, podnapit od portvajna i nesigurna koraka, pevuei idiotski: Britons never, never shall be slaves I1*f8 l 104 U Engleskoj, npr., ima jo uvek sluajeva na selu da neki radnik bude osuen na zatvor zato to obesveuje nedelju radei u vrtiu pred svojom kuom. Istoga radnika kanjavaju za krenje ugovora ako nedeljom, pa makar i iz reli gioznih muica, ne doe u fabriku metala, hartije ili stakla. Pravoverni parlamenat ne zna za obesveenje nedelje kad se ono zbiva u procesu oploavanja kapitala. U jednom m em orandum u (avgusta 1863), u kome nadniari londonskih prodavnica ribe i ivine trae ukidanje nedeljnog rada, kae se da njihov rad iznosi za prvih est dana u sedmici po 15 asova, a nedeljom 8 do 10 asova. U jedno nam taj memorandum kae da je glavni razlog tog nedeljnog rada prefinjeno gurmanstvo aristokratskih pobonjaka iz Exeter Hall-a.^87! T i sveci, tako revnosni in cute curanda 2*, pokazuju svoje hrianstvo smirenou s kojom podnose preterani rad, oskudicu i gladovanje treih lica. Obsequium ventris istis (radnici ma) perniciosius est.3* ** Britanci nee nikad, nikad biti robovi! 2* u staranju za svoje blagoutrobije 3* Za njih (radnike) opasno je da zadovolje svoje stomake.
u svojoj vampirskoj gladi za vikom rada, kapital rui ne samo moralne ve i isto fizike maksimalne granice radnog dana. On uzurpira vreme za rastenje, za razvijanje tela i njegovo odravanje u zdravlju. On otima vreme potrebno za troenje sveeg vazduha i suneva svetla. On zakida od vremena za jelo i gde god je mogue nastoji da ga pri poji procesu proizvodnje, tako da se radniku dodaje hrana kao da je kakvo sredstvo za rad, kao to se parnom kotlu dodaje ugalj, a maini loj ili ulje. Zdrav san za pribiranje, obnavljanje i osveavanje ivotnih snaga on svodi na onoliko asova umrtvljenosti koliko je neophodno za ponovno oivljavanje apsolutno iscrpenog organizma. Um esto da normalno odravanje radne snage odredi ovde granicu radnog dana, ba obrnuto, najvee m ogue dnevno izdavanje radne snage, pa ma kako ono bilo bolesno, nasilno i m uno, odreuje granicu radnikovom poinku. Kapital ne pita za trajanje ivota radne snage. to njega zanima jedino je maksimum radne snage koji se m oe staviti u pokret za jedan radni dan. Ovaj cilj on postizava skraivanjem trajanja radne snage, kao to lakom poljoprivrednik postizava vei prinos pljakajui plodnost zemljita. Produujui radni dan, kapitalistika proizvodnja, koja je po svojoj sutini proizvodnja vika vrednosti, usisavanje vika rada, ne proizvodi, dakle, samo krljavljenje ljudske radne snage, kojoj otima normalne moralne i fizike uslove za razvijanje i delatnost. Ona proiz vodi i prevremeno iscrpljenje i ubijanje same radne snage . 105 Ona produuje radnikov period proizvodnje u jednom datom roku skra ujui mu ivot. Ali vrednost radne snage ukljuuje vrednost roba potrebnih za reprodukciju radnika, ili za produenje radnike klase. Kad, prema tome, kapital u svom bezm ernom stremljenju za samooploavanjem nuno tei da produi radni dan protivno prirodnim zakonima, on time skrauje ivotni period pojedinih radnika, a time i trajanje nji hove radne snage, te se javlja potreba za to brom zamenom istro ene radne snage, dakle se imaju initi vei trokovi rabaenja za re produkciju radne snage, upravo kao to je deo vrednosti neke maine koji treba dnevno reprodukovati utoliko vei ukoliko se ona bre troi. Stoga izgleda da je kapital u svom vlastitom interesu upuen na normalan radni dan. Vlasnik robova kupuje svog radnika kao to kupuje konja. Kad izgubi roba, on gubi i kapital koji se mora nadoknaditi novim izdatkom na tritu robova. Ali
ako mogu pirinana polja D ordije i movare M isisipija najkobnije i razorno delovati na ovekov organizam , ipak to pustoenje ljudskih ivota nije toliko da
105 Mi smo u ranijim izvetajima izneli izjave vie iskusnih fab rik an ata. . . koje su dokaz da prekovrem eni rad sigurno dovodi do toga da se radna snaga radnika prerano iscrpe. (C E C , IV R eport, 1865, 64, str. X III.)
8. glava Radni dan 2 39 se ne bi moglo popraviti crpenjem iz obilnih rezervoara Virdinije i Kentakija. Ekonomski obziri koji bi, ukoliko izjednauju interese gospodara sa odranjem robova, u neku ruku mogli da budu jamstvo za oveno postupanje s robovima, pretvaraju se posle uvoenja trgovine robovima ba u razloge krajnjeg upropaivanja robova, jer im je moguno popuniti upranjeno mesto roba dovozom iz inostranih crnakih torova, postaje trajanje njegova ivota manje vano od nje gove proizvodnosti dok je u ivotu. Zbog toga u zemljama koje uvoze robove vlada vrhovno naelo robovske privrede da se najuspenija ekonomija sastoji u tome da se iz ljudske marve (hum an chattle) za to je mogue krae vreme iscedi to je mogue vea masa rada. Ba se u tropskoj privredi, gde su godinji pro fiti esto puta ravni celokupnom kapitalu plantaa, najbezobzirnije rtvuje ivot Crnaca. Tako je poljoprivreda zapadne Indije, te vekovne kolevke basnoslovnog bogatstva, progutala milione ljudi afrikanske rase. Tako je danas K uba, iji prihodi iznose milione i iji su sopstvenici plantaa knezovi, ona oblast u kojoj vidimo kako se klasa robova ne samo hrani najgorom hranom i mui bez prekida i do potpunog iscrpljenja, nego i kako se jedan veliki deo robova svake godine d i rektno unitava sporom torturom prekomernog rada i nedostatkom sna i od mora.106
Mutato nomine de te fabula narraturK88! Mesto trgovina robo vima itaj trite rada, mesto Kentaki i Virdinija Irska i poljo privredni srezovi Engleske, kotske i Velsa, mesto Afrika Nemaka! uli smo kako prekomerni rad kosi pekare u Londonu, pa ipak je londonsko trite rada uvek prepuno nemakih i drugih kandidata smrti za pekarski posao. Lonarstvo je, kao to smo videli, ona indu strijska grana u kojoj se najkrae ivi. Znai li to da nema dovoljno lonara? Josiah Wedgwood, pronalaza modernog lonarstva, i sam poreklom obian radnik, izjavio je 1785. pred Donjim domom da cela manufaktura zapoljava 15 000 do 20000 lica . 107 Godine 1861. iznosilo je stanovnitvo samo u gradskim centrima ove industrije u Velikoj Britaniji 101 302.
Pamuna industrija stara je 90 g o d in a. . . Za tri generacije engleske rase pojela je ona devet generacija radnika.108
Na svaki nain, u pojedinim epohama grozniavog poleta, trite rada pokazuje znatne praznine. Tako, npr., 1834. Ali su tada gospoda fabrikanti predloili Poor Law Commissioners1* da suvino sta novnitvo poljoprivrednih krajeva poalju na sever, izjavljujui da
106 J. E. Cairnes, The Slave Power, str. 110, 111. 107 John W ard, History of the Borough of Stoke-upon- Trent etc., London 1843, str. 42. i8 Ferrandov govor u Donjem domu od 27. aprila 1863. 1* komesarima Sirotinjske uprave
240 II I odeljak Proizvodnja apsolutnog vika vrednosti
bi ga fabrikanti mogli apsorbovati i potroiti .109 Ba tako su glasile njihove rei.

U M anesteru bili su naznaeni' agenti s pristankom lanova Poor Law C om m ission. Izraeni su i p red ati tim agentim a spiskovi poljoprivrednih rad nika. F abrikanti su trali u u red e i poto su izabrali to im je odgovaralo, slate su porodice sa juga na sever Engleske. O vi ljudski paketi slati su sa etiketam a ba kao obine trgovake bale, kanalim a i teretnim kolim a neki su se dovlaili peice, a m nogi su, izgubljeni i polugladni, lutali po industrijskim srezovima. O vo se razvi u pravu trgovaku granu. D onji dom teko e u ovo poverovati. T a redovna trgovina, to prodavanje ljudskog m esa produilo se i dalje, i manesterski agenti kupovali su i prodavali te ljude m anesterskim fabrikantim a isto onako redovno kao to su C rnci prodavani sadiocim a pam uka u junim dravama . . . G odine 1860. pam una industrija bila je na svom v r h u n c u ... O pet je bilo nedovoljno ruku. F abrikanti se opet obratie na agente ljudskog mesa, kako ih nazivaju. O vi pretraie sprudove D orseta, bregove D evona i nizine Viltsa, ali je suvino stanovnitvo bilo ve poderano.
Bury Guardian se jadao kako bi posle zakljuenja engleskofrancuskog ugovora m oglo biti apsorbovano 1 0 0 0 0 ruku vie, a da e zatrebati jo 30 000 ili 40000. Poto su agenti i podagenti trgovine m esom 1860. uzaludno pretraili poljoprivredne krajeve,
obratila se deputacija fabrikanata g. V illiersu, predsedniku Poor Law B oard-a1* s m olbom da se ponovo dozvoli fabrikam a da dobijaju sirom anu decu iz workhouses.110 2*
109 That the m anufacturers would absorb it and use it up. T hose were the very w ords used by th e cotton manufacturers. (Isto.) 110 Isto. U prkos najboljoj volji, Villiers je bio po zakonu prim oran da odbije m olbu fabrikanata. Ali predusretljivost m esnih sirotinjskih uprava pomoe toj gospodi da ipak postignu svoju svrhu. G ospodin A. Redgrave, fabriki inspek to r, uverava da u ovom sluaju sistem po kome se siroad i sirotinjska deca im aju zakonski sm atrati kao apprentices (egrti) nije bio praen starim nepri likama(o ovim neprilikama uporedi Engels: Die Lage der arbettenden Klasse etc.) m ada je u jednom sluaju sistem svakako bio zloupotrebljen, i to kad su devojke i m lade ene iz poljoprivrednih srezova kotske dovedene u Lankair i eir. U ovom sistemu fabrikant zakljuuje ugovor sa upravom sirotinj skih dom ova za odreene rokove. O n daje deci hranu, odelo i stan, kao i neki mali doplatak u novcu, u d n o v a to zvue nie navedene rei g. Redgrave-a, a naroito ako im am o na u m u da je godina 1860. ak i m eu godinama prospe riteta engleske pam une industrije bila jedinstvena i da su, osim toga, najamnine bile visoke, jer je izvanredna tranja rada naila na sm etnje u depopulaciji Irske, u besprim ernom iseljavanju iz engleskih i kotskih poljoprivrednih srezova u
1+ Vrhovne sirotinjske uprave 2* domova rada
Ono to iskustvo uglavnom pokazuje kapitalisti jeste stalno su vino stanovnitvo, tj. stanovnitvo suvino u odnosu prema trenut nim potrebama oploavanja kapitala, mada njegov materijal sai njavaju zakrljale, kratkovene generacije, koje se brzo sustiu i koje su, tako rei, nezrele uzabrane. 11 1 Istina, s druge strane, iskustvo pokazuje razumnom posmatrau kako je kapitalistika proizvodnja, koja, istorijski govorei, datira tek od jue, brzo i duboko zasekla u sam koren narodne snage, kako je izroavanje industrijskog stanov nitva usporeno samo stalnim usisavanjem primitivnog elementa sa sela, i kako i sami seoski radnici ve poinju da propadaju, uprkos sveem vazduhu i principle of natural selection1* koji meu njima
Australiju i Ameriku, kao i u pozitivnom opadanju stanovnitva u nekim engle skim poljoprivrednim srezovima, delimino usled sreno postignutog sloma i votne snage, a delimino usled toga to su trgovci ljudskim mesom ve ranije bili iscrpli raspoloivo stanovnitvo. I svemu tom e uprkos kae g. Redgrave: Ova vrsta rada (deca iz sirotita) trai se samo onda kad se druga ne moe nai, jer ovo je skup rad (high-priced labour). Obina najamnina za deaka od 13 godina iznosi otprilike 4 ilinga nedeljno. Ali 50 ili 100 takvih deaka hraniti, odevati, snabdeti krovom, lekarskom pomoi i odgovarajuim nadzorom , i jo im povrh toga dati mali doplatak u novcu ne moe se postii sa 4 ilinga na glavu nedeljno. (R IF za 30. april 1860, str. 27.) G ospodin Redgrave zaboravlja da kae kako e radnik sve ovo moi sam da postigne za svoje maliane s njihovom najamninom od 4 ilinga, kad to fabrikant nije kadar za 50 ili 100 deaka koji zajedno stanuju, zajedno se hrane i im aju zajedniki nadzor. D a italac iz teksta ne bi izvukao pogrean zakljuak, moram ovde prim etiti da se engleska pam una industrija, otkako je stavljena pod odredbe fabrikog zakona od 1850. njegovim propisima o radnom vrem enu itd., mora smatrati kao uzorna industrija Engleske. Engleski pam uni radnik stoji u svakom pogledu bolje od svoga druga na K onti nentu. Pruski fabriki radnik radi najmanje 10 asova nedeljno vie od svoga en gleskog takmaca, a kad radi kod kue na vlastitom razboju, otpada ak i ta granica njegovih dopunskih asova rada. (R IF za 31. oktobar 1855, str. 103.) Gore pomenuti fabriki inspektor Redgrave putovao je posle industrijske izlobe od god. 1851. na K ontinent, specijalno u Francusku i Prusku, da bi ispitao prilike u ta monjim fabrikama. O n kae da pruski fabriki radnik prima najamninu koja je dovoljna za nabavku proste hrane i malo komfora na koji je navikao i kojim je za d o v o ljan ... On ivi gore i ima tei rad nego engleski radnik. (R IF za 31. ok tobar 1853, str. 85.) 111 Oni koji prekomerno rade um iru zapanjujuom brzinom, ali mesta onih koji propadilu odmah se popune, i ovo esto menjanje lica ne izaziva na po zornici nikakvu promenu. (England and America , London 1833, sv. I, str. 55; pisac E. G. Wakefield.)
l * zakonu prirodnog odabiranja

16 M arx -E ngels (21)
svem ono vlada doputajui da se odre samo najsnanije jedinke . 112 N a praktino kretanje kapitala, koji ima tako dobre razloge da porie patnje radnike generacije koja ga okruuje, perspektiva budue apsolutne izroenosti oveanstva i depopulacije koja se najzad nee m oi zaustaviti, ima isto toliko malo i isto toliko mnogo dejstva koliko i mogunost da se Zemlja surva u Sunce. U svakoj pekulaciji akcijama svako zna da oluja jednom mora rupiti, ali se svako nada da e ona mlatnuti po glavi njegovog blinjeg, poto je on sam sabrao zlatnu kiu i sklonio je na sigurno m esto. Apres moi le d elu ge!t89J to je lozinka svakog kapitaliste i svake kapitalistike nacije. Stoga je kapital bezobziran prema radnikovu zdravlju i trajanju njegovog ivota, gde god ga na taj obzir ne prisili drutvo . 113 N a optubu o telesnom i du evnom krljavljenju, preranoj smrti, muenju preteranim radom, on odgovara: Zato bi nas ta patnja muila, kad ona poveava nae zado voljstvo (profit)?!90^ Ali, uglavnom, to i ne zavisi od dobre ili rave volje pojedinog kapitaliste. Slobodna konkurencija ini da unutranji zakoni kapitalistike proizvodnje vae za pojedinanog kapitalistu kao spoljanji prinudni zakon . 114
112 V idi: Public H ealth. S ixth R eport of the M edical Officer of the Privy C ouncil 1863, objavljen u L on d o n u 1864. Ovaj izvetaj govori naroito o po ljoprivrednim radnicim a. Neki su hteli da Saderlend predstave kao veoma na p re d n u grofoviju, ali je jedna skoranja anketa otkrila da su se ovde, u srezovima koji su nekad bili uveni s lepote ljudi i hrabrosti vojnika, itelji izrodili u mravu i zakrljalu rasu. N a najzdravijim poloajim a, na padinam a bregova okrenutih m oru, obrazi njihove dece bledi su kao to mogu biti samo u sm radnoj atm o sferi zabaenih londonskih uliica. (T h o rn to n , O ver-Population and its Remedy , L o ndon 1846, str. 74, 75.) O ni doista lie na onih 30 000 gallant H ighlanders*1* koji u glazgovskim w ynds i closes2* ive zajedno s prostitutkam a i lopovima. 113 Mada je zdravlje stanovnitva tako vaan elem enat nacionalnog kapi tala, bojim o se da m oram o priznati da kapitalisti nim alo ne paze da se to blago odri i c e n i. . . O bzir prem a zdravlju radnika bio je fabrikantim a nametnut. (Times, 5. novem bar 1861.) Ljudi iz Vest R ajdinga postadoe liferanti sukna za celi s v e t. . . Zdravlje radnoga naroda bi rtvovano, i rasa bi se izrodila za ne koliko generacija da nije nastupila reakcija. O granieno je radno vrem e dece itd. (Twenty-second annual R eport of the Registrar-G eneral, 1861.) 114 Z bog toga je, n p r., poetkom 1863. 26 firmi koje im aju velike lonarnicc u Stafordiru, m eu kojima i J. W edgwood i sinovi, molilo jednim m em oran dum om za prinudnu intervenciju drave. K onkurencija s drugim kapitalistima ne dozvoljava im da dobrovoljno ogranie radno vrem e dece itd. I zato, ma ko liko da m i alimo gore pom enuta zla, bilo bi nem ogue otkloniti ih ma kakvim sporazum om izm eu fab rik an ata. . . S obzirom na sve te mom ente, mi smo do-
1* vitekih brdana 2 * sokacima i prolazim a
Utvrivanje normalnog radnog dana rezultat je borbe izmeu kapitalista i radnika, borbe koja je trajala nekoliko stotina godina. Ali istorija ove borbe pokazuje dve suprotne struje. Uporedimo, npr., dananje englesko fabriko zakonodavstvo sa engleskim radnim statu tima od 14. do sredine 18. veka . 115 Dok moderni fabriki zakon nasilno skrauje radni dan, oni su statuti nastojavali da ga nasilno produe. Svakako, pretenzije kapitala u embrionalnom stanju, kada je on tek po injao svoj ivot, dakle kad jo nije bio kadar da jedino silom ekonom skih odnosa osigura pravo usisavanja dovoljne koliine vika rada, ve je morao da trai i pomo dravne vlasti, svakako tadanje njegove pre tenzije izgledaju sasvim skromne ako ih uporedimo s koncesijama koje on mora da ini u svojem muevnom dobu, opirui se i guna jui. Treba da proteknu vekovi dok slobodan radnik, usled razvijenog kapitalistikog naina proizvodnje, dobrovoljno pristane, tj. bude drutveno prisiljen da za cenu svojih uobiajenih ivotnih sredstava prodaje celo aktivno vreme svojeg ivota, ak i samu svoju radnu sposobnost, svoje pravo prvorodstva za anak soiva39JJ Stoga je pri rodno to se produenje radnog dana, koje je kapital od sredine 14. do kraja 17. veka pokuavao da putem dravne prinude naturi odraslim radnicima, poklapa otprilike sa onom granicom radnog vremena koju je u drugoj polovini 19. veka drava ovde-onde povukla pretvaranju deje krvi u kapital. Ono to je danas, npr. u Masausetsu, doskora najslobodnijoj dravi severnoamerike republike, proklamovano kao dravno ogranienje rada za decu ispod 12 godina, bilo je u Engleskoj jo u sredini 17. veka normalan radni dan za zadrigle zanatlije, snane poljoprivredne radnike i dinovske kovae. 116
li do uverenja da je potrebno do'neti jedan prinudni zakon. (CKC, I Report, 1863, str. 322.) Dodatak prim edbi 114. - Skora prolost prua nam jedan jo mnogo jai primer. Visoka cena pamuka, u eposi veoma ivog poslovanja, dala je povoda vlasnicima tkanica pamuka u Blekbernu da zajednikim sporazumom skrate radno vreme u svojim fabrikama za jedan odreeni rok. Rok jc imao da istekne otprilike krajem novembra (1871). M eutim su bogatiji fabrikanti, u ijim se fabrikama i prede i tka, iskoristili smanjenje proizvodnje izazvano sporazumom i proirili svoja preduzea, te su tako na raun malih fabrikanata isterali velike profite. Naavi se u nevolji, ovi se sad obratie fabrikim radnicima i pozvae ih da se ozbiljno late agitacije za devetoasovni radni dan, obeavajui im i novane priloge u tu svrhu! 115 Ovi radniki statuti, kakve istovremeno nalazimo u Francuskoj, Holandiji itd., bili su u Engleskoj formalno ukinuti tek 1813, poto su ih odnosi pro izvodnje ve odavno bili odbacili. 116 Nijedno dete ispod 12 godina ne srne raditi ni u kojem fabrikom podu zeu due od 10 asova dnevno. (General Statutes of Massachusetts, gl. 60, 3. Pojedini zakoni doneti su od 1836. do 1858.) Radno vreme od 10 asova dnevno
16*
Prvi Statute o f Labourers1* (23. Edward III, 1349) imao je svoj neposredan izgovor (ne svoj uzrok, jer je zakonodavstvo ove vrste trajalo vekovima bez tog izgovora) u velikoj kugi!02! koja je desetkovala stanovnitvo, tako da je, kao to neki torijevski pisac kae, tekoa da se najme radnici po razumnoj ceni (tj. ceni koja e njihovim poslo davcima davati razumnu koliinu vika rada) u stvari postala nepod noljiva .117 Stoga su silom zakona naturene razumne najamnine, a tako isto i granice radnog dana. Poslednja taka, koja nas na ovom m estu jedino i zanima, ponovljena je u statutu od 1496 (pod Henryjem V II). Radni dan svih zanatlija (artificers) i poljoprivrednih radnika trebalo je da u ono vreme od marta do septembra traje od 5 asova izjutra do izm eu 7 i 8 asova uvee, to, uostalom, nikad nije bilo sprovedeno; ali asovi za jelo iznosili su za doruak 1 as, za ruak 1 1 /2 as, za uinu x/2 asa, dakle upravo jo jedanput onoliko koliko predvia fabriki zakon koji je sada na snazi . 118 Zimi je trebalo da se radi od 5 asova izjutra do mraka, sa istim prekidima. Jedan Elisabethin statut od 1562. za sve radnike najmljene na dan ili na nedelju, ostavlja netaknutu duinu radnog dana, ali pokuava da vreme za jelo
im a se sm atrati kao zakonski radni dan kako u svim a industrijskim poduzeim a pam uka, vune, svile, hartije, lana i stakla, tako i u eleznoj i rudarskoj industriji. Propisuje se da ub u d u e nijedan m ladi, zaposlen u kakvoj bilo fabrici, ne srne b iti zadran ni prisiljen da radi due od 10 asova dnevno ili 60 asova nedeljno. N ijedan m aloletnik ispod 10 godina ne srne biti nam eten kao radnik u fabrici u ovoj dravi. (State o f N ew Jersey. A n act to lim it the hours of labour etc., 1. i 2. Zakon od 11. m arta 1855.) Nijedan deak izm eu 12 i 15 godina ne srne biti zaposlen u kakvom bilo fabrikom poduzeu due od 11 asova dnevno niti pre 5 asova izjutra niti posle l l l% asova uvee. (Revised Statutes of the State of R hode Island etc., gl. 139, 23, 1. jul 1857.) 117 [J. B. Byles,] Sophisms o f Free Trade , 7. izd., London 1850, str. 205. Isti torijevac inae priznaje: Zakoni koji su ureivali pitanje najam nina protiv radnika, a u korist poslodavaca odrali su se pune 464 godine. Stanovnitvo se povealo, te ovi zakoni postadoe suvinom smetnjom. (Isto, str. 206.) 118 J. W ade s pravom prim euje povodom ovog statuta: Iz statuta od 1496. vidi se da su izdaci za hranu raunati kao treina prihoda zanatlije, a kao polovina prihoda poljoprivrednog radnika, to pokazuje da su radnici tada bili nezavisniji nego sad, kad hrana radnika u poljoprivredi i m anufakturi iznosi mnogo vei deo njihovih najamnina. (J. W ade, History o f the M iddle and Working Classes, 3. izd., str. 24, 25. i 577.) I najpovrniji pogled na Chronicon Prectosum etc. By Bishop Fleetw ood, 1. izd., L ondon 1707; 2. izd., L ondon 1745, pobie m iljenje da razlika potie m oda iz razlike u odnosu izm eu sadanjih i ondanjih cena ivotnih na m irnica i odela.
l * radniki statut
ogranii na 2*/2 asa leti, a 2 asa zimi. Ruak treba da traje samo 1 as, a popodnevno spavanje od 1/z asa dozvoljava se samo od sre dine maja do sredine avgusta. Za svaki as odsustva treba da se od najamnine odbije 1 peni. U praksi je poloaj radnika bio mnogo po voljniji nego u statutu. William Petty, otac politike ekonomije i u neku ruku pronalaza statistike, kae u spisu koji je objavio u poslednjoj treini 17. veka:
Radnici (labouring men, zapravo tadanji poljoprivredni radnici) rade dnevno 10 asova, a pojedu nedeljno 20 obroka, naime radnim danima po tri obroka dnevno, nedeljom po dva; iz ovoga se jasno vidi da bi se, ako bi radnici hteli da poste petkom uvee i da ruaju za P / as, dok im sada za ovaj obrok treba dva asa, od 11 do 1 preko podneva, ako bi, dakle, V 20 vie radili, a 20 manje troili, deseti deo pomenutog poreza dao uterati.119
Zar dr Andrew Ure nije imao prava da zakonski predlog o dvanaestoasovnom radnom danu od 1833. proglasi za vraanje u doba mraka? Istina je, odredbe pomenute u statutima i kod Pettyja vae i za apprentices (egrte). Ali kako je s dejim radom stajalo jo kra jem 17. veka, vidi se iz sledee tube:
Nai mladii u Engleskoj ne rade nita sve dok ne pou u egrte, a onda im , naravno, treba jo mnogo vrem ena 7 godina dok ne postanu svrene zanatlije.
Nemaka, naprotiv, ubira pohvalu zbog toga to se u njoj deca od kolevke bar za neto malo zanimanja vaspitavaju.120
119 W. Petty, Political Anatomy o f Ireland, 1672, izd. 1691, str. 1(U591 120 A Discourse on the Necessity o f Encouraging Mechanick Industry, L o n don 1690, str. 13. Macaulay, koji je englesku istoriju falsifikovao prem a intere sima vigovaca i buroazije, ovako deklam uje: Praksa da se deca prerano upo ljavaju preovlaivala je u 17. veku u stepenu gotovo neverovatnom za tadanje stanje industrije. U N orviu, sreditu vunarske industrije, smatralo se da je dete od 6 godina sposobno za rad. Razni pisci onoga doba, a medu njima i takvi koji su bili smatrani kao vanredno dobronam erni, pom inju sa exultation (ushienjem) injenicu kako u tom gradu sami deaci i devojice stvaraju bo gatstvo koje prevazilazi njihovo vlastito izdravanje za 12 000 godinje. to tanije istraujemo istoriju prolosti, sve vie nalazimo razloga da odbijemo shvatanje po kome nae doba obiluje novim drutvenim nevoljama. Ono to je novo jeste inteligencija, koja zlo otkriva, i ovenost, koja ga lei. ( History of England, sv. I, str. 417.) Macaulay je mogao izneti i to kako vanredno dobronamerni amis du commerce [prijatelji trgovine] u 17. veku sa exultation priaju kako je u nekom sirotitu u Holandiji bilo zaposleno jedno dete od 4 godine i da je primer ove vertu mise en pratique1* proao kroz sve spise humanitaraca i la * primenjene vrline
Jo za vreme najveeg dela 18. veka, do epohe krupne industrije, nije kapitalu polazilo za rukom da se plaanjem nedeljne vrednosti radne snage dom ogne itave radnikove nedelje, ali izuzetak ine po ljoprivredni radnici. Okolnost da su m ogli iveti itavu nedelju s na jamninom od 4 dana nije izgledala radnicima dovoljan razlog da i ostala dva dana rade za kapitalistu. Jedan deo engleskih ekonomista, u slubi kapitala, najbenje je napadao tu svojeglavost, drugi je branio radnike. D a ujemo, npr., polemiku izmeu Postlethwayta, iji je Trgovinski renik uivao u ono vreme isti glas kao danas slini spisi M acCullocha i MacGregora, i ranije navedenog autora knjige Essay on Trade and Commerce.121 Postlethwayt kae izmeu ostalog:
Ne m ogu da zavrim ovo nekoliko napom ena, a da se ne obazrem na otrcane fraze m nogih da radnik (industrious poor), kad bi za 5 dana prim io do voljno za izdravanje, ne bi hteo da radi p u n ih 6 dana. Iz ovoga oni zakljuuju da je nuno pom ou poreza ili kojim bilo d rugim sredstvim a poskupljivati ak i najnunija ivotna sredstva da bi se zanatlije i m anufakturni radnici prisilili da n eprekidno rade 6 dana nedeljno. M oram m oliti za doputenje da budem d ruk ijeg m iljenja nego ti veliki politiari, koji lom e koplja za neprekidno ropstvo radnog stanovnitva ove kraljevine (the perpetual slavery o f the w orking people); oni zaboravljaju poslovicu ,all w ork and no playc (sam o rad, bez igre) zaglupljuje. Z ar se Englezi ne isprsavaju zbog genijalnosti i um enosti svojih zanatlija i m an ufakturnih radnika, koji su britanskoj robi pribavili opte poverenje i glas?
M acaulay do vrem ena A. S m ith-a. T an o je da se s nastajanjem m anufakture, za razliku od zanatstva, pokazuju tragovi eksploatisanja dece koje u izvesnom stepen u oduvek postoji kod seljaka, i to utoliko vie to je tei jaram koji titi zem ljoradnika. T e ndencija kapitala jasna je, ali su same injenice jo toliko usam ljene kao pojava dvoglave dece. Zato su njih vidoviti amis du commerce sa exultation zabeleili, za svoje savrem enike kao i za potom stvo, kao pojave oso bito znaajne i divljenja dostojne, preporuujui ih za podraavanje. Isti kotski leporeivi sikofant M acaulay kae: Danas se uje da ljudi govore samo o nazatku, a vidi se samo napredak. K akve oi, a tek kakve ui! 121 N ajgoropadnije optube protiv radnika izneo je u tekstu pom enuti ano n im ni pisac knjige A n Essay on Trade and Commerce: containing Observations on Taxation etc., L ondon 1770, a i ranije u svome spisu Considerations on Taxes, L ondon 1765. I Polonius A rth u r Y oung, neuven statistiki brbljivac, dolazi u isti red. M eu braniteljim a radnika stoje na prvom m estu: Jacob V anderlint s delom M oney answers all things, L ondon 1734, svetenik N athaniel F orster, D . D . u A n Enquiry into the Causes o f the Present High Price o f Provisions, London 1767, d r Price, a osobito Postlethw ayt, kako u dodatku uz njegov Universal Dictionary o f Trade and Commerce, tako i u Great-Britain*s Commercial Interest explained and improved, 2. izd., L ondon 1759. Same injenice zabeleili su i mnogi drugi pisci iz istog vrem ena, m eu ostalima Josiah T ucker.

Kojoj se okolnosti ima da zahvali za ovo? Verovatno jedino nainu na koji se na radni narod, idui za svojim udima, um e da razonoava. D a su oni bili p ri nueni da cele godine rade svih 6 dana u nedelji, ponavljajui stalno isti posao, zar to ne bi otupilo njihovu genijalnost i uinilo ih glupo-um ornim um esto ilim i okretnim, i zar ne bi nai radnici usled takvog veitog robovanja izgubili svoj glas umesto da ga o d r e ? . . . Kakvu vetinu moemo oekivati od ovako teko izmuenih ivotinja (hard driven a n im a ls )? ... M nogi od njih obave za 4 dana toliko posla koliko Francuzi za 5 ili 6 dana. Ali ako Englezi treba da b udu veiti robijai, bojati se je da e se izroditi (degenerate) gore od Francuza. Ako je na narod uven sa svoje hrabrosti u ratu, zar m i ne kaemo da se za to ima za hvaliti s jedne strane dobrom engleskom rostbifu i pudingu u njegovu telu, a s druge strane ne manje naem ustavnom duhu slobode? A zato veoj genijalnosti, energiji i umenosti naih zanatlija i m anufakturnih radnika ne bi uzrok bila sloboda, kojom se oni na svoj sopstveni nain razonoavaju? N adam se da oni nikad vie nee izgubiti te povlastice ni dobar ivot, iz kojega podjednako potie i njihova radna sposobnost i njihova sranost!122
Na ovo odgovara pisac knjige Essay on Trade and Commerce:

Ako praznovanje sedmog dana u nedelji vai kao boanska ustanova, onda to ukljuuje da ostali dani nedelje pripadaju radu (on misli kapitalu, kao to emo odmah videti) i onda se ne mogu napadati zbog svireposti oni koji trae da se ta zapovest boja sp ro v o d i. . . D a je oveanstvo uopte po svojoj prirodi sklono udobnosti i lenosti, pokazuje nam ravo iskustvo s naom m anu fakturnom svetinom, koja proseno ne radi vie od 4 dana u nedelji, osim kad sredstva za ivot poskupe. . . Uzm im o da buel penice predstavlja sva radnikova ivotna sredstva i da staje 5 ilinga, i da radnik svojim radom zaradi dnevno 1 iling. T ada m u je dovoljno da radi samo 5 dana preko nedelie; a samo 4 ako buel bude stajao 4 ilinga. . . Ali poto je najamnina u ovoj kraljevini, uporeena s cenom ivotnih sredstava, na mnogo veoj visini, m anufakturni radnik koji radi 4 dana ima viak novca s kojim ostatak nedelje provodi u besposlienju. . . Nadam se da sam dovoljno kazao da objasnim kako um eren rad za vreme od 6 dana u nedelji nije nikakvo ropstvo. N ai poljoprivredni radnici rade tako i, kako po svemu izgleda, oni su najsreniji meu radnicim a (labouring poor)123, ali Holanani rade tako i u m anufakturam a i izgleda da su vrlo srean narod. Tako rade i Francuzi, ukoliko im ne smetaju mnogi p raznici. . .124 Ali naa je svetina uvrtela sebi u glavu fiksnu ideju da njoj, kao Englezima, pripada po 122 Postlethwayt, isto, First Preliminary Discourse, str. 14. 128 A n Essay etc. O n sam pria na str. 96. u emu se ve 1770. godine sastojala srea engleskih poljoprivrednih radnika. Njihove su radne snage (their working powers) uvek do krajnosti napregnute (on the stretch); oni ne mogu iveti gore nego to ive (they cannot live cheaper than they do), niti tee raditi (nor work harder). 124 Ve samim pretvaranjem gotovo svih tradicionalnih praznika u radne dane, protestantstvo igra vanu ulogu u genezi kapitala.

pravu roenja povlastica da b u d u slobodniji i nezavisniji od (radnog naroda) ma u kojoj drugoj evropskoj zem lji. U koliko ta ideja utie na hrabrost naih vojnika, ona m oe biti od neke k o risti; ali to je m anje b u d u im ali m anufakturni radnici, tim bolje po njih same i po dravu. R adnici ne treba nikad da se smatraju nezavisnim od svojih pretpostavljenih (independent o f their su p erio rs). . . K raj nje je opasno ulivati h rab ro st svetini u trgovakoj dravi kao to je naa, u kojoj su m oda sedam osm ina ukupnog stanovnitva ljudi s malo ili bez ikakve sv o jin e. . ,125 L eenje nee b iti p o tp u n o dok se naa industrijska sirotinja ne rei da radi 6 dana za istu sum u koju sada zarauje za 4 dana.126
U tu svrhu, kao i za istrebljenje besposliarenja, razvrata i ro m antinog matanja o slobodi, ditto za smanjenje sirotinjske takse, za unapreenje duha radinosti i snienje cena rada u manufakturama predlae na verni borac za kapital kao oprobano sredstvo da se takvi radnici koji su na teret javnom milosru, jednom rei pauperi, zatvore u neki idealni dom rada (an ideal workhouse). Od takvog se doma mora nainiti dom uasa (house o f terror) . 127 U ovom domu uasa, tom idealnom domu rada, treba da se radi 14 asova dnevno, rau najui tu svakako i odgovarajue odmore za jelo, tako da ostane punih 1 2 asova rada .128 Dvanaest radnih asova u idealnom domu rada, u kui uasa od 1770! ezdeset i tri godine kasnije, 1833, kad je engleski parla m ent u etiri fabrike grane snizio radni dan za decu od 13 do 18 go dina na punih 1 2 radnih asova, inilo se da je engleskoj industriji doao sudni dan! G odine 1852, kad je Louis Bonaparta pokuao da se uvrsti kod buroazije napadom na zakonski radni dan, kriknuo je francuski radni narod1* kao jedan ovek: Zakon koji skrauje radni dan na 1 2 asova jedino je dobro koje nam je ostalo od republikanskog zakonodavstva !129 U Cirihu je rad dece preko 10 godina ogranien na
125 A n Essay etc., str. 15, 41, 96, 97, 55, 56, 57. 126 Isto, str. 69. Jacob V anderlint objasnio je jo 1734. da je tajna kapita listikih albi na lenost radnog naroda prosto u tom e to bi za istu najamninu hteli da im aju 6 um esto 4 radna dana. 127 A n Essay etc., str. 242, 243: Od ovakvog idealnog doma rada mora se nainiti ,dom uasa4 , a ne pribeite za sirotinju gde bi se ona dobro hranila, toplo i lepo ode vala, i samo m alo radila. 128 In this ideal w orkhouse the poor shall work 14 hours in a day, allowing p roper tim e for meals, in such m anner th a t there shall rem ain 12 hours of neat labour. (Isto [str. 260.]) Francuzi se, veli on, smeju naim z a n e s e n ja k im idejam a o slobodi. {Isto, str. 78.) 129 Oni su se opirali da rade due od 12 asova zato to je zakon koji je propisivao dvanaestoasovno radno vrem e jedino dobro to im je ostalo od repu-
U 3. i 4. nem akom izdanju: narod, um esto: radni narod.
12 asova; u Aargauu je 1862. rad dece izmeu 13 i 16 godina sveden od 1 2 x/2 na 12 asova; u Austriji 1860. za decu izmeu 14 i 16 godina takoe na 12 asova. 130 Kakav napredak od 1770, uzviknuo bi Ma caulay s ushienjem! Dom uasa za paupere, koji je 1770. za kapitalovu duu jo bio san, podie se nekoliko godina docnije kao ogroman dom rada za same manufakturne radnike. Njegovo je ime bilo fabrika. A ovaj put ideal je izbledeo pred stvarnou.
6. Borba za normalan radni dan . Prinudno zakonsko ograniavanje radnog vremena. Englesko fabriko zakonodavstvo od 1833. do 1864. Dok su kapitalu bili potrebni vekovi da radni dan produi do njegovih maksimalnih normalnih granica, a zatim preko njih do gra nice prirodnog dana od 1 2 asova131, sada, posle roenja krupne indu strije u poslednjoj treini 18. veka, nastade silovita i bezmerna
blikanskog zakonodavstva. (R IF za 31. oktobar 1855, str. 80.) Francuski zakon o dvanaestoasovnom radnom danu od 5. septem bra 1850, buroasko izdanje de kreta provizorne vlade od 2. marta 1848, protee se na sve radionice (ateliers) bez razlike. Pre tog zakona bio je radni dan u Francuskoj neogranien. U fabrikama trajao je 14, 15 i vie asova. Vidi: Des classes ouvrieres en France pendant Vannee 1848. Par M . Blanqui. G ospodinu Blanquiju, ne revolucionaru nego ekonomisti, poverila je vlada voenje ankete o poloaju radnika. 130 Belgija se u pogledu ureivanja radnog dana takoe pokazuje kao uzorna buroaska drava. L ord H oward de W alden, opunomoeni m inistar E n gleske u Briselu, izvetava 12. maja 1862. Foreign Office1* u Londonu: Mi nistar Rogier izjavio mi je da deji rad nije ogranien niti optim zakonom, niti kakvim lokalnim uredbam a; da se vlada poslednjih triju godina na svakoj sednici nosila milju da podnese parlam entu zakon o tome predm etu, ali da je uvek nailazila na nesavladljivu sm etnju u ljubom ornom strahu od svakog zakona koji bi bio u protivrenosti s naelom potpune slobode rada! 131 Nema sumnje, vrlo je alosno to se ma koja klasa ljudi mora muiti 12 asova dnevno. Ako tome dodamo i vreme za jelo i vreme za dolazak i odlazak iz radionice, onda to iznosi u stvari 14 asova od 24 koliko ih dan im a . . . Da ne govorimo o zdravlju, svako e se, nadam se, saglasiti da je s moralnog sta novita ovakvo potpuno zauzimanje vremena radnih klasa, od rane mladosti (13 godina), a u ,slobodnim* industrijskim granama od mnogo mlae dobi, vanredno kodljivo i strahovito z lo . . . U interesu javnog morala i podizanja valjanog stanov-
l *
ministarstvo spoljnih poslova
jurnjava slina lavini. Sruene su sve granice morala i prirode, uzrasta i pola, dana i noi. ak su se i pojmovi dana i noi, seljaki prosti u starim statutima, bili toliko rasplinuli da je engleski sudija jo 1860. morao da pokae doista talmudistiko otroumlje da bi merodavno objasnio ta je dan a ta n o . 132 Kapital je orgijao. im se radnika klasa, zagluena galamom proizvodnje, unekoliko ponovo osvestila, zapoe njen otpor, najpre u Engleskoj, kolevci krupne industrije. Pa ipak su svi ustupci koje je ona otela ostali isto nomi nalni kroz trideset godina. Od 1802. do 1833. parlament je doneo 5 zakona o radu, ali je bio toliko prepreden da nije odobrio ni pare za njihovo prinudno izvravanje, za potrebno inovnitvo itd . 133 Oni ostae mrtvo slovo na hartiji.
injenica je da su p re zakona od 1833. deca i m lada lica morala da rade (were w orked) itavu no, itav dan ili i oboje ad lib itu m 1*.134
Tek s fabrikim zakonom od 1833koji obuhvata fabrike pamuka, vune, lana i sv ilepoinje u modernoj industriji normalan radni dan. N ita nije karakteristini je za duh kapitala od istorije engleskog fa brikog zakonodavstva od 1833. do 1864! Zakon od 1833. kae: obian fabriki radni dan poinje od 5 1/2 asova izjutra, a svrava se u 8 x/2 asova uvee, a u tim granicama, u tom periodu od 15 asova mogu se po zakonu uposliti mlada lica (tj. lica izm eu 13 i 18 godina) ma u koje doba dana, ali uvek s pretpostav kom da jedno isto mlado lice ne radi vie od 1 2 asova na dan, izuzev
nitva, radi om oguenja razum nog uivanja ivota ogromnoj masi naroda, mora se nastojati da se u svima poslovnim granam a jedan deo radnog dana rezervie za odm or i dokolicu. (L eonard H o rn er u : R IF za 31. decem bar 1841.) 132 V idi: Judgm ent o f M r. J. H . O tway, Belfast, H ilary Sessions, County A ntrim 1860. 133 Vrlo je karakteristino po reim Louis-a Philippe-a, roi bourgeois2*, da jedini fabriki zakon, koji je pod njim donet 22. m arta 1841, nikad nije bio iz vren. T aj se zakon ticao jedino dejeg rada. Po njem u je bilo propisano radno vrem e od 8 asova za decu od 8 do 12 godina, 12 asova za decu izm eu 12 i 16 godina itd., s m nogo izuzetaka po kojima je dozvoljen noni rad ak i deci od 8 godina. U toj zemlji u kojoj se svaka sitnica ureduje policijskim putem , nadzor i prinudno sprovoenje toga zakona bilo je preputeno dobroj volji amis du commerce3*. T e k od 1853. postoji u jednom jedinom , Severnom okrugu, plaeni vladin inspektor. N ije manje karakteristino po razvitak francuskog drutva uopte to je zakon Louis-a Philippe-a sve do revolucije od 1848. bio jedini te vrste u itavoj francuskoj fabrici zakona, koja je svojom m reom obuhvatila sve i sva! 134 R I F za 30. april 1860, str. 50.
x* po volji 2* kralja graanina 3*prijateljfi trgovine
izvesne naroito predviene sluajeve. esti odeljak zakona odreuje da u toku svakog dana svakom takvom licu sa ogranienim radnim vremenom treba ostaviti za jelo najmanje l 1 /2 as. Zapoljavanje dece ispod 9 godina, sa izuzecima koje emo docnije pomenuti, zabranjeno je; rad dece od 9 do 13 godina ograniava se na 8 asova dnevno. Noni rad, tj. po ovom zakonu rad izmeu 8 ^ 2 asova uvee i 5 ^ 2 asova izjutra, zabranjuje se za sva lica izmeu 9 i 18 godina. Zakonodavci su bili tako daleko od pomisli da dirnu u slobodu kapitala da isisava odrasle radne snage, ili, kako to oni nazivaju, slobodu rada, da su izmudrovali naroit sistem da bi spreili takvu strahovitu posledicu fabrikog zakona.
Veliko zlo fabrikog sistema kako je on danas ureen, kae se u prvom izvetaju Centralnog odbora Komisije od 25. juna 1833, sastoji se u tom e to ini nunim da se deji rad produi do krajnje granice radnog dana odraslih. Jedini lek ovome zlu, bez ograniavanja rada odraslih, to bi bilo zlo vee od onog koje treba da se izbegne, izgleda da je plan da sc upotrebe dve smene d e c e .J 93!
Stoga je, pod imenom relejnog sistema (System of Relays; relej znai na francuskom i na engleskom smenjivanje potanskih konja na razliitim stanicama) ovaj plan i izveden, tako da se, npr., od S1^ asova izjutra do U /2 as po podne uprezala jedna smena dece izmeu 9 i 13 godina, a od N /2 do 8 V2 asova uvee druga smena itd. Kao nagrada za to to su najdrskije ignorisali sve zakone o dejem radu koji su bili doneti za poslednje 2 2 godine, bila je gospodi fabrikantima sada i pilula pozlaena. Parlament odredi da posle 1. marta 1834. nijedno dete ispod 11 godina, posle 1. marta 1835. nijedno dete ispod 12 godina, a posle 1. marta 1836. nijedno dete ispod 13 godina ne srne raditi u fabrici due od 8 asova! Ova liberalnost koja tako tedi kapital utoliko je vrednija priznanja to su dr Farre, ser A. Carlisle, ser B. Brodie, ser C. Bell, g. Guthrie itd., ukratko najuveniji londonski physicians and surgeons1*, bili izjavili u svojim iskazima pred Donjim domom da je odlaganje periculum in mora !!941 Dr Farre izrazio se jo malo grublje :
Potrebno je odmah doneti zakon radi spreavanja svih oblika prerane sm rti, a sigurno je da ovaj (fabriki) sistem moramo smatrati kao jedan od najsvirepijih metoda za njeno nanoenje.135
135 Legislation is equally necessary for the prevention of death, in any form in which it can be prem aturely inflicted, and certainly this m ust be viewed as a most cruel mode of inflicting it.t95l
1* lekari i vidari
2 52 II I odeljak Proizvoenje apsolutnog vika vrednosti
Isti taj reformisani parlament, koji je iz nenosti prema gospodi fabrikantima osudio decu ispod 13 godina da jo dugo godina rade u paklu sedam desetdvoasovnog rada nedeljno, zabranio je, naprotiv, u Aktu o emancipaciji, kojim je sloboda isto tako davana kapljicu po kapljicu, sopstvenicim a plantaa da odsada nijedan Crnac rob ne srne raditi due od 45 asova nedeljno! Ali se kapital s tim e nije nikako pomirio i povede viegodinju i bunu agitaciju. Ona se okretala poglavito oko uzrasta kategorija koje su pod im enom dece bile ograniene na osmoasovni rad i podvrg nute izvesnom prinudnom pohaanju kole. Po kapitalistikoj antro pologiji, detinjstvo prestaje u desetoj ili najkasnije u jedanaestoj godini. to se vie bliio rok punog izvrivanja fabrikog zakona, kobna 1836, to je benja bivala rulja fabrikanata. Oni su doista uspeli da toliko zastrae vladu da je ona 1835. predloila da se granica deje dobi snizi od 13 na 12 godina. M eutim , pressure from w ithout1* je opasno rasla. D onji dom izgubi smelost. On se odupre da se trinaestogodinja deca bacaju due od 8 asova dnevno pod Dagem atov toak^96^ ka pitala, i zakon od 1833. stupi na snagu. On ostade neizmenjen do juna 1844. Za vrem e od 10 godina dok je zakon isprva delimino, a zatim potpuno regulisao rad u fabrikama, zvanini izvetaj i fabrikih in spektora obiluju albama o nemogunosti njegovog izvoenja. Poto je, naime, zakon od 1833. ostavljao kapitalistikoj gospodi slobodu da u granicama petnaestoasovnog perioda od 5 ^ 2 asova izjutra do 8 ^ 2 asova uvee m ogu svakom mladom licu i svakom detetu odreivati da ma u koje vreme zapone, prekine i dovri rad od 1 2 odnosno 8 asova, i da isto tako razliitim licima odrede razliite asove za jelo, iznaoe gospoda uskoro nov relejni sistem, po kome se radni konji ne menjaju na odreenim stanicama, ve se na relejnim stanicama stalno opet upreu. N eem o se dalje zadravati na lepoti toga sistema, poto se docnije na nj moramo vratiti. Ali se ve na prvi pogled vidi da je on ponitavao ne samo duh itavog fabrikog zakona nego i samo slovo njegovo. Kako da fabriki inspektori pri onom komplikovanom knjigovodstvu o svakom pojedinom detetu i svakom mladom licu iznude zakonom odreeno radno vreme i da osiguraju zakonom propisane pauze za jelo? U mnogim fabrikama brzo je opet neka njeno procvetalo staro brutalno bezakonje. N a jednom sastanku s mini strom unutranjih poslova (1844) dokazali su fabriki inspektori da je svaka kontrola pod novoizmiljenim relejnim sistemom nemoguna . 1 Ali su se okolnosti dotle bile jako izmenile. Fabriki radnici, osobito
136 R IF za 31. oktobar 1849, str. 6.
1* pritisak spolja
posle 1838, uzee zakonski predlog o desetoasovnom radnom danu za svoju ekonomsku lozinku, a Charted97] za svoju politiku izbornu parolu. Jedan deo samih fabrikanata, koji su svoje fabrike bili uredili saobrazno zakonu od 1833, obasipao je parlament predstavkama o nemoralnoj konkurenciji lane brae kojima vea drskost ili srenije mesne prilike doputaju da kre zakon. U z to, ma koliko da su fabri kanti kao pojedinci eleli da slobodno puste uzde staroj gramzivosti, eksponenti i politike voe fabrikantske klase naredie drukiji stav i drukiji govor prema radnicima. Oni su zapoeli pohod za ukidanje zakona o itu, a za pobedu im je bila potrebna pomo radnika! Zato oni obeae ne samo dvaput vei komad hlebal98!, nego i usvajanje zakona o desetoasovnom radu pod hiljadugodinjim carstvom slobodne trgovine. 137 Stoga su utoliko manje smeli da se bore protiv jedne mere koja je ila samo za stvarnim sprovoenjem zakona od 1833. Najzad torijevci, ugroeni u svojim najsvetijim interesima, zemljinoj renti, zagrmes kao filantropi revoltirani sramnim postupcima 138 svojih ne prijatelja. Tako je nastao dopunski fabriki zakon od 7. juna 1844. koji stupi na snagu 10. septembra 1844. Njime je meu zatiene rad nike uvedena jedna nova kategorija, naime ene preko 18 godina. One su u svakom pogledu izjednaene s mladim licima, njihovo radno vreme ogranieno je na 12 asova, zabranjen im je noni rad itd. Prvi put, dakle, bilo je zakonodavstvo prinueno da neposredno i zvanino kontrolie i rad punoletnih. U fabrikom izvetaju od 1844/1845. primeuje se ironino:
Nije nam dostavljen ni jedan jedini sluaj da su se odrasle ene po tuile na ovo meanje u njihova prava.139
Rad dece ispod 13 godina bio je sveden na 6 1 / 2, a pod izvesnim uslovima na 7 asova dnevno . 140 Da bi spreio zloupotrebe lanog relejnog sistema, zakon je izmeu ostalog propisao i ove vane pojedinosti:
Radni dan dece i mladih lica ima se raunati od koje dete ili mlado lice zapone izjutra raditi u fabrici. vrem ena kad ma
Prema tome, ako, npr., A zapone u 8 asova izjutra, a B u 10, ipak se radni dan B -a mora svriti u isti as kad i onog prvog. Poetak
137 Isto, za 31. oktobar 1848, str. 98. 183 Leonard H orner i zvanino upotrebljava izraz nefarious practices. (Isto, za 31. oktobar 1859, str. 7.) 189 R IF za 30. septembar 1844, str. 15. 140 Zakon je dozvoljavao da se deca zapoljavaju 10 asova ako ne rade svaki dan ve svaki drugi. T a je odredba inae ostala bez dejstva.
radnog dana mora se oznaiti kakvim javnim asovnikom, npr. naj bliim eleznikim asovnikom, prema kome se ima udesiti fabriko zvono. Fabrikant mora okaiti u fabrici krupno natampanu objavu s naznaenjem poetka, kraja i odmora radnog dana. Deca koja poinju rad pre 12 asova u podne ne smeju se opet zaposliti posle 1 as po podne. Popodnevna smena mora se, dakle, sastojati iz druge dece nego prepodnevna. Svima zatienim radnicima mora se dati 11/2 as za jelo u isto doba dana, najmanje 1 as pre 3 asa po podne. Deca i mlada lica ne smeju se upotrebljavati due od 5 asova do 1 as u podne a da nemaju bar V 2 asa odmora za jelo. Deca, mlada lica i ene ne smeju se za vreme jela zadravati u fabrikim prostorijama gde se vri ma kakav proces rada itd. Videli sm o: te odredbe koje idu u potankosti, koje period rada, njegove granice i odmore reguliu tako vojniki jednoobrazno prema udarcu zvona, nikako nisu bile proizvod mozgovanja parlamentaraca. One su se postepeno razvile iz prilika, kao prirodni zakoni modernog naina proizvodnje: to su one formulisane, to su dobile zvanino priznanje i bile proglaene od strane drave, jeste rezultat dugotrajnih klasnih borbi. Jedna od prvih njihovih posledica bila je da je praksa podvrgla pod iste granice i radni dan odraslih mukih fabrikih radnika, poto je u veini procesa proizvodnje neophodna kooperacija dece, mladih lica i ena. Stoga je, uopte uzevi, dvanaestoasovni radni dan vaio uopte i jednoobrazno za vreme od 1844. do 1847. u svim industrijskim granama na koje se fabriko zakonodavstvo odnosilo. Ipak fabrikanti ne bi dozvolili ovaj napredak da nisu kao od tetu dobili i jedan nazadak. N a njihov podsticaj snizio je Donji dom minimalnu dob dece koja se mogu eksploatisati od 9 na 8 godina, da bi se tako osigurao dodatak u prilivu fabrike dece, koji kapitalu pripada po bojim i po ljudskim zakonima.141 G odine 1846. i 1847. ine epohu u ekonomskoj istoriji Engleske. Opozivan je zakona o itu, ukidanje uvoznih carina na pamuk i druge sirovine, proglaenje slobodne trgovine zvezdom vodiljom zakonodav stva! Ukratko, nastade hiljadugodinje carstvo. S druge strane, tih istih godina, artistiki pokret i agitacija za desetoasovni radni dan dostigoe svoj vrhunac. Oni naoe saveznike u torijevcima, koji su goreli od elje za osvetom. Uprkos fanatinom otporu verolomnih pristalica slobodne trgovine, s Brightom i Cobdenom na elu, usvoji parlament zakonski predlog o desetoasovnom radu, za kojim se tako dugo teilo. N ovi fabriki zakon od 8. juna 1847. propisivao je da od 1. jula 1847. ima provizorno da stupi na snagu skraenje radnog dana mladih
141 Poto bi ogranienje njihovog radnog vrem ena izazvalo jaku tranju (deje radne snage), mislilo se da bi dopunski priliv dece od 8 do 9 godina pokrio poveanu potrebu. (Isto, str. 13.)
lica (od 13 do 18 godina) i svih radnica na 1 1 asova, a od 1 . maja 1848. da stupi na snagu definitivno ogranienje na 10 asova. U osta lome zakon je bio samo dodatak radi dopune zakona od 1833. i 1844. Kapital preduze prethodni pohod da bi spreio potpuno sprovoenje zakona od 1. maja 1848. Uz to je trebalo da sami radnici, toboe opameeni iskustvom, pomognu ruenju svog sopstvenog dela. Trenu tak je bio zgodno izabran.
Moramo se setiti da je usled strahovite krize od 1846. i 1847. vladala ve lika beda meu fabrikim radnicim a, poto su mnoge fabrike radile samo skra eno radno vreme, a druge sasvim obustavile rad. Stoga je znatan broj radnika bio u tekom poloaju, mnogi u dugovima. Zbog toga se prilino pouzdano moglo pretpostaviti da e oni radije hteti da rade due kako bi izravnali ranije gubitke, moda isplatili dugove, izvadili svoj nametaj iz zalagaonice, ili nadoknadili pro date stvari, ili nabavili sebi i porodici novu odeu.142
Gospoda fabrikanti pokuae da prirodnu posledicu tih okolnosti pojaaju optim snienjem najamnina za 10%. T o bee kao neko osveenje nove ere slobodne trgovine. Zatim je dolo jo jedno sni enje za 8 1 / 3 % im je radni dan bio skraen na 1 1 , a za dvostruko im je definitivno skraen na 10 asova. Gde god su prilike doputale, na jamnine su bile sniene najmanje za 25% .143 Pod ovako povoljno pri premljenim okolnostima, zapoee agitovati meu radnicima za opozivanje zakona od 1847. Pri ovome se nije prezalo ni od kakvog sredstva prevare, zavoenja i pretnje, ali sve uzalud. to se tie ono pola tuceta molbi u kojima su se radnici morali aliti da ih je zakon podjarmio, sa mi molioci su na usmenom sasluanju izjavili da su im potpisi iznueni. Oni jesu ugnjeteni, ali ih ugnjetava neko drugi, a ne fabriki zakon .144 Ali kad fabrikantima ne poe za rukom da radnike prinude da govore u njihovom smislu, nadadoe sami jo veu dreku u ime radnika kroz tampu i u parlamentu. Oni denuncirahu fabrike inspektore kao neku vrstu konventovskih komesara^"!, koji su nesrenog radnika nemilo srdno rtvovali svojim reformatorskim muicama. I ovaj manevar propade. Fabriki inspektor Leonard Homer poduze lino i preko svojih podinspektora sasluavanje mnogobrojnih svedoka u fabrikama
142 R IF za 31. oktobar 1848, str. 16. 143 Ustanovio sam da ljudima koji su primali 10 il. nedeljno odbijaju 1 il. na raun opteg snienja najamnine od 10%, a daljih 1 il. i 6 pensa to je radno vreme skraeno, svega, dakle, 2 il. i 6 pensa; pa ipak je veina uprkos svemu bila odluno za predlog o desetoasovnom radnom danu. (Isto.) 144 Potpisujui molbu ujedno sam izjavio da inim neto ravo. Pa zato ste je onda potpisali? Zato to bi me u sluaju opiranja izbacili na ulicu. I izvestilac dodaje: Molilac se doista oseao ,ugnjeten, ali ne ba od fa brikog zakona. (Isto, str. 102.)
Lankaira. Otprilike 70% sasluanih radnika izjasni se za 10 asova, m nogo manji procenat za 11, a sasvim neznatna manjina za starih 12 asova.145 Drugi manevar izveden na lep nain bio je da odrasle muke radnike nateraju da rade 12 do 15 asova, pa da se onda ta injenica proglasi za najbolji izraz vruih elja proletera. A li nemilosrdni fabriki inspektor Leonard H om er stvori se opet na licu mesta. Ve ina prekovremenih izjavi da bi oni
mnogo vie voleli da rade 10 asova za m anju najam ninu, ali da ne mogu birati; toliki su od njih bez posla, toliki su prelci prinueni da rade kao prosti piecers1* , a ako bi se usprotivili da rade due, na njihovo bi mesto odmah doli drugi, tako da se za njih pitanje postavlja ovako: ili raditi due radno vreme ili leati na ulici.148
Prethodni pohod kapitala nije uspeo, i zakon o desetoasovnom radnom danu stupi na snagu 1. maja 1848. Ali je za to vreme neuspeh artistike partije, ije su voe pobacane u tamnice a organizacija ra sturena, ve bio pokolebao samopouzdanje engleske radnike klase. Uskoro zatim parika junska pobuna i njeno krvavo uguenje ujedinie, kako u kontinentalnoj Evropi tako i u Engleskoj, sve frakcije vladajuih klasa, zem ljoposednike i kapitaliste, berzanske kurjake i sitne trgovce, protekcioniste i pristalice slobodne trgovine, vladu i opoziciju, popove i slobodne m islioce, mlade kurve i stare kaluerice, pod zajednikom lozinkom: za spaavanje svojine, religije, porodice, drutva! Radnika klasa bi svugde stavljena van zakona, anatemisana, podvrgnuta pod Loi des suspects!100!. Dakle se gospoda fabrikanti nisu morali ustru avati. Oni se otvoreno pobunie ne samo protiv zakona o deseto asovnom radnom danu, ve i protiv celog zakonodavstva koje je od 1833. pokuavalo da bar donekle obuzda slobodno isisavanje radne snage. T o je bila proslavery rebellion!18! u malom koju su vodili vie od dve godine sa cininom bezobzirnou i teroristikom ener gijom; i jedno i drugo bilo je utoliko jevtinije to je pobunjeni kapita lista stavljao na kocku samo kou svojih radnika.
146 Isto, str. 17. U srezu g. H o m era sasluano je ovako 10 270 odraslih m ukih radnika u 181 fabrici. N jihovi iskazi nalaze se u Dodatku polugodinjem inspekcijskom izvetaju do oktobra 1848. Ova sasluanja svedoka sadre dragocen m aterijal i u drugom pogledu. 146 Isto. V idi iskaze koje je sakupio sam L eonard H o m er pod br. 69, 70, 71, 72, 92, 93 i iskaze koje je zabeleio podinspektor A. pod br. 51, 52, 58, 59, 62, 70 u Dodatku. ak je i jedan fabrikant kazao istinu. Vidi br. 14 posle br. 265 u izvetaju.
l * vezai
Da bi se bolje razumelo ovo to nie iznosimo, moramo podsetiti da su sva tri fabrika zakona, od 1833, 1844. i 1847, bila u vanosti, ukoliko nisu jedan drugog menjali; da nijedan od njih nije ograniavao radni dan mukaraca iznad 18 godina i da je od 1833. petnaestoasovni period od 5 1/2 asova izjutra do 8 V2 asova uvee ostao kao zakonski dan, za vreme kojega su mlada lica i ene imali da pod propisanim uslovima obavljaju isprva rad od 1 2 , a docnije od 1 0 asova. Fabrikanti otpoee ovde i onde da otputaju jedan deo, ponekad i polovinu zaposlenih mladih lica i radnica, i zato uspostavie za od rasle muke radnike gotovo zaboravljeni noni rad. Zakon o desetoasovnom radnom danu, vikali su, ne dozvoljava im drugi izbor !147 Drugi se korak ticao zakonskih odmora za jelo. ujmo fabrike inspektore:
Otkako su radni asovi svedeni na 10, fabrikanti tvrde, m ada svoje gledite u praksi jo ne sprovode do krajnjih konsekvencija, da ako se, n p r., radi od 9 asova izjutra do 7 asova uvee, oni udovoljavaju zakonskim propisim a dajui 1 as za obed pre 9 asova izjutra i 1/2 asa posle 7 asova uvee, dakle l 1/ 2 as za jelo. U nekim sluajevima oni sad dozvoljavaju pola asa ili celi as za ruak, ali ujedno insistiraju na tome da nikako nisu duni da ijedan deo tog P / 2 asa dozvole u toku desetoasovnog radnog dana.148
Dakle, gospoda fabrikanti su tvrdili da do krajnosti precizne odredbe o pauzama za obedovanje u zakonu od 1844. samo dozvolja vaju radnicima da jedu i piju pre svog dolaska u fabriku i posle svog odlaska iz fabrike, dakle kod svoje kue! A zato radnici i ne bi ruali pre 9 asova izjutra? Ali krunski pravnici reie ipak da se propisane pauze za jelo
moraju davati za vreme odm ora u toku stvarnog radnog dana, i da je neza konito goniti ljude da rade 10 asova uzastopce bez prekida od 9 asova izjutra do 7 asova uvee.149
Posle ovih dobroudnih demonstracija otpoeo je kapital svoju bunu korakom koji je odgovarao slovu zakona od 1844, koji je, dakle, bio legalan. Dodue, zakon od 1844. zabranjivao je upoljavanje dece od 8 do 13 godina posle 1 asa po podne, ako su bila zaposlena pre 1 2 a sova pre podne. Ali on nikako nije regulisao rad dece od 6 V2 asova ije radno vreme poinje u 12 asova ili docnije! Osmogodinja deca mogla su, dakle, ako ponu rad u 1 2 asova, biti upotrebljena od 1 2 do 1, 1 as; od 2 asa do 4 asa posle podne, 2 asa, i od 5 asova do 8 V 2
147 R IF za 31. oktobar 1848, str. 133, 134. 148 Isto, za 30. april 1848, str. 47. 149 Isto, za 31. oktobar 1848, str. 130.
17 Marx - Engels (2 0
uvee, 3x/2 asa, svega zakonskih 6x/2 asova! Ili jo bolje. Da bi nji hovu upotrebu prilagodili radu odraslih mukih radnika do 81/2 asova uvee, bilo je dovoljno da ih fabrikanti ne zaposle pre 2 asa po podne, a onda su ih m ogli drati u fabrici bez prekida do 8x/2 uvee!
I sad se izriito priznaje da je u poslednje vrem e, usled gram zivosti fa b rikanata da im m aine rade due od 10 asova, u Engleskoj uvedena praksa da se deca oba pola, od 8 do 13 godina, posle odlaska svih m ladih lica i ena iz fabrike, ostavljaju da rade sam a sa odraslim m ukarcim a do 8 1 / 2 asova uvee . 150
Radnici i fabriki inspektori protestovae iz higijenskih i moralnih razloga. Ali kapital odgovori:
Na m oju d u u greh! Ja zakon, kaznu I izvrenje obveznice traim !t101!
I doista je, prema statistikim podacima iznetim pred Donji dom 26. jula 1850, uprkos svim protestima, 15. jula 1850. bilo 3742 deteta koja su u 275 fabrika bila podvrgnuta toj praksi.151 I to je kapitalu bilo malo! N jegove risovske oi otkrie da zakon od 1844. ne dozvo ljava petoasovni rad pre podne bez odmora od najmanje 30 minuta za osveenje, ali da za popodnevni rad ne propisuje nita. Zato on zatrai i dobi to zadovoljstvo da osmogodinja radnika deca ne samo izdiru za njih neprekidno od 2 do 81/2 asova uvee, ve i da gladuju!
Jest, grudi njegove, U obveznici pie.152!101!
T o to su se, kao ajlok, drali slova zakona od 1844, ukoliko se njime regulie deji rad, trebalo je da fabrikantima samo omogui pripremanje otvorene pobune protiv istog zakona ukoliko se njime regulie rad mladih lica i ena. Setimo se da je glavna svrha i sadrina onog zakona bila ukidanje lanog relejnog sistema. Fabrikanti
Isto, str. 142. R IF za 31. oktobar 1850, str. 5, 6 . 152 p r iroda kapitala ostaje ista, bilo da je on razvijenog ili nerazvijenog ob lika. U zakoniku koji su vlasnici robova nam etnuli teritoriji N ovog M eksika ne posredno pred poetak am erikog graanskog rata stoji ovo: Radnik je, ukoliko je kapitalista kupio njegovu rad n u snagu, njegov (kapitalistov) novac. (The labourer is his [the capitalists] money.) Isto shvatanje bilo je svojstveno i rim skim p atri cijima. N ovac koji su bili uzajm ili plebejskom duniku pretvorio se preko nje govih ivotnih sredstava u meso i krv dunika. Stoga su to meso i ta krv bili njihov novac. Iz toga je ponikao Zakon od deset tablica!10^! dostojan ajloka! N eem o istraivati da li je tana Linguet-ova^103! pretpostavka da su patricijski verovnici s vrem ena na vrem e prireivali sa one strane T ib ra gozbe na kojima se sluilo kuvano meso dunika, kao ni D aum erova pretpostavka o hrianskoj tajnoj veeri.!104!
150 151
zapoee svoju pobunu prostom izjavom da su odeljci zakona od 1844. koji su zabranjivali proizvoljnu upotrebu mladih lica i ena u proiz voljnim kraim odsecima petnaestoasovnog fabrikog dana bili
relativno bezazleni (comparatively harmless) dok god je radno vreme bilo ogra nieno na 12 asova. Pod zakonom o desetoasovnom radnom danu oni su ne podnoljiva nepravda (hardship).153
Stoga oni sasvim hladno saoptie inspektorima da se nee drati slova zakona i da e na svoju ruku ponovo uvesti stari sistem.154 Oni tvrahu da je to u interesu samih ravo savetovanih radnika
da bi im se mogle platiti vee najamnine. To je jedini mogui plan da se pod zakonom o desetoasovnom radnom danu ouva industrijska prevlast Velike Britanije.155 Pod relejnim sistemom e, moda, biti teko otkrivati nepravilnosti, ali ta mari? (what of that?) Zar da se veliki fabriki interesi ove zemlje tretiraju kao neka podreena stvar samo zato da bi se fabrikim inspektorim a i podinspektorima utedelo malo vie truda (some little trouble)?156
Razume se, svi ovi izgovori ne pomogoe nita. Fabriki inspek tori preduzee korake kod suda. Uskoro je ministar unutranjih po slova ser George Grey bio obasut takvim oblakom fabrikantskih molbi da je jednom okrunicom od 5. avgusta 1848. preporuio inspektorima
da uglavnom ne interveniu zbog povrede slova zakona dok se ne bude imao dokaz da se relejni sistem zloupotrebljava da bi se mlada lica i ene nagnali da rade preko 10 asova.
Na to je fabriki inspektor J. Stuart dozvolio takozvani sistem smena za vreme petnaestoasovnog fabrikog dana u celoj kotskoj, gde je ubrzo procvetao na stari nain. Naprotiv, engleski fabriki inspektori izjavie da ministar nema diktatorske moi da stavlja za kone van snage i nastavie sa sudskim progonima protiv pobunjenih vlasnika robova. Ali emu svako izlaenje pred sud kad su sudovi, county magi strates157, donosili oslobaajue presude? U tim su sudovima go153 Isto, za 30. april 1848, str. 28. 154 Tako medu ostalim i filantrop Ashworth u svome kvekerski odvratnom pismu Leonardu H om eru. (R IF za 30. april 1849, str. 4.) 155 Isto, za 31. oktobar 1848, str. 138. 156 Isto, str. 140. 167 Ovi county magistrates, great unpaid1*, kako ih naziva W. Cobbett, jesu neka vrsta neplaenih mirovnih sudija, koji se uzimaju m eu vienim ljudima grofovije. Ovo su, u stvari, vlasteoski sudovi vladajuih klasa. ** veliki neplaeni
17*
26 0 H I odeljak Proizvoenje apsolutnog vika vrednosti
spoda fabrikanti bili sudije sami sebi. Primer. N eki Eskrigge, fabri kant pamuka, lan firme Kershaw, Leese et Co., predloio je fabrikom inspektoru svoga sreza em u relejnog sistema za svoju fabriku. Budui da je bio odbijen, drao se isprva pasivno. Nekoliko meseci docnije predstade pred Borough Justices1* u Stokportu neka individua po imenu R obinson, takoe fabrikant pamuka, pa ako ne Petko, a ono bar srodnik Eskrigge-ov, optuen da je uveo isti relejni sistem koji je Eskrigge bio izm islio. Zasedavale su 4 sudije, od kojih su trojica bili fabrikanti pamuka, a na elu im je bio isti neizbeni Eskrigge. Eskrigge opravda Robinsona i onda izjavi da ono to je dozvoljeno Robinsonu nije zabranjeno ni Eskrigge-u. Oslanjajui se na sopstveno punovano reenje, on odmah uvede taj sistem u svojoj vlastitoj fa brici.158 Svakako, ve sam sastav tih sudova bio je otvorena povreda zakona.159
Ova sudska lakrdija, uzvikuje fabriki inspektor H owell, vapije za lekom. . . . Ili podesite zakon prem a ovim presudam a, ili neka ga prim enjuju m anje pogreivi sudovi, koji e u svim ovakvim sluajevim a svoja reenja podeavati prem a zakonu. K oliko se ezne za plaenim sudijom !160
Krunski pravnici izjavie da je tumaenje zakona od 1848. od strane fabrikanata besm isleno, ali se spasioci drutva nisu dali zbuniti.
Poto sam, izvetava L e o n a rd H o m e r, pokuao da preko 10 tubi u 7 razlinih sudskih srezova iznudim potovanje zakona, a sam o u jednom sluaju bio pom ognut sa strane m a g is tra ta . . . , sm atram da je dalje gonjenje zbog obila enja zakona beskorisno. O naj deo zakona koji je bio sastavljen da se stvori jedno obraznost u radnom v re m e n u . . . ne postoji vie u Lankairu. N i ja ni moji podreeni inovnici nem am o nikakvih sredstava da se uverim o da li se m lada lica i ene ne zapoljavaju preko 10 asova u fabrikam a sa tzv. relejnim s is te m o m ... K rajem aprila 1849. radilo je ve 114 fabrika u m om e srezu po tom m etodu, i njihov broj u poslednje vrem e brzo raste. U opte uzev, one rade sada 131/a asova, od 6 izjutra do I 112 asova uvee; u nekim sluajevima one rade 15 asova, od 51/a asova izjutra do 81/a asova uvee.161
Ve decembra 1848. imao je Leonard Horner spisak od 65 fa brikanata i 29 fabrikih nadzornika koji su jednoglasno izjavljivali
168 R I F za 30. april 1849, str. 21, 22. U por. sline prim ere na str. 4, 5. 169 lanom 1. i 2. zakona izdatog pod W illiam om IV , gl. 29,10, po znatog pod im enom Fabrikog zakona sera Johna H obhouse-a, zabranjuje se svakom vlasniku predionice pam uka ili tkanice, ili njegovu ocu, sinu i bratu, da vri ulogu m irovnog sudije u pitanjim a koja se tiu Fabrikog zakona. 180 R I F za 30. april 1849 [str. 22]. 161 Isto, str. 5. i * gradske m irovne sudije
da pod ovim relejnim sistemom nikakav sistem vrhovnog nadzora ne moe spreiti najraireniji prekomerni rad.162 Ista deca i mlada lica as se guraju (shifted) iz predionice u tkanicu itd., as se, kroz period od 15 asova, premetaju iz jedne fabrike u drugu.163 Kako da se vri nadzor nad sistemom koji zloupotrebljava re smenu da bi radnike beskrajno raznoliko meao kao karte i svaki dan tako pomera asove rada i odmora za razliita lica, tako da jedna ista potpuna smena radnika nikad ne radi zajedno na istom mestu u isto vreme!164 Ali bez obzira na stvarni prekomeran rad, ovaj je takozvani re lejni sistem bio izrod kapitalove fantazije kakvu Fourier nikad nije pre maio u svojim humoristikim skicama courtes sances^105^ samo to je privlanost rada bila pretvorena u privlanost kapitala. Pogle dajte one fabrikantske eme koje je dobra tampa hvalila kao uzor onoga to razuman stepen briljivosti i metoda moe da uini (what a reasonable degree o f care and method can accomplish). Radno osoblje podeljeno je ponekad na 12 do 15 kategorija, a ove opet stalno menjaju svoje sastavne delove. Za vreme petnaestoasovnog perioda fabrikog dana privlaio je kapital radnika sad za 30 minuta, sad za 1 as, da bi ga onda ponovo privukao u fabriku i opet izbacio iz nje, gonei ga tamo-amo u ratrkanim komadiima vremena, ne gubei nikad vlast nad njim dok se ne navri 10 asova rada. Kao na pozor nici, morala su se ista lica jedna za drugim javljati u razliitim scenama razliitih inova. Ali kao to glumac za vreme itavog trajanja drame pripada pozornici, tako sada i radnici pripadaju fabrici za vreme od 15 asova, ne raunajui u to vreme za dolazak i odlazak. asovi od mora pretvorie se tako u asove prinudnog besposlienja koji mlade radnike teraju u krmu, a mlade radnice u bordel. Zbog svake nove dosetke koju je kapitalista svakodnevno izmiljao da bi mogao da odrava u kretanju svoje maine 12 ili 15 asova ne poveavajui broj radnog osoblja, radnici moraju da progutaju svoje jelo as u ovom as u onom otpatku vremena. Za vreme agitacije za desetoasovni radni dan vikali su fabrikanti da radnika banda podnosi peticije oekujui da e za desetoasovni rad primati dvanaestoasovnu najamninu. Sad su oni okrenuli medalju. Oni plaaju desetoasovnu najamninu za dvanaestoasovno i petnaestoasovno raspolaganje radnom snagom!165
r i f za 3 j oktobar 1849, str. 6. 163 Isto, za 30. april 1849, str. 21. 164 Isto, za 31. oktobar 1848, str. 95. 195 Vidi R IF za 30. april 1849, str. 6, kao i opirno izlaganje shifting systeim -a1* fabrikih inspektora Howella i Saundersa u : R IF za 31. oktobar 1848. Vidi i molbu koju je s prolea 1849. svetenstvo Atona i okoline uputilo kra ljici2* protiv shift system-a.
162
1* sistema prebacivanja 2* Victoriji
U tom je grmu leao zec, to je bilo fabrikantsko izdanje zakona o desetoasovnom radnom danu! T o behu iste slatkoreive pristalice slobodne trgovine iz kojih se cedila ljubav prema oveanstvu i koji su punih 10 godina, za vrem e agitacije protiv zakona o itu, izrau navali radnicima u paru kako je pri slobodnom uvozu ita potpuno dovoljan desetoasovni rad pa da se kapitalisti, sa sredstvima engleske industrije, obogate.166 Dvogodinja buna kapitala bi najzad krunisana presudom jednoga od etiri najvia suda u Engleskoj Court o f Exchequer1*, koji je po vodom jednog sluaja, iznetog preda nj 8. februara 1850, reio da su fabrikanti, dodue, radili protivno sm islu zakona od 1844, ali da sam taj zakon sadri izvesne rei koje ga ine besmislenim. Ovom pre sudom bio je zakon o desetoasovnom radnom danu ukinut.167 Masa fabrikanata koji su dotle jo zazirali od primene relejnog sistema za mlada lica i radnice, uhvatie se sada za nj oberuke.168 Ali s tom prividnom konanom pobedom kapitala nastupi odmah i preokret. Radnici davahu dotle pasivan, mada nesalomljiv i svako dnevno obnavljan otpor. Sad stadoe protestovati glasnim pretnjama na zborovima u Lankairu i Jorkiru. Dakle, tobonji zakon o deseto asovnom radnom danu puka je obmana, parlamentarna podvala, i nikad nije ni postojao! Fabriki inspektori hitno izvestie vladu da se klasni antagonizam neverovatno m nogo zaotrio. Izvestan broj samih fabrikanata gunae:
Usled protivrenih reenja sudija zavladalo je sasvim abnorm alno i anar hino stanje. Jedan zakon vai u Jorkiru, drugi u Lankairu, drugi u nekoj paro hiji L ankaira, d rugi u njenom neposrednom susedstvu. F abrikant u velikim gradovim a m oe da obilazi zakon, dok onaj na selu ne nalazi dovoljno potrebnog osoblja za relejni sistem , a jo m anje za prem etanje radnika iz jedne fabrike u d ru g u itd.
A za kapital prvo pravo oveka jeste jednako pravo eksploatisanja radne snage.
166 U por., n p r., R. H . G reg, The Factory Question and the Ten Hours Bill , L o ndon 1837. 187 F . Engels, Die englische Zehnstundenbili (u asopisu koji sam ja izdavao Neue R heinische Zeitung. Politisch - okonom ische Revue, u svesci za april 1850, str. 13.2*) Isti visoki sud pronaao je i za vrem e am erikog graanskog rata u zakonu protiv naoruavanja piratskih brodova zakoljicu kojom je taj zakon bio izvrgnut u direktnu suprotnost. 168 R IF za 30. april 1850.
1* Vii finansijski sud 2* V idi u 10. tom u ovog izdanja.
8. glava Radni dan 2 63
Pod takvim okolnostima dolo je do kompromisa izmeu fabri kanata i radnika, koji je parlament zapeatio novim dopunskim fabri kim zakonom od 5. avgusta 1850. Radni dan mladih lica i ena pro duen je za prvih pet dana u nedelji od 10 na 1 0 ^ 2 asova, za subotu je ogranien na asova. Rad se mora obaviti izmeu 6 asova izjutra i 6 asova uvee169, sa odmorom od n /2 asa za obed, koji se ima dati u jedno isto vreme i shodno odredbama od 1844. itd. Tim je jednom zauvek uinjen kraj relejnom sistemu.170 Za rad dece ostao je na snazi zakon od 1844. godine. Jedna kategorija fabrikanata osigurala je sebi ovog puta, kao i ranije, naroita feudalna prava na proletersku decu. T o su bili fabrikanti svile. Godine 1833. oni su pretei urlikali: ako im se oduzme sloboda da decu svakog uzrasta teraju da rade po 10 asova dnevno, njihove e se fabrike zaustaviti (if the liberty of working children o f any age for 10 hours a day was taken away, it would stop their works). Nemogue im je da kupe dovoljan broj dece iznad 13 godina. I oni iznudie eljenu povlasticu. Poznijim istraivanjem utvrdilo se da je izgovor bio gola la171, to im ipak nije smetalo da kroz 10 godina iz krvi male dece, koja su radi obavljanja svoga rada morala biti podi zana na stolice, predu svilu 10 asova dnevno.172 Zakon od 1844. oduzeo im je, dodue, slobodu da decu ispod 11 godina zapolja vaju due od 6x/ 2 asova, ali im je zato osigurao povlasticu da decu izmeu 11 i 13 godina eksploatiu 10 asova dnevno i ukinuo prinudno kolovanje propisano za ostalu fabriku decu. Sad je to uinjeno pod izgovorom:
Finoa tkiva iziskuje takvu nenost prstiju koja se moe postii samo ra nim ulaskom u fabriku.173
Radi nenih prstiju klana su, dakle, cela deca, kao rogata marva u junoj Rusiji radi koe i loja. Najzad, 1850, povlastica koja je bila data 1844. ograniena je na fabrike u kojima se uvre i namotava svi leni konac, ali je tu, kao odteta za slobodu oduzetu kapitalu, radno vreme dece od 11 do 13 godina poveano od 10 na IOV2 asova. Iz govor: Rad u fabrikama svile laki je nego u drugim fabrikama i ni
169 Zimi se moe rad obavljati izmeu 7 asova izjutra i 7 asova uvee. 170 Sadanji zakon (od 1850) rezultat je kompromisa kojim su se radnici odrekli blagodati desetoasovnog radnog dana u zamenu za prednost istovremenog poinjanja i zavravanja rada za one iji je rad bio ogranien. (R IF za 30. april 1852, str. 14.) 171 Isto, za 30. septembar 1844, str. 13. 172 Isto. 173 The delicate texture of the fabric in which they were employed re quiring a lightness of touch, only to be acquired by their early introduction to these factories. (R IF za 31. oktobar 1846, str. 20.)
na koji nain nije tako tetan po zdravlje .174 Zvanina lekarska istraga potvrdila je docnije da je, naprotiv,
prosena stopa sm rtn o sti izuzetno visoka u svilarskim srezovima, a da je m eu enskim delom stanovnitva ak i vea nego u pam unim srezovima Lankaira.175
Uprkos protestima fabrikih inspektora, koji su ih ponavljali svako pola godine, traje ova zloupotreba do ovog asa .176 Zakon od 1850. pretvorio je petnaestoasovni period od asova izjutra do 8 V 2 uvee u dvanaestoasovni period od 6 asova izjutra do 6 asova uvee, jedino za mlada lica i ene. Dakle ne i za decu, koja su se jo uvek mogla iskoriavati V 2 asa pre poetka i 2 x/2 asa po svretku toga perioda, mada ukupno trajanje njihova rada nije sm elo prelaziti 6 V 2 asova. Za vreme diskusije o zakonu, fabriki inspektori podneli su parlamentu statistiku o bestidnim zloupotrebama te anomalije. N o sve uzalud. Zadnja je misao bila da se, kad dou godine poleta, radni dan odraslih radnika pomou dece opet izgura na 15 asova. Iskustvo narednih triju godina pokaza da takav pokuaj
174 Isto , str. 26. 175 Isto , str. 27. U opte uzev, radniko stanovnitvo koje je potpadalo pod fabriki zakon veom a se popravilo u telesnom pogledu. U tom e se slau izjave svih lekara, a i vlastito m e je posm atranje u razlinim periodim a o tom e uverilo. Ipak, i uprkos ogrom noj stopi sm rtnosti dece u prvim godinam a ivota, zvanini izvetaji d r G reenhow a pokazuju nepovoljno zdravstveno stanje fabrikih srezova u p oreenju s poljoprivrednim srezovim a norm alnog zdravlja. Za dokaz neka iz m eu ostalog poslui i sledea tabela iz njegovog izvetaja od 1861:
Procentna stopa odraslih muSkaraca zaposlenih u industriji Stopa smrtnosti od plu nih bolesti Im e sreza na svakih 100 000 muSkaraca Stopa smrtno sti od plunih bolesti na sva kih 100 000 ena Procentna Vrsta enskog stopa odraslih zanimanja ena zaposle nih u industriji
14,9 42,6 37,3 41,9 31,0 36,6 30,4
598 708 547 611 691 721 726
305
V igen Blekbern H alifaks B redford M eklsfild L ik S to u k -ep o n -T rent V ulstenton 8 zdravih poljo privrednih srezova
644 734 564 603 804 705 665 727 340
18,0 34,9 20,4 30,0 26,0 17,9 19,3 13,9 -
Pam uk elj. vuna Svila )) G rnarija
176 Poznato je s koliko su se malo volje engleske pristalice slobodne tr govine odrekle zatitne carine za m anufakturu svile. N am esto zatite protiv uvoza iz Francuske, dola je sad nezatienost engleske fabrike dece.
mora propasti usled otpora odraslih mukih radnika.177 Stoga je zakon od 1850. najzad dopunjen 1853. zabranom da se deca zapoljavaju ujutru pre i uvee posle mladih lica i ena. Od toga vremena fabriki zakon od 1850. regulisao je, s malim izuzecima, radni dan svih radnika u industrijskim granama koje su njim bile obuhvaene.178 Od donoenja prvog fabrikog zakona bilo je do tada prolo pola veka.179 Izvan svoje prvobitne sfere izilo je zakonodavstvo najpre sa Printworks Act (zakonom o tamparijama katuna itd.) od 1845. Kako je nerado kapital dopustio ovu novu ekstravaganciju, vidi se iz svakog retka toga zakona! On ograniava radni dan za decu od 8 do 13 godina i ene na 16 asova, izmeu 6 asova izjutra i 10 asova uvee, bez ikakvih zakonskih pauza za obed. On doputa da se muki radnici iznad 13 godina po miloj volji cede na radu dan i no.180 On je parla mentarno nedonoe.181 Pa ipak je naelo pobedilo kad je pobedilo u krupnim industrij skim granama, koje su najkarakteristinija tvorevina modernog naina proizvodnje. Njihov udesan razvitak od 1853. do 1860, uporedo s telesnim i moralnim preporodom fabrikih radnika, pada i slepcu u oi. Sami fabrikanti, od kojih su pedesetogodinjim graanskim ratom korak po korak izvojevane zakonske granice i pravila za radni dan, hvalisavo ukazivahu na kontrast s jo slobodnim oblastima
177 R IF za 30. april 1853, str. 30. 178 Za vreme najveeg procvata engleske pam une industrije, 1859. i 1860, pokuae neki fabrikanti da mamcem visokih plata za prekovrem eni rad pridobiju odrasle radnike za produenje radnog dana. Radnici na runoj i na mehanikoj predilici uinie tome kraj predstavkom koju su uputili poslodavcima i u kojoj se pored ostaloga kae: Otvoreno govorei, na nam je ivot na teretu, i dok god za fabriku budem o vezani gotovo dva dana nedeljno (20 asova) due od ostalih radnika, oseaemo se kao heloti u ovoj zemlji, i sami seb f prebacujem o da ovekoveujemo sistem koji i nama i naem potom stvu kodi telesno i m o raln o . . . Toga radi, mi vam s potovanjem izjavljujemo da od Nove godine neemo raditi ni m inuta preko 60 asova nedeljno, od 6 do 6, po odbitku 1*/a asa za zakonske odmore. (R IF za 30. april 1860, str. 30.) 179 O sredstvima koja redakcija ovoga zakona prua za njegovo gaenje uporedi parlamentarni izvetaj Factory Regulations Acts (od 9. avgusta 1859) i u njemu: Leonard H orner, Suggestions for Amending the Factory Acts to enable the Inspectors to prevent illegal working, now become very prevalent. 180 U mome srezu, za proteklo pola godine (1857), deca od 8 godina pa na vie dirindila su, u stvari, od 6 asova izjutra do 9 asova uvee. (R IF za 31. oktobar 1857, str. 39.) 181 Zakon o tamparijama katuna (Printworks Act) smatra se kao neuspeo kako u pogledu vaspitnih, tako i u pogledu zatitnih mera. (R IF za 31. oktobar 1862, str. 52.)
eksploatacije.182 Sad fariseji politike ekonomije proglasie da je uvi anje nunosti zakonskog regulisanja radnog dana karakteristina nova tekovina njihove nauke.183 Lako je razumeti da je sad, poto su se fabriki magnati pokorili neizbenom e i izmirili s njim, otporna snaga kapitala postepeno slabila, a udarna snaga radnike klase rasla s brojem njenih saveznika u drutvenim slojevima koji nisu bili neposredno zainteresovani. Otuda relativno brz napredak od 1860. Bojadisaonice i beljare184 bile su 1860. podvrgnute pod fabriki zakon od 1850, fabrike ipaka i arapa 1861. Posle prvog izvetaja Komisije za prouavanje upoljavanja dece (1863) zadesi ista sudbina i radionice svih roba od gline (ne samo lonam ice), ibica, kapsli, patrona, fabrike tapeta, radionice za strienje pamunog somota (fu stian cutting) i m nogobrojne radove koji su obuhvaeni izrazom fi nishing (poslednje doterivanje). G odine 1863. stavljena su preduzea za beljenje na slobodnom vazduhu185 i pekarnice pod posebne zakone
182 T a k o , n p r., E . P o tte r u pism u listu Times od 24. m arta 1863. Times ga podsea n a p o b u n u fabrikanata protiv zakona o desetoasovnom radnom danu. 183 Izm e u ostalih i g. W . N ew m arch, saradnik i izdava Tooke-ovog dela H istory o f Prices. D a li je kukaviko poputanje javnom m iljenju nauni napredak? 184 Zakon o beljaram a i farbaram a, koji je donet 1860, propisuje da se radni d an od 1. avgusta 1861. privrem eno sniava na 12, a od 1. avgusta 1862. konano skrati na 10 asova, tj. na 101/a asova za obine radne dane i 71/a asova za subotu. Ali kad je nastupila zla godina 1862, stara se lakrdija ponovila. Gospoda fabrikanti u putie parlam entu m olbu da sam o jo jednu godinu dozvoli dvanaestoasovno zapoljavanje m ladih lica i e n a . . . Pri sadanjem stanju poslova (u doba nestaice pam uka) bilo bi po radnike veom a korisno da im se dozvoli da rade 12 asova dnevno i da tako isteraju to veu n a d n i c u ... Ve se bilo izdejstvovalo da u D onjem dom u bude podnet zakonski predlog u tom e smislu. O n je propao usled agitacije radnika u kotskim beljarama. (R IF za 31. okto bar 1862, str. 14, 15.) P oraen ovako od sam ih radnika, u ije je im e tobo go vorio, kapital je pom ou pravnikih naoara otkrio da m u i zakon od 1860, sastav ljen u dvosm islenim frazam a kao i svi zakoni o zatiti rada, omoguuje da radnike na presovanju sukna i ap retu ri (calenderers i finishers) iskljui iz zatite zakona. Englesko sudstvo, uvek veran sluga kapitala, sankcionisalo je ove smicalice presudom Com m on P leas-a1*. Ovo je izazvalo m eu radnicim a veliko nezadovoljstvo i za aljenje je da je jasna nam era zakonodaveva osujeena pod izgovorom da je neka re bila nejasno definisana. (Isto, str. 18.) i 185 Vlasnici beljara na slobodnom vazduhu izigrali su propise zakona od 1860. o beljarama pom ou lai da kod njih ene nou ne rade. Fabriki inspektori razgolitie ovu la, a u isto vrem e i radnike peticije liie parlam ent njegovih pred stava punih poljske sveine i m irisa o beljaram a na slobodnom vazduhu. U tim
1* graanskog suda
od kojih prvi, izmeu ostalog, zabranjuje noni rad dece, mladih lica i ena (od 8 asova uvee do 6 asova izjutra), a drugi zapoljavanje pekarskih pomonika ispod 18 godina izmeu 9 asova uvee i 5 asova izjutra. Na kasnije predloge pomenute komisije, koji prete da oduzmu slobodu svima vanijim engleskim industrijskim granama, izuzev zemljoradnji, rudarstvu i saobraaju, jo emo se vratiti.185a
poljskim beljarama upotrebljavane su suionice zagrevane od 90 do 100 po Fahrenheitu1*, a u njima su poglavito radile devojke. Cooling (rashladiti se) teh niki je izraz za povremeno izlaenje iz suionice na ist vazduh. Petnaest devojaka u suionicama, vruina od 80 do 90 za laneno platno, 100 2* i vie za cam brics.3* Dvanaest devojica glade i slau (batist itd.) u maloj sobi, otprilike 10 stopa u kvadratu, u sredini koje se nalazi zatvorena pe. Devojice stoje oko pei iz koje bije strahovita jara i brzo sui batist za one koje ga glade. Broj radnih asova za ove ruke neogranien je. K ad ima posla, rade one mnogo dana uzas topce do 9 ili 12 asova nou. (R IF za 31. oktobar 1862, str. 56.) Neki lekar je izjavio: Preduzee ne dozvoljava posebne asove za rashladivanje, ali kad tem pe ratura postane suvie nepodnoljiva ili se ruke radnica isprljaju od znoja, doputa im se da izau na koji m in u t. . . Iskustvo koje sam stekao leei bolesti ovih radnica prisiljava me da konstatujem da njihovo zdravstveno stanje stoji mnogo nie od zdravstvenog stanja pam unih prelja (dok ih je kapital u svojim m ol bama parlamentu naslikao u Rubensovom maniru kao zdrave i prezdrave!). Najkarakteristinije njihove bolesti jesu: suica, bronhitis, bolesti materice, histerija u najuasnijem obliku i reum atizam. Po mom miljenju, sve su ove bolesti pro uzrokovane, posredno ili neposredno, preterano zagrejanim vazduhom radionica u kojima ove radnice rade i nem anjem dovoljno toplog odela koje bi ih, zimskih meseci, zatitilo od hladne i vlane atmosfere kad se vraaju s rada. (Isto, str. 56, 57.) O zakonu od 1863, koji je naknadno bio donesen uprkos otporu veselih beljara na slobodnom vazduhu, kau fabriki inspektori: Ovaj zakon nije pro maio samo u pogledu zatite radnika koju izgleda da p ru a . . . , on je tako formulisan da zatita stupa na snagu tek kad ene i deca budu na radu zateeni posle 8 asova uvee, pa i za ovo je propisani nain dokazivanja tako zapetljan da teko dolazi do kanjavanja. (Isto, str. 52.) Kao akt uinjen u ovene i vaspitne svrhe, on je potpuno promaio. Teko se moe nazvati ovenim to to se enama i deci dozvoljava, ili, to je jedno isto, to se primoravaju da rade na dan 14, pa i vie asova, bez pauza za jelo ili s pauzama, kako gde ve bude, bez ogranienja uzrasta, bez razlike pola i bez obzira na drutvene navike porodica iz okoline u kojoj se beljare nalaze. (R IF za 30. april 1863, str. 40.) 186a Primedba uz drugo izdanje. Od 1866, kad sam pisao gornji tekst, nastupila je opet reakcija.
!* 32 do 38 po Celsiusu 2* 2 7 -3 2 , 38 po Celsiusu 3* batist
7. Borba z a normalan radni dan. Uticaj engleskog fabrikog zakonodavstva na druge zemlje italac se sea da je proizvoenje vika vrednosti, ili izvlaenje vika rada, specifini sadraj i svrha kapitalistike proizvodnje, neza visno od svakog preobraaja samog naina proizvodnje koji moe da proizie iz potinjavanja rada kapitalu. On se sea da sa dosad razvije nog gledita samo samostalan i prema tom e zakonski punoletan radnik sklapa ugovor s kapitalistom kao prodava robe. Zato ako u naoj istorijskoj skici glavnu ulogu igra s jedne strane m odem a industrija, a s druge rad telesno i pravno nedoraslih, to je stoga to smo u prvoj gledali samo naroitu oblast, a u drugome samo naroito snaan primer za isisavanje rada. N e zahvatajui unapred u docnija izlaganja, moemo iz samog sklopa istorijskih injenica izvesti ovo: Prvo. O ne industrije koje su prvo bile revolucionisane vodom, parom i mainom, te prve tvorevine modernog naina proizvodnje, predionice i tkanice pamuka, vune, lana i svile, bile su prve koje su zadovoljile nagon kapitala za bezmernim i bezobzirnim produavanjem radnog dana. Promenjeni nain materijalne proizvodnje i njemu odgo varajui izmenjeni drutveni odnosi proizvoaa186 raaju najpre bezmerna preterivanja, a zatim, nasuprot tome, izazivaju drutvenu kon trolu, koja zakonskim putem ograniava, regulie i uniformie radni dan s njegovim prekidima. Stoga se ta kontrola u toku prve polovine 19. veka javlja samo u obliku iznimnih zakona.187 im je ona osvojila oblast na kojoj je novi nain proizvodnje prvobitno nastao, pokazalo se da su u meuvremenu potpale pod pravi fabriki reim ne samo m noge druge grane proizvodnje, ve da su i manufakture s vie ili manje zastarelim nainom rada, kao grnarnice, staklare itd., staromodni zanati, kao pekarski posao, i najzad ak ratrkani tzv. kuni rad, kao izrada klinaca itd.188, ve odavno potpali pod kapitalistiku eksplo ataciju ba kao i fabrike. Stoga je zakonodavstvo bilo prinueno da se postepeno oslobaa karaktera izuzetnosti, ili da u zemljama gde ono, kao u Engleskoj, postupa po rimskoj kazuistici, po volji proglasi fabri kom (factory) koju bilo kuu u kojoj se radi.189
188 Dranje i jedne i druge klase (kapitalistike i radnike) bilo je rezultat prilika u kojima se svaka od njih nalazila. (R IF za 31. oktobar 1848, str. 113.) 187 Profesije na koje su se ogranienja odnosila bile su u vezi s izradom tekstilne robe pom ou parne ili vodene snage. Svaka grana rada m orala je ispu njavati dva uslova da bi se na nju mogla prim eniti fabrika inspekcija: upotreba p arne ili vodene snage i preraivanje odreenih tkanina. (R IF za 31. oktobar 1864, str. 8.) 188 V anredno bogat materijal o stanju te takozvane kune industrije nalazi se u ooslednjim izvetaj ima Childrens Em ploym ent Commission.
Drugo. Istorija regulisavanja radnog dana u nekim granama proizvodnje, u drugima borba koja se za to regulisanje jo vodi, oi gledan su dokaz da pojedinaan radnik, radnik kao slobodan proda va svoje radne snage, bez otpora podlee kad kapitalistika proizvodnja dostigne izvestan stepen zrelosti. Zato je ustanovljavanje normalnog radnog dana proizvod dugotrajnog, vie ili manje prikrivenog graan skog rata izmeu kapitalistike klase i radnike klase. Kao god to bor ba zapoinje na terenu moderne industrije, tako se ona i odigrava najpre u njenom zaviaju, u Engleskoj.190 Engleski fabriki radnici bili su prvoborci ne samo engleske, ve uopte moderne radnike klase, kao to su i njihovi teoretiari prvi bacili rukavicu teoriji kapitala.191 Zato filozof fabrike Ure igoe kao neizgladivu sramotu engleske radnike klase to je na svojoj zastavi ispisala lozinku robovanja fabrikim zakonima, protivno kapitalu, koji se muki bori za potpunu slobodu rada.192 Francuska polako hramlje za Engleskom. Trebalo je da doe fe bruarska revolucija da bi se rodio zakon o dvanaestoasovnom radnom danu193, koji ima mnogo vie nedostataka nego njegov engleski original.
rada, u kojima vladaju vrlo razliiti obiaji. D a bi neko poduzee zakonski bilo oznaeno kao fabrika, nije vie nuan preduslov da za pogon maina radilica upotrebljava mehaniku snagu. (R IF za 31. oktobar 1864, str. 8.) 190 U Belgiji, tome raju evropskog liberalizma, nem a ni traga od ovog pokreta. ak i u njenim ugljenokopima i rudnicim a metala trae radnike oba pola i svih doba starosti potpuno slobodno u svako vrem e i za svaku duinu radnog vremena. T u na 1000 zaposlenih lica dolazi 733 mukarca, 88 ena, 135 deaka i 44 devojice ispod 16 godina. Kod visokih pei itd. dolazi na svaku 1000 m u karaca 149 ena, 98 deaka i 85 devojica ispod 16 godina. U z to je jo i najam nina niska, a eksploatacija odraslih i neodraslih radnika strahovita; prosena nadnica iznosi 2 il. i 8 pensa za mukarce, 1 il. i 8 pensa za ene, 1 il. i 2 x/2 pensa za deake. Ali je zato Belgija 1863. gotovo udvostruila koliinu i vred nost izvoza uglja, eleza itd. u poreenju s izvozom od 1850. 191 K ad je R obert Owen, u poetku druge decenije ovoga veka, ne samo teoretski zastupao nunost ograniavanja radnog dana, ve i stvarno uveo deseto asovni radni dan u svojoj fabrici u N julanarku [kotska], ismejavano je to kao komunistika utopija, a tako isto i njegovo spajanje proizvodnog rada s vaspitavanjem dece i radnika zadruna preduzea koja je on stvorio. Danas je ta prva utopija fabriki zakon, druga figurira kao zvanina fraza u svim fabrikim za konima, a trea, tavie, slui za prikrivanje reakcionarnih obmana. 192 U re (francuski prevod), Philosophie des Manufactures , Paris 1836, sv. II, str. 39, 40, 67, 77. i dalje. 193 U Compte - rendu1* Internacionalnog statistikog kongresa u Parizu 1855, stoji izmeu ostalog: Francuski zakon, koji trajanje dnevnog rada u fabri** izvetaiu
270 IH odeljak Proizvoenje apsolutnog vika vrednosti
Uprkos tom e, revolucionarni francuski m etod pokazao je svoje osobene prednosti. Jednim mahom on diktira svima radionicama i fabrikama bez razlike istu granicu radnog dana, dok englesko zakonodavstvo protiv volje poputa pritisku prilika sad na ovoj, sad na onoj taki, i nalazi se na najboljem putu da izlee novu pravniku zbrku.194 S druge strane, francuski zakon proklamuje u naelu ono to je u Engleskoj izvojevano samo u im e dece, neodraslih i ena i to se tek odskora za hteva kao opte pravo.195 U Sjedinjenim Dravama Sevem e Amerike bio je koen svaki samostalni radniki pokret dokle god je jedan deo republike bio unakaen ropstvom. Radnik bele koe ne m oe se osloboditi tamo gde je radnik crne koe igosan. Ali iz smrti ropstva odmah je iznikao iznova podmlaen ivot. Prvi plod graanskog rata bila je agitacija za osmoasovni radni dan, koja se arobnom brzinom lokomotive rairi od Atlantskog do T ih og okeana, od N ove Engleske do Kalifomije. Opti radniki kongres u Baltimorut106! (16. avgusta 1866) proglauje:
Prvi i veliki zahtev sadanjice, da bi se rad ove zemlje oslobodio od kapi talistikog ropstva, jeste donoenje zakona po kom e bi 8 asova bili norm alan radni d an u svim dravam a A m erike U nije. M i sm o reeni da zaloim o svu svoju mo radi postignua tog slavnog rezultata.196
kam a i radionicam a ograniava n a 12 asova, ne odreuje tane granice izmeu kojih bi se ovaj rad kretao (periode), propisujui sam o za deji rad period od 5 asova izjutra do 9 asova uvee. Stoga se jedan deo fabrikanata slui pravom koje Im ovo kobno utanje daje, te rade bez prekida, iz dana u dan, izuzev moda nede ljom. U tu svrhu oni upotrebljavaju dve razne sm ene radnika, od kojih nijedna ne provodi u radionici vie od 12 asova, ali posao u preduzeu traje dan i no. Zakon su zadovoljili, ali da li i ovenost? Pored razornog uticaja nonog rada n a ljudski organizam, podvlai se i ubitani uticaj toga to radnici oba pola rade nou zajedno u slabo osvetljenim radionicama. 194 U m om e srezu, n p r., u zgradam a koje pripadaju jednoj istoj fabrici, jedan je isti fabrikant beljar i farbar podvrgnut ,Zakonu o beljaram a i farbarama*, tam par ,Zakonu o tam parijam a katuna* i finisher , Fabrikom zakonu*. (R eport of M r. Baker u : R I F za 31. oktobar 1861, str. 20.) Poto je nabrojao nejednake odredbe tih zakona i komplikacije koje iz toga proizlaze, kae g. Baker: Vidi se koliko teko m ora biti obezbediti izvrenje ova tri zakona ako vlasnik fabrike hoe da ih obilazi. Ali su gospodi pravnicim a ovim obezbeeni procesi. 195 T ako, najzad, fabriki inspektori nalaze smelosti da kau: Ovi prigovori (kapitala protiv zakonskog ograniavanja radnog vrem ena) moraju pasti pred viim naelom radnikih p r a v a . . . D olazi vrem e kad prestaje preduzetnikovo pravo na rad njegova radnika i kad on sam postaje gospodar svoga vrem ena, ak i kad se ne radi o iscrpenosti. (R IF za 31. oktobar 1862, str. 54.) 196 Mi, radnici iz D ankerka, izjavljujemo da je duina radnog dana koju trai dananji sistem prevelika i da radniku ne ostavlja vrem ena za odm or i raz-
Istovremenome (poetkom septembra 1866) Meunarodni radniki kongres1* u enevi zakljuio na predlog Generalnog vea u Londonu: Mi objavljujemo da je ogranienje radnog dana jedan od prethodnih uslova bez kojega sva ostala nastojanja oko osloboenja moraju pro pasti . . . Mi predlaemo 8 asova rada kao zakonsku granicu radnog dana.[107l Tako je radniki pokret, ponikavi spontano na obema stranama Atlantskog okeana iz samih odnosa proizvodnje, potvrdio rei en gleskog fabrikog inspektora R. J. Saundersa:
Dalji koraci na putu drutvene reforme ne mogu se preduzim ati s izgle dom na uspeh ako se prethodno ne ogranii radni dan i ako pridravanje njegovih propisanih granica ne bude strogo prinudno.*107
Mora se priznati da na radnik izlazi iz procesa proizvodnje druk iji nego to u njega ulazi. Na tritu on se pojavio kao vlasnik robe radne snage prema vlasnicima drugih roba, kao vlasnik robe prema vlasniku robe. Ugovor kojim je on svoju radnu snagu prodao kapita listi dokazao je tako rei crno na belo da on sam sobom slobodno ra spolae. Posle svrene trgovine otkriva se da on nije bio slobodan agent, da je vreme kojim on raspolae za prodaju svoje radne sna ge vreme za koje je on prinuen da je prodaje198, da ga, u stvari, njegova pijavica ne puta dokle god se ijedan njegov mii, ijedna tetiva, ijedna kap krvi mogu iskoristiti.199 Da bi se odbranili od zmije
vijanje, da ga, tavic, baca u podlonitvo koje je neto malo bolje od ropstva (a condition of servitude but little better than slavery). Stoga smo zakljuili da je za jedan radni dan dovoljno 8 asova i da se zakonom mora priznati kao dovoljno; da pozovemo u pomo tam pu, tu monu polugu . . . i da sve koji nam tu pomo otkau smatramo neprijateljima reforme rada i radnikih prava. (Zakljuci rad nika u Dankerku u dravi N jujork, 1866.) 197 R IF za 31. oktobar 1848, str. 112. 198 Povrh toga, ovi su postupci (manevri kapitala npr. od 1848. do 1850) pruili neoborive dokaze koliko su lane one toliko ponavljane tvrdnje kako rad nicima zatita nije potrebna, ve da ih treba smatrati kao potpuno slobodne u ra spolaganju jedinom svojinom koju imaju, radom svojih ruku i znojem svoga ela. (R IF za 30. april 1850, str. 45.) Slobodan rad, ako se uopte moe ovako na zvati, potrebuje ak i u slobodnoj zemlji za svoju zatitu snane ruke zakona. (R IF za 31. oktobar 1864, str. 34.) Dozvoliti, a to znai isto to i p risiliti. . . da se radi 14 asova na dan s pauzom za obed ili bez nje itd. (R IF za 30. april 1863, str. 40.) 199 Friedrich Engels, Die englisehe Zehnstundenbill u asopisu Neue Rheinisehe Zeitung, april 1850, str. 5.2* ** kongres Prve internacionale 2* Vidi u 10. tomu ovog izdanja.
svojih mukat108J, radnici moraju da zbiju svoje redove i da kao klasa izvojuju dravni zakon, m onu drutvenu prepreku, koja e i njih same spreavati da dobrovoljnim ugovorima s kapitalom prodaju sebe i svoj porod u smrt i ropstvo.200 N a mesto gizdavog kataloga neotu ivih ovekovih prava stupa skromna Magna charta*109! zakonski ogranienog radnog dana, koja najzad jasno pokazuje kad se svrava vreme koje radnik prodaje, a kad poinje vreme koje pripada njemu samom.201 Quantum mutatus ab illo !C 110l
200 Z akon o desetoasovnom radnom vrem enu spasao je u industrijskim granam a koje je obuhvatio radnike od po tp u n e degeneracije i zatitio ih je u zdravstvenom pogledu. (R IF za 31. oktobar 1859, str. 47.) Kapital (u fabri kam a) ne m oe nikad da odrava m aineriju u kretanju preko izvesnog ograni enog vrem enskog perioda, a da to ne nakodi zaposlenim radnicim a kako u po gledu zdravlja, tako i u pogledu m orala; a njihov poloaj nije takav da se mogu sam i zatititi. (Isto, str. 8.) 201 Jo je vea blagodat u tom e to je najzad povuena jasna granica iz m eu onog radnikovog vrem ena koje pripada njem u sam om i onoga koje pripada njegovom preduzetniku. Sada radnik zna kad se svrava vrem e koje on prodaje, a kad poinje vrem e koje m u sam om e pripada, i poto ovo unapred tano zna, moe u n apred da raspolae vlastitim svojim m inutim a za vlastite svoje ciljeve. (Isto, str. 52.) Uinivi tako radnike gospodarim a njihovog vlastitog vremena, fabriki zakoni dali su im m oralne energije koja ih upuuje u pravcu eventualnog uzim anja politike vlasti. (Isto, str. 47.) S uzdranom ironijom i vrlo opreznim izrazim a fabriki inspektori nagovetavaju da sadanji zakon o desetoasovnom radnom danu u neku ruku oslobodava i kapitalistu od njegove prirodne brutal nosti koju im a kao puko olienje kapitala, i da m u je dao vrem ena da se malo obrazuje. Ranije je preduzetnik imao vrem ena samo za novac, a radnik samo za rad. (Isto, str. 48.)
273
G L A V A
D E V E T A
Stopa i masa vika vrednosti

Kao i dosad, tako se i u ovoj glavi pretpostavlja da je vrednost radne snage, dakle deo radnog dana potreban za reprodukovanje ili odravanje radne snage, data, postojana veliina. Poto se uini ta pretpostavka, onda je sa stopom data ujedno i masa vika vrednosti koju pojedinani radnik prua kapitalisti u odre enom periodu vremena. Na primer, ako potrebni rad iznosi dnevno 6 asova, a ovi se izraavaju koliinom zlata od 3 ilinga = 1 talir, onda je 1 talir dnevna vrednost jedne radne snage ili kapital-vrednost predujmljena u najmljerije jedne radne snage. Ako stopa vika vrednosti iznosi 100%, onda e ovaj promenljivi kapital od 1 talira proizvoditi masu vika vrednosti od 1 talira, tj. radnik e dnevno davati masu vika rada od 6 asova. Ali promenljivi kapital je novani izraz celokupne vrednosti svih radnih snaga koje kapitalista jednovremeno upotrebljava. Njegova vrednost jednaka je, dakle, prosenoj vrednosti jedne radne snage pomnoenoj brojem upotrebljenih radnih snaga. Kad je, dakle, vred nost radne snage data, onda veliina promenljivog kapitala stoji u upravnoj srazmeri prema broju istovremeno zaposlenih radnika. Ako je dnevna vrednost jedne radne sn a g e = l talir, onda se mora preduj miti 100 talira kapitala da bi se dnevno eksploatisalo 100 radnih snaga, a n talira da bi se dnevno eksploatisalo n radnih snaga. Isto tako: bude li promenljivi kapital od 1 talira, koji predstavlja dnevnu vrednost jedne radne snage, dnevno proizvodio 1 talir vika vrednosti, onda e promenljivi kapital od 100 talira proizvoditi dnevno 100 talira vika vrednosti, a kapital od n talira dnevno viak vrednosti od 1 talir X . Dakle, masa proizvedenog vika vrednosti ravna je viku vrednosti koji daje radni dan pojedinanog radnika puta broj upo trebljenih radnika. Ali poto osim toga, kad je vrednost radne snage data, masu vika vrednosti koju pojedini radnik proizvodi odreuje stopa vika vrednosti, dobij amo ovaj prvi zakon: Masa proizvedenog vika vrednosti jednaka je veliini predujmljenog promenljivog kapi tala pomnoenoj stopom vika vrednosti; ili odreena je sloenim
odnosom izm eu broja radnih snaga koje jedan kapitalista istovremeno eksploatie i stepena eksploatacije pojedinane radne snage.1* Budemo li, dakle, sa V oznaili masu vika vrednosti, sa v viak vrednosti koji pojedinani radnik daje proseno na dan, sa p r promenljivi kapital koji se dnevno predujmljuje u kupovanje jedne radne snage, sa P R celokupnu sum u promenljivog kapitala, sa r s vrednost jed ne prosene radne snage, sa j ( visak rada , \ s t e p e n n j e n o g eksploatisanja, a sa
jv
broj upotrebljenih radnika, onda emo dobiti:
M i stalno pretpostavljamo ne samo da je vrednost jedne prosene radne snage postojana, nego i da su radnici koje kapitalista upotreb ljava svedeni na prosene radnike. Ima izuzetnih sluajeva u kojima proizvedeni viak vrednosti ne raste srazmerno broju eksploatisanih radnika, ali onda ni vrednost radne snage ne ostaje postojana. U proizvoditj i neke odreene mase vika vrednosti moe se zbog toga opadanje jednog inioca nadoknaditi porastom drugoga. Smanji li se promenljivi kapital, a jednovremeno se u istoj srazmeri povisi stopa vika vrednosti, masa proizvedenog vika vrednosti nee se promeniti. Ako, pod ranijim pretpostavkama, kapitalista mora da predujmi 100 talira da bi na dan eksploatisao 100 radnika, i ako stopa vika vrednosti iznosi 50%, onda ovaj promenljivi kapital od 100 talira daje viak vrednosti od 50 talira, ili od 1 0 0 x 3 radna asa. Ako se stopa vika vrednosti udvostrui, ili se radni dan umesto od 6 na 9 produi od 6 na 12 asova, onda e i za polovinu smanjeni promenljivi kapital od 50 talira dati viak vrednosti od 50 talira ili od 50 X 6 radnih asova. Smanjivanje promenljivog kapitala moe se, dakle, izravnati srazmernim poveanjem stepena eksploatacije radne snage, ili opa danje broja uposlenih radnika izravnava se srazmernim produenjem radnog dana. U izvesnim granicama, dakle, kapital moe da iscedi vie rada nezavisno od toga da li poveava ili ne poveava broj rad nika.202 Obrnuto, opadanje stope vika vrednosti ostavlja masu proiz vedenog vika vrednosti nepromenjenu ako srazmerno poraste veliina promenljivog kapitala ili broj uposlenih radnika. Meutim, naknaivanje broja radnika ili veliine promenljivog
202 Ovaj osnovni zakon izgleda da je nepoznat gospodi iz vulgarne ekonomije. T i naopaki A rhim edi misle da su u odreivanju trinih cena rada pomou tranje i ponude nali taku ne da svet dignu iz stoera nego da ga zaustave. l * U autorizovanom francuskom izdanju drugi deo reenice glasi ovako: ili je, pak, ona jednaka vrednosti jedne radne snage pom noene stepenom njene eksploatacije i brojem istovrem eno eksploatisanih radnih snaga.
9. glava Stopa i masa vika vrednosti 275
kapitala poveavanjem stope vika vrednosti ili produavanjem radnog dana, nailazi na nepremostive prepreke. Ma kolika bila vrednost radne snage, dakle bilo da radno vreme potrebno za odranje radnika iznosi 2 ili 10 asova, celokupna vrednost koju radnik moe da proizvodi iz dana u dan uvek je manja od vrednosti u kojoj se opredmeuju 24 radna asa, manja je od 12 ilinga ili 4 talira ako je to novani izraz za 24 opredmeena radna asa. Pod naom ranijom pretpostavkom, po kojoj se iziskuje 6 radnih asova dnevno da se reprodukuje sama radna snaga ili da se nadoknadi kapital-vrednost predujmijena u njenu ku povinu, promenljiv kapital od 500 talira, koji upotrebljava 500 radnika uz stopu vika vrednosti od 100%, ili uz radni dan od 12 asova, proizvodi dnevno viak vrednosti od 500 talira, ili 6 x 5 0 0 radnih asova. Kapital od 100 talira, koji upotrebljava 100 radnika dnevno uz 200-procentnu stopu vika vrednosti, ili uz radni dan od 18 a sova, proizvodi masu vika vrednosti od samo 200 talira ili 1 2 x1 00 radnih asova. Celokupna vrednost koju on proizvodi, ekvivalent predujmljenog promenljivog kapitala plus viak vrednosti, ne moe nikad, nijednog dana, dostii sumu od 400 talira ili od 24 x 100 radnih asova. Apsolutna granica prosenog radnog dana, koji je po prirodi manji od 24 asa, sainjava apsolutnu granicu za naknadi van je sma njenog promenljivog kapitala poveanom stopom vika vrednosti, ili smanjenog broja eksploatisanih radnika poveanim stepenom eksplo atacije radne snage. Ovaj drugi zakon, tako oigledan, vaan je za objanjavanje mnogih pojava koje potiu iz tendencije kapitala koju emo kasnije izloiti da koliko je god vie mogue reducira broj radnika koje zapoljava ili svoj promenljivi sastavni deo preobraen u radnu snagu, to je u protivrenosti s njegovom drugom tendenci jom da proizvodi to je mogue veu masu vika vrednosti. I obrnuto. Ako poraste masa upotrebljenih radnih snaga ili veliina promenljivog kapitala, ali ne srazmerno smanjenju stope vika vrednosti, onda opada masa proizvedenog vika vrednosti. Iz toga to masu proizvedenog vika vrednosti odreuju dva inioca: stopa vika vrednosti i veliina predujmljenog promenljivog kapitala, potie jo jedan, trei zakon. Kad je data stopa vika vrednosti, ili stepen eksploatacije radne snage, i data vrednost radne snage ili veliina potrebnog radnog vremena, samo se po sebi razume da je masa proizvedene vrednosti i vika vrednosti utoliko vea ukoliko je vei promenljivi kapital. Ako je data granica radnog dana, a isto tako i granica njegovog potrebnog sastavnog dela, onda masa vrednosti i vika vrednosti koju proizvodi pojedini kapitalista oigledno zavisi iskljuivo od mase rada koji on pokree. A ova, pod datim pretpostav kama, zavisi od mase radne snage ili broja radnika koje on eksploatie, a ovaj broj je sa svoje strane odreen veliinom promenljivog kapitala koji je on predujmio. Kad je data stopa vika vrednosti i kad je data vrednost radne snage, mase proizvedenog vika vrednosti stoje u upravnoj srazmeri prema veliinama predujmljenih promenljivih ka13
pitala. Ali mi znamo da kapitalista deli svoj kapital na dva dela. Jedan deo predujmljuje on u sredstva za proizvodnju. T o je postojani deo njegova kapitala. D rugi deo preobraa u ivu radnu snagu. Ovaj deo sainjava njegov promenljivi kapital. N a osnovi istog naina proiz vodnje dolazi u razlinim granama proizvodnje do razliite podele kapitala na postojani i na promenljivi sastavni deo. U okviru jedne iste grane proizvodnje ovaj se odnos men ja kad se promeni tehnika osnovica i drutvena kombinacija procesa proizvodnje. Ali ma kako bila izvrena podela nekog datog kapitala na postojani i promenljivi deo, bilo da se promenljivi deo odnosi prema postojanom kao 1:2, kao 1:10, ili kao 1 :x, to niim nee taknuti u gore postavljeni zakon, jer se prema naoj ranijoj analizi vrednost postojanog kapitala, dodue, ponovo javlja u vrednosti proizvoda, ali ne ulazi u novostvorenu pro izvedenu vrednost. Naravno, da se upotrebi 1000 prelaca, potrebno je vie sirovina, vretena itd. nego da ih se upotrebi 100. Ali vrednost tih sredstava za proizvodrfju koja treba dodati m oe se dizati, padati, ostati jednaka, m oe biti velika ili mala, ona e ostati bez ikakva uticaja na proces oploavanja vrednosti radnih snaga koje ih pokreu. Zakon koji sm o gore konstatovali dobija, dakle, ovaj oblik: Kad je data vred nost radne snage i kad je stepen njene eksploatacije jednak, onda mase vrednosti i vika vrednosti koje razni kapitali proizvode stoje u upravnoj srazmeri prema veliinama promenljivih sastavnih delova ovih kapi tala, tj. njihovih sastavnih delova preobraenih u ivu radnu snagu. Ovaj zakon oigledno protivrei svakom iskustvu koje se zasniva na spoljanjem vidu pojava. Svako zna da fabrikant pree, koji, vodei rauna o procentualnim delovima celokupnog primenjenog kapitala, upotrebljava relativno m nogo postojanog a malo promenljivog kapitala, ipak zbog toga ne isteruje manje dobiti ili vika vrednosti nego neki pekar koji pokree relativno mnogo promenljivog a malo postojanog kapitala. Za reenje ove prividne protivrenosti potrebni su jo mnogi srednji lanovi, kao to su sa stanovita elementarne algebre potrebni mnogi srednji lanovi da se razume da -jj- moe predstavljati neku stvarnu veliinu. Iako klasina ekonomija nikad nije formulisala ovaj zakon, ona ga se instinktivno pridrava, jer je on nuna posledica samog zakona vrednosti. Ona pokuava da ga na silu pravljenom apstrak cijom spase od protivrenosti koje pojava pokazuje. Docnije203 emo videti kako se Ricardova kola spotakla o ovaj kamen spoticanja. Vul garna ekonomija, koja se doista niemu nije nauila^111], hvata se i ovde, kao i svugde inae, za spoljanji izgled protiv zakona pojave. Protivno Spinozi, ona dri da je neznanje dovoljan razlog.[112] Rad to ga ukupni kapital nekog drutva pokree iz dana u dan m oe se smatrati kao jedan jedini radni dan. Ako broj radnika iznosi, npr., 1 milion, a proseni radni dan jednog radnika 10 asova, onda
203 Blie o ovome u etvrtoj knjizi. [ Teorije o viku vrednosti. Red.]
9. glava Stopa i masa vika vrednosti 277
se drutveni radni dan sastoji iz 10 miliona asova. Kad je duina ovog radnog dana data, bilo da je njegove granice povukla priroda ili dru tvo, moe se masa vika vrednosti poveavati samo poveavanjem broja radnika, tj. radnikog stanovnitva. Porast stanovnitva ini ovde matematiku granicu za proizvoenje vika vrednosti od strane celokupnog drutvenog kapitala. I obrnuto. Kad je data veliina stanov nitva, onda tu granicu ini moguno produavanje radnog dana.204 U iduoj e se glavi videti da ovaj zakon vai samo za onaj oblik vika vrednosti o kojem smo dosad govorili. Iz dosadanjeg posmatranja proizvodnje vika vrednosti izlazi da nije mogue svaku koju bilo sumu novca ili vrednosti pretvoriti u kapital, ve da je za ovo pretvaranje, naprotiv, pretpostavka da se u ruci pojedinog vlasnika novca ili roba nalazi izvestan odreen minimum novca ili razmenske vrednosti. Minimum promenljivog kapitala jeste cena kotanja jedne pojedinane radne snage koja se preko cele godine iz dana u dan iskoriava radi sticanja vika vrednosti. Da je taj radnik sam vlasnik svojih sredstava za proizvodnju, i kad bi se zadovoljio time da ivi kao radnik, bilo bi mu za ovo dovoljno ono radno vreme koje je potrebno za reprodukovanje njegovih ivotnih sredstava, re cimo 8 asova dnevno. Njemu bi, dakle, i sredstava za proizvodnju trebalo samo za 8 asova dnevno. Drukije je kod kapitaliste kome radnik osim tih 8 asova mora da radi recimo jo 4 asa vika rada: njemu je potrebna i jedna dodatna suma novca radi nabavke dodatnih sredstava za proizvodnju. Ali, da bi od svakodnevno prisvajanog vika vrednosti mogao da ivi kao to ivi radnik, tj. da bi mogao zadovolja vati svoje nune potrebe, on bi prema naoj pretpostavci ve morao da upotrebljava dva radnika. U tome sluaju svrha njegove proiz vodnje bila bi puko lino izdravanje, ne uveavanje bogatstva, a ovo drugo, meutim, ini pretpostavku u kapitalistikoj proizvodnji. Da bi iveo samo dvaput bolje nego obian radnik, i da bi samo polovinu proizvedenog vika vrednosti opet pretvarao u kapital, morao bi isto vremeno sa brojem radnika da povea minimum predujmljenog pro menljivog kapitala za osam puta. Svakako da on moe i vlastitim ru kama neposredno da prione na proces proizvodnje, kao to ini njegov radnik, ali e tada biti samo neka sredina izmeu kapitaliste i radnika, sitan majstor. Na izvesnom viem stupnju razvitka kapitalistika proizvodnja zahteva da kapitalista bude kadar da upotrebljava na pri svajanje, a stoga i na kontrolu tueg rada, kao i na prodavanje proiz voda toga rada, sve vreme za koje on funkcionie kao kapitalista, tj.
204 Rad, tj. vreme koje neko drutvo troi na privreivanje (economic time), odreena je veliina, recimo 1 milion radnika po 10 asova dnevno ili 10 miliona asova. . . Uveavanje kapitala ima svoju granicu. Za svaki dati period ova se granica moe dostii u stvarnom iznosu radnog vremena utroenog u pri vredi. (An Essay on the Political Economy of Nations, London 1821, str. 47, 49.)
kao olien kapital.205 Srednjovekovni esnafi gledali su da pretvaranje zanatlijskog majstora u kapitalistu silom spree time to su na vrlo malen maksimum ograniavali broj radnika koje je jedan majstor mogao upoljavati. Vlasnik novca ili robe pretvara se istinski u kapi talistu tek kad minimalna suma predujmljena u proizvodnju daleko premaa srednjovekovni maksimum. I ovde se kao i u prirodnim naukama potvruje tanost zakona koji je H egel otkrio u svojoj Logici, zakona da isto kvantitativne promene na izvesnoj taki prelaze u kva litativne razlike.205a M inim um sum e vrednosti kojim svaki vlasnik novca ili roba mora raspolagati da bi se iahurio u kapitalistu, menja se na razlinim stupnjevima razvitka kapitalistike proizvodnje, a na datom stupnju razvitka drukiji je u svakoj oblasti proizvodnje saobrazno njihovim posebnim tehnikim uslovima. Izvesne oblasti proizvodnje zahtevaju ve u poetku kapitalistike proizvodnje takav minimum kapitala
205 Zakupnik se ne sme oslanjati na sopstveni ra d ; ako bi to ipak inio, on e, po m om e m iljenju, biti samo na gubitku. O n treb a da se bavi optim n ad ziranjem svega: on m ora nadzirati vraa, ako nee da m u najam plaa uludo i da m u ito ostane u sn o p u ; kosci, eteoci itd. m oraju se nadzirati; on stalno mora prolaziti itav zakupljeni p ro sto r; m ora paziti da se nita ne bi zanem arilo; a to bi se dogodilo ako bi se on vezao za jedno mesto. {An Inquiry into the Con nection between the present Price o f Provisions , and the S ize o f Farms etc. By a F arm er, L on d o n 1773, str. 12.) Ovaj spis veom a je zanimljiv. U njem u se moe stu dirati postanak capitalist farm ent-a1*, ili m erchant farm er-a2*, kako ga pisac izrino naziva, i videti njegovo sam ohvalisanje p red small farmer-om3*, kom e je u prvom red u stalo do linog izdravanja. U prvi m ah biva kapitalistika klasa delim ino, a posle toga potp u n o osloboena od nunosti runog rada. ( Text -book o f Lectures on the Political Economy o f Nations. By the Rev. Richard Jones, H ertford 1852, L e ctu re I I I , str. 39.) 25a M olekularna teorija m oderne hernije, koju su nauno razvili prvo L aurent i G erh ard t, poiva na istom zakonu. {D odatak uz tree izdanje.Radi objanjenja ove napom ene, koja je dosta nejasna za one koji se ne bave hernijom, prim eujem o da pisac govori ovde o homolognim serijama ugljenovodoninih spojeva, koje je tako prvi nazvao C. G erh ard t 1843, i od kojih svaki im a svoju vlastitu algebarsku form ulu. T ako, serija parafina: C n H 2 11+ 2 ; norm alnih alkohola: C n H 2 n + a O ; norm alnih m asnih kiselina: Cn H 2 1 1 0 2 i m noge druge. U ovim prim erim a dovoljno je samo kvantitativno dodavanje C H 2 molekularnoj form uli pa da se svaki p u t obrazuje kvalitativno drukije telo. to se tie uea L aurent-a i G erhardta u u tvrivanju ove vane injenice, koje je M arx precenio, uporedi: K opp, Entwicklung der Chemie , M unchen 1873, str. 709. i 716, i Schorlem m er, Rise and Progress o f Organic Chemistry , L ondon 1879, str. 54. F. E.} 1* kapitalistikog zakupnika 2* trgovakog zakupnika 8* sitnim za kupnikom
9. glava Stopa i masa vika vrednosti 2 7 9
kakav se jo ne moe nalaziti u rukama pojedinaca. Ovo izaziva delom dravnu potporu privatnim licima za ovakve poslove, kao u vreme Colbert-a u Francuskoj i kao u nekim nemakim dravama sve do naih dana, a delom obrazovanje drutava sa zakonskim monopolom tih pretea modernih akcionarskih drutava za voenje izvesnih industrijskih i trgovakih grana.206 Neemo se podrobno zadravati na promenama koje je odnos izmeu kapitaliste i najamnog radnika pretrpeo u toku procesa pro izvodnje, dakle ni na daljem razvijanju odredaba kapitala. Naglasiemo ovde samo nekoliko glavnih taaka. U okviru procesa proizvodnje kapital se razvio u komandu nad radom, tj. nad delujuom radnom snagom, nad samim radnikom. Oli eni kapital, kapitalista, pazi da radnik svoj posao vri kako treba i s dunim stepenom intenzivnosti. Dalje se kapital razvio u prinudni odnos koji prisiljava radniku klasu da obavi vie rada nego to uski krug njenih vlastitih ivotnih potreba propisuje. A kao proizvoa tue marljivosti, kao cedilac vika rada i eksploatator radne snage, natkriljuje on energijom, neumerenou i efektivnou sve ranije sisteme proizvodnje koji su poivali na neposredno prinudnom radu. U prvi mah kapital podvrgava sebi rad pod onim tehnikim uslovima u kojima ga u njegovom istorijskom razvitku zatekne. On, dakle, ne menja odmah nain proizvodnje. Stoga se proizvoenje vika vrednosti, u obliku koji smo dosad razmatrali, putem jednostav nog produavanja radnog dana, pokazivalo kao nezavisno od svake promene samog naina proizvodnje. U staromodnoj pekarnici ono nije bilo manje efektivno nego u modernoj predionici pamuka. Kad posmatramo proces proizvodnje sa stanovita procesa rada, onda se radnik prema sredstvima za proizvodnju ne odnosi kao prema kapitalu, ve kao pukom sredstvu i materijalu njegove svrsishodne proizvodne delatnosti. U tavionici koa, npr., koe su za njega prosto predmeti njegova rada. N e tavi on kou za kapitalistu. Drukije je im smo proces proizvodnje stali posmatrati s gledita procesa oploavanja vrednosti. Sredstva za proizvodnju smesta se pretvorie u sredstva za usisavanje tueg rada. Sad sredstva za proizvodnju vie ne upotreb ljava radnik, ve sredstva za proizvodnju upotrebljavaju radnika. Umesto da on njih troi kao materijalne elemente svoje proizvodne delatnosti, ona troe njega kao ferment svog vlastitog ivotnog procesa, a ivotni proces kapitala sav je u tome to se on kree kao vrednost koja sama sebe oplouje. Talionike pei i radionike zgrade koje se nou odmaraju i ne usisavaju ivi rad jesu ist gubitak (mere loss)
206 Ovakve je ustanove M artin L uther nazivao *Die Geseilschaft M onopolia.
2 8 0 II I odeljak Proizvoenje apsolutnog vika vrednosti
za kapitalistu. Zato talionike pei i radionike zgrade predstavljaju pravni osnov na noni rad radnih snaga. Ve samo pretvaranje novca u materijalne inioce procesa proizvodnje, u sredstva za proizvodnju, pretvara ova sredstva u osnovu za pravno i prinudno pravopolaganje na tui rad i viak rada. Najzad, neka jo jedan primer pokae kako se u svesti kapitalistikih glava odraava ovo izopaavanje, tavie iz vrtanje odnosa izm eu m rtvog i ivog rada, izmeu vrednosti i snage koja vrednost stvara, svojstveno kapitalistikoj proizvodnji i karakte ristino za nju. Za vrem e pobune engleskih fabrikanata od 1848. do 1850, napisao je
ef predionice lana i pam uka u Pejsliju, jedne od najstarijih i n a ju g le d n ijih firm i zapadne kotske, C arlile, sinovi i kom p., koja je osnovana 1752. i kojom iz generacije u generaciju upravlja ista porodica
ovaj krajnje inteligentni dentlm en napisao je u listu Glasgow Daily Mail od 25. aprila 1849. jedno pism o207 pod naslovom Relejni sistem, u kom e m u se, izm eu ostalog, potkrala sledea groteskna naivnost :
Da pogledam o sad kakva zla povlai za sobom skraivanje radnog vrem ena od 12 na 10 a so v a . . . O na su od krajnje ozbiljne tete po fabrikantove izglede i svojinu. Ako je on (tj. njegove ruke) radio 12 asova, pa m u se rad ogranii n a 10, onda se svakih 12 m aina ili vretena njegova preduzea sm anjuju na 10 (then every 12 m achines or spindles, in his establishm ent, shrink to 10), a ako bi hteo fabriku da p roda, 12 m aina ili vretena cenilo bi se satno kao 10, tako da bi u celoj zem lji bila odbijena jedna estina od vrednosti svake fabrike.208
U ovom od predaka nasleenom kapitalskom mozgu zapadne kotske toliko se vrednost sredstava za proizvodnju, vretena itd., slila u jedno s njihovim kapitalskim svojstvom da se sama oplouju, odnosno da svakodnevno gutaju odreenu koliinu tueg besplatnog rada, da e f kue Carlile i komp. uistinu uobraava da bi mu se pri prodaji njegove fabrike platila ne samo vrednost vretena, nego povrh toga i oploavanje njihove vrednosti; ne samo rad koji se u njima sa dri i koji je potreban za proizvodnju vretena iste vrste, nego i viak rada koji se uz njihovu pom o svakodnevno isisava iz valjanih Skota u Pejsliju. I ba zbog toga on dri da e se i prodajna cena svakih 12 maina predilica sniziti na cenu od 10 maina ako se radni dan bude skratio za 2 asa!
207 R I F za 30. april 1849, str. 59. 208 Isto, str. 60. Fabriki inspektor S tuart, i sam kot, a nasuprot engle skim fabrikim inspektorim a, potpuno ogrezao u kapitalistiki nain miljenja, izrino napom inje da je ovo pism o koje prilae svome izvetaju najkorisnije saoptenje koje je dao bilo koji od fabrikanata koji se slui relejnim sistem om , i da je naroito sraunato na to da otkloni predrasude u pogledu tog sistem a i bojazan od njega.
281
etvrti odeljak
Proizvoenje relativnog vika vrednosti

G L A V A D E S E T A
Pojam relativnog vika vrednosti

Onaj deo radnog dana u kome radnik proizvodi samo ekvivalent vrednosti radne snage koju kapitalista plaa, uzimali smo dosad kao postojanu veliinu, a pod datim uslovima proizvodnje, na izvesnom datom stupnju privrednog razvitka drutva, on to u stvari i jeste. Preko tog svog potrebnog radnog vremena radnik je mogao raditi 2, 3, 4, 6 itd. asova. Od veliine toga produenja zavisila je stopa vika vrednosti i veliina radnog dana. Ali, dok je potrebno radno vreme bilo postojano, celokupni radni dan bio je, naprotiv, promenljiv. Pret postavi sada takav radni dan kod koga nam je data i veliina i podela na potreban rad i viak rada. Neka linija ac, a _____________ b ____ c, predstavlja, npr., dvanaestoasovni radni dan, komad ab 10 asova potrebnog rada, a komad bc 2 asa vika rada. Kako se sad moe po veati proizvodnja vika vrednosti, tj. produiti viak rada a da se linija ac vie nikako ne produi, odnosno nezavisno od svakog njenog daljeg produavanja? Uprkos datim granicama radnog dana ac izgleda da je bc produivo, ako i ne protezanjem preko svoje krajnje take c, koja je u isto vreme i krajnja taka radnog dana ac, a ono pomeranjem svoje poetne take b u suprotnom pravcu prema a. Uzmi da je b' b na liniji a ---------------------- b '_____ b _____ c ravno polovini od bc, ili jednom radnom asu. Kad se u dvanaestoasovnom radnom danu ac, taka b pomeri na V, onda se bc rastee u &'c, viak rada raste za polovinu, od 2 na 3 asa, mada radni dan jo uvek ima samo 12 asova kao i ranije. N o ovo protezanje vika rada od bc na 6'c, od 2 na 3 asa, oigledno je nemogue ako se istovremeno potrebni rad ne skupi od ab na ab', od 10 na 9 asova. Produenju vika rada odgovaralo bi skraenje potrebnog rada, drugim reimajedan deo radnog vremena koji je dotle radnik upotrebljavao stvarno za sebe, pretvara se u radno vreme za kapitalistu. Ono to bi se promenilo ne bi bila duina radnog dana, ve njegova podela na potrebni rad i viak rada. S druge strane, sa datom veliinom radnog dana i sa datom vrednou radne snage, oigledno je data i veliina samog vika rada. Vrednost radne snage, tj. radno vreme potrebno za njenu proizvodnju,
282 IV odeljak Proizvoenje relativnog vika vrednosti
odreuje se onim radnim vrem enom koje je potrebno za reproduk ciju njene vrednosti. Ako koliina zlata od pola ilinga ili 6 pensa pred stavlja jedan as rada, te ako dnevna vrednost radne snage iznosi 5 il., onda radnik mora dnevno da radi 10 asova da bi naknadio dnevnu vrednost svoje radne snage koju m u kapital plaa, tj. da bi proizveo ekvivalent vrednosti svojih potrebnih dnevnih ivotnih sredstava. S vrednou ovih ivotnih sredstava data je vrednost njegove radne snage1, s vrednou njegove radne snage data je veliina njegovog potrebnog radnog vremena. A veliina vika rada dobija se oduzi manjem potrebnog radnog vremena od ukupnog radnog dana. Oduz m em o li 10 asova od 12, ostae 2, i tu se ne da videti kako se pod datim uslovim a viak rada m oe produiti preko 2 asa. Svakako, kapitalista m oe da plati radniku i samo 4 il. i 6 pensa umesto 5 il., pa i jo manje. Za reprodukovanje ove vrednosti od 4 il. i 6 pensa dovoljno bi bilo 9 radnih asova, usled ega bi od dvanaestoasovnog radnog dana pripalo viku rada 3 umesto 2 asa, a sam viak vred nosti popeo bi se od 1 il. na 1 il. i 6 pensa. Ali bi ovaj rezultat bio postignut jedino obaranjem radnikove najamnine ispod vrednosti njegove radne snage. Sa 4 il. i 6 pensa, koje proizvodi za 9 asova, raspolae s 1/io ivotnih sredstava manje nego ranije, te e se zbog toga njegova radna snaga samo skueno reprodukovati. Viak rada u ovom sluaju produio bi se samo prekoraenjem svoje normalne granice, njegova bi se oblast proirila samo uzurpatorskim zakidanjem od oblasti potrebnog radnog vremena. Uprkos vanosti uloge koju ovaj m etod igra u stvarnom kretanju najamnine, mi smo ga ovde iskljuili naom pretpostavkom da se robe, pa dakle i radna snaga, kupuju i prodaju po punoj vrednosti. Kad se takva pretpostavka ve uini, onda se radno vreme potrebno za proizvodnju radne snage, ili za reprodukovanje njene vrednosti, moe da smanji ne stoga to bi radnikova najamnina pala ispod vrednosti njegove radne snage, ve jedino ako sama ta vrednost padne. Kad je duina radnog dana data, produenje vika rada mora potei iz skraenja potrebnog radnog
1 V rednost prosene dnevne najam nine odreuje se onim to je radniku potrebno da ivi, da radi i da se mnoi. (W illiam Petty, Political Anatom y of Ireland , 1672, str. 64.) Cenu rada .uvek odreuje cena ivotnih sredstava. R adnik ne dobija najam ninu koja m u pripada im . . . njegova najam nina ne stie da saobrazno radnikovom niskom poloaju izdrava porodicu kakvu rad nici esto imaju. (J. V anderlint, M oney answers etc., str. 15.) Prost radnik, koji ima samo svoje ruke i svoju um enost, nem a niega osim ako uspe da drugim a proda svoj r a d . . . U svakom radu, dakle, dolazi i mora da doe do toga da se radnikova najam nina ograniava na ono to je za njegovo odravanje bezuslovno potrebno. (T urgot, Riflexions etc., Oeuvres, izd. D aire, sv. I, str. 10.) Cena sredstava za odravanje stvarno sainjava trokove proizvodnje rada. (M althus, Inquiry into etc. Rent , L ondon 1815, str. 48, prim edba.)
10. glava Pojam relativnog vika vrednosti 283
vremena, a ne obratno da skraenje potrebnog radnog vremena potee iz produenja vika rada. U naem primeru mora vrednost radne snage stvarno pasti za Vio da bi se potrebno radno vreme skratilo za Vio, od 10 na 9 asova, i da se usled toga viak rada produi od 2 na 3 asa. No sa svoje strane ovakvo padanje vrednosti radne snage za Vio uslovljava da se ista masa ivotnih sredstava koja je ranije proizvoena za 10, sada proizvodi za 9 asova. A to je nemogue bez poveanja proizvodne snage rada. Na primer, s datim sredstvima moe jedan obuar nainiti par izama za radni dan od 12 asova. Treba li da za isto vreme naini dva para izama, onda se proizvodna snaga njegova rada mora udvojiti, a ona se ne moe udvojiti bez neke promene u nje govim sredstvima za rad ili u metodu njegova rada ili u obojemu isto vremeno. To znai da mora da doe do revolucije u uslovima za pro izvodnju njegova rada, tj. u njegovom nainu proizvodnje, a otud u samom procesu rada. Pod poveanjem proizvodne snage rada razumemo ovde uopte svaku promenu u procesu rada kojom se skrauje radno vreme drutveno potrebno za proizvoenje neke robe, kad, dakle, manja koliina rada stie snagu da proizvodi veu koliinu upo trebne vrednosti.2 Dok smo, dakle, kod proizvodnje vika vrednosti u dosad posmatranom obliku polazili od pretpostavke da je nain proizvodnje dat, dotle za proizvodnju vika vrednosti putem pretva ranja potrebnog rada u viak rada nije nikako dovoljno da kapital zavlada procesom rada u njegovom istorijski nasleenom ili zateenom obliku pa da samo produi njegovo trajanje. On mora revolucionisati tehnike i drutvene uslove procesa rada, dakle sam nain proizvodnje, da bi poveao proizvodnu snagu rada, a poveavi proizvodnu snagu rada snizio vrednost radne snage i tako skratio onaj deo radnog dana koji je potreban za reprodukovanje te vrednosti. Viak vrednosti koji se proizvodi produavanjem radnog dana nazivam apsolutnim vikom vrednosti; naprotiv, onaj viak vrednosti koji potie iz skraivanja potrebnog radnog vremena i odgovarajue promene u odnosu meu veliinama obadva sastavna dela radnog dana nazivam relativnim vikom vrednosti. Da bi snizilo vrednost radne snage, mora poveanje proizvodne snage zahvatiti one industrijske grane iji proizvodi odreuju vred nost radne snage, koji, dakle, ili spadaju u krug uobiajenih ivotnih sredstava ili mogu biti zamena za njih. Ali vrednost neke robe ne od reuje se jedino koliinom rada koji joj daje poslednji oblik, ve isto
2 Usavriti vetine znai samo pronai nove vrste postupaka pomou kojih e se neki proizvodi izraivati s manje ljudi, ili (to je isto) za krae vreme. (Galiani, Delia Moneta , str. 158, 159.) Uteda u trokovima proizvodnje moe biti samo uteda u koliini rada utroenoj na proizvodnju. (Sismondi, tudes etc., sv. I, str. 22.)
2 8 4 IV odeljak Proizvoenje relativnog vika vrednosti
tako i onom masom rada koju sadre sredstva za njenu proizvodnju. N a primer, vrednost jednih izama ne odreuje se samo obuarskim radom, nego i vrednou koe, iria, ice itd. Prema tome, poveanje proizvodne snage i odgovarajue pojevtinjenje roba u industrijama koje liferuju materijalne elem ente postojanog kapitala, sredstva za rad i materijal za rad koji slue proizvodnji potrebnih ivotnih sredstava, ujedno snizuju vrednost radne snage. Nasuprot tome, u onim grana ma proizvodnje koje ne liferuju ni potrebna ivotna sredstva, ni sredstva za proizvodnju potrebna za njihovu izradu, poveanje pro izvodne snage ne dodiruje vrednost radne snage. Pojevtinjena roba, naravno, snizuje vrednost radne snage samo pro tanto, tj. samo u onoj srazmeri u kojoj ona ulazi u reprodukciju radne snage. Tako su, npr., koulje potrebna ivotna sredstva, ali samo jedna meu mnogima. Kad one pojevtine, smanjuju se jedino radnikovi izdaci na koulje. M eutim , celokupna suma potrebnih ivotnih sred stava sastoji se iz razlinih roba, sve proizvoda posebnih industrija, i vrednost svake takve robe sainjava uvek alikvotan deo vrednosti radne snage. Ova se vrednost smanjuje kad se skrati radno vreme potrebno za njeno reprodukovanje, a ukupno skraenje tog radnog vremena jednako je zbiru njegovih skraenja u svima onim posebnim granama proizvodnje. Ovaj opti rezultat uzimamo ovde kao da je neposredni rezultat i neposredna svrha u svakom pojedinom sluaju. Kad neki kapitalista poveavi proizvodnu snagu rada pojevtini, re cimo, koulje, on ne mora sebi nuno da postavi kao svrhu da u odgo varajuoj meri snizi vrednost radne snage a tim e i potrebno radno vreme; ali samo ukoliko na kraju krajeva doprinese takvonp rezultatu, doprinee on i povienju opte stope vika vrednosti.3 Mora se praviti razlika izm eu optih i nunih tendencija kapitala i oblika u kojima se one ispoljavaju. Neem o sad ulaziti u to na koji se nain unutranji zakoni kapita listike proizvodnje ispoljavaju u spoljanjem kretanju kapitala, kako dejtvuju kao prinudni zakoni konkurencije, usled ega se u svesti indi vidualnog kapitaliste pokazuju kao pobude koje g a pokreu, ali je i unapred ovoliko jasno: nauna analiza konkurencije moguna je samo ako se shvati unutranja priroda kapitala, ba kao to je prividno kretanje nebeskih tela razumljivo samo onome koji poznaje njihovo stvarno ali ulima neprimetljivo kretanje. Ipak radi razumevanja pro izvoenja relativnog vika vrednosti, i to iskljuivo na osnovici dosad postignutih rezultata, imamo da napomenemo sledee. Ako koliina zlata od 6 pensa ili V 2 ilinga predstavlja jedan as
3 Kad poboljavi maine fabrikant dobije dvaput vie p roizv o d a. . . bie (na kraju) u dobitku samo ukoliko ga to bude osposobilo da radnika jevtimje o d e v a . . . i da tako radniku pripadne manji deo ukupnog prinosa. (Ram say, A n Essay on the Distribution etc.y str. 168, 169.)
10. glava Pojam relativnog vika vrednosti 285
rada, onda se u dvanaestoasovnom radnom danu proizvodi vrednost od 6 ilinga. Uzmimo da se s datom proizvodnom snagom rada izradi 12 komada robe u tih 12 radnih asova. Neka vrednost sredstava za proizvodnju, sirovine itd., utroenih na svaki komad iznosi 6 pensa. Pod tim okolnostima pojedina roba staje 1 il., naime 6 pensa za vrednost sredstava za proizvodnju, 6 pensa za novu vrednost dodatu u toku njenog izraivanja. A sad neka poe kojem kapitalisti za rukom da udvoji proizvodnu snagu rada, te da tako u dvanaestoasovnom radnom danu proizvede 24 umesto 12 komada robe ove vrste. Ako se vrednost sredstava za proizvodnju nije promenila, onda se vrednost pojedine robe snizuje sada na 9 pensa, naime iznosi 6 pensa za vrednost sredstava za proizvodnju i 3 pensa za novu vrednost dodatu poslednjim radom. Uprkos udvojenoj proizvodnoj snazi, radni dan stvara sad kao i ranije novu vrednost od 6 ilinga, no ova se sada razdeljuje na dvaput vie proizvoda. T o znai da na svaki pojedini proizvod otpada jo samo 1J24 mesto i / i 2 od te ukupne vrednosti, 3 pensa umesto 6, ili, to je isto, sada se sredstvima za proizvodnju, pretvarajui ih u proizvod i raunajui svaki komad zasebno, pridodaje jo samo pola radnog asa umesto ranijeg itavog radnog asa. Individualna vrednost te robe sada je ispod njene drutvene vrednosti, tj. ona staje manje radnog vremena nego velika gomila istih predmeta koja se proizvodi pod prosenim drutvenim uslovima. Komad proseno staje 1 il. ili pred stavlja 2 asa drutvenog rada; s promenjenim nainom proizvodnje on staje samo 9 pensa ili sadri samo l 1 /2 radni as. Ali prava vrednost neke robe nije njena individualna, ve njena drutvena vrednost, tj. ne meri se radnim vremenom koliko je roba stvarno stajala proizvoaa u pojedinanom sluaju, ve radnim vremenom koje se drutveno zahteva za njeno proizvoenje. Prema tome, ako kapitalista koji primenjuje novi metod bude prodavao svoju robu po njenoj drutvenoj vred nosti od 1 il., on e je prodavati za 3 pensa iznad njene individualne vrednosti i tako ostvariti ekstraviak vrednosti od 3 pensa. Ali s druge strane, njemu se dvanaestoasovni radni dan predstavlja u 24 komada robe umesto u 12. Pa da bi prodao proizvod jednog radnog dana, potrebna mu je dvostruka proda ili dvaput vee trite. Ako okolnosti ostanu iste, njegova roba e osvojiti iri prostor na tritu samo ako joj cena bude manja. Zbog toga e je on prodavati iznad njene indivi dualne a ispod njene drutvene vrednosti, recimo po 10 pensa komad. N a ovaj nain iz svakog pojedinog komada izvlai on jo uvek ekstra viak vrednosti od 1 pensa. Za njega se ovo poveanje vika vrednosti zbiva, pa bilo da njegova roba spada u krug potrebnih ivotnih sred stava ili ne, dakle bilo da utie na odreivanje opte vrednosti radne snage ili ne. Prema tome i bez obzira na ovu poslednju okolnost, za svakog pojedinog kapitalistu postoji pobuda da poveanjem proizvodne snage rada robu uini jevtinijom. Meutim, poveana proizvodnja vika vrednosti potie ak i u ovom sluaju iz skraenja potrebnog radnog vremena i odgovarajueg
produenja vika rada.3a Neka je potrebno radno vreme bilo 10 asova, ili neka je dnevna vrednost radne snage iznosila 5 il., viak rada 2 asa, a usled toga dnevno proizvoeni viak vrednosti 1 iling. Ali na kapitalista proizvodi sada 24 komada i prodaje ih po 10 pensa komad, ili sve za 20 il. Kako je vrednost sredstava za proizvodnju jednaka 12 il., to 142/s komada robe naknauju samo predujmljeni postojani kapital. Preostalih 93/s komada predstavljaju dvanaestoasovni radni dan. Poto je cena radne snage= 5 il., to se potrebno radno vreme predstavlja u 6 komada proizvoda, a viak rada u 33/s komada. Odnos potrebnog rada prema viku rada, odnos koji je pod prosenim drutvenim uslovima iznosio 5:1, sada je samo jo 5:3. Isti se rezultat dobija i ovako: Vrednost proizvoda dvanaestoasovnog radnog dana jeste 20 il. Od ovog otpada 12 il. na vrednost sredstava za proizvodnju, koja se samo nanovo javlja. Preostaje, dakle, 8 il. kao novani izraz vrednosti koja predstavlja radni dan. Taj nov ani izraz vei je od novanog izraza prosenog drutvenog rada iste vrste, od kojega se 12 asova izraavaju u samo 6 ilinga. Rad koji ima izuzetnu proizvodnu snagu deluje kao potenciran rad, ili stvara u istim odsecim a vremena vee vrednosti nego proseni drutveni rad iste vrste. A li na kapitalista plaa i sad kao i ranije samo 5 il. za dnevnu vrednost radne snage. Zbog toga je radniku, umesto ranijih 10, sada potrebno jo samo 71/s asova za reprodukciju te vrednosti. Zbog toga se njegov viak rada poveava za 24/s asa, a viak vrednosti, koji on proizvodi, od 1 na 3 il. Prema tom e, kapitalista koji primenjuje poboljani nain proizvodnje prisvaja vei deo radnog dana za viak rada nego ostali kapitalisti u istom poslu. On ini kao pojedinac ono to ini kapital kao celina pri proizvoenju relativnog vika vrednosti. Ali s druge strane, onoga ekstravika vrednosti nestaje im novi nain proizvodnje postane opti i tim e se izgubi razlika izmeu individualne vrednosti jevtinije proizvoenih roba i njihove drutvene vrednosti.. Isti onaj zakon odreivanja vrednosti radnim vremenom, koji se ka pitalisti s novim m etodom namee u tome obliku da svoju robu mora prodavati ispod njene drutvene vrednosti, goni njegove takmace, kao prinudni zakon konkurencije, da i oni uvedu novi nain proiz vodnje.4 Ceo ovaj proces dodiruje, dakle, optu stopu vika vrednosti samo ako je poveanje proizvodne snage rada zahvatilo one grane
3a Profit nekog oveka ne zavisi od vlasti koju moe im ati da raspolae proizvodom rada drugih ljudi, ve od njegove vlasti da raspolae samim radom. Bude li u stanju da svoju ro b u prodaje skuplje dok najam nine njegovih radnika ostaju iste, oigledno e on od toga im ati d o b it. . . Bie m u dovoljan m anji deo onoga Sto proizvodi da onaj rad stavi u kretanje, a usled toga ostae njem u samom vei deo. ([J. Cazenove,] Outlines o f Political Economy, L ondon 1832, str. 49, 50.) 4 Kad moj sused proizvede m nogo s malo rada i tim e uzm ogne jevtinije prodavati, m oram i ja teiti da prodajem isto tako jevtino. T ako svaki pronalazak, svaki postupak i svaka maina koji omoguavaju da se neki rad izvede s manje
10. glava Pojam relativnog vika vrednosti 2 8 7
proizvodnje, dakle pojevtinilo one robe koje ulaze u krug potrebnih ivotnih sredstava, te usled toga sainjavaju elemente vrednosti radne snage. Vrednost roba stoji u obrnutoj srazmeri prema proizvodnoj snazi rada. Isto tako i vrednost radne snage, jer je odreuju robne vrednosti. Nasuprot tome, relativni viak vrednosti stoji u upravnoj srazmeri prema proizvodnoj snazi rada. On raste kad raste proizvodna snaga, a pada kad ona pada. Proseni drutveni radni dan od 12 asova, pod pretpostavkom da se vrednost novca ne menja, proizvodi stalno istu vrednost proizvoda, npr. od 6 il., ma kako se ova suma vrednosti razdeljivala na ekvivalent vrednosti radne snage i viak vrednosti. Ali, bude li usled poveanja proizvodne snage vrednost dnevnih ivotnih sredstava, a usled toga i dnevna vrednost radne snage, pala od 5 na 3 il., onda e viak vrednosti porasti od 1 na 3 ilinga. Da bi se reprodukovala vrednost radne snage, bilo je ranije potrebno 10, a sada treba jo samo 6 radnih asova. etiri radna asa oslobodila su se i mogu se pripojiti oblasti vika rada. Prema tome, unutranji nagon i stalna tendencija kapitala jeste da poveava proizvodnu snagu rada kako bi robu uinio jevtinijom i kako bi, pojevtinivi robu, uinio jevtinijim i samog radnika.5 Apsolutna vrednost robe sama je po sebi indiferentna za kapita listu koji je proizvodi. Njega interesuje samo viak vrednosti koji se u robi sadri a u prodaji ostvaruje. Ostvarivanje vika vrednosti samo po sebi ukljuuje naknadu za predujmljenu vrednost. Pa poto rela tivni viak vrednosti raste u upravnoj srazmeri prema razvijanju pro izvodne snage rada, dok vrednost roba pada u obrnutoj srazmeri prema istom razvijanju, poto, dakle, identini proces pojevtinjava robe, a poveava viak vrednosti koji se u njima sadri, to se reava i zagonetka zato kapitalista, kome je stalo samo do proizvo
ruku, a otud i jevtinije, nagoni druge da se dadu na utakm icu, da prim ene ili isti pronalazak, isti postupak, ili istu mainu, ili da pronau to slino da bi svi ostali na istom nivou i da nijedan ne uzmogne prodavati jevtinije od svog suseda. ( The Advantages of the East-India Trade to England, London 1720, str. 67.) 5 Ma u kojoj se srazmeri smanjivali izdaci jednog radnika, u istoj e se srazmeri smanjivati i njegova najamnina ako se u isto vreme ukinu ogranienja nam etnuta industriji. ( Considerations concerning taking o ff the Bounty on Com exported etc., London 1753, str. 7.) Interes industrije i trgovine zahteva da ito i sva ivotna sredstva budu to je mogue jevtinija, jer sve to njih po skupljuje, poskupljuje i r a d . . . U svima zemljama gde je industrija slobodna od ogranienja, mora cena ivotnih sredstava uticati na cenu rada. Ova e pasti kad god ivotna sredstva pojevtine. (Isto, str. 3.) Najamnine padaju u istoj sraz meri u kojoj proizvodne snage rastu. M aina na svaki nain smanjuje cenu i votnih sredstava, ali smanjuje i cenu radnika. (A Prize Essay on the Comparative Merits o f Competition and Cooperation, London 1834, str. 27.)
enja razmenske vrednosti, stalno tei za tim da snizuje razmensku vrednost robe. T o je protivrenost kojom je jedan od osnivaa poli tike ekonomije, Quesnay, kinjio svoje protivnike i na koju su mu ovi ostali duni odgovora.
Vi priznajete, veli Q uesnay, da ukoliko se vie, bez u trb a po proizvod n ju, m oe u fabrikaciji industrijskih proizvoda utedeti na trokovim a ili skupocenim radovim a, utoliko e ta uteda b iti korisnija, jer sm anjuje cenu izraevine. A ipak sm atrate da se proizvodnja bogatstva, koje potie iz radova industrijalaca, sastoji u poveavanju razm enske vrednosti njihovih izraevina.
Prema tom e, tednji rada razvijanjem proizvodne snage rada7 u kapitalistikoj proizvodnji ni najmanje nije cilj da skrati radni dan. Ona cilja jedino na skraenje radnog vremena potrebnog za proizvo enje odreene koliine robe. to pri poveanoj proizvodnoj snazi svoga rada radnik u jednom asu proizvodi, npr., deset puta vie robe nego ranije, to m u je, dakle, za svaki komad robe potrebno deset puta manje radnog vremena, nimalo ne spreava da ga primoravaju da i dalje radi 12 asova kao i ranije i da u 12 asova proizvede 1200 komada um esto ranije 120. tavie, njegov se radni dan moe pri tom e produiti, tako da sada u 14 asova proizvede 1400 komada itd. Zbog toga se u ekonomista takvoga kova kakvi su MacCulloch, U re, Senior i tutti quanti1* m oe na jednoj strani itati da radnik treba da bude blagodaran kapitalu to razvija proizvodne snage, jer se tim e skrauje potrebno radno vreme, a na drugoj strani da tu za hvalnost mora posvedoiti tim e to e odsad raditi 15 umesto 10 a sova. Razvijanje proizvodne snage rada ima u okviru kapitalistike proizvodnje za cilj da skrati onaj deo radnog dana u kome radnik mora da radi za sama sebe, da bi se ba tim e produio onaj drugi deo radnoga dana u kome on m oe da radi besplatno za kapitalistu. U kolikoj se meri ovaj rezultat dade postii i bez pojevtinjavanja roba, pokazae se kod naroitih m etoda za proizvoenje relativnog vika vrednosti, koje emo sad uzeti u razmatranje.
6 Q uesnay, Dialogues sur le Commerce e t sur les Travaux des Artisansy str. 1 8 8 - 189. 7 Ti pekulanti koji toliko gledaju da utede na radu radnika koje moraju plaati. (J. N . B idaut, D u Monopole qui sitablit darts les arts mdustriels et le commercey P aris 1828, str. 13.) Poduzetnik e uvek uiniti to m u je u moi da utedi vrem ena i rada. (D ugald Stew art, W orks, ed. by Sir W . H am ilton, Edinburgh 1855, sv. I l l , Lectures on Political Economy, str. 318.) Oni (kapitalisti) su zainteresovani za to da proizvodne snage radnika koje upoljavaju bud u to vee. Sva njihova panja gotovo je iskljuivo upravljena na uveanje te snage. (R. Jones, Text-book o f Lectures etc., Lecture III [str. 39].) i* kako se sve ne zovu, svi m ogui
289
G L A V A
J E D A N A E S T A
Kooperacija
Kao to smo videli, kapitalistika proizvodnja poinje stvarno tek tamo gde jedan isti individualni kapital jednovremeno zapoljava vei broj radnika, dakle gde proces rada proiruje svoj obim i daje proizvod u veem kvantitativnom razmeru. Dejstvovanje veeg broja radnika u isto vreme i u istom prostoru (ili, ako se hoe, na istom polju rada) radi proizvoenja iste vrste robe, pod komandom istog kapita liste, istorijski je i logiki polazna taka kapitalistike proizvodnje. U pogledu samog naina proizvodnje, manufaktura se, npr., u svojim poecima razlikuje od esnafske zanatske radinosti jedino veim brojem radnika jednovremeno zaposlenih od strane istog kapitala. Radionica esnafskog majstora samo se proirila. Razlika je, dakle, u prvi mah samo kvantitativna. Videli smo da je masa vika vrednosti, koju proizvodi neki dati kapital, ravna viku vrednosti koji stvara pojedini radnik puta broj jednovremeno upo slenih radnika. Sam po sebi ovaj broj ni u emu ne menja stopu vika vrednosti, tj. stepen eksploatacije radne snage, a u pogledu proizvodnje robne vrednosti uopte svaka kvalitativna promena procesa rada izgleda indiferentna. T o proistie iz same prirode vrednosti. Ako se dvanaestoasovni radni dan opredmeuje u 6 il., onda e se 1200 takvih radnih dana opredmetiti u 6 il. X 1200. U jednom sluaju pripojeno je proiz vodima 12 x 1200, u drugome 12 radnih asova. U proizvodnji vred nosti veliki broj radnika predstavlja samo mnoge pojedince. Prema tome, za proizvodnju vrednosti svejedno je da li 1200 radnika proizvode svaki zasebno ili udrueni pod komandom istog kapitala. Pa ipak, u izvesnim granicama nastaje neka modifikacija. Rad opredmeen u vrednosti rad je prosenog drutvenog kvaliteta, dakle ispoljavanje prosene radne snage. A prosena veliina uvek postoji samo kao proek mnogih razliitih individualnih veliina iste vrste. U svakoj grani industrije, individualni radnik, Petar ili Pavle, odstupa vie ili manje od prosenog radnika. Ova individualna odstupanja, koja se u matematici zovu greke, uzajamno se potiru i iezavaju im uzmemo zajedno vei broj radnika. uveni solista i sikofant Ed mund Burke smatra da iz svog praktinog iskustva koje je stekao kao
19 M ara - Engela (21)
zakupnik m oe tvrditi da se ve kod tako male etice od 5 poljopri vrednih nadniara gubi svaka individualna razlika u radu, da dakle ma koja petorica odraslih engleskih poljoprivrednih nadniara uzetih zajedno izvre za isto vreme upravo toliki posao koliko i ma koja druga petorica engleskih poljoprivrednih nadniara.8 Bilo kako mu drago, jasno je da je ukupni radni dan veeg broja jednovremeno uposlenih radnika, podeljen brojem radnika, sam po sebi dan prosenog dru tvenog rada. Recim o da je radni dan pojedinca dvanaestoasovan. U tom e sluaju radni dan dvanaestorice jednovremeno zaposlenih radnika sainjava ukupni radni dan od 144 asa, i mada rad svakog od dvanaestorice vie ili manje odstupa od prosenog drutvenog rada, tako da pojedincu m oe ustrebati neto vie ili manje vremena za isti posao, ipak radni dan svakoga pojedinca, kao V 12 ukupnog radnog dana od 144 asa, ima proseni drutveni kvalitet. A za kapi talistu koji zapoljava dvanaest radnika radni dan postoji kao ukupni radni dan dvanaestorice. Radni dan svakog pojedinca postoji kao alikvotni deo ukupnog radnog dana, sasvim nezavisno od toga da li dvanaestorica rade povezano jedan s drugim ili se sva povezanost njihovih radova sastoji samo u tom e to rade za istog kapitalistu. Su protno tom e, ako od 12 radnika budu po 2 zaposlena kod sitnih majstora onda e biti stvar sluaja hoe li svaki pojedini majstor proizvesti istu masu vrednosti i tim e ostvariti optu stopu vika vrednosti. Dogaala bi se individualna odstupanja. Ako bi koji radnik na proizvoenje neke robe utroio znatno vie vremena nego to je drutveno potrebno, ako bi radno vrem e koje je za njega individualno potrebno znatno odstupalo od drutveno potrebnog ili prosenog radnog vremena, onda njegov rad ne bi vaio kao prosean rad ni njegova radna snaga kao prosena radna snaga. Ona se ne bi nikako prodavala ili bi se prodavala samo ispod prosene vrednosti radne snage. Dakle, pretpo stavlja se odreen m inim um um enosti u radu, a docnije emo videti da kapitalistika proizvodnja nalazi sredstva da ovaj minimum meri. Pa ipak m inim um odstupa od proeka, mada se, s druge strane, mora plaati prosena vrednost radne snage. Zbog toga bi od onih 6 sitnih majstora jedan isterao vie, drugi manje no to iznosi opta stopa vika vrednosti. Za drutvo bi se ove nejednakosti uzajamno potrle, ali
8 Nesumnjivo je da izm eu vrednosti radova raznih ljudi postoji prilina razlika u pogledu snage, um enosti i panje. Ali su m e moja tana opaanja uverila da m a koja grupa od 5 ljudi pom enutog uzrasta u celim daje isto toliko rada koliko m a koja druga takva grupa. T o znai da e m eu 5 takvih ljudi jedan im ati sve osobine dobrog radnika, jedan ravoga, dok ostala tri stoje na sredini 1 p ribliuju se vie ili m anje prvom ili drugom . Dakle, ve u ovako maloj gomi lici od 5 radnika nai ete pravilan proek onog to m ogu da urade 5 ljudi. ( E . Burke, Thoughts and Details etc ., str. 15 - 16.) U por. Q utelet-ova istraivanja o prosenoj individui. Il l *l
11. glava Kooperacija 291
ne bi za pojedine majstore. Prema tome, zakon oploavanja vrednosti uopte potpuno se ostvaruje za pojedinog proizvoaa tek kad on proizvodi kao kapitalista, kad jednovremeno upotrebljava mnogo radnika, kad, dakle, od samog poetka stavlja u pokret prosean dru tveni rad.9 I onda kada nain rada ostane isti, istovremena upotreba veeg broja radnika ima za posledicu revoluciju u materijalnim uslovima procesa rada. Zgrade u kojima radi mnogo njih, skladita sirovina itd., sudovi, orua, aparati itd., koji slue mnogima istovremeno ili naizmenino, ukratkojedan deo sredstava za proizvodnju sada se u pro cesu rada troi zajedniki. S jedne strane, razmenska vrednost roba, dakle.i sredstava za proizvodnju, ni najmanje se ne uveava ako se bilo kako uvea iskoriavanje njihove upotrebne vrednosti. S druge strane, uveava se razmer sredstava za proizvodnju koja se zajedniki upotrebljavaju. Soba u kojoj 20 tkaa rade sa svojih 20 razboja mora biti prostranija od sobe nezavisnog tkaa koji ima dva pomonika. Ali proizvesti radionicu za 20 lica staje manje rada nego proizvesti 10 radionica za po 2 lica. Vrednost zajednikih i u masi koncentrisanih sredstava za proizvodnju ne raste, dakle, srazmerno njihovom obimu i korisnom uinku. Zajedniki troena sredstva za proizvodnju ustu paju pojedinom proizvodu manji sastavni deo vrednosti, delom to se celokupna vrednost koju ustupaju istovremeno razdeljuje na veu masu proizvoda, delom to kad ih uporedimo sa izolovanim sred stvima za proizvodnju ulaze u proces proizvodnje dodue s apso lutno veom, ali, s obzirom na njihov delokrug, s relativno manjom vrednou. Time se smanjuje jedan sastavni deo vrednosti postojanog kapitala, pa dakle, srazmerno njegovoj veliini, i celokupna vrednost robe. Postie se isti uinak kao da su sredstva za proizvodnju te robe jevtinije proizvedena. Ova ekonomija u upotrebi sredstava za proiz vodnju potie samo iz njihovog zajednikog troenja u procesu rada mnogo njih. A ovaj karakter uslov'a drutvenog rada ili drutvenih uslova rada, protivno rasparanim i relativno skupim sredstvima za proizvodnju izolovanih samostalnih radnika ili sitnih majstora, dobijaju sredstva za proizvodnju ak i onda kad mnogo njih radi samo u istoj prostoriji, a ne jedni s drugima. Jedan deo sredstava za rad stie ovaj drutveni karakter pre no to ga stekne sam proces rada. Ekonomiju sredstava za proizvodnju valja uopte razmatrati s dvostrukog gledita. Prvo, ukoliko robe ini jevtinijima i time sma njuje vrednost radne snage. Drugo, ukoliko menja odnos vika vred nosti prema celokupnom predujmijenom kapitalu, tj. prema sumi
9 G. profesor Roscher pretenduje da je otkrio da 1 valja, koju ga profesorka zaposli za 2 dana, uradi viSe nego 2 val je koje zaposli jednog istog dana.[lMj Neka g. profesor svoja posmatranja procesa kapitalistike proizvodnje ne vri u dejoj sobi i pod okolnostima gde nema glavnog lica kapitaliste.
19 *
vrednosti njegovih postojanih i promenljivih sastavnih delova. Ovu poslednju taku razmatraemo tek u prvom odeljku tree knjige ovog dela, kamo, veze radi, prebacujemo i poneto to ve ovamo spada. Tok analize namee ovo cepanje predmeta, koje ujedno odgovara i duhu kapitalistike proizvodnje. Naim e, poto u njoj uslovi rada istu paju pred radnika samostalno, to se i njihova ekonomija ispoljava kao naroita operacija koja se radnika nita ne tie, te je stoga odvojena od m etoda koji poveavaju njegovu linu proizvodnost. Oblik rada velikog broja radnika koji u istom procesu proizvo dnje ili u razlinim ali povezanim procesima proizvodnje rade plan ski naporedo i zajedno zove se kooperacija.10 Kao to se udarna snaga konjikog eskadrona ili otporna snaga peadijskog puka bitno razlikuje od sum e ofanzivne i odbrambene m oi koju svaki konjanik i peak pojedinano razvija, tako se i zbir mehanikih snaga izolovanih radnika razlikuje od drutvene snage koja se razvija kad m noge ruke istovrem eno uestvuju u istoj nepodeljenoj operaciji, npr. kad treba podii kakav teret, okrenuti kakvu ruicu ili odstraniti kakvu sm etnju.11 T u pojedinani rad ili ne bi nikako mogao postii uinak kombinovanog rada ili bi ga postigao samo za m nogo due vreme ili samo u siunom razmeru. N e radi se ovde samo o poveanju individualne proizvodne snage putem ko operacije, ve o stvaranju proizvodne snage koja sama po sebi mora biti masovna snaga.lla O sim nove snage koja proizlazi iz stapanja m nogih snaga u jednu ukupnu snagu, izaziva sam drutveni dodir u veini proizvodnih ra dova takmienje i naroiti podraaj ivotnih duhova (animal spirits) koji uveavaju individualnu delotvornost pojedinaca, tako da 12 lica zajedno proizvedu u istovremenom radnom danu od 144 asa mnogo vei celokupni proizvod nego 12 izolovanih radnika od kojih svaki
10 Concours des forces1* (D estu tt de T racy, TraiU de la Volonti etc., str. 80.) 11 Ima m nogo operacija tako prostih da ne doputaju podrazdeljivanje, a ipak se dadu izvesti jedino zajednikim delovanjem m nogih pari ruku. N a prim er, podizanje nekog velikog drveta na k o la . . . ukratko, svaki rad koji se ne moe izvesti a da se m nogo pari ruku ne pom au uzajam no i istovrem eno pri istoj nedeljivoj radnji. (E. G . W akefield, A View o f the A r t o f Colonization, London 1849, str. 168.) 118 Dok jedan ovek uopte nije u stanju, a deset ljudi m ora se naprezati da bi podigli te ret od jedne tone, moe stotina ljudi to uraditi ako se svaki pri hvati samo jednim prstom. (John Bellers, Proposals fo r raising a Colledge o f In dustry, L ondon 1696, str. 21.)
!* saradnja snaga
radi po 12 asova ili jedan radnik koji radi 12 dana uzastopce.12 T o dolazi otuda to je ovek od prirode ako ne politika ivotinja, kao to misli Aristotel13, a ono svakako drutvena ivotinja. Mada mnogo njih istovremeno i zajedniki izvode isti posao ili posao iste vrste, ipak individualni rad svakoga, kao deo ukupnog rada, moe da predstavlja razne faze samog procesa rada kroz koje predmet rada, usled kooperisanja, bre prolazi. Na primer, kad zidari naine lanac od ruku da kamen za gradnju iznesu s podnoja na vrh skela, svaki od njih radi isti posao, pa ipak ove pojedinane radnje ine po vezane delove jedne ukupne radnje, ine posebne faze kroz koje mora da proe svaki kamen u procesu rada, i kroz koje ga, recimo, 24 ruke ukupnog radnika bre prenose negoli dve ruke svakog posebnog radni ka koji bi se na skele penjao i s njih silazio.14 Predmet rada prolazi isti prostor za krae vreme. S druge strane, rad je kombinovan kad se, npr., kakva gradnja otpone u isto vreme s vie strana mada kooperatori vre isti ili slini posao. Kombinovani radni dan od 144 asa koji se na predmet rada baca s mnogo strana u prostoru, jer kombinovani ili ukupni radnik ima oi i ruke spreda i pozadi, te je u izvesnom stepenu sposoban da se svugde nalaziubrzava rad na celokupnom proizvodu vie no to bi to uinilo 12 dvanaestoasovnih radnih dana vie ili manje izolovanih radnika, koji se svoga posla moraju jednostranije laati. Razni delovi proizvoda, prostorno odvojeni, sazrevaju ovde u isto vreme.
12 *U tome (kad jedan zakupnik upotrebi isti broj radnika na 300 ekera umesto da ih upotrebi deset zakupnika na po 30 ekera) ima koristi i od broja m o maka koji zajedno rade, koristi koju samo praktini ljudi mogu lako da shvate. ini se da je samo sobom razumljivo da se 1:4 odnosi kao 3:12, ali u praksi nije tako. Jer se o etvi, kao i pri mnogim drugim poslovima kad treba hitati, rad izvodi bolje i bre kad se okupe mnoge radne snage. Tako o etvi 2 vozara, 2 natovarivaa, 2 dodavaa, 2 grabljaa i ostali na plastu ili u am baru urade za jedno dvaput vie no to bi isti broj radnih snaga uradio ako bi bio razdeljen na razne grupe po raznim farmama. ([J. A rbuthnot,] Art Inquiry into the Con nection between the present Price o f Provisions and the Size o f Farms. By a Farm er, London 1773, str. 7, 8.) 13 Aristotelova definicija u stvari je u tom e da je svaki ovek po prirodi graanin. Ona je za klasini stari vek isto toliko karakteristina koliko je za Ame rikanca karakteristina Franklinova definicija da je ovek od prirode izraiva alata. 14 Moramo napom enuti i to da ova delimina podela rada moe da se iz vede i onde gde su svi radnici zaposleni istom radnjom. N a prim er, zidari koji prenose ciglu na visoke skele dodajui je s ruke na ruku rade svi isti posao, pa ipak ima m eu njima izvesna vrsta podele rada koja se sastoji u tome to svaki od njih prenosi ciglu na izvesnom delu staze i to je svi zajedno otpremaju do kraj njeg cilja mnogo bre nego kad bi svaki od njih sam nosio svoju ciglu na vrh skele. (F. Skarbek, Thiorie des richesses sociales, 2. izd., Paris 1839, sv. I, str. 97, 98.')
29 4 IV odeljak Proizvoenje relativnog vika vrednosti
Naglasili sm o da mnogo njih koji se meusobno dopunjuju rade isti ili slini posao zbog toga to taj najprostiji oblik zajednikog rada igra veliku ulogu ak i u najizgraenijem tipu kooperacije. Ako je proces rada komplikovan, onda ve sama masa ljudi koji zajedno rade omoguava da se razne operacije razdele na razne ruke, da se zato jednovremeno izvedu i tim e skrati radno vreme potrebno za izradu celokupnog proizvoda.15 U m nogim granama proizvodnje ima kritinih momenata, tj. perioda odreenih sam om prirodom procesa rada, za ije vreme rad mora postii odreene rezultate. Treba li, npr., otrici stado ovaca ili pokositi ito i sabrati letinu sa izvesnog broja jutara zemlje, koli ina i kvalitet proizvoda zavisie od toga hoe li se operacija poeti i zavriti u odreeno vreme. Ovde je propisano koliko vremena moe zauzeti proces rada, kao to je propisano vreme, recimo, za lov na ha ringe. Iz jednoga dana pojedinac m oe da istera samo jedan radni dan od, recim o, 12 asova, ali kooperacija njih 100, npr., proiruje jedan dvanaestoasovni dan u radni dan od 1200 asova. Kratkoa radnog roka naknauje se veliinom mase rada koja se u odlunome momentu baca na polje proizvodnje. Blagovremeno dejstvo zavisi ovde od isto vremene upotrebe m nogih kombinovanih radnih dana, obim korisnog uinka od broja radnika, ali je ovaj broj uvek manji od broja radnika koji bi izolovani im ali da postignu isti uinak u istom roku.18 Zato to ove kooperacije nema na zapadu Sjedinjenih Drava, ni u onim delovima Istone Indije u kojima je engleska vladavina razorila staru optinu, i dogaa se da se svake godine onamo upropasti masa ita, a ovamo masa pamuka.17
16 Ako tre b a izvesti kakav kom plikovan posao, onda se vie radnji mora jednovrem eno izvriti. Ovaj vri jednu, dok onaj vri neku drugu radnju, a svi zajedno doprinose rezu ltatu koji nijedan pojedinac ne bi bio u stanju da po stigne. Ovaj vesla, dok onaj upravlja krm ilom , a trei baca m reu ili harpun, i tako uspeva ribolov, koji bi bez te saradnje bio nemogu. (D estutt de Tracy, T ra iti de la Volont etc., str. 78.) 18 Njihovo izvravanje (poljoprivrednih radova) u odlunom asu, donosi utoliko vee rezultate. (A n Inquiry into the Connection between the present Prtce etc., str. 7.) U poljoprivredi nem a vanijeg inioca od inioca vremena. (Liebig, Ober Theorie und Praxis in der Landwirthschaft, 1856, str. 23.) 17 Jo jedna nezgoda koju bi teko ko mogao oekivati u zemlji koja izvozi rad vie no m a koja druga zemlja na svetu, izuzev, m oda, K inu i Englesku, jeste nem ogunost da se prikupi dovoljno radnih snaga za berbu pam uka. T o ima za posledicu da velika m asa ploda ostane neobrana, dok se drugi deo sakuplja sa zemlje poto je plod opao, te je pam uk, naravno, izgubio boju i delom se po kvario, tako da se sadilac zbog toga Sto se u pravo vrem e oskudevalo u radnicima m ora pom iriti s gubitkom velikog dela etve, na koju Engleska eka s toliko brige. (Bengal H urkaru. B i-M onthly O verland Sum m ary o f News, 22. jula 1861.)
Na jednoj strani, kooperacija omoguava da se protegne prostor na kome se rad vri, te je stoga za izvesne procese rada potrebna ve radi prostome povezanosti predmeta rada, kao pri isuivanju zemljita, zagaivanju, navodnjavanju, graenju kanala, puteva, eleznica itd. S druge strane, ona omoguava da se prema razmeri proizvodnje suzi prostor na kome se rad vri. Ovo ograniavanje prostora na kome se rad vri uz istovremeno proirivanje oblasti njegova dejstva, ime se uteuje masa neproizvodnih trokova (faux frais), proistie iz nagomi lavanja radnika, iz pribliavanja raznih procesa rada i iz koncentra cije sredstava za proizvodnju.18 Uporeen s jednakim zbirom izolovanih individualnih radnih dana, kombinovani radni dan proizvodi vee mase upotrebne vred nosti, te stoga smanjuje radno vreme potrebno za proizvodnju nekog odreenog korisnog uinka. Bilo da u datom sluaju kombinovani radni dan tu poveanu proizvodnu snagu stie zato to poveava me haniku potenciju rada, ili da proiruje prostomu oblast njegova dejstva, ili da u odnosu prema razmeru proizvodnje prostorno suava polje proizvodnje, ili da u kritinom momentu pokree mnogo rada u malo vremena, ili da budi revnost pojedinaca i razigrava njihove ivotne duhove, ili to jednorodnim operacijama mnogo njih udara ig kontinuiteta i mnogostranosti, ili to razne operacije vri u isto vreme, ili to tedi sredstva za proizvodnju upotrebljavajui ih za jedniki, ili to individualnom radu daje karakter prosenog drutvenog rada, pod svima tim okolnostima specifina proizvodna snaga kombivanog radnog dana jeste drutvena proizvodna snaga rada ili proiz vodna snaga drutvenog rada. Ona proizlazi iz same kooperacije. U zajednikom planskom delovanju s drugima, radnik se oslobaa svojih individualnih granica i razvija snagu svojega roda.19 Kako radnici uopte ne mogu neposredno saraivati a da ne budu zajedno, usled ega je, dakle, uslov za njihovu kooperaciju da budu zbijeni u odreenom prostoru, to ni najamni radnici ne mogu kooperisati a da ih jedan isti kapital, isti kapitalista jednovremeno ne upo trebljava, dakle ako jednovremeno ne kupi njihove radne snage. Zbog
18 Kad se obraivanje zemlje unapredi, onda se sav kapital i sav rad koji je ranije bio rasturen na 500 ekera, a moda i na vie, koncentrie na temeljitije obra ivanje 100 ekera. M ada se prostor smanjio u odnosu prem a iznosu primenjenog kapitala i rada, ipak se oblast proizvodnje proiruje u poreenju sa onom oblasti proizvodnje koju je ranije posedovao i obraivao izolovani, nezavisni proizvo a. (R. Jones, A n Essay on the Distribution o f Wealth. On Rent , L ondon 1831, str. 191.) 19 Snaga pojedinca veoma je neznatna, ali ujedinjenje tih neznatnih snaga stvara ukupnu snagu koja je vea od zbira deliminih snaga. Pa zbog toga ve i samo ujedinjenje snaga moe da skrati rok i da proiri prostor njihove akcije. (G. R. Carli, beleka uz: P. Verri, Meditazioni sulla Economia Politico, sv. XV, str. 196.)
toga celokupna vrednost tih radnih snaga, ili suma najamnina radnika za dan, nedelju itd., mora biti ujedinjena u kapitalistovu depu pre no to same radne snage budu ujedinjene u procesu proizvodnje. Isplatiti najedanput 300 radnika, makar i za cigli dan, zahteva vei predujam kapitala nego isplaivanje manjeg broja radnika iz nedelje u nedelju za vrem e itave godine. Broj radnika koji kooperiu, ili razmer kooperacije, zavisi, dakle, na prvom mestu od veliine kapi tala koji pojedini kapitalista m oe predujmiti za kupovinu radne snage, tj. od toga u kolikom obim u svaki pojedini kapitalista raspolae ivot nim sredstvima m nogih radnika. A kako je s promenljivim, tako je i s postojanim kapitalom. Na primer, predujam za sirovinu 30 puta je vei za kapitalistu koji zapo ljava 300 negoli za svakog od 30 kapitalista koji zapoljavaju po 10 radnika. D odue, obim vrednosti i materijalna masa zajedniki tro enih sredstava za rad ne rastu u istom stepenu kao broj zaposlenih radnika, ali rastu znatno. Koncentracija veih masa sredstava za pro izvodnju u rukama pojedinih kapitalista jeste, dakle, materijalni uslov za kooperaciju najamnih radnika, a obim kooperacije, ili razmer pro izvodnje, zavisi od obima te koncentracije. U poetka se pokazalo da je potrebna izvesna minimalna veliina individualnog kapitala da bi broj istovremeno eksploatisanih radnika, a otud masa proizvoenog vika vrednosti bila dovoljna da samog poslodavca oslobodi od runog rada, da od sitnog majstora naini kapi talistu i da tako formalno ustanovi kapitalistiki odnos. Sada se ona ispoljava kao materijalan uslov za pretvaranje mnogih rasparanih i m eusobno nezavisnih individualnih procesa rada u kombinovan dru tveni proces rada. Isto se tako komanda kapitala nad radom isprva pokazivala samo kao formalna posledica toga to radnik umesto za sebe radi za kapitalistu, pa usled toga pod njegovim zapovednitvom. S koopera cijom m nogih najamnih radnika razvija se komanda kapitala u nunost za samo izvoenje procesa rada, u pravi uslov za proizvodnju. Sada kapitalistova komanda na polju proizvodnje postaje isto onoliko neop hodna koliko generalova komanda na bojitu. Svaki neposredni drutveni ili zajedniki rad u velikom razmeru trai vie ili manje da se njime upravlja, kako bi se dovele u sklad individualne delatnosti i izvrile opte funkcije koje proizlaze iz kre tanja celokupnog proizvodnog tela, za razliku od kretanja njegovih samostalnih organa. Violinista koji svira sam, diriguje sam sobom, orkestru je potreban dirigent. Ova funkcija upravljanja, nadziranja i posredovanja: postaje funkcijom kapitala im rad koji mu je podloen postane kooperativan. Kao specifina funkcija kapitala dobija funkcija upravljanja specifina obeleja. Pobuda koja pokree i svrha koja odreuje kapitalistiki proces proizvodnje jeste pre svega to je mogue vee samooploavanje kapi
tala20, tj. to je mogue vee proizvoenje vika vrednosti, pa, prema tome, to je mogue vee eksploatisanje radne snage od strane kapi taliste. S masom istovremeno zaposlenih radnika raste i njihov otpor, a s njime nuno i pritisak kapitala radi savlaivanja toga otpora. Ka pitalistova uprava nije samo naroita funkcija koja proizlazi iz prirode drutvenog procesa rada i koja pripada tome procesu; ona je ujedno funkcija eksploatisanja jednog drutvenog procesa rada, a usled toga uslovljena je neizbenom suprotnou izmeu eksploatatora i materi jala njegove eksploatacije. Isto tako, s porastom obima sredstava za proizvodnju koja prema radniku stoje kao tua svojina, raste nunost kontrole nad njihovom svrsishodnom upotrebom.21 Zatim je koope racija najamnih radnika jednostavno dejstvo kapitala koji ih jednovremeno zapoljava. Povezanost njihovih funkcija i njihovo jedinstvo kao proizvodne celine lee izvan njih, 11 kapitalu koji ih okuplja i dri u zajednici. Usled toga im se povezanost njihovih radova u ideji pri kazuje kao plan, a u praksi kao autoritet kapitaliste, kao sila tue volje koja njihovo delanje podvrgava svojoj svrsi. Dok je usled toga kapitalistiko upravljanje po svojoj sadrini dvostruko zbog dvostrukosti samog procesa proizvodnje kojim ima da se upravlja, a koji je s jedne strane drutveni proces rada za izradu izvesnog proizvoda, a s druge strane proces oploavanja kapitala, po svome obliku ono je despotsko. S razvijanjem kooperacije u veem razmeru, ovaj despotizam razvija oblike koji su mu svojstveni. Kao to se u poetku kapitalista oslobaa runog rada im njegov kapital do stigne onu minimalnu veliinu kojom tek i poinje prava kapitalistika proizvodnja, tako sad funkciju neposrednog i neprekidnog nadzora nad pojedinim radnicima i radnikim grupama on sam ustupa poseb noj vrsti najamnih radnika. Kao to su vojsci potrebni oficiri i podo ficiri, tako su i masi radnika koji rade zajedno pod komandom istog kapitala potrebni industrijski vii oficiri (upravnici, managers) i podo ficiri (nadzornici, Arbeitsaufseher, foremen, overlookers, contre-mai20 Profiti s u . str. 11.) jedina svrha poslova. (J. V anderlint, Money answers etc.,
21 Spectator, list engleskih filistara, pie u br. od 26. maja 1866. da je posle uvoenja neke vrste ortaine izmeu kapitaliste i radnika u Wirework company of M anchester1* prvi rezultat bio naglo smanjenje rasipanja materijala, jer radnici nisu uviali zato bi oni svoju svojinu vie rasipali nego drugi poduzetnici svoju; a rasipanje materijala, pored lakomislenih dugova, izvor je najteih gubitaka u fabrikaciji. Isti list istie kao osnovnu m anu Rochdale cooperative experiments^116!: Oni su pokazali da radnike kooperative mogu uspeno rukovoditi duanima, fabrikama i skoro svim oblicima industrije, a osim toga izvanredno su popravili poloaj samih tih ljudi, ali! ali! onda nisu ostavili nijedno vidno mesto za kapi talistu. Quelle horreur!2* x* Manesterska kompanija za fabrikaciju ice 2* Kakva strahota!
tres), koji za vreme procesa rada komanduju u ime kapitala. Nadzi ranje postaje njihovom iskljuivom funkcijom. Kad uporeuje nain proizvodnje nezavisnih seljaka ili samostalnih zanatlija s robovskom privredom na plantaama, politiki ekonomist rauna taj nadzorniki rad u faux frais de production.21111* Naprotiv, kad posmatra kapita listiki nain proizvodnje, on tu funkciju upravljanja, ukoliko ona proizlazi iz prirode zajednikog procesa rada, identifikuje s istom funkcijom ukoliko je uslovljena kapitalistikim a otud antagonistikim karakterom toga procesa.22 Kapitalista nije kapitalista zato to upravlja industrijom, ve postaje industrijskim zapovednikom zato to je kapi talista. Vrhovno zapovednitvo u industriji postaje atribut kapitala, kao to je u feudalno doba vrhovno zapovednitvo u ratu i u sudstvu bilo atribut zem ljine svojine.228. Radnik je dotle vlasnik svoje radne snage dok se kao njen pro dava pogaa s kapitalistom, a prodavati m oe samo ono to ima, svoju individualnu, izolovanu radnu snagu. Ovaj se odnos ni u emu ne menja tim e to kapitalista kupi 100 radnih snaga umesto jedne, ili to zakljui ugovor sa 100 m eusobno nezavisnih radnika umesto s jednim. O n m oe tu stotinu radnika da upotrebi a da oni i ne kooperiu. Stoga kapitalista plaa vrednost stotine samostalnih radnih snaga, ali ne plaa kombinoyanu radnu snagu njih 100. Kao nezavisna lica, radnici su pojedinci koji stupaju u odnos sa istim kapitalom, ali ne i izm eu sebe. Njihova kooperacija poinje tek u procesu rada, ali u procesu rada oni su ve prestali pripadati sebi samima. Kad u taj proces uu, oni postaju jedno telo s kapitalom. Kao kooperanti, kao udovi jednog radnog organizma, oni su samo poseban nain egzi stencije kapitala. Stoga je proizvodna snaga koju radnik razvija kao drutveni radnik proizvodna snaga kapitala. Drutvena proizvodna snaga rada razvija se besplatno im radnici budu stavljeni pod odre21a P rofesor C airnes, poto je superintendence of labour2* prikazao kao jedno od glavnih obeleja robovske proizvodnje u junim dravam a Sevem e Ame rike, nastavlja: Seljakom vlasniku (S evera) pripada sav proizvod njegova zem ljita8*, zato njem u ne treba podstreka za napor. T u nadzor postaje potpuno su vian. (C airnes, The Slave Power , str. 48, 49.) 22 Ser Jam es S teuart, koji se uopte odlikuje jasnim uoavanjem karak teristinih drutvenih razlika raznih naina proizvodnje, prim euje: im e velika preduzea u m anufakturi unitavaju m ale radionice (private industry) ako ne time to se pribliuju jednostavnosti robovskog rada? (Principles o f Political Economy, L o ndon 1767, sv. I, str. 167, 168.) O tuda bi A uguste C om te i njegova kola na isti nain mogli dokazi vati i venu nunost feudalnih gospodara, kao to su to uinili za k a p ita listi k e gospodare.
* * n e p r o iz v o d n e tr o k o v e a * n a d z o r n a d rad om 8 * k o d C a im e s a : p ro iz v o d n je g o v o g rad a
ene uslove, a kapital ih pod te uslove stavlja. Zato to drutvena proizvodna snaga rada ne staje kapital nita, zato to, s druge strane, radnik nju ne razvija pre no to sam njegov rad ne pripadne kapitalu, ispoljava se ona kao proizvodna snaga koju kapital poseduje od prirode, kao njegova imanentna proizvodna snaga. Delo vanje proste kooperacije kolosalno se pokazuje u dinovskim delima starih Azijaca, Egipana, Etruraca itd.
Dogaalo se u m inula vrem ena da su te azijske drave, podm irivi svoje civilne i vojne trokove, raspolagale izvesnim suvikom ivotnih sredstava koji su mogle troiti na sjajna i korisna dela. N jihova komanda nad rukam a i miicama skoro itavog nezemlioradnikog stanovnitva i iskljuivo pravo monarha i svetenstva da raspolau tim vikom pruie im sredstva za po dizanje onih velikih spomenika kojim ispunie ze m lju .. . Za pokretanje di novskih statua i ogrom nih masa, iji transport izaziva divljenje, rasipniki je upotrebljavan skoro samo ljudski rad. Broj radnika i koncentrisanje njiho vih napora bili su za ovo dovoljni. Tako vidimo kako se veliki sprudovi ko rala diu iz dubina okeana, narastaju u ost rva i obrazuju vrsto tlo, mada je svaki individualni ulaga (depositary) siuan, slab i neugledan. N ezem ljoradniki radnici azijskih monarhija malo ta m ogu doprineti delu osim svojih individualnih telesnih napora, ali njihov broj ini njihovu snagu, a mo upravljanja tim masama dala je ivot onim dinovskim delima. Takvi su po duhvati bili omogueni time to su dohoci od kojih su radnici iveli bili koncentrisani u jednoj ruci ili u malo ruku.28
Ova mo azijskih i egipatskih kraljeva ili etrurskih teokrata itd. prela je u modernom drutvu na kapitalistu, bilo da on istupa kao izolovan kapitalista ili, kao kod akcionarskih drutava, u vidu kombinovanog kapitaliste. Kooperacija u procesu rada kakvu vidimo da prevlauje u po ecima kulture oveanstva, kod lovakih naroda238 ili recimo u poljo privredi indijske optine, poiva s jedne strane na zajednikoj svojini uslova za proizvodnju, a s druge strane na tome to se izolovana indi vidua jo nije bila odvojila od pupane vrpce kojom je bila vezana za svoje pleme ili zajednicu, kao to se ni kod pela individua ne moe ottgnuti od konice. I po jednom i po drugom ona se razlikuje od ka pitalistike kooperacije. Sporadina primena kooperacije u velikom razmeru u antikom svetu, srednjem veku i modernim kolonijama poiva na odnosima neposrednog gospodstva i potinjenosti, veinom
23 R. Jones, Text-book o f Lectures etc., str. 77, 78. Staroasirske, egipatske i druge zbirke u Londonu i drugim evropskim prestonicama ine nas oevicima onih kooperativnih procesa rada. 281 Linguet u svojoj Thorie des Lots civiles moda ne govori krivo kad lov oznauje kao prvi oblik kooperacije, a lov na ljude (rat) kao jedan od prvih oblika lova.
na ropstvu. Nasuprot tom e, kapitalistika kooperacija unapred ima za pretpostavku slobodnog najamnog radnika, koji svoju radnu snagu prodaje kapitalu. Istorijski, m eutim , ona se razvija u suprotnosti prema seljakoj privredi i nezavisnom zanatlijskom radu, bilo da ovaj ima esnafski oblik ili n e.24 Prema njima se kapitalistika kooperacija ne javlja kao neki naroiti istorijski oblik kooperacije, nego se sama ko operacija javlja kao istorijski oblik koji je svojstven kapitalistikom procesu proizvodnje, i po kome se on specifino razlikuje. Kao to se drutvena proizvodna snaga rada koju kooperacija razvija ispoljava kao proizvodna snaga kapitala, tako se i sama ko operacija ispoljava kao specifian oblik kapitalistikog procesa pro izvodnje, u suprotnosti prema procesu proizvodnje izolovanih neza visnih radnika, pa i sitnih majstora. T o je prva promena koju stvarni proces rada pretrpi kad se podredi kapitalu. Ova se promena vri spontano. N jena pretpostavka, istovremena zaposlenost veeg broja najamnih radnika u istom procesu rada, polazna je taka kapitalistike proizvodnje. Ova polazna taka poklapa se sa samim postojanjem kapitala. D ok se usled toga kapitalistiki nain proizvodnje s jedne strane ispoljava kao istorijska nunost za pretvaranje procesa rada u drutveni proces, s druge strane se ovaj drutveni oblik procesa rada ispoljava kao m etod koji kapital upotrebljava da bi sa veim profitom eksploatisao proces rada poveavajui njegovu proizvodnu snagu. Kooperacija, u ovom prostom obliku u kome smo je dosad posmatrali, poklapa se s proizvodnjom u veem razmeru, ali nije neki vrsti, karakteristini oblik neke posebne epohe razvitka kapitalistikog naina proizvodnje. U najboljem sluaju, ona se otprilike takvom ispoljava jo u zanatskim poecima manufakture25 i u onoj vrsti krupne poljoprivrede koja odgovara manufakturnom periodu i koja se od seljakog gazdovanja bitno razlikuje jedino masom istovremeno upotrebljavanih radnika i obimom koncentrisanih sredstava za proizvodnju. Prosta kooperacija jo je uvek oblik koji preo vladu je u takvim granama proizvodnje u kojima kapital operie u velikom razmeru, a u kojima podela rada ili maine ne igraju znaajnu ulogu. Kooperacija ostaje osnovni oblik kapitalistikog naina proiz vodnje, mada se sam njen prosti vid javlja kao poseban oblik pored njenih razvijenih oblika.
24 Sitno seljako gazdinstvo i nezavisno zanatstvo, koji oboje delom ine osnovicu feudalnog naina proizvodnje, a delom se posle njegova raspada javljaju pored kapitalistikog naina privreivanja, bili su i ekonomska osnovica klasinih zajednica u njihovo najbolje doba, kada se prim itivna istonjaka zajednika svojina bila raspala, a sistem ropstva jo nije bio ozbiljno ovladao proizvodnjom. 25 Zar ujedinjavanje um enosti, marljivosti i takmienja mnogo njih na jednom istom poslu nije m etod da se posao unapredi? I zar bi Engleskoj bilo mogue da na drugi nain svoju vunarsku m anufakturu dovede do ovakvog savrenstva? (Berkeley, The Querist, L ondon 1750, str. 56, 521.)
301
G L A V A
D V A N A E S T A
Podela rada i manufaktura

1. Dvojako poreklo manufakture Kooperacija koja poiva na podeli rada dobija klasian oblik u manufakturi. Kao karakteristian oblik kapitalistikog procesa pro izvodnje, ona preovlauje za vreme pravog manufakturnog perioda, koji traje otprilike od sredine 16. do poslednje treine 18. veka. Manufaktura nastaje na dva naina. 1. Radnici raznovrsnih, samostalnih zanata, kroz ije ruke neki proizvod mora da proe dok potpuno ne bude zreo, bivaju okupljeni u jednoj radionici, pod komandom istog kapitaliste. N a primer, koije su bile zajedniki proizvod radova velikog broja nezavisnih zanatlija: kolara, sedlara, krojaa, bravara, remenara, strugara, iritara, staklara, farbara, lakirera, pozlatara itd. U manufakturi koija sve ove razliite zanatlije ujedinjene su u jednoj radionici gde jednovremeno rade do dajui jedan drugom svoj proizvod. Istina, koije se ne mogu pozlatiti pre nego to budu napravljene. Ali ako se u isto vreme pravi mnogo koija, onda se neke mogu stalno pozlaivati, dok druge prolaze kroz koju raniju fazu procesa proizvodnje. Dok se ovako radi, stojimo jo na tlu proste kooperacije, koja radi sa onakvim ljudskim i stvarnim materijalom kakav je zatekla. Ali ubrzo nastupa bitna promena. Kroja, bravar, remenar itd., koji su zaposleni samo u izradi koija, postepeno gube naviku a s tim i sposobnost da svoj stari zanat rade u punom njegovom obimu. S druge strane, njihova delatnost, postavi jedno strana, dobija sad oblik najcelishodniji za sueni delokrug. Manu faktura koija pojavila se isprva kao kombinacija samostalnih zanata. Postepeno ona se pretvorila u podelu proizvodnje koija na njene razne posebne operacije; svaka od ovih kristalie se u iskljuivu funk ciju jednog radnika, a celinu svih operacija izvruju ti delimini radnici udrueni. Isto tako je i manufaktura sukna i itav niz drugih manufak tura postao spajanjem raznih zanata pod komandom istog kapitala.26
26 Navodimo sledei tekst da bismo pruili noviji prim er za ovaj nain obra zovanja manufakture. Predionice i tkanice svile u Lionu i N im u sasvim su patri
2. Ali manufaktura postaje i obrnutim putem. Jedan isti kapital zaposli jednovremeno u istoj radionici m nogo zanatlija koji rade isti ili jednorodan posao, npr. prave hartiju, slova ili igle. T o je koopera cija u najprostijem obliku. Svaki od ovih zanatlija (moda s jednim ili dva pomonika) izrauje itavu robu vrei po redu razne opera cije koje njena izrada zahteva. On i dalje radi na svoj stari zanatlijski nain. N o uskoro spoljanje okolnosti stvaraju povod da se koncentrisanost radnika u istom prostoru i jednovremenost njihovih radova drukije iskoristi. Zatreba, npr., da se u odreenom roku izliferuje vea koliina gotove robe. Stoga se rad podeli. Um esto da se ostavi da isti zanatlija vri razne operacije jednu za drugom, one se razdvoje, izoluju, rasporede u prostoru jedna pored druge i svaka se poveri drugom zanatliji, tako da svi kooperanti zajedno jednovremeno vre sve operacije. Ova sluajna podela ponovi se, pokae svoje osobene prednosti i postepeno dobije vrstinu sistematske podele rada. Od individualnog proizvoda samostalnog zanatlije, koji radi razne poslove, roba se pretvara u drutveni proizvod jednog skupa zanatlija, od kojih svaki stalno vri samo jednu istu deliminu operaciju. Iste operacije koje su se kod nemakog esnafskog proizvoaa hartije slivale jedna u drugu kao uzastopne delimine operacije, postaju u holandskoj manu fakturi hartije samostalne kao delimine operacije mnogih radnika koji ih vre uporedo u kooperaciji. Esnafski iglar iz Nirnberga osnovni je elem ent engleske manufakture igala. Ali dok je onaj jedan iglar redao moda 20 operacija jednu za drugom, ovde 20 iglara jedan pored drugog uskoro vre svaki samo po jednu od 20 operacija, a i ove se, pod uticajem iskustva, jo m nogo vie cepaju, podvajaju i postaju samostalne kao iskljuive funkcije pojedinanih radnika. Dakle, nain postanka manufakture, njeno izrastanje iz zanata je dvojako. S jedne strane, ona proizlazi iz kombinovanja raznovrsnih samostalnih zanata, koji gube samostalnost i postaju u tolikoj meri jednostrani da u procesu proizvodnje jedne iste robe sainjavaju jo samo delimine operacije koje se meusobno dopunjuju. S druge
jarhalne. U njim a je zaposleno m nogo ena i dece, ali bez preterana rada i bez tete po njihovo zdravlje; one ih ostavljaju u njihovim lepim dolinam a D rom a, Vara, Izera i Vokliza da tam o gaje svilenu b u b u i odm otavaju ahure; one nikad ne po staju pravim fabrikim preduzeim a. K ad se tanije p o sm atra. . . princip podele rada pokazuje ovde posebnu odliku. Im a m nogo nam otaica, prelaca svilenog konca, farbara, glaara osnove, p a i tkaa; ali oni nisu sjedinjeni u istoj radionici i ne zavise od istog kapitaliste. Svi su oni samostalni. (A. Blanqui, Cours d Eco nomic Industrielle. Recueilli p ar A. Blaise, Paris 18381839, str. 79.) Otkako je Blanqui ovo napisao, razni nezavisni radnici bili su delim ino udrueni u fabri kama. {Uz etvrto izdanje.A otkako je M arx ovo pisao, odomaio se u tim fa brikam a m ehaniki razboj i brzo potiskuje runi razboj. I industrija svile u K refeldu um ela bi o tom e neto ispriati.F . E.}
12. glava Podela rada i manufaktura 303
strane, ona proizlazi iz kooperacije zanatlija istog zanata, rastavlja isti individualni zanat na razliite njegove posebne operacije, izoluje i osamostaljuje te operacije u tolikoj meri da svaka postaje iskljuivom funkcijom posebnog radnika. Znai, dakle, da manufaktura s jedne strane u neki proces proizvodnje uvodi podelu rada ili je jo vie raz vija, a s druge strane kombinuje ranije odvojene zanate. Ali ma kakva joj bila polazna taka u ovom ili onom sluaju, njen zavrni lik ostaje uvek isti ona je mehanizam proizvodnje iji su organi ljudi. Za pravilno razumevanje podele rada u manufakturi bitno je imati na umu sledee momente. U prvom redu, ralanjenje procesa proizvo dnje na njegove posebne faze poklapa se ovde apsolutno sa rastavljanjem neke zanatlijske delatnosti na razne njene delimine operacije. Bila sloena ili prosta, operacija ostaje zanatska i zbog toga je zavisna od snage, umenosti, brzine i pouzdanosti kojima pojedinani radnik rukuje svojim oruem. Zanat ostaje osnovicom. Ova uska tehnika osnova iskljuuje stvarno naunu analizu procesa proizvodnje, jer svaki delimini proces, kroz koji proizvod prolazi, mora biti iz vodljiv kao delimini rad zanatlije. Ba zbog toga to zanatlijska umenost ovako ostaje osnovicom procesa proizvodnje, svaki se radnik prilagoava iskljuivo jednoj deliminoj funkciji, a njegova radna snaga pretvara se u doivotni organ te delimine funkcije. Naposletku, ova podela rada je jedna posebna vrsta kooperacije, te poneke njene pred nosti ne proizlaze iz tog posebnog oblika, ve iz opte prirode ko operacije. 2. Delimini radnik i njegov alat Uemo li sad blie u pojedinosti, bie nam pre svega jasno da radnik koji doivotno vri jednu istu jednostavnu operaciju pretvara celo svoje telo u iskljuiv i automatski organ te operacije, usled ega troi na nju manje vremena nego zanatlija koji naizmenino izvodi itav niz operacija. A kombinovani ukupni radnik, koji sainjava ivi mehanizam manufakture, sastoji se iz samih takvih deliminih radnika. Zbog toga se, u poreenju sa samostalnim zanatom, proizvodi vie za manje vremena, odnosno poveava se proizvodnost rada.27 Osim toga, poto delimian rad postane samostalan kao iskljuiva funkcija jednog lica, usavrava se i metod deliminog rada. Iskustvo pokazuje da stalno ponavljanje istog ogranienog ina i usredsreivanje panje na taj ogranieni in ue radnika da eljeni korisni uinak postigne s najmanje napora. A poto u istom vremenu uvek zajedno ive razne
27 to se vea podela rada izvri u kakvoj veoma raznolikoj grani m anu fakture i rad dodeli raznim deliminim radnicima, to e bolja i bra biti izrada, a manji gubitak u vrem enu i radu. ( The Advantages o f the East-India Trade, London 1720, str. 71.)
radnike generacije i zajedno rade u istim manufakturama, to se tako steena tehnika umenja ubrzo ustaljuju, gomilaju i prenose.28 Manufaktura doista stvara virtuoznost deliminog radnika tim e to u unutranjosti radionice reprodukuje i tera do krajnosti samoniklu podelu zanata koju je u drutvu zatekla. S druge strane, to to ona delim ini rad pretvara u ivotni poziv jednog oveka odgovara nagonu ranijih drutava da zanate uine naslednim , da ih okamene u kastama, ili da ih skoanje u esnafima, ako odreeni istorijski uslovi dovedu do prom enljivosti individue, promenljivosti koja protivrei kastinstvu. K aste i esnafi proizlaze iz istog prinudnog zakona po kojem se vri odvajanje bilja i ivotinja u vrste i podvrste, samo to se na izvesnom stupnju razvitka naslednost kasta ili iskljuivost esnafa dekretuje kao drutveni zakon.29
Nikad niko nije nadm aio finou m uslina iz ake, niti krasotu i posto janost boja na katunim a i dru g im tkaninam a iz K orom andela. Pa ipak se oni pro izvode bez kapitala, bez m aina, bez podele rada ili m a kojeg drugog sredstva koje evropskoj fabrikaciji prua tolike prednosti. T k a je izolovana individua koja izrauje tkanine p o po ru d b in i kupca, i to na razboju najprostije graenom , koji se katkad sastoji sam o iz drvenih, g rubo sklopljenih letava. N a tom e razboju nem a ak n i v ratila za nam otavanje osnove, tako da se razboj m ora razapeti elom d u inom i postaje tako nezgrapan i dugaak da m u u kolibi proizvoaevoj nem a m esta; zato on m ora rad iti i pod vedrim nebom , gde ga svaka prom ena vrem ena prekida.30
T u virtuoznost dala je Indijcu, ba kao i pauku, jedino ona nasleena posebna um enost koja se gomilala od generacije do genera cije i prenosila s oca na sina. Pa ipak takav indijski tka izvodi veoma sloen rad ako ga uporedimo s veinom manufakturnih radnika.
28 Rad koji glatko tee sam o je prenesena umenost. (T h . H odgskin, Popular Political Economy , [L o n d o n 1827], str. 48.) 29 I vetine s u . . . u E giptu dostigle veliko savrenstvo. Jer samo u ovoj zem lji zanatlije nikako ne sm eju zahvatati u poslove neke druge klase graana, ve m oraju vriti sam o poziv koji njihovom rodu pripada po n asled stv u . . . U d rugih naroda zanatlije rasturaju svoju panju na suvie mnogo p re d m e ta . . . as pokuavaju sa zem ljoradnjom , as se uputaju u trgovake poslove, as se bave dvem a-trim a vetinam a jednovrem eno. U slobodnim dravam a veinom tre na narodne sk u p tin e . . . U E giptu, naprotiv, svaki zanatlija dopada teke kazne ako se um ea u dravne poslove ili se istovrem eno bude zanimao s vie vetina. N a taj nain nita nije u stanju da porem eti njihovu profesionalnu m arlji vost . . . O sim toga, kako od svojih predaka im aju m noga pravila, revno misle o tom e da iznau jo i nove prednosti. (D iodorus Siculus, Historische Bibliothek > knj- I , gl. 74 [str. 117, 118].) 80 Historical and descriptive Account o f British India etc. By H ugh M u rray , Jam es W ilson etc., E dinburgh 1832, sv. I I , str. 449, 450. N a indijskom razboju osnova je zategnuta vertikalno.
Zanatlija, koji uzastopno vri razne delimine procese u proiz vodnji kakve izraevine, mora menjati as mesto, as orue. Prela enjem s jedne operacije na drugu prekida se tok njegova rada i u neku ruku stvaraju se pore u njegovom radnom danu. T e pore bivaju ue im on itav dan bez prekida vri jednu te istu operaciju, tj. to se manje njegova operacija menja, to se vie gube te pore. Poveana proizvodnost ima se tu pripisati ili poveanom troenju radne snage u jednom datom periodu vremena, dakle poveanoj intenzivnosti rada, ili opadanju neproizvodnog troenja radne snage. Naime, onaj viak u troenju snage koji se zahteva pri svakom prelazu iz mirovanja u kretanje, naknauje se kad se produi trajanje jednom postignute normalne brzine. S druge strane, neprekidno trajanje jednoobraznog rada razara napon i duhovni elan, koji nalaze okrepljenje i dra ba u menjanju delatnosti. Proizvodnost rada ne zavisi jedino od virtuoznosti radnika, ve i od savrenosti njegovih alata. Alati iste vrstekao orua za seenje, buenje, tucanje, udaranje itd.upotrebljavaju se u raznim procesima rada, a u istom procesu rada isti instrument slui za razne operacije. Ali im se razline operacije kakvog procesa rada rastave i svaka delimina operacija dobije u ruci deliminog radnika najcelishodniji i zato iskljuiv oblik, nastaje potreba da se izmeni oblik alata koji su dotle sluili u razne svrhe. U kome e se pravcu njihov oblik menjati, zavisi od posebnih tekoa koje radnici iskuse primenjujui neizmenjeni oblik. Karakteristino po manufakturu jeste diferenciranje i specijaliziran je orua za rad; putem diferenciranja dobij aj u orua iste vrste posebne vrste oblike udeene za svaku posebnu upotrebu, a specijaliziranjem svako takvo posebno orue moe da ima punoga uinka samo u ruci specijalizovanog deliminog radnika. Samo u Birmingemu pravi se oko 500 raznih vrsta ekia, od kojih svaki ne samo to slui za poseban proces proizvodnje, ve esto mnoge vrste slue samo za razne operacije jednog istog procesa. Manufak turni period uproava alate, poboljava ih i daje im razne oblike prilagoavajui ih iskljuivim posebnim funkcijama deliminih radni ka.31 S tim ona ujedno stvara i materijalne uslove za mainu, koja se sastoji iz kombinacije jednostavnih instrumenata. Delimini radnik i njegovo orue prosti su elementi manufak ture. Pogledajmo je sad kao celinu.
31 U svome epohalnom delu Postanak vrsta primeuje Darwin u pogledu prirodnih organa biljaka i ivotinja: Dokle god jedan isti organ treba da slui za izvoenje raznih radova, moe se uzrok njegove promenljivosti nai moda u tome Sto prirodno odabiranje s manje briljivosti odrava ili uguuje svako malo od stupanje od oblika nego kad bi taj isti organ bio odreen samo za neku posebnu svrhu. Tako i noevi kojima se seku svakojake stvari mogu uglavnom imati manje-vie isti oblik, dok alat odreen samo za jednu upotrebu mora imati drukiji oblik za svaku drugu upotrebu.
20 M a r s - Eogela (21)
3.
D va osnovna oblika manufakture heterogena manufaktura i organska manufaktura
Po svom e ustrojstvu, manufaktura ima dva osnovna oblika koji se bitno razlikuju, mada se katkad mogu i izmeati, i koji, naroito u kasnijem pretvaranju manufakture u mainsku, krupnu industriju, igraju sasvim razline uloge. Ovaj dvostruki karakter potie iz prirode same izraevine. Ova je ili rezultat isto mehanikog sastavljanja samo stalnih delim inih proizvoda, ili za svoj gotovi oblik zahvaljuje nizu povezanih procesa i manipulacija. Lokom otiva se, npr., sastoji od preko 5000 samostalnih delova. N o ona ne m oe posluiti kao primer za prvu vrstu prave manufakture, jer je tvorevina krupne industrije. A li m oe asovnik, koji je i William Petty uzeo za ilustrovanje manufakturne podele rada. Od individualne tvorevine nim berkog zanatlije, pretvorio se asovnik u drutveni proizvod ogrom nog broja deliminih radnika kao to su: livci sirova metala, izraivai opruga, brojanika, spiralnih opruga, buai rupa za kamenje i izraivai rubinske poluge, izraivai skazaljki, kutije, zavrtnjeva, pozlatari. Ali se i ovi dele na m noge podvrste kao to su: izraiva tokova (mesinganih zasebno, elinih zasebno), malih zup anika, tokova skazaljki, acheveur de pignon (koji udeava tokove na mali zupanik, glaa fasete itd.), izraiva osovina, planteur de finissage (koji nameta razne tokove i male zupanike u mehanizam), finisseur de barillet (koji ree zupce na tokovima, doteruje rupe na potrebnu veliinu, kali regulator i zatvara), izraiva zapinjae, kod cilindarske zapinjae opet izraiva cilindra, zapinjae etalice, usponskog toka, rakete (na kojoj se regulie asovnik), planteur d echappem ent (koji nameta zapinjau), repasseur de barillet (sasvim dovrava leite opruge i regulatora), glaar elika, glaar tokova, glaar zavrt njeva, slikar cifara, izraiva brojanika (tali emalj na bakar), fabricant de pendants (pravi samo alku na kutiji), finisseur de cham iere (udeava mesingani avao u arku itd.), faiseur de secret (pravi oprugu od koje odskae zaklopac), 'graver, cizeler, polisseur de boite (glaar kutije) itd., itd. i naposletku repasseur, koji sastavlja celi asovnik i liferuje ga u ispravnom stanju. Samo mali broj delova asovnika proe kroz nekoliko ruku i sva ova membra disjecta1* sjedinjuje se tek u ruci koja ih naposletku spaja u mehaniku celinu. Ovde, kao i kod slinih izraevina, ovaj isto spoljanji odnos gotovog proizvoda prema razno vrsnim njegovim elementima ostavlja sluaju hoe li se delimini rad nici spojiti u istoj radionici. D elim ini radovi mogu se vriti ak i ne zavisno, kao zasebna zanimanja, kao to je sluaj u kantonima Vat i N efatel, dok, npr., u enevi postoje velike manufakture asovnika, tj. tamo vlada neposredna kooperacija deliminih radnika pod komandom jednog kapitala. Pa i u ovom poslednjem sluaju retko da se u samoj
rasparani lanovi, udovi
12. glava Podela rada i m anufaktura 307
manufakturi izrauju brojanik, opruga i kutija. Kombinovano manu fakturno preduzee ovde je unosno samo pod izuzetnim okolnostima, jer je konkurencija najvea meu radnicima koji hoe da rade kod kue, jer rasparanost proizvodnje na mnoge heterogene procese ne doputa neku veu upotrebu zajednikih sredstava za rad, a kapitalista, kad je fabrikacija ratrkana, uteuje izdatke na radioniku zgradu i drugo.32 Pa ipak se poloaj i ovih deliminih radnika, koji rade kod svoje kue ali za kapitalistu (fabrikama, etablisseur-a), potpuno razlikuje od poloaja samostalnog zanatlije, koji radi za vlastite kupce.33 Druga vrsta manufakture, koja predstavlja njen savren oblik, proizvodi izraevine koje prolaze kroz vezane faze razvitka, kroz niz postupnih procesa, kao to, npr., ica u manufakturi ivaih igala prolazi kroz ruke 72, pa ak i 92 specifina delimina radnika. Ako takva manufaktura kombinuje ranije rasturene zanate, ona smanjuje prostornu odvojenost posebnih faza proizvodnje odnosne izraevine. Skrauje se vreme njena prelaska iz jednog stadijuma u drugi, kao i rad koji te prelaske vri.34 Na ovaj nain se, u uporeenju sa zanatskim radom, dobija vea proizvodna snaga, a ovaj dobitak potie iz opteg kooperativnog karaktera manufakture. S druge strane, osobeni njen princip podele rada zahteva da se izdvoje razline faze proizvodnje koje jedna prema drugoj postaju samostalnim zanatlijskim deliminim radovima. Da bi se uspostavila i odravala veza meu izdvojenim funkcijama, izraevina mora stalno da se prenosi iz ruke u ruku i iz procesa u proces. S gledita krupne industrije, ta okolnost se pokazuje kao ogranienost karakteristina za manufakturu i koja po veava trokove, a koja je imanentna samom principu manufakture.35
32 Godine 1854. proizvedeno je u Zenevi 80 000 asovnika, ni petina pro izvodnje kantona Nefatel. Sam La o-de-Fon, koji se sav moe sm atrati kao jedna jedinstvena manufaktura asovnika, liferuje godinje dvaput vie od Zeneve. Od 1850. do 1861. liferovala je Zeneva 750 000 asovnika. Vidi: Report from Geneva on the Watch Trade u Reports by H . M .s Secretaries of Embassy and Legation on the M anufactures, Commerce etc., >fo 6, 1863. Ako ve sama neveza nost procesa na koje je rastavljena proizvodnja izraevina koje se samo sastavljaju, jako oteava pretvaranje takvih manufaktura u krupno industrijsko mainsko po duzee, kod asovnika postoje pored toga jq i druge dve sm etnje: siunost i tananost njegovih elemenata i njegov luksuzni karakter, a otud i raznolikost. Tako se, npr., u najboljim londonskim firmama preko itave godine izradi jedva tuce asov nika koji bi bili slini, dok fabrika Vacheron & Constantin, koja sa uspehom upo trebljava maine, proizvodi najvie tri do etiri vrste razline po veliini i obliku. 38 U asovniarstvu, tom klasinom prim eru heterogene manufakture, moe se vrlo tano prouavatigore pomenuto diferenciranje i specijaliziran je instrum enata za rad kao posledica raspadanja zanatlijske delatnosti. 84 Gde su ljudi zajedno u takvoj blizini, mora rad oko prenosa biti manji. ( The Advantages of the East-India Trade, London 1720, str. 106.) 85 Razdvajanje raznih stupnjeva proizvodnje kroz koje prolazi proizvod u
20*
Posmatramo li kakvu odreenu koliinu sirovine, npr. krpa u manufakturi hartije, ili ice u manufakturi igala, vidimo da ta sirovina prolazi u rukama raznih deliminih radnika kroz niz uzastopnih faza proizvodnje dok ne dobije svoj zavrni oblik. Nasuprot tome, posma tramo li radionicu kao jedan ukupan mehanizam, vidimo da se sirovina jednovremeno nalazi odjedanput u svim fazama proizvodnje. Ukupni radnik, kombinovan od delim inih radnika, jednim delom svojih m nogih ruku naoruanih alatima istee icu, dok je u isto vreme dru gim rukama i alatom ispravlja, drugim see, ilji itd. Razni postupni procesi, vreni vremenski jedan za drugim, pretvoreni su u procese koji se vre jedan pored drugoga u prostoru. Stoga se za isti period vre mena dobije vie gotove robe.36 Istina, ova jednovremenost proistie iz opteg kooperativnog oblika celokupnog procesa, ali manufaktura ne samo da zatie uslove za kooperaciju, ve ih delimice tek sama stvara razlaganjem zanatlijske delatnosti. S druge strane, ona postie ovu drutvenu organizaciju rada samo prikivanjem istog radnika za istu delim inu radnju (detalj). Poto je delim ini proizvod svakog deliminog radnika ujedno samo poseban stupanj razvitka jedne iste izraevine, to radnik radniku, ili grupa' radnika drugoj grupi dodaje njenu sirovinu. Rezultat rada jednoga ini polaznu taku za rad drugoga. Stoga ovde jedan radnik neposredno daje posla drugom radniku. Iskustvom se ustanovljava koliko je radno vrem e potrebno da se postigne eljeni korisni uinak u svakom delim inom procesu, a celokupni mehanizam manufakture poiva na pretpostavci da se za dato radno vreme postie nekidati rezultat. Jedino pod tom pretpostavkom mogu razlini procesi rada koji se m eusobno dopunjuju tei neprekidno, istovremeno i prostorno naporedo. Jasno je da ova neposredna zavisnost meu radovima, a otud i meu radnicima, nagoni svakog pojedinca da za svoju funkciju upotrebi samo potrebno vreme, na koji se nain postie i sasvim drukiji kontinuitet, jednoobraznost, pravilnost, red37, a osobito i intenzivnost rada negoli u nezavisnom zanatu, pa ak i u prostoj kooperaciji. To to se na jednu robu upotrebljava samo radno vreme drutveno potrebno
m anufakturi, a to je posledica prim ene runog rada, izvanredno poveava trokove proizvodnje. G ubitak potie poglavito iz same udaljenosti pojedinog procesa proizvodnje od drugog. ( The Industry o f Nations3 L ondon 1855, deo I I, str. 200.) 38 Ona (podela rada) prouzroava i utedu vrem ena, jer rastavlja rad na razne radnje koje se sve m ogu vriti u isti a s . . . T o to se svi razlini procesi rada koje bi pojedinac morao da izvodi jedan za drugim vre istovremeno, omo guava, n p r., da se izradi velika koliina igala za isto vrem e za koje bi inae jedna igla bila tek odseena ili zailjena. (D ugald Stew art, Works, sv. I I I , 1855, Lec tures on Political Economy , str. 319.) 37 to je vea raznovrsnost specijalnih radnika u kakvoj m an u fak tu ri. . . to su vei red i pravilnost svakog posla; ovaj e nuno biti izveden za manje vre m ena i rada e biti manje. {The Advantages o f the E a s t-In d ia Trade3 str. 68.)
za njenu izradu, ispoljava se u proizvodnji robe uopte kao neto to se namee spolja, konkurencijom, jer povrno reeno, svaki pojedini proizvoa mora robu prodavati po njenoj trinoj ceni. Meutim, u manufakturi izraivanje date koliine proizvoda za dato radno vreme postaje tehnikim zakonom samog procesa proizvodnje.38 Ali, razline. operacije iziskuju neke due, neke krae vreme, usled ega u jednakim periodima vremena liferuju nejednake koliine deliminih proizvoda. Stoga, ako se hoe da jedan isti radnik iz dana u dan vri samo jednu istu operaciju, onda se za druge operacije mora uzeti srazmerno drukiji broj radnika, npr. 4 livca i 2 prelamaa na jednog glaara u manufakturi tamparskih slova, gde jedan livac izlije za 1 as 2000 slova, prelama prelomi 4000, a glaar oisti 8000. Ovde imamo princip kooperacije ponovo u njegovom najprostijem ob liku, tj. jednovremenu zaposlenost mnogo njih koji rade posao iste vrste; ali on sada izraava organski odnos. Prema tome, manufakturna podela rada ne samo da uproava i umnoava kvalitativno razline or gane ukupnog drutvenog radnika, nego stvara i matematiki postojanu srazmeru za kvantitativni obim tih organa, tj. za relativni broj radnika ili relativnu veliinu radnikih grupa u svakoj posebnoj funkciji. Raz vijajui kvalitativnu ralanjenost, ona razvija kvantitativne norme i srazmernost drutvenog procesa rada. Kad iskustvo utvrdi najprikladniji srazmerni broj raznih grupa deliminih radnika za neki odreen razmer proizvodnje, onda se ovaj razmer moe proiriti samo ako se broj radnika svake posebne grupe pomnoi jednim istim brojem.39 Ovome treba dodati jo i to da ista individua moe podjednako dobro da izvodi izvesne radove pri veem kao i pri manjem razmeru proizvodnje, npr. nadzor, transport deli minih proizvoda iz jedne faze proizvodnje u drugu itd. Osamostaljenje ovih funkcija, ili njihovo prenoenje na naroite radnike, postaje, dakle, korisno tek kad se povea broj zaposlenih radnika, ali to poveanje mora odmah obuhvatiti srazmerno sve grupe. Pojedinana grupa, koju sainjava izvestan broj radnika koji vre istu deliminu funkciju, sastoji se iz jednorodnih elemenata i posebni je organ celokupnog mehanizma. Ali je u nekim manufakturama i sama grupa organizovano radno telo, dok se ukupni mehanizam obrazuje ponavljanjem ili mnoenjem tih elementarnih proizvodnih organizama.
38 M eutim , u mnogim granama, manufakturno poduzee postie ovaj rezultat samo nepotpuno, jer ne ume da sigurno kontrolie opte hemijske i fizike uslove procesa proizvodnje. 39 Kad iskustvo, ve prema posebnoj prirodi proizvoda svake manufak ture, naui ljude i najkorisnijem nainu na koji e proizvodnju ralaniti na deli mine radnje, i broju radnika potrebnom za njih, onda e sva poduzea koja ne upotrebljavaju broj radnika koji toj srazmeri tano odgovara fabrikovati s vie trokova . . . Ovo je jedan od uzroka ogromnog uveavanja industrijskih poduzea. (Ch. Babbage, On the Economy of Machinery , London 1832, gl. X X I, str. 172,173 )
U zm im o, npr., manufakturu staklenih flaa. T u imamo tri bitno razline faze. Prvo, pripremnu fazu, spremanje staklene kae, meanje peska, krea itd. i topljenje te meavine u tenu staklenu masu.40 U ovoj su prvoj fazi zaposleni razni delimini radnici, kao u zavrnoj fazi vaenja flaa iz sunica, njihovog sortiranja, pakovanja itd. Izmeu tih dveju faza stoji pravi staklarski posao, tj. preraivanje tene staklene mase. K od istog otvora jedne staklarske pei radi grupa koja se u Engleskoj zove hole (rupa) i koja je ovako sastavljena: jedan bottle maker ili finisher, jedan blower, jedan gatherer, jedan putter up ili whetter o ff i jedan taker in 1*. Ova petorica deliminih radnika sa injavaju pet posebnih organa jednog jedinog radnog tela koje moe da deluje samo kao celina, dakle samo neposrednom kooperacijom njih petorice. Nedostaje li jedan u ovom telu od pet udova, ono je paralizovano. A li ista staklarska pe ima vie otvora, u Engleskoj npr. 4 do 6, i u svakom je zemljani tiganj s tenim staklom, kod kojega je zaposlena po jedna grupa od pet radnika sastavljena na isti nain. Sa stav svake posebne grupe poiva ovde neposredno na podeli rada, dok je veza koja spaja razne jednorodne grupe prosta kooperacija; ova kooperacija omoguava da se, zajednikom potronjom, ekonominije upotrebljava jedno sredstvo za proizvodnju, u naem primeru staklar ska pe. Takva pe sa svojih 4 do 6 grupa ini jednu staklaru, a jedna manufaktura stakla ima vie ovakvih staklara, zajedno sa ure ajima i radnicima za pripremne i zavrne faze proizvodnje. N aposletku, manufaktura, kao god to delimino potie iz spajanja raznih zanata, m oe i sama da se razvije u spoj raznih manufaktura. Tako, vee engleske staklare same proizvode svoje zemljane tiganje za topljenje, jer od njihove kakvoe bitno zavisi uspeh ili neuspeh posla. T u je s manufakturom proizvoda skopana i proizvodnja jednog sredstva za proizvodnju. I obrnuto, manufaktura proizvoda moe da se vee s manufakturama u kojima isti proizvod slui kao sirovina ili sa ijim se proizvodima docnije sastavlja. Tako, npr., nalazimo ma nufakturu biljura spojenu s brusionicom stakla i s livnicom mesinga; s ovom poslednjom radi optakanja raznih staklenih predmeta metalom. U tom e sluaju razline spojene manufakture jesu odeljenja jedne ukupne manufakture, prostorno vie ili manje razdvojena, a u isto su vreme m eusobno nezavisni procesi proizvodnje, svaki s posebnom podelom rada. Uprkos izvesnim prednostima koje spojena manufaktura prua, ona, dok ostaje na vlastitoj osnovi, ne postie stvarno tehniko jedinstvo. D o ovoga dolazi tek kad se manufaktura pretvori u mainsku industriju.
40 U Engleskoj je pe za taljenje odvojena od pei na kojoj se staklo prera u je; u Belgiji, n p r., ista pe slui za oba procesa. l * izraiva flaa ili udeiva, duva, skuplja, radnik koji reda na gomilu ili brusa, i pom oni radnik koji duvano staklo nosi u hladionicu
Manufakturni period, u kome se ubrzo svesno postavlja princip skraivanja radnog vremena potrebnog za proizvodnju robe41, razvija tu i tamo i upotrebu maina, osobito za izvesne proste uvodne procese koji se moraju vriti u masama i s velikim utrokom snage. Tako se, npr., u manufakturi hartije mlevenje krpa ubrzo poelo vriti u naro itim mlinovima, a u talionicama metala rude su tucane u takozvanim rudarskim mlinovima.42 Rimsko Carstvo ostavilo nam je vodenicu kao osnovni oblik svake m ainerije43 Zanatlijski period zavetao nam je velike pronalaske kompasa, baruta, tampe i automatskog asovnika. Ali uglavnom maina ipak igra onu sporednu ulogu koju joj Adam Smith pripisuje pored podele rada.44 Sporadina upotreba maina postala je veoma vana u 17. veku, jer je velikim matematiarima onoga vremena pruila praktine oslonce i podsticaje za stvaranje modeme mehanike. Specifinom mainerijom manufakturnog perioda ostaje sam ukupni radnik sastavljen iz mnogih deliminih radnika. Razline operacije koje proizvoa neke robe naizmenino vri i koje se prepleu u celini njegova procesa rada zaokupljaju ga na razne naine. U ovoj mora da razvija vie snage, u onoj vie vetine, u treoj, opet, vie panje itd., a ista individua nema svih ovih osobina u jednakom stepenu. Poto se razne operacije rastave, izdvoje i osamostale, vri se i podela, klasifikovanje i grupisanje radnika prema pretenim njihovim osobina ma. Ako njihove prirodne osobenosti i ine osnovu na koju se podela rada nakalemljuje, manufaktura, kad se ve uvede, razvija radne snage
41 Ovo se moe nai, pored ostalih, i u ovih pisaca: W. Pettyja, Johna Bellersa, Andrew-a Yarrantona, u The Advantages o f the East-India Trade i kod J. Vanderlinta. 42 u Francuskoj se jo krajem 16. veka slue avanom i reetom za tucanje i pranje rude. 48 itava istorija razvitka maine dade se pratiti na istoriji itnog mlina. Fabrika se engleski jo uvek zove m ili1*. U nemakim tehnolokim spisima iz prvih decenija 19. veka jo se nalazi izraz M iihle2* ne samo za svaku mainu kojoj pogon daju prirodne sile, nego i za sve manufakture koje upotrebljavaju mainske aparate. 44 Kao to e se blie videti iz etvrte knjige ovoga spisa3*, A. Smith nije dao ni jednu jedinu novu postavku *o podeli rada. Ali ono to m u daje obeleje politikog ekonomiste koji je sintetiki obuhvatio manufakturni period jeste nje govo snano naglaavanje podele rada. Podreena uloga koju je dodeljivao ma inama izazvala je u poetku krupne industrije Lauderdale-ovu, a u razvijenoj eposi U re-ovu polemiku. Osim toga, A. Smith brka i diferenciranje instrum enata u emu su sami delimini radnici manufakture bili vrlo aktivni s pronalaskom maine. N e m anufakturni radnici, ve naunici, zanatlije, ak i seljaci (Brindley) itd. igraju ulogu u pronalasku maine. l * mlin ** mlin B* tj. iz Teorija o viku vrednosti
koje su po prirodi sposobne samo za jednostranu posebnu funkciju. Sada ukupni radnik ima sve proizvodne osobine u jednakom stepenu virtuoznosti, a ujedno ih i najekonominije troi, jer sve svoje organe, koji su individualisani u posebnim radnicima ili radnikim grupama] upotrebljava iskljuivo na posebne njihove funkcije.45 Jednostranost i ak nesavrenost delim inog radnika pretvaraju se u njegovo savr enstvo kad je on deo ukupnog radnika.46 Navika na jednu jednostranu funkciju pretvara ga u organ te funkcije koji deluje sa sigurnou prirodnog organa, dok ga povezanost celokupnog mehanizma nagoni da radi tano kao deo neke m aine.47 Poto su razline funkcije ukupnog radnika prostije ili sloenije, nie ili vie, to i njegovi organi, individualne radne snage, zahtevaju veoma razline stepene obrazovanja, usled ega su one veoma razline vrednosti. T o znai da manufaktura razvija hijerarhiju radnih snaga, kojoj odgovara izvesna skala radnikih najamnina. Ako je, s jedne strane, individualni radnik prilagoen i doivotno vezan za neku jednostranu funkciju, onda se i razline operacije rada prilagoavaju hijerarhiji prirodnih i steenih um enosti.48 Ali u svakom procesu proizvodnje ima izvesnih prostih radnji za koje je bez daljeg sposoban svaki ovek. Sada se i ove radnje izdvajaju iz svog labavog jedinstva s vanijim momentima delatnosti i okamenjuju se kao iskljuive funkcije.
45 Delei izradu nekog p redm eta na vie razlinih operacija, od kojih svaka zahteva vetinu i snagu razlinog stepena, vlasnik m anufakture moe da nabavi tano onu koliinu snage i vetine koja odgovara svakoj operaciji. Ako bi naprotiv itav posao im ao da obavi jedan radnik, onda bi jedna ista individua m orala imati dovoljno vetine za najfinije operacije i dovoljno snage za najnapornije. (Ch. B abbage, On the Economy o f M achinery , L ondon 1832, gl. X V III.) 46 N a p rim er, jednostrana razvijenost m iia, iskrivljenost kostiju itd. 47 N a pitanje lana anketne komisije kako se m eu zaposlenim mladim radnicim a odrava m arljivost, vrlo je tano odgovorio g. W. M arshall, general m anager1* jedne m anufakture stakla: Svoj posao oni ba i ne mogu zanem arivati; im jednom ponu, m oraju i p ro d u iti; oni su sasvim isto to i delovi maine. (C E C , IV R ep o rt, 1865, str. 247.) 48 V eliajui k ru p n u industriju, d r U re otrije osea obeleja svojstvena m anufakturi od ranijih ekonom ista, koji nisu bili kao on polemiki zainteresovani, p a ak i od svojih savrem enika, n p r. Babbage-a, koji ga, dodue, nadm auje kao m atem atiar i m ehaniar, ali koji k ru p n u industriju ipak posm atra samo sa stano vita m anufakture. U re p rim eu je: Sutinu podele rada ini prilagoavanje radnika svakoj posebnoj operaciji. S druge strane, on tu podelu oznauje kao prilago avanje radova razlinim individualnim sposobnostima, i naposletku karakterie itav m anufakturni sistem kao sistem stepenovanja rada prem a rangu umenosti, kao podelu rada prem a raznim stepenim a umenosti itd. (U re, Philosophy of M anufacturesy str. 19 - 23. i dalje.) x* glavni upravitelj
Stoga, u svakom zanatu koji zahvati, manufaktura stvara klasu takozvanih nekvalifikovanih radnika, kakve je zanatska radinost strogo iskljuivala. Poto je na raun itave radne sposobnosti razvila do virtuoznosti skroz jednostranu specijalnost, manufaktura poinje da pravi specijalitet ve i od pomanjkanja svake razvijenosti. Uz hijerar hijsku podelu na stupnjeve ide tada i prosta podela radnika na kvalifikovane i nekvalifikovane. Za ove poslednje potpuno otpadaju trokovi oko izuavanja, a za one prve, kad ih uporedimo sa zanatlijom, smanjuju se usled uproenja funkcije. U oba sluaja vrednost radne snage pada.49 Izuzetaka ima ukoliko rastavljanje procesa rada rada nove opte funkcije kakvih u zanatskoj radinosti nije bilo nikako ili bar ne u tom obimu. Relativno opadanje vrednosti radne snage koje potie iz otpadanja ili opadanja trokova oko izuavanja, donosi samo sobom neposredno vee oploavanje kapitala, jer sve ono to skrauje vreme potrebno za reprodukovanje radne snage proiruje oblast vika rada.
4. Podela rada u manufakturi i podela rada u drutvu Posmatrali smo isprva poreklo manufakture, onda njene proste elemente, deliminog radnika i njegov alat, naposletku celokupni njen mehanizam. Sada emo ukratko dodirnuti odnos izmeu ma nufakturne podele rada i drutvene podele rada; koja ini optu osnovu svake robne proizvodnje. Imamo li u vidu jedino rad sam, onda razdvajanje drutvene proizvodnje na velike njene rodove, kao poljoprivredu, industriju itd., moemo oznaiti kao optu podelu rada, deljenje ovih rodova proizvodnje na vrste i podvrste kao posebnu podelu rada, a podelu rada u okviru jedne radionice kao pojedinanu podelu rada.50
49 Poto je svakom zanatliji. . . bilo omogueno da se vebanjem usavri u jednoj operaciji, postao je on i jevtiniji radnik. (U re, Philosophy o f M anufac tures, str. 19.) 50 Podela rada polazi od razdvajanja najrazlinijih profesija, a zavrava se takvom podelom kod koje se proizvodnja jednog artikla razdeljuje medu vie radnika, kao u manufakturi. (Storch, Cours d'Economie Politique , pariko izdanje, knj. I, str. 173.) U naroda koji su dostigli izvestan stupanj civilizacije nalazimo tri vrste podele rada: prva, koju nazivamo podelom rada uopte, vodi podeli pro izvoaa na poljoprivrednike, industrijalce i trgovce; ona se tie triju glavnih grana nacionalne radinosti; druga vrsta, koja bi se mogla nazvati posebnom pode lom rada, jeste rastavljanje svakog roda proizvodnje na v r s t e ...; trea vrsta, koju treba oznaiti kao podelu radnje ili podelu rada u pravom smislu, jeste ona koja se ustanovljava u okviru pojedinanih zanata i profesija. . . a rasprostranjena je u veini manufaktura i radionica. (Skarbek, Thiorie des richesses sociales, Paris 1840, 2. izd., sv. I, str. 84, 85.)
Podela rada u okviru drutva i odgovarajue ograniavanje indi vidua na posebne sfere zanimanja polazi u svom e razvitku, kao god i podela rada u okviru manufakture, sa suprotnih polaznih taaka. U okviru porodice50*, a daljim razvitkom u okviru plemena, nastaje samo nikla podela rada iz razlika u polu i uzrastu, dakle na isto fiziolokoj osnovi, koja sa irenjem zajednice, s porastom stanovnitva, a osobito usled sukoba m eu raznim plem enim a i podjarmljivanja jednog ple mena od strane drugog, uveava svoj materijal. S druge strane, kao to sam ranije napom enuo1*, razmena proizvoda pojavljuje se na onim takama gde razne porodice, plemena, zajednice dou u do dir m eu sobom ; jer se u prvim poecima kulture samostalno ne sueljavaju privatna lica ve porodice, plemena itd. Svaka zajednica nalazi u svojoj prirodnoj okolini drukija sredstva za proizvodnju i drukija sredstva za ivot. Zato se i razlikuju po nainu proizvodLnje, po nainu ivota i proizvodima. Ova samonikla razlinost jeste ono to pri dodiru m eu zajednicama izaziva razmenjivanje njihovih proiz voda, a tim e postepeno i pretvaranje tih proizvoda u robe. Razmena ne stvara razlinost oblasti proizvodnje, ve te razline oblasti dovodi u odnos i tako ih pretvara u vie ili manje m eusobno zavisne grane celokupne drutvene proizvodnje. T u drutvena podela rada postaje putem razmene prvobitno razliitih ali m eusobno nezavisnih sfera proizvodnje. T am o gde polaznu taku ini fizioloka podela rada, posebni organi jedne neposredno povezane celine razluuju se jedni od drugih, raspadaju se, a glavni podsticaj za ovaj proces raspadanja dolazi od robne razmene s tuim zajednicama, i ti organi postaju samostalni sve do granice do koje postoji m ogunost da se razmenom proizvoda kao roba odrava jedinstvo svih razlinih radova. U jednom pravcu ovo je gubi enje samostalnosti za one koji su je ranije imali, u drugom sticanje samostalnosti za one koji je ranije ni u imali. Svaka razvijena podela rada dobijena posredstvom robne razmene ima za osnovu razdvajanje grada i sela.51 M oe se rei da se itava ekonomska istorija drutva svodi na kretanje ove suprotnosti, ali u nju ovde ipak neem o dalje ulaziti.
6o& (P rim e d b a u z tree izdanje. K asnije veom a tem eljne studije o prvobit nom stanju ljudi dovele su pisca do rezultata da se prvobitno nije porodica razvila u plem e, ve o b rn u to da je plem e prvobitni samonikli oblik udruivanja ljudi zasnovanog na krvnom srodstvu, tako da su se tek docnije, kad su se plemenske veze poele kidati, iz toga cepanja razvili toliki razliiti oblici porodice. F. E.} 51 O vu je taku najbolje obradio ser Jam es S teuart. Koliko je danas malo poznato njegovo delo, koje je .izilo deset godina pre W ealth o f Nations3 vidi se izm eu ostalog i iz toga to M althusovi oboavaoci i ne znaju da je ovaj u prvom izdanju svoga spisa o zakonu stanovnitva, ako ostavimo na stranu njegov isto deklam atorski deo, pored popova W allace-a i T ow nsenda, skoro jedino prepisao Steuarta. 1* V idi u ovom tom u, str. 88.
Kao to materijalnu pretpostavku za podelu rada u manufakturi ini izvestan broj istovremeno uposlenih radnika, tako materijalnu pretpostavku za podelu rada u drutvu ini broj stanovnitva i njegova gustina, koji ovde dolaze na mesto zbijenosti radnika u istoj radionici.52 Ali ta gustina je neto relativno. Zemlja koja je relativno retko naseljena, ali su joj saobraajna sredstva razvijena, ima gue stanovnitvo nego gue naseljena zemlja s nerazvijenim saobraajnim sredstvima i u tom smislu su, npr., severne drave Amerike Unije gue naseljene nego Indija.53 Poto robna proizvodnja i robni promet jesu opta pretpostavka kapitalistikog naina proizvodnje, manufakturna podela rada zahteva da je podela rada u okviru drutva ve sazrela do izvesnog stepena razvitka. I obrnuto, manufakturna podela rada reakcijom razvija i umnoava drutvenu podelu rada. Uporedo sa diferenciranjem instru menata za rad ide i sve jae diferenciranje zanata koji te instrumente proizvode.54 Zahvati li manufaktura neki zanat koji je dotle kao glavni ili kao sporedan bio vezan s drugim zanatima, a vrio ga je isti proiz voa, onda se ovi zanati odmah razdvajaju i postaju samostalni jedan prema drugom. Zahvati li manufaktura koji posebni stupanj proiz vodnje neke robe, onda se razni stupnjevi njene proizvodnje pretvaraju u razline nezavisne zanate. Ve smo bili nagovestili da tamo gde je izraevina samo mehaniki iz deliminih proizvoda sastavljena celina, i sami delimini radovi mogu stei samostalnost posebnih zanata. Da bi se podela rada u okviru jedne manufakture izvela savrenije, epa se jedna ista grana proizvodnje na razne, delom sasvim nove manufakture, prema tome kakva je razlika meu njenim sirovinama ili meu oblicima koje jedna ista sirovina moe dobiti. Tako je ve u prvoj polovini 18. veka samo u Francuskoj tkano preko 100 raznih vrsta svilenih tkanina, a u Avinjonu, npr., vaio je zakon da se svaki uenik moe posvetiti samo jednoj vrsti fabrikacije i da ne srne jedno vremeno izuavati izraivanje vie vrsta tkanina. Teritorijalna podela rada, koja posebne grane proizvodnje progoni u posebne krajeve neke zemlje, dobija nov podstrek od manufakturnog naina rada, koji
52 Postoji izvesna gustina stanovnitva koja je pogodna kako za drutveno saobraanje, tako i za ono kombinovanje snaga kojim se uveava proizvod rada. (James M ill, Elements o f Political Economy, London 1821, str. 50.) to vie raste broj radnika to je vea i proizvodna snaga drutva, srazmerno tome porastu, a po mnoeno dejstvom podele rada. (T h. Hodgskin, Popular Political Economy, str. 120.) 53 Usled velike tranje pamuka, poev od 1861, proirena je u nekim inae gusto naseljenim srezovima Istone Indije proizvodnja pamuka na raun proiz vodnje pirina. Zbog toga je u mnogim mestima nastala glad, jer se usled oskudice saobraajnih sredstava, pa zbog toga i oskudice fizikog jedinstva, manjak jednog sreza u pirinu nije dao izravnati dovozom iz drugih srezova. 54 Tako je u Holandiji ve u 17. veku fabrikacija tkakih unkova bila po sebna industrijska grana.
iskoriava ove osobenosti.55 Proirenje svetskog trita i kolonijalni sistem, koji spadaju u krug optih uslova za postojanje manufakture, pruaju manufakturnom periodu bogat materijal za podelu rada u drutvu. N ije ovde m esto da dublje zalazimo u dokazivanje kako ona pored ekonomske zahvata i svaku drugu oblast drutvenog ivota i svugde udara temelj onom izgraivanju strunosti, specijalnosti i rasparavanju oveka koje je jo uitelju A. Smith-a, A. Fergusonu, izmamilo usk lik : Mi sm o nacija helota i nema vie slobodnih graana m eu nama.56 Ipak, uprkos m nogim analogijama i vezama izmeu podele rada u drutvu i podele rada u radionici, ove se dve podele rada razlikuju ne samo po stepenu ve i u sutini. Analogija izgleda najneospomija kad izm eu raznih poslovnih grana postoji intimna veza, npr. odgajiva stoke proizvodi sirove koe koje tavlja prerauje, a obuar od njih pravi obuu. T u svako proizvodi postupno deo proizvoda, a poslednji njegov lik kombinovan je proizvod njihovih posebnih radova. Ovom e treba dodati jo i razne grane rada koje odgajivau stoke, tavljau koe i obuaru pruaju sredstva za proizvodnju. Sad bi neko mogao sa A. Sm ith -om uobraziti da se ova drutvena podela rada raz likuje od manufakturne samo subjektivno, naime za posmatraa koji u ovoj jednim pogledom m oe da obuhvati razne delimine radove zajedno, dok mu u onoj rasturenost tih radova po prostranim povrina ma i veliki broj ljudi zaposlenih u svakoj posebnoj grani smetaju da uoi jedinstvo.57 Ali ta uspostavlja jedinstvo meu nezavisnim radovi ma odgajivaa stoke, tavioca i obuara? T o to proizvodi svakoga od
55 Zar m anufaktura vune u Engleskoj nije podvojena na razne delove ili grane koje su se odom aile u odreenim m estim a, gde se jedino i poglavito pro izvode vrste dotine grane: fine tkanine u Som ersetiru, grube u Jorkiru, dvo struke irine u E kseteru, svila u Sedberiju, krep u N orviu, poluvunene materije u K endalu, ebad u H vitneju itd.?! (Berkeley, The Querist, 1750, 520.) 56 A. Ferguson, H istory o f C ivil Society, E dinburgh 1767, deo IV, odeljak I I , str. 285. 57 U pravim m anufakturam a, veli on, podela rada izgleda vea, jer oni to su zaposleni u svakoj pojedinoj grani rada m ogu esto biti na okupu u istoj radio nici i svi biti obuhvaeni jednim pogledom posm atraa. A, naprotiv, u onim velikim m anufakturam a (!) koje treba da zadovolje bitne potrebe velike mase stanovnitva, svaka pojedina grana rada zapoljava toliki broj radnika da je nem ogue okupiti ih u istoj radionikoj z g ra d i. . . T a podela nije ni izdaleka ovako oigledna. (A. S m ith, W ealth o f Nations, knj. I, gl. 1.) uveni stav u istoj glavi, koji poinje re im a: Posm atrajte im ovinu najprostijeg zanatlije ili nadniara u nekoj civilizovanoj i cvatuoj zemlji itd., a onda dalje opisuje kako su nebrojeni i raznoliki zanati koji sarauju da bi se zadovoljile potrebe obinog radnika, skoro je od rei do rei kopiran iz prim edaba koje je B. de M andeville dao uz tekst svoga dela Fable o f the Bees, or Private Vices, Publick Benifits. (Prvo izdanje bez prim edaba 1705, s prim edbam a 1714.')
njih postoje kao robe. A ta pak karakterie manufakturnu podelu rada? Da delimini radnik ne proizvodi robu.58 Tek se zajedniki proizvod deliminih radnika pretvara u robu.58a Do podele rada u drutvu dolazi posredstvom kupovanja i prodavanja proizvoda raznih grana rada, a do jedinstva deliminih radova u manufakturi prodajom razlinih radnih snaga jednom istom kapitalisti koji ih upotrebljava kao kombinovanu radnu snagu. Manufakturna podela rada ima za pretpostavku koncentrisanje sredstava za proizvodnju u rukama jednog kapitaliste, a drutvena podela rada rasparanost sredstava za proiz vodnju meu mnoge meusobno nezavisne proizvoae roba. Dok u manufakturi gvozdeni zakon srazmernoga broja ili srazmernosti namee odreenim masama radnika odreene funkcije, dotle sluaj i samovolja gospodare raspodelom proizvoaa roba i njihovih sred stava za proizvodnju meu razline grane drutvenog rada. Istina, razline oblasti proizvodnje stalno tee da uspostave ravnoteu meu sobom time to, s jedne strane, svaki proizvoa robe mora da pro izvodi upotrebnu vrednost, dakle mora da zadovolji neku posebnu drutvenu potrebu, ali je opseg tih potreba razliit po kvantitetu i unutranja veza spaja razline mase potreba u prirodan sistem; s druge strane time to zakon vrednosti roba odreuje koliko drutvo moe od svog ukupnog raspoloivog radnog vremena utroiti na proizvo enje svake posebne robne vrste. Ali ova stalna tenja razlinih oblasti proizvodnje da se uravnotee dejstvuje samo kao reakcija na
58 Nema vie niega to bismo mogli oznaiti kao prirodnu najamninu za rad pojedinaca. Svaki radnik proizvodi samo deo od celine, a kako je svaki deo sam za sebe bez vrednosti i bez koristi, to nema niega to bi radnik mogao prisvo jiti i o emu bi mogao rei: ovo je proizvod moga rada, ovo u zadrati za se be! (Labour defended against the Claims o f Capital, London 1825, str. 25.) Pisac ovog odlinog spisa jeste ranije navoeni T h . Hodgskin. 58a Primedba uz drugo izdanje. Ilustraciju ove razlike izmeu drutvene i manufakturne podele rada dobili su Jenkiji1* na praktian nain. Jedan od novih poreza koji su izmiljeni u Vaingtonu za vreme graanskog rata bio je prirez d 6% na sve industrijske proizvode. Pitanje: ta je industrijski proizvod? O d govor zakonodavca: neka je stvar proizvedena kad je napravljena (when it is made), a napravljena je kad je gotova za prodaju. Evo sad jednog prim era izmeu mnogih: manufakture u N jujorku i Filadelfiji pravile su ranije kiobrane sa svim priborom. Ali poto je kiobran mixtum com positum2* sasvim razliitih sastavnih delova, postae ovi postepeno izraevinama poslovnih grana nezavisnih medu sobom i voenih na raznim mestima. Sad su njihovi delimini proizvodi ulazili kao samostalne robe u m anufakturu kiobrana koja ih je jo samo sastavljala u celinu. Takve artikle Jenkiji okrstie assembled articles (sabrani artikli), a to su ime sasvim i zasluili kao sabiralita poreze. Tako je kiobran sabirao prvo 6% prireza na cenu svakog svog dela, a onda opet 6% na svoju ukupnu cenu. 1+ Amerikanci 2* meavina
stalno naruavanje ove ravnotee. Pravilo koje se pri podeli rada u radionici a priori1 * i planski sprovodi deluje pri podeli rada u drutvu samo a posteriori2* kao unutranja, nema prirodna nunost koja se zapaa na promeni barometra trinih cena i koja savlauje haotinu samovolju proizvoaa roba. Manufakturna podela rada ima za pret postavku bezuslovan autoritet kapitaliste nad ljudima koji ine proste udove ukupnog m ehanizma koji njemu pripada; drutvena podela rada stavlja jedne naspram drugih nezavisne proizvoae roba, koji ne priznaju nikakav drugi autoritet sem autoritet konkurencije, pri nudu koju na njih vri pritisak njihovih m eusobnih interesa, kao to i u ivotinjskom carstvu bellum om nium contra omnes^116] vie ili manje odrava uslove egzistencije svih vrsta. Zato ista buroaska svest koja manufakturnu podelu rada, tj. doivotno prikivanje radnikovo za jednu parcijalnu radnju i bezuslovno potinjavanje deliminih radnika pod kapital, slavi kao organizaciju rada koja poveava njegovu proizvodnu snagu, isto tako punim glasom igoe svaku svesnu dru tvenu kontrolu i regulisanje drutvenog procesa proizvodnje kao za li vatan je u nepovrediva prava svojine, u slobodu i u samoopredeljivu genijalnost individualnog kapitaliste. Veoma je karakteristino da najgore to oduevljeni apologeti fabrikog sistema umeju da kau protiv svake opte organizacije drutvenog rada jeste da bi se pod njim itavo drutvo pretvorilo u fabriku. D ok se u drutvu kapitalistikog naina proizvodnje anarhija drutvene podele rada i despotizam manufakturne podele rada meu sobno uslovljavaju, dotle, naprotiv, raniji drutveni oblici, u kojima se specijaliziranje zanata razvilo spontano, zatim kristalizovalo i najzad uzakonilo, pruaju s jedne strane sliku planske i autoritativne organi zacije drutvenog rada, a s druge strane potpuno iskljuuju podelu rada u samoj radionici, ili je razvijaju samo u siunom razmeru, ili samo sporadino i sluajno.59 One prastare, male indijske zajednice, npr., koje su jednim delom jo u ivotu, poivaju na zajednikoj svojini zemlje, na neposrednoj povezanosti poljoprivrede i zanata i na ustaljenoj podeli rada, koja pri zasnivanju novih zajednica slui kao dati plan i osnova. One ine celine koje proizvode sve to im je potrebno i ija se oblast proizvodnje kree izm eu sto do nekoliko hiljada ekera. Glavna masa proizvoda zrauje se za neposrednu vlastitu potrebu zajednice, a ne kao roba,
59 Moe se ak postaviti kao opte pravilo da to m anje autoritet uprav lja podelom rada u drutvu, to je razvijenija podela rada u samoj radionici i to je vie ovde potinjena autoritetu jednog oveka. P rem a tom e, autoritet u radionici i autoritet u d rutvu stoje jedan prem a drugom , s obzirom na podelu rada, u obr nutoj srazmeri. (K arl M arx, M isre de la Philosophie3 Paris 1847, str. 130, 131.3*) 1 * unapred a* naknadno 3* V idi u 7. tom u ovog izdanja.
usled ega je i sama proizvodnja nezavisna od one podele rada do koje robna razmena dovodi u indijskom drutvu kao celini. Samo suviak proizvoda pretvara se u robu, delimino opet tek u ruci drave, kojoj od pamtiveka odreena koliina proizvoda pritie kao naturalna renta. Razni krajevi Indije imaju razne oblike zajednice. U najprostijem obliku optina obrauje zemlju zajedniki i deli njene proizvode meu svoje lanove, dok se svaka porodica bavi i predenjem, tkanjem itd., kao uz grednim kunim zanatom. Pored ove jednoobrazno zaposlene mase nalazimo i glavnog stanovnika, sudiju, policajca i poreznika u jednom licu; knjigovou koji vodi raun o zemljoradnji i katastruje i registruje sve to se na to odnosi; treeg inovnika, koji goni zloince, titi strane putnike i prati ih od sela do sela; graniara, koji uva granice optine prema susednim optinama; nadzornika voda, koji iz zajedni kih vodnih rezervoara deli vodu za potrebe zemljoradnje; bramana, koji vri verske funkcije; uitelja, koji optinsku decu na pesku ui itati i pisati; kalendarskog bramana, koji kao astrolog kazuje kad je vreme za setvu i etvu i kad je rav ili dobar as za svaki poseban zemljoradniki posao; jednog kovaa i jednog drvodelju, koji izrauju i popravljaju sav zemljoradniki alat; lonara, koji pravi sve sudove za selo; berberina, istaa odela, kujundiju, ponegde i pesnika, koji u nekim optinama zamenjuje kujundiju, a u nekim uitelja. Ovo tuce lica izdrava se o troku cele optine. Poraste li stanovnitvo, onda se na neobraenom zemljitu naseljava nova optina po obrascu stare. Mehanizam optine pokazuje plansku podelu rada, ali je manufak turna podela rada nemogua, poto se trite za kovaa, drvodelju itd. ne menja, i to u najboljem sluaju, prema veliini sela, umesto jednog kovaa, lonara itd. budu njih dvojica ili trojica.60 Zakon koji ureuje podelu rada u optini deluje ovde nepobitnim autoritetom prirodnoga zakona, dok svaki posebni zanatlija, kao kova itd., vri na tradicionalan nain, ali samostalno i ne priznajui nikakav autoritet u svojoj radionici, sve radnje koje spadaju u njegovu struku. Jedno stavni proizvodni organizam ovih zajednica koje su dovoljne same sebi, koje se stalno reprodukuju u istom obliku i koje se, kad sluajno budu razorene, opet podiu na istom mestu i pod istim imenom61,
Lieut. Col. M ark Wilks, Historical Sketches o f the South o f India, London 1810- 1817, sv. I, str. 118- 120. D obar pregled raznih oblika indijske zajednice daje George Campbell: Modern India, L ondon 1852. 61 U ovim jednostavnim oblicim a. . . iveli su domoroci od pamtiveka. Granice seli samo su retko m enjane; i mada su ratovi, glad i epidemije esto oteivali, pa ak i unitavali sela, ipak se ime njihovo, granice, interesi pa ak i porodice odravahu kroz vekove. Stanovnici ne vode brigu o propadanju i deobama kraljevstava; sve dok selo ostaje nepodeljeno, njima je svejedno kojoj e vlasti biti ustupljeno, ili kome e vladaru pripasti. Njihova unutranja privreda ne menja se. (T h. Stamford Raffles, late Lieut. Gov. of Java, The History of Java , London 1817, sv. I I, str. 285.)
daje nam klju za reenje tajne nepromenljivosti azijskih drutava, prema kojoj stalno raspadanje i ponovno obrazovanje azijskih drava i neprekidno menjanje dinastija ine tako upadljivu suprotnost. Struk tura osnovnih ekonomskih elemenata drutva ostaje izvan dejstva politikih oluja. Esnafski zakoni, kao to sm o ve napomenuli, ograniavajui do krajnosti broj kalfa koje je pojedini majstor smeo zapoljavati, spre avali su ovoga da se pretvori u kapitalistu. Osim toga, on je mogao zapoljavati kalfe iskljuivo u zanatu u kome je sam bio majstor. Esnaf je surevnjivo odbijao svako meanje trgovakog kapitala u proizvodnju tog jedinog slobodnog oblika kapitala koji je imao prema sebi. Trgovac je m ogao kupiti svaku robu, jedino ne rad kao robu. Trpeli su ga samo kao agenta zanatlijskih proizvoda. Kada bi spoljanje okolnosti izazvale dalju podelu rada, postojei esnafi cepali su se na podvrste, ili su se uz stare nado vezivali novi, ali koji nisu obuhvatali razne zanate u jednoj radionici. Zbog toga je esnafska organizacija iskljuivala manufakturnu podelu rada, pa ma koliko da je esnafsko izdvajanje, izolovanje i razvijanje zanata spadalo u uslove za materijalnu egzistenciju manufakturnog perioda. U glavnom , radnik i njegova sredstva za proizvodnju ostadoe vezani jedan s drugim kao pu i njegova kuica, pa je tako nedostajala prva osnova za m anufakturu: da sredstva za proizvodnju postanu, u obliku kapitala, nezavisna prema radniku. D ok podela rada u drutvu kao celini, poticala ili ne poticala iz robne razmene, pripada najrazlinijim drutvenim ekonomskim for macijama, dotle je manufakturna podela rada sasvim specifina tvo revina kapitalistikog naina proizvodnje.
5. K apitalistiki karakter manufakture Vei broj radnika pod komandom jednog istog kapitala prirodna je polazna taka kako kooperacije uopte, tako i manufakture. Obratno, manufakturna podela rada ini da poveanje broja upotrebljenih radnika postane tehnikom nunou. Sad postojea podela rada propisuje svakom pojedindm kapitalisti minimum radnika koji mora upotreb ljavati. S druge strane, prednosti jo vee podele rada imaju za uslov jo vee poveavanje broja radnika, ali se ovo moe izvesti jo samo u mnogostrukoj srazmeri. Ali s promenljivim sastavnim delom kapitala mora da raste i postojani, dakle obim zajednikih uslova za proiz vodnju kao to su zgrade, pei itd., a naroito sirovine, i to mnogo bre no broj radnika. Masa sirovina koju data koliina rada troi za dato vreme poveava se u istoj srazmeri kao i proizvodna snaga rada usled njegove podele. D a minimalni kapital u ruci pojedinanih kapi talista mora bivati sve vei, ili da se drutvena ivotna sredstva i sred
stva za proizvodnju sve vie moraju pretvarati u kapital, zakon je koji, dakle, proizlazi iz tehnikog karaktera manufakture.62 Kao u prostoj kooperaciji, tako je i u manufakturi dejstvujue radno telo oblik egzistencije kapitala. Drutveni mehanizam proiz vodnje, sastavljen iz mnogih individualnih deliminih radnika, pripada kapitalisti. Zato se proizvodna snaga koja potie iz kombinovanja radova javlja kao proizvodna snaga kapitala. Prava manufaktura ne samo da nekada samostalnog radnika podvrgava komandi i disciplini kapitala, ve povrh toga stvara hijerarhijsku podelu meu samim radnicima. Dok prosta kooperacija uglavnom ne menja nain rada pojedinaca, manufaktura ga iz osnova revolucionie i zaseca u sam koren individualne radne snage. Ona radnika pretvara u nakazu, podiui njegovu detaljnu umenost kao u kakvoj toploj leji, dok mu zato uni tava itav svet proizvodnih nagona i sposobnosti, kao to u dravama La Plate kolju celu ivotinju da bi joj uzeli samo kou ili loj. N e samo da se posebni delimini radovi razdeljuju meu razne individue, nego se i sama individua deli i pretvara u automatski mehanizam kakvog deliminog rada63, te se tako ostvaruje otrcana bajka Menenija Agripet1171 koja oveka prikazuje kao puki deli vlastitog njegovog tela.64 Dok u poetku radnik prodaje kapitalu svoju radnu snagu jer mu nedostaju materijalna sredstva da proizvodi kakvu robu, sada i sama njegova individualna radna snaga otkazuje slubu im se ne proda kapitalu. Ona funkcionie jo jedino u nekoj celini koja postoji tek posle njene prodaje, u kapitalistovoj radionici. Manufakturni radnik, po svom prirodnom svojstvu onesposobljen da ita samostalno napravi, razvija proizvodnu delatnost jo jedino kao pripadak kapitalistove radionice.65
62 Nije dovoljno da kapital (trebalo bi rei ivotna sredstva i sredstva za proizvodnju), potreban za razdeljivanje zanata ve postoji u drutvu. Pored toga potrebno je da ga ima akumulisanog u dovoljnim masama u rukam a poduzet nika da bi ih on osposobio za rad u veem razm eru . . . to podela biva vea, to stalno zapoljavanje istog broja radnika zahteva sve znatniji kapital u alatima, sirovinama, itd. (Storch, Cours d'conomie Politique , pariko izdanje, knj. I, str. 250, 251.) Koncentracija orua za proizvodnju i podela rada isto su tako nerazdvojne jedna od druge kao to su na podruju politike nerazdvojne centrali zacija javne vlasti i podela privatnih interesa. (K . M arx, Mishre de la Philosophie, str. 1341*.) 83 Dugald Stewart naziva manufakturne radnike ivim autom atim a. . . koji se upotrebljavaju u deliminim radovima. (Works, sv. II I , Lectures on Politi cal Economy, str. 318.) 84 Kod korala svaka je individua doista stomak itave grupe. Ali ona joj hranu dovodi, a ne odvodi, kao rimske patricije. 85 Radnik koji vlada itavim zanatom moe ii svuda da radi svoj zanat i da nae sebi izdravanje; onaj drugi pak (manufakturni radnik) samo je pripadak, ** Vidi u 7. tomu ovog izdanja.
21 M a rx - Engels (21)
Kao to je izabranome narodu na elu bilo pisano da je svojina Jehove, tako podela rada udara manufakturnom radniku ig koji ga oznauje kao svojinu kapitala. Znanje, rasuivanje i volja koje samostalni seljak ili zanatlija razvija makar i u malenome razmeru, kao to i divljak svu ratniku vetinu izvodi kao lino lukavstvo, trae se sada jo jedino za celinu radionice. D uhovne snage proizvodnje gomilaju se u veem razmeru na jednoj strani zato to se na m nogim stranama gube. Ono to delimini radnici gube, to se prema njima koncentrie u kapitalu.66 Manufakturna podela rada urodila je tim e da su se duhovne snage procesa materijalne proizvodnje pfotivstavile radnicima kao tua svojina i kao sila koja nad njima gospodari. Ovaj proces odvajanja zapoinje u prostoj ko operaciji, gde kapitalista prema pojedinanim radnicima predstavlja jedinstvo i volju drutvenog radnog tela; razvija se dalje u manufak turi, koja radnika obogaljuje u delim inog radnika, a zavrava se u krupnoj industriji, koja nauku odvaja od rada kao nezavisnu snagu proizvodnje i silom je stavlja u slubu kapitala.67 U kupni radnik u manufakturi, a otud i kapital, m oe se obogatiti drutvenom proizvodnom snagom samo pod uslovom da radnik osi romai u individualnim proizvodnim snagama.
Neznanje je m ati industrije kao i sujeverja. Razm iljanje i uobrazilja pod loni su greenju, ali navika da se kree noga ili ruka ne zavisi ni od jednoga ni od drugoga. M an u fak tu re uspevaju, dakle, najvie tam o gde se trai najmanje razum a, tako da se radionica m oe sm atrati za m ainu iji su delovi ljudi.68
I doista su neke manufakture sredinom 18. veka rado upotreblja vale poluidiote za izvesne proste operacije, ali koje su bile fabrika tajna.69
Duh velike veine ljudi, veli A dam S m ith, nuno se razvija iz njihovih svakodnevnih radnji i na tim radnjam a, o v e k koji itav svoj ivot troi na izvrii ako ga razdvoje od njegove brae po rad u , nije vie ni upotrebljiv ni nezavisan, i zbog toga je prim oran da se pokori svakom zakonu koji m u izvole propisati. (S to rch, Cours d'conomie Politique3 S t-P tersbourg 1815, sv. I, str. 204.) 66 A. F erguson, H istory o f C ivil Society , str. 281: Onaj prvi dobio je ono to je drugi izgubio. 67 ovek od nauke i proizvodni radnik m nogo su se udaljili jedan od d ru goga, i nauka, um esto da u ruci radnikovoj poveava njegovu sopstvenu proiz v odnu snagu za njega sam og, skoro se svugde postavlja protiv n je g a . . . Znanje postaje oruem koje je kadro da se odvoji od rada i da m u se suprotstavi. (W. T h o m pson, A n Inquiry into the Principles o f the Distribution o f Wealth , London 1824, str. 274.) 68 A. F erguson, H istory o f C ivil Society , str. 280. 69 J. D . T u c k ett, A H istory o f the Past and Present State o f the Labouring Population , L ondon 1846, sv. I , str. 148.
12. glava Podela rada i m anufaktura 323 vanje malog broja prostih operacija . . . nem a prilike da veba svoj razum . . . On postaje toliko tup i neznalica koliko je to ljudskom stvorenju uopte mogue.
Poto je opisao tupavost deliminog radnika, A. Smith nastavlja:

Naravno da jednoobraznost njegova ivota, u kome nema nikakve promene, upropauje i smelost njegova d u h a . . . Ona m u razorava ak i telesnu energiju i onesposobljava ga da svoju snagu upotrebljava sa zamahom i istrajnou, osim u poslu na detalju na koji su ga namestili. Na taj nain umenost koju on ima u svom posebnom poslu izgleda da je steena na raun njegovih intelektualnih, drutvenih i vojnikih vrlina. Ali u svakom industrijskom i civilizovanom drutvu radna sirotinja (the labouring poor), tj. velika masa naroda, nuno mora da zapadne u to stanje.70
Da bi se spreilo potpuno degenerisanje narodnih masa do kojega podela rada dovodi, A. Smith preporuuje da drava uvede obaveznu osnovnu nastavu, mada u opreznim, homeopatskim dozama. Njegov francuski prevodilac i komentator Gamier, koji se pod Napoleonovim Prvim Carstvom prirodno iahurio u senatora, dosledan je u polemici protiv tog zahteva. Po njemu se obavezna nastava protivi osnovnim zakonima podele rada i njome bi se osudio na propast itav na dru tveni sistem.
Kao i sve ostale podele rada, veli on, tako i podela izm eu runog i umnog rada71 postaje izrazitija i odlunija ukoliko se drutvo (on pravilno upo trebljava ovaj izraz za kapital, zemljoposed i njihovu dravu) vie bogati. Kao i sve ostale podele rada, i ova je posledica prolih napredaka i uzrok novim naprecim a. . . Pa srne li vlada rad iti' protiv te podele rada i zadravati je u njenom prirodnom toku? Srne li ona jedan deo dravnih prihoda upotrebljavati na po kuaj da pobrka i izmea dve klase rada koje tee da se podele i razdvoje?72
Izvesno duhovno i telesno krljanje nerazdvojno je ak i od po dele rada u drutvu kao celini. Ali poto manufakturni period sprovodi
70 A. Smith, Wealth o f Nations , knj. V, gl. I, l. II. Kao uenik A. Fergusona, koji je izloio tetne posledice podele rada, bio je A. Sm ith u ovoj taki potpuno naisto. U uvodu u svoje delo, gde ex professo1* velia podelu rada, on je samo uzgred pominje kao izvor drutvenih nejednakosti. T ek u petoj knjizi o dravnom dohotku reprodukuje on Fergusona. Ja sam u M isire de la Philosophic izneo koliko je potrebno o istorijskom odnosu izmeu Fergusona, A. Smith-a, Lemonteya i Saya u njihovoj kritici podele rada, a tamo sam takode prvi p ut pri kazao manufakturnu podelu rada kao specifian oblik kapitalistikog naina proiz vodnje. (Str. 122. i dalje.) 71 Ve u History of Civil Society , deo IV, od. I, str. 281, kae Ferguson: ak i miljenje moe u ovom veku podele rada postati naroitim pozivom. 72 G. Garnier, knjiga V njegovog prevoda [Smith-a], str. 4 - 5 . po dunosti, zvanino
21
mnogo dalje ovo drutveno cepanje grana rada, a s druge strane tek svojom svojstvenom podelom pogaa individuu u samom njenom ivotnom korenu, to on prvi i daje materijal i podstrek industrijskoj patologiji.73
Podrazdeliti oveka znai izvriti n ad njim sm rtn u kaznu ako je zasluuje, a podm uklo ga u b iti ako ne zasluuje. P odrazdeliti rad jeste muko ubijanje na roda.74
Kooperacija na osnovici podele rada, ili manufaktura, u svome je poetku spontana tvorevina. im se njeno postojanje u izvesnoj meri uvrsti i rasprostrani, postaje ona svesnim , planskim i sistemat skim oblikom kapitalistikog naina proizvodnje. Istorija prave manu fakture pokazuje kako njoj svojstvena podela rada dobija odgovarajue oblike, isprva na osnovu iskustva, u neku ruku iza lea uesnika, a kako zatim, kao i esnafsko zanatstvo, tei da zadri kao tradiciju jednom naeni oblik, a u pojedinim ga sluajevima vekovima i zadrava. Pro m eni li se taj oblik, onda to uvek, osim u sporednim stvarima, biva samo kao posledica kakve revolucije u oruima za rad. M odem a manu fakturan e govorim ovde o krupnoj industriji na mainskoj osnovi nalazi u velikim gradovima, u kojima nastaje, svoje disjecta membra poetaet49! ve gotove, mada rasturene, i ima samo da ih prikupi kao, npr., manufaktura odela; ili je pak princip podele rada jasan kao na dlanu kada se razne radnje zanatlijske proizvodnje (npr. u knjigovezakom zanatu) prosto povere iskljuivo specijalizovanim radnicima. N e treba ni nedelja dana iskustva da se u takvim sluajevima iznae koliko je ruku potrebno za svaku funkciju.75
73 R am azzini, profesor praktine m edicine u P adovi, objavio je 1713. svoje delo De morbis artificum , prevedeno 1777. na francuski, nanovo tam pano 1841. u Encyclopdie des Sciences M dicales. 7me D ivision: A uteurs Classiques. N aravno da je period kru p n e industrije jako proirio njegov katalog radnikih bo lesti. V idi, izm eu ostalog: H ygiene physique et morale de Vouvner dans les grandes villes en geniral , et dans la ville de Lyon en particulier. P ar le D r. A. L. Fonteret, Paris 1858, i [R. H . R ohatzsch,] Die K rankheiten , welche verschiednen Standen , A ltem und Geschlechtern eigenthiimlich sind , 6 Bande, U lm 1840. G odine 1854. obrazovala je Society o f A rts^ll8 l kom isiju za ispitivanje industrijske patologije. Lista doku m enata koje je ova kom isija prikupila nalazi se u katalogu Twickenham Economic M useum-a. V rlo su vani zvanini Reports on Public Health. Vidi i: Eduard Reich, M . D ., Ueber die Entartung des Menschen , Erlangen 1868. 74 To subdivide a m an is to execute him , if he deserves the sentence, to assassinate him , if he does n o t . . . th e subdivision o f labour is the assassination of a people. (D . U rq u h art, Familiar Words , L ondon 1855, str. 119.) Hegel je o podeli rada im ao veom a jeretike poglede. Pod obrazovanim ljudim a m ogu se u prvom redu razum eti oni koji su kadri uraditi sve to drugi ine, veli on u Filozofiji p ravaM il 75 D obroudna vera u pronalazaki genije koji pojedini kapitalista a priori
Ralanjavajui zanatlijsku delatnost, specifikujui orua za rad, stvarajui delimine radnike, grupiui i kombinujui ih u jedan jedin stveni mehanizam, manufakturna podela rada stvara kvalitativnu razdeljenost i kvantitativnu srazmernost drutvenog procesa proiz vodnje, dakle odreenu organizaciju drutvenog rada, a sa tim ujedno razvija novu, drutvenu proizvodnu snagu rada. Kao specifian kapi talistiki oblik drutvenog procesa proizvodnjea na temeljima koje je zatekla nije se ni mogla razviti osim u kapitalistikom oblikuona je samo naroit metod da se proizvodi relativni viak vrednosti ili da se na raun radnika poveava samooploivanje kapitalaono to nazivaju drutvenim bogatstvom, Wealth of Nations itd. Ona ne samo da razvija proizvodnu snagu rada za kapitalistu umesto za radnika, nego to postie pretvarajui individualnog radnika u bogalja. Ona stvara nove uslove za vladavinu kapitala nad radom. Ako se ona, usled toga, s jedne strane pokazuje kao istorijski napredak i nuan momenat razvitka u procesu ekonomskog izgraivanja drutva, s druge strane pokazuje se kao sredstvo za civilizovanu i rafiniranu eksploataciju. Politika ekonomija, koja se kao samostalna nauka pojavljuje tek u manufakturnom periodu, posmatra drutvenu podelu rada uopte samo sa stanovita manufakturne podele rada76, kao sredstvo da se istom koliinom rada proizvede vie robe, da se time pojevtini roba i ubrza proces akumulacije kapitala. U najotrijoj suprotnosti prema ovom naglaavanju kvantiteta i razmenske vrednosti, pisci klasinog starog veka dre se iskljuivo kvaliteta i upotrebne vredno sti.77 Zbog razdvajanja grana drutvene proizvodnje, roba se izrauje
unosi u podelu rada, nalazi se jo jedino u nemakih profesora, kao, npr., u g. Roschera, koji kapitalisti, iz ije jupiterovske glave izlazi gotova podela rada, iz zahvalnosti posveuje razne najamnine. Vea ili manja prim ena podele rada zavisi od dubine kese, a ne od veliine genija. 76 Kapitalistiki karakter m anufakturne podele rada utvrdili su bolje od Smith-a stariji pisci, kao Petty, anonimni autor dela Advantages of the East-India Trade i drugi. 77 Izuzetak meu modernima ini nekoliko pisaca 18. veka, koji u pogledu podele rada skoro jedino ponavljaju stare pisce; takvi su Beccaria i James Harris. Prvi kae: Vlastito iskustvo pokazuje svakome da onaj koji svoju umcnost i svoj razum upravlja stalno na istu vrstu radova i proizvoda, proizvodi lake, obil nije i bolje nego kad bi svaki sam proizvodio sve to m u tre b a . . . Na taj se nain ljudi dele na razline klase i pozive, kako na korist celine, tako i na korist poje dinaca. (Cesare Beccaria, Elementi di Economia Pubblica, izd. Custodi, Parte M o derna, sv. X I, str. 28.) James H arris, docnije eri od M amzberija, uven po svojim Diaries1* o svome poslanikovanju u Petrogradu, sSm kae u jednoj primedbi uz svoj Dialogue concerning Happiness, London 1741, docnije ponovo tampano u Three Treatises etc., 3. izd., London 1772f120b Svi dokazi (koji polaze od podele l * Dnevnicima
bolje, razlini nagohi i talenti ljudi biraju sebi odgovarajue sfere delatnosti78, a bez ogranienja se ni u emu ne da uraditi nita znaajno.79 Podela rada poboljava, dakle, proizvod i proizvoaa. Ako klasini pisci kojom prilikom i pomenu porast mase proizvoda, ine to jedino s obzirom na vee obilje upotrebne vrednosti. Nijedna se re ne po sveuje razmenskoj vrednosti, poj evtin javan ju robe. Ovo stanovite upotrebne vrednosti gospodari kako u Platona80, koji podelu rada
profesija4 ) za to da je d rutvo neto p riro d n o , uzeti su iz druge knjige Platonove D rave . 78 T a k o u Odiseji, pevanje 14, stih 228: Jer ovom e se svia ovaj, onome onaj r a d ... , i A rhiloh u Sekstusa E m pirika: Svako razgaljuje svoje srce na drugom poslu. I121J 79 IIoXX r)7rtaT<xTO pya, xaxai<; 8* t)7t[ctt < x t o roxvTa1.* K ao proizvoa roba A tinjanin se oseao iznad S partanca, jer je ovaj u radu mogao raspo lagati ljudim a, ali ne i novcem , kao to prem a T u k id id u Perikle govori A tinjanim a podbadajui ih na peloponeski ra t: Oni koji proizvode za vlastitu upotrebu p ripravniji su voditi ra t svojim telim a negoli novcem. (T ukidid, Istorija peloponeskog rata , knj. I, odeljak 141.) Ipak je njihov ideal, ak i u materijalnoj pro izvodnji, ostala au T ap x eta2*, su protna podeli rada, jer ova obezbeuje blago stanje, ali ona i nezavisnost. U z to, tre b a im ati n a u m u da ni u vrem e sloma tridesetorice tirana^122! nije bilo jo ni 5000 A tinjana bez zemljinog poseda. 80 P odelu rada u okviru zajednice P laton izvodi iz m nogostranosti potreba i jednostranosti sposobnosti u individua. G lavno m u je stanovite da se radnik m ora upravljati prem a poslu, a ne posao prem a radniku, to je neizbeno ako se jednovrem eno zanim a s vie vetina, ako m u, dakle, ova ili ona bude sporedna. Posao ne eka na dokolicu onoga koji treba da ga u rad i, naprotiv, radnik je duan da prione na rad, ali ne lakom isleno. T o je nuno. Sve e se, dakle, proizvo diti obilnije, lepe i s m anje m uke ako svaki radi samo jedno, shodno svome daru i u pravi as, neom etan dru g im poslovima. {De Republica , knj. I, gl. 12, izd. B aiter, O relli i dr.) Slino u T u k id id a, Istorija peloponeskog rata , knj. I, odeljak 142: Pomorstvo je vetina kao i svaka druga, i ne moe se njim e zanim ati u z gredno, ve se, naprotiv, pored njega ne srne im ati uzgredno zanimanje. Ako posao, veli P laton, m ora ekati na radnika, onda se esto proputa kritini as proizvodnje i izraevina propada, I f p y o u x a i p o v 8 i X X u t< x i.3 * Istu Platonovu ideju nalazim o ponovo u protestu engleskih vlasnika beljara protiv odredbe fa brikog zakona koja je ustanovila odreeni as za jelo za sve radnike. N jihov se posao, vele gospoda, ne m oe upravljati prem a radnicim a, jer se od raznih ra d ova: prljenja, pranja, beljenja, valjanja, presovanja i bojadisanja ne moe u jedan odreen m om enat nijedan prekinuti bez opasnosti da nastane te ta . . P rin u d n o uvoenje istog asa za jelo za sve radnike moe skupocena dobra even tualno izloiti opasnosti usled nezavrene obrade. L e platonism e oti va-t-il se n icher!4* ** U m nogim se poslovim a razum evao, ali ih je sve znao loe 2* autarkija 8* propada pravo vrem e za rad 4* K uda se sve platonizam ne uvlai!
12. glava Podela rada i manufaktura 3 27
smatra temeljem drutvene podele na stalee, tako i u Ksenofona81, kojega njegov karakteristino graanski instinkt ve pribliuje podeli rada u okviru radionice. Platonova republika!123J, ukoliko se u njoj podela rada razvija kao princip dravnog ustrojstva, samo je atinjansko idealiziran je egipanskog kastinstva, kao to Egipat i drugim njegovim savremenicima slui kao uzor industrijske zemlje, npr. Izokratu82, a taj znaaj zadrava ak i za Grke iz vremena Rimskog Carstva.83 Za vreme pravog manufakturnog perioda, tj. perioda u kome je manufaktura vladajui oblik kapitalistikog naina proizvodnje, pot puno izvoenje vlastitih njenih tenji nailazi na mnogostruke prepreke. Mada ona, kao to smo videli, stvara pored hijerarhijske podele radnika i prostu deobu na kvalifikovane i nekvalifikovane radnike, broj ovih poslednjih ostaje vrlo ogranien usled pretenog uticaja onih prvih. Mada ona posebne radnje prilagoava razlinim stupnjevima zrelosti, snage i razvijenosti svojih ivih radnih organa, usled ega podstie na proizvodno eksploatisanje ena i dece, navike i otpor mukih rad nika obino osujeuju ovu tenju. Mada raspadanje zanatlijske delatnosti sniava trokove oko obrazovanja, a otud i vrednost radnika, ipak je za tei delimian rad potrebno due uenje, a i tamo gde je izlino, radnici ga surevnjivo odravaju. Tako vidimo da su u Engle
81 Ksenofon pripoveda da nije. samo velika ast jesti za trpezom persijskog kralja, nego su ta jela i mnogo ukusnija od drugih. A to nije nikakvo udo, jer kao god to su u velikim gradovima ostale vetine osobito usavrene, tako se i kra ljevska jela sasvim naroito spremaju. U malim gradovima isti ovek pravi krevet, vrata, plug i sto; esto zida i kue, povrh toga, a zadovoljan je ako i tako nae do voljno muterija da se moe izdravati. Prosto je nemogue da ovek s tolikim za nimanjima sve radi dobro. Ali u velikim gradovima, u kojima svaki pojedinac nalazi mnogo kupaca, dovoljan je i jedan zanat da oveka ishrani. D a, esto nije za to potreban ni itav zanat, ve jedan pravi muku, a drugi ensku obuu; ovde ili onde ivi poneko samo od ivenja, drugi od krojenja obue; jedan samo kroji haljine, drugi samo sastavlja iseke. Zato je nuno da izvrilac najprostijeg posla bezuslovno najbolje uradi taj posao. Isto je tako i sa vetinom kuvanja. (Xenophon, Cyropaedia, 1. V III, gl. 2.) Ovde se uzima u obzir iskljuivo dobra kakvoa upo trebnih vrednosti kao svrha, iako Ksenofon ve zna da razm er podele rada zavisi od obima trita. 82 On (Buziris) podeli sve na posebne kaste . . . Zapovedi da uvek isti ljudi rade iste poslove, jer znadijae da oni koji menjaju svoja zanimanja ne postaju te meljiti ni u jednom poslu; oni pak koji se stalno dre istih zanimanja dovode svako do savrenstva. Pa doista emo i nai da su oni u pogledu umetnosti i zanata nadm a ili svoje takmace daleko vie nego to obino majstor nadmauje eprtlju, a u pogledu poretka kojim odravaju kraljevsku vlast i ostalo dravno ureenje tako su odlini da su i najslavniji filozofi koji su o tome govorili uzdizali egipansko dravno ureenje iznad ostalih. (Izokrat, Buziris , gl. 8.) 83 U por.: D iodor von Sicilien, Historische Bibliothek, knj. I.
skoj laws o f apprenticeship1* sa sedam godina uenja bili u punoj snazi sve do kraja manufakturnog perioda, i tek ih je krupna indu strija unitila. Poto zanatlijska vetina ostaje temeljem manufakture i poto celokupni mehanizam koji. u njoj funkcionie nema objektivnog kostura koji bi bio nezavisan od samih radnika, kapital se stalno nalazi u borbi s neposlunou radnika.
Slabost ovekove prirode, uzvikuje prijatelj U re, tako je velika da je radnik utoliko sam ovoljniji i n epristupaniji ukoliko je vetiji, i zbog toga svojim jogunstvom nanosi teke tete uk u p n o m m ehanizm u.84
Zbog toga se kroz itav manufakturni period uju albe na nedo statak discipline kod radnika.85 ak i da nemamo svedoanstava pisaca iz istog vremena, same jednostavne injenice da od 16. veka pa do epohe krupne industrije kapitalu ne polazi za rukom da se doepa itavog raspoloivog radnog vremena manufakturnih radnika i da su manufakture kratkovene, te useljavanjem i iseljavanjem radnika na putaju svoje sedite u jednoj zemlji, pa se sele u neku drugu zemlju, govorile bi za itave biblioteke. Ovako ili onako, red se mora zavesti! uzvikuje 1770. vie puta navedeni autor Essay on Trade and Commerce. Red! uje se 66 godina kasnije iz usta dr Andrew-a U re-a; u manu fakturi koja poiva na skolastikoj dogmi podele rada nije bilo reda, i Arkwright stvori red. U isto vrem e, manufaktura nije bila kadra niti da zahvati dru tvenu proizvodnju u itavom njenom obim u, niti da je iz temelja prevrne. Kao ekonomsko umetniko delo, ona je bila vrhunac na i rokom temelju gradskog zanatstva i seljake kune radinosti. Vlastita njena uska tehnika osnova dospela je na izvesnom stupnju razvitka u protivrenost s potrebama proizvodnje koje je sama stvorila. Jedna od najsavrenijih njenih tvorevina bila je radionica za proizvodnju samih orua za rad, a osobito komplikovanih mehanikih aparata, koji su ve bili u upotrebi.
Takva je radionica, veli U re, pruala sliku podele rada u raznim njenim stupnjevim a. Svrdao, dleto, strugarska tezga im ali su svaki svog radnika i ovi su bili hijerarhijski rasporeeni prem a stepenu njihove umenosti.^1241
Ovaj proizvod manufakturne podele rada proizveo je sa svoje strane maine. One ukidaju zanatlijsku delatnost kao princip koji regulie drutvenu proizvodnju. Tako je, s jedne strane, uklonjena teh nika osnova doivotnog prikivan ja radnika za jednu deliminu funk ciju, a s druge strane, rue se granice koje je isti princip jo nametao vladavini kapitala.
84 Philosophy o f M anufactures , str. 20. 85 to je reeno u tekstu vai za Englesku vie nego za Francusku, a za F ran cusku vie nego za H olandiju. l * zakoni o egrtim a
329
G L A V A
T R I N A E S T A
Maine i krupna industrija

1. Razvitak maina U svojim Naelima politike ekonomije veli John Stuart Mill:
Pitanje je jesu li svi dosad uinjeni mehaniki pronalasci olakali svakidanji trud ijednog ljudskog stvora.86
Ali ovo nikako i nije svrha maina u kapitalistikoj primeni. Kao svakom drugom razvitku proizvodne snage rada, tako je i njima zadatak da robu ine jevtinijom i da skrauju deo radnog dana potreban samom radniku, da bi se produio onaj drugi deo njegovog radnog dana koji on besplatno daje kapitalisti. One su sredstvo za proizvodnju vika vrednosti. Revolucionisanje naina proizvodnje polazi u manufakturi od radne snage, u krupnoj industriji od sredstva za rad. Prvo, dakle, treba da ispitamo kojim se putem sredstvo za rad pretvara od alata u mainu, ili ime se maina razlikuje od zanatlijina alata. Ovde se radi samo o krupnim, optim karakternim crtama; jer ni epohe drutvene istorije, ni epohe Zemljine istorije ne moemo odeliti apstraktnim otrim graninim linijama. Matematiari i oni koji se bave mehanikom a to ponavljaju ovde-onde i engleski ekonomisti proglauju alat za prostu mainu, a mainu za sloen alat. Oni tu ne vide neku bitnu razliku, te ak i proste mehanike snage, kao polugu, kosu ravan, zavrtanj, klin itd. nazivaju mainama.87 Doista, svaka maina sastoji se iz tih jednostavnih
86 It is questionable, if all the mechanical inventions yet made have ligh tened the days toil of any hum an being. Trebalo je da Mill kae of any human being not fed by other peoples labour1*, jer je mainerija neosporno mnogo po veala broj otmenih besposliara. 87 Vidi, npr., H utton, Course of Mathematics. 1* ijednog ljudskog stvora koji ne ivi od rada drugih
snaga, ma kako bile preruene ili kombinovane. Ali sa ekonomskog stanovita ovo tumaenje ne vredi nita jer mu nedostaje istorijski elem ent. Drugi, opet, trae razliku izm eu alata i maine u tome to je kod alata pokretaka snaga ovek, a kod maine neka prirodna snaga razlina od ljudske, ivotinja, voda, vetar itd.88 Po ovome bi plug s volovskom zapregom, koji pripada najrazlinijim epohama proizvod nje, bio maina, dok bi Claussenov circular loom1*, koji, pokretan rukom jednog jedinog radnika, pravi 96 000 petlji na minut, bio samo alat. I ne samo to, nego bi isti razboj bio alat ako bi se pokretao rukom, a maina ako bi ga pokretala para. Poto je upotreba ivotinjske snage jedan od najstarijih pronalazaka oveanstva, to bi u stvari znailo da je mainska proizvodnja starija od zanatske. Kad je John Wyatt 1735. oglasio svoju mainu predilicu, a s njom navestio industrijsku revoluciju 18. stolea, nije ni jednom rei pomenuo da mainu nee okretati ovek nego magarac, pa ipak je ta uloga pripala magarcu. W yattov je program bio: maina da bi se prelo bez prstiju.89 Svaka razvijena mainerija sastoji se iz tri bitno razliita dela: iz pogonske maine, transm isionog m ehanizma i maine alatljike, ili
88 Sa ovog stanovita ipak je m oguno povui otru granicu izm eu alata i m aine: aov, eki, dleto itd ., poluge i zavrtnjevi, koje, m a kako inae bili savreni, ovek pokree svojom s n a g o m .. . sve to spada u pojam alata; dok plug, pokretan ivotinjskom snagom , vetrenjae i druge m linove tre b a uv rstiti u maine. (W ilhelm Schulz, D ie Bewegung der Produktion , Z u rich 1843, str. 38.) Ovaj spis je u mnogom pogledu vredan hvale. 88 Jo p re njega upotrebljavane su m aine za grubo predenje, istina vrlo nesavrene, verovatno najpre u Italiji. K ritika istorija tehnologije svakako bi do kazala kako m alo m a koji pronalazak 18. veka pripada pojedincim a. D osad takvog dela jo nem a. D arw in je privukao panju na istoriju prirodne tehnologije, tj. na stvaranje biljnih i ivotinjskih organa kao istrum enata za proizvodnju u ivotu bilja i ivotinja. Z ar istorija stvaranja proizvodnih organa drutvenog oveka, koji ine m aterijalnu osnovicu svake pojedine drutvene organizacije, ne zasluuje jednaku panju? I zar ne bi ovu istoriju bilo lake napisati, jer, kako Vico kae, istorija ljudi razlikuje se od istorije p rirode po tom e to smo onu pravili m i, a ovu nism o? Tehnologija otkriva aktivni stav ovekov prem a prirodi, neposredni proces proizvodnje njegova ivota, a s tim e i drutvene prilike u kojima ivi i duhovne predstave koje iz njih izviru. ak je i svaka istorija religije nekritika ako ne uzima u obzir ovu m aterijalnu osnovicu. D oista je m nogo lake putem analize nai zemalj sku jezgru religioznih him era nego o brnuto iz datih odreenih stvarnih ivotnih prilika izvesti njihove verske idealizovane oblike. A ovaj poslednji metod je jedino m aterijalistiki i stoga nauni m etod. N edostaci apstraktnog prirodnonaunog m aterijalizm a, koji iskljuuje istorijski proces, opaaju se ve na apstraktnim i ideolokim predstavam a njegovih predstavnika im se usude da iziu izvan svoje struke. kruni razboj
13. glava M aine i krupna industrija 331
radne maine. Pogonska maina deluje kao pogonska snaga itavog mehanizma. Ona sama proizvodi svoju pogonsku snagu, kao parna maina, kalorina maina^125!, elektromagnetska maina itd., ili dobija podstrek od koje ve gotove prirodne sile izvan nje, kao vodeno kolo od vodopada, krilo vetrenjae od vetra itd. Transmisioni mehanizam, koji sainjavaju zamajni tokovi, pogonsko vreteno, zupanici, vitla, poluge, konopci, remenje, svakovrsne spojnice i prenosnice, regulie kretanje, a gde je potrebno, menja oblik kretanja, recimo iz verti kalnog u kruno, raspodeljuje ga i prenosi na radne maine. Oba ova dela mehanizma slue jedino tome da prenose kretanje na mainu alatljiku, koja onda dohvata predmet rada i celishodno ga menja. Industrijska revolucija 18. stolea polazi od ovog dela mainerije, od maine alatljike. A ona je i sad jo svakim danom ponovo polazna taka kad god zanatlijski ili manufakturni rad prelazi u mainski. Pogledamo li sad izblie mainu alatljiku, ili pravu radnu mainu, vidimo uglavnom, mada esto u mnogo izmenjenom obliku, opet aparate i alate kojima radi zanatlijski ili manufakturni radnik, samo to to vie nisu alati ovekovi, ve alati jednog mehanizma, ili meha niki alati. U nekim sluajevima itava je maina samo vie ili manje izmenjeno mehaniko izdanje starog zanatlijskog orua, kao to je sluaj s mehanikim razbojem90; u drugim sluajevima, alati uglav ljeni na telu radne maine jesu nai stari poznanici, kao vreteno na maini predilici, igle na pletaoj maini, testere na strugarskoj maini, noevi na maini za seckanje itd. ak se i samim svojim postankom ovi alati razlikuju od samog tela radne maine. Naime, oni se jo uvek veinom proizvode u zanatskoj ili manufakturnoj radionici i tek se docnije uglavljuju na telo maine radilice proizvedeno pomou ma ina.91 Maina alatljika jeste, dakle, mehanizam koji, primivi po trebno' kretanje, izvruje svojim alatima iste operacije koje je ranije vrio radnik slinim alatima. Da li sad pogonska snaga dolazi od oveka ili od neke druge maine, ne menja nita u sutini stvari. im pravi alat pree od oveka na mehanizam, maina dolazi na mesto alata samog. Razlika je odmah oigledna, ak kad sam ovek jo ostaje prvi motor. Broj orua za rad kojima on moe jednovremeno raditi ogra nien je brojem njegovih prirodnih orua za proizvodnju, njegovih sopstvenih telesnih organa. U Nemakoj su se isprva inili pokuaji da jedan prelac okree dva kolovrata, htelo se, dakle, da istovremeno radi obema nogama i rukama. T o je bilo previe naporno. Kasnije
00 Naroito se u prvobitnom obliku mehanikog razboja na prvi pogled moe prepoznati stari razboj. U svom modernom obliku on je ve bitno izmenjen. 91 Otprilike tek posle 1850. poinje se u Engleskoj izraivati sve vei deo alata maina radilica mainskim putem, mada ih ne izrauju isti fabrikanti koji prave same maine. Takve maine za izradu mehanikih alata jesu, npr.: automatska maina za pravljenje kalemova, maina za pravljenje grebenova, maina za kovanje mule-vretena i throstle-vretena itd.
iznaoe kolovrat s dva vretena, ali su prelci-virtuozi, kadri da isto vremeno predu dve ice, bili gotovo tako retki kao ljudi sa dve glave. Naprotiv, Jennyt126} od sam og poetka prede s 12 do 18 vretena, pletaa maina plete s m nogo hiljada igala najedanput itd. Broj alatki kojima maina alatljika jednovremeno radi unapred je osloboen organske granice koja skuava radnikov runi alat. K od m nogih runih alata razlika izm eu oveka kao isto pokre take snage i kao radnika koji izvodi sam rad dobija punu otrinu. N a primer, kod kolovrata noga radi samo kao pokretaka snaga, dok ruka koja radi na vretenu izvlai i uvre icu, izvruje stvarnu opera ciju predenja. Industrijska revolucija zahvata najpre ba ovaj drugi deo zanatskog orua, ostavljajui oveku u prvi mah, pored novoga rada koji se sastoji u tom e da paljivo motri na mainu i da svojom rukom ispravlja njene greke, jedino jo isto mehaniku ulogu pogon ske snage. A naprotiv, alati na koje ovek od poetka deluje jedino kao prosta pogonska snaga, kao, npr., okreui ruicu kakvog mlina92, crpui pum pom , diui i sputajui ruice kakvog meha, tucajui u avanu itd., prvi su izazvali primenu ivotinja, vode i vetra93 kao pogonskih snaga. Ovi se pretvaraju u maine delom u manufakturnom periodu, a pojedinano ve davno pre njega, ali ne revolucioniu nain proizvodnje. D a su oni maine ve i u svom zanatskom obliku, poka zuje se u periodu krupne industrije. Tako su pumpe, kojima su Holanani 1836/37. ispum pali Harlemsko jezero, bile konstruisane po prin cipu obinih pum pi, samo to su njihove klipove terale dinovske parne maine m esto ljudskih ruku. Jo se ponegde u Engleskoj dogaa da se prosti i veom a nesavreni kovaev meh pretvori u mehaniku vazdunu pum pu jednostavnim spajanjem njegove ruice s parnom ma inom. Sama parna maina, kakva je pronaena krajem 17. stolea, za vreme manufakturnog perioda i kakva je ostajala sve do osamde setih godina 18. stolea94, nije izazvala industrijsku revoluciju. A ba
92 M ojsije iz M isira kae: Nemoj zavezati usta volu kad vre.11271 N aprotiv, hriansko-germ anski ovekoljupci stavljali su km etu, kad su ga upotrebljavali kao pogonsku snagu p ri m levenju, veliki kolut oko vrata da ne bi mogao uzimati brano u usta. 98 N a upotrebljavanje vetra kao pogonske snage bili su H olandam p rin u eni delom usled nem anja p rirodnih vodopada, delom radi borbe protiv suvine vode. Sam u vetrenjau prim ili su iz N em ake, gde je taj izum izazvao ljutu borbu izm eu plem stva, svetenstva i cara oko toga kom e od njih pripada vetar. V azduh podjarm ljuje, govorilo se u N em akoj, dok je u H olandiji vetar bio os lobodilac, jer nije potinio H olananina, nego zem lju H olananinu. Jo 1836. bilo je u H olandiji u upotrebi 12 000 vetrenjaa od 6000 konjskih snaga, koje su titile dve treine zemlje da se ponovo ne pretvore u movaru. 94 Istina, ona je bila ve m nogo usavrena prvom W attovom parnom mai nom s takozvanim jednostavnim dejstvom , ali je u tom obliku ostala prosta pum pa za vodu i slatinu.
13. glava Maine i krupna industrija 333
naprotiv, maine alatljike izazvae potrebu da se parna maina revolucionie. im ovek umesto da deluje alatom na predmet rada, deluje jo samo kao pogonska snaga na neku mainu alatljiku, potreba da ljudski miii budu ta pogonska snaga postaje sluajna, pa se ovi mogu zameniti vetrom, vodom, parom itd. Razume se da ovo ne znai da takva promena esto nee zahtevati velike tehnike promene u meha nizmu koji je prvobitno bio izgraen jedino za ljudsku pogonsku snagu. Danas se sve maine koje tek treba da sebi prokre put, kao ivae maine, hlebarske maine itd., konstruiu istovremeno i za ljudski i za isto mehaniki pogon, ako sama njihova namena unapred ne iskljuuje njihovu primenu u malom. Maina, od koje polazi industrijska revolucija, zamenjuje radnika koji rukuje jedinim alatom, mehanizmom koji u isti mah radi masom istovetnih ili slinih alata, a kretanje prima od jedne jedine koje bilo pogonske snage.95 Ovde imamo pred sobom mainu, ali tek kao jedno stavan element mainske proizvodnje. Da bi se poveao obim maine radilice i broj njenih alata koji istovremeno rade, zahteva se vei pokretaki mehanizam, a ovaj meha nizam, da bi mogao savlaivati svoj vlastiti otpor, zahteva jau pogonsku snagu nego to je ljudska, da i ne govorimo o tome da je ovek vrlo nesavreno sredstvo za proizvodnju kad se trai jednoobrazno i nepre kidno kretanje. Ako uzmeno da ovek deluje jo jedino kao prosta pogonska snaga, da je, dakle, na mesto njegova alata stupila maina alatljika, onda ga sada prirodne snage mogu zameniti i kao pogonsku snagu. Od svih velikih pokretakih snaga koje su nam ostale od manu fakturnog perioda najloija je bila konjska, jedno to konj ima svoju sopstvenu glavu, a drugo to je skup i to se u fabrikama moe upotreb ljavati u veoma skuenoj meri.98 Ipak je u rano doba krupne industrije
95 Ujedinjenje svih tih jednostavnih instrum enata, koje pokree jedan jedini motor, sainjava mainu. (Babbage, On the Economy o f Machinery , London 1832, [str. 136].) 98 John C. M orton proitao je decembra 1859. u Society of Arts raspravu o snagama koje se upotrebljavaju u zemljoradnji. T am o se izm eu ostaloga kae: Svako poboljanje koje poveava jednoobraznost zemljita ini da parna maina po staje upotrebljivija za proizvoenje isto mehanike sn ag e. . . Konjska snaga zahteva se tamo gde krivudave ivice i druge smetnje spreavaju jednoobraznu akciju. T e smetnje svakim danom sve vie iezavaju. Pri operacijama koje trae vie napor volje, a manje stvarnu snagu, moe se prim eniti samo snaga kojom svaki as upravlja ljudski duh, dakle ljudska snaga. Zatim g. M orton svodi parnu snagu, konjsku snagu i ljudsku snagu na jedinicu mere uobiajenu kod parnih maina, tj. na snagu koja 33 000 funti digne za 1 m inut na visinu od 1 stope, i rauna trokove 1 parne konjske snage kod parne maine na 3 pensa, a kod konja na 5^2 pensa za 1 as. Osim toga, konj se moe upotrebljavati samo 8 asova dnevno ako hoemo da ostane zdrav. U potrebom parne snage mogu se preko cele godine od 7 konja za obraivanje zemlje utedeti najmanje 3, i to po ceni kotanja koja nije vea od cene kotanja
konj esto upotrebljavan, kao to to, osim jadikovanja tadanjih agro noma, dokazuje i do danas odrano izraavanje mehanike snage konjskim snagama. Vetar je bio odvie nestalan i izvan kontrole, a osim toga primena vodene snage pretezala je u Engleskoj, kolevci krupne industrije, ve za vrem e manufakturnog perioda. Ve se u 17. veku bilo pokualo da se pom ou jednog vodeninog kola pokreu dva gornjaka, dakle i dva para rvanja. Ali, poveani obim transmisionog m ehanizma doao je tada u sukob s vodenom snagom, koja je postala nedovoljna za taj obim , a ovo je jedna m eu okolnostima koje su podsticale na tanije ispitivanje zakona trenja. Isto je tako kod mlinova koji su pokretani guranjem ili vuenjem ruica nejednoobrazno delovanje pokretake snage dovelo do teorije i do primene zamajnog toka97, koji kasnije igra tako znaajnu ulogu u krupnoj industriji. N a taj nain je manufakturni period razvio prve naune i tehnike elemente krupne industrije. Arkwrightova throstle-predionica bila je terana od samog poetka pom ou vode. Ali je i upotreba vodene snage kao glavne po gonske snage bila skopana s velikim nezgodama. Ona se nije mogla po volji poveavati; kada je nije bilo dovoljno, nije bilo pomoi; po nekad je nije bivalo nikako, a pre svega bila je isto lokalne prirode.98 T ek je s W attovom drugom parnom m ainom, tzv. mainom s dvo strukim delovanjem, bio pronaen prvi motor koji, gutajui vodu i ugalj, sam proizvodi svoju pogonsku snagu, ija je snaga potpuno pod ovekovom kontrolom, motor koji je pokretljiv i koji je sredstvo za po kretanje, gradski a ne seoski kao vodeno kolo, koji omoguuje koncentrisanje proizvodnje po gradovima, dok je vodeno kolo rastura po selim a99, koji je univerzalan u svojoj tehnolokoj primeni, a u svom
o tp u tenih konja za vrem e od 3 ili 4 m eseca, kada se oni jedino u stvari i iskoriavaju. N aposletku, p arn a snaga, uporeena s konjskom , poboljava i kakvou proizvoda u poljoprivrednim operacijam a u kojima se m oe upotrebljavati. D a bi se obavljao posao parne m aine, m oralo bi se upotrebljavati 66 radnika, koji zajedno prim aju 15 il. na 1 as, a da bi se obavio posao konja, potrebna su 32 oveka koji zajedno staju 8 il. po asu. 97 F aulhaber, 1625; D e C ous, 1688. 98 M o d em i pronalazak tu rb in a oslobodio je industrijsko eksploatisanje vodene snage m nogih ranijih prepreka. 99 U ranom periodu tekstilne m anufakture zavisio je poloaj poduzea od blizine vode iji su padovi bili dovoljni da teraju vodeno kolo. Ali m ada je uvoenje fabrika s vodenim pogonom znailo poetak raspadanja sistem a kune radinosti, ipak su te fabrike, koje su se nuno m orale podizati na tekuim vodam a, i koje su esto bile dosta daleko jedne od drugih, p re bile deo seoskog nego gradskog sistema. T e k je zam enjivanje vodene snage parnom snagom izazvalo zbijanje fabrika u gra dovim a i u m estim a gde im a u dovoljnoj koliini uglja i vode potrebnih za proiz voenje pare. P arna m aina je m ati industrijskih gradova. (A. Redgrave u : R IF za 30. april 1860, str. 36.)
stajalitu srazmemo malo uslovljen lokalnim okolnostima. Veliki genije Wattov oituje se u objanjenju patenta koji je on uzeo 1784, a u kome on svoju parnu mainu ne opisuje kao pronalazak za neku posebnu svrhu, nego kao univerzalnog pokretaa u krupnoj indu striji. Tu on nagovetava i takve primene od kojih su neke, kao npr. parni eki, uvedene tek vie od pola veka kasnije. Ipak je sumnjao da e se parna maina moi upotrebiti u pomorstvu. Njegovi sledbenici Boulton i Watt izloie 1851. na londonskoj industrijskoj iz lobi ogromnu parnu mainu za ocean steamers1*. Tek kad su se alati iz alata ovekova organizma pretvorili u alate mehanikog aparata, maine alatljike, dobila je i pogonska maina samostalan oblik, potpuno osloboen granica ljudske snage. Ovim je pojedinana maina alatljika, koju smo dosad razmatrali, bila svedena na prost element mainske proizvodnje. Sada je jedna pogonska maina jednovremeno mogla da tera mnogo maina radilica. S brojem jednovremeno pokretanih maina radilica raste i pogonska maina, a transmisioni mehanizam postaje veoma obiman aparat. Sad imamo da razlikujemo dvoje: kooperaciju mnogih jednorodnih maina i sistem maina. U prvom sluaju ista maina radilica izrauje ceo proizvod. Ona izvodi sve razline operacije koje je zanatlija izvodio svojim alatima, recimo tka na svome razboju, ili koje su zanatlije redom izvodile raznim alatima, bilo samostalno, bilo kao udovi jedne manufakture.100 Tako je, npr., u modernoj manufakturi omota za pisma jedan radnik savijao hartiju noem savijaem, drugi mazao ivice lepkom, trei previjao jezik na koji je utiskivan monogram, etvrti je utiskivao mono gram itd., a pri svakoj od ovih deliminih operacija morao je svaki pojedinani omot prelaziti u druge ruke. Jedna jedina maina za omote vri sve ove operacije odjedanput i pravi 3000 i vie omota na as. Jedna amerikanska maina za pravljenje papirnih kesa, koja je bila izloena na londonskoj industrijskoj izlobi od 1862, see hartiju, lepi, savija i zavrava 300 kesa na minut. Celokupni proces, koji je u manufakturi bio podeljen i uzastopno vren, ovde obavlja jedna maina radilica koja deluje kombinacijom raznih alata. Bilo da je takva maina radilica samo mehanika obnova komplikovane zanatske alatke, bilo da
100 Sa stanovita manufakturne podele, tkanje nije bilo prost ve, naprotiv, sloen zanatski posao; tako je i mehaniki razboj maina koja obavlja veoma raznolike radnje. Uopte, pogreno je zamiljati da su moderne maine u poetku zavladale operacijama koje je manufakturna podela rada bila uprostila. Predenje i tkanje bili su za vreme manufakturnog perioda rastavljeni u nove vrste rada, alati su im bili poboljani i izmenjeni, ali sam proces rada nije nikako bio podeljen i ostao je zanatlijski. Maina ne polazi od rada, nego od sredstva za rad. l * okeanske parobrode
je kombinacija raznolikih prostih orua specijalizovanih manufak turom, u fabrici, tj. u radionici zasnovanoj na mainskom radu, stalno se iznova javlja prosta kooperacija. I to (pri tom e ne uzimamo u obzir radnika), kooperacija se pokazuje u prvom redu kao prostorno nagomilavanje jednorodnih maina radilica koje rade zajedno i u isto vreme. Tako se tkaka fabrika sastoji iz m nogih mehanikih razboja, a ivara iz m nogih ivaih maina, koje su nametene jedna pored druge u istoj radionici. A li tu postoji tehniko jedinstvo, poto m noge jednorodne m aine radilice istovrem eno i ravnom em o primaju svoje kretanje od im pulsa zajednikog prvog motora, a ovo kretanje prenosi na njih transm isioni m ehanizam koji im je delimino i sam zajedniki, poto se od njega granaju posebni izdanci za svaku pojedinu mainu radilicu. I kao god to m noge alatke sainjavaju organe jedne maine radilice, tako sada m aine radilice sainjavaju jo samo jednoobrazne organe istog pogonskog mehanizma. M eutim , pravi mainski sistem stupa na mesto pojedinanih sam ostalnih maina tek kad premet rada prolazi kroz neprekidan niz razlinih uzastopnih procesa koje izvodi niz maina radilica, a ove se m eusobno razlikuju, ali se i uzajamno dopunjuju. Ovde se ponovo javlja kooperacija zasnovana na podeli rada, kooperacija koja je svoj stvena manufakturi, ali sad kao kombinacija deliminih maina radilica. Specifini alati razliitih delim inih radnika, npr. alati dmdara, grebe nara, striara, prelaca itd. u manufakturi vune, pretvaraju se sada u alate specifikovanih maina radilica, od kojih svaka ini poseban organ za posebnu funkciju u sistem u kombiriovanog mehanizma alatljika. Uglavnom , u onim granama u kojima se mainski sistem tek uvodi, sama manufaktura prua tom e sistemu prirodnu osnovu podele, a time i organizacije procesa proizvodnje.101 M eutim, odmah nastupa i jedna bitna razlika. U manufakturi moraju radnici, usamljeni ili u grupama, izvoditi svaki posebni delim ini proces pomou svojih alata.
101 P re epohe k ru p n e industrije bila je m anufaktura vim e glavna manufak tu ra Engleske. Zato je u njoj u toku prve polovine 18. veka i napravljena veina opita. Iskustva steena na ovijoj vuni koristie i pam uku, za iju m ehaniku preradu nije p otrebno toliko napornih priprem a, kao to se kasnije, obrnuto, mehanika in d ustrija vune razvija na osnovi m ehanikog predenja i tkanja pam uka. Poneki elem enti m anufakture vune uli su u fabriki sistem tek poslednjih decenija, npr. eljanje vune. U potreba m ehanike snage u procesu eljanje v u n e . . . a otkako je uvedena maina ,eljarka osobito Listerova, ovo se vri u velikom raz m e ru . . nesum njivo je im alo kao posledicu da je veliki broj radnika izbaen sa posla. Ranije je vuna eljana rukom , veinom u kolibi eljaevoj. Sada se ona svugde elja u fabrici i runi rad postao je izlian, izuzev nekoliko naroitih vrsta postupaka kod kojih se jo daje prednost vuni rukom eljanoj. M nogi runi eljai nali su rada u fabrici; ali je proizvod runog eljanja u poreenju s proizvodom maine tako neznatan da je vrlo veliki broj eljaa ostao nezaposlen. (R IF za 31. oktobar 1856, str. 16.)
Ako radnik i jeste prilagoen procesu, i proces je prethodno prilagoen radniku. U mainskoj proizvodnji otpada ovo subjektivno naelo podele. Ovde se celokupan proces posmatra objektivno, sam po sebi, i rastavlja se na faze koje ga sainjavaju, a problem kako e se svaki delimini proces izvoditi i kako e se razlini delimini procesi pove zati, reava se tehnikom primenom mehanike, hernije itd.102, pri emu se, naravno, isto kao i ranije, teorijsko reenje mora usavriti praktinim iskustvom steenim u velikom razmeru. Svaka delimina maina prua onoj do sebe sirovinu, a poto sve rade u isto vreme, to se i proizvod neprekidno nalazi na raznim stupnjevima procesa njegova izraivanja i stalno prelazi iz jedne faze proizvodnje u drugu. Kao to u manufakturi neposredna kooperacija deliminih radnika stvara odreene brojne odnose meu posebnim radnikim grupama, tako i u sloenom mainskom sistemu stalno zapoljavanje jedne delimine maine od strane druge stvara odreenu srazmeru meu njihovim brojem, obimom i brzinom. Kombinovana maina radilica, postavi sada organizovani sistem raznovrsnih posebnih radilica i grupa takvih radilica, utoliko je savrenija ukoliko joj je celokupni proces povezaniji, tj. ukoliko se prelaenje sirovine od prve do poslednje faze vri s manje prekida, dakle ukoliko sirovinu iz jedne faze proizvodnje u drugu vie prenosi mehanizam, a ne ljudska ruka. Dok je u manufakturi izolovanje posebnih procesa naelo koje postavlja sama podela rada, u razvijenoj fabrici vlada, naprotiv, konti nuitet posebnih procesa. Bilo da poiva samo na kooperaciji jednorodnih maina radilica, kao u tkanici, ili na kombinaciji raznovrsnih radilica, kao u predionici, sistem maina sam po sebi sainjava veliki automat im ga u pogon stavlja prvi motor koji se sam pokree. Meutim, celokupni sistem moe da pokree recimo parna maina, mada pojedine maine alatljike jo mogu trebati radnike za izvesne pokrete, kao to su radnici bili potrebni za pokretanje mule1* pre nego to je uvedena automatska mule-predilica (selfacting mule), i kao to su i do danas potrebni u predionicama fine pree; ili pak radnici moraju da rukuju kakvim delom maine kao kakvom alatkom da bi taj deo mogao vriti svoj rad, kao to je bio sluaj pri gradnji maina pre no to je slide rest (naprava za stru ganje eleza2*) bio pretvoren u automat. im maina radilica vri sve pokrete potrebne za obraivanje sirovine bez ovekove saradnje i samo sa izvesnim njegovim ispomaganjem, imamo automatski sistem maina koji se stalno moe doterivati u detaljima. Tako, npr., aparat koji zaui 2 Princip fabrikog sistema sastoji se, dakle, u tome to se razdeljivanje nekog procesa na njegove bitne sastavne delove zamenjujc podelom ili stupnje vanjem rada meu zanatlijama. (U re, Philosophy of Manufactures , str. 20.) l * maina predilica 2* obrtni kotur, kliznik
22 Marx - Engela (211
stavlja predilicu im se neka ica prekine, i selfacting stop1*, koja zau stavlja poboljani parni razboj. im na srdaki unka nestane ice za potku, sasvim su m oderni pronalasci. Kao primer kontinuiteta proiz vodnje i sprovoenja automatskog principa m oe vaiti m odem a fab rika hartije. U opte, na proizvodnji hartije, na bazi razlinih sredstava za proizvodnju, m oe se detaljno i uspeno prouavati razlika meu razliitim nainima proizvodnje, kao i veza izmeu drutvenih odnosa proizvodnje i tih naina proizvodnje, poto nam stara nemaka fabri kacija hartije daje uzorak zanatske proizvodnje, Holandija u 17, a Francuska u 18. veku uzorak prave manufakture, a m odem a Engleska uzorak automatske fabrikacije u ovoj grani. Pored ovoga, postoje u K ini i Indiji dva razlina staroazijska oblika iste industrije. U sistem u sloenom iz maina radilica kojima kretanje daje cen tralni automat iskljuivo preko transm isione maine, imamo najraz vijeniji oblik mainske proizvodnje. N a m esto pojedinane maine stupa ovde mehanika grdosija, koja svojim telom ispunjava itave fabrike zgrade i ija demonska snaga, najpre pritajena gotovo sve ano odm erenim kretanjem njenih dinovskih udova, izbija u besnom i vrtoglavom poigravanju njenih bezbrojnih pravih radnih organa. Bilo je m ule-predilica, parnih maina itd. pre no to je bilo radnika kojima je iskljuivi posao bio da prave parne maine, mule-predilice itd., ba kao to su ljudi nosili odelo i pre no to je bilo krojaa. A li su pronalasci Vaucansona, Arkwrighta, Watta i dr. mogli biti izvedeni samo zato to su ti pronalazai zatekli gotov i znatan broj vetih mehanikih radnika koje je dao manufakturni period. Jedan deo ovih radnika sastojao se iz samostalnih zanatlija raznih profesija, drugi je bio okupljen u manufakturama gde je, kao to je ranije reeno, vladala osobito stroga podela rada. to su se pronalasci vie m noili i to je jaa bivala tranja maina novoga izuma, to se sve vie i vie razvijalo s jedne strane podvajanje fabrikacije maina u raznolike samostalne grane, a s druge strane podela rada u manufak turama koje su gradile maine. Ovde vidimo, dakle, da je manufak tura neposredna tehnika osnovica krupne industrije. Manufaktura je proizvela maine pom ou kojih je krupna industrija u oblastima proizvodnje koje je najpre zahvatila, ukinula zanatski i manufakturni sistem rada. Mainski sistem rada, dakle, prirodno je izrastao na mate rijalnoj osnovi koja mu nije odgovarala. Dostigavi izvestan stupanj razvitka, on je morao revolucionisati samu tu osnovu, koju je isprva zatekao gotovu, a onda je u starom obliku dalje izraivao, i stvoriti sebi novu bazu koja odgovara vlastitom njegovom nainu proizvodnje. Kao god to pojedinana maina ostaje siuna dok joj pogonska snaga dolazi jedino od oveka, kao god to se mainski sistem nije mogao slobodno razviti pre no to je namesto zateenih pogonskih snaga
autom atska konica
ivotinja, vetra, ak i vode dola parna maina, tako je isto i itav razvitak krupne industrije bio paralizovan dok god je njeno karakteri stino sredstvo za proizvodnju, sama maina, morala da za svoj op stanak zahvaljuje linoj snazi i linoj umenosti deliminog radnika u manufakturi i zanatlije izv.an nje, dok god je, dakle, zavisila od raz vijenosti miia, otrine pogleda i virtuoznosti ruke kojima su oni vodili svoje siuno orue. Pored toga to su maine bile skuplje zbog takvoga svog porekla okolnost koja rukovodi kapital kao svesna po buda, irenje industrije koja je ve radila mainama i prodiranje maina u nove grane proizvodnje bili su uslovljeni brojnim porastom takve kategorije radnika kakva se, usled poluumetnike prirode njena posla, mogla umnoiti samo postepeno, a ne na skokove. Ali je na izvesnom stupnju razvitka krupna industrija dospela i u tehnikom pogledu u sukob sa svojom zanatskom i manufakturnom podlogom. Proirenje obima pogonskih maina, transmisionog mehanizma i maina alatljika; vea komplikovanost, raznolikost i stroa pravilnost njiho vih sastavnih delova ukoliko se maina alatljika vie oslobaala zanat skog uzorka po kome je isprva poglavito graena i dobijala slobodan oblik odreen jedino njenim mehanikim zadatkom103; izgraivanje automatskog sistema i sve neizbenija upotreba teko obradivog materi jala, npr. eleza, umesto drveta to su zadaci koji su se prirodno po stavili i ije je reenje svugde nailo na line prepreke, koje radno osoblje kombinovano u manufakturi samo donekle savlauje, ali ne otklanja potpuno. Tako manufaktura nije mogla davati maine kakve su, npr., moderna tamparska maina, moderni parni razboj ili moder na grebenara. Prevrat u nainu proizvodnje jedne industrijske sfere izaziva prevrat i u drugoj. Ovo vai u prvom redu za takve industrijske grane koje je drutvena podela rada, istina, izdvojila, tako da svaka proiz vodi samostalnu robu, ali koje se ipak prepleu kao faze jednog jedin stvenog procesa. Tako je mainsko predenje izazvalo potrebu mainskog tkanja, a oba zajedno potrebu mehaniko-hemijske revolu cije u beljenju, tampanju i bojenju. Tako je, s druge strane, revolu cija u predenju pamuka izazvala i pronalazak gin-maine za odva-
103 Mehaniki razboj bio je u prvom svom obliku poglavito od drveta, a usavreni, moderni, od eleza. Koliko stari oblik sredstva za proizvodnju gospodari s poetka njegovim novim oblikom, vidi se izmeu ostalog iz najpovrnijeg poredenja modernog parnog razboja sa starim, moderne duvaljke u livnicama eleza s prvom grubom mehanikom reprodukcijom obinog meha, a moda oiglednije nego iz svega drugog iz poredenja jedne lokomotive, probane pre pronalaska sadanje lo komotive, koja je stvarno imala dve noge i dizala ih naizmence kao konj. Tek kad se mehanika jae razvije i praktino se iskustvo nagomila, oblik se odreduje isklju ivo prema mehanikom principu oslobaajui se time potpuno tradicionalnih telesnih oblika alata koji se pretvaraju u mainu.
22*
janje pamunih vlakana od semena, i tek je tim e omoguena proizvodnja pamuka u sada traenom velikom razmeru.104 Ali je revolucija u nainu proizvodnje u industriji i poljoprivredi izazvala i revoluciju naroito u optim uslovim a drutvenog procesa proizvodnje, tj. u saobraajnim i transportnim sredstvima. Saobraajna i transportna sredstva jednoga drutva iji je pivot1*, kako bi to rekao Fourier, bila sitna poljopri vreda s njenom uzgrednom kunom radinou i gradsko zanatstvo, nisu vie nikako m ogla biti dovoljna za potrebe proizvodnje u manu fakturnom periodu s njegovom proirenom podelom drutvenog rada, njegovim koncentrisanjem sredstava za rad i radnika i s njego vim kolonijalnim tritima, pa su stoga doista bila revolucionisana. Isto tako su se saobraajna i transportna sredstva, nasleena od manu fakturnog perioda, ubrzo pretvorila u nesnoljive konice za krupnu industriju s njenom grozniavom brzinom u proizvodnji, s masovnou njene proizvodnje, s njenim stalnim prebacivanjem velikih masa kapitala i radnika iz jedne oblasti proizvodnje u drugu, i s njenim novostvorenim vezama na svetskom tritu. Stoga su, pored potpunog prevrata u graenju jedrilica, saobraaj i transport postepeno bili prilagoeni nainu proizvodnje krupne industrije sistemom renih parobroda, eleznica, okeanskih parobroda i telegrafa. A strahovite mase eleza koje je sad trebalo kovati, spajati, ei, buiti i uobliavati, zahtevale su, opet, sa svoje strane, dinovske maine, za ije graenje manufakturna izrada maina nije bila dorasla. Krupna industrija morala je, dakle, da ovlada svojim karakteri stinim sredstvom za proizvodnju, samom mainom, i da maine pravi pomou maina. T ek na ovaj nain je ona sebi stvorila adekvatnu tehniku podlogu i stala na svoje noge. Sa irenjem mainske proizvodnje prvih decenija 19. stolea, maina je zaista postepeno ovladala proiz vodnjom maina alatljika. Ipak su tek poslednjih decenija2* ogromni elezniki radovi i okeansko parobrodarstvo rodili dinovske maine, za graenje prvih motora. Najhitniji uslov za proizvoenje maina pomou maina bila je takva pogonska maina koja je kadra da razvije koju bilo snagu, ali da se ujedno m oe i potpuno kontrolisati. Takva je ve postojala u parnoj maini. Ali, u isto vreme bilo je potrebno mainskim putem proizvoditi i tane geometrijske oblike, kao liniju, ravan, krug, valjak,
104 C ottongin [m aina za ienje pam uka od semenja], izum Jenkija Elija W hitneya, u svojoj se sutini m anje izm enila no ikoja druga m aina 18. veka sve do dananjih dana. T e k poslednjih decenija2* nadm aio je W hitneyevu mainu drugi jedan A m erikanac, g. E m ery iz A lbanija, N jujork, jednim koliko prostim toliko i uspenim poboljanjem .
l * stoer 2* pre 1867.
kupu i loptu, potrebne za pojedine mainske delove. Taj problem resio je Henry Maudslay u prvoj deceniji 19. veka pronaavi sliderest, koji je brzo automatizovan i sa strugarske tezge, kojoj je isprva bio namenjen, prenet u izmenjenom obliku na druge konstrukcione maine. Ova mehanika naprava ne zamenjuje neku posebnu alatku, ve samo ovekovu ruku postiui odreen oblik dranjem, prilagoavanjem i upravljanjem seiva instrumenata za seenje itd. prema materijalu ili nad materijalom koji se obrauje npr. elezom. Na taj nain se postiglo da se geometrijski oblici pojedinih mainskih delova
proizvode s takvim stepenom lakoe, tanosti i brzine koji nikakvo nagomi lano iskustvo nije moglo dati ruci ni najvetijeg radnika.*105
Posmatramo li sad onaj deo mainerije koji je primenjen za gra enje maina koji sainjava pravu mainu alatljiku, vidimo da je to opet zanatski instrument, ali dinovskog obima. Tako je, npr., radni organ maine za buenje ogroman svrdao koji pokree parna maina, a bez kojega se, opet, ne bi mogli proizvoditi cilindri velikih parnih maina i hidraulikih presa. Mehanika strugarska tezga je dinovska reprodukcija obine strugarske tezge koja se nogom pokree, maina za rendisanje je elezni tesar koji obrauje elezo istim alatima kojima drvodelja obrauje drvo; alatka koja u londonskim brodogradilitima see furnire je dinovska britva; deo maine za rezanje eleza, koji ga ree kao to krojaeve noice seku tkaninu, jesu divovske makaze, a parni eki operie obinom glavom ekia, ali toliko tekom da ni sam Tor ne bi njome mogao zamahnuti.106 Npr., jedan od tih parnih ekia koje je izumeo Nasmyth teak je preko 6 tona, i sa visine od 7 stopa pada vertikalno na nakovanj teak 36 tona. Igrajui se on smrvi u prah granitnu stenu, a isto tako je sposoban da u meko drvo ukuca avao nizom lakih udaraca.107
105 The Industry o f Nations, London 1855, deo II, str. 239. Tam o se kae i ovo: Ovaj dodatak strugarskoj tezgi moe izgledati prost i naoko beznaajan; ali drimo da neemo preterati ako reemo da je njegov uticaj na usavravanje i irenje upotrebe maina bio isto toliko velik koliko i Wattovo usavravanje parne maine. Njegovo je uvoenje odmah izazvalo usavravanje i pojevtinjavanje svih maina i dalo podstreka za nove pronalaske i poboljanja. 106 U Londonu se jedna maina za kovanje paddle-wheel shafts'* zove Thor. T a maina kuje osovinu teku 16 x/ 2 tona s istom lakoom s kojom kova kuje potkovicu. 107 Maine koje obrauju drvo, a mogu se upotrebiti i u malom razmeru, veinom su amerikanski pronalazak. '* osovine za parobrodska krila
U vidu m aine sredstvo za rad dobija takav oblik materijalne egzistencije koji zahteva da se ljudska snaga zameni prirodnim sna gama, a steena rutina svesnom primenom prirodnih nauka. Ustroj stvo drutvenog procesa rada u manufakturi je sasvim subjektivno, to je kombinacija delim inih radnika; mainski sistem krupne indu strije sasvim je objektivan organizam proizvodnje koji radnik zatie kao gotov materijalni uslov za proizvodnju. U prostoj kooperaciji, pa ak i u specifikovanoj kooperaciji koja poiva na podeli rada, jo uvek zavisi vie-m anje od sluaja hoe li kolektivni radnik istisnuti izolovanog radnika. M aine, m eutim , pored izuzetaka koje emo docnije navesti, funkcioniu samo voene neposredno podrutvljenim ili zajednikim radom. Sada, dakle, kooperativni karakter procesa rada postaje tehnikom nunou koju namee sama priroda sred stva za rad.
2.
Prenoenje vrednosti maine na proizvod
V ideli sm o da proizvodne snage koje potiu iz kooperacije i po dele rada ne staju kapital nita. One su prirodne snage drutvenog rada. Tako isto ni prirodne snage, kao para, voda itd., koje se prilagoavaju proizvodnim procesima, ne staju nita. Ali kao to su oveku potrebna plua radi disanja, tako mu je potrebno i delo ljudske ruke radi proizvodne potronje prirodnih snaga. Potrebno je vodeno kolo da bi se iskoristila pogonska snaga vode, parna maina da bi se isko ristilo svojstvo pare da se iri i skuplja. A kako je s prirodnim snagama tako je i s naukom. Jednom otkriven, zakon o deklinaciji magnetne igle u oblasti delovanja elektrine struje, ili o stvaranju magnetizma u elezu oko kojega krui elektrina struja, ne staje ni pare.108 Ali, za iskoriavanje tih zakona u telegrafiji itd. potreban je veoma skup i razgranat aparat. Maina, kao to sm o videli, ne istiskuje alatku. Pove avajui svoj obim i broj, alatka se od majunog orua ovekova orga nizma pretvara u alatku mehanizma koji je ovek stvorio. Kapital vie ne ostavlja radnika da radi runom alatkom, ve mainom koja sama operie svojima alatim a.'Dok je zbog toga na prvi pogled jasno da krupna industrija, uvlaei u proces proizvodnje ogromne prirodne snage i prirodne nauke, mora izvanredno poveavati proizvodnost rada, nikako nije isto tako jasno da li se ova poveana proizvodna snaga ne otkup108 N auka ne staje kapitalistu uopte nita, ali m u to nikako ne smeta da je iskoriuje. K apital pripojava sebi tuu nauku kao i tui rad. Ah kapitalistiko prisvajanje i lino prisvajanje, bilo nauke bilo m aterijalnog bogatstva, dve su skroz razliite stvari. I sam d r U re alio se na to to njegovi ljubljeni fabrikanti, koji is koriavaju maine, nem aju ni pojm a o m ehanici, a Liebig navodi mnoge prim ere o strahovitom nepoznavanju hernije od strane engleskih fabrikanata hemikalija-
Ijuje poveanim utrokom rada na drugoj strani. Kao i svaki drugi sastavni deo postojanog kapitala, ni maina ne stvara vrednost, ali prenosi svoju vlastitu vrednost na proizvod ijoj izradi slui. Ukoliko ona ima vrednosti, te je stoga prenosi na proizvod, ona sainjava sa stavni deo njegove vrednosti. Umesto da ga uini jevtinijim, ona ga ini skupljim srazmerno svojoj vlastitoj vrednosti. I oigledno je da vrednost maine i sistematski razvijene mainerije, toga karakteristi nog sredstva za rad krupne industrije, nesrazmerno raste u poreenju sa sredstvima za rad zanatskog i manufakturnog naina rada. Sad imamo na prvom mestu da primetimo da maina u proces rada svakad ulazi cela, a u proces oploavanja vrednosti vazda samo delimino. Ona nikad ne dodaje vie vrednosti nego to proseno gubi svojim rabaenjem. Dolazi, dakle, do velike razlike izmeu vrednosti maine i onog dela vrednosti koji se periodino s nje prenosi na pro izvod. Dolazi do velike razlike izmeu maine kao elementa koji stvara vrednost i kao elementa koji stvara proizvod. to je vei period u kome ista maina uvek ponovo slui u istom procesu rada, to je ta razlika vea. Istina, videli smo da svako pravo sredstvo za rad ili instrument za proizvodnju ulazi u proces rada uvek ceo, a u proces oploavanja vrednosti uvek samo delimino, srazmerno svom dnevnom prosenom rabaenju. Ali ova razlika izmeu upotrebe i rabaenja mnogo je vea kod mainerije nego kod alatke; jer mainerija je sagraena od trajnijeg materijala i zato due ivi; njena primena, regulisana strogo naunim zakonima, omoguuje veu tednju u troenju njenih sastavnih delova i sredstava koja ona troi i, naposletku, njeno polje proizvodnje je nesrazmerno prostranije nego u alata. Kad od maine i od alata odbijemo njihovo proseno dnevno kotanje, ili sastavni deo vrednosti koji dodaju proizvodu svojim prosenim dnevnim rabaenjem i potronjom po monih materija, kao ulja, uglja itd., onda oni rade besplatno, ba kao prirodne snage, koje postoje bez uea ljudskog rada. to je vei delokrug proizvodnosti maine prema delokrugu proizvodnosti alata, to je vei opseg njene besplatne usluge u poreenju s alatom. Tek u krupnoj industriji ovek ui da u velikom razmeru, besplatno kao kakvu prirodnu snagu, iskoriuje proizvod svog prolog, ve opredmeenog rada.109
109 Ricardo na ovo delovanje maina koje on inae nije ni razvio, kao to nije razvio ni optu razliku izmeu procesa rada i procesa stvaranja vrednosti obraa esto toliku panju da ponekad zaboravlja na onaj sastavni deo vrednosti koji maine ustupaju proizvodu i potpuno trpa maine na jednu kamaru s prirodnim snagama. Tako, npr.: Adam Sm ith nigde ne potcenjuje usluge koje nam ine pri rodne snage i mainerija, ali vrlo tano razlikuje prirodu vrednosti koju one dodaju robam a. . . Poto one svoj rad vre besplatno, pomo koju nam ukazuju ne dodaje nita razmenskoj vrednosti. (Ricardo, Principles etc., str. 336, 337.) Naravno da je Ricardova primedba tana kad se protivstavi trabunjanju J.-B. Saya, po kome je usluga maina u tome to stvaraju vrednost koja ini deo profita.
Posmatrajui kooperaciju i manufakturu doli smo do zakljuka da se na izvesnim optim uslovima proizvodnje, kao zgradama itd., u poreenju s rasparanim uslovima proizvodnje izolovanih radnika, vie uteuje, jer se zajedniki troe, ime se proizvod manje poskup ljuje. A kod mainerije ne samo da m noge alatke jedne maine radi lice zajedniki koriste njeno telo, ve i m noge maine radilice zajedniki iskoriuju istu mainu pokretaicu i jedan deo transmisionog meha nizma. K ad je data razlika izm eu vrednosti maine i onog dela vrednosti koji ona prenosi na svoj dnevni proizvod, onda stepen u kome e ovaj deo vrednosti uiniti proizvod skupljim zavisi u prvom redu od obima proizvoda, tako rei od njegove povrine. U predavanju koje je objavio 1857, g. Baynes iz Blekberna ceni da
svaka stvarna1094 m ehanika konjska snaga te ra 450 autom atskih mule-vretena s k o m unikatorom , ili 200 vretena na throstle-predilici, ili 15 razboja za 40 inch clo th 1* p ored naprava za zatezanje i glaenje osnove itd . h 2 8 l
Dakle, dnevno kotanje jedne parne konjske snage i rabaenje mainerije koju ona pokree razdeljuje se u prvom sluaju na dnevni proizvod 450 m ule-vretena, u drugom 200 throstle-vretena, a u treem 15 mehanikih razboja, tako da se na unu pree ili na arin platna prenosi samo siuan deo vrednosti. Isto tako je i u gornjem primeru s parnim ekiem. Poto se njegovo dnevno rabaenje, po tronja uglja itd. razdeljuje na ogromne mase eleza koje on svaki
io9b {Prim edba uz tree izdanje. Jedna konjska snaga jednaka je snazi 33 000 stopa-funti u m in u tu , tj. snazi koja die 33 000 funti u m inu tu na visinu od 1 stope (engleske), ili 1 fu n tu na visinu od 33 000 stopa. U tekstu se misli na ovu konjsku snagu. M eutim , u obinom poslovnom jeziku, a ovde-onde i u ci tatim a u ovoj knjizi, pravi se razlika izm eu nominalnih i trgovakih ili indiciranih konjskih snaga iste m aine. S tara ili nom inalna konjska snaga izraunava se iskljuivo na osnovu udara klipa i prenika cilindra, nikako ne uzimajui u obzir p ritisak pare i brzinu klipa. T j. ona faktino kae: Ova parna maina ima, npr., 50 konjskih snaga ako bi se terala istim slabim pritiskom pare i istom neznatnom brzinom klipa kao u vrem e Boultona i W atta. Ali, od onda su oba poslednja inioca vanredno porasla. D a bi se m erila mehanika snaga koju danas neka maina stvarno daje, pronaen je indikator koji belei pritisak pare. Brzina klipa da se lako utvrditi. N a ovaj nain, m era indiciranih ili trgovakih konjskih snaga neke maine jeste m atem atika form ula koja jednovrem eno uzim a u obzir prenik cilindra, visinu udara klipa, brzinu klipa i pritisak pare, i tim e pokazuje koliko puta u m inutu ma ina stvarno daje po 33 000 stopa-funti. P rem a tom e, nom inalna konjska snaga moe u stvari da da 3, 4 pa i 5 indiciranih ili stvarnih konjskih snaga. Ovo radi razum evanja docnijih citata. F. E.}
lie tkanina od 40 cola
dan tue, to se na svaku centu eleza prilepi samo malen deo vrednosti, koji bi bio veoma velik ako bi se dinovski instrument upotrebljavao za ukucavanje sitnih avala. Ako je dat delokrug maine radilice, dakle broj njenih alatijika, ili, kad se radi o snazi, njen obim, masa proizvoda zavisie od brzine kojom ona operie, dakle, npr., od brzine kojom se okree vreteno, ili od broja udaraca koje eki daje u minutu. Neki od onih kolosalnih ekia daju 70 udaraca, Ryderova kovaka patent-maina, koja radi s parnim ekiima manjih dimenzija za iskivanje vretena, pravi 700 udaraca u minutu. Kad je data srazmera u kojoj maina prenosi vrednost na proizvod, veliina toga dela vrednosti zavisi od veliine vrednosti same m aine.110 to manje rada ona sama sadri, to manje vrednosti dodaje proizvodu. Ukoliko manje vrednosti ustupa, utoliko je ona proizvodnija i utoliko se vie njena usluga pribliava uslug.m a prirodnih sila. A proizvodnja maina pomou maina smanjuje njihovu vrednost srazmerno nji hovom obimu i dejstvu. Uporednim ispitivanjem cena roba koje se zanatlijski ili manu fakturno proizvode i cena istih roba proizvedenih pomou maina dolazimo do opteg zakljuka da kod mainskog proizvoda onaj sastavni deo vrednosti koji potie od sredstava za rad relativno raste ali se apsolutno smanjuje. To znai da se smanjuje njegova apsolutna ve liina, ali se poveava njegova veliina u odnosu prema celokupnoj vrednosti proizvoda, npr. jedne funte pree.111
110 Razume se, italac obuzet kapitalistikim predstavama pita se ovde gde je kamata koju maina dodaje proizvodu pro rata [srazm erno]' svojoj kapital-vrednosti. Lako je, m eutim , uvideti da maina, budui da kao i bilo koji drugi sastavni deo postojanog kapitala ne stvara novu vrednost, ne moe ovu dodavati ni pod imenom kamate. Zatim je jasno da se ovde, gde se radi o proizvodnji vika vrednosti, nijedan njegov deo ne moe a priori pretpostaviti kao kamata. K api talistiki nain raunanja, koji prim a facie1* izgleda besmislen i protivrean za konima stvaranja vrednosti, objasniemo u treoj knjizi ovog spisa. 111 Ovaj sastavni deo vrednosti koji maina dodaje opada i apsolutno i rela tivno ako ona istiskuje konje ili uopte radne ivotinje koje slue samo kao pogonska snaga, a ne kao maine za razmenu materije. Uzgred emo napom enuti da D es cartes, definiui ivotinje kao puke maine, gleda oima m anufakturnog perioda, dok je u srednjem veku, kao i docnije, opet, g. fon Halleru u njegovoj knjizi Restauration der Staatswissenschaften ivotinja vaila kao ovekov pomonik. Da su i Descartes i Bacon u promenjenom liku proizvodnje i u ovekovom praktinom savlaivanju prirode gledali rezultat promenjenog metoda miljenja, pokazuje , Descartes-ov Discours de la M ithode , u kojem, izmeu ostalog, stoji: Mogue je (metodom koju je on uveo u filozofiju) doi do saznanja koja su vrlo korisna 1* na prvi pogled
Jasno je da se rad samo premeta, da se, dakle, ukupna suma rada koja se zahteva za proizvodnju izvesne robe ne smanjuje, ili da se proizvodna snaga rada ne poveava ako proizvodnja neke maine staje toliko rada koliko ona uteuje svojom primenom. Meutim, razlika izm eu rada koji ona staje i rada koji uteuje, ili stepen njene proizvodnosti, oevidno ne zavisi od razlike izmeu njene vlastite vred nosti i vrednosti alatke koju je zamenila. Razlika traje dotle dokle radni trokovi maine, a otuda i deo vrednosti koji ona proizvodu dodaje, ostaju manji od vrednosti koju bi radnik sa svojom alatkom dodao predmetu rada. Prema tom e, proizvodnost maine meri se stepenom u kome ona zamenjuje ljudsku radnu snagu. Po g. Baynesu, na 450 m ule-vretena s parnim komunikatorom, koje tera jedna parna konjska snaga, dolazi 2 ^ 2 radnika112, a sa svakim automatskim mule-vretenom oni ispredu, raunajui radni dan od 10 asova, 13 una pree (pro sene numere), dakle 3655/s funti pree nedeljno. Dakle, oko 366 funti pamuka (radi uproenja ne uzimamo u raun otpatke), pretvarajui se u preu, usisavaju samo 150 radnih asova ili 15 desetoasovnih radnih dana, dok bi proizvedena pomou kolovrata, kojim runi prelac izradi 13 una pree za 60 asova, ista koliina pamuka zahtevala rad od 2700 desetoasovnih , radnih dana, ili .27 000 radnih asova.113
za ivot i um esto spekulativne filozofije koja se predaje po kolama, nai jednu praktinu filozofiju kojom bism o m ogli, poto upoznam o silu i dejstvo vatre, vo de, vazduha, zvezda, neba i svih ostalih stvari koje nas okruuju isto tako dobro kao to poznajem o razne zanate svojih zanatlija, sve ove stvari na isti nain koristiti u svim poslovim a za koje su one podobne i tako postati gospodari i sopstvenici prirode. U predgovoru knjizi ser D udleya N o rth -a Discourses upon Trade (1691) stoji da je D escartes-ov m etod, prim enjen u politikoj ekonomiji, poeo ovu oslobaati starih gatki i sujevernih pojm ova o novcu, trgovini itd. Ipak se engleski ekonom isti ranijeg perioda proseno prikljuuju Baconu i H obbesu kao svojim filozofima, dok je docnije Locke bio x a x l^ o x V 1* filozof politike ekono mije za Englesku, F rancusku i Italiju. 112 P rem a godinjem izvetaju Trgovake kom ore u Esenu (oktobar 1863), K ruppova fabrika livenog elika proizvela je 1862. pom ou 161 pei za taljenje, usijavan je i cem entovanje, 32 parne maine (1800. bilo je u M anesteru svega to liko parnih maina u upotrebi) i 14 parnih ekia, to ukupno predstavlja 1236 konjskih snaga; 49 kovakih tiganja, 203 maine alatljike i oko 2400 radnika proiz velo je 13 m iliona funti livenog elika. Ovde ne dolaze ni 2 radnika na 1 konjsku snagu. 113 Babbage rauna da se na Javi vrednosti pam uka dodaje 117% gotovo samo prelakim radom . U isto vrem e (1832) iznosila je u Engleskoj ukupna vrednost fcoju su m aine i rad zajedno dodavali pam uku u predionicam a za fino predenje oko 33% od vrednosti sirovine. (On the Economy o f Machinery , L ondon 1832, str. 165, 166.)
1*
pre svega
13. glava M aine i krupna industrija 3 47
Gde je stari metod blockprinting-a, tj. runog tampanja pamunog platna, zamenjen mainskom tampom, jedna jedina maina, uz pomo jednog oveka ili deaka, tampa toliko arenog katuna za 1 as koliko ranije 200 ljudi.114 Pre no to je Eli Whitney pronaao 1793. cottongin1*, stajalo je odvajanje funte pamuka od semena jedan prosean radni dan. Njegov pronalazak omoguio je da jedna Crnkinja oisti na dan 100 funti pamuka, a od onda je uinak dina jo znatno povean. Funta pamunih vlakana koja je ranije proizvoena za 50 centa, prodavana je docnije s veim profitom za 10 centa, tj. sadra vala je vie neplaenog rada. U Indiji se za odvajanje vlakana od semena upotrebljava jedan polumainski instrument, tzv. urka, pomou koje jedan ovek i jedna ena dnevno oiste 28 funti. Sa urkom koju je pre neku godinu izumeo dr Forbes, 1 ovek i 1 deak proizvode dnevno 250 funti; a gde se za pogon upotrebljavaju volovi, para ili voda, potreban je samo mali broj deaka i devojica kao feeders (hranioci maine materijalom). esnaest ovakvih maina, teranih volovima, obavljaju na dan rad za koji je ranije proseno bilo potrebno 750 ljudi.115 Kao to smo ve naveli2*, parna maina kod parnog pluga obavi za jedan as, po ceni od 3 pensa ili V 4 il., toliko posla koliko 66 ljudi po ceni od 15 il. na as. Vraam se na ovaj primer da bih suzbio jedno netano shvatanje. Naime, 15 il. nikako nisu izraz rada koji 66 ljudi dodaju za 1 as. Ako je odnos vika rada prema potrebnom radu bio stoprocentan, onda je tih 66 radnika na as proizvodilo vrednost od 30 il., mada se od ovih 66 radnih asova samo 33 predstavljaju u ekvi valentu za same radnike, tj. u najamnini od 15 il. Uzmimo, dakle, da neka maina staje isto onoliko koliko i godinja najamnina 150 radnika koje je ona potisnula, recimo 3000, onda ove 3000 nikako nisu novani izraz rada koji su 150 radnika obavili i dodali predmetu rada, ve samo onog dela njihovog godinjeg rada koji se za njih same pred stavlja u najamnini. Meutim, novana vrednost maine od 3000 izraava sav rad utroen u toku njene proizvodnje, ma u kakvom od nosu taj rad stvarao najamninu za radnika i viak vrednosti za kapita listu. Ako maina, dakle, staje isto toliko koliko i radna snaga koju je ona zamenila, onda je i rad koji je u njoj samoj ovaploen uvek mnogo manji nego ivi rad koji ona zamenjuje.116
114 Osim toga, kad se tam pa mainom, troi se manje boje. 115 Uporedi: #lJaper read by D r. W atson, Reporter on Products to the Go vernm ent of India, before the Society of Arts, 17. april 1860. 116 Ovi nemi agenti (maine) uvek su proizvod rada mnogo manjeg nego to je rad koji zamenjuju, ak i onda kad su iste novane vrednosti. (Ricardo, Principles etc., str. 40.) l * mainu za ienje pamuka 2* Vidi u ovom tom u, str. 334.
Kad maine posmatramo iskljuivo kao sredstvo za pojevtinjavanje proizvoda, vidimo da ie granica njihove primene data u tome to njihova sopstvena proizvodnja staje manje rada nego to je rad koji njena primena zamenjuje. Ali za kapital ova granica je jo ua. Poto on ne plaa primenjeni rad, ve vrednost primenjene radne snage, to se za njega upotreba maina ograniava razlikom izmeu vrednosti maine i vred nosti radne snage koju ona zamenjuje. Poto je podela radnog dana na potrebni rad i viak rada razlina u razlinim zemljama, a tako isto u istoj zemlji u raznim periodima ili u istom periodu u raznim po slovnim granama; zatim, poto stvarna radnikova najamnina as pada ispod vrednosti njegove radne snage, a as se die iznad nje, to se razlika izmeu cene maine i cene radne snage koju ona zamenjuje moe jako menjati, pa makar razlika izmeu koliine rada potrebne za proizvodnju m aine i ukupne koliine rada koji zamenjuje ostala ista.116a Ali samo prva od ovih dveju razlika odreuje trokove pro izvodnje robe za samog kapitalistu i utie na njega putem prinudnih zakona konkurencije. Zbog toga se danas u Engleskoj iznalaze maine koje se upotrebljavaju samo u Severnoj Americi, kao to je Nemaka u 16. i 17. veku izumevala maine koje su bile primenjivane samo u Holandiji, i kao to je poneki francuski pronalazak 18. veka bio iskoriavan samo u Engleskoj. U zemljama sa starijim razvitkom, sama maina svojom primenom u nekim poslovnim granama proizvodi takvo preobilje rada (redundancy o f labour, veli Ricardo) u drugim granama da u njima padanje najamnine ispod vrednosti radne snage spreava upotrebu maine, te ova sa stanovita kapitala, iji dobitak ionako ne potie iz smanjenja primenjenog nego plaenog rada, postaje izlina, a esto i nemogua. U nekim granama engleske manufakture vune deji rad se poslednjih godina mnogo smanjio, a mestimino se gotovo izgubio. Zato? Fabriki zakon nametnuo je dve deje smene, od kojih jedna radi 6, a druga 4 asa, ili svaka samo po 5 asova. Ali roditelji nisu hteli da half-timers-e (poluvremenjake) prodaju jevtinije no to su ranije prodavali full-timers-e (celovremenjake). Zbog toga su poluvremenjaci zamenjeni mainama.117 Pre no to je
ii6a Prim edba uz drugo izdanje. Stoga bi u komunistikom drutvu maine imale sasvim drukije polje rada nego u buroaskom drutvu. 117 Poduzetnici nee bez potrebe da zadravaju dve smene dece ispod 13 g o d in a . . . Jedna grupa fabrikanata, prelci vune, danas zaista retko zapoljavaju decu ispod 13 godina, tj. poluvrem enjake. O ni su uveli usavrene i nove maine raznih vrsta, to je upotrebu dece (tj. ispod 13 godina) uinilo potpuno suvinom. K ao ilustraciju za sm anjenje broja dece naveu proces racla pri kojem je postojeim mainama pridodat jedan aparat nazvan piecing m achine [nastavljaka maina] pomou kojega jedan mladi (iznad 13 godina), ve prem a osobini dotine maine, obavlja rad estorice ili etvorice poluvrem enjaka. . . Sistem poluvremenjaka stim ulirao je pronalazak nastavljake maine. (R IF za 31. oktobar 1858.)
bio zabranjen rad ena i dece (ispod 1 0 godina) u rudnicima, nalazio je kapital metod da gole ene i devojke esto zajedno s mukarcima upo trebljava u rudnicima uglja i drugim rudnicima, to se toliko slagalo s njegovim moralnim zakonikom, a osobito s njegovom glavnom knjigom, da je tek posle zabrane poeo primenjivati maine. Jenkiji su izumeli maine za tucanje kamena. Englezi ih ne upotrebljavaju, jer se bedniku (wretchbednik, jeste odomaeni termin engleske politike ekonomije za poljoprivrednog radnika) koji taj posao radi plaa tako mali deo njegova rada da bi maine kapitalisti poskupile proizvodnju . 118 Mestimino se u Engleskoj umesto konja jo uvek upotrebljavaju ene za vuu itd. kod kanalskih amaca119, jer je rad potreban za proizvodnju konja i maina matematiki data koliina, dok rad za odranje ena suvinog stanovnitva stoji izvan svakog rauna. I zbog toga se ljudska snaga nigde sramnije ne rasipa na tri arije nego ba u Engleskoj, zemlji maina.
3. Prva dejstva mainskog naina rada na radnika Kao to smo pokazali, polaznu taku krupne industrije ini revo lucija sredstva za rad, a revolucionisano sredstvo za rad nalazi svoj najrazvijeniji oblik u organizovanom mainskom fabrikom sistemu. Pre nego to pogledamo kako se ovom objektivnom organizmu pripaja ljudski materijal, razmotrimo nekoliko optih reakcija ove revolucije na samog radnika.
a) Kapital prisvaja dopunske radne snage. Rad ena i dece Maine, ukoliko ine snagu miia suvinom, postaju sredstvom da se upotrebe radnici bez miine snage ili nezrele telesne razvije nosti, ali vee gipkosti udova. Zbog toga je rad ena i dece bio prva parola kapitalistike primene maina! Ovo mono sredstvo za zamenjivanje rada i radnika pretvorilo se time odmah u sredstvo za pove anje broja najamnih radnika, neposredno potinjavajui kapitalu sve lanove radnike porodice, bez razlike pola i uzrasta. Prinudni rad za kapitalistu ne samo da je iz radnike porodice istisnuo igru
1,8 Maina esto moe . . . biti primenjena tek kad se rad (misli se najamni na) popne. (Ricardo, Principles etc., str. 479.) 119 Vidi: Report of the Social Science Congress at Edinburgh, Oct. 1863.
dece, nego i slobodni rad u domaem krugu, u okviru moralnih granica, za samu porodicu . 120 Vrednost radne snage bila je odreivana ne samo radnim vre menom potrebnim za odranje individualnog odraslog radnika, ve i radnike porodice. Bacajui na trite rada sve lanove radnike poro dice, maine razdeljuju vrednost radne snage mua na itavu poro dicu. Stoga ona obara vrednost njegove radne snage. Kupiti porodicu, rascepkanu recimo na 4 radne snage, staje moda vie nego to je ranije stajala kupovina radne snage glave porodice, ali se zato dobiju 4 radna dana umesto jednog, a cena njihova pada srazmerno preteku vika rada njih etvoro preko vika rada onog jednoga. Da bi jedna porodica mogla iveti, njih etvoro moraju davati kapitalu ne samo rad, ve i viak rada. I tako maine, poveavajui ljudski materijal za eksploata ciju, to pravo poprite kapitalistike eksploatacije121, od samog poetka poveavaju ujedno i stepen eksploatacije. One isto tako temeljno revolucioniu i form alni. akt kojim se utvruje kapitalistiki odnos, ugovor izm eu radnika i kapitaliste. Na osnovi robnog prometa, prva je pretpostavka bila da su se kapi talista i radnik susreli kao slobodna lica, kao nezavisni vlasnici robe,
120 Z a vrem e krize pam uka koja je pratila am eriki graanski rat, engleska vla da u p u tila je u L ankair, eir itd. d r E dw arda S m ith-a da proui zdravstveno sta nje radnika u pam unoj industriji i da o tom e podnese izvetaj. U izvetaju kae on izm eu ostalog: P ored toga to su radnici izgnani iz fabrike atm osfere, kriza je donela i m noge druge koristi s higijenskog gledita. Radnike ene imaju sada vrem ena da podoje svoju decu um esto da ih tru ju G odfreys Cordial-om (nekim opijatom ). D obile su vrem ena da naue kuvati; nesrea je to je ta njihova vetina kuvanja pala u vrem e kad nem aju ta jesti. Ali se vidi kako je kapital za svoje sam ooploavanje uzurpirao porodini rad potreban za potronju. K riza je iskoriena i za to da u naroitim kolam a radnike keri naue iti. Bilo je potrebno da doe do jedne am erike revolucije i jedne svetske krize da bi mlade radnice, koje p redu za ceo svet, nauile iti! 121 Broj radnika silno je porastao, poto je rad ena u sve veoj m eri zamenjivao rad m ukaraca, a osobito deji rad rad odraslih. T ri devojice od 13 godina, plaene nedeljno 6 - 8 ilinga, zam enjuju zrelog oveka ija se nedeljna najamnina kree izm eu 18 i 45 ilinga. (T h . de Q uincey, The Logic of Political Economy, L o ndon 1844, str. 147, prim .) Poto se izvesne porodine funkcije, npr. uvanje i dojenje dece itd ., ne m ogu sasvim ukinuti, majke koje je kapital konfiskovao, vie ili m anje m oraju naim ati zam enu. Radovi koje zahteva porodina potronja, kao ivenje, krpljenje itd., m oraju se zam eniti kupovanjem gotove robe. Smanjenom utroku kunog rada odgovara, dakle, vei izdatak u novcu. Stoga trokovi proiz vodnje radnike porodice rastu i potiru viak prihoda. Povrh toga, ekonomija i celishodnost u troenju i spravljanju ivotnih sredstava postaju nemogue. O ovim injenicama, koje zvanina politika ekonom ija prikriva, nai e italac bogat ma terijal u Reports fabrikih inspektora, u izvetajima Childrens Employment Commission, a naroito u Reports on Public Health.
onaj kao posednik novca i sredstava za proizvodnju, ovaj kao posednik radne snage. Ali sad kapital kupuje maloletnike i polumaloletnike. Ranije je radnik prodavao svoju sopstvenu radnu snagu, raspolaui njome kao lice formalno slobodno. Sad prodaje enu i decu. On postaje trgovac robljem . 122 Tranja dejeg rada esto ak i po formi lii na tranju crnakog robija, kakvu smo bili navikli sretati u oglasima amerikih listova.
Moju panju, kae, npr., jedan engleski fabriki inspektor, privukao jc jedan oglas u lokalnom listu jednog od najznamenitijih m anufakturnih gradova u mom srezu. Oglas je glasio: ,T rai se 12 do 20 deaka koji po izgledu im aju najmanje 13 godina. Plata 4 il. nedeljno. Upitati itd.123
Fraza: koji po izgledu imaju najmanje 13 godina odnosi se na to to po fabrikom zakonu deca ispod 13 godina smeju raditi samo 6 asova. Koliko dete ima godina, mora potvrditi lekar zvanino odreen za to (certifying surgeon). Fabrikant, dakle, trai decu koja izgledaju kao da ve imaju 13 godina. Za poslednjih 20 godina broj dece ispod 13 godina koja rade u fabrikama opadao je po engleskoj statistici po nekad na skokove i u iznenaujuoj meri; to je, po iskazima samih fabrikih inspektora, u velikoj meri delo certifying surgeons-a, koji su uzrast dece penjali prema eksploatatorskoj pohlepi kapitalista i potre bama prljave trgovine roditelja. U ozloglaenom londonskom pred grau Betnel Grinu dri se svakog ponedeljka i utorka ujutro pijaca pod vedrim nebom na kojoj se deca oba pola od 9 godina navie sama naimaju kod londonskih fabrikanata svile. Obini su uslovi: 1 il. i 8 pensa nedeljno (to pripada roditeljima) i 2 pensa za mene lino, pored aja. Ugovori vae samo nedelju dana. Prizori na toj pijaci i rei koje se tamo uju zaista revoltiraju . 124 U Engleskoj se jo uvek dogaa da ene uzimaju decu iz workhouse [doma rada] i da ih kome bilo
122 Kao suprotnost znaajnoj injenici da su ogranienje rada ena i dece u engleskim fabrikama izvojevali od kapitala odrasli muki radnici, moemo jo u poslednjim izvetajima Childrens Em ployment Commission nai da radniki roditelji, koji trguju svojom decom, pokazuju doista odvratne crte trgovca robljem. A kapitalistiki farisej, kao to se moe videti iz istih izvetaja, ukazuje sam na ovu bestijalnost koju je sam stvorio, ovekoveio i koju eksploatie, a koju inae krsti slobodom rada. Uzet je u pomo rad dece . . . ak zato da bi sama zarai vala nasuni hleb. Nemajui snage da izdre napor koji im tako malo odgovara, nepouavana kako da ubudue vode svoj ivot, ona su bila preputena fizikom i moralnom propadanju. Jevrejski istoriar koji je pisao o Titovom razorenju Jerusalima kae da nije bilo nikakvo udo to jc grad bio tako strahovito razruen kad je jedna neovena mati rtvovala svoje dete da bi utolila glad koja ju je morila. ( Public Economy Concentrated, Carlisle 1833, str. 66.) 123 A. Redgrave u : R IF za 31. oktobar 1858, str. 40, 41. 124 CEC, V Report, 1866, str. 81, br. 31. (U z etvrto izdanje. Sada je svilarska industrija u Betnel G rinu gotovo unitena. F. E.)
kupcu izdadu pod najam za 2 il. i 6 pensa nedeljno .125 Uprkos zako nodavstvu, roditelji u Engleskoj jo uvek prodaju bar 2000 svojih deaka kao ive m aine za ienje dimnjaka (iako postoje naroite maine za njihovu zam enu ) . 126 Prevrat u pravnom odnosu izmeu kupca i prodavca radne snage, koji je maina izazvala i kojim itava transakcija gubi ak i prividnost ugovora meu slobodnim licima, pruio je docnije engleskom parlamentu pravni razlog da opravda meanje drave u stanje u fabrikama. Svaki put kad fabriki zakon ogranii na 6 asova rad dece u industrijskim granama u koje zakon dotle nije dirao, fabrikanti udaraju u nov lelek: da jedan deo rodi telja sada povlai decu iz industrije koja je potpala pod zakon i prodaje je u drugim gde jo vlada sloboda rada, tj. gde se deca ispod 13 go dina prisiljavaju da rade kao odrasli, pa se, dakle, mogu skuplje prodati. A poto je kapital po svojoj prirodi leveller, tj. poto u svima oblastima proizvodnje trai kao svoje priroeno ljudsko pravo da uslovi eksplo atacije rada budu jednaki, to zakonsko ograniavanje dejeg rada u jednoj grani postaje uzrokom njegova ograniavanja i u drugoj. Ve sm o ranije nagovestili kako se deca i mlada lica, kao i radni ke ene, koje maina podvrgava kapitalistikoj eksploataciji, fiziki upropauju, prvo neposredno u fabrikama koje se podiu na bazi ma ina, a zatim posredno u svima ostalim industrijskim granama. Zbog toga em o se ovde zadrati samo na jednom m omentu: na ogromnoi sm rtnosti radnike dece u prvim godinama njihova ivota. U Engleskoj ima 16 registracionih srezova, gde godinje na 1 0 0 0 0 0 ive dece ispod 1 godine dolazi proseno samo 9085 smrtnih sluajeva (u 1 srezu samo 7047), 24 sreza sa preko 10 000 ali ispod 11 000 smrtnih sluajeva, 39 srezova sa preko 11 000 a ispod 12 000, 48 srezova sa preko 1 2 000, a ispod 13 000, 22 sreza sa preko 20 000, 25 srezova sa preko 21 000, 17 sa preko 22 000, 11 sa preko 23 000, srezovi Hu, Vulverhempton, Eton-ander-Lajn i Preston sa preko 24000, Notingem , Stokport i Bredford sa preko 25 000, V izbi sa 26 000 i Manester sa 26 125.127 Kao to je jedna zvanina lekarska anketa od 1861. pokazala, glavni uzrok visoke stope smrtnosti, ako se apstrahuju lokalne okolnosti, jeste zaposlenost majki van kue i zaputenost i ravo postupanje s decom koje iz toga potie, izmeu ostalog njihovo hranjenje neodgo varajuom hranom, ostavljanje bez hrane, kljukanje opijatima itd., a uz to i neprirodno1* otuivanje majki od roene dece, to dovodi
126 C E C , I I I R eport, 1864, str. 53, br. 15. 126 Isto, V R eport, str. X X II, br. 137. 127 Sixth R eport on Public Health, L ondon, 1864, str. 34.
U 3. i 4. izdanju: prirodno.
do njihovog namemog izgladnjivanja i trovanja . 128 U onim poljopriv rednim srezovima u kojima je zaposlenost ena minimalna, stepen smrtnosti je, naprotiv, najnii.129 Ali je anketna komisija od 1861. utvrdila i neto to se nije oekivalo, naime da u nekim isto zemljo radnikim srezovima pored Severnoga mora stopa smrtnosti dece ispod 1 godine skoro dostie stopu najozloglaenijih fabrikih srezova. Zbog toga je dr Julian Hunter dobio nalog da ovu pojavu ispita na licu mesta. Njegov je izvetaj prikljuen uz Sixth Report on Public Health .130 Dotle se dralo da decu kose malarija i druge bolesti svojstvene niskim i movarnim krajevima. Anketa je utvrdila ba pro tivno, naime da je
isti uzrok koji je suzbio malariju, tj. pretvaranje u plodnu oranicu zemljita koje je zimi bilo barutina, a leti mrava ispaa, izazvao i vanredno visoku sm rtnost dojenadi.131
Sedamdeset lekara praktiara koje je dr Hunter u tim srezovima sasluao, pokazae u ovome zadivljujuu jednodunost. Stvar je u tome da je s revolucijom u zemljoradnju bio uveden industrijski si stem.
ovek koji se zove ,gangm aster( uzima u najam udate ene, koje rade u grupam a s devojkama i mladiima, i za izvesnu sum u stavlja ih na raspolaganje zakup cima. Ove grupe esto putuju mnogo milja daleko od svojih sela; jutrom i veerom sretamo ih po drumovima. ene nose kratke donje i gornje suknje i izme, katkad i pantalone; na izgled su vrlo snane i zdrave, ali iskvarene raspojasanou na koju su se privikle i bezobzirne prem a kobnim posledicama koje zbog njihove sklonosti prem a ovom aktivnom i nezavisnom nainu ivota stiu njihovu odojad, koja kod kue ska pavaju.132
Ovde se ponavljaju sve pojave poznate iz fabrikih srezova, a jo u veem stepenu prikriveno ubijanje dece i kljukanje dece opijatima . 133
128 Ona (anketa od 1861) . . . pokazala je, osim toga, da pod opisanim okol nostima s jedne strane propadaju deca usled zaputenosti i ravog postupanja koje sobom donosi fabriki rad njihovih majki, a s druge strane majke gube u tako stra hovitoj m en prirodna oseanja prem a roenoj deci da ih njihova sm rt obino ne rastuuje mnogo, a ponekad. . . i same pribegavaju direktnim merama da do nje dovedu. (Isto.) 129 Isto, str. 454. 130 Isto, str. 454 - 462. Reports by D r. H enry Julian H unter on the exces sive mortality of infants in some rural districts of England. 131 Isto, str. 35, 455, 456. 132 Isto, str. 456. 133 Potronja opijuma iri se iz dana u dan meu odraslim radnicima i radni cama i u engleskim poljoprivrednim srezovima, kao to se rairila u industrijskim.

D uboko gaenje s kojim ja gledam na svako jae zapoljavanje odraslih ena u industriji, veli d r S im on, lekar nam eten kod engleskog Privy Council-at8l i glavni u rednik izvetaja o Public Health, objanjivo je m ojim poznavanjem zala koja ono donosi.184 Za m anufakturne srezove u Engleskoj bie doista srea, uzvikuje u jednom zvaninom izvetaju fabriki inspektor R. Baker, ako se svima udatim enam a, koje im aju porodicu, zabrani rad m a u kojoj fabrici.135
Moralno propadanje prouzrokovano kapitalistikom eksploata cijom enskog i dejeg rada opisao je F. Engels u knjizi Poloaj rad nike klase u Engleskoj1*, a i drugi pisci, tako iscrpno da ja ovde na to samo podseam. Ali umna pusto, vetaki proizvoena pretvaranjem nezrelih ljudi u puke maine za pravljenje vika vrednosti, pusto koju treba dobro razlikovati od onog prirodnog neznanja koje um ostavlja neobraenim ne kvarei njegove sposobnosti za razvijanje, samu njegovu prirodnu plodnost, nagnala je naposletku ak i engleski parlamenat da u svima industrijama na koje se protee fabriki zakon vee produktivnu upotrebu dece ispod 14 godina za zakonski uslov da deca primaju osnovnu nastavu. D u h kapitalistike proizvodnje jasno izbija iz aljkave redakcije takozvanih vaspitnih odredaba fa brikih zakona, iz odsustva administrativnog aparata, usled ega ova prinudna nastava postaje iluzorna; iz otpora fabrikanata ak i protiv toga zakona o nastavi i iz njihovih praktinih smicalica i ujdurmi koje su preduzimali da ga zaobiu.
Prekor m ora pasti sam o na zakonodavstvo, jer je ono izdalo jedan iluzoran zakon (delusive law) koji, tobo brinui se za vaspitanje dece, ne sadri ni jednu jed inu odred b u koja bi obezbedila ostvarenje postavljene svrhe. O n propisuje je dino to da deca im aju da provode odreen broj asova (3 asa) dnevno zatvorena u etiri zida okrtena im enom kole, i da poslodavac deteta m ora o tom e svake nedelje uzim ati uverenja od linosti koja se svojeruno potpie kao uitelj ili ui teljica.130
Pre no to su donete izm ene i dopune fabrikog zakona od 1844, nisu bila retka i takva uverenja o poseivanju kole na kojima je mesto potpisa uitelja ili uiteljice stajao krst, jer ni sami nisu znali pisati.
Glavni cilj nekih preduzim ljivih g ro sista . . . jeste da poveaju prou opijata. D rogeristi ih sm atraju za najvie traeni artikal. (Isto, str. 459.) D ojenad koja dobijaju opijate smeuraju se u male starce ili se zbrkaju u male majmune. (Isto, str. 460.) Eto kako se Indija i K ina svete Engleskoj. 184 Isto, str. 37. 135 R IF za 31. oktobar 1862, str. 59. Ovaj fabriki inspektor bio je ranije lekar. 180 L eonard H o m er u : R I F za 30. april 1857, str. 17.
1* V idi u 4. tom u ovog izdanja.
13. glava M aine i krupna industrija 355 Posetivi takvu jednu kolu koja izdaje uverenja, toliko me je zapanjilo uiteljevo neznanje da sam m u rekao: ,M olim Vas, gospodine, znate li Vi itati? Odgovorio mi je: ,Jes, znam neto malo (summat). D a bi se opravdao, dodao je: U svakom sluaju, znam vie od svojih uenika.
U vreme pripremanja zakona od 1844. fabriki inspektori igosali su sramno stanje tih prostorija okrtenih imenom kole, ije su svedodbe po zakonu morali priznavati kao ispravne. Sve to su po stigli bilo je da je 1844.
uitelj morao svojeruno da ispisuje brojeve na kolskoj svedodbi i da sam pot pisuje svoje ime i prezime.137
Ser John Kincaid, fabriki inspektor za kotsku, pria o slinim zvaninim iskustvima:
Prvu kolu koju smo posetili drala je neka ga A nn Killin. N a moj zahtev da odsrie svoje ime, odmah je pogreila poevi slovom C, ali se smesta popravila i rekla da poinje sa K. K ad sam razgledao njen potpis u kolskim dnevnicim a, opazio sam da ga je razlino pisala, a sudei po rukopisu nesumnjivo je bila nespo sobna da druge pouava. Ona je i sama priznala da ne ume voditi d n ev n ik . . . U jednoj drugoj koli uionica je bila 15 stopa dugaka, a 10 iroka, i u tom e je prostoru bilo 75 dece koja su mrmljala neto nerazumljivo.138 Ali nisu sve kole takve bedne jazbine u kojima deca dobijaju svedodbe a ne i nastavu; jer u mnogim kolama, gde je uitelj dovoljno obrazovan, sva njegova nastojanja gotovo sasvim propadaju zbog zbunjujue meavine dece svakog uzrasta, poev od trogodinjaka. Njegova plata, u najboljem sluaju vrlo bedna, potpuno zavisi od broja pensa koje e dobiti, a dobie ih utoliko vie to se vie dece strpa u jednu sobu. T om e treba dodati oskudan kolski nametaj, nemanje knjiga i drugih uila, i ubitano dejstvo zagu ljivog i pokvarenog vazduha na samu jadnu decu. Bio sam u mnogim takvim kolama u kojima sam video itave gomile dece koja apsolutno nita nisu radila; ipak je ovo potvrivano kao pohaanje kole i ovakva deca vae u zvaninim statistikama kao vaspitana (educated).139
U kotskoj fabrikanti nastoje da po mogunosti iskljue s posla decu koja moraju pohaati kolu.
To je dovoljno da pokae koliko su fabrikanti nenaklonjeni odredbama o vaspitanju.140
Ovo se i groteskno i smeno pokazuje u tamparijama katuna itd. koje dolaze pod poseban fabriki zakon. Po propisima toga zakona
137 188 189 140
23*
Isti u : R IF za 31. oktobar 1855, str. 18, 19. Sir John Kincaid u : R IF za 31. oktobar 1858, str. 31, 32. Leonard H om er u : R IF za 30. april 1857, str. 17, 18. Sir J. Kincaid u : R IF za 31. oktobar 1856, str. 66.

svako dete, p re nego to se zaposli u takvoj tam pariji, m oralo je ii u kolu najm anje 30 dana, a ne m anje od 150 asova u toku est meseci koji su protekli n eposredno p re prvog dana njegova zaposlenja. D okle god je zaposleno u tam pa riji, svako dete m ora svakog polugoda pohaati kolu opet 30 dana ili 150 asova kolski asovi m oraju b iti izm eu 8 izjutra i 6 po podne. Ako kola traje manie od 2 1/a asa ili due od 5 asova u isti dan, onda se to ne rauna kao deo onih 150 asova. O bino id u deca u kolu 30 dana pre i posle podne, 5 asova dnevno, a po isteku tih 30 dana, kad je n am iren broj od 150 asova koliko zakon trai, ili, kako to sam a deca kau, kad su svrili knjigu, vraaju se u tam pariju gde ponovo ostaju 6 m eseci dok ne doe drugi kolski rok, posle ega opet ostaju u koli dok opet ne svre k n jig u . . . M nogi deaci koji id u u kolu za vrem e propisanih 150 asova znaju, kad se vrate posle est m eseci boravka u tam pariji, koliko su znali u p o e tk u . . . O ni su, naravno, ponovo zaboravili sve to su ranije u koli nauili. U dru g im tam parijam a katuna pohaanje kole potpuno zavisi od po slovnih p otreba fabrike. T ra en i broj asova u svakom estomesenom periodu nam iruje se upisivanjem u jedan m ah po 3 do 5 asova, koji su moda bili odrani kroz celi estom eseni period. N a p rim er, jednog se dana ide u kolu od 8 do 11 asova p re podne, drugog dana od 1 do 4 po p odne; dete zatim izo staje itav niz dana i pojavi se opet iznenada od 3 do 6 asova po po d n e; zatim m oda dolazi 3 ili 4 dana uzastopno, ili celu nedelju, iezava ponovo na 3 nedelje ili ceo m esec, vraa se, kad nem a posla, za nekoliko dana na nekoliko asova kad sluajno nije p otrebno svom poslodavcu; i tako se dete m uva (buffeted) od kole do fabrike i od fabrike do kole dok se ne skrpi broj od 150 asova.141
Dodajui kombinovanom radnom osoblju decu i ene u sve pretenijem broju, maina je najzad skrila otpor koji su muki radnici u manufakturi jo davali despotiji kapitala . 142
141 A. Redgrave u : R I F za 31. oktobar 1857, str. 4 1 - 4 3 . U onim engle skim industrijskim granam a u kojim a pravi fabriki zakon (ne P rint W orks Act, koji sm o u tekstu ranije pom enuli) vai ve due vrem ena, poslednjih godina su unekoliko savladane prepreke na koje su nailazile odredbe o vaspitanju. U in dustrijam a koje ne potpadaju pod fabriki zakon u velikoj m eri vladaju jo shvatanja fabrikanta stakla J. G eddesa, koji je lanu anketne komisije W hite-u dao ovakvu pouku: Koliko m ogu da vidim , ova vea m era vaspitanja koju je jedan deo radnike klase poslednjih godina dobijao, tetna je. Ona je opasna, jer rad nike ini odvie nezavisnima. (C E C , IV R eport, 1865, str. 253.) 142 Gospodin E ., fabrikant, obavestio m e je da kod njega za mehanikim razbojim a rade iskljuivo ene; prvenstvo daje udatim enama, naroito ako im aju porodicu koja od njih ivi; one su mnogo paljivije i radije ue nego neudate, a prinuene su da do krajnosti napreu snagu kako bi mogle nabaviti po trebna ivotna sredstva. T ako se vrline, i to one svojstvene enskom karakteru, izvru njem u nautrb, tako se sve to je moralno i neno u njihovoj prirodi pretvara u sredstvo za njihovo ropstvo i njihove patnje. ( Ten Hours' Factory Bill. The Speech o f Lord Ashley, 15th M arch , London 1844, str. 20.)
13. glava > Maine i krupna industrija 357
b) Produavanje radnog dana Ako maine i jesu najmonije sredstvo za poveavanje proiz vodnosti rada, tj. za skraivanje radnog vremena potrebnog za pro izvodnju neke robe, kao nosilac kapitala one postaju najsilnijim sred stvom za produenje radnog dana preko svake prirodne granice i to prvo u onim industrijama kojima su neposredno zavladale. S jedne strane, one stvaraju nove uslove koji osposobljavaju kapital da dade punog maha toj svojoj stalnoj tendenciji, a s druge strane nove pobude koje jo vie podbadaju njegovu kurjaku glad za tuim radom. Pre svega, u maini kretanje i radna delatnost sredstva za rad postaju nezavisni u odnosu na radnika. Sredstvo za rad postaje samo po sebi industrijski perpetuum mobile, koji bi neprekidno proizvodio kad ne bi nailazio na izvesne prirodne prepreke: na telesnu slabost i samovolju svog ljudskog pomonika. Kao kapital, automat ima u kapitalistovoj linosti svest i volju; stoga je on nadahnut tenjom da bun tovnu ali elastinu ljudsku prirodnu granicu svede na minimalan otpor. 143 Ovaj je i bez toga smanjen prividnom lakoom rada na maini i pokomijim i savitljivijim enskim i dejim elementom . 144 Videli smo da proizvodnost maine stoji u obrnutoj srazmeri prema veliini onog sastavnog dela vrednosti koji ona prenosi na pro izvod. to je dui period u kome ona funkcionie, to je vea masa proizvoda na koje se razdeljuje vrednost koju ona dodaje i to je manji deo vrednosti koji ona dodaje pojedinoj robi. Ali je period aktivnog ivota maine oevidno odreen duinom radnog dana, ili dnevnim trajanjem procesa rada, puta broj dana koliko se. proces ponavlja.
143 Otkako su svugde uvedene skupe maine, trai se od ljudske prirode da da mnogo vie svoje prosene snage. (Robert Owen, Observations on the effects of the manufacturing system, 2. izd., London 1817, [str. 16].) 144 Englezi, koji prvi empirijski oblik u kome se neka stvar pojavljuje rado uzimaju kao njen razlog, esto navode kao razlog dugog radnog vrem ena u fa brikama onu veliku herodovsku pljaku dece iz sirotinjskih domova i domova za siroad, koju je kapital izveo u poecima fabrikog sistema i kojom je sebi p ri pojio potpuno bezvoljni ljudski materijal. Tako, npr., kae Fielden, koji je i sam engleski fabrikant: Nesumnjivo je da je produenje radnog vremena bilo pro uzrokovano time to su naputena deca iz najrazlinijih krajeva zemlje bila stav ljena na raspolaganje poduzetnicima u tolikom broju da su ovi postali nezavisni od radnika. A poto su pomou bednog ljudskog materijala koji su na ovakav na in dobavili uveli u obiaj dugo radno vreme, to su ga lake mogli naturiti i svojim susedima. (J. Fielden, The Curse of the Factory System , L ondon 1836, str. 11.) O enskom radu kae fabriki inspektor Saunders u izvetaj u od 1844: Meu | radnicama ima ena koje su, izuzev samo nekoliko dana, mnogo nedelja uzastopce ! radile od 6 asova izjutra do 12 asova nou sa odbitkom manje od 2 asa za jelo, tako da im kroz 5 dana u nedelji od 24 asa dnevno ostaje samo 6 asova za dolazak u radionicu, odlazak kui i odmor u postelji.
Rabaenje maine nikako ne odgovara matematiki tano vre menu njenog iskoriavanja. Pa i s tom pretpostavkom, neka maina koja radi 7 ^ 2 godina po 16 asova dnevno, obuhvata, kad je uporedimo s istom m ainom koja bi za 15 godina radila samo po 8 asova dnevno, isto toliki period proizvodnje kao i ova, i ne dodaje ukupnom proiz vodu vie vrednosti od nje. Ali, u prvom sluaju vrednost maine dvaput bi se bre reprodukovala nego u drugom, a kapitalista bi pomou nje za 7 1 /2 godina progutao onoliko vika rada koliko bi inae progutao za 15 godina. Materijalno rabaenje maine dvojako je. Ona se rabati, prvo, to se upotrebljava, kao to se zlatnici liu u prometu, a drugo, to se ne upotrebljava, kao to u koricama ra ma koji se ne potee. T o nju razaraju elem enti. Rabaenje prve vrste stoji manje-vie u upravnoj srazmeri, a drugo u izvesnom stepenu u obrnutoj srazmeri prema upotrebi m aine . 145 A li pored materijalnog, maina podlee i jednom tako rei moral nom rabaenju. Ona gubi od svoje razmenske vrednosti ukoliko po stoji m ogunost da se jevtinije reprodukuju maine iste konstrukcije ili joj se kao konkurenti jave bolje m aine . 146 U oba sluaja njenu vrednost vie ne odreuje radno vreme koje je u njoj samoj stvarno opredm eeno, ma koliko ona inae jo bila mlada i puna ivotne snage, nego radno vreme potrebno da se ona sama reprodukuje ili da se reprodukuje bolja maina. Stoga je njena vrednost vie ili manje pala. to je krai period u kome se reprodukuje celokupna njena vrednost, to je manja opasnost moralnog rabaenja, a to je dui radni dan, to je krai onaj period. Kad se u neku granu proizvodnje maina uvede prvi put, onda se jedan za drugim redaju novi metodi za njeno jevtinije repro dukovanje147 i usavravanja koja ne zahvataju samo pojedine delove ili aparate, ve itavu njenu konstrukciju. Zbog toga ova naroita pobuda za produavanje radnog dana najee deluje u prvom periodu njena ivota . 148
145 Ako se ne radi, kvare se osetljivi pokretni delovi metalnog mehanizma. (U re, Philosophy o f M anufactures , str. 281.) 148 Ve ranije spom enuti m anesterski fabrikant pree (Times od 26. no vem bra 1862) nabraja m eu trokovim a m aine: Ono (naime otpisivanje zbog rabaenja m aine44) treba da pokrije i gubitak koji neprekidno proistie iz toga to nove i bolje konstrukcije istiskuju m aine jo pre no to se one stvarno istroe. 147 Ceni se da graenje prvog prim erka kakve novoizumljene maine staje otprilike pet p u ta vie od graenja drugoga. (Babbage, On the Economy o f Machi nery etc., str. 211.) 148 U fabrikaciji tila izvedena su poslednjih godina tako znaajna i tolika poboljanja da je dobro ouvana maina koja je u poetku stajala 1200 , nekoliko godina docnije prodata za 60 . . . Poboljanja su se redala takvom brzinom da su m aine ostajale nedovrene u rukam a svojih graditelja, jer su usled sremjih izu m a ve bile zastarele. Zato su u ovom periodu burnog poleta fabnkanti tila
Pod inae jednakim okolnostima, i kad je radni dan dat, eksploatisanje dvaput veeg broja radnika zahteva da se udvoji i deo posto janog kapitala koji je predujmljen u mainama i zgradama, kao i deo koji je predujmljen u sirovinama, pomonim materijama itd. S pro duenim radnim danom poveava se obim proizvodnje, dok deo kapi tala predujmljen u mainama i zgradama ostaje nepromenjen . 149 Zbog toga ne samo da raste viak vrednosti, nego i opadaju izdaci potrebni da se on izvlai. Dodue, ovo se manje-vie dogaa i inae kad god se radni dan produuje, ali ovde je to mnogo presudnije, jer je deo kapitala pretvoren u sredstvo za rad ovde uopte odluniji. 150 Naime, razvitak mainske proizvodnje vezuje jedan sve vei sastavni deo kapitala za oblik u kome se on, s jedne strane, moe neprekidno oploavati, dok s druge strane gubi i upotrebnu i razmensku vrednost im bude pre kinut njegov doticaj sa ivim radom.
Ako zemljoradnik ostavi svoj aov, pouavao je g. A shw orth, engleski magnat pamuka, profesora Nassaua W. Seniora, njemu za taj period ostaje neiskorien kapital od 18 pensa. K ad neki od naih ljudi (tj. fabrikih radnika) na pusti fabriku, on ini nekorisnim kapital koji je stajao 100 000 .151
Pomislite samo! Uiniti nekorisnim, ma i za cigli trenutak, kapital koji je stajao i00000! Doista je vapijua nepravda to neki od naih ljudi uopte ikad naputa fabriku! Sve vei obim maina ini poeljnim, kao to uvia g. Senior primivi pouku od Ashworth-a, sve vee produavanje radnog dana . 152
ubrzo produili radno vreme, isprva osmoasovno, pomou dveju smena na 24 asa. ([Isto, str. 233.) 149 Po sebi se razume da se s kolebanjima na tritu i s naizmeninim po veavanjem i smanjivanjem tranje, fabrikantu stalno pruaju prilike kad on moe da upotrebi dopunski opticaj ni (floating) kapital, a da ne m ora upotrebiti dopunski stalni kap ital. . . ako se dopunska koliina sirovina moe preraditi bez dopunskih izdataka na zgrade i maine. (R. T orrens, On Wages and Combinationy London 1834, str. 64.) 150 Okolnost pom enuta u tekstu, pom enuta je samo radi potpunosti, poto u tek u treoj knjizi govoriti o profitnoj stopi, tj. o odnosu vika vrednosti prema celokupnom predujmljenom kapitalu. 151 When a labourer, said M r. A shworth, lays down his spade, he renders useless, for that period, a capital w orth 18 d. W hen one of our people leaves the mill, he renders useless a capital that has cost 100 000 pounds.1* (Senior, Letters on the Factory Acty London 1837, str. 14.) 152 Kad stalni kapital pretee nad opticajnim kapitalom . . . onda je po eljno dugo radno vreme. Sto vie raste obim maina itd., to vie jaaju pobude za produavanje radnog dana, jer je to jedino sredstvo da se velike mase stalnog kapitala uine rentabilnim. ( IstO y str. 1 1 -1 4 .) U fabrici ima raznih izdataka x* Kod Seniora: 100.
Maina proizvodi relativni viak vrednosti ne samo time to ne posredno obara vrednost radne snage i ovu posredno pojevtinjuje time to pojevtinjuje robe koje ulaze u njenu reprodukciju, nego i time to rad koji vlasnik maina koristi u vreme kad se one poinju sporadino uvoditi pretvara u potenciran rad, podiui tako drutvenu vrednost mainskog proizvoda iznad njegove individualne vrednosti i osposobljavajui tako kapitalistu da manjim delom vrednosti dnevnog proizvoda naknadi dnevnu vrednost radne snage. Zato su za vreme tog prelaznog perioda, kada mainska proizvodnja ima neku vrstu m onopola, dobici izvanredni i kapitalista se trudi da ovo prvo doba mlade ljubavi^129] to temeljnije iskoristi produujui radni dan ko liko god je m ogue. Veliki dobitak potpiruje nezasitljivu glad za jo veim dobitkom. Kad upotreba maina u istoj grani proizvodnje postane opta, drutvena vrednost mainskog proizvoda pada na njegovu individualnu vrednost, i tako se potvruje zakon po kome viak vrednosti proistie ne iz radnih snaga koje je kapitalista zamenio mainom, ve, naprotiv, iz radnih snaga koje on na njoj zapoljava. Viak vrednosti proistie samo iz promenijivog dela kapitala, a videli sm o da masu vika vrednosti odreuju dva inioca: stopa vika vrednosti i broj istovremeno zaposlenih radnika. Kad je duina radnog dana data, stopu vika vred nosti odreuje odnos u kome se radni dan deli na potrebni rad i viak rada. Broj istovrem eno zaposlenih radnika zavisi, opet, od odnosa promenljivog dela kapitala prema postojanom delu. Sad je jasno da mainska proizvodnja, ma kako ona poveavanjem proizvodne snage rada proirivala viak rada na raun potrebnog rada, postizava ovaj rezultat samo smanjujui broj radnika koje neki dati kapital zapoljava. Jedan deo kapitala, koji je ranije bio promenljiv, tj. pretvarao se u ivu radnu snagu, pretvara ona u maine, dakle u postojani kapital koji ne proizvodi viak vrednosti. N em ogue je, npr., iz 2 radnika iscediti vika vrednosti koliko iz njih 24. Ako od 24 radnika svaki bude na 12 asova rada davao samo 1 as vika rada, davae oni zajedno 24 asa vika rada, dok sveukupni rad dvojice radnika iznosi samo 24 asa. Primena maina za proizvodnju vika vrednosti sadri, dakle, unu tranju protivrenost, poto se njima od dva inioca v i k a vrednosti koji daje izvesni kapital date veliine, jedan inilacstopa vika vred nosti, samo tako poveava to se drugi inilacbroj radnika, smanjuje. Ova unutranja protivrenost pojavljuje se im maina zavlada nekom industrijskom granom i tim e vrednost mainski proizvedene robe po
koji ostaju postojani, radila fabrika vie ili m anje vrem ena; n p r. zakupnina za zgra de, lokalne i opte poreze, osiguranja od poara, najam nine za razne stalne rad nike, kvarenje maina i razni drugi tereti, koji u odnosu na profit opadaju u sraz m e ri u kojoj proizvodnja raste. (R IF za 31. oktobar 1862, str. 19.)
stane vrednost po kojoj se upravlja drutvena vrednost svih roba iste vrste; a to je i protivrenost koja nagoni kapital, a da on toga nije svestan153, da nasilno produuje radni dan da bi opadanje srazmernog broja eksploatisanih radnika nadoknadio poveanjem ne samo rela tivnog, nego i apsolutnog vika rada. Ako, dakle, kapitalistika primena maine, s jedne strane, stvara nove snane pobude za bezmerno produavanje radnog dana i revolucionie sam nain rada i karakter drutvenog radnog tela na takav nain da lomi svaki otpor, ona, s druge strane, jednim delom uvlaei u proizvodnju slojeve radnike klase dotle nepristupane kapitalu, a delom osloboavajui radnike koje je istisnula maina, proizvodi su vino radniko stanovnitvo 154 koje mora trpeti da mu kapital kroji zakon. Otuda ona znaajna pojava u istoriji moderne industrije da maina rui sve moralne i prirodne granice radnog dana. Otuda ekonomski paradoks da se najsilnije sredstvo za skraivanje radnog vremena preobraa u najpouzdanije sredstvo za pretvaranje itavog vremena radnikovog ivota i ivota njegove porodice u radno vreme raspoloivo za oploavanje kapitala.
Kad bi, snevao je Aristotel, najvei mislilac staroga veka, kad bi svaki alat mogao da vri svoj posao na zapovest ili ak slutei nau elju, kao to su se Dedalova umetnika dela sama kretala ili kao to su Hefestovi tronoci iz vlastite pobude ili na sveti rad, kad bi tako unkovi sami od sebe tkali, tada ne bi tre balo ni majstoru pomonika, ni gospodaru robova.155
A Antipatros, grki pesnik iz Ciceronova vremena, pozdravio je pronalazak vodenice za mlevenje ita, taj prvobitni oblik svih proiz vodnih maina, kao osloboenje robinja i uspostavljanje zlatnog ve ka !156 Da, da, ti pagani! Oni se nita ne razumevahu u politikoj
153 Zato pojedinani kapitalista, a stoga i politika ekonomija koja je ogrezla u njegovim shvatanjima, nisu svesni ove unutranje protivrenosti, videemo iz prvih odeljaka tree knjige. 154 Jedna od velikih Ricardovih zasluga jeste to maine nije shvatio samo kao sredstvo za proizvodnju roba, nego i za stvaranje redundant population.1* 155 F. Biese, Die Philosophie des Aristoteles, Berlin 1842, sv. II, str. 408. 156 Navodimo Stolbergov O30j prevod te pesme, jer je ona podjednako ka rakteristina za suprotnost izmeu antikog i modernog shvatanja kao i raniji citati o podeli rada: Odmorite ruke kojima okretaste rvanj, o, mlinarice, i spavajte m imo! N ek vam pevac uzalud objavljuje zoru! l * suvinog stanovnitva
ekonomiji ni u hrianstvu, kako je to otkrio mudri Bastiat, a pre njega jo pametniji M acCulloch. Izmeu ostalog, nisu shvatili da je maina najuspenije sredstvo za produavanje radnog dana. Oni su pravdali ropstvo jednoga oveka kao sredstvo da se drugi razvije kao potpun ovek. Ali da bi propovedali ropstvo masa samo zato da nekoliko neotesanih ili poluobrazovanih skorojevia postanu emminent spinners1*, extensive sausage makers2* i influential shoe black dealers3*, za to im je nedostajalo specifino hriansko oseanje. c) Intenzifikacija rada
Bezmerno produavanje radnog dana do koga dovodi maina u rukama kapitala izaziva kasnije, kao to smo videli, reakciju drutva iji je ivot ugroen u samom korenu, a tim e i zakonski ogranien norm alan.radni dan. N a osnovi takvog dana razvija se i dobiva od luujui znaaj jedna pojava koju smo ve ranije bili susreli inten zifikacija rada. Pri analizi apsolutnog vika vrednosti radilo se u prvom redu o ekstenzivnoj veliini rada, dok se stepen njegove inten zivnosti smatrao kao dat. Sad nam valja posmatrati kako se eksten zivna veliina preobraa u intenzivnu ili stepensku veliinu. Samo se po sebi razume da s napretkom mainizma i nagomilavanjem iskustva posebne klase mainskih radnika prirodno raste brzina, a s njom i intenzivnost rada. Tako je u Engleskoj produa vanje radnog dana ilo u toku pola veka ruku pod ruku sa sve ve om intenzivnou fabrikog rada. M eutim , pojmljivo je da u radu koji se ne vri s prolaznim nastupima grozniave delatnosti, ve s pravilnom jednolinou koja se iz dana u dan ponavlja, mora nastu piti momenat kad se produavanje radnog dana i intenzivnost rada m eusobno iskljuuju, tako da se radni dan moe produiti samo ako se snizi stepen intenzivnosti rada i, obrnuto, stepen intenzivnosti rada m oe se pojaati samo ako se skrati radni dan. im je ogorenje radnike klase koje je postepeno raslo prisililo dravu da prinudnim merama skrati radno vreme i da naj pre propie normalni radni dan u pravim fabrikama, dakle od onoga asa kad je zauvek bio uinjen
D eo4* je nim fam a odredila rad devojaka, i sad one skakuu lako po kolu, te se obru potresene osi sa svojim paocima i okreu u krug teinu pokretna kamena. ivim o ivotom jiaih otaca i bez rada uivajm o darove to nam ih boginja daje. l * istaknuti fabrikanti prede 2* fabrikanti kobasica na veliko 3* uticajni trgovci viksom za obuu4* linost iz grke mitologije, boginja zemljo radnje (D em etra)
13. glava M aine i krupna industrija 3 63
kraj pojaanoj proizvodnji vika vrednosti produavanjem radnog dana, kapital se, pomou ubrzanog razvitka mainskog sistema, svom snagom i s punom sveu bacio na proizvoenje relativnog vika vrednosti. U isto vreme izmenio se i karakter relativnog vika vred nosti. Uglavnom, metod proizvoenja relativnog vika vrednosti sa stoji se u tome da se poveanjem proizvodne snage rada radnik ospo sobi da istim utrokom rada za isto vreme vie proizvede. Isto radno vreme dodaje celokupnom proizvodu istu vrednost kao i ranije, mada se ova nepromenjena razmenska vrednost sada predstavlja u veoj koliini upotrebnih vrednosti i stoga vrednost pojedine robe pada. Ali je drukije im nasilno skraivanje radnog dana, sa ogromnim podstrekom koji ono daje razvijanju proizvodne snage i ekonomisanju uslova za proizvodnju, ujedno prisili radnika da za isto vreme troi vie rada, da jae napinje radnu snagu, da gue ispunjuje pore radnog vremena, tj. da zgunjava rad, i to u stepenu koji se moe postii samo u skraenom radnom danu. To zbijanje vee mase rada u nekom datom periodu vremena rauna se kao ono to jeste, kao vea koliina rada. Sad radno vreme ima dve mere: ono se meri i kao ekstenzivna veliina i po stepenu njegove gustoe . 157 Inten zivniji as desetoasovnog radnog dana sadri sada istu ili veu koli inu rada, tj. utroene radne snage, nego porozniji as dvanaestoasovnog radnog dana. Stoga njegov proizvod ima isto toliko ili vie vrednosti nego proizvod l 1/5 poroznijeg asa. N e uzimajui u obzir poveanje relativnog vika vrednosti usled poveanja proizvodne snage rada, sada, npr., 3 ^ 3 asa vika rada na 6 2/3 asova potrebnog rada pruaju kapitalisti istu masu vrednosti kao ranije 4 asa vika rada na 8 asova potrebnog rada. Sada se postavlja pitanje: kako se rad intenzifikuje? Prvo dejstvo skraenog radnog dana poiva na po sebi razum ljivom zakonu da akciona sposobhost radne snage stoji u obrnutoj srazmeri prema vremenu njena delovanja. Usled toga se, u izvesnim granicama, ono to se izgubi u trajanju ispoljavanja snage dobija u stepenu njenog ispoljavanja. A da radnik i stvarno pusti u tok vie radne snage, za to se kapital brine metodom plaanja. 158 U manu fakturama, npr. u grnarnicama, u kojima maine ne igraju nikakvu ili igraju beznaajnu ulogu, uvoenje fabrikog zakona oito je doka
157 Razume se da je u razliitim granama proizvodnje intenzivnost radova razliita. Kao to je to ve A. Sm ith pokazao, ove se razlike delimino potiru sporednim okolnostima svojstvenim svakoj vrsti rada. Ali se uticaj na radno vreme kao meru vrednosti i ovde vri samo ukoliko se intenzivna i ekstenzivna veliina ispoljavaju kao izrazi iste koliine rada koji su suprotni jedan drugom i koji se uza jamno iskljuuju. 168 Naroito pomou najamnine od komada, o kojoj e biti govora u estom odeljku.
zalo da samo skraenje radnog dana divno poveava pravilnost, jedno obraznost, red, stalnost i energinost rada.159 M eutim se sumnjalo da e isto dejstvo biti u pravoj fabrici, poto je ovde radnikova za visnost od stalnog i jednolinog kretanja maine odavno uspostavila najstrou disciplinu. Zato su 1844, kada se raspravljalo o snienju radnog dana ispod 12 asova, fabrikanti gotovo jednoglasno izjavili da
njihovi nadzornici u raznim radionicam a paze da ruke ne dangube, a da se stepen bud n o sti i panje radnika (the extent o f vigilance and attention on the p art o f th e w orkm en) teko m oe poveati, i da bi stoga, pod pretpostavkom da sve ostale okolnosti, kao hod m aine itd ., ostanu jednake, bila besmislica oekivati u dobro u re en im fabrikam a m a kakav znatan rezultat od poveane paljivosti itd radnika.160
Eksperimenti opovrgoe ovu tvrdnju. Gospodin R. Gardner uveo je od 20. aprila 1844. u svojim dvem a velikim fabrikama u Prestonu jedanaestoasovni radni dan um esto dvanaestoasovnog. Otprilike posle godinu dana rezultat je bio da je
izraena ista koliina proizvoda uz iste trokove, i da su svi radnici prim ali za U asova istu najam ninu kao ranije za 12.161
Prei u preko eksperimenata u odeljenjima za predenje i e ljanje, jer su oni vreni u vezi s poveanjem brzine maine (za 2%). Ali u tkakom odeljenju, gde su, osim toga, tkane vrlo raznolike vrste lakih fantaisie-artikala s figurama, nisu bile izvrene nikakve promene u objektivnim uslovima proizvodnje. Rezultat:
Od 6. januara do 20. aprila 1844, svaki radnik je radei dnevno 12 asova proseno zaraivao 10 il. i P / 2 pensa nedeljno; od 20. aprila do 29. juna 1844. radei 11 asova dnevno svaki je prim ao prosenu nedeljnu platu od 10 il. 31/s pensa.162
Ovde je za 11 asova proizvoeno vie nego pre za 12, isklju ivo usled vee, ravnomerne izdrljivosti radnika i tednje njihova vremena. Dok su oni primali istu platu i dobivali 1 as slobodnog vremena, kapitalista je dobijao istu masu proizvoda troei pri tom za 1 as manje uglja, plina itd. Slini eksperimenti bili su izvedeni i u fabrikama gospode Horrocksa i Jacsona s jednakim uspehom.
156 V idi: R IF za 31. oktobar 1865. 160 R IF za 1844. i trom eseje koje se svrava sa 30. aprilom
1845, str.
20, 21 .
161 Isto, str. najam nine zavisna 162 Isto, str. 168 Isto, str. tim a vanu ulogu. 19. Poto je najam nina od kom ada ostala ista, veliina nedeljne je od koliine proizvoda. 20. 21. M oralni elem enat igrao je u gore pom enutim eksperimen Mi radim o s vie revnosti, izjavie radnici fabrikom inspek-
13. glava Maine i krupna industrija 3 65
im se skraenje radnog dana, koje pre svega stvara subjektivni uslov za kondenzovanje rada, tj. sposobnost da radnik u datom vremenu pusti u tok vie snage, sprovede prinudno, putem zakona, maina postaje u rukama kapitala objektivno i sistematski primenjivano sredstvo da se iz radnika za isto vreme iscedi vie rada. Ovo se vri na dva naina: poveavanjem brzine maina i proirenjem obima maina koje isti radnik ima da nadzire, tj. proirenjem njegovog polja rada. Usavravanje konstrukcije maina delom je nuno radi veeg pritiska na radnika, a delom samo sobom prati intenzifikaciju rada, jer granice radnog dana prisiljavaju kapitalistu da u trokovima proiz vodnje bude krajnje tedljiv. Usavravanje parne maine poveava broj udaraca klipa u minutu, a u isto vreme omoguuje da se veom tednjom snage istim motorom pokree vei mehanizam uz isti, pa ak i uz manji potroak uglja. Usavravanjem transmisionog meha nizma smanjuje se trenje, a prenik i teina velikih i malih vratila transmisije svode se na sve manji minimum, po emu se moderna maina tako upadljivo razlikuje od starije. Najzad, usavravanjem radne maine smanjuje se njen obim, a poveava telo maine i time broj i obim alata kojima ona radi, kao to je sluaj kod predilice, ili se neznatnim detaljnim izmenama poveava pokretljivost tih alata, kao to je na ovaj nain sredinom pedesetih godina brzina vretena na automatskoj predilici (selfacting mule) bila poveana za 1/s. Skraenje radnoga dana na 12 asova u Engleskoj datira od 1832. Ve 1836. izjavio je jedan engleski fabrikant:
Kad se uporedi s preanjim , rad koji se sada mora obavljati u fabrikama mnogo je vei, jer znatno poveana brzina maina iziskuje od radnika vie panje i aktivnosti.164
Lord Ashley, sada grof Shaftesbury, dao je 1844. u Donjem domu sledee dokumentovane izjave:
Rad zaposlenih u fabrikim procesima sada je tri puta vei nego u vreme uvoenja takvih operacija. Maine su, nema nikakve sumnje, izvrile posao koji zamenjuje tetive i miice miliona ljudi, ali su u ogromnoj (prodigiously) meri po veale rad ljudi kojima svojim strahovitim kretanjem gospodare. . . Pratiti dve predilice za predenje pree br. 40 dvanaest asova, znailo je 1815. prei rastojanje od 8 milja. G odine 1832. ovo je rastojanje iznosilo kod jednog para predilica za istu preu za 12 asova 20 milja, a esto i vie. Godine 1815. prelac je mo rao da preu na svakoj predilici zategne za 12 asova 820 puta, to ukupno iznosi
toru, i stalno imamo na um u kakva je za nas nagrada moi uvee ranije otii kui; u itavoj fabrici svi su obuzeti duhom aktivnosti i vedrine, poev od najmlaeg okretaa do nastarijeg radnika; a i uzajamno se moemo bolje pomagati u radu. (Isto.) 164 John Fielden, The Curse etc., str. 32.
3 6 6 IV odeljak Proizvoenje relativnog vika vrednosti 1640 p u ta za 12 asova. G odine 1832. m orao je prelac za vrem e svog 12-asovnog radnog dana na svakoj predilici zatezati p re u 2200, ukupno 4400 puta, 1844. god. 2400, ukupno 4800 p u ta , a u nekim sluajevima iziskivana masa rada (am ount o f labour) jo je v e a . . . O vde m i je p ri ruci jedan drugi dokum enat iz 1842, u kom e se dokazuje da rad progresivno raste ne samo zato to se m ora prelaziti sve vea daljina, ve i to se poveava koliina proizvedene robe dok broj radnika srazm erno opada, a jo i zato to se sad esto radi s loijim pam ukom pa se m ora vie z a p in ja ti. . . Isto je tako znatno povean rad i u eljaonici. Jedno lice radi sada posao koji je nekad bio razdeljen na d v a . . . U tkanicama, u kojim a je zaposlen veliki broj lica, naroito enskih, rad je zbog vee brzine m a ina poslednjih godina porastao za itavih 10% . G odine 1838. bio je broj hanks1* ispredenih za nedelju dana 18 000, godine 1843. iznosio je 21 000. G odine 1819. bio je broj picks2* kod parnog razboja 60 u m in u tu ; godine 1842. iznosio je 140, a sve ovo pokazuje veliko poveanje rada.165
S obzirom na ovako znatnu intenzivnost koju je rad bio do stigao ve 1844. pod vladavinom zakona o dvanaestoasovnom rad nom danu, izgledala je u ono vreme opravdana izjava engleskih fa brikanata da je svaki dalji napredak u tom pravcu nemogu i da zato svako dalje skraivanje radnog vremena znai isto to i opadanje proizvodnje. Prividnu tanost njihovog rezonovanja najbolje dokazuje sledea u isto vreme data izjava njihovog neumornog cenzora, fabri kog inspektora Leonarda H om era:
Poto se proizvedena koliina poglavito upravlja prem a brzini maina, interes fabrikanata m ora biti da ove tera to veom brzinom , ali pod ovim uslo vim a: da se m aine uvaju od suvie brzog kvarenja, da kakvoa proizvedenog artikla ostane ista i da je radnik kadar da prati njihovo kretanje bez veeg na pora od onoga koji m oe stalno initi. esto se deava da fabrikant u svojoj urbi odvie ubrza kretanje. Lom ljenje maina i lo kvalitet proizvoda tada e p retegnuti nad efektom brzine, i on je prisiljen da um eri hod maina. Poto ak tivan i razborit fabrikant iznalazi koliki m aksim um moe postii, doao sam do zakljuka da je za 11 asova nem ogue proizvesti koliko za 12. Osim toga, pret postavljao sam da se radnik kom e se plaa od kom ada do krajnosti napree, ukoliko moe stalno izdrati isti stepen rada.16
Iz toga je Horner zakljuio da uprkos i dr. dalje skraivanje radnog dana ispod koliinu proizvoda.167 D eset godina kasnije rezervu iz 1845. kao dokaz koliko je malo
eksperimentima Gardnera 12 asova mora smanjiti on sam navodi ovu svoju on onda razumevao elas-
165 L ord Ashley, The Ten Hours' Factory B ill etc., str. 6 - 9. i dalje. 166 R IF za 30. april 1845, str. 20. 167 Isto, str. 22. x* povesama 2* udaraca unka
tinost maine i ljudske radne snage, koje se prinudnim skraivanjem radnog dana obe podjednako do krajnosti napreu. Preimo sad na period posle 1847. kad je u engleskim fabrikama pamuka, vune, svile i lana uveden zakon o desetoasovnom radnom danu.
Na throstle-predilicam a brzina vretena porasla je za 500, a na mule-predilicama za 1000 obrta u m inutu, tj. brzina throstle-vretena, koja je 1839. bila 4500 obrta u m inutu, iznosi sada (1862) 5000, a brzina m ule-vretena ra nije 5000, iznosi sada 6000 obrta u m in u tu ; u prvom sluaju brzina se pove ala za 1/io, a u drugom za 1/e.1*168
James Nasmyth, uveni privatni inenjer iz Petrikrofta kod Manestera, objasnio je 1852. u jednom pismu Leonardu Hom eru usa vravanja parne maine koja su izvedena od 1848. do 1852. Poto najpre primeuje da je parna konjska snaga, koja se u zvaninoj fabri koj statistici jo uvek ceni po svom dejstvu iz 1828169, jo samo no minalna i moe posluiti samo kao indeks stvarne snage, kae on izmeu ostalog i ovo:
Nema sumnje da parne maine iste teine, a esto iste maine na kojima su samo izvrene moderne popravke, obavljaju proseno za 50% posla vie nego ranije i da, u mnogim sluajevima, potpuno iste parne maine koje su dok im je brzina bila ograniena na 220 stopa u m inutu davale 50 konjskih snaga, daju danas preko 100 uz manji utroak u g lja . . . M oderna parna maina iste nom i nalne konjske snage radi s mnogo vie snage nego pre usled savrenije konstruk cije, smanjenoga obima i gradnje parnih kotlova itd Stoga, mada je u odnosu prema nominalnoj konjskoj snazi broj zaposlenih radnika isti, on je manji u odnosu prema radnoj maineriji.170
Godine 1850. fabrike Ujedinjene Kraljevine upotrebljavale su 134 217 nominalnih konjskih snaga za pokretanje 25 638 716 vretena i 301 445 razboja. Godine 1856. broj vretena bio je 33 503 580, a razboja 369 205. Da se iziskivalo isto toliko konjskih snaga kao 1850,
168 R IF za 31. oktobar 1862, str. 62. 169 Ovo se izmenilo s parlam entarnim izvetajem (Parliamentary Return) od 1862. T u stvarna parna konjska snaga modernih parnih maina i vodenih kola stupa na mesto nominalne konjske snage (vidi prim edbu 109a2*). Isto se tako vie ne meaju vretena za uvrtanje pree s pravim vretenim a za predenje (kao u Returns od 1839, 1850. i 1856); zatim se za fabrike vune dodaje broj *gigs-a8*, a fabrike jute i kudelje uzimaju se odvojeno od fabrika lana; naposletku, ple tenje arapa ulazi prvi put u izvetaj. 170 R IF za 31. oktobar 1856, str. 14, 20. U izdanjima od 1. do 4: 1/6. 2* na str. 344. u ovom tom u 3 * main za vlaenje (vlaara)
onda bi 1856. bilo nuno 175 000 konjskih snaga. Ali je njih prema zvaninom izvetaju bilo samo 161 435, dakle preko 10 000 manje nego kad bism o raunali na bazi 1850.171
Poslednji izvetaj iz 1856. (zvanina statistika) utvrdio je ove injenice: fabriki sistem iri se strahovitom brzinom , broj ru k u opao je u odnosu prem a m ainam a; parn a m aina, utedom snage i drugim m etodam a, tera maine vee teine, a zahvaljujui savrenijim m ainam a radilicam a, prom enjenim m etodim a izrade, poveanoj brzini m aina i m nogim d rugim uzrocim a, proizvodi se vea koliina izraevina.172 M aine svih vrsta uveliko su usavrene, to je veoma po vealo njihovu proizvodnu snagu. V an svake je sum nje da je skraivanje radnog d a n a . . . dalo p o dstrek za ta usavrenja. U savrenja i intenzivnije naprezanje rad nika uzrok su to se u skraenom radnom danu (skraenom za 2 asa ili za Va), izrauje b ar isto onoliko proizvoda koliko ranije u duem radnom danu.173
Kako je sa intenzivnijom eksploatacijom radne snage raslo i bo gaenje fabrikanata, potvruje ve i ta okolnost to se broj engleskih pamunih i drugih fabrika od 1838. do 1850. proseno poveavao za 32% godinje, a od 1850. do 1856, naprotiv, za 86% .f131l M a kako da je velik bio napredak engleske industrije za 8 go dina od 1848. do 1856. pod vladavinom desetoasovnog radnog dana, opet je on daleko nadmaen u sledeem estogodinjem peri odu, od 1856. do 1862. N a primer, u fabrikama svile bilo je vre tena: 1856. god. 1 093 799; 1862. god. 1 388 544; razboja 1856. god. 9260; 1862. god. 10 709. Nasuprot tom e, broj radnika: 1856. god. 56 131, a 1862. god. 52 429. T o ini prirataj broja vretena od 26,9% i razboja od 15,6% , dok je istovrem eno broj radnika opao za 7%. Godine 1850. bilo je u fabrikama tkanina od eljane vune [kamgarna] 875 830 vretena, 1856. god. 1 324 549 (51,2% vie), a 1862. god. 1 289 172 (2,7% manje). K ad odbijemo vretena za uvrtanje, koja su ula u popis od 1856. a nisu ula u popis od 1862, onda broj vretena ostaje otprilike isti kao 1856. god. Nasuprot tome, brzina vretena i razboja bila je od 1850. u m nogo sluajeva udvojena. Broj parnih razboja u fabrikama kamgarna bio je: 1850. god. 32 617; 1856. god. 38 956, a 1862. god. 43 048. Pri tom je broj uposlenih lica bio: 1850. god. 79 737; 1856. god. 87 794, a 1862. god. 86 063; ali od ovoga broja, bilo je dece ispod 1 4 godina: 1850. god. 9956; 1856. g o d .ll 228;a 1862. god. 13 178. Uprkos jako poveanom broju razboja, opao je 1862. god. u poreenju s 1856. god. celokupni broj zaposlenih radnika, a porastao broj eksploatisane dece.174
171 Isto, str. 14, 15. 172 Isto, str. 20. 173 R IF za 31. oktobar 1858, str. 9, 10. U por.: R IF za 30. april 1860, str. 30. i dalje. 174 R IF za 31. oktobar 1862, str. 100, 103, 129, 130.
13. glava M aine i krupna industrija 3 6 9
Dvadeset sedmog aprila Donjem domu:
1863. izjavio je poslanik Ferrand u
Radniki delegati iz 16 srezova Lankaira i eira, u ije ime govorim, saoptili su mi da usled usavravanja maina rad u fabrikama neprekidno raste. Umesto da jedno lice kao nekada posluuje s pomonicima 2 razboja, posluuje sada 3 razboja bez pomonika, a nije nita neobino da jedno lice posluuje i 4 razboja itd. Kao to iz saoptenih injenica izlazi, sada je 12 asova rada sabi jeno u manje jod 10 asova. Pojmljivo je stoga koliko su se strahovito poslednjih godina povea i napori fabrikih radnika.175
Zbog toga fabriki inspektori, mada neumorno i s punim pravom hvale povoljne posledice fabrikih zakona od 1844. i 1850, ipak priz naju da je skraivanje radnoga dana ve izazvalo takvu intenzivnost rada koja razara zdravlje radnika, dakle samu radnu snagu.
Izgleda da je u veini fabrika pamuka, vunenih tkanina i svile ona iscrpljujua uzbudljivost potrebna za rad oko maina, ije je kretanje zadnjih godina tako izvanredno ubrzano, jedan od uzroka prevelike sm rtnosti od plunih bolesti, kao to je to dokazao dr G reenhow u svom nedavnanjem divnom izvetaju.176
Nema nikakve sumnje da je tendencija kapitala im mu zakon jednom zasvagda presee mogunost da produuje radni dan da tetu nadoknauje sistematskim pojaavanjem stepena intenzivnosti rada i da svako usavravanje maina preokrene u sredstvo za vee isisavanje radne snage, i ta tendencija ubrzo opet mora dovesti do kri tine take na kojoj ponovno skraivanje radnog dana postaje neizbeno.177 S druge strane, burno napredovanje engleske industrije od 1848. do danas, tj. u toku perioda desetoasovnog radnog dana, daleko vie nadmauje period od 1833. do 1847, tj. period dvanaesto175 Sa modernim parnim razbojem tka sada za 60 asova nedeljno na 2 razboja izradi 26 komada izvesne vrste tkanine odreene duine i irine, dok je na starom parnom razboju mogao izraditi samo 4 komada. Trokovi oko tkanja takvog jednog komada pali su jo poetkom 50-ih godina od 2 il. i 9 pensa na 5x/s pensa. Dodatak uz drugo izdanje. Pre 30 godina (1841) zahtevalo se od prelca pamune pree da sa tri pomonika nadzire samo jedan par ,mules* s 300 do 324 vretena. Sada (krajem 1871) on mora s pet pomonika nadzirati ,mules* koje imaju 2200 vretena, a proizvodi najmanje 7 puta vie pree nego 1841. (Alexander Redgrave, fabriki inspektor, u : Journal of the Society of Arts od 5. januara 1872.) 176 R IF za 31. oktobar 1861, str. 25, 26. 177 Agitacija za osmoasovni radni dan otpoela je sada (1867) u Lankairu meu fabrikim radnicima.
24 M arx - Engeli (21)
370 IV odeljak Proizvoenje relativnog viSka vrednosti
asovnog radnog dana, nego to je ovaj nadmaio onu polovinu veka od uvoenja fabrikog sistema, tj. period neogranienog radnog dana.178
178 O vo nekoliko brojki pokazuje napredak prvih K in g d [o m ]2* od 1848. godine:
1848.
Factories1* u U [nited]
Izvezena koliina 1851. I8 6 0 .
18 6 5 .
Fabrike pamuka P am un a pre a (funti) K onac (funti) T k a n in e Garda) Fabrike kudelje i lana P rea (funti) T k a n in e Garda) Fabrike svile P rea (funti) T k a n in e Garda) Fabrike vune P re a (funti) T k a n in e G ardi)
135 831 162 1 091 373 930
143 966 106 4 392176 1 543 161 789
197 343 655 103 751455 6 297 554 4 648 611 2 776 218 427 2 015 237 851
11 722 182 88 901 519 466 8523*
18 841 326 129 106 753 462 513 1 181 4554* 14 670 880 151231 153
31 210612 143 996 773
36 777 334 247 012 592 812 589 2 869 837 31 669 267 278 837 418
897 402 1 307 2934* 27 533 968 190 371 537
1848.
Vrednost izvo za u 1851. 1860.
1865.
Fabrike pamuka P rea T kanine Fabrike kudelje i lana P rea T kanine Fabrike svile P rea T kanine Fabrike vune Prea i vunica T kanine
5 927 831 16 753 369 493 449 2 802 789 77 789
6 634 026 23 454 810 951 426 4 107 396 196 380 1 130 398 1 484 544 8 377 183
9 870 875 42 141 505 1 801 272 4 804 803 826 107 1 587 303 3 843 450 12156 998
10 351 049 46 903 796 2 505 497 9 155 358 768 064 1 409 221 5 424 047 20 102 259
776 975 5 733 828
(V idi Plave knjige: Statistical A bstract for the U nited Kingdom, br. 8 i br. 13, L ondon 1861. i 1866.) U Lankairu se broj fabrika poveao izm eu 1839. i 1850. samo za 4% , izm eu 1850. i J856. za 19% , a izm eu 1856. i 1862. za 33% , dok je u oba l * fabrika ** U jedinjenoj K raljevini 3* 1846 4* fim ti
4.
F a b rik a
U poetku ove glave posmatrali smo telo fabrike, sklop mainskog sistema. Zatim smo videli kako maina, prisvajajui enski i deji rad, poveava ljudski materijal koji kapital eksploatie, kako bezmernim produavanjem radnog dana zaplenjuje itav radnikov ivot i naposletku kako njen napredak, koji omoguava da se za sve krae vreme izrauje masa proizvoda koja se udovino poveava, slui kao sistematsko sredstvo da se u svakom trenutku vremena stavi u tok vie rada, tj. da se radna snaga sve intenzivnije eksploatie. Sad emo pogledati fabriku u njenoj celini, i to u njenom najrazvijenijem obliku. Dr Ure, Pindar automatske fabrike, opisuje nam je s jedne strane kao
kooperaciju razliitih klasa radnika, odraslih i neodraslih, koji um eno i m ar ljivo nadziru sistem proizvodne maine, koju neprekidno tera jedna centralna snaga (prvi motor),
a s druge strane kao

ogroman autom at sastavljen iz bezbrojnih mehanikih i samosvesnih organa, koji usklaeno i bez prekida deluju da bi proizveli jedan isti predm et, tako da su svi ti organi potinjeni jednoj pokretakoj snazi koja se sama od sebe kree.
Ova dva izraza nikako ne znae jedno isto. U jednome se kombinovani ukupni radnik, ili drutveno radno telo, pokazuje kao nad moni subjekt, a mehaniki automat kao objekt; u drugom je sam automat subjekt, a radnici su pridodati samo kao svesni organi nje govim nesvesnim organima i s njima su potinjeni centralnoj po kretakoj snazi. Prvi izraz vai za svaku moguu primenu maina u velikom razmeru, drugi karakterie kapitalistiku primenu maine, pa otud i moderni fabriki sistem. Zato Ure i voli da centralnu ma inu, od koje polazi kretanje, predstavlja ne samo kao automat, ve i kao autokratu.
U tim velikim radionicama, blagotvorna sila pare skuplja oko sebe mili jarde svojih podanika.179 jedanaestogodinja perioda broj zaposlenih lica apsolutno porastao, a relativno opao. U por.: R IF za 31. oktobar 1862, str. 63. U Lankairu preovladuje fabrikacija pamuka. Ali koliko srazm emo mesta ona zauzima u fabrikaciji prede i tkanina uopte vidi se iz toga to od svih slinih fabrika u Engleskoj, Velsu, kot skoj i Irskoj samo na nju otpada 45,2% , od svih vretena 83,3%, od svih par nih razboja 81,4%, od svih parnih konjskih snaga koje ih pokreu 72,6%, i od celokupnog broja zaposlenih lica 58,2%. (Isto, str. 62, 63.) 179 U re, Philosophy of Manufactures, str. 18.
24*
Kad radna alatka pree na mainu, prelazi s radnika na nju i vetina rukovanja alatkom. Radna sposobnost alata oslobodila se linih granica ljudske radne snage. T im e biva unitena tehnika osnovica na kojoj poiva podela rada u manufakturi. Stoga se namesto hije rarhije specijaliziranih radnika, karakteristine za manufakturu, u automatskoj fabrici javlja tendencija za izjednaavanjem ili nivelisanjem radova, koje pom onici maine imaju da izvode180; mesto vetaki stvorenih razlika m eu deliminim radnicima dolaze, kao pre tene po vanosti, prirodne razlike u godinama starosti i polu. Ukoliko se podela rada ponovo javlja u automatskoj fabrici, ona je u prvi mah raspodela radnika m eu specijalizirane maine, i rad nikih masa, koje vie nisu organski povezane grupe, meu razna odeljenja fabrike, gde one rade za jednorodnim mainama alatljikama poredanim jedne pored drugih; m eu njima, dakle, postoji samo prosta kooperacija. Organski povezana grupa manufakture zamenjena je vezom koja spaja glavnog radnika s malim brojem po monika. Bitna podvojenost koja postoji jeste podela na radnike koji stvarno rade na mainama radilicama (ovamo spada i nekoliko rad nika koji paze, odnosno hrane pokretaku mainu), i na pomone radnike (gotovo iskljuivo decu) koji prvima pomau. U pomone radnike raunaju se vie ili manje svi feeders (oni koji mainama samo dodaju materijal za rad). Pored ovih glavnih klasa, postoji brojem neznatno osoblje koje nadgleda i stalno popravlja celokupnu maineriju: inenjeri, mehaniari, stolari itd. T o je via, delom nauno obrazovana, delom zanatlijska radnika klasa; ona je izvan kruga fabrikih radnika i samo im je pridodata.181 Ova je podela rada isto tehnika. Svaki rad na maini zahteva da mu se radnik priui od ranih go dina da bi sopstveno kretanje prilagodio jednoobraznom i neprekid nom kretanju nekog automata. Ukoliko sama celokupna mainerija sainjava sistem raznolikih, kombinovanih maina koje istovremeno rade, utoliko i kooperacija koja na njoj poiva zahteva da se meu razliite m aine raspodele razliite radnike grupe. Ali mainska proiz vodnja ukida nunost da se ova raspodela uvrsti po nainu manu fakture neprestanim prilagoavanjem istih radnika istim funkcija
180 Isto, str. 20. U p o r.: K arl M arx, M isire de la Philosophic, sto. 140, 141. 181 K arakteristino po n am em o obmanjivanje putem statistike, koje se i inae moe dokazati u pojedinostim a, jeste da englesko fabriko zakonodavstvo izriito iskljuuje iz svog delokruga kao nefabrike one radnike koji su u tekstu poslednji spom enuti, dok s druge strane izvetaji koje je parlam enat objavio isto tako izriito raunaju u kategoriju fabrikih radnika ne samo inenjere, mehaniare itd ., nego i direktore fabrika, nam etenike, raznosae, magacionere, radnike na pakovanju itd., ukratko sve ljude osim samog vlasnika fabrike.
ma.182 Poto celokupno kretanje fabrike ne polazi od radnika ve od maine, osoblje se moe stalno menjati a da se proces rada ne prekida. Najoitiji dokaz za to prua nam relejni sistem1*, uveden za vreme pobune engleskih fabrikanata od 1848. do 1850.U32] Najzad, brzina kojom se naui rad na maini u mladim godinama takoe otklanja nunost da se naroita klasa radnika iskljuivo priprema za mainske radnike.183 A usluge prostih pomonika radnika u fabrici delom su zamenjive mainama184, a delom, zbog svoje savrene jednostav nosti, omoguavaju brzo i stalno menjanje osoblja na koje pada teret toga dirindenja. Ali mada maina tehniki rui stari sistem podele rada, taj se sistem isprva po navici i dalje provlai u fabrici kao tradicija manu fakture, da bi ga kapital zatim sistematski u jo odvratnijem obliku
182 D r U re to priznaje. O n kae da radnik u sluaju nude moe po volji direktora biti prem eten s jedne maine na drugu i trijum falno uzvikuje: Ovakvo prem etanje u otvorenoj je protivrenosti sa starom rutinom koja deli rad i trai da glavu pribadae izrauje jedan radnik, a da joj drugi otri vrh.[133l A, naprotiv, trebalo je da se zapita zato se u automatskoj fabrici ta stara rutina naputa samo u sluaju nude. 183 Kad nedostaju ljudi, kao npr. za vreme amerikog graanskog rata, buruj izuzetno upotrebljava fabrike radnike i za najgrublje poslove, kao to je graenje puteva itd. Engleski ateliers nationaux2* iz 1862. i sledeih godina za nezaposlene radnike pam une industrije razlikuju se od francuskih iz 1848. po tome to je u ovima radnik vrio neproizvodan rad za raun drave, a u onim proizvodne gradske radove u korist buruja, i uz to jevtinije od radnika kojima je to posao i s kojima je, tako, nateran u konkurenciju. Telesni izgled radnika pa mune industrije nesumnjivo se popravio. Ukoliko su u pitanju m ukarci. . . p ri pisujem to njihovom zanimanju javnim radovima na slobodnom vazduhu. (Ovde je re o fabrikim radnicim a iz Prestona koji su bili zaposleni na Prestonskoj mo vari.) (R IF za oktobar 1863, str. 59.) 184 Prim er: razni mehaniki aparati, koji su posle zakona od 1844. uve deni u fabrikama vune radi zamene dejeg rada. im deca same gospode fabri kanata budu imala da ue kolu kao pomoni fabriki radnici, ovo skoro neobradivano podruje mehanike ubrzo e dobiti znaajan polet. Selfacting mules3* moda su isto toliko opasne maine kao i ma koje druge. Veina nesrenih slu ajeva pogaa malu decu i to usled toga to puze ispod maine da pometu pod dok predilica radi. Mnogi ,m inders4 (radnici na predilicama) sudski su progonjeni (od fabrikih inspektora) i osuivani na novane kazne za ovakve prekraje, ali bez ikakve op e koristi. K ad bi graditelji maina hteli da pronau samo jednu automatsku metlu kojom bi bila otklonjena potreba da ova mala deca puze ispod maina, bio bi to srean doprinos naim zatitnim merama. (R IF za 31. oktobar 1866, str. 63.) 1* Vidi u ovom tom u, str. 251 - 253. 2* nacionalne radionice 3* auto matske predilice
reprodukovao i uvrstio kao sredstvo za eksploatisanje radne snage. Doivotna specijalnost da se rukuje jednim deliminim alatom pret vara se u doivotnu specijalnost da se posluuje neka delimina ma ina. Maina se zloupotrebljava da bi se sam radnik izmalena pret vorio u deo delim ine m aine.185 N a taj nain ne samo da se znatno smanjuju trokovi potrebni za njegovu vlastitu reprodukciju, ve se ujedno upotpunjuje i njegova bespomona zavisnost od fabrike celine, dakle od kapitaliste. I ovde kao i svugde mora se praviti razlika izmeu vee proizvodnosti koja je plod razvitka drutvenog procesa proizvodnje, i vee proizvodnosti koja je plod kapitalistike eksplo atacije procesa proizvodnje. U manufakturi i zanatu radnik se slui alatom, u fabrici on slui mainu. Tam o kretanje sredstva za rad polazi od njega, ovde on mora da ide za njegovim kretanjem. U manufakturi radnici sai njavaju udove jednog ivog mehanizma. U fabrici postoji mrtav meha nizam, nezavisan od njih, a oni su mu pripojeni kao iv dodatak.
Taj neprekidni, m uni, beskrajni rad, u kom e se isti m ehaniki proces ne prestano ponavlja, slian je Sizifovom poslu; sav te ret rada kao stena neprestano iznova pada n a iznurenog radnika.186
M ainski rad do krajnosti iznurava ivani sistem i istovremeno priguuje mnogostranu igru miia i oduzima oveku svaku slobodnu telesnu i duhovnu delatnost.187 ak i olakanje rada postaje sred stvom za m uenje, jer maina ne oslobaa radnika od rada, ve nje gov rad od sadraja. Svakoj kapitalistikoj proizvodnji, ukoliko nije samo proces rada nego ujedno i proces oploavanja kapitala, zajed niko je to da ne primenjuje radnik uslov za rad, ve obratno uslov za rad primenjuje radnika, ali ovo izvrtanje postaje tehniki opipljiva stvarnost tek s mainom. Pretvorivi se u automat, sredstvo za rad istupa prema radniku za vreme samog procesa rada kao kapital, kao mrtav rad koji gospodari ivim radom i isisava ga. Odvajanje du185 Po ovome se m oe oceniti fabulozna ideja P. - J. P roudhona, koji ma inu ne konstruie kao sintezu sredstava za rad, ve kao sintezu delim inih ra dova za same radnike.1* 186 F. Engels, Die Lage der arbeitenden Klasse in England , str. 217.2* ak i g. M olinari, inae ordinarni, optim istiki pristalica slobodne trgovine, kae. ovek se troi bre ako 15 asova na dan nadgleda jednolino kretanje kakvog mehanizm a nego kad bi za isto vrem e naprezao svoju fiziku snagu. Ova nadglednika sluba, koja m oda m oe posluiti kao korisna gim nastika duha ako ne traje predugo, upropauje, ako due potraje, svojom preteranou i duh i telo. (G . de M olinari, Etudes Economiques, P aris 1846, [str. 49].) 187 F . Engels, Die Lage der arbeitenden Klasse in England, str. 2162*1* Vidi u 7. tom u ovog izdanja. 2* Vidi u 4. tom u ovog izdanja.
hovnih snaga procesa proizvodnje od runog rada i njihovo pretvaranje u sile kapitala nad radom zavrava se, kao to smo ve ranije nagovestili, u krupnoj industriji, podignutoj na temelju maina. Delimina umenost individualnog, opustoenog mainskog radnika iezava kao sporedna sitnica pred naukom, pred ogromnim prirodnim silama i masovnim drutvenim radom, koji su olieni u mainskom sistemu i koji s njime ine mo gazde (master-a). Zato, kad doe do sukoba, ovaj gazda, u ijem su mozgu nerazdvojno srasli maina i njegov monopol na nju, prezrivo dovikuje rukama:1*
Za fabrike bi radnike bilo korisno da ne smeu s uma da je njihov rad u stvari vrlo niska vrsta kvalifikovanog rada; da nema rada koji se moe lake nauiti i da s obzirom na njegov kvalitet nijedan nije bolje plaen; da nema rada koji se kratkim obuavanjem najneiskusnijih moe dobaviti za tako kratko vreme i u takvom izobilju. Fabrikantove maine igraju doista mnogo vaniju ulogu u poslu proizvodnje nego rad i radnikova umenost, koja se moe stei za est meseci i koju moe nauiti svaki seljaki sluga.188
Tehniko potinjavanje radnika jednolinome hodu sredstva za rad i naroiti sastav radnog tela od lica oba pola i najrazlinijih go dina starosti stvaraju kasarnsku disciplinu koja se izgrauje u savren fabriki reim i potpuno razvija ve ranije pomenuti rad vrhovnog nadzora, ujedno, dakle, i podelu radnika na rune radnike i nad zornike, na industrijske redove i industrijske podoficire.
Glavna tekoa u automatskoj fabrici bila je disciplina potrebna da se ljudi odue od nepravilnih navika u radu i budu dovedeni u saglasnost s neprom enljivom pravilnou velikog automata. Ali izmisliti i uspeno sprovesti neki disci plinarni zakonik koji bi odgovarao potrebama i brzini automatskog sistema, bio je pothvat dostojan H erkula; to plemenito delo izvri A rkwright! ak i d an d a n a s, kad je sistem organizovan u punoj svojoj savrenosti, gotovo je nemogue nai meu radnicima zrelih godina pomonike korisne za automatski sistem.189 188 The factory operatives should keep in wholesome rem embrance the fact that theirs is really a low species of skilled labour and that there is none which is more easily acquired or of its quality more amply rem unerated, or which, by a short training of the least expert can be more quickly as well as abun dantly acquired... T h e m asters machinery really plays a far more im portant part in the business of production than the labour and the skill of the operative, which six months education can teach, and a common labourer can learn. (The M aster Spinners and M anufacturers Defence Fund. Report of the Committee, M anchester 1854, str. 17.) Videemo docnije da master duva u sasvim druge diple im m u zapreti opasnost da izgubi svoje ive automate. 189 U re, Philosophy o f Manufactures, str. 15. Niko kome je poznata Arkwrightova biografija nee nikad prikaiti re plemenit tom genijalnom berberinu. tj. radnicima
Fabriki zakonik, u kome kapital kao privatan zakonodavac i samovlasno formulie svoju autokratiju nad radnicima, bez podele vlasti, koju buroazija inae toliko voli, i bez predstavnikog sistema, koji joj je jo miliji, samo je kapitalistika karikatura drutvenog regulisanja procesa rada koje postaje nuno im se kooperacija vri u velikom razmeru i im se upotrebljavaju zajednika sredstva za rad, osobito maine. N a m esto bia gonia robova dolazi nadzomikova kaznena knjiga. Naravno, sve se kazne svode na novane kazne i odbijanje od plate, a zakonodavako otroumlje fabrikih Likurga takvo je da im se gaenje njihovih zakona moda vie isplauje nego njihovo potovanje.190
O d svih velikih pronalazaa 18. veka on je neosporno bio najvei kradljivac tu ih pronalazaka i najprostiji nevaljalac. 190 Ropstvo kojim je buroazija okovala proletarijat nigde se ne ispoljava jasnije nego u fabrikom sistem u. T u prestaje svaka sloboda i pravno i stvarno. R adnik m ora u ju tro da bude u fabrici u pet i po doe li sam o 'd v a-tri m inuta docnije, biva kanjavan, a zadocni li deset m inuta, ne putaju ga u n u tra sve dok ne proe pauza za doruak, a on gubi od najam nine onoliko koliko m u se plaa za etvrtinu dana. O n m ora po kom andi i jesti, i piti, i sp a v a ti... D espotsko zvono ga zove iz postelje, poziva ga s doruka i s ruka. A kako m u je tek u fabrici! T u je fabrikant apsolutni zakonodavac. O n propisuje fabrika pravila kako m u je volja; m enja i dopunjuje svoj zakonik kako m u je drago, i kad bi stavio u njega i togod najlue, ipak bi sud rekao radniku: ,Vi ste bili svoj gospodar, nije trebalo da sklapate takav ugovor kad Vam nije bio po volji; ali sad, kad ste dragovoljno pristali na taj ugovor, Vi ga se m orate i drati*... Ovi radnici su uz to osueni da od svoje devete godine pa do sm rti ive pod duhovnom i telesnom ibom. (F . Engels, Die Lage der arbeitenden Klasne in England , str. 217. i dalje.) Sta kau sudovi, objasniu sa dva prim era. Jedan se sluaj dogodio u efildu kra jem 1866. T u se jedan radnik najm io za dve godine u jednoj metalskoj fabrici. Z bog neke svae s fabrikantom , napustio je fabriku i izjavio da vie ni pod kojim uslovom nee da radi za njega. O ptuen zbog prekraja ugovora, osuen je na dva meseca zatvora. (K ad fabrikant prekri ugovor, radnik ga moe tuiti samo civilite r1* i fabrikant rizikuje jedino novanu kaznu.') Poto je odleao 2 meseca, isti ga fabrikant pozva da se po starom ugovoru vrati u fabriku. R adnik izjavi: ne. Prekrenje ugovora ve je odsedeo. F abrikant ga ponovo tui, sud ga ponovo osudi mada je to jedan od sudija, g. Shee, javno igosao kao pravni m onstrum , po kome neko moe celog ivota biti periodino kanjavan za jedan isti prestup, odnosno zloin. O vu osudu nisu izrekli great unpaid!184^, provincijski D ogberryji, ve je dan od najviih sudova u L ondonu. {Uz etvrto izdanje. Sad je to ukinuto. Izuzev nekoliko sluajeva npr. u javnim plinaram a radnici su u Engleskoj u stvari prekrenja ugovora sada izjednaeni s poslodavcima i mogu biti tueni samo po graanskom pravnom postupku. F. E.] D rugi se sluaj dogodio u Viltiru krajem novem bra 1863. Oko 30 tkalja na parnim razbojima, zaposlenih kod ** po graanskom pravnom postupku
Mi samo napominjemo materijalne uslove pod kojima se obavlja fabriki rad. Svi ulni organi podjednako pate od vetaki poviene temperature, od vazduha zasienog otpacima sirovina, od zagluujue buke itd., da i ne govorimo o ivotnoj opasnosti izmeu naikanih maina, koje donose svoje izvetaje o industrijskim bitkama s redovnou godinjih doba.190a Ekonomisanje drutvenih sredstava za
nekog H arruppa, fabrikanta sukna u Leow ers M illu, W estbury Leigh, stupi u trajk, jer je taj isti H arrupp imao lepu naviku da zbog jutarnjih zakanjavanja zakida od najamnine, i to: 6 pensa za 2 m inuta zakanjenja, 1 il. za 3 m inuta, 1 il. i 6 pensa za 10 m inuta. T o iznosi 9 il. na as, 4 i 10 il. na dan, dok njihova prosena najamnina u godini nikad ne prelazi 10 do 12 il. nedeljno. H ar rupp je bio najmio i nekog deaka da trubom objavljuje poetak rada, to je ponekad i sam radio pre 6 asova ujutro, a ako ruke nisu tu , im prestane truba kapija se zatvara, a ruke koje su ostale napolju bivaju kanjavane; poto u zgradi nema asovnika, nesrene su ruke u vlasti mladog trubaa koji radi pod H arruppovom inspiracijom. Ruke koje su bile u trajku, majke i devojke, izjavie da e ponovo ii na posao ako se truba koji objavljuje vreme zameni asovnikom i ako se bude uvela razum nija kaznena tarifa. H arrupp izvede pred m agistrat 19 ena i devojaka zbog prekrenja ugovora. U z ogorene glasove publike, sud osudi svaku na po 6 pensa globe i 2 il. i 6 pensa trokova. H arruppa je masa naroda otpratila iz suda zvidanjem. Omiljena operacija fabrikanata jeste da radnike kanjavaju zakidanjem najamnine za manjkavost materijala koji im oni sami p re daju. Ovaj metod je 1866. izazvao opti trajk u engleskim srezovima u kojima se izrauje grnarija. Izvetaji Childrens Em ploym ent Commission (1863- 1866) navode sluajeve kad su radnici, umesto da prim e najam ninu, postajali svojim radom , a pomou kaznene uredbe, dunicim a svog vrlog gazde. Poune primere otroumlja fabrikih aristokrata u zakidanju najamnine pruila je sko ranja pamuna kriza. Fabriki inspektor R. Baker kae: Pre kratkog vremena poveo sam lino sudski proces protiv jednog fabrikanta pam uka zato to je u ovim munim i tekim vremenima uzeo nekim ,mladim radnicima* (starijim od 13 godina), koji su kod njega radili, 10 pensa za lekarsko uverenje o godinama sta rosti koje ga je stajalo samo 6 pensa, a za koje po zakonu srne uzeti samo 3 pensa, dok se po obiaju ne uzima n i ta . . . D rugi neki fabrikant, da bi postigao isti cilj a da ne doe u sukob sa zakonom, uzimao je od sirote dece koja su za njega radila, po 1 iling kao taksu za izuavanje vetine i tajne predenja im ih lekarsko uverenje oglasi sposobnim za to zanimanje. Postoje, dakle, podzemna strujanja koja moramo poznavati ako hoemo da shvatimo ovako izvanredne pojave kao to je trajk u vreme kakvo je dananje. (M isli se na trajk mainskih tkaa u fabrici u D arvenu juna 1863). (R IF za 30. april 1863, str. 50, 51.) (Fabriki iz vetaji uvek idu preko zvaninog datum a koji nose.) 190 a z akoni za zatitu od opasnih maina delovali su blagotvorno. Ali. . . sad postoje novi uzroci nesrenih sluajeva koji pre 20 godina nisu postojali, naro ito vea brzina maina. Tokovi, valjci, vretena i razboji teraju se sad veom sna gom koja i dalje stalno raste; prsti moraju bre i sigurnije hvatati prekinutu icu, jer e stradati ako ih prinesemo neoprezno i oklevajui. . . Velik broj nesrenih
proizvodnju, koje je tek pod fabrikim sistemom sazrelo kao u stak lenoj bati, postaje u rukama kapitala ujedno i sistematskim plja kanjem radnikovih ivotnih uslova za vreme rada: prostora, vazduha, svetlosti i linih zatitnih sredstava protiv okolnosti procesa proiz vodnje opasnih po ivot ili tetnih po zdravlje, da i ne govorimo o ureajima za radnikovu udobnost.191 Zar Fourier nije imao pravo kad je fabrike nazvao ublaenim robijanicama?192^ ]
sluajeva dogaa se zbog nastojanja radnika da brzo urade svoj posao. M oram o im ati na u m u da je za fabrikanta od najvee vanosti da svoje m aine neprekidno odrava u k retan ju , tj. da proizvodi p re u i tkanje. Svako stajanje od jednog m inuta g u b itak je ne sam o u pogonskoj snazi, nego i u proizvodnji. Zato nadzornici, zainteresovani za to d a se proizvede to vie, gone radnike da m aine odravaju u k retan ju ; a i za radnike kojim a se plaa po teini ili od kom ada ovo nije manje vano. M ad a je u veini fabrika form alno zabranjeno da se m aine iste dok su u kretanju, ipak se to svugde radi. Sam o je ovo za poslednjih 6 meseci dovelo do 906 nesrenih slu a jev a. . . Iako se ienje obavlja svaki dan, ipak je veinom su b ota o d reena za tem eljno ienje m aina, a to se ponajvie rad i za vreme k retanja m a in a . . . T a j se posao ne plaa i radnici nastoje da s tim svre to je m ogue bre. Z ato je broj nesrenih sluajeva m nogo vei u petak, a osobito u su b o tu , negoli u druge dane. P etkom iznosi ovaj viak, preko prosenog broja u p rva etiri dana, oko 12% , a subotom , preko prosenog broja prvih pet dana, 25% . Ali, ako uzm em o u raun da fabriki dan im a subotom samo 7x/a asova, a ostali dani po 10l/2 asova, onda viak u sub o tu iznosi preko 65%. (R IF za 31. oktobar 1866, str. 9, 15, 16, 17.) 191 U prvom odeljku tree knjige izneu podatke o jednoj skoranjoj kam panji engleskih fabrikanata protiv odredaba fabrikog zakona o zatiti udova radnika od opasnih m aina. O vde e biti dovoljan citat iz zvaninog izvetaja fa brikog inspektora L eonarda H o rn era: Sluao sam fabrikante kako s neoprostivom frivolnou govore o nekim nesrenim sluajevim a; n p r., gubitak jednog prsta za njih je m alenkost. ivot i budunost radnika toliko zavise od njegovih prstiju da je takav gubitak za njega krajnje ozbiljan dogaaj. K ad ujem takvo besmisleno nagvadanje, obino p itam : ,R ecim o, trebate jo jednog radnika, a jave se dvojica, obojica su u svakom pogledu podjednako valjani, samo to jednom nedostaje palac ili k aiprst; koga biste vi izabrali?4 O ni nisu nikad ni asak oklevali da se odlue za onoga koji im a sve p r s te . . . Ova gospoda fabrikanti im aju lane pred rasude protiv onoga to oni nazivaju pseudofilantropskim zakonodavstvom. (R IF za 31. oktobar 1855.) Ova gospoda fabrikanti su pametni ljudi i ne oduevljavaju se uzalud pobunom vlasnika robova !tl l 192 U fabrikam a koje su ve dugo vrem ena podvrgnute fabrikom zakonu i njegovom prinudnom ogranienju radnog vrem ena i ostalim propisim a, iezle su mnoge ranije nevolje. Sam o usavravanje m aina zahteva na izvesnoj taki da se pobolja konstrukcija fabrikih zgrada, to je i radnicim a od koristi. (U por.: R IF za 31. oktobar 1863, str. 109.)
5. Borba izmeu radnika i maine Borba izmeu kapitaliste i najamnog radnika poinje sa samim kapitalistikim odnosom. Ona besni kroz celi manufakturni period.193 Ali tek sa uvoenjem maina radnik poinje borbu protiv samog sredstva za rad, tog materijalnog naina postojanja kapitala. On se buni protiv tog odreenog oblika sredstva za proizvodnju kao pro tiv materijalne osnovice kapitalistikog naina proizvodnje. U 17. veku bilo je gotovo u celoj Evropi radnikih pobuna pro tiv maine za tkanje pantljika i irita (tzv. Bandmiihle nazvane i Schnurmuhle ili M iihlenstuhl).194 Krajem prve treine 17. veka svetina je sruila jednu pilanu na vetar, koju je u blizini Londona podigao neki Holananin. Jo poetkom 18. veka imale su u Engleskoj vodom terane maine za rezanje drveta veliku muku dok su savladale otpor naroda, koji je pomagao parlament. Kada je 1758. Everet sagradio prvu mainu za strienje vune koju je terala voda, spalilo ju je 100 000 ljudi koji ostadoe bez posla. Protiv Arkwrightovih scrib bling mills1* i maina vlaara 50 000 radnika, koji su dotle iveli
103 Vidi, izmeu ostalog: John Houghton, Husbandry and Trade improved, London 1727; The Advantages o f the East-India Trade, 1720; John Bellers, Propo sals for raising a Colledge of Industry, London 1696. Gazde su, na nesreu, u stal nom ratu sa svojim radnicima. N epromenljivi cilj onih prvih jeste da dou do to je mogue jevtinijeg rada, a u tu svrhu upotrebljavaju oni svako lukavstvo, dok oni drugi s jednakom revnou hvataju svaku zgodu da svoje gazde nateraju da im povise najamninu. A n Inquiry into the causes of the Present High Prices o f Provisions, 1767, str. 61, 62. (Pisac, svetenik N athaniel F orster, potpuno je na strani radnika.) 194 Maina za tkanje traka izumljena je u Nemakoj. Talijanski opat Lancellotti pripoveda u spisu, koji je tam pan u Veneciji 1636, ovo: Anton M iiller iz Danciga video je otprilike pre 50 godina (L. je pisao 1629) u tom gradu ve oma veto napravljenu mainu koja je izraivala 4 do 6 komada tkanine odjedan put. Poto se Gradsko vee pobojalo da bi taj pronalazak mogao masu radnika oterati u prosjake, ono je pronalazak unitilo i naredilo da se pronalaza potajno za davi ili utopi.t13 l U Lajdenu je ista maina prvi pu t prim enjena 1629. Pobune iritara prisilile su isprva optinu da je zabrani; razne uredbe M agistrata od 1623, 1639. itd. ograniie njenu prim enu. Naposletku, uredbom od 15. decembra 1661. bi dozvoljena pod izvesnim uslovima. U tome gradu, kae Boxhorn ( Institutiones politicae, Leyden 1663) o uvoenju maine za pantljike u Lajdenu, pro nalo je nekoliko ljudi pre dvadesetak godina spravu za tkanje kojom je jedan jedini radnik mogao da izradi vie tkanina i s veom lakoom nego inae vie njih za isto vreme. Zato nastadoe nem iri i albe tkaa, dok optina naposletku ** grebenara
od grebenanja vune, podnee peticiju parlamentu. Razoravanje ma ina naveliko u engleskim manufakturnim srezovima u toku prvih 15 godina 19. veka, naroito usled uvoenja parnog razboja, poznato pod im enom luditskog pokreta, pruilo je antijakobinskoj vladi Sidmouth-a, Castlereagh-a i drugih izgovor za najreakcionarnije nasilnike mere. Trebalo je vremena i iskustva dok je radnik nauio da razli kuje mainu od njene kapitalistike primene i da svoje napade prenese sa sam og materijalnog sredstva za proizvodnju na drutveni oblik njegovog iskoriavanja.195 Borbe za najamninu u manufakturi imale su manufakturu kao pretpostavku i nisu bile uperene protiv njena opstanka. Ukoliko je bilo borbe protiv stvaranja manufaktura, nju su vodili esnafski maj stori i povlaenj gradovi, a ne najamni radnici. Zato pisci manufak turnog perioda shvataju podelu rada preteno kao sredstvo da se zam ene potencijalni radnici, a ne da se radnici stvarno istisnu. Ta razlika je razumljiva sama po sebi. Kad, npr., kaemo da bi u En gleskoj bilo potrebno 100 m iliona ljudi da na starinskom kolovratu ispredu pamuk koji sada isprede pola m iliona ljudi na mainama, to, naravno, ne znai da su te maine zauzele m esto onih miliona, koji nikada nisil- postojali. T o znai samo da bi trebalo mnogo miliona radnika da zam ene predionike maine. A naprotiv, kad kaemo da je parni razboj u Engleskoj bacio 800 000 tkaa na ulicu, onda nije re o postojeoj maini koju bi trebalo zameniti odreenim brojem radnika, nego o postojeem broju radnika koje je maina stvarno zamenila, tj. istisnula. Za vreme manufakturnog perioda zanatska proizvodnja ostala je osnovica, mada je bila rastavljena na delove. Nova kolonijalna trita nisu mogla biti zadovoljena relativno ma lim brojem gradskih radnika koji su ostali od srednjega veka, a prave manufakture stvorile su ujedno nova podruja rada seoskom stanov nitvu, koje je u vreme raspadanja feudalizma najureno sa svoje zemlje. U ono se vreme, dakle, vie isticala pozitivna strana podele
nije zabranila u potrebu te sprave. Ista m aina zabranjena je u K elnu 1676. dok je njeno uvoenje u Engleskoj u isto vrem e izazvalo radnike nem ire. Carskim ediktom od 19. februara 1685. bi zabranjena njena upotreba u celoj Nemakoj. U H am burgu je, po nareenju optine, javno spaljena. K arl V I obnovio je 9. feb ruara I7 l9 . edikt od 1685, a Izborna K neevina Saksonija dozvolila je njenu javnu upotrebu tek 1765. T a m aina, koja je izazvala toliku graju u svetu, bila je, u stvari, pretea mainskih predilica i razboja, dakle industrijske revolucije 18. stolea. O na je m ladia, sasvim nevina tkanju, inila kadrim da, gura jui tam o - am o jednu polugu, pokree ceo razboj sa svim njegovim uncima, i davala je u svom usavrenom obliku 40 do 50 kom ada najedanput. 195 U starom odnim m anufakturam a ponavljaju se ponekad jo i danas grubi oblici radnikih buntova protiv maina, kao, n p r., u brusionicam a turpija u efildu 1865.
13.
glava M aine i krupna industrija 381
rada i kooperacije u radionicama, a ona je bila u tome to su i jedna i druga poveavale proizvodnost zaposlenih radnika.196 Istina, kada se primene u poljoprivredi, kooperacija i kombinacija sredstava za rad u rukama malog broja ljudi izazivaju u mnogim zemljama, mnogo pre krupne industrije, velike, iznenadne i silovite revolucije u nainu proizvodnje, a stoga i u uslovima ivota i sredstvima zapoljavanja seoskog stanovnitva. Ali se ova borba prvobitno odigrava vie iz meu krupnih i sitnih zemljovlasnika nego izmeu kapitala i najam nog rada; s druge strane, ukoliko radnici bivaju istiskivani sredstvima za rad, ovcama, konjima itd., akti neposrednog nasilja ovde su u prvom redu pretpostavka za industrijsku revoluciju. Najpre se radnici najure sa zemlje, a onda dolaze ovce. Tek je kraa zemlje u velikom stilu, kao u Engleskoj, stvorila teren za primenu krupne poljoprivrede.196a Zato ovaj prevrat u poljoprivredi ima u svojim poecima vie izgled politike revolucije. U vidu maine sredstvo za rad postaje odmah konkurentom sa mog radnika.197 Samooploavanje kapitala pomou maine stoji u upravnoj srazmeri prema broju radnika kojima maina unitava uslove za egzistenciju. itav sistem kapitalistike proizvodnje poiva na tome da radnik svoju radnu snagu prodaje kao robu. Podela rada ini tu radnu snagu jednostranom svodei je na sasvim posebnu vetinu da rukuje deliminom alatkom. im rukovanje alatkom pri padne maini, radna snaga, izgubivi upotrebnu vrednost, gubi i razmensku vrednost. Radnik se vie ne moe prodati, kao papirni
106 Ser James Steuart shvata ak i dejstvo maina potpuno u tom s mislu Ja, dakle, smatram maine za sredstvo koje (prem a svojoj moi dejstva) poveava broj radnih ljudi koje ne moramo h ra n iti. . . ime se dejstvo maine razlikuje od dejstva novih stanovnika? ( Principes etc., francuski prevod, sv. I, knj. I, gl. 19.) Mnogo je naivniji Petty kad kae da ona zamenjuje poligamiju. Ovo gle dite moe u najboljem sluaju vaiti za neke delove Sjedinjenih Drava. N aprotiv: Maine se retko s uspehom mogu upotrebiti u svrhu smanjenja rada pojedinca; za njihovu bi izradu trebalo vie rada nego to bi se njihovom prim enom moglo utedeti. Sa stvarnom koriu one su primenjive samo onde gde deluju na velike mase, gde jedna maina potpomae rad hiljada ljudi. Stoga njih u najveem broju ima u najvie naseljenim zemljama u kojim ima najvie nezaposlenih lju d i. . . One se primenjuju ne zbog nedostatka radnih snaga, ve ba zbog lakoe kojom se ove u masama mogu privui na rad. (Piercy Ravenstone, Thoughts on the Funding S y stem and its Effects, London 1824, str. 45.) lasa { u z etvrto izdanje. Ovo vredi i za Nemaku. Tam o gde kod nas po stoji krupna poljoprivreda, dakle osobito u istonoj Nemakoj, postala je mogua tek ienjem seljaka (Bauernlegen), koje je uzelo maha od 16. veka, a osobito posle 1648. F. E.} 107 Maine i radnici u stalnoj su utakmici. (Ricardo, Principles etc., str.
479 .)
novac povuen iz opticaja. Ovaj deo radnike klase koji maine na ovaj nain pretvaraju u suvino stanovnitvo, tj. u stanovnitvo koje vie nije neposredno potrebno za samooploavanje kapitala, s jedne strane propada u neravnoj borbi stare zanatske i manufakturne proiz vodnje protiv mainske, a s druge strane preplavljuje sve industrijske grane koje su lake pristupane, prepunjuje trite rada i stoga obara cenu radne snage ispod njene vrednosti. Velika uteha za pauperizovane radnike treba da bude to su njihova stradanja delom samo privremena (a temporary inconvenience), a delom to maine samo postepeno osvajaju celo polje neke proizvodnje, ime se suzbija obim i intenzivnost njihovog razornog dejstva. Jedna uteha pobija drugu. T am o gde maina postepeno zahvata neko polje proizvodnje, ona stvara hroninu bedu u onom sloju radnika koji njoj konkurie. G de je prelaz nagao, deluje ona otro i pogaa mase. Svetska istorija ne prua uasniji prizor nego to je propadanje engleskih runih tkaa pamuka, propadanje koje je ilo postepeno, nastavljalo se decenijama, dok nije zapeaeno 1838. M nogi su umrli od gladi, mnogi su sa svojim porodicama dugo ivotarili sa 2 1 /2 pensa dnevno.198 Naprotiv, engleske maine za pamuk imale su akutno dejstvo na Istonu Indiju, iji je generalni guverner 1834/1835. konstatovao:
Ovoj bedi nem a sline u istoriji trgovine. O d kostiju tkaa pam uka bele se ravnice Indije.
Naravno, poto su ovi tkai napustili zemaljski ivot, maina im je priredila samo privremene neprijatnosti. Uostalom, privremeno dejstvo maina trajno je, poto one zahvataju sve nove i nove oblasti proizvodnje. Tako se osamostaljeno i otueno oblije, koje kapitali
198 P re uvoenja zakona o sirotinji od 1834. produavala se u Engleskoj konkurencija izm eu runog i m ainskog tkanja na taj nain to su parohijskim potporam a dopunjavane najam nine koje su bile duboko pale ispod, minimum a. Preasni g. T u r n e r bio je 1827. paroh u V ilm slou, u fabrikom srezu eiru. P itanja O dbora za anketu o iseljavanju i T u rn e ro v i odgovori pokazuju na koji se nain odrava runi rad u konkurenciji s mainom . Pitanje: Zar prim ena main skog razboja nije istisnula ru n i razboj? O dgovor: Nesumnjivo; on bi ga jo i vie bio istisnuo da runi tkai nisu bili kadri da podnesu obaranje najamnina. Pitanje: Ali zar nije runi tka, pokorivi se, pristao na najam ninu koja je ne dovoljna za njegovo izdravanje, i zar nije upuen na sirotinjsku potporu da bi dopunio to m u za izdravanje treba? O dgovor: Jeste, konkurentska sposob nost runog razboja prem a m ainskom u stvari se i omoguuje jedino putem siro tinjskih potpora. T ako se korist koju radni ljudi im aju od uvoenja maina sa stoji u poniavajuem prosjaenju ili u gubitku zaviaja; oni su od ranije cenjenih i donekle nezavisnih zanatlija postali bednici koji puze na kolenima i jedu poni avajui hleb milostinje. T o se naziva privrem enom nevoljom. (A Prtze Essay on the comparative merits o f Competition and Co-opet tion , London 1834, str. 29.)
stiki nain proizvodnje uopte daje sredstvima za rad i proizvodu rada, prema radniku razvija blagodarei maini u potpunu suprot nost.199 Zato se s njome prvi put javljaju estoke pobune radnika protiv sredstva za rad. Sredstvo za rad ubija radnika. Ova se direktna suprotnost ispoljava svakako najoiglednije kad god novouvedena maina konkurie tradicionalnoj zanatskoj ili manufakturnoj proizvodnji. Ali u samoj krupnoj industriji stalno usavravanje maina i razvitak automatskog sistema imaju isto dejstvo.
Stalna svrha usavrene maine jeste da smanjuje runi rad ili da proces proizvodnje u fabrici usavri time to na mesto ljudskih aparata postavlja gvozde ne.200 Primenjivanje parne i vodene snage na maine koje su dode bile po kretane rukom svakodnevni je dogaaj... M ala usavravanja na mainama, kojima je svrha ekonomija pogonske snage, poboljanje proizvoda, poveanje proizvodnje za dato vreme ili istiskivanje kakvog deteta, ene ili oveka, stalno se vre, pa iako ne izgledaju znaajni, ipak im aju vane rezultate.201 Svuda gde neka operacija zahteva mnogo um enosti i pouzdanu ruku, oduzima se ona to je mogue bre iz ruku odvie umenog radnika, esto sklonog nepravilnostima svake vrste, i poverava se naroitom m ehanizm u, koji tako pravilno radi da ga dete moe nad gledati.202 U automatskom sistem u radnikov talenat sve se vie istiskuje.208 199 Isti uzrok koji moe da povea ist dohodak zemlje (tj., kao to R i cardo to na istom mestu objanjava, dohodak zemljoposednika i kapitalista ije je bogatstvo, sa ekonomskog gledita = bogatstvu nacije), moe jednovremeno stvoriti suvino stanovnitvo i pogorati poloaj radnika. (Ricardo, Principles etc., str. 469.) Stalan cilj i tendencija svakog usavravanja mehanizma u stvari je potpuno osloboenje od ljudskog rada ili obaranje njegove cene zamenjivanjem odraslih mukih radnika enskim i dejim radom ili kvalifikovanih radnika nekvalifikovanim. (U re, Philosophy etc., str. 23.) 200 R IF za 31. oktobar 1858, str. 43. 201 R IF za 31. oktobar 1856, str. 15. 202 U re, Philosophy etc., str. 19. Velika korist od maina u ciglanama jeste u tome to one poslodavca ine sasvim nezavisnim od kvalifikovanih radnika. (CEC, V Report, 1866, str. 130, br. 46.) Dodatak uz drugo izdanje. to se tie graenja maina (lokomotiva itd.), g.A. Sturrock, generalni direktor mainskog odseka drutva G reat N orthern Railway, kae ovo: Skupi engleski radnici svakim se danom manje trae. Proiz vodnja se poveava primenjivanjem savrenijih instrum enata, a te instrum ente posluuje niska vrsta radnika (a low class of la b o u r). . . Ranije je kvalifikovan rad bio neophodan za proizvodnju svih delova parne maine. Isti se delovi sada proizvode manje kvalifikovanim radom , ali s dobrim instrum entim a. . . Pod in strum entim a razumem maine koje se prim enjuju u graenju maina. (Royal Commission on Railways. M inutes of Evidence, br. 17862. i 17 863, London 1867.) tm U re, Philosophy etc., str. 20.

Usavravanje m aina ne sam o da dozvoljava da se sm anji broj zaposlenih odraslih rad nika p o tre b n ih za postizanje odreenog rezultata, nego i zam enjuje jednu klasu ljudskog rada dru g o m , um enije m anje um enim , odrasle decom , mukarce ena ma. Sve te prom ene izazivaju stalna kolebanja najamnine.204 Maine nepre stano izbacuju odrasle iz fabrike.205
Rapidni razvitak mainskog sistema pod pritiskom skraenog radnog dana pokazao je njegovu izvanrednu elastinost, koja je po sledica nagomilavanog praktinog iskustva, ve zateenog obima mehanikih sredstava i stalnog napretka tehnike. Ali ko je 1860, u vrem e kad je engleska pamuna industrija bila na vrhuncu, mogao i naslutiti ono burno usavravanje maina i odgovarajue istiskivanje runog rada to su ih izazvale sledee tri godine, podstaknute ameri kim graanskim ratom? Dovoljno je navesti ovde o tome nekoliko primera iz zvaninih izvetaj a engleskih fabrikih inspektora. Jedan manesterski fabrikant kae:
M esto 75 m aina za grebenanje tre b a nam sad samo -12, koje daju istu k o liinu jednake, ako ne i bolje k akvoe. . . U teda na najam nini iznosi nedeljno 1 0 , n a otpacim a pam uka 10%.
U jednoj manesterskoj predionici finog prediva

bila je, zahvaljujui ubrzanom kretanju i uvoenju raznih selfacting1* procesa, o tputena u jednom odeljenju etvrtina radnika, a u drugom e preko po lovine, dok je m aina za eljanje doav n'a m esto druge m aine grebenare jako sm anjila broj ru k u zaposlenih dotle u odeljenju za grebenanje.
Druga jedna fabrika prediva rauna da je utedela 10% od svih svojih ruku. Gospoda Gilmore, fabrikanti pree iz Manestera, iz javljuju :
Raunamo da nam je nova m ainerija u blow ing departem ent-u 2* utedela p u n u trein u ru k u i n a j a m n i n e ...; u jack fram e i draw ing fram e room 3* uteda u b roju ru k u i trokovim a iznosi oko tre in e; u predionici uteujem o oko treine trokova. Ali to nije sve; kad sada naa prea ide tkaim a, ona je toliko pobolj ana prim enom novih maina da oni m ogu proizvoditi bolje tkanine i u veoj ko liini nego dok su radili sa starom m ainskom preom .206
Fabriki inspektor A. Redgrave dodaje:
204 Isto , str. 321. 205 Isto , str. 23. 206 R IF za 31. oktobar 1863, str. 108. i dalje. ** autom atskih 2* odeljenju za ienje pam uka 8* odeljenju za suka nje i nam otavanje

Proizvodnja se poveava, a broj radnika smanjuje se brzim koracim a; pre kratkog vremena otpoelo je u vunaram a novo smanjivanje ruku koje jo traje; pre neki dan rekao m i je uitelj iz okoline Rodela da veliko opadanje broja uenica u enskoj koli nije samo posledica pritiska krize, ve i izmena na m a inama u vunarama, usled ega je otputeno proseno po 70 poluvremenjaka.207
Celokupni rezultat mehanikih usavravanja u engleskoj pamu noj industriji, za koja je dao podstreka ameriki graanski rat, poka zuje sledea tabela ;t137J
Broj fabrika
1 856. 1861. 1868.
Engleska i Vels kotska Irska ........... Ujedinjena Kraljevina
2 046 152 12 2 210 Broj parnih razboja
2 715 163 9 2 887
2 405 131 13 2 549
Engleska i Vels .................... kotska Irska ............................. Ujedinjena Kraljevina
275 590 21624 1633 298 847 Broj vretena
368 125 30 110 1 757 399 992
344 719 31 864 2 746 379 329
Engleska i V e ls ........... kotska .................... Irska ............................ Ujedinjena Kraljevina
...
25 818 576 2 041 129 150 512 28 010 217
28 352 152 1 915 398 119 944 30 387 467
30 478 228 1 397 546 124 240 32 000 014
Broj zaposlenih lica Engleska i V e ls ........... kotska .................... Irska ............................ Ujedinjena Kraljevina 341 170 34 698 3 345 379 213 407 598 41 237 2 734 451 569 357 052 39 809 4 203 401 064
207 Isto, str. 109. Naglo usavravanje maina za vreme pam une krize omoguilo je engleskim fabrikantim a da odmah po svretku amerikog graanskog rata opet prepune svetsko trite. Ve u drugoj polovini 1866. tkanine se gotovo nisu mogle prodavati. T ada je poelo slanje robe u K inu i Indiju, to je, naravno, jo pojaalo glut1*. Poetkom 1867. fabrikanti pribegoe svom uobiajenom sredstvu: snienju najamnine za 5% . Radnici se usprotive i izjave, teorijski sa1* prepunjenost trita*
25 Marx - Engel* (21)
Od 1861. do 1868. nestalo je, dakle, 388 pamunih fabrika; tj. proizvodnije i krupnije m aine koncentrisale su se u rukama manjeg broja kapitalista. Broj parnih razboja opao je za 20 663, ali se njihov proizvod u isto vreme poveao, tako da je savreniji razboj sada proizvodio vie od starog parnog razboja. Najzad, broj vretena porastao je za 1 612 547, dok je broj zaposlenih radnika opao za 50 505. Privremena beda, u koju je pamuna kriza gurnula rad nike, bila je, dakle, pojaana i ustaljena usled brzog i nezadrivog napretka maina. A li maina ne deluje samo kao nadmoni konkurent uvek spre man da najamnog radnika uini suvinim. Kapital nju glasno i s odreenom namerom proglaava za silu koja je neprijatelj radniku, pa tako njom e i rukuje. Ona postaje najmonije ratno sredstvo za uguivanje periodinih radnikih ustanaka, trajkova itd. protiv autokratije kapitala.208 Po Gaskellu, parna je maina od svog poetka bila protivnik ljudske snage i osposobila je kapitalistu da srui sve vee pretenzije radnika, koje su pretile da dovedu u krizu tek nastali fabriki sistem .209 M ogla bi se napisati itava istorija pronalazaka od 1830. naovamo koji su se javili samo kao ratno sredstvo kapitala protiv radnikih pobuna. Podsetiem o pre svega na automatsku predilicu (selfacting m ule), jer ona otvara novu epohu automatskog sistem a.210 U svom e iskazu pred komisijom tredjuniona, Nasmyth, prona laza parnog ekia, saoptio je sledee o usavrenjima koja je on iz veo na mainama usled velikog i dugog trajka mainskih radnika 1851.
K arakteristina crta naih m odernih m ehanikih usavravanja jeste uvo enje autom atskih m aina alatljika. Sve to m ehaniki radnik sada im a da radi, i to moe u rad iti svaki deak, nije da on sam radi, nego da nadgleda lep rad m aine, ita v a klasa radnika koji zavise iskljuivo od svoje um enosti, sada je o dstranjena. R anije sam zapoljavao etiri deaka na jednog m ehaniara. Zahvaljusvim tano, da je jedini lek da se radi kratko vrem e, 4 dana nedeljno. Posle dugog opiranja, m orala su gospoda, koja su se sam a nazvala kapetanim a industrije, p ri hvatiti taj predlog, u nekim m estim a uz snienje najam nine za 5 % a ii nekim bez snienja. 208 Odnos m eu fabrikantim a i rukam a u fabrikam a biljura i flaa jeste hronian trajk. O tuda polet u fabrikaciji presovanog stakla, u kojoj glavne ope racije vri maina. Jedna firm a blizu N jukasla, koja je ranije proizvodila 350 000 funti duvanog biljurnog stakla godinje, proizvodi sada mesto toga 3 000 500 funti presovanog stakla. (C E C , IV R eport, 1865, str. 262, 263.) 808 G askell, The M anufacturing Population o f England, L ondon 1833, str. 11, 12. 810 G ospodin F airbairn, podstaknut trajkom u svojoj fabrici maina, pro naao je nekoliko veom a vanih prim ena m aina za graenje maina.

jui ovim novim mehanikim sredstvima, smanjio sam broj odraslih mukaraca od 1500 na 750. Posledica je bila znatno uveanje moga profita.11381
O jednoj maini za tampanje u bojama u tamparijama katuna kae Ure:

Najzad kapitalisti pokuae da se oslobode tog nesnosnog ropstva (naime, za njih tegobnih uslova ugovora s radnicim a) prizivajui pomona vrela nauke i ubrzo povratie svoja zakonita prava, prava glave prem a ostalim delovima tela.
O jednom pronalasku za glaenje osnove, kome je neposredni povod bio trajk, Ure veli:
Horda nezadovoljnika, koja je uobrazila da je nepobedivo uanena iza starih linija podele rada, bila je tako napadnuta s boka, i moderna mehanika tak tika unitila je njena odbram bena sredstva. Ona se m orade predati na milost i nemilost.
O pronalasku automatske predilice (selfacting mule) on kae:

Ona je bila pozvana da uspostavi red medu industrijskim k la s a m a ... Taj pronalazak potvruje doktrinu, koju smo ve razvili, da kapital, prisiljavajui nauku da mu slui, uvek prisiljava na pokornost buntovnu ruku rada.211
Mada je Ure-ov spis izaao 1835, dakle u vreme relativno jo slabo razvijenog fabrikog sistema, ipak on ostaje klasian izraz fa brikog duha, ne samo zbog njegova otvorena cinizma, nego i zbog naivnosti kojom Ure izbrbljava besmislene protivrenosti kapitali stikog mozga. Poto je, npr., razvio doktrinu da kapital, pomou nauke koju je uzeo u najam,
uvek prisiljava na pokornost buntovnu ruku rada, on se buni protiv toga to se sa izvesne strane optuuje mehaniko-fizika nauka da slui despotizmu bogatih kapitalista kao sredstvo za podjarmljivanje siromanih klasa.
Poto je nadugako i nairoko pripovedao o koristi od brzog razvitka maina po radnike, on ih opominje da svojim otporom, traj kovima itd. sami ubrzavaju razvitak maina.
Takve nasilne pobune, kae on, pokazuju ljudsku kratkovidost u njenom najprezrenijem obeleju, u obeleju oveka koji sam sebi see glavu.
Nekoliko stranica napred govorio je suprotno:

Bez tih estokih sukoba i prekida izazvanih pogrenim shvatanjima radni ka, fabriki bi se sistem jo mnogo bre razvijao i bio bi korisniji po sve zainteresovane strane.
211 U re, Philosophy of Manufactures, str. 367 - 370.

25*
Zatim opet uzvikuje:

Na sreu stanovnitva pam unih srezova Velike Britanije, m ehanika usa vravanja vre se sam o postepeno. Nepravedno, veli on, okrivljuju maine da sm anjuju najam ninu odraslih istiskujui izvestan njihov deo, usled ega njihov broj nadm auje p o tre b u za radom . A li one poveavaju tranju za dejim radom i tim e poveavaju sto p u deje najam nine.
Isti ovaj uteitelj brani s druge strane niski nivo dejih najamnina tim e to one uzdravaju roditelje da svoju decu prerano poalju u fabrike. Cela njegova knjiga je apologija neogranienog radnog dana, a kad zakonodavstvo zabranjuje da deca od 13 godina izdiru vie od 12 asova, to njegovu liberalsku duu podsea na najmranije doba srednjeg veka. A li m u to ne smeta da od fabrikih radnika zahteva da zahvale provienju koje im je pomou maina pribavilo doko licu da bi m ogli razmiljati o svojim besmrtnim interesima.212
6. Teorija kompenzacije koja se odnosi na radnike istisnute mainama itav niz buroaskih ekonomista, kao James M ili, MacCulloch, Torrens, Senior, J. St. M ill i dr., tvrdi da svaka maina koja istisne radnike uvek u isto vrem e i nuno osloboava odgovarajui kapital za zapoljavanje ba tih istih radnika.213 U zm im o da neki kapitalista, recimo u fabrici tapeta, zapoljava 100 radnika s po 3 0 godinje. Promenljivi kapital koji on godinje izdaje iznosi, dakle, 3000 . Recim o da u datom momentu kapitalista otpusti 50 radnika i zaposli preostalih 50 za mainama koje ga staju 1500. Radi uproenosti, nisu uzeti u obzir zgrade, ugalj itd. Dalje se pretpostavlja da godinje utroena sirovina staje kao i ranije 30 00 .214 D a li je ovaj preobraaj oslobodio ikakav kapital? Pri starom nainu rada, ukupna uloena suma od 6000 sastojala se pola iz postojanog, pola iz promenljivog kapitala. Sada se ona sastoji iz 4500 (3000 za sirovinu i 1500 za maine) postojanog i 1500 promenljivog kapitala. Promenljivi kapital, ili deo kapitala preobraen u ivu radnu snagu, ini jo samo etvrtinu umesto polovine celokupnog kapitala. Um esto osloboenja, ovde se vri vezivanje kapitala u obliku u kome on prestaje da se razmenjuje za
212 U re, nav. delo, str. 368, 7, 370, 280, 321, 281, 475. 213 Ricardo je isprva bio istoga miljenja, ali ga je docnije izriito porekao s onom naunom nepristrasnou i ljubavlju prema istim kojima se odlikovao. Vidi: Ricardo, Principles etc., gl. X X X I. On Machinery. 214 Napom injem da ovaj prim er dajem potpuno na nain gore pomenutih ekonomista.
13. glava Maine i krupna industrija 38 9
radnu snagu, tj. preobraavanje kapitala iz promenljivog u postojani. Sada kapital od 6000 ne moe, pod inae jednakim okolnostima, nikad zaposliti vie od 50 radnika. Sa svakim poboljanjem maina zapoljavae ih sve manje. Ako novouvedene maine staju manje od zbira radne snage i alata koje su one istisle, recimo samo 1000 umesto 1500, onda bi se jedan promenljivi kapital od 1000 pretvorio ili vezao u postojani, dok bi se jedan kapital od 500 oslobodio. Ako pretpostavimo istu godinju najamninu, ovaj poslednji kapital sainjava fond iz koga se moe zaposliti otprilike 16 radnika, dok je otputeno njih 50; pa ak i mnogo manje nego 16 radnika, poto se 500, kad se pretvaraju u kapital, jednim delom opet moraju pret voriti u-postojani kapital, dakle samo jednim delom mogu se pret voriti u radnu snagu. Pri izradi novih maina bie, svakako, zaposlen vei broj meha niara; hoe li to biti kompenzacija tapetarima izbaenim na ulicu? U svakom sluaju, pri izradi tih maina zaposleno je manje radnika nego to ih njihova primena istiskuje. Suma od 1500, koja je pred stavljala samo najamninu otputenih tapetara, predstavlja sad u ob liku maina: 1. vrednost sredstava za proizvodnju potrebnih za nji hovu izradu, 2. najamninu mehaniara koji ih izrauju; 3. viak vrednosti koji pripada njihovom fabrikantu. Jo neto: kad se jednom napravi, maina se vie ne obnavlja do njene smrti. Da bi, dakle, dodaiti broj mehaniara bio trajno zaposlen, moraju fabrikanti tapeta jedan za drugim istiskivati radnike pomou maina. Ali, u stvari, oni branioci kapitala i ne misle na ovu vrstu os loboenja kapitala. Oni misle na ivotna sredstva osloboenih radnika. Neosporno je, npr., da u gornjem sluaju maine ne samo to oslo baaju 50 radnika, inei ih time raspoloivima, nego istovremeno unitavaju i njihovu vezu sa ivotnim sredstvima u vrednosti od 1500, i tako oslobaaju ta ivotna sredstva. Jednostavna i nimalo nova injenica da maina osloboava radnika od ivotnih sredstava, glasi, dakle, kod tih ekonomista da maina osloboava ivotna sred stva za radnika, ili ih pretvara u kapital pomou koga e se radnik zaposliti. Vidi se, dakle, da sve zavisi od toga kako se kae. Nom inibus mollire licet malaJ130] Prema toj teoriji, ivotna sredstva u vrednosti od 1500 bila su kapital koji je oploavan radom 50 otputenih tapetarskih radnika. Iz toga izlazi da taj kapital ostaje bez upotrebe im onih 50 radnika ostanu bez rada i nema mira ni odmora dok se ponovo ne plasira, pri emu e ga reena pedesetorica opet moi proizvodno utroiti. Pre ili posle moraju se, dakle, kapital i rad opet sresti i onda je kom penzacija gotova. Patnje radnika istisnutih mainom prolazne su, dakle, kao i dobra ovog sveta. ivotna sredstva u iznosu od 1500 nisu nikad stajala prema radnicima kao kapital. Ono to je prema njima stajalo kao kapital jesu ovih 1500 koje su se sad pretvorile u maine. Blie posmatrano,
ovih 1500 predstavljalo je samo jedan deo tapeta koje su otpu tenih 50 radnika godinje proizvodili i koje su od svog poslodavca primali kao najamninu u novcu umesto u naturi. Tapetima pretvo renim u 1500 oni su kupovali ivotna sredstva u istom iznosu. Stoga su ova sredstva za njih postojala ne kao kapital, nego kao robe, a oni sami su opet za te robe postojali ne kao najamni radnici, nego kao kupci. Okolnost da ih je maina oslobodila kupovnih sredstava pretvara ih od kupaca u nekupce. Toga radi smanjuje se tranja onih roba. Voila tout.1* Ako se ova smanjena tranja ne izravna pove anom tranjom s koje druge strane, pae trina cena roba. Ako padanje cena potraje due vremena i u veem obimu, doi e do otputanja radnika zaposlenih u proizvodnji onih roba. D eo kapitala koji je ranije proizvodio potrebna ivotna sredstva reprodukovae se sada u drugom obliku. D ok trine cene budu padale i dokle bude trajalo premetanje kapitala, bie i radnici, zaposleni u proizvodnji potrebnih ivotnih sredstava, osloboavani jednog dela svoje najam nine. D a k le, um esto da dokae da maina, oslobaajui radnika od ivotnih sredstava, u isto vreme pretvara ova sredstva u kapital za zaposlenje onih prvih, gospodin apologet dokazuje pomou opro banog zakona tranje i ponude ba obrnuto: da maina izbacuje na ulicu radnike ne samo iz onih grana proizvodnje u kojima je uve dena, nego i iz onih u kojima nije uvedena. Evo kakve su stvarne injenice, koje je ekonomski optimizam izvitoperio: radnici koje je maina istisnula izbacuju se iz radionice na trite rada i tamo uveavaju broj radnih snaga ve raspoloivih za kapitalistiku eksploataciju. U sedm om odeljku pokazaemo kako ovo dejstvo maina koje nam se ovde prikazuje kao kompenzacija za radniku klasu, naprotiv pogaa radnika kao najstraniji bi. Ovde samo ovoliko: radnici, izbaeni iz jedne industrijske grane, svakako m ogu potraiti posla u nekoj drugoj. Ako ga nau te se time bude ponovo uspostavila veza izm eu njih i ivotnih sredstava koja su s njima bila osloboena, bie to posredstvom novog, dodatnog kapi tala, koji tei da se plasira, a nikako delovanjem kapitala koji je ve pre fiinkcionisao a sada se pretvorio u maine. Pa ak i tada kako su ni tavni njihovi izgledi! Obogaljeni podelom rada, ovi jadnici tako malo vrede izvan svog starog kruga rada da mogu dobiti posla samo u malobrojnim niim granama rada stalno prepunjenim i slabo pla enim .215 Povrh toga, svaka industrijska grana privlai svake godine
215 G ovorei o tom e, jedan rikardovac kae protiv besmislica J.-B . Saya ovo: Kad je podela rada razvijena, um enost radnika prim enjiva je samo u onoj posebnoj grani u kojoj je ta um enost steena; sami su radnici neka vrsta maina. Stoga apsolutno nita ne vredi papagajski torokati kako stvari im aju tendenciju
1* T o je sve.
novu reku ljudi koja joj daje kontingent potreban za pravilnu zamenu jednog dela radnika i proirenje proizvodnje. im maine oslobode jedan deo radnika zaposlenih dotle u nekoj odreenoj industrijskoj grani, rezervni radnici ponovo se raspodeljuju i bivaju apsorbovani u drugim granama rada, dok u prelaznom periodu prvobitne rtve veinom stradaju i propadaju. Nesumnjiva je injenica da maine same po sebi nisu odgovorne za osloboavanje radnika od ivotnih sredstava. One pojevtinjavaju i poveavaju proizvod u grani koju zahvate, a u prvi mah ne men jaju masu ivotnih sredstava koja se proizvode u drugim industrijskim granama. I posle kao i pre uvoenja maine drutvo ima, dakle, isto toliko ili i vie ivotnih sredstava za osloboene radnike, da i ne govo rimo o ogromnom delu godinjeg proizvoda koji rasipaju. I u tome je poenta ekonomske apologetike! Protivrenosti i antagonizmi, ne razdvojni od kapitalistike primene maine, ne postoje, zato to ne potiu iz same maine, ve iz njene kapitalistike primene! Dakle, poto maina, uzeta kao takva, skrauje radno vreme, dok kapita listiki primenjena produuje radni dan; poto sama po sebi olakava rad, dok kapitalistiki primenjena poveava njegovu intenzivnost; poto sama po sebi znai pobedu ovekovu nad prirodnim silama, dok kapitalistiki primenjena znai podjarmljivanje oveka pomou prirodnih sila; poto sama po sebi poveava bogatstvo proizvoaa, a kapitalistiki primenjena pretvara ga u paupera itd., buroaski eko nomista jednostavno izjavljuje da posmatranje maine kao takve prua apsolutan dokaz da su sve one opipljive protivrenosti puka prividnost obine stvarnosti, ali da kao takve, pa dakle i u teoriji, uopte ne postoje. Tako on sebi uteuje svako dalje lupanje glave, a povrh toga natura svom protivniku glupost da se ne bori protiv kapitali stike primene maina, ve protiv samih maina. Buroaski ekonomist nikako ne porie da se pri tom mogu do goditi i privremene neprijatnosti; ali gde ima medalje bez nalija! A neko drugo iskoriavanje maine osim kapitalistikog za njega je nemoguno. Eksploatisanje radnika pomou maine znai, dakle, za njega isto to i eksploatisanje maine pomou radnika. Pa ko bude otkrivao kako stvarno stoji s kapitalistikom primenom maine, taj uopte nee njenu primenu, taj je protivnik drutvenog napretka!216 Upravo kao to je rezonovao uveni grlosek Bill Sikes:
da se uravnotee. Pogledajmo oko sebe pa emo videti da se one dugo ne mogu uravnoteiti; a ako i nau ravnoteu, ona je nia nego na poetku procesa. (An Inquiry into those Principles respecting the Nature o f Demand etc., London 1821, str. 72.) 218 Pored ostalih, i MacCulloch je virtuoz u ovom nadutom kretenizmu. Ako je korisno, kae on s izvetaenom naivnou osmogodinjeg deteta, *da se radnikova umenost sve vie i vie razvija, tako da se on osposobi da istom

G ospodo porotnici, tom trgovakom putniku zaista je preseen grkljan. Ali ta injenica nije m oja krivica, to je krivica noa. T reb a li zbog ovakvih pro laznih neprijatnosti ukinuti upotrebu noa? Pomislite sam o! G de bi zemljo radnja i zanati bili bez noa? Z ar on nije podjednako spasonosan u hirurgiji kao to je uen u anatom iji? Pa usluan pomonik pri veseloj gozbi? Ukinite no i vi ste nas bacili natrag u najdublje varvarstvo.*2168.
Mada maina nuno istiskuje radnika iz grana rada u kojima je uvedena, ona ipak m oe da povea zaposlenost u drugim granama rada. A li ovo dejstvo nema nieg zajednikog s takozvanom teorijom kompenzacije. Poto je svaki mainski proizvod, recimo arin mainske tkanine, jevtiniji od runog proizvoda iste vrste koji je on istisnuo, vai kao apsolutan zakon: ako celokupna koliina mainski proiz vedenog artikla ostane jednaka celokupnoj koliini zanatski ili manu fakturno proizvoenog artikla koji je zamenjen mainskim, onda se smanjuje ukupna suma utroenog rada. Uveanje rada potrebno eventualno za proizvodnju samih sredstava za rad, maina, uglja itd., mora biti manje od smanjenja rada koje se postie primenom maine. Inae bi mainski proizvod bio podjednako skup ili i skuplji od ru nog. Ali, u stvari, celokupna masa mainskog artikla koju je proiz veo manji broj radnika ne ostaje ista, ve raste daleko iznad celokupne m ase istisnutog zanatskog proizvoda. Uzm im o da je za proiz voenje 400 000 arina mainske tkanine potrebno manje radnika nego za proizvodnju 100 000 arina rune tkanine. U etiri puta veem proizvodu ima etiri, puta vie sirovine. Proizvodnja sirovine mora se, dakle, uetvorostruiti. A to se tie potroenih sredstava za rad, kao zgrada, uglja, maina itd., to se granica u ijem okviru m oe rasti dodatni rad potreban za njihovu proizvodnju menja pre ma razlici izm eu m ase mainskog proizvoda i mase runog proiz voda koju bi mogao izraditi isti broj radnika. Sa irenjem mainske proizvodnje u jednoj industrijskoj grani raste, dakle, proizvodnja u drugim granama koje prvu snabdevaju sredstvima za proizvodnju. D okle e s tim rasti masa zaposlenih rad nika, zavisi, ako su dati duina radnog dana i intenzivnost rada, od sastava upotrebljenih kapitala, tj. od odnosa njihovih postojanih i promenljivih sastavnih delova. A ovaj se odnos, opet, jako menja s obimom u kome je maina zahvatila ili zahvata one druge grane. Broj ljudi osuenih da rade u rudnicima uglja i metala strahovito je
ili m anjom koliinom rada proizvodi sve vee koliine robe, onda m ora biti ko risno i to da se slui takvom m ainom koja ga najuspenije pomae da postigne takav rezultat. (M acC ulloch, The Principles o f Political Economy , L ondon 1830, str. 182.) sisa Pronalaza maine predilice upropastio je Indiju, to se nas, m eutim , m alo tie. (A. T h iers, De la P ro p riiti [str. 275].) G ospodin T hiers pobrkao je ovde predilicu s m ehanikim razbojem , to se nas, m eutim , malo tie.
porastao usled napretka mainskog sistema u Engleskoj, mada je po slednjih decenija ovo poveavanje usporeno upotrebom novih maina u rudarstvu.217 S mainom se raa i nova vrsta radnika, njen proiz voa. Znamo ve da mainska proizvodnja zavlauje i samom ovom granom proizvodnje, i to u sve veem razmeru.218 Dalje, to se sirovine219 tie, nesumnjivo je, npr., da je burni razvitak pamunih predionica ogromno unapredio gajenje pamuka u Sjedinjenim Dravama, a s time ne samo i afriku trgovinu robljem, nego je istovremeno uinio gajenje Crnaca glavnim zanimanjem takozvanih pograninih robovskih drava. Kad je 1790. izvren prvi popis robova, njihov broj iznosio je 697 000, a 1861. oko 4 miliona. S druge strane, isto tako je sigurno da je procvat mehanikih vunarskih fabrika uz sve vee pretvaranje oranica u panjake izazvao najurivanje u masama poljoprivrednih radnika, koji postadoe prekobrojni. U Irskoj se jo sada produuje proces koji njeno stanovnitvo, smanjeno gotovo za polovinu od 1845, treba jo vie da snizi na meru koja tano odgovara potrebi njenih lend lordova i engleske gospode vunarskih fabrikanata. Ako maina zahvati prethodne ili srednje stupnjeve kroz koje predmet rada mora da proe do svog poslednjeg oblika, onda se sa ma terijalom za rad uveava tranja rada u granama u koje ulazi mainski proizvod, a u kojima se radi zanatski ili manufakturno. N a primer, mainsko predenje davalo je preu u takvom izobilju i tako jevtino da su runi tkai u prvi mah, ne poveavajui trokove, mogli da rade puno vreme. Tako se njihov dohodak poveao.220 Otuda priliv ljudi
217 Prema popisu od 1861 (London 1863, drugi svezak) iznosio je broj radnika zaposlenih u ugljenokopima Engleske i Velsa 246 613, od ega 73 545 ispod, a 173 067 iznad 20 godina. U prvu rubriku spada i 835 dece od 5 do 10 godina, 30 701 lice od 10 do 15 godina i 42 010 lica od 15 do 19 godina. Broj radnika zaposlenih u rudnicim a eleza, bakra, olova, kalaja i svih drugih metala iznosio je 319 222. 218 U Engleskoj i Velsu bilo je 1861. u proizvodnji maina zaposleno 60 807 lica, raunajui tu i fabrikante, njihove nametenike itd., kao i sve agente i trgovce iz te struke. N aprotiv, proizvoai manjih maina, kao ivaih itd., zatim proizvoai alata za maine radilice, kao vretena itd., nisu ubrojeni. Ukupan broj civilnih inenjera iznosio je 3329. 219 Poto je elezo jedna od najvanijih sirovina, napom injemo da je 1861. u Engleskoj i Velsu bilo livaca eleza 125 771, od toga 123 430 mukih i 2341 enskih. Od prvih 30 810 ispod, a 92 620 iznad 20 godina. 220 Porodica od 4 odrasla lica (tkaa pamuka), s dvoje dece kao winders1*, dobi jala je krajem poslednjeg i poetkom ovog veka, radei 10 asova dnevno, 4 nedeljno; ako se moralo jako uriti s poslom, mogli su zaraditi i v i e ... Ranije su uvek trpeli zbog nedovoljnog dovoza pree. (Gaskell, The Manufacturing Population etc., str. 34, 35.) x* namotai
u tkanice pamuka, dok naposletku parni razboj nije pomlatio onih 800 000 tkaa koje su u Engleskoj stvorile predilice Jenny, throstle i mule. Tako s obiljem mainski proizvedenih tkanina za odelo raste broj krojaa, krojaica, valja itd., dok se ne pojavi ivaa maina. to se vie poveava masa sirovina, poluizraevina, orua za rad itd., koje mainska proizvodnja liferuje s relativno neznatnim brojem radnika, to se i prerada tih sirovina i poluizraevina deli na sve vei broj podvrsta, to vie, dakle, raste raznolikost drutvenih grana pro izvodnje. Mainska proizvodnja tera drutvenu podelu rada nesravnjeno dalje nego manufaktura, jer u nesravnjeno veem stepenu po veava proizvodnost radinosti koje je zahvatila. Prvi rezultat m aine jeste da poveava viak vrednosti, a ujedno i masu proizvoda koja ga predstavlja, dakle da poveavajui supstanciju koju troi kapitalistika klasa sa svojim prirepcima poveava i same te drutvene slojeve. N jihovo sve vee bogatstvo i relativno sve manji broj radnika potrebnih za proizvodnju osnovnih ivotnih sredstava stvaraju sa novim luksuznim potrebama i nova sredstva da se one zadovolje. Vei deo drutvenog proizvoda pretvara se u viak proiz voda, a vei deo vika proizvoda reprodukuje se i troi u prefinjenim i raznolikim oblicima. Drugim reima: raste proizvodnja luksuznih predm eta.221 Proizvodi se profinjuju i postaju raznolikiji jo i usled no vih odnosa koje krupna industrija stvara na svetskom tritu. Sada se vie ne vri samo razmena domaih proizvoda za luksuzne predmete iz inostranstva, nego se i u domau industriju unosi vea masa stranih sirovina, pom onih materija, poluizraevina itd., kao sredstva za pro izvodnju. S ovakvim odnosima na svetskom tritu raste tranja za radnicima u transportnoj industriji, i ova se deli na m noge nove pod vrste.222 Umnoavanje sredstava na proizvodnju i ivotnih sredstava, pri relativnom opadanju broja radnika, daje podstreka proirivanju rada u industrijskim granama iji e proizvodi, kao to su kanali, stovarita, tuneli, m ostovi itd. tek u daljoj budunosti donositi plod. Bilo nepo sredno na osnovici mainske proizvodnje, ili bar na osnovici opteg indu strijskog prevrata koji joj odgovara, stvaraju se sasvim nove industrij ske grane, a otud i nova polja rada. Ali mesto koje one zauzimaju u celokupnoj proizvodnji nikako nije znatno ak ni u najrazvijenijim zem ljama. Broj radnika koji je u njima zaposlen raste u upravnoj srazmeri s potrebom reprodukovanja najgrubljeg runog rada. Kao glavne industrije ove vrste mogu se danas smatrati: plinare, telegrafija, foto
221 F . Engels u delu Die Lage der arbeitenden Klasse in England dokazao je kako je bedan poloaj velikog dela ba tih radnika koji izrauju luksuzne predmete. M notvo novih dokaza za ovo ima u izvetajima C E C . 222 U Engleskoj i Velsu bilo je 1861. zaposleno u trgovakoj mornarici 94 665 lica.
grafija, parobrodarstvo i eleznice. Prema popisu od 1861 (za En glesku i Vels) izlazi da je u industriji plina (plinare, proizvodnja meha nikih aparata, agenti plinskih drutava itd.) bilo zaposleno 15 211 lica, u telegrafiji 2399, fotografiji 2366, parobrodarskoj slubi 3570, a na eleznicama 70 599, meu kojima oko 28 000 manje ili vie trajno zaposlenih nekvalifikovanih kopaa, pored itavog administrativnog i komercijalnog osoblja. Dakle, ukupan broj lica u ovih pet novih indu strija iznosio je 94145. Naposletku, vanredno poveanje proizvodne snage u oblastima krupne industrije, praeno onako intenzivno i ekstenzivno pojaanom eksploatacijom radne snage u svima ostalim oblastima proizvodnje, dozvoljava da se sve vei deo radnike klase neproizvodno upotrebljava i da se tako, pod imenom posluge, tj. slugu, sluavki, lakeja itd., u sve veim masama reprodukuju stari kuni robovi. Prema popisu od 1861. brojalo je celokupno stanovnitvo Engleske i Velsa 20066224 lica, od toga 9 776259 mukih, a 10289 965 enskih. Kad od toga odbi jemo to je za rad prestaro ili premlado, sve neproizvodne ene, mlada lica i decu, zatim ideoloke stalee, kao predstavnike vlasti, popove, pravnike, vojnike itd., dalje sve kojima je jedino zani manje da ive od tueg rada koji koriste u obliku zemljine rente, kamate itd., i naposletku, paupere, skitnice, zloince itd., onda ostaje okruglo 8 miliona oba pola i najrazlinijih godina, raunajui tu i sve kapitaliste koji vre ma kakvu funkciju u proizvodnji, trgovini, finansijama itd. Od ovih 8 miliona ima:
Poljoprivrednih radnika (ukljuivo s pastirim a, slugama i sluavkama koji stanuju kod zakupnika) ............ Svega u fabrikama pam uka, vune, vunice, lana, ko noplje, svile, jute i u mehanikoj fabrikaciji arapa i ipaka zaposlenih lica................................................... Svega u rudnicim a uglja i metala zaposlenih lica ... Svega u metalurgiji (visoke pei, valjaonice eleza itd.) i metalskim manufakturam a svih vrsta zaposlenih lica ............................................................................... Posluge ... 1 098 261
642 607223 565 835
396 998224 1 208 648225
228 Od toga samo 177 596 mukog pola iznad 13 godina. 224 Od toga enskog pola 30 501. 225 Od toga mukog pola 137 447. Od ovih 1 208 648 izuzete su sve osobe koje ne slue po privatnim kuama. Dodatak uz drugo izdanje. Od 1861. do 1870. broj mukih slugu gotovo se udvostruio, porastao je na 267 671. G odine 1847. bilo je 2694 uvara divljai (na aristokratskim lovitima), a 1869. njihov broj je iznosio 4921. Mlade devojke koje slue kod londonske purgarije zovu se narodnim jezikom little slaveys, male robinje.
Saberemo li broj radnika iz svih tekstilnih fabrika s brojem ru darskih radnika dobiem o 1 208 442 lica; saberemo li ga s brojem rad nika svih metalskih fabrika i manufaktura dobiemo ukupni broj od 1 039 605 lica, oba puta broj manji od broja modernih kunih robova. Kakav uzvien rezultat kapitalistike primene maina!
7. Odbijanje i privlaenje radnika usled razvitka mainske proizvodnje. K rize pamune industrije Svi uraunljivi predstavnici politike ekonomije priznaju da uvo enje novih maina deluje^kao kuga na radnike u tradicionalnim za natima i manufakturama s kojima one prvo stupaju u konkurenciju. G otovo svi jecaju nad ropstvom fabrikog radnika. A ta je glavni adut koji svi oni izigravaju? T o da maine, posle strahota perioda njihovog uvoenja i razvijanja, na kraju krajeva poveavaju broj robova rada um esto da ga definitivno smanje! D a, politika ekonomija opija se odvratnom teorem om, odvratnom svakom filantropu koji je uveren u veitu prirodnu nunost kapitalistikog naina proizvodnje, teore m om po kojoj fabrika zasnovana na mainskoj proizvodnji, posle kraeg ili dueg prelaznog perioda, cedi vei broj radnika nego to ih je u poetku izbacila na ulicu !226 Istina, ve se na nekoliko primera, kao kod engleskih fabrika vunice i fabrika svile, pokazalo da na izvesnom stupnju razvitka vanredno irenje fabrikih grana m oe biti spojeno ne samo s relativnim,
226 G anilh sm atra, n aprotiv, da je krajnji rezultat mainske proizvodnje apsolutno sm anjenje broja robova rada, na iji raun ivi uveani broj gens honntes1* razvijajui svoju poznatu perfectibilit perfectible2*. M a koliko slabo razum eo kretanje proizvodnje, G anilh b ar osea da je m aina kobna ustanova ako njeno uvoenje pretvara zaposlene radnike u paupere i ako njen razvitak stvara vie robova rada nego to ih je ona satrla. K retenstvo njegovog shvatanja mo guno je izraziti jedino njegovim vlastitim reim a: Klase koje su osuene da proizvode i troe sm anjuju se, a klase koje upravljaju radom , koje pom au, tee i prosveuju itavo stanovnitvo, um noavaju s e . . . i prisvajaju sve blagodati koje potiu iz sm anjivanja trokova rada, iz obilja rob i iz niske cene predm eta za potronju. Idui tim sm erom , ljudski se rod uzdie do najviih koncepcija genija, p rodire u tajanstvene dubine religije, postavlja spasonosna naela morala (koji se sastoji u tom e da prisvajaju sve blagodati itd.), zakone za zatitu slobode (slo bode za klase koje su osuene da proizvode?) i vlasti, poslunosti i pravinosti, dunosti i ovenosti. Ovaj m utljag nalazi se u : M . Ch. G anilh, Des Systbnes d Iiconomie Politique etc., 2. izd., P aris 1821, sv. I I , str. 224. U p o r.: isto, str. 212*
1* potenog sveta 2 * usavrljivu usavrljivost
ve i s apsolutnim opadanjem broja upotrebljenih radnika1*. Godine 1860, kad je po nareenju parlamenta obavljen specijalan popis svih fabrika u Ujedinjenoj Kraljevini, bilo je u onom odseku fabrikih srezova Lankaira, eira i Jorkira koji je doznaen fabrikom in spektoru R. Bakeru, 652 fabrike; od ovih je 570 fabrika imalo: 85 622 parna razboja, 6 819 146 vretena (bez vretena za uvrtanje), 27 439 konj skih snaga u parnim mainama, 1390 u hidraulinim tokovima, i 94119 zaposlenih lica. Godine 1865. iste su fabrike naprotiv imale: 95 163 parna razboja, 7 025 031 vreteno, 28 925 konjskih snaga u par nim mainama, 1445 u vodenim kolima i 88 913 zaposlenih lica. Dakle, od 1860. do 1865. u tim fabrikama porastao je broj parnih razboja za 11%, vretena za 3%, parnih konjskih snaga za 5% , dok je u isto vreme broj zaposlenih lica opao za 5,5% .227 Izmeu 1852. i 1862. u Engleskoj je znatno porasla fabrikacija vune, dok je broj upotrebljenih radnika ostao skoro jednak.
Ovo pokazuje u kako su velikoj meri nove maine istisle rad prethodnih perioda.228
U nekim sluajevima poveanje broja zaposlenih radnika samo je prividno, tj. nije rezultat proirenja fabrike u kojoj se radi mainski, nego postepenog pripajanja sporednih grana. Na primer, uveanje broja mehanikih razboja i pomou njih zaposlenih fabrikih radnika u (britanskoj) pamunoj proizvodnji, od 1838. do 1858, bilo je prosto plod irenja ove poslovne grane; u drugim fabrikama, naprotiv, bilo je plod nove primene parne snage na razboje za ilime, trake, platno itd. koje je dotle pokretala snaga ljudskih miia.229 Uveanje broja tih fabrikih radnika bilo je, dakle, samo izraz opadanja celokupnog broja zaposlenih radnika. Naposletku, ovde se sasvim apstrahuje da svugde,
227 R IF za 31. oktobar 1865, str. 58. i dalje. Ali je u isto vreme 110 novih fabrika s l i 625 parnih razboja, 628 756 vretena i 2695 parnih i vodenih konj skih snaga dalo materijalnu osnovicu za upoljavanje sve veeg broja radnika. (Isto.) 228 R IF za 31. oktobar 1862, str. 79. Dodatak uz drugo izdanje. K rajem decembra 1871. rekao je fabriki in spektor A. Redgrave u predavanju odranom u Bredfordu u New M echanics Institution: Od neko doba palo mi je u oi koliko se izgled vunarskih fabrika izmenio. Ranije su one bile ispunjene enama i decom, sad izgleda da maine obav ljaju sav rad. N a moje pitanje, jedan mi je fabrikant dao sledee obavetenje: ,Pod starim sistemom radilo je kod mene 63 lica; posle usavravanja maina sveo sam broj svojih radnika na 33, a tu skoro bio sam u stanju da ih, usled novih ve likih promena, svedem od 33 na 13.* 229 R IF za 31. oktobar 1856, str. 16. l * Vidi u ovom tom u, str. 368.
izuzev u m etalskim fabrikama, mladi radnici (ispod 18 godina), ene i deca sainjavaju preteni elem ent fabrikog osoblja. Ipak je, uprkos radnikoj masi koju je mainska proizvodnja stvarno istisnula i virtuelno zamenila, pojmljivo kako s njenim ire njem, izraenim u uveanju broja fabrika ili u poveanim dimenzijama postojeih fabrika, m oe na kraju krajeva biti vie fabrikih radnika nego to je bilo manufakturnih radnika ili zanatlija koje su fabriki radnici istisli. U zm im o, npr., da se pri starom nainu proizvodnje nedeljno primenjivani kapital od 500 sastoji od 2/ 5 iz postojanog, a od 3/5 iz promenljivog sastavnog dela, tj. 200 izdaje se na sredstva za proizvodnju, a 300 na radnu snagu, recimo po 1 po radniku. S mainskom proizvodnjom menja se sastav celokupnog kapitala. Sada se on deli, npr., na 4/s postojanog i 1/s promenljivog kapitala; ili, sada se za radnu snagu izdaje jo samo 100. Dakle, otputaju se 2/3 ranije zapoljavanih radnika. Ako se ovaj fabriki sistem proiri, i ako, pod inae jednakim uslovima proizvodnje, primenjeni celokupni kapital pora ste od 500 na 1500, onda e sad biti zaposleno 300 radnika, upravo koliko i pre industrijske revolucije. Poraste li primenjeni kapital jo vie, na 2000 , zaposlie se 400 radnika, dakle za 1/a vie nego pri starom nainu rada. Apsolutno, broj upotrebljenih radnika porastao je za 100, relativno, tj. srazmerno celokupnom predujmljenom kapitalu, opao je za 800, jer bi kapital od 2000 pri starom nainu rada zaposlio 1200 um esto 400 radnika. Relativno opadanje broja zaposlenih radnika m oe, dakle, da ide uporedo s njegovim apsolutnim uveavanjem. Gore sm o bili uzeli da s uveavanjem celokupnog kapitala njegov sastav ostaje isti, jer se uslovi proizvodnje ne menjaju. Ali mi ve znamo da sa svakim napretkom mainskog sistema raste postojani deo kapitala, koji se sastoji iz maina, sirovina itd., dok promenljivi deo, predujmljen u radnoj snazi, opada; a znamo i to da se ni pri kojem drugom nainu rada ne vre ovako stalna usavravanja, da, dakle, ni sastav celokupnog kapitala nije ovako promenljiv. Ali se ovo stalno menjanje isto tako stalno preseca takama mirovanja i prostim kvan titativnim irenjem na datoj tehnikoj podlozi. T im e raste broj zapo slenih radnika. Tako je 1835. u fabrikama za preradu pamuka, vune, vunice, lana i svile u Ujedinjenoj Kraljevini broj svih radnika iznosio svega 354 684, dok je 1861. samo broj parnih tkaa (oba pola i svakojakog uzrasta, poev od 8 godina) iznosio 230 654. Ovo uveanje iz gleda svakako neznatnije kad se ima na umu da je 1 8 3 8 . broj britan skih runih tkaa pamuka i njihovih porodica koje su oni sami zapo ljavali iznosio 800 000280, ne uzimajui u raun tkae istisnute u Aziji i na evropskom kopnu.
280 Stradanja runih tkaa (pamuka i materija meanih s pamukom) bila su predmet istraivanja kraljevske komisije, ali iako je njihova beda bila priznata i oaljena, popravljanje (!) njihovog poloaja bi preputeno vremenu i sluaju,
13. glava Maine i krupna industrija 3 9 9
U nekoliko napomena koje jo imamo da uinimo o ovoj taki dotai emo se delimino isto stvarnih odnosa, do kojih u samom teorijskom razlaganju jo nismo stigli. Dok se mainska proizvodnja u nekoj industrijskoj grani iri na raun tradicionalnog zanata ili manufakture, njen uspeh je tako siguran kako bi bio siguran uspeh recimo vojske naoruane pukama ostraguama protiv vojske naoruane lukovima. Ovaj prvi period, u kome maina tek osvaja za sebe polje rada, od presudne je vanosti zbog izvanrednih profita iju proizvodnju ona pomae. Ovi profiti ne samo da sami po sebi sainjavaju izvor ubrzane akumulacije, nego privlae u povlaenu oblast proizvodnje i velik deo dodatnog drutvenog kapi tala koji se stalno stvara i trai novo investiranje. Posebne prednosti prvog perioda burnog poleta stalno se ponavljaju u onim granama proizvodnje u koje se maine tek uvode. Ali im se fabriki sistem do izvesne mere proiri i dostigne odreen stepen zrelosti, naroito im se njegova tehnika podloga, maine, ponu proizvoditi pomou maina, im se revolucionie vaenje uglja i eleza, kao i prerada metala i tran sport; uopte, im se uspostave opti uslovi proizvodnje koji odgova raju krupnoj industriji, dobija ovaj nain rada elastinost, sposobnost da se naglo u skokovima iri, sposobnost ogranienu jedino sirovinama i tritem. Maine su, s jedne strane, neposredan uzrok umnoavanju sirovina, kao to je, npr. cotton gin1* poveala proizvodnju pamuka.231 S druge strane, jevtinoa mainskih proizvoda i revolucionisani tran sport i saobraaj jesu oruja za osvajanje stranih trita. Upropaavajui zanatsku proizvodnju tih zemalja, mainski nain rada pretvara ih prinudnim putem u polja za proizvodnju njegovih sirovina. Tako je Istona Indija bila prisiliena da za Veliku Britaniju proizvodi pa muk, vunu, konoplju, jutu, indigo itd.232 Stalno stvaranje suvika radnika u zemljama krupne industrije vanredno ubrzava iseljavanje i kolonizaciju stranih zemalja, koje se pretvaraju u plantae sirovina za maticu zemlju, kao to ie Australija, npr., postala plantaa vune za
smemo se nadati da su ta stradanja sada (20 godina docnije!) skoro (nearly) ezla, emu je, po svoj prilici, doprinelo i sadanje veliko irenje parnih razboja. R IF za 31. oktobar 1856, str. 15.) 231 D rugi metodi kojima maine utiu na proizvodnju sirovina bie pomenuti u treoj knjizi. 282 Izvoz pamuka iz Istone Indije u Veliku Britaniju: 1846. g. 34 540 143 funte 1860. g. 204 141 168 funti 1865. g. 445 947 600 funti Izvoz vime iz Istone Indije u Veliku. Britaniju: 1846. g. 4 570 581 funta I860, g. 20 214 173 funte 1865. g. 20 679 111 funti
maina za ienje pamuka
Englesku.233 Stvara se nova internacionalna podela rada koja odgovara glavnim seditima mainske proizvodnje i koja jedan deo Zemljine kugle pretvara u polje prvenstveno poljoprivredne proizvodnje za drugi deo, koji je polje preteno industrijske proizvodnje. Ova revo lucija je u vezi s prevratima u poljoprivredi, ali ovde jo nije mesto da se njima pozabavimo.234 N a podsticaj g. Gladstone-a, Donji dom je 17. februara 1867. naredio da se napravi statistika celokupnog uvoza i izvoza itarica, ita i brana svih vrsta, za Ujedinjenu Kraljevinu od 1831. do 1866. Pregledni rezultat dajem u priloenoj tabeli. (Vidi str. 4191*.) Brano je svedeno na kvartere ita.[1401 Ogromna sposobnost fabrikog sistema da se na mahove iri i njegova zavisnost od svetskog trita nuno izazivaju grozniavu pro izvodnju koja povlai za sobom prepunjenost trita, sa ijim suava233 izvoz vune sa R ta d obre nade u V eliku B ritaniju: 1846. g. 2 958 457 fu n ti 1860. g. 16 574 345 fu n ti 1865. g. 29 920 623 funte Izvoz v une iz A ustralije u V eliku B ritaniju: 1846. g. 21 789 346 fu n ti 1860. g. 59 166 616 fu n ti 1865. g. 109 734 261 funta
. 234 Ekonom ski razvitak S jedinjenih D rava i sam je proizvod evropske, osobito engleske k ru p n e industrije. U njihovom sadanjem obliku (1866) moraju se jo uvek sm atrati za kolonijalnu zem lju Evrope. {Uz etvrto izdan je. Otada su se one razvile u d ru g u industrijsku zem lju sveta, ne izgubivi ipak sasvim svoj kolonijalni karakter. F . E.} Izvoz pam uka iz Sjedinjenih D rava u V eliku B ritaniju (u funtam a): 1846. g. 401 949 393 1859. g. 961 707 264 1852. g. 765 630 544 1860. g. 1 115 890 608
Izvoz ita i d r. iz Sjedinjenih D rava u Veliku B ritaniju (1850. i 1862):

(u engleskim centama) 1862. 1850.
. . 1 6 202 312 . Penica... .. 3 669 653 J e a m ............ . 3 174 801 Z ob ............ 388 749 R a ............ . 3 819 440 Penino brano 1 054 H e ljd a .................. K ukuruz ................................................ 5 473 161 2 039 Bere ili big (naroita vrsta jema) 811 620 G raak ............................................... P a s u l j ........................................................ 1 822 972 U kupan uvoz ** U ovom tom u str. 403. 35 365 801
41 033 503 6 624 800 4 426 994 7 108 7 207 113 19 571 11 694 818 7 675 1 024 722 2 037 137 74 083 441
njem nastupa paraliza. ivot industrije pretvara se u niz perioda srednje ivahnosti, poleta, hiperprodukcije, krize i zastoja. Neizvesnost i nestalnost kojima mainska proizvodnja izlae radnikovo zaposlenje, a s tim i radnikov ivotni poloaj, postaju normalna pojava usled naizmeninosti tih perioda industrijskog ciklus^. Sem u periodima poleta, meu kapitalistima besni najea borba oko individualnog mesta na tritu. To mesto stoji u upravnoj srazmeri prema jevtinoi proizvoda. Pored toga to to raa suparnitvo u primeni usavrenijih maina koje zamenjuju radnu snagu i novih metoda proizvodnje, nastupa uvek i jedan moment kad se za pojevtinjenjem roba tei nasilnim obaranjem najamnine ispod vrednosti radne snage.235 Porast broja fabrikih radnika uslovljen je, dakle, srazmerno mnogo brim porastom celokupnog kapitala investiranog u fabrikama. Ali se ovaj proces vri samo u periodima oseke i plime industrijskog ciklusa. Osim toga, njega stalno preseca tehniki napredak, koji radnike as potencijalno zamenjuje, as stvarno istiskuje. Ova kvalitativna promena u mainskoj proizvodnji stalno udaljava radnike iz fabrike ili zatvara njena vrata novoj bujici regruta; dok prosto kvantitativno
233 U julu 1866. radnici koje su fabrikanti cipela u L esteru lokautom izbacili na ulicu uputili su proglas na Trade Societies of England1* u kome, izmeu ostalog, kau: Ima oko 20 godina kako je uvoenjem zakivanja namesto ivenja izvren prevrat u proizvodnji obue u Lesteru. Onda su se mogle dobiti dobre nadnice. Uskoro se ovaj novi posao jako rairio. N astupi velika konkurencija meu firmama koja e dati ukusniju robu. Ali, ubrzo zatim nastalo je konkurisanje na lo nain, naime gledalo se ko e kome na tritu pobiti cenu (under sell). Uskoro se pokazae tetne posledice, tj. nastupi sniavanje najamnine i cena rada tako je strahovito brzo padala da mnoge firme plaaju sada jo samo polovinu nekadanje najamnine. Pa ipak, iako najamnine padaju sve nie, pro fiti izgleda da rastu pri svakoj promeni radne tarife. Fabrikanti se koriste ak i nepovoljnim periodima industrije da bi preteranim obaranjem najamnina, tj. direktnom kraom najnunijih radnikovih ivotnih sredstava, isterali vanredne profite. Jedan prim er. Re je o krizi u tkanicama svile u K oventriju: Prema po dacima koje sam dobio od fabrikanata i od radnika nesumnjivo izlazi da su najam nine oborene vie nego to je na to prisiljavala konkurencija stranih proizvoaa ili druge okolnosti. Veina tkaa radi za najamninu oborenu za 30 do 40% . Komad pantljike za koji je tka pre 5 godina dobijao 6 ili 7 il. donosi m u sada samo 4 il. i 3 pensa, ili 3 il. i 6 pensa; drugi rad, ranije plaan 4 il. i 4 il. i 3 pensa, sada se plaa samo 2 il., ili 2 il. i 3 pensa. O baranje najamnine vee je no to je potrebno za podsticaj tranje. injenica je da u proizvodnji mnogih vrsta pantljika sniavanje nadnica nije ak imalo za posledicu bilo kakvo snienje cena ar tikla. (Izvetaj poverenika F. D . Longe-a u : CEC, V Report, 1866, str. 114, br. 1.) 1* engleske sindikate
proirivanje fabrika guta i nove kontingente radnika pored onih izba enih. Tako se radnici stalno odbijaju i privlae, bacaju tamo i amo a pri tom se stalno menjaju jo i pol, godine starosti i kvalifikacija novih radnika. Letim ian pregled sudbine engleske pamune industrije pruie nam najjasniju sliku sudbine fabrikog radnika. O d 1770. do 1815. samo pet godina depresije ili zastoja u pamu noj industriji. U toku ovog prvog perioda od 45 godina engleski fa brikanti imali su m onopol na m aine i na svetsko trite. Od 1815. do 1821. depresija; 1822. i 1823. polet; 1824. ukidanje zakona o koalicijamat141!, opte veliko irenje fabrika; 1825. kriza; 1826. velika beda i pobune m eu radnicima pamune industrije; 1827. lagano pobolj anje; 1828. veliki porast broja parnih razboja i porast izvoza; 1829. izvoz, naroito u Indiju, nadmauje sve ranije godine; 1830. trita prepunjena, velika beda; od 1831. do 1833. neprekidna depresija; Istonoindijskoj kompaniji oduzet m onopol trgovine sa istonom Azijom (Indijom i K inom ); 1834. veliki porast fabrika i mainske proizvodnje, oskudica u radnicima. N ovi zakon o sirotinji olakava seobu poljoprivrednih radnika u fabrike srezove. Iz poljoprivrednih grofovija deca se u masama gone u industriju. Trgovina belim robljem. G odine 1835. veliki polet. Istovremeno runi tkai pamuka umiru od gladi; 1836. veliki p o le t;'1837. i 1838. depresija i kriza; 1839. oivlja vanje; 1840. velika depresija, ustanci, intervencija vojske; 1841. i 1842. strahovita stradanja fabrikih radnika; 1842. fabrikanti izbacuju rad nike iz fabrika da bi naterali vladu da ukine zakone o itu. Mnoge hiljade radnika okupljaju se u Jorkiru, vojska ih goni nazad; njihove voe izvedene pred sud u Lankasteru. G odine 1843. velika beda; 1844. oivljavanje; 1845. veliki polet; 1846. isprva dui polet, zatim znaci reakcije. Opozivanje zakona o itu; 1847. kriza. Opte sniavanje najam nina za 10 i vie procenata u slavu big loaf-a[98]. Godine 1848. depresi ja traje dalje. Manester pod zatitom vojske; 1849. oivljavanje; 1850. polet; 1851. cene roba padaju, najamnine niske, trajkovi esti; 1852. poinje poboljanje, trajkovi traju i dalje, fabrikanti prete uvozom stranih radnika; 1853. izvoz raste. Osmomeseni trajk i velika beda u Prestonu; 1854. polet, prepunjenost trita; 1855. izvetaji o bankrotstvima stiu iz Sjedinjenih Drava, Kanade, sa istonoazijskih trita; 1856. veliki polet; 1857. kriza; 1858. poboljanje; 1859. veliki polet, uveavanje broja fabrika; 1860. vrhunac razvoja engleske pamune in dustrije. Indijska, australijska i druga trita tako prepunjena da su tek 1863. jedva uspela da apsorbuju sve zalihe. Francuski trgovinski ugo vor. Ogromno umnoavanje fabrika i mainske proizvodnje; 1861. polet traje neko vreme, reakcija, ameriki graanski rat, nestaica pa muka. Od 1862. do 1863. potpuni slom. Istorija nestaice pamuka odvie je karakteristina da se za asak ne bismo na njoj zaustavili. Iz onih nekoliko nagovetaja o stanju svetskog trita u 1860. i 1861. vidi se da je nestaica pamuka fabrikan-
Petogodinji
1846 - 1850 1851 - 1855 1856 - 1860 1861 - 1865
periodi
i godina
1866
1831 - 1835
1836 - 1840
1840 - 1845
Godinji proek Uvoz (kvartera) 8 776 552 8 345 237 10 913 612 15 009 871
1 096 373
2 389 729
2 843 865
16 457 340
Godinji proek Izvoz (kvartera) 139 056 155 461 307 491 341 150 302 754
225 363
251 770
216 218
Viak uvoza nad iz vozom u godinjem proeku 8 621 091 8 037 746 10 572 462
871 110
2 137 959
2 704 809
14 707 117
16 241 122
13. glava Maine
Stanovnitvo. Proseni godinji broj u svakom periodu 24 621107 27 797 598 27 572 923
25 929 507
27 262 569
28 391 544
29 381 760
29 935 404
i krupna industrija
Prosena koliina ita itd. u kvarterima, koju godinje potro i jedna individua pri jednakoj raspodeli na stanovni tvo, povrh domae 0,099 0,310 0,291 0,372 0,531 0,543
403
Proizvodnje
0,036
0,082
tima bila dobrodola, da im je delom bila i korisna; ta je injenica priznata u izvetajima Manesterske trgovinske komore, a u parlamentu su je izneli na javnost Palmerston i D erby, a dogaaji su je potvrdili.236 N a svaki nain, m eu 2887 pamunih fabrika Ujedinjene Kraljevine bilo je 1861. m nogo malih. Prema izvetaju fabrikog inspektora A. Redgrave-a, iji je delokrug obuhvatao 2109 od onih 2887 fabrika, samo su 392 fabrike, ili 19% , upotrebljavale manje od 10 parnih konjskih snaga; 345, ili 16% , 10 do 20, 1372 pak 20 i vie konjskih snaga.237 M ale fabrike bile su u veini tkanice, koje su u periodu poleta posle 1858. osnovali mahom pekulanti, od kojih je ovaj davao preu, onaj maine, trei zgradu, a vodio ih je kakav bivi fabriki nadzornik ili kakav drugi neimuan ovek. Veina ovih malih fabri kanata je propala. Istu bi im sudbinu bila priredila i trgovinska kriza, koju je nestaica pamuka spreila. Mada su oni inili treinu broja fabrikanata, njihove fabrike predstavljale su nesravnjeno manji deo kapitala plasiranog u pamunu industriju. to se tie obima paralize, prema autentinoj proceni mirovalo je u oktobru 1862. god. 60,3% vretena i 58% razboja. Ovo se odnosi na itavu ovu granu, a u poje dinim srezovima procent je bio veoma razliit. Samo je malo fabrika radilo puno vrem e (60 asova nedeljno), ostale s prekidima. ak i malo brojnim radnicima koji su radili puno vreme i sa starom najamninom od komada, nedeljna najamnina smanjila se ve zbog toga to je bolji pamuk zamenjen loijim, Sea Island egipatskim (u predionicama fine pree), ameriki i egipatski suratom (istonoindijskim), a ist pamuk m eavinom pamunih otpadaka sa suratom. Kraa vlakna surata, njegova neistoa, lake kidanje njegovih niti, zamenjivanje brana svakojakim teim sastojcima pri glaenju osnove itd., sve je to usporavalo brzinu maina ili broj razboja koje je jedan radnik mogao nadgledati, povealo rad umnoavajui pogreke maina, a smanjivalo najamninu od komada ograniavajui masu proizvoda. Upotreblja vajui surat, radnik je gubio 20, 30 pa i vie procenata, mada je radio puno vreme. Ali je veina fabrikanata i stopu najamnine od komada snizila za 5,71/2 i 10% . Po ovom e se onda m oe shvatiti poloaj onih koji rade samo 3, 3 ^ 2 , 4 dana nedeljno, ili samo 6 asova dnevno. Poto je 1863. ve nastupilo relativno poboljanje za tkae, prelce itd., jo uvek je bilo nedeljnih najamnina od 3 il. i 4 pensa, 3 il. i 10 pensa, 4 il. i 6 pensa, 5 il. i 1 peni itd.238 ak i pod ovako munim okol nostima, pronalazaki duh fabrikanata bio je neumoran u iznalaenju novih razloga za kresanje najamnine. Jednim delom, najamnina je zaki dana u ime kazne zbog mana proizvoda, kojima je uzrok bio lo pamuk, nepogodna maina itd. Gde je fabrikant'bio vlasnik radnikih kuica, on je sam sebi isplaivao stanarinu odbijajui je od nominalne najamnine.
238 U p o r.: R IF za 31. oktobar 1862, str. 30. 237 Isto, str. 19. 238 R IF za 31. oktobar 1863, str. 41 -4 5 , 51.
13. glava M aine i krupna industrija
405
Fabriki inspektor Redgrave pria o selfacting minders (radnicima koji nadgledaju jedan par automatskih mules-a) koji su
na kraju rada od punih 14 dana prim ali 8 il. i 11 pensa, a od te sume odbijana im je stanarina; ali im je fabrikant ipak vraao polovinu stanarine kao poklon, tako da su ovi radnici nosili k ui punih 6 il. i 11 pensa. Nedeljna najam nina tkaa iznosila je poslednjih meseci 1862. od 2 il. i 6 pensa pa navie.230
Stanarina je esto odbijana od najamnine ak i onda kad su ruke radile samo kratko vreme.240 Nikakvo udo to je u nekim krajevima Lankaira izbila neka vrsta gladnog tifusa! Ali je od svega ovog bilo karakteristini je na koji se nain revolucionisanje procesa proizvodnje vrilo na raun radnika. T o su bili pravi experimenta in corpore vili1*, kao opiti anatoma na abama.
Mada sam naveo stvarne prihode radnika u mnogim fabrikama, veli in spektor Redgrave, iz toga se ne srne zakljuiti da oni svake nedelje prim aju istu svotu. Radnici su izloeni najveim kolebanjima zbog stalnog eksperimentisanja (experimentalizing-a) fa b rik a n a ta ...; njihova zarada raste ili opada s kvalitetom pamune meavine; as se pribliuje za 15% njihovom ranijem prim anju, a as, naredne ili druge nedelje, opada za 50 do 60%.241
Ovi eksperimenti ne vre se samo na raun ivotnih sredstava radnika. Svih pet njihovih ula plaaju za te eksperimente.
Ljudi koji otvaraju bale pam uka saoptili su mi da im se od neizdrljivog smrada sm u i. . . Onima koji rade u odeljenjima za meanje, scribbling2* i e ljanje, praina i prljavtina koje pamuk isputa ulaze u usta, nos, oi i ui, izazi vaju kaalj i oteavaju d isan je. . . Zbog kratkoe vlakana dodaje se prei pri glaenju mnogo lepka; ranije se za ovo upotrebljavalo brano, a sada svakojaki surogati, i otuda gaenje i ravo varenje kod tkaa. Najvie se oboljeva od bron hitisa zbog praine, isto tako od katara grla, zatim od jedne kone bolesti usled draenja koe neistoom iz surata.
S druge strane, surogati za brano bili su izvor bogatstva za go spodu fabrikante, jer su poveali teinu pree. Zahvaljujui njima, 15 funti sirovine tei 26 funti kad se izatka.242 U izvetaju fabrikih inspektora od 30. aprila 1864. itamo:
U ovaj mah industrija se koristi ovim pomonim vrelom doista u nepri stojnoj meri. Znam s jedne merodavne strane da se tkanina teka 8 funti pravi
239 R IF za 31 oktobar 1863. str. 41, 42. 240 Isto, str. 57. 241 Isto, str. 50, 51. 242 Isto, str. 62, 63, l * eksperimenti na bezvrednom ivom telu 2* grebenanje

od 51/ funti pam uka i 28/4 funti lepka. D ru ga tkanina od 5^4 funti sadrala je 2 funte lepka. T o su bili prosti shirtings1* za izvoz. U drugim vrstama dodavalo se ponekad 50% lepka, tako da su se neki fabrikanti mogli pohvaliti, a doista su se i hvalili, kako se bogate prodajui tkanine jevtinije no to ih staje preda koju one nominalno sadre.248
A li radnici nisu imali da pate samo od eksperimenata fabrikanata u fabrikama i optinskih vlasti izvan fabrike, ne samo od sniavanja najamnine i nezaposlenosti, od oskudice i milostinje, od hvalospeva lordova i lanova D onjeg doma.
Ostavi bez posla usled nestaice pam uka, nesrene ene postadoe izmetom drutva i ostadoe tak v e . . . Zato sada i im a vie mladih prostitutki nego to ih je bilo za poslednjih 25 godina.244
U prvih 45 godina razvoja britanske pamune industrije, od 1770. do 1815, bilo je samo 5 godina krize i zastoja, ali to je bio period njenog svetskog m onopola. U drugom, 48-godinjem periodu, od 1815. do 1863, bilo je svega 20 godina oivljavanja i poleta, a 28 godina depre sije i zastoja. Od 1815. do 1830. poinje konkurencija s kontinentalnom Evropom i Sjedinjenim Dravama. Posle 1833. nasilno se proiruju azijska trita unitavanjem ljudskog roda.[142] Posle ukidanja zakona o itu, od 1846. do 1863, dolazi na 8 godina srednje ivahnosti i poleta 9 godina depresije i zastoja. italac e iz dodate primedbe oceniti poloaj odraslih m ukih pamunih radnika, ak i u periodu poleta.245
248 R I F za 30. april 1864, str. 27. 244 Iz pism a C h ief C onstable-a2* H arrisa u Boltonu u : R I F za 31. oktobar 1865, str. 61, 62. 245 U jednom proglasu radnika pamune industrije koji je izdat u prolee 1863. za osnivanje D rutva za iseljavanje, stoji izm eu ostaloga: Nee gotovo niko osporavati da je sada apsolutno potrebno veliko iseljavanje fabrikih radnika. Ali da je potrebno stalno iseljavanje u svako doba i da je bez toga nemogue odrati na poloaj pod obinim okolnostima, pokazuju ove injenice: 1814. iz nosila je zvanina vrednost (koja je sam o indeks koliine) izvezene pamune robe 17 665 378 , njena stvarna trina vrednost 20 070 824 . Godine 1858. zvanina vrednost izvezene pamune robe iznosila je 182 221 681 , njena stvarna trina vrednost sam o 43 001 332 , tako da je deset puta vea koliina predstavljala malo vie od dvostruke cene. Razni uzroci koji su zajedniki delovali doveli su do rezultata ovako kobnog po zemlju uopte, a napose po fabrike radnike. Jedan od najizrazitijih jeste stalan suviak rada, neophodan ovoj poslovnoj gram, kojoj je potrebno stalno proirivanje trita ako nee da propadne. N ae pamune fabrike mogu obustavljati rad zbog periodinih zastoja u trgovini, koji su pod dananjim ureenjem neizbeni kao i sam a sm rt. Ali ba zbog toga ne miruje ovekov pro-
1* materije za koulje a* efa policije
8. Revolucionisanje manufakture, zanatstva i kunog rada kao delo krupne industrije a) Ukidanje kooperacije zasnovane na zanatu i podeli rada Videli smo kako maina ukida kooperaciju zasnovanu na zanatu i manufakturu zasnovanu na podeli zanatskog rada. Primer za prvu vrstu jeste maina kosaica; ona zamenjuje kooperaciju kosaa. Oi gledan primer za drugu vrstu jeste maina za izradu ivaih igala. Po Adamu Smith-u, u njegovo vreme je 10 ljudi podelom rada izrai valo preko 48 000 ivaih igala dnevno. Meutim, jedna jedina maina izrauje 145 000 igala za radni dan od 11 asova. Jedna ena ili devojka nadzire obino 4 takve maine, dakle proizvodi pomou maina dnevno 600000 komada, nedeljno preko 3 000 000 ivaih igala.246 Ukoliko na mesto kooperacije ili manufakture stupa jedna pojedinana maina radilica, i ona sama moe ponovo postati osnovicom za zanatski sistem rada. Ali ova reprodukcija zanatske proizvodnje, zasnovana na maini, samo je prelaz ka fabrikoj proizvodnji, koja po pravilu nastupa im mehanika pogonska snaga, para ili voda, zameni u pokretanju ma ine ljudske miie. Ovde-onde, ali samo prolazno, moe se i sitno preduzee spojiti s mehanikom pogonskom snagom, uzimajui paru u najam, kao to se radi u nekim fabrikama u Birmingemu, ili upo trebom malih kalorinih maina!143!, kao u nekim granama tkanja itd.247 U proizvodnji svilenih tkanina u Koventriju samoniklo se razvio eksperiment s cottage1*-fabrikama. Redovi koteda ine jedan kva drat, a u njemu u sredini podignuta je tzv. engine house2* za parnu mainu, koja je pomou vretenaka spojena s razbojima u kotedima.
nalazaki duh. Iako je za poslednjih 25 godina ovu zemlju ostavilo, po najnioj proceni, 6 miliona ljudi, ipak usled neprekidnog istiskivanja rada, a u svrhu pojevdnjavanja proizvoda, postoji veliki procent odraslih ljudi koji ak ni u peri odima najveeg poleta nisu u stanju da u fabrikama nadu ma kakvo zaposlenje, ma pod kakvim uslovima. (R IF za 30. april 1863, str. 51, 52.) Videemo u jednoj docnijoj glavi kako su gospoda fabrikanti za vreme pam une katastrofe na sve naine pokuavali, ak i intervencijom vlasti, da spree iseljavanje fabrikih radnika. 244 CEC, I I I Report, 1864, str. 108, br. 447. 247 U Sjedinjenim Dravama ovakvo reprodukovanje zanata na podlozi maina esta je pojava. Tam o e, kad bude nastupio neizbeni prelazak na fa briku proizvodnju, koncentracija ba zbog toga ii koracima od sedam milja u poreenju s Evropom, pa ak i sa Engleskom. cottage koted, kuica siromanog seljaka ili nadniara 2* mainska zgrada
U svim ovim sluajevima para je bila davana u zakup, npr. po 2 ^ ilinga od razboja. Ova zakupnina za paru plaala se nedeljno, radili razboji ili ne. U svakom kotedu bilo je 2 do 6 razboja koji su pripa dali radnicima, ili su kupljeni na kredit ili uzeti pod zakup. Borba iz m eu koted-fabrike i prave fabrike trajala je 12 godina. Svrila se potpunom propau 300 koted-fabrika.248 Tam o gde priroda procesa nije ve unapred iziskivala proizvodnju u velikom razmeru, sve su industrije koje su nikle poslednjih decenija, kao, npr., izrada koverata, elinih pera itd., po pravilu prole prvo kroz zanatski, zatim kroz manufakturni oblik proizvodnje, kao kratkotrajne prelazne faze ka fabrikom sistemu. Ovaj je preobraaj najtei tamo gde manufak turnu izradu proizvoda ne sainjava niz uzastopnih procesa razvitka, nego m notvo disparatnih procesa. T o je, npr., bila velika zapreka stvaranju fabrike elinih pera. Pa ipak je ve pre petnaestak godina pro naen automat koji je u jednom mahu vrio 6 disparatnih procesa. Prva elina pera, izraena zanatski 1820. prodavana su po 7 4 il. 12 tuceta; manufaktura je 1830. liferovala istu koliinu po 8 il., a danas je fabrika liferuje krupnoj trgovini po 2 do 6 pensa.249 b) Reakcija fabrikog sistema na manufakturu i kuni rad
Razvitak fabrikog sistema i prevrat u poljoprivredi koji prat taj razvitak ne samo da proiruju razmer proizvodnje u svima drugim industrijskim granama, nego im menjaju i karakter. Svugde postaje merodavan princip mainskog sistema da se proces proizvodnje ra lani na faze koje ga sainjavaju i da se ovako dati zadaci ree primenom mehanike, hernije itd., jednom rei prirodnih nauka. Zato maina prodire u manufakture sad za ovaj, sad za onaj delimini proces. Time se raspada njihova vrsta organizacija koja je poticala iz stare podele rada, i ustupa m esto stalnim promenama. Osim toga, iz osnova se revolucionie sastav ukupnog radnika ili kombinovanog radnog osoblja. N asuprot manufakturnom periodu, sada se plan podele rada zasniva na primeni enskog rada, rada dece svih godina starosti, nekvalifikovanih radnika, gde god se samo moe, ukratko na primeni cheap labour-a, jevtinog rada, kako ga Englezi karakteristino nazi vaju. Ovo vai ne samo za svu proizvodnju koja se kombinovano vri
248 U p o r.: R I F za 31. oktobar 1865, str. 64. 249 G ospodin G illott podigao je u B irm ingem u prvu veliku manufakturu elinih pera. U njoj se ve 1851. izraivalo preko 180 m iliona pera, a troilo 120 tona elinog lim a godinje. B irm ingem , koji je monopolisao ovu industriju u U jedinjenoj K raljevini, proizvodi sada godinje milijarde elinih pera. Prema popisu od 1861, broj zaposlenih lica iznosio je 1428, m eu njim a 1268 radnica, poev od petogodinjih devojica.
u velikom razmeru, s upotrebom ili bez upotrebe maina, nego i za tzv. kunu industriju, bilo da se vri u privatnim stanovima radnika, bilo u sitnim radionicama. Ova tzv. moderna kuna industrija nema, osim imena, nieg zajednikog sa starinskom, koja je imala za pretpo stavku nezavisan gradski zanat, samostalno seljako gazdinstvo, a pre svega kuu radnike porodice. Ona je sada pretvorena u spoljanje odeljenje fabrike, manufakture ili velike trgovake radnje. Pored fa brikih i manufakturnih radnika i zanatlija, koje zbija na jednom prostoru u velikim masama i neposredno im zapoveda, kapital po kree pomou nevidljivih konaca jo i vojsku kunih radnika ratrkanih u velikim gradovima i po selima. Jedan primer: fabrika koulja gospode Tillie u Londonderiju u Irskoj, koja zapoljava 1000 fabrikih radnika i 9000 kunih radnika ratrkanih po selima.250 Eksploatisanje jevtinih i nezrelih radnih snaga postaje u modernoj manufakturi besramnije nego u pravoj fabrici, jer u onoj velikim delom otpada tehnika osnovica fabrike: zamena miine snage mainama i lakoa rada, a osim toga se na najbesavesniji nain enska ili jo ne zrela tela izlau uticajima otrovnih supstancija itd. U tzv. kunom radu ono postaje bestidnije nego u manufakturi zato to rascepkanost radnika smanjuje njihovu otpornu snagu, to se izmeu pravog poslo davca i radnika utisku je itav niz pljakakih nametnika, to se kuni rad svugde bori s mainskim ili bar s manufakturnim u istoj grani proizvodnje, to siromatvo otima radniku najnunije uslove rada: prostor, svetlost, zraenje itd., to raste neredovnost zaposlenja, i naposletku, to u ovim poslednjim pribeitima, za one koje su krupna industrija i poljoprivreda uinile prekobrojnima, konkurencija meu radnicima nuno dostie maksimum. Ekonomisanje sredstava za pro izvodnju, sistematski izgraeno tek u mainskom sistemu, koje od samog poetka ujedno znai najbezobzirnije traenje radne snage i otimainu normalnih pretpostavki za funkciju rada, ispoljava sada ovu svoju antagonistiku i po ljude ubitanu stranu utoliko vie ukoliko je u nekoj industrijskoj grani manje razvijena drutvena proizvodna snaga rada i tehnika osnovica kombinovanih procesa rada. c) Moderna manufaktura
Sad hou da na nekolikim primerima objasnim gornje postavke. U stvari, itaocu su ve poznati mnogi dokazi iz odeljka o radnom danu. Metalske manufakture u Birmingemu i okolini zapoljavaju pored 10000 ena jo i 30 000 dece i mladih lica, i to velikim delom na vrlo tekom radu. Mi ih tamo nalazimo u po zdravlje tetnim livnicama bakra, fabrikama dugmadi, na radovima na gleejisanju, galva-
260 CEC, I I Report, 1864, str. L X V III, br. 415.
nizovanju i lakovanju.251 Prekomerni rad za odrasle i maloletne osi gurao je m nogim londonskim tamparijama novina i knjiga slavno ime klanica.251a Isto preterivanje nalazimo i u knjigovenicama, u kojima su rtve poglavito ene, devojke i deca. Teki rad za neodrasle u ua rama, noni rad u solanama, u manufakturama svea i u drugim hemijskim granama; u tkanicama svile, u kojima nema mehanikog pogona, ubilako upotrebljavanje mladia za okretanje razboja.252 Jedan od najgadnijih, najprljavijih i najmanje plaenih poslova jeste sortiranje krpa, za ta se najradije upotrebljavaju mlade devojke i ene. Zna se da je Velika Britanija, bez obzira na njene vlastite nebro jene krpe, emporijum za trgovinu krpa itavog sveta. T u pritiu krpe iz Japana, iz najudaljenijih drava June Amerike i sa Kanarskih ostrva. A li, glavna vrela za njihov dovoz su Nemaka, Francuska, Rusija, Italija, Egipat, Turska, Belgija i Holandija. One slue za ubrenje, za fabrikaciju vune od krpa (za punjenje posteljine), vetake vim e (shoddy) i kao sirovina za hartiju. ene koje sortiraju krpe po srednici su za raznoenje malih boginja i drugih zaraznih boletina, ije su one sam e prve rtve.253 Klasinim primerom prekomemog, tekog i neprilinog rada, a otud i brutalnog postupanja prema radni cima koji se na ovaj posao uzimaju od ranog detinjstva, moe se po red rudarske proizvodnje i proizvodnje uglja smatrati pravljenje cigli i opeke, za to se u Engleskoj tek ovde-onde upotrebljavaju skoro pronaene m aine (1866). Od maja do septembra rad traje od 5 asova izjutra do 8 asova uvee, a gde se suenje vri na slobodnom vazduhu, radi se esto od 4 izjutra do 9 uvee. Radni dan od 5 izjutra do 7 uvee vai kao reduciran, umeren. D eca oba pola upotrebljavaju se od njihove este, ak i od etvrte godine. Ona rade koliko i odrasli, esto i vie. Rad je teak, a letnja ega jo poveava iscrpenost. U jednoj ciglani kod M oslija, npr., neka devojka od 24 godine pravila je uz pom o dveju neodraslih devojica, koje su nosile ilovau i slagale opeke, 2000 opeka dnevno. Ove su devojice nosile dnevno 10 tona ilovae uz klizave padine jame duboke 30 metara, prelazei razmak od 210 stopa.
Nemogue je da dete p ro e kroz istilite ciglane a da se u moralnom pogledu jako ne s ro z a . . . B estidni govor koji ona sluaju od svojih najranijih godina, prostake, nepristojne i bestidne navike u kojima rastu neuka i podivljala, uzrok je to su u kasnijem ivotu rasputena, pokvarena i p o ro n a . . . Nain 251 A tek deca zaposlena n a bruenju turpija u efildu! C E C , V R eport, 1866, str. 3, br. 24; str. 6, br. 55, 56; str. 7, br. 59, 60. 262 Isto, str. 114, 115, br. 6 - 7 . K om esar tano prim euje da dok inae m aina zam enjuje oveka, ovde deak bukvalno zam enjuje m ainu. 253 V idi izvetaj i m nogobrojna dokum enta o trgovini prnjam a u : Public Health, V II I R eport, L ondon 1866, A ppendix, str. 1 9 6 -2 0 8 .
13. glava M aine i krupna industrija 411 stanovanja strahovit je izvor demoralizacije. Svaki m oulder (kalupar zapravo kvalifikovani radnik i ef jedne radnike grupe) daje svojoj grupi od 7 lica stan i hranu u svojoj kolibi ili kotedu. Pripadali njegovoj porodici ili ne, u kolibi spavaju ljudi, mladii i devojke. K oted im a obino 2, izuzetno 3 sobe, sve u p ri zemlju, s loom ventilacijom. T ela su tako iznurena od tekog dnevnog rada da se ne pazi ni na kakve zdravstvene propise, ni na istou, ni na pristojnost. M nogi kotedi pravi su uzorci nereda, prljavtine i p ra in e . . . Najvee zlo ovog sistema, koji za taj rad uzima mlade devojke, u tom e je to se one po pravilu od detinjstva pa kroz ceo svoj ivot prikivaju za najpokvareniji olo. One se pre tvaraju u gruba derita pogana jezika (rough, foul-mouthed boys) pre no to ih priroda naui da su ene. Obuene u neto prljavih dronjaka, golih nogu do iznad kolena, blatnjave kose i blatnjava lica, one se ue da preziru sva oseanja morala i stida. Za vreme podnevnog odmora one se izvale na ledini ili gledaju kako se mladii kupaju u oblinjem kanalu. K ad se njihov teki dnevni posao najzad zavri, oblae bolje haljine i idu s mukarcima u krmu.
Sasvim je prirodno to se itava ova klasa uveliko odaje piu jo iz detinjstva.

Najgore je to sami ciglari oajavaju zbog samih sebe. Jedan od boljih ciglara rekao je kapelanu u S autholfildu: Gospodine, ako moete podii i popra viti vraga, onda ete moi i ciglara. (You m ight as well try, to raise and improve the devil as a brickie, Sir!)254
O kapitalistikom ekonomisanju na uslovima rada u modernoj manufakturi (pod kojom ovde razumemo sve radionice gde se radi na veliko, osim pravih fabrika) postoji veoma obilan, zvanini materijal u etvrtom (1863) i estom (1864) Public Health Report-u. Opisi workshops (radionica), osobito londonskih tampara i krojaa, prevazilaze i najgnusnije to je fantazija naih romanopisaca stvorila. Ra zumljivo je kako to deluje na zdravlje radnika. Dr Simon, po inu najvii lekar u slubi Privy Council-a^144l i zvanini izdava Public Health Reports-a, kae, izmeu ostalog:
U etvrtom svom izvetaju (1861) pokazao sam kako je radnicim a prak tiki nemogue nastojavati na onom to je osnovno pravo njihova zdravlja, pravo po kome je poslodavac, ma kakav bio posao za koji ih je skupio, duan da oslobodi rad svih po zdravlje tetnih okolnosti koje se dadu otkloniti, ukoliko to od njega zavisi. Pruio sam dokaze da radnici, dok god su praktiki nesposobni da sami izvojuju to zdravstveno zakonodavstvo, ne mogu dobiti neku stvarnu pomo od zvaninih inovnika zdravstvene policije. . . Beskrajne fizike patnje koje prosto potiu iz njihovog zanimanja bez potrebe mrcvare i skrauju ivot desetinama hiljada radnika i radnica.265 264 CEC, V Report, 1866, str. XVI - X V III, br. 8 6 -9 7 . i str. 130- 133, br. 3 9 -7 1 . U por.: isto, II I Report, 1864, str. 48, 56. 266 Public Health, V I Report, London 1864, str. 29, 31.
Za ilustrovanje uticaj a radionice na zdravstveno stanje, dr Simon daje sledeu listu sm rtnosti:
B roj osoblja svih godina starosti z a poslenog u dotinim granama proizvodnje Industrije uporedene u pogledu zdravlja Stopa smrtnosti na 100 000 ljudi u dotinim granama proizvodnje i prem a godinama starosti 25 - 35 god. 35 - 45 god. 45 - 55 god.
Poljoprivreda u Engleskoj 958 265 i V elsu 22 301 m uki] 12 377 ene I L ondonski krojai 13 803 L ondonski tipografi ...
743 958 894
805 1262 1747
1145 2093 2367268
d)
M oderni kuni rad
Preimo sad na tzv. kuni rad. K o hoe da sebi stvori predstavu o ovoj oblasti kapitalistike eksploatacije koja ini pozadinu krupne industrije, i o njenim strahotama, nek posmatra, npr., jedno naoko sasvim idilino zanimanje, pravljenje eksera u nekim zabaenim en gleskim selim a.257 Ovde e nam biti dovoljno nekoliko primera iz ipkarstva i pletenja slame, dveju grana u kojima se ili jo nikako ne radi mainama ili se konkurie mainskoj ili manufakturnoj proiz vodnji [Manufakturbetrieb1*]. Od 150000 lica zaposlenih u engleskoj proizvodnji ipaka, pod fabriki zakon od 1861. potpada oko 10000. Preostalih 140000 jesu ogromnom veinom ene, mlade i deca oba pola, ali je mukaraca veoma malo. Zdravstveno stanje ovog jevtinog materijala za eksplo ataciju vidi se iz sledeeg prikaza dr Truemana, lekara General Di-
256 Isto, str. 30. D r S im on prim euje da je sm rtnost londonskih krojaa i tipografa od 25 do 35 godina u stvari m nogo vea, jer njihovi londonski poslo davci prim aju veliki broj m ladih ljudi do 30 godina koji dolaze sa sela kao e grti ili improvers (koji ele da se u zanatu usavre). U statistici oni vae kao L ondonci, te poveavaju broj lica prem a kojem u se rauna stopa sm rtnosti Londonaca, a da ne doprinose u istoj srazm eri broju sm rtnih sluajeva u Londonu. N aim e, veliki njihov deo vraa se na selo, a osobito u sluaju tekog oboljenja. (Isto.) 257 O vde se radi o kovanim ekserim a za razliku od rezanih koji se izrauju pom ou maina. V idi: C E C , I I I R eport, str. X I, X IX , br. 1 2 5 - 130, str. 52, br. 11; str. 1 1 3 -1 1 4 , br. 487; str. 137, br. 674.
O d 1. do 4. izdanja: M anufakturtrieb.
spensary1* u Notingemu. Od svakih 686 pacijenata, ipkarki, koje su veinom imale izmeu 17 i 24 godine, bilo je tuberkuloznih:
1852. 1853. 1854. 1855. 1856. 1 1 1 1 1 na 45 na 28 na 17 na 18 na 15 1857. 1858. 1859. 1860. 1861. 1 na 1 na 1 na 1 na 1 na 13 15 9 8 8258
Ovaj porast stope tuberkuloze mora biti dovoljan i najoptimistikijem naprednjaku kao i najlaljivijem bearu meu nemakim torbarima slobodne trgovine. Fabriki zakon od 1861. regulie pravu proizvodnju ipaka uko liko se ona vri pomou maina, a to je u Engleskoj pravilo. Grane na koje se mi ovde ukratko osvremo, i to ne ukoliko su radnici koncentrisani u manufakturama, magacinima itd., ve samo ukoliko su oni tzv. kuni radnici, dele se, prvo, na finishing (poslednje doterivanje mainski proizvedenih ipaka, a i u ovoj kategoriji opet ima mnogo pododeljaka), drugo na pletenje ipaka. Lace finishing2* vri se kao kuni rad, bilo u tzv. mistresses houses3*, bilo u privatnim stanovima, u kojima ga vre ene same ili sa svojom decom. 2ene koje dre mistresses houses i same su siro mane. Radionica je deo njihovog privatnog stana. One primaju na rudbe od fabrikanata, vlasnika velikih radnji itd., i uzimaju na posao ene, devojke i malu decu, ve prema veliini stana i promenljivoj tranji posla. U nekim od ovih lokala broj zaposlenih radnica kree se izmeu 20 i 40, u drugim izmeu 10 i 20. Prosean minimalan uzrast u kom deca poinju da rade jeste 6 godina, ali mnoga poinju i pre 5 godina. Radno vreme obino traje od 8 izjutra do 8 uvee, s od morom od IV 2 asa za obedovanje; uzimanje jela neredovno je, a esto se jede u smrdljivim umezima u kojima se radi. Kad ima dosta posla, rad esto traje od 8 (katkad i od 6) izjutra do 10, 11 i 12 asova u no. U engleskim kasarnama prostor propisan za svakog vojnika iznosi 500 do 600 kubnih stopa, u vojnim bolnicama 1200. U onim umezima dolazi na svako lice 67 do 100 kubnih stopa. U z to i gasno osvetljenje troi kiseonik iz vazduha. Da bi ipke ostale iste, deca esto moraju izuti obuu, ak i zimi, mada je pod od kamenih ploa ili od opeka.
*U Notingemu je sasvim obina stvar nai 14 do 20 dece nabijeno u maloj sobi koja nema vie od 12 stopa u kvadratu, gde se 15 asova dnevno bave ra dom koji ih iscrpljuje samom svojom dosadnou i jednolinou, i koji se uz to 268 CEC, II Report, str. X X II, br. 166.
O pteg dispanzera 2* doterivanje ipaka 3* kuama majstorica

obavlja pod svakojakim okolnostim a koje razaraju zd ra v lje . . . ak i najm laa deca rad e s tako napetom panjom i brzinom da se ovek m ora diviti, ona rade ne dajui skoro nikad odm ora svojim prstim a i ne usporavajui njihovo kretanje. K ad ih ko togod zapita, ne d iu oi s rada, bojei se da ne izgube ni trenutak.
Dugaki tap slui mistresses [majstoricama] kao sredstvo za podsticanje utoliko vie ukoliko se radno vreme produuje.
Deca se postepeno zam ore i kao ptice se uznem ire p red kraj dana, u toku kojeg su bila tako dugo privezana za jednolino zanim anje koje kodi vidu, a i telo iscrpljuje drei ga stalno u istom poloaju. T o je pravi robovski rad. (T heir w ork is like slavery.)259
G de ene sa svojom roenom decom rade kod kue, tj. u moder nom sm islu, u iznajmljenoj sobi, esto u mansardi, stanje je jo i gore ukoliko m oe biti gore. N a ovaj nain se ipke daju na rad 80 milja uokrug Notingem a. Kad deca zaposlena u radnjama polaze kui u 9 ili 10 asova uvee esto im daju jo i zaveljaj da ga dovre kod kue. Kapitalistiki farisej kojega zastupa neki njegov najamnik, ini to, razume se, sa sveanom frazom: To je za majku, ali vrlo dobro zna da jadno dete mora sedeti i pomagati m ajci.260 Pletenje ipaka razvijeno je poglavito u dva engleska poljopri vredna sreza: u ipkarskom srezu H onitonu, koji se prostire 20 do 30 milja du june morske obale Devonira, ukljuiv tu i manja mesta severnog D evona, i u drugbm srezu koji obuhvata veliki deo grofovija Bekingem , Bedford, Northem pton i susedne delove Oksfordira i Hantingdonira. Kao radionice slue obino kotedi poljoprivrednih nadniara. N eki vlasnici manufaktura zapoljavaju preko 3000 ovakvih kunih radnika, poglavito decu i mlada lica, iskljuivo enskog pola. I ovde nalazimo iste prilike koje sm o opisali kod lace finishing. Samo to sad namesto mistresses houses dolaze tzv. lace schools (ipkarske kole), koje dre siromane ene u svojim kotedima. Poev od pete godine, pokadto i ranije, deca rade u tim kolama do dvanaeste ili petnaeste godine; u toku prve godine, najmlaa deca rade 4 do 8 a sova; kasnije od 6 asova izjutra do 8 i 10 asova uvee.
Sobe su uglavnom obine sobe za stanovanje u m alim kotedim a; kamin je zapuen da ne bi bilo prom aje, i oni koji tu rade zagrevaju se ponekad i zimi sam o vlastitom telesnom toplotom . U drugim sluajevima te su tzv. uionice prostorije sline m alim sm onicam a, bez o g n jita. . . T e su rupe esto prenatrpa ne, a zato je i vazduh krajnje kuan. O vom e treba dodati jo i kodljivo delovanje pom ijara, zahoda, truleih m aterija i drugog gada, obino kod ulazfi u m anje kotede.
259 C E C , I I R eport, 1864, str. X IX , X X , X X I. 280 Isto, str. X X I, X X II.
to se tie prostora:
U jednoj ipkarskoj koli ima 18 devojica i jedna m ajstorica; na svako lice dolazi 35 kubnih stopa; u jednoj drugoj, u kojoj je sm rad bio neizdrljiv, bilo je 18 lica sa 241/a kubne stope na glavu. U ovoj se industriji m ogu nai uposlena i deca od 2 do 2 l /2 godine.261
Onde gde u poljoprivrednim grofovijama Bekingem i Bedford prestaje pletenje ipaka, poinje pletenje slame. Ono se prostire ve likim delom Hertfordira i zapadnim i severnim delovima Eseksa. Godine 1861. bilo je zaposleno na pletenju slame i pravljenju slamnih eira 40043 lica, od kojih 3815 mukog pola svih godina starosti, ostalo enskog pola i to 14913 ispod 20 godina, a od toga opet 7000 dece. Umesto ipkarskih, ovde se javljaju straw plait schools (kole za pletenje slame). Decu poinju obuavati u pletenju slame obino od njihove etvrte, katkad i izmeu tree i etvrte godine. Razume se da decu niko ne vaspitava. Sama deca nazivaju osnovne kole natural schools (prirodne kole), za razliku od onih krvopilakih zavoda u ko jima ih dre na radu dok ne izrade onoliko proizvoda, veinom 30 jarda na dan, koliko su im propisale njihove polugladne majke. Zatim ih te majke esto nagone da rade jo i kod kue do 1 0 , 1 1 i 1 2 asova u no. Slama im porezuje prste i usta kojima je stalno moraju vlaiti. Prema zajednikom miljenju londonskih sanitetskih inovnika, koje je rezi mirao dr Ballard, najmanji prostor potreban jednom licu u spavaonici ili radionici jeste 300 kubnih stopa. U pletarskim kolama prostor je jo oskudniji nego u ipkarskim, 1 2 2/ 3, 17, I 8 V 2 i ispod 22 kubne stope na svako lice.
Manji meu ovim brojevima, kae komesar W hite, predstavljaju manje od polovine prostora koji bi zauzelo dete spakovano u kutiju koja sa svih strana ima po 3 stope.
Ovako deca uivaju ivot do svoje dvanaeste ili etrnaeste godine. Bedni, propali roditelji misle samo na to kako da iz dece isteraju to je mogue vie. Kad odrastu, razume se da deca nimalo ne haju za roditelje i naputaju ih.
Nije udo to neznanje i porok preovlauju u stanovnitvu koje je tako vaspitano. . . Njegov moral je na najniem s tu p n ju . . . Velik broj ena ima ne zakonitu decu, a mnoge u tako ranim godinama, da to zgranjava i one koji su posveeni u krim inalnu statistiku.282
Zaviaj ovih uzornih porodica jeste ona zemlja koju grof Montalembert, svakako kompetentan u hrianstvu, naziva uzorom meu hrianskim zemljama Evrope!
261 Isto, str. X X IX , XXX. 282 CEC, II Report, 1864, str. X L , X L I.
Najamnina, uopte bedna u industrijskim granama o kojima smo sad raspravljali (izuzetna maksimalna najamnina dece u pletarskim kolama iznosi 3 il. nedeljno), obara se jo nie ispod njenog nomi nalnog iznosa putem truk-sistema, koji preovlauje svuda, a osobito u ipkarskim srezovim a.263 e) Prelaz m oderne manufakture i kunog rada u krupnu industriju. Ubrzavanje te revolucije primenom fabrikih zakona na te naine rada
Pojevtinjavanje radne snage jednostavnom zloupotrebom enske i nezrele radne snage, otvorenim pljakanjem svih normalnih uslova rada i ivota i prostom brutalnou prekomernog i nonog rada, udara naposletku na izvesne prirodne, neprekoraive granice, a s time nai lazi na granice i pojevtinjavanje roba koje poiva na toj podlozi, kao i kapitalistika eksploatacija uopte. D u go traje dok se dotle doe, ali kad se najzad doe do te take, onda je kucnuo as za uvoenje maina i rascepkani kuni rad (ili i manufaktura) brzo se pretvara u fabriku proizvodnju. Najgorostasniji primer toga kretanja prua proizvodnja wearing apparel-a (artikala za odevanje). Prema klasifikaciji Komisije za ispi tivanje dejeg rada, ova industrija obuhvata: radnike slamnih i enskih eira, kapadije, krojae, milliners i dressmakers264, kouljare i valje, korzetare, rukaviare, obuare, pored m nogih manjih grana kao to s u : izrada kravata, okovratnika itd. ensko osoblje zaposleno u ovim in dustrijama u Engleskoj i Velsu iznosilo je 1861. g. 586298, a od toga je bilo najmanje 115 242 ispod 20, a 16 560 ispod 15 godina. Broj ovih radnica u Ujedinjenoj Kraljevini iznosio je (1861) 750334. Broj mukih radnika, koji su u to isto vreme bili zaposleni u proizvodnji eira, obue, rukavica i odela u Engleskoj i Velsu, bio je 437 969, od ega 14 964 ispod 15, 89 285 izm eu 15 i 20, a 333 117 preko 20 godina. U ovim podacima izostale su m noge manje grane koje spadaju ovamo. Ako uzm emo ove brojeve onakve kakvi su, onda, prema popisu od 1861, samo za Englesku i Vels dobijamo zbir od 1 024267 lica, dakle priblino onoliko koliko apsorbuju zemljoradnja i stoarstvo. Poinje se razumevati u kom cilju m aine pomau da se kao maijom proizvedu tako ogromne koliine proizvoda i da se osloboavaju tako ogromne mase radnika. Proizvodnja wearing apparel-a vri se u manufakturama, koje su u svojoj unutranjosti samo reprodukovale podelu rada ije su ratr kane udove zatekle gotove; zatim dolaze sitni zanatski majstori, ali
888 C E C , I R eport, 1863, str. 185. 864 M illiners izrauju poglavito enske eire, ali i ogrtae i m antile za dame, dok dressm akers izrauju samo haljine.
koji vie ne rade kao ranije za individualne potroae, nego za manu fakture i velike radnje, tako da se esto itavi gradovi i krajevi bave ponekom takvom granom, npr. obuarstvom, kao specijalitetom; naposletku dolaze tzv. kuni radnici, koji proizvode ove artikle u naj veem razmeru i koji predstavljaju spoljanje odeljenje manufaktura, velikih radnji, pa ak i sitnih majstora.265 Masu materijala za rad, sirovine, polufabrikate itd. liferuje krupna industrija, a masa jevtinog ljudskog materijala (taillable a merci et misericorde1*) sastoji se iz ljudi koje su krupna industrija i poljoprivreda oslobodile. Manufak ture ove oblasti imaju da za svoj postanak blagodare poglavito potrebi kapitalista da uvek imaju pri ruci spremnu armiju koja bi odgovarala svakom kretanju tranje.266 T e su manufakture, meutim, doputale da pored njih i dalje postoji ratrkana zanatska i kuna radinost kao iroka osnovica. Velika proizvodnja vika vrednosti u ovim granama rada, a ujedno s time i progresivno pojevtinjavanje njihovih proiz voda imali su i imaju kao glavni uzrok minimum najamnine dovoljan samo za bedno ivotarenje i maksimum radnog vremena koji ovek moe podneti. Bila je to ba jevtinoa ljudskog znoja i krvi prtvaranih u robu koja je stalno proirivala trita i svakodnevno ih proiruje; to se tie Engleske, to naroito vai za kolonijalno trite, na kojem, uostalom, preovlauju engleske navike i ukus. Naposletku je dolo do prekretnice. Podloga starog metoda, gola brutalna eksploatacija radni kog materijala, vie ili manje praena sistematski razvijanom podelom rada, nije vie mogla biti dovoljna sve irem tritu niti konkurenciji meu kapitalistima, koja je rasla jo bre nego trite. Kucnu as maine. Maina, kojoj pripada presudna revolucionarna uloga i koja je ravnomerno zahvatila sve bezbrojne grane ove oblasti proizvodnje, kao pomodnu manufakturu, krojenje, obuarstvo, ivenje, pravljenje eira itd. jeste ivaa maina. Neposredno njeno dejstvo na radnike otprilike je isto kao i svake maine koja u periodu krupne industrije osvaja nove poslovne grane. Najmaloletnija deca odstranjuju se. Najamnina mainskog radnika relativno raste prema najamnini kunih radnika, od kojih mnogi spa daju u najbednije meu bednima (the poorest o f the poor). Pada zarada bolje situiranih zanatlija, a kojima maina konkurie. Novi
265 U Engleskoj se millinery i dressmaking obavljaju veinom u zgradama preduzetnika, a na tim poslovima su zaposlene delom stalne radnice, koje tu i stanuju, delom nadniarke, koje stanuju van radionice. 266 Komesar W hite posetio je jednu m anufakturu vojne odee u kojoj je bilo zaposleno 1000 do 1200 lica, mahom enskih, jednu m anufakturu obue s 1300 lica, od kojih su skoro polovina bila deca i mlada lica itd. (CEC, II Re port, str. X L V II, br. 319.) ** ostavljen na milost i nemilost
27 M arx - Engeis (21)
mainski radnici iskljuivo su devojke i m lade ene. Pomou meha nike snage one unitavaju m onopol mukog rada na teim poslovima, a s lakih poslova gone mase starih ena i nezrele dece. Mona konku rencija ubija najslabije rune radnike. Uasan porast smrti od gladi (death from starvation) u Londonu za poslednjih 10 godina ide uporedo sa irenjem m ainskog ivenja.267 N ove radnice na ivaim mainama troe m nogo radne snage, jer ih pokreu rukom i nogom, ili samo rukom, stojei ili sedei, ve prema teini, veliini i osobenosti maine. N jihov posao postaje tetan po zdravlje zbog duine procesa, mada je on veinom krai nego u starom sistem u. Svuda gde se ivaa maina ugnezdi, kao u izradi obue, korzeta, eira itd., ona u ionako tesnim i zakrenim radionicama umnoava inioce tetne po zdravlje.
Kad ovek u e u radionice s niskim tavanicam a u kojim a radi 30 do 40 m ainskih radnika, veli inspektor L o rd , na njega dejstvuje neto nepodno ljivo . . . Jara, koju jednim delom stvaraju gasne pei za zagrevanje utija, straho vita j e . . . a k i o n d a kad se u ovakvim prostorijam a radi samo tzv. um ereno rad n o vrem e, tj. od 8 asova izjutra do 6 uvee, svaki dan 3 ili 4 lica redovno p ad aju u nesvest.268
Prevrat u drutvenom nainu proizvodnje, taj nuni proizvod preobraaja sredstava za proizvodnju, vri se u arenoj meavini prelaznih oblika. Ovi se oblici menjaju prema tom e u kome je obimu i o d kada je ivaa maina ve zahvatila ovu ili onu industrijsku granu; prema tom e u kakvom su poloaju radnici zateeni, prema tome da li pretee manufakturna, zanatska ili kuna radinost, prema zakupnini radionica itd.269 U proizvodnji enskih haljina, npr., u kojoj je rad veinom bio organizovan, poglavito na bazi proste kooperacije, ivaa maina isprva je samo jedan nov inilac manufakturnog rada. U krojakom, kouljarskom, obuarskom i drugim zanatima, ukrtavaju se svi oblici. O vde pravo fabriko preduzee. Tam o posrednici-poslodavci primaju sirovinu od kapitaliste en ch ef1* i okupljaju u sobama
287 Evo jednog prim era: 26. februara 1864. zabeleio je nedeljni izvetaj o sm rtnosti, koji izdaje R egistrar general^145] 5 sluajeva sm rti od gladi. Istog dana list Times je javio o jo jednom ovakvom sluaju, e s t rtava sm rti od gladi za nedelju dana! 288 C E C , I I R eport, 1864, str. L X V II, br. 4 0 6 - 4 0 9 ; str. 84, b r. 124; str. L X X I I I , br. 141; str. 68, br. 6 ; str. 84, br. 126; str. 78, b r. 85; str. 76, br. 69; str. L X X II, br. 438. 289 Zakupnina radionica izgleda da je onaj faktor koji u krajnjoj liniji od reuje granicu. Zbog toga se ba u glavnom gradu najdue odrao stari sistem da se izdaje rad m alim preduzetnicim a i porodicam a, i tam o su se n ajb re opet vratili na taj sistem. (Isto, str. 83, br. 123.) Zavrna reenica tie se isklju ivo obuarstva. 1* glavnog kapitaliste
ili mansardama po 10 do 50, pa i vie najamnih radnika oko ivaih maina. Naposletku, kao to je sluaj sa svim mainama koje ne pred stavljaju neki ralanjen sistem i koje su primenjive i u majunom formatu, upotrebljavaju zanatlije i kuni radnici sa lanovima svoje porodice, ih u drutvu s nekoliko radnika sa strane, i sopstvene ivae maine.270 U Engleskoj sada u stvari preovlauje sistem da kapita lista koncentrie ii svojim zgradama vei broj maina, a onda razdeljuje mainski proizvod na dalju obradu vojsci kunih radnika.271 arenilo prelaznih oblika ipak rie prikriva tendenciju za prelaz u pravi fabriki sistem. Ovu tendenciju podrava sam karakter ivae maine, ija raznostruka primenljivost nagoni na to da se u istoj zgradi i pod komandom istog kapitala spoje ranije odvojene grane rada; zatim okolnost da se neki pripremni ivaki radovi i jo neke operacije naj bolje obavljaju tamo gde je sedite maina; najzad, neizbena ekspro prijacija zanatlija i kunih radnika koji proizvode sopstvenim mai nama. Jednim delom ova ih je sudbina ve stigla. Sve vea masa kapi tala plasiranog u ivae maine272 daje podstreka proizvodnji i izaziva zastoje na tritu, a ovi su zastoji za kune radnike signal za prodaju njihovih ivaih maina. Hiperprodukcija samih tih maina prisiljava njihove proizvoae, kojima je potrebna njihova proda, da ih izdaju pod nedeljni zakup, a time stvara konkurenciju ubistvenu po male vlasnike maina.273 Stalno menjanje konstrukcije ivaih maina, menjanje koje se jo uvek vri, kao i njihovo poj evtin javanje takoe stalno obaraju vrednost starih primeraka, usled ega se oni mogu s profitom primenjivati jo samo u velikom broju, u rukama krupnih kapitalista koji ih kupuju za bagatelu. Naposletku, presudni znaaj pripada ovde, kao i u svima slinim procesima prevrata, zamenjivanju oveka parnom mainom. Primena parne snage nailazi isprva na isto tehnike smetnje, kao drmanje maina, tekoa da se zagospodari njihovom brzinom, brzo propadanje lakih maina itd., sve smetnje koje se iskustvom ubrzo dadu savladati.274 Ako s jedne strane koncen tracija mnogih maina radilica u veim manufakturama i nagoni na primenjivanje parne snage, s druge strane konkurencija pare ljudskim miiima ubrzava koncentrisanje radnika i maina radilica u velikim fabrikama. Sada Engleska preivljava u ogromnoj oblasti wearing
270 Ovoga nema u rukaviarstvu itd., gde je poloaj radnika jedva mogue razlikovati od poloaja paupera. 271 CEC, II Report, 1864, str. 83, br. 122. 272 Samo u industriji izama i cipela u Lesteru, koja proizvodi za velikoprodaju, bilo je 1864. u upotrebi ve 800 ivaih maina. 273 CEC, II Report, 1864, str. 84, br. 124. 274 Takav sluaj je u slagalitu vojne odee u Pimlikou, London; u fabrici koulja Tillie i H enderson u Londonderiju; u fabrici odela firme T ait u Limeriku, u kojoj radi oko 1200 ruku.
27 *
apparel-a, kao i u veini ostalih grana, preobraaj manufakture, zanata i kunog rada u fabriku proizvodnju, poto su svi ovi oblici, potpuno izmenjeni, razloeni, izopaeni pod uticajem krupne industrije, ve odavno reprodukovali, pa ak i premaili svu udovinost fabrikog sistema, ne reprodukujui i njegove pozitivne razvojne elemente.275 Ova industrijska revolucija, koja se spontano odigrava, vetaki se ubrzava proirivanjem fabrikih zakona na sve industrijske grane u kojima rade ene, mlada lica i deca. Prinudno regulisanje radnog dana u pogledu duine, pauza, poetka i svretka, sistem smena za decu, iskljuivanje dece ispod izvesnog doba starosti itd., prisiljavaju s jedne strane na prim enu maina u veem razmeru276 i na zamenjivanje m iia parom kao pogonskom snagom .277 S druge strane, da bi se dobilo u prostoru ono to se gubi u vremenu, proiruje se primena zajedniki upotrebljavanih sredstava za proizvodnju pei, zgrada itd., dakle, jednom rei, vri se vee koncentrisanje sredstava za proizvodnju i odgovarajue vee zbijanje radnika. Glavni prigovor, koji strasno ponavlja svaka manufaktura ugroena fabrikim zakonom u stvari je u ovom e: ako se hoe da se pod fabrikim zakonom posao nastavi u svom starom razmeru, onda su potrebni vei izdaci u kapitalu. A to se tie prelaznih oblika izm eu manufakture i kunog rada, kao i sam og kunog rada, ograniavanje radnog dana i dejeg rada odu zima im tlo ispod nogu. Bezgranina eksploatacija jevtinih radnih snaga jedina je podloga njihove konkurentske sposobnosti.
275 Tendencija k fabrikom sistem u. (C E C , I I R eport, 1864, str. L X V II.) itava ova grana danas je u prelaznom stanju i proivljuje iste prom ene koje su se odigrale u in d u striji ipaka, u tkakoj industriji itd. (Isto, br. 405.) To je p o tp u n a revolucija. (Isto, str. X L V I, br. 318.) U vrem e delovanja Komisije za ispitivanje dejeg rada od 1840. bilo je pletenje arapa jo runi rad. O d 1846. u vedene su svakojake m aine, koje danas pokree para. G odine 1862. iznosio je u k u p an broj lica oba pola i svih uzrasta, poev od 3 godine pa navie, zaposlenih u engleskim fabrikam a arapa, oko 129 000. Ali je 1862, prem a parlam entarnom izvetaju od 11. februara, od toga broja sam o 4063 lica potpadalo pod fabriki zakon. 276 T ako, n p r., u lonarstvu izvetava firm a Cochran iz Britannia Potter>, Glasgow: Da bism o odrali nau proizvodnju na visini, upotrebljavam o sada u velikom obim u m aine koje posluuju nekvalifikovani radnici, i svaki dan nas uverava da m oem o proizvoditi vee koliine nego po starom postupku. (R IF za 31. oktobar 1865, str. 13.) Dejstvo fabrikog zakona jeste u tom e da prinuava na dalje uvoenje maina. (Isto, str. 13, 14.) 277 T ako su posle uvoenja fabrikog zakona u lonarstvu. handm oved jiggers1* uveliko zam enjena s pow er jiggers2*.
l * kola koja se pokreu rukom 2* kolima koja se pokreu mainom
13 .
glava Maine i krupna industrija 421
Bitan uslov fabrike proizvodnje, naroito otkako ona podlee regulisanju radnog dana, jeste normalna sigurnost rezultata, tj. pro izvodnje odreene koliine robe ili postizanje nameravanog korisnog uinka za dati period vremena. Pored toga, zakonski odmori regulisanog radnog dana pretpostavljaju iznenadne i periodine prekide rada bez tete po izraevinu koja se nalazi u procesu proizvodnje. Naravno da se ova sigurnost rezultata i ova sposobnost prekidanja rada lake postiu u isto mehanikim granama negoli tamo gde hemijski i fizikalni procesi igraju izvesnu ulogu, kao npr. u grnarstvu, bdjenju, bojenju, pekarstvu i veini metalskih manufaktura. Gde se zacarila rutina neogranienog radnog dana, nonog rada i slobodnog pustoenja ljudi, tamo ubrzo gledaju u svakoj spontanoj prepreci veitu prirodnu granicu proizvodnje. Nema otrova koji bi tako si gurno zatirao gamad kao to fabriki zakon uklanja takve prirodne granice. Niko nije vikao o nemogunostima glasnije od gospode lonara. Godine 1864. bio im je naturen fabriki zakon, a ve 16 meseci kasnije bile su iezle sve nemogunosti. Usavravanja koja je izazvao fabriki zakon,
savreniji m etod za pravljenje lonarske kae (slip) pom ou pritiska um esto po mou isparavanja, nova konstrukcija pei za suenje nepeene robe itd., doga aji su od velike vanosti u lonarskoj vetini i znae u njoj takav napredak kakav proli vek ne moe pokazati. . . T em peratura pei znatno je sniena, potronja uglja znatno je smanjena, a dejstvo je na robu bre.278
Uprkos svim proricanjima, cena kotanja grnarske robe nije se poveala, ali se uveala masa proizvoda, tako da je izvoz za 12 me seci, od decembra 1864. do decembra 1865, bio vei od prosene sume prethodnih triju godina za 138 628. U fabrikaciji igica vailo je kao prirodni zakon da deaci, ak i za vreme dok gutaju svoj ruak, umau drvca u toplu fosfornu meavinu, ija im je otrovna para udarala u lice. Prinuavajui na tednju vremena, fabriki zakon (od 1864) izazvao je primenu dipping machine (maine za umakanje), ija para ne moe da dopre do radnika.279 Tako se sada u onim granama ipkarstva koje jo ne podleu fabrikom zakonu tvrdi da obedi ne mogu biti vezani za odreene asove, koji variraju izmeu 3 minuta i 1 asa i vi e. Na ovo su odgovorili lanovi Childrens Employment Commission:
Prilike su iste kao i u tamparijama tapeta. Neki od glavnih fabrikanata u ovoj grani ivo su dokazivali da priroda upotrebljavanog materijala i raznoli kost procesa kroz koje on prolazi ne doputaju da se za vreme jela rad prekida bez velikog g ubitka. . . estom odredbom estog odeljka Factory Acts Exten278 R IF za 31. oktobar 1865, str. 96, 127. 279 Uvoenjem ove i drugih maina u fabrici igica bilo je samo u jednom njenom odeljenju 230 mladih lica zamenjeno s 32 dcaka i devojice od 14 do 17 godina. U potrebom parne snage, ova uteda na radnicima je 1865. bila jo vea.

sion A ct-a1* (1864) d at im je rok od 18 m eseci od dana donoenja zakona, s tim da se po isteku toga roka m oraju pokoriti odredbam a o odm orim a za vreme rada koji su propisani fabrikim zakonom.280
T ek to je zakon bio dobio sankciju parlamenta, gospoda fabrikanti otkrie:

Nezgode koje sm o oekivali od uvoenja fabrikog zakona nisu se javile. P roizvodnja, kako vidim o, ne trp i nikakvu tetu. U stvari, proizvodim o vie za isto vrem e.281
Vidi se, dakle, kako je engleski parlament, kome sigurno niko nee prebaciti za genijalnost, iskustvom doao do saznanja da jedan prinudni zakon m oe svojim odredbama jednostavno da zbrie sve tzv. prirodne granice proizvodnje koje ometaju ogranienje i regulisanje radnog dana. Zato se pri uvoenju fabrikog zakona u neku granu industrije ustanovljava rok od 6 do 18 m eseci, a stvar je fabrikanata da za to vrem e odstrane tehnike smetnje. R ei Mirabeau-a: Impos sible? N e m e dites jamais ce bete de mot!2* vrede naroito za m odemu tehnologiju. A li dok fabriki zakon ovako brzo kao u staklenoj bati dovodi do sazrevanja materijalne elem ente potrebne za pretvaranje manufakturne proizvodnje u fabriku, on ujedno ubrzava i propast sitnih majstora i koncentraciju kapitala, jer su sada potrebni vei izdaci u kapitalu.282 Ako se ostave po strani isto tehnike i tehniki otklonjive smet nje, regulisanje radnog dana sudara se s neurednim navikama samih radnika, osobito tamo gde preovlauje najamnina od komada i gde se vrem e izgubljeno u toku jednog dela dana ili nedelje moe nakna diti prekovremenim ili nonim radom m etod koji odraslog radnika demoralise, a njegovog m aloletnog ili enskog druga upropauje.283
280 C E C , I I R ep o rt, 1864, str. IX , br. 50. 281 R I F za 31. oktobar 1865, str. 22. 282 Potrebna u sav rav an ja. . . u m nogim starim preduzeim a ne mogu se uvesti bez takvih izdataka u kapitalu koji prevazilaze sredstva m nogih sadanjih p re d u z e tn ik a . . . Izvesna prelazna dezorganizacija nuno p rati uvoenje fabrikih zakona. V eliina ove dezorganizadje stoji u upravnoj srazm eri prem a veliini nez goda koje treb a uklanjati. (Isto, str. 96, 97.) 288 K od visokih pei, n p r., rad se krajem nedelje obino jako produuje usled navike radnika da praznuju ponedeljak, a ponekad i jedan deo utorka ili i ceo utorak. (C E C , I I I R eport, str. V I.) Kod sitnih m ajstora radno je vrem e obino neuredno. O ni izgube po 2 i 3 dana, a onda rade po cele noi da to nadoknade O ni uvek zapoljavaju svoju roenu decu, ako je imaju. (Isto, str. V II.) Vlada
Zakona o proirenju fabrikog zakona 2* Nemogue? N e izgovorite m i nikad tu glupu rei
Iako je ta neurednost u troenju radne snage prirodna, gruba reakcija protiv dosade jednolinog izdiranja, ona ipak u nesravnjivo veem stepenu proistie iz anarhinosti same proizvodnje, koja sa svoje strane ima za pretpostavku neobuzdanu eksploataciju radne snage od strane kapitala. Pored optih periodinih promena industrijskog ciklusa i posebnih kolebanja trita u svakoj grani proizvodnje, dolazi u obzir naroito tzv. sezona, bilo da poiva na periodinosti godinjih doba povoljnih za brodarstvo, ili na modi, kao i iznenadnost velikih naru daba koje se imaju izvriti u najkraem roku. Ova poslednja navika razvija se jo vie sa eleznicom i telegrafom. Tako, npr., jedan london ski fabrikant kae:
Proirenje eleznike mree po celoj zemlji mnogo je uticalo na razvijanje navike kratkoronih narudaba; sad kupci iz Glazgova, M anestera i Edinburga dolaze otprilike svakih 14 dana u velika stovarita Sitija, kojima m i liferujemo ro b u Oni ine narudbe koje se moraju odmah izvriti, umesto da kupuju sa stovaritac kao to je ranije bilo u obiaju. Ranijih godina bili smo uvek kadri da za vreme mrtve sezone unapred izradim o robu za tranju sledee sezone, a sad niko ne moe proredi ta e se traiti.284
U fabrikama i manufakturama koje jo ne potpadaju pod fabriki zakon periodino vlada najstraniji prekomerni rad za vreme tzv. sezone, koji se vri na mahove usled iznenadnih narudaba. U spoljanjem podruju fabrike, manufakture i skladita roba, u oblasti kunog rada, koji je i inae skroz neredovan, a u pogledu sirovine i narudaba potpuno zavisan od udi kapitaliste, kojega ovde ne vezuju nikakvi rauni s obzirom na zgrade, maine itd., i koji ovde rizikuje jedino kou svojih radnika, u toj oblasti stvara se sistematska rezervna industrijska armija, kojom se uvek moe raspolagati i koja se u toku jednog dela godine proredu je najneovenijim prisiljavanjem na rad, a u toku drugog dela propada zato to nema posla.
Poslodavci, kae C hildrens Em ploym ent Commission, iskoriavaju neredovnost na koju su kuni radnici privikli, da bi ih, kad zatreba zapeti, naterali da rade do 11, 12 i 2 asa nou, a u stvari, kako se to kae uobiajenom frazom, da rade ,sve asovef, i to u lokalima gde je takav sm rad da vas moe sruiti (the stench is enough to knock you down). Doi ete, moda, do vrata i otvoriete ih, ali ete ustuknuti nazad puni uasa.285 Smeni su ljudi ovi nai poslodavci, rekao neurednost u otpoinjanju rada, emu pomae mogunost i navika da se izgubljeno naknadi prekovremenim radom. (Isto, str. X V III.) Ogromno gubljenje vremena u B irm ingem u. . . , jer jedan deo vremena dangube, dok drugi deo rintaju kao ro bovi. (Isto, str. X I.) 284 CEC, IV Report, str. X X X II. Tvrdi se da je irenje eleznica mnogo doprinelo ovoj navici iznenadnih narudaba, kao i uurbanosti, zanemarivanju jela i prekovremenom radu, koji su posledica toga. (Isto, str. X XX I.) 285 CEC, IV Report, str. XXXV, br. 235. i 237.

je jedan od sasluanih svedoka, neki obuar, oni m isle da jednom m ladiu n ita ne kodi da pola godine crkava n a p reteranom rad u , dok ga ono drugo pola godine gotovo prisiljavaju da lunja besposlen.286
Kako su to inili za tehnike sm etnje, tako su zainteresovani kapitalisti tvrdili i tvrde i za ove tzv. poslovne navike (usages which have grown w ith the growth o f trade) da su one prirodne granice proizvodnje; ta je fraza bila om iljeni krik lordova pamuka u vreme kad su prvi put bili ugroeni fabrikim zakonom. Mada njihova indu strija vie no m a koja druga poiva na svetskom tritu, a stoga i na plovidbi, iskustvo ih je uteralo u la. Otada se engleski fabriki inspek tori prema svakoj tobonjoj poslovnoj smetnji odnose kao prema upljoj frazi.287 Tem eljita savesna istraivanja Childrens Employ m ent C om m ission doista pruaju dokaz da bi u nekim industrijama regulisanjem radnog dana ve upotrebljena masa rada samo bila ravnom em ije raspodeljena na celu godinu288; da je regulisanje radnog dana prvi racionalni korak za obuzdavanje ubilakih, besmislenih, vetropirskih udi m ode, koje su same sobom u neskladu sa sistemom krupne industrije289; da je razvitak okeanske plovidbe i saobraajnih sredstava uopte unitio pravi tehniki razlog sezonskog rada290; i da se sve ostale okolnosti, koje se tobo ne m ogu kontrolisati, uklanjaju dodavanjem novih zgrada i maina, poveanjem broja jednovremeno zaposlenih radnika291 i reakcijom koja sama od sebe nastupa na sistem
286 Isto , str. 127, b r. 56. 287 to se tie gubitka koji trp i trgovina od toga to se nalozi za utovar na brodove ne m ogu blagovrem eno izvriti, seam se da je to bio om iljeni argum enat gospode fabrikanata u godinam a 1832. i 1833. N ita od onoga to se danas o ovom p redm etu iznosi n e m oe im ati vanost kao onda, kada para jo nije bila prepolovila sve daljine i kada jo nije bila otvorila sasvim nove saobraajne ustanove. U prak tinoj proveri taj se argum enat onda pokazao nepravilan, pa e se sigurno i sad pokazati takvim ako se ponovo ispita. (R IF za 31. oktobar 1862, str. 54, 55.) 288 C E C , I I I R eport, str. X V III, br. 118. 289 Jo je 1699. prim etio Jo h n Bellers: Neizvesnost koja vlada u m odi pove ava broj sirom aha. O na skriva u sebi dve velike nevolje: 1. zim i radnici ive u bedi usled toga to nem a posla, jer se ni trgovci ni fabrikanti tkanina ne usu u ju preduim ati svoj kapital da b i zaposlili radnike dok ne doe prolee i dok ne vide kakva e b iti m oda; 2. u prolee broj radnika nije dovoljan, i fabrikanti tkanina moraju da uzm u veliki broj egrta da bi podm irili trgovinu K raljevine za tri ili est meseci. T ako '.e ratar otkida od pluga, polja se liavaju radnika, gradovi se pune prosjacima, a m nogi koji se stide prositi, zim i um iru od gladi. (Essays about the Poor, M anu factures etc., str. 9.) 290 C E C , V R eport, str. 171, br. 34. 291 T ako se, n p r., kae u iskazima koje su kao svedoci dali izvoznici iz B redforda: Pod tim okolnostim a jasno je da nem a potrebe drati deake u stovantim a na radu due nego od 8 izjutra do 7 ili 71/a asova uvee. T o je samo pitanje
13 .
glava M aine i krupna industrija 4 2 5
trgovine na veliko.292 Ali kapital pristaje na ovakav prevrat, kao to je to toliko puta izjavio na usta svojih predstavnika, samo pod pritiskom opteg parlamentarnog zakona293, koji prinudnim putem regulie radni dan.
9. Fabriko zakonodavstvo. ( Odredbe o zdravlju i vaspitanju.) Njegovo proirivanje na celu Englesku Kao to smo videli, fabriko zakonodavstvo, ta prva svesna i planska reakcija drutva na spontano nastali oblik njegovog procesa proizvodnje, isto tako je nuan proizvod krupne industrije kao god i pamuna prea, automat i elektrini telegraf. Pre no to bude rei o njegovom proirenju na celu Englesku, potrebno je da ukratko pomenemo jo neke odredbe engleskog fabrikog zakona, koje se ne od nose na broj asova radnog dana. Da i ne govorimo o redakciji zdravstvenih odredaba koja kapi talisti olakava da ih obilazi, te su odredbe krajnje mrave i u stvari se svode na propise o kreenju zidova i na jo neke mere istoe, provetravanje i zatitu od opasnih maina. U treoj knjizi vratiemo se na fanatinu borbu fabrikanata protiv odredbe koja im namee mali izdatak radi zatitu udova njihovih ruku. Ovde se ponovo sjajno potvruje dogma slobodne trgovine da u drutvu suprotnih interesa svako koristi zajednikom dobru idui za svojom sopstvenom koristi. Jedan e primer biti dovoljan. Poznato je da se u Irskoj za poslednjih dvadeset godina znatno razvila industrija lana, a s njom i scutching mills (fabrike za nabijanje i trljenje lana). Godine 1864. tih fabrika tamo bilo je oko 1800. Svake jeseni i zime uzimaju se s poljskog rada poglavito mlada lica i ene, sinovi, keri i ene malih zakupnika iz okoline sve lica kojima je maina skroz nepoznata da lanom
dopunskog izdatka i poveanja broja radnika. (Deca ne bi morala produavati da rade do kasno u no kad neki poslodavci ne bi bili tako gladni profita; dodati jo jednu mainu staje samo 16 ili 18 .) Sve tekoe dolaze od nedovoljnog ureaja i oskudice u prostorijama. (CEC, V Report, str. 171, br. 35, 36. i 38.) 292 Isto. Jedan londonski fabrikant, koji, uostalom, smatra prinudno regulisanje radnog dana kao sredstvo za zatitu radnika od fabrikanata, kao i samih fabrikanata od krupnih trgovaca, izjavljuje: Pritisak u naem poslu dolazi od izvoznika. Oni, npr., hoe da alju robu jedrilicom, da im roba bude na mestu za jednu odreenu sezonu i da ujedno strpaju-u dep razliku izmeu vozarine jedri licom i parnim brodom, ili pak od dva parobroda biraju onaj koji ranije polazi, da bi se na stranom tritu javili pre svojih konkurenata. 293 Ovome bi se moglo doskoiti, kae jedan fabrikant, ako bi se pod pritiskom kakvog opteg parlamentarnog zakona proirile radionice. (Isto, str. X, b r. 38.)
hrane valjke scutching m ills-ova. U istoriji maina nema primera za nesrene sluajeve takvog obima i intenzivnosti kao ovde. Samo u jednoj takvoj fabrici u K ildinenu (kod Korka) bilo je od 1852. do 1856. g. 6 sm rtnih sluajeva i 60 tekih osakaenja, a svi su mogli biti spreeni samo da su preduzete najprostije mere, koje bi stajale nekoliko ilinga. D r W . W hite, fabriki certifying surgeon1* u Daunpetriku, izjavljuje u jednom zvaninom izvetaju od 16. decembra 1865:
N esreni sluajevi n a scutching m ills najstranije su vrste. U m nogo slu ajeva m aina otkida e tv rtin u tela od tru p a . S m rt ili budunost u bednoj nem oi i p atnji obine su posledice povreda. M noenje fabrika u ovoj zemlji um noie, na ravno, ove grozne rezultate. U v eren sam da b i se valjanim dravnim nadzorom n ad scutching m ills-ovim a izbegle velike rtve u ivotim a i telesnim povredam a. 294
ta bi m oglo bolje okarakterisaii kapitalistiki nain proizvodnje nego injenica da m u drava prinudnim zakonom mora naturiti uvo enje najprostijih mera istoe i zatite zdravlja?
Fabriki zakon od 1864. okreio je i oistio u grnam icam a preko 200 ra dionica, gde su se itavih 20 godina ili oduvek sustezali od svake takve operacije (to je apstinencija kapitala!), i to u m estim a gde je zaposleno 27 878 radnika, koji su dosad, za vrem e preteranog dnevnog i esto nonog rad a, udisali kunu atm osferu, koja je od jednog relativno bezazlenog zanim anja uinila izvor bolesti i sm rti. Z akon je jako um noio sredstva za provetravanje.295
Ova oblast prim ene fabrikog zakona pokazuje jasno i to kako kapitalistiki nain proizvodnje, preko izvesne take, samim svojim biem iskljuuje svako racionalno poboljanje. Vie puta smo napo m enuli da engleski lekari u jedan glas izjavljuju da je 500 kubnih stopa prostora na jedno lice jedva dovoljno za neprekidan rad. Pa dobro! Kad fabriki zakon posrednim putem , svima svojim prinud nim merama, ubrzava pretvaranje manjih radionica u fabrike, a time posredno zadire u pravo svojine sitnijih kapitalista, dok krupnima obezbeuje m onopol, onda bi zakon koji bi prinudno odredio prostor potreban za svakog radnika u radionici, jednim mahom direktno eksproprisao hiljade sitnih kapitalista! Ova zakonska prinuda direktno bi u korenu zasekla kapitalistiki nain proizvodnje, tj. samooploavanje kapitala putem slobodne kupovine i potronje radne snage, bio taj kapital krupan ili sitan. Stoga je fabrikom zakonodavstvu, kad je dolo pred ovih 500 kubnih stopa vazduha, nestao dah. Sanitetske vlasti, industrijske anketne komisije i fabriki inspektori ponavljaju i
294 C E C , V R eport, str. X V , br. 72. i dalje. 295 R I F za 31. oktobar 1865, str. 127.
J * zvanini lekar koji izdaje uverenja
ponavljaju nunost 500 kubnih stopa i nemogunost da se one nature kapitalu. N a taj nain oni u stvari proglaavaju suicu i druge plune bolesti za jedan od ivotnih uslova kapitala.296 Vaspitne odredbe fabrikog zakona, mada su jadne kad se uzmu u celini, propisale su kao prinudan uslov za rad osnovnu nastavu.297 Njihov uspeh pruio je prve dokaze za mogunost spajanja nastave i gimnastike298 s runim radom, pa, dakle, i runog rada s nastavom i gimnastikom. Sasluavajui uitelje kao svedoke, fabriki su inspek tori ubrzo otkrili da fabrika deca, iako u koli provode upola manje vremena od redovnih uenika, naue isto toliko koliko i ovi, a esto i vie.
Stvar je jednostavna. O ni koji u koli probave samo pola dana, stalno su svei i gotovo uvek sposobni i voljni da prim e nastavu. Sistem pola rada a pola kole ini da se dete na jednom od ovih zanimanja odm ara i krepi za drugo, pa je zato mnogo zgodniji za dete nego neprekidno trajanje jednog istog posla. D ete koje od ranog jutra sedi u koli, a osobito kad je vruina, ne moe se takm iiti s detetom koje veselo i bodro dolazi s rada.299
Dalje podatke nalazimo u Seniorovom govoru koji je on odrao na

290 Iskustvom je utvreno da zdrava prosena individua potroi pri jednom udisaju srednje intenzivnosti oko 25 kubnih cola vazduha, a da na m inut dolazi oko 20 udisaja. Prem a tom e bi potronja vazduha jedne individue za 24 asa bila otprilike 720 000 kubnih cola ili 416 kubnih stopa. Ali je poznato da jednom udah nuti vazduh vie ne moe posluiti za isti proces ako se ne proisti u velikoj radi onici prirode. Prem a Valentinovim i Brunnerovim opitim a, izgleda da zdrav ovek izdahne za jedan as oko 1300 kubnih cola ugljenine kiseline; to znai da plua za 24 asa izbace oko 8 una vrstog ugljena. Trebalo bi da svaki ovek im a naj manje 800 kubnih stopa vazduha. (Huxley.) 297 Po engleskom fabrikom zakonu,'roditelji ne mogu slati decu ispod 14 godina u kontrolisane fabrike, a da im u isto vrem e ne prue i osnovnu nastavu. Za ispunjavanje zakona odgovara fabrikant. Fabrika nastava obavezna je, i uslov je za rad. (R IF za 31. oktobar 1865, str. 111.) 298 O korisnim posledicama spajanja gimnastike (a za deake i vojnikih vebi) s prinudnom nastavom fabrike dece i aka iz sirotinjskih domova, vidi govor N . W. Seniora na V II godinjem kongresu N ational Association for the Promotion of Social Science u : Report of Proceedings etc., L ondon 1863, str. 63, 64, kao i izvetaj fabrikih inspektora za 31. oktobar 1865, str. 118, 119, 120, 126. i dalje. 299 R IF za 31. oktobar 1865, str. 118, 119. Neki naivni'fabrikant svile izjavio je pred lanovima Childrens Em ployment Commission: Ja sam potpuno uveren da je prava tajna proizvoenja valjanih radnika naena u spajanju rada s nastavom jo od detinjstva. N aravno da rad ne srne biti ni odvie naporan, niti odvratan ili nezdrav. Ja bih eleo da i moja roena deca imaju, radi promene, pored kole i rada i igre. (CEC, V Report, str. 82, br. 36.)
sociolokom kongresu u Edinburgu 1863. Izmeu ostaloga, on tu pokazuje i to da jednostrani, neproizvodni i produeni kolski dan dece viih i srednjih klasa beskorisno poveava rad uitelja, dok on ne samo besplodno, ve i potpuno tetno upropauje vreme, zdravlje i energiju dece.300 Iz fabrikog sfstema ponikla je, kao to to moemo u pojedinostim a propratiti kod Roberta Owena, klica vaspitanja u budunosti, koje e za svu decu iznad izvesnog doba starosti spajati proizvodni rad s nastavom i gimnastikom, i to ne samo kao metod za poveavanje drutvene proizvodnje nego i kao jedini m etod za proiz voenje svestrano razvijenih ljudi. Videli sm o da krupna industrija tehniki ukida manufakturnu podelu rada i njeno doivotno vezivanje itavog oveka za jednu delim inu operaciju, a da u isto vreme kapitalistiki oblik krupne indu strije jo strahovitije reprodukuje tu podelu rada: u pravoj fabrici pretvarajui radnika u svestan pribor kakve delimine maine, a svugde inae, bilo m estim inom upotrebom maina i mainskog rada301, bilo uvoenjem enskog, dejeg i nekvalifikovanog rada kao nove osnovice podele rada. Protivrenost izm eu manufakturne podele rada i sutine krupne industrije probija se silom . Ona se izm eu ostaloga ispoljava u strahovitoj injenici da se veliki deo dece, zaposlene u modernim fabrikama i manufakturama, i koja su od svojih najnenijih godina
300 S enior u : Report o f Proceedings V II godinjeg kongresa N ational As sociation for th e P rom otion o f Social Science, str. 66. Kako krupna industrija, dospevi do izvesnog stu p n ja razvitka, revolucijom koju vri u nainu materijalne proizvodnje i odnosim a d rutvene proizvodnje revolucionie i glave, jasno se vidi kad uporedim o govor N . W . S eniora od 1863. s njegovom iilipikom protiv fabrikog zakona od 1833, ili ako uporedim o gledite pom enutog kongresa sa injenicom da u nekim poljoprivrednim oblastim a Engleske sirom ani roditelji ne sm eju ko lovati svoju decu, jer im inae p reti sm rt od gladi. T ako, n p r., saoptava g. Snell da se u S om ersetiru uobiajila praksa d a se sirom aak koji moli za parohijsku pom o natera da svoju decu izvadi iz kole. T a k o i g. W ollaston, svetenik iz Felthem a, navodi sluajeve kad je nekim porodicam a bila uskraena svaka pomo poto decu alju u kolu! 801 T a m o gde zanatlijske m aine, pokretane ljudskom snagom, neposredno ili posredno konkuriu savrenijoj m aini, koja im a za pretpostavku mehaniku pogonsku snagu, zbiva se veliki preobraaj u pogledu radnika koji pokree mainu. U poetku je parna m aina zam enjivala toga radnika, sad on treba da zameni parnu m ainu. Stoga napon i utroak njegove snage postaju ogrom ni, osobito za neodrasle koji su osueni na ovo m uenje! T ako je kom esar Longe naao u K oventriju i oko lini da se deaci od 10 do 15 godina upotrebljavaju za okretanje razboja za pandjike, pored jo m lae dece koja su okretala razboje m anjih dim enzija. To je vanredno tegoban posao. D eak je puka zam ena parne snage. (C E C , V R eport, 1866, str. 114, b r. 6.) O ubistvenim posledicam a ovog robovskog sistema, kako ga naziva zvanini izvetaj, vidi na istom m estu i na narednim stranam a izvetaja.
prikovana za najjednostavnije manipulacije, godinama eksploatie a da ne naui nikakav rad koji bi ih osposobio da bi se kasnije mogla upotrebiti bar u istoj manufakturi ili fabrici. Uzmimo za primer tam parski posao. Ranije je u engleskim tamparijama egrt uio najpre lake, a zatim sve tee poslove, to je odgovaralo sistemu stare manufakture i zanatstva. Da bi postali svreni tipografi, oni su izuavali itav zanat. Sam zanat zahtevao je da svi znaju itati i pisati. tamparska maina sve je to izmenila. Ona upotrebljava dve vrste radnika: jednog od raslog, koji nadzire mainu, i pomone deake, veinom od 11 do 17 godina, iji se posao sastoji iskljuivo u tome da u mainu stave ist arak hartije i da ga natampanog izvuku. Ovaj muni posao oni obav ljaju, osobito u Londonu, po 14, 15 i 16 asova dnevno bez prekida, nekoliko dana u nedelji, a esto rade 36 asova uzastopce, s odmorom od svega dva asa za obed i spavanje!302 Veliki deo tih deaka ne zna itati, i po pravilu su sasvim zadivljala, abnormalna stvorenja.
Da bi se osposobili za svoj posao, nije im potrebno nikakvo obrazovanje; oni imaju malo prilike da se naue umenosti, a jo manje rasuivanju; njihova najamnina, mada donekle visoka za deake, ne raste srazm erno njihovim godinama, a velika veina nem a izgleda da dobije unosnije i odgovornije mesto nadgledaa maine, poto na svaku m ainu dolazi samo jedan nadgleda, a deaka esto po etiri.303
im suvie odrastu za svoj detinjski rad, dakle najkasnije kad im je 17 godina, otputaju ih iz tamparije. Oni postaju regruti zloina. Nekoliki pokuaji da im se nae zanimanje na drugom mestu propali su zbog njihovog neznanja, surovosti, telesne i duhovne zakrljalosti. to vai za manufakturnu podelu rada u radionici, vai i za podelu rada u drutvu. Dok god zanat i manufaktura sainjavaju optu pod logu drutvene proizvodnje, jedan nuan moment razvitka bie podreivanje proizvoaa jednoj jedinoj grani proizvodnje, ruenje prvobitne raznolikosti njegovih radova.304 Na toj podlozi svaka posebna
302 CEC, V Report, 1866, str. 3, br. 24. 303 Isto, str. 7, br. 60. 304 Prema S tatistical account'-u1*, u nekim delovima gornje kotske mnogo ovara i ,cotters*2* nosili su, sa svojim enama i decom, obuu koju su sami pravili od koe koju su sami tavili, odelo koje nije dodirnula niija ruka osim njihove, iji su materijal sami ostrigli s ovaca ili za koji su sami gajili lan. Pri izradi odela jedva da je bio upotrebljen kakav kupljeni artikal, sem ila, igle, naprstka i neto malo gvozdenih delova upotrebljavanih pri tkanju. Boje su pravile same ene od drvea, dbunja i trava itd. (D ugald Stewart, Works, izd. Ham ilton, sv. V III, str. 327 - 328.) 1+ Statistikom izvetaju 2* seljaci koji imaju kuu, ali ne i imanje, poljoprivredni nadniari
grana proizvodnje nalazi empirikim putem tehniki oblik koji njoj odgovara, lagano ga usavrava i brzo skristalie im dostigne izvestan stupanj zrelosti. Ono to ovde-onde izaziva promene, jeste, osim no vog materijala za rad koji se dobija iz trgovine, postepeno menjanje orua za rad. A li kad se iskustvom jednom doe do odgovarajueg oblika, onda se i on okameni, kao to nam dokazuje njegovo esto puta hiljadugodinje prelaenje iz ruku jednog pokolenja u ruke drugog. Karakteristino je da su se do u 18. vek naroiti zanati zvali m ysteries (m ysteres1*)305, u iji je mrak mogao prodreti samo ona koji je bio empiriki i profesionalno posveen. Krupna industrija zderala je veo koji je od ljudi skrivao njihov sopstveni drutveni proces proizvodnje, koji je razliite, prirodno odeljene grane proizvodnje inio zagonetnima jednu drugoj, pa ak i onom e koji je bio posveen u svaku granu. N jen princip da se svaki proces proizvodnje kao takav, bez voenja ^rauna najpre o ljudskoj ruci, rastavi na svoje sastavne elem ente, stvorio je potpuno m odem u nauku, tehnologiju. areni, prividno nepovezani i okamenjeni oblici drutvenog procesa proizvod nje svode se na svesno plansko primenjivanje prirodnih-nauka, siste matski specijalizovano ve prema korisnom uinku koji se namerava postii. Tehnologija je takoe otkrila i ono nekoliko velikih osnovnih oblika kretanja u kojima se nuno vri svekolika aktivnost ljudskog tela, uprkos svoj raznolikosti upotrebljavanih orua, ba kao to se mehanika ni najveom komplikovanou m aine ne dade obmanjivati u pogledu stalnog ponavljanja prostih mehanikih snaga. M odem a industrija nikad ne posmatra i ne tretira dati oblik procesa proizvodnje kao konaan. Zato je njena tehnika osnovica revolucionarna, dok je kod svih ranijih naina proizvodnje bila u sutini konzervativna.306
305 u uvenoj knjizi E tienne-a Boileau-a Livre des mitiers propisuje se iz m eu ostaloga da pom onik, kad se prim a m eu m ajstore, poloi zakletvu da e, svaki u svom zanatu, svoju brau bratski ljubiti, svakoga pom agati i da svojevoljno nee izdavati tajne zanata i, tavie, da nee, u interesu celine, preporuujui svoju ro b u upozoravati kupca na nedostatke u izraevinam a lanova svog esnafa. 308 Buroazija ne m oe da postoji a da neprekidno ne revolucionie orua za proizvodnju, dakle odnose proizvodnje, pa dakle i celokupne drutvene odnose. A svim a ranijim industrijskim klasama bio je, naprotiv, prvi uslov opstanka neprom enjeno zadravanje starog naina proizvodnje. Stalno revolucionisanje proiz vodnje, neprekidno potresanje svih drutvenih stanja, vena nesigurnost i kre tanje odlikuju buroasku epohu od svih ranijih. O na rastvara sve vrste, zarale odnose sa svim starinskim predstavam a i shvatanjim a koja ih p rate; svi novi odnosi zastarevaju p re no to m ogu da ovrsnu. Sve to je vrsto i ustaljeno pretvara se u dim , sve to je sveto skrnavi se, i ljudi najzad bivaju prisiljeni da na svoj ivotni poloaj, na svoje m eusobne odnose pogledaju trezvenim oima. (F. Engels und K arl M arx, M anifest der Kommunistischen Partei , L ondon 1848, str. 5.8*) 1* tajne 2* V idi u 7. tom u ovog izdanja.
Mainom, hemijskim procesima i drugim metodima ona stalno revolucionie tehniku osnovicu proizvodnje, a s njom i funkcije radnika i drutvene kombinacije procesa rada. Tim e ona stalno revolucionie i podelu rada u drutvu i neprestano baca mase kapitala i radnika iz jedne grane proizvodnje u drugu. Prema tome, priroda krupne indu strije uslovljava menjanje rada, nestalnost funkcija, svestranu po kretljivost radnika. S druge strane, ona reprodukuje u svom kapitali stikom obliku staru podelu rada s njenim okamenjenim specijalno stima. Videli smo kako ova apsolutna protivrenost unitava svaki mir, stalnost, sigurnost radnikova ivota, kako mu pomou sredstva za rad neprekidno otima iz ruku sredstvo za ivot307, i preti mu, uinivi suvinom njegovu deliminu funkciju, da uini suvinim i njega samog; kako se ta protivrenost istutnjava u neprekidnim hekatombama rad nike klase, u bezmernom traenju radne snage i u haranju drutvene anarhije. To je negativna strana. Ali dok se menjanje rada sada ostva ruje samo kao nadmoni prirodni zakon i sa slepim razornim dejstvom nekog prirodnog zakona koji svuda obara prepreke308, sama krupna industrija svojim katastrofama ini pitanjem ivota ili smrti da se me njanje rada, a otud i to je mogue vea mnogostranost radnika, prizna kao opti zakon drutvene proizvodnje i da se odnosi prilagode nje govom normalnom ostvarivanju. Ona ini pitanjem ivota ili smrti da se udovini fakt bednog radnog stanovnitva, koje se dri u rezervi, raspoloivo za promenljive eksploatacione potrebe kapitala, zameni apsolutnom raspoloivou oveka za promenljive zahteve rada; da se delimina individua, koja je samo nosilac jedne delimine drutvene funkcije, zameni svestrano razvijenom individuom, za koju su razline drutvene funkcije naini delatnosti koji se uzajamno smenjuju. Jedan od momenata ovog procesa revolucionisanja, moment koji se spon tano razvija na podlozi krupne industrije, jesu politehnike i poljopriv redne kole; drugi su moment ecoles denseignement professionel1*,
307 Uzimate mi ivot, Uzimajui sredstva od kojih ivim. (Sekspir)[l46l sos jedan francuski radnik, vrativi se iz San Franciska, pie: Nikad ne bih verovao da sam sposoban da radim sve zanate kojima sam se bavio u Kaliforniji. vrsto sam bio ubeden da nisam ni za ta osim za tamparski po sao . . . Ali kad sam se ve naao u sredini tog sveta pustolova, koji svoje zanate menjaju lake nego koulju, ja sam, bogme, radio kao i ostali. Poto se rad u rudnicima nije pokazao dovoljno unosan, napustio sam ga i vratio se u grad, gde sam redom bio: tipograf, pokriva krovova, livac olova itd. Stekavi tako iskustvo da sam sposoban za sve radove, oseam se manje mekuac, a vie ovek. (A. Corbon, De Venseignement professionel, 2. izd., str. 50.)
kole za struno obrazovanje
u kojima radnika deca dobijaju neto nastave iz tehnologije i prak tinog rukovanja razlinim oruem za proizvodnju. Dok je fabriko zakonodavstvo, kao prvi ustupak koji je kapitalu s mukom otet, spo jilo samo osnovnu nastavu s fabrikim radom, nesumnjivo je da e neizbeno osvajanje politike vlasti od strane radnike klase osvojiti i za tehnoloku nastavu, teoretsku i praktinu, mesto koje joj pripada u radnikim kolama. Isto tako je nesumnjivo da kapitalistiki oblik proizvodnje, i ekonomski odnosi radnika koji m u odgovaraju, stoje u najpunijoj protivrenosti s takvim revolucionarnim fermentima i njihovim ciljem: ukidanjem stare podele rada. Ali, razvijanje protiv renosti jednog istorijskog oblika proizvodnje jedini je istorijski put za njegovo ukidanje i preobraavanje. Ne sutor ultra crepidam!t147l Ovaj nec plus ultra1* zanatlijske m udrosti postao je krajnja ludost otkako je asovniar Watt pronaao parnu mainu, berberin Ark wright throstle-predilicu, a juvelirski radnik Fulton parobrod.309 U koliko fabriko zakonodavstvo regulie rad u fabrikama, manufak turama itd., to se isprva ispoljava samo kao meanje u eksploatatorska prava kapitala. Naprotiv, svako regulisanje tzv. kunog rada310 po kazuje se odmah kao neposredno zadiranje u patria potestas2*, tj. m oderno reeno, u roditeljski autoritet, a to je korak od kojega se boleivi engleski parlament dugo licemerno ustruavao. Ali, snaga injenica nagnala je da se najzad prizna da krupna industrija, razarajui ekonomsku osnovicu stare porodice i porodini rad koji njoj odgovara, razara i sam e stare porodine odnose. Pravo dece moralo je biti pro glaeno. U zavrnom izvetaju Childrens Employment Commis sion od 1866. stoji:
Iz iskaza svih svedoka izlazi, n a alost, da d eri oba pola ni od koga ne-treba toliko zatite koliko od njihovih roditelja. Sistem bezm erne eksploatacije dejeg 809 Jo h n ellers, pravi fenom en u istoriji politike ekonomije, shvatio je ve krajem 17. veka sasvim jasno nunost ukidanja sadanjeg vaspitanja i podele rada, koji na jednom ekstrem u drutva stvaraju hipertrofiju, a na drugom atrofiju, m ada u suprotnom pravcu. Izm eu ostalog, on lepo kae: Prazno uenje ne vredi m nogo vie nego uiti se besposlienju . . . T elesni rad prim arna je boja u stan o v a. . . Z a zdravlje tela rad je isto tako p otreban kao jelo za njegovo odranje, jer patnje koje budem o utedeli neradom naplatie nam se u vidu b o le sti. . . Rad lije ulje u svetiljku ivota, m iljenje pali njen p la m e n . . . D etinjski glupo zanimanje (ovde on nasluuje Basedowe i njihove m oderne eprtljanske podraavaoce) ostavlja deji d u h u gluposti. (John Bellers, Proposals for raising a Colledge of Industry of all useful Trades and Husbandry , L ondon 1696, str. 12, 14, 16, 18.) 810 T o se, uostalom , deava veinom i u m anjim radionicam a, kao to smo videli u m anufakturi ipaka i pletenja slam e8*, a podrobnije bi se moglo pokazati osobito na m anufakturam a m etala u efildu, Birm ingem u itd. ** vrhunac 8* oinsku vlast 8* Vidi u ovom tom u, str. 4 1 2 -4 1 6 .
13.
rada uopte, a kunog rada posebno, odrava se tako to roditelji vre nad svojim m ladim i nenim izdancim a samovoljno i opako nasilje bez uzde ili k o n tro le. . . Roditelji ne smeju im ati apsolutnu vlast da od svoje dece prave proste maine, kako bi iz njih isterivali svake nedelje toliko i toliko najam n in e. . . D eca i omladina im aju prava na zatitu od strane zakonodavstva od zloupotrebe roditeljske vlasti, koja pre vrem ena lomi njihovu telesnu snagu, a njih moralno i intelektualno srozava na nia bia.311
Meutim, nije zloupotreba roditeljske vlasti stvorila neposrednu i posrednu eksploataciju nezrele radne snage od strane kapitala, ve je, obrnuto, kapitalistiki nain eksploatacije, ukidajui ekonomsku podlogu koja odgovara roditeljskoj vlasti, ovu vlast pretvorio u zlo upotrebu. N o ma kako strahovito i gnusno izgledalo rasulo stare poro dice u kapitalistikom sistemu, ipak krupna industrija, dodeljujui izvan oblasti domainstva, u drutveno organizovanim procesima proizvodnje, odluujuu ulogu enama, omladini i deci oba pola, stvara novu ekonomsku podlogu za vii oblik porodice i odnosa oba pola. Razume se da je podjednako ludo smatrati hriansko-germanski oblik porodice apsolutnim, kao i smatrati takvim starorimski oblik, ili starogrki, ili orijentalni, koji, uostalom, ine jedan niz u istorijskom razvitku. Takoe je shvatljivo da sastavljanje kombinovanog radnog osoblja od individua obaju polova i najrazliitijih uzrasta, koje se u svom prvobitnom brutalnom, kapitalistikom obliku u ko jem radnik postoji radi procesa proizvodnje, a ne proces proizvodnje radi radnika prikazuje kao kuno vrelo kvarei i ropstva, pod odgovarajuim uslovima mora postati izvor humanog razvitka.312 Kao to smo videli, istorijski tok razvitka krupne industrije stvara nunost da se fabriki zakon, koji je bio izuzetan zakon za predionice i tkanice, te prve tvorevine mainskog sistema, proiri na itavu drutvenu proizvodnju. Tradicionalni oblik manufakture, zana ta i kunog rada, kada u njihovoj pozadini stoji krupna industrija, pot puno se revolucionie, manufaktura se stalno pretvara u fabriku, zanat stalno u manufakturu, dok oblasti zanata i kune industrije ne postanu najzad, u relativno neobino kratko vreme, jazbinama bede, u kojima slobodno besne najlue grozote kapitalistike eksploatacije. Dve su okolnosti bile od presudnog znaaja: prvo, iskustvo, stalno iznova sticano, da se kapital, ako se stavi pod kontrolu drave samo na nekim takama drutvenog opsega, utoliko neumerenije obeteuje na drugim takama313; drugo, dreka samih kapitalista da se izjednae uslovi
811 CEC, V Report, str. XXV, br. 162, i II Report, str. X X X V III, br. 285, 289, str. XXV, X X V I, br. 191. 812 Fabriki rad mogao bi biti isto tako ist i odlian kao i kuni rad, moda jo u veem stepenu. (R IF za 31. oktobar 1865, str. 129.) 818 R IF za 31. oktobar 1865, str. 27, 32.
28 M u x - E n gels (21)
konkurencije, tj. granice eksploatacije rada.314 ujmo o ovoj stvari dva vapaja. Gospoda W . Cooksley (fabrikanti klinaca, lanaca itd. u Bristolu) dobrovoljno su sproveli u svom preduzeu sve propise fabrikog zakona.
Poto u susednim preduzeim a i dalje traje stari, neureeni sistem , oni su izv rgnuti nepravdi da gledaju kako njihove m lade radnike, posle 6 asova uvee, nam am ljuju (enticed) u d ruga preduzea, u kojim a produuju rad. P rirodno je to oni kau: ,T o je nepravda p rem a nam a, a i gubitak, jer se iscrpljuje deo snage m ladia, koja p o tp u n o nam a pripada.'316
G ospodin J. Sim pson (Paper-Box Bag maker1* u Londonu) izjavljuje lanovima Childrens Em ploym ent Commission:
On bi potpisao svaku peticiju za uvoenje fabrikih zakona. U stanju koje sada vlada on se uvee, kad zatvori radionicu, uvek osea nespokojan (he always felt restless a t night) p ri pom isli da drugi rade due i da e m u oteti narudbe isp red nosa.316 R ezim irajui sve, kae C hildren's E m ploym ent C om m ission: Bilo bi nepravino p rem a k ru p n im poslodavcim a da se njihove fabrike potine propisim a zakona, dok sitna preduzea u istoj poslovnoj grani ne podleu zakonskom ogra nienju radnog vrem ena. O sim nepravinosti to bi uslovi konkurencije bili nejednaki s ob zirom na rad n o vrem e kad bi m ale radionice ostale van domaaja zakona, imali bi krupniji fabrikanti i tu tetu to ne bi m ogli nai dovoljno enske i mlade radne snage, jer bi ova strujala u radionice koje je zakon potedeo. N aposletku, ovo bi bilo i podstrek za m noenje sitnih radionica, koje su gotovo bez izuzetka najnepovoljnije po zdravlje, udobnost, vaspitanje i opte poboljanje stanja naroda.317
U svom zavrnom izvetaju Childrens Employment Commission predlae da se preko 1 400 000 dece, mladih lica i ena, od kojih se otprilike polovina eksploatie u sitnim preduzeima i kunom radu, podvedu pod fabriki zakon.313
314 Bezbroj dokaza za to u R IF . 315 C E C , V R eport, str. X , br. 35. 313 Isto, str. IX , br. 28. 317 Isto, str. X X V , br. 165 - 167.O preim ustvim a krupnog preduzea n ad sitnim up o red i: C E C , I I I R eport, str. 13,br. 144;str. 25,br. 121; str. 26, br. 125; str. 2 7 ,-br. 140. itd. 318 Industrije koje treb a podvri pod zakon jesu: ipkarstvo, araparstvo, pletenje slam e, odevna industrija s njenim m nogim vrstam a, pravljenje vetakog cvea, cipela, eira i rukavica, izrada odela; sve m etalske fabrike od visokih pei do fabrika igala itd .; fabrike hartije, stakla, duvana, India-R ubber fabrike2*, izrada gajtana (za tkanje), runo tkanje ilimova, m anufakture kiobrana i suncobrana, izrada vretena i kalemova, tam parije, knjigovenice, trgovine pisaeg pribora
1* fabrikant kesa i kutija od hartije 2* fabrika gume
13. glava M aine i krupna industrija 4 3 5 Ako bi parlament, kae komisija, u celini usvojio na predlog, onda je nesumnjivo da bi ovakvo zakonodavstvo izvrilo najblagotvorniji uticaj ne samo na mlada i nejaka lica, na koja se ono u prvom redu odnosi, nego i na jo veu masu odraslih radnika koji neposredno (ene) ili posredno (mukarci) spadaju u njegov delokrug. Zakon bi njima nam etnuo redovne i um erenije asove rada; uvao bi i gomilao rezervu fizike snage, od koje mnogo zavisi blagostanje i njihovo i itave zemlje; zatitio bi mlado pokolenje od prekom ernog naprezanja u ranoj mladosti, koje potkopava njihovu konstrukciju i vodi ih preranoj propasti; naposIetku, pruio bi bar deci do 13 godine priliku za osnovnu nastavu i time uinio kraj neverovatnom neznanju, verno prikazanom u izvetajima komisije, neznanju koje ostavlja tako muan utisak i koje se ne moe gledati bez dubokog oseanja nacionalnog ponienja.319
Torijevska vlada objavila je u prestonoj besedi od 5. februara 1867. da je ona predloge319 industrijske istrane komisije formulisala u zakonskim predlozima. Za ovo je bio potreban nov dvadesetogodinji experimentum in corpore vili1*. Jo 1840. bila je obrazovana jedna parlamentarna komisija za ispitivanje dejeg rada. Prema recima N. W. Seniora, njen izvetaj od 1842, otkrio je
najstrahovitiju sliku gramzivosti, sebinosti i svireposti kapitalista i roditelja, bede, degradacije i unitavanja dece i omladine, kakve svet jo nije bio v id e o . . . ovek bi pomislio da izvetaj opisuje uase kakvog prohujalog doba. Ali, na alost, pred nama su izvetaji iz kojih se vidi da ti uasi i danas traju, i to intenzivno kao i ranije. U jednoj brouri koju je objavio pre dve godine, Hardwicke je izjavio da su zloupotrebe koje su igosane 1842. i dan danas (1863) u punom je k u . . . Punih 20 godina nije se obaziralo na taj izvetaj (od 1842) i za to se vreme dopustilo da ona deca koja su odrasla bez i najmanjeg pojma o onome to mi zovemo moral, o kolskom obrazovanju, religiji ili prirodnoj porodinoj ljubavi, da ta deca pos tanu roditelji sadanjeg pokolenja.320 (stationery, u to spada izrada kutija od hartije, karata, bojenje papira itd.), uarija, izrada nakita od crnog ilibara, ciglane, rune m anufakture svile, coventry-tkanje, solare, voskare, cementna industrija, rafinerije eera, pekarnice dvopeka, razline prerade drveta i razni drugi meani radovi. 319 CEC, V Report, str. XXV, br. 169. sisa Factory Acts Extension Act2* usvojen je u parlamentu 12. avgusta 1867. On regulie sve livnice, kovanice i manufakture metala, ukljuiv i fabrike maina, zatim manufakture stakla, hartije, gutaperke, kauuka i duvana, tamparije, knjigovenice i naposletku sve radionice gde je zaposleno vie od 50 lica.Hours of Labour Regulation Act3*, koji je u parlamentu usvojen 17. avgusta 1867, od nosi se na manje radionice i tzv. kuni rad. N a ove zakone, na novi M ining Act4* od 1872. itd. vratiu se u drugoj knjizi. [Beleka uz drugo nemako izdanje.] 320 Senior, Social Science Congress, str. 55 - 58. '* opit na bezvrednom ivom telu 2* Zakon o proirenju fabrikog za kona a* Zakon o regulisanju radnog vremena 4* Zakon o rudnicima
28
M eutim , drutveni poloaj se bio izmenio. Parlament se ne usudi da odbije zahteve komisije od 1863, kao to je uinio 1842. Zato su ve 1864, kada je komisija bila objavila tek jedan deo svojih izvetaja, stavljene pod zakone koji su vaili za tekstilnu industriju jo i industrija zemljane robe (ukljuivo s lonarstvom), izrada tapeta, i bica, patrona i kapsli, kao i ianje kadife. U prestonoj besedi od 5. februara 1867. navestila je tadanja torijevska vlada nove zakonske predloge, spremljene na temelju zakljunih predloga komisije, koja je u m euvrem enu 1866. zavrila rad. Factory Acts Extension Act dobio je kraljevu potvrdu 15. avgusta 1867, a 21. avgusta W orkshops Regulation A ct1*; prvi se odnosi na krupna, drugi na sitna preduzea. Factory Acts Extension Act regulie visoke pei, fabrike eleza i bakra, livnice, fabrike maina, radionice metala, fabrike gutaperke, hartije, stakla, duvana; zatim tamparije i knjigovenice i uopte sve industrijske radionice ove vrste u kojima istovremeno radi 50 ili vie lica u toku najmanje 100 dana u godini. D a bi italac sebi stvorio predstavu o irini podruja koje taj zakon obuhvata, evo nekoliko njegovih definicija:
Zanat (u to m zakonu) znai: bilo koji ru n i rad vren profesionalno, ili rad i zarade, ili p ri izraivanju, m enjanju, ukraavanju, popravci ili sprem anju za pro d aju bilo kakvog, artikla ili kakvog njegovog dela. Radionica znai: bilo kakva soba ili m esto, natkriveno ili pod vedrim nebom , u kojoj radi ,zanat neko dete, m lad radnik ili ena i gde onaj koji zapoljava takvo dete, m ladog radnika ili enu, im a pravo p ristu p a i nadzora. Zaposlen z n a i: rad iti u nekom ,zanatu, bilo za nagradu ili ne, pod majstorom ili p od jednim od roditelja kako su dole definisani. Roditelji znai: otac, m ati, staralac ili drugo koje lice koje vodi brigu ili nadzor n ad n e k im . . . detetom ili m ladim radnikom.
lan 7, koji propisuje kazne za zapoljavanje dece, mladih radnika i ena uprkos propisima ovog zakona, ustanovljava novane kazne ne samo za vlasnika radionice, bio on jedan od roditelja ili ne, nego i za
roditelje ili druga lica koja im aju pod svojim okriljem dete, mladog radnika ili enu, ili koja vuku neposrednu korist iz njihova rada.
Factory Acts Extension Act, koji se tie krupnih preduzea, nazadak je u poreenju sa osnovnim fabrikim zakonom, jer sadri mnotvo mizernih odredaba o izuzecima i kukavikih kompromisa s kapitalistima: W orkshops Regulation Act, bedan u svim svojim pojedinostima, ostao je mrtvo slovo u ruci gradskih i mesnih vlasti koje su se imale starati o njegovom izvrenju. Kada im je parlament 1871. oduzeo tu
** Zakon o radnom vrem enu u radionicam a
punomo i preneo ju na fabrike inspektore, nadzorni delokrug ovih poveao se jednim mahom za vie od 100 000 radionica (samo ciglana 300); ipak je s puno briljivosti poveao njihovo osoblje samo sa 8 inspektorskih pomonika, mada je ono i dotle bilo sasvim nedovoljno.321 to pada u oi na engleskom zakonodavstvu od 1867. jeste, dakle, s jedne strane nunost, nametnuta parlamentu vladajue klase, da u naelu usvoji ovakve vanredne i iroke mere protiv zloupotreba kapi talistike eksploatacije, a s druge strane polovinost, protivljenje i mala fides1* s kojima je on te mere posle stvarno oivotvorio. Anketna komisija od 1862. predloi, takoe, da se ponovo regulie i rudarska industrija, industrija koja se od svih drugih razlikuje po tome to u njoj interesi zemljoposednika i industrijskih kapita lista idu ruku pod ruku. Suprotnost ovih dvaju interesa bila je po voljna po fabriko zakonodavstvo; odsustvo te suprotnosti dovoljno je da objasni odugovlaenje i ikanacije s rudarskim zakonodavstvom. Anketna komisija od 1840. otkrila je tako jezovite i odvratne stvari i izazvala takav skandal pred licem cele Evrope da je parlament bio primoran da spasava svoju savest pomou M ining Act-a2* od 1842, u kome se ograniio na to da za ene i za decu mlau od 10 go dina zabrani rad ispod zemlje. Zatim je 1860. doao M ines Inspection Act3*, po kome naroito imenovani inovnici vre nadzor nad rudnicima; deca izmeu 10 i 12 godina ne smeju se zaposliti osim ako imaju kolsku svedodbu ili pohaaju kolu izvestan brdj asova. Ovaj je zakon ostao mrtvo slovo na hartiji, jer je broj imenovanih inspektora bio smeno malen, jer su njihova prava bila skuena, a i iz drugih razloga, koji e u daljem izlaganju biti izblie pokazani. Jedna od najnovijih Plavih knjiga^ o rudnicima jeste Report from the Select Committee on Mines, together w i t h . . . Evidence, 23 July 1866. T o je delo jednog odbora lanova Donjeg doma, koji je bio ovlaen da poziva i sasluava svedoke; debela knjiga u folio-formatu, u kojoj sam Report obuhvata samo 5 redaka ija je sadrina: odbor nema ta da kae i da se jo mnogi svedoci moraju sasluati! Nain sasluavanja svedoka podsea na cross examinations4* pred engleskim sudovima, kad advokat bezobraznim i zbunjujuim
321 Osoblje fabrike inspekcije sastojalo se od 2 inspektora, 2 pomonika inspektora i 41 podinspektora. G odine 1871. imenovano je 8 novih podinspektora. Ukupni trokovi za sprovoenje fabrikih zakona u Engleskoj, kotskoj i Irskoj iznosili su 1871/72. samo 25 347 , raunajui u ovu sum u i sudske trokove u parnicama zbog prekraja zakona.
** zlonamernost 2* Rudarskog zakona 3* Zakon o rudarskoj inspekciji 4* unakrsna sasluanja
unakrsnim pitanjima nastoji da sm ete svedoka i da mu izvrne rei u ustima. T u ulogu advokata igraju ovde sami parlamentarni istrai telji, m eu njima i vlasnici i eksploatatori rudnika; svedoci su rudarski radnici, veinom iz ugljenokopa. itava ova lakrdija odvie jie karakte ristina po duh kapitala da ovde ne bism o dali nekoliko izvadaka. Radi bolje preglednosti, dajem rezultate istrage itd. u rubrikama. Napom injem da su u engleskoj Plavoj knjizi pitanja i obavezni odgo vori numerisani i da su svedoci, iji se iskazi ovde navode, radnici u ugljenokopima. 1. Zapoljavanje u rudnicima deaka od 10 godina navie. Rad zajedno sa dolaenjem u rudnik i vraanjem iz njega traje po pravilu 1 4 - 1 5 asova, izuzetno i due, od 3, 4 i 5 asova izjutra do 4 i 5 uvee. (Br. 6, 452, 83.) Odrasli radnici rade u dve sm ene, po 8 asova, ali radi utede trokova nema takvih smena za decu. (Br. 80, 203, 204.) Mlai deaci poglavito su zaposleni na otvaranju i zatvaranju promajnica u raznim odeljenjina rudnika, stariji na tekom radu, prenoenju uglja itd. (Br. 122, 739, 740.) D ugo radno vreme pod zemljom traje za deake do njihove 18 ili 22 godine, kad prelaze na pravi rudarski rad. (Br. 161.) D eca i mlada lica rintaju danas gore nego ma u kom ranijem periodu. (Br. 1663 - 1667.) Rudarski radnici gotovo jednoduno zahtevaju da parlament zakonom zabrani rad u rudniku deci ispod 14 godina. A na to pita H ussey Vivian (i sam eksploatator rudnika):
Ne zavisi li ovaj zahtev od veeg ili m anjeg sirom atva roditelja?A g. B ra ce: Zar ne bi bilo svirepo liiti porodicu ovog vrela prihoda ako je otac um ro ili je osakaen itd .? A ipak m ora b iti nekog opteg pravila. H oete li da se podzemni rad zabrani za decu ispod 14 godina u svim sluajevima? O dgovor: U svim sluajevima. (Br. 107 - 110.) V ivian: Kad bi se rad p re 14 godina zabranio u ra d nicim a, ne bi li roditelji slali decu u fabrike itd .? Po pravilu ne. (Br. 174.) Radnik: Otvaranje i zatvaranje prom ajnica izgleda lako. T a j posao je vrlo muan. D a i ne govorim o o stalnoj prom aji, deak je m eu prom ajnicam a ba kao hapenik u mra noj eliji. B ourgeois1* V ivian: Ne bi li deko mogao itati, ako bi imao sveu, dok uva prom ajnice ? -- P rvo, m orao bi sam kupiti svee. Ali, osim toga, ne bi m u to m dozvolili. O n je tu da pazi na svoj posao, on im a da izvruje svoju dunost. Nikad nisam video da koji deak ita u oknu. (Br. 139, 141 - 160.)
2. Vaspitanje. Rudarski radnici zahtevaju zakon o prinudnoj nastavi za decu, kao u fabrikama. Oni izjavljuju da propis zakona od 1860, po kome se za zapoljavanje deaka od 10 do 12 godina trai kolska svedodba, nema nikakva dejstva. Savesno sasluavanje kapitalistikih istranih sudija postaje ovde doista smeno.
(Br. 115.) Je li zakon vie potreban protiv poslodavaca ili protiv roditelja t I protiv jednih i protiv dragih. (Br. .116.) Da li vie protiv jednih nego protiv
l * buruj
13. glava M aine i krupna industrija 4 3 9 drugih? Kako da odgovorim na to? (Br. 137.) Pokazuje li se u poslodavaca ikakva elja da asove rada prilagode kolskoj nastavi? Nikada. (Br. 211.) Da li rudarski radnici docnije poboljavaju svoje vaspitanje? O ni ga obino pogoravaju; stiu loe navike; odaju se piu, kocki i tom e slino dok sasvim ne propadnu. (Br. 454.) Zato se deca ne bi slala u veernj.e kole? U veini ugljarskih srezova njih nema. Ali glavno je da su od dugog prekom ernog rada toliko iscrpena da im se oi sklapaju od umora. Dakle, zakljuuje bourgeois, Vi ste protiv vaspitavanja? Nikako, ali itd. (Br. 443.) Zar zakon od 1860. ne prim orava vlasnike rudnika itd. da trae kolske svedodbe kad uzimaju na rad decu izm eu 10 i 12 godina? Zakon ih doista obavezuje, ali poslodavci to ne ine. (Br. 444.) Vi mislite da se ta zakonska odredba ne sprovodi svugde? Ona se uopte ne sprovodi. (Br. 717.) Da li se rudari mnogo interesuju za pitanje vaspitanja? Velika veina. (Br. 718.) Da li ih zabrinjava sprovoenje zakona? Veliku veinu. (Br. 720.) Zato se onda ne bore za njegovo sprovoenje? M nogi bi se radnik odupro da radi sa deakom koji nema kolske svedodbe, ali bi ga to uinilo obeleenim ovekom (a marked man). (Br. 721.) Ko bi ga obeleio? Njegov poslodavac. (Br. 722.) Valjda tek ne drite da bi poslodavci progonili nekog zato to se pokoravao zakonu? D rim da bi to radili. (Br. 723.) Zato radnici ne odbiju upotrebu takve dece? Nije njima ostavljeno da biraju. (Br. 1634.) Vi traite intervenciju parlam enta? Ako se hoe da se za vaspitanje dece rudarskih radnika uradi ita efikasno, onda to mora uraditi parlam ent prinudnim zakonom. (Br. 1636.) Treba li to da vai za decu svih radnika Velike Britanije ili samo za rudarske radnike? Ja sam ovde da govorim u ime rudarskih radnika. (Br. 1638.) Zato da se rudarska deca razlikuju od druge? Zato to su ona izuzetak od pravila. (Br. 1639.) U kom pogledu? U fizikom. (Br. 1640.) Zato bi vaspitanje za njih imalo vee vrednosti nego za deake drugih klasa? N e kaem da bi za njih imalo vee vrednosti, ali zbog svog prekomernog rada u rudnicim a ona im aju manje izgleda da se obrazuju u dnevnim i nedeljnim kolama. (Br. 1644.) Zar ne, nemogue je da se o tim pitanjima ras pravlja apsolutno? (Br. 1646.) Ima li dosta kola u ovim srezovima? Nema. (Br. 1647.) Ako bi drava zahtevala da se svako dete alje u kolu, gde bi se nale kole za svu decu? D rim da bi se kole same pojavile im bi okolnosti na to prisilile. Velika veina rudarskih radnika, ne samo dece ve i odraslih, ne zna itati ni pisati. (Br. 705, 726.)
3. Rad ena. Od 1842. radnice se, istina, ne upotrebljavaju na radu pod zemljom, ali se mnogo upotrebljavaju na radu nad zemljom, za tovarenje uglja itd., vuenje abrova do kanala i vagona, sortiranje uglja itd. Upotreba ena jako se uveala poslednje 3 do 4 godine. (Br. 1727.) To su veinom ene, keri i udovice rudara, od 12 do 50 i 60 godina. (Br. 647, 1779, 1781.)
(Br. 648.) ta misle rudari o zapoljavanju ena u rudnicima? Oni ga svi osuuju. (Br. 649.) Zato?Zato to smatraju da je to poniavajue za enski pol One nose neku vrstu mukog odela. U mnogo sluajeva one zato gube svako oseanje stida. N eke ene pue. Rad je prljav, kao god i u rudniku. M eu njima je mnogo udatih ena, koje ne mogu ispunjavati svoje kuevne dunosti. (Br. 651 i dalje.) (Br. 709.) Mogu li udovice na kom drugom mestu nai ovakvo unosno

zanim anje ( 8 - 1 0 il. n ed e ljn o )?O tom e n e um em nita rei. (Br. 710.) Pa ipak ste (kam eno srce!) voljni da im uskratite ovo izdravanje?Svakako! (Br. 1715.) Odakle to raspoloenje?M i ru d ari odvie potujem o lepi pol da bism o ga mogli gledati osuenog n a rad u u g ljen o k o p im a. . . R ad je veinom vrlo teak. M noge o d tih devojaka diu po 10 tona dnevno. (Br. 1732.) Drite li da su radnice za poslene u ru d n ic im a nem oralnije od fabrikih rad n ica?P rocent ravih vei je nego m e d u fabrikim devojkama. (Br. 1733.) Ali Vi niste zadovoljni ni stanjem m oralnosti u fab rik am a?N isam . (B r. 1734.) Hoete li da se enski rad zabrani i u fab rik am a?N e, to neu. (Br. 1735.) Zato n e ? O n je za enski pol pristojniji i podesniji. (Br. 1736.) Pa ipak drite d a je on tetan za njihov m o ra l?N e, ni izdaleka koliko ra d u ru d n ik u . U ostalom , govorim ne samo iz m oralnih nego i iz fizikih i d ru tv en ih razloga. D evojke su alosno degradirane u drutvenom pogledu. K ad ove devojke p o stan u rudarske ene, m ukarci duboko pate zbog te degradacije i to ih od kue te ra u krm u. (Br. 1737.) Ali zar to isto ne vredi i za ene koje rade u elezaram a?N e m ogu govoriti za druge poslovne grane. (Br. 1740.) Ali kakva je razlika izm eu ena koje rade u elezaram a i onih to rade u rudnicima? N isam se bavio tim pitanjem . (Br. 1741.) M oete li otkriti kakvu razliku izmeu jedne i d ru g e k ateg o rije?N ita sigurno o tom e ne m ogu rei, ali idui od kue do kue video sam kako je alosno stanje u naem srezu. (Br. 1750.) Da li biste V i rado ukin u li enski rad gde je god p oniavajui?D a ! . . . najbolja oseanja k od dece razvija m aterinska nega. (Br. 1751.) Ali to vai i za rad ena u poljopriv r e d i? O n traje sam o dva godinja d o b a; u ru d n ik u one rade sva etiri godinja doba. Pokatkad rade d an i no m okre do koe; njihov telesni sastav slabi, njihovo se zdravlje rui. (Br. 1753.) Vi se niste bavili optim prouavanjem tog pitanja (naim e, enskog r a d a )? Ja sam gledao oko sebe i m ogu rei toliko da nigde nita nisam naao to bi se dalo u p o red iti sa zaposlenjem ena u ugljenokopim a. (Br. 1793, 1794, 1808.) T o je rad za m ukarce, i to za snane mukarce. Bolja klasa ru d ara, koja nastoji da se podigne i oblagorodi, ne nalazi potporu kod svojih ena, ve p ropada zbog njih.
Naposletku, poto je bourgeois postavio jo mnogo unakrsnih pitanja, otkrila se tajna njegovog saaljenja prema udovicama, siro manim porodicama itd.:
Vlasnici ugljenokopa postavili su izvesne dendm ene za nadzornike, a ovi da bi se dodvorili svojim gospodarim a, vode takvu politiku da na svemu utede to je mogue vie. O ni uzim aju na rad devojke, jer devojke prim aju 1 iling do iling i po dnevno za rad na kom e bi m ukarac m orao dobijati 2 i po ilinga. (Br. 1816.)
4.
Porote za pregled mrtvaca.
(Br. 360.) U pogledu coroners inquests1* u vaim srezovima, da li su radnici zadovoljni sudskim postupkom u sluajevima nesrea?N e, nisu. (Br. 361 - 375.) Zato n is u ? N isu naroito zbog toga to se za porotnike uzim aju ljudi koji o
L* istraga pregledaa m rtvaca
13 .
glava M aine i krupna industrija 441
rudnicima ne znaju apsolutno nita. Radnici se nikad ne uzim aju u porotu, oni bivaju samo svedoci. Uglavnom se uzim aju okolni trgovii, koji su pod uticajem vlasnika rudnika, svojih muterija, i koji ne razum eju ak ni tehnike izraze svedoka. Traim o da jedan deo porotnika budu rudari. Proseno, presuda je u protivrenosti s iskazima svedoka. (Br. 378.) Treba li da porotnici budu nepristrasni? Da. (Br. 379.) Bi li radnici to bili? N e vidim razloga zato oni ne bi bili nepristrasni. Oni stvari poznaju. (Br. 380.) Ali zar oni ne bi bili skloni da donose nepravedno teke osude u interesu radnika? N e, ne verujem.
5. Lana mera, lana teina itd. Radnici trae isplatu na sedam dana umesto na etrnaest, meru prema teini umesto prema kubnoj zapremini abrova, zatitu protiv lanih tegova itd.
(Br. 1071.) Ako se abrovi na prevaru poveaju, radnik valjda moe da napusti rudnik posle etrnaestodnevnog otkaza?Ali ako ode na drugo mesto, nalazi isto. (Br. 1072.) Ali on moe da napusti mesto gde se vri nepravda? Ona vlada svugde. (Br. 1073.) Ali radnik moe svako svoje m esto da napusti etrnaest dana po otkazu?Da.
Preimo preko ovoga! 6. Rudarska inspekcija. Nesree usled eksplozivnih gasova nisu jedina nevolja od koje radnici pate.
(Br. 234 i dalje.) Isto toliko moramo se aliti na rdavo provetravanje ugljenokopa; tamo ljudi jedva m ogu disati; to ih onesposobljava za bilo kakav posao. Tako je, npr., ba sada, u onom delu rudnika gde ja radim , kuni vazduh svalio mnoge ljude u postelju na vie nedelja. Glavni hodnici veinom su dovoljno zrani, ali ba ona mesta gde mi radim o nisu. Ako se neko zbog venti lacije poali inspektoru, biva otputen i postaje ,obeleenc ovek, koji nigde ne moe da nae posla. ,M ining inspecting Act*1* od 1860. samo je komad hartije. Inspektora ima malo. Za 7 godina inspektor obie rudnik moda svega jedanput i to formalno. Na inspektor je jedan sasvim nesposoban sedamdesetogodinji ovek, i on treba da nadzire vie od 130 ugljenokopa. Pored veeg broja inspek tora, potrebni su nam i podinspektori. (Br. 280.) Treba li, prem a tome, da vlada dri takvu arm iju inspektora da bi oni sami uinili sve to zahtevate, ne obavetavajui se kod radnika?T o je nemogue, ali bi trebalo da dolaze u same rudnike da bi se obavestili. (Br. 285.) Zar ne mislite da bi to imalo za posledicu da se odgovornost (!) za zraenje itd. svali sa vlasnika rudnika na vladine i novnike?N ikako; njihov bi posao morao biti u tome da pribave potovanje ve postojeim zakonima. (Br. 294.) Kad govorite o podinspektorima, mislite li na ljude s manjom platom i nieg ranga nego to su sadanji inspektori? Ne elim da budu nii ako moete dobiti bolje. (Br. 295.) elite li vie inspektora ili niu klasu ljudi nego to su inspektori?N ama su potrebni ljudi koji e se muvati po rudnicima ne strahujui za svoju sopstvenu kou. (Br. 297.) Kad bi vam se ispunila elja u pogledu inspektora nie vrste, zar ne bi nedostatak umenosti stvarao opasnosti itd .? N e, stvar je vlade da namesti podesne ljude. 1+ Zakon o inspekciji rudnika
Ovakav nain ispitivanja najzad je i samom predsedniku komi sije dozlogrdio.

Vi elite, u p ad e o n u re, praktine i izvetavali inspektora, koji b i onda m ogao 531.) Ne bi li provetravanje svih tih starih D a, trokovi bi porasli, ali ljudski ivoti ljude koji bi sam i obilazili rudnike da prim eni svoju viu nauku. (Br. ru dnika zahtevalo mnogo trokova? bi bili zatieni.
od
(Br. 581.) Jedan od kopaa uglja protestuje protiv lana 7. zakona 1860.
Sada, kad neki inspektor pronae da se u nekom delu rudnika ne moe rad iti, m ora o tom e obavestiti vlasnika ru dnika i m inistra unutranjih poslova. Posle toga vlasnik ru d n ik a im a 20 dana za razm iljanje; posle toga roka moe o d b iti svaku popravku. Ali ako pristane, m ora pisati m in istru unutranjih po slova i predloiti m u 5 ru darskih inenjera, izm eu kojih m inistar bira mirovne sudije. T v rd im o da u ovom sluaju stvarno vlasnik rudnika im enuje sopstvene sudije.
(Br. 586.) Bourgeois koji vri sasluanje, i sam vlasnik rudnika:

To je isto spekulativan prigovor. (Br. 588.) Vi, dakle, im ate jako nepo voljno m iljenje o ispravnosti rudarskih in en jera ?Ja velim samo to da takav p o stupak nije ni prav ni pravian. (Br. 589.) Zar rudarski inenjeri nemaju u neku ru k u zvanian karakter, koji njihove odluke die iznad pristrasnosti koje se V i b o jite?O dbijam da odgovaram na pitanja o linom karakteru tih ljudi. Uveren sam da su oni u m nogim sluajevim a vrlo pristrasni i da im tu m o treba o d u zeti, jer su u p itan ju ivoti ljudi.
Isti bourgeois bio je drzak da pita:

Ne drite li da i vlasnici rudnika im aju tete kad se dogode eksplozije?
Naposletku (br. 1042.):

Zar se vi radnici ne m oete sami postarati za svoje interese, a da ne pri zivate vladu u pom o? N e moemo.
Godine 1865. bilo je u Velikoj Britaniji 3217 ugljenokopa i 12 inspektora. Jedan vlasnik rudnika iz Jorkira (Times od 26. janu ara 1867) sam je izraunao da bi ti inspektori, ako ostavimo po strani njihove isto birokratske poslove, koji im odnose sve vreme, mogli da pregledaju svaki rudnik samo jedanput u 10 godina. Nije udo to su poslednjih godina (osobito 1866. i 1867) nesree sve brojnije i sve vee (ponekad sa po 200 do 300 radnikih rtava). T o su krasote slobodne kapitalistike proizvodnje! U svakom sluaju, zakon od 1872, ma koliko imao nedostataka, prvi je koji regulie broj radnih asova dece zaposlene u rudnicima, a u izvesnoj meri ini eksploatatore i vlasnike rudnika odgovornim za takozvane nesrene sluajeve.
Jedna kraljevska komisija, formirana 1867. radi ispitivanja za poljavanja dece, omladine i ena u poljoprivredi, objavila je neko liko vrlo vanih izvetaja. Uinjeno je vie pokuaja da se naela fabrikog zakonodavstva, makar i u izmenjenom obliku, primene i na poljoprivredu, ali su dosad svi ti pokuaji ostali bez ikakvog uspeha. Ono na ta ovde moramo upozoriti jeste postojanje nesavladijive te nje za optom primenom tih principa. Dok je opte primenjivanje fabrikog zakonodavstva postalo neizbeno kao sredstvo za fiziku i duhovnu zatitu radnike klase, ono s druge strane, kao to smo ve napomenuli, uoptava i ubrzava pret varanje ratrkanih procesa rada siunog razmera u kombinovane procese rada na viem, drutvenom stepenu, dakle koncentraciju kapitala i samovolju fabrikog reima. Ono razara sve starinske i prelazne oblike iza kojih se vladavina kapitala jo ponekad sakriva, i zamenjuje ih njegovom neposrednom, neprikrivenom^ vladavinom. Time ono ini da neposredna borba protiv te vladavine postane opta. Dok u pojedinanim radionicama to zakonodavstvo prisiljava na jednoobraznost, pravilnost, red i ekonomiju, ono usled ogromnog podstreka koji tehnika dobija ograniavanjem i pravilnou radnog dana, poveava anarhiju i katastrofe kapitalistike proizvodnje uopte, poveava intenzivnost rada i konkurenciju izmeu maine i radnika. Unitavajui oblast sitne proizvodnje i kunog rada, ono unitava poslednja pribeita prekobrojnih, a time i dosadanji ventil sigurnosti itavog drutvenog mehanizma. Ono dovodi do sazrevanja materijalne uslove i drutvenu kombinaciju procesa proizvodnje, a s njima i pro tivrenosti i antagonizme njegovog kapitalistikog oblika, a s time istovremeno i elemente stvaranja novog drutva i momente koji e prevrnuti staro drutvo.322
322 Robert Owen, otac zadrunih fabrika i duana, ali koji, kao to smo ranije ve napom enuli, nije delio iluzije svojih podraavalaca o zamaaju ovih usamljenih elemenata preobraaja, nije samo u svojim pokuajima stvarno polazio od fabrikog sistema, ve ga je i teorijski objasnio kao polaznu taku socijalne revolucije. G ospodin Vissering, profesor politike ekonomije na Lajdenskom uni verzitetu, izgleda da neto slino nasluuje kad V svojoj knjizi Handboek van Praktische Staathuishoudkunde , 1860- 1862, u kojoj se plitkosti vulgarne ekonomije izlau u odgovarajuem obliku, vatreno zastupa zanatsku proizvodnju protiv krupne industrije.{Uz etvrto izdanje. Nova pravnika zbrka (vidi str. 2641*) koju je englesko zakonodavstvo stvorilo m eusobno protivrenim fabrikim zako nima, Zakonom o proirenju fabrikog zakona i Zakonom o radionicama [Factory Acts, Factory Acts Extension Act i W orkshops Act] postade najzad nepodno ljiva, te je u Factory and Workshop Act od 1878. dolo do kodifikacije itavog fabrikog zakonodavstva. Razume se da mi ovde ne moemo dati iscrpnu kritiku
** V id i
u ovom tom u, Str. 270.
10. K rupna industrija i poljoprivreda Revoluciju koju krupna industrija izaziva u zemljoradnji i u drutvenim odnosim a agenata njene proizvodnje m oi emo izloiti tek docnije. O vde je dovoljno dotai se ovla nekih anticipiranih rezul tata. D ok upotreba maina u zemljoradnji veim delom ne nanosi one fizike tete koje priinjava fabrikom radniku323, ona tu jo intenzivnije i bez ikakve protutee deluje na pretvaranje radnika u prekobrojne, kao to em o posle videti i u pojedinostima. U grofovijama Kembrid i Sofolk, npr., povrina obraene zem lje m nogo se poveala za poslednjih 20 godina, dok je seosko stanovnitvo u istom periodu opalo ne samo
to g industrijskog zakonika Engleske, koji je sad n a snazi. Stoga emo se ogra n iiti n a sledee prim edbe. Z akon o b u h v ata: 1) T ekstilne fabrike. Uglavnom ovde ostaje sve po staro m : doputeno radno vrem e za decu preko 1 0 godina jeste 5 1 / 2 asova dnevno, ili 6 asova, a subota slobodna; za m lada lica i ene 1 0 asova u p e t dana, subotom najvie 6 1 / 2 asova.2) N etekstilne fabrike. O vde su propisi m nogo blii onim a iz br. 1 nego ranije, ali jo im a izuzetaka povoljnih po kapi taliste, a koji se u nekim sluajevim a m ogu jo i proiriti posebnom dozvolom m in istra u n u tra n jih poslova. 3) W orkshops [radionice] su u ovom zakoniku definisani otprilike kao i ran ije; ukoliko su u njim a zaposlena deca, m ladi rad nici ili ene, radionice su otprilike izjednaene s netekstilnim fabrikam a, ali opet s n ekim olakicam a u pojed in o stim a.4) w orkshops u kojim a nisu zaposlena deca n i m ladi radnici, ve sam o lica oba pola preko 18 godina; za ove kategorije vae jo i d ruge olakice. 5) D om estic w orkshops [domae radionice] gde su za posleni sam o lanovi porodice u porodinom stan u ; ovde su propisi jo elastiniji, a osim toga, inspektor je u svojim pravim a tako ogranien da bez naroite doz vole m inistra ili suda srne ulaziti sam o u prostorije koje ne slue istovremeno i za stanovanjej naposletku, izrada predm eta od pletene slam e, izrada ipaka i rukavica u porodici bezuslovno su osloboeni nadzora. K raj svih nedostataka, ova; zakon, p ored vajcarskog federalnog fabrikog zakona od 23. m arta 1877, jo uvek ostaje najbolji zakon o tom p redm etu. U poreivanje ovog zakona sa pomenu tim Svajcarskim federalnim zakonom jeste od naroitog interesa, jer se njime vrlo jasno ispoljavaju kako prednosti tako i nedostaci oba zakonodavna metoda istorijskog engleskog m etoda, koji intervenie od sluaja do sluaja, i konti nentalnog m etoda, koji vie generalise i koji je izgraen na tradicijam a francuske revolucije. N a alost, ukoliko se tie njegove prim ene na workshops, engleski za konik je veim delom jo uvek m rtvo slovozbog nedovoljnog broja nadzornog osoblja.F . E .) 32 8 Iscrpan prikaz m aina koje se prim enjuju u engleskoj zemljoradnji na lazi se u knjizi D r W . H am m a Die landviirthschaftliche Gerthe und Maschinen Englands , 2. izd., 1856. U svojoj skici o razvitku engleske poljoprivrede g. Hanun suvie nekritiki ide stopam a g. Lonce-a de Lavergne-a. {Uz etvrto izdanje. Sad je knjiga, naravno, zastarela.F . E.}
13.
relativno ve i apsolutno. U Sjedinjenim Dravama Severne Amerike poljoprivredne maine zamenjivale su radnike u prvi mah samo virtuelno, tj. one su omoguavale proizvoau da obrauje veu povrinu, ali nisu najurivale stvarno zaposlene radnike. U Engleskoj i Velsu iznosio je 1861. broj lica zaposlenih u fabrikaciji poljoprivrednih maina 1034, dok je broj poljoprivrednih radnika zaposlenih na parnim mai nama i na mainama radilicama iznosio samo 1205. Dejstvo krupne industrije u oblasti poljoprivrede utoliko je najre volucionarnije to ona rui stub starog drutva, seljaka, stavljajui na njegovo mesto najamnog radnika. Tako se potrebe za drutvenim prevratom i suprotnosti na selu izjednauju s onima u gradu. Namesto najtradicionalnijeg i najneracionalni)eg naina rada dolazi svesna tehno loka primena nauke. Raskidanje prvobitne porodine veze izmeu poljoprivrede i manufakture, koja je spajala detinjske, nerazvijene oblike obeju, dovrava se pod kapitalistikim nainom proizvodnje. Ali on ujedno stvara i materijalne preduslove za novu, viu sintezu, za ujedinjenje poljoprivrede i industrije na osnovici njihovih oblika koji su se izradili u suprotnosti. Sa sve veom pretenou gradskog stanovnitva, koje ona gomila u velikim centrima, kapitalistika proiz vodnja gomila s jedne strane istorijsku pokretaku snagu drutva, a s druge strane ometa razmenu materije izmeu oveka i zemlje, tj. vraanje zemljitu onih njegovih sastavnih delova koje je ovek potroio u obliku hrane i odela, ometa, dakle, veiti prirodni uslov trajne plodnosti zemljita. Tim e ona ujedno razara telesno zdravlje gradskih radnika i duhovni ivot seoskih radnika.324 Ali razarajui uslove razmene materije, koji su nastali samoniklo, kapitalistika proizvodnja prisiljava da se ta razmena sistematski uspostavi kao zakon koji regulie drutvenu proizvodnju, u obliku koji odgovara punom razvitku ovekovom. I u poljoprivredi i u industriji kapitalistiki preobraaj procesa proiz vodnje ispoljava se ujedno kao martirologija proizvoaa; sredstvo za rad kao sredstvo za podjarmljivanje i kao sredstvo za eksploatisanje i osiromaavanje radnika; drutveno kombinovanje procesa rada kao organizovano potinjavanje njegove line ivahnosti, slobode i samo stalnosti. Rasturenost seoskih radnika po velikim povrinama slama njihovu otpornu snagu, dok koncentracija pojaava otpornu snagu gradskih radnika. Kao i u gradskoj industriji, tako se i u modernoj po ljoprivredi poveanje proizvodne snage i jae realizovanje rada ot
824 Vi delite narod na dva neprijateljska tabora, na neotesane seljake i na razneene patuljke. Blagi boe! Nacija, koju su pocepali suprotni interesi poljo privrede i trgovine, naziva samu sebe zdravom, tavie ona se smatra kao prosveena i civilizovana ne uprkos toj strahovitoj i neprirodnoj podeli, nego upravo zbog nje. (David U rquhart, Familiar Words, str. 119.) Ovo mesto pokazuje jednovremeno i snagu i slabost one kritike koja o sadanjici sudi i osuuje je, ali ne ume da je shvati.
kupljuje opustoavanjem i iscrpljivanjem same radne snage. A svaki napredak kapitalistike poljoprivrede nije samo napredak u vetini pljakanja radnika, nego u isto vreme i u vetini pljakanja zemlje; svaki napredak u poveavanju njene plodnosti za neko dato vreme ujed no je i napredak u upropaivanju trajnog izvora te plodnosti. to vie neka zemlja, npr. Sjedinjene Drave Sevem e Amerike, polazi od krupne industrije kao osnovice svog razvitka, to je ovaj proces razaranja bri.325 Kapitalistika proizvodnja razvija, dakle, tehniku i kombinaciju drutvenog procesa proizvodnje samo istovremenim potkopavanjem izvora svakog bogatstva: zem lje i radnika.
325 U p o red i: L iebig, D ie Chemie in ihrer Anwendung auf Agrikultur und Physiologie, 7. izd., 1862, osobito u prvoj svesci: Einleitung in die Naturgesetze des Feldbaus. Jed n a od n eum rlih L iebigovih zasluga jeste izlaganje negativne strane m oderne poljoprivrede s prirodnonaunog gledita. I njegova istorijska za paanja o razvoju poljoprivrede sadre do b rih m isli, m ada nisu bez grubih za bluda. T re b a aliti to on im a sm elosti da nasum ce daje izjave kao to je ova: Daljim usitnjavanjem i eim oranjem ubrzava se m enjanje vazduha u unutra njosti upljikavih delova zem lje, a poveava se i obnavlja povrina delova zemlje n a koje vazduh tre b a da dejstvuje, ali je lako razum eti da vei prinos od oranice n e m oe biti srazm eran rad u utroenom na nju, nego da prinos raste u mnogo m anjoj srazm eri. Taj zakon je, dodaje L iebig, najpre izrekao J. St. M ili u svom delu Principles of Political Economy, sv. I, str. 17. na ovaj n ain: ,Opti zakon poljoprivrede je da zem ljini proizvodi caeteris p arib u s1* rastu u manjoj m eri od broja zaposlenih radnika/ (G ospodin M ili ponavlja ak i Ricardov kolski zakon u netanoj form ulaciji, jer poto je the decrease o f the labourers employed, opadanje' broja zaposlenih radnika, ilo u Engleskoj stalno ukorak s napredovanjem poljoprivrede, taj se zakon, pronaen u Engleskoj i za Englesku, ne bi mogao prim eniti b ar na Englesku.) Dosta udnovato, jer M illu nije bilo poznato na em u se ovaj zakon zasniva. (Liebig u navedenom delu, sv. I, str. 143. i prim edba.) N e uzim ajui u obzir pogreno tum aenje rei rad, pod kojom L iebig razum e neto drugo nego politika ekonom ija, svakako je dosta udnovato da on g. J. St. M illa naziva prvim tvorcem teorije koju je prvo izneo James An derson u vrem e A. S m ith-a, ponavljajui je u raznim spisim a sve do poetka 19. veka; koju je 1815. godine anektirao M althus, i inae m ajstor u knjievnim kra am a (itava njegova teorija o stanovnitvu je sram an plagijat), koju je u isto vreme i nezavisno od A ndersona razvio i W est, koju je 1817. godine Ricardo doveo u vezu sa optom teorijom vrednosti, te je otada pod Ricardovim im enom obila ceo svet; koju je 1820. godine vulgarizovao Jam es M ili (otac J. St. M illa), i koju je, naposletku, pored drugih, kao kolsku dogm u koja je ve postala opte mesto, ponavljao i g. J. St. MiU. N eosporno je da J. St. M ili za svoj svakako udnovat au toritet im a da zahvali gotovo jedino ovakvim qui pro quo2*. 1* ako su ostali uslovi jednaki 2* zamenjivanjima (nam em im ili iz zabune)
447
Peti odeljak
Proizvoenje apsolutnog i relativnog vika vrednosti

G L A V A E T R N A E S T A
Apsolutni i relativni viak vrednosti

Proces rada posmatran je (vidi petu glavu) najpre apstraktno, nezavisno od njegovih istorijskih oblika, kao proces izmeu oveka i prirode. Tamo smo rekli: Ako itav proces posmatramo sa stanovita njegovog rezultata, proizvoda, onda se oboje, sredstvo za rad i predmet rada, ispoljavaju kao sredstva za proizvodnju, a sam rad kao proizvodan rad [str. 166]. A u primedbi 7. dodali smo: Ova definicija proizvodnog rada, kakva izlazi sa stanovita prostog procesa rada, ni kako nije dovoljna za kapitalistiki proces proizvodnje. T o emo sad ovde dalje razviti. Dok je proces rada isto individualan, u istom su radniku sjedi njene sve funkcije koje se.docnije razdvajaju. U individualnom pris vajanju prirodnih predmeta radi svog odranja on kontrolie sam sebe. Docnije njega kontroliu drugi. Pojedinac ne moe delo vati na prirodu bez pokretanja sopstvenih miia pod kontrolom sopstvenog mozga. Kao to u sistemu prirode glava i ruka idu zajedno, tako i proces rada sjedinjuje umni i runi rad. Docnije se oni rastavljaju do neprijatelj ske suprotnosti. Od neposrednog proizvoda individualnog proizvoaa proizvod se uopte pretvara u drutven, zajedniki proizvod ukupnog radnika, tj. kombinovanog radnog osoblja, iji su udovi blii ili dalji od rukovanja predmetom rada. Stoga se sa samim kooperativnim karakterom procesa rada nuno proiruje i pojam proizvodnog rada i njegovog nosioca, proizvodnog radnika. Da bi proizvodno radio, on sad vie ne mora fiziki da radi; dovoljno je da bude organ ukupnog radnika, da ispunjava koju bilo njegovu potfunkciju. Gornja prvobitna definicija proizvodnog rada, izvedena iz same prirode materijalne proizvodnje, ostaje uvek tana za ukupnog radnika posmatranog kao celina. Ali ne vai vie za svaki njegov ud uzet ponaosob. S druge strane, pak, pojam proizvodnog rada se suava. Kapitali stika proizvodnja nije samo proizvodnja robe, ona je u sutini proiz vodnja vika vrednosti. Radnik ne proizvodi za sebe ve za kapital.
4 4 8 V odeljak Proizvoenje apsolutnog i relativnog vika vrednosti
Zato nije vie dovoljno da on proizvodi uopte. On mora da proizvodi viak vrednosti. Proizvodan je samo onaj radnik koji proizvodi viak vrednosti za kapitalistu, koji, dakle, slui samooploavanju kapitala. Izaberemo li primer izvan oblasti materijalne proizvodnje, onda je neki uitelj proizvodan radnik kad ne radi samo na obraivanju detinjih glava, nego kad i sam izdire radi bogaenja poduzetnika. Ovaj se odnos ni u em u ne m en ja tim e to je kapitalista uloio svoj kapital u fabriku znanja m esto u fabriku kobasica. Prema tom e se u pojmu proizvodnog radnika nikako ne sadri samo odnos izmeu delatnosti i korisnog uinka, izm eu rada i proizvoda rada, nego i specifian dru tveni, istorijski nastao odnos proizvodnje, koji radniku daje obeleje neposrednog sredstva za oploavanje kapitala. Zbog toga nije nikakva srea, ve je nesrea biti proizvodan radnik. U etvrtoj knjizi ovoga spisa, gde je izloena istorija teorije, videe se izblie da je klasina politika ekonomija odvajkada proglaavala proizvodnju vika vrednosti bitnim obelejem proizvodnog radnika. Stoga se s njenim shvatanjem prirode vika vrednosti menja i njena definicija proizvodnog radnika. Tako, fiziokrati tum ae da je samo poljoprivredni rad proizvodan, jer jedino on donosi viak vrednosti. A viak vrednosti postoji za fiziokrate jedino u obliku zem ljine rente. Produavanje radnog dana preko vremena za koje bi radnik proiz veo samo ekvivalent vrednosti svoje radne snage i prisvajanje tog vika rada od strane kapitala to je proizvodnja apsolutnog vika vrednosti. Ona sainjava optu osnbvicu kapitalistikog sistema i polaznu taku proizvodnje relativnog vika vrednosti. U ovoj proizvodnji je radni dan unapred podeljen na dva dela: na potreban rad i viak rada. Da bi se viak rada produio, skrauje se potrebni rad pomou metoda kojima se ekvivalent najamnine proizvodi za krae vreme. Proizvodnja apsolutnog vika vrednosti vrti se jedino oko duine radnog dana; proizvodnja relativnog vika vrednosti potpuno revolucionie tehnike procese rada i drutvene grupacije. Proizvodnja relativnog vika vrednosti ima, dakle, za pretpostavku jedan specifino kapitalistiki nain proizvodnje, koji sa svojim metodima, sredstvima i uslovima nastaje i razvija se spontano tek na podlozi formalnog potinjavanja rada kapitalu. Na mesto formalne potinjenosti stupa stvarna potinjenost rada kapitalu. Dovoljno je samo da ukaemo na m elezne oblike, kod kojih niti se viak rada isisava iz proizvoaa neposrednom prinudom, niti je pak ve nastupila formalna potinjenost proizvoaa kapitalu. Tu kapital jo nije neposredno zagospodario procesom rada. Pored sa mostalnih proizvoaa koji na tradicionalni, pradedovski nain rada obavljaju zanate ili zemljorad, javlja se zelena ili trgovac, zelenaki ili trgovinski kapital, koji ih sisa kao parazit. U drutvu u kojem preovlauje takav oblik eksploatisanja iskljuen je kapitalistiki nain proizvodnje, ali, s druge strane, on moe, kao u poznijem srednjem
14. glava Apsolutni i relativni viak vrednosti 4 4 9
veku, biti prelaz k njemu. Najzad, kao to pokazuje primer moder nog kunog rada, izvesni melezni oblici reprodukuju se mestimino na bazi krupne industrije, mada s potpuno izmenjenim izgledom. Dok je, s jedne strane, za proizvodnju apsolutnog vika vrednosti dovoljna samo formalna potinjenost rada kapitalu, npr. da zanatlije koje su ranije radile za sebe ili kao kalfe kakvog esnafskog majstora stupe sad kao najamni radnici pod neposrednu kontrolu kapitaliste, dotle se, s druge strane, pokazalo da su metodi za proizvodnju relativnog vika vrednosti ujedno i metodi za proizvodnju apsolutnog vika vrednosti. tavie, bezmerno produavanje radnog dana pokazalo se kao pravi pravcati proizvod krupne industrije. Specifino kapitalis tiki nain proizvodnje uopte prestaje biti puko sredstvo za proizvodnju relativnog vika vrednosti im zavlada itavom granom proizvodnje, a jo vie im zavlada svim glavnim granama proizvodnje. On postaje sada opti oblik procesa proizvodnje, oblik koji vlada u drutvu. Kao poseban metod za proizvodnju relativnog vika vrednosti deluje on jo samo: prvo, ukoliko zahvata industrije koje su dotle bile samo formalno podreene kapitalu, dakle ukoliko proiruje svoj delokrug, i drugo, ukoliko se industrije koje su ve potpale poda nj neprestano revolucioniu menjanjem metoda proizvodnje. Sa izvesnog stanovita izgleda da je razlika izmeu apsolutnog i relativnog vika vrednosti uopte prividna. Relativni viak vrednosti apsolutan je, jer ima za uslov apsolutno produenje radnog dana preko radnog vremena potrebnog za opstanak samog radnika. Apsolutni viak vrednosti relativan je, jer ima za uslov takvu razvijenost proizvod nosti rada koja dozvoljava da se potrebno radno vreme ogranii na jedan deo radnog dana. N o uzmemo li u obzir kretanje vika vrednosti, onda se ovaj privid istovetnosti gubi. im se kapitalistiki nain proiz vodnje ve uspostavi i postane opti nain proizvodnje, ispoljava se razlika izmeu apsolutnog i relativnog vika vrednosti im se radi o tome da se uopte povisi stopa vika vrednosti. Onda, pod pretpostav kom da se radna snaga plaa po vrednosti, stojimo pred ovom alterna tivom: ako su dati proizvodna snaga rada i normalni stepen njene in tenzivnosti, moe se stopa vika vrednosti podii samo apsolutnim produenjem radnog dana; s druge strane, ako je data granica radnog dana, moe se stopa vika vrednosti podii samo ako se promene re lativne veliine sastavnih delova radnog dana, potrebnog rada i vika rada; sa svoje strane ovo ima za pretpostavku promenu u proizvod nosti ili intenzivnosti rada, inae e najamnina pasti ispod vrednosti radne snage. Bude li radniku potrebno sve njegovo vreme da bi proizvodio ivotna sredstva nuna za izdravanje njegovo lino i njegove porodice, onda mu ne pretie vremena da besplatno radi za trea lica. Bea izvesnog stupnja proizvodnosti rada nema takvog raspoloivog vremena za radnika, bez takvog vika vremena nema vika rada pa stoga nemz
29 M arx - Engela (21)
450 V odeljak Proizvoenje apsolutnog i relativnog vika vrednosti
ni kapitalista, ali nema ni vlasnika robova, ni feudalnih barona, jednom rei nema klase krupnih vlasnika.1 Tako je m oguno govoriti o prirodnoj osnovi vika vrednosti, ali samo u sasvim optem sm islu, naime da ne postoji neka apsolutna prirodna prepreka koja bi nekome mogla smetati da rad, potreban za njegovu sopstvenu. egzistenciju, svali sa sebe na drugoga, kao to, recimo, nema apsolutnih prirodnih smetnji koje bi nekoga odvratile da upotrebljava meso drugih kao svoju hranu.la Za ovu prirodnu proizvodnost rada nikako ne treba, kako se ovde-onde inilo, vezivati neke m istine predstave. T ek kad su se ljudi iupali iz svog prvog ivotinjskog stanja, kad im je rad ve bio podrutvljen u izvesnom stepenu, nastupaju okolnosti u kojima viak rada jednog oveka postaje uslovom za egzistenciju drugoga. U poecima kulture, steene proizvod ne snage rada malene su, ali su malene i potrebe koje se razvijaju sa sredstvima i pom ou sredstava za njihovo zadovoljenje. Zatim, u tim poecim a broj drutvenih lanova koji ive od tueg rada nitavno je m alen prema masi neposrednih proizvoaa. S napretkom drutvene proizvodne snage rada taj broj raste i apsolutno i relativno.2 Uostalom, kapitalistika proizvodnja nie na takvom ekonomskom tlu koje je proizvod dugog procesa razvitka. Zateena proizvodnost rada, od koje ona polazi kao od svog temelja, nije dar prirode, ve istorije, koja obuhvata hiljade stolea. Ako apstrahujemo vie ili manje razvijen oblik drutvene proiz vodnje, proizvodnost rada ostaje vezana za prirodne uslove. Svi se oni dadu svesti na prirodu samog oveka, kao na rasu itd., i na prirodu oko njega. Spoljanji prirodni uslovi dele se u ekonomskom pogledu na dve velike klase: na prirodno bogatstvo u ivotnim sredstvima* dakle na plodnost zemlje, vode bogate ribom itd., i na prirodno bogat stvo u sredstvima za rad, kao to su ivi vodopadi, plovne reke, drvo, metali, ugalj itd. U poecima kulture odluujui znaaj pripada prvoj, na viem stupnju razvitka ovoj drugoj vrsti prirodnog bogatstva. Neka se samo uporedi, npr., Engleska s Indijom, ili u antikom svetu Atina i Korint s pribrenim zemljama Crnog mora. to je manji broj prirodnih potreba koje se apsolutno moraju
1 Ve i samo postojanje kapitalistikih preduzetnika kao naroite klas zavisi od proizvodnosti rada. (Ram say, An Essay on the Distribution etc., str. 206.) Kad bi rad svakog oveka mogao da proizvede jedino sredstva za njegovu sopstvenu ishranu, ne bi moglo biti svojine. (Ravenstone, Thoughts on the Fun ding System etc., str. 14, 15.) lB Pre nekog vrem ena izraunato je da samo u onim delovima sveta koji su ve istraeni im a jo najm anje 4 m iliona ljudodera. 2 Kod divljih am erikih Indijanaca pripada radniku gotovo sve; 99% pro izvoda ima se pripisati radu. U Engleskoj radniku ne pripada m oda ni dve tre ine. ( The Advantages of the East-India Trade etc., str. 72, 73.)
14. glava A psolutni i relativni viak vrednosti 451
zadovoljavati i to je tlo plodnije a klima povoljnija, to je manje po trebno radno vreme koje se trai za odranje i reprodukciju proizvo aa. Zato utoliko vei moe da bude viak njegova rada za druge pre ko njegova rada za sebe sama. Tako je ve Diodor naveo za stare Egipane:
Prosto je neverovatno koliko ih malo truda i trokova staje podizanje njihove dece! Skuvaju im kojegod prosto jelo; daju im da jedu ak i donji deo papiru sa, ukoliko ga je mogue ispei na vatri, i korenje i stabljike barskog bilja, delom sirove, delom kuvane ili peene. Veina dece ide bez obue i bez odela, jer je vazduh vrlo blag. Zbog toga dete dok ne odraste ne staje roditelje ukupno uzev vie od 20 drahm i. Ovim se uglavnom dade objasniti to je stanovnitvo Egipta tako mnogobrojno, i to su zbog toga mogli biti izvedeni toliki veliki radovi.3
Meutim, za velike gradnje starog Egipta ima se blagodariti ne toliko mnotvu njegova stanovnitva, koliko velikoj srazmeri u kojoj se njime moglo raspolagati. Kao to individualni radnik moe dati utoliko vie vika rada ukoliko manje bude njegovo potrebno radno vreme, tako je i kod radnog stanovnitva: to je manji deo tog stanov nitva potreban za proizvodnju potrebnih ivotnih sredstava, to je vei njegov deo koji je raspoloiv za druge radove. Kad ve pretpostavimo kapitalistiku proizvodnju, onda e se pod ostalim jednakim okolnostima, a uz datu duinu radnog dana, veliina vika rada men jati s menjanjem prirodnih uslova za rad, osobito plodnosti tla. Ali iz toga niukoliko ne izlazi i obrnuto da je najplodnije tlo najpogodnije za uspevanje kapitalistikog naina proiz vodnje. On ima za pretpostavku vladavinu oveka nad prirodom. Odvie rasipnika priroda dri ga za ruku kao mati dete koje ui hodati.!148! Ona je uzrok to njegovo sopstveno razvijanje ne postaje prirodnom nunou.4 Postojbina kapitala nisu tropski krajevi sa svojom bujnom vegetacijom, ve umerena zona. N e apsolutna
3 Diodorus Siculus, Bibliotheca Historica , knj. I, gl. 80. 4 Ma koliko da je ono prvo (prirodno bogatstvo) odlino i korisno, ipak je ono uzrok da stanovnitvo postane bezbrino, oholo i sklono svakojakim razuzdanostima; naprotiv, ovo ga drugo prisiljava na razvijanje budnoe, nauke, vetine i politike. (England's Treasure by Foreign Trade. Or the Balance of our Foreign Trade is the Rule of our Treasure. W ritten by Thom as M un, of London, M erchant, and now published for the common good by his son John M un, L on don 1669, str. 181, 182.) Ne mogu zamisliti teega prokletstva za neki narod nego da bude baen na takvo tie na kome se proizvodnja sredstava za opstanak i ishranu u velikoj meri sama od sebe vri i gde klima gotovo liava oveka brige oko odevanja i zatite od nepogoda. . . Svakako, krajnosti moe biti i na drugoj strani. Zemljite iz koga rad ne moe da izvue nikakve proizvode, ravo je kao god i zemljite koje bez rada donosi bogate plodove. (An Inquiry into the Pre sent High Price of Provisions, London 1767, str. 10.)
29*
plodnost zemljita, ve njegova diferenciranost, raznolikost njegovih prirodnih proizvoda, sainjava prirodnu osnovicu drutvene pode le rada, a menjajui prirodne okolnosti u ijem okviru ovek obitava, podstie ovoga da povea raznolikost svojih potreba, sposobnosti* sredstava za rad i naina rada. N unost da se nad nekom prirodnom snagom vri drutvena kontrola, da se njome gazduje, da se ona delima ljudskih ruku tek potini ili ukroti u velikom razmeru, igra pre sudnu ulogu u istoriji industrije. Tako, npr., regulisanje reka u Egiptu5, Lombardiji, Holandiji itd. Ili u Indiji, Persiji itd., gde je navodnja vanje vetakim kanalima dovodilo zemljitu ne samo neophodnu vodu, ve s njenim talogom i mineralno gnojivo s planina. Tajna cvetanja industrije u paniji i na Siciliji pod arapskom vlau obja njava se kanalizacijom.6 Povoljni prirodni uslovi uvek pruaju samo mogunost za viak rada; oni nikad ne ostvaruju viak rada, pa dakle ni viak vrednosti ni viak proizvoda. Razliiti prirodni uslovi za rad deluju tako da ista koliina rada u razlinim zemljama zadovoljava razliite mase potreba7, te da, prema tom e, pod drugim jednakim okolnostima, i potrebno radno vrem e bude razliito. N a viak rada oni utiu samo kao prirodna granica, tj. tim e to odreuju od koje take moe poinjati
5 P o treb a da se izraunavaju p erio d i kretanja N ila stvorila je egipansku astronom iju, a s njom e i vladavinu svetenike kaste koja je upravljala zemljo radnjom . Suneva prekretnica je onaj m om ent u godini kad N il poinje rasti, i E gipani su ga zbog toga m orali posm atrati s najveom p a n jo m . . . Za njih je bilo vano da ustanove taj godinji period, kako bi prem a njem u mogli udesiti svoje poljoprivredne radove. Zato su na n eb u m orali traiti jasan znak njegova povratka. (C uvier, Discours sur les revolutions de la surface du globe, izd. Hoefer, P aris 1863, str. 141.) 6 Regulisanje navodnjavanja bilo je u Indiji jedna od m aterijalnih osnova dravne vlasti nad nevezanim sitnim organizm im a proizvodnje. M uham edanski vladaoci Indije razum evali su to bolje negoli njihovi engleski naslednici. Podsetiem o na glad od 1866, koja je stala ivota preko milion Indijaca u okrugu O risa, u bengalskoj oblasti. 7 Nema n i dve zem lje koje proizvode isti broj ivotnih sredstava u istoj koliini i sa istim utrokom rada. L judi im aju vee ili m anje potrebe prem a tome da li je klim a u kojoj ive otra ili blaga. Zato je razliita i m era zanatske radi nosti (proportion o f trade) koju su ljudi prim orani da vre u raznim zemljama, a kolika je ta razlika ne m oe se odrediti drukije nego stepenim a toplote ili hlad noe. Stoga se moe izvui opti zakljuak da je koliina rada potrebnog za iz vestan broj stanovnitva najvea pod hladnom , a najm anja pod toplom klimom. Jer pod prvom je ljudim a potrebno ne samo vie odela, nego se i zemlja mora vie obraivati. (An Essay on the Governing Causes of the N atural Rate of In terest, L ondon 1750, str. 60.) Pisac ovog epohalnog anonim nog spisa jeste J. M assie. H um e je iz ovog spisa izveo svoju teoriju kam ate.
14. glava Apsolutni i relativni viak vrednosti 453
rad za druge. Za koliko industrija korakne napred, za toliko e ova prirodna granica povlai nazad. U sredini zapadnoevropskog drutva, u kojoj radnik dozvolu da radi za sopstveni opstanak otkupljuje jedino vikom rada, lako se uobraava da oveji rad ima od prirode svojstvo da stvara viak proizvoda. Ali pogledajmo npr. stanovnika istonih otoka azijskog arhipelaga na kojima sago raste u umi kao divlje drvo.
Kad se stanovnici, probuivi rupu u drvetu, uvere da je srika zrela, obaraju stablo i iseku ga na vie komada, zgrebu sriku, pomeaju je s vodom i procede; tako im aju potpuno upotrebljivo sagovo brano. Jedno drvo daje obino 300 funti, a moe dati i 500 do 600. Tam o, dakle, ljudi idu u um u i seku sebi hleb kao to se u nas see drvo za gorivo.0
Uzmimo da takvom istonoazijskom hlebosei treba 12 radnih asova nedeljno za zadovoljavanje svih njegovih potreba. Ono to mu blagonaklonost prirode neposredno prua jeste mnogo dokolice. Da bi ovu upotrebio proizvodno za sama sebe, potreban je itav niz istorijskih okolnosti, a da bi je utroio na viak rada za druge ljude, potrebna je prinuda spolja. Kad bi se uvela kapitalistika proizvodnja, na hlebosea bi morao raditi moda i 6 dana nedeljno da bi sebi mogao prisvojiti proizvod jednog radnog dana. Blagonaklonost prirode ne objanjava zato on sada radi 6 dana nedeljno, ili zato daje 5 dana vika rada. Ona objanjava samo to zato je njegovo potrebno radno vreme ogranieno na jedan dan nedeljno. Ali ni u kom sluaju ne moe viak njegova proizvoda poticati iz nekakvog tajnog svojstva uroenog ljudskom radu. Kao i istorijski razvijene, drutvene proizvodne snage rada, tako se i one proizvodne snage rada koje su uslovljene prirodom ispoljavaju kao proizvodne snage kapitala kome je rad pripojen. Ricardu nikad ne zadaje muke poreklo vika vrednosti. On govori o njemu kao o neemu to je svojstveno kapitalistikom nainu proizvod nje, a ovaj je u njegovim oima prirodni oblik drutvene proizvodnje. Gde govori o proizvodnosti rada, ne trai u njoj uzrok postojanja vi ka vrednosti, ve jedino uzrok koji odreuje njegovu veliinu. Nasu prot tome, njegova kola je proglasila proizvodnu snagu rada za uzrok postanka profita (itaj: vika vrednosti). Svakako da je ovo napredak prema merkantilistima, koji viak cene proizvoda preko trokova nji hove proizvodnje izvode iz razmene, iz prodaje proizvoda iznad njiho ve vrednosti. Uprkos tome, i Ricardova kola je problem samo zaobila
8 Svaki rad mora (i izgleda da to spada u droits i devoirs du citoyen1* da da viak. (Proudhon) t 149i 9 F. Schouw, Die Erde, die Pflanzen und der Mensch, 2. izd., Leipzig 1854, str. 148. ** prava i dunosti graanina
4 54 V odeljak Proizvoenje apsolutnog i relativnog vika vrednosti
a ne resila. T i su buroaski ekonomisti u stvari imali instinkt da je veo ma opasno odvie duboko ulaziti u kakljivo pitanje iz ega potie viak vrednosti. A ta da se kae kad pola veka iza Ricarda g. John Stuart M ill dostojanstveno utvruje svoju nadmonost nad merkantilistima ravo ponavljajui loe izgovore prvih Ricardovih prevakala? M ili v e li:
Uzrok profita je u tom e to ra d proizvodi vie no to m u je za njegovo izdravanje potrebno.
D otle je pesm a stara, ali M ili hoe da doda neto i sa svoje strane.
Ili, drukije izraeno: kapital donosi profit zato to hrana, odelo, sirovine i sredstva za rad tra ju due vrem ena no to je potrebno za njihovu proizvodnju.
O vde M ili brka trajanje radnog vremena s trajanjem njegovih proizvoda. Po ovakvom gleditu, neki hlebar iji proizvodi traju samo 1 dan, ne bi iz svojih najamnih radnika nikad mogao da izvue isti profit kao neki graditelj maina iji proizvodi traju 20 i vie godina. Na svaki nain, ako se ptija gnezda ne bi m ogla odrati due vremena nego to je potrebno da se sagrade, ptie bi se morale nekako snalaziti i bez gnezda. Poto je ve utvrdio tu osnovnu istinu, M ili utvruje i svoju nadmonost nad merkantilistima:
Prema tom e, vidim o da profit ne postaje sluajnim inom razm ene, ve da potie iz proizvodne snage rad a; celokupni profit jedne zemlje uvek je odreen proizvodnom snagom rada, bez obzira na to im a li ili nem a razm ene. K ad ne bi bilo podele zanim anja, ne bi bilo ni kupovine ni prodaje, ali bi jo uvek bilo profita.
Dakle, razmena, kupovanje i prodavanje, ti opti uslovi kapitalisti ke proizvodnje, ovde su puka sluajnost, a profita ima i bez kupovanja i prodavanja radne snage! D a lje:
Ako svi radnici neke zemlje zajedno proizvode 20% iznad sum e najam nina, profiti e iznositi 20% , pa m a kakvo bilo stanje cena roba. svojih
S jedne strane, ovo je krajnje uspela tautologija, jer kad radnici proizvedu za svoje kapitaliste viak vrednosti od 20% , profiti e se odnositi prema ukupnoj najamnini radnika kao 2 0 : 1 0 0 . S druge strane, apsolutno je netano da e profiti iznositi 20%. Oni uvek moraju biti manji, jer se raunaju na ukupnu sumu predujmljenoga kapitala. Recimo da je kapitalista predujmio 500 , od kojih 400 u sredstvima za proizvodnju, a 100 u najamnini radnika. Neka stopa vika vrednosti bude 20% , kao to je MUl uzeo, profitna e stopa biti 20 : 500, tj. 4% , a ne 20%.
14. glava Apsolutni i relativni viak vrednosti 4 5 5
Na ovo dolazi jedan sjajan primer kako Mili tretira razline istorijske oblike drutvene proizvodnje:
Ja svugde uzimam sadanje stanje stvari, koje osim malo izuzetaka, vlada svugde gde kapitalisti i radnici sainjavaju dve razliite klase; naime da kapi talista preduim a sve, raunajui u to i platu radnika.
udna optika obmana: videti svuda jedno stanje koje dosad postoji samo izuzetno na Zemaljskoj kugli! Ali hajdemo dalje. Mili je dosta ljubazan da dri da nije apsolutno nuno da tako bude.1* Naprotiv.
Dok rad ne bude potpuno gotov, radnik bi mogao priekati na isplatu ak i itavog iznosa najamnine kad bi imao sredstava da se u m euvrem enu iz drava. Ali bi u ovom sluaju on u izvesnom stepenu bio kapitalista koji je ulo io kapital u posao i koji je dao jedan deo fondova potrebnih za njegovo voenje.
Isto tako Mili bi mogao rei da je radnik, koji sebi predujmljuje ne samo ivotna sredstva ve i sredstva za rad, u stvari svoj sopstveni najamni radnik. Ili da je ameriki seljak svoj sopstveni rob, jer kului samom sebi, a ne tuinu gospodaru. Poto nam je Mili ovako bistro dokazao da bi kapitalistika pro izvodnja i kad ne bi postojala, ipak uvek postojala, bio je i dovoljno dosledan da dokae da ona ne postoji ni onda kad postoji:
ak se i u gornjem sluaju (kad kapitalista predujm ljuje sve ivotne na mirnice za radnika) radnik moe posmatrati sa istog stanovita (tj. kao kapita lista). Jer dajui svoj rad ispod trine cene (!) moe se smatrati da on razliku (?) predujmljuje svome poslodavcu itd.9a
U istinskoj stvarnosti radnik predujmljuje svoj rad kapitalisti besplatno za nedelju dana itd., da bi na kraju nedelje itd. dobio nje govu trinu cenu; i ovo ga, po Millu, ini kapitalistom! Na goloj ravnici gomilica zemlje izgleda kao breuljak; pa izmerite duhovnu golotinju nae dananje buroazije po kalibru njenih velikih duhova.
9a J. St. M ill, Principles of Political Economy, London 1868, str. 2 5 2 - 253. i dalje [knj. II, gl, XV, 51.] {Gornja su mesta prevedena prema francuskom izdanju K a p ita la .- F. E.} U svom pismu N. F. Danielsonu od 28. novembra 1878. M arx je pred loio sledeu redakciju ovog pasusa: Sledi sjajan prim er o tome kako Mili postupa s razliitim istorijskim obli cima drutvene proizvodnje: J a svugde pretpostavljam4, veli on, sadanje stanje stvari, koje postoji, s malim izuzecima, svugde gde radnici i kapitalisti stoje jedni prema drugima kao klase, tj. da kapitalista sve predujmljuje, ukljuujui i plaanje radnika.4 Gospodin Mili bi rado verovao da nije nikakva apsolutna nunost da to tako bude ak i u ekonomskom sistemu u kome su radnici i kapitalisti suprotstavljeni jedni drugima kao klase.
456
G L A V A
P E T N A E S T A
Menjanje veliine cene radne snage i vika vrednosti

Vrednost radne snage odreuje se vrednou uobiajenih pot rebnih ivotnih sredstava prosenog radnika. Mada se oblik tih i votnih sredstava m oe men jati, njihova je masa u odreenoj epohi odreenog drutva data, i stoga se s njom ima postupati kao s postojanom veliinom . Ono to se menja jeste vrednost te mase. Jo dva inioca ulaze u odreivanje vrednosti radne snage. S jedne strane, trokovi njenog razvijanja, koji se menjaju s nainom proizvodnje; s druge strane, njene prirodne razlike: da li je muka ili enska, zrela ili nezrela. Potronja ovih razliitih radnih snaga, i sama uslovljena nainom proizvodnje, stvara veliku razliku u trokovima za reprodukciju rad nike porodice i u vrednosti odraslog mukog radnika. Ipak emo ova dva inioca iskljuiti pri sledeem istraivanju.9b M i uzim amo, 1. da se robe prodaju po vrednosti, 2. da se cena rad ne snage katkad popne iznad vrednosti, ali da nikad ne pada ispod nje. Kad to ve pretpostavimo, nalazimo da tri okolnosti odreuju relativne veliine cene radne snage i vika vrednosti: 1. duina radnog dana, ili ekstenzivna veliina rada, 2. normalna intenzivnost rada, ili njegova intenzivna veliina, tako da se za odreeno vreme utroi odre ena koliina rada, 3. naposletku, proizvodna snaga rada, tako da pre ma stupnju razvijenosti uslova za proizvodnju ista koliina rada daje za isto vreme veu ili manju koliinu proizvoda. Oevidno je da su mo gune veoma razliite kombinacije ako od ta tri inioca jedan bude postojan, a dva promenljiva, ili dva postojana, a jedan promenljiv, ili, najzad, sva tri istovremeno promenljiva. Ove kombinacije postaju jo raznolikije tim e to pri istovremenom variran ju razlinih inilaca ve liina i pravac varijacije mogu biti razlini. U ovome to sledi izloiemo samo glavne kombinacije.
9b Sluaj koji smo razm atrali na str. 281.1* ovde je, naravno, takoe is kljuen. {N apom ena uz tree izdanje. F. E.} ** N a str. 285. u ovom tom u.
15. glava Men janje veliine cene radne snage i vika vrednosti 4 5 7
I.
Veliina radnog dana i intenzivnost rada postojane (date), proizvodna snaga rada promenljiva
Pod ovom pretpostavkom, vrednost radne snage i viak vrednosti odreeni su trima zakonima: Prvo: Radni dan date veliine uvek se predstavlja u istoj proiz vedenoj vrednosti ma kako se menjala proizvodnost rada, s njome masa proizvoda, a stoga i cena pojedine robe. Vrednost proizvedena u dvanaestoasovnom radnom danu iznosi npr. 6 ilinga, iako se sa produktivnom snagom rada menja masa proizvedenih upotrebnih vrednosti, pa se prema tome vrednost od 6 ilinga razdeljuje na vie ili manje roba. Drugo: Vrednost radne snage i viak vrednosti menjaju se u suprotnim pravcima. Promena proizvodne snage rada, njeno uveavanje ili smanjivanje, deluje na vrednost radne snage u obrnutom pravcu, a na viak vrednosti u upravnom pravcu. Vrednost proizvedena u dvanaestoasovnom radnom danu je postojana veliina, npr. 6 ilinga. Ova postojana veliina jednaka je sumi vika vrednosti plus vrednost radne snage, koju vrednost radnik naknauje izvesnim ekvivalentom. Po sebi se razume da se od dva dela neke postojane veliine jedan moe uveati jedino ako se drugi smanji. Vrednost radne snage ne moe se popeti od 3 na 4 i linga, a da viak vrednosti ne padne od 3 na 2 ilinga, niti se viak vrednosti moe popeti od 3 na 4 ilinga a da vrednost radne snage ne padne od 3 na 2 ilinga. Pod takvim okolnostima, dakle, nemogue je da se promeni apsolutna veliina bilo vrednosti radne snage, bilo vika vrednosti, a da se istodobno ne promene njihove relativne ili srazmeme veliine. Nemogue je da oni istovremeno padaju ili da se istovremeno penju. Dalje, vrednost radne snage ne moe pasti, pa se, dakle, ni viak vrednosti ne moe popeti, a da se ne povea proizvodna snaga rada; npr. u gornjem sluaju, vrednost radne snage ne moe se spustiti od 3 na 2 ilinga, a da uveanje proizvodne snage rada ne omogui da se za 4 asa proizvede ista masa ivotnih sredstava za iju je proizvodnju ranije bilo potrebno 6 asova. I obrnuto, vrednost radne snage ne moe se popeti od 3 na 4 ilinga a da ne opadne proizvodna snaga rada, dakle da za proizvodnju iste mase ivotnih sredstava, za koju je ranije bilo dovoljno 6 asova, ne bude potrebno 8 asova. Iz ovoga izlazi da uveanje proizvodnosti rada obara vrednost radne snage poveavajui viak vrednosti, dok obrnuto, opadanje proizvodnosti die vrednost radne snage, a obara viak vrednosti. Formuliui ovaj zakon, Ricardo je prevideo jednu okolnost: mada svaka promena veliine vika vrednosti, ili vika rada, uslovljava obrnutu promenu u veliini vrednosti radne snage, ili potrebnog rada, to nikako ne znai da se oni menjaju u istoj srazmeri. Oni se penju ili se sniavaju za istu veliinu. Ali u kojoj se srazmeri penje ili sniava
jedan ili drugi deo proizvedene vrednosti, odnosno radnog dana, zavisi od prvobitne podele izvrene pre no to je nastupila promena u proizvodnoj snazi rada. Ako je vrednost radne snage bila 4 ilinga, ili potrebno radno vreme 8 asova, a viak vrednosti 2 ilinga, ili viak rada 4 asa, i ako sad, usled uveane proizvodne snage rada, vrednost radne snage padne na 3 ilinga, ili potrebno radno vreme na 6 asova, onda e se viak vrednosti popeti na 3 ilinga, ili viak rada na 6 asova. Veliina od 2 asa ili 1 ilinga, koja se onamo dodaje a ovamo oduzima, ista je. A li se veliina ne m en ja u istoj srazmeri na obema stranama. D ok vrednost radne snage pada od 4 na 3 ilinga, dakle za 1/4, ili za 25 %, viak vrednosti se penje od 2 ilinga na 3, dakle za 1/2 ili za 50%. Izlazi, dakle, da je srazmerno poveanje ili srazmemo smanjenje vika vrednosti, koje nastupa usled date promene u proizvodnoj snazi rada, utoliko vee ukoliko je prvobitno manji bio onaj deo radnog dana koji se predstavlja u viku vrednosti, a utoliko manji to je on bio vei. T ree: Uveanje ili smanjenje vika vrednosti uvek je posledica, a nikad uzrok odgovarajueg smanjenja ili uveanja vrednosti radne snage.10 Poto je veliina radnog dana postojana, poto se predstavlja vrednou postojane veliine, poto svakoj promeni veliine vika vrednosti odgovara suprotna promena veliine vrednosti radne snage, i poto se vrednost radne snage m oe da promeni samo ako se promeni proizvodna snaga rada, iz tih uslova oevidno sledi da svaka promena veliine vika vrednosti potie iz suprotne promene veliine vrednosti radne snage. I poto sm o, dakle, videli da nikakva apsolutna promena veliine vrednosti radne snage i vika vrednosti nije moguna bez promene njihovih relativnih veliina, to sada sleduje da nikakva promena relativnih veliina njihove vrednosti nije moguna bez promene apso lutne veliine vrednosti radne snage. Po treem zakonu, promena koliine vika vrednosti ima za pret postavku takvo kretanje vrednosti radne snage koje je izazvano prom enom u proizvodnoj snazi rada. Granica te promene data je novom granicom vrednosti radne snage. Ali se, i kad okolnosti dozvole zakonu da dejstvuje, m ogu dogaati i meukretanja. N a primer, bude li vre^nost radne snage usled uveanja proizvodne snage rada pala od 4 i
10 U z ovaj trei zakon stavio je M acCulloch izm eu ostaloga i besmisleni dodatak da se viak vrednosti moe popeti i bez sm anjenja vrednosti radne snage ukidanjem poreza koje je kapitalista ranije plaao. U kidanje tih poreza ne m enja apsolutno ni u em u koliinu vika vrednosti koju kapitalista isisava nepo sredno iz radnika. N jim e se samo m enja srazm era u kojoj on viak vrednosti trp a u vlastiti dep ili ga m ora deliti s treim licima. T im e se, dakle, ni u emu ne m enja odnos izm eu vrednosti radne snage i vika vrednosti. T o znai da M acCullochov izuzetak dokazuje jedino to da nije shvatio pravilo; njem u se u vulgarizovanju R icarda dogaa ova nezgoda isto toliko esto kao i J.-B. Sayu pri vulgarizovanju A. Sm ith-a.
15. glava M enjanje veliine cene radne snage i vika vrednosti 4 5 9
linga na 3, ili potrebno radno vreme od 8 asova na 6, ipak e biti mo gue da cena radne snage padne samo na 3 ilinga i 8 pensa, 3 ilinga i 6 pensa, 3 ilinga i 2 pensa itd., zbog ega e se viak vrednosti popeti samo na 3 ilinga i 4 pensa, 3 ilinga i 6 pensa, 3 ilinga i 10 pensa itd. Stepen padanja, kome je minimalna granica 3 ilinga, zavisi od relativne teine koju budu bacili na terazije s jedne strane pritisak kapitala, a s druge otpor radnika. Vrednost radne snage odreena je vrednou odreene koliine ivotnih sredstava. Ono to se menja kad se menja proizvodna snaga rada jeste vrednost tih ivotnih sredstava, a ne njihova masa. Sama ta masa moe, kad raste proizvodna snaga rada, da raste istovremeno i u istoj srazmeri i za radnika i za kapitalistu, a da izmeu veliine cene radne snage i veliine vika vrednosti ne bude nikakve promene. Ako je prvobitna vrednost radne snage 3 ilinga, a potrebno radno vreme 6 asova, ako je viak vrednosti takoe 3 ilinga, ili viak rada opet 6 asova, onda e udvajanje proizvodne snage rada, ne menjajui podelu radnog dana, ostaviti nepromenjene i cenu radne snage i viak vrednosti. Samo to bi se tada i cena radne snage i viak vred nosti predstavljali u dvaput vie upotrebnih vrednosti, ali koje bi bile srazmerno jevtinije. Mada se cena radne snage ne bi promenila, ona bi se popela iznad njene vrednosti. Ako bi cena radne snage pala, ali ne do minimalne granice od l x/2 ilinga, koja nam je data njenom novom vrednou, nego na 2 ilinga i 10 pensa, 2 ilinga i 6 pensa itd., onda bi ova smanjena cena jo uvek predstavljala porast mase ivotnih sredstava. Tako bi cena radne snage mogla, kad raste proizvodna snaga rada, stalno padati, a da u isto vreme neprekidno raste .masa radnikovih ivotnih sredstava. Ali relativno, tj. u poreenju s vikom vrednosti, vrednost radne snage stalno bi padala, a stoga bi se proi rivao i jaz izmeu poloaja radnika i poloaja kapitaliste.11 Strogo formulisanje gornja tri zakona prvi je dao Ricardo. Nedo staci njegovog izlaganja u ovome s u : prvo, to posebne uslove u ijem okviru ti zakoni vae on smatra kao po sebi razumljive opte i isklju ive uslove kapitalistike proizvodnje. On ne zna za promenu ni u duini radnog dana, ni u intenzivnosti rada, tako da kod njega proiz vodnost rada postaje jedinim promenljivim iniocem; drugoa to njegovu analizu ini netanom u daleko veem stepenuni on, kao ni drugi ekonomisti, nije nikad istraivao viak vrednosti kao takav, tj. nezavisno od njegovih posebnih oblika, kao to su profit, zemljina renta itd. Stoga on neposredno brka zakone stope vika vrednosti sa zakonima profitne stope. Kako ve rekosmo, profitna stopa je odnos
11 Kad u proizvodnosti industrije nastupi kakva promena, pa se sa odre enom koliinom rada i kapitala proizvodi vie ili manje nego ranije, moe se udeo najamnine oigledno promeniti, a da masa proizvoda, koja taj udeo pred stavlja, ostane ista, ili se moe masa proizvoda promeniti, a da udeo ostane isti. [J. Cazenove,] Outlines of Political Economy etc.y London 1832, str. 67.)
4 6 0 V odeljak Proizvoenje apsolutnog i relativnog vika vrednosti
vika vrednosti prema celokupnom predujmljenom kapitalu, dok je stopa vika vrednosti odnos vika vrednosti samo prema promenljivom delu tog kapitala. U zm i da se kapital od 500 (K ) deli na sirovine, sredstva za rad itd. u ukupnom iznosu od 400 ( p ) , i na 100 najam nine ( p r ) ; zatim da je viak vrednosti = 1 0 0 (v). Onda je stopa vika vrednosti ^ = 100%. A li je profitna stopa ~ = - 20% .
Osim toga, jasno je da profitna stopa m oe zavisiti od okolnosti koje nemaju nikakvog dejstva na stopu vika vrednosti. Docnije, u treoj knjizi ovog spisa, dokazau da se ista stopa vika vrednosti moe da izrazi u najrazlinijim profitnim stopama, a razliite stope vika vred nosti, pod odreenim okolnostima, u istoj profitnoj stopi.
II.
Postojan radni dan , postojana proizvodna snaga rada , intenzivnost rada promenljiva
D a bi se poveala intenzivnost rada, trai se da se za isti period vremena utroi vie rada. Stoga se intenzivniji radni dan ovaplouje u vie proizvoda negoli manje intenzivni koji ima jednak broj asova. D odue, i kad se povea proizvodna snaga rada, isti radni dan e da vati vie proizvoda. A li u ovom poslednjem sluaju pada vrednost pojedinog proizvoda, jer staje manje rada nego ranije, dok u prvom sluaju ona ostaje neizmenjena, poto proizvod i dalje staje istu koli inu rada. T u raste broj proizvoda bez pada njihove cene. S njihovim brojem raste i zbir njihovih cena, dok se tamo ista suma vrednosti predstavlja samo u uveanoj masi proizvoda. Dakle, bude li broj asova ostao jednak, intenzivniji radni dan e se ovaplotiti u veoj proizve denoj vrednosti, znai, ako se ne menja vrednost novca, u vie novca. Njegova proizvedena vrednost menja se prema tome koliko njegova intenzivnost odstupa od normalnog drutvenog stepena. Isti radni dan ne predstavlja se, dakle, kao ranije u postojanoj, ve u promenljivoj proizvedenoj vrednosti; intenzivniji, recimo dvanaestoasovni radni dan u 7, 8 ilinga itd. um esto u 6 ilinga kao dvanaestoasovni radni dan obine intenzivnosti. Jasno je: promeni li se vrednost proiz vedena u radnom danu, recimo od 6 na 8 ilinga, onda oba dela te proizvedene vrednosti, cena radne snage i viak vrednosti, mogu istodobno porasti bilo u jednakom bilo u nejednakom stepenu. I cena radne snage i viak vrednosti mogu u isto vreme porasti od 3 na 4 ilinga kad se proizvedena vrednost popne od 6 na 8 ilinga. Ovde uveanje cene radne snage ne ukljuuje nuno uveanje njene cene iznad njene vrednosti. Naprotiv, ono m oe biti praeno padom ispod1*
l* ispod. U 4. nem akom izdanju (oigledno omakom ) izostavljena je re
15. glava Menjanje veliine cene radne snage i vika vrednosti 461
njene vrednosti. T o se zbiva uvek kad uveanje cene radne snage ne izravna njeno ubrzano troenje. Zna se da, osim prolaznih izuzetaka, promena u proizvodnosti rada samo onda izaziva promenu u veliini vrednosti radne snage, a stoga i u veliini vika vrednosti, kad proizvodi dotinih industrijskih grana spadaju u uobiajenu radnikovu potronju. Ovde to ogranienje otpada. Bilo da se veliina rada menja ekstenzivno, bilo da se menja intenzivno, promeni njegove veliine odgovarae promena veliine vrednosti koju on proizvodi, nezavisno od prirode artikla u kome se ta vrednost predstavlja. Uvea li se intenzivnost rada jednovremeno i ravnomerno u svima industrijskim granama, onda novi, vii stepen intenzivnosti postaje obinim normalnim drutvenim stepenom, i time prestaje vaiti kao ekstenzivna veliina. Meutim, ak i tada bi proseni stepeni inten zivnosti rada ostali razliiti kod raznih naroda, a stoga bi modifikovali primenu zakona vrednosti na razne nacionalne radne dane. Intenziv niji radni dan jedne nacije predstavlja se u veem novanom izrazu nego manje intenzivni radni dan druge nacije.12
III.
Proizvodna snaga i intenzivnost rada postojane, radni dan promenljiv
Radni dan moe da se menja u dva pravca; moe se skratiti i moe se produiti.*
12 Pod inae jednakim uslovima, engleski fabrikant moe da u jednom odreenom vrem enu izvue znatno veu koliinu rada nego neki strani fabrikant, i to toliko da se izravna razlika izm eu radnog dana u Engleskoj, koji iznosi 60 asova nedeljno, i radnog dana u inostranstvu od 72 do 80 asova. (R IF za 31. oktobar 1855, str. 65.) Vee zakonsko skraenje radnog dana u fabrika ma na evropskom kontinentu bilo bi najsigurnije sredstvo da se smanji ova ra zlika izmeu engleskog i kontinentalnog radnog asa. * Prim edba prevodioca. N a ovom mestu dao je M arx u francuskom iz danju sledei um etak: Pod ovim okolnostima dobijamo sledee zakone: 1. Radni dan ovaplouje se u vrednosti ija se veliina menja u istom smislu kao i radni dan, raste i opada s njim ; ona je, dakle, promenljiva, a ne postojana. 2. Svaka promena u odnosu izmeu veliine vika vrednosti i vrednosti radne snage potie iz promene apsolutne veliine vika rada, a otud i vika vrednosti. 3. Apsolutna vrednost radne snage moe se promeniti samo reakcijom koju produenje vika rada vri na troenje te snage. Dakle, svaka promena njene
1. Skraenje radnog dana pod datim uslovima, tj. kad se proiz vodna snaga i intenzivnost rada ne menjaju, ne donosi promenu u vrednosti radne snage, pa dakle ni u potrebnom radnom vremenu. Ono skrauje viak rada i viak vrednosti. Sa apsolutnom veliinom vika vrednosti pada i njegova relativna veliina, tj. njegova veliina u odnosu prema nepromenjenoj veliini vrednosti radne snage. Kapi talista bi tetu mogao naknaditi jedino obarajui cenu radne snage ispod njene vrednosti. Sve otrcane fraze koje se navode protiv skraivanja radnog dana polaze od pretpostavke da se fenom en zbiva pod ovde izloenim okol nostima, dok u stvarnosti, naprotiv, promene u proizvodnosti i inten zivnosti rada ili prethode skraenju radnog dana, ili mu neposredno sleduju.13 2. Produenje radnog dana: Neka je potrebno radno vreme 6 asova, ili vrednost radne snage 3 ilinga, a isto tako viak rada 6 asova i viak vrednosti 3 ilinga. Onda ukupni radni dan iznosi 12 asova i predstavlja se u proizvedenoj vrednosti od 6 ilinga. Ako se radni dan produi za 2 asa, a vrednost radne snage ostane nepromenjena, onda sa apsolutnom veliinom vika vrednosti raste i njegova relativna veliina. Iako veliina vrednosti radne snage ostaje apsolutno nepromenjena, ona relativno pada. Pod uslovima iz I. relativna veli ina vrednosti radne snage nije se mogla menjati bez promene u njenoj apsolutnoj veliini. Ovde je, naprotiv, relativna promena veliine u vrednosti radne snage rezultat apsolutne promene veliine vika vrednosti. Poto proizvedena vrednost, u kojoj se predstavlja radni dan, raste kad se radni dan produi, to cena radne snage i viak vrednosti mogu jednovremeno porasti, bilo za jednaki, bilo za nejednaki pri rataj. Ovaj jednovremeni porast moguan je, dakle, u dva sluaja, kad se radni dan produi apsolutno, i kad se povea intenzivnost rada bez produavanja radnog dana. S produenjem radnog dana cena radne snage moe da padne ispod njene vrednosti iako se ona nominalno ne promeni ili se ak i popne. N aim e, dnevna vrednost radne snage ceni se, kao to se seamo, prema njenom normalnom prosenom trajanju, odnosno prema
13 Ima okolnosti koje ovo izravnavaju. . . koje je delovanje zakona o desetoasovnom radu iznelo na videlo. (R IF za 1. decem bar 1848, str. 7.) apsolutne vrednosti je posledica, a nikad uzrok neke prom ene u veliini vika vrednosti. U ovoj glavi, kao i docnije, polazim o uvek od pretpostavke da radni dan prvobitno iznosi 12 asova, 6 asova potrebnog rada i 6 asova vika rada; pro izvod iznosi 6 ilinga, od ega polovina pripada radniku, a polovina kapitalisti. Ovaj um etak preneo je Engels iz francuskog izdanja u tekst engleskog iz danja, ali ga nije uneo u 4. nem ako izdanje.
15. glava M enjanje veliine cene radne snage i vika vrednosti 4 6 3
normalnom radnikovom veku, i prema odgovarajuem normalnom preobraanju ivotne supstancije u kretanje, preobraanju koje je saobraeno ovekovoj prirodi.14 Vei utroak radne snage, nerazdvojan od produenja radnog dana, moe se do izvesne take izravnati veom naknadom. Preko te take utroak raste geometrijskom progresijom te se ujedno razaraju svi normalni uslovi za reprodukovanje i funkcionisanje radne snage. Cena radne snage i stepen njene eksploatacije prestaju biti samerljive veliine.
IV . Istovremene promene u trajanju , proizvodnoj snazi i intenzivnosti rada Ovde je oigledno mogu veliki broj kombinacija. Mogu se men jati po dva inioca, a jedan ostajati postojan, ili se sva tri mogu istovremeno menjati. Mogu se menjati u jednakom ili nejednakom stepenu, u istom ili suprotnom pravcu, pa se stoga njihove promene mogu delimino ili sasvim potirati. Meutim, sve te mogue sluajeve lako je analizovati prema onom to je izloeno pod I, II i III. Rezultat svake mogue kombinacije nai e se kad se redom bude postupalo sa po jednim iniocem kao promenljivim, a s ostala dva kao s postojanima. Stoga emo se ovde ukratko osvrnuti jo samo na dva vana sluaja. 1. Opadanje proizvodne snage rada uz istovremeno produenje radnog dana: Kad ovde govorimo o opadanju proizvodne snage rada, mislimo na one grane rada iji proizvodi odreuju vrednost radne snage, dakle npr. na opadanje proizvodne snage rada usled poveane neplodnosti zemljita i odgovarajueg poskupljenja poljoprivrednih proizvoda. Uzmimo da je radni dan dvanaestoasovan i da u njemu proizvedena vrednost iznosi 6 ilinga, od ega jedna polovina naknauje vrednost radne snage, a druga je viak vrednosti. Dakle, radni dan se deli na 6 asova potrebnog rada i na 6 asova vika rada. Neka se, usled poskup ljenja poljoprivrednih proizvoda, vrednost radne snage popne od 3 na 4 ilinga, dakle i potrebni rad od 6 na 8 asova. Ostane li radni dan nepromenjen, onda e viak rada pasti od 6 na 4 asa, viak vrednosti od 3 na 2 ilinga. Produi li se radni dan za dva asa, dakle od 12 na 14 asova, onda e viak rada i dalje ostati 6 asova i viak vrednosti 3 ilinga, ali e njegova veliina pasti u poreenju s vrednou radne snage merenom potrebnim radom. Produi li se radni dan za 4 asa, od 12 na 16 asova, onda e srazmerne veliine vika vrednosti i vred14 Koliina rada koju je neko dao u toku od 24 asa, moe se priblino odrediti istraivanjem hemijskih promena koje su se izvrile u njegovu telu, jer promene oblika materije ukazuju na delovanje pokretakih snaga pre ovih promena. (Grove, On the Correlation of Physical Forces, [str. 308, 309,] London 1864.)
46 4 V odeljak Proizvoenje apsolutnog i relativnog vika vrednosti
nosti radne snage, vika rada i potrebnog rada, ostati nepromenjene, ali e apsolutna veliina vika vrednosti porasti od 3 na 4 ilinga, apso lutna veliina vika rada od 6 na 8 asova, dakle za x/3 ili za 3 3 ^ 3 %. Dakle, kad opadne proizvodna snaga rada i kad se u isto vreme produi radni dan, apsolutna veliina vika vrednosti moe da ostane nepromenjena dok m u srazmerna veliina opada; njegova srazmerna veliina m oe ostati nepromenjena dok m u apsolutna veliina raste, a mogu i obe rasti, prema tom e u kojem je stepenu produen radni dan1*. U vremenu od 1799. do 1815. porast cena ivotnih sredstava izazvao je u Engleskoj nominalno poveanje najamnina, mada su stvarne najamnine, izraene u ivotnim sredstvima, bile pale. Iz toga su W est i Ricardo zakljuili da je smanjenje proizvodne snage poljo privrednog rada prouzrokovalo padanje stope vika vrednosti, pa su tu pretpostavku, koja je vaila samo u njihovoj fantaziji, uinili po laznom takom za vana istraivanja o relativnom odnosu izmeu veliine najamnine, veliine profita i zemljine rente. U stvarnosti, pak, viak vrednosti bio je tada porastao i apsolutno i relativno, blagodarei poveanoj intenzivnosti rada i iznuenom produenju radnog dana. T o bee period u kome je bezmerno produavanje radnog dana steklo pravo graanstva15, period koji je naroito obeleen ubrzanim porastom na jednoj strani kapitala, a na drugoj pauperizma.16
15 2ito i rad retko se kreu p otpuno jednako, ali je oevidno da postoji izvesna granica preko koje ih nije m ogue rastaviti. to se tie neobinih napora koje radne klase ine u periodim a skupoe, koja prouzrokuje padanj u najam nina istaknuto u iskazim a (pred parlam entarnim anketnim kom isijam a 1814/15), oni ine ast pojedincim a, a sigurno id u u korist kapitalu. Ali nijedan ovekoljubac nee poeleti da se takvi napori vre stalno i neogranieno. O ni zasluuju div ljenje kao privrem eno ispom ono sredstvo, ali ako bi se stalno vrili, dolo bi do takvih posledica kao kad bi stanovnitvo neke zemlje naraslo do krajnje gra nice m ogunosti svoje ishrane. (M althus, Inquiry into the N ature and Progress o f R ent , L ondon 1815, str. 48, prim edba.) C ast M althusu to podvlai produ enje radnog dana, o kom e govori direktno i na drugom m estu svoga spisa, dok R icardo i drugi, uprkos dreeim injenicam a, uzim aju postojanu veliinu rad nog dana za osnovicu svih svojih istraivanja. Ali, kao sluga konzervativnih in teresa, M althus nije mogao da vidi da je bezm erno produavanje radnog dana, uporedo sa izvanrednim razvitkom maina i eksploatacije enskog i dejeg rada, m oralo uiniti prekobrojnim veliki deo radnike klase, osobito im prestade ratna potranja i engleski m onopol na svetsko trite. N aravno da je bilo m nogo udobnije i da je mnogo vie odgovaralo interesim a vladajuih klasa, kojima M althus kadi kao pravi pop, da se ta prenaseljenost objasni venim zakonima prirode, a ne iskljuivo istorijskim prirodnim zakonima kapitalistike proizvodnje
** U m etak u francuskom izdanju: Ovaj rezultat moe se postii jo bre kad istovrem eno s duinom raste intenzivnost rada. Preo.
15. glava Menjanje veliine cene radne snage i vika vrednosti 465
2. Rastua intenzivnost i proizvodna snaga rada uz istovremenoskraivanje radnog dana. Poveana proizvodna snaga rada i njegova pojaana intenziv nost deluju u jednom pravcu jednoobrazno. I jedno i drugo poveava masu proizvoda postignutu ma u kom vremenskom periodu. I jedno i drugo skrauje, dakle, onaj deo radnog dana koji je radniku potreban za proizvodnju njegovih ivotnih sredstava, odnosno njihovog ekvi valenta. Uopte, ovaj njegov potrebni sastavni deo, ali koji se moe skratiti, ini apsolutnu minimalnu granicu radnog dana. Kad bi itav radni dan splasnuo na taj deo, nestalo bi vika rada, a to je pod re imom kapitala nemogue. Uklanjanje kapitalistikog oblika proiz vodnje dozvoljava da se radni dan ogranii na potreban rad. Ali tada bi se, pod ostalim jednakim okolnostima, proirio obim potrebnog rada. S jedne strane zato to bi radnik imao vie uslova za ivot i to bi vie zahtevao od ivota. S druge strane, jedan deo sadanjeg vika rada uraunao bi se u potrebni rad, naime u rad potreban da se obra zuju rezervni i akumulacioni drutveni fond to vie raste proizvodna snaga rada, to se vie moe skratiti radni dan, a to se vie skrauje radni dan, to vie moe da poraste intenzivnost rada. Posmatrano s drutvenog gledita, proizvodnost rada raste i kad se vri ekonomija rada. Ova ekonomija ne obuhvata samo tednju sredstava za proizvodnju, nego i izbegavanje svakog beskorisnog rada. Dok kapitalistiki nain proizvodnje silom nagoni na ekonomiju u svakom individualnom preduzeu, dotle njegov anar hini sistem konkurencije stvara neizmerno rasipanje drutvenih sredstava za proizvodnju i radnih snaga, pored bezbroja sad neophod nih ali u sutini suvinih funkcija. Kad su intenzivnost i proizvodna snaga rada date, onda je deo drutvenog radnog dana, potreban za materijalnu proizvodnju, uto liko krai, a otud i deo vremena osvojen za slobodnu, duhovnu i dru tvenu delatnost individua utoliko dui, ukoliko je rad ravnomernije podeljen meu sve lanove drutva koji su sposobni za rad, ukoliko manje neki drutveni sloj ima mogunosti da prirodnu potrebu rada svali sa sebe na neki drugi sloj. U tome sluaju, apsolutna granica za skraenje radnog dana jeste optost rada. U kapitalistikom drutvu slobodno vreme za jednu klasu stvara se na taj nain to se itav ivot irokih masa pretvara u radno vreme.
18 Jedan od glavnih uzroka porasta kapitala za vreme rata proisticao je iz veih napora, a moda i iz veeg oskudevanja radnih klasa, najmnogobrojnijih u svakom drutvu. Silom prilika bio je vei broj ena i dece prinuen da se lati najamnog rada; a oni koji su ve ranije bili radnici naoe se iz istih uzroka pri nueni da na poveanje proizvodnje utroe jo vei deo svog vremena. (Essays on Political Economy in which are illustrated the Principal Causes of the Present N a tional Distressy London 1830, str. 248.)
466
e s n a e s t a
Razline formule za stopu vika vrednosti

Videli sm o da se stopa vika vrednosti predstavlja sledeim for mulama :
J #
viak vrednosti
/ V \ _
viak vrednosti_______ viak rada

v re d n o s t ra d n e sn a g e p o tre b n i ra d
p r o m e n ljiv i k a p ita l \P R /
Prve dve formule predstavljaju kao odnos vrednosti ono to trea pred stavlja kao odnos vremena u kojima su te vrednosti proizvedene. Ove formule, koje se uzajamno dopunjuju, strogo su odreene i precizne. Zato ih nalazimo u klasinoj politikoj ekonomiji razraene u sutini, ali ne svesno. T u mi, naprotiv, sreemo sledee izvedene formule:
II. viak rada1* _
radni dan
viak vrednosti
v re d n o s t p ro iz v o d a
viak proizvoda
c e lo k u p n i p ro iz v o d '
Jedna ista srazmera izraena je ovde naizmence u obliku radnih vre mena, vrednosti u kojima su ona ovaploena i proizvoda u kojima te vrednosti postoje. Naravno da se pod vrednou proizvoda ima razum eti samo proizvedena vrednost koju daje radni dan, a da je postojani deo vrednosti proizvoda iskljuen. U svima ovim formulama netano je izraen pravi stepen eksplo atacije rada, ili stopa vika vrednosti. Neka radni dan ima 12 asova. U z ostale pretpostavke naeg ranijeg primera, pravi stepen eksploata cije predstavlja se u ovom sluaju u ovim srazmerama:
6 gaso va vika ra d a _ viak v re d n o s ti od 3 il. = iq o % 6 aso va p o tre b n o g ra d a p ro m e n ljiv i k a p ita l o d 3 il.
Naprotiv, po obrascima pod II dobiemo:

6 asov a v ika r a d a _ viak v re d n o s ti od 3 il. _ ra d n i d a n o d 12 aso v a p ro iz v e d e n a v re d n o st od 6 il.
1* U autorizovanom francuskom izdanju stavio je M arx prvi obrazac u zagrade jer se u buroaskoj politikoj ekonomiji pojam vika rada ne nalazi jasno izreen.
16. glava Razline formule za stopu vika vrednosti 4 67
U stvari, ove izvedene formule izraavaju u kojoj se srazmeri radni dan, odnosno njegova proizvedena vrednost, deli meu kapi talistom i radnikom. Zato ako te formule treba da vae kao neposredni izrazi stepena samooploavanja kapitala, vaio bi lani zakon: viak rada, ili viak vrednosti, ne moe nikad dostii 100% .17 Poto viak rada moe da sainjava uvek samo deo radnog dana, ili viak vrednosti uvek samo deo proizvedene vrednosti, onda je viak rada nuno uvek manji od radnog dana, ili viak vrednosti uvek manji od proizvedene vrednosti. A da bi se odnosili kao morali bi biti jednaki. Da bi viak rada apsorbovao itav radni dan (re je o prosenom danu radne nedelje, radne godine itd.), morao bi se potrebni rad svesti na nulu. Ali, bude li nestalo potrebnog rada, nestae i vika rada, poto je ovaj , o viSak rada viSak vrednosti samo funkcija onoga. Srazmera 5 5 5 - 5 5 - ptolITOto,, vrednost ne moze, dakle, nikad dostii granicu od a jo se manje moe popeti na 1010q X: Ali to moe stopa vika vrednosti, ili stvarni stepen eksplo atacije rada. Uzmi kao primer procenu g. L. de Lavergne-a, po kojoj engleski poljoprivredni radnik dobija samo V 4 , a kapitalista (zakupnik) naprotiv 3/4 proizvoda18, ili njegove vrednosti, pa ma kako se plen posle delio meu kapitalistom, velikoposednikom itd. Dakle, viak
17 Tako je, npr., u Dritter Brief an v. Kirchmann von Rodberius. Widerlegung der Ricardo'schen Theorie von der Grundrente und Begriindung einer neuen Rententheoriet Berlin 1851. Docnije u se vratiti na ovaj spis, u kome je pisac, uprkos svojoj netanoj teoriji o zemljinoj renti, prozreo sutinu kapitalistike proizvodnje. (Dodatak uz tree izdanje. Po ovome se vidi kako je blagonaklono M arx sudio o svojim prethodnicim a im je kod njih nalazio stvarni napredak, ispravnu novu misao. Ali se posle objavljivanja Rodbertusovih pisama Rudolfu Meyeru gornje priznanje mora unekoliko suziti. T am o se kae: Mi moramo kapital spaavati ne samo od rada, ve i od njega sama, a to e se, u stvari, naj bolje uiniti kad se delatnost kapitaliste-poduzetnika shvati kao narodna i dravno-privredna funkcija koja je na nj prenesena putem svojine nad kapita lom, a njegova dobit kao oblik njegove plate, jer mi jo ne poznajemo drugu so cijalnu organizaciju. Plate se smeju regulisati, pa i umeravati ako uzimaju su vie od najamnine. Tako treba odbiti i M arxovu provalu u drutvoja bih tako nazvao njegovu knjigu . . . Uopte, Marxova knjiga nije u tolikoj meri istra ivanje o kapitalu koliko je polemika protiv dananjeg oblika kapitala, koji on brka sa samim pojmom kapitala, iz ega ba i proistiu njegove zablude. ( Briefe usu> . von Dr. Rodbertus-Jagetzow, herausgg. von D r. R udolf M eyer, Berlin 1881, sv. I, str. I I I, 48. pismo Rodbertusovo.) N a ovakav pliak ideolokih optih mesta nasukao se Rodbertus posle stvarno smelog zaleta u socijalnim pismima.
- F . E.}
18 Po sebi se razume da je u ovom raunu odbijen onaj deo proizvoda koji naknauje samo predujmljeni postojani kapital. Gospodin L. de Lavergne, slepi oboavalac Engleske, radije daje odvie nisku negoli odvie visoku srazmeru.
30*
468 V odeljak Proizvoenje apsolutnog i relativnog viSka vrednosti
rada engleskog poljoprivrednog radnika odnosi se prema njegovom potrebnom radu kao 3 :1 , to znai da je stepen eksploatacije= 3 0 0 % . kolski m etod koji s radnim danom postupa kao s postojanom veliinom bio je poduprt primenom formula pod II, jer se tu viak rada stalno uporeuje s radnim danom date veliine. Isti je sluaj kad se u obzir uzima iskljuivo podela proizvedene vrednosti. Radni dan koji se ve opredm etio u kakvoj proizvedenoj vrednosti uvek je radni dan datih granica. Prikazivati viak vrednosti i vrednost radne snage kao razlomke proizvedene vrednosti a to je nain prikazivanja koji proistie iz sam og kapitalistikog naina proizvodnje i na iju emo se vanost docnije vratiti znai prikrivati specifini karakter kapitala, naime razmenu promenljivog kapitala za ivu radnu snagu i odgovarajue iskljuenje radnikovo iz prava na proizvod. Nam esto toga dobijamo lanu prividnost jednog odnosa udruivanja u kome radnik i kapita lista dele proizvod prema odnosu raznih inilaca njegovog stvaranja. 19 U ostalom , formule pod II uvek je m oguno svesti na. formule pod I. Ako im amo, npr., onda je potrebno radno vrem e= radni dan od 1 2 asova manje viak rada od 6 asova, i tako izlazi da je:
viSak rada od 6 asova _ 100 potreban rad od 6 asova 100
Evo i tree formule, koju sam jednom prilikom ve anticipirao: III

vi5ak vrednosti vrednost radne snage viSak rada _ neplaen rad potreban rad plaen rad
Nesporazum koji bi formula mogla izazvati time to izgleda da kapitalista plaa rad a ne radnu snagu, otpada prema onome to sm o ranije izloili. Formula " p ^^raT s a m 0 Je popularan izraz za 'potreban rad Kapitalista plaa vrednost radne snage, odnosno njenu cenu koja od nje odstupa, a u razmenu za to dobija raspolaganje samom ivom radnom snagom. Njegovo iskoriavanje te radne snage deli se na dva perioda. U prvom periodu radnik proizvodi samo vred nost koja je ravna vrednosti njegove radne snage, dakle samo ekvivalent. Tako kapitalista za predujmljenu cenu radne snage dobija proizvod
19 Poto su svi razvijeni oblici kapitalistikog procesa proizvodnje oblici kooperacije, naravno da je najlake okrenuti glavu od njihovog specifino anta gonistikog karaktera i prem otati ih u pripovetku o oblicim a slobodnog udrui vanja, kao u spisu grofa A. de L aborde-a De VEsprit de VAssociation dans tous les intrets de la CommunauU , P aris 1818. Jenki H . Carey izvodi ovaj hokus-pokus s istim uspehom ponekad ak i za odnose robovskog sistem a.
16. glava Razline formule za stopu vika vrednosti 469
od iste cene. To je kao da je proizvod kupio gotov na tritu. Naprotiv, u periodu vika rada iskoriavanje radne snage stvara za kapitalistu vrednost koju on ne mora naknaditi nikakvom vrednou . 20 Ovo funkcionisanje radne snage dobija on badava. U tome smislu moe se viak rada nazvati neplaenim radom. Prema tome, kapital nije samo komanda nad radom, kao to kae A. Smith. On je u biti komanda nad neplaenim radom. Svaki viak vrednosti, ma u kom se posebnom obliku posle skristalisao, u profitu, kamati, renti itd., u svojoj sutini je ovaploenje neplaenog radnog vremena. Tajna samooploenja kapitala svodi se na njegovo raspolaganje izvesnom koliinom neplaenog tueg rada.
20 Mada fiziokrati nisu prozreli tajnu vika vrednosti, ipak su dovoljno jasno uviali da je on samostalno i raspoloivo bogatstvo koje (njegov sopstvenik) nije kupio a prodaje ga. (Turgot, Reflexions sur la formation et la distribution des richesses, str. 11.)
470
esti odeljak
Najamnina
G L A V A S E D A M N A E S T A
Pretvaranje vrednosti odnosno cene radne snage u najamninu

N a povrini buroaskog drutva radnikova najamnina javlja se kao cena rada, kao odreena koliina novca koja se plaa za odreenu koliinu rada. T u se govori o vrednosti rada i njen novani izraz na ziva se nunom ili prirodnom cenom rada. S druge strane, govori se o trinim cenama rada, tj. o cenama koje se kreu iznad ili ispod njegove nune cene. Ali ta je vrednost neke robe? Opredmeeni oblik drutvenog rada utroenog na njenu proizvodnju? A im e merimo veliinu njene vrednosti? Veliinom rada koji se u njoj sadri. ta bi, dakle, odrei valo vrednost recimo dvanaestoasovnog radnog dana? Odreivalo bi je 1 2 radnih asova sadranih u jednom radnom danu od 1 2 asova a to je besm islena tautologija . 21 D a bi se mogao prodavati na tritu kao roba, rad bi svakako morao postojati pre no to se proda. Ali, kad bi mu radnik mogao dati samostalnu egzistenciju, prodavao bi robu, a ne rad . 22
21 Ricardo izbegava dosta veto jednu tekou koja na prvi pogled izgleda da stoji na p u tu njegovoj teoriji, naim e da vrednost zavisi od koliine rada upotrebbljene u proizvodnji. Ako ovaj princip doslovno prim enim o, izlazi da vrednost rada zavisi od koliine rada upotrebljene za njegovu proizvodnju, a to je oe vidno besm isleno. Stoga, inei vet o brt, Ricardo dovodi vrednost rada u za visnost od koliine rada koja je potrebna za proizvodnju najam nine, ili, da se izrazim o na njegov nain, on tvrdi da vrednost rada treba m eriti onom kolii nom rada koja se zahteva za proizvodnju najam nine; tim e misli na onu koliinu rada koja je potrebna za proizvodnju novca ili robe koje radnik dobija. T o je isto to i tvrditi da se vrednost sukna im a oceniti ne po koliini rada koja je utro ena na njegovu proizvodnju, ve po koliini rada utroenoj na proizvodnju srebra za koje se sukno razmenjuje. ( [ S. Bailey,] A Critical Dissertation on the N a ture etc. o f Value , str. 50, 51.) 22 Ako vi rad i nazivate robom , ipak on nije kao druga roba, koja se prvo proizvede u cilju razm ene, a onda iznosi na trite, gde se mora razm eniti u od-
17. glava Pretvaranje vrednosti odnosno cene radne
snage u najam ninu 471
Ako izuzmemo ove protivrenosti, neposredna razmena novca, tj. opredmeenog rada, za ivi rad ukinula bi ili zakon vrednosti, koji se slobodno razvija upravo tek na podlozi kapitalistike proizvodnje, ili samu kapitalistiku proizvodnju, koja poiva upravo na najamnom radu. Recimo da se radni dan od 12 asova predstavlja u novanoj vrednosti od 6 ilinga. Ako se razmenjuju ekvivalenti, radnik e za dvanaestoasovni rad dobiti 6 ilinga. Cena njegovog rada bila bi ravna ceni njegovog proizvoda. U ovom sluaju on ne bi proizveo viak vred nosti za kupca svog rada, onih 6 ilinga ne bi se pretvorilo u kapital, a osnovica kapitalistike proizvodnje bila bi izgubljena; meutim, on ba na toj osnovici i prodaje svoj rad, ba na njoj njegov rad i jeste najamni rad. A ako za 12 asova rada dobije manje od 6 ilinga, tj. manje od 1 2 asova rada, 1 2 asova rada razmenjivae se za 1 0 , za 6 itd. asova. Ovo izjednaavanje nejednakih veliina ne samo da ukida svaku odredbu vrednosti, nego je nemogue izgovoriti i formulisati kao zakon ovakvu protivrenost koja samu sebe potire . 23 N e vodi niemu objanjavati razmenu vee koliine rada za manju razlikom oblika, to je on jedanput opredmeen, a drugi put iv . 24 Ovo je utoliko besmislenije to se vrednost neke robe ne odreuje koliinom rada koja je u njoj stvarno opredmeena, nego koliinom ivog rada potrebnog da se ona proizvede. Uzmimo da neka roba predstavlja 6 asova rada. Ako kakvi novi izumi omogue da se ona proizvede za 3 asa, onda e i vrednost ve proizvedene robe pasti za polovinu. Sad e ona predstavljati 3 mesto ranijih 6 asova potrebnog drutvenog rada. Veliinu njene vrednosti odreuje, dakle, koliina rada koja se zahteva za njenu proizvodnju, a ne opredmeeni oblik toga rada.
reenim koliinama za robe koje se upravo nalaze na tritu. Rad se stvara u onom asu kad se donosi na trite, tavie on se donosi na trite i pre no to je stvoren. ( Observations on some verbal disputes etc., str. 75, 76.) 28 Ako bismo rad smatrali kao robu, a kapital, koji je proizvod rada, kao drugu robu, i ako bi vrednost obeju roba bila odreena istim koliinama rada, onda bi se odreena koliina r a d a . . . morala razmenjivati za izvesnu koliinu kapitala stvorenu istom koliinom rada; proli r a d . . . razmenjivao bi se za istu koliinu sadanjeg rada. Ali, vrednost rada u odnosu prem a drugim ro b am a. . . ne odreuje se jednakim koliinama rada. (E. G. Wakefield u svom izdanju Smith-ovog dela Wealth of Nations, .London 1836, knj. I, str. 230, 231, primedba.) 84 Trebalo je ugovoriti (evo opet jednog izdanja contrat social1*) da svaki put kad razmenjuje proli rad s buduim radom , ovaj poslednji (le capitaliste2*) ima da dobije veu vrednost nego onaj prvi (le travailleur8*). (Simonde de Sismondi, De la Richesse Commerciale, Genve 1803, sv. I, str. 37.)
1* drutvenog ugovora 2* kapitalista 8* radnik
4 7 2 VI odeljak Najamnina
Ono s im e se vlasnik novca neposredno sueljava na robnom tritu u stvari nije rad, ve radnik. A ono to ovaj prodaje jeste njegova radna snaga. im njegov rad stvarno otpone, ve je prestao da mu pripada, pa ga, dakle, ne m oe vie ni prodavati. Rad je supstancija i unutranja mera vrednosti, ali on sam nema vrednosti . 25 U izrazu vrednost rada pojam vrednosti ne samo to je potpuno iezao, nego se izopaio u svoju suprotnost. T o je imaginaran izraz, kao recimo izraz vrednost zemlje. A li ovi imaginarni izrazi proiz laze iz samih odnosa proizvodnje. Oni su kategorije za oblike u kojima se ispoljavaju sutinski odnosi. D a se u svojoj pojavi stvari esto pred stavljaju izvrnuto, poznato je gotovo u svim naukama osim u politi koj ekonomiji . 28 Kategoriju cena rada uzela je klasina politika ekonomija iz svakidanjeg ivota bez ikakvog kritikog rasuivanja, pa se tek onda poela pitati kako se ta cena odreuje. Ona je ubrzo uvidela da promene u odnosu tranje i ponude ne objanjavaju nita u pogledu cene rada, kao i ma koje druge robe, osim samih tih promena, tj. kolebanje tri nih cena ispod ili iznad neke izvesne veliine. Ako se tranja i ponuda podudare, a ostale okolnosti se ne izm ene, onda prestaje i kolebanje cena. A li tada tranja i ponuda vie nita ne m ogu ni objasniti. Kad se tranja podudara s ponudom , onda je cena rada njegova prirodna
25 Rad, iskljuivo m erilo v re d n o s ti. . . tvorac svekolikog bogatstva, nije roba. (T h . H odgskin, Popular Political Economy , str. 186.) 2 M e u tim , proglaavati takve izraze za p ro stu licentia poetica1* pokazuje sam o nem o analize. Zato sam na P roudhonovu frazu: Veli se za rad da ima v rednost ne kao prava roba, nego s obzirom na vrednosti za koje drim o da ih u sebi potencijalno sadri. V rednost rada jeste figurativan izraz itd., prim etio: U ro bi-radu, koji je strahovita stvarnost, on vidi samo gram atiku elipsu. P rem a tom e, celo dananje drutvo koje poiva na robnom karakteru rada, poiva odsada na jednoj pesnikoj slobodi, na jednom figurativnom izrazu. Ako drutvo eli da otkloni sve neprilike od kojih pati, pa lepo! neka otkloni izraze koji loe zvue, neka izm eni jezik, a za ovo je dovoljno da se obrati Akademiji i da trai od nje novo izdanje renika. (K . M arx, Mistore de la Philosophie, str. 34, 35.) N aravno da je jo ugodnije ne zam iljati pod vrednou nita; u tom se sluaju pod tu kategoriju moe svata podvesti. Tako, n p r., J.-B. Say p ita: ta je valeur?2* O dgovor: Ono to jedna stvar vredi. A ta je prix?3* O dgovor: Vrednost neke stvari izraena u novcu. A zato rad zemljin ima vrednost? Jer joj se daje cena. D akle, vrednost je ono to neka stvar vredi, a zemlja im a vrednost zato Sto se njena vrednost izraava novcem. Eto doista jednostavnog m etoda da ljudi sebi objasne why4* i wherefore* svih stvari.
x* pesniku slobodu 2* vrednost 6* zbog ega
3* cena 4* zato
17. glava Pretvaranje vrednosti odnosno
cene radne snage u najam ninu 4 7 3
cena, koja se odreuje nezavisno od odnosa tranje i ponude, i tako se nalo da je ta prirodna cena rada pravi predmet istraivanja. Ili je uzi man dui period kolebanja trine cene, npr. godina dana, pa se onda nalo da se njena odstupanja nanie i navie potiru dajui neku prosenu, postojanu veliinu. Ovu cenu valjalo je, naravno, drukije odre ivati nego ona odstupanja od nje koja se meusobno potiru. Ova cena koja prelazi okvir sluajnih trinih cena rada i slui im kao regulator, ova nuna cena (kod fiziokrata) ili prirodna cena rada (kod Adama Smith-a) moe, kao i kod drugih roba, biti samo njegova vrednost izraena u novcu. Na ovaj nain mislila je politika ekonomija da preko sluajnih cena rada prodre do njegove vrednosti. Zatim je tu vrednost, kao i kod ostalih roba, odreivala trokovima proizvodnje. Ali ta su trokovi proizvodnjeradnika, tj. trokovi za proizvoenje i reprodukovanje samog radnika? Ovo se pitanje i nesvesno poturilo politikoj ekonomiji namesto prvobitnoga, poto se s trokovima pro izvodnje rada kao takvog vrtela u krugu i nije se makla s mesta. Prema tome, ono to ona naziva vrednou rada (value o f labour) u stvari je vrednost radne snage koja postoji u radnikovoj linosti i koja se od svoje funkcije, od rada, razlikuje upravo toliko koliko se maina razli kuje od svojih operacija. Zabavljena razlikom izmeu trinih cena rada i njegove takozvane vrednosti, odnosom te vrednosti prema pro fitnoj stopi, prema robnim vrednostima koje se proizvode radom itd., ona nije nikad uoila da je tok analize doveo ne samo od trinih cena rada do njegove tobonje vrednosti, nego i dotle da se i sama ova vrednost rada rastvorila u vrednost radne snage. Nesvesna ovog re zultata svoje sopstvene analize, nekritiki prihvatajui kategorije vrednost rada, prirodna cena rada itd. kao najvie adekvatne izraze odnosa vrednosti koji je bio u pitanju, klasina politika ekonomija, kako emo docnije videti, zaplela se u nerazreivu konfuziju i protiv renosti, dok je vulgarnoj ekonomiji pruila sigurnu operacionu bazu za njenu plitkost, koja principijelno priznaje samo privid. Sad da vidimo prvo kako se vrednost i cene radne snage pred stavljaju u svom preobraenom obliku kao najamnina. Znamo da se dnevna vrednost radne snage rauna prema izvesnoj duini trajanja radnikova ivota, kojoj odgovara izvesna duina radnog dana. Uzmimo da uobiajeni radni dan iznosi 1 2 asova, a dnevna vrednost radne snage 3 ilinga, novani izraz koji predstavlja 6 asova rada. Dobije li radnik 3 ilinga, onda dobija vrednost svoje radne snage koja funkcionie 12 asova. Ako bismo sad tu dnevnu vrednost radne snage izrazili kao vrednost dnevnog rada, dobiemo formulu: dvanaestoasovni rad ima vrednost od 3 ilinga. Tako vrednost radne snage odreuje vrednost rada ili, izraeno u novcu, njegovu nunu cenu. A ako pak cena radne snage odstupi od njene vrednosti, onda e tako isto i cena rada odstupiti od njegove takozvane vrednosti. Kako je vrednost rada samo iracionalan izraz za vrednost radne snage, prirodno izlazi da vrednost rada stalno mora biti manja od
4 7 4 V I odeljak N ajam nina
vrednosti koju on proizvodi, jer kapitalist radnu snagu uvek tera da funkcionie due nego to je potrebno za reprodukovanje njene sopstvene vrednosti. U gornjem primeru, vrednost radne snage koja funk cionie 12 asova iznosi 3 ilinga, a to je vrednost za iju reprodukciju joj je potrebno 6 asova. M eutim , vrednost koju ona proizvodi iznosi 6 ilinga, jer ona u stvari funkcionie 1 2 asova, a proizvedena vred nost ne zavisi od vrednosti same radne snage, nego od trajanja njene funkcije. Tako dolazimo do rezultata, na prvi pogled apsurdnog, da rad koji stvara vrednost od 6 ilinga ima vrednost od 3 ilinga . 27 Vidimo dalje: vrednost od 3 ilinga, koja predstavlja plaeni deo radnog dana, tj. estoasovan rad, ispoljava se kao vrednost ili cena ukupnog radnog dana od 1 2 asova, koji sadri 6 asova neplaenog rada. Oblik najamnine utire, dakle, svaki trag podeli radnog dana na potreban rad i viak rada, na plaen i neplaen rad. Sav rad se ispoljava kao plaen rad. Kod kuluka, rad koji kuluar vri za sebe, i prinudni rad koji vri za spahiju, razlikuje se i prostorno i vremenski, opipljivo jasno. K od robovskog rada ak se i onaj deo radnog dana, za ije vre m e radnik nadoknauje samo vrednost sopstvenih ivotnih sredstava, kad, dakle, stvarno radi za sebe, ispoljava kao rad za gospodara. Sav se njegov rad ispoljava kao neplaen rad . 28 K od najamnog rada se, napro tiv, i sam viak rada ili neplaen rad ispoljava kao plaen. Dok onamo odnos svojine prikriva rad roba za sebe samog, dotle ovamo novani odnos prikriva besplatni rad najamnog radnika. Stoga je shvatljiva presudna vanost koju ima pretvaranje vred nosti i cene radne snage u oblik najamnine, ili u vrednost i cenu samog rada. N a ovom pojavnom obliku, koji od naih oiju prikriva stvarni odnos i, tavie, pokazuje ba njegovu suprotnost, poivaju svi pravni pojmovi i radnika i kapitaliste, sve mistifikacije kapitalistikog naina proizvodnje, sve njegove iluzije o slobodi, sva apologetska truanja vulgarne ekonomije. Ako svetskoj istoriji i treba mnogo vremena da odgonetne tajnu najamnine, nita nije lake nego razumeti nunost, raison detre1* toga pojavnog oblika.
27 U p o r .: Zur K ritik der politischen Oekonomie, str. 40, gde sam objavio da e pri ispitivanju kapitala biti reen problem : Kako proizvodnja na bazi razmenske vrednosti, koju iskljuivo odreuje radno vrem e, dovodi do rezultata da razm enska vrednost rada bude m anja od razm enske vrednosti njegovog proizvoda.* 28 M orning Star, do gluposti naivan organ londonskih pristalica slobodne trgovine, tvrdio je za sve vrem e am erikog graanskog rata, zgraajui se moralno na sve mogue naine, kako Crnci u Confederate States^1501 rade sasvim bes platno. T rebalo je da taj list izvoli uporediti dnevne trokove kakvog Crnca s dnevnim trokovim a npr. slobodnog radnika londonskog Istenda. 1+ smisao, opravdanost
17. glava Pretvaranje
vrednosti odnosno cene radne snage u najamninu 4 7 5
Razmena izmeu kapitala i rada predstavlja se naim oima u prvi mah isto kao i kupovina i prodaja svih drugih roba. Kupac daje izvesnu sumu novca, prodava izvesnu robu drukiju od novca. Pravna svest saznaje u ovome u najboljem sluaju samo materijalnu razliku, koja se izraava u formulama koje su pravno ekvivalentne: D o ut des, do ut facias, facio ut des i facio ut facias1*. Dalje: poto su razmenska vrednost i upotrebna vrednost same po sebi nesamerljive veliine, ni izraz vrednost rada, cena rada ne izgleda iracionalniji od izraza vrednost pamuka, cena pamuka. Uz to dolazi jo i to da se radnik plaa poto je ve dao svoj rad. Ali, u svojoj funkciji platenog sredstva novac naknadno ostvaruje vrednost ili cenu ustupljenog artikla, dakle u datom sluaju vrednost ili cenu ustupljenog rada. Naposletku, upotrebna vrednost koju radnik ustupa kapitalisti stvarno nije njegova radna snaga, ve njeno funkcionisanje, odreen koristan rad, krojenje, pravljenje cipela, predenje itd. Da je isti rad, s druge strane, opti element koji stvara vrednost, svojstvo kojim se razlikuje od svih ostalih roba, to stoji van domaaja obine svesti. Stavimo li se na gledite radnika koji za dvanaestoasovni rad dobija npr. vrednost proizvedenu za 6 asova rada, recimo 3 ilinga, onda je njemu njegov dvanaestoasovni rad doista kupovno sredstvo za 3 ilinga. Moe se vrednost njegove radne snage menjati s vrednou njegovih obinih ivotnih sredstava, od 3 na 4 ili od 3 na 2 i linga, ili, kad vrednost njegove radne snage ostane ista, moe se njena cena, usled promenljivog odnosa tranje i ponude, popeti na 4 ili pasti na 2 ilinga, radnik e stalno davati dvanaest asova rada. Stoga mu se svaka promena veliine ekvivalenta koji dobija nuno ini kao pro mena vrednosti ili cene njegovih 12 asova rada. Meutim, ista ova okolnost zavela je Adama Smith-a, koji radni dan tretira kao posto janu veliinu29, na upravo suprotnu tvrdnju: da je vrednost rada postojana, mada se vrednost ivotnih sredstava men ja, i mada se stoga isti radni dan predstavlja za radnika u vie ili u manje novca. Ako pak, s druge strane, uzmemo kapitalistu, vidimo, dodue, da on za to manje novca eli da dobije to vie rada. Stoga ga praktino interesuje samo razlika izmeu cene radne snage i vrednosti koju stvara njeno funkcionisanje. Ali on gleda da to jevtinije kupi sve robe i svoj profit on uopte objanjava prostom prevarom, kupovinom ispod a prodajom iznad vrednosti. Zato on i ne uvia da kad bi doista postojalo neto kao vrednost rada, i kad bi on
29 A. Smith samo sluajno aludira na promene najamnini od komada. radnog dana govorei o
1# Dajem da da, dajem da ini; inim da da, inim da ini.
476 VI odeljak Najamnina
tu vrednost doista plaao, ne bi postojao nikakav kapital, njegov se novac ne bi pretvorio u kapital. Osim toga, ima u stvarnom kretanju najamnine pojava koje kao da dokazuju da se ne plaa vrednost radne snage, ve vrednost njene funkcije, samog rada. T e pojave moem o svesti na dve velike klase. Prvo: menjanje najamnine s menjanjem duine radnog dana. Isto bi se tako m oglo zakljuiti da se ne plaa vrednost maine, ve njenih operacija, jer je kirija za neku mainu vea za nedelju dana nego za jedan dan. D rugo: individualna razlika m eu najamninama raznih radnika koji vre istu funkciju. Ovu individualnu razliku, samo bez povoda za iluzije, nalazimo i u robovskom sistemu, u kojem se prosto i jasno, bez uvijanja, prodaje sama radna snaga. Samo to korist od toga to je radnikova radna snaga iznad prosene, ili teta to je ona ispod prosene radne snage, ide u robovskom sistemu vlasniku robova, a u sistem u najamnog rada samom radniku, jer u jednom sluaju on lino prodaje svoju radnu snagu, a u drugom nju prodaje neko tree lice. U pogledu pojavnog oblika vrednost i cena rada ili najamnina, za razliku od bitnog odnosa koji se u tom obliku pojavljuje, tj. vred nosti i cene radne snage, vai, uostalom, ono isto to i za sve pojavne oblike i njihovo skriveno pozae. Prvi se reprodukuju neposredno i spontano, kao uobiajeni oblici miljenja, a drugo mora nauka tek da otkrije. Klasina politika ekonomija pribliava se pravom stanju stvari, ali ga ipak svesno ne formulie. Ona to i ne moe dok god bude bila u svojoj buroaskoj koi.
477
G L A V A
O S A M N A E S T A
Najamnina od vremena
Sa svoje strane sama najamnina uzima veoma raznovrsne oblike, a to je okolnost koja se ne vidi iz konomskih udbenika; grubo zainteresovani za materiju, oni zanemaruju svaku razliku u obliku. Ali izla ganje svih tih oblika spada u specijalnu teoriju najamnine, dakle ne u ovo delo. Ipak moramo ovde ukratko izloiti dva vladajua, osnovna oblika. Kao to se seamo, radna snaga prodaje se uvek za odreene periode vremena. Preobraeni oblik u kome se neposredno predstavlja dnevna, nedeljna itd. vrednost radne snage, jeste, dakle, oblik najam nine od vremena, tj. nadnica itd. Imamo pre svega da primetimo da se zakoni o menjanju veliine cene radne snage i vika vrednosti, izloeni u petnaestoj glavi, pretva raju prostom promenom oblika u zakone najamnine. Isto se tako razlika izmeu razmenske vrednosti radne snage i mase ivotnih sred stava u koju se ta vrednost preobraa, sada ispoljava kao razlika izmeu nominalne i realne najamnine. Bilo bi beskorisno da kod pojavnog oblika ponavljamo ono to smo ve izloili kod sutinskog oblika. Zato emo se ograniiti na nekoliko taaka koje su karakteristine po najamninu od vremena. Novana suma30 koju radnik prima za svoj dnevni, nedeljni itd. rad, sainjava iznos njegove nominalne ili po vrednosti procenjene najamnine. Ali je jasno da ve prema duini radnog dana, dakle prema koliini rada koju on dnevno daje, ista nadnica, nedeljna najamnina itd. moe predstavljati vrlo razliitu cenu rada, tj. veoma razline sume novca za istu koliinu rada.31 Kod najamnine od vremena mora
30 Samu novanu vrednost uzimamo ovde uvek kao postojanu. 31 Cena rada jeste ona suma koja se plaa za odreenu koliinu rada. (Sir Edward West, Price of Com and Wages of Labour, London 1826, str. 67.) W est je autor anonimnog spisa koji ini fepohu u istoriji politike ekonomije: Essay on the Application of Capital to Land. B y a Fellow of University College of Oxford , London 1815.
478 V I odeljak N ajam nina
se, dakle, opet praviti razlika izmeu celokupnog iznosa najamnine, nadnice, nedeljne najamnine itd. i cene rada. Kako sad nai tu cenu* tj. novanu vrednost date koliine rada? Prosenu cenu rada dobijamo ako prosenu dnevnu vrednost radne snage podelimo brojem asova prosenog radnog dana. Ako je npr. dnevna vrednost radne snage 3 ilinga, vrednost koja se proizvodi za 6 asova rada, i ako radni dan iznosi 1 2 asova, onda je cena jednog asa rada --51 ^lga = 3 pensa. Ovako naena cena jednog asa rada slui kao jedinica mere za cenu rada. Iz ovoga sledi da nadnica, nedeljna najamnina itd. moe ostati ista, mada cena rada neprestano pada. N a primer, ako je uobiajeni radni dan imao 1 0 asova, a dnevna vrednost radne snage iznosila 3 ilinga, onda je cena jednog asa rada bila 33/s pensa; im se radni dan popne na 12 asova, ona pada na 3 pensa, a na 22/s pensa im se radni dan popne na 15 asova. Uprkos tome, nadnica i nedeljna na jamnina ostaju nepromenjene. Obrnuto, nadnica ili nedeljna najam nina m ogu porasti, mada cena rada ostaje postojana ili ak pada. N a primer, ako je radni dan iznosio 10 asova, a dnevna vrednost radne .snage 3 ilinga, onda je cena 1 asa rada bila 33/s pensa. Ako radnik, usled poveanja posla, a uz istu cenu rada, bude radio 12 asova, onda mu se nadnica penje na 3 il. 7J/s pensa, dok u ceni rada nema promene. D o istog rezultata bi dolo i u sluaju da umesto ek stenzivne veliine rada poraste njegova intenzivna veliina .32 Prema tom e, poveanje nominalne nadnice ili nedeljne najamnine moe biti praeno nepromenjenom ili oborenom cenom rada. Isto vai za prihod radnike porodice im se koliina rada koju daje glava porodice po vea radom lanova porodice. Za obaranje cene rada postoje, dakle, i metodi koji su nezavisni od sniavanja nominalne dnevne ili nedeljne najamnine .33
anje i ako ista. kako
32 Najamnina zavisi od cene rada i od koliine obavljenog ra d a . . . Pove najam nine jo ne m ora znaiti i poveanje cene rada. Ako se radi due je napor vei, najam nina se moe znatno popeti a da cena rada ipak ostane (W est, Price of Corn etc., str. 67, 68, 112.) U ostalom , na glavno pitanje se odreuje cena rada, W est odgovara banalnim frazama. 33 Ovo je vrlo dobro razum eo najfanatiniji zastupnik industrijske bur oazije 18. veka, esto od nas navoeni pisac dela Essay on Trade and Commerce, mada stvar konfuzno iznosi: Cena ivotnih nam irnica i drugih predm eta po tronje odreuje koliinu rada, a ne njegovu cenu. (Pod ovom on razum e nomi nalnu dnevnu ili nedeljnu najam ninu.) Ako znatno oborim o cenu predm eta potronje, mi emo tim e srazm em o oboriti i koliinu r a d a . . . Fabrikanti znaju da ima razliitih m etoda za dizanje i obaranje cene rada osim menjanja njenog nom inalnog iznosa. (U pom enutom spisu, str. 48, 61.) U svome spisu Three Lectures on the Rate of Wages, London 1830, u kome N . W. Senior iskoriuje
18. glava Najamnina od vremena 4 7 9
Meutim, opti zakon koji iz ovoga sledi jeste: Kad je data koli ina dnevnog, nedeljnog itd. rada, nadnica ili nedeljna najamnina zavisi od cene rada, koja se i sama menja bilo s vrednou radne snage bilo s odstupanjima njene cene od njene vrednosti. Kad je, naprotiv, data cena rada, nadnica ili nedeljna najamnina zavisi od koliine dnevnog ili nedeljnog rada. Jedinicu mere za najamninu od vremena, cenu jednog asa rada, dobij amo ako dnevnu vrednost radne snage podelimo brojem asova uobiajenog radnog dana. Uzmimo da ovaj iznosi 12 asova, da je dnevna vrednost radne snage 3 ilinga, vrednost koja se proizvodi za 6 asova rada. Pod tim okolnostima cena jednog asa rada jeste 3 pensa, a vrednost koju on proizvodi 6 pensa. Ako sad radnik bude zaposlen manje od 1 2 asova dnevno (ili manje od 6 dana u nedelji), npr. samo 6 ili 8 asova, a cena rada ostane ista, on e primiti nadnicu od samo 2 ili U /2 ilinga .34 Poto on prema pretpostavci mora da radi proseno 6 asova dnevno da bi proizveo samo nadnicu koja odgovara vrednosti njegove radne snage, poto on prema istoj pretpostavci od svakoga asa radi samo polovinu za sebe, a drugu polovinu za kapita listu, jasno je da on ne moe isterati tu vrednost, koja se proizvodi za 6 asova rada, ako bude zaposlen manje od 12 asova. Ranije smo posmatrali razorne posledice prekomernog rada, a ovde otkrivamo izvor patnji koje za radnika proistiu iz njegove nepotpune zaposlenosti. Ako se najamnina od asa utvrdi tako da kapitalista nije obavezan da plaa nadnicu ili nedeljnu najamninu, ve samo asove rada za vreme kojih mu se svia da radnika zaposli, onda ga on moe zaposliti manje vremena nego to je vreme na ijoj osnovici je isprva bila izvre na procena najamnine od asa, ili jedinice mere za cenu rada. Poto tu jedinicu mere odreuje srazmera: Prlrodn da ona gubi svaki smisao im radni dan prestane imati odreeni broj asova. Rui se jedinstvo plaenog i neplaenog rada. Sada kapitalista moe da istera iz radnika odreenu koliinu vika rada, a da mu ne da radno vreme potrebno za njegovo samoodranje. On moe unititi svaku redovnost u zaposlenju, i kako mu je zgodno, po udi i po trenut-
Westovo delo ne navodei ga, kae on izmeu ostalog: Radnika poglavito interesuje visina najamnine (str. 15). Dakle, radnika interesuje poglavito ono to prima, nominalni iznos najamnine, a ne ono to daje, koliina rada! 34 Posledica takve anormalne, nepotpune zaposlenosti sasvim je razlina od posledice opteg prinudnog zakonskog skraenja radnog dana. Ona prva nema veze s apsolutnom duinom radnog dana, i moe se javiti i kod petnaestoasovnog kao i kod estoasovnog radnog dana. U prvom sluaju normalna cena rada sraunata je na to da radnik radi proseno 15 asova dnevno, u drugom 6 a sova. Zato posledica ostaje ista ako u prvom sluaju radnik bude zaposlen samo7V2> a u drugom samo 3 asa.
480 VI odeljak N ajam nina
nom interesu, smenjivati strahovit prekomeran rad s relativnom ili potpunom nezaposlenou. Pod izgovorom da plaa normalnu cenu rada, on m oe anormalno produavati radni dan bez ikakve odgovara jue naknade za radnika. Stoga je bio sasvim razuman ustanak london skih graevinskih radnika (1860) protiv pokuaja kapitalista da im nature takvu najamninu od asa. Zakonsko ogranienje radnog dana onemoguava takvu zloupotrebu, mada, razume se, ne spreava ne potpunu zaposlenost koja potie iz konkurencije maina, iz menjanja kvaliteta upotrebljavanih radnika i iz deliminih i optih kriza. D ok nadnica ili nedeljna najamnina rastu, cena rada moe no m inalno da ostane postojana, a da ipak padne ispod svog normalnog nivoa. T o se dogaa kad god se radni dan produi preko njegovog obinog trajanja dok cena rada, odnosno cena radnog asa ostaje postojana. Ako u razlomku dnevna vr^ | > td^dne snage raste imenitelj, onda brojitelj raste jo bre. Vrednost radne snage, koja i nije drugo nego njeno troenje, raste kad radna snaga due funkcionie, i to srazm erno bre nego to raste trajanje njene funkcije. U mnogim indu strijskim granama u kojima preovlauje najamnina od vremena i u kojima radno vrem e nije zakonom ogranieno, dolo je zbog toga prirodnim putem do navike da se radni dan samo do izvesne take, recim o dok se ne navri 1 0 asova rada, smatra kao normalan (normal working day, the days works, the regular hours of work 1 *). Preko te granice radno vreme je prekovremeno (overtime) i plaa se, uzimajui as kao jedinicu mere, bolje (extra pay), mada esto u sm eno maloj srazmeri. 35 Ovde normalni radni dan po stoji kao razlomak stvarnog radnog dana, a ovaj esto preko cele godine traje due od norm alnog .36 U mnogim engleskim industrijskim gra nama poveanje cene rada usled produenja radnog dana preko iz vesne normalne granice dobilo je takav oblik da niska cena rada u tzv. normalnom vremenu prisiljava radnika na bolje plaeni prekovre-
35 Stopa plaanja za prekovrem eni rad (u m anufakturam a ipaka) tako je mala, x/a penija itd. na as, da stoji u m unoj suprotnosti sa ogrom nom tetom koju prekovrem eni rad nanosi zdravlju i ivotnoj snazi ra d n ik a . . . Osim toga, ovako dobijeni m ali dodatak m ora se esto potroiti na dopunu u sredstvim a za okrepljenje. (C E C , I I R eport, str. X V I, br. 117.) 86 N a prim er, u tam parijam a tapeta pre nedavnog uvoenja fabrikog zakona. Mi smo radili bez odm ora za jelo, tako da se dnevni posao od IOV2 asova svrava u 4 x/ 2 asa po podne j sve ostalo je prekovrem en rad, koji retko prestaje pre 8 asova uvee, tako da m i stvarno celu godinu radim o prekovre meno. (M r. S m iths Evidence u : C EC , I R eport, str. 125.)
x* normalni radni dan, dnevni rad, regularno radno vreme
18. glava N ajam nina od vremena 481
meni rad ako on uopte eli da istera dovoljnu najamninu.37 Zakonsko ogranienje radnog dana onemoguava ovo zadovoljstvo.38 Opte je poznata injenica da je najamnina u nekoj industrijskoj grani utoliko nia ukoliko je radni dan dui.39 Fabriki inspektor A. Redgrave ilustrovao je to uporednim pregledom dvadesetogodinjeg perioda od 1839. do 1859, iz koga se vidi da je u fabrikama koje su bile podvrgnute zakonu o desetoasovnom radu najamnina rasla, dok je u fabrikama u kojima se radilo dnevno 14 do 15 asova padala.40 Iz zakona: Kad je data cena rada, nadnica ili nedeljna najamnina zavise od koliine obavljenog rada, izlazi pre svega: to je nia cena rada, to vea mora biti koliina rada, ili to dui mora biti radni dan da bi radnik sebi obezbedio barem i oskudnu prosenu najamninu.
37 N a prim er, u kotskim beljarama. U nekim delovima kotske vladao je u toj industriji (pre uvoenja fabrikog zakona od 1862) sistem prekovrem enog rada, tj. 10 asova vailo je kao normalan radni dan. Za taj rad prim ao je rad nik 1 iling i 2 pensa. Ali, uz to je dnevno dolazio prekovrem eni rad od 3 ili 4 asa, za to se plaalo 3 pensa po asu. Posledica tog sistem a jeste da je rad nik koji je radio jedino normalno radno vreme mogao zasluiti samo 8 ilinga nedeljno. Bez prekovremenog rada najamnina nije bila dovoljna. (R IF za 30. april 1863, str. 10.) Posebno plaanje prekovremenog rada iskuenje je kome radnik ne moe odoleti. (R IF za 30. april 1848, str. 5.) U knjigovenicama lon donskog Sitija radi vrlo mnogo devojica od 14 do 15 godina i to po ugovoru o izuavanju zanata koji propisuje odreene asove rada. Pa ipak one u poslednjoj nedelji svakog meseca rade do 10, 11, 12 i 1 as nou zajedno s odraslim radni cima, u vrlo meovitom drutvu. Njih poslodavci nam am ljuju (tem pt) posebnom nagradom i novcem za dobru veeru, koju one uzim aju u oblinjim krmama. Veliki razvrat koji se tako stvara (CEC, V Report, str. 44, br. 191) medu ovim young immortals1* izravnava se time to one uvezuju i mnogo Biblija i pounih knjiga. 38 V idi: R IF za 30. april 1863, isto. Oceniujui stanje stvari potpuno tano, izjavili su londonski graevinski radnici, za vreme velikog trajka i lokauta od 1860, da e pristati na najam ninu od asa samo pod dva uslova: 1. da se cenom radnog asa ustanovi normalan radni dan od 9 odnosno 10 asova i da cena za 1 as desetoasovnog radnog dana bude vea od cene za 1 as devetoasovnog radnog dana; 2. da se svaki as preko normalnog radnog dana kao prekovremeni rad srazmerno vie plaa. 39 Poznata je injenica da je tamo gde je radno vreme po pravilu dugo najamnina po pravilu niska. (R IF za 31. oktobar 1863, str. 9.) Rad koji radniku donosi najmanje hrane veinom je prekomerno dug. (Public Health, V I Re port, 1863, str. 15.) 40 R IF za 30. april 1860, str. 31, 32.
- * veito mladim svetom

31 M a rx - Engela (21)
Niska cena rada deluje ovde kao podsticaj za produavanje radnog vremena .41 Ali, obrnuto, produavanje radnog vremena proizvodi sa svoje strane padanje cene rada, a s tim e i nadnice ili nedeljne najamnine. Iz odreenja cene rada razlomkom dn. evna, vrec* D O St radne SDage
rad n i dan datog broja asova
izlazi da puno produavanje radnog dana obara cenu rada, ako ne nastupi kakva kompenzacija. A li iste okolnosti koje kapitalisti pruaju m ogunost da trajno produi radni dan omoguuju mu isprva, a onda ga i prisiljavaju, da i nominalno obara cenu rada dok ne padne celokupna cena poveanog broja asova, tj. nadnica ili nedeljna najamnina. Ovde je dovoljno ukazati na dve okolnosti. Ako jedan ovek obavlja posao oveka i po ili dva oveka, raste ponuda rada, mada ponuda radnih snaga koje se nalaze na tritu ostaje ista. Konkurencija koja se na ovaj nain stvara meu radnicima omoguuje kapitalisti da obori cenu rada, a padanje cene rada omoguuje m u, opet, da radno vreme jo vie produi.42 Ubrzo, pak, ovo raspolaganje anormalnim koliinama neplaenog rada, tj. koliinama koje prevazilaze proseni drutveni nivo, postaje sredstvo za konkurenciju meu samim kapitalistima. Jedan deo cene roba sastoji se iz cene rada. Neplaeni deo cene rada ne mora se uraunati u cenu robe. On se m oe pokloniti njenom kupcu. T o je prvi korak na koji konkurencija nagoni. Drugi korak na koji ona primorava jeste da se iz prodajne cene robe takoe iskljui bar jedan deo anormalnog vika vrednosti stvorenog produenjem radnog dana. N a ovaj nain se obrazuje, u prvi mah tu i tamo, a onda se malo-pomalo utvruje anormalno niska prodajna cena robe i ona otada slui kao postojana podloga kukavne najamnine uz prekomerno dugo radno vreme, dok je prvobitno bila proizvod tih okolnosti. M i samo nagovetavamo ovo kretanje, poto analiza konkurencije ne spada ovamo. Ali dajmo za asak re samom kapitalisti:
*U B irm ingem u je konkurencija m eu fabrikantim a tolika da je mnogi o nas prisiljen da kao poslodavac ini ono ega bi se inae stideo, pa ipak se ne
41 N p r., runi izraivai avala u Engleskoj m oraju zbog niske cene rada da rade dnevno 15 asova da bi isterali sasvim bednu nedeljnu najam ninu. Mnogo i veoma m nogo asova u toku dana m oraju oni dirinditi da isteraju 11 pensa ii, l iling, a od toga idu 2 l lz do 3 pensa na rabaenje alata, loenje i otpatke eleza. (C EC , I I I R eport, str. 136, br. 671.) Za isto radno vrem e ene dobijaju samo 5 ilinga nedeljno. (Isto, str. 137, br. 674.) 42 Ako bi se, n p r., neki fabriki radnik protivio da radi tradicionalno dugo radno vrem e, njega bi za najkrae vrem e zamenili drugim , koji je voljan da radi bez obzira na duinu radnog vrem ena, i tako bi ostao bez posla. (R IF za 31. oktobar 1848, Evidence, str. 39, br. 58.) Ako jedan ovek radi za d v o jic u ... profitna stopa uglavnom e se p o p e ti. . . jer je ova dodata ponuda rada snizila njegovu cenu. (Senior, Three Lectures on the Rate o f Wages, str. 15.)
18. glava N ajam nina od vrem ena 4 8 3 pravi vie novaca (and yet no m ore money is m ade); jedino publika izvlai korist od toga.43
italac se sea onih dveju vrsta londonskih hlebara, od kojih jedni prodaju hleb po punoj ceni (the fullpriced bakers) a drugi ispod njegove normalne cene (the underpriced, the udersellers). Oni to prodaju hleb po punoj ceni ovako su pred parlamentarnom anketnom komisijom optuivali svoje konkurente:
Oni mogu opstati samo zato to, prvo, varaju publiku (falsifikujui robu i, drugo, to za najam ninu za dvanaestoasovni rad izgule od svojih ljudi 18 asova ra d a . . . Sredstvo kojim se vodi konkurentska borba jeste neplaeni rad radnika (the unpaid la b o u r). . . K onkurencija m eu hlebarim a uzrok je to je teko ukinuti noni rad. O ni koji hleb prodaju ispod cene kotanja, koja se m enja 8 cenom brana, naknauju to tim e to iz svojih ljudi isteruju vie rada. Ako ja iz mojih ljudi isterujem samo 12 asova rada, a moj sused naprotiv 18 ili 20, onda me on mora tui u prodajnoj ceni. K ad bi radnici mogli nastojati na tome da im se plaa prekovrem eni rad, ovom bi m anevru brzo doao k r a j. . . Velik broj radnika zaposlenih kod hlebara koji prodaju ispod cene jesu stranci, mladii i drugi koji su prinueni da se zadovolje gotovo svakom najam ninom koju m ogu dobiti.44
Ova jeremijada interesantna je i zbog toga to pokazuje kako se u mozgu kapitaliste odraava samo privid odnosa proizvodnje. Kapitalista ne zna da i normalna cena rada ukljuuje odreenu koliinu neplaenog rada i da je upravo taj neplaeni rad normalno vrelo njegovog dobitka. Za njega uopte ne postoji kategorija vika radnog vremena, jer se taj viak sadri u normalnom radnom danu koji on misli da plaa s nadni com. Ali za njega postoji prekovremeni rad, produavanje radnog da na preko granice koja odgovara obinoj ceni rada. tavie, on zahteva da njegov konkurent, koji prodaje ispod cene, posebno plaa (extra pay) taj prekovremeni rad. Ali opet ne zna da ta posebna plata isto tako sadri neplaen rad kao i cena obinih asova rada. Recimo da je cena jednog asa dvanaestoasovnog radnog dana 3 pensa, vrednost koja se proizvodi za x/2 asa rada, dok je cena prekovremenog asa 4 pensa, vrednost koja se proizvodi za 2/a asa rada. U prvom sluaju kapitalista prisvaja bez plaanja jednu polovinu, a u drugom jednu treinu radnog asa.
43 CEC, I I I Report, Evidence, str. 66, br. 22. 44 Report etc. relative to the Grievances complained of by the journeymen bakers, London 1862, str. L I I, i na istom mestu, Evidence, br. 479, 359, 27. M eutim, i kod onih koji prodaju po punoj ceni rad poinje, kao to je ranije pomenuto i kao to priznaje sam njihov vo Bennet, u l i asova nou ili i ranije, i esto traje do 7 asova sledee veeri. (Isto, str. 22.)
31*
484
G L A V A
D E V E T N A E S T A
Najamnina od komada
Najamnina od komada samo je preinaen oblik najamnine od vremena, kao to je najamnina od vremena preinaen oblik vrednosti ili cene radne snage. K od najamnine od komada izgleda na prvi pogled kao da upotrebna vrednost koju radnik prodaje nije funkcionisanje njegove radne snage, ivi rad, nego rad koji se ve opredmetio u proizvodu, i kao da se cena toga rada ne odreuje, kao kod najamnine od vremena, razlomkom
d nevna vred n o st rad n e snage , r ad n i dan datog broja asova n e g 0 radnom , *, . x
sPosobnou Proizvoaa Pre svega, ve i injenica da u isto vreme i u istim poslovnim granama naporedo postoje i jedan i drugi oblik najamnine, morala bi pokolebati pouzdanost onih koji veruju u taj privid. N a primer:
Londonski slagai rade obino od kom ada, dok je najam nina od vremena kod njih izuzetak. K od slagaa u provinciji sluaj je o b rn u t: najam nina od vre m ena je pravilo, a najam nina od kom ada izuzetak. Laarske drvodelje u london skom pristanitu im aju najam ninu od kom ada, u svima ostalim engleskim prista nitim a najam ninu od vremena.44 46 Sistem rada na kom ad oznaka je jedne odreene epohe u radnikovoj istoriji; on je srednji lan izm eu poloaja obinog nadniara, koji zavisi od kapi talistove volje, i kooperativnog radnika koji obeava da e u nedalekoj budu nosti u svojoj linosti ujediniti i radnika i kapitalistu. R adnici na komad stvarno su svoji gospodari, i kad rade s kapitalom preduzetnika. (John W atts, Trade Societies and Strikes , Machinery and Cooperative Societies, M anchester 1865, str. 52, 53.) C itiram ovu knjiicu zato to je to slivnica svih davno izanalih, apolo getskih optih m esta. Isti g. W atts bio je ranije pristalica ovenizma i objavio je 1842. drugu jednu knjiicu: Facts and Fictions of Political Economy, u kojoj je, pored ostaloga, pro p erty 1* proglaavao za robbery2*. Ali to je bilo davno. 44 T . J. D unning, Trade*s Unions and Strikes, L ondon 1860, str. 22.
x* svojinu 2* krau
19. glava N ajam nina od komada 4 8 5
esto se u jednim istim sedlarskim radnjama u Londonu za isti posao Francuzima plaa od komada, a Englezima od vremena. U pravim fabrikama, u kojima je najamnina od komada opte pravilo, pojedini poslovi ne mogu se iz tehnikih razloga meriti po komadu i zato se plaaju od vremena.47 Meutim je po sebi jasno da raznolikost oblika u isplaivanju najamnine niukoliko ne menja njenu sutinu, mada jedan oblik moe biti povoljniji po razvitak kapitalistike proiz vodnje od drugog oblika. Uzmimo da obian radni dan iznosi 12 asova, od kojih su 6 pla eni, a 6 neplaeni. Nek vrednost koja se u tom radnom danu proizvodi bude 6 ilinga, dakle 6 pensa za jedan as. Neka iskustvo pokae da radnik koji radi s prosenim stupnjem intenzivnosti i umenosti, koji, dakle, za izradu nekog proizvoda stvarno upotrebljava samo drutveno potrebno radno vreme, za 12 asova izrauje 24. komada, bilo da su to odvojeni komadi ili da su merljivi delovi kakvog sloenog proizvoda. U tom sluaju vrednost ova 24 komada, po odbitku postojanog dela kapitala koji u sebi sadre, iznosi 6 ilinga, a vrednost svakog komada 3 pensa. Radnik prima l 1 /2 peni po komadu i tako za 12 asova zaslui 3 ilinga. Kao to je kod najamnine od vremena svejedno hoemo li uzimati da radnik radi 6 asova za sebe a 6 za kapitalistu, ili da od svakog asa radi polovinu za sebe a polovinu za kapitalistu, tako je i ovde svejedno da li emo kazati da je svaki pojedini komad pola plaen a pola neplaen, ili da cena od 1 2 komada nadoknauje samo vrednost radne snage, dok onih drugih 1 2 ovaplouju viak vrednosti. Oblik najamnine od komada isto je tako iracionalan kao i oblik najamnine od vremena. Dok, recimo, dva komada robe, po odbitku vrednosti u njima utroenih sredstava za proizvodnju, kao proizvod 1 asa rada vrede 6 pensa, dotle radnik prima za njih cenu od 3 pensa. Stvarno, najamnina od komada ne izraava neposredno neki odnos vrednosti. N e radi se o tome da se izmeri vrednost komada pomou rad nog vremena koje je u njemu ovaploeno, ve naprotiv o tome da se rad koji radnik troi izmeri pomou broja komada koje je proizveo. Kod najamnine od vremena rad se meri njegovim neposrednim vre47 Evo kako istovremeno naporedo postojanje ova dva oblika najamnine pogoduje fabrikantskim prevarama. U jednoj fabrici radi 400 ljudi, od kojih po lovina radi za najamninu od komada i stoga joj je u neposrednom interesu da radi prekovremeno. Ostali radnici rade na nadnicu, rade isto koliko i drugi, a za prekovremeni rad ne dobijaju n i ta . . . Rad ovih 200 ljudi za vreme od 112 asa ravan je radu jednog lica za vreme od 50 asova, odnosno 5 / 0 nedeljnog rada jednog oveka i znatna je dobit za preduzetnika. (R IF za 31. oktobar 1860, str. 9.) Prekovremeni rad je jo uvek jako rasprostranjen; u veini sluajeva sve je udecno da se ne otkrije i da se ne iskusi kazna koju sam zakon predvia. Ja sam u mnogim ranijim izvetajim a. . . ukazivao na nepravdu koja se nanosi radnicima koji ne rade na komad nego na nedeljnu najamninu. (Leonard H or ner u : R IF za 30. april 1859, str. 8, 9.)
menskim trajanjem, kod najamnine od komada koliinom proizvoda u kojoj se zgusnuo rad utroen za jedno odreeno vreme .48 Cena samog radnog vremena konano je odreena jednainom: vrednost dnevnog rada= dnevna vrednost radne snage. Najamnina od komada, prema tome, samo je izm enjen oblik najamnine od vremena. Razmotrimo sad neto blie karakteristine osobine najamnine od komada. Ovde kakvou rada kontrolie sama izraevina, koja mora biti prosene valjanosti, ako se hoe da cena od komada bude potpuno isplaena. U ovom pogledu najamnina od komada postaje vanredno bogat izvor zakidanja najamnine i prevara od strane kapitalista. Ona prua kapitalistima potpuno odreenu meru za intenzivnost rada. Samo ono radno vreme koje se ovaploti u unapred odreenoj i iskustvom utvrenoj koliini robe* vai kao drutveno potrebno radno vreme i kao takvo se plaa. Stoga se u veim krojakim radionicama izvestan komad rada, npr. prsluk itd., zove as, pola asa itd. raunajui as po 6 pensa. Iz prakse se zna kolik je proseni proizvod jednog asa. Kad se moda promeni, kad su u pitanju popravke itd., nastaje izmeu poslodavaca i radnika spor da li je neki odreeni komad rad a= jednom asu itd., dok i ovde ne odlui iskustvo. Slino je i u londonskim ra dionicama nametaja itd. Ako radnik nema prosenu proizvoaku sposobnost i usled toga nije kadar davati m inimum dnevnog posla, otputaju ga .49 Poto ovde sam oblik najamnine kontrolie kakvou i intenzivnost rada, veliki deo nadzora nad radom postaje suvian. Zato najamnina od komada sainjava i podlogu ranije izloenog modernog kunog rada i podlogu hijerarhijski ralanjenog sistema eksploatacije i ugnjetavanja. Ovaj sistem ima dva osnovna oblika. S jedne strane, najamnina od komada olakava uvlaenje parazita izmeu kapitaliste i najamnog radnika, davanje rada u podzakup (subletting o f labour). Dobit tih posrednika proistie iskljuivo iz razlike izmeu cene rada koju plaa kapitalista i onog dela te cene koju posrednici stvarno daju radnicima.60
48 Najamnina se moe m eriti na dva naina: ili trajanjem rada, ili njego vim proizvodom. (A brigi ilimentaire des principes de I'Economie Politique, Paris 1796, str. 32.) A utor ovog anonim nog spisa jeste G . G arnier. 49 Prelcu se daje odreena koliina pam uka, a on im a da posle izvesnog vrem ena um esto pam uka preda odreenu teinu konca ili pree izvesne finoe, i dobije toliko i toliko za fu n tu predate izraevine. Ako m u je rad manjkav u pogledu kakvoe, on biva kanjen; ako je za jedno dato vrem e izradio koliinu ispod odreenog m inim um a, onda ga otputaju i dovode na njegovo mesto umenijeg radnika. (U re, Philosophy of Manufactures, str. 316, 317.) 60 Kad posao prolazi kroz ruke m nogo njih, koji svi hoe da sudeluju u dobiti, a stvarno radi samo poslednji, onda je plata koja najzad doe u ruke rad nice bedna i nesrazmerna. (C EC , I I R eport, str. L X X , br. 424.)
19. glava N ajamnina od komada 4 8 7
Ovaj sistem nosi u Engleskoj karakteristino ime sweating-system (znojni sistem). S druge strane, najamnina od komada dozvoljava kapitalisti da s glavnim radnikomu manufakturi s voom grupe, u rudniku s kopaem itd., u fabrici s pravim mainskim radnikom ugovori toliko i toliko od komada, po ceni kojom sam glavni radnik uzima i plaa svoje pomone radnike. Eksploatacija radnika od strane kapitala ostvaruje se u ovom sluaju pomou eksploatacije radnika od strane radnika.51 Kad najamnina od komada ve postoji, onda je prirodno da je u radnikovu linom interesu da svoju radnu snagu to vie napregne, a ovo olakava kapitalisti da podigne normalni stepen intenzivnosti.513 Isto tako je radnikov lini interes da produi radni dan, jer to poveava njegovu nadnicu ili njegovu najamninu.52 Tako nastupa reakcija koju smo ve pomenuli kod najamnine od vremena, s tom razlikom to produenje radnog dana, ak i kad najamnina od komada ostaje posto jana, samo sobom ukljuuje padanje cene rada.
51 ak i apologet W atts kae: Sistem najamnine od komada znatno bi se popravio kad bi svi radnici zaposleni na jednom poslu neposredno uestvo vali u ugovoru srazmerno svojim sposobnostima, umesto to je jedan ovek zainteresovan da preterano iscrpljuje svoje drugove mislei samo na svoju korist. (Isto, 53.) O gadostima ovog sistema vidi: CEC, I I I Report, str. 66, br. 22, str. 11, br. 124, str. X I, br. 13, 53, 59. itd. 51a Ovaj prirodni rezultat esto se podstie vetakim putem . Tako se u londonskim engineering trade1* praktikuje stari trik da kapitalista izabere za vou neke radnike grupe oveka vanredne telesne snage i vetine. Svaka tri meseca ili u drugim rokovima on m u plaa posebnu nagradu pod pogodbom da ini sve to moe da svoje saradnike, koji prim aju samo obinu najam ninu, podstie da dre korak s n jim . . . Ovo e nam bez daljeg komentara objasniti zato se kapitalisti ale na tredjunione da koe delatnost, veu um enost i radnu snagu (stinting the action, superior skill and working power). (D unning, Trade's Unions and Strikes , London 1860, str. 22, 23.) Poto je pisac i sam rad nik i sekretar jednog tredjuniona, moglo bi se ovo uzeti kao preterano. Ali po gledajte, npr., u highly respectable2* poljoprivrednoj enciklopediji J. Ch. M ortona lanak Labourer3*, gde se ovaj metod preporuuje zakupnicima kao odlian. 52 Svi koji su plaeni od kom ada. . . imaju koristi od prekoraivanja za konskih granica radnog dana. Ova gotovost na prekovremeni rad opaa se osobito kod ena koje rade kao tkalje i namotaice. (R IF za 30. april 1858, str. 9.) Ovaj sistem najamnine od komada, tako koristan po kapitaliste. . . ide direktno za tim da mladog lonarskog radnika pods takne na veliki prekovremeni rad za onih 4 do 5 godina kad ga plaaju od komada, ali po niskoj ceni. T o je jedan od glavnih uzroka kojima treba pripisati to su lonari fiziki degenerisani. (CEC, I Report, str. X III.) l * fabrikama maina 2* visoko potovanoj 3* poljoprivredni radnik
Pri najamnini od vremena vlada s malo izuzetaka jednaka najamnina za iste funkcije, dok se pri najamnini od komada cena radnog vremena dodue meri odreenom koliinom proizvoda, ali se nadnica i nedeljna najamnina menjaju prema individualnim razlikama radnika, od kojih jedan izrauje samo m inim um proizvoda za dato vreme, drugi prosenu koliinu, a trei preko prosene. T u se u pogledu stvarnih prihoda javljaju velike razlike, ve prema razlici u umenosti, snazi, energiji, izdrljivosti itd. pojedinog radnika .53 Razume se da ovo ne menja nita u optem odnosu izm eu kapitala i najamnog rada. Prvo, individualne razlike potiru se za celokupnu radionicu, te ona za odreeno radno vrem e daje prosean proizvod; plaena ukupna najamnina bie prosena najamnina u toj poslovnoj grani. D rugo, srazmera izmeu najamnine i vika vrednosti ostaje nepromenjena, poto individualnoj najamnini svakog radnika odgovara masa vika vrednosti koju on individualno stvara. A li m ogunost veeg zamaha, koju najamnina od komada prua individualnosti, ima s jedne strane tendenciju da razvije indi vidualnost, a s tim i oseanje slobode, samostalnost i samokontrolu radnika, dok s druge strane tei da razvije konkurentsku borbu m eu sam im radnicima. Stoga najamnina od komada ima tenden ciju da diui individualne najamnine iznad prosenog nivoa snizi sam taj nivo. A li tamo gde se odreena najamnina od komada ve odavno tradicijom ustalila i gde je zbog toga njeno obaranje naila zilo na naroite tekoe, tu fabrikanti izuzetno pribegoe i njenom nasilnom pretvaranju u najamninu od vremena. Protiv toga je npr. bio 1860. veliki trajk tkaa pantljika u K oventriju .54 Naposletku,
58 U svakoj grani u kojoj se rad plaa od kom ada po toliko za svaki po sao . . . najam nine m ogu u iznosu vrlo jako odstupati jedna od d ru g e . . . Ali gde se radi na nadnicu, postoji uglavnom najam nina jednake v is in e . . . koju i poslo davci i radnici sm atraju kao m eru za prosenu proizvoaku sposobnost radnika u dotinoj grani. (D unning, Trade's Unions and Strikes , str. 17.) 54 Rad zanatlijskih pom onika regulie se od dana ili od komada (a la joum e ou & la p i c e ). . . M ajstori priblino znaju koliko posla radnici na dan m ogu da obave u svakom m tie r-u 1*, pa ih zato esto plaaju srazm erno poslu koji izvre; na taj nain ovi pom onici rade u svom interesu to vie m ogu i bez ikakvog nadzora. (C antillon, Essai sur la Nature du Commerce en gin iral, Am sterdam 1756, str. 185, 202. Prvo izdanje izilo je 1755.) Cantillon, iz koga su Quesnay, ser Jam es S teuart i A. Sm ith izobilno crpli, ve ovde prikazuje najamninu od kom ada samo kao izm enjen oblik najam nine od vrem ena. Cantillonovo fran cusko izdanje obeleeno je u naslovu kao prevod s engleskog, ali englesko iz danje: The Analysis of Trade, Commerce etc., by Philip Cantillon , late o f the C ity of London , Merchant , ne samo to je kasnijeg datum a (od 1759), nego i svojom sadrinom pokazuje da je docnija prerada. T ako se, n p r., u francuskom izdanju jo ne pom inje H um e, dok naprotiv u engleskom P etty skoro i ne figu-
x* zanatu
19. glava N ajam nina od komada 489
najamnina od komada glavni je oslonac ranije izloenog sistema najamnine od asa.55 Iz dosadanjeg izlaganja izlazi da je najamnina od komada oblik najamnine koji najbolje odgovara kapitalistikom nainu proizvodnje. Iako nije novaizmeu ostaloga, ona zvanino figurie pored najamnine od vremena u francuskim i engleskim radnikim zakonima 14. veka dobila je vei zamah tek za vreme pravog manufakturnog perioda. U periodu burnog poleta krupne industrije, naroito od 1797. do 1815, ona slui kao poluga za produavanje radnog vremena i obaranje najamnine. Veoma vaan materijal o kretanju najamnine u tom pe riodu nalazi se u Plavim knjigama: Report and Evidence from the Select Committee on Petitions respecting the Corn Laws (parlamen tarna sesija od 1813/1814) i Reports from the Lords Committee, on the state o f the Growth, Commerce, and Consumption o f Grain, and all Laws relating thereto. (Sesija od 1814/1815.) Tu nalazimo dokumentovan dokaz za stalno padanje cene rada od poetka antijakobinskog rata. U tkanicama, npr., najamnina od komada bila je toliko pala da je uprkos jako produenom radnom danu nadnica stajala nie nego ranije.
Stvarni tkaev prihod mnogo je manji nego p re; nekada je on daleko nadmaivao obine radnike, sad je gotovo jednak s njima. D oista, razlika izmeu najamnine kvalifikovanog i prostog radnika sada je mnogo neznatnija negoli ma u kom ranijem periodu.56
Kakvu je slabu korist imao seoski proletarijat od pojaane inten zivnosti i produenja rada, nastalih usled najamnine od komada, pokazae sledee mesto uzeto iz jednog spisa koji brani interes zemljoposednika i zakupnika.
rira. Englesko je izdanje manje znaajno u teorijskom pogledu, ali sadri svako jakih podataka koji se odnose na englesku trgovinu, na trgovinu plemenitim m e talima itd., ega u francuskom tekstu nema. Prem a tome, rei u naslovu: Taken chiefly from the M anuscript of a very ingenious G entlem an deceased, and adap ted etc.1* izgleda da su gola izmiljotina, to odgovara tadanjem obiaju.[l51l 55 Koliko puta smo videli da je u ponekim radionicama bilo nameteno mnogo vie radnika nego to je rad stvarno iziskivao! Radnici se esto uzimaju u oekivanju kakve narudbine koja je jo sasvim neizvesna i koja ponekad postoji samo u uobrazilji; poto ih plaaju po komadu, fabrikanti znaju da se ne izlau nikakvoj opasnosti, poto sve izgubljeno vreme pada na teret nezaposlenih. (H. Gregoir, Les Typographies devant le Tribunal correctionnel de Bruxellest Bruxelles 1865, str. 9.) 66 Remarks on the Commercial Policy of G reat Britain, London 1815, str. 48. ** Uzeto poglavito iz rukopisa jednog vrlo otroumnog, sada pokojnog gospodina i preudeeno itd.

Najvei deo poljoprivrednih radova vre ljudi koji su najmljeni na dan ili od kom ada. N jihova nedeljna najam nina iznosi otprilike 12 ilinga; i mada se moe uzeti da ovek koji radi od kom ada, im ajui jai podsticaj za rad, zaslui 1 ili m oda 2 ilinga nedeljno vie nego kad bi radio na nadnicu, ipak, kad se uzm e u raun njegov celokupni dohodak, izlazi da se ovaj dobitak potire nje govom m anjom zaposlenou u toku g o d in e . . . O sim toga, nai e se da najam n ine tih ljudi stoje u izvesnom odnosu prem a cenam a potrebnih ivotnih sred stava, tako da je ovek s dvoje dece kadar izdravati svoju porodicu bez paro hijske potpore.57
U pogledu injenica koje je parlament bio objavio, izjavio je tada M alth us:
Priznajem da s nezadovoljstvom gledam kako se praksa najam nine od ko m ada jako rairila. R aditi u istin u teak posao 12 ili 14 asova dnevno, u iole duim periodim a vrem ena, i suvie je za jedno ljudsko bie.58
U radionicama na koje se protee fabriki zakon najamnina od komada postaje opte pravilo, poto u njima kapital moe proiriti radni dan jo samo veom intenzivnou .59 Kad se m en ja proizvodnost rada, ista koliina proizvoda preds tavlja vee ili manje radno vreme. M en ja se, dakle, i najamnina od komada, poto je ona izraz cene nekog odreenog radnog vremena. U naem gornjem primeru proizvodilo se 24 komada za 12 asova, dok je vrednost proizvedena za 1 2 asova bila 6 ilinga, dnevna vred nost radne snage 3 ilinga, cena jednog asa rada 3 pensa, a najamnina od jednog komada D /2 peni. Jedan komad usisavao je V 2 asa rada. Ako se sada, moda usled udvostruene proizvodnosti rada, za isti radni dan izrauje 48 komada umesto 24, a sve ostale okolnosti ostanu neizmenjene, onda najamnina od komada pada od U /2 penija na 3/ 4> poto sada svaki komad predstavlja samo 1UJ a ne vie l j 2 radnog asa. 2 4 x U /2 p e n i= 3 ilinga, a isto je tako i 4 8 x 3/4 p en ija= 3 ilinga. Drugim reima: najamnina od komada pada u istoj srazmeri u kojoj raste broj komada proizvedenih za jedno isto vreme60, dakle u istoj
57 A Defence of the Landowners and Farmers of Great Britain , L ondon 1814, str. 4, 5. 58 M althus, Inquiry into the Nature and Progress of Rent, London 1815, [str. 49, prim edba]. 69 Radnici koji rade od kom ada sainjavaju verovatno etiri petine svih fabrikih radnika. (R IF za 30. april 1858, str. 9.) 60 Proizvodna snaga njegove maine predilice tano je izmerena, i stopa plate za rad, koji se pom ou nje vri, opada sa porastom njene proizvodne snage, m ada ne u istoj srazmeri. (U re, Philosophy of Manufactures, str. 317.) Zadnju apologetsku postavku U re je sam porekao. O n priznaje, n p r., da zbog produenja m ule-predilicc radnik m ora neto vie raditi. Rad, dakle, ne opada u onoj meri u kojoj raste njegova proizvodnost. Z a tim : Ovim poveanjem podie se proizvodna
19. glava N ajam nina od komada 491
srazmeri u kojoj opada radno vreme utroeno na jedan isti komad. Ovo menjanje najamnine od komada, ukoliko je isto nominalno, izaziva stalne borbe izmeu kapitaliste i radnika. Bilo zato to ka pitalista iskoriava priliku da cenu rada stvarno snizi, bilo zato to s poveanjem proizvodne snage rada ide uporedo i poveanje njegove intenzivnosti. Ili zato to radnik uzima ozbiljno prividnost kao da mu se najamninom od komada plaa proizvod, a ne radna snaga, te se stoga odupire snienju najamnine kojemu ne odgovara snienje prodajne cene robe.
Radnici briljivo m otre na cenu sirovina i na cenu fabrikovanih dobara, te su stoga kadri da tano procene profite svojih poslodavaca .61
Takvu pretenziju1* kapital s pravom odbija kao krupnu zabludu u pogledu prirode najamnog rada.62 On die graju protiv te drske elje da se udari poreza na napredak industrije, i izjavljuje bez okolienja da se proizvodnost rada2* radnika uopte ne tie .63
snaga maine za l l 5 . Kad to nastupi, prelcu se za izraeni posao vie ne plaa ista stopa kao pre. Ali poto se njegova najamnina ne sniava za Vs, to pobolj anje maine poveava njegov prihod za svaki as rada ali, ali gornje izlaga nje treba unekoliko isp rav iti. . . Sada prelac mora iz V2 ilinga to ima vie da plati neto vie za mlade pomone snage, a osim toga istiskuju se odrasli radnici (isto, str. 320, 321), to nikako ne odaje tendenciju za penjanjem najamnine. 81 H. Fawcett, The Economic Position o f the British Labourer , Cambridge and London 1865, str. 178. 62 U londonskom listu Standard od 26. oktobra 1861. nalazi se izvetaj o procesu koji je pred magistrates3* u Rodelu vodila firma John Bright et Co. protiv predstavnika sindikata tkaa tepiha radi zastraivanja. Ortaci Bright bili su uveli novu mainu koja je mogla proizvoditi 2 0 0 jarda tepiha za isto vreme i istim radom (!) koji je ranije bio potreban za proizvodnju 160 jarda. Radnici nisu mogli imati nikakve pretenzije da uestvuju u dobiti koju su njihovi poslodavci postigli na taj nain to su svoje kapitale upotrebili na mehanika usavravanja. Stoga gospoda Bright predloie da se stopa najamnine snizi od P / 2 na 1 peni od jarda, pri emu su, dakle, ostavljali radnicim a potpuno isti prihod za isti rad. Ali je ovo bilo nominalno snienje najamnine, o emu radnici, kako se tvrdi, nisu prethodno bili obaveteni. 83 U svojoj tenji da odre najamninu, tredjunioni trae da uestvuju u dobiti koju donosi usavrena maina! (Quelle horreur!4* ) . . . oni zahtevaju veu najamn inu zato to je rad skraen. . . drugim reima, oni tee da udare porez na usavravanja u industriji. (On Combination of Trades, novo izd., Lon don 1834, str- 42.) x* U 3. i 4. izdanju: izjavu (Ausspruch), a ne zahtev, pretenziju (Anspruch). u 4. izdanju: radnika 3* mirovnim sudiiama 4* Kakav uas!
2*
492
G L A V A
D V A D E S E T A
Nacionalna razlinost najamnina

U petnaestoj glavi bavili sm o se raznovrsnim kombinacijama koje m ogu da izazovu promenu u apsolutnoj ili u relativnoj (tj. uporeenoj s vikom vrednosti) veliini vrednosti radne snage, dok se opet s druge strane koliina ivotnih sredstava, u kojima se ostvaruje cena radne snage, mogla kretati nezavisno 64 ili drukije od promena te cene. Kako sm o ve napomenuli, svi se oni zakoni prostim prelaskom vred nosti, odnosno cene radne snage, u egzoterini oblik najamnine pretva raju u zakone kretanja najamnine. Ono to se u okviru ovoga kretanja ispoljava kao promena kombinacije, m oe se za razline zemlje poka zivati kao istovremena razlinost nacionalnih najamnina. Pri uporeivanju nacionalnih najamnina moraju se, dakle, imati u vidu svi mo m enti koji odreuju promenu veliine vrednosti radne snage: cena i obim prirodnih i istorijski razvijenih najpreih ivotnih potreba, trokovi obrazovanja radnika, uloga enskog i dejeg rada, proizvodnost rada, njegova intenzivna i ekstenzivna veliina. ak i najpovrnije poreenje zahteva da se pre svega prosena nadnica za iste poslovne grane u razlinim zemljama svede na radne dane jednake duine. Poto se nadnice tako budu izjednaile, mora se opet najamnina od vremena prevesti na najamninu od komada, jer je samo ova najamnina merilo kako za proizvodnost, tako i za intenzivnu veliinu rada. U svakoj zemlji postoji izvesna srednja intenzivnost rada. Ako je rad, utroen na proizvodnju neke robe, manje intenzivan, znai da je utroeno vie radnog vremena nego to je drutveno potrebno; zato se takav rad ne rauna kao rad normalne kakvoe. Jedino onaj stepen intenzivnosti koji stoji iznad prosenog nacionalnog stepena menja u nekoj datoj zemlji meru vrednosti koju imamo u prostom trajanju radnog vremena. Drukije je na svetskom tritu, iji su sastavm delovi pojedinane zemlje. Srednja intenzivnost rada u svakoj zemlji je druk
64 Netano je rei da se najam nina popela (re je ovde o njenoj ceni) zato Sto se njom e moe kupiti vea koliina jevtinijeg artikla. (D avid Buchanan u svom izdanju Sm ith-ovog dela W ealth o f Nations , 1814, sv. I, str. 417, p ri m edba.)
20. glava N acionalna razlinost najamnina 493
ija: ovde vea, tamo manja. Ove nacionalne prosene veliine sa injavaju, dakle, skalu, ija je jedinica mere prosena jedinica svetskog rada. Prema tome, intenzivniji nacionalni rad, uporeen s manje intenzivnim, proizvodi za jednako vreme vie vrednosti, koja se izra ava u vie novca. Ali se zakon vrednosti u svojoj internacionalnoj primeni jo vie modifikuje time to na svetskom tritu proizvodniji nacionalni rad vai i kao intenzivniji, dok god konkurencija ne prisili proizvodniju naciju da prodajnu cenu svoje robe spusti na njenu vrednost. to je u nekoj zemlji razvijenija kapitalistika proizvodnja, to se vie u njoj i prosena intenzivnost i proizvodnost nacionalnog rada izdiu iznad meunarodnogjiivoa.64tt Razliite koliine robe iste vrste, koje su u raznim zemljama proizvedene za jednako radno vreme, imaju, dalde nejednake meunarodne vrednosti koje se izraavaju u razli itim cenama, tj. u novanim sumama koje se razlikuju ve prema meunarodnim vrednostima. Prema tome, relativna vrednost novca bie manja u naciji kod koje je kapitalistiki nain proizvodnje raz vijeniji nego u naciji kod koje je malo razvijen. Iz toga sledi da e kod prve nacije biti vea i nominalna najamnina, novani ekvivalent radne snage, nego kod druge, to nikako ne znai da to vai i za stvarnu najamninu, tj. za ivotna sredstva koja se radniku stavljaju na raspo laganje. Ali i kad ne uzmemo u obzir ovu relativnu razlinost novane vrednosti u raznim zemljama, esto emo nai da je nadnica, nedeljna najamnina itd. vea kod prve nacije nego kod druge, dok je relativna cena rada, tj. cena rada u odnosu prema viku vrednosti kao i prema vrednosti proizvoda, vea kod druge nacije nego kod prve .65
Ma N a drugom m estu emo ispitati koje okolnosti mogu, u pogledu proiz vodnosti, izmeniti ovaj zakon za pojedine grane proizvodnje. 65 Polemiui protiv A. Sm ith-a kae James A nderson: Vredi pomenuti i to da je u siromanijim zemljama, u kojima su zemljini proizvodi, a naroito ito, jevtiniji, prividna cena rada, dodue, obino nia, pa ipak je ona tamo stvarno veinom via nego u drugim zemljama. Jer najamnina koja se daje rad niku za dan ne predstavlja istinsku cenu rada, mada je ona njegova prividna cena; prava se cena sastoji u onome to odreena koliina obavljenog rada stvarno staje preduzetnika. K ad stvar posmatramo iz ovog ugla, vidimo da je rad gotovo u svim sluajevima jevtiniji u bogatim zemljama nego u siromanim, mada je cena ita i drugih ivotnih namirnica po pravilu mnogo nia u ovim drugim nego u p rv im . . . Rad meren na dan mnogo je jevtiniji u kotskoj nego u Engleskoj. . . Rad od komada uglavnom je jevtiniji u Engleskoj. (James Anderson, Observations on the means o f exciting a spirit o f National Industry etc., Edinburgh 1777, str. 350, 351.) O brnuto, nisko stanje najamnine povlai sa svoje strane poskupljivanjc rada. Rad je skuplji u Irskoj nego u Engleskoj. . . zbog toga to su najamnine tamo mnogo nie. (Br. 2079 u : Royal Commission on Railways. Minutes, 1867.)
J. W . Cowell, lan fabrike komisije od 1883, doao je posle bri ljive ankete u predionicama do zakljuka
da su u Engleskoj najam nine za fabrikante u stvari nie nego na K onti n en tu , m ada za radnike m ogu b iti vie. (U re, Philosophy o f Manufactures , str. 314.)
Engleski fabriki inspektor Alexander Redgrave dokazuje u fabrikom izvetaju od 31. oktobra 1866. pomou uporedne statistike s dravama na evropskom kontinentu da je kontinentalni rad, uprkos nioj najamnini i m nogo duem radnom vremenu, skuplji u odnosu prema proizvodu nego engleski. Jedan engleski direktor (manager) fabrike pamuka u Oldenburgu izjavio je da radni dan tamo traje od 5 1 /2 izjutra do 8 uvee ukljuujui i subotu, i da tamonji radnici, pod engleskim nadzornicima, ne izrauju za to vreme toliko proizvoda koliko Englezi za 10 asova, a jo ih m nogo manje izrauju kad rade pod nemakim nadzornicima. Najamnina je, veli on, m nogo nia nego u Engleskoj, u m nogim sluajevima i za 50% , ali je broj radnika u odnosu prema mainama m nogo vei; u m nogim odeljenjima odnos je 5 : 3. A. Redgrave daje tane pojedinosti o ruskim fabrikama pamuka. Podatke m u je dobavio neki engleski direktor koji je tamo jo nedavno bio zaposlen. N a tom ruskom tlu, tako plodnom svakojakim bestidno stima, u punom su cvetanju i stari uasi iz perioda detinjstva engleskih factories1*. Upravitelji su, razume se, Englezi, poto domai ruski kapitalista nije sposoban za fabrike poslove. Uprkos prekomemom, besprekidnom danononom radu i bednim nadnicama, ruski fabrikant vegetira jedino zahvaljujui zatitnim carinama. Na kraju dau i jedan uporedni pregled g. Redgrave-a o prosenom broju vretena na fabriku i prelca u razliitim evropskim zemljama. Sam g. Redgrave napominje da je ove brojke prikupio pre nekoliko godina, a da je od tog vremena u Engleskoj porasla i veliina fabrika i broj vretena na radnika. Ali on pretpostavlja srazmemo jednako napredovanje^ u pobrojanim kontinentalnim zemljama, tako da su podaci zadrali svoju vrednost za poreenje.
Prosean broj vretena na fabriku: u u u u u u u Engleskoj ............ vajcarskoj ............ A u s t r i j i ..................... Saksoniji ............ Belgiji ..................... Francuskoj ............ P r u s k o j ..................... 12 600 8000 7000 4 500 4000 1 500 1500
1* fabrika
20. glava Nacionalna razlinost najamnina 4 9 5 Prosean broj vretena na jedno lice: u u u u u u u u u u Francuskoj Rusiji Pruskoj ... Bavarskoj Austriji ... Belgiji ............................. Saksoniji manjim nemakim dravama vaj carskoj ... Velikoj Britaniji 14 28 37 46 49 50 50 55 55 74
Ovo poreenje je, kae g. Redgrave, pored drugih razloga nepovoljno za Veliku Britaniju naroito i zbog toga to u njoj postoji vrlo velik broj fabrika u kojima je s predenjem spojeno i mainsko tkanje, dok na tabeli nije izuzeto nijedno lice zaposleno na tkakom razboju. Inostrane fabrike, naprotiv, veinom su samo predionice. Kad bismo mogli uporeivati potpuno jednake stvari, ja bih mogao navesti mnoge predionice pam uka u svom srezu u kojima predilica sa 2200 vre tena, koju nadzire jedan jedini ovek (minder) s dvema pomagaicama, izrauje dnevno 220 funti pree u duini od 400 engleskih milja. (R IF za 31. oktobar 1866, str. 3 1 -3 7 . passim)
Poznato je da su engleske kompanije preduzele graenje eleznica kako u istonoj Evropi, tako i u Aziji, i da pri tom upoljavaju pored domaih i izvestan broj engleskih radnika. Prisiljeni praktinim potrebama da vode rauna o nacionalnim razlikama u intenzivnosti rada, nisu od toga imali nikakve tete. Njihovo iskustvo nas ui da se relativna cena rada (u odnosu prema proizvodu) uglavnom kree u suprotnom pravcu od visine najamnine, iako ta visina manje-vie odgovara srednjoj intenzivnosti rada. U Ogledu o stopi najamnine06, jednom od svojih najranijih eko nomskih spisa, pokuava H. Carey da dokae da razliite nacionalne najamnine stoje u upravnoj srazmeri sa stepenom proizvodnosti na cionalnih radnih dana, te iz tog internacionalnog odnosa zakljuuje da se najamnina uopte die i pada s proizvodnou rada. itava naa analiza proizvodnje vika vrednosti dokazuje besmislenost tog zakljuka, ak da je Carey jo i dokazao svoju premisu umesto to je, po svom obiaju, bez ikakvog reda ispremetao nekritiki i povrno napabiren statistiki materijal. Najlepe je to to on i ne tvrdi da stvar zbilja stoji tako kako bi po teoriji morala stajati. On, naime, nalazi da je meanje drave patvorilo prirodni ekonomski odnos. Zato se nacionalne
66 Essay on the Rate of Wages: with an Examination of the Causes of the Dif ferences in the Conditions of the Labouring Population throughout the World, Phi ladelphia 1835.
najamnine moraju tako izraunavati kao da onaj njihov deo koji drava uzima u obliku poreze pripada samim radnicima. Zar g. Carey nije mogao razmisliti i o tom e nisu li ti dravni trokovi takoe prirodni plodovi kapitalistikog razvitka? Ovo rasuivanje sasvim je dostojno oveka koji je najpre objavio da su kapitalistiki odnosi proizvodnje veiti zakoni prirode i uma, iju slobodnu harmoninu igru ometa jedino meanje drave, a posle otkrio kako demonski uticaj Engleske na svetskom tritu, uticaj koji kao da ne potie iz prirodnih zakona kapi talistike proizvodnje, ini nunim meanje drave, tj. dravnu zatitu onih zakona prirode i uma, alias1* protekcionistiki sistem. On je, pored toga, otkrio da teorem e Ricarda i drugih, u kojima su formulisane postojee drutvene suprotnosti i protivrenosti, nisu misaoni proizvod stvarnog ekonomskog kretanja, nego da su, naprotiv, stvarne suprotnosti kapitalistike proizvodnje u Engleskoj i drugde rezultat teorije Ricarda i drugih! Najzad, on je otkrio da je u krajnjoj liniji trgovina ona sila koja unitava uroene lepote i harmonije kapitali stikog naina proizvodnje. Jo jedan korak dalje, pa bi moda otkrio da je jedina nezgoda kapitalistike proizvodnje sam kapital. Samo je ovako strahovito nekritian i tako de faux aloi2* ovek zasluio da uprkos svojoj protekcionistikoj jeresi postane tajno vrelo harmonine mudrosti jednog Bastiat-a i svih drugih savremenih optimistikih pristalica slobodne trgovine.
i* drugim reim a, ili 2* lane uenosti (tj. lano uen)
497
Sedmi odeljak
Proces akumulacije kapitala
Prvo kretanje koje izvri koliina vrednosti odreena da funkcio nie kao kapital jeste pretvaranje izvesne sume novca u sredstva za proizvodnju i radnu snagu. Ono se odigrava na tritu, u oblasti pro meta. Druga faza kretanja, proces proizvodnje, zavrena je im su se sredstva za proizvodnju pretvorila u robu ija vrednost nadmauje vrednost njenih sastavnih delova, koja dakle sadri vrednost prvobitnog predujmljenog kapitala poveanu vikom vrednosti. Ove robe moraju se zatim opet baciti u oblast prometa. Valja ih prodati, unoviti njihovu vrednost, pretvoriti taj novac ponovo u kapital, i tako stalno iznova. Ovaj kruni tok, koji uvek ide kroz iste uzastopne faze, sainjava promet kapitala. Prvi uslov akumulacije jeste da kapitalisti poe za rukom da proda svoju robu i da najvei deo novca koji je na taj nain dobio ponovo pretvori u kapitaL U sledeem izlaganju polazi se od pretpostavke da kapital prolazi kroz proces svoga prometa na normalan nain. Podrobnija analiza toga procesa spada u drugu knjigu. Kapitalista koji proizvodi viak vrednosti, tj. koji neposredno isisava neplaen rad iz radnika i fiksira ga u robama, jeste, dodue, prvi prisvaja, ali nikako nije i poslednji vlasnik ovog vika vrednosti. On ga docnije mora deliti s kapitalistima koji u celini drutvene proizvodnje vre druge funkcije, sa zemljoposednikom itd. Stoga se viak vrednosti epa na razline delove. Njegovi odlomci pripadaju licima razliitih kategorija i dobijaju razline oblike, koji su jedan prema drugom ne zavisni, kao to su profit, kamata, trgovinska dobit, zemljina renta itd. O ovim preobraenim oblicima vika vrednosti moi emo rasprav ljati tek u treoj knjizi. Prema tome mi ovde pretpostavljamo, s jedne strane, da kapitalista koji proizvodi robu nju prodaje po vrednosti, te se n ev in o dalje za dravati na njegovom vraanju na robno trite, niti na novim oblicima koje kapital uzima u prometnoj oblasti, niti na konkretnim uslovima reprodukcije koji se iza tih oblika kriju. S druge strane, smatramo kapitalistikog proizvoaa kao vlasnika itavog vika vrednosti ili, ako se hoe, kao predstavnika svih njegovih sauesnika u plenu. To
23 M ar* - Engels (21)
498
V II odeljak - Proces akum ulacije kapitala
znai da akumulaciju posmatramo najpre apstraktno, tj. prosto kao m om ent neposrednog procesa proizvodnje. Uostalom , ukoliko doe do akumulacije, kapitalisti polazi za rukom da proizvedenu robu proda i da novac koji je za nju dobio ponovo pretvori u kapital. Zatim: razlamanje vika vrednosti na razli ite komade niukoliko ne menja njegovu prirodu, niti uslove koji su potrebni da on postane elem ent akumulacije. Ma koliku srazmeru vika vrednosti kapitalistiki proizvoa zadravao za samoga sebe ili ustupio drugima, uvek je on prvi koji ga prisvaja. Ono, dakle, to nam u izlaganju akumulacije slui kao pretpostavka, pretpostavlja se i u njenom stvarnom procesu. S druge strane, cepanje vika vrednosti i posredniko kretanje prometa zamrauju jednostavni osnovni oblik procesa akumulacije. Zbog toga njegova ista analiza zahteva da zasad apstrahujemo od svih pojava koje prikrivaju unutranju igru njegovog mehanizma.
49 9
G L A V A
D V A D E S E T
P R V A
Prosta reprodukcija
Ma kakav bio drutveni oblik procesa proizvodnje, on uvek mora biti kontinuelan, tj. mora periodino prolaziti stalno nanovo kroz iste stadijume. Kao god to drutvo ne moe prestati da troi, tako ne moe prestati ni da proizvodi. Zbog toga, posmatran u svojoj stalnoj povezanosti i u neprekidnom toku svog obnavljanja, svaki je proces drutvene proizvodnje ujedno i proces reprodukcije. Uslovi proizvodnje ujedno su i uslovi reprodukcije. Nijedno drutvo ne moe neprestano proizvoditi, tj. reprodukovati, a da jedan deo svojih proizvoda neprestano ne pretvara ponovo u sredstva za proizvodnju, ili u elemente nove proizvodnje. Ako inae sve okolnosti ostaju iste, drutvo moe reprodukovati ili odravati svoje bogatstvo na istom stepenu samo ako sredstva za proizvodnju, tj. sredstva za rad, sirovine i pomone materije, utroene recimo za godinu dana, zameni u naturi jednakom koliinom novih primeraka i tu koliinu izdvoji iz godinje mase proizvoda i ponovo je prikljui procesu proizvodnje. Izvesna odreena koliina godinjeg proizvoda pripada, dakle, proiz vodnji. Budui unapred odreena za proizvodnu potronju, ona ve inom postoji u takvim naturalnim oblicima koji sami sobom iskljuuju individualnu potronju. Ima li proizvodnja kapitalistiki oblik, ima ga i reprodukcija. Kao to se proces rada u kapitalistikom nainu proizvodnje ispoljava samo kao sredstvo za proces oploavanja vrednosti, tako se i reproduk cija ispoljava samo kao sredstvo da se predujmljena vrednost reprodukuje kao kapital, tj. kao vrednost koja se sama oplouje. Neki ovek nosi ekonomsku masku kapitaliste samo zato to njegov novac stalno funkcionie kao kapital. Ako se, npr., predujmljena suma novca od 1 0 0 pretvorila ove godine u kapital i proizvela viak vrednosti od 20, onda ona mora i idue godine i dalje ponoviti istu radnju. Kao periodian prirataj kapital-vrednosti, ili periodian plod kapitala u procesu, viak vrednosti dobija oblik dohotka koji proistie iz kapitala. 1
1 Bogatai, koji troe proizvode rada drugih ljudi, dobijaju ih samo putem inova razmene (kupovinama robe). Zato izgleda da bi oni brzo morali iscrpsti svoje rezervne fondove. . . Ali, u drutvenom poretku bogatstvo je steklo mo
32*
500 V II odeljak Proces akumulacije kapitala
Bude li ovaj dohodak sluio kapitalisti samo kao fond za potronju, ili ako se on periodino troi kako je i dobij en, onda se, pod inae neizmenjenim okolnostima, vri prosta reprodukcija. Mada je ova samo puko ponavljanje procesa proizvodnje u istom razmeru, ipak i to puko ponavljanje, ili kontinuitet, daje procesu izvesna nova obeleja ili, bolje rei, ukida ona prividna obeleja koja on ima kao samo izolovan Proces. U vod u proces proizvodnje jeste kupovina radne snage za neko odreeno vrem e, i taj uvod stalno se obnavlja kad god istekne rok za koji je rad prodat i tim e istekne odreen period proizvodnje: nedelja, m esec itd. Ali radnik se plaa tek poto je njegova radna snaga dejstvovala i poto je u robama ostvarila i svoju sopstvenu vrednost i viak vrednosti. On je, dakle, viak vrednosti, koji m i za ovaj mah uzimamo samo kao kapitalistov fond potronje, a isto tako i fond iz koga se njemu samom plaa, promenljivi kapital, proizveo pre nego to mu se taj fond vraa u obliku najamnine, i on je zaposlen samo dotle dokle ga stalno reprodukuje. Iz ovoga je potekla ona formula ekonomista, koju smo pod II pom enuli u esnaestoj glavi, a u kojoj se najamnina predstavlja kao udeo u samom proizvodu . 2 Ono to se radniku stalno vraa u obliku najamnine jeste jedan deo proizvoda koji radnik stalno repro dukuje. Svakako, kapitalista mu vrednost robe plaa u novcu. Ali taj novac je samo preobraeni oblik proizvoda rada. Dok radnik pretvara jedan deo sredstava za proizvodnju u proizvod, jedan deo proizvoda njegovog ranijeg rada ponovo se pretvara u novac. Ono ime se plaa njegov dananji rad ili rad idueg polugoa, jeste njegov rad od prole nedelje ili od prolog polugoa. Iluzija koju stvara novani oblik smesta iezava im se um esto pojedinanog kapitaliste i pojedinanog radnika posmatraju kapitalistika klasa i radnika klasa. Kapitalistika klasa stalno daje radnikoj klasi, u novanom obliku, uputnice na jedan deo proizvoda koji je radnika klasa proizvela a kapitalistika prisvojila. T e uputnice radnik isto tako stalno vraa kapitalistikoj klasi i tako uzima od nje onaj deo svog sopstvenog proizvoda koji njemu pripada. Robni oblik proizvoda i novani oblik robe prikrivaju ovu transakciju. Dakle, promenljivi kapital je samo poseban istorijski pojavni oblik fonda ivotnih sredstava ili fonda rada koji je radniku potreban za njegovo samoodravanje i reprodukciju i koji u svim sistemima drutvene
da se reprodukuje pom ou tueg r a d a . . . K ao i rad, tako i bogatstvo daje pomou rada godinji plod koji se svake godine moe unititi, a da bogata ne postane si romaniji. T aj plod je dohodak, koji potie iz kapitala. (Sism ondi, Nouveaux Prtncipes d'Bconomie Politique , sv. I, str. 81, 82.) 2 Kao i profiti, i najam nine se im aju sm atrati delom gotovog proizvoda. (G . Ram say, A n Essay on the Distribution o f W ealth , str. 142.) Udeo u proizvodu, koji radniku pripada u obliku plate. ( J a m e s M ili, Elimens d'Bconorme politique, francuski prevod od Parisot-a, Paris 1823, str. 33, 34.)
21. glava Prosta reprodukcija 501
proizvodnje mora on sam stalno proizvoditi i reprodukovati. Njemu fond rada pritie stalno u obliku platenih sredstava za njegov rad samo zato to se njegov sopstveni proizvod stalno udaljava od njega u obliku kapitala. Ali ovaj pojavni oblik fonda rada ni u emu ne menja injenicu da kapitalista predujmljuje radniku njegov sopstveni opredmeeni rad.3 Uzmimo kmeta-kuluara. Sa svojim vlastitim sredstvima za proizvodnju, na vlastitoj oranici, on radi recimo 3 dana nedeljno. Druga tri dana on kului na spahijskom dobru. On stalno reprodukuje svoj vlastiti fond rada, a ovaj nikad ne dobija prema njemu oblik pla tenih sredstava koja neko trei preduima za njegov rad. U naknadu za to ne dobija ni njegov neplaeni prinudni rad nikad oblik dobrovolj nog i plaenog rada. Ako sutra spahija prisvoji sebi oranicu, tegleu marvu, seme, ukratko sva kmetova sredstva za proizvodnju, onda e ovaj odsad biti prinuen da svoju radnu snagu spahiji prodaje. Pod ostalim neizmenjenim okolnostima, on e i sada raditi 6 dana nedeljno, 3 za sebe, 3 za biveg spahiju, koji se sada pretvorio u najamnog gospo dara. On e i dalje sredstva za proizvodnju troiti kao sredstva za proizvodnju i prenositi njihovu vrednost na proizvod. I sada e kao i pre jedan odreen deo proizvoda ulaziti u reprodukciju. Ali kao to kuluk uzima oblik najamnog rada, tako i fond rada, koji kmet i sad proizvodi i reprodukuje kao i ranije, uzima oblik kapitala koji mu predujmljuje njegov bivi spahija. Buroaski ekonomist, iji ogranieni mozak nije kadar da odvoji pojavni oblik neke stvari od same stvari, zatvara oi pred injenicom da se na Zemljinoj kugli, ak i u dananje vreme, fond rada samo izuzetno javlja u obliku kapitala.4 Na svaki nain, promenljivi kapital gubi obeleje vrednosti koju je kapitalista predujmio iz vlastitog fonda4tek kad kapitalistiki proces proizvodnje posmatramo u neprekidnom toku njegovog obnavljanja. Ali on mora negde i nekad imati svoj poetak. Zato je s naeg dosa danjeg stanovita verovatno da je kapitalista tamo nekad pomou neke prvobitne akumulacije novca, nezavisne od neplaenog tueg rada, postao vlasnik novca i stoga mogao izii na trite kao kupac
8 Kad se kapital upotrebi na to da se radniku predujm i najamnina, onda taj kapital ne dodaje nita fondu za odranje radnika. (Cazenove u jednoj primedbi svog izdanja Malthusovog spisa Definitions in Political Economy, London 1853, str. 22.) 4 Jo ni na jednoj etvrtini Zemljine kugle nisu kapitalisti oni koji radniku predujmljuju sredstva za opstanak. (Richard Jones Text-book of Lectures on the Political Economy of Nations , H ertford 1852, str. 36.) 4ft Mada fabrikant predujmljuje manufacturer-u (tj. manufakturnom radniku) njegovu najamninu, ipak to za njega stvarno nisu neki trokovi, jer se vrednost najamnine zajedno sa izvesnim profitom ponovo proizvodi u poveanoj vrednosti predm eta na koji je bio primenjen njegov rad. (A. Sm ith, Wealth of Nations, knj. I, gl. 3, str. 355.)
5 0 2 V II odeljak Proces akum ulacije kapitala
radne snage. M eutim , puki kontinuitet kapitalistikog procesa proiz vodnje, ili prosta reprodukcija, prouzrokuje i druge osobite promene, koje ne zahvataju samo promenljivi nego i celokupni kapital. Ako viak vrednosti, koji se periodino, recimo godinje, stvara s kapitalom od 1 0 0 0 , iznosi 2 0 0 , ivako se ovaj viak vrednosti svake godine potroi, onda je jasno da je posle petogodinjeg ponav ljanja istog procesa suma potroenog vika vrednosti= 5 x 2 0 0 , odnosno da je jednaka prvobitnoj predujmljenoj kapital-vrednosti od 1 0 0 0 . Kad bi se godinji viak vrednosti troio samo delimino, recimo samo po polovinu, dobio bi se isti rezultat posle desetogodinjeg ponav ljanja procesa proizvodnje, jer je 1 0 x 1 0 0 = 1 0 0 0 . Uopte: predujmljena kapital-vrednost podeljena vikom vrednosti koji se potroi svake godine, daje broj godina ili broj perioda reprodukcije, posle ijeg isteka je kapitalista potroio prvobitno predujmljeni kapital i kapital iezao. Ova injenica ne m oe se ni najmanje izmeniti time to kapitalista zamilja da troi proizvod tueg neplaenog rada, viak vrednosti, a da odrava prvobitnu kapital-vrednost. Kad protekne izvestan broj godina, kapital-vrednost koja mu je pripadala jednaka je sum i vika vrednosti koji je on za taj isti broj godina prisvojio bez ekvivalenta, a suma vrednosti koju je potroio jednaka je prvobitnoj kapital-vrednosti. N a svaki nain, on dri u ruci kapital ija se veli ina nije izmenila i od koga je jedan deo, zgrade, maine itd., ve po stojao kad je pokrenuo svoj posao. Ali ovde se radi o vrednosti kapi tala, a ne o njegovim materijalnim sastavnim delovima. Kad neko sve svoje imanje potroi pravei dugove koji iznose koliko i vrednost toga imanja, onda celo imanje predstavlja samo ukupnu sumu nje govih dugova. Isto tako, kad je kapitalista potroio ekvivalent svog predujmljenog kapitala, vrednost tog kapitala predstavlja jo samo ukupnu sum u vika vrednosti koji je on besplatno prisvojio. Nijedan atom vrednosti njegovog starog kapitala vie ne postoji. Sasvim nezavisno od svake akumulacije, sam kontinuitet procesa proizvodnje, ili prosta reprodukcija, pretvara, dakle, nuno posle dueg ili kraeg perioda svaki kapital u akumulisani kapital ili kapitalizovani viak vrednosti. Ako je taj kapital pri svome ulasku u proiz vodnju i bio lino steena svojina svoga vlasnika, ranije ili kasnije on postaje vrednost prisvojena bez ekvivalenta, ili ovaploenje nepla enog tueg rada, bilo u novanom ili kom drugom obliku. Videli smo u etvrtoj glavi: da bi se novac pretvorio u kapital, nije bilo dovoljno samo da postoje robna proizvodnja1* i robni promet. Bilo je jo potrebno da se kao kupac i prodava susretnu ovde vlasnik vrednosti ili novca, tamo vlasnik supstancije koja stvara vrednost; ovde vlasnik sredstava za proizvodnju i ivotnih sredstava, tamo vla snik jedino radne snage. Prema tome, stvarno data osnovica, polazna
l * U 4. izdanju:
proizvodnja
vrednosti
(W ertproduktion).
taka kapitalistikog procesa proizvodnje, bilo je odvajanje proizvoda rada od samog rada, objektivnih uslova rada od subjektivne radne snage. Ali ono to je u poetku bilo samo polazna taka docnije se, zahva ljujui samom kontinuitetu procesa, prostoj reprodukciji, stalno iznova proizvodi i ovekoveava kao sopstven rezultat kapitalistike proizvodnje. S jedne strane, proces proizvodnje_neprekidno pretvara materijalno bogatstvo u kapital, u sredstva za oploavanje vrednosti i sredstva potronje za kapitalistu. S druge strane, radnik stalno izlazi iz toga procesa onakav kakav je u nj uao kao lini izvor bogatstva, ali lien svih sredstava da to bogatstvo ostvari za sebe. Poto je, pre njegovog ulaska u proces, njegov sopstveni rad otuen od njega, prisvojen od kapitaliste i pripojen kapitalu, to se on za vreme procesa stalno opredmeuje u tuem proizvodu. Poto je proces proizvodnje ujedno i proces potronje radne snage od strane kapitaliste, radnikov se proizvod ne prekidno pretvara ne samo u robu nego u kapital, u vrednost koja isi sava snagu to stvara vrednost, u ivotna sredstva koja kupuju ljude, u sredstva za proizvodnju koja upotrebljavaju proizvoaa .5 Stoga sam radnik stalno proizvodi objektivno bogatstvo kao kapital, kao silu koja mu je tua, koja njime vlada i eksploatie ga; a kapitalista isto tako stalno proizvodi radnu snagu kao subjektivno vrelo bogatstva, vrelo rastavljeno od sredstava za svoje opredmeenje i ostvarivanje, apstraktno, postojee jedino u radnikovoj telesnosti, jednom rei on proizvodi radnika kao najamnog radnika. Ovo stalno reprodukovanje ili ovekoveavanje radnika jeste sine qua non1* kapitalistike proizvodnje. Radnikova potronja je dvostruka. U samoj proizvodnji on svojim radom troi sredstva za proizvodnju i pretvara ih u proizvode ija je vrednost vea od vrednosti predujmljenog kapitala. T o je njegova proizvodna potronja. U isti mah to je potronja njegove radne snage od strane kapitaliste koji je tu snagu kupio. S druge strane, novac kojim je plaena kupovina njegove radne snage radnik troi na ivotna sred-
5 To je naroito udna osobina proizvodne potronje. Ono to se proizvodno troi jeste kapital i postaje kapital putem potronje. (James M ili, Elimens d Eco nomic Politique, str. 242.) Ipak James M ili nije uao u trag toj naroito udnoj osobini. 6 Stvarno je istina da neka novouvedena m anufaktura daje posla mnogim siromasima, ali oni i dalje ostaju siromasi, a vrem enom m anufaktura stvara i mnogo novih. ( Reasons for a limited Exportation of Wool, London 1677. str. 19.) Sasvim je besmisleno kad zakupnik sada tvrdi da on izdrava sirotinju. U stvari on nju samo odrava u bedi. ( Reasons for the late Increase of the Poor Rates: or a compa rative view of the prices of labour and provisions, L ondon 1777, str. 31.)
** neizostavan uslov
stva: to je njegova individualna potronja. Prema tome, radnikova proizvodna i individualna potronja potpuno su razline. U prvoj on dela kao pokretna snaga kapitala i pripada kapitalisti; u drugoj on pri pada sam sebi i vri ivotne funkcije izvan procesa proizvodnje. Re zultat jedne je ivot kapitaliste, rezultat druge je ivot samog radnika. Pri razmatranju radnog dana itd. videlo se uzgred kako je radnik esto primoran da svoju individualnu potronju pretvori u sluajni dogaaj procesa proizvodnje. U tom e sluaju on dodaje sebi ivot na sredstva da bi svoju radnu snagu odrao u toku, kao to se parnoj maini dodaju ugalj i voda, a toku ulje. Njegova sredstva za potronju tada su sam o sredstva za potronju jednog sredstva za proizvodnju, a njegova individualna potronja neposredno je proizvodna potronja. Ali se ovo pokazuje kao zloupotreba 7 koja nije bitna po kapitalistiku proizvodnju. Stvar izgleda drukije im ne posmatramo pojedinanog kapita listu i pojedinanog radnika, ve kapitalistiku klasu i radniku klasu, ne izolovane procese proizvodnje robe, ve kapitalistiki proces proiz vodnje u njegovom toku i njegovom drutvenom obimu. Kad kapitalista preobraa jedan deo svog kapitala u radnu snagu, on time oplouje svoj celokupni kapital. On ubija dve m uve jednim udarcem. On ne profitira samo na onom e to od radnika prima, nego i na onome to m u daje. Kapital koji je u razmeni otuen za radnu snagu, pretvara se u ivotna sredstva ija potronja slui reprodukovanju miia, ivaca, kostiju, mozga postojeih radnika i za stvaranje novih radnika. Stoga, ako se dri u granicama onoga to je apsolutno potrebno, individualna potronja radnike klase jeste ponovno pretvaranje ivotnih sredstava, koje je kapital otuio za radnu snagu, u radnu snagu koju kapital moe iznova eksploatisati. Ona je proizvodnja i reprodukcija onog sredstva za proizvodnju koje je kapitalisti najneophodnije: samog radnika. Individualna radnikova potronja ostaje, dakle, moment proizvodnje i reprodukcije kapitala, bilo da se ona vri u radionici, fabrici itd., ili izvan nje, u procesu rada ili izvan njega, upravo kao i ienje maina, bilo da se vri za vreme procesa rada ili za vreme odreenih odmora. Stvar se niukoliko ne menja zbog toga to radnik svoju individualnu potronju vri sebi za ljubav, a ne za ljubav kapitalisti. Tako i potronja teglee marve ne prestaje biti potreban moment procesa proizvodnje zbog toga to sama marva troi ono to dere. Stalno odravanje i reprodukovanje radnike klase ostaje stalan uslov za reprodukovanje kapitala. Kapitalista m oe mirne due da ostavi ispunjavanje toga uslova nagonu radnika za odranjem i produenjem vrste. Sve za ta se on stara jeste da njihovu individualnu potronju ogranii to vie moe na najnunije, i on je beskrajno daleko od one junoamerike
7 Rossi ne bi s tolikim naglaskom deklamovao o toj taki da je stvarno prodro u tajnu proizvodne potronje.
surovosti kojom se radnik prisiljava da uzima jau umesto slabije hrane.8 Zbog toga i kapitalista i njegov ideolog, politiki ekonomist, sma traju za proizvodan samo onaj deo radnikove individualne potronje koji je potreban da bi se radnika klasa ovekoveila, koji se, dakle, stvarno mora utroiti da bi kapital mogao troiti radnu snagu; ono to radnik moe preko toga potroiti za svoje zadovoljstvo jeste nepro izvodna potronja.9 Ako bi akumulacija kapitala prouzrokovala pove anje najamnine, pa dakle i umnoavanje radnikovih sredstava za potronju, a da ne izazove potronju vee koliine radne snage od strane kapitala, onda bi dodatni kapital bio neproizvodno utroen . 10 I doista, radnikova individualna potronja neproizvodna je za samog radnika, jer ona reprodukuje samo individuu koja ima potrebe; ona je proizvodna za kapitalistu i za dravu, jer je ona proizvodnja snage koja proizvodi tue bogatstvo . 11 Prema tome, s drutvenog gledita, radnika klasa je i van nepo srednog procesa rada isto tako pribor kapitala kao i mrtvi alat. ak je i njena lina potronja u izvesnim granicama samo moment procesa reprodukcije kapitala. A proces se, meutim, brine za to da ta samosvesna orua za proizvodnju ne pobegnu, stalno premetajui njihov proizvod s njihovog pola na suprotni pol kapitala. Individualna po tronja brine se s jedne strane za njihovo vlastito odranje i reproduk ciju, a s druge strane, unitavajui ivotna sredstva, za to da se oni stalno nanovo pojavljuju na tritu rada. Za svoga vlasnika rimski rob je bio vezan lancima, najamni radnik vezan je nevidljivim koncima. Prividnost njegove nezavisnosti odrava se stalnim menjanjem indi vidualnog najamnog gospodara i putem fictio juris1* ugovora.
8 U radnicim a June Amerike, radnici koji svakodnevno iznose na svojim leima tovar rade teak 180 do 200 funti iz dubine od 450 stopa (to je moda najtei posao na svetu) ive iskljuivo od hleba i pasulja; oni bi radije jeli samo hleba, ali njihovi gospodari, koji su iznaSli da oni ne bi mogli raditi tako naporan posao ako bi se hranili samo hlebom, postupaju s njima kao s konjima i silom ih teraju da jedu pasulj. Pasulj je srazmerno mnogo bogatiji kalcijevim fosfatom nego hleb. (Liebig, Die Chenrie in ihrer Anwendung auf Agrikultur und Physiologies I deo, str. 194, prim edba.) 9 James M ill, Elements of Political Economy, str. 238. i dalje. 10 Ako bi se cena rada popela toliko da se uprkos uveanju kapitala ne moe upotrebiti vea koliina rada, onda bih rekao da se takvo uveanje kapitala nepro izvodno troi. (Ricardo, Principles of Political Economy, str. 163.) 11 Jedina u pravom smislu proizvodna potronja jeste potronja ili razaranje bogatstva (on misli troenje sredstava za proizvodnju) od strane kapitalista u cilju reprodukcije. . . R ad n ik . . . je proizvodan potroa za lice koje ga upotrebljava i za dravu, ali tano govorei, nije to za sebe. (M althus, Definitions etc., str. 30.) ** pravnom fikcijom
Kad m u je to bilo potrebno, kapital je ranije i prinudnim zako nom ostvarivao svoje pravo svojine na slobodnog radnika. Tako je npr. do 1815. iseljavanje mainskih radnika bilo u Engleskoj zabranjeno pod pretnjom teke kazne. Reprodukcija radnike klase ukljuuje u sebi i nagomilavanje i prenoenje um enosti sa jednog pokolenja na drugo . 12 U kolikoj meri postojanje takve um ene radnike klase kapitalista rauna u uslove proizvodnje koji njemu pripadaju, koliko on tu klasu stvarno smatra za realnu egzistenciju svog promenljivog kapitala, pokazuje se im neka kriza donese opasnost da e je izgubiti. Kao to se zna, u Lankairu itd. je usled amerikog graanskog rata i nestaice pamuka koja je za njim dola, veina pamunih radnika bila baena na ulicu. Iz same radnike klase, a i iz drugih drutvenih slojeva, digao se glas za drav nu pom o ili dobrovoljne narodne priloge da bi se suvinima omogu ilo da se isele u engleske kolonije ili u Sjedinjene Drave. Tada list Times (od 24. marta 1863) objavi pisijio Edmunda Pottera, biveg predsednika Trgovake komore u Manesteru. Njegovo pismo je u Donjem dom u s pravom obeleeno kao manifest fabrikanata .13 Naveem o ovde nekolika karakteristina mesta u kojima je kapitalovo pravo svojine na radnu snagu izreeno bez uvijanja.
Radnicim a koji p rera u ju pam uk m oe se kazati da je ponuda takvih radnika p re v e lik a . . . da bi se ona, m oda, m orala sm anjiti za jednu treinu, pa da onda n astupi zdrava tranja za ostale dve tr e in e . . . Javno miljenje navaljuje na ise ljavanje . . . M ajstor (tj. fabrikant pam uka) ne moe m irno gledati da m u se odmakne p o n u da radnika, on moe m isliti da je to i nepravedno i p o g ren o . . . Ako se iseljavanje pom ae iz javnih fondova, on im a prava da trai da bude sasluan, moda i da protestuje.
Isti Potter zatim izlae kako je pamuna industrija korisna, kako je nesumnjivo usisala stanovnitvo Irske i engleskih poljoprivrednih srezova, kako je njen opseg ogroman, kako je 1860. dala 5/ 13 celokupnog engleskog izvoza, kako e se kroz nekoliko godina ponovo proiriti usled proirenja trita, naroito indijskog, i usled toga to e izdejstvovati uvoz dovoljne koliine pamuka po 6 pensa po funti. Zatim na stavlja:
13 Jedina stvar o kojoj se moe kazati da je nagom ilana i prethodno prip rem ljena, jeste radnikova u m e n o s t. . . Ako uzm em o u obzir veliku masu radnika, nagom ilavanje i hagrtanje um enog rada, ta najvanija operacija vri se bez ikakvog kapitala. (H odgskin, Labour Defended against the Claims o f Capital , str. 13.) 13 To pism o moe se sm atrati m anifestom fabrikanata. (F errand, Motion on the cotton famine1*, sednica D onjeg dom a od 27. aprila 1863.)
Predlog o oskudici pamuka
21. glava P rosta reprodukcija 507 Vreme jedna, dve, moda tri godine proizvee potrebnu k o liin u . . . I ja bih onda postavio pitanje: ne zasluuje li ova industrija da se odri, ne vredi li truda odrati njenu maineriju (tj. ive radne maine) u redu, i zar nije najvea ludost misliti na njeno naputanje! D rim da jeste. Priznajem da radnici nisu svojina (I allow that the workers are not a property), nisu svojina ni Lankaira ni fabrikanata; ali oni su njihova snaga; oni su duhovna i kolovana snaga koja se ne moe naknaditi za jedno pokolenje; naprotiv, onu drugu mainu na kojoj oni rade (the mere machinery which they work) moemo veim delom korisno zameniti ili usavriti za 12 meseci.14 Podstaknite ili dozvolite (!) iseljavanje radne snage, pa ta e biti s kapitalistom? (Encourage or allow the working power to em igrate, and what of the capitalist?) (Ovaj vapaj podsea na dvorskog marala K a lb a J152!) . . . Uklonite najbolje radnike, pa e stalnom kapitalu uveliko pasti vrednost, a opticajni kapital nee se izlagati borbi sa slabom ponudom nie vrste r a d a . . . Kazae nam se da sami radnici ele da se isele. Sasvim je prirodno da oni to ele. . . Smanjite, skuite pam unu industriju oduzimajui joj njene radne snage (by taking away its working power), smanjujui njene izdatke na najam ninu recimo za jednu treinu ili 5 m iliona, pa ta e biti od prve klase koja stoji nad njima, od duandija? ta od zemljine rente, ta od zakupnina za k o te d e?. . . ta od sitnog zakupnika, od boljeg kuegazde i zemljoposednika? Pa recite sad moe li biti ubitanijeg plana za sve klase jedne zemlje od ovoga koji slabi naciju izvozom njenih najboljih fabrikih radnika i obaranjem vrednosti jednog dela njenog naj proizvodni jeg kapitala i bogatstva? Savetujem da se napravi zajam od 5 do 6 miliona, da se raspodeli na 2 ili 3 godine, da njime po specijalnim zakonskim propisim a rukuju naroiti komesari koji e biti pridodati sirotinjskim upravama u pam unim srezovima, sa izvesnim prinudnim radom , kako bi se odrala moralna vrednost primalaca m ilostinje. . . Moe li za zemljovlasnika ili fabrikanta biti neto gore (can anything be worse for landowners or masters) nego da napuste svoje najbolje radnike, a ostale da dem oraliu i oneraspoloe velikim pustonim iseljavanjem, koje bi itavu jednu pokrajinu liilo vrednosti i kapitala?
Potter, odabrani zastupnik fabrikanata pamuka, razlikuje dve vrste maina, a obe pripadaju kapitalisti; jedna stoji u njegovoj fa14 italac se sea da taj isti kapital duva u druge diplc u obinim uslovima, kad treba oboriti najamninu. T ada fabrikanti u jedan glas izjavljuju (vidi etvrti odeljak, prim edba 188, str. 3891*): Za fabrike bi radnike bilo korisno da ne smeu s uma da je njihov rad u stvari vrlo niska vrsta kvalifikovanog rada; da nema rada koji se moe lake nauiti i da s obzirom na njegov kvalitet nijedan nije bolje plaen; da nema rada koji se kratkim obuavanjem najneiskusnijih moe dobaviti za tako kratko vreme i u takvom izobilju. Fabrikantova mainerija (koja, kako sad doznajemo, moe za 12 meseci da se zameni s koriu i da se po boljava) igra doista mnogo vaniju ulogu u poslu proizvodnje nego rad i radnikova umenost (koji se sad ne mogu zameniti za trideset godina) koja se moe stei za est meseci i koju moe nauiti svaki seoski sluga. l * Vidi u ovom tom u, str. 375.
brici, a druga preko noi i nedeljom stanuje van fabrike u kotedima. Jedna je mrtva, druga iva. Mrtva maina ne samo to se svakim da nom pogorava i gubi vrednost, nego jedan veliki deo njene mase stalno zastareva usled neprekidnog tehnikog napretka, i to u tolikoj meri da se s koriu m oe zam eniti novom mainom za nekoliko me seci. Naprotiv, iva maina biva sve bolja to due traje, to vie na gomilava u sebi um enosti itavih pokolenja. Times je ovom fabrikom magnatu odgovorio izm eu ostaloga i ovo:
Gospodin E. P o tte r toliko je p ro e t vanrednom i apsolutnom vanou fabrikanata pam uka da rad i odranja te klase i ovekoveenja njenog poziva hoe da zatvori pola m iliona radnika, protiv njihove volje, u veliki moralni w orkhouse1*. Zasluuje li ova in d u strija da se odri? p ita g. P otter. Sva kako, svim asnim sredstvim a, odgovaram o m i. V redi li tru d a da se njena m ainerija odri u re d u ? p ita opet g. P o tter. O vde m i zapinjem o. Pod m a inerijom g. P o tte r razum e ljudsku m aineriju, jer nas uverava da nem a nam eru d a je tre tira kao apsolutnu svojinu. M oram o priznati, mi ne drim o da je ,v red n o tru d a 1 , ak ni da je m ogue odravati u re d u ljudsku maineriju, tj. zatvoriti je i m azati uljem dok ne zatreba. L judska m ainerija im a tu oso b in u da r a kad ne radi, m a kako je vi mazali ili ribali. O sim toga, oigledn ost nas ui da je ljudska m ainerija kadra da se sam a od sebe ispuni parom i eksplodira, ili d a u naim velikim gradovim a besno zaigra vrtoglavo kolo. N eka i b u d e, kako kae g. P o tter, da je za reprodukciju radnika potrebno due vrem e, ali s m ainistim a i novcem u ruci m i emo uvek nai preduzim ljive, izdrljive ljude da od njih napravim o vie fabrikih gazda no to ih ikad m oem o p o tro iti. . . G ospodin P o tter ereta o novom oivljavanju in d ustrije k rcz 1, 2, 3 godine i zahteva od nas da ne podstiem o ili ne dozvolim o iseljavanje radne snage! O n veli da je prirodno to radnici ele da se isele, ali m isli da nacija m ora uprkos njihovim zahtevim a da zatvori u p am une srezove to pola m iliona radnika sa 700 000 lanova njihovih porodica i d a to je nu n a p osledicasilom suzbije njihovo neraspoloenje, a oni sami da m oraju ivotariti od m ilostinje! I sve to sam o radi toga to bi oni tam o nekog dana opet m ogli zatrebati fabrikantim a p a m u k a . . . D olo je vrem e kad veliko javno m iljenje ovih ostrva m ora neto uiniti da se ova ,radna snagaf spase od onih koji s njom hoe da postupaju kao to postupaju s ugljem , elezom i pamukom (to save this ,w orking power* from those w ho w ould deal w ith it as they deal with iron, coal and cotton).16
lanak lista Times bio je samo jedan jeu desprit2*. Veliko javno miljenje bilo je, u stvari, miljenja g. Pottera da su fabriki
16 Times od 24. m arta 1863.
1* dom rada 2* duhovita igra reim a
radnici pokretan pribor fabrika. Njihovo iseljavanje bi spreeno . 16 Zatvorie ih u moralni workhouse1* pamunih srezova i oni su i dalje ostali snaga (the strength) fabrikanata pamuka u Lankairu. Kapitalistiki proces proizvodnje reprodukuje, dakle, samim svojim zbivanjem razdvojenost radne snage od uslova za rad. Tim e on reprodukuje i ovekoveava uslove za eksploataciju radnika. On stalno primorava radnika da prodaje svoju radnu snagu da bi iveo, a kapitalistu stalno osposobljava da je moe kupiti da bi se bogatio . 17 Vie nije sluajno da se kapitalista i radnik susreu na robnom tritu kao kupac i prodava. Sam mehanizam procesa stalno baca radnika kao prodavca svoje radne snage natrag na robno trite i stalno pretvara njegov sopstveni proizvod u kupovno sredstvo u ruci dru goga. U stvari radnik pripada kapitalu i pre no to se proda kapi talisti. Njegovo ekonomsko podlonitvo 18 ostvaruje se i ujedno pri kriva periodinim obnavljanjem njegove samoprodaje, menjanjem njei Parlam ent nije odobrio ni paru za iseljavanje, ve je samo doneo zakone koji su optinama pruili m ogunost da radnike odravaju izm eu ivota i smrti, ili da ih eksploatiu ne plaajui im norm alne najamnine. A naprotiv, kad je tri godine kasnije izbila govea kuga, parlam ent je divljaki pogazio ak i par lamentarnu etikeciju i za tren oka odobrio milione za odtetu milionerima, veleposednicima, iji su se zakupnici i bez toga naplatili dizanjem cena mesu. ivo tinjska rika zemljoposednika prilikom otvaranja parlam enta od 1866. pokazala je da ovek ne mora biti H indus da bi oboavao kravu Sabalu, niti Ju p iter da bi se pretvorio u vola. 17Radnik je traio ivotne nam irnice da bi mogao iveti, preduzetnik je traio rad da bi mogao zaraivati. (Sismondi, Nouveaux Principes d conomie Politique, sv. I, str. 91.) 18 U grofoviji D arem postoji seljaki grub oblik ovog podlonitva. T o je jedna od nekoliko grofovija u kojima okolnosti ne obezbeuju zakupniku neos porno pravo svojine na poljoprivredne nadniare. Rudarska industrija prua nad niarima mogunost da biraju. Protivno pravilu, zakupnik uzima ovde u zakup samo zemljita na kojima se nalaze kotedi za radnike. K irija za koted sastavni je deo najamnine. T i se kotedi zovu hinds houses2*. O ni se radnicim a iznajm ljuju pod izvesnim feudalnim obavezama, po ugovoru koji se zove bondage (podlonitvo), i koji radnika obavezuje da ga za vreme kad radi na kom drugom mestu zamenjuje njegova ki itd. Sam radnik se zove bondsman, podlonik. Ovaj odnos baca sasvim novu svetlost na radnikovu individualnu potronju kao potronju za kapital ili proizvodnu potronju: Zanimljivo je videti da raundija gospodar smatra ak i pogan svoga bondsmena kao svoj sporedan d o h odak. . . zakupnik ne trpi u itavoj okolini drugih nunika osim svojih i ne podnosi da se u tome pogledu zakida od njegovih sizerenskih prava. (Public H ealth, V II Report 1864, str. 188.) 1* dom rada 2 * kue za poljoprivredne radnike
govih individualnih najamnih gospodara i kolebanjem trinih cena rada . 19 v Prema tom e, kapitalistiki proces proizvodnje, posmatran u svojoj povezanosti ili kao proces reprodukcije, ne proizvodi samo robu, samo viak vrednosti, on proizvodi i reprodukuje sam kapita listiki o d n o s: na jednoj strani kapitalistu, na drugoj najamnog radnika. 20
19 italac se sea da. kod rada dece itd. iezava ak i form alnost samoprodaje. 20 Kapital pretpostavlja najam ni rad, a najam ni rad pretpostavlja kapital. O ni se uzajam no uslovljavaju; oni se uzajam no stvaraju. D a li radnik u fabrici pam uka proizvodi sam o pam une tkanine? N e, on proizvodi kapital. O n proizvodi vrednosti koje iznova slue tom e da kom anduju njegovim radom i da pomou njegovog rada stvaraju nove vrednosti. (K arl M arx, Lohnarbeit und K apital u . Neue R heinische Zeitung, br. 266. od 7. aprila 1849.) lan ci koje sam pod gor njim naslovom objavio u Novim rajnskim novinama jesu odlomci predavanja koja sam o toj tem i drao 1847. u U druenju nem akih radnika u Briselu^168} ije je tam panje bilo prekinuto februarskom revolucijom .1*
511
G L A V A
D V A D B S B T
D R U G A
Pretvaranje vika vrednosti u kapital

1. Kapitalistiki proces proizvodnje u proirenom razmeru. Pretvaranje zakona svojine robne proizvodnje u zakone kapitalistikog prisvajanja Ranije smo videli kako viak vrednosti proistie iz kapitala; sad treba da vidimo kako kapital proistie iz vika vrednosti. Primenjivanje vika vrednosti kao kapitala ili ponovno pretvaranje vika vrednosti u kapital zove se akumulacija kapitala. 21 Pogledajmo ovaj proces najpre sa stanovita pojedinanog ka pitaliste. Recimo da je neki fabrikant pree predujmio kapital od 1 0 0 0 0 , od kojih etiri petine u pamuku, mainama itd., a jednu petinu u najamnini. Neka godinje proizvodi 240 000 funti pree u vrednosti od 12 000. Ako je stopa vika vrednosti 100%, viak vred nosti predstavlja se u viku proizvoda ili u neto-proizvodu od 40 000 funti pree, to ini jednu estinu celokupnog bruto-proizvoda, u vrednosti od 2000 , koje e se realizovati u prodaji. Suma vrednosti od 2000 jeste suma vrednosti od 2000. Na tom se novcu ne da ni omirisati ni videti da je on viak vrednosti. Karakter vika vrednosti to ga neka vrednost ima pokazuje kako je ona dola u ruke svome vlasniku, ali ni u emu ne menja prirodu vrednosti ili novca. Da bi ovu novopridolu sumu od 2000 pretvorio u kapital, fabrikant pree mora ako sve druge okolnosti ostanu iste od toga predujmiti etiri petine u kupovinu pamuka itd., a jednu petinu u kupovinu novih prelaca, koji e na tritu nai ivotna sredstva iju im je vrednost on predujmio. Zatim novi kapital od 2000 funkcionie u predionici i sa svoje strane donosi viak vrednosti od 400. Kapital-vrednost bila je prvobitno predujmljena u obliku novca;
21 Akumulacija kapitala: upotrebi) avan je jednog dela dohotka kao kapitala. (M althus, Definitions in Political Economy, izd. Cazenove, str. 11.) Pretvaranje dohotka u kapital. (M althus, Principles of Political Economy, 2. izd., London 1836, str. 320.)
naprotiv, viak vrednosti postoji od prvog asa kao vrednost odreenog dela bruto-proizvoda. Ako se ovaj proda, pretvori u novac, kapital- vrednost ponovo dobij a svoj prvobitni oblik, ali viak vrednosti men ja svoj prvobitni nain postojanja. N o od toga asa i kapital-vrednost i viak vrednosti jesu novane sum e i njihovo ponovno pret varanje u kapital vri se na potpuno isti nain. I jednu i drugu sumu kapitalista ulae u kupovinu roba koje mu omoguavaju da iznova zapone s proizvoenjem svoga artikla, i to sad u proirenom razmeru. A li da bi ove robe mogao kupiti, on ih mora nai na tritu. Vlastite njegove pree promeu se samo zato to on svoj godinji proizvod donosi na trite kao to to ine i svi ostali kapitalisti sa svojim robama. A li pre no to su dospele na trite, one su se ve na lazile u fondu godinje proizvodnje, tj. u celokupnoj masi predmeta svih vrsta u koju se ukupna suma pojedinanih kapitala, ili celokupni drutveni kapital, pretvara u toku godine, a od koje svaki pojedinani kapitalista ima u rukama samo alikvotni deo. Dogaaji na tritu izvruju samo promet pojedinih sastavnih delova godinje proizvodnje, alju ih iz jedne ruke u drugu, ali ne m ogu ni poveati ukupnu godi nju proizvodnju, niti promeniti prirodu proizvedenih predmeta. Kakva, dakle, m oe da bude upotreba ukupnog godinjeg proizvoda, zavisi od sam og njegovog sastava, a nikako od prometa. Pre svega, godinja proizvodnja mora da prui sve one predmete (upotrebne vrednosti) kojima se imaju zameniti materijalni sastavni delovi kapitala utroeni u toku godine. Kad se to odbije, ostaje neto-proizvod, ili viak proizvoda u kome je sadran vi^k vrednosti. A u em u se taj viak proizvoda sastoji? Moda u stvarima odreenim da zadovoljavaju potrebe i prohteve kapitalistike klase, koje, dakle, ulaze u njen fond potronje? Ali ako bi to bilo sve, onda bi sav viak vrednosti bio profukan i vrila bi se samo prosta reprodukcija. D a bi se akumulisalo, mora se jedan deo vika vrednosti pretvarati u kapital. Ali, ne pravei uda, ovek m oe u kapital pretvarati samo takve stvari koje su upotrebljive u procesu rada, tj. sredstva za proiz vodnju, a zatim stvari koje slue radnikovom odravanju, tj. ivotna sredstva. Prema tom e, jedan deo godinjeg vika rada mora se upotreb ljavati za izradu dodatnih sredstava za proizvodnju i ivotnih sred stava, kao viak preko koliine koja bi bila potrebna za zamenu pred ujmi jenog kapitala. Jednom rei: viak vrednosti moe se pretvoriti u kapital samo zato to viak proizvoda, ija je on vrednost, ve sadri materijalne sastavne delove nekog novog kapitala.21
21a O vde se apstrahuje izvozna trgovina pom ou koje neka nacija moe da preobraa luksuzne predm ete u sredstva za proizvodnju i ivotna sredstva, i obrnuto. D a bism o predm et prouavanja shvatili u njegovoj istoti, osloboen sporednih okolnosti koje bi mogle sm etati, m oram o ovde ceo trgovinski svet posm atrati kao jednu naciju i pretpostaviti da se kapitalistika proizvodnja svugde uspostavila i da je zavladala svima granam a industrije.
22. glava Pretvaranje vika vrednosli u kapital 513
A sad, da bi ovi sastavni delovi stvarno funkcionisali kao kapital, kapitalistikoj klasi potreban je dodatak rada. Ako eksploatacija ve zaposlenih radnika ne treba da poraste ni ekstenzivno ni intenzivno, moraju se zaposliti dodatne radne snage. I za ovo se ve pobrinuo mehanizam kapitalistike proizvodnje reprodukujui radniku klasu kao klasu koja zavisi od najamnine, a ija obina najamnina dostie ne samo za njeno odranje, ve i za njeno mnoenje. Ove dodatne radne snage razliite dobi, kojima radnika klasa svake godine snabdeva kapital, ima kapital jo samo da pripoji dodatnim sredstvima za proiz vodnju koja se ve nalaze u godinjoj proizvodnji i pretvaranje vika vrednosti u kapital je gotovo. S konkretne take gledita, akumulacija se svodi na reprodukovanje kapitala u progresivnom razmeru. Kruni tok proste reprodukcije menja se i pretvara se, po Sismondijevimt154! reima, u spiralu .21 b Vratimo se sad naem primeru. To je stara pria: Avram rodi Isaka, Isak rodi Jakova itdJ155! Prvobitni kapital od 10 000 donosi viak vrednosti od 2000 i ovaj se kapitalizuje. Novi kapital od 2000, koji eme nazvati kapital I, donosi viak vrednosti od 400; ovaj, kad se opet kapitalizuje, kad se, dakle, pretvori u II dodatni ka pital, donosi viak vrednosti od 80 itd. Ovde mi ne Uzimamo u obzir onaj deo vika vrednosti koji kapita lista troi. Takoe nas za ovaj mah ne zanima da li se dodatni kapitali dodaju prvobitnom kapitalu ili se od njega odvajaju radi samostalnog oploavanja da li ih iskoriava isti kapitalista koji ih je akumulisao; ili ih prenosi na druge. Samo, ne smemo zaboraviti da pored novoobrazovanih kapitala prvobitni kapital produuje da se reprodukuje i da proizvodi viak vrednosti, i da to isto vai za svaki akumulisani kapital u odnosu prema dodatnom kapitalu koji je on stvorio. Prvobitni kapital obrazovao se preduimanjem 10 000. Odakle su one njihovom vlasniku? Stekao ih je radom on sam i njegovi preci! odgovaraju nam u jedan glas predstavnici politike ekonomije. 210 Ova njihova pretpostavka doista izgleda da je jedina koja se slae sa zakonima robne proizvodnje. Sasvim je drukije s dodatnim kapitalom od 2000. Proces nje govog postanka sasvim nam je tano poznat. On je kapitalizovani viak vrednosti. Od samog svog poetka on ne sadri ni jedan jedini atom vrednosti koji ne potie od tueg neplaenog rada. Sredstva za proizvodnju kojima se prisajedinjuje dodatna radna snaga, kao i ivot na sredstva pomou kojih se ona odrava, samo su sastavni delovi vika proizvoda, toga danka koji kapitalistika klasa godinje otkida
21b Sismondijeva analiza akumulacije ima tu veliku manu to se on suvie zadovoljava frazom pretvaranje dohotka u kapital ne ulazei dublje u istraivanje materijalnih uslova te operacije. 21c Prvobitni rad kome njegov kapital ima da zahvali za svoj postanak. (Sismondi, Nouveaux Principes etc., izd. Paris, sv. I, str. 109.)
33 M arx - EngeU (21)
od radnike klase. K ad jednim delom toga danka kapitalistika klasa kupuje od radnike dodatnu radnu snagu, makar i po punoj ceni, tako da se razmenjuju ekvivalent za ekvivalent to je jo uvek stari postupak osvajaa koji od pobeenih kupuje robu novcem koji je od njih oteo. Ako dodatni kapital zapoljava istog radnika koji ga je proizveo, onda ovaj ne samo da mora produiti da oplouje prvobitni kapital, nego mora i plod svog ranijeg neplaenog rada ponovo kupovati s vie rada no to je on stajao. Posmatramo li ovo kao transakciju izmeu kapitalistike i radnike klase, onda se stvar niukoliko ne menja tim to se neplaenim radom dotle zaposlenih radnika zapoljavaju do datni radnici. Kapitalista je dodatni kapital moda pretvorio u kakvu mainu koja proizvoaa dodatnog kapitala izbacuje na ulicu i zamenjuje ga s nekoliko dece. U svakom sluaju, radnika klasa je svojim ovo godinjim vikom rada stvorila kapital koji e idue godine zaposliti dodatni rad . 22 T o je ono to se zove: stvarati kapital pomou kapitala. Pretpostavka za akumulaciju prvog dodatnog kapitala od 2 0 0 0 bila je sum a vrednosti od 1 0 0 0 0 koju je kapitalista predujmio i koja mu pripada na osnovu njegovog prvobitnog rada. Za drugi dodatni kapital od 4 0 0 pretpostavka je, naprotiv, samo prethodna akumulacija prvoga, onih 200 0 , iji je on kapitalizovani viak vrednosti. Posedovanje prolog neplaenog rada ispoljava se sada kao jedini uslov za sadanje prisvajanje ivog neplaenog rada u sve veem obimu. to je kapitalista vie akumulisao, to vie m oe da akumulie. Ukoliko je viak vrednosti, iz kojega se sastoji dodatni kapital br. I, bio rezultat kupovine radne snage pomou jednog dela poetnog kapitala, kupovine koja je odgovarala zakonima robne razmene i koja, s pravnog gledita, ima kao jedini uslov da radnik slobodno raspolae sopstvenim sposobnostima, a vlasnik novca i roba vrednostima koje njemu pripadaju; ukoliko je dodatni kapital br. II itd. samo rezultat dodatnog kapitala br. I, dakle posledica onog prvog odnosa; ukoliko svaka pojedina transakcija stalno odgovara zakonu robne razmene, tj. kapitalista stalno kupuje a radnik stalno prodaje radnu snagu, uzeemo ak i po stvarnoj njenoj vrednosti, jasno je da se zakon prisvajanja ili zakon privatne svojine, koji poiva na robnoj proizvodnji i robnom prometu, preobraa samom svojom unutranjom neizbenom dijalek tikom u neposrednu svoju suprotnost. Razmena ekvivalenata, koja je bila poetna operacija, tako se izvitoperila da je razmena sada samo prividna, budui da je, prvo, onaj deo kapitala koji se razmenjuje za radnu snagu i sam samo deo proizvoda tueg rada prisvojenog bez ekvivalenta; drugo, da proizvoa, radnik, ne samo to mora
22 Rad stvara kapital pre nego to kapital upotrebljava rad. (Labour creates capital, before capital employs labour.) (E. G. W akefield, England and America, L o ndon 1833, sv. I I , str. 110.)
22. glava Pretvaranje vika vrednosti u kapital 515
nadoknaditi taj deo, ve ga mora nadoknaditi novim vikom. Tako odnos razmene izmeu kapitaliste i radnika postaje samo privid koji spada u prometni proces, gola forma, tua samoj sadrini, i koja nju samo mistifikuje. Forma je stalno kupovanje i prodavanje radne snage. Sadrina je da kapitalista jedan deo ve opredmeenog tueg rada, koji on neprekidno prisvaja bez ekvivalenta, stalno iznova razmenjuje za veu koliinu ivoga tueg rada. U poetku nam se inilo da je pravo svojine zasnovano na linom radu. Bar se tako moralo pret postavljati, poto se samo ravnopravni vlasnici roba sueljavaju, a tua roba moe se prisvajati samo otuivanjem vlastite robe, koja se, opet, moe jedino radom stvoriti. Sada se svojina, na kapitalistovoj strani, ispoljava kao pravo na prisvajanje tueg neplaenog rada, odnosno njegovog proizvoda, a na radnikovoj strani kao nemo gunost prisvajanja svog vlastitog proizvoda. Odvajanje svojine od rada postaje nuna posledica zakona koji je na izgled proizlazio iz njihove istovetnosti. 23 Ma koliko se inilo da se kapitalistiki metod prisvajanja direktno protivi prvobitnim zakonima robne proizvodnje, on ipak nikako ne potie iz krenja, ve naprotiv iz primene tih zakona. Da bismo ovo jo jednom razjasnili, dovoljno je da bacimo pogled unazad na niz faza kretanja koje se zavravaju akumulacijom kapitala. Najpre smo videli da se prvobitno pretvaranje neke sume vrednosti u kapital vrilo sasvim saobrazno zakonima razmene. Jedan ugovara prodaje svoju radnu snagu, drugi je kupuje. Prvi prima vrednost svoje robe, ija je upotrebna vrednostradna taj nain otuena drugome. Sada ovaj pretvara sredstva za proizvodnju, koja mu ve pripadaju, pomou rada, koji mu isto tako pripada, u nov proizvod, koji mu, takoe, po pravu pripada. Vrednost ovog proizvoda sadri: prvo, vrednost utroenih sred stava za proizvodnju. Korisni rad ne moe utroiti ova sredstva za proizvodnju a da njihovu vrednost ne prenese na novi proizvod; ali da bi ovaj bio sposoban za prodaju, radna snaga mora biti kadra da obavlja koristan rad u industrijskoj grani u kojoj treba da se upotrebi. Zatim vrednost novog proizvoda sadri: ekvivalent vrednosti radne snage i neki viak vrednosti. A to zbog toga to radna snaga, prodata za neko odreeno vreme, za dan, nedelju itd., ima manje vrednosti nego to njena upotreba za to vreme stvara. Ali radniku je plaena razmenska vrednost njegove radne snage i time je on otuio njenu upotrebnu vrednost kao to se zbiva pri svakoj kupovini i prodaji. to ova naroita roba, radna snaga, ima svojstvenu upotrebnu
23 Kapitalistova svojina na proizvod tueg rada jeste stroga posledica zakpna prisvajanja, iji je osnovni princip, naprotiv, bio da svaki radnik ima iskljuivo pravo na proizvod svog vlastitog rada. (Cherbuliez, Richesse ou Pauvreti, Paris 1841, str. 58; ipak pisac ne razvija ispravno ovaj dijalektiki preokret.)
33*
vrednost da daje rad, dakle da stvara vrednost, nikako ne pogaa opti zakon robne proizvodnje. to se, dakle, suma vrednosti, predujmljena u najamninu, nanovo pojavljuje u proizvodu ne samo kakva je bila, ve poveana za neki viak vrednosti, ne potie iz neke prevare izvrene nad prodavcem, jer je on dobio vrednost svoje robe, ve samo iz potro nje te robe od strane kupca. Zakon razmene zahteva jednakost samo za razmenske vrednosti roba koje su date jedna za drugu. to se tie njihovih upotrebnih vrednosti, on ak unapred uslovi java da budu razliite i nema ba nikakva posla s njihovim troenjem, koje poinje tek posle zakljuene i izvrene trgovine. Poetno pretvaranje novca u kapital vri se, dakle, u najpotpunijem skladu s ekonomskim zakonima robne proizvodnje i s pravom svojine koje se iz njih izvodi. Pa ipak ono donosi sobom : 1 . da proizvod pripada kapitalisti, a ne radniku; 2 . da vrednost toga proizvoda sadri pored vrednosti predujm ljenog kapitala i viak vrednosti koji je radnika stajao rada a kapita listu nita, a koji ipak postaje zakonitom svojinom kapitaliste; 3. da je radnik odrao svoju radnu snagu i da je ponovo moe prodati, ako nae kupca. Prosta reprodukcija samo je periodino ponavljanje ove prve operacije; svaki put se uvek iznova novac pretvara u kapital. Zakon se, dakle, ne kri, naprotiv, on samo nalazi prilike da se trajno izvruje.
Plusieurs changes successifs n o n t fait d u dernier que le reprsentant du prem ier1*. (S ism ondi, N ouveaux Principes etc., str. 70.)
Pa ipak sm o videli da je prosta reprodukcija dovoljna da se iz osnova izm eni karakter koji je ova prva operacija imala dok smo je posmatrali kao usamljeno zbivanje.
Parmi ceux qu i se partagent le revenu national, les uns (radnici) *y acquiren t chaque anne im nouveau d roit p ar u n nouveau travail, les autres (kapi talisti) y o n t acquis antrieurem ent u n droit p erm anent p a r u n travail prunitif2*. (Sism ondi, isto, str. 110, 111.)
Podruje rada, kako je poznato, nije jedino na kojem prvorodstvo uda stvara. Nita ne pomae ni kad se prosta reprodukcija zameni reprodukci jom u proirenom razmeru, akumulacijom. U prvom sluaju kapitalista utroi sav viak vrednosti, u drugome ispoljava svoju graansku vrli nu troei na sebe samo jedan deo i pretvarajui ostatak u novac. Viak vrednosti je njegova svojina, on nikad nije pripadao nekom drugom. Ako ga predujmi u proizvodnju, on ini, tano kao onog dana
x* Kad vie inova razm ene slede jedan za drugim , onda poslednji postaje samo predstavnik prvoga. a* M eu onim a koji dele nacionalni dohodak, jedni (radnici) stiu svake godine novim radom novo pravo na to ; drugi (kapitalisti) ve su ranije stekli na to trajno pravo prvobitnim radom.
22. glava Pretvaranje vika vrednosti u kapital 5 1 7
kad je prvi put doao na trite, preduima iz vlastitog fonda. to sada ovaj fond potie iz neplaenog rada njegovih radnika, ne men ja apso lutno nita na stvari. Ako se radnik B zaposli vikom vrednosti koji je proizveo radnik A , onda je, prvo, A stvorio taj viak vrednosti a da mu od prave cene njegove robe nije bila zakinuta nijedna para, a drugo, ovaj se posao nita ne tie radnika B. Jedino to B zahteva, i to ima pravo da zahteva, jeste da mu kapitalista plati vrednost nje gove radne snage.
Tous deux gagnaient encore; louvrier pare q u on lui avanâit les fruits de son travail (treba da stoji: du travail gratuit d autres ouvriers) avans q u il fut fait (treba da stoji: avant que le sien ait port de fruit) le m&itre, pare que le travail de cet ouvrier valait plus que le salaire (treba da stoji: produisait plus de valeur que celle de son salaire)1* (Sismondi, isto, str. 135.)
Svakako, stvar izgleda sasvim drukije kad kapitalistiku proiz vodnju posmatramo u neprekidnom toku njenog obnavljanja i kad mesto pojedinanog kapitaliste i pojedinanog radnika obuhvatimo celinu: kapitalistiku klasu i nasuprot njoj radniku klasu. Ali to bi znailo primeniti merilo koje je robnoj proizvodnji potpuno strano. U robnoj proizvodnji stoje jedan prema drugom, i nezavisno jedan od drugog, samo prodava i kupac. Njihovi meusobni odnosi svravaju se s istekom ugovora koji su meu sobom sklopili. Ako se posao ponovi, ponavlja se na osnovu novog ugovora koji nema nikakve veze s pret hodnim, a samo sluaj moe tada2* ponovo dovesti u vezu istog kupca s istim prodavcem. Zato, ako hoemo da o robnoj proizvodnji ili kakvom njenom zbivanju donesemo sud prema njenim sopstvenim ekonomskim za konima, moramo svaki in razmene posmatrati odvojeno, izvan svake povezanosti sa inom razmene koji mu je prethodio kao i s onim koji mu sledi. I poto se kupovine i prodaje zakljuuju samo izmeu po jedinanih individua, nedopustivo je u njima traiti odnose izmeu itavih drutvenih klasa. Ma koliko dug bio niz periodinih reprodukcija i prethodnih akumulacija kroz koje je proao kapital koji danas funkcionie, on uvek ostaje u svom prvobitnom devianstvu. Dok god se pri svakom inu razmene pojedinano uzev budu odravali zakoni razmene, moe se u nainu prisvajanja izvriti potpun prevrat, a da se nikako ne dira u pravo svojine koje odgovara robnoj proizvodnji. Isto ovo
: * Jo su pri tome obojica dobili; radnik, jer su m u plodove njegova rada platili (treba da stoji: neplaenim radom drugih radnika) pre nego to je rad bio dovren (treba da stoji: pre no to je njegov rad doneo ploda); fabrikant, jer je rad ovog radnika vredeo vie od njegove najamnine (treba da stoji: proi zveo je vrednost veu od vrednosti svoje najamnine). 2* U 4. izdanju: jer (denn).
pravo u snazi je, kako na poetku, kad proizvod pripada proizvoau i kad se ovaj, razmenjujui ekvivalent za ekvivalent, m oe bogatiti samo sopstvenim radom, tako i u kapitalistikom periodu, kad dru tveno bogatstvo u sve veoj meri postaje svojinom onih koji su u stanju da stalno iznova prisvajaju neplaen rad drugih. Ovaj rezultat postaje neizbean im sam radnik slobodno prodaje radnu snagu kao robu. A li tek od tada robna proizvodnja i postaje opti i tipini oblik proizvodnje; tek od tada se svaki proizvod ve unapred proizvodi za prodaju i sve proizvedeno bogatstvo prolazi kroz promet. T ek tu gde joj najamni rad postane osnovicom, robna se proizvodnja namee celokupnom drutvu; ali tek tu ona i razvija sve svoje prikrivene snage. R ei da je pojava najamnog rada falsifikovala robnu proizvodnju znai rei da se robna proizvodnja ne srne razvijati da bi ostala nefalsifikovana. U istoj onoj meri u kojoj se ona, prema svojim sopstvenim zakonima, sve vie razvija u kapitalistiku proiz vodnju, preobraaju se i zakoni svojine robne proizvodnje u zakone kapitalistikog prisvajanja . 24 Videli sm o da se ak i u prostoj reprodukciji sav predujmljeni kapital, ma kako prvobitno bio steen, pretvara u akumulisani kapital, ili kapitalizovan viak vrednosti. Ali u bujici proizvodnje sav prvobitno predujmljeni kapital postaje iezavajua veliina (magnitudo evanescens u matematikom sm islu) u poreenju s neposredno akumulisanim kapitalom, tj. s vikom vrednosti ili vikom proizvoda ponovo pretvo renim u kapital, bilo da sad funkcionie u rukama koje su gu akumulisale bilo u tuim . Zbog toga politika ekonomija uopte prikazuje ka pital kao akumulisano bogatstvo (preobraeni viak vrednosti ili doho dak) koje se ponovo upotrebljava za proizvodnju vika vrednosti25, a kapitalistu kao vlasnika vika proizvoda .26 Isti ovaj nain gledanja izraava se, samo u drukijem obliku, reima da je sav postojei kapital akumulisana ili kapitalizovana kamata, jer je kamata samo jedan deo vika vrednosti . 27
24 T re b a zato da se divim o prevejanom P roudhonu, koji hoe da ukine ka pitalistiku svojinu pozivajui se protiv nje na veite zakone svojine robne proiz vodnje! 26 Kapital je akum ulisano bogatstvo koje se upotrebljava radi pravljenja p ro fita. (M althus, Principles etc. [str. 262].) Kapital s e . . . sastoji iz bogatstva koje se zateuje od dohotka, a upotrebljava radi izvlaenja profita. (R. Jones, Text-book of lectures on the Political Economy of Nations , H ertford, 1852, str. 16.) 26 Vlasnici vika proizvoda (surplus produce) ili kapitala. ( The Source and Remedy of the N ational Difficulties. A Letter to Lord John Russell, London 1821, [str. 4.] 27 Kapital s kam atom na kam atu za svaki deo uteenog kapitala raste tako strahovito da je celokupno svetsko bogatstvo iz kojega se izvlai dohodak ve odavno postalo kam atom na kapital. (Londonski Economist od 19. jula 1851.) Economist je doista odve skroman.
2. Pogreno shvaanje reprodukcije u proirenom razmeru od strane politike ekonomije Pre no to preemo na neke blie odredbe akumulacije ili ponovnog pretvaranja vika vrednosti u kapital, valja nam ukloniti jednu dvo smislenost koju je izmudrovala klasina ekonomija. Kao to robe koje kapitalista kupuje jednim delom vika vrednosti za svoju vlastitu potronju ne slue njemu kao sredstva za proizvodnju i oploavanje vrednosti, tako isto ni rad koji on kupuje radi zadovo ljavanja svojih prirodnih i drutvenih potreba nije proizvodan rad. Mesto da kupovinom onih roba i rada pretvara viak vrednosti u kapital, on ga, naprotiv, troi ili izdaje kao dohodak. Dok se staro plemstvo, kako Hegel tano veli, dralo naela >da troi ono to ima[156 l, a naroito se bakarilo u raskoi linih inidaba, dotle je za buroasku ekonomiju bilo od odluujueg znaaja da akumulisanje kapitala proglasi prvom graanskom dunou i da neumorno propoveda: ne moe se akumulisati ako se sav svoj dohodak pojede umesto da se dobar njegov deo iz da za dobavljanje dodatnih proizvodnih radnika koji vie unose nego to staju. S druge strane, ona je imala da se bori protiv narodne predrasude koja brka kapitalistiku proizvodnju sa zgrtanjem blaga 28 i zbog toga uobraava da je akumulisano bogatstvo bogatstvo koje se u svom prirodnom obliku spasava od unitenja, dakle od potronje ili da se ak povlai iz prometa. N e putati novac u promet znailo bi upravo suprotnost njegovom oploavanju kao kapitala, a akumulisanje roba u smislu zgrtanja blaga bilo bi prava ludost.28a Akumulacija roba u velikim masama rezultat je zastoja u prometu ili hiperprodukcije. 29 Svakako da je podloga narodnom shvatanju s jedne strane slika dobara nagomilanih u fondu potronje bogataa, koji ih polako troe, a s druge strane stvaranje zaliha, pojava koja pripada svim nainima proizvodnje i na kojoj emo se malo zadrati kad budemo analizovali prometni proces. Klasina ekonomija je, dakle, utoliko u pravu kad naglaava da je karakteristian moment procesa akumulacije to to viak proizvoda troe proizvodni radnici, a ne neproizvodni. Ali tu poinje i njena
28 Nijedan politiki ekonomist naih dana ne moe pod tednjom razumeti prosto zgrtanje blaga. A kad ostavimo po strani ovaj ogranieni i nedovoljni pos tupak, onda se izraz tednja moe na nacionalno bogatstvo prim eniti samo u jednom smislu, naime da se uteevina razliito upotrebi, pravei stvarnu razliku izmeu razlinih vrsta rada koje se njome odravaju. (M althus, Principles etc., str. 38, 39.) 28a Tako je kod Balzaca, koji je veoma temeljno prouio sve nijanse tvrdienja, stari zelena Gobseck ve podetinjio kad poinje da stvara blago iz nago milanih robi. 29 Akumulacija k a p ita li... zastoj u razm eni... hiperprodukcija. (Th. Cor bet, An Inquiry etc.. str. 104.)
zabluda. A. Sm ith je uveo m odu da se akumulacija prikazuje prosto kao potronja vika proizvoda od strane proizvodnih radnika, ili da se kapitalizovanje vika vrednosti prikazuje prosto kao njegovo pretva ranje u radnu snagu. ujmo, npr., Ricarda:
M oram o razum eti da se svi proizvodi neke zemlje tro e; ali je najvea razlika koju m oem o zam isliti d a li n jih troe oni koji reprodukuju kakvu dru g u vrednost ili oni koji je ne rep ro d u k u ju . K ad kaem o da se dohodak uteuje i dodaje kapitalu, onda m islim o da onaj deo dohotka za koji se kae da je dodat kapitalu, troe p ro izvodni, a ne neproizvodni radnici. N em a vee zablude nego zamiljati da se kapital uveava nepotronjom .30
N em a vee zablude od one koju su za A. Sm ith-om ponavljali Ricardo i svi njegovi sledbenici, da
onaj deo dohotka za koji se kae da je d odat kapitalu, troe proizvodni radnici.
Po ovom shvatanju, sav viak vrednosti koji se pretvara u kapital postao bi promenljiv kapital. A on se, naprotiv, kao i prvobitno predujmljena vrednost, deli na postojani i promenljivi kapital, na sredstva za proizvodnju i radnu snagu. Radna snaga je oblik pod kojim promen ljivi kapital postoji u procesu proizvodnje. U tom e procesu kapitalista je onaj koji troi radnu snagu. Ona svojim funkcionisanjem radom troi sredstva za proizvodnju. Ujedno se novac izdat na kupovinu radne snage pretvara u ivotna sredstva koja ne troi proizvodni rad ve proizvodni radnik. Svojom iz osnove pogrenom analizom dolazi A. Sm ith do besm islenog rezultata da se, mada se svaki individualni kapital deli na postojani i promenljivi sastavni deo, drutveni kapital ipak svodi samo na promenljivi kapital, odnosno izdaje samo za pla anje najamnine. Recim o da neki fabrikant sukna pretvori 2 0 0 0 u kapital. On ulae jedan deo novca u kupovinu tkaa, drugi deo u vunenu preu, vunarske m aine itd. Ali ljudi od kojih on kupuje preu i m aine plaaju od toga jedan deo za rad itd. sve dok se cela svota od 2 0 0 0 ne izda kao najamnina, ili dok sav proizvod, koji one 2 0 0 0 predstavljaju, ne potroe proizvodni radnici. Vidi se: sva teina ovog argumenta lei u onom itd., koje nas alje od Pontija do Pilata. I doista, A. Sm ith prekida istraivanje ba onde gde ono poinje bivati teko .31 Sve dok imamo u vidu samo fond ukupne godinje proizvodnje, godinji proces reprodukcije lako je razumljiv. Ali se svi sastavni de30 R icardo, Principles etc., str. 163, prim edba. 31 U prkos svojoj L o g i c i ^ , g. J. St. M ili nigde nije otkrio ak ni one greke u analizi svojih prethodnika koje u okviru buroaskog vidokruga, sa isto strunjakog stanovita, vapiju za ispravkom . O n svugde s uenikim dogmatizmom reprodukuje zbrku u m islim a svojih uitelja. T ako i ovde: Sam kapital svodi se konano potpuno na najam nine, a kad bude nadoknaen prodajom proizvoda, on se ponovo pretvara u najamnine.
lovi godinje proizvodnje moraju doneti na trite, i tu poinje tekoa. Kretanja pojedinanih kapitala i linih dohodaka ukrtaju se, meaju se i gube u jednom optem premetanju u prometu drutvenog bo gatstva koje zbunjuje pogled i postavlja istraivau veoma zamrene zadatke. U treem odeljku druge knjige dau analizu stvarnih veza tog procesa. Velika zasluga fiziokrata jeste to su u svojoj Tableau iconomique l 1581 uinili prvi pokuaj da dadu sliku godinje proizvod nje onakvu kakva proizlazi iz prometa .32 Inae se samo po sebi razume da politika ekonomija nije propu stila da u interesu kapitalistike klase iskoriuje postavku A. Smith-a: da je radnika klasa ona koja troi sav deo neto-proizvoda koji se pretvara u kapital.
3. Podela vika vrednosti na kapital i dohodak. Teorija uzdravanja U prethodnoj glavi posmatrali smo viak vrednosti, odnosno viak proizvoda, samo kao fond kapitalistove individualne potronje, a u ovoj dosad samo kao fond akumulacije. Ali on nije ni samo jedno, ni samo drugo, ve oboje u isti mah. Jedan deo vika vrednosti kapitalista troi na sebe kao dohodak33, drugi deo upotrebljava kao kapital, akumulie ga. Kada je data masa vika vrednosti, bie jedan od tih delova utoli ko vei ukoliko drugi bude manji. Uzevi da su sve druge okolnosti ostale neizmenjene, veliinu akumulacije odreuje srazmera u kojoj se ova podela vri. A tu podelu vri vlasnik vika vrednosti, kapitalista. Ona je, dakle, akt njegove volje. O onome delu od njega ubranoga
32 Kad uporedimo izlaganje procesa reprodukcije, pa, dakle, i akumulacije, u A. Smith-a i njegovih prethodnika, videemo da Sm ith u mnogom pogledu ne samo da nije napredovao, ve je jako nazadovao, osobito u odnosu na fiziokrate. S njegovom iluzijom, o kojoj je re u tekstu, u vezi je ona istinski basnoslovna teorija koju je politika ekonomija takoe od njega nasledila da se robna cena sastoji iz najamnine, profita (kamate) i zemljine rente, dakle samo iz najamnine i vika vrednosti. Polazei s te osnove, Storch bar priznaje naivno: Nunu cenu nije mogue rastvoriti na njene najprostije elemente. (Storch, Cours etc., izd. u Petrogradu 1815, sv. II, str. 140, prim edba.) Lepe li ekonomske nauke koja izjav ljuje da je cenu roba nemogue rastvoriti na njene najprostije elemente! O ovom e biti povie govora u treem odeljku druge i u sedmom odeljku tree knjige. 88 italac e zapaziti da re dohodak upotrebljavam u dvostrukom smislu, prvo, da oznaim viak vrednosti kao plod koji periodino izvire iz kapitala, i drugo, da oznaim deo toga ploda koji kapitalista periodino troi ili koji se dodaje nje govom fondu potronje. Zadravam ovaj dvostruki smisao, jer je u skladu sa uo biajenim renikom engleskih i francuskih ekonomista.
danka koji on akumulie kae se da ga je utedeo, jer ga nije pojeo, tj. jer vri svoju funkciju kao kapitalista, naime funkciju da se bogati. Kapitalista ima istorijske vrednosti i ono istorijsko pravo na opstanak koje, po reima duhovitog Lichnowskog, nema datuma^159!, samo ukoliko je olieni kapital. Samo se utoliko u prolaznoj nunosti kapitalistikog naina proizvodnje sadri i prolazna nunost same njegove linosti. A li mu utoliko i pobuda koja ga pokree nije upotrebna vrednost i uivanje, ve razmenska vrednost i njeno uveavanje. Kao fanatik oploavanja vrednosti, on bezobzirno prisiljava oveanstvo na proizvodnju radi proizvodnje, a stoga i na razvijanje drutvenih proizvodnih snaga i na stvaranje onih materijalnih uslova proizvodnje koji jedino m ogu biti stvarna osnovica nekog vieg drutvenog oblika iji je osnovni princip puno i slobodno razvijanje svake individue. Kapitalista se m oe respektovati samo kao olienje kapitala. U toj ulozi ima kapitalista isti apsolutni nagon za bogaenjem kao i zgrta blaga. A li ono to se kod ovoga ispoljava kao individualna manija, kod kapitaliste je to dejstvo drutvenog mehanizma, u kome je on samo jedan zamajni toak. Osim toga, razvitak kapitalistike proizvodnje ini nunim neprekidno poveavanje kapitala plasiranog u neko indu strijsko preduzee, a svakom individualnom kapitalisti konkurencija namee unutranje zakone kapitalistikog naina proizvodnje kao spoljanje prinudne zakone. Ona ga primorava da svoj kapital nepreki dno poveava da bi ga odrao, a poveavati ga moe samo progre sivnom akumulacijom. Zbog toga, ukoliko su njegovi postupci samo funkcija kapitala koji je u njemu doao do volje i svesti, utoliko mu njegova vlastita privatna potronja vai kao pljakanje akumulacije njegovog kapitala, kao to u talijanskom knjigovodstvu privatni izdaci figuriraju na strani kapitalistovog dugovanja kapitalu. Akumulacija je osvojenje sveta dru tvenog bogatstva. Poveavajui masu eksploatisanog ljudskog mate rijala, ona ujedno iri neposrednu i posrednu vladavinu kapitaliste .34
84 Zelena, taj starom odni ili stalno obnavljani oblik kapitaliste, posluio je L u th e ru vrlo dobro kao prim er da vlastoljublje prikae kao elem enat nagona za bogaenjem . Paganima je sam njihov um govorio da je zelena etvorostruki lopov i ubica. A m i hriani drim o ih u tolikoj asti da ih prosto oboavamo zbog njihova n o v c a . . . K o drugom e isisava, pljaka i krade h ranu, ini isto tako veliko ubistvo (ukoliko od njega zavisi) kao i onaj koji drugoga puta da um re od gladi ili ga potpuno upropauje. A to ba ini zelena, pa ipak m irno sedi u svojoj naslonjai, dok bi pravednije bilo da visi na vealima i da ga kljuje onoliko gavranova koliko je forinti ukrao, samo kad bi na njem u bilo toliko m esa da svakoga gavrana dopadne bar komadi. Ali m ale lopove v eaju . . . M ale lopove steu u kvrge, veliki lopovi epure se u zlatu i s v ili. . . Zato i nem a na zemlji (posle avola) veeg neprijatelja oveku nego to je tvrdica i zelena, jer on hoe da bude bog nad svima ljudima. T urci, ratnici, tirani takoe su zli ljudi, ali ipak m oraju ostavljati ljude da ive, i priz-
Ali prvi greh svugde deluje. S razvitkom kapitalistikog naina proizvodnje, akumulacije i bogatstva, kapitalista prestaje bivati golo otelovljenje kapitala. On osea ljudsko ganue^160) prema svom telesnom biu i postaje toliko obrazovan da odricanje od puti ismeva kao predrasudu starinskog zgrtaa blaga. Dok starinski kapitalista igoe linu potronju kao greh protiv svoje funkcije i kao uzdravanje od akumulacije, dotle je modernizovani kapitalista kadar da shvati akumulaciju kao odricanje od svoga nagona za uivanjem. Dve due obitavaju, vaj, u njegovim grudima, i svaka vue na svoju stranu !t161l U istorijskim poecima kapitalistikog naina proizvodnjea svaki kapitalistiki skorojevi proivljava individualno ovaj istorijski stadijumnagon za bogaenjem i tvrdienje preovlauju kao apso lutne strasti. Ali napredovanje kapitalistike proizvodnje ne stvara samo svet uivanja. Sa pekulacijom i kreditom ono otvara tisue vrela iznenadnog bogaenja. tavie, na izvesnoj visini razvitka izvestan konvencionalan stepen rasipnitva, koje u isto vreme slui za poka zivanje bogatstva, a otud i kao sredstvo za dobijanje kredita, postaje poslovnom nunou za nesrenog kapitalistu. Luksuz ulazi u reprezentacione trokove kapitala. I inae se kapitalista ne bogati kao zgrta blaga srazmemo svom linom radu i linom uzdravanju od potronje, nego prema tome koliko isisava tuu radnu snagu i koliko nateruje radnika da se odree svih uivanja ivota. I mada stoga kapitalistovo rasipnitvo nikada nema onaj bona fide1* karakter kao rasipnitvo galantnog feudalnog gospodara, ve se za njim naprotiv uvek krije najpoganije tvrdienje i najsitniaviji raun, ipak njenati da su zloinci i neprijatelji. Ponekad oni se mogu, pa se ak i m oraju smilovati na poneke. Ali zelena i tvrdica eli da sav svet propadne od gladi i ei, od alosti i bede, samo ako to moe postii, da bi tako mogao sve imati sam, a da svi drugi prim aju od njega kao od Boga i da veito budu njegovi kmetovi... Hoe da nose kaftane, zlatne lance i prstenje, da briu usta, da se drugim a izdaju kao valjani i poboni ljudi, vredni hvale... Zelena je veliko i strahovito udovite kao vukodlak koji sve pustoi gore nego ikoji Kakus, G erion ili Antej. Pa ipak se kiti i eli da vai kao poboan, da se ne bi videlo kud idu volovi koje on natrake uvlai u svoju jazbinu. Ali H erkul treba da uje riku volova i zarobljenika i da potrai Kakusa makar i na liticama i u stenju i da volove oslobodi od zloinca. Jer Kakus je ime zlikovca, pobonog zelenaa, koji sve krade, pljaka i prodire. A tvrdi da nije to uinio, jer ih niko nee nai, poto su volovi natrake uvueni u jazbinu i po tragu se ini kao da su puteni napolje. Tako zelena eli da nama gari svet kao da je on koristan i da daje svetu volove iako ih samo sebi vue i sam d e re. . . Pa kao to se drumski razbojnici, ubice i napasnici meu na toak i gla ve im se seku, tako bi i jo vie trebalo sve zelanae m etnuti na to ak . . . razjuriti ih, prokleti ih i odrubiti im glave. (M artin Luther^58!, A n die Pjarrherrn etc.) dobronameran
govo rasipnitvo raste s njegovom akumulacijom, a da jedno drugom ne mora ii nautrb. T im e se u grudima kapitalistike individue razvija istovremeno faustovski sukob izmeu nagona za akumulaci jom i nagona za uivanjem.
M anesterska industrija, kae se u jednom spisu koji je d r A ikin objavio 1795, moe se podeliti na etiri perioda. U prvom , fabrikanti su morali naporno da rade za svoje izdravanje.
Oni su se bogatili poglavito potkradanjem onih roditelja koji su im davali decu za apprentices (uenike) i koji su morali mnogo plaati, dok su egrti bili m ueni glau. S druge strane, proseni profiti bili su niski i akumulacija je zahtevala veliku tedljivost. Oni su iveli kao zgrtai blaga i nisu troili ak ni kamate od svog kapitala.
U d rugom perio d u poeli su sticati m ale im etke, ali su radili naporno, kao i ranije, jer neposredna eksploatacija rada staj^ rada, kao to zna svaki goni robova, i iveli su skrom no kao i d o ta d . . . U treem p eriodu otpoe luksuz, a poslovi se razgranae slanjem konjanika (konjanika com m is voyageurs1*) po narudbe u sve trgovake gradove K raljevine. V erovatno da je p re 1690. bilo malo ili nim alo ka pitala od 3000 do 4000 steenih u industriji. A u to vrem e, ili neto docnije, industrijalci su ve bili nagom ilali novaca i poee da grade kue od kam ena umesto od drveta i m a l t e r a ... Jo p rv ih decenija 18. veka izlagao se manesterski fabrikant, koji b i svoje goste posluio bokalom stranog vina, ogovaranju i negodovanju svih svojih suseda.
Pre pojave maina, veernji troak fabrikanata u krmama u kojima su se oni sastajali nikad nije prelazio 6 pensa za au puna i 1 peni za svitak duvana. T ek 1758 i to je epohalan dogaaj, provezlo se u vlastitim koijama prvi put jedno lice koje stvarno pripada poslov nom svetu! etvrti period, poslednja treina 18. veka, jeste period velikog luksuza i rasipanja zasnovanog na uveanju poslova .35 Sta bi rekao dobri dr Aikin kad bi danas uskrsao u Manesteru! Akumulirajte! Akumulirajte! U tom e su sav Mojsije i proroci!*1621 Radinost prua materijal koji tedljivost akumulira .36 Dakle, tedite, tedite, tj. pretvarajte to je m ogue vei deo vika vrednosti ili vika proizvoda ponovo u kapital! Akumulacija radi akumulacije, proiz vodnja radi proizvodnje, to je formula kojom je klasina ekonomija izrazila istorijski poziv buroaskog perioda. Ona se nijednog aska nije
86 D r Aikin, Description of the Country from 30 to 40 miles round Manchester , L ondon 1795, str. [1811, 182. i dalje [188]. 88 A. S m ith, Wealth of Nations , knj. I I , gl. III> [str. 367.]
1* trgovakih putnika
obmanjivala u pogledu poroajnih muka bogatstva37, ali ta vredi jadikovati nad istorijskom nunou? Ako klasina ekonomija gleda u proleteru samo mainu za proizvoenje vika vrednosti, ona i u kapita listi gleda samo mainu za pretvaranje tog vika vrednosti u viak kapitala. Ona uzima njegovu istorijsku funkciju strano ozbiljno. Da bi s njegove due skinuo ini kobnog sukoba izmeu nagona za uivanjem i nagona za bogaenjem, Malthus je, poetkom dvade setih godina ovog veka, branio takvu podelu rada koja kapitalisti stvarno zaposlenom u proizvodnji dodeljuje posao akumulacije, a ostalim uesnicima u viku vrednosti, zemljoposednikoj aristokratij i, dravnim i crkvenim prebendarima itd. posao rasipanja. On kae da je od najvee vanosti drati razdvojene strast za troenjem i strast za akumuliranj em (the passion for expenditure and the pas sion for accumulation).38 Gospoda kapitalisti, koji su ve odavno bili postali bonvivani i svetski ljudi, podigoe graju. ta, uzviknuo je jedan njihov zastupnik, rikardijanac, g. Malthus propoveda vi soke zemljine rente, visoke poreze itd. da bi neproizvodni potroai bili stalni podstrekai industrijalaca! Razume se da je lozinka proiz vodnja, proizvodnja u stalno proirivanom razmeru, ali
ovakav proces vie koi proizvodnju nego to je pomae. A nije ni sasvim pravo (nor is it quite fair) da izvestan broj lica lenstvuje samo zato da se pritegnu drugi, iz ijih se karaktera moe zakljuiti (who are likely, from their characters) da bi s uspehom funkcionisali kad biste ih mogli nagnati da funkcioniu.39
Koliko god on smatra da je nepravedno da industrijski kapi talista bude podstican na akumulaciju time to e drugi skidati skorup s njegova mleka, toliko mu se ini nunim da se radnik ogranii na to je mogue niu najamninu da bi ostao marljiv. Osim toga, on nikako i ne krije da je prisvajanje neplaenog rada tajna pravljenja profita.
Uveana tranja za poslom od strane radnika ne znai apsolutno nita drugo do njihovu sklonost da za sebe same uzm u manje od svog vlastitog proizvoda, a da svome poslodavcu prepuste vei deo; i kad se kae da ovo, smanjivanjem po tronje (na strani radnika), stvara glut (pretrpanost trita, hiperprodukciju), onda mogu da odgovorim da je glut sinonim za visoki profit.40
Uena prepirka o tome kako bi pljaku isceenu iz radnika va ljalo podeliti meu industrijskim kapitalistom i besposlenim zemljo37 ak i J.-B. Say veli: Utede bogataa vre se na raun sirotinje.^1681 Rimski proleter iveo je gotovo iskljuivo na raun d ru tv a . . . Gotovo bi se moglo rei da moderno drutvo ivi na raun proletera, od onoga dela koji im oduzima od prinosa rada. (Sismondi, Etudes etc., sv. I, str. 24.) 38 M althus, Principles etc., str. 319, 320. 89 An Inquiry into those principles respecting the Nature of Demand etc., str. 67. 40 Isto, str. 59.
posednikom itd., a da bude na korist akumulacije, zamukla je pred julsku revoluciju. Uskoro zatim gradski proletarijat u Lionu zazvoni na uzbunu, a seoski proletarijat pusti crvenog petla po Engleskoj. Sa ove strane Kanala irio se ovenizanj, sa one sensimonizam i furijerizam. Bio je kucnuo as za vulgarnu ekonomiju. Upravo godinu dana pre no to je u M anesteru otkrio da je profit kapitala (zaje dno s kamatom) proizvod neplaenog poslednjeg, dvanaestog radnog asa, objavio je Nassau W. Senior svetu jo jedno otkrie. Re kapital, govorae on sveano, ako kapital posmatramo kao orue za proizvodnju, ja zamenjujem reju a p s t i n e n c i j a (uz dravanje). 41 Zaista jedan nenadmaiv uzorak otkria vulgarne eko nomije! Ekonomsku kategoriju ona zamenjuje sikofantskom frazom. Voila tou t.1* Kad divljak, ui nas Senior, izrauje luk, on se bavi industrijom, ali ne praktikuje apstinenciju. T o nam objanjava kako su i zato sredstva za rad bila u ranijim drutvenim stanjima proizvoena bez kapitalistove apstinencije. to drutvo vie napreduje, to vie apstinencije zahteva42, naime od onih koji se bave industri jom prisvajanja tue radinosti i njenog proizvoda. Svi uslovi procesa rada pretvaraju se odsad u isto toliko naina praktikovanja kapita listove apstinencije. T o to se ito ne samo jede nego i seje, jeste kapitalistova apstinencija! to vino dobija vremena da prevri, i to je kapitalistova apstinencija !43 Kapitalista pljaka sebe kao oveka
41 Senior, Principes fondamentaux de Vconomie Politique. Preveo A rriv abene, Paris 1836, str. 309. O vo je pristalicam a stare klasine kole ipak prevrilo m eru. M esto izraza rad i kapital, g. Senior podm ee izraz rad i ap stin en cija. . . A pstinencija je gola negacija. N ije apstinencija, ve upotreba proizvodno prim enjenoga kapitala izvor profita. (John Cazenove u svom izdanju M althusovog spisa Definitions in Political Economy , L ondon 1853, str. 130, prim edba.) J. St. M ill, naprotiv, na jednoj strani ponavlja R icardovu teoriju profita, a na drugoj usvaja za sebe Seniorovu rem uneration o f abstinence.2* Koliko m u je tu a Hegelova protivrenost, vrelo svekolike dijalektike, toliko su m u bliske povrne protivrenosti. D odatak drugom iz d an ju .V ulgarni ekonom ist nikad nije doao na jednostavnu misao da se svaka ljudska radnja moe shvatiti kao uzdravanje od njene sup rotnosti. Jesti znai uzdravati se od posta, ii uzdravati se od stajanja, raditi uzdravati se od lenstvovanja, lenstvovati uzdravati se od rada itd. Valjalo bi da ta gospoda jednom porazm isle o S pinozinom : D eterm inatio est negatio^1 4^42 Senior, isto , str. 342. 48 N iko. . . ne bi, n p r., posejao svoje ito i drao ga u zemlji godinu dana, niti bi svoje vino uvao godinam a u podrum u, um esto da odm ah potroi bilo same ove stvari, bilo njihov ekvivalent. . . kad ne bi oekivao da na ovaj nain stekne dodatnu vrednost itd. (Scrope, Political Economy, izd. A. P otter, N e w York 1841, str. 133.)IW 1
l + T o je sve. 8* nagradu za apstinenciju
pozajmljujui radniku orua za proizvodnju (!), drugim reima, kad ih dodavanjem radne snage oplouje kao kapital, umesto da pojede parne maine, pamuk, eleznice, gnojiva, teglee konje itd., ili da, kako to vulgarni ekonomist detinjasto zamilja, profuka njihovu vrednost na luksuz i druge predmete potronje.44 Kako bi kapita listika klasa to izvela, tajna je koju je vulgarna ekonomija dosad uporno uvala. Glavno da je svet ivi jo samo od samoodricanja kapita liste, tog modernog pokajnika Vine. I ne samo akumulacija, nego i prosto odravanje kapitala iziskuje stalan napor protiv iskuenja da se pojede.45 Jasno je, dakle, da sama ovenost nalae da se ka pitalista oslobodi muenitva i iskuenja, na onaj isti nain na koji je pre kratkog vremena ukidanjem ropstva dordijski vlasnik robova bio osloboen tekih muka pri izboru da li da viak proizvoda, koji je iskandijao iz crnakog roba, sasvim proerda na ampanjac, ili da jedan njegov deo ponovo pretvori u vie Crnaca i vie zemlje. U najrazlinijim ekonomskim drutvenim formacijama vri se ne samo prosta reprodukcija nego, mada u razliitom stepenu, i repro dukcija u proirenom razmeru. Proizvodi se i troi progresivno vie, dakle se i pretvara vie proizvoda u sredstva za proizvodnju. Ali, ovaj proces se sve dotle ne ispoljava kao akumulacija kapitala, a otud ni kao funkcija kapitaliste, dok god sredstva za proizvodnju, a stoga i proizvod i ivotna sredstva radnikova, ne stoje prema rad niku u obliku kapitala 46 Richard Jones, Malthusov naslednik na ka tedri politike ekonomije na istonoindijskom koledu u Hejliberiju, koji je umro pre nekoliko godina, lepo to objanjava primerom dveju krupnih injenica. Poto veliku veinu indijskog naroda sainjavaju seljaci koji samostalno privreuju, njihov proizvod, njihova sredstva za rad i sredstva za ivot nikad ne postoje u obliku (in the shape)
44 Oskudevanje koje kapitalista sebi namee pozajmljujui radniku svoja sredstva za proizvodnju (ovaj eufemizam upotrebljen je za to da se, po oprobanom maniru vulgarnih ekonomista, najamni radnik, eksploatisan od strane industrijskog kapitaliste, identifikuje sa samim industrijskim kapitalistom, koji uzajmljuje novac od finansijskog kapitaliste!) umesto da sam potroi njihovu vrednost pretvarajui ih u predm ete upotrebe ili luksuza. (G. de M olinari, Etudes iconomiques etc., str. 36.) 46 La conservation d un capital exige . . . un effo rt. . . constant pour rsister la tentation de le consommer. (Courcelle-Seneuil, Traiti thiorique etc., str. 57.) 46 Posebne klase dohotka, koje ponajvie doprinose napredovanju nacionalnog kapitala, menjaju se u razlinim stadijumima toga napredovanja, i stoga su potpuno razliite kod naroda koji se nalaze na razlinim stupnjevima toga napredovanja. . . P ro fit. . . u ranijim drutvenim stupnjevima neznatno vrelo akumulacije u odnosu prema najamnini i r e n ti. . . im snage nacionalnog rada znatno narastu, poveava se srazmema vanost profita kao vrela akumulacije. (Richard Jones, Text-book etc., str. 16, 21.)
fonda koji je uteen iz tueg dohotka (saved from revenue) te, prema tom e, nisu nikad proli kroz neki prethodni proces akumu lacije (a previous process o f accumulation ) .47 S druge strane, u provincijama u kojima je engleska vladavina najmanje razorila stari sistem, nepoljoprivredne radnike direktno zapoljavaju velikai, ko jima jedan deo seljakog vika proizvoda pritie kao danak ili zemljina renta. Jedan deo ovog proizvoda velikai potroe u pri rodnom obliku, drugi deo radnici im pretvaraju u luksuzne i druge predm ete potronje, a ostatak slui kao plata radnicima koji su vlasnici svojih orua za rad. O vde proizvodnja i reprodukcija u proirenom razmeru idu svojim tokom bez ikakvog meanja onog udnog sveca, onog viteza alosnoga lica, kapitaliste punog samoodricanja.
4. Okolnosti koje nezavisno od srazm em e podele vika vrednosti na kapital i dohodak odreuju obim akumulacije: stepen eksploatacije radne snage, proizvodna snaga rada , poveavanje razlike izmeu primenjenog i utroenog kapitala , veliina predujmljenog kapitala Ako pretpostavimo da je data srazmera u kojoj se viak vrednosti epa na kapital i dohodak, onda se veliina akumulisanog kapitala oigledno upravlja prema apsolutnoj veliini vika vrednosti. U z m im o da se od vika vrednosti kapitalie 80% a pojede 2 0 %; u tom sluaju akumulisani kapital iznee 2400 ili 1200, prema tome da li je celokupni viak vrednosti iznosio 3000 ili 1500. Prema to m e, pri odreivanju veliine akumulacije sudeluju sve one okolnosti koje odreuju i masu vika vrednosti. Ovde emo ih jo jednom razmotriti, ali samo ukoliko nam pruaju nova gledita u pogledu akumulacije. italac se sea da stopa vika vrednosti zavisi u prvom redu od stepena eksploatacije radne snage. Politika ekonomija toliko ceni tu ulogu da ponekad izjednauje ubrzanje akumulacije putem povea nja proizvodne snage rada s njenim ubrzanjem putem poveanja eks ploatacije radnika 48 U odeljcima o proizvodnji vika vrednosti stalno
47 Isto, str. 36. i dalje. {Prim edba uz etvrto izdanje. M ora biti omaka, ovo m esto nije se m oglo nai. F . E .) fU ruskom prevodu, izdanje od 1955, navedena je str. 37, bez Engelsove napom ene, a uz to i strana na kojoj se citirano m esto nalazi u ruskom prevodu Jonesovih ekonom skih dela. Prev.] 48 Ricardo kae: ,U razlinim stadijum im a drutva, akum ulacija kapitala ili sredstava za primenu* (itaj: eksploatisanje) ,rada ide veom ili manjom brzinom, a u svim sluajevima m ora zavisiti od proizvodnih snaga rada. Proizvodne snage rada obino su najvee tam o gde ima u izobilju plodnog zem ljita/ Ako u ovoj re
smo se drali pretpostavke da je najamnina bar jednaka vrednosti radne snage. Ali u praksi nasilno obaranje najamnine ispod te vred nosti igra odve vanu ulogu a da se za asak na tome ne zadrimo. U okviru izvesnih granica, ono faktino pretvara potrebni radnikov fond potronje u fond za akumulaciju kapitala.
Najamnine, veli J. St. M ili, nemaju proizvodne snage; one su cena neke proizvodne snage; one, pored samog rada, ne doprinose nita proizvodnji roba, ba kao ni cena samih maina. K ad bi se rad mogao dobiti bez kupovanja, najamnine bi bile suvine.49
Ali kad bi radnici mogli da ive od vazduha, onda ih niko ni po koju cenu ne bi mogao kupiti. Njihovo nekotanje je, dakle, gra nica u matematikom smislu, granica nikad dostina, ali k ojoj-se uvek moe prii blizu. Stalna tendencija kapitala je da ih svede na tu nihilistiku taku. Jedan pisac iz 18. veka, kojega sam esto na vodio, autor knjige Essay on Trade and Commerce, odaje samo naj intimniju tajnu engleskog kapitala kad obaranje engleske najamnine na francuski i holandski nivo proglaava ivotnim istorijskim zadat kom Engleske.50 Izmeu ostalog, kae on naivno:
Ali ako nai siromasi (tehniki izraz za radnike) hoe da ive lu k su zn o . . . njihov rad, prirodno, mora biti sk u p lji. . . Pogledajte samo strahovitu m asu suvinih stvari (heap of superfluities,) koje nai m anufakturni radnici troe: rakiju, sm rekovau, aj, eer, strano voe, jako pivo, im pregnirano platno, burm u t, duvan itd.51
On navodi spis nekog fabrikanta iz Northemptonira koji ki ljei u nebo ovako jadikuje:
Rad je za itavu treinu jevtiniji u Francuskoj nego u Engleskoj, jer francu ska sirotinja radi naporno, a hrani se i odeva skrom no; ona se uglavnom hrani
enici proizvodne snage rada znae siunost onog dela svakog proizvoda koji pripada onima iji ga je runi rad proizveo, onda je reenica tautologina, jer je deo koji preostaje fond iz kojega vlasnik njegov, ako ima volje za to (if the owner pleases), moe akumulisati kapital. Ali veinom to mje sluaj tamo gde je zemlja najplodnija. (Observations on certain verbal disputes etc., str. 74.) 49 J. St. M ill, Essays on some unsettled Questions o f Political Economy , London 1844, str. 90, 91. 50 A n Essay on Trade and Commerce, London 1770, str. 44. Slino je i Times u decembru 1866. i januaru 1867. doneo izlive srdaca engleskih vlasnika rudnika o srenom stanju belgijskih rudara, koji niti trae niti prim aju vie nego koliko je upravo potrebno da ive za svoje masters [poslodavce]. Belgijski radnici mnogo podnose, ali da slue kao prim er u listu Times! Poetkom 1867. odgovor je bio trajk belgijskih rudara (kod Marjena) koji je bio uguen prahom i olovom. 61 Isto, str. 44, 46.
34 M arx - Engels (,21>

hlebom , voem , zeljem , korenjem i suenom rib o m ; meso jede vrlo retko, a kad je penica skupa, jede i hleba vrlo malo.52 *A pored toga, dodaje pisac eseja, oni p iju sam o vodu ili slina slaba pia, tako da stvarno troe zaudo malo novaca Svakako je teko i kod nas dovesti do takvog stanja stvari, ali da se ono dade postii, jasan je dokaz to to ono postoji u Francuskoj i u Holandiji.53
D v e decenije kasnije, jedan ameriki varalica, baronizirani Jenki Benjamin T hom pson (alias grof Rumford), udario je istim ovekoljubivim pravcem, na veliku radost i boga i ljudi. Njegovi Ogledi su jedan kuvar pun svakojakih recepata da bi se obina skupa radnikova jela zamenila surogatima. Osobito je uspeo sledei recept tog udnovatog filozofa :
Pet fu n ti jem a, p et fu n ti kukuruza, za 3 pensa haringa, za 1 peni soli, 1 peni sireta, 2 pensa bibera i m irodije sve zajedno 2 0 3 / 4 pensa, daje orbu za 64 oveka; tavie, ako su cene ita prosene, trokovi se m ogu sniziti i na 1 / 4 penija na glavu (m anje od tri pfeniga).54
52 P ia frau s1* koju ini fabrikant iz N o rthem ptonira opravdava se njegovim uzb uenjem . O n toboe uporeduje ivot engleskih i francuskih m anufakturnih radnika, ali u gore navedenim reim a opisuje, kao to docnije u pom etnji i sam priznaje, francuske poljoprivredne radnike! 53 Isto , str. 70, 71. P rim edba uz tree izdanje. Danas smo znatno odmakli zahvaljujui konkurenciji na svetskom tritu koja se otada pojavila. Ako Kina, rekao je g. S tapleton, lan engleskog parlam enta, svojim biraim a, postane velika industrijska zem lja, ne vidim kako bi industrijsko stanovnitvo Evrope moglo izdrati b o rb u , a da se ne spusti na nivo svojih konkurenata. (Times od 3. sep tem bra 1873.) Sada vie nisu kontinentalne, ve kineske nadnice cilj kome tei engleski kapital. 54 Benjam in T h o m p so n , Essays, political, economical and philosophical etc., 3 sveske, L ondon 1796 - 1802, sv. I, str. 294. U svojoj knjizi The State o f the Poor, or an H istory o f the Labouring Classes in England etc., ser F. M . Eden najtoplije preporuuje upravnicim a dom ova rada R um fordovu prosjaku orbu, i s prekorevanjem podsea engleske radnike kako u kotskoj im a mnogo porodica koje mesecima m esto od penice, rai i m esa, ive od zobene kae i jemenog brana, za koje su im jedini zaini so i voda, i pri svem u tom e ive vrlo udobno (and th a t very com fortably too). (Isto, sv. I, knj. I I, gl. 2, str. 503.) Slinih uputa im a i u 19. veku. N a p rim er: Engleski poljoprivredni radnici nee da jedu m eavinu itarica niih vrsta. U kotskoj, gde su ljudi bolje vaspitani, ova pred rasuda je verovatno nepoznata. (Charles H . P arry M . D ., The Question o f the Necessity o f the existing Cornlaws considered, London 1816, str. 69.) Ipak se isti Parry ali da je engleski radnik sada (1815) m nogo propao u poreenju s Edenovim vrem enom (1797).
1* oprostiva pobona prevara

F a ls ifik o v a n je r o b a , k o je je d o lo s n a p r e t k o m k a p ita lis ti k e p r o iz v o d n je , u in ilo je T h o m p s o n o v e id e a le s u v i n im .55
Krajem 18. i prvih decenija 19. veka doterae engleski zakupci i velikoposednici poljoprivredne nadniare na apsolutnu minimalnu najamninu, isplaujui im u obliku najamnine manje od minimuma, a ostatak u obliku parohijalne sirotinjske pomoi. Evo primera lakrdijakog postupanja engleskih Dogberryja prilikom njihovog zakonitog utvrivanja platnih tarifa:
Kad su squires [seoski plemii] utvrivali najam ninu za Spinhem lend 1795, oni su pojeli svoj ruak, ali su oevidno drali da radnicim a to nije p o tre b n o . . . Oni reie da nedeljna najamnina bude 3 ilinga na glavu ako bi som un hleba od 8 funti i 11 una stajao 1 iling, i da se pravilno penje sve dok som un ne doe na 1 iling i 5 pensa. im hleb prede ovu cenu, najamnina treba srazm erno da opada, tako da kad cena hlebu bude 2 ilinga, hrana na glavu bude za Vs manja nego ranije.56
Pred anketnim odborom Gornjeg doma, 1814, postavljeno je nekom A. Bennettu, krupnom zakupniku, mirovnom sudiji, upravi telju sirotinjskog doma i regulatoru najamnine, ovo pitanje:
Odrava li se kakva srazmera izm eu vrednosti dnevnog rada i parohijalne sirotinjske pomoi radnicima? Odgovor: Da. N edeljni dohodak svake porodice dopunjuje se preko njene nominalne najamnine do jednog som una hleba (8 funti i 11 una) i 3 pensa na g la v u ... D rim o da je toliko hleba dovoljno da nedelju dana odri svakog lana porodice, a 3 pensa su za odeu; kad se parohiji svidi da sama da odeu, onda se ta 3 pensa odbijaju. Ovako se postupa ne samo u itavom zapadnom kraju Viltira nego, drim , i u itavoj zemlji.57 Tako su, uzvikuje jedan buroaski pisac onoga vremena, zakupnici godinama poniavali jednu potovanja dostojnu klasu svojih zemljaka, silei ih da trae pribeita u domu rada [workhouse]. . . Zakupnik je poveao svoj vlastiti dobitak spreivi na strani radnika akumulaciju ak i naj neophodni j eg fonda potronje.58
55 Iz izvetaj a poslcdnje parlam entarne anketne komisije o falsifikovanju ivotnih sredstava, vidi se da je u Engleskoj ak i falsifikovanje lekova pravilo, a ne izuzetak. Tako su, npr., ispitana 34 uzorka opijuma uzeta iz 34 razliite lon donske apoteke i dobijen je ovaj rezultat: u 31 uzorku opijum je bio falsifikovan makovim ahurama, peninim branom, gumenom penom , ilovaom, peskom itd. M nogi uzorci nisu sadravali ni atoma morfina. 58 G. L. Newnham (barrister at law), A Review of the Evidence before the Committees of the two Houses of Parliament on the Cornlaws, London 1815, str. 20, primedba. 57 Isto , str. 19, 20. 58 Ch. H. Parry, The Question etc., str. 77, 69. Sa svoje strane gospoda lendlordovi ne samo da su se odtetili za gubitke u antijakobinskom ratu, koji su oni vodili u ime Engleske, nego su se strahovito obogatili. Za vreme od 18
Kakvu ulogu u stvaranju vika vrednosti, a otud i akumulacionog fonda kapitala, danas igra neposredna pljaka radnikovog potrebnog fonda potronje, pokazao je npr. takozvani kuni rad (vidi trinaestu glavu, 8 , d). D ruge injenice izneu dalje u ovom odeljku. M ada u svim industrijskim granama onaj deo postojanog ka pitala koji se sastoji iz sredstava za rad mora dostizati za izvestan, veliinom preduzea odreen broj radnika, ipak to nikako ne znai da on uvek mora rasti u istoj srazmeri kao koliina upotrebljenog rada. Recim o da u nekoj fabrici 100 radnika, radei po 8 asova, daju 800 asova rada. Ako kapitalista hoe da ovu sumu popne za polovinu, mora uzeti na rad jo 50 radnika; ali u tom sluaju mora predujmiti i nov kapital, ne samo za najamnine nego i za sredstva za rad. A li on m oe udesiti i tako da starih 100 radnika rade 12 asova dnevno um esto 8 , a u tom sluaju dovoljna su ve postojea sredstva za rad, samo to se ova sad bre rabate. N a ovaj nain, do datni rad, proizveden veim naprezanjem radne snage, moe poveati viak proizvoda i viak vrednosti, supstanciju akumulacije, bez srazmernog poveanja postojanog dela kapitala. U ekstraktivnoj industriji, npr. u rudnicima, sirovine ne sai njavaju sastavni deo predujmljenog kapitala. T u predmet rada nije proizvod ranije izvrenog rada, ve je besplatan poklon prirode metalna rudaa, minerali, kameni ugalj, kamen itd. Postojani kapital sastoji se ovde gotovo iskljuivo iz sredstava za rad, koja vrlo dobro m ogu da podnesu poveanu koliinu rada (npr. dnevnu i nonu sm enu radnika). Ako su sve druge okolnosti jednake, masa i vrednost proizvoda poveavae se u upravnoj srazmeri prema primenjenom radu. Kao prvoga dana proizvodnje, ovde prvobitni tvorci vrednosti, pa, dakle, i tvorci materijalnih elemenata kapitala: ovek i priroda, idu zajedno. Zahvaljujui elastinosti radne snage, podruje akumu lacije proirilo se a da postojani kapital nije prethodno povean. U poljoprivredi se obraena povrina ne moe uveati bez pred ujma dodatnog semena i ubriva. Ali kad je taj predujam ve uinjen, tada i isto mehaniko obraivanje zemlje vri udotvorno dejstvo na masovnost proizvoda. Tako vea koliina rada, koju daje dosadanji broj radnika, poveava plodnost ne traei preduimanje novih sred stava za rad. I u ovom sluaju imamo opet neposredno delovanje ovekovo na prirodu, koje postaje neposrednim izvorom pojaane akumulacije bez intervencije kakvog novog kapitala. Naposletku, u pravoj industriji svaki dodatni utroak rada ima za pretpostavku i odgovarajui vei utroak sirovina, ali ne nuno i sredstava za rad. A poto ekstraktivna industrija i poljoprivreda snabdevaju preraivaku industriju i sirovinama koje ona obrauje i si
godina njihove rente su se podvostruile, potrostruile, poetvorostruile, a u izu zetnim sluajevima i poestostruile. {Isto, str. 100, 101.)
rovinama za njena sredstva za rad, to se ova koristi i onim vikom u proizvodima koji su one proizvele bez preduimanja dodatnog kapitala. Iz ovoga izlazi ovaj opti rezultat: Pripajajui sebi oba pratvorca bogatstva, radnu snagu i zemlju, kapital stie takvu ekspanzivnu snagu koja mu doputa da elemente svoje akumulacije protegne i preko granica koje mu prividno postavlja njegova vlastita veliina, granica koje mu postavlja vrednost i masa ve proizvedenih sredstava za proizvodnju u obliku kojih on postoji. Drugi vaan inilac u akumulaciji kapitala jeste stepen proiz vodnosti drutvenog rada. S proizvodnom snagom rada raste i masa proizvoda u kojoj je predstavljena neka odreena vrednost, dakle i viak vrednosti date veliine. Kad se stopa vika vrednosti ne menja, pa ak i kad pada, samo ako pada sporije nego to se poveava proizvodna snaga rada, masa vika proizvoda raste. Stoga, kad podela istoga na dohodak i dodatni kapital ostane ista, kapitalistova potronja moe da raste a da se akumulacioni fond ne smanjuje. Srazmerna veliina akumulacionog fonda moe da raste i na raun fonda potronje, dok pad robnih cena stavlja kapitalisti na raspolaganje isto onoliko ili i vie sredstava za potronju nego ranije. Ali, kao to smo videli, s poveanjem proizvodnosti rada ide ruku pod ruku poj evtin javan je radnika, dakle poveanje stope vika vrednosti, ak i kad se penje realna najamnina. Ova se nikad ne penje srazmerno proizvodnosti rada. Dakle, ista promenljiva kapital-vrednost pokree vie radne snage i otud vie rada. Ista postojana kapital-vrednost predstavlja se u veoj masi sredstava za proizvodnju, tj. sredstava za rad, materijala za rad i pomonih materija, prua, dakle, i veu masu elemenata za stvaranje proizvoda kao i veu masu elemenata za stvaranje vrednosti ili za usisavanje rada. Stoga se akumulacija ubrzava i pri nepromenjenoj, pa ak i pri opaloj vrednosti dodatnog kapitala. N e samo da se razmer reprodukcije materijalno poveava, nego i proizvodnja vika vrednosti raste bre od vrednosti dodatnog kapitala. Razvijanje proizvodne snage rada reaguje i na originalni kapital ili kapital koji se ve nalazi u procesu proizvodnje. Jedan deo posto janog kapitala koji se nalazi u funkcionisanju sastoji se iz sredstava za rad, kao maina itd., koja se troe i zbog toga reprodukuju odno sno zamenjuju novim primercima iste vrste tek u duim periodima. Ali svake godine izumire jedan deo tih sredstava za rad, odnosno dostie krajnju metu svoje proizvodne funkcije. On se stoga svake godine nalazi u stadij umu svog periodinog reprodukovanja ili svog zamenjivanja novim primercima iste vrste. Ako se u granama koje ta sredstva za rad izrauju proizvodna snaga poveala, a ona se nepre stano razvija usled neprekidnog napredovanja nauke i tehnike, onda na mesto starih dolaze nove maine, novi alati, aparati itd. iji je uinak vei, i koji su zbog toga jeftiniji. Stari kapital reprodukuje se u proizvodnijem obliku, a da i ne govorimo o stalnim pojedina
nim izmenama u postojeim sredstvima za rad. Drugi deo postoja nog kapitala, sirovine i pom one materije, reprodukuje se stalno u toku godine; ako potie iz poljoprivrede, veinom od godine do godine. Ovde, dakle, svako uvoenje boljih metoda itd. deluje gotovo istovrem eno na dodatni kapital i na kapital koji ve funkcionie. Svaki napredak u herniji umnoava broj korisnih tela i primene ve poznatih, a sem toga s poveavanjem kapitala poveava i oblasti njegovog plasiranja. On nas u isto vreme ui da ekskremente pro cesa proizvodnje i procesa potronje bacamo natrag u kruni tok procesa reprodukcije; on, dakle, bez prethodnog izdatka u kapitalu stvara materiju za nov kapital. Slino poveanom eksploatisanju pri rodnog bogatstva jednostavnim poveanjem napona radne snage, na uka i tehnika sainjavaju jednu potenciju za irenje aktivnog kapi tala koja je nezavisna od date veliine kapitala koji funkcionie. Ona u isto vreme reaguje i na onaj deo originalnog kapitala koji je uao u stadijum svoga obnavljanja. Svom e novom obliku kapital prisajedinjuje besplatno drutveni napredak koji je bio izvren za leima njegovog starog oblika. N a svaki nain, ovaj razvitak proizvodne sna ge praen je u isti mah deliminim obezvreenjem kapitala koji se nalaze u funkcionisanju. Ukoliko konkurencija dovede do toga da se ovo obezvreenje otro oseti, glavni teret pada na radnika, jer kapi talista gleda da tetu naknadi poveanom eksploatacijom radnika. Rad prenosi na proizvod vrednost sredstava za proizvodnju koja je utroio. S druge strane, ukoliko rad biva proizvodniji, utoliko su srazmerno vei i vrednost i masa sredstava za proizvodnju koje jedna data koliina rada pokree. Iako, dakle, ista koliina rada dodaje svojim proizvodima uvek samo jednu istu sumu nove vrednosti, ipak se stara kapital-vrednost, koju istovremeno na njih prenosi, pove ava s pojaavanjem proizvodnosti rada. Ako uzm emo da neki engleski i neki kineski prelac rade isti broj asova sa istom intenzivnou, njih e dvojica za jednu nedelju stvarati jednaku vrednost. Uprkos toj jednakosti postoji ogromna razlika izmeu vrednosti nedeljnog proizvoda Engleza, koji radi s jed nim silnim automatom, i Kineza, koji ima samo kolovrat. Za isto vreme za koje Kinez isprede jednu funtu pamuka, Englez isprede vie stotina funti. Nekoliko stotina puta vea suma starih vrednosti uveava vrednost njegovog proizvoda, u kome se one odravaju u novom korisnom obliku, tako da mogu ponovo funkcionisati kao kapital. Godine 1782, govori nam F. Engels, usled nedostajanja radnika ostala je nepreraena vuna skupljena za prethodne tri godine; ona bi morala ostati nepreraena da nisu prile u pomo novopronaene maine .59 Naravno, rad opredmeen u mainama nije nepo sredno doneo na svet nijednog radnika, ali je uinio da je manji
59 F. Engels, Lage der arbeitenden Klasse in England, Leipzig 1845, str. 20.
broj radnika, dodajui relativno malo ivog rada, ne samo mogao da vunu proizvodno utroi i da joj doda novu vrednost, nego i da u ob liku pree itd. odri i njenu staru vrednost. Tim e je on ujedno pru io sredstva i podstrek za proirenu reprodukciju vune. ivi rad ima taj dar od prirode da stvarajui novu vrednost odrava staru. Stoga rad odrava i ovekoveava uvek u novom obliku sve vee kapital-vrednosti to vie rastu efikasnost, obim i vrednost njegovih sred stava za proizvodnju, dakle to vie napreduje akumulacija koja prati razvitak njegove proizvodne snage .60 Ova prirodna mo rada
60 Usled manjkave analize procesa rada i procesa oplodavanja vrednosti klasina ekonomija nije nikad pravilno razumela ovaj vani m om enat reprodukcije, kao to se, npr., moe videti u Ricarda. O n kae, n p r.: M a kako se menjala proiz vodna snaga, jedan milion ljudi proizvodi u fabrikama stalno istu vrednost. T o je tano ako su dati obim i stepen intenzivnosti njihova rada. Ali to nita ne smeta, a Ricardo to previa u nekim svojim zakljucima, da milion ljudi pretvara u proizvod veoma razliite mase sredstava za proizvodnju prem a razlinosti p ro izvodne snage njihova rada da otuda u svome proizvodu odravaju veoma raz liite mase vrednosti, i da su prem a tome veoma razliite i vrednosti proizvoda koji su plod njihova rada. U zgred budi reeno, Ricardo je na ovom prim eru uzalud pokuavao da J.-B. Sayu objasni razliku izm eu upotrebne vrednosti (koju ovde naziva wealth, materijalno bogatstvo) i razmenske vrednosti. Say m u je odgo vorio: to se tie tekoe na koju ukazuje Ricardo govorei da prim enjivanjem savrenih metoda milion ljudi moe proizvesti dva ili tri puta vie bogatstva a da ne proizvedu vie vrednosti, ova se tekoa gubi im u proizvodnji, kao to i treba, vidimo razm enu u kojoj dajemo proizvodne usluge svog rada, svog zemljita i svojih kapitala da bismo dobili proizvode. Ove proizvodne usluge jesu ono pomou ega m i dobijamo sve proizvode koji postoje na sv e tu . . . D a k le . . . ukoliko je vea koliina korisnih stvari koje u proizvodnji nazvanoj razm ena postiemo naim proizvodnim uslugama, utoliko je vea vrednost tih naih usluga, to veim bo gatstvom raspolaemo. (J.-B. Say, Lettres a M . M althus , Paris 1820, str. 168, 169.) Ova difficult1* koja postoji za njega a ne za Ricarda, i koju Say treba da objasni; jeste u ovome: Zato se vrednost upotrebnih vrednosti ne poveava kad se usled poveanja proizvodne snage rada povea njihova koliina? O dgovor: Tekoa se reava na taj nain to se upotrebna vrednost izvoljeva nazvati razmenskom vrednou. Razmenska vrednost je stvar koja one way or another2* ima veze s razmenom. Pa nazovimo sada proizvodnju razmenom rada i sredstava za proizvodnju za proizvod i bie nam jasno kao sunce da emo dobijati toliko vie razmenske vrednosti koliko nam vie upotrebne vrednosti bude pruala proizvodnja. D rugim reima, to vie upotrebnih vrednosti, recimo arapa, bude radni dan davao fabrikantu arapa, tim bogatiji e on biti u arapama. Ali se Say iznenada prisea da s po veanjem koliine arapa pada njihova cena (koja, naravno, nema nikakva posla s razmenskom vrednou), poto konkurencija primorava njih (proizvoae) da l * tekoa 2* ovako ili onako
ispoljava se kao m o samoodranja kapitala kome je rad pripojen, upravo kao to se drutvene proizvodne snage rada ispoljavaju kao osobine kapitala, a stalno prisvajanje vika vrednosti od strane kapi taliste kao stalno samooploavanje kapitala. Sve snage rada dobijaju izgled snaga kapitala, kao to svi oblici vrednosti robe dobijaju izgled novanih oblika. S porastom kapitala raste razlika izm eu primenjenog i utroenog kapitala. D rugim reima: sredstva za rad, kao: zgrade, maine, cevi za odvodnjavanje, teglea stoka, aparati svih vrsta, koji kroz dui ili krai period, u punom svom obimu u stalno ponavljanim procesima proizvodnje, funkcioniu ili slue za postizanje odreenih korisnih uinaka, rastu i u vrednosti i u svojoj masi, dok se tek postepeno rabate, te stoga samo m alo-pom alo gube svoju vrednost, pa je tako samo m alo-pom alo i prenose na proizvod. U onoj meri u kojoj ta sredstva za rad slue za stvaranje proizvoda ne dodajui proizvodu nikakvu vrednost, tj. ukoliko se primenjuju u potpunosti a troe samo delim ino, ine ona, kao to je ranije izloeno, istu besplatnu uslugu kao i prirodne sile, voda, para, vazduh, elektricitet itd. Ova besplatna sluba prolog rada, kada je prihvati i nadahne ivi rad, akumulie uporedo s rastuom razmerom akumulacije. Poto se proli rad uvek preodeva u kapital, tj. poto pasiva rada radnika A, B, C itd. dobija oblik aktive ne-radnika X , to su buruji i politiki ekonomisti puni hvale za zasluge prolog rada.
svoje proizvode p rodaju po toliko koliko ih staju. Ali, odakle onda profit ako ka p italista ro b u prodaje po ceni kotanja? Ali, never m in d 1*. Say izjavljuje da sada svaki, usled pojaane proizvodnosti, u zam enu za isti ekvivalent dobija dva para arapa um esto ranijeg jednog itd. R ezultat do kojeg on dolazi upravo je onaj Ricardov stav koji je on hteo pobiti. Posle ovog ogrom nog um nog naprezanja Say se ovako pobedonosno obraa M alth u su : Ovo je, gospodine, dobro povezana teorija bez koje je, izjavljujem , nem ogue objasniti najvee tekoe politike eko nom ije, a naroito pitanje kako jedna nacija moe bivati sve bogatija dok njenim proizvodim a opada vrednost, a ovam o se bogatstvo ipak sastoji iz vrednosti. (Isto, str. 170.) O ovakvim i slinim m ajstorijam a u Sayevim Lettres pie jedan engleski ekonom ist: Ovi izvetaeni m aniri brbljanja (those affected ways o f talking) sainjavaju u celini ono to se g. Sayu dopada da naziva svojom doktrinom , i to on od srca preporuuje M alth u su da predaje u H crtfordu ,kao to se to ve im dans plusieurs parties de lE u rope2*. O n kae: ,Ako u svim ovim postavkama n aete neeg paradoksnog, onda pogledajte stvari koje one izraavaju, i smem se nad ati da e vam se uiniti veom a jednostavne i veoma ra z u m n e / N em a sumnje, a ujedno e, usled istog procesa, ispasti sve drugo samo ne originalne i vane. (An Inquiry into those Principles respecting the Nature of Demand etc., str. 110.)
1* nita za to 2* u vie delova Evrope
kotski genije MacCulloch odredio je prolom radu ak i naroitu platu (kamatu, profit itd .) .61 Sve vea vanost prolog rada, koji u obliku sredstava za proizvodnju sarauje u ivom procesu rada, pri pisuje se, dakle, njegovom kapitalskom obliju, onom obliju koje je postalo tue samome radniku, iji je on proli i neplaeni rad. Praktini agenti kapitalistike proizvodnje i njihovi ideoloki brbljivci isto tako su nesposobni da sredstvo za proizvodnju zamisle odvojeno od antagonistike drutvene karakterne maske koja mu je danas prilepljena, kao to i vlasnik robova ne moe da zamisli samog radnika odvojenog od njegovog robovskog karaktera. Kad je dat stepen eksploatacije radne snage, masu vika Vred nosti odreuje broj istovremeno eksploatisanih radnika, a ovaj odgo vara, mada u promenljivoj srazmeri, veliini kapitala. Dakle, to kapital vie raste usled uzastopne akumulacije, to vie raste i suma vrednosti koja se epa na fond potronje i fond akumulacije. Kapi talista moe i da ivi veselije i da se ujedno vie odrie. I naposletku, sve opruge proizvodnje odskau utoliko energinije to se vie proiruje njen razmer s poveanjem mase predujmljenog kapitala.
5.
Takozvani fond rada
U toku ovog istraivanja pokazalo se da kapital nije neka stalna veliina, ve da je elastian deo drutvenog bogatstva, koji se s podelom vika vrednosti na dohodak i dodatni kapital stalno men ja. Zatim smo videli da, ak i kad je data veliina kapitala koji funkcionie, njemu pripojena radna snaga, nauka i zemlja (pod kojom se u ekonomiji imaju razumeti i svi predmeti rada koji postoje od pri rode, bez ovekove saradnje) sainjavaju elastine potencije kapitala i da mu one u izvesnim granicama doputaju slobodniji zamah, ne zavisan od same njegove veliine. Pri tome smo bili apstrahovali sve okolnosti u prometnom procesu koje dovode do toga da iste mase kapitala imaju uinke veoma razliitog stepena. Bili smo apstra hovali svaku racionalniju kombinaciju koja se neposredno i planski dade postii postojeim sredstvima za proizvodnju i postojeim rad nim snagama, jer smo kao pretpostavku uzeli ogranien okvir kapi talistike proizvodnje, dakle isto spontan oblik drutvenog procesa proizvodnje. Klasina ekonomija oduvek je volela da drutveni kapital shvata kao stalnu veliinu sa stalnim stepenom uinka. Ali,
61 M acCulloch je uzeo patent na wages of past labour1* davno pre nego to je Senior uzeo patent na wages of abstinence2*. x* nagradu za proli rad 2* nagradu za uzdravanje
predrasuda je postala pravom dogmom tek pod rukom Jeremy Benthama, toga ultrafilistra, toga trezveno-pedantnog, brbljivog pro roka obine buroaske pameti 19. veka .02 Bentham je meu filozo fima to je Martin T upper m eu pesnicima. I jednog i drugog mo gla je da isfabrikuje samo Engleska .63 S njegovom dogmom da je drutveni kapital u svakom datom vremenu stalna veliina, postaju potpuno nepojmljive i najobinije pojave procesa proizvodnje, kao npr. njegova iznenadna skupljanja i irenja, pa ak i akumulacija .64 T u dogmu iskoriavali su u apologetske svrhe, pored samog Bent hama, i M althus, James M ili, M acCulloch itd., naroito da bi kao stalnu veliinu prikazali jedan deo kapitala, promenljivi kapital, kapi tal koji se m oe preobraati u radnu snagu. Oni su materijalnu egzistenciju promenljivog kapitala, tj. masu ivotnih sredstava koju on za radnika predstavlja, ili takozvani fond rada, prebajali u odvojen
62 U poredi, izm eu ostalog: J. B entham , Theorie des peines et des recom penses, preveo E t. D u m o n t, 3. izd., Paris 1826, sv. I I , knj. IV , gl. II. 63 Jerem y B entham je isto engleski fenom en, a k i da ne izuzmem o naeg filozofa C h ristiana W olfa, nikada se ni u jednoj zemlji najprozainija banalnost nije ovako sam odopadljivo bakarila. P rincip korisnosti nije bio Benthamovo otkrie. O n je, sam o bez duha, reprodukovao ono to su H elvetius i ostali F ran cuzi 18. veka bili duhovito kazali. Ako, n p r., elimo znati ta je psu korisno, onda m oram o prouiti pseu prirodu. Sam a ova priroda ne da se iskonstruisad iz prin cipa korisnosti. K ad taj princip prim enim o na oveka, tj. kad njim e hoemo da ocenjujem o sve ljudske radnje, pokrete, odnose itd ., onda je tu u pitanju prvo ljudska priroda uopte, a potom ona koja se m enja u svakoj istorijskoj epohi. Sve se to B entham a m nogo ne tie. S najnaivnijom suvoparnou on m odernog filistra, osobito engleskog filistra, uzim a kao tip norm alnog oveka. Sve to je tom u zo r-tip u norm alnog oveka i njegovom svetu korisno, to je i samo po sebi korisno. T im m erilom on onda m eri prolost, sadanjost i budunost. N a prim er, hrianska religija je korisna jer sa verskog gledita osuuje iste zloine koje s pravnog gle dita osuuje i kazneni zakonik. U m etnika kritika tetna je jer smeta potenom svetu da uiva u M artin u T u p p e ru itd. T akvim ubretom ispunio je taj potenjakovi, ija je deviza nulla dies sine linea*16 1 , itava brda knjiga. K ad bih imao sm elost svoga prijatelja H . H einea, nazvao bih g. J. Bentham a genijem u buroaskoj gluposti. 64 Politiki ekonom isti odvie su skloni da odreuju koliinu kapitala i odreen broj radnika tretiraju kao orua za proizvodnju koja im aju jednoobraznu snagu i koja deluju sa izvesnom jednoobraznom intenzivnou. . . O ni koji tvrde da su robe jedini agenti proizvodnje dokazuju da se proizvodnja uopte ne moe proiriti, jer bi se za takvo proirenje prethodno morala um noiti ivotna sredstva, sirovine i alati, a to stvarno izlazi na to da nem a poveanja proizvodnje bez njenog prethodnog poveanja, ili drugim reim a, da je svako poveanje nemogue. (S. Bailey, M oney and its Vicissitudes, str. 58. i 70.) Bailey kritikuje dogm u pogla vito sa stanovita prom etnog procesa.
deo drutvenog bogatstva, deo koji je omeen lancima prirode i koji se ne moe prekoraiti. Da bi se stavio u kretanje onaj deo drutvenog bogatstva koji treba da funkcionie kao postojani kapital, ili, da se izrazimo materijalno, kao sredstva za proizvodnju, iziskuje se odreena masa ivog rada. Ova je data tehnoloki. Ali, niti je dat broj radnika koji se trai da tu masu rada ostvari, jer se to men ja sa stepenom eksploatacije individualne radne snage, niti je data cena te radne snage, ve samo njena minimalna, i to jo vrlo elastina granica. injenice na kojima ova dogma poiva jesu ove: S jedne strane, radnik nema prava da uestvuje u reavanju o podeli drutve nog bogatstva na sredstva potronje za ne-radnike i na sredstva za proizvodnju. S druge strane, on moe samo u izuzetno povoljnim sluajevima uveati tzv. fond rada na raun dohotka bogataa.65 D o kakve se besmislene tautologije dolazi kad se kapitalistika granica fonda rada hoe da prikae kao njegova drutvena prirodna granica, pokazae nam izmeu ostalog profesor Fawsett.
Opticajni kapital66 neke zemlje, kae on, jeste njen fond rada. Stoga, da bismo izraunali prosenu novanu najam ninu koju svaki radnik dobija, imamo prosto da podelimo taj kapital brojem radnikog stanovnitva.67
T o e, dakle, rei: prvo saberemo u jednu sumu sve stvarno isplaene individualne najamnine, a onda postavljamo tvrdnju kako ta suma sainjava zbir vrednosti od boga i prirode utvrenog fonda rada. Tako dobijenu sumu delimo naposletku brojem radnika, da bismo opet otkrili koliko svakom radniku individualno moe proseno pripadati. Mora se priznati da je ovaj postupak osobito prepreden! On ne smeta g. Fawsettu da u istom dahu kae:
65 J. St. M ili kae u Principles of Political Economy [knj. II, gl. 1, 3]: Proizvod rada deli se u dananje vreme u obrnutoj srazmeri prem a radu najvei deo pripada onima koji nikad ne rade, sledei po veliini onima iji je rad skoro samo nominalan, i tako se nagrada sve vie srozava to je rad tei i neugodniji, tako da najzamorniji telesni rad, koji najvie iscrpljuje, ne moe pouzdano raunati ni na ono to m u je za ivot najpotrebnije. D a bi se izbegli nesporazum i, napomenuu da bi, iako se ljudi kao J. St. M ili itd. moraju prekoravati zbog protivrenosti izmeu njihovih starih ekonomskih dogmi i njihovih m odernih tendencija, bilo potpuno nepravedno trpati ih na jednu gomilu sa apologetima vulgarne eko nomije. 66 H . Fawcett, profesor politike ekonomije u K em bridu, The Economic Position of the British Labourer, London 1865, str. 120. 67 N a ovom mestu podseam itaoca da sam ja prvi upotrebio kategorije promenljivi i postojani k a p i t a l . Politika ekonomija posle A. Smith-a nainila je od odredaba koje su u njima sadrane i od razlike izmeu oblika stalnog i opticajnog kapitala, koja potie iz prometnog procesa, jednu arenu meavinu. Blie o tome u drugom odeljku druge knjige.

Celokupno bogatstvo koje se u Engleskoj akum ulira za godinu dana d eh se n a dva dela. Jed an deo upotrebljava se u Engleskoj radi odranja nae vlastite ind ustrije. D ru g i deo izvozi se u druge ze m lje . . . D eo koji se upotrebljava na nau in d u striju ne ini neki znatan deo bogatstva koje se u ovoj zemlji godinje akum ulie.68
Dakle, vei deo vika vrednosti koji se dobija svake godine i koji je engleskom radniku otet bez ekvivalenta ne pretvara se u kapi tal u Engleskoj, ve u stranim zemljama. Ali, sa ovako izvezenim dodatnim kapitalom izvozi se i jedan deo fonda rada, toga fonda koji su izm islili bog i Bentham .69
68 F aw cett, The Economic Position etc., str. 123, 122. 69 M oe se rei da se iz Engleske svake godine izvozi ne samo kapital, nego da se izvoze i radnici pod form om iseljavanja. Ali se u tekstu nikako ne govori o p eculium [lfl7l koji sa sobom ponesu iseljenici, koji veinom nisu radnici. O ni su velikim delom zakupniki sinovi. Engleski dodatni kapital, koji s e g o d i n je alje u inostranstvo na ukam aenje, nesravnjivo je vei u srazm eri prem a godinjoj akum ulaciji nego godinje iseljavanje prem a godinjem prirataju sta n o v n i tv a .
541
GLAVA
DVADESET
TREA
Opti zakon kapitalistike akumulacije

1. P ri nepromenjenom sastavu kapitala , tranja za radnom snagom raste s akumulacijom U ovoj glavi raspravljaemo o uticaju koji porast kapitala vri na sudbinu radnike klase. Najvaniji inioci u ovom istraivanju jesu sastav kapitala i promene kroz koje taj sastav prolazi u toku procesa akumulacije. Sastav kapitala treba posmatrati s dvostrukog gledita. Kad s radi o vrednosti, on se odreuje srazmerom u kojoj se kapital deli na postojani kapital, odnosno vrednost sredstava za proizvodnju, i na promenljivi kapital, odnosno vrednost radne snage, ukupnu sumu najamnina. Kad je re o materiji, tj. o tome kako ona funkcionie u procesu proizvodnje, svaki kapital deli se na sredstva za proizvodnju i ivu radnu snagu; ovaj sastav odreuje se srazmerom izmeu mase upotrebljavanih sredstava za proizvodnju, s jedne strane, i koliine rada koja se za njihovo upotrebljavanje zahteva, s druge strane. Prvi sastav nazivamo vrednosnim sastavom, a drugi tehnikim sastavom kapitala. Izmeu jednog i drugog postoji tesan meusobni odnos. Da bih taj odnos izrazio, ja vrednosni sastav, ukoliko on biva odre ivan svojim tehnikim sastavom ije se promene u njemu ogledaju, nazivam organskim sastavom kapitala. Gde bude bilo rei jedno stavno o sastavu kapitala, valja da italac podrazumeva njegov organ ski sastav. Mnogobrojni pojedinani kapitali koji su plasirani u nekoj od reenoj grani proizvodnje imaju vie ili manje razliit sastav. Proek njihovih pojedinanih sastava daje nam sastav ukupnog kapitala te grane proizvodnje. Naposletku ukupni proek prosenih sastava svih grana proizvodnje prikazuje nam sastav drutvenog kapitala neke zemlje, i u krajnjoj liniji, u sledeim izlaganjima samo je o njemu re. Porast kapitala ukljuuje i porast njegovog promenljivog sastav nog dela, odnosno dela preobraenog u radnu snagu. Jedan deo kapitalizovanog vika vrednosti mora se uvek ponovo pretvoriti u pro menljivi kapital ili dodatni fond rada. Ako pretpostavimo da uz
inae jednake okolnosti sastav kapitala ostaje neizmenjen, tj. da od reena masa sredstava za proizvodnju, ili postojani kapital, stalno iziskuje istu masu radne snage da bi bila stavljena u pokret, onda je oevidno da e se tranja za radom i fond radnikih ivotnih sredstava poveati srazmerno poveanju kapitala, i to tim bre to bre raste kapital. Poto kapital svake godine proizvodi izvestan viak vrednosti, od kojega se svake godine jedan deo prisajedinjuje originalnom ka pitalu; poto i sam ovaj prirataj svake godine biva vei, jer raste obim kapitala koji se ve nalazi u funkciji; naposletku, poto se pod naroitim podsticajima nagona za bogaenjem, npr. otvaranjem no vih trita, novih oblasti za plasiranje kapitala usled novorazvijenih drutvenih potreba itd., razmer akumulacije moe iznenadno uveati prostom prom enom podele vika vrednosti ili vika proizvoda na kapital i dohodak, to akumulacione potrebe kapitala mogu premaiti uveanje radne snage, tj. broja radnika, tranja za radnicima pre maiti njihovu ponudu i usled toga se najamnine popeti. tavie, ovo se najzad i mora dogoditi ako gornja pretpostavka potraje bez promene. Poto se svake godine zapoljava vie radnika nego prethodne godine, pre ili posle mora nastupiti m omenat kada potrebe akumu lacije poinju premaivati obinu ponudu rada, kada se, dakle, na jamnina poinje penjati. Kroz celu prvu polovinu 18. veka uju se u Engleskoj albe na tu pojavu. Ipak, vie ili manje povoljne okolnosti u kojima se radnici odravaju i m noe ni u emu ne menjaju osnovni karakter kapitalistike proizvodnje. Kao to prosta reprodukcija nepre kidno reprodukuje kapitalistiki odnos, kapitaliste na jednoj, najamne radnike na drugoj strani, tako i reprodukcija u proirenom razmeru, ili akumulacija, reprodukuje kapitalistiki odnos u proirenom razme ru, vie kapitalista ili krupnije kapitaliste na jednom polu, vie naja m nih radnika na drugome. Reprodukcija radne snage, koja se ne prekidno mora pripojavati kapitalu kao sredstvo za oploavanje vre dnosti, koja se njega ne m oe osloboditi i ija se podlonost kapitalu prikriva jedino menjanjem individualnih kapitalista kojima se prodaje, u stvari je jedan m oment reprodukcije samog kapitala. Akumulacija kapitala znai, dakle, umnoavanje proletarijata. 70
70 K arl M arx, Lohnarbeit und K a p ita l.'* - K a d je ugnjetavanje masa jed nako, neka je zemlja utoliko bogatija to vie im a proletera. (Colins, L*JSconomie Politique , Source des Revolutions et des Utopies pritendues socialistes, Paris 1857, sv. I I I , str. 331.) P od proleterom se ekonom ski im a razum eti iskljuivo najamni radnik koji proizvodi kapital i oplouje ga, i kojeg bacaju na plonik im postane suvian za potrebe oploavanja G ospodina Kapitala, kako je Pecqueur nazvao tu osobu. Boleljivi proleter praume rodio se tek u Roscherovoj uobrazilji. Praumski
23. glava Opti zakon kapitalistike akumulacije 543
Ovu postavku je klasina ekonomija tako dobro razumela da su A. Smith, Ricardo i dr., kao to sam ve spomenuo, akumulaciju ak pogreno izjednaili s potronjom itavog kapitalizovanog dela vika proizvoda od strane proizvodnih radnika, ili s njegovim pret varanjem u dodatne najamne radnike. John Bellers rekao je jo 1696:
Mogao bi kogod im ati 100 000 ekera zemlje, i isto toliko funti novca, i isto toliko stoke, ta bi taj bogati ovek bez radnika bio drugo nego i sam jedan radnik? I poto su radnici ti koji ljude bogate, onda to vie radnika, to vie b o g ataa. . . Rad siromahov rudnik je bogataev.71
Tako i Bernard de Mandeville poetkom 18. veka:

Tamo gde je svojina dovoljno zatiena bilo bi lake iveti bez novca nego bez sirotinje, jer ko bi obavljao rad? . . . Kao god to radnike treba zatititi da ne skapavaju od gladi, tako im ne treba dati nita to je vredno da se utedi. Ako se tu ili tamo neko iz najnie klase neobinim trudom i skomraenjem izdigne iznad poloaja u kome je odrastao, niko ga u tom e ne mora spreavati; tavie, za svako privatno lice, za svaku privatnu porodicu u drutvu neosporno je naj pametniji plan da budu uvarai; ali je u interesu svih bogatih nacija da najvei deo siromaha nikad ne bude besposlen, a da ipak uvek potroe sve to p rim e . . . Oni koji se izdravaju svakodnevnim radom nem aju drugog podstreka za svoju uslunost sem svojih potreba, koje je m udro ublaavati, a bilo bi ludo leiti. Jedina stvar koja radnog oveka goni na vrednou jeste um erena najamnina. Premala najamnina uinie ga, ve prem a njegovom linom tem peram entu, m alodunim ili oajnim, prevelika drskim i le n jim . . . Iz dosadanjeg izlaganja izlazi da se u jednoj slobodnoj naciji, kod koje robovi nisu doputeni, najpouzdanije bogatstvo sastoji iz mnotva radnih siromaha. Pored toga to su oni i nepresuni izvor za flotu i vojsku, bez njih ne bi bilo nikakvog uivanja, niti bi se mogla iskoristiti vrednost proizvoda ma koje zemlje. D a bi se drutvo (a ono se, naravno, sastoji iz nc-radnika) uinilo srenim, a narod ak i u bednim prilikama zadovoljnim, potrebno je da velika veina ostane u neznanju i u siromatvu. Znanje uveava i umnoava nae elje, a to manje neki ovek ima elja, to je lake zadovoljiti nje gove potrebe.72 ovek je vlasnik praume i postupa s praum om kao sa svojim vlasnitvom isto onako bez okolienja kao i orangutan. O n, dakle, nije proleter, i bio bi to samo kad bi prauma njega eksploatisala umesto on nju. to se tie njegovog zdravstve nog stanja, ovo bi izdralo poreenje ne samo s m odernim proleterom nego i sa sifihstinom i krofuloznom potovanom gospodom. M eutim , verovatno je da g. Wilhelm Roscher pod praumom razume svoju zaviajnu Lineburku pustaru. 71 As the Labourers make m en rich, so the more Labourers, there will be the more rich m e n . . . the Labour of the Poor being the M ines of the Rich. (John Bellers, Proposals for raising etc., str. 2.) 72 B. de M andeville, The Fable o f the Bees, 5. izd., London 1728, Remarks, str. 212, 213, 328. Umeren ivot i stalan rad jesu za siromaha put ka materijalnoj srei (pod tim on razume to je mogue dui radni dan, a Sto je mogue manje
Ono to M andeville, poten ovek i bistra glava, jo nije shvatio jeste da sam mehanizam procesa akumulacije, poveavajui kapital poveava i masu radnih siromaha, tj. najamnih radnika, koji svoju radnu snagu pretvaraju u sve veu oplodnu snagu rastueg kapitala, i koji upravo tim e moraju ovekoveavati svoj odnos zavisnosti prema svom vlastitom proizvodu, olienom u kapitalisti. U pogledu ovog odnosa zavisnosti napominje ser F. M . Eden u svojoj knjizi Poloaj sirotinje , ili istorija radnike klase Engleske:
Naa zona zahteva ra d za zadovoljavanje potreba i zbog toga b ar jedan deo d ru tva m ora n eum orno r a d i ti. . . N ekim a koji ne rade proizvodi radinosti ipak stoje na raspolaganju. Ali za ovo ti sopstvenici d uguju samo civilizaciji i red u ; oni su ista tvorevina graanskih ustanova.78 J er ove su ustanove priznale da se plodovi rad a m ogu prisvajati i drukije, a ne sam o radom . L ju d i s nezavisnim im etkom im aju b iti zahvalni za svoj im etak gotovo p otpuno rad u drugih, a ne svojim sopstvenim sposobnostim a, koje nikako nisu bolje nego u d rugih ljudi; bogatai se od sirotinje ne razlikuju po tom e to poseduju zem lju i novac, ve po tom e to im aju kom andu n ad radom (the com m and o f la b o u r). . . O no to odgovara sirotinji nije b edan i ropski poloaj, ve poloaj ugodne i liberalne zavisnosti (a state o f easy an d liberal dependence), a za sopstvenike dovoljan uticaj i vlast nad onim a koji rad e za n j i h . . . T akav odnos zavisnosti, kao to zna svaki poznavalac ljudske priro d e , p o tre b an je za do b ro b it sam ih radnika.74
U zgred b u d i reeno, ser F. M . Eden jedini je uenik Adama Sm ith-a koji je u 18. veku dao neto od znaaja.75
ivotnih sredstava), a za dravu ka bogatstvu (naim e za zemljoposednike, kapi taliste i njihove politike dostojanstvenike i agente). A n Essay on Trade and Com merce, L o n d o n 1770, str. 54.) 78 E d e n je m orao p ita ti: ija su tvorevina graanske ustanove? Sa stano vita pravne iluzije, on zakon ne sm atra proizvodom m aterijalnih odnosa proiz vodnje, nego naprotiv sm atra odnose proizvodnje za proizvod zakona. Samo sa ovo nekoliko rei: LE sp rit des lois, cest la proprit1*, Linguet^168^ je sruio M ontesquieu-ov iluzorni Esprit des Lois2*. 74 E den, The Sta te o f the Poor etc., tom I, knj. 1, gl. 1, str. 1, 2. i predgovor, str. X X . 76 Ako bi italac hteo da podseti na M althusa, iji je Essay on Population iziao 1798, ja u m u napom enuti da je taj spis u svom prvom obliku samo jedan aki povran i popovski izdeklam ovan plagijat iz D efoe-a, ser Jam esa Steuarta, Tow nsenda, Franklina, W allace-a i d r., i da u njem u nem a ni jedne jedine originalne misli. Velika senzacija koju je taj spis izazvao izvirala je iskljuivo iz partijskih interesa. Francuska revolucija nala je u Engleskoj strasne branioce; naelo sta novnitva, koje se lagano izgradilo u 18. veku, a onda bilo usred jedne velike so-
1* Duh zakona, to je svojina. 2* Duh zakona
23. glava O pti zakon kapitalistike akumulacije 545
Pod uslovima akumulacije povoljnim za radnike, kakve smo dosad pretpostavljali, odnos zavisnosti radnika od kapitala dobija snoljive ili, kako Eden kae, ugodne i liberalne oblike. Umesto da s uveavanjem kapitala postane intenzivniji, on postaje samo ekstenzivniji, tj. oblast eksploatacije i vladavine kapitala iri se samo s njegovom sopstvenom razmerom i brojem njegovih podanika. Od
cijalne krize uz velike talambase proglaeno za najefikasnije sredstvo protiv teorija Condorcet-a i drugih, engleska oligarhija je oduevljeno pozdravila kao istrebitelja svih prohteva za ljudskim razvitkom. M althus, kojega je njegov uspeh neobino iznenadio, dao se onda na to da povrno skupljen materijal sabije u stari okvir i da mu doda nov materijal, ali ne svoj nego od drugih uzet. U zgred emo napom e nuti da je M althus, iako je bio pop anglikanske crkve, ipak poloio monaki zavet neenstva. T o je, naime, jedan od uslova za fellowship1* na protestantskom u n i verzitetu u K em bridu. Mi ne dozvoljavamo da oenjeni budu lanovi kolegija. Naprotiv, im se neko oeni, samim tim prestaje biti lan. (Reports of C am b ridge University Commission, str. 172.) Ova okolnost ide u prilog M althusu u poreenju s ostalim protestantskim popovima, koji su odbacili katoliku obavezu neenstva i u tolikoj m eri usvojili zakon Budite plodni i m noite se kao svoju specifinu biblijsku misiju da svugde u doista nepristojnom stepenu doprinose umnoavanju stanovnitva, dok u isto vreme radnicim a propovedaju naelo sta novnitva. Karakteristino je da su gospoda iz protestantske teologije, ili bolje rei crkve, monopolisali i dalje monopoliu za sebe tu kakljivu taku, ekonomski prerueni prvi greh, Adamovu jabuku, taj urgent apptit2*, the checks which tend to blunt the shafts of Cupid3*, kako se veselo izraava pop Tow nsend. Izu zev venecijanskog kaludera Ortesa, knjievnika originalnog i duhovitog, veina propovednika teorije stanovnitva jesu protestantski popovi. Takav je sluaj sa Brucknerom vidi: Theoriedu Systime animal, Leyden 1767, gde je itava moderna teorija stanovnitva iscrpena i za koju je sve ideje dala prolazna prepirka izmeu Quesnaya i njegova uenika M irabeau pre-a4* o istom predm etu; zatim s popom Wallace-om, s popom Tow nsendom , s popom M althusom i njegovim ueni kom arhipopom T h . Chalmersom, da i ne pominjem o manja popovska piskara la in this line5*. Politikom ekonomijom bavili su se u poetku filozofi, kao Hobbes, Locke, H um e; poslovni ljudi ili dravnici kao Thom as M orus, Tem ple, Sully, de W itt, N orth, Law, Vanderlint, Cantillon, Franklin, a teorijski i s velikim uspehom osobito lekari, kao Petty, Barbon, M andeville, Quesnay. Jo polovinom 18. veka izvinjavao se preasni g. Tucker, za svoje vreme znaajan ekonomist, to se bavi Mamonom. Docnije kucnu as i za protestantske popove, i to s principom stanovnitva. Upravo kao da je naslutio tu prljavu konkurenciju, Petty, koji je u stanovnitvu gledao temelj bogatstva i kao Adam Sm ith bio zakleti neprijatelj po pova, pisao je: Religija cveta najbolje tamo gde se popovi najvie odriu zemaljskih
x* lanstvo 2* neodoljivu pohlepu 3* prepreke koje tee da otupe Kupidonove strele 4* starijeg (tj. oca M irabeau-a iz revolucije) 6* ove vrste
njihovog vlastitog vika proizvoda, koji se neprekidno poveava i koji se u sve veoj meri pretvara u dodatni kapital, vraa im se tada vei deo u obliku platenih sredstava, tako da mogu proiriti krug svoje potronje, bolje se snabdevati odelom , nametajem itd. i stvarati male novane rezervne fondove. Ali, kao god to bolje odevanje, bolja
uivanja, a pravo tam o gde advokati u m iru od gladi. Zato on savetuje protestant skim popovim a da, kad ve ne sluaju apostola Pavla i nee da se umrtvljuju neenstvom , bar n e prave vie popova (not to breed m ore C hurchm en) nego to ih postojee p reb en d e (benefices) m ogu apsorbovati; tj. kad u Engleskoj i Velsu im a sam o 12 000 p rebenda, nerazum no je napraviti 24 000 popova (it will not be safe to b reed 24 000 m inisters), jer e onih 12 000 nezbrinutih stalno m orati da gledaju kako e se izdravati, a kako e to lake m oi nego da odu u narod i ubede ga da 12 000 p reb en d a ra tru ju due, da im otim aju hleb i da ih odvode s p uta spa senja? (P etty, A Treatise of Taxes and Contributions, L ondon 1667, str. 57.) Za stav A dam a S m ith -a prem a protestantskoj popovtini njegova vrem ena karakte ristino je sledee. U A Letter to A . Smith, L . L. D . On the Life, Death and Phi losophy of his Friend D avid Hume. B y One of the People called Christians, 4. izd., O xford 1784, d r H orne, anglikanski biskup iz N orvia, ita lekciju A. S m ith-u zato to ovaj u otvorenom pism u g. S trah an u balsamira svoga prijatelja Davida (tj. H u m e-a), zatim to iznosi p red publiku kako se Hume na samrtnikoj postelji zabavljao L ukijanom i vistom, i to je ak im ao drskost da napie: *1 za njegova ivota, i posle njegove sm rti, ja sam H um e-a uvek sm atrao ovekom koji se toliko pribliio idealu p o tp u n o m udrog i kreposnog oveka koliko to slabost ljudske pri rode uopte doputa. B iskup uzvikuje ogoreno: Zar je pravo od Vas, gospodine, da nam kao po tp u n o m u d re i kreposne prikazujete karakter i nain ivota oveka koji je potp u n o bio pod vlau neizleivog gaenja prem a svem u to se zove religijom, i koji je naprezao svaki ivac ne bi li, ukoliko je to u njegovoj moi, iz seanja ljudskog izbrisao ak i njeno ime. {Isto, str. 8.) Ali, ne gubite hrabrost, ljubitelji istine, ateizam je kratka veka. {Isto, str. 17.) A dam Sm ith je tako strano pokvaren (the atrocious w ickedness), da po zemlji propoveda ateizam (naroito svojom Theory of moral sentiments ) . . . Poznajem o m i Vae smicalice, g. doktore! Vi dobro mislite, ali ovaj p u t pravite raun bez krm ara. N a prim eru blagorodnog g. D avida H um e-a Vi hoete da nas obm anete kako je ateizam jedino okrepljenje (cordial) za neki u tuen duh i jedini ustuk protiv straha od s m r ti. . . Samo se smejte nad ruevinama Vavilona i estitajte okorelom zlikovcu faraonu! {Isto, str. 21, 22.) Jedan od pravovernih pam etnjakovia, koji je poseivao predavanja A. Sm ith-a, pisao je posle Sm ith-ove s m r ti: Prijateljstvo prem a H um e-u spreavalo je Sm ith-a da bude hri a n in . . . O n je H u m e-u sve verovao na re. D a m u je H um e rekao da je mesec zelen sir, on bi m u poverovao. Zato m u je verovao i to da nem a boga ni u d a .. U svojim politikim principim a bio je blizak republikanstvu. {The Bee. By James A nderson, 18 svezaka, E dinburgh 1791 - 1793, sv. I I I , str. 164, 165.) Pop T h . Chal mers osum njiio je A. S m ith-a da je kategoriju neproduktivnih radnika izmislio iz iste pakosti ba za protestantske popove, uprkos njihovom blagoslovenom radu u vinogradu gospodnjem .
ishrana i postupanje i vei peculiumt167! ne ukidaju odnos zavi snosti i eksploataciju za roba, tako ih ne ukidaju ni za najamnog rad nika. Dizanje cene rada usled akumulacije kapitala kae u stvari samo to da obimnost i teina zlatnog lanca koji je najamni radnik sam sebi ve iskovao doputaju da se on malo manje zategne. U kontrover zama o ovom pitanju veinom se previala glavna stvar, naime dif ferentia specilica1* kapitalistike proizvodnje. U njoj se radna snaga ne kupuje zato da bi se njenom uslugom ili njenim proizvodom zadovoljile line potrebe kupeve. Kupev cilj je da oplouje svoj kapital, da proizvodi robe koje sadre vie rada nego to on plaa, ija vrednost, dakle, sadri jedan deo koji ga nita ne staje, a ipak se prodajom roba realizuje. Proizvodnja vika vrednosti ili sticanje vika jeste apsolutni zakon ovog naina proizvodnje. Radna snaga moe da se prodaje samo ukoliko sredstva za proizvodnju odrava kao kapital, ukoliko svoju vlastitu vrednost reprodukuje kao kapital i ukoliko u neplaenom radu prua izvor dodatnog kapitala.76 Uslovi pod kojima se radna snaga prodaje, bili oni za radnika vie ili manje povoljni, ukljuuju, dakle, nunost da se ona stalno nanovo prodaje i da se reprodukcija bogatstva kao kapitala stalno proiruje. Kao to smo videli, priroda najamnine zahteva da radnik stalno daje od reenu koliinu neplaenog rada. ak da nikako i ne govorimo o dizanju najamnine sa uporednim padanjem cene rada itd., povea nje najamnine znai u najboljem sluaju samo smanjivanje koliine neplaenog rada koji radnik mora dati. T o se smanjivanje nikad ne moe produiti do take na kojoj bi ugrozilo sam sistem. I ne uzev u obzir otre sukobe oko stope najamnine a ve je Adam Smith pokazao da u takvom sukobu gazda uglavnom uvek ostaje gazda dizanje cene rada koje proistie iz akumulacije kapitala pretpostavlja sledeu alternativu: Ili cena rada produuje da se die zato to njeno dizanje ne ometa napredovanje akumulacije; a u tome nema nieg udnovatog, jer, kae A. Smith,
ak i sa smanjenim profitom moe kapital ne samo produiti da se uveava, nego, tavie, da se mnogo bre uveava. . . Obino krupni kapital raste ak uz manji profit bre nego mali kapital uz veliki profit. (Wealth of Nations, II, str. 189.)
76 Primedba uz drugo izdanje. Meutim, granica zapoljavanja indust rijskih kao i poljoprivrednih radnika jedna je ista: naime, mogunost za preduzetnika da istera neki profit iz proizvoda njihovog ra d a . . . Poraste li stopa najamnine toliko da majstorova dobit padne ispod prosenog profita, onda on prestaje da ih zapoljava ili ih zapoljava samo pod uslovom da dopuste snienje najamnine. (John Wade, History of the Middle and Working Classes, str. 240.) * * specifino obeleje
35*
U ovom sluaju je oigledno da smanjivanje neplaenog rada niukoliko ne ometa irenje vladavine kapitala. Ili, a ovo je druga strana alternative, akumulacija poputa usled dizanja cene rada, jer aoka zarade otupljuje. Akumulacija opada. A li s njenim opadanjem iezava i uzrok njenog opadanja, naime nesrazmera izmeu kapi tala i izrabljive radne snage. Mehanizam kapitalistikog procesa proizvodnje, dakle, sam otklanja prepreke koje sebi prolazno stvara. Cena rada pada ponovo na nivo koji odgovara potrebama oploavanja kapitala, bilo da je taj nivo ispod ili iznad nivoa ili jednak nivou koji je vaio kao normalan pre nego to je nastupilo dizanje najam nine. Jasno je: ne ini, u prvom sluaju, opadanje apsolutnog ili proporcionalnog porasta radne snage, ili radnog stanovnitva, kapital preobilnim, ve naprotiv, uveanje kapitala ini da je izrabljiva radna snaga nedovoljna. I ne ini, u drugom sluaju, poveanje apsolutnog ili proporcionalnog porasta radne snage, ili radnog stanovnitva, kapital nedovoljnim , ve naprotiv, opadanje kapitala ini izrabljivu radnu snagu suvinom i sniava joj cenu. T o su ova apsolutna kre tanja u akumulaciji kapitala koja se u masi izrabljive radne snage odraavaju kao relativna kretanja, zbog ega se ini kao da potiu iz kretanja sam e te mase. D a upotrebimo jedan matematiki izraz: veliina akumulacije je nezavisna promenljiva, veliina najamnine je zavisna, a ne obrnuto. Tako se u fazi krize u industrijskom ciklusu opti pad robnih cena izraava kao dizanje relativne vrednosti novca, a u fazi prosperiteta opte dizanje robnih cena kao pad relativne vrednosti novca. Iz ovoga tzv. currency-kola[61] izvodi zakljuak da visoke cene znae da je u prometu previe novca, a niske cene da ga ima prem alo1*. Njeno neznanje i potpuno neshvatanje injenica 77 imaju dostojan pandan u ekonomistima koji one pojave akumulacije tako tumae da jedanput ima premalo, a drugi put odvie najamnih radnika. Zakon kapitalistike proizvodnje, na kojemu se temelji tobonji prirodni zakon stanovnitva, svodi se prosto na ovo: odnos izmeu kapitala, akumulacije i stope najamnine samo je odnos izmeu nepla enog rada pretvorenog u kapital i dodatnog rada potrebnog za kre tanje dodatnog kapitala. T o, dakle, nikako nije odnos izmeu dve meusobno nezavisne veliine, s jedne strane v e l i i n e kapitala, s druge broja radnog stanovnitva, ve je, naprotiv u krajnjoj instanciji samo odnos izmeu neplaenog i plaenog rada istog radnog stanov-
77 U p o r.: K arl Marx., Z ur K ritik der politischen Oekonomie , str. 166. i dalje.
u U 3. i 4. izdanju: da visoke cene znae da je u prom etu prem alo novca, a niske cene da ga im a previe. Ispravka se slae s tekstom autorizovanog francuskog prevoda.
nitva. Ako koliina neplaenog rada, koji radnika klasa daje, a ka pitalistika klasa akumulie, raste dovoljno brzo da bi se samo iz vanrednim dodatkom plaenog rada mogla pretvarati u kapital, onda se najamnina die i, ako je sve drugo jednako, neplaeni rad srazmerno opada. Ali im to opadanje dospe do take na kojoj se viak rada, kojim se kapital hrani, ne nudi vie u normalnoj koliini, nastupa reakcija: od dohotka se kapitalie manji deo, akumulacija se koi, a kretanje najamnine navie dobija protivudar. Povienje cene rada ostaje, dakle, ukljeteno u granicama koje ne samo da ostavljaju netaknutim temelje kapitalistikog sistema, nego jo obezbeuju nje govu reprodukciju u sve veem razmeru. Prema tome, zakon kapi talistike akumulacije, izmistificiran u jedan prirodni zakon, izraava u stvari samo to da njena priroda iskljuuje svako takvo opadanje stepena eksploatacije rada, ili svako takvo dizanje cene rada koje bi ozbiljno moglo ugroziti stalnu reprodukciju kapitalistikog odnosa i njegovu reprodukciju u sve veem razmeru. Drukije ne moe ni biti u jednom nainu proizvodnje u kome radnik postoji za potrebe oploavanja postojeih vrednosti, umesto da, naprotiv, materijalno bogatstvo postoji za potrebe radnikova razvitka. Kao to u religiji ovekom gospodari proizvod njegove roene glave, tako i u kapitali stikoj proizvodnji njime gospodari proizvod roenih mu ruku.77a
2. Relativno opadanje promenljivog dela kapitala u toku akumulacije i koncentracije koja je prati Po miljenju samih ekonomista, do povienja najamnine ne do vodi niti postojei obim drutvenog bogatstva, niti veliina ve ste enog kapitala, nego jedino neprestani porast akumulacije i stepen brzine njenog porasta (A. Smith, Wealth of Nations , knj. I, gl. 8 ). Mi smo dosad posmatrali samo jednu posebnu fazu tog procesa, onu u kojoj se kapital poveava bez menjanja svog tehnikog sastava. Ali proces ide i dalje od te faze. Kad su opte osnovice kapitalistikog sistema ve date, u toku akumulacije svakad nastupa moment kad razvitak proizvodnosti dru tvenog rada postaje najmonijom polugom akumulacije.
77a Ali ako se sad vratimo na prvo nae istraivanje, gde smo dokazali. . da je kapital samo proizvod ljudskog r a d a . . . onda se ini potpuno neshvatljivo da je ovek mogao dospeti pod vlast svog vlastitog proizvodakapitala i njemu se potiniti; meutim, poto je neosporno da je to u stvarnosti doista tako, onda se i nehotice namee pitanje: kako je radnik od gospodara nad kapitalom budui da je njegov tvorac mogao postati robom kapitala? (Von T hiinen, Der isolierte Staat, Zweiter Teil. Zweite Abtheilung, Rostock 1863, str. 5, 6.) Thiinenova je zasluga to je postavio pitanje. Odgovor koji je on dao prosto je detinjast.

Isti uzrok, kae A . S m ith, koji podie najam nine, n a im e uveanje kapitala, nagoni na pojaavanje proizvodnih sposobnosti rada i postizava da manja koliina rada bude kadra da izrauje veu koliinu proizvoda.^169!
Ako apstrahujemo prirodne uslove, kao plodnost tla itd., i umenost nezavisnih proizvoaa koji rade izdvojeni, umenost koja se ipak vie ispoljava kvalitativno u valjanosti negoli kvantitativno u masi izraevine, drutveni stepen proizvodnosti rada izraava se u relativnom obim u veliine sredstava za proizvodnju koja jedan radnik s istim naprezanjem radne snage pretvara u proizvod za dato vreme. Masa sredstava za proizvodnju s kojima on funkcionie uveava se s proizvodnou njegova rada. T u ova sredstva za proizvodnju igraju dvostruku ulogu. Uveanje jednih jeste posledica, uveanje drugih jeste uslov za porast proizvodnosti rada. N p r .: uz manufakturnu podelu rada i primenu maina prerauje se za isto vreme vie sirovina, u proces rada ulazi, dakle, vea masa sirovina i pomonih materija. T o je posledica porasta proizvodnosti rada. S druge strane, masa primenjenih maina, teglee stoke, mineralnog gnojiva, cevi za odvod njavanje itd., jeste uslov za porast proizvodnosti rada. Isto tako i masa onih sredstava za proizvodnju koja je koncentrisana u zgradama, dinovskim peima, transportnim sredstvima itd. Ali, bilo uslov ili posledica, uveanje obima sredstava za proizvodnju, u poreenju s radnom snagom koja im je pripojena, izraava rastuu proizvodnost rada.1* Uveanje ove poslednje ispoljava se, dakle, u opadanju mase rada u odnosu prema masi sredstava za proizvodnju koja ona pokree, ili u opadanju veliine subjektivnog faktora procesa rada u pore enju s njegovim objektivnim faktorima.
l * U francuskom izdanju (iz 1873) nalazi se na ovom m esni (str. 273. i dalje) sledei um etak: U vrem e nastajanja kru p n e industrije otkriven je u Engleskoj naroit metod za pretvaranje sirovog eleza u kovno elezo pom ou koksa. Taj postupak, koji se zove pudlovanje, i koji se sastoji u oduzim anju ugljenika livenom elezu u peima naroite konstrukcije, izazvao je ogrom no uveavanje visokih pei, uvoenje pos trojenja za dodavanje toplog vazduha itd ., ukratko takvo umnoavanje sredstava za rad i m aterijala za obradu prem a jednakoj koliini rada utroenog na njih da se elezo uskoro moglo dobiti u dovoljno velikim koliinama i dovoljno jeftino, to je omoguilo da kam en i drvo bud u istisnuti iz itavog niza upotreba. Poto su elezo i ugalj velike poluge m oderne industrije, nije mogue preceniti vanost ove novine. Ali pudler, radnik koji oduzim a ugljenik livenom elezu, ima da vri takav runi rad da njegove line sposobnosti ograniavaju veliinu pei koju je on kadar posluivati; zbog ove prepreke je sad zaustavljen onaj neobini polet u koji je metalna industrija ula od 1780. s pronalaskom pudlovanja. injenica je ali se The Engineering, organ engleskih inenjera, da je stari m etod runog pudlovanja samo ostatak v arvarstva. . . Tenja nae industrije ide sada za tim da se na razlinim stupnjevim a fabrikadje prerauju sve vee mase
Ova promena u tehnikom sastavu kapitala, uveavanje mase sredstava za proizvodnju u poreenju s masom radne snage koja im daje ivota, odraava se u njegovom vrednosnom sastavu, u uveanju postojanog sastavnog dela kapital-vrednosti na raun njenog promenljivog sastavnog dela. Na primer, od izvesnog kapitala predujmljuje se isprva, raunato u procentima, 50% u sredstvima za proizvodnju i 50% u radnoj snazi; docnije, kad se podigne stupanj proizvodnosti rada, predujmljuje se 80% u sredstvima za proizvodnju, a 2 0 % u radnoj snazi itd. Ovaj zakon rastueg uveavanja postojanog dela kapitala u odnosu prema promenljivome potvruje se na svakom koraku (kao to smo gore ve izloili) uporednom analizom robnih cena, bez razlike da li uporeujemo razne ekonomske epohe jedne jedine nacije ili razne nacije u istoj epohi. Relativna veliina onog elementa cene koji zastupa samo vrednost utroenih sredstava za proizvodnju, ili postojani deo kapitala, stajae u upravnoj srazmeri prema napretku akumulacije, relativna veliina drugog elementa cene, kojim se rad plaa, ili koji predstavlja promenljivi deo kapitala, bie, uopte uzev, u obrnutoj srazmeri prema tom napretku. Ali opadanje promenljivog dela kapitala prema postojanome, ili izmenjeni sastav kapital-vrednosti pokazuje samo priblino promenu
materijala. Zato vidimo kako se svake godine diu sve dinovskije visoke pei, sve tei parni ekii, sve ogromnije valjaonice, sve gigantskiji alati u razlinim granama metalne industrije. U sred toga opteg bujanja uveavanja sredstava za proizvodnju u odnosu prema upotrebljenom radu postupak pudlovanja ostao je gotovo neizmenjen i danas nesnosno skuava kretanje in d u strije. . . Zato se sad namerava da se u svima velikim preduzeim a pudlovanje zameni rotacionim peima koje mogu savlaivati ogromne koliine materijala, kakvima nikakav runi rad nije do rastao. (The Engineering od 13. juna 1874.) M etod pudlovanja bio je, dakle, revolucionisao eleznu industriju i izazvao silno uveanje sredstava za rad i mase sirovog materijala koju prerauje odreena koliina rada, a onda je u daljem toku akumulacije postao ekonomskom smetnjom koje sad gledaju da se oslobode pomou novih metoda, kadrih da otklone prepreke koje je pudlovanje istavilo daljem uveavanju materijalnih sredstava za proizvodnju u odnosu prema upotrebljenom radu. T o je istorija svih otkria i pronalazaka koji se javljaju usled akumulacije, kao to smo ve pokazali kad smo izloili razvoj moder ne proizvodnje od njena postanka do naeg vremena. M i, dakle, u daljem toku akumulacije ne nalazimo samo kvantitativno i jednovremeno uveanje razlinih materijalnih elemenata kapitala: razvitak proiz vodnih snaga drutvenog rada, koji taj napredak sobom donosi, oituje se i u kva litativnim promenama, u postupnim izmenama tehnikog sastava kapitala, iji objektivni inilac progresivno raste u odnosu prem a subjektivnom iniocu, tj. masa sredstava za rad i sirovina sve se vie uveava u odnosu prema zbiru radnih snaga potrebnih za njihovu upotrebu, to vie poveanje kapitala ini rad proizvodnijim, to manja biva, u odnosu prema njegovoj veliini, njegova tranja za radom. Prev.
552 VII odeljak Proces akumulacije kapitala
izvrenu u sastavu njegovih materijalnih sastavnih delova. Ako je, npr., danas sastav kapital-vrednosti uloene u predenje, sa 7/8 postojan! i sa Vs promenljiv, dok je poetkom 18. veka bio sa ! / 2 postojan i sa V2 promenljiv, dotle je naprotiv masa sirovine, sredstava za rad itd., koje odreena koliina prelakog rada danas proizvodno utroi, nekoliko stotina puta vea nego u poetku 18. veka. Razlog je prosto u tom e to rastua proizvodnost rada ne samo da uveava obim sred stava za proizvodnju koja rad troi, nego im i sniava vrednost u odnosu prema njihovom obim u. Njihova vrednost, dakle, raste u apsolutnom sm islu, ali ne srazmerno njihovom obimu. Stoga se razlika izmeu postojanog i promenljivog kapitala mnogo manje uveava nego razlika izm eu mase sredstava za proizvodnju u koju se preobraa postojani i m ase radne snage u koju se preobraa promenljivi kapital. Prva razlika uveava se zajedno s drugom, ali u manjem stepenu. U ostalom , ako napredak akumulacije i smanjuje relativnu veliinu promenljivog dela kapitala, on tim e nikako ne iskljuuje uveanje njegove apsolutne veliine. U zm im o da se neka kapital-vrednost u poetku deli na 50% postojanog i 50% promenljivog kapitala, a docnije na 80% postojanog i 20% promenljivog. Ako se za to vreme prvobitni kapital, recimo 6000, popeo na 18 0 0 0 , onda je i njegov promenljivi sastavni deo porastao za 1 /s. Iznosio je 3000, sada je 3600. Ali dok je ranije bio dovoljan prirataj kapitala od 20% da bi se tranja za radom popela za 2 0 %, sada je za ovo potrebno da se prvobitni kapital utrostrui. U etvrtom odeljku. pokazali smo kako razvitak drutvene proiz vodne snage rada ima za pretpostavku kooperaciju u velikom razmeru, kako se samo pod tom pretpostavkom m oe organizovati podela i kombinovanje rada, sprovesti uteda sredstava za proizvodnju nji hovom masovnom koncentracijom, stvoriti sredstva za rad koja su ve materijalno samo u zajednici upotrebljiva, npr. sistem maina itd., podvrgnuti ogromne prirodne snage da slue proizvodnji, i pretvoriti proces proizvodnje u tehnoloku primenu nauke. Na osnovici robne proizvodnje, gde su sredstva za proizvodnju svojina privatnih lica, gde runi radnik zbog toga ili izolovano i samostalno proizvodi robe ili kao robu prodaje svoju radnu snagu, jer nema sredstava za samostalno voenje posla, ova se pretpostavka ostvaruje jedino putem uveavanja individualnih kapitala, ili u toj meri u kojoj se drutvena sredstva za proizvodnju i ivotna sredstva pretvaraju u privatnu svojinu ka pitalista. Osnova robne proizvodnje moe da nosi proizvodnju velikog razmera samo u kapitalistikom obliku. Zbog toga izvesna akumulacija kapitala u rukama individualnih proizvoaa roba jeste pretpostavka specifino kapitalistikog naina proizvodnje. Zbog toga smo je morali pretpostaviti pri prelazu od zanata ka kapitalistikoj proizvodnji. Nju moemo nazvati prvobitna akumulacija, jer mesto da bude istorijski rezultat ona je istorijska osnovica specifino kapitalistike proizvodnje. N a ovom mestu jo ne moramo ui u pitanje kako je ona sama nastala.
Dosta je da znamo da ona ini polaznu taku. Ali, svi metodi za uvea vanje drutvene proizvodne snage rada, koji izrastaju na toj osnovici, ujedno su i metodi za uveanje proizvodnje vika vrednosti, ili vika proizvoda, koji je sa svoje strane element stvaranja akumulacije. Oni su, dakle, ujedno i metodi za proizvodnju kapitala pomou kapitala, ili metodi njegove ubrzane akumulacije. Neprekidno ponovno pret varanje vika vrednosti u kapital predstavlja se kao rastua veliina kapitala koji ulazi u proces proizvodnje. Ova rastua veliina postaje sa svoje strane osnovicom proirenog razmera proizvodnje, metoda za uveanje proizvodne snage rada koji ovo proirivanje prate i ubrzane proizvodnje vika vrednosti. Ako se, dakle, izvestan stepen akumulacije kapitala ispoljava kao uslov za specifino kapitalistiki nain proiz vodnje, ovaj reakcijom prouzrokuje ubrzanu akumulaciju' kapitala. Sa akumulacijom kapitala razvija se, dakle, specifino kapitalistiki nain proizvodnje, a sa specifino kapitalistikim nainom proizvodnje akumulacija kapitala. Ova dva ekonomska faktora stvaraju, prema sloenom odnosu podsticaja koje jedan drugom daju, promenu u tehnikom sastavu kapitala, usled ega promenljivi sastavni deo biva sve manji i manji u poreenju s postojanim. Svaki individualni kapital vea je ili manja koncentracija sredstava za proizvodnju sa odgovarajuom komandom nad nekom veom ili manjom armijom radnika. Svaka akumulacija postaje sredstvo za novu akumulaciju. Uveavajui masu bogatstva koje funkcionie kao kapital, ona uveava i njegovu koncentraciju u rukama individualnih kapita lista, a stoga i osnovicu proizvodnje velikog razmera i specifino ka pitalistikih metoda proizvodnje. Uveavanje drutvenog kapitala vri se uveavanjem mnogih individualnih kapitala. Ako pretpostavimo da sve druge okolnosti ostaju jednake, individualni kapitali, a s njima i koncentracija sredstava za proizvodnju, uveavaju se u srazmeri u kojoj oni ine alikvotne delove ukupnog drutvenog kapitala. Ujedno se od originalnih kapitala odvajaju izdanci i funkcioniu kao novi samostalni kapitali. Pri tome, izmeu ostalog, igra veliku ulogu i deoba imanja u kapitalistikim porodicama. Zato s akumulacijom kapitala raste vie ili manje i broj kapitalista. Za ovu vrstu koncentracije, koja poiva neposredno na akumulaciji, ili koja je, bolje rei, istovetna s njome, karakteristina su dva momenta. Prvo: rastua koncentracija drutvenih sredstava za proizvodnju u rukama individualnih kapita lista, ako su ostale okolnosti inae jednake, ograniena je stepenom uveanja drutvenog bogatstva. Drugo: svaki deo drutvenog kapitala koji obitava u nekoj posebnoj oblasti proizvodnje razdeljen je meu mnoge kapitaliste, koji jedni prema drugima stoje kao nezavisni proiz voai roba i jedni drugima konkuriu. Prema tome, ne samo da su akumulacija i koncentracija koja nju prati rasparane na mnogo taaka, nego se porast aktivnih kapitala preseca i stvaranjem novih i cepanjem starih kapitala. Stoga, ako se s jedne strane akumulacija predstavlja kao rastua koncentracija sredstava za proizvodnju i komande nad
radom, s druge strane se predstavlja kao uzajamno odbijanje mnogih individualnih kapitala. Protiv ovog rasparavanja ukupnog drutvenog kapitala na mnogo idividualnih kapitala, ili protiv tog uzajamnog odbijanja nje govih delova, deluje njihovo privlaenje. T o vie nije prosta, s akumu lacijom istovetna koncentracija sredstava za proizvodnju i komande nad radom. T o je koncentracija ve obrazovanih kapitala, ukidanje njihove individualne samostalnosti, eksproprijacija jednog kapitaliste od strane drugog, pretvaranje m nogih manjih kapitala u manji broj krupnih. Ovaj proces razlikuje se od prvoga tim e to ima za pretpo stavku samo drukiju raspodelu ve postojeih i aktivnih kapitala, to, dakle, njegov zamah nije sputavan apsolutnim uveavanjem drut venog bogatstva ili apsolutnim granicama akumulacije. Kapital ovamo buja u ogrom ne mase u jednoj ruci, jer se onamo gubi iz m nogih ruku. T o je centralizacija u pravom sm islu, za razliku od akumulacije i koncentracije. Zakone ove centralizacije kapitala, ili privlaenja jednog kapitala od strane drugog, ne moem o izlagati na ovom mestu. Dovoljno je kratko ukazati na injenice. Konkurentska borba vodi se pojevtinjavanjem roba. Jevtinoa roba zavisi, caeteris paribus1*, od proizvod nosti rada, no ova zavisi od razmere proizvodnje. Zato krupniji kapitali tuku sitnije. Osim toga, italac se sea da se razvijanjem kapitalistikog naina proizvodnje uveava minim alni obim individualnog kapitala kakav se iziskuje da bi se neki posao vodio pod njegovim normalnim uslovima. Stoga se manji kapitali tiskaju u oblasti proizvodnje kojima je krupna industrija tek sporadino ili nepotpuno zavladala. T u kon kurencija besni u upravnoj srazmeri prema broju, a u obrnutoj srazmeri prema veliini kapitala koji se takmie. Ona se uvek zavrava propau mnogih sitnijih kapitalista, iji kapitali delom prelaze u ruke pobedioca, a delom propadaju. Pored toga, s kapitalistikom proizvodnjom stvara se jedna sasvim nova sila, kredit, koji se u svome poetku uvlai kriom, kao skroman pomaga akumulacije i pomou nevidljivih konaca priv lai u ruke individualnih ili udruenih kapitalista novana sredstva razasuta po povrini drutva u veim ili manjim masama, ali koji ubrzo postaje novim i strahovitim orujem u konkurentskoj borbi, a najzad se pretvara u ogroman drutveni mehanizam za centralizovanje kapitala. U istoj meri kao kapitalistika proizvodnja i akumulacija razvijaju se i konkurencija i kredit, te dve najmonije poluge centralizacije. Pored toga, napredovanje akumulacije umnoava materijal koji se moe centralizovati, tj. pojedinane kapitale, dok proirivanje kapita listike proizvodnje stvara ovamo drutvenu potrebu, a onamo tehnika sredstva za ona dinovska industrijska preduzea koja se ne mogu iz vesti bez prethodne centralizacije kapitala. Tako su danas uzajamna
** p o d
o s ta lim
je d n a k im
u s lo v im a
privlana snaga pojedinih kapitala i tenja za centralizacijom jae nego ikada ranije. Ali, iako ve dostignuta veliina kapitalistikog bogatstva i nadmonost ekonomskog mehanizma u izvesnom stepenu odreuju relativnu irinu i energiju kretanja centralizacije, ipak na predak centralizacije nikako ne zavisi od pozitivnog uveavanja dru tvenog kapitala. T o je ono po emu se centralizacija specijalno razlikuje od koncentracije, koja je samo drugi izraz za reprodukciju u proirenom razmeru. Centralizacija moe nastupiti prostom promenom u raspodeli ve postojeih kapitala, prostom promenom kvantitativnog grupisanja sastavnih delova drutvenog kapitala. Kapital moe ovamo da naraste u jednoj ruci u silne mase zato to je onamo istrgnut iz mnogo po jedinanih ruku. U nekoj datoj poslovnoj grani, centralizacija bi dola do svoje krajnje granice kad bi se svi u njoj plasirani kapitali slili u jedan pojedinani kapital.770 U nekom datom drutvu ova bi granica bila dostignuta tek kad bi se sav drutveni kapital ujedinio bilo u ruci jednog odvojenog kapitaliste, bilo u ruci jednog jedinog kapitalistikog drutva. Centralizacija dopunjuje delo akumulacije time to industrijske kapitaliste stavlja u poloaj da mogu poveati razmer svojih operacija. Bilo da je ovaj poslednji rezultat posledica akumulacije ili centrali zacije; bilo da se centralizacija izvodi putem nasilnih aneksija tamo gde neki kapitali postanu tako nadmona privlana sredita za druge da lome njihovu individualnu koheziju i onda privlae sebi odvojene odlomke ili da se stapanje mnogih ve stvorenih kapitala, ili takvih koji su u stvaranju, vri na uglaeniji nain: obrazovanjem akcionarskih drutava ekonomski uinak uvek je isti. Uveane dimenzije industrij skih postrojenja svugde su polazna taka za iru organizaciju celokupnog rada mnogo ljudi, za jai razvitak njegovih materijalnih pokretnih sila, tj. za progresivno pretvaranje izolovanih i na tradicionalan nain izvoenih procesa proizvodnje u drutveno kombinovane i nauno postavljene procese proizvodnje. Meutim, jasno je da je akumulacija, postepeno uveanje kapitala pomou reprodukcije koja iz krunog oblika prelazi u spiralu, prilino spor metod u poreenju sa centralizacijom, kojoj je dovoljno da samo izmeni kvantitativno grupisanje odvojenih delova drutvenog kapitala koji zajedno ine jednu celinu. Svet bi jo bio bez eleznica da je morao ekati dok akumulacija ne osposobi nekoliko pojedinanih kapitala za graenje neke eleznice. Meutim, centralizacija je to postigla za tren oka putem akcionarskih drutava. I dok tako pojaava i ubrzava dejstva akumulacije, centralizacija u isto vreme proiruje i ubrzava prevrate u tehnikom sastavu kapitala, prevrate koji uveavaju njegov
77b {Uz etvrto izdanje.Najnoviji engleski i ameriki trustovi ve streme tome cilju, pokuavajui da bar sva krupna preduzea jedne poslovne grane ujedine u jedno veliko akcionarsko drutvo, koje e praktino imati monopol. F. E.}
postojani deo na raun promenljivoga i tim e umanjuju relativnu tranju za radom. M ase kapitala koje je centralizacija prekono slila u jedno reprodukuju se i uveavaju kao i druge, samo bre, i postaju tako novim silnim polugama drutvene akumulacije. Kad se, dakle, govori o napretku drutvene akumulacije, onda se u dananje vreme tu preutno podrazumevaju i dejstva centralizacije. Dodatni kapitali obrazovani u toku normalne akumulacije (vidi gl. 2 2 , 1 ) slue preteno kao nosioci iskoriavanja novih prona lazaka i otkria, i uopte industrijskih usavravanja. Ali i stari kapital dolazi vrem enom do asa kad treba da se obnovi od glave do pete, kada menja kouljicu i iznova se raa u savrenijem tehnikom obliku, u kom e je manja masa rada dovoljna da pokrene veu masu maina i sirovina. Po sebi se razume da apsolutno opadanje tranje rada koje odatle proistie postaje utoliko vee ukoliko su se kapitali, koji prolaze kroz ovaj proces obnove, ve nagomilali u velike mase pomou centralizacionog kretanja. S jedne strane, prema tom e, dodatni kapital koji se obrazovao u razvoju akumulacije privlai strazm em o svojoj veliini sve manje i manje radnika. S druge strane, stari kapital koji se periodino reprodukuje u novom sastavu odbija sve vie i vie radnika, koje je ranije zapoljavao.
3.
Progresivna proizvodnja relativno suvinog stanovnitva ili industrijske rezervne armije
Akumulacija kapitala, koja se u prvi mah pokazivala samo kao njegovo kvantitativno uveavanje, vri se, kao to smo videli, uz ne prekidno kvalitativno menjanje njegovog sastava, uz stalno poveavanje njegovog postojanog sastavnog dela na raun promenljivog .770 Specifino kapitalistiki nain proizvodnje, razvitak proizvodne snage rada koji njemu odgovara, i time prouzrokovana promena u organskom sastavu kapitala, ne samo da idu ukorak s napretkom aku mulacije, ili sa uveavanjem drutvenog bogatstva, nego koraaju nesravnjivo bre, jer prostu akumulaciju, odnosno apsolutno uveavanje ukupnog kapitala, prati centralizacija njegovih individualnih elemenata, a tehniki prevrat dodatnog kapitala tehniki prevrat originalnog
770 (P rim edba uz tree izdanje. U M arxovom runom prim erku ima na ovom m estu ova prim edba: Ovde valja radi docnijeg izlaganja napom enuti: ako je uveanje samo kvantitativno, onda se profit veeg i manjeg kapitala u istoj poslovnoj grani odnose kao veliine p redu'm ljenih kapitala. Ako kvantitativno uveanje deluje kvalitativno, onda se ujedno penje i profitna stopa za vei kapital. - F . E.}
kapitala. Tako se, dakle, s nastavljanjem akumulacije, razmera pos tojanog prema promenljivom delu kapitala, ako je isprva bila 1 : 1 , menja u 2 : l , 3 : 1 , 4 : 1 , 5 : 1 , 7 : 1 itd., tako da se, prema uveanju kapitala, sada preobraa u radnu snagu mesto J/2 progresivno samo Vs* 1 / 6, Vs itd. njegove ukupne vrednosti, a naprotiv u sredstva za proizvodnju 2la, 3/ 4, 4/s> 5/ 6, 7/s itd. Poto tranju za radom ne odreuje obim ukupnog kapitala, ve obim njegovog promenljivog sastavnog dela, ona biva sve manja to vei biva ukupni kapital, umesto da se srazmerno s njime uveava, kao to smo ranije pretpostavljali. Ona se smanjuje u odnosu prema veliini ukupnog kapitala i u ubrzanoj progresiji s porastom ove veliine. Istina, s porastom ukupnog kapitala raste i njegov promenljivi sastavni deo, ili njemu pripojena radna snaga, ali u srazmeri koja stalno opada. Intervali u kojima se akumu lacija vri kao prosto proirenje proizvodnje na datoj tehnikoj osnovici bivaju sve krai. N e samo da biva potrebno da se akumulacija ukupnog kapitala ubrzava u rastuoj progresiji da bi se mogao apsorbovati neki dodatni broj radnika date veliine ili ak da bi se, usled stalnog preobraavan ja starog kapitala, uposlili bar oni koji su ve na radu. Sama ova rastua akumulacija i centralizacija pretvaraju se sa svoje strane opet u izvor novih promena u sastavu kapitala, ili ponovnog ubrzanog opadanja njegovog promenljivog sastavnog dela u poreenju s postojanim. Ovo relativno opadanje promenljivog sastavnog dela kapitala, koje se ubrzava s porastom ukupnog kapitala i ubrzava bre od toga porasta, predstavlja se na drugoj strani tako kao da se, obrnuto, apsolutni porast radnikog stanovnitva vri stalno bre nego porast promenljivog kapitala, ili sredstava za zapoljavanje toga stanovnitva. Kapitalistika akumulacija, tavie, stalno proizvodi, i to srazmerno svojoj energiji i svome obimu, relativno, tj. za srednje potrebe oploda vanja kapitala prekobrojno i zbog toga suvino ili dodatno radniko stanovnitvo. Uzev ukupni drutveni kapital, videemo da kretanje njegove akumulacije as izaziva periodinu promenu, a as da se momenti tog kretanja jednovremeno razdeljuju na razline oblasti proizvodnje. U nekim oblastima sama koncentracija 1 * dovodi do promene u sastavu kapitala bez porasta njegove apsolutne veliine; u drugima je apsolutno uveanje kapitala spojeno sa apsolutnim smanjivanjem njegovog pro menljivog dela, odnosno sa opadanjem radne snage koju on apsorbuje; opet u drugima, as kapital produuje da se uveava na svojoj datoj tehnikoj osnovici, te privlai dodatnu radnu snagu srazmerno svome uveavanju, a as nastupa organska promena, te se njegov promenljivi deo smanjuje; u svim oblastima uveavanje promenljivog dela kapitala, a otud i broja zaposlenih radnika, uvek je skopano s jakim kolebanjima
x* U 3. izdanju: centralizacija. Ispravka je izvrena prema tekstu engleskog izdanja u redakciji F. Engelsa.
i prolaznom proizvodnjom prenaseljenosti, bilo da ova uzima upadljiviji oblik odbacivanja ve zaposlenih radnika ili manje uoljiv, ali ne i manje efikasan oblik oteanog apsorbovanja dodatnog radnikog sta novnitva u njegove obine odvodne kanale .78 S veliinom drutvenog kapitala koji ve funkcionie i sa stepenom njegovog uveanja, s pro irenjem razmera proizvodnje i mase pokrenutih radnika, s razvitkom proizvodne snage njihova rada, sa irim i punijim izbijanjem svih ivih izvora bogatstva proiruje se i razmera u kojoj je jae privlaenje radnika od strane kapitala u sve veoj meri skopano s njihovim odbijanjem, sve bre biva menjanje organskog sastava kapitala i nje govog tehnikog oblika i sve se bre uveava opseg onih oblasti proiz vodnje koje ovaj proces as jednovremeno as naizmenino zahvata. Proizvodei akumulaciju kapitala, radniko stanovnitvo, dakle, samo proizvodi u sve veem obimu i sredstva koja njega samog ine re lativno prekobrojnim .79 T o je zakon stanovnitva koji je svojstven
78 Popis stanovnitva Engleske i Velsa za 1861. pokazuje izm eu ostaloga: Sva lica zaposlena u poljoprivredi (zajedno s vlasnicim a, zakupnicim a, vrtla rim a, pastirim a itd .)1851: 2 011 447, 1861: 1 924 110, sm anjenje87 337; W or sted m a n u factu re1* 1851: 102714 lica, 1861: 79 242; svilare1851: 111 940, 1861: 101 678; tam pari k a tu n a 1851: 12 098, 1861: 12 556; ovaj neznatni po rast uprkos ogrom nom proirenju posla znai veliko srazm erno smanjenje broja zaposlenih rad n ik a; eirdije1851: 15 957, 1861: 13 814; radnici slam nih i enskih e i r a - 1851: 20 393, 1861: 18 176; spravljai s l a d a - 1851: 10 566, 1861: 10 677; livci svea1851: 4 9 4 9 , 1861: 4 6 8 6 . Ovo smanjenje izazvano je pored ostalog i rasprostiranjem gasnog osvetljenja. e lja ri1851: 2 038, 1861: 1478; te sterai1851: 30 552, 1861: 31 647, mali porast usled irenja maina za testerisanje; izraivai eksera1851: 26 940, 1861: 26 130; opadanje usled konkuren cija m aina; radnici u rudnicim a kalaja i b ak ra1851: 31 360, 1861: 32041. N aprotiv, predionice i tkanice p am u k a1851: 371 777, 1861: 456 646; ugljeno k o p i - 1851: 183 389, 1861: 246 613. Broj radnika poveao se od 1851. uglav nom u onim granam a u kojim a dosad maina jo nije s uspehom primenjena. (Census o f England and W ales for 1861, sv. I l l , L ondon 1863, str. 35 - 39.) 79 Zakon progresivnog opadanja relativne veliine promenljivog kapitala bio je, zajedno s njegovim dejstvim a na poloaj klase najam nih radnika, vie na sluivan negoli shvaen od nekoliko odlinih ekonom ista klasine kole. U tofne pitanju najvea zasluga pripada Johnu B artonu, m ada i on kao i svi drugi mea postojani kapital sa stalnim , a prom enljivi sa opticajnim . O n veli: Tranja za radom zavisi od uveanja opticajnog, a ne stalnog kapitala. K ad bi bilo tano da je srazm era izm eu ove dve vrste kapitala jednaka u svim vrem enim a i u svim zemljama, onda bi to u stvari znailo da broj zaposlenih radnika stoji u izvesnom odnosu prem a bogatstvu drave. Ali ovakav poloaj ne izgleda vero-
l * tkanice tkanina od eljane vime (kamgarna)
kapitalistikom nainu proizvodnje, kao to u stvari svaki posebni istorijski nain proizvodnje ima svoje posebne, istorijski vaee zakone stanovnitva. Neki apstraktni zakon stanovnitva postoji samo za biljke i ivotinje ukoliko ovek ne intervenie u istorijskom smislu. Ali ako suvino radniko stanovnitvo i jeste nuan proizvod akumulacije, ili razvitka bogatstva na kapitalistikoj osnovici, sa svoje strane to suvino stanovnitvo postaje polugom kapitalistike akumu lacije, pa ak i uslovom postojanja kapitalistikog naina proizvodnje. Ono sainjava raspoloivu industrijsku rezervnu armiju, koja u tako apsolutnoj meri pripada kapitalu kao da je ba o njegovom troku bila odgajena. Za promenljive potrebe oploavanja njegove vrednosti ono stvara ljudski materijal uvek spreman za eksploatisanje, nezavisno od granica stvarnog prirataja stanovnitva. Sa akumulacijom i uporednim razvitkom proizvodne snage rada raste i sposobnost kapitala za iznenadnu ekspanziju ne samo zato to raste elastinost dejstvujueg kapitala i apsolutno bogatstvo od kojega je kapital samo jedan elas tian deo, ne samo zato to kredit, na svaki poseban nadraaj, za tren oka stavlja proizvodnji na raspolaganje znatan deo toga bogatstva kao dodatni kapital. Sami tehniki uslovi procesa proizvodnje, maine, transportna sredstva itd., omoguavaju, u najveem razmeru, najbre pretvaranje vika proizvoda u dodatna sredstva za proizvodnju. Masa drutvenog bogatstva, koja je s napretkom akumulacije postala preo bilna, a sposobna je da se pretvori u dodatni kapital, besno nadire u
vatan. Sto se vie razvijaju tehnika znanja i iri civilizacija, to vie stalni kapital pretee nad opticajnim. Onaj iznos stalnog kapitala koji se upotrebljava za pro izvodnju jednog komada britanskog muslina najmanje je sto, a verovatno i hi ljadu puta vei od stalnog kapitala koji se upotrebljava za izradu slinog komada indijskog muslina. A opticajni kapital srazm em o je sto ili hiljadu puta m a n ji. . . Kad bi sav iznos godinjih uteda dodao stalnom kapitalu, onda one ne bi imale nikakav uticaj na tranju za radom. (John Barton, Observations on the Circum stances which influence the Condition of the Labouring Classes of Society , London 1817, str. 16, 17.) Isti uzrok koji uveava ist dohodak neke zemlje moe u isti mah uiniti stanovnitvo odvie brojnim i pogorati poloaj radnika. (Ricardo, Principles of Political Economy, London 1821, str. 469.) Sa uveanjem kapitala tranja (za radom) kretae se u opadajuoj srazmeri. (Isto, str. 480, prim edba.) Iznos onog kapitala koji je nam enjen odravanju rada moe se menjati nezavisno od svakog kolebanja ukupnog iznosa kapitala. . . Dok sam kapital biva obilniji, ve lika kolebanja u stepenu zaposlenosti i velika beda mogu postati ee. (Richard Jones, An Introductory Lecture on Political Economy, L ondon 1833, str. 13.) Tranja (za radom) nee ra s ti. . . srazm emo akumulaciji opteg k ap itala. . . Stoga e svako uveanje nacionalnog kapitala koji je odreen za reprodukciju imati u toku drutvenog napretka sve manji uticaj na poloaj radnika. (G. Ram say, An Essay on the Distribution of Wealth, 1836, str. 90, 91.)
stare grane proizvodnje ije se trite iznenada proiruje, ili u nove grane, kao eleznice itd., ija je potreba nastala iz razvitka starih. U svima ovakvim sluajevima neophodno je da postoji mogunost da se velike mase ljudi, iznenada i bez utrba po razmer proizvodnje u drugim oblastima, bace na odlune take. T e mase prua suvino stanovnitvo. Karakteristini tok. kojim ide ivot moderne industrije, oblik desetogodinjeg ciklusa perioda srednje ivosti, velikog poleta u proizvodnji, krize i zastoja, ciklusa prekidanog manjim kolebanjima, poiva na stalnom formiranju, na veem ili manjem apsorbovanju, i na ponovnom formiranju industrijske rezervne armije, ili suvinog stanovnitva. Sa svoje strane, promene industrijskog ciklusa regrutuju suvino stanovnitvo i postaju jednim od najenerginijih inilaca nje gove reprodukcije. Ovaj osobiti ivotni tok moderne industrije, kakav ne nalazimo ni u kojoj ranijoj epohi oveanstva, bio je nemogu i u periodu detinjstva kapitalistike proizvodnje. Sastav kapitala menjao se veo ma sporo. Njegovoj akumulaciji uglavnom je, dakle, odgovaralo srazmerno uveavanje tranje za radom. M a kako spor bio napredak njegove akumulacije kad ga uporedimo s modernom epohom, udarao je on na prirodne granice radnikog stanovnitva koje se moe eksploatisati, a ove se mogahu ukloniti samo nasilnim sredstvima, koja e docnije biti pomenuta. Naglo i grevito proirenje razmera proizvodnje pretpostavka je za naglo skupljanje toga stanovnitva; ovo skupljanje opet izaziva ono irenje, ali je to irenje nemogue bez raspoloivog ljudskog materijala, bez takvog namnoavanja radnika koje je nezavisno od apsolutnog porasta stanovnitva. Ovo namnoavanje radnika postie se prostim procesom koji stalno oslobaa jedan deo radnika, metodima koji smanjuju broj zaposlenih radnika u odnosu prema uveanju proizvodnje. Dakle, itav oblik kretanja moderne industrije proizlazi iz neprestanog pretvaranja jednog dela radnikog stanovnitva u ne zaposlene ili poluzaposlene ruke. Povrnost politike ekonomije oituje se izm eu ostalog i u tom e to od irenja i skupljanja kredita, koji su samo sim ptom naizmeninih perioda industrijskog ciklusa, pravi njihove uzroke. Upravo kao to nebeska tela stalno ponavljaju jedno odreeno kretanje kad su jednom ve upala u nj, tako i drutvena proizvodnja ponavlja ono kretanje naizmeninog irenja i skupljanja im bude u nj ubaena. Sa svoje strane posledice se pretvaraju u uzroke, a naizmenine promene itavog procesa, koji stalno reprodukuje svoje vlastite uslove, dobijaju oblik periodinosti.1* Kad se ova perio
l * U autorizovanom francuskom izdanju dodao je M arx na ovom mestu sledei stav: Tek u vrem e kad je m ehanika industrija bila uhvatila tako dubok koren da je mogla vriti presudan uticaj na nacionalnu proizvodnju; kad je njenom pomoi spoljna trgovina poela prebacivati u nutranju; kad je svetsko trite sebi
dinost jednom ve konsoliduje, tada ak i politika ekonomija razume da je proizvodnja relativno suvinog stanovnitva, tj. suvinog s obzirom na prosenu potrebu oploavanja kapitala, ivotni uslov moderne industrije.
Uzmimo, kae H . M erivale, najpre profesor politike ekonomije u Oksfordu, a docnije inovnik engleskog M inistarstva kolonija, uzmimo da prilikom neke krize nacija napne svu snagu da se pom ou iseljavanja oslobodi nekoliko stotina hiljada suvinih sirom aha; ta bi bila posledica? Zavladala bi oskudica prvi put im bi tranja za radom ponovo nastala. M a kako brza bila reproduk cija ljudi, u svakom sluaju treba joj razmak od jedne generacije da bi zamenila odrasle radnike. M eutim , profiti naih fabrikanata zavise poglavito od moi da iskoriste .povoljan mom ent ive tranje i da se tako odtete za period zastoja. T u mo im obezbeuje jedino komanda nad mainama i runim radom . Oni moraju zaticati raspoloive ruke; oni moraju biti sposobni da, ve prem a stanju trita, po potrebi pojaaju ili oslabe aktivnost svojih poslova, inae nee u hajci konkurencije apsolutno moi da odre prem o na kojoj se zasniva bogatstvo ove zemlje.80
ak i Malthus uvia da je prenaseljenost, koju on na svoj ograni eni nain objanjava apsolutnim preteranim porastom radnikog sta novnitva, a ne time da je ovo uinjeno relativno prekobrojnim, nunost za modernu industriju. On kae:
Ako bi se u nekoj zemlji koja poglavito zavisi od m anufakture i trgovine, meu radnikom klasom do izvesnog stepena odravali pam etni obiaji u po gledu braka, bilo bi to za zemlju od te te . . . Shodno prirodi stanovnitva, moe se, povodom neke naroite tranje, izvesti na trite suviak radnika tek posle 16 ili 18 godina, a pretvaranje dohotka u kapital pomou tednje moe se izvriti mnogo bre; svaka zemlja je uvek izloena tome da joj se fond rada bre uve ava nego stanovnitvo.81
80 H . Merivale, Lectures on Colonization and Colonies, London 1841. i 1842, sv. I, str. 146. 81 M althus, Principles o f Political Economy, str. 215, 319, 320. U ovom delu M althus najzad otkriva, pomou Sismondija, lepo trojstvo kapitalistike proizvodnje: hiperprodukciju prenaseljenost preteranu potronju, three very otvorilo ogromna podruja Amerike, Azije i A ustralije; naposletku, kad su se industrijske nacije koje su stupile u konkurentsku borbu dovoljno namnoile tek od onda nastadoe ti stalno ponavljani ciklusi, ije uzastopne faze obuhvataju godine i uvek dovode do opte krize kojom se zavruje jedan, a otpoinje novi ciklus. Dosad je ovakav ciklus hvatao po pravilu deset - jedanaest godina. Ali nemamo razloga da smatramo da je ovaj broj neizmenjiv. N aprotiv, gore izlo eni zakoni kapitalizma daju nam osnova da pretpostavimo da je ovaj broj promenljiv i da e se postepeno smanjivati.Prev.
36 Marx - Engels (.21)
Poto je politika ekonomija na ovaj nain stalnu proizvodnju relativno suvinog radnikog stanovnitva proglasila nunou za kapitalistiku akumulaciju, stavila je ona, i to adekvatno u liku usedelice, svom e beau ideal1*, kapitalisti, u usta sledee rei upuene prekobrojnima koje je na ulici izbacilo njihovo sopstveno delo, do datni kapital:
Mi fabrikanti inim o za vas sve to m oem o tim e Sto uveavamo kapital od koga vi m orate iveti; a ostalo m orate initi vi, prilagoavajui svoj broj ivotnim sredstvim a.82
Kapitalistikoj proizvodnji nikako nije dovoljna ona koliina raspoloive radne snage koju prua prirodni porast stanovnitva. Za slobodan razvoj njoj je potrebna industrijska rezervna armija, ne zavisna od te prirodne granice. Dosad sm o uzimali da uveavanju ili smanjivanju promenljivog kapitala tano odgovara uveavanje ili smanjivanje broja zaposlenih radnika. A li kad broj radnika kojim on komanduje ostaje isti ili se ak i smanjuje, promenljivi kapital se uveava ako pojedinani radnik daje vie rada, usled ega mu se najamnina die, mada cena rada ostaje ista ili ak i pada, samo sporije no to se uveava masa rada. Uveavanje promenljivog kapitala pokazuje u tom sluaju veu koliinu rada, a ne vei broj zaposlenih radnika. Svaki kapitalista ima svoj apsolut ni interes da odreenu koliinu rada iscedi iz manjeg broja radnika umesto po istoj, ili ak po manjoj ceni, iz veeg broja. U poslednjem sluaju predujam postojanog kapitala raste srazmemo masi pokre nutog rada, a u prvom m nogo sporije. to je razmer proizvodnje vei, to je ovaj m otiv odsudniji. Njegova zamanost raste sa akumulacijom kapitala. Videli smo da razvitak kapitalistikog naina proizvodnje i pro izvodne snage rada ujedno i uzrok i posledica akumulacije ospo sobljava kapitalistu da pomou ekstenzivnije ili intenzivnije eksploa tacije individualnih radnih snaga pokrene veu koliinu rada istim predujmom promenljivog kapitala. Zatim smo videli da istom kapital-vrednou kupuje vie radnih snaga, poto kvalifikovanije radnike progresivno potiskuje manje kvalifikovanima, zrele nezrelima, muke enskima, odraslu radnu snagu omladinskom ili dejom.
delicate m onsters, indeed I2*. U p o r.: F. Engels, Umrisse zu einer K ritik der N ationaldkonomie , str. 107. i dalje.3* 82 H arriet M artineau, The Manchester Strike , 1842, str. 101.
t* divnom idealu 2* tri mila udoviSta, doista! ** Vidi u 4. tom u ovog izdanja.
Prema tome, vei promenljivi kapital pokree u produenju aku mulacije, s jedne strane, vie rada ne regrutujui vie radnika, a s druge strane, promenljivi kapital iste veliine pokree vie rada istom masom radne snage, i najzad, potiskujui radne snage vie vrste, zapoljava vei broj radnih snaga nie vrste. Stoga proizvodnja relativno suvinog stanovnitva, ili osloboavanje radnika, napreduje jo bre od tehnikog revolucionisanja procesa proizvodnje, koje je i bez toga ubrzavano napretkom akumu lacije, i bre od odgovarajueg srazmernog smanjivanja promenljivog dela kapitala prema postojanome. Dok sa uveavanjem svoga obima i svoje efikasnosti sredstva za proizvodnju postaju u manjem stepenu sredstva za zapoljavanje radnika, sam ovaj odnos se opet modifikuje time to kapital, srazmemo uveavanju proizvodne snage rada, bre uveava ponudu rada nego svoju tranju radnika. Prekomeran rad zaposlenog dela radnike klase ini da nabujavaju redovi njene rezerve, a pojaani pritisak koji ova rezerva svojom konkurencijom vri na zaposlene prisiljava, opet, ove na prekomeran rad i na potinjavanje zapovestima kapitala. Osuda jednog dela radnike klase na prinudno besposlienje prekomernim radom drugog dela, i obratno, postaje sredstvom za bogaenje pojedinanog kapitaliste83, ubrzavajui ujedno
83 ak se i za vreme nestaice pam uka, 1863, u jednoj brouri prelaca pamuka iz Blekberna nalaze estoke optube protiv prekom ernog rada, koji je usled fabrikog zakona pogodio naravno samo odrasle muke radnike. Od od raslih radnika u ovoj fabrici traeno je da rade dvanaest i trinaest asova dnevno, dok su stotine radnika prinuene da besposlie, iako su sprem ni da rade pola vre mena samo da bi odrali svoje porodice i spasli svoje drugove od prerane sm rti usled prekomernog rada. Mi bismo, kau oni dalje, eleli da upitam o da li ova praksa prekovremenog rada omoguava kako-tako snoljive odnose izmeu gospodara i ,slugu? rtve prekom ernog rada oseaju nepravdu jednako kao i oni to su time osueni na prinudno lenstvovanje (condem ned to forced idleness). Kad bi se rad pravedno rasporedio, bilo bi u ovom srezu dovoljno posla da svi budu delimino zaposleni. M i zahtevamo samo svoje pravo kad tra imo od gospodara da se svuda radi samo kratko vreme, bar dok traje sadanje stanje, mesto da jedan deo nateruju na prekom eran rad, dok je drugi prinuen da zbog nemanja rada ivotari od milostinje. (R IF za 31. oktobar 1863, str. 8.) Sa svojstvenim m u obino nepogrenim buroaskim instinktom shvatio je pisac knjige Essay on Trade and Commerce posledice relativne prenaseljenosti po zaposlene radnike. Drugi razlog lenstvovanju (idleness) u ovoj kraljevini jeste to nema radnih ruku u dovoljnom broju. Kad god masa rada postane nedo voljna usled kakve neobine tranje fabrikih izraevina, radnici oseaju svoju sopstvenu vanost i hoe da nju osete i njihovi gospodari; to je udna stvar; ali ti tipovi tako su pokvareni da se u takvim sluajevima udruuju u grupe i jedan ceo dan nita ne rade da bi time doveli u nepriliku svoje gospodare. (An Essay on Trade and Commerce, London 1770, str. 27, 28.) Naim e, tipovi su traili povienje najamnine.
36*
proizvodnju industrijske rezervne armije u razmeru kakav odgovara napretku drutvene akumulacije. Koliko je ovaj moment vaan u stvaranju relativno suvinog stanovnitva, dokaz je npr. Engleska. Njena tehnika sredstva za utedu rada kolosalna su. Pa ipak, kad bi se sutra u celoj zem lji rad sveo na razumnu meru, i kad bi se zatim za razne slojeve radnike klase pravilno raspodelio prema uzrastu i polu, bilo bi dananje radniko stanovnitvo apsolutno nedovoljno da nacionalnu proizvodnju nastavi u njenom sadanjem razmeru. Velika veina sada neproizvodnih radnika morala bi se pretvoriti u proizvodne. U zevi u celini, opta kretanja najamnine upravljaju se iskljuivo prema irenju i skupljanju industrijske rezervne armije koja odgova raju periodinim menama industrijskog ciklusa. Njih, dakle, ne odre uje kretanje apsolutnog broja radnikog stanovnitva, ve promenljivi odnos izm eu aktivne i rezervne vojske na koje se radnika klasa deli, uveavanje i smanjivanje relativnog obima suvinog stanovnitva, stepen u kome se ono as apsorbuje, as opet oslobaa. Za modernu industriju s njenim desetogodinjim ciklusom i njegovim periodinim fazama, koje su, osim toga, s daljim tokom akumulacije presecane nepravilnim kolebanjima koja se sve bre niu jedna za drugim, bio bi to doista krasan zakon koji bi tranju i ponudu rada regulisao ne irenjem i skupljanjem kapitala, dakle ne prema tom e kakve su mu kad potrebe oplodavanja vrednosti, tako da trite rada izgleda as nedovoljno puno, jer se kapital iri, as opet prepuno, jer se kapital skuplja, ve koji bi, naprotiv, kretanje kapitala uinio zavisnim od apsolutnog kretanja mase stanovnitva. A ipak je to dogma ekonomista. Po njoj usled akumulacije kapitala raste najamnina radnika. Uveana najamnina podstie na bre mnoenje radnikog stanovnitva, i to traje dok se trite rada ne prepuni, tj. dok kapital ne postane nedovo ljan u odnosu prema ponudi radnika. Najamnina pada, i sad dolazi nalije medalje. Padanje najamnine postepeno proreuje radniko stanovnitvo, tako da kapital u odnosu prema njemu opet pokazuje viak; ili, pak, kako drugi to objanjavaju, padanje najamnine i odgo varajue poveavanje eksploatacije radnika ponovo ubrzavaju akumu laciju, dok u isto vreme niska najamnina koi umnoavanje radnike klase. Tako ponovo nastaje odnos u kome je ponuda rada nia od tranje rada, najamnina se die itd. Da krasnog li metoda kretanja za razvijenu kapitalistiku proizvodnju! Rok u kome se mora sprovesti industrijska kampanja, biti i odluiti bitka, istekao bi nekoliko puta pre no to bi se stanovnitvo stvarno sposobno za rad, moglo pozitivno uveati usled podizanja najamnine. Izmeu 1849. i 1859. nastupilo je u engleskim poljoprivrednim srezovima uporedo s padanjem cena ita, dizanje najamnine, praktino uzev samo nominalno. Npr. u Viltiru nedeljna najamnina popela se od 7 na 8 il., u Dorsitiru od 7 ili 8 na 9 il. itd. T o je bila posledica neobino velikog odliva poljoprivrednog suvinog stanovnitva, prouz
rokovanog ratnom tranjom17% ogromnim proirenjem eleznikih radova, fabrika, rudnika itd. to je najamnina nia, to se u viim procentnim brojevima izraava svako, ma kako neznatno njeno uveanje. Ako je nedeljna najamnina npr. 20 il., i popne se na 22, porast iznosi 10%; ako je naprotiv samo 7 il., i popne se na 9, onda porast iznosi 28 4/ 7 %, to zvui veoma krupno. U svakom sluaju, zakupnici zaurlae, pa je ak i londonski Economist 84 sasvim ozbiljno brbljao o a general and supstantial advance1* govorei o ovim gladnim najamninama. ta uradie zakupnici? Jesu li priekali da se poljoprivredni radnici usled ovako sjajne plate toliko namnoe da im najamnina opet mora pasti, kao to se to deava u glavama dogmatiarskih ekonomista? Oni uvedoe vie maina, te radnici za tren oka postadoe opet prekobrojni u takvoj srazmeri da su i sami zakupnici bili zadovoljni. Sada je u po ljoprivredu bilo plasirano vie kapitala nego ranije, i to u proizvodnijem obliku. Tim e tranja rada pade ne samo relativno nego i apsolutno. Ona ekonomska fikcija brka zakone koji reguliu opte kretanje najamnine, tj. srazmeru izmeu radnike klase, odnosno celokupne radne snage, i ukupnog drutvenog kapitala, sa zakonima po kojima se radniko stanovnitvo raspodeljuje meu posebne oblasti proizvodnje. Kad je u nekoj odreenoj oblasti proizvodnje akumulacija osobito ivahna, recimo usled povoljne konjunkture, a profiti u njoj vei od prosenih profita, te u nju nagrne dodatni kapital, onda, naravno, raste tranja rada i najamnina radnika. Poviena najamnina privlai vei deo radnikog stanovnitva u povlaenu sferu dok ova ne bude zasiena radnom snagom i dok najamnina najzad opet ne padne na svoj raniji proseni nivo, ili ispod njega, ako je navala bila odvie jaka. Tada ne samo da radnici prestaju priticati u dotinu poslovnu granu, nego se sele iz nje. Ovde politiki ekonomist uobraava da vidi gde i kako s poveanjem najamnine nastupa apsolutno uveanje broja radnika, a sa apsolutnim uveanjem broja radnika smanjivanje najam nine, dok u stvari vidi samo lokalno kolebanje trita rada neke odvojene sfere proizvodnje, samo pojave raspodeljivanja radnikog stanovnitva na razne oblasti plasiranja kapitala, ve prema njegovim promenljivim potrebama. U periodima zastoja i srednjeg poleta vri industrijska rezervna armija pritisak na aktivnu radniku armiju, a u periodima hiperpro dukcije i paroksizma [vrhunca delatnosti] obuzdava je u njenim zahtevima. Tako, dakle, relativno suvino stanovnitvo sainjava pozadinu za kretanje zakona tranje i ponude rada. Ono sabija delokrug toga zakona u granice koje apsolutno odgovaraju eksploatatorskoj
84 Economist od 21. januara 1860.
** optem i znatnom dizanju (najamnina)
poudi i vlastoljublju kapitala. Ovde je m esto da se vratimo na jedan od podviga ekonomske apologetike. italac se sea da kad se uvoenjem novih ili uveanjem starih maina jedan deo promenljivog kapitala pretvori u postojan, ekonomist-apologet ovu operaciju, kojom se kapital vezuje i ba tim e radnik osloboava, naprotiv tako tumai kao da maina oslobaa kapital za radnika. Tek sad se moe potpuno oceniti bestidnost apologeta. Jer ne samo da se osloboavaju radnici koje je maina neposredno istisla, ve takoe i njihova zamena, kao i onaj dodatni kontingent koji se redovno uzima na rad kad se posao uveava na svojoj staroj osnovici. Svi su oni sad osloboeni, i svaki novi kapital koji ima elju da funkcionie moe njima raspolagati. Bilo da on privlai njih ili koje druge, uinak na optu tranju rada bie jednak nuli sve dok taj kapital bude upravo dostizao da trite rada oslobodi od onoliko radnika koliko su maine bacale na trite. Bude li zaposlio manji broj, porae masa prekobrojnih; bude li za poslio vei broj, poveae se opta tranja za radom samo onoliko koliko broj zaposlenih prelazi broj osloboenih. Polet koji bi dodatni kapi tali, traei da se plasiraju, m ogli dati optoj tranji rada, potire se, dakle, u svakom sluaju utoliko ukoliko budu dovoljni radnici koje je maina izbacila na ulicu. T o znai, dakle, da se mehanizam kapi talistike proizvodnje brine za to da apsolutno uveanje kapitala ne bude praeno odgovarajuim pojaanjem opte tranje rada. I to apo loget naziva kompenzacijom za bedu, stradanja i moguu propast radnika u prelaznom periodu, kada su izbaeni iz posla i gurnuti u industrijsku rezervnu armiju! Tranja rada ne znai isto to i uveanje kapital-a ponuda rada ne znai isto to i uveanje radnike klase, tako da tu uza, jamno ne deluju dve sile m eusobno nezavisne. Les des sont pips1*. Kapital dejstvuje jednovremeno na obe strane. Ako njegova akumula cija s jedne strane uveava tranju rada, s druge strane ona uveava ponudu radnika osloboavajui ih, dok pritisak nezaposlenih istovre meno nagoni zaposlene da daju vie rada, dakle u izvesnom stepenu ini da ponuda rada bude nezavisna od ponude radnika. Kretanje zakona tranje i ponude rada dovodi na toj osnovici do punog izraaja despotiju kapitala. Zbog toga, im radnici prozru kako uopte dolazi do toga da u istoj meri u kojoj oni vie rade, vie tueg bogatstva proizvode i u kojoj vie raste proizvodna snaga njihovog rada, vie postaje za njih nesigurnija ak i njihova funkcija kao sredstva za oploavanje kapitala; im oni otkriju da stepen intenzivnosti njihove meusobne konkurencije potpuno zavisi od pritiska relativno suvinog stanovnitva; im oni zbog toga pokuaju da pomou tredjuniona itd. organizuju plansku saradnju zaposlenih i nezaposlenih da bi slomili ili oslabili po njihovu klasu ubitane posledice onog prirodnog zakona kapitalisti ke proizvodnje, kapital, a s njim i njegov advokat, politiki ekonomist,
1* Kocke su falsifikovane.
smesta e nadati dreku zbog povrede veitog i tako rei svetog zakona tranje i ponude. Naime, svaka povezanost meu zaposlenima i nezaposlenima naruava isto kretanje tog zakona. A s druge strane, im nepovoljne okolnosti, npr. u kolonijama, onemogue stvaranje industrijske rezervne armije, a s njom i apsolutnu zavisnost radnike klase od kapitalistike, kapital i njegov trivijalni Sano Pansa diu bunu protiv svetog zakona tranje i ponude i pokuavaju da spree njegovo neugodno dejstvo pomou prinudnih sredstava.
4. Razliiti oblici egzistencije relativno suvinog stanovnitva. Opti zakon kapitalistike akumulacije Relativno suvino stanovnitvo postoji u svim moguim nijansama. Svaki radnik spada u nj za ono vreme dok je zaposlen upola ili nikako. Osim velikih periodinih oblika koje relativna prenaseljenost dobij a s menama faza industrijskog ciklusa, tako da je as akutna u vreme kriza a as hronina u vreme slabog posla, ona stalno ima tri oblika: teni, latentni i stagnantni. U sreditima modeme industrije u fabrikama, manufakturama, talionicama, rudnicima itd. radnici se as odbijaju, a as opet privlae u veem broju, tako da uglavnom broj zaposlenih raste, mada u stalnoj opadajuoj srazmeri prema razmeru proizvodnje. Ovde imamo teni oblik prenaseljenosti. Kako u pravim fabrikama, tako i u svim velikim radionicama u koje maina ulazi kao faktor ili gde je samo sprovedena moderna podela rada, potrebne su mase mukih radnika, sve dok ne preu mladike godine. Posle toga roka samo mali broj ostaje upotrebljiv u istim poslovnim granama, dok se veina redovno izbacuje. Ona sa injava jedan element tene prenaseljenosti koji raste sa obimom industrije. Jedan njen deo iseljava se; u stvari samo putuje za kapitalom koji se iseljava. Ovo povlai za sobom da se ensko stanovnitvo bre mnoi od mukoga, kao to pokazuje Engleska. T o to prirodni porast radnike mase ne zasiuje potrebe akumulacije kapitala, a da ih u isto vreme ipak prekoraava, jeste protivrenost samog kretanja kapitala. Njemu su potrebne vee mase radnika mlae dobi, a manje u mu evnoj. Ova protivrenost nije upadljivija od one druge kad se kuka na nestaicu ruku u isto vreme kad mnoge hiljade lee na ploniku, jer ih je podela rada prikovala za neku odreenu granu rada. 85 Uz to ka
86 Dok je u drugom polugou 1866. bilo u Londonu izbaeno s posla 80 000 do 90 000 radnika, dotle u fabrikom izvetaju o istom polugou stoji ovo: Ne izgleda da je sasvim tano da tranja uvek stvara ponudu ba u onom asu kad je potrebna. K od rada to nije bio sluaj; jer su prole godine mnoge maine morale mirovati zbog oskudice ruku. (R IF za 31. oktobar 1866, str. 81.)
pital tako brzo troi radnu snagu da je radnik srednjih godina veinom vie ili manje preiveo. On pada u redove prekobrojnih ili se potiskuje s vieg stupnja na nii. Ba kod radnika krupne industrije nailazimo na najkrai ljudski vek.
Dr L ee, sanitetski inovnik iz M anestera, utvrdio je da u tom gradu ivot ljudi im une klase proseno traje 38 godina, a radnike klase samo 17. U Liverpulu ove brojke su za prv u klasu 35, a za d rugu 15. V idi se, dakle, da je povlaena klasa uzela pod zakup (have a lease o f life) vie nego dvaput dui ivot nego njeni m anje zatieni sugraani.85a
Pod tim okolnostima, apsolutno uveavanje ovog dela proletari jata zahteva takav oblik koji uveava njegov broj, mada se njegovi elem enti troe. Dakle, brzo smenjivanje radnikih generacija. (Za ostale klase stanovnitva ovaj zakon nema vanosti.) Ova drutvena potreba zadovoljava se ranim brakovima, koji su nuna posledica prilika u kojima ive radnici krupne industrije, i premijom koja se eksploatacijom radnike dece daje za njihovu proizvodnju. im kapitalistika proizvodnja zavlada poljoprivredom, ili u stepenu u kome je njom zavladala, akumulacija ovde dejstvujueg ka pitala povlai za sobom apsolutno smanjenje tranje seoskog radni kog stanovnitva, a da njegovo odbijanje ne biva kao kod nepoljoprivredne industrije dopunjeno veim privlaenjem. Zato se jedan deo seoskog stanovnitva stalno nalazi pripravan da uskoi u gradski ili manufakturni proletarijat, i samo vreba povoljne okolnosti za taj preobraaj. (Re manufaktura uzimamo ovde u smislu svih nepoljoprivrednih industrija . ) 86 Ovaj izvor relativno suvinog stanovnitva tee, dakle, neprekidno. Ali njegovo stalno odlivanje u gradove ima za pretpostavku stalno latentnu prenaseljenost na samom selu, iji se obim vidi tek onda kad se odvodni kanali izuzetno iroko otvore. Stoga je poljoprivredni radnik osuen na minimalnu najamninu, i on stalno stoji jednom nogom u glibu pauperizma.
85tt G ovor koji je pri otvaranju konferencije za zdravstvenu reform u u B irm ingem u, 15. januara 1875, odrao J. C ham berlain, tada predsednik optine, a sada (1883) m inistar trgovine. 88 U popisu stanovnitva Engleske i Velsa od 1861. nabrojan je 781 grad sa 10 960 998 stanovnika, dok je u selima i varoicama nabrojano samo 9 105 226 . . . G odine 1851. figuriralo je u popisu 580 gradova, ije je stanovnitvo bilo otprilike jednako stanovnitvu poljoprivrednih srezova oko njih. Ah dok je u ovim poslednjim stanovnitvo u toku sledeih 10 godina poraslo za Va miliona, poraslo je ono u onih 580 gradova za 1 554 067. Porast stanovnitva bio je u seoskim parohijam a 6,5% , u gradovim a 17,3%. Razlika u stopi porasta posle dica je prelaenja sa sela u gradove. T ri etvrtine celokupnog porasta stanovni tva dolazi na gradove. (Census etc., sv. I I I , str. 11, 12.)
Trea kategorija relativno suvinog stanovnitva, stagnatna, ini deo aktivne radnike armije, ali sa sasvim neredovnom zaposlenou. Tako ona za kapital predstavlja neiscrpan rezervoar raspoloive radne snage. Njen poloaj pada ispod prosenog normalnog nivoa radnike klase, i ba je to ini irokom osnovicom za posebne grane kapi talistike eksploatacije. Za nju su karakteristini maksimalno radno vreme i minimalna najamnina. S njenim glavnim oblikom mi smo se ve upoznali kad smo govorili o kunom radu. Ona se neprekidno regrutuje iz prekobrojnih radnika krupne industrije i poljoprivrede, a naroito iz onih grana radinosti koje propadaju, u kojima manu faktura potiskuje zanat, a mainska proizvodnja manufakturu. Njen obim biva sve vei to bre napreduje prekobrojnost kao posledica uveanog obima i energije akumulacije. Ali u isto vreme ona je i jedan element radnike klase koji se sam reprodukuje i ovekoveava, koji u celokupnom porastu te klase uzima srazmerno vei udeo nego ostali elementi. I doista, ne samo masa roenja i smrtnih slu ajeva, nego i apsolutna veliina porodica stoji u obrnutoj srazmeri prema veliini najamnine, dakle prema masi ivotnih sredstava ko jima raspolau razline kategorije radnika. Ovaj zakon kapitalistikog drutva zvuao bi besmisleno meu divljacima, pa ak i meu civilizovanim kolonistima. On podsea na masovno reprodukovanje indi vidualno slabih i ustopice gonjenih ivotinjskih vrsta . 87 Naposletku, najnii talog relativno suvinog stanovnitva obi tava u sferi pauperizma. Ostavljajui po strani skitnice, zloince, pro stitutke, ukratko pravi lumpenproletarijat, ovaj drutveni sloj sastoji se iz triju kategorija. Prvo: sposobni za rad. Treba samo povrno pogledati statistiku engleskog pauperstva, pa e se nai kako njegova masa raste sa svakom krizom, a opada sa svakim oivljenjem poslova. Drugo: siroad i pauperska deca. Ovo su kandidati industrijske rezervne armije i bivaju u vremena velikog poleta, kao npr. 1860, brzo i u masama uvrstani u aktivnu radniku armiju. Tree: propa lice, goli siromasi, za rad nesposobni. T o su osobito lica koja pro padaju zato to ih je podela rada uinila nepokretnima, zatim lica koja ive preko normalnog radnikog veka, najzad rtve industrije,
87 Izgleda da siromatvo pogoduje rasploavanju. (A. Smith^1711,) [Wealth of Nations , knj. I, gl. 8, izd. Wakefield, tom I, str. 195.] Po duhovitom i galant nom opatu Galianiju, to je tavie bog osobito m udro uredio: Bog je tako udesio da se ljudi iji su pozivi od najvee koristi, raaju u velikom broju. (Galiani, Delia Moneta, str. 78.) Beda, makar ila do svojih krajnjih granica, do gladi i epidemija, ne spreava porast stanovnitva, ve pre ima tendenciju da ga um noi. (S. Laing, National Distress, 1844, str. 69.) Poto je za ovo pruio stati stike ilustracije, Laing nastavlja: Kad bi sav svet bio u blagostanju, na zemlji bi brzo nestalo ljudi. (If the people were all in easy circumstances, the world would soon be depopulated.)
iji broj raste sa irenjem opasnih maina, rudarstva, hemijskih fab rika itd., invalidi, bolesnici, udovice itd. Pauperstvo je invalidski dom aktivne radnike armije i mrtvi balast industrijske rezervne armije. Njegova proizvodnja je ukljuena u proizvodnji relativno suvinog stanovnitva, njegova nunost u njegovoj nunosti, i s njime pauperstvo predstavlja jedan uslov postojanja kapitalistike proizvod nje i razvitka bogatstva. Pauperstvo spada u faux frais kapitalistike proizvodnje, ali koje kapital velikim delom um e da sa sebe svali na lea radnike klase i sitne srednje klase. to je vee drutveno bogatstvo, to je vei kapital koji funkcionie, i obim i energija njegovog porasta, pa prema tome i apso lutna veliina proletarijata i proizvodna snaga njegova rada, to je vea industrijska rezervna armija. Isti oni uzroci koji razvijaju ekspan zivnu m o kapitala razvijaju i raspoloivu radnu snagu. Relativna veli ina industrijske rezervne armije raste, dakle, s potencijama bogatstva. Ali to je ova rezervna armija vea u odnosu prema aktivnoj radni koj armiji, to vie raste masa konsolidovanog suvinog stanovnitva, ija beda stoji u obrnutoj1* srazmeri prema mukama njegova rada. N aposletku, ukoliko su vei uboki sloj radnike klase i industrijska rezervna armija, utoliko je vei zvanini pauperizam. Ovo je apsolutni, opsti zakon kapitalistike akumulacije. U svom e ostvarivanju, ovaj za kon se kao i svi drugi zakoni modifikuje raznolikim okolnostima ija analiza ne spada ovamo. Sad je lako razumeti budalatinu ekonomske mudrosti koja rad nicima propoveda da svoj broj prilagode potrebama oploavanja vred nosti kapitala. Kao da mehanizam kapitalistike proizvodnje i akumu lacije stalno ne prilagoava ovaj broj tim potrebama oploavanja. Prva re tog prilagoavanja jeste: stvaranje relativno suvinog stanov nitva ili industrijske rezervne armije, a poslednja: beda sve veih slojeva aktivne radnike armije i mrtvi balast pauperizma. Zakon po kome se, zahvaljujui napredovanju proizvodnosti dru tvenog rada, m oe uz sve manji utroak ljudske snage stavljati u pokret sve vea masa sredstava za proizvodnjutaj zakon se na ka pitalistikoj osnovici, gde ne upotrebljava radnik sredstva za rad ve sredstva za rad radnika, izraava u tom obliku da ukoliko je vea proizvodna snaga rada, utoliko je vei i pritisak radnika na sred stva za njihovo zapoljavanje, i utoliko je, dakle, nesigumiji uslov
1* Ovde je u 2. ruskom izdanju ovog M arxovog dela (K. M apnc h OHrejibc, C o H u n e n u H , MocKBa 1960, t o m 23, str. 659) izvrena ispravka, tako da zavretak reenice glasi: * . . . ija beda stoji u pravoj srazm eri prem a mukama rada aktivne radnike armije. Ispravka je izvrena prem a autorizovanom fran cuskom izdanju. U nem akom izdanju ova ispravka nije uinjena. Ipak izgleda da je tanije: stoji u pravoj srazmeri. (K arl M arx, Das Kapital , D ietz Verlag, B erlin 1962, E rster B and, str. 673.) Red.
<J>.
njihova opstanka: prodaja svoje sopstvene snage radi uveavanja tueg bogatstva, ili radi samooploavanja kapitala. T o to sredstva za proizvodnju i proizvodnost rada rastu bre nego proizvodno sta novnitvo izraava se kapitalistiki, dakle, obrnuto, u tome: da rad niko stanovnitvo raste stalno bre nego potreba kapitala za oploavanjem. U etvrtom odeljku, pri analizi proizvodnje relativnog vika vred nosti, pokazalo se: u okviru kapitalistikog sistema svi metodi za uveavanje drutvene proizvodne snage rada izvode se na raun individualnog radnika; sva sredstva za razvijanje proizvodnje izopaavaju se u sredstva za eksploataciju proizvoaa i gospodarenje nad njima, pretvaraju radnika u bogalja, deliminog oveka, svode ga na obian dodatak maine, unitavaju sadrinu njegovog rada pret varajui mu rad u pravo muenje, ine radniku duhovne snage pro cesa rada tuim u istoj meri u kojoj se nauka prisajedinjuje tome procesu kao samostalna snaga; unakaavaju uslove u ijem okviru on radi, podvrgavaju ga za vreme procesa rada odvratnoj i sit niavoj despotiji, pretvaraju sav njegov ivot u radno vreme i ba caju mu enu i dete pod Dagernatov toakt96l kapitala. Ali su svi metodi za proizvodnju vika vrednosti ujedno i metodi za akumu laciju, a svako uveanje akumulacije postaje opet sredstvom za raz vijanje tih metoda. Iz ovoga izlazi da radnikov poloaj mora bivati sve gori to vie kapital akumulira, ma kako radnik bio plaen, vi soko ili nisko. Naposletku, zakon koji relativno suvino stanovnitvo, ili industrijsku rezervnu armiju, stalno odrava u ravnotei sa obi mom i energijom akumulacije prikiva radnika uz kapital vre nego Hefestovi klinci Promete ja za stenu. Taj zakon uslovi java akumulaciju bede koja odgovara akumulaciji kapitala. I tako je nagomilavanje bogatstva na jednom polu u isti mah nagomilavanje bede, munog rada, ropstva, neznanja, podivljavanja i moralne degradacije na sup rotnom polu, tj. na strani klase koja svoj vlastiti proizvod proizvodi u obliku kapitala. Politiki ekonomisti izrazili su ovaj antagonistiki karakter ka pitalistike akumulacije88 u raznim oblicima, mada oni s njome br88 Tako iz dana u dan biva sve jasnije da odnosi proizvodnje u kojima se buroazija kree nemaju jedinstven i jednostavan, ve dvojak karakter; da se u istim srazmerama u kojima se proizvodi bogatstvo proizvodi i beda; da se u istim odnosima u kojima se razvijaju proizvodne snage razvija i jedna snaga koja proizvodi ugnjetavanje; da ti odnosi stvaraju buroasko bogatstvo, tj. bogatstvo buroaske klase, jedino neprekidno unitavajui bogatstvo pojedinih lanova te klase i stvarajui stalno brojniji proletarijat. (Karl Marx, Mis&re de la Philosophies str. 116.1*) l * Vidi u 7. tomu ovog izdanja.
kaju i pojave prekapitalistikih naina proizvodnje, pojave delimino analogne, ali ipak u sutini razline. Mletaki kaluer Ortes, jedan od najveih ekonomskih pisaca 18. veka, shvata antagonizam kapitalistike proizvodnje kao opti prirodni zakon drutvenog bogatstva.
Ekonomsko dobro i ekonom sko zlo stalno su u ravnotei u jednoj naciji (ii bene ed ii m ale econom ico in im a nazione sem pre ali* istessa m isura); obilje dobara za poneke uvek je jednako oskudici dobara za druge (la copia dei beni in alcuni sem pre eguale alia m ancanza di essi in altri). Veliko bogatstvo neko licine uvek je praeno apsolutnim otim anjem najnunijega kod mnogo veeg broja d rugih. Bogatstvo neke nacije odgovara njenom stanovnitvu, a njena beda njenom bogatstvu. R adinost jednih prisiljava druge na lenost. Siromasi i bespo sliari nuan su plod bogatuna i poslenika itd .89
Otprilike 10 godina posle Ortesa veliao je Townsend, protes tantski pop, siromatvo na sasvim grub nain kao nuan uslov bo gatstva.
Zakonsko prisiljavanje na rad skopano je sa odvie truda, nasilja i galame, dok, naprotiv, glad ne sam o da izaziva m iran, utljiv i neprekidan pritisak, nego i najsilnije napore kao najprirodniji podstrek za industriju i rad.
Sve se, dakle, svodi na to da se glad uini trajnom u radnikoj klasi, a za ovo se, po Tow nsendu, brine naelo naseljenosti, koje je kod sirotinje osobito aktivno.
Izgleda da je to p rirodni zakon to su sirom asi u izvesnom stepenu lako misleni (im provident) (naim e tako lakom isleni da dolaze na svet bez zlatnih kaika u ustim a), tako da ih uvek im a (th at there always m ay be some) za vrenje najniih, najprljavijih i najprostijih funkcija u zajednici. Zaliha ljudske sree (the fu n d o f h um an happiness) se tim e m nogo uveava, delikatniji ljudi (the more delicate) osloboeni su dirindenja, te se nesm etano m ogu posvetiti viim po zivim a itd Zakon o sirotinji im a tendenciju da razori harm oniju i lepotu, sim etrinost i red ovog sistem a, koji su na svetu uspostavili Bog i priroda.90
89 G. O rtes, Delia Economia Nazionale libri sei 1777, u Custodija, Parte moderna, sv. X X I, str. 6, 9, 22, 25. itd. N a str. 32, O rtes kae: Umesto da nabacujem nekorisne planove za usreavanje naroda, ograniiu se na to da istra im uzroke njihove nesree. 90 A Dissertation on the Poor Laws. By a W ellwisher of M ankind (T he Reverend M r. J. T ow nsend), 1786, republished L ondon 1817, str. 15, 39, 41. Ovaj delikatni pop, iz ijeg upravo navedenog spisa kao i putopisa iz Spanije M althus esto po vie strana prepisuje, uzeo je najvei deo svoje teorije od ser J. Steuarta, ali iskrivljujui ga. N p r., kad S teuart kae: Tu, u ropstvu, postojao je jedan nasilni m etod da se ljudi nagone na rad (za ne-radnike) * . . . L judi su tada bili prisiljavani da rade (tj. da besplatno rade za druge), jer su bili robovi
Dok je mletaki kaluer u reenju sudbine kojim beda ostaje vena, video opravdanje za postojanje hrianskog milosra, neenstva, manastira i bogougodnih zadubina, dotle je ono za protestant skog prebendara, naprotiv, izgovor da prokune zakone o sirotinji, na osnovu kojih je sirotinja imala pravo na mravu javnu pomo.
Napredak drutvenog bogatstva, kae Storch, stvara tu korisnu drutvenu k lasu. . . koja izvodi najdosadnije, najprostije i najgadnije poslove, koja, jednom rei, uzima na svoja plea sve to je u ivotu neprijatno i ropsko i upravo time pribavlja drugim klasama vrem ena, vedrinu duha i uobiajeno (cest b o n !1*) dostojanstvo (dignit conventionelle) itd .91
Storch se pita kakvo je zapravo preimustvo ove kapitalistike civilizacije, s njenom bedom i degradacijom masa, nad varvarstvom? Jedini odgovor koji on nalazi jeste bezbednost!
Usled napretka industrije i nauke, kae Sismondi, svaki radnik je kadar da svaki dan proizvodi mnogo vie nego to m u treba za potronju. Ali u isto vreme, dok njegov rad proizvodi bogatstvo, bogatstvo bi njega, kad bi on bio pozvan da ga sam potroi, uinilo malo pogodnim za rad. On dri da bi se ljudi (tj. ljudi koji ne rade) verovatno odrekli svih usavravanja vetina, kao i svih uivanja koja nam pribavlja industrija, kad bi ih morali iskupljivati stalnim radom kao to je rad rad n ik a. . . D anas napori nem aju veze sa svojom nagradom ; onaj ovek koji se odmara nije onaj koji je pre toga radio; naprotiv, jedan moe da se odmara ba zato to drugi r a d i . . . Beskonano mnoenje proizvodnih snaga rada moe, dakle, imati samo jedan rezultat uveanje luksuza i uivanja dokonih bogataa.92
Naposletku, Destutt de Tracy, hladni buroaski doktrinar, kae brutalno:

Siromane nacije jesu one u kojima je narodu dobro, a bogate nacije su one iji je narod obino siromaan.98
drugim a; sad su ljudi prisiljeni da rade (tj. da besplatno rade za ne-radnike), jer su robovi svojih vlastitih potreba^172ôn iz toga ne izvlai zakljuak kao ugojeni pop da najamne radnike treba uvek drati na uzici gladi, ve naprotiv elida uvea njihove potrebe i da stalno uveavanje njihovih potreba uini podsticajem njihovog rada za delikatnije ljude. 01 Storch, Cours d conomie etc., sv. I I I , str. 223. 92 Sismondi, Nouveaux Principes etc., sv. I, str. 79, 80, 85. 03 D estutt de Tracy, T raiti de la Volonti etc., str. 231. Les nations pauvres, cest 1& oia peuple est & son aise; et les nations riches, cest 1& ou il est ordinairement pauvre.
1* ova mu valja!
5.
Ilustracija opteg zakona kapitalistike akumulacije a) Engleska od 1846. do 1866.
Nijedan period modernog drutva nije tako povoljan za prou avanje kapitalistike akumulacije kao period poslednjih 2 0 godina. Kao da je pronaao Fortunatovu kesu. A m eu svim zemljama najklasiniji primer opet je Engleska, zato to zauzima prvo mesto na svetskom tritu, to je jedino u njoj kapitalistiki nain proizvodnje potpuno razvijen, i najzad to je hiljadugodinje carstvo slobodne trgovine, uvedeno tamo od 1846, isteralo vulgarnu ekonomiju iz njenog poslednjeg skrovita. Napredak proizvodnje, tako dinovski da je druga polovina ovog dvadesetogodinjeg perioda daleko nad maila prvu, nagovestili sm o ve dovoljno u etvrtom odeljku. Iako je apsolutni porast engleskog stanovnitva bio veoma velik za poslednjih 50 godina, ipak je relativni porast ili stopa prirataja stalno opadala, kao to pokazuje sledea tabela uzeta iz zvaninog popisa.
Godinji procentualni prirataj stanovnitva u Engleskoj i Velsu u decimalnim brojkama: 1811 - 1821 1,533%
1821 - 1831
1831 - 1841 1841 - 1851 1851 - 1861
1,446%
1,326% 1,216% 1,141%
D a vidimo sad kako je na drugoj strani raslo bogatstvo. Ovde nam najpouzdaniji oslonac prua kretanje profita, zemljine rente itd., podvrgnutih porezu na dohodak. Porast profita obaveznih na porez (zakupnici i jo neke rubrike nisu uraunati), iznosio je za Veliku Britaniju od 1853. do 1864. g. 50,47% (ili na godinu proseno 4,58% )94, a porast stanovnitva u istom tom periodu bio je otpri like 12%. Uveanje oporezivih renti od zemlje (raunajui i kue, eleznice, rudnike, ribnjake itd.) iznosilo je od 1853. do 1864. g. 38%, ili 3 5 / i 2 % godinje. U tom uveanju najvanije su ove rubrike:
Vitak godibijeg dohotka od 1 8 5 3 . do 18 6 4 Goditnje uveanje
Od
k u a ......................................... 38,60% kam enolom a 84,76% ru d n ik a 68,85% elezara 39,92% ribnjaka................................... 57 37% plinara 126,02% eleznica 83,29%
3,50% 7,70% 6,26% 3,63% 5,21% 11,45% 7,57%
94 Tenth R eport of the C om m issioners of H . M s Inland Revenue, L on don 1866, str. 38. 95 Isto.
Ako uporedimo po etiri godine iz perioda od 1853. do 1864, videemo da stepen uveanja dohodaka neprestano raste. Npr., za dohotke od profita iznosio je od 1853. do 1857. 1,73% godinje, od 1857. do 1861. g. 2,74% godinje, a od 1861. do 1864. 9,30% go dinje. Ukupna suma dohodaka koji podleu porezu na dohodak iz nosila je u Ujedinjenoj Kraljevini: 1856. g. 307 068 8 9 8 4 1859. g. 328 127 416 j C, 1862. g. 351 745 2 4 1 4 1863. g. 359 142 8 9 7 4 1864. g. 362 462 279^, 1865. g. 385 530 0 2 0 4 9 Akumulaciju kapitala pratila je ujedno i njegova koncentracija i centralizacija. Mada za Englesku nije bilo zvanine poljoprivredne statistike (za Irsku je bilo), ipak je nju deset grofovija dalo dobrovoljno. Ona pokazuje da su u njima od 1851. do 1861. zakupi ispod 100 jutara pali od 31 583 na 26 597, dakle da je 5016 zakupa pripojeno velikim zakupima.97 Od 1815. do 1825. nije pod porez na naslea pala nijedna pokretna imovina vea od 1 milion ; od 1825. do 1855. bilo ih je 8 , od 1856. do juna 1859, tj. za 4 x/2 godine, 4 . 98 Ali se centralizacija najbolje vidi iz kratke analize poreza na dohodak za rubriku D (profiti, izuzev zakupnine itd.) u godinama 1864. i 1865. Prethodno napominjem da se income tax [porez na dohodak] iz ovog izvora plaa poev od 60 dohotka. Ovi oporezivi dohoci iz nosili su u Engleskoj, Velsu i kotskoj 1864. g. 95 844 2 2 2 4 a 1865. g. 105 435 57 9 " ; broj oporezovanih 1864: 308 416 lica na ukupno 23 891 009 stanovnika, 1865: 332 431 lice na ukupno 24 127 003 sta novnika. O raspodeli ovih dohodaka za te dve godine govori sledea tabela:
Godina koja se zavrava s 5. aprilom 1864 Dohodak od profita Lica Ukupan dohodak: od toga od toga od toga od toga 95 844 222 57 028 290 36 415 225 22 809 781 8 744 762 308 416 23 334 3619 832 91 Godina koja se zavrava s 5. aprilom 1865 Lica Dohodak od profita Ukupan dohodak: od toga od toga od toga od toga 105 435 787 64 554 297 42 535 576 27 555 313 11 077 238 332 431 24 075 4 021 973 107
96 Ovi brojevi dovoljni su za poreenje, ali, posmatrani u apsolutnom smislu, nisu tani, poto se svake godine preuti moda 100 miliona doho tka. 2alba lanova komisije of Inland Revenue [poreske uprave] na sistematske prevare, osobito od strane trgovaca i industrijalaca, ponavlja se kroz sve njihove izvetaje. Tako npr. u jednom stoji: Jedno akcionarsko drutvo prijavilo je kao svoju oporezivu dobit sumu od 6000 , procenitelj je tu sum u ocenio na 88 000, i najzad je porez bio plaen na ovu sumu. D rugo neko drutvo prijavilo je sum u od 190 000 , ali je bilo prim orano da prizna da je stvarna suma 250 000. (Isto, str. 42.) 97 Census etc., sv. I I I , str. 29. T vrdnju Johna Brighta da 150 zemljoposednika imaju polovinu engleskog, a njih 12 polovinu kotskog zemljinog poseda, niko nije opovrgao. 98 Fourth R eport etc. of Inland Revenue, London 1860, str. 17. 99 Ovo su isti dohoci, dakle posle izvesnih odbitaka po zakonu.
G odine 1855. proizvedeno je u Ujedinjenoj Kraljevini 61 4 5 3 079 tona uglja u vrednosti od 16 113 267 , 1864: 92 787 873 tone u vrednosti od 23 197 968 , 1855: 3 2 1 8 154 tone sirova eleza u vred nosti od 8 045 385, 1864: 4 767 951 tona u vrednosti od 11 919 877. D uina eleznica iznosila je u Ujedinjenoj Kraljevini 1854: 8 054 milje, s uplaenim kapitalom od 286 068 794, 1864. duina je bila 12 789 milja, a uplaeni kapital 425 719 613. Ukupni izvoz i uvoz Ujedi njene Kraljevine bio je 1854: 268 210 145, 1865: 48? 923 285. Sledea tabela pokazuje kretanje izvoza:
1847. 1849. 1856. 1860. 1865. 1866. 58 842 377 63 596 052 115 826 948 135 842 817 165 862 402 188 917 563 100
Ovo nekoliko podataka dovoljno je da se razume oseanje tri jumfa s kojim je Registrar general11451 engleskog naroda uzviknuo:
Ma kako d a je brzo raslo, stanovnitvo ipak nije dralo korak s n apret kom industrije i bogatstva.101
Okrenimo se sad neposrednim agentima te industrije, proizvoa ima toga bogatstva, radnikoj klasi.
Jedno od najtunijih obeleja socijalnog stanja zemlje, rekao je G ladstone, jeste da se potroaka sposobnost naroda nalazi u opadanju, a nem atina i beda radnike klase sve vie rastu, dok se u isto vrem e vri stalno akum ulisanje bogat stva u viim klasam a i stalni porast kapitala.102
Tako govorae ovaj slatkoreivi ministar u Donjem domu 13. februara 1843. D vadeset godina docnije, 16. aprila 1863, rekao je u govoru prilikom podnoenja svog budeta ovo:
i u ovaj as, m arta 1867, indijsko-kinesko trite ve je ponovo sasvim preplavljeno poiljkam a robe britanske pam une industrije. G odine 1866. poelo je obaranje najam nine pam unim radnicim a za 5% , sledee godine izbio je zbog sline operacije u P restonu trajk u kome je uestvovalo 20 000 radnika. {Ovo je bila predigra krize koja je odm ah zatim izbila. F. .} 101 Census etc., sv. I I I , str. 11. 102 G ladstone u D onjem dom u, 13. februara 1843: It is one of the most m elancholy features in the social state o f this country th a t we see, beyond the possibility o f denial, th a t w hile there is at this m om ent a decrease in the consu m ing powers o f the people, an increase o f the pressure of privations and distress; th ere is at the same tim e a constant accum ulation o f wealth in the u p p er clas ses, an increase in the luxuriousness o f their habits, and o f their means o f en joyment. (Times od 14. februara 1843.Hansard od 13. februara.)

Od 1842. do 1852. uveao se oporezivi dohodak zemlje za 6% . . . Za 8 godina, od 1853. do 1861, uveao se za 20% , ako uzm emo za bazu 1853. Fakat je toliko udan da se ini skoro neverovatan. . . Ovo upravo omamno poveanje bogatstva i m o i. . . potpuno je ogranieno na sopstvenike klase, al i . . . ali po sredno ono mora biti od koristi po radniko stanovnitvo jer sm anjuje cenu ar tikala opte potronje i dok su bogatai postali bogatiji, siromasi su svakako postali manje siromani. Ne usuujem se rei da je u krajnostima siromatva na stalo kakvo smanjenje.1* 103
Da sakatog antiklimaksa! Ako je radnika klasa ostala siro mana, samo manje siromana u odnosu prema upravo omamnom poveanju bogatstva i moi koje je ona proizvela za sopstveniku klasu, onda je ona ostala relativno jednako siromana. Ako se kraj nosti siromatva nisu umanjile, one su se uveale, jer se uvealo kraj nje bogatstvo. to se tie pojevtinjenja ivotnih sredstava, to zvanina statistika, npr. podaci London Orphan Asylum2*, pokazuje poskup ljenje od 2 0 % proseno za tri godine od 1860. do 1862. u poreenju sa 1851. do 1853. A naredne 3 godine, 1863. do 1865, imali smo stalno poskupljivanje mesa, maslaca, mleka, eera, soli, uglja i mase drugih potrebnih ivotnih sredstava. 104 Naredni Gladstone-ov bu detski govor, od 7. aprila 1864, bio je pindarovska slavopojka na pretku pravljenja vika vrednosti i narodnoj srei koju siromatvo umerava. On govori o masama na rubu pauperstva, o poslovnim granama u kojima se najamnina nije popela, i naposletku rezimira sreu radnike klase reima:
Ljudski ivot u devet od deset sluajeva samo je borba za opstanak.105 103 From 1842 to 1852 the taxable income of the country increased by 6 per c e n t ... In the 8 years from 1853 to 1861, it had increased from the basis taken in 1853, 20 per cent! T h e fact is so astonishing as to be almost incredible . . . this intoxicating augm entation of wealth and p o w er. . . entirely confined to classes of p ro p erty . . . m ust be of indirect benefit to the labouring population, because it cheapens the commodities of general consum ptionwhile the rich have been growing richer, the poor have been growing less poor! at any rate, whether the extremes of poverty are less, I do not presume to say. (G ladstone u Donjem dom u, 16. aprila 1863. Morning Star od 17. aprila.) 104 Vidi zvanine podatke u Plavoj knjizi Miscellaneous Statistics of the U nited Kingdom. Deo V I, London 1866, str. 260 - 273. i dalje. U mesto sta tistike domova siroadi itd. mogle bi kao dokaz posluiti i deklamacije vladinih novina kad zastupaju davanje miraza deci iz kraljevskog doma. T u se nikad ne zaboravlja skupoa ivotnih sredstava. 105 Think of those who are on the border of that region (pauperism), wages. . . in others not increased. . . hum an life is but, in nine cases out of ten, ** U 4. izdanju: nastala kakva promena 2* Londonski dom siroadi
Profesor Fawsett, koji nije kao Gladstone sputavan zvaninim obzirima, izjavljuje bez okolienja:
Naravno, ja ne sporim da je uz ovo poveanje kapitala (poslednjih dece nija) ilo i penjanje novane najam nine, ali se ova prividna dobit ukupno uzev gubi, poto m noge ivotne potrebe stalno poskupljuju (on sm atra zbog padanja vrednosti p lem enitih m e ta la ). . . Bogatai brzo bivaju bogatiji (the rich grow rapidly richer), dok se u u d obnosti radnike klase ne zapaa nikakvo poveanje R adnici su gotovo postali robljem trgovia iji su dunici.100
U odeljcima o radnom danu i o mainama pokazale su se okol nosti u kojima je britanska radnika klasa za poslednje dve-tri de cenije stvorila omamljivo poveanje bogatstva i moi za sopstvenike klase. Ali tada nas je prvenstveno zanimao radnik za vreme njegove drutvene funkcije. D a bi se zakoni kapitalistike akumula cije potpuno osvetlili, nuno je da uoim o i radnikov poloaj izvan radionice, kako se on hrani i kako stanuje. Granica ove knjige na lae nam da ovde uzm em o u prvom redu u obzir najgore plaeni deo industrijskog proletarijata i poljoprivrednih radnika, tj. veinu radnike klase. Pre toga jo koju re o zvaninom pauperstvu, tj. o onom delu radnike klase koji je ostao bez uslova za opstanak, tj. koji ne moe prodavati svoju radnu snagu, te ivotari od javne milostinje. Na zvaninoj listi paupera u Engleskoj 107 bilo je 1855: 851 369, 1856: 877 767, 1865: 971 433 lica. U sled nestaice pamuka porastao je ovaj
a struggle for existence. (G ladstone, H ouse o f C om m ons, 7. april 1864.) Ver zija Hansarda glasi: Again; and yet m ore at large, w hat is hum an life b u t, in the m ajority o f cases, a struggle for existence. [Drugim reim a: ta je ljud ski ivot u veini sluajeva drugo ako ne borba za opstanak.] Stalne, dreee protivrenosti u G ladstone-ovim budetskim govorim a od 1863. i 1864. okarakterisao je jedan engleski knjievnik ovim citatom iz Boileau-a1*: Voili lhom m e en effet. II va du blanc au noir. II condam ne au m atin ses sentim ents du soir. Im p o rtu n k to u t autre, & soi m m e incom m ode, II change k tous m om ents d esprit comme de mode.2* ([citiran o kod H . R oya,] The Theory o f Exchanges etc., L ondon 1864, str. 135.) 106 H . F aw cett, The Economic Position etc., str. 67, 82. to se tie sve vee zavisnosti radnika od trgovia, ona je posledica sve jaih kolebanja i prekida u zaposlenosti radnika. 107 U Englesku je uvek uraunat i Vels, u Veliku Britaniju raunaju se Engleska, Vels i kotska, u U jedinjenu K raljevinu te tri zemlje i Irska._______ 1* U izdanjim a od 1. do 4: iz M olire-a i belo./Jutrom osuuje svoje jue celo./Svakom I ud svakog asa m enja k6 odelo.t173l 2* Takav je taj ovek. I crno sm eta, sebi dosadan zaelo,/
broj 1863. i 1864. na 1 079 382 i 1 014 978. Kriza od 1866, koja je najtee pogodila London, izazvala je u tom seditu svetskog trita, koje ima vie stanovnika nego Kraljevina kotska, za 1866. porast broja paupera od 19,5% u poreenju sa 1865, a od 24,4% u poreenju sa 1864, a za prve mesece 1867. jo vei porast u poreenju sa 1866. Pri analizi statistike paupera valja istai dva momenta. S jedne strane u opadanju i porastu pauperske mase ogledaju se peri odine promene industrijskog ciklusa. S druge strane, to se vie sa akumulacijom kapitala razvija klasna borba, stoga i samosvest radnika, to nas zvanina statistika vie obmanjuje o stvarnom obimu pauperstva. Npr., varvarski nain u postupanju prema pauperima, o kome je engleska tampa toliko galamila kroz poslednje dve godine (Times, Pali Mall Gazette itd.), starog je datuma. F. Engels je 1844. konstatovao sasvim iste uase i sasvim istu prolaznu, licemernu galamu, kakva spada u senzacionalnu knjievnost^174^ Ali strahovito umno avanje smrtnih sluajeva od gladi (deaths by starvation) u Lon donu poslednjeg decenija nesumnjivo pokazuje koliko je poraslo ga enje radnika prema ropstvu workhouse-a108, toj robijanici bede.
b) Ravo plaeni slojevi britanske industrijske radnike klase Preimo sad na ravo plaene slojeve industrijske radnike klase. Za vreme nestaice pamuka 1862. dobio je dr Smith nalog od Privy Council-al8l da proui stanje ishrane bedom pogoenih pamunih radnika u Lankairu i eiru. Dugogodinje ranije posmatranje do velo ga je do zakljuka da dnevna hrana prosene ene, da bi se izbegle bolesti od gladi (starvation diseases), mora sadrati najmanje 3900 granova [1 gran = 59 miligrama] ugljenika sa 180 granova duika, dnevna hrana prosenog mukarca najmanje 4300 granova ugljenika sa 2 0 0 granova duika; za enu otprilike toliko hranijive materije koliko je ima u dvema funtama dobrog peninog hleba, za mukarca 1 /2 vie; za odrasla mukarca ili enu nedeljno proseno najmanje 28 600 granova ugljenika i 1330 granova duika. Ovaj njegov raun dobio je u praksi neoekivanu potvrdu: on se podudara s bednom koliinom hrane na koju je nevolja svela potronju pamunih
108 Na napredak koji je uinjen od A. Sm ith-a naovamo baca karakteri stinu svetlost to to je on kadikad re workhouse1* uzimao jo u smislu manu factory2*. N pr., na poetku glave o podeli rada: Oni radnici koji su zaposleni u raznim granama istog posla esto mogu biti okupljeni u istoj kui rada (workhouse).t176l J* doslovno: kua rada, u stvari sirotinjski dom a* fabrika
37*
radnika. Decem bra 1862. oni su nedeljno dobijali 29 211 granova ugljenika i 1295 granova duika. G odine 1863. Privy Council naredi anketu o nevolji najgore hranjenog dela engleske radnike klase. D r Simon, lekar u slubi Privy Council-a, izabrao je za taj posao pomenutog dr Smith-a. Nje govo istraivanje obuhvatalo je s jedne strane poljoprivredne radnike, a s druge strane tkae svile, valje, rukaviare (konih rukavica), arapare, rukaviare (pletenih rukavica) i obuare. Poslednje kategorije, izuzev arapara, iskljuivo su gradske. U istraivanju je uzeto za pravilo da se iz svake kategorije izaberu najzdravije i relativno naj bolje situirane porodice. Opti rezultat bio je da je
samo u jednoj od ispitivanih kategorija gradskih radnika koliina dobijenog duika neznatno prelazila apsolutnu m inim alnu m eru ispod koje nastupaju bolesti od gladi; da je u dvem a kategorijam a vladala oskudica, a u jednoj od njih ak vrlo velika oskudica u hrani koja sadri ugljenika i duika; da je od ispitivanih zem ljoradnikih porodica preko jedne petine dobijalo m anje od neophodne ko liine hrane koja sadri ugljenika, vie od jedne treine m anje od neophodne ko liine h rane koja sadri duika, i da je u tri grofovije (Berkir, O ksfordir, Somersetir) proseno vladala oskudica u m inim um u hrane koja sadri duika.109
M eu poljoprivrednim radnicima najgore s u , bili hranjeni rad nici iz Engleske, najbogatijeg dela Ujedinjene Kraljevine . 110 Nedo voljna ishrana pogaala je kod poljoprivrednih radnika poglavito ene i decu, jer mu mora jesti da bi mogao obaviti svoj posao. Jo vea oskudica besnela je meu ispitanim kategorijama gradskih radnika. Oni se hrane tako ravo da mora dolaziti do m nogih slu ajeva grozne i po zdravlje tetne oskudice .111 (Sve je ovo kapitalistovo odricanje, tj. odricanje plaanja ivotnih sredstava neophodnih za golo ivotarenje njegovih ruku!). Sledea tabela pokazuje odnos u kome stoji ishrana gore nave denih isto gradskih kategorija radnika prema minimalnoj meri koju je uzeo dr. Smith i prema koliini hrane pamunih radnika za vre me njihove najvee bede:
Oba pola Nedeljno proseno ugljenika grand Nedeljno proseno azota grand
Pet gradskih poslovnih grana N ezaposleni fabriki radnici u L ankairu............ M inim alna koliina, predloena za radnike u Lankairu na jednak broj m ukih i enskih loe 110 111 112
28 876 29 211 28 600
1192 1295 1330112
pu blic Health, V I R eport etc. for 1863, London 1864, str. 13. Isto, str. 17. Isto, str. 13. Isto, A ppendix, str. 232.
Jedna polovina, 60/ 125 , ispitivanih kategorija industrijskih radnika ne dobija nikako piva, 28% ne dobija mleka. Nedeljni proek tenih ivotnih namirnica po porodicama kretao se proseno od 7 una kod valja do 243/4 une kod arapara. Veinu ovih koji nisu dobijali mleka sainjavale su londonske valje. Koliina nedeljno troenih hlebnih materija ila je od 7 3/4 funte kod valja do I U /4 funte kod obuara, a ukupni proek za odraslo lice za nedelju dana iznosio je 9,9 funti. eer (sirup itd.) kretao se od 4 une nedeljno za izra ivae konih rukavica do 1 1 una za arapare; ukupna prosena koliina na sedmicu za sve kategorije 8 una na odraslo lice. Ukupna nedeljna prosena koliina maslaca (masti itd.) 5 una na odraslo lice. Prosena nedeljna koliina mesa (slanine itd.) varirala je za od rasle izmeu I 11a une kod tkaa svile i I 8 V4 une kod izraivaa konih rukavica; ukupna prosena koliina za razliite kategorije 13,6 una. Nedeljni troak za hranu odraslog lica izgleda u prosenim brojkama ovako: tkaa svile 2 il. i 2 l lz pensa, valje 2 il. i 7 p., izraivaa konih rukavica 2 il. i 9L /i p., obuara 2 il. i 7 3/4 p., arapara 2 il. i 6 1 /4 P- Za tkae svile u Meklsfildu nedeljni proek je iznosio samo 1 il. i 8 V 2 p. Najgore hranjene kategorije bile su: valje, tkai svile i izraivai konih rukavica. 113 O ovom stanju ishrane kae dr Simon u svom optem zdrav stvenom izvetaju:
Svako ko je upuen u lekarsku praksu kod sirotinje ili bolnikih paci jenata, bilo da lee u bolnici ili van nje, potvrdie da su bezbrojni sluajevi da oskudica hrane prouzrokuje ili pogorava b o le sti. . . Ali sa zdravstvenog gle dita valja ovde uzeti u raun jo jednu veoma znaajnu okolnost. . . M oramo se setiti da se nemanje hrane veoma teko podnosi i da, po pravilu, jako manj kava ishrana dolazi tek posle drugih prethodnih liavanja. M nogo pre nego to oskudica u hrani pokae ta znai u higijeni, mnogo pre no to fiziolog doe na misao da broji one granove duika i ugljenika izm eu kojih lebdi ivot i sm rt od gladi, bie kuanstvo potpuno lieno svake materijalne udobnosti. Odevanje i loenje bie jo oskudniji nego jelo. N ema dovoljne zatite od surovosti vre mena; stambeni prostor skuava se toliko da se izazivaju ili pogoravaju bolesti; od pokustva i nametaja jedva da ima kakva traga; i sama e istoa postati skupa ili teka. Bude li se iz samopotovanja pokualo da se ona ipak odri, svaki takav pokuaj e poveati muke gladi. Stanovi e biti tamo gde se krov nad glavom moe najjevtinije kupiti: u kvartovima gde sanitetska policija postie naj manje uspeha, gde su odvodni kanali najmizerniji, gde je najmanji saobraaj, gde je najvie uline neistoe, gde ima najmanje vode ili gde je ona najgora, i gde vlada, kad je re o gradovima, najvea oskudica u svetlosti i vazduhu. T o su one opasnosti po zdravlje kojima je sirotinja neizbeno izvrgnuta im je s njenom bedom spojena i oskudica u hrani. Ako je suma tih nevolja tako strahovito ve lika za ivot, oskudevanje u hrani uasno je samo po s ebi . . . Bolno je misliti 118 Isto, str. 232, 233.

na to ; osobito ako se setim o da beda o kojoj je re nije beda koju ljudi sami skrive lenstvovanjem . Ovo je beda radnika. tavie, svaki m ravi zalogaj hrane gradski radnici otkupljuju radom produenim preko svake m ere. Pa ipak se samo uslovno moe kazati da ovaj rad omoguava radniku da se o d r i. . . Ovo tobonje samoodravanje je u vrlo velikoj m eri samo krai ili dui zaobilazni p u t u pauperizam .114
Unutranja povezanost izm eu gladi koja mui najmarljivije radnike slojeve i izm eu grube ili rafinirane rasipnike potronje bogataa koja poiva na kapitalistikoj akumulaciji moe se otkriti jedino ako se poznaju ekonomski zakoni. Drukije je sa stambenim prilikama. Svaki nepristrasni posmatra vidi: to je vea centralizacija sredstava za proizvodnju utoliko je vee i zbijanje radnika na istom prostoru, dakle da su stam bene prilike radnika utoliko bednije uko liko je kapitalistika akumulacija bra. Oigledno je da poboljanja i ulepavanja (improvements) gradova, pojava koja prati uveanje bogatstva kao to su ruenje loe izgraenih kvartova, podizanje palata za banke, robne kue itd., proirivanje ulica za poslovni promet i luksuzne koije, uvoenje gradskih eleznica itd., teraju sirotinju u sve gore i sve nabijenije jazbine. S druge strane, svako zna da skupoa stanova stoji u obrnutoj srazmeri prema njihovoj kakvoi i da oni koji pekuliu kuama eksploatiu ove rudnike bede s vie dobiti, a s manje trokova no to su ikad eksploatisani rudnici u Potosiju. Tu antagonistiki karakter kapitalistike akumulacije, a stoga i uopte kapitalistikih odnosa svojine , 115 postaje toliko oevidan da ak i zvanini engleski izvetaj i o ovom predmetu vrve jeretikim ispadima protiv svojine i njenih prava. Ovo zlo je tako ilo ukorak s razvit kom industrije, akumulacijom kapitala, uveliavanjem i ulepavanjem gradova da je samo iz straha od zaraznih bolesti, koje ne tede ni potovanu gospodu, parlament doneo od 1847. do 1864. ne manje od deset sanitetsko-policijskih zakona, i da je u nekim gradovima, kao u Liverpulu, Glazgovu i dr., uplaeno graanstvo intervenisalo i preko svojih optinskih vlasti. Pa ipak dr Simon uzvikuje u svom izvetaju iz 1865: Govorei uopte, ova zla ne podleu u Engleskoj nikakvom nadzoru. Po nareenju Privy Council-a voena je 1864. anketa o stambenim prilikama poljoprivrednih radnika, a 1865. siro manijih klasa u gradovima. Majstorski radovi dr Juliana Huntera nalaze se u 7. i 8 . izvetaju o Public Health-u. Na poljoprivred ne radnike vratiu se docnije. Za gradske stambene prilike naveu najpre jednu optu napomenu dr Simona:
114 Public H ealth, V I R eport, 1863, str. 14, 15. 115 Prava linosti nisu nigde tako otvoreno i tako besram no rtvovana pravu svojine kao u stam benim prilikam a radnike klase. Svaki veliki grad mesto je za podnoenje ljudskih rtava, oltar na kome se svake godine kolju hiljade u slavu M oloha gramzivosti. (S. Laing, N ational Distress, 1844, str. 150.)

Mada zvanino govorim samo s lekarskog stanovita, kae on, najobi nija ovenost ne doputa da se zaboravi druga strana ovoga zla. K ad se stanovi prepune preko izvesnog stepena, onda to nuno dovodi do takvog unitenja svake pristojnosti, do takvog prljavog meanja telesa i telesnih funkcija, do tak vog otkrivanja polne golotinje da je to ivotinjski, a ne ljudski. Biti potinjen takvim uticajima jeste ponienje koje biva sve dublje to due traje. Za decu koja se raaju pod ovim prokletstvom to je krtenje u bestidnosti (baptism into in famy). A elja da lica koja su dovedena u ovakav poloaj u nekom drugom po gledu tee za onom atmosferom civilizacije ija je sutina u fizikoj i moralnoj istoti, beznadna je preko svake mere.119
U pogledu prepunjenih stambenih prostorija, a i takvih u kojima je apsolutno nemoguno stanovati, na prvom mestu stoji London.
Dve stvari su van sumnje, kae dr H unter, prvo, da u Londonu im a oko 20 velikih naselja, svako otprilike sa po 10 000 lica, iji bedni poloaj prevazilazi sve to je ikad bilo vieno u Engleskoj i koji je gotovo u potpunosti re zultat ravog stanja njihovih kua; drugo, da su prenatrpanost i oronulost kua ovih naselja sada daleko gore nego pre 20 godina.117 Neemo preterati kad ka emo da je ivot u mnogim delovima Londona i Njukasla paklen.118
ak i onaj deo radnike klase koji je u boljem poloaju, zajedno sa sitnim trgoviima i drugim elementima sitne srednje klase, pada u Londonu sve vie i vie pod prokletstvo ovih nedostojnih stam benih prilika, i to sve dublje to vie napreduju poboljanja, a s njima i ruenje starih ulica i kua, to se vie mnoe fabrike i mase doljaka u prestonici, i najzad to se vie penju zakupnine za sta nove i gradska zemljina renta.
Kirije su postale toliko preterane da retko koji radnik moe platiti vie o d jedne sobe.119
Nema u Londonu gotovo nijednog kunog poseda koji ne bi bio optereen bezbrojem middlemenfl-a1 *. Naime, u Londonu je
118 Public Health, V III Report, 1866, str. 14, prim edba. 117 Isto, str. 89. O deci u ovim naseljima kae d r H unter: Mi ne znamo kako su zbrinjavana deca pre ovog veka gustog zbijanja sirotinje, i bio bi smeo prorok ko bi hteo da predskae kakvo se ponaanje moe oekivati od dece koja se, u okolnostima kojima nema ravnih u ovoj zemlji, vaspitavaju za buduu praksu kao opasne klase, sedei po pola noi s licima svih godina, pijanim , po ganim i svadljivim. (Isto, str. 56.) 118 Isto, str. 62. 119 Report of the Officer of H ealth of St. M artins in the Fields, 1865.
posrednika
cena zemljita uvek veoma visoka u odnosu prema godinjem prihodu od njega, jer svaki kupac pekulie s tim da ga se pre ili posle otrese po jury prie (taksi koju porotnici utvruju prilikom ekspro prijacije), da mu podvalom znatno podigne vrednost usled blizine bilo kakvog velikog preduzea. Posledica ovoga jeste stalno trgovanje zakupnim ugovorima koji se blie isteku roka.
Od dentlm ena koji se bave ovim poslom moe se oekivati samo to da rade onako kako rade, da iz stanara isteraju to je mogue vie, a da svojim naslednicim a sam u kuu ostave u to je m ogue bednijem stanju.120
Zakup za stanove plaa se nedeljno, i ova gospoda ne rizikuju nita. Zbog graenja unutranje gradske eleznice
moglo se p re nekog vrem ena, jedne subotnje veeri, videti u istonom delu L o ndona nekoliko porodica najurenih iz svojih starih stanova, kako lutaju uli cama s ono m alo zem na blaga na leim a, nem ajui drugog sklonita osim workhouse-a.121
W orkhouse-i su ve prepunjeni, a poboljanja koja je parla ment usvojio tek su uzeta u rad. Kad ih ruenje njihovih starih kua otera, radnici nikad ne ostavljaju svoju parohiju ili se u krajnjem slu aju nastane u susednoj, koja je najblia staroj.
Prirodno je da oni gledaju da ostanu to je m ogue blie svojim rad io nicam a. T o im a za posledicu da se porodica sad m ora sm estiti u jednu um esto u dve sobe. ak i s veom kirijom stan je gori od ravoga iz kojeg su najureni. Polovina radnika sa S trenda ve m ora putovati 2 m ilje do svoje radionice.
Ovaj Strend, ija glavna ulica ostavlja na stranca impozantan utisak londonskog bogatstva, m oe posluiti kao primer nabijenosti ljudi u Londonu. U jednoj parohiji Strenda izbrojao je sanitetski inovnik 581 lice na eker, mada je tu bila uraunata i polovina irine Tem ze. Po sebi se razume da svaka zdravstveno-policijska mera, koja, kao to je dosad bio sluaj u Londonu, ruei nepodesne kue tera radnike iz jednoga kvarta, m oe sluiti samo tome da ih u ne kom drugom utoliko tenje zbije.
Ili se sav ovaj postupak, veli d r H u n ter, nuno mora obustaviti zbog svoje besm islenosti, ili se javna sim patija (!) m ora probuditi za ono to se danas bez preterivanja moe nazvati nacionalnom dunou, naime da se pribavi krov ljudim a koji ga sam i ne m ogu pribaviti jer nem aju kapitala, ali koji periodinim otplatam a mogu odtetiti stanodavce.122
120 Public Health, V III R eport, 1866, str. 91. 121 Isto, str. 88. 122 Isto, str. 89.
Divimo se kapitalistikoj pravdi! Kad se zbog takvih improve ments1*, kao eleznica, graenja novih ulica itd., eksproprie zemljoposednik, kuevlasnik i trgovac, on ne dobija samo punu odtetu. Za ovo iznueno odricanje on mora u ime boga i pravde biti uteen i velikim profitom. Radnika sa enom, decom i imovinom izbacuju na ulicu, a ako oni u suvie velikim gomilama navaljuju u kvartove u kojima optina vodi rauna o pristojnosti onda ih progoni sani tetska policija! Poetkom 19. veka nije osim Londona bilo u Engleskoj nijed nog grada sa 100 000 stanovnika. Samo je pet gradova imalo preko 50 000 stanovnika. Sad ih ima 28 s preko 50 000.
Rezultat ove promene nije bio samo ogroman prirataj gradskog stanov nitva, nego i to da su stari, ljudima nabijeni mali gradovi postali sredita koja su sa svih strana opkoljena zgradama i niotkuda nem aju istog vazduha. Poto su oni prestali biti prijatni za bogatae, ovi se sele u veselija predgraa. Naslednici tih bogataa useljavaju se u velike kue, po jedna porodica u svaku sobu, esto jo i s podstanarim a. Tako je jedan deo stanovnitva bio strpan u kue koje nisu njemu bile nam enjene i koje su za nj sasvim nepodesne, s takvom oko linom koja odrasle istinski poniava, a decu upropauje.123
to se kapital bre akumulie u nekom industrijskom ili trgova kom gradu, to je bre priticanje izrabljivog ljudskog materijala, a utoliko su bedniji stanovi, udeeni na brzu ruku za radnike. Njukasl na Tajni, centar sve znaajnijeg rudarskog sreza, zauzima u pogledu paklenih stambenih prilika drugo mesto, odmah iza Londona. Nita manje od 34 000 ljudi stanuje u gomilama u po jednoj sobi. Nedavno je po nareenju policije u Njukaslu i Getshedu poruen znatan broj kua kao apsolutno kodljivih po zdravlje graana. Gradnja novih kua ide veoma sporo, a poslovi se razvijaju veoma brzo. Stoga je 1865. grad bio pretrpaniji no ikad ranije. Jedva se mogla iznajmiti jedna sobica. Dr Embleton, lekar njukaselske bolnice za groznicu, kae:
Van svake sumnje uzrok trajanja i irenja tifusa lei u prenagomilavanju ljudi i u neistoi njihovih stanova. Kue u kojima radnici esto ive nalaze se u zatvorenim uliicama i dvoritima. U pogledu svetlosti, vazduha, prostora i istoe, one su pravi uzori manjkavosti i nezdravosti, sramota za svaku civilizovanu zemlju. T u nou lee mukarci, ene i deca na jednoj gomili. to se mukaraca tie, oni se neprekidno sm enjuju,. nona smena za dnevnom, dnevna za nonom, tako da postelje jedva stignu da se ohlade. Snabdevanje vodom loe je, a s nunicima je jo gore, jer su zagaeni, nezrani, kuni.124 123 Isto, str. 55, 56. 124 Isto, str. 149. poboljanja
Nedeljna cena za ovakve rupe kree se od 8 pensa do 3 ilinga.

Njukasl na Tajni, veli d r H u n te r, prua nam prim er kako je jedno od najlepih plem ena naSih zem ljaka palo u gotovo divljaku degeneraciju usled u ticaja spoljanjih okolnosti stana i ulice.125
U sled plim e i oseke u kretanju kapitala i rada mogu stambene prilike jednog industrijskog grada danas biti i podnoljive, ali sutra e biti uasne. M oe se dogoditi i to da optinska vlast naposletku sm ogne volje i snage da ukloni najgora zla. Ali se sutradan usele, kao roj skakavaca, mase odrpanih Iraca ili propalih engleskih poljopri vrednih radnika. N jih guraju u stranu, u podrume i na tavane, ili se ranije pristojna radnika kua pretvara u stan iji se obitavaoci m enjaju tako brzo kao vojniki kvartiri u vreme tridesetogodinjeg rata. Primer: Bredford. Tam o su optinski filistri upravo bili zauzeti oko gradske reforme. Pored toga, bila je u tom mestu 1861. jo 1751 nenastanjena kua. A li je sad doao dobar posao, o kome je krotki liberal g. Forster, prijatelj Crnaca, nedavno tako lepo kreiao. Na ravno, s dobrim poslovima ide i poplava uvek ustalasane rezervne armije ili relativno suvinog stanovnitva. U groznim podrumima i jazbinama navedenim u jednom spisku koji je dr Hunter dobio od agenta jednog osiguravajueg drutva126, veinom su stanovali dobro
125 Isto, str. 50. 126 Spisak pom enutog agenta jednog drutva za osiguranje radnika u Bredfo r d u : 16 lica ... 1 soba V ulcanstreet br. 1 2 2 ........................................................ 11 .. ... 1 L u m leystreet br. 13 ........................................................ 11 ... 1 B ow erstreet br. 41 ........................................................ 10 P ortlandstreet br. 112 ............................................... 10 H ardystreet br. 17 ........................................................ ... 1 16 N o rth street br. 18 ........................................................ ... 1 13 N o rth street br. 17 ........................................................ 8 odraslih W ym erstreet br. 19 ........................................................ ... 1 12 lica Jow ettstreet br. 56 ........................................................ 3 porodice G eorgetreet br. 1 5 0 ........................................................ 11 lica R ifle C ourt, M arygate br. 1 1 ...................................... ... 1 10 M arshallstreet br. 2 8 ........................................................ ... 1 3 porodice M arshallstreet br. 4 9 ........................................................ ... 3 18 lica G eorgetreet br. 1 2 8 ........................................................ ... 1 16 G eorgetreet br. 1 3 0 ........................................................ 17 Edw ardstreet br. 4 ....................................................... 2 porodice] [G eorgetreet br. 4 9 ....................................................... 2 Y orkstreet br. 34 ....................................................... 26 lica ... 2 Salt Piestreet ... ... ....................
plaeni radnici. Oni izjavie da bi rado platili bolje stanove, samo kad bi ih bilo. Meutim su svi odreda propadali i porazboljevali se, dok je krotki liberal Forster, lan parlamenta, sa suzama govorio o blagodatima slobodne trgovine i o profitima bredfordske gospode koja su radila s worsted-om1*. U izvetaju od 5. septembra 1865. dr Bell, jedan od sirotinjskih lekara u Bredfordu, objanjava straho vitu smrtnost od groznice u svom srezu stambenim prilikama bo lesnika :
U jednom podrum u od 1500 kubnih stopa stanuje 10 lic a ... U Vincentstreet-u, na G reen A ir-trgu i na Lejsu nagomilano je 223 kue sa 1450 stanovnika, 435 postelja i 36 nu n ik a... N a svaku postelju, a pod tim razumem svaki zamotuljak neistih prnja ili pregrt uki, dolazi proseno 3,3 osobe, ponegde i 4 i 6. M nogi spavaju bez postelje na golom podu, u odelu, mladi ljudi i ene, oenjeni i neoenjeni, svi na gomili. Zar je po trebno dodati da su ti stanovi veinom mrane, vlane, prljave i sm radne jazbine, sasvim nepodesne kao ljudski stan? T o su sredita iz kojih se ire bolesti i sm rt, a grabe rtve i meu bolje situiranim (of good circumstances) koji su dopustili da se u naoj sredini zagnoje ove kune guke.127
Tree mesto iza Londona po stambenoj bedi zauzima Bristol.

Ovde, u jednom od najbogatijih gradova Evrope, vlada izobilje najcr njeg siromatva (blank poverty) i stam bene bede.128
c) Pokretno stanovnitvo Sad dolazimo na jedan narodni sloj poreklom seljaki, a ije zanimanje je veinom industrijsko. T o je laka peadija kapitala koju on prema svojoj potrebi baca as na ovu as na onu taku. Kad nije u pokretu, ona logoruje. Ovi letei radnici uzimaju se za razne gradjevinske i drenane radove, u ciglanama, kreanama, pri
Podrumi Regent Square ............................................. Acrestreet ...................................................... R oberts C ourt br. 33 ............................ Back Prattstreet, slui kao kotlarska radionica Ebenezerstreet br. 27 ............................ 127 Public Health, V III Report, 1866, str. 114. 128 Isto, str. 50. l * s tkaninama od eljane vune, kamgamom podrum 8 lica 7 7 7
6
(Isto, str. 111.)
graenju eleznica itd. U mesta, u ijoj se blizini ulogore, oni donose, kao pokretna legla zaraze, boginje, tifus, koleru, arlah itd.129 Pri preduzimanju poslova s veim kapitalom, kao to je graenje eleznica itd., veinom sam preduzetnik podie za svoju armiju dr vene kolibe ili neto slino, brzo improvizovana sela bez ikakvih zdrav stvenih instalacija, van domaaja nadzora m esnih vlasti, to je za go spodina preduzetnika veom a unosno, jer radnika dvostruko eksploatie: kao industrijskog vojnika i kao stanara. Ako koliba ima 1, odnosno 2 ili 3 rupe, plaa njen stanovnik, kubika itd., 1 odnosno 3 ili 4 il. nedeljno.130 Jedan primer e biti dovoljan. Septembra 1864, izvetava dr Sim on, uputio je ministru unutranjih poslova ser G eorge-u Greyu predsednik Nuisance Removal Committee1* parohije Sevenoks ovu tubu:
Do p re 12 m eseci ova parohija nije znala za boginje. K ratko vrem e pre toga zapoee radovi na pruzi od L jushem a za T e n b rid . Pored toga to su glavni radovi izvoeni u neposrednoj blizini ovoga grada, bilo je tu podignuto i glavno skladite itavog preduzea. Zato je broj ovde zaposlenih velik. Kako ih je bilo nem ogue sm estiti sve u kotede, to je g. Jay, preduzetnik, podigao na raznim takam a du pruge kolibe za smetaj radnika. U tim kolibam a nije bilo ni venti lacije ni nunika, a osim toga su m orale biti prepunjene, jer je svaki zakupac m orao uzim ati i druge stanare, m a kolika da m u je bila sopstvena porodica i mada je svaka koliba im ala sam o dve sobe. Po lekarskom izvetaj u koji smo dobili imalo je to za posledicu da su ti jadni ljudi preko noi morali podnositi sve muke zaguivanja, da bi se spasli od kunih isparenja iz prljavih ustajalih lokava i nunika, koji su bili pod sam im prozorim a. N ajzad je jedan lekar, koji je imao prilike da obie te kolibe, podneo tubu naem odboru. O n je o stanju ovih takozvanih stanova govorio s velikim ogorenjem , i strahovao da e nastupiti vrlo ozbiljne posledice ako se ne preduzm u kakve zdravstvene mere. Otprilike pre godinu dana obavezao se g. Jay da podigne jednu kuu u koju bi se, u sluaju da izbije zaraza, mogla odm ah izdvojiti lica koja su kod njega zaposlena. K rajem jula prole godine on je to obeanje ponovio, ali nije preduzeo ni najmanji korak za njegovo ostvarenje, m ada je od toga datum a bilo vie sluajeva oboljenja od boginja, od kojih dva sm rtna. D evetog septem bra izvestio m e je lekar Kelson o novim sluajevim a boginja u istim kolibam a opisujui njihovo stanje kao uasno. D a biste Vi (m inistar) bili obaveteni, m oram dodati da naa parohija ima jednu izdvojenu kuu, tzv. zaraznu kuu, gde se neguju oni lanovi parohije koji boluju od zaraznih bolesti. Sada je ova kua ve mesecim a neprekidno prepuna bole snika. U jednoj porodici um rlo je petoro dece od boginja i groznice. Od 1. aprila do 1. septem bra ove godine bilo je ne manje od 10 sm rtnih sluajeva od boginja, 4 u pom enutim kolibama, tim izvorim a zaraze. N em ogue je navesti 129 Isto, V II R eport, 1865, str. 18. 130 Isto, str. 165. 1* K om iteta zdravstvene policije
23. glava Opti zakon kapitalistike akumulacije 589 broj sluajeva oboljenja, poto zaraene porodice to dre u tajnosti to vie mogu.131
Radnici u ugljenokopima i drugim rudnicima spadaju u naj bolje plaene kategorije britanskog proletarijata. Po kakvu cenu oni otkupljuju svoju najamninu, pokazali smo ranije.132 Ovde jedan brz pogled na njihove stambene prilike. Po pravilu, eksploatator rud nika, bio on njegov vlasnik ili zakupac, podie izvestan broj koteda za svoje radnike. Ovi dobijaju besplatno kotede i ugalj za loenje, tj. kao deo najamnine koji im se daje u naturi. Radnici koje nije mogue smestiti na ovaj nain dobijaju 4 godinje kao naknadu. Rudarski srezovi brzo privlae brojno stanovnitvo, koje sainjavaju rudari sami, a onda zanatlije, duandije itd., koji se oko njih grupiu. Kao i svugde gde je stanovnitvo gusto, tako je i ovde zem ljina renta visoka. Zato rudarski preduzetnik nastoji da na to ma njem prostoru, na rubu okna, podigne toliko koteda koliko je upravo nuno da se u njih strpaju njegovi radnici sa svojim porodicama. Ako se u blizini otvore nova okna, ili se stara ponu iznova eksploatisati, stiskanje biva jo vee. Kod graenja koteda vai samo jedno naelo : odricanje kapitaliste od svih trokova u gotovom koji nisu apsolutno neizbeni.
Stanovi rudarskih i drugih radnika, koji su vezani s rudnicim a N o rthamberlenda i Darema, kae dr Julian H unter, moda su proseno najgore i najskuplje to od ove vrste postoji u Engleskoj u velikom razm eru, izuzevi jedino sline srezove u M onm autiru. Najvee zlo sastoji se u tom e to se veliki broj ljudi trpa u jednu sobu, to je uzak graevni prostor na kome se sabija velika masa kua, to vlada oskudica u vodi i nem a nunika, to se esto jedna kua podie iznad neke druge ili to se raspodeljuje na spratove (flats) (tako da raz liiti kotedi sainjavaju spratove postavljene vertikalno jedan iznad d ru g o g ). . . Preduzetnik postupa prem a koloniji kao da ona samo logoruje, a ne kao da stalno stanuje.133. Po nalozima koje sam dobio, kae dr Stevens, obiao sam najvei 131 Isto, V II Report, 1865, str. 18, prim edba. Sirotinjski staratelj Chapel-en-le-Frith-unije alje ovaj izvetaj generalnom registratorut146h U D avhoulsu napravili su izvestan broj malih udubljenja u jednom velikom bregu od krenjaka. Ove peine slue za stanovanje kopaima i drugim radnicim a zapo slenim na gradnji eleznice. Peine su tesne, vlane, bez kanala za neistou, bez nunika. U njima nema nikakvih sredstava za provetravanje, osim jedne rupe na tavanici, koja ujedno slui i kao dimnjak. Boginje besne i ve su (meu stanov nicima ovih jama) prouzroile vie sm rtnih sluajeva. (Isto, prim edba 2.) 132 Pojedinosti koje smo izneli na str. 460.1* i dalje odnose se osobito na radnike u ugljenokopima. O jo gorem stanju u rudnicim a metala vidi savesni izvetaj kraljevske komisije od 1864. 133 Public Health, V II R eport, str. 180, 182. Vidi u ovom tom u, str. 43 7 -4 4 2 .

deo velikih rudarskih naselja D a re m -u n ije . . . S veom a retkim izuzecima moe se za sve kazati da se zanem aruje svako sredstvo za osiguranje zdravlja s ta n o v n ik a ... Svi rudarski radnici vezani su za zakupca (lessee) ili vlasnika ru d nika za 12 meseci (bound, vezati, izraz koji kao i bondage1* potie iz doba km etstva). Ako d ad u oduka svom nezadovoljstvu ili m a na koji nain sm etaju svom e nadzorniku (viewer), ovaj stavlja u nadzornoj knjizi iza njihova im ena kakav znak ili p rim ed b u , i otputa ih p ri prvom novom godinjem poga an ju . . . ini m i se da nijedan deo truk-sistem a ne moe biti gori od ovoga koji vlada u ovim gusto naseljenim srezovim a. R adnik je prinuen da kao deo svoje najam nine prim a k uu koja je sva opkoljena kunim uticajim a. Sam on sebi ne m oe pom oi. O n je u svakom pogledu km et (he is to all intents and p u r poses a serf). U opte je pitanje m oe li m u iko drugi pom oi osim njegova vla snika, a ovaj vlasnik prvo pita svoj bilans za savet, i rezultat je prilino siguran. R adnik prim a od vlasnika i vodu koju troi. Bila ona dobra ili loa, dobio je ili ne dobio, p latiti je m ora, ili tanije, m ora dozvoliti da m u je odbiju od najam nine.134
Kad se sukobi s javnim miljenjem, pa ak i sa sanitarnom policijom, kapital se nimalo ne ustruava da delom opasne, delom poniavajue uslove u koje stavlja i radnikovo funkcionisanje i radnikov domazluk opravdava tim e da je to potrebno radi njegove uno snije eksploatacije. Tako je kada se odrie mera za zatitu od opasnih maina u fabrici, ventilatora i sredstava za sigurnost u rudnicima itd. Tako je i ovde sa stanovima rudarskih radnika.
Kao izvinjenje, kae d r Sim on, lekar u slubi Privy Council-a, u svom zvaninom izvetaju, kao izvinjenje za nedostojno ureenje kua navodi se da se ru d nici obino eksploatiu pod zakupom , da je trajanje zakupnog ugovora (u rudnicim a uglja veinom 21 godinu) suvie kratko da bi zakupac sm atrao za vredno tru d a da radnicim a, zanatlijam a i drugim a koje preduzee privue, uredi dobre stanove; ali ba i kad bi sam hteo da bude izdaniji u ovom pogledu, spreio bi ga zemljo vlasnik. N aim e, ovaj ima tendenciju da odm ah trai vanredno visok dodatak na ren tu , za povlasticu da se na povrini zemlje podigne pristojno i udobno naselje za obradivae njegovog podzem nog imanja. Ova pro hibitivna cena, iako nije direktna prohibicija, plai i druge koji bi inae hteli gra d iti . . . N eu se u p u tati u ispitivanje vrednosti ovog pravdanja, niti u to na koga bi na kraju krajeva pao dodatak u trokovim a za pristojnije stanove, na zemljovlasnika, zakupnika rudnika, na radnike ili na p u b lik u . . . Ali, imajui pred sobom ovako sram ne injenice kakve nam otkrivaju priloeni izvetaji (dr H untera, Stevensa i dr.), neki lek se m ora p o tra iti. . . Prava zemljine svojine iskoriavaju se, dakle, da se uini velika javna nepravda. U svojstvu vlasnika rudnika,
134 Isto, str. 515, 517.
x* vezanost, zavisnost

zemljovlasnik poziva industrijsku koloniju da radi na njegovom terenu, a onda u svojstvu vlasnika zemljine povrine onemoguava radnicim a, koje je okupio, da dou do dobrih stanova, neophodnih za njihov ivot. Zakupcu rudnika (kapita listikom eksploatatoru) nije u novanom interesu da se protivi ovakvom deljenju pogodbe, jer dobro zna da posledice nee pasti na njega ako su oni drugi zahtevi zemljovlasnika neum ereni, da su radnici, na koje one padaju, odvie neuki da bi poznavali svoja zdravstvena prava, i da ni najuasniji stam beni uslovi ni najpokva renija voda nikad nee dati povoda kakvom trajku.135
d) Dejstvo kriza na najbolje plaeni deo radnike klase Pre no to preem na prave poljoprivredne radnike, treba da na jednom primeru pokaem kako dejstvuju krize i na najbolje pla eni deo radnike klase, na njenu aristokratiju. italac se sea: go dina 1857. donela je jednu od onih velikih kriza kojima se zavrava svaki industrijski ciklus. Naredni rok padao je 1866. Usled nesta ice pamuka ona je u pravim fabrikim srezovima ve pre roka iz bila i oterala velike mase kapitala iz njegovih obinih sfera investira nja u velika centralna sedita novanog trita; zato je kriza sad imala preteno finansijski karakter. Njeno izbijanje u maju 1866. bilo je signalizirano padom jedne ogromne londonske banke, za kojim je u stopu doao slom bezbrojnih finansijskih varalikih kompanija. Jedna od velikih londonskih industrijskih grana koje je katastrofa pogodila bila je gradnja eleznih brodova. Najvea preduzea ove grane ne samo da su za vreme cvetanja poslova preko svake mere preterala u proizvoenju, nego su jo primila na sebe i ogromne narudbe, pekuliui time da e izvor kredita i nadalje biti obilan. Sad na stupi uasna reakcija, koja jo do ovog asa, do kraja marta 1867, traje i u drugim londonskim industrijama.136 Kao ilustraciju polo aja radnika navodimo sledee mesto iz opirnog izvetaja jednog
135 Isto, str. 16. 136 Londonska sirotinja u masama um ire od gladi! (Wholesale starvation of the London P o o r! ) . . . Ovih dana bili su zidovi u Londonu izlepljeni veli kim plakatima sa ovim udnim sadrajem: ,Ugojeni volovi, izgladneli ljudi! Ugo jeni volovi napustili su svoje staklene palate da bi tovili bogatae u njihovim luksuznim odajama, dok izgladneli ljudi propadaju i um iru u svojim bednim jazbinama !* Ovi plakati sa ovako zloslutnim tekstom stalno se lepe. T ek to se jedna partija uniti i pokrije drugim plakatima, ve se pojavi nova partija na istom mestu ili na kom drugom javnom m e stu . . . Ovo podsea na zle predznake koji su pripremali francuski narod na dogaaje od 1 7 8 9 ... U ovom asu, dok engle ski radnici sa enama i decom um iru od gladi i studeni, plasiraju se milioni engleskog novca, proizvod engleskih radnika, u ruske, panske, talijanske i druge strane zajmove. (Reynolds Newspaper od 20. januara 1867.)
dopisnika lista Morning Star, koji je poetkom 1867. posetio glavne centre radnikih stradanja.
*U istonom delu L ondona, u distriktim a P oplar, M ilvol, G rini, D ep t ford, L ajm haus i K ening T a u n , nalazi se najm anje 15 000 radnika zajedno s porodicam a u krajnje bednom poloaju; m eu njim a je preko 3000 kvalifikovanih m ehaniara. N jihovi rezervni fondovi su iscrpeni usled nezaposlenosti od est i osam m e se c i. . . Stalo m e je m nogo m uke da se probijem do vrata workhouse-a (u P oplaru), jer su bila opsednuta izgladnelom gom ilom . O na je ekala na ku pone za hleb, ali jo n e bee vrem e za njihovo izdavanje. D vorite je etvorougaono, a uokolo d u zidova im a nastrenica. U sredini dvorita pokrivahu plo nik guste gom ile snega. O vde su pojedina m estaca odeljena pleterom od vrbe, nalik na torove, i tu ljudi rade kad je lepo vrem e. N a dan moje posete torovi su bili tako zavejani snegom da u njim a niko nije mogao sedeti. Ali su ljudi po d zatitom streha bili zaposleni tucanjem kam ena za plonik. Svaki je sedeo n a oveoj kam enoj kocki i udarao tekim ekiem po zam rzlom granitu dok ne bi natucao 5 buela. T im e bi zavrio svoj dnevni posao, za koji prim a 3 pensa i k u p o n za hleb. U drugom delu dvorita nalazila se jedna rasklim atana drvena uderica. O tvorivi vrata, zatekosm o tu puno m ukaraca, oslonjenih leim a jedni na d ruge da bi se zagrejali. O ni su eljali laarsku uad i prepirali se ko od njih moe najdue rad iti s najm anje h ra n e ; izdrljivost je bila point d h o nneur1*. Sam o u ovom w orkhouse-u prim alo je potp o ru 7000 ljudi, m eu kojima i mnogo stotina koji su p re 6 ili 8 m eseci prim ali najvee najam nine kvalifikovanog rada u ovoj zem lji. N jihov broj bio bi dvap u t vei kad ne bi bilo toliko mnogo njih koji, kad p o tp u n o utroe svoju novanu rezervu, ipak bee od parohijske pomoi sve dok im aju m akar neto za za lag an je. . . Iziavi iz w orkhouse-a, proao sam ulicam a s kuam a veinom jednospratnim kojih im a tako m nogo u Poplaru. Vodio m e je jedan lan odbora za nezaposlene. U prvoj kui u koju smo uli nali sm o nekog elezarskog radnika, koji je 27 nedelja bez posla. T o g oveka sam za tekao kako sa elom porodicom sedi u zadnjoj sobi. U njoj je jo bilo ostalo neto nam etaja, a bilo je i zaloeno. T o je bilo nuno da bi se zatitile od hladnoe bose noge deice, jer je dan bio opako hladan. N a jednom tanjiru prem a vatri stajala je izvesna koliina kuine, koju su ena i deca eljali da bi dobili hleb iz w orkhouse-a. M u je radio u jednom od gore opisanih dvorita za kupon za hleb i 3 pensa na dan. Sad je doao kui na ruak, jako gladan kao to nam ree s gorkim osm ejkom , a ruak m u se sastojao iz nekoliko kriaka hleba namazanih m au i olje aja bez m le k a . . . Sledea vrata na koja smo zakucali otvorila nam je ena srednjih godina, koja nas, ne govorei ni rei, uvede u m alu stranju sobu u kojoj je cela njena porodica sedela utei, s pogledima uprtim u vatru, koja se brzo gasila. O vi ljudi i njihova m ala soba bili su utonuli u takvu praz n in u i beznadnost da ne elim vie videti slian prizor. Nita nisu zaradili, gospodine, rekla je ena pokazujui svoje sinove, nita za 26 nedelja, a sav na novac smo potroili, sav novac koji sm o ja i otac u bolja vrem ena ostavili na stranu uobraavajui da e nam pom oi da preguram o zla vrem ena. Eto, vidite, uzi* pitanje asti
23. glava Opti zakon kapitalistike akumulacije 5 9 3 viknu ona gotovo besno, pokazujui ulonu knjiicu sa svima njenim redov nim potvrdama o uplati i isplati, tako da smo mogli videti kako je mali imetak poeo s prvim ulogom od 5 il., kako je postupno narastao na 20 , a onda se opet rastopio, od funti na ilinge, dok poslednja zabeleka nije knjiicu ui nila bezvrednom kao komad iste hartije. Ova porodica je dobijala iz workhouse-a svaki dan samo jedan mrav o b e d . . . Zatim posetismo enu jednog Irca, koji je ranije radio na brodogradilitima. Zatekosmo je bolesnu zbog oskudice u hrani; leala je na slamnjai u haljinama, pokrivena komadom ilima, jer je sva posteljina bila zaloena. Jadna deca su je negovala, a izgledala su tako kao da je, naprotiv, njima nuna materina nega. D evetnaest nedelja prinudne besposlice srozae je do tog stepena, i dok nam je priala istoriju gorke prolosti, jecala je kao da je izgubila svaku nadu u bolju b u d u n o st. . . K ad izidosmo iz kue, pritra nam jedan mlad ovek molei nas da svratimo u njegovu kuu i vidimo moe li se za njega neto uiniti. Sve to nam je on mogao pokazati bili su mlada ena, dva lepa deteta, gomila zalonica i potpuno gola soba.
O nevoljama koje su bile odjek krize od 1866. posvedoie sledei izvod iz jednog torijevskog lista. italac mora imati u vidu da istoni deo Londona, o kome je re, ovde nije samo sedite radnika zaposlenih u gradilitima eleznih brodova pomenutih u tekstu glave, nego i tzv. kunih radnika, koji su uvek plaeni ispod minimuma.
U jednom delu prestonice odigrao se jue jezovit prizor. M ada hiljade ne zaposlenih ljudi Istenda nisu paradirale u masi sa svojim crnim zastavama a losti, ipak je ljudska bujica inila dovoljno dubok utisak. Setimo se kakve su p at nje toga stanovnitva. Ono um ire od gladi. T o je jednostavna i uasna injenica. Im a ih 40 0 0 0 ... U naem prisustvu, u jednoj etvrti ove divne prestonice, uz samu najogromniju akumulaciju bogatstva koju je svet ikad video, tu u neposred noj blizini, 40 000 ljudi um ire od gladi bez pomoi! T e hiljade upadaju sada i u druge etvrti; te hiljade, koje su uvek bile poluizgladnele, dovikuju nam svoj bol da ga ujemo mi, da ga uje nebo, priaju nam o svojim stanovima koje je beda pogodila, i o tome da im je nemogue nai rada, a da je beskorisno da prose. Oni lanovi optine koji su obavezni da plaaju sirotinjsku porezu, i sami su us led prevelikih zahteva parohije dovedeni na ivicu pauperizma. (Standard od 5. aprUa 1867.)
Poto je kod engleskih kapitalista u modi da Belgiju prikazuju kao radniki raj, jer se tamo sloboda rada, ili, to je isto, sloboda kapitala, ne skuava ni despotizmom tredjuniona ni fabrikim zako nima, kazaemo neku re o srei belgijskog radnika. Sigurno da niko nije bio dublje posveen u misterije te sree od pokojnog g. Ducptiaux-a, generalnog inspektora belgijskih tamnica i dobrotvor nih ustanova i lana centralne komisije za belgijsku statistiku. Uzeemo njegovo delo Budgets economiques des classes ouvrikres en Belgique, Bruxelles 1855. Izmeu ostaloga nalazimo tu i jednu nor malnu belgijsku radniku porodicu ije je godinje primanje i izda vanje izraunato prema veoma tanim podacima i ija se ishrana onda
uporeuje sa ishranom vojnika, mornara i zatvorenika. Porodica se sastoji od oca, matere i etvoro dece. Od ovih 6 lica mogu 4 biti korisno zaposlena preko cele godine; pretpostavlja se da meu njima nema ni bolesnih ni za rad nesposobnih, da ne postoje ni izdaci u religiozne, moralne i intelektualne svrhe, izuzev neznatni izdatak za klecala u crkvi, niti uplate u tedionice ili blagajne za osiguranje starosti, niti luksuznih ili drugih suvinih izdataka. Ipak otac i najstariji sin treba da pue duvan i da mogu nedeljom ii u birtiju, za ta im se daje itavih 86 santima nedeljno.
Iz celokupnog spiska najam nina koje p rim aju radnici raznih poslovnih grana iz la z i. . . da je najvia prosena dnevna najam nina 1,56 fr. za mukarce, 89 santim a za ene, 56 santim a za deake i 55 santim a za devojke. Po ovakvom raunu, izneo bi godinji p rih o d porodice najvie 1068 fra n a k a . . . Za dom a instvo koje sm o uzeli kao tipino uraunali sm o sve prihode koji su moguni. Ali ako m ajci takoe uraunam o najam ninu, onda kuanstvo nem a rukovaoca; ko e se b rin u ti o kui, ko o maloj deci? K o da kuva, pere, k rp i? Ovo pitanje stoji svaki d an p red radnicim a.
Prema tom e, porodini budet izgleda ovako: o t a c ............................. . m a t i ............................. . najstariji sin ........... . najstarija k i ........... . ... ... ... ... 300 radnih dana po fr. 1,56 300 0,89 jj 77 300 0,56 77 77 0,55 300 77 77 fr.
77 77 77
468 267 168 165
Svega fr. 1068 Godinji izdaci porodice i njen deficit iznosili bi, ako bi se rad nik hranio kao: m o rn a r.................. fr. 1828,deficit fr. 760 vojnik .................. 1473, 405 zatvoren ik 1112, ,, 44.
Vidi se da malo koja radnika porodica moe sebi pribaviti h ran u za tvorenika, a kam oli h ran u m ornara ili vojnika. O d 1847. do 1849. stajao je u Bel giji svaki zatvorenik proseno 63 santim a dnevno, 13 santim a vie nego to iznosi radnikovo dnevno izdravanje. A dm inistrativni i nadzorni trokovi izravnavaju se tim e to zatvorenik ne plaa s ta n a rin u . . . Ali kako veliki broj, moemo rei velika veina radnika, uspeva da ivi u jo bednijim uslovim a? T o se postie sred stvim a koja su samo radniku poznata: otkidajui od svakodnevne porcije, jedui raeni hleb m esto peninog, jedui m anje ili nim alo mesa, a isto je i sa masla cem i zainim a; zatim trpajui porodicu u 1 ili 2 sobice, u kojima mladii i de vojke zajedno spavaju, esto na istoj slam arici; uteujui na odelu, na rublju, na sredstvim a za odravanje istoe; zatim odriui se svakog zadovoljstva koje p rua nedelja, jednom rei odluujui se na najbolnija liavanja. K ad se ve jed nom dospe do ove krajnje granice, onda i najm anje poskupljenje ivotnih sred stava, najm anji zastoj u radu ili bolest uveavaju radnikovu bedu i potpuno ga
23. glava O pti zakon kapitalistike akumulacije 5 9 5 upropauju. Dugovi se gomilaju, kredit m u se otkazuje, najnuniji nametaj i odea putuje u zalagaonicu, i naposletku porodica moli za upis u sirotinjski spisak.137
I doista, u ovom raju kapitalista i najmanja promena u ceni najpotrebnijih ivotnih sredstava povlai za sobom promenu u broju smrtnih sluajeva i zloina! (Vidi: Manifest Maatschappij: D e Vlamingen Vooruit!, Brusel 1860, str. 12.) Cela Belgija ima 930 000 porodica; od toga je, po zvaninoj statistici, 90 000 bogatih (biraa)= 4 5 0 000 lica; 390 000 porodica spadaju u sitnu srednju kla su, u gradu i na selu, i veliki njen deo stalno pada u proletarijat = 1 950 000 lica. Naposletku, 450 000 radnikih porodica= 2 250 000 lica, od kojih porodice koje slue za primer uivaju onu sreu koju je Ducpetiaux opisao. Od 450 000 radnikih porodica nalazi se preko 200 000 na sirotinjskom spisku.
e) Britanski poljoprivredni proletarijat Antagonistiki karakter kapitalistike proizvodnje i akumulacije nigde se ne potvruje brutalnije nego u napretku engleske poljopriv rede (ukljuujui i stoarstvo) i u nazadovanju engleskog poljoprivred nog radnika. Pre no to preem na njegov sadanji poloaj, da ba cimo kratak pogled unazad. Moderna poljoprivreda Engleske datira od sredine 18. veka, mada je prevrat u odnosima zemljine svojine, koji je bio polazna osnovica za izmenjeni nain proizvodnje, mnogo ranijeg datuma. Ako uzmemo podatke Arthura Younga, tanog posmatraa, mada povrnog mislioca, o poljoprivrednom radniku iz 1771, videemo da je uloga ovog radnika bedna kad je uporedimo s ulogom njegovog prethodnika s kraja 14. veka, kad je on mogao da ivi u izobilju i da akumulira bogatstvo138, a da i ne pominjemo 15. vek, zlatni vek engleskih radnika u gradu i na selu. Ali nije nuno da idemo tako daleko u prolost. U jednom veoma sadrajnom spisu iz 1777. i tamo ovo:
187 D ucptiaux, Budgets dconomiques etc ., str. 151, 154, 155, 156. 138 James E. T h . Rogers (prof. politike ekonomije Oksfordskog univer ziteta), A History o f Agriculture and Prices in England , Oxford 1866, sv. I, str. 690. Ovo marljivo raeno delo obuhvata u dva dosad izila tom a samo period od 1259. do 1400. U drugom tom u iskljuivo je statistiki materijal. Ovo je prva autentina History o f Prices** koju imamo za ono doba.
1# Istorija cena
38

K rupni zakupnik gotovo se podigao na stepen plem ia, dok je jadni po ljo privredni radnik gotovo z g a e n ... N esreni njegov poloaj vidi se jasno kad njegove dananje prilike uporedim o s prilikam a otpre 40 g o d in a . . . Zemljovlasnici i zakupnici rade slono na podjarm ljivanju radnika.139
Zatim se u pojedinostima dokazuje da je od 1737. do 1777. realna najamnina na selu pala gotovo za etvrtinu ili 25%.
M odem a politika, pie u isto vrem e d r R ichard Price, favorizuje vie narodne klase; posledica toga bie da e se ranije ili docnije cela K raljevina sa stojati sam o od dentlem ena i prosjaka, od velikaa i robova.140
Pa ipak je poloaj engleskog poljoprivrednog radnika od 1770. do 1780, kako u pogledu njegovih stambenih prilika i ishrane, tako i njegove sam osvesti, njegovih razonoenja itd., ideal koji docnije i nikad nije vie dostignut. Njegova prosena najamnina, izraena u pintama penice, iznosila je od 1770. do 1771. g. 90 pinta, u Edenovo vreme (1797) samo 65, a 1808. g. 60.141 Kakvo je bilo stanje poljoprivrednih radnika krajem antijakobinskog rata, za ije vreme su se zemljini aristokrati, zakupnici, fabrikanti, trgovci, bankari, berzanski vitezovi, vojni liferanti itd. tako vanredno obogatili, ve sm o ranije napomenuli. Nominalna nadnica bila se popela delom usled pada vrednosti novanica, delom usled poskupljivan ja najnunijih ivotnih sredstava, nastalog nezavisno od devalvacije novanica. Ali se stvarno kretanje najamnine moe sa svim prosto utvrditi, ne pribegavajui pojedinostima koje su ovde iz line. Zakon o sirotinji i sirotinjska uprava bili su isti 1795. i 1814. Seamo se kako je taj zakon sprovoen na selu: parohije su u vidu m ilostinje dopunjavale nominalnu najamninu do sume koja je bila nuna za golo radnikovo ivotarenje. Odnos izmeu najamnine koju je plaao zakupnik i deficita u najamnini koji je pokrivala parohija pokazuje nam, prvo, da je najamnina sniena ispod njenog minimuma, a drugo, u kome je stepenu poljoprivredni radnik bio sastavljen iz najamnog radnika i paupera, odnosno u kome je stepenu bio pretvoren
139 Reasons fo r the late Increase o f the Poor-Rates', or, a comparative view o f the price o f labour and provisions, L ondon 1777, str. 5, 11. 140 D r R ichard Price, Observations on Reversionary Payments, 6th ed. By W . M organ, L on d o n 1803, sv. I I, str. 158, 159. N a strani 159. kae Price: No m inalna cena radnog dana danas je samo oko 4 ili u najboljem sluaju 5 puta vea nego 1514. god. Ali je cena ita vea za 7 puta, a mesa i odela oko 15 puta. Znai da je cena rada tako m nogo zaostala za poveanjem trokova izdravanja da ona danas ne iznosi ni polovinu nekadanje cene, ako je uporedim o s tim izdacima. 141 B arton, Observations etc., str. 26. Za kraj 18. veka uporedi: E den, The S tate o f the Poor.
u kmeta svoje parohije. Izabraemo jednu grofoviju koja predstavlja proseno stanje svih drugih grofovija. Godine 1795. iznosila je prosena nedeljna najamnina u Northemptoniru 7 il. i 6 pensa, ukupni godinji izdaci jedne porodice od 6 lanova 36 , 12 il. i 5 pensa, njen ukupni prihod 29 i 18 il., a deficit koji je parohija pokrivala 6, 14 il. i 5 pensa. U istoj grofoviji iznosila je 1814. nedeljna najamnina 12 il. i 2 pensa, sav godinji rashod jedne porodice od 5 osoba 54, 18 il. i 4 pensa, sav njen prihod 36 i 2 il., a de ficit koji je pokrivala parohija 18, 6 il. i 4 pensa142; 1795. deficit je iznosio manje od etvrtine najamnine, 1814. preko polovine. Po sebi se razume da je pod takvim okolnostima 1814. bilo nestalo i ono malo udobnosti na koje je jo Eden nailazio u kotedima poljopriv rednih radnika.143 Od toga vremena je, meu svima ivotinjama koje zakupnik dri, radnik, taj instrumentum vocale1*, najvie muen, najgore hranjen i s njim se najsvirepije postupa. Ovakvo stanje stvari mirno je trajalo dalje, dok
swing-ustancit17 ! od 1830. nisu nama (tj. vladajuim klasama) na svetlosti zapaljenih am bara otkrili da beda i mrano buntovniko nezadovoljstvo plamte pod povrinom poljoprivredne Engleske istom divljinom kao ispod industrijske.144
Sadler je tada u Donjem domu nazvao poljoprivredne radnike belim robovima (white slaves), a neki biskup ponovio je te rei u Gornjem domu. Najznaajniji engleski ekonomist onoga perioda E. G. Wakefield kae:
Poljoprivredni radnik june Engleske nije ni rob ni slobodan ovek, on je pauper.145
Vreme neposredno pred ukidanje itnih zakona bacilo je novu svetlost na poloaj poljoprivrednih radnika. S jedne strane, bilo je u interesu buroaskih agitatora da dokau kako ti zatitni zakoni slabo zatiuju pravog proizvoaa ita. S druge strane, industrijska buroazija zapenila je od besa zbog toga to je zemljoposednika aristokratija osuivala stanje u industriji, zbog izvetaene simpatije ovih do sri pokvarenih, bezdunih i otmenih besposliara, prema stradanjima fabrikoga radnika i zbog njihove diplomatske revnosti za fabriko zakonodavstvo. Stara engleska poslovica kae: kad se dva lopova posvaaju, mora ispasti neto korisno. I doista, buna i strasna prepirka dveju frakcija vladajue klase o tome koja od njih
142 143 144 145 Parry, The Question etc., str. 80. Isto, str. 213. S. Laing, National Distress, 1844, str. 62. England and America, London 1833, sv. I, str. 47. orue koje govori
radnika bestidnije eksploatie pomogla je da se istina otkrije i levo i desno. G rof Shaftesbury, alias lord Ashley, bio je voa aristo krata u njihovoj filantropskoj vojni protiv fabrikanata. Zbog toga je on 1844. i 1845. bio listu Morning Chronicle omiljena tema u otkriima o poloaju poljoprivrednih radnika. Taj list, u ono vreme najznaajniji organ liberala, posla u poljoprivredne srezove sopstvene komesare, koji se nikako nisu zadovoljavali optim opisima i stati stikom, nego su objavljivali kako imena ispitivanih radnikih poro dica, tako i njihovih gospodara. Sledea tabela pokazuje najamnine plaene u tri sela u susedstvu Blenforda, Vim bom a i Pula. Ta su sela svojina g. G . Bankesa i grofa Shaftesburyja. italac e zapaziti da ovaj papa low church-a^177), ova glava engleskih pijetista, kao i njegov sabrat Bankes, i od onih pseih najamnina svojih radnika trpa jedan znatan deo ponovo u dep pod izgovorom da je to kuna kirija.
Broj lano va porodice Nedeljna najamnina mueva L Nedeljna najamnina dece I. p. Nedeljni dohodak ete porodice . p. Nedeljna kirija za kuu i. p. Celokupna nedeljna najamnina po odbitku kirije i. P. Nedeljna najamnina na I glavu . p.
Deca
Prvo selo
2 3
2 2 6
3
4 5 4 4 8 5
8 8 8 8
1 1 !.
1 2
f.
6
-
8 8 8 8 10 7
/.
6
p.
1 1 1 2 1
i.
6
-
6 6 6
7 7 8 5
/. -
6
8
P.
4 p.
1 1 1 1 1 1
J.
6
3 i/a
9 9
3/4 P/2
P-
p.
Drugo selo 6 6 8 4 3 8 8
10
6 5
7 7 7 7 7
1 _ -
_
1. p.
6 6
10 7 7 7 7
l.
P.
1 1 1 1
1
J.
6 31/a 3^2 61/2 61/a

p.
8 5 5 5 5
/.
6 8Va 8i/a 5i/a 5i/a

p.
1
1
/.
8Va 7
11
1
P-
s.
4 3 0 6 5 2 7 7 5 2
Tree selo 7
11
6 -
1 10
2 6
5 -
1 -
6 10 4
- 1 8 2 P /a 2 0 14#
146 Londonski Economist od 29. m arta 1845, str. 290.
Ukidanje itnih zakona silno je pokrenulo englesku zemljoradnju. Ova epoha obeleena je isuivanjima u najveem razmeru147, novim sistemom stajskog hranjenja i vetakog gajenja krme, uvoenjem mehanikih aparata za ubrenje, novim nainom obraivanja glinovite zemlje, poveanom upotrebom mineralnih gnojiva, primenom parne maine i svakojakih novih radnih maina itd., i uopte inten zivnijom kulturom. Predsednik Kraljevskog poljoprivrednog drutva g. Pusey tvrdi da su se (relativni) trokovi voenja gazdinstva gotovo prepolovili usled uvoenja novih maina. S druge strane, pozitivni prinos zemljita brzo se popeo. Osnovni uslov novog metoda bio je vei izdatak u kapitalu po ekeru, pa, dakle, i ubrzano koncentrisanje zakupa.148 Ujedno se povrina obraenog zemljita poveala: od 1846. do 1856. za 464 119 ekera, a da i ne govorimo o velikim povrinama istonih grofovija, koje su zbog zabrana za kunie i mr avih panjaka kao maijom pretvorene u bogate njive. italac ve zna da je u isto vreme opao ukupni broj lica zaposlenih u poljo privredi. to se tie pravih zemljoradnika, oba pola i svih godina, njihov broj od 1 241 269 u g. 1851. spao je na 1 163 227 u 1861. g.14B I kad zbog toga ef engleske dravne statistike!145! s pravom izjav ljuje da: Uveanje broja zakupnika i poljoprivrednih radnika od 1801. naovamo ne stoji ni u kakvoj srazmeri prema uveavanju poljo privrednog proizvoda150, onda ova nesrazmernost jo vie vai za poslednji period, u kome je pozitivno opadanje seoskog radnog sta novnitva ilo ruku pod ruku sa uveavanjem obraene povrine, sa intenzivnijom kulturom, neuvenom akumulacijom kapitala pripo jenog zemljitu i posveenog njegovom obraivanju, s poveanjem zemljinog prinosa kome nema ravnog u istoriji engleske poljopriv rede, sa ogromnim rentama zemljoposednika i s bujanjem bogatstva kapitalistikih zakupnika. Uzmemo li ovo zajedno s neprekidnim brzim proirivanjem gradskog trita i vladavinom slobodne trgovine,
147 Veleposednika aristokratija predujmljivala je sebi ak i u te svrhe ka pitale iz dravne kase, naravno preko parlamenta, s veoma niskom kam atom ; zakupnici imaju da joj plate dvaput veu. 148 Opadanje broja srednjih zakupnika naroito se vidi iz sledeih rubrika popisa: Zakupnikov sin, unuk, brat, neak, ki, unuka, sestra, neaka, ukratko svi lanovi porodice samog zakupnika, koji ih zapoljava kod sebe. U tim rubri kama je 1851. bilo 216 851 lice, a 1861. samo 176 151. Od 1851. do 1871. sma njio se u Engleskoj broj zakupnika ispod 20 ekera za vie od 900; zakupi od 50 do 75 ekera pali su od 8253 na 6370; slino je kod svih zakupa ispod 100 ekera. N asuprot tome, u toku tih istih 20 godina broj velikih zakupa uveao se; zakupi od 300 do 500 ekera popeli su se od 7771 na 8410, zakupi od preko 500 ekera od 2755 na 3914, zakupi od preko 1000 ekera od 492 na 582. 148 Broj ovara porastao je od 12 517 na 25 559. 150 Census etc., sv. I II, str. 36.
60 0 V II odeljak Proces akumulacije kapitala
onda je poljoprivredni radnik post tot discrimina rerum1* najzad bio doveden u poloaj koji ga je secundum artem2* morao uiniti ludim od sree. Protivno tom e doao je profesor Rogers do rezultata da se po loaj dananjeg engleskog poljoprivrednog radnika, ako ga uporedimo samo s poloajem njegovog prethodnika iz perioda od 1770. do 1780, a da i ne pominjemo njegovog prethodnika iz druge polovine 14. veka i iz 15. veka, vanredno pogorao i da je on ponovo postao kmet, i to ravo hranjen i ravo okuen km et.151 U svom epohal nom izvetaju o stam benim uslovima poljoprivrednih radnika kae dr Julian Hunter:
Trokovi odravanja hajnda (,h in d c je im e davano poljoprivrednim rad nicim a u doba km etstva) procenjeni su prem a najnioj moguoj sum i od koje m oe iv e ti. . . njegova najam nina i stan nisu izraunati prem a profitu koji se iz njega isteruje. U zakupnikovim proraunim a on je n u l a . . . 152 Njegova sredstva o dravanja tre tiraju se uvek kao neka stalna koliina.153 to se tie kakvog bilo daljeg sniavanja njegova dohotka, on moe kazati: nihil habeo, nihil curo3*. O n se ne plai za budunost, jer ne raspolae niim drugim osim onim to je ap solutno neophodno za njegovu egzistenciju. O n je dospeo do nulte take, od koje poinju zakupnikovi rauni. M a ta da doe, on nem a udela ni u srei, ni u nesrei.154
G odine 1863. izvrena je anketa o ishrani i zaposlenju zloinaca osuenih na progonstvo u kaznenu koloniju ili na prinudni rad. Re zultati su izneti u dvema debelim Plavim knjigama. Tam o se izmeu ostalog kae:
Briljivo poreenje ishrane zloinaca u engleskim kaznenim zavodima sa ish ranom paupera u w orkhouse-im a i slobodnih poljoprivrednih radnika iste zemlje neo sporno pokazuje da se prvi hrane daleko bolje nego ijedna od poslednje dve
151 R ogers, A H istory o f Agriculture etc., sv. I, str. 693. The peasant has again becom e a serf. Is to, str. 10. Rogers pripada liberalnoj koli, lini prija telj je C obdena i Brighta, dakle nije neki laudator tem poris actiIl7Sl. 152 Public Health, V II R eport, str. 242. The cost of the hind is fixed a t the low est possible am ount on w hich he can liv e . . . the supplies of wages o r shelter are not calculated on the profit to be derived from him . H e is a zero in farm ing calculations. Zato nije nita neobino da izdava stana podigne radniku zakupnu cenu im uje da ovaj neto vie zarauje, ili da zakupnik obori rad niku nadnicu zato to je njegova ena nala zaposlenje. (Isto) 153 Isto , str. 135. 154 Isto, str. 134. x* posle tolikih lutanja 2* po pravilim a vetine 3 * nem am nita i ne hajem ni za ta
23- glava Opti zakon kapitalistike akumulacije 601

kategorije155, dok je koliina rada koja se trai od osuenoga na prinudni rad otprilike upola manja od one koju obavlja obian poljoprivredni radnik.156
Da navedemo nekoliko karakteristinih iskaza svedoka. John Smith, upravnik kaznione u Edinburgu, sasluanje
br. 5056: Hrana u engleskim kaznenim zavodima mnogo je bolja od hrane obinih poljoprivrednih radnika. Br. 5057: injenica je da obini po ljoprivredni radnici kotske veoma retko dobiju kakvog bilo mesa. Br. 3047: Poznajete li kakav bilo razlog iz koga je potrebno hraniti zloince mnogo bolje (much better) nego obine poljoprivredne radnike? Sigurno nikakav. Br. 3048: Smatrate li za umesno da se uine novi eksperimenti u cilju da se hrana osu enih na prinudni rad priblii hrani slobodnih poljoprivrednih radnika?157 Po ljoprivredni radnik, kae se tamo, mogao bi rei: Moj rad je teak, a nemam dosta da jedem. K ad sam bio u kaznionici, nisam radio tako teko, a imao sam obilno hrane, i zato je za mene bolje da leim na robiji nego da budem na slo bodi.158
Iz tabela koje su priloene uz prvi svezak toga izvetaj a sastavljen je sledei uporedni pregled:
Nedeljni iznos hrane 158a
Sastojci koji sadre azot unia Sastojci bez azota unia Mineralni sastojci una Ukupan zbir unia
Zloinac u kaznenom zavodu u Pordendu .................... M ornar kraljevske mornarice Vojnik ............................ Kolar (radnik) Slaga ............................ Poljoprivredni radnik ...
28,95 29,63 25,55 24,53 21,24 17,73
150,06 152,91 114,49 162,06 100,83 118,06
4,68 4,52 3,94 4,23 3,12 3,29
183,69 187,06 143,98 190,82 125,19 139,08
Opti rezultat rada lekarske anketne komisije od 1863. o stanju ishrane loije hranjenih narodnih klasa itaocu je ve poznat. On se sea da hrana velikog dela porodica poljoprivrednih radnika stoji ispod minimuma za odbranu od bolesti koje dolaze od gladi. Ovo je oso bito sluaj u isto poljoprivrednim srezovima Kornvala, Devona, Somerseta, Viltsa, Staforda, Oksforda, Berksa i Hertsa.
155 Report of the Commissioners . . . relating to Transportation and Penal Servitude, London 1863, str. 42, 50. 156 Report of the Comm issioners. . . relating to Transportation and Penal Servitude, London 1863, str. 77. Memorandum by the Lord Chief Justice. 157 Isto, sv. II, Evidence. 158 Isto, sv. I, Appendix, str. 280. 158 Isto, str. 274, 275.

Hrana koju dobija poljoprivredni radnik, veli d r Sm iith, vea je no to pokazuje prosena koliina, jer on sam dobija m nogo vei, za njegov rad neop hodan deo ivotnih sredstava, nego ostali lanovi njegove porodice; u siroma nijim srezovim a gotovo sam o m eso ili slaninu. K oliina hrane koja dolazi na enu a takode i na decu u doba kad ona brzo rastu, u m nogim je sluajevima, i to gotovo u svim grofovijam a, oskudna, osobito u azotu.159
Sluge i slukinje koji stanuju kod samog zakupnika hranjeni su dobro. N jihov broj spao je od 288 277 u 1851. na 204 962 u 1861.
Rad ena u polju, kae d r S m ith, ma kako inae bio tetan, u sada njim okolnostim a je od velike koristi po porodicu, jer joj donosi sredstva za obuvanje, odevanje, plaanje stanarine i tim e joj om oguava da se bolje hrani.180
Jedan od najudnijih rezultata ove ankete bio je da se poljopri vredni radnik u Engleskoj m nogo gore hrani nego u drugim delovima Ujedinjene Kraljevine (is considerably the worst fed), kao to po kazuje sledea tabela.
Nedeljna potronja ugljenika i duika prosenog poljoprivrednog radnika 161
Ugljenih Duik
Engleska ... V e ls kotska ... Irsk a...
...
40 673 grana 48 354 48 980 granova 43 366
1594 grana 2031 gran 2348 granova 2434 grana
159 Public H ealth, V I R eport, 1863, str. 238, 249, 261, 262. 160 Isto, str. 262. 161 Isto, str. 17. Engleski poljoprivredni radnik dobija mleka samo et v rtin u , a hleba sam o polovinu koliine koju dobija irski. D a je stanje ishrane ovog poslednjega bolje, zapazio je jo A. Y oung poetkom 19. veka u svojem spisu Tour through Ireland. Razlog je prosto u tom e to je siromani irski zakupnik nesravnjivo oveniji od bogatog engleskog zakupnika, to se tie Velsa, navod u tekstu ne vai za njegov jugozapad. Svi tam onji lekari slau se u tom e da po veanje sm rtnosti od tuberkuloze, krofula itd. biva intenzivnije s pogoravanjem fizikog stanja stanovnitva, a ovo pogoravanje svi pripisuju siromatini. Dnevno izdravanje poljoprivrednog radnika tam o se ceni na 5 pensa; u mnogim srezovima plaa zakupnik (i sam sirom aan) jo manje. Zalogaj usoljenog mesa, isuenog toliko da je tvrdo kao m ahagoni i da jedva zasluuje m uni proces varenja, ili slanine, slui kao zain za veliku koliinu orbe od brana i belog luka, ili jemene kae, i iz dana u dan je to ruak poljoprivrednog ra d n ik a . . . N apredak ind ustrije im ao je za njega tu posledicu da je u ovoj surovoj i vlanoj klimi jevtina pam una tkanina istisnula vrsto sukno od domae pree, a takozvani aj jaa p i a . . . Poto je duge asove bio izloen vetru i kii, vraa se zemljoradnik u svo ju kolibu da sedne kraj vatre od treseta ili od grudava napravljenih od ilovae i ugljenih otpadaka, s kojih se diu oblaci ugljenine i sum porne kiseline. Zidovi
23. glava O pti zakon kapitalistike akumulacije 603 Svaka strana izvetaja d r Huntera, kae dr Simon u svom zvaninom zdravstvenom izvetaju, svedoi o nedovoljnoj koliini i bednoj kakvoi stana naeg poljoprivrednog radnika. A ve je mnogo godina kako njegov poloaj u tome pogledu biva sve gori. Sada je njem u mnogo tee da nade krov nad glavom, a ako ga nade, on njegovim potrebam a odgovara mnogo manje nego to je to moda vekovima bio sluaj. Osobito je poslednjih 30 ili 20 godina zlo brzo raslo, i danas su zemljoradnikovi stam beni uslovi alosni da ne mogu biti alosniji. On je u ovoj stvari potpuno bespomoan, osim ako oni koje on svojim radom obogauje ne sm atraju vrednim da prem a njem u postupaju s izvesnim obzirom iz saaljenja. D a li e on nai sklonita na zemlji koju obraduje, da li e ono biti ljudsko ili svinjsko, da li uz njega ima mali vrt, koji toliko olakava priti sak bede, sve to ne zavisi od njegove gotovosti ili sposobnosti da plati odgova rajuu stanarinu, ve od toga kako drugi budu izvoleli upotrebiti svoje pravo da sa svojom svojinom ine to hoe. M oe neki zakup biti ne znam kako velik, nema zakona koji bi propisivao da na njem u mora biti podignut odreen broj radnikih stanova, a pogotovu ne pristojnih stanova; niti zakon obezbeuje rad niku ikakvo pravo na tlo kojemu je njegov rad potreban koliko i kia i s u n c e . . .
kolibe su od blata i kamenja, pod je ona gola zemlja koja je tu bila pre no to je koliba sagraena, krov je gomila nevezane i nabrekle slame. Svaka pukotina je zapuena da bi se sauvala toplota, i u toj atmosferi avolskog sm rada, s blatnjavim podom pod nogama, esto u mokrom odelu, jedinom koje ima i koje se na njemu sui, veera on sa enom i decom. Akueri, koji su morali u tim koli bama provesti jedan deo noi, opisivali su kako su im noge tonule u blato poda i kako su morali da u zidu, lak posao!, provrte rupu da bi sebi stvorili mali poseban izvor vazduha. M nogobrojni svedoci razliitog poloaja svedoe da je nedovoljno hranjeni (underfed) seljak svake noi izloen ovim i drugim uticajima kodljivim po zdravlje, i doista se ne oskudeva u dokazima za zakljuak: to je narod islabeo i krofulozan. . . Saoptenja parohijskih inovnika iz K erm artenira i K ardigenira upadljivo pokazuju isto stanje stvari. U z ovo dolazi jedna jo vea nevolja, irenje idiotizma. A onda jo i klimatske prilike. Osam do devet meseci godinje duvaju estoki jugozapadni vetrovi u elom kraju, donosei bujice koje se slivaju osobito na zapadne obronke bregova. Drvee je retko osim na zaklonjenim mestima, gde su drveta nezatiena vetar ih pretvara u nakaze, kolibe se podvlae pod kakav zaravanak, esto su i u kakvom klancu ili kamenolomu, na panjacima pak mogu iveti samo najsitnije ovce i domaa rogata m a rv a. . . M ladi ljudi iseljavaju se u istone rudarske srezove Glamorgen i M o n m au t. . . K erm artenir je rasadnik i invalidski dom rudarskog stanovnitva. . . Stanovnitvo muno odrava svoj broj. Tako u K ardigeniru: mukih enskih 1851. 45 155 52 459 1861. 44 446 52955
97 614 97 401. (Izvetaj dr H untera u: Public Health, V II Report, 1864, 1865, str. 498 - 502. i d.)

Jed na vana okolnost baca protiv njega na tas terazija jo jedan velik teg uticaj sirotinjskog zakona s njegovim odredbam a o naseljim a i optereenjem za sirotinjsku p o rezu .162 P o d njegovim uticajem , svakoj parohiji je u novanom in teresu da broj u njoj nastanjenih poljoprivrednih radnika svede na m inim um ; jer, na nesreu, um esto da radniku koji teko izdire i njegovoj porodici zajami sig u rn u i tra jn u nezavisnost, poljoprivredni rad vodi veinom , posle dueg ili kraeg zaobilaenja, u pauperstvo, u pauperstvo kom e je radnik na elom tom p u tu tako blizu da ga svaka bolest ili prolazna nezaposlenost smesta nagoni da trai pom o od parohije; i zato svako nastanjivanje poljoprivrednih radnika u nekoj parohiji oevidno znai poveanje njene sirotinjske p o re z e . . . K ru p n i zemljovlasnici163 treb a sam o da odlue da na svojim dobrim a nee trp eti radnike stanove i sam im tim odm ah se osloboavaju od polovine odgovornosti za sirotinju. Ukoliko su engleski ustav i zakon im ali nam eru da utvrde takvu vrstu bezuslovne zem ljine svojine koja lendlorda, koji sa svojom svojinom ini ta hoe, ospo sobljava da sa obradivaim a zemlje postupa kao sa strancim a i da ih goni sa svoje teritorije, pitanje je o kojem ja nisam nadlean da d isk u tu je m .. . Ova vlast go njenja nije neka gola teorija. O na se u praksi sprovodi u najveem razm eru. Ona je jedna od okolnosti od kojih zavise stam beni uslovi poljoprivrednog rad n ik a. . . K oliko je zlo veliko, m oe se oceniti po poslednjem popisu, po kome je u toku poslednjih 10 godina u 821 razliitom srezu Engleske ruenje kua uprkos poveanoj mesnoj tranji napredovalo tako da se stanovnitvo, koje se 1861. spram 1851. uvealo za 5 1/3% , m oralo da zgura u stam bene prostorije sm anjene za 4 1/2% , p ri em u tu ne ubrajam o lica koja su bila prim orana da izgube m esnu pripadnost (naim e u parohijam a u kojim a su ra d ila ). . . im proces raseljavanja postigne svoj cilj, im am o kao rezultat, kae d r H u n ter, selo za pokazivanje (show-village) gde su kotedi svedeni na m alen broj i gde niko ne srne iveti osim ovara, vrtlara i uvara divljai, redovne posluge, a sa ovom klasom milostiva gospotija po obiaju postupa d o b ro .164 Ali zem lju treba obraivati, i m i vidim o da radnici koji na njoj rade ne sede u kuam a zemljovlasnika, ve dolaze iz kakvog otvorenog sela, udaljenog m oda tri m ilje, gde su ih, posle ruenja njihovih koteda u zatvore
162 G odine 1865. ovaj zakon je neto ispravljen. Iskustvo e ubrzo pokazati da takav krpe ne pom ae. 163 R adi boljeg razum evanja daljeg teksta: close villages (zatvorena sela) zovu se ona ija je zemlja svojina jednog ili nekolicine velikih lendlordova; open villages (otvorena sela) jesu ona ija zemlja pripada m nogim sitnijim sopstvenicima. U ovim poslednjim m estim a m ogu graevinski pekulanti podizati kotede i kue za izdavanje. 164 Takvo selo za pokazivanje izgleda vrlo lepo, ali je isto tako nestvarno kao i sela to ih je K atarina I I videla prilikom svog putovanja na K rim . U poslednje vrem e esto se i ovar isteruje iz tih show-villages. N pr. kod M arket H arboroa nalazi se ovarnica od oko 500 ekera na kojoj je dovoljan rad samo jednog oveka. D a bi se skratili dugi m arevi preko tih velikih polja, lepih panjaka Lestera i N orthem ptona, davali su ovaru obino jedan koted na m ajuru. Sada m u daju trinaesti iling za stan, i on ga m ora traiti daleko, u otvorenom selu.
23. glava Opti zakon kapitalistike akumulacije 605 nim selima, prim ili mnogobrojni sitni kuevlasnici. T am o gde se stvari razvijaju u pravcu ovog rezultata, kotedi pokazuju svojim bednim izgledom na kakvu su sudbinu osueni. Im a ih na razlinim stupnjevim a prirodnog propadanja. Dok god se sklonite ne raspadne, radniku se doputa da plaa kiriju i on je esto vrlo srean to m u je to moguno, ak i onda kad plaa cenu kao za dobar stan. Ali nikakve popravke, nikakvog doterivanja osim onog to moe uiniti sam stanar, ubogi siromah. Pa kad se najzad u njemu vie ne moe stanovati, onda ima samo jedan sruen koted vie, a toliko i toliko sirotinjske poreze manje. D ok tako krupni zemljoposednici svaljuju sa sebe sirotinjsku porezu terajui stanovnitvo sa svojih imanja, najblia varoica ili otvoreno selo prihvataju izbaene radnike; kaem najblia, ali to najblia moe biti tri ili etiri milje daleko od zakupnog imanja na kome radnik ima svaki dan da izdire. Tako se, kao da to nije nita, njegovom radu dodaje i est ili osam milja svakodnevnog marovanja radi zarade nasunog hleba. Svi poljski radovi koje obavljaju njegova ena i njegova deca izvode se sada pod istim oteanim pkolnostima. I nije to sve zlo koje m u udaljenost donosi. G ra evinski pekulanti kupuju u otvorenim selima siune komadie zemlje i naikavaju ih to gue najjevtinijim moguim udericama. U tim bednim stanovima, koji, ak i onda kad gledaju na otvoreno polje, imaju sva ona najudovinija obeleja najgorih gradskih stanova, gue se poljoprivredni radnici E ngleske.. .165 Samo ne smemo, s druge strane, uobraavati da bar radnik koji stanuje na zemljitu koje obrauje nalazi stan kakav po svom ivotu punom proizvodnog rada zasluuje. ak je i na kneevskim dobrim a njegov koted esto do krajnosti mizeran. Ima 165 Radnike kue (u otvorenim selima, koja su, naravno, uvek prepunjena) obino su poredane u redove, tako da zadnja strana stoji na krajnjoj ivici onog siunog pareta zemlje koje graevinski pekulant naziva svojim. Zato svetlost i vazduh ulaze samo s prednje strane. (Izvetaj dr H untera u : Public Health, V II Report, 1864, str. 135.) Vrlo esto je seoski krm ar ili duandija ujedno i izdava stanova. U tom sluaju on postaje, pored zakupnika, drugi gospodar poljoprivrednog radnika. Radnik mu mora biti ujedno i muterija. Sa 10 il. to ih dobija nedeljno, i od kojih godinje treba oduzeti 4 za kiriju, on je obavezan da kupi svoj m odicum ' * aja, eera, brana, sapuna, svea i piva, po ceni koja se duandiji svidi. (Isto, str. 134.) Ova otvorena sela u stvari su kaznene kolonije engleskog poljoprivred nog proletarijata. Mnogi kotedi su prenoita kroz koja prolazi sav skitniki olo okolice. Seoski radnik i njegova porodica, koji su esto na doista udan nain i u najprljavijim okolnostima ouvali valjanost i istotu karaktera, ovde prosto propa daju. Naravno, meu otmenim ajlocima vlada moda da farisejski sleu ramenima nad graevinskim pekulantima, nad sitnim sopstvenicima i nad otvorenim mestima. Oni vrlo dobro znaju da su se otvorena mesta rodila u njihovim zatvo renim selima i selima za pokazivanje i da bez njih ne bi mogla postojati. Da nema sitnih sopstvenika otvorenih mesta, najvei deo poljoprivrednih radnika morao bi spavati pod drveem imanja na kojima radi. (Isto, str. 135.) Sistem otvorenih i zatvorenih sela postoji u svim grofovijama M idland-a2* i u itavoj istonoj Engleskoj. '* skromnu (malu) koliinu 2* srednje Engleske

lendlordova koji misle da je za njihove radnike i porodice ovih dobra i tala, pa se n e libe n i toga da im n a kiriji isteruju to vie gotovog novca.16 P rem a tome zlu radnik je bespom oan, ak i kad m u je stan kakva trona koliba s jednim odeljenjem , bez ognjita, bez nunika, bez prozora koji se m ogu otvoriti, bez vode osim iz jarka, bez vrta. A nai sanitarno-policijski zakom (T h e N uisances Removal A cts) m rtvo su slovo. N jihovo sprovodenje povereno je upravo vlasnicima koji takve jazbine iz n a jm lju ju . . . N e sm em o se dati zavesti izuzetnim svetlijim p ri zorim a, pa zaboraviti koliko ogrom no preteu injenice koje su ljaga engleske civilizacije. Stanje stvari m ora b iti doista uasno kad su struni posm atrai, uprkos oevidnoj grozoti sadanjih stanova, jednoduno doli do zakljuka da je ak i ta o p ta m izernost stanova ipak m nogo m anje zlo nego njihova isto brojana nedovoljnost. Ve godinam a je p retrp an o st stanova poljoprivrednih radnika predm et dubokog aljenja ne sam o za lica kojim a je stalo do zdravlja, nego i za sve koji dre do uljudnog i m oralnog ivota. Jer, uvek nanovo i s tako jednoobraznim izrazima d a se to ini ve stereotipno, podnosioci izvetaja o irenju zaraznih bolesti u po ljo p rivrednim srezovim a ale se na p retrp an o st po kuam a kao na jedan od uzroka toga to p o tp u n o propada svaki pokuaj da se zaustavi irenje epidem ije kad ona ve izbije. I uvek nanovo dokazuju da ta zbijenost stanara, koja tako silno ubrzava rasprostiran je zaraznih bolesti, dovodi uprkos zdravim uticajim a seoskog ivota i do izbijanja nezaraznih bolesti. A ljudi koji su to stanje otkrili ne ute ni o drugim nevoljam a. ak i tam o gde im je prvobitna tem a bila higijena, bili su gotovo p ri siljeni da u u i u druge strane predm eta. Iznosei dokaze koliko se esto dogaa d a odrasle osobe oba pola, u branim odnosim a ili ne, ine jednu izmeanu gomilu (hu ddled) u tesnim spavaonicam a, njihovi izvetaji m orali su izazvati uverenje da se pod opisanim okolnostim a najgrublje vrea oseanje stida i pristojnosti, i da se gotovo nem inovno unitava svaka m oralnost.167 . . . N a prim er, u prilogu
166 Stanodavac (zakupnik ili lendlord) obogauje se neposredno ili posredno radom oveka kom e plaa 10 ilinga nedeljno, a onda tom e sirom ahu otkida opet 4 ili 5 C godinje kirije, za kuu koja na otvorenom tritu ne vredi ni 20. Ah se one odravaju na vetakoj ceni tim e to vlasnik im a silu da kae: ,U zm i moju k uu ili se gubi pa trai gde e se sm estiti, a ja ti neu dati svedodbu o rad u * . . . Ako neki ovek eli da popravi svoj poloaj i da ide na prugu kao postavlja tranica ili u kam enolom , opet e m u ta ista sila rei: ,R adi za m ene po ovu nisku najam ninu, ili se seli za nedelju dana; svoje svinje, ako a im a, nosi sa sobom i gledaj ta e isterati od krom pira to raste u tvom e vrtu.* Ali ako m u interes drukije nalae, onda e vlasnik (ili zakupnik) u takvim sluajevima ponekad radije podii kiriju i tim e kazniti radnika to je dezertirao iz njegove slube. (D r H u n ter, isto, str. 132.) 167 Parovi m ladih suprunika nisu podesna kola za odraslu brau i sestre u istoj spavaoj sobi; i m ada se prim eri ne sm eju registrovati, ipak im amo pred tobom dovoljno podataka koji opravdavaju tvrdnju da enskog uesnika u zloinu sodoskvrnjenja stie teka paenika sudbina, a esto i smrt. (D r H u n ter, isto, rtr. 137.) Jedan seoski policijski inovnik, koji je m noge godine proveo kao desektiv u najgorim londonskim etvrtim a, kae o devojkama svoga sela: Za vreme
23. glava O pti zakon kapitalistike akumulacije 607 u mom poslednjem izvetaju, a u svom izvetaju o izbijanju tifusa u Vingu u Bakingemiru, pominje d r O rd kako je tam o doao jedan mlad ovek iz Vingreva s tifusom. Prvih dana svoje bolesti spavao je s jo 9 lica u jednom odeljenju. Za dve nedelje dobilo je tifus vie lica, u toku od nekoliko nedelja dobilo je tifus 5 lica od tih 9, a jedno je umrlo! U isto vreme dobio sam slian izvetaj i od d r H arveya, lekara Bolnice sv. ora, koji je po privatnoj praksi posetio Ving u vreme zaraze: J e d n a mlada ena, bolesna od tifusa, spavala je nou u istoj sobi s ocem, majkom, svojim vanbranim detetom , s dva mlada oveka, svojom braom , i sa dve sestre, od kojih je svaka imala vanbrano dete, u svemu 10 osoba. Nekoliko nedelja pre ovoga spavalo je u toj sobi 13 d ec e.V 68
Dr Hunter ispitivao je 5375 koteda poljoprivrednih radnika, ne samo u isto poljoprivrednim srezovima, ve u svima grofovijama Engleske. Od tih 5375 koteda imalo je 2195 samo jednu spavau sobu (koja je esto i soba za stanovanje), 2930 samo dve, a 250 preko 2. 2elim da itaocu pruim kratku zbirku uzoraka iz dvanaest gro fovija. 7. Bedfordir Restlingvert. Spavaa soba otprilike 12 stopa dugaka, a 10 iroka, mada su mnoge i manje. Mala jednospratna koliba esto je pomou dasaka podeljena na dve spavae sobe, esto ima krevet i u kuhinji visokoj 5 stopa i 6 cola. Kirija 3 funte sterlinga. Nunike mo raju graditi sami stanari, kuevlasnik daje samo rupu. Kad neko sagradi nunik, koristi se njime itavo susedstvo. Kua u kojoj sta nuje neka porodica Richardson nedostine je lepote. Njeni malterisani zidovi naduveni su kao enska suknja pri kniksu. Jedan kra, zabata iskrivio se napolje, drugi unutra, a na ovom je, na nesreu, stajao dimnjak, kriva cev od ilovae i drveta, slina slonovoj surli. Dimnjak je bio poduprt dugakom motkom da ne bi pao, prozori i vrata imaju oblik romba. Od 17 poseenih kua samo 4 imaju vie od 1 spavae sobe, i te 4 su prenatrpane. U jednoj od koliba (cots) sa samo jednom spavaom sobom bilo je troje odraslih sa tri deteta, u drugoj brani par sa estoro dece itd. Danton. Visoke kirije, od 4 do 5; nedeljna najamnina muka raca 10 il. Oni se nadaju da kiriju isteraju na taj nain to cela porodica plete slamu. to je kirija vea, to se vie ljudi mora zbiti u jedno da bi je platili. estoro odraslih, koji sa etvoro dece spavaju u 1 spavaoj sobi, plaaju za to 3 i 10 il. Najjevtinija kua u Danmog policijskog slubovanja u Londonu nisam nikad ni u najgorim kvartovima video takvu grubu nemoralnost u mladim godinama, takvu drskost i bestidnost kao to je one im aju . . . ive kao svinje, momci i devojke, oevi i majke, sve to spava zajedno u istoj sobi. (CEC, VI Report, London 1867, Appendix, str. 77, br. 155.) is Public Health, V II Report 1864, str. 9 - 1 4 . i dalje.
tonu, sa spoljne strane duga 15 stopa, a iroka 10, izdata za 3 . Samo jedna od 14 ispitanih kua imala je 2 spavae sobe. Neto ispred sela jedna kua, pred ijim spoljnim zidovima ukuani vre nudu; pet cola donjeg dela vrata iezlo prosto usled raspadanja, i tu rupu preko noi dovitljivo zapuavaju ciglama i komadom asure. Polovina prozora, zajedno sa staklom i okvirom, izgubila se netragom. Ovde su, bez nametaja, leala na gom ili 3 odrasla lica i petoro dece. D anton nije gori od ostalog dela Biglsvejd-Juniona. 2. Bakir Binhem. Juna 1864. iveli su u 1 cot-u (jednospratnom kotedu) ovek, ena i etvoro dece. Jedna ki doe kui s posla sa arlahom. Ona umre. Jedno dete se razbole i umre. Kad je dr Hunter bio po zvan, mati i jedno dete leahu od tifusa. Otac i jedno dete spavahu van kue, ali je izolaciju bilo teko obezbediti, jer je rublje zaraene porodice lealo na natrpanom trgu bednoga sela ekajui da bude oprano. Kirija koju plaa H. 1 iling nedeljno; jedna jedina spa vaa soba za roditelje i estoro dece. Jedna kua, izdata za 8 pensa (nedeljno), dugaka 14 stopa i 6 cola, iroka 7 stopa, kuhinja vi soka 6 stopa; spavaa soba bez prozora, bez ognjita, bez vrata, bez ikakvog otvora osim prema hodniku, bez vrta. T u je pre kratkog vremena iveo jedan ovek s dve odrasle keri i nedoraslim sinom; otac i sin spavahu u krevetu, devojke na podu hodnika. Svaka je imala po jedno dete dok je porodica ovde ivela, ali je jedna otila u workhouse da rodi i onda se vratila ovamo. 3. Bakingemir U 30 koteda na 1000 ekera zemlje ivi oko 130 do 140 osoba. Parohija Bredenhem obuhvata 1000 ekera zemlje; ona je 1851. imala 36 kua sa 84 muka i 54 enska stanovnika. Ova nejed nakost broja mukih i enskih iezla je 1861, kad je bilo 98 mu kih i 87 enskih; za 10 godina, broj mukih popeo se za 14, broj enskih za 33. M eutim se broj kua smanjio za 1. Vinslou. Veliki deo kua novogradnje u dobrom stilu; tranja za kuama izgleda znatna, jer su veoma mizerni cots izdati po 1 il. i 1. il. i 3 pensa nedeljno. Voter Iton. Ovde su vlasnici videvi da se stanovnitvo uve ava, sruili oko 20% postojeih kua. Jedan siromani radnik koji je na posao iao 4 milje daleko, odgovorio je na pitanje ne nioe li stan nai blie: Ne, vraki se uvaju da ne prime oveka koji ima toliku porodicu. Tinkers End kod Vinsloua. Jedna spavaa soba, u kojoj spa vaju etvoro odraslih i etvoro dece, duga 11 stopa, iroka 9, na najvioj taki visoka 6 stopa i 5 cola; u drugoj, dugakoj 11 stopa
i 3 cola, irokoj 9, visokoj 5 stopa i 10 cola, stanovalo je 6 lica. Svaka od ovih porodica imala je manje prostora nego to je potrebno za osuenika na galiji. Nijedna kua nije imala vie od 1 spavae sobe, nijedna nije imala stranjih vrata, vode veoma retko. Nedeljna kirija 1 iling i 4 pensa do 2 ilinga. U 16 pregledanih kua samo jedan jedini ovek koji zarauje 10 ilinga nedeljno. Koliina vazduha koja u pomenutom sluaju dolazi na svaku osobu odgovara koliini koju bi svaka od njih imala ako bi nou bila zatvorena u kutiji od 4 kubne stope. Naravno da stare kolibe imaju u izobilju prirodne ven tilacije. 4. Kembridzir Gemblingej pripada raznim vlasnicima. T u su najbedniji cots koji se igde mogu nai. Mnogo se plete slama. Gemblingejem je zavladala samrtnika malaksalost, beznadna utonulost u prljavtinu. Zaputenost u njegovom centru pretvara se u propadanje na junoj i severnoj periferiji, na kojima kue trunu i raspadaju se komad po komad. Odsutni lendlordovi i suvie siu krv ovom siromanom gnezdu. Kirije su veoma visoke; po 8 i 9 osoba natrpano u jednoj spavaoj sobi, u dva sluaja po 6 odraslih jednim ili dva deteta u maloj spavaoj sobi. 5. Eseks U mnogim parohijama ove grofovije broj lica i broj koteda opadaju uporedo. Pa ipak, u 22 parohije ruenje kua nije zausta vilo porast stanovnitva, odnosno nije izazvalo isterivanje radnika koje se svugde ini pod imenom seoba u gradove. U Fingringhou, jednoj parohiji od 3443 ekera, bilo je 1851. g. 145 kua, 1861. samo jo 110, ali narod nije hteo da se seli, pa se jo i namnoio ak i pod tak vim okolnostima. U Ramsden-Krejsu stanovale su 1851. g. 252 osobe u 61 kui, a 1861. nagruvale se 262 osobe u 49 kua. U Basildenu ivelo je 1851. na 1827 ekera u 35 kua 157 osoba, a krajem iste decenije 180 osoba u 27 kua. U parohijama Fingringhou, Saut Farnbrid, Vidford, Basilden i Ramsden Krejs ivele su 1851. na 8449 ekera u 316 kua 1392 osobe, a 1861. na istoj povrini u 249 kua 1473 osobe. 6. Herfordir. Ova mala grofovija propatila je od duha isterivanja vie no ikoja druga u Engleskoj. U Nadbiju pripadaju dupkom prepunjeni kotedi, ponajvie sa po 2 spavae sobe, velikim delom zakupnicima zemlje. Oni ih lako izdaju za 3 ili 4 godinje kirije, a plaaju najam ninu od 9 ilinga nedeljno!
39 M a rx - E ngels (21)
7. Hanttngdonir U Hartfordu je 1851. bilo 87 kua, malo zatim srueno je u toj maloj parohiji od 1720 ekera 19 koteda; stanovnitvo: 1831. g. 452 lica, 1852. g. 832 , a 1861. g. 341. Pregledano 14cots sa po 1 spavaom sobom . U jednom e: 1 brani par, 3 odrasla sina, 1 odrasla devojka, 4 deteta, svega njih desetoro, u drugom troje odraslih, estoro dece. Jedna od tih soba, u kojoj je spavalo 8 lica, bila je duga 12 stopa i 10 cola, iroka 12 stopa i 2 cola, visoka 6 stopa i 9 cola, proseno, bez odbitka izboina, dolazilo je otprilike 130 kubnih stopa na glavu. U svih 14 spavaih soba 34 odraslih i 33 dece. Ovi kotedi su retko kad s malim vrtom, ali su m nogi od stanovnika mogli uzeti pod zakup male komadie zemlje, 10 ili 12 ilinga po rudu (1 rud ^ / 4 ekera). O ve parcele su daleko od kua, koje su bez nunika. Da stovari svoje ekskremente, porodica mora ii ili na parcelu, ili pak, s oprotenjem govorei (no to se ovde radi), puni njima fioku ormana. im se ona napuni, izvlae je i prazne tamo gde je njena sadrina potrebna. U Japanu se ovo kruenje ivotnih uslova vri istije. 8. Linkolnir Langtoft. Jedan ovek ivi ovde u Wrightovoj kui sa svojom enom , njenom majkom i petoro dece; kua ima kuhinju i perionicu, nad kuhinjom spavau sobu; kuhinja i spavaa soba: duina 12 stopa i 2 cola, irina 9 stopa i 5 cola, cela povrina zemljita: duina 21 stopa i 2 cola, irina 9 stopa i 5 cola. Spavaa soba je potkrovnjara, zidovi se gore sastavljaju u obliku glave eera, spreda je jed no tavansko prozore. Zato stanuje ovde? Radi vrta? N e, vrt je vanredno siuan. Radi kirije? Ona je visoka, 1 iling i 3 pensa nedeljno. Zato to je blizu radnoga mesta? N e, on radi 6 milja odavde, tako da onamo i natrag mora prelaziti 12 milja dnevno. On stanuje tu zato to je ovaj cot bio za izdavanje, i to je hteo da ima cot za sebe sama, ma gde i ma po koju cenu, ma u kakvom stanju. Evo statistike o 12 kua u Langtoftu sa 12 spavaih soba, 38 odraslih i 36 dece:
12 kua u Langtoftu
S pava ih soba Odra slih Broj lica K ua Spava ih soba Odra slih Dece Broj lica
K ua
Dece
Br.
1 2 3 4 5 6
1 1 1 1
1 1
3 4 4 5 2 5
5 3 4 4 2 3
8 7 8 9 4 8
Br. Si S S S S
7 8 9 10 11 12
1 1 1 1 1 1
3 3 2 2 3 2
3 2 0 3 3 4
6 5 2 5 6 6
9.
Kent
Kenington, 1859. krajnje alosno pretrpan, kad izbi difterija i lekar parohije udesi zvaninu istragu o poloaju siromanije klase. Naao je da je u ovom kraju, gde je potrebno mnogo radnika, vie cots srueno, a da novi nisu graeni. U jednom srezu bile su 4 kue, nazvane, birdcages (ptije krletke); svaka je imala po 4 prostorije ovih dimenzija u stopama i colima:
K uhinja ... Perionica ... Spavaa soba . Spavaa soba . 9 ,5 x 8 ,1 1 x 6,6 8,6 x 4,6 x 6,6 8 ,5 x 5 ,1 0 x 6 ,3 8,3 x 8,4 x 6,3
10. Northemptonir Brinvert, Pikford i Flor. U ovim selima lunja zimi 20 do 30 ljudi ulicama usled nezaposlenosti. Zakupnici ne obrauju uvek do voljno itna i repna polja i lendlord je naao za umesno da sve svoje zakupe skupi u dva ili tri. Otuda besposlica. Dok s jedne strane jarka polje vapije za radom, dotle s druge strane obmanuti radnici bacaju na nj enjive poglede. Leti su strano pretovareni radom, a zimi su polugladni, pa nije udo to u svome nareju kau da the parson and gentlefolks seem frit to death at them.168a U Floru ima, npr., parova sa etvoro, petoro i estoro dece u jednoj spavaoj sobi najmanjeg obima; takoe i 3 odraslih s petoro dece, takoe 1 par s dedom i estoro dece bolesne od arlaha itd.; u 2 kue sa po 2 spavae sobe 2 porodice sa po 8 i 9 odraslih. 11. Viltir Straton. Poseena 31 kua, 8 sa samo 1 spavaom sobom. Pentil, u istoj parohiji: jedan cot izdat za 1 iling i 3 pensa nedeljnoj; stanuju u njemu etvoro odraslih i etvoro dece; osim dobrih zidova, nije imao nieg valjanog, poev od grubog kamenog poda do trulog slamnog krova. 12. Vusterir Ruenje kua nije ovde tako strano; ali se broj lica na 1 kuu poveao od 1851. do 1861. od 4,2 na 4,6 individua. Bedsi. Mnogo cots i malih vrtova. Nekoliko ovdanjih zakupnika vele da su cots a great nuisance here, because they bring the poor (veliko zlo, jer dovode sirotinju). Jedan dentlmen je izjavio:
Sirotinji ti cots ne pomau nita; i kad se 500 cots izgradi, razgrabe se kao hleb; doista, to se vie njih sagradi, to ih vie treba. 168 Pop i plemii kao da su se zakleli da ih izmue do smrti.
39*
On dri da kue stvaraju ukuane, koji po prirodnim zakonima vre pritisak na sredstva za stanovanje. N a to odgovara dr Hunter:
Ali ova sirotinja m ora odnekuda dolaziti, pa poto u Bedsiju nem a neke osobito privlane sile, recim o m ilostinje, to m ora da neto odbija sirotinju od drugih nepovoljnijih m esta i tera je ovam o. K ad bi svako mogao nai jedan cot i komadi zemlje u blizini m esta gde rad i, on bi to svakako vie voleo nego Bedsi, gde za aicu svoje zem lje plaa d v ap u t vie nego zakupnik za svoju.
Stalno iseljavanje u gradove, neprekidno stvaranje prekobroj nog stanovnitva na selu putem koncentracije zakupa, pretvaranjem oranica u panjake, mainama itd., ide ruku pod ruku s neprekidnim rasterivanjem seoskog stanovnitva usled razoravanja koteda. to je neki srez siromaniji stanovnitvom, to je vee njegovo relativno suvino stanovnitvo, to je vei pritisak toga stanovnitva na sred stva za njegovo zapoljavanje, to je vei apsolutni suviak seoskog stanovnitva preko sredstava za njegovo stanovanje, to je, dakle, vea njegova lokalna prenaseljenost i najnezdravija zbijenost ljudi u selima. Stezanje ljudskog klupeta u ratrkanim malim selima i varo icama odgovara nasilnom odstranjivanju ljudi s povrine zemlje. Pauperstvo poljoprivrednih radnika potie iz toga to oni stalno po staju prekobrojni, mada im se broj smanjuje, a uveava masa nji hovog proizvoda. Eventualno njihovo pauperstvo povod je njihovom najurivanju i glavni izvor njihove stambene bede, koja im lomi poslednji ostatak otporne snage i ini ih pravim robovima zemljovlasnika169 i zakupnika, tako da za njih minimalna najamnina dobija silu prirodnog zakona. S druge strane, selo je uprkos svojoj stalnoj relativnoj prenaseljenosti u isto vreme nedovoljno naseljeno. Ovo se ne pokazuje samo lokalno na onim takama s kojih se odvie brzo vri oticanje ljudi u gradove, rudnike, na graenje eleznica itd., to se pokazuje svuda, kako za vreme etve, tako s prolea i u leto, u mnogobrojnim m omentima kad veoma briljivoj i intenzivnoj en
189 Bogomdani rad seoskog nadniara daje dostojanstvenost ak i njegovom poloaju. O n nije rob, ve je vojnik m ira i zasluuje jedno mesto u kakvom stanu za oenjene ljude, a ovaj treba da m u dade zem ljoposednik, koji od njega isto tako zahteva p rinudan rad kao drava od vojnika. Za svoj rad ne dobija ni on pijanu cenu kao ni vojnik za svoj. K ao i vojnika, tako i njega hvataju u mladim godinama, dok u svome neznanju on poznaje jedino svoj poziv i svoj najui zaviaj. Rana e nidba i posledice raznih zakona o naseljim a znae za jednoga isto to je za d ru goga regrutacija i vojni kazneni zakonik. (D r H u n ter u : Public Health, V II R eport, 1864, str. 132.) Ponekad se neki lendlord, izuzetno boleiva srca, ras tui zbog pustoi koju je stvorio. Tuno je to biti sam u svome zaviaju, rekao je grof od L estera kad su m u estitali dovretak graenja zamka Holkhema, gledam oko sebe i ne vidim druge kue osim svoje vlastite. Ja sam zmaj iz zma jeve kule i pojeo sam sve svoje susede.
23. glava Opti zakon kapitalistike akumulacije 6 13
gleskoj poljoprivredi zatreba dopunskih ruku. Za srednje potrebe zemljoradnje uvek ima suvie poljoprivrednih radnika, a za izuzetne ili povremene potrebe uvek ih je odvie malo.170 Zato se u zvaninim spisima i nalazi protivrena alba jednih istih mesta o jednovremenom nedostatku i obilju radnika. Povremeni ili lokalni nedo statak ne povlai dizanje najamnine, nego tera ene i decu na poljske radove, i to stalno sve mlau decu. A im eksploatacija ena i dece uzme vei zamah, onda i ona postaje novim sredstvom za stvaranje prekobrojnih mukih poljoprivrednih radnika i za odravanje njihove najamnine na niskom nivou. Na istoku Engleske uspeva jedan kra san plod ovog cercle vicieux1* takozvani gang-system (sistem gangova ili grupa), na koji u se ovde kratko osvrnuti.171 Sistem grupa odomaen je gotovo iskljuivo u Linkolniru, Hantingdoniru, Kembridiru, Norfolku, Safolku i Notingemiru, a mestimice i u susednim grofovijama Northemptonu, Bedfordu i Ratlendu. Nek nam ovde kao primer poslui Linkolnir. Velik deo ove grofovije jeste nova zemlja, ranija movara ili, kao to je sluaj u drugim pomenutim istonim grofovijama, zemlja koja je tek odskora oteta od mora. Parna maina uinila je uda pri odvodnjavanju. Na nekadanjoj
170 Slino kretanje zapaa se poslednjih decenija u Francuskoj u istoj meri u kojoj i tamo kapitalistika proizvodnja osvaja poljoprivredu i tera prekobrojno seosko stanovnitvo u gradove. Isto su i tu na vrelu prekobrojnih loi uslovi sta novanja i ostale okolnosti. O specifinom proletariat fancier2*, kojega je rodio sistem sitnih parcela, vidi izmeu ostalog i ranije navedene spise: Colins, L Economie politique, i K arl M arx, Der achtzehnte Brumaire des Louis Bonaparte 3*, 2. izd., Hamburg 1869, str. 88. i dalje. G odine 1846. brojalo je gradsko stanovnitvo F ran cuske 24,42% , seosko 75,58%, 1861. g. gradsko 28,26% , a seosko 71,14% . Posled njih 5 godina je opadanje procentualnog dela seoskog stanovnitva jo vee. Ve 1846. peva Pierre D upont u pesmi Ouvriers: Mal vtus, logs dans des trous, Sous les combles, dans les dcom bres, Nous vivons avec les hiboux E t les larrons, amis des ombres.4* 171 esti i zavrni izvetaj Childrens Em ploym ent Commission, objavljen marta 1867, govori samo o poljoprivrednom gang-sistemu.5 *
1* zaaranog kruga 2* zemljinom proletarijatu 3* Vidi u 11. tomu ovog izdanja 4* Loe odeveni, stanujui u rupam a, u potkrovljima, u ruevi nama, mi ivimo s buljinama i lupeima, prijateljima pomrine 6* Engleska re gang znai ovde grupu poljoprivrednih radnika pod nekim voom. U Voj vodini se takve grupe poljoprivrednih radnika koje rade pod jednim voom zovu bande, a njihov vod bandigazda. U raznim naim krajevima postoje za to i razni drugi izrazi. Prev.
movari ili peari talasa se sad bujno more ita i vlasnici vuku naj vee rente. Isto vai i za vetaki dobij eno podvodno zemljite kao na ostvru Aksholm u i u drugim parohijama na obali Trenta. to se vie stvaralo novih zakupa, ne samo da nisu graeni novi kotedi, ve su sve vie rueni stari, a radnici su dovoeni iz otvorenih sela, miljama udaljenih, koja lee du drumova to se vijugaju pored ob ronaka brda. Nekada je stanovnitvo samo tamo nalazilo zatite od dugotrajnih zim skih poplava. Radnici koji stanuju na zakupima od 400 do 1000 ekera (oni se ovde zovu confined labourers1*) slue iskljuivo za stalno teki poljski rad koji se obavlja s konjima. Na svakih 100 ekera (1 ekeracre= 4 0 ,4 9 ari ili 1,584 pruskog jutra) proseno jedva dolazi jedan koted. Jedan zakupnik s movarnog zemljita, npr., rekao je pred anketnom komisijom:
Moj zakup hvata preko 320 ekera, sve itnih polja. N a njem u nem a koteda. Sad jedan radnik stanuje kod m ene. Im am etiri konjuara koji stanuju u okolici. Lake poslove, za koje treba m nogo ruku, vre grupe.172
Zemljite iziskuje m nogo lakog poljskog rada, kao to je plevljenje korova, opraivanje; izvesne poslove oko gnojenja, uklanjanje kamenja itd. T o rade gangovi, organizovane grupe, koje stanuju u otvorenim mestima. G rupu sainjava 10 do 40 ili 50 lica, osobito ene, mlada lica oba pola (od 13 do 18 godina), mada deaci veinom naputaju grupu kad navre 13 godina, najzad deca oba pola (od 6 do 13 go dina). N a elu stoji gangmaster2 *, uvek obian poljoprivredni rad nik, veinom od onih koje nazivaju nevaljalcima, pokvarenjacima, prevrtljivcima, pijanicama, ali sa izvesnim preduzimljivim duhom i savoir-faire3 *. On vrbuje grupu, koja radi pod njim, a ne pod zakupnikom. S ovim se on veinom pogaa od komada, i njegov prihod, koji proseno nije mnogo vei od prihoda obinog poljoprivrednog rad nika173, zavisi gotovo sasvim od umenosti kojom e iz svoje grupe za najkrae vreme isterati to vie rada. Zakupnici su pronali da ene valjano rade samo pod diktaturom mukaraca, ali da ene i deca, kad se jednom zagreju, s neobinom silinom troe svoju i votnu snagu, to je ve i Fourier-u bilo poznato, dok je odrasli muki radnik tako podmukao da je tedi koliko god moe. Voa grupe prelazi s jednog dobra na drugo i tako zapoljava svoju grupu 6 do
172 C E C , V I R eport, 1867, Evidence, str. 37, br. 173. 173 Pojedine voe grupe ipak su dogurale do zakupnika od 500 ekera ili do vlasnika itavih redova kua. ** vezani radnici umenou voa ili ef grupe 3* okretnou u poslovima,
8 meseci u godini. Zato je za radnike porodice mnogo unosnije i sigurnije da se najme kod njega nego kod pojedinanog zakupnika, koji decu samo ponekad zapoljava. Ova okolnost toliko uvruje njegov poloaj u otvorenim mestima da se u mnogima deca mogu unajmiti samo njegovim posredovanjem. Individualno iznajmljivanje dece, odvojeno od grupe, spada u njegove sporedne poslove. Tamne strane ovog sistema jesu preteran rad dece i mladih lica, dugi marevi koje moraju svakog dana praviti idui na dobro i vraajui se s njega, a ono lei 5, 6, pa i 7 milja daleko, i najzad demoralizovanje grupe. Mada je voa grupe, koga u nekim kra jevima nazivaju i the driver (goni), naoruan dugakim tapom, on ga ipak retko upotrebljava i albe na njegovo brutalno postupanje ine izuzetak. On je neka vrsta demokratskog cara ili hamelnkog lovca pacova.1* Njemu je, dakle, potrebna popularnost meu nje govim podanicima, i on ih vezuje za sebe ciganskim ivotom koji cveta pod njegovim pokroviteljstvom. Sirova neobuzdanost, vesela rasputenost i najbestidnija drskost daju grupi poleta. Voa grupe vri isplatu veinom u nekoj krmi, posle ega se vraa kui na elu povorke, dobro se klatei i poduprt sleva i zdesna snanim mukobanama, a za njim idu deca i mlade pocikujui i pevajui podrugljive i nepristojne pesme. Pri vraanju kui, na dnevnom redu je ono to Fourier naziva fanerogamijom^179!. Da trinaesto godinje i etrnaestogodinje devojice zatrudne od svojih mukih vrnjaka, est je sluaj. Otvorena sela, koja daju kontingent grupi, postaju Sodoma i Gomora174, u kojima ima dvaput vie vanbranih poroaja nego u ostalim delovima Kraljevine. Ve je ranije bilo govora kakva je moralnost devo jaka koje su prole kroz ovu kolu kad postanu udate ene. Njihova deca, ukoliko ih ne atre opijum, roeni su regruti grupe. Grupa, u svom klasinom obliku koji smo upravo opisali, zove se javna, prosta ili putujua grupa (public, common or tramping gang). Naime, postoje i privatne grupe (private gangs). One su sa stavljene kao i prosta grupa, ali je u njima manje osoba i rade, mesto pod voom grupe, pod kakvim starim seoskim slugom, koga zakupnik ne zna bolje upotrebiti. Ovde nestaje ciganskog raspoloenja, ali se svi iskazi svedoka slau da se plata dece smanjuje, a postupanje s njima pogorava.
174 Sistem grupa upropastio je polovinu devojaka iz Ludforda. (CEC, VI Report, 1867, Appendix, str. 6, br. 32.)
1* Hameln je mesto kraj Hanovera u Nemakoj. Pria se da je 1284. jedan svira uspeo da pomou svoje svirale rastera iz tog grada sve pacove. D ruge verzije jo kau da je decu tog grada poveo u krstaku vojnu. Prev.
Sistem grupa, koji se poslednjih godina stalno iri175, oigledno ne postoji voama grupa za ljubav. On postoji radi bogaenja krup nih zakupnika176, odnosno zemljoposednika.177 Za zakupnika nema smiljenijega metoda da svoje radnike dri nisko ispod normalnog ni voa, a da ipak za svaki vanredni posao uvek ima spremne vanredne radnike, da sa to manje novca istera to vie rada178 i da odraslog mukog radnika uini prekobrojnim. Posle naeg ranijeg izlaganja, italac razume to se, s jedne strane, priznaje vea ili manja neza poslenost seoskog radnika, a ujedno s druge strane sistem grupa proglaava kao nuan usled oskudice u mukim radnicima i njihovog iseljavanja u gradove.179 Polja oiena od korova i ljudski korov Linkolnira itd. jesu dva suprotna pola kapitalistike proizvodnje.180
175 Sistem se jako razgranao poslednjih godina. U nekim mestim a uveden je tek odskora, u drugim a, gde je stariji, radi u grupam a vie i mlae dece. (Isto , str. 79, br. 174.) 176 Sitni zakupnici ne uzim aju grupe na rad. Grupe se ne upotrebljavaju na sirom anom zem ljitu, ve na takvom koje po ekeru donosi 2 do 2 i 10 il. rente. (Isto , str. 17. i 14.) 177 Jed n o m od te gospode toliko prijaju njegove rente da je anketnoj ko misiji uzru jan izjavio kako je sva ta vika dignuta sam o zbog naziva ovog sistema. K ad bi se um esto grupa kazalo: om ladinsko-industrijsko-poljoprivredno-kooperativno udruenje za samoodranje, sve bi bilo all rig h t1*. 178 Rad g rupa jevtiniji je od drugog rada, to i jeste razlog njegove upotrebe, kae jedan bivi voa grupe. (Isto, str. 17, br. 14.) Sistem grupa nesum njivo je najjevtiniji za zakupnika, a isto tako nesum njivo najpogubniji po decu, kae jedan zakupnik. (Isto, str. 16, br. 3.) 179 Nema sum nje da su m noge poslove koje sada izvruju deca u grupam a, ranije vrili ljudi i ene. G de se uzim aju ene i deca, tam o je sada vei broj neza poslenih ljudi (m ore m en are ou t o f work) nego ranije. (Isto, str. 43, br. 202.) Iz m eu ostaloga, nasu p ro t ovom e: P itanjerada (labour question) postaje u mnogijm poljoprivrednim srezovim a, osobito u itorodnim , toliko ozbiljno usled iseljavanja i lakoe koju eleznice pruaju za udaljavanje u velike gradove, da ja (ovaj ja e poljoprivredni agent jednog velikog gospodina) sm atram da su deje usluge apso lutno neophodne. (Isto, str. 80, br. 180.) U engleskim poljoprivrednim srezovima pitanje rada (labour question) ne znai, naim e, ono to znai u ostalom civilizovanom svetu, ve je to pitanje zemljo vlasnika i zakupnika (the landlords and farmers question): kako da se, uprkos sve veem odlaenju zemljoradnika, na selu ovekovei dovoljno relativno suvinog stanovnitva, a tim e i m inim alna najamnina za poljoprivrednog radnika? 180 Public H ealth Report, koji sam ranije navodio, i gde se povodom sm rt nosti dece m im ogred govori o sistem u grupa, ostao je nepoznat tam pi, pa i engles-
i* u redu
23. glava Opti zakon kapitalistike akumulacije 6 17
f)
Irska
Na zavretku ovog odeljka moramo se za asak osvrnuti na Ir sku. Pre svega injenice koje spadaju ovamo. Stanovnitvo Irske bilo je 1841. naraslo na 8 222 664 lica, 1851. spalo je na 6 623 985, 1861. na 5 850 309, a 1866. na 5l lz miliona, otprilike na nivo od 1801. Opadanje je otpoelo s gladnom godinom 1846, tako da je Irska za manje od 20 godina izgubila preko 5/i6 svoga stanovnitva.181 Ukupan broj njenih iseljenika iznosio je od maja 1851. do jula 1865. g. 1 591 487 lica, emigracija za poslednjih 5 godina, od 1861. do 1865, vie od x/2 miliona. Broj nastanjenih kua smanjio se od 1851. do 1861. za 52 990. Od 1851. do 1861. porastao je broj zakupnih dobara od 15 do 30 ekera za 61 000, broj zakupnih dobara preko 30 ekera za 109 000, dok je ukupan broj svih zakupa opao za 120 000; ovo opadanje je, dakle, prouzrokovano iskljuivo uni tavanjem zakupa ispod 15 ekera, drugim reima njihovom centra lizacijom.
koj publici. N aprotiv je poslednji izvetaj Childrens Em ploym ent Commission pruio tam pi dobrodolu sensational1 * novinsku hranu. D ok je liberalna tampa pitala kako to da su vrli gendem en-i, ladies i prebendari dravne crkve, kojima Linkolnir obiluje, sve te krupne linosti koje alju k antipodim a naroite misije za popravljanje naravi divljaka Junog mora, mogli dopustiti da na njihovim im a njima na njihove oi izraste ovakav sistem, dode se finija tam pa iskljuivo bavila razmatranjima o surovoj pokvarenosti zemljoradnika, koji su kadri prodavati svoju decu u takvo ropstvo! U prokletim uslovima u koje su delikatnija gospoda naterala zemljoradnika, bilo bi objanjivo kad bi on svoju decu i pojeo. Ono to je doista udno jeste vrstina karaktera koju je on veim delom sauvao. Zvanini izvestioci potvruju da se roditelji, ak i u srezovima u kojima postoje grupe, gnuaju takvog sistema. U prikupljenim iskazima svedoka nalazi se dovoljno dokaza da bi roditelji u mnogim sluajevima bili zahvalni za prinudan zakon koji bi ih osposobio da se odupru iskuenjima i pritisku kojima su esto podvrgnuti. Pod pretnjom da e i njih otpustiti tera ih as parohijski inovnik as poslodavac da decu alju na zaradu umesto u k o lu . . . Sve upropaeno vreme i snaga, sve patnje koje poljoprivrednom radniku i njegovoj porodici stvara prekom erno i nekorisno zamaranje, svaki sluaj u kome roditelji svode moralni pad svoje dece na prepunjenost koteda ili prljave uticaje sistema grupa, raa u grudim a radne sirotinje oseanja koja je lako razumeti i u koja nije potrebno blie ulaziti. Oni su svesni toga da telesno i duhovno teko pate zbog okolnosti za koje oni ni u kom sluaju nisu odgovorni, za koje oni ne bi nikad dali svoj pristanak, kad bi to bilo u njihovoj vlasti, i protiv kojih su nemoni da se bore. (Isto, str. XX, br. 82. i X X III, br. 96.) 181 Stanovnitvo Irske 1801: 5 319 867 lica, 1811: 6084 996, 1821: 6 869 544, 1831: 7 828 347, 1841: 8 222 664. senzacionalnu
618 V II odeljak Proces akum ulacije kapitala
Razume se da je opadanje stanovnitva bilo praeno, uzeto u celini, i opadanjem mase proizvoda. Za nau svrhu je dovoljno da posmatramo period od 5 godina, od 1861. do 1865, kada se iselilo preko 1 /2 miliona dua, a apsolutni broj stanovnika opao za vie od Vs m iliona. (Vidi tabelu A.)
Tabela A S tanje stoke
Godina K o n ji ukupan broj manje ukupan broj R o g a ta m arva manje vile
1860 1861 1862 1863 1864 1865

Godina>
619 614 602 579 562 547
811 232 894 978 158 867

O vce manje
5 579 U 338 22 916 17 820 14 291

vile
3 606 374 3 471 688 3 254 890 3 144 231 3 262 294 3 493 414
ukupan broj
134 686 216 798 110 659 118 063 231 120
S v in je manje vile
ukupan broj
1860 1861 1862 1863 1864 1865
3 542 3 556 3 456 3 308 3 366 3 688
080 050 132 204 941 742
13 970 99 918 147 928 58 737 321 801
1 271 072 1 102 042 1 154 324 1 067 458 1 058 480 1 299 893
169 030 52 282
86 866
8 978 241 413
Iz gornje tabele izlazi:

K o n ja apsolutno manje R o g a te m a rv e apsolutno manje O vaca apsolutno vite S v in ja apsolutno viSe
71 944
112 960
146 662
28 821182
Pogledajmo* sad zemljoradnju koja daje ivotna sredstva za stoku i ljude. U sledeoj tabeli izraunato je smanjivanje ili uveavanje za svaku pojedinu godinu prema godini koja neposredno prethodi. Zr nasti plodovi obuhvataju penicu, ovas, jeam, ra, pasulj i graak, zelen obuhvata krompir, turnips1*, blitvu i belu repu, kupus, mrkvu, parsnips2*, grahoricu itd.
182 R ezultat bi se pokazao jo nepovoljnijim ako bismo poli jo dalje unatrag. Tako je ovaca bilo 1865. g. 3 688 742, a 1856. g. 3 694 294, svinja 1865. g. 1 299 893, a 1858. g. 1 409 883. stonu repu 2* patrnak
1*
23. glava Opti zakon kapitalistike akumulacije 619 Tabela B Poveanje ili smanjenje povrine zemljita pod itom ili travom (odnosno panjaka) u ekerima
Godina Zrnasti plodovi manje Zelen manje vile Travnjaci i detelina manje vile Konoplja manje vie S va zemlja keja slui za zemljora dnju i stoarstvo manje vie
47 969 15 701 36 974 1861 6 623 72 734 74 785 1862 7 724 144 719 19 358 1863 2 317 47 486 1864 122 437 25 241 68 970 72 450 1865 82 834 1861-65 428 041 108 013
19 2 63 87 50 159
271 055 922 761
81 373 138 841 92 431 10 493
28 218 122 850 330 370
Godine 1865. ulo je u rubriku travnjaci jo 127 470 ekera, poglavito stoga to je povrina pod rubrikom neiskoriavana pusta zemlja i tresetita opala za 101 543 ekera. Kad uporedimo godi nu 1865. s 1864. vidimo da je zrnastih plodova manje 246 667 kvartera, od ega 48 999 penice, 166 605 ovsa, 29 892 jema itd.; manjak u krompiru, mada je 1865. porasla povrina zasaena njime, 446 398 tona itd. (Vidi tabelu C.) Sa kretanja irskog stanovnitva i zemljine proizvodnje prei emo na kretanje u kesi irskih lendlordova, veih zakupnika i indu strijskih kapitalista. Ono se odraava u smanjivanju i uveavanju po reza na dohodak. Radi razumevanja sledee tabele D napominjem da rubrika D (profiti izuzev zakupnikih) obuhvata i tzv. profesionalne profite, tj. dohotke advokata, lekara itd., a rubrike C i E, koje nismo posebno naveli, dohotke inovnika, oficira, dravnih sinekurista, dr avnih poverilaca itd.
Tabela D D ohoci koji podleu porezu na dohodak u 183
I8 6 0
R u b rik a A
1861
1862
1863
1864
1865
Zemljina renta
R u b rik a B
12 893 829 13 003 554 13 398 938
13 494 091 13 470 700 13 801 616
Zakupnika zarada
R u b rik a D
2 765 387
2 773 644
2 937 899
2 938 823
2 930 874 2 946 072
Industrijski i drugi profiti ?deA r donE
4 891 652 4 836 203
4 858 800
4 846 497 4 546 147 4 850 199 23 236 298 23 930 340
22 962 885 22 998 39423 597 5 7 4 .2 3 658 631
183 Tenth Report of the Commissioners of Inland Revenue, London 1866.
620
Tabela C
Uveavanje ili smanjivanje povrine obraenog zem ljita, proizvoda po ek eru i celokupnog proizvoda 1865. u pore en ju sa 1864164
Proizvod po ekeru 1864 1865 vie tli manje 1865 Celokupni proizvod 1864 kvartera kvartera kvartera kvartera 1865 vie ili manje 1 8 6 5
Ekera obraenog zemljita
1864
1865
vie ili manje 1865
centi
centi
centi
centi
0,3 1,0 1,6

tona tona tona
P e n i c a ............ O v a s ................... J e a m ...............
276 483 266 989 1 814 886 1 745 228 172 700 177 102
9494 69 658 4402
0,2 5684
tona
^ i ham e ia m }
1,9
tona tona tona
VII odeljak Proces akumulacije 48 999 166 605 29 892 1 171

tona
8894
0,5 0,4

10 091
1197
13,3 12,1 15,9 C16,4 l 8,5
13,0 12,3 14,9 14,8 10,4
875 7 826 761 15 12
782 332 909 160 680
826 7 659 732 13 18
783 727 017 989 364
446 398 165 976 44 653 52 877

2,8 1,1
kapitala
K ro m p ir Stona repa B l i t v a ............... K u p u s ............... Konoplja S e n o ................... 3,6 4,1 9,9 10,3 10,5 13,3 9,3 10,4 34,2* 25,2* 1,6 1,8 0,2 9,0*
1 039 724 1 066 260 337355334 212 14 073 14 389 31 821 33 622 301 693 251 433 1 609 569 1 678 493
26 536 3143 316 1801 50 260 68 924
4 312 388 3 467 659 147 284 297 375 64 506 2 607 153
3 865 990 3 301 683 191 937 350 252 39 561 3 068 707
461 554
24 945
*stoni od 14 f.
184 Podaci u tekstu uzeti su iz m aterijala objavljenog u A gricultural S tatistics, Irelan d . G eneral Abstracts, D u b lin , za godinu 1860. i dalje, i Agricultural Statistics, Ireland. T ables show ing th e E stim ated Average P roduce etc., D u b lin 1867. Zna se da je ova statistika zvanina i da se svake godine podnosi parlam entu.
Dodatak uz drugo izdanje. Zvanina statistika za 1872. pokazuje sm anjenje povrine obraenog zem ljitau sravnjenju s 1871za 134 915 ekera. Vie im a u k ulturi zelenja (stone repe, cvekle i slinog), a manje u povrini obraenog zem ljita za penicu 16 000 ekera, za ovas 14 000, za jeam i ra 4000, za krom pir 66 632, za lan 34 667 ekera, i za 30 000 ekera manje livada, posejane deteline, grahorice i repe. Zem ljite pod k ulturom penice ovako je opadalo za poslednjih 5 godina: 1868. bilo je zasejano 285 000 ekera, 1869. g. 280 000, 1870. g. 259 000, 1871. g. 244 0 0 0 , 1872. g. 228000. U 1872. nalazim o da je broj konja, u okruglim brojevima, porastao za 2600, rogate marve za 80 000, ovaca za 68 600, a broj svinja opao za 236 000.
Pod rubrikom D iznosilo je uveanje dohotka od 1853. do 1864. godinje proseno samo 0,93, dok je u istom periodu u Velikoj Bri taniji iznosilo 4,58. Tabela E pokazuje raspodelu profita (sa isklju enjem zakupnikih profita) za 1864. i 1865.
Tabela E Rubrika D . Dohoci iz profita (iznad 60 ) u Irskoj185
1864 Rasporeeno na lica 1865 Rasporeena na lica
U kupni godinji prihod Godinji dohodak iznad 60, a ispod 100 Od ukupnog god. prihoda Ostatak ukupnog god. prihoda
4 368 610 238 726 1 979 066 2 150 818 1 073 906 1 076 912 430 535 646 377 262 819
17 467 5 015 11 321 1 131 1 010 121 95 26 3
4 669 979 222 575 2 028 571 2 418 833 1 097 927 1 320 906 584 458 736 448 274 528
18 081 4 703 12 184 1 194 1 044 150 122 28 3
Od toga
Engleska, zemlja razvijene kapitalistike proizvodnje i preteno industrijska, uginula bi kad bi joj se krv pustila kao Irskoj. Ali je Irska sada samo jedan poljoprivredni srez Engleske, ograen irokim jarkom vode, i liferuje ovoj ito, vunu, stoku i industrijske i vojne regrute. Zbog opadanja stanovnitva, mnogo zemljita prestalo se obra ivati, koliina zemljinog proizvoda znatno se smanjila186 i, uprkos proirenju stoarskog podruja, dolo je u nekim stoarskim granama do apsolutnog opadanja, a u nekim do napretka jedva vrednog pomena i prekidanog stalnim nazadovanjima. Pa ipak su, uz opadanje na rodne mase, zemljine rente i zakupniki profiti neprestano rasli, mada ovi poslednji ne onako stalno kao rente. Razlog se lako dade razumeti. S jedne strane, zbog ukljuivanja malih zakupnih dobara u velika zakupna dobra i zbog pretvaranja oranica u panjake, vei deo ukupnog proizvoda pretvarao se u viak proizvoda. Viak proiz voda rastao je, iako je opadao ukupni proizvod od kojega je on samo jedan deo. S druge strane, novana vrednost tog vika proiz
185 Godinji ukupni dohodak pod rubrikom D odstupa ovde od prethodne tabele usled izvesnih zakonom doputenih odbitaka. 188 Ako proizvod opada i srazmerno po ekeru, ne smemo zaboraviti da je Engleska ve jedan vek i po indirektno izvozila irsko zemljite, ne dajui njego vim obradivaima ak ni sredstva za naknadu sastavnih delova zemljita.
6 2 2 V II odeljak Proces akum ulacije kapitala
voda rasla je jo bre nego njegova masa, kao posledica dizanja cena m esu, vuni itd. na engleskim tritima za poslednjih 20, a naroito za poslednjih 10 godina. Rasparana sredstva za proizvodnju koja slue samim proizvo aima kao sredstvo za zaposlenje i odranje ne oploavajui se pri pajanjem tueg rada nisu kapital, upravo kao to proizvod koji po troi sam njegov proizvoa nije roba. Ako je s masom naroda opala i masa sredstava za proizvodnju koja se primenjuju u poljoprivredi, porasla je masa u njoj upotrebljenog kapitala, jer je jedan deo ranije rasparanih sredstava za proizvodnju bio pretvoren u kapital. Ukupni kapital Irske plasiran van poljoprivrede, u industriji i trgovini, akumulisao se za poslednjih 20 godina lagano i uz stalna velika kolebanja. Ali se zato utoliko bre razvijala koncentracija nje govih individualnih sastavnih delova. Naposletku, ma koliko neznatan bio njegov apsolutni porast, on je relativno, u odnosu- prema smanje nom broju stanovnitva, nabujao. Ovde se, dakle, pred naim oima odvija u velikom razmeru jedan proces da ortodoksna ekonomija ne bi mogla poeleti lepi kao dokaz za svoju dogmu po kojoj beda proistie iz apsolutne pre naseljenosti, a ravnotea se ponovo uspostavlja opadanjem stanov nitva. Ovo je vaan eksperiment, sasvim drukiji nego kuga[921 iz sredine 14. veka, koju su maltuzijanci toliko veliali. Uzgred da napomenem o: ako je po sebi bilo pedantski naivno primenjivati na odnose proizvodnje i odgovarajue odnose stanovnitva u 19. veku m erilo 14. veka, ta naivnost je povrh -toga previdela i to da je, ako je za onom kugom i opadanjem stanovnitva koje je nju pratilo dolo na ovoj strani Kanala, u Engleskoj, osloboenje i obogaenje seoskog stanovnitva, na onoj strani, u Francuskoj, u stopu su sledili jo vee porobljavanje i jo vea beda.186a G odine 1846. pomorila je gjad u Irskoj preko milion ljudi, ali samo najbednijih. Bogatstvu zemlje ona nije nanela ni najmanju te tu. Dvadesetogodinje iseljavanje koje je zatim nastalo, i koje stalno jo raste, nije s brojem ljudi ujedno smanjilo i njihova sredstva za proizvodnju, kao to je uinio npr. tridesetogodinji rat. Irski genije pronaao je sasvim nov metod da se jedan siromaan narod otprati na hiljade milja daleko od pozornice svoje bede. Iseljenici koji su se nastanili u Sjedinjenim Dravama alju svake godine kui novana sredstva, putni troak za preostale. Svaka gomila koja se ove godine
i88a Poto se Irska sm atra za obeanu zemlju naela naseljenosti, napisao je T h . Sadler, pre no to je objavio svoje delo o stanovnitvu, uvenu knjigu Ireland, its Evils and their Remedies, 2. izd., L ondon 1829, u kojoj uporeujui statistiku pojedinih provincija, a u svakoj provinciji pojedinih grofovija, do kazuje da tam o beda ne vlada, kako to M althus hoe, srazm em o broju stanov nitva, nego u obrnutoj srazm eri prem a njem u.
iseli povlai idue godine drugu gomilu za sobom. Umesto da ise ljavanje Irsku neto staje, ono je na ovaj nain jedan od njenih najunosnijih izvoznih poslova. Naposletku, iseljavanje je sistematski proces koji u narodnoj masi ne pravi tek prolaznu prazninu, ve iz nje svake godine isisava vie ljudi nego to podmladak naknauje, tako da se apsolutni broj stanovnitva iz godine u godinu sniava.186b Kakve su bile posledice po preostale radnike Irske osloboene suvinog stanovnitva? Da je relativno suvino stanovnitvo danas veliko kao pre 1846, da je najamnina isto toliko niska i da radnici jo vie dirine, da beda na selu opet tera u novu krizu. Uzroci su jednostavni. Revolucija u poljoprivredi ila je ukorak sa iseljavanjem. Proizvodnja relativno suvinog stanovnitva ila je jo bre nego apso lutno opadanje stanovnitva. Samo jedan pogled na tabelu C poka zuje kako pretvaranje oranica u panjake mora u Irskoj delovati jo otrije nego u Engleskoj. U ovoj se sa stoarstvom uveava gajenje povra, tamo opada. Dok velike povrine ranije obraivanih oranica lee na ugaru ili se pretvaraju u travnjake, veliki deo ranije neiskoriavanog pustog zemljita i tresetita slui za proirenje stoarstva. Sitni i srednji zakupniciraunam u njih sve koji ne obrauju preko 100 ekerajo uvek sainjavaju 8/io od celokupnog broja.186c Njih sve vie, i u sasvim drukijem stepenu nego pre, uguuje konku rencija kapitalistiki voene zemljoradnje i zato oni daju stalno nove regrute klasi najamnih radnika. Jedina krupna industrija Irske, platnarska, potrebuje srazmerno malo odraslih mukaraca i zapoljava srazmemo neznatan deo stanovnitva, uprkos svome proirenju posle poskupljenja pamuka u 1861. do 1866. Kao i svaka krupna industrija, tako i ona neprestanim kolebanjem u svojoj vlastitoj sferi stalno proizvodi relativno suvino stanovnitvo, ak i onda kad ljudska ma sa koju ona apsorbuje raste u apsolutnom smislu. Beda seoskog sta novnitva osnovica je dinovskih fabrika koulja itd., ija je radnika vojska veinom razasuta po selima. Ovde se ponovo susreemo s napred izloenim sistemom kunog rada, koji sa svojim niskim najam ninama i prekomernim radom predstavlja metodino sredstvo za stva ranje prekobrojnih. Najzad, mada opadanje stanovnitva nema onako razorne posledice kao u zemlji s razvijenom kapitalistikom proiz vodnjom, ono ipak ne ostaje bez stalnog dejstva na unutranje trite. Praznina koju ovde stvara iseljavanje ne suava samo lokalnu tranju rada, nego i prihode trgovia, zanatlija, sitnih privrednika uopte. Otud nazadovanje dohodaka izmeu 60 i 100 u tabeli E. Poloaj poljoprivrednih nadniara u Irskoj jasno je prikazan u
188b Za vreme od 1851. do 1874. iznosi ukupan broj iseljenika 2 325 922. 18flc Primedba uz drugo izdanje.Prema jednoj tabeli u : M urphy, Ireland, Industrial, Political and Social, 1870, 94,6% zemljita sainjavaju zakupi do 100 ekera, a 5,4% zakupi preko 100 ekera.
izvetajima irskih inspektora Sirotinjske uprave (od 1870).186d inov nici vlade koja se odrava samo pomou bajoneta i as otvorenim as prikrivenim opsadnim stanjem morali su govoriti obazrivim jezikom za koji njihove kolege u Engleskoj inae ne mare; uprkos tome oni ne doputaju svojoj vladi da se uljuljkuje iluzijama. Po njima se jo uvek niska stopa najamnine na selu za poslednjih 20 godina ipak popela za 50 do 60% , i iznosi sada proseno 6 do 9 ilinga nedeljno. Ali se iza ovog prividnog poveanja prikriva stvarno snienje najam nine, jer povienje ne pokriva ak ni poviicu cene potrebnih ivotnih sredstava do koje je u m euvremenu dolo; to potvruje sledei iz vod iz zvaninih rauna jednog irskog workhouse-a:
Proseni nedeljni trokovi izdravanja na 1 glavu
G o d i n a H rana Odea Ukupno
O d 29. sep tem b ra 1848. do te m b ra 1849. godine O d 29. septem bra 1868. do tem b ra 1869. godine
29. sep ..... 1 . 29. sep ..... 2 .
3^4
p. p.
0 . 3 p. 0 .
6
1 . 6lU P3 . P
/4
7^4
p.
p.
Dakle, cena potrebnih ivotnih sredstava skoro je dvaput, a cena odee tano dvaput vea nego pre 20 godina. ak i da apstrahujemo ovu nesrazmeru, puko uporeivanje u novcu izraene stope najamnine ni izdaleka ne bi dalo taan rezultat. Pre gladi je velika masa poljoprivrednih najamnina plaana u naturi, a samo neznatan deo u novcu; danas je plaanje u novcu pravilo. Ve iz toga izlazi da se novana stopa najamnine morala popeti, ma kako se kretala stvarna najamnina.
Pre gladi, poljoprivredni nadniar im ao je kom adi zemlje gde je sadio k rom pir i drao svinje i ivinu. D anas on ne samo da m ora kupovati sva svoja ivotna sredstva nego je ostao i bez prihoda od prodaje svinja, ivine i jaja.187
Poljoprivredni radnici ranije se u stvari nisu razlikovali od sitnih zakupnika i veinom su bili pazakupnici na srednjim i krupnim za kupima na kojima su nalazili zaposlenja. Tek posle katastrofe od 1846. poee oni sainjavati deo klase istih najamnih radnika, po seban stale koji je za svog poslodavca vezan jo samo novanim od nosima. Znamo kakvi su bili njihovi stambeni uslovi pre 1846. Od onda su se jo pogorali. Jedan deo seoskih nadniara, koji meutim iz dana u dan biva manji, stanuje jo na zemljitima zakupnika, u
i8d Reports from the Poor Law Inspectors on the wages of Agricultural Labourers in Ireland, D ublin, 1870. U por. i: Agricultural Labourers (Ireland) R etu rn etc., 8. M arch 1861. 187 Isto, str. 29, 1.
prepunjenim kolibama, iji uasi daleko prevazilaze i ono najgore to nam u tom pogledu pruaju engleski poljoprivredni srezovi. I to je opta pojava, izuzev neke krajeve Elstera; na jugu u grofovijama Kork, Limerik, Kilkeni itd.; na istoku u Viklou, Veksfordu itd.; u sreditu Irske u grofovijama King i Kvin, Dablinu itd.; na severu u grofovijama Daun, Antrim, Tiroun itd .; na zapadu u Slajgou, Roskomonu, Mejou, Golveju itd. To je, uzvikuje jedan od inspektora, sramota za religiju i civilizaciju ove zemlje.187a Da bi nadniarima njihove jazbine za stanovanje postale snoljivije, sistematski im se odu zima komadi zemlje koji tim kolibama pripada od pamtiveka.
Svest o ovakvoj anatemi kojoj su ih podvrgli zemljoposednici i njihovi upravnici izazvala je u poljoprivrednim nadniarim a odgovarajue oseanje protiv ljenja i mrnje prem a onima koji s njima postupaju kao s kakvom bespravnom rasom.187a
Prvi in revolucije u zemljoradnji bio je da u ogromnom razmeru, i kao po nekoj paroli datoj odozgo, zbrie kolibe koje su le ale na radnim poljima. Tako su mnogi radnici bili prisiljeni da potrae sklonite u selima i gradovima. Tamo ih bacahu kao kakvo smee na mansarde, u rupe, podrume i budake najgorih etvrti. Hiljade irskih porodica koje se, ak i po tvrenju Engleza ogrezlih u nacionalne predrasude, odlikovahu retkom privrenou svojem domaem ognjitu, bezbrinom veselou i istotom porodinog mo rala, naoe se ovako iznenada presaeni u rasadnike poroka. Mu karci sada moraju da trae posla kod oblinjih zakupnika, koji ih najmljuju samo za jedan dan, to je najnesigurniji oblik najamnog rada; uz to
oni sada moraju da prevaljuju dugi put do zakupa i nazad, esto mokri kao mievi, izloeni i drugim nedaama koje mnogo puta povlae za sobom slabljenje, bolest, a s njom i bedu.187b
Gradovi su iz godine u godinu morali primati sve radnike koji su u poljoprivrednim srezovima vaili kao suvini1870, i onda se jo ude to u gradovima i selima ima radnika i odvie, dok ih je na po ljima malo!187d Istina je u tome da se ova oskudica osea samo u vreme hitnih poljskih radova u prolee i u jesen; u ostala doba godine mnoge ruke su bez posla187e; da posle etve, od oktobra do prolea, za njih gotovo nema rada187f i da oni ak i u doba za187* Reports from the Poor Law Inspectors etc, str. 12. 187b Isto, str. 25. l87C Isto, str. 27. 187d Isto, str. 26. 1876 Isto, str. 1. 187f Isto, str. 32.
poslenosti esto gube itave dane i izloeni su svakojakim prekidima rada.1878 O ve posledice revolucije u poljoprivredi, tj. pretvaranja oranica u panjake, primene maina, najstroe tednje rada itd .jo vie pogoravaju uzorni zem ljoposednici, ljudi koji svoje rente nee da troe u inozem stvu, ve su toliko m ilostivi da stanuju na svojim dob rima u Irskoj. D a zakon o ponudi i tranji ne bi ni na koji nain bio povreen, ova gospoda podmiruju
gotovo svu svoju p o tre b u za radnom snagom kod sitnih zakupnika, te su ovi tako prisiljeni da tegle za svoje em ljoposednike za m anju najam ninu nego to je najam nina obinog nadniara i bez ikakva obzira na sve neugodnosti i gubitke koji zakupniku n astaju iz toga to u kritino doba setve ili etve m ora zanemarivati svoja vlastita polja.l87h
N esigurnost i neredovnost zaposlenja, esto ponavljanje i dugo trajanje zastoja u radu, svi ovi znaci relativne prenaseljenosti izneti su, dakle, u izvetajima inspektora Sirotinjske uprave kao isto toliko nevolja irskog poljoprivrednog proletarijata. italac se sea da smo kod engleskog poljoprivrednog proletarijata naili na sline pojave. Ali je razlika u tom e to se u Engleskoj, toj industrijskoj zenilji, in dustrijska rezerva regrutuje na selu, dok se u Irskoj, zemlji poljo privrednoj, zemljoradnika rezerva regrutuje u gradovima, pribeitima najurenih poljoprivrednih radnika. U Engleskoj se preko brojni poljoprivredni radnici pretvaraju u fabrike radnike; u Irskoj oni ostaju poljoprivrednim radnicima, iako su se sabili u gradove, jer, vrei u ovima istovremeno pritisak na gradske najamnine, mo raju u potrazi za radom stalno opet natrag na selo. Zvanini izvestioci ovako rezimiraju materijalni poloaj poljo privrednih nadniara:
Mada oni ive do krajnosti tedljivo, ipak im njihova najam nina jedva stie da nabave h ran u za sebe i svoju porodicu i da plate kiriju za stan ; za odevanje su im potrebni drugi p rih o d i. . . A tm osfera stanova u kojima ive, kao i d ru ga oskudevanja, ine ovu klasu osobito prijem ljivom za tifus i suicu.1871
Onda nije udo to, po jednoglasnom svedoanstvu izvestilaca, ovu klasu proima mrano nezadovoljstvo; to ona prieljkuje vra anje prolosti, gnua se sadanjice, ne veruje u budunost, podaje se zavodljivom uticaju demagoga, i ima jedinu fiksnu ideju: da se iseli u Ameriku. T o je, dakle, ona obeana zemlja u kojoj teku med i mleko, a u koju je depopulacija, taj veliki Malthusov lek za sve, pretvorila zeleni Erin^180!
1878 Isto, str. 25. 187h Isto, str. 30. 1871 Isto, str. 21, 13.
Kakav ugodan ivot vode industrijski radnici Irske, pokazuje dovoljno ovaj primer:
Prilikom moje nedavne inspekcije severne Irske, kae engleski fabriki inspektor Robert Baker, mene su iznenadili napori jednog kvalifikovanog irskog radnika da iz svojih tako oskudnih sredstava pribavi vaspitanje svojoj deci. N a vodim doslovno izjavu kakvu sam uo iz njegovih usta. D a je on zaista vet fabriki radnik, dokaz je to to m u daju da izrauje artikle za manestersko trite. Johnson: Ja sam beetler1* i radim od 6 asova izjutra do 11 asova nou, od ponedeonika do petka, subotom zavravamo u 6 asova uvee i im amo 3 asa za veeru i odmor. Im am petoro dece. Za ovaj rad dobijam nedeljno 10 il. i 6 pensa; moja ena takoe radi i zarauje 5 ilinga nedeljno. N ajstarija ker, kojoj je 12 godina, vodi kuanstvo. O na nam je kuvarica i jedina ispomo. Ona sprema mlau decu za kolu. Zena ustaje kad i ja i odlazi sa m nom na rad. Jedna devojka koja prolazi pored nae kue budi me u 5^2 asova izjutra. Pre polaska na rad ne jedemo nita. Dvanaestogodinja ker. brine se za male preko dana. D orukujemo u 8 i zbog toga idemo kui. Jedanput nedeljno pijemo aj i inae imamo neku kau (stirabout), katkad od ovsenog, katkad od kukuruznog brana, ve prem a tome ta smo kadri da nabavimo. Zimi meemo i malo eera i vode u nae kukuruzno brano. L eti iskopamo neto malo krom pira koji sami gajimo na komadiu zemlje, a kad ga potroimo, vraamo se opet kai. Tako to ide iz dana u dan, u radne dane i nedeljom, preko itave godine. Uvee sam uvek jako umoran od dnevnog rada. Zalogaj mesa vidimo izuzetno, i to veoma retko. T roje nae dece idu u kolu, a za to na svako plaam po 1 peni nedeljno. Kirija nam je 9 pensa nedeljno, a za treset i loenje izdajemo najmanje 1 il. i 6 pensa za 14 dana.188
Takve su irske najamnine, takav je ivot u Irskoj! Doista, irska beda ponovo je dnevna tema u Engleskoj. Krajem 1866. i poetkom 1867. latio se u listu Times jedan irski velikoposednik, lord Dufferin, da rei problem. Kakva ovenost od tako velikog gospodina !t181l Iz tabele E videli smo da su godine 1864. od 4 368 610 ukupnog profita trojica profitaa strpali u dep samo 262 610, a da su 1865. ista ova tri virtuoza odricanja od 4 669 979 ukupnog profita odneli 274 528 , 1864: 26 profitaa 646 377, 1865: 28 profitaa 736 448, 1864: 121 profita 1 076 912, 1865: 150 profitaa 1 320 906, 1864: 1131 profita 2 150 818, gotovo polovinu ukupnog godinjeg profita; 1865: 1194 profitaa 2 418 833, vie od polovine ukupnog godinjeg profita. Ali je lavovski deo koji od godinje sume zemljinih renti proguta nitavan broj zemljinih velikaa u Engleskoj,
188 RTF za 31. oktobar 1866, str. 96.
radnik koji lupa rublje pri pranju

40 *
kotskoj i Irskoj tako ogroman da engleska dravnika mudrost nalazi za umesno da za podelu zemljine rente ne prui isti stati stiki materijal kao za podelu profita. Jedan od tih velikoposednika jeste i lord Dufferin. D a renta i profiti ikad mogu biti prekobrojni, ili da njihovo obilje m oe stajati ma u kakvoj vezi s obiljem narodne bede, naravno da je isto tako nepristojna (irrespectable) kao i ne zdrava (unsound) zamisao. On se dri injenica. A injenica je da to vie opada broj irskog naroda utoliko vie rastu irske rente, da opadanje stanovnitva ini dobro zemljovlasnicima, dakle i samom zem ljitu, pa, dakle, i narodu, koji je samo dodatak uz zemlju. Tako on, dakle, izjavljuje da je Irska jo uvek prenaseljena i da iseljavanje tee jo uvek odvie sporo. D a bi Irska bila potpuno srena, treba da iz nje ode bar jo 1 /3 m iliona radnih ljudi. Neka italac ne misli da je ovaj lord, koji je povrh toga i poetian, neki lekar iz kole Sangradove, koji je za bolesnike, im se nisu oseali bolje, propisivao putanje krvi, pa opet putanje krvi, sve dok pacijent ne bi s krvlju izgubio i bolest. Lord Dufferin trai novo putanje krvi samo od l /3 m iliona um esto od oko 2 m iliona, bez ijeg oticanja je doista ne m ogue uvesti u Erinu hiljadugodinje carstvo. Dokaz je lako dati.
Broj i veliina zakupa u Irskoj 1864
/.
Z akupi do 1 ekera broj ekera
2 Z akupi iznad 1, do 5 ekera broj ekera
3. Z akupi preko 5, do 15 ekera broj ekera
Zakupi preko 15, do 30 ekera broj ekera
48 653
25 394
82 037
288 916
176 368
1 836 310
136 578
3 051 343
5. Z akupi izn a d 3 0 , do 5 0 ekera broj ekera
6. Z akupi iznad 5 0 , do 1 0 0 ekera broj ekera
broj
Z akupi preko 1 0 0 ekera ekera
Ukupna povrlina
ekera
71 961
2906274
5 4 247
3 983 880
31 927
8 227 807
20 319 924188a
Centralizacija je od 1851. do 1861. unitila poglavito zakupe prvih triju kategorija, ispod 1 pa do 15 ekera. Oni moraju pre svega ieznuti. T o je dalo 307 058 prekobrojnih zakupnika, a ako po rodicu raunamo po niskom prosenom broju od 4 glave, 1 228 232 lica. Pod preteranom pretpostavkom da e 1U od toga broja ponovo nai zaposlenje posle izvrene revolucije u poljoprivredi, ostaje za iseljavanje 921 174 lica. Kategorije 4, 5 i 6, preko 15 a ispod 100 ekera, jesu, kao to je u Engleskoj ve odavno poznato, odvie male za kapitalistiku kulturu ita, a za ovarstvo gotovo beznaajne veli ine. Pod istim pretpostavkama kao i ranije, ima, dakle, za iselja vanje jo 788 761 osoba, ukupno 1 709 532. A> comme lapptit
i88a U kupna povrina obuhvata i tresetita i pusta zemljita.
vient en mangeant1*, oi velikoposednika ubrzo e otkriti da je Irska sa 3^2 miliona jo uvek u bedi, a da je u bedi zato to je prenaseljena, dakle da njena depopulacija mora ii jo mnogo dalje da bi ta zemlja ispunila svoj pravi poziv: da Englezima bude ispaa za ovce i marvu.188b Kao svako dobro na ovome svetu, ima i ovaj unosni metod svoje zlo. Sa akumulacijom zemljine rente u Irskoj ide ukorak i akumu lacija Iraca u Americi. Irac koga su prognali ovce i volovi uskrsava s one strane Okeana kap fenijanact182i. I nasuprot staroj kraljici mora die se sve opasnije mlada dinovska republika. Acerba fata Romanos agunt Scelusque fraternae necis.[1831
i88b o tome kako su pojedini lendlordovi, pa i englesko zakonodavstvo planski iskoristili nevolju gladi i prilike koje su s njome nastale, u cilju da nasilno sprovedu revoluciju u poljoprivredi i da stanovnitvo Irske smanje na broj koji odgovara interesima lendlordova, izneu podrobnije dokaze u treoj knjizi ovog spisa, u odeljku o zemljinoj svojini. N a istom m estu vratiu se i na odnose izmeu sitnih zakupnika i poljoprivrednih radnika. Ovde samo jedan citat. U svom posmrtnom spisu Journals , Conversations and Essays relating to Ireland , 2 toma, London 1868, tom. II, str. 282, kae Nassau W. Senior izmeu ostalog: *Tano je prim etio dr G. da imamo svoj zakon o sirotinji i da je on veliko orue za pobedu lendlordova; drugo orue jeste iseljavanje. N ijedan prijatelj Irske ne moe eleti da se ovaj rat (izmeu lendlordova i sitnih keltskih zakupnika) pro duijo manje da se on zavri pobedom z a k u p n ik a ... to on (taj rat) bre proe, to bre Irska postane panjak (grazing country) sa srazmerno neznat nim brojem stanovnika, kako to panjaci iziskuju, to bolje za sve klase. En gleski zakoni o itu od 1815. g. osigurali su Irskoj monopol slobodnog uvoza ita u Veliku Britaniju. Oni su, dakle, vetaki pomagali kulturu ita. Kad su 1846. ukinuti zakoni o itu, ukinut je iznenada i taj monopol. Bez obzira na sve druge okolnosti, bio je sam ovaj dogadaj dovoljan da dade snanog poleta pret varanju irskih oranica u panjake, koncentraciji zakupa i najurivanju sitnih seljaka. Poto su od 1815. do 1846. hvalili plodnost irskog zemljita i glasno izjavljivali da ga je sama priroda odredila za kulturu penice, engleski agronomi, ekonomisti i politiari posle toga iznenada otkrie da ono nije ni za ta sem za proizvodnju stone hrane! Gospodin Lonce de Lavergne pourio se da to ponovi s one strane Kanala. T reba biti ovek ozbiljan kao g. de Lavergne pa pasti na lepak takvim detinjarijama. 1* kako apetit dolazi pri jelu
6 30
G L A V A
D V A D E S E T
E T V R T A
Takozvana prvobitna akumulacija
1. Tajna prvobitne akumulacije V ideli sm o kako se novac pretvara u kapital, kako se pomou kapitala pravi viak vrednosti, a iz vika vrednosti vie kapitala. M e utim , akumulacija kapitala ima za pretpostavku viak vrednosti, viak vrednosti kapitalistiku proizvodnju, a ova pak postojanje ve ih masa kapitala i radne snage u rukama proizvoaa roba. itavo ovo kretanje izgleda, dakle, kao da se vrti u zaaranom krugu, iz ko jega m oem o izii samo ako pretpostavimo jednu prvobitnu aku mulaciju (previous accumulation u A. Smith-a) koja prethodi kapi talistikoj, akumulaciju koja nije rezultat kapitalistikog naina proiz vodnje, ve njegova polazna taka. Ova prvobitna akumulacija igra u politikoj ekonomiji otprilike istu ulogu koju u teologiji igra greh prvog oveka. Adam zagrize u jabuku i tim e se greh svali na ljudski rod. Poreklo greha objanjava se prianjem jedne anegdote iz prolosti. Isto je tako u davno minulo doba bila na jednoj strani elita vrednih, razboritih i pre svega ted ljivih ljudi, a na drugoj lenji nevaljalci, koji su proerdali sve to su imali, pa i vie od toga. Svakako, legenda o teolokom prvom grehu pria nam kako je ovek bio proklet da u znoju lica svoga jede nasuni hleb; no pria o ekonomskom prvobitnom grehu otkriva nam kako to da ima ljudi za koje ova boja zapovest ne vai. Svejedno. Tek tako se dogodilo da su prvi nagomilali bogatstvo, a oni drugi nisu vie nita imali da prodadu osim roene koe. I od tog praroditeljskog greha postoji siromatvo velike mase, koja jo i danas, uprkos svemu radu, nema ta da proda do sebe samu, i bogatstvo jedne ake ljudi, koje neprekidno raste, iako su oni odavno prestali da rade. Ovakve bljutave detinjarije jo prevakuje g. Thiers, sa sveanom dravni kom ozbiljnou, pred nekad tako duhovitim Francuzima, radi odbra ne propriet1*. A im je u pitanju svojina, namee se sveta dunost
1# svojine
24. glava Takozvana prvobitna akumulacija 631
da se stanovite dejeg bukvara utvrdi kao jedino ispravno za staro i mlado i za sve stupnjeve razvitka. U stvarnoj istoriji osvajanje, podjarmljivanje, pljaka i ubijanje, jednom rei nasilje, igra, zna se, glavnu ulogu. U krotkoj politikoj ekonomiji oduvek je vladala idila. Pravo i rad bili su oduvek jedina sredstva za sticanje bogatstva, razume se uvek sa izuzetkom ove godine. Stvarno, pak, metodi prvobitne akumulacije sve su drugo samo ne idilini. Novac i roba nisu unapred kapital, kao to to nisu ni sredstva za proizvodnju ni ivotna sredstva. Oni se moraju pretvarati u kapital. Ali se samo ovo pretvaranje moe izvriti jedino pod odreenim okolnostima, koje se stiu u ovom: Dve veoma razliite vrste vlasnika roba moraju se sueliti i stupiti u dodir; s jedne strane vlasnici novca, sredstava za proizvodnju i ivotnih sredstava, koji hoe da vrednost kojom gospodare oplode kupovinom tue radne snage; s druge strane slobodni radnici, prodavci sopstvene radne snage, dakle prodavci rada. Radnici slobodni u dvostrukom smislu: da sami ne spadaju neposredno u sredstva za proizvodnju, kao robovi, kmetovi itd., niti da sredstva za proizvodnju njima pripadaju, kao to je sluaj kod samostalnog seljaka itd., nego da su oni, naprotiv, svega toga osloboeni, lieni. Ovom polarizacijom robnog trita dati su osnovni uslovi kapitalistike proizvodnje. Kapitalistiki odnos ima za pret postavku da su radnici odvojeni od svojine na uslove za ostvarenje rada. A im kapitalistika proizvodnja stane jednom na sopstvene noge, ona ne samo to odrava ovu podvojenost, ve je i reprodukuje u sve veem razmeru. Proces koji stvara kapitalistiki odnos ne moe, dakle, biti drugo nego proces odvajanja radnika od svojine na uslove njegova rada, proces koji s jedne strane pretvara drutvena ivotna sredstva i sredstva za proizvodnju u kapital, a s druge strane nepo sredne proizvoae u najamne radnike. Takozvana prvobitna akumu lacija nije, dakle, nita drugo do istorijski proces odvajanja proizvo aa od sredstava za proizvodnju. On je prvobitan zato to sai njava predistoriju kapitala i naina proizvodnje koji mu odgovara. Ekonomska struktura kapitalistikog drutva proizila je iz eko nomske strukture feudalnog drutva. Raspadanje ovog drugog oslo bodilo je elemente prvog. Neposredni proizvoa, radnik, mogao je raspolagati svojom li nou tek onda kad je prestao biti vezan za zemlju i kad vie nije nekom drugom bio kmet ili podlonik. Zatim, da bi mogao postati slobodan prodava radne snage koji svoju robu nosi svugde gde ima proe za nju, morao se osloboditi vlasti esnafa, njegovih pravila o egrtima i kalfama i ogranienja njegovih propisa o radu. Tako se istorijsko kretanje, koje pretvara proizvoae u najamne radnike, pokazuje, s jedne strane, kao njihovo osloboenje od inidaba i esnafske stege; za nae buroaske istoriare samo ta strana i postoji. Ali, s druge strane, ovi novoosloboeni postaju prodavci sebe samih tek poto im se otmu sva njihova sredstva za proizvodnju i sva
jamstva za opstanak koja su im pruale stare feudalne ustanove. Istorija ove njihove eksproprijacije zapisana je u analima oveanstva neizbrisivim potezima krvi i ognja. Sa svoje strane, industrijski kapitalisti, ti novi vladari, morali su potisnuti ne samo esnafske zanatlije, nego i feudalne gospodare, koji su u svojim rukama drali izvore bogatstva. S te strane njihovo uzdizanje predstavlja se kao plod pobedonosne borbe protiv feudalne vlasti i njenih mrskih povlastica, kao i protiv esnafa i okova koje su ovi udarili slobodnom razvitku proizvodnje i slobodnom eksploatisanju oveka od strane oveka. Ali su vitezovi industrije samo na taj nain uspeli da potisnu vitezove maa to su iskoristili dogaaje za koje oni ba nita nisu doprineli. Oni su se uzdigli isto onako niskim sredstvima kakva su bila sredstva pomou kojih je nekad rimski osloboenik postao gospodarem svoga patrona. Polazna taka razvitka koji je stvorio i najamnog radnika i ka pitalistu bilo je ropstvo radnika. Napredak se sastojao u promeni oblika tog ropstva, u pretvaranju feudalne eksploatacije u kapitali stiku. D a bism o razumeli kako je on tekao, nije potrebno da zahva timo daleko u prolost. Mada prve poetke kapitalistike proizvod nje zatiem o sporadino jo u 14. i 15. stoleu u nekim gradovima oko Sredozem nog mora, kapitalistika era datira tek od 16. veka. Tam o gde se ona pojavljuje ve je odavno bilo izvreno ukidanje kmetstva, a najsvetlija taka srednjeg veka, suvereni gradovi, ve se due vreme gasila. U istoriji prvobitne akumulacije epohalni su svi oni prevrati koji su sluili kao poluga kapitalistikoj klasi u njenom formiranju; ali pre svega su to bili oni m omenti kada su velike mase ljudi bile iznebuha i nasilno otkidane od svojih sredstava za ivot i bile bacane na trite rada kao obespravljeni proleteri. Osnovicu itavog ovog procesa ini eksproprijacija poljoprivrednog proizvoaa, seljaka, od zemlje. Njena istorija je u svakoj zemlji drukija i razne njene faze teku drukijim redom i u razlinim istorijskim epohama. Klasian oblik ima ona samo u Engleskoj, i zato ovu zemlju uzimamo kao primer.189
189 U Italiji, u kojoj se najranije razvila kapitalistika proizvodnja, naj ranije su ukinuti i km etovski odnosi. K m et je ovde osloboen pre nego to je mogao sebi osigurati m a kakvo pravo zastarevanja na zemljite. Njegovo oslo boenje ga je, dakle, odm ah pretvorilo u obespravljenog proletera, koji je uz to naao i gotove nove gospodare u gradovim a nasledenim u veini jo od rimskog doba. K ad je revolucija svetskog trita!184^, poev od kraja 15. veka, unitila prem o trgovine severne Italije, nastalo je kretanje u suprotnom pravcu. Gradski radnici u m asam a su terani na selo, gde su sitnoj kulturi, vrenoj na batovanski nain, dali dotle nevien polet.
2. Eksproprijacija seljatva od zemlje Kmetstvo je u Engleskoj bilo stvarno iezlo krajem 14. veka. Tada, a jo vie u 15. veku, ogromnu veinu stanovnitva190 sai njavahu slobodni seljaci sa samostalnim gazdinstvom, ma kakva da je bila feudalna firma pod kojom se prikrivala njihova svojina. Na veim vlastelinskim dobrima istisnuo je slobodni zakupnik bailiff-a (upravitelja), koji je ranije i sam bio u kmetskom odnosu. Poljopriv redni najamni radnici sastojahu se delom iz seljaka koji su svoju dokolicu iskoriavali radei kod velikoposednika, a delom iz samo stalne, relativno i apsolutno malobrojne klase pravih najamnih rad nika. ak su i ovi u stvari bili u isto vreme seljaci sa samostalnim gazdinstvom, jer im je osim najamnine davano i 4 ili vie ekera ora nice zajedno s kotedom. U z to su oni s pravim seljacima koristili optinsko zemljite, na kome su napasali svoju stoku i odakle su ujedno dobij ali sredstva za loenje, drvo, treset itd.191 Po feudalnu proizvodnju u svima evropskim zemljama karakteristina je podela zemlje na to je mogue vie zavisnih seljaka. M o feudalnog go spodara, kao i svakog suverena, nije poivala na iznosu njegovih renta, ve na broju podanika, a ovaj je zavisan od broja seljaka sa samostalnim gazdinstvom.192 Mada je posle normanskog osvajanja
190 Sitni zemljovlasnici koji su svojim rukam a obraivali svoja polja i koji su iveli u skromnom blagostanju. . . sainjavahu tada daleko znaajniji deo na cije nego d an a s. . . Od obraivanja svojih malih freehold-selita (freehold je potpuno slobodna svojina) ivelo je ne manje od 160 000 zemljovlasnika, koji su sa svojim porodicama verovatno iznosili vie od l /7 ukupnog stanovnitva. Proseni dohodak tih sitnih zem ljoposednika. . . ceni se na 60 do 70 C. Izraunato je da je broj onih koji obraivahu vlastitu zemlju bio vei od broja zakupnika tueg zemljita. (M acaulay, History o f England, 10. izd., London 1854, sv. I, str. 333-334.) Jo u poslednjoj treini 17. veka bavila se l l$ engleske narodne mase poljoprivredom. (Isto, str. 413.) Navodim Macaulaya zbog toga to on, kao sistematski falsifikator istorije, to je mogue vie obrezuje ovakve injenice. 191 N e srne se nikad zaboraviti da je ak i km et bio ne samo vlasnik zem ljinih parcela koje su m u pripadale uz njegovu kuu mada je bio vlasnik sa obavezom danka nego da je bio i suvlasnik optinske zemlje. Seljak je tamo (u Sleziji) kmet. Pa ipak ti servs1* poseduju optinska dobra. Seljake u leziji jo niko nije uspeo navesti na deobu optinskih dobara, dok u N ojmarku jedva da postoji kakvo selo gde ta deoba nije s najveim uspehom izvrena. (M irabeau, De la Monarchie Prussienne, Londres 1788, sv. II, str. 125, 126.) 192 Japan, sa svojom isto feudalnom organizacijom zemljine svojine i razvijenom sitnom seljakom privredom, prua nam mnogo verniju sliku evropskog srednjeg veka nego sva naa istorijska dela, koja su veinom diktovale buroaske predrasude. Dabome, i odvie je lako biti liberalan na raun srednjeg veka. 1+ kmetovi
englesko zem ljite bilo podeljeno na ogromna baronatstva, od kojih je esto jedno jedino obuhvatalo 900 starih anglosaksonskih lordovstava, ono je ipak bilo posuto sitnim seljakim gazdinstvima koja su tek tu i tamo prekidana veim vlastelinskim dobrima. Takvi od nosi uz istovrem eno cvetanje gradova, kojim se 15. vek odlikovao, om oguie ono narodno bogatstvo koje je kancelar Fortescue onako reito opisao u svom delu Laudibus Legum Angliae , ali su oni isklju ivali bogatstvo u kapitalu. Predigra prevrata koji je stvorio osnovu kapitalistikog naina proizvodnje odigrala se u poslednjoj treini 15. i prvih decenija 16. veka. Rasturanjem feudalnih pratnji baena je na trite rada masa obespravljenih proletera, koji su, po tanim reima sera Jamesa Steuarta, svugde beskorisno ispunjavali kue i imanjaJ185l Mada je kraljevska vlast, budui i sama proizvod buroaskog razvitka, u svojoj tenji za apsolutnom vlau nasilno ubrzala rasputanje tih pratnji, ipak ona nije bila jedini uzrok tome. Naprotiv, nalazei se u najprkosnijoj suprotnosti prema kralju i parlamentu, stvorio je krupni feudalni gospodar nesravnjivo vei proletarijat nasilnim najurivanjem seljaka sa zem lje, na koju su imali isto feudalno pravo kao i on, kao i uzur piranjem njihove optinske zemlje. Neposredni podstrek za ovo dalo je u Engleskoj naroito cvetanje flamanske vunarske manufakture i odgovarajue skakanje cena vune. Veliki feudalni ratovi progutali su staro feudalno plem stvo, a novo je bilo edo svoga vremena, za koje je novac bio sve i sva. Zato njegovom lozinkom postade pret varanje oranica u panjake za ovce. U svojoj knjizi Description of En gland. Prefixed to Holinsbeds Chronicles, opisuje Harrison kako eks proprijacija sitnih seljaka upropauje zemlju. What care our great incroachers! (ta mare za to nai veliki uzurpatori!) Stanovi seljaka i kotedi radnika bili su nasilno porueni ili su puteni da propadnu.
U poredi li ko starije inventare m a kog vitekog dobra, veli H arrison, nai e da su iezle nebrojene kue i sitna seljaka gazdinstva, da zemlja hrani m nogo m anje ljudi, da je m nogo gradova propalo, m ada su neki novi procvet a l i . . . M ogao bih vam tota ispriati o gradovim a i selima koji su razoreni radi ispae ovaca i gde su ostale jo jedino vlastelinske kue.
albe tih starih letopisa uvek su preterane, ali one tano odra avaju utisak revolucije u odnosima proizvodnje na same savremenike. Uporeujui spise kancelara Fortescue-a i Thomasa Morusa vidimo pred oima provaliju izmeu 15. i 16. veka. Iz svog zlatnog veka survala se, kao to Thornton tano kae, engleska radnika klasa u svoj gvozdeni vek bez ikakve postupnosti. Zakonodavstvo se uplailo od tog prevrata. Ono jo nije bilo dolo na onu visinu civilizacije na kojoj Wealth o f the Nation1*,
bogatstvo nacije
tj. stvaranje kapitala i bezobzirna eksploatacija i osiromaivanje na rodne mase, vae kao ultima T hule1* svekolike dravnike mud rosti. U svojoj istoriji o Henryju VII kae Bacon:
U ono vreme (1489) namnoie se albe protiv pretvaranja oranica u panjake (za ispau ovaca itd.) na kojima je maleni broj pastira dovoljan, a zakupi na vie godina, doivotni i na godinji otkaz (od ega je iveo veliki deo jomena2*), bili su pretvoreni u plemika dobra. T o izazva propadanje na roda, a stoga i propadanje gradova, crkava, d esetk a. . . M udrost koju su kralj i parlam ent pokazali u suzbijanju toga zla bila je u ono doba dostojna divljenja. . . . Oni preduzee mere protiv te uzurpacije optinskih im anja koja je smanjivala stanovnitvo (depopulating inclosures) i protiv irenja panjaka, koje joj je u stopu sledilo s istim posledicama (depopulating pasture).
Jedan zakon Henryja VII iz 1489, l. 19, zabranjivao je ruenje svih seljakih kua uz koje je pripadalo bar 20 ekera zemlje. Zakonom 25. Henryja V III, isti zakon je obnovljen. T u izmeu ostaloga stoji
da se mnogi zakupi i krda stoke, osobito ovaca, gomilaju u malo ruku, to je mnogo podiglo zemljine rente, da je zemljoradnja (tillage) jako unaza ena, da su crkve i kue poruene i da su strahovito velike mase naroda izgubile mogunost da odravaju sebe i svoje porodice.
Stoga zakon nareuje da se propale seljake kue ponovo podignu i odreuje odnos izmeu oranica i panjaka itd. Zakon od 1833. tui se da neki vlasnici imaju po 24 000 ovaca i ograniava broj ovaca na 2000.193 I narodne albe i zakonodavstvo protiv eksproprijacije sitnih zakupnika i seljaka, koje je trajalo 150 godina poev od Hen ryja V II, ostadoe bez uspeha. Bacon nam je, i ne znajui, odao tajnu toga neuspeha.
Zakon Henryja VII, kae on u Essays, civil and moral, sect. 29, bio je dubok i dostojan divljenja, jer je on stvorio seljaka gazdinstva i zemljoradnike kue odreene normalne mere, tj. obezbeivao je seljacima toliko zemlje da su oni bili kadri raati podanike dovoljno bogate i nezavisne, i ostavljao plug u rukama vlasnika, a ne najamnika (to keep the plough in the hand of the owners and not hirelings).193 198 U svojoj Utopiji Thom as M orus govori o neobinoj zemlji gde ovce prodiru ljude ( Utopia , preveo Robinson, izd. A rber, London 1869, str. 41.) 19a Bacon objanjava vezu izmeu slobodnog imunog seljatva i dobre peadije. Za mo i civilizaciju kraljevine bilo je od izvanrednog znaaja da po stoje zakupi dovoljno veliki, da valjani ljudi budu van nevolje, i da velik deo zem1* Bukvalno znaenje: poslednja T ula. Upotrebljava se u smislu: krajnja granica, vrhunac. (Tula ostrvska zemlja, koja se, po starom verovanju, nalazila na krajnjem severu Evrope. Red. ruskog izdanja iz I960.) 2* slobodnih seljaka
Ono to je kapitalistiki sistem iziskivao bio je, naprotiv, ropski poloaj narodne mase, pretvaranje same nje u najamnike, a njenih sredstava za rad u kapital. Za vreme ovog prelaznog perioda zakono davstvo je nastojalo da ouva i ona 4 ekera zemlje uz koted poljo privrednog najamnog radnika i branilo mu je da u svom kotedu dri stanare. Jo 1627, pod Charlesom I, osuen je Roger Crocker sa Fontmila to je na m anor-u1* Fontm ila sagradio jedan koted bez 4 ekera zemlje koji bi uz njega morali pripadati; jo 1638, pod Char lesom I, bila je imenovana jedna kraljevska komisija koja je silom imala da sprovede stare zakone, osobito one koji se tiu 4 ekera okunice; jo je i Cromwell zabranjivao graenje kue na daljini od 4 m ilje od Londona ako uz nju nije bilo 4 ekera zemlje. Jo se u pr voj polovini 18. veka uju albe ako koted poljoprivrednog radnika nema okunice bar od 1 do 2 ekera. Danas je on srean ako ima mali vrt ili ako m oe i daleko od svog koteda iznajmiti nekoliko hvati zemlje.
Veleposednici i zakupnici, kae d r H u n te r, rade ovde slono. Nekoliko ekera okunice uz koted uinilo bi radnika odvie nezavisnim .194
Proces nasilne eksproprijacije narodne mase u 16. veku dobio je nov strahovit podstrek reformacijom i ogromnom kraom cr kvenih dobara koja je nju pratila. U vreme reformacije katolika
ljita kraljevine bude siguran posed jom ena ili ljudi koji se nalaze na sredini iz m eu plem ia i kuara (cottagers) [hiar, stanar, eljir, m alokuanin itd. ozna ava podlonog ili i slobodnog seljaka bez zemlje, a samo s kuicom i okuni com , te koji je obino i n ad n i a rprev. ] i seljakih s l u g u ... Jer je opte m i ljenje m erodavnih poznavalaca vojne v e tin e . . . da je glavna snaga svake vojske u peadiji. Ali da bi se stvorila dobra peadija, potrebni su ljudi koji nisu od rasli u ropskom poloaju ili nem atini, ve u slobodi i izvesnom blagostanju. I stoga, ako se drava i odvie okrene u plem ie i finu gospodu, dok su seljaci i orai sam o njihovi radnici ili sluge, ili i kuari, tj. nastanjeni prosjaci, moete im ati dobru konjicu, ali nikad dobru, izdrljivu p e a d iju . . . T o vidimo u F ran cuskoj i Italiji i u jo nekim stranim zemljama u kojima je doista sve plemi ili bedan s eljak . . . u tolikoj m eri da su prinueni da za svoje peadijske bataljone upotrebljavaju najam nike bande vajcaraca i si.; od ega dolazi i to da te nacije im aju mnogo naroda, a malo vojnika. ( The Reign o f H enry V I I etc. Verbatim Reprint from Kenneths England , izd. 1719, L ondon 1870, str. 308.) 194 D r H u n te r u : Public Health, V II R eport, 1864, L ondon 1865, str. 134. Koliina zemlje koja je predviena (starim zakonima) danas bi se smatrala za radnika prevelikom , i p re bi bila razlog da se ti ljudi pretvore u sitne zakup nike (farmers). (G eorge R oberts, The Social History o f the People o f the Sout hern Counties o f England in past centuries, London 1856, str. 184.) l * vlastelinskom im anju
crkva bila je feudalni vlasnik velikog dela engleskog zemljita. Ukidanje manastira itd. gurnulo je njihove stanovnike u proletarijat. Sama crkvena dobra bila su velikim delom poklonjena gramljivim kraljevim ljubimcima ili prodata u bescenje pekulantima, zakupni cima ili graanima, koji u masama odagnae stare nasledne feudalne sitne draoce i sjedinie njihova gazdinstva. Svojina siromanijih se ljaka na jednom delu crkvenog desetka, garantovana zakonom, bi preutno konfiskovana.195 Pauper ubique jacett186J, uzviknula je kraljica Elisabeth posle jednog puta po Engleskoj. Najzad se, u 43. godini njenog vladanja, uvoenjem sirotinjske poreze pauperizam morao zvanino priznati.
Tvorci toga zakona stideli su se da iznesu razloge njegovog donoenja te ga pustie u svet, protivno svim tradicijama, bez ikakvog ,pream ble4 (uvodnog obrazloenja).196
Zakonom 16. Charlesa I, 4 ,1* proglaen je trajnim i doista je tek 1834. dobio nov, stroi oblik.197 Ove neposredne posledice refor195 Pravo sirotinje na jedan udeo crkvenog desetka utvreno je tekstom starih propisa. (J. D. T uckett, A History etc., sv. II, str. 804, 805.) 196 William Cobbett, A History of the Protestant Reformation, 471. 197 Protestantski duh vidi se izmeu ostalog i iz ovog. U junoj Engleskoj vie veleposednika i bogatih zakupnika zdruie se i postavie o tanom tum a enju Elisabethinog zakona o sirotinji deset pitanja, koja su podneli na miljenje jednom uvenom pravniku onog vrem ena, sergeant-u Snigge-u (docnije sudija pod Jamesom I). Deveto pitanje: Nekoliko bogatih zakupnika parohije izmislie m udar plan kako da se otkloni svaka zabuna u sprovodenju zakona. Oni pred lau da se u parohiji podigne zatvor. Svakom siromahu koji se ne bude hteo dati zatvoriti u reeni zatvor, potpora bi bila uskraena. Zatim bi se u susedstvu objavilo da svaki koji je voljan uposliti siromahe ove parohije mora u odreeni dan podneti zapeaen predlog s naznaenjem najnie cene po koju hoe da ih uzme od nas. Tvorci ovog plana pretpostavljaju da u susednim grofovijama ima ljudi koji nee da rade, a nemaju ni imetka ni kredita da uzm u u zakup neko zemljite ili brod, pa da bi mogli iveti bez rada (so as to live without labour). Takvi bi bili skloni da uine parohiji vrlo korisne predloge. Bude Ii se dogodilo da siromasi ovde ili onde propadnu pod okriljem tih unajmitelja, greh c pasti na duu poslednjih, poto je parohija ispunila svoju dunost prema dotinim si romasima. Ali mi se ipak bojimo da sadanji zakon ne dozvoljava ovakvu razum nu meru (prudential measure); no morate znati da e nam se ostatak freeholdcrsa2* ove i susednih grofovija prikljuiti, da bismo prisilili poslanike tih grofovija u Donjem domu da podnesu zakonski predlog koji dozvoljava zatvaranje i p rinu dan rad siromanih, tako da nijedno lice koje se bude protivilo zatvaranju nee imati pravo na potporu. M i se nadamo da e ovakva mera uiniti da se ljudi koji Zakon iz 16. godine vladavine Charlesa I 2* n e z a v is n ih z e m ljo v la s n ik a
macije nisu bile i najtrajnije. Crkvena svojina bila je religiozna tvr ava starinskih odnosa zem ljine svojine. Kad je ona pala, nisu se ni ovi vie m ogli drati.198 Jo je poslednjih decenija 17. veka jomenrija, klasa nezavisnih seljaka, bila brojnija od klase zakupnika. Ona je sainjavala glavnu snagu Cromwellovu i bila je, ak i po Macaulayevu priznanju, u preim ustvu nad pijanim junkerima i njihovim slugama, seoskim popovima, koji su morali da se ene ljubimicom slukinjom svojih gospodara. ak su i seoski najamni radnici jo bili suvlasnici optinske zemlje. Otprilike 1750. jomenrija je iezla199, a u poslednjim decenijama 18. veka iezoe i poslednji tragovi optinske svojine zemljo radnika. M i ovde ne uzimamo u obzir isto ekonomske povode po ljoprivredne revolucije. N as interesuju njena nasilna sredstva. Pod restauracijom Stuarta veleposednici sprovedoe zakonskim putem uzurpaciju, koja je svuda na K ontinentu izvrena i bez zakon skog uvijanja. Oni ukidoe feudalne zemljine odnose, tj. otresoe sa svojih zemalja inidbe dravi, odtetie dravu oporezivanjem
se nalaze u bedi uzdre od traenja potpore (will prevent persons in distress from w anting relief). (R. Blakey, The H istory o f Political Literature from the earliest times , L o n d o n 1855, sv. I I, str. 84, 85.) U kotskoj je ukidanje km et stva izvreno nekoliko vekova docnije nego u Engleskoj. Jo 1698. izjavio je F letch er od S altouna u kotskom p arlam entu: Broj prosjaka u kotskoj ceni se na ne m anje od 200 000. Jedini izlaz koji ja m ogu predloiti kao naelni reipublikanac jeste da se uspostavi staro stanje km etstva i da se svi oni koji su nespo sobni da se b rin u za svoje izdravanje pretvore u robove. T ako i Eden, The S ta te o f the Poor , knj. I, gl. 1, str. 60, 61: Pauperizam datira od osloboenja seljak a. . . M anufakture i trgovina jesu dva roditelja sirotinje u naoj naciji. E den kao i onaj kotski republikanac od naela, grei samo u tom e to nije uki danje km etstva, nego ukidanje seljakove svojine nad zemljom uinilo seljaka pro leterom , odnosno pauperom . Engleskim zakonim a o sirotinji odgovaraju u F ran cuskoj, u kojoj je eksproprijacija izvedena na drugi nain, ordonansa izdata u M u len u 1566. i edikt o d' 1656. 198 G ospodin R ogers, m ada je u ono vrem e bio profesor politike eko nom ije na O ksfordskom univerzitetu, tom e uporitu protestantskog pravoverja, naglaava u predgovoru svoje H istory o f Agriculture pauperizovanje narodne mase usled reform acije. 199 A Letter to S ir T. C. Bunbury , B rt. : On the High Price o f Provisions B y a Suffolk Gentleman , Ipsw ich 1795, str. 4. ak i fanatini branilac krupnih zakupa, autor knjige Inquiry into the Connection o f large farm s etc., London 1773, str. 139, kae: Neobino alim propast nae jom enrije, tog reda ljudi koji su u stvari odravali nezavisnost ove nacije, i teko m i je gledati sada njihovu zem lju u rukam a lordova m onopolista, iznajm ljenu sitnim zakupnicim a, ije je pravo zakupa spojeno s takvim uslovim a da su jedva to bolje od slugu koji kod svake nezgode m oraju biti sprem ni za otputanje.
seljaka i ostale narodne mase, pHsvojie sebi pravo moderne svojine na dobra na koja su imali samo feudalna prava i, najzad, naturie engleskim poljoprivrednim radnicima one zakone o naseljavanju (laws of settlement) koji su, mutatis mutandis, imali na engleske zemljorad nike isto dejstvo kao ukaz Tatarina Borisa Godunova na ruske seljake.187J Glorious revolution^188! dovela je s Williamom III Oranskim na vlast veleposednike i kapitalistike iardije.200 Novo doba po svetili su oni tako to su dotadanju skromnu krau dravnih do bara poeli vriti u ogromnom razmeru. Ta zemljita bila su pokla njana, prodavana u bescenje, ili su neposrednom uzurpacijom pri kljuivana privatnim dobrima.201 Sve se ovo zbivalo bez ikakvog obaziranja na zakonske forme. Ovako lopovski prisvojena dravna imovina, zajedno s plenom iz opljakane crkve, ukoliko taj nije nestao za vreme republikanske revolucije, ini osnovicu dananjih kneevskih poseda engleske oligarhije.202 Buroaski kapitalisti podupirali su ovu operaciju, izmeu ostalog i zato da se zemlja pretvori u isto trgo vinski artikal, da se proiri podruje krupne poljoprivredne proizvod nje, da se povea priliv obespravljenih proletera sa sela itd. Osim toga je nova zemljina aristokratija bila prirodan saveznik nove bankokratije, krupnih finansijera, koji tek to su se bili ispilili iz jajeta, i krupnih manufakturista koji su se u ono vreme oslanjali na zatitne carine. Engleska buroazija radila je za svoje interese isto onako pra vilno kao vedski graani, koji su ba obratno, zajedno sa svojim ekonomskim bedemom, sa seljatvom (od 1604, docnije pod Karlom
200 O privatnom moralu ovog buroaskog junaka naveu izmeu ostalog: Znatna dodeljivanja zemlje ledi Orkney u Irskoj godine 1695. jesu javan prim er kraljeve naklonosti i uticaja ove d a m e . . . D ri se da su dragocene usluge ledi Orkney bile foeda labiorum m inisteria1*. (U Sloane M anuscript Collection u Britanskom muzeju, N r. 4224. Rukopis nosi naslov: The character and. behaviour of King William , Sunderland etc. as represented in Original Letters to the Duke of Shrewsbury from Somers, H alifax , Oxford , Secretary Vernon etc. On je pun kurioziteta.) 201 Nezakonito otuivanje krunskih dobara, delom putem prodaje, delom putem poklona, jedno je skandalozno poglavlje engleske istorije . . . jedna ogromna prevara nad nacijom (gigantic fraud on the nation). (F. W. Newman, Lectures on Political Economy, L ondon 1851, str. 129, 130). {Kako su dananji engleski veleposednici doli do svoga poseda, videti u pojedinostima u [N . H. Evans,] Our old Nobility. B y Noblesse Oblige, L ondon 1879. F. E.) 202 Proitajte, npr., spis E. Burke-a o dom u vojvode od Bedforda, iji je potomak lord John Russell the tom tit of liberalism2*
** prljave ljubavne usluge ** cari liberalizma
X i Karlom X I), pomagali kraljeve u nasilnom povraanju krunskih imanja koje je aristokratija bila pokrala. Optinska svojina sasvim razliita od dravne svojine koju sm o ovaj as razmatrali bila je starogermanska ustanova koja je produila svoje postojanje pod plastom feudalizma. italac je ve video kako je nasilna uzurpacija te svojine, praena u veini pret varanjem oranica u panjake, otpoela krajem 15. i produila se u 16. veku. Ali se u ono vreme taj proces vrio kao individualan in nasilja, protiv kojega se zakonodavstvo uzaludno borilo 150 godina. Napredak 18. veka pokazuje se u tom e to sada i sam zakon postaje sredstvo za ubrzavanje pljake narodne zemlje, mada krupni zakup nici uzgred primenjuju i svoje male, nezavisne, privatne m etode.203 Svoj parlamentarni oblik dobila je pljaka u Bills for Inclosures of Commons (zakoni o ograivanju optinske zemlje), drugim reima u dekretima kojima su lendlordovi sami sebi poklanjali narodnu zemlju u privatnu svojinu, dekretima narodne eksproprijacije. Ser F. M . Eden protivrei svojoj lukavoj advokatskoj odbrani, u kojoj nastoji da predstavi optinsku zemlju kao privatnu svojinu krupnih zemljovlasnika koji su doli na m esto feudalaca, time to sam zahteva da parlament donese opti zakon za ograivanje optinskih zemalja, dakle priznaje da je za njihovo pretvaranje u privatnu svojinu nuan parlamentarni dravni udar, a s druge strane trai od zakonodav stva naknadu tete za eksproprisanu sirotinju.204 D ok su na m esto nezavisnih jomena doli tenants-at-will, sitni zakupnici na jednogodinji otkaz, posluna gomila zavisna od samo volje lendlordova, dotle je sistematski terana kraa optinske svojine, pored pljake dravnih dobara, naroito doprinela da nabujaju oni veliki zakupi koji su u 18. veku nazvani kapitalistikim205 ili trgova kim206 zakupima i koji su narod na selu oslobodili kao proletarijat za industriju. Ipak 18. vek jo nije bio shvatio kao 19. identinost izmeu nacionalnog bogatstva i narodne bede. Otuda ona krajnje estoka po
203 Zakupnici zabranjuju kotederim a (kuarim a) da hrane ma ijednog ivog stvora osim same sebe, pod izgovorom da e krasti h ranu iz am bara ako b u d u drali stoku i ivinu. O ni jo kau: drite kotedere u sirom atvu pa ete ih drati u vrednoi. Ali je stvarna injenica u tom e da su zakupnici na ovaj nain u zu rpirali sva prava na optinska zemljita. (A Political Enquiry into the Conse quences o f enclosing Waste Lands , L ondon 1785, str. 75.) 204 E den, The State o f the Poor , predgovor, [str. X V II, X IX ]. 205 Capital-farms. (T w o Letters on the Flour Trade and the Dearness o f Corn. B y a Person in Business , London 1767, str. 19, 20.) 206 M erchant-farms. (A n Inquiry into the Present High Prices o f Provisions., Lo ndon 1767, str. 11, prim edba) Ovaj dobri spis, koji je anonim no objavljen, delo je svetenika N athaniela Forstera.
lemika u ekonomskoj knjievnosti onoga vremena o inclosure of commons (ograivanju optinskih zemalja). Iz mase materijala koji imam pred sobom, naveu samo nekoliko mesta, jer ona ivo predo avaju tadanje prilike.
U mnogim parohijam a Hertfordira, pie jedan revoltirani pisac, 24 za kupa, koji proseno im aju po 50 do 150 ekera, slili su se u 3.207 U N orthem ptoniru i Linkolniru jako je preovladalo ograivanje optinskih zemalja, a veina novih lordovskih dobara, koja su postala ograivanjem, pretvorena je u panjake; zbog toga se na mnogim lordovskim dobrim a ne ore vie ni 50 ekera onde gde je ranije orano 1 5 0 0 ... Ruevine nekadanjih kua, itnica, staja itd. jedini su tragovi ranijih stanovnika. Hiljadu kua i porodica spalo je na mnogim mestim a. . . na 8 ili 1 0 . . . U veini parohija, u kojima je ograivanje vreno tek poslednjih 15 ili 20 godina, broj zemljovlasnika veoma je malen u sravnjenju s brojem onih koji su tu zemlju obraivali dok je bila neograena. N ije nita neo bino videti kako su 4 ili 5 bogatih odgajivaa stoke uzurpirali velika pre kratkog vremena ograena lordovstva, koja su ranije bila u rukam a 20 do 30 zakupnika i isto toliko malih vlasnika i kuara. vi ovi oterani su sa svoga poseda zajedno s porodicama, pored mnogih drugih porodica koje su od njih dobijale rada i tako se izdravale.208
Zemlja koju su susedni lendlordovi prisvajali pod izgovorom og raivanja nije bila samo neobraivana zemlja, ve esto i zemlja koja je obraivana zajedniki ili uz odreenu taksu optini.
Ja govorim ovde o ograivanju otvorenih polja i zemljita koja su ve obra ena. ak i pisci koji brane ograivanja priznaju da ona pojaavaju monopolski poloaj velikih zakupa, da podiu cene ivotnim sredstvim a i da sm anjuju stanov nitvo . . . pa ak i ograivanje pustih zemljita, koje se sada sprovodi, otima si rotinji deo njenih ivotnih sredstava i poveava zakupe koji su ve i onako pre veliki.209 Kad zemlja dopadne u ruke nekolicine krupnih zakupnika, kae dr Price, pretvorie se sitni zakupnici (njih je on ranije obeleio kao masu sitnih vlasnika i zakupnika koji sebe i svoje porodice izdravaju proizvodom zemlje koju obrauju, ovcama, ivinom, svinjama itd. koje alju na optinska polja, tako da go tovo nikakve nam irnice ne moraju kupovati) u ljude koji za svoj opstanak moraju zaraivati radei za druge i koji su prinueni da idu na trite po svaku stvar koja im tr e b a . . . M oda e se obaviti vie rada, jer je moranje sada v e e . . . Gradovi i
207 Thom as W right, A short address to the Public on the Monopoly o f large farms, 1779, str. 2, 3. . 2 8 Svetenik Addington, Enquiry into the Reasons for or against enclosing open fields , London 1772, str. 37 - 43. i dalje. 209 D r R. Price, Observations etc., sv. II , str. 155. T reba itati Forstera, Addingtona, K enta, Price-a i Jamesa Andersona, pa to uporediti s bedmm sikofantskim nagvadanjem MacCullocha u njegovom katalogu The Literature of Political Economy, L ondon 1845.
41
M arx - Ensels
fZ J)

m anufakture uveae se, poto se u njih nagoni vie ljudi koji trae zaposlenja. T o je pravac u kom e priro d n o deluje koncentrisanje zakupa i u kome je ve mnogo godina u ovoj kraljevini stvarno i delovalo.210
Price ovako rezimira celokupno dejstvo ograivanja:

Uglavnom se poloaj niih narodnih klasa pogorao gotovo u svakom po g le d u ; sitniji zem ljovlasnici i zakupnici srozani su na stepen nadniara i najam n ik a ; a u isto vrem e je u ovom stanju postalo m nogo tee zaraivati za ivot.211
Uzurpacija optinske zem lje i revolucija u poljoprivredi koja je nju pratila doista su na poljoprivredne radnike dejstvovale tako otro da je po sam om Edenu izm eu 1765. i 1780. njihova najamnina po ela padati ispod m inim um a i dopunjavati se sirotinjskom potporom od strane vlasti. N jihova najamnina, veli on, bila je dovoljna upravo samo za apsolutne ivotne potrebe. ujmo za asak i jednog branioca ograivanja i protivnika dr Price-a.
Nije taan zakljuak da stanovnitvo opada, jer se vie ne viaju ljudi kako na otvorenim poljim a trae svoj r a d . . . Ako se, posle pretvaranja sitnih seljaka u ljude koji m oraju rad iti za druge, dobija vie rada, onda je to korist koju nacija (u koju, razum e se, ne spadaju oni pretvoreni) mora e le ti. . . Proizvod e biti vei kad se njihov ujedinjeni rad u potrebi na jednom zakupu: tako se stvara viak proizvoda za m anufakture, i tim e e m anufakture, jedan od zlatnih m ajdana ove nacije, porasti srazm erno proizvedenoj koliini ita.212
210 Isto, str. 147, 148. 211 Isto, str. 159. T o podsea na stari R im : Bogatai su bili prigrabili najvei deo nepodeljenog zem ljita. O ni verovahu da su prilike takve da im zemlja vie nee b iti oduzeta, te su stoga pokupovali susedne parcele sirom aha, delom s nji hovim pristankom , a delom otim ajui im ih silom , tako da su sad um esto po jedinanih polja obraivali sam o im anja velikog prostranstva. U z to su oni za obradu zem lje i za stoarstvo uzim ali robove, jer bi im slobodni ljudi bili s rada uzimam na vojnu slubu. D ranje robova bilo je za njih utoliko probitanije to su se ovi, b u d ui osloboeni vojne slube, mogli nesm etano m noiti, te su imali m asu dece. T ak o su silnici prigrabili sve bogatstvo, i cela zemlja je vrvela robovim a. A Italaca je, naprotiv, bivalo sve m anje, budui da su bili satrti sirom atvom , porezima i vojnom slubom . A i kad je nastupalo m irno doba, bivali su oni osuivani na p o tp u n nerad, jer su bogatai bili gospodari zemlje i nisu im u zemljoradnji biti po treb n i slobodni ljudi ve robovi. (A pijan, Rim ski graanski ratovi, knj. I, 7). Ovo m esto odnosi se na doba pre Licinijeva zak o n aJ189^ R atna sluba, koja je tako jako ubrzala propast rim skih plebejaca, bila je i K arlu Velikom glavno sred stvo pom ou koga je on vetaki ubrzao pretvaranje slobodnih nem akih seljaka u podlonike i kmetove. 212 [J. A rb u th n o t,] A n Inquiry into the Connection between the present Price o f Provisions etc., str. 124, 129. Slino, ali s protivnom tendencijom : Radnici
24.
glava Takozvana prvobitna akumulacija 643
Tu stoiku duevnu mirnou s kojom politiki ekonomist posmatra najbezonije skrnavljenje svetog prava svojine i najgrublje nasilje prema ljudima, im su oni potrebni za udaranje temelja ka pitalistikom nainu proizvodnje, pokazuje izmeu ostalih i ser F. M. Eden, koji je povrh toga jo i torijevski obojen i filantropski raspo loen. Ceo niz pljaki, grozota i narodnih muka koje prate nasilnu eksproprijaciju naroda od poslednje treine 15. do kraja 18. veka, naveo ga je samo na ovo uteno zavrno rezonovanje:
Prava (due) srazmera izmeu oranica i panjaka morala se uspostaviti. Jo u itavom 14. i u veem delu 15. stolea dolazio je 1 eker panjaka na 2, 3, pa i 4 ekera oranice. Sredinom 16. veka odnos se izmenio u 2 ekera panjaka na 2 ekera oranice; kasnije u 2 ekera panjaka na 1 eker oranice, dok e najzad nije dolo do prave srazmere od 3 ekera panjaka na 1 eker oranice.
U 19. veku izgubilo se, naravno, i samo seanje na vezu izmeu zemljoradnika i optinske svojine. Da o docnijem vremenu i ne govo rimo, jesu li seljaci ikad dobili ijedne pare odtete za 3 511 770 ekera optinske zemlje koja im je bila oteta od 1801. do 1831, a koju su lendlordovi parlamentarnim putem poklonili lendlordovima? Najzad, poslednji veliki proces eksproprijacije zemljoradnika od zemlje jeste tzv. clearing o f estates (ienje dobara, u stvari i enje ljudi sa njih). Svi dosad posmatrani engleski metodi dostigoe vrhunac u ienju. Kao to smo piilikom naeg prikazivanja mo dernog stanja u prolom odeljku videli, sada se, poto vie nema ne zavisnih seljaka koji bi se mogli izmesti, produuje sa ienjem koteda, tako da poljoprivredni radnik ne moe vie na zemljitu koje obrauje da nae potrebno mesto ak ri za svoje kuite. Ali ta clea ring of estates znai u pravom smislu rei, to moemo nauiti u obeanoj zemlji modernih romana, u kotskim brdima. Tamo se pro ces odlikuje sistematskim karakterom, veliinom razmera u kome je izvren jednim udarcem (u Irskoj je veleposednicima polazilo za rukom da istovremeno oiste vie sela; u kotskim brdima radi se o povrinama velikim kao nemaka vojvodstva) i, najzad, osobitim oblikom ukradene zemljine svojine. Kelti su u kotskim brdima bili podeljeni na klanove i svaki klan bio je vlasnik zemlje na kojoj je bio naseljen. Predstavnik klana, poglavica ili veliki ovek, bio je samo titularni vlasnik toga zem ljita, kao to je i engleska kraljica titulama vlasnica celokupnog na cionalnog zemljita. Kad je engleskoj vladi polo za rukom da ugui unutranje ratove tih velikih ljudi i neprestane njihove upade u rav nice Donje kotske, poglavice klanova nikako ne napustie svoj stari razbojniki zanat; oni mu samo promenie oblik. Vlastitim autorise izgone iz svojih koteda i teraju u gradove da tamo potrae po sla;ali se na taj nain dobija vei viak i tako se poveava kapital. ( [R. B. Seeley,] T h e P er i h of the Nation , 2. izd., London 1843, str. XIV.) 41 *
644 V II odeljak Proces akumulacije
k a p ita la
tetom pretvorie oni svoje titularno pravo svojine u privatno pravo svojine, a naiavi kod lanova klana na otpor, odluie da lanove klana najure otvorenom silom . Profesor Newm an kae:
Sa istim pravom mogao bi se kakav engleski kralj drznuti da svoje podanike satera u more.213
Prve faze ove revolucije, koja je u kotskoj otpoela nakon poslednjeg pretendentovog ustanka^190!, m oem o pratiti kod sera Jamesa Steuarta214 i Jamesa Andersona.215 Kad je u 18. veku zapoelo teranje Gelat191! sa zem lje, bilo im je u isti mah zabranjeno iselja vanje, da bi silom bili nagnani u Glazgov i druge fabrike gradove.216 Kao primer metoda koji je vladao u 19. veku217 bie dovoljno da ovde navedem o ienja vojvotkinje od Sutherlanda. Ova ekonomski kolovana osoba odlui, im je stupila na vlast, da preduzme radi kalno ekonomsko leenje i da celu grofoviju, ije se stanovnitvo
213 F . W . N ew m an, Lectures on Political Economy , L ondon 1851, str. 132. 214 S teu a rt kae: Renta ovih zemalja (on pogreno prenosi ekonomsku kategoriju zem ljine ren te na trib u t koji su ta k sm en b 02! plaali klanskom po glavici) sasvim je neznatna prem a njihovu opsegu, ali u pogledu broja lica koja jedan zakup ishranjuje nai e se m oda da kom ad zemlje u kotskim brdim a hrani deset p u ta vie ljudi nego zem lja iste vrednosti u najbogatijim pokrajinama. (W orks etc., ed. by G eneral S ir Jam es S teuart, his son, L ondon 1801, sv. I, gl. 16, str. 104.) 215 Jam es A nderson, Observations on the means o f exciting a spirit o f National Industry etc., E d in b u rg h 1777. 216 G odine 1860. bili su nasilno eksproprisani seljaci izvezeni u K anadu pod lanim obeanjim a. N eki pobegoe u planine ili na oblinja ostrva. Policajci ih p oterae, d o e do tunjave, i oni um akoe. 217 U kotskim brdim a, kae 1814. B uchanan, kom entator A. Sm ith-a, danomice se nasilno vri prevrat starog poretka sv o jin e. . . L endlord, bez obzira na nasledne zakupnike (i ovo je pogreno upotrebljena kategorija), daje zemlju onom koji najvie p onudi, a ako je ovaj m odernizator (im prover), on smesta uvodi nov sistem kulture. Zem lja, ranije naikana sitnim seljacima, bila je naseljena srazm erno prem a svome proizvodu; pod novim sistem om poboljanog obdelavanja i uveanih renti dobija se m aksim um proizvoda s najm anje trokova, i zato se u tu svrhu udaljuju ruke koje su sad postale iz lin e . . . O ni koje je zaviaj odbacio trae hleba i zarade u fabrikim gradovim a itd. (D avid B uchanan, Observations on etc. A . Sm ith's W ealth o f Nations, E dinburgh 1814, sv. IV , str. 144.) kotski velikai eksproprisali su porodice kao to se trebi korov; oni su sa selima i njihovim stanovnitvom postupali kao Indijci kad se svete jazbinam a divljih zv ero v a. . . ovek se prodaje za jedno ovje runo, za jedan ovji but, ak i za m a n je . . . Kad su M ongoli upali u severnu K inu, pao je predlog u Savetu M ongola da se stanovnici istrebe, a njihova zemlja pretvori u panjak. Ovaj predlog su mnogi lendlordovi iz kotskih brda izveli u roenoj zemlji prem a roenim zemljacima. (G eorge E nsor, A n Inquiry concerning the Population o f Nations, L ondon 1 8 1 8 , str. 215, 216.)
24 . glava Takozvana prvobitna akumulacija 645
ranijim slinim procesima ve bilo srozalo na 15 000, pretvori u panjake za ovce. Od 1814. do 1820. ovih 15 000 stanovnika, oko 3000 poro dica, sistematski je prognano i istrebljeno. Sva njihova sela bila su poruena i spaljena, sva njihova polja pretvorena u panjake. Za izvrenje ovoga bili su poslani engleski vojnici i dolo je do boja sa stanovnicima. Jedna starica je izgorela u plamenu kolibe koju nije htela napustiti. Tako je ova madam prisvojila 794 000 ekera zemlje koja je od pamtiveka pripadala klanu. Oteranim stanovnicima dala je oko 6000 ekera na morskoj obali, po 2 ekera na porodicu. Ovih 6000 ekera leali su dosad pusti i nisu vlasnicima donosili nikakav dohodak. Vojvotkinja je tako daleko otila u svom plemenitom oseanju da je lanovima klana, koji su vekovima lili krv za njenu poro dicu, dala tu zemlju u zakup proseno po 2l !z ilinga od ekera. Svu otetu zemlju klana podeli ona na 29 velikih zakupa za gajenje ovaca i na svakom nastani po jednu jedinu porodicu, veinom sluge sa en gleskih zakupa. Ve 1825. bilo je onih 15 000 Gela zamenjeno sa 131 000 ovaca. Deo aborigines-a1* baenih na morsku obalu pokua da ivi od ribolova. Oni postadoe vodozemci i ivljahu, kao to veli jedan engleski pisac, pola na suvu pola na vodi, a pored svega toga od obojega su samo upola iveli.218 Ali su valjani Geli morali jo skuplje da plate svoje bransko romantino potovanje prema velikim ljudima klana. Riblji miris udario je velikim ljudima u nos. Oni nanjuie da se iza toga krije profit i dadoe morsku obalu pod zakup krupnim ribarskim trgov cima iz Londona. Geli bie najureni po drugi put.219 Naposletku, jedan deo panjaka za ovce pretvoren je naknadno u lovita. Poznato je da u Engleskoj nema pravih uma. Divlja u velikakim parkovima propisna je domaa stoka, ugojena kao london218 K ad je sadanja vojvotkinja od Sutherlanda s velikim sjajem prim ila u Londonu gu Beecher-Stowe, autora romana Uncle Toms Cabin2* da bi svetu po kazala svoje simpatije prem a crnakim robovima amerike republike to je ona, zajedno sa svojim drugaricama iz aristokratije, m udro propustila za vreme gra anskog rata kad je svako nobl englesko srce kucalo za draoce robova izneo sam u listu New-York Tribune prilike saderlendskih robova, f193! (Ovaj lanak je mestimice citirao Carey u The Slave Trade, L ondon 1853, str. 202, 203.) Moj lanak pretampao je jedan kotski list i izazvao je otru polemiku izmeu redakcije i ankoliza vojvodske kue Sutherland. 219 Zanimljivi podaci o ovoj ribarskoj trgovini kod g. D avida U rquharta, Portfolio. New Series. Nassau W. Senior u svom napred pomenutom posmrtnom spisu Journals, Conversations and Essays relating to Ireland , London 1868, okarakterisao je proceduru u Saderlendiru kao jedno od najblagotvornijih ienja (clearings) otkako je sveta i veka. 1* domorodaca 2* ia-Tomina koliba
ski aldermen.1* Zato je kotska poslednje utoite te plemenite strasti.

U brdim a, kae Som ers 1848, ume su se m nogo proirile. S ove strane G eka im ate novu um u G lenfei, sa one strane je nova um a A rdveriki. U istom pravcu im ate B lek-M aunt, nedavno stvorenu ogrom nu pustinju. O d istoka prem a zapadu, od okoline A berdina do grebena O bana, im ate sada um u u neprekidnoj liniji, dok se na drugim delovim a b rd a nalaze nove um e L o Areg, G lengari, G lenm oriston itd. . . . P retvaranje njihove zemlje u p an ja k e. . . oteralo je Gele na neplodnije zem ljite. Sad jeleni poinju zam enjivati ovce, i G ele to baca u jo oajniju b e d u . . . L ovita divljai21 * i narod ne m ogu postojati jedno pored d ru goga. Jedno ili drugo svakako m ora odstupiti. Ako lovita u sledeoj etvrti stolea p o rastu brojem i opsegom kao u proloj, neete nai vie ni jednog jedinog Gela na rodnoj m u grudi. Ovaj pokret m eu vlasnicim a u brdim a delim ino je izazvan m odom , aristokratskom tatinom , strau za lovom itd ., ali se oni delim ino bave i trgovinom sa divljai iskljuivo racî profita. J er injenica je da kom ad planinske zem lje udeen za lov donosi u m nogo sluajeva nesravnjeno vie koristi nego udeen kao panjak za o v c e . . . L jubitelj lova koji trai lovite ograniava svoju ponudu sam o opsegom svoje kese . . . N a kotska b rd a sruile su se patnje ne manje grozne od o n ih koje je politika norm anskih kraljeva bila sruila na Englesku. Jeleni su dobili ire polje za slobodno kretanje, dok su ljudi gonjeni u sve ui i ui k r u g . . . N aro d u je otim ana jedna sloboda za d r u g o m . . . I iz dana u dan podjarmljivanje se jo uveava. ienje i rasterivanje naroda vlasnici sprovode kao utvreno naelo, kao poljoprivrednu nunost, upravo kao to se u divljim predelim a Amerike i A ustralije trebi drvee i dbunje, i operacija tee m im o i poslovno.220 219a U deer forests (um am a za divlja) kotske nem a ni jednog jedinog drveta. O teraju se ovce, a doteraju se jeleni na gola brda, i to se onda zove deer forest. N em a, dakle, ak ni kulture um e! 220 R obert Som ers, Letters from the Highlands : or, the Famine o f 1847, L ondon 1848, str. 1 2 - 2 8 . passim . O va pism a su najpre objavljena u listu Times. Razume se da su engleski ekonom isti glad G ela od 1847. objanjavali, njihovom prenaseljenou. U svakom sluaju, oni su vrili pritisak na svoja sredstva za ish ran u . U N em akoj je clearing o f estates, ili kako se to tam o zvalo Bauernlegen, bilo osobito ivo posle tridesetogodinjeg rata i jo je 1790. izazvalo seljake ustanke u Izbornoj K neevini Saksoniji. ienje je preovladivalo naroito u istonoj N e makoj. U veini pruskih pokrajina tek je F riedrich I I osigurao seljacima pravo svojine. Posle osvajanja lezije prisilio je veleposednike da obnove kolibe, koeve itd. i da seljaka dobra snabdeju stokom i oruim a. N jem u su bili potrebni vojnici za vojsku i poreski obveznici za dravnu kasu. Kako su inae seljaci krasno iveli pod Friedrichovim finansijam a i njegovom vladavinom , koja je bila meavina despotizm a, birokratizm a i feudalizm a, moe se videti iz sledeeg m esta njegovog oboavaoca M irabeau-a. Lan je jedno od najveih bogatstava zemljoradnikovih u severnoj N em akoj. Ali, na nesreu ljudskog roda, on je samo sredstvo za odbranu 1* optinski asnici
Pljaka crkvenih dobara, lopovsko otuivanje dravnih dobara, kraa optinske svojine, uzurpatorsko i s bezobzirnim nasiljem sprovoeno pretvaranje feudalne i plemenske svojine u modernu privatnu
od krajnje bede, a ne vrelo blagostanja. N eposredne poreze, kuluenje i svakovrsne druge inidbe dave nemakog seljaka, koji osim toga plaa i posredni porez na sve to k u p u je . . . a da bi njegova propast bila potpuna, on ne srne svoje proizvode prodavati tamo gde hoe i kako hoe. U z to on ne srne ni kupovati kod trgovca koji bi mu robu davao jevtinije. Svi ovi uzroci neprim etno ga upropauju, i kad se ne bi bavio predenjem , ne bi mogao na vreme plaati neposredne poreze; pre denjem se ispomae, jer ono korisno zapoljava njegovu enu, decu, njegove momke, sluge i njega samog. Ali kako bedno ivi ak i s tom ispomoi! Leti za vreme oranja i etve on radi kao robija na galiji. Lee u 9 asova uvee, a ustaje u 2 izjutra, samo da bi sve uradio. Zimi bi se zapravo morao vie odm arati da bi se okrepio, ali njemu ne bi ostalo ita ni za hleb ni za setvu ako bi prodao svoj proizvod da bi doao do novca za porez. Zato on mora presti da bi tu ru p u za puio . . . i mora zapinjati iz sve snage. I tako seljak zimi lee oko ponoi ili u 1 as, a ustaje u 5 ili 6; ili lee u 9, a ustaje u 2; i to tako ide iz dana u dan, izuzev nedelje, kroz celi njegov ivot. Ovo prekom erno bdenje i rad istroe ljude, i zbog toga mukarci i ene bre ostare na selu nego u gradu. (M irabeau, De la Monarchie Prussienne , Londres 1788, sv. II I , str. 212. i dalje.) Dodatak drugom izdanju. M arta1* 1866, 18 godina posle pojave gore navedenog spisa Roberta Somersa, drao je profesor Leone Levi u Society of Arts^118! predavanje o pretvaranju panjaka u ume za divlja, u kome je prikazao koliko se otilo dalje u pustoenju kotskih brda. Izm eu ostaloga, on kae: Depopula cija i pretvaranje zemlje u same panjake pruie najzgodnije sredstvo da se doe do prihoda bez trokova. . . Sad je u brdim a postalo obino pretvoriti panjake u deer forest. N a mesto ovaca dolaze sada divlje ivotinje, kao to su pre razgonjeni ljudi da bi se nainilo mesto ovcam a. . . Od imanja grofa od Dalhausi u Forfariru pa sve do D ona oG rotsa moete proi a da ne izaete iz ume. U mnogim od tih uma odomaili su se lisica, divlja maka, kuna, tvor, lasica i zec, a odskora su se uvukli i kuni, veverica i pacov. Ogromni kompleksi zemlje, koji su u statistici kotske figurirali kao livade izvanredne plodnosti i veliine, sada su iskljueni iz svakog obraivanja i poboljavanja i posveeni su iskljuivo lovakom zadovoljstvu malog broja lica a to traje samo kratko vreme preko godine. Londonski Economist od 2. juna 1866. kae: Jedan kotski list doneo je prole nedelje meu ostalim novostima i sledee: Jedna od najboljih farmi za ovce u Saderlendiru, za koju je tu skoro, pri isteku tekueg zakupa, nuena godinja renta od 1200, pretvara se u um u za divlja! Izbijaju feudalni n a g o n i... kao u doba kad su normanski osvajai. . . razorili 36 sela da bi napravili N ju F o ris t. . . Dva miliona ekera, koji obuhvataju i neka najplodnija kotska zemljita, pretvoreni su potpuno u divljinu. Prirodna trava iz G len T ilta smatrana je za najhranljiviju u grofoviji P ert; deer forest u Ben O lderu bila je najbolji travnjak velikog sreza 1+ U izdanjima 2, 3. i 4: aprila.
svojinu to su bili idilini metodi prvobitne akumulacije. Oni osvojie polje za kapitalistiku poljoprivredu, pripojie zemlju kapitalu i stvorie gradskoj industriji potrebnu masu obespravljenog proleta rijata. 3. K rva vo zakonodavstvo protiv eksproprisanih od kraja 15. veka. Zakoni z a obaranje najamnine
Manufaktura, koja je tek nastajala, nije nikako bila kadra da ljude razjurene rasturanjem feudalnih pratnji i plahom i nasilnom ekspro prijacijom njihove zem lje, taj obespravljeni proletarijat, usisa onom brzinom kojom je on bio bacan u svet. S druge strane, nisu se ni ti ljudi, iznenadno izbaeni iz koloseka svoga ivota na koji su bili navikli, m ogli tako napreac snai u disciplini novog stanja. Oni se u masama pretvorie u prosjake, razbojnike i skitnice, delom iz sklo nosti, a veinom silom prilika. Otuda krajem 15. i kroz itav 16. vek krvavo zakonodavstvo protiv skitnienja u celoj zapadnoj Evropi. O evi dananje radnike klase bili su najpre kanjeni zato to su si lom bili pretvoreni u skitnice i paupere. Zakonodavstvo ih je smatralo za dobrovoljne zloince i polazilo je od pretpostavke da od njihove dobre volje zavisi da i dalje rade u starim uslovima koji vie nisu postojali. U Engleskoj je ovo zakonodavstvo poelo pod Henryjem VII. H enry V III, 1530: Stari i za rad nesposobni prosjaci dobijaju dozvolu za pronju. Snane skitnice, naprotiv, kandijaju se i zatva raju. Oni se imaju vezati pozadi za kola i ibati dok im iz tela ne ilaie krv; zatim e se zakleti da e se vratiti u svoje rodno mesto ili u m esto u kome su boravili poslednje tri godine i prihvatiti se rada (to put h im self to labour). Svirepe li ironije! Zakonom 27. Henryja V I II1*, gornji zakon se ponavlja, ali pootren novim dodacima. K o se po drugi put uhvati u skitnji, opet se iiba i odsee mu se pola
B ejdeno; jedan deo Blek M aunt-um e bio je u kotskoj najbolja ispaa za crnoglave ovce. O prostranstvu zem ljita, opustoenog radi lovakog zadovoljstva, m oem o dobiti pojam iz injenice da ono obuhvata vei prostor nego itava grofo vija P ert. K olike je izvore proizvodnje izgubila zemlja ovim nasilnim pustoenjem, moe se oceniti po ovom e: zemljite pod um om Ben O ldera moglo bi hraniti 15 000 ovaca, a ono iznosi samo trideseti deo svih kotskih lo v i ta ... Sva ta lovita su sasvim n ep ro izv o d n a. . . i mogla bi se m irne due pustiti da ih potope talasi Severnog m ora. Jaka ruka zakonodavstva m orala bi uiniti kraj ovakvom pustoenju, koje stvara ef pojedinaca. l * T o znai zakon iz 27. godine vladavine H enryja V III. U sledeim po dacim a cifre date na drugom m estu jesu brojevi koji oznaavaju godinu vladavine odnosnog vladara u kojoj je zakon izdat.
24. glava Takozvana prvobitna akumulacija 6 49
uveta, a kod treeg povrata kanjava se smru kao teak zloinac i neprijatelj drave. Edward VI: Jedan zakon iz prve godine njegove vlade, 1547, odreuje da se svako ko nee da radi preda kao rob onome licu koje ga je potkazalo kao besposliara. Gospodar ima da hrani svoga roba hlebom i vodom, slabim piem i takvim otpacima mesa kakve nae za shodno. On ima pravo da ga ibanjem i okivanjem nagoni i na najodvratniji rad. Ako se rob udalji za 14 dana, osuen je na doi votno ropstvo i na elu ili licu udara mu se ig, slovo S1*, a ako i trei put pobegne, osuuje se na smrt kao veleizdajnik. Gospodar ga moe prodati, zavetati, dati u najam kao roba, ba kao i svako drugo pokretno dobro ili stoku. Preduzmu li robovi to protiv gos podara, imaju se takoe pogubiti. Mirovne sudije dune su da na dostavu tragaju za tim mangupima. Ako se ustanovi da je koja skit nica tri dana dangubila, proteruje se u mesto roenja, na prsa joj se usijanim elezom udara ig V2*, okiva se i tamo upotrebljava na drumu ili na kom drugom radu. Ako skitnica navede lano rodno mesto, postaje za kaznu doivotni rob toga mesta, stanovnika ili kor poracije, i igoe se slovom S. Svako ima pravo oduzeti skitnici njegovu decu i drati ih kod sebe kao egrte, mladie do 24. godine, devojke do 20. godine. Ako pobegnu, moraju do te dobi biti majstorovi robovi, i on ih moe okivati, ibati itd., kako mu je volja. Svaki gospodar srne svome robu namai gvozden prsten oko vrata, ruke ili noge, da bi ga bolje poznavao i bio sigurniji za njega.221 Poslednji deo ovog zakona predvia da mesta ili individue koji izvesnim siromasima daju da jedu i piju i nau im posla, mogu i da ih zaposle. Ova vrsta parohijskih robova odrala se u Engleskoj do duboko u 19. stolee pod imenom roundsmen (ljudi koji idu unaokolo). Elisabeth, 1572: Prosjaci bez dozvole i stariji od 14 godina imaju se teko iibati i igosati na resici levog uha, ako ih niko nee da uzme u slubu za dve godine; u sluaju povrata, ako su stariji od 18 godina, imaju se pogubitiako ih niko za 2 godine nee da uzme u slubu; ali kod treeg povrata imaju se bez milosti pogubiti kao veleizdajnici. Slini su zakoni: 18, Elisabethin, l. 13. i 1597.221a
221 Autor spisa A n Essay on Trade etc., 1770, napom inje: Izgleda da su Englezi pod vladavinom Edwarda VI bili dosta ozbiljno prionuli da podignu ma nufakturu i zaposle sirotinju. T o vidimo iz jednog karakteristinog zakona u kome stoji da se sve skitnice imaju igosati itd. (A n Essay on Trade and Commerce, London 1770, str. 5). 2 2 ia Thom as M orus kae u svojoj Utopiji: I tako se dogaa da neki halap ljivi i nenasiti deronja, prava kuga za svoj rodni kraj, prigrabi hiljade ekera zemlje 1* poetno slovo rei slave (rob) 2* poetno slovo rei vagabond (skit nica, vagabund)
James I: L ice koje skita i prosi proglauje se za skitnicu i bitangu. M irovne sudije, sudei u petty sessions^104!, opunomoene su da osude takva lica na javno ibanje i 6 meseci tamnice pri prvom hvatanju, a 2 godine pri drugom. Za vrem e tamnovanja ona mogu biti ibana toliko puta i toliko dugo koliko m irovne sudije nau za shodno Nepopravljive i opasne skitnice imaju se igosati na levom ramenu slovom R1* i dati na prisilan rad, a ako se ponovo uhvate u pronji, smaknuti ih bez m ilosti. Ovi propisi, koji su imali zakonsku vanost sve do poetka 18. veka, bili su ukinuti tek zakonom 12, Anna, l. 23. Slini zakoni donoeni su i u Francuskoj, u kojoj je sredinom 17. veka u Parizu osnovana kraljevina skitnica (royaume des truands). Jo u poetku vladavine Louis-a X V I (ordonansa od 13. jula 1777) svaki zdrav razvijen ovek od 16 do 60 godina slat je na galije, ako nije imao sredstava za opstanak ni zanimanja. Slian je zakon Karla V od oktobra 1537. za H olandiju, prvi edikt drava i gradova Holandije od 19. marta 1614, Plakat Sjedinjenih Provincija od 25. juna 1649. itd. N asilno eksproprisan od zemlje, najuren i pretvoren u vagabunde, narod sa sela bio je tako pomou tih groteskno-teroristikih zakona,
i ogradi ih proem ili ivicom , ili da nasiljem i nepravdom toliko kinji njihove vlasnike dok ih ne prisili da sve prodadu. Ovako ili onako, m ilom ili silom, oni bivaju prim oravani da se iste jadne, proste, bedne due! M uko i ensko, m u evi i ene, siroad i udovice, ucveljene majke sa svojom odojadi i itavo gazdinstvo, oskudno u sredstvim a, a s m nogo lanova, jer je zem ljoradnja traila m nogo ruku. I oni odlaze, kaem , s roenog ognjita na koje su se navikli, ne nalazei nigde o d m orita; prodaja njihova pokustva, m ada je ono male vrednosti, donela bi im pod drugim okolnostim a ipak neku um icu; ali iznenadno izbaeni napolje, m oraju ga dati u bescenje. I kad lutajui ostanu bez jedne pare, ta drugo m ogu initi nego krasti i onda, zaboga, biti obeeni po svim zakonskim form am a, ili otii u pro sjake? Pa i onda ih bacaju u tam nice kao skitnice koje se potucaju i ne rade; njih, koje niko nee da uzm e na posao, m a kako se oni revnosno nudili. O d ovih jadnih begunaca, za koje T hom as M orus kae da su bili prisiljeni na krau, pogubljeno je pod H enryjem V II I 72 000 to velikih to malih lopova. (H olinshed, Des cription o f England , sv. I, str. 186.) U Elisabethino doba skitnice su veane u re dovim a; obino nije bilo godine da na ovom ili onom m estu nije obeeno njih 300 do 400. (S trype, Annals o f the Reformation and Establishment o f Religion , and other Various Occurrences in the Church o f England during Queen Elisabeth's H appy Reign , 2. izd., 1725, sv. I I .) P rem a istom S trype-u, bilo je u SomersetSiru za jednu jedinu godinu pogubljeno 40 lica, igosano 35, iibano 37, a 183 okorela zloinca putena su na slobodu. P a ipak, kae on, taj veliki broj optuenih ne obuhvata ni p etinu kanjivih zloina, zahvaljujui nem aru m irovnih sudija i glupom saaljenju naroda. O n dodaje: Druge engleske grofovije nisu bile u boljem po loaju od Som ersetira, a m noge su ak bile i u gorem. l * poetno slovo rei rioter (buntovnik)
ibanjem, igosanjem i muenjem, nateran na disciplinu koju zahteva sistem najamnog rada. Nije dovoljno da na jednom polu istupe uslovi rada kao kapital, a na drugome ljudi koji nemaju za prodaju nita osim svoje radne snage. Nije dovoljno ni prisiliti ih da se dragovoljno prodaju. U daljem raz vitku kapitalistike proizvodnje razvija se takva radnika klasa koja po svom vaspitanju, tradiciji i navici priznaje zahteve tog naina proiz vodnje kao po sebi razumljive prirodne zakone. Organizacija izgra enog kapitalistikog procesa proizvodnje lomi svaki otpor; nepre kidno stvaranje relativno suvinog stanovnitva odrava zakon ponude i tranje rada, pa dakle i najamninu, u koloseku koji odgovara potre bama oploavanja kapitala; nemi pritisak ekonomskih odnosa zapeauje kapitalistovu vlast nad radnikom. Istina, jo uvek se primenjuje i vanekonomsko, neposredno nasilje, ali samo izuzetno. Za obini tok stvari radnik se moe prepustiti prirodnim zakonima proizvodnje, tj. njegovoj zavisnosti od kapitala koju sami uslovi proizvodnje stvaraju, obezbeuju i ovekoveuju. Drukije je u vreme istorijskog nastajanja kapitalistike proizvodnje. Buroaziji koja se tek poinje podizati potrebna je dravna vlast, pa je ona i upotrebljava radi regulisanja najamnine, tj. da bi je saterala u granice povoljne za pravljenje profita, radi produavanja radnog dana i radi odravanja samog radnika u nor malnom stepenu zavisnosti. Ovo je bitan momenat tzv. prvobitne akumulacije. Klasa najamnih radnika koja je postala u drugoj polovini 14. veka sainjavae tada i u narednom veku samo veoma neznatan deo naroda i njen poloaj je bio dobro zatien samostalnom seljakom privredom na selu i esnafskom organizacijom grada. I na selu i u gradu poslodavac i radnik bili su jedan drugom bliski u socijalnom pogledu. Potinjenost rada kapitalu bila je samo formalna, tj. sam nain proiz vodnje jo nije imao specifino kapitalistiki karakter. Promenljivi element kapitala znatno je nadmaivao njegov postojani element. Stoga je sa svakom akumulacijom kapitala brzo rasla tranja najamnog rada, dok je ponuda najamnog rada samo sporo sledila. Veliki deo nacio nalnog proizvoda, kasnije pretvoren u akumulacioni fond kapitala, tada je jo ulazio u radnikov fond potronje. Zakonodavstvo o najamnom radu, koje je od samog poetka bilo udeeno radi eksploatisanja radnika i koje je u svom daljem razvitku ostalo stalno podjednako neprijateljski raspoloeno prema njemu222, zapoelo je u Engleskoj 1349. sa Statute o f Labourers1* Edwarda III.
222 Kad god zakonodavstvo pokuava da izgladi razmirice izmeu poslo davaca (masters) i njihovih radnika, uvek su poslodavci njegovi savetodavci, kae A. Sm ith.tl95l Duh zakona jeste svojina, kae Linguetd168! ** Statutom o radnicima
N jem u odgovara u Francuskoj ordonansa od 1350, izdata u ime kralja Jeana. Englesko i francusko zakonodavstvo idu naporedo i po sadraju se podudaraju. Ukoliko se radnikim zakonima nastoji da se silom produi radni dan, neu se ovde na to vraati, poto je o toj taki ra nije bilo govora (osma glava, 5). Statute o f Labourers donet je na navaljivanje Donjeg doma.
Ranije su, veli naivno jedan torijevac, siromasi zahtevali tako visoku n ajam ninu da su ugroavali in d u striju i bogatstvo. Sada je njihova najam nina toliko niska d a o p et ugroava in d u striju i bogatstvo, ali na drugi nain i m oda opasnije nego onda.223
Utvrena je zakonska tarifa nadnica za grad i selo, za rad od ko mada i od vremena. Seoski radnici imaju se iznajmljivati na godinu, gradski na otvorenom tritu. Pod pretnjom kazne zatvorom zabra njeno je plaati najamninu veu od zakonske, ali je primanje vee najamnine kanjavano stroe od plaanja. Tako se jo u 18. i 19. odeljku Elisabethinog zakona o egrtima predviala kazna od 10 dana zatvora za onog ko plati veu najamninu, a od 21 dana za onog ko je primi. Zakonom od 1360. pootrio je kazne i, tavie, ovlaivao poslodavca da fizikim pritiskom prisili radnika na rad po zakonskoj tarifi. Sva udruenja, ugovori, zakletve itd., kojima su se zidari i tesari uzajamno obavezivali, stavljeni su van snage. Od 14. veka pa do 1825, kada su ukinuti zakoni protiv udruivanja^141^ radnika koalicija smatrana je za teak zloin. D u h radnikog zakona od 1349. i zakona koji su mu sledili najbolje probija iz injenice da je drava, dodue, dekretovala maksimum najamnine, ali nikako ne i minimum. Kao to je poznato, u 16. veku poloaj radnika veoma se pogorao. Najamnina u novcu dizala se, ali ne srazmerno opadanju vrednosti novca i odgovarajuem porastu robnih cena. Najamnina je, dakle, stvarno bila pala. Pa ipak su jo uvek bili u vanosti zakoni doneti u svrhu njenog obaranja, zajedno s rezanjem uiju i igosanjem onih koje niko nije hteo primiti u slubu. Zakonom o egrtima 5, Elisa bethinog, l. 3, bile su mirovne sudije ovlaene da utvruju izvesne najamnine i da ih menjaju prema godinjem dobu i robnim cenama. James I protegao je to regulisanje rada i na tkae, prelce i sve mogue kategorije radnika224, a George II zakone protiv udruivanja radnika na sve manufakture.
223 [J. B. Byles,] Sophisms o f Free Trade. B y a Barrister , London 1850, str. 206. O n zlobno dodaje: Mi smo svagda bili sprem ni da posredujem o u korist poslodavaca. Z ar se za posloprim aoca nita ne -moe uiniti? 224 Iz jedne klauzule S tatuta 2, Jamesa I, l. 6, vidi se da su neki suknari uzeli sebi pravo da u svojim radionicam a zvanino kao mirovne sudije diktiraju tarifu. U N em akoj, osobito posle tridesetogodinjeg rata, esto su donoeni zakoni za odravanje niskih najam nina. Na zem ljitu opustelom od ljudi vlastela je teko oseala oskudicu u slugam a i radnicim a. Svima stanovnicima sela zabranji-
U pravom manufakturnom periodu bio se kapitalistiki nain proizvodnje dovoljno osnaio da zakonsko regulisanje najamnine uini i neizvodljivim i suvinim, ali se htelo da se u sluaju nude nae pri ruci oruje iz starog arsenala. Jo je zakon 8, George-a II, zabranjivao krojakim kalfama u Londonu i okolini nadnicu veu od 2 il. i I 112 pensa, osim u sluajevima opte alosti; zakon 13, George-a III, l. 68, preputao je mirovnim sudijama regulisanje najamnine svilarskih radnika; jo 1796. bile su potrebne dve presude viih sudova za reenje da li naredbe mirovnih sudija o najamnini vae i za nepoljoprivredne radnike; jo 1799. potvreno je jednim zakonom da se najam nina rudarskih radnika u kotskoj regulie statutom iz Elisabethinog vremena i dvama kotskim zakonima od 1661. i 1671. Ali kakav je pre vrat u tom meuvremenu nastao u uslovima, potvruje jedan dogaaj neuven u Donjem domu. Tu gde su se preko 400 godina fabrikovali zakoni o maksimumu koji najamnina prosto nije smela prelaziti, pred loi Whitbread 1796. zakonski minimum najamnine za poljoprivredne radnike. Pitt, mada se usprotivio, ipak je priznao da je poloaj siro tinje grozan (cruel). Najzad, 1813, zakoni o regulisanju najamnine bie ukinuti. Oni su bili smena anomalija otkako je kapitalista regulisavao svoju fabriku privatnim zakonodavstvom i najamnina poljo privrednih radnika bila dopunjavana do neophodnog minimuma pomou sirotinjske poreze. Odredbe Statuta o radnicima1*, o ugovoru izmeu poslodavaca i najamnih radnika, o rokovima za otkaz itd., koje protiv poslodavca kad prekri ugovor doputaju samo graansku tubu, ali protiv radnika u istom sluaju krivinu, i sada su jo u punoj vanosti. Svirepi zakoni protiv koalicija pali su 1825. pred preteim dra njem proletarijata. Pa ipak su pali samo delimino. Nekoliko lepih ostataka starih zakona iezoe tek 1859. Najzad je zakon od 29. juna 1871 imao prividno da izbrie poslednje tragove tog klasnog zakonovano je da izdaju sobe neoenjenim mukarcima i neudatim enam a; sva takva lica morala su biti dostavljena vlastima i strpana u zatvor ako nisu htela postati slugama, ak i onda kad su se izdravala drugim zanimanjem, sejala za nadnicu kod seljaka, pa i kad su trgovala novcem i itom. (,Kaiserliche Privilegien und Sanctiones- fiir Schlesienf, I, 125.) Kroz itav jedan vek stalno su se u svima nared bama kgeeva ponavljale gorke albe protiv zlobne i drske sluinadi koja nee da se pokori tekim uslovima, niti da se zadovolji zakonskom najam ninom ; poje dinom vlastelinu zabranjeno je da daje vie no to je u njegovom kraju taksirano. Pa ipak su uslovi slube bili posle rata ponekad bolji no to su bili 100 godina docnije; jo 1652. dobijala je sluinad u leziji dvaput nedeljno mesa, a ba u naem veku bilo je tamo srezova gde ga je dobijala samo triput godinje. I nadnica je posle rata bila vea nego sledeih vekova. (G. Freytag.) '* U 3. i 4. izdanju: Statuti o radu (Arbeitstatute).
davstva zakonskim priznanjem tredjuniona. A li je jedan zakon istog datuma (An act to amend the criminal law relating to violence, threats and m olestation1*) stvarno opet uspostavio preanje stanje u novom obliku. Ovom parlamentarnom sm icalicom bila su sredstva kojima se radnik m oe posluiti u trajku ili lokautu (iskljuenju tako se na ziva trajk koji vode udrueni fabrikanti jednovremenim zatvaranjem svojih fabrika) izuzeta iz obinog prava i podvedena pod iznimno krivino zakonodavstvo, ije tumaenje je ostavljeno samim fabrikantima u njihovom svojstvu m irovnih sudija. D ve godine pre toga isti je D onji dom i isti g. G ladstone na poznati astan nain podneo zakonski predlog o ukidanju svih iznimnih krivinih zakona protiv radnike klase. Ali, taj predlog nikad nije mogao otii dalje od drugog itanja, i stvar se vukla sve dotle dok se naposletku velika liberalna stranka ujedinivi se sa torijevcima nije osmelila da se odluno okrene protiv onog istog proletarijata koji ju je doveo na vlast. N e zadovoljivi se ovim izdajstvom, velika liberalna stranka dozvolila je engleskim sudijama, koji su uvek bili ankolizi vladajuih klasa, da ponovo isko paju zastarele zakone protiv zavera[196l i da ih primenjuju protiv radnikih koalicija. Vidi se da se engleski parlament samo protiv svoje volje, i pod pritiskom masa odrekao zakona protiv trajkova i tredju niona, poto je kroz pet vekova ciniki besramno funkcionisao kao stalni tredjunion kapitalista protiv radnika. Odmah na poetku revolucionarnog vihora imala je francuska buroazija sm elosti da ponovo oduzme radnicima tek izvojevano pravo udruivanja. Dekretom od 14. juna 1791. ona je proglasila svako rad niko udruivanje atentatom na slobodu i na deklaraciju ovekovih prava, kanjivo s 500 livara i oduzimanjem aktivnih graanskih prava za godinu dana.225 Ovaj zakon, koji je policijskim merama saterivao konkurentsku borbu izmeu kapitala i rada u granice povoljne po kapital, preiveo je vie revolucija i dinastikih promena. ak ni vla davina terorat197! nije dirnula u njega. On je tek nedavno izbrisan iz Code Pnal-a2*. N ita karakteristinije od izgovora za taj buroaski
226 la n I toga zakona glasi: Poto ukidanje svih vrsta korporacija istoga stalea i istoga zanim anja ini jednu od osnovica francuskog ustava, zabranjeno je ponovo ih uvoditi m a pod kojim izgovorom i ma u kom obliku. la n IV kae: Ako se graani koji pripadaju istom zanim anju, zanatu ili pozivu, budu dogova rali i sklapali m eusobne sporazum e da zajedniki odreknu saradnju u svome zanatu ili radu, ili da je prihvate samo po nekoj odreenoj ceni, im aju se reena dogovaranja i s p o razu m i. . . oglasiti kao protivustavni i kao napadi na slobodu i na deklaraciju prava oveka itd., dakle zloin protiv drave ba kao i u starim radnikim zakonima. (Revolutions de Paris , Paris 1791, sv. V III, str. 523.) ** Zakon o dopuni krivinog zakonodavstva o nasilju, pretnji i uznem iravanju a* K aznenog zakonika
dravni udar. Le Chapelier, izvestilac pred Nacionalnom skuptinom, rekao je: Iako bi bilo poeljno da najamnina bude vea no to je sada, kako bi onaj koji je prima bio van one apsolutne zavisnosti u koju ga bezuslovno dovodi oskudevanje u najnunijim ivotnim sredstvima, zavisnosti koja je gotovo robovska, ipak se radnici ne smeju sporazumevati o svojim interesima niti zajedniki istupati da bi time ubla ili svoju apsolutnu zavisnost koja je gotovo robovska, jer upravo time krnje slobodu svojih ci-devant maitres1*, sadanjih preduzetnika (slobodu da radnike odravaju u ropstvu!), i jer udruivanje protiv despotije nekadanjih esnafskih majstora znai pogodite! uspostavljanje esnafa, koje je francuski ustav ukinuo!226
4.
Postanak kapitalistikih zakupnika
Poto smo razmatrali nasilno stvaranje obespravljenih proletera, krvavu disciplinu koja ih je pretvorila u najamne radnike, prljavu akciju vlasti i drave koja policijskim merama pojaava stepen eksploatacije rada i s njime uveava akumulaciju kapitala, nastaje pitanje: otkuda su prvobitno doli kapitalisti? Jer eksproprijacija naroda na selu stvara neposredno samo krupne zemljovlasnike. to se tie postanka zakupnikovog, moemo ga tako rei rukom opipati, jer je to spor proces koji se vekovima protee. I sami kmetovi, a pored njih i slobodni sitni vlasnici zemlje, nalazili su se u veoma razliitim odnosima svojine i stoga su se i oslobodili pod veoma razliitim ekonomskim uslovima. U Engleskoj je prvi oblik zakupnika bailiff2*, koji je i sam bio kmet. Njegov poloaj slian je poloaju starorimskog villicus-a, samo to mu je delokrug ui. U toku druge polovine 14. veka njega zamenjuje zakupnik, kojega lendlord snabdeva semenom, stokom i zemljo radnikim oruima. Njegov poloaj ne razlikuje se mnogo od seljakovog. Samo to eksploatie vie najamnog rada. Uskoro on postaje me tayer, napoliar. On daje jedan deo zemljoradnikog kapitala, lendlord drugi. Njih dvojica dele ukupni proizvod prema srazmeri utvrenoj ugovorom. Ovaj oblik iezava u Engleskoj brzo, ustupajui mesto pravom zakupniku, koji upotrebljavanjem najamnih radnika oplo uje svoj vlastiti kapital, a lendlordu plaa kao zemljinu rentu, u novcu ili naturi, jedan deo vika proizvoda. Za sve vreme, tokom 15. veka, dok su nezavisni seljak i poljo privredni sluga, koji je pored rada u najmu jo i samostalno privre-
226 Buchez et Roux, Histoire Parlementaire, sv. X, str. 193- 195. i dalje.
1 * bivSih gospodara 2 * upravnik vlastelinskog dobra
ivao, same sebe bogatili svojim radom, ostajale su zakupnikove prilike i njegovo polje proizvodnje podjednako osrednji. Poljoprivredna revo lucija u poslednjoj treini 15. veka, koja je potrajala i dalje kroz itav 16. vek (izuzev ipak njegove poslednje decenije), obogatila ga je isto onako brzo kako je osiromaila seosko stanovnitvo.227 Uzurpacija optinskih ispaa itd. om oguila m u je da gotovo bez trokova i brzo uvea brojno stanje svoje stoke, a stoka m u daje obilnija gnojiva za obradu zemlje. U 16. veku pridolazi jo jedan m oment od odluujue vanosti. Tada su ugovori o zakupu sklapani na duge rokove, esto na 99 godina. Neprekidno opadanje vrednosti plem enitih metala, a otuda i novca, donosilo je zakupnicima zlatne plodove. Ono je, i kad ne uzmemo u obzir sve druge ranije izloene okolnosti, oborilo najamninu. Jedan njen deo preao je u zakupnikov profit. Neprekidno dizanje cena ita, vune, m esa, jednom rei svih poljoprivrednih proizvoda, uvealo je zakupnikov novani kapital bez njegova sudeldvanja, dok je zemljina renta koju je plaao bila ugovorena po zastareloj novanoj vrednosti.228 Tako se on u isto vreme bogatio i na raun svojih najamnih radnika
227 Zakupnici, kae H arrison u svom spisu Description o f England , koji su ranije s tekom m ukom plaali etiri fu n te sterlinga rente, plaaju danas etr deset, pedeset, sto tin u , i m isle da su napravili lo posao ako po isteku zakupnog roka ne ostave n a stran u sum u jednaku celoj zemljinoj renti koju su platili za est ili sedam godina. 228 O uticaju pada vrednosti novca u 16. veku na razline drutvene klase videti: A Compendious or B riefe Examination o f Certayne Ordinary Complaints o f Diverse o f our Countrymen in these our Days. By W . S., G endem an, London 1581. O blik dijaloga u kom e je ovaj spis sastavljen doprineo je da je dugo pripisivan S hakespeare-u i da je jo 1751. izdat p o d njegovim im enom . Njegov autor je W il liam S tafford. N a jednom m estu vitez (knight) rezonuje ovako: V itez: Vi, moj susede zem ljoradnie, Vi gazda trgove, i Vi prijatelju kodaru i ostale zanatlije, vi um ete dobro da uvate svoje interese. Jer ukoliko su sada sve stvari skuplje nego to su bile, utoliko i vi diete cenu svojoj robi i uslugama koje prodajete. Ali m i nem am o ta da prodajem o da bism o digli cenu i odrali ravnoteu sa stvarim a koje m oram o kupovad. N a drugom jednom m estu vitez pita doktora: Molim Vas, na koje to ljude m islite? A pre svega koji su to to pri tom nee nita tetovad? D oktor: Mislim na sve one koji ive od kupovine i prodaje; jer ako skupo kupuju, skupo i prodaju. V itez: Pa koji su to ljudi za koje kaete da na tom e zarauju? D oktor: Doista svi koji sami privreuju na posedim a ili zakupim a po staroj ren ti; jer dok plaaju po staroj stopi, prodaju po novoj; tj. oni zem lju plaaju vrlo jevtino, a sve Sto na njoj izraste prodaju s k u p o ... Vi tez: A kakvi su to onda ljudi za koje kaete da na tom e vie gube nego to oni d rugi zarauju? D oktor: To su svi plemii, gospoda i svi drugi koji ive ili od neke stalne rente ili plate, ili koji svoju zem lju ne obrauju sami, n id se bave kupovanjem i prodavanjem.
i na raun svoga lendlorda. Nije, dakle, nikakvo udo to je krajem 16. veka u Engleskoj postojala klasa kapitalistikih zakupnika, bogatih za tadanje prilike.229
5. Reakcija poljoprivredne revolucije na industriju. Stvaranje unutranjeg trita za industrijski kapital Kao to smo videli, eksproprijacija i rasterivanje seljakog naroda, vreni na mahove i stalno ponavljani, privodili su gradskoj industriji nove i nove mase proletera koji su potpuno stajali izvan esnafskih okviramudra okolnost koja je starog A. Andersona (ne zameniti ga s Jamesom Andersonom) podstakla da u svojoj Istoriji trgovinet198l poveruje u direktnu intervenciju provienja. Moramo se jo za asak za drati na ovom elementu prvobitne akumulacije. Razreivanju nezavis nog seljakog naroda, koji samostalno privreuje, nije odgovaralo samo zgunjavanje industrijskog proletarijata, kao to Geoffroy Saint-Hi229 U Francuskoj rgisseur, upravnik i ubira davanja za feudalnog gospodara u vreme ranog srednjeg veka, uskoro postaje lham m e d affaires1* koji se iznuivanjem, varanjem itd. podie do kapitaliste. Ponekad su i sama otm ena gospoda bila ovakvi reiseri. N p r.: Ovo je raun koji gospodin Jacques de T h o raisse, viteki katelan u Bezansonu, polae gospodinu koji u D ionu vodi rauna za gospodina vojvodu i grofa od Burgundije, o rentam a koje imenovanom gospodaru zamka pripadaju od 25. dana decembra 1359. do 28. dana decembra 1360. (Alexis Monteil, Histoire des materiaux manuscrits etc., sv. I, str. 234, 235.) Ve se ovde pokazuje kako u svim oblastima drutvenog ivota lavovski deo pripada posredniku. Tako npr. u oblasti ekonomije finansijeri, berzijanci, trgovci i trgovii skidaju kajmak u svim poslovima; u buroaskom pravu advokat erupa stranke; u politici predstavnik znai vie od biraa, m inistar vie od suverena; u religiji, boga je po tisnuo u pozadinu posrednik, a ovoga opet potiskuju popovi, koji su opet neizbeni posrednici izmeu dobrog pastira i njegovih ovica. Kao u Engleskoj, tako su i u Francuskoj velike feudalne teritorije bile podeljene na bezbroj sitnih gazdinstava, ali pod uslovima nesravnjivo nepovoljnijim po narod na selu. U toku 14. veka po javie se zakupi, fermes ili terriers. Njihov broj stalno je rastao, daleko premaiv 100 000. Zakupnici plaahu zemljinu rentu u novcu ili u naturi, i ona se kretala od jedne dvanaestine do jedne petine proizvoda. T erriers bili su lena, podlena itd. (fiefs, arrire-fiefs), prema vrednosti i veliini domena, od kojih su poneka bila od svega nekoliko jutara (arpents). Svi ovi terriers im aahu pravo sudstva u nekom stepenu nad svojim stanovnicima; bilo je etiri stepena. Moe se zamisliti ta je seljaki narod trpeo od svih tih malih tirana. M onteil kae da je u ono vreme u Francuskoj bilo 160 000 sudova, u kojoj je danas dovoljno 4000 (zajedno s mirov nim sudovima). 1* poslovan ovek
laire. objanjava zgunjavanje svetske materije na jednoj strani, njenim razreivanjem na drugoj.230 Uprkos smanjenom broju njenih obraivaa, zemlja je i sad donosila isti ili vei proizvod, jer je revolucija u odnosim a zemljine svojine bila praena savrenijim metodima obra ivanja, veom kooperacijom, koncentrisanjem sredstava za proiz vodnju itd., i jer su poljoprivredni najamni radnici ne samo intenziv nije uprezani231, nego im je i polje proizvodnje na kome su radili za sebe same sve vie i vie suavano. S osloboenim delom seljakog naroda oslobaaju se, dakle, i njegove ranije ivotne namirnice. One se sada preobrazie u materijalni elem ent promenljivog kapitala. Najureni seljak mora njihovu vrednost otkupljivati u obliku najamnine od svog novog gospodara, industrijskog kapitaliste. Kako je bilo sa ivotnim sredstvima, bilo je i s domaim poljoprivrednim sirovinama industrije. O ne se pretvorie u elem ent postojanog kapitala. U zm im o, npr., da je jedan deo vestfalskih seljaka, koji su u doba Friedricha II svi preli, ako ne svilu1*, a ono lan, nasilno eksproprisan i najuren sa zem lje, a da je preostali deo pretvoren u nadniare krupnih zakupnika. U isto vreme podiu se velike predionice i tkanice lana, u kojima osloboeni sada rade kao najamni radnici. Lan izgleda upravo kao i ranije. N ijedno njegovo vlakno se nije promenilo, ali mu je u telo ula nova socijalna dua. Sada on sainjava deo postojanog kapitala gospodara manufakture. Ranije raspodeljen na bezbroj sitnih proiz voaa, koji su ga sami gajili i preli u malim koliinama sa. svojim porodicama, on je sada koncentrisan u rukama kapitaliste, za kojega drugi predu i tkaju. Ekstrarad utroen u predenje lana ranije se ostvari vao u ekstraprihodima bezbrojnih seljakih porodica ili, za vreme Fried richa II, i u porezima pour le roi de Prusse2*. Sada se on ostvaruje u profitu nekolicine kapitalista. Vretena i razboji, ranije raspodeljeni po selima, sada su naikani u nekoliko velikih radnih kasarni, kao i radnici, kao i sirovina. I ta vretena, razboji i sirovina pretvoreni su odsada od sredstava za nezavisnu egzistenciju prelaca i tkaa u sred stva pomou kojih se njima komanduje232 i isisava iz njih neplaen rad. N a velikim manufakturama ne da se videti kao na velikim zakupima da su postale iz m nogih sitnih radionica i da su stvorene eksproprija cijom mnogih sitnih nezavisnih proizvoaa. Ali se nepristrastan po
230 U svom delu Notions de Philosophie Naturelle, Paris 1838. 281 M om ent koji ser Jam es S teuart n a g la a v a .^ " 1 282 D opustiu vam, kae kapitalista, da im adete ast sluiti m i, pod uslovom da m i ono malo to vam ostaje date za tru d to kom andujem nad vama. (J .- J . R ousseau, Diseours sur V Pconomie Politique , G enve 1760, str. 70.)
1# Presti svilu na nem akom znai, i dobro iveti. Prev. 2* za kra lja Pruske
smatra nee dati zbuniti. U vreme Mirabeau-a, lava revolucije, velike manufakture zvale su se jo manufactures reunies, sjedinjene manufak ture, kao to mi govorimo o sjedinjenim oranicama.
Ljudi vide samo velike manufakture, kae M irabeau, u kojima stotine ljudi rade pod jednim direktorom , i koje se obino nazivaju sjedinjenim m anu fakturama (manufactures runies). N aprotiv, na one u kojima radi vrlo veliki broj radnika rasparano i svaki za svoj raun gotov d se i ne obraa panja. One se ostavljaju sasvim u pozadini. T o je veoma velika greka, jer jedino one ine stvarno vaan deo narodnog bogatstva. . . Sjedinjena fabrika (fabrique reunie) neobino e obogatiti jednog ili dva preduzetnika, ali su radnici samo bolje ili loije plaeni nadniari i niukoliko ne sudeluju u preduzetnikovu blagostanju. U odvojenoj fab rici (fabrique spare), naprotiv, niko ne postaje bogata, ali masa radnika ivi u blagostanju. . . Broj marljivih i uvarnih radnika uveava se, jer e oni u m udrom nainu ivota, u delatnosti, gledati sredstvo za bitno poboljanje svog poloaja, umesto da dobiju malu poviicu najamnine, koja nikad ne moe biti od neke va nosti za budunost, ve u najboljem sluaju omoguava ljudim a da priute sebi neto bolji zalogaj. Odvojene individualne m anufakture, veinom spojene s malim seoskim gazdinstvom, jedine su slobodne.233
Eksproprijacija i teranje sa zemlje jednog dela seljatva ne oslobaa za industrijski kapital s radnicima samo njihova ivotna sredstva i njihov materijal za rad, nego stvara i unutranje trite. I zaista, dogaaji koji sitne seljake pretvaraju u najamne radnike, a njihova ivotna sredstva i sredstva za rad u materijalne elemente kapi tala, u isto vreme stvaraju za kapital i unutranje trite. Ranije je se ljaka porodica proizvodila i preraivala ivotna sredstva i sirovine koje je zatim veim delom sama troila. Ove sirovine i sredstva po stali su sada robe; krupni zakupnik prodaje ih, a u manufakturama nalazi svoje trite. N o zato se sada prea, platno, grube vunene ma terijestvari ije su sirovine bile na domaaju svake seljake porodice i koje je ona tkala i prela za vlastitu potrebupretvaraju u manufak turne artikle, a upravo su poljoprivredni srezovi njihovo trite. Bez brojne, ratrkane muterije, koje su dosad bile uslovljene masom sitnih proizvoaa koji rade za svoj raun, sada se koncentriu u jedno veliko trite koje industrijski kapital snabdeva.234 Na taj nain, s ekspro
233 M irabeau, De la Monarchie Prussienne , sv. II I , str. 2 0 - 109. i dalje. to M irabeau rasparane radionice smatra ekonominijim i proizvodnijim od sjedinjenih i to u ovim poslednjim vidi samo vetake biljke odgajivane od strane dravnih vlasti, objanjava se tadanjim stanjem velikog dela manufak tura na evropskom kontinentu. 234 Dvadeset funti vune, koje jedna radnika porodica neprimetno pret vori u odeu koja joj treba za godinu dana, i to radei u asovima slobodnim od drugih radova ne pada u oi. Ali iznesite tu vunu na trite, poaljite je u fabriku, zatim posredniku i onda trgovcu i imaete krupne trgovinske operacije,
42
660 VII oeljak Proces akumulacije kapitala
prijacijom ranije samostalnih seljaka-privrednika i njihovim rastavIjanjem od sredstava za proizvodnju ide ukorak i unitavanje seljake sporedne radinosti, proces rastavljanja manufakture i poljoprivrede. I jedino unitenje seoske kune industrije moe unutranjem tritu jedne zem lje dati onu prostranost i stalnost koja je nuna kapitalisti kom nainu proizvodnje. Ipak, pravi manufakturni period ne dovodi do nekog korenitog preobraaja. italac se sea da manufaktura samo veoma postupno zavlauje nacionalnom proizvodnjom i da uvek poiva na gradskom zanat stvu i seoskoj kunoj sporednoj industriji, koji ine njeno iroko zalee. Ako ona ove poslednje i unitava u nekom obliku, u posebnim poslov nim granama, na izvesnim takama, ona ih na drugima ponovo izaziva, jer su joj potrebni za preradu sirovina do odreenog stupnja. Stoga ona proizvodi novu klasu sitnih seljaka, koji se obraivanjem zemlje bave kao sporednim zanimanjem, a industrijskim radom u svrhu prodavanja proizvoda manufakturi neposredno, ili posredovanjem trgovca kao glavnim zanimanjem. Ovo je jedan od razloga, iako nije glavni, jedne pojave koja u prvi mah zbunjuje onog ko prouava englesku istoriju. Od poslednje treine 15. veka pa nadalje on stalno, izuzev samo kratke intervale, nailazi na albe o irenju kapitalistike privrede na selu i na sve vee unitavanje seljatva. S druge strane, on na to seljatvo nailazi uvek nanovo, mada u smanjenom broju i u pogoranom obliku.235 Glavni razlog je u ovome: Engleska je prven stveno as proizvoa ita, as odgajiva stoke, u naizmeninim perio dima, a sa ovim periodima koleba se i obim seljakog gazdinstva. Tek krupna industrija prua u mainama stalnu osnovicu kapitalistikoj po ljoprivredi, korenito eksproprie ogromnu veinu seljatva i dovrava rastavljanje izmeu zemljoradnje i seoske kune industrije upajui joj korenepredenje i tkanje.236 Stoga tek ona i osvaja za industrijski kapital itavo unutranje trite.237
a angaovani nom inalni kapital bie dvadeset puta vei od vrednosti one v u n e . . . N a ovaj nain eksploatie se radnika klasa da bi se odralo bedno fabriko radnitvo, parazitska klasa fabrikanata i fikvni trgovaki, novani i finansijski sistem. (D avid U rq u h art, Familiar Words, str. 120) 235 U ovome Cromvvellovo doba ini izuzetak. D ok god je republika trajala, svi slojevi engleskih narodnih masa podizali su se iz degradacije u koju su zapali pod T judorim a. 288 T u c k ett zna da je krupna vunarska industrija proizila iz pravih m anu faktura i iz unitenja seoske ili kune m anufakture uz uvoenje maina. (T uckett, A History etc., sv. I, str. 1 3 9 - 144.) Plug i jaram bili su izum bogova i zani manje heroja; zar su razboj, vreteno i kolovrat m anje plem enitog porekla? Vi raz dvajate kolovrat od pluga, vreteno od jarm a, i dobijate fabrike i sirotinjske domove, kredit i krize, i dve neprijateljske nacije, poljoprivredniku i trgovaku. (D avid U rq u h art, Familiar Words, str. 122.) Ali sad dolazi Carey i, svakako ne bez
6. Postanak industrijskog kapitaliste Postanak industrijskog238 kapitaliste nije iao onako postupno kao postanak zakupnika. Nema sumnje, poneki sitni esnafski majstor, a jo vie samostalni sitni zanatlija, pa i najamni radnik, pretvorio se najpre u sitnog kapitalistu, a zatim postupnim uveavanjem eksplo atacije najamnog rada i odgovarajuom akumulacijom u kapitalistu sans phrase1*. U detinjskom periodu kapitalistike proizvodnje ilo je esto kao u detinjskom periodu srednjovekovnih gradova, gde je o pitanju ko e od odbeglih kmetova biti majstor, a ko sluga, veinom odluivao raniji ili kasniji datum njihova bekstva. Meutim, puevski hod ovog metoda nikako nije odgovarao trgovinskim potrebama novog svetskog trita, koje su stvorila velika otkria krajem 15. veka. Ali je srednji vek ostavio u naslee dva razliita oblika kapitala koji sazrevaju u najrazlinijim ekonomskim drutvenim formacijama i koji, pre ere kapitalistikog naina proizvodnje, vae kao kapital quand meme2* zelenaki kapital i trgovaki kapital.
U sadanje vrem e sve bogatstvo drutva ide najpre u kapitalistove ruke . . . ; on plaa zemljoposedniku rentu, radniku najam ninu, porezniku i ubirau de setka njihove trabine, a za sebe sama zadrava velik, stvarno najvei i sva kim danom sve vei deo godinjeg proizvoda rada. Danas se kapitalista moe smatrati kao vlasnik iz prve ruke itavog drutvenog bogatstva, mada nikakav zakon nije na njega preneo pravo na tu svo jin u . . . Ova prom ena u svojini bila je prouzrokovana uzimanjem kamate na k a p ita l. . . i veoma je znaajno da su prava, optuuje Englesku da tei da sve druge zemlje pretvori u poljoprivrednike, za koje bi Engleska bila fabrikant. O n tvrdi da je na ovaj nain Turska upropaena, jer vlasnicima i obraivaima zemlje nikad nije bilo doputeno (od Engleske) da ojaaju prirodnim savezom izmeu pluga i razboja, ekia i drlja e. ( The Slave Trade , str. 125.) Po njemu je sam U rquhart jedan od glavnih agenata u upropaivanju T urske, u kojoj je u interesu Engleske vodio propagandu za slobodnu trgovinu. Najlepe je to to Carey, uzgred budi reeno veliki sluga Rusije, hoe taj proces rastavljanja da sprei sistemom zatitnih carina, koji ga ba ubrzava. 237 Filantropski raspoloeni engleski ekonomisti, kao M ill, Rogers, Goldwin Smith, Fawsett i dr., i liberalni fabrikanti, kao John Bright i kompanija, pitaju, kao to je bog pitao Kaina za brata m u Avelja, englesku zemljinu aristokratiju: gde su se dele hiljade naih freeholders?3*. Ali odakle ste vi sami doli? Iz uni tenja tih freeholders. A zato ne pitate i kud su se deli nezavisni tkai, prelci, zanatlije? 238 Industrijskog ovde u smislu suprotnoga poljoprivrednom. U kategori kom smislu, zakupnik je industrijski kapitalista ba kao i fabrikant. '* pravog, kao takvog 2* uopte 3* slobodnih seljaka
66 2 V II odeljak Proces akumulacije kapitala

zakonodavci itave E vrope h teli to da spree zakonim a protiv zelenatva. . . Vlast kapitalista n ad svekolikim bogatstvom zemlje jeste potpuna revolucija u pravu svojine, a koji zakon ili koji niz zakona je n ju izazvao?239
Pisac nije sm eo da zaboravi da se revolucije ne prave pomou zakona. Feudalni poredak na selu i esnafski poredak u gradovima spre avahu pretvaranje novanog kapitala, stvorenog zelenatvom i trgo vinom , u industrijski kapital.240 Ove prepreke otpale su rasturanjem feudalnih pratnji, eksproprijacijom i deliminim najurivanjem selja kog naroda. N ova manufaktura podigla se u pomorskim izvoznim pristanitima ili na takvim takama u unutranjosti koje su bile izvan kontrole starih gradova i njihovog esnafskog poretka. Otuda u En gleskoj ogorena borba izm eu corporate tow ns1* i novih industrij skih rasadnika. Otkrie zlatnih i srebrnih zemalja u Americi, istrebljivanje, porobljavanje i zakopavanje uroenika u rudnike, poetak osvajanja i pljakanja Istone Indije, pretvaranje Afrike u jedan zabran za trgo vinski lov na cm okoce, eto ta je navestilo zoru ere kapitalistike proizvodnje. Ovi idilini procesi jesu glavni momenti prvobitne, aku mulacije. N jim a je u stopu sledio trgovinski rat evropskih nacija, sa itavim svetom kao bojitem. On otpoinje otcepljenjem Holandije od panije, dobija dinovski opseg u antijakobinskom ratu Engleske, i nastavlja se jo i danas u opijumskim ratovima protiv Kine itd. Otada se razlini m omenti prvobitne akumulacije raspodeljuju, vie ili manje, jedan za drugim, osobito na paniju, Portugaliju, Holandiju, Francusku i Englesku. U Engleskoj se oni krajem 17. veka sistematski vezuju u kolonijalnom sistemu, u sistemu dravnih dugova, u modernom poreskom sistemu i u protekcionistikom sistemu. Jed nim delom ovi m etodi poivaju na najbrutalnijoj sili, npr. kolonijalni sistem. Ali svi oni iskoriavaju dravnu vlast, koncentrisanu i organizovanu silu drutva, da bi vetaki ubrzali proces pretvaranja feudalnog naina proizvodnje u kapitalistiki i skratili prelaze. Sila je babica svakog starog drutva koje u utrobi nosi novo drutvo. Ona sama je ekonomska potencija. O hrianskom kolonijalnom sistemu kae W. Howitt, koji je od hrianstva nainio svoj specijalitet:
239 The N atural and A rtificial Rights o f Property Contrasted , L ondon 1832, str. 98, 99. A utor ovog anonim nog spisa je T h . H odgskin. 240 a k su jo 1794. sitni suknarski m ajstori iz L idsa poslali parlam entu izaslanike s m olbom da se zakonom zabrani svakom trgovcu da postane fabrikant. (D r Aikin, Description etc.)
l * starih privilegovanih gradova

Varvarstvima i bezbonim grozotama takozvanih hrianskih rasa u svim delovima sveta i protiv svakog naroda koji su mogle podjarm iti, nem a ravnih ni u kom periodu svetske istorije, ni kod koje rase, ma kako ona bila divlja, neobra zovana, nem ilosrdna i bestidna.241
Istorija holandskog kolonijalnog gazdovanja a Holandija je u 17. veku bila uzor kapitalistike nacije prua nenadmaivu sliku izdaje, podmiivanja, mukih ubistava i podlosti.242 Nita nije ka rakteristini) e od njihovog sistema krae ljudi na Celebesu da bi doli do robova za Javu. Kradljivci ljudi bili su tu u svrhu obuavani. Lopov, tuma i prodava bili su glavni agenti u toj trgovini, a uroeniki kneevi glavni prodavci. Ukradena omladina sakrivana je u taj nim tamnicama na Celebesu dok ne bi sazrela da se poalje na robov ske brodove. Jedan zvanini izvetaj kae:
Ovaj grad M akasar, npr., pun je tajnih tamnica, od kojih je jedna groznija od druge i koje su nabijene bednicim a, rtvama pohlepe i tiranije, okovanim u lance i nasilno otrgnutim od njihovih porodica.
Da bi se doepali Malake, Holanani potkupie portugalskog guvernera. On ih 1641. pusti u grad. Oni smesta pourie njegovoj kui i muki ga ubie da bi se uzdrali od plaanja mita u sumi od 21 875. Gde god su nogom stupili, bilo je sve opustoeno i raseljeno. Banjuvangi, jedna javanska pokrajina, imala je 1750. preko 80 000 stanovnika, a 1811. samo jo 8000. T o je doux commerce.1* Kao to je poznato, Englesko-istonoindijska kompanija^561 dobila je, pored politike vlasti u Istonoj Indiji, iskljuiv monopol trgovine ajem kao i uopte trgovine s Kinom i prevoza robe iz Ev rope i u Evropu. Ali obalna plovidba Indije i plovidba izmeu ostrva, kao i trgovina u unutranjosti Indije, postadoe monopolom viih i novnika kompanije. Monopoli soli, opijuma, betela i drugih roba bili su neiscrpni majdani bogatstva. inovnici su sami utvrivali cene i gu lili nesrene Indijce kako su hteli. U toj privatnoj trgovini uestvovao je i generalni guverner. Njegovi tienici dobijali su ugovore pod ta kvim uslovima da su, pametniji od alhemiara, pravili zlato iz niega.
241 William Howitt, Colonization and Christianity. A Popular History of the Treatment o f the Natives by the Europeans in all their Colonies, London 1838, str. 9. O postupanju s robovima dobar pregled kod Charles-a Comte-a: Traiti de la Ligislation , 3. izd., Bruxelles 1837. Ovu stvar valja detaljno prouiti da bi se videlo ta buruj ini od samog sebe i od radnika tamo gde nesmetano moe udeavati svet po svojoj slici i prilici. 242 Thom as Stamford Raffles, late Lieut. Gov. of that island, The History of Java, London 1817, [sv. II, str. CXC, C X C I]. l * blaga trgovina
6 6 4 V II odeljak Proces akumulacije kapitala
Veliki im eci nicali su kao peurke za jedan dan, prvobitna akumulacija vrila se bez preduimanja ijednog ilinga. Sudsko gonjenje Warrena Hastingsa vrvi takvim primerima. Evo jednog sluaja. Jedan ugovor o opijumu bio je dodeljen nekom Sullivanu ba kad je morao otputovati i to po zvaninoj dunosti u jedan kraj Indije koji je bio veoma udaljen od opijumskih srezova. Sullivan proda ugovor nekome Binnu za 40 0 0 0 ; Binn ga istog dana proda za 60 000 a poslednji kupac i izvrilac ugovora izjavljuje da je iza svega toga jo isterao ogromnu dobit. Po jednom spisku, koji je bio podnet parlamentu, uzeli su od 1757. do 1766. kompanija i njeni inovnici 6 miliona funti sterlinga kao poklon od Indijaca! U toku 1769. i 1770. Englezi su isfabrikovali glad kupivi sav pirina i prodavi ga opet iskljuivo po basnoslov nim cenam a.243 Postupanje sa uroenicima bilo je naravno najsurovije na plan taama na kojima se radilo samo za izvoz, kao u Zapadnoj Indiji, i u onim bogatim i gusto naseljenim zemljama koje su bile predate na m ilost i nem ilost razbojnicima, kao u Meksiku i Istonoj Indiji. Ali hrianski karakter prvobitne akumulacije nije zatajio ni u pravim kolonijama. Puritanci N ove Engleske, ti trezveni virtuozi protestantstva, odredili su 1703. godine, reenjem svoje Assem bly1* premiju od 4 0 za svaki indijanski skalp2* i svakog uhvaenog crvenokoca, a 1720. g. 100 j C za svaki skalp. G odine 1744, proglasivi izvesno pleme buntovnim , Masausets-Bej odredio je sledee nagrade: za skalp mukarca iznad 12 godina 100 nove valute, za uhvaene mukarce 105 , za zarobljene ene i decu po 55, za skalpove ena i dece 50! Nekoliko decenija docnije ovaj kolonijalni sistem osvetio se potom cima pobonih pilgrim fathers3*, kada su i oni postali buntovnici. Podsticani i plaani od Engleza, Indijanci su ih kasapili tomahavkama. Britanski parlament proglasio je krvolone pse i skalpiranje sredstvima koja su m u data u ruke od boga i prirode. Kolonijalni sistem silno je ubrzao razvitak trgovine i brodarstva. M onopolska drutva (Gesellschaften Monopolia, Luther) bila su snane poluge koncentracije kapitala. Manufakturama, koje su nicale na sve strane, kolonije su obezbeivale potroako trite i akumula ciju potenciranu m onopolom trita. Blago koje je izvan Evrope sri cano neposrednom pljakom, porobljavanjem i razbojnitvom, priticalo
243 G odine 1866. um rlo je od gladi vie od m ilion H indusa samo u pro vinciji O risa. Pa ipak se nastojalo da se indijska dravna kasa obogati prodajom ivotnih nam irnica gladnim a po skupu cenu.
zakonodavne skuptine 2* koa oguljena s tem ena ubijenog oveka 3* hadija (hadijam a ili hodoasnicim a nazivani su prvi puritanci koji su se iz Engleske uselili u A meriku)
je u maticu zemlju i tu se pretvaralo u kapital. Holandija, koja je prva potpuno razvila kolonijalni sistem, ve je 1648. stajala u zenitu svoje trgovinske moi. Ona je bila
gotovo iskljuivi gospodar istonoindijske trgovine i saobraaja m eu ev ropskim jugozapadom i severoistokom. N jeno ribarstvo, pomorstvo i manufakture nisu imali prem ca ni u kojoj drugoj zemlji. Kapitali Republike bili su moda vei no cele ostale Evrope zajedno.[200]
Giilich je zaboravio dodati da su holandske narodne mase ve 1648. bile tee optereene radom, siromanije i brutalnije ugnjetavane nego narodne mase sve ostale Evrope zajedno. U dananje vreme, industrijska nadmonost povlai za sobom i nadmonost u trgovini. Suprotno tome, u pravom manufakturnom periodu industrijska nadmonost potie iz trgovinske. Zato je onda kolonijalni sistem i imao onako pretenu ulogu. On je bio tuinski bog, koji je na oltaru zauzeo mesto pokraj starih idola Evrope i onda ih jednog lepog dana jednim udarcem sve uture prevrnuo. On pro glasi pravljenje profita krajnjom i jedinom svrhom oveanstva. Sistem javnog kredita, tj. dravnih dugova ije poetke otkri vamo u enovi i Veneciji jo u srednjem veku, osvojio je za vreme manufakturnog perioda svu Evropu. Kolonijalni sistem, sa svojom pomorskom trgovinom i svojim trgovinskim ratovima, posluio mu je kao odgajilite. Tako se on najpre uvrstio u Holandiji. Dravni dug, tj. otuivanje drave bila ona despotska, ustavna ili republi kanska udara kapitalistikoj eri svoj ig. Jedini deo tzv. nacionalnog bogatstva koji stvarno ini zajedniki posed modernih naroda jeste njihov dravni dug.243a Otuda, sasvim prirodno, moderna teorija da je neki narod utoliko bogatiji to dublje zapadne u dugove. Javni kredit postaje vjeruju kapitala. A s postankom dravnog zaduivanja, mesto greha protiv Duha svetoga, za koji nema pratanja, zauzima verolomstvo prema dravnom dugu. Javni dug postaje jedna od najenerginijih poluga prvobitne akumulacije. Kao udarcem arobnog prutia nadahnjuje on nepro izvodni novac stvaralakom snagom i tako ga pretvara u kapital, a da se uz to ne mora izlagati tegobama i opasnostima koje su nerazdvojne od plasiranja u industriju, pa ak i od privatnog zelenaenja. Dravni poverioci stvarno ne daju nita, jer se uzajmljena suma pretvara u javne lako prenosive obveznice, koje i dalje funkcioniu u njihovim rukama, ba kao da su gotov novac iste koliine. Ali i bez obzira na ovako stvorenu klasu dokonih rentijera i na improvizirano bogatstvo finansijera koji igraju ulogu posrednika izmeu vlade i nacijekao i na zakupnike poreza, trgovce i privatne fabrikante, kojima dobar deo
248a William Cobbett napominje da se u Engleskoj sve javne ustanove zovu kraljevske, ali da u naknadu za to ipak postoji nacionalni dug (national debt).
svakog dravnog zajma ini uslugu kapitala palog s nebesa dravni dug izazvao je postanak akcionarskih drutava, trgovinu svakovrsnim vrednosnim papirima, aiotau, jednom rei: berzansku igru i modernu bankokratiju. Velike banke, okiene nacionalnim nazivima, bile su od svog roenja samo drutva privatnih pekulanata koja su se stavila uz bok vladama i koja su, zahvaljujui dobijenim povlasticama, bila kadra da im predujmljuju novac. Zato za gomilanje dravnog duga nema pouzdanijeg merila od neprekidnog penjanja akcija tih banaka, iji pun razvitak datira od osnivanja Engleske banke (1694). Engleska banka poela je tim e to je vladi pozajmljivala svoj novac sa 8% kamate; u isto vrem e bila je ovlaena od parlamenta da iz istog kapitala iskuje novac, koji je opet pozajmljivala publici u obliku banknota. Ona je tim notama mogla eskontirati m enice, davati zajmove na robu i kupo vati plem enite metale. N ije dugo potrajalo, a taj kreditni novac, koji je Engleska banka sama fabrikovala, postao je moneta u kojoj je ona dravi davala zajmove i za raun drave isplaivala kamate javnog duga. I ne samo to je jednom rukom davala da bi drugom primala vie natrag, ve je, i kad je primala, ostajala veiti poverilac nacije sve do poslednje date pare. M alo-pom alo ona postade neizbeni rezervoar metalnog blaga zem lje i centar gravitacije itavog trgovakog kredita. U isto vreme kad su u Engleskoj prestali spaljivati vetice, poeli su tamo veati falsifikatore banknota. Kakav je utisak uinila na savremenike pojava ovog novog poroda, bankokrata, finansijera, rentijera, senzala, pekulanata i berzijanaca, vidi se iz tadanjih spisa, npr. iz Bolingbroke-ovih.243b S dravnim dugovima nastao je i internacionalni kreditni sistem, pod kojim se, kod ovog ili onog naroda, esto prikriva jedan od izvora prvobitne akumulacije. Tako, niskosti mletakog pljakakog sistema ine takvu prikrivenu osnovicu bogatstva u kapitalu Holandije, kojoj je Venecija u opadanju davala velike zajmove u novcu. Isti takav odnos je i izm eu Holandije i Engleske. Ve poetkom 18. veka holandske manufakture bile su daleko nadmaene, i Holandija je prestala biti vladajua trgovinska i industrijska nacija. Od 1701. do 1776. jedan od njenih glavnih poslova bilo je pozajmljivanje ogromnih kapitala, osobito svom m onom konkurentu, Engleskoj. Slino je sada izmeu Engleske i Sjedinjenih Drava. M nogi kapital koji se danas pojavljuje u Sjedinjenim Dravama bez krtenice samo je tek jue kapitalizovana deja krv u Engleskoj. Poto se dravni dug oslanja na dravne prihode kojima se moraju pokrivati godinje kamate i druga plaanja, moderni poreski sistem je postao nuna dopuna sistema nacionalnih zajmova. Zajmovi omogu243b Kad bi T a tari danas preplavili Evropu, stalo bi prilino tru d a da im se objasni ta je kod nas finansijer. (M ontesquieu, Esprit des Lois, d. Londres, 1769, sv. IV , str. 33.)
avaju vladama da podmiruju vanredne izdatke, a da poreski platia to odmah ne oseti, ali docnije ipak izazivaju povienje poreza. S druge strane, povienje poreza, prouzrokovano nagomilavanjem uzastopno napravljenih dugova, prisiljava vladu da prilikom novih vanrednih izdataka uvek zakljuuje nove zajmove. Usled toga moderni poreski sistem, iji stoer su poreze na najnunija ivotna sredstva (dakle njihovo poskupljivanje), nosi u sebi samom klice automatske progre sije. Poresko preoptereen je nije prolazna sluajnost, nego, naprotiv, princip. Zato je u Holandiji, u kojoj je ovaj sistem najpre bio uveden, veliki patriot D e Witt slavio u svojim maksimama^201! ovaj sistem kao najbolje sredstvo da se najamni radnik uini pokornim, umerenim, marljivim i . . . da se pretovari radom. Ali se razorni uticaj koji ovai sistem vri na poloaj najamnih radnika ovde nas manje tie od njim uslovljene prisilne eksproprijacije seljaka, zanatlija, ukratko svih delova sitne srednje klase. O ovome ne postoje podvojena miljenja, ak ni kod buroaskih ekonomista. Njegovo eksproprijatorsko dejstvo pojaava se jo i protekcionistikim sistemom, koji je jedan od bitnih njegovih delova. Velika uloga koju javni dug i njemu odgovarajui poreski sistem igraju u kapitalizaciji bogatstva i u eksproprijaciji masa, zavela je celi niz pisaca, kao Cobbetta, Doubledaya i druge, da u njima pogreno trae osnovni uzrok bede modernih naroda. Sistem zatitnih carina bio je vetako sredstvo za fabrikovanje fabrikanata, za eksproprisanje nezavisnih radnika, za kapitalizovanje nacionalnih sredstava za proizvodnju i ivotnih sredstava i za nasilno skraivanje prelaska od starinskog na moderni nain proizvodnje. Evropske drave otimale su se o patent ovog otkria, a kad su jednom ve stupile u slubu profitlija, nisu se zaustavile samo na tome da u tom cilju gule svoj roeni narod, posredno putem zatitnih carina i neposredno izvoznim premijama itd. One su u zavisnim drugostepenim dravama nasilno iskorenjivale svaku industriju, kao npr. Engleska vunarsku manufakturu u Irskoj. Na evropskom kopnu proces je jo vie bio uproen po Colbert-ovom uzoru. Prvobitni kapital indus trijalaca potie ovde jednim delom direktno iz dravne blagajne. Zato, uzvikuje Mirabeau,
traiti tako daleko uzrok cvetanju m anufakture Saksonije pre sedmogodinjeg rata? Sto osamdeset miliona dravnih dugova!244
Kolonijalni sistem, dravni dugovi, poreski teret, zatitne carine, trgovinski ratovi itd., ti izdanci pravog manufakturnog perioda dobijaju dinovske razmere u poetnom periodu krupne industrije. Raanje ove proslavlja se velikom irodovskom otmicom dece. Kao i za kraljevsku
244 Pourquoi aller chercher si loin la cause de lclat manufacturier de la Saxe avant la guerre? Cent quatre-vingt millions de dettes faites par Ics souverains! (M irabeau, De la Monarchie Prussienne, sv. V I, str. 101.)
flotu, tako se i za fabrike vri regrutacija primenom pritiska. Ser F. M. Eden, ma koliko da je neosetljiv prema grozotama eksproprijacije se ljakog naroda izvrene od poslednje treine 15. veka do njegova vremena, konca 18. veka, i ma koliko da, zadovoljan samim sobom, pozdravlja taj proces, nuan da bi se uspostavila kapitalistika po ljoprivreda i prava srazmera izm eu oranice i panjaka, ne pokazuje ipak takvu ravnodunost spram ekonomske nunosti da se otimaju i porobljuju deca u svrhu pretvaranja manufakturnog preduzea u fabriko preduzee i tako uspostavi pravi odnos izmeu kapitala i radne snage. On kae:
Bilo bi m oda vredno da javnost razm isli da li ikakva industrija, koja, da bi uspeno radila, m ora otim ati sirotu decu iz koteda i domova rada, da bi, sm enjujui se po grupam a, rintala najvei deo noi, liena odm ora, industrija koja osim toga tako izm ea na jednu gom ilu lica oba pola, raznih godina starosti i razliitih sklonosti, da zaraznost prim era m ora odvesti pokvarenosd i n em oralu d a li takva in d u strija m oe uveati sum u nacionalne i individualne sree?245 U D e rb iiru , N otingem iru, a osobito u Lankairu, kae Fielden, primenjene su skoro izum ljene m aine u velikim fabrikam a, uza sam e reke koje m ogu da o k reu vodeno kolo. N a tim m estim a, udaljenim od "gradova, na jedan m ah zatrebale su hiljade rad n ik a; a naroito je stanovnitvo sad bilo potrebno Lankairu, koji je d od e bio relativno retko naseljen i neplodan. P re svega su traeni sitni i o kretni p rsti. O dm ah se zaveo obiaj da se egrti (!) uzim aju iz raznih paro hijskih dom ova rada u L o n donu, B irm ingem u i drugim mestim a. T ako su mnoge, m noge hiljade tih m alih, nejakih stvorenja, od 7. do 13. ili 14. godine, otprem ljene na sever. Bio je obiaj da preduzetnik (tj. decokradica) svoje egrte odeva, hrani i da im daje stan u egrtskom dom u u blizini fabrike. Bili su postav ljeni nadzornici da nadgledaju njihov rad. O vim goniim a robova bilo je u interesu da deca dirine to vie, jer su bili plaeni prem a koliini proiz voda koju su mogli iscediti iz dece. Svirepost je bila prirodna posled ica. . . U mnogim fabrikim srezovim a, osobito u Lankairu, ova nevina, naputena stvo renja, preputena fabrikim silnicim a, bila su izloena najgroznijim mukama. O na su gonjena u sm rt preteranim ra d o m . . . ; njih su ibali, okivali i muili s rafiniranom svirepou; u m nogo sluajeva ona su zbog gladi bila kao kosturi, dok ih je korba drao na r a d u . . . D a, u nekim sluajevima nagonjena su i na sam o u b istv o !. . . L epe i rom antine doline D erbiira, N otingem ira i Lankaira, nepristupane oim a javnosti, postadoe jezovitim poljima na kojima su harala m uenja, a esto i u b is tv a !... Profiti fabrikanata bili su ogromni. T o je samo nadraivalo njihovu vam pirsku glad. O ni otpoee praktikovati noni rad, tj. iscrpavi jednu sm enu ruku na dnevnom radu, drali su drugu sm enu pripravnu za noni ra d ; dnevna grupa odlazila je u postelje koje je nona smena tek ostavila, i obratno. N arodna je tradicija u Lankairu da se postelje nikad ne ohlade.246 245 Eden, The State o f the Poor, tom II , gl. I, str. 421. 246 John Fielden, The Curse o f the Factory System, str. 5, 6. O poetnim gadostim a fabrikog sistem a u p o r.: D r Aikin, Description etc., (1795), str. 219,
S razvitkom kapitalistike proizvodnje za vreme manufakturnog perioda izgubilo je javno mnenje Evrope i poslednji ostatak stida i savesti. Nacije su se ciniki diile svakom bestidnosti koja je bila sred stvo za akumulaciju kapitala. itajte, npr., naivne trgovinske anale potenjaine A. Andersona.t19 ] T u se o injenici da je Engleska Utrehtskim mirom [1713] prisilila panjolce As ijentskim ugovorom!202^ da joj dadu povlasticu za trgovinu crncima i izmeu Afrike i panjolske Amerike, dok je dotle smela trgovati crncima samo izmeu Afrike i engleske Zapadne Indije, trubi kao o trijumfu engleske dravnike mudrosti. Engleska dobi pravo da do 1743. snabdeva panjolsku Ameriku sa 4800 crnaca godinje. U isto vreme je bio to i zvanini plat za prikrivanje engleskog krijumarenja. Liverpul se podigao na trgovini robljem. Ona je njegov metod prvobitne akumulacije. I do dananjeg dana ostadoe liverpulska plemenita gospoda Pindari trgovine robljem, kojauporedi navedeni spis dr Aikina iz 1795do strasti raspaljuje preduzetniki duh trgovaca, stvara sjajne pomorce i donosi ogroman novac. Za trgovinu robljem imao je Liverpul 1730. g. 15 brodova, 1751. g. 53, 1760. g. 74, 1770. g. 96, a 1792. g. 132. Zavodei u Engleskoj deje ropstvo, pamuna industrija dala je ujedno i podstrek za pretvaranje dotadanjeg vie ili manje patrijar halnog robovskog gazdinstva Sjedinjenih Drava u trgovaki sistem eksploatacije. Uopte je prikrivenom ropstvu najamnih radnika u Evropi bilo potrebno kao osnovica ropstvo sans phrase u Novom svetu.247
i Gisborne, Enquiry into the duties o f men, 1795, sv. II. Poto je parna maina presadila fabrike sa seoskih vodopada u centre gradova, sad je odricanja eljni iardija imao pri ruci deji materijal, ne morajui nasilno uzimati robove iz workhouse-a. Kad je ser R. Peel (otac ministra plauzibiliteta) podneo 1815. svoj predlog zakona o zatiti dece, izjavio je u D onjem dom u F.1 ' H om er, (lum en1* Bullion-komiteta i prisni Ricardov prijatelj): Opte je poznato da je sa stva rima od vrednosti nekog bankrotera bila javno licitirana i prodata, kao deo nje gove svojine, jedna banda, ako smem upotrebiti ovaj izraz, fabrike dece. Pre dve godine (1813) pretresan je pred K ings Bench-om2* jedan odvratan sluaj. Radilo se o vie deaka. Neka londonska parohija ustupila ih je jednom fabrikantu, a ovaj ih opet prenese na drugoga. Najzad ih nekoliko ovekoljubaca pronaoe u stanju potpune izgladnelosti (absolute famine). D rugi jedan sluaj, jo odvratniji, dostavljen mi je kao lanu parlamentarnog anketnog odbora. Pre nekoliko godina zakljuila je jedna londonska parohija ugovor s nekim fabrikantom iz Lankaira po kome je ovaj na svako dvadesetoro zdrave dece morao uzimati i jednog idiota. 247 Godine 1790. dolazilo je u engleskoj Zapadnoj Indiji 10 robova na jed nog slobodnog oveka, u francuskoj 14, u holandskoj 23 na jednoga. (Henry ** svetlost, zvezda 2* Kasacionim sudom
Tantae m oli eratf203! da se pokrenu veiti prirodni zakoni kapitalistikog naina proizvodnje, da se izvri proces rastavljanja izmeu radnika i uslova rada, da se na jednom polu drutvena sredstva za proizvodnju i ivotna sredstva pretvore u kapital, a na suprotnome polu m ase naroda u najamne radnike, u slobodnu radnu sirotinju, ovo rem ek-delo m oderne istorije.248 Ako novac, kako veli Augier, dolazi na svet s mrljama krvi na jednom obrazu249, kapital se raa lij ui krv i prljavtinu iz svih svojih pora, od glave do pete.250
B rougham , A n Inquiry into the Colonial Policy o f the European Powers, E din b u rg h 1803, sv. I I , str. 74.) 248 Izraz labouring poor1* nalazi se u engleskim zakonima otkako je klasa najam nih radnika postala znaajna. Labouring poor stoji u suprotnosti, s jedne strane, prem a idle poor2*, prosjacim a itd ., a s druge prem a radnicima koji jo nisu oerupane kokoi, nego su jo vlasnici svojih sredstava za rad. Iz zakona je izraz labouring poor preao u politiku ekonom iju poev od Culp epera, J. C hilda i dr. do A. S m ith-a i Edena. Po ovome valja suditi o bonne foi3* E d m u n d a B urke-a, tog execrable political cantmonger-a4 *, kad izjavljuje da je izraz labouring poor execrable political cant5 *. Ovaj sikofant, koji je kao plaenik engleske oligarhije igrao ulogu rom antiara prem a francuskoj revo luciji, ba kao to je, kao plaenik severnoam erikih kolonija, u poetku am eri kih zapletaja, igrao ulogu liberala prem a engleskoj oligarhiji, bio je sasvim or d in aran b u ru j: Zakoni trgovine zakoni su prirode, dakle i boji. (E. Burke, Thoughts etc., str. 31, 32.) N ije ni udo to se on, veran bojim i prirodnim za konim a, uvek prodavao na najpovoljnijem tritu! U spisima preasnog Tuckera on je bio pop i torijevac, ali pristojan ovek i valjan politiki ekonomist nalazi se veom a dobra karakteristika toga E dm unda Burke-a za vrem e kad je bio liberal. S obzirom na sram nu beskarakternost koja danas vlada i koja odano veruje u zakone trgovine, dunost je uvek nanovo igosati takve Burke-ove, koji se od svojih naslednika razlikuju jedino po talentu! 249 M arie A ugier, D u Crid.it Public, [P aris 1842, str. 265]. 250 Kapital, kae Quarterly Reviewer, izbegava galamu i kavgu i bo jaljive je prirode. T o je vrlo istinito, ali jo nije cela istina. K apital se gnua odsustva profita, ili vrlo m alog profita, kao priroda praznog prostora. Sa odgo varajuim profitom , kapital postaje smeo. N ek je 10% sigurno, pa se svugde moe prim eniti; sa 20% postaje ivahan; sa 50% pozitivno vratolom an; sa 100% baca pod noge sve oveanske zakone; sa 300% nem a zloina koji nee rizikovati, pa ma pretila i veala. Ako m u galama i kavga donose profit, on e podsticati i jednu i d rugu. D okaz: krijum arenje i trgovina robljem. (T h. J. D unning, Trades Unions and Strikes, L ondon 1860, str. 35, 36.)
l * radna sirotinja 2* lenjoj sirotinji 3* dobronam ernosti 4* odvratnog politikog frazera 5* odvratna politika fraza
7. Istorijska tendencija kapitalistike akumulacije Na ta se svodi prvobitna akumulacija kapitala, tj. njegov istorijski postanak? Ukoliko ona nije neposredno pretvaranje robova i kmetova u najamne radnike, dakle gola promena oblika, ona znai samo eks proprijaciju neposrednih proizvoaa, tj. raspad privatne svojine zas novane na sopstvenom radu. Privatna svojina, kao suprotnost prema drutvenoj, kolektivnoj svojini, postoji samo onde gde sredstva za rad i drugi spoljanji uslovi rada pripadaju privatnim ljudima. Ali, prema tome da li su ti privatnici radnici ili ne-radnici, i privatna svojina ima drugi karakter. Bezbrojne nijanse koje nam ona na prvi pogled prua odraavaju samo prelazna stanja izmeu te dve krajnosti. Radnikova privatna svojina na njegova sredstva za proizvodnju jeste osnova sitne radinosti, a sitna radinost nuan je uslov za razvitak drutvene proizvodnje i slobodne individualnosti samog radnika. Sva kako, ovaj nain proizvodnje postoji i u okviru ropstva, kmetstva i drugih odnosa zavisnosti. Ali on cveta, razvija svu svoju energiju i dolazi do saobraznog klasinog oblika samo kad je radnik slobodan privatan vlasnik uslova rada kojima sam rukuje: seljak njive koju obrauje, zanatlija alata kojim vlada kao virtuoz. Za ovaj nain proizvodnje pretpostavka je rasparanost zemlje i ostalih sredstava za proizvodnju. Pored koncentracije tih sredstava, on iskljuuje i kooperaciju, podelu rada u okviru istih procesa proiz vodnje, drutveno vladanje i upravljanje nad prirodom i slobodni razvitak drutvenih proizvodnih snaga. On se podnosi samo s proiz vodnjom i drutvom uskih, samoniklih granica. Hteti ovekoveiti ovaj nain proizvodnje, znailo bi, kako s pravom veli Pecqueur, dekretovati optu osrednjost.t204l Na izvesnom stupnju razvitka, on raa materijalna sredstva za svoje sopstveno unitenje. Od toga asa pokreu se u krilu drutva snage i strasti koje se u njemu oseaju sputane. On mora biti uniten i biva uniten. Njegovo unitenje, pretvaranje individualnih i rasparanih sredstava za proizvodnju u drutveno koncentrisana, tj. pretvaranje siune svojine mnogih u masovnu svojinu malobrojnih, tj. eksproprijacija velike narodne mase od zemlje, ivotnih sredstava i sredstava za rad, ova uasna i teka eksproprijacija narodne mase sainjava predistoriju kapitala. Ona obuhvata niz nasilnih metoda, pri emu smo mi izvrili smotru samo nad epohalnim kao metodima prvobitne akumulacije kapitala. Eks proprijacija neposrednih proizvoaa izvodi se s najnepotednijim vandalizmom i pod nagonom najbestidnijih, najprljavijih, najpodlijih i najgnusnijih strasti. Privatnu svojinu steenu sopstvenim radom, koja poiva tako rei na sraenju pojedinane nezavisne radne in dividue s njenim uslovima rada, potiskuje kapitalistika privatna svo
jina, koja poiva na eksploataciji tueg, ali formalno slobodnog rada.251 im je ovaj preobraajni proces u dovoljnom stepenu doveo do raspada starog drutva u dubinu i u irinu, im su radnici pretvoreni u proletere, a njihovi uslovi rada u kapital, im kapitalistiki nain proizvodnje stane na svoje noge, dalje podrutvljenje rada i dalje pretvaranje zem lje i drugih sredstava za proizvodnju u drutveno iskoriavana, dakle zajednika sredstva za proizvodnju, a otud i dalja eksproprijacija privatnih sopstvenika, dobijaju nov oblik. Ono to se sada ima da eksproprie nije vie radnik koji samostalno privreuje, ve kapitalista koji eksploatie m noge radnike. Ova eksproprijacija vri se igrom unutranjih zakona same kapita listike proizvodnje, centralizacijom kapitala. Jedan kapitalista ubija m noge. Ruku pod ruku s ovom centralizacijom, ili eksproprijacijom m nogih kapitalista od strane malo njih, razvija se kooperativni oblik procesa rada u sve veem razmeru, svesna tehnika primena nauke, planska eksploatacija zemlje, pretvaranje sredstava za rad u samo zajedniki upotrebljiva sredstva za rad, ekonomisanje svima sredstvima za proizvodnju njihovom upotrebom kao sredstava za proizvodnju kombinovanog, drutvenog rada, obuhvatanje svih naroda u mreu svetskog trita, a tim e i internacionalni karakter kapitalistikog po retka. Sa stalnim opadanjem broja kapitalistikih magnata koji nasilno prisvajaju i monopolizuju sve prednosti tog preobraajnog procesa, raste masa bede, pritiska, ropstva, degeneracije i eksploatacije, ali i revolt radnike klase, koja stalno nabujava i koju sam mehanizam kapitalistikog procesa proizvodnje koluje, ujedinjuje i organizuje. M onopol kapitala postaje okov za nain proizvodnje koji je s njim i pod njim procvetao. Centralizacija sredstava za proizvodnju i podrut vljenje rada dostiu taku na kojoj vie ne mogu podnositi svoju ka pitalistiku ljusku. Ona se razbija. Kuca poslednji as kapitalistike privatne svojine. Eksproprijatori bivaju eksproprisani. K apitalistiki nain prisvajanja, koji proizlazi iz kapitalistikog naina proizvodnje, dakle kapitalistika privatna svojina, jeste prva negacija individualne privatne svojine zasnovane na sopstvenom radu. Ali nunou prirodnog procesa kapitalistika proizvodnja raa svoju vlastitu negaciju. T o je negacija negacije. Ova ne uspostavlja iznova privatnu svojinu, ali uspostavlja individualnu svojinu na osnovici tekovine kapitalistike ere: na osnovici kooperacije i zajednikog posedovanja zemlje i sredstava za proizvodnju koje je proizveo sam rad. Pretvaranje rasparane privatne svojine, koja poiva na sopstvenom radu individua, u kapitalistiku svojinu jeste, naravno, nesravnjivo
261 ivimo u potpuno novim drutvenim o dnosim a. . . nai napori idu za tim da se svaka svojina rastavi od svakog rada. (Sism ondi, Nouveaux Prtncipes de VPconomie Politique , sv. I I, str. 434.)
dugotrajniji, muniji i tei proces nego pretvaranje kapitalistike svojine, koja stvarno ve poiva na drutvenom karakteru proizvodnje, u drutvenu. Tamo se radilo o eksproprijaciji narodne mase od strane malog broja uzurpatora, ovde se radi o eksproprijaciji malog broja uzurpatora od strane narodne mase.252
252 Napredak industrije, iji je slepi i neotporni nosilac buroazija, po stavlja na mesto izolovanja radnika putem konkurencije njihovo revolucionarno ujedinjavanje putem asocijacije. Tako razvitak industrije izvlai ispod nogu b u r oazije samu osnovu na kojoj ona proizvodi i proizvode prisvaja. Ona pre svega proizvodi svog sopstvenog grobara. Njena propast i pobeda proletarijata pod jednako su neizbeni. . . Od svih klasa koje danas stoje naspram buroazije samo je proletarijat istinski revolucionarna klasa. Ostale klase rastrojavaju se i propadaju s razvitkom krupne industrije, dok je proletarijat njen sopstveni proizvod. Srednji stalei, sitni industrijalac, sitni trgovac, zanatlija, seljak, svi se oni bore protiv buroazije da bi obezlêdili od propasti svoj opstanak kao srednjih stalea. . . oni su reakcionarni, jer hoe da okrenu natrag toak istorije. (Karl M arx und Friedrich Engels, Manifest der Kommunistischen Partei, London 1848, str. 11,9**.)
! * Vidi u 7. tom u ovog izdanja.

674
G L A V A
D V A D E S E T
P E T A
Modema teorija kolonizacije2 5 3

Politika ekonomija naelno brka dve veoma razline vrste pri vatne svojine, od kojih jedna poiva na sopstvenom radu proizvoaevom , a druga na eksploataciji tueg rada. Ona zaboravlja da je ova druga ne samo direktna suprotnost one prve, nego jedino na njenom grobu i raste. U Zapadnoj Evropi, kolevci politike ekonomije, proces prvobitne akumulacije vie je ili manje zavren. T u je kapitalistiki poredak ili neposredno potinio sebi itavu nacionalnu proizvodnju, ili, gde su odnosi jo nedovoljno razvijeni, bar posredno kontrolie one drutvene slojeve koji pripadaju zastarelom nainu proizvodnje, ali postoje i dalje pored kapitalizma, iako stalno opadajui. Na ovaj gotov svet kapitala politiki ekonomist primenjuje pravne pojmove i shvatanja svojine prekapitalistikog sveta s utoliko briljivijom revnou i s utoliko veim zanosom ukoliko su injenice u otrijoj suprotnosti prema njegovoj ideologiji. U kolonijama je drukije. Tam o se pred kapitalistiki poredak svugde ispreava proizvoa koji, budui vlasnik svojih uslova rada, obogauje svojim radom sama sebe, a ne kapitalistu. Protivrenost izmeu ova dva dijametralno suprotna ekonomska sistema ovde se u praksi ispoljava u njihovoj borbi. Kad kapitalista ima za sobom silu matice zemlje, on gleda da nasilnim putem ukloni nain proizvodnje i prisvajanja koji poiva na sopstvenom radu. Isti interes koji sikofanta kapitala, politikog ekonomistu, opredeljuje da u matici zemlji teoretski proglasi kapitalistiki nain proizvodnje za samu njegovu suprotnost, isti interes goni ga da ovde to make a clean breast o f it1* i da glasno
253 Ovde se radi o pravim kolonijam a, o ranije neobraivanom zemljitu, koje se kolonizuje slobodnim useljenicima. Sjedinjene D rave joS uvek su, eko nom ski govorei, kolonijalna zemlja Evrope. U ostalom , ovamo spadaju i takve stare plantae na kojima je ukidanje ropstva potpuno revolucionisalo odnose. 1* kae otvoreno
25 . glava Moderna teorija kolonizacije 675
objavi suprotnost izmeu ta dva naina proizvodnje. U tu svrhu on dokazuje kako je razvitak drutvene proizvodne snage rada, kao to su kooperacija, podela rada, primena maina naveliko u velikom razmeru itd. nemoguan bez eksproprijacije radnika i odgovarajueg pretvaranja njihovih sredstava za proizvodnju u kapital. U interesu takozvanog na cionalnog bogatstva, on trai vetaka sredstva za stvaranje narodnog siromatva. Njegov apologetski oklop mrvi se ovde kao troan trud.1* Velika zasluga E. G. Wakefielda nije u tome to je otkrio neto novo o kolonijama254, ve to je u kolonijama otkrio istinu o kapita listikim odnosima matice zemlje. Kao to je protekcionistiki sistem pri svom postanku255 teio za tim da fabrikuje kapitaliste u matici zemlji, tako Wakefieldova teorija o kolonizaciji, koju je Engleska neko vreme pokuavala da ostvari zakonskim putem, tei da fabrikuje najamne radnike u kolonijama. T o on naziva systematic colonization (sistemat ska kolonizacija). Prvo to je Wakefield otkrio u kolonijama jeste da ovek koji poseduje novaca, ivotnih sredstava, maina i drugih sredstava za proizvodnju, jo nije kapitalista ako mu nedostaje dopuna, najamni radnik, onaj drugi ovek koji je primoran da se sam dobrovoljno prodaje. On otkri da kapital nije neka stvar, ve drutveni odnos meu licima, odnos koji posreduju stvari.256 Gospodin Peel, pria nam on alosno, poneo je iz Engleske na Svan River, u Novoj Holandiji, za 50 000 ivotnih sredstava i sredstava za proizvodnju. Gospodin Peel je bio tako oprezan te je poveo 3000 lica iz radnike klase, ljudi, ena i dece. Kad su pak stigli na mesto opredeljenja, ostao je g. Peel bez ijednog sluge da mu namesti postelju ili da mu donese vode sa reke.257 Nesreni g. Peel, sve je predvideo, samo ne izvoz engleskih odnosa proiz vodnje na Svan River! Da bi se razumela sledea Wakefieldova otkria, napomenuemo prethodno dve stvari. Poznato je: sredstva za proizvodnju i ivotna
254 Ono malo jasnih Wakefieldovih pogleda o samoj sutini kolonija izneo je ranije u potpunosti M irabeau-pere, fiziokrat, a jo mnogo ranije uinili su to engleski ekonomisti. 255 Docnije on postaje povremena nunost u internacionalnoj konkurent skoj borbi. Ali ma kakav m u bio uzrok, posledice su m u uvek iste. 268 Crnac je crnac. T ek pod odreenim okolnostima on postaje rob. Pamuna predilica jeste maina za predenje pamuka. Samo pod odreenim okol nostima ona postaje kapital. Istrgnuta iz tih okolnosti, ona je isto toliko kapital koliko je zlato samo po sebi novac ili eer cena eera. . . Kapital je drutveni odnos proizvodnje. On je istorijski odnos proizvodnje. (Karl M arx, Lohnarbeit und Kapital *N [eue] Rh[einische] Zfeitung], br. 266. od 7. aprila 1849.2 *) 257 E. G. Wakefield, England and America, tom II, str. 33. trud suva gljiva (na stablu bukve) 2* Vidi u 9. tomu ovog izdanja.
43*
sredstva, kao svojina neposrednog proizvoaa, nisu kapital. Ona postaju kapital samo pod uslovima pod kojima ujedno slue i kao sredstva za eksploatisanje radnika i za gospodarenje nad njim. Ali je u glavi politikog ekonomiste ova njihova kapitalistika dua tako prisno spojena s njihovom materijalnom supstancijom da ih on pod svim okolnostima krsti kapitalom, pa i onde gde su suta suprotnost kapitalu. Tako je kod Wakefielda. Zatim: rasparanost sredstava za proizvodnju kao individualne svojine m nogih meusobno nezavisnih radnika koji samostalno privreuju on naziva jednakom raspodelom kapitala. Politikom ekonomisti dogaa se isto to i feudalnom prav niku, koji je na isto novane odnose lepio svoje feudalne pravne etikete.
Kad bi kapital, kae W akefield, bio raspodeljen m eu sve lanove dru tva u jednakim delovim a, onda nijedan ovek ne bi im ao interesa da akumulie vie kapitala nego to moe upotrebiti sopstvenim rukam a. Ovo je donekle sluaj u novim am erikim kolonijam a, u kojim a strast za zem ljinom svojinom spreava postojanje klase najam nih radnika.258
Dakle, dok god radnik m oe da akumulie za sebe, a moe to dok god je vlasnik svojih sredstava za proizvodnju, kapitalistika akumula cija i kapitalistiki nain proizvodnje nem oguni su. Nedostaje klasa na jamnih radnika, koja je za to neophodna. Pa kako je u staroj Evropi izvedeno eksproprisanje radnika od njegovih uslova rada, kako su, dakle, zasnovani kapital i najamni rad? Jednim contrat social1* sasvim originalne vrste.
oveanstvo j e . . . usvojilo prost m etod za unapreenje akumulacije kapi tala, koja m u je, naravno, jo od A dam ova vrem ena lebdela pred oima kao krajnja i jedina svrha njegove egzistencije; ono se podelilo na vlasnike kapitala i vlasnike r a d a . . . ova deoba bila je rezultat dobrovoljnog sporazum a i kom bi nacije.259
Jednom rei: masa oveanstva sama se eksproprisala u ast akumulacije kapitala. I sad bi se moralo verovati da e nagon tog fanatinog samoodricanja morati slobodno da se razulari osobito u kolonijama, u kojima jedino i postoje ljudi i prilike koji bi jedan contrat social mogli prevesti iz carstva snova u stvarnost. Ali emu onda uopte sistematska kolonizacija nasuprot prirodnoj kolonizaciji? Ali, ali:
u severnim dravam a A merike U nije sum njivo je da li i desetina stanovnitva spada u kategoriju najam nih ra d n ik a . . . U E ngleskoj. . . velika masa naroda sa stoji se od najam nih radnika.200 258 E. G. Wakefield, England and America, tom I, str. 17. 259 Isto, str. 18. 200 Isto, str. 42, 43, 44. l * drutvenim ugovorom
25 . glava Moderna teorija kolonizacije 677
Doista, nagon samoeksproprijacije radnog oveanstva u ast kapitalu toliko odsustvu je da je, ak i po Wakefieldu, ropstvo jedina prirodna osnova kolonijalnog bogatstva. Njegova sistematska koloni zacija samo je pis aller1*, poto ima posla sa slobodnim ljudima, a ne s robovima.
Prvi panski naseljenici u Santo D om ingu nisu dobijali radnike iz panije. Ali bez radnika (tj. bez ropstva) kapital bi propao ili bi se srozao na male mase, koje bi svaka individua mogla upotrebljavati svojim sopstvenim rukama. To se stvarno i dogodilo u poslednjoj koloniji koju su Englezi osnovali, u kojoj je propao jedan veliki kapital u semenu, stoci i oruim a zbog oskudice u na jamnim radnicima i gde nijedan naseljenik nema kapitala vie nego to moe upotrebljavati sopstvenim rukama.261
Videli smo: eksproprijacija narodne mase od zemlje osnova je kapitalistikog naina proizvodnje. Naprotiv, sutina slobodne ko lonije u tome je da je masa zemlje jo narodna svojina i da stoga svaki naseljenik moe jedan deo te mase pretvoriti u svoju privatnu svojinu i u individualno sredstvo za proizvodnju, ne spreavajui docnijeg naseljenika da izvri istu operaciju.262 To je tajna procvata kolonija i njihove rak-rane njihovog otpora protiv naseljavanja kapitala.
Tamo gde je zemlja veoma jevtina, a svi ljudi slobodni, gde svako moe po volji dobiti komad zemlje za sebe, rad je ne samo jako skup, imajui u vidu radnikov udeo u njegovom proizvodu, nego je tekoa u tome to se kombinovani rad ne moe dobiti ni po koju cenu.263
Poto u kolonijama radnik jo nije rastavljen od uslova rada i njihova korena, zemlje, ili je rastavljen samo sporadino ili u suvie ogranienom razmeru, jo nije izvreno ni rastavljan je izmeu po ljoprivrede i industrije, jo nije unitena seoska kuna industrija, pa kako e tu da se stvori unutranje trite za kapital?
Nijedan deo amerikog stanovnitva ne bavi se iskljuivo poljoprivredom , izuzev robove i njihove gospodare, koji kombinuju kapital i rad za velike poslove. Slobodni Amerikanci, koji zemlju sami obrauju, bave se uz to i mnogim dru gim poslovima. Jedan deo potrebnog im nametaja i orua obino sami prave. esto sami grade i svoje kue i nose proizvode svoje vlastite radinosti na uda-
261 Isto , tom II, str. 5. 282 Da bi postala elementom kolonizacije, zemlja mora biti ne samo neo braena, nego i javna svojina, koja se moe pretvoriti u privatnu svojinu. (E. G. Wakefield, England and America , tom II, str. 125.) 263 Isto, tom I, str. 247.
** ispomo u nevolji

ljena trita. O ni su prelci i tkai, oni prave sapun i svee, obuu i odelo za svoju vlastitu potrebu. O braivanje zemlje u A m erici je esto sporedno zanimanje ko vaa, m linara ili duandije.264
G de da se m eu ovakvim osobenjacima nae mesta za kapitalistovo polje odricanja? Velika krasota kapitalistike proizvodnje sastoji se u tome to ona stalno reprodukuje ne samo najamnog radnika kao najamnog radnika, nego i srazmerno akumulaciji kapitala stalno proizvodi i relativno suvi ne najamne radnike. Tako se odrava u ravnotei zakon tranje i ponude rada, kolebanje najamnina sateruje u granice povoljne za kapi talistiku eksploataciju, i naposletku zajamuje neophodna drutvena zavisnost radnika od kapitaliste, odnos apsolutne zavisnosti koji politi ki ekonomist m oe kod kue, u matici zemlji, brbljivo da izvrne u slo bodan ugovorni odnos izm eu kupca i prodavca, izmeu dva podjednako nezavisna vlasnika roba, vlasnika robe kapital i robe rad. Ali se u ko lonijama rui ova lepa iluzija. Apsolutno stanovnitvo raste ovde mnogo bre nego u matici zemlji, jer radnici dolaze na svet odrasli, a ipak je trite rada stalno nedovoljno snabdeveno. Zakon tranje i ponude rada doivljaje slom. S jedne strane, Stari svet jednako ubacuje kapital udan eksploatacije i edan odricanja; s druge strane, redovno reprodukovanje najamnih radnika kao najamnih radnika nailazi nr. najneprijatnije i delom neprem ostive prepreke. A tek proizvodnja najamnih radnika, prekobrojnih u odnosu prema akumulaciji kapitala! Dananji najamni radnik postaje sutra nezavisan seljak koji samostalno privreuje, ili zanatlija. On iezava s trita rada, ali ne odlazi u dom rada. Ovo stalno pretvaranje najamnih radnika u nezavisne proizvoae, koji umesto za kapital rade za sebe i sebe bogate umesto gospodina kapitalistu, deluje sa svoje strane krajnje tetno na stanje trita rada. N e samo to stepen eksploatacije najamnog radnika ostaje nepristojno nizak nego, gubei odnos zavisnosti, najamni radnik gubi i oseanje zavisnosti prema kapitalisti, punom samoodricanja. Otuda sve te nepri like, koje E. G. Wakefield tako smelo, tako reito i tako dirljivo opisuje. Ponuda najamnog rada, ali se on, nije ni stalna, ni redovna, ni dovoljna. Ona ne samo da je stalno odvie malena, nego je i ne sigurna.265
Mada je proizvod koji bi kapitalista i radnik imali podeliti velik, radnik uzim a tako veliki deo da brzo postaje k ap italista. . . N aprotiv, samo je malo takvih koji mogu nagom ilati velike mase bogatstva, ak i kad neobino dugo ive.206 204 Isto, str. 21, 22. 205 Isto, tom I I, str. 116. 200 Isto, tom I, str. 131.
25. glava Moderna teorija kolonizacije 679
Radnici prosto ne doputaju kapitalisti da se odree plaanja najveeg dela njihova rada. Nita mu ne pomae ni kad je tako lukav da sa svojim sopstvenim kapitalom uveze iz Evrope i sopstvene na jamne radnike.
Oni ubrzo prestaju biti najam ni radnici i pretvaraju se uskoro u neza visne seljake, pa ak i u konkurente svojih bivih gospodara na samom tritu najamnog rada.267
Pojmite kakav je to uas! Za svoje lepe roene novce dobri ka pitalista uvezao je sam iz Evrope svoje sopstvene konkurente! Pa tu prestaje sve! Zato nije ni udo to se Wakefield tui na odsustvo odnosa zavisnosti i oseanja zavisnosti kod najamnih radnika u ko lonijama. Zbog visokih najamnina, kae njegov uenik Merivale, vlada u kolonijama strasna elja za jevtinijim i poslunijim radom, za jednom klasom kojoj bi kapitalista mogao diktirati uslove, umesto da ih ona njemu diktira. . . U zemljama stare civilizacije radnik je, iako slobodan, po prirodnim zakonima zavisan od kapitaliste; u kolo nijama, ta zavisnost mora se stvarati vetakim sredstvima.268
287 Isto , tom II , str. 5. 288 M erivale, Lectures on Colonization etc., tom II, str. 235 - 314. passim, a k i M olinari, taj krotki vulgarni ekonom ist, pristalica slobodne trgovine, kae: U kolonijama gde je ropstvo ukinuto a da priniidan rad nije bio zamenjen odgo varajuom koliinom slobodnog rada, videli smo injenicu suprotnu onome to se svaki dan odigrava pred naim oima. Videli smo kako prosti radnici sa svoje strane eksploatiu industrijske preduzetnike, zahtevajui od njih najamnine koje su van svake srazmere prem a legitimnom udelu (part lgitime) koji bi im p ri padao u proizvodu. Poto sopstvenici plantaa nisu bili u stanju da za svoj eer dobiju cene koje bi mogle naknaditi dizanje najamnina, bili su prisiljeni da manjak pokrivaju isprva iz profita, a kasnije iz samih kapitala. Na ovaj nain upropaeno je mnogo vlasnika plantaa, a drugi su obustavili rad da bi izbegli preteu p r o p a s t... N em a sumnje da je bolje da propadnu nagomilani kapitali nego itava pokolenja ljudi (kako je velikoduan g. M olinari!); ali zar ne bi bilo bolje da ne propadaju ni jedni ni drugi? (M olinari, Etudes economiques, str. 51, 52.) Gospodine M olinari, gospodine M olinari! K uda emo s deset zapovedi, s Mojsijem i prorocima^182!, sa zakonom tranje i ponude, kad u Evropi moe entrepreneur1* radniku, a u Zapadnoj Indiji radnik entrepreneur-u da skree njegov legitimni udeo! I ta je, moliu, taj legitimni udeo koji, po Vaem priznanju, kapitalista u Evropi redovno ne plaa? Gospodin Molinari ima silnu elju da tamo preko u kolonijama, u kojima su radnici tako neotesani da eksploatiu kapitalistu, policijskim merama dovede u pravilno kretanje zakon tranje i ponude, koji inae automatski dejstvuje.
1* preduzetnik
Kakva je, dakle, po Wakefieldu, posledica tog nesrenog stanja u kolonijama? Varvarski sistem rasturanja proizvoaa i nacionalne im ovine.269 Rasparavanje sredstava za proizvodnju meu nebrojene vlasnike koji samostalno privreuju unitava centralizaciju kapitala, a s njom i svaku osnovicu kombinovanog rada. Svaki poslovni podu hvat dugoga daha, koji zahvata mnogo godina i iziskuje ulaganje stal nog kapitala, nailazi na smetnje u svom izvoenju. U Evropi kapital ne okleva ni trenutka, jer je radnika klasa njegov ivi pribor, uvek je ima u izobilju, uvek je na raspolaganju. Ali u kolonijama! Wakefield nam pria strano alosnu anegdotu. Razgovarao je s nekolicinom kapitalista iz Kanade i drave Njujork, gde talasi useljenika esto zastanu i ostavljaju talog prekobrojnih radnika.
Na kapital, uzdie jedno lice ove m elodram e, na kapital stajao je spre m an za m noge operacije za ije je izvrenje potreban prilino dug period vre m en a; ali zar sm o mogli poinjati takve poslove s radnicim a koji bi nam , mi to znam o, brzo okrenuli leda? D a sm o bili sigurni da emo rad tih useljenika moi zadrati, m i bism o ih s veseljem odm ah najm ili i po visoku cenu. N o, i po red te sigurnosti da em o ih izgubiti, m i bism o ih ipak najmili da smo bili si g u rni da em o m oi dobaviti nove radnike prem a svojim potrebama.*270
Poto je englesku kapitalistiku poljoprivredu i njen kombinovani rad prikazao kao blistavu suprotnost amerikog rasparanog seljakog gazdinstva, izmaklo se Wakefieldu i nalije medalje. On prikazuje ameriku narodnu masu kao imunu, nezavisnu, preduzimljivu i relativno obrazovanu, dok je
engleski poljoprivredni radnik bedan dripac (a m iserable w retch), p a u p e r. . . U kojoj zem lji, osim S everne Am erike i nekih novih kolonija, najam nine slo b o dnih radnika zaposlenih u poljoprivredi nadm auju neophodna radnikova sred stva za opstanak u m eri koja bi bila vredna p o m e n a ? ... N em a sum nje, u E n gleskoj se orai konji m nogo bolje hrane od obraivaa zemlje, jer su svojina od vrednosti.271
Ali never m ind1*! Znamo da je nacionalno bogatstvo ve po svojoj prirodi istovetno s narodnom bedom. Pa kako izleiti antikapitalistiku rak-ranu kolonija? Ako bi se htelo da se jednim mahom sva zemlja pretvori iz narodne u privatnu svojinu, koren zla bie, dodue, uniten, ali i kolonija. Vetina je jednim udarcem ubiti dve muve. Neka vlada jo neobraivanoj zemlji
269 E. G . Wakefield, England and America , tom II, str. 52. 270 Isto , str. 191, 192. 271 Isto , tom I, str. 47, 246.
l * nita za to, ta mari!
25. glava Moderna teorija kolonizacije 681
udari vetaku cenu, nezavisnu od zakona tranje i ponude koja e useljenika prisiliti da due vreme radi kao najamni radnik dok ne zaradi dovoljno novaca da kupi zemlje272 i da se pretvori u nezavisnog seljaka. Fond dobijen prodajom zemlje po takvoj ceni da je najamni radnik gotovo ne moe kupiti, dakle taj novani fond koji je isceen iz najamnine povredom svetog zakona tranje i ponude, neka vlada opet upotrebi na to da u istoj meri u kojoj on raste uvozi golae iz Evrope u kolonije i da tako gospodinu kapitalisti odrava puno trite najamnog rada. Pod ovakvim okolnostima tout sera pour le mieux dans le meilleur des mondes possibles[68]. T o je velika tajna siste matske kolonizacije.
Po ovome planu, uzvikuje Wakefield pobedniki, ponuda rada mora biti stalna i redovna; jer prvo, poto nijedan radnik nije kadar da nabavi zemlju pre nego to je radio za novac, svi useljeni radnici, radei kombinovano za najam ninu, proizvodili bi svome poslodavcu kapital za prim enu jo vee koliine rada; a drugo, svaki onaj ko bi najamni rad obesio o klin i postao zemljovlasnik upravo bi kupovinom zemlje obezbedio fond za dovoenje sveeg rada u kolo nije.273
Od strane drave propisana cena zemlje mora naravno biti do voljna (sufficient price), tj. tako visoka da sprei radnike da ne postanu nezavisni seljaci, dok drugi ne dou da zauzmu njihova mesta na tritu najamnog rada.274 Ova dovoljna cena zemlje samo je eufe mistiki izraz za otkupninu koju radnik plaa kapitalisti za dozvolu da se sa trita najamnog rada povue na selo. On najpre mora stvoriti kapital gospodinu kapitalisti, da bi ovaj mogao eksploatisati vie radnika, a onda dovesti na trite rada zamenika, kojega vlada na njegov troak alje preko mora njegovom bivem gospodinu kapitalisti. Veoma je karakteristino da je engleska vlada godinama izvodila ovaj metod prvobitne akumulacije koji je g. Wakefield propisao posebno za upotrebu u kolonijalnim zemljama. Naravno da je neuspeh bio isto onako alostan kao i neuspeh Peelovog Zakona o bankama.t205j Postiglo se samo to da se struja iseljavanja okrenula od engleskih ko lonija ka Sjedinjenim Dravama. Meutim je napredak kapitalistike
272 Vi tvrdite da se ima zahvaliti prisvajanju zemlje i kapitala to ovek koji nema nieg osim svojih ruku nalazi posla i stvara sebi neki d ohodak. . . ; naprotiv, individualnom prisvajanju zemlje ima se pripisati to ima ljudi koji nemaju nieg osim svojih ru k u . . . Kad gurnete nekog oveka u bezvazduan prostor, oduzimate mu vazduh za disanje. T o isto inite kad zagospodarite zem ljom . .. T o znai gurnuti ga u prostor bez bogatstva da biste mu ivot uinili zavisnim od vae samovolje. (Colins, L'conomie Politique etc., tom I II, str. 267- 271. passim.) 273 E. G. Wakefield, England and America, tom II, str. 192. 274 Isto, str. 45.
proizvodnje u Evropi, praen sve veim pritiskom vlada, uinio su vinim W akefieldov recept. S jedne strane, ogromna i stalna bujica iseljenika koja svake godine hrli u Ameriku ostavlja za sobom taloge na istoku Sjedinjenih Drava, budui da val iseljavanja iz Evrope baca ljude na tamonje trite rada bre nego to ih talas iseljavanja moe poneti na zapad. S druge strane, ameriki graanski rat imao je za posledicu ogroman nacionalni dug, a s njim poreski pritisak, stvaranje najgadnije finansijske aristokratije, poklanjanje jednog ogromnog dela javnih domena pekulantskim drutvima radi eksploatisanja eleznica, rudnika itd. jednom rei, najbru centralizaciju kapitala. Velika republika je, dakle, prestala biti obeana zemlja za iseljene radnike. T am o kapitalistika proizvodnja napreduje dinovskim koracima, mada se obaranje najamnine i zavisnost najamnog radnika jo ni izdaleka nisu srozali na normalni evropski nivo. Bestidno raz-1 davanje neobraenog kolonijalnog zemljita aristokratima i kapi talistima od strane engleske vlade, to je i sam Wakefield glasno igosao, stvorilo je, naroito u Australiji275, zajedno s bujicom ljudi koju privlae gold diggings1 * i s konkurencijom koju uvezena engleska roba pravi ak i najmanjem zanatliji, u dovoljnoj meri relativno suvino radniko stanovnitvo, tako da gotovo svaki potanski brod donosi zle glase o prepunjenosti australijskog trita rada glut o f the Aus tralian labour-market i da tamo prostitucija m estimice cveta kao na sam om londonskom Hejmarketu. Ali nas ovde ne zanima stanje kolonija. Jedino to nas interesuje jeste tajna koju su politiki ekonomisti Starog sveta otkrili u Novom svetu i glasno proklam ovali: kapitalistiki nain proizvodnje i akumu lacije, dakle i kapitalistika privatna svojina, imaju za uslov unitenje privatne svojine zasnovane na sopstvenom radu, tj. eksproprijaciju radnika.
275 N aravno da je A ustralija, im je postala svoj vlastiti zakonodavac, donela zakone povoljne po useljenike, ali joj smeta to je Engleska ve raspikuki razdala zem lju. Prvi i najvaniji cilj novog zakona o zemlji od 1862. jeste da se n arodu olaka naseljavanje. ( The Land Law o f Victoria , by the Hon. G. D u ffy, M inister o f Public Lands , L ondon 1862, [str. 3].)
i* nalazita zlata
Prilog
685
D O D A T A K G LA V I PRVO J, 1.[>]
Oblik vrednosti
Analiza robe je pokazala da ona predstavlja neto dvorodno upotrebnu vrednost i vrednost. Stoga, da bi neka stvar imala oblik robe, mora imati dvojaki oblik, oblik neke upotrebne vrednosti i oblik vrednosti. Oblik upotrebne vrednosti je oblik samog robnog tela, gvoa, platna itd., njegov ulno osetan oblik postojanja. T o je prirodan oblik. Oblik vrednosti robe jeste, naprotiv, njen drutveni oblik. A kako se izraava vrednost neke robe? Dakle, kako ona dobi ja svoj pojavni oblik? Kroz odnos raznih roba. Da bismo pravilno ana lizirali oblik sadran u takvom odnosu, moramo poi od njegovog najprostijeg, najnerazvijenijeg vida. Najprostiji odnos neke robe je, oigledno, njen odnos prema jednoj jedinoj drugoj robi, svejedno kojoj. Stoga odnos dveju roba predstavlja najprostiji izraz vrednosti za neku robu.
I. Prost oblik vrednosti

20 arina platna = 1 kaput ili: 20 arina platna vrede koliko I kaput. Tajna svakog oblika vrednosti se nalazi u tom prostom obliku vrednosti. Zato analiza tog oblika i predstavlja glavnu tekou. 1. Dva pola izraza vrednosti: relativni oblik vrednosti i ekvivalentski oblik. Dve vrste robe, platno i kaput, igraju, oigledno, dve razliite uloge u prostom izrazu vrednosti. Platno je roba koja izraava svoju vrednost u robnom telu koje se razlikuje od njega samog, u kaputu.
686 Prilog
S druge strane, ova vrsta robe - kaput - slui kao materijal u kome se izra a va vrednost. Jedna roba igra aktivnu, a druga pasivnu ulogu. Za robu koja svoju vrednost izra a va u nekoj drugoj robi kaemo: njena vrednost je predstavljena kao relativna vrednost, ili se ona na lazi u relativnom obliku vrednosti. Naprotiv, za drugu robu, ovde za kaput, koja slu i kao m aterijal z a izraavanje vrednosti, kaemo: ona funkcionie kao ekvivalent prve robe, ili ona se nalazi u obliku ekvivalenta. I bez podrobnije analize, jasne su sledee take:
a)
N erazdvojivost oba oblika
Relativni oblik vrednosti i ekvivalentski oblik su dva neraz dvojna momenta jednog istog izra za vrednosti , koji idu jedan sa dru gim i uzajamno se uslovljavaju.
b)
P olam ost oba oblika
S druge strane, oba ova oblika predstavljaju uzajamno iskljuive ili suprotne krajnosti, tj. polove jednog istog izraza vrednosti. Oni se stalno razdeljuju na razliite robe, koje izraz vrednosti stavlja u m eusoban odnos. N a primer, vrednost platna se ne moe izraziti platnom. 20 arina platna = 20 arina platna nije izraz vrednosti, ve izraava samo odreenu koliinu upotrebne vrednosti, platna. Dakle, vrednost platna m oe se izraziti samo u drugoj robi, tj. samo relativno. Prema tom e, relativni oblik vrednosti platna pretpostavlja da se neka druga roba prema njemu nalazi u ekvivalentskom obliku. S druge strane, ova druga roba , ovde kaput koja figurira kao ekvi valent platna, dakle nalazi se u ekvivalentskom obliku ne moe se istovremeno nalaziti i u relativnom obliku vrednosti. Ona ne izraava svoju vrednost. Ona daje samo materijal za izraavanje vrednosti dru ge robe. Svakako izraz: 20 arina platna = 1 kaput ili: 20 arina platna vrede koliko I kaput , ukljuuje i obrnut odnos: I kaput = 20 arina platna ili: 1 kaput vredi koliko 20 arina platna. Ali da bi se rela tivno izra zila vrednost kaputa, mora se obrnuti jednaina, a im se to uini, platno postaje ekvivalent umesto kaputa. Dakle, jedna ista roba ne moe se u jednom istom izrazu vrednosti istovremeno po ja v iti u oba oblika. tavie, ti oblici se meusobno polarno isklju uju. Zamislimo razmensku trgovinu izmeu proizvoaa platna A i proizvoaa kaputa B. Pre nego to se pogode, A kae: 20 arina platna vrede koliko 2 kaputa (20 arina platna = 2 kaputa), a B na protiv: 1 kaput vredi koliko 22 arina platna (1 kaput = 22 arina
Dodatak glavi prvoj, 1. Oblik vrednosti 687
platna). Najzad, posle dugog cenkanja, sloe se. A kae: 20 ar ina platna vrede koliko 1 kaput , a B kae: 1 kaput vredi koliko 20 arina platna. Ovde se oboje, platno i kaput, istovremeno nalaze u relativnom obliku vrednosti i u ekvivalentskom obliku; ali, nota bene, za dve razliite osobe i u dva razliita izraza vrednosti, koji se samo u isto vreme pojavljuju. Za A se njegovo platno zato to inicija tiva za njega polazi od njegove robe nalazi u relativnom obliku vrednosti, a roba drugoga, kaput, u ekvivalentskom obliku. Sa sta novita B-a stvar stoji obrnuto. Prema tome, jedna ista roba nikad , pa ni u ovom sluaju, nema istovremeno oba oblika u jednom istom iz razu vrednosti. c) Relativna vrednost i ekvivalent vrednosti predstavljaju samo oblike
I relativna vrednost i ekvivalent predstavljaju samo oblike vred nosti robe. Da li se neka roba nalazi u jednom obliku ili u obliku koji je polarna suprotnost ovome, zavisi iskljuivo od njenog mesta u izrazu vrednosti. T o se jasno vidi u prostom obliku vrednosti, koji smo ovde prvo posmatrali. Po sadraju , oba izraza: 1) 20 arina platna = 1 kaput ili 20 arina platna vrede koliko l kaput, 2) 1 kaput = 20 arina platna ili / kaput vredi koliko 20 arina platna ni po emu se ne razlikuju. Po obliku, oni ne samo da su raz liiti, ve su i suprotni. U izrazu 1) vrednost platna se relativno iz raava. Stoga se ono nalazi u relativnom obliku vrednosti, dok je u isto vreme vrednost kaputa izraena kao ekvivalent. Kaput se, stoga, nalazi u ekvivalentskom obliku. Obrnem li izraz 1), dobiu izraz 2). Robe uzajamno menjaju mesta i odmah se kaput nalazi u relativ nom obliku vrednosti, a platno u ekvivalentskom obliku. Zato to su uzajamno izmenile mesta u jednom istom izrazu vrednosti, one su izmenile oblik vrednosti.
2. Relativni oblik vrednosti a) Odnos jednakosti
Poto platno treba da izrazi svoju vrednost , od njega i polazi inicijativa. Ono stupa u neki odnos prema kaputu, tj. prema bilo kojoj drugoj robi, koja se razlikuje od njega samog. Taj odnos je odnos izjednaavanja. Osnova izraza: 20 arina platna = 1 kaput je u stvari
688 Prilog
platno = kaput, to, izraeno reima, znai samo to da roba kaput ima istu prirodu, istu supstanciju koju ima i roba platno, koja je od nje razliita. U veini sluajeva to se previa, jer svu panju privlai brojni odnos, tj. odreena srazmera u kojoj se jedna roba izjednauje sa drugom. Zaboravlja se da se veliine razliitih stvari mogu brojno uporeivati tek kad se svedu na jednu istu jedinicu. Samo kao izrazi jedne iste jedinice one predstavljaju istoimene, a stoga i samerljive veliine. Dakle, u gornjem izrazu platno se odnosi prema kaputu kao prema sebi ravnom, ili kaput u odnosu prema platnu stoji kao stvar iste supstancije, kao neto to je s njim istovetno. On se, dakle, kvali tativno izjednauje s platnom.
b) Odnos vrednosti Kaput predstavlja isto to i platno samo dok su i on i platno vrednosti. Prema tome, tim e to se platno odnosi prema kaputu kao prema sebi ravnom, ili tim e to se kaput izjednauje s platnom kao sa stva ri iste supstancije, izraava se da kaput u tom odnosu ima zna enje vrednosti. On se izjednauje s platnom samo utoliko uko liko je i ono vrednost. Odnos jednakosti je, prema tome, odnos vrednosti, a odnos vrednosti pre svega izra z vrednosti ili bia vrednosti one robe koja izra a va svoju vrednost. Kao upotrebna vrednost ili robno telo, platno se razlikuje od kaputa. Naprotiv, njegovo bie robe ispoljava se, izra a va se u jednom odnosu u kome se neka druga vrsta robe, kaput, izjednauje s njim, ili v a i kao neto to je s njim istovetno.
) K v a lita tivn i sadraj relativnog oblika vrednosti sadranog u odnosu vrednosti Kaput je vrednost samo ukoliko je stvarstven izra z ljudske rad ne snage utroene na njegovu proizvodnju, dakle koagulat apstrakt nog ljudskog rada apstraktnog rada zato to se ovde apstrahuje od odreenog, korisnog, konkretnog karaktera rada sadranog u njemu, a ljudskog rada zato to se rad ovde rauna uopte samo kao utroak ljudske radne snage. Platno se, dakle, ne moe odnositi prema kaputu kao prema nekoj stvari od vrednosti, ili, ono ne moe stajati u odnosu prema kaputu kao vrednosti, a da ne stoji u odnosu prema njemu kao prema telu koje je sastavljeno samo od ljudskog rada. Ali kao vrednost, platno je koagulat jednog istog ljudskog rada. Prema tome, u okviru tog odnosa telo platno predstavlja supstanciju vrednosti, zajedniku njemu i platnu, tj. ljudski rad. Dakle, u okviru tog odnosa kaput vai samo kao vid vrednosti, a stoga i kao vid vred nosti platna, kao ulni pojavni oblik vrednosti platna. Tako se, po
Dodatak glavi prvoj,
1.
Oblik vrednosti 689
sredstvom odnosa vrednosti, vrednost neke robe izraava u upotrebnoj vrednosti neke druge robe, tj. u nekom drugom robnom telu koje se razlikuje od njega samog.
d)
Kvantitativna odreenost relativnog oblika vrednosti sadranog u odnosu vrednosti
Meutim, 20 arina platna nisu samo vrednost uopte, tj. koagulat ljudskog rada, ve su i vrednost odreene veliine, tj. u njima je opredmeena odreena koliina ljudskog rada. Prema tome, u od nosu vrednosti platna prema kaputu roba kaput se kvalitativno iz jednauje s platnom ne samo kao vrednosno telo uopte, tj. kao otelotvorenje ljudskog rada, ve i kao jedna odreena koliina ovog vrednosnog tela , 1 kaput, ne 1 tuce itd., ukoliko se u jednom kaputu nalazi upravo onoliko supstancije vrednosti, ili ljudskog rada, ko liko i u 20 arina platna.
e) Celina relativnog oblika vrednosti Prema tome, pomou relativnog izraza vrednosti vrednost robe dobija, prvo, oblik koji se razlikuje od njene sopstvene upotrebne vred nosti. Upotrebni oblik te robe je npr. platno , dok svoj oblik vred nosti ta roba ima u svom odnosu jednakosti s kaputom. Na osnovu tog odnosa jednakosti, jedno drugo robno telo, koje se od nje ulno razlikuje, postaje ogledalo njenog sopstvenog vrednosnog bia, vid njene sopstvene vrednosti. Tako roba dobija samostalan oblik vred nosti, razliit i nezavisan od njenog prirodnog oblika. A drugo, kao vrednost odreene veliine, kao odreena veliina vrednosti, roba se kvantitativno meri kvantitativno odreenim odnosom ili srazmerom u kojoj se s njom izjednauje drugo robno telo.
3. Ekvivalentski oblik a) Oblik neposredne razmenljivosti Kao vrednosti sve su robe jednaki, meusobno zamenjivi i raz metljivi izrazi jedne iste jedinice , ljudskog rada. Stoga se neka roba moe razmeniti za drugu robu ako ima oblik u kome se pojavljuje kao vrednost. Neko robno telo se moe neposredno razmeniti za dru gu robu ako njegov neposredan oblik, tj. njegov sopstveni telesm ih prirodni oblik u odnosu prema drugoj robi predstavlja vrednost ili vai kao vid vrednosti. Tu osobinu ima kaput u odnosu vrednosti
690 Prilog
platna prema njemu. Inae se vrednost platna ne bi mogla izra ziti u stvari - kaput. Dakle, tvrdnja da neka roba ima uopte ekvivalentski oblik znai samo da zahvaljujui njenom mestu u izrazu vrednosti njen sopstven prirodan oblik v a i kao oblik vrednosti za drugu robu, ili da ona ima oblik neposredne razmenljivosti za drugu robu. Dakle, nije potrebno da ona dobije oblik razliit od njenog neposrednog prirodnog oblika da bi se pred drugom robom poja vila kao vrednost, v aila kao vrednost i na nju delovala kao vrednost.
b) K va n titativn a odreenost nije sadrana u ekvivalentskom obliku Ako kaemo da se neka stvar koja ima oblik kaputa moe ne posredno razm eniti za platno, ili da se neka stvar koja ima oblik zla ta m oe neposredno razmeniti za sve druge robe onda ovaj ekvivalentski oblik neke stvari ne sadri uopte nikakvu kvantita tivnu odreenost. Suprotno, pogreno miljenje javlja se iz sledeih razloga: P rvo , na primer, roba kaput, koja slui kao materijal za izraa vanje vrednosti platna, u jednom takvom izrazu uvek je kvanti tativno odreena , kao l kaput, a ne 12 kaputa itd. A zato? Zato to 20 arina platna u svom relativnom izrazu vrednosti nisu izraeni samo kao vrednost uopte ve su i izmereni kao odreena koliina vrednosti. A to to l kaput, a ne 12 kaputa, sadri onoliko rada koliko ga sadre i 20 arina platna, pa se stoga izjednauje sa 20 arina platna, nema uopte nikakve veze s karakteristinom osobinom robe kaput da se ona m oe neposredno razm enjivati za robu platno. Drugo , ako su 20 arina platna kao vrednost odreene veliine izraeni u 1 kaputu, onda je i obratno , veliina vrednosti 1 kaputa izraena u 20 arina platna , dakle isto tako kvantitativno izmerena, ali samo indirektno, obrtanjem izra za , dakle ne kad kaput igra ulogu ekvivalenta ve, naprotiv, kad svoju sopstvenu vrednost relativno predstavlja u platnu. Tree, formulu 20 arina platna = 1 kaput ili: 20 arina platna vrede koliko 1 kaput moemo izraziti i na ovaj nain: 20 arina platna i 1 kaput su ekvivalenti ili oba predstavljaju jednake vred nosti. Ovde ne izraavamo vrednost bilo koje od ove dve robe u upo trebnoj vrednosti one druge. Stoga se ni jedna ni druga roba ovde ne stavlja u ekvivalentski oblik. Ekvivalent ovde oznaava samo jed nakost veliina , poto su obe stvari prethodno u naoj glavi preutno svedene na apstrakciju vrednosti.
) Osobenosti ekvivalentskog oblika

a) Prva osobenost ekvivalentskog oblika: upotrebna vrednost postaje pojavni oblik svoje suprotnosti, vrednosti
Prirodan oblik robe postaje oblik vrednosti. Ali, nota bene, ovaj quid pro quo zbiva se za neku robu B (kaput, ili penicu, ili elezo itd.) samo u okviru odnosa vrednosti, u koji s njom stupa bilo koja druga roba A (platno itd.), samo u ovom odnosu. Posmatran odvo jeno, sam za sebe, npr. kaput je samo korisna stvar, upotrebna vrednost, isto onako kao to je to i platno, i stoga je njegov oblik kaput samo oblik upotrebne vrednosti ili prirodan oblik jedne odreene vrste robe. A kako se nijedna roba ne moe odnositi prema samoj sebi kao prema ekvivalentu , i kako, dakle, svoju sopstvenu prirodnu kou ne moe uiniti izrazom svoje sopstvene vrednosti, ona se mora odnositi prema drugoj robi kao ekvivalentu, ili prirodnu kou drugog robnog tela uiniti svojim sopstvenim oblikom vrednosti. Ovo nam moe ilustrovati primer jedne mere koja robnim telima pripada kao takvima, tj. kao upotrebnim vrednostima. Zato to je telo, glava eera je teka, ima, dakle, teinu, ali se ni na jed noj glavi eera ne moe ni videti ni opipati njena teina. Uzmimo sad razne komade gvoda ija je teina prethodno odreena. Posmatran za sebe, telesni oblik gvoda je isto tako malo pojavni oblik teine koliko je to i telesni oblik glave eera. Ipak, da bismo glavu eera izrazili kao teinu, stavljamo je u odnos teine prema gvou. U tom odnosu gvoe vai kao telo koje ne predstavlja nita drugo do teinu. Stoga koliine gvoda slue kao mera za teinu eera i prema glavi eera predstavljaju samo lik teine, pojavni oblik teine. Tu ulogu igra gvoe samo u okviru tog odnosa u koji s njim stupa eer, ili bilo koje drugo telo iju teinu treba nai. Da obe stvari nisu teke, ne bi mogle stupiti u taj odnos, i, stoga, jedna stvar ne bi mogla da slui kao izraz teine one druge. Bacimo li ih obe na vagu, videemo zaista da su kao teina jedno isto, i stoga u odreenoj srazmeri imaju istu teinu. Kao to ovde telo gvoda prema glavi eera predstavlja samo teinu, tako i u naem izrazu vrednosti telo kaputa predstavlja prema platnu samo vrednost.
P) Druga osobenost ekvivalentskog oblika: konkretan rad postaje pojavni oblik svoje suprotnosti, apstraktnog ljudskog rada
( Kaput oznaava u izrazu vrednosti platna telo vrednosti, stoga njegov telesni ili prirodan oblik oznaava oblik vrednosti, tj. otelotvorenje bezrazlinog ljudskog rada, ljudskog rada uopte. A rad ko jim se stvara korisna stvar kaput i kojim joj se daje njen odreeni oblik nije apstraktni ljudski rad, ljudski rad uopte, ve je odreena korisna, konkretna vrsta rada rad krojaa. Prost relativan oblik
44*
692 Prilog
vrednosti zahteva da se vrednost neke robe, npr. platna, izrazi samo u jednoj jedinoj drugoj vrsti robe. A za prost oblik vrednosti sasvim je nevano koja je to druga vrsta robe. Um esto u robi kaput, vrednost platna mogla bi biti izraena u robi penica, ili umesto u robi penica, u robi gvoe itd. Ali bio to kaput, penica ili gvoe, uvek bi ekviva lent platna za platno oznaavao telo vrednosti, i stoga otelotvorenje ljudskog rada uopte. I uvek bi odreeni telesni oblik ekvivalenta, bio to kaput, penica ili gvoe, ostao otelotvorenje ne apstraktnog ljud skog rada , ve odreene, konkretne, korisne vrste rada, bio to rad krojaa, seljaka ili rudara. Odreen, konkretan, koristan rad, koji proizvodi robno telo ekvivalenta, mora, dakle, u izrazu vrednosti nuno imati uvek znaenje odreenog oblika ostvarenja ili pojavnog oblika ljudskog rada uopte, tj. apstraktnog ljudskog rada. N a primer, kaput moe im ati znaenje tela vrednosti i stoga otelotvorenja ljudskog rada uopte samo onda kad rad krojaa v a i kao odreeni oblik u kome se troi ljudska radna snaga ili u kome se ostvaruje apstraktni ljudski rad. U okviru odnosa vrednosti i izraza vrednosti ukljuenog u nje ga, ono to je apstraktno-opte nema znaenje svojstva konkretnog, ulno-stvarnog, ve obrnuto, ono to je ulno-konkretno ima znaenje samo pojavnog oblika ili odreenog oblika ostvarenja apstraktno-opteg. Rad krojaa, koji je, na primer, sadran u ekvivalentu kaput, nema u izrazu vrednosti platna opte svojstvo da predstavlja i ljudski rad uopte. Naprotiv, to to je ljudski rad vai kao njegova sutina, a to to je rad krojaa vai samo kao pojavni oblik ili odreeni oblik ostvarenja te njegove sutine. Ovaj quid pro quo je neizbean zato to rad, predstavljen u proizvodu rada, stvara vrednost samo ukoliko je bezrazlian ljudski rad, tako da se rad opredmeen u vrednosti jed nog proizvoda uopte ne razlikuje od rada opredmeenog u vrednosti nekog razliitog proizvoda. T o izvrtanje po kome ono to je ulno-konkretno ima znaenje samo pojavnog oblika apstraktno-opteg, umesto da, obrnuto, ono to je apstraktno-opte vai kao svojstvo konkretnog, karakterie izraz vrednosti. Ono istovremeno oteava poimanje tog izraza. Ako kaem: i rimsko pravo i nemako pravo su pravo, to je samo po sebi razumljivo. Ali ako kaem: pravo, taj apstraktni pojam, ostvaruje se u rimskom pravu i u nemakom pravu, u oba ta konkretna prava, onda ovaj odnos postaje mistian.
y) Trea osobenost ekvivalentskog oblika: privatan rad postaje oblik svoje suprotnosti, rad u neposredno drutvenom obliku
Proizvodi rada ne bi postali robe da nisu proizvodi samostalnih privatnih radova koji se obavljaju nezavisno jedni od drugih. Drut vena povezanost tih privatnih radova materijalno postoji ako su om karike u lancu jedne prirodne, drutvene podele rada, i stoga svojim proizvodima podmiruju razliite potrebe, ija sveukupnost ini isto
tako prirodan sistem drutvenih potreba. A ta materijalna drutvena povezanost privatnih radova, koji se obavljaju nezavisno jedni od drugih, posreduje se, ostvaruje se samo razmenom njihovih proizvoda. Stoga proizvod privatnog rada ima drutveni oblik samo ukoliko ima oblik vrednosti i, prema tome, i oblik razmenljivosti za druge proiz vode rada. Neposredno drutveni oblik on ima kad je njegov sopstveni telesni ili prirodni oblik u isto vreme oblik njegove razmenljivosti za drugu robu, ili kad za drugu robu ima znaenje oblika vrednosti. A to se, kao to smo videli, za proizvod rada zbiva samo onda kad se on, na osnovu odnosa vrednosti druge robe prema njemu, nalazi u ekvivalent skom obliku ili u odnosu na drugu robu igra ulogu ekvivalenta. Ekvivalent ima neposredno drutveni oblik ukoliko ima oblik neposredne razmenljivosti za drugu robu, a taj oblik neposredne razmen ljivosti on ima ukoliko za drugu robu ima znaenje tela vrednosti, dakle neeg jednakog. Prema tome, i odreen koristan rad sadran u njemu, ima znaenje rada u neposredno drutvenom obliku, tj. rada koji ima oblik jednakosti s radom sadranim u drugoj robi. Odreen, konkretan rad, kao to je rad krojaa, moe imati oblik jednakosti s raznorodnim radom sadranim u razliitoj robi, na primer platnu, jedino ako odreeni oblik va i kao izraz neega to stvarno predstavlja jednakost raznorodnih radova ili neto to je jednako u njima. A jednaki su samo ukoliko su ljudski rad uopte, apstraktni ljudski rad, tj. utroak ljudske radne snage. Dakle, kao to smo ve pokazali, zato to odreen konkretan rad sadran u ekvivalentu ima znaenje odreenog oblika ostvarenja ili pojavnog oblika apstraktnog ljudskog rada, on ima i oblik jednakosti sa drugim radom, i stoga je mada privatan rad, kao i svaki drugi rad koji proizvodi robe ipak rad u neposredno drutvenom obliku. Upravo stoga je i predstavljen u takvom proizvodu koji je neposredno razmenljiv za drugu robu. Obe poslednje osobenosti ekvivalentskog oblika postae nam jo razumljivije ako se vratimo velikom istraivau koji je prvi ana lizirao oblik vrednosti, kao i tolike oblike miljenja, drutva i pri rode, i to u veini sluajeva s vie uspeha nego njegovi sledbenici u novije doba. To je Aristotel. Na prvom mestu Aristotel jasno kae da je novani oblik robe samo razvijeniji vid prostog oblika vrednosti, tj. izraavanja vrednosti neke robe ma kojom drugom robom, jer kae: 5 postelja = 1 kua (xXtuou 7 c ute auri obaaO ne razlikuje se od: 5 postelja = toliko i toliko novca (icAiuai tcute auri . . . oaoo oa 7tute xAtuou). Dalje, on uvia da odnos vrednosti koji se krije iza ovog izraza vrednosti, sa svoje strane uslovljava da kua i postelja budu uzete kao kvalitativno jednake, i da se ove ulno razline stvari bez takve jednako sti svoje sutine ne bi mogle dovesti u meusoban odnos kao samer-
69 4 Prilog
ljive veliine. B e z jednakosti ne moe biti razmenea, veli on, a jed nakosti nema bez samerljivosth (otix' lab^c, (jlt) oforjs trumierplac;). Ali ovde zapinje Aristotel i die ruke od dalje analize oblika vred nosti. Ali je doista nemogue (ifj oiv aXyj&eia aSuvaxov) da ovako raznorodne stvari budu samerljive, tj. kvalitativno jednake. Ovo izjednaenje m oe da bude samo neto to je pravoj prirodi stvari tue, dakle samo nuno ispomaganje u praktinoj potrebi. Aristotel nam, dakle, sam kae o ta se razbila njegova dalja analiza, naime o to to mu je nedostajao pojam vrednosti. ta je ono jednako , tj. ona zajednika supstancija koja u izrazu vrednosti po stelje predstavlja kuu kao postelju? Takvo neto doista ne moe postojati , kae Aristotel. Zato? Kua predstavlja neto jednako s posteljom ukoliko predstavlja zbilja ono to je jednako u jednome i u drugome, u postelji i u kui. A to je ljudski rad. A da su u obliku robnih vrednosti svi radovi izraeni kao jednak ljudski rad , pa tim e i kao radovi jednake vrednosti , Aristotel nije mogao proitati iz sam og oblika vrednosti, jer je grko drutvo poivalo na robovskom radu, usled ega mu je nejednakost ljudi i njihovih radnih snaga bila prirodna osnovica. Tajna izraza vrednosti, jednakost i jednako vaenje svih radova jer su i ukoliko su ljudski rad uopte, ta se tajna m oe odgonetnuti tek kad pojam jednakosti ljudi postane vrsta narodna predrasuda. A ovo je m oguno tek u drutvu u kome je robni oblik opti oblik proizvoda rada, u kome su, dakle, i uzajamni odnosi ljudi kao vlasnika roba vladajui drutveni odnosi. Genije pokazuje svoj sjaj ba u tome to je otkrio odnos j'ednakosti u izrazu vrednosti roba. Jedino ga je istorijski okvir drutva u kojem je iveo spreio da iznae u emu se taj odnos jednakosti doista sastoji.
8) etvrta osobenost ekvivalentskog oblika: fetiizam oblika robe je upadljiviji u ekvivalentskom nego u relativnom obliku vrednosti
T o to su proizvodi rada, takve korisne stvari kao to su kaput, platno, penica, gvoe itd., vrednosti, odreene veliine vrednosti i uopte robe predstavlja osobine koje su im, naravno, svojstvene samo u naem optenju a ne od prirode date kao to su to, na primer, osobina biti teak ili odravati toplotu ili hraniti se. Ali u naem optenju ove stvari se m eusobno odnose kao robe. One su vrednosti, merljive su kao veliine vrednosti i njihova zajednika osobina to to predstavljaju vrednost postavlja ih u meusobni odnos vred nosti. Kad kaemo da je, npr. 20 arina platna = 1 kaput ili da 20 arina platna vrede koliko 1 kaput, time samo izraavamo da se 1) razni radovi potrebni za proizvodnju ovih stvari podjednako p riz naju kao ljudski rad', 2) da se koliina rada utroena za njihovu proiz vodnju meri po odreenim drutvenim zakonima i 3) da kroja i tka stupaju u odreen drutveni proizvodni odnos. T o je odreen drutveni odnos proizvoaa u kome oni svoje razliite korisne vrste rada izjed
nauju kao ljudski rad. Ali to je isto tako i odreen drutveni odnos proizvoaa u kome oni veliinu svoga rada mere vremenom u kome se troi ljudska radna snaga. Ali u naem optenju te drutvene karak teristike njihovog sopstvenog rada ine im se kao drutvene prirodne osobine, kao predmetne odredbe samih proizvoda rada ; jednakost ljudskih radova ini im se kao osobina vrednosti proizvoda rada , mera rada, odreena drutveno potrebnim radnim vremenom, ini im se kao veliina vrednosti proizvoda rada i najzad, drutveni odnos proizvoaa posredstvom njihovih radova ini im se kao odnos vred nosti ili drutveni odnos tih stvari , proizvoda rada. Upravo stoga im se proizvodi rada ine kao robe, kao ulno nedokuive ili drutvene stva ri. Tako, svetlosni utisak neke stvari na nerv vida ne pokazuje se kao subjektivan nadraaj samog nerva vida ve kao predmetni oblik neke stvari van oka. Ali pri gledanju jedna stvar, spoljanji predmet, stvarno baca svetlost na drugu stvar, oko. T o je fiziki odnos meu fizikim stvarima. Nasuprot tome, robni oblik i odnos vrednosti pro izvoda rada nemaju apsolutno nikakve veze s njihovom fizikom prirodom i odnosima meu stvarima koji odatle proizlaze. Ovde samo odreeni drutveni odnos meu samim ljudima dobija za njih fantasmagorian oblik odnosa meu stvarima. Stoga, da bismo nali analogiju, moramo pribei maglovitoj sferi religioznog sveta. T u se proizvodi ljudskog uma pojavljuju kao samostalni likovi, koji su obdareni sopstvenim ivotom i stoje u odreenom meusobnom odnosu i odnosu sa drugim ljudima. T o isto se dogaa s proizvodima ljudske ruke u svetu robe. T o ja nazivam fetiizmom , koji prianja za proizvode rada im se proizvedu kao roba koji je, dakle, neodvojiv od robne proizvodnje. Taj fetiki karakter je upadljiviji kod ekvivalentskog oblika nego kod relativnog oblika vrednosti. Relativni oblik vrednosti neke robe dobija se posrednim putem , naime kroz njen odnos prema drugoj robi. Tim oblikom vrednosti izraena je vrednost robe kao neto to je sa svim razliito od njenog sopstvenog ulnog bia. A time je istovremeno reeno i to da vrednosno bie moe biti odnos, tu samoj stvari i da, stoga, njen odnos vrednosti prema nekoj drugoj stvari moe biti samo pojavni oblik nekog drutvenog odnosa, skrivenog u tome. Stvari stoje obrnuto kod ekvivalentskog oblika. On se sastoji upravo u tome to telesni ili prirodni oblik neke robe neposredno va i kao drutveni oblik, kao oblik vrednosti za drugu robu. Dakle, u okviru naeg optenja ini se da je drutvena prirodna osobina neke stvari, osobina koja joj je data od prirode, to to ona ima ekvivalentski oblik i stoga se u onom vidu u kome ulno postoji moe neposredno razmenjivati za druge stvari. A zato to je u okviru izraza vrednosti robe A ekvivalentski oblik od prirode dat robi B , ini se da je on i van tog odnosa od prirode dat toj robi. Otuda, na primer, zagonetni karakter zlata , kome kao da je, pored njegovih drugih prirodnih osobina, svetle boje, specifine teine, neoksidisanja na vazduhu itd., od prirode dat i ekvivalentski
6 9 6 Prilog.
oblik ili drutveno svojstvo sve druge robe.
da se moe neposredno razmenjivati za
4. K a d god se pojavljuje samostalno, vrednost ima oblik razmenske vrednosti Izraz vrednosti ima dva pola, relativni oblik vrednosti i ekvivalentski oblik. to se tie robe koja funkcionie kao ekvivalent, ona za drugu robu ima znaenje vida vrednosti , tela u neposredno razmenIjivom obliku razmenskoj vrednosti. A roba ija je vrednost rela tivno izraena ima oblik razmenske vrednosti, poto se 1) njeno vrednosno bie pokazuje zahvaljujui sposobnosti nekog drugog robnog tela da se razm enjuje za nju; poto se 2) njena veliina vrednosti iz raava srazmerom u kojoj se ona druga roba razmenjuje za nju. Razmenska vrednost je, stoga, uopte samostalan pojavni oblik vrednosti robe.
5. ' Prost oblik vrednosti robe je prost pojavni oblik suprotnosti sadranih u robi: upotrebne vrednosti i razmenske vrednosti U odnosu vrednosti platna prema kaputu prirodan oblik platna ima znaenje samo vida upotrebne vrednosti, a prirodan oblik kaputa ima znaenje samo oblika vrednosti ili vida razmenske vrednosti. Pre ma tome, unutranja suprotnost upotrebne vrednosti i vrednosti sa drana u robi izra a va se spoljanjom suprotnou, tj. odnosom dveju roba , od kojih jedna neposredno ima znaenje samo upotrebne vred nosti, a druga neposredno samo razmenske vrednosti, ili gde su te dve suprotne odredbe, upotrebna vrednost i razmenska vrednost, polarno razdeljerie meu robama. Ako kaem: kao roba platno je upotrebna vrednost i razmenska vrednost, onda je to moj sud o pri rodi robe steen analizom. Nasuprot tome, u izrazu 20 arina platna = 1 kaput ili 20 arina platna vrede koliko 1 kaput, samo platno kae za sebe da je 1) upotrebna vrednost (platna), 2) od nje razliita razmenska vrednost (neto jednako kaputu) i 3) jedinstvo te dve raz like, dakle roba.
6. Prost oblik
vrednosti robe je prost robni oblik proizvoda
rada
U svom prirodnom obliku proizvod rada donosi sobom na svet i oblik neke upotrebne vrednosti. Njemu je, prema tome, potreban jo samo oblik vrednosti da bi imao oblik robe, tj. da bi se pojavio
kao jedinstvo suprotnosti upotrebna vrednost i razmenska vrednost. Stoga je razvitak oblika vrednosti identian s razvitkom oblika robe. 7. Odnos izmeu oblika robe i novanog oblika Ako se umesto 20 arina platna = l kaput ili 20 arina platna vrede koliko 1 kaput stavi 20 arina platna = 2C ili 20 arina platna vrede 2, onda se ve na prvi pogled vidi da novani oblik nije nita drugo do razvijeniji vid prostog oblika vrednosti robe, dakle prostog robnog oblika proiz voda rada. A zato to je samo razvijeni oblik robe, novani oblik oevidno potie od prostog oblika robe. Stoga, im se shvati ovaj poslednji, ostaje jo samo da se posmatra niz metamorfoza kroz koje mora proi prost oblik robe: 20 arina platna 1 kaput da bi dobio ovakav vid: 20 arina platna = 2L.
8. Prost relativni oblik vrednosti i pojedinaan ekvivalentski oblik Izraz vrednosti u kaputu daje platnu oblik vrednosti po kome se ono samo kao vrednost razlikuje od sebe samog kao upotrebne vred nosti. Taj oblik stavlja platno samo u odnos prema kaputu, tj. prema bilo kojoj pojedinoj, od njega samog razliitoj vrsti robe. Ali kao vrednost, platno je isto to i sve druge robe. Stoga njegov oblik vred nosti mora biti i takav oblik koji ga stavlja u odnos kvalitativne jed nakosti i kvantitativne proporcionalnosti prema svim drugim robama. Prostom relativnom obliku vrednosti jedne robe odgovara pojedi naan ekvivalentski oblik neke druge robe. Ili, roba u kojoj se izraava vrednost funkcionie ovde samo kao pojedinaan ekvivalent. Tako kaput u relativnom izrazu vrednosti platna ima samo ekvivalentski oblik ili oblik neposredne razmenljivosti u odnosu na ovu pojedinanu vrstu robe platno.
9. Prelaz od prostog
oblika vrednosti u razvijeni
oblik vrednosti
Prost oblik vrednosti uslovljava da se vrednost neke robe izra ava samo u jednoj, svejedno kojoj, robi druge vrste. Dakle, ako je vrednost platna izraena u gvou ili u penici itd., onda se dobija isti prost relativan izraz vrednosti platna kao i onda kada je ona izra ena u robi kaput. Prema tome, zavisno od toga da li platno stupa u odnos vrednosti s ovom ili onom drugom robom, dobi jaju se razliiti
698 Prilog
prosti relativni izr a zi vrednosti platna. Potencijalno, platno ima ono liko razliitih prostih izraza vrednosti koliko postoji i roba razliitih od njega. U stvari, njegov potpuni relativni izra z vrednosti ne sastoji se u jednom jedinom prostom relativnom izrazu vrednosti, ve u zbiru njegovih prostih relativnih izraza vrednosti. Tako dobijamo:
II. Potpuni ili razvijeni oblik vrednosti
20 arina platna = 1 kaput, ili 10 fu n ti aja, ili = 40 funti kafe, ili = 1 kvarter penice, ili = 2 une zlata, ili = V 2 tone zeleza ili = itd. 1. Beskonanost niza Ovaj n iz prostih relativnih izra za vrednosti moe se po svojoj prirodi stalno produavati, ili, on se nikad ne zavrava jer se stalno javljaju nove vrste robe, a svaka nova vrsta robe ini materijal za nov izraz vrednosti.
2. R azvijeni relativni oblik vrednosti Vrednost neke robe, na primer platna, izraena je sad nebrojenim drugim elem entim a robnog sveta. Svako drugo robno telo postaje ogle dalo vrednosti platna. Tek sada se sama ova vrednost uistinu poka zuje kao koagulat ljudskog rada uopte. Jer rad koji stvara vrednost platna izrino je predstavljen kao rad s kojim je svaki drugi ljudski rad jednak, ma kakav mu bio prirodan oblik, makar se, dakle, opred metio u kaputu ili u penici, ili u elezu ili u zlatu itd. Zbog toga, posredstvom svog oblika vrednosti, platno sada i stoji u drutvenom odnosu ne samo s jednom pojedinanom drukijom vrstom robe, ve s robnim svetom. Kao roba, ono je graanin ovog sveta. Ujedno nam beskrajni niz izraza robne vrednosti kae i to da je njoj svejedno u kojem e se posebnom obliku upotrebne vrednosti pokazivati.
3. Poseban ekvivalentski oblik Svaka roba, kaput, aj, penica, elezo itd. vai u izrazu vrednosti plama kao ekvivalent, a stoga i kao telo vrednosti. Odreeni prirodni
oblik svake od ovih roba sada je jedan poseban ekvivalentski oblik pored mnogih drugih. Na isti nain, raznolike, odreene, konkretne, korisne vrste rada , sadrane u raznim robnim telima, vae sada kao isto toliko posebnih oblika u kojima se ostvaruje odnosno ispoljava prost ljudski rad.
4. Nedostaci razvijenog ili potpunog oblika vrednosti Prvo, relativni izraz vrednosti platna nedovren je, jer je sai njen od niza koji se nikad ne zavrava. Drugo, on predstavlja mozaik razjedinjenih i raznovrsnih izraza vrednosti. Najzad, ako se, kao to i mora biti, relativna vrednost svake robe izrazi u ovom razvijenom obliku, onda je relativni oblik vrednosti svake robe beskrajan niz izraza vrednosti, niz razliit od relativnog oblika vrednosti svake druge robe. Nedostaci razvijenog relativnog oblika vrednosti ogledaju se u ekvivalentskom obliku koji mu odgovara. Poto je ovde prirodni oblik svake pojedine robne vrste poseban ekvivalentski oblik pored nebrojenih drugih posebnih ekvivalentskih oblika, to uopte postoje samo ogranieni ekvivalentski oblici, koji se svi uzajamno iskljuuju. Isto tako, odreena, konkretna, korisna vrsta rada koja se sadri u svakom posebnom robnom ekvivalentu, samo je poseban, dakle ne iscrpan oblik ispoljavanja ljudskog rada. Istina, ceo skup tih posebnih pojavnih oblika ini potpun ili totalan pojavni oblik u kome se taj rad ispoljava. Ali to znai da on nema jedinstvenog oblika u kome bi se ispoljio.
5. Prelaz od potpunog oblika vrednosti u opti oblik vrednost i Meutim, potpun ili razvijen relativni oblik vrednosti sastoji se samo iz zbira prostih relativnih izraza vrednosti, ili jednaina prvog oblika, kao: 20 arina platna = 1 kaput 20 arina platna = 10 funti aja itd. Ali svaka ova jednaina sadri i identinu obrnutu jednainu: 1 kaput = 20 arina platna 10 funti aja 20 arina platna itd. I doista: kad vlasnik platna razmeni svoju robu za mnoge druge robe, pa usled toga vrednost svoje robe izra zi u nizu drugih roba, onda nuno i on i mnogi drugi vlasnici roba moraju da razmene svoje robe za platno, pa da stoga vrednost svojih raznih roba izraze istom treom robom, platnom. Kad, dakle, obrnemo red: 20 arina platna = 1 kaput, ili = 10 funti aja, ili itd., tj.izrazimo obrnut odnos koji se ve po sebi, implicite, sadri u tom nizu, onda dobijamo:
700 Prilog
III. Opti oblik vrednosti

l kaput 10 funti aja 40 funti kafe 1 kvarter penice 2 une zlata l/ 2 tone eleza x robe A itd. robe
20 arina platna
/. Izmenjeni vid relativnog oblika vrednosti Relativni oblik vrednosti ima sada sasvim izmenjen vid. Sve robe izraavaju svoju vrednost 1) prosto , naime u jednom jedinom drugom robnom telu, 2) jedinstveno , tj. u jednom istom drugom rob nom telu. N jihov oblik vrednosti je prost i zajedniki, tj. opti. Za sva raznorodna robna tela platno sada vai kao njihov zajedniki i opti vid vrednosti. Oblik vrednosti neke robe, tj. izraz njene vred nosti u platnu ini da se ta roba sada razlikuje ne samo kao vrednost od svog sopstvenog bia kao predmeta upotrebe, tj. od svog sopstvenog prirodnog oblika , ve je istovremeno stavlja kao vrednost u odnos prema svim drugim robama , prema svim robama kao jednakim s njom. Stoga u tom obliku vrednosti roba ima optedrutveni oblik. Samo na osnovu svog opteg karaktera oblik vrednosti odgovara pojmu vrednosti. Oblik vrednosti je morao biti takav oblik u kome se robe jedna za drugu pojavljuju kao prost koagulat bezrazlinog, jednorodnog ljudskog rada , tj. kao stvarstveni izra zi jedne iste sup stancije rada. T o je sada postignuto. Jer sve one su izraene kao m aterijalizacija jednog istog rada , rada sadranog u platnu, ili kao jedna ista m aterijalizacija rada , naime kao platno. Na taj nain one su kvalitativno izjednaene. U isto vreme one su kvantitativno uporeene ili predstavljene jedna za drugu kao odreene veliine vrednosti. Na primer, 10 f . aja = 20 arina platna , i 40 f . kafe = 20 arina platna. Dakle, 10 f . aja = 40 f . kafe. Ili u 1 f. kafe nalazi se samo % d one koliine supstan cije vrednosti, rada, koja se nalazi u 1 f. aja.
2. Izmenjeni vid ekvivalentskog oblika Posebni ekvivalentski oblik se sada dalje razvio u opti ekvivalentski oblik. Ili, roba koja se nalazi u ekvivalentskom obliku je sada
opti ekvivalent. Kako prirodan oblik robnog tela platno vai kao vid vrednosti svih drugih roba, on je sada oblik njene neutralnosti ili neposredne razmenljivosti za sve elemente robnog sveta. Dakle, nje gov prirodan oblik je istovremeno njen opti drutveni oblik. Za sve druge robe, iako su one proizvodi raznih radova, platno ima znaenje pojavnog oblika rada sadranog u njima samima i, pre ma tome, oteiotvorenja istorodnog, bezrazlinog ljudskog rada. Dakle, tkanje, ta posebna konkretna vrsta rada , sada, na osnovu odnosa vred nosti robnog sveta prema platnu, ima znaenje opteg i neposredno iscrpnog oblika ostvarenja apstraktnog ljudskog rada , tj. utroka ljudske radne snage uopte. Privatan rad , sadran u platnu, ima upravo zato znaenje rada koji se nalazi neposredno u optedrutvenom obliku ili obliku jedna kosti sa svim drugim radovima. Prema tome, ako neka roba ima opti ekvivalentski oblik ili funkcionie kao opti ekvivalent, njen prirodan ili telesni oblik ima znaenje vidne inkarnacije, opteg drutvenog uahurivanja svakog ljudskog rada.
3. Ravnomemost razvitka relativnog oblika vrednosti i ekvivalentskog oblika Stepenu razvitka relativnog oblika vrednosti odgovara stepen razvitka ekvivalentskog oblika. Ali i ovo treba dobro upamtiti razvitak ekvivalentskog oblika predstavlja samo izraz i rezultat raz vitka relativnog oblika vrednosti. Inicijativa potie od ovog poslednjeg. Prost relativan oblik vrednosti izraava vrednost neke robe samo u jednoj jedinoj drugoj vrsti robe, svejedno kojoj. Roba tako dobija samo oblik vrednosti za razliku od svog sopstvenog oblika upotrebne vrednosti ili prirodnog oblika. I njen ekvivalent sadri samo pojedi naan ekvivalentski oblik. Razvijen relativan oblik vrednosti izraava vrednost neke robe u svim drugim robama. Stoga one dobijaju oblik mnogih posebnih ekvivalenata ili poseban ekvivalentski oblik. Najzad, robni svet daje sebi jedinstven , opti, relativan oblik vrednosti na taj nain to iskljuuje iz svoje sredine jednu jedinu vrstu robe u kojoj sve druge robe zajedniki izraavaju svoju vrednost. Na taj nain iskljuena roba postaje opti ekvivalent, ili ekvivalentski oblik postaje opti ekvivalentski oblik. 4. Razvitak polarnosti relativnog oblika vrednosti i ekvivalentskog oblika Polarna suprotnost ili neraskidiva uzajamna povezanost i, isto tako, stalna uzajamna iskljuivost relativnog oblika vrednosti i ekvi-
702 Prilog
valentskog oblika tako da se 1) neka roba ne moe nalaziti u jed nom obliku a da se druga roba ne nalazi u suprotnom obliku, i 2) da se jedna roba im se nalazi u jednom obliku, istovremeno u istom tom izrazu vrednosti ne m oe nalaziti u drugom obliku ta polam a su protnost oba m omenta izraza vrednosti razvija se i jaa u istoj onoj meri u kojoj se oblik vrednosti razvija i usavrava. U obliku I iskljuuju se ve oba oblika, ali samo formalno. Za visno od toga da li se ova jednaina ita sleva nadesno ili zdesna nalevo, svaki od ova dva robna ekstrema, platno i kaput, nalaze se pod jednako as u relativnom obliku vrednosti as u ekvivalentskom obliku. O vde je jo teko uhvatiti polarnu suprotnost. U obliku II bilo koja vrsta robe m oe uvek potpuno ra zviti svoju relativnu vrednost ili ona sama ima razvijeni relativni oblik vrednosti samo zato to se i ukoliko se sve druge robe prema njoj nalaze u ekvi valentskom obliku. Najzad, u obliku III robni svet ima optedrutven relativan oblik vrednosti samo zato to su i ukoliko su sve robe koje u njega spadaju iskljuene iz ekvivalentskog oblika ili oblika neposredne razmenljivosti. O brnuto, roba koja se nalazi u optem ekvivalentskom obliku ili figurira kao o p iti ekvivalent , iskljuena je iz jedinstvenog a stoga i opteg relativnog oblika vrednosti robnog sveta. Ako bi se elelo da i platno, tj. bilo koja roba koja se nalazi u optem ekvivalentskom obliku, uestvuje istovrem eno i u optem relativnom obliku vrednosti, onda bi se ona morala odnositi prema samoj sebi kao ekvivalent. Tada dobi jamo: 20 arina platna = 20 arina platna , tautologiju u kojoj nije izraena ni vrednost ni veliina vrednosti. D a bismo izra zili relativnu vrednost opteg ekvivalenta , moramo obrnuti oblik III. Taj ekvivalent nema nikakav relativan oblik vrednosti zajedniki sa drugim robama, ve se njegova vrednost relativno izraava u beskonanom nizu svih drugih robnih tela. Tako se sada razvijen relativni oblik vrednosti ili oblik II javlja kao specifian relativni oblik vrednosti one robe koja igra ulogu opteg ekvivalenta.
5. P relaz od opteg oblika vrednosti u novani oblik Opti ekvivalentski oblik je oblik vrednosti uopte. Prema tome, on moe pripadati svakoj robi, ali uvek samo ako je ona iskljuena iz sredine svih drugih roba. Ipak, ve i sama razlika oblika izmeu oblika II i III pokazuje neto svojstveno ega nije bilo u oblicima I i II. Naime, u razvijenom obliku vrednosti (oblik II) jedna roba iskljuuje sve druge da bi u njima izrazila sopstvenu vrednost. To iskljuenje moe biti isto subjekti van proces, na primer proces vlasnika platna, koji vrednost svoje sop-
D odatak glavi prvoj, 1. Oblik vrednosti 703
stvene robe procenjuje u mnogim drugim robama. Nasuprot tome, neka roba se nalazi u optem ekvivalentskom obliku (oblik III) samo zato to i ukoliko nju samu kao ekvivalent iskljuuju sve druge robe. Ovde je iskljuenje objektivan proces, nezavisan od iskljuene robe. Stoga u istorijskom razvitku oblika robe opti ekvivalentski oblik moe naizmenino da pripada as jednoj as drugoj robi, ali neka roba nikad stvarno ne funkcionie kao opti ekvivalent ukoliko njeno isklju enje, a stoga i njen ekvivalentski oblik nisu rezultat jednog objektiv nog drutvenog procesa. Opti oblik vrednosti je razvijen oblik vrednosti a stoga i razvi jen oblik robe. Materijalno sasvim razliiti proizvodi rada ne mogu imati potpun oblik roba, pa stoga ni funkcionisati u procesu razmene kao roba ako nisu predstavljeni kao stvarstveni izra zi jednog istog ljudskog rada. T o znai, da bi dobili potpun oblik roba, moraju dobiti jedinstven, opti relativan oblik vrednosti. Ali taj jedinstven relativan oblik vrednosti oni mogu dobiti samo na taj nain to iz svoje sopstvene sredine iskljuuju jednu odreenu vrstu robe kao opti ekvivalent. I tek od onog trenutka kad se to iskljuenje konano svede na jednu specifinu vrstu robe, jedinstven relativan oblik vrednosti dobija ob jektivnu vrstinu i optedrutvenu vanost. Sad ta posebna roba, s ijim je prirodnim oblikom ekvivalentski oblik drutveno srastao, postaje novana roba, tj. funkcionie kao no vac. Ona dobija specifinu drutvenu funkciju , a stoga i drutveni mono pol da u okviru robnog sveta igra ulogu opteg ekvivalenta. Izmeu roba koje u obliku I I figuriu kao posebni ekvivalenti platna, a koje u obliku III zajedniki platnom izraavaju svoju relativnu vrednost, jedna odreena roba, zlato , istorijski je osvojila to povlaeno mesto. Zbog toga, kad u obliku III na mesto robe platno stavimo robu zla to, dobijamo:
IV. Novani oblik

20 arina platna 1 kaput 10 funti aja 40 funti kafe 1 kvarter penice V2 tone eleza x robe A itd. robe
2 une zlata
7 0 4 Prilog
1. R a zlika izmeu prelaza od opteg oblika vrednosti u novani oblik i ranijih prelaza u razvitku Pri prelazu iz oblika I u oblik II i iz oblika II u oblik III, zbivaju se bitne promene. Naprotiv, oblik IV ni u emu se ne razlikuje od oblika III osim u tom e to se sada namesto plama zlato nalazi u obliku opteg ekvivalenta. U obliku IV zlato ostaje ono to je platno bilo u obliku III opiti ekvivalent. Napredak je samo u tome to je sada oblik neposredne opite razmenljivosti, ili oblik opteg ekvi valenta, drutvenom navikom konano srastao sa specifinim prirodnim oblikom robe zlata . Z lato istupa pred druge robe kao novac samo zato to je ranije pred njih istupalo kao roba. Kao i sve druge robe, i ono je funkcionisalo kao ekvivalent, bilo kao pojedinani ekvivalent u izdvojenim inovim a razmene, bilo kao posebni ekvivalent pored drugih ekvivalenata roba. Postepeno, zlato je u uim ili irim krugovima stalo funkcionisati kao opiti ekvivalent. im je osvojilo monopol toga mesta u izra zu vrednosti robnog sveta, ono je postalo novanom robom, a tek od asa kada je ve postalo novanom robom razlikuje se oblik IV od oblika III, drugim reima opiti oblik vrednosti pretvorio se u novani oblik.
2. P retvaranje opiteg relativnog oblika vrednosti u oblik cene Prost relativni izr a z vrednosti neke robe, na primer platna, dat u robi koja ve funkcionie kao novana roba, na primer u zlatu, jeste oblik cene. Prema tom e je cenovni oblik platna: 20 arina platna = 2 une zlata, ili ako su 2 funte sterlinga monetarno im e dveju uni zlata, 20 arina platn a = 2 . 3. Prost oblik robe predstavlja tajnu novanog oblika Vidi se da pravi novani oblik ne predstavlja nikakvu tekou. im se otkrije opiti ekvivalentski oblik, ne treba mnogo lupati glavu da bi se shvatilo da se taj ekvivalentski oblik fiksira za neku speci finu vrstu robe kao to je zlato, utoliko pre to opti ekvivalentski oblik po svojoj prirodi uslovljava drutveno iskljuenje jedne odre ene vrste robe od strane svih drugih roba. Re je jo samo o tome da to iskljuenje dobije objektivno drutvenu konsistenciju i opitu vanost', stoga ono niti naizmenino pogaa razliite robe niti ima isto lokalan
znaaj samo u posebnim sferama robnog sveta. Ono to je teko u pojmu novanog oblika ograniava se na poimanje opteg ekvivalentskog oblika, dakle samog opteg oblika vrednosti, oblika III. Ali oblik III razreava sve kad krenemo unazad, u obliku II, a konstitutivni element oblika II je oblik I: 20 arina platna = 1 kaput ili x roba A = y roba B. Ako znamo ta su upotrebna vrednost i razmenska vrednost, videemo da je taj ob lik I najprostiji, najnerazvijeniji nain da se bilo koji proizvod rada, na primer platno, predstavi kao roba, tj. kao jedinstvo suprotnosti: upo trebne vrednosti i razmenske vrednosti. Tada je lako otkriti i niz me tamorfoza kroz koje mora proi prost oblik robe: 20 arina platna = 1 kaput, da bi dobio svoj potpuni oblik: 20 arina platna = 2, tj. novani oblik.
45 M ar* - E ngels (21)
Dodatak
/ \
709
Citati na jeziku originala

1. O D E L JA K
Str. 43 Desire implies w ant; it is the appetite of the m ind, and as natural as Beleka 2 hunger to the body . . . th e greatest num ber (of things) have their value from supplying the wants of the m ind. (Nicholas Barbon, A Discourse on coining the new money lighter. In answer to M r. Locke's , Considerati ons et&.y London 1696, p. 2, 3.) Str. 43 Bel. 3 Str. 44 Bel. 4 T hings have an intrinsick vertue ( . . . ) which in all places have the same vertue; as the loadstone to attract iron (ibidem, p. 6). T he natural w orth of anything consists in its fitness to supply the necessities, or serve the conveniences of hum an life. (John Locke, Some considerations on the consequences o f the lowering of interest, 1691, [in:] W orks, edit. L ondon 1777, v. II, p. 28.) La valeur consiste dans le rapport d change qui se trouve entre telle chose et telle autre, entre telle mesure d une production et telle mesure d une autre.* (Le T rosne, De Vintiret social, [in:] ('Physiocrates*, d. D aire, Paris 1846, p. 889.) Nothing can have an intrinsick value (N. Barbon, ibidein, p. 6). T h e value of a th in g /is just as much as it will bring.!241 "Toutes les productions d un m em e genre ne form ent proprem ent q u une masse, dont le prix se dterm ine en gnral et sans gard aux circonstances particulires.* (Le T rosne, ibidem , p. 893.) Tutti i fenomeni delluniverso, sieno essi prodotti della mano dell uomo, ovvero delle universal) leggi della fisica, non ci danno idea di attuale creazione, ma unicamente di una modificazione della materia. Accostare e separare sono gli unici elementi che l ingegno umano ritrova analizzando lidea della riproduzione; e tanto riproduzione di valore ( . . . ) e di ricchezza se la terra, 1aria e lacqua ne campi si trasm utino in grano, come se colla mano dell uomo il glutine di un insetto si trasm uti in velluto ovvero alcuni pezzetti di metallo si organizzino a formare una ripetizione.* (Pietro Verri, Meditazioni sulla economia politica prvi put tampano 1771. u seriji P. Custodija Scrittori classici italiani di economia politica, Parte moderna*, t. XV, p. 21, 22.) One man has employed him self a week in providing this necessary of life. . . and he that gives him some other in exchange, cannot make a better estim ate of what is a proper equivalent, than by computing what cost him just as much labour and tim e: which in effect is no more than exchanging one m ans labour in one thing for a time certain, for another m ans labour in another thing for the same tim e. ( Some thoughts on the interest of money in general etc., p. 39.)
Str. 44 Bel. 6
Str. 44 Bel. 7 Str. 47 Bel. 10 Str. 50 Bel. 13
Str. 53 Bel. 16
710 D odatak
S tr. 56 Bel. 17 S tr. 66 Bel. 23 T h e com m and o f q u an tity . . . constitutes value . ([S.Bailey,] Monev and its vicissitudes, L o n d o n 1837, p. 11.) T h e value o f any com m odity denoting its relation in exchange we m ay speak o f it as . . . com -value, cloth-value, according to the com m odity w ith w hich it is com pared; and then there are a thousand dif feren t kinds o f value, as m any kinds o f value as there are com modities in existence, and all are equally real and equally nom inal. ([S. Bailey,] A critical dissertation on the nature, measures, and causes o f va lu e; chiefly in reference to the writings o f M r. Ricardo and his followers. B y the author of essays on the form ation etc. o f opinions, L on d o n 1825, p. 39.) As it is certain th a t o u r physical and m oral faculties are alone our original riches, th e em ploym ent o f those faculties, labour o f some kind, is ou r original treasure, and it is always from this em ploym ent - th at all those things are created w hich we call riches. . . . I t is certain too, that all those things only rep resen t th e labour w hich has created them , and if they have a value, or even tw o d istin ct values, they can only derive th em from th a t (the value) o f the labour from w hich they em anate. (R icardo, The principles o f pol. econ ., 3. ed., L ond. 1821, p. 334.) Les conom istes o n t une singulifcre m anire de procder. II n y a pour eux que deux sortes d e s ti tu ti o n s , celles de lart et celles de la nature. L es in stitu tio n s de la fodalit sont des institutions artificielles, celles de la bourgeoisie sont des institu tio n s naturelles. Ils ressem blent en ceci aux thologiens, qu i eux aussi tablissent deux sortes de religions. T o u te re ligion qu i n est pas la leur est u n e invention des hom m es, tandis que leu r p ro p re religion est u ne m anation de dieu. Ainsi il y a eu de 1histoire, m ais il n y en a plus.* (K arl M arx, M is ire de la philosophie. Reponse a la Philosophie de la mis&re de M . Proudhon, 1847, p. 113.) I m e ta lli. . . n aturalm ente moneta.* (G aliani, Della moneta, u Custodijevoj zbirci, P arte m oderna, t. I l l , p. 137.) I1 danaro b la m erce universale.* (V erri, ibidem , p. 16.) Silver and gold them selves, w hich we m ay call by the general name o f B ullion, are. . . com m odities. . . raising and falling i n . . . v a lu e .. . Bullion th e n m ay be reckoned to be o f higher value, w here the smaller w eight w ill purchase th e greater quantity of the product or m anufac tu re o f th e country etc. ([S. C lem ent,] A discourse o f the general noti ons o f money , trade , and exchange, as they stand in relations each to other. B y a merchant , L on d o n 1695, p. 7.) Silver an d gold, coined or uncoined, tho* they are used for a mea sure o f all o th e r things, are no less a com m odity than w ine, oyl, tobacco, cloth or stuffs. (IJ. C hild,] A discourse concerning trade, and that in particular o f the East-Indies etc., L ondon 1689, p, 2.) T h e stock and riches o f the kingdom cannot properly be confined to m oney, nor ought gold and silver to be excluded from being m er chandize. ([T h . Papillon,] The East-India-trade a most profitable tra de, L ondon 1677, p. 4.) Loro e l argento hanno valore come metalli anteriore all essere m o neta.* (G aliani, ibidem, [p. 72].) Largent en* (des denres) est le signe.* (V. de F orbonnais, Eliments du commerce, nouv. dit., Leyde 1766, t. I I , p. 143.) iC om m e signe il est attir par les denres.* 0ibidem, p. 155) Largent est u n signe d une chose et la reprsente.* (M ontesquieu, Esprit des lois , Oeuvres, L ondon 1767, t. I I , p. 3.)
S tr. 81 Bel. 31
S tr. 82 Bel. 33
S tr. 89 Bel. 42 S tr. Bel. S tr. Bel. 90 44 90 45
S tr. 90 Bel. 46 S tr. 91 Bel. 47
Citati na jeziku originala 711

L argent n est pas simple signe car il est lui-m m e richesse; il ne reprsente pas les valeurs, il les quivaut. (Le Trone, ibidem, p. 910.) Quaucun puisse ni doive faire doute, que k nous et k notre majest royale n appartienne seu le m en t.. . le m estier, le fait, ltat, la provi sion et toute lordonnance des monnaies, de donner tel cours, et pour tel prix comme il nous plait et bon nous semble.* (Philippe de Valois u jednom dekretu iz 1346.) Pecunias vero nulli emere fas erit, nam in usu publico constitutas oportet non esse mercem.* If a m an can bring to L ondon an ounce of silver out of th e earth in Peru, in the same tim e th a t he can produce a bushel of corn, then one is the natural price of the other; now if by reason of new and more easie mines a m an can procure two ounces of silver as easily as he for merly did one, the corn will be as cheap at 1 0 shillings the bushel, as it was before at 5 shillings, caeteris paribus. * (William Petty, A treatise o f taxes and contributions, London 1667, p. 31.) In this case ( . . . ) . . . they licked it (the thing represented to them) twice to their tongues, after which they seemed to consider the bar gain satisfactorily concluded . ^ 21 O ur coinage was originally adapted to the em ploym ent of silver only hence an ounce of silver can always be divided into a certain adequate num ber of pieces of coin; but as gold was introduced at a later period into a coinage adapted only to silver, an ounce of gold cannot be coined into an adequate num ber of pieces. (M aclaren, History o f the currency, L ondon 1858, p. 16.) Le monete le quali oggi sono ideali sono le piil antiche d ogni nazione, e tutte furono un tem po reali, e perch erano reali con esse si contava. (Galiani, Della moneta, p. 153.) T his is falsifying a measure, not establishing a standard. (David U rquhart, Familiar words, p. 105.) If the wealth of a nation could be decupled by a proclamation, it were strange that such proclamations have not long since been made by our Governors. ([Petty, Quantulumcunque concerning money. To the Lord Marquis o f H alifax, 1862,] p. 36.) Ou bien, il faut consentir k dire q u une valeur d un million en argent vaut plus q u une valeur gale en marchandises. (Le Trosne, ibidem, p. 919), dakle quune valeur vaut plus q u une valeur gale.
Str. 91 Bel. 48
Str. 94 Bel. 51 Str. 96 Bel. 54
Str. 98 Bel. 58 Str. 98 Bel. 59 Str. 99 Bel. 62
Str. 99 Bel. 63
Str. 102 Ex 8 t o u . . . 7rup 8 < ; & v T a p . e L ( 3 e a 0 m r c a v T a <p7)<nv 6 'HpaxXeiToq, x a i Bel. 65 jcup a r r a v T t o v , &a7rep xpuaou ^prjfxaTa xal xPY )H -(*Tt0V XPU C T < fe-4 < Lassalle, Die Philosophie Herakleitos des Dunkeln , Berlin 1858, Bd. I, S. 222.) Str. 105 Toute vente est achat. (D r. Quesnay, Dialogues sur le commerce et les Bel. 6 6 travaux des artisans, [in:] Physiocrates, d. Daire, I partie, Paris 1846, p. 170.) Vendre est acheter.i5J Str. 105 Le prix d une marchandise ne pouvant tre pay que par le prix d une Bel. 67 autre marchandise.* (M errier de la Rivire, V Ordre naturel et essentiel des sociitis politiques, [in:] Physiocrates, d. D aire, II partie, p. 554.) Str. 105 Pour avoir cet argent, il faut avoir vendu.* (ibidem, p. 543.) Bel. 6 8 Str. 106 Si largent reprsente, dans nos mains, les choses que nous pouvons Bel. 70 dsirer d acheter, il y reprsente aussi les choses que nous avons ven dues pour [ . . . ] cet argent. (M errier de la Rivire, ibidem, p. 586.)
Str. 107 I1 y a done [. . . ] quatre termes et trois contractants, dont 1un inBel. 71 tervient deux fois.* (Le Trosne, ibidem, p. 909.)
7 1 2 D odatak S tr. I l l Bel. 75 S tr. 113 Bel. 76 I1 (largent) na d au tre m ouvem ent que celui qui lui est im prim par les productions. (L e T ro n e, ibidem , p. 885.) Ce sont les productions qu i le* (largent) mettent et le fo n t circuler. . . L a clrit de son mouvement* supple k sa q u a n tity L o rsq u il en est besoin, ii ne d u ne m ain dans lau tre sans sarre te r u n instant.* (Le p. 915, 916.) en m ouvem ent (tj. de largent) fait que glisser T ro sn e, ibidem
S tr. 114 Bel. 77
M oney being. . . the com m on m easure of buying and selling, every body w ho has anything to sell, and cannot procure chapm en for it, is presently ap t to th in k , th a t w ant of m oney in the kingdom , or country, is the cause w hy his goods do no t go off; and so, w ant of money is the com m on cry ; w hich is a great m istake. . . W hat do these people w ant, who cry o u t for m oney?. . . T h e F arm e r com plains. . . he thinks th a t were m ore m oney in the country, he should have a price for his g o o d s... T h en it seem s m oney is no t his w ant, b u t a Price for his corn and cattle, w hich he w ould sell, b u t cannot. . . w hy cannot he get a price? . . . 1) E ith er th ere is too m uch corn and cattle in the country, so th at most w ho com e to m arket have need o f selling, as he has, and few of buying or, 2) T h e re w ants the usual vent abroad by T ransportatio n . . . O r, 3) T h e consum ption fails, as w hen m en, by reason o f poverty, do not spend so m uch in th eir houses as form erly they did, w herefore it is not the increase o f specifick m oney, w hich would a t all advance the farm ers goods, b u t th e rem oval of any o f these three causes, w hich do truly keep dow n the m arket. . . T h e m erchant and shopkeeper w ant money in the same m anner, th a t is, they w ant a vent for the goods they deal in, by reason th a t th e m arkets fail. . . a nation never thrives better, th an when riches are tost from hand to h a n d . (S ir D udley N o rth , Discourses upon trade , L o n d o n 1691, p. 11-15 passim .)
S tr. 116 T h e re is a certain m easure, and proportion o f m oney requisite to Bel. 78 drive th e trade of a nation, m ore or less than w hich, would prejudice the same. J u st as there is a certain proportion of farthings necessary in a sm all retail T ra d e , to change silver money, and to even such re ckonings as cannot be adjusted w ith the sm allest silver p ie ces.. . Now as th e proportion o f the nu m b er of farthings requisite in com merce is to be taken from th e nu m b e r o f people, the frequency o f their exchanges, as also, and principally, from the value o f the smallest silver pieces o f m oney; so in like m anner, the proportion of money (gold and silver specie) requisite to our trade, is to be likewise taken from the frequ ency o f com m utations, and from the bigness of paym ents. (William Petty, A treatise on taxes and contributions, London 1667, jv 17.) T h e quan tity of coin in every country is regulated by the value o f the com m odities w hich are to be circulated by i t . . . T h e value o f goods annually bought and sold in any country requires a certain quantity o f money to circulate and d istribute them to th e ir proper consum ers, and can give em ploym ent to no m ore. T h e channel of circulation necessa rily draw s to itself a sum sufficient to fill it, and never adm its any m o re. ([A. Sm ith,] W ealth o f nations , [vol. I ll ,] 1. IV , ch. I [p.87,89].) Str. 117 Bel. 79 T h e prices o f things will certainly rise in every nation, as the gold and silver increase am ongst the p eo p le; and, consequently, where the gold and silver decrease in any nation, the prices of all things m ust fall proportionably to such decrease o f m oney. (Jacob V anderlint, M o ney answers all things , L ondon 1734, p. 5.) N o inconvenience can arise by an unrestrained trade, bu t very advantage; since, if the cash o f the nation be decreased by it, which p rohibitions-are designed to prevent, those nations that get the cash

will certainly find every thing advance in price, as the cash increases am ongst them. And. . . our manufactures and every thing else, will soon become so m oderate as to tu rn the balance of trade in our favour, and thereby fetch the money back again. (ibidem , p. 43, 34) Str. 117 Si lon compare la masse de lor et de largent qui est dans le m onde, Bel. 80 avec la somme des m archandises qui y sont, il est certain que chaque denre ou m archandise, en particulier, pourra etre com pare a une certaine portion ( . . . ) de lautre. Supposons q u il n y ait q u une seule denre ou m archandise dans le m onde, ou q u il ny ait q u une seule qui sachete, et q u elle se divise comme largent: cette partie de cette m ar chandise rpondra une partie de la masse de largent; la m oiti du total de lune k la m oiti du total de lautre etc. . . ltablissem ent du prix des choses dpend toujours fondam entalem ent de la raison du total des choses au total des signes.* (M ontesquieu, ibidem , t. I l l , p. 12, 13.) M ankind having consented to pu t an im aginary value upon gold and silver. . . the intrinsic value, regarded in these m etals, [ . . . ] is nothing but the quantity. ([J. Locke,] Some considerations etc., 1691, [in:] W orks , ed. 1777, vol. I I , p. 15.) Str. 118 Silver and gold, like other com m odities, have their ebbings and flo Bel. 81 wings. U pon the arrival of quantities from Spain. . . it is carried into the Tow er, and coined. N ot long after there will come a dem and for bullion, to be exported again. If there is none, but all happens to be in coin, w hat then? M elt it down again; there's no loss in it, for the co ining costs the owner nothing. T h u s the nation has been abused, and made to pay for the tw isting of straw, for asses to eat. I f the m erchant ( . . . ) had to pay the price of the coinage, he would not have sent his silver to the T ow er w ithout consideration; and coined money always keep a value above uncoined silver. (N orth, ibidem , p. 18.) Str. 119 If silver never exceed w hat is wanted for the smaller paym ents, it Bel. 82 cannot be collected in sufficient quantities for the larger paym ents. . . the use of gold in the main paym ents necessarily implies also its use in the retail trade: those who have gold coin, offering them for small purchases, and receiving w ith the com modity purchased a balance of silver in retu rn ; by which means the suprlus of silver that would other wise encum ber the retail dealer, is draw n off and dispersed into general circulation. But if there is as m uch silver as will transact the small pay ments independent of gold, the retail dealer m ust then receive silver for small purchases; and it m ust of necessity accumulate in his hands. (David Buchanan, Inquiry into the taxation and commercial policy of Great Britain , Edinburgh 1844, p. 248, 249.) Str. 121 Bel. 84 T hat, as far as concerns our domestic exchanges, all the monetary funcions which are usually perform ed by gold and silver coins, may be perform ed as effectually by a circulation of inconvertible notes, having no value but that factitious and conventional value [ . . . ] they derive from the law, is a fact, which adm its, I conceive, of no denial. Value of this description may be made to answer all the purposes of intrinsic value and supersede even the necessity for a standard, p ro vided only the quantity of [ . . . ] issues be kept under due lim itation. (Fullarton, Regulation of currencies, 2. ed., London 1845, p. 21.)
Str. 122 Money does wear and grow lighter by often telling over. . . It is the Bel. 85 denomination and currency of the money that men regard in bargai ning, and not the quantity of silv e r.. . T is the publick authority upon the metal that makes it money. (N. Barbon, ibidem , p. 29, 30, 25.)
7 1 4 D odatak S tr. 123 Bel. 86 U ne richesse en arg en t n est q u e .. . richesse en productions, converties en arg en t. (M ercier de la R ivire, ibidem , p. 573.) U ne valeur en productions n a fait que changer de form e. (ibidem, p. 486) > ,/T is by this practise they keep all th e ir goods and m anufactures at such low rates. (V anderlint, ibidem, p. 95, 96.) M oney is a pledge. (John Bellers, Essays about the poor, manufactures, trade, plantations, and imm orality, L ondon 1699, p. 13.)
S tr. 123 Bel. 87 S tr. 123 Bel. 88
S tr. 124 G old! yellow, glittering precious gold! / [ ... ] T h u s m uch o f this, Bel. 91 w ill m ake black w h ite ; foul, fa ir; / W rong, rig h t; base, noble; old, y o u n g ; cow ard, valiant. / . . . W hat this, you gods! W hy this / Will lug your priests and servants from your sid es; / Pluck stout m en s pil lows from below th e ir heads. / T h is yellow slave / W ill kn it and break religions; bless th e accoursd ; / M ake the hoar leprosy ad o rd ; place thieves / A nd give th e m title, knee and approbation / W ith senators o f the b e n c h ; this is it, / T h a t m akes the w append widow wed again / . . . C om e dam ned earth, / T h o u com m on whore o f m ankind. (Shakes peare, Timon o f Athens.) S tr. 125 Bel. 92 ,,Ou8v yap ivS-pa>7roioiv olov fipyupo? Kax&v v 6 ( x io jjl SpXaaxe t o u t o x a l 7r6Xi? IIop-9-eT t 6 8 <5iv8pa<; iâviarrjcuv 86p.cov. ToS* IxSiSaaxEt x a l 7rapaXXdaaei <ppva? XprjaTa? 7rp&? a lax p a repayâ# loraa& ai (iportov. Ilavoupyla? SSetêv ivOpoiTroi? ^ x e i v , K a l 7c< x v t 6<; pyot> 8uaa3eiav El8vat.c
(Sofokle, Antigona)
tuX e o v e ^ ok;
S tr. 125 ,/EX7ti!;ou<j7)<; rij? Bel. 93 nXouTcova.*' S tr. 126 Bel. 94
dvaÊiv x rtov (jiux&v rij? yrj? auri>v
(A then[aeus], Deipnos.)
Accrescere quanto piu si pu6 ii num ero d e venditori d ogni merce, dim inuire quanto piu si pu6 ii num ero dei com pratori, questi sono i cardini sui quali si raggirano tu tte le operazioni di economia politica. (V erri, ibidem, p. 52, 53.)
Str. 126 T h e re is required for carrying on the trade o f the nation, a determ inate Bel. 95 sum o f specifick M oney, w hich varies, and is sometimes m ore, sometimes less, as th e circum stances we are in require . . . T h is ebbing and flo wing o f m oney, supplies and accom m odates itself, w ithout any aid of Politicians . . . T h e buckets w ork alternately; when money is scarce, bullion is coined; w hen bullion is scarce, money is m elted. (N orth, ibidem, [P ostscript,] p. 3.) Silver ornam ents are brought ou t and coined when there isâ high rate o f interest, and go back again w hen the rate of interest falls. (J. St. M ills Evidence [in:] Reports on bankacts, 1857, n. 2084, 2101.) S tr. 127 Such a sp irit o f cruelty reigns here in England am ong the m en o f trade, Bel. 97 th a t is not to be m et w ith in any other society of m en, nor in any other kingdom o f the world. (A n essay on credit and the bankrupt act , L ondon 1707, p. 2.) Str. 129 T h e Poor stand still, because the Rich have no M oney to employ them , Bel. 100 though they have the same land and hands to provide victuals and cloaths, as ever they h a d ; w hich is the tru e Riches o f a N ation, and not the M onev. (John Bellers, Proposals fo r raising a colledge o f industry, Lon don, 1696, p. 3, 4.)

Str. 130 On one occasion (1839) an old grasping banker ( . . . ) in his private Bel. 101 room raised the lid of the desk he sat over, and displayed to a friend rolls of banknotes, saying w ith intense glee there were 600 000 of them , they were held to make money tight, and would all be let out after three oclock on the same day. ([H. Roy,] The theory o f the exchanges. The Bank charter act o f 1844, London 1864, p. 81.) Some very curious rum ours are current of the means which have been resorted to in order to create a scarcity of Banknotes . . . Q uestio nable as it would seem, to suppose that any trick of the kind would be adopted, the report has been so universal that it really deserves m ention. [T h e O bserver od 24. aprila 1864.] Str. 130 T h e am ount of sales1* or contracts entered upon during the course Bel. 102 of any given day, will not affect the quantity of money afloat on that particular day, b u t, in the vast majority of cases, will resolve themselves into m ultifarious drafts upon the quantity of money which may be afloat at subsequent dates more or less d is ta n t. . . T h e bills granted or credits opened, to-day, nead have no resem blance w hatever, either in quantity, am ount or duration, to those granted or entered upon to-m orrow or next day; nay, many of to-days bills and credits, when due, fall in w ith a mass o f liabilities whose origins traverse a range of antecedent dates altogether indefinite, bills at 12, 6, 3 months or 1 often aggregating together to swell the com mon liabilities of one particular d a y . . . ( The currency theory reviewed; a letter to the scotch people. B y a banker in England, Edinburgh 1845, p. 29, 30 passim.) Str. 131 T h e Course of T rade being thus tu rn ed , from exchanging of goods Bel. 104 for goods, or delivering and taking, to selling and paying, all the bar gains . . . are now stated upon the foot of a Price in M oney. ([D. Defoe,] A n essay upon publick credit, 3. ed., L ondon 1710, p. 8.) Str. 132 Largent [. ..] est devenu le bourreau de toutes les choses.*. . . alambic Bel. 105 qui a fait vaporer une quantity effroyable de biens et de denres pour faire ce fatal prcis.# Largent [ . . . ] dclare la guerre [. ..] tout le genre humain.# (Boisguillebert, Dissertation sur la nature des richesses, de Vargent et des tributs, d. D aire, *conomistes financiers*, Paris 1843, t. I , p. 413, 419, 417, 418.) Str. 133 I f there were occasion to raise 40 millions p. a., whether the same Bel. 107 6 millions ( .. .) would suffice for such revolutions and circulations thereof as trade requires?, . . . : I answer yes: for the expense being 40 mil lions, if the revolutions were in such short circles, viz. weekly, as hap pens among poor artizans and labourers, who receive and pay every Saturday, then 40/52 parts of 1 million of money would answer these ends; but if the circles be quarterly, according to our custom of paying rent, and gathering taxes, then 10 millions were requisite. W herefore supposing payments in general to be of a mixed circle between one week and 13, then add 10 millions to 40/52, the half of the which will be ^ / a , so as if we have 5x/a mill., we have enough. (William Petty, Po litical anatomy of Ireland, 1672, edit. L ondon 1691, p. 13, 14.i59]) Str. 134 An unfavourable balance of trade never arises b u t from a redundant Bel. 109 airrency . . . T h e exportation o f the coin is caused by its cheapness, and is not the effect, but the cause of an unfavourable balance.tfl0] T h e Balance of T rade, if there be one, is not the cause o f sending away the money out of a nation: but that proceeds from the difference of the value of Bullion in every country. (N . Bar bon, ibidem, p. 59.) 1+ U originalu: purchases
716 Dodatak
S tr. 135 I w ould desire, indeed, no m ore convincing evidence of the com petency Bel. 110a o f the m achinery o f the hoards in specie-paying countries to perform every necessary office of international adjustm ent, w ithout any sensible aid from the general circulation, than the facility w ith which France, w hen b u t ju st recovering from the shock o f a destructive foreign inva sion, com pleted w ithin th e space o f 27 m onths the paym ent o f her forced co n trib u tio n o f nearly 20 millions to th e allied pow ers, and a considerable p ro portion o f th a t sum in specie, w ithout perceptible contraction or derangem ent o f her dom estic currency, or even any alarm ing fluctua tion o f h er exchange. (F ullarton, ibidem, p. 141.) S tr. 136 Largent se partage en tre les nations relativem ent au besoin q u elles en Bel. 111 o n t . . . tan t toujours a ttir p ar les productions. (Le T ro sn e, ibidem , p. 916.) T h e m ines w hich are continually giving gold and silver, do give sufficient to supply such a needful balance to every nation. (J. V anderlint, ibidemy p. 40.) S tr. 136 E xchanges rise and fall every week, and at some particular tim es in the Bel. 112 year ru n high against a nation, and at o ther tim es ru n as high on the con tra ry . (N . B arbon, ibidem , p. 39.) S tr. 136 W h a t m oney is m ore than o f absolute necessity for a H om e T rad e, is Bel. 114 dead stock, and brings no profit to th a t country its kept in, b ut as it is tra n sp o rted in T ra d e, as well as im p o rted . (John Bellers, Essays etc., p. 13.) W h at if we have too m uch coin? W e m ay m elt down the heaviest a nd tu rn it into the splendour o f plate, vessels or utensils o f gold and silver; or send it o u t as a com m odity, w here the same is w anted or d esire d ; or let it o u t at interest, w here interest is higs. (W. Petty, Quantulumcunquey p. 39.) M oney is b u t the fat o f the Body-Politick, w hereof too much does as often hinder its agility, as too little makes it s ic k . . . as fat lubricates the m otion o f the m uscles, feeds in w ant o f victuals, fills up uneven cavities, and beautifies the body; so doth m oney in the state quicken its actions, feeds from abroad in tim e o f dearth a h o m e; evens accounts . . . and beautifies the w h o le; although, . . . m ore especially the particular persons th a t have it in p len ty . (W . P etty, Political anatomy o f Ireland , p. 14, 15.t69])
2.
O D E L JA K
S tr. 138 Avec de largent on achte des m archandises, et avec des marchandises on achte de largent. (M ercier de la R ivire, L'ordre naturel et esBel. 2 sentiel des socidtds politiques, p. 543.) S tr. 139 W hen a thing is bought, in order to be sold again, the sum employed is called m oney advanced; w hen it is bought not to be sold, it may be Bel. 3 said to be expended. (James S teuart, Works etc., edited by G eneral Sir Jam es S teuart, his son, L ondon 1805, v. I, p. 274.)
Str. 140 On n change pas de largent contre de largent. [M ercier de la Rivire, L'ordre naturel et essentiel des socidtds politiquesy p. 486.] Bel. 4
Every transaction in which an individual buys produce m order to sell it again, is, in fact, a speculation. (M acCulloch, A dictionary, practical etc. o f commerce, London 1847, p. 1009.) ? Le com m erce est un jeu* (. . .) et ce n est pas avec des gueux qu on peut gagner. Si lon gagnait long-tem ps en tout avec tous, il faudrait
Citati na jeziku originala 717 rendre de bon accord les plus grandes parties du profit, pour recommencer le jeu. (Pinto, Traite de la circulation et du credit, Amsterdam 1771, p. 231.) Str. 142 Comm odities (. . .) are not the term inating object of the trading Bel. 7 cap italist. . . money is his term inating object. (T h. Chalmers, On po litical economy etc., 2nd edit., Glasgow 1832, p. 165, 166.) Str. 143 I1 m ercante non conta quasi per niente ii lucro fatto, ma m ira sempre Bel. 8 al futiiro.# (A. Genovesi, Lezioni di economia civile [1765], u Custodijevoj seriji Scrittori classici italiani di economia politica, Parte moderna#, t. V III, p. 139.) Str. 143 Questo infinito che le cose non hanno in progresso, hanno in giro.* Bel. 10a (Galiani, [ibidem, p. 156].) Str. 143 Bel. 11 Ce n est pas la matire qui fait Ie capital, mais la valeur de ces matires. (J.-B. Say, Traite d conomie politique, 3me d., Paris 1817, t. II, p. 429.)
Str. 143 Currency (!) em ployed to productive purposes is capital (Macleod, Bel. 12 The theory and practice o f banking, London 1855, v. I, c. 1, p. 55.) Capital is com m odities. (James M ill, Elements o f political economy, London 1821, p. 74.) Str. 146 Que 1une de ces deux valeurs soit argent, ou quelles soient toutes deux Bel. 16 marchandises usuelles, rien de plus indifferent en soi. (M ercier de la Rivire, ibidem, p. 543.) Str. 146 Ce ne sont pas les contractants qui prononcent sur la valeur; elle est Bel. 17 dcide avant la convention.# (Le T rosne, [ibidem\, p. 906.) Str. 147 Lchange devient dsavantageux pour 1une des parties, lorsque quelBel. 19 que chose trangre vient dim inuer ou exagrer le prix: alors lgalit est blesse, mais la lsion procde de cette cause et non de lchange.# (Le T rosne, ibidem, p. 904.) Str. 147 Lchange est de sa nature un contrat d galit qui se fait de valeur Bel. 20 pour valeur gale. II n est done pas un moyen de senrichir, puisque lon donne autant que lon re?oit. (Le T rosne, ibidem, p. 903, 904.) Str. 148 Dans la socit forme il n y a pas de surabondant en aucun genre.# Bel. 22 (Le T rosne, ibidem.) Str. 149 By the augm entation of the nominal value of the produce . . . sellers Bel. 24 not enriched . . . since w hat they gain as sellers, they precisely expend in the quality of buyers. ([J. Gray,] The essential principles o f the wealth o f nations etc., London 1797, p. 66.) Str. 149 Si lon est forc de donner pour 18 livres une quantit de telle proBel. 25 duction qui en valait 24, lorsquon employera ce mfime argent k acheter, on aura galement pour 18 1. ce que lon payait 24.# (Le T rosne, ibidem, p. 897.) Str. 149 Chaque vendeur ne peut done parvenir k renchrir habituellem ent Bel. 26 ses marchandises, quen se soum ettant aussi k payer habituellem ent plus cher les marchandises des autres vendeurs; et par la mme raison, chaque consommateur ne peut [ . . . ] payer habituellem ent moins cher ce quil achfcte, quen se soum ettant aussi k une dim inution semblable sur le prix des choses quil vend.# (M ercier de la Rivire, ibidem, p. 555.) Str. 150 T h e idea of profits being paid by the consumers, is, assuredly, very Bel. 28 absurd. Who are the consum ers? (G. Ramsay, A n essay on the distri bution of wealth, Edinburgh 1836, p. 183.)
7 1 8 D odatak S tr. 151 Bel. 29 W hen a m an is in w ant o f dem and, does M r. M althus recom m end him to pay some oth e r person to take o ff his goods? (A n inquiry into those principles, respecting the nature o f demand and the necessity o f consum ption > lately advocated by M r. M althus etc., L ondon 1821, p. 55.) Lchange qui se fait de deux valeurs gales n augm ente ni ne dim inue la m asse des valeurs subsistantes dans la socit. L change de deux valeurs ingales . . . ne change rien non plus k la som m e des valeurs sociales, bien q u il ajoute k la fo rtune de lu n ce q u il ote de la for tu n e de lautre. (J. - B. Say, ibidem , t. I I , p. 443, 444.) On n 'a c h e te des pro d u its q u avec des produits* (ibidem, t. I I , p. 438) Les productions n e se paient q u avec des productions.# (Le T rosne, ibidem , p. 899.) Exchange confers no value at all u p o n p ro d u cts. (F. W ayland, The elements o f polit, economy , B oston 1843, p. 168.) U n d e r th e rule of invariable equivalents com m erce would be im possible. (G . O pdyke, A treatise on polit, economy, N ew Y ork 1851, p. 6 6 -6 9 .) P rofit, in th e usual condition o f th e m arket, is n o t m ade by exchanging. H ad it n o t existed before, n eith er could it after th at transaction. (R am say, ibidem, p. 184.) I n th e form o f m oney . . . capital is productive o f no profit. (R i cardo, Principles o f polit, economy, p. 257.) T h e value or w orth o f a m an, is as o f all oth e r things, his p ric e : that is to say, so m uch as w ould be given for th e use o f his pow er. (T h . Hobbes, Leviathan, [in:] W orks, edit. M olesw orth, L ondon 1839- 1844, v. I l l , p. 76.) I ts (labour's) n atu ral price . . . consists in such a quantity o f neces saries, and com forts o f life, as, from the n atu re of the clim ate, and the habits o f th e country, are necessary to su p p o rt the labourer, and to ena ble h im to rear such a fam ily as m ay preserve, in the m arket, an u n d i m inished supply o f la b o u r. (R. T o rren s, A n essay on the external corn trade, L o n d o n 1815, p. 62.) All labour is paid, after it has ceased.# (A n inquiry into those principles, respecting the nature o f demand etc., p. 104.) Le crd it com m ercial a du com m encer au m om ent ou louvrier, pre m ier artisan de la p roduction, a p u , au m oyen de ses conomies, atte n d re le salaire de son travail jusqufc la fin de la sem aine, de la quinzaine, d u m ois, d u trim estre etc.# (Ch. G anilh, Des systbnes d'iconomie polit., 2m e d., P aris 1821, t. I I , p. 150.)
S tr. 151 Bel. 31
S tr. 151 Bel. 32 S tr. 152 Bel. 33 Str. 153 Bel. 36 Str. 154 Bel. 38 S tr. 157 Bel. 42
Str. 158 Bel. 46
S tr. 160 Bel. 49
S tr. 160 Louvrier p rte son in d u s trie # ,. . . de perdre son sa la ire . . . l ouvirer ne transm et rien de matriel.* (S torch, Cours d conomie polit., PtersBel. 50 bourg 1815, t. I I , p. 36, 37.) S tr. 160 Bel. 51 I t is a com m on practice w ith the coal masters to pay once a m onth, and advance cash to th eir workm en at the end o f each interm ediate week. T h e cash is given in the shop ( . . . ) ; the m en take it on one side and lay it ou t on the o th e r. ( C hildrens em ploym ent com mission, I I I rep o rt, L ondon 1864, p. 38, n. 192.)
3.
O D E L JA K
S tr. 164 T h e earths spontaneous productions being in small quantity, and Bel. 1 quite independent of m an, appear, as it were, to be furnished by nature, in the same way as a small sum is given to a young m an, in order to p u t him in a way of industry, and of m aking his fortune. J a m e s S teuart, Principles o f polit, economy, edit. D ublin 1770, v. I, p. 116.) Str. 171 Bel. 11 N ot only the labour applied im m ediately to com modities affects their value, but the labour also which is bestowed on the im plem ents, tools, and buildings w ith which such labour is assisted. (Ricardo, ibidem, p. 16.)
Str. 174 Cette fagon d im puter & une seule chose la valeur de plusieurs autres* Bel. 13 (par exemple au lin la consomm ation du tisserand), dappliquer, pour ainsi dire, couche sur couche, plusieurs valeurs sur une seule, fait que celle-ci grossit d autant . . . L e term e d addition peint trs bien la m anire dont se form e.le prix des ouvrages de m ain d oeuvre; ce prix n est q u un total de plusieurs valeurs consomm es et additionnes ensem ble; or, additionner n est pas multiplier.* (M errier de la Rivire, ibidem, p. 599.) Str. 178 I am here shewn tools that no m an in his senses, w ith us, would allow Bel. 17 a labourer, for whom he was paying wages, to be encum bered w ith ; and the excessive weight and clumsiness of w hich, I would judge, would make work at least ten per cent greater than w ith those ordinarily used w ith us. A nd I am assured that, in the careless and clumsy way they m ust be used by the slaves, anything lighter or less rude could not be furnished them w ith good economy, and that such tools as we constandy give our labourers, and find our profit in giving them , would not last out a day in a Virginia cornfield m uch lighter and m ore free from stones though it be than ours. So, too, w hen I ask why mules are so universally substituted for horses on the farm , the first reason given, and confessedly the m ost conclusive one, is that horses cannot bear the treatm ent that they always m ust get from the negroes; horses are always soon foundered or crippled by them , while mules will bear cud gelling, or lose a meal or two now and then, and not be materially injured, and they do not take cold or get sick, if neglected or over worked. But I do not need to go further than to the window of the room in which I am w riting, to see at almost any tim e, treatm ent o f cattle that would insure the im mediate discharge of the driver by almost any farm er owning them in the N o rth . [Olmsted, Seaboard slave states, p. 46, 47.] Str. 180 T he great class, who have nothing to give for food but ordinary labour, Bel. 18 are the great bulk of the people.* (James M ill u lanku Colony, Supple ment to the ,Encyclop. Brit.1, 1831.) Str. 180 W here reference is made to labour as a measure of value, it necesBel. 19 sarily implies labour of one particular kind . . . the proportion which the other kinds bear to it being easily ascertained. ([J. Cazenove,] Outlines o f polit, economy, L ondon 1832, p. 22, 23.) Str. 181 Labour gives [. . .] a new creation for one extinguished. (An essay Bel. 20 on the polit, economy of nations, London 1821, p. 13.) Str. 185 . . . that kind of wear which cannot be repaired from tim e to time, Bel. 21 and which, in the case of a knife, would ultimately reduce it to a state in which the cutler would say of it, it is not w orth a new blade.
720 Dodatak
M r. R icardo speaks o f th e portion o f th e labour of the engineer in m aking stocking m achines . . . Y et the total labour th a t produced each single pair o f stockings includes the whole labour o f the engineer, not a p ortion; for one m a chine makes m any pairs, and none o f those pairs could have been done w ithout any p a rt o f th e m achine. ( Observations on certain verbal disputes in pol. economy, particularly relating to value, and to demand and s u ttlv L o n d o n 1821, p. 54.) S tr. 187 Bel. 22a O f all th e instru m en ts o f th e farm ers trade, the labour o f m a n . . . is th a t o n w hich he is m ost to rely for the re-paym ent o f his capital. T h e o th e r tw o the w orking stock o f th e cattle,' and the . . . carts, ploughs, spades, an d so fo rth w ithout a given portion of the first, are nothing a t all. (E d m u n d B urke, Thoughts and details on scarcity, originally pre sented to the R t. Hon. W . P itt in the month o f November 1795 , edit. L o n d o n 1800, p. 10.) " . . . the w eather and the n atu ral principle o f decay do n o t suspend th e ir operations because the steam -engine ceases to revolve. [T h e T im e s od 26. novem bra 1862.] P roductive consum ption: w here th e consum ption of a com modity is a p a rt o f th e process o f p roduction . . . In these instances there is no consum ption o f value. (S. P. N ew m an, ibidem, p. 296.) I t m atters n o t in w hat form capital re-ap p ears. . . . T h e various kinds o f food, clothing, and shelter, necessary for the existence and com fort o f th e hu m an being, are also changed. T h e y are consum ed from tim e to tim e, an d th e ir value re-appears, in th a t new vigour im parted to his body and m ind, form ing fresh capital, to be em ployed again in the work o f p ro d u ctio n . (F. W ayland, ibidem , p. 31, 32.) Toutes les productions d u n m m e genre ne form ent proprem ent q u u ne masse, d o n t le prix se dterm ine en gnral et sans gard aux circonstances particulires. (L e T ro sn e, ibidem , p. 893.)
S tr. 187 Bel. 23 S tr. 188 Bel. 24 S tr. 188 Bel. 25
S tr. 190 Bel. 26
S tr. 192 I f we reckon the value o f the fixed capital em ployed as a p art o f the Bel. 26a advances, we m u st reckon th e rem aining value o f such capital at the end o f th e year as a p a rt o f the annual re tu rn s. (M aithus, Principles o f po lit. economy , 2nd ed., L on d o n 1836, p. 269.) S tr. 206 Bel. 34 tr. 208 el. 35 S tr. 209 Bel. 38 . . . the strong inclination [ . . .] to represent n et wealth as beneficial to th e labouring class . . . though it is evidently not on account o f being n e t. (T h . H opkins, On rent o f land etc., L ondon 1828, p. 126.) A days labour is vague, it may be long or sh o rt. (A n essay on trade and commerce, containing observations on taxation etc., London 1770, p. 73.) A n H o u rs L ab o u r lost in a day is a prodigious injury to a comm ercial state. T h e re is a very great consum ption of luxuries am ong the labouring poor o f this K ingdom ; particularly am ong the m anufacturing popu lace; by w hich they also consum e th e ir tim e, the m ost fatal o f consum p tions. (A n essay on trade and commerce etc., p. 47, 153.) Si le m anouvrier libre prend un instant de repos, lconomie sordile qui le suit des yeux avec inqutude, prtend q u il la vole. (N. Linguet, Thdorie des loix civiles etc., L ondon 1767, t. I I, p. 466.)
Str. 209 Bel. 39
Str. 211 Those who lab o u r. . . in reality feed both the pensioners called the Bel. 41 rich, and themselves. (Edmund Burke, ibidem, p. 2, 3.)

Str. 217 Fox full fraught in seeming sanctity / T h a t feared an oath, / b u t like Bel. 55 the devil would lie / T h a t lookd like L ent, and had the holy leer / And durst not sin! before he said his prayer!(70J Str. 218 T h e cupidity of mill-owners, whose cruelties in pursuit of gain, have Bel. 64 hardly been exceeded by those perpetrated by the Spaniards on the con quest of America, in the pursuit of gold. (John W ade, History o f the middle and working classes, 3rd ed., London 1835, p. 114.) Str. 225 . . . that these factors of Blackwell H all are a Publick N uisance and Bel. 82 Prejudice to the Clothing T rade and ought to be p u t down as a N uisan ce. ( The case o f our english wool etc., London 1685, p. 6, 7.) Str. 230 Both in Staffordshire and in South Wales young girls and women are Bel. 93 employed on the pit banks and on the coke heaps, not only by day, but also by night. T his practice has been often noticed in Reports presented to Parliam ent, as being attended with great and notorious evils. These females, em ployed w ith the m en, hardly distinguished from them in their dress, and begrimed w ith d irt and smoke, are exposed to the de terioration of character arising from the loss of self-respect which can hardly fail to follow from their unfem inine occupation. ([C hildrens em ployment commission. T h ird report, 1864,] 194, p. X X V I.) Str. 238 We have given in our previous reports the statem ents of severa Bel. 105 experienced m anufacturers to the effect that over-hours . . . certainly tend prem aturely to exhaust the working power of the m en. ([C hil drens em ploym ent commission. F ourth report, 1865,] 64, p. X III.) Str. 243 N o child under the age of 12 years shall be employed in any m anuBel. 116 facturing establishm ent more than 10 hours in one day. ( G eneral Statues of M assachusetts, ch. 60, 3.) Labour perform ed during a period of 10 hours on any day in all cotton, woollen, silk, paper, glass, and flax factories, or in manufacturies of iron and brass, shall be considered a legal days labour. A nd be it enacted, that hereafter no m inor engaged in any factory shall be holden or required to work more than 10 hours in any day, or 60 hours in any week; and that hereafter no m inor shall be adm itted as a worker under the age of 10 years in any factory w ithin this state. ( State o f New Jersey. An act to lim it the hours of labour etc., 1. i 2. Zakona od 18. marta 1851.) No m inor who has attained the age of 12 years, and is u nd er the age of 15 years, shall be employed in any m anufacturing establishm ent m ore than 11 hours in any one day, nor before 5 oclock in the m orning, n o r after 7l /2 in the evening. (Revised statutes of the state of R hode Is land etc., ch. 139, 23, 1st July 1857.) Str. 248 . . . and not an asylum for the poor, where they are to be plentifully Bel. 127 fed, warmly and decently clothed, and where they do but little w ork. [An essay on trade and commerce etc., p. 242, 243.] Str. 248 They especially objected to work beyond the 12 hours per day, beca Bel. 129 use the law which fixed those hours is the only good which rem ains to them of the legislation of the Republic. (Rep. of insp. of fact. 31st Octob. 1855, p. 80.) Str. 254 As a reduction in their hours of work would cause a large n u m b er Bel. 141 (of children) to be employed, it was thought that the additional supply of children from eight to nine years of age, would meet the increased dem and. ([Rep. etc. for 30th Sept. 1844,] p. 13.)
7 2 2 D odatak S tr. 263 T h e p resen t law (of 1850) was a com prom ise w hereby the employed Bel. 170 su rren d ered th e benefit o f the T e n H ours A ct for the advantage of one uniform period for the com m encem ent and term ination o f the labour o f those w hose labour is restricted . (R eports etc. for 30th A pril 1852 p. 14.) S tr. 265 Bel. 181 T h e P rintw orks A ct is ad m itted to be a failure, both w ith reference to its educational and protective provisions. (Reports etc. for 31st O ct. 1862, p. 52.)
S tr. 268 T h e co nduct o f each o f these classes (capitalists and w orkm en) has Bel. 186 been th e resu lt o f th e relative situation in w hich they have been placed. ( R eports etc. for 31st O ct. 1848, p. 113.) S tr. 268 T h e em ploym ents placed u n d er restriction were connected w ith the Bel. 187 m anufacture o f textile fabrics by th e aid o f steam or w ater power. T h e re w ere tw o conditions to w hich an em ploym ent m ust be subject to cause it to be inspected, viz. the use o f steam or w ater pow er, and the m anufacture of certain specified fibres. (R eports etc. for 31st O cto ber 1864, p. 8.) S tr. 268 T h e A cts o f last S ession (1864) . . . em brace a diversity o f occupaBel. 189 tions the custom s in w hich differ greatly, and the use o f mechanical pow er to give m otion to m achinery is no longer one o f the elements necessary, as form erly, to constitute in legal phrase a F actory. (Re p o rts etc. for 31st O ct. 1864, p. 8.) S tr. 270 T h e se objections (. . . ) m ust succum b before th e broad principle Bel. 195 o f the rights o f labour . . . there is a tim e w hen the m asters rig h t in his w orkm ans labour ceases and his tim e becomes his ow n, even if there was no exhaustion in the question. (R eports etc. for 31st Oct. 1862, P. 54.) S tr. 271 T h e se proceedings (. . .) have afforded, m oreover, incontroverBel. 198 tible pro o f o f the fallacy o f the assertion so often advanced, th at ope ratives need no protection, bu t may be considered as free agents in th e disposal o f the only property they possess, the labour of their hands, and the sw eat o f th e ir brow s. ( Reports etc. for 30th A pril 1850, p. 45.) . . F ree labour, if so it may be term ed, even in a free country requires the strong arm o f the law to protect it. (R eports etc. for 31st Oct. 1864, p. 34.) T o p erm it, w hich is tantam ount to c o m p ellin g . . . to work 14 hours a day w ith or w ithout meals etc. ( Reports etc. for 30th A pril 1863 , p. 40.) Str. 272 Bel. 201 A still greater boon is, the distinction at last made clear between the w orkers ow n tim e and his m asters. T h e worker knows now when th at w hich he sells is ended, and w hen his own begins, and by possessing a sure foreknow ledge o f this, is enabled to pre-arrange his own minutes for his ow n purposes. (Reports of the inspectors o f factories etc. for 31st O ctober 1864, p. 52.) By m aking them m asters o f their own tim e, they (. . .) have given them a m oral energy w hich is directing them to the eventual possession o f political pow er. (ibidem , p. 47) . . . the m aster had no tim e for anything b u t m oney: the servant had no tim e for anything b u t labour. {ibidem* p. 48)
Str. 277 The labour, that is the economic time, of society, is a given portion, Bel. 204 say ten hours a day of a million of people or ten million hours . . . Ca pital has its boundary of increase. The boundary may, at any given

period, be attained in the actual extent of economic tim e em ployed. (A n essay on the political economy o f nations, London 1821, p. 47, 49.) Str. 278 T h e farm er cannot rely on his own labour; and if he does, I will m ain Bel. 205 tain th at he is a loser by it. H is em ploym ent should be, a general at tention to the whole: his thrasher m ust be w atched, or he will soon lose his wages in com not thrashed o u t; his mowers, reapers etc. m ust be looked after; he m ust constantly go round his fences; he m ust see there is no neglect; which would be the case if he was confined to any one spot. ([J. A rbuthnot,] A n enquiry into the connection between the price o f provisionsy and the size o f farm s etc. By a farm er, L ondon 1773, p. 12.)
4. Str. 282 Bel. 1
O D E L JA K
. . . so as to live, labour, and generate . (William P etty, Political ana tomy of Ireland, 1672, p. 64.) T h e Price of Labour is always constituted of the Price of neces saries. . . . w h en ev er. . . the labouring m ans wages will not, sui tably to his low rank and station, as a labouring m an, support such a family as is often the lot of many of them to have. (J. V anderlint, ibi dem , p. 15.) Le simple ouvrier, qui n a que ses bras et son industrie, n a rien q u autant quil parvient & vendre & d autres sa peine . . . E n to u t genre de travail il doit arriver et il arrive en effet, que le salaire de louvrier se borne ce qui lui est ncessaire pour lui procurer la subsistance. (T urgot, Reflexions etc., [in:] O euvres, d. D aire, t. I, p. 10.) T h e price of the necessaries of life is, in fact, the cost o f producing labour. (M althus, Inquiry into etc. rent, London 1815, p. 48, N ote.)
Str. 283 Quando si perfezionano le arti, che non e altro che la scoperta di nuove Bel. 2 vie, onde si possa com piere una m anufattura con meno gente o (che 6 lo stesso) in m inor tem po di prima. (G aliani, ibidem , p. 158, 159.) Lconomie sur les frais de production ne peut Stre autre chose que lconomie sur la quantitd de travail em ploy pour produire. (Sismopdi, Etudes etc., t. I, p. 22.) Str. 286 A m ans profit does not depend u p o n 'h is com mand of the produce Bel. 3a of other m ens labour, bu t upon his com mand o f labour itself. I f he can sell his goods at a higher price, while his w orkm ens wages rem ain unaltered, he is clearly benefited . . . A smaller proportion of what he produces is sufficient to pu t that labour into m otion, and a larger pro portion consequently remains for him self. ([J. Cazenove,] Outlines of polit, econ., L ondon 1832, p. 49, 50.) Str. 286 *If my neighbour by doing m uch with little labour, can sell cheap, I Bel. 4 m ust contrive to sell as cheap as he. So that every art, trade, or engine, doing work w ith labour of fewer hands, and consequently cheaper, be gets in others a kind of necessity and em ulation, either of using the same art, trade, or engine, or of inventing something like it, that every man may be upon the square, that no man may be able to undersell his neigh bour. (The advantages o f the East-India trade to England, London 1720, p. 67.) Str. 287 In whatever proportion the expenses of a labourer are dim inished, Bel. 5 in the same proportion will his wages be dim inished, if the restraints upon industry are at the same time taken off. (Considerations concer ning taking o ff the bounty on com exported etc., London 1753, p. 7.)
46*
7 2 4 D odatak T h e in terest o f trade requires, th a t corn and all provisions should be as cheap as possible; for w hatever makes them dear, m ust make labour dear also . . . in all countries, w here industry is no t restrained, the price o f provisions m ust affect th e Price o f L abour. T h is will always be dim inished w hen th e necessaries o f life grow cheaper. {ibidem, p. 3) W ages are decreased in th e sam e proportion as the powers of pro ductio n increase. M achinery, it is tru e , cheapens the necessaries o f life, b u t it also cheapens the labourer too. (A prize essay on the comparative merits o f competition and cooperation, L ondon 1834, p. 27.) S tr. 288 Bel. 7 Ces spculateurs si conom es d u travail des ouvriers q u il faudrait q u ils payassent. (J. N . B idaut, D u monopole qui s'itablit dans les arts industriels et le commerce, Paris 1828, p. 13.) T h e em ployer will be always on the stretch to economise tim e and labour. (D ugald S tew art, W orks, ed. by Sir W . H am ilton, v. V III, E din b u rg h 1855, Lectures on polit, economy, p. 318.) T h e ir (the capitalists) in terest is th a t the productive powers of the labourers they em ploy should be the greatest possible. O n prom o ting th a t pow er th e ir atten tio n is fixed and alm ost exclusively fixed. (R. Jones, ibidem, L e ctu re II I .) U nquestionably, there is a g reat deal o f difference between the value o f one m ans labour and th a t o f another, from strength, dexterity and honest application. B ut I am qu ite sure, from m y best observation, that any given five m en will, in th e ir total, afford a proportion of labour equal to any o ther five w ithin the periods o f life I have stated; th a t is, that am ong such five m en there will be one possessing all the qualifications o f a good w orkm an, one bad, and the o ther three m iddling, and ap proxim ating to the first and th e last. So th a t in so small a platoon as that o f even five, you will find th e full com plem ent o f all th a t five m en can ea rn . (E. Burke, ibidem, p. 15, 16.) T h e re are num erous operations o f so sim ple a kind as* not to adm it a division into parts, w hich cannot be perform ed w ithout the coope ration o f m any pairs o f hands. F or instance the lifting of a large tree on a w a in . . . every thing in short, w hich cannot be done unless a g reat m any pairs o f hands help each other in the same undivided em ploym ent, and at the same tim e. (E. G . W akefield, A view o f the art o f colonization, L ondon 1849, p. 168.) As one m an cannot, and 10 m en m ust strain, to lift a tu n o f weight, yet one h u n d red m en can do it only by the strength o f a finger o f each of th e m . (John B ellers, Proposals fo r raising a colledge o f industry, L on don 1696, p. 21.) T h e re is also (. . .) an advantage in the proportion o f servants, which will no t easily be understood bu t by practical m en; for it is natural to say, as 1 is to 4, so are 3 : 1 2 : bu t this will not hold good in practice; for in harvest-tim e and m any other operations w hich require that kind o f despatch, by the throw ing m any hands together, the work is better, and m ore expeditiously done: f. i., in harvest, 2 drivers, 2 loaders, 2 pitchers, 2 rakers, and the rest at the rick, or in the barn, will despatch double the w ork, th at the same num ber o f hands would do, if divided into "different gangs, on different farm s. ([J. A rbuthnot,] A n enquiry into the connection between the present price o f provisions and the size o f farm s. By a farm er, L ondon 1773, p. 7, 8.)
Str. 290 Bel. 8
Str. 292 Bel. 11
Str. 292 Bel. 11a
Str. 293 Bel. 12
Str. 293 On doit encore remarquer que cette division partielle du travail peut Bel. 14 se faire quand meme les ouvriers sont occups dune mme besogne. Des macons par exemple, occups de faire passer de mains en mains

des briques k un chafaudage suprieur, font tous la meme besogne, et pourtant il existe parm i eux une espce de division de travail, qui consiste en ce que chacun d eux fait passer la brique par u n espace donn, et que tous ensem ble la font parvenir beaucoup plus prom ptem ent k lendroit m arqu quils ne feraient si chacun d eux portait sa brique sparm ent jusqui 1chafaudage suprieur.* (F. Skarbek, Thiorie des richesses societies, 2me d., Paris 1839, t. I, p. 97, 98.) Str. 294 Est-il question d excuter un travail com pliqu, plusieurs choses doivBel. 15 ent tre faites sim ultanm ent. L un en fait une pendant que lautre en fait une atitre, et tous contribuent k leffet q u un seul homm e n aurait pu produire. L un rame pendant que lautre tient le gouvernail, et q u un troisim e jette le filet ou harponne le poisson, et la peche a un succs impossible sans ce concours. (D estutt de T racy, ibidem , p. 78.) Str. 294 Bel. 16 T h e doing of it ( . . . ) at the critical juncture, is o f so m uch the greater consequence. ([J. A rbuthnot,] A n enquiry into the connection between the present price etc., p. 7.)
Str. 294 T h e next evil is one which one would scarcely expect to find in a co Bel. 17 untry which exports more labour than any other in the w orld, w ith the exception perhaps o f China and England the im possibility o f pro curing a sufficient num ber of hands to clean the cotton. T h e conse quence of this is th at large quantities of the crop are left unpicked, while another portion is gathered from the ground, w hen it has fallen, and is of course discoloured and partially rotted, so that for w ant of labour at the proper season the cultivator is actually forced to subm it to the loss of a large part of that crop for which England is so anxiously looking. (Bengal H urkaru. Bi-m onthly overland sum m ary o f new s, 22nd July 1861.) Str. 295 In the progress o f culture all, and perhaps more than all the capital Bel. 18 and labour w hich once loosely occupied 500 acres, are now concentra ted for the more com plete tillage of 100. Prem da relatively to the am ount of capital and labour employed, space is concentrated, it is an enlarged sphere of production, as com pared to the sphere o f pro duction formerly occupied or worked upon by one single, independent agent of production. (R. Jones, A n essay on the distribution o f wealth, On ren t, L ondon 1831, p. 191.) Str. 295 La forza di ciascuno uomo m inim a, ma la riunione delle minime Bel. 19 forze forma una forza totale maggiore anche della somma delle forze medesime fino a che le forze per essere riunite possono dim inuere il tem po ed accrescere lo spazio della loro azione. (G . R. Carli, beleka uz P. Verri, ibidem, t. XV, p. 196.) Str. 297 P r o f its ... is the sole end of trade. (J. V anderlint, ibidem, p. 11.) Bel. 20 Str. 297 . . . the first result was a sudden decrease in waste, the men not seeing Bel. 21 why they should waste their own property any more than any other masters, and waste is perhaps, next to bad debts, the greatest source of m anufacturing loss. [Spectator od 26. maja 1866.] Str. 298 T he peasafit proprietor (. . .) appropriating the whole produce of Bel. 21a his soil1*, needs no other stim ulus to exertion. Superintendence is here completely dispensed w ith. (Cairnes, ibidem, p. 48, 49.)
l * Kod C airnesa: toil.
726 Dodatak
S tr. 298 Bel. 22 W hy do large undertakings in th e m anufacturing way ru in private in d u stry , b u t by com ing nearer to th e sim plicity o f slaves? (Principles o f polit, economy , L o n d o n 1767, v. I , p. 167, 168.)
S tr. 300 W hether th e u n ited skill, in d u stry and em ulation o f m any together Bel. 25 on the sam e w ork be n o t the way to advance it? A nd w hether it had been otherw ise possible for E ngland, to have carried on h er Woollen M anufacture to so great a perfection? (Berkeley, The querist, London 1750, p. 56, 521.) S tr. 301 Bel. 26 . . . e s t to u te patriarcale; elle em ploie beaucoup de femmes et d enfants, mais sans les puiser ni les co rrom pre; elle les laisse dans leurs belles valles de la D rom e, d u V ar, de lIsre, de V aucluse, pour y lever des vers e t dvider leurs cocons; ( . . . ) jamais elle n entre dans une vritable fabrique. P o u r tre aussi bien observ . . . le principe de la division d u travail, sv rev t d u n caractere spcial. II y a bien des dvideuses, des m oulineurs, des teinturiers, des encolleurs, puis des tisseran d s; mais ils ne sont pas runis dans un m em e tablissem ent, ne dep e n d en t pas d un m em e m a itre ; tous ils sont indpendants. (A. B lanqui, Cours d economie industrielle. Recueilli par A. Blaise, Paris 1838 - 1839, p. 79.) T h e m ore any m anufacture o f m uch variety shall be distrib u ted and assigned to different artists, the same m u st needs be better done and w ith greater expedition, w ith less loss o f tim e and labour. (T he advan tages o f the East-India trade , L on d o n 1720, p. 71.) Easy lab o u r is [. . .] tra n sm itted skill. (T h . H odgskin, ibidem , p. 125.) In so close a cohabitation of th e P eople, the carriage m u st needs be less. (T h e advantages o f the E ast-India trade , p. 106.) T h e isolation d f th e different stages o f m anufacture consequent upon th e em ploym ent o f the m anual labour adds im m ensely to the cost o f p ro d u ctio n , th e loss m ainly arising from the m ere rem ovals from one process to a n o th e r. (T h e industry o f nations, L ondon 1855, p art II , p. 200.) I t (the division o f labour) produces also an economy o f tim e, by separating the w ork into its different branches, all of which may be carried on into execution at the same m om ent. . . By carrying on all the different processes at once, w hich an individual m ust have executed separately, it becomes possible to produce a m ultitude o f pins for instance com pletely finished in th e same tim e as a single pin might have been either cut or p o in ted . (D ugald Stew art, ibidem , p. 319.) T h e m ore variety o f artists to every m anufacture . . . the greater the order and regularity o f every work, the same m ust needs be done in less tim e, the labour m ust be less. (T he advantages etc., p. 68.) T h e y cannot well neglect their w ork; when they once begin, they m ust go o n ; they are ju st the same as parts o f a m achine. (C hildren s em ploym ent com mission. F o u rth rep o rt, 1865, p. 247.) Each handicraftsm an, b e i n g . . . enabled to perfect him self by Pc tice in one point, becam e . . . a cheaper w orkm an. (U re, ibidem, p. 19.) Nous rencontrons chez les peuples parvenus k u n certain degr de civilisation trois genres de divisions d industrie: la prem ire, que nous nom m ons gnrale, am ene la distinction des producteurs en agriculteurs, m anufacturiers et com m ercants, elle se rapporte aux trois principales
S tr. 303 Bel. 27
S tr. 308 Bel. 36
Str. 309 Bel. 37 S tr. 312 Bel. 47 Str. 313 Bel. 49 Str. 313 Bel. 50
Citati na jeziku originala 72 7

branches d industrie rationale; la seconde, q u on pourrait appeler spciale, est la division de chaque genre d industrie en espces . . . la troisime division d industrie, celle enfin q u on devrait qualifier de d i vision de la besogne ou du travail proprem ent dit, est celle qui stablit dans les arts et les mtiers spars . . . qui stablit dans la p lupart des manufactures et des ateliers. (Skarbek, ibidem , p. 84, 85.) Str. 315 T here is a certain density of population w hich is convenient, both for Bel. 52 social intercourse, and for that com bination of powers by which the pro duce of labour is increased. (James M ill, ibidem, p. 50.) As the num ber of labourers increases, the productive power o f so ciety augm ents in the com pound ratio of that increase, multiplied by the effects o f the division of labour. (T h. H odgskin, ibidem , p. 120.) Str. 316 W hether the W ollen M anufacture of England is not divided into se Bel. 55 veral parts of branches appropriated to particular places, where they are only or principally m anufactured; fine cloths in Som ersetshire, co arse in Yorkshire, long ells at Exeter, soies at Sudbury, crapes at N o r wich, linseys at K endal, blankets at W hitney, and so forth! (Berkeley, The querist, 1750, 520.) Str. 316 . . . those em ployed in every different branch of the work can often Bel. 57 be collected into the same workhouse, and placed at once under the view the spectator. In those great manufactures (!), on the contrary, which are destined to supply the great wants of the great body of the people, every different branch of the work employs so great a num ber of workmen, that it is impossible to collect them all into the same work house . . . the division is not near so obvious. (A. Sm ith, Wealth of nations, b. I, ch. I.) Observe the accomodation of the m ost com mon artificer or day la bourer in a civilized and thriving country etc. (ibidem ) Str. 317 T here is no longer anything which we can call the natural reward of Bel. 58 individual labour. Each labourer produces only some part of a whole, and each part, having no value or utility of itself, there is nothing on which the labourer can seize, and say: it is my product, this I will keep for myself. ([Th. Hodgskin,] Labour defended against the claims of capital, L ondon 1825, p. 25.) Str. 318 On p e u t . . . tablir en rgle gnrale, que moins lautorit prside Bel. 59 la division du travail dans lintrieur de la socit, plus la division du travail se dveloppe dans lintrieur de latelier, et plus elle y est soumise & lautorit d un seul. Ainsi lautorit dans latelier et celle dans la socit, par rapport & la division du travail, sont en raison in verse lune de lautre. (K arl M arx, ibidem, p. 130, 131.) Str. 319 U nder this simple form . . . the inhabitants of the country have lived Bel. 61 since time immemorial. T h e boundaries of the villages have been but seldom altered; and though the villages themselves have been sometimes injured, and even desolated by war, famine, and disease, the same na me, the same limits, the same interests, and even the same families, have continued for ages. T h e inhabitants give themselves no trouble about the breaking up and division of kingdom s; while the village re mains entire, they care not to what power it is transferred or to what sovereign it devolves; its interval economy remains unchanged. (Th. Stamford Raffles, late lieut. gov. of Java, The history of J a v a , London 1817, v. I, p. 285.)
Str. 321 . . . La concentration des instrum ents de production et la division du Bel. 62 travail sont aussi insparables lune de lautre que le sont, dans le r-
728 Dodatak
gim e politique, la concentration des pouvoirs publics et la division des in trets privs.* (K arl M arx, ibidem , p. 134.) S tr. 321 Bel. 63 S tr. 321 Bel 65 . . . living autom atons . . . em ployed in the details of the w ork. ([D ugald S tew art, Lectures on political economy, [in ]: W orks, v. V III,] p. 318 ) Louvrier qui p o rte dans ses bras to u t u n m tier, peut aller parto u t exercer son industrie et tro u v er des m oyens de subsister: 1autre* ( . . . ) nest q u u n accessoire q ui, spar de ses confreres, n a plus ni caparit, ni indpendance, et qui se trouve forc d accepter la loi q u on juge i propos de lui im poser. (S torch, ibidem, dit. P tersbourg 1815, t. I p. 204.) 3 T h e form er m ay have gained w hat the oth e r has lost. (A. Ferguson ibidem, p. 281.) and th in k in g itself, in this age o f separations, m ay become a peculiar craft. [A. F erguson, ibidem, p. 281.] Ciascuno prova coll esperienza, che applicando la m ano e lingegno sem pre alio stesso genere di opere e di p ro d u tti, egli piu facili, piu abbo n d an ti e m igliori ne traca resultati, di quello che se ciascuno isolatam ente le cose tu tte a se necessarie soltanto facesse . . . D ividendosi in tal m aniera per la com une e privata u tilii gli uom ini in varie classe e condizioni. (C esare Beccaria, Elem enti di econ. publica, ed. Custodi, P arte m oderna, t. X I, p. 28.) T h e w hole argum ent, to prove society n atu ral ( . . . ) is taken from the second book o f P latos republic. (Jam es H arris, Dialogue concerning happiness, L on d o n 1741, pretam pano u Three treatises etc., 3. ed., L on d o n 1772.)
S tr. 326 "AXXo? yap t aXXoiaiv avrjp im x ip n c x a i gpyoi?" [H om er, Odiseja, Bel. 78 X IV , 228.] ,'AXXo? (JtXXw i n Spyto xapSlrjv lalvexai."!121] S tr. 326 ,,Ea>|j.aa[ xe exoipt.6xepoi ol auxoupyol xaiv avOpaortov ^ XP*)!10101 7r0ê_ Bel. 79 (xetv (T h u k id ., 1. I, c. 141). ,,...7rapaiv yap x6 e&, 7rapa xouxwv x al x> auxapxe?.ct S tr. 326 ,,O u yap &)Xei x6 7tpaxx6p.evov xrjv xou 7rpaxxovxo? axoX^jv rcepipiveiv, Bel. 80 iXX avayx?) x6v repaxxovxa xa 7rpaxxop.va) 7raxoXou0eTv v 7rappyou ptpei. Av(yxTr). Ex Si) xouxojv TrXeta xe Ix aax a ylyvexat x al xaXXiov x a l âov, 6xav el? v x ax a <puatv x a l v xaipai, oxoXijv xtov olXXtov olyajv, 7cpaxxr)/c ([Plato,] De republica, I, 2.ed., Baiter, Orelli etc.) . . . in the various operations of singeing, washing, bleaching, m an gling, calendering, and dyeing, none o f them can be stopped at a given m om ent w ithout risk o f dam age . . . to enforce the same dinner hour for all the w orkpeople m ight occasionally subject valuable goods to the risk o f danger by incom plete operations. S tr. 334 In the early days o f textile m anufactures, the locality of the factory Bel. 99 depended upon the existence of a stream having a sufficient fall to turn a w ater w heel; and, although the establishm ent of the water mills was the com m encem ent of the breaking up of the dom estic system o f m anu facture, yet the mills necessarily situated upon stream s, and frequently at considerable distances the one from the other, form ed p art of a ru* rather than an u rb an system ; and it was not until the introduction o f the steam -pow er as a substitute for the stream , that factories were congre gated in towns and localities w here the coal and water required for the production of steam were found in sufficient quantities. T h e steam-
Citati na jeziku originala 729 engine is the parent of m anufacturing tow ns. (A. Redgrave in Reports of the insp. of fact., 30th April 1860, p. 36.) Str. 336 . . . T h e application of power to the process of com bing w o o l. . . Bel. 101 extensively in operation since the introduction of the com bing m achine, especially L isters . . . undoubtedly had the effect of throw ing a very large num ber of men out of work. Wool was formerly com bed by hand, most frequently in the cottage of the comber. It is now very generally combed in the factory, and hand labour is superseded, except in some particular kinds of work, in which hand-com bed wool is still preferred. M any of the handcombers found em ploym ent in the factories, b u t the produce of the handcom ber bears so small a proportion to that of the machine, that the em ployment of a very large num ber of combers has passed away. ( Rep. of insp. of fact, for 31st Oct. 1856, p. 16.) Str. 337 T he principle of the factory system, then, is to substitute . . . the Bel. 102 partition of a process into its essential constituents, for the division or gradation of labour among artisans. (U re, ibidem, p. 20.) Str. 341 . . . Simple and outwardly unim portant as this appendage to lathes Bel. 105 may appear, it is not, we believe, averring too much to state, that its influence in im proving and extending the use of m achinery has been as great as that produced by W atts im provem ents of the steam -engine itself. Its introduction went at once to perfect all m achinery, to cheapen it, and to stim ulate invention and im provem ent. [The industry o f na tions, London 1855, P art II, p. 239.] Str. 343 Adam Sm ith nowhere undervalues the services which the natural Bel. 109 agents and machinery perform for us, but he very justly distinguishes the nature of the value which they add to com modities . . . as they per form their work gratuitously, (. . .) the assistance which they afford us, adds nothing to value in exchange. (Ricardo, ibidem, p. 336, 337.) Str. 345 I1 est possible* (. . .) de parvenir k des connaissances fort utiles a la Bel. I l l vie, et quau lieu de cette philosophic speculative q u on enseigne dans les coles, on en peut trouver une pratique, par laquelle, connaissant la force et les actions du feu, de leau, de lair, des astres, et de tous les autres corps qui nous environnent, aussi distinctem ent que nous connaissons les divers mtiers de nos artisans, nous les pourrions employer en meme fagon k tous les usages auxquels ils sont propres, et ainsi nous rendre comme maftres et possesseurs de la nature*, . . . contribuer au perfectionnement de la vie humaine.* [Descartes, Discours de la methode.] Str. 347 These mute agents (. . .) are always the produce of much less labour Bel. 116 than that which they displace, even when they are of the same money value. (Ricardo, ibidem, p. 40.) Str. 348 Employers of labour would not unnecessarily retain two sets of chilBel. 117 dren under thirteen . . . In fact one class of manufactures, the spinners of woollen yarn, now rarely employ children under thirteen years of ages, i. e. half-times. T hey have introduced improved and new machi nery of various kinds which altogether supersedes (. . .) the employ ment of children (. . .); f. i . : I will mention one process as an illustra tion of this dim inution in the num ber of children, wherein, by the addi tion of an apparatus, called a piecing machine, to existing machines, the work of six or four half-times, according to the peculiarity of each machine, can be performed by one young person ( . . . ) . . . the halftime system . . . the invention of the piecing machine. (Reports of insp. of fact, for 31st Oct. 1858, [p. 42, 43.])
7 3 0 Dodatak S tr. 349 M achinery . . . can frequently n o t be em ployed until' labour (on miBel. 118 sli na wages) rises. (R icardo, ibidem , p. 479.) S tr. 350 T h e num erical increase o f labourers has been great, through the Bel. 121 grow ing su b stitu tio n o f fem ale for m ale, and above all of childish for adult, labour. T h re e girls o f 13, a t wages from o f 6 sh. to 8 sh. a week, have replaced th e one m an o f m atu re age, o f wages varying from 18 sh. to 45 s h . (T h . de Q uincey, The logic o f politic, economy, London 1844, beleka na str. 147.) S tr. 351 In fan t labour has been called into aid . . . even to w ork for th eir ownBel. 122 daily bread. W ith o u t stren g th to en d u re such disproportionate toil, w it h o u t in stru c tio n to guide th e ir fu tu re life, they have been throw n into a situation physically and m orally polluted. ( . . . ) T h e Jew ish historian has rem arked u p o n the overthrow o f Jerusalem by T itu s, th a t is was no w onder it should have been destroyed, w ith such a signal destruction, w hen an in h u m an m other sacrificed h er ow n offspring to satisfy the cravings o f absolute h u n g er. ( Public economy concentrated , C arlisle 1833, p. 66.) S tr. 353 I t (. . .) . . . show ed, m oreover, th a t w hile, w ith the described cirBel. 128 cum stances, infants perish u n d er th e neglect and m ism anagem ent which th e ir m o th ers occupations im ply, the m others becom e to a grievous ex te n t denaturalized tow ards th e ir offspring com m only n o t troubling them selves m uch at the death, and even so m e tim e s taking direct m easures to ensure it. [ Sixth rep o rt on public health, London 1864, p. 34.] S tr. 353 Bel. 133 S tr. 357 Bel. 143 T o p u sh th e sale o f opiate . . . is th e g reat aim o f some enterprising w holesale m erchants. By druggists it is considered the leading article. (ibidem, p. 459) Since the general introduction o f expensive m achinery, hum an nature has been forced far beyond its average stren g th . (R obert Owen, Ob servations on the effects o f the manufacturing system, 2nd ed., L ondon 1817, [p. 16].)
S tr. 357 I t is evident ( . . . ) th a t th e long hours o f work w ere brought about Bel. 144 by th e circum stance o f so great a nu m b er of destitute children being supplied from different parts o f the country, th at the masters were inde pen d en t o f the hands, an t that, having once established the custom by m eans of the m iserable m aterials they had procured in this way, they could im pose it on th e ir neighbours w ith the greater facility. (J. Fielden, The curse o f the factory system, L ondon 1836, p. 11.) S tr. 358 O ccasion . . . injury to the delicate m oving parts of m etallic mechaBel. 145 nism by inaction. (U re, ibidem, p. 28.) S tr. 358 I t ( . . . allowance for deterioration o f m achinery) is also intended Bel. 146 to cover the loss w hich is constantly arising from the superseding of m achines before they are w orn ou t by others o f a new and b etter con stru ctio n . [T im es od 26. nov. 1862.] S tr. 359 I t is self-evident, th a t, am id the ebbings and flowings o f th e market, Bel. 149 and the alternate expansions and contractions o f dem and, occasions will constantly recur, in w hich the m anufacturer m ay em ploy additional floating capital w ithout em ploying additional fixed c a p ita l. . . if ad ditional quantities o f raw m aterial can be w orked u p w ithout incurring an additional expense for buildings and m achinery. (R. T o rren s, On wages and combination, L ondon 1834, p. 64.)
Citati na jeziku originala 731 Str. Bel. 359 T h e great proportion of fixed to circulating capital . . . makes long 152 hours of work desirable. . . . the motives to long hours of work will become greater, as the only means by which a large proportion of fixed capital can be made profitable. ([Senior, Letters on the Factory act, London 1837,] p. 11 - 14.) 364 W e work w ith more spirit, we have the rew ard ever before us of 163 getting away sooner at night, and one active and cheerful spirit perva des the whole mill, from the youngest piecer to the oldest hand, and we can gready help each o ther. [Reports of the inspectors of factories for the quarter ending 30th Septem ber 1844; and from 1st October 1844, to 30th A pril 1845, p. 21.]
Str. Bel.
Str. Bel.
373 T h e physical appearance of the cotton operatives is unquestionably 183 improved. T h is I attribute . . . as to the m en, to outdoor labour on public works. (Rep. of insp. of fact., Oct. 1863, p. 59.) Str. 374 Un homm e suse plus vite en surveillant quinze heures par jour lvoBel. 186 lution uniform e d un mcanisme, q u en exerânt dans le m em e espace de tem ps, sa force physique. Ce travail de surveillance, qui servirait peut-etre d utile gym nastique a 1intelligence, sil n tait pas trop prolong, detruit a la longue, par son excs, et 1intelligence et le corps meme.* (G. de M olinari, Etudes economiques, Paris 1846, [p. 49].) Str. 379 T h e masters and the m en are unhappily in a perpetual war with each other. Bel. 193 T h e invariable object of the former is to get their work done as cheap as possibly; and they do not fail to employ every artifice to this purpose, w hilst the latter are equally attentive to every occasion of distressing their masters into a compliance w ith higher dem ands. ([N. Forster,] A n inquiry into the causes o f the present high prices o f provisions, 1767, p. 61, 62.) Str. 379 In hac urbe, ( .. .) ante hos Bel. 194 quidam invenerunt textorium , conficere poterat, quam plures querulae textorum , tandem que prohibitus etc.# (Boxhorn, Inst. viginti circiter annos instrum entum quo solus quis plus panni et facilius aequali tem pore. H inc turbae ortae et usus hujus instrum enti a magistratu pol., 1663.)
Str. 381 .. . Je considere done les machines comme des moyens d augm enter Bel. 196 (virtuellement) le nom bre des gens industrieux q u on n est pas oblig de n o u r rir. . . En quoi leffet d une machine differe-t-il de celui de nouveaux habitants?# ([James Steuart,] francuski prevod, t. I, 1. I, ch. X IX .) M achinery can seldom be used w ith success to abrigde the labour of an individual; more tim e would be lost in its construction than could be saved by its application. I t is only really useful when it acts on great masses, when a single machine can assist the work of thousands. I t is accordingly in the most populous countries, where there are most idle men, that it is most a b u n d a n t. . . It is not called into use by a scarcity of men, but by the facility with which they can be brought to work in masses. (Piercy Ravenstone, Thoughts on the funding system and its effects, London 1824, p. 45.) Str. 381 M achinery and labour are in constant com petition. (Ricardo, ibidem, Bel. 197 p. 479.) Str. 382 T h e Rev. M r. T u rn e r was in 1827 rector of Wilmslow, in Cheshire, Bel. 198 a manufacturing district. T h e questions of the Comm ittee on Em igra tion, and M r. T u rn e rs answers show how the com petition of human labour is maintained against machinery. Q uestion: Has not the use of the power-loom superseded the use of the handloom? Answer:
7 3 2 Dodatak U n d o u b ted ly ; it w ould have superseded them m uch m ore than it has d one, if the hand-loom weavers were not enabled to sub m it to a re d uction o f w ages. Q uestion: B ut in subm itting he has accepted wages w hich are insufficient to su p p o rt him , and looks to parochial contri b ution as the rem ainder o f his su p p o rt? A nsw er: Yes, and in fact the com petition betw een th e hand-loom and the pow er-loom is m aintained out o f the p o o r-rate s. T h u s degrading pauperism or expatriation, is the benefit w hich th e industrious receive from the introduction of m achinery, to be reduced from the respectable and in some degree in d ependent m echanic, to the cringing w retch who lives on the debasing bread o f charity. T h is they call a tem porary inconvenience. (A prize essay on the comparative merits o f competition and co-operation , L ondon 1834, p. 29.) S tr. 383 T h e sam e cause w hich may increase the revenue of the country Bel. 199 (. . .) m ay at the sam e tim e ren d er the population redundan t and de teriorate the condition o f the la b o u rer. (R icardo, ibidem , p. 469.) S tr. 396 Les classes condam nes k p roduire et consom m er dim inuent, et Bel. 226 les classes qui dirig en t le travail, qui soulagent, consolent et clairent toute la population, se m ultiplient. . . et sap proprient tous les bienfaits qui rsu lten t de la dim inution des frais du travail, de labondance des productions et d u bon m arch des consom m ations. D ans cette direction, lespce hum aine slve aux plus hautes conceptions du gnie, p n tre dans les profondeurs m ystrieuses de la religion, tablit les principes salutaires de la morale* (. . . de sap proprier tous les bienfaits etc.*), les lois tutlaires de la libert* (. . . libert pour les classes condam nes & produire*?) et d u pouvoir, de l obissance et de la jus tice, d u devoir et de lhum anit,* (Des systim es d economie politique etc. P ar M . C h. G anilh, 2m e d., Paris 1821, t. I, p. 224, cf. ib., p. 212.) S tr. 418 T h e rental o f prem ises required for work room s seems the elem ent Bel. 269 w hich ultim ately determ ines the p oint, and consequently it is in the m etropolis, th a t the old system of giving work out to small employers and fam ilies has been longest retained, and earliest returned to . (C hil d re n s em ploym ent com m ission, II re p o rt, p. 83, n. 123.) S tr. 420 T e ndency to factory system . ( ibidem , p. L X V II) Bel. 275 T h e w hole em ploym ent is at this tim e in a state of transition, and is undergoing the sam e change as that effected in the lace trade, weaving e tc. (ibidem, n. 405) A com plete revolution. ( ibidem , p. X L V I, n. 318) S tr. 420 T o keep up our quantity, we have gone extensively into machines Bel. 276 w rought by unskilled labour, and every day convinces us that we can produce a greater quantity than by the old m e thod. ( Reports of insp. of fact., 31st O ct. 1865, p. 13.) Str. 422 . . . work tow ards the end of the week is generally m uch increased Bel. 283 in duration, in consequence o f the habit of the m en of idling on ^Mon day and occasionally during a part or the whole o f Tuesday also. ( C hil d re n s em ploym ent com m ission. I l l rep o rt, p. V I.) T h e little m asters generally have very irregular hours. T h ey lose 2 or 3 days, and then work all night to make it up. . . T h ey always em ploy their own children if they have any. (ibidem, p. V II) T h e w ant of regularity in com ing to work, encouraged by the pos sibility and practice o f m aking up for this by working longer hours. (iibidem , p. X V III) Enorm ous loss of tim e in Birm ingham . . . idling part o f the tim e, slaving the rest. (ibidem,p. X I)
Citati na jeziku originala 733 Str. 423 T he extension of the railway system is said to have contributed greatly Bel. 284 to this custom of giving sudden orders, and the consequent hurry, neglect of mealtimes, and late hours of the workpeople. ([C hildrens em ployment commission, IV report,] p. X X X I.) Str. 424 W ith respect to the loss of trade by the non-com pletion of shipping Bel. 287 orders in tim e, I rem em ber that this was the pet argum ent of the factory masters in 1832 und 1833. N othing that can be advanced now on this subject could have the force that it had then, before steam had halved all distances and established new regulations for transit. It quite failed at that time of proof when put to the test, and again it will certainly fail should it have to be tried. (Reports of insp. of fact., 31st Oct. 1862, p. 54, 55.) Str. 424 . . . :T h e uncertainty .of fashions does increase necessitous Poor. It Bel. 289 has two great mischiefs in it: 1st) T h e journeym en are miserable in w inter for w ant of work, the mercers and m aster-weavers not daring to lay out their stocks to keep the journeym en im ployed before the spring comes and they know what the fashion will then be; 2dly) In the spring the journeym en are not sufficient, but the master-weavers m ust draw in m any prentices, that they may supply the trade of the kingdom in a quarter or half a year, w hich robs the plow of hands, drains the country of labourers, and in a great part stocks the city with beggars, and starves some in w inter that are asham ed to beg. ([John Bellers,] Essays about the poor , manufactures etc., p. 9.) Str. 425 T his could be obviated at the expense of an enlargem ent of the works Bel. 293 under the pressure of a General Act of Parliam ent. (["C hildrens em ploym ent com mission, V report,] p X, n. 38.) Str. 427 Factory education is com pulsory, and it is a condition of labour. Bel. 297 (Reports of insp. of fact., 31st Oct. 1865, p. 111.) Str. 428 T h e boy is a m ere substitute for steam pow er. (C hildrens employBel. 301 m ent commission, V report 1866, p. 114, n. 6.) Str. 431 You take my life / W hen you do take the means whereby I live. (ShaBel. 307 kes'peare)!14 ) Str. 432 An idle learning being little better than the Learning of Idleness. . . Bel. 309 Bodily Labour, its a prim itive institution of God. . . Labour being as proper for the bodies health, as eating is for its living; for what pains a man saves by Ease, he will find in Disease. . . Labour adds oyl to the lamp of life when thinking inflames it. . . A childish silly em ploy (. . .) leaves the childrens minds silly. ([John Bellers.,] Proposals for raising a colledge of industry o f all useful trades and husbandry , London 1696, p. 12, 14, i6, 18.). Str. 433 Factory labour may be as pure and as excellent [. . .] as domestic laBel. 312 bour, and perhaps more so. (Reports of insp. of fact., 31st Oct. 1865, P. 129.) Str. 445 You divide the people into two hostile camps of clownish boors and Bel. 324 emasculated dwarfs. Good heavens! a nation divided into agricultural and commercial interests calling itself sane, nay styling itself enlightened and civilized, not only in spite of, but in consequence of this monstrous and unnatural division. (David U rquhart, ibidem, p. 119.) Str. 446 . . . T h a t the produce of land increases caeteris paribus in a diminishing Bel. 325 ratio to the increase of the labourers employed, (. . .) is the universal law of agricultural industry. . [J. St. M ill, Principles of political eco nomy, vol. I, p. 17.]
7 3 4 D odatak
5.
O D E IJ A K
S tr. 450 T h e very existence o f the m aster-capitalists as a distinct class is deBel. 1 p en d e n t on th e productiveness o f in d u stry . (Ram sav, ibidem, p. 206.) I f each m ans labour w ere b u t enough to produce his own food th ere could be no p ro p erty . (R avenstone, ibidem , p. 14.) S tr. 450 A m ong the w ild Indians in A m erica, alm ost every thing is the laboBel. 2 u re rs, 99 parts o f an h u n d red are to be p u t up o n the account of L ab o u r: I n E ngland, perhaps the labourer has no t 2/3. ( The advantages o f the E ast-India trade etc., p. 72, 73.) S tr. 451 Bel. 4 T h e first (natural w ealth), as it is m ost noble and advantageous, so d o th it m ake the people careless, p ro u d , and given to all excesses; w hereas th e second enforceth vigilancy, literature, arts and policy. (England's treasure by foreign trade. Or the balance o f our foreign trade is the rule o f our treasure. W ritten by T hom as M un, of L ondon, M er chant, and now published for the com m on good by his son John M un, L o n d o n 1669, p. 181, 182.) N o r can I conceive a greater curse upon a body of people, than to be th ro w n up o n a spot of land, w here th e productions for subsistence an d food w ere, in great m easure, spontaneous, and the clim ate requi red or adm itted little care for raim ent and co v e rin g .. . there may be an extrem e on the o th e r side. A soil incapable of produce by labour is qu ite as bad as a soil th a t produces plentifully w ithout any labour. ([N . F orster,] A n inquiry into the present high prices o f provisions, London 1767, p. 10.)
S tr. 452 Le solstice est le m om ent de lanne ou com m ence la crue du N il, et Bel. 5 celui que les Egyptiens on t du observer avec le plus d a tte n tio n .. . C tait cette anne tro p iq u e q u il leu r im portait de m arquer p our se diriger dans leurs oprations agricoles. Us d u ren t done chercher dans le ciel u n signe ap p a re n t de son retour.* (C uvier, Discours sur les revolutions du globe, d. H oefer, Paris 1863, p. 141.) S tr. 452 T h e re are no tw o countries, w hich furnish an equal num ber o f the Bel. 7 necessaries o f life in equal plenty, and w ith the same quantity o f la bour. M en s w ants increase or dim inish w ith the severity or tem pera teness o f the clim ate they live in ; consequently the proportion o f trade w hich th e inhabitants o f different countries are obliged to carry on through necessity, cannot be the sam e, nor is it practicable to ascertain the degree o f variation farther than by the D egrees of H eat and C old; from whence one m ay make this general conclusion, that the quantity o f labour required for a certain num ber o f people is greatest in cold clim ates, and least in ho t ones; for in the form er m en not only^want m ore clothes, b u t the earth m ore cultivating than in the latter. ([J. M assie,] A n essay on the governing causes o f the natural rate o f interest, L ondon 1750, p. 59.) S tr. 453 Bel. 8 S tr. Bel. oChaque travail doit* (. . .) laisser u n excdant.* (Proudhon)*1491
459 W hen an alteration takes place in the productiveness of in d u s try , and 11 th at either m ore or less is produced by a given quantity of labour ana capital, the proportion o f wages may obviously vary, whilst the quantity, w hich th at proportion represents, rem ains the same,^ or the quantity may vary, w hilst the proportion rem ains the sam e. ([J. Cazenove,] Outlines o f political economy etc., p. 67.)

Str. 461 Bel. 12 All things being equal, the English m anufacturer can tu rn out a con siderably larger am ount of work in a given tim e than a foreign m anu facturer, so m uch as to counterbalance the difference of the working days, between 60 hours a week here and 72 or 80 elsewhere. (Reports of insp. of fact, for 31st Oct. 1855, p. 65.)
Str. 462 T here are com pensating circumstances. . . which the working of the Bel. 13 T en H ours Act has brought to light. (Reports of insp. of fact, for 31st O ctober 1848, p. 7.) Str. 463 Bel. 14 T h e am ount of labour which a man had undergone in the course of 24 hours m ight be approximately arrived at by an examination of the chymical changes which had taken place in his body, changed forms in m atter indicating the anterior exercise of dynam ic force. (G rove, On the correlation o f physical forces, [p. 308, 309.])
Str. 464 C om and Labour rarely march quite abreast; but there is an obvious Bel. 15 lim it, beyond which they cannot be separated. W ith regard to the u n u sual exertions made by the labouring classes in periods of dearness, which produce the fall of wages noticed in the evidence (naime pred Parliamentary Com m ittees of Inquiry 1814/15), they are m ost me ritorious in the individuals, and certainly favour the growth o f capital. But no man of hum anity could wish to see them constant and unrem it ted. T hey are m ost adm irable as a tem porary relief; but if they were constantly in action, effects of a similar kind would result from them , as from the population of a country being pushed to the very extreme limits of its food. (M althus, Inquiry into the nature and progress of rent , L ondon 1815, p. 48, beleka.) Str. 465 Bel. 16 A principal cause of the increase of capital, during the war, proceeded from the greater exertions, and perhaps the greater privations o f the labouring classes, the m ost num erous in every society. M ore women and children were compelled, by necessitous circumstances, to enter upon laborious occupations; and form er workmen were, from the same cause, obliged to devote a greater portion of their tim e to increase pro duction. (Essays on political econ. in which are illustrated the princi pal causes o f the present national distress , L ondon 1830, p. 248.) . . . une richesse indpcndante et disponible, q u il (. . .) na point achete et quil vend.# (T urgot, Reflexions sur la formation et la distri bution des richesses, p. 11.) 6. O D E L JA K Str. 470 M r. Ricardo, ingeniously enough, avoids a difficulty which, on a Bel. 21 first view, threatens to encum ber his doctrine, that value depends on the quantity of labour employed in production. If this principle is rigidly adhered to, it follows that the value of labour depends on the quantity of labour employed in producing it which is evidently ab surd. By a dexterous turn, therefore, M r. Ricardo makes the value of labour depend on the quantity of labour required to produce wages; or, to give him the benefit of his own language, he maintains, that the value of labour is to be estimated by the quantity of labour required to pro duce wages; by which he means the quantity of labour required to pro duce the money or commodities given to the labourer. This is similar to saying, that the value of cloth is estimated, not by the quantity of labour bestowed on its production, but by the quantity of labour bes towed on the production of the silver, for which the cloth is exchanged. ([S. Bailey,] A critical dissertation on the nature etc. of value , p. 50, 51.)
Str. 469 Bel. 20
7 3 6 D odatak S tr. 470 I f you call labour a com m odity, it is n o t like a com m odity w hich Bel. 22 is first produced in o rd er to exchange, and then brough t to m arket w here it m u st exchange w ith other com m odities according to the res pective quantities o f each w hich there m ay be in the m arket at the tim e; labour is created at th e m om ent it is brought to m arket; nav, it is brought to m arket before it is created. ( Observations on some verbal disputes etc., p. 75, 76.) S tr. 471 Bel. 23 T re a tin g L a b o u r as a com m odity, and C apital, the produce of labour, as another, th e n , if th e values of those tw o com m odities were regulated by equal q uantities o f labour, a given am ount of labour w o u ld .. . ex change for th a t q u an tity o f capital w hich had been produced by the sam e am o u n t o f la b o u r; antecedent labour [ . . . ] w ould. . . exchange for th e sam e am o u n t as present labour. [ . . . ] B ut the value o f labour, in relation to oth e r co m m o d itie s.. . is determ ined not by equal quan tities o f la b o u r. (E. G . W akefield u svom izdanju Sm ith-ovog dela W ealth o f nations , L o n d o n 1835, v. I, p. 230, 231, beleka.) I1 a fallu convenir (. . . ) que toutes les fois q u il changerait du travail fait contre d u travail & faire, le dernier# (le capitaliste) aurait une valeur suprieure au prem ier# (le travailleur). (Sim onde (i.e. Sismondi), D e la richesse com m ercial, G eneve 1803, t. I, p. 37.) L a b o u r, th e exclusive standard of v a lu e .. . the creator of all wealth, no com m odity. (T h . H odgskin, ibidem, p. 186.) Le travail est d it valoir, non pas en ta n t que m archandise lui-m em e, mais en vue des valeurs q u on suppose renferm es puissanciellem ent en lui. L a valeur d u travail est une expression figure etc. . . . Dans le travail-m archandise, qui est d une ralit effrayante, il ne voit q u une ellipse gram m aticale. D one toute la socit actuelle, fonde sur le tra v ail-m archandise, est dsorm ais fonde sur im e licence potique, sur u ne expression figure. L a socit veut-elle ,lim iner tous les inconv n ien ts qui la travaillent, eh bien! q u elle lim ine les term es malsonn an ts, q u elle change de langage, et po u r cela elle n a q u sadresser b lA cadm ie po u r lui d em ander une nouvelle dition de son dictionnaire.# (K . M arx, M is b e de la philosophic, p. 34, 35.) Cest ce q u une chose vaut. La valeur d une chose exprime en monnaie.# A zato im a le travail de la terre. . . une valeur? Parce q u on y m et u n prix. [J.-B . Say] T h e price o f labour is the sum paid for a given quantity o f labour. (S ir E dw ard W est, Price o f com and wages o f labour, L ondon 1826, p. 67.) T h e wages o f labour [. . .] depend upon the price of labour and the quantity o f labour perform ed. . . A n increase in the wages o f labour does n o t necessarily im ply an enhancem ent of the price o f labour. From fuller em ploym ent, and greater exertions, the wages o f labour may be considerably increased, while the price of labour m ay continue the sa m e . (W est, ibidem, p. 67, 68. i 112.) I t is the quan tity of labour and no t the price of it (. . .) th at is determ ined by the price of provisions and other necessaries: reduce the price of nacessaries very low, and of course you reduce the quantity of labour in p ro p o rtio n . . . M aster-m anufacturers know, that there are various ways of raising and falling the price of labour, besides th a t of altering its nom inal am o u n t1*. [Essay on trade and commerce, p. 48, 61.] l * U originalu: value
S tr. 471 Bel. 24
S tr. 472 Bel. 25 S tr. 472 Bel. 26
S tr. 477 Bel. 31 S tr. 478 Bel. 32
S tr. 478 Bel. 33

T h e labourer [. ..] is principally interested in the am ount of wages. ([N. W. Senior, Three lectures on the rate o f wages, L ondon 1830,] p. 15.) Str. 481 I t is a very notable thing, too, th at where long hours are the rule, Bel. 39 small wages are also so. (Rep. of insp. of fact., 31st Oct. 1863, p. 9.) T h e work which obtains the scanty pittance of food is for the most part excessively prolonged. (Public health, Sixth rep., 1863, p. 15.) Str. 482 . . . he would very shortly be replaced by somebody who would work Bel. 42 any length of time and thus be throw n out of em ploym ent. (Reports of insp. of fact., 31st Oct. 1848, Evidence, p. 39, n. 58.) If [. . .] one man perform s the work of two . . . the rate o f p ro fits will generally be raised . . . in consequence of the additional supply of labour having dim inished its price. (Senior, ibidem , p. 15.) Str. 484 T h e system of piece-work illustrates an epoch in the history of the Bel. 45 working m an; it is half-way between the position of the mere daylabourer, depending upon the will of the capitalist, and the cooperative artisan, who in the not distant future promises to com bine the artisan and the capitalist in his own person. Piece-workers are in fact their own m asters, even w hilst working upon the capital of the em ployer. (John W atts, Trade societies and strikes, machinery and cooperative societies, M anchester 1865, p. 52, 53.) Str. 485 A factory employs 400 people, the half of w hich work by the piece, Bel. 47 and have a direct interest in working longer hours. T h e other 200 are paid by the day, work equally long w ith the others, and get no m ore m o ney for their overtime . . . T h e work of these 200 people for half an hour a day is equal to one persons work for 50 hours, or 5 16 o f one persons labour in a week, and is a positive gain to the em ployer. (Reports of insp. of fact., 31st October 1860, p. 9.) Overworking, to a very considerable extent, still prevails; and, in m ost instances, w ith that security against detection and punishm ent which the law itself affords. I have in many form er reports (. . . ) shown . . . the injury to all the workpeople who are not employed on piece-work, but receive weekly wages. (Leonard H orner in Reports o f insp. of fact., 30th A pril 1859, p. 8, 9.) Str. 486 Le salaire peut se m esurer de deux m anires; ou sur la dure du traBel. 48 vail, ou sur son produit. (Abrege elementaire des principes de Viconomie politique, Paris 1796, p. 32.) Pisac ovog anonimnog spisa je G. G am ier. Str. 486 So much w eight of ( .. .) cotton is delivered to him (the spinner), Bel. 49 and he has to return by a certain tim e, in lieu of it, a given weight of tw ist or yarn, of a certain degree of fineness, and he is paid so much per pound for all that he so returns. If his work is defective in quality, the penalty falls on h im ; if less in quantity than the minim um fixed for a given tim e, he is dismissed and an abler operative procured. (Ure, ibidem, p. 316, 317.) Str. 486 I t is Bel. 50 take a which drens when work passes through several hands, each of which is to share of profits, while only the last does the work, that the pay reaches the workwoman is miserably disproportioned. ("C hil em ployment commission, II report, p. LX X , n. 424.)
Str. 487 It would [ . . . ] be a great im provem ent to the system of piece-work Bel. 51 if all the men employed on a job were partners in the contract, each according to his abilities, instead of one man being interested in over working his fellows for his own benefit. ([W atts, Trade societies and strikes . . . , ] p. 53.)
738 Dodatak
S tr. 487 Bel. 52 All those w ho are paid by p ie c e -w o rk . . . profit by the transgression of th e legal lim its o f work. T h is observation as to the willingness to w ork overtim e, is especially applicable to the w om en em ployed as weavers and reelers. ( Rep. o f insp. o f fact., 30th A pril 1858, p. 9.) W here th e w ork in any tra d e is paid for by the piece at so m uch per job . . . wages m ay very m aterially differ in a m o u n t. . . B ut in work by th e day th ere is generally an uniform rate . . . recognized by both em ployer an d em ployed as th e standard o f wages for the general run of w orkm en in th e tra d e . (D u n n in g , ibidem , p. 17.) Com bien de fois n avons-nous pas vu, dans certains ateliers, em baucher beaucoup plus d ouvriers que ne le d em andait le travail k m ettre en main? S ouvent, dans la prvision d u n travail aleatoire, quelquefois meme im aginaire, on ad m et des ou v rie rs; com m e on les paie aux pices, on se d it q u on ne co u rt aucun risq u e, parce que toutes les pertes de temps sero n t k la charge des inoccups.a (H . G regoir, Les typographes devant le Tribunal correctionnel de Bruxelles, Bruxelles 1865, p. 9.)
Str. 488 Bel. 53
S tr. 489 Bel. 55
S tr. 490 T h e productive pow er o f his spinning-m achine is accurately measuBel. 60 red , an d th e rate o f pay for w ork done w ith it decreases w ith , though n o t as, th e increase o f its productive pow er. (U re, ibidem, p. 317.) By this increase, the productive pow er o f the m achine will be aug m e n ted one-fifth. W hen this event happens, the spinner will not be paid at th e sam e rate for w ork done as he was before; b u t as that rate w ill n o t be dim inished in the ratio o f one-fifth, the im provem ent will au g m en t his m oney earnings for any given nu m b er o f hours work. . . T h e foregoing statem ent requires a certain m odification... the spinner has to pay som ething for additional juvenile aid o u t o f his additional sixpen ce, [...] accom panied by displacing a p ortion o f a d u lts {ibidem, p. 320, 321) S tr. 491 Bel. 62 . . . to prosecute for intim idation the agents o f the C arpet Weavers T ra d es U nion. B rig h ts partners had introduced new m achinery which w ould tu rn o u t 240 yards o f carpet in th e tim e and w ith the labour (!) previously required to produce 160 yards. T h e workm en had no claim w hatever to share in the profits m ade by the investm ent o f their em p loyers capital in m echanical im provem ents. A ccordingly, M essrs. B right proposed to low er the rate o f pay from 1 Va d. per yard to 1 d ., leaving th e earnings o f th e m en exactly th e same as before for the same labour. B ut there was a nom inal reduction, o f w hich th e operatives, it is asserted, had no t fair w arning before h an d . (T h e S tandard [London] od 26. oktobra 1861.)
S tr. 492 I t is no t accurate to say th a t wages (. . .) are increased, because Bel. 64 they purchase m ore o f a cheaper article. (D avid Buchanan u svom iz danju S m ith-ovog dela W ealth etc., 1814, v. I, p. 417, beleka.) S tr. 493 I t deserves likewise to be rem arked, th a t although the apparent Pr^ e Bel. 65 of labour is usually low er in poor countries, w here the produce o f the soil, and grain in general, is ch e ap ; yet it is in fact for the m ost part really higher than in o ther countries. F or it is no t the wages that is gi ven to the labourer per day th at constitutes the real price o f labour, although it is its apparent price. T h e real price is th a t which a certain quantity of work perform ed actually costs the em ployer; and considered in this light, labour is in alm ost all cases cheaper in rich countries than in those th at are poorer, although the price o f grain, and other provisions, is usually m uch low er in the last than in the first. . . Labour estim ated by the day, is m uch low er in Scotland than in E n g la n d ;.. . Labour by the piece is generally cheaper in England. (James A nderson, Obser-

vations on the means o f exciting a spirit o f national industry etc., E d in burgh 1777, p. 350, 351.) Labour being dearer in Ireland than it is in England. . . because the wages are so much low er. (N r. 2074. in Royal commission on railways, M inutes, 1867.)
7.
O D E L JA K
Str. 500 Wages as well as profits are to be considered each of them as really Bel. 2 a portion of the finished product. (Ramsay, ibidem, p. 142.) Str. 501 Bel. 3 W hen capital is it adds nothing to u beleci uz svoje London 1853, p. employed in advancing to the w orkman his wages, the funds for the m aintenance of labour. (Cazenove izdanje M althusovog dela Definitions in polit, economy, 22.)
Str. 501 Bel. 4a
Though the m anufacturer (tj. m anufakturni radnik) has his wages advanced to him by his m aster, he in reality costs him no expense, the value of these wages being generally reserved1*, together w ith a profit, in the im proved value of the subject upon which his labour is bestow ed. (A. Sm ith, ibidem, book I I , ch. I l l , p. 355.) It is true indeed that the first introducing a m anufacture emploies many poor, but they cease not to be so, and the continuance o f it makes m any. ( Reasons fo r a limited exportation o f wool, London 1677, p. 19.) T he farm er now absurdly asserts, that he keeps the poor. T hey are indeed kept in misery. ( Reasons for the late increase of the poor rates', or a comparative view o f the prices o f labour and provisions, London 1777, p. 31.)
Str. 503 Bel. 6
Str. 506 T h a t letter (. . .) m ight be looked upon as the manifesto of the manuBel. 13 facturers. (F errand u predstavci o nestaici pam uka, sednica Donjeg doma od 27. aprila 1863.) Str. 509 Louvrier dem andait de la subsistance pour vivre, le chef dem andait Bel. 17 du travail pour gagner.* (Sism ondi, ibidem, p. 91.) Str. 511 Bel. 21 Accumulation of Capital: the em ploym ent of a portion of revenue as capital. (M althus, Definitions etc., ed. Cazenove, p. 11.) Conversion of revenue into capital. (M althus, Principles o f poli tical economy, 2nd ed., L ondon 1836, p. 320.) naissance. (Sismondi,
Str. 513 Le travail prim itif auquel son capital adu sa Bel. 21c ibidem, d. Paris, t. I, p. 109.)
Str. 518 C apital, viz: [ .. .] accumulated wealth [. ..] employed with a view Bel. 25 to profit. (M althus, ibidem, [p. 262].) C ap ital.. . consists of wealth saved from revenue, and used with a view to profit. (R. Jones, Text-book of lectures on the political economy of nations, H ertford 1852, p. 16.) Str. 518 T h e possessors of surplusproduce or capital. ( The source and remedy Bel. 26 of the national difficulties. A letter to Lord John Russell, London 1821, [p. 4].) l * Kod S m ith-a: restored
47
740 Dodatak
S tr. 518 Bel. 27 C apital, w ith com pound in terest on every portion o f capital saved is so all engrossing, th a t all th e w ealth in th e w orld from w hich income is d eriv ed , has long ago becom e th e in terest on capital. (L ondon F. n o m ist od 19. jula 1851.) v N o political econom ist o f th e present day can by saving mean mere hoarding: and beyond this contracted and insufficient1* proceeding, no use o f th e te rm in reference to th e national w ealth can well be im a gined, b u t th a t w hich m u st arise from a different application o f what is saved, founded u p o n a real distinction betw een the different kinds o f labour m aintained by it. (M althus, ibidem , p. 38, 39.) A ccum ulation o f s to c k s .. . C o rb et, ibidem , p. 104.) n o n -e x c h a n g e .. . overproduction. (T h .
S tr. 519 Bel. 28
S tr. 519 Bel. 29
S tr. 520 T h e capital itse lf in th e long ru n becom es entirely wages, and when Bel. 31 replaced by th e sale o f produce becom es wages again. [J. St. M ill] S tr. 521 Bel. 32 S tr. 525 Bel. 37 S tr. 526 Bel. 43 I1 est im possible de rso u d re le p rix ncessaire dans ses lments les plus simples.# (S torch, ibidem, P te rsb o u rg , edit. 1815, t. I I , p. 141, beleka.) L es pargnes des riches se font aux dpens des pauvres. f10s) N o o n e .. . w ill sow his w heat, f. i., and allow it to rem ain m o n th in th e g ro und, or leave his w ine in a cellar for years, consum ing these things or th e ir equivalent at once unless he acquire additional value etc. (S crope, Political economy, izd. N ew Y ork 1841, p. 133.)i165J a twelveinstead of expects to A. Potter,
S tr. 527 La p rivation que sim pose le capitaliste, en pretant# ( . . . ) ses instruBel. 44 m ents de pro d u ctio n au travailleur au lieu d en consacrer la valeur k son p ro p re usage, en la tra n sfo rm an t en objets d u tilit ou d agrment.# (G . de M o lin a ri, ibidem, p. 36.) S tr. 527 Bel. 45 Str. 527 Bel. 46 La conservation d u n capital exige. . . u n effort constant p o u r rsister k la ten tatio n de la consom m er.# (Courcelle-Seneuil, ibidem, p. 20.) T h e p articu lar classes o f incom e w hich yield the m ost abundantly to th e progress o f national capital, change at different stages o f their p rogress, and are therefore entirely different in nations occupying dif feren t positions in th a t progress. . . P ro fits .. . unim po rtan t source o f accum ulation, com pared w ith wages and rents, in the earlier stages o f society. . . W hen a considerable advance in the powers o f national in d u stry has actually taken place, profits rise into com parative im por tance as a source o f accum ulation. (R ichard Jones, Text-book etc., p. 16, 21.) Quant & la difficult q u lve M r. R icardo en disant que, par des procds m ieux entendus, u n m illion de personnes peuvent produire deux fois, trois fois au tan t de richesses, sans produire plus de valcurs, cette diffi c u l t n est pas une lorsque lon considre, ainsi q u on le doit, la pro d uction com m e u n ehange dans lequel on donne les services productifs de son travail, de sa terre, et de ses capitaux, pour obtenir des prod uits. C est par le moyen de ces services productifs que nous acqurons tous les produits qui sont au m onde. [. .. ] O r. . . nous sommes d autant plus riches, nos services productifs on t d autant plus de valeur, qu us obtiennent dans 1ehange appel production, une plus grande quan-
S tr. 535 Bel. 60
1 * kod M althusa: inefficient

tite de choses utiles.# (J. - B. Say, Lettres a M . Malthus , Paris 1820, p. 168, 169.) ... pare que la concurrence les# (les producteurs) oblige a donner les produits pour ce q u ils leur coutent.# [ibidem , p. 169.] Telle est, m onsieur, la doctrine bien lie sans laquelle il est impossible, je le dclare, d expliquer les plus grandes difficulty de lconomie politique et notam m ent, com m ent il se peut q u une nation soit plus riche lorsque ses produits dim inuent de valeur, quoique la richesse soit de la valeur.# (ibidem, p. 170.) Si vous trouvez une physionomie de paradoxe toutes ces propo sitions, voyez les choses q u elles exprim ent, et jose croire q u elles vous paraitront fort simples et fort raisonnables.# (A n inquiry into those prin ciples respecting the nature o f demand etc., p. 110.) Str. 542 A egalite d oppression des masses, plus un pays a de proltaires et Bel. 70 plus il est riche.# (Colins, L dconomie politique, source des revolutions et des utopies pretendues socialistes, Paris 1857, t. I l l , p. 331.) Str. 544 Socios collegiorum maritos esse non perm ittim us, sed statim postquam Bel. 75 quis uxorem duxerit, socius collegii desinat esse.# ( Reports o f Cam bridge U niversity com mission, p. 172.) Str. 558 Bel. 79 T h e dem and for labour depends on the increase of circulating and not of fixed capital. W ere it true that the proportion between these two sorts of capital is the same at all tim es, and in all circumstances, then, indeed, it follows that the num ber of labourers employed is in proportion to the wealth of the state. But such a proposition has not the semblance of probability. As arts are cultivated, and civilization is extended, fixed capital bears a larger and larger proportion to circula ting capital. T h e am ount of fixed capital employed in the production of a piece of British m uslin is at least a hundred, probably a thousand times greater than that employed in a similar piece of Indian muslin. And the proportion of circulating capital is a hundred or thousand times less. . . the whole o f the annual savings (. . .), added to the fixed capital (. ..) , would have no effect in increasing the dem and for labour. (John Barton, Observations on the circumstances which influence the condition of the labouring classes o f society , London 1817, p. 16, 17.) T h e same cause which may increase the net revenue of the country may at the same tim e render the population redundant, and deteriorate the condition of the labourer. (Ricardo, ibidem, p. 469.) . . .the dem and (for labour) will be in a dim inishing ratio , (ibi dem, p. 480, beleka) T h e am ount of capital devoted to the maintenance of labour may vary, independently of any changes in the whole am ount of capital. . . G reat fluctuations in the am ount of em ployment, and great suffering may (. . .) become more frequent as capital itself becomes more plen tiful. (Richard Jones, A n introductory lecture on pol. economy, London 1833, p. 12.) D em and (for labour) will rise. . . not in proportion to the accu mulation of the general capital. . . Every augm entation, therefore, to the national stock destined for reproduction, comes, in the progress of society, to have less and less influence upon the condition of the labourer. (Ramsay, ibidem, p. 90, 91.) T h e adult operatives at this mill have been asked to work from 12 to 13 hours per day, while there are hundreds who are compelled to be idle who would willingly work partial time, in order to maintain their families and save their brethren from a prem ature grave ^through being overworked. (Reports of insp. of fact., 31st Oct. 1863, p. 8.)
Str. 563 Bel. 83
742 Dodatak
Str. 567 Bel. 85 I t does no t appear absolutely tru e to say th a t dem and will always produce supply just at the m om ent w hen it is needed. I t has n o t done so w ith labour, for m uch m achinery has been idle last year for w ant o f h an d s. ( R ep o rt o f insp. o f fact, for 31st O ct. 1866 , p. 81.) Poverty [. . .] seem s [. . . ] favourabe to generation. (A. Smith*171]) Id d io fa che gli uom ini che esercitano m estieri di prim a utility nascono ab b o n d a n tem e n te. (G aliani, ibidem, p. 78.) M isery, u p to th e extrem e p o in t o f fam ine and pestilence, instead of checking, tends to increase pop u latio n , (S. L aing, National distress 1844, p. 69.) De jour en jour il devient done plus clair que les rapports de production dans lesquels se m eut la bourgeoisie n ont pas u n caractre trn, u n caractre sim ple, mais u n caractre de d u p licit; que dans les m mes rap p o rts dans lesquels se p ro d u it la richesse, la m isre se p roduit aussi; que dans les m em es rapports dans lesquels il y a dveloppem ent des forces productives, il y a u n e force productive de rpression; que ces rap p o rts ne pro d u isen t la richesse bourgeoise, eest k dire la ri chesse de la classe bourgeoise, q u en an antissant continuellem ent la richesse des m em bres in tg ran ts de cette classe et en p roduisant un p ro le taria t toujours croissant. (K arl M arx, Misre de la philosopkie, p. 116.) In luoco di p rogettar sistem i in u tili p er la felicity d e popoli, m i limitero a investigate la ragione della loro infelicity. [G . O rtes, Della economia nazionale libri sei, 1774, u C ustodijevom izdanju, Parte modema, t. 21, p. 32.]
S tr. 569 Bel. 87
Str. 571 Bel. 88
S tr. 572 Bel. 89
S tr. 577 Voiiy lhom m e en effet. II va d u blanc au noir. / II condam ne au m atin Bel. 105 ses sentim ents d u soir. / Im p o rtu n k to u t au tre, k soi m m e incommode, I II change k tous m om ents d esp rit com m e de mode.* ([Boileau, citi rano kod H . Roya,] The theory o f exchanges etc., L ondon 1864, p. 135.) S tr. Bel. S tr. Bel. 579 108 596 140 . . . those em ployed in every different branch o f the work can often be collected into th e sam e w orkhouse. *175] T h e nom inal price o f day-labour is at present no m ore th an about four tim es, or a t m ost five tim es higher than it was in th e year 1514. B ut th e price o f corn is seven tim es, and o f flesh-m eat and raim ent ab o u t fifteen tim es higher. (. . .) So far, therefore, has th e price o f la bour been even from advancing in proportion to the increase in the expences o f living, th a t it does no t appear th a t it bears now h alf the proportion to those expences th a t it did bear. (R ichard Price, Obser vations on reversionary paym ents . . . , 6. ed. By W. M organ, L ondon 1803, v. I I , p. 159.)
S tr. 612 T h e heaven-born em ploym ent o f the hind gives dignity even to his Bel. 169 position. H e is n o t a slave, b u t a soldier o f peace, and deserves ms place in m arried m ans quarters, to be provided by the landlord, who has claim ed a pow er o f enforced labour sim ilar to th a t the country dem ands of a m ilitary soldier. H e no m ore receives m arket-price for his w ork than does a soldier. Like the soldier he is caught young, ig norant, know ing only his own trade and his own locality. Early m ar riage and th e operation o f th e various laws of settlem ent affect the one as enlistm ent and the M u tin y A ct affect the other. (D r. H unter, ibi dem, p. 132,)
Str. 613 Mal vetus, logs dans des trous, / Sous les combles, dans les dcomBel. 170 bres, / Nous vivons avec les hiboux I E t les larrons, amis des ombres.* (Pierre Dupont, Ottvriers, 1846.)

Str. 633 Le paysan y (en Silsie) est sefr. On n a pas pu encore engager les Bel. 191 Silsiens au partage des com munes, tandis que dans la nouvelle M ar che, in n y a gure de village ou ce partage ne soit excut avec le plus grand succs. (M irabeau, De la Monarchic Prussienne . . . , Londres 1788, t II , p. 125, 126.) Str. 636 T h e quantity of land assigned (. ..)_ would now be judged too great Bel. 194 for labourers, and rather as likely to convert them into small farm ers. (George Roberts, The social history o f the people o f the southern counties o f England in past centuries, London 1856, p. 184.) Str. 637 T h e rig h t of the poor to share in the tithe, is established by the teBel. 195 nour of ancient statutes. (T uckett, ibidem, v. I I , p. 804, 805.) Str. 638 I m ost lam ent the loss o f our yeomanry, that set of men, who really Bel. 199 kept u p the independence of this nation; and sorry I am to see their lands now in the hands of monopolizing lords, tenanted out to small far mers, who hold their leases on such conditions as to be little better than vassals ready to attend a summons on every mischievous occasion. [J. A rbuthnot, Inquiry into the connection between the present price oj provisions and o f farm s, London 1773, p. 139.] Str. 639 T h e large grant of lands in Ireland to Lady O krney, in 1695, is a puBel. 200 blic instance of the kings affection, and the ladys influence. . . Lady O rkneys endearing offices, are supposed to have been foeda labiorum m inisteria. ( The character and behaviour o f king William, Sunder land etc. as represented in original letters to the Duke o f Shrewsbury from Somers, H alifax, Oxford, secretary Vernon etc.) Str. 642 W orking men are driven from their cottages, and forced into the Bel. 212 towns to seek for em ploym ent ; but then a larger surplus is obtained, and thus Capital is augm ented. ([R.B.Seeley,] The perils o f the nation, 2nd ed., L ondon 1843, p. X IV.) Str. 646 Le lin fait done une des grandes richesses du cultivateur dans le N ord Bel. 220 de lAllemagne. M alheureusem ent pour lespdce hum aine, ce n est quune ressource contre la misere, et non un moyen de bien-etre. Les impdts directs, les corves, les servitudes de tout genre, erasent le cultivateur allem and, qui paie encore des im pots indirects dans tout ce q u il achte. . . et pour comble de ruine, il n ose pas vendre ses pro ductions oil et comme il le veut; il nose pas acheter ce dont il a besoin aux m archands qui pourraient le lui livrer au m eilleur prix. Toutes ces causes le ruinent insensiblem ent, et il se trouverait hors d tat de payer les im pdts directs & lchance sans la filerie; elle lui offre une ressource, en occupant utilem ent sa femme, ses enfants, ses servants, ses valets, et lui-m em e: mais quelle pnible vie, meme aide de ce secours! En t, il travaille comme un format au labourage et k la rcolte; il se couche k 9 heures et se lve k deux, pour suffire aux travaux; en hiver il devrait rparer ses forces par un plus grand repos; mais il m anquera de grains pour le pain et les semailles, sil se dfait des denres quil faudrait vendre pour payer les im pots. II faut done filer pour suppler k ce vide. . . il faut y apporter la plus grande assiduit. Aussi le paysan se couche-t-il en hiver & m inuit, une heure, et se lve cinq ou six; ou bien il se couche k neuf, et se lfcve k deux, et cela tous les jours de sa vie si ce nest le dimanche. Cet excs de veille et de travail usent la nature humaine, et de l vient quhommes et femmes vieillissent beaucoup plutdt dans les campagnes que dans les villes.* (M ira beau, ibidem, t. I l l , p. 212 sqq.)
744 Dodatak
S tr. 651 Bel. 222 Str. 654 Bel. 225 W henever the legislature attem pts to regulate the differences between m asters and th e ir w orkm en, its counsellors are always the m asters.! L e s p rit des lois, cest la p ro p ri t . i168J Lanantissem ent de toutes expeces de corporations du m em e etat et profession tan t 1une des bases fondam entales de la constitution franâise, ii est d f n d u de les r ta b lir de fait sous quelque prtexte et sous quelque form e que ce soit.. . . des citoyens attaches aux m emes professions, arts e t'm tie r s prenaient des deliberations, faisaient en tre eux des conventions tendantes & refuser de concert ou a n accord er q u a u n p rix dterm ine le secours de leur industrie ou de leurs travaux, les dites delibrations et conventions. . . seront dclares inconstitutionelles, attentatoires k la lib ert et a la declaration des d roits de lhom m e etc. ( Revolutions de Paris, P aris 1791, t. I l l , p. 523.) K n ig h t: Y ou, m y neighbour, the husbandm an, you M aister M ercer, and you G oodm an C opper, w ith oth e r artificers, m ay save yourselves m etely w ell. F o r as m uch as all things are deerer than they w ere, so m uch do you arise in the pryce of your w ares and occupations th at yee sell agayne. B ut we have noth in g to sell w here by we m ight advance ye pryce th e re of, to countervaile those things th a t we m u st buy agay n e . . . I pray you, w hat be those sorts th a t ye m eane. A nd, first, of those th a t yee thinke should have no losse h ereb y ? D okto r: I meane all these th a t live by buying and selling, for, as they buy deare, they sell th e reafte r. K n ig h t: W hat is th e next sorte th a t yee say would w in by it? D o k to r: M arry , all such as have takings or fearm es in th e ir ow ne m an u ran ce (tj. cultivation) at the old rent, for where they pay after the olde rate, they sell after th e new e th at is, they paye for th e ir lande good cheape, and sell all things grow ing thereo f d e a re .. . K n ig h t: W hat sorte is th a t w hich, ye sayde should have greater losse hereby, th a n these m en had profit? D o k to r: I t is all noblem en, gentlem en, and all other th a t live eith er by a stinted ren t or stypend, or do n o t m a n u re (cultivate) the ground, or doe occupy no buying and selling. [W illiam S tafford, A compendious or briefe examination o f certayne ordinary complaints o f diverse o f our countrymen in these our days , L o n d o n 1581.] Cest li com pte que m essire Jacques de T horaisse, chevalier chastelain sor B esan gon re n t es seigneur tenant les com ptes k D ijon pour m onseigneur le due et com te de B ourgoigne, des rentes appartenant la dite chastellenie, depuis X XV e jour de dcem bre M C C C L IX ju sq u au X X V IIIe jour de dcem bre M C C C LX . (Alexis M onteil, Histoire des m atiriaux manuscrits etc., p. 234, 235.)
S tr. 656 Bel. 228
S tr. 657 Bel. 229
S tr. 658 Je perm ettrai, . . . que vous ayez lhonneur de m e servir, a condition Bel. 232 que vous m e donnez le peu qui vous reste pour la peine que je prends de vous commander.)) (J.-J.R ousseau, Discours sur Veconomie politique, [G enve 1760, p. 70].) S tr. 659 T w en ty pounds o f wool converted unobtrusively into the yearly clotBel. 234 hing o f a la b o u rers fam ily by its own industry in the intervals of o t h er w ork this m akes no show ; b u t bring it to m arket, send it to the factory, thence to the broker, thence to the dealer, and you will have g reat com m ercial operations, and nom inal capital engaged to the am ount o f tw enty tim es its value. . . T h e w orking class is thus em erced to sup p o rt a w retched factory population, a parasitical shopkeeping class, and a fictitious com m ercial, m onetary and financial system . (D avid U rq u h art, ibidem, p. 120.)

Str. 666 Si les T artares inondaient lEurope aujourdhui, ii faudrait bien des Bel. 243b affaires pour leur faire entendre ce que cest quun financier parm i nous. (M ontesquieu, Esprit des lois, t. IV, p. 33, d. Londres 1769.) Str. 672 Nous sommes [. . .] dans une condition tout-a-fait nouvelle de la soBel. 251 cit nous tendons k sparer [. . .] toute espce de proprit d avec toute espce de travail# (Sism ondi, Nouveaux principes de Veconomie politique, t. I I, p. 434.) Str. 679 . .D ans les colonies ou lesclavage a t aboli sans que le travail forBel. 268 c se trouvait rem plac par une quantit quivalente de travail libre, on a vu soprer la contrcpartie du fait qui se ralise tous les jours sous nos yeux. On a vu les simples travailleurs exploiter k leur tour les en tre preneurs d industrie, exiger d eux des salaires hors de toute proportion avec la part lgitim e qui leur revenait dans le produit. Les planteurs, ne pouvant obtenir de leurs sucres un prix suffisant pour couvrir la hausse de salaire, ont t obligs de fournir lexcdant, d abord sur leurs profits, ensuitc sur leurs capitaux memes. U ne foule de planteurs ont t ruins de la sorte, d autres ont ferm leurs ateliers pour chapper a tine ruine im m inente. . . Sans doute, ii vaut m ieux voir prir des accu m ulations de capitaux, que des gnrations d hommes* ( . . . ) ; mais ne vaudrait-il pas m ieux que ni les uns ni les autres prissent? (M olinari, ibidem, p. 51, 52.) Str. 681 C est, ajoutez-vous, grace k lappropriation du sol et des capitaux Bel. 272 que lhomm e, qui n a que ses bras, trouve de loccupation, et se fait u n revenu. . . cest au contraire, grace & Pappropriation individuelle du sol q u il se trouve des hommes nayant que leurs bras. . . Q uand vous m ettez u n homm e dans le vide, vous vous em parez de Iatm osphre. Ainsi faites-vous, quand vous vous em parez du sol. . . C est le m ettre dans le vide de richesses, pour ne le laisser vivre q u votre volont. (Colins, ibidem, t. I l l , p. 267 271 passim.) Str. 682 . . . T h e first and m ain object at which the new Land A ct o f 1862 Bel. 275 aims, is to give increased facilities for the settlem ent of the people. ( The L and law o f Victoria, by the hon. G. D uffy, minister o f public lands, London 1862, [p. 3].)
Napomene i registri
749
Napomene
1 Kapital je glavno delo Karla M arxa na kome je on radio etrdeset godina. Utvrdivi da je ekonomska struktura baza na kojoj se izdie politika nad gradnja, M arx je najvie panje posvetio prouavanju ekonomske strukture. (V. I. Lenjin, Izabrana dela u 16 tomova, Kultura, Beograd 1960, tom 8, str. 171.) M arx je poeo sistem atski da izuava politiku ekonom iju krajem 1843. godine u Parizu. Postavio je sebi za cilj da napie obim an rad koji e sadrati kritiku postojeeg poretka i buroaske politike ekonomije. Njegova prva istraivanja u toj oblasti odrazila su se u radovim a Ekonomsko-filozofski ruko pisi iz 1844. godine, Nemaka ideologija, Beda filozofije, N ajam ni rad i kapital, Manifest Komunistike partije i drugim . Ve u tim radovim a otkrivene su osnove kapitalistike eksploatacije, nepom irljiva suprotnost interesa kapi talista i najamnih radnika, antagonistiki i prolazni karakter svih ekonomskih odnosa u kapitalizmu. Posle izvesnog prekida, koji su izazvali burni dogaaji revolucije od 1848/1849, M arx je nastavio svoja ekonomska istraivanja u L ondonu, kuda je morao da em igrira u avgustu 1849. T u je temeljno i svestrano izuavao istonju ekonomije i tadanju privredu u raznim zemljama, naroito u Eng leskoj, u to doba klasinoj kapitalistikoj zemlji. U tom periodu interesuju ga istorija zemljine svojine i teorija zemljine rente, istorija i teorija opticaja novca i cena, privredne krize, istorija tehnike i tehnologije i pitanja agronomije i agrohemije. M arx je radio u vanredno tekim uslovima. Stalno se borio s oskudicom i morao je esto da prekida svoja istraivanja da bi zaraivao za ivot. D ugo trajni veliki napor u uslovima m aterijalnog liavanja nije ostao bez posledica M arx se ozbiljno razboleo. Ali i pored toga, on je do 1857. svoje obimne priprem ne radove priveo dotle da je mogao da pone sa sistematizacijom i uoptavanjem sakupljenog materijala. Od avgusta 1857. do juna 1858. M arx je napisao rukopis od oko 50 tam panih tabaka, koji je u neku ruku predstavljao skicu za budui Kapital. Taj rad prvi pu t je objavio In stitu t marksizma-lenjinizma pri C K K PSSSR 19391941. na jeziku originala pod naslovom Grundrisse der K ritik der politischen Okonomie. U novem bru 1857. M arx je skicirao plan svog dela, koji je kasnije detaljno razradio i znatno precizirao. Svoj nauni rad posveen k ri tici ekonomskih kategorija podelio je na est knjiga: 1. O kapitalu (s nekoliko uvodnih poglavlja); 2. O zemljinoj svojini; 3. O najamnom radu; 4. O dravi; 5. O meunarodnoj trgovini; 6. O svetskom tritu. Za prvu knjigu (o kapitalu) M arx je predvideo etiri odeljka: a) K api tal uopte; b) Konkurencija ili m eusobno dejstvo mnogih kapitala; c) K redit; d) Akcijski kapital. Odeljak a) trebalo je da se deli na tri dela: Proces proiz vodnje kapitala; Prometni proces kapitala; Njihovo jedinstvo ili kapital i profit, kamata. Ova poslednja posebna podela bila je kasnije osnova da se celo delo podeli na tri toma Kapitala. K ritika i istorija politike ekonomije i soci jalizma trebalo je da budu predm et jednog drugog rada.
750 Napomene i registri

M arx je im ao nam eru da svoje delo objavi u nastavcim a u sveskama pri em u bi prva sveska m orala bezuslovno da sainjava relativnu celinu i osnovu celog rada. O na treba da sadri odeljke: 1. Roba, 2. N ovac ili prosti p rom et i 3. K apital. Ali iz politikih razloga, pri zavrnoj redakciji prve knjige Priloga kritici politike ekonomije nije u n et trei odeljak. M arx je ukazao na to da ba s tim odeljkom poinje prava bitka i da zbog zvanine cenzure policijskih progona i svih m oguih hajki na autore koje vladajue klase sm atraju nepoeljnim ne bi bilo u p u tn o da se na sam om poetku objavi takvo poglavlje p re nego to iroka javnost neto sazna o novom delu. Za prvo izdanje M arx je specijalno napisao poglavlje o robi i tem eljno preradio poglavlje o novcu iz rukopisa od 1857/1858. godine. Prilog kritici politike ekonomije iziao je 1859. godine. N am era je bila da se u b rzo potom izda i sledea sveska, tj. pom enuti odeljak o kapitalu, koji ini glavni deo sadraja rukopisa iz 1857/1858. U B ritanskom m uzeju M arx je nastavio da sistem atski prouava politiku ekonom iju. Ali ubrzo je morao da prekine rad za godinu i po dana da bi raskrinkao klevetnike napade bonapartistikog agenta K arla V ogta i da bi dao u tam pu druge radove ije je izlaenje bilo pree. T e k u avgustu 1861. M arx je poeo da pie obim an rukopis, koji je zavrio sredinom 1863. godine. R ukopis, koji se sastoji od 23 sveske i koji ukup n o iznosi oko 200 tam panih tabaka, nastavak je prve sveske Priloga kri tici politike ekonomije , koja je izila 1859. godine i nosi isti naslov. Preteni deo tog rukopisa (sveske V I-X V i X V III) tre tira istorjju ekonom skih uenja. O n nije objavljen za ivota M arxa i Engelsa. In s titu t m arksizm a-lenjinizm a pri C K S E D izdao ga je pod naslovom Teorije o viku vrednosti ( e tv r ti tom K a p ita la ) u 3 dela. U prvih pet svezaka i delim ino u sveskama X IX -X X III tre tiraju se tem e iz prvog tom a K apitala. T u M arx analizira pretvaranje novca u kapital, razvija teoriju o viku vrednosti i dotie niz drugih pitanja. N aro ito je u X IX i X X svesci data solidna osnova za 13. glavu prvog tom a Kapitala M aine i kru p n a industrija; u njoj se navodi obilje m aterijala za istoriju teh nike i tem eljnu ekonom sku analizu prim ene m aina u kapitalistikoj industriji. U sveskam a X X I X X I II osvetljavaju se pojedina pitanja koja su u vezi sa raznim tem am a K apitala , a m edu njim a i pitanja iz drugog toma. Sveske X V I i X V II posveene su problem im a tree knjige. N a taj nain rukopis iz 1861 1863. dotie u veoj ili m anjoj m eri problem e sva etiri toma Kapitala. U toku daljeg rada M arx se odluio da celo svoje delo saini po onoirt planu koji je ranije izradio za odeljak Kapital uopte sa tri dela. Istorijsko-kritiki deo rukopisa trebalo je da bude etvrti, zavrni odeljak. Naime, celo delo, pie M arx u svom pism u K ugelm annu od 13, oktobra 1866, deli se na sledee delove: K njiga I) Proces proizvodnje kapitala. K njiga II) Pro m etni proces kapitala. K njiga I I I ) O blikovanje ukupnog procesa. K njiga IV) Prilog istoriji teorije. M arx je odustao i od svog ranijeg plana da delo izda u nastavcim a u sveskama i odluio da sasvim zavri rad pa da ga tek onda izda. M arx je intenzivno produio rad na svom delu, naroito na onim delovima koji u rukopisu iz 1861 1863. nisu bili dovoljno razraeni. Prouio je jo i obim nu ekonom sku i tehniku litera tu ru , o poljoprivredi, o pitanjim a kredita i opticaja novca; prouio je statistiki m aterijal, parlam entarna dokum enta, zvanine izvetaje o radu dece u industriji, o uslovim a ivota engleskog pro letarijata itd. N eposredno potom M arx je u toku dve i po godine (od avgusta 1863. do kraja 1865) napisao nov, obim an rukopis, koji je prva, detaljno raz raena, varijanta triju teorijskih tom ova K apitala. T ek kad je napisao ceo rad (u januaru 1866), M arx je preao na konanu obradu teksta za tam pu. I ri tom je posluao Engelsov savet da odm ah ne priprem i celo delo za tam pu, ve najpre samo prvi tom . T u konanu obradu M arx je izvrio veoma briljivo. U osnovi, to je bila jo jedna prerada celog prvog toma. D a bi izlaganje pred stavljalo celinu, potp u n u i jasnu, M arx je sm atrao za potrebno da na poetku prvog tom a K apitala rezim ira sadraj svog ve izdatog spisa Pnlog kritici politike ekonomije.
Napomene 751
Prilikom priprem a prvog tom a Kapitala za nova izdanja na nemakom jeziku i na drugim jezicima, M arx je vrio ispravke. Tako je za drugo izdanje (1872) izvrio mnoge izmene, dao vana uputstva u vezi s ruskim izdanjem , prvim prevodom Kapitala na strani jezik, koji je iziao 1872. godine u Petrogradu; velikim delom preradio i redigovao francuski prevod, koji je izlazio u nastavcima u sveskama od 1872. do 1875. godine. Posle pojave prvog toma M arx je nastavio da neum orno radi na ostalim tomovima, poto je imao nam eru da brzo zavri celo delo. Ali to m u nije polo za rukom. Raznostrana delatnost u G eneralnom veu M eunarodnog u d ru enja radnika iziskivala je mnogo vremena. Zbog slabog zdravlja morao je sve ee da prekida rad. Njegova izvanredna preciznost i krajnja savesnost u naunom radu, ona stroga samokritika s kojom je teio, kako je Engels rekao, da potpuno zavri svoja velika ekonomska otkria pre nego to ih objavi, podsticala su ga da pri razradi ili ispitivanju bilo kog problem a stalno p ro uava nove stvari. Posle M arxove sm rti Engels je priprem io za tam pu i objavio dva druga toma Kapitala. D rugi tom je iziao 1885. a trei 1894. godine. T im e je E n gels dao neocenjivi doprinos riznici naunog kom unizm a. Engels ie redigovao i prevod prvog toma K apitala na engleskom jeziku (koji je iziao 1887), priprem io tree (1883) i etvrto (1890) izdanje prvog toma Kapitala na nemakom jeziku. Osim toga, posle M arxove sm rti, ali jo za Engelsova ivota, izila su sledea izdanja prvog tom a K apitala : tri iz danja na engleskom jeziku u londonu (1888, 1889. i 1891); tri iz danja na engleskom jeziku u N jujorku (1887, 1889. i 1890), izdanje na fran cuskom jeziku u Parizu (1885), na danskom jeziku u K openhagenu (1885), na panskom jeziku u M adridu (1886), na italijanskom jeziku u T o rin u (1886), na poljskom jeziku u Lajpcigu (18841889), na holandskom jeziku u A m ster dam u (1894), kao i niz drugih, nepotpunih izdanja. Za etvrto izdanje' prvog tom a Kapitala (1890) Engels je, na osnovu M arxovih uputstava, izvrio konanu redakciju teksta i beleaka. I ovo nae izdanje prvog tom a Kapitala ima za osnovu tu redakciju. 13 2 M arx se ove poziva na prvu glavu prvog izdanja (1867), koja je nosila nas lov Roba i novac. Za drugo izdanje M arx je preradio tom i izmenio njegov sklop. Podelio je bivu prvu glavu na tri samostalne glave, koje sada pod istim naslovom ine prvi odeljak. 13 3 M arx ima u vidu treu glavu Lassalle-ovog spisa Herr Bastiat-Schulze von Delitzsch, der okonomische Julian , oder : Capital und Arbeit , Berlin, 1864. 13 4 De te fabula narratur ! (O tebi se govori!) iz Horacijevih Satira , knjiga 1, satira 1. 14 5 Plave knjige (Blue Books) opti naziv za publikacije engleskog parlamenta i za diplomatske dokumente m inistarstva spoljnih poslova. Plave knjige, tako nazvane zbog svojih plavih korica, izdaju se u Engleskoj od 17. veka i predstav ljaju najvaniji zvanini izvor za istoriju privrede i diplomatije ove zemlje. 17, 437 6 Segui il tuo corso, e lascia dir le genti! (Sledi svoj pu t i pusti ljude neka priaju ta hoe!) izmenjen citat iz Danteove Boanstvene komedije, istilite, 5. pesma. 18 7 U etvrtom izdanju prvog tom a Kapitala (1890) izostavljena su prva etiri pasusa ovog pogovora. U ovom tom u objavljuje se pogovor u celini. 19 0 S. Mayer, Die sociale Frage in Wien. Studie eines *Arbeitgebers, W ien 1871. 19 9 Anti-Corn-Law League (Liga protiv zakona o itu) udruenje pristalica slobodne trgovine koje su fabrikanti Cobden i Bright osnovali u M anesteru 1838. Takozvani zakoni o itu, iji je cilj bilo ogranienje odnosno zabrana uvoza ita iz inostranstva, doneti su u Engleskoj 1815. u interesu tamonjih veleposednika, lendlordova. Liga je zahtevala potpunu slobodu trgovine i borila

se za ukidanje zakona o itu da bi snizila najam nine radnika i oslabila eko nom ske i politike pozicije zem ljine aristokratije. Liga je pokuala da iskoristi radnike m ase u svojoj borbi p rotiv zem ljoposednika, ali ba u to doba najnap redniji radnici Engleske krenuli su p u te m samostalnog politiki odreenog radnikog pokreta ( (artizm a). Borba izm eu industrijske buroazije i zemljine aristokratije zavrila se 1846. prihvataniem Zakona o ukidanju zakona o itu. Posle toga L iga se rasturila. 21 10 la n a k J. D ietzgena Dos K apital. K r itik der politischen Okonomie von Karl M a rx. Hamburg 1867, ob jav ljen je 1868. u listu Demokratisches Wochenblatt, br. 31, 34, 35. i 36. O d 1869. do 1876. ovaj list je izlazio pod naslovom Der Volksstaat. 22 11 La Philosophie positive . Revue asopis koji je izlazio u Parizu od 1867. do 1883. U br. 3. od novem bra/decem bra 1868. objavio je kratku recenziju o prvom to m u K apitala iz pera D e R obertyja, pristalice filozofa pozitiviste A uguste-a C om te-a. 23 12 H . 3H6epi, Teopin u ^ hhociuu u Kauuvuajia f l . Puxapgo et censu a uozgukumuM gouoAHenifiMu u pasbRCHemRMu, K ieB t 1871, CTp. 170. 23 13 lanak H . H . Kay4>MaHa Tovna zp ê n in uoAutuuKO-zKOHOMuvecKOu xpuuiuKu y KapAa M apxca. 23 14 M arx ovde m isli na nem ake buroaske filozofe Biichnera, Langea, D iihringa, F echnera i druge. 25 15 F rancusko izdanje prvog tom a K apitala izlazilo je u nastavcim a u sveskama u P ariz u od 1872. do 1875. 28 16 nova dvotreina srebrni novac u vrednosti od 2/s talira koji je bio u o pti caju u razn im nem akim dravam a od kraja 17. do sredine 19. veka. 29 17 N u m eracija glava u engleskom izdanju prvog tom a Kapitala ne poklapa se s num eracijom u nem akim izdanjim a. 31. 18 proslavery rebellion (pobuna vlasnika robova) pobuna robovlasnika na jugu S A D , koja je dovela do graanskog rata od 1861. do 1865. 34 256 378 19 U stvari, M arx nije pogreio. 36 20 U posebnom rad u In Sachen Brentano contra M a rx wegen atigeblicher Citatsfalschung. Geschichtserzdhlung und Dokumente Engels raskrinkava u vie m a hova ponavljane klevetnike napade predstavnika buroazije, koji su op tu ivali M arxa za falsifikovanje jednog citata iz G ladstone-ovog govora odranog 16. aprila 1863. T a j rad je iziao 1891. u H am burgu. 36 21 Izm iljotina Laskeria protiv Bebela N a sednici Rajhstaga od 8. novem bra 1871. nacionalnoliberalni poslanik Lasker izjavio je u jednoj polemici s Bebelom da, ako nem akim radnicim a padne na pam et da se ugledaju na parike kom unare, estiti i im uni graani pobie ih motkama. Ali se govornik nije usudio da objavi tu izjavu, i ve u stenografskom izvetaju stajalo je umesto pobie ih motkama zadrati sopstvenom snagom. Bebel je otkrio ovaj falsifikat. Za radnike je Lasker postao predm et podsm eha: zbog svog malog rasta dobio je nadim ak Laskeri. 37 22 G oethe, Faust , I deo, 3. scena (Faustova soba za studije). 38 28 Engels ovde parafrazira rei hvalisavca i kukavice Falstaffa, koji pria kako se sam borio protiv pedesetorice. (Shakespeare, K ralj Henrt I V , I deo, 2 in, scena 4.) 38 2* Izm enjen citat iz poem e Samuela Butlera Hudibras, 2. deo, 1. pesma. 44
Napomene 753
25 William Jacob, A n historical inquiry into the production and consumption oj the precious metals, London 1831. 48 26 [W. Petty,] A treatise o f taxes and contributions, L ondon 1667, str. 47. 50 27 Shakespeare, K ralj Henri I V , I deo, 3. in, scena 3. 54
28
Paris vaut bien une messes (Valja Pariz jedne liturgije) kau da je rekao H enri IV 1593. godine, kad je u interesu nacionalne politike preao u katolianstvo. 58
29 M arx ovde citira Aristotelovo delo Ethica Nicomachea iz: Aristotelis opera ex recensione Im m anuelis Bekkeri, t. 9, Oxonii 1837, str. 99, 100. 64 30 Lombard-strit ulica u londonskom Sitiju u kojoj se nalaze najvee banke i trgovaka preduzea. 65 31 Karl M arx, Misre de la philosophie. Reponse a L a Philosophie de la mistre de M . Proudhon, Paris, Bruxelles 1847, gl. 1. 71 32 Izm enjen citat iz Goetheovog Fausta, I deo, 4. scena (Faustova soba za studije). (Prevod M ilana Savia.) 71 33 pour encourager les autres (da bi druge obodrili) Posle uguenja revolu cije od 1848/49, u Evropi je nastupio period m rane politike reakcije. Dok su se u to vrem e aristokratski a i buroaski krugovi u Evropi oduevljavali spiritizmom , naroito prizivanjem duhova, u K ini se razbuktao jak antifeudalni oslobodilaki pokret, naroito m eu seljacima, koji je uao u istoriju pod nazivom tajping-revolucija. 74 34 Paralelograme gospodina Ozvena pom inje Ricardo u svom delu On protection to agriculture, 4. izd., L ondon 1882, str. 21. U svojim utopistikim planovima za socijalnu reform u Owen je pokuao da dokae da je i sa stanovita ekono minosti i sa stanovita uvarnosti naj svrsishodni je da se naselje napravi u vidu paralelograma ili kvadrata. 78 35 Epikurovi bogovi prem a shvatanju starogrkog filozofa Epikura, postojali su bogovi u interm undijam a, u prostoru izm eu svetova. Oni nisu imali n i kakvog uticaja ni na vasionu ni na ivot oveka. 80 36 Shakespeare, Mnogo vike ni oko ega, 3. in, scena 3. 84 37 Landi (Landit) mesto u blizini Pariza gde je od 12. do 19. veka jedanput godinje odravan veliki vaar. 85 38 Goethe, Faust, I deo, 3. scena (Faustova soba za studije). 87 39 Apokalipsa delo rane hrianske knjievnosti koje je uneto u Novi zavet kao Jovanovo otkrovenje; delo se pripisuje apostolu Jovanu. Ono sadri m is tina predskazanja o kraju sveta i povratku Hrista, koja su u srednjem veku esto izazivala jeretike narodne pokrete. Crkva je kasnije koristila proroanstva Apokalipse da bi zaplaila narodne mase. M arx ovde citira tekst iz Jovanovog otkrovenja, gl. 17, 13. i gl. 13, 17. 87 40 drava Ink robovlasnika drava sa znatnim ostacima prvobitne zajednice. Osnova drutvene i privredne organizacije bio je klan ili seoska optina (aylla), ija su zajednika svojina bili zemlja i stoka. Drava Inka je bila na vrhuncu svog razvitka od kraja 15. veka do panskog osvajanja i njenog potpunog unitenja tridesetih godina 16. veka. Ona je tada obuhvatala teritoriju dana njeg Perua, Ekvadora, Bolivije i severnog ilea. 88 41 pandekti (grki) ili digesti (latinski) glavni deo rimskog graanskog prava (Corpus juris civilis). Pandekti su bili sastavljeni od izvoda iz dela rimskih pravnika koji su odgovarali interesima robovlasnika. Napravljeni su po nalogu vizantijskog cara Justinijana I i 533. godine proglaeni za zakon. 91.
7 54 Napomene i registri
42 [W . E. P arry,] Journal o f a voyage fo r the discovery o f a north-west passage from the A tlantic to the P acific ; performed in the years 1819-20, in H is M ajesty's ships Hecla and Griper, under the orders o f W illiam Edward Parry 2 izd L on d o n 1821, str. 2 7 7 - 2 7 8 . 94 43 pesnika kronologija U antikoj m itologiji istorija oveanstva je podeljena na p et delova. U zlatnom do b u ljudi su iveli sreno i bezbrino; zemlja je bila njihova zajednika svojina i davala je sve Sto im je bilo potrebno za ivot. Ali posle tog savrenog stanja, u svetu su se prilike postepeno pogoravale nastalo je srebrno, zatim bronzano, pa herojsko i najzad gvozdeno doba. U ovom poslednjem d o b u ljudi su naporno radili na neplodnom zem ljitu; ivot je bio p u n nepravdi, nasilja i ubistava. L egendu o pet doba unosi u svoja dela grki epski pesnik H eziod, a kasnije i rim ski liriar Ovidije. 97 44 D o ujedinjenja Engleske i kotske dolo je 1707. kotski parlam ent je raspu te n i uklonjene su sve ekonom ske barijere izm eu ove dve zemlje. 97 45 M arx citira Pismo Eustohijumu O ouvanju devianstva od svetog Jeroni ma. 100 46 D an te , Boanstvena komedija , Raj, 24. pesm a. 101 47 K . M arx, Prilog kritici politike ekonomije. 103 48 *the course o f true love never does run smooth (staza prave ljubavi nikad nije ravna) Shakespeare, Snovienje u N o ivanjsku, 1. in, scena 1. 104 49 Disjecta membra poetae (razbacani udovi pesnika) iz H oracijevih Satira, knjiga 1, satira 4. 104 324 50 Ovaj Q uesnayev citat nalazi se u radu D u p o n t-a de N em ours-a Maximes du docteur Quesnay, ou rsume de ses principes d'economie sociale, [in:] Physiocrates. . ., p ar E ugne D aire. P artie I, P aris 1846, str. 392. 105 51 N o t olet (N e sm rdi) rekao je rim ski car V espazijan (6979) o novcu kad m u je sin zam erio zbog oporezivanja nunika. 106 52 A. H . M iiller, Die Elemente der Staatskunst , 2. T h ., B erlin 1809, str. 280. 118 53 Igra rei: sovereign znai suveren, monarh, ali sovereign je i naziv engleskog zlatnika (1 funta sterlinga). 120 54 od meuble postaje immeuble (od pokretnog dobra postaje nepokretno) Boisguillebert, Le d&tail de la France, fin:] Economistes financiers du X V IIIe sicle, p ar E ugne D aire, Paris 1843, str. 213. 122 56 D . D id ero t, Le salon de 1767. 126 56 Istonoindijska kompanija englesko trgovako drutvo, koje je postojalo od 1600. do 1858. godine. O no je bilo orue engleske razbojnike kolonijalistike politike u Indiji, K ini i drugim azijskim zemljama. Engleski koloni zatori su uz njenu pom o uspeli da postepeno osvoje Indiju. Istonoindijska kom panija je dugo im ala trgovaki m onopol u Indiji, a u svojim rukam a naj vanije upravne funkcije u toj zemlji. N arodnooslobodilaki ustanak u Indiji (1 8 5 7 - 1859) prisilio je Engleze da izm ene form e svoje kolonijalistike vlasti; Istonoindijska kom panija je rasputena, a Indija proglaena za posed britanske krune. 126 57 East-India (Bullion). R etu rn to an address of the H onourable the House of Com m ons, dated 8 F ebruary 1864. 126 58 C itat iz Lutherovog spisa dat je prem a 4. nem akom izd. Kapitala. 127 175 523 59 M arx ovde citira Pettyjev rad Verbum sapienti, koji je iziao kao prilog delu The political anatomy o f Ireland. 133 136 245
Napomene 755
80
Ove rei M arx navodi iz Ricardove knjige The high price o f bullion a proof o f the depreciation o f bank notes, 4. izd., London 1811. 135
61 currency principle (princip novanog opticaja) u prvoj polovini 19. veka u Engleskoj vrlo popularna tzv. kvantitativna teorija o novcu. Predstavnici ove teorije su tvrdili da cene roba odreuje koliina novca u opticaju. U currency (prometna sredstva) ubrajali su pored m etalnog novca i novanice. Verovali su da e potpunim zlatnim pokriem novanica postii stabilan opticaj novca; emisiju je trebalo regulisati tako da odgovara uvozu i izvozu plem enitih m e tala. Pokuaji engleske vlade (Zakon o bankama iz 1844) da se osloni na tu te oriju nisu imali nikakvog uspeha i samo su potvrdili da ta teorija nije nauno odriva i da se ne moe prim eniti u praksi. 135 548 62 Institut de France najvie nauno telo u Francuskoj, koje se sastoji od vie klasa ili akademija. D estutt de T racy je bio lan Akademije za m oralne i po litike nauke. 151 63 Hic Rhodus, hic salta! iz Ezopove basne o hvalisavcu koji uverava da je jedanput na Rodosu odlino skoio. Odgovorili su m u: Ovde je Rodos, ovde skai! (prenosno: Sad pokai ta zna!). 154 64 K uzin prevrat U januaru 1859. A leksandar K uza je izabran za gospodara najpre M oldavije, a malo kasnije i Vlake. U jedinjenjem ove dve Podunavske K neevine, koje su dugo bile pod O tomanskim Carstvom , stvorena je jedin stvena rum unska drava. K uza je sebi postavio za cilj da sprovede niz buroaskodemokratskih reformi. Ali njegova politika je naila na jak otpor zemljoposednika i jednog dela buroazije. K ad je narodna skuptina, u kojoj su pred stavnici zemljoposednika imali veinu, odbila nacrt zakona o agrarnoj reformi koji je podnela vlada, K uza je 1864. raspustio ovo reakcionarno telo. D onet je ustav, proiren krug biraa i ojaana vladina vlast. Agrarna reform a, p rih vaena u ovoj novoj politikoj situaciji, predviala je ukidanje kmetstva i dodeljivanje zemlje seljacima uz otkup. 155 212 66 H enri Storch, Cours d conomie politique, ou exposition des principes qui determinent la prospiriti des nations, St.-Ptersbourg 1815, tom e I, str. 228. 167 66 A. Cherbuliez, Richesse ou pauvrete. Exposition des causes ei des effets de la . distribution actuelle des richesses sociales, Paris 1841, str. 14. 167 67 sluaj koji mu izmamljuje osmeh izmenjen citat iz Goetheovog Fausta , I deo (Faustova soba za studije). 176 88 Tout pour le mieux dans le meilleur des mondes possibles (Sve najbolje udeeno u najboljem od svih moguih svetova) aforizam iz Voltaire-ovog satiri nog romana Candide , ou Voptimisme. 177 681 69 kao da u njemu toplo srce kuca izmenjen citat iz Goetheovog Fausta, I deo (Auerbachov podrum u Lajpcigu). 176 70 Lukrecije, O prirodi stvari , knj. 1, stihovi 156. i 157. 194 71 Gottschedova genijalnost ironina aluzija na nemakog pisca i knjievnog kritiara Johanna Christopha G ottscheda, koji je u knjievnosti igrao izvesnu pozitivnu ulogu, ali je bio krajnje netolerantan prem a novim knjievnim stru jama. Zato je njegovo ime postalo sinonim nadmenosti i tupoglavosti u knji evnosti. 195 72 M arx Wilhelma Roschera ironino naziva Wilhelm Thukydides Roscher, poto se on u predgovoru prvog izdanja svoje knjige Die Grundlagen der Nationalokonomie, kako kae M arx, skromno oglasio kao Tukidid politike eko nomije. (Vidi: Karl M arx, Teorije o viSku vrednosti. <etvrti tom Kapitala >, 3. deo.) 195 48 *

73 W illiam Jacob, A letter to Samuel Withbread, being a sequel to considerations on the protection required by British agriculture , L ondon 1815, str. 33. 197 74 Factory A ct ovde: engleski Zakon o fabrikam a iz 1833. 201 75 hilijasti (grki XiXia? - hiljada) propovedali su verskom istiko uenje o d rugom H ristovom dolasku i o uspostavljanju hiljadugodinjeg carstva na zem lji, carstva pravde, opte jednakosti i blagostanja. H ilijastika vera je nastala u doba raspadanja robovlasnikog poretka usled nepodnoljivog jarma i patnji rad n ih lju d i, koji su traili izlaz u fantastinim snovim a o izbavljenju. O va vera je bila vrlo po p u larn a i kasnije se stalno javljala u uenjim a raznih srednjovekovnih sekta. 204 7a A ndrew U re , The philosophy of manufactures, L ondon 1835, str. 406. 204 77 *little shilling mem (pristalice m alog ilinga ili birm ingem ska kola)p red stavnici jedne teorije o novcu u prvoj polovini 19. veka. N jene pristalice su p ropovedale uenje o idealnoj novanoj m eri i stoga su novac sm atrale samo za raunski naziv. P redstavnici ove kole braa T hom as i M atthias A ttw ood, S pooner i d ru g i podneli su n ac rt za sm anjenje sadrine zlata novane jedi nice u Engleskoj koji je nazvan projekt m alog ilinga. O tuda i naziv kole pristalice m alog ilinga. P ripadnici ove kole okrenuli su se protiv vladinih m era koje su im ale za cilj sm anjenje novane m ase u opticaju i zastupali mi ljenje da e prim ena njihove teorije doprineti da se vetakim podizanjem cena oivi in d u strija i osigura opti progres u zem lji. Ali u stvari predloeno sm anjenje vrednosti novca m oglo je da poslui sam o tom e da izbrie dugove drave i velikih preduzetnika, koji su uglavnom uzim ali razne kredite. O pristalicam a m alog ilinga M arx govori i u svom radu Prilog kritici politike ekonomije. 208 78 Riglement organique prvi ustav P odunavskih K neevina (M oldavije i Vlake) koje su okupirale ruske tru p e na osnovu Jedrenskog mirovnog, ugovora od 14. septem bra 1829, kojim se zavrio rusko-turski ra t od 1828/1829. N acrt ovog ustava izradio je 1831. godine P. D . K iseliev, koji je predstavljao vrhovnu vlast u ovim kneevinam a. P o Reglem enu, zakonodavnu vlast u svakoj kneevini im ala je skuptina, koju su birali zem ljoposednici, a izvrnu vlast gospodari, koje su doivotno birali predstavnici zemljoposednika, svetenstva i gradova. Z adran je postojei feudalni poredak, pa i kuluk. Politika vlast je bila u rukam a zem ljoposednika. R eglem an je izveo niz buroaskih refo rm i: ukinute su u n u tranje carinske barijere, uvedena je slobodna trgovina, odvojen sud od u p rave; seljacim a je dozvoljeno da m enjaju zem ljoposednika i zabranjeno je m uenje. R glem ent organique u k in u t je za vrem e revolucije od 1848. 213 214 79 D ryden, The cock and the f o x : or, the tale of the nun's priest. 217 80 P rivy Council (T ajni sa vet) specijalni organ engleskog kralja koji se sastoji od m inistara i drugih slubenih lica i crkvenih velikodostojnika. T ajn i savet je obrazovan u 13. veku. D ugo je im ao zakonodavna prava i bio odgovoran sam o kralju, a ne parlam entu. U 18. i 19. veku znatno je opao znaaj T ajnog saveta. D anas on u Engleskoj nem a praktino nikakvog znaaja. 219 354 579 81 Ecce iterum Crispinus tako poinje etvrta Juvenalova satira, u ijem prvom delu biuju K rispina, dvoranina rim skog cara D om idjana. U prenosnom sm islu ove rei znae: opet ista osoba ili: opet isto. 222 82 Eleati idealistiki pravac u najznaajniji predstavnici bili eleati su teili da dokau da m iljenju, a ne u stvarnosti. starogrkoj filozofiji 6. i 5. veka pre n. e. Njegovi su K senofan, P arm enid i Zenon. Izm eu ostalog, kretanje i m nogostrukost pojava postoje samo u 223
Napomene 757
83 Grand Jury do 1933. u Engleskoj vee od 12 do 23 porotnika koje je erif birao od dobrih i vernih ljudi u grofoviji u kojoj se odigrao dogaaj koji je predm et procesa. Ono je odluivalo da li podneti dokazni materijal dokazuje krivicu optuenog ili ne i moralo ga je ili osloboditi ili ga predati krivinom sudu. 225 84 M arx misli na svoju recenziju o knjizi T h . Carlyle-a Latter-D ay Pamphlets. (Vidi u 10. tom u ovog izdanja). 229 85 W. Strange, The seven sources of health , London 1864, str. 84. 231 86 Rei iz engleske nacionalne him ne. 237 87 Exeter H ali zgrada u Londonu, sastajalite verskih i filantropskih drutava. 237 88 M utato nomine de te fabula narratur! (Pod drugim im enom , ovde se o tebi govori!) iz Horacijevih Satira , knjiga 1, satira 1. 239 89 % A pr is moi le deluge/ (Posle mene potop!) kau da je tako rekao francuski kralj Louis XV kad je neki njegov dvoranin prim etio da e este bogate gozbe i svetkovine mnogo poveati francuski dravni dug. 242 90 Goethe, A n Suleika. 242 91 ^Prodati svoje pravo prvorodstva za anak soiva rei iz jedne biblijske legende. Po tu cenu je gladni Isav prodao pravo prvorodstva svom bratu Jakovu. 243 92 velika kuga strana epidem ija kuge, zvana i crna smrt, besnela je u Za padnoj Evropi od 1347. do 1350. O d te bolesti um rlo je oko 25 miliona ljudi, tj. etvrtina celokupnog tadanjeg evropskog stanovnitva. 244 622 93 Factories inquiry commission. F irst report of the central board of His M a jestys commissioners. O rdered, by the House of Comm ons, to be printed, 28. June 1833, str. 53. 251 94 *Periculum in mora (opasnost je u odlaganju) iz dela rimskog istoriara T ita Livija A b urbe condita, knjiga 38, gl. 25, stih 13. 251 95 Report from the Com m ittee on the ,Bill to regulate the labour of children in the mills and factories of the U nited Kingdom*: w ith the minutes o f evi dence. O rdered, by the House of Comm ons, to be printed, 8 A ugust 1832. 251 96 D agemat jedan od likova boga Vine, jednog od najveih hinduistikih bogova. K ult D agernata odlikovao se posebno velelepnim obredom i kraj njim verskim fanatizm om, koji je naao izraza u m uenju i rtvovanju sopstvenog tela. U dane velikih praznika vernici su se bacali pod kola na kojima je bio lik Vine-Dagernata. 252 571 97 People's charter (N arodna povelja) dokum enat koji je sadrao zahteve artista; objavljen je 8. maja 1838. kao prednacrt zakona koji je trebalo da se podnese parlamentu. Zahtevi su bili: 1. opte pravo glasa (za mukarce starije od 21 godine), 2. godinji izbori za parlam ent, 3. tajno glasanje, 4. izjednaenje izbornih okruga, 5. ukidanje imovinskog cenzusa za kandidate za izbore za parlament, 6. dnevnice za lanove parlamenta. 253 98 dvaput vei komad hleba . . . Pristalice A nti-Corn-Law League (vidi napo menu 9) pokuali su demagoki da ubede radnike da s uvoenjem slobodne tr govine raste njihova realna najamnina i da se udvostruava vekna (big Ioaf). Pri tom su kao oigledno sredstvo agitacije nosili ulicama dve vekne jednu veliku i jednu malu s odgovarajuim natpisima. Stvarnost je pokazala koliko su ova obeanja bila lana. Industrijski kapital Engleske, koji se uvrstio ukidanjem zakona o itu, jo vie je ugroavao ivotne interese radnike klase. 253 402

99 konventovski komesari tako su u doba francuske buroaske revolucije nazi vali posebno ovlaene predstavnike N acionalnog konventa (skuptine) u departm anim a i u vojsci. 255. 100 L oi des suspects (Zakon protiv sum njivih) - zakon o m eram a opte bezbednosti koji je donelo Zakonodavno telo (C orps lgislatif) 19. februara 1858. Ovaj zakon je davao caru i njegovoj vladi neogranieno pravo da bace u tam n icu, prognaju u razna m esta F rancuske i A lira ili proteraju iz Francuske sva lica koja b i bila osum njiena za neprijateljsko dranje prem a D rugom C arstvu. 256 101 Shakespeare, M letaki trgovac , 4. in, scena 1. 258 102 Zakon od deset tablica p rvobitna varijanta zakona Dvanaest tablica, najstari jeg spom enika zakonodavstva rim ske robovlasnike drave. Ovaj zakon je titio p riv a tn u svojinu i za dunika koji nije bio u stanju da vrati dug pred viao je zatvor, ropstvo ili odsecanje nekih delova tela. Iz ovog zakona se razvilo rim sko p rivatno pravo. 258 108 F rancuski istoriar L in g u et iznosi ovu hipotezu u svom radu Theorie des lois civiles, ou principes fondamentaux de la sociit , Londres 1767, tom e I I , livre V, ch ap itre X X . 258 104 U svom ra d u Geheimnisse des christlichen Alterthums nem aki filozof D aum er je izneo hipotezu da su se prvobitni hriani prieivali ljudskim mesom. 258 105 tcourtes seances (kratke sednice) francuski socijalist-utopist Fourier skicirao je sliku budueg drutva u kom e bi ovek obavljao razne poslove u toku jednog radnog dana, tj. radni dan bi se sastojao od nekoliko courtes sances rada, od kojih nijedna ne bi trajala due od sat i po do dva sata. T ako bi, po F o u rier-ovom m iljenju, porasla produktivnost rada toliko da bi i najsiro m aniji radnik m ogao da zadovolji svoje potrebe vie nego to je to mogao ijedan kapitalista ranije. 261 108 O pti A m eriki radniki kongres u B altim oru zasedao je od 20. do 25. avgusta 1866. N a njem u je uestvovalo 60 delegata koji su zastupali vie od 60 000 radnika u d ru en ih u tredjunione. N a kongresu je raspravljano o zakonskom uvoenju osmoasovnog radnog dana, o politikom radu radnika, o koope rativnim d rutvim a, udruivanju svih radnika u tredjunione i o drugim pita njim a. O dlueno je i da se osnuje politika organizacija radnike klase N ati onal L ab o r U n io n (N acionalni radniki savez). 270 107 Rezolucija enevskog kongresa M eunarodnog udruenja radnika, koja je ovde citirana, prihvaena je na osnovu M arxovih Instrukcija delegatima Privre menog centralnog vea z a pojedina pitanja. (V idi u 27. tom u ovog izdanja). 271 108 *zm ija njihovih muka izm enjen citat iz pesm e Heinrich od H einricha H einea (iz ciklusa Savremene pesme). 271/272 108 M agna charta libertatum (Velika povelja slobodS) povelja koju su engleskom kralju Jovanu I (Bez Zemlje) nam etnuli pobunjenici krupni feudalci, baroni i crkveni poglavari, uz podrku vitekog stalea i gradova. Povelja, potpisana 15. juna 1215, ograniila je pravo kralja pre svega u korist krupnih feudalaca, a sadrala je i izvesne ustupke vitekom staleu i gradovima. Najveem delu stanovnitva seljacima-kmetovim a, ona nije donela nika kva prava. , M arx ovde misli na zakone o ogranienju radnog dana koje je radnika klasa Engleske izborila u dugoj i upornoj borbi. 272
110 ^Quantum mutatus ab illol (Kakva ogromna promena prema onome to je bilo!) iz Vergilijevog epa Eneida, knjiga 2, stih 274. 272
Napomene 759
111 Nisu se niemu nauili, niti su ita zaboravili rekao je Talleyrand o aris tokratima em igrantim a koji su se vratili u Francusku 1815. godine posle res tauracije vladavine Burbona i koji su pokuali da povrate svoje zemljoposede i nateraju seljake da ponovo prihvate svoje kmetske obaveze. 276 112 oneznanje je dovoljan razlog U dodatku prvom delu svoje Etike Spinoza govori da neznanje nije dovoljan razlog, i tako istupa protiv predstavnika popovsko-teolokog shvatanja prirode, koji su boju volju smatrali za uzrok uzroka svih pojava i iji je jedini argum enat za to ostao pozivanje na nepoz navanje drugih uzroka. 276 113 A. Qutelet, Sur lhomme et le developpement de ses facults, ou Essai de p h y sique sociale .Tom es I -II , Paris 1835. 290 114 W. Roscher, Die Grundlagen der Nationalokonomie, 3. A ufl., S tuttgart, Augs burg 1858, str. 88/89. 291
115 Rochdale cooperative experiments (kooperativni pokusi u Rodelu) Pod

uticajem ideja socijalista-utopista, radnici Rodela (mesta severno od M anestera) udruili su se 1844. u Society of Equitable Pioneers (D rutvo p ra vednih pionira). T o je u poetku bila potroaka zadruga; ubrzo se proirila i dovela do osnivanja zadrunih proizvodnih organizacija. Rodelski pioniri su oznaili poetak novog perioda zadrunog pokreta u Engleskoj i drugim zemljama. 297 116 Bellum omnium contra omnesv (rat svih protiv svih) izraz iz dela Thom asa Hobbesa Leviathan. 318 117 bajka Menenija Agripe 494. pre n. e. dolo je do prvog velikog sukoba iz meu rim skih patricija i plebejaca. Prem a predanju, patriciju M eneniju Agripi polo je za rukom da um iri plebejce ispriavi im parabolu o pobuni udova ljudskog organizma protiv stomaka, kome su oni odbili da dostavljaju hranu. Menenije Agripa je uporedio rimsko drutvo sa ivim organizmom , ije bi ruke bili plebejci, koji hrane stomak tog organizma, tj. patricije. Odvajanje ruku od stomaka dovelo bi organizam do sm rti; prem a tom e, odbijanje plebejaca da obavljaju svoje dunosti dovelo bi do propasti rimske drave. 321 118 Society of A rts and Trades (D rutvo za vetine i zanate) filantropsko drutvo osnovano 1754, kome su bile bliske ideje buroaskog prosvetiteljstva. Pe desetih godina 19. veka D rutvom je rukovodio princ Albert. D rutvo je buno proklamovalo kao svoj cilj unapreenje vetina, zanata i trgovine i nagraivanje onih koji doprinesu da se siromanima da zaposlenje, razvije trgovina, povea bogatstvo zemlje itd. D a bi spreilo irenje masovnih traj kova u Engleskoj, D rutvo je pokualo da istupi kao posrednik izmeu radnika i poslodavaca. M arx je to D rutvo nazvao Society of Arts and Tricks (D rutvo za vetine i podvale). 324 647 119 Hegel, Grundlinien der Philosophie des Rechts, oder Naturrecht und Staatsmissenschaft im Grundrisse, Berlin 1840, 187, Zusatz. 324 120 Autor dela Dialogue concerning happiness nije diplomata James H arris, koji je napisao knjigu Diaries and correspondence, ve njegov otac James H arris. M arx ovde daje citat iz Three treatises (London 1772), str. 292. 325 121 M arx navodi ovaj Arhilohov izraz prema delu Seksta Em pirika Adversus mathematicos, knjiga 11, 44. 326 122 tridesetorica tirana odbor koji je postavljen po zavretku peloponeskog rata (404. pre n. e.) u Atini da bi izradio nov ustav. M eutim , ovo telo je za kratko vreme uzelo svu vlast u svoje ruke i uspostavilo reim terora. Posle osmomesene vladavine nasilja, tridesetorica tirana su oboreni i u Atini je ponovo uspostavljena robovlasnika demokratija. 326

123 Platonova republika idealan tip robovlasnike drave kakav je opisao staro grki filozof P laton u svom delu D rava. O snovni princip ove drave trebalo je da bude stroga podela rada m eu staleim a slobodnih graana. Filozofima je dodeljena u p rav n a funkcija, kasta ratnika, osloboena svake obaveze da rad i, im ala je da titi ivot i svojinu graana, dok seljaci, zanatlije i trgovci tre b a iskljuivo da proizvode m aterijalna dobra i da ih pruaju narodu. 327 124 A ndrew U re, The philosophy o f manufactures , L ondon 1835, str. 21. 328 125 kalorina maina m aina koja radi na p rincipu poveavanja i smanjivanja zaprem in e vazduha pom ou zagrevarija i hlaenja. U poreenju s parnom m a inom bila je glom azna i m anje efikasna. Pronaena je poetkom 19. veka, ali je ve krajem tog veka izgubila svaki praktini znaaj. 331 126 iJenny predilica koju je izm eu 1764. i 1767. godine izum eo James H argrea ves i dao joj im e svoje kerke. 332 127 Biblija , 5. knjiga M ojsijeva, gl. 25. 332
128 J. B. Baynes, The cotton trade. Two lectures on the above subject, delivered be
fore the members o f the Blackburn L iterary, Scientific and Mechanics' Institu tion, B lackburn, L o n d o n 1857, str.* 48. 344 129 F ried rich S chiller, Das L ied von der Glocke. 360 130 Gedichte. A us dem G riechischen iibersetzt von C hristian G raf zu Stolberg, H am b u rg 1782. 361 131 U nem akim izdanjim a od 1. do 4. ovaj pasus glasi: Kako je sa intenzivnijom eksploatacijom radne snage raslo i bogaenje fabrikanata, potvruje ve i ta okolnost to se broj engleskih fabrika za prerad u pam uka i dru g ih fabrika od 1838. do 1850. proseno proporcionalno poveao za 32% , a od 1850. do 1856. n ap ro tiv za 86%. N aa izm ena zasniva se na podacim a koje daju Reports of th e inspectors o f factories for 31st O ctober 1856, L ondon 1857, str. 12. T u je, verovatno, M arx koristio ovaj izvor. U poredi i M arxov lanak Engleski fhbriki sistem u 15. to m u ovog izdanja. 368 132 V idi u ovom to m u , str. 252. i dalje. 373 133 A ndrew U re, The philosophy o f manufactures, L ondon 134 V idi u ovom tom u, str. 259, napom enu 157. 376 135 ublaene robijanice (les bagnes mitigs) naziva F ourier fabrike^ u knjizi L a fausse Industrie morcelie, repugnante, mensongre, et Puntidote, Tindustrie naturelle, combinie, attrayante, viridique, donnant quadruple produit, Paris 1835, str. 59. 378 136 Secondo L ancelloti, L'H oggidi overo il mondo non peggiore ne piu calamitoso del p assato. . . , V enetia 1623 (drugo izd. 1658). M arx citira drugi deo ovog rad a: L'H oggidi overo gl'ingegni non inferiori a'passati po knjizi Johanna Beckm anna Beytrage zu r Geschichte der Erfindungen, Bd. 1, Leipzig 1786, str. 125 126. O stali podaci u beleci 194. uzeti su takode iz ove Beckmannove knjige. 379 137 T abela je napravljena prem a podacim a sledea tri parlam entarna izvetaja koji nose zajedniki naziv Factories: Return to an address of the H onourable the H ouse o f Com m ons, dated 15 A pril 1856; Return to an address o f the H onourable the H ouse of C om m ons, dated 24 A pril 1861; Return to an ad dress o f the H onourable the H ouse of Com m ons, dated 5 D ecem ber 1867. 385 138 Tenth rep o rt o f the com m issioners appointed to inquire into the organization and rules o f T rades U nions and other associations: together w ith m inutes o f evidence, L ondon 1868, str. 63/64. 387 1835, str. 22. 373
Napomene 761
139 Nominibus mollire licet mala (Slobodno je reim a ulepavati zlo) Ovidije, Ars amatoria , knjiga 2, stih 657. 389 i M arx je ove podatke uzeo iz parlam entarnog izvetaja Com, grain and meal. Return to an order of the H onourable the H ouse of Comm ons, dated 18 F eb ruary 1867. 400
141 Zakoni o koalicijama U 1799. i 1800. godini engleski parlam ent je usvojio
zakone kojima su zabranjeni osnivanje i rad svih radnikih organizacija. Te zakone je ukinuo parlam ent 1824. godine, ali su i posle taga vlasti veoma mnogo ograniavale rad radnikih udruenja. N aroito se na agitaciju za stupanje radnika u neku organizaciju i za uee u trajku gledalo kao na prinudivanje i prisiljavanje i to se kanjavalo kao krivini prestup. 402 652 142 M arx ukazuje na intenzitet s kojim su engleski privatni trgovci osvojili kinesko trite posle ukidanja monopola Istonoindijske kompanije u trgovini sa K inom (1833). Pri tom su se sluili svim sredstvim a. Prvi rat zbog opijuma (18391842) agresija Engleske na K inu, trebalo je da engleskoj trgovini otvori kinesko trite. S njim je poelo pretvaranje K ine u polukolonijalnu zemlju. Od poetka prolog veka Engleska je pokuavala da krijum arenjem u K inu opijuma spravljanog u Indiji izravna svoj pasivni trgovinski bilans s K inom , ali je naila na otpor kineskih vlasti, koje su 1839. naredile da se zaplene i spale celokupne zalihe opijum a na palubam a inostranih brodova u K antonu. T o je bio povod za rat u kome je K ina podlegla. Englezi su iskoristili taj poraz feudalne zaostale K ine i nam etnuli joj razbojniki m irovni ugovor u Nankingu (avgusta 1842). Po ovom ugovoru, otvoreno je pet kineskih luka (K anton, Amoj, Fuou, N ingpo i angaj) za englesku trgovinu, a Hongkong je za veita vremena predat Engleskoj i ustanovljeno je plaanje velikih kontribucija Engleskoj. Po dodatnom protokolu N ankinkog ugovora, K ina je morala da prizna strancim a i pravo na eksteritorijalnost. 406 143 Vidi napom enu 125. 407 144 Vidi napom enu 80. 411 145 Registrar general (glavni statistiar, matiar) zvao se u Engleskoj rukovo dilac matine slube. U njegovu kompetenciju spadao je ceo sistem registrovanja roenja, sm rti i zakljuenja brakova. 418 576 589 599 148 W. Shakespeare, M letaki trgovac, 4. in, scena 1. 431 147 Ne sutor ultra crepidam! (Obuaru, dri se svojih cipela!) tim reima je starogrki slikar Apel odbacio kritike prim edbe jednog obuara na njegovu sliku. 432 148 dri ga za ruku kao mati dete koje ui hodati parafrazirane rei iz pesme A n die N atur nemakog pesnika s kraja 18. veka F riedricha Leopolda Stolberga. 451 149 P .-J . Proudhon, Systim e des contradictions economiques, ou Philosophie de la misbre, t. 1, Paris 1846, str. 73. 453 160 U Confederate States of America (Konfederativne Drave Amerike) udruilo se 1861. na kongresu u M ontgomeriju jedanaest robovlasnikih drava na jugu Severne Amerike, koje su sebi postavile za cilj da ouvaju ropstvo i da ga proire na celu teritoriju Sjedinjenih Amerikih Drava. G odine 1861. povele su graanski (secesionistiki) rat protiv Sjedinjenih Drava na severu. S pora zom i kapitulacijom junih drava likvidirana je ova separatna konfederacija drava 1865. i ponovo uspostavljen savez sa severnim dravama. 474
151 Autor knjige Essai sur la nature du commerce en gnral je Richard Cantillon. Knjigu je za izdanje na engleskom jeziku priredio Philip Cantillon, roak Richarda Cantillona. 489
762 N apom ene i registri

152 M arx ovde aludira na ponaanje m arala dvora von K alba u Schillerovoj tragediji Spletka i ljubav. U 2. sceni 3. ina K alb prvo odbija da uestvuje u intrigi koju je sm islio p rezid en t na dvoru jednog nem akog kneza. N a to p rezident p re ti da e se povui, to b i istovrem eno bio i pad marala dvora O zbiljno uplaen, K alb uzvikuje: *A ja? V am a je lako da brbljate! Vi ste ko lovan ovek! A ja - m on D ieu! D ragi boe, ta u b iti ja ako m e otpusti N je gova Svetlost? 507 153 Udruenje nemakih radnika osnovali su M arx i Engels krajem avgusta 1847. u Briselu, da bi politiki uzdizali nem ake radnike koji su iveli u Belgiji i upoznali ih sa idejam a naunog kom unizm a. P od rukovodstvom M arxa, Engelsa i njihovih saboraca, U druenje se razvilo u legalan centar oko koga su se okupljale revolucionarne proleterske snage u Belgiji. N ajbolji lanovi U druenja p ristu p ili su Briselskoj optini Saveza kom unista. U druenje je odigralo znaajnu ulogu u osnivanju Briselskog dem okratskog drutva. U brzo posle februarske revolucije 1848. u F rancuskoj, kad je belgijska policija poela d a hapsi i proganja lanove D ru tv a, prestala je aktivnost U druenja ne m akih radnika. 510 154 S im onde de Sism ondi, Nouveaux principes d'iconomie politique , tom e I, Pa ris 1819. 513 155 A v ra m rodi Isaka , Isak rodi Jakova itd. Jevanelje po M ateju govori u p r voj glavi kako je postepeno rastao broj potom aka A vram a, praoca Izrailjaca, i kako je od njih najzad potekao ceo jevrejski narod. 513 156 H egel, Grundlinien der Philosophic des Rechts , oder Naturrecht und Staatstvissenschaft im Grundrisse , B erlin 1840, 203, Zusatz. 519 157 J. St. M ill, A system o f logic, ratiocinative and inductive being a connected view o f the principles o f evidence and the methods o f scientific investigation. In two volum es. P rvo izdanje je izilo u L on d o n 1843. 520 158 Tableau iconomique U svom spisu Tableau iconomique 1758. fiziokrat Quesnay prvi p u t je pokuao da em atski prikae reprodukciju i prom et ukupnog drutvenog kapitala. M arx je koristio izdanje: F. Q uesnay, Analyse du Tableau iconomique (1766) u : Physiocrates..., par Eugne D aire, 1. deo, Paris 1846. M arx se detaljnije bavi ovim spisom u svom delu Teorije o viku vrednosti, 1. deo, gl. 6; u gl. 10. drugog odeljka Engelsovog Anti-D iringa , koju je sam napisao, i u K apitalu , 2. tom , gl. 19. 521 169 N em a datuma to je rekao reakcionarni leski veleposednik Lichnowski kad je 31. avgusta 1848. uzeo re u Frankfurtskoj nacionalnoj skuptini i izjasnio se protiv istorijskog prava Poljske na sam ostalnost. Nekoliko puta je ponovio: keinen D atu m nicht hat um esto: keinen D atu m hat, na to su prisutni svaki p u t odgovarali grom oglasnim sm ehom , poto se u nem akom jeziku upotrebljava sam o jedna negacija. M arx i Engels su svojevremeno izneli tu kom inu scenu u listu Neue Rheinische Zeitung. 522 160 F riedrich Schiller, Die Biirgschaft. 523 101 Izm enjen citat iz G oetheovog Fausta , I deo (Pred kapijom). 523 162 U tome su sav Mojsije i proroci! P rem a starohrianskoj legendi, M ojsije i vie proroka napisali su knjige Starog zaveta Biblije. U jevrejskoj religiji naroito pet knjiga M ojsijevih vae kao zakon. M arx ovde upotrebljava gornji izraz u sm islu: T o je glavna stvar! T o je najvanija zapovest! 524 679 183 J. - B. Say, T ra iti d'iconomie politique , cinquim e dition. T om e prem ier, P aris 1826, str. 130/131. 525 164 F orm ula determinatio est negatio nalazi se u jednom Spinozinom pism u od 2. juna 1674. upuenom nepoznatom oveku (vidi: Baruch de Spinoza, B n e f-
Napomene 763
wechsel, pismo 50), gde je upotrebljena u sm islu: ogranienje ili odreenje je negacija. Form ulu omnis determ inatio est negatio i njeno znaenje da je svaka odreenost negacija nalazimo u Hegelovim delima, preko kojih je posle ula u iru upotrebu. (V idi: Enzyklopadie der philosophischen Wissenschaften, Erster T eil, 91, Zusatz; Die Wissenschaft der Logik, Erstes Buch, Erster A bschnitt, Zweites K apitel: *b. Q ualitat; Vorlesungen iiber die Geschichte der Philosophie, Erster T eil, E rster A bschnitt, Erstes K apitel (paragraf o Parmenidu). 526 i5 Ovde se navodi Potterova knjiga Political economy: its objects, uses, and prin ciples, New York 1841. Kao to se vidi iz uvoda, veliki deo knjige je uglavnom kopija prvih deset glava Scrope-ovog dela Principles o f political economy ob javljenog 1833. u Engleskoj. Potter je u njem u izvrio neke izmene. 526 166 mulla dies sine linea (nijedan dan bez nekog retka u stv a ri: bez crte) ove rei se pripisuju starogrkom slikaru Apelu koji je sebi postavio kao pravilo da svakog dana, makar malo, radi na svojim slikama. 538 167 peculium u starom R im u onaj deo im etka koji je glava porodice mogla predati slobodnom oveku, npr. sinu, ili robu da njim e gazduje ili upravlja. Posedovanje pekulijum a nije, u stvari, ukinulo zavisnost roba od njegovog gospodara, a pravno pekulijum je ostajao svojina glave porodice. N a prim er, robu koji je posedovao pekulijum bilo je dozvoljeno da zakljui pogodbu, ali samo takvu koja m u ne srne doneti novani iznos dovoljan da se njime moe otkupiti iz ropstva. Pogodbe koje donose velike dobitke i druge mere koje su stvarale m ogunost znatnog poveanja pekulijum a, zakljuivala je obino sama glava porodice. 540 547 108 S. - N . - H. Linguet, Theorie des lois civiles, ou principes fondamentaux de la societe, tom e 1, Londres 1767, str. 236. 544 651 109 Adam Sm ith, A n inquiry into the nature and causes of the wealth o f nations, vol. I, Edinburgh 1814, str. 142. 550 170 Od 1849. do 1859. Engleska je uestvovala u m nogim ratovim a: u krimskom ratu (od 1853. do 1856), u ratu protiv K ine (od 1856. do 1858. i 1859/1860) i protiv Persije (1856. i 1857). Osim toga, Engleska je 1849. konano osvojila Indiju, a od 1857. do 1859. njene trupe su guile indijski narodnooslobodilaki ustanak. 565 171 Adam Sm ith, A n inquiry into the nature and causes o f the wealth o f nations [knjiga 1, gl. 8, izd. Wakefield], tome 1, London 1835,str. 195. 569 172 James Steuart, A n inquiry into the principles o f political oeconomy, vol. 1, D u blin 1770, str. 39, 40. 573 178 Boileau, Satira V I I I. 578 174 M arx misli na delo Friedricha Engelsa Poloaj radnikeklase u Engleskoj. Leipzig 1845. (Vidi u 4. tom u ovog izdanja.) 579 175 Adam Sm ith, A n inquiry into the nature and causes vol. 1, Edinburgh 1814, str. 5. 579 of the wealth o f nations,
170 swmg-ustanci pokret engleskih poljoprivrednih radnika od 1830. do 1833. protiv prim ene vralica i za plaanje veih najamnina. Oni su pokuali da os tvare svoje ciljeve preteim pismima koja su slali farmerima i zemljoposcdnidm a u ime izmiljenog kapetana Swinga, i spaljivanjem stogova ita i lom ljenjem vralica. 597 177 low church (niska crkva, puritanizam) pravac u okviru anglikanske crkve koji je bio rairen uglavnom medu buroazijom i niim svetenstvom. Glavnu panju obraao je na propagandu buroasko-hrianskog morala i na filantrop sku delatnost, koja je uvek imala bogomoljako-licemerni karakter. Zahva

ljujui takvom rad u , eri Shaftesbury (lord Ashley) vrio je znatan uticaj u krugovim a low church-a, p a je zato ironino nazvan papa ove crkve. 598 178 laudator temporis a c tm (onaj koji hvali staro dobro vreme) - H oracije Ars poetica , stih 173. 600 179 C harles F o u rier, L e nouveau monde industriel et sociitaire, Paris 1829, odeljak 5 d opuna glavi 36. i odeljku 6. Resum . 615 1 180 Erin stari naziv za Irsku. 626 181 *K a kv a ovenost od tako velikog gospodina / veom a izmenjene M efistofelove rei iz G oetheovog Fausta (Prolog n a nebu). 627 182 Fenijanci (naziv potie od irske rei fianna, kako se zvala ratnika druina legendarnog irskog junaka F in n M acC um hailla (Fingala) irski sitnoburoaski revolucionari. P rve organizacije fenijanaca nastale su 1857. u Irskoj i u SAD gde su okupile irske em igrante. P rogram i rad fenijanaca izraavali su protest irskih naro d n ih m asa protiv engleskog kolonijalnog jarm a. Fenijanci su zahtevali nacionalnu nezavisnost za svoju zem lju, uspostavljanje dem okratske re publike, pretvaranje seljaka-zakupaca u vlasnike zemlje koju obrauju itd. Im ali su n am eru da oruanim ustankom ostvare svoj politiki program . N ji hova zavera, m eutim , nije uspela. K rajem ezdesetih godina fenijanci su bili izloeni m asovnim represalijam a, a sedam desetih godina njihov pokret se ugasio. 629 183 *Acerba fa ta Romanos agunt / Scelusque fra te m a e necis (G orki udes i bratoubistvo gone R im ljane po svetu) H oracije, epoda 7. 629 184 revolucija svetskog trita M arx ovde govori o ekonom skim posledicama velikih geografskih otkria s kraja 15. veka. O tkrie pomorskog puta za Indiju i otkrie zapadnoindijskih ostrva i am erikog kontinenta doveli su do velikog pom eranja trgovakih puteva. Trgovaki gradovi severne Italije ( enova, Vene cija i drugi) izgubili su svoj dotadanji veliki znaaj, a Portugalija, Nizozemska, p a n ija i Engleska, zahvaljujui svom poloaju pored A tlantskog okeana, poele su da igraju glavnu ulogu u svetskoj trgovini. 632 185 Jam es S teu a rt, A n inquiry into the principles o f political oeconomy, vol. 1, D u b lin 1770, str. 52. 634 1 8 6 p auper ubique ja c eu (Na sve strane je sirotinja) iz O vidijevog dela Fasti, knjiga 1, stih 218. 637 187 Za vladavine F jodora Ivanovia (15841598), kad je Rusijom ve stvarno vladao Boris G odunov, izdat je 1597. edikt po kome su za seljacima, koji su pobegli od nepodnoljivog jarm a i m uenja od strane zemljoposednika, tragali pet godina i silom ih vraali njihovim ranijim gospodarim a. 639 18H glorious revolution (slavna revolucija) u engleskoj istoriji ustaljen naziv za dravni udar od 1688. T aj dravni u dar je uvrstio ustavnu m onarhiju u Engleskoj, koja je poivala na kom prom isu izm eu zemljine aristokratije i buroazije. 639 180 Licinijev zakon ovaj zakon, koji je prihvaen u starom R im u 367. pre n. e., propisivao je izvesno ogranienje prava linog kurienja optinske zemlje, kao i niz m era u korist dunika. Bio je uperen protiv stalnog poveavanja zemljinog poseda i protiv privilegija patricija, to pokazuje izvesno jaanje politikog i ekonom skog poloaja plebejaca. Po predanju, ovaj zakon su izra dili narodni trib u n i K . Licinije Stolon i L . Sekstije Lateranus. 642 190 poslednji pretendentov ustanak Pristalice Stjuarta nadale su se da e ustankom 1745/46. postaviti za kralja Engleske takozvanog mladog pretendenta Charlesa Edw arda. U isto vrem e taj ustanak je bio odraz protesta narodnih masa kotske i Engleske protiv izrabljivanja od strane zemljoposednika i masovnog p ro te -
Napomene 765
rivanja sitnih zemljoradnika. Posledica poraza ovog ustanka bilo je potpuno unitenje sistema klanova u kotskoj i masovnije proterivanje seljaka s njihove zemlje. 644 191 Geli stanovnici gornjih oblasti severne i zapadne kotske, potomci starih Kelta. 644 192 Taksmen su u doba sistem a klanova u kotskoj nazivani najstariji lanovi koji su bili neposredno podreeni efu klana ili lairdu (velikom oveku). Laird je delio taksm enim a zemlju (tak), koja je bila svojina celog klana. Lairdu je isplaivan mali trib u t i tako je priznavana njegova vrhovna vlast. Taksm enim a su bili podreeni nii inovnici koji su stajali na elu svakog seoceta i kojima su seljaci bili podreeni. S raspadom sistema klanova laird se pretvorio u zemljoposednika, a taksm eni su u sutini postali kapitalistiki zakupci; raniji tribut zemenila je zemljina renta. U svom lanku Izbori. Finansijske nevolje. Vojvotkinja od Sutherlanda i ropstvo (vidi u l i . tom u ovog izdanja) M arx pie o ulozi taksm ena u sistem u klanova. 644 193 M arx misli na svoj lanak Izbori. Finansijske nevolje. Vojvotkinja od S u t herlanda i ropstvo, objavljen u listu New-York D aily Tribune 9. februara 1853. 645 194 *petty sessions (male sednice) sednice suda od dvojice ili vie mirovnih sudija koji su po uproenom postupku reavali nevane sluajeve. 650 195 A. Sm ith, A n inquiry into the nature and causes o f the wealth o f nations, vol. I, Edinburgh 1814, str. 237. 651 196 Zakon protiv zavera je postojao u Engleskoj jo u srednjem veku. On je zabranjivao zavereniku delatnost svake vrste, ak i onu koja im a zakonski povod. N a osnovu tog zakona zabranjivano je organizovanje radnika i guena je njihova klasna borba i pre usvajanja zakona o koalicijama (vidi napomenu 141) i posle njihovog ukidanja. 654 197 vladavina terora jakobinska diktatura u Francuskoj od juna 1793. do juna 1794. 654 198 A. A nderson, A n historical and chronological deduction o f the origin o f commerce, from the earliest accounts to the present time. Prvo izdanje je izilo u Londonu 1764. 657 669 199 James Steuart, A n inquiry into the principles o f political oeconomy, vol. I, D u b lin 1770, first book, ch. X VI. 658 200 G. von G ulich, Geschichtliche Darstellung des Handels, der Gewerbe und des Ackerbaus der bedeutendsten handeltreibenden Staaten unsrer Z eit , Bd. I, Jena 1830, str. 371. 665 201 M arx se ovde, verovatno, poziva na englesko izdanje knjige Aanwysing der hetlsame politike Gronden en M aximen van de Republike van Holland en West-Frisland, za ijeg je autora smatran Jan de W itt. T a knjiga je prvi put objavljena u Lajdenu 1662. Kako je sada utvreno, autor te knjige (izuzimajui dve glave, koje je napisao Jan de W itt) jeste holandski ekonomist i preduzima Peter von der Hore. 667 202 Asijentski ugovor tako se naziva ugovor po kojem je panija od 16. do 18. veka davala stranim dravama i privatnim licima pravo na trgovinu afrikim crnim robljem posle svojih osvajanja u Americi. 669 208 *Tantae moli erau (toliko muka je stalo) M arx ovde upotrebljava izreku iz Vergilijeve Eneide, knjiga 1, stih 33. Tam o stoji: Tantae moli erat Romanam condere gentem (Toliko muka je stalo osnivanje rimskog plemena). 670

204 C. P ecqueur, str. 435. 671 Thiorie nouvelle d'economie sociale et politique, Paris 1847
25 peelov Zakon o bankama - D a bi prebrodila tekoe koje su se javljale prilikom zam ene novanica za zlato, engleska vlada se na inicijativu Roberta Peela 1844. odluila da donese zakon o reform i Engleske banke. T aj zakon je propisivao podelu Banke na dva potp u n o nezavisna odeljenja sa odvojenim fondom gotovine: banking-odeljenje, koje je izvodilo iste bankarske operacije, i issue-odeljenje koje je izdavalo novanice. T e novanice su morale imati solidno pokrie u v idu specijalnog zlatnog fonda, koji je stalno morao stajati na raspolaganju. Izdavanje novanica bez pokria u zlatu svedeno je na 14 m iliona fu n ti sterlinga. M e u tim , koliina novanica u opticaju, protivno Z akonu o bankam a iz 1844, u stvari nije zavisila od fonda za pokrie, ve od potranje u sferi prom eta. Z a vrem e privrednih kriza, kad je nestaica u novcu bila naroito velika, engleska vlada je privrem eno stavila van snage zakon iz 1844. i poveala sum u novanica bez pokria u zlatu. 681
2 6
M arx je predviao da e itaoci njegovih ekonom skih dela nailaziti na znatne tekoe, koje su, kako je sam govorio, proizlazile iz prirode m aterije, novog teorijskog stanovita s koga je on tu m ateriju tretirao i iz revolucionisanja nauke koje je on svojim ekonom skim delim a vrio. Zato je M arx, naroito posle objavljivanja spisa Prilog kritici politike ekonomije (1859), u kome je nain izlaganja bio vrlo nepopularan, nastojao da svoja dela, a naroito K apital , to vie priblii itaocu. Ovaj dodatak I glavi I tom a Kapitala rezultat je takvog M arxovog nastojanja. N a tekoe na koje e naii itaoci I tom a K apitala M arxu je prvi skre n uo panju njegov prijatelj Ludw ig K ugelm ann. O n m u je predloio da dvostru ko prikae oblike vrednosti. (Vidi Pogovor drugom izdanju, str. 19. u ovom tom u.) P rilikom tam panja I tom a K apitala M arx je odgovarajui tekst poslao Engelsu da bi se s njim konsultovao. Iz Engelsovog pism a M arxu od 16. juna 1867. doznajem o da je Engels proitao tekst, zapazio u njem u izvesne m eto doloke nedostatke i dao M arxu neke sugestije. N apom enuo je da je dijalek tiko izlaganje trebalo povezati s istorijskim , ilustrovati ga istorijski. Mnogo si pogreio, pie Engels M arxu, to tok misli tog apstraktnijeg izlaganja nisi uinio preglednijim m anjim pododeljcim a i podnaslovim a. T rebalo je da taj deo obradi po prim eru Hegelove Enciklopedije, s kratkim paragrafim a; da svaki dijalektiki prelaz istakne posebnim naslovima i po mogustvu da sve ekskurze i ilustracije tam pa drugim slovim a. T im e bi stvar dobila unekoliko udbeniki karakter, ali to bi znatno pomoglo veom a irokom krugu italaca da te lake shvate. P opulus, pa ak i ueni, jo nije navikao na takav nain miljenja, pa m u se to m ora na sve mogue naine olakati. Ova Engelsova p rim edba na nain M arxovog izlaganja bila je neposredan povod da M arx ponovo uzm e u razm atranje odgovarajui tekst i da ga dopuni i ispravi u sm islu Engelsovih sugestija. D vadeset i drugog juna 1867. M arx pie Engelsu: Sto se tie izlaganja oblika vrednosti, ja sam tvoj P?s' l u a o i n i s a m ga posluao, da bih i u tom pogledu ostao dijalektiar. T o jest, ja sam 1, napisao jedan D o d a t a k , u kome sam i s t u s t v a r izloio toliko prosto i toliko ,kolski( koliko je bilo m ogue, i 2, po tvom savetu sam svaku etapu razvitka podelio na paragrafe itd. s a s o p s t v e n i m n a s l o v i m a . A onda u predgovoru kaem ,nedijalektikom c itaocu aa preskoi strane od x do y, pa da um esto toga proita Dodatak. T u ne mislim samo na filistre, nego i na om ladinu, koja je eljna znanja itd. Osim toga, to pitanje je odluujue za celu knjigu. D a je Engelsova prim edba bila neposredan povod da M arx ponovoûzm u obradu ovaj tekst, pokazuje i M arxovo pism o Engelsu od 27. juna loo > >u kome on kae da je postupio tano po Engelsovom savetu. Ako je M arxu, dakle, prva sugestija da napie D odatak I glavi I tom a Kapitala dola oa Ludw iga K ugelm anna, neposredan podsticaj da to uini dao rnu Je Engels.
Napomene 767
Iz prepiske izmeu M arxa i Engelsa vidimo da je M arx ovaj Dodatak napisao izmeu 16. i 27. juna 1867, tj. u vreme kad je I tom Kapitala ve uveliko bio u tampi. U svom pism u Engelsu od 27. juna 1867. M arx govori 0 D odatku navodei detaljnu podelu teksta, njegove paragrafe i naslove, to znai da je tada rukopis Dodatka bio ne samo zavren nego i sasvim prip rem ljen za tam pu. Pisan naknadno kao dopuna I glave I tom a K apitala , D odatak je imao osobitu nam enu i poseban znaaj. T rebalo je da on najveim delom zameni odgovarajui tekst I glave I toma Kapitala. Svestan da je ovde izlaganje popu larnije i preglednije, M arx je u predgovoru I tom u savetovao itaocu da umesto teksta iz I glave u kome se govori o oblicima vrednosti, proita D odatak koji je priloio na kraju I toma. Ali znaaj ovog teksta ne ograniava se samo na m ateriju I glave; on ima veliki znaaj i za celu knjigu, jer razum evanje par tije o oblicima vrednosti slui kao osnova za shvatanje celokupne materije koju M arx tretira u I tom u K apitala. Dodatak I glavi je od ogromnog ne samo naunoteoretskog nego i filozofsko-metodolokog znaaja. On predstavlja briljantan prim er prim ene Marxovog dijalektikog m etoda u politikoj ekonomiji. T o je sistematska eksplikacija najelem entarnijih oblika dijalektike ekonomske stvarnosti, dija lektike oblika vrednosti, dijalektike polova izraza vrednosti, nerazdvojnosti oblika vrednosti itd. Analizom dijalektike oblika vrednosti M arx otkriva i neke druge oblike dijalektike, koji su m eusobno tesno povezani i bez kojih bi i sama dijalektika oblika vrednosti ostala nedovoljno objanjena: dijalek tiku sadraja i forme, dijalektiku kvantiteta i kvaliteta i stvarnog istorijskog razvitka procesa razmene. Ovde, dakle, imamo kom pendijum materijalistike dijalektike. Kao to je s naunoteoretskog gledita osnova za razumevanje celokupnog daljeg izlaganja m aterije, ovaj D odatak je i s metodolokog gle dita jezgro Marxove dijalektike i pretpostavka za razum evanje svih kasnijih oblika njegovog dijalektikog razvijanja misli. Poto mu je bilo jasno da je dopunski tekst I glave bio nuan, M arx u drugom izdanju I tom a K apitala nije ostao na dvojnom izlaganju materije u okviru I glave i u okviru samostalnog Dodatka I glavi na kraju toga toma, nego je I glavu ponovo redigovao i najvei deo D odatka uneo u tekst ove glave. to se teksta tie, najvanije je ovo: U glavi I, 1, nauno sam stroe sproveo izvoenje vrednosti analizom jednaina kojima se izraava svaka razmenska vrednost, a isto je tako izriito istaknuta i veza izm eu supstancije vrednosti i odreivanja veliine vrednosti drutveno potrebnim radnim vre menom koja je u prvom izdanju bila samo nagovetena. Glavu I, 3 (oblik vrednosti) sasvim sam preradio, to m i je nalagalo ve i samo dvostruko p ri kazivanje iz prvog izdanja. (Vidi u ovom tom u, str. 19.) Ali bez obzira na to to je ovaj D odatak I glavi iz 1867. u drugom iz danju najveim delom integrisan u tekst I glave, on ima samostalnu vrednost. O n predstavlja logiki tesno povezanu i izuzetno preglednu celinu, konciznu 1 sistematsku obradu najsloenijeg problema ekonomske nauke. Uz to, ovaj Dodatak ima samostalnu vrednost i kao sjajan prim er jedinstva teorije i metoda koje karakterie ovaj tom , kao i druga dva toma Kapitala. Zbog toga ovaj D oda tak zasluuje da se i posebno publikuje, i on se sada prvi p u t objavljuje na srpskohrvatskom jeziku. (Delovi teksta koji se podudaraju s tekstom I glave Kapitala preuzeti su iz prevoda Moe Pijade i Rodoljuba olakovia; ostale delove Dodatka prevela je Olga Kostreevi. Pisma M arxa i Engelsa koja se citiraju u ovoj napomeni vidi u 38. tom u ovog izdanja.)
768
Literatura
/. Dela
A d d in g to n , S tep h e n : A n inquiry into the reasons fo r and against inclosing openfields. 2 n d ed. [Istraivanje o razlozim a za ograivanje i protiv ograivanja slobodnog zem ljita. D rugo izdanje], C oventry, L on d o n 1772 641. The advantages o f the E ast-India trade to England [Preim ustva trgovanja s Istonom In d ijo m za E nglesku], L on d o n 1720. 297 303 307 308 311 325 379 450 A ikin, J [o h n ]: A description o f the country from thirty to fo r ty miles round M anch ester [O pis okoline na p rostoru od 30 do 40 m ilja oko M anestera], L ondon 1795. 524 662 668 669 [A nderson, A dam :] A n historical and chronological deduction o f the origin o f commerce , from the earliest accounts to the present time. Containing, an history of the great commercial interests o f the B ritish Empire. W ith an appendix. Vol. 1 2 [Istorijsko i hronoloko izvoenje porekla trgovine, od najranijih vesti do n aih dana. S adri istoriju velikih trgovakih interesa B ritanske Im perije. Sa d odatkom . T o m 1 2], L on d o n 1764. 657 669 A nderson, Jam es: The bee, or literary weekly intelligencer. Vol. 3rd [Pela, ili nedeljni knjievni inform ator. T re i tom ], E d in b u rg h 1791. 546 Observations on the means o f exciting a spirit o f national industry ; chiefly intended to promote the agriculturey commercey manufactures, and fisheries o f Scotland. In a series o f letters to a friend. W ritten in the year 1775 [Razmatranja o sred stvim a podsticanja duha nacionalne industrije ; nam enjena uglavnom unapre enju poljoprivrede, trgovine, m anufaktura i ribarstva kotske. U jednoj se riji pisam a prijatelju. N apisana 1775], E d inburgh 1777. 493 644 A p pian von A lexandrien: Romische Geschichten. O bers. von F erdinand L .J. D illenius. 7 Bdch. [Istorija Rim a. Preveo F erdinand L . J. D illenius. 7 svezaka], S tu ttg art 1830. 642 [A rbuthnot, John:] A n inquiry into the connection between the present price o f provisions, and the size o f farm s. W ith remarks on population as affected thereby. To which are addedy proposals fo r preventing future scarcity. B y a farm er [Istra ivanje odnosa izm eu dananje cene ivotnih nam irnica i veliine farm i. Sa prim edbam a kako to utie na stanovnitvo. D odaju se predloi za spreavanje budue oskudice. N apisao jedan farm er], L ondon 1773. 278 293 294 638 642 A ristoteles: Ethica Nicomachea. In : Opera ex recensione Im m anuelis Bekkeri. T . 9 [N ikom ahova etika. U : Dela u redakciji Im m anuela Bekkera. T o m 9], O xonii 1837. 63 De republica libri V I I I . Ibid. T o m 10 [Drava, u 8 knjiga. Isto. T o m 10], Oxo nii 1837. 86 142 152
Literatura 769
Ashley, [A nthony]: Ten hours' factory bill. T h e speech in the H ouse of Comm ons, on Friday, M arch 15th, 1844 [Zakon o desetoasovnom radnom danu u fabrici. Govor odran u D onjem dom u u petak 15. m arta 1844], London 1844. 356 365 366 A thenaeus: Deipnosophistarum libri quindecim. T . 2. . . em endav. ac supplev. . . illustrav. commodisque indicibus instrux. Johannes Schweighaeuser [Gozba sofista, u 14. knjiga. T om 2 .. . Ilustrovao i dao uputstva Johannes Schweig haeuser], Argentorati 1802. 198 125 Augier, M arie: D u credit public et de son histoire depuis les temps anciens jusqu'a nos jours [O javnom kreditu i o njegovoj istoriji od antikih vrem ena do danas], Paris 1842. 670 Babbage, Charles: On the economy o f machinery and manufactures [O ekonomiji maina i manufaktura], L ondon 1832. 309 312 333 346 358 Bacon, Francis: The essays or counsels civil and moral [Ogledi ili saveti graanski i m oralni], London 1625. 635 The Reign o f Henry V II. V erbatim reprint from K ennets England, ed. 1719 [Vladavina H ernija V II. Prepisano iz Kenetove Engleske, izdato 1719], London 1870. 635 636 [Bailey, Samuel:] A critical dissertation on the nature , measures, and causes o f value; chiefly in reference to the writings o f M r. Ricardo and his followers. By the au thor of essays on the form ation and publication of opinions. [K ritika rasprava o prirodi, m eram a i uzrocim a vrednosti, koja se poglavito odnosi na spise gos podina Ricarda i njegovih sledbenika. N apisao autor eseja o form iranju i izra avanju m nenja], London 1825. 67 84 470. (anonimno) Money and its vicissitudes in value; as they affect national industry and pecuniary contracts , with a postscript on joint-stock banks [Novac i prom ene njegove vrednosti; njihov uticaj na nacionalnu industriju i na obaveze po nov anim ugovorima, s dodatkom o akcionarskim bankama], L ondon 1837. 56 538 Barbon, N icholas: A discourse concerning coining the new money lighter. In answer to M r. Locks considerations about raising the value o f money [Rasprava o kovanju novog lakeg novca. U odgovor razm atranjim a gospodina Locke-a o podizanju vrednosti novca], London 1696. 43 44.122 135 136. Barton, John: Observations on the circumstances which influence the condition oj the labouring classes o f society. [Zapaanja o okolnostima koje utiu na poloaj radnih klasa drutva], L ondon 1817. 558 559 596 Baynes, [John]: The cotton trade. Two lectures on the above subject, delivered before the members o f the Blackburn Literary , Scientific and Mechanics' Institution [Trgovina pam ukom. D va predavanja o ovom predm etu, odrana pred lano vima Blekbemkog drutva za knjievnost, nauku i mehaniku], Blackburn, London 1857. 344 Beccaria, Cesare: Elementi di economia pubblica. In : Scrittori classici italiaru di economia politica. Parte moderna. T . 11 [Elementi nacionalne ekonomije. U : Italijanski klasici politike ekonomije. N ovo doba. T om 11], M ilano 1804. 325 Beckmann, Johann: Beytrage zur Geschichte der Erfindungen. riji pronalazaka. Tom . 1], Leipzig 1786. 379 Bd. 1 [Priloziisto
Beecher-Stowe, H arriet: Uncle Tom's cabin [Cia-Tomina koliba]. 645


B ellers, J o h n : Essays about the poor, manufactures, trade, plantations , an d immo rality [Ogledi o sirotinji, m anufakturam a, trgovini, kolonijam a i nem oralnostil L ondon 1699. 123 136 292 424 J> Proposals fo r raising a colledge o f industry o f all useful trades and husbandryy w ith profit fo r the rich, a plentiful living fo r the poor, and good education fo r youth [P redloi za otvaranje praktinog koleda za sva korisna zanim anja i zemljo rad n ju , na korist bogatih, za bolji ivot sirom anih i za dobro vaspitanie mla d ih], L o n d o n 1696. 129 130 379 432 543
B entham , Jrm ie: Thiorie des peines et des ricompenses; ouvrage extrait des m anuscrits de M . Jrm ie B entham . P ar E t[ienne] D u m o n t. 3e d. T . 2 [Teorija 0 kaznam a i n agradam a; izvod iz rukopisa g. Jrm ie B entham a. O d Et[ienne-a] D u m o n t-a . T re e izdanje, to m 2], P aris 1826. 538 Berkeley, G eorge: The querist, containing several queries, proposed to the considera tion o f the public [U p itn ik koji sadri nekoliko pitanja upuenih n a razm atranje javnosti], L o n d o n 1750. 300 316 Die Bibel oder die ganze Heilige Schrift des alten und neuen Testaments. N ach der d eutschen O bers. M a rtin L u th ers [Biblija ili celo Sveto pism o novoga 1 staroga zaveta. P rem a nem akom prev o d u M artin a L uthera]. 87 243 332 513 524 679 B idaut, J. N . : D u monopole qui s'etablit dans les arts industriels et le commerce, au moyen des grands appareils de fabrication. 2e livraison. D u m onopole de la fa bricatio n et de la vente [O m onopolu koji nastaje u in d u striji i trgovini prim enom k ru p n ih o ru a proizvodnje. D ru g a knjiga. O m onopolu proizvodnje i prodaje], P a ris 1828. 288 Biese, F ra n z : Die Philosophie des Aristoteles, in ihrem irmeren Zusammenhange, m it besonderer Beriicksichtigung des philosophischen Sprachgebrauchs, aus dessen Schriften entwickelt. B d. 2. D ie besonderen W issenschaften [Aristotelova filo zofija u svojoj unutarnjoj vezi, s posebnim osvrtom n a filozofsku u p o treb u je zika razvijenu na osnovu njegovih dela. T o m 2. Posebne nauke], B erlin 1842. 361 Blakey, R o b ert: The history o f political literature from the earliest times. Vol. 2 [Istorija politike knjievnosti od najranijih vrem ena. T o m 2], L ondon 1855. 637 638 B lanqui, [Jr6m e-A dolphe]: Cours d'dconomie industrielle. Recueilli e t annot par A d[olphe-G ustave] Blaise [K u rs industrijske ekonom ije. P rikupio i zabeleio A doiphe-G ustave .Blaise], Paris 18381839. 301 302 Des classes ouvridres en France , pendant Tannie 1848. T . 12. [O radnikim klasam a u Francuskoj u 1848. godini. T o m 12], P aris 1849. 248 249 Block, M aurice: Les thdoriciens du socialisme en Allemagne. E x trait d u Journal des conomistes (num ros de juillet et d aout 1872) [T eoretian socijalizma u N em akoj. Izvod iz Journal des conomistes (brojevi od jula i avgusta 1872)], P aris 1872. 23. Boileau, E tie n n e : Rdglemens sur les arts et m itiers de Paris , ridigis au X I I I sj&fki & connus sous le nom du livre des mitiers. . . Avec des notes et une introd. p ar G .-B . D epping [Pravila o zanatim a u P arizu, sastavljena u 13. veku, poznate pod nazivom Knjiga o z a n a tim a .. . S belekama i uvodom G .-B . D epping-aJ, P aris 1837. 430 B oileau-D espraux, N icolas: Satire V I I I [Satira V III]. 578 Boisguillebert, [Pierre L e Pesant]: Le ddtail de la France. In : conomistes finan ciers d u X V IIIe sicle. Prcds de notices historiques su r chaque au teu r, et accompagns de com m entaires et de notes explicatives, p ar Eugne D aire [Trgovina na malo u Francuskoj. U : Finansijski ekonom isti X V III veka.
Literatura 771
S istorijskim belekama o svakom autoru i s komentarim a i objanjenjima Eugne-a D aire-a], Paris 1843. 123 Dissertation sur la nature des richesses, de l'argent et des tributs ou Fon decouvre la fausse idee qui regne dans le monde a l'egard de ces trois articles [Rasprava o prirodi bogatstava, novca i poreza u kojoj se ukazuje na pogreno miljenje koje vlada u svetu o ova tri faktora], isto. 132 Boxhom, M arcus Zuerius: M arci Zuerii Boxhornii institutionum politicarum liber primus. In : Marci Zuerii Boxornii varii tractatus politici [M arcus Zuerius Boxhorn o politikim ustanovama, knjiga 1. U : Marcus Zuerius Boxhorn, ,Razne politike rasprave'], A mstelodami 1663. 379 380 [Brentano, Lujo:] Wie K arl M arx citirt [Kako Karl M arx citira]. Zeitschrift fur die Arbeiterfrage, Berlin, br. 10. od 7. m arta 1872. 38 In : Concordia.
[anonimno] Wie K arl M arx sich vertheidigt [Kako se K arl M arx brani]. Isto, br. 27. od 4. jula 1872. i broj 28. od 11. jula 1872. 38 B roadhurst, J .: Political economy [Politika ekonomija], London 1842. 60 Brougham, H enry: A n inquiry into the colonial policy o f the European powers. In two volumes. Vol. 2 [Istraivanje o kolonijalnoj politici evropskih sila. U dva toma. T om 2], E dinburgh 1803. 669 670 [Bruckner, John:] Theorie du systeme animal [Teorija o ivotinjskom svetu], Leyde 1767. 545 B uchanan, D avid: Inquiry into the taxation and commercial policy o f Great B rita in ; with observations on the principles of currency , and exchangeable value [Is pitivanje o porezu i trgovinskoj politici Velike Britanije; s prim edbam a o p rin cipima valute i razmenljivoj vrednosti], Edinburgh 1844. 119 Observations on the subjects treated of in Dr. Sm ith's inquiry into the nature and causes o f the wealth o f nations [Razmatranja o predm etim a koje tretira d r Sm ith u istraivanju prirode i uzroka bogatstva naroda], Edinburgh 1814. 644 vidi i Sm ith, A dam : A n inquiry into the nature and causes o f the wealth o f nati ons. Buchez, P[hilippe] - J[oseph] - B[enjamin] et P[ierre] - C[lestin] Roux [- Lavergne]: Histoire parlementaire de la revolution frangaise , ou journal des assem blies nationales, depuis 1789 jusqu'en 1815. T . 10 [Parlam entarna istorija Francuske revolucije, ili dnevnik N arodne skuptine od 1789. do 1815. T om 10], Paris 1834. 655 Burke, E dm und: A letter from the Right Honourable Edmund Burke to a Noble Lord , on the attacks made upon him and his pension, in the House of Lords, by the Duke o f Bedford and the Earl of Lauderdale, early in the present session of Parliam ent [Pismo visokouvaenog Edm unda Burke-a plemenitom lordu o napadu na njega i na njegovu penziju u D om u lordova od strane vojvode od Bedforda i erla od Lauderdale-a, na poetku sadanjeg zasedanja Parlamenta], London 1796. 639 Thoughts and details on scarcity, originally presented to the Right Hon. William Pitty in the m onth of N ovem ber, 1795 [M isli i detalji o oskudici, prvenstveno upueni visokouvaenom W illiamu P ittu, meseca novem bra 1795], London 1800. 187 211 289 670 Butler, Samuel: Hudibras [Hjudibres]. 44 [Byles, John B arnard:] Sophisms of free-trade and popular political economy exami ned. By a barrister. 7th ed. W ith corr. and add. [Sofizmi slobodne trgovine i popularna politika ekonomija. Od jednog sudskog advokata. 7. izdanje s popravkama i dopunam a], London 1852. 244 652
49*

C aim es, J[ohn] E [lliot]: The slave pow er : its character, career and probable designsbeing an attem pt to explain the real issues involved in the American contest [Ro bovska snaga, njen karakter i verovatne perspektive: pokuaj da se ukae n a pravi izlaz iz am erikog u nutranjeg spora], L ondon 1862. 179 239 298 C am pbell, G eorge: M o d em In d ia : a sketch o f the system o f civil government. To which is prefixed, some account o f the natives and native institutions [Savremena In d ija: skica sistem a graanske uprave. N ap red je izloen izvetaj o dom oro cim a i o dom orodakim ustanovam a], L on d o n 1852. 319 C antillon, P h ilip : The analysis o f trade, commerce, coin, bullion, banks and foreign exchanges. W herein th e tru e principles o f this useful know ledge are fully b ut briefly laid dow n and explained, to give a clear idea of th e ir happy consequences to society, w hen w ell regulated. T a k en chiefly from a m anuscript o f a very in genious gentlem an deceasd, an d adapted to th e present situation o f our trade and com m erce [A naliza trgovine, trgovakih poslova, novca, zlatnih poluga, banaka i m e u n aro d n e razm ene. G d e su istiniti principi ovog korisnog znanja p o tp u n o ali kratko postavljeni i objanjeni da daju jasnu ideju njihove srene posledice po d rutvo, u koliko je dobro regulisano. U zeto uglavnom iz ruko pisa jednog u m rlog vrlo pam etnog gospodina i prilagoeno sadanjem stanju nae trgovine], L o n d o n 1759. (V idi i napom enu 132.) 488 [C antillon, R ich ard :] Essai sur la nature du commerce en general. T ra d , de langlois. I n : D iscours polidques. T . 3e. [O gled o priro d i trgovine uopte. Prevedeno s engleskog. U : Politike rasprave. T o m 3], A m sterdam 1756. (Vidi i napom enu 151.) 488 489 C arey, H [enry] C [h arles]: Essay on the rate o f wages. W ith an examination o f the causes o f the differences in the condition o f the labouring population throughout the world [O gled o stopi najam nine. S ispitivanjem razlika u uslovim a radnikog stanovnitva u elom svetu], Philadelphia, L o n d o n 1835. 495 The slave trade, domestic and foreign: why it exists, and how it m ay be extinguished [T rgovina robljem , dom aa i stran a: zato ona postoji i kako se moe ukinuti], Philadelphia, L o n d o n 1853. 645 661 Carlyle, T h o m as: Ilias ( Americana ) in nuce. I n : M acm illans Magazine. Ed. by D avid M asson. L on d o n , C am bridge. A ugust 1863. [Ilijada (amerika) ukratko. U .'Macmillans Magazine. Izdao D avid M asson. L ondon, Cam bridge. Avgust 1863.] 229 [Cazenove, J o h n :] Outlines o f political economy; being a plain and short view o f the laws relating to the production, distribution and consumption o f wealth [Osnovi politike ekonom ije; jasan i kratak pregled zakona proizvodnje, raspodele i potronje bogatstva], L on d o n 1832. 180 286 459 526 vidi i M althus, T hom as R o b ert: Definitions in political econom y.. . C halm ers, T h o m as: On political economy in connexion with the moral state and moral prospects o f society. 2nd ed. [O politikoj ekonom iji u vezi s m oralnim stanjem i m oralnim perspektivam a drutva. D rugo izdanje], Glasgow 1832. 142 C ham berlain, Joseph: [Eroffnungsrede der sanitaren Konferenz, Birm ingham , 14. Januar 1875.] In : The M anchester Guardian, 15. Januar 1875. [G ovor prilikom otvaranja zdravstvene konferencije. Berm ingem , 14. januar 1875. U : M anchester G uardian, 15. januar 1875.] 568 The character and behaviour o f K ing W illiam, Sunderland, Somers etc. as repre sented in original letters to the D uke o f Shrewsbury, from Somers, H alifax, Oxford, secretary Vernon etc. [Linost i ponaanje kralja W illiama, Sunderlanda, Som ersa itd. prem a originalnim pism im a vojvodi Shrew sburyju od Somersa, H alifaxa, O xforda, sekretara V ernona itd. (Rukopis u Sloane M anuscript Collection Britanskog muzeja, br. 4224.)] 639
Literatura 773
Cherbuliez, A fntoine]: Richesse ou pauvreti. Exposition des causes et des effets de la distribution actuelle des richesses sociales [Bogatstvo ili siromatvo. Izlaganje uzroka i posledica sadanje raspodele drutvenog bogatstva], Paris 1841. 167 170 515. [Child, Josiah:] A discourse concerning trade , and that in particular o f the East- Indies [Rasprava o trgovini, a naroito o trgovini Istone Indije], [London 1689.] 90 [Clement, S im on:] A discourse o f the general notions o f money , trade and exchanges, as they stand in relation each to other. B y a merchant [Rasprava o optim poj movima o novcu, trgovini i razm eni, kakav je njihov meusobni odnos. Od jednog trgovca], London 1695. 90 Cobbett, W illiam: A history o f the protestant *reformation in England and Ireland. Showing how that event has im poverished and degraded the main body of the people in those countries. In a series of letters, addressed to all sensible and just Englishm en [Istorija protestantske reformacije u Engleskoj i Irskoj, koja pokazuje kako je taj dogaaj osiromaio i degradirao glavnu masu naroda u tim zemljama. U seriji pisama upuenih svim razboritim i pravinim E n glezima], London 1824. 637 Code penal, ou code des delits et des peines [K rivini zakonik, ili zakonik o krivinim delima i kaznama], Cologne 1810. 654 Colins, [Jean-G uillaum e-Cesar-A lexandre-H ippolyte]: L'iconomie politique, source des revolutions et des utopies pretendues socialistes, T . 3e [Politika ekonomija izvor tobonjih socijalistikih revolucija i utopija. T om 3], Paris 1857. 542 613 681 Columbus, C hristoph: [Brief aus Jamaica] vidi N avarrete, M fartin] F[ernandez d e ]: Die Reisen des Christof Columbus.. . Comte, Charles: T raiti de legislation ou exposition des lois generales, suivant lesquelles les peuples prospbrent, dipirissent ou restent stationnaires. 3e ed. Revue et corr. [Rasprava o zakonodavstvu ili izlaganje o optim zakonima, na osnovu kojih narodi napreduju, nazaduju ili stagniraju. T ree izdanje, pregledano i ispravljeno], Bruxelles 1837. 663 Condillac, (Etienne-Bonnot de) : Le commerce et le gouvemement. In: Melanges d conomie politique. T . 1. Prcds de notices historiques sur chaque auteur, et accompagns de com mentaires et de notes explicatives, par Eugene Dai re et G[ustave] de M olinari [Trgovina i vlada. U : Zbornik politike ekonomije. T om 1. S istorijskim belekama o svakom autoru i s kom entarim a i objanjenjima Eugene-a D aire-a i G [ustave]-a de M olinarija], Paris 1847. 148 Considerations concerning taking o ff the bounty on com exported : in some letters to a friend. T o which is added, a postscript, shewing that the price of corn is no rule to judge of the value of land [Razmiljanja o ukidanju prem ije za izvoz ita u nekim pismima jednom prijatelju. S dodatkom koji pokazuje da cena ita nije pravilo po kome se sudi o vrednosti zemlje], L ondon 1753. 287 Considerations on taxes, as they are supposed to affect the price o f labour in our manufacturies. In a letter to a friend. [Razmiljanja o porezima, kako oni mogu da utiu na cenu rada u naim m anufakturam a. U pism u jednom prijatelju], L on don 1765. 246 C orbet, Thom as: A n inquiry into the causes and modes of the wealth o f individuals ; or the principles of trade and speculation explained. In two parts. [Istraivanje o uzrocima i vrstam a bogatstva pojedinaca; ili objanjenje naela trgovine i peku lacije. U dva dela], London 1841. 140 519 Corbon, [Claude]A [nthim e]: De l'enseignement professionnel. 2nde d. [O pro fesionalnoj obuci. D rugo izdanje], Paris I860. 431
7 74 N apom ene i registri

C ourcelle-S eneuil, J[ean-G [ustave]: T ra iti thiorique et pratique des entreprises industrielles, commerciales et agricoles ou manuel des affaires. 2e d., revue et augm . [T eorijska i praktina rasprava o industrijskim , trgovakim i poljopriv rednim p reduzeim a ili p riru n ik o poslovim a. D rugo, prepravljeno i proi reno izdanje], Paris 1857. 209 T he currency theory reviewed ; in a letter to the Scottish people on the menaced inter ference by government w ith the existing system o f banking in Scotland. B y a banker in England [Prikaz teorije novanog opticaja: u pism u kotskom narodu o preteem m eanju vlade u postojei sistem bankarstva u kotskoj. O d jednog engleskog bankara], E d in b u rg h 1845. 131 C uvier, [G eo rg e]: Discours sur les revolutions du globe. A vec des notes et im appendice d ap rs les travaux rcents de M M . de H u m b o ld t, F lourens, Lyell, Lindley, etc. R d . p ar H oefer [R asprava o revolucijam a Zem lje. S prim edbam a i do datkom p rem a najnovijim radovim a gospode H um boldta, F lourens-a, Lyella, L indleya itd . U redakciji H oefera], P aris 1863. 452 D an te A lighieri: Boanstvena komedija. 18 101 D arw in, C h a rle s : Uber die Entstekung der A rten im Thier- und Pflanzen-Reich durch natiirliche Zuchlung , o der E rh altu n g d er vervollkom m neten Rassen im Kampfe u m s D asein. N ach d er 3. engl. A u s g .. . aus dem Engl. ubere, u n d m it Anm erkungen vere. von H . G . Bronn. 2. verb, u n d sehr verm . Aufl. [O nastanku vrsta u ivotinjskom i biljnom carstvu p riro d n im odabiranjem , ili odranje usavrenih rasa u bo rb i za opstanak. P rem a treem engleskom iz d a n ju .. . pre veo s engleskog i dao napom ene H . G . B ronn. D ru g o , poboljano i uveano izdanje], S tu ttg a rt 1863. 305, 330 D aum er, G eorg F ried rich : Die Geheimnisse des christlichen Alterthum s. Bd. 12 [T ajne hrianskog starog veka. T o m 1 2], H am b u rg 1847. 258 D e C ous, Salom on vidi H ero A lex a n d rin u s: B uck von L u fft- und Wasser-Kiinsten. . . A defence o f the land-owners and farm ers o f Great B rita in ; and an exposition o f the heavy parliam entary and parochial taxation u n d er w hich they lab o u r; com bi n ed w ith a general view o f th e internal and external policy o f the country; in fam iliar letters from an agricultural gentlem an in Y orkshire to a friend in P ar liam ent [O dbrana zem ljoposednika i farm era u Velikoj Britaniji, i izlaganje o velikom skuptinskom i parohijskom porezu pod kojim oni rad e; kombinovano s optim pogledom na u n u tra n ju i spoljnu politiku zemlje, u privatnim pismima jednog poljoprivrednika iz Jorkira prijatelju u Parlam entu], London 1814. 490 [D efoe, D aniel:] A n essay upon publick credit... (3rd ed.) [Ogled o javnom k re d itu ... T re e izdanje], L ondon 1710. 131 D e Q uincey, T h o m a s : The logic o f political economy [Logika politike ekonomije], E d in b u rg h , L ondon 1844. 350 D e Roberty, [Jew geni W alentinow itsch]: Das K apital. K ritik der politischen Oekonomie. Von K arl M arx. E rste r Band, H am burg 1867. In : La Philosophic positive, P aris, N 3, novem bre-dcem bre, 1868. [K apital. K ritika politike ekonom ije. O d K arla M arxa. P rvi tom , H am burg 1867. U : La Philosophic positive, Pariz, br. 3. za novem bar i decem bar 1868.] 23 D escartes, R en: Discours de la mithode pour bien conduire sa raison3 et chercher la v i r i ti dans les sciences [Rasprava o m etodi za dobro upravljanje razum om i za istraivanje istine u naukam a], Paris 1668. 345 346
Literatura 775
D estutt de Tracy, [A ntoine-Louis-Claude] comte de: Elemens d'ideologie. 4e et 5e parties. T rait de la volonte et de ses effets [Elementi ideologije, e tv rti i peti deo. Rasprava o volji i njenom dejstvu], Paris 1826. 81 146 151 292 294 573 Traiti d'iconomie politique [Rasprava o politikoj ekonomiji], Paris 1823. 146 Dickens, Charles: Oliver Twist [Oliver Tvist]. 391 392 D iderot, D enis: Le Salon de 1767 [Salon iz 1767]. 126 Dietzgen, Joseph: Das Kapital. K ritik der politischen Oekonomie von K arl M arx. H am burg 1867. In : Demokratisches W ochenblatt, Leipzig, vom 1, 22, 29 A ugust und 5 Septem ber 1868. [Kapital. K ritika politike ekonomije od Karla M arxa. H am burg 1867. U : Demokratisches Wochenblatt, Lajpcig, od 1, 22, 29. avgusta i 5. septem bra 1868.] 22 Diodor von Sicilien: Historische Bibliothek. O bers. von Julius F riedrich W urm . dch. 1 19. S tuttgart 1828 1840. 1. und 3. Buch. [Istorijska biblioteka. Preveo Julius F riedrich W urm . Sv. 1 19. S tuttgart 1828 1840. 1. i 3. knjiga.] 134 211 304 327 451 A discourse o f the necessity o f encouraging mechanick industry [Rasprava o neophod nosti davanja podstreka za razvoj mehanike industrije], London 1690. 245 D ryden, [John]: The cock and the fo x: or, the tale of the nun's priest. In : Fables ancient and modern. T ransi, into verses from H om er, Ovid etc. by [John] D ryden [Petao i lisica ili bajka o sveteniku. U : Antike i savrem ene bajke. Preveo u stihovim a iz H om era, Ovidija itd. (John) D ryden], London 1713. 217. Ducpdtiaux, Ed[ouard]: Budgets iconomiques des classes ouvribres en Belgique. Subsistances, salaires, population [Ekonomski budet radnikih klasa u Bel giji. Sredstva za ivot, plate i populacija], Bruxelles 1855. 593 594 595 Duffy, [Charles] G avan: Guide to the land law of Victoria [Vodi uz viktorijanski zemljini zakon], London 1862. 682 D unning, T[hom as] J[oseph]: Trades' Unions and strikes: their philosophy and intention [Tredjunioni i trajkovi: njihova teorijska osnova i njihove intencije], London 1860. 484 487 670 D upont, Pierre: Le chant des ouvriers [Pesma radnika]. 613 D upont de N em ours, [Pierre-Sam uel]: Maximes du docteur Quesnay , ou risumi de ses principes d'iconomie sociale. In : Physiocrates. Quesnay, D up o n t de Nem ours, M ercier de la R ivire, Baudeau, Le Trone. Avec une introd. sur la doctrine des physiocrates, des com mentaires et des notices historiques, par Eugne Daire. l c partie [Uenje doktora Quesnaya, ili rezime njegovih naela drutvene ekonomije. U : Fiziokrati. Quesnay, D upont de N em ours, M ercier de la Rivire, Baudeau, Le Trone. Sa uvodom o uenju fiziokrata, s komenta rima i istorijskim belekama Eugne-a Daire-a. Prvi deo], Paris 1846. 105 Eden, Frederic M orton: The state o f the poor: or, an history o f the labouring classes in England, from the conquest to the present period. . . . W ith a large appendix. Vol. 13. [Stanje siromanih ili istorija radnikih klasa u Engleskoj od osva janja do sadanjeg doba. . . . S opirnim dodatkom. T om 1 3], London 1797. 218 530 544 545 596 638 640 642 668. Encyclopedic des sciences midicales; ou traiti giniral, mithodique et complet des diverses branches de l'art de guirir. 7e div. Auteurs dassiques [Enciklopedija medi cinskih nauka, ili opta, metodika i potpuna rasprava o razliitim granama lekarske vetine. 7. serija. Klasini autori], Paris 1841. 324

Engels, F ried rich : Die englische Zehnstundenbill. In : Neue R heinische Zeitung Politisch-okonom ische Revue. R ed ig iert von K arl M arx, H eft 4, A pril 1850 [Engleski zakon o desetoasovnom radnom vrem enu. U : Rajnske novine Politiko-ekonom ska revija. U red u je K arl M arx], L ondon, H am burg N ewY ork, sv. 4, ap ril 1850. 262 271 Die Lage der arbeitenden Klasse in England. N ach eigner Anschauung und authentischen Quellen [Poloaj radnike klase u Engleskoj. N a osnovu sopstvenog posm atranja i au ten tin ih izvora], L eipzig 1845. 215 219 227 240 354 374 376 394 534 579 Umrisse z u einer K r itik der Nationaloekonomie. In : D eutsch-Franzosische Jahrbiicher. H erausgegeben von A rnold R uge u n d K arl M arx. 1. und 2. Lieferung [N acrt za k ritiku politike ekonom ije. U : Nemako-francuski godi njaci. Izd. A rnold R uge i K arl M arx. Br. 1 2], Paris 1844. 77 141 152 562 E nsor, G eo rge: A n inquiry concerning the population o f nations: containing a r e fu ta tio n o f M r. M althuss essay on population [Istraivanje o naseljenosti razn h zem alja, koje opovrgava ogled o stanovnitvu g. M althusa], L ondon 1818. 644 A n essay on credit and the bankrupt act [O gled o kred itu i zakonu o bankrotstvu], L o n d o n 1707. 127 A n essay on the political economy o f nations: or, a view o f the intercourse o f countries, as influencing their wealth [O gled o politikoj ekonom iji naroda, ili jedno gle d ite o m e u so b n im vezam a zem alja kao faktoru koji utie n a njihovo bogat stvo], L o n d o n 1821. 181 277 A n essay on trade and commerce: containing observations on taxes , as they are suppo sed to affect the price o f labour in our manufactories: together with some interes ting reflections on the importance o f our trade to America. . . By the author o f Considerations o n taxes [O gled o trgovini i trgovakom prom etu, koji sadri p rim edbe o porezim a kako oni tre b a da u tiu na cene rada naih m anufaktur n ih radionica zajedno s nekim interesantnim m islim a o vanosti nae trgovine s A m e rik o m .. . O d autora Zapaanja o porezima], L ondon 1770. 208 246-248 328 478 529 544 649 Essays on political econotny: in which are illustrated the principal causes o f the pre sent national distress; w ith appropriate remedies [Ogledi iz politike ekonom ije, u kojim a su ilustrovani glavni uzroci sadanjeg nacionalnog sirom atva; s prik ladnim lekovim a], L o n d o n 1830. 465 [Evans, N . H .:] O ur old nobility. By noblesse oblige. 2nd ed. [Nae staro plemstvo. O d autora koga obavezuje drutveni poloaj. D rugo izdanje], London 1879. 639 F aulhaber, Jo h an n : Mechanische Verbesserung einer A lten Roszmiihlen , welche vor diesem der Konigliche Ingenieur Augustinus Ramellus an Tag geben. . . [M eha niko poboljanje jednog starog dolapa koji je p re ovog pisca konstruisao kra ljevski inenjer A ugustinus R a m e llu s... ] , U lm 1625. 334 F aw cett, H en ry : The economic position o f the british labourer [Ekonomski poloaj britanskog radnika], C am bridge, L ondon 1865. 491 539 540 578 Ferguson, A dam : A n essay on the history o f civil society [Ogled o istoriji graanskog drutva], E d inburgh 1767. 316 322-323 F erran d vidi H ansards parliam entary debates.. . Vol. 170. F errier, F ran ôis-L ouis-A uguste: D u gouvemement nsitUri dans ses rapports avec le commerce [O vladi s gledita njenih odnosa p rem a trgovini], Paris 1805. 65
Literatura 111
Fielden, John: The curse o f the factory system; or, a short account o f the origin of factory cruelties [Proklinjanje fabrikog sistem a ili kratko objanjenje porekla zala koje je doneo fabriki sistem ], London 1836. 357 365 668. [Fleetwood, W illiam]: Chronicon preciosum: or, an account o f english money, the price o f com, and other commodities, fo r the last 600 years [Chronicon preciosum (hronika cena) ili razm atranje o engleskom novcu, ceni ita i druge robe za poslednjih 600 godina], L ondon 1707. 244 Chronicon preciosum: or, an account o f english gold and silver money-, the price o f com and other commodities, fo r six hundred years last past [H ronika cena ili razm atranje o engleskom zlatnom i srebrnom novcu, ceni ita i druge robe za poslednjih 600 godina], London 1745. 244 Fonteret, A [ntoine)-L [ouis]: Hygihne physique et morale de Touvrier dans les grandes villes en genral et dans la ville de Lyon en particulier [Fizika i moralna higijena radnika u velikim gradovima uopte i u L ionu posebno], Paris 1858. 323 [Forbonnais, Frangois-V eron de:] Elbnens du commerce. N ouv. d. 2nde partie [Elementi trgovine. Novo izdanje. D rugi deo], Leyde 1766. 91 [Forster, N athaniel:] A n inquiry into the causes o f the present high price o f provi sions. In two parts [Istraivanje o uzrocim a sadanjih visokih cena ivotnih nam irnica. U dva dela], London 1767. 246 379 451 640 Fortescue, John: De laudibus legum Angliae [O vrlinam a zakona Engleske], L ondon 1537. 634 Fourier, Chfarles]: L a fausse industrie morcelie, ripugnante, mensongre, et Vanti dote: Vindustrie naturelle, combinee, attrayante , vtridique, dormant quadruple produit [Izopaena usitnjena, gnusna i lana privreda i njen lek prirodna, kombinovana, privlana, istinska industrija, koja daje etiri puta vei proizvod], Paris 1 8 3 5-1836. 378 Le nouveau monde industriel et sociitaire, ou invention du procede d Industrie attrayante et naturelle distribuie en sries passiormies [Novi industrijski i zdrueni svet, ili pronalaenje naina za privlanu i p n ro d n u industriju koja se deli u serije prem a naklonostima oveka], Paris 1829, 615 Franklin, Benjamin: A modest inquiry into the nature and necessity o f a paper currency. In : The works o f Benjamin Franklin. By Jared Sparks. Vol. 2. [Skromno istraivanje o prirodi i neophodnosti papirnog novca. U : Dela Benjamina Franklina. O d Jareda Sparksa. T om 2], Boston 1836. 57 Positions to be examined, concerning national wealth nom bogatstvu koja treba ispitati], isto. 152 [G ledita o nacional
Freytag, G ustav: Neue Bilder aus dem Leben des deutschen Volkes [Nove slike iz ivota nemakog naroda], Leipzig 1862. 653. Fullarton, John: On the regulation o f currencies', being an examination o f the prin ciples, on which it is proposed to restrict, within certain fixed limits, the future issues on credit o f the Bank o f England, and o f the other banking establishments throughout the country. 2nd ed., w ith corr. and add. [O regulisanju novanog opticaja; ispitivanje naela po kojima treba postaviti izvesne odreene granice buduim emisijama kredita Engleske banke i drugih bankovnih ustanova u celoj zemlji. D rugo, ispravljeno i dopunjeno izdanje], London 1845. 121 132 135. Galiani, Ferdinando: Delia moneta. In : Scrittori classici italiani di economia politica. Parte moderna. T . 3 4 [O novcu. U : Italijanski klasici politike eko nomije. Novo doba. T om 3 - 4 ] , M ilano 1803. 76 89 90 98 143 147 283 569

G anilh, C h[arles]: Des systimes d conomie politique, de la valeur comparative de leurs doctrines, et de cells qui parait la plus favorable aux progris de la richesse 2nde. d. T . I et I I [O sistem im a politike ekonom ije, o uporednoj vrednosti njihovih uenja i o onom uenju koje izgleda najpogodnije za poveanje bogat stva. D ru g o izdanje. T o m I i I I ] , P aris 1821. 65 160 396 L a th&orie de Viconomie politique. T . I et I I [T eorija politike ekonom ije T o m I i I I ] , P aris 1815. 165 [G arnier, G erm ain:] A b r ig i elmentaire des principes de Veconomie politique [K ra tak pregled naela politike ekonom ije], P aris 1796. 486 vidi i S m ith , A d a m : Recherches sur la nature et les causes de la richesse des nations. Avec des notes e t observations p a r G erm ain G am ier. T . 5, Paris 1802. G askell, P [eter]: The manufacturing population o f England, its moral, social, and physical conditions , and the changes which have arisen from the use o f steam machi nery, w ith an examination o f infant labour [M anufakturno stanovnitvo u E n gleskoj, njegovi m oralni, drutveni i fiziki uslovi i prom ene koje je izazvala prim en a parne m aine, sa ispitivanjem dejeg rada], L ondon 1833. 386 393 G enovesi, A n to n io : L ezioni d i economia civile. I n : Scrittori classici italiani di econom ia politica. P arte moderna. T . 7 9. [Predavanja iz graanske ekonomije. U : Italijanski klasici politike ekonom ije. N ovo doba. T o m 7 9], M ilano 1803. 143 G eoffroy S aint-H ilaire, [E tienne]: Notions synthetiques, historiques et physiologiques de philosophie naturelle [Sintetiki istorijski i fizioloki pojm ovi prirodne filozofije], P aris 1838. 658 G isb orne, T h o m a s : A n enquiry into the duties o f men in the higher and middle clas ses o f society in G reat Britain. 2nd ed., corr. Vol. 2. [Istraivanje o dunostim a ljudi viih i srednjih klasa drutva u Velikoj B ritaniji. D rugo, ispravljeno izdanje. T o m 2], L o n d o n 1795. 669 G oethe, Johann W olfgang von: A n Suleika [Zulejki]. 242 Faust. D e r T ragodie erster T e il. [F aust. P rvi deo tragedije.] 71 177 523 627 [G ray, Jo h n :] The essential principles sition to some false doctrines o f D r. naela bogatstva nacija nasu p ro t Sm ith-a i drugih], L o n d o n 1797. o f the wealth o f nations, illustrated, in oppo A dam Sm ith, and others [O bjanjenje bitnih nekim pogrenim shvatanjim a d r A dam a 149
[G reg, R o b ert H yde:] The factory question, considered in relation to its effects on the health and morals o f those employed in factories. A n d the Ten Hours Bill*, in relation to its effects upon the manufactures o f England, and those o f foreign countries [Fabriko pitanje razm atrano u vezi sa zdravljem i m oralom onih koji su zaposleni u fabrikam a. I Zakon o desetoasovnom radnom danu s obzirom na njegov efekt na m anufakture Engleske i stranih zemalja], L ondon 1837. 262 G regoir, H en ri: Les typographes devant le Tribunal correctionnel de Bruxelles [T i pografi p red Popravnim sudom Brisela], Bruxelles 1865. 489 G rove, W [illiam ] R [obert]: The correlation o f physical forces. 5 th ed. Followed by a discourse on continuity [K orelacija fizikih sila. Peto izdanje. Zajedno sa raspravom o kontinuitetu], L ondon 1867. 463 G iilich, G ustav von: Geschichtliche Darstellung des Handels, der G e w e r b e u n d des Ackerbaus der bedeutendsten handeltreibenden Staaten unsrer Zeft. B . [Istorijski prikaz trgovine, zanatstva i zemljoradnje najznaajnijih drava Seg vrem ena koje se bave trgovinom . T o m 12], Jena 1830. 20 665
Literatura 779
Haller, Ludw ig von: Restauration der Staats-Wissenschaft oder Theorie des natiirlich-geselligen Zustands; der Chimare des kunstlich-biirgerlichen entgegengesetzt. Bd. 14 [Restauracija nauke o dravi ili teorija prirodno-drutvenog stanja, nasuprot him eri vetakog graanskog sta n ja .'T o m 14], W interthur 1816 -1 8 2 0 . 345 Hamm , W ilhelm: Die landwirthschaftlichen Gerathe und Maschinen Englands. Bin H andbuch der landwirtskchaftlichen M echanik und M aschinenkunde, m it einer Schilderung der britischen A gricultur. 2., ganzl. um gearb. u. bedeutend verm. Aufl. [Poljoprivredna orua i poljoprivredne maine Engleske. Prirunik poljoprivredne mehanike i m ainstva s prikazom britanske poljoprivrede. D rugo, potpuno preraeno i znatno proireno izdanje], Braunschweig 1856. 444 H anssen, G eorg: Die Aufhebung der Leibeigenschaft und die Umgestaltung der gutsherrlichbauerhchen Verhdltnisse iiberhaupt in den Herzogthumern Schleswig und Holstein [Ukidanje ropstva i preobraaj vlastelinsko-seljakih odnosa uopte u vojvodstvima lez v ig i H oltajn], St. Petersburg 1861. 213 Harris, Jam es: Dialogue concerning happiness. In : James H arris, ,Three treatises 1 , 3rd ed. rev. and corr. [Dijalog o srei. U : James H arris, ,T ri rasprave". Tree pregledano i ispravljeno izdanje], London 1772. 325 H arris, Jam es, Earl of M alm esbury: Diaries and correspondence of James Harris, First Earl of Malmesbury', containing an account of his missions to the courts of M adrid, Frederick the Great, Catherine the Second , and the Hague ; and his special missions to Berlin, Brunswick, and the French Republic. Ed. by his grandson, the T h ird Earl. Vol. 14 [Dnevnici i prepiska Jamesa H arrisa, prvog erla od M ilm esberija, koji sadre izvetaj o njegovim misijama na dvoru u M adridu, na dvorovima F ridriha Velikog, Katarine II i u H agu; i o njegovim specijalnim misijama u Berlinu, Braunvajgu i Francuskoj Republici. Izdao njegov unuk, trei eri. T om 14], L ondon 1844. 325 H arrison, W illiam: The description of England. In : The first and second of chronicles. . . F irst collect, and publ. by Raphael H olinshed, H arrison, and others. [Opis Engleske. U : Prvi i drugi tom hronika. sakupili i objavili Raphael H olinshed, W illiam H arrison i drugi], 1587. 634 650 656 volumes William . . Prvi London
Hassall, A [rthur] H [ill]: Adulterations detected or plain instructions for the discovery of frauds in food and medicine. 2nd ed. [Otkrivanje falsifikovanja ili jasna u putstva za otkrivanje prevara u proizvodnji hrane i lekova. D rugo izdanje], London 1861. 161 222 Hegel, Georg Wilhelm Friedrich: Encyclopadie der philosophischen Wissenschaften im Grundrisse. 1. Theil. Die Logik. Hrsg. von Leopold von H enning. In : Werke. Vollst. Ausg. durch einen Verein von F reunden des Verewigten. Bd. 6 [Osnove enciklopedije filozofskih nauka. Prvi deo. Logika. Izdao Leopold von Henning. U : Dela. Potpuno izdanje dela priprem ilo D rutvo pokojnikovih prijatelja], Berlin 1840. 164 325 Grundlinien der Philosophie des Rechts, oder Naturrecht und Staatswissenschaft im Grundrisse. Hrsg. von Eduard Gans. Ebendort. 2. Ausg. Bd. 8 [Osnovne crte filozofije prava ili osnovi prirodnog prava i nauke o dravi. Izdao Eduard Gans. Isto. D rugo izdanje. T om 8], Berlin 1840. 51 91 155 324 519 Wissenschaft der Logik. Hrsg. von Leopold von H enning. Ebendort. Bd. 3 5 [Logika. Izdao Leopold von Henning. Isto. Tom 3 5], Berlin 1833 1834. 278 Heine, H einrich: Heinrich. Zeitgedicht [Hajnrih. Savremena pesma]. 272 H ero Alexandrinus: Buch von L u fft- und Wasser-Kiinsten , welche von Friderich Commandino von U rbin aus dem Griegischen in das Lateinische iib ersetzt.. . U nd m it einem Anhang von allerhand M iihl-, Wasser- und G rotten- Werck-
78 0 Napomene i registri
en aus S alom on d e C a u s .. . auch anderen beriihm t- u n d erfah m en A utorib u s zusam m en g e tra g e n .. . [K njiga o napravam a koje koriste snagu vazduha i vode, koju je preveo s grkog na latinski F riderich C om m andino iz U rbina, s dodatkom o raznim napravam a, m linovim a i zagatim a od Salom ona de Coua i dru g ih slavnih i iskusnih a u to r a .. . ] , F ran k fu rt 1688. 334 H o b b es, T h o m a s: L eviathan, or the m atter , fo rm , and power o f a commonwealth, ecclesiastical and civil. I n : The E nglish w orks o f T hom as Hobbes. N ow first collect, an d ed. by W illiam M oles w orth. Vol. 3 [L evijatan ili sadrina, oblik i m o crkvene i svetovne zajednice. U : Dela T hom asa H obbesa na engleskom jeziku. Sada p rv i p u t sakupio i izdao W illiam M olesw orth], L ondon 1839 157 318 [H odgskin, T h o m as:] Labour defended against the claims o f capital; or, the unpro ductiveness of'capital proved. W ith reference to th e present com binations am ongst joum eyem en. By a lab o u rer [O dbrana rada od zahteva kapitala; ili dokaz nep roizvodnosti kapitala. S osvrtom na sadanje saveze najam nih radnika. N api sao jedan radnik], L o n d o n 1825. 317 506 [anonim no] The natural and artificial right o f property contrasted [Suprotstav ljena p riro d n a i vetaka prava n a svojinu], L on d o n 1832. 662 Popular political economy. F o u r lectures delivered a t th e L ondon M echanics In stitu tio n [P opularna politika ekonom ija. etiri predavanja odrana na In s titu tu za m e haniku u L o n d o n u ], L o n d o n 1827. 304 315 472 H o linshed, R aphael vidi H arriso n , W illiam : The description o f E ngland.. . H o m e r: Ilijada. 66 Odiseja. 326 H opkins, T h o m a s : O n rent o f land, and its influence on subsistence and population', w ith observations o n th e operating causes o f th e condition of the labouring classes in various countries [O zemljinoj ren ti i njenom udcaju n a sredstva za ivot i stanovnitvo. S p rim edbam a o uzrocim a koji deluju na poloaj radnih klasa u raznim zem ljam a], L o n d o n 1828. 206 H oracije: A rs poetica [O pesnikoj vedni]. 629 Epode. 600. Satire. 14 239 324. [H orne, G eorge:] A letter to A dam Sm ith on the life , death and philosophy o f his friend D avid H ume. By one o f th e people called Christians. 4 th ed. [Pismo A dam u S m ith -u o ivotu, sm rti i filozofiji njegovog prijatelja D avida H um e-a. Napisao neko iz naroda nazvanog hrianskim . etvrto izdanje], O xford 1784. 546 H o rner, L eo n ard : Letter to M r. Senior vidi Senior, N assau W illiam : Letters on the factory a c t .. . Suggestions fo r amending the factory acts to enable the inspectors to prevent il legal working, now become very prevalent. In : Factories regulation acts*. O rdered, by the H ouse o f C om m ons, to be p rin ted , 9 A ugust 1859. [Predloi za ispravku zakona o fabrikam a kako bi se omoguilo inspektorim a da spree ilegalan rad, koji je sad postao vrlo rasprostranjen. U : Zakonima o ureenju fabrika. tam pano po nareenju D onjega dom a 9. avgusta 1859.] 265 H oughton, Jo h n : Husbandry and trade improv'd: being a collection o f many valua ble materials relating to com , cattle , coals, hops, wool etc. Vol. 14 [U napreenje zem ljoradnje i trgovine: zbornik m nogih vrednih dokum enata o itu, stoci, uglju, hm elju, vuni itd. T o m 14], L ondon 1727- 1728. 379 *
Literatura 781
Howitt, William: Colonization and Christianity, a popular history o f the treatment o f the natives by the Europeans in all their colonies [Kolonizacija i hrianstvo; popularna istorija tretm ana uroenika od strane Evropljana u svim njihovim kolonijama], L ondon 1838. 663 Hume, D avid: Essays and treatises on several subjects. A new ed. In 4 vols. [Ogledi i rasprave o raznim pitanjim a. N ovo izdanje. U etiri tom a], L ondon 1770. 117 H utton, Charles: A course o f mathematics. 12th ed. In two volumes [K urs m ate matike. D vanaesto izdanje. U 2 tom a], L ondon 1841 1843. 329 Huxley, T hom as H [enry]: Lessons in elementary physiology [Predavanja iz ele m entarne fiziologije], L ondon 1866. 427 The industry o f nations, part II. A survey of the existing state o f arts, machines, and m anufactures [Industrija raznih zemalja. D eo drugi. Pregled postojeeg stanja zanatstva, maina i m anufaktura], L ondon 1855. 308 341 A n inquiry into those principles, respecting the nature o f demand and the necessity o f consumption, lately advocated by M r. M althus, from w hich it is concluded, that taxation and the m aintenance of unproductive consum ers can be condu cive to the progress of wealth [Istraivanje naela o prirodi potranje i nunosti potronje, koja je g. M althus nedavno branio i iz kojih se izvodi zakljuak da oporezivanje i izdravanje neproizvodnih potroaa m ogu biti korisni za p o veanje bogatstva], L ondon 1821. 151 160 391 525 536 Isokrates: Busiris. I n : Isocratis ,O rationes et epistolae4. Rocognovit J. G. Baiter. Graece et Latine [Buziris. U : Izokratovi govori i pisma. O bradio J. G. Baiter. Grki i latinski], Paris 1846. 327 Jacob, W illiam: A n historical inquiry into the production and consumption o f the precious metals. In two volumes. [Istorijsko istraivanje o proizvodnji i potronji dragocenih metala. U dva tom a], L ondon 1831. 48 A letter to Samuel W hitbread; being a sequel to considerations on the protection required by british agriculture [Pismo Sam uelu W hitbreadu; nastavak zapaanja o zatiti koju zahteva britanska poljoprivreda], L ondon 1815. 197 Jones, R ichard: A n essay on the distribution o f wealth, and on the sources o f taxation. [Ogled o raspodeli bogatstva i o izvorima poreza], L ondon 1831. 295 A n introductory lecture on political economy, delivered at K ings College. L on don, 27th February 1833. T o which is added a syllabus of a course of lectures on the wages o f labour. [Uvodno predavanje iz politike ekonomije odrano na Kraljevskom koledu. London, 27. februara 1833. N jem u je dodat prospekt kursa predavanja o platam a radnika], London 1833. 559 ~~ Text-book o f lectures on the political economy o f nations [Predavanja iz politike ekonomije naroda], H ertford 1852. 278 288 299 501 518 527. Juvenal: Satire. 222.
[Kay4)MaHt>, UjuiapHOH
KPUUIUKU y
HmaTBeBHM :] Tohko 3pfcuin HoAumuKO-OKOHOMunecKOu Kapna Mapnca [T a k a g led ita p o litik o -ek o n o m sk e k ritik e K a rla M arxa], u : B-fecnoiKt, EB pom i . ... Tom 3, CaHKTneTep6yprb 1872. 23
K opp, H erm ann: Entwickelung der Chetnie. In : Geschichte der Wissenschaften in D eutschland. N euere Zeit. Bd. 10. 3. A bth. [Razvoj hernije. U : Istorija nauka u Nemakoj. Novo doba. T om 10. T rei deo], M iinchen 1873. 278 Ksenofon: Cyropaedia [Kiropedija]. 327
78 2 N apom ene i registri

L ab orde, A Iexandre-[L ouis-Joseph] d e: De T esprit <Tassociation dans tous les inter its de la com m unauti , ou essai sur le complement du bien-etre et de la richesse en France par le complement des institutions [O d u h u udruivanja svih interesa zajednice, ili ogled o poveanju blagostanja i bogatstva F rancuske dopunom broja institucija], P aris 1818. 468 L aing, Sam uel: N ational distress; its causes and remedies [N acionalno siromatvo* njegovi uzroci i sredstva za njegovo iskorenjivanje], L ondon 1844 180 569 582 597 L ancellotti, Secondo: L 'H oggidi overo gl'ingegni non inferiori a'passati. P arte 2 [S avrem enost ili ne m anji duhovi od o nih iz prolosti. D rugi deo], Venetia 1658. 379 Lassalle, F e rd in a n d : H err B astiat-Schulze von D elitzschy der honomische Julian , oder: C apital und A rbeit [G ospodin B astiat-Schulze von D elitzsch, ekonomski Ju lijan , ili: kapital i rad], B erlin 1864. 13 Die Philosophie Herakleitos des D unkeln von Ephesos. N ach einer neuen Sam m lung seiner B ruchstiicke u n d d er Z eugnisse der A lten dargestellt. Bd. 1. [Filozo fija H eraklita M ranog iz Efesa. Izloena prem a novoj zbirci njegovih odlomaka i p rem a svedoanstvim a antikih pisaca. T o m 1], B erlin 1858. 102. Law , Jean : Considerations sur le numeraire et le commerce. In : conomistes finan ciers d u X V IIIe sicle. P rcds de notices historiques su r chaque auteur, et accom pagnes de com m entaires et de notes explicatives, p ar Eugene D aire [Zapaanja o novcu i trgovini. U : Finansijski ekonom isti 18. veka. S istorijskim belekam a o svakom au to ru i s kom entarim a i objanjenjim a Eugene-a D aire-a], P aris 1843. 90 91 Le T ro n e, [G u illau m e -F ran ^ o is]: De l'interet social par rapport d la valeur , d la circulation , a l'industrie et au commerce intrieur et extirieur. In : Physiocrates. Q uesnay, D u p o n t de N em ours, M ercier de la R iviere, Baudeau, L e Trone. Avec u ne in tro d u ctio n su r la doctrine des physiocrates, des com m entaires et des notices h istoriques, p ar Eugne D aire. 2e partie [O drutvenom interesu u vezi s vrednou, prom etom , industrijom i unutranjom i spoljnom trgovinom . U : Fiziokrati. Q uesnay, D u p o n t de N em ours, M ercier de la R ivire, Baudeau, Le Trone. S uvodom o uenju fiziokrata, s kom entarim a i istorijskim bele kam a od E ugne-a D aire-a. D rugi deo], Paris 1846. 44 47 91 99 107 113 136 146-149 151 190 A letter to S ir T. C. Bunbury on the poor rates , and the high price o f provisions; w ith som e proposals for reducing both. By a Suffolk gentlem an [Pismo seru T.. C. B u nburyju o porezim a u korist sirotinje i visokim cenam a ivotnih na m irnica; s nekim predlozim a za snienje obojega. O d jednog gospodina iz Safolka], Ipsw ich 1795. 638 Levi, L eone: On deer forests and Highlands agriculture in relation to the supply o f food. I n : Journal o f the Society o f Arts [O lovitim a i poljoprivredi kot ske Visije u vezi sa snabdevanjem hranom . U : Journal o f the Society o f Arts], L ondon, 23. m arta 1866. 647. L iebig, Justus v o n : Die Chemie in ihrer Anwendung a u f A griadtur und Physiologic. 7. Aufl. T h . 1 [H ernija i njena prim ena u poljoprivredi i fiziologiji. Sedm o iz danje. D eo 1], Braunschw eig 1862. 214 446 505 Uber Theorie und Praxis in der Landwirthschaft [O teoriji i praksi u poljoprivredi], B raunschw eig 1856. 294 [Linguet, S im on-N icolas-H enri:] Thorie des lois civiles ou pnnctpes fondamentaux de la sociiti. T om e prem ier et second [Teorija graanskih zakona ili osnovna na ela drutva. T o m prvi i drugi], L ondres 1767. 209 258 299 544 Livius, T itu s : A b urbe condita [O d osnivanja grada]. 251
Literatura 783
Locke, John: Some considerations o f the consequences o f the lowering o f interest, and raising the value o f money (1691). [In:] The works. 8th ed. in 4 vols. Vol II [Neka zapaanja o posledicama snienja kam ate i povienja vrednosti novca (1691). [U :] Dela. Osmo izdanje. U etiri toma. T om II], L ondon 1777. 43 90 118 Lucretius Carus, T itu s: De rerum natura [O prirodi stvari]. 194 L uther, M artin: A n die Pfarrherrn , wider den Wucher zu predigen. Vermanung [Opomena pastorim a da dre propovedi protiv zelenatva], W ittem berg 1540. 127 175 523 M acaulay, Thom as Babington: The history of England from the accession o f James the Second. 10th ed. Vol 1. [Istorija Engleske od stupanja na presto Dejmsa Drugog. D eseto izdanje. T om 1], L ondon 1854. 245 246 633 M acCulloch, J[ohn] R[am say]: A dictionary , practical, theoretical, and historical, o f commerce and commercial navigation [Praktini, teorijski i istorijski priruni renik trgovine i trgovake m ornarice], London 1847. 140 The literature o f political economy: a classified catalogue of select publications in the different departm ents of th at science, w ith historical, critical, and bio graphical notices [L iteratura o politikoj ekonom iji: klasifikovani katalog izabra nih publikacija iz razliitih grana ove nauke, s istorijskim , kritikim i biograf skim belekama], London 1845. 135 641 The principles o f political economy: w ith a sketch of the rise and progress of the science. 2nd ed. [Naela politike ekonomije. Sa skicom uspona i progresa nauke. D rugo izdanje], London 1830. 143 391 392 M aclaren, Jam es: A sketch o f the history o f the currency: comprising a brief review o f the opinions o f the most eminent writers on the subject [Skica istorije novca s kratkim osvrtom na miljenje najistaknutijih autora koji su pisali o ovom pred m etu], L ondon 1858. 96 M acleod, H enry D u n n in g : The theory and practice of banking: with the elementary principles o f currency; prices; credit; and exchanges. Vol. 1 [Teorija i praksa bankarstva. S osnovnim naelima o novanom opticaju, cenama, kreditu i meninim kursevim a. T o m 1], London 1855. 143 M althus, Tflhomas] R [obert]: Definitions in political economy, preceded by an in quiry into the rides which ought to guide political economists in the definition and use o f their terms; with remarks on the deviation from these rules in their writings. A new ed., w ith a preface, notes, and supplem entary remarks by John Cazenove. [Definicije u politikoj ekonomiji, s prethodnim istraivanjem o pravilima kojih treba da se pridravaju politiki ekonomisti u definisanju i upotrebi pojmova politike ekonom ije; sa opaskama o skretanju od ovih pravila u njihovim rado vima. Novo izdanje, s predgovorom, belekama i dopunskim napomenama Johna Cazenove-a], L ondon 1853. 501 505 511 526 [anonimno] A n essay on the principle of population, as it affects the future im provement, of society, w ith remarks on the speculations of M r. Godwin, M . Condorcet, and other writers [Ogled o naelu stanovnitva, kako ono utie na budue usavravanje drutva, s prim edbam a o shvatanju g. Godwina, g. Condorcet-a i drugih pisaca], London 1798. 314 544 A n inquiry into the nature and progress o f rent, and the principles by which it is regulated [Istraivanje o prirodi i porastu rente i o naelima kojima se ona regulie], London 1815. 282 464 490
7 8 4 Napomene i registri
Principles o f political economy considered w ith a view to their practical application. 2nd e d w i t h considerable add. from th e au th o rs ow n m anuscript an d an original m em oir [N aela politike ekonom ije razm atrana s gledita njihove prak tine prim ene. D ru g o izdanje, s vanim dodatkom iz autorovog rukopisa i njegovih m em oara], L o n d o n 1836. 192 511 518 519 525 561 [M andeville, B ernard d e:] The fable o f the bees; or , private vices , publick benefits [Basna o pelam a; ili lini poroci drutvena korist], L ondon 1714. 316 The fable o f the bees; or, private vices, publick benefits. 5th ed. [Basna o pelam a: ili lini poroci dru tv en a korist. P eto izdanje], L ondon 1728. 543 544 M artin eau , H a rrie t: Illustrations o f political economy. In 9 vols. Vol. 3. N o. 7: A M anchester strike. A tale. [Ilustracije iz politike ekonom ije. U 9 svezaka. Sv. 3, broj 7: M anesterski trajk. P ria], L o n d o n 1832. 562 M arx , K a rl: D er A chtzehnte Brum aire des Louis Bonaparte. 2. Ausg. [Osamnaesti b rim er L o u is-a B onaparte. D ru g o izdanje], H am burg 1869. 613 [anonim no] Address and provisional rules o f the Working M en's International Association, established S eptem ber 28, 1864, a t a public m eeting held at St. M a rtin s H all, L o n g A cre, L o n d o n "^Manifest i privrem eni statu t M eu narodnog ud ru en ja radnika osnovanog 28. septem bra 1864. na javnom zboru odranom u S en t M artin s H olu, L o n g E jkr, L ondon], L ondon 1864. 36-38 39 A n die Redaktion des Volksstaat. I n : Der Volksstaat, Leipzig, vom 1. Juni 1872. [U red n itv u lista Der Volksstaat. U : Der Volksstaat, Leipzig, 1. juna 1872.] 38 39 A n die R edaktion des *Volksstaat . In : Der Volksstaat, Leipzig, vom 7. A ugust 1872. [U red n itv u lista Der Volksstaat. U : Der Volksstaat, Leipzig, 7. avgusta 1872.] 39 Elections. Financial clouds. The Duchess o f Sutherland and slavery. I n : *NewY ork D aily T ribune, 9. F eb ru ary 1853. [Izbori. F inansijske nevolje. V ojvotkinja o d S aterlenda i ropstvo. U : New-York D aily T ribune, 9. februar 1853.] 645 Dos K apital. K r itik der politischen Oekonomie. Bd. 1. Buch 1: D e r Produktionsprocess des K apitals [K apital. K ritik a politike ekonom ije. T o m 1. K njiga 1: Proces proizvodnje kapitala], H am b u rg 1867. 19 29 Dos K apital. K r itik der politischen Oekonomie. Bd. 2. B uch 2: D er C irkulationsprocess des K apitals. H rsg. von F riedrich Engels [K apital. K ritika politike ekonom ije. T o m 2. K njiga 2: P rom etni proces kapitala. Izdao F riedrich E n gels], H am b u rg 1885. 33 Das K apital. K r itik der politischen Oekonomie. Bd. 1. Buch 1: D er Produktionsprocess des K apitals. 2 verb. Aufl. [K apital. K ritika politike ekonomije. T o m 1. K njiga 1: Proces proizvodnje kapitala. D rugo, poboljano izdanje], H am burg 1872. 27 30 31 Dos K apital. K r itik der politischen Oekonomie. Bd. 1. Buch 1: D er Produktionsprocess des K apitals. 3. verm . Aufl. [K apital. K ritika politike ekonomije. T o m 1. K njiga 1: Proces proizvodnje kapitala. T ree, proireno izdanje], H am bu rg 1883. 31 35 36 C apital: a critical analysis o f capitalist production. T ransi, from the 3rd germ an ed., by Sam uel M oore and E dw ard A veling and ed. by Frederick Engels. Vol. 1 [K apital: kritika analiza kapitalistike proizvodnje. Preveli s treeg nem akog izdanja Sam uel M oore i E dw ard Aveling i izdao F ried n c h Engels. T o m 1], L ondon 1887. 31 53 L e Capital. T ra d , d e J. Roy. E ntirem ent r e v . par lauteur [K apital. Preveo J. Roy. P otpuno revidirao autor], Paris 18721875. 19 26 28 31 455
Literatura 785
Kauuuiam . KpuiuuKa uoAuvuuuecKou C.-rieTep6ypn 1872. 22 [anonimno] Lohnarbeit und Kapital. In : Neue Rheinische Zeitimg. O rgan der Demokratie [Najamni rad i kapital. U : Neue Rheinische Zeitung. Organ der Demokratie], Koln, od 5, 6, 7, 8. i 11. aprila 1849. 510 542 675 Misbre de la philosophic. Rponse k La philosophic de la misre de M . P rou dhon [Beda filozofije. Odgovor na Filozofiju bede g. Proudhona], Paris et Bruxelles 1847. 71 82 318 321 323 372 472 Zur K ritik der politischen Oekonomie. Erstes H eft [Prilog kritici politike eko nomije. Prva sveska], Berlin 1859. 13 19 20 23 43 47 49 78 79 83 88 89 93 94 95 98 99 109 116 117 129 130 133 135 175 176 472 548 [M arx, K arl, und F riedrich Engels:] Latter-D ay Pamphlets', edited by Thom as Carlyle, L ondon 1850. In : Neue Rheinische Zeitung. Politisch-okonomische Revue, H. 4, April 1850 [Najnoviji pam fleti; izdao T hom as Carlyle, London 1850. U : Neue Rheinische Zeitung. Politisch-okonomische Revue, sv. 4, april 1850 L ondon], H am burg, New York. 229 [Marx, K arl, und F riedrich Engels:] M anifest der Kommumstischen Partei [M ani fest K om unistike partije], L ondon 1848. 430 673 [Massie, Joseph:] A n essay on the governing causes o f the natural rate o f interest; wherein the sentim ents of Sir William Petty and M r. Locke, on th a t head, are considered [Ogled o uzrocim a koji odreuju prirodnu kam atnu stop u ; u njem u se razm atraju shvatanja sera Williama Pettyja i g. Locke-a o tom e predm etu], L ondon 1750. 452 M aurer, G eorg Ludw ig von: Einleitung zur Geschichte der M ark-, H of-, Dorfund Stadt- V erf assung und der dffenllichen Gewalt [Uvod u istoriju ureenja marke, poseda, sela i grada i javne vlasti], M iinchen 1854. 74 Geschichte der Fronhofe, der Bauemhofe und der Hofverfassung in Deutschland. Bd. 4 [Istorija vlastelinskih i seljakih poseda i njihovog ureenja u Nemakoj. T om 4], Erlangen 1863. 212 213 Mayer, Sigm und: Die sociale Frage in Wien. Studie eines Arbeitgebers. D em N iederosterreichischen Gewerbeverein gewidm et [Socijalno pitanje u Beu. Studija jednog poslodavca. Posveeno U druenju zanatlija D onje Austrije], W ien 1871. 19 M eitzen, A ugust: Der Boden und die landwirthschaftlichen Verhdltnisse des Preufiischen Staates nach dem Gebietsumfange vor 1866. Bd. 14 [Zemlja i agrarni odnosi u pruskoj dravi u granicama pre 1866. T om 14], Berlin 1868 1871. 213 Mercier de la Rivire, [Paul-Pierre]: Uordre naturel et essentiel des socitis politiques. In : Physiocrates. Quesnay, D upont de N em ours, M ercier de la R i vi re, Baudeau, Le Trone. Avec une introduction sur la doctrine des physio crates, des commentaires et des notices historiques, par Eugne D aire. 2e partie [Prirodni i sutinski red politikih drutava. U : Fiziokrati. Quesnay, D upont de N em ours, M ercier de la Rivire, Baudeau, Le Trone. S uvodom o uenju fiziokrata, s komentarima i istorijskim belekama Eugne-a Daire-a. D rugi deo], Paris 1846. 105 106 123 140 146 149 174 M erivale, H erm an: Lectures on colonization and colonies. Delivered before the University of Oxford in 1839, 1840, and 1841. Vol. 1 - 2 [Predavanja o kolo nizaciji i kolonijama odrana na Oksfordskom univerzitetu 1839, 1840. i 1841. T om 1 - 2 ) , London 1841-1842. 561 679
50 M arx - Bngela (21)
s k o h o m i u . flep eB O A t c t> irkM eintaro. T . 1. K h . 1: Ilp o u e c c i* npoH3BOflCTBa KanHTana [K a p ita l. K ritik a po litik e ekonom ije. P re v o d s n em ak o g . T o m 1. K n j. 1: P ro c es p ro iz v o d n je k ap itala],

[M ill, Jam es:] Colony. I n : Supplem ent to th e Encyclopaedia B ritannia , ig 3 1 [K olonija. U : Dodatak Britanskoj enciklopediji*, 1831.] 180 Elimens d conomie politique. T ra d , de langlais par P arisot [Elem enti poli tike ekonom ije. S engleskog preveo Parisot], Paris 1823. 500 503 505 Elements o f political economy [E lem enti politike ekonom ije], L ondon 1821 143 170 315 M ill, J o h n S tu a rt: Essays on some unsettled questions o f political economy [Ogledi 0 nekim nereenim pitanjim a politike ekonom ije], L ondon 1844. 117 118 529 Principles o f political economy w ith some o f their applications to social philosophy. I n tw o volum es [N aela politike ekonom ije i prim ena nekih od tih naela na socijalnu filozofiju. U dva tom a], L o n d o n 1848. 117 118 329 446 539 Principles o f political economy w ith some o f their applications to social philosophy. P eoples ed. [N aela politike ekonom ije i prim ena nekih od tih naela na so cijalnu filozofiju. P o pularno izdanje], L o n d o n 1868. 454-455 A system o f logic, ratiocinative and inductive; being a connected view o f the prin ciples o f evidence , and the methods o f scientific investigation. In two volumes [S istem logike, silogistike i in d u k tiv n e; povezan pregled principa dokazivanja 1 m etoda u naunom istraivanju. U dva tom a], L o n d o n 1843. 520 M irabeau, [G abriel-V ictor-H onor R iq u e ti]: De la Monarchie Prussienne sous Frdric le Grand. Avec u n appendice. C ontenant des recherches su r la situa tio n actuelle des principales contres de l A llem agne. T . 2, 3, 6 [O pruskoj m onarhiji pod F rid rih o m V elikim . Sa dodatkom koji sadri istraivanja o sa danjem stan ju u glavnim pokrajinam a N em ake. T o m 2, 3, 6], Londres 1788. 633 646 647 659 667 M o linari, G ustave d e: Etudes iconomiques [Ekonom ske studije], Paris 1846. 374 527 679 M o m m sen, T h e o d o r: Romische Geschichte. 2. A ufl. Bd. 13 [Istorija R im a. D rugo izdanje. T o m 1 3], B erlin 18561857. 155 157 M o nteil, A m ans-A lexis: Traite de mat&riaux manuscrits de divers genres cThistoire. T . 1. [Rasprava o rukopisim a raznih grana istorije. T o m 1], P aris 1835. 657 M o n tesquieu, C harles-L ouis d e: De Tesprit des loix. In : Oeuvres*. T . 2 4. [O d u h u zakona. U : Dela. T o m 2 4], L ondres 17671769. 91 117 544 666 M o re, T h o m as: Utopia. Originally printed in L a tin , 1516. T ran si, into English by R a lp h . R o b in s o n .. . C arefully ed. by E dw ard A rber [U topija. P rvobitno tam pano na latinskom , 1516. Preveo na engleski R alph R o b in s o n ... Izdao E dw ard A rber], L o n d o n 1869. 634 635 649 650 M orton, Jo h n [halm ers]: A cyclopedia o f agriculture , practical and scientific; in w hich th e theory, th e a rt, and the business of farm ing, are thoroughly and practically treated. By upw ards o f fifty of the m ost em inent practical and scien tific m en o f the day. E d. by Jo h n Q h alm ers] M orton. Vol. 2 [Enciklopedija agrikulture, praktina i nauna; u kojoj su teorija, vetina i poslovanje u poljo privredi tem eljito i praktino obraeni. Sastavila pedesetorica najboljih prak tiara i strunjaka dananjice. Izdao John C[halm ers] M orton. T o m 2], G la sgow, E d in b u rg h , L ondon 1855. 487 O n the forces used in agriculture. I n : Journal o f the Society o f Arts, Lxmdon, 9. D ecem ber 1859. [O snagam a koje se koriste u poljoprivredi. U : Journal o f th e Society o f Arts, L ondon, 9. decem bar 1859.] 333 334 M iiller, A dam H [ein rich ]: Die Elemente der Staatskunst. O effentliche V orlesungen, vor Sr. D urchlaucht dem P rinzen B ernhard von Sachsen-W eim ar u n d einer V ersam m lung von Staatsm flnnem u n d D iplom aten, im W inter von 1808 au f
Literatura 7 87 1809, zu D resden, gehalten. T h . 2 [Osnovi vetine upravljanja dravom. Javna predavanja odrana pred N j. Svetlou saksonsko-vajmarskim princom B em hardom i skupom dravnika i diplom ata u zim u 1808/1809. u D rezdenu. Deo 2], Berlin 1809. 118 M un, Thom as: England's treasure by farraign trade. O r, the ballance of our forraign trade is the rule of our treasure. W ritten by T hom as M un of Lond[on], m erchant, and now publ. for the com mon good by his son John M un [Bogat stvo Engleske koje ona stie spoljnom trgovinom , ili bilans nae spoljne trgovine kao regulator naeg bogatstva. Napisao londonski trgovac Thom as M un, a sada objavio na opte dobro njegov sin John M un], London 1669. 451 M urphy, John N icholas: Ireland , industrial, political, and social [Irska, njena in dustrija, politiki i drutveni odnosi], L ondon 1870. 623 M urray, H ugh; James W ilson: Historical and descriptive account o f British India , from the most remote period to the present time. In three volumes. Vol 2 [Istorijski i deskriptivni izvetaj o Britanskoj Indiji; od najranijih vrem ena do naih dana. U tri toma. T o m 2], E dinburgh 1832. 304 N avarrete, M [artin] F [em andez de]: Die Reisen des Christof Columbus 1492 1504. N ach seinen eigenen Briefen und Berichten veroffentlicht 1536 von Bischof Las Casas, seinem Freunde, und Fernando C olum bus, seinem Sohne. A ufgefunden 1791 und veroffentlicht 1826. In das D eutsche iibertr. von Fr. Pr[essel]. [Putovanja H ristofora K olum ba 14921504. Prem a njegovim pismima i izvetaj ima objavili 1536. biskup Las Casas, njegov prijatelj, i Fernando Columbo, njegov sin. Pronaeno 1791. i ponovo izdato 1826. U nemakom prevodu F r. Pr(essela)], Leipzig 1890. 124 Newman, Francis W illiam ; Lectures on political economy [Predavanja iz politike ekonomije], L ondon 1851. 639 644 Newman, Samuel P[hilips]: Elements o f political economy [Elementi politike eko nomije], Andover, N ew York 1835. 148 188 N ew nham , G. L .: A review o f the evidence before the committees of the two Houses of Parliament, on the corn laws [Pregled dokum enata o zakonima o itu pod nesenih odborim a obaju domova Parlamenta], L ondon 1815. 531 N iebuhr, B[arthold] G[eorg]: Rdmische Geschichte. Berichtigte Ausg. in 1. Bd. [Istorija Rima. Popravljeno izdanje u jednom tom u], Berlin 1853. 211 [N orth, Sir D udley:] Discourses upon trade ; principally directed to the cases of the interest, coynage, clippingy increase o f money [Rasprave o trgovini, naroito o kamati, kovanju novca, sniavanju i poveavanju koliine novca], London 1691. 114 115 118 126 346 Observations on certain verbal disputes in political economy, particularly relating to value, and to dem and and supply [Zapaanja o izvesnim usmenim raspravama u politikoj ekonomiji, koja se odnose posebno na vrednost i na potranju i ponudu], London 1821. 185 470 471 529 Olmsted, Frederick Law : A journey in the seaboard slave states, with remarks on their economy [Putovanje po pomorskim robovlasnikim dravama, s opaskama o njihovoj ekonomiji], New York 1856. 179 On combinations o f trades. N ew ed. [O udruivanju raznih privrednih grana. Novo izdanje], London 1834. 491 Opdyke, George: A treatise on political economy [Rasprava o politikoj ekonomiji], New York 1851. 152 50 *

O rtes, G iam m aria: Della economia nazionale. L ib ri sei. I n : Scrittori classici italiani di econom ia politica. P arte m odem a. T . 21 [O nacionalnoj ekonomiji. U est knjiga. U : Italijanski klasici politike ekonom ije. N ovo doba T o m 211 M ilano 1804. 572 J O tw ay, J . H . : Judgm ent o f J . H . O tw ay , chairman o f county sessions. Belfast, hilary sessions, 1860. I n : Reports o f th e inspectors o f fa c to rie s.. . for th e half year ending 30th A pril 1860 [R asuivanje J. H . O tw aya, predsednika pokrajinskog suda. Belfast, zim ska sesija 1860. U : Izvetaji fabrikih in s p e k to r a ... za polugode koje se zavrava 30. ap rila I860], L ondon 1860. 250 O vidije: A rs amatoria [L jubavna vetina]. 389 Fasti [L etopisi]. 637 O wen, R o b ert: Observations on the effect o f the manufacturing system : with hints fo r the improvement o f those parts o f it which are most injurious to health and morals. 2nd ed. [Zapaanja o posledicam a m anufakturnog sistem a, s uputim a za poboljanje onih njegovih delova koji su najtetniji po zdravlje i m oral. D rugo izdanje], L on d o n 1817. 357 Pagnini, G io[vanni] F rancesco: Saggio sopra U giusto pregio delle cose, la giusta valuta della moneta e sopra U commercio dei Romani. I n : Scrittori classici italiani d i econom ia politica. P arte m odem a. T . 2 [O gled o pravoj ceni stvari, pravoj vrednosti novca i o trgovini R im ljana. U : Italijanski klasici politike ekonomije. N ovo doba. T o m drugi], M ilano, 1803. 91 Papillon, T h o m a s : The E ast-India trade a most profitable trade to the Kingdom. A n d b est secured and im proved in a com pany and a joint-stock [Istonoindijska trgovina najunosnija trgovina za K raljevstvo. Najbolje zatiena i najuspenija u kom paniji i akcionarskom d rutvu], L ondon 1677. 90 P arry, C harles H en ry : The question o f the necessity o f the existing com laws , consi dered , in their relation to the agricultural labourer, the tenantry , the landholder , and the country [Pitanje o potrebi postojeih zakona o itu, razm atrano s gledita interesa poljoprivrednih radnika, zakupnika, zem ljoposednika i zemlje], London 1816. 530-532 597 [P arry, W illiam E d w ard:] Journal o f a voyage fo r the discovery o f a north-west passage from the A tlantic to the Pacific ; perform ed in the years 181920, in H is M ajestys ships H ecla and G rip er, u n d er the orders o f W illiam Edw ard Parry. 2nd ed. [D nevnik s putovanja koje je radi otkrivanja severozapadnog prolaza iz A tlantskog okeana u T ih i okean preduzeto 181920. brodovim a N jenog V elianstva Hecla i Griper pod kom andom W illiama Edw arda P arryja. D rugo izdanje], L ondon 1821. 94 Pecqueur, C [o n stan tin ]: Theorie nouvelle d iconomie sociale et politique , ou itudes sur Vorganisation des socidtis [N ova teorija drutvene i politike ekonomije, ili studije o organizaciji drutva], P aris 1842. 671 Petty, W illiam : The political anatom y o f Ire la n d .. . T o w hich is added V erbum s a p ie n ti. . . [Politika anatom ija Irske . . . kojoj je dodata Re m u d ro m e ...] , London 1691. 133 136 245 282 Quantulumcunque concerning money. 1682. T o the L o rd M arquess Halyfax. [Poneto o novcu. 1682. U pueno L o rd u m arkizu od Halifaksa], London 1695. 99 136 [anonim no] A treatise o f taxes and contributions [Rasprava o porezim a i da binam a], L ondon 1667. 53 91 92 116 117 546 [Pinto, Isaac:] T ra iti de la circulation et du cridit [Rasprava o opticaju i kreditu], A m sterdam 1771. 140
Literatura 7 89 Plato: Res publica. In : Platonis opera omnia. Recognoverunt Georgius Baiterus, Caspar Orellius, Aug[ustus] G uilielm us W inckelmannus. Vol. 13 [Drava. U : Platonova celokupna dela. O bradili Georgius Baiterus, Caspar Orellius, Aug[ustus] Guilielm us W inckelm annus. T om 13], T urici 1840. 325 326 A political enquiry into the consequences o f enclosing waste lands, and the causes oj the present high price o f butchers meat. Being the sentim ents of a society of far mers in -shire [Politiko istraivanje o posledicama ograivanja neobraenog zemljita i o uzrocima sadanje visoke cene mesa. M iljenje udruenja farmera u . . . grofoviji], [London] 1785. 640 Posdethwayt, M alachy: Great-Britain's commercial interest explained and improved: in a series of dissertations on the most im portant branches of her trade and lauded interest. 2nd ed. In two volumes [Trgovaki interes Velike Britanije, objanjeno i popravljeno, u seriji rasprava o najvanijim granam a njene trgovine i najvieg interesa. D rugo izdanje. U dva tom a], London 1759- 246 The universal dictionary o f trade and commerce. W ith large add. and im prove ments, adapting the same to the present state of British affaires in America, since the last treaty of peace made in the year 1763. 4 th ed. Vol. 1 [Univerzalni renik trgovine i prom eta. S velikim dodacima i poboljanjima, prilagoen sa danjem stanju britanskih poslova u Americi od poslednjeg mirovnog ugovora iz 1763. godine, e tv rto izdanje. T om 1], London 1774. 246 247 Potter, A[lonzo]: Political economy : its objects, uses, and principles: considered with reference to the condition o f the American people [Politika ekonomija; njen predm et, prim ena i naela. Razm atrano s obzirom na uslove ivota amerikog naroda], New York 1841. (Vidi i napom enu 165.) 526 Price, R ichard: Observations on reversionary payments; on schemes fo r providing annuities fo r widows, and fo r persons in old age; on the method of calculating the values of assurances on lives; and on the national debt. 6th ed. By William M organ. Vol. 2 [Zapaanja o prenosnim isplatam a, i planovima za obezbedenje godinjih renti za udovice i starije osobe; o metodu izraunavanja vrednosti osiguranja ivota i o nacionalnom dugu. esto izdanje. Od Williama M organa. Sv. 2], London 1803. 596 641 642 A prize essay on the comparative merits o f competition and cooperation [Nagraeni ogled o kom parativnim prednostim a konkurencije i kooperacije], London 1834. 287 382 Proudhon, P[ierre]-J[oseph]: Systeme des contradictions economiques, ou philosophic de la misere. T . 1 [Sistem ekonomskih protivrenosti ili filozofija bede. Tom 1], Paris 1846. 374 453 472 Public economy concentrated; or, a connected view o f currency, agriculture, and manu factures [Saeta narodna ekonomija ili razm atranje o novanom opticaju, po ljoprivredi i manufakturam a], Carlisle 1833. 351 Quesnay, [Francois]: Analyse du Tableau iconomique. In : Physiocrates. Quesnay, D upont de N em ours, M errier de la Rivire, Baudeau, Le Trone. Avec une introduction sur la doctrine des physiocrates, des commentaires et des notices historiques, par Eugene D aire. P rem ire partie [Analiza Ekonomske tablice U : Fiziokrati. Quesnay, D upont de N em ours, M errier de la Riviere, Baudeau, Le Trone. S uvodom o uenju fiziokrata, kom entarim a i istorijskim belekama Eugfene-a D aire-a. Prvi deo], Paris 1846. 521 Dialogues sur le commerce et sur les travaux des artisans [Dijalozi o trgovini i o radu zanatlija]. Isto. 103 Tableau iconomique. Remarques sur les variations de la distribution des revenus annuels d une nation [Ekonomska tablica. Zapaanja o variranjima raspodele godinjeg dohotka jedne nacije], Versailles 1758. 521

Q utelet, A [d o lp h e-L a m b ert-Ja cq u es]: S u r Vhomme et le diveloppement de ses fa c u ltis , ou essai de physique sociale. T . 1 - 2 [O oveku i o razvitku njegovih sposobnosti, ili ogled o socijalnoj fizici. T o m 12], Paris 1835. 290
R affles, T h o m as S tam fo rd : The history o f Ja v a . W ith a m ap and plates. In two volum es [Istorija Jave. S m ap o m i tablicam a. U 2 tom a], L ondon 1817. 319 663 R am azzini, B ernardino: D e m ortis artificum diatriba [O gled o bolestim a zanatlijal M u tin a e 1700. 324 Essai sur les maladies des artisans. T ra d , d u latin. [Ogled o bolestim a zanatlija. P revod s latinskog], P aris 1777. 324 R am say, G eorge: A n essay on the distribution o f wealth [Ogled o raspodeli bogat stva], E d in b u rg h 1836. 150 153 284 450 500 559 R avenstone, P iercy: Thoughts on the funding system , and its effects [Razmiljanja o stvaranju sistem a zajm ova i o njegovom dejstvu], L ondon 1824. 381 450 R ead, G eorge: The history o f baking [Istorija pekarstva], L ondon 1848. 224 Reasons fo r the late increase o f the poor-rates: or, a com parative view o f the price o f labour an d provisions. H u m b ly addressed to the consideration of the L e gislature [Razlozi za nedavno poveanje poreza u korist sirotinje, ili uporedno razm atranje cena rada i ivotnih nam irnica. Ponizno upueno na razm atranje Zakonodavnom telu], L o n d o n 1777. 503 596 Reasons fo r a limited exportation o f wooll [Razlozi za ogranienje izvoza vune], L o n d o n 1677. 503 R eg nault, E lias: H istoire politique et sociale des Principautes Danubiermes [Poli tika i socijalna istorija Podunavskih K neevina], Paris 1855. 214 R eich, E d u a rd : Ueber die Entartung des Menschen. Ihre Ursachen und Verhiitung [O izopaavanju oveka. N jegovi uzroci i naini za njegovo spreavanje], E r langen 1868. 324 Remarks on the commercial policy o f Great B ritain , principally as it relates to the corn trade [Zapaanja o trgovinskoj politici Velike B ritanije, koja se uglavnom odnose na trg o v in u itom ], L on d o n 1815. 489 R icardo, D a v id : The high price o f bullion a proof o f the depreciation o f bank notes. 4 th ed. [Visoka cena zlata i srebra dokaz opadanja vrednosti banknota. et vrto izdanje], L o n d o n 1811. 135 On the principles o f political economy , and taxation. 3rd ed. [O naelim a poli tike ekonom ije i oporezivanja. T re e izdanje], L ondon 1821. 81 82 154 171 206 343 347 381 383 388 505 520 559 On protection to agriculture. 4 th ed. [O zatiti poljoprivrede, e tv rto izdanje], L o n d o n 1822. 78 R ichardson, [Benjam in]: W ork and overwork. In : The Social Science Review [Rad i preterani rad. U : asopis za drutvene nauke], London, 18. jul 1863. 228 229 R oberts, G eo rg e: The social history o f the people o f the southern counties o f England in past centuries; illustrated in regard to their habits, m unicipal bye-laws, civil progress, etc., from the researches [Socijalna istorija naroda junih grofovija Engleske u proteklim vekovim a; s ilustracijam a njegovih navika, lokalnih za kona, graanskog napretka itd. datim na osnovu istraivanja], London 1856. 636 R odbertus-Jagetzow , [Johann K a rl]: Briefe und Socialpolitische Aufs&tze. Hrsg. von R udolph M eyer. Bd. 1 [Pism a i socijalno-politiki lanci. Izdao R udolph M eyer. T o m 1], [Berlin 1881]. 467
L iteratura 791 Sociale Briefe an von Kirchmann. D ritter Brief: Widerlegung der R ic ard o schen L ehre von d er G rundrente und Begnindung einer neuen Rententheorie [Socijalna pism a von K irchm annu. T ree pism o: Pobijanje Ricardovog uenja o zemljinoj renti i zasnivanje jedne nove teorije rente], Berlin 1851. 467 Rogers, James E. T h orold: A history o f agriculture and prices in England from the year after the Oxford Parliament (1259) to the commencement o f the con tinental war (1793). Com piled entirely from original and contemporaneous records. Vol. 12. [Istorija poljoprivrede i cena u Engleskoj od prve godine posle saziva Oksfordskog parlam enta (1259) do izbijanja kontinentalnog rata (1793). Sastavljeno iskljuivo od originalnih i savrem enih zapisa. T om 12], Oxford 1866. 595 600 638 Rohatzsch, R. H .: Die Krankheiten, welche verschiedenen Standen , A ltem und Geschlechtem eigenthumlich sind. 6 Bdchn. [Bolesti koje su svojstvene raznim staleima, dobim a ivota i polovima, e s t svezaka], U lm 1840. 323 Roscher, W ilhelm : Die Grundlagen der Nationaldkonomie. Ein H and- und Lesebuch fiir G eschaftsm anner und Studierende. 3. verm, und verb. Aufl. [Osnovi nacionalne ekonomije. Prirunik i udbenik za poslovne ljude i one koji studi raju. T ree, proireno i poboljano izdanje], S tuttgart, A ugsburg 1858. 92 148 186 187 195 291 Rossi, P[ellegrino Luigi Edoardo com te]: Cours d economie politique [K urs poli tike ekonomije], Bruxelles 1843. 159 Rouard de C ard, Pie-M arie: De la falsification des substances sacramentelles [O falsifikovanju svetotajstava], Paris 1856. 223 Rousseau, Jean-Jacques: Discours sur Ticonomie politique. Nouv. d. [Rasprava o politikoj ekonomiji. N ovo izdanje], Genve 1760. 658. [Roy, H enry:] The theory o f the exchanges. The Bank charter act o f 1844 [Teorija razmene. Zakon o bankam a od 1844], L ondon 1864. 130 578 R um ford, Benjamin vidi: T hom pson, Sir Benjamin, C ount of Rum ford
Sadler, M ichael Thom as: Ireland;-its evils, and their remedies: being a refutation o f the errors of the emigration committee and others, touching that country. T o which is prefixed, a synopsis of an original treatise about to be published on the law of population; developing the real principle on which it is universally regulated. 2nd ed. [Irska, njena zla i sredstva za njihovo iskorenjivanje. Raz bijanje zabluda em igrantskog komiteta i drugih koje se tiu ove zemlje. S kratkim izvodom iz originalne rasprave koja treba da se objavi povodom zakona o stanov nitvu, s razvijanjem stvarnog principa kojim se sve regulie. D rugo izdanje], London 1829. 622 Law o f population. Vol. 1 2 [Zakon o stanovnitvu. Sv. 1 2], London 1830. 622 Say, Jean-B aptiste: Lettres d M . M ai thus, sur difftrens sujets d'iconomie politiquey notamment sur les causes de la stagnation gin&rale du commerce [Pisma g. M althusu o razliitim pitanjim a politike ekonomije, naroito o uzrocima opteg zastoja trgovine], Paris 1820. 535 TraiU d'iconomie politique , ou simple exposition de la manitre dont se forment , se distribuent et se consomment les richesses. 3e d. T . 12 [Rasprava iz politike ekonomije, ili prosto izlaganje naina na koji se stvaraju, raspodeljuju i troe bogatstva. T ree izdanje. T om 12], Paris 1817. 143 151 186

Traite d'iconomie politique, ou simple exposition de la m am tre dom se form em se distribuent et se consomment les richesses. 5me d T . 1.[Rasprava iz politi ke ekonom ije, ili p rosto izlaganje naina na koji se stvaraju, raspodeljuju i troe bogatstva. P eto iz d a n je . . . T o m 1], Paris 1826. 472 S ch iller, F ried rich von: D ie Burgschaft [Jam stvo]. 523 Kabale und Liebe [S pletka i ljubav]. 507 D as L ied von der Glocke [Pesm a o zvonu]. 360 Sch orlem m er, C [arl]: The rise and development o f organic chemistry [Postanak i razvitak organske hernije], L o n d o n 1879. 278 S chouw , Joakim F red erik : D ie Erde, die P flanzen und der M ensch . N aturschilderu n g en . A us dem D a n . u n te r M itw irk u n g des V erf. von H . Zeise . . . 2. Aufl. [Zem lja, biljke i ovek. O pisi p riro d e. S danskog preveo u saradnji s autorom H . Z e is e .. . D ru g o izdanje], L eipzig 1854. 453 Schulz, W ilhelm : D ie Bewegung der Production. E ine geschichtlich-statistische Abh an d lu n g zu r G ru n d leg u n g einer neuen W issenschaft des Staats u n d der G esellschaft [K retanje proizvodnje. Istorijsko-statistika rasprava u prilog osni vanja nove nauke o dravi i d ru tv u ], Z iirich, W in th erth u r 1843. 330 S crope: The principles o f political economy vidi P o tter, A [lonzo]: econom y.. . Political
[Seeley, R o b e rt B enton:] The perils o f the nation. A n appeal to th e legislature, the clergy, an d th e h ig h er and m iddle classes. 2nd ed .: rev. [O pasnosti po naciju. A pel zakonodavnim organim a, svetenstvu i viim i srednjim klasama. D rugo, prepravljeno izdanje], L o n d o n 1843. 643 S enior, N assau W illiam : Journals, conversations and essays relating to Ireland. In tw o volum es. V ol 2 [D nevnici, razgovori i ogledi o Irskoj. U dva tom a. T o m 2]. L o n d o n 1868. 692 645 Letters on the Factory act , as it affects the cotton m anufacture . . . T o w hich are ap p en d ed , a le tte r to M r. S enior from L eonard H o m e r, and m inutes o f a con versation betw een M r. E d m u n d A shw orth, M r. T h om pson and M r. Senior [Pism a o Z akonu o fabrikam a, kako on utie n a m anufakturu p a m u k a .. . Njim a su dodati pism o g. S enioru od L eo n ard s H o m e ra i beleke iz razgovora go spodina E dm u n d a A shw ortha, g. T h o m p so n a i g. Seniora], L ondon 1837. 201 205 359 A n outline o f the science o f political economy [N acrt politike ekonom ije], London 1836. 205 Principes fondam entaux de Tdconomie politique, tirs de lemons dites e t indites de M r. S enior, p a r Jean A rrivabene [O snovna naela politike ekonom ije, koja je izveo Jean A rrivabene iz objavljenih i neobjavljenih predavanja g. Seniora], P aris 1836. 526 Social science congress v id i: The national association fo r the promotion o f so _ cial science _ Three lectures on the rate o f wages, delivered before the University o f Oxford, in eastern term 1830. W ith a preface on the causes and rem edies o f the pre sent disturbances [T ri predavanja o visini nadnica odrana n a O ksfordskom univerzitetu u letnjem sem estru 1830. S predgovorom o uzrocim a i sredstvim a za uklanjanje dosadanjih porem eaja], L ondon 1830. 478 482 S extus E m piricus: Adversus mathematicos [Protiv dogmatika]. 326 Shakespeare, W illiam : The merchant o f Venice [M letaki trgovac]. 258 431
L iteratura 793 Shakespeare, William: K ing Henry I V [Kralj H enri etvrti]. 38 54 A midsummernigh t s dream [Snovienje u N o ivanjsku]. 104 Timon o f Athens [Tim on A tinjanin]. 124 M uch ado about nothing [M nogo vike ni oko ega]. 84 [Sismondi], J[ean]-C[harles]-L[ohard] Sim onde de: De la richesse commerciale, ou principes d'economie politique , appliques a la legislation du commerce. T . 1 [O trgovakom bogatstvu, ili naela politike ekonomije prim enjena na zakonodavstvo o trgovini. T om 1], G enve 1803. 471 Etudes sur Teconomie politique. T . 1 [Studije iz politike ekonomije. T om 1], Bruxelles 1837. 283 525 Nouveaux principes d'economie politique , ou de la richesse dans ses rapports avec la population. T . 1 2 [Nova naela politike ekonomije, ili o bogatstvu posm atranom u odnosu na stanovnitvo. T om 1 2], Paris 1819. 144 160 500 513 516 517 573 Nouveaux principes d'economie politique , ou de la richesse dans ses rapports avec la population. 2nde ed. T o m 12 [Nova naela politike ekonomije, ili o bo gatstvu posm atranom u odnosu na stanovnitvo. D rugo izdanje. T o m 12], Paris 1827. 509 672 Skarbek, Frdric: Theorie des richesses sociales. Suivie d une bibliographie de lconomie politique. 2nde ed. T . 1 [Teorija drutvenog bogatstva. S bibliogra fijom politike ekonomije. D rugo izdanje. T o m 1]. Paris 1839. 293 313 Sm ith, A dam : A n inquiry into the nature and causes o f the wealth o f nations. In two volumes [Istraivanje prirode i uzroka bogatstva naroda. U dva toma], London 1776. 314 A n inquiry into the nature and W ith notes, and an add. vol., i uzroka bogatstva naroda. U od D avida Buchanana. T o m causes o f the wealth of nations. In three volumes. by D avid Buchanan. Vol. 1 [Istraivanje prirode tri toma. S belekama i jednim dodatnim tomom 1], E dinburgh 1814. 492 549 550 579 651
A n inquiry into the nature and causes o f the wealth o f nations. W ith a com m en tary, by the author of England and America. In six volumes [Istraivanje prirode i uzroka bogatstva naroda. S kom entarim a autora knjige Engleska i Amerika (Edw arda G ibbona Wakefielda). U est tomova], London 1835 1839. 53 116 316 323 325 471 501 524 569 Recherches sur la nature et les causes de la richesse des nations. T ra d , nouv., avec des notes et observations, par G erm ain G arnier. T . 1 5 [Istraivanja prirode i uzroka bogatstva naroda. Novi prevod, s belekama i napom enam a G ermaina G arnier-a. T om 1 - 5 ] , Paris 1802. 323 547 The theory o f moral sentiments [Teorija moralnih oseanja], L ondon 1759. 546 Sofokle: Antigona. 125 Somers, R obert: Letters from the Highlands ; or, the famine o f 1847 [Pisma sa kot ske Visije; ili glad od 1847], L ondon 1848. Some thoughts on the interest o f money in general, and particulary in the publick funds [Neke misli o kamati na novac uopte, i posebno na javni fond], London, bez godine izdanja. 47 53 The source and remedy o f the national difficulties , deduced from principles of political economy, in a letter to Lord John Russell [Izvor nacionalnih tekoa i sredstva za njihovo uklanjanje. Izvedeno iz naela politike ekonomije u pismu lordu Johnu Russellu], London 1821. 518

S pinoza, B aruch d e: Briefwechsel [Prepiska]. 526 E th ik [Etika]. 276 S[tafford], W [illiam ]: A compendious or briefe examination o f certayne ordinary com plaints, o f divers o f our country men in these our d a y e s . . . [Saeta ili kratka ana liza izvesnih obinih albi m nogih naih dananjih ze m ljak a. . . ] , London 1581. 656 S teu a rt, Jam e s: A n inquiry into the principles o f political economy. In tw o volumes. Vol. 1 [Istraivanje naela politike ekonom ije. U dva tom a. T o m 1], London 1767. 298 314 A n inquiry into the principles o f political economy; being an essay on th e science o f dom estic policy in free nations. In three volum es. Vol. 1 [Istraivanje naela politike ekonom ije; ogled iz nauke o unutranjoj politici slobodnih nacija. U tri tom a. T o m 1], D u b lin 1770. 164 572 573 634 644 658 A n inquiry into the principles o f political economy : In : The works, political, m etaphysical, an d c h ro n o lo g ic a l. . . N ow first collected by G eneral S ir James S teu a rt, his son, fro m his f a th e rs co rr. copies, to w hich are subjoined anec dotes o f th e author. I n six volum es. Vol. 1 [Istraivanje naela politike ekono m ije. U : Politika, m etafizika i hronoloka dela . . . Sada p rv i p u t sabrao general ser Jam es S teu a rt, njegov sin, na osnovu ispravljenih oevih beleaka, s anegdotam a o au to ru . U est svezaka. Sv. 1], L o n d o n 1805. 139. Recherche des principes de Viconomie politique, ou essai su r la science de la police in trie u re des nations libres. T o m e 1 [Istraivanje naela politike ekonom ije, ili ogled iz nauke o unutranjoj politici slobodnih naroda. T o m 1], Paris 1789. 381 S tew art, D u g ald : Lectures on political economy. I n : The collected works. Ed. by S ir W illiam H am ilton. Vol. 8 [Predavanja iz politike ekonomije. U : Sa brana dela. Izdao ser W illiam H am ilton. T o m 8], E d in b u rg h 1855. 288 308 321 429 S tolberg, C hristian G ra f zu : Gedichte. A us dem G riech. iibers. [Pesme. Prevod s grkog], H am b u rg 1782. 361 S torch, H e n ri: Cours d'economie politique, ou exposition des principes qui ditem nnent la prosperiti des nations. T . 1 3 [K urs politike ekonom ije ili izlaganje naela koja od re u ju blagostanje naroda. T o m 1 3], S t.-P tersbourg 1815. 160 167 322 521 573 Cours d'iconomie politique, ou exposition des principes qui r iti des nations. Avec des notes explicatives et critiques Say. T . 1 [K urs politike ekonom ije ili izlaganje naela stanje naroda. S objanjenjim a i kritikim belekama Saya. T o m 1], P aris 1823. 313 321 diterminent la prospo p ar J[ean]-B[aptiste] koja odreuju blago J[ean-a]-B[aptiste-a]
S trange, W illiam : The seven sources o f health [Sedam izvora zdravlja], L ondon 1864. 231 Strype, Jo h n : Annals o f the reformation and establishment o f religion, and other various occurences in the Church o f England, during Queen Elizabeth s happy reign. 2nd ed. Vol. 2. [Anali reform acije i uvrivanja religije, i drugih raznih pojava u anglikanskoj crkvi za vrem e srene vladavine kraljice Elizabete. D rugo izdanje. T o m 2], L on d o n 1725. 650 T h ie rs , A [dolphe]: De la pro p riiti [O svojini], Paris 1848. 392 [T hom pson, Sir] B enjam in, [C ount of] R um ford: Essays, political, economical, and philosophical. Vol. 1 3 [Politiki, ekonom ski i filozofski ogledi. T o m 12], L ondon 1 7 9 6 -1 8 0 2 . 530
Literatura 7 95 Thom pson, W illiam : A n inquiry into the principles of the distribution of wealth most conducive to human happiness; applied to the newly proposed system of vol untary equality of wealth [Istraivanje naela raspodele bogatstva koja najsi gurnije vode ljudskoj srei; prim enjeno na nedavno predloeni sistem dobro voljnog izjednaavanja bogatstva], London 1824. 322 Thornton, W illiam T hom as: Over-population and its remedy ; or, an inquiry into the extent and causes of the distress prevailing am ong the labouring classes of the British islands, and into the means of rem edying it [Prenaseljenost i njen lek; ili istraivanje o obim u i uzrocim a sirom atva koje preovladuje medu radnim klasama britanskih ostrva i o sredstvim a za njegovo iskorenjivanje], London 1846. 158 242 Thukydides: Geschichte des Peloponnesischen Krieges [Istorija peloponeskog rata]. 326 [Thiinen, Johann H einrich von:] Der isolirte Staat in Beziehung a u f Landwirthschaft und Nationalokonomie. 2. T h . 2. A bth. [Izolovana drava u odnosu na poljo privredu i nacionalnu ekonom iju. D rugi deo. D rugi odeljak], Rostock 1863. 549 Tooke, T hom as and W illiam N ew m arch: A history of prices, and of the state of the circulation, during the nine years 1848 1856. In two volum es; form ing the 5th and 6th vols. of the History of prices from 1729 to the present time [Istorija cena i opticaja u periodu od 1848. do 1856. U dva tom a, koji sainja vaju 5. i 6. tom dela Istorija cena od 1729. do danas], L ondon 1857. 266 T orrens, R [obert]: A n essay on the external corn trade [Ogled o spoljnoj trgovini itom], London 1815. 158 A n essay on the production of wealth; w ith an appendix, in which the princip les of political economy are applied to the actual circum stances of this country [Ogled o proizvodnji bogatstva, s dodatkom u kome su naela politike eko nomije prim enjena na aktuelno stanje u ovoj zemlji], L ondon 1821. 149 169 On wages and combination [O nadnicama i radnikom udruivanju], London 1834. 359 [Tow nsend, Joseph:] A dissertation on the poor laws. By a well-wisher to mankind. 1786. Republished [Rasprava o zakonima o sirotinji. Od jednog autora koji eli dobro oveanstvu. 1786. Ponovo tam pano], L ondon 1817. 572 Journey through Spain [Putovanje po paniji], L ondon 1791. 572 Tuckett, J[ohn] D [ebell]: A history o f the past and present state of the labouring population, including the progress o f agriculture, manufactures, and commerce. In two volumes [Istorija prolog i sadanjeg stanja radnog stanovnitva uklju ujui razvitak poljoprivrede, m anufaktura i trgovine. U dva tom a], London 1846. 322 637 660 Turgot, [Anne-Robert-Jacques, de lA ulne]: Reflexions sur la formation et la dis tribution des richesses. In : Oeuvres. Nouv. d. . . . par Eugne D aire. T . I [Razmiljanja o stvaranju i raspodeli bogatstva. U : Dela. Novo izdanje. . . (priredio) Eugne D aire. T om 1], Paris 1844. 165 282 469 Two letters on the flour trade, and dearness of com . . . By a person in business [Dva pisma o trgovini branom i o skupoi ita. Od jednog poslovnog oveka], L on don [1767]. 640 U re, Andrew: The philosophy o f manufactures: or, an exposition of the scientific, moral and commercial economy of the factory system of G reat Britain [Filo zofija manufaktura, ili izlaganje o naunoj, moralnoj i trgovakoj strani ekono mije fabrikog sistema Velike Britanije], London 1835. 204 312 328 337 358 371 372 375 383 384 387 388 486 490 494

Philosophie des manufactures ou iconomie industrielle de la fabrication du coton de la laine, du lin et de la soie. T ra d , sous les yeux de lauteur. T . 2 [Filozofija m a nufaktura, ili industrijska ekonom ija fabrikacije pam uka, vune, lana i svile. P re vedeno uz saradnju autora. T o m 2], P aris 1836. 269
U rq u h a rt, D av id : Fam iliar words as affecting England and the English [Fam ilijarne rei koje se rado koriste u Engleskoj i od Engleza], L ondon 1855. 324 445 660 V an derlint, Jaco b : M oney answers all things : or, an essay to make money sufficien tly plentiful amongst all ranks o f people [N ovac zam enjuje sve stvari, ili ogled o tom e ta treb a in iti da novca b ude dovoljno za sve slojeve naroda], L ondon 1734. 117 123 136 246 248 282 297 V ergilije: Eneida. 272 670 V erri, P ietro : M editazioni sulla economia politico. I n : Scrittori classici italiani di econom ia polirica. P arte m odem a. T . X V [Razm iljanja o politikoj ekonomiji. U : Italijanski klasici politike ekonom ije. N ovo doba. T o m XV], M ilano 1804. 50 90 126 295 V issering, S [im on]: Handboek van praktisehe staathuishoudkunde. D elen 1 3 [P rirunik praktine narodne ekonom ije. T o m 1 3], A m sterdam 18601862. 443 V oltaire, F ran co is-M arie A rouet d e: Candide, ou Poptimisme [K andid ili op tim izam ]. 177 681 W ade, J o h n : H istory o f the middle and working classes. 3rd ed. [Istorija srednjih i radnikih k la s a .. . T re e izdanje], L o n d o n 1835. 218 244 547 [W akefield, E dw ard G ib b o n :] England and America. A com parison o f the social and political state o f b oth nations. Vol. 1 2 [Engleska i A m erika. U poredenje drutvenog i politikog stanja ovih dveju nacija. T o m 12 ], L ondon 1833. 241 514 597 676-681 A view o f the art o f colonization , with present reference to the British Em pire; in letters between a statesman and a colonist [Jedno gledite o nainu koloniza cije, sa sadanjim osvrtom n a B ritansku Im periju, u pism im a razm enjenim izm eu jednog dravnika i jednog koloniste], L ondon 1849. 292. vidi S m ith , A d a m : A n inquiry into the nature and causes o f the wealth o f nations. W ith a com m entary, by the au th o r o f England and America [Edw ard G ibbon W akefield]. In six volum es. L ondon 18351839. W ard, Jo h n : The borough o f Stoke-upon-T rent, in the com m encem ent o f the reign o f H er M ost G racious M ajesty Q ueen V ictoria [G rad Stouk na T re n tu na poetku vladavine najplem enitijeg N jenog Velianstva kraljice Viktorije], L ondon 1843. 239 W atson, John F orbes: [Paper read before the Society o f Arts]. In : Journal o f the Society of Arts. [lanak proitan u D ru tv u zanatlija]. U : List D rutva zanatlija], L ondon, 17. aprila 1860. 347 W atts, Jo h n : The facts and fictions o f political economists: being a review o f the prin ciples o f the science, separating the true from the false [injenice i fikcije poli tikih ekonom ista: pregled principa nauke, uz odvajanje istinitog od lanog], M anchester 1842. 484 Trade societies and strikes: their good and evil influences on the members o f Trades Unions, and on society at large. M achinery; its influences on work and wages , and cooperative societies, productive and distributive , past , present, and fu tu re [Strukovna drutva i trajkovi: njihov dobri i loi uticaj na lanove tredjum ona
Literatura 7 9 7 i na drutvo uopte. M ainstvo: njegov uticaj na rad i nadnice i proizvodna i distributivna kooperativna drutva, prola, sadanja i budua], M anchester [1865]. 484 487 W ayland, Francis: The elements o f political economy [Elementi politike ekonomije] Boston 1843. 151 188 [West, Edw ard:] Essay on the application o f capital to land, with observations she wing the impolicy o f any great restriction o f the importation o f corn, and that the bounty of 1688 did not lower the price of it. By a fellow of University college, O xford [Ogled o ulaganju kapitala u zemlju, sa zapaanjima koja pokazuju da je politika velikog ograniavanja uvoza ita rava i da prem ije iz 1688. nisu snizile njegovu cenu. Od lana U niverzitetskog koleda u Oksfordu], London 1815. 477 Price o f com, and wages o f labour, with observations upon Dr. Sm ith's, M r. R i cardo's, and M r. M althus's doctrines upon those subjects', and an attempt at an exposition of the causes of the fluctuation o f the price of com during the last thirty years [Cena ita i nadnice, s opaskama na uenje dr.Sm ith-a, g. Ricarda i g. M althusa o ovim predm etim a i pokuaj da se izloe uzroci nestabilnosti cena ita za poslednjih 30 godina], London 1826. 477 478 Wilks, M ark: Historical sketches o f the South o f India, in an attem pt to trace the history of M ysoor; from the Hindoo G overnm ent of that state, to the extinc tion of the M oham m edan D ynasty in 1799. Vol. 1 [Istorijske skice June Indije, pokuaj da se prati istorija M isura od hinduistike vladavine u toj dravi do izumiranja m uham edanske dinastije 1799. T om 1], London 1810. 319 W itt, Johan de: Aanwysing der heilsame politike gronden en maximen van de Re publike van Holland en West-Friesland [Ukazivanje na vane politike osnove i principe Republike Holandije i Zapadne Frizije], Leyden 1669. 667 W right, T hom as: A short address to the public on the monopoly o f large farm s [K rat ka adresa javnosti o monopolu velikih farm i], L ondon 1779. 641 Young, A rthur: Political arithmetic. Containing observations on the present state of G reat B ritain; and the principles of her policy in the encouragem ent of agriculture [Politika aritm etika. Sadri zapaanja o sadanjem stanju Velike Britanije i naela njene politike potpom aganja poljoprivrede], London 1774. 116 206 A tour in Ireland: w ith general observations on the present state o f that king dom . . . 2nd ed. In two volumes [Putovanje u Irsku. S optim razm atranjim a sadanjeg stanja tog kraljevstva. . . D rugo izdanje. U dva toma], London 1780. 602 3u6epi>, H[HKOJiaH HBauoBHu]: Teopin u^ h h o c u i u u Kauuiuajia JI. Punapgo eb C8H3U a uo3gnkuuiuMu gouomiemRMu u pasbRcueniRMu. O n trn , k p h t h k o - 3 k o h o m h mecKaro H3CjrfeflOBaHm [Teorija vrednosti i kapitala D avida Ricarda u vezi s kasnijim dopunam a i razjanjenjima. Pokua* kritiko-ekonomskog is traivanja], Kies-b 1871. 22 23
M e p H b im e B C K H H , H [n K O J ia A ] r [a B p H J iO B H u ] ,
OnepKu us uoAuiuunecKou sKououiu (uo Muaah}) [Ogledi iz politike ekonomije (po M ilu)]. U : CoBpeMemtHK", CaHKT-rieTep6ypr 1861. 21
II.
Parlam entarni izvetaji i druge zvanine publikacije
A n act fo r regulating the hours o f labour fo r children, young persons, and women em ployed in workshops, 21st A ugust 1867. I n : The statutes of the U n ited K ing dom o f G reat B ritain an d Ireland [Zakon o odreivanju radnih asova za decu, m lada lica i ene zaposlene u radionicam a, 21. avgust 1867. U : Osnovni zakoni U jedinjenog K raljevstva Velike B ritanije i Irske], London 1867. 437 A n act to lim it the hours o f labour, and to prevent the employment o f children in fa c tories under ten years o f age. A pproved M arch 18, 1851. In : Acts o f th e seventyfifth legislature o f th e state o f N ew Jersey [Zakon o ogranienju radnih asova i spreavanju zapoljavanja dece uzrasta ispod deset godina u fabrikam a. U s vojen 18. m arta 1851. U : Zakoni sedam deset i petog upravnog tela drave N ju D ersi], T re n to n 1851. 244 A gricultural labourers (Ireland). R etu rn to an o rd er of the H onourable the House o f C om m ons, dated 8 M arch 1861. [P oljoprivredni radnici (Irska). Izvetaj po nalogu visokopotovanog D onjeg dom a, d atiran 8. m arta 1861.] 624 A gricultural statistics, Ireland. G eneral abstracts show ing the acreage un d er the several crops, and th e n u m b e r o f live stock, in each county and province, for th e year 1860. Also th e em igration from Irish ports from 1st January to 18 S ep tem b er 1860. P resented to both H ouses o f P arliam ent by com m and o f H er M ajesty [Poljoprivredna statistika, Irska. O pti podaci o povrinam a pod nekim poljoprivrednim k ulturam a i o broju stoke u svakoj grofoviji i provinciji, za 1860. godinu. T akoe i o em igriranju iz irskih luka od 1. januara do 1. septem bra 1860. Podneseno i G ornjem i D onjem d om u Parlam enta po nareenju N jenog V elianstva], D u b lin 1860. 620 Agricultural statistics, Ireland. T ables show ing th e estim ated average produce of th e crops for the year 1866; and the em igration from the Irish ports, from l 8t Jan u ary to 31st D ecem ber 1866; also the nu m b er o f mills for scutching flax in each county and province. P resented to both H ouses o f Parliam ent by com m and o f H er M ajesty [P oljoprivredna statistika, Irska. Tablice koje poka zuju p rocenu prosenog prinosa za godinu 1866; i em igriranja iz irskih luka od 1. januara do 31. decem bra 1866; i broj radionica za obradu lana u svakoj grofoviji i provinciji. P odneto i G ornjem i D onjem dom u Parlam enta po nare enju N jenog V elianstva], D u b lin 1867. 620 Arbeiten der Kaiserlich russischen Gesandtschaft z u Peking iiber China , sein Volk, seine Religion, seine Institutionen, socialen Verhltrtisse etc. Aus dem Russ. nach dem in S t. P etersburg 185257 veroffentlichten O riginal von D r. C arl Abel un d F. A. M ecklenburg. Bd. 1 [Radovi carskog ruskog poslanstva u Pekingu o K ini, njenom narodu, religiji, ustanovam a, socijalnim odnosim a itd. S rus kog preveli prem a originalu objavljenom u Petrogradu 185257. d r Carl Abel i F . A. M ecklenburg. T o m 1], Berlin 1858. 120
Cambridge university commission. R eport o f H er M ajestys com missioners appoin ted to inquire into the state, discipline, studies, and revenues o f the U niver sity and colleges o f C am bridge; together w ith the evidence, and an appendix. P resented to both H ouses o f Parliam ent by com m and o f H er M ajesty [K om i sija U niverziteta u K em bridu. Izvetaj komisije N jenog Velianstva naimenovane za istraivanje' stanja, discipline, studija i prihoda U niverziteta i koleda u K em bridu, s podacim a i jednim dodatkom . Podneto i G ornjem l ig n j e m dom u Parlam enta po nareenju N jenog Velianstva], London 1852. 545
Literatura 7 9 9 The case o f our english wool. As also the presentm ent of the G rand Jury of the county of Sommerset thereon. H um bly offered to the High C ourt of Parliam ent [Sluaj nae engleske vune. S predstavkom Velike porote grofovije Somerset o tome. Ponizno podneto Visokom sudu Parlamenta], L ondon 1685. 225 Census of England and Wales for the year 1861 [Popis stanovnitva u Engleskoj i Velsu za 1861. godinu], London 1863. 393 394 416 558 568 575 576 599 Children's employment commission (1862). Reports. [Komisija za zapoljavanje dece (1862). Izvetaji.] 215 219 268 351 377 394 416 420 422 424 433 First report o f the commissioners. W ith appendix. Presented to both Houses of Parliam ent by com m and of H er M ajesty. [Prvi izvetaj lanova komisije. S dodatkom. Podneto i Gornjem i D onjem dom u Parlam enta po nareenju Njenog Velianstva], L ondon 1863. 219 221 222 242 243 416 480 487 Second report . . . [D rugi izvetaj . . .], L ondon 1864. 409 413-415 417-420 422 423 433 480 486 Third report . . . [Trei izvetaj . ..] , L ondon 1864. 161 230 352 407 411 412 422 424 434 482 487 Fourth r e p o r t... [ etvrti izvetaj . ..] , London 1865. 230-238 312 356 386 423 424 Fifth r e p o r t... [Peti iz v e ta j...], L ondon 1866. 232 352 383 401 410 411 424 425 433-435 481 Sixth r e p o r t... [esti iz v e ta j...], L ondon 1867. 607 613-617 Compte-rendu de la deuxiime session du congris international de Paris les 10, 12, 13, 14 et 15 septembre 1855. Publi par les Rouher [Izvetaj o drugoj sednici M eunarodnog kongresa anog u Parizu od 10. do 15. septem bra 1855. tam pano po Rouher-a], Paris 1856. 269 statistique reuni a ordres de S.E.M . za statistiku odr nareenju S.E.M .
Com, grain, and meal. R eturn to an order of the H onourable the House of Commons, dated 18 February 1867. [Penica, ostale itarice i brano. Izvetaj po nalogu visokopotovanog D onjeg doma, datiran 18. februara 1867.] 400 403 Correspondence with Her M ajesty's missions abroad, regarding industrial questions and trades unions [Prepiska s misijama N jenog Velianstva u inostranstvu, koja se odnosi na industrijska pitanja i sindikate], London 1867. 17
East India (Bullion). R eturn to an address of the H onourable the House of Commons dated 8 February 1864. [Istona Indija (zlatne poluge). Odgovor na adresu visokopotovanog D onjeg doma od 8. februara 1864.] 126
Factories inquiry commission. F irst report of the central board of His M ajestys commissioners. O rdered, by the House of Commons, to be printed, 28 June 1833. [Komisija za ispitivanje rada u fabrikama. Prvi izvetaj Centralne uprave lanova komisije Njegovog Velianstva. tampano po odluci Donjeg doma od 28. juna 1833.] 298 Factories regulation acts. O rdered, by the House of Commons, to be printed, 9 August 1859. [Zakoni o fabrikama. tampano po odluci Donjeg doma od 9. avgusta 1859.] 216 265

Factories. R etu rn to an address o f th e H onourable th e H ouse o f Comm ons dated 15 A pril 1856. O rd ered , by th e H ouse o f C om m ons, to be p rin ted , 4 F eb ru ary 1857. [F abrike. O dgovor na adresu visokopotovanog D onjeg doma d atiran u 15. aprila 1856. tam pano po odluci D onjeg dom a od 4 februara 1857 1 368 385 Factories. R e tu rn to an address o f th e H onourable th e H ouse o f Com m ons, dated 24 A pril 1861. O rd ered , by th e H ouse o f C om m ons, to be p rin ted , 11 February 1862. [F abrike. O dgovor n a ad resu visokopotovanog D onjeg dom a datiranu 24. aprila 186 1. tam pano po odluci D onjeg dom a od 1 1 . februara 18621 367 385 420 Factories. R etu rn to an address o f th e H onourable th e H ouse o f Com m ons, dated 5 D ecem ber 1867. O rd ered , by th e H ouse o f C om m ons, to be prin ted , 22 Ju ly 1868. [F abrike. O dgovor na adresu visokopotovanog D onjeg dom a datiranu 5. decem bra 1867. ta m p a n o po odluci D onjeg dom a od 22. jula 1868.] 385 First report fro m the select committee on adulteration o f food , etc.; w ith the m inutes o f evidence, an d appendix. O rd ered , by th e H ouse o f C om m ons, to be printed, 27 Ju ly 1855. [Prvi izvetaj kom iteta za bo rb u p rotiv falsifikovanja u proiz vodnji h ran e itd ., sa zapisnicim a i dodatkom , tam p an o po odluci Donjeg dom a 27. jula 1855.] 161 Fourth report o f the commissioners o f H er M ajesty's inland revenue on the inland re venue. P resen ted to b o th H ouses o f P arliam ent by com m and o f H er M ajesty [ e tv r ti izvetaj lanova kom isije N jenog V elianstva za p rihod od poreza o p rih o d u od poreza. P odneto i G ornjem i D onjem d o m u P arlam enta po naredbi N jenog V elianstva], L o n d o n 1860. 575 General laws o f the Commonwealth o f Massachusetts , passed subsequently to the revised statutes. Vol. 1 [O pti zakoni savezne drave M asausets, usvojeni posle rev id iran ih statu ta. T o m 1], Boston 1854. 243 Grievances complained o f . . . v id i: Report addressed to . . . H ansard's parliam entary debates. 3rd series, com m encing w ith th e accession o f W illiam IV . Vol. 66. C om prising the period from th e second day o f F ebruary, to th e tw enty-seventh day o f F ebruary, 1843 [H ansardove parlam entarne de bate. T re a serija, koja poinje od stupanja na presto W illiam a IV. T o m 66, koji obuhvata period od 2. do 27. februara 1843], L ondon 1843. 576 . . . Vol. 170. C om prising th e period from the tw enty-seventh day o f M arch to th e tw enty-eighth day o f M ay, 1863 [T om 170, koji obuhvata period od 27. m arta do 28. m aja 1863], L ondon 1863. 36-39 239 240 506 576 . . . Vol. 174. C om prising th e period from the fifteenth day o f M arch, to the th ird day o f M ay, 1864 [T o m 174, koji obuhvata period od 15. m arta do 3. maja 1864], L o n d o n 1864. 577 House o f Lords' committee , 1848 vidi: Report from the secret committee o f the House o f Lords . . . Jahresbericht der Handelskammer fu r Essen, Werden und K ettw ig pro 1862 izvetaj T rgovake kom ore za E sen, V erden i K etvig za 1862], Essen 1863. 345
M a n ifest der M a a tsc h a p p ij D e Vlamingen V o o n d t ! G erigt to t alle de voorstanders
van de eerlijke en regtzinnige uitvoering der Belgische G rondw et, gestemd door h et N ationaal C ongres van 1830 [M anifest udruenja Flamanci, napred. upuen svim prijateljim a asnog i pravednog sprovodenja belgijskog ustava, koji je doneo N acionalni kongres 1830], Brussel 1860. 593
L iteratura 801 The master spinners and manufacturers defence fund. R eport of the com mittee appointed for the receipt and apportionm ent of this fund, to the central associa tion of m aster spinners and m anufacturers [Zatitni fond vlasnika predionica i m anufakturista. Izvetaj kom iteta za prim anje i raspodelu ovog fonda cen tralnom udruenju vlasnika predionica i manufakturista], M anchester 1854 375 Miscellaneous statistics o f the United Kingdom (P art VI). Presented to both Houses of Parliam ent by com mand of H er M ajesty [Razni statistiki podaci o U jedi njenom Kraljevstvu (esti deo). Podneto i G ornjem i D onjem dom u Parlamenta po nareenju N jenog Velianstva], London 1866. 577 The National association for the promotion o f social science. R eport of proceedings at the seventh annual congress, held in E dinburgh, O ctober 1863 [Nacionalno udruenje za unapreenje drutvenih nauka. Izvetaj sa V II godinjeg kongresa odranog u Edinburgu oktobra 1863], Edinburgh, L ondon 1863. 427 435 Parliamentary return vidi: Factories. R eturn to an address . . . Public Health. Reports [N arodno zdravlje. Izvetaji]. 14 324 351 353 411 Third report of the medical officer o f the Privy Council. 1860. O rdered, by the H ouse of Comm ons, to be printed, 15 A pril 1861. [Trei izvetaj zdravstvenog inspektora Tajnog saveta. 1860. tam pano po odluci D onjeg doma od 15. aprila 1861.] 219 220 Fourth report. . . w ith appendix. 1861. O rdered, by the H ouse of Commons, to be printed, 11 A pril 1862. [etvrti izvetaj . . . s dodatkom . 1861. tam pano po odluci D onjeg dom a 11. aprila 1862.] 411 Sixth report. . . w ith appendix. 1863. Presented pursuant to act o f Parliam ent [esti izvetaj . . . s dodatkom. 1863. Podnet shodno zakonu Parlam enta], L o n don 1864. 161 242 352 353 411 481 580-582 602 616. Seventh report. . . w ith appendix. 1864. Presented pursuant to act of Parliament [Sedmi izvetaj . . . s dodatkom. 1864. P odnet shodno zakonu Parlamenta], L ondon 1865. 509 588-591 600 603-612 Eighth report. . . w ith appendix. 1865. Presented pursuant to act of Parliament [Osmi izvetaj . . . s dodatkom. 1865. Podnet shodno zakonu Parlamenta], L on don 1866. 410 583 586 Report addressed to Her M ajestys Principal Secretary o f State fo r the Home Depart ment, relative to the grievances complained of by the journeymen bakers; with appendix of evidence. Presented to both Houses of Parliam ent by command of H er Majesty. [Izvetaj upuen m inistru unutranjih poslova Njenog Veli anstva o albama pekarskih kalfa, s dodatkom u kome su iznete injenice. Podneto i G ornjem i D onjem dom u Parlamenta po nareenju N jenog Velian stva], London 1862. 160 223-225 483 Report from the committee on the Bill to regulate the labour of children in the mills and factories o f the United Kingdom ; w ith the minutes of evidence. O rdered, by the House of Commons, to be printed, 8 A ugust 1832. [Izvetaj odbora o Zakonu o regulisanju rada dece u radionicama i fabrikama Ujedinjenog K ra ljevstva, sa zapisnikom u kome su iznete injenice. tam pano po odluci Donjeg doma od 8. avgusta 1832.] 251 Report from the secret committee o f the House of Lords appointed to inquire into the causes of the distress which has for some time prevailed among the commercial classes, and how far it has been affected by the laws for regulating the issue of bank notes payable on dem and. Together with the minutes of evidence, and an

appendix. O rd ered , by th e H ouse o f C om m ons, to be p rin ted , 28 July 1848 (R ep rin ted 1857.) [Izvetaj poverljivog odbora G ornjeg dom a naim enovanog za ispitivanje uzroka bede koja je neko vrem e vladala m edu trgovakim klasama i koliko su na to uticali zakoni koji reguliu izdavanje banknota koje se ispla uju n a zahtev. Z ajedno sa zapisnikom o injenicam a i dodatkom . tam pano po odluci D onjeg dom a od 28. jula 1848. (P retam pano 1857).] 120 Report from the select committee on bank acts; together w ith the proceedings o f the com m ittee, m inutes o f evidence, appendix and index. O rdered, by the H ouse of C om m ons, to be p rin te d , 30 Ju ly 1857. [Izvetaj posebnog odbora za zakone o bankam a, s aktim a o ra d u odbora, zapisnikom o injeninom stanju, dodat kom i indeksom , ta m p a n o po odluci D onjeg dom a 30. jula 1857.] 126 Report from the select committee on the bank acts; together w ith the proceedings o f th e com m ittee, m in u tes o f evidence, appendix and index. O rdered, by th e H ouse o f C om m ons, to be p rin te d , 1 July 1858. [Izvetaj posebnog odbora za zakone o b ankam a; zajedno s aktim a o rad u odbora, zapisnikom o inje nin o m stan ju , dodatkom i indeksom , ta m p a n o po odluci D onjeg dom a od .1. jula 1858.] 131 Report from the select committee on mines ; together w ith th e proceedings o f th e com m ittee, m inutes o f evidence, an d appendix. O rd ered , by the H ouse o f C om m ons, to be p rin te d , 23 July 1866. [Izvetaj posebnog odbora za ru d n ik e; s aktim a o ra d u o dbora, zapisnikom o injeninom stanju i dodatkom . tam pano po odluci D onjeg dom a od 23. jula 1866.] 437-443 Report fro m the select committee on petitions relating to the com laws o f this Kingdom; to g e th er w ith th e m inutes o f evidence, and an appendix o f accounts. O rdered, by th e H ouse o f C om m ons, to be p rin ted , 26 July 1814. [Izvetaj posebnog ko m iteta za peticije povodom zakona o itu ovog K raljevstva; sa zapisnikom o injeninom stanju i dodatkom o procenam a. ta m p a n o po odluci D onjeg dom a od 26. jula 1814.] 489 Report o f proceedings . . . v id i: The N ational association fo r the promotion o f social science . . . Report o f the commissioners appointed to inquire into the operation o f the acts (16 & 17 Viet. c. 99. and 20 & 21 Viet. c. 3.) relating to transportation and penal servi tude. V ol. 1. R ep o rt and appendix. Vol. 2. M inutes o f evidence presented to b o th H ouses o f P arliam ent by com m and of H er M ajesty. [Izvetaj lanova kom isije naim enovanih za istraivanje delovanja zakona (16. i 17. godine vla davine kraljice V iktorije, glava 99. i 20. i 21. godine vladavine kraljice V iktorije, glava 3) koji se odnose na progonstvo i robiju. T o m 1. Izvetaj s dodatkom . T o m 2. Z apisnik o injeninom stanju podnesen i G ornjem i D onjem dom u. P arlam enta po nareenju N jenog V elianstva], L ondon 1863. 601 Report o f the Committee o f 1855 on the adulteration o f bread vidi: First report from the select committee on adulteration o f fo o d .. . Report o f the commissioners appointed to inquire into the condition o f all mines in Great B ritain to which the provisions o f the act 23 & 24 Viet ., cap. 151. Qo not apply. W ith reference to th e health and safety o f persons em ployed in such m ines; w ith appendices. P resented to both H ouses of Parliam ent by com mand o f H er M ajesty [Izvetaj lanova kom isije naim enovanih za ispitivanje uslova u svim rudnicim a Velike Britanije na koje se zakon 23. i 24. godine V iktonjine vladavine, glava 151, ne prim eniuje. S osvrtom na zdravlje i sigurnost lica za poslenih u takvim rud n ic im a ; s dodacim a. P odneto i G ornjem i D onjem dom u P arlam enta po nareenju N jenog Velianstva], L ondon 1864. 589 Report o f the Royal commission o f 1864 v id i: Report o f the commissioners appoin ted to inquire into the condition o f all mines . . . Report o f the committee on the baking trade in Ireland fo r 1861. [Izvetaj kom iteta o pekarstvu u Irskoj za 1861.] 226 / Report o f the officer o f health o f S t. M artin's-in-the-Fields, 1865. [Izvetaj zdrav stvenog inspektora za St. M artin s-in-the-Fields], 1865. 583
Literatura 803 Report o f the Social science congress o f Edinburgh. Octob. 1863 vidi: The N atio nal association fo r the promotion o f social science . . Reports by Her Majesty's secretaries o f embassy and legation, on themanufactures, commerce etc., o f the countries, in which they reside. N r. 6 [Izvetaji sekretara ambasada i poslanstava Njenog Velianstva o m anufakturam a, trgovini itd. zemalja u kojima su oni akreditovani. Broj 6], L ondon 1863. 307 Reports from poor law inspectors on the wages o f agricultural labourers in Ireland. Presented to both Houses of Parliam ent by com mand of H er M ajesty [Izvetaji inspektora za zakon o sirotinji o platam a poljoprivrednih radnika u Irskoj. Podneto i G ornjem i D onjem dom u Parlam enta po nareenju N jenog Veli anstva], D ublin 1870. 624-626 Reports from the Lord committee, on the state o f the growth . . . pecting grain, and the corn laws . . . v id i:Reports res
Reports o f the inspectors o f factories to Her M ajesty's Principal Secretary o f State fo r the Home Department. [Izvetaji inspektora fabrika m inistru unutranjih poslova N jenog Velianstva.] 204 214 351 434 for the half year ending the 3 1 4 D ecem ber 1841: also, the joint report of the inspectors of factories for the same period. (Presented by com mand of H er Majesty.) O rdered, by the House of Comm ons, to be printed, 16 February 1842. [ za polugoe koje se zavrava 31. decem bra 1841. i zajedniki izvetaj fabrikih inspektora za isti period. (Podneto po nareenju N jenog Velianstva.) tam pano po odluci D onjeg doma od 16. februara 1842.] 250 for the quarter ending 30th Septem ber, 1844; and from 1st O ctober, 1844, to 30th April, 1845. Presented to both Houses of Parliam ent by com mand of H er M ajesty. [ za trom eseje koje se zavrava 30. septem bra 1844, i za vreme od 1. oktobra do 30. aprila 1845. Podneto i G ornjem i D onjem dom u Parla m enta po nareenju Njenog Velianstva], London 1845. 253 263 358 364 366 367 for the half year ending 31st O ctober 1 8 4 6 ... [ za polugoe koje se zavr ava 31. oktobra 1 8 4 6 ...], London 1847. 263 for the half year ending 30th April 1848. . . [ za polugoe koje se zavrava 30. aprila 1848. ..] , L ondon 1848. 253 for the half year ending 31st O ctober 1848.. . [ za polugoe 31. oktobra 1 8 4 8 ...], L ondon 1849. 205 253 2 5 5 -2 5 9 261 268 271 462 482 for the half year ending 30th A pril 1849. . . [ za polugoe koje se zavrava 30. aprila 1 8 4 9 ...], London 1849. 259-261 280 for the half year ending 31st October 31. oktobra 1 8 4 9 ...], London 1850. 252 261 1849.. . [ za polugoe
koje se
koje se
for the half year ending 30th April 1850.. . [ za polugoe koje se zavrava 30. aprila 1 8 5 0 ...], L ondon 1850. 262 271 for the half year ending 31Bt October 1850.. . [ za polugoe koje se zavrava 31. oktobra 1 8 5 0 ...], L ondon 1851. 258 for the half year ending 30th April 1852. . . [ za polugoe koje se zavrava 30. aprila 1 8 5 2 ...], London 1852. 263 for the half year ending 30th April 1853. . . [ za polugoe koje se zavrava 30. aprila 1 8 5 3 ...], London 1853. 263 for the half year ending 31st October 1853.. . [ za polugoe koje se zavrava 31. oktobra 1 8 5 3 ...], London 1854. 161 241 for the half year ending 30th April 1855. . . [ za polugoe koje se zavrava 30. aprila 1855. ..] , London 1855. 204 51 *

Reports . . . for th e h alf year ending 31st O ctober 1 8 5 5 ... za polugode koje se zavrava 31. o k tobra 1855.. . ], L on d o n 1856. 241 249 378 461 for th e half year ending 31st O ctober 1 8 5 6 ... [ - za polugoe koje se zavrava 31 oktobra 1 8 5 6 ...] , L o n d o n 1857. 216 217 336 367 368 383 397 for th e h alf year en d in g 30> A pril 1 8 5 7 ... [ - za polugoe koje se zavrava 30. ap rila 1 8 5 7 . . L o n d o n 1857. 355 for th e h alf year ending 318t O ctober 1 8 5 7 ... [ - za polugoe koje se zavrava 31. oktobra 1 8 5 7 ...] , L o n d o n 1857. 265 356 for 30. for 31. the h alf year en d in g 30th A p ril 1 8 5 8 ... [ - za polugoe koje se zavrava aprila 1858. . .] , L o n d o n 1858. 216 487 490 the h a lf year en d in g 318t O ctober 1 8 5 8 ... [ za polugoe koje se zavrava oktobra 1 8 5 8 ...] , L o n d o n 1859. 348 351 355 368 383
for th e h alf year ending 30tb A pril 1859. . . [ - za polugoe koje se zavrava 30. ap rila 1859. . . ] , L o n d o n 1859. 485 for the h alf year en d in g 31st O ctober 1859.. . [ za polugoe koje se zavrava 31. o k tobra 1 8 5 9 ...] , L o n d o n 1860. 253 272 for th e h alf year ending 30th A p ril 1 8 60.. . [ za polugoe koje se 30. ap rila 1 8 6 0 ...] , L o n d o n 1860. 218 241 250 265-267 334 481 for th e h a lf year ending 318t O ctober 1 8 6 0 ... [ za polugoe koje se zavrava 31. o k tobra I 8 6 0 ...] , L o n d o n 1860. 217 368 485 for th e h alf year ending 30th A pril 1861. . . [ za polugoe koje se zavrava 30. ap rila 18 6 1 .. .], L o n d o n 1861. 216 for th e h a lf year ending 31st O ctober 1861.. . [ za polugoe koje se zavrava 31. o k tobra 1 8 6 1 ...] , L o n d o n 1862. 264 270 271 369 for th e h alf year ending 31st O ctober 1862. . . [ za polugoe koje se zavrava 31. oktobra 1 8 6 2 ...] , L o n d o n 1863. 216 265-270 354 360 367 368 371 397 403 404 424 for th e h alf year en d in g 30th A pril 1863. . . [ za polugoe koje se 30. aprila 1 8 63.. .], L o n d o n 1863. 267 271 377 407 481 for th e h alf year ending 31st O ctober 1863. . . [ za polugode koje se zavrava 31. oktobra 1 8 6 3 ...] , L o n d o n 1864. 216 373 384 404 405 481 563 for the half year ending 30th A pril 1864. . . [ za polugoe koje se zavrava 30. aprila 1 8 6 4 ...] , L o n d o n 1864. 406 for the h alf year ending 31st O ctober 1864.. . [ za polugoe koje se zavrava 31. oktobra 1 8 6 4 ...] , L ondon 1865. 268 for the half year ending 31st O ctober 1 8 6 5 ... [ za polugoe koje se zavrava 31. oktobra 1 8 6 5 ...] , L o n d o n 1866. 364 397 406 408 4 2 0 - 4 2 2 426 427 433 for the half year ending 318t O ctober 1 8 6 6 ... [ za polugoe koje se zavrava 31. oktobra 1 8 6 6 ...] , L ondon 1867. 373 377 378 494 495 567 627 628 Reports respecting grain and the corn law s; viz: First and second reports from the Lords committees, appointed to enquire into the state o f the growth, commerce, and consumption o f grain, and all laws relating thereto. . . O rdered, by the House of C om m ons, to be p rinted, 23 N ovem ber 1814. [Izvetaji o itu i zakonima o itu, tj. prvi i drugi izvetaj k o m iteti D om a lordova im enovanih za ispitivanje proizvodnje ita, trgovine itom i potronje ita, i svih zakona s tim u v e z i.. . tam p an o po odluci D onjeg dom a od 23. novem bra 1814.] 489 The revised statutes o f the state o f Rhode Island and Providence plantations . to which are prefixed, the constitutions o f the United States and o f the state [Ispravljeni
zavrava
zavrava
Literatura 805 statuti drave Roud Ajlend i kolonija Providens, kojima prethode ustavi Sjedi njenih Drava i ustav drave], Providence 1857. 244 Royal commission on railways. R eport of the commissioners. Presented to both Houses of Parliam ent by com m and of H er M ajesty [Kraljevska komisija za eleznice. Izvetaj lanova Komisije. Podnet i G ornjem i D onjem dom u Par lam enta po nareenju N jenog Velianstva], London 1867. 383 493 Second report addressed to Her M ajesty's Principal Secretary o f State fo r the Home Department, relative to the grievances com plained of by the journeym an ba kers. Presented to both Houses of Parliam ent by com m and of H er Majesty [D rugi izvetaj upuen m inistru unutranjih poslova N jenog Velianstva, koji se odnosi na albe pekarskih kalfa. Podneto i Gornjem i D onjem dom u Parla m enta po nareenju Njenog Velianstva], London 1863. 223 Statistical abstract for the United Kingdom in each o f the last fifteen years, from 1846. to 1860. N r. 8 [Statistiki izvod U jedinjenog Kraljevstva za poslednjih 15 godina od 1846. do 1860. br. 8], L ondon 1861. 370 371 Statistical abstract for the United Kingdom in each o f the last fifteen years, from 1851. to 1865. N r. 13 [Statistiki izvod U jedinjenog Kraljevstva za poslednjih 15 godina - od 1851. do 1865, br. 13], L ondon 1866. 370 371 Tenth report o f the commissioners appointed to inquire into the organization and rules of trades unions and other associations', together w ith m inutes of evidence. Pre sented to both Houses of Parliam ent by com m and of H er M ajesty, 28 th July 1868 [Deseti izvetaj lanova komisije naimenovanih da ispitaju organizaciju i pravila tredjuniona i drugih udruenja, sa zapisnikom o injeninom stanju. Podneto i G ornjem i D onjem dom u Parlam enta po nareenju Njenog Veli anstva, 28 jula 1868], London 1868. 387 Tenth report o f the commissioners of Her M ajesty's inland revenue on the inland reve nue. Presented to both Houses of Parliam ent by com mand of H er Majesty [Deseti izvetaj lanova komisije N jenog Velianstva za prihod od poreza o prihodu od poreza. Podneto i G ornjem i D onjem dom u Parlam enta po nare enju Njenog Velianstva], London 1866. 574 Twenty-second annual report o f the registrar-general o f births, deaths, and marria ges in England. Presented to both Houses of Parliam ent by command of H er M ajesty [Dvadeset drugi godinji izvetaj glavnog m atiara o roenjima, sm rt nim sluajevima i venanjima u Engleskoj. Podneto i G ornjem i D onjem domu Parlamenta po nareenju N jenog Velianstva], L ondon 1861. 242 Workshops' regulation a c t' vidi: A n act fo r regulating the hours of labour fo r chil dren. . .
III.
L is to v i i asopisi
The Bengal Hurkaru [Bengalski vesnik], Calcutta, 22. jul 1861. 294 Bury Guardian [Berijski straar], Bury, 12. maj 1860. 240 Concordia. Zeitschrift fu r die Arbeiterfrage [Sloga. asopis za radniko pitanje], B erlin: - od 7. marta 1872. 36 - od 4. jula 1872. 37 38 - od 11. jula 1872. 37 38

The D aily Telegraph [D nevni telegraf], L o n d o n , 17. januar 1860. 219 Demokratisches Wochenblatt. Organ der deutschen Volkspartei [D em okratski nedeljni list. O rgan nem ake N aro d n e partije], L eipzig: od 1. avgusta 1868. 22 od 22. avgusta 1868. 22 od 29. avgusta 1868. 22 od 5. sep te m b ra 1868. 22 D eutsch-Franzosische Jahrbucher. H rsg. von A rnold R uge u n d K arl M arx. 1. und 2. L fg. [N em ako-francuski godinjaci. Izdaju A rnold R uge i K arl M arx. P rva i d ruga sveska], P aris 1844. 77 141 152 562
The Economist. W eekly C om m ercial T im es, B ankers G azette, and Railway M oni to r: a political, literary, arid general new spaper [Ekonom ist. N edeljni trgo vaki pregled, B ankarska gazeta i 2elezniki savetnik. Politike, knjievne i opte novine], [L ondon:] od 29. m a rta 1845. 598 o d 15. aprila 1848. 205 od 19. jula 1851. 518 od 21. jan u ara 1860. 565 od 2. ju n a 1866. 647 The Evening Standard [Veernji steg], L o n d o n , 1. novem bar 1886. 27 33 The Glasgow D aily M a il [Glazgovska dnevna pota], 25. april 1849. 280 Journal des Economistes [aso p is ekonom ista], P aris, ju l /a v g u s t 1872. 23 Journal o f the Society o f arts , and o f the institutions in Union [asop is D rutva zanata i um ea i ustanova u U niji, L o ndon: od 9. decem bra 1859. 333 od 17. aprila 1860. 347 od 23. m a rta 1866. 647 od 5. januara 1872. 369 Macmillan*s M agazine. E d. by David* M asson [M akm ilanov magazin. D avid M asson], L on d o n , C am bridge. A vgust 1863. 229 The M anchester Guardian [M anesterski straar], 15. januar 1875. 568 The M orning Advertiser [Jutarnji The C orning Chronicle [Jutarnja glasnik], L ondon, 17. april 1863. 37 hronika], L ondon 1844, 1845. 598 Izdaje
The M orning S ta r [Jutarnja zvezda], L ondon: od 17. aprila 1863. 37 577 od 23. juna 1863. 229 od 7. januara 1867. 592 N eue Rheinische Zeitung. O rgan d er D em okratie [N ove rajnske novine. O rgan dem okratije], K61n, 7. ap ril 1849. 510 542 675
Literatura 8 0 7 Neue Rheinische Zeitung. Politisch-okonomische Revue. H . 4 [Nove rajnske novine. Politiko-ekonomska revija. Sv. 4], L ondon, H am burg, New York 1850. 229 262 271 N ew -York Daily Tribune [Njujorka dnevna tribina], 9. februar 1853. 645 The Observer [Posmatra], London, 24. april 1864. 130 The Pall M all Gazette [Novine Pel M ela], London. 579 La Philosophie Positive. Revue dirige par E. L ittr & G. W yrouboff [Pozitivna fiilozofija. Revija koju ureuju E. L ittr i G. W yrouboff], Paris, br. vembar i decem bar 1868. (Vidi i napom enu 11.) 23 The Portfolio. Diplom atic review. (New series). (Nova serija)], London. 645 [Porfelj. D iplom atska revija.
3. z
Revolutions de Paris [Parike revolucije], 11 18. jun 1791. 654 Reynoldss Newspaper. A Weekly Journal of Politics, H istory, L iterature, and General Intelligence [Rejnoldove novine. N edeljni asopis za politiku, istoriju, knjievnost i opta obavetenja], London: od 21. januara 1866. 227 od 4. februara 1866. 227 od 20. januara 1867. 591
The Saturday Review o f Politics, Literature, Science, and A rt [Subotnja revija za politiku, knjievnost, nauku i um etnost], London, 18. januar 1868. The Social Science Review [Revija za drutvene nauke], London, 18. jul 1863. 228 229 The Spectator [Gledalac], London, 26. maj 1866. 297 The Standard [Steg], London: od 26. oktobra 1861. 491 od 15. avgusta 1863. 229 od 5. aprila 1867. 593 The Times [Vremena], London. 39 229 418 530 579 627 od 14. februara 1843. 576 od 5. novembra 1861. 242 od 26. novembra 1862. 187 358 od 24. marta 1863. 266 5 0 6 - 508 od 17. aprila 1863. 3 6 - 39 od 2. jula 1863. 229 od 26. januara 1867. 442 od 3. septembra 1873. 530 od 29. novembra 1883. 38 39 To-Day [Danas], London, februar 1884, m art 1884. 38 39
22

Der Volksstaat. O rgan der social-dem okratischen A rbeiterpartei un d der In te m ationalen G ew erksgenossenschaften. [N arodna drava. O rgan socijaldemokratske radnike partije i m e unarodnih sindikata], Leipzig. 22 - od 1. ju n a 1872. 36 37 od 7. avgusta 1872. 37 The W estminster Review [V estm insterska revija], L ondon. 67 The W orkm an's Advocate [Z atitnik radnika], L o n d o n , 13. januar 1866. 226
BiciuHUKi Eepouvi.
}KypHam> HcropiH, n o jn n u K H , JiHTepa-rypbi. T . 3. [O bac : [HAapnoH HrHaTbeBHU Kayc})Main>]: ,,Tom<a ap^H in nonHTHKo-aKOHOJvwqeck o h KpHTHKH y K apna M a p n ca") [V esnik Evrope, a so p is za istoriju, politiku
i knjievnost. (Ilarion Ignatjevi K au fm an : S tanovite politikoekonomske k ritike K arla M arxa)], tom 3. CaHKm-Tlemep6ypicKue ekdoMocmu [Petrogradske novine], 8. april 1872. 22
*v
8 09
Registar imena
Addington, Stephen (Stiven E dington; 1729 - 1796) engleski teolog, autor veeg broja udbenika. 641 Aikin, John (D on Ejkin; 1747 - 1822) engleski lekar, istoriar i publicist. 524 662 668 669 Alexandra (A leksandra; 1844- 1925) kerka danskog kralja Christiana IX ; 1863. udala se za princa od Velsa, koji je kasnije oostao engleski Jcralj Edw ard V II. 228 232 Anaharzis (oko 6. veka pre skitski filozof. 98 n. e.) Arhiloh (7. vek pre n. e.) grki liriar. 326 Arhimed (oko 287 - 212 pre n. e.) grki m atem atiar i fiziar. 274 Ariosto, Lodovico (Lodoviko Ariosto; 1474- 1533) italijanski renesansni pesnik (glavno njegovo delo je Besni Rolando). 38 Aristotel (384 - 322 pre n. e.) meu starim grkim filozofima najuniverzalnija glava; bavio se najhitnijim formama dijalektikog miljenja (Engels). 63 82 86 142 152 292 361 Arkwright, Sir Richard (ser Riard A rkrajt; 1732- 1792) engleski preduzima iz vrem ena industrijske re volucije u Engleskoj; pronalaza i konstruktor veeg broja mainapredilica. 328 334 338 375 379 432 Arrivabene, Jean [Giovanni], comte de (2an [ovani] grof Arivabene, 1787 1881) italijanski politiki emigrant koji je dugo iveo u Belgiji; ekono m ist; inicijator kongresa ekonomi sta koji je odran 1847. u Briselu; prevodilac ekonomskih dela na fran cuski. 526 Ashley, Lord vidi: Shaftesbury , Anthony Ashley Cooper, Earl of Ashworth, Henry (H enri A vort; 1794 1880) engleski fabrikant i politiar; pristalica slobodne trgovine : saosniva Lige protiv zakona o itu; lan Parlamenta. 259 359 Atenej (iz N aukratisa; kraj 2. do po etka 3. veka) grki besednik i gramatiar. 98 125 Augier, Marie (M ari Oije) francuski novinar i autor nekolikih radova o ekonomskim problemima. 670
Anderson, Adam (Adam A nderson; 1692 - 1765) kotski ekonom ist, autor jednog dela iz istorije trgovine. 657 669 Anderson, James (Dejms A nderson; 1739 - 1808) engleski ekonom ist, R icardov pretea u teoriji rente. 446 493 546 644 657 Anna Stuart (Ana S tjuart; 1665 - 1714) kraljica Velike Britanije i Irske (1702- 1714); za vreme njene vla davine Engleska i kotska ujedinile su se u Veliku Britaniju. 151 650 Antipatros (iz Tesalonike [Soluna]; oko 1. veka pre n. e.) grki pesnik, 361 Apijan (iz A leksandrije; kraj 1. veka do 170) rimski istoriar, autor jedne iscrpne istorije Rima. 642 Arbuthnot, John (Don A rbatnet) en gleski farm er; autor jednog spisa koji je 1773. anonimno objavljen, a u kom se govori o meuzavisnosti cena ivotnih nam irnica i veliine zakupljenih imanja. 278 293 294 638 642

Aveling, Edward (E dvard E veling; 1851 - 1898) engleski socijalista, p i sac i lekar; ze t K arla M arxa. Saradivao je n a prevoenju prvog tom a Kapitala na engleski jezik. lan Socijaldem okratske federacije, a kasnije lan L ige socijalista. 31 Basedow, Johann Bernhard (Johan B ernhard Bazedov; 1724 - 1790) pe dagog, bio je pod uticajem R ousseau-a i C om eniusa; postavio je sebi za cilj da reform ie sistem vaspitanja u N em akoj u sm islu buroaskog p rosvetiteljstva i da om ladinu prevaspita na naunim osnovama i u p atriotskom duhu. 432 B astiat, F ridiric (F rederik Bastija; 1801 - 1850) francuski vulgarni eko nom ist, propovedao je teoriju o harm oniji klasnih interesa u kapi talistikom d ru tv u ; povrni p red stavnik vulgarno-ekonom ske apologetike i zbog toga najpopularniji (M arx). 22 65 82 175 361 496 Baynes, John (D on Bejns) lan grad ske uprave Blekberna; 1857. objavio je dve rasprave o trgovini pam ukom. 344 346 Bebel, August (A ugust Bebel; 18401913) m arksist; jedan od osnivaa i najpoznatijih voda nem ake Soci jaldem okratske p artije; prijatelj i uenik M arxa i Engelsa. Kao odlu an neprijatelj pruskog militarizm a, zalagao se za ujedinjenje Nemake revolucionarnodem okratskim putem . O d 1878. do 1890. rukovodio je ilegalnom borbom Socijaldemokrat ske p artije ; postao je najsposobniji parlam entarne, najtalentovaniji o r ganizator i taktiar, najuticajniji voa m eunarodne socijaldemokratije, koja je bila protivnik reform izm a i oportunizm a (Lenjin). 37 Beccaria, Cesare Bonesana, marehese di (ezare Bonezana m arkiz Bekarija; 1738 - 1794) italijanski pravnik, publicist i ekonom ist, predstavnik buroaskog prosvetiteljstva 18. veka. 325 Bedford (Bedford) engleska aristokrat ska porodica. 639 Beecher-Stowe, Harriet Elizabeth (H arijet Elizabet B ier-S tou; 1811 - 1896) am erika knjievnica, autor romana ia-Tom ina koliba. 645 Bekker, Immanuel (Im anuel Beker; 1785 - 1871) filolog; priredio je vie izdanja dela Platona, Aristotela, Aristofana i drugih antikih pisaa. 142
Babbage, Charles ( a rls B ebid; 1792 1871) engleski m atem atiar, m eha niar i ekonom ist, osniva S tatisti kog d ru tv a u L o n d o n u . 309 312 333 346 358 Bacon, Francis, Viscount o f S a in t Albans and Baron o f Verulam (Baco o f Verulam) (F rensis Bekon, vikont od S ent A lbana i b aron od V erulam a, zvani B ako Verulam ski ; 1561 - 1626) engleski filozof, priro d n jak i istoriar. Pravi praotac engleskog m a terijalizm a i sve m oderne eksperi m entalne nauke jeste Baco (M arx). 346 635 Bailey, Sam uel (Sem juel B ejli; 1791 1870) engleski filozof i ekonom ist; istupao je protiv Ricardove teorije o vrednosti rad a sa stanovita vul g arne ekonom ije i ukazao na neke p rotivrenosti u toj teoriji. 56 61 67 84 470 538 Baker, Robert (R o b ert Bejker) engleski fabriki inspektor. 270 354 377 397 627 B allard, Edward (E dvard B eled; 1820 1897) londonski lekar. 415 B alzac, H onori de (O nore de Balzak; 1 7 99- 1850) francuski pisac realist. 519 Bankes , George (D ord B enks; 1788 1856) engleski pravnik i politiar, torijevac, lan Parlam enta. 598 Barbon , Nicholas (N ikolas B arbon; 1640-1698) engleski ekonom ist, p ro tivnik m erkantilizm a, pristalica slo b odne trgovine; zastupao je m i ljenje da se vrednost robe odreuje njenom korisnou. 43 44 122 135 136 545 Barton, John (D on B arton; kraj 18. do poetka 19. veka) engleski eko nom ist, predstavnik klasine bu roaske politike ekonom ije. 558 559 596
Registar imena 811 Belly Sir Charles (ser arls B el; 1774 - 1842) kotski hirurg i fiziolog. 251 587 Bellersy John (D on B elers; 16541725) engleski ekonom ist, autor socijalreformistikih spisa; naglaavao je da je rad osnov sricanja bogat stva i zastupao princip Ko ne radi ne treba ni da jede. 123 130 136 292 311 379 424 432 543 Bentham, Jeremy (D erem i B entem ; 1748 - 1832) engleski graanski so ciolog, teoretiar utilitarizm a. 162 538-540. Berkeley, George (D ord Berkli; 16851753) engleski filozof, teolog, pred stavnik subjektivnog idealizm a; kao ekonomist kritikovao je m erkantilizam ; predstavnik nominalistike teorije o novcu; sm atrao je da je rad glavni izvor vrednosti. 300 316 Bidaut, J . N . (2. N. Bido; prva po lovina 19. veka) francuski inovnik, bavio se ekonomskim problemim a. 288 Biese, Franz (F ranc Bize; 1803 1895) pedagog i filolog, autor jed nog dela o Aristotelovoj filozofiji. 361 Blaisey Adolphe-Gustave (A dolf-G istav Blez; 1811 - 1886) francuski eko nom ist, izdavao je dela J.-A . Blanquija. 302 Blakey, Robert (R obert Bleki; 1795 1878) engleski filozof. 638 Blanqui, Jrome-Adolphe (Zerom -A dolf Blanki; 1798 - 1854) francuski buroaski ekonomist i istoriar eko nomskih uenja; predstavnik vul garne politike ekonomije. 249 302 Blanqui, Louis-Auguste (Luj-O gist Blanki; 1805 - 1881) francuski re volucionar; osniva vie tajnih dru tava; uestvovao u revoluciji od 1830; 1848. jedan od voa francuskog proletarijata; zastupao je miljenje da vlast treba osvojiti pomou zaverenike organizacije i zavesti re volucionarnu diktaturu; proveo je trideset i est godina u zatvoru. 249 Block, Maurice (M oris Blok; 18161901) francuski statistiar i eko nomist. 23 Boileau, tienne (Etijen Boalo; 12001269) kraljevski gradonaelnik Pa riza; autor dela Livre des mtiers, u kome su sakupljene zakonske od redbe i propisi o zanatstvu u F ran cuskoj. 430 Boileau-Despreaux, Nicolas (Nikola Boalo-D epreo; 1636- 1711) francus ki pesnik i teoretiar knjievno sti. 578 Boisguillebert, Pierre le Pesant, sieur de (Pjer le Pezan, gospodar od Boagilbera, 1646- 1714) francuski ekonom ist, pretea fiziokrata, osni va klasine buroaske politike ekonomije u Francuskoj. 123 132 Bolingbroke, Henry Saint-John, Vis count (H enri Sent-D on vikont Bolingbruk; 1678 - 1751) engleski d r avnik i politiar, filozof deist, jedan od voda torijevaca. 666 Bonaparte (Bonaparta III) vidi: N a poleon I I I Boulton, M atthew (M etju Boulten; 1728 - 1809) engleski fabrikant i inenjer. 335 344 Boxhom , Marcus Zuerius (M arkus Zuerijus Bokshorn; 1612 - 1653) holandski istoriar i filolog. 379 Bray, John Francis (Don Frensis B rej; 1809- 1895) engleski ekono m ist, socijalist utopist, Owenov sledbenik; artist; po profesiji slovoslaga; od 1842. farm er, slovoslaga i novinar u S A D ; razvijao je teoriju o radnom novcu. 71 Brentano, Lujo (Ludwig Joseph) (Lujo [Ludvig Jozef] Brentano; 18441931) nemaki vulgarni buroaski ekonom ist; katedarski socijalist; jedan od osnivaa U druenja za so cijalnu politiku (1872). 38 39 Bright, John (Don Brajt; 18111889) engleski fabrikant; vodei liberalni politiar; pristalica slobodne tigovine; jedan od osnivaa Lige protiv zakona o itu; vie puta m inistar; poetkom ezdesetih go dina voda levog krila Liberalne stianke. 21 229 254 491 575 600 661 Brindley, James (Dejms B rindli; 171617/2) engleski inenjer. 311

Broadhurst, J . (D . B rodherst) en gleski vulgarni ekonom ist iz sre dine 19. veka. 60 61 Brodie, S ir Benjam in Collins (ser Bendam in K olins B ro u d i; 1 7 8 3 1862) engleski lekar. 251 Brougham, H enry Peter [L ord Broug ham and Vaux\ (H en ri P ite r B ruem [lord B ruem i V oks]; 1778 - 1868) engleski pravnik, pisac i dravnik; izm eu dvadesetih i tridesetih go d ina jedan od voa vigovaca; lan P arlam enta; lord kancelar (1830 1834); pobornik izborne reform e; od pedesetih godina nije igrao n i kakvu ulogu u politikom ivotu. 669 670 Bruckner, John (D on B ru k n er; 1726 1804) engleski protestantski svete n ik ; a u to r nekolikih filozofskih spisa. 545 Buchanan, D avid (D ejvid B jukenen; 1 7 791848) engleski ekonom ist i p u b licist; uenik i kom entator A dam a S m ith -a ; protivnik fiziokrata. 119 492 644 Buchez, Philippe-Joseph-Benjamin (F ilip-2ozef-B enam en B ie; 1 7 9 6 1865) uenik S ain t-S im o n a; fran cuski politiar i isto riar; buroaski republikanac; jedan od ideo loga katolikog socijalizm a; 1848. p redsednik P rivrem ene vlade. 655 Burke, Edm und (E d m u n d B erk; 17291797) engleski p u b lic is ti p olitiar; vigovac; lan P arla m en ta; u p o etku je bio sklon liberalizm u, kasnije reakcionar i jedan od ogor enih neprijatelja francuske revo lucije. 187 211 289 639 670 Butler, Sam uel (Sem juel B atler; 1612 1680) engleski satiriki pesnik, au to r poem e Hudibras. 44 Byles, S ir John Barnard (ser D on Barned Bajls; 1801 - 1884) engleski pravnik; lan T ajnog saveta; torijevac; napisao je nekoliko pravnih i ekonom skih dela. 244 652 Campbell, S ir George (ser D ord K em p b el; 18 2 4 - 1892) od 1843. do 1847. s prekidim a kolonijalni inovnik u Indiji, o kojoj je n api sao vie radova; lan Parlam enta (1875 - 1892); liberal. 319 Cantillon, Philip (F ilip K antijon) en gleski ekonom ist; obradio je i 1759. objavio na engleskom jeziku delo R icharda C antillona Essai sur la nature du com m erce en gnral. 488 Cantillon, Richard (Riard K antijon; 16 8 0 - 1734) engleski ekonom ist i trgovac. 488 545 Carey, H enry Charles (H enri arls K e ri; 1793 - 1879) am eriki vulgarni ekonom ist, apologet kapitalizm a; propovedao je harm oniju izm eu d rutvenih klasa. 196 468 495 496 645 660 661 Carli, G iovanni Rinaldo, conte ( ovani R inaldo grof K arl; 17201795) italijanski naunik; autor nekolikih radova o novcu i trgovini ito m ; protivnik m erkantilizm a. 295 Carlisle, S ir Anthony (ser Antoni K arlajl; 1768 - 1840) engleski lekar. 251 Carlyle, Thomas (Tom as K arlajl; 1795 - 1881) engleski knjievnik, is toriar i filozof idealist; propovedao kult heroja; zastupao gledita bliska feudalnom socijalizmu etrdesetih godina; od 1848. otvoreni neprija telj radnikog pokreta. 229 Castlereagh, Henry Robert Stewart, Lord, (od 1821) Marquess o f Lon donderry (H enri R obert Stjuart lord K aslri, od 1821. markiz od L ondonderija; 1769- 1822) b ritan ski dravnik, torijevac; ministar za rad i kolonije (1 8 0 5 - 1806, 1807- 1809); m inistar spoljnih po slova (1812 - 1822). 380 Cazenove, John (D on Kejznov) en gleski ekonom ist; M althusov p ri stalica. 180 286 459 501 511 526 Chalmers, Thomas (Tom as alm ers; 1780 -1 8 4 7 ) kotski teolog i eko nom ist, jedan od fanatinih m altuzijanaca (M arx). 142 151 545 546 Chamberlain, Joseph (D ozef em berlen; 1836 - 1914) britanski dravnik;
Cairnes,John Elliot (D on Eliot K ern z; 1823 - 1875) engleski ekonom ist i publicist; protivnik ropstva u ju nim dravam a SA D . 179 239 298
Registar imena 813 1873- 1875. predsednik Birm ingem ske optine; nekoliko puta je bio ministar; jedan od glavnih organi zatora rata protiv Burske R epublike; ideolog britanskog imperijalizma. 568 Charles I (arls I ; 1600- 1649) kralj Velike Britanije i Irske; pogubljen za vreme engleske buroaske revo lucije u 17. veku. 636 637 Charles I I (arls^ I I ; 1630- 1685) kralj Velike Britanije i Irske (16601685). 118 Charles Edward Louis Philip Casimir Stuart (arls Edvard Luis Filip Kazimir S tjuart; 1720- 1788) en gleski pretendent na presto nazvan mladi pretendent. 644 Cherbuliez, Antoine-Elisee (AntoanElize erbilije; 1797- 1869) vajcarski ekonom ist; pristalica Sismondija, iju je teoriju sjedinio s nekim idejama Riardovog uenja. 167 170 515. Chevallier, Jean - Baptiste - Alphonse (Zan-Batist-Alfons evalije; 1793 1879) francuski hem iar i farmaceut. 223 Child, Sir Josiah (ser D oua ajld; 1630- 1699) engleski ekonom ist, merkantilist, bankar i trgovac. 90 670 Ciceron, Marko Tulije (106 43. pre n. e.) rimski govornik i dravnik; filozof eklektiar. 361 Cincinat, Lucije K vinktije rimski poli tiar iz. 5. veka pre n. e.; patricij, konzul (460. pre n. e.), diktator (458. i 439. pre n. e.); po legendi, iveo je jednostavno i sam obrai vao zemlju. 169 Clauren, Heinrich (knjievni pseudo nim; pravo im e: Carl H eun) (Hajnrih K lauren [Karl H ojn]; 1771 - 1854) nemaki knjievnik, autor senti mentalnih romana i novela. 201 Claussen, Pieter (Piter Klausen) bel gijski pronalaza, konstruktor okrug log razboja. 330 Clement, Simon (Sajmen K lem ent) en gleski trgovac. 90 Cobbett, William (Viljem K obet; 1762- 1835) engleski politiar i pu blicist; poreklom seljak; eminentni predstavnik sitnoburoaskog radi kalizm a; borio se za dem okratiza ciju politikog ureenja Engleske. 259 637 665 667 Cobden, Richard (Riard K o b d en ; 18041865) engleski fabrikant; liberal; pristalica slobodne trgovine; jedan od osnivaa Lige protiv zakona o itu; lan Parlamenta. 229 254 600 Colbert, Jean-Baptiste (Zan-Batist Kolber; 1619 - 1683) francuski drav nik, generalni inspektor finansija pod Lujem X IV ; od 1665. do 1683. faktiki je vodio spoljnu i unutra nju politiku F rancuske; konsekven tno zastupao merkantilizam radi uvrivanja feudalno-apsolutistike monarhije. 279 667 Colins, Jean-Guillaume- Cesar-Alexandre-Hippolyte baron de (Zan-G ijom Sezar-A leksandar-Ipolit baron Kolen; 1783 - 1859) francuski sitnoburoaski ekonomist. 542 613 681 Colombo, Cristoforo (K ristofor K o lum bo; 1451 - 1506) italijanski mo replovac u panskoj slubi; otkrio je Ameriku. 124 Comte, Francois- Char les-Louis (Fransoa-Sarl-Luj K ont; 1782 - 1837) francuski liberalni publicist, vul garni ekonomist. 663 Comte, Isidore-Auguste-Franfois-Marie (Izidor-O gist-Fransoa-M ari K ont; 1798 - 1857) francuski filozof i so ciolog, osniva pozitivizma. 23 298 Condillac, Ftienne-Bonnot de (EtjenBono de K ondijak; 1715 - 1780) francuski ekonomist, filozof deist i senzualist, pristalica Johna Locke-a; smatrao je da vrednost robe odre uje njena korisnost. 147 148 Condorcet, Marie-Jean-Antoine-Nicolas, marquis de (M ari-Zan-AntoanNikola, markiz K ondorse; 1743 1794) francuski graanski sociolog, prosvetitelj; za vreme velike fran cuske revolucije krajem 18. veka prikljuio se irondistim a; prvi je razvio idealistiku teoriju po kojoj je izvor istorijskog progresa usavr avanje razuma. 545 Corbet, Thomas (Tomas K orbet; iz 19. veka) engleski ekonomist, Ricardov pristalica. 140 519

Corbon, Claude-Anthim e (K lod-A ntim K o rb o n ; 1808- 1891) francuski ra d nik, kasnije politiar, graanski republikanac; 1848 - 1849. poslanik u U stavotvornoj sk u p tin i; posle pada D rugog C arstva predsednik optine jednog parikog arondism ana; poslanik N arodne skuptine 1871. 431 Courcelle-Seneuil, Jean-G ustave (2 a n G istav K u rse l-S en ej; 1813 - 1892) francuski ekonom ist, trgovac. 209 Cromwell, O liver (O liver K ro m v e l; 1 5 99- 1658) voda buroazije i dela plem stva koje je preraslo u b uro aziju u periodu engleske buroaske revolucije u 17. veku; od 1653. do 1658. lo rd -p ro tek to r Engleske, kotske i Irske. 636 638 660 Culpeper, S ir Thomas (ser T om as K alp e p er; 1578 - 1662) engleski eko n om ist, m erkantilist. 670 Custodi, Pietro (P ijetro K u sto d i; 1771 1842) italijanski dravnik, istoriar i ekonom ist; izdava najvanijih dela italijanskih ekonom ista. 50 76 89 91 143 147 325 572 Cuvier, Georges-Leopold- Chretien-Frederic-Dagobert, baron de (2 o r-L e o pold - K retijen - F red erik - D agober, baron de K iv ije; 17 6 9 - 1832) fran cuski p rirodnjak, zoolog i paleonto log, podigao je u p o red n u anatom iju na nivo nauke; poznat je po svojoj nenaunoj teoriji kataklizam a (ka tastrofa). 452 De Cous, Salomon (Salom on D e K u ; 1576- 1626) francuski graevinar i inenjer. 334 Defoe, D aniel (D anijel D efo; oko 16601731) engleski pisac i publicist; bavio se ekonom skim problem im a, politikom , istorijom i religijom ; autor rom ana Robinson Crusoe. 131 544 De Quincey, Thomas (Tom as De K v in si; 1785 - 1859) engleski pisac i ekonom ist, kom entarisao je Ricarda; njegovi radovi odraavaju opadanje i raspad Ricardove kole posle R icardove sm rti. 350 Derby, Edward George Geoffrey Sm ith Stanley (E dvard D ord D efri S m it Stenli D arbi, od 1851. erl; 1799 - 1869) britanski dravnik, voda torijevaca, kasnije jedan od voda kon zervativne s tran k e; predsednik vlade (1852, 1858/59. i 1866- 1868). 404 De Roberty, Jevgenij Valentinovi (1843 - 1915) ruski filozof, pozitivist i vulgarni ekonom ist; liberal; em i grirao u F rancusku. 23 Descartes, Rene (Rene D e k a rt; 1596 1650) francuski filozof, matem atiar i prirodnjak. 345 346 D estutt de Tracy, Antoine-Louis-Clau de, comte de (A ntoan-Luj-K lod gro f D estit de T ra si; 1754- 1836) francuski vulgarni ekonom ist i filo zof senzualist; pristalica ustavne mo narhije. 81 146 151 292 294 573 Diderot, Denis (D eni D id ro ; 17131784) francuski filozof, predstav nik m ehanicistikog materijalizma, ateist; jedan od ideologa francuske buroaske revolucije. 126 Dietzgen, Joseph (Jozef D icgen; 18281888) radnik (tavilac); samouki filozof; socijaldem okrata; na svoj nain je otkrio dijalektiki m ateri jalizam (L enjin); 1872. delegat na H akom kongresu M eunarod nog udruenja radnika. 22 Diodor Sicilijanac (oko 80 - 29. pre n. e.) grki istoriar. 134 211 304 327 451 Doubleday, Thomas (Tom as D abldej;
1790 - 1870) - en g lesk i p u b lic ist i
Daire, Louis-Fr anfois-E ugine (L ujF ransoa-E en D e r; 1 7 98- 1847) francuski knjievnik i ekonom ist; izdavao je dela iz oblasti politike ekonom ije, 44 91 105 132 147 282 Dante Alighieri (D ante A ligijeri; 1265 1321) najvei italijanski pesnik; u svom glavnom delu Boanstvena komedija dao je sliku sveta i oveka srednjeg veka. 18 101 221 Darwin, Charles Robert (Carls Ro b ert D arv in ; 1809- 1882) veliki engleski prirodnjak, osniva evolucione biologije. 305 330 Daumer, Georg Friedrich (G eorg F ri d rih D au m e r; 1800- 1875) autor nekolikih dela iz istorije religije. 258
ekonom ist; buroaski radikal; M althusov protivnik. 667
Registar imena 815 Dryden, John (D on D rajden; 1631 1700) engleski pesnik, predstavnik klasicizma. 217 Ducpetiaux, Edouard (Eduar D ikpesio; 1804- 1868) belgijski publi cist i statistiar; buroaski filan trop; generalni inspektor zatvora i dobrotvornih zavoda. 593 594 595 Dufferin and A va, Frederick Temple Hamilton- Temple-Blackwood, M ar quess of (Frederik T em pi H am iltonTem pl-Blekvud, markiz od D aferina i A ve; 1826 - 1902) britanski drav nik i diplom ata; liberal; bio je lan G ladstone-ove vlade (1868- 1872); veleposednik u Irskoj. 627 628 D uffy, Charles Gavan (arls Gavn D afi; 1816- 1903) irski politiar i publicist; jedan od voa organizacije Mlada Irska i osniva Lige za za titu prava zakupaca; lan Parla m enta; 1855. em igrirao je u A u straliju, gde je vrio niz dravnih funkcija. 682 Dunning, Thomas Joseph (Tom as Dozef D aning; 1799 - 1873) funkcioner engleskog sindikalnog pokreta, pub licist. 484 487 670 Dupont, Pierre (Pjer D ipon; 1821 1870) francuski pesnik, ije su pesme bile vrlo omiljene kod rad nika. 613 Dupont de Nemours, Pierre-Samuel (Pjer-Samijel D ipon de N em ur; 1739- 1817) francuski politiar i ekonom ist; fiziokrat, Quesnayev ue nik. 105 Eden, Sir Frederic Morton (ser F re derik M orton Id n ; 1766 - 1809) en gleski ekonomist, uenik Adama Smith-a. 218 530 544 545 596 638 640 642 668 670 Edward I I I (Edvard I I I ; 1312- 1377) engleski kralj (1327 - 1377). 244 651 Edward V I (Edvard V I; 1537- 1553) engleski kralj (1547 - 1553). 649 Elisabeth I (Elizabeta I ; 1533 - 1603) engleska kraljica (1558- 1603). 244 637 649 652 653 Emery, Charles Edward (arls Edvard Em eri; rod. 1838) ameriki prona laza. 340 Engels, Friedrich (F ridrih Engels; 1820- 1895). 30 31-34 77 141 152 215 219 227 240 262 271 354 374 376 394 534 562 579 Ensor, George (D ord In so r; 17691843) engleski publicist; M althusov protivnik. 644 Epikur (oko 341. do oko 270. pre n. e.) grki filozof m aterialist, ateist. 80 Eschwege, Wilhelm Ludwig von (Vil helm Ludvig fon Evege; 1777 1855) geolog i rudarski i topioniki inenjer. 48 Everet (Everet) engleski pronalaza iz 18. veka. 379 Fahrenheit, Gabriel Daniel (Gabrijel Danijel F arenhajt; 1686- 1736) nemaki fiziar, usavrio je termometar. 224 233 267 Fairbaim, Sir William (ser Viljem Ferben; 1789- 1874) engleski fabrikant, inenjer i pronalaza. 386 Farre, John Richard (Don Riard Fere; 1774- 1862) engleski lekar. 251 Faucher, Julius (Julius F auher; 1820 - 1878) nemaki publicist; vul garni ekonom ist, pristalica slobodne trgovine; mladohegelovac; poetkom pedesetih godina propovedao je buroasko-individualistike i anar histike poglede; od 1850. do 1861. iveo je u Engleskoj kao em igrant; kasnije naprednjak. 215 413 Faulhaber, Johann (Johan Faulhaber; 1580- 1635) matem atiar i ine njer. 334 Fawcett, Henry (H enri Fosit; 1833 1884) engleski ekonomist, uenik Johna Stuarta M illa; vigovac. 491 539 540 578 661 Ferguson, Adam (Adam Fergesn; 17231816) kotski istoriar, filozof morala i sociolog; pristalica H ume-a i Adama Smith-a. 116 316 32 2 - 323 Ferrand, William Bushfield (Viljem Bufild Feran), engleski veleposed nik, torijevac. 239 369 506 Ferrier, Franfois-Louis-Auguste (Fransoa-Luj-Ogist Ferije; 1777 - 1861) francuski nii carinski inspektor, ekonomist, protekcionist. 65
8 1 6 N apom ene i registri Fichte, Johann Gottlieb (Johan G otlib F ih te ; 1 7 6 2 - 1814) jedan od glav nih predstavnika nem ake klasine filozofije, subjektivni idealist; sin jednog zanatlije; oduevljeni p ri stalica francuske revolucije; 1811 /12. rektor Berlinskog u n iv e rziteta; svo jim Reden an die deutsche Nation (G ovorim a nem akoj naciji) d o p rineo je izgraivanju u osnovi n apredne buroaske nacionalne svesti u N e m akoj. 58 Fielden, John (D o n F ild e n ; 1 7 841849) engleski in d u strijalac; filan tro p ; pristalica fabrikog zakono davstva. 357 365 668 Fleetwood, W illiam (V iljem F litv u d ; 1 6 5 6 - 1723) engleski b isk u p ; pisao je o istoriji cena u Engleskoj. 244 Fletcher, Andrew (E n d rju F le er; 1655 - 1716) kotski politiar i zem ljop o sednik; lan kotskog parlam enta; zalagao se za nezavisnost kotske. 638 Fonteret, Antoine-Louis (A ntoan-L uj F ontere) francuski lekar; u drugoj polovini 19. veka napisao je niz radova o socijalnoj higijeni. 323 Forbes (F o rb s) engleski pronalaza. 347 Forbonnais, Frangois - Veron - Duverger de (F ransoa-V eron-D ivere de F orb o n e; 1 7 2 2 - 1800) francuski finansijer i ekonom ist, m erkantilist, p ri stalica zatitnih carina i kvantitativne teorije o novcu, protivnik fiziokrata. 91 Forster, N athaniel (N etanijel F o rster; oko 1726 - 1790) engleski svetenik; napisao je nekoliko radova iz ob lasti ekonom ije; zastupao je in te rese radnika. 246 379 451 640 641 Forster, W illiam Edward (Viljem E d vard F o rste r; 1818 - 1886) engleski fabrikant i politiar; liberal; lan P arlam enta. 586 587 Fortescue, Sir John (ser D on F ortisk ju ; oko 1394-o k o 1476) engleski pravnik; autor nekolikih radova o dravnom u reenju Engleske. 634 Fourier, Francois-M arie-Charles (F ran soa-M ari- arl F u rije ; 1772 - 1837) francuski socijalist utopist. 261 340 378 526 614 615 F ranklin, Benjamin (Bendam in F ran k lin ; 1706 - 1790) severnoam eriki dravnik, prirodnjak i ekonom ist; jedan od autora i potpisnika deklara cije o nezavisnosti Sjedinjenih Ame rikih D rava; najpoznatiji pred stavnik prosvetiteljstva u Americi. Jedan od prvih ekonom ista koji je posle Pettyja prozreo p rirodu vrednosti (M arx). 57 152 165 293 544 545 Frey tag, Gustav (G ustav F rajtag; 1816 - 1895) pisac i novinar. 653 Friedrich I I der Grosse (F rid rih II V eliki; 1712- 1786) pruski kralj (1 7 4 0 - 1786). 646 658 Fullarton, John (D on F ularto n ; 1780 1849) engleski ekonom ist, autor ra dova o opticaju novca i k reditu; protivnik kvantitativne teorije o nov cu. 121 132 135 Fulton, Robert (R obert F u lto n ; 1765 1815) am eriki inenjer i pronalaza, konstruisao je prvi parobrod. 432
Galiani, Ferdinando (Ferdinando Galija n i; 1728 - 178 7) italijanski eko nom ist, m erkantilist, protivnik fizio krata; zastupao je miljenje da se vrednost robe m eri njenom korisnou i istovrem eno dao niz tanih zapaanja o sutini robe i novca. 76 89 90 98 143 147 283 569 Ganilh, Charles ( a ri G anil; 1758 1836) francuski politiar i ekono m ist, epigon merkantilizm a. 65 82 92 160 165 396 G am ier, Germain, (Zerm en G arnije; 1 7 5 4 - 1821) francuski ekonom ist i politiar; m onarhist; epigon fiziokratske kole; prevodilac i kom en tator A dam a Sm ith-a. 323 486 Gaskell, Peter (P iter Gaskel) lekar u M anesteru, buroaski publicist, liberal. 386 393 Genovesi, Antonio (A ntonio enovezi, 1 7 1 2 - 1769) italijanski filozof idea list, i ekonom ist, m erkantilist. 143 Geoffroy Saint-H ilaire, Etienne (Etijen Zofroa S en t-Iler; 1772 - 1844) fran cuski zoolog, evolucionist, jedan od nretea darvinizm a. 657 658
Registar im ena 817 George I I (D ord I I ; 1683 - 1760) kralj Velike Britanije i Irske (1727 1760). 47 95 652 653 George I I I (D ord I I I ; 1738 - 1820) kralj Velike Britanije i Irske (17601820), izborni knez i od 1814. kralj Hanovera. 653 Gerhardt, Charles-Frederic ( arl-F rederik erar; 1816- 1856) francuski hem iar. 278 Gillott, Joseph (Dozef D ilet; 1799 1873) fabrikant elinih opruga u Birm ingem u. 408 Gisborne, Thomas (Tom as G isborn; 1758 - 1846) engleski teolog; autor nekolikih spisa o hrianskom m o ralu. 669 Gladstone, William Ewart (V iljem juart G ledston; 1809 - 1898) engleski po litiar i dravnik, torijevac, zatim pilit (pristalica Roberta Peela); u drugoj polovini 19. veka voa L i beralne stranke; m inistar (18521855. i 1859-1866), predsednik vla de (1868 -1874, 1880- 1885, 1886. i 1892-1894). 36 37 38 39 400 576 - 578 654 Godunov, Boris Fjodorovi (oko 1551 1605) ruski car (1598 - 1605). 639 Gordon, Sir John W illiam (ser D on Viljem G ordon; 1814- 1870) en gleski oficir, vojni inenjer, kasnije general; kom andant inenjerijskih trupa na K rim u (1854/55). 161 Gottsched, Johann Christoph (Johan K ristof G oted; 1700- 1766) nemaki pisac i kritiar, pristalica ranog prosvetiteljstva 18. veka u Nemakoj; borio se za istotu nemakog jezika i za to izrazitiji nacionalni karakter nemake knji evnosti. 195 Gray, John (D on G rej; kraj 18. veka) engleski pisac, autor nekolikih ra dova iz oblasti politike i ekonomije. 149 Gray, John (Don G rej; 1798 - 1850) engleski socijalist utopist, ekonomist, uenik Roberta Owena, predstav nik teorije radnog novca. 71 Greenhow, Edward Headlam (Edvard Hedlem G rinhau; 1814- 1888) en gleski lekar i strunjak za socijalnu higijenu. 219 220 264 369
52 M a rx - Engels (21)
Greg, Robert Hyde (Robert Hajd G reg; 1795 - 1875) industrijalac; liberal; predsednik Zanatlijske ko m ore u M anesteru. 262 Gregoir, H . (H. Gregoar) sekretar U druenja tam parskih radnika u Briselu. 489 Grey, Sir George (ser D ord G rej; 1799 - 1882) britanski dravnik; vigovac; m inistar unutranjih poslova (1846 - 1852, 1855 - 1858, 1861 1866), m inistar za kolonije (1854 1855). 259 588 Grove, Sir William Robert (ser Viljem Robert G rouv; 1811 - 1896) en gleski fiziar i pravnik. 463 Giilich, Gustav von (G ustav fon G ilih; 1791 - 1847) nemaki buroaski eko nom ist, trgovac; pronalaza; bavio se zemljoradnjom i istorijom p ri vrede; zastupao je jedno sitnoburoasko uenje o zatitnim carinama u Nemakoj po kome je trebalo tititi runi rad od mainskog. 20 665 Guthrie, George James (Dord Dejms G atri; 1785 - 1856) londonski hirurg. 251
H all, Christopher Newman (K ristefer N jum en H ol; 1816- 1902) en gleski svetenik, jedan od predstav nika vieg klera. 229 Haller, Carl Ludwig von (K arl Ludvig fon H aler; 1768 - 1854) vajcarski pravnik i istoriar; apologet sistema ropstva i apsolutizma. 345 Hamilton, Sir William (ser Viljem H am ilton; 1788 - 1856) kotski filo zof, izdao je dela Dugalda Stevvarta. 288 429 Hamm, Wilhelm von (Vilhelm fon H am ; 1820 - 1880) agronom, napi sao je nekoliko radova o poljopriv redi. 444 Hanssen, Georg (Georg H ansen: 1809 1894) ekonomist, napisao je nekoliko radova o zemljoradnji i agrarnim od nosima u Nemakoj. 213 Harris, James (Dejms H aris; 17091780) engleski filolog, filozof i d r avnik, lan Parlamenta. 325 Harris (Haris) - vidi Malmesbury, James Harris

Harrison, W illiam (V iljem H ariso n ; 1534 - 1593) engleski svetenik, autor nekolikih dela koja su vaan izvor za izuavanje istorije Engleske u 16. veku. 634 656 H assail, A rth u r H ill (A rtu r H il H esl; 1817 - 1894) engleski lekar, napisao je nekoliko radova o socijalnoj higi jeni. 158 222 Hastings, W arren (V orin H ejstin g s; 1 7 3 2 - 1818) engleski p o liti ar; p rvi generalni g uverner B ritanske I n dije (1 7 7 4 - 1785), istovrem eno u slubi Istonoindijske kom panije; sprovodio je surovu kolonijalnu po litiku. G odine 1788. izveden je pred sud zbog zloupotrebe slubenog po loaja, ali je osloboen i K om panija ga je obetetila. 664 Hegel, Georg W ilhelm Friedrich (G eorg V ilhelm F rid rih H egel; 1 7 70- 1831) najznaajniji predstavnik nem ake klasine filozofije (objektivni idea list) koja je u njegovom sistem u do stigla vrh u n ac i u kom e je prvi p u t to je njegova velika zasluga itav p riro d n i, istorijski i duhovni svet p redstavljen kao proces, tj. koji je shvaen kao svet koji se stalno kree, m enja, preobraava i razvija, i u kom je sistem u uinjen pokuaj da se dokae un u tran ja povezanost u tom kretanju i razvoju (Engels). 25 51 91 155 164 235 278 324 519 526 H eine, Heinrich (H ajn rih H ajn e ; 1797 1856) veliki pisac i vatreni rodoljub, neprijatelj apsolutizm a i feudalno-klerikalne reakcije, pretea nem ake dem okratske knjievnosti; intim ni prijatelj porodice M arx. 538 H enri I I I (A nri I I I ; 1551 - 1589) fran cuski kralj (1 5 7 4 - 1589). 124 H enry V I I (H enri V I I ; 14 5 7 - 1509) engleski kralj (1 4 8 5 - 1509). 244 635 636 648 H enry V I I I (H enri V I I I ; 1491 - 1547) engleski kralj (1 5 0 9 - 1547). 635 648 650 H elvitius, Claude-Adrien (K lod-A drijen H elvecijus; 1715 -1 7 7 1 ) fran cuski filozof, predstavnik m ehani cistikog materijalizm a, ateist; jedan od ideologa francuske revolucionarne buroazije. 538. H eraklit iz Efesa (oko 5 4 0 -4 8 0 . pre n. e.) grki filozof, jedan od osni vaa dijalektike. 102 H erod (V e liki) (oko 62. do 4. p re n. e.) palestinski kralj (37 - 4. pre n. e.); po M ateju (2. glava, 16. stih) naredio da se u V itlejem u pobiju sva deca m laa od tr i godine. 357 Herrenschwand, Jean (Zan H erenvand; 1728 - 1812) vajcarski eko nom ist. 115 Hobbes, Thomas C lom as H o b s; 1588 1679) engleski filozof, predstavnik m ehanicistikog m aterijalizm a; po b ornik apsolutizm a. 157 346 Hobhouse, John Cam, Baron Broughton de G yfford (D on K em , baron B roton G iford H obh au z; 1786 1869) engleski politiar, vigovac. N jegovim zauzim anjem donet je Z akon o fabrikam a 1831. 260 H odgskin , Thomas (Tom as H odskin; 1 7 8 7 - 1869) engleski ekonom ist i p u b lic ist; zastupao je proletersko stanovite u odnosu na klasinu buroasku ekonom iju i, m ada osta jui u okvirim a Ricardove teorije, branio interese proletarijata i kritikovao kapitalizam sa stanovita utopijskog socijalizma. 304 315 317 472 506 662 Holinshed, Raphael (Refeil H olined; u m ro oko 1580) engleski istoriar, napisao je jednu hroniku Engleske, kotske i Irske. 634 650 H omer legendarni epski pesnik stare G rke, kom e se pripisuje autor stvo epova Ilijada i Odiseja. 66 Hopkins, Thomas (Tom as H opkins; poetak 19. veka) engleski ekono m ist. 206 Horne, George (D ord H o rn ; 1730 1792) biskup iz N orida; napisao je vei broj pamfleta protiv N ew tona, H um e-a, A dam a Sm ith-a i drugih. 546 H om er, Francis (Frensis H o rn er; 1778 1817) engleski ekonom ist i politiar; lan P arlam enta; vigovac; pristalica Ricardove teorije o novcu. 669 H om er, 1785 avni 1856). Leonard (L ionard H o rn er; 1864) engleski geolog, d r fabriki inspektor (1833 Kao nepotkupljiv branilac
Registar imena 819 interesa radnika, stekao je besm rtne zasluge za englesku radniku klasu (M arx). 201 216 250 253 256 259 260 265 355 366 367 378 485 Houghton, John (D on H o tn ; um ro 1705) engleski trgovac; napisao je nekoliko spisa o trgovini, industriji i poljoprivredi. 379 Howard de Walden, Charles Augustus Ellis, Baron (Carls Ogastes Elis baron H auard de V alden; 17991868) britanski diplomata. 249 Howell (Hauel) engleski fabriki in spektor. 204 216 260 261 Howitt, William (Viljem H auit; 1792 1879) engleski pisac. 663 Hume, D avid (Dejvid H ju m ; 17111776) engleski filozof, istoriar i ekonomist, subjektivni idealist, agnostiar. 117 452 488 545 546 Hunter, Henry Julian (H enri D uljen H anter) engleski lekar. 353 582-584 586 589 590 600 603-608 612 636 Hutton, Charles (Carls H atn ; 1737 1823) engleski m atem atiar. 329 Huxley, Thomas Henry (Tom as H enri H aksli; 1825 - 1895) engleski p ri rodnjak, bliski D arw inov saradnik i propagator njegovog uenja; u filozofiji nedosledni matcrijalist. 427 Izokrat (4 36- 338. pre n. e.) grki pisac, politiar i retoriar; razvio je vane ideje teorije o podeli rada. 327 Jacob, William (Viljem D ejkob; oko 1762- 1851) engleski trgovac, svetski putnik i pisac; autor niza eko nomskih spisa o poljoprivredi i sutini novca i jedne istorije o dobijanju i prim eni plem enitih metala. 48 197 James I (Dejms I ; 1566 - 1625) kralj Velike Britanije i Irske. 637 650 652 Jean I I (2an I I ; 1319- 1364) fran cuski kralj (1350- 1364). 652 Jeronim, Sofronije Euzebije (oko 340 420) teolog, poreklom D alm atinac; preveo je Bibliju na latinski jezik. 100 Jones, Richard (Riard D ons; 17901855) engleski ekonom ist; u njego
52'
vim spisima ogleda se dekadencija klasine buroaske politike eko nomije u Engleskoj, ali je on ipak nadmaio Ricarda u nekim pitanjima politike ekonomije. 36 278 288 295 299 501 518 527 559 Juarez, Benito Pablo (Benito Pablo H uares; 1806- 1872) meksiki d r avnik; borac za nacionalnu neza visnost zemlje; za vreme graanskog rata (1858 - 1860) i intervencije u M eksiku (1861 - 1867) voda libe rala; predsednik Republike M ek sika (1858 - 1872). 155 K arl V (1500 - 1558) car Svetog R im skog Carstva Nemakog N aroda (1519 - 1556) i kralj paniie pod imenom K arl I (1516- 1556). 650 K arl V I (1685 - 1740) car Svetog Rimskog Carstva Nemakog Naroda (1711 - 1740). 380 K arl X (1622 - 1660) vedski kralj (1654- 1660). 639/640 K arl X I (1655 - 1697) vedski kralj (1660- 1697). 640 Karlo Veliki (oko 7 4 2 - 814) od 768. kralj Francuske i rimski car (800 814). 642 Kars of Kars, Williams vidi Williams , Sir William Fenwick Katarina I I (1729 - 1796) ruska carica (1762- 1796). 604 Kaufm an, Ilarion Ignjatjevi (1848 1916) ruski ekonomist, profesor Petrogradskog univerziteta; autor spisa o opticaju novca i o kreditu. 23 Kennet, White (Vajt K en it; 16601728) engleski biskup i istoriar. 636 K ent, Nathaniel (Netanijel K en t; 17371810) engleski agronom, autor neko likih radova o poljoprivredi. 641 Kincaid, Sir John (ser Don K inkejd; 1787- 1862) engleski inovnik; od 1850. inspektor zatvora i fabrika u kotskoj. 355 Kirchmann, Julius Hermann (Julijus Herman K irhm an; 1802 - 1884) prav nik, publicist i filozof; odluni li beral; 1848. poslanik u pruskoj na rodnoj skuptini (levi centar) i 1849. u drugom dom u; kasnije na prednjak. 467

Kiseljev, Pavel Dmitrijevi , grof (1788 1872) ruski dravnik i d iplom ata; g eneral; od 1829. do 1834. guverner M oldavije i V lake; od 1835. stalni lan svih tajnih kom iteta za seljako pitanje; od 1837. m in istar dravnih d o b a ra ; pristalica um erene reform e. 213 K opp , H ermann F ranz M o ritz (H er m an F ran c M oric K o p ; 1817 1892) hem iar, pisao je radove iz istorije hernije. 278 K rupp, A lfred (A lfred K ru p ; 1 8 121887) k ru p n i in d u strijalac; vlasnik fabrike livenog elika i topova iz koje su se liferovali topovi i drugo oruje u m noge evropske zemlje. 346 Ksenofon (oko 430. do oko 354. pre n. e.) grki istoriar i filozof; ideo log robovlasnitva; branio je naela n atu raln e p rivrede. 327 Kugelmann , Ludw ig (L udvig K ugelm a n ; 1830 - 1902) lekar u H anoveru; uestvovao u revoluciji 1848/49; aktivan lan M eunarodnog u d ru enja radnika, 1867. delegat na L ozanskom i 1872. n a H akom kon gresu M e u narodnog u d ruenja rad nika; prijatelj M arxa i E ngelsa; zauzim ao se za irenje i prouavanje Kapitala. 19 Kusa ( C u za ), Alexander Johann (Alek sandar Johan K u za; 1 8 2 0 - 1873) rum unski knez (1 8 5 9 - 1866). 155 Lancellotti , Secondo (Sekondo Lanelo ti; 1575 - 1643) italijanski svetenik, arheolog i istoriar. 379 Lasker , Eduard (E duard L ask er; 1829 1884) politiar; lan Rajhstaga; jedan od osnivaa i lidera N acionalnoliberalne partije, koja je pomagala Bism arckovu reakcionarnu politiku. Lassalle , Ferdinand (F erdinand Lasal; 1825 - 1864) nem aki sitnoburoaski publicist, advokat; protivnik m arksistike teorije i prakse, naro ito klasne borbe, socijalistike revo lucije i diktature proletarijata; imao je znaajan udeo u stvaranju Opteg nem akog radnikog saveza 1863. Lassalle-ova ideologija i njen cilj odvlaili su radniku klasu od nje nog glavnog zadatka politike b o rb e ; saraivao je sa Bismarckom i pom agao njegovu politiku ujedi njenja N em ake odozgo. 13 102 Lauderdale , Jam es M aitland , Earl oj (D ejm s M ejtlend eri od L oderdejla; 17 5 9 - 1839) engleski poli tiar i ekonom ist, protivnik Adama S m ith-a. 311 Laurent , Auguste (O gist L o ra n ; 1807 1853) francuski hem iar. 278 Lavergne , Louis-Gabriel-Leonce Guilhaud de (L uj-G abrijel-L eons Gilo de L avernj; 1809- 1880) francuski ekonom ist i politiar; m onarhist; au to r m nogih radova o ekonomiji poljoprivrede. 444 467 629 Law , John o f Lauriston (D on Lo od L oristona; 1671 - 1729) engleski buroaski ekonom ist i finansijer, gene ralni kontrolor finansija u Francuskoj (1719/1720); poznat po svojim pe kulacijam a u vezi sa tam panjem papirnog novca, to se 1720. godine zavrilo skandalom . 90 91 545 Le Chapelier, Isaac-Rene-Guy (IzakRene-G ij le apelije; 1754- 1794) francuski reakcionarni politiar; in spirator prvog zakona protiv rad nikog udruivanja koji je Skuptina donela 14. juna 1791; zbog zaverenike delatnosti pogubljen je za vrem e jakobinske diktature. 655 Lemontey , Pierre-Edouard (Pjer-E duar L em onte; 1762- 1826) francuski is-
Laborde, Alexandre-Louis-Joseph, mar quis de (A leksandar-L uj-2ozef m arkiz L a b o rd ; 17 7 4 - 1842) francuski arheolog, liberalni politiar; eko nom ist. 468 Lachtre (L a C htre), M aurice (M oris L aatr; 1 8 14- 1900) napredni fran cuski n o v in a r; borac Parike kom une 1871; izdao je prvi tom Kapitala na francuskom jeziku. 26 31 Laing , Sam uel (Sem juel L ein g ; 18101897) engleski politiar i p ublicist; lan P arlam enta; lib eral; zauzimao je razne visoke poloaje u engleskim udruenjim a elezniara. 180 569 582 597.
Registar imena 821

toriar, ekonomist i politiar; 1791/ 92. lan Zakonodavne skuptine (njenog desnog krila); pobegao je iz Francuske kada su jakobinci doli na vlast. 323 Lessing, Gotthold Ephraim (G othold Efraim Lesing; 1729 - 1781) knji evni kritiar i kritiar um etnosti, pesnik i prosvetitelj, osniva reali stike estetike i klasine nemake nacionalne knjievnosti, protivnik apsolutizma. 25 Letheby, Henry (H enri L etebi; 1816 1876) engleski lekar i hem iar. 228 Le Trone, Guillaume-Francois (G iiom Fransoa Le T ro n ; 1728 - 1780) fran cuski ekonomist, fiziokrat. 44 47 91 99 107 111 113 136 146-149 151 190 Levi, Leone (Lijen Livaj; 1821 - 1888) engleski ekonom ist, statistiar i ' pravnik. 647 Lichnowski, Felix M aria, Fiirst von (Feliks M arija knez L ihnovski; 18141848) leski veleposednik, reakcio narni pruski oficir; 1848. lan Frank furtske narodne skuptine (njenog desnog krila); ubijen za vreme septembarskog ustanka u F rank furtu. 522 Licinije (G aj Licinije Stolon) (oko 350. pre n. e.) rim ski dravnik; kao narodni tribun, zajedno sa Sekstinsom davao zakone u interesu plebejaca. 642 Liebig, Dr. Justus , Freiherr von (D r Justus baron L ibig; 1803 - 1873) nemaki hem iar, koji je krio put teorijskoj naroito organskoj i ana litikoj herniji; jedan od osnivaa poljoprivredne hernije. 214 294 342 446 505 Likurg legendarni spartanski zako nodavac; prem a predanju, iveo je u 9. stoleu pre n. e. 376 Linguet, Simon-Nikolas-Henri (SimonNikola-Anri Lenge; 1736- 1794) francuski advokat, publicist, isto riar i ekonom ist; protivnik fiziokrata; podvrgao je kritikoj analizi graanske slobode i kapitalistike svojinske odnose. 209 258 299 544 651 Locke, John (Don Lok; 1632- 1704) engleski filozof, senzualist; buroaski ekonomist. 43 90 99 118 140 346 545 Louts Bonaparte (Luj Bonaparta) vidi Napoleon I I] Louis-Philippe, due d'Orttans (LujFilip, vojvoda od O rleana; 1773 1850) kralj Francuske (1830- 1848); u februaru 1848. abdicirao i preao u Englesku. 250 Louis X I V (Luj X IV ; 1638 - 1715) francuski kralj (1643 -1715). 132 Louis X V I (Luj X V I; 1754- 1793) francuski kralj (1774- 1792);1792. zbaen s prestola. a 1793. pogub ljen. 650 Lukijan (oko 120. do oko 180. n. e.) satirini pisac stare Grke. 546 Lukrecije ( Tit Lukrecije K a r , oko 99. do oko 55. pre n. e.) rimski filozof i pesnik; m aterijalist, ateist; glavno njegovo delo je O prirodi stvari. 194 Luther, M artin (M artin L u ter; 1483 1546) osniva protestantizm a u Nemakoj; sin rudara. Njegovo celokupno literarno delo, naroito prevod Biblije, imalo je znatan uticaj na razvoj jedinstvenog nemakog knjievnog jezika. U seljakom ratu od 1524/25. L uther se odluno okrenuo protiv revolucionarnog po kreta seljaka i priao graanskoj, plemikoj i kneevskoj strani (En gels). Kao najstariji nemaki nacio nalni ekonomist (M arx), zastupao je naturalnu privredu i prostu robnu proizvodnju i borio se protiv zelenakog i trgovakog kapitala; nje gova progresivna graanska uenja o radu i pozivu predstavljala su vane ideoloke pretpostavke za kasnije stvaranje klasine buroaske teorije o vrednosti rada. 127 175 279 523 664 Macaulay, Thomas Babingion ( Tomas Babington M akolej; 1800 - 1859) en gleski buroaski istoriar i poli tiar; vigovac; lan Parlamenta; kao lan Saveta generalnog guvernera Indije (1833 - 1838) radio je na na crtu krivinog zakona Indije, koji je 1860. bio potvren kao zakon. 245 246 249 633 638

M ac Culloch, John Ram say (D on R am zej M ekelek; 1 7 8 9 - 1864) kotski graanski ekonom ist, apologet ka p italistikog sistem a; vulgarizator Ricardovog uenja. 135 140 143 175 246 288 362 388 391 392 458 537 538 641 M acGregor, John (D on M ekgregor; 1797 - 1857) engleski statistiar i istoriar; pristalica slobodne trg o v in e; lan P arla m en ta; osniva i jedan od direktora B ritanske kra ljevske banke. 246 M aclaren , Jam es (D ejm s M aklaren) engleski buroaski ekonom ist 19. veka; bavio se istorijom opticaja novca. 96 M acleod, H enry Dunning (H en ri D aning M ak la u d ; 1821 - 1902) en gleski vulgarni eko n o m ist; n aro ito se bavio teorijom kredita. 65 143 M alm esbury, Jam es H arris, Earl o f (D ejm s H aris eri od M alm sberija; 1 7 46- 1820) engleski diplom ata i dravnik; vigovac; am basador u P etrogradu (1777 - 1782). 325 M althus, Thomas Robert (T om as R o b ert M a ltu s; 17 6 6 - 1834) engleski svetenik i ekonom ist; ideolog poburoazirane posednike aristokratije, apologet kapitalizm a; izgradio je reakcionarnu teoriju prenaselje nosti, koja je trebalo da opravda bedu radnog sveta. 151 192 282 314 446 464 490 501 505 511 518 519 525 526 527 535 538 544 545 561 572 622 626. M andeville, Bernard de (B ernar de M andevil; 1670- 1733) engleski lekar, satiriar i ekonom ist. 316 543 544 545 M artineau, Harriet (H arijet M artin o ; 1 8 02- 1876) engleska knjievnica; propagirala m altuzijanizam . 562 M a rx, K a rl (K arl M arks; 1818 - 1883). 23 24 28 31-37 104 278 455 467 556 M arx-A veling , Eleonora (Eleonora M arks-Eveling; 1855 - 1898) najm la a kerka K arla M arxa; osam de setih i devedesetih godina ivo se angaovala u engleskom i m eu narodnom radnikom pokretu; 1884. udala se za Edw arda Avelinga. 31 35 38 39 M assie, Joseph (D ozef M asi; u m ro 1784) engleski ekonom ist, jedan od predstavnika klasine buroaske po litike ekonom ije. 452 M auds lay, H enry (H enri M odsli; 1771 - 1831) engleski fabrikant, inenjer i pronalaza. 341 M aurer, Georg Ludwig, R itter von (G eorg L udvig vitez od M aurera; 1 7 9 0 - 1872) istoriar, izuavao je drutvene odnose u starom i sred njem veku u N emakoj. 74 212 M axim ilian von Habsburg (M aksimilijan H absburki; 1832- 1867) aus trijski nadvojvoda; generalni guver n er austrijskih poseda u Italiji (1857 - 1859); u vrem e engleskopansko-francuske intervencije u M eksiku bio je proglaen (1864) za cara m arionetskog Meksikog C arstva; 1867. streljali su ga m ek siki rodoljubi. 155 M ayer, Sigm und (Zigm und M ajer) beki fabrikant. 19 M eitzen, August (A ugust M ajcen; 1822 - 1910) statistiar i istoriar priv red e; napisao je nekoliko radova o agrarnim odnosim a u Nemakoj i ostalim evropskim zemljama. 213 Mendelssohn, Moses (M ozes M endelso n ; 1729- 1786) nem aki reakcio n arn i filozof. 25 Menenije Agripa (um ro 493. pre n. e.) rim ski patricij. 321 Mercier de L a Rivibre, Paul-Pierre (Pol-Pjer M ersije de L a R ivijer; 17 2 0 - 1793) francuski ekonom ist, fiziokrat koji nasluuje da viak vrednosti bar u m a n u fak tu ri. . . im a nekakve veze sa samim m anu fakturnim radnicima (M arx). 105 106 123 138 140 146 149 174 M erivale, Herman (H erm en M erivejl; 1806- 1874) engleski ekonom ist i dravnik; liberal; zamenik m inistra za kolonije (1 848- 1859), zamenik m inistra za pitanja Indije (18 5 9 1874); pisao o naelim a kolonizacije. 561 679 Meyer, Rudolph Hermann (R udolf H eran M ajer; 1839- 1899) ekonom m ist i publicist; Bismarckov p ro tivnik; Rodbertusov biograf. 214 467
Registar imena 823 M ill, James (Dejms M il; 1773 - 1836) engleski buroaski ekonom ist i filo zof; vulgarizovao je Ricardovo ue nje. 109 117 143 170 180 315 388 446 500 503 505 M ill, John Stuart (D on Stjuart M il; 1806- 1873) engleski ekonomist i filozof pozitivist; pristalica slobodne trgovine; epigon klasine buroaske politike ekonom ije; vulgarizovao je Ricardovo uenje i propovedao har moniju izm eu interesa buroazije i radnike klase. Smatrao je da se protivrenosti kapitalizma mogu re siti reformom odnosa raspodele. Sin Jamesa M illa. 21 22 118 126 329 388 446 454 455 520 526 529 539 661 Mirabeau, Honore-Gabriel-Victor R iqueti, comte de (Onore-Gabrijel-V iktor Riketi grof M irabo; 1749-1791) politiar francuske revolucije, borio se za interese krupne buroazije i plemstva koje je prelo u buro aziju. 422 633 646 647 659 667 Mirabeau, Victor Riqueti, marquis de (Viktor Riketi markiz M irabo, 17151769) francuski ekonom ist, fiziok rat; otac G abrijela-V ictora M irabeau-a. 545 675 Molesworth, Sir Villiam (ser Viljem M ilsvort; 1810- 1855) britanski d r avnik; liberal; lan Parlam enta; glavni komesar za javne radove (1853 - 1855) i m inistar za kolonije (1855). 157 Molinari, Gustave de (G istav de M olin ari; 1819-1912) belgijski eko nomist, pristalica slobodne trgovine. 147 374 527 679. Mommsen, Theodor (Teodor M om zen; 1817 - 1903) nemaki istoriar, bavio se izuavanjem starog veka. 155 157 Montalembert, Charles Forbes de Tryon, comte de (ari Forb de T rion grof M ontalam ber; 1810- 1870) fran cuski politiar i publicist; za vreme Druge Republike poslanik u ustavo tvornom i zakonodavnom telu N a rodne skuptine, voda katolike par tije; potpomogao je dravni udar Louis-a Bonaparte. 415 Monteil Amans-Alexis (Afnan-Aleksis M ontej; 1769 - 1850) francuski bur oaski istoriar. 667 Montesquieu, Charles de Secondat, ba ron de L a Brkde et de (ari de Sekonda, baron od Brede i od M onteskijea; 1689 - 1755) istaknuti fran cuski sociolog, ekonomist i pisac, predstavnik prosvetiteljstva 18. veka; teoretiar ustavne monarhije i si stema podele vlasti; zastupao kvan titativnu teoriju novca. 91 117 544 Moore, Samuel (Semjuel M u r; 18301912) engleski pravnik; lan Prve internacionale (M eunarodnog u d ruenja radnika); preveo je na en gleski Manifest K omunistike par tije i prvi tom Kapitala; Marxov i Engelsov prijatelj. 31 More (M orus), Sir Thomas (ser Tom as M or; 1478 - 1535) engleski politiar; lord-kancelar; humanistiki pisac, predstavnik utopijskog komunizma. 545 634 635 649 650 Morton, John Chalmers (D on almers M orton; 1821 - 1888) engleski agro nom ; autor veeg broja spisa o poljoprivredi, urednik lista Agri cultural Gazette (1844- 1888). 333 487 Muller, Adam Heinrich, Ritter von H it ter dorf (Adam H ajnrih M iler vitez od N iterdorfa; 1779- 1829) publi cist i ekonom ist; predstavnik tako zvane romantike kole u politikoj ekonomiji, koia je odgovarala intere sima feudalne aristokratije; protiv nik uenja Adama Smith-a. 118 M un,John (Don M an) sin Thom asa M una i izdava njegovih dela. 451 M un, Thomas (Tom as M an; 1571 1641) engleski trgovac i ekonomist, m erkantilist; od 1615. jedan od di rektora Istonoindijske kompanije. 451 M urphy, John Nicolas (Don Nikeles Marfi) engleski publicist. 623 Murray, Hugh (Hju M ari; 1779 - 1846) engleski geograf. 304 Napoleon II I , Louis Bonaparte (Luj Napoleon III Bonaparta; 18081873) neak Napolona I ; predsed nik D ruge Republike (1848 - 1852); francuski car ( 1 8 5 2 - 1870). 248

N asm yth, Jam es (D ejm s N esm it; 1808 - 1890) engleski inenjer i p ro nalaza parnog ekia. 341 367 386 New m an, Francis W illiam (F rensis V i ljem N ju m e n ; 1805-1897) engleski filolog i p u b licist; buroaski radikal; au to r religioznih, politikih i eko nom skih spisa. 639 644 N ew m an, Sam uel Philips (S em juel F ilips N ju m e n ; 1797 - 1842) am e riki filozof i ekonom ist. 148 188 Newm arch, W illiam (V iljem N ju m a r; 1 8 2 0 - 1882) engleski ekonom ist i statistiar, b an k a r; pristalica slo b odne trgovine. 266 N ew nham , G. L . (G . L . N junem ) en gleski advokat. 531 Niebuhr, B arthold Georg (B artold G e org N ib u r; 17 7 6 - 1831) istoriar, bavio se istorijom starog veka. 211 N o rth, S ir D udley (ser D adli N o rt; 1641 - 1691) engleski ekonom ist, je d an od p rv ih predstavnika buroaske klasine politike ekonom ije. 99 114 115 118 126 346 545 Olmsted, Frederick L aw (F rederik L o O lm stid ; 1 8 2 2 - 1903) am eriki po ljoprivredni i vrd arsk i praktiar. 179 O pdyke, George (D ord O pdajk; 1 8 0 5 - 1880) am eriki pred u ze tn ik ; pisac ekonom skih dela. 152 O rkney, Elizabeth Villiers, L ady (ledi E lizabet Vilez O rk n i; 1657 - 1733) ljubavnica V iljem a O ranskog. 639 Ortes, Giammaria (D am arija O rtes; 1 7 1 3 - 1790) venecijanski kaluder, jedan od velikih pisaca ekonom skih dela 18. veka (M arx). 545 572 Overstone, Sam uel Jones Loyd, Lord, Baron (Sem juel D ons L ojd lord, od 1860. baron O verston; 1795-1883), engleski b an k ar; vigovac; uticao je na finansijsku politiku R oberta Peela, naroito na izradu njegovog zakona o bankam a u E ngleskoj; zastupnik principa novanog o p ti caja (currency principle). 117 135 Owen, Robert (R obert O ven; 1771 1858) engleski utopijski socijalist. 78 93 94 269 357 428 443 484 526 Pagnini, Giovanni Francesco (Dovani F ranesko P an jin i; 1715 - 1789) italijanski ekonom ist, autor nekolikih spisa o novcu. 91 Palmerston, H enry John Temple, Lord (H enri D on T e m p i lord P alm er sto n ; 1784 - 1865) engleski dravnik, najpre torijevac, a od 1830. jedan od desnih voa vigovaca, m inistar rata 1809 - 1828); m inistar spoljnih po slova (1 8 3 0 - 1834, 183 5 - 1841, 1 8 4 6 - 1851); m inistar unutranjih poslova (1 8 5 2 - 1855) i predsednik vlade (1855 - 1858. i 1 8 5 9 - 1865). 403 Papillon, Thomas (Tom as Pepilon; 1623 - 1702) engleski trgovac i poli ti a r; lan P arlam enta; jedan od direktora Istonoindijske kompanije. 90 Parisot, Jacques- Theodore (Zak-Teodor P arizo ; rod. 1783) preveo je na fran cuski spis Jam esa M illa Elements o f political economy. 500 P arry, Charles H enry (Carls H enri P e ri; 1 7 79- 1860) engleski lekar. 530 531 597 Parry, S ir W illiam Edward (ser Viljem E dvard P e ri; 1790- 1855) engleski svetski p utnik, istraiva polarnih krajeva. 94 Pecqueur, Constantin (K onstanten Pek e r; 1801 - 1887) francuski ekono m ist i socijalist utopist. 542 671 Peel, S ir Robert (ser R obert Pil; 1 7 5 0 - 1830) engleski fabrikant pa m unih tkanina; lan Parlam enta; torijevac; otac predsednika vlade sera R oberta Peela. 669 Peel, Sir Robert (ser R obert P il; 1788 - 1850) britanski dravnik i diplom ata, vod um erenih torijevaca koji su po njem u nazvani pilitim a; m inistar unutranjih poslova (1822 1827. i 1828 - 1830), predsednik vlade (1834/35. i 1841 - 1846); uz podrku liberala ukinuo zakone o itu 1846. 21 133 208 681 Perikle (oko 4 9 0 -4 2 9 . pre n. e.) atinski dravnik koji je grku robo vlasniku dem okrati ju razvio do vrhunca; u njegovo vrem e cvetale su kultura i nauka. 326
Registar imena 825 Peto, Sir Samuel Morton (ser Semjuel M orton P itou; 1809- 1889) en gleski preduzim a za gradnju eleznica; lan Parlam enta; liberal; kada je njegovo preduzee 1866. bankro tiralo povukao se iz javnog ivota. 210 Petty, Sir William (ser Viljem P eti; 1623 - 1687) engleski ekonom ist i statistiar, osniva klasine buroaske politike ekonomije u Engle skoj. 53 57 82 91 92 99 116 117 133 136 158 245 282 311 325 381 488 545 Philippe V I de Valois (Filip V I od Valoa; 1293- 1350) francuski kralj (1328 - 1350). 91 Pilat, Pontije (rod. oko 37) rimski namesnik u Judeji. 520 Pindar (oko 522. do oko 442. pre n. e.) starogrki lirski pesnik; pisao je sveane ode. 140 371 577 669 Pinto, Isaac (Isak P into; 1715 - 1787) holandski krupni trgovac i berzanski pekulant, autor vie ekonomskih spisa. 140 Pitt, William (Viljem Pit [M ladi]1759- 1806) engleski dravnik, to; rijevac; predsednik vlade (1783 1801 i 1804- 1806); sproveo je niz reakcionarnih mera protiv radni kog pokreta. 187 653 Platon (oko 427. do 347. pre n. e.) starogrki filozof idealista; ideolog robovlasnike aristokrati je. 325 326 Pontije vidi Pilat, Pontije Postletkwayt, Malachy (Meleki Posltvejt; 1707 - 1767) engleski ekono mist, izdao je jedan obim an leksikon o trgovini i zanatim a; autor razli itih spisa o trgovini. 246 Potter, Alonzo (Alonzo P oter; 18001865) ameriki biskup; izdao je Scrope-ovo delo o politikoj eko nomiji. 526 Potter, Edmund (Edm und Poter) en gleski fabrikant i politiar; prista lica slobodne trgovine; poetkom ezdesetih godina lan Trgovake komore u M anesteru; lan Parla menta. 266 506-508 Price, Richard (Riard Prajs; 17231791) engleski radikalni publicist, ekonomist i filozof-moralist. 246 596 Protagora iz Abdere (oko 480. do oko 411. pre n. e.) grki filozof sofist. 223 Proudhon, Pierre-Joseph (Pjer-ozef P rudon; 1809 - 1865) francuski p u blicist i ekonom ist; sitnoburoaski ideolog; jedan od teoretiara anar hizma. 71 82 85 374 453 472 518 Pusey, Philipp (Filip Pjuzi; 1799 1855) engleski politiar; torijevac; veleposednik. 599 Quesnay, Francois (Fransoa K ene; 1694- 1774) francuski ekonomist i lekar; osniva fiziokratskog uenja. 21 103 288 488 545 Quetelet, Lambert - Adolphe - Jacques (L am ber-A dolf 2ak K etele; 1796 1874) belgijski naunik, statistiar, m atem atiar i astronom . 290 Quincey (K vinsi) vidi De Quincey , Thomas Raffles, Sir Thomas Stamford (ser Tom as Stamford Rafis; 1781 - 1826) britanski kolonijalni inovnik, 1811 1816. guverner Jave; autor knjige Istorija Jave. 319 663 Ram azzini, Bernardino (Bernardino Ram acini; 1633 - 1714) italijanski le kar, sakupio je i sistematizovao sta tistiki materijal o profesionalnim bolestima. 324 Ramsay, Sir George (ser D ord Rem zi; 1800- 1871) engleski ekonom ist; je dan od poslednjih predstavnika kla sine buroaske politike ekonomije. 150 153 284 450 500 559 Ravenstone, Piercy (Persi Rejvenston; um ro 1830) engleski ekonomist, Ricardov pristalica; jedan od pobor nika interesa sitne buroazije i M althusov protivnik. 381 450 Redgrave, Alexander (Aleksander Redgrejv) engleski fabriki inspektor. 240 241 334 351 356 369 384 397 404 405 481 494 495 Regnault, Elias-Georges-Oliva (ElijaZor-Oliva Renjo; 1801 - 1868) fran cuski istoriar i publicist; dravni inovnik. 214

Reich, Eduard (E d u a rd R ajh ; 18361919) lekar, napisao je nekoliko ra dova o javnoj zdravstvenoj zatiti i higijeni. 324 Ricardo, D avid (D ejvid R ik a rd o ; 1772 - 1823) engleski ekonom ist ije delo predstavlja v rh u n ac klasine buroaske politike ekonom ije. 20 21 22 60 67 78 81 117 135 154 171 185 187 205 206 276 343 347 361 381 383 388 446 453 454 457-459 464 467 470 496 505 520 525 526 528 535 543 559 669 Richardson, Benjam in (B endam in R i a rd so n ; 1828 - 1896) engleski lekar, napisao je nekoliko radova o javnoj zdravstvenoj zatiti i higijeni. 228 229 Roberts, S ir George (ser D o rd R o b e rts ; u m ro 1860) engleski istoriar, napisao je istoriju ju n ih gro fovija u Engleskoj. 636 Rodbertus (-Ja g etzo w ), Johann K a rl (Johan K arl R odbertus [-Jagecov]; 1 80 5 -1 8 7 5 ); pruski veleposednik; v ulgarni ekonom ist i p o liti ar; ideo log junkerstva koje se poburoaziralo ; 1848. vaa levog centra u P ruskoj narodnoj sk u p tin i; m ini s tar za k u ltu ru u A uerswaldovoj v la d i; teoretiar pruskog junkerskog dravnog socijalizma. 467 Rogers, Jam es Edwin Thorold (D ejm s E dvin T a reld R o d e rs; 1823 - 1890) engleski ekonom ist, bavio se istorijom p rivrede. 595 600 638 66i Rogier, Charles-Latour ( arl-L atu r R oije; 1 8 0 0 - .1885) belgijski dravnik; u m ereni lib eral; predsednik vlade i m in istar u n u tra n jih poslova (1847 1852). 249 Roscher, W ilhelm Georg Friedrich (G e org F rid rih V ilhelm R o er; 1817 1894) vulgarni ekonom ist, osniva takozvane istorijske kole u politi koj ekonom iji. 92 148 186 187 195 205 236 291 325 542. Rossi, Pellegrino Luigi Edoardo, comte (Pelegrino L u i i E dorado g ro f R o si; 1787 - 1848) italijansko - francuski vulgarni ekonom ist, pravnik i po litiar; profesor politike ekonom ije u P arizu (1 8 3 3 - 1840), S m ith-ov i M althusov uenik. 159 504 R ouard de Card, Pie-M arie (P i-M ari R u ar de K ar) francuski svetenik 223 Rousseau,Jean-Jacques (2 an -2 ak R uso; 1 7 12- 1778) francuski prosvetitelj, pisac, najznaajniji ideolog revolu cionarne sitne buroazije pre fran cuske revolucije. 658 Roux-Lavergne, Pierre-Celestin (PjerSelesten R u -L a v ern j; 1802- 1874) francuski istoriar i filozof idealist; sa P .-J.-B . Buchez-om izdao je zbirku izvora Istorija P arlam enta u vrem e francuske revolucije. 655 R oy, H enry (H enri Roj) engleski le kar i ekonom ist. 130 578 R oy, Joseph (2ozef Roa) prevodilac prvog tom a Kapitala i nekih Feuerbachovih dela na francuski jezik. 27 31 Rubens, Peter Paul (P eter Paul R u b en s; 1 5 7 7 - 1640) flamanski slikar. 267 Ruge, A rnold (A rnold R u g e; 18021880) nem aki publicist, m ladohegelovac; 1844. s M arxom izda vao asopis D eutsch-Franzosische Jahrbiicher; sitnoburoaski dem o k ra t; od 1866. nacionalni liberal. 77 141 R um ford (Ram ford) vidi Thompson, S ir Benjamin Russell, L ord John (lord D on Rasel; 1792- 1878) engleski dravnik; vo a vigovaca; predsednik vlade (18461852. i 1865/1866); m inistar spoljnih poslova (1852/1853. i 1859/1865), predsednik Tajnog saveta (1854/55). 518 639 Sadler, Michael Thomas (M ajki Tom as S adler; 1780- 1835) engleski eko nom ist i politiar; torijevac; buroaski filantrop; M althusov protivnik. 597 622 Saint-Sim on, Claude-Henri de Rouvroy , comte de (K lod-A nri de Ruvroa gro f S en-S im on; 1760- 1825) fran cuski socijalist utopist. 526 Saunders, Robert John (R obert D on Sonders) engleski fabriki inspektor iz etrdesetih godina 19. veka. 261 271 357
Registar imena 827 Say, Jean-Baptiste (2 a n - Batist Sej; 1767 - 1832) francuski ekonom ist; sistematizovao je i vulgarizovao delo Adama S m ith-a; osnovao je vulgarnoekonomsko uenje o faktorim a proizvodnje po kome su zemlja, ka pital i rad nezavisni izvori rente, profita i najamnine. 81 109 143 151 176 186 232 343 390 458 472 525 Schorlemmer, Carl (K arl orlem er: 1834- 1892) hem iar, dijalektiki m aterijalist; profesor u M anesteru; lan Socijaldemokratske partije N emake; M arxov i Engelsov prijatelj. Schouw, Joakim Frederik (Joakim Frederik Sou; 1789- 1852) danski bo taniar. 453 Schulz, Wilhelm (Vilhelm ulc; 1797 1860) publicist; uestvovao u revo luciji od 1848/49; poslanik Frank furtske narodne skuptine (njenog levog krila). 330 Schulze-Delitzsch, Hermann Franz (H erm an Franc ulce-D eli; 1808 1883) sitnoburoaski ekonom ist i politiar; zalagao se za ujedinjenje Nemake pod hegemonijom Pruske; pokuao je da radnike odvue od revolucionarne borbe propagirajui organizovanje kooperativnih druta va. 13 Scrope, George Julius Poulett (D ord Dulijes Polit Skrop; 1797 - 1876) engleski ekonomist i geolog, M althusov protivnik; lan Parlamenta. 526 Seeley, Robert Benton (Robert Ben ton Sili; 1798- 1886) engleski iz dava i publicist; buroaski filan trop. 643 Sekst Empirik (oko 2. veka) grki filo zof skeptiar, i lekar. 326 Senior, Nassau William (Nasau Viljem Senior; 1790- 1864) engleski vul garni ekonom ist; apologet kapita lizma, jedan od onih ljudi koji vode zvani nu re u ekonomskoj nauci buroazije (M arx); bio je protiv skraenja radnog dana. 201-205 236 288 359 388 427 428 435 478 482 526 629 645. Shaftesbury, Anthony Ashley Cooper, Earl of (Antoni Eli K uper erl od Seftsberija; 1801 - 1885) engleski politiar; jedan od voda aristokrat skog filantropskog pokreta za do noenje zakona o desetoasovnom radnom danu. 356 365 366 598 Shakespeare, William (Viljem ekspir; 1564 - 1616) veliki engleski dram ski pesnik. 124 656 Shee, William (Viljem Si; 1804 - 1868) irski pravnik i liberalni politiar, lan Parlamenta. 376 Shrewsbury (ruzberi) vidi Talboi, Charles Sidmouth, Henry Addington , Viscount (H enri A dington vikont Sidm et; 17571844) britanski dravnik; torijevac; predsednik vlade i ministar finansija (1801 - 1804); kao m i nistar unutranjih poslova (18121821) sprovodio je represalije pro tiv radnikog pokreta. 380 Simon, Sir John (ser Don Sajm en; 1816- 1904) engleski lekar, najvii zdravstveni inovnik Tajnog saveta. ovek . . . koji je svugde nailazio na buroaske interese kao na najveu sm etnju u vrenju svoje dunosti i koji se zbog toga morao boriti pro tiv njih. O tuda je njegova instinktiv na m rnja protiv buroazije koliko estoka toliko i razumljiva (Engels). 354 412 580-582 588 590 602 Sismondi, Jean-Charlcs-Leonard Simonde de (Zan-arl-Leonar-Sim ond de Sism ondi; 1773 - 1842) vajcarski ekonomist i istoriar; kritikovao je kapitalizam > sa stanovita sitne buroazije (Lenjin) i idealizovao sit nu proizvodnju. 144 160 211 283 471 500 509 513 516 517 525 573 672 Skarbek, Frederic, G raf von (Frederik grof Skarbek; 1792-1866) poljski eko nom ist, pristalica Adama Smith-a. 293 313 Sloane, Hans (Hens Sloun; 1660 - 1753) engleski lekar i prirodnjak. Skupljao je knjige i rukopise; 1753. sastavlja njem njegove i dveju drugih privat nih kolekcija osnovan je Britanski muzej. 639 Sm ith , Adam (Adam S m it; 1723 1790) najznamenitiji engleski eko nom ist pre Ricarda; uoptio je isku stva kapitalistikog manufakturnog perioda i poetaka fabrikog sistema
2 7 8
8 2 8 Napomene i registri i dao razvijen vid klasinoj b uroaskoj politikoj ekonom iji. 22 53 81 116 117/118 154 246 314 316 323 324 325 343 363 407 446 458 469 471 473 475 492 501 524 539 543 544-547 549 550 569 579 630 644 651 670 S m ith, Edward (E dvard S m it; oko 1818. do 1874) engleski lekar; savetnik i opunom oenik T a jn o g saveta za ispitivanje stanja u pogledu ishrane u radnikim etvrtim a. 350 579 580 602 S m ith, Goldwin (G oldvin S m it; 1823 1910) engleski istoriar, publicist i ekonom ist; lib eral; 1868. preselio se u S A D ; od 1871. iveo je u K an ad i; bio je, iako nedosledno, protiv im perijalistike politike SA D i E n gleske. 661 Srtigge (Snig) engleski pravnik i sudija za vrem e Jam esa I. 637 Soetbeer, Georg A d o lf (G eorg A dolf S e tb e r; 1 8 1 4 - 1892) nem aki b u r oaski ekonom ist i statistiar. 29 Sofokle (oko 497 oko 406. pre n. e.) veliki grki pisac tragedija. 125 Somers, Robert (R o b ert S am ers; 1822 1891) engleski buroaski publicist i urnalist. 646 647 Sorge, Friedrich A d o lf (F rid rih A dolf Z orge; 1828 - 1906) uestvovao je u badensko-falakom ustanku 1849; lan M eunarodnog u d ruenja ra d nika, organizator njegovih sekcija u A m erici; 1872. delegat na H akom kongresu; lan G eneralnog vea u N jujorku i njegov generalni sekre tar (1 8 7 2 - 1874); M arxov i Engelsov saborac i prijatelj. 32 Sparks, Jared (D ared S parks; 17891866) am eriki istoriar i pedagog, osnovao je na H arvardskom univer zitetu prvu katedru za isto riju ; izdao je dela Benjam ina F ranklina. 152 Spinoza, Bdruch ( Benedictus) de (Baru h [Benedikt] de S pinoza; 16321677) veliki holandski filozof m on ist. 25 276 526 Stafford, W illiam (Viljem S taferd; 1 5 54- 1612) engleski ekonom ist, predstavnik ranog m erkantilizm a. 656 Stapleton (S tephen) britanski poli tiar; konzervativac; lan Parla m enta. 530 Steuart (S te w a rt), Sir James (ser D ejm s S tujart [pseudonim Den ham] ; 1712- 1780) engleski eko nom ist, jedan od poslednjih pred stavnika m erkantilizm a, koji je teo retski sistem atizovao; protivnik kvantitativne teorije o novcu. 35 136 139 164 298 314 381 488 544 572 634 644 658 Steuart, S ir James (ser D ejm s Stjuart) b ritanski general; izdao je dela svoga oca S ir Jam esa Steuarta. 139 Stew art, Dugald (D ugeld S tju a rt; 1753 - 1828) kotski filozof idealist, i ekonom ist. 288 308 321 429 Stolberg, Christian , G ra f z u (grof K ristijan tolberg; 1748 - 1821) pesnik i prevodilac. 361 Storch, Heinrich Friedrich von [Andrej Karlowitsch ] (H ajnrih F rid rih fon S torh [A ndrej K arlovi]; 1766-1835) ekonom ist, statistiar i istoriar; epi gon i vulgarizator klasine buroaske politike ekonom ije; kritikovao je m erkantilizam ; lan Akademije nauka u P etrogradu. 160 167 313 321 521 573 Strahan, W illiam (Viljem S trehen; 1715 - 1785) engleski tam par i iz dava dela D avida H um e-a i Adama S m ith-a. 546 Strousberg, Bethel Henry (Betel H enri S trousberg; 1823- 1884) graditelj eleznica i preduzim a, 1873. ban krotirao. 210 Strype, John (D on S trip ; 1643 1737) engleski crkveni istoriar. 650 S tuart (S tjuart) kraljevska dinastija kotske (1 3 7 1 -1 7 1 4 ) i Engleske (1603 - 1649. i 1660- 1749.) 638 Stuart, James (D ejm s S tju art; 1775 1849) lekar i publicist; vigovac; 1833. fabriki inspektor. 259 Z8U Sully, M aximilian de Bdthune, due de (Maksimilijan- de Betin, vojvoda od S ilija; 1559- 1641) francuski d r avnik i ekonom ist; savetnik kralja H enriia IV . 545
Registar imena 829 Sutherland, Elisabeth Leveson-Gower, Marquise Stafford, Countess, od 1833. Duchess (Elizabet LevesonG ouer Saterlend, markiza Staferd, kontesa, od 1833. vojvotkinja; 1765 1839) kotska zemljoposednica; su pruga markiza Stafforda. 644 645 Sutherland, H afiett Elisabeth Georgi na Leveson-Gower, Duchess (H erijet Elizabet D ordina Leveson-G ouer Saterlend, vojvotkinja; 1806- 1868) kotska veleposednica, aktivni lan vigovske partije; snaha Elisabeth-e S utherland. 645 Thunen, Johann Heinrich von (Johan H ajnrih fon T inen; 1783 - 1850) ekonomist, zemljoposednik u M eklenburgu; kao teoretiar rente pred stavnik pruskog puta kapitalisti kog razvoja poljoprivrede. 549 Timur (Tamerlan) (1336- 1405) mon golski kan, gospodar Samarkanda* zauzeo je srednju Aziju i Persijuf 236 T it, Flavije Vespazijan (4 1 -8 1 ) rim ski car. 351 Tooke, Thomas (Tom as T u k ; 17741858) engleski ekonom ist; vatreni pobornik slobodne trgovine; kritikovao je Ricardovu teoriju o novcu. 266 Torrens, Robert (R obert T o re n s; 1780 1864) engleski oficir i ekonom ist; pristalica slobodne trgovine i kole currency principle*. 149 158 169 359 388 Townsend, Joseph (Dozef Taunzen; 1739 - 1816) engleski svetenik, geo log i sociolog, pristalica M althusove teorije o prenaseljenosti. 314 545 572 Tremenheere, Hugh Seymour (H ju Sejm ur T rim enhir; 1804-1893) en gleski inovnik i publicist; neko liko puta lan vladine komisije za ispitivanje uslova rada u fabrikama. 160 223 237 Tucker, Josiah (Dousaje T ak er; 1712 1799) engleski svetenik i ekono m ist, pretea Adama Smith-a. 246 545 670 Tuckett, John Debeli (Don Debel T aket; um ro 1864) engleski pub licist. 322 637 660 Tudor (Tjudor) engleska dinastija. 660 Tukidid (oko 460. do oko 395. pre n. e.) grki istoriar; napisao je jednu nezavrenu istoriju peloponeskih ra tova. 195 326 Tupper, M artin (M artin T ap er; 1810 1889) engleski pesnik, pisao je besadrajne i moralizatorske pesme. 538 Turgot, Anne-Robert-Jacques, baron de VAulne (An-Rober-Zak Tirgo ba ron od Olne; 1727 - 1781) francuski dravnik, generalni finansijski in spektor; ekonomist fiziokrat, Quesnayev uenik. 165 282 469
Talbot, Charles, Duke o f Shrewsbury (arls T olbet, vojvoda od rusberija; 1660 - 1718) britanski dravnik; torijevac; predsednik vlade (1714). 639 Taylor, Sedley (Sedli T ej lor; druga polovina 19. veka do poetka 20. ve ka) engleski propagator zadrugarstva. 38 39 Temple, Sir William (ser Viljem T e m p i; 1628 - 1699) engleski diplom ata i politiar; autor nekolikih ekonom skih i politikih spisa, m erkantilist. 545 Thiers, Louis-Adolphe (Luj-A dolf T je r; 1797 - 1877) francuski buroaski is toriar i dravnik; m inistar u n u tranjih poslova (1832. i 1834), predsednik vlade (1836. i 1840), predsednik Republike (1871 - 1873), delat Parike komune. 392 630 Thompson, Sir Benjamin , Count of Rumford (ser Bendamin Tom pson, grof od Ram forda; 1753 - 1814) en gleski oficir amerikog pofekla; avan turist; jedno vreme je bio u slubi bavarske, vlade. Osnovao ;e radne domove za sirotinju i za njenu ishra nu spravljao recepte od jevtinih surogata. 530 Thompson, William (Viljem Tom pson; oko 1785 - 1833) irski ekonomist, socijalist utopist, Owenov pristalica; iz Ricardove teorije izvukao je soci jalistike zakljuke. 322 Thornton, William Thomas (Viljem Tom as T ornton; 1813 - 1880) en gleski ekonomist, pristalica Johna Stuarta Milla. 158 242 634

Ure, Andrew (E n d rju J u r ; 1778 - 1857) engleski hem iar i ekonom ist; p ri stalica slobodne trgovine. 35 245 269 288 312 328 337 342 358 371 373 375 383 384 387 388 486 490 494 Urquhart, D avid (D ejvid U rk a rt; 18051877) britanski diplom ata, reakcio narni p ublicist i p olitiar; turkofil; od 1847. do 1852. lan P arla m en ta; torijevac. 98 324 445 645 660 661 W ade, Benjamin Franklin (Bendamin F ranklin V ejd; 1800- 1878) am e riki dravnik; pripadao je levom krilu R epublikanske stran k e; potpredsednik Sjedinjenih Amerikih D rava (1867 - 1869), aktivni borac protiv ropstva u junim dravama SA D . 17 W ade, John (D on V ejd; 1788 - 1875) engleski publicist, ekonom ist i isto riar, 218 244 547 W akefield, Edward Gibbon (Edvard Gibon V ejkfild; 1796- 1862) engleski dravnik, ekonom ist i kolonijalni politiar. 241 291 471 514 597 6 7 6 -6 8 1 . Wallace, Robert (R obert V oles; 1697 1771) engleski teolog i statistiar, pristalica i propagator M althusove teorije o prenaseljenosti. 314 545 W ard, John (D on V ord) engleski isto riar. 239 W atson, John Forbes (D on Forbs V atson; 1827 - 1892) engleski lekar; kao pripadnik britanskih vojnih je dinica boravio je izvesno vrem e u In d iji i napisao nekoliko dela o in dijskoj poljoprivredi i proizvodnji tekstila. 347 W a tt, Jam es (D ejm s V ot; 1736- 1819) kotski pronalaza, konstruisao je znatno poboljanu parn u mainu. 333-335 338 341 344 432 W atts, John (D on V ots; 1818 - 1887) engleski socijalist utopist, Owenov pristalica, kasnije buroaski liberal i apologet kapitalizm a. 484 487 W ayland, Francis (Frensis V ejlend; 1796 - 1865) am eriki svetenik; na pisao je niz spisa iz etike, politike ekonom ije i drugih grana nauke; u n i v e rz ite ts k i profesor. 151 188 Wedgwood, Josiah (Dosuaje V edvud; 1730 - 1795) osniva m odernog grnarstva i engleske keram ike in d u strije. 239 242 Wellington, A thur Wellesley, Duke of (A rtur Velesli vojvoda od Velingto n a; 1769- 1852) engleski vojsko voa i dravnik, torijevac; od 1808. do 1814. komandovao engleskim trupam a u ratovim a protiv N apolona I ; maral artiljerije 1818 - 1827 ;
Valentin, Gabriel G ustav (G abrijel G ustav V ale n tin ; 1 8 1 0 - 1883) nem aki fiziolog. 427 Vanderlint, Jacob (D ekob V an d erlin t; u m ro 1740) engleski ekonom ist, pretea fiziokrata, rani zastupnik kvantitativne teorije o novcu. 117 123 136 246 248 282 297 311 545 Vauban, Sebastien le P retre, marquis de (S ebastjen le P re tr m arkiz V oban; 1633 - 1707) francuski m aral; vojni in en jer; a u to r veeg broja radova o izgradnji u tv r e n ja i o o psadivanju; kritikovao je francuski poreski si stem i skicirao jedan utopijski finansijski sistem . 132 Vaucanson, Jacques de (2 ak de V okanso n ; 1 7 0 9 - 1782) francuski m eha niar i pronalaza; usavrio je kon strukciju m ehanikog razboja. 338 Verri, Pietro (P ijetro V eri; 17 2 8 1797) italijanski ekonom ist; jedan od prv ih kritiara fiziokratskog ue nja. 50 90 126 295 Vico, Giovanni B attista ( ovani Batista V iko; 1668 - 1744) italijanski filozof; pokuao je da odredi objektivne za konitosti drutvenog razvoja. 330 Victoria (V iktorija; 1 8 1 9 -1 9 0 1 ) k ra ljica Velike B ritanije i Irske (1837 1901). 261 Villiers, Charles Pelham (Carls Pelem V ilijers; 1802- 1898) engleski po litiar i pravnik; pristalica slobodne trgovine; lan Parlam enta. 240 Vissering, Simon (Sim on V isering; 1818 - 1888) holandski vulgarni eko nom ist i statistiar. 443
Registar imena 831 vrhovni kom andant (1827/28, 1842 1852), predsednik vlade (1828-1830), ministar spoljnih poslova (1834/ 1835); podravao je Peela pri ukida nju carina na ito. 118 West, Sir Edward (ser Edvard Vest; 1782 - 1828) engleski ekonom ist, raz vio je jednu teoriju zemljine rente. 446 464 477 478 Whitbread, Samuel (Semjuel V itbred; 17581815) engleski politiar; lan Parlam enta; vigovac. 653 Whitney, Eli (Ilaj V itni; 1765 - 1825) ameriki pronalaza maine za i enje pamuka. 340 347 William I I I (Oranski) (Viljem I II O ranski; 1650 - 1702) nam esnik u H olandiji (1672- 1702), kralj E n gleske (1689- 1702). 639 Wilks, M ark (M ark V ilks; oko 17601831) oficir u britanskoj kolonijalnoj vojsci; iveo je due vrem e u Indiji i napisao nekoliko radova o toj zemlji. 319 William I V (VUjem IV ; 1765 - 1837) kralj Velike Britanije i Irske (1830 1837). 260 Williams, Sir William Fenwick, B a ronet o f Kars (ser Viljem Fenvik Viljems, baronet od K arsa; 1800 1883) engleski general; 1854/1855. predstavnik u tabu turske vojske na Kavkazu i jedan od organizatora od brane K arsa; lan Parlamenta. 118 Wilson, James (Dejms V ilson; 1805 1860) engleski politiar i ekonom ist; pristalica slobodne trgovine; osni va i urednik nedeljnog lista Eco nomist; ministar finansija (1853 1858). 205 304 W irth, M ax (Maks V irt; 1822- 1900) buroaski vulgarni ekonomist i pub licist. 78 W itt, Johan de (Johan de V it; 1625 1672) holandski dravnik, zastupao je interese bogatih trgovaca. 545 667 W olff, Christian, Freiherr von (Kristijan baron Volf; 1679- 1754) nemaki filozof idealist i metafiziar; prosvetitelj. 538 W olff, Wilhelm (Lupus) (Vilhelm Volf [L upus]; 1809- 1864) nastavnik i urnalist; sin jednog leskog km eta; lan Briselskog komunistikog do pisnog komiteta (1846/47), od m arta 1848. lan Centralne uprave Saveza kom unista; 1848/49. jedan od ured nika lista Neue Rheinische Zeitung; lan Rajnskog demokratskog okrunog odbora i Kelnskog odbora bezbednosti; posle 1849. emigrirao u vajcarsku, pa 1851. u Englesku; bliski prijatelj i saradnik M arxa i Engelsa. 9 Wright, Thomas (Tom as R ajt; 1711 1786) engleski prirodnjak. 641 W yatt, John (D on V ajet; 1700 - 1766) engleski pronalaza jedne predilice. 330
Yarranton, Andrew (Endrju Jarantan; 1616. do oko 1684) engleski eko nom ist; bavio se i mehanikom. 311 Young, Arthur (A rtur Jang; 1741 1820) engleski pisac, agronom i eko nom ist; pristalica kvantitativne teo rije o novcu. 116 206 246 595 602
3u6ep , H u k o a o u Heauoeiiu (1844 1888) ruski ekonom ist; jedan od p r vih popularizatora M arxovih eko nomskih radova u Rusiji, iako ni sam nije razumevao materijalistiku d i jalektiku niti revolucionarnu su tinu marksizma. 22 23
x LepHbimeecKUU, Hunonau T aepuAoeun
(1828-1889) ruski revolucionarni de m okrat; naunik, pisac, knjievni kritiar; jedan od istaknutih pre tea ruske socijaldemokratije. 21
Imena biblijskih, m itolokih i drugih neistorijskih lica i lica iz knjievnih dela

A d a m lice iz starog zaveta, prvi ovek. 100 523 526 630 A n tej lice iz grke m itologije, div, sin boga m ora P osejdona i boginje zemlje G eje; sve dotle dok je bio u d o d iru sa svojom m ajkom zem ljom niko ga nije m ogao p o b e d iti; H erkul ga je podigao sa zem lje i udavio. 523 A v e lj po Bibliji dru g i sin A dam ov; iz zavisti ubio ga je njegov stariji b ra t K ain. 661 A v ra m lice iz starog zaveta, praotac Jevreja. 513 H efest grki bog vatre, zatitnik kovakog zanata. 361 571 H erkul lice iz grke m itologije, Zevsov sin ; personifikacija snage i iz drljivosti. 375 523
Isak lice iz starog zaveta, sin Avramov. 513
Ja k o v lice iz starog zaveta, sin Isakov. 513 Jekova im e najvieg boanstva jevrejske religije. 321 Jupiter vrhovni rim ski bog. 324 509
B uziris lice iz grko-egipatske m ito logije, surovi kralj E gipta, koji je naredio da se ubijaju svi stranci koji d o u u zem lju; Izokrat ga p red stavlja kao p rim e r vrline. 327
Dedal po grkom p red an ju m atoviti u m e tn ik i graevinar. 361 Dogberry (D ogberi) sudski posluitelj iz Shakespeare-ove kom edije M nogo vike ni oko ega; podrugljivo im e za ogranienog, preterano revnosnog inovnika. 84 376 530 Don Quijote (don K ihot) glavno lice istoim enog C ervantesovog rom ana. 83
K ain lice iz starog zaveta, stariji sin A dam ov; ubio je svoga b rata Avelja. 661. K alb lice iz Schillerove dram e Spletka i ljubav, m aral dvora. 507 K akus u rim skoj mitologiji udovite koje bljuje vatru i koje je H erkul ubio. 523 K iklop po grkom predanju div koji je im ao sam o jedno oko na elu. 213 227 235 Kupidon rim ski bog ljubavi. 545
Faust glavno lipe istoim ene G oetheove tragedije. 87 Fortunatus (F ortunat) lice iz nem akih n arodnih p ria; im ao je nepresuni novanik i volebni eir. 405 457
M aritorna lice iz Cervantesovog rom a na Don Kihot. 86 M eduza udovite u grkoj m itologiji; onaj koga bi ono pogledalo pretvo rio bi se u kam en. 14 Moloh asirski i fenianski bog prirode i toplote kome su prinoene ljudske rtve; ovo im e je kasnije postalo sim bol surove sile koja stalno trai rtve. 582 Odisej lice iz grkog predanja, junak trojanskog rata; njegov avanturi stiki povratak iz rata opisao je H om er u svom epu Odiseja. 227
Gerion lice iz grke mitologije, div sa tri tela. 523 Gobseck (G opsek) krti zelena iz Balzakovog istoim enog rom ana (u stvari vee pripovetke). 519
Registar imena 833

Pavle jedan od dvanaest apostola iz novog za veta; pre prelaska u hrianstvo nosio je im e Saul. 546 Persej lice iz grke mitologije, Zevsov sin. 14 Petka lice iz rom ana D aniela Defoe-a Robinson Kruso. 260 Pluton grki bog bogatstva i podzem nog carstva. 125 Polonius (Polonije) lice iz Shakespeareove tragedije Hamlet; lukavi i brbljivi dvoranin. 246 Prometej lice iz grke m itologije; uzeo je vatru od Zevsa i doneo ju ljudima, zbog ega je za kaznu prikovan za stenu. 571 Seacoal (Sikoul) lice iz Shakespeare-ove dram e Mnogo vike ni oko ega, noni uvar. 84 Sikes, B ili (Bil Sajks) lice iz Dickensovog rom ana Oliver Tvist, raz bojnik. 391 S iz if lice iz grke mitologije, kralj K orinta, koji je zato to je obmanuo bogove osuen da veito kotrlja kam en uzbrdo koji se stalno vraa nazad (otuda izraz Sizifov posao). 125 374 Sveti ore hrianski svetac koji je, po legendi, ubio adaju; zatitnik engleskih vitezova. 38 Shylock (ajlok) lice iz Shakespeareove dram e Mletaki trgovac. 258 605 Thor (T or) u bog grom a; uvek vraao udara groma. germanskoj mitologiji njegov eki m u se u ruke posle svakog 341
Robinson Crusoe (Robinson K ruso) lice iz istoimenog rom ana D aniela D e foe-a. 78-80 259
Sabala boanstvo u indijskoj mitolo giji koje se ljudim a javilo u obliku krave. 509 Sancho Pansa (Sano Pansa) lice iz Cervantesovog rom ana Don Kihot. 567 Sangrado lice iz Lesage-ovog romana Zil Bla, lekar. 628
Vinu najvii bog u indijskoj religiji. 527. urka (D am e Quickly) linost iz Shakespeare-ove dram e Kralj H enri etvrti. 54
S3 M a n - Engela (21)
Spisak mera i novanih jedinica

Mere za teinu
T ona (ton, t) = 20 handredvejta H andredvejt (hundredw eight, cwt) = 112 funti K varter (quarter, qrs.) = 28 funti Ston (stone) = 14 funti F unta (pound) = 16 una Una (ounce) 1016,05 kg 50,802 kg 12,700 kg 6,350 kg 453,592 g 28,349 g
Mere za plemenite metale, drago kamenje i lekove

F unta (troy pound) = 12 una U na (troy ounce) G rejn (grain) 372,242 g 31,103 g 0,065 g
Mere za duinu
Engleska milja (british mile) = 5280 stopa Jard (yard) = 3 stope Stopa (foot) = 12 cola Col (inch) Nemaki arin (Elle) 1609,329 91,439 30,480 2,540 66,690 m cm cm cm cm
Mere za povrinu
Eker (acre) = 4 ruda R ud (rood) R uta (prut; nem. Rute) Ar Juger (jugerum) 4046,7 1011,7 14,21 100 2523 m2 m2 m2 m2 ma
M ere z a zapreminu
Buel (bushel) = 8 galona G alon (gallon) = 8 pinti Pint (pint) 36,349 lit. 4,544 0,5681
Novane jedinice
Fu n ta sterlinga (pound sterling, ) = 20 ilinga 20,43 M * ilin g (shilling) = 12 pensa 1,02 M Peni (penny, pence, d.) = 4 fardinga 8,51 p r * Fard in g (farthing) = 1/4 penija (prev. kao m arja) 2,12 p f G ineja (guinea), stari engleski zlatni novac = 21 iling (shilling) 21,45 M Soverin (sovereign, engleski) zlatni novac = 1 funta sterlinga 20,43 M Franak (franc, francuski) = 1 0 0 sandm a 80 p f 0,8 p f San tim (centime) D rahm a, starogrki srebrni novac 80 p f L iv ra (livre), francuski srebrni novac = 1 franak oko 4,2 p f C ent (cent), am eriki sitan novac M D u kat, zlatni novac u Evropi, prvobitno u Italiji oko 9 pf M aravedi (m aravedi), stari panski bakarni novac oko 6 oko 0,45 p f Rej (reis), portugalski novac M arka (M ark) nemaki novac = 100 pfeniga Pfenig (Pfennig)
* Preraunavanje u marke i pfenige ovde je vreno prema njihovoj vrednosti iz 1871. godine (1 marka = 1/2790 kg. istog zlata).
837
Registar pojmova
A frika 239 393 662 669 Agent 320 Agitacija protiv zakona o itu 262 za desetoasovni radni dan 201 256 257 262 za osmoasovni radni dan 270 271 369 Akcionarska drutva 555 575 666 u vidu kombinovanog kapitaliste 299 pretea akcionarskog drutva 279 Akumulacija kapitala 497 498 511 516-518 522 523 neophodni uslovi za akumulaciju 511-514 i stepen eksploatacije radne snage 528-533 opd zakon kapitalistike akumu lacije 542 543 549 570 571 Malthus o akumulaciji 511 525 J. St. M ili o akumulaciji 520 Ricardo o akumulaciji 520 543 Smith o akumulaciji 520-521 524 543 547 548 549 vidi i Reprodukcija , proirena Akumulacioni fond 465 521 529 532 533 537 A lat 305 329-333 335 Amerika Juna Amerika ishrana radnika u rudnicima 505 Zapadna Indija 664 669 679 zemljoradnja i ropstvo 239 vidi i Sjedinjene Amerike Drave Ameriki graanski rat 17 174 217 229 270 350 373 377 384 385 474 645 682 Ameriki rat za nezavisnost 17 Analiza 24 43 48 56 64 77 81 192 193 284 292 473 498 513 analiza ekonomskih oblika 13 nauna analiza oblika ljudskog ivota 77 vidi i Roba, Vrednost, Oblik vrednosti Anarhija kapitalistike proizvodnje 318 423 431 443 445 Antagonizam 14 127 262 537 kapitalistikog naina proizvodnje 21 298 391 468 572 582 595 596 izm eu eksploatatora i eksploatisanih 297 Antijakobinski rat 531 596 662 A ntika 64 78 79 82 83 98 124 127 132 150 155 157 258 299 311 325-327 451 642 Apologetika 21 109 474 484 487 490 536 538 539 566 670 674 675 678 teorija kompenzacije 388 - 391 apologeti fabrikog sistema 318 Arabija 211 Astronomija 452 A teizam 17 A tina 83 326 450 Australija 241 399 561 682 Austrija 249 Automatski mainski sistem 337 338 340 341 371 372 375 376 383 386 407 534 A zija 123 132 299 319 398 402 406 452 453 495 561 A ija 95 Banke 666 nacionalne banke 133 Bankokralija 639 666 Belgija 249 269 529 593 594 Beljenje, bojenje 421 fabriko zakonodavstvo 266 267 326 rad ena 266 267 prekovremeni rad u kotskim beljarama 481 Berza 129 174 666 Bimetalizam 95 96 133 134

Bogatstvo 43 44 50 51 52 125 129 povezanost p riro d e i rad a 51 izvor svakog bogatstva 446 novac kao d ru tv en i izraz svakog bogatstva 123 novac kao o p ti predstavnik m a terijalnog bogatstva 125 134 135 B razilija 47 48 Brodarstvo sezonski rad 423 - 425 Broj i gustina stanovnitva 315 B uroazija 19 20 430 571 673 Cena (oblik cene) 66 73 77 85-97 99 100 521 551 i vred n o st 100 146 147 149 153 198 i veliina vred n o sti 100 147 tr in e cene 153 154 318 470 473 prosena cena 153 154 198 im aginarni oblik cene 100 vidi i N o va c, O blik vrednosti C entralizacija kapitala 554-557 575 671 672 682 Ciglarstvo 410 Currency principle 135 C urrency-kola 548 araparstvo 580 581 uvoenje m aina 420 fabriko zakonodavstvo 266 a rte r 253 a r tisti 254 256 ienje seljaka 381 645-648 ovek i p riroda 50 74 80 163 164 168 169 330 391 445 447 532 ovek je od priro d e drutveno bie 293 po F ranklinu, ovek je od p ri rode izraiva alata 293 po F ranklinu, ovek je ivotinja koja pravi alate 165 D anak 150 528 Deji rad 204 205 217-222 230-237 240 241 245 349-357 388 408411 412-416 418 420-422 425 428 429 433 435-439 443 444 465 568 613-617 668 669 zakoni o dejem rad u 249-254 257 258 263-265 352 354-356 u 17. veku 245 246 D eizam 80 Despotizam 646 despotizam m anufakturne podele rada 319 despotija kapitala 297 356 386 387 566 571 D ijalektika dijalektiki metod 23-25 Hegelova dijalektika 25 Hegelova proti vrenost izvor svekolike dijalektike 526 kritika i revolucionarna 25 zakon prelaza kvantiteta u kvalitet 278 Distribucija vidi Raspodela Dogmatizam 521 Dohodak 500 513 518-522 533 574577 619 621 radnika 393 radnikih porodica 478 479 593 podela nacionalnog dohotka 516 Dom rada 240 248 351 530 531 579 584 592 593 600 668 Drutvene form acije , ekonomske 82 156 157 njihov razvoj kao prirodnoistorijski proces 17 znaaj sredstava za rad za njihovo ocenjivanje 165 podela rada u najrazliitijim drutveno-ekonomskim formacijama 318-320 njihovo razlikovanje po obliku vika rada 195 211-214 Drutveni ivot istorijski karakter njegovih oblika 77 osnovica itavog drutvenog ivota 165 D rava, dravna vlast 242-244 323 496 662 meanje drave u stanje u fabri kama 352 kontrola drave nad kapitalom 433 dravna potpora 279 D rava Inka 88 Egipat 211 299 304 327 451 452 Ekonomija materijalna osnovica sveta 83 i politika 83 rada 465 sredstava za proizvodnju 291 295 296 344 377 378 411 465 672 platenih sredstava 129 132 Eksploatacija 262 280 352 pretvaranje feudalne eksploatacije u kapitalistiku 632 vidi i Radna sriaga, Viak rada , R a d ena, Deji rad
Registar pojmova 839 Eksploatisanje oveka od strane oveka 632 vidi Eksploatacija Eksproprijacija neposrednih proizvoaa 631 632 zemlje 633-648 667 668 eksproprijatora 672 vidi i Prvobitna akumulacija Ekvivalentski oblik vidi Oblik vrednosti Elektromagnetska maina 331 Engleska kao klasina zemlja kapitalizma 14 215 222 574 575 662 razvoj industrijskog sistema u Engleskoj i njegove perspektive 33 prost rad 180 engleski radnici kao prvoborci mo derne radnike klase 269 270 radniki statuti 243 252 652 spoljna trgovina 400-406 506 576 663 664 stanovnitvo 394 395 558 56S 569 574 633 fabriki zakoni 214 215 243-245 248-272 352 432-437 istorija engleskog novarstva 9597 135 666 engleske mere i novac na svetskom tritu 29 carovanje slobodne trgovine 574576 industrija 367-371 575 pamuna industrija 385 386 397 401-407 uzorak automatske fabrikacije hartije 338 manufaktura vune 336 propadanje engleskih runih tkaa pamuka 382 Esnafi 278 289 303 304 320 324 380 448 631 651 662 Etiopija 211 Fabrika 371-378 399 408 409 kao ogroman dom rada 249 sposobnost fabrikog sistema da se iri u skokovima 399 401 koted-fabrika 407 podela rada u fabrikama 49 336 337 343 371-374 428 Fourier o fabrikom sistemu 378 Owen o fabrikom sistemu 443 U re o fabrikom sistemu 337 371 372 375 387 388 Fabriki inspektori 14 215 437 444 rudarski inspektori 441 442 Fabriki zakon
od 1833. - 201 248 250-255 257 od 1842 (R udarstv o ) 437 od 1844. - 253-255 257 258 262 263 355 366 od 1845 ( tam p arije katuna) 265 355 356 od 1 8 5 0 . - 2 1 5 241 263-264 266 od 1860 (R u darska inspekcija) 437 442 od 1861 (P roizvodn ja ipaka) 413 od 1863 (B eljare, Pekare) 266 267 od 1864. - 421-422 426 od 1867. - 435-437 od 1872 (R udarstv o ) 442 od 1878. - 443 444 vidi i Zakon o desetoasovnom rad
nom danu Fabriko zakonodavstvo 14, 204 214

369 370 378 424 442 443 iznim ni zakoni 268 proirivan je na sve industrijske grane 420 421 pobu na fabrikanata protiv njega 257-262 265 280 373 ubrzavanje prop asti sitnih m aj stora 422 vaspitne odredbe 354-356 426 427 432 438 439 zdravstvene od redbe 425 426 u Engleskoj 14 214 215 243 244245 248-272 352 432-437 u Francuskoj 248-251 269 270 u A u striji 249 u vajcarskoj 248 444 u S A D 243
Fabrikacija ibica
deji rad 221 fabriko zakonodavstvo 266 421
Falsifikovanje novca 91 98 Falsifikovanje ivotnih sredstava 160

161 223 224 483 530
Feniani 124 Fetiki karakter vidi Roba, Novac Feudalizam

opte karakteristike 78 298 474 501 502 523 631-634 raspadanje feudalizm a 380 632 638 639 u N em akoj 212 381 642 646 299 640 631 647
u Podunavskim Kneevinama 212214 u Engleskoj 653 600 633-639 655 u Francuskoj 657 u Italiji 632
Fizika
opti zakoni fizike 50

F iziokrati 151 469 zasluga fiziokrata 521 uenje o neproizvodnosti svakog nepoljoprivrednog rada 174 o proizvodnosti rada 448 o zemljinoj renti 83 Fond potrolnje kapitalistfi 500 512 519 521 522 529 533 537 radnika 532 546 Fond proizvodnje 512 Fond rada 501 541 takozvani fond rada 537-540 Francuska 17 21 315 636 657 stanovnitvo 613 zakonodavstvo 654 655 radniki statuti 243 fabriko zakonodavstvo 248-250 269 270 krvavo zakonodavstvo 650 porezi 132 isplata ratne odtete u metalnom novcu 135 uzorak prave m anufakture hartije 338 francuska revolucija (1789) 89 444 654 655 julska revolucija (1830) 526 februarska revolucija (1848) 510 parika junska pobuna (1848) 256 opadanje mere kod vojnika 214 Geli 645-647 Geografska sredina 450-453 G rad i selo 314 445 446 Grka 64 124 Grnarstvo poloaj radnika 220 239 deji rad 219 220 n ajam nina po kom adu 487 fabriko zakonodavstvo 266 420 421 426 Hernija 32 56 84 85 193 278 337 408 432 534 uloga sistem a sudova proizvodnje 165 iezavanje razlike izm eu glavne i pom one m aterije 167 noni rad u hemijskoj m anu fakturi 410 Hiperprodukcija 519 561 565 Holandija 663 664 665 666 radniki statu ti 243 uzor kapitalistike nacije u 17. veku 663 H olandija istorija holandskog kolonijalnog gazdovanja 663-664 fabrikacija tkakih unkova 315 korienje vetra kao pogonske sna ge 332 uzorci prave m anufak tu re hartije 338 m oderni poreski sistem 666 H rem atistika 142 152 H riU anstvo 80 Indija 304 382 399 527 559 663-664 indijska optina 49 79 88 294 299 300 318 319 527 naivan oblik obrazovanja blaga 123 uvoz i izvoz zlata i srebra 123 126 proizvodnja pam uka 347 regulisanje navodnjavanja 452 fabrikacija papira 338 glad 315 452 664 uticaj Engleske istonoindijske kom panije 663 664 Industrija , krupna i m aine 329-346 njena sredstva za rad 329 339 349 njena tehnika osnovica je revolucionarna 430 431 i podela rada 428 431 i poljoprivreda 444-446 660 prelazak m oderne m anufakture i kunog rada u krup n u indus triju 416-425 Industrija lana broj zaposlenih 395 399 rad u predionicam a lana 204 nesreni sluajevi u industriji lana u Irskoj 425/426 fabriki zakon 250 Industrija metala 409 421 broj zaposlenih 395 sistem sm ena 230-236 Industrija svile 301/302 broj zaposlenih 395-398 558 deji rad 263 410 fabriko zakonodavstvo 250 Industrija vune 316 336 373 534 broj zaposlenih 395-398 558 deji rad 349 fabriko zakonodavstvo 250 Industrijska revolucija 268 330 331 332 333 340 349 380 381 416-425 Industrijski ciklusi 21 25 423 548 561 564 i poloaj radnika 401-406 i suvino stanovnitvo 560 564 567 periodinost 33 560 564 vidi i K rize
Registar pojmova 841 Intenzivnost rada 362-370 460 461 464 465 486 njen normalni stepen 178 449 srednja intenzivnost rada 492 493 495 nacionalne razlike 461 493 495 Irska 225 226 425 617-629 667 opadanje broja stanovnitva 240 393 617 621-424 628 629 Iseljavanje 240 328 399 506-508 540 561 616 617 622 623 628-629 674 680 681 fabrikih radnika 406 407 Ishrana radnika 577-582 601 602 Istonoindijska kompanija 402 663 664 Istorija podela predistorijskog doba 165 poetak ljudske istorije 164 razlika izm eu ljudske istorije i istorije prirode 330 331 epohe drutvene istorije ne mogu se odeliti apstraktnim graninim linijama 329 dva velika perioda ekonomske is torije 32 Italija 632 636 Izrada eksera 412 482 558 Izvoz kapitala 540 Izvoz vune 399 400 Japan 132 633 Java 346 Jednakost pojam jednakosti ljudi 63 pri robnoj razmeni 147 graanska jednakost 162 Jobadija 213 Jomenrija 636 638 Kakvoa rada 486 Kalorina malina 331 407 Kamata 205 345 497 521 661 jedan deo vika vrednosti 518 Aristotel o kamati 152 Kameralne nauke 20 Kanada 644 "Kapital dijalektika u Kapitalu 23-25 M arxov nain citiranja 29 30 31 35 36 radnika klasa i Kapital 14 17 20-22 26 32 33 buroazija i Kapital 17 20-23 25 36-39 Kapital kao vrednost koja sama sebe oplouje 279 Kapital drutveni odnos 448 675 istorija kapitala 137 661 istorijski uslovi njegove egzisten cije 157 novac kao prvi oblik u kome se kapital javlja 137 opta formula kapitala 137-145 protivrenost opte formule 145154 prom et kapitala 142 497 498 sastav kapitala 541 postojani kapital 181-187 188 189-194 198 275 276 533 534 539 promenljivi kapital 181-187 188 189-198 273 275 276 500 501 533 539 vrednosni sastav 541 550 tehniki sastav 541 549 550 551 555 organski sastav 190 194 275 291 320 392 393 398 541 542 550 556-558 563 sastav ukupnog kapitala neke grane proizvodnje 541 sastav drutvenog kapitala neke zemlje 541 trgovinski kapital 151 152 448 trgovaki kapital 137 144 320 661 zelenaki kapital 137 151 152 448 522 661 industrijski kapital 144 662 kamatonosni kapital 129 144 152 James M ili o kapitalu 143 170 vidi i Akumulacija kapitala , Kon centracija kapitala , Centralizacija kapitala Kapitalista personifikovan kapital 142 209 277 278 522 njegove funkcije 169 170 178 277279 296-298 522 razlika izmeu kapitaliste i zgrtaa blaga 143 postanak industrijskog kapitaliste 661 662 Kaste 304 327 Kategorije buroaske ekonomije 77 470 472 olienje ekonomskih kategorija 17 150 ekonomske kategorije nose tragove svoje istorije 156 Katolicizam 83 Kazne za fabrike radnike 376 - 378 Kina 74 123 530 644 662 proizvodnja hartije 338

Klase ukidanje klasa 22 srednja klasa 570 583 667 673 vidi i R adnika klasa, Proletarijat, Seljatvo, B uroazija Klasina politika ekonomija vidi Politika ekonomija Klasne borbe 20 - 22 u antikom svetu 127 izm eu kapitalistike i radnike klase 269 379 radnika za skraenje radnog dana 210 225 249 254 262 265 266 269 271 272 363 sa akum ulacijom kapitala razvija se klasna b orba 579 pokret engleskog poljoprivrednog p roletarijata 226 K m etstvo 78 600 633 njegovo ukidanje 632 638 oblik vika rada 212-213 474 K njigovenica 481 Kolebanje cena 97 111 112 153 154 318 472 548 549 Kolonijalna trita 380 417 Kolonijalni sistem 316 662-665 667 Kolonije 299 567 569 674-682 K olonizacija 399 K om unizam proizvodni odnosi 79-81 svojina u kom unizm u 79 80 p otrebna m aterijalna osnovica 81 m aine u kom unizm u 348 rad u kom unizm u 79 80 potreban rad u kom unizm u 465 radno vrem e u kom unizm u 79 organizacija drutvenog rada 318 324 raspodela u kom unizm u 79 vaspitanje u kom unizm u 428 430 zajednica slobodnih ljudi 79 puno i slobodno razvijanje svake individue 522 Koncentracija kapitala 321 419 420 422 443 445 553-555 575 Koncentracija sredstava za proizvodnju 295 296 318 552 554 671 Konkurencija 309 401 417 418 419 420 434 465 482 483 493 530 554 561 654 673 prinudni zakon konkureacije 242 284 297 318 348 522 poluga centralizacije kapitala 554 555 m edu radnicim a 482 488 563 Konjska snaga 333 334 344 367 368 Kooperacija 289-291 292-300 303 308 342 407 552 prosta kooperacija 299-302 308 309 320 321 322 335 336 418 osnovni oblik kapitalistike proiz vodnje 300 Kooperativna udruenja 297 Kovai 227 229 K redit 554 591 6 6 6 internacionalni kreditni sistem 665 666 kreditni odnosi izm eu radnika i kapitalista 160-162 sistem javnog kredita vidi Sis tem dravnih dugova K retanje kapitala 565 K ritika 18 24 K rize, ekonomske nasilni prekid procesa rada 187 zastoji u procesu proizvodnje i p rom etnom procesu 115 zastoj na tritu 419 zastoj u prom etu 519 periodinost 33 560 564 m ogunost i stvarnost kriza 109 ni u em u ne m enjaju tenju za produenjem radnog dana 216 delovanje na poloaj radnike klase 480 591-595 kriza 1825. - 21 kriza 1846/47. - 254-255 kriza 1857/58. - 216-591 kriza 1866. - 579 591 593 vidi i K riza novca, Industrija pa muka, Industrijski ciklusi K rize novca 129 Krojaki salon 227 228 K rvavo zakonodavstvo 648 - 655 Kuba 239 K uni rad 79 268 385 432 433 434 623 647 659-660 m oderni kuni rad 407-419 423 4 4 3 4 4 4 4 4 9 486 532 569 K uga 622 K ulturna istorija 24 K ulturne drave 17 K uluk 211-214 474 501 647 K valitet, kvantitet 43 45 278 Liga protiv zakona o itu 21 L ittle shilling mem 208 Lokaut 401 481 Lomljenje maina 379 380 383 Lov prvi oblik kooperacije 299 ekstraktivna industrija 166 Luditski pokret 380
Registar pojmova 843 L uksuz 523 524 527 Lumpenproletarijat 569 Lutajui radnici 587 588 Magna char ta 272 M altuzijanstvo 314 446 464 544 545 561 622 626 Manufaktura 289 300 342 380 408 428 429 569 659 669 pravi m anufakturni periodi 32 301 327 408 660 6 6 8 njen kapitalistiki karakter 320328 zanat kao polazna taka m anu fakture 301-303 327-329 380 dvojako poreklo m anufakture 301 303 dva osnovna oblika: heterogena i organska manufaktura 306-314 spoj raznih m anufaktura 311 podela rada u m anufakturi 301311 328 335-337 338 372 428 429 delimini radnik u m anufakturi 303-306 312 313 opadanje vrednosti radne snage 313 327 i proizvodne snage rada 305 327 uska tehnika osnova iskljuuje stvarno naunu analizu procesa proizvodnje 303 maine u m anufakturi 311 312 338 339 kao neposredna tehnika osnovica krupne industrije 338 moderna manufaktura 409-412 416-423 M anufaktura asovnika klasian prim er heterogene m anu fakture 306 - 308 M anufaktura elinih pera 408 M anufaktura igala 302 307 M anufaktura koija 301M anufaktura sukna 301 M arksizam uticaj na radniki pokret 33 34 Maina predilica 330 331 332 334 337 338 345 346 347 365 367-369 373 380 385 387 394 397 500 Maine 186 305 311 312 razlika izmeu njih i alata 329 330 njihova proizvodnost 344-346 357 358 490 fiziko rabaenje maina 184 185 238 proseno rabaenje 343 materijalno rabaenje je dvostruko 358 Maine moralno rabaenje maina 190 358 359 420 507 pogonska maina 330 331-335339 341 372 maina alatljika 330-333 335 336 339 341 365 372 maina alatljika kao polazna taka industrijske revolucije 331 transm isioni mehanizam 330 331 334 335 336 338 339 365 sredstvo za proizvodnju vika vred nosti 329 razliita uloga maina u procesu rada i procesu oploavanja vred nosti 343-345 granice njihove prim ene u kapi talizmu 348-349 maine i krupna industrija 329-446 njihovi sastavni delovi 330-335 kooperacija mnogih jednorodnih maina 335 336 proizvodnja maina pomou m a ina 340 341 maine zahtevaju nove oblasti proizvodnje 382 394 395 dejstvo kapitalistike prim ene ma ina na radnika 371-396 571 dejstvo na radnika i njegovu poro dicu 349-356 361 odbijanje i privlaenje rackiika 396-406 535 i produavanje radnog dana 357 362 dejstvo maina na intenzitet rada 362-370 specifina mainerija m anufaktur nog perioda 311 maine u komunizmu 348 Babbage o mainama 358 J. St. M ili o mainama 329 Petty o mainama 381 Proudhon o mainama 374 Ricardo o mainama 343 348 349 361 381 388 Say o mainama 343 Steuart o mainama 381 vidi i Automatski mainski sistem Maine za tkanje pantljika i irita 379 380 M aterijal za rad 185 186 189 Materijalizam istorijski materijalizam 23-25 apstraktni prirodnonauni materi jalizam 330 Meksiko 134 155 179 664 Menini kurs 135-136 Ricardo o meninom kursu 135

M enjanje vrednosti 125 M erkantilizam 134 427 i ekvivalentski oblik 65 restaurisani m erkantilizam i vrednost 82 definicija kapitala 114 M eta fizik a 23 M etali , plemeniti 111 112 kao opti ekvivalenat 89 im aginarna v rednost plem enitih m etala 91 vidi i Zlato , Srebro M etalurgija 311 M etam orfoza robe 101-114 122 127129 M etodi dijalektiki m etod 25 m aterijalistiki m etod 330 H egelov m etod 25 razreavanje p rotivrenosti 1 0 1 m etod prim en je n u Kapitalu 23 24 25 26 32/33 razlika izm eu m etoda istraivanja i m etoda izlaganja 23 25 ekonom ske apologetike 109 M linovi itni m linovi 311 vodenice 311 334 361 vetrenjae 330 M oda i sezonski ra d 423 424 M ogunost i stvarnost 109 M oneta 1 1 8 -1 2 2 M onetarni sistem 83 129 M onopol 402 406 426 629 663 664 sredstava za proizvodnju 2 1 1 m oponol kapitala 672 engleski m onopol na svetsko trite 464 M ule-maina 311 N acija slobodna nacija 543 industrijske nacije 561 gram zivost iscrpljuje u korenu i votne snage nacije 214 svaka nacija treba i moe da ui od druge 17 Nain proizvodnje 78 80 83 m aterijalnog ivota 83 preiveli nain proizvodnje 14 kapitalistiki nain proizvodnje 14 43 630-632 njena im anentna protivrenost 193 njene prepreke 427 537 539 vidi i Ropstvo , Feudalizam , K o munizam Nadgradnja osnovica i nadgradnja 83 85 330 331 427 544 pravna i politika nadgradnja 83 N ajam ni rad 83 157 195 474 476 681 N ajam nina 160-170 246 247 264 470-474 509 515-518 520 521 564 javlja se kao cena rada 470 i duina radnog dana 481 -4 8 6 489 nacionalna razlinost najamnina 4 9 2 - 4 9 8 529 534 535 682 odbijanje od plate, snienje najam nine 255 256 376-377 401 402 404 405 441 486 489 491 povienje najam nine 542 547-549 opta kretanja najam nine u prav ljaju se prem a industrijskoj rezerv noj arm iji 564-565 zakonsko regulisanje najamnine 651-653 nom inalna najam nina 464-477479 493 596 realna najam nina 477 493 494 533 relativna najam nina 493 najamnina od komada 364 422 484-491 p reinaen oblik najam nine od vre m ena 484 485 istovrem eno postojanje najam nine od vrem ena i najam nine od komada 484 485 istorija najam nine od komada 489 490 karakteristine osobine najam nine od kom ada 486-489 najam nina od kom ada i proizvod nost rada 490 491 najamnina od vremena 477-483 488 jedinica m ere za najam ninu od vrem ena 479 istovrem eno postojanje najam nine od komada i najam nine od vre m ena 484 485 M althus o najam nini 464 490 J. M ili o najam nini 500 J. St. M ili o najam nini 529 539 Sm ith o najam nini 501 W est o najam nini 478 N aturalna privreda 79, 80 123 659 N auka 13 26 m etod istraivanja u nauci 14 revolucija u strunim izrazim a jed ne nauke 32 upotreba istih strunih izraza u razliitom sm islu 195
Registar pojmova 845 N auka kao proizvodna snaga rada 47 322 342 343 533 534 537 552 kao samostalna snaga procesa rada 571 svesna tehnika prim ena nauke 672 svesna tehnoloka prim ena nauke u poljoprivredi 445 silom stavljena u slubu kapitala 322 342 343 387 vidi i Prirodne nauke Negacija postojeeg 25 negacije 672 Nemaka 249 332 nastanak km etstva 212 pretvaranje slobodnih seljaka u podlonike i kmetove pod Karlom Velikim 642 seljaki rat 212 poloaj seljaka 381 646 647 razvitak kapitalistike proizvodnje 14 15 20 pronalazak maine za tkanje traka u 17. veku 379 388 uzorak zanatske proizvodnje u fabrikaciji papira 338 K ruppova fabrika livenog elika 346 radnika klasa u Nemakoj 20 22 poloaj pruskih fabrikih radnika 241 deji rad 245 zakoni za odravanje niskih na jamnina 652 653 politika ekonomija u Nemakoj i njena osobenost 20 22 socijalna statistika 14 opadanje m ere kod vojnika 214 mere, teine i novac 29 Nepotpuna zaposlenost 479 480 488 489 Nesreni sluajevi 377 378 426 440442 vidi Rezervna armija Nezaposlenost 34 381/382 388-396, 479, 480-488, 489 506 543 560/561 567 568 625 vidi Rezervna armija Neenstvo 545 546 573 Noni rad 230-236 280 410 422 Nomadski narodi 89 Novac 62 82 92 95 156 opti ekvivalent 71/72 87 90 nuni proizvod procesa razmene 87 -- fetiki karakter novca 77 90-92 125
drutveni o dnos 83 124 129 N ovac
pretvaranje novca u kapital 137162 odreivanje veliine njegove vrednosti 91 novac nema cenu 94 funkcije novca 90 119 130 131 135 136 kao mera vrednosti 93 95 96 97 111/112 122 merilo cene 96 118 raunski novac 98 129 130 145 146 kao prom etno sredstvo 101-122 127-129, 135 136 146 kao plateno sredstvo 120 127136 475 kao sredstvo za obrazovanje blaga 122-126 133 136 svetski novac 133-136 kreditni novac 119 129-132 papirni novac 119 120 121 122 radni novac 93 prom et metala 96 119 127 N ovana imena 97 98 N ovani oblik 19 54 63 70-72 77 89 90 94 703-705 vidi i O blik vrednosti N ovani znak 91 Novanice 120 130-134 136 666 Novano trite 137 Obaveze 127 128 Oblici drutvene svesti 83 Oblici proizvodnje 85 132 razvijanje protivrenosti jedini istorijski pu t za preobraavanje jed nog istorijskog oblika proizvodnje 432 prelazni oblici 420 448 Oblik i sadrina 44 81 82 297 515 Oblik robe 100 685 najoptiji i najnerazvijeniji oblik buroaske proizvodnje 83 Oblik vrednosti 13 14 48 54-70 81 89 90 685-705 analiza oblika vrednosti 56 57 63 razvoj oblika vrednosti 54 66 prost oblik vrednosti 55-66 685-698 relativni oblik vrednosti 55-60 66 68 70 91 92 687-689 ekvivalentski oblik 55 56 66 68 70 91 92 689-696 opti ekvivalentski oblik 70-73 89 tri osobenosti ekvivalentskog ob lika 60-64 potpuni ili razvijeni oblik vred nosti 67-69 698-699

Oblik vrednosti razvijeni relativni oblik vrednosti 67-72 698 opti oblik vrednosti 69-73 novani oblik 13 14 54 63 70-72 77 89 90 94 A ristotel o obliku vrednosti 63 64 Bailey o obliku v rednosti 56 O brazovanje blaga 122-126 519 522 523 Odnosi dru tv en i odnosi u evropskom sred njem veku 78 79 olienje ekonom skih odnosa 86 Odnosi proizvodnje 78 82 u antici 79 ro b n e proizvodnje 79 kapitalistiki odnosi proizvodnje 572 u k o m u nizm u 79 Odricanje 523 Olienje ekonom skih kategorija 17 150 ekonom skih odnosa 86 109 Oligarhija 545 639 Opijum 663 664 O pijum ski ra t 662 O pravke 185 O pite, posebno i pojedinano 313 Opticaj novca 110-122 137-142 157 S m ith o opticaju novca 116 Orua za rad 169 178 179 njihova diferencijacija 315 diferenciranje i specijaliziranje u m anufakturi 305 306 revolucija u o ruim a za rad 324 430 431 vidi i Sredstva z a rad Osiguravajua drutva 184 Osiromaenje 180 228 381 382 431 445 446 528-532 542-544 546 547 674 675 vidi i A kum ulacija, Opti zakon ka pitalistike akumulacije, N ezapo slenost, Pauperizam , Rezervna ar mija, Suvino stanovnitvo, Pre kovremeni rad Osnovica i nadgradnja 83 86 319 330 427 543 Otuenje 382 501 536 570 Pamuna industrija 239-242 260 264267 326 336 347 364-370 373386 392-394 506-509 563 579 - broj zaposlenih 385 395 397-399 558 - poloaj radnika 363 364 402-406
P am una in d u strija
sistem sm ena 230 fabriko zakonodavstvo 241 250/ krize u pam unoj industriji 216 350 377 384-386 402 403 506508 i ropstvo 393 Parna maina 331 332-335 338 339 341 346 347 365 383 419 428 536 669 Patologija , industrijska 323 324 Pauperizam 382 464 509 531 569-570 573 578 579 581 -5 9 3 600 603 612 637 638 642 648 Pekarstvo 222 239 421 fabriko zakonodavstvo 266 267 konkurencija m eu pekarim a 483 prekovrem eni rad pekarskih po m onika 223-226 P ionaa 155 Pletarstvo m oderni kuni rad 413 414 415 pletarske kole 416 Plodnost zem ljita 445 446 450 451 463 500 548 597 Pljaka 199 238 321 409 431 446 532 Podela rada drutvena podela rada 77 313 317320 324-326 394 429 431 prv o b itn a podela rada 79 103 314 u optem , posebnom i pojedina nom 313 314 u m anufakturi 301-325 328 335 33,7 339 372 428 429 u fabrici 49 336 337 342 371374 428 u radionici 316 317 327 380-381 teritorijalna podela rada 316 internacionalna podela rada 400 padanje vrednosti radn e snage 313 382 um ni i runi rad 375 447 ukidanje stare podele rada 432 i robna proizvodnja 49 50103-104 156 313-316 njena prirodna osnovica 452 P etty o podeli rada 306 325 P laton o podeli rada 326 S m ith o podeli rada 311 316 322 323 325 Podrutvljenje rada 672 673 Podunavske Kneevine 212 213 Politehniko obrazovanje 426-428 431 432 Politika i ekonomija 83
25.1
Registar pojmova 847 Politika ekonomija istorija politike ekonomije 29 325 politika ekonomija u Nemakoj i njena posebnost 20 22 23 pristrasnost 17 19-21 polazna taka politike ekonomije 50 njena terminologija 32 klasina politika ekonomija 20 21 519 524 537 674 nasuprot vulgarnoj ekonomiji 82 kritika politike ekonomije 20-22 prepreke buroaske politike eko nomije 17 20 476 Polufabrikat 167 Poljoprivredni radnik 162 226 240242 246 247 393 633 poloaj poljoprivrednog radnika 445 446 580 595 - 613 624-626 636 642 najamnina poljoprivrednog rad nika 490 531 564 568 iseljavanje u grad 568 612 broj poljoprivrednih radnika 395 Pomone materije 166 184 189 199 Ponuda i tranja 254 274 472 542 556 557 558 559 560 565-567 zakon ponude i tranje 564-567 625 650 678 679 681 Poreski sistem 662-667 Porez na dohodak 619 Porezi 133 458 496 pretvaranje naturalnih davanja u novana plaanja 132 133 647 Porodica njen istorijski karakter 314 433 porodini rad 79 ekonomska osnovica porodice 432 433 raspadanje stare porodice u kapi talistikom sistem u 432 433 445 Posrednik 409 418 486 657 Potronja 209 individualna potronja 168-170 503-505 509 proizvodna potronja 168-170 188 503-505 509 M althus o proizvodnoj potronji 505 James M ili o proizvodnoj potronji 503 505 Potronja opijuma 354 Poznavanje robe 44 Pravo pravni odnosi robne proizvodnje 85 Pravo eksploatisanje radne snage prvo pravo za kapital 262 280 352 buroasko pravo 162 2 1 0 4 7 4 4 7 5 544 585 pravo svojine kapitalista 506 514516 518 na rad 270 vidi i Sudovi, Jednakost Predmet rada 164-167 173 181 4 4 7 532 zemlja kao opti predm et ovekovog rada 164 glavni radnik 372 487 Prekovremeni rad 226 227 410 422 423 479 480 483 485 487 563 Prevara 486 Priroda i rad 50 51 163 164 i ovek 50 73 80 163 164 168 169 391 445 447 532 prirodne snage kao proizvodne snage rada 47/48 342-344 346 552 prirodni uslovi proizvodnih snaga rada 450-453 Prirodne nauke njihova svesna prim ena 342 409 430 metriki sistem m era 29 Pritisak , ekonomski 651 Privatna svojina vidi Svojina Privatni rad vidi Rad Problem trita 33 34 Proces oplodavanja vrednosti 170-180 189 279 297 382 469 maine u procesu oplodavanja vrednosti 343 Proces proizvodnje roba kao jedinstvo procesa rada i procesa stvaranja vrednosti 171 179 kapitalistiki proces proizvodnje kao jedinstvo procesa rada i pro cesa oplodavanja vrednosti 179 Proces rada 163-173 177 181-190 447 prosti momenti procesa rada 164168 uloga oveka u procesu rada 163166 uloga kapitaliste pri procesu rada 169 170 178 Profit 32 205 399 401 497 521 548 556 670 J. St. Mili o nastanku profita 454455 Profitna stopa 194 196 359 459 460 556
8 4 8 Napomene i registri Proizvedena vrednost 192 460-462 466 467 474 Proizvodne snage rada vidi P roiz vodnost rada Proizvodnost rada 47 53 325 342 343 450 465 492-495 528 534536 554 559 n jen uticaj n a m asu proizvoda 53 njen uticaj n a veliinu vrednosti 48 52 53 i vred n o st rad n e snage 283-284 297 457-460 490 i veliina vika vred n o sti 457460 463 proizvodne snage drutvenog rada 292 295 409 450 536 552 675 dru tv en i rad kao proizvodna snaga kapitala 298-300 321 325 342 453 proizvodne snage kom binovanog radnog dana 295 296 poveanje proizvodnosti rada 283288 295 359 m etodi za uveanje drutvene p ro izvodnosti rad a 571 opadanje proizvodne snage rada 463 464 i savrenost alata 305 i m ainerija 342 343 345-347 357 358 vaan inilac u akum ulaciji kapi tala 533-535 549-553 Proizvodnja, kapitalistika njena polazna taka 289 300 503 630 - 632 prvi poeci u 14. i 15. veku 632 proizvodnja vika vrednosti svrha koja odreuje kapitalistiku proizvodnju 142 143 206 209 238 268 277 287 288 296 448 516 547 665 Proizvodnja ipaka neum erena eksploatacija 219 zdravstveno stanje radnika 412 413 m oderni kuni rad 412-414 ipkarske kole 414-416 truk-sistem 416 prekovrem eni rad 480 fabriko zakonodavstvo 266 421 preobraaj u fabrikaciji ipaka 420 Proizvodnja luksuznih predmeta 394 Proizvodnja pam uka 315 400 i m aine 340 347 399 Proizvodnja papira 302 308 311 338 sistem sm ena 232 233 Proizvodnja stakla 237 310 386 sistem sm ena 232 233 236 237 Proizvodnja stakla fabriki zakoni 268 435 436 Proizvodnja tapeta deji rad 221-223 prekovrem eni rad u tam parijam a tapeta 480 fabriko zakonodavstvo 266 Proletarijat 21 525 istorijski poziv proletarijata 2 2 razvoj klasne svesti 3 3 teorijska klasna svest nemakog proletarijata 2 2 istinski revolucionarna klasa 673 grobar buroazije 673 klasina ekonom ija o proletarijatu 525 vidi Radnici, Radnika klasa, D ik tatura proletarijata Pronalasci 338 556 istorija pronalazaka 386 nisu proizvod samo jedne indivi due 330 zanatskog perioda 306 312 Prosvetiteljstvo 91 Protekcionistiki sistem 496 662 667 Protestantizam 80 247 i princip stanovnitva 545 546 Protivrenosti 109 129 130 276 361 391 471 473 496 m etod reavanja protivrenosti 1 0 1 razvijanje protivrenosti jedini istorijski p u t za preobraavanje jedne drutveno-ekonom ske for m acije 432 H egelova protivrenost izvor svekolike dijalektike 526 u procesu robne razm ene 1 0 1 kapitalistike proizvodnje 431 432 443 u kretanju tela 1 0 1 Prvobitna akumulacija kapitala 377 382 501 502 515 552 553 630-673 m etodi prvobitne akum ulacije 631 648 669 670 671 njeni glavni m om enti 651 657 662-667
veita prirodna nunost 50 168 169 kao norm alna ivotna delatnost 53 proces izm eu oveka i prirode 163 164 drutveni oblik rada 63 74-78 9394 171 . . . neposredno podrutvljem rad 79
342
Registar pojmova 849 Rad dvojaki karakter rada 49-53 57 6 3 - 6 4 74 76 80 81 181-182 475 apstraktni rad 46 51-53 56-58 63 64 70 76 77 79 80 182 konkretni (korisni) rad 46-53 56 63 64 74 80 178 182 kao supstancija vrednosti 46 49 53 64 472 688 sam rad nem a vrednosti 472 473 prost rad, proseni drutveni rad 46 51 159 173 179-180 komplikovan (vii, potenciran) rad 51 179-180 278 304-305 ivi rad 167 168 176-177 193 209 280 537 proli rad 166-168 176-177 193 209 280 537 proizvodni rad 166 182 187 447 448 519-520 neproizvodni rad 395 519-520 privatni rad 63 75-77 79 93 duhovni (um ni) i m anuelni rad 375 447 P etty o radu 50 Ricardo o radu 185 Sm ith o radu 53 vidi i K uluk, Viak rada Rad ena 230 253 260 266-267 349 350 353 354 356 357 408 409 412415 416-418 428 433 439 440 444 465 480 481 614-616 Radna snaga 154 169 173 176 183 187 188 kao roba 154-157 upotrebna vrednost radne snage 154 160 161 163 176 187 209 515/ 516 uslovi kupovanja i prodavanja rad ne snage 154-156 160-170 176 177 210 547; vidi i Trite rada vrednost radne snage 196 273275 281-284 287 291 350 457463 473-476 479 odreivanje njene vrednosti 157 -159 194 207 238 456 trokovi oko obrazovanja radne snage 158 183 istorijski i moralni element 158 159 minimalna granica vrednosti radne snage 159 459 cena radne snage 159-162 456 458-462 473-476 plaanje radne snage ispod njene vrednosti 221 528/529; vidi i Najamnina
Radna snaga reprodukcija radne snage 158 159 195 196 238 273 274 277 286 287 350 456 458 459 473 474 542 vek radne snage 210 238-242 567568 utroak radne snage 460 463 Radni dan njegova podela na potrebno radno vreme i viak radnog vremena 206 281 282 360 448 449 kao promenljiva veliina 208 209 maksimalna granica 208 237 238 361 minimalna granica 208 465 apsolutna granica prosenog rad nog dana 275 produavanje radnog dana 357363 449 461-463 480 483 produavanje preko maksimalne granice 237 238 prinudni zakoni za produavanje radnog dana 243-245 skraivanje radnog dana 362-370 461 462 465 borba radnika za skraivanje rad nog dana 210 225 249 250 262 263 363; vidi i Agitacija za osmoasovno radno vreme, Agitacija za desetoasovno radno vreme zakonska ogranienja radnog dana 269 421 425 479 480 481; vidi i Fabriko zakonodavstvo, Zakon o desetoasovnom radnom danu Owen o ogranienju radnog dana 269 Radni novac 93 Radnici u dvostrukom smislu 156 631 nastanak najamnih radnika 156 157 300 631 632 651 670 671 njihov odnos zavisnosti 505 509 542-546 677-679 poveanje broja najamnih radnika 350 542-544 podela rada 311 312 317 320-322 428 429 431 432 kao dodatak maini 374-375 445 571 fabriki radnici 371-378 397 398 duhovno i telesno krljanje radnika 321-323 prezaduenost radnika 578 glavni radnik u fabrici 372 487 vidi i Poljoprivredni radnik, Pro letarijat, Nain ishrane radnika i Stambene prilike Radnika aristokratija 591

Radnika armija , aktivna 564 565 569571 Radnika klasa i kapital 265 266 279 361 363 500 513-514 reprodukcija radnike klase 504 506 512 i revolucija 14 17 432 672 673 u N em akoj 17 18 u Engleskoj 14 256 269 270 vidi i Proletarijat, K lasne borbe Radnike generacije brzo sm enjivanje radnika 241 242 568 Radniki sta tu ti 243-245 651-653 Radno vreme kao m era vrednosti 48 d ru tv en o p o tre b n o radno vrem e 46-48 53 59 61 77 104 157 171 172 178 182 183 195 291 309 486 po tre b n o rad n o vrem e 195-198 200 205-208 210 212 214 281283 285 286 308 448 452 465 viak rad n o g vrem ena 195 207 215 483 u k o m unizm u 80 Seniorov poslednji as 201-205 Rasipanje feudalnih gospodara 523 525 kapitalista 523 524 582 rad n e snage 349 409 465 m aterijala 297 vidi i Razbojnistvo Raspodela 80 Rat ratn a sluba ubrzava p ro p ast rim skih plebejaca 642 ratn a sluba ubrzava p ro p ast slo b odnih nem akih seljaka 642 R azboj 330 331 338 339 380 382 394 398 Razm ena 61-86 100-103 147-151 stvaranje robne razm ene 69 87 8 8 314 i ekvivalentski oblik 61 63 6 6 69 70 razm ena proizvoda 76 77 94 102 108 140 314 neposredna razm ena proizvoda 87 8 8 107 108 R icardo o razm eni 78 Say o razm eni 151 Razm ena proizvoda vidi Razm ena R azm enska vrednost 44-46 65 69 81 82 84 8 6 100 124 140 141 146-148 211 696 Razm enska vrednost pojavni oblik vrednosti 4 5 5 4 vidi i Oblik vrednosti R a z v ita k u sociolokom smislu 14 17 24 Realizacija robe 8 6 100 101 126 Reformacija 636-638 Regulisanje reka (kanalizacija) 452 Relejni sistem 251-254 259-263 280 373; vidi i Sistem smena. Religija 75 79 80 82 237 544-546 549 630 657 istorija religije 330 Renta 32 206 467 521 527 pretvaranje naturalne rente u nov anu 131 132 zem ljina renta 132 448 497 589 614 628 629 642 656 gradska zem ljina ren ta 583 zem ljina renta i fiziokrati 83 Rentijer 665 Reprodukcija 82 132 uslov postojanja svakog d rutva 499 uslovi kapitalistike reprodukcije 499-510 prosta reprodukcija 499-510 512 513 516-518 542 proirena reprodukcija 511-542 547; vidi i Akumulacija kapitala proirena reprodukcija u razliitim drutveno-ekonom skim formacija m a 527 528 Revolucija ne pravi se pom ou zakona 662 i radnika klasa 14 17 22 fabriki sistem kao njena polazna taka 443 m irnim i zakonskim sredstvim a 34 od 1848. - 21 vidi i Francuska Revolucija , socijalistika 432 443 672 673 Rezervna armija, industrijska 431 443 444 5 5 6 - 571 586 625 626 i sezonski rad 423 vidi i R elativni porast stanovnitva Rezervni fo n d 465 499 Rim 83 97 150 258 642 Roba 109 125 analiza robe 13 43 74 81 156 179 proizvod sam ostalnih i m eu sobom nezavisnih privatnih radova 50 75 dvostruki karakter robe 43 - 46 48 - 54 65 74 76 85 podvajanje robe u robu i novac 86/87 93 102 fetiki karakter robe 74-84 92
Registar pojmova 85 i Robna proizvodnja 77 137 156 309 518 njeni istorijski uslovi 156 157 u najrazliitijim nainima proiz vodnje 109 156 opta pretpostavka kapitalistikog naina proizvodnje 315 drutvena podela rada uslov postojanja robne proizvodnje 49 50 Robni promet 107-112 114-117 123 124 127 137-152 156 157 formula prostog robnog prometa 137 -1 4 5 nije izvor vika vrednosti 145-152 Ropstvo 64 89 155 178 179 270 298 300 393 476 527 642 669 677 679 oblik vika rada 195 211 474 orua za rad u ropstvu 178 179 torijevske simpatije prem a ropstvu 229 645 Aristotel o robovskom radu 83 Rudarstvo 166 410 441 487 505 532 682 broj zaposlenih 393 395 558 poloaj radnika 269 589-591 rad ena 230 349 439,440 deji rad 349 438 rad u rudnicim a zlata 211 662 truk-sistem u engleskim rudnicim a 161 590 zakoni o rudnicim a 435 437-439 441 442 Rumunija 212-214 Rusija 213 495 639 Sadrina i oblik 44 80 81 297 515 Saobraajna sredstva 315 399 424 njihov prevrat uslovljen revoluci jom u nainu proizvodnje u indu striji i poljoprivredi 340 Seljaki rat 212 Seljatvo eksproprijacija zemlje 633-648 666 667 srednjovekovni seljaci 48; vidi i Feudalizam slobodni seljaci 212 213 632 633 642 jomenrija 636 638 639 seljaci-kuluari 212 213 pretvaranje sitnih seljaka u najamne radnike 659 Sezonski rad 423 - 425 Shifting-system 261 Sicilija 452 Sirotinjski domovi 240 357 Sirovina 169 173 184 189-190 198200
54
Sirovina je pred m et rada proien rani jim rad om 164 166 kao polufabrikat ili stupnjevani fabrikat 166/167 kao glavna i kao pom ona m aterija 166/167 necelishodan utroak sirovine 178 Sistem dravn ih dugova 662 665-667 682 Sistem grupa 353 613-616 Sistem maina 335-339 342 Sistem smena 230-236 259 vidi i Relejni sistem Sistem za titn ih carina 496 661 662 667 S itn i posed u F ran cusko j 21 613 Sitno preduzee 434 443 671 Sjedinjene A m erike D ra v e 407 444446 666 674 ekonom ski razvitak 400 ropstvo 393 669 ropstvo koi svaki radniki po kret 270 useljavanje 341 629 674 680 681 fabriko zakonodavstvo 243 244 Skitnienje zakoni protiv skitnienja 648 - 651 Skupoa 464 Sloboda 71 162 i nunost 100 101 kapitala 251 318 593 potinjavanje line slobode 445 iluzije o slob odi u kapitalizm u 474 Slobodna trgovina 21 33 215 253 254 264 torbari slobodn e trgovine 65 413 pristalice slobodn e trgovine 262 425 474 661 S m rt od gladi 418 579 581 593 Sm rtnost 229 radnike dece 352 353 u fabrikim srezovim a u poredenju sa poljoprivrednim srezovim a 264 londonskih tipografa i krojaa 412 vidi i Sm rt od gladi Socijalizam vidi Kom unizam Socijalizam , sitnoburoaski u topija o neposrednoj razmenljivosti robe 71 i robna proizvodnja 85 88 Sofistika 21 23 Srebro 135 136 kao novana roba 97 odnos vrednosti srebra i zlata 95 96 dobijanje srebra 134

Srednji vek 91 381 449 632 633 661 665 karakteristike evropskog srednjeg veka 78 79 i katolicizam 83 kooperacija u srednjem veku 299 pro p ast feudalnih dunika 127 virm ani u srednjovekovnom L io n u 129 srednjovekovni esnafi 278 vidi i F eudalizam Sredstva z a proizvodnju 156 157 166 167-170 181-190 199 211 295 317 447 552 671 i proizvodna snaga rada 47/48 549 550 m aterijalno oblije postojanog ka pitala 193 sa stanovita procesa oplodavanja v red n o sti 230 vidi i Instrum enti z a rad, Sredstva z a rad, M aine, Sirovina Sredstva z a rad 164 165-167 183 184 190 198-200 374-376 447 532 njihova vanost za ocenjivanje i ezlih ekonom skih d ru tv en ih for m acija 165 sredstva za rad otkrivaju i drutvene odnose 165 m erilo su za stupnjeve razvitka ovekove rad n e snage 165 zem lja kao sredstvo za rad 164 165 m ehanika sredstva kostur i m iini sistem proizvodnje 165 sistem sudova proizvodnje 165 njihovo fiziko rabaenje 184 185 238 343 344 358 njihovo m oralno rabaenje 190 358 420 507 necelishodni utroak sredstava za rad 178 Stambene prilike 411 509 579 gradskih radnika 581-587 592 u rudarskim srezovim a 589-591 na selu 603-613 624 Staro doba vidi A n tika Statistika socijalna statistika u N em akoj i ostalim zapadnim zem ljam a Evrope u poreenju s Engleskom 14 Stepcn eksploatacije vidi Viak vred nosti Stvaranje zaliha 519 Sudovi engleski sudovi 225-227 259 260 262 266 376 377 650 654 u feudalizm u 298 Suprotnost 71 102 383 496 up o treb n e vrednosti i vrednosti 65 87 102 109 robe i novca 87 129/130 um nog i runog rada 447 grada i sela 314 445 446 izm eu klasa 21 jedinstvo i borba sup ro tn o sti 108/ 109 110 Supstancija vrednosti 46 47 48 51 52 64 687-688 Sutina i pojava 470 472 475 476 477 501 Suvino stanovnitvo, relativno 240 241 349 386 399 556-567 671 586 623 626 677 682 razliiti oblici njegove egzistencije 567-570 posledica kapitalistike prim ene m aina 361 382 464 i industrijski ciklusi 559-561 564 567 suvino poljoprivredno stanovni tvo 564 611-613 616 623 R icardo o suvinom stanovnitvu 383 559 vidi i Nezaposlenost, Rezervna ar mija Svest, buroaska 318 Svest, drutveni oblici 83 Sveta alijansa 21 Svetska trgovina 133 135 394 395 Svetsko trite 133 - 136 137 316 340 399-402 403 424 492 496 560 632 670 672 engleske mere i novac na svetskom tr itu 29 prepunjenost svetskog trita 385 400 Svojina na sredstva za proizvodnju 211 drutvena, kolektivna 671 preobraaj svojine 18 zajednika svojina 79 213 30; optinska svojina 633 640-643 uzurpiranje optinske svojine 634 635 637-643 647 656 privatna svojina 87 213 671 674 rim ska i germ anska privatna svo jina 79 pretvaranje svojine steene sopstvenim radom u kapitalistiku privatnu svojinu 671-682 kapitalistika svojina 169 negacija kapitalistike svojine 672 svojina u komunizmu 80 672 vidi i Zemljina svojina Sweating-system (znojni sistem ) 487
Registar pojmova 853 egrti 245 429 524 ivaa maina 417-491 kolske prilike u Engleskoj 354-356 428 435 kotska 132 575 643 - 648 653 ukidanje kmetstva 638 anija 452 662 664 ekulacija 140 174 190 242 523 591 666 682 tamparija 429 tampanje katuna broj zaposlenih 558 prim ena maina 347 fabriki zakoni 265 356 tedljivost 178 524 M althus o tednji 519 vidi i Ekonomija trajk 377 386 387 402 654 mainskih radnika (1851) 386 radnika pam une proizvodnje u Prestonu (1860/61) 402 tkaa pantljika u K oventriju (1860) 488 londonskih graevinskih radnika (1860- 1861) 210 481 tkaa u D arvenu (1863) 377 tkalja u V iltiru (1863) 376 377 grnara (1866) 377 poljoprivrednih radnika u Bakingemiru (1867) 226 belgijskih rudara (1867) 529 vajcarska fabriko zakonodavstvo 248-249 444 proizvodnja asovnika 307 veani 639 Transportna industrija i svetsko trite 394 vidi i Saobraajna sredstva Tredjunioni 228 487 491 566 zakonsko prizn an je 653 Trgovina spoljna trgovina 512 560 u n utran ja trgovina 560 trgovina na veliko 425 vidi i Svetska trgovina, Svetsko trite Trgovina prnjama 410 Trgovina robljem 239 351 393 476 662 663 u d oba prvobitne akum ulacije 669 670 Trgovaki kapital 137 144 320 661 Trgovinska dobit 497 Trgovinski bilans 134 Trgovinski kapital 151 152 448 Tridesetogodinji rat 623 646 556 Trokovi proizvodnje 473 Truk-sistem 161 416 590 Trite stvaranje u n utran jeg trita 657 661 vidi i Robno trite, Trite rada , Svetsko trite Trite rada 137 151-157 160-162 169 239-241 271 272 275 350352 472 482 486 487 506 542 556 557 559 560 563-567 678 681-682
kao poseb an oblik robnog trita
156
dejstvo m aina na trite rada 352
Tableau economique 521 Takmienje 292 295 Tehnika 279 283 303 320 333 372 384 399 409 431 533 534 Tehnologija 47 422 430 432 445 istorija tehnologije 330 Telegraf 423 Teologija legenda o teolokom prvom grehu 630 Teorija kolonizacije 674-682 Teorija kompenzacije 388-396 565 566 Teorije o novcu istorija teorija o novcu 13 currency principle 135 currency-kola 548 little shilling men 208 Teorija o uzdrljivosti (uzdravanja) 175 205 521-527 537 630 Terminologija 29 32 195
Turska 132 661 Tvrdiluk 519 522 523 Upotrebna vrednost 43 44 45-54 57 61 65-67 81 83 87-89 140 146-148 170-172 182 183 186 povezanost prirode i rada 50 drutvena upotrebna vrednost 48 materijalni nosioci razmenske vred nosti 44 uloga u procesu razmene 8 6 87 U slovi proizvodnje 183 dati drutveni uslovi proizvodnje 172 proseni drutveni uslovi proiz vodnje 173 Uzrok i posledica 560 562 Vaspitanje 583 spajanje nastave i gimnastike sa proizvodnim radom 427 428
8 5 4 Napomene i registri Vaspitanje i fabriki zakoni 354-356 426 427 431 438 439 u kom unizm u 428 431 O w en o v aspitanju 269 428 S m ith o osnovnoj nastavi 323 Veleposed 21 640 Veliina vrednosti 46-48 52 53 59-61 67 70 72 74 77 81 92 100 140 141 143 147 470 njeno m erenje 47 76/77 m ogunost o d stupanja cena od ve liine v red n o sti 100 Visoke pei 422 Viak rada 195-200 206-222 236 281-285 448 449-453 466-469 474 514 u staro m veku 211 u ro p stv u 195 211 474 476 u feudalizm u 211-214 474 501 najam ni rad kao oblik vika rada 195 474 u vrem e kriza 215 216 Viak vrednosti 141-145 170 198 199 513-521 prirataj ili viak preko prvobitne vrednosti 141 robni pro m e t nije izvor vika v red nosti 145-152 apsolutni viak vrednosti 283 365 448 449 relativni viak vrednosti 281-283 284-288 360 363 448 449 ekstraviak vrednosti 285 286 stopa vika vrednosti 191-193 194-196 197-205 207 213 273 - 277 360 449 460 528 533 razliite form ule za sto p u vika vrednosti 466-469 m etodi za izraunavanje stope vika vrednosti 196-197 masa vika vrednosti 273-277 360 528 537 inioci koji odreuju veliinu vika vrednosti 456-464 i poveanje broja stanovnitva 277 pretvaranje vika vrednosti u ka pital 511-518 podela vika vrednosti 198 471 521 522 537 542 fiziokrati o viku vrednosti 469 Ricardo o viku vrednosti 453 - 454 457-459 Sm ith o viku vrednosti 469 Vlast uloga u istoriji 631/632 kao ekonom ska tendencija 662 odluuje izm eu jednakih prava 210 vanekonom ska, neposredna vlast 651 dravna vlast 651 652 662 Vodena snaga 334 335 536 Vrednost 43-76 81 83 84 86-89 94 146-149 153 170-172 174 181186 195 283 470 685-705 analiza vrednosti 81 82 drutveni odnos 54 57 62 63 65 67 71 74-77 80 82 83 84 90-91 104 prosta gruavina bezlinog ljudskog rada 46 51 56 63 67 71 m era vrednosti 93 - 96 individualna i drutvena vrednost 295 istorija teorije vrednosti 13 vulgarna ekonom ija o vrednosti 81 82 Bailey o v re d n o sti-67 P etty o vrednosti 99 R icardo o vrednosti 81 82 84 171 470 535 Say o vrednosti 472 S m ith o vrednosti 53 81 Vrednost novca 656 Vrednost proizvoda 181 189 192 466 Vulgarna ekonomija 20 21 81 82 108 109 274 276 443 446 455 458 473 474 495 496 526 527 539 u suprotnosti s klasinom poli tikom ekonom ijom 81 nem aka vulgarna ekonom ija o Kapitalu 22 vulgarizovanje Ricardove teorije u Engleskoj 21 o stvaranju vika vrednosti 195 196 201-205 453 454 o vrednosti 60 o novcu 91 pretpostavlja da se tranja i po nuda poklapaju 147 sm atra da maine istiskuju radnike 388-391 vidi i Apologetika, M altuzijanstvo Zakon populacije vidi Zakon o sta novnitvu Zakon vika vrednosti kao zakon ekonomskog kretanja m odernog drutva 17 proizvodnja vika vrednosti ili sticanje vrednosti apsolutni zakon kapitalistikog naina p ro izvodnje 547 zakon koji odreuje masu vika vrednosti 273-276
Registar pojmova 855 Zakon vrednosti 47 48 77 171 276 295297 317 461 471 472 493 prim ena zakona vrednosti na razne nacionalne dane 461 493 Zakoni 23 77 278 i tendencije 14 prirodni zakoni 24 304 drutveni zakoni 14 23-25 77 304 431 464 ekonomski zakoni 24 77 86 sprovodenje ekonomskih zakona 14 99 431 549 zakon robne razmene 146 147 153 176 177 209-211 513-516 518 zakon ponude i tranje 390 564 565-567 626 651 678-679 681 preobraanje zakona svojine robne proizvodnje u zakone kapitalisti kog prisvajanja 514-516 zakoni kapitalistikog naina pro izvodnje 254 unutranji zakoni kapitalistike pro izvodnje kao prinudni zakoni kon kurencije 242 284 zakon vika vrednosti kao zakon ekonomskog kretanja modernog drutva 17 proizvodnja vika vrednosti ili sticanje vika apsolutni zakon kapitalistikog naina proizvodnje 547 zakon koji odreuje masu vika vrednosti 273-276 opti zakon kapitalistike akum u lacije 542 543 549 570 zakon najamnine 477 492 zakon o smanjenju zemljinih pro izvoda 446 zakon opticaja novca 113-116 120 130 132-133 specifini zakon opticaja papirnog novca 120 vidi i Zakon stanovnitva , Zakon vrednosti Zakon o bankama od 1844. 133 681 Zakon o desetoasovnom radnom danu 203-205 252 253 255-257 259 260 262 263 271 272 481 Zakoni o koaliciji 402 Zakon o sirotinji 382 596 604 637 638 Zakon o stanovnitvu 24 548 549 558 Zakoni o itu 21 629 ukidanje zakona o itu 253 254 403 406 597 - 599 Zakoni protiv udruivanja 652 654
Zakonodavstvo o radnim ugovorim a 135 651 652 protiv skitnienja 648 - 651 vidi i Fabriko zakonodavstvo Zakupi koncentracija zakupa 628 629 Zakupnici 661 postanak kapitalistikih zakupnika 655-657 Zanat 289 300-304 310 326-328 330-331 407-408 418 419 420 429 433 436 449 552 569 661 665 673 dejstvo m aina na zanate 396 399 400 Zelenaki k a p ita l 137 151 152 448 522 661 L u th e r o zelenakom kapitalu 522 523 Zemlja kao o pti predm et ovekovog rada 164 kao sredstvo za rad 164 165 Zemljina aristokratija 597 598 639 Zemljina renta vidi Renta Zemljina svojina 83 137 595-599 603 633 634 637 - 639 643 655 Zemljoposcdnici 497 509 525 526 Zem ljoradnik vidi Poljoprivredni rad nik Zem ljoradnja (poljoprivreda) 165 166 381 532 568 569 598 599 655-660 i krupn a in dustrija 444 - 446 660 u potreba m aina 323 324 444 445 599 prim ena nauke 445 kooperacija u zem ljoradnji 294 295 prevrati (revolucije) u zem ljoradnji 381 382 395 625 628 656 657 Zlato 122 123 135 136 kao specifina ekvivalentska roba 93 kao novana roba 93 97 odnos vrednosti zlata i srebra 95 96 100 101 133 uticaj prom ena njegove vrednosti na funkcije novca 96/97 dobijanje zlata 134 136 vidi i N ovac Znak vrednosti 183
elezo 393 eleznica 134 340 495 555 560 565 588 682 prekovremeni rad i nesree 226 227 i sezonski rad 423
857
Sadraj
Stranu
Napomena Redakcije ............................. Karl Marx. Predgovor prvom izdanju ... Karl Marx. Pogovor drugom izdanju ... Karl Marx. Predgovor francuskom izdanju... Karl Marx. Pogovor francuskom izdanju Friedrich Engels. U z tree izdanje . . ................. Friedrich Engels. Predgovor engleskom izdanju ... Friedrich Engels. U z etvrto izdanje
7 13 19 26 27 28 31 35
K N JIG A PRVA

PRVI O D ELJA K
ROBA I NOV A C
................................................................................ Glava prva. Roba 1. Dva inioca robe: upotrebna vrednost i vrednost (supstan cija vrednosti i veliina vrednosti) ..................................... 2. Dvojaki karakter rada predstavljenog u robama 3rU blik vrednosti ili razmenska vrednost .............................
A) Prost, pojedinaan ili sluajan oblik v re d n o s ti........................... 1) Dva pola izraza vrednosti: relativni oblik vrednosti i ekvivalentski oblik ........................................... 2. Relativni oblik vrednosti .................................. a) Sadrina relativnog oblika vrednosti .................. b) K vantitativna odreenost relativnog oblika vrednosti 3. Ekvivalentski o b li k .................................................. 4. Celina prostog oblika vrednosti ............
43 43 49 54
54
54 55 55 58
60 64
858 Sadraj
Strana 66 55 67 57 68 69 70 72 72
B) P o tp u n i ili razvijeni oblik vrednosti ........................................... 1. R azvijeni relativni oblik vrednosti ................................. 2. P osebni oblik ekvivalenta ..................................................... 3. N edostaci p o tp u n o g ili razvijenog oblika v r e d n o s ti C) O pti oblik vrednosti ............................................................... 1 . Izm enjeni karakter oblika vrednosti .......................................... 2. O dnos izm eu razvitka relativnog oblika vrednosti i razvitka ............................................................... ekvivalentskog oblika 3. Prelaz iz opteg oblika vrednosti u novani oblik ... D ) N ovani oblik ...........................................
^ F e t i k i karakter robe i njegova tajna ... Glava druga. Proces r a z m e n e Glava trea. N ovac ili robni promet 1. Mera vrednosti 2. Prometno sredstvo
a) M etam orfoza roba b) O pticaj novca ............. c) M oneta. Znak vrednosti
73
85
93 93 101
101 109 118
3. N ovac
............
122
122 127
a) O brazovanje blaga b) P lateno sredstvo
c) Svetski novac
133
D R U G I O D E L JA K
P R E T V A R A N JE N O V C A U K A P IT A L
Glava etvrta. Pretvaranje novca u kapital 1. Opta formula kapitala ... 2. Protivrenosti opte fo r m u le 3. Kupovanje i prodavanje radne snage
...
...
137 137 145 154
T R E I O D E L JA K
P R O IZ V O E N JE A P S O L U T N O G V I K A V R E D N O S T I
Glava peta. 1. Proces 2. Proces Glava esta.
Proces rada i proces oploavanja vrednosti ............ rada .............................. oploavanja vrednosti ..................... ............ Postojani kapital i promenljivikapital ..............
1^ 129 181
Sadraj 859
S tra n a
Glava sedma. Stopa vika vrednosti 19 ] 1. Stepen eksploatacije radne s n a g e .............................................. 19 1 2. Predstavljanje vrednosti proizvoda srazmernim delovima proizvoda ..................................... 19 8 3. Seniorov poslednji as 201 4. Viak proizvoda 205 Glava osma. Radni dan ... 207 1. Granice radnog dana..................................................... 207 2. Kurjaka glad za vikom rada. Fabrikant ibojar .............. 211 3. Grane engleske industrije u kojima zakon ne ograniava ..................................... ............ 218 eksploataciju 4. Dnevni i noni rad. Sistem smena......... .................................. 230 5. Borba za normalan radni dan. Prinudni zakoni za produ avanje radnog dana od sredine14. do kraja 17.v ek a 237 6. Borba za normalan radni dan. Prinudno zakonsko ograni avanje radnog vremena. Englesko fabriko zakonodavstvo od 1833. do 1864............................................................................ 249 7. Borba za normalan radni dan. Uticajengleskog fabrikog zakonodavstva na druge zemlje ............ ... 268 Glava deveta. Stopa i masa vika vrednosti 273
E T V R T I O D E LJA K
P R O IZ V O E N JE R E L A T IV N O G V IK A V R E D N O S T I
Glava deseta. Pojam relativnog vika vrednosti Glava jedanaesta. Kooperacija
281 289
Glava dvanaesta. P odela r a d a i m an u faktu ra 301 1. Dvojako poreklo manufakture 301 2. Delimini radnik i njegov alat ............................................. 303 3. Dva osnovna oblika manufakture heterogena manufak tura i organska manufaktura............................................. 206 4. Podela rada u manufakturi i podela rada u drutvu 313 5. Kapitalistiki karakter manufakture 320 Glava trinaesta. M ain e i krupn a in d u s tr ija 1. Razvitak maina ............................................. 2. Prenoenje vrednosti maine na proizvod ... 329 229 242
860 Sadraj
3. Prva dejstva mainskog naina rada na radnika a) Kapital prisvaja dopunske radne snage. Rad ena i dece
......... ...
349 349
b) Produavanje radnog dana................................................................. c) Intenzifikacija rad a ...........................................................................
3 57 3^2
371 379
4. Fabrika ....................................... 5. Borba izm eu radnika i m aine
... ................................................
6. Teorija kompenzacije koja se odnosi na radnike istisnute ma inam a............................................................................................... 388 7. Odbijanje i privlaenje radnika usled razvitka mainske proizvodnje. K rize pamune industrije .............................. 396 8 . Revolucionisanje manufakture, zanatstva i kunog rada kao delo krupne industrije .................................................................. 407 a) Ukidanje kooperacije zasnovane na zanatu i podeli rada ........... 407 b) Reakcija fabrikog sistema namanufakturu i kuni rad ........... 408 c) Moderna manufaktura ... 409
d) M o d ern i kuni rad .................................................................................. 412
e) Prelaz moderne manufakture i kunog rada u krupnu industriju. Ubrzavanje te revolucije primenom fabrikih zakona na te naine
rad a ................................................................................................................... 416
9. Fabriko zakonodavstvo. (Odredbe o zdravlju ivaspitanju.) Njegovo proirivanje na celu Englesku ..................... 10. Krupna industrija i poljoprivreda ... ...
425 444
P E T I O D E L JA K
P R O IZ V O E N JE A P S O L U T N O G I R E L A T IV N O G V ISK A VRED NO STI
Glava etrnaesta. Apsolutni i relativni viak vrednosti
..........
447 456
Glava petnaesta. Menjanje veliine crne radne snage i vika vrednosti I. Veliina radnog dana i intenzivnost rada postojane (date), proizvodna snaga rada p r o m e n ljiv a .............................. 457 II. Postojan radni dan, postojana proizvodna snaga rada, intenzivnost rada promenljiva ............................................... III. Proizvodna snaga i intenzivnost rada postojane, radni dan promenljiv ................................................................................... IV. Istovremene promene u trajanju, proizvodnoj snazi i in tenzivnosti rada ....................................... Glava esnaesta. Razline formule z a stopu vika vrednosti ...
460 461 463 466
Sadraj 861
Strana e s t i
o d e l ja k
N A JA M N IN A
Glava sedamnaesta. Pretvaranje vrednosti odnosno cene radne snage u najamninu ........................................................................ Glava osamnaesta. Najamnina od vremena ... Glava devetnaesta. Najamnina od komada ... ... ...
470 477
484 492
Glava dvadeseta. Nacionalna razlinost najamnina
S E D M I O D E LJA K
PR O C E S A K U M U L A C IJE K A P IT A L A
Glava dvadeset prva. Prosta reprodukcija
.............................
499 511
Glava dvadeset druga. Pretvaranje vika vrednosti u kapital ... 1. Kapitalistiki proces proizvodnje u proirenom razmeru. Pretvaranje zakona svojine robne proizvodnje u zakone ka pitalistikog prisvajanja ............................................................... 2. Pogreno shvatanje reprodukcije u proirenom razmeru od strane politike ekonomije ....................................................... 3. Podela vika vrednosti na kapital i dohodak. Teorija uz dravanja ......................................................................................... 4. Okolnosti koje nezavisno od srazmerne podele vika vred nosti na kapital i dohodak odreuju obim akumulacije: stepen eksploatacije radne snage, proizvodna snaga rada, poveavanje razlike izmeu primenjenog i utroenog ka pitala, veliina predujmljenog kapitala ............................ 5. Takozvani fond rada .................................................................
511 519 521
528
537
Glava dvadeset trea. Opti zakon kapitalistike akumulacije ... 541 1. Pri nepromenjenom sastavu kapitala, tranja za radnom snagom raste s akumulacijom ................................................ 541 2. Relativno opadanje promenljivog dela kapitala u toku aku mulacije i koncentracije koja je p r a t i..................................... 549 3. Progresivna proizvodnja relativno suvinog stanovnitva ili industrijske rezervne armije ............................................. 556 4. Razliiti oblici egzistencije.relativno suvinog stanovnitva. Opti zakon kapitalistike akumulacije ............................... 567
862 Sadraj Strana.
5. Ilustracija opteg zakona kapitalistike akumulacije ...

a) b) c) d) e) f) Engleska od 1846. do 1866. ................................................. R davo plaeni slojevi britanske industrijske radnike klase .................................................... P okretno stanovnitvo D ejstvo kriza na najbolje plaeni deo radnike klase B ritanski poljoprivredni p roletarijat ................................. ............. Irska
574 574 579 587 591 595 617 630 630 633 648 655 657 661 671 674
Glava dvadeset etvrta. T akozvana prvobitna akumulacija 1 Tajna prvobitne akum ulacije............ ....................................... 2. Eksproprijacija seljatva od zem lje 3. Krvavo zakonodavstvo protiv eksproprisanih od kraja 15. veka. Zakoni za obaran je najamnine ....................................... 4. Postanak kapitalistikih zakupnika................................................ 5. Reakcija poljoprivredne revolucije na industriju. Stvaranje unutranjeg trita za industrijski kapital .............................. ..................... 6. Postanak industrijskog kapitaliste 7. Istorijska tendencija kapitalistike akumulacije ...
Glava dvadeset peta. M odem a teorija kolonizacije
P R IL O G
D odatak glavi prvoj, 1 . O B L IK V R E D N O S T I
685
DOD ATAK
C itati na jeziku originala
709
N A P O M E N E I R E G IS T R I
N apom ene L iteratura .......................................... R egistar im ena ................................. Spisak m era i novanih jedinica R egistar pojm ova .............
ILUSTRACIJE
^9 ' 00 09 OJJ
N aslovna strana 1. izdanja I tom a K apitala ........................ M arxovo pifcmp^La Ch&tre-u, izdavau I tom a Kapitala na francuskom jeziku .........................................................
K. M ARX - F. EN G ELS
D E L A tom 21
K A P IT A L I
P riprem ili za tam pu saradnici In s titu ta za izuavanje radnikog pokreta
Milorad Simonovi, Gligorije Emjahovii i Slobodan/ta Kovaevid
N a c rt za korice Eduard Stepani T eh n i k i urednik Borivoje Miladinovii K orektor Branka Sjeran
Izdavai
Izdavako preduzee Prosveta

Beograd, D obraina 30
Institut za izuavanje radnikog pokreta

B eograd, T rg M arkaa i Engelaa 11
tam pa Birografika" (
Subotica,
T rg
Lazara Ne5ia'J^l3jf' ^
O v o iz d a n je d o ta m p a n o je u 7 .000 p r im e r a k a fo to tip s k im p u te m n a o s n o v u iz d a n ja P rosv ete* iz 1970. g o d in e .
// $bz)
M R i W i G -
l?V3
Qnc\C^___________
- b m
d ii
bdc^
Zl
bloe')
P
a
Jit
tsazc
'larodne novine, Zagreb (67) Oznaka za narudbu: UT-XI/11-8

Karl Marx/Friedrich Engels - Kapital: Kritika Političke Ekonomije

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Karl Marx/Friedrich Engels - Kapital: Kritika Političke Ekonomije

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Karl Marx Friedrich Engels Dela

Dvadeset prvi tom

M oa Pijade i R odoljub olakovi

Radivoj D avidovi i M ilorad Sim onovi

Institut za izuavanje radnikog pokreta

Prosveta izdavako preduzee

KARL MARX FRIEDRICH ENGELS

Proces proizvodnje kapitala

Posveeno mom nezaboravnom prijatelju , smelom, vemomy plemenitom proleterskom prvoborcu

Predgovor prvom izdanju[IJ

Du Bckt dr VabccNtnae wltd voil*blUa.

Naslovna strana 1. izdanja I toma Kapitala

Predgovor prvom izdanju

Pogovor drugom izdanju

1 V idi moj spis str. 39.2*

Prilog kritici politike ekonomije ,

** U 3. i 4. izdanju: beznadeni 2* V idi u 20. tom u ovog izdanja.

Pogovor drugom izdanju

Pogovor drugom izdanju

1# Ovim delom g. M arx staje u red najizvrsnijih analitiarskih duhova.

Predgovor francuskom izdanju

C1/|d Îiv UlftAb'U^ ^ C /K w vC JL A o '^ av, U .N SsA ruX Â â*. Owt

v ' JT intxfibuL SJu^nfiuB kX A C w ^xci *4 Ciw ftjk b*diy>-

<*v V % ^ lV < V 5 Y ^ U j ^ y U L V <5owo CfiAW ovnvt G ^ ^^^SAOk. X l L l ^XCWi^

iAufruX J k CcMc Uiu&XttAta\ U y A

^30 uxoU lU a^ufowit cJ iv 3*0^3 ic ^ > m A 2 ^ x \L S

izd a v a u I tom a K apitala* na fran cu sk om jezik u

Pogovor francuskom izdanju

1* Vidi u ovom tom u, str. 2 0 -2 5 .

Predgovor engleskom izdanju

Predgovor engleskom izdanju

** U ovom Izdanju na str. 57 7 - 578.

Proces proizvodnje kapitala

I odeljak R oba i novac

I odeljak R oba i novac

I odeljak Roba i novac

I odeljak Roba i novac

I odeljak Roba i novac

I odeljak Roba i novac

Prost, pojedinaan ili sluajan oblik vrednosti

x robe A = y robe B , ili x robe A vredi koliko y robe B.

/ . D va pola izraza vrednosti: relativni oblik vrednosti i ekvivalentski oblik

2. Relativni oblik vrednosti a) S a d r i n a relativnog oblika vrednosti

I odeljak Roba i novac

I odeljak Roba i novac

I odeljak Roba i novac

I odeljak Roba i novac

ne razlikuje se od 5 postelja = toliko i toliko novca

I odeljak Roba i novac

4. Celina prostog oblika vrednosti

I odeljak Roba i novac

Potpuni ili razvijeni oblik vrednosti

z robe A = u robe , i l i = v robe C, ili=a> robe Z), il i = x robe E , ili= itd.

/ . R azvijeni relativni oblik vrednosti

I odeljak Roba i novac

Opti oblik vrednosti = = = = = = = =

I odeljak Roba i novac

I odeljak Roba i novac

I odeljak Roba i novac

I odeljak Roba i novac

** naknadno 2* Vidi u 4. tom u ovog izdanja.

I odeljak Roba i novac

I odeljak Roba i novac

v ' JT intxfibuL SJu^nfiuB kX A C w ^xci 4 Ciw ftjk bdiy>-