You are on page 1of 220

Antoni de Melo je danas legenda irom sveta, najvie zahvaljujui svojim knjigama, preko kojih se borio protiv dogmi

i stereotipa svake vrste, kako u razmiljanju, tako i u ponaanju, borio se za hrabrost da budemo ono to jesmo, da traimo to veu autentinost svoga bia i svog postojanja. Rukopis ove knjige redigovao je do pred samu sm'rt, i moe se rei da je on kroja i bojadija knjige, dok je tkaninu i konac dobio. Jer, ove prie pripadaju raznim zemljama, kulturama i religijama. One pripadaju duhovnom nasledstvu i narodnom humoru oveanstva. Uprkos spontanoj tenji ljudskog srca za istinom, kroz koju jedino nalazi slobodu i radost, prva reakcija ljudskih bia na nju je, neoekivano, odbojnost i strah. Moda su zato veliki duhovni uitelji oveanstva, kao Isus ili Buda, reavali ovaj problem saoptavanja istine kroz priu i tako neutralisali negativnu reakciju onoga koji slua. Kada se kae: Bio jednom jedan..., bez obzira koliki je otpor prema istini, prii je nemogue odoleti. Vjasa, pisac uveno g indijskog epa Mahabharata, kae da posle paljivog itanja neke prie nismo vie isti. Pria se usadi u srce i rui barijere koje ga odvajaju od boanskog.

DAMARI I-II

A N T O N I D E M E L O

D A M A R I
O d m o l i t v e d o p

r o s v e t l j e n j a

B E O G R A D / M M I

Naslov originala

THE PULSE OF WISDOM Anthony de Melo

Preveo i priredio Plavio Rigonat

Copyright za Jugoslaviju Plavio Rigonat

Neovlaena proizvodnja ove knjige i trgovina istom najstroe se kanjava. (Cl. 147 u vezi sa cl. 172 krivinog zakona Srbije.)

Mojim roditeljima i svima koji ohrabruju druge da uzlete kao orlovi umesto da ostanu na zemlji kao kokoi.

Kako iveti punim ivotom i biti slobodni: tako to veruje u nemogue, tako to veruje u uda, u ono to i ti moe da uini!
Antoni de Melo

MOLITVA

TRI ISPOSNIKA
Po ruskoj prii

Jednom je vladika ruski putovao s bogomoljcima preko mora. Tokom plovidbe, brod se pribliio ostrvcetu na kome su, po prii nekih ribara, ivela tri isposnika. Vladika je poeleo da vidi isposnike, pa je baeno sidro, amac sputen u more i veslai s vladikom za veslali ka ostrvu. Kada su se primakli, ugledali su tri isposnika - jedan je bio visok, drugi manji, a trei sasvim mali; stajali su na obali i drali se za ruke. Sva trojica imali su duge sede brade. Vladika je izaao iz amca i blagoslovio ih, a oni mu se poklonili do zemlje. Onda ih je pitao kako vode isposniki ivot i kako se mole Bogu. Najstariji ispo snik je rekao: Ovako se molimo - 'Vas trojica gore, spasite nas trojicu dole'. Samo to je to izgovorio, druga dva isposnika pogledae ka nebu i uglas rekoe: Trojica vas, trojicu nas spasite! Vladika se nasmejao i rekao im: To ste vi uli za Svetu Trojicu, ali ne molite se kako valja. Ja u vas nauiti po Svetom pismu, kako je Bog naloio ljudima da se mole.

8 Antoni de Melo

I poeo je vladika da ih ui Oe na, i uio ih je satima, sve do veeri, stotinu puta ponavljajui reci molitve, a isposnici su ponavljali za njim. Na kraju, sva trojica su ponovili itavu molitvu. Ve se smrkavalo, mesec se pojavio iza mora, kada je vladika poao natrag na brod. Isposnici su pali pred njim na kolena, a on ih je podigao i sve redom izljubio. Zatim je seo u amac i zaplovio prema brodu, sluajui kako isposnici uglas ponavljaju molitvu. Kada se a mac primakao brodu, nisu se vie uli njihovi glasovi samo su se videli, obasjani meseinom, kako stoje na obali, na istom mestu, i dre se za ruke. Brod je odmah zaplovio, a isposnici postepeno iezli iz vida; videlo se samo jo ostrvce, da bi zatim i ono nestalo; samo je more treperilo na meseini. Bogomoljci su legli da spavaju, i na palubi je sve utihnulo. Vladika je, meutim, ostao kod krme, gledao u pravcu ostrva i razmiljao o isposnicima. Najednom, uinilo mu se kako neto svetluca na toj strani - kao da se neto blista i belasa na meseini - moda galeb ili jedro na amcu. To neto primicalo se sve blie, ali nikako da razazna ta je. Vladika je priao krmaru, upitavi ga staje to, a ve je i sam video - tre po moru isposnici, bele se njihove sede brade i sve su blie brodu. Prepao se krmar, ostavio kormilo i povikao: Gospode! Isposnici jure za nama po moru, kao da po zemlji idu! Svi su skoili prema krmi i ugledali isposnike, koji su ve prili uz sam bok broda, pogledali navie i uglas progovorili: Zaboravili smo, presvetli vladiko, zaboravili smo tvoj nauk! Dok smo ponavljali, pamtili smo, ali samo to smo zastali, promae nam jedna re i sve se rasprilo. Sve smo zaboravili, naui nas opet!

Molitva 9

Prekrstio se vladika, nagnuo se prema isposnicima i rekao im: Usliie Bog vau molitvu, sluge boje. Nemam ta da vas nauim. Molite se za nas, grene! Onda im se duboko poklonio. Isposnici su se okrenuli i poli morem natrag. Sve do jutra videla se svetlost na onoj strani kuda su otili.

RABINOV PLES Po hasidskoj prii

Jevreji jedne poljske varoice nestrpljivo su ie kivali dolazak rabina. To je bio redak dogaaj, pa su odavno pripremili pitanja koja su nameravali da postave uitelju. Kada se rabin najzad pojavio i doao na skup u veliku salu za savete, mogao je da oseti napetost vernika, nestrpljivih da uju odgovore na svoja pitanja. Meutim, on nita nije rekao, samo ih je gledao pravo u oi, zatvorenih usta, mumlajui neku melodiju. Ubr zo, svi su poeli da ga prate. Rabin je zapevao, i svi su zapevali zajedno s njim. Posle nekog vremena, rabin je zaigrao, talasavim, sveanim, ritminim pokretima, a vernici postepeno zaigrali zajedno s njim. Malo-pomalo, potpuno su se prepustili plesu, tako da su na kraju zaboravili na sve drugo, i svako od njih ponovo je uspostavio svoju celovitost, izleen od^ unutranje rascepkanosti koja ometa sagledavanje istine. ~" "~ Proao je pun sat dok ples najzad nije prestao. Odaja je bila proeta tiinom prepunom spokojstva. Svi su posedali, kao osloboeni snane unutranje napetosti. Tada je rabin izgovorio jedine reci itave te veeri: Verujem da sam odgovorio na vaa pitanja.

10 Antoni de Melo

Jednog dervia pitali su zato plesom iskazuje svoju ljubav prema Bogu. Zato, odgovorio je, to voleti Boga znai umreti za samog sebe; ples ubija nae 'ja', a kada to izdvojeno 'ja' umre, svi problemi iezavaju. Tamo gde nema naeg 'ja', ima ljubavi, ima Boga.

U jedno selo dola je putujua pozorina trupa. Medu publikom se pojavio i jedan mudrac sa svojim uenicima, koji im je rekao: uli ste i izgovorili mnoge molitve. Veeras hodu da vidite jednu. U tom trenutku, zavesa se podigla i ples je poeo.

OBUARE VA MOLITVA Jedan obuar doao je rabinu Isaku od Gera i po stavio mu sledee pitanje: Kako da se posvetim ju tarnjim molitvama? Moje muterije su siromaan svet, imaju samo po jedan par cipela. Obino ih donose kasno uvee, i ja provedem skoro itavu no popravljajui ih - u zoru uvek ostane jo poneto da se uradi ako hou da svi imaju cipele pre nego to krenu na posao. Zato pitam - ta u s jutarnjim molitvama? Kako si do sada radio? upitao ga je rabin. Ponekad ih izgovorim na brzinu i bacim se na posao, ali od toga samo oseam krivicu. esto se uopte ne pomolim, i tada me mui neko oseanje praznine, pa mi se, s vremena na vreme, kad podignem eki, uini kao da mi srce uzdie: 'kako sam nesreno, ne stiem ak ni da izgovorim jutarnje molitve'. Da sam Bog, taj uzdah bio bi mi mnogo dragoceniji od molitve, odgovorio mu je rabin.

Molitva 11

AZBUNA MOLITVA Jedan seljak vraao se kasno uvee sa pijace. U jed nom trenutku zaustavio se da se pomoli, ali video je da nije poneo svoju knjigu molitvi. Nalazio se usred ume, toak na kolima mu se odvalio i titala ga je pomisao da e mu dan biti okonan bez veernje molitve. Tada, poeo je ovako da se moli: Napravio sam veliku glupost, Gospode. Poao sam jutros od kue bez moje knjige molitvi, a pamenje mi je tako slabo da bez nje nita ne umem da kaem. Ali evo ta u uiniti polako u, jedno po jedno, pet puta izgovorit i svako slovo azbuke, a ti, koji zna svaku molitvu, moi e da rasporedi ova slova tako da od njih nastane molitva koje ne mogu da se setim.

NARADINA MOLITVA Indijski mudrac Narada bio je poklonik boga Hari. Toliko mu je bio posveen da je jednog dana uobrazio kako nigde na svetu ne postoji ovek koji toliko voli Boga kao on. Gospod je progovorio u njegovom srcu, naredivi mu: Narada, idi na obalu Ganga i potrai grad u kome ivi jedan od mojih vernika. Dobro e ti doi njegovo drutvo. Narada je uinio kako mu je reeno i pronaao se ljaka koji je ustajao u zoru, samo jednom izgovarao Harijevo ime, zatim uzimao motiku i odlazio da itav dan okopava zemlju. Uvee, pre nego to bi zaspao, izgovarao je jo jednom Harijevo ime. Narada je po mislio: Kako je mogue da je ovaj paor pravi vernik, ako po itav dan samo kopa?

12 Antom de Melo

Tada je Gospod naredio Naradi: Napuni do vrha jednu iniju mlekom i s njom obii itav grad, ali ne moj ni kap mleka da prospe. Narada je tako i uinio. Koliko si puta mislio na mene dok si obilazio grad? upitao gaje Hari. Ni jednom, Gospode, odgovorio je Narada. Kako bih i mogao, kad si mi naredio da ne prospem ni kap mleka iz inije? Eto, ta inija je toliko obuzela tvoju panju da si potpuno zaboravio na mene, rekao je Hari. ta da se onda kae za tog seljaka, koji i pored toga to hrani brojnu porodicu, dva puta dnevno pomisli na mene? ZAKASNELI ODGOVOR
Kae se: ako molitva ne bude usliena u pravom trenutku, gubi svoju svrhu.

U drevnoj Indiji poklanjala se velika panja ved skim ritualima, koji su se primenjivali s takvom ta nou da, kad bi sveci molili za kiu, sua bi odmah prestajala. iveo je tada jedan ovek koji se molio po ovim ritualima, preklinjui boginju Lakmi da ga uini bogatim. ovek se molio punih deset godina bez ikakvog efekta, a onda je najednom postao svestan da je bogatstvo neto prolazno i nevano, pa se povukao u peinu na padinama Himalaja i postao pustinjak. Jednog dana, zadubljen u meditaciju, otvorio je oi i pred sobom ugledao enu zadivljujue lepote, koja je blistala i presijavala se kao da je od zlata. Ko si i ta trai ovde? upitao je. Ja sam boginja Lakmi, kojoj si se molio punih deset godina. Dola sam da ispunim tvoju elju.

;,yv,\ Molitva 13

Ah, dobra moja boginjo! uskliknuo je ovek. U meuvremenu sam spoznao lepotu meditacije i izgubio svaku elju za bogatstvom. Prekasno si stigla. Reci mi, zato toliko kasni? Da budem iskrena, objasnila mu je Lakmi, ri tualima koje si tako verno obavljao, u potpunosti si zasluio traeno bogatstvo, ali nisam ti usliila molbu zbog ljubavi i elje da uinim ono to je najbolje za tebe.
Ako bi mogao da bira, ta bi odabrao: da ti elja bude ispunjena, ili da ti bude ukazana milost da ne izgubi duevni mir?

DOSADAN KAO STENICA Jedan starac molio se pet puta dnevno, a njegov ortak u poslu nikada nije kroio u crkvu. Na svoj osamdeseti roendan, starac se ovako molio Bogu: O Svevinji! Jo od malena nisam propustio ni jedno jutro da odem u crkvu i pomolim ti se po svim propisima. Nikada nisam preduzeo neto, niti doneo ijednu odluku u svom ivotu, a da prethodno nisam zazvao tvoje ime. Sada, kad sam ostareo, udvostruio sam napore i mo lim ti se i danju i nou bez prestanka. Uprkos svemu, evo me ovde, bedan sam kao to sam oduvek bio. Moj ortak, meutim, pije, kocka se i, bez obzira na godine, izlazi sa enama sumnjivog morala, pa i pored svega toga pliva u zlatu. Pitam se da li je iz njegovih usta ikada izala ijedna molitva. Ne traim od tebe, Svevinji, da ga kazni, jer to ne bi bilo hrianski, ali molim te, reci mi zato? Zato? Zato si uinio da nje mu sve ide od ruke, dok se ja ovako muim?

14 Antoni de Melo

Zato, odgovorio mu je Bog, to si dosadan fcao


stenica!
t \

. v ., +*?

U jednom manastiru nije vailo pravilo utanja, ali vailo je pravilo: Ne govori osim ako je ono to hoe da kae vrednije od utanja.

MOLITVA ZA HITLERA

Progon Jevreja u Nemakoj postao je tako nepod noljiv da su dva mladia resila da ubiju Hitlera. Uze li su puke i sakrili se iza jednog zida, jer su znali da firerovo vozilo svakodnevno prolazi tom ulicom. Dugo su ekali, ali Hitler nikako da proe. Samjuel je protr nuo od uasne misli. Dzoua, rekao je svom drugaru, moli Boga da mu se neto nije desilo! MOLITVA ZA KIU Jedna porodica je svake godine za Prvi maj vodila svoju staru roaku na izlet. Meutim, jedne godine su zaboravili i, kad su se konano setili da je pozovu, ona im je odgovorila: Prekasno je. Ve sam se pomolila da padne kia. RAZJARENI BIK Dva oveka prelazila su preko polja kada je pred njima iskrsnuo razjareni bik. Bezglavo su poeli da bee ka najbliem utoitu, dok je bik tutnjao za njima. U trenutku, shvatili su da mu ne mogu utei. Jedan je doviknuo drugome: Gotovo je! Nema nam spasa!

Molitva 15

Brzo, reci neku molitvu! a ovaj mu je uzvratio: Nikada se u ivotu nisam molio i ne znam kakva bi moli tva odgovarala ovoj situaciji. Ma nije vano! Bik nas sustie, reci bilo ta! Dobro onda, kazau ono to je moj otac govor io pre svakog obroka: Gospode, hvala ti na onome to nam sleduje.
Nema vee svetosti nego kod ljudi koji su nauili da bez rezerve prihvate svaki trenutak svog postojanja. ivot je kao partija karata u kojoj se svaki igra trudi da to bolje odigra s kartama koje su mu podcijene. Onaj koji odbije da igra s kartama koje mu sleduju, ve trai neke za koje smatra da ih zasluuje, osuen je da propadne u ivotu. Nas niko nije pitao elimo li da igramo. Tu nema izbora, svi u tome uetvuju. Na - nama je da odlu imo kako.

Jedan rabin pitao je svog uenika ta ga mui. Mo je siromatvo, odgovorio je ovaj. ivim u takvoj oskudici da gotovo ne uspevam da uim i molim se. U ovom trenutku i konkretnoj situaciji, uzvratio je rabin, najbolji nain za molitvu i uenje je da prihvati ivot ba takav kakav je.

BOG NE GOVORI Jedan starac je svakog dana satima nepomino sedeo u crkvi. Svetenik ga je jednom prilikom upitao ta mu Bog kazuje. ,

16 Antom de Melo

Bog ne govori, on sam siua, odgovorio je starac. A ti, ta mu ti govori? Ja ne govorim, samo sluaia&* ' ' ... '*
>, i etiri stadijuma molitve?, , '

Ja govorim, ti slua. Ti govori, ja sluam. Niko ne govori, ali oboje sluamo. Niko ne govori, niko ne slua - tiina.

LEDENA MOLITVA Jednog hladnog zimskog jutra, rabin i njegovi uenici stisnuli su se oko vatre. Jedan uenik, ponesen uenjem svog uitelja, uskliknuo je: Tano znam ta bih radio u ovako ledenom danu! ta? upitali su ga. Bio bih negde na toplom! A ukoliko to nije mogue, opet bih znao ta. ta? Zaledio bih se!
Stvarnost koja nas okruuje ne moe biti prihvaena niti odbaena. Pobei od nje isto je kao pobei od sopstvenih nogu. Prihvatiti je isto je kao poljubiti sopstvene usne. Moemo samo da je posmatramo, shvatimo i ostanemo spokojni.

Molitva 17

MOLITVA HODOASNICE

Gospode, molim te da mi oprosti tri velika greha: prvi je to sam pola u hodoae po svetim mesti ma, ne pomislivi da si prisutan svuda i na svakom mestu; drugi je to sam esto traila tvoju pomo, zaboravljajui da ti bolje zna od mene ta mi je potrebno; i na kraju, jer te sada molim za oprotaj grehova, iako znam da su mi oproteni pre nego to su i ui njeni. ABINA MOLITVA Jedne veeri, svetenik Sinon utonuo je u molitvu. Najednom, uznemirilo ga je kreketanje abe. Koliko god se upinjao, nije mogao da ignorie taj zvuk, tako da se na kraju nagnuo kroz prozor i viknuo: Tiina! Sad se molim! On je bio svetac, i sve je smesta poslualo njegovu naredbu. Sva iva bia su uutala, da bi stvorila tiinu i mir neophodan molitvi. Meutim, Sinon je ponovo prekinut, ovog puta unutranjim glasom koji mu je rekao: Moda je kreket te abe bio jednako ugodan Bogu kao i psalmi koje izgovara. ta bi to lepo mogle da uju Boje ui u kreketu jedne abe? uzvratio je Sinon, ali glas je produio: Zato bi onda Bog uopte izmislio takav zvuk? Sinon je resio da to sam utvrdi. Ponovo se nagnuo kroz prozor i viknuo: Pevaj!

18 Antoni de Melo

Vazduh se smesta ispunio ritminim kr eketanjem abe, uz podrku svih aba u okolini. Sinon je paljivo sluao i ubrzo nije vie uo nikakvu larmu. Jer, kad su ovi glasovi prestali da ga razdrauju, otkrio je da oni, u stvari, pojaavaju tiinu noi. Zahvaljujui ovom otkriu, svetenikovo srce stopilo se u harmoniju sa itavim svetom i, prvi put u svom ivotu, shvatio je znaenje molitve. SKIDANJE POVEZA Kada je jedan uitelj pozvao guvernera da se posveti meditaciji, ovaj mu je odgovorio da je suvie zauzet. Podseate me na oveka koji ulazi u dunglu s povezom na oima i suvie je zauzet da bi skinuo povez, rekao mu je uitelj. Kada je guverner dodao da u stvari nema vremena, uitelj je uzvratio: Pogreno je misliti da se ne moe meditirati zbog nedostatka vremena; pravi motiv je duevni nemir.
Jedan drvosea, sav znojav od napora, sekao je drvo tupom sekirom. Kada su ga pitali zato je ne naotri, odgovorio je: Nemam vremena!

BOJI ZANAT Peruino, renesansni slikar, resio je da se ne ispovedi sve dok ne bude siguran da to nee uiniti iz straha. Jer, to bi za njega bilo svetogre i vreanje Boga.

Molitva 19

Jednog dana, njegova ena, koja nije znala za ovaj niegov stav, upitala ga je zar se ne plai da umre bez ispovesti. Peruino joj je odgovorio: Draga moja, ovako ja gledam na to. Moj zanat je da slikam i umeo sam to da radim. Boji zanat je da oprata i, ako je on dobar u tom poslu kao to sam ja bio u svom, ne vidim zato bih se plaio.

NOGE NA STOLU Jedan strunjak za organizaciju posla posetio je For dovu fabriku i rekao mu: Sve odlino funkcionie, jedino mi nije jasan onaj ovek to samo sedi i dri noge na stolu. To je ist gubitak! Ford je odgovorio: Taj ovek je jednom doao na ideju koja nam je donela neizmeran profit. Mislim daje zato najbolje da njegove noge ostanu tamo gde se sada nalaze.

MOLITVA STAROG KRTCA Jednom su zatekli starog krtca kako se ovako moli: Ako bi mi Svevinji, neka je zauvek blagosloveno Njegovo ime, darovao sto hiljada dukata, odmah bih dao deset hiljada ubogima. Ako mi Svevinji moda ne veruje, moe odmah da odbije tih deset hiljada i poalje mi ostatak.

20 Antonide Melo

PRETVORI SE U PLAMEN *' Jedan pustinjak obratio se drugom: Oe, koliko god je u mojoj moi, posveen sam molitvi, razmilja nju, svojim sitnim svakodnevnim dunostima i trudim se da odagnam rune misli iz svog srca. ta jo da ui nim? Drugi pustinjak, stariji, ustao je da mu odgovori, uzdigao ruku ka nebu, i njegovi prsti zablistali su kao deset upaljenih svetiljki. Pretvori se u jedan veliki plamen, rekao je.

MONAH I PTICA Monah je iao ka manastiru kada je zauo cvrkut ptice. Zastao je daje slua, oaran. Bilo je kao da nika da ranije nije uo ptiju pesmu. Kada je ptica uutala, vratio se u manastir i otkrio da ga braa ne prepoznaju, kao da ni on sam sebe ne prepoznaje. Postepeno, otkrilo se da se on pojavio posle vekovnog odsustva. Jer, dok je sluao celim svojim bi em, vreme je stalo i on je neosetno skliznuo u venost.
Molitva postaje savrena kada otkrije venost. Venost se otkriva kroz jasnou opaanja. Opaanje postaje jasno kada je slobodno od svake predrasude i brige o linom gubitku ili dobitku. Samo tada deava se udo i srce se preplavi zanosom. v.
v^

SVESNOST

LOVCI U AVIONU Dva lovca iznajmila su avion da ih preveze u div ljinu. Nakon dve nedelje pilot se vratio da ih ukrca; pogledao je ivotinje koje su ubili i rekao: Avion mo e da nosi samo jednog bizona, ostale ete morati da ostavite. v
-a

Ali prole godine pilot nam je dozvolio da utova rimo dva bizona u isti ovakav avion, pobunili su se lovci. Pokoleban, pilot je na kraju resio: U redu, ako ste prole godine to uradili, pretpostavljam da e nam to i ovog puta uspeti. I tako, avion je uzleteo sa tri oveka i dva bizona, ali nije uspeo da se digne u visinu, ve je udario u oblinje brdo. Ljudi su se nekako izvukli iz olupine i pogledali oko sebe. Jedan lovac upitao je drugog: Sta misli, gde se nalazimo? Razgledajui teren, ovaj je odgovorio: Mislim da smo oko tri kilometra levo od take gde se sruio onaj avion od prole godine. PAPINA PANTOMIMA Pre hiljadu godina, u srednjem veku, papini savetni-ci insistirali su da se Jevreji proteraju iz Rima. Govorili

22 Antoni de Melo

su da nije u redu to ti ljudi bezbrino ive u samom sreditu hrianstva. Formulisan je proglas o izgonu i odmah izazvao veliki protest Jevreja, koji su znali da e, kud god otili, sigurno doiveti jo gori tretman od onog u Rimu. Zato, preklinjali su papu da povue ovaj edikt. Papa, koji je bio pravedan ovek, predloio im je da medu sobom izaberu oveka koji e se takmiiti s njim u pantomimi. Ako taj pobedi, bie im dozvoljeno da ostanu u Rimu. Jevreji su se okupili da proue ovaj predlog. Uko liko bi ga odbacili, to bi znailo naputanje Rima. Ukoliko bi ga prihvatili, bilo bi kao da su ve poraeni, jer nije bilo mogue pobediti u izazovu gde je papa istovremeno protivnik i sudija. Ipak, morali su da prihvate, i pored toga to nisu znali kako da nadu nekoga ko bi izvrio taj zadatak. Odgovornost da bude kroja sudbine svih Jevreja u Rimu svakome je bila prevelika. Kada je uvar sinagoge saznao ta se zbiva, doao je kod glavnog rabina i ponudio se da prihvati papin izazov. uvar!? uzviknuli su ostali rabini kada su uli za to. Apsolutno nemogue! U redu, rekao je glavni rabin, poto niko od vas nije spreman da to uini, ili on ili nita. I tako, kad ve nije bilo boljeg, poslali su ga da se takmii s papom. Doao je i veliki dan, papa je sedeo na prestolu koji je postavljen na trgu Svetog Petra, okruen kardinali ma, ispred gomile svetenika i verni ka. Ubrzo se pojavila mala delegacija Jevreja, svi u dugim crnim tunikama, dugakih brada, a ispred njih je iao uvar sina goge. Papa se okrenuo da bi se suoio sa uvarom i duel je poeo. Papa je sveano podigao ruku i prstom ocrtao luk na nebu. uvar je smesta pokazao prstom prema zemlji.

Svesnost 23

Papa kao da se zbunio, i jo sveanije uzdigao je prst pravo ka licu uvara. Ovaj je odluno uperio tri prsta u pravcu pape, koji kao da je bio zapanjen tim gestom. Na kraju, papa je zavukao ruku pod tuniku i izvadio jabuku, na ta je uvar zavukao ruku u papirnu kesu koju je nosio, i iz nje izvadio komad pogae. Papa je tada glasno objavio: Predstavnik Jevreja je pobedio. Ukaz o izgonu Jevreja se povlai. Jevrejski poglavari okupili su se oko uvara i odveli ga. Zbunjeni kardinali nagrnuli su oko pape. ta se dogodilo, Vaa Svetosti? upitali su. Nismo uspeli da pratimo tako brzu izmenu pitanja i odgovora. Papa je obrisao znoj sa ela i odgovorio: Taj ovek je vrhunski teolog, pravi majstor duhovnog dijaloga. Ja sam poeo irokim pokretom ruke ka nebu, da bih pokazao kako itav svet pripada Bogu, a on je pokazao prstom prema zemlji, da bi me podsetio kako postoji mesto koje se zove Pakao, koje pripada avolu. Tada sam uzdigao prst da bih ukazao kako je samo jedan Bog. Zamislite moje iznenaenje kada je on podigao tri prsta da bi podsetio kako se taj jedini Bog pojavljuje u tri oblika, ukazujui time da prihvata nae uenje o Sve tom trojstvu! Znajui daje gotovo nemogue pobediti takvog genijalnog poznavalaca teologije, resio sam da prebacim duel na drugo podruje. Izvadio sam jabuku da bih pokazao kako je, prema nekim novim teorijama, zemlja okrugla, a on je odmah izvadio komad pogae da me podseti kako je, prema Svetom pismu, zemlja ravna. Tada sam morao da priznam da je pobedio. U meuvremenu, Jevreji su stigli u sinagogu. ta se dogodilo? preneraeno su pitali uvara, koji je nemarno odgovorio: Kakvih li gluposti! Zamislite papa je prvo pokazao rukom da svi Jevreji treba da napuste Rim. Zato sam pokazao dole, da bi shvatio

l
24 Antoni de Melo

kako uopte ne nameravamo da se maknemo odavde, a on je pokazao prst, kao da mi preti: 'Nemoj da se poigrava sa mnom!' Tada sam podigao tri prsta da mu objasnim kako nam je on ve tri puta nareivao da odemo iz Rima. Na kraju, kad sam video da vadi uinu, izvadio sam i ja svoju.
Stvarnost je uglavnom ono to mi resimo da jeste.

IJI JE UJAK? Jedan brani par vraao se kui sa pogreba svog ujaka, koji je dvadeset godina iveo sa njima i bio takav da samo to im nije upropastio brak. Moram neto da ti kaem, draga, rekao je mu. Da nije bilo ljubavi koju sam oduvek gajio prema tebi, ne bih trpeo tvog ujaka ni jedan jedini dan. Mog ujaka! zgrozila se ena. Pa ja sam bila ubedena daje to tvoj ujak!

DA LI STE JEVREJIN?
>... (*>,>.. >
v

Jedna stara Jevrejka sedela je pored velikog i debe log veanina i uporno ga gledala. Na kraju ga je upi tala: Oprostite, vi ste Jevrejin, zar ne? 1 Ne, odgovorio je on. Nekoliko minuta kasnije, ona mu se ponovo obratila: Znate, meni moete slobodno da kaete. Vi ste ipak Jevrejin? Ne, ja zaista nisam Jevrejin, odgovorio je veanin. Ona ga je pomno prouavala jo neko vreme, a zatim rekla: Jeste li sigurni u to?

Svesnost 25

Iznerviran, ovek je izjavio: U redu, ja sam Jevrejin! Stara gaje ponovo pogledala, odmahnula glavom i rekla: Ne bi se ba reklo!
esto prvo izvodimo zakljuke, a zatim traimo put da bismo stigli do njih.

CENA RIBE Jedna ena sagnula se da uzme paradajz iz gajbe u samoposluzi. U tom trenutku, osetila je jak bol u lei ma i jauknula. Kupac koji se naao blizu nje, dobacio joj je: Ako mislite daje paradajz skup, pogledajte samo postoje riba! Da li su nae reakcije povezane sa stvarnou ili sa onim to mi smatramo da je stvarnost? HIPIK S JEDNOM CIPELOM ovek je uao u autobus i seo pored mladia koji je izgledao kao hipik. Imao je samo jednu cipelu. Staje, momak, izgubio si cipelu? Naprotiv, odgovorio je ovaj. Naao sam je.
Ono to je nama potpuno oigledno, ne znai i da je istinito.

INDIJANAC KOJI OSLUKUJE Kauboj je jahao pustinjom kada je ugledao Indijanca koji je leao na putu.

26 Antoni de Melo

ta radi tu? upitao gaje. >& -sr*, ; :. Veliki bledoliki crvene kose u mercedesu SDT965 juri ka istoku, rekao je Indijanac. Pa ti si udo - zar sve to uje kad oslukuje zemlju!? Ja ne oslukujem zemlju, taj voza me udario koli ma i pobegao. UDOTVORNI PAS ovek je poveo svog novog psa prvi put u lov. Ubrzo, pogodio je divlju patku koja je pala u jezerce. Pas je proetao po vodi, doepao patku zubima i doneo je. Zapanjen, ovek je pucao na drugu patku i, na njegove oi, pas je ponovo hodao po vodi da je donese. Ne verujui u sve ovo, ovek je pozvao suseda da poe sledeeg dana zajedno s njim u lov. I ovog puta pas je pred njima hodao po jezeru da donese ulov. Sused nita nije rekao. Na kraju, ne mogavi da izdri, ovek je upitao suseda: Zar nisi primetio neto udno kod ovog kera? Sused se zamiljeno poeao po glavi. Da, rekao je. Kad razmislim, ta tvoja dukela izgleda ne ume da pliva!
ivot nije samo prepun uda, ve je mnogo vie: sam po sebi je udo, i ko god prestane da ga uzima zdravo za gotovo, odmah e se uveriti.

Kakva inteligentna zverka! rekao je jedan ovek drugom, kada je video kako igra fcarte sa svojim psom.

Svesnost 27

Pa i nije mnogo inteligentan, uzvratio je ovaj. Kad god dobije dobre karte, odmah mae repom.

BABINO GUTANJE Baba i deda su se posvaali, i baba se toliko naljuti la da nije vie htela da razgovara s muem. Sledeeg dana deda je ve sve zaboravio, ali ga je baba i dalje ignorisala, odbijajui da govori s njim. Koliko god se trudio, deda nije uspevao daje natera da progovori. Na kraju, poeo je da kopa po ormanu i fiokama. Posle nekoliko minuta, baba nije izdrala. Moe li se znati ta tamo trai? besno je upitala. Hvala bogu, naao sam, rekao je deda, lukavo se osmehnuvi. ta to? upitala je baba. Tvoj glas!
Ako je Bog ono to trai, potrai ga na drugom mestu.

TRAGALAC ZA ISTINOM avo je video oveka koji se uputio u kuu du hovnog uitelja i resio je da uini sve stoje u njegovoj moi da bi ga spreio u pronalaenju istine. I tako, pod vrgnuo je sirotog oveka svim moguim iskuenjima: bogatstvu, uicima, slavi, moi, prestiu. Meutim, o vek je s lakoom proao kroz sva iskuenja, toliko je velika bila njegova elja za duhovnim prosvetljenjem. Kada je stigao kod uitelja, bio je iznenaen to ovaj sedi u fotelji, dok uenici sede na podu, kraj njegovih

28 Antoni de Melo

nogu. Ovom oveku oigledno nedostaje osnovna vr lina svetih ljudi, skromnost, pomislio je. Uoio je za tim druge stvari koje mu se nisu dopale, pre svega to to mu uitelj uopste nije poklonio panju. Pretpostavljam daje tako zato to mu ne laskam kao ostali, rekao je u sebi. Nije mu se dopala ni odea uitelja, kao ni nain na koji je govorio uenicima. Sve ovo navelo ga je na zakljuak da je doao na pogreno mesto. Kada je izaao iz prostorije, uitelj, koji je video avola kako sedi u oku, rekao mu je: Nije bi lo neophodno da se toliko trudi, taj ovek je bio tvoj od samog poetka.
Takva je sudbina onih koji su, u svojoj potrazi za Bogom, spremni svega da se odreknu, osim ideje da ih je on stvorio.

PEENE UI Jedan pijanac iao je ulicom i naiao na prijatelja koji gaje upitao: ta ti se desilo sa uima? Kako si ih sprio? Ma glupo - ena je ostavila ukljuenu peglu i, kada je zazvonio telefon, zabunom sam uzeo peglu. Shvatio sam, ali ta je bilo s drugim uvetom? Taj kreten je ponovo zvonio!
Ljudi nikada ne bi greili kada bi shvatili da svaki put kada uine greh povreduju sami sebe. Meutim, mnogi su obuzeti takvom apatijom da ni najmanje nisu svesni patnje koju sebi nanose. '- * >

Svesnost 29

TEST BEKOG KIRURGA uveni beki hirurg rekao je svoji m studentima da su svakom hirurgu neophodna dva dara: da ne bude gadljiv i da ume dobro da zapaa. Zatim je umoio prst u neku odvratnu tenost i olizao ga, pozvavi studente da uine isto to i on. Studenti su skupili hrabrost i uradili to to je traio, a da nisu ni trepnuli. Smejui se, hirurg je objasnio: Gospodo, estitam vam to ste proli prvi test, ali ao mi je to niste proli i drugi, jer niko od vas nije primetio da prst koji sam olizao nije bio onaj koji sam umoio u tenost.

KO JE MESIJA? Jedan pustinjak meditirao je u svojoj peini na Hi malajima. Kada je otvorio oi, ugledao je neoekivanog posetioca kako sedi pred njim. To je bio poglavar uvenog manastira. ta hoe? upitao gaje pustinjak. Poglavar mu je ispriao tunu priu. Jedno vreme, njegov manastir bio je uven u itavom svetu. elije su bile prepune mladih iskuenika i u hramu bojem neprekidno je odjekivala pesma monaha. Meutim, dola su druga vremena, kod ljudi kao da se ugasila elja za uzdizanjem duha, iskuenika je bilo sve manje i hram je utihnuo. Ostala je samo grupica monaha koji ispunjavaju svoje dunosti, dok im je srce ispunjeno tugom. Na kraju, upitao je pustinjaka: Da li je neki na greh raz log to je manastir u takvom stanju? Da, odgovorio je pustinjak, greh neznanja. O kakvom grehu je re? Jedan od vas je prerueni Mesija, a vi to ne znate.

30 Antoni de Melo

Pustinjak je zatim sklopio oi i vratio se meditaciji. Tokom itavog napornog puta natrag do manastira, srce svetenika snano je kucalo na pomi sao da se Mesija, Mesija u ljudskom obliku, vratio na zemlju, i to ba u njegov manastir. Kako ga nije prepoznao? Ko bi to mogao da bude? Brat Kuvar? Brat uvar? Brat Kljuar? Ne, imali su toliko mana. Ali pustinjak je re kao da je Mesija prerusen. Moda su te mane nain preruavanja? Ako bolje razmisli, niko u manastiru nije bio savren, pa ipak, jedan od njih bio je Mesija! Kad je stigao, okupio je monahe i obavestio ih o svom otkriu. S nevericom su gledali jedni druge. Mesija? Ovde? Nemogue! Meutim, izgleda da je ovde inkognito, krije se. Onda je, moda... A moda je onaj tamo? Ili onaj drugi? Ili... Jedno je bilo sigurno - ako je Mesija prerusen, nee biti lako prepoznati ga. Zato je svako poeo prema svakom da se odnosi obzirno i s potovanjem. Ni kad se ne zna, mislili su, kad bi se sreli s nekim od monaha. Zato ne bi bio ovaj? Na kraju, atmosfera u manastiru podrhtavala je od radosti i sve vie ljudi dolazilo je s molbom da ih prime u iskuenitvo, a boiji hram ponovo je odjekivao od pesme monaha, iz kojih je zraio duh Ljubavi.
Sta vrede oi ako je srce slepo?

SLEPI RABIN Jedan stari rabin je oslepeo, tako da nije vie mogao da ita, niti da vidi lik onoga ko mu dolazi u posetu.

Svesnost 31

Jedan lekar mu je rekao da posebnim tretmanom moe da mu vrati vid. Nije potrebno, rekao je rabin. Vidim koliko mi je dovoljno.
Ne spavaju svi kojima su oi zatvorene, niti umeju da vide svi oni kojima su oi otvorene.

ROBIJA I MRAV Robija je godinama iveo sam u izolovanoj eliji; nikoga nije video, niti je sa bilo kim govorio, a hrana mu je doturana kroz otvor u zidu. Jednog dana u eliju je uao mrav. ovek gaje zadivljeno posmatrao, dok je mrav iao gore-dole elijom. Pustio je da mu se popne na dlan da bi ga bolje video, davao mu je po neku mrvicu hrane i nou bi ga poklopio metalnom posu dom. Jednog jutra, iznenada je shvatio da mu je trebalo deset dugih godina izolacije da bi njegove oi primetile lepotu obinog mrava.

EL GREKO Kada je, jednog lepog prolenog popodneva, panskom slikaru El Greku doao prijatelj u posetu, naao ga je u mranoj sobi, kapci na prozorima bili su zatvoreni. Izai napolje na sunce, pozvao gaje prijatelj. Neu sad, odgovorio je El Greko. To bi uznemi rilo svetlost koja blista u meni. ,(

STANICA KRAJ PRUGE Umorni putnik rekao je nosau: Zato su, pobogu, izgradili elezniku stanicu itava tri kilometra daleko od sela? Verovatno su mislili kako bi trebalo da bude to blie vozovima, gospodine.
eleznika stanica udaljena tri kilometra od pruge isto je tako apsurdna kao i prepun boji hram udaljen tri santimetra od ivota.

BUDA KAMAKURA U jednom hramu bio je veliki kip Bude Kamakure. Jednog dana, uragan je sruio krov hrama, tako da je ogromni kip godinama ostao izloen suncu, vetru, kii i vremenskim promenama. Kada je jedan svetenik poeo da sakuplja priloge za rekonstrukciju hrama, kip mu se pojavio u snu i rekao mu: Taj hram je bio tamnica, a ne dom. Ostavi me silama prirode - tu mi je mesto.

Dov Ber je bio nesvakidanji ovek. Ljudi su drhtali u njegovom prisustvu. Bio je uveni poznavalac Tal muda, nepokolebljiv u pitanjima doktrina. Nikada se nije smejao. vrsto je verovao u vrednost samokanjavanja i znao je danima da posti. Na kraju, teko se razboleo i doktori nisu uspevali da ga izlee. Kao poslednji izlaz, neko je predloio: Zato ne zatrai po mo od Bal em Tova? Dov Ber je pristao, iako mu se u poetku nije svi dela ta ideja, jer je strogo osuivao ponaanje Bal ema, koga je smatrao jeretikom. Dok je Dov Ber bio ubeen da samo muka i patnja daju smisao ivotu, Bal em se trudio da izbegava bol i javno je propovedao da radost daje smisao ivotu. Prola je pono kada se Bal em odazvao na poziv i doao u lanenom ogrtau, sa skupocenom kapom na glavi. Uao je u sobu bolesnika i dao mu Pesmu nad pesmama, koju je Dov Ber otvorio i poeo naglas daje ita. Pria kae da je itao oko jedan minut, kada ga je Bal em prekinuo. Neto nedostaje, rekao je. Tvojoj veri neto nedostaje. ta? upitao je bolesnik. Dua, odgovorio je Bal em Tov.

SPALJENI BUDA U hladnoj zimskoj noi neki skita zatraio je utoite u hramu. Siroti ovek tako je drhtao na snegu

34 Antoni de Melo

daje svetenik koji je uvao hram rekao: U redu, ui, ali samo za ovu no. Ovo je hram, a ne sklonite, ujutro e morati da ode. Usred noi, svetenik je uo neki udan prasak, izaao je iz svoje odaje i ugledao neverovatan prizor u hramu. Stranac se grejao uz vatru koju je sam zapalio, a nigde nije bilo drvenog kipa Bude. Gde je kip? upitao je svetenik. Skita je pokazao na vatru i rekao: Ubeen sam bio da u umreti od zime. Svetenik je viknuo: Jesi li ti lud? Zna li ta si uinio? To je bio kip Bude. Spalio si Budu! Vatra se postepeno gasila, a skita je poeo da raz gre pepeo svojim tapom. ta sad radi? dreknuo je svetenik. Traim kosti tog Bude to sam ga spalio.
Nekim ljudima vaniji je mrtvi Buda od ivog o veka.

NEVIDLJIVE SUTRE Tecugen, japanski uenik ena, resio je da se lati velianstvenog poduhvata - da odtampa sedam hilja da primeraka svetih budistikih spisa, sutri, koje su u to vreme postojale samo na kineskom jeziku. Proputovao je uzdu i popreko Japanom da bi sakupio neophodna sredstva za svoj projekat. Bilo je bogatih ljudi koji su mu davali ak i po sto zlatnika, ali najvie je sakupio sitnih novia od siromanih seljaka. Tecugen je svakome odavao jednaku zahvalnost, nezavisno od sume koju bi dobio.

Religija 35

Nakon deset dugih godina ovog hodoaa najzad je sakupio novac koji mu je bio potreban. Meutim, ba tade se izlila reka Ui i na hiljade ljudi ostalo je bez hrane i bez krova nad glavom. Tecugen je potroio sav novac koji je sakupio za svoj voljeni projekat, samo da bi pomogao sirotim ljudima u nevolji. Zatim, ponovo je poeo da sakuplja novac. Prolo je jo dosta godina dok nije doao do itave sume koja mu je bila potrebna. Tada je izbila neka epidemija u itavoj zemlji, pa je Tecugen dao sav taj novac da pomogne unesreenim ljudima. Jo jednom je poeo da sakuplja novac i, nakon dvadeset godina, najzad je ostvario svoj san da odtampa svete spise na japanskom. tamparska presa iz koje je izalo prvo izdanje sutri uva se u manastiru Obaku, u Kjotu. Japanci pripo vedaju svojoj deci daje Tecugen odtampao ukupno tri izdanja sutri, i da su prva dva nevidljiva i daleko savrenija od treeg.

DVA BRATA Dva brata, jedan neenja a drugi oenjen, imali su imanje na plodnoj zemlji, s velikim prinosima ita. Sva ki od njih dvojice dobijao je polovinu etve. U poetku, sve je ilo kako treba. Zatim, malo po malo, oenjeni brat poeo je iznenada da se budi nou i misli: Ovako nije pravo. Moj brat nije oenjen i uzi ma pola etve. Ja imam enu i petoro dece, ne moram da brinem u starosti. Ali ko e se starati o mom bratu kad ostari? On bi morao vie da odvaja za budunost

nego io to saaa ini; logino je aa su njegove potreoe vee od mojih. I, razmiljajui tako, ustajao je iz kreveta, kriom odlazio u kuu svoga brata i praznio dak ita u njegov ambar. Ali, i neenja je poeo da se budi nou i govori u sebi: Ovako dalje ne ide. Moj brat ima enu i petoro dece, a dobij a polovinu prinosa. Ja izdravam samo sebe. Zar je pravo da moj siroti brat, kome oigledno treba vie od mene, dobija isto koliko i ja? I tako, ustajao je iz kreveta i nosio dak ita u ambar svoga brata. Jedne noi, ustali su u isto vreme i tako se sreli, svaki sa dakom ita na leima!

Posle mnogo godina, kad su ve umrli, doznalo se za njihovu priu. I tako, kad su njihovi sugraani resili da sagrade hram, odabrali su mesto na kome su se dva brata susrela, jer, po njima, nije bilo svetijeg mesta u itavom kraju.
Razlika u religiji nije u tome ko odrava kult ili ga ne odrava, ve ko voli a ko ne voli.

BOG JE NAPOLJU Bila jednom jedna veoma religiozna ena koja je mnogo volela Boga. Svakoga jutra ila je u crkvu dok su joj du puta prilazili prosjaci, deca su joj pruala ruku, ali ona je bila tako obuzeta svojim bogomoljstvom da ih nije ak ni primeivala.

Jednog dana, presia je uooicajem pui i sngia na slubu boju. Gurnula je vrata od crkve, ali ona se nisu otvorila. Pokuala je jo jednom, a onda shvatila da su zakljuana. Oajna na pomisao da e, prvi put za sve te godine, propustiti misu, ne znajui ta da uini, pogledala je uvis. A tamo, pred njenim oima, bila je cedulja na kojoj je pisalo: Napolju sam! SPAAVANJE IZ POARA Nasradinova kua se zapalila i on se popeo na krov. Susedi su se skupili na ulici ispred kue i razapeli i lim, dovikujui mu: Skai, hoda, skai! A ne, na pamet mi ne pada, odgovorio je. Znam ja vas. Samo ekate da skoim pa da mi izmaknete ilim i tako napravite budalu od mene! Ne budi lud, ovee, ne alimo se. Ovo je ozbiljna stvar. Skai! Ne, uporan je bio Nasradin. Ne verujem ja nikome od vas. Stavite ilim na zemlju pa u skoiti.
Ba vam je lepo dete! rekli su jednom branom paru. Ma to nije nita! Da ga vidite tek na fotografiji!

IZABRANI NAROD Goldtajn, star devedeset dve godine, preiveo je pogrom u Poljskoj, koncentracione logore i druga proganjanja Jevreja.

U, LJ OS p O UC:

UZVIKJIUU

je. I - NIO UHJ i i i m <.-"->j i ^

brani narod? S neba se zauo glas: Da, Goldtajn, Jevreji su moj izabrani narod. Dobro, nije li ve vreme da izabere neki drugi?

DRUENJE SA ZMAJEM ovek je doao kod psihijatra i ispriao mu da stal no sanja ogromnog zmaja sa tri glave, tako da su mu ivci skroz popustili od nespavanja i ivot mu postao nepodnoljiv. Mogu da vam pomognem, rekao je psihijatar. Ali samo da vas upozorim - trajae godinu-dve i sve e vas kotati pet hiljada dolara. Pet hiljada! uzviknuo je pacijent. Zaboravite me. Idem kui da se malo druim sa zmajem.

PUSTI GRANU Jedan ateista pao je s litice i, dok se kotrljao niz strminu, uspeo je da se uhvati za granu nekog buna, i tako ostao izmeu neba i stena u dubini provalije, svestan da nee jo dugo izdrati. Tada mu je sinula ideja. Boe! prodrao se iz sveg glasa. Tiina. Nije bilo odgovora. Boe! ponovo se kriknuo. Ako postoji, spasi me i obeavam da u verovati u tebe, a uiu i druge da veruju.

-i.JtjiiV-'Al M.VJ.U.,

dubok glas, koji je odjekivao kroz ponor: Tako svi govore kad su u nevolji. Ne, Boe, ne! dreknuo je, ohrabren. Ja nisam kao drugi. Zar ne vidi da sam ve poeo da verujem, jer uspeo sam da ti ujem glas? Treba samo da me spase i zazivau tvoje ime do na kraj sveta! Dobro, rekao je glas. Spasiu te. Pusti granu. Da pustim granu? dreknuo je ovek u pometnji. Nisam valjda lud!
Pria se, kad je Moj sije bacio svoj tap u Crveno more, da nije dolo do oekivanog uda. Tek kada je prvi ovek skoio u talase, more se otvorilo na dve strane da propusti jevrejski narod.

PIJANAC I MESEC
Reci i pojmovi samo ukazuju na stvarnost, nisu njeno ogledalo. Ali kae se: Kada mudrac pokae ka Mesecu, budala vidi samo njegov prst.

Jedan pijanac teturao se nou preko mosta i naiao na drugog pijanca. Obojica su se nagnuli preko ograde mosta i otpoeli razgovor. ta je ono dole? upitao je pijanac, gledajui u Meseev odraz na povrini reke. Mesec, odgovorio mu je prijatelj. Pijanac se zagledao, u neverici iskrivio vrat i rekao: Dobro, nema problema. Ali kako sam dospeo ak ova mo gore?

40 Antoni de Melo

Mi gotovo nikada ne vidimo stvarnost. Ono to vidi mo samo je njen odraz, preruen u reci i pojmove, koji zatim poistoveujemo sa stvarnou. Svet u kome ivimo samo je konstrukcija naeg duha.

IZGUBLJENO GESLO
Ljudi se hrane recima, ive od reci, bez njih bi bili potpuno izgubljeni.

Prosjak je traio od jednog prolaznika neku paru za solju kafe i usput ispriao svoju tunu priu. Nekada sam bio poslovan ovek kao i vi, radio sam od jutra do mraka. Na radnom stolu drao sam geslo: MISLI KRE ATIVNO, POSTUPAJ ODLUNO, UPUSTI SE U RIZIKE. To je bio moj ivotni program i pare su samo stizale. A onda... onda... (tu je zajecao) istaica je poistila mo je geslo zajedno sa ostalim papirima. Kada isti predvorje hrama, ne zastajkuj da proita
stare novine. Kada isti svoje srce, ne poigravaj se recima.

SVETAKETUOVA MUDROST Jedan od najuvenijih mudraca drevne Indije bio je Svetaketu. Evo kako je postao mudar. Kada je napunio sedam godina, otac ga je poslao da ui Vede, svete spise. Zahvaljujui vrednom uenju i svojoj pameti, deak je nadmaio sve svoje drugove, tako da je na kraju postao najvei strunjak za svete spise, i to pre svoje osamnaeste godine.

Religija 41

Kada se vratio kui, otac mu je postavio tri pitanja, da bi proverio njegove sposobnosti: Jesi li nauio ono posle ega svako uenje postaje nepotrebno? Jesi li otkrio ono posle ega prestaje svaka patnja? Jesi li uinio ono emu nikoga ne moe na uiti? Ne, odgovorio je zbunjeni Svetaketu. Onda je sve to si nauio za tih deset godina beskorisno, sine moj. Svetaketua je tako pogodila istina ovih reci, da se utanjem posvetio traenju mudrosti koja se recima ne moe izraziti.
Kada ribnjak presui i ribe ponu da se koprcaju na mulju, vlaiti ih dahom ili kvasiti pljuvakom nije isto kao baciti ih u jezero. Ne trudite se da oivite ljude uenjima - uronite ih natrag u stvarnost, jer se tajna ivota krije u samom ivotu, a ne u uenjima koja se zasnivaju na njem u.

Jedan mistiar, govorei o Bibliji, rekao je: Jelovnik, koliko god daje koristan, nije dobar za jelo.

VELIKO OTKRIE Jedan guru obeao je ueniku otkrie mnogo vanije od bilo ega to se moe nai u svetim spisima. Kada je uenik izrazio elju da sazna ta je to, guru ga je uputio da izae na kiu i uzdigne lice i ruke prema nebu.

42 Antoni de Melo

Sledeeg dana, uenik se vratio i rekao mu: Po sluao sam tvoj savet i ula mi je voda za vrat. Mnogo sam se glupo oseao. Odlino, rekao je guru, za prvi dan, to je ba veliko otkrie, zar ne?
Uenik: Kakva je razlika izmeu spoznaje i prosvetljenja? Uitelj: Kada si spoznao, koristi baklju da ti osvetli put. Kada si prosvetljen, ti sam postaje baklja.

TA SVIRA? Grupa gostiju u jednom restoranu uivala je u muzici orkestra. Iznenada, jedan muziar poeo je da svira neku poznatu temu. Svi su prepoznali melodiju, ali niko nije mogao da se seti naziva pesme. Pozvali su zato raskono odevenog konobara i zamolili ga da otkrije ta svira taj muziar. Konobar je vano proetao preko sale, da bi se vratio i trijumfalno rekao: Violinu!

DUHOVNA ELITA
Kada milion ljudi krene za vama, upitajte se u emu ste pogreili.

Jedan jevrejski autor objanjava zato Jevreji ne vole da stvaraju nove poklonike. Rabini moraju da prou tri razliita iskuenja da bi eventualni sledbenici bili obeshrabreni. Duhovnost je rezervisana za elitu. Ne pristaje se ni na kakve kompromise i zato se ne sputa

Religija 43

na nivo mase koja trai kocku eera umesto gorkog leka. Jednom, kada je velika gomila ljudi pola za njim, Isus im je rekao: Ako neko od vas hoe da sagradi hram, prvo izrauna troak da bi video ima li dovoljno novca da izvede radove do kraja. Ili, ako neki kralj zarati sa drugim kraljem, prvo prorauna moe li se, sa deset hiljada vojnika, suprotstaviti neprijatelju koji broji dvadeset hiljada. Ako utvrdi da ne moe, alje glasnike u susret neprijatelju i, dok je ovaj jo daleko, pogaa se s njim o uslovima mira. Isto vai i za vas - ko se ne odrekne svega to poseduje, ne moe biti moj uenik.
Ljudi ne ele istinu. ele samo sigurnost.

RABINOVA ELJA U Belfastu, u Severnoj Irskoj, katoliki svetenik, protestantski pastor i jevrejski rabin upustili su se u otru teoloku diskusiju. Iznenada, spustio se aneo meu njih i rekao im: Bog vam alje svoj blagoslov. Izrazite svaki svoju elju u pravcu mira i Svevinji e je usliiti. Pastor je rekao: Neka svi katolici nestanu s naeg lepog ostrva i zavladae mir. Katolik je rekao: Kada i poslednji protestant ode s nae svete irske zemlje, na ostrvu e biti mir. A ti, rabi? upitao je aneo. Ima li neku elju? Nemam, rekao je rabin. Dovoljno je da se ispune elje ove veleasne gospode i biu zadovoljan.

44 Antoni de Melo

tetu ne pravi razlika naih dogmi, ve sam dogmatizam. Tako, kada bi svako od nas radio ono za ta je vrsto ubeden daje volja boja, nastao bi totalni haos. Problem je u samoj ubeenosti, u sigurnosti. Istinski duhovna osoba zna ta je nesigurnost, stanje due ne poznato fanaticima.

SUPERIORNOST NEUKOG Jedan duhovni uitelj iznenadio se kada je uo kako se ljudi prepiru i viu u njegovom dvoritu. Kada je saznao da je jedan od njegovih uenika umean u tu svau, pozvao ga je da mu razjasni o emu se radi. Dola je neka delegacija uenih ljudi da vas poseti, a ja sam rekao da nemate vremena za ljude ija je glava puna knjiga i zaludnih misli, a potpuno liena mudrosti. To su ljudi koji, svojom superiornou, stvaraju dogme i sukobe medu ljudima. Uitelj se nasmeio: Kako je tano sve to, promrmljao je za sebe. Ali, reci mi, nije li moda tvoja supe riornost to si razliit od uenih uzrok ovog sukoba?

LISICA I PAS Lovac je video kako neto prolazi kroz bunje i poslao psa. Pasje ugledao lisicu i zagradio joj put, omoguivi lovcu da puca u nju. Umirui, lisica je rekla psu: Zar ti niko nije rekao da su lisica i pas braa? Da, odgovorio je pas. Ali to odgovara samo idealistima i budalama. Za one koji su praktini u ivotu, bratstvo se rada iz istih interesa.

Religija 45

Istu reenicu uputio je hrianin budisti. Za veinu ljudi ima dovoljno religije koju mrze, ali premalo one koju vole.

NEMOJ DA SE MOLI! U jednoj jevrejskoj sinagogi sakupljali su neophodne priloge tako to su prodavali ulaznice u dane veli kih praznika, jer su tada dolazili mnogobrojni vernici i bili su iroke ruke. Na jedan takav praznik, do sinagoge je doao deak, traei svoga oca, ali uvar ga nije pu stio, jer nije imao kartu. Ali, molim vas, veoma je va no, rekao mu je deak. U redu, ui na minut, rekao mu je uvar. Ali nemoj ni sluajno da te vidim kako se moli! ZNAK KRSTA ILI LJUBAVI? Jedan opat ispitivao je grupu iskuenika. Po kojem e znaku drugi prepoznati da ste katolici? pitao je. Kako niko nije znao odgovor, prekrstio se da bi im pomogao. Jedan od kandidata iznenada se dosetio: Po ljubavi! uskliknuo je. Opat je bio zateen. Hteo je da kae: Pogreio si, ali se na vreme zaustavio. STRAH JEDNOG PADOBRANCA
Uroeno religiozne osobe svesne su zakona, ali ne strahuju od njih...

ime se bavite? pitala je jedna ena mladia na nekoj proslavi.

46 Antom de Melo

Ja sam padobranac. Mora da je strano padati s tolike visine, rekla mu je ena. Pa jeste, ima trenutaka. Ispriajte mi neku takvu epizodu. Eto, rekao je padobranac, jednom sam se spustio na poljanu gde je bio veliki znak na kome je pisalo: ZABRANJENO GAZITI TRAVU! OD EGA JE KUNDAK?
... ne kre ih...

Jedan vodnik pitao je grupu regruta od ega se pravi kundak. Kako niko nije znao, rekao je da se pravi od orahovine. A znate li zato se kundak pravi od orahovine? Zato to je tvrda od drugog drveta, odgovorio je jedan regrut. Netano, rekao je vodnik. Zato to bolje ublaava trzaj pri pucanju, rekao je drugi regrut. Nije ni to. Zato stoje lepa... rekao je trei. E, treba vi jo dosta da uite. Kundak se pravi od orahovine zato to tako pie u propisima!

RAD NA OBE LINIJE ... potuju red... Nekoje pozvao 987 da bi saznao neiji broj, a en ski glas s druge strane odgovorio mu je: ao mi je,

Religija 47

moraete da pozovete 988. Kada je okrenuo 988, uinilo mu se da je uo isti enski glas, pa je upitao: Zar nisam s vama razgovarao pre pola minuta? Da, rekao je glas, momentalno radim na obe linije.

GDE JE VEERA?
... ponekadpreteraju u tome...

Gospodin Smit ubio je svoju enu i u njegovu od branu izneto je privremeno duevno rastrojstvo. Pred sudskim veem izjavio je: Uvaeni sude, ja sam miran ovek, imam svoje svakodnevne navike i ivim u spo kojstvu sa itavim svetom. Svakog dana ustaj em u sedam, dorukujem u pola osam, na poslu sam od devet do pet, dolazim kui u est, veera me eka na stolu, posle jela proitam novine, pogledam televiziju i zatim idem na spavanje. Sve do toga dana... U tom trenutku je zastao, a lice mu se zajapurilo od gneva. Samo nastavite, spokojno mu je rekao advokat. Recite veu ta se dogodilo. Toga dana ustao sam kao i obino u sedam, do rukovao u pola osam, radio od devet do pet, vratio se kui, i zapanjio se kad sam video da veera nije na stolu, a ni ene nije bilo da me doeka. Poeo sam da je traim po kui i naao je u spavaoj sobi, s nekim ovekom u krevetu. Zato sam pucao u nju. Opiite svoje emocije u trenutku kada ste je ubili, predloio je advokat, nestrpljiv da doe do kljune take svoje odbrane.

48 Antoni de Melo

Zahvatio me je nekontrolisani bes, bio sam potpuno van sebe... Potovani sude, dreknuo je, udariv i pesnicom po pultu ispred sebe, kada se vratim kui u est, veera me mora ekati na stolu!

NASRADIN I DIJAMANT
... a ponekad izvuku neku korist.

Nasradin je naao dijamant na ulici, ali, po tadanjem zakonu, svako ko neto pronae morao je to pret hodno da objavi na glavnoj pijaci, u tri razliita navra ta, pa tek onda zadri za sebe. Nasradin je bio suvie religiozan da bi ignorisao zakon, ali i previe gramziv da bi rizikovao gubitak dijamanta. Zato je, tri noi za redom, kada je bio siguran da svi spavaju, odlazio nasred pijace i aputao: Pronaao sam dijamant na ulici koja vodi ka centru grada. Ko god zna vlasnika neka me obavesti. Svi su, naravno, bili obaveteni koliko i ranije, osim jednog coveka koji je tree noi sluajno izaao na pro zor koji je gledao na pijacu i video Nasradina kako neto mrmlja. Kada ga je pitao o emu se radi, Na sradin je odgovorio: Nisa m duan da ti kaem. Znaj samo ovo - poto sam religiozan ovek, izaao sam nou da kaem neke reci iz strahopotovanja prema zakonu.
Zloinac ne mora obavezno da prekri neki zakon. Dovoljno je da ga malo proui.

Religija 49

>
f'

DVE VRSTE SABATA

Jevreji potuju sabat kao dan posveen Gospodu i to je nekada bio dan radosti, ali su, tokom mnogih stolea, rabini insistirali na pravilima i obredima, ta je dozvo ljeno a ta nije, sve dok ljudi nisu prestali da izlaze iz kue sabatom, samo da ne bi sluajno prekrili neto. Bal em je esto razmiljao o tom problemu. Jedne noi usnio je anela koji gaje poveo na nebo i tamo mu pokazao dva prestola. Jedan je za tebe, rekao je aneo, ako bude pametan, a drugi je za oveka ije u ti ime dati. Zatim ga je poveo u pakao i tamo mu pokazao dve stolice. Jedna je za tebe, rekao je aneo, ako ne bude pametan, a druga je za oveka ije u ti ime dati. U snu, Bal em je posetio oveka koji bi trebalo da bude sa njim u raju, i video je kako taj ivi meu ljudi ma koji ne nose jevrejsku odeu, i na sabat pravi itav banket, sa mnogo veselja, na koji poziva mnotvo suseda i prijatelja. Kada gaje Bal em upitao emu taj banket, ovek mu je odgovorio: U detinjstvu su me uili daje sabat dan odmora i radosti, moja majka spremala je najukusnija jela, a za vreme ruka smo pevali, zatim igrali i veselili se. Zato tako i danas radim. Bal em je pokuao da naui oveka religioznim obiajima koje je ovaj oigledno ignorisao, ali ostao je bez argumenata kada je shvatio da bi radost tog oveka u dan sabata bila potpuno unitena. I dalje u snu, Bal em otiao je kod svog sabrala iz pakla. Otkrio je da je to ovek kruto posveen zakoni ma jevrejske zajednice, koji svaki sabat teko proivljava, bojei se da neto ne pogrei, a za rukom sedi kao na uarenom uglju. Kada je Bal em pokuao da

50 Antoni de Melo

mu objasni daje njegovo robovanje zakonu i obiajima preterano, ostao je bez argumenata, jer je uvideo da taj ovek nikada ne bi shvatio da ga potovanje religiozni h normi moe odvesti u greh. Zahvaljujui otkriima u snu, Bal em Tov je stvo rio novi vid verske poslunosti, po kome se Bog potuje radou koja dolazi iz srca.
Kada su ljudi radosni, uvek su dobri; kada su ljudi dobri, nisu uvek radosni.

Indijski mistik Saraha kae: Oseti ukus ovog dara, koji potie iz ukinutog saznanja.
Bog skriva stvari izlaui ih naim oima. uj! Osluni pesmu ptica, hujanje vetra medu drveem, um morskih talasa; pogledaj biljku, list koji pada, cvet, kao da ih prvi put vidi. Iznenada, mogao bi da stupi u dodir sa Stvarnou, sa tim rajem iz koga smo, izgubivi nevinost, zbog naeg saznanja izgnani.

MILOST

TRI AMCA ZA SPAAVANJE Jedan svetenik sedeo je kraj prozora, spremajui se da napie propoved o Provienju, kada je uo buku kao od eksplozije i video ljude kako panino bee na sve strane. Ubrzo je uo da je brana popustila, da reka nadolazi i da se ljudi evakuiu. Voda je uskoro poela da plavi ulicu ispod njega i, obuzdavajui paniku, re kao je u sebi: Spremam propoved o Provienju i evo mi prilike da u praksi sprovedem ono to savetujem drugima. Neu pobei, ostau ovde i pouzdau se u spas koji e doi bojim provienjem. Kada je voda stigla do prozora, stigao je i amac pun ljudi. Uskaite, oe! povikali su. Ne, ne, deco moja, smireno je rekao svetenik. Uzdam se u boje provienje koje e me spasiti. Ipak, morao je da se popne na krov i, kada je voda stigla gore, proao je jo jedan amac pun ljudi koji su ga zvali da se ukrca. Meutim, ponovo je odbio. Na kraju, popeo se na vrh zvonika i, kada mu je voda stigla do kolena, poslali su patrolni amac da ga spase. Ne, hvala vam, rekao je, spokojno se osmehujui. Ja verujem u Boga. On me nee ostaviti. Kada se konano udavio i stigao u raj, odmah je poeo sa alopojkom upuenom Bogu: Verovao sam u tebe! Zato me nisi spasao? Ako emo pravo, rekao je Bog, poslao sam ti itava tri amca!

52 Antoni de Melo

JAKO PIE

U toku jednog praznika u Japanu, neki turista je prvi put probao uveni japanski ake - rakiju od pirina. Posle dva-tri gutljaja, primetio je kako se nametaj u sobi ljulja i pomera. Ovo je neko mnogo jako pie, rekao je domainu. Nije posebno jako, uzvratio je ovaj. Opet je krenuo zemljotres.

POSEDOVANJE I ODRICANJE Putovala zajedno dva monaha. Jedan je sprovodio duh posedovanja, dok je drugi verovao u odricanje. itavog dana raspravljali su o svojim stilovima ivota, sve do veeri, kada ih je put naneo do obale reke. Onaj stoje sprovodio odricanje nije imao para, pa je rekao: Ne moemo da platimo skelu, ali zato bi se brinuli o telu? Proveemo no ovde, slavei Boga, a sutra emo ve nai neku dobru duu koja e nam po nuditi za prevoz. Drugi monah je uzvratio: S ove strane reke nema nijednog sela, nijedne kue, nikakvog sklonita. Mogli bismo da postanemo plen divljih zveri, da nas izujedaju otrovnice, ili se smrznemo od studeni. Na drugoj strani moemo bezbedno da provedemo no. Ja imam novac za skelu. Kada su stigli na drugu obalu, okomio se na svog sabrat: Vidi li sada vredno st novca? Spasao sam i tvoj i moj ivot. ta bi bilo s nama da i ja sprovodim duh odricanja kao ti?

Milost 53

Ba zbog tvog odricanja stigli smo ovde ivi i zdravi, rekao je prvi monah. I to tek kada si resio da rtvuje svoj novac da bi platio skelediju! Jednom reju, poto ja nisam imao ni prebijene pare, tvoj dep je postao moj. Ja se nikada ne patim u ivotu, uvek se nade neko ko misli na mene.

VEZI KAMILU Jedan uenik doao je kamilom do atora svog duhovnog uitelja i, kada je uao u ator, uitelj ga je pitao da li je vezao kamilu. Zato bih to radio? rekao je uenik. Bog titi interese onih koji ga vole - to ste me jue uili. Idi vei je, budalo! dreknuo je uitelj. Bog nema vremena da ini za tebe ono to lako moe i sam da uradi!

ORTAKLUK SA BOGOM Goldberg je imao najlepi vrt u gradu i, kad god bi proao tuda, rabin bi mu doviknuo: Kakav predivan vrt! Bog se uortaio s tobom! Hvala, rabi, rekao bi Goldberg, poklonivi se. I tako je to teklo danima, nedeljama, mesecima. Kad god bi iao u sinagogu i vraao se iz nje, rabin je govo rio isto: Bog se uortaio s tobom! sve dok Goldbergu nije dozlogrdila ova fraza, kojom ga je rabin od srca hvalio. I tako, kada je rabin ponovo rekao: Bog se uortaio s tobom! Goldberg je uzvratio:

54 Antoni de Melo

Moe biti, ali trebalo je da vidite ovo mesto onda kad je u njemu bio samo Bog! UVAR TUNIKE Jednom je veliki sufi Habib Aami siao do reke da se okupa i ostavio tuniku na obali. Tu je prolazio Hasan Basorski, video je tuniku i resio da je priuva dok se vlasnik ne pojavi. Kada je Habib doao po tuniku, Hasan mu je rekao: Kome si poverio tuniku dok si se kupao? Nekoje mogao daje odnese! Poverio sam je Onom ko je tebe unajmio da je priuva, rekao je sufi.

POMO U PUSTINJI Jedan ovek se izgubio u pustinji. Kasnije, kada je priao svoju stravinu pustolovinu, pomenuo je kako je, u oajanju, kleknuo na pesak i zazvao Boga u po mo. ta, znai daje Bog usliio tvoju molitvu? upitali su ga. Ma kakav Bog! Pre nego to je stigao da mi pomogne, naiao je neki istraiva i pokazao mi put. BUDUI OEVI Nekoliko buduih oeva nervozno je sedelo u hodniku. Babica je uperila prst u jednog od njih i rekla: estitam, muko je!

Milost 55

U tom trenutku, drugi je besno odbacio novine u koje je buljio, skoio i viknuo: Ej, stani malo! ta se ovde deava? Ja sam doao itava dva sata pre njega! HOU BRATA Mama, hou brata. Ne ide to tako brzo. Treba dosta vremena da se napravi brat. Zato ne uradi kao tata u fabrici? Kako? Zaposli vie ljudi. PLODOVI I SEME Jedna ena sanjala je da ulazi u potpuno novu rad nju i, na njeno veliko udo, za tezgom je stajao Bog. ta se ovde prodaje? upitala je. ta god srce eli, rekao je Bog. Ne verujui svojim uima, ena je resila da zatrai ono najlepe to ljudsko bie moe da poeli. elela bih duevni mir, mudrost i da zauvek nestane svaki strah u meni, rekla je. Zatim, promislivi, dodala je: Ne samo za sebe, ve za sve ljude na zemlji. Bog se nasmeio: Mislim da si pogreno shvatila, draga moja. Ovde se ne prodaju plodovi, ve samo seme.

MOCARTOV SAVET Mladi kompozitor doao je jednog dana kod Mo carta po savet kako da razvije svoj talenat.

56 Antoni de Melo

Savetujem vam da ponete od neeg jednos tavnog, rekao je Mocart. Od pesama, na primer. Ali vi ste jo kao dete komponovali simfonije! protestovao je mladi. Istina je, ali nije mi bio potreban savet drugih kako da razvijem talenat.
BOG IGRA GOLF

Jednog nedeljnog jutra posle slube boje Bog i Sveti Petar otili su da igraju golf. Bog je poeo prvi. Snano je udario lopticu koja je zavrila daleko u travi, a tada je iz bunja iskoio zec, dograbio ustima lopticu i odjurio ka rupi. Iznenada, s neba se stutio jastreb, epao zeca i vinuo se s njim u visinu. Tada se uo pucanj nekog lovca u pravcu jastreba koji je ispustio plen. Zec je pao na travu, loptica mu je ispala iz usta i otkotrljala se pravo u rupu. Sveti Petar se iznervirano okrenuo ka Bogu i rekao: Staje ovo!? Igra li ti golf ili se zavitlava?
A ti? Jesi li resio da shvati i prihvati da uestvuje u igri ivota ili vie voli da zabavlja sebe udima?

VODOINSTALATER NA NIJAGARI Neke stvari bolje je ostaviti takvim kakve su.

Jedan mladi prepun entuzijazma, koji je ba za vrio za vodoinstalatera, otiao je da vidi vodopad Nijagare. Paljivo ga je prouavao nekoliko minuta, a onda rekao: Mislim da bih mogao da ga sredim.

SVETOST

VATROGASNA KOLA
Neko se rodi kao svetac, neko to postigne, a nekome biva nametnuto.

Na naftonosnim poljima zapalio se izvor nafte i kompanija je pozvala sve strunjake u dravi da ugase poar. Meutim, jara je bila tako nepodnoljiva da niko nije mogao da prie blie od trista metara. U panici, na kraju su pozvali lokalnu vatrogasnu slubu u kojoj su bili sve sami volonteri. Nakon pola sata dojurila su stara vatrogasna kola i zaustavila se na tridesetak metara od poara. Vatrogasci su skoili s vozila, polili sebe vodom, a onda krenuli da gase poar. Posle nekoliko dana, organizovan je sveani koktel za hrabre vatrogasce, a njihovom vodi je uruen ek na poveu sumu novca. Kada su ga novinari pitali kako e ga utroiti, odgovorio je: Prvo u da oteram vatrogasna kola na remont, da ve jednom poprave te konice!
Za neke druge ljude, meutim, svetost je obian ritual.

58 Antoni de Melo

SVETA SENKA Bio jednom jedan ovek tako estit i poboan da su mu se ak i aneli divili. Meutim, on uopte nije bio svestan svoje svetosti. Radio je svakodnevne poslove, spontano irei dobrotu oko sebe, kao to cvee iri miris ili svetiljka daje svetlost. Njegova svetost bila je u tome to je zaboravljao prolost drugih ljudi i video ih onakve kakvi su u tom trenutku, tako da je prevazilazio njihovu pojavu i stizao do najintimnije sutine njihovog bia, gde su bili nevini, isti i potpu no nesvesni onoga to ine. Zato je sve voleo i pratao sva kom koga bi upoznao, ne nalazei nita udno u tome, jer je to proisteklo iz naina na koji ih je gledao. Jednog dana, ukazao mu se aneo i rekao mu: Bog me je poslao. Zatrai ta god hoe i dae ti se. eli li dar da isceljuje ljude? Ne, rekao je ovek, bolje neka to sam Bog ini. eli li da vrati grenike na pravi put? Ne, odgovorio je. Nije moj zadatak da dodirujem srca drugih ljudi. To je posao za anele. Da li bi voleo da bude takav primer vrline da ljudi osete potrebu da te oponaaju? Ne, rekao je sveti ovek, jer bih tako uvek bio u centru panje. ta onda eli? pitao je aneo. Boju milost, odgovorio je ovek. Samo to. Ne, mora da zatrai neki udotvorni dar ili e ti biti nametnut. Dobro, onda neka inim dobro, ali da o tome nita ne znam.

Svetost ^f

I tako, odlueno je da senka svetog oveka postane udotvorna kad god se nalazi iza njegovih lea. Gde god bi pala, bolesni bi se izleili, zemlja bi post ala plodna, iz presahlih fontana bi iknula, a lica ljudi na grena ivotnim mukama najednom bi se ozarila.

POL SEZAN
Svetost, kao i veliina, nije svesna same sebe.

Pol Sezan je trideset pet godina iveo u senci, slika jui remek-dela koja je poklanjao neukim susedima. Toliko je voleo svoj posao da nije ak ni mislio o nekom priznanju; nije ni sanjao da e ga jednog dana smatrati ocem moderne umetnosti. Svoju slavu za ivota dugovao je jednom galeristi iz Pariza koji je video neke njegove slike i napravio prvu Sezanovu izlobu. Svi su doiveli to iznenaenje da se nau pred velikim majstorom. I on je bio jednako izne naen. Stigao je na izlobu oslonjen o ruku svoga sina i, kada je video svoje slike, nije mogao da prigui zadi vljenost. Vidi, uramili su ih! rekao je sinu. ; SUBUTII PRAZNINA

Subuti, Budin uenik, iznenada je otkrio bogatstvo i plodnost praznine - spoznajom da je sve nestalno, nezadovoljavajue i lieno vrstine. U tom stanju boanske praznine, blaeno je sedeo pod drvetom kada je u jednom trenutku oko njega poelo da pada cvee. Bogovi su aputali: Ushieni smo tvojim savrenim uenjem o praznini. Subuti je odgovorio: Ali ja ni reci nisam rekao o praznini.

60 Antoni de Melo

Istina je, rekli su bogovi. Ti nisi govorio o praznini, nismo uli nikakav opis praznine. To je prava praznina. Za to vreme, kia cvea nije prestajala.
Kada bih govorio o svojoj praznim, ili bar bio svestan toga, da li bi to zaista bila praznina? Muzika ima potrebu za flautom, pisma za belom hartijom, svetost za odsustvom sebe.

RABINOVA SKROMNOST Jedan stari rabin se razboleo i uenici su, sedei u istoj sobi, aputali meu sobom o njegovim nepreva zienim vrlinama. Jo od Solomona nije bilo takvog mudraca! rekao je jedan. A njegova vera? Ista je kao Avramova! dodao je drugi. Njegovo strpljenje je kao u Jova! izjavio je trei. Samo je Mojsije tako intimno razgovarao sa Bogom! oglasio se etvrti. Rabin kao da se uznemirio. Kada su uenici otili, ena gaje upitala: Jesi li uo kako hvale tvoje vrline? Jesam, rekao je rabin. Zato si onda tako nezadovoljan? Moja skromnost, pobunio se rabin. Zato niko nije pomenuo moju skromnost!?
Mora daje bio sveti ovek onaj koji je rekao: Ja sam samo etiri prazna zida, bez iega unutra. Nema ve e ispunjenosti.

Svetost

TESNI OREOL Kod lekara je doao ovek koji se alio na nesnosnu glavobolju koja ni jednog trenutka ne poputa. Mo ete li da mi pomognete? pitao je. Svakako, rekao je lekar, ali recite mi prvo neke stvari. Da li mnogo pijete? Da li pijem? Taman posla. Ne konzumiram gadosti kao stoje alkohol. Puite li moda? Preputam drugima da se truju duvanom. Nikad me to nije privuklo. Malo mi je nezgodno da vas pitam, ali... znate ve... neki mukarci... imate li neke none avanture? Naravno da nemam. Za koga me vi smatrate? Leem svake veeri najkasnije u deset. Recite mi, nastavio je lekar, taj va bol u glavi, da li je kao iznenadno otro probadanje. E ba je takav. Stvar je vrlo jednostavna. Va problem je u oreolu koji vam je previe tesan. Treba ga malo popustiti.
Problem s naim idealima, ako hoemo da smo na vi sini svakog od njih, je to postajemo osobe s kojima je nemogue iveti.

TITULA BARONA Jedna uticajna linost iz engleskog politikog ivota gnjavila je premijera Dizraelija da mu dodeli titulu barona. Premijer nije znao kako da mu udovolji, pa mu je na kraju rekao: Zao mi je to ne mogu da vam dodelim titulu, ali mogu da vam ponudim neto bolje - recite svojim prijateljima da sam vam ponudio titulu, a da ste je vi odbili.

62 Antoni de Melo

KANJAVANJE ASKETE Jedan asketa iveo je itav svoj ivot bez ena i posvetio se borbi protiv polnog nagona u sebi i drugima. Kada je umro, jedan njegov uenik umro je ubrzo posle njega. Stigavi na drugi svet, uenik nije mogao da poveruje oima - u krilu njegovog oboavanog ui telja sedela je najlepa ena koju je ikad video! Priao je uitelju i doapnuo mu: Dobri uitelju, sada znam daje Bog pravedan, jer nagrauje na nebu za odricanja na zemlji. Uitelj je mrzovoljno rekao: Idiote, ovo nije raj i nisam ja taj koga nagrauju. Ona je ta koju kanjavaju. Kada je cipela komotna, zaboravljamo na stopala; kada je pojas dovoljno dug, zaboravljamo na struk. Kada je sve harmonija, zaboravljamo na svoje ja. emu onda slue odricanja?

BOG I LEPOTICA Svetenik lokalne crkve esto je zastajao da popria s jednom lepoticom sumnjivog morala i loe reputaci je, i to na javnom mestu, na veliko zgraanje vernika. Na kraju je zavrio kod opata koji ga je poteno izgr dio. Kada je opat uutao, svetenik mu je rekao: Veleasni, uvek sam mislio daje bolje razgovarati sa lepom enom dok su misli okrenute Bogu, nego moliti se Bogu dok su misli okrenute lepoj eni. Kad monah ue u krmu, ona postaje njegova elija; kada pijanac ue u eliju, ona postaje njegova krma.

S veto st -

POBEDA NAD STRAHOM Jedan grad je pogoen zemljotresom, a duhovni uitelj se obradovao primetivi kako su uenici bili za ueni njegovom hladnokrvnou. Kada su ga, posle nekoliko dana, pitali kako se pobeuje strah, on ih je podsetio na sopstveni primer. Seate li se kako sam, dok su svi jurili u panici, mirno i dalje sedeo i popio vodu? Da li je iko video da mi je ruka kojom sam drao au zadrhtala? Ne, odgovorio je jedan uenik, ali to to ste po pili nije bila voda, ve soja -sos. NISTERUS BEI OD ZMAJA Veliki Nisterus, jedan od svetaca egipatske pustinje, prelazio je pustinju sa grupom uenika koji su ga potovali kao bojeg glasnika. Odjednom, pred njima je iz peska iskrsnuo ogromni zmaj i svi su se razbeali. Nakon mnogo godina, kada je Nisterus umirao, jedan od uenika gaje upitao: Oe, jeste li se i vi uplaili onda kada smo videli zmaja? ' Ne, odgovorio je samrtnik. ' Zato ste onda pobegli s nama? Mislio sam daje bolje pobei od zmaja, nego posle beati od svoje tatine. UDOTVORAC Kada je egipatska pustinja bila utoite svetaca ko je su nazivali Oevi pustinje, jedna ena bolesna od

64 Antoni de Melo

smrtonosne bolesti traila je Oca Longina, koji je bio uven kao svetac i iscelitelj. Dok je tako lutala du morske obale, naila je ba na Longina, koji je skupljao drva za potpalu i rekla mu: Oe, znate li gde ivi Otac Longin? Longin je upitao: Zato trai tog starog prevaranta. Ne idi kod njega, samo e ti nauditi. ta te mui? Objasnila mu je o emu se radi, i on je poslao kui, rekavi joj: Idi sad, Bog e te sigurno izleiti. Longin ti nita ne bi pomogao. I tako je ena otila, uverena da e da ozdravi, kako je i bilo, i ivela jo mnogo godina, ne znajui da je Longin izleio. BAHAUDIN KRIJE UDA Jednom je neko pitao uenika uvenog mistika Bahaudina: Reci mi, zato tvoj uitelj krije svoje udotvorstvo? Lino sam prikupio dokaze koji neo borivo govore da je u istom trenutku bio prisutan na razliitim mestima, daje izleio ljude snagom molitve, govorei im da ih je sopstvena prirodna mo izleila, da je pomogao ljudima u bezizlaznim situacijama, a zatim je to pripisivao njihovoj vrlini. Zato se tako po naa? Odlino znam o emu govorite, rekao je uenik. I ja sam sve to primetio, i mislim da vam mogu objasniti. Pre svega, uitelj ne voli da bude u centru panje. Osim toga, ako se ljudi zainteresuju za uda, ubeen je da niko nee poeleti da bilo ta naui to je zaista vredno s duhovne take gledita.

Svetost 65

GRAMZIVI MONAH Gesen je bio budistiki monah, a istovremeno izuzetno talentovan slikar. Pre nego to ma ta naslika, traio je da mu unapred plate i traio je uvek mnogo. Zato je postao uven kao Gramzivi monah. Jednog dana, pozvala ga je jedna geja, traei od njega da naslika neto. Gesen je doao i upitao je: Koliko e mi dati? Devojka je tada radila kod nekog bogatog klijenta, pa mu je rekla: Bilo koju sumu, ali sliku mora da uradi sada i ovde, preda mnom. Gesen je odmah poeo da slika i, kada je zavrio, traio je veu c ifru nego ikad. Kada mu je davala novac, geja je rekla: Kau da je ovaj ovek monah, ali on misli samo na pare. Neverovatno je talentovan, ali dua mu je ogrezla u pohlepi. Kako uopte izlagati slike tako gramzivog oveka? To to on radi prikladno je samo za moj donji ve! Nakon tih reci, bacila mu je podsuknju i traila da na njoj naslika bilo ta. Pre nego stoje poeo, Gesen je uobiajeno pitao: Koliko e mi dati? Koliko god trai, rekla je geja. Gesen je rekao cifru, naslikao sliku, ravnoduno uzeo novac i izaao. Nakon mnogo godina, neko je pukim sluajem doznao zato je Gesen bio toliko gramziv. Provincija u kojoj se rodio esto je bila ugroena strahovitom su om. Bogati ljudi nita nisu inili da bi pomogli siro manima, pa je Gesen sagradio tajne ambare s rezervama ita. Niko nije znao otkud to ito, ni ko je taj dobroinitelj. Osim toga, i put koji je vodio od sela do grada bio je u tako loem stanju daje esto bio potpuno neprohodan, na veliku patnju bolesnih i starih ljudi kojima je bio potreban lekar. Gesen ga je popravio.

66 Antoni de Melo

Poslednji razlog bio je hram za meditaciju, o kome je Gesenov uitelj oduvek matao. Gesen je izgradio hram u znak zahvalnosti voljenom uitelju. Kada je sve to uinio, monah je odbacio boje i kist , povukao se u planine i nikada vie nije naslikao nijed nu sliku.
Osuda neke osobe uglavnom odraava ono to pos matra zamilja da vidi u njoj.

TANZAN I UNSO U razdoblju Meii, ivela su u Tokiju dva potpuno razliita uitelja. Jedan, Uno, strogo se pridravao svakog budistikog propisa. Ustajao je u ranu zoru i legao u sumrak, nita nije jeo kad sunce prede zenit i nikada nije okusio nikakvo opojno pie. Drugi uitelj, Tanzan, nije se drao nijednog propisa, jeo je u svako doba i koliko mu se htelo a spavao je ak i tokom dana. Jednog dana, Uno je posetio Tanzana i zapanjio se kada je video da ovaj pije, jer je to svakom budisti strogo zabranjeno. Zdravo, dragi prijatelju, rekao je Tanzan. Sedi, popij malo sa mnom. Uno se osetio uvreeno, ali je smireno rekao: Ja nikada ne pijem. Ko ne pije, taj nije ljudsko bie, uzvratio je Tanzan. Uno je tada izgubio strpljenje i rekao mu: Zar ti meni kae da nisam ljudsko bie zato to ne dodirujem ono stoje Buda izriito zabranio! ta sam ja, ako nisam ovek? Buda, veselo je rekao Tanzan.

Svetost 67

Tanzan je umro isto tako prirodno kako je i iveo. Poslednjeg dana svog ivota napisao je ezdeset potanskih karti i na svakoj je pisalo:
Odlazim s ovoga sveta. Ovo je poslednje od mene. Tanzan, 27. jula 1982.

Zamolio je jednog prijatelja da odnese karte na potu i zatim smireno izdahnuo.


Sufi Junaid iz Bagdada rekao je jednom prilikom: Simpatian bekrija bolji mi je od antipatinog sveca.

STARICA NA PLAZI Jedna porodica uivala je na plai. Deca su se kupala u moru i pravila kule u pesku, kada se pojavila neka starica u prljavoj i iscepanoj odei, njena seda i raupana kosa vijorila je na vetru. Mumlajui nera zumljive reci, sakupljala je neto iz peska i trpala to u kesu. Roditelji su pozvali decu i rekli im da se klone ove starice. Kada je prola kraj njih, osmehnula im se, ali oni nisu uzvratili na njen pozdrav. Tek pred povratak, posle nedelju dana, doznali su da ta starica uvek skuplja komadie stakla po plai, da se deca ne bi posekla.

SVESTENIK U RESTORANU Bio jednom svetenik koji nikada nije mislio nita ;loe ni o kome.

68 Antoni de Melo

Jednog dana, sedeo je u restoranu i pio aj, jer je to bilo jedino to moe sebi da priuti u vreme velikog posta, kada je, iznenaen, za susednim stolom video jednog mladia koji je prodirao ogroman biftek. Nadam se da vas nisam skandalizovao, Oe, rekao je mladi, osmehnuvsi se. Verovatno si zaboravio da se danas posti. Ne, ne. Znam za to. Moda si neto iscrpljen, pa ti je lekar zabranio da posti? Ni govora. Zdrav sam kao dren. Svetenik je tada pogledao ka nebi u rekao: Kakav divan primer, Gospode! Vidi li kako ovaj mladi ovek radije priznaje svoj greh nego da kae neistinu?

RINZAJEV SMEH Veliki uitelj ena, Rinzaj, svake veeri pred o dlazak na spavanje grohotom se smejao, tako da su hodnici hrama odjekivali, i taj smeh se nadaleko uo. Isto je inio u zoru, toliko buno da je budio ak i one monahe koji najtvre spavaju. Uenici su ga vie puta pitali zato se smeje, ali nikad im nij e odgovorio. Kada je umro, u grob je poneo svoju tajnu.

JA

TAJANSTVENO JA Kolekcionar antikviteta uao je jednog dana u anti kvarnicu u gradu u kome nikada ranije nije bio. Dugo je razgledao, i na kraju upitao vlasnika: ta je po vama najudnije, najtajanstvenije od svega u ovoj radnji? Starac je pogledao na stotine retkih stvari, punjenih ivotinja i ptica, arheolokih iskopina, lovakih tro feja... da bi na kraju rekao: Najudnija stvar u ovoj radnji je, nesumnjivo, taj koji govori s vama.

NAJVEI PRONALAZAK STOLEA Uiteljica je govorila o savremenim pronalascima i upitala: Moe li neko da mi kae koji je najvei pro nalazak dvadesetog veka? Jedan deak bistrog izgleda prvi je uzbueno podigao ruku i uskliknuo: Ja!

GDE SAM JA? Bio jednom jedan glupak. Svakog jutra kad bi se probudio toliko se muio da pronae odeu da je ve poeo da strahuje od odlaska u krevet kad pomisli na probleme koji ga oekuju pri buenju.

70 Antoni de Melo

Jedne veeri uzeo je papir i olovku i uporedo sa svlaenjem beleio naziv i poziciju svakog dela odece. Sutradan, uzeo je papir i proitao: Pantalone - i eto ih. Navukao ih je. Koulja - eto i nje. Obukao je. eir - spreman. Stavio gaje na glavu. Bio je veoma zadovoljan reenjem svog problema dok mu nije sinula uasna misao. A ja, gde sam ja!? Zaboravio je da zapie. Poeo je da trai, ali uzalud. Nije uspeo da pronae sebe.
ta mislite o onima koji kau: itam ovu knjigu da bih saznao ko sam?

PROITAJ MI RE JA Svakog dana, u uglu jedne japanske biblioteke, sedeo je jedan stari monah, spokojno zadubljen u meditaciju. Nikad te nisam video da ita sutre, rekao mu je bibliotekar. Nikad nisam nauio da itam, uzvratio je monah. Kakva sramota! Monah bi morao znati da ita. Hoe li da te nauim? Da, reci mi, kazao je monah, pokazavi na sebe, ta znai ova re?

PUSTINJAK I NJEGOVO JA Jedan pustinjak bio je toliko izmuen iskuenjima svake vrste da nije vie mogao da izdri. Resio je da napusti svoju eliju i ode kud ga noge nose i oi vode. Dok je obuvao sandale da sprovede svoju odluku, pri-

Ja 71

metio je drugog pustinjaka nedaleko od njega koji je takode obuvao sandale. Ko si ti? upitao je nepoznatog. Tvoje ja, odgovorio je ovaj. Ako sam kriv to odlazi, znaj da u ii s tobom kud god ti poao.

Oajni pacijent poverio se psihijatru: Kud god poao, ta god radio, veito za sobom vuem sebe, i to uvek sve pokvari.
Ono od ega bei i ono za ta se vezuje samo su dve strane u tebi.

GURU I KROKODILI Jedan mladi u potrazi za istinom, odgajan u kui duhovnog uitelja koji ga je uputio na stazu svetosti, stigao je kod jednog uvenog gurua koga je pratila fama da je udotvorac, mada je bio obian prevarant, to mladi nije znao. Pre nego to te primim za svog uenika, rekao mu je guru, moram da proverim tvoju poslunost. Ova reka ovde puna je krokodila. Hou daje prepliva. Mladievo poverenje bilo je tako veliko daje uinio kako mu je reeno, preplivavi reku i viui usput: Slava moi moga uitelja! Na veliko zaprepaenje gurua, mladi se vratio nepovreen. To je ubedilo gurua da je on mnogo vei svetac nego to je mislio, pa je resio da svojim po klonicima pokae svoju mo. Uao je u reku, viui: Slava meni! Slava meni! ali krokodil se bacio na njega i rastrgnuo ga.

72 Antoni de Melo

AVO PRERUEN U ANELA avo, preruen u blistavog anela, pokazao se jed nom od svetih Otaca pustinje i rekao mu: Ja sam arhanel Gabrijel i alje me Svevinji. Pustinjak mu je odgovorio: Razmisli malo. Mora da te je poslao nekom drugom, jer ni ta nisam uradio ime bih zasluio da me poseti aneo. Na te reci, avo je iezao i nije se vie ukazivao pustinjaku. KAKAV UDARAC! Jedan turista u Japanu otiao je da igra golf. Prvo to je zapazio je da su skupljai lopti uglavnom devojke. Ali, poto je zakasnio, zapao mu je jedan deak koji je znao samo dve reci engleskog. Meutim, zahvaljujui tim recima, deak je pune dve nedelje sakupljao lopte turisti. Posle svakog udarca, kakav god bio, deak bi lupio nogom u zemlju i oduevljeno govorio: Kakav udarac! UVREENA MAJKA Jedna ena bila je duboko povredena ponaanjem svog petnaestogodinjeg sina, koji je, kad god bi nekud ili zajedno, uvek iao dva-tri koraka ispred nje, kao da je se stidi. Da li se ti mene stidi? upitala gaje najzad. Za to stalno ide ispred mene? O ne, mama, u neprilici je odgovorio momak. Problem je u tome to ako mlado izgleda, pa bi neko od mojih prijatelja mogao da pomisli da si moja nova devojka. Njeno neraspoloenje nestalo je kao rukom odneseno.

Ja 73

PETAO I KONJ Jedan petao raskopavao je zemlju ba iza velikog konja. Kada se konj uznemirio i poeo da tope noga ma, petao ga je pogledao i rekao mu: Mogli bi da pripazimo malo, uskoro emo poeti da se gazimo.
Staje rekao mrav slonu dok su stajali u redu za ulazak u Nojevu barku? Prestani da se gura!

SLON I BUVE Jedna buva resila je da se sa porodicom preseli u slonovo uho. Zato je viknula iz sve snage: Gosn Slone, doselila sam se sa familijom u vae uho. Razmislite malo, pa mi recite moemo li da ostanemo. Slon, koji uopte nije primetio prisustvo buva, spokojno je pro duio svojim putem. Kada je prolo nedelju dana, buva je to shvatila kao pristanak. Nakon mesec dana, ga Buva resila je da slonovo uho nije tako prikladna lokacija za njihovu porodicu i poela da tera mua da promene stan. Mu ju je zamo lio da saeka bar jo mesec dana, da ne bi povredili slona. Na kraju, pokuao je da mu, krajnje obzirno, obja sni: Gosn Slone, resili smo da se selimo, to nema ni kakve veze s vama, jer je vae uho toplo i gostoljubivo. Ali moja ena ima neke prijateljice u kopitu bizona. Ako nemate nita protiv, recite mi kad razmislite. Kada slon ni posle dva dana nita nije rekao, buve su mirne savesti promenile stan.
( Vasiona ne zna ak ni da ti postoji! Opusti se!

74 Antoni de Melo

RADNIK I HOR Hor je pevao na poslednjoj probi pred premijeru opere, usred velike guve, jer je ekipa radnika postavljala scenu. Kada je jedan mladi radnik krenuo usrdno da ekia, tako da je buka postala nepodnoljiva, diri gent je dao znak horu da prekine i upitno pogledao ka proizvoau buke. Samo vi nastavite s probom, veselo je rekao mladi, nita mi ne smetate.

PERA PROZORA Jedna ena izala je ispod tua i, kad je pruila ruku ka pekiru, na svoj uas videla je oveka na sk eli koji je prao prozore i sa simpatijom gledao u nju. Toliko je bila zapanjena, daje samo stajala otvorenih usta. U emu je stvar, gospoo? rekao je pera. Zar ni kada niste videli peraa prozora?

FELERINE KOPIJE Jedan naunik koji se bavio kloniranje m uspeo je da stvori desetak potpuno vernih kopija sebe. Kada je Aneo Smrti doao po njega, nije znao koga da vodi. Zato je razradio strategiju. Pojavio se i rekao: Vi ste zaista genije kada ste uspeli da stvorite tako verne kopije sebe. Meutim, otkrio sam mali feler u vaem opusu. Naunik je skoio, povikavi: Feler!? Nemogu e! Gde je feler? Upravo ovde, rekao je aneo i odneo ga.

Ja 75

PAUINA NA TURBANU Jedan stari arapski sudija bio je uven po svojoj mudrosti. Kada mu je duan poharan trei put za redom, vlasnik se uputio kod sudije da mu se poali, jer nikako nije mogao da uhvati lopova. Sudija je naredio da se vrata duana skinu sa arki i prenesu na glavni trg gde e biti ibana dok ne kau ko je lopov. Na trgu se okupila velika gomila sveta da prisustvuje ibanju vrata. Nakon pedeset iba, sudija je priljubio uho vratima, da uje priznanje. Kada se uspra vio, objavio je: Vrata su priznala da ovek koji ih je triput obio ima pauinu na turbanu. Kad je to rekao, jedan ovek u gomili p odigao je ruku ka turbanu. Odmah su mu pretresli kuu i pronali pokradenu robu.
Dovoljna je samo jedna re pohvale ili kritike i nae ja se odmah pokae.

S ARGAREPA JE MOJA! Jedna stara ena dospela je posle svoje smrti pred Boji sud. Kopajui po registr u, Sudija nije mogao da pronae ni jedno delo milosra osim jedne argarepe koju je udelila nekom prosjaku. Ipak, mo jednog jedinog ina ljubavi bila je dovoljna daje poalje u raj. Sargarepa je doneta na sud i uruena eni. Kako ju je uzela, poela je da se die uvis, kao da je vue nevidljivi konac. U tom trenutku, neki sirotan okaio se za skut njene haljine, za njegovu nogu okaio se neko trei, i ubrzo se formirao itav niz ljudi koji su se peli ka raju, okaeni o argarepu. ena nije oseala nikakav

76 Antoni de Melo

teret, a poto nije gledala nanie, nije ni primetila ta se deava. Peli su se sve vie i vie, dok nisu stigli do samih vratnica raja. U tom trenutku, ena se okrenula da baci poslednji pogled ka Zemlji i ugledala ispod sebe itav niz ljudi, okaenih o nju. Kako je pobesnela! Pripretila im je rukom i viknula: Mar! Dalje od rnene! Sargarepa je moja! Dok je tako mahala rukom, argarepa joj je ispala i ona se sunovratila sa itavom svojom pratnjom.
Samo jedan je uzrok sveg zla na Zemlji: Ovo je moje!

DUBOREZAC ING uveni duborezac ing nainio je noseu konstruk ciju za zvono lokalnog hrama. Svi su zadivljeno gledali njegov rad, a uvaeni Lu je rekao: Kakav ste vi to genije, ovo kao da su duhovi pravili! ing je uzvratio: Vaa s vetlosti, ja sam samo obian zanatlija, nikakav genije. Ali ima jedna stvar pre svakog posla meditiram tri dana da bih postigao duevni mir. Posle tri dana meditacije ne mislim vie na nagradu i zaradu. Nakon pet dana razmiljanja, pohvale i kritike postaju mi nevane, kao i vetina ili nesposob nost. Posle sedam dana meditacije, najednom zaboravljam na svoje udove, na svoje telo, zaboravljam na itavog sebe. Gubim svest o svemu to me okruuje. Ostaje samo moja umetnost. U tom stanju due ulazim u umu i gledam svako drvo, sve dok ne naem takvo u kome se moj duborez ogleda u punoj lepoti. Tada moje ruke poinju da rade. Poto je moje ja potpuno

Ja 77

odsutno, u tom poslu priroda susree prirodu, i zato se moda kae da je ono to uradim kao da su ga d uhovi pravili.

KO JE MARUF KARKI? Jedan uenik doao je arapskom uitelju Marufu Karkiju i rekao mu: Ljudi svata govore o vama. Jevreji kau da ste njihov, hriani vas smatraju svojim svecem, a muslimanima ste dokaz u slavu islama. To je ono to priaju ovde u Bagdadu, uzvratio je Maruf. Kada sam iveo u Jerusalemu, Jevreji su go vorili da sam hrianin, hriani da sam musliman, a muslimani da sam Jevrejin. A ta mi da mislimo o vama? Smatrajte me onim koji o sebi kae: oni koji me ne poznaju, potuju me, a oni to me preziru ne poznaju me.
Ako mislite da ste takvi kako o vama priaju vai prijatelji ili neprijatelji, tada apsolutno ne poznajete sebe.

KO SI TI? Jedna ena je pala u komu i najednom kao da se nala pred bojim sudom. Ko si ti? upitao je Glas. Ja sam gradonaelnikova ena. Ne pitam ija si ena, ve ko si ti. Ja sam majka etvoro dece. Ne pitam ija si majka, ve ko si ti.

78 Antoni de Melo

Ja sam uiteljica u koli. Ne pitam ta radi, ve ko si. I sve tako. ta god bi rekla, nikako da kae pravi odgovor. Ko si? Hrianka. Ne pitam koje si vere ve ko si. Ja sam ona to je uvek ila u crkvu i pomagala ubogima i sirotima. Nisam pitao kakva si bila, ve ko si. Na kraju, poto nije umela da odgovori, vraena je nazad. Kada je ozdravila, resila je da otkrije koje i sve se promenilo.
Tvoja dunost je postojanje. Ne da bude neko, niti da bude niko, jer se za to kaci pohlepa i ambicija. Ne moj biti ovaj ili onaj, jer tako postaje uslovljen, treba samo da postoji i to je sve.

KO JE HIPIK? U psihijatrijsku ordinaciju uao je zabrinut tip duge kose, s ogrlicom oko vrata, zvonastih pantalona, puei marihuanu. Psihijatar mu je rekao: Vi tvrdite da niste hipik, kako onda objanjavate svoju odeu, kosu, po naanje? Objasnite vi to meni, zato sam i doao kod vas.
Poznavati stvari ovog sveta znai biti uen. Poznavati druge ljude znai biti mudar. Poznavati samog sebe znai biti prosvetljen.

Ja 79

UDALAKINA LEKCIJA
Iz Upaniada

Svetac Udalaka uio je sina Svetaketu da vidi Jedno iza mnogostrukih pojava, putem raznih parabola. Jednog dana rekao je sinu da baci pregrt soli u iniju s vodom. Sutradan mu je rekao: Donesi mi onu so koju si jue stavio u vodu. Nema je vie, rekao je deak. Istopila se. Probaj vodu s ove strane inije, rekao mu je Udalaka. Kakva je? Slana. Probaj iz sredine. Kakva je? Slana. Stavi tu iniju na sunce. Deak je posluao i, kada je voda isparila, ugledao je so. Tada je Udalaka zakljuio: Bog se ne vidi, ali postoji.
Oni koji trae prosvetljenje ne nalaze ga, jer ne shvataju daje predmet traganja u stvari tragalac. Bog, kao i lepota, unutra je za onog ko ume da gleda.

ISTINA

OPLAKIVANJE Na pogrebu jednog bogataa, svi su primetili nepo znatog oveka koji je stajao sa strane i plakao. Neko ga je upitao: Jeste li vi roak pokojnika? Ne. Zato onda plaete? Ba zato to nisam.
Ljudi skoro uvek oplakuju sami sebe.

DOPADANJE Majka je pitala sina: ta kae tvoja devojka - zato joj se svia? Zato to misli da sam lep, pametan, talentovan i odlino igram. A zato se ona tebi svia? Zato to misli da sam lep, pametan, talentovan i odlino igram. KOULJA ILI DEKO Jedna devojka kupila je s puno entuzijazma dreavu muku koulju, ali je sledeeg dana, razoarana, dola daje vrati. Mom deku se ne dopada, rekla je.

Istina 81

Posle nedelju dana radosno je ula u istu radnju i traila da kupi istu koulju. Sta, zar je va deko promenio miljenje? upitao je prodava. Ne, ja sam promenila deka.

NESRENI SIN I SRENA KI Dve stare prijateljice srele su se nakon mnogo godina. Reci mi, upitala je jedna, kako ti je sin? Moj sin? Siroti mladi! Kako se nesreno oenio! Ta opajdara nita ne radi po kui, ne ide u nabavku, ne kuva, ne sprema za sobom, samo se izleava po ceo dan i ita. Jadnik mora ak da joj donosi doruak u krevet. Zamisli samo! To je stvarno uasno. A tvoja ki? E, ona je ba srene ruke. Udala se za pravog anela. On joj ne da nita da radi po kui, uvek ide u nabavku, kuva, a imaju i devojku koja im sprema. On joj ak donosi doruak u krevet. Zar to nije divno? Moe da spava do mile volje i da se izleava po ceo dan! DEVOJAKA ELJA Mislite li da moete pruiti mojoj keri to to ona eli? Naravno, gospodine. Ona kae da eli mene.
Niko to ne bi nazvao ljubavlju da je novac to to ona eli. Zato je to ljubav ako si ti to to ona eli?

82 Antoni de Melo

ODBEGLI MU Jedna korpulentna ena ula je zadihano kod ma tiara i bacila mu venanicu na sto. Jeste li vi taj koji je potpisao ovo kada ste me venali sa Jakobom Jakobsonom!? Matiar je stavio naoare i prouio dokument. Tano. Ja sam taj. Zato? Zato!? besno je rekla ena. Zato to je utekao. Da ujem, ta ete

PSI NA ISTOM LANCU Posle estoke svae sa enom, ovek je r ekao: Zato ne moemo da ivimo u miru, kao naa dva psa koji se nikad ne kokaju? Istina je da se lepo drue, priznala je ena. Ali probaj da ih vee na isti lanac, pa e videti ta e da se desi. PRINCEZA ZALJUBLJENA U ROBA Jedna arapska princeza zaljubila se u svog roba i izrazila elju da se uda za njega. Koliko god se njen otac suprotstavljao i ta god radio da je odvrati, nita nije vredelo. Na kraju se pojavio jedan mudrac koji mu je rekao: Na pogrenom ste putu. Ako joj zabranite da se uda i da ga vida, samo e se jo vie zaljubiti. Pa ta da inim? rekao je kalif. Mudrac je predloio reenje. Kalif je bio skeptian, ali je na kraju resio da pokua. Pozvao je princezu i

Istina 83

rekao joj: Hou da stavim na probu tvoju ljubav pre ma tom mladiu. Bie zakljuana trideset dana i noi u istoj eliji zajedno sa njim. Ako i posle toga bude elela da se uda za njega, dobie moj pristanak. Princeza je, van sebe od radosti, zagrlila oca i radosno prihvatila probu. Prvih nekoliko dana sve je bilo dobro. Zatim, poela je da osea dosadu. Nakon ne delju osetila je potrebu za drutvom, dok su reci i po stupci roba poeli da je razdrauju. Nakon deset dana bacila se na vrata elije, lupajui pesnicama i viui da joj otvore. Kada su je najzad pustili, bacila se ocu oko vrata, plaui, zahvalna to ju je oslobodio oveka koga je sad mrzela.
Za pravi odnos i pravu ljubav ponekad je potrebna distanca.

JEREMIJAI NAKOVANJ

. Jeremija je bio zaljubljen u jednu vrlo visoku enu. Svake veeri pratio je kui posle posla i stalno se nadao da e je poljubiti, ali je bio previe stidljiv da bi je upi tao. Jedne veeri skupio je hrabrost. Smem li da te poljubim? upitao je. Pristala je. Ali Jeremija je bio izuzetno niskog rasta, pa su pogledali naokolo ne bi li nali neto na ta bi se popeo. U blizi ni je bila naputena kovanica, pa se popeo na nako vanj, koji mu je omoguio daje poljubi. Produili su dalje i, nakon stotinak metara, Jeremija je opet upitao: Draga, smem li da te poljubim? Ne, odgovorila je, dostaje bilo za veeras. Zato mi onda ranije nisi rekla, da ne teglim pro kleti nakovanj!?
Kada ljubav nosi teret, uopte ga ne primeuje.

84 Antoni de Melo

REVOLUCIONAR Gomila ljudi okupila se oko ulinog govornika, na uglu jedne ulice. Posle revolucije, svi e da voze limuzine, posle revolucije svi e imati telefon u kuhinji i vikendicu na planini, vikao je. Jedan glas iz gomile se pobunio: Alija neu limuzinu, ne treba mi telefon u kuhinji ni vikendica na planini. Posle revolucije, doviknuo mu je govornik, radie ono to ti kau, nee moi da izvoljeva!
Ako hoe savreni svet, eliminii ljude.

PROSJAK KOJI JE MRZEO BOGA Jednom je Avram primio u svoj ator prosjaka i ponudio ga rukom. Kada je Avram poeo da se moli, prosjak je tako uasno psovao na svako pominjanje imena bojeg, da gaje Avram na kraju izbacio napolje. Te veeri, dok se molio, Bog mu se javio recima: Taj ovek me ve pedeset godina proklinje, pa ga ipak ni jednog dana nisam ostavio bez hrane, a ti ne moe ni jedan obrok da mu da. ZABRINUTI DEAK Uiteljica je primetila da je jedan deak tuan i za miljen. ta te brine? upitala ga je. Moji roditelji, rekao je. Tata po ceo dan radi da me nahrani, kupi mi odeu, igrake i knjige, i da plati za mene najbol ju kolu u gradu, a morae jo vie da radi ne bih li upisao najbolji fakultet. Mama po ceo dan kuva i sprema po

Istina 85

kui, pere i pegla, ide u nabavku, sve samo da meni bude potaman. ta te onda brine? Bojim se da ne pobegnu od mene.

POKLON ZA DOMAICU Kada je jedna osmogodinja devojica sakupila no vac i kupila majci poklon, ena je bila veoma izne naena i zahvalna, jer domaice mnogo daju a malo dobijaju. Devojica kao da je to shvatila, rekavi joj: To je zato to tako puno radi, mama, a niko to ne ume da ceni. ena je uzvratila: Pa i tvoj otac puno radi. Da, rekla je devojica, ali on tome ne pridaje znaaj.

AL-MAMUNOV KONJ Bagdadski kalif Al-Mamun imao je prelepog arapskog konja. Bogati Omah eleo je tog konja i nudio je mnogo kamila za njega, ali kalif nije hteo da se rastane od konja. Omah je resio da doe do konja po svaku cenu, makar i prevarom. Znao je kuda e proi Al-Mamun, pa se preruio u prosjaka, legao nasred puta i ekao. Al-Mamun je bio ovek mekog srca i, im gaje video, sjahao je s konja da vidi ta mu je. Avaj! zavapio je lani prosjak. Danima gladu jem i nisam u stanju da hodam.

86 Antoni de Melo

Al-Mamun gaje paljivo popeo na konja i Omah je to smesta iskoristio da krene u galop, dok je kalif trao, viui mu da stane. Kada je Omah dovoljno daleko pobegao, zastao je i okrenuo se. Ukrao si mi konja! vikao je Al-Mamun. Moram da te zamolim neto. ta? upitao je Omah. Da nikom ne kae kako si doao do konja. Zato? Ako se rairi glas o tvojoj prevari, moe se desiti da jednog dana niko ne zastane da pomogne nekome ko lei nasred ulice i zaista umire. MANGO ZA POTOMKE Pred sezonu monsuna jedan starac kopao je rupe u svojoj bati. Sta radi? pitao ga je sused. Sadim mango, odgovorio je starac. Zar misli da e stii da proba plodove? Ne, tako dugo neu poiveti, ali drugi hoe. Palo mi je na pamet da sam itavog ivota jeo mango koji su drugi sadili. Ovo je moj nain da im zahvalim.

KAMEN NASRED PUTA Jednom je Diogen stajao na ulici i smejao se kao lud. Zato se smeje? pitao ga je prolaznik. Vidi li onaj veliki kamen nasred puta? Otkako stojim ovde, ve se desetoro njih spotaklo o njega, ali niko se od njih nije setio da ga ukloni, kako se drugi ne bi spotakli.

Istina 87

KADA JE DAN, A KADA NO? Jedan guru pitao je svoje uenike kako znaju kad prestaje no i poinje dan. Jedan je odgovorio: Kada izdaleka mogu da razaznam konja od krave. Ne, nije to, rekao je guru. Kada izdaleka mogu da vidim da li je neko drvo smokva ili mango. : I to je pogreno. Pa kako onda? upitali su uenici. Kada gleda u oi bilo kog oveka i prepozna brata; kada gleda u oi bilo koje ene i prepozna sestru. Ako to jo ne zna, tada je i dalje no, ak i kada je sunce visoko na nebu. RABINOVA TAJNA Svakog sabata lokalni rabin je nekud iezavao. Vernici su ve poeli da se pitaju ne sree li se on u tajnosti sa Svevinjim, pa su izabrali jednoga izmeu sebe da prati rabina. Evo staje ovek video: rabin se preruavao u selja ka i odlazio da pomae jednoj paralizovanoj eni, istei joj kuu i kuvajui joj sabatnji ruak. Kada se uhoda vratio, pitali su ga: Kuda je otiao rabin? Da li se popeo na nebo? Ne, odgovorio je ovek. Popeo se mnogo vie.

MONETA BEZ VREDNOSTI Jedan stari sufi prodavao je sve i svata da bi zara dio za ivot. Ostavljao je utisak priglupog oveka, jer

88 Antoni de Melo

su mu ljudi esto plaali lanim novcem, ili su mu go vorili da su ve platili, iako to nije bilo istina, ali on je uvek verovao ljudima na re. Kada mu je kucnuo sudnji as, pogledao je ka nebu i rekao: Gospode, toliko sam lanih para primio od ljudi, ali nikad ih nisam osudio zbog toga; ograniio sam se na misao da ne znaju ta ine. I ja sam moneta bez vrednosti, zato, molim te, nemoj me osuivati . Tada je zauo glas: Kako je mogue osuditi nekog ko nije osuivao druge?
Lako je nai nekog ko dela s ljubavlju; tee je pronai onog ko misli s ljubavlju.

IVOT U PORODICI Porodica se okupila za veerom. Najstariji sin je objavio da hoe da se oeni devojkom iz susedne kue. Ali njeni joj nita nisu ostavili, prigovorio je otac. A ona nita nije utedela, dodala je majka. Pojma nema o fudbalu, rekao je mlai brat. Nikad nisam videla devojku sa smenijom frizurom, javila se sestra. Ta samo ita romane, rekao je stric. Nema ba mnogo ukusa u oblaenju, dosolila je strina. I ne tedi na puderu i karminu, oglasila se baba. Sve je to tano, rekao je mladi. Ali ona ima jednu ogromnu prednost nad svima nama. Koju? upitali su svi u horu. Nema porodicu.

Istina 89

MAJSTOR ENA I LOPOV Jedan lopov uunjao se u kuu majstora ena i po eo tiho da pretura naokolo, to je probudilo majstora. Kada je video o emu se radi, dobacio je lopovu: Novac je na polici u kuhinji, i okrenuo se na drugu stranu.

SAMAR ZA PESNIKA itoku je bio poznati pesnik i resio je da prouava zen. Zakazao je da doe kod majstora Ekeja u Kjotu. Doao je prepun nade, meutim, im je uao, dobio je amar koji gaje zgranuo i ponizio. Niko ga do tada nije udario. Ali, poto pravila ena obavezuju da nita ne sme da kae ili uini bez dozvole majstora, samo je utke izaao. Otiao je zatim kod Dokuna, duhovnog poglavara, i upoznao ga sa onim to mu se desilo, kao i o svojoj nameri da izazove Ekeja na dvoboj. U sutini, majstor je pokazao ljubaznost prema tebi, rekao je Dokun. Praktikuj malo zazen pa e i sam uvideti. itoku je posluao savet. Uloio je takav napor tokom tri dana i tri noi da je dospeo u stanje eksta tinog prosvetljenja, daleko iznad svega to je o ekivao. Vratio se zatim kod Dokuna, zahvalio mu na savetu i rekao mu: Da nije bilo vaeg razumnog saveta, nikada ne bih dozi veo takav duhovni preobraaj. A to se tie majstora Ekeja, sada shvatam daje trebalo jae da me udari!

90 Antom de Melo

MUSOVO STRPLJENJE Muso, jedan od najuvenijih uitelja svog vremena, putovao je s jednim svojim uenikom. Kada su stigli do reke, ukrcali su se u barku. Pred sam polazak, uskoio je pijani samuraj i tako je zaljuljao da se umalo nije prevrnula. Zatim je poeo da tetura po njoj, klatei je sve vie, tako da ga je amdija upozorio da se smiri. Stisnuti smo kao sardine! otro se pobunio samuraj. Iznenada, uoio je Musoa i dreknuo: Napred! Bacimo matorog u vodu! Strpi se, rekao je Muso. Uskoro emo stii. ta? Ja da se strpim!? zaurlao je samuraj. Sluaj ti mene - ako ne skoi sam, momentalno u te baciti u reku! Hladnokrvnost uitelja u odnosu na njegove pretnje toliko je izazvala samuraja daje priao i udario Musoa pesnicom u lice. Uenik tada nije vie mogao da iz dri. Bio je visok i krupan, i besno je viknuo samuraju: Posle ovog to si uradio, nee ostati iv! Zato se toliko uzbuivati zbog obine gluposti? rekao je Muso, smeei se. Ba u sluajevima kao to je ovaj stavlja se na probu sve to smo nauili. Ne za boravimo da se strpljenje ne praktikuje samo na recima. Kasnije, zapisao je ovaj haiku:
Napada i napadnuti: obini glumci drame koja traje koliko i san.

Istina 91

TA JE IVOT?
Istina nije u formulama...

Dva prijatelja pila su aj u restoranu. Jedan je duboko uzdahnuo i rekao: Eh, drue moj, ivot ti je kao olja aja. Drugi se zamislio, zurei u solju, a onda ga upitao: Zato? Zastoje ivot kao olja aja? Otkud znam? Nisam ti ja filozof! 175 GODINA ROBIJE
... ni u brojkama...

Okrivljeni, rekao je sudija, osueni ste po dva deset i tri take optube, na ukupnu kaznu u trajanju od sto sedamdeset pet godina robije. Osueni, stariji ovek, briznuo je u pla. Strogost na licu sudije je popustila. Nisam nameravao da budem okrutan, rekao je. Znam da je kazna prilino stroga, ali ne morate elu da izdrite. U oima osuenog javila se iskrica nade. Najozbiljnije, dodao je sudija. Izdrite koliko moete. PEDESET GODINA Jedan opat izdao je naredbu da spremaice kod svetenika moraju imati najmanje pedeset godina. Bio je vrlo iznenaen kada je otkrio, prilikom jednog obi laska parohije, da jedan svetenik, pod izgovorom po tovanja naredbe, dri dve spremaice stare po dvadeset pet godina.

92 AntonideMelo
KOJI AMIDA?

... ni u imenima...

Mu i ena posvaali su se oko imena koje e dati prvom detetu. Ona je zelela da dete nosi ime njenog oca, a on njegovog. Na kraju su otili kod rabina po savet. Kako se zove tvoj otac? upitao je rabin mua. Amida. A tvoj? upitao je majku. Amida. U emu je onda problem? zbunjeno je upitao rabin. Evo u emu, rabi, rekla je ena, moj otac je bio obrazovan ovek, a njegov konjokradica. Ne pristajem da se zove kao njegov otac. Rabin se zamislio nad ovim problemom, koji je u osnovi bio vrlo delikatan, jer nije hteo da neko od njih dvoje pomisli daje dobilo, a drugo daje izgubilo. Zato je na kraju rekao: Evo ta vam je moj savet. Dajte detetu ime Amida, a onda priekajte da vidite hoe li postati obrazovan ovek ili konjokradica. Tako ete saznati po kome je dobio ime.

RADNA MOTIVACIJA
...ni u teorijama...

Direktor jedne fabrike, nakon seminara o motivaciji, pozvao je jednog zaposlenog u svoju kancelariju i rekao mu: Od danas ste slobodni da planirate i kontroliete svoj rad. Siguran sam da e doi do porasta produktivnosti.

Istina 93

Znai li to veu platu? upitao je radnik. Ne, naprotiv. Novac nije pravi podsticaj, a poveanje plate ne daje posebno zadovoljstvo. Da, ali ako se produktivnost povea, znai li to veu platu? Sluajte, razdraeno mu je rekao direktor, vi oi gledno ne razumete teoriju motivacije. Ponesite kui ovu knjigu i proitajte je - objasnie vam gde je vaa prava motivacija. Odlazei, radnik je zastao i upitao: Ako proitam knjigu, znai li to veu platu? TEORIJA O MEDVEDIU Jedan brani par nije znao ta da uini s ljubomorom njihovog trogodinjeg sina u odnosu na brata koji se tek rodio. Zato su uzeli prirunik o infantilnoj psiho logiji, da nau neko reenje. Jednog dana, kada je mali bio posebno nervozan, majka mu je rekla: Uzmi ovog medvedia i pokai mi ta osea prema malom bratu. Po priruniku, trebalo je da tue i gazi medvedia, meutim, uzeo ga je za noge i, s blaenim izrazom na licu, priao bebi i mlatnuo je medvediem po gl avi.

DAH NA RASPOLAGANJU
... ni u recima...

Teim duhovnom putu, poverio se jedan sused Nasradinu. Da li biste doli kod mene da popriamo o tome?

94 Antqyi de Melo

Nasradin nita nije obeao. Video je da je taj ovek inteligentan, ali shvatao je da gaji iluziju kako se misticizam moe objasniti recima. Posle nekoliko dana, sused mu se javio: Hoda, treba mi vaa pomo da raspalim vatru. Samo to se nije ugasila. Svakako, rekao je Nasradin. Moj dah ti je na raspolaganju. Doi i dau ti koliko god ti je potrebno.

DIRIGENT I TRUBA Dirigent je drao probu orkestra i rekao trubau: Stalo mi je da se ovaj deo interpretira vagnerijanski. Shvatate ta hou da kaem? Neto odlunije, upeat Ijivije, s vie dubine i... Muziar ga je prekinuo: Mislite, da sviram glasnije? Siroti dirigent rekao je samo: Da, to sam mislio.

FILOZOFSKA LJUBAV
... ni u razlikovanju...

Jedan ovek spremao je doktorat iz filozofije. Nje gova ena je primetila koliko je ozbiljno shvatio svoje studije tek onog dana kada ga je upitala: Zato me toliko voli? Mu je munjevito odgovorio: Kada kae 'toliko', misli li na intenzivnost, dubinu, uestalost, kvalitet ili trajanje?

Istina 95

DVA POSTO DRVOSEA


... ni u statistikama...

Velika grupa drvosea radila je est me seci duboko u umama, a sa njima su bile dve ene koje su im ku vale i prale. Kada je posao bio zavren, dvojica drvo sea uzeli su ih za svoje ene. U lokalnim novinama izala je vest da se dva posto drvosea oenilo sa sto posto ena.

STRAH OD MIA
... ni u logici...

ovek se spremao da ode iz kafane u deset sati. Gde si pourio? reklo mu je veselo drutvo. eka me ena. Zar se i ti boji ene? Sta si ti: ovek ili mi? Jedno sam siguran - nisam mi, jer se moja ena mnogo boji od njih.

NAJVANIJI OVEK NA SVETU Jedan profesor filozofije u Parizu izjavio je da je najvaniji ovek na svetu i to je dokazao studentima tako to ih je upitao: Koja je najvanija nacija na svetu? Francuska, naravno, slono su odgovorili. A koji je najvaniji grad u Francuskoj? Pariz.

96 Antoni de Melo

Da li je moda univerzitet najvanije i najsvetije mesto u Parizu? A postoji li vanija i uzvienija katedra od filozofije? J recite mi onda, ko je va rektor? Vi, horski su odgovorili studenti. PING-TING TRAI VATRU
... ni u apstrakcijama...

Jedan uenik rekao je majstoru ena Hogenu: Kada sam uio kod drugog uitelja, delimino sam shvatio ta je zen. I ta si shvatio? upitao je Hogen. Kada sam pitao uitelja ko je Buda, a mislio sam ko je on bukvalno bio u stvarnom ivotu, on mi je rekao: 'Ping-Ting trai vatru'. Lep odgovor, priznao je Hogen. Bojim se da si ga moda pogreno shvatio. Reci, kakvo si znaenje pridao njegovim recima? Evo, poeo je uenik da objanjava. Ping-Ting je bog vatre. Prema tome, ako se kae da bog vatre trai vatru to je jednako apsurdno kao kad i ja, ija je prava priroda Buda, pitam koje Buda. Kako moe neko koje, makar i nesvesno, u sutini Buda, postaviti pitanje o Budi? Ha, ha! smejao se Hogen. Ba kako sam i mislio! Potpuno si promaio temu! Zato mene ne upita? U redu. Ko je Buda? Ping-Ting trai vatru, odgovorio je Hogen.

Istina 97

GENIN ODGOVOR uveni mudrac Gena pozvao je nekog ministra na aj. Posle ritualnih zdravica, ministar je rekao: Ne bih da propustim ovu jedinstvenu priliku za razgovor sa tako velikim uiteljem. Da li biste mi rekli ta znai kada se kae: 'Ne vidimo ga iako je deo svakodnevnog ivota'? Gena mu je ponudio pare torte, zatim je posluio aj. Posle jela i pia, velikodostojnik je, mislei da ga uitelj nije uo, ponovio pitanje. Da, naravno, rekao je uitelj. Evo ta znai: iako je deo svakodnevnog ivota, ne vidimo ga.
Oni koji znaju, ne govore; oni koji govore, ne znaju. Mudri ute. Pametni govore.

DANAS JEDNO, SUTRA DRUGO


Istina je promenljiva...

Sudija: Koliko vam je godina? Okrivljeni: Dvadeset i dve. Sudija: To ste rekli i pre deset godina. Okrivljeni: Tano. Ja nisam od onih koji priaju danas jedno, sutra drugo.

98 Antoni de Melo

GROZNA PUBLIKA
... moe bi ti relativna...

Jednom je poznati pisac Oskar Vajld doao u klub posle premijere svog komada, koja je bila totalni fijasko. Na pitanje: Kako je prola premijera, Oskare? odgovorio je: Predstava je bila glamurozna, a publika grozna.

PTICE U JUNOJ KINI


... / konkretna...

Jedan monah pitao je Fukecua: Rekli ste neto to me zbunilo - da se sa istinom moe stupiti u kontakt bez reci i bez utanja. Da li biste mi objasnili ta to znai? Fukecu je odgovorio: Kada sam bio deak u junoj Kini, kako su pevale ptice meu prolenim pupolj cima!
Mislim, znai nesvestan sam u trenutku kada mislim boravim u nestvarnom svetu apstrakcije ili prolog ili budueg.

Istina 99

ABA I OKEAN
... pa i neuporediva...

aba je provela itav svoj ivot u bunaru. Jednog dana doivela je da sretne drugu abu. Otkud dola zi? pitala je. S okeana. Tamo ja ivim, odgovorila je druga aba. Kakav je taj okean? Da lije velik kao moj bunar? aba s okeana prsla je u smeh. Ne moe se ni po rediti, rekla je. aba iz bunara pr avila se da se zanima za ono to je druga aba priala o okeanu, ali je u sebi mislila: Od svih laura koje sam u ivotu srela, ova je ubedljivo najgora!
Kako priati o okeanu abi koja ivi u bunaru, ili o stvarnosti nekom ideologu?

PRAVI NASLEDNIK Peti patrijarh ena, Hung-jun, medu pet stotina monaha, izabrao je Hui-nenga za svog naslednika. Kada su ga pitali za razlog takvog izbora, rekao je: Ostalih etiri stotine devedeset i devet monaha pokazali su da savreno poznaju budizam. Samo Hui-nung nita ne razume. To je tip oveka koji ne tone u uobiajene eme, zato je pravi naslednik.

700 AntonideMelo

UE NAD AMBISOM
... istina je ono to neko ini...

Jedan kralj imao je dva prijateja koji su oglaeni krivim zbog veleizdaje i osueni na smrt. Iako ih je voleo, kralj nije imao srca da ih pomiluje, da ne bi dao lo primer svom narodu. Zato je izdao sledeu naredbu: Neka se razapne ue nad dubokim ambisom i svaki osuenik neka pree preko njega, ka slobodi ili ka smrti. Prvi je uspeo da stigne iv i zdrav na drugu stranu ambisa. Drugi je povikao: Prijatelju, kako si to izveo? Otkud znam? rekao je ovaj. Kad god sam se nagnuo na jednu stranu, odmah sam se nagnuo na drugu. Ne ui se u koli da vozi bicikl.

GDE JE ISTINA?
... u svakodnevnim poslovima...

Jedan ovek pitao je sufija da ga uzme za svog uenika. Ako trai istinu, rekao je sufi, postoje za daci koje treba resiti i dunosti koje treba ispuniti. O emu se konkretno radi? Morae da dovlai vodu iz bunara, da cepa drva, isti kuu i kuva. Ali ja traim istinu a ne posao! rekao je ovek, odlazei.

Istina 101

Nakon smrti rabina Mokea, rabin Mendel di Kotik pitao je jednog od pokojnikovih uenika: emu je tvoj uitelj najvie pridavao znaaja? Uenik je malo razmislio, zatim odgovorio: Onom to je u tom trenutku radio.

SRCE NA PLANINI Jedan stari hodoasnik prelazio je usred zime preko mosta u podnoju Himalaja, kada je poela kia. uvar prelaza mu je rekao: Kako e, dobri ovee, stici gore po ovakvom nevremenu? Starac mu je veselo odgovorio: Moje srce je ve tamo, ostatku mene lako je da ga prati.
Kada tvoje srce bude instinktivno uestvovalo u radostima i patnji drugih, tada e znati da si se oslobodio i" svoga 'ja', uivae u iskustvu 'jedinstva' s ljudskim rodom i najzad e upoznati ljubav.

DAU TI SR
... pre svega u tiini...

Bodidarma se smatra rodonaelnikom ena. On je u estom veku preneo budizam iz Indije u Kinu. Kada je resio da se vrati kui, okupio je svoje kineske uenike, da odabere sebi naslednika. Da bi proverio. njihovu sposobnost, svakog je upitao: ta je istina? Dolfuku je odgovorio: Istina je ono to se ne moe negirati niti potvrditi.

102 Antoni de Melo

Dobie moju kou, rekao je Bodidarma. Monahinja Soi je izjavila: Ona je ka o vizija Budine zemlje kako je video Ananda - munja koja odmah iezne. Dobie moje meso, rekao je Bodidarma. Doiku je odgovorio: etiri elementa - vetar, voda, zemlja i vatra - prazni su. Istina je nitavilo. Dobie moje kosti, uzvratio je Bodidarma. Na kraju, uitelj se okrenuo ka Ekeju, koji je legao na zemlju, osmehnuo se i samo utao. Tebi u dati moju sr, rekao je Bodidarma.

DAMARI U SRCU
... istina zahteva onu retku osobinu ljudske due: otvoreni duh i neukroeno srce...

Tragalac je osetio snano lupanje u svom srcu. Ko je? uplaeno je upitao. Ja sam, Istina. Ne budi smena, uzvratio je. Istina govori uta njem. I to je, na njegovo veliko olakanje, uklonilo um. Ono to nije znao je da su ti udarci damari njego vog srca ispunjenog strahom.
Istina koja nas oslobaa gotovo je uvek istina koju ne elimo da ujemo. Zato, kada tvrdimo da neto nije istina, to najee znai da nam se ne dopada.

Istina 103

TATA, VRATIO SAM SE! ... ponekad je maskirana iskrenou, a ponekad je otkrivaju lai... jednog vojnika hitno su poslali sa fronta, jer mu je javljeno da mu otac umire. Napravljen je izuzetak, po to je bio jedini preostali lan porodice. Kada je doao u ok-sobu, odmah je video da ovek u stanju polusvesti nije njegov otac. Neko je uinio nepopravljivu greku i poslao kuci pogrenog oveka. Koliko mu jo ostaje da ivi? pitao je doktora. Jo nekoliko sati moda. Stigli ste u zadnji as. Vojnik je mislio o sinu umirueg daleko na frontu. Mislio jeo starcu koji jo ivi u nadi da e videti svog sina pre nego to umre. Onda je resio. Nagnuo se ka samrtniku, uzeo ga za ruku i blago rekao: Tata, ovde sam. Vratio sam se. Samrtnik je stisnuo ruku koja mu je ponuena, prevrnuo oima koje ve nisu vie gledale, lice mu se opustilo u spokojan osmeh, i tako je ostao sve do smrti, sat docnije.

OTAC NASTRADALOG
... ali uvek na sopstveni rizik...

U jednoj varoici dolo je do saobraajnog udesa. rtva je bila okruena velikom grupom ljudi, tako da novinar nije uspevao da prie i vidi je. Tada mu je sinula ideja. Ja sam otac nastradalog! viknuo je. Molim vas, pustite me da proem! Ja sam otac! Gomila se razmakla, i on je ugledao nastradalog. To je bio magarac.

90 Antoni de Melo

MUSOVO STRPLJENJE

Muso, jedan od najuvenijih uitelja svog vremena, putovao je s jednim svojim uenikom. Kada su stigli do reke, ukrcali su se u barku. Pred sam polazak, uskoio je pijani samuraj i tako je zaljuljao da se umalo nije prevrnula. Zatim je poeo da tetura po njoj, klatei je sve vie, tako da ga je amdija upozorio da se smiri. Stisnuti smo kao sardine! otro se pobunio samuraj. Iznenada, uoio je Musoa i dreknuo: Napred! Bacimo matorog u vodu! Strpi se, rekao je Muso. Uskoro emo stii. ta? Ja da se strpim!? zaurlao je samuraj. Sluaj ti mene - ako ne skoi sam, momentalno u te baciti u reku! Hladnokrvnost uitelja u odnosu na njegove pretnje toliko je izazvala samuraja daje priao i udario Musoa pesnicom u lice. Uenik tada nije vie mogao da iz dri. Bio je visok i krupan, i besno je viknuo samuraju: Posle ovog to si uradio, nee ostati iv! Zato se toliko uzbuivati zbog obine gluposti? rekao je Muso, smeei se. Ba u sluajevima kao to je ovaj stavlja se na probu sve to smo nauili. Ne za boravimo da se strpljenje ne praktikuje samo na recima. Kasnije, zapisao je ovaj haiku:
Napada i napadnuti: obini glumci drame koja traje koliko i san.

Istina 91

TA JE IVOT?

Istina nije u formulama...

Dva prijatelja pila su aj u restoranu. Jedan je duboko uzdahnuo i rekao: Eh, drue moj, ivot ti je kao olja aja. Drugi se zamislio, zurei u solju, a onda ga upitao: Zato? Zastoje ivot kao olja aja? Otkud znam? Nisam ti ja filozof! 175 GODINA ROBIJE
... ni u brojkama...

Okrivljeni, rekao je sudija, osueni ste po dvadeset i tri take optube, na ukupnu kaznu u trajanju od sto sedamdeset pet godina robije. Osueni, stariji ovek, briznuo je u pla. Strogost na licu sudije je popustila. Nisam nameravao da budem okrutan, rekao je. Znam da je kazna prilino stroga, ali ne morate elu da izdrite. U oima osuenog javila se iskrica nade. Najozbiljnije, dodao je sudija. Izdrite koliko moete. PEDESET GODINA Jedan opat izdao je naredbu da spremaice kod svetenika moraju imati najmanje pedeset godina. Bio je vrlo iznenaen kada je otkrio, prilikom jednog obi laska parohije, da jedan svetenik, pod izgovorom po tovanja naredbe, dri dve spremaice stare po dvadeset pet godina.

92 Antoni de Melo

KOJI AMIDA?

... ni u imenima...

Mu i ena posvaali su se oko imena koje e dati prvom detetu. Ona je elela da dete nosi ime njenog oca, a on njegovog. Na kraju su otili kod rabina po savet. Kako se zove tvoj otac? upitao je rabin mua. Amida. A tvoj? upitao je majku. Amida. U emu je onda problem? zbunj eno je upitao rabin. Evo u emu, rabi, rekla je ena, moj otac je bio obrazovan ovek, a njegov konjokradica. Ne pristajem da se zove kao njegov otac. Rabin se zamislio nad ovim problemom, koji je u osnovi bio vrlo delikatan, jer nije hteo da neko od njih dvoje pomisli daje dobilo, a drugo daje izgubilo. Zato je na kraju rekao: Evo ta vam je moj savet. Dajte detetu ime Amida, a onda priekajte da vidite hoe li postati obrazovan ovek ili konjokradica. Tako ete saznati po kome je dobio ime.

RADNA MOTIVACIJA ...ni u teorijama...

Direktor jedne fabrike, nakon seminara o motivaciji, pozvao je jednog zaposlenog u svoju kancelariju i rekao mu: Od danas ste slobodni da planirate i kontroliete svoj rad. Siguran sam da e doi do porasta produktivnosti.

Istina 93

Znai li to veu platu? upitao je radnik. Ne, naprotiv. Novac nije pravi podsticaj, a poveanje plate ne daje posebno zadovoljstvo. Da, ali ako se produktivnost povea, znai li to veu platu? Sluajte, razdraeno mu je rekao direktor, vi oigledno ne razumete teoriju motivacije. Ponesite kui ovu knjigu i proitajte je - objasnie vam gde je vaa prava motivacija. Odlazei, radnik je zastao i upitao: Ako proitam knjigu, znai li to veu platu? TEORIJA O MEDVEDIU Jedan brani par nije znao ta da uini s ljubomorom njihovog trogodinjeg sina u odnosu na brata koji se tek rodio. Zato su uzeli prirunik o infantilnoj psiho logiji, da nadu neko reenje. Jednog dana, kada je mali bio posebno nervozan, majka mu je rekla: Uzmi ovog medvedia i pokai mi ta osea prema malom bratu. Po priruniku, trebalo je da tue i gazi medvedia, meutim, uzeo ga je za noge i, s blaenim izrazom na licu, priao bebi i mlatnuo je medvediem po glavi.

'
'

DAH NA RASPOLAGANJU
... ni u recima...

' Teim duhovnom putu, poverio se jedan sused Nasradinu. Da li biste doli kod mene da popriamo o tome?

94 Anto&i de Melo

Nasradin nita nije obeao. Video je da je taj ovek inteligentan, ali shvatao je da gaji iluziju kako se misticizam moe objasniti recima. Posle nekoliko dana, sused mu se javio: Hoda, treba mi vaa pomo da raspalim vatru. Samo to se nije ugasila. Svakako, rekao je Nasradin. Moj dah ti je na raspolaganju. Doi i dau ti koliko god ti je potrebno.

DIRIGENT I TRUBA

Dirigent je drao probu orkestra i rekao trubau: Stalo mi je da se ovaj deo interpretira vagnerijanski. Shvatate ta hou da kaem? Neto odlunije, upeat Ijivije, s vie dubine i... Muziar ga je prekinuo: Mislite, da sviram glasnije? Siroti dirigent rekao je samo: Da, to sam mislio.

FILOZOFSKA LJUBAV
... ni u razlikovanju...

Jedan ovek spremao je doktorat iz filozofije. Nje gova ena je primetila koliko je ozbiljno shvatio svoje studije tek onog dana kada ga je upitala: Zato me toliko voli? Mu je munjevito odgovorio: Kada kae 'toliko', misli li na intenzivnost, dubinu, uestalost, kvalitet ili trajanje?

Istina 95

DVA POSTO DRVOSEA


;

... ni u statistikama...

Velika grupa drvosea radila je est meseci duboko u umama, a sa njima su bile dve ene koje su im kuvale i prale. Kada je posao bio zavren, dvojica drvo sea uzeli su ih za svoje ene. U lokalnim novinama izala je vest da se dva posto drvosea oenilo sa sto posto ena.

STRAH OD MISA
... ni u logici...

ovek se spremao da ode iz ka fane u deset sati. Gde si pourio? reklo mu je veselo drutvo. eka me ena. Zar se i ti boji ene? ta si ti: ovek ili mi? ;, Jedno sam siguran - nisam mi, jer se moja ena mnogo boji od njih.

NAJVANIJI OVEK NA SVETU Jedan profesor filozofije u Parizu izjavio je da je najvaniji ovek na svetu i to je dokazao studentima tako to ih je upitao: Koja je najvanija nacija na svetu? Francuska, naravno, slono su odgovorili. A koji je najvaniji grad u Francuskoj? Pariz.

96 Antoni de Melo

Da li je moda univerzitet najvanije i najsvetije mesto u Parizu? A postoji li vanija i uzvienija katedra od filozofije? I recite mi onda, ko je va rektor? Vi, horski su odgovorili studenti. PING-TING TRAI VATRU
... ni u apstrakcijama...

Jedan uenik rekao je majstoru ena Hogenu: Kada sam uio kod drugog uitelja, delimino sam shvatio ta je zen. I ta si shvatio? upitao je Hogen. Kada sam pitao uitelja ko je Buda, a mislio sam ko je on bukvalno bio u stvarnom ivotu, on mi je rekao: 'Ping-Ting trai vatru'. Lep odgovor, priznao je Hogen. Bojim se da si ga moda pogreno shvatio. Reci, kakvo si znaenje pridao njegovim recima? Evo, poeo je uenik da objanjava. Ping -Ting je bog vatre. Prema tome, ako se kae da bog vatre trai vatru to je jednako apsurdno kao kad i ja, ija je prava priroda Buda, pitam koje Buda. Kako moe neko koje, makar i nesvesno, u sutini Buda, postaviti pitanje o Budi? Ha, ha! smejao se Hogen. Ba kako sam i mislio! Potpuno si promaio temu! Zato mene ne upita? U redu. Ko je Buda? Ping-Ting trai vatru, odgovorio je Hogen.

Istina 97

GENIN ODGOVOR uveni mudrac Gena pozvao je nekog ministra na aj. Posle ritualnih zdravica, ministar je rekao: Ne bih da propustim ovu jedinstvenu priliku za razgovor sa tako velikim uiteljem. Da li biste mi rekli ta znai kada se kae: 'Ne vidimo ga iako je deo svakodnevnog ivota' ? Gena mu je ponudio pare torte, zatim je posluio aj. Posle jela i pia, velikodostojnik je, mislei da ga uitelj nije uo, ponovio pitanje. Da, naravno, rekao je uitelj. Evo ta znai: iako je deo svakodnevnog ivota, ne vidimo ga.
Oni koji znaju, ne govore; oni koji govore, ne znaju. Mudri ute. Pametni govore.

DANAS JEDNO, SUTRA DRUGO


Istina je promenljiva...

Sudija: Koliko vam je godina? Okrivljeni: Dvadeset i dve. Sudija: To ste rekli i pre deset godina. Okrivljeni: Tano. Ja nisam od onih koji priaju danas jedno, sutra drugo.

98 Antoni de Melo

GROZNA PUBLIKA
... moe biti relativna...

Jednom je poznati pisac Oskar Vajld doao u klub posle premijere svog komada, koja je bila totalni fijasko. Na pitanje: Kako je prola premijera, Oskare? odgovorio je: Predstava je bila glamurozna, a publika grozna.

PTICE U JUNOJ KINI


... ; konkretna...

Jedan monah pitao je Fukecua: Rekli ste neto to me zbunilo - da se sa istinom moe stupiti u kontakt bez reci i bez utanja. Da li biste mi objasnili ta to znai? Fukecu je odgovorio: Kada sam bio deak u junoj Kini, kako su pevale ptice meu prolenim pupolj cima!
Mislim, znai nesvestan sam u trenutku kada mislim boravim u nestvarnom svetu apstrakcije ili prolog ili budueg.

Istina 99

ABAIOKEAN ... pa i neuporediva...

aba je provela itav svoj ivot u bunaru. Jednog dana doivela je da sretne drugu abu. Otkud dolazi? pitala je. S okeana. Tamo ja ivim, odgovorila je druga aba. Kakav je taj okean? Da li je velik kao moj bunar? aba s okeana prsla je u smeh. Ne moe se ni po rediti, rekla je. aba iz bunara pravila se da se zanima za ono to je druga aba priala o okeanu, ali je u sebi mislila: Od svih laura koje sam u ivotu srela, ova je ubedljivo najgora!
Kako priati o okeanu abi koja ivi u bunaru, ili o stvarnosti nekom ideologu?

PRAVI NASLEDNIK Peti patrijarh ena, Hung-jun, medu pet stotina monaha, izabrao je Hui-nenga za svog naslednika. Kada su ga pitali za razlog takvog izbora, rekao je: Ostalih etiri stotine devedeset i devet monaha pokazali su da savreno poznaju budizam. Samo Hui-nung nita ne razume. To je tip oveka koji ne tone u uobiajene eme, zato je pravi naslednik.

700 AntonideMelo

UE NAD AMBISOM
... istina je ono to neko ini...

Jedan kralj imao je dva prijateja koji su oglaeni krivim zbog veleizdaje i osueni na smrt. Iako ih je voleo, kralj nije imao srca da ih pomiluje, da ne bi dao lo primer svom narodu. Zato je izdao sledeu naredbu: Neka se razapne ue nad dubokim ambisom i svaki osuenik neka pree preko njega, ka slobodi ili ka smrti. Prvi je uspeo da stigne iv i zdrav na drugu stranu ambisa. Drugi je povikao: Prijatelju, kako si to izveo? Otkud znam? rekao je ovaj. Kad god sam se nagnuo na jednu stranu, odmah sam se nagnuo na drugu.
Ne ui se u koli da vozi bicikl.

GDE JE ISTINA?
... u svakodnevnim poslovima...

Jedan ovek pitao je sufija da ga uzme za svog uenika. Ako trai istinu, rekao je sufi, postoje za daci koje treba resiti i dunosti koje treba ispuniti. O emu se konkretno radi? Morae da dovlai vodu iz bunara, da cepa drva, isti kuu i kuva> Ali ja traim istinu a ne posao! rekao je ovek, odlazei.

Istina 101

Nakon smrti rabina Mokea, rabin Mendel di Kotik pitao je jednog od pokojnikovih uenika: emu je tvoj uitelj najvie pridavao znaaja? Uenik je malo razmislio, zatim odgovorio: Onom to je u tom trenutku radio.

SRCE NA PLANINI Jedan stari hodoasnik prelazio je usred zime preko mosta u podnoju Himalaja, kada je poela kia. uvar prelaza mu je rekao: Kako e, dobri ovee, stii gore po ovakvom nevremenu? Starac mu je veselo odgovorio: Moje srce je ve tamo, ostatku mene lako je da ga prati.
Kada tvoje srce bude instinktivno uestvovalo u radostima i patnji drugih, tada e znati da si se oslobodio t, svoga 'ja', uivae u iskustvu 'jedinstva' s ljudskim rodom i najzad e upoznati ljubav.

DAU TI SR
... pre svega u tiini...

Bodidarma se smatra rodonaelnikom ena. On je u estom veku preneo budizam iz Indije u Kinu. Kada je resio da se vrati kui, okupio je svoje kineske uenike, da odabere sebi naslednika. Da bi proverio. njihovu sposobnost, svakog je upitao: Sta je istina? Dolfuku je odgovorio: Istina je ono to se ne moe negirati niti potvrditi.

102 Antoni de Melo

Dobie moju kou, rekao je Bodidarma. Monahinja Soi je izjavila: Ona je kao vizija Budine zemlje kako je video Ananda - munja koja odmah iezne. Dobie moje meso, rekao je Bodidarma. Doiku je odgovorio: etiri elementa - vetar, voda, zemlja i vatra - prazni su. Istina je nitavilo. Dobie moje kosti, uzvratio je Bodidarma. Na kraju, uitelj se okrenuo ka Ekeju, koji je legao na zemlju, osmehnuo se i samo utao. Tebi u dati moju sr, rekao je Bodidarma.

DAMARI U SRCU
... istina zahteva onu retku osobinu ljudske due: otvoreni duh i neukroeno srce...

Tragalac je osetio snano lupanje u svom srcu. Ko je? uplaeno je upitao. Ja sam, Istina. Ne budi smena, uzvratio je. Istina govori uta njem. I to je, na njegovo veliko olakanje, uklonilo um. Ono to nije znao je da su ti udarci damari njego vog srca ispunjenog strahom.
Istina koja nas oslobaa gotovo je uvek istina koju ne elimo da ujemo. Zato, kada tvrdimo da neto nije istina, to najee znai da nam se ne dopada.

Istina 103

TATA, VRATIO SAM SE!


... ponekad je maskirana iskrenou, a ponekad je otkrivaju lai...

Jednog vojnika hitno su poslali sa fronta, jer mu je javljeno da mu otac umire. Napravljen je izuzetak, posto je bio jedini preostali lan porodice. Kada je doao u ok-sobu, odmah je video da ovek u stanju polusvesti nije njegov otac. Neko je uinio nepopravljivu greku i poslao kui pogrenog oveka. Koliko mu jo ostaje da ivi? pitao je doktora. Jo nekoliko sati moda. Stigli ste u zadnji as. Vojnik je mislio o sinu umirueg daleko na frontu. Mislio je o starcu koji jo ivi u nadi da e videti svog sina pre nego to umre. Onda je resio. Nagnuo se ka samrtniku, uzeo ga za ruku i blago rekao: Tata, ovde sam. Vratio sam se. Samrtnik je stisnuo ruku koja mu je ponuena, prevrnuo oima koje ve nisu vie gledale, lice mu se opustilo u spokojan osmeh, i tako je ostao sve do smrti, sat docnije.

OTAC NASTRADALOG
... ali uvek na sopstveni rizik...

U jednoj varoici dolo je do saobraajnog udesa. rtva je bila okruena velikom grupom ljudi, tako da novinar nije uspevao da prie i vidi je. Tada mu je si nula ideja. Ja sam otac nastradalog! viknuo je. Molim vas, pustite me da proem! Ja sam otac! Gomila se razmakla, i on je ugledao nastradalog. To je bio magarac.

MUDROST

VISOKA I MRANA KULA


Polazei od prirode duhovnog traganja...

Jedan ovek naao se pred visokom kulom, uao je unutra i izgubio se u potpunom mraku. Nasumce je iao napred i otkrio zavojito stepenite. Radoznao da sazna kuda stepenice vode, poeo je da se penje. Sa svakim korakom oseao je sve veu muninu. Na kraju se okrenuo i s uasom video da se sa svakim novim stepenikom prethodni odvaja i iezava. Pred njim, ste penite se pelo sve vie i vie, i nije mu se mogao sagledati kraj niti kuda vodi, dok je pod njim zjapio ogroman crni ponor.

UENICI LIN IA
... malobrojni su zaista posveeni...

Kada je car obilazio manastire velikog uitelja ena Lin ia, bio je iznenaen otkriem da tu ivi preko deset hiljada monaha. Radoznao da dozna taan broj monaha, car je upitao: Koliko uenika imate? Najvie etiri ili pet, rekao je Lin Ci.

Mudrost 105

HRABROST JEDNOG MIA


.. .jer nedostaje jedna sutinska stvar...

' Po indijskoj basni postojao je mi koji je iveo u neprestanom strahu od maaka. Jedan arobnjak saalio se na njega i pretvorio ga u maku. Tada je on poeo da strahuje od pasa. arobnjak ga je pret vorio u psa, posle ega je ovaj poeo da se boji pantera. Kada je pretvoren u pantera, poeo je da se boji lovaca. a robnjak se predao, ponovo ga pretvorio u mia i rekao mu: Nikako ne mogu da ti pomognem, jer uvek zadrava srce jednog mia.

AVANTURISTA U jednoj maloj varoi iveo je starac koji je ve pe deset godina stanovao u istoj kui. Jednog dana izazvao je opte iznenaenje svojim preseljenjem u kuu preko puta njegove. Kada su ga novinari lokalnih novina pitali iz kog razloga je to uradio, on je izjavio, zadovoljno se smekajui: Oduvek sam bio avanturista.

RAJ MOE DA SAEKA Jedan svetenik uao je u lokalnu kafanu i bio je ne prijatno iznenaen kada je video koliko vernika sedi u njoj. Pozvao ih je u crkvu i tamo im rekao: Svi koji ele u raj neka istupe korak napred. ; Svi su istupili osim jednog oveka.

706 Antom de Melo

Svetenik ga je otro pogledao i rekao mu: ta, zar ti ne eli u raj? Ne, odgovorio je ovek. Da li je mogue!? Ti zaista ne eli da ode u raj kada umre? Nemam nita protiv da se to desi kada umrem, ali moda je sada jo rano za to.

BUDISTIKA MONAHINJA RJONEN uvena monahinja Rjonen roena je 1779. godine. Bila je unuka slavnog japanskog vojskovoe ingena i smatrana je za jednu od najlepih ena u ita vom Japanu. Izuzetno talentovana, pisala je poeziju, tako da je u sedamnaestoj godini izabrana za dvorsku damu i postala veoma privrena carici. Kada je carica umrla, Rjonen je duboko potresena njenom smru, doivela duhovni preokret. Postala je bolno svesna nepostojne prirode sveta i okrenula se prouavanju ena, japanske kole budizma. Meutim, njena porodica nije se sloila s tim i na terala ju je da se uda. Ipak, uspela je da od porodice i budueg mua dobije obeanje da e biti slobodna da se zamonai im bude rodila troje dece. To se i ostvar ilo kada je napunila dvadeset pet godina. Tada je obrijala glavu, uzela ime Rjonen, to znai jasnog uma, i otpoela svoje hodoae. Kada je stigla u grad Edo, zamolila je uitelja Te cugjua daje uzme za uenicu. Ovome je, meutim, bilo dovoljno da je pogleda. Nije pristao, uz izgovor da je previe lepa. Rjonen je tada otila kod drugog uitelja

Mudrost 107

po imenu Hakuo, koji ju je odbio iz istog razloga - njena lepota stvarala bi samo nevolje. Rjonen je zato resila da unakazi svoje lice usijanim gvodem, i tako je jednom zauvek unitila svoju fizi ku lepotu. Kada se vratila kod Hakuotf, jn ju je prihvatio za uenicu. Rjonen je napisala jednu pesmu na pozadini malog ogledala:
Kad sam bila u cariinoj slubi palila sam tapie da namiriem svoju lepu odeu. Sada kad lutam i prosjaim palim svoje lice da uem u svet ena.

Pred smrt, napisala je ovu pesmu:


ezdeset est puta su ove oi upijale lepotu jeseni. Ne pitaj nita. Osluni drhtaj borova kad utihne vetar.

PLES BEZ NOGU Karijera poznate indijske balerine, Sudhe andran, bila je bukvalno preseena kada je doivela nesreu posle koje joj je amputirana desna noga. Meutim, ka da je dobila veslaku nogu i prohodala, nastavila je da igra i, to zvui zaista neverovatno, nakon nekoliko godina ponovo je postala velika zvezda. Kada su je pitali kako je postigla tako neto, jedno stavno je odgovorila: Za ples nisu potrebne noge.

108 Antoni de Melo

RUPA

Jedan krtac sakrio je svoje zlato u podnoju dr veta u svom vrtu. Svake nedelje vadio ga je iz zemlje i satima ga s uivanjem gledao. Neko je ipak doznao za to i pokrao mu zlato. Kada je krtac doao da ga gleda, zatekao je samo praznu rupu u zemlji i poeo tako da urla i jaue da su susedi doli da vide ta se deava. Jedan od njih upitao ga je: Da li si ikad upotrebio to zlato? Ne, odgovorio je krtac. Samo sam ga vadio i gledao. Onda je sve u redu, rekao mu je sused. Zato bi kukao? Po onom to si imao od tog zlata nee se nita bitno promeniti ako i dalje bude dolazio i gledao u rupu.
Nije novac koji posedujemo, ve naa sposobnost da ga upotrebimo ono to nas ini bogatim ili siromanim. Namuiti se da bi se obogatili a onda ne znati da se uiva u tome, isto je kao biti elav i sakupljati eljeve.

BISERI U PUSTINJI

Jedne noi dva zlatara stigla su gotovo istovremeno u odmorite za karavane usred pustinje. Tom prilikom, jedan od njih nije odoleo iskuenju i, pretvarajui se da to ne zna, pustio je da mu ispadne jedan biser dok je skidao tovar s kamile. Biser se otkotrljao ka drugom zlataru koji gaje ceremonijalnom gestom podigao i vratio vlasniku, rekavi: Imate prekrasan biser, uvaeni, prekrasan! Izuzetno je velik i blistav.

Mudrost 109

Vrlo ljubazno s vae strane, uzvratio je prvi zlatar. Mada je, u stvari, ovo jedan od najmanjih bisera u mojoj kolekciji. Beduin koji je sedeo pored vatre i posmatrao ovu scenu digao se i pozvao oba zlatara da veeraju s njim. Kada su poeli da jedu, ispriao im je sledeu priu: I ja sam, dragi prijatelji, nekad bio zlatar kao i vi. Jednog dana doiveo sam stravinu peanu oluju u pustinji koja me je potpuno odvojila od karavana i mojih prijatelja, tako da sam bio izgubljen. Dani su prolazili i ubrzo je poela da me hvata panika kad sam shvatio da se samo vrtim u krug, nemajui nikakvu ideju gde se nalazim, ni u kom pravcu da se uputim. Izgladneo, skinuo sam sav tovar sa kamile i po ko zna koji put otvarao jednu vreu za drugom, oajniki traei neto to bih pojeo. Moete zamisliti moje uzbuenj e kada sam na kraju pronaao jednu torbicu koju pre toga uopte nisam zapazio. Ruke su mi drhtale a voda krenula na usta dok sam je otvarao, meutim, na moje neizmerno razoaranje, unutra su bili samo biseri!

KARAVAN-SARAJ Jedan sufi-mudrac strogog izgleda uao je mimo strae u kraljevsku palatu i uputio se pravo ka prestolu na kome je sedeo slavni Ibrahim ben Adam. Sta hoe? upitao je kralj mudraca. Treba mi mesto za spavanje u ovom karavan-saraju. Ovo nije odmorite za karavane, ve moja palata. , A kome je ovo mesto pripadalo ranije? Mome ocu, koji je umro.

110 Antoni de Melo

A pre njega? Mome dedi. I on je mrtav. Kako onda moe da tvrdi za ovo mesto, u koje se ljudi sklone neko vreme a zatim odu, da nije karavansaraj ?
Svi mi ekamo da odemo!

BOGATSTVO ZA SAT IVOTA Jedan ovek je dugo radio i tedeo, i tako sakupio veliko bogatstvo, matajui kako e lepo da se provodi godinu dana, kada nita nee da radi, ve e samo da uiva i smilja kako najbolje da uloi novac. Najednom, pred njega je stupio Aneo Smrti koji je doao po njegov ivot. ovek je zaplakao, oajan, i istakao hiljadu razloga da jo malo produi svoje postojanje, ali aneo je bio neumoljiv. Podari mi samo jo tri dana i dau ti polovinu mog bogatstva, preklinjao ga je ovek, ali je aneo ignorisao njegove reci i povukao ga za ruku. Pokloni mi samo jo jedan dan, molim te, i sve ono to sam stekao s toliko napora i znoja bie tvoje. Meutim, aneo uopte nije obraao panju na njegove reci. ovek je na kraju uspeo da izmoli za ustupak od nekoliko minuta da bi napisao sledeu poruku: Ko god nae ovu poruku, ako ima dovoljno za ivot neka ne gubi vreme na gomilanje blaga, ve neka uiva! S tolikim mojim bogatstvom nisam uspeo da kupim ni jedan sat ivota!

Mudrost 111

Kada umre milioner i ljudi pitaju: Koliko je ostavio? logian odgovor je: Sve. Moe se dodati i ovo: On to nije ostavio, njemu je oduzeto.

KADA SE BOG SMEJE Ovako je govorio Ramakrina. Bog se smeje u dva sluaja. Prvi sluaj je kad uje kako neki lekar govori neijoj majci: Ne bojte se. Izleiu vae dete. Bog tada misli: Resio sam da uzmem ivot tog deteta, a taj ovek misli da ga moe spasiti! Drugi sluaj je kad vidi kako dva brata dele zemlju, crtaju meu i govore: Ova zemlja je moja, a ova je tvoja. Bog tada misli: Meni pripada itav svet a oni uobraavaju daje neto njihovo! NISI GOSPODAR AK NI SAMOG SEBE Buda je govorio: 'Ova zemlja je moja, ova deca su moja' - eto reci budale koji ne shvata da ak ni on nije svoj.
Stvari se nikada ne mogu stvarno posedovati. Samo su neko vreme na raspolaganju, i to je najvie mogu e. Ko nije sposoban da ih se lii, u njihovoj je vlasti, one imaju njega. Koliko god daje tvoje blago, dri ga na dlanu kao da je voda. Ako ga stegne, pobei e ti. Kad neto prisvaja, zagauje ga. Ako ga ostavi slobodnim, tvoje je zauvek.

112 Antoni de Melo

BLAGO PEINE KOJA NESTAJE Ovo je pria koju je jedan uitelj ispriao svojim uenicima da bi im pokazao kakvu tetu moe da nanese ak i namanja vezanost za stvari onome ko je duhovno uzdignut. Stanovnik nekog sela prolazio je pored peine u planini ba u jednom od onih maginih trenutaka kada se ona otvarala da pokae svoja blaga onima koji bi eleli da se obogate. ovek je uao u peinu i otkrio gomile zlata, nakita i dragog kamenja koje je odmah poeo da trpa u torbe koje je nosio njegov magarac, jer je znao za legendu po kojoj peina veoma kratko osta je otvorena i zato je trebalo brzo raditi. Magarac je natovaren i ovek je urno poao ka izlazu, radostan zbog sree koja ga je snala, kad se iznenada setio da je u peini zaboravio svoj tap. Okrenuo se i pojurio natrag, ali nastupio je momenat u kome je peini bilo sueno da iezne i tako je i on iezao zajedno s njom. Nakon dugog i uzaludnog ekanja da se ovek pojavi, stanovnici sela prodali su blago koje su nali na magarcu i tako uivali u srei tog sirotog bednika.
Kada vrabac gradi sebi gnezdo u umi, zauzme samo jednu granu. Kada jelen izae na reku, pije samo onoliko koliko mu stane u stomak. Ljudi gomilaju samo zbog praznine u svojim srcima.

Mudrost 113

NONOKO I LOPOV

U jednoj brvjjari na obronku planine iveo je u sa moi stari majstor ena po imenu Nonoko. Jedne noi, dok je Nonoko bio zadubljen u meditaciju, nepoznati ovek upao je u brvnaru i, pretei isukanim maem, zatraio od Nonoka da mu preda sav novac koji ima. Nonoko se, ne prekidajui meditaciju, ovako obratio oveku: Sav novac koji imam je u iniji na polici. Uzmi ga, ali ostavi mi pet jena jer sledee nedelje dolaze da naplate porez. ovek je ispraznio iniju, ostavio unutra pet jena, a zatim uzeo i dragocenu vazu sa iste police. Pripazi na tu vazu, rekao je Nonoko. Prilino je krta i lako moe da se slomi. Nepoznati se poslednji put osvrnuo oko sebe, a zatim poao ka izlaz u. Nisi rekao hvala, podsetio ga je Nonoko. ovek se zahvalio i nestao. Sutradan je u itavom selu bila uzbuna. Mnogi su se alili da su te noi pokradeni. Jedan posetilac zapazio je da Nonoko nema vie vazu i upitao ga da li je i on bio rtva lopova. O, ne, odgovorio je Nonoko. Vazu sam dao jednom hodoasniku zajedno s neto novca, on mi je zahvalio i otiao. Bio je prilino simpatian, mada pomalo nespretan kad vitla maem.

114 Antoni de Melo

KRADLJIVAC CIPELA

Jedan bogati musliman poao je u damiju posle neke proslave i ostavio svoje elegantne cipele napolju. Kada je nakon molitve izaao iz damije, cipela vie nije bilo. Kakva sam budala, pomislio je, kad sam ostavio napolju takve cipele bez uvara. Tako sam nekog stavio na iskuenje i pruio zgodnu priliku da ih ukrade, a inae bi mu ih rado poklonio da mi ih je traio. Sada sam odgovoran to sam od oveka napravio lopova. SOKRAT NA PIJACI Pravi filozof kakav je bio, Sokrat je bio uveren daje mudrac instinktivno usmeren na to da nema nikakve potrebe. to se njega tie, on je uvek iao bos, ali ipak nije mogao da odoli arima pijace i esto je iao da gleda izloenu robu. Kada ga je jedan prijatelj upitao zato to ini, Sokrat mu je odgovorio: Volim da gledam koliko je stvari bez kojih komotno mogu da ivim.
Mudrost nije u tome da znamo ta hoemo, ve u spoznaji ta nam je sve nepotrebno.

MAJMUN I HIJENA Majmun i hijena ili su kroz dunglu i hijena je rekla: Kad god prolazim pored onog cestara, iz njega iskoi lav koji me zlostavlja, a nikad ne znam zato.

Mudrost 115

Sada sam ja s tobom, rekao je majmun, i odbraniu te od tog lava. Kada su doli do cestara, lav se bacio na hijenu i gotovo je usmrtio kandama. Za to vreme, majmun je sve posmatrao s visoke grane drveta na koje se popeo im je ugledao lava. Zato mi nisi pritekao u pomo? upitala ga je izmrcvarena hijena kad se lav udaljio. Toliko si se smejala, odgovorio je majmun, da sam pomislio kako si mu pokazala zube.

POZLAENO ANE Veliki budistiki svetac Nagaruna iao je naokolo go, samo s pregaom oko bedara i, paradoksalno, s pozlaenim anetom za sakupljanje milostinje, poklo nom od cara koji je bio njegov uenik. Jedne noi spremio se da spava medu ruevinama jednog drevnog manastira, kad je opazio lopova koji ga je uhodio, skriven iza jednog stuba. Evo ti, uzmi, rekao je Nagaruna, pruajui mu ane. Tako me nee buditi kad zaspim. Lopov je zgrabio ane i pobegao, da bi se, meutim, vratio sledeeg jutra s anetom i jednim za htevom: Kada si mi sino tako dareljivo poklonio ovo ane, uinio si da se osetim veoma bedno. Naui me kako stvara bogatstvo koje ti omoguuje da ima tu spokojnu distancu od materijalnih stvari.
Niko nam ne moe oduzeti ono to nikad nismo prisvojili.

116 Antoni de Melo

JUNAID ODBACUJE ZLATO Jedan od poklonika uvenog Junaida odneo mu je punu torbu dukata. Ima li jo tih dukata? upitao je Junaid. Da, mnogo. I voli ih? Da. Onda zadri i ove, jer su tebi potrebniji nego meni. Poto nita ne posedujem i nita ne elim, mnogo sam bogatiji od tebe.
Srce prosvetljenog je kao ogledalo: nita ne grabi i nita ne odbija; prihvata, ali ne zadrava.

GURU I BISERI Jedan guru sedeo je i meditirao na obali reke kada mu je priao jedan njegov uenik i pred noge mu spu stio dva velika bisera u znak divljenja i dubokog potovanja. Guru je otvorio oi, uzeo jedan biser i drao ga tako olako medu prstima da je biser pao i otkotrljao se u reku. Uasnut, uenik je skoio u vodu, ali, i pored uzastopnog ronjenja, nije uspeo da nae biser. Na kraju, potpuno iscrpljen, prekinuo je gurua u meditaciji i rekao mu: Uitelju, vi ste videli gde je pao. Pokaite mi tano mesto i ja u ga izroniti. Guru je uzeo drugi biser, bacio ga u reku i rekao: Ba tamo!

Mudrost 117

Ne trudite se da posedujete stvari jer ih nikad ne moete istinski posedovati. uvajte se da one ne budu te koje poseduju vas, i tek tada ete biti ivi i svesni sebe i itavog sveta.

KVEKEROV PLAC
Jedan kveker stavio je tablu na plac pored svoje kue, s natpisom: Ovaj teren bie poklonjen onome ko do kaze daje zaista zadovoljan u ivotu. Jedan bogati seljak koji je tuda prolazio proitao je natpis i rekao u sebi: Ako je na prijatelj kveker resio da se otarasi tog komada zemlje, bolje da ga ja uzmem pre nego to se doseti neko drugi. Bogat sam i sve mi je potaman u ivotu, to znai da odgovaram traenom opisu. Zazvonio je na vrata i objasnio zato je doao. Za ista si zadovoljan? upitao gaje kveker. Naravno, sve imam, sve mi je potaman.

Prijatelju, uzvratio je kveker, ako si toliko zadovoljan, ta e ti onda ta zemlja?


Dok se drugi mue da steknu bogatstvo, prosvetljeni, zadovoljan onim to ima, bogat je bez imalo muke. Zadovoljan malim, bogat je kao neki car. I car je esto bedni siromah kad mu njegovo carstvo postane nedovoljno.

DVA DOLARA Jedan ovek poao je sa enom u posetu prijateljima koji su iveli u drugom gradu i ovi su ih poveli na hipodrom. Fascinirani prizorom konja koji jure po

118 Antom de Melo

trkakoj stazi, poeli su da se klade i to su radili sve do veeri, kada im je ostalo samo dva dolara u depu. Sutradan, ovek je ubedio enu da ga pusti samog na trke. U prvoj trci uestvovao je konj na koga se dobijalo pedeset prema jedan. On se kladio na njega i dobio. U sledeoj trci kladio se u sav novac na konja koji se dobro kotirao i ponovo dobio. Zatim se ponovo kladio na autsajdera i dobio. Nastavio je s ovim sistemom sve dok nije dobio ukupno pedeset sedam hiljada dolara. Pri povratku kui prolazio je pored kockarnice i ponovo uo neki glas u sebi, koji kao da je prethodno rukovodio izborom konja na koje se kladio. Glas mu je rekao: Ui. Uao je i stao kod ruleta, a glas mu je predloio: Broj sedamnaest. ovek je stavio sav novac na broj sedamnaest, toak se obrnuo a krupije objavio: Broj osamnaest. ovek se vratio kui, a ena mu je s verande do viknula: Kako si proao? ovek je slegnuo ramenima i odgovorio: Izgubio sam dva dolara.
Kad bolje razmislimo, niko ne gubi vie od onog to moe da izgubi.

SVAA GLUVONEMIH U jednom domu za gl uvoneme, dvojica su se estoko posvaali. Nadzornik je zatekao jednog od njih kako se previja od smeha, okrenut leima onom drugom. ta te toliko zasmejalo? Zato je tvoj drugar toliko besan? upitao je nadzornik, sluei se prstima.

Mudrost 119

Zato, odgovorio je ovek na isti nain, to hoe da me vrea a ja neu da ga pogledam!


1

VREBANJE BUDE Buda je izgledao potpuno ravnoduan na uvrede nekog oveka koji je doao da ga vidi. Kada su ga uenici kasnije pitali u emu je tajna njegovog spo kojstva, odgovorio je: Zamislite ta bi se dogodilo da vam neko donese poklon a vi ga ne uzmete, ili vam poalje pismo a vi ga ne otvorite. Ono to je unutra ne bi imalo nikakvog efekta u odnosu na vas. Ponaajte se na isti nain kad god vas uvrede i nikad neete izgubiti svoj unutranji mir.
Jedini autentian oblik dostojanstva je kad vas nedo statak potovanja kod drugih nimalo ne dotie. Kad ! neko pljune na vodopad Nijagare, njegova velian i stvenost ostaje nepromenjena.

LETEI ILIMI Jednog dana Hasan iz Basre video je Rabija al Adavija na obali reke. Hasan je poloio svoj ilim za mo litve na povrinu vode, seo na njega i doviknuo: Oj, Rabija, doi da se pomolimo zajedno! Rabija je odgovorio: O, Hasane, zato si se tako namestio, kao neki trgovac na vaaru? Moe ti i bolje. Nakon tih reci uzleteo je visoko na svom ilimu i uzviknuo odozgo: Doi gore, Hasane, neka nas ceo svet vidi!

720 Antoni de Melo

Ali to je prevazilazilo Hasanove moi, i on je uutao. Rabija, koji je eleo da ga utei, rekao mu je: O, Hasane, ak i riba ili muva mogu da ine ono to mi radimo. Pravi rad je u neemu to je vie od toga, time treba da se pozabavimo.

BUDA I RAZBOJNIK Budu je jednom presreo razbojnik po imenu Angulimal i rekao mu da se pripremi za smrt. Ispuni mi, molim te, poslednju elju, rekao je Buda. Odseci granu onog drveta. Jednim zamahom sablje, razbojnik je to uinio, da bi zatim upitao: A ta sad? Vrati je natrag, rekao je Buda. Razbojnik se nasmejao: Lud si ako misli da to iko moe da uini. Ti si taj koji je lud, jer smatra da si moan zbog svoje sposobnosti da nanosi bol i unitava. To su stvari za malu decu. Istinska snaga je u stvaranju i iscelivanju.
Bik namenjen koridi moe posluiti samo za ruenje zidova.

LULU

Posetilac jedne ludnice zatekao je jednog od luaka kako se neprestano klati na stolici i sav srean beskonano ponavlja: Lulu... Lulu... ta je tom oveku? upitao je posetilac doktora.

_ J

Mudrost 121

Lulu je ena koja gaje ostavila, odgovorio je doktor. Obojica su zatim doli do elije u kojoj je bio ovek koji je neprestano udarao glavom u zid i jeao: Lulu... Lulu... ta, zar i ovaj ima sindrom Lulu? upitao je po setilac. Da, odgovorio je doktor. On je ovek za koga se Lulu udala.
Samo su dva razloga za tugu u ivotu: kad ne postignemo ono to arko elimo i kada to postignemo.

KAKO DOSTII TAO Uenik pita: ta je tao? Uitelj: Tao je sve. Uenik: Kako ga dostii? Uitelj: Ako se trudi da ga nae, izgubie ga.
Onaj ko se trudi da bude spontan nikada to nee biti, kao ni onaj koji pokuava da se ne trudi.

MUNJEVITA UPUTSTVA Jedan mladi direktor telefonirao je svom predstavniku u inostranstvu i uurbano mu rekao: Imam uput stva za vas. Ovaj razgovor trajae samo tri minuta. Ja u govoriti a vi me ne prekidajte. Bilo kakav komentar poaljite telegramom.

722 Antoni de Melo

Odmah posle toga izdeklamovao je svoju poruku, ali takvom brzinom da je zavrio neto ranije. Imamo jo dvadeset sekundi, rekao je svom sagovorniku. Hoete li neto da mi kaete? Da, uo je odgovor. Govorili ste tako brzo da nita nisam razumeo.

SVE JE RELIGIJA Jedan ameriki propovednik na proputovanju Ki nom pitao je kelnera jednog restorana ta je kineska religija. Kelner gaje poveo na terasu i upitao ga: ta vidite, gospodine? Vidim ulicu s mnogo kua, puno ljudi, autobusa i automobila. I ta jo? Vidim drvee. I ta jo? Vetar koji duva. Kinez je rairio ruke i uskliknuo: To je religija, gospodine!
Trai je kao to neko trai pogled otvorenih oiju! Toliko je oigledna da je teko videti je.

TRIDESET GODINA ZA PROSVETLJENJE Jedan mladi upitao je duhovnog uitelja: Koliko vremena treba da se postigne prosvetljenje?

Mudrost 123

Deset godina, odgovorio je uitelj. Zar toliko!? zabezeknuo se mladi. Ne, pogreio sam, rekao je uitelj. Trebae dvadeset godina. Zato ste udvostruili cifru? upitao je mladi. Kad bolje razmislim, objasnio je uitelj, u tvom sluaju bie potrebno bar trideset.
Ima ljudi koji nikad nita ne naue jer sve grabe u trku i urbi. Mudrost, na kraju krajeva, nije_cilj na koji treba stii, ve nain na koji se putuje. Ako previe urimo, gubimo lepote pejzaa. Kada tano znamo kuda smo se uputili, to moe biti najbolji nain da se izgubimo. Ponekad je bolje kruiti bez cilja.

MONAHOVO ISKUENJE U Kini je ivela jedna stara ena koja je izdravala jednog monaha punih dvadeset godina. Sagradila mu je malu kolibu i davala mu da jede dok je on provodio gotovo sve vreme u meditaciji. Na kraju, resila je da otkrije koliko je napredovao, i to tako to e ga podvrgnuti iskuenju uz pomo jedne devojke koja je gorela od udnje za njim. Ui u njegovu kolibu, rekla je devojci, i zagrli ga. Zatim ga upitaj: 'ta emo sad da radimo?' Devojka je predvee ula u monahovu kolibu i zategla ga zadubljenog u meditaciju. Bez posebnog uvoda poela je da ga grli i miluje, upitavi ga: Sta emo sad da radimo?

124 Antoni de Melo

Monah je pobesneo zbog takvog bezobrazluka, uzeo je metlu i isterao je napolje. Kada je devojka ispriala ta se dogodilo, starica je razoarano rekla: Eh, kad samo pomislim da sam ga izdravala punih dvadeset godina! JNije gokazao ni traak razumevanja za tvoje .potrebe, nije uloio ni naj manji napor da ti pomogne u tvom posrnuu. Nij e bilo neophodno da se prepusti strasti, ali Je"posTe toliko godina provedenih u molitvi, mogao da pokae bar malo saoseanja!

OTKRIVANJE MANIRE Iskuenik je kleknuo pred uiteljem radi inicijacije u uenika. Guru mu je proaputao svetu mantru, upo zorivi ga daje ne srne otkriti nijednom ivom biu. ta bi se desilo da to uinim? upitao je iskuenik. Onaj kome bi otkrio mantru, odgovorio je guru, bio bi osloboen ropstva neznanja i patnje, ali bi ti zato bio zauvek lien statusa uenika i bio bi pro klet. Tek to je uo ove reci, iskuenik je otrao na trg, okupio gomilu ljudi oko sebe i ponovio im svetu mantru, tako da svi mogu daje uju. Kasnije, uenici su ispriali ovaj dogaaj uitelju, zahtevajui da iskuenik bude isteran iz manastira. Guru se samo nasmeio i rekao: Njemu nije po trebno moje uenje. To stoje uradio pokazuje daje ve postao guru.

Mudrost 125

KAKO JE BUDA NAAO ZLATNU SREDINU Na poetku svog duhovnog traganja, Buda je esto praktikovao asketsku vebu umrtvljavanja, potpuno negirajui svoje telo, telesne potrebe i svet oko sebe. Jednog dana, dok je sedeo pod drvetom, utonuo u meditaciju, prola su dva muziara i jedan je rekao drugom: Ne zatei previe strune tvoje citre da ne puknu. Ali nemoj ni previe da ih olabavi, jer nee dobiti zvuk. Nai zlatnu sredinu. Te reci su tako snano delovale na Budu, da je iz korena izmenio svoj put duhovnog traganja. Uveren je bio da nisu sluajno izreene ba tada i na tom mestu. Od tog trenutka, odbacio je surovi asketizam i krenuo lakim i skromnijim putem. Zato se njegov put do pro svetljenja naziva zlatna sredina.

VASPITANJE

SAKUPLJANJE KAMENJA NA MESECU Jedan od malobrojnih ljudi koji su ikad kroili na Mesec pria kako je, stupivi na Mesecevo tle, morao da suzbije svaki estetski poriv u sebi. Seao se kako je pogledao ka Zemlji i ostao potpuno zapanjen. Nije mogao da se pokrene i samo je mislio: Majko moja, kako je lepa! Onda se naglo trgnuo iz zanosa i rekao sebi: Nemoj da gubi vreme - poni da sakuplja kamenje.
Postoje dve vrste vaspitanja: ono koje te ui kako da zaradi za ivot i ono koje te ui kako da ivi.

ANEO KOJI TAPSE Po drevnoj legendi, kada je Bog stvarao svet prila su mu etiri anela. Prvi je upitao: Kako to radi? Drugi je upitao: Zato to radi? Trei je rekao: Mogu li da ti pomognem? a etvrti Koliko to vredi? Prvi je bio naunik, drugi filozof, trei altruista a etvrti trgovac nekretninama.

Vaspitanje 127

Peti aneo gledao je prepun divljenja stvaranje sve ta, a zatim frenetino poeo da aplaudira. On je bio mistik. VIRLA S KEAPOM Jedna porodica sela je za sto u restoranu. Konobarica je sasluala porudbine odraslih da bi se zatim obratila sedmogodinjem deaku. ta bi ti? upitala gaje. Deak se stidljivo osvrnuo i rekao: Hteo bih virlu. Konobarica je zapisala, ali se umeala deakova majka. Ma kakva virla! rekla je. Donesite mu ni clu sa argarepom i pire krompirom. Konobarica se napravila da nije ula i ponovo se obratila deaku: Kako e virlu - s keapom ili senfom? S keapom. U redu, rekla je konobarica i otila u kuhinju. Svi za stolom zanemeli su od uda. Na kraju, deak je sve redom pogledao i izjavio: Ona misli da sam ja zaista dete! NEUROTINO DETE Mala Marija sedela je s majkom na plai. Mama, mogu li da se igram s peskom? Ne, duo, uprljae se. Mogu li da etam po pliaku?

128 Antoni de Melo

Ne, prehladie se. Mogu li da se igram s decom? Ne, daleko su. Mama, kupi mi sladoled. Ne, mnogo je hladan za tebe. Mala Marija je briznula u pla. Majka se okrenula ka jednoj eni pored njih: Gospode boe! Jeste li ikad videli tako neurotino dete?

RIBLJE ULJE ZA PSA Jedan ovek davao je velike doze ribljeg ulja svome psu jer je uo daje to jako dobro za pse. Svakoga dana, uprkos otporu, vrsto je drao glavu ivotinje meu svojim kolenima, na silu joj otvarao njuku i sipao ulje u grlo. Jednoga dana pas se oteo i prolio ulje na pod. Odmah posle toga, na veliko iznenaenje gazde, vratio se da olie kaiku. Tako je ovek otkrio da nije ulje bilo razlog opiranju psa, ve nain na koji mu je davano. KARNEDIJEVA ZABORAVNOST Jednom prilikom pitali su Karnedija, koji je bio nezamislivo bogat: Da li je tano da ste mogli da se zaustavite u bilo kom trenutku, jer ve odavno pose dujete daleko vie od svojih potreba. Istina, odgovorio je. Ali nisam mogao da se zaustavim. Zaboravio sam kako se to radi.

Vaspitanje 129

Mnogi ljudi su ubeeni da nee vie biti u stanju da ponovo krenu ako zastanu da razmisle i zapitaju se nad svojim ivotom.

UVENO OSTRVO Jedan starac proiveo je gotovo itav ivot na jed nom od onih ostrva koja smatraju najlepim na svetu. Pred kraj ivota vratio se da provede poslednje godine u velikom gradu. Neko mu je rekao: Mora da je bilo udesno proiveti tolike godine na tako arobnom ostrvu. Starac je malo razmislio, a zatim odgovorio: Pa, pravo da vam kaem, da sam sluajno znao daje toliko uveno, stvarno bih ga bolje pogledao!
Ljudima nije potrebno da se ue gledanju. Dovoljno je da se dre podalje od kola koje ih ine slepim.

TO I SAD RADIM Jedan ribar sedeo je na morskoj obali i pecao. Iznenada, u blizini se zaustavila limuzina iz koje je izaao ovek u kome je ribar prepoznao svog prijatelja iz mla dosti. Tolike godine su prole otkako smo se rastali, a ti i dalje sedi na istom mestu i peca! uzviknuo je ovek iz limuzine. A gde si ti bio? upitao ga je ribar. Napolju - radio sam i zaradio brdo para, rekao je ovek. Glup si to nisi poao sa mnom. Zato? rekao je ribar. ta si time dobio?

130 Antoni de Melo

Kako ta? Kupio sam kuu, automobil, omoguio sebi da putujem. A zato si doao ovamo? upitao je ribar. Da pecam. Zato bih onda iao ak tamo i muio se da bih na kraju radio ovo to i sad radim? VISTLEROVA DECA uveni ameriki slikar D ems Vistler bio je na kratko, bez veeg uspeha, pitomac Vojne akademije. Pria se da je jednom prilikom dobio zadatak da nacrta most, pa je naslikao veoma romantinu sliku kamenog mosta, tu i tamo obraslog travom, na kome sede dva deteta i pecaju. Sklanjaj te dripce s mosta! dreknuo je oficir koji je drao nastavu. Ovo je inenjerski zadatak! Vistler je sklonio decu s mosta i prebacio ih na obalu reke. Kada je video novu verziju mosta, oficir je potpuno pomahnitao: Rekao sam ti da neu da vidim te mamlaze! Ukloni ih! U poslednjoj verziji, deca se zaista nisu videla. Ostale su samo dve humke na obali reke. SAVET ZA BUDUE PISCE
Obrazovanje ne bi trebalo da bude priprema za ivot, ve sam ivot.

Grupa studenata zamolila je knjievnika Sinklera Luisa da i m odri predavanje, jer su svi eleli da postanu pisci.

Vaspitanje 131

Luis im je postavio sledee pitanje: Koji od vas zaista ele da postanu pisci? Svi su podigli ruke. U tom sluaju, uopte nije potrebno da vam drim predavanje. Moj savet glasi: vratite se kui i piite, piite, piite... Nakon toga, gurnuo je u dep beleke koje je pri premio i otiao. UPOTREBA MOZGA Jedna ena kupila je komplikovan aparat za doma instvo i satima se muila da ga sklopi prema pri loenom uputstvu. Na kraju je odustala i ostavila delove aparata na kuhinjskom stolu. Kad se vratila kui iz etnje, bila je zapanjena vi devi da je aparat montiran za upotrebu. Kako si uspela? upitala je sluavku. Eto, gospoo, kad je ovek nepismen, prinuen je da upotrebi mozak, spokojno je odgovorila devojka. ISTI KAO OTAC Kada je jedan mladi rabin zauzeo mesto svoga oca, svi su mu rekli da je previe razliit od njega. Naprotiv, odgovovorio je mladi. Ja sam potpuno isti kao otac. On nikoga nije imitirao, kao ni ja.
Budi ono to jesi! uvaj se oponaanja velikih ljudi ako nema unutra nje preduslove koji su njih podstakli na velika dela.

132 Antoni de Melo

NOSA JE S OVE STRANE Do, omiljeni tea malog Dimija, doao je u posetu i trebalo je da spava u istoj sobi s njim. Kad su ugasili svetio, Dimi se neeg setio. Auh! uzviknuo je. Umalo da zaboravim! Iskoio je iz kreveta i kleknuo na pod. Da ne bi ispao lo primer za dete, tea je takoe kleknuo kraj svog kreveta. Ej! pobunio se mali, zabrinuto. Nastradao si kad mama sutra vidi ta si radio! Nosa je s ove strane! DEDINA ODELA Volela bih kad bi se oblaio prikladnije svom sta tusu. Krivo mi je to si toliko zaputen. Ali ja nisam zaputen. Ma ta pria! Uzmi primer svog dede. Bio je uvek tako elegantno odeven. Njegova odela su bila veoma skupa, od najfinijih tkanina. Tu sam te ekao! Pa ja stalno nosim dedina odela! OPASNA MOLITVA Uenici jednog poznatog duhovnog uitelja molili su ga da im otkrije svetu molitvu koja moe da oivi mrtve. ta biste radili s tako opasnom molitvom? upitao je uitelj. Nita. Posluila bi samo da osnai nau veru, odgovorio je jedan uenik.

Vaspitanje 133

Prevremena spoznaja nosi veliki rizik, rekao je uitelj. Kada je spoznaja prevremena? Onda kada daje mo onome koji jo nije u stanju da kontrolie njenu upotrebu, odgovorio je uitelj. Meutim, uenici su i dalje insistirali, tako da im je na kraju, teka srca, sveti ovek poverio tajnu ove molitve, opomenuvi ih da je ne upotrebe olako i bez prethodnih priprema. Posle nekog vremena, uenici su poli na izlet i, idui kroz pustaru, videli su gomilu izbelelih kostiju. S lakoom tipinom za ljude koji se nalaze u drutvu, resili su da oprobaju mo svete molitve, mada se ona koristi samo posle dugih meditacija. Tek to su izgovorili magine reci, meso je prekrile kosti i preobrazilo ih u dva izgladnela lava koji su napali uenike i rastrgli ih.

STAJE CILJ? Uitelj vetine gaanja lukom i strelom bio je po znat i kao uitelj ivota. Jednog dana, njegov najbolji uenik uestvovao je na takmienju i tri puta za redom pogodio u centar mete. Svi su odueljeno aplaudirali i komplimenti su pljutali sa svih strana, kako za uenika tako i za uitelja. Meutim, uitelj kao da nije bio polaskan time. Kada gaje, docnije, uenik upitao staje razlog njegovog skeptinog stava, uitelj je odgovorio: Morae nauiti da cilj nije centar mete. Staje onda cilj? zbunjeno je upitao uenik.

l34 Antoni de Melo

Ali uitelj nije odgovorio. To je bilo neto to je mladi trebalo sam da otkrij e, jer nije moglo da se izrazi recima.
Jednog dana otkrio je da ono u ta je trebalo da cilja nije rezultat, ve samo stav - poenta nije u pogaanju centra mete ve u oslobaanju od samog sebe.

AUTORITET

RAMAKRININA PRIA Ramakrina, mistik iz Kalkute, ovako pripoveda. Jedan kralj pozivao je svakoga dana svetenika da mu ita Bhagavad Gitu, uveni indijski ep. Svetenik bi uvek objanjavao proitani deo i govorio: Gospodaru, da li ste razumeli ovo to vam govorim? Kralj nikada nije odgovarao ni da ni ne. Samo bi rekao: Prvo bi ti trebalo da shvati to to govori. To je uvek pogaalo sirotog svetenika, koji je po sveivao sate i sate pripremanju svakodnevne lekcije za kralja i dobro je znao da je svako njegovo objanjenje jasno, istinito i razumljivo. Svetenik je bio ovek zaljubljen u Istinu i uvek u potrazi za njom. Jednog dana, tokom meditacije, u trenutku je dozi veo iskustvo iluzornosti sveta i relativnosti svih stvari: doma, porodice, bogatstva, prijatelja, slave i svega ostalog. Sve je to sagledao tako jasno daje u njegovom srcu iilela i najmanja elja za tim stvarima. Tada je resio da napusti svoj dom i postane lutajui monah. Pre nego stoje otiao, poslao je sledeu poruku kra lju: Gospodaru, najzad sam shvatio.

136 Antoni de Melo

DOKTOR UNG SPAAVA IVOT Zna li nekog dobrog lekara? Idi kod doktora unga, taj mi je spasao ivot. Kako? Prosto. Bio sam teko bolestan, pa sam se obratio doktoru ingu. Od njegovog leka bilo mi je samo gore, pa sam otiao kod doktora anga. Posle toga sam ve mislio da umirem. I tako sam na kraju otiao kod doktora unga, ali nije bio kod kue. LEKAR ZNA BOLJE
lepa vera u autoritet pomuuje na doivljaj stvarnosti.

Lekar se nagnuo nad nepominim telom na krevetu, a zatim objavio: ao mi je to to moram da vam saoptim, ali va suprug definitivno se preselio u bolji svet. Beivotno telo oglasilo se slabanim protestom: Nije istina, jo sam iv. uti vie, rekla mu je ena. Lekar zna bolje od tebe. KOME VERUJE ? Jedan sused doao je kod Nasradina i zamolio ga da mu pozajmi svog magarca. Ve sam ga pozajmio, rekao je Nasradin. U tom trenutku, magarac je poeo da njae iz tale. Pa eto ga gde njae! pobunio se sused. Kome ti uopte veruje - meni ili magarcu?

Autoritet 137

LETEI KONJ U drevnoj Indiji, jedan ovek osuen je na smrt. Kada je kazna izreena, pao je pred noge svoga kralja i zatraio milost. Gospodaru, ako mi potedite ivot, rekao je, u roku od godinu dana nauiu vaeg konja da leti. Privremeno si slobodan, rekao je kralj. Ali ako u roku od godinu dana konj ne poleti, presuda e biti izvrena. Kada su ga kasnije lanovi porodice zabrinuto pitali kako misli da ostvari svoje obeanje, ovek je spoko jno odgovorio: Za godinu dana moe da umre kralj, ili da umre konj, ili da umrem ja, a na kraju krajeva, moda taj konj stvarno i poleti!

RETARDIRANI PRINC Jedan kralj imao je sina jedinca koji je bio mentalno zaostao. Zato je resio da uzme najboljeg uitelja. Prva lekcija poela je detaljnim objanjavanjem prve Eukli dove teoreme. Da li vam je jasno, Vaa Visosti? upitao je uitelj. Ne, odgovorio je princ. Uitelj je ponovo objasnio, ali nita nije vredelo. Kada je, nakon desetog objanjavanja, princ ponovio da nita nije shvatio, siroti uitelj briznuo je u pla. Verujte mi, Vaa Visosti, uzviknuo je, ova teorema je istinita i tako se objanjava. Kada je uo ove reci, princ je sveano rekao: Dra gi moj, apsolutno verujem u sve to mi govorite, pa ako

138 Antoni de Melo

kaete daje ta teorema istinita, prihvatiu je bez ikakve ograde. ao mi je samo to to odmah niste rekli, da preemo na drugu teoremu bez toliko bespotrebno utroenih reci.
Na ovaj nain mogu se dobiti svi odgovori i bez poznavanja geometrije, kao to ljudi misle daje njihova vera ispravna iako nita ne znaju o Bogu. Kada kae nekome koje autoritet: Ja nita ne znam i zato, molim te, misli ti umesto mene, isto je kao da kaemo: edan sam, molim te pij ti umesto mene.

MARKONIJEVO NEZNANJE Veliki pronalaza radio-aparata, Markoni, proveo je itavu no u laboratoriji, diskutujui sa jednim pri jateljem o najkomplikovanijim aspektima beine ko munikacije. Kada su pred jutro izali napolje, Markoni je na jednom izjavio: itavog ivota bavim se ovim pi tanjem, ali ima jedna stvar kod radio-aparata koju zaista ne mogu da shvatim. Ima neto to ne moe da shvati? zaueno je rekao njegov prijatelj. A ta to? Kako on uopte radi? rekao je Markoni.

RADIKALNO RESENJE Kalif je nominovao Nasradina za glavnog savetnika, tako da je Nasradin bio odgovoran samo njemu. Poto je svoj autoritet izvodio iz kalifove zatite a ne iz line

Autoritet 139

sposobnosti i znanja, Nasradin je postao opasan za svakog ko bi doao s nekim problemom, to potvruje i sledea epizoda. Nasradine, ti si svata proao i puno toga zna, obratio mu se jedan seljak. Zna li neki lek za bol u oima. Mene moje oi mnogo bole. Sluaj sad ta mi se jednom desilo, rekao je Nasradin. Muki me boleo zub i toliko me dugo boleo da nita nije pomoglo sve dok mi ga nisu izvadili.

POSLEDNJA ZELJA Lekar je odluio da je kucnuo as istine za pacijenta: Oseam potrebu da vam kaem da ste najozbiljnije bolesni i da vam ostaje najvie dva dana ivota. elite li da vidite nekog? Da, odgovorio je bolesnik muklim glasom. Koga? upitao je lekar. Drugog lekara.

SLAVA MARKA TVENA Jedan mladi pisac jadao se Marku Tvenu kako nema vie poverenja u svoj knjievni dar. Da li se vama ikad desilo da tako oseate? upitao je slavnog pisca. Da, rekao je Tven. Jednom, posle ve petnaest godina pisanja, iznenada mi se javilo oseanje da sam potpuno lien knjievnog talenta. Pa ta ste onda uradili? Prestali da piete? Nisam mogao, ve sam bio slavan.

140 AntonideMelo

DIRIGENT Impresariju jednog orkestra javio se prijatelj koji je izrazio veliku i davnu elju da postane lan njegovog orkestra. Nisam znao da svira neki instrument, rekao je impresario. Pa i ne sviram, uzvratio je ovek. Ali vidim da ima jednog koji samo mae tapiem dok ostali svira ju. Mislim da bi to bila prava stvar za mene. ZABRANJEN PROLAZ Jedan regrut dobio je zadatak da straari na ulazu u kasarnu i ne proputa nikoga bez posebne propusnice. U jednom trenutku naiao je automobil u kome se vozio neki general, koji je naredio vozau da ignorie strau i proe u kasaranu. Na to je regrut stao ispred vozila i spokojno se obratio generalu: Oprostite, nov sam u ovom poslu. U koga treba prvo da pucam - u vas ili u vaeg vozaa?
Veliina se dostie kada zaboravimo rang onoga ko je iznad nas i kad se isto desi u vezi s onim ko je ispod nas - kada ovek nije nadmoan u odnosu na ponizne, niti ponizan u odnosu na nadmone.

IZGUBLJENI KRITIAR Bio jednom jedan rabin koga je narod oboavao kao bojeg izaslanika. Nije bilo dana da se ne okupi gomi la sveta pred njegovim vratima u potrazi za blagoslo-

Autoritet 141

vom ili savetom. Kad god bi rabin progovorio, masa je udno upijala svaku njegovu re, kao da kroz njegova usta progovara Bog. Meu ovim ljudima bio je jedan prilino antipatian ovek koji nikada nije proputao da se suprotstavi rabinu. On je uoio rabinove slabe take i javno ukazi vao na njegove mane, tako da su uvreeni rabinovi uenici poeli da govore kako ga je sam avo poslao u njihov grad. Jednog dana, avo se razboleo i umro. Svi su odahnuli, duboko u srcu zadovoljni to taj neodgovorni jeretik nee vie prekidati rabinove govore i kritikovati njegovo ponaanje. Zato, ljudi su bili iznenaeni videvi na sahrani da je rabin duboko i iskreno oaloen. Kada ga je kasnije jedan uenik upitao da li tuguje za pokojnikom, on je odgovorio: Ne, ne. Zato bih oplakivao naeg prijatelja koji je sad na nebu? Sebe ja oplakujem. Taj ovek je bio jedi ni moj prijatelj. Okruen sam samo ljudima koji me uvaavaju. On je bio jedini koji me je stavljao na probu; bojim se da u bez njega prestati da rastem. KATINKA Jedna ena dola je kod lokalnog rabina i poverila mu tajnu koja ju je titala - bila je udata punih dvadeset godina a jo nije imala dete. Kakva sluajnost! usk liknuo je rabin. Mojoj majci desila se ista nevolja. Zatim joj je ispriao sledeu priu. Njegova majka punih dvadeset godina nije imala dece. Jednog dana ula je daje u varo stigao sveti Bal

142 Antoni de Melo

em Tov, pa je odmah otrala do kue u kojoj je boravio i zamolila ga da se moli za nju, sve dok ona ne dobije dete. Sta si ti spremna da uini? upitao je sveti ovek. A ta mogu da uinim? rekla je ena. Moj mu je ubogi bibliotekar, ali ja imam neto to mogu da vam ponudim. Smesta je otrala kui i izvadila katinku iz kovega, gde ju je godinama briljivo uvala. Katinka je poseban veo koji mlada nosi na dan venanja, dragoceni deo sveane odee koji se prenosi iz generacije u gene raciju. Meutim, kad se vratila, rabin je ve otiao u drugi grad, pa je pola za njim. Poto je bila siromana, ila je peice i, kada je stigla u taj grad, rabin je ve bio otputovao u drugom pravcu. Ila je tako za njim puna dva meseca, od jednog mesta do drugog, i na kraju ga je stigla. Rabin je prihvatio katinku i poklonio je sinagogi. Ona se zatim vratila itavim putem natrag i posle godinu dana rodila je dete. To dete sam bio ja, dodao je rabin. Kakva koincidencija! uskliknula je ena. I ja imam katinku kod kue. Ako je date sinagogi, Bog e mi podariti dete! Ne, draga moja, tuno je rekao rabin. To nita ne bi vredelo. Razlika izmeu vas i moje majke je u tome to ste vi samo uli njenu priu, dok je ona morala sve sama da uradi.

Autoritet 143

O DRAVNICIMA

Pitali su jednom uvenog kineskog mudraca Kon fucea: ta je najznaajnije za dobru dravu? Hrana, oruje i poverenje naroda, glasio je odgo vor. Kad bi drava morala da se neeg lii, ta bi bilo prvo? Oruje. A zatim? Hrana. Ali narod moe poeti da umire bez hrane! Smrt je oduvek neizbena sudbina ljudskih bia, ali narod koji nema vie poverenje u svoje dravnike , zaista je izgubljen.

LJUDSKAPRIRODA

SAMOOTROVANI
Ljudska bia ne reaguju toliko na stvarnost koliko na ideje koje imaju o stvarnosti.

Jedna grupa kampera nepanjom je ponela konzerve mesa iji je datum istekao. Poto je najblia prodavni ca bila daleko, resili su da ih pojedu. Radi svake sigurnosti prethodno su jednu dali psu, koji nije pokazao nikakve znake trovanja. Meutim, sutradan su nali psa mrtvog i sve ih je zahvatila panika. Mnogi su poeli da povraaju i ale se na groznicu i dijareju. Odmah su poslali po lekara, ubeeni daje re o kolektivnom trovanju. Lekar je prvo ispitao kako je uginuo pas. Jedan od metana oblinjeg sela posvedoio je daje psa udario automobil i da su ga nali u jarku kraj puta.

TURIZAM I EMIGRACIJA Jedan ovek je umro i dospeo u raj. Meutim, u raju mu je ubrzo postalo dosadno. Aneli su neprestano pevali, svirali na harfama, sve je to bilo lepo i krasno, ali on je oduvek bio ovek od akcije. Zato se obrat io Svetom Petru i zamolio ga za premetaj.

Ljudska priroda 145

Gde si to mislio da ode? rekao je Sveti Petar. Osim ako nee u pakao? Ne bih ti preporuio. Moe li bar na kratko? zamolio gaje ovek. To se nikad nije radilo, ali napraviu izuzeta k pustiu te na mesec dana. I Sveti Petar mu je otvorio vrata pakla. oveka je na ulazu saekala limuzina koja ga je odvezla do jahte... Usledilo je putovanje kakvo nikad nije doiveo, uz obilje najdivnijih jela, najboljih pia, prelepih devojaka, noni ribolov, itd, itd. Mesec dana prolo je kao u snu. Po povratku u raj, oveku je bilo jo dosadnije nego pre. Ubrzo se ponovo obratio Svetom Petru i zamolio da ga opet malo pusti u pakao. Takve etnje tamo-amo nikad nisu praktikovane. Ako toliko eli u pakao, moe da ode, ali bez mo gunosti povratka. Pristajem! uskliknuo je ovek, ve se naslaujui onim to ga je ekalo tamo. Ali avaj! im su se teka vrata pakla muklo zalupila iza njega, ovek je poeo da propada u ponor na ijem dnu je ugledao gomilu uasnih avola, koji su ekali da ga kukama ubace u ogroman lonac u kome se ve kuvala gomila nesrenika iji su jauci sve glasnije dopi rali do njega. Staje ovo!? kriknuo je. Pakao, brate, odgovorio je jedan avo. Ti izgleda ne razlikuje turizam od emigracije.

146 Antoni de Melo

DEACI ILI DEVOJICE?


Ljudi ne vide toliko ono to postoji koliko ono to su navikli da vide.

Tomi se igrao s decom na plai a onda se vratio kod mame. Da li je tamo puno dece? upitala ga je majka. Da. Deaci ili devojice? Otkud bih znao kad nisu obueni! KUGAI STRAH Kuga je krenula ka Damasku i prola pored jednog karavana u pustinji. Kuda tako uri? upitao je voda karavana. U Damask, da uzmem bar hiljadu ljudskih ivota. Pri povratku, Kuga se ponovo mi moila s karavanom, a voa joj je rekao: Uzela si pedeset hiljada umesto hiljadu. Ne, odgovorila je Kuga, uzela sam samo hiljadu. Ostale je pokupio Strah. LJUBAV JEDNOG SLEPCA
Ono to ljudi vole ili mrze nije sutina stvari ili drugih osoba, ve samo njihov spoljanji izgled.

Jedan mladi, slep od roenja, zaljubio se i jednu slepu devojku. Ali, kada mu je neki prijatelj rekao daje devojka runjikava, on je potpuno izgubio intereso vanje za nju.

Ljudska priroda 147

teta! On je nju jako dobro video. Pravi slepac je bio njegov prijatelj. Pokuajte da analizirate ono to mnogi ljudi smatraju za slobodno i odgovorno ponaanje, i najverovatnije ete otkriti samo mehanike reakcije i programirane odgovore. Umesto da stupe u kontakt sa stvarnou, ljudi se uglavnom dre unapred utvrenih stereotipa i krutih principa.

KRADU IH KAD SU MALI Dva Bumana upustila su se u ozbiljnu diskusiju o lopovima i lopovluku. Danas se sve krade, rekao je jedan. Kradu ak i avione. Ma ta pria!? Ko moe da ukrade avion? Video sam jednog, vei je od tri slona! Budalo! Ne kradu ih oni na zemlji. Kradu ih gore, kad su mali.

FAZAN ZA SUDIJU Dva lovca vodila su sudski spor. Jedan od njih pitao je svog advokata da li da poalje sudiji jednog lepog fazana. Advokat se zgrozio. Nipoto, rekao je. Taj sudija je poznat kao apsolutno nepodmitljiv. Takav gest izazvao bi potpuno suprotan efekat od onog koji vi elite. Lovac je na kraju dobio spor i pozvao advokata na veeru gde mu je posebno zahvalio za savet u vezi s fazanom. Ipak sam ga poslao sudiji, rekao je. Ali od strane mog protivnika.

148 AntonideMelo

CRNI BALON Jedan mali crnac zagledao se u prodavca balona na lokalnom vaaru. ovek je oigledno umeo da prodaje balone, jer je pustio u visinu crveni balon, privukavi time gomilu malih klijenata. Ubrzo je sledio plavi, zatim uti i beli, koji su se peli sve vie u nebo, dok se potpuno nisu izgubili iz vida. Mali crnac je i dalje netremice piljio u crni balon i na kraju upitao: Ako biste pustili taj crni, da li bi i on tako visoko odleteo kao oni drugi? Prodava se nasmeio deaku, zatim pustio balon i, dok se balon peo sve vie i vie, objasnio mu: Nije stvar u boji. Ono stoje u njemu die ga uvis. LOSA REPUTACIJA
Ljudi se die svojim rezonovanjem koje iskazuju na najneverovatnije naine.

Jedan guverner obilazio je robijanicu Sing -Sing i zastao da porazgovara s jednim beskunikom koji je uloio zahtev za premetaj. ta vam se ne svia ovde? Bolje vam je nego na ulici, rekao mu je guverner. Istina, rekao je zatvorenik. Ali ipak bih voleo da me premeste. Zar je hrana loa? Naprotiv. Nije u tome problem. U emu je onda? Vidite, ima jedna stvar koja mi stvarno ne odgovara - ovaj zatvor ima veoma lou reputaciju.

Ljudska priroda 149

GRADONAELNIKOV UGLED Jedan novinar anketirao je stanovnike neke varoi znaju li ko je njihov gradonaelnik. Kako ne bih znao! To je jedan ovejani laov i pre varant! rekao je radnik na benzinskoj pumpi. Nikad za njega nisam glasao, i prezirem one koji su to uinili, izjavio je apotekar. To je najkorumpiranija svinja koja se ikad rodila, rekao je berberin. Kada se novinar na kraju sreo sa gradonaelnikom, pitao gaje kolika mu je plata. Ma kakva plata! rekao je ovaj. Ne primam nikakvu platu. Pa zato ste onda prihvatili takvu odgovornu dunost? Zbog ugleda, naravno. PIJAN OD JEDNE AICE Jedan pijanac obratio se oveku koji je sedeo pored njega za ankom i poverio mu se: Ima neto to nikad nisam uspeo da shvatim. Dovoljna je jedna aa, samo jedna aica da se totalno obeznanim. Najozbiljnije? Jedna aica!? Da. I to obino trideset prva. KAKO UTRAPITI KUIE Jedan brani par nije znao kako da se resi pet lepih kuia. Mu ih je vozio kolima po itavom gradu,

150 Antoni de Melo

pokuavajui da ih nekom pokloni, ali niko ih nije hteo. Onda su dali oglas preko lokalnog radija, ali niko se nije javio. Na kraju im je jedan sused dao savet koji su posluali. Oglasili su da prodaju kuice, po dvadeset dolara svakog. Ve sledeeg dana sve su ih prodali! OPRATANJE NACISTIMA Bivi zatoenik koncentracionog logora susreo se posle mnogo godina sa svojim starim drugarom koji je zajedno s njim preiveo to tragino iskustvo. Jesi li oprostio nacistima? upitao gaje prijatelj. Da, odgovorio je ovek. E ja nisam, i nikad neu. Mrzim ih iz dna due i rado bih se osvetio kad bi mi se pruila prilika. U tom sluaju, blago je rekao prvi logora, ti si i dalje njihov zatoenik.
Pravi neprijatelji nisu oni to nas mrze, ve oni koje mi mrzimo.

LJUDSKI ODNOSI

RUZVELT I LOVAC
Dijalog je ila kucavica svakog odnosa. Mnoge su prepreke, meutim, do ostvarenja pravog dijaloga, a malo je onih koji uspevaju da ih prebrode. Najbolja stvar je, za poetak, nauiti da manje govorimo a vie sluamo...

Ameriki predsednik Teodor Ruzvelt bio je strasni ljubitelj lova na krupnu divlja. Kada je uo da se jedan uveni engleski lovac nalazi u Vaingtonu, pozvao ga je u Belu kuu da bi od njega izmamio poneki drago ceni savet. Nakon razgovora koji je trajao vie od dva sata, tokom koga su bili zatvoreni u jednoj sobi da ih niko ne uznemirava, Englez je izaao, s nekim mesearskim izrazom na licu. ta ste rekli predsedniku? pitali su ga novinari. Moje ime, zbunjeno je odgovorio.

752 Antoni de Melo

TEHNIKA IZVRENJA
... / izbegnemo da unapred znamo ta e drugi da kae...

Jedan etrnaestogodinji deak saoptio je za ve erom da sutra treba da odri svojim vrnjacima as na odreenu temu. Otac, koji je bio strunjak za didaktike metode u vojsci, iskoristio je ovu izvanrednu priliku da sinu ukae na svoju sposobnost i iskustvo. U vojsci, dragi moj, ovako smo radili, poeo je da objanjava. Prvo bismo postavili cilj u termine akcije, situacije i operativnog nivoa. Ti, znai, treba odmah da odlui koju akciju eli da predoi svojim uenicima, u kojoj situaciji i na kom operativnom nivou. I upamti, u bilo kom obrazovnom zahvatu jedino to vredi je izvrenje, izvrenje i samo izvrenje. Deak je ostao potpuno ravnoduan. Jedini njegov komentar bio je: Ne, tata, nema anse. Zato? Ova tehnika nikad nije omanula! Zato to treba da odrim lekciju o seksu.
... /// ta eli...

REVNOSNI TRGOVAC
... kao i da ne uobraavamo da nam je uvek poznato o emu neko govori...

Jedan trgovac uo je kako neki od njegovih prodavaa kae: Ne, gospodo, nema je, i ko zna kad e je biti.

Ljudski odnosi 153

Uasnut ovom izjavom, pritrao je eni koja je izla zila i rekao joj: Nije istina, gospoo. Bie, i to vrlo skoro. Naruili smo prole nedelje. im je ena izala, priao je prodavcu i zareao: Nikad nemoj govoriti da neto nemamo. Nikad. Ako neto nema, naruili smo i ubrzo e stii. ta je uopte htela ta ena? Pitala je da li je u naem kraju bilo kie. ZLATNA SVADBA
...jer esto ne ujemo ni ta drugi govori...

Doao je dan proslave zlatne svadbe, punih pedeset godina braka, i stari brani par imao je pune ruke posla s gomilom roaka i prijatelja koji su doli da estitaju. Neizmerno im je prijalo kad su predvee najzad ostali sami na tremu, posmatrajui zalazak sunca i uivajui u odmoru nakon tako napornog dana. Starac je neno pogledao svoju enu i rekao: Agata, ponosan sam na tebe! ta si rekao? upitala je. Zna da sam malo na gluva. Govori glasnije. Rekao sam da sam ponosan na tebe. Ne brini, uzvratila je ena, s puno razumevanja u glasu, i ja sam pomalo umorna od tebe.
Savreno sluanje je kada neko bolje uje sebe nego druge. Savren vid je kad neko bolje vidi sebe nego druge. Jer, ne moemo razumeti drugoga ako ne razumemo sebe, i ne moe se sagledati stvarnost d rugoga ako se prethodno nije sagledala svoja. Onaj ko stvarno ume da slua, ue te i kad nita ne govori.

154 Antoni de Melo

KAKO POBOLJATI IVOT?


...a ponekad ak ne govorimo o istim stvarima...

Dragi, rekla je ena muu. Sramota je kako bed no ivimo. Moj otac plaa kiriju, brat nam donosi hranu sa sela a daje nam ak i za odeu, stric s kojim delimo stan plaa nam vodu i struju, a nai prijatelji plaaju trokove izlazaka u grad. Nije da ti prigovaram, ali stvarno bi trebalo uiniti neto da poboljamo na ivot. Naravno da bi trebalo, tu se potpuno slaem s tobom, uzvratio je mu. I ja ve neko vreme raz miljam o tome. Pa ti ima jo dva brata i jednog stri ca koji nam nikad niim nisu pomogli!

N AS RADIN I MAJMUN Nasradinova ena poelela je da ima kunog ljubimca i uzela je majmuna. Nasradin nije bio preterano srean zbog toga. ta emo mu dati da jede? upitao je. Ono to i mi budemo jeli, odgovorila je ena. A gde e da spava? S nama u krevetu. S nama!? A smrad? Ako gaja trpi m, moe i majmun.

Ljudski odnosi 155

TABLETE ZA SMIRENJE
Najee vidimo ljude ne onakve kakvi su, ve onakve kakve mi elimo da ih vidimo.

Jedna mlada i vrlo aktivna ena naglo je poela da osea umor i napetost, postala je razdraljiva i sve je loije spavala. Na kraju je otila kod lekara koji joj je prepisao tablete za smirenje i rekao joj da doe za dve nedelje. Kad je dola na kontrolu, lekar je upitao da li se osea drukije. Nimalo, odgovorila je. Ali primetila sam da su se ljudi oko mene promenili. Nekako su mnogo oputeniji. TA AKO ODBIJE? Samjuel je bio vrlo potiten. Gazda mu je otkazao stan i on nije znao kuda da ode. U jednom trenutku sinula mu je ideja - mogao bi da se preseli kod svog dobrog prijatelja Moea. Ova misao privremeno ga je uteila, ali samo dok se nije javila druga: ta ti garantuje da e te Moe primiti u svoju kuu? A zato to ne bi uinio? rekao je sebi, ve pomalo iznerviran. Na kraju krajeva, ja sam bio taj koji je pronaao kuu u kojoj on sad ivi i pozajmio mu novac da plati prvih est meseci zakupa. Najmanje to moe da uini za mene je da me primi na dve-tri nedelje dok se ne izvuem iz ove nevolje. To ga je ponovo smirilo, ali je posle veere opet Poela da ga mui ista misao: ta ako odbije?

756 Antoni de Melo

Da odbije!? uzviknuo je. Zato bi me, pobogu, odbio? Taj ovek moe da mi zahvali za sve to ima. Ja sam taj koji mu je naao posao, ja sam ga upoznao s lepom enicom koja mu je podarila troje dece na koju je toliko ponosan. Zar da odbije da me primi na nedelju dana? Nemogue! Ponovo se oraspoloio, dok nije legao i shvatio da ne moe da zaspi, jer ga je i dalje muila ista misao: Ali ta ako ipak odbije? ta e onda? Samjuel se razbesneo. Kako se samo usuuje da odbije!? uzviknuo je. Meni i samo meni duguje to stoje uopte iv. Ja sam taj koji gaje spasio kad se, jo kao dete, davio u reci. Zar e biti tako ne/ahvalan da me usred zime ne primi u kuu? Ali misao mu i dalje nije davala mira. ta ako... \ Siroti Samjuel se dugo borio s njom, da bi na kraju skoio iz kreveta u gluvo doba noi, otiao do Moeove kue i zvonio sve dok mu Moe nije otvorio vrata, probuen iz sna, i zabrinuto ga upitao: Samjuele! ta ti se dogodilo? Otkud ti ovde usred noi? Samjuel je bio ve toliko besan da je mogao samo da drekne: Kazau ja tebi otkud ja ovde! Ako misli da sam doao da te molim da me primi u goste, makar i na jedan dan, ljuto se vara. Neu nita da imam s tobom, s tvojom kuom, tvojom enom i tvojom porodicom. Idite svi doavola! Nakon toga se okrenuo i otiao.

Ljudski odnosi 157

OBEAVAM DA U VAM VEROVATI


Mi vidimo druge pre svega kroz prizmu sopstvenih predrasuda.

ef: Izgledate mi iznemoglo. ta vam se dogo dilo? Sekretarica: Eto, ja... Ne, ako vam budem rekla, neete mi poverovati. Naravno da hou. Ne, sigurna sam da neete. Svakako u vam poverovati. Obeavam. Pa eto, danas sam previe radila. Ne verujem vam.

NASRADIN I DUG Jedan prijatelj zamolio je Nasradina da mu pozajmi novac. Nasradin je bio ubeen da mu ovaj nikada nee vratiti dug, ali poto nije hteo da uvred i prijatelja, a traena suma bila relativno skromna, dao mu je novac. Na njegovo veliko iznenaenje, ovek mu je tano za nedelju dana vratio dug. Nakon mesec dana, ovek se ponovo pojavio i zatraio neto veu sumu od prethodne. Nasradin je odbio. Kada ga je ovek upitao zato, odgovorio je: Prolog puta nisam oekivao da e mi vratiti novac, ali prevario si me. Ovog puta oekujem da mi ga vrati i zato ne elim da opet budem prevaren.

158 AntonideMelo

VERENIKI PRSTEN

Saznala sam da si raskinula veridbu s Tomom. ta se desilo? Nita tragino. Samo su se promenila moja ose anja u odnosu na njega. Hoe li mu vratiti vereniki prsten? O, ne! Nisam promenila miljenje u odnosu na prsten. PRVA OPOMENA Jedan seljak resio je da se oeni, pa je osed lao mazgu i krenuo u varo da nade enu. Posle nekog vremena, naao je jednu za koju je procenio da mu odgo vara i venao se. Nakon ceremonije, oboje su seli na mazgu i uputili se ka seoskom imanju. U jednom trenutku, ivotinja je stala, ne pokazujui nameru da ide dalje. Seljak je siao i tukao je velikim tapom sve dok nije krenula. Ovo ti je prva opomena, rekao je. Posle dva-tri kilometra mazga je opet stala, a seljak ponovo siao i mlatio je dok nije krenula. Ovo ti je druga opomena, rekao je. Meutim, mazga se i trei put zaustavila. Seljak je siao, pomogao eni da sie, izvadio pitolj i pucao mazgi u glavu, koja je na mestu ostala mrtva. Glupi i okrutni ovee! uzviknula je ena. To je bila lepa i snana ivotinja koja je mogla mnogo toga da uradi na imanju, a ti si je, u nastupu besa, olako ubio. Da sam znala kakav si ovek, nikad se ne bih udala za tebe... i tako nastavila punih pet minuta.

Ljudski odnosi 159

Seljak je samo sluao dok nije prekinula da bi po vratila dah. Onda je rekao: Ovo ti je prva opomena. Pria se da su posle toga dugo i sreno iveli.
Nemogue je biti u srenom braku s nekim ako se prethodno ne razvedemo od samih sebe.

KOJA JE CENA MIRA? Danas si ba mraan, Dek. ta te mui? Nita posebno. Doao sam kuci pred jutro i, dok sam se svlaio, ena se probudila i rekla mi: Nisi li malo poranio da ustane, Dek? I tako, da izbegnem diskusiju, ponovo sam se obukao i vratio se na posao.
Koja je cena mira ?

DONIKAEDA Jedan mladi bio je tako utljiv daje njegova devojka, nakon pet godina veze, shvatila da on nikad nee pomenuti brak ako ona ne preuzme inicijativu. Jednom prilikom, dok su sedeli u parku, rekla mu je: Doni, hajde da se venamo. Hoe li? Usledilo je dugo utanje. Na kraju, Doni je rekao: Da. Usl edilo je jo jedno dugo utanje, da bi devojka rekla: Kai neto, Doni. Zato uti? Mislim da sam ve previe rekao!
Biti u nekoj vezi znai reagovati. Reagovanje je razumevanje sopstvenog bia. Razumevati sebe znai biti prosvetljen. Ljudske veze su kole prosvetljenja.

POMAGANJE

PITANJE INTERESA Jedan zemljoradnik, ije je ito uvek dobijalo prvu nagradu na lokalnom sajmu, imao je obiaj da najbolje seme deli svim seljacima u okolini. Kada su ga pitali zato to ini, odgovorio je: To je samo pitanje interesa. Vetar nosi polen s jedne njive na drugu. Kad bi moji susedi uzgajali ito loijeg kvaliteta, unakrsno opraivanje umanjilo bi kvalitet mojih prinosa. Eto zato mi je stalo da uvek sade najbolje seme.
Sve to dajemo drugima dajemo sami sebi. Nemogue je pomoi drugome a da istovremeno ne pomognemo sebi, kao stoje nemogue naneti zlo dru gome a da istovremeno ne nanesemo zlo sebi.

TAKE GLEDITA Guverner jedne kolonije objanjavao je zarobljenom uroenikom poglavici: Duboko alim zbog tlaenja kojem je tvoj narod podvrgnut od strane mog naroda. Mora mi pomoi da resim tvoj problem. U emu je problem? upitao je poglavica. Sluaj, dragi moj. Ako bih ja tebe vezao za drvo i zapalio te, ti bi imao problem, zar ne?

Pomaganje 161

Ja? Ako me oslobodi, sve e biti na najbolji mo gui nain reeno. Ako me zapali, umreu. Onda e ti imati problem!

VOZ NE STAJE U FORDHAMU Putnik je u Njujorku seo u voz i rekao kondukteru da silazi u Fordhamu. Ovaj voz ne staje subotom u Fordhamu, objasnio mu je kondukter. Ali, moe ovako: kada usporimo pri likom prolaska kroz stanicu u Fordhamu, otvoriu vam vrata i vi iskoite. Ali pripazite - morate trati pored voza, inae ete pasti na nos! U Fordhamu, putnik je iskoio i trao pored voza. U tom trenutku ga je spazio drugi kondukter, otvorio vrata i povukao ga u voz, ba kad je ovaj poeo da ubrzava. Stvarno imate sree! uzviknuo je kondukter. Ovaj voz ne staje subotom u Fordhamu!
Najmanje to moete da uinite da biste bili od koristi drugima... je da se sklonite u stranu. Ljudi koji se trude da po svaku cenu poboljaju stvari esto pokazuju veliku sposobnost da ih pogoraju. U konanoj analizi, reenje problema nije u akciji niti u neaktivnosti, ve u razumevanju, jer tamo gde postoji istinsko razumevanje problem vie ne postoji.

162 AntonideMelo

BEZIMO!

Jedan svetenik prolazio je ulicom i video dekia koji je skakao, pokuavajui da dohvati zvono na jednoj kapiji. Bio je mali, a zvono previsoko. Svetenik je priao i zazvonio umesto njega. Zatim, nasmeivi se deaku, upitao ga je: ta emo sad? Beimo! odgovorio je deak. NENOST PREMA IVOTINJAMA Uitelj je zatraio od dece u svom razredu da mu ispriaju neki svoj nean postupak u odnosu na nezatiene ivotinje. Ispriano je puno dirljivih pria. Kad je doao red na Tomija, on je ponosno izjavio: Eto, jednom sam iutirao jednog deka koji je utirao kera.
Isto je kada se izaziva rat da bi se rat okonao ili koristi nasilje da bi se stiglo do ljubavi.

ZEC KOJI JEDE HRANU ZA PTICE Jedna ptica jela je otrovne bobice koje joj ni najmanje nisu kodile. Jednom prilikom, nabrala je dosta bobica i resila da deo svog obroka rtvuje za svog prijatelja zeca, koji je, da ne bi ispao nezahvalan, pojeo bobice i uginuo.
Ako bi optuba bila da smo u dobroj nameri provalili vrata, koliki bi od nas mogli da istaknu svoju nevinost?

Pomaganje 163

DESET OLJICA KAFE

Jedan prosjak video je bankara koji je izlazio iz svojih kancelarija i zamolio ga: Gospodine, imate li da mi date deset centi za oljicu kafe? Bankar se saalio na oveka koji je delovao potpuno izgubljeno i propalo, pa mu je rekao: Evo ti dolar. Uzmi ga i kupi sebi deset kafa. Sutradan, jadnik se opet stvorio pred stepenicama koje su vodile u banku i, kad je bankar izaao, lupio ga je pesnicom u stomak. Ti i tvojih prokletih deset oljica kafe, rekao je. Nisam spavao itavu no!
Priznajem da sam ti pomogao. Moe li u svome srcu nai snage da mi oprosti i pusti me da odem?

NOVAC ZA SLONA Jednom je Nasradin traio novac od neko g bogataa. A ta e ti? Da kupim slona. Ali ako nema novaca, nikad nee biti u stanju da nahrani slona. Traio sam novac, uzvratio je Nasradin. Nisam traio savete.

164 Antoni de Melo

PILULA ZA SPAVANJE Probudite se! viknula je bolniarka, drmajui uspavanog pacijenta. ta se deava? Gde sam? uplaeno je pitao pa cijent. Nita se ne deava. Zaboravila sam da vam dam pilulu za spavanje.
Jue je kod nas izbio poar. Sreom, ugaen je pre nego to su stigli vatrogasci.

DOBROTVORKA I NEZAHVALNI DEAK


Kad ti pomaem, oseam se veoma vano; ipak, oekujem da mi bude zahvalan.

Jedna bogata naslednica, sva u zlatu, izala je iz luk suznog londonskog hotela, gde je veerala i plesala i tavo vee na dobrotvornoj proslavi u korist naputene dece. Ba kad je ulazila u svoj Rols-Rojs, priao joj je neki deki, cmizdrei: Dajte mi neku paru, gospodo, smilujte se. Dva dana nisam jeo. Dama se uasnula. Odvratni nezahvalnie! uzvi knula je. Shvata li ti da sam itave veeri plesala za tebe!?

Pomaganje 165

KONCERT ZA BEKSTVO OD ENE


Bogu hvala da su nae motivacije za pomo drugima skrivene od oiju sveta.

Koncert u malom primorskom mestu bio je skroman i lokalne novine nisu ak ni pisale o njemu. Nakon pr vog izvoenja, publika gotovo daje iezla. Meutim, jedan oveuljak svakodnevno je dolazio. Poslednje veeri, impresario je izaao na podijum i obratio se publici: Dame i gospodo, pre nego to zahvalim vama, elim posebno da zahvalim naem pri jatelju u prvom redu na njegovoj dragocenoj podrki. On nije propustio nijedno izvoenje! oveuljak je ustao i promucao nekoliko reci zahvalnosti. To je jako lepo od vas, rekao je, ali moram da kaem istinu. Ovo je jedino mesto gde me moja ena nikad ne bi potraila.

ZBOG TEBE! Jedan diktator koji je opljakao svoj narod etao je ulicom okruen brojnim policajcima. Iznenada, zastao je kod jednog izloga sa luksuznom robom. Ah, siroti penzioneri! licemerno ih je alio, lijui krokodilske suze. Oni nikad ovo nee moi sebi da priute. Jedan penzioner, koji nije uo ove reci, priao je policajcu i upitao ga: Zato plae na Predsednik? Zbog tebe, stoko! Zbog tebe! dreknuo je policajac 1 odalamio ga pendrekom.

166 Antoni de Melo

SLEDEI GOVORNIK Ba lepo od vas to ste ostali do kraja mog predavanja, kad su ve svi otili. Hvala vam! Nema na emu, ja sam sledei govornik. PET ZVONA Jednom je postojala krma koja se zvala Srebrna zvezda. Krmar je slabo poslovao, i pored toga to je dao sve od sebe da privue goste. Lepo je opremio lokal, poboljao uslugu i smanjio cene na razumnu me ru, ali nita nije pomoglo. Oajan, otiao je kod jednog mudraca po savet. Kad je sasluao njegovu tunu priu, mudrac je rekao: Jednostavno je. Treba samo da promeni naziv krme. Nemogue! uzviknuo je krmar. Od davnina je poznata kao Srebrna zvezda. Mogue, odluno se usprotivio mudrac. Sada mora da je nazove Pet zvona, i okai est zvona na ulazu u krmu. est zvona. Kakav je to apsurd? emu bi sluila? Probaj i videe, s osmehom je zavrio mudrac. I tako, krmar ga je posluao. Svi koji su prolazili pored krme ulazili su da im ukazu na greku; svako je bio ubeen da je samo on primetio jedno zvono vie. Kad bi uli, prolaznici bi se obino iznenadili ambijentom i uslunou osoblja, pa bi esto seli da se poslue neim, dajui krmaru prihod na koji je tako dugo ekao.
Nema mnogo stvari koje toliko mogu da ushite na ego kao stoje ispravljanje tuih greaka.

Pomaganje 167

PORUKA BUBNJEVA Grupa misionara unajmila je lokalnog vodia da ih prati na proputovanju niz reku Kongo. Tokom plovidbe, zauli su ritmini zvuk bubnjeva u dungli. Bubnjanje se stalno ponavljalo u odreenim razmacima. ta kau bubnjevi? uplaeno je zapitao jedan od misionara. Vodi je naulio uvo i preveo: Tam-tam kazati: Tri bela ovek. Mnogo bogat. Dii sva cena.
Saadi, uveni pesnik iz iraza, esto je govorio: Svi koje sam nauio da rukuju lukom i strelom, na kraju su me upotrebili kao cilj.

KADA ZVATI LEKARA

Jedna ena iz gomile posmatraa nagnula se nad rtvom saobraajnog udesa. Iznenada, neki ovek grubo ju je odgurnuo, rekavi: Sklonite se, molim. Imam diplomu prve pomoi.
V

ena ga je posmatrala neko vreme dok se on bavio nastradalom osobom, da bi mu se spokojno obratila: Kada doete do ta ke na kojoj bi trebalo pozvati lekara, ne morate da idete daleko, ve sam tu.
Mnogo ee nego to mislimo lekar je ve prisutan u osobi kojoj pokuavamo da pomognemo. onda zvati hitnu pomo? Pozovite lekara!

168 Antoni de Melo

KAKO STEI PRIJATELJE I NEPRIJATELJE Na teaju pod nazivom Kako stei prijatelje i uti cati na druge, jedan mladi poslovni ovek objanjavao je polaznicima teaja kako je primenio sve usvojene principe u susretu s potencijalnim klijentom. Efekat je bio udesan! Uinio sam sve to mi je reeno da uinim, rekao je. Prvo sam ga srdano pozdravio, zatim sam se na smeio i zamolio ga da mi pria o sebi i svom proble mu. Poklonio sam maksimalnu panju onom to je go vorio. Naterao sam sebe da po svaku cenu prihvatim njegova miljenja i povremeno sam mu govorio da je zaista izuzetna osoba. On je samo nastavio da govori, vie od sat vremena. Kada smo se konano rastali, znao sam da sam zauvek stekao prijatelja. Polaznici su uljudno tapali. Nakon aplauza, govor nik je uzviknuo, s razoaranjem u glasu: Ljudi moji, kakav je to neprijatelj postao!
Zato dati poklon nekome ako emotivno nisi sposoban da daje?

SAVET STARIM LJUDIMA


Stari ljudi su esto sami, ne zato to nemaju nikoga s kim bi podelili teret svojih godina, ve zato to imaju samo svoj teret koji moraju da nose.

Na svoj osamdeset peti roendan, jedna starica do ivela je daje intervjuiu za lokalne novine. Reporter je upitao koji bi savet mogla dati ljudima svojih godina.

Pomaganje 169

U ovim godinama, izjavila je, veoma je vano nastaviti da koristimo sav na potencijal, inae on pre sahne. Vano je biti sa drugima i, koliko je to mogue, zaraivati svojim radom za ivot. Eto ta nas ini ivim i budnim. Da li biste mi rekli kojim se vi poslom bavite u vaim godina ma? Pazim jednu stariju gospodu iz moje ulice, glasio je neoekivani odgovor.
Ljubav svakoga leci, kako onog koji je prima, tako i onog koji je daje.

UNITAVANJE VRABACA Ministarstvo poljoprivrede donelo je uredbu po kojoj vrapci ugroavaju prinose i z ato moraju biti istrebljeni. Kada je uredba izvrena, rojevi insekata koje su vrapci jeli oborila se na polja i poela da unitava pri nose, tako daje Ministarstvo poljoprivrede resilo da se moraju primeniti skupi pesticidi, koji su podigli cenu hrani a istovremeno je zagadili. Tako je suvie kasno otkriveno da vrapci, iako pojedu deo prinosa, ine da hrana bude zdrava i jeftina. KAMEN-ORBA ena u jednom selu bila je zauena kad je na njena rata zakucao pristojno odeven ovek i zatraio malo hrane od nje. ao mije, odgovorila je, trenutno nemam nita u kui.
y

770 Antoni de Melo

To nije problem, ljubazno je uzvratio nepoznati. U rancu imam kamen za orbu; ako dozvolite, staviu ga u vodu i skuvau od njega najukusniju orbu na svetu. Treba mi sa mo najvei lonac koji imate. ena je bila zaintrigirana. Stavila je lonac na pe i odmah pozvala susetku da bi joj saoptila tajnu kame na za orbu. Kada je voda prokljuala, ve su se okupili svi susedi, radoznali da vide stranca i njegov kamen. On je sp ustio kamen u lonac, zatim probao kaikom i ozareno uskliknuo: Ah, kako je ukusno! Samo nedostaje krompir. Imam ja krompira, rekla je jedna ena, i ubrzo se vratila s punom inijom krompira, oljutenog i isee nog na kolutove, koji je odmah zavrio u loncu. Stranac je ponovo probao orbu: Izvanredno! uzviknuo je, da bi zatim potiteno dodao: Eh, da je i malo mesa, bila bi vrhunska. Druga ena otrala je do kue i donela meso, koje je stranac oduevljeno ubacio u lonac. Zatim je ponovo degustirao, uzdigao pogled ka nebu i rekao: Da je jo i malo povra, bila bi savrena, apsolutno savrena. Ubrzo je stigla korpa puna luka i argarepe. Kada je i to ubacio, stranac je promeao orbu i zapovednikim tonom rekao: Soli i paradajz-sosa. Evo ih, rekla je gazdarica. Odmah je stigla nova naredba: inije za sve. Ljudi su potrali svojim kuama po inije. Neki su doneli hleb. Onda su posedali za sto, a stranac podelio velike porcije svoje neverovatne orbe. Sve ljude obuzela je neka udna razdraganost, smejali su se, razgovarali i uivali u neoekivanom obroku u drutvu. Usred opteg veselja, stranac se neujno iskrao, ostavivi udotvorni kamen, da ga upotrebe kad god ele da skuvaju najbolju orbu na svetu.

Pomaganje 171

BAVA PUNA VODE U selu se pripremala velika proslava i svako je trebalo da donese po bocu vina i izrui je u ogromnu bavu. Kada je banket poeo, iz bave je potekla voda. Jednom od seljaka pala je na um sledea ideja: Ako umesto vina istoim bocu vode u toliku bavu, niko to nee primetiti. Ali nije mu palo na um da e i svi ostali doi na istu ideju. KAKO UPOTREBITI NOVAC Jedan uenik upitao je duhovnog uitelja: Bogat sam, a sad sam nasledio jo jedno bogatstvo. Kako da ga upotrebim za svoju duhovnu dobrobit? Uitelj je rekao: Doi za nedelju dana po odgovor. Kad se uenik vratio, uitelj je uzdahnuo, rekavi: Stvarno ne znam ta da ti posavetujem. Ako ti budem rekao da novac da rodbini i prijateljima, od toga nee imati nikakve duhovne koristi. Ako ti kaem da ga pok loni hramu, to e samo posluiti kvarenju svetenika. Ako ti kaem da ga da sirotinji, bie gord na svoj gest milosra i tako poiniti greh samozadovoljstva. Pa ta da uinim? rekao je uenik. Uitelj mu je na kraju rekao: Ipak daj novac siro manima. Tebi nee biti bolje, ali njima hoe.
Ako ne slui drugima, oteuje ih. Ako im slui, oteuje sebe. Ignorisanje ove dileme pogubno je za duu. Osloboenje od nje sinonim je za veni ivot.

172 Antoni de Melo

SLON ZAKAEN ZA SLONOVAU Jedan uitelj prestao je da dri nastavu i zaposlio se kao socijalni radnik. Kada su ga pitali zato je promenio zanimanje, odgovorio je: Malo se moe uiniti u koli ako se nita ne radi kod kue i u svetu. U koli sam se oseao kao onaj ovek koji je poao u dunglu da nade slonovau. Kada ju je najzad naao, iznenaeno je otkrio daje zakaena za velikog slona.

KUA I SVET ena govori muu, ije je lice zadubljeno u rairene novine: Da li si ikad pomislio da u ivotu ima jo neega osim onog to se deava u svetu?
Ljudi uglavnom vole oveanstvo. Problem je to njihovi najblii esto nisu ukljueni u taj pojam.

PROSVETLJENJE

KAMENOREZAC Bio jednom jedan kamenorezac i svakoga dana peo se na planinu da razbija stene. Uvek je pevao dok radi jer, bez obzira stoje bio siromaan, nije eleo nita vie od onoga to ima, tako da ga nisu morile nikakve brige. Jednog dana pozvali su ga da obavi posao u palati nekog ministra. Kada je video lepotu i bogatstvo oko sebe, prvi put je osetio kako ga mui elja i uzdahnuo: Eh, da sam ovako bogat! Ne bi vie bilo potrebno da radim u znoju lica svog da bih preiveo. Najednom, uo je glas koji mu je rekao: Tvoja elja je usliena. Od sada e imati sve to poeli. Nije znao ta da misli, sve dok se nije vratio u svoju kolibu i tamo zatekao velianstvenu palatu. Prestao je da radi kao kamenorezac i iveo okruen bogatstvom. Jednog sparnog dana video je kraljevsku povorku i pomislio: Mora da je lepo u njegovoj nosiljci. Voleo bih da sam kralj. elja mu je ispunjena, i bio je ne malo razoaran to je unutra bilo toplije nego to je mislio. Pogledao je napolje i zadivio se nad silom sunca pred kojim nije bilo nikakvih prepreka. Hou da budem sunce, rekao je u sebi. elja mu Je jo jednom usliena i on je postao izvor toplote za itav svet. Sve je bilo dobro dok nije naiao na debeli sloj oblaka koji nije mogao da probije. Tada je poeleo

174 Antoni de Melo

da bude oblak, to mu je odmah ispunjeno, ali se na kraju pretvorio u kiu i, na svoj veliki gnev, pao je na stenu koja gaj e naterala da tee pored nje. ta? viknuo je. Zar je obian kamen moniji od mene? Onda elim da budem kamen. I tako, obreo se na vrhu planine. Meutim, uskoro je uo neki udan um ispod sebe. Pogledao je nanie i video oveculjka kako razbija stene. ta!? Zar je tako bedno stvorenje monije od ogromne stene kao to sam ja? elim da postanem ovek! I tako je ponovo bio kamenorezac koji radi na planini i zarauje za ivot u znoju lica svog, ali zato peva od srca jer je zadovoljan to je opet onaj koji je bio i to ivi s onim to je imao.
Nita ne izgleda tako privlano kao ono to jo nismo dostigli.

TA ME SE TIE? Svakog meseca uenik je upoznavao uitelja sa svo jim duhovnim napredovanjem Prvog meseca napisao je: Oseam irenje svesti i sjedinjava nje moga bia sa univerzumom. Uitelj je pogledao zapis i bacio ga. Sledeeg meseca pisalo je: Najzad sam otkrio daje boansko prisutno u svim stvarima. Uitelj kao da je bio razoaran. U sledeoj poruci pisalo je: Mom usredsredenom pogledu otkrila se tajna jedinstva i mnoine. Uitelj je zevnuo.

Prosvetljenje 175

U novoj poruci stajalo je: Niko se ne raa, niko ne ivi, jer 'ja' ne postoji. Uitelj je u oajanju rairio ruke. Prolo je mesec dana, dva meseca, pet, itava go dina. Uitelj je pomislio da je moda vreme da podseti uenika i pita ga kako njegov duhovni razvoj. ta me za to briga? odgovorio je uenik. Kada je uitelj proitao ove reci, lice mu je zablista lo od radosti, da bi uskliknuo: Hvala ti Boe, najzad je shvatio!
ak je i osvajanje slobode vrsta robovanja. Nikad neemo biti zaista slobodni dok ne prestanemo da bri nemo jesmo li slobodni ili nismo. Slobodan je samo onaj ko je uvek spokojan i zadovoljan.

KAKO SU NASTALE CIPELE Jedan moni i glupi kralj, kome je smetalo to mu neravnine na putevima uljaju stopala, naredio je da se ela kraljevina obloi krznom. Dvorska luda grohotom se nasmejala kad je ula za ovu naredbu. Kakva nemogua ideja, Vae Velianstvo! Zato troiti toliki novac? Dovoljno je da odseete dva mala pareta krzna i stavite ih na svoja stopala! lj Je posluao savet i tako su nastale prve cipele.
Onaj koji je prosvetljen zna da se preobraaj sveta u mesto lieno patnje moe izvesti samo pramenom u srcu, nikad u itavom svetu.

176 AntonideMelo

ROB I OLUJA Jedan pomorac isplovio je svojom laom i doiveo veliko nevreme. Jedan od robova na lai poeo je da jaue, izbezumljen od straha, jer nikad ranije nije bio na brodu u oluji. Njegova kuknjava bila je tako glasna i uporna da je to poelo da razdrauje p utnike, a pomorac hteo da baci roba u more. Meutim, umeao se njegov prvi savetnik, koji je bio vrlo mudar, rekavi: Pustite mene. Mislim da ga mogu izleiti. Naredio je da bace bednika u more a zatim naredio da ga izvuku. Kad se ponovo naao na palubi , rob se zavukao u jedan oak i vie ni re nije progovorio.
Nismo svesni koliko smo sreni sve dok se stvari ne pogoraju.

BRODOLOMNIKOVA SREA Tokom Drugog svetskog rata jedan ovek preiveo je nakon brodoloma dvadeset i jedan dan na jednoj barki, da bi ga na kraju spasili. Kada su ga pitali da li ga je ovo iskustvo neemu nauilo, odgovorio je: Da. Ako budem imao dovoljno hrane i vode, biu ludo srean do kraja ivota.
Jedan starac pria da se samo jednom poalio u ivotu: kada je bio bos, a nije imao novca za cipele. Tada je video oveka bez stopala koji je delovao bezbrino i od tada se nikad vie nije alio.

Prosvetljenje 177 KLATNO

Jedan asovniar popravljao je klatno na zidnom asovniku, kada ga je, na svoje veliko zaprepaenje, uo kako govori: Molim vas, ne dirajte me, reklo je klatno. Bilo bi to vrlo ljubazno od vas. Pomislite koliko puta moram da otkucavam, danju i nou. Koliko otkucaja u minutu, ezdeset minuta na sat, dvadeset etiri sata na dan, trista ezdeset i pet dana godinje. G odinu za godinom... milioni otkucaja. Ne mogu vie. Ali asovniar je mudro odgovorio: Ne misli na budunost. Otkucavaj samo jedan po jedan otkucaj i uivae u tome do kraja svog veka. Klatno je to prihvatilo i jo uvek radosno otkucava vreme. 4
Sadanji trenutak nikad nije nepodnoljiv ako se ivi do kraja. Teko je imati telo ovde u deset ujutro a duh u est popodne; telo u Bombaju a duh u San Francisku.

NAJSLAA JAGODA Evo parabole koju je Buda priao svojim uenicima: Jedan ovek naiao je na tigra u polju, koji je krenuo ka njemu. Pobegao je, doao do litice iznad jedne proval ije, okliznuo se i pao. U padu, uhvatio se za mali bun jagoda koji je rastao na obronku. Nekoliko trenutaka visio je tu, dok je gore reao lz gladneli tigar a dole ga ekala smrt na stenama u dubini.

178 Antoni de Melo

Iznenada, opazio je lepu zrelu jagodu usred lia. Drei se za bun, primakao je glavu i ustima ubrao jagodu. Nikada u svom ivotu nije okusio tako slatku jagodu!
Onom ko je prosvetljen, svest o smrti samo p ojaava slast ivota.

STARCI NEMAJU VREMENA ZA GUBLJENJE Pred lekarskom ordinacijom ekala je gomila ljudi. Jedan starac ustao je i priao pultu. Sestro, rekao je, zakazano mi je u deset a sada je skoro jedanaest. Ne mogu vie da ekam. Moete li da mi zakaete po novo? Jedna ena je promrmljala drugoj: Ovaj ovek je bar osamdeset godina star. Kakve li to hitne poslove ima kad ne moe da ostane i saeka? Starac je uo ove reci, okrenuo se i uzvratio: Imam osamdeset est godina, gospodo. I ba zbog to ga ne mogu sebi dozvoliti da traim ni minuta dragocenog vremene koje mi je ostalo u ivotu.
Prosvetljeni ne trae ni jedan trenutak, jer su shvatili da sve to rade ima vrlo relativno znaenje.

ELJA ZA ZNANJEM Sokrat se nalazio u zatvoru i ekao izvrenje smrtne kazne. Jednog dana uo je jednog zatvorenika kako peva neke stihove pesnika Stesihora. Sokrat je zamolio oveka da ga naui ovim stiho vima.

Prosvetljenje 179

Zato? pitao je peva. Zato to tako mogu da umrem znajui jednu stvar vie, uzvratio je filozof.
Uenik: Zato bi ovek uio neto novo nedelju dana pred smrt? Uitelj: Iz istog razloga iz koga bi voleo da naui neto novo pedeset godina pre nego to umre.

LEKCIJA IZ MAEVANJA Tadima no Kami bio je uitelj maevanja kod o guna. Jedan samuraj iz ogunove telesne strae doao je jednog dana s molbom da ga naui maevanju. Paljivo sam te posmatrao, rekao je Tadima no Kami, i ini mi se da si pravi majstor ove vetine. Pre nego to te uzmem za uenika, reci mi kod kog uitel ja si uio. Nikad ni kod koga nisam uio, odgovorio je sa muraj. Nee me prevariti, uzvratio je uitelj. Imam oko koje nikad ne grei. Ne elim da protivreim Vaoj Visosti, rekao je samuraj, ali zaista se ne razumem u maevanje. Uitelj je razme nio nekoliko udaraca s njim, zatim mu je rekao: Kad ve tvrdi da nikada nisi uio ovu vetinu, moram ti verovati na re. Ali ti si zaista majstor. Priaj mi o sebi. Postoji neto, objasnio je samuraj. Kad sam bio dete, jedan samuraj mi je rekao da se mukarci ne smeju nikada plaiti smrti. Zato sam odluno pristupio tom problemu, sve dok u meni nije iezao i najmanji traak strepnje.

_ J

180 Antoni de Melo

Eto objanjenja, uskliknuo je Taima no Kami. Prava tajna velikog maevaoca krije se u o dsustvu straha od smrti. Tebi nije potrebno da ui, ti si sam po sebi majstor.
Ko je neprosvetljen, uvek je izloen strepnji. Kao ovek koji pada u reku a ne zna da pliva. Strah ga obuzme i on se davi. Pokuava da ostane na povrini, ali samo i dalje tone. Kad bi prestao da se plai i pre pustio se da potone do dna, njegovo telo samo bi se vratilo na povrinu. Jednom je neki ovek, u napadu epilepsije, pao u re ku. Kada se osvestio, iznenaeno je video da se nalazi na obali. Napad zbog koga je pao u vodu spasao mu je ivot, oduzevi mu strah od davljenja... To je prosvetljenje.

VRA I ZMAJ Jednom je u Kini postojao ogroman zmaj koji je iao od sela do sela, bez razlike ubijajui stoku, pse, ivinu i decu. Stanovnici su se obratili vrau da im po mogne u njihovoj nevolji. Vra im je rekao: Ja ne mogu da ubijem zmaja, jer i pored toga to znam vetinu magije, previe se bojim. Ali nai u vam oveka koji e ubiti zmaja! On se zatim pretvorio u zmaja i stao na most. Ne znajui da je to vra, ljudi su se plaili da preu. Meutim, jednog dana je neki ovek mirno preao preko mosta i proao pored zmaja. Vra je odmah poprimio ljudsko oblije i pozvao oveka: Prijatelju, vrati se! Ve nedeljama te ekam ovde!
Prosvetljeni ovek zna da strah proistie iz naina na koji se gleda na stvari, a ne iz samih stvari.

Prosvetljenje 181

DERVI I CAR Jedan car sreo je dervia i, po istonjakom obiaju u odnosu na podanike, obratio mu se recima: Sta mogu da uinim za tebe? Dervi je odgovorio: Meni bi bilo nezgodno da traim uslugu od svog roba. Kako se usuuje da tako odgovara caru? uzviknuo je jedan doglavnik. Opravdaj se ili e umreti! Imam jednog roba koji gazduje tvojim carem. Koje taj? Strah, odgovorio je dervi.
Kada telo umre, ivota vie nema. Otuda potie naopaki stav da je zadravanje ivota u telu isto to i ivljenje. Ui tamo gde metak zlikovca ne oduzima ivot; pro duavanje ivota nije isto to i produenje trajanja sopstvenog postojanja.

DIOGEN I PIJACA ROBLJA Kada je grki filozof Diogen uhvaen i odveden na pijacu robija, pria se da se popeo na podijum prodavca i gromkim glasom viknuo: Prodaje se gospodar! Ima li medu vama neki rob koji eli da ga kupi?
Nemogue je od prosvetljenog nainiti roba, jer je on, osloboen straha, jednako srean u ropstvu kao i na slobodi.

182 Antoni de Melo

SMRT EKA U SAMARI Jedan bagdadski trgovac poslao je slugu da obavi neki posao na bazaru, ali se ovaj vratio tresui se od straha. Gospodaru, dok sam iao bazarom, sudario sam se s nekim neznancem. Pogledao sam ga u lice i video sam da je to Smrt. Zapretila mi je i udaljila se. Sada se bojim. Dajte mi konja, molim vas, da pobegnem u Samaru i tako uteknem od nje. Trgovac, zabrinut za svog vernog slugu, dao mu je najbreg konja i ovaj je odmah odjahao. Kasnije, trgovac je otiao na bazar i video Smrt kako krui u gomili. Priao joj je i rekao: Zapretila si mom sirotom slugi jutros. Sta je to znailo? To nije bila pretnja, odgovorila je Smrt, ve iz nenaenje to ga vidim ovde u Bagdadu. Zato ne bi bio u Bagdadu? Pa on ivi ovde. Ne znam, ali reeno mi je da u ga veeras zatei u Samari.
Veliki broj ljudi toliko se plai smrti da, samo da bi je izbegli, nikada ne ive.

JOGIN I SLON Jedan od slonova indijskog kralja pomahnitao je i poeo da luta selima, unitavajui sve pred sobom, a niko nije smeo da ga ubije, jer je pripadao kralju. Iz jednog sela na put je poao neki jogin, ali svi su ga nagovarali da ostane, jer je slon vien kako napada put nike na tom putu. Jogin, koga je guru uio d a u svemu vidi Ramu, s visine se obratio ljudima. Sirote buda-

Prosvetljenje 183

le! uzviknuo je. Vama je duhovna stvarnost oigled no nepoznata. Zar vam nikad nisu rekli da u svemu treba videti Ramu, i da svako ko tako ini uiva Rami nu zatitu? Pustite me da odem, ja se ne bojim slona. Ljudi su pomislili da je ovek duhovno uzdignut koliko i poludeli slon. Znali su da je nemogue disku tovati sa jurodivim ovekom i zato su ga pustili da ode. Tek stoje izaao na put, dojurio je slon, podigao ga sur lom u vazduh i tresnuo ga o jedno drvo. Jogin je zaurlao od bola, ali je, na njegovu sreu, neto odvuklo panju slona, tako da se udaljio. Proli su mnogi meseci pre nego to se jogin opo ravio da bi mogao da krene na put. Tada je otiao kod gurua i rekao mu: Tvoje uenje je pogreno. Rekao si mi da u svemu vidim Ramu i eto ta mi se dogodilo! Kako si glup! rekao je guru. Zato nisi video Ramu u stanovnicima sela, koji su te blagovremeno upozorili na slona? RAZLIKA KOSTIJU Kod Plutarha ima jedna epizoda kada Aleksandar Veliki sree Diogena koji s velikim interesovanjem raz gleda gomilu ljudskih kostiju. Sta trai? pitao ga je Aleksandar. Neto to ne mogu da otkrijem, odgovorio je fi lozof. Sta je to? Razlika kostiju tvoga oca od kostiju njegovih robova.
Prosvetljeni ne vide nikakvu razliku ak ni kada su kosti prekrivene mesom.

184 Antoni de Melo

RAMINA VOLJA U jednom zabaenom indijskom selu iveo je jedan poboni kroja. Po itav dan pominjao je Boga i svet je imao veliko poverenje u njega. Kada bi iskrojio neki komad odee, odlazio je na bazar da ga proda. Tamo, kad bi ga neko upitao za cenu, odgovarao je: Raminom voljom, cena tkanine je 35 para, krojenje 10 i zarada je, Raminom voljom, 4 pare. Zato je cena, Raminom voljom, ukupno 49 para. Ljudi su mu uvek verovali i nikad se nisu pogaali s njim. Kroja je imao obiaj da uvee sedi u hramu na ivici sela, gde se molio i pevao himne Bogu. Jedne veeri, dok je bio zadubljen u molitvu, u hram je upala banda razbojnika. Bio im je potreban neko da im pomogne oko prenoenja ukradene robe, pa su rekli krojau da poe s njima. Kroja je posluno krenuo, s tovarom na glavi. Ubrzo su naili na policijsku patrolu i poeli da tre. I kroja je trao, ali bio je stariji od njih, tako da ga je patrola brzo uhvatila. Kad su kod njega nali ukradene stvari, odveli su ga u zatvor. Sledeeg jutra, kroja je izveden pred sudiju pod optubom za krau. Kada ga je sudija upitao ta moe da kae u svoju odbranu, izjavio je sledee: Potovani, Raminom voljom veerao sam jue i otiao u hram da se pomolim. Tada je, iznenada, Raminom voljom, banda razbojnika upala u hram i, Raminom voljom, pozvali su me da im pomognem oko prenoenja njihove robe. Stavio sam veliki teret na glavu i, kada me je, Raminom voljom, patrola pojurila, nije im bilo teko da me uhvate. Zatim sam, Raminom voljom, zavrio u zatvoru. A jutros sam se, Raminom voljom, naao ovde, pred vama.

Prosvetljenje J 85

Sudija je naredio strai: Pustite ga da ode, ovaj ovek je oigledno lud. Kada su ga kod kue pitali ta mu se desilo, odgovorio je: Raminom voljom sam uhapen i sudili su mi, a onda sam, Raminom voljom, osloboen. POLICAJAC I RABIN U jednom ruskom selu iveo je rabin. Svakog jutra, jo od rane mladosti, prelazio je preko seoskog trga, idui na molitvu u sinagogu, i uvek ga je posmatrao lokalni policajac koji je mrzeo Jevreje. Na kraju, jednog jutra, policajac je priao rabinu i upitao ga kuda ide. Ne znam, odgovorio je rabin. Kako to misli 'ne znam'? Ve godinama te posmatram kako ide u sinagogu preko ovog trga i ti mi sad kae da ne zna! Pokazau ja tebi! Potegao je rabina za bradu i odvukao ga u zatvor. Dok je zakljuavao eliju, rabin mu je rekao: Shvata li sad ta sam mislio kad sam rekao da ne znam? TAJNA SREE Putnik: Kakvo e vreme biti danas? Pastir: Onakvo kako meni odgovara. Kako zna da e biti vreme kakvo tebi odgovara? Jer sam otkrio da ne mogu uvek imati ono to mi dgovara, i nauio sam da uvek budem zadovoljan

186 Antoni de Melo

onim to imam. Zato sam siguran da e biti vreme kakvo meni odgovara.
Srea i nesrea kriju se u naem odnosu prema doga ajima, nikad u prirodi samih dogaaja.

BLAGO U KUHINJI Hasidska pria

Jedne noi rabin Isak dobio je u snu naredbu da ode u daleki Prag i kopa ispod mosta koji vodi do kraljevske palate, gde se, na odreenom mestu, krije zakopano blago. Rabin nije ozbiljno shvatio ovaj san, ali kada se san ponovio, resio je da krene u potragu za blagom. Kada je konano stigao u Prag i doao do mosta, razoarano je otkrio da ga danju i nou uvaju naoruani gardisti. Mogao je samo da ga gleda s pristojne razdaljine. S obzirom daje dolazio svakog dana, priao mu je kapetan garde i pitao ga za razlog. Zbunjen, rabin Isak mu je ispriao svoj san. Kapetan se grohotom nasmejao. Gospode boe! rekao je. Zar je mogue da jedan rabin kao vi tako ozbiljno shvata snove? Kad bih ja toliko poklanjao panju svojim snovima, sad bih bio daleko u Poljskoj. Evo, ispriau vam jedan san koji mi se vie puta ponovio. U tom snu ujem glas koji mi govori da se uputim u Krakov i iskopam blago koje se nalazi u uglu kuhinje nekog Isaka, Jezekijelovog sina! Zamislite takvu budalatinu - mene kako lutam po Krakovu u potrazi za nekim Isakom, ili Jezekijelom, kad se verovatno pola muke populacije zove kao prvi a druga polovina kao drugi!

Prosvetljenje 187

Rabin je zanemeo. Zahvalio je kapetanu na savetu, odmah se vratio kui u Krakov, kopao u uglu svoje kuhinje i otkrio veliko blago.
Duhovno traganje je kao putovanje u mestu. Odlazi se tamo gde ve u tom trenutku jesmo i gde smo oduvek bili. To je put od neznanja do spoznaje, jer se sve svodi na to da prvi put vidimo ono to smo oduvek gledali. Da li ste ikad doiveli etnju koja vas vraa sebi, metod koji vas pretvara u ono to ste oduvek bili? Na kraju krajeva, duhovno prosvetljenje samo je u tome da postanemo ono to stvarno jesmo.

ISTINA U ROENOJ KUI Jedan mladi bio je tako opsednut ljubavlju za Isti nom da se oprostio sa porodicom i prijateljima i poao u potragu. Putovao je preko planina i mora, suoivi se sa velikim tekoama i patnjama. Jednog dana se probudio i shvatio da ima sedamdeset pet godina a da jo nije naao Istinu za kojom je tragao. Zato je doneo tunu odluku da odustane od svega i vrati se kui. Mesecima je putovao dok nije dospeo u rodni grad, jer je ve bio veoma star. Kada je stigao kui i vrata se otvorila, pronaao je Istinu, koja gaje tolike godine str pljivo ekala.
Pitanje: Da li su vam vaa putovanja pomogla da naete Istinu. Odgovor: Ne, ali su me pri premila da je prepoznam.

188 AntonideMelo

ZUBI ALIGATORA

Jedan turista na Amazonu s divljenjem je gledao ogrlicu jednog Indijanca. Od ega je napravljena? upitao je. Od aligatorovih zuba, glasio je odgovor. Da, shvatam. Verovatno za vas imaju istu vrednost kao za nas biseri. Nije ba tako. Svakim od njih moe se otvoriti ostriga.
Prosvetljeni vidi dijamant kao obian kamen dok mu ljudski um ne prida vrednost. Stvari su velike ili male shodno onom kako ih na um vidi.

VELIKI DAN Jedan mladi Amerikanac dobio je zaposlenje u Beloj kui i prisustvovao prijemu kod Predsednika, u ast itavog osoblja. Pomislio je da e se njegova majka odueviti ako je pozove iz Bele kue, pa je to odmah i uinio. Mama, ponosno je objavio, danas je veliki dan za mene. Zna li da te zovem iz Bele kue? Reakcija nije bila tako burna. Eh, sine, i za mene je danas bio veliki dan. Ozbiljno? ta se dogodilo? Konano sam uspela da raistim tavan.

Prosvetljenje 189

KO PRAVI SENDVI?
Oni koji nisu prosvetljeni nesposobni su da utvrde poreklo svojih nevolja.

U jednoj fabrici, sirena je oglasila pauzu za ruak. Tri radnika posedala su na skelu i uzela svoje sendvie. Prvi je rekao: Ako opet naem unku, baciu ga! to je i uinio, jer je sendvi bio sa unkom. Drugi radnik je rekao: Ako opet naem sir, baciu ga! to je i uinio, jer je sendvi bio sa sirom. Trei radnik je iz javio: Ako opet naem tunjevinu, baciu ga! stoje i uinio, jer je sendvi bio s tunjevinom. Kad je za ovo saznale njihove ene, ozbiljno su prodiskutovale o tome. Ja nita ne shvatam mog mua, rekla je prva. Uvek mu stavljam unku u sendvi, jer znam da oboava unku. Ne razumem ni ja mog, rekla je druga. Uvek mu stavljam sir u sendvi, jer znam da oboava sir. A staja da kaem!? uzviknula je trea. Moj mu uvek sam pravi svoj sendvi! PLAIM SE DA E ME POLJUBITI Don i Meri ili su kasno uvee ulicom. Done, uasno se plaim, rekla je Meri. ega se plai? Da e me poljubiti. Kako da te poljubim s ovim kofama koje nosim i kokokama ispod obe ruke? Plaila sam se da e staviti kokoke pod kofe i nda me poljubiti.
Ono to nam ljudi ine, proistie, mnogo ee nego to mislimo, iz nae nesvesne elje da nam to uine.

190 AntonideMelo

TRKA RIKI Dva vojnika na severu Indije vraali su se rikom u kasarnu kad su pred sobom videli riku u kojoj su sedela dva marinca. Ubrzo su poeli meusobno da se izazivaju, da bi se to na kraju pretvorilo u trku riki, u kojoj je ovek koji je teglio riku sa vojnicima ubrzo zadobio prednost, jer je njegov konkurent bio dosta stariji. Vojnici su ve uivali u ukusu pobede kad su, na svoje zaprepaenje, videli kako konkurentska rika velikom brzinom prolazi pored njih. Jo vee je bilo njihovo iznenaenje kad su videli da starac koji je vukao riku sedi u njoj, a umesto njega vue jedan od marinaca.
Neprosvetljenom pobeda uvek vie znai nego onom ko je prosvetljen.

KAKO DOBITI OPKLADU


Oni koji nisu prosvetljeni duu bi prodali samo da dokau kako su u pravu!

Pre nego to izaem uvee, uvek se kladim sa enom u deset dolara da u se vratiti do ponoi. I? I onda je pustim da dobije opkladu.

Prosvetljenje 191

ONO TO MISLE SUSEDI


Nepogreiv znak prosvetljenosti je kada ne brinemo vie zbog onog to ljudi misle ili govore.

Jedna trgovina nametajem poslala je ovakvu po ruku jednom od svojih kupaca: Potovani g. Dons, ta e pomisliti vai susedi ako poaljemo kamion da pokupi sav nametaj koji nam jo niste isplatili? Odgovor je glasio: Potovana gospodo, prezentirao sam vau poruku mojim susedima da bih video ta misle o tome, i svi su se sloili da bi to bio mizeran potez s vae strane, dostojan samo neke pro pale firme.

ZAROBLJENI LAV Jedan lav je ulovljen i zatvoren u logor gde je, na svoje veliko iznenaenje, zatekao druge lavove koji su ve godinama bili tu, neki od njih itav svoj ivot, jer su tu i roeni. Pridoli lav ubrzo se upoznao sa drutvenim aktivnostima lavova u logoru. Udruivali su se u grupe. Jednu grupu inile su individue eljne dru enja; druga se bavila organizovanjem predstava; trea se takoe bavila kulturom, utoliko to je radila na ouvanju kostima, tradicije i pria iz vremena kada su lavovi bili slobodni. Druge grupe su bile religiozne i okupljale su se uglavnom da bi pevale dirljive pesme o nekoj buduoj dungli u kojoj nee biti ograda; neke grupe privlaile su one koji su po svojoj prirodi skloni

792 Antoni de Melo

knjievnosti i umetnosti; bilo je i revolucionarnih grupa, u koje su se udruivali da bi digli pobunu protiv onih koji ih dre u zatoenitvu ili da bi se borili protiv drugih grupa pobunjenika. S vremena na vreme izbila bi neka revolucija, jedna grupa unitila bi drugu, ili bi strae bile pobijene i zamenjene drugim straama. Gledajui oko sebe, pridolicaje zapazio jednog lava koji kao daje bio stalno zadubljen u misli, usamljenika koji nije pripadao nijednoj grupi i uglavnom se drao podalje od ostalih. Bilo je u njemu neeg udnog to je izazivalo divljenje i opte neprijateljstvo, jer je njegovo prisustvo opominjalo i ulivalo strah. On se ovako obratio pridolici: Ne pridruuj se nijednoj grupi. Ove sirote budale ulau toliko napora u sve drugo, samo ne u ono to je bitno. A ta je bitno? upitao je pridoli lav. Prouavanje porekla i sutine ograde.
Nita, ali zaista nita drugo nije vano!

PUSTITE ME NAPOLJE! Ljudsko stanje savreno je prikazano u primeru bednog pijanca koji se kasno u no obreo na ulici, pred zatvorenom kapijom parka, i onda lupao na nju, derui se: Pustite me napolje!
Samo vas vae iluzije spreavaju d a vidite da ste slobodni, i da ste to oduvek bili.

Prosvetljenje 193

REKA U PUSTINJI
Jedan od najhitnijih elemenata u osvajanju sree je svesnost koja se rada iz tekoa.

Izgubljeni putnik oajniki je traio vodu u pustinji. S naporom se teturao od jedne dine do druge, sve u nadi da e negde otkriti vodu. Gledao je u svim pravcima, ali uzalud. Dok je tako hodao, zapeo je nogom o jedan suvi bun i pao. Ostao je da lei, bez snage da ustane, bez elje za borbom, bez nade da e preiveti to uasno iskuenje. Dok je tako leao, nepomian i nesrean, u trenutku je postao svestan tiine pustinje. Na sve strane vladao je velianstven mir koga nije naruavao ni najmanji um. Iznenada je podigao glavu. Neto je uo. Neki vrlo slabaan zvuk koji se uo samo zahvaljujui vrlo oset Ijivom uhu i dubokoj tiini pustinje: uborenje vode. Ohrabren nadom koju je taj zvuk probudio u njemu, putnik je ustao i nastavio da hoda, sve dok nije stigao do jednog potoia bistre i svee vode.

URAIMA TARO Japanska pria

iveo jednom siromani mladi ribar po imenu Uraima Taro. Jednog dana isplovio je na more, ali nita nije ulovio osim sasvim male ribice, koja ga je zamolila daje vrati u vodu i pozvala ga da poe s njom

194 Antoni de Melo

u morske dubine, do podvodnog carstva. Uraima nije mnogo razmiljao - ivot mu je bio suvie teak da bi preterano drao do njega. Bacio se u talase i zaronio za ribicom. Ubrzo su stigli do velelepnih palata kralja mora. Ribica se pretvorila u prelepu devojku, uzela ga za ruku i povela ga do kraljevskih odaja. Uraima je samo gledao oko sebe irom otvorenih oiju - nikad nije ni sanjao da postoji takav svet, takvo udo lepote. Nje govoj srei nije bilo kraja. Sledeeg dana, trebalo je da se vena sa morskom princezom i zauvek ostane tu. Meutim, muila ga je jedna misao. Hteo je da jo jednom vidi i pozdravi se sa svojim najbliima - sa ocem i majkom, sa enom i decom. Ali princeza mu je rekla da, ako ode, nee vie moi da se vrati. Osim toga, upozorila gaje da ga nita dobro ne eka gore na zemlji. Ali Uraima nije posluao, ve je izronio na povrinu, ubeen da e se ipak vratiti. Princeza mora ispratila ga je sa suzama u oima. Zbogom, rekla je. Nikad se vie neemo videti. Ove reci su ga ujele za srce. Kad je isplivao na obalu, doiveo je neto neobino. To jeste bila obala sa koje je isplovio prethodnog dana, ali ipak je bila drukija. Uputio se prema selu. I tu gaje ekalo iznenaenje. Selo je bilo tu, bilo je to njegovo selo, ali sve je bilo drukije. Nije ak mogao da nade svoju kuu. Tamo gde je mislio da se nalazi nije bilo niega - samo pusta ledina. Stanovnici sela bili su mu potpuno nepoznati. Nikada ranije nije video te ljude, a nigde nije bilo nekog od poznatih. Na kraju, poeo je da se raspituje za svoju kuu, ali niko nije znao gde se ona nalazi. Ljudi su ga gledali kao da je umobolan. Ipak, neko gaje uputio kod najstarije ene u selu, ne bi li mu ona moda pomogla.

Prosvetljenje 195

Kae da se zove Uraima Taro? progovorila je bezubim ustima. Neverovatno! Postojao je jedan ribar sa tim imenom, ali davno, veoma davno. Moja prababa mije priala o tome, a njoj njena. Taj Uraima Taro jed nom je isplovio na more i nikad se nije vratio. Ima tome bar petsto godina. Na te reci, mladi je najednom osedeo, noge su mu zadrhtale, u trenutku je postao nemoni starac, da bi se zatim rasuo u prah. KRALJ JANAKA I ATAVAKRA
Nema drugog sveta osim ovog. Ali postoje dva naina na koje se on vidi.

U drevnoj Indiji iveo je mudri kralj Janaka. Jednog dana odmarao se na svojoj postelji posutoj laticama cvea, dok su ga robovi hladili palmovim liem a vojnici straarili pred vratima. Zaspao je i usnio da je poraen u sukobu sa kraljem susedne zemlje. Sanjao je da su ga zarobili i kako ga mue. Kad je muenje po elo, Janaka se naglo probudio i zatekao sebe kako lei na postelji posutoj laticama, s robovima koji su ga hladili i vojnicima koji straare pred vratima. Onda je ponovo zaspao i usnio isti san, da bi se opet probudio i zatekao sebe ivog i zdravog u svojoj palati. Janaku je poela da mui jedna misao: dok je spavao, svet njegovih snova inio mu se stvaran. Sada, kad se probudio, inio mu se stvaran svet ula. Hteo je da sazna koji je od ova dva sveta zaista stvaran. Meutim, niko od mnogobrojnih filozofa, naunika i mudraca koje je pitao nije znao ta da mu kae. Godinama je uzalud traio odgovor, sve dok jednog

196 Antoni de Melo

dana ovek po imenu Atavakra nije zalupao na kapiju kraljevske palate. Atavakra znai potpuno deformisan ili bogalj, jer je od samog roenja bio takav. U poetku, kralj ga nije uzimao za ozbiljno. Kako takva deformisana kreatura kao to si ti moe znati mudrost koja je skrivena od tolikih naunika i filozofa? rekao mu je. Od samog roenja blokirani su mi svi veliki pu tevi, zato sam se poudno uputio stazom mudrosti, odgovorio je Atavakra. Govori, rekao je kralj. I evo ta je Atavakra rekao: O moj kralju, niti je budno stanje stvarno, niti su to snovi. Kada smo budni, svet snova gotovo da ne postoji, a kad sanjamo, ne postoji svet ula. Zato nijedan nije stvaran. Ali staje onda stvarno? upitao je kralj. Postoji stanje koje je s one strane ova dva sveta.! Otkrij ga. To je jedina stvarnost.
Ima ljudi koji sebe smatraju prosvetljenim ali, u svojoj ludosti, govore daje neko dobar a neko rav, da su neki dogaaji veseli a drugi tuni. Onaj koji stvarno prosvetljen napustio je kategorije ivota i smrti, uspona i pada, uspeha i neuspeha, si romatva i bogatstva, slave i ponienosti. Nad njim nemaju mo ak ni glad i e, toplota i hladnoa, jer ih smatra prolaznim u ivotnom toku. On je shvatio da nije neophodno da promeni ono to vidi, ve samo nain na koji gleda svet oko sebe. Tako, on poprima osobine vode, koja je savitljiva i elastina, ali nezaustavljiva u svom toku. Ne umara se, a ipak ini dobro svim ivim biima. Zahvaljujui

Prosvetljenje J 97

njegovoj aktivnosti lienoj interesa i drugi bivaju pre obraeni; itav svet postaje bogatiji. Vodu sprovode iz reke da bi zalivala polja. Ona je potpuno ravnoduna da li je u reci ili na poljima, a tako i prosvetljeni ivi i dela, u skladu sa svojom sudbinom. Takvi ljudi postaju zakleti neprijatelji drutva, koje mrzi elastinost onoga to je ivo i namee disciplinu, red, rutinu, kanone i konformizam.

MRTVI NE GOVORE Mamija je postao uveni uitelj ena. Ali uenje zena skupo se plaa. Dok je jo bio uenik, njegov uitelj traio je od njega da objasni kako zvui glas jedne ruke. Mamija je dao sve od sebe, preskaui obroke i vreme za spavanje, samo da bi doao do tanog odgovora. Ali uitelj nije bio zadovoljan ak mu je jednog dana rekao: Ne radi dovoljno. Previe voli udobnost, previe si vezan za lepe stvari u ivotu, previe si zabrinut da to pre nae odgovor. Bolje bi ti bilo da umre. Kad je Mamija ponovo izaao pred uitelja , napravio je dramatian gest. Na zahtev da objasni pljesak jedne ruke, pao je na tle i ostao nepomian kao les. Dobro, rekao je uitelj. Mrtav si. A pljesak jedne ruke? Otvorivi oi, Mamija je odgovorio: Jo nisam resio taj problem. Na to se uitelj razbesneo, dreknuvi: Idiote! Mrtvi ne govore. Napolje odavde!
Ako ve nisi prosvetljen, bar se potrudi da bude dosledan!

SADRAJ

MOLITVA Tri isposnika ...................... 7 Rabinov ples ....................... 9 Obuareva molitva ............... 10 Azbuna molitva ................ 11 Naradina molitva.................. 11 Zakasneli odgovor ............... 12 Dosadan kao stenica ............ 13 Molitva za Hitlera ............. 14 Molitva za kiu .................. 14 Razjareni bik......................... 14 Bog ne govori .................... 15 Ledena molitva .................. 16 Molitva hodoasnice ......... 17 abina molitva ...................... 17 Skidanje poveza.................... 18 Boji zanat ............................ 18 Noge na stolu........................ 19 Molitva starog krtca .......... 19 Pretvori se u plamen ......... 20 Monah i ptica....................... 20 SVESNOST Lovci u avionu ..................... Papirna pantomima ........... iji je ujak? ........................ . Da li ste Jevrejin? ............. Cena ribe .............................. 21 21 24 24 25

Hipik s jednom cipelom . . . Indijanac koji oslukuje . . . udotvorni pas ..................... Babino utanje ......................

25 25 26 27

Tragalac za istinom ........... 27 Peene ui ............................ 28 Test bekog hirurga ............ 29 Ko je Mesija?........................ 29 Slepi rabin ............................. 30 Robija i mrav ...................... 31 EIGreko ............................. 31 RELIGIJA Stanica kraj pruge ............. 32 Buda Kamakura ................... 32 Dov Ber i Bal en .............. 33 Spaljeni Buda....................... 33 Nevidljive sutre.................... 34 Dva brata .............................. 35 Bog je napolju ...................... 36 Spaavanje iz poara ......... 37 Izabrani narod ................... 37 Druenje sa zmajem ............ 38 Pusti granu ........................... 38 Pijanac i mesec ................. 39 Izgubljeno geslo ................ 40 Svetaketuova mudrost . . . . 40 Veliko otkrie ....................... 41

200 AntonideMelo
ta svira? .............................. Duhovna elita ....................... Rabinova elja ...................... Superiornost neukog ......... Lisica i pas ............................ Nemoj da se moli! ........... Znak krsta ili ljubavi? . . . . Strah jednog padobranca . . Od ega je kundak? .............. Rad na obe linije ................ Gde je veera? ...................... Nasradin i dijamant ............ Dve vrste Sabata ................ MILOST Tri amca za spaavanje . . . Jako pie .............................. Posedovanje i odricanje . . . Vei kamilu ......................... Ortakluk sa bogom .............. uvar tunike ...................... Pomo u pustinji ............... Budui oevi ...................... 51 52 52 53 53 54 54 54 JA Tajanstveno ja .................... 69 Najvei pronalazak stolea . 69 Gde sam ja? .......................... 69 Priaj mi re ja ................. 70 Pustinjak i njegovo ja .......... 70 Guru i krokodili ................... 71 avo preruen u anela . . . 72 Kakav udarac! ................... 72 Uvredena majka ................... 72 Petao i konj ........................ 73 j Slon i buve ........................... 73 Radnik i hor.......................... 74' Pera prozora ....................... 74 Felerine kopije .................... 74 57 58 59 59 Pauina na turbanu .............. 75 Sargarepa je moja! ............... 75 Duborezac ing.................... 76 KojeMarufKarki? ............ 77 42 42 43 44 44 45 45 45 46 46 47 48 49 Rabinova skromnost . . ' . . . . 60 Tesni oreol............................. Titula barona ....................... Kanjavanja askete ............... Bog i lepotica ........................ Pobeda nad strahom ............. Nisterus bei od zmaja . . . . udotvorac ......................... Bahaudin krije uda.............. 61 61 62 62 63 63 63 64

Gramzivi monah ................ 65 Tanzan i Uno ..................... 66 Starica na plai ................. 67 Svetenik u restoranu .......... 67 Rinzajev smeh...................... 68

Hou brata............................ 55 Plodovi i seme ..................... 55 Mocartov savet..................... 55 Bog igra golf........................ 56 Vodoinstalater na Nijagari . 56 SVETOST Vatrogasna kola.................... Sveta senka ......................... Pol Sezan .............................. Subuti i praznina ................

Od molitve do prosvetljenja 201 Ko si ti? ................................ Ko je hipik? .......................... Udalakina lekcija ................. ISTINA Oplakivanje .......................... Dopadanje ............................ Koulja ili deko ................ Nesreni sin i srena ki. . . Devojaka elja ................... Odbegli mu ...................... Psi na istom lancu .............. Princeza zaljubljena u roba . Jeremija i nakovanj ........... Revolucionar ........................ Prosjak koji je mrzeo Boga . Zabrinuti deak .................. Poklon za domaicu ............. Al-Mamunov konj ............... Mango za potomke .............. Kamen nasred puta .............. Kada je dan, a kada je no?................................ Rabinova tajna ..................... Moneta bez vrednosti........... ivot u porodici.................... Majstor ena i lopov ......... amar za pesnika ............. Musovo strpljenje .............. Staje ivot? .......................... 175 godina robije ................. Pedeset godina...................... Koji Amida? ....................... Radna motivacija.................. Teorija o medvediu............. 80 80 80 81 81 82 82 82 83 84 84 84 85 85 86 86 87 87 87 88 89 89 90 91 91 91 92 92 93 77 78 79 Dah na raspolaganju ............ 93 Dirigent i truba ................... 94 Filozofska ljubav ................. 94 Dva posto drvosea ............. 95 Strah od mia ....................... 95 Najvaniji ovek na svetu . 95 Ping-I'ing trai vatru ......... 96 Genin odgovor.................... 97 Danas jedno, sutra drugo . . 97 Grozna publika ................. 98 Ptice u junoj Kini ............... 98 aba i okean ...................... 99 Pravi naslednik .................. 99 Ue nad ambisom ............. 100 Gde je istina? ........................ 100 Srce na planini...................... 101 Dau ti sr ............................. 101 Damari u srcu ....................... 102 Tata, vratio sam se! ........... 103 Otac nastradalog................... 103 MUDROST Visoka i mrana kula ........... 104 Uenici Lin ia .................... 104 Hrabrost jednog mia ........... 105 Avanturista............................ 105 Raj moe da saeka ............ 105 Budistika monahinja Rjonen ............................ 106 Ples bez nogu........................ 107 Rupa ...................................108 Biseri u pustinji .................. 108 Karavan-saraj .................... 109 Bogatstvo za sat ivota . . . . 110 Kada se Bog smeje ............... 111

202 Antom de Melo Nisi gospodar ak m samog sebe . . . . 111 Blago peine koja nestaje . . 112 Nonoko i lopov ................. 113 Kradljivac cipela ............... 114 Sokrat na pijaci .................. 114 Majmun i hijena ................... 114 Pozlaeno ane ................... 115 Junaid odbacuje zlato .......... 116 Guru i biseri .......................... 116 Kvekerov plac ................... 117 Dva dolara ............................ 117 Svaa gluvonemih .............. 118 Vredanje Bude ...................... 119 Letei ilimi .......................... 119 Buda i razbojnik ................... 120 Lulu ....................................... 120 Kako dostii Tao ................ 121 Munjevita uputstva .............. 121 Sve je religija........................ 122 Trideset godina za prosvetljenje .................. 122 Monahovo iskuenje............. 123 Otkrivanje mantre .............. 124 Kako je Buda naao zlatnu sredinu ................. 125 Karnedijeva zaboravnost . . 128 uveno ostrvo....................... 129 To i sad radim ................... 129 Vistlerova deca ..................... 130 Savet za budue pisce .......... 130 Upotreba mozga ................... 131 Isti kao otac........................... 131 Nosa je s ove strane .............. 132 Dedinaodela ....................... 132 Opasna molitva..................... 132 Staje cilj? .......................... 133

AUTORITET Ramakrinina pria ............... 135 Doktor ung spaava ivot .................. 136 Lekar zna bolje ..................... 136 Kome veruje? ...................... 136 Letei konj............................. 137 Retardirani princ ...................137 Markonijevo neznanje ..........138 Radikalno reenje ................ 138 Poslednja elja ......................139 Slava Marka Tvena.............. 139 Dirigent ................................. 140 Zabranjeni prolaz ................. 140 Izgubljeni kritiar ................ 140 Katinka .............................. 141 O dravnicima ...................... 143 LJUDSKA PRIRODA Samootrovani ....................... 144 Turizam i emigracija ......... 144 Deaci ili devojice? ........... 146

VASPITANJE Sakupljanje kamenja na Mesecu ........................ 126 Aneo koji tape ............... 126 Virla s keapom ................ 127 Neurotino dete ................... 127 Riblje ulje za psa ................. 128

Od molitve do prosvetljenja 203 Kuga i strah...................... Ljubav jednog slepca.. . . Kradu ih kad su mali . . . Fazan za sudiju ................ Crni balon ...................... Loa reputacija ................ Gradonaelnikov ugled . . Pijan od jedne aice . . . Kako utrapiti kuie . . . . Opratanje nacistima . . . 146 146 147 147 148 148 149 149 149 150 Nenost prema ivotinjama ............. 162 Zec koji jede hranu za ptice ............ 162 Deset oljica kafe ............ 163 Novac za slona ................ 163 Pilula za spavanje ............ 164 Dobrotvorka i nezahvalni deak.......................... 164 Koncert za bekstvo od ene .................... 165 Zbog tebe! .................... 165 Sledei govornik .............. 166 Pet zvona .......................... 166 Poruka bubnjeva .............. 167 Kada zvati lekara ............. 167 Kako stei prijatelje i neprijatelje ............... 168 Savet starim ljudima . . . . 168 Unitavanje vrabaca . . . . 169 Kamen-orba.................... Bava puna vode ............ Kako upotrebiti novac. . . Slon zakaen za slonovau ............... Kua i svet ........................ 169 171 171 172 172

LJUDSKI ODNOSI Ruzvelt i lovac ................. Tehnika izvrenja ............. Revnosni trgovac ............. Zlatna svadba ................... Kako poboljati ivot? . . Nasradin i majmun........... Tablete za smirenje. .......... ta ako odbije?............. Obeavam da u vam verovati .................... Nasradin i dug ................. Vereniki prsten................ Prva opomena.................. Koja je cena mira? .......... Doni kae da ............... 151 152 152 153 154 154 155 155 157 157 158 158 159 159

PROSVETLJENJE Kamenorezac ................... 173 ta me se tie? ................. 174 Kako su nastale cipele. . . 175 Rob i oluja ....................... 176 Brodolomnikova srea. . . 176 Klatno ............................... 177

POMAGANJE Pitanje interesa................. Take gledita .................. Voz ne staje u Fordhamu. Beimo!........................ 160 160 161 162

204 Antoni de Melo Najslaa jagoda ................... Starci nemaju vremena za gubljenje................... elja za znanjem ................. Lekcija iz maevanja .......... Vra i zmaj ......................... Dervi i car .......................... Diogen i pijaca robija . . . . Smrt eka u Samari ............ Jogin i slon .......................... Razlika kostiju .................... Kamina volja ....................... Policajac i rabin .................. Tajna sree........................... Blago u kuhinji.................... 177 178 178 179 180 181 181 182 182 183 184 185 185 186 Istina u roenoj kui ........... Zubi aligatora ...................... Veliki dan............................. Ko pravi sendvi ? ............... Plaim se da e me poljubiti ................... Trkariki .............................. Kako dobiti opkladu ........... Ono to misle susedi ........... Zarobljeni lav .................... Pustite me napolje! ........... Reka u pustinji .................. Uraima Taro .................... Kralj Janaka i Atavakra . . Mrtvi ne govore.................... 187 188 188 189 189 190 190 191 191 192 193 193 195 197

izdava LOM Beograd

za izdavaa / oprema Plavio Rigonat Slaan Tasi tampa Caligraph / Beograd


Porudbine s popustom na tel. 011 / 638 730 CIP - KaTajiorr-saHHJa y nyf>JiHKaunJH Haponna 6n6,'iner:Ka CpfiHJe, Beorpafl 82(73)-36 UJE Me.rco. AHTOHH Od molitve do prosvetljenja. Ml. Damari : / Antoni de Melo : (preveo i priredio Plavio Rigonat). - Beograd : LOM. 2001 (Beograd : Caligraph). - 204 str. ; 22 cm. Prevod dela: The Pulse of VVisdom / Anthony.de Mello

ID =91955468

Svaka od ovih pria je otkrie istine, koje znai i istinu u odnosu na vas koji to itate. Zato, kad god proitate neku od njih, pokuajte iskreno da shvatite neto vie o sebi. To je kao kada biste itali knjigu iz medicine i upitali se da li oseate neki od opisanih simptoma. Ako se oduprete iskuenju da, itajui ove prie, razmiljate o drugima, one e vam otkriti neto novo o vama, neto o emu moda niste ni sanjali. ak i ako ih itate iz puke zabave, nita ne garantuje da neka od njih nee probiti va odbrambeni mehanizam i eksplodirati u vaem biu kad se najmanje nadate. U slobodnim trenucima moete se podsetiti neke prie i razmisliti o njoj. Ako dopre do vaeg nesvesnog, moe vam se otkriti njeno pravo znaenje. Biete iznenaeni kako e vam ponekad pasti na um kada se ukae potreba da razjasnite neki dogaaj ili situaciju, ili pronaete unutranji mir. Na taj nain, u kontaktu sa ovom knjigom, prolazite kurs prosvetljenja u kome ste sami sebi duhovni uitelj.

Druga izdanja

Antoni de Melo BUENJE PUT U U BAVI Florens Skovel Sin


IGRA IVOTA l KAKO JE IGRATI

Sogjal Rinpoe
KNJIGA IVOTA KNJIGA SMRTI

Tartang Tulku
UVOD U NOVI IVOT