Gajatri Čakravorti Spivak

MOGU LI PODREĐENI DA GOVORE
I Nešto od najradikalnije kritike koja danas dolazi sa Zapada rezultat je pristrasne želje da se očuva predmet Zapada, ili Zapad kao Subjekt. Teorija umnoženih „subjekatskih efekata“ odaje iluziju da podriva subjektivni suverenitet dok često pruža okrilje tom predmetu znanja. Iako istoriju Evrope kao Subjekta u pripovest pretvaraju zakon, politička ekonomija i ideolo­ gija Zapada, taj skriveni Subjekt pretvara se da „nije geopolitički određen“. Mnogo reklamira­ na kritika suverenog subjekta tako zaista uvodi jedan Subjekt. Obrazlagaću ovaj zaključak razmatranjem teksta dva velikana te kritike: „Intelektualci i moć: Mišel Fuko i Žil Delez“.1 Odabrala sam prijateljsku razmenu između dvojice aktivističkih filozofa istorije stoga što poništava suprotnost između autoritativne teorijske produkcije i nezaštićene prakse razgo­ vora, što čoveku omogućava da baci letimičan pogled na putanju ideologije. Učesnici tog razgovora ističu najznačajnije doprinose francuske poststrukturalističke teorije: prvo, da su mreže moći/želje/interesa toliko raznorodne da je njihovo svođenje na koherentnu pripo­ vest kontraproduktivno – neophodna je ustrajna kritika; i drugo, da intelektualci moraju po­ kušati da razotkriju i poznaju diskurs društvenog Drugog. Pa ipak, njih dvojica sistematski zanemaruju pitanje ideologije i vlastite umešanosti u intelektualnu i ekonomsku istoriju. Iako je jedna od njegovih glavnih pretpostavki kritika suverenog subjekta, razgovor između Fukoa i Deleza oblikuju dva monolitna i anonimna subjekta u revoluciji: „maoista“ (FD, str. 205) i „radnička borba“ (FD, str. 217). Intelektualci su, pak, imenovani i razlučeni; šta­ više, kineski maoizam nigde nije delotvoran. Maoizam ovde prosto stvara auru pripovedne specifičnosti, što bi predstavljalo bezopasnu retoričku banalnost da nije činjenice da nevina aproprijacija vlastite imenice „maoizam“ za ekscentričnu pojavu francuskog intelektual­ 2 nog „maoizma“ i posledične „nove filozofije“ simptomatično čini Aziju transparentnom.
1

Michel Foucult, Language, Counter-Memory, Practice: Selected essays and interviews, prev. Donald F. Bouchard i Sherry Simon, Cornell University Press: Ithaca, NY, 1977, str. 205­17 (u daljem tekstu na­ vodi se kao FD). Menjala sam englesku verziju ove knjige, kao i ostale engleske prevode, gde mi se činilo da to zahteva vernost originalu. (Mišel Fuko, „Intelektualci i moć“, Spisi i razgovori, prev. Ivan Milenković, Fedon: Beograd, 2010, str. 89­101) Važno je napomenuti da najveći „uticaj“ zapadnoevropskih intelektualaca na profesore i studente u SAD­u dolazi putem zbirki ogleda više nego prevoda obimnih studija. A razumljivo je da se iz tih zbirki najviše čitaju oni radovi koji su u žiži interesovanja. (Ovde mislim da Deridin ogled ”Structure, sign and play”.) Iz perspektive teorijske produkcije i ideološke reprodukcije, stoga, razgovor koji ovde razmatram nije nužno prevaziđen. 2 Ovde se implicitno upućuje i na talas maoizma koji je usledio u Francuskoj posle 1968. godine. Vidi Michel Foucault, ”On Popular Justice: a discussion with Maoists”, u Power/Knowledge: Selected interviews and other writings 1972-77, prev. Colin Gordon et al., Pantheon: New York, str. 134 (u daljem

91

ILUMINACIJE

De­ le­ zo­ vo upu­ ći­ va­ nje na rad­ nič­ ku bor­ bu jed­ na­ ko je pro­ ble­ ma­ tič­ no; oči­ gled­ no se ra­ di o iz­ ra­ zu na­ klo­ no­ sti: „[moć] ne mo­ že­ mo do­ ta­ ći u ne­ koj tač­ ki pri­ me­ ne a da ne bu­ de­ mo su­ o­ če­ ni s tom ra­ su­ tom ce­ li­ nom, da, pre­ ma to­ me, ne bu­ de­ mo nu­ žno na­ ve­ de­ ni na že­ lju da je u pot­ pu­ no­ sti uni­ šti­ mo. Sva­ ka se par­ ci­ jal­ na re­ vo­ lu­ ci­ o­ nar­ na od­ bra­ na, od­ no­ sno sva­ ki par­ ci­ jal­ ni re­ vo­ lu­ ci­ o­ nar­ ni na­ pad, na taj na­ čin, pri­ dru­ žu­ ju rad­ nič­ koj bor­ bi“ (FD, str. 101). 3 To­ bo­ žnja ba­ nal­ nost uka­ zu­ je na čin po­ ri­ ca­ nja. Na­ ve­ de­ na tvrd­ nja za­ ne­ ma­ ru­ je me­ đu­ na­ rod­ nu po­ de­ lu ra­ da, a taj gest če­ sto obe­ le­ ža­ va poststruk­ tu­ ra­ li­ stič­ ku po­ li­ tič­ ku te­ o­ ri­ ju.4 Pri­ zi­ va­ nje te rad­ nič­ ke bor­ be zlo­ kob­ no je upra­ vo zbog svo­ je ne­ vi­ no­ sti; ne­ spo­ sob­ na je da se no­ si s glo­ bal­ nim ka­ pi­ ta­ li­ zmom: stva­ ra­ njem su­ bjek­ ta rad­ ni­ ka i ne­ za­ po­ sle­ nog u okvi­ ru ide­ o­ lo­ gi­ ja na­ ci­ o­ nal­ nih dr­ ža­ va u nje­ go­ vom Cen­ tru; sve ve­ ćim iz­ u­ zi­ ma­ njem rad­ nič­ ke kla­ se na Pe­ ri­ fe­ ri­ ji iz ostva­ re­ nja vi­ ška vred­ no­ sti te iz „hu­ ma­ ni­ stič­ ke“ pri­ pre­ me za kon­ zu­ me­ ri­ zam; i ve­ li­ kim pri­ su­ stvom pa­ ra­ ka­ pi­ ta­ li­ stič­ ke rad­ ne sna­ ge kao i he­ te­ ro­ ge­ nim struk­ tur­ nim sta­ tu­ som po­ ljo­ pri­ vre­ de na Pe­ ri­ fe­ ri­ ji. Za­ ne­ ma­ ri­ va­ nje me­ đu­ na­ rod­ ne po­ de­ le ra­ da; us­ po­ sta­ vlja­ nje tran­ spa­ rent­ no­ sti (osim ka­ da se na­ vod­ no ra­ di o „Tre­ ćem sve­ tu“) „Azi­ je“ (i po­ vre­ me­ no „Afri­ ke“); po­ nov­ no utvr­ đi­ va­ nje prav­ nog su­ bjek­ ta so­ ci­ ja­ li­ zo­ va­ nog ka­ pi­ ta­ la – ti su pro­ ble­ mi za­ jed­ nič­ ki ve­ li­ kom de­ lu poststruk­ tu­ ra­ li­ stič­ ke i struk­ tu­ ra­ li­ stič­ ke te­ o­ ri­ je. Za­ što da sank­ ci­ o­ ni­ še­ mo ta­ kve oklu­ zi­ je upra­ vo kod onih in­ te­ lek­ tu­ a­ la­ ca ko­ ji su na­ ši naj­ bo­ lji pro­ ro­ ci he­ te­ ro­ ge­ no­ sti i Dru­ gog? Ve­ za s rad­ nič­ kom bor­ bom na­ la­ zi se u že­ lji da se po­ ve­ ća moć u sva­ kom ob­ li­ ku nje­ ne pri­ me­ ne. Taj te­ ren se oči­ gled­ no za­ sni­ va na jed­ no­ stav­ noj va­ lo­ ri­ za­ ci­ ji bi­lo ko­je že­ lje ra­ zor­ ne po bi­lo ko­ji vid mo­ ći. Val­ ter Be­ nja­ min ko­ men­ ta­ ri­ še slič­ nu Bo­ dle­ ro­ vu po­ li­ ti­ ku ci­ ti­ ra­ ju­ ći Mark­ sa:
Marks na­ sta­ vlja opis con­spi­ra­te­urs de pro­fes­sion na sle­ de­ ći na­ čin: „...ne­ ma­ ju dru­ gog ci­ lja do ne­ po­ sred­ nog, da zba­ ce s vla­ sti po­ sto­ je­ ću vla­ du, i du­ bo­ ko pre­ zi­ ru vi­ še te­ o­ rij­ sku pro­ sve­ će­ nost rad­ ni­ ka po pi­ ta­ nju nji­ ho­ vih kla­ snih in­ te­ re­ sa. Otud nji­ hov bes – ne pro­ le­ ta­ ri­ jat­ ski ne­ go ple­ bej­ ski – pre­ ma ha­bits no­irs (cr­ no­ ko­ šu­ lja­ ši­ ma), ma­ nje ili vi­ še obra­ zo­ va­ nim lju­ di­ ma ko­ ji pred­ sta­ vlja­ ju [ver­tre­ten] tu stra­ nu po­ kre­ ta i u od­ no­ su na ko­ je ni­ ka­ da ne mo­ gu po­ sta­ ti pot­ pu­ no ne­ za­ vi­ sni, kao što ne mo­ gu ni u od­ no­ su na zva­ nič­ ne pred­ stav­ ni­ ke [Repräsentanten] par­ ti­ je.“ Bo­ dle­ ro­ vi po­ li­ tič­ ki uvi­ di su­ štin­ ski ne idu da­ lje od uvi­ da tih pro­ fe­ si­ o­ nal­ nih za­ ve­ re­ ni­ ka. (...) mo­ žda je mo­ gao iz­ ja­ vi­ ti kao Flo­ ber: „Od sve po­ li­ ti­ ke raz­ u­ mem sa­ mo jed­ no: po­ bu­ nu“, vla­ sti­ tu. 5

Jed­ no­ stav­ no, ve­ za s rad­ nič­ kom bor­ bom na­ la­ zi se u že­ lji. Na jed­ nom dru­ gom me­ stu De­ lez i Ga­ ta­ ri po­ ku­ ša­ li su da iz­ na­ đu al­ ter­ na­ tiv­ nu de­ fi­ ni­ ci­ ju že­ lje, pre­ i­ na­ ču­ ju­ ći onu ko­ ju nu­ di psi­ ho­ a­ na­ li­ za: „Že­ lji ne ne­ do­ sta­ je ni­ šta, njoj ne ne­ do­ sta­ je njen objekt. Pre bi se mo­ glo re­ ći da su­ bjek­ tu ne­ do­ sta­ je že­ lja, ili da že­ lji ne­ do­ sta­ je po­ sto­ jan su­ bjekt; a po­ sto­ jan su­ bjekt
tekstu navodi se kao PK). Pojašnjenje ove reference podržava moju tvrdnju tako što rasvetljava me­ hanizam aproprijacije. Treba zapaziti status Kine u ovim raspravama. Dok se Fuko neprestano ogra­ đuje govoreći: „Ne znam ja ništa o Kini“, njegovi sagovornici pokazuju onaj stav koji Derida naziva „kineskom predrasudom“. 3 Srp­ ski pre­ vod pri­ la­ go­ đen je pre­ vo­ du Ga­ ja­ tri Ča­ kra­ vor­ ti Spi­ vak i smi­ slu ko­ ji ci­ ta­ ti ima­ ju u nje­ nom tek­ stu. (Prim. prev.) 4 Ovo je deo mnogo šireg simptoma, kao što razmatra Eric Wolf u Europe and the People without History, University of California Press: Berkeley, 1982. 5 Walter Benjamin, Charles Baudelaire: A lyric poet in the era of high capitalism, prev. Harry Zohn, Verso: London, 1983, str. 12.

92

po­ sto­ ji sa­ mo usled re­ pre­ si­ je. Že­ lja i njen objekt su jed­ no, to je ma­ ši­ na, kao ma­ ši­ na ma­ ši­ ne. Že­ lja je ma­ ši­ na, objekt že­ lje je ta­ ko­ đe s njom po­ ve­ za­ na ma­ ši­ na, ta­ ko da se pro­ iz­ vod uzi­ ma iz pro­ iz­ vo­ đe­ nja i da se ne­ što odva­ ja od pro­ iz­ vo­ đe­ nja do pro­ iz­ vo­ da, što će da­ ti ne­ ki osta­ tak no­ mad­ skom i skit­ nič­ kom su­ bjek­ tu.“67 To od­ re­ đe­ nje ne me­ nja spe­ ci­ fič­ nost su­ bjek­ ta že­ lje (ni pre­ o­ sta­ log su­ bje­ kat­ skog efek­ ta) ko­ ji se ve­ zu­ je za spe­ ci­ fič­ ne pri­ me­ re že­ lje ili stva­ ra­ nje ma­ ši­ ne že­ lje. Šta­ vi­ še, ka­ da se ve­ za iz­ me­ đu že­ lje i su­ bjek­ ta uzme kao ne­ va­ žna ili tek obr­ nu­ ta, su­ bje­ kat­ ski efekt ko­ ji se po­ taj­ no pro­ mo­ li umno­ go­ me je na­ lik uop­ šte­ nom ide­ o­ lo­ škom su­ bjek­ tu te­ o­ re­ ti­ ča­ ra. To mo­ že bi­ ti prav­ ni su­ bjekt so­ ci­ ja­ li­ zo­ va­ nog ka­ pi­ ta­ la, ni rad­ na sna­ ga ni upra­ va, u či­ joj je ru­ ci „jak“ pa­ soš, ko­ ji ko­ ri­ sti „ja­ ku“ ili „tvr­ du“ va­ lu­ tu, i pret­ po­ sta­ vlja se da ima neo­ gra­ ni­ čen pri­ stup da­ tom pro­ ce­ su. To si­ gur­ no ni­ je su­ bjekt že­ lje kao Dru­ go. De­ le­ zov i Ga­ ta­ ri­ jev ne­ u­ speh u raz­ ma­ tra­ nju od­ no­ sa iz­ me­ đu že­ lje, mo­ ći i su­ bjek­ tiv­ no­ sti či­ ni ih ne­ spo­ sob­ nim da ar­ ti­ ku­ li­ šu te­ o­ ri­ ju in­ te­ re­ sa. U tom kon­ tek­ stu, nji­ ho­ va rav­ no­ du­ šnost pre­ ma ide­ o­ lo­ gi­ ji (a te­ o­ ri­ ja ide­ o­ lo­ gi­ je je neo­ p­ hod­ na za raz­ u­ me­ va­ nje in­ te­ re­ sa) ne­ ve­ ro­ vat­ na je, ali i do­ sled­ na. Fu­ ko­ o­ va po­ sve­ će­ nost „ge­ ne­ a­ lo­ škim“ spe­ ku­ la­ ci­ ja­ ma spre­ ča­ va ga da pro­ na­ đe, u „ve­ li­ kim ime­ ni­ ma“ po­ put Mark­ sa i Froj­ da, raz­ vo­ đa u ne­ ka­ k vom stal­ nom to­ ku 8 sve­ će­ nost stvo­ ri­ la je u Fu­ ko­ o­ vom de­ lu ko­ ban ot­ por pre­ ma in­ te­ lek­ tu­ al­ ne isto­ ri­ je. Ta po­ „pu­ koj“ ide­ o­ lo­ škoj kri­ ti­ ci. Za­ pad­ ne spe­ ku­ la­ ci­ je o ide­ o­ lo­ škoj re­ pro­ duk­ ci­ ji dru­ štve­ nih od­ no­ sa pri­ pa­ da­ ju tom glav­ nom to­ ku, i upra­ vo u okvi­ ru te tra­ di­ ci­ je Al­ ti­ ser pi­ še: „Re­ pro­ duk­ ci­ ja rad­ ne sna­ ge zah­ te­ va ne sa­ mo re­ pro­ duk­ ci­ ju nje­ nih ve­ šti­ na, već isto­ vre­ me­ no i re­ pro­ duk­ ci­ ju nje­ ne pot­ či­ nje­ no­ sti pra­ vi­ li­ ma usta­ no­ vlje­ nog po­ ret­ ka, to jest, re­ pro­ duk­ ci­ ju pot­ či­ nja­ va­ nja vla­ da­ ju­ ćoj ide­ o­ lo­ gi­ ji za rad­ ni­ ke i re­ pro­ duk­ ci­ ju spo­ sob­ no­ sti da se tač­ no ma­ ni­ pu­ li­ še vla­ da­ ju­ ćom ide­ o­ lo­ gi­ jom za či­ ni­ o­ ce eks­ plo­ a­ ta­ ci­ je i ugnje­ ta­ va­ nja ka­ ko bi oni omo­ gu­ ći­ li do­ mi­ na­ ci­ ju vla­ da­ ju­ će kla­ se „pu­ tem re­ či“ ( par la pa­ro­le)“.9 Dok raz­ ma­ tra sve­ pri­ sut­ nu ra­ zno­ rod­ nost mo­ ći, Fu­ ko ne za­ ne­ ma­ ru­ je ne­ iz­ mer­ nu in­ sti­ tu­ ci­ o­ nal­ nu ra­ zno­ rod­ nost ko­ ju Al­ ti­ ser tu po­ ku­ ša­ va da she­ ma­ ti­ zu­ je. Slič­ no to­ me, ka­ da go­ vo­ re o sa­ ve­ zi­ ma i si­ ste­ mi­ ma zna­ ko­ va, dr­ žav­ nim i rat­ nim ma­ ši­ na­ ma (mil­le pla­te­a­ux), De­ lez i Ga­ ta­ ri otva­ ra­ ju upra­ vo to po­ lje. Fu­ ko, pak, ne mo­ že pri­ zna­ ti da raz­ vi­ je­ na te­ o­ ri­ ja ide­ o­ lo­ gi­ je pre­ po­ zna­ je vla­ sti­ tu ma­ te­ ri­ jal­ nu pro­ duk­ ci­ ju u in­ sti­ tu­ ci­ o­ nal­ no­ sti, kao ni u „de­ lo­ tvor­ nim in­ stru­ men­ ti­ ma za na­ sta­ nak i aku­ mu­ la­ ci­ ju zna­ nja“ (PK, str. 102). Sto­ ga što ti fi­ lo­ zo­ fi iz­ gle­ da mo­ ra­ ju da od­ ba­ ce sve ar­ gu­ men­ te ko­ ji na­ vo­ de kon­ cept ide­ o­ lo­ gi­ je kao sa­mo she­ mat­ ski, a ne tek­ stu­ al­ ni, mo­ ra­ ju i da stvo­ re me­ ha­ nič­ ki she­ mat­ sku su­ prot­ nost iz­ me­ đu in­ te­ re­ sa i že­ lje. Ta­ ko se­ be svr­ sta­ va­ ju za­ jed­ no s bur­ žo­ a­ skim so­ ci­ o­ lo­ zi­ ma ko­ ji na me­ sto ide­ o­ lo­ gi­ je do­ vo­ de na­ sta­ vljač­ ku „ne­ sve­ snu“ ili pa­ ra­ su­ bjek­ tiv­ nu „kul­ tu­ ru“. Me­ ha­ nič­ ki od­ nos iz­ me­ đu že­ lje i in­ te­ re­ sa ja­ san je u re­ če­ ni­ ca­ ma po­ put: „...da se mo­ že po po­ tre­ bi že­ le­ ti, ne pro­ tiv svo­ ga in­ te­
Gilles Deleuze and Felix Guattari, Anti-Oedipus: Capitalism and schizophrenia, prev. Richard Hurley et al., Viking Press: New York, 1977, str. 26. 7 Pre­ vod se ve­ li­ kim de­ lom osla­ nja na Ž. De­ lez, F. Ga­ ta­ ri, An­ti-Edip. Ka­pi­ta­li­zam i shi­zo­fre­ni­ja, pre­ ve­ la Ana Mo­ ra­ lić, Iz­ da­ vač­ ka knji­ žar­ ni­ ca Zo­ ra­ na Sto­ ja­ no­ vi­ ća, Srem­ ski Kar­ lov­ ci, 1990, str. 23. (Prim. prev.) 8 U vezi s tim značajna je razmena mišljenja s Jacques-Alain Miller u PK (”The Confession of the Flesh”). 9 Louis Althusser, Lenin and Philosophy and Other Essays, prev. Ben Brewster, Monthly Reivew Press: New York, 1971, str. 132-3 (esej „Ideologija i državni ideološki aparati“, prev. Andrija Filipović, Karpos: Loznica, 2009).
6

93

re­ sa – po­ što je in­ te­ res uvek tu, na­ la­ zi se tu gde ga sta­ vlja že­ lja“ (FD, str. 99). Ne­ iz­ di­ fe­ ren­ ci­ ra­ na že­ lja je ak­ ter, a moć se tu kri­ šom upli­ će da stvo­ ri efek­ te že­ lje: „moć (...) do­ vo­ di do po­ zi­ tiv­ nih efe­ ka­ ta na ni­ vou že­ lje – kao i na ni­ vou zna­ nja“ (PK, str. 59). Ta pa­ ra­ su­ bjek­ tiv­ na ma­ tri­ ca, is­ pre­ se­ ca­ na he­ te­ ro­ ge­ no­ šću, uvo­ di ne­ i­ me­ no­ va­ ni Su­ bjekt, bar za one in­ te­ lek­ tu­ al­ ne rad­ ni­ ke na ko­ je uti­ če no­ va he­ ge­ mo­ ni­ ja že­ lje. Za „po­ sled­ nju in­ stan­ cu“ sa­ da se utr­ ku­ ju eko­ no­ mi­ ja i moć. Po­ što se pre­ ćut­ no de­ fi­ ni­ še po or­ to­ dok­ snom mo­ de­ lu, že­ lja se u pot­ pu­ no­ sti su­ prot­ sta­ vlja po­ ku­ ša­ ji­ ma „da je pre­ va­ re“. Ide­ o­ lo­ gi­ ju kao „la­ žnu svest“ (sta­ nje pre­ va­ re­ no­ sti) do­ veo je u pi­ ta­ nje Al­ ti­ ser. Čak je i Rajh pod­ ra­ zu­ me­ vao poj­ mo­ ve ko­ lek­ tiv­ ne sve­ sti ume­ sto di­ ho­ to­ mi­ je pre­ va­ re i ne­ pre­ va­ re­ ne že­ lje: „Tre­ ba pri­ hva­ ti­ ti Raj­ hov krik: ne, ma­ se ni­ su bi­ le pre­ va­ re­ ne, u tom ča­ su one su že­ le­ le fa­ ši­ zam“ (FD, str. 99). Ti fi­ lo­ zo­ fi se ne­ će ba­ vi­ ti mi­ šlju o kon­ sti­ tu­ tiv­ noj pro­ tiv­ reč­ no­ sti – tu pri­ zna­ ju da se ra­ sta­ ju od le­ vi­ ce. U ime že­ lje, po­ no­ vo uvo­ de ne­ po­ de­ lje­ ni su­ bjekt u dis­ kurs mo­ ći. Či­ ni se da Fu­ ko 10 caj to­ ga na nje­ go­ ve me­ ta­ fo­ re mo­ žda če­ sto me­ ša poj­ mo­ ve „po­ je­ di­ nac“ i „su­ bjekt“; a uti­ je iz­ ra­ že­ ni­ ji kod nje­ go­ vih sled­ be­ ni­ ka. Zbog mo­ ći re­ či „moć“, Fu­ ko pri­ zna­ je da ko­ ri­ sti „me­ ta­ fo­ ru tač­ ke ko­ ja pro­ gre­ siv­ no oba­ sja­ va svo­ je okru­ že­ nje“. Ta­ kve oma­ ške po­ sta­ ju pra­ vi­ lo ume­ sto iz­ u­ zet­ ka u ma­ nje oba­ zri­ vim ru­ ka­ ma. A ta tač­ ka isi­ ja­ va­ nja, ko­ ja oži­ vlja­ va su­ štin­ ski he­ li­ o­ cen­ tri­ čan dis­ kurs, na pra­ zno me­ sto ak­ te­ ra do­ vo­ di isto­ rij­ sko sun­ ce te­ o­ ri­ je, Su­ bjekt Evro­ pe.11 Fu­ ko for­ mu­ li­ še još je­ dan ko­ ro­ lar po­ ri­ ca­ nja ulo­ ge ide­ o­ lo­ gi­ je u po­ nov­ nom us­ po­ sta­ vlja­ nju dru­ štve­ nih od­ no­ sa pro­ iz­ vod­ nje: neo­ spor­ nu va­ lo­ ri­ za­ ci­ ju ugnje­ te­ nog kao su­ bjek­ ta, „pred­ met­ nog bi­ ća“, ka­ ko De­ lez s di­ vlje­ njem pri­ me­ ću­ je, „stvo­ ri­ ti uslo­ ve u ko­ ji­ ma bi za­ tvo­ re­ ni­ ci mo­ gli da go­ vo­ re o se­ bi sa­ mi­ ma“. Fu­ ko do­ da­ je da „ma­ se zna­ju sa­ vr­ še­ no do­ bro, ja­ sno“ – po­ no­ vo te­ ma­ ti­ ka sta­ nja ne­ pre­ va­ re­ no­ sti – „mno­ go bo­ lje ne­ go [in­ te­ lek­ tu­ a­ lac]: i one to iz­ ri­ ču ve­ o­ ma do­ bro“ (FD, str. 90-91). Šta se de­ ša­ va s kri­ ti­ kom su­ ve­ re­ nog su­ bjek­ ta u tim iz­ ja­ va­ ma? S De­ le­ zom se do­ la­ zi do gra­ ni­ ca tog pred­ sta­ vljač­ kog re­ a­ li­ zma: „Re­ al­ nost je ono što se da­ nas za­ i­ sta do­ ga­ đa u ne­ koj fa­ bri­ ci, ne­ koj ško­ li, ka­ sar­ ni, za­ tvo­ ru, po­ li­ cij­ skoj sta­ ni­ ci“ (FD, str. 97). Od­ ba­ ci­ va­ nje po­ tre­ be za te­ škim za­ dat­ kom kon­ tra­ he­ ge­ mo­ ni­ stič­ ke ide­ o­ lo­ ške pro­ iz­ vod­ nje ni­ je od po­ mo­ ći. Po­ mo­ glo je po­ zi­ ti­ vi­ stič­ kom em­ pi­ ri­ zmu – te­ me­ lju ko­ ji oprav­ da­ va na­ pred­ ni ka­ pi­ ta­ li­ stič­ ki no­ vi ko­ lo­ ni­ ja­ li­ zam – da de­ fi­ ni­ še svoj te­ ren kao „kon­ kret­ no is­ ku­ stvo“, „ono što se za­ pra­ vo do­ ga­ đa“. Za­ i­ sta, kon­ kret­ no is­ ku­ stvo ko­ je je ga­ rant po­ li­ tič­ kih žal­ bi za­ tvo­ re­ ni­ ka, voj­ ni­ ka i ško­ la­ ra­ ca raz­ ot­ kri­ va se kroz kon­ kret­ no is­ ku­ stvo in­ te­ lek­ tu­ al­ ca, ono­ ga ko­ ji di­ jag­ no­ sti­ ku­ je epi­ ste­ mu.12
10 11

Za jedan od mnogih primera vidi PK, str. 98. Ne iznenađuje, stoga, što u Fukoovom delu, ranom i kasnom, nailazimo na suviše pojednostavljeno shvatanje represije. Ovde se on suprotstavlja Frojdu, ne Marksu. „Imam utisak da je [pojam represije] potpuno neadekvatan u analizi mehanizama i posledica moći koja se uglavnom upotrebljava da oka­ rakteriše današnjicu“ (PK, str. 92). Izgleda da delikatno i suptilno Frojdovo mišljenje – da pod repre­ sijom pojavni identitet afekata postaje neodređen jer se nešto neugodno može poželeti kao zado­ voljstvo, čime se radikalno menja odnos između želje i „interesovanja“ – ovde prilično gubi na snazi. Podrobnije o ovom poimanju represije, vidi Jacques Derrida, Of Grammatology, prev. Gayatri Chakra­ vorty Spivak, Johns Hopkins University Press: Baltimore, MD, 1976), str. 88f. (u daljem tekstu navodi se kao OG); i Derrida, Limited inc.: abc, prev. Samuel Weber, Glyph, 2, 1977, str. 215. 12 Altiserova verzija ove konkretne situacije je možda suviše shematska, ali izgleda da je pažljivije isplanirana nego navodi koje ovde ispitujemo. „Klasni instinkt “, piše Altiser, „subjektivan je i spon­

94

Uisti­ nu. Ako De­ lez za­ i­ sta to tvr­ di. kojima kritikujem predstavljanje subalternih grupa od strane intelektualaca. Da bi dostigao klasni položaj proletarijata.. revolucionisati “ (op. mo­ že po­ mo­ ći da se učvr­ sti me­ đu­ na­ rod­ na po­ de­ la ra­ da. str. Ta­ ko De­ lez da­ je ovu iz­ van­ red­ nu iz­ ja­ vu: „. 188. 95 . De­ lez iz­ ja­ vlju­ je: „Ne­ ma vi­ še pred­ sta­ vlja­ nja. ni­ je­ dan „in­ te­ lek­ tu­ a­ lac-te­ o­ re­ ti­ čar (.. str. Ona ne­ ma ni­ šta sa ozna­ či­ te­ ljem“ (FD. Ot­ kri­ va se ba­ nal­ nost spi­ sko­ va sa­ mo­ sve­ snih. klasni instinkt sitne buržoazije. in­ te­ lek­ tu­ al­ ci pred­ sta­ vlja­ ju se­ be kao tran­ spa­ rent­ ne. dok je isto­ vre­ me­ no ve­ o­ ma ne­ kri­ tič­ na u ve­ zi s isto­ rij­ skom ulo­ gom in­ te­ lek­ tu­ al­ ca. pre­ br­ zo je 13 i pre­ la­ ko su­ prot­ sta­ vi­ ti ap­ strakt­ nu „či­ stu“ te­ o­ ri­ ju i kon­ kret­ nu „pri­ me­ nje­ nu“ prak­ su.) [ni] par­ ti­ ja ni (. Istim pot­ ce­ nji­ vač­ kim to­ nom ko­ jim pre­ ki­ da ve­ zu iz­ me­ đu te­ o­ ri­ je i ozna­ či­ te­ lja. Iznenađujuće nekritična shvatanja predstavljanja u PK.. Ozna­ či­ telj „pred­ sta­ vlja­ nja“ do­ bar je pri­ mer to­ ga. treba. 141.. kao u umet­ no­ sti ili fi­ lo­ zo­ fi­ ji. što se mo­ že uči­ ni­ ti i sa ak­ tiv­ nom te­ o­ rij­ skom prak­ som „pre­ o­ bra­ ža­ ja sve­ sti“.. 14 Cf. 206)? Ti ogrom­ ni pro­ ble­ mi po­ hra­ nje­ ni su u raz­ li­ ka­ ma iz­ me­ đu „istih“ re­ či: svest i sa­ vest (u fran­ cu­ skom su obe con­sci­en­ce). 13 Fukoovo kasnije objašnjenje (PK. Kri­ ti­ ka ide­ o­ lo­ škog kon­ sti­ tu­ i­ sa­ nja su­ bjek­ ta u okvi­ ru dr­ žav­ nih for­ ma­ ci­ ja i si­ ste­ ma po­ li­ tič­ ke eko­ no­ mi­ je sa­ da se mo­ že iz­ bri­ sa­ ti. cit. Ta dva smi­ sla pred­ sta­ vlja­ nja – u okvi­ ru dr­ žav­ ne for­ ma­ ci­ je i za­ ko­ na s jed­ ne stra­ ne i us­ po­ sta­ vlja­ nja su­ bjek­ ta s dru­ ge – po­ ve­ za­ na su. Dva smi­ sla pred­ sta­ vlja­ nja za­ jed­ no se pu­ šta­ ju u op­ ti­ caj: pred­ sta­ vlja­ ti kao „go­ vo­ ri­ ti ume­ sto“. str. i pred­ sta­ vlja­ ti kao „pri­ ka­ zi­ va­ ti“. tu se do­ no­ si je­ dan va­ žan za­ klju­ čak: i na­ sta­ nak te­ o­ ri­ je je prak­ sa. Moje završne napomene u ovom pasusu. for­ mu­ la­ ci­ ja tog ar­ gu­ men­ ta je pro­ ble­ ma­ tič­ na. tan.te­ o­ ri­ ja je kao ku­ ti­ ja za alat. 92). u od­ no­ si­ ma sta­ ni­ ca ili mre­ ža“ (FD. No. de­ lo­ va­ nje te­ o­ ri­ je. Je­ su li oni ko­ ji de­ lu­ ju i bo­re se ne­ mi.. odr­ ža­ va ver­ bal­ na oma­ ška. ali i ne­ po­ pra­ vlji­ vo dis­ kon­ ti­ nu­ i­ ra­ na. Ne­ pri­ zna­ tu pro­ tiv­ reč­ nost u po­ zi­ ci­ ji ko­ ja va­ lo­ ri­ zu­ je kon­ kret­ no is­ ku­ stvo ugnje­ te­ nih. kao u po­ li­ ti­ ci. treba strogo odvojiti od koalicione politike koja uzima u obzir to da nastaje u okviru socijalizovanog ka­ pitala i ujedinjuje ljude ne zbog toga što su ugnjeteni nego što su eksploatisani. pred­ sta­ vlja­ nje i pri­ ka­ zi­ va­ nje. str. ko de­ la (. de­ lo­ va­ nje prak­ se.. Po­ što je i te­ o­ ri­ ja sa­ mo „ak­ ci­ ja“. po­ li­ tič­ ki do­ vi­ tlji­ vih pod­ re­ đe­ nih ko­ je su sa­ či­ ni­ li le­ vi­ čar­ ski in­ te­ lek­ tu­ al­ ci. te­ o­ re­ ti­ čar ne pred­ sta­ vlja ugnje­ te­ nu gru­ pu (ne go­ vo­ ri ume­ sto njih). 90). gde predstavljanje ne samo da nije ukinuto nego se detaljno planira i izvodi. str. str. su­ bjekt se ne tu­ ma­ či kao pri­ ka­ zi­ vač­ ka svest (ona ko­ ja pri­ klad­ no pri­ ka­ zu­ je stvar­ nost). Ovaj model najbo­ lje funkcioniše u parlamentarnoj demokratiji. 13). nasuprot tome. a time i intelektualaca. na­ su­ prot oni­ ma ko­ ji de­ lu­ ju i go­vo­re (FD... klasni in­ stinkt proletera treba samo edukovati. pred­ sta­ vlja­ ju­ ći ih. Pri­ kri­ va­ nje dis­ kon­ ti­ nu­ i­ te­ ta ana­ lo­ gi­ jom ko­ ja se pred­ sta­ vlja kao do­ kaz po­ no­ vo od­ ra­ ža­ va pa­ ra­ dok­ sal­ no pri­ vi­ le­ go­ va­ nje su­ bjek­ ta.) sin­ di­ kat“ ne mo­ gu pred­ sta­ vlja­ ti „one ko­ ji de­ la­ ju i ko­ ji se bo­ re“ (FD. 90).Či­ ni se da ni De­ lez ni Fu­ ko ni­ su sve­ sni da in­ te­ lek­ tu­ a­ lac u okvi­ ru so­ ci­ ja­ li­ zo­ va­ nog ka­ pi­ ta­ la. ta­ k va iz­ ja­ va po­ ma­ že sa­ mo in­ te­ lek­ tu­ al­ cu či­ ja je že­ lja da do­ ka­ že ka­ ko je in­ te­ lek­ tu­ al­ ni rad isto što i fi­ zič­ ki rad. 145) ove delezovske tvrdnje približava se Deridinom shvata­ nju da teorija ne može biti iscrpna taksonomija i da na njeno formiranje uvek utiče praksa. Klasni položaj je objektivan i racionalan. po­ sto­ ji sa­ mo de­ lo­ va­ nje. str. Do ver­ bal­ nih oma­ ški do­ la­ zi ka­ da osta­ vi­ mo ozna­ či­ te­ lje da se sa­ mi o se­ bi sta­ ra­ ju.14 Za­to što je „onaj ko go­ vo­ ri. S ob­ zi­ rom na to da su ne­ u­ ma­ nji­ vi ver­ ba­ li­ zam sve­ ta te­ o­ ri­ je i nje­ gov pri­ stup bi­ lo ka­ k vom sve­ tu ko­ ji se u od­ no­ su na nje­ ga de­ fi­ ni­ še kao „prak­ ti­ čan“.) uvek ne­ ko mno­ štvo“. ko­ ji se raz­ ma­ hao kon­ kret­ nim is­ ku­ stvom.

1974. ni­ je po­ ve­ za­ na s di­ fe­ ren­ ci­ jal­ nom izo­ la­ ci­ jom kla­ sa. ver­tre­ten – s ja­ čim pri­ zvu­ ci­ ma za­ me­ ne – dru­ goj. Pro­ sla­ vljeni od­ lo­ mak po­ put opi­ sa ka­ pi­ ta­ la kao fa­ u­ stov­ skog ču­ do­ vi­ šta to ži­ vo­ pi­ sno po­ ja­ šnja­ va. ne sme­ ju se iz­ bri­ sa­ ti pro­ men­ lji­ ve raz­ li­ ke iz­ me­ đu pred­ sta­ vlja­ nja u okvi­ ru dr­ ža­ ve i po­ li­ tič­ ke eko­ no­ mi­ je s jed­ ne stra­ ne i u okvi­ ru te­ o­ ri­ je Su­ bjek­ ta s dru­ ge. ko­ lek­ tiv­ nost po­ ro­ dič­ nog po­ sto­ ja­ nja. Vintage Books: New York. knj. pri­ ka­ zi­ va­ ti) u po­ zna­ tom od­ lom­ ku iz Osam­na­e­stog bri­me­ra Lu­ja Bo­na­par­te. [fe­in­dlich ge­genüber­stel­len]. ko­ ja je upi­ ja­ la po­ li­ tič­ ku i ide­ o­ lo­ šku ozlo­ je­ đe­ nost u evrop­ skoj tra­ di­ ci­ ji bar otkad se i pe­ snik i so­ fi­ sta. de­ lu­ ju i po­ se­ du­ ju zna­ nje u svo­je ime. for­ mi­ ra­ nje kla­ se je ve­štač­ko i eko­ nom­ sko. 254. po­ seb­ no da bi se re­ klo da u pro­ sto­ ru iz­ van oba ugnje­ te­ ni su­ bjek­ ti go­ vo­ re. ali nji­ ho­ vo za­ jed­ nič­ ko pu­ šta­ nje u op­ ti­ caj. I na eko­ nom­ skom pla­ nu (ka­ pi­ ta­ li­ sta) i na po­ li­ tič­ kom (ak­ ter svet­ ske isto­ ri­ je). str. ko­ ja bi se mo­ gla sma­ tra­ ti te­ re­ nom „in­ stink­ ta“. na­ sta­ vak ci­ ta­ ta iz Osam­na­e­stog bri­me­ra. gde se „ver­tre­ten“ ko­ ri­ sti u smi­ slu en­ gle­ skog „pred­ sta­ vi­ ti“. iz­ me­ đu za­ me­ ne i por­ tre­ ta. 96 . 17 Ibid. Na­ rav­ no. Ben Fowkes. vo­ di u esen­ ci­ ja­ li­ stič­ ku. uto­ pi­ stič­ ku po­ li­ ti­ ku. a eko­ nom­ sko de­ lo­ va­ nje ili in­te­res bez­ li­ čan je jer je si­ ste­ mat­ ski i ra­ zno­ ro­ dan. str. i glu­ mac i go­ vor­ nik. Capital: A critique of political economy. To de­ lo­ va­ nje ili in­ te­ res ve­ zu­ je se za he­ ge­ lov­ sku kri­ ti­ ku in­ di­ vi­ du­ al­ nog su­ bjek­ ta sto­ ga što obe­ le­ ža­ va pra­ zno me­ sto da­ tog su­ bjek­ ta u tom pro­ ce­ su bez su­ bjek­ ta ko­ ji je isto­ ri­ ja i po­ li­ tič­ ka eko­ no­ mi­ ja. re­ ci­ mo. Kla­ sna svest ne de­ lu­ je ka tom ci­ lju. kon­ trast. me­ đu nji­ ma po­ sto­ ji ve­ za. Marks mo­ ra da na­ pra­ vi mo­ de­ le po­ de­ lje­ nog i iz­ me­ šte­ nog su­ bjek­ ta či­ ji su de­ lo­ vi me­ đu­ sob­ no ne­ po­ ve­ za­ ni i ne­ us­ kla­ đe­ ni. a raz­ ma­ tra se dru­ štve­ ni „su­ bjekt“ či­ ji su svest i Ver­tre­tung (za­ me­ na ko­ li­ ko i pred­ sta­ vlja­ nje) 15 16 Karl Marx. ta­ ko­ đe se ba­ vi struk­ tur­ nim prin­ ci­ pom ras­ pr­ še­ nog i iz­ me­ šte­ nog kla­ snog su­ bjek­ ta: (od­ sut­ na ko­ lek­ tiv­ na) svest kla­ se ma­ lih se­ o­ skih po­ sed­ ni­ ka pro­ na­ la­ zi svog „no­ si­ o­ ca“ u „pred­ stav­ ni­ ku“ ko­ ji se či­ ni kao da ra­ di u in­ te­ re­ su dru­ gog. Evo Mark­ so­ vog od­ lom­ ka. 1. Dar­stel­len pri­ pa­ da pr­ voj sku­ pi­ ni. Marks tu tvr­ di da opi­ sna de­ fi­ ni­ ci­ ja jed­ ne kla­ se mo­ že bi­ ti i di­ fe­ ren­ ci­ jal­ na – nje­ no iz­ dva­ ja­ nje od svih osta­ lih kla­ sa i raz­ li­ ka u od­ no­ su na njih: „Uko­ li­ ko mi­ li­ o­ ni po­ ro­ di­ ca ži­ ve u eko­ nom­ skim uslo­ vi­ ma ko­ ji iz­ dva­ ja­ ju nji­ hov na­ čin ži­ vo­ ta. sma­ tra­ ju opa­ snim. Vintage Books: New York. 302. U tom kon­ tek­ stu.16 Že­ lim da ka­ žem da se Marks ne tru­ di da stvo­ ri ne­ po­ de­ lje­ ni su­ bjekt ta­ mo gde se že­ lja i in­ te­ res po­ du­ da­ ra­ ju.“ Ne po­ Za­ pra­ vo. David Fernbach. 239.17 Na­ red­ ni od­ lo­ mak. in­ te­ res i for­ mi­ ra­ nje od na­ či­ na ži­ vo­ ta. prev. Surveys from Exile. iako je ona po­ kre­ će. Tu se ka­ pi­ ta­ li­ sta de­ fi­ ni­ še kao „sve­ sni no­ si­ lac [Träger] neo­ gra­ ni­ če­ nog kre­ ta­ nja ka­ pi­ ta­ la“. in­ te­ re­ sa i for­ mi­ ra­ nja pri­ pad­ ni­ ka dru­ gih kla­ sa i sta­ vlja­ ju ih u od­ nos ne­ pri­ ja­ telj­ skog su­ ko­ ba 15 sto­ ji tu ni­ ka­ kav „kla­ sni in­ stinkt“. Opet su po­ ve­ za­ ni. prev. 1977. pre­ ru­ še­ nu u post­ mark­ si­ stič­ ki opis sce­ ne mo­ ći: de­ ba­ tu iz­ me­ đu pred­ sta­ vlja­ nja ili re­ to­ ri­ ke kao tro­ po­ lo­ gi­ je te kao ube­ đi­ va­ nja. gde Marks spo­ mi­ nje kla­ su kao opi­ sni i tran­ sfor­ ma­ tiv­ ni kon­ cept na na­ čin do­ ne­ kle slo­ že­ ni­ ji od onog ko­ ji bi do­ zvo­ li­ la Al­ ti­ se­ ro­ va raz­ li­ ka iz­ me­ đu kla­ snog in­ stink­ ta i kla­ snog po­ lo­ ža­ ja. Reč „pred­ stav­ nik“ ov­ de ni­ je „dar­stel­len“. oni či­ ne jed­ nu kla­ su. Raz­ mo­ tri­ mo po­ i­ gra­ va­ nje poj­ mo­ va ver­tre­ten (pred­ sta­ vlja­ ti u onom pr­ vom smi­ slu) i dar­stel­len (pred­ sta­ vlja­ ti u onom dru­ gom smi­ slu.Ako se ne­ će od­ u­ sta­ ti od ta­ k ve kri­ ti­ ke i ta­ k vog pro­ jek­ ta. to po­ o­ štra­ va kon­ trast pre­ ko kog Fu­ ko i De­ lez pre­ la­ ze. Na­ i­ la­ zi­ mo ta­ ko na da­ le­ ko sta­ ri­ ju de­ ba­ tu. da­ le­ ko re­ le­ vant­ ni­ jem za Fran­ cu­ sku se­ dam­ de­ se­ tih go­ di­ na dva­ de­ se­ tog ve­ ka ne­ go što mo­ že bi­ ti za me­ đu­ na­ rod­ nu pe­ ri­ fe­ ri­ ju. str. Idem.

“ Ne sa­ mo da ta­ kav mo­ del dru­ štve­ ne po­ sred­ no­ sti – neo­ p­ hod­ ne pra­ zni­ ne iz­ me­ đu iz­ vo­ ra „uti­ ca­ ja“ (u ovom slu­ ča­ ju ma­ lih se­ o­ skih po­ sed­ ni­ ka). „Op­ šte­ nje“. Bi­ lo bi na­ pro­ sto ten­ den­ ci­ o­ zno tvr­ di­ ti da to pre­ vi­ še tek­ stu­ a­ li­ zu­ je Mark­ sa.) iden­ ti­ tet nji­ ho­ vih in­ te­ re­ sa ne uspe da pro­ iz­ ve­ de ose­ ćaj za­ jed­ ni­ ce (. Tu sam ideju pokušala da razvijem u ”Scattered speculations on the question of value”. 1982. str. kao neo­ gra­ ni­ če­ na uprav­ na moć ko­ ja ih šti­ ti od dru­ gih kla­ sa i ša­ lje im ki­ šu i sun­ ce od­ o­ zgo. upor­ no od­ u­ zi­ ma nje­ gov naj­ ja­ či ne­ pri­ ja­ telj. i upra­ vo se na te­ re­ nu tog op­ šte­ nja mo­ ra raz­ vi­ ti ose­ ćaj za­ jed­ ni­ ce ko­ ji vo­ di do kla­ snog de­ lo­ va­ nja. či­ ne­ ći ga ne­ pri­ stu­ pač­ nim za obič­ nog „čo­ ve­ ka“. te po­ tre­ be za de­ fe­ ti­ ši­ za­ ci­ jom kon­ kret­ nog.) oni ne či­ne kla­su. Nu­ žno iz­ me­ šte­ na ma­ ši­ na isto­ ri­ je po­ kre­ će se jer „iden­ ti­ tet in­te­re­sa“ tih po­ sed­ ni­ ka „ne uspe­ va da pro­ iz­ ve­ de ose­ ćaj za­ jed­ ni­ ce. to­ li­ ko du­ bo­ ko po­ hra­ njen u na­ sle­ đe po­ zi­ ti­ vi­ zma da Mark­ so­ vo ne­ u­ ma­ nji­ vo na­ gla­ ša­ va­ nje de­ lo­ va­ nja ne­ ga­ tiv­ nog.) oni či­ne jed­nu kla­su. Carby. njih mo­ ra pred­ sta­ vlja­ ti ne­ ko dru­ gi.iz­ me­ šte­ ni i ne­ us­ kla­ đe­ ni: Ma­ li se­ o­ ski po­ sed­ ni­ ci „ne mo­ gu sa­ mi se­ be pred­ sta­ vlja­ ti. ko­ ji je. Iako se ne po­ is­ to­ ve­ ću­ je s pri­ ro­ dom. kao žr­ tva zdra­ vog ra­ zu­ ma. Kla­ sno de­ lo­ va­ nje u pu­ nom za­ ma­ hu (ako ta­ ko ne­ što Vidi sjajnu kratku definiciju i razmatranje na temu zdravog razuma u Errol Lawrence.. 48. sme­ šta­ ju­ ći se u pra­ zni­ ni iz­ me­ đu for­ mi­ ra­ nja (opi­ sne) kla­ se i ne­ for­ mi­ ra­ nja (trans­ for­ ma­ tiv­ ne) kla­ se: „Uko­ li­ ko mi­ li­ o­ ni po­ ro­ di­ ca ži­ ve u eko­ nom­ skim uslo­ vi­ ma ko­ ji iz­ dva­ ja­ ju nji­ hov na­ čin ži­ vo­ ta (. Ta­ ko po­ li­ tič­ ki uti­ caj [u­ me­ sto kla­ snog in­ te­ re­ sa. što je. „za­ me­ na“ za upo­ treb­ nu vred­ nost. gde reč „op­ šte­ nje“ (Ver­ke­hr) Marks obič­ no ko­ ri­ sti za „pro­ met“.. 18 97 . Uko­ li­ ko (. na­ ci­ o­ nal­ ne spo­ ne ili po­ li­ tič­ ku or­ ga­ ni­ za­ ci­ ju“. sa­ vre­ me­ ni fi­ lo­ zof prak­ se. po­ ro­ di­ ca se ov­ de gru­ pi­ še s onim što Marks na­ zi­ va 19 „pri­ rod­ nom raz­ me­ nom“. „isto­ rij­ ska tra­ di­ ci­ ja“ u va­ zdu­ hu. Hutchinson: London. „pred­ stav­ ni­ ka“ (Lu­ ja Na­ po­ le­ o­ na) i isto­ rij­ sko-po­ li­ tič­ kog fe­ no­ me­ na (iz­ vr­ šne kon­ tro­ le) – pod­ ra­ zu­ me­ va kri­ ti­ ku su­ bjek­ ta kao in­di­vi­du­ al­nog ak­ te­ ra ne­ go i kri­ ti­ ku su­ bjek­ tiv­ no­ sti kao ko­lek­tiv­nog de­ lo­ va­ nja. Slu­ čaj pred­ sta­ vlja­ nja kao Ver­tre­tung (u sku­ pi­ ni re­ to­ ri­ ke kao ube­ đi­ va­ nja) po­ na­ ša se kao Dar­stel­lung (ili re­ to­ ri­ ke kao tro­ pa). Nji­ hov pred­ stav­ nik mo­ ra de­ lo­ va­ ti i kao nji­ hov go­ spo­ dar. po­ ne­ kad is­ po­ lja­ va isti po­ zi­ ti­ vi­ zam. da­ kle.. „Pri­ rod­ na raz­ me­ na“ su­ prot­ sta­ vlja se „op­ šte­ nju s dru­ štvom“. nji­ hov iden­ ti­ tet u ra­ zli­ ci kao po­ pri­ šte prak­ se – po­ što mark­ si­ sti upra­ vo nji­ ho­ vo sa­ u­ če­ sni­ štvo mo­ ra­ ju raz­ ot­ kri­ ti.. ka­ ko to či­ ni Marks u Osam­na­e­stom bri­me­ru – mo­ že se uvi­ de­ ti sa­ mo ako se ver­ bal­ nom smi­ ca­ li­ com ne po­ me­ ša­ ju. kao auto­ ri­ tet u od­ no­ su na njih..18 Po­ ku­ ša­ vam da uka­ žem na to da i neo­ bi­ čan „čo­ vek“. a ne onog dru­ gog ose­ ća­ ja za­ jed­ ni­ ce či­ ji je struk­ tur­ ni mo­ del po­ ro­ di­ ca. do­ la­ zi na me­ sto raz­ me­ ne što do­ vo­ di do pro­ iz­ vod­ nje vi­ ška vred­ no­ sti. Ozbilj­ nost pro­ ble­ ma po­ sta­ je oči­ gled­ na ako se slo­ ži­ mo da raz­ voj tran­ sfor­ ma­ tiv­ ne kla­ sne „sve­ sti“ iz opi­ sne kla­ sne „po­ zi­ ci­ je“ ni­ je kod Mark­ sa za­ da­ tak ko­ ji an­ ga­ žu­ je naj­ ni­ ži ni­ vo sve­ sti. bu­ du­ ći da ne­ ma uje­ di­ nje­ nog kla­ snog su­ bjek­ ta] ma­ lih se­ o­ skih po­ sed­ ni­ ka pro­ na­ la­ zi ko­ nač­ ni iz­ raz [tu je sna­ žan na­ go­ ve­ štaj lan­ ca za­ me­ na – Ver­tre­tun­gen] u iz­ vr­ šnoj si­ li [E­xe­ku­tiv­ge­walt – u ne­ mač­ kom je taj iz­ raz ma­ nje ličan] pod­ re­ đu­ ju­ ći dru­ štvo se­ bi.. ’Just plain common sense: the “roots“ of racism’. rukopisu koji je predat na razmatranje u Diacritics.“ Sa­ u­ če­ sni­ štvo iz­ me­ đu Ver­tre­ten i Dar­stel­len. The Empire Strikes Back: Race and racism in 70s Britain. Kla­ sna svest osta­ je kod ose­ ća­ ja za­ jed­ ni­ ce što pri­ pa­ da na­ ci­ o­ nal­ nim spo­ na­ ma i po­ li­ tič­ kim or­ ga­ ni­ za­ ci­ ja­ ma. fi­ lo­ zof­ ski go­ vo­ re­ ći. u Hazel V. 19 Može se pokazati da je Marksov pojam „upotrebne vrednost“ zapravo „teorijska fikcija“ – poten­ cijalni oksimoron isto koliko i „prirodna razmena“.

To­ li­ ko sam se za­ dr­ ža­ la na od­ lom­ ku iz Mark­ sa jer do tan­ či­ na raz­ ja­ šnja­ va unu­ tra­ šnju di­ na­ mi­ ku iz­ ra­ za Ver­tre­tung. iako je u pi­ ta­ nju po­ ro­ di­ ca ko­ ja pri­ pa­ da od­ re­ đe­ noj kla­ snoj for­ 20 rij­ ski gle­ da­ no. 20 98 . Alan Bass. ozna­ ča­ va­ nja. Mark­ so­ ve for­ mu­ la­ ci­ je iz­ ra­ ža­ va­ ju oba­ zri­ vo po­ što­ va­ nje pre­ ma no­ vo­ na­ sta­ loj kri­ ti­ ci in­ di­ vi­ du­ al­ nog i ko­ lek­ tiv­ nog su­ bjek­ tiv­ nog de­ lo­ va­ nja. a ipak ne­ us­ ta­ no­ vlje­ na ve­ ra kla­ se u pri­ rod­ nog oca. U Margins of Philosophy. da će im čo­ vek po ime­nu Na­ po­ leon vra­ ti­ ti svu sla­ vu. Ra­ di se o tak­ mi­ čar­ skoj za­ me­ni kao i apro­pri­ja­ci­ji (do­da­va­nju) ne­ če­ ga što je u star­ tu „ve­ štač­ ko“ – „eko­ nom­ skih uslo­ va po­ sto­ ja­ nja ko­ ji iz­ dva­ ja­ ju nji­ hov na­ čin ži­ vo­ ta“. 1982. pred­ sta­ vlja­ nja u po­ li­ tič­ kom kon­ tek­ stu. pu­ tem skup­ šti­ ne ili kon­ ven­ ci­ je. Iako se či­ ni da se Marks tu kre­ će unu­ tar pa­ tri­ jar­ hal­ ne me­ ta­ fo­ ri­ ke. Obr­ nu­ to. IL. „sve­ sti“ dru­ gog ni­ voa. Re­ še­ nje ne le­ ži ni u po­ zi­ ti­ vi­ stič­ kom sta­ vlja­ nju mo­ no­ lit­ nog ko­ lek­ ti­ vi­ te­ ta „že­ ne“ na spi­ sak ugnje­ te­ nih či­ ja ce­ lo­ vi­ ta su­ bjek­ tiv­ nost im omo­ gu­ ća­ va da go­ vo­ re u svo­ je ime na­ su­ prot jed­ na­ ko mo­ no­ lit­ nom „istom si­ ste­ mu“. želj­ ni iden­ ti­ tet ak­ te­ ra i nji­ ho­ vog in­ te­ re­ sa – iden­ ti­ tet či­ je od­ su­ stvo mu­ či Fu­ koa i De­ le­ za. Do­ bro nam je po­ znat naj­ u­ pa­ dlji­ vi­ ji od­ lo­ mak: „U od­ no­ su raz­ me­ ne [Austauschverhältnis] do­ ba­ ra nji­ ho­ va raz­ men­ ska vred­ nost či­ ni­ la nam se pot­ pu­ no ne­ za­ vi­ snom od nji­ ho­ ve upo­ treb­ ne vred­ no­ sti. Pred­ sta­ vlja­ nje u eko­ nom­ skom kon­ tek­ stu je Dar­stel­lung. U kon­ tek­ stu raz­ vo­ ja ti­ pa stra­ te­ ške. prev. ne­ sum­ nji­ vo je deo mu­ škog okvi­ ra u ko­ me mark­ si­ zam na­ sta­ je. Ali ako Deridin ogled ”Linguistic circle of Geneva”. naročito str. I po­ ja­ vio se iz­ ve­ sni po­ je­ di­ nac“ – na en­ gle­ ski ne­ pre­ vo­ di­ vo „es fand sich“ (na­ šao se iz­ ve­ sni po­ je­ di­ nac?) opo­ vr­ ga­ va sva pi­ ta­ nja o de­ lo­ va­ nju ili ak­ te­ ro­ voj ve­ zi s nje­ go­ vim in­ te­ re­ som – „ko­ ji se iz­ da­ vao za tog čo­ ve­ ka“ (to pre­ tva­ ra­ nje je upra­ vo nje­ go­ vo je­ di­ no istin­ sko de­ lo­ va­ nje) „jer je po­ se­ do­ vao [trägt – reč ko­ ja ozna­ ča­ va od­ nos ka­ pi­ ta­ li­ ste pre­ ma ka­ pi­ ta­ lu] Na­ po­ le­ o­ nov ko­ deks.po­ sto­ ji) ni­ je čin ide­ o­ lo­ škog pre­ o­ bra­ že­ nja sve­ sti na naj­ ni­ žem ni­ vou. ko­ ji na­ la­ že“ da je „is­ pi­ ti­ va­ nje po­ re­ kla po ocu za­ bra­ nje­ no“. Is­ klju­ či­ va­ nje po­ ro­ di­ ce. Sto­ ga se u skla­ du sa stro­ gim po­ što­ va­ njem isto­ rij­ skog Za­ ko­ na Oca po­ ri­ če usta­ no­ vlje­ na. po­ no­ vo us­ po­ sta­ vlja ka­ te­ go­ ri­ ju su­ ve­ re­ nog su­ bjek­ ta u okvi­ ru te­ o­ ri­ je ko­ ja ga. fi­ lo­ zof­ ski kon­ cept pred­ sta­ vlja­ nja kao in­ sce­ na­ ci­ je ili. Od­ su­ stvo stra­ nog ve­ štač­ kog ko­ lek­ tiv­ nog vla­ sti­ tog ime­ na na­ dok­ na­ đu­ je je­ di­ no vla­ sti­ to ime ko­ je „isto­ rij­ ska tra­ di­ ci­ ja“ mo­ že po­ nu­ di­ ti – sam pa­ tro­ nim – Ime Oca: „Isto­ rij­ ska tra­ di­ ci­ ja stvo­ ri­ la je kod fran­ cu­ skih se­ lja­ ka uve­ re­ nje da će se do­ go­ di­ ti ču­ do. či­ ni se. ve­ štač­ ke. ko­ ji se in­ di­ rekt­ no od­ no­ si na po­ de­ lje­ ni su­ bjekt. University of Chicago Press: Chicago. za­ jed­ no s prak­ tič­ nom po­ li­ ti­ kom ugnje­ te­ nih (pod so­ ci­ ja­ li­ zo­ va­ nim ka­ pi­ ta­ lom) ko­ ji „go­ vo­ re u svo­ je ime“. uisti­ nu. ulo­ ga po­ ro­ di­ ce u pa­ tri­ jar­ hal­ nim od­ no­ si­ ma to­ li­ ko je ra­ zno­ rod­ na i spor­ na da pro­ sta za­ me­ na po­ ro­ di­ ce u toj pro­ ble­ ma­ ti­ ci ne­ će raz­ bi­ ti okvir. uvek unu­ tar ši­ reg kon­ cep­ ta pred­ sta­ vlja­ nja kao Ver­tre­tung: sto­ ga ma­ li se­ o­ ski po­ sed­ ni­ ci ni­ su spo­ sob­ ni da svoj kla­ sni in­ te­ res uči­ ne va­ lid­ nim u vla­ sti­ to ime [im eige­nen Na­men]. Marks se slu­ ži kon­ cep­ tom pa­ tro­ nim­ skog. može dati metod uspostavljanja nezamenjive uloge porodice u Marksovoj morfologiji klasnog formiranja. sa­ vre­ me­ no pri­ zi­ va­ nje „li­ bid­ ne eko­ no­ mi­ je“ i že­ lje kao od­ lu­ ču­ ju­ ćeg in­ te­ re­ sa. ma­ ci­ ji. tre­ ba pri­ me­ ti­ ti tek­ stu­ al­ nu oštro­ um­ nost tog od­ lom­ ka. Isto­ kao i u da­ na­ šnjoj glo­ bal­ noj po­ li­ tič­ koj eko­ no­ mi­ ji. 143f. Upra­ vo Za­ kon Oca (Na­ po­ le­ o­ nov ko­ deks) pa­ ra­ dok­ sal­ no za­ bra­ nju­ je po­ tra­ gu za pri­ rod­ nim ocem. Pro­ jek­ ti kla­ sne sve­ sti i pre­ o­ bra­ ža­ ja sve­ sti za nje­ ga su odvo­ je­ na pi­ ta­ nja. naj­ vi­ še pre­ i­ spi­ tu­ je.

kao i po­ tre­ bu za svi­ ma nji­ ma – Ver­tre­tung. pro­ iz­ vod nu­ žnog ra­ da i vi­ ška ra­ da. Moj je stav i da je Marks. Po mom vi­ đe­ nju. str. Martin Nicolaus. ni­ ti ozna­ či­ te­ lja (Tre­ ba li pret­ po­ sta­ vi­ ti da je ozna­ či­ telj već oda­ slat? On­ da ne­ ma struk­ tu­ re zna­ ko­ va da po­ kre­ će is­ ku­ stvo. De­ lez i Ga­ ta­ ri tvrd­ nje za­ sni­ va­ ju na bri­ ljant­ nom iako po­ et­ skom vi­ đe­ nju Mark­ so­ ve te­ o­ ri­ je o ob­ li­ ci­ ma nov­ ca. Svo­ đe­ nje Mark­ sa na do­ bro­ na­ mer­ nu. str. iz­ ra­ ču­ na­ va se kao pred­ sta­ va/znak opred­ me­ će­ nog ra­ da (ko­ ji se stro­ go raz­ dva­ ja od ljud­ ske ak­ tiv­ no­ sti). prev. su­ ge­ ri­ še De­ lez. Ne vidim kako se može uspostaviti neprekinuta nit razvoja između Marksovih tekstova i Kantovog etičkog momenta. 1973. 22 21 99 . Grundrisse: Foundations of the critique of political economy. ili raz­ men­ ska vred­ nost ar­ ti­ kla. str.“21 Po Mark­ su.odu­ zme­ mo nji­ ho­ vu upo­ treb­ nu vred­ nost od pro­ iz­ vo­ da ra­ da. u po­ je­ di­ nim de­ lo­ vi­ ma An­ti-Edi­pa. ra­ di­ kal­ na prak­ sa tre­ ba­ lo bi da se po­ bri­ ne za tu dvo­ stru­ ku se­ si­ ju pred­ sta­ va. 99). mo­ že­ mo li sto­ ga sa­ hra­ ni­ ti se­ mi­ o­ ti­ ku?). u od­ su­ stvu te­ o­ ri­ je eks­ plo­ a­ ta­ ci­ je kao eks­ trak­ ci­ je (pro­ iz­ vod­ nje). U kon­ li­ stič­ kog po­ la­ ga­ nja pra­ va na kri­ tič­ ku prak­ su. Svesna sam da je odnos između marksizma i neokantizma nabijen političkim tenzijama. ipak mi se čini da Marksovo ispitivanje pojedinca kao delatelja u istoriji treba čitati u kontekstu razgradnje individualnog subjekta koje je počelo s Kantovom kritikom Dekarta. 162-3. Obr­ nu­ to. za­ dr­ ža­ va­ njem te­ re­ na kla­ sne prak­ se na dru­ gom ni­ vou ap­ strak­ ci­ je. nje­ go­ va vred­ nost. ka­ pi­ ta­ li­ stič­ ka eks­ plo­ a­ ta­ ci­ ja mo­ ra se po­ sma­ tra­ ti kao ra­ zno­ vr­ snost do­ mi­ na­ ci­ je (me­ ha­ ni­ ka mo­ ći kao ta­ k va). Capital. Ne mo­ že­ mo se pro­ ti­ vi­ ti tom mi­ ni­ ma­ li­ stič­ kom sa­ žet­ ku Mark­ so­ vog pro­ jek­ ta. baš kao što ne mo­ že­ mo za­ ne­ ma­ ri­ ti da. 22 Taj stav me ne oba­ ve­ zu­ je da za­ ne­ ma­ rim da i sam Marks. Sto­ ga je za­ jed­ nič­ ki ele­ ment ko­ ji se­ be pred­ sta­ vlja [sich dar­stellt] u od­ no­ su raz­ me­ ne. „bi­ la je da se od­ re­ di pro­ blem [da je moć ra­ su­ ti­ ja od struk­ tu­ re eks­ plo­ a­ ta­ ci­ je i us­ po­ sta­ vlja­ nja države] u ter­ mi­ ni­ ma in­ te­ re­ sa (moć dr­ ži vla­ da­ ju­ ća kla­ sa ko­ ja je de­ fi­ ni­ sa­ na svo­ jim in­ te­ re­ si­ ma)“ (FD. Dar­stel­lung-u – pri­ kri­ va iz­ bor „he­ ro­ ja“. Pa ipak. Či­ ni se da je te­ ma u raz­ go­ vo­ ru iz­ me­ đu Fu­ koa i De­ le­ za da ne­ ma pred­ sta­ ve. a ugnje­ te­ ni mo­ gu po­ se­ do­ va­ ti zna­ nje i Marx. No. ali za­ sta­ re­ lu lič­ nost naj­ če­ šće slu­ ži in­ te­ re­ su lan­ si­ ra­ nja no­ ve te­ o­ ri­ je tu­ ma­ če­ nja. Mo­ ra­ ju pri­ me­ ti­ ti ka­ ko in­ sce­ na­ ci­ ja sve­ ta u pred­ sta­ vi – sce­ ni pi­ sa­ nja. a ne da po­ no­ vo uve­ de in­ di­ vi­ du­ al­ ni su­ bjekt pu­ tem sa­ ži­ ma­ ju­ ćih kon­ ce­ pa­ ta mo­ ći i že­ lje. 128. mo­ ra­ mo se pri­ bli­ ži­ ti te­ o­ ri­ ja­ ma ide­ o­ lo­ gi­ je – for­ mi­ ra­ nja su­ bjek­ ta ko­ je mi­ kro­ lo­ ški i če­ sto ne­ pra­ vil­ no po­ kre­ ću in­ te­ re­ se ko­ ji učvr­ šću­ ju ma­ kro­ lo­ gi­ je. is­ pro­ ba­ va je­ dan sta­ ri trik. Ta­ k ve te­ o­ ri­ je ne mo­ gu se­ bi pri­ u­ šti­ ti da pre­ vi­ de ka­ te­ go­ ri­ ju pred­ sta­ vlja­ nja u nje­ go­ va dva smi­ sla. Ka­ ko bi­ smo se pri­ bli­ ži­ li ta­ kvom ob­ ja­ šnje­ nju. 23 Karl Marx. apro­ pri­ ja­ ci­ je i re­ a­ li­ za­ ci­ je (vi­ ška) vred­ no­ sti kao pred­sta­ve rad­ne sna­ge. mo­ gli bi­ smo utvr­ di­ ti na­ šu kri­ ti­ ku na sle­ de­ ći na­ čin: ve­ za iz­ me­ đu glo­ bal­ nog ka­ pi­ ta­ li­ zma (eks­ plo­ a­ ta­ ci­ je u eko­ no­ mi­ ji) i sa­ ve­ za na­ ci­ o­ nal­ nih dr­ ža­ va (do­ mi­ na­ ci­ je u ge­ o­ po­ li­ ti­ ci) to­ li­ ko je ma­ kro­ lo­ ška da ne mo­ že ob­ ja­ sni­ ti mi­ kro­ lo­ šku tek­ stu­ ru mo­ ći. „Su­ šti­ na mark­ si­ zma“. 1. do­ bi­ ja­ mo nji­ ho­ vu vred­ nost. ak­ te­ ri­ ma mo­ ći. vred­ nost. za­ pra­ vo odr­ žao (kan­ tov­ sku) i he­ ge­ lov­ sku kri­ ti­ ku in­ di­ vi­ du­ al­ nog su­ bjek­ ta kao ak­ te­ ra. pod ka­ pi­ ta­ li­ zmom. očin­ skim za­ me­ na­ ma. či­ ni se da je lak­ še to po­ no­ vo us­ po­ sta­ vi­ ti ne­ go po­ taj­ no ob­ no­ vi­ ti su­ bjek­ tiv­ ni esen­ ci­ ja­ li­ zam. kao što je upra­ vo utvr­ đe­ no [be­stimmt]. Viking Press: New York. po­ sred­ no od­ re­ đu­ ju­ ći po­ ro­ di­ cu i ma­ ter­ nji je­ zik kao naj­ ni­ ži ni­ vo na kom se kul­ tu­ ra i kon­ ven­ ci­ ja či­ ne kao na­ čin na ko­ ji pri­ ro­ da 23 tek­ stu poststruk­ tu­ ra­ or­ ga­ ni­ zu­ je pod­ ri­ va­ nje „nje“ sa­ me. te­ o­ ri­ ja sme­ nju­ je prak­ su (či­ me sa­ hra­ nju­ je pro­ ble­ me te­ o­ rij­ ske prak­ se).

cit.go­ vo­ ri­ ti u vla­ sti­ to ime. ”Intellectuals at war: Michel Foucault and the analysis of power”. mno­ go tru­ da ulo­ že­ no da se iz­ bri­ šu svi tek­ stu­ al­ ni sa­ stoj­ ci za ko­ je bi se ta­ kav su­ bjekt mo­ gao emo­ tiv­ no ve­ za­ ti. I ov­ de se ču­ je oso­ be­ ni ton po­ ri­ ca­ nja. Said. Do­ bi­ je­ na „tran­ spa­ rent­ nost“ obe­ le­ ža­ va me­ sto „in­ te­ re­ sa“. ulo­ gu eko­ no­ mi­ je. Na­ da­ lje. su­ di­ je.25 Uka­ za­ la sam na var­ lji­ vost tog „iza­ zo­ va“ upra­ vo sto­ ga što za­ ne­ ma­ ru­ je ono što Said na­ gla­ ša­ va – in­ sti­ tu­ ci­ o­ nal­ nu od­ go­ vor­ nost kri­ ti­ ča­ ra. str. 34. Ko­ li­ ko god da se eko­ nom­ ska ana­ li­ za či­ ni re­ duk­ cij­ skom. in­ te­ lek­ tu­ al­ ci. 198). str. neo­ bič­ no utkan u tran­ spa­ rent­ nost či­ no­ vi­ ma po­ ri­ ca­ nja. ko­ ji ni­ su nijed­ ni od ovih S/su­ bje­ ka­ ta. str. i po­ dr­ ža­ va­ ju ili kri­ ti­ ku­ ju gra­ đe­ nje Su­ bjek­ ta kao Evro­ pe. 24 100 . ulo­ gu po­ bu­ ne i ustan­ ka“. Sub-Stance. fran­ cu­ ski in­ te­ lek­ tu­ al­ ci na svo­ ju šte­ tu za­ bo­ ra­ vlja­ ju da je či­ tav taj pre­ vi­ še od­ lu­ čan po­ du­ hvat bio u in­ te­ re­ su jed­ ne di­ na­ mič­ ne eko­ nom­ ske si­ tu­ ac ­ i­ je ko­ ja je zah­ te­ va­ la da se in­ te­ re­ si. Upr­ kos mo­ guć­ no­ sti da je in­ te­ lek­ tu­ a­ lac sa­ u­ če­ snik u ne­ pre­ sta­ nom gra­ đe­ nju Dru­ gog kao sen­ ke Ja­ stva. op. 243. Za­ ni­ mlji­ vo je da Pol Bo­ ve kri­ ti­ ku­ je Sa­ i­ da zbog na­ gla­ ša­ va­ nja zna­ ča­ ja in­ te­ lek­ tu­ al­ ca.“ Jed­ no od za­ du­ že­ nja kri­ ti­ ča­ ra mo­ glo bi bi­ ti da či­ ta i pi­ še ka­ ko se ne bi uzi­ ma­ la za ozbilj­ no ne­ mo­ guć­ nost ta­ kvog pri­ stra­ snog in­ di­ vi­ du­ a­ li­ stič­ kog od­ bi­ ja­ nja in­ sti­ tu­ ci­ o­ nal­ nih pri­ vi­ le­ gi­ ja mo­ ći do­ de­ lje­ nih su­ bjek­ tu. 26 Carby et al. str.. 1983. Na ide­ ju Ža­ ka-Ala­ na Mi­ le­ ra da je „i sa­ ma in­ sti­ tu­ ci­ ja dis­ kur­ ziv­ na“. 25 Paul Bove. Harvard University Press: Cambridge. Sa­ vre­ me­ ni fran­ cu­ ski in­ te­ lek­ tu­ al­ ci ne mo­ gu za­ mi­ sli­ ti Moć i Že­ lju ko­ je bi is­ pu­ nja­ va­ le ne­ i­ me­ no­ va­ ni su­ bjekt Dru­ gog Evro­ pe. a ono ni­ je (. i se­ bi sli­ čan. To po­ no­ vo uvo­ di kon­ sti­ tu­ tiv­ ni su­ bjekt na naj­ ma­ nje dva ni­ voa: Su­ bjekt že­ lje i mo­ ći kao ne­ svo­ dlji­ va me­ to­ do­ lo­ ška pret­ po­ stav­ ka. The Critic. dok je „Fu­ ko­ ov pro­ je­ kt su­ štin­ ski iza­ zov za vo­ de­ ću ulo­ gu he­ ge­ mo­ ni­ stič­ kih i opo­ zi­ ci­ o­ nih in­ te­ lek­ tu­ a­ la­ ca“. ako ne i isto­ ve­ tan.. The World. odr­ ža­ va je žu­ stro po­ ri­ ca­ nje: „Tu ulo­ gu ve­ šta­ ka. mo­ gu­ ća po­ li­ tič­ ka prak­ sa za in­ te­ lek­ tu­ al­ ca bi­ la bi da se ono eko­ nom­ sko „pod­ Edward W. mo­ ti­ vi (že­ lje) i moć (zna­ nja) ne­ mi­ lo­ srd­ no iz­ me­ ste. su­ bjekt ugnje­ te­ nih.. Za­ što maj­ stor ana­ li­ ze dis­ kur­ sa br­ ka je­ zik i dis­ kurs? Ov­ de je ve­ o­ ma zna­ čaj­ na Sa­ i­ do­ va kri­ ti­ ka mo­ ći kod Fu­ koa kao ob­ u­ zi­ ma­ ju­ će i zbu­ nju­ ju­ će ka­ te­ go­ ri­ je ko­ ja mu omo­ gu­ ća­ va da „po­ ni­ šti ulo­ gu kla­ se. The Text. Od­ bi­ ja­ nje si­ ste­ ma zna­ ko­ va pre­ pre­ ču­ je put ka raz­ vi­ je­ noj te­ o­ ri­ ji ide­ o­ lo­ gi­ je. 36/37. Taj S/su­ bjekt. Ni­ je u pi­ ta­ nju sa­ mo to što su svi tek­ sto­ vi ko­ je či­ ta­ ju. ali za mo­ ju za­ mi­ sao apa­ ra­ ta ni­ je na­ ro­ či­ to va­ žno da mo­ že­ te re­ ći da je ovo dis­ kur­ ziv­ no. či­ ji bi iti­ ne­ rar mo­ gao za­ po­ se­ sti (op­ sed­ nu­ ti?) – ne sa­ mo pu­ tem ide­ o­ lo­ ške i na­ uč­ ne pro­ duk­ ci­ je. ako vam se to do­ pa­ da. Ra­ di se i o to­ me da je. kri­ tič­ ki ili ne. Po­ zi­ va­ nje na to iz­ me­ šta­ nje kao ra­ di­ kal­ no ot­ kri­ će ko­ je bi nas na­ ve­ lo da od­ re­ di­ mo ono eko­ nom­ sko (eko­ nom­ ske uslo­ ve po­ sto­ ja­ nja ko­ ji opi­ sno raz­ dva­ ja­ ju „kla­ se“) kao deo za­ sta­ re­ le ana­ li­ tič­ ke ma­ ši­ ne­ ri­ je mo­ glo bi zna­ či­ ti na­ sta­ vak po­ sla tog iz­ me­ šta­ nja i ne­ smo­ tre­ nu po­ moć u osi­ gu­ ra­ va­ nju „no­ ve rav­ no­ te­ že he­ ge­ mo­ ni­ stič­ kih od­ no­ sa“. MA. Fu­ ko od­ go­ va­ ra: „Da. po­ sta­ ju tran­ spa­ rent­ ni u toj šta­ fe­ ti.24 Sa­ i­ do­ voj ana­ li­ zi do­ da­ jem po­ jam po­ taj­ nog su­ bjek­ ta mo­ ći i že­ lje obe­ le­ že­ nog tran­ spa­ rent­ no­ šću in­ te­ lek­ tu­ al­ ca. jer pro­ sto iz­ ve­ šta­ va­ ju o ne­ pred­ sta­ vlje­ nom su­ bjek­ tu i ana­ li­ zi­ ra­ ju (bez ana­ li­ zi­ ra­ nja) funk­ ci­ o­ ni­ sa­ nje (ne­ i­ me­ no­ va­ nog Su­ bjek­ ta kao ne­ u­ ma­ nji­ ve pret­ po­ stav­ ke) mo­ ći i že­ lje. 1983. pri­ pa­ da iz­ ra­ blji­ va­ če­ voj stra­ ni me­ đu­ na­ rod­ ne po­ de­ le ra­ da. za­ ro­ blje­ ni u ras­ pra­ vi o stva­ ra­ nju tog Dru­ gog. u gra­ đe­ nju tog Evro­ pi­ nog Dru­ gog. 44..26 Ubr­ zo ću se vra­ ti­ ti na tu tvrd­ nju. ne­ go i uvo­ đe­ njem za­ ko­ na.) bu­ du­ ći da moj pro­ blem ni­ je lin­ gvi­ stič­ ke pri­ ro­ de“ (PK. te uni­ ver­ zal­ nog sve­ do­ ka ap­so­lut­no od­bi­jam da pri­ hva­ tim.

vrg­ ne bri­ sa­ nju“. 20). 269. 29 Iako smatram da je Fredric Jameson. mada je obrada možda previše alegorijska. ko­ ri­ snih ala­ ta za bri­co­le­ur. u od­ su­ stvu na­ pred­ ne di­ sci­ pli­ nar­ ne obu­ ke. ne­ ko­ li­ ko na­ po­ me­ na: u Sje­ di­ nje­ nim Dr­ ža­ va­ ma. želim da se napravi razlika između moje namere ovde i pronalaženja ostataka povlaštene pripo­ vesti: „Otkrivanje tragova te neprekinute pripovesti. šta ako je baš to po­ nov­ no de­ fi­ ni­ sa­ nje bi­ lo deo pri­ po­ ve­ sti isto­ ri­ je u Evro­ pi i ko­ lo­ ni­ ja­ ma? Šta ako su ta dva pro­ jek­ ta epi­ ste­ mo­ lo­ škog re­ mon­ ta funk­ ci­ o­ ni­ sa­ la kao iz­ me­ šte­ ni i ne­ pre­ po­ zna­ ti de­ lo­ vi ogrom­ nog dvo­ stru­ kog mo­ to­ ra? Mo­ žda je to sa­ mo da bi se tra­ ži­ lo da se pod­ tekst pa­ limp­ sest­ ne pri­ po­ ve­ sti im­ pe­ ri­ ja­ li­ zma pre­ po­ zna kao „pot­ či­ nje­ no zna­ nje“. sme­ šte­ na u dnu hi­ je­ rar­ hi­ je. slu­ čaj ro­ đe­ nja i obra­ zo­ va­ nja opre­ mio ose­ća­jem za isto­ rij­ sko plat­ no. „či­ tav set zna­ nja ko­ ja su dis­ k va­ li­ fi­ ko­ va­ na kao ne­ do­ ra­ sla za­ dat­ ku ili ne­ do­ volj­ no raz­ ra­ đe­ na: na­ iv­ na zna­ nja. uklju­ ču­ ju­ ći i dve go­ di­ ne ra­ da na post­ di­ plom­ skim stu­ di­ ja­ ma. str. te kri­ ti­ kom na­ uč­ nih di­ sci­ pli­ na. Political Unconscious: Narrative as a socially symbolic act. izuzetno važan kritički tekst. nije bio od koristi. u re­ de­ fi­ ni­ sa­ nje zdra­ vog ra­ zu­ ma s kra­ ja evrop­ skog osam­ na­ e­ stog ve­ ka.na rizo. 1980. kom­ ple­ tan re­ mont epi­ ste­ me.27 II Naj­ ja­ sni­ ji do­ stu­ pan pri­ mer ta­ kvog epi­ ste­ mo­ lo­ škog na­ si­ lja je­ ste iz da­ lji­ ne vo­ đe­ ni. Ipak. Do­ bro je po­ zna­ to da Fu­ ko sme­ šta epi­ ste­ mo­ lo­ ško na­ si­ lje. Madness and Civilization: A history of insanity in the age of reason. 251. čak i dok ga bri­ šu. ko­ li­ ko god ne­ sa­ vr­ še­ no. Da bi­ smo raz­ ra­ di­ li tu ide­ ju. in­ dij­ ski slu­ čaj se ne Ovo viđenje detaljnije je razrađeno u Spivak. No. prelazak sa šizo. 82). Seuil: Paris. dok tvr­ di da je ko­ nač­ na de­ ter­ mi­ nan­ ta ili tran­ scen­ den­ tal­ ni ozna­ če­ ni. Pantheon Books: New York. da se eko­ nom­ ski fak­ tor po­ sma­ tra ono­ li­ ko ne­ svo­ di­ vo ko­ li­ ko po­ no­ vo is­ pi­ su­ je dru­ štve­ ni tekst. po­ zna­ va­ njem ne­ kih ov­ de re­ le­ vant­ nih je­ zi­ ka.28 No. izvlačenje na površinu teksta potisnute i zako­ pane stvarnosti ove fundamentalne istorije jeste zadatak i obaveza doktrine političkog nesvesnog” (str. 1965. S tim u vezi.29 Cilj je da se po­ nu­ di pri­ kaz na­ či­ na na ko­ ji se ob­ ja­ šnje­ nje i pri­ po­ vest stvar­ no­ sti us­ po­ sta­ vlja­ ju kao nor­ ma­ tiv­ ni. 27 101 . upr­ kos to­ me što znam da se ne mo­ že tek ta­ ko ući u gu­ šti­ ke „mo­ ti­ va­ ci­ ja“. 1981. Ro­ đe­ na sam u In­ di­ ji i ta­ mo sam ste­ kla osnov­ no. is­ pod po­ treb­ nog ni­ voa spo­ zna­ je ili na­ uč­ no­ sti“ (PK. tvr­ dim da je mo­ ja osnov­ na na­ me­ ra da uka­ žem na po­ zi­ ti­ vi­ stič­ ko-ide­ a­ li­ stič­ ku ra­ zno­ vr­ snost ta­ k ve no­ stal­ gi­ je. Pri­ be­ ga­ vam in­ dij­ skoj gra­ đi jer me je. ”Scattered speculations”. Cilj to­ ga ni­ je da se opi­ še „ka­ ko je stvar­ no bi­ lo“ ni­ ti da se pri­ vi­ le­ gu­ je pri­ po­ vest isto­ ri­ je kao im­ pe­ ri­ ja­ li­ zma kao naj­ bo­ lje ver­ zi­ je isto­ ri­ je. raz­ mo­ tri­ mo na­ krat­ ko te­ me­ lje bri­ tan­ ske ko­ di­ fi­ ka­ ci­ je hin­ du­ i­ stič­ kog za­ ko­ na. 262. Moj in­ dij­ ski pri­ mer sto­ ga bi se mo­ gao tu­ ma­ či­ ti kao no­ stal­ gič­ no is­ tra­ ži­ va­ nje iz­ gu­ blje­ nih ko­ re­ na mog iden­ ti­ te­ ta. sred­ nje i uni­ ver­ zi­ tet­ sko obra­ zo­ va­ nje. 28 Vidi Michel Foucault. Pr­ vo. po­ sve­ će­ nost Tre­ ćem sve­ tu ko­ ja tre­ nut­ no pre­ o­ vla­ da­ va u dru­ štve­ nim na­ u­ ka­ ma če­ sto je otvo­ re­ no et­ nič­ ka.analizu u Mille plateaux. Taj pro­ je­ kt je i asi­ me­ trič­ no bri­ sa­ nje tra­ ga tog Dru­ gog u nje­ go­ voj ne­ si­ gur­ noj Su­ bjekt-iv­ no­ sti. po­ seb­ no kad su na­ o­ ru­ ža­ ni mark­ si­ stič­ kim skep­ ti­ ci­ zmom pre­ ma kon­ kret­ nom is­ ku­ stvu kao vr­ hov­ nom su­ di­ ji. str. prev. ras­ pro­ stra­ nje­ ni i ra­ zno­ rod­ ni pro­ je­ kt gra­ đe­ nja ko­ lo­ ni­ jal­ nog su­ bjek­ ta kao Dru­ gog. Ric­ hard Howard. ili možda baš zato što tako mislim. Cornell University Press: New York. Ni ovaj put Anti-Edip nije zanemarivao ekonomski tekst.

Kra­ jem osam­ na­ e­ stog ve­ ka. Evo. and Practice. tra­ di­ ci­ je san­ skrit­ ske „vi­ so­ ke kul­ tu­ re“. navodim Bruse Tiebout McCully. Iz nji­ ho­ vih po­ u­ zda­ nih uti­ li­ ta­ ri­ stič­ ko-he­ ge­ mo­ ni­ stič­ kih pla­ no­ va za stu­ den­ te i iz­ u­ ča­ va­ o­ ce san­ skri­ ta ni­ je mo­ gu­ će do­ ku­ či­ ti ni agre­ siv­ no po­ ti­ ski­ va­ nje san­ skri­ ta u op­ štim obra­ zov­ nim okvi­ ri­ ma ni sve ve­ ću „fe­ u­ da­ li­ za­ ci­ ju“ per­ for­ ma­ tiv­ ne upo­ tre­ be san­ skri­ ta u sva­ ko­ dnev­ nom ži­ vo­ tu bra­ man­ ske he­ ge­ mo­ ni­ je u In­ di­ ji. ka­ ko bi ih po­ ste­ pe­ no uči­ ni­ li po­ dob­ nim sred­ stvi­ ma pre­ no­ še­ nja zna­ nja ne­ iz­ mer­ nim ma­ sa­ ma sta­ nov­ ni­ štva.30 Raz­ mo­ tri­ te če­ sto na­ vo­ đe­ ne plan­ ske re­ če­ ni­ ce iz Ma­ ko­ li­ je­ ve ozlo­ gla­ še­ ne „Slu­ žbe­ ne be­ le­ ške o in­ dij­ skom obra­ zo­ va­ nju“ (1835): „U ovom tre­ nut­ ku mo­ ra­ mo da­ ti sve od se­ be da ofor­ mi­ mo kla­ su po­ sred­ ni­ ka iz­ me­ đu nas i mi­ li­ o­ na ko­ ji­ ma vla­ da­ mo. 1940. str. a nju je de­ fi­ ni­ sa­ la su­ bjek­ to­ va upo­ tre­ ba se­ ća­ nja: sru­ti (ču­ ve­ no). Theory. sta­ vo­ vi­ ma. ali En­ gle­ zi po uku­ su. jedan od sastavljača Vedic Index. takođe je bio urednik četiri 30 102 . ko­ lo­ ni­ jal­ nih uprav­ ni­ ka i po­ kre­ ta­ ča pro­ u­ ča­ va­ nja san­ skri­ ta. na ko­ je bi­ smo se mo­ gli po­ zva­ ti kao na Dru­ go evrop­ skog Ja­ stva. kroz bi­ nar­ nu vi­ zu­ ru. sa­ da al­ ter­ na­ tiv­ ne. she­ mat­ skog sa­ žet­ ka epi­ ste­ mo­ lo­ škog na­ si­ lja ko­ di­ fi­ ka­ ci­ je hin­ du­ i­ stič­ kog za­ ko­ na. Toj kla­ si mo­ že­ mo pre­ pu­ sti­ ti ople­ me­ nji­ va­ nje na­ rod­ nih di­ ja­ le­ ka­ ta ze­ mlje.32 Po­ ste­ pe­ no se utvr­ di­ la ver­ zi­ ja isto­ ri­ je po ko­ joj su na­ me­ re Od mnogih dostupnih knjiga. i In­ dij­ skog in­ sti­ tu­ ta na Oks­ for­ du 1883. Pri­ po­ vest sta­ bi­ li­ za­ ci­ je i ko­ di­ fi­ ka­ ci­ je hin­ du­ i­ stič­ kog za­ ko­ na ma­ nje je po­ zna­ ta od pri­ če o in­ dij­ skom obra­ zo­ va­ nju. obo­ ga­ ći­ va­ nje tih di­ ja­ le­ ka­ ta na­ uč­ nim ter­ mi­ ni­ ma po­ zajm­ lje­ nim iz za­ pad­ ne no­ men­ kla­ tu­ re. na­ ci­ ja.“31 Obra­ zo­ va­ nje ko­ lo­ ni­ jal­ nih po­ da­ ni­ ka na­ do­ pu­ nja­ va nji­ ho­ vo kon­ sti­ tu­ i­ sa­ nje u za­ ko­ nu. hin­ du­ i­ stič­ ki za­ kon. Young. AMS Edition: Oxford. English Education and the Origins of Indian Nationalism. sa­stra (na­ u­ če­ no od dru­ gog). U taj kon­ tekst sme­ štam osni­ va­ nje Azi­ jat­ skog dru­ štva Ben­ ga­ la 1784. vyava­ha­ra (iz­ vr­ še­ no u raz­ me­ ni). kla­ su po­ je­ di­ na­ ca ko­ ji su In­ dij­ ci po kr­ vi i bo­ ji ko­ že. Oza­ ko­ nje­ nje „iz­ nu­ tra“ ne­ u­ jed­ na­ če­ ne i na oba kra­ ja otvo­ re­ ne po­ li­ morf­ ne struk­ tu­ re iz­ vr­ ša­ va­ nja za­ ko­ na. Development. mo­ ja kraj­ nja ras­ pra­ va o žr­ tvo­ va­ nju udo­ vi­ ca mo­ že do­ bi­ ti na zna­ ča­ ju. Uko­ li­ ko raz­ ja­ šnja­ va po­ jam epi­ ste­ mo­ lo­ škog na­ si­ lja. uto­ li­ ko uko­ li­ ko se mo­ že opi­ sa­ ti kao ce­ lo­ vit si­ stem. Columbia University Press: New York. G. U okvi­ ru ove pr­ ve. smri­ti (za­ pam­ će­ no).mo­ že uze­ ti za pred­ stav­ ni­ ka svih ze­ ma­ lja. 1979. Prav­ ni te­ o­ re­ ti­ ča­ ri te oni ko­ ji prak­ ti­ ku­ ju pra­ vo ni u jed­ nom da­ tom slu­ ča­ ju ni­ su bi­ li si­ gur­ ni da li ta struk­ tu­ ra opi­ su­ je skup za­ ko­ na ili če­ ti­ ri na­ či­ na raz­ re­ ša­ va­ nja raz­ mi­ ri­ ca. funk­ ci­ o­ ni­ sao je u vi­ du če­ ti­ ri tek­ sta ko­ ja su „in­ sce­ ni­ ra­ la“ če­ tvo­ ro­ stru­ ku epi­ ste­ mu. Po­ re­ klo onog što se ču­ lo i za­ pam­ ti­ lo ni­ je nu­ žno ne­ pre­ kid­ no ili isto­ vet­ no. 32 Keith. pa bi bi­ lo do­ bro po­ ći oda­ tle. autor Sanskrit Drama in Its Origin. i stručni urednik Krsnayajurveda za Harvard University Press. mo­ ra­ lu i in­ te­ lek­ tu. pred­ sta­ vlja pri­ po­ vest ko­ di­ fi­ ka­ ci­ je ko­ ju nu­ dim kao pri­ mer epi­ ste­ mo­ lo­ škog na­ si­ lja. Sva­ ko po­ zi­ va­ nje na sru­ti teh­ nič­ ki je po­ na­ vlja­ lo (ili po­ no­ vo po­ kre­ ta­ lo) do­ ga­ đaj iz­ vor­ nog či­ na „ču­ ve­ nja“ ili ot­ kri­ ća. on­ da. M. kao i ana­ li­ tič­ ki i tak­ so­ nom­ ski rad uče­ nja­ ka po­ put Ar­ tu­ ra Mak­ do­ ne­ la i Ar­ tu­ ra Be­ ri­ dej­ la Ki­ ta. 359. Speeches by Lord Macaulay: With his minute on Indian education. ur. kul­ tu­ ra i to­ me slič­ no. Oxford University Press. Dru­ ga dva tek­ sta – na­ u­ če­ no i iz­ vr­ še­ no – sma­ tra­ na su di­ ja­ lek­ to­ lo­ ški ne­ pre­ kid­ nim. 31 Thomas Babington Macaulay. Kao po­ sle­ di­ ca us­ po­ sta­ vlja­ nja jed­ ne ver­ zi­ je bri­ tan­ skog si­ ste­ ma do­ šlo je do ne­ spret­ nog raz­ dva­ ja­ nja for­ mi­ ra­ nja di­ sci­ pli­ na na San­ skrit­ skim stu­ di­ ja­ ma od iz­ vor­ ne. kul­ tur­ na ob­ ja­ šnje­ nja ko­ ja su osmi­ šlja­ va­ li auto­ ri­ ta­ tiv­ ni uče­ nja­ ci do­ sti­ za­ la su epi­ ste­ mo­ lo­ ško na­ si­ lje za­ kon­ skog pro­ jek­ ta.

34 Dinesachandra Sena. mu­ škar­ ce i že­ ne me­ đu ne­ pi­ sme­ nim se­ lja­ ci­ ma. Jacob (ur. 130. na­ sled­ ni­ ci [i­ zvor­ nih bra­ ma­ na] sve su mo­ ra­ li sve­ sti na pi­ sa­ nje te ih uči­ ni­ ti sve kru­ ćim.) Mahanarayana-Upanishad of the Atharva-Veda with the Dipika of Narayana. po­ bed­ nič­ ka ci­ vi­ li­ za­ ci­ ja. u ”French feminism in an international frame”. Upra­ vo je to oču­ va­ lo hin­ du­ i­ stič­ ko dru­ štvo upr­ kos ni­ zu po­ li­ tič­ kih ne­ mi­ ra i stra­ nih upa­ da. kao ne­ke.) Bi­ la je to vi­ ša. ko­ ga su za­ mo­ li­ li da na­ pi­ še ne­ ko­ li­ ko po­ gla­ vlja „Isto­ ri­ je Ben­ ga­ la“ ko­ ju je za­ mi­ slio lič­ ni se­ kre­ tar glav­ nog gu­ ver­ 34 ko bi se uka­ za­ lo na ne­ us­ kla­ đe­ nost u od­ no­ su iz­ me­ đu auto­ ri­ te­ ta i ne­ ra Ben­ ga­ la 1916. 1928. Anita Barrows. The Go­ vernment Central Books Department: Bombay. Napisao je studije o suverenitetu britanskih do­ miniona i o teoriji smenjivanja država. 33 Mahamahopadhyaya Haraprasad Shastri. zatim International Affairs (1918 to 1937). 35 Edward Thompson.. a na pu­ tu ka so­ li­ dar­ no­ sti pu­ tem sa­ ve­ znič­ ke po­ li­ ti­ ke (ov­ de dej­ stvu­ je je­ dan toma Selected Speeches and Documents of British Colonial Policy (1763 to 1937).“35 Do­ daj­ te i ovo. pak. 1981. 37 Ovo pitanje sam podrobnije razmotrila upućujući na Julia Kristeva About Chinese Women. str. Society of Bengal: Calcutta. 1977. Suttee: A historical and philosophical enquiry into the Hindu rite of widow burning. sa posebnim osvrtom na engleski i kolonijalni zakon. iako se či­ ni da oni to ne pre­ po­ zna­ ju) ugnje­ te­ ni. 36 Holografsko pismo (od Dž. bri­ ljant­ nog pred­ stav­ ni­ ka uro­ đe­ nič­ ke eli­ te u okvi­ ru ko­ lo­ ni­ jal­ ne pro­ duk­ ci­ je. Brhat Banga. A Descriptive Catalogue of Sanskrit Manuscripts in the Government Collection under the Care of the Asiatic Society of Bengal. u ko­ ji seg­ ment „ugnje­ ta­ va­ nja“ bi oni sme­ sti­ li tu ša­ ro­ li­ ku dru­ ži­ nu? Pre­ đi­ mo sa­ da na raz­ ma­ tra­ nje mar­ gi­ na (jed­ na­ ko bi se mo­ glo re­ ći ti­ hog. ka­ da ka­ žem da je Dru­ go kao Su­ bjekt ne­ do­ stup­ no Fu­ kou i De­ le­ zu. str. 1. pru­ ži­ lo mi je ve­ li­ ko za­ do­ volj­ stvo to­ kom po­ sled­ njih dva­ de­ set i pet go­ di­ na ži­ vo­ ta u In­ di­ ji ali.. u okvi­ ru stan­ dar­ di­ za­ ci­ je i slu­ žbe­ ne kon­ tro­ le so­ ci­ ja­ li­ zo­ va­ nog ka­ pi­ ta­ la. upo­ re­ di­ te ovu opa­ sku en­ gle­ skog in­ te­ lek­ tu­ al­ ca Edvar­ da Tomp­ so­ na iz 1928: „Hin­ du­ iz ­ am je bio ona­ kav ka­ k vim se i či­ nio (. 103 . naj­ ni­ že slo­ je­ ve ur­ ba­ nog sub­ pro­ le­ ta­ ri­ ja­ ta. da se od­ rek­ nem sna­ žne ve­ re u vla­ sti­ tu ve­ li­ čan­ stve­ nu re­ li­ gi­ ju. A. moj kurziv. Ka­ ob­ ja­ šnje­ nja (u za­ vi­ sno­ sti od ra­ se-kla­ se auto­ ri­ te­ ta).“33 To je za­ klju­ čak iz 1925. 6. George Allen & Unwin: London. 47. 62. viii. Mi­ slim na op­ štu la­ ič­ ku. dra­ go mi je što mo­ gu da ka­ žem. 3. Mračni prikaz opasnosti ovog učenja navođenjem anonimnih zastranjenja pojačava asimetriju.37 Ne upu­ ću­ jem. prev. knj. 1925. 1888. Po Fu­ kou i De­ le­ zu (u Pr­ vom sve­ tu. knj. 1925. Calcutta University Press: Calcutta. kao što je Ša­ stri. na ko­ ji­ ma epi­ ste­ ma iz­ vr­ ša­ va svo­ ju ti­ hu pro­ gram­ sku funk­ ci­ ju. Marion Boyars: London. A. iz pi­ sma jed­ nog en­ gle­ skog voj­ ni­ ka-uče­ nja­ ka iz de­ ve­ de­ se­ tih go­ di­ na de­ vet­ na­ e­ stog ve­ ka: „Iz­ u­ ča­ va­ nje san­ skri­ ta.bra­ ma­ na iste kao i na­ me­ re Bri­ ta­ na­ ca što su iz­ vr­ ša­ va­ li ko­ di­ fi­ ka­ ci­ ju (či­ me bra­ man­ ske obez­ be­ đu­ ju oprav­ da­ nje za bri­ tan­ ske): „Ka­ ko bi hin­ du­ i­ stič­ ko dru­ štvo osta­ lo ne­ tak­ nu­ to. uti­ ša­ nog cen­ tra) kru­ ga ko­ ji obe­ le­ ža­ va epi­ ste­ mo­ lo­ ško na­ si­ lje. ni­ je me na­ ve­ lo. ’je­ zi­ ka bo­ go­ va’. Džejkoba neimenovanom primaocu) zalepljeno za unutrašnju kori­ cu primerka knjige iz biblioteke Sterling Memorial Library (Yale University) čiji je urednik pukovnik G. kao i British Dominions (1918 to 1931). Yale French Studies. na in­ te­ lek­ tu­ al­ ce i uče­ nja­ ke post­ ko­ lo­ ni­ jal­ ne pro­ duk­ ci­ je. uče­ nog in­ dij­ skog san­ skri­ ti­ ste. Ako se za­ ne­ ma­ ri ma­ pa iz­ ra­ blji­ va­ nja. Ma­ ha­ ma­ ho­ ma­ dja­ je Ha­ ra­ pra­ sa­ da Ša­ stri­ ja. ple­ me­ na. i pod Ak­ ba­ rom i pod En­ gle­ zi­ ma. ne­ a­ ka­ dem­ sku po­ pu­ la­ ci­ ju ši­ rom kla­ snog spek­ tra. ako im se pru­ ži šan­ sa (ov­ de se ne mo­ že pre­ ne­ breg­ nu­ ti pro­ blem pred­ sta­ vlja­ nja).“36 Ti auto­ ri­ te­ ti su me­ đu naj­bo­ljim iz­ vo­ ri­ ma ko­ ji bi la­ ič­ kog fran­ cu­ skog in­ te­ lek­ tu­ al­ ca uve­ li u ci­ vi­ li­ za­ ci­ ju Dru­ gog. str.

1. in­ sti­ tu­ ci­ 41 ja­ ma.. Oxford University Press: New Delhi. 41 Guha. 38 Antonio Gramsci. Selections from Political Writing: 19211926. To se pre­ me­ šta­ nje mo­ ra pri­ nu­ di­ ti da od­ re­ di stva­ ra­ nje isto­ ri­ je kao pri­ po­ ve­ sti (o isti­ ni). U tek­ sto­ vi­ ma po­ put „Ju­ žnjač­ kog pi­ ta­ nja“ Gram­ ši raz­ ma­ tra kret­ nje isto­ rij­ sko-po­ li­ tič­ ke eko­ no­ mi­ je u Ita­ li­ ji u okvi­ ru ne­ če­ ga što se mo­ že sma­ tra­ ti ale­ go­ ri­ jom či­ ta­ nja ko­ ja je pre­ u­ ze­ ta iz me­ đu­ na­ rod­ ne po­ de­ le ra­ da ili 38 znog raz­ vo­ ja pod­ re­ đe­ nog iz­ me­ šta se ka­ da nje­ go­ je sli­ ko­ vi­ to pre­ do­ ča­ va. 1983.) Subaltern Studies II: Writings on South Asian History and Society. 1983. mo­gu go­vo­ri­ti i spo­zna­ti svo­je uslo­ve. Mo­ žda sto­ ga što Gram­ ši kri­ ti­ ku­ je pret­ hod­ nič­ ki po­ lo­ žaj le­ nji­ ni­ stič­ kog in­ te­ lek­ tu­ al­ ca. su­ ge­ ri­ sa­ ću da se upor­ no is­ klju­ ču­ je mo­ guć­ nost sa­ mog ko­ lek­ ti­ vi­ te­ ta pu­ tem ma­ ni­ pu­ la­ ci­ je žen­ skog de­ lo­ va­ nja.40 Ka­ ko Ra­ na­ džit Gu­ ha tvr­ di. prev. Allegories of Reading: Figural language in Rousseau. 1982. Quintin Hoare.). u na­ ci­ o­ na­ li­ stič­ kim i no­ vo­ na­ ci­ o­ na­ li­ stič­ kim tek­ sto­ vi­ ma – in­ dij­ skim elit­ nim lič­ no­ sti­ ma. unu­ tar i iz­ van kru­ ga epi­ ste­ mo­ lo­ škog na­ si­ lja im­ pe­ ri­ ja­ li­ stič­ kog za­ ko­ na i obra­ zo­ va­ nja kao do­ pu­ ne jed­ nog ra­ ni­ jeg eko­ nom­ skog tek­ sta. U ko­ lo­ ni­ ja­ li­ stič­ kim i no­ vo­ ko­ lo­ ni­ ja­ li­ stič­ kim isto­ ri­ o­ gra­ fi­ ja­ ma ta se do­ stig­ nu­ ća pri­ pi­ su­ ju bri­ tan­ skim ko­ lo­ ni­ jal­ nim vla­ da­ ri­ ma. Yale University Press: New Haven. Elementary Aspects of Peasant Insurgency in Colonial India. str.vid mark­ si­ stič­ ke te­ ma­ ti­ ke). 1979. i Ranajit Guha. uisti­ nu. and Proust. oku­ pi­ ra ga ulo­ ga tog in­ te­ lek­ tu­ al­ ca u kul­ tur­ nom i po­ li­ tič­ kom pre­ me­ šta­ nju pod­ re­ đe­ nih u he­ ge­ mo­ ni­ ju. ”Some aspects of the Southern question”. 39 Oni su objavili: Ranajit Guha (ur. Studies.39 Oni mo­ra­ju upi­ ta­ ti: Mo­ gu li pod­ re­ đe­ ni da go­ vo­ re? Evo nas u okvi­ ru Fu­ ko­ o­ ve vla­ sti­ te di­ sci­ pli­ ne isto­ ri­ je i me­ đu lju­ di­ ma ko­ ji pri­ zna­ ju nje­ gov uti­ caj. To je. epi­ ste­ mo­ lo­ ško me­ ša­ nje u za­ kon­ ske i di­ sci­ pli­ nar­ ne de­ fi­ ni­ ci­ je ko­ je pra­ te im­ pe­ ri­ ja­ li­ stič­ ki pro­ je­ kt. 104 . Pa ipak. Termin „alegorija čitanja“ kori­ stim u smislu koji je razvio Paul de Man.) ko­ ji de­ le pred­ ra­ su­ du da su stva­ ra­ nje in­ dij­ ske na­ ci­ je i raz­ voj sve­ sti – na­ ci­ o­ na­ li­ zma – ko­ ja po­ tvr­ đu­ je taj pro­ ces is­ klju­ či­ vo ili ma­ hom elit­ na do­ stig­ nu­ ća. Ka­ da pred kraj ovog ese­ ja pre­ đem na pi­ ta­ nje že­ ne kao pod­ re­ đe­ nog. London Review of Books. Nji­ hov je pro­ jekt da po­ no­ vo osmi­ sle in­ dij­ sku ko­ lo­ ni­ jal­ nu isto­ ri­ o­ gra­ fi­ ju iz per­ spek­ ti­ ve ne­ po­ ve­ za­ nog ni­ za se­ o­ skih po­ bu­ na to­ kom ko­ lo­ ni­ jal­ ne oku­ pa­ ci­ je. ”Permission to narrate”. ak­ tiv­ no­ sti­ ma i ide­ ja­ ma. pro­ blem „do­ zvo­ le da se pri­ po­ ve­ da“ o ko­ me ras­ pra­ vlja Said. in­ sti­ tu­ ci­ ja­ ma i kul­ tu­ ri. 1978. Oxford University Press: New Delhi. Pr­ vom de­ lu mog pred­ lo­ ga – da fa­ zni raz­ voj pod­ re­ đe­ nog uslo­ žnja­ va im­ pe­ ri­ ja­ li­ stič­ ki pro­ jekt – su­ prot­ sta­ vlja se sku­ pi­ na in­ te­ lek­ tu­ a­ la­ ca ko­ ji bi se mo­ gli na­ zva­ ti gru­ pom za „Su­ bal­ ter­ ne stu­ di­ je“. I. Rilke. Sa­ da se mo­ ra­ mo su­ o­ či­ ti sa sle­ de­ ćim pi­ ta­ njem: s dru­ ge stra­ ne me­ đu­ na­ rod­ ne po­ de­ le ra­ da u od­ no­ su na so­ ci­ ja­ li­ zo­ va­ ni ka­ pi­ tal. Nietzsche. mo­gu li pod­re­đe­ni da go­vo­re? De­ lo An­ to­ ni­ ja Gram­ ši­ ja o „pod­ re­ đe­ nim kla­ sa­ ma“ pro­ ši­ ru­ je ar­ gu­ ment o kla­ snom po­ lo­ ža­ ju/kla­ snoj sve­ sti iz­ dvo­ jen u Osam­na­e­stom bri­me­ru. Said. CT. opis fa­ vom kul­ tur­ nom ma­ kro­ lo­ gi­ jom upra­ vlja. 16. s ko­ je god uda­ lje­ no­ sti. uprav­ ni­ ci­ ma. Subaltern Studies I: Writing on South Asian history and society. 40 Edward W. Ranajit Guha (ur. U isto­ ri­ o­ gra­ fi­ ji in­ dij­ skog na­ ci­ o­ na­ li­ zma du­ go je pre­ o­ vla­ da­ vao eli­ ti­ zam – ko­ lo­ ni­ ja­ li­ stič­ ki eli­ ti­ zam i bur­ žo­ a­ sko-na­ ci­ o­ na­ li­ stič­ ki eli­ ti­ zam (. po­ li­ ti­ ka­ ma.. februar 1984. Oxford University Press: New Delhi. International Publishers: New York.

Poj­ mo­ vi „na­ rod“ i „pod­ re­ đe­ ne kla­ se“ upo­ tre­ blja­ va­ ju se kao si­ no­ ni­ mi u ovoj be­ le­ šci. Do­ mi­ nant­ ne uro­ đe­ nič­ ke gru­ pe na re­ gi­ o­ nal­ nom i lo­ kal­ nom ni­ vou. Studies. No. po­ sre­ di je je­ dan za­ ni­ mljiv me­ to­ do­ lo­ ški im­ pe­ ra­ tiv. eli­ ta 2.. Raz­ mo­ tri­ te dru­ gu stav­ ku ovog spi­ ska – an­tre si­ tu­ a­ ci­ o­ ne neo­ d­ re­ di­ vo­ sti ko­ ji ovi oba­ zri­ vi isto­ ri­ ča­ ri pret­ po­ sta­ vlja­ ju dok se bo­ re s pi­ ta­ njem Mo­ gu li pod­ re­ đe­ ni da go­ vo­ re? „Ka­da se po­sma­tra kao ce­li­na i ap­strakt­no. ipak. post­ pred­ sta­ vljač­ ki reč­ nik pri­ kri­ va jed­ nu esen­ ci­ ja­ li­ stič­ ku agen­ du. University of Chi­ cago Press: Chicago. Ne mo­ zmu i pot­ pu­ noj auto­ no­ mi­ ji jer prak­ tič­ ne isto­ ri­ o­ graf­ ske po­ tre­ be ne bi do­ pu­ sti­ le da ta­ k vo pri­ hva­ ta­ nje pri­ vi­ le­ gu­ je pod­ re­ đe­ nu svest.. u ide­al­noj va­ri­jan­ti. Dru­ štve­ ne gru­ pe i ele­ men­ ti uklju­ če­ ni u ovu ka­ te­ go­ ri­ ju pred­ sta­ vlja­ ju de­mo­graf­sku raz­li­ku iz­me­đu ce­lo­kup­ne in­dij­ske po­pu­la­ci­je i svih onih ko­je smo opi­sa­li kao „eli­tu“. za­ hva­ lju­ ju­ ći ne­ jed­ na­ kom ka­ rak­ te­ ru u re­ gi­ o­ nal­ nom i dru­ štve­ nom raz­ vo­ ju. I sa­ ma tre­ ća gru­ pa. str.. Jacques Derrida. osim prve grupe. bo­ ga­ tih se­ lja­ ka i se­ lja­ ka gor­ nje sred­ nje kla­ se ko­ ji su svi. i stvo­ ri­ lo je. ova (. U su­ bal­ ter­ nim stu­ di­ ja­ ma. pri­ la­ go­ đa­ va­ ju­ ći se uslo­ vi­ ma ko­ ji su pre­ o­ vla­ da­ va­ li za vre­ me Ra­ dža i u mno­ gim aspek­ ti­ ma raz­ vi­ ja­ ju­ ći sa­ svim no­ ve prav­ ce for­ me i sa­ dr­ ža­ ja“) kru­ ga ko­ lo­ ni­ jal­ ne 42 gu u pot­ pu­ no­ sti da pri­ hva­ tim to in­ si­ sti­ ra­ nje na od­ luč­ nom en­ tu­ zi­ ja­ pro­ duk­ ci­ je.) mo­ gli su bi­ ti me­ đu oni­ ma nad ko­ ji­ ma se do­ mi­ ni­ ra­ lo u dru­ goj. 44 Guha. On pred­ la­ že jed­ nu di­ na­ mič­ ku mre­ žu po­ de­ la ko­ ja uop­ šte­ no opi­ su­ je ko­ lo­ ni­ jal­ nu dru­ štve­ nu pro­ duk­ ci­ ju. Do­ mi­ nant­ ne stra­ ne gru­ pe. in­ si­ sti­ ra­ ti da je ko­ lo­ ni­ zo­ va­ ni pod­ re­ đe­ ni su­bjekt ne­ po­ vrat­ no ra­ zno­ ro­ dan. str. 43 42 { 105 . Gu­ ha iz­ na­ la­ zi de­ fi­ ni­ ci­ ju na­ ro­ da (pro­ sto­ ra te su­ šti­ ne) ko­ ji mo­ že bi­ ti sa­ mo iden­ ti­ tet u ra­ zli­ ci.) ra­zno­rod­nog je sa­ sta­ va i. ”The double session”. mno­ ge ne­ ja­ sno­ će i pro­ tiv­ reč­ no­ sti u sta­ vo­ vi­ ma i sa­ ve­ zi­ ma. 1981.“44 „Za­ da­ tak is­ tra­ ži­ va­ nja“ ko­ ji se ov­ de pro­ jek­ tu­ je je­ ste „da se is­ tra­ ži. osi­ ro­ ma­ še­ nih po­ sed­ ni­ ka. iden­ ti­ fi­ ko­ va­ ti i iz­ me­ ri­ ti oso­ be­ no“: ma­ lo ko­ ji pro­ gram bi bio vi­ še esen­ ci­ ja­ li­ stič­ ki i tak­ so­ nom­ ski. u Dissemination. Uro­ đe­ nič­ koj eli­ ti mo­ že­ mo su­ prot­ sta­ vi­ ti ono što Gu­ ha na­ zi­ va „po­li­ti­kom na­ ro­ da“.“ „Is­ tra­ ži­ ti. na­ ro­ či­ to me­ đu ni­ žim slo­ je­ vi­ ma ru­ ral­ ne vla­ ste­ le. Na­ su­ prot mo­ gu­ ćoj op­ tu­ žbi da mu je pri­ stup esen­ ci­ ja­ li­ stič­ ki. Do­ mi­ nant­ ne uro­ đe­ nič­ ke gru­ pe na ni­ vou ce­ le In­ di­ je. 4. iden­ ti­ fi­ ku­ je i iz­ me­ ri oso­ be­na pri­ ro­ da i ste­ pen od­stu­pa­nja ele­ me­ na­ ta [ko­ ji či­ ne tre­ ću stav­ ku] od ide­ a­ la te da se ono isto­ rij­ ski sme­ sti. od­ re­ đu­ je se kao me­ sto me­ đu­ pro­ sto­ ra. 3. Ista kla­ sa ili ele­ ment ko­ ji su do­ mi­ ni­ ra­ li u jed­ noj obla­ sti (. pripadaju autoru).) ka­ te­ go­ ri­ ja (. raz­li­ko­va­la se od obla­sti do obla­sti. ka­ ko se is­ po­ sta­ vi­ lo. Barbara Johnson.. ono što je De­ ri­ da opi­ sao kao „an­tre“:43 1. 4. pri­ pa­ da­ li ka­ te­ go­ ri­ ji ’na­ rod’ ili ’pod­ re­ đe­ ne kla­ se’.. u raz­ go­ vo­ ru iz­ me­ đu Fu­ koa i De­ le­ za.. I. 8 (svi kurzivi. tam­ pon-gru­ pa. To je mo­ glo stvo­ ri­ ti. i iz­ van („To je bi­ la auto­nom­na oblast bu­ du­ ći da ne vo­ di po­ re­ klo od elit­ ne po­ li­ ti­ ke ni­ ti nje­ no po­ sto­ ja­ nje za­ vi­ si od ove dru­ ge“) i unu­ tar („na­ sta­ vi­ la je da funk­ ci­ o­ ni­ še s en­ tu­ zi­ ja­ zmom upr­ kos [ko­ lo­ ni­ ja­ li­ zmu]. prev. iz­ me­ đu na­ ro­ da i ve­ li­ kih ma­ kro­ struk­ tur­ nih do­ mi­ nant­ nih gru­ pa. Mo­ ra se.Od­ re­ đe­ ne vr­ ste in­ dij­ ske eli­ te u naj­ bo­ ljem slu­ ča­ ju je­ su do­ ma­ ći do­ u­ šni­ ci za in­ te­ lek­ tu­ al­ ce Pr­ vog sve­ ta za­ in­ te­ re­ so­ va­ ne za glas Dru­ gog. Tvr­ di­ la sam da. zbog na­ sil­ no­ sti im­ pe­ ri­ ja­ li­ stič­ kog epi­ ste­ mo­ lo­ Ibid.

obra­ ća­ nje jed­ nom ni­ vou pred­ me­ ta ko­ ji do ta­ da ni­ je bio va­ žan za isto­ ri­ ju te či­ ja se ma ka­ kva mo­ ral­ na. Ne­ vo­ lje stal­ no uzro­ ku­ je skliz od iz­ no­ še­ nja me­ ha­ ni­ za­ ma na vi­ de­ lo do da­ va­ nja gla­ sa po­ je­ din­ cu. od „iz­ no­ še­ nja na vi­ de­ lo me­ di­ cin­ skih i pra­ vo­ sud­ nih me­ ha­ ni­ za­ ma oko pri­ če [Pje­ ra Ri­ vi­ je­ ra]“. str. či­ ji je iden­ ti­ tet nje­ na raz­ li­ ka.. in­ te­ lek­ tu­ al­ če­ vo re­ še­ nje ni­ je da se uz­ dr­ ži od pred­ sta­ vlja­ nja.) uko­ li­ ko su pri­ pa­ da­ le dru­ štve­ nom slo­ ju ni­ žem od ni­ voa do­ mi­ nant­ nih gru­ pa u ce­ loj In­ di­ ji i da­ lje su de­lo­va­le u in­te­re­su ovih dru­gih. na­ sle­ đe po­ zi­ ti­ vi­ stič­ ke ide­ o­ lo­ gi­ je ko­ ja je pri­ svo­ ji­ la or­ to­ dok­ sni mark­ si­ zam oba­ ve­ zu­ je ga da do­ da sle­ de­ ću kla­ u­ zu­ lu: „Ovim se ne že­ li uma­ nji­ ti zna­ čaj raz­ u­ me­ va­ nja sve­ sti se­ lja­ ka ili rad­ ni­ ka u nje­nom iz­vor­nom ob­li­ku. Na po­ ma­ lo za­ sta­ re­ lom je­ zi­ ku in­ dij­ ske gru­ pe pi­ ta­ nje po­ sta­ je: Ka­ ko mo­ že­ mo do­ pre­ ti do sve­ sti na­ ro­ da. Či­ ni mi se da je.“ Ka­ da ovi auto­ ri go­ vo­ re. Is­ tra­ ži­ va­ nje je usme­ re­ no ka ovoj struk­ tu­ ri. To­ li­ ko o sred­ njoj gru­ pi ozna­ če­ noj pod tre­ ćom stav­ kom. na ni­ vou kla­ snog ili grup­ nog de­ lo­ va­ nja. „istin­ ska ve­ za s vla­ sti­ tim bi­ ćem“ jed­ na­ ko ve­ štač­ ka ili dru­ štve­ na kao i pa­ tro­ nim­ ska. a ne u skla­du s in­te­re­si­ma ko­ji su istin­ski od­go­va­ra­li nji­ho­vom dru­štve­ nom bi­ću. u prin­ ci­ pu. Pred­ met is­ tra­ ži­ va­ nja gru­ pe. Chaudhury. Frontier. Fu­ ko je u pra­ vu kad su­ ge­ ri­ še da „iz­ no­ še­ nje ne­ vi­ đe­ nog na vi­ de­ lo mo­ že ozna­ či­ ti i pro­ me­ nu ni­ voa. str.“45 45 Ajit K. o ja­ zu iz­ me­ đu in­ te­ re­ sa i de­ lo­ va­ nja u sred­ njoj gru­ pi. što se u kla­sič­nom mark­si­zmu sma­tra pro­ble­mom dru­go­ra­zred­nog zna­ča­ja. što je sa­ svim dru­ ga­ či­ ja ne­ vo­ lja od sa­ mo­ u­ tvr­ đe­ ne tran­ spa­ rent­ no­ sti ra­ di­ kal­ nih in­ te­ lek­ tu­ a­ la­ ca Pr­ vog sve­ ta. mo­ že se po­ sma­ tra­ ti kao je­ dan mo­ me­ nt pro­ ce­ sa pro­ iz­ vod­ nje ko­ ji uklju­ ču­ je pod­ re­ đe­ nog. To obo­ ga­ ću­ je na­ še po­ zna­ va­ nje se­ lja­ ka i rad­ ni­ ka i mo­ žda ra­ sve­ t­ lja­ va na­ čin na ko­ ji od­ re­ đe­ ni mo­ dus po­ pri­ ma raz­ li­ či­ te ob­ li­ ke u raz­ li­ či­ tim re­ gi­ o­ ni­ ma. nji­ hov pro­ jekt je da pre­ i­ na­ če raz­ voj sve­ sti in­ dij­ ske na­ ci­ je. 49-50). dru­ štve­ nog i di­ sci­ pli­ nar­ nog za­ pi­ sa. psi­ ho­ a­ na­ li­ tič­ ku ili lin­ gvi­ stič­ ku“ (PK. po­ put Mark­ sa. pro­ nic­ ljiv Ča­ u­ du­ ri­ jev stav da marksi­ stič­ ko vi­ đe­ nje pre­ o­ bra­ ža­ ja sve­ sti pod­ ra­ zu­ me­ va po­zna­va­nje dru­ štve­ nih od­ no­ sa. či­ ji je autor za­ pad­ no­ ben­ gal­ ski mark­ si­ sta Adžit K. psi­ ho­ lo­ šku. 16-24. ’New wave social science’. Sli­ ke Ime­ na Oca u Osam­na­e­stom bri­me­ru mo­ gu po­ mo­ ći u na­ gla­ ša­ va­ nju či­ nje­ ni­ ce da je. Ča­ u­ du­ ri. ne po­ sto­ ji pod­ re­ đe­ ni su­ bjekt ko­ ji se ne mo­ že pred­ sta­ vi­ ti. 10 (moj kurziv). Gu­ ha. No. 1984. Za „istin­ sku“ pod­ re­ đe­ nu gru­ pu. u slu­ ča­ ju ne čak ni na­ ro­ da kao ta­ kvog ne­ go ko­ le­ blji­ ve tam­ pon-zo­ ne re­ gi­ o­ nal­ ne eli­ te-pod­ re­ đe­ nih je­ ste od­stu­pa­nje od ide­a­la – na­ rod ili pod­ re­ đe­ ni – ko­ ji se i sam od­ re­ đu­ je kao raz­ li­ ka u od­ no­ su na eli­ tu. a ne li­ bid­ nog bi­ ća. 28. „Na re­gi­o­nal­nom i lo­kal­nom ni­vou [do­ mi­ nant­ ne uro­ đe­ nič­ ke gru­ pe] (. Kri­ ti­ ka Gu­ hi­ ne po­ tra­ ge za pod­ re­ đe­ nom sve­ šću. za­ ključ­ ci su im bli­ ži Mark­ su ne­ go sa­ mo­ sve­ snoj na­ iv­ no­ sti De­ le­ zo­ ve iz­ ja­ ve na tu te­ mu. ko­ li­ ko god da je sta­ ro­ mod­ nog iz­ ra­ za. Pro­ blem je u to­ me što se ni­ je pra­ tio iti­ ne­ rar su­ bjek­ ta ta­ ko da po­ nu­ di pred­ met za­ vo­ đe­ nja in­ te­ lek­ tu­ al­ cu ko­ ji pred­ sta­ vlja.škog. u tre­ nut­ ku kad is­ tra­ žu­ je­ mo nji­ ho­ vu po­ li­ ti­ ku? Ka­ k vim gla­ som-sve­ šću pod­ re­ đe­ ni mo­ gu da go­ vo­ re? Na­ po­ slet­ ku. a mo­ že go­ vo­ ri­ ti i po­ se­ do­ va­ ti zna­ nje u vla­ sti­ to ime.. januar. pro­ jekt ko­ ji se raz­ u­ me u esen­ ci­ ja­ li­ stič­ kim okvi­ ri­ ma mo­ ra tr­ go­ va­ ti ra­ di­ kal­ nom tek­ stu­ al­ nom prak­ som raz­ li­ ka. go­ vo­ ri o in­ te­ re­ si­ ma u kon­ tek­ stu dru­ štve­ nog. Ko­ ja tak­ so­ no­ mi­ ja mo­ že po­ pra­ vi­ ti ta­ kav pro­ stor? Bez ob­ zi­ ra da li oni sa­ mi to vi­ de – Gu­ ha za­ pra­ vo svo­ je od­ re­ đe­ nje „na­ ro­ da“ po­ sma­ tra u okvi­ ru di­ ja­ lek­ ti­ ke go­ spo­ dar-rob – nji­ hov tekst iz­ ra­ ža­ va te­ žak za­ da­ tak po­ nov­ nog is­ pi­ si­ va­ nja vla­ sti­ tih uslo­ va ne­ mo­ guć­ no­ sti kao uslo­ va svo­ je mo­ guć­ no­ sti. 106 . na svom esen­ ci­ ja­ li­ zu­ ju­ ćem je­ zi­ ku. estet­ ska i isto­ rij­ ska vred­ nost ni­ je pre­ po­ zna­ la“. a oba iz­ be­ ga­ va­ ju „bi­ lo ka­ k vu ana­ li­ zu [su­ bjek­ ta]. Pla­ ni­ ra­ na ne­ po­ ve­ za­ nost im­ pe­ ri­ ja­ li­ zma stro­ go raz­ dva­ ja taj pro­ jekt.

po­ zna­ va­ njem gra­ đe ko­ ja či­ ni dru­ štvo. me­ đu­ tim. odr­ža­va­ju­ći pi­ta­nje oso­be­no­sti od­re­đe­nog mo­du­sa van fo­ku­sa“. ne­ iz­ be­ žno. Routledge: London. di­ sci­ pli­ nar­ no-kri­ tič­ ki i. To bi otvo­ ri­ lo po­ lje za po­ li­ tič­ ko-eko­ nom­ sko i mul­ ti­ di­ sci­ pli­ nar­ no ide­ o­ lo­ ško po­ nov­ no ucr­ ta­ va­ nje te­ re­ na. pro­ me­ ne od jed­ nog mo­ du­ sa do dru­ gog. Što se ti­ če pri­ ma­ o­ ca. isto­ ri­ čar mo­ ra za­ to­ mi­ ti (ko­ li­ ko god je to mo­ gu­ će) bu­ ku sop­ stve­ ne sve­ sti (ili efek­ ta-sve­ sti.) Te de­ fi­ ni­ ci­ je po­ pri­ ma­ ju zna­ če­ nje sa­ mo u okvi­ ru pro­ ble­ ma­ tič­ nog u okvi­ ru ko­ nač­ nog pred­ me­ ta zna­ nja – raz­u­me­va­nje pro­ me­ ne u isto­ ri­ ji ili. Čak i ka­ da to­ bo­ že pi­ še o li­ te­ rar­ no­ sti knji­ žev­ no­ sti evrop­ ske pro­ ve­ ni­ jen­ ci­ je. blo­ ki­ ra­ ju­ ći ta­ ko ono što kod Mark­ sa osta­ ju tre­ nu­ ci pro­ duk­ tiv­ ne po­ me­ te­ no­ sti. mo­ že isto­ vre­ me­ no bi­ ti pred­ met Fu­ ko­ o­ vog i De­ le­ zo­ vog od­ ba­ ci­ va­ nja Mark­ si­ zma i iz­ vor kri­ tič­ ke mo­ ti­ va­ ci­ je gru­ pe za Su­ bal­ ter­ ne stu­ di­ je. ko­ ji ve­ ru­ je u iz­ vor­ ni. po­ ve­ zi­ va­ nje „sve­ sti“ i „zna­ nja“ iz­ o­ sta­ vlja ključ­ ni sre­ di­ šnji ter­ min „ide­ o­ lo­ ške pro­ duk­ ci­ je“: „Po Le­ nji­ nu. od­ ba­ čen kao dru­ go­ ra­ zred­ ni pro­ blem. isto­ ri­ o­ graf­ ski. str. ko­ jim 46 47 Ibid. Za ta­ k vo iz­ ra­ ža­ va­ nje opet bi od ve­ li­ ke ko­ ri­ sti mo­ gla bi­ ti raz­ ra­ đe­ na te­ o­ ri­ ja ide­ o­ lo­ gi­ je. Pierre Macherey. Po­ ši­ lja­ lac – „se­ ljak“ – ozna­ čen je sa­ mo kao po­ ka­ zi­ vač jed­ ne ne­ na­ dok­ na­ di­ ve sve­ sti. U gru­ pi za Su­ bal­ ter­ ne stu­ di­ je on tre­ ba da se raz­ vi­ je u skla­ du s ne­ pri­ zna­ tim uslo­ vi­ ma vla­ sti­ tog iz­ ra­ ža­ va­ nja. pre­ po­ zna­ tih ili ne­ pre­ po­ zna­ tih. iz­ vor­ ni ob­ lik sve­ sti.. Geoffrey Wall.Ta va­ ri­ jan­ ta „in­ ter­ na­ ci­ o­ na­ li­ stič­ kog“ mark­ si­ zma. A Theory of Literary Production. u Pr­ vom ili Tre­ ćem sve­ tu. in­ ter­ ven­ ci­ o­ ni­ stič­ ki rad o ko­ jem se tu ra­ di za­ pra­ vo je za­ da­ tak „me­ re­ nja ti­ ši­ na“. 1978. ko­ ji „po­ bu­ nu“ pre­ tva­ ra u „tekst za zna­ nje“. 87. svest se po­ ve­ zu­ je sa po­zna­va­njem me­ đu­ sob­ nih od­ no­ sa raz­ li­ či­ tih kla­ sa i gru­ pa. va­ žno je jer tu do­ la­ zi do raz­ ra­ de is­ ka­ za.. To ni­ je isto kao ne­ pro­ mi­ šlje­ ni po­ jam „ono­ ga što od­ bi­ ja da is­ ka­ že“.46 Pjer Ma­ še­ ri nu­ di sle­ de­ ću for­ mu­ lu za tu­ ma­ če­ nje ide­ o­ lo­ gi­ je: „U de­ lu je va­ žno ono što de­ lo ne is­ ka­ zu­ je. 107 .. u vi­ du ne­ ka­ kvog pu­ ta u ti­ ši­ nu. U or­ to­ dok­ snom „in­ ter­ na­ ci­ o­ na­ li­ stič­ kom“ in­ te­ lek­ tu­ al­ nom mark­ si­ zmu. iako bi to sa­ mo po se­ bi bi­ lo za­ ni­ mlji­ vo: na to­ me bi se mo­ gao iz­ gra­ di­ ti me­ tod či­ ji bi za­ da­ tak bio me­re­nje ti­ši­na. Sva tri su uje­ di­ nje­ na u pret­ po­ stav­ ci da po­sto­ji iz­ vor­ ni ob­ lik sve­ sti. prev.) od­stu­pa­nja“ od ide­ a­ la ko­ ji je ne­ svo­ di­ vo di­ fe­ ren­ ci­ ja­ lan. Iako je po­ jam „ono što od­ bi­ ja da is­ ka­ že“ mo­ žda ne­ pro­ mi­ šljen za jed­ no knji­ žev­ no de­ lo. U se­ mi­ o­ za­ ma dru­ štve­ nog tek­ sta. Ono što de­ lo ne mo­že da is­ ka­ že. po­ sta­ je zna­ čaj­ na ide­ ja o ono­ me što de­ lo ne mo­že da is­ ka­ že. tj. U kri­ ti­ ci po­ put Ča­ u­ du­ ri­ je­ ve. osta­ je ide­ a­ li­ stič­ ki te­ melj zbog kojeg je taj vid mark­ si­ zma če­ sto na gla­ su kao ra­ si­ stič­ ki ili sek­ si­ stič­ ki. pre­ ci­ zni­ je. na­ dok­ na­ div ob­ lik sve­ sti sa­ mo da bi ga od­ ba­ cio.“47 Ma­ še­ ri­ je­ ve ide­ je mo­ gle bi se raz­ vi­ ja­ ti u prav­ ci­ ma ko­ je on ve­ ro­ vat­ no ne bi sle­ dio. kon­ cept od­ bi­ ja­ nja ov­ de po­ sta­ je uver­ ljiv. Na fran­ cu­ skoj sce­ ni do­ la­ zi do me­ ša­ nja ozna­ či­ te­ lja: „ne­ sve­ sno“ ili „ugnje­ te­ ni su­ bjekt“ po­ taj­ no do­ la­ zi na me­ sto „iz­ vor­ nog ob­ li­ ka sve­ sti“. Ar­ hiv­ ski. To mo­ že bi­ ti opis „is­ tra­ ži­ va­ nja. mo­ ra­ mo upi­ ta­ ti ko je „stvar­ ni pri­ ma­ lac“ „po­ bu­ ne“? Isto­ ri­ čar. Bez mo­ guć­ no­ sti no­ stal­ gi­ je za iz­ gu­ blje­ nim po­ re­ klom. Ka­ da stig­ ne­ mo do pro­ prat­ nog pi­ ta­ nja sve­ sti pod­ re­ đe­ nih. iden­ ti­ fi­ ko­ va­ nja i me­ re­ nja (. raz­ ra­ de po­ bu­ ne sto­ je na me­ stu „is­ ka­ za“. sa­ mo je je­ dan od „pri­ ma­ la­ ca“ ma kog ko­ lek­ tiv­ no za­ mi­ šlje­ nog dru­ štve­ nog či­ na. Po­ što je ovo evro­ cen­ trič­ no „ma­ pi­ ra­ nje sve­ ta“ na dru­ gom ni­ vou ap­ strak­ ci­ je.. on ar­ ti­ ku­ li­ še me­ tod pri­ men­ ljiv na dru­ štve­ ni tekst im­ pe­ ri­ ja­ li­ zma. po­ ma­ lo pro­ tiv pri­ ro­ de vla­ sti­ te tvrd­ nje. (. mo­ že se uoči­ ti ne­ što na­ lik ko­ lek­ tiv­ nom ide­ o­ lo­ škom od­bi­ja­nju kod ko­ di­ fi­ ku­ ju­ će za­ kon­ ske prak­ se im­ pe­ ri­ ja­ li­ zma.

Uz po­ moć mo­ der­ nih te­ le­ ko­ mu­ ni­ ka­ ci­ ja i po­ ja­ ve na­ Ovo pitanje sam razmotrila u ”Displacement and the discourse of woman”. 1984. ve­ zu iz­ me­ đu že­ ne i ti­ ši­ ne mo­ gu osmi­ sli­ ti sa­ me že­ ne. 49 Ovo nasilje u opštem smislu u kome predstavlja mogućnost episteme jeste ono što Derida nazi­ va „pismo“ u opštem smislu. ras­ pra­ vlja se o „li­ ku“ že­ ne. 1983. za­ pra­ vo. Stoga je kritika imperijalizma na neki način dekonstrukcija po sebi. Ako. za­ kon­ ski i stan­ dar­ di­ zo­ va­ ni obra­ zov­ ni si­ ste­ mi – čak i dok su se uni­ šta­ va­ le lo­ kal­ ne in­ du­ stri­ je. Isto­ ri­ o­ gra­ fi­ ja pod­ re­ đe­ nih po­ sta­ vlja pi­ ta­ nja me­ to­ da ko­ ji bi je spre­ či­ li da se slu­ ži ta­ k vim lu­ kav­ stvi­ ma. dru­ ga gru­ pa. To uspo­ ra­ va po­ rast kon­ zu­ me­ ri­ zma u kom­ pra­ dor­ skim ze­ mlja­ ma. trag sek­ su­ al­ ne raz­ li­ ke dvo­ stru­ ko se za­ ti­ re. 4. Odnos između pisma u opštem smislu i pisma u užem smislu (znakovi na površini) ne može se jasno artikulisati. onom ko­ ji je mi­ ni­ mal­ no usta­ no­ vljen kao neod­ ­ re­ đen i kao ta­ kav već do­ stu­ pan fa­ lo­ cen­ trič­ noj tra­ di­ ci­ ji. Zadatak gramatologije (dekonstrukcije) jeste da obezbe­ di sistem znakova kojim će se beležiti ovaj promenjivi odnos. Usko­ gru­ do epi­ ste­ mo­ lo­ ško na­ si­ lje im­ pe­ ri­ ja­ li­ zma nu­ di nam ne­ sa­ vr­ še­ nu ale­ go­ ri­ ju op­ šteg na­ si­ lja ko­ je pred­ sta­ vlja mo­ guć­ nost epi­ ste­ me. U slu­ ča­ ju ove pr­ ve. Indiana University Press: Bloomington. Pi­ ta­ nje se ne ti­ če uče­ šća že­ na u po­ bu­ ni. Ti­ če se. Diacritics. To ih či­ ni pa­ ra­ dig­ mom in­ te­ lek­ tu­ a­ la­ ca. 48 108 . pod­ re­ đe­ ni ne­ ma isto­ ri­ ju i ne mo­ že da go­ vo­ ri. „raz­ voj“ ne ob­ u­ hva­ ta do­ no­ še­ nje za­ ko­ na na ve­ li­ ko i usta­ no­ vlja­ va­ nje obra­ zov­ nih si­ste­ma na sli­ čan na­ čin. IN. str.) Displacement: Derrida and after. „Su­ bjekt“ ko­ ji pod­ ra­ zu­ me­ va­ ju tek­ sto­ vi po­ bu­ ne mo­ že po­ slu­ ži­ ti sa­ mo kao kon­ tra­ mo­ guć­ nost za pri­ po­ ved­ ne sank­ ci­ je za­ ga­ ran­ to­ va­ ne ko­ lo­ ni­ jal­ nom su­ bjek­ tu u do­ mi­ nant­ nim gru­ pa­ ma. a si­ ro­ vi­ ne pre­ vo­ zi­ le u ze­ mlju ko­ lo­ ni­ za­ to­ ra. u mo­ del za po­ dra­ ža­ va­ nje. po­ ra­ sta mul­ ti­ na­ ci­ o­ nal­ nog ka­ pi­ ta­ la. ma­ hom iz Tre­ ćeg sve­ ta. to­ ga da ide­ o­ lo­ ška kon­ struk­ ci­ ja ro­ da i kao pred­ me­ ta ko­ lo­ ni­ ja­ li­ stič­ ke isto­ ri­ o­ gra­ fi­ je i kao su­ bjek­ ta po­ bu­ ne mu­ škar­ ca odr­ ža­ va na do­ mi­ nant­ nom po­ lo­ ža­ ju. Sa­ vre­ me­ na me­ đu­ na­ rod­ na po­ de­ la ra­ da je­ ste pre­ sli­ ka­ va­ nje iz­ de­ lje­ nog po­ lja de­ vet­ na­ e­ sto­ ve­ kov­ nog te­ ri­ to­ ri­ jal­ nog im­ pe­ ri­ ja­ li­ zma. 14. u kon­ tek­ stu ko­ lo­ ni­ jal­ ne pro­ duk­ ci­ je. još go­ re. ta od­ go­ vor­ nost ob­ u­ hva­ ta ra­ sne i kla­ sne raz­ li­ ke. za ko­ je po­ sto­ je „do­ ka­ zi“. S po­ ja­ vom ta­ ko­ zva­ ne de­ ko­ lo­ ni­ za­ ci­ je. pod­ re­ đe­ ni kao že­ na još je du­ blje u sen­ ci. 19-36.ru­ ko­ vo­ di di­ sci­ pli­ nar­ na obu­ ka). pre­ i­ na­ ča­ va­ la ras­ po­ de­ la ze­ mlje. ne bi očvr­ snu­ la u „pred­ met is­ tra­ ži­ va­ nja“ ili. pre­ ko kom­ pra­ dor­ skih uro­ đe­ nič­ kih ka­ pi­ ta­ li­ sta te svo­ je sla­ bo za­ šti­ će­ ne i pro­ men­ lji­ ve rad­ ne sna­ ge. ni osnov­ nih pra­ vi­ la sek­ su­ al­ ne po­ de­ le ra­ da. jed­ na gru­ pa ze­ ma­ lja. Post­ ko­ lo­ ni­ jal­ ni in­ te­ lek­ tu­ al­ ci sa­ zna­ ju da je nji­ ho­ va pri­ vi­ le­ gi­ ja nji­ hov gu­ bi­ tak. raz­ vi­ li su se tran­ sport­ ni. ma­ hom iz Pr­ vog sve­ ta. love my ombre. i u ”Love me. Pro­ sto re­ če­ no. U in­ te­ re­ su odr­ ža­ nja kru­ že­ nja i po­ ra­ sta in­ du­ strij­ skog ka­ pi­ ta­ la (te pro­ prat­ nog za­ dat­ ka ad­ mi­ ni­ stra­ ci­ je u okvi­ ru de­ vet­ na­ e­ sto­ ve­ kov­ nog te­ ri­ to­ ri­ jal­ nog im­ pe­ ri­ ja­ li­ zma). Za „lik“ že­ ne. Isto­ ri­ o­ gra­ fi­ ja pod­ re­ đe­ nih mo­ ra se su­ o­ či­ ti s ne­ mo­ guć­ no­ šću ta­ kvih ge­ sto­ va. elle: Derrida’s ’La carte postale’”. spa­ ko­ va­ na za­ jed­ no s po­ bu­ nje­ nom sve­ šću.49 U okvi­ ru za­ tr­ tog iti­ ne­ ra­ ra pod­ re­ đe­ nog su­ bjek­ ta. u mo­ guć­ no­ sti su da ula­ žu ka­ pi­ tal. te oslo­ ba­ đa­ nja od ad­ mi­ ni­ stra­ tiv­ ne upra­ ve. ka­ ko raz­ ra­ da po­ bu­ ne. nu­ de po­ lje za ula­ ga­ nje. Do­ bro je po­ zna­ to da se po­ jam žen­ skog (a ne im­ pe­ ri­ ja­ li­ stič­ kog pod­ re­ đe­ nog) slič­ no upo­ 48 tre­ blja­ vao u de­ kon­ struk­ ti­ vi­ stič­ koj kri­ ti­ ci i u iz­ ve­ snim va­ ri­ jan­ ta­ ma fe­ mi­ ni­ stič­ ke kri­ ti­ ke. u Mark Krupnick (ur.

No. čak ni ovo ne ob­ u­ hva­ ta ra­ zno­ rod­ no Dru­ go. pro­ iz­ vo­ đa­ či u raz­ vi­ je­ nim ze­ mlja­ ma po­ du­ go­ va­ ra­ ju fa­ ze pro­ iz­ vod­ nje ko­ je pod­ ra­ zu­ me­ va­ ju naj­ vi­ še ra­ da. Po­ i­ sto­ ve­ ći­ va­ nje s vi­ do­ vi­ ma ot­ po­ ra za­ mi­ sli­ vim u na­ pred­ nim ka­ pi­ ta­ li­ stič­ kim ze­ mlja­ ma če­ sto je slič­ no onoj eli­ ti­ stič­ koj sklo­ no­ sti bur­ žo­ a­ ske isto­ ri­ o­ gra­ fi­ je ko­ ju opi­ su­ je Ra­ na­ džit Gu­ ha.“50 Kla­ sna mo­ bil­ nost sve je le­ tar­ gič­ ni­ ja na kom­ pra­ dor­ skim po­ zor­ ni­ ca­ ma. Uve­ re­ nje u mo­ guć­ nost glo­ bal­ ne po­ li­ ti­ ke sa­ ve­ za pre­ o­ vla­ da­ va me­ đu že­ na­ ma iz do­ mi­ nant­ nih dru­ štve­ nih gru­ pa za­ in­ te­ re­ so­ va­ nih za „me­ đu­ na­ rod­ ni fe­ mi­ ni­ zam“ u kom­ pra­ dor­ skim ze­ mlja­ ma.. pri­ met­ no us­ po­ ri­ la tr­ go­ vi­ nu i ula­ ga­ nje ši­ rom sve­ ta. ple­ me­ na te za­ jed­ ni­ ce obič­ nih rad­ ni­ ka na uli­ ci ili na se­ lu. S one stra­ ne me­ đu­ na­ rod­ ne po­ de­ le ra­ da.. 101) na­ la­ ze se že­ ne iz ur­ ba­ nog pro­ le­ ta­ ri­ ja­ ta. na­ rav­ no. Ka­ da se ro­ ba sa­ sta­ vi. Tu spa­ da­ ju na­ tu­ ral­ ni po­ ljo­ pri­ vred­ ni­ ci. onom naj­ udalje­ ni­ jem od mo­ guć­ no­ sti sa­ ve­ za iz­ me­ đu „že­ na. Omo­ gu­ ći­ će ga od­ su­ stvo za­ ko­ na o ra­ du (ili nji­ ho­ va dis­ kri­ mi­ na­ ci­ o­ na pri­ me­ na).) U tim slu­ ča­ je­ vi­ ma. koji rade na projektu međunarodnih korporacija na Institutu za političke stu­ dije (moj kurziv). me­ đu­ na­ rod­ ni po­ du­ go­ vo­ ri su do­ ži­ ve­ li pro­ cvat. Ni­ je ču­ do što po­ je­ di­ ni pri­ pad­ ni­ ci uro­đe­nič­kih do­mi­nant­nih gru­ pa u kom­ pra­ dor­ skim ze­ mlja­ ma. avgust 1983.pred­ nih ka­ pi­ ta­ li­ stič­ kih pri­ vre­ da na dva kra­ ja Azi­ je. (. To odva­ ja­ nje od ide­ o­ lo­ gi­ je kon­ zu­ me­ ri­ zma ne­ pre­ sta­ no se po­ gor­ ša­ va usled sve broj­ ni­ jih me­ đu­ na­ rod­ nih po­ du­ go­ vo­ ra. na pri­ mer. ši­ ve­ nje ili sa­ sta­ vlja­ nje. Su­ o­ či­ ti se s nji­ ma ne zna­ či pred­ sta­ vlja­ ti njih (ver­tre­ten) ne­ go na­ u­ či­ ti da sa­ mi se­ be pri­ ka­ že­ mo (dar­stel­len). „Pod okri­ ljem te stra­ te­ gi­ je. ur­ ba­ ni pro­ le­ ta­ ri­ jat u kom­ pra­ dor­ skim ze­ mlja­ ma ne sme se si­ ste­ mat­ ski ob­ u­ ča­ va­ ti ide­ o­ lo­ gi­ ji kon­ zu­ me­ ri­ zma (što pa­ ra­ di­ ra kao fi­ lo­ zo­ fi­ ja bes­ kla­ snog dru­ štva) ko­ ja. U nji­ ho­ vom slu­ ča­ ju. u na­ ci­ ja­ ma Tre­ ćeg sve­ ta gde je rad­ na sna­ ga jef­ ti­ na. 109 . Že­ na je dvo­ stru­ ko u sen­ ci. voj­ ni­ ka u svo­ jim je­ di­ ni­ ca­ ma. 100). su­ bjekt iz­ ra­ blji­ va­ nja ne mo­ že zna­ ti ni­ ti iz­ ra­ zi­ ti tekst iz­ ra­ blji­ va­ nja že­ na čak i ako se po­ stig­ ne ap­ surd u ko­ me in­ te­ lek­ tu­ a­ lac ko­ ji ne pred­ sta­ vlja stva­ ra pro­ stor za nju da go­ vo­ ri. Ovaj izveštaj dali su Džon Kavana i Džoj Hakel. re­ vo­ lu­ ci­ o­ nar­ nim po­ bu­ na­ ma. pri­ pre­ ma te­ ren za ot­ por u vi­ du ko­ a­ li­ cij­ ske po­ li­ ti­ ke ko­ ju Fu­ ko spo­ mi­ nje (FD. Ovaj ar­ gu­ ment od­ veo bi nas u kri­ ti­ ku an­ tro­ po­ lo­ gi­ je kao di­ sci­ pli­ ne kao i ve­ ze iz­ me­ đu ele­ men­ 50 ”Contracting poverty”. neo­ r­ ga­ ni­ zo­ va­ na se­ o­ ska rad­ na sna­ ga. mul­ ti­ na­ ci­ o­ nal­ na kom­ pa­ ni­ ja je po­ no­ vo uvo­ zi – uz ve­ li­ ko­ du­ šno iz­ u­ zi­ ma­ nje od po­ re­ za – u raz­ vi­ je­ nu ze­ mlju ume­sto da ih pro­da na lo­kal­nom tr­ži­štu. 4. Multinational Monitor. iskon­ ski „jef­ tin“ ili „skup“. 8. str.“ Ov­ de se go­ to­ vo pre­ ki­ da ve­ za s pri­ pre­ mom za kon­ zu­ me­ ri­ zam. Ka­ ko bi ta ključ­ na stav­ ka osta­ la ne­ tak­ nu­ ta. str. ho­ mo­ sek­ su­ a­ la­ ca“ (FD. Ljud­ ski rad ni­ je. kao i struk­ tu­ re iz­ ra­ blji­ va­ nja ote­ ža­ va­ ju pa­ tri­ jar­ hal­ ni dru­ štve­ ni od­ no­ si. to­ ta­ li­ tar­ na dr­ ža­ va (ko­ ja je če­ sto po­ sle­ di­ ca raz­ vo­ ja i mo­ der­ ni­ za­ ci­ je na pe­ ri­ fe­ ri­ ji) i mi­ ni­ mal­ ni uslo­ vi op­ stan­ ka rad­ ni­ ka. pa i eko­ nom­ skim pa­ do­ vi­ ma. mul­ ti­ na­ ci­ o­ nal­ ne kom­ pa­ ni­ je slo­ bod­ ni­ je su da se od­ u­ pru mi­ li­ tant­ nim rad­ ni­ ci­ ma. us­ kra­ ći­ va­ nje kon­ zu­ me­ ri­ zma i pri­ li­ ke za nje­ ga. bo­ le­ sni­ ka u bol­ ni­ ca­ ma. 8. upr­ kos sve­ mu. pri­ pad­ ni­ ci lo­ kal­ ne bur­ žo­ a­ zi­ je. Iz­ van (ali ne sa­ svim) kru­ ga me­đu­na­rod­ ne po­ de­ le ra­ da po­ sto­ je lju­ di či­ ju svest ne mo­ že­ mo poj­ mi­ ti uko­ li­ ko blo­ ki­ ra­ mo svo­ ju do­ bro­ na­ mer­ nost gra­ đe­ njem ho­ mo­ ge­ nog Dru­ gog ta­ ko što upu­ ću­ je­ mo sa­ mo na vla­ sti­ to me­ sto u se­ di­ štu Istog ili Ja­ stva. „Dok je glo­ bal­ na re­ ce­ si­ ja od 1979. je­ zik po­ li­ ti­ ke sa­ ve­ za sma­ tra­ ju pri­ vlač­ nim. str. oču­ va­ nje me­ đu­ na­ rod­ ne po­ de­ le ra­ da slu­ ži odr­ ža­ va­ nju za­ li­ ha jef­ ti­ ne rad­ ne sna­ ge u kom­ pra­ dor­ skim ze­ mlja­ ma. za­ tvo­ re­ ni­ ka. Na dru­ gom kra­ ju ska­ le.

svi oni ko­ ji je pre­ po­ zna­ ju kao ne­ pod­ no­ šlji­ vu. De­ le­ zo­ vo i Fu­ ko­ o­ vo za­ ne­ ma­ ri­ va­ nje epi­ ste­ mo­ lo­ škog na­ si­ lja im­ pe­ ri­ ja­ li­ zma kao i me­ đu­ na­ rod­ ne po­ de­ le ra­ da bi­ lo bi ma­ nje zna­ čaj­ no da se pred kraj ni­ su do­ ta­ kli pi­ ta­ nja Tre­ ćeg sve­ ta. pre­ u­ ze­ ti mo­ ti­ ve nje­ go­ ve bor­ be. ne­ mo­ gu­ će ig­ no­ ri­ sa­ ti pro­ blem ti­ers mon­de. sta­ nov­ ni­ ke ne­ ka­ da­ šnjih ko­ lo­ ni­ ja fran­ cu­ ske Afri­ ke. To je pri­ hva­ tlji­ va ana­ li­ za. 96). kao sa­ ve­ zni­ ci pro­ le­ ta­ ri­ ja­ ta. po­ što je reč o to­ me da se Fran­ cu­ zu po­ vra­ ti ’ukus’ jed­ nog sve te­ žeg po­ sla. Istin­ ski slu­ že svr­ si pro­ le­ ta­ ri­ ja­ ta bo­ re­ ći se upra­ vo tu gde su tla­ če­ ni. to se či­ ni ka­ ko bi se odr­ ža­ lo ka­ pi­ ta­ li­ stič­ ko iz­ ra­ blji­ va­ nje. u skla­ du sa svo­ jom ak­ tiv­ no­ šću (ili pa­ siv­ no­ šću). sle­ de­ će: od tre­ nut­ ka ka­ da za­ po­ či­ nje bor­ ba pro­ tiv iz­ ra­ blji­ va­ nja. me­ sta i in­ stru­ men­ te bor­ be. po­ što. ući u sa­ vez sa pro­ le­ ta­ ri­ ja­ tom zna­ či pri­ dru­ ži­ ti se nje­ go­ vim po­ stav­ ka­ ma. U tom kon­ tek­ stu. upu­ ću­ je na na­ ci­ o­ nal­ nu dr­ ža­ vu. nje­ go­ voj ide­ o­ lo­ gi­ ji. in­ te­ lek­ tu­ a­ la­ ca ko­ ji bi­ ra­ ju „pri­ rod­ no ar­ ti­ ku­ li­ san“ pred­ met ugnje­ ta­ va­ nja. bor­ ba pro­ tiv mla­ dih i re­ pre­ si­ ja u na­ sta­ vi“ (FD. Ta­ ko­ đe bi pre­ i­ spi­ tao im­ pli­ cit­ ni zah­ tev. 110 . u ovom su tre­ nut­ ku 51 Mehanizam otkrivanja Trećeg sveta kao označitelja podložan je onom vidu analize koji se bavi konstituisanjem rase kao označitelja u Carby et al. mo­ žda. ho­ mo­ sek­ su­ al­ ci. str. U Fran­ cu­ skoj je. za­ tvo­ re­ ni­ ci. To zna­ či sto­ pi­ ti se [s mark­ si­ stič­ kim pro­ jek­ tom]. Tre­ ćeg sve­ ta kao Dru­ gog od­ li­ ka je na ko­ joj se za­ sni­ va ve­ li­ ki deo iz­ u­ ča­ va­ nja Tre­ ćeg sve­ ta u ame­ rič­ kim dru­ štve­ nim na­ u­ ka­ ma da­ nas. pod­ re­ đe­ ne. sto­ ga što je nje­ go­ va vi­ zi­ ja ge­ o­ graf­ skog dis­ kon­ ti­ nu­ i­ te­ ta ge­ o­ po­ li­ tič­ ki ka­ rak­ te­ ri­ stič­ na za Pr­ vi svet: Taj ge­ o­ graf­ ski dis­ kon­ ti­ nu­ i­ tet o ko­ jem go­ vo­ ri­ te zna­ či. ko­ ri­ sti taj iz­ raz da bi na­ pra­ vio raz­ li­ ku iz­ me­ đu iz­ ra­ blji­ va­ nja (eks­ trak­ ci­ ja i pri­ sva­ ja­ nje vi­ ška vred­ no­ sti. po­ lje mark­ si­ stič­ ke ana­ li­ ze) i do­ mi­ na­ ci­ je (stu­ di­ je o „mo­ ći“) te uka­ zao na ve­ li­ ki po­ ten­ ci­ jal do­ mi­ na­ ci­ je za ot­ por za­ sno­ van na po­ li­ ti­ ci sa­ ve­ za. cit. Ali ako se čo­ vek bo­ ri pro­ tiv mo­ći. ako se moć spro­ vo­ di kao što se spro­ vo­ di.51 Ta do­ bro­ na­ mer­ na apro­ pri­ ja­ ci­ ja i po­ nov­ no ucr­ ta­ va­ nje. po­ no­ vo po­ ka­ zu­ je da Tre­ ći svet mo­ že ot­ po­ če­ ti s pro­ gra­ mom ot­ po­ ra po­ li­ ti­ ke sa­ ve­ za usme­ re­ nim pro­ tiv „uje­di­nje­ne re­ pre­ si­ je“ sa­ mo kad je ogra­ ni­ čen na gru­ pe Tre­ ćeg sve­ ta do­ stup­ ne Pr­ vom sve­ tu. ka­ da se pri­ zna da imi­ gran­ ti­ ma idu naj­ te­ ži i naj­ ne­ po­ želj­ ni­ ji po­ slo­ vi. Že­ ne. Bu­ du­ ći da go­ vo­ ri o na­ sle­ đu de­ vet­ na­ e­ sto­ ve­ kov­ nog te­ ri­ to­ ri­ jal­ nog im­ pe­ ri­ ja­ li­ zma. mo­ gu da za­ po­ de­ nu bor­ bu tu gde se na­ la­ ze. već de­ fi­ ni­ še ci­ lje­ ve. De­ lez ogra­ ni­ ča­ va svo­ je raz­ ma­ tra­ nje Tre­ ćeg sve­ ta na te sta­ re lo­ kal­ ne i re­ gi­ o­ nal­ ne uro­ đe­ nič­ ke eli­ te ko­ je su.tar­ ne pe­ da­ go­ gi­ je i for­ mi­ ra­ nja di­ sci­ pli­ na. No. bo­ le­ sni­ ci u bol­ ni­ ca­ ma. u ide­ al­ nom slu­ ča­ ju. či­ je ci­ lje­ ve sa­ vr­ še­ no po­ zna­ ju i či­ je me­ to­ de mo­ gu da od­ re­ de. Upra­ vo se s tog gle­ di­ šta pro­ na­ la­ zi je­ din­ stvo ob­ li­ ka ogra­ ni­ če­ nja: ogra­ ni­ če­ nje imi­ gra­ ci­ je. Fu­ ko. On ne mo­ že shva­ ti­ ti da ta­ kav mo­ ni­ stič­ ki i uje­ di­ njen pri­ stup poj­ mu „mo­ ći“ (ko­ ji me­ to­ do­ lo­ ški pret­ po­ sta­ vlja Su­ bjekt mo­ ći) omo­ gu­ ća­ va od­ re­ đe­ na fa­ za iz­ ra­ blji­ va­ nja. Pra­ vo obe­ lež­ je „ge­ o­ graf­ skog (ge­ o­ po­ li­ tič­ kog) dis­ kon­ ti­ nu­ i­ te­ ta“ je­ ste me­ đu­ na­ rod­ na po­ de­ la ra­ da. pro­ le­ ta­ ri­ jat ne sa­ mo da vo­ di bor­ bu. Na­ rav­ no. pak. Za­ po­ či­ nju­ ći bor­ bu ko­ ja je nji­ho­va. op. re­ pre­ si­ ja u fa­ bri­ ka­ ma. Fu­ ko na­ sta­ vlja kri­ ti­ ku mark­ si­ zma po­ zi­ va­ njem na ge­ o­ graf­ ski dis­ kon­ ti­ nu­ i­ tet. od stra­ ne Pr­ vog sve­ ta. da ta­ kav pred­ met do­ đe kroz isto­ ri­ ju u vi­ du skra­ će­ ne pri­ po­ ve­ sti mo­ du­ sa pro­ iz­ vod­ nje. voj­ ni­ ci u svo­ jim je­ di­ ni­ ca­ ma. oni ula­ ze u re­ vo­ lu­ ci­ o­ nar­ ni pro­ ces. a ne na glo­ ba­ li­ zu­ ju­ ći cen­ tar: „Fran­ cu­ skom ka­ pi­ ta­ li­ zmu je ve­ o­ ma po­ tre­ ban plu­ ta­ ju­ ći ozna­ či­ telj za ne­ za­ po­ sle­ nost. alu­ zi­ je na odr­ ža­ va­ nje vi­ ška mno­ go­ broj­ ne rad­ ne sna­ ge za­ pa­ da­ ju u obr­ nu­ to-et­ nič­ ku sen­ ti­ men­ tal­ nost. me­ đu­ tim. či­ taj. me­ to­ de.

143. ili uni­ ta­ ri­ stič­ ke iz­ ja­ ve kao što je „na­ lik mo­ ći. 9. Bez te­ o­ ri­ je ide­ o­ lo­ gi­ je.. i 1973. Dok se pred­ u­ zi­ ma­ ju me­ re opre­ za pre­ ma uni­ ta­ ri­ stič­ kim poj­ mo­ vi­ ma po­ put „Fran­ cu­ ske“. 104). Fu­ ko mo­ že osta­ ti ne­ pri­ jem­ čiv za nje­ gov dru­ gi ta­ las sre­ di­ nom na­ šeg ve­ ka.. mul­ ti­ na­ ci­ o­ nal­ na voj­ na in­ te­ gra­ ci­ ja pod slo­ ga­ nom ko­ lek­ tiv­ ne bez­ bed­ no­ sti od SSSR-a. New Left Review.. (. na­ sta­ vlja Dej­ vis. ta si­ tu­ a­ ci­ ja iz­ la­ zi u su­ sret ne­ pri­ zna­ tom pri­ vi­ le­ go­ va­ nju su­ bjek­ ta. str. što je omo­ gu­ ći­ lo no­ vo raz­ do­ blje ko­ mer­ ci­ jal­ nog li­ be­ ra­ li­ zma ko­ ji je cve­ tao iz­ me­ đu 1958. ot­ por je vi­ še­ struk i mo­ že se uklo­ pi­ ti u glo­ bal­ ne stra­ te­ gi­ je“ (PK.“52 U okvi­ ru po­ ja­ ve tog „no­ vog me­ ha­ ni­ zma mo­ ći“ mo­ ra­ mo tu­ ma­ či­ ti fik­ sa­ ci­ ju na na­ ci­ o­ nal­ ne po­ zor­ ni­ ce. Gde je to mo­ gu­ će. 142). Ali ako se uni­ ver­ za­ li­ zu­ je. str. 87). (. no­ vog me­ ha­ ni­ zma mo­ ći ko­ ji po­ se­ du­ je vi­ so­ ko spe­ ci­ fič­ ne pro­ ce­ du­ ral­ ne teh­ ni­ ke (. „Ta kva­ zi­ ap­ so­ lu­ ti­ stič­ ka ame­ rič­ ka cen­ tra­ li­ za­ ci­ ja stra­ te­ ške voj­ ne mo­ ći tre­ ba­ lo je da omo­ gu­ ći pro­ sve­ tlje­ nu i flek­ si­ bil­ nu pot­ či­ nje­ nost nje­ nim glav­ nim na­ me­ sni­ ci­ ma. ot­ por pre­ ma eko­ no­ mi­ ji. u ap­ so­ lut­ nom ne­ skla­ du s od­ no­ si­ ma pre­ vla­ sti.. zbog če­ ga on po­ ma­ že u utvr­ đi­ va­ nju nje­ go­ vih po­ sle­ di­ ca.. (FD. str.za­ po­ če­ li spe­ ci­ fič­ nu bor­ bu pro­ tiv na­ ro­ či­ tog ob­ li­ ka mo­ ći. Kon­ kret­ no. januar–februar 1984.) što je ta­ ko­ đe. pri­ nu­ de.) pi­ ta­ nje [po­ put Fu­ ko­ o­ vog ’uklju­ či­ ti se u po­ li­ ti­ ku (.) dok su i jed­ ni i dru­ gi sve vre­ me na­ sta­ vlja­ li s buč­ nom ide­ o­ lo­ škom mo­ bi­ li­ za­ ci­ jom pro­ tiv ko­ mu­ ni­ zma“. Fu­ ko je bri­ ljan­ tan mi­ sli­ lac mo­ ći ko­ ja le­ ži u opro­ sto­ ra­ va­ nju.. ali svest o to­ po­ graf­ skom po­ nov­ nom ucr­ ta­ va­ nju im­ pe­ ri­ ja­ li­ zma ne na­ dah­ nju­ je nje­ go­ ve pret­ po­ stav­ ke. da je „za ra­ se­ ljen i bez­ do­ man na­ rod [Pa­ le­ stin­ ce]. 100-101) Ovaj pro­ gram lo­ ka­ li­ zo­ va­ nog ot­ po­ ra je za di­ vlje­ nje. Pri­ me­ ti­ te u sle­ de­ ćem od­ lom­ ku iz­ o­ sta­ vlja­ nje či­ nje­ ni­ ce da je no­ vi me­ ha­ ni­ zam mo­ ći u se­ dam­ na­ e­ stom i osam­ na­ e­ stom ve­ ku (eks­ trak­ ci­ ja vi­ ška vred­ no­ sti bez va­ ne­ ko­ nom­ skog pri­ ti­ ska je­ ste nje­ gov mark­ si­ stič­ ki opis) osi­ gu­ ran po­sred­stvom te­ ri­ to­ ri­ jal­ nog im­ pe­ ri­ ja­ li­ zma – ze­ mlje i nje­ nih pro­ iz­ vo­ da – „dru­ gde“. Evo al­ ter­ na­ tiv­ nog vi­ đe­ nja Maj­ ka Dej­ vi­ sa: „Za­ pra­ vo je glo­ bal­ na lo­ gi­ ka kon­ tra­ re­ vo­ lu­ ci­ o­ nar­ nog na­ si­ lja stvo­ ri­ la uslo­ ve za mir­ nu eko­ nom­ sku me­ đu­ za­ vi­ snost ubla­ že­ nog atlant­ skog im­ pe­ ri­ ja­ li­ zma pod ame­ ri­ čkim vođ­ stvom.. Pre­ va­ ri­ la ga je ogra­ ni­ če­ na ver­ zi­ ja Za­ pa­ da ko­ ju je stvo­ ri­ lo po­ nov­ no ucr­ ta­ va­ nje. Ne su­ ge­ ri­ šem. mo­ ra se re­ ći da uni­ ta­ ri­ stič­ ki poj­ mo­ vi po­ put „te rad­ nič­ ke bor­ be“. str. mo­ gu da se tu­ ma­ če po­ mo­ ću Dej­ vi­ so­ vog pri­ ka­ za.. Zbog jed­ nog mr­ tvog ugla ko­ ji se ti­ če pr­ vog ta­ la­ sa „ge­ o­ graf­ skog dis­ kon­ ti­ nu­ i­ te­ ta“. ovaj mo­ del ot­ po­ ra ni­ je al­ ter­ na­ ti­ va ne­ go do­ da­ tak ma­ kro­ lo­ škim bor­ ba­ ma po „mark­ si­ stič­ kim“ na­ če­ li­ ma. te na­ gla­ sak na poj­ mo­ vi­ ma po­ put mo­ ći i že­ lje ko­ ji pri­ vi­ le­ gu­ ju mi­ kro­ lo­ gi­ ju. i ubr­ za­ la ga. ve­ ru­ jem. ka­ ko to či­ ni Pol Bo­ ve. kon­ tro­ le ko­ ja se spro­ vo­ di nad nji­ ma. mo­ že od­ ve­ sti u opa­ san uto­ pi­ zam. do po­ ja­ ve..) Me­ đu­ sob­ nom pro­ di­ ra­ nju glav­ nih ka­ pi­ ta­ li­ stič­ kih pri­ vre­ da pret­ ho­ di­ la je. po­ ka­ za­ la se ve­ o­ ma pred­ u­ sre­ tlji­ vom pre­ ma osta­ ci­ ma im­ pe­ ri­ ja­ li­ stič­ kih pre­ ten­ zi­ ja Fran­ cu­ za i Bri­ ta­ na­ ca (. ”The political economy of late-imperial America”. Taj no­ vi me­ ha­ ni­ zam mo­ ći vi­ še za­ vi­ si od te­ la i ono­ ga što ona ra­ de ne­ go od ze­ mlje i nje­ nih pro­ iz­ vo­ da“ (PK. 111 . pro­ sto ga po­ i­ sto­ ve­ ću­ ju­ ći „s pa­ dom fa­ ši­ zma i pro­ pa­ da­ njem sta­ lji­ ni­ zma“ (PK. od­ no­ sno izu­ ma..) pod­ ra­ zu­ me­ va po­ ku­ šaj naj­ i­ skre­ ni­ jeg spo­ zna­ va­ nja či­ nje­ ni­ ce da li je re­ vo­ lu­ ci­ ja po­ želj­ na’] 52 Mike Davis. str. Pred­ sta­ vlja­ nje pre­ vla­ sti od ključ­ nog je zna­ ča­ ja na tim po­ zor­ ni­ ca­ ma: „U se­ dam­ na­ e­ stom i osam­ na­ e­ stom ve­ ku do­ la­ zi do na­ stan­ ka jed­ nog va­ žnog fe­ no­ me­ na. ko­ ji su voj­ no i kul­ tur­ no na­ pa­ da­ li.

vi­ di kraj­ nji is­ hod te ten­ den­ ci­ je: „U pra­ zni­ ni za­ me­ ni­ ce [mi] na­ la­ zi se apo­ ri­ ja tog pro­ gra­ ma. In the Tracks of Historical Materialism. Kli­ ni­ ka. raz­ ma­ tra­ nja pe­ ri­ fe­ ri­ je – ali u kon­ tek­ stu lu­ da­ ka. 54 53 112 .53 Za­ pra­ vo. do­ la­ zi se do sle­ de­ ćeg za­ ključ­ ka: Fu­ ko se ba­ vi stvar­ nom isto­ ri­ jom. no­ stal­ gi­ ja za iz­ gu­ blje­ nim ko­ re­ ni­ ma mo­ že na­ ne­ ti šte­ tu pro­ u­ ča­ va­ nju dru­ štve­ ne stvar­ no­ sti u okvi­ ru kri­ ti­ ke im­ pe­ ri­ ja­ li­ zma. za­ tvor. na­ da­ lje. su­ ge­ ri­ šem da ku­ pi­ ti sa­ mo­ do­ volj­ nu ver­ zi­ ju Za­ pa­ da zna­ či za­ ne­ ma­ ri­ ti da ga je stvo­ rio im­ pe­ ri­ ja­ li­ stič­ ki pro­ jekt. Iglton go­ vo­ ri u pri­ log Fu­ ko­ o­ vom iz­ u­ ča­ va­ nju „dis­ kur­ ziv­ nih prak­ si“. ne­ po­ bi­ tan. 51. str.“ 54 U na­ stav­ ku. An­ der­ son uvi­ đa upra­ vo isti pro­ blem ko­ ji i ja is­ ti­ čem u ve­ zi sa Fu­ ko­ om: „Na­ ro­ či­ to je pro­ roč­ ka Fu­ ko­ o­ va iz­ ja­ va iz 1966.’ No. De­ ri­ da je ne­ ra­ zu­ mljiv. cit. str. da ne­ ma ja­ sno po­ li­ tič­ ko od­ re­ đe­ nje i da u prak­ si ne po­ zna­ je je­ zik kao ’dis­ kurs’ [je­ zik u upo­ tre­ bi]. već do­ bro po­ zna­ ta. kao ne­ sta­ nak spo­ zna­ ju­ ćeg Su­ bjek­ ta kao ta­ k vog. Terry Eagleton. uni­ ver­ zi­ tet – svi su.) „Čo­ vek sa­ vr­ še­ no do­ bro mo­ že da ne go­ vo­ ri o ne­ če­ mu jer ne zna o to­ me“. Su­ bjekt ko­ ji vla­ da upra­ vo za­ to što se nje­ go­ vo po­ sto­ ja­ nje po­ ri­ če. Šta­ vi­ še. On Fu­ ko­ o­ vo sta­ no­ vi­ šte tu­ ma­ či na uobi­ ča­ je­ ni na­ čin. du­ šev­ na bol­ ni­ ca. 66). str. 55 Perry Anderson. 1983. ve­ ro­ vat­ no. Či­ ta­ o­ cu je ova op­ šte­ pri­ hva­ će­ na pred­ sta­ va o dvo­ ji­ ci te­ o­ re­ ti­ ča­ ra. upr­ kos ne­ ve­ ro­ vat­ no po­ gre­ šnom iš­ či­ ta­ va­ nju. go­ di­ ne: ’Čo­ vek ne­ sta­ je dok bi­ će je­ zi­ ka sve ble­ šta­ vi­ je si­ ja na na­ šem ho­ ri­ zon­ tu. a to je Za­ pad. Po­ ne­ kad se či­ ni kao da sa­ ma bri­ ljant­ nost Fu­ ko­ o­ ve ana­ li­ ze ve­ ko­ va evrop­ skog im­ pe­ ri­ ja­ li­ zma stva­ ra mi­ ni­ ja­ tur­ nu ver­ zi­ ju tog ra­ zno­ rod­ nog fe­ no­ me­ na: upra­ vlja­ nje pro­ sto­ rom – ali da upra­ vlja­ ju dok­ to­ ri. str. 1983. (Mo­ gla bi se za­ po­ če­ ti slič­ na ras­ pra­ va o okrut­ nom mo­ ti­ vu „de­ te­ ri­ to­ ri­ ja­ li­ za­ ci­ je“ kod De­ le­ za i Ga­ ta­ ri­ ja. od­ no­ sno pre­ so­ kra­ tov­ skim u slu­ ča­ ju Fu­ koa – i da se za­ pi­ ta s ko­ jim pra­ vom oni sma­ tra­ ju da je nji­ hov dis­ kurs. pa­ ra­ van-ale­ go­ ri­ je ko­ je od­ ba­ cu­ ju tu­ ma­ če­ nje sve­ o­ bu­ hvat­ ni­ jih pri­ po­ ve­ sti im­ pe­ ri­ ja­ li­ zma. „da [De­ ri­ di­ no] stva­ ra­ la­ štvo ne­ ma ni­ ka­ k vo isto­ rij­ sko ute­ me­ lje­ nje. University of Minnesota Press: Minneapolis. bez ob­ zi­ ra na to da li po­ dr­ ža­ va De­ ri­ di­ no sta­ no­ vi­ šte ili ne. „Ne mo­ že se po­ re­ ći“. a u De­ ri­ di. iz­ gle­ da. mo­ gao bi pri­ go­ vo­ ri­ ti Fu­ ko (PK. raz­ voj ad­ mi­ ni­ stra­ ci­ ja – ali u du­ šev­ nim bol­ ni­ ca­ ma. Pe­ ri An­ der­ son raz­ ma­ tra nji­ ho­ vu isto­ rij­ sku po­ ve­ za­ nost: „S De­ ri­ dom se re­ a­ li­ zu­ je sa­ mo­ o­ po­ ziv struk­ tu­ ra­ li­ zma či­ je se la­ tent­ no pri­ su­ stvo oči­ ta­ va u pri­ be­ ga­ va­ nju mu­ zi­ ci ili lu­ di­ lu u fi­ lo­ zof­ skoj mi­ sli Le­ vi­ ja-Stro­ sa ili Fu­ koa.“56 Bove op. 56 Ibid. stvar­ nom po­ li­ ti­ kom i stvar­ nim dru­ štve­ nim pi­ ta­ nji­ ma. pi­ še Te­ ri Iglton.“55 Ovaj rad se za­ sni­ va na shva­ ta­ nju da. Verso: London. 52.ne­ raz­ bo­ rit luk­ suz za­ pad­ nog bo­ gat­ stva“. III Kad se uop­ šte­ no po­ gle­ da šta uni­ ver­ zi­ tet­ ski pro­ fe­ so­ ri i stu­ den­ ti u Sje­ di­ nje­ nim Dr­ ža­ va­ ma mi­ sle o fran­ cu­ skim „uti­ ca­ ji­ ma“. za­ tvo­ re­ ni­ ka i de­ ce. Literary Theory: An introduction. De­ ri­ da se ne ustru­ ča­ va da raz­ gra­ đu­ je nji­ ho­ ve kon­ struk­ ci­ je i op­ tu­ ži ih za ’no­ stal­ gi­ ju za ko­ re­ ni­ ma’ – ru­ so­ ov­ skim u slu­ ča­ ju Le­ vi­ ja-Stro­ sa. 205. Bez ima­ lo ozbilj­ nog pro­ u­ ča­ va­ nja dru­ štve­ ne stvar­ no­ sti. No. već smo go­ vo­ ri­ li o sank­ ci­ o­ ni­ sa­ nom ne­ zna­ nju ko­ je sva­ ki kri­ ti­ čar im­ pe­ ri­ ja­ li­ zma mo­ ra da pra­ ti. 53. str. ezo­ te­ ri­ čan i tek­ stu­ a­ lan. ko su ’mi’ ko­ ji po­ sma­ tra­ ju i či­ ji je to ho­ ri­ zont?“ An­ der­ son ne pri­ me­ ću­ je ka­ ko u ka­ sni­ je Fu­ ko­ o­ vo de­ lo pro­ di­ re je­ dan ne­ iz­ re­ če­ ni Su­ bjekt. za­ sno­ van na nji­ ho­ vim sop­ stve­ nim pre­ mi­ sa­ ma.

) 58 57 113 . pi­ še De­ ri­ da. po­ sto­ ja­ le su tri vr­ ste „pred­ ra­ su­ da“ ko­ je su ob­ li­ ko­ va­ le isto­ rij­ ske za­ pi­ se i bi­ le „simp­ tom kri­ ze evrop­ ske sve­ sti“ (OG. 1976. prev. pre je to be­ ne­ vo­ lent­ ni in­ te­ lek­ tu­ a­ lac sa Za­pa­da.. Shod­ no to­ me. 101): „te­ o­ lo­ ška pred­ ra­ su­ da“. 100). 99-129. Dru­ ga: ki­ ne­ ski je­ zik je sa­ vr­ šen pred­lo­žak za fi­ lo­ zof­ sko pi­ smo. Ta po­ je­ di­ nost je su­ štin­ ski bit­ na za nas ko­ ji sma­ tra­ mo da „su­ bjekt“ ima isto­ ri­ ju i da je u ovom isto­ rij­ skom tre­ nut­ ku za­ da­ tak su­ bjek­ ta spo­ zna­ je u Pr­ vom sve­ tu da se od­ u­ pre i kri­ ti­ ku­ je „pri­ hva­ ta­ nje“ Tre­ ćeg sve­ ta pu­ tem „asi­ mi­ la­ ci­ je“. što se če­ sto na­ vo­ di kao uzrok do­ brog pri­ je­ ma Fu­ ko­ o­ vog de­ la. Ve­ se­ lin Ma­ sle­ ša: Sa­ ra­ je­ vo. pri če­ mu se u sre­ di­ štu lo­ go­ sa na­ la­ zi ju­ deohri­ šćan­ ski Bog (apro­ pri­ ja­ ci­ ja he­ le­ ni­ stič­ kog Dru­ Said. str. Pre­ vod na­ vo­ da iz De­ ri­ di­ nog tek­ sta osla­ nja se na „O gra­ ma­ to­ lo­ gi­ ji kao po­ zi­ tiv­ noj zna­ no­ sti“ u O gra­ma­to­lo­gi­ji. Istin­ sko fi­ lo­ zof­ sko pi­ smo ni­ je „pod­ re­ đe­ no isto­ ri­ ji“ (OG. s na­ me­ rom da uka­ že na gra­ ni­ ce gra­ ma­ to­ lo­ gi­ je kao po­ zi­ tiv­ ne na­ u­ ke. sto­ ga. do­ pri­ no­ si do­ brom pri­ je­ mu.) pre­ la­ zak u pod­ ruč­ je gra­ ma­ to­ lo­ gič­ kog zna­ nja“ iz­ i­ sku­ je „ba­ ra­ ta­ nje ’pri­ me­ ri­ ma’“ (OG. raz­ mo­ tri­ ću ne­ ko­ li­ ko aspe­ ka­ ta De­ ri­ di­ nog stva­ ra­ la­ štva ko­ ji mo­ gu bi­ ti od du­ go­ roč­ ne ko­ ri­ sti za lju­ de ko­ ji ne pri­ pa­ da­ ju Pr­ vom sve­ tu. S dru­ ge stra­ ne. po­ ti­ ču iz od­ go­ va­ ra­ ju­ ćeg ide­ o­ lo­ škog sa­ mo­ o­ prav­ da­ nja im­ pe­ ri­ ja­ li­ stič­ kog po­ du­ hva­ ta. U Evro­ pi se­ dam­ na­ e­ stog ve­ ka. 99-129). od­ no­ sno „mi­ stič­ na“) za­ jed­ nič­ kim sna­ ga­ ma po­ dr­ ža­ va­ ju pr­ vu. Pri­ me­ ri ko­ je na­ vo­ di De­ ri­ da. ali je sa­ mo pred­ lo­ žak. 102) i sve­ šće ki­ ne­ ski na la­ ko sa­ vla­ di­ vo pi­ smo ko­ je će po­ ti­ snu­ ti iz­ vor­ ni ki­ ne­ ski. „ki­ ne­ ska pred­ ra­ su­ da“ i „hi­ je­ ro­ glif­ ska pred­ ra­ su­ da“. Upr­ kos to­ me. De­ ri­ du je te­ ško či­ ta­ ti.. Ti­ me De­ ri­ da „gra­ ma­ to­ lo­ gič­ kom“ zna­ nju pri­ pi­ su­ je iste pro­ble­me kao i em­ pi­ rij­ skom is­ tra­ ži­ va­ nju. iako mi ni­ je na­ me­ ra da se su­ prot­ sta­ vljam vi­ đe­ nju De­ ri­ de ko­ je pro­ pa­ gi­ ra­ ju ovi uti­ caj­ ni pi­ sci. od­ no­ sno pri­ rod­ nim pi­ smom: he­ brej­ skim ili grč­ kim. on je ma­ nje opa­ san kad se pra­ vil­ no shva­ ti ne­ go in­ te­ lek­ tu­ a­ lac iz Pr­ vog sve­ ta ko­ ji se pre­ tva­ ra da ne po­ sto­ ji i da ne pred­ sta­ vlja ugnje­ te­ ne već ih pu­ šta da go­ vo­ re u svo­ je ime. „De­ kon­ struk­ ci­ ja“.Na­ po­ slet­ ku. Ljer­ ka Ši­ fler-Pre­ mec. The World. Pr­ va se mo­ že for­ mu­ li­ sa­ ti ova­ ko: Bog je pi­ sao pr­ vo­ bit­ nim.“57 Po­ ku­ ša­ la sam da po­ ka­ žem da znat­ na oku­ pi­ ra­ nost po­ li­ ti­ kom ugnje­ te­ nih. Pred­ met in­ te­ re­ so­ va­ nja ni­ je Su­ bjekt kao ta­ kav. str. Raz­ mo­ tri­ ću sa­ da po­ gla­ vlje ko­ je je De­ ri­ da na­ pi­ sao pre dva­ de­ set go­ di­ na: „O gra­ ma­ to­ lo­ 58 gla­ vlju De­ ri­ da se su­ o­ ča­ va s pi­ ta­ njem gi­ ji kao po­ zi­ tiv­ noj na­ u­ ci“ (OG. U ci­ lju po­ bolj­ ša­ nja či­ nje­ nič­ ne. a ne bes­ ko­ ri­ sne kri­ ti­ ke et­ no­ cen­ trič­ nog im­ pul­ sa evrop­ skog in­ te­ lek­ tu­ al­ ca. str. Pro­ blem je u to­ me ka­ ko spre­ či­ ti et­ no­ cen­ trič­ ni Su­ bjekt da us­ po­ sta­ vi se­ be ta­ ko što će se­ lek­ tiv­ no de­ fi­ ni­ sa­ ti Dru­ go. ni­ je no­ va reč za „ide­ o­ lo­ šku de­ mi­ sti­ fi­ ka­ ci­ ju“. u stva­ ri. Fu­ ko­ o­ va u tekst i iz tek­ sta. Ovo ni­ je prav­ da­ nje. (Prim. če­ sto skri­ va pri­ vi­ le­ go­ va­ nje in­ te­ lek­ tu­ a­ la­ ca i „kon­ kret­ nog“ su­ bjek­ ta ugnje­ ta­ va­ nja ko­ je. nje­ gov pra­ vi pred­ met is­ tra­ ži­ va­ nja je­ ste kla­ sič­ na fi­ lo­ zo­ fi­ ja. str. ona ne mo­ že po­ sta­ vi­ ti pr­ va pi­ ta­ nja. za­ to što. prev. u za­ gra­ di će bi­ ti na­ ve­ de­ ni bro­ je­ vi stra­ ni­ ca srp­ skohr­ vat­ skog pre­ vo­ da. De­ ri­ da pri­ zna­ je da on ne mo­ že da po­ sta­ vi „pr­ va“ pi­ ta­ nja na ko­ ja mo­ ra do­ bi­ ti od­ go­ vor da bi ute­ me­ ljio svo­ ju ar­ gu­ men­ ta­ ci­ ju. bi­ lo kri­ tič­ ke ili po­ li­ tič­ ke. po­ put em­ pi­ ri­ zma. Tre­ ća: egi­ pat­ sko pi­ smo je isu­ vi­ še uz­ vi­ še­ no da bi bi­ lo de­ ši­ fro­ va­ no. str. Po­ put „em­ pi­ rij­ skog is­ tra­ ži­ va­ nja (. On ne tvr­ di da se gra­ ma­ to­ lo­ gi­ ja mo­ že „iz­ di­ ći iz­ nad“ (re­ či Fren­ ka Len­ tri­ ki­ je) pu­ kog em­ pi­ ri­ zma. Pr­ vom se pred­ ra­ su­ dom osi­ gu­ ra­ va „op­ sta­ nak u stvar­ no­ sti“ he­ brej­ skog ili grč­ kog. dok dru­ ge dve („ra­ ci­ o­ nal­ na“. U ovom po­ da li „de­ kon­ struk­ ci­ ja“ mo­ že do­ ve­ sti do ade­ k vat­ ne prak­ se. 183. str. raz­ mo­ tri­ te Sa­ i­ dov zvuč­ ni afo­ ri­ zam ko­ ji oda­ je du­ bo­ ko ne­ ra­ zu­ me­ va­ nje poj­ ma „tek­ stu­ al­ no­ sti“: „De­ ri­ di­ na kri­ ti­ ka nas uvo­ di u tekst.

) ko­ jim se mo­ glo ras­ po­ la­ ga­ ti kad se ra­ di­ lo o ki­ ne­ skom pi­ smu. fi­ lo­ zof­ ske i psi­ ho­ a­ na­ li­ tič­ ke. str. De­ ri­ da ov­ de či­ ni ni­ če­ ov­ ske. str.gog pu­ tem asi­ mi­ la­ ci­ je je ne­ što sta­ ri­ ja pri­ ča – „pred­ ra­ su­ da“ ko­ ja is­ tra­ ja­ va za­ hva­ lju­ ju­ ći na­ po­ ri­ ma da se kar­ to­ gra­ fi­ ji ju­ deohri­ šćan­ skog mi­ ta do­ de­ li sta­ tus ge­ o­ po­ li­ tič­ ke isto­ ri­ je: Po­ jam ki­ ne­ skog pi­ sma funk­ ci­ o­ ni­ sao je da­ kle kao jed­ na vr­ sta evrop­ske ha­lu­ci­na­ci­je.. ono što je mi­ šlje­ nje je. otva­ ra­ nju do­ ma­ ćeg i gra­ đan­ skog dru­ štva. za ovo ne­ iz­ re­ ci­ vo. Post­ ko­ lo­ ni­ jal­ ni kri­ ti­ ča­ ri i in­ te­ lek­ tu­ al­ ci mo­ gu po­ ku­ ša­ ti da iz­ me­ ste sop­ stve­ nu pro­ duk­ ci­ ju je­ di­ no pod pret­ po­ stav­ kom po­ sto­ ja­ nja te be­ li­ ne upi­sa­ne u tekst. ar­ ti­ ku­ li­ še sklo­ nost evrop­skog Su­ bjek­ ta da kon­ sti­ tu­ i­ še Dru­ go na mar­ gi­ na­ ma et­ no­ cen­ tri­ zma i uoča­ va to kao pro­ blem kod svih lo­ go­ cen­ trič­ nih. oprez ko­ ji ne do­ zvo­ lja­ va su­ vi­ še iz­ ri­ či­ te tvrd­ nje o tran­ spa­ rent­ no­ sti. po­ du­ hva­ ta (jer je glav­ na te­ za po­ gla­ vlja da oni de­ lu­ ju u spre­ zi). iako be­ li­ na. sva­ ki put kad se na­ glo i bur­ no oba­ rao na et­ no­ cen­ tri­ zam.) Nju ni­ je kva­ ri­ lo zna­ nje (. pred­ sta­ vi­ ti mi­ šlje­ nje ili su­ bjekt ko­ ji pro­ mi­ šlja kao tran­ spa­ rent­ ne ili ne­ vi­ dlji­ ve iz­ gle­ da­ lo bi kao pri­ kri­ va­ nje tog ne­ pre­ sta­ nog pri­ hva­ ta­ nja Dru­ gog pu­ tem asi­ mi­ la­ ci­ je.. Da­ le­ ko od tog da je pri­ rod­ na po­ sle­ di­ ca et­ no­ cen­ trič­ kog pre­ zi­ ra. i struk­ tu­ ra že­ lje.. u gra­ ni­ ca­ ma na­ u­ ke i fi­ lo­ zo­ fi­ je“ (OG. a ti­ me i svih gra­ ma­ to­ lo­ gič­ kih. ne­ go kao evrop­ski pro­ blem.) Ovo se funk­ ci­ o­ ni­ sa­ nje pod­ re­ đi­ va­ lo stro­ goj nu­ ždi. kao evrop­ ski fi­ lo­ zof. Ni­ smo pro­ ve­ ri­ li neo­ p­ hod­ nost ove she­ me. mo­ ći i ka­ pi­ ta­ li­ za­ ci­ je. Za me­ ne je bit­ ni­ je to što on. 108.) „ Hi­je­ro­glif­ska pred­ra­su­da“ pro­ iz­ ve­ la je isti efe­ kat ko­ri­sto­lju­bi­ve za­blu­de. De­ ri­ da ko­ ri­ sti kur­ ziv sa­ mo za „hi­ je­ ro­ glif­ sku pred­ ra­ su­ du“) U na­ stav­ ku De­ ri­ da nu­ di dve ka­ rak­ te­ ri­ stič­ ne mo­ guć­ no­ sti za re­ še­ nje pro­ ble­ ma evrop­ skog Su­ bjek­ ta. De­ ri­ da. Upra­ vo u kon­ tek­ stu ova­ k vog et­ no­ cen­ tri­ zma on očaj­ nič­ ki po­ ku­ ša­ va da de­ gra­ di­ ra Su­ bjekt pro­ mi­ šlja­ nja i spo­ zna­ je ti­ me što ka­ že da je „mi­šlje­nje (. 128). Ta ne­ pri­ stu­ pač­ na be­ li­ na okru­ že­ na tek­ stom ko­ ji se da pro­ tu­ ma­ či­ ti je­ ste ono što bi post­ ko­ lo­ ni­ jal­ ni kri­ ti­ čar im­ pe­ ri­ ja­ li­ zma vo­ leo da se raz­ ra­ di u okvi­ ru za­ o­ kru­ že­ ne evrop­ ske ce­ li­ ne kao je­di­no me­ sto te­ o­ rij­ ske pro­ duk­ ci­ je. Kao in­ te­ lek­ tu­ al­ ki s post­ ko­ lo­ ni­ jal­ nih pro­ sto­ ra.. (. str.. Iz to­ ga sle­ di pri­ ča o sa­ ve­ zni­ štvu pi­ sa­ nja... za­ tim. Ne kao op­ šti pro­ blem. Reč „pi­ smo“ u svoj­ stvu na­ zi­ va objek­ ta i gra­ ma­ to­ lo­ gič­ kog mo­ de­ la je prak­ sa „sa­ mo u isto­rij­skoj ogra­ ni­ če­ no­ sti. ipak u tek­stu i mo­ ra se do­ de­ li­ ti Dru­ gom u isto­ ri­ ji. iza spek­ ta­ ku­ lar­ nog učin­ ka uvek se skri­ va pre­ ćut­ no na­ sto­ ja­ nje da se kon­so­li­du­ju unu­ tra­šnje sna­ge i iz to­ ga iz­ vu­ če ne­ ka vla­ sti­ ta ko­ rist. iz­ bo­ re da bi iz­ lo­ žio kri­ ti­ ku evrop­ skog et­ no­ cen­ tri­ zma pri kon­ sti­ tu­ i­ sa­ nju Dru­ gog.. ne­ tran­ scen­ den­ tal­ no („isto­ rij­ sko“) me­ sto ve­ zu­ je se pod­ re­ đe­ ni su­ bjekt. tj. raz­ ot­ kri­ va ra­ nji­ vost sop­ stve­ ne že­ lje da sa­ ču­ va ne­ što što je. ne sme­ ta mi to što me ne vo­di (kao što to ne­ iz­ o­ stav­ no či­ ne Evro­ plja­ ni) do tač­ no od­ re­ đe­ nog pu­ ta ko­ ji ta­ kva kri­ ti­ ka nu­ žno uslo­ vlja­ va.. Kri­ ti­ ku­ ju­ ći stva­ ra­ nje ko­ lo­ ni­ jal­ nog su­ bjek­ ta. 114 . De­ ri­ da za­ vr­ ša­ va po­ gla­ vlje ta­ ko što još jed­ nom po­ ka­ zu­ je da se gra­ ma­ to­ lo­ gič­ ki po­ du­ hvat oba­ ve­ zno ja­ vlja u okvi­ru dis­ kur­ sa pri­ su­ stva. Ni­ je to sa­ mo kri­ ti­ ka pri­ su­ stva već svest o pu­ ta­ nji dis­ kur­ sa pri­ su­ stva u sop­stve­noj kr­ ti­ ci. 128).) be­ li­ na u tek­ stu“ (OG. Pri­ sut­ na je i u na­ šem ve­ ku. pre ne­ go či­ sto po­ li­ tič­ ke. iš­ če­ za­ va­ nje po­ pri­ ma ob­ lik hi­ per­ bo­ lič­ kog di­ vlje­ nja. (. pod­ jed­ na­ ko ne­ iz­ re­ ci­ vo i ne­ tran­ scen­ den­ tal­ no. pa­ ra­ dok­ sal­ no. (. sop­ stve­ ni su­ bje­ kat­ ski sta­ tus. po­ mo­ ću ko­ jeg će kon­ so­ li­ do­ va­ ti svo­ je unu­ tra­ šnje sna­ ge. Zbog ova­ k vih me­ ra opre­ za De­ ri­ da ne upu­ ću­ je po­ ziv da se „dru­ gom/dru­ gi­ ma omo­ gu­ ći da go­ vo­ ri u svo­ je ime“ već upu­ ću­ je „apel“. Na­ su­ prot to­ me.. ko­ ji te­ ži da stvo­ ri Dru­ go. (OG.

ma­ da ne tre­ ba uma­ nji­ va­ ti zna­ čaj ove dve in­ ter­ ven­ ci­ je u okvi­ru de­ kon­ struk­ ci­ je. ili još bo­ lje. 115 . kao i ukla­ nja­ nju gra­ ni­ ca u me­ đu­ sob­ nom od­ no­ su cen­ tra i pe­ ri­ fe­ ri­ je („istin­ skog i di­ fe­ ren­ ci­ jal­ nog su­ bal­ ter­ nog“). Ne ra­ di se sa­ mo o pi­ ta­ nju dvo­stru­kog iz­ me­ šta­ nja. str. me­ đu­ tim. Neo­ p­ hod­ na stra­ ti­ fi­ ka­ ci­ ja kon­ sti­ tu­ i­ sa­ nja ko­ lo­ ni­ jal­ nog su­ bjek­ ta u pr­ voj eta­ pi ka­ pi­ ta­ li­ stič­ kog im­ pe­ ri­ ja­ li­ zma ne­ u­ tra­ li­ še „bo­ ju“ kao ozna­ či­ te­ lja eman­ ci­ pa­ ci­ je. Bez sum­ nje. či­ ni mi se. cr­ ni i žen­ skog ro­ da ima­ će­ te tro­ stru­ ke pro­ ble­ me. Pu­ ta­ nja pri­ hva­ ta­ nja Dru­ gog pu­ tem nje­ go­ ve asi­ mi­ la­ ci­ je mo­ že se za­ ni­ mlji­ vi­ je pra­ ti­ ti. što je pri­ hva­ tlji­ vi­ je. opis po­ put „crn“ ili „obo­ jen“ gu­ bi ube­ dlji­ vost i zna­ čaj. ili mo­ žda i sa­ me kri­ ze. Bez ob­ zi­ ra na raz­ lo­ ge ovog spe­ ci­ fič­ nog od­ su­ stva. ta­ ko­ re­ ći kon­ sti­ tu­ i­ sa­ nja. Semia. Oni mo­ gu bi­ ti od ve­ li­ ke ko­ ri­ sti in­ te­ lek­ tu­ al­ ci­ ma ko­ ji se ba­ ve pro­ pa­ da­ njem Za­ pa­ da. im­ pe­ ri­ ja­ li­ zma. Fu­ ko ih ne ve­ zu­ je za bi­ lo ko­ ju ver­ zi­ ju. Na ovom ni­ vou. pro­ to. Ako. iako he­ te­ ro­ ge­ nog. je­ ste što oni do­ zvo­ lja­ va­ ju mo­ guć­ nost pri­ stan­ ka su­ bjek­ ta ko­ ji is­ tra­ žu­ je (na­ uč­ ni­ ka ili na­ uč­ ni­ ce) da se skri­ je iza ko­ pre­ ne tran­ spa­ rent­ no­ sti.ili post-. John P.59 Et­ no­ cen­ tri­ zam evrop­ skog ume­ ća pi­ sa­ nja kra­ jem se­ dam­ na­ e­ stog i po­ čet­ kom osam­ na­ e­ stog ve­ ka De­ ri­ da na­ zi­ va simp­ to­ mom op­ šte kri­ ze evrop­ ske sve­ sti. ra­ nu ili ka­ snu. či­ ni se da ana­ lo­ gon kla­ sne sve­ sti pre ne­ go ra­ sne sve­ sti na ovom pod­ ruč­ ju isto­ rij­ ski. ko­ lo­ ni­ za­ to­ ra. IV Mo­ gu li pod­ re­ đe­ ni da go­ vo­ re? Šta pri­ pad­ ni­ ci eli­ te mo­ ra­ ju da uči­ ne ka­ ko bi pa­ žlji­ vo mo­ tri­ li na ne­ pre­ sta­ no kon­ stru­ i­ sa­ nje pod­ re­ đe­ nih? Pi­ ta­ nje „že­ ne“ u ovom kon­ tek­ stu či­ ni se naj­ pro­ ble­ ma­ tič­ ni­ jim.od­ no­ sno „po­ ziv“ „sa­ svim-dru­ gom“ (to­ut-autre na­ su­ prot dru­ gom ko­ je se sa­ mo-kon­ sti­ tu­ i­ še) da „uči­ ni de­li­rič­nim taj unu­ tra­ šnji glas ko­ ji je glas dru­ gog u na­ ma“. an­ ti­ sek­ si­ stič­ kim ak­ tiv­ no­ stima me­ đu obo­ je­ nim že­ na­ ma ili že­ na­ ma iz ugnje­ te­ nih kla­ sa Pr­ vog ili 59 Jacques Derrida. To je. u im­ pe­ ri­ ja­ li­ stič­ kom kon­ sti­ tu­ i­ sa­ nju ko­ lo­ ni­ jal­ nog su­ bjek­ ta ne­ go u po­ no­ vlje­ nim upa­ di­ ma u po­ lje psi­ ho­ a­ na­ li­ ze ili na­ sr­ ta­ ji­ ma na „lik“ že­ ne. u Fu­ ko­ o­ vim raz­ ma­ tra­ nji­ ma ko­ ri­ sni su me­ ha­ ni­ zmi di­ sci­ pli­ ni­ za­ ci­ je i in­ sti­ tu­ ci­ o­ na­ li­ za­ ci­ je. Iz­ ve­ šta­ va­ nje o. Me­ re opre­ za ko­ je sam upra­ vo iz­ ne­ la va­ že sa­ mo uko­ li­ ko go­ vo­ ri­ mo o sve­ sti pod­ re­ đe­ ne že­ ne – ili. po­ vla­ če­ nja kon­ zu­ me­ ri­ zma na kom­ pra­ dor­ skoj pe­ ri­ fe­ ri­ ji. su­ bjek­ ta. za­ tim pro­ gre­ siv­ nog. ako ste si­ ro­ ma­ šni. Ono što njih ma­ mi. ovu for­ mu­ la­ ci­ ju pre­ me­ sti­ mo iz kon­ tek­ sta Pr­ vog sve­ ta u post­ ko­ lo­ ni­ jal­ ni kon­ tekst (ko­ ji ni­ je isto što i Tre­ ći svet). na­ rav­ no. ni­ ti se ra­ di sa­ mo o pro­ ble­ mu pro­ na­ la­ že­ nja od­ go­ va­ ra­ ju­ će psi­ ho­ a­ na­ li­ tič­ ke ale­ go­ ri­ je ko­ ja bi se pod­ jed­ na­ ko od­ no­ si­ la na že­ nu Tre­ ćeg i Pr­ vog sve­ ta. 71. ”Of an apocalyptic tone recently adapted in philosophy”. mo­ že nam mno­ go bo­ lje po­ slu­ ži­ ti u ana­ li­ tič­ kom i in­ ter­ ven­ cij­ skom smi­ slu ne­ go po­ zi­ va­ nja na auten­tič­nost Dru­ gog. di­ sci­ pli­ nar­ no i prak­ tič­ no za­ bra­ nju­ ju i le­ vi­ ca i de­ sni­ ca. deo ve­ ćeg simp­ to­ ma. spo­ rog pre­ la­ ska iz fe­ u­ da­ li­ zma u ka­ pi­ ta­ li­ zam pre­ ko pr­ vih ta­ la­ sa ka­ pi­ ta­ li­ stič­ kog im­ pe­ ri­ ja­ li­ zma. prev. U vre­ me že­ sto­ ke stan­ dar­ di­ zu­ ju­ će do­ bro­ na­ mer­ no­ sti pri­ sut­ ne u ra­ di­ ka­ li­ zmu dru­ štve­ nih i pri­ rod­ nih na­ u­ ka (pri­ hva­ ta­ nje pu­ tem asi­ mi­ la­ ci­ je) u SAD-u i Evro­ pi. De­ ri­ da ne za­ la­ zi (ili mo­ žda ne mo­ že da za­ đe) u to pod­ ruč­ je. uče­ stvo­ va­ nje u. Jr. Leavy.. a nas pla­ ši. mi­ slim da je ko­ ri­ stan nje­ gov do­ sle­ dan i raz­ vi­ jen rad na me­ha­ni­zmu kon­ sti­ tu­ i­ sa­ nja Dru­ gog.

Dodala bih da još nisam pročitala Madhu Kishwar i Ruth Vanita (ur. kao što je Gail Omvedt. bez obzira na to koliko je istančan i složen način konstruisanja istorije. Igra značajnu ulogu i u priči o izmenjenom načinu proizvodnje u Delezeovom i Gatarijevom Anti-Edipu. na odluku radikalne belkinje da „podeli svoju sudbinu sa Indijkama“. 1980. Čak i u Džejmsonovoj knjizi.) Zanimljivo bi bilo uporediti ovo s repre­ sijom imperijalističkog „trenutka“ o kojoj se govori u većini rasprava oko prelaska sa feudalizma na kapitalizam koje su dugo zaokupljale zapadnu levicu. isto­ ri­ ji i so­ ci­ o­ lo­ gi­ ji.Tre­ ćeg sve­ ta i te ­ ka­ ko je ak­ tu­ el­ no. po­ li­ tič­ kim na­ u­ ka­ ma. Dunn. pretpostavka da se reakcija skupine žena iz Maharaštre. u obličju „orijentalnog despotizma“ koji prati nastanak države. Ono što je važnije ovde jeste da zapažanja poput Činčilinog prikazuju rasprostranjenu hijerarhizaciju u okviru feminizma (pre nego zapadnog marksizma) Trećeg sveta. Pre-Capitalist Modes of Production. Iako se sve fe­ mi­ ni­ stič­ ke i an­ ti­ sek­ si­ stič­ ke ak­ tiv­ no­ sti ne mo­ gu sve­ sti sa­ mo na ovo pi­ ta­ nje. dosta udaljenoj od ovih savremenih teorij­ skih poduhvata. Zed Press: London. robovlasnički ili komunalni način proizvodnje. Neobična uloga ličnog imena „Azija“ ne zaustavlja se samo na empirijskom dokazivanju ili ospo­ ravanju postojanja takvog načina proizvodnje (problem koji je izazvao prilično intenzivne političke manevre u međunarodnoj komunističkoj sceni) nego je ključna i u važnim i oštroumnim teorijskim studijama poput Barry Hindess i Paul Hirst. a epi­ ste­ mo­ lo­ ško na­ si­ lje bi­ će po­ me­ ša­ no sa ši­ re­ njem zna­ nja i na­ pret­ kom ci­ vi­ li­ za­ ci­ je. The Fall and Rise of the Asiatic Mode of Production. In Search of Answers: Indian women’s voices from Manushi. Routledge: London 1982.60 U ova­ ko ose­ tlji­ voj si­ tu­ a­ ci­ ji. Tre­ ba­ lo bi da po­ zdra­ vi­ mo i po­ tra­ gu za iz­ gu­ blje­ nim po­ da­ ci­ ma u ovim ućut­ ka­ nim do­ me­ ni­ ma ko­ ja se spro­ vo­ di u an­ tro­ po­ lo­ gi­ ji. gde na morfologiju načina proizvodnje ne pada ni trunka sumnje istorijskog determinizma. 1975) i Fredric Jameson. 1984. iz klase urbanog proletarijata. (Ova debata je iscrpno prikazana u Stephen F.). U sovjetskoj debati. Takođe pokreće i sporno pitanje uloge „’azijskog’ načina proizvodnje“ u ubedljivom opravdavanju normativne narativizacije istorije po­ moću priče o načinima proizvodnje. sto­ ga je još po­ treb­ ni­ je pod­ se­ ti­ ti prag­ ma­ tič­ ne ra­ di­ ka­ le da to pi­ ta­ nje ni­ je ide­ a­ li­ stič­ ka var­ ka. može uzeti kao reprezentativna za sve „Indijke“ ili da dotiče pitanje „ženske svesti u Indiji“ nije nimalo bezazlena kad se posmatra u okviru društvene formacije Prvog sveta gde su zbog proliferacije komunikacije na jednom internacionalnom hegemonijskom jeziku alternativna kazivanja i svedočenja odmah dostupna čak i studentima. Ti­ me Čak i u tekstovima koji izvrsno izveštavaju i analiziraju. jeste još jedan primer. u pot­ pu­ no­ sti ga za­ ne­ ma­ ri­ ti bio bi po­ li­ tič­ ki gest ko­ ji već du­ go pro­ la­ zi ne­ pri­ me­ će­ no i de­ lu­ je zdru­ že­ no s ma­ sku­ li­ nim ra­ di­ ka­ li­ zmom ko­ ji po­ zi­ ci­ ju is­ tra­ ži­ va­ ča sma­ tra tran­ spa­ rent­ nom. sa­ o­ bra­ zi­ će se sa ak­ tiv­ no­ sti­ ma im­ pe­ ri­ ja­ li­ stič­ kog kon­ sti­ tu­ i­ sa­ nja su­ bjek­ ta. A pod­ re­ đe­ na že­ na će osta­ ti ne­ ma kao što je i bi­ la. pod­ ra­ zu­ me­ va­ nje i kon­ struk­ ci­ ja sve­ sti ili su­ bjek­ ta pot­ po­ ra je ta­ k vim ak­ tiv­ no­ sti­ ma i. 60 116 . „azijski“ način proizvodnje. We Will Smash This Prison! Indian women in struggle. izneto na tribini pod nazivom „Oblici feminizma u zemljama Trećeg sveta: razlike u formi i sadržaju“ (UCLA. čime se kapitalizam i patrijarhat zgodno nadovezuju. Upr­ kos to­ me. već je ukorenjena u poststruktu­ ralističkoj teoriji subjekta. što ovaj pojam stavlja u isti opticaj u kome se već dosta dugo nalazi im­ perijalistička pojmovna metafora zvana „Azija“. doktrinarna dostatnost „azijskog“ načina proizvodnje često je dovođena u sumnju tako što su na nju primenjivani različiti oblici i nomenklature kao što su feudalni. Po ovakvom shvatanju definicije seksizma se mogu pojaviti tek nakon što je društvo prešlo na kapitalistički način proizvod­ nje. na du­ ge sta­ ze. Political Unconscious. mart 1983) da antiseksističko delovanje u indijskom kontek­ stu nije zapravo antiseksističko nego antifeudalno. ni­ je la­ ko po­ sta­ vi­ ti pi­ ta­ nje sve­ sti pod­ re­ đe­ ne že­ ne. i dalje služi svrsi. 8. Zapažanje Norme Činčile. (Routledge: London. Zed Press: London.

a ne pro­ sto na­ do­ me­ šta­ nje iz­ gu­ blje­ nog li­ ka ko­ lo­ ni­ zo­ va­ nih. NY.). na­ pro­ sto mo­ ra­ li shva­ ti­ ti fe­ mi­ ni­ stič­ ki po­ du­ hvat ona­ ko ka­ ko ga Ka­ ler da­ nas opi­ su­ je. U glo­ ba­ lu sam na­ klo­ nje­ na sta­ vu da ame­ rič­ kom fe­ mi­ ni­ zmu ne­ do­ sta­ je vi­ še „te­ o­ rij­ skog“ aspek­ ta. 62 Mno­ gi od nas su. post­ ko­ lo­ ni­ jal­ na in­ te­ lek­ tu­ al­ ka si­ste­mat­ski se „od­ u­ ča­ va“ od žen­ ske po­ vla­ šte­ ne po­ zi­ ci­ je. Sto­ ga je stro­ ga bi­ nar­ na opo­ zi­ ci­ ja iz­ me­ đu po­ zi­ ti­ vi­ zma/esen­ ci­ ja­ li­ zma (či­ taj ame­ rič­ kog gle­ di­ šta) i „te­ o­ ri­ je“ (či­ taj fran­ cu­ skog ili fran­ kone­ mač­ kog pod uti­ ca­ jem an­ gloame­ rič­ kog gle­ di­ šta) mo­ žda. u slu­ ča­ ju že­ ne kao su­ bal­ ter­ nog. sa­ mo pri­ vid. u vre­ me kad smo još agi­ to­ va­ li kao na­ uč­ ni rad­ ni­ ci iz SAD-a. Sto­ ga. is­ pi­ ta­ ti ne­ is­ pi­ ta­ no ućut­ ki­ va­ nje pod­ re­ đe­ ne že­ ne u okvi­ ru an­ ti-im­ pe­ ri­ ja­ li­ stič­ kog po­ du­ hva­ ta su­ bal­ ter­ nih stu­ di­ ja ne zna­ či. ne pri­ me­ ću­ je se ni­ ka­ k va pro­ me­ na me­ to­ da. Osim to­ ga. ne mo­ gu pri­ ku­ pi­ ti ele­ men­ ti po­ treb­ ni za utvr­ đi­ va­ nje pu­ ta­ nje tra­ ga sek­ su­ al­ no od­ re­ đe­ nog su­ bjek­ ta na osno­ vu ko­ jih bi se lo­ ci­ ra­ la mo­ guć­ nost di­ se­ mi­ na­ ci­ je. He­ gel. da pro­ blem ućut­ ka­ ne pod­ re­ đe­ ne že­ ne ne mo­ že re­ ši­ ti ni „esen­ ci­ ja­ li­ stič­ ka“ po­ tra­ ga za iz­ gu­ blje­ nim ko­ re­ ni­ ma ni­ ti zah­ tev za vi­ še „te­ o­ ri­ je“ u an­ gloame­ rič­ kom ta­ bo­ ru. American Criticism in the Postructuralist Age. 21. Taj zah­ tev se če­ sto iz­ no­ si u ime kri­ ti­ ke „po­ zi­ ti­ vi­ zma“. Cornell University Press: Ithaca. ko­ ji se ov­ de iz­ jed­ na­ ča­ va sa „esen­ ci­ ja­ li­ zmom“. Ova de­ ba­ ta ne uzi­ ma u ob­ zir to što se. ako se ova te­ ri­ to­ ri­ jal­ na de­ ba­ ta pre­ ne­ se na ze­ mlje Tre­ ćeg sve­ ta. 133. sa­ vre­ me­ ni ina­ u­ gu­ ra­ tor poj­ ma „de­ lo­ va­ nja ne­ ga­ ci­ je“. ”Placing women’s history in history”. ni­ je bio ne­ u­ po­ znat sa esen­ ci­ ja­ li­ stič­ kim shva­ ta­ nji­ ma. Za Mark­ sa je neo­ bič­ na is­ traj­ nost esen­ ci­ ja­ li­ zma u okvi­ ru ovog di­ ja­ lek­ tičnog od­ no­ sa pred­ sta­ vlja­ la slo­ žen i pro­ duk­ ti­ van pro­ blem. „stva­ ra­ ti raz­ li­ ke raz­ li­ ko­ va­ njem“ ni­ ti „po­ zi­ va­ ti se na sek­ su­ al­ ni iden­ ti­ tet u esen­ ci­ ja­ li­ stič­ kom smi­ slu i da­ va­ ti pred­ nost is­ ku­ stvu 61 ko­ je pro­ iz­ la­ zi iz tog iden­ ti­ te­ ta“. MI. New Left Review. str. 1982. I ovaj put. 48. 1981. kao što to Džo­ na­ tan Ka­ ler tvr­ di.63 To je sva­ ka­ ko bi­ la neo­ p­ hod­ na eta­ pa mog lič­ nog uče­ nja ka­ ko da se „od­ u­ čim“ i učvr­ sti­ la je u me­ ni uve­ re­ nje da glav­ ni tok za­ pad­ nog fe­ mi­ ni­ zma pod­ jed­ na­ ko na­ sta­ vlja i iz­ me­ šta bit­ ku za pra­ vo na in­ di­ vi­ du­ a­ li­ zam ko­ ja se bi­ je iz­ me­ đu že­ na i mu­ ška­ ra­ ca ka­ da se us­ pi­ nju na le­ stvi­ ci kla­ sne mo­ bil­ no­ sti. Jonathan Culler. po­ zi­ ci­ ja is­ tra­ ži­ va­ ča osta­ je ne­ is­ pi­ ta­ na. On Deconstruction: Theory and criticism after structuralism. 63 Pokušala sam da razvijem ovu ideju na pomalo autobiografski način u ”Finding feminist readings: Dante-Yeats”. Osim što po­ ti­ sku­ je dvo­ smi­ sle­ nu spre­ gu esen­ ci­ ja­ li­ zma i kri­ ti­ ke po­ zi­ ti­ vi­ zma (što pri­ me­ ću­ je De­ ri­ da u po­ gla­ vlju „O gra­ ma­ to­ lo­ gi­ ji kao po­ zi­ tiv­ noj na­ u­ ci“). ipak. Ovaj po­ mak u pro­ mi­ šlja­ nju do­ zvo­ lja­ va i po­ ja­ vu vla­ sti­ tog ime­ na. Na­ slu­ ću­ je se da se de­ ba­ ta iz­ me­ đu ame­ rič­ kog fe­ mi­ ni­ zma i evrop­ ske „te­ o­ ri­ je“ (po­ što su pred­ stav­ ni­ ce fe­ mi­ ni­ stič­ ke te­ o­ ri­ je uglav­ nom iz SAD-a ili Bri­ ta­ ni­ je) vo­ di na znat­ nom de­ lu ovog te­ re­ na. ona gre­ ši i u to­ me što pod­ ra­ zu­ me­ va da po­ zi­ ti­ vi­ zam ni­ je te­ o­ ri­ ja. po­ zi­ tiv­ ne su­ šti­ ne. 62 Elizabeth Fox-Genovese. Ka­ le­ ro­ va ver­ zi­ ja fe­ mi­ ni­ stič­ kog po­ du­ hva­ ta mo­ gu­ ća je u okvi­ ri­ ma onog što Eli­ za­ bet Foks-Đe­ no­ ve­ ze na­ zi­ va „do­ pri­ no­ som bur­ žo­ a­ sko-de­ mo­ krat­ skih re­ vo­ lu­ ci­ ja dru­ štve­ no-po­ li­ tič­ kom in­ di­ vi­ du­ a­ li­ zmu že­ na“. Či­ ni se. me­ đu­ tim. No.što na­ sto­ ji da na­ u­ či ka­ ko da raz­ go­ va­ ra sa isto­ rij­ ski ućut­ ka­ nim su­ bjek­ tom pod­ re­ đe­ ne že­ ne (pre ne­ go da je slu­ ša ili go­ vo­ ri ume­ sto nje). Te­ o­ ri­ je. University of Michi­ gan Press: Ann Arbor. str. 61 117 . Ovo si­ ste­ mat­ sko za­ bo­ ra­ vlja­ nje ob­ u­ hva­ ta i sti­ ca­ nje zna­ nja o to­ me ka­ ko kri­ ti­ ko­ va­ ti post­ ko­ lo­ ni­ jal­ ni dis­ kurs naj­ bo­ ljim sred­ stvi­ ma ko­ ja on mo­ že da po­ nu­ di. maj-juni 1982. u Ira Konigsberg (ur.

”’A child is being beaten’: a contribution to the study of the origin of sexual per­ versions”. tak­ tič­ ki sam se su­ o­ či­ la sa ogrom­ nim pro­ ble­ mom sve­ sti že­ ne kao su­ bal­ ter­ nog.Upr­ kos to­ me. što je če­ sta prak­ sa. su­ o­ če­ no sa pi­ ta­ nji­ ma: Mo­ gu li pod­ re­ đe­ ni da go­ vo­ re?.66 Isto kao što Froj­ do­ vo upor­ no na­ sto­ ja­ nje da že­ nu ozna­ či kao de­ žur­ nog kriv­ ca u re­ če­ ni­ ci „Dete tu­ ku“. Deo na­ šeg po­ du­ hva­ ta „od­ u­ ča­ va­ nja“ je­ ste da to ide­ o­ lo­ ško uob­ li­ ča­ va­ nje for­ mu­ li­ še­ mo kao pred­ met is­ tra­ ži­ va­ nja. The Standard Edition of the Complete Psychological Works of Sigmund Freud. ko­ li­ ko god ne­ sa­ vr­ še­ no. 1980.65 Upo­ tre­ ba Froj­ da u ovoj pri­ li­ ci ne pod­ ra­ zu­ me­ va izo­ morf­ nu ana­ lo­ gi­ ju iz­ me­ đu uob­ li­ ča­ va­ nja su­ bjek­ ta i po­ na­ ša­ nja dru­ štve­ nih za­ jed­ ni­ ca. Kao što je po­ ka­ za­ la Sa­ ra Kof­ man. Za­ to će. Pro­ blem sam pre­ o­ bli­ ko­ va­ la u re­ če­ ni­ cu. 17. sa­ sta­ vi­ la sam sle­ de­ ću re­ če­ ni­ cu: „Bel­ ci spa­ sa­ va­ ju tam­ no­ pu­ te že­ ne od tam­ no­ pu­ tih mu­ ška­ ra­ ca“ u istom onom du­ hu ko­ ji sre­ će­ mo kod Froj­ do­ vih is­ pi­ ti­ va­ nja re­ če­ ni­ ce „De­ te tu­ ku“. da se že­ na pre­ tvo­ ri u su­bjekt hi­ ste­ ri­ je. ta­ ko i mo­ je upor­ no na­ sto­ ja­ nje da im­ pe­ ri­ ja­ li­ stič­ ko stva­ ra­ nje su­ bjek­ ta ozna­ čim kao po­ vod za ovu re­ če­ ni­ cu raz­ ot­ kri­ va mo­ ju po­ li­ ti­ ku. Ne­ mam ni­ šta pro­ tiv to­ ga da učim iz stva­ ra­ la­ štva za­ pad­ nih te­ o­ re­ ti­ ča­ ra. knj. i kao knji­ žev­ ni kri­ ti­ čar. na­ me­ ra mi je da po­ zaj­ mim op­ štu me­ to­ do­ lo­ šku auru Froj­ do­ ve stra­ te­ gi­ je ko­ jom je do­ šao do re­ če­ ni­ ce ko­ ju je for­ mu­ li­ sao kao re­če­ni­cu na osno­ vu mno­ gih slič­ nih stvar­ nih iz­ ja­ va ko­ je je čuo od pa­ ci­ je­ na­ ta. a za­ tim ga pod­ vr­ gla jed­ no­ stav­ noj se­ mi­ o­ zi. L’Enigme de la femme: La Femme dans les textes de Freud. Re­ ći da je su­ bjekt tekst ne do­ zvo­ lja­ va su­ prot­ nu tvrd­ nju: ver­ bal­ ni tekst je su­ bjekt. raz­ ot­ kri­ va nje­ go­ ve po­ li­ tič­ ke in­ te­ re­ se. Ana­ lo­ gi­ ja iz­ me­ đu pre­ no­ sa i knji­ žev­ ne kri­ ti­ ke. u raz­ go­ vo­ ru iz­ me­ đu De­ le­ zea i Fu­ koa. i: Mo­ gu li pod­ re­ đe­ ne že­ ne da go­ vo­ re?. Pod ovim uslo­ vi­ ma. 66 Idem. 64 65 Sarah Kofman. Sigmund Freud. ma­ da sam na­ u­ či­ la da in­ si­ sti­ ram na to­ me da ja­ sno obe­ le­ že svo­ ju po­ zi­ ci­ ju u svoj­ stvu is­ tra­ ži­ vač­ kih su­ bje­ ka­ ta. To ne zna­ či da ću pri­ mer pre­ no­ sa u ana­ li­ zi pred­ sta­ vi­ ti kao izo­ mor­ fan uzor ko­ ji tre­ ba sle­ di­ ti u tran­ sak­ ci­ ji ko­ ja se od­ vi­ ja iz­ me­ đu či­ ta­ o­ ca i tek­ sta (mo­ je re­ če­ ni­ ce). kao i u dru­ gim pri­ li­ ka­ ma. od­ no­ sno isto­ ri­ o­ gra­ fi­ je ni­ je ni­ šta vi­ še do pro­ duk­ tiv­ na ka­ ta­ hre­ za. ta­ ko što će­ mo iz­me­ri­ti muk ako tre­ ba. slo­ že­ na am­ bi­ va­ lent­ nost Froj­ do­ ve upo­ tre­ be že­ na kao de­ žur­ nih kri­ va­ ca je re­ ak­ ci­ ja-uob­ li­ ča­ va­ nje na pr­ vo­ bit­ nu i ne­ pre­ sta­ nu že­ lju da se hi­ ste­ rič­ nom 64 sku­ li­ no-im­ pe­ ri­ ja­ li­ stič­ ko ide­ o­ lo­ ško pri­ pi­ še glas. prev. na­ še na­ sto­ ja­ nje da pod­ re­ đe­ ni­ ma da­ mo glas u isto­ ri­ ji bi­ ti dvo­ stru­ ko iz­ lo­ že­ no opa­ sno­ sti­ ma Froj­ do­ vog dis­ kur­ sa. ali bih za­ mo­ li­ la či­ ta­ o­ ca da je pre shva­ ti kao pro­ blem „neo­ b­ u­ zda­ ne psi­ ho­ a­ na­ li­ ze“ ne­ go kao ko­ nač­ no re­ še­ nje. To uob­ li­ ča­ va­ nje uti­ če i na me­ ne kao post­ ko­ lo­ ni­ jal­ nu in­ te­ lek­ tu­ al­ ku. u glo­ ba­ lu po­ dr­ ža­ vam pri­ klju­ či­ va­ nje fe­ mi­ ni­ zma kri­ ti­ ci po­ zi­ ti­ vi­ zma i de­ fe­ ti­ ši­ za­ ci­ je kon­ kret­ nog. 1955. ne­ ret­ ko pra­ će­ na po­ zi­ va­ njem na Raj­ ha. 118 . Na­ da­ lje. To zna­ či da ne tvr­ dim da re­ če­ ni­ ca „Bel­ ci spa­ sa­ va­ ju tam­ no­ pu­ te že­ ne od tam­ no­ pu­ tih mu­ ška­ ra­ ca“ uka­ zu­ je na ko­lek­tiv­nu fan­ ta­ zi­ ju simp­ to­ ma­ tič­ nu za ko­lek­tiv­ni plan sa­ do­ ma­ zo­ hi­ stič­ kog ugnje­ ta­ va­ nja u ko­lek­tiv­nom im­ pe­ ri­ ja­ li­ stič­ kom po­ du­ hva­ tu. Hogarth Press: London. 11. Ma­ uob­ li­ ča­ va­ nje ko­ je je že­ lju uob­ li­ či­ lo u „kćer­ ki­ no za­ vo­ đe­ nje“ deo je istog pro­ ce­ sa uob­ li­ ča­ va­ nja ko­ ji kon­ stru­ i­ še mo­ no­ lit­ ni lik „že­ ne Tre­ ćeg sve­ ta“. Uzev­ ši sve to u ob­ zir. James Strachey et al. Šta zna­ či ova re­ če­ ni­ ca? Ov­ de po­ sto­ ji ana­ lo­ gi­ ja iz­ me­ đu ide­ o­ lo­ ške vik­ ti­ mi­ za­ ci­ je jed­ nog Froj­ da i po­ zi­ ci­ o­ ni­ ra­ nja post­ ko­ lo­ ni­ jal­ ne in­ te­ lek­ tu­ al­ ke u svoj­ stvu is­ tra­ ži­ vač­ kog su­ bjek­ ta. Standard Edition. Galilee: Paris. Po­ sto­ ji ne­ ka ugod­ na si­ me­ tri­ ja u ta­ k voj ale­ go­ ri­ ji. knj. ”’Wild’ psycho-analysis”.

2008. Re­ če­ ni­ ca ko­ ju sam kon­ stru­ i­ sa­ la pred­ sta­ vlja je­ dan od mno­ gih pri­ me­ ra iz­ me­ šta­ nja ko­ ja opi­ su­ ju od­ nos iz­ me­ đu tam­ no­ pu­ tih i be­ lih mu­ ška­ ra­ ca (a po­ ne­ kad i tam­ no­ pu­ tih i be­ lih že­ na). Pro­ la­ ze­ ći kroz na­ ka­ rad­ no tran­ skri­ bo­ va­ na ime­ na ovih že­ na. Ova isto­ ri­ ja ta­ ko­ đe ima dvo­ stru­ ke ko­ re­ ne. Od­ nos iz­ me­ đu im­ pe­ ri­ ja­ li­ stič­ kog su­ bjek­ ta i im­ pe­ ri­ ja­ li­ zma kao pred­ me­ ta is­ tra­ ži­ va­ nja je u naj­ ma­ nju ru­ ku am­ bi­ va­ len­ tan. a ne obi­ čaj. Na­ su­ prot to­ me sto­ ji in­ dij­ ski na­ ti­ vi­ stič­ ki ar­ gu­ ment. što pod­ ra­ zu­ me­ va pra­ i­ skon­ ski pro­ stor gde još ni­ je po­ sto­ ja­ la raz­ li­ ka iz­ me­ đu lju­ di i ži­ vo­ ti­ nja. Spa­ da me­ đu one re­ če­ ni­ ce ko­ ji­ ma se iz­ ra­ ža­ va „pre­ u­ ve­ li­ ča­ no di­ vlje­ nje“ ili po­ bo­ žna kri­ vi­ ca ko­ je De­ ri­ da po­ ve­ zu­ je sa „hi­ je­ ro­ glif­ skom pred­ ra­ su­ dom“. uvek Idem. a s dru­ šlo­ sti hin­ du­ i­ stič­ ke In­ di­ je. ”’A child is being beaten’”. „sa­ ti. pra­ va že­ na’. prev. a s dru­ ge je sme­ šte­ na u na­ šoj dav­ noj pro­ šlo­ sti. sa­ ti ozna­ ča­ va že­ nu. Za sjajan prikaz načina kako je „realnost“ udovičkog žrtvovanja bivala konstituisana ili „tekstuali­ zovana“ tokom kolonijalnog perioda. ali je mo­ glo bi­ ti je­ dan od ele­ me­ na­ ta za sa­ sta­ vlja­ nje kon­ tra­ re­ če­ ni­ ce. str.) 68 67 119 . žr­ tvo­ va­ nih udo­ vi­ ca. Udo­ vi­ ca In­ du­ ski­ nja pe­ nje se na po­ greb­ nu lo­ ma­ ču svo­ ga pre­ mi­ nu­ log mu­ ža i spa­ lju­ je se na njoj. za­ pra­ vo. (Pre­ ma pra­ vi­ li­ ma tran­ skrip­ ci­ je. -ija m [engl. u po­ li­ cij­ skim iz­ ve­ šta­ ji­ ma ko­ ji se na­ la­ ze u slu­ žbe­ nim do­ ku­ men­ ti­ ma Is­ toč­ no­ in­ dij­ ske kom­ pa­ ni­ je. skri­ ve­ na je u am­ ne­ zi­ ji no­ vo­ ro­ đen­ če­ ta. na pri­ mer. 856. Ne­ ma sum­ nje u to da po­ sto­ ji i ne­ iz­ di­ fe­ ren­ ci­ ra­ ni pra­ i­ skon­ ski pro­ stor ko­ ji po­ dr­ ža­ va ovu isto­ ri­ ju. Pro­ me­ tej: No­ vi Sad.67 Po­ nu­ ka­ ni smo da stra­ te­ gi­ ju na­ lik ovoj froj­ dov­ skoj pri­ me­ ni­ mo na mark­ si­ stičke tek­ sto­ ve ka­ ko bi­ smo ob­ ja­ sni­ li ide­ o­ lo­ šku ob­ ma­ nu im­ pe­ ri­ ja­ li­ stič­ ke po­ li­ tič­ ke eko­ no­ mi­ je i iz­ lo­ ži­ li isto­ ri­ ju ugnje­ ta­ va­ nja ko­ ja pro­ iz­ vo­ di re­ če­ ni­ cu po­ put one ko­ ju sam na­ ve­ la. skri­ ve­ na je u ma­ ni­ pu­ la­ ci­ ja­ ma ko­ ji sto­ je iza bri­ tan­ ske za­ bra­ ne udo­ 68 ge stra­ ne sme­ šte­ na je u kla­ sič­ noj i ved­ skoj pro­ vič­ kog žr­ tvo­ va­ nja iz 1829. ne bi na­ di­ la­ zi­ lo ide­ o­ lo­ gi­ ju ni­ ti bi bi­ lo „sa­ svim“ su­ bjek­ tiv­ no. za ko­ ji se na­ vo­ di dru­ gi na­ ziv u srp­ skom je­ zi­ ku: „sa­ ti (sskr. u tek­ sto­ vi­ ma Rig-Ve­da i Dar­ma­ša­stra. pre­ ma Lek­si­ko­nu stra­nih re­či i iz­ra­za. sut­ tee od san­ skr. sam ovaj čin na­ zi­ va se: sa­tja“. Bel­ ki­ nje – od re­ gi­ sta­ ra bri­ tan­ skih mi­ si­ ja iz de­ vet­ na­ e­ stog ve­ ka do Me­ ri Dej­ li – ni­ su po­ nu­ di­ le al­ ter­ na­ tiv­ no tu­ ma­ če­ nje. S jed­ ne stra­ ne. ti­ me ka­ ko Frojd us­ po­ sta­ vlja isto­ri­ju ugnje­ ta­ va­ nja iz ko­ je na­ sta­ je nje­ go­ va ko­ nač­ na re­ če­ ni­ ca. 69 Pre­ ma Ve­li­kom reč­ni­ku stra­nih re­či i iz­ra­za. Ivan Klajn i Mi­ lan Šip­ ka. u Ist. S jed­ ne stra­ ne. Ka­ da su Bri­ tan­ ci za­ bra­ ni­ li spro­ vo­ đe­ nje ovog obi­ ča­ ja. ”The production of colonial discourse: sati in early nineteenth-century Bengal” (magistarska teza. Ni­ kad ne­ će­ te na­ i­ ći na sve­ do­ čan­ stvo o gla­ su ili sve­ sti že­ na. to je op­ šte­ pri­ hva­ će­ no kao slu­ čaj u ko­ me „Bel­ ci spa­ sa­ va­ ju tam­ no­ pu­ te že­ ne od tam­ no­ pu­ tih mu­ ška­ ra­ ca“. Me­ đu­ tim. Ta isto­ ri­ ja ima dvo­ stru­ ke ko­ re­ ne. san­ skrit­ sku reč za udo­ vi­ cu tre­ ba­ lo bi pre­ ne­ ti kao sa­ti. 1961. 188.)69 Ovaj obi­ čaj ni­ je bio ras­ pro­ stra­ njen ni­ ti je za­ vi­ sio od pri­ pad­ no­ sti od­ re­ đe­ noj ka­ sti ili kla­ si. Na po­ čet­ ku ko­ lo­ ni­ za­ ci­ je Bri­ tan­ ci su je tran­ skri­ bo­ va­ li kao sut­tee. sa­ tī če­ sti­ ta žena]“ ozna­ ča­ va „in­ dij­ ski obi­ čaj da že­ nu na­ kon smr­ ti mu­ ža spa­ lju­ ju ili sa­ hra­ nju­ ju s njim“. 1983).Fa­ sci­ ni­ ra­ na sam.“ Ove dve re­ če­ ni­ ce se u ve­ li­ koj me­ ri uza­ jam­ no oprav­ da­ va­ ju. Kada sam počela da radim na ovom ogledu saznala sam dosta iz razgovora sa Latom Mani. 1113. In­ di­ ji: že­ na ko­ ja po­ sle smr­ ti mu­ ža do­ bro­ volj­ no pri­ sta­ je da bu­ de spa­ lje­ na ili ži­ va sa­ hra­ nje­ na s mu­ žem. To je udo­ vič­ ko žr­ tvo­ va­ nje. ne­ mo­ gu­ će je sa­ sta­ vi­ ti bi­ lo ka­ kav „glas“. sa­ ti) ’do­ bra. Ta­ k vo sve­ do­ čan­ stvo. vidi Lata Mani. Sve što se mo­ že na­ slu­ ti­ ti je ogrom­ na ra­ zno­ li­ kost ko­ ja iz­ bi­ ja čak i iz ta­ ko štu­ rog i ne­ zna­ lač­ kog za­ pi­ sa (ka­ ste se. Mi­ lan Vu­ ja­ kli­ ja. str. sva­ ka­ ko. University of California at Santa Cruz. go­ di­ ne. (Prim. Pro­ sve­ ta: Be­ o­ grad. pa­ ro­ di­ ja no­ stal­ gi­ je za iz­ gu­ blje­ nim ko­ re­ ni­ ma: „Že­ ne su za­ pra­ vo že­ le­ le da umru. str.

pro­ me­ na se mo­ že pra­ ti­ ti na osno­ vu ko­ re­ spon­ den­ ci­ je iz­ me­ đu po­ li­ cij­ skih sta­ ni­ ca. Za­ ni­ mlji­ vo je pri­ me­ ti­ ti i to da. Vikas Publishing House: New Delhi. dvo­ ra prin­ ca re­ gen­ ta. 41). i slič­ no. M. vi­ ših i ni­ žih su­ do­ va. str. Derrett. M.“ Za­ kon­ ska od­ red­ ba ov­ de ni­ je ime­ no­ va­ na. ”Sati: a nineteenth-century tale of women. me­ ne ov­ de za­ ni­ ma ka­ ko za­ šti­ ta že­ ne (da­ nas je to za­ šti­ ta „že­ ne Tre­ ćeg sve­ ta“) po­ sta­ je po­ ka­ za­ telj us­ po­ sta­ vlja­ nja do­brog dru­ štva ko­ je mo­ ra. op­ sta­ lo i po­ sle de­ ko­ lo­ ni­ za­ ci­ je: „Oži­ vlja­ va­ nje sa­ti­ja u ne­ za­ vi­ snoj In­ di­ ji ve­ ro­ vat­ no je op­ sku­ ran­ ti­ stič­ ka ob­ no­ va ko­ ja se ne­ će du­ go odr­ ža­ ti čak ni u za­ ba­ 70 če­ nim de­ lo­ vi­ ma ze­ mlje. 46. Su­ o­ če­ na sa di­ ja­ lek­ tič­ ki po­ ve­ za­ nim re­ če­ ni­ ca­ ma ko­ je je mo­ gu­ će for­ mu­ li­ sa­ ti kao „Bel­ ci spa­ sa­ va­ ju tam­ no­ pu­ te že­ ne od tam­ no­ pu­ tih mu­ ška­ ra­ ca“ i „Že­ ne su že­ le­ le da umru“. 68. Rammohun Roy and the Process of Modernization in India. De­ re­ ta: „Pr­ va za­ kon­ ska od­ red­ ba o hin­ du­ i­ stič­ kom za­ ko­ nu do­ ne­ se­ na je bez sa­ gla­ sno­ sti ijed­ nog In­ du­ sa. us­ po­ sta­ vlje­ no u vre­ me ko­ lo­ ni­ za­ ci­ je.). i se­ bi i dru­ gi­ ma. Dru­ gim re­ či­ ma. and some comments thereon. šta je ob­ red od­ re­ đu­ je su­ je­ ver­ je. sa sta­ no­ vi­ šta in­ dij­ skog „ko­ lo­ ni­ jal­ nog su­ bjek­ ta“. violence and protest”. pre­ i­ me­ no­ va­ no je u zlo­ čin. 1957. Naj­ če­ šće su to slu­ ča­ je­ vi ka­ da mu­ škar­ ci šti­ te že­ ne. če­ sto se po­ zi­ va na po­ je­ di­ nač­ ne slu­ ča­ je­ ve ka­ da je slo­ vo za­ ko­ na pre­ kr­ še­ no da bi se za­ šti­ tio nje­ gov duh. 71 Ashis Nandy. post­ ko­ lo­ ni­ jal­ na in­ te­ lek­ tu­ al­ ka po­ sta­ vlja jed­ no­ stav­ no se­ mi­ o­ tič­ ko pi­ ta­ nje – Šta to zna­ či? – i po­ či­ nje da is­ pre­ da isto­ ri­ ju. str. u tim pr­ vim tre­ nu­ ci­ ma. C. u V. Sle­ de­ ća re­ če­ ni­ ca. Joshi (ur. on­ da po­ zi­ va­ nje na ovo do­ pu­ šte­ no kr­ še­ nje slo­ va za­ rad oču­ va­ nja du­ ha za­ ko­ na po­ sta­ je ja­ sno u iz­ ja­ vi Dž. Iako Fu­ ko­ o­ va isto­rij­ska na­ra­ci­ja. za nas je ov­ de re­ le­ van­ tan nje­ gov te­o­rij­ski opis „spo­ zna­ je stvar­ no­ sti“: „ Spo­zna­ja stvar­no­sti je ’apa­ rat’ po­ mo­ ću ko­ jeg se isti­ ni­ to ne raz­ dva­ ja od ne­ i­ sti­ ni­ tog ne­ go od onog što se ne mo­ že oka­ rak­ te­ ri­ sa­ ti kao na­ uč­ no“ (PK. ko­ ji se ta­ ko­ đe po­ ja­ vio to­ kom pre­ la­ ska iz fe­ u­ da­ li­ zma u ka­ pi­ ta­ li­ zam. usred­ sre­ đe­ na is­ klju­ či­ vo na Za­ pad­ nu Evro­ pu. Mukherjee & Co: Calcutta. str. str. 197) – ob­ red se su­ prot­ sta­ vlja zlo­ či­ nu.“ Bez ob­ zi­ ra na to da li je ova pri­ med­ ba tač­ na ili ne. and text of the code as enacted. gde se od­ red­ ba ime­ nu­ je.) na­ šli su se pod pri­ ti­ skom da do­ ka­ žu.“71 J. iz­ vr­ šnih od­ bo­ ra.. Ako se pri­ se­ ti­ mo ka­ ko su se Bri­ tan­ ci hva­ li­ sa­ li svo­ jim pra­ ved­ nim od­ no­ som pre­ ma sta­ ro­ se­ de­ lač­ kim obi­ ča­ ji­ ma i za­ ko­ ni­ ma u ko­ je se ni­ su me­ ša­ li. Da bi se ozna­ čio tre­ nu­ tak ka­ da se iz unu­ tra­ šnjih pre­ vi­ ra­ nja ra­ đa ne sa­ mo gra­ đan­ sko ne­ go do­ bro dru­ štvo. ono što se ra­ ni­ je sma­ tra­ lo obi­ ča­ jem. 1975. da su sa­ ču­ va­ li či­ sto­ tu obi­ ča­ ja i da su ver­ ni tra­ di­ ci­ o­ nal­ noj vi­ so­ koj kul­ tu­ ri. pri­ ka­ zu­ je raz­ voj kri­ mi­ no­ lo­ gi­ je u osam­ na­ e­ stom ve­ ku pre­ vas­ hod­ no u sme­ ru to­ le­ ran­ ci­ je pre­ ma pre­ stup­ ni­ ci­ ma (PK. D. U ovom kon­ kret­ nom slu­ ča­ ju. A. pod­ jed­ na­ ko je za­ ni­ mlji­ va ako raz­ mi­ sli­ mo o to­ me ka­ ko se u njoj im­ pli­ ci­ ra da je „do­ bro“ dru­ štvo. D. i kao ta­ k vo pri­ hva­ ta­ lo i po­ što­ va­ lo. Hindu Law Past and Present: Being an account of the controversy which preceded the enactment of the Hindu code. Mno­ gi­ ma od njih sa­ti je bio va­ žan do­ kaz da se pri­ dr­ ža­ va­ ju sta­ rih pra­ vi­ la u vre­ me ka­ da su ta pra­ vi­ la bi­ la po­ lju­ lja­ na iz­ nu­ tra. Skok sa­ ti­ je iz pri­ vat­ nog u jav­ ni do­ men u ja­ snoj je i slo­ že­ noj ve­ zi sa pre­ la­ skom bri­ tan­ skog an­ ga­ žma­ na u In­ di­ ji s tr­ go­ vač­ ko-ko­ mer­ ci­ jal­ nog na te­ ri­ to­ ri­ ja­ no-ad­ mi­ ni­ stra­ tiv­ ni.opi­ su­ ju kao ple­ me­ na).. da pre­ kr­ ši sam za­ kon. sa­ti je po­ ka­ za­ telj obr­ nu­ te dru­ štve­ ne pro­ me­ ne: „Oni ko­ ji su zbog svo­ je iz­ lo­ že­ no­ sti za­ pad­ nom uti­ ca­ ju skraj­ nu­ ti na psi­ ho­ lo­ ške mar­ gi­ ne (. ova stav­ ka hin­ du­ i­ stič­ kog za­ ko­ na pre­ ko­ ra­ či­ la je gra­ ni­ cu iz­ me­ đu pri­ vat­ nog i jav­ nog do­ me­ na. a šta je zlo­ čin od­ re­ đu­ je prav­ na na­ u­ ka. od­ no­ sno rav­ no­ prav­ nost spro­ vo­ đe­ nja za­ kon­ ske po­ li­ ti­ ke. 70 120 .

ko­ ja že­ ni kao su­bjek­tu na­ iz­ gled do­ zvo­ lja­ va slo­ bo­ dan iz­ bor? Dru­ gim re­ či­ ma. Ka­ ko bih pri­ stu­ pi­ la ovom pro­ ble­ mu.72 Sa­ gle­ da­ no iz aspek­ ta ovih dis­ kur­ sa. a ti­ me že­ lje že­ ne. sa­ mo­ u­ bi­ stvo i Ono o čemu govorim u nastavku oslanja se uglavnom na Pandurang Varman Kane. do­ ta­ ći ću se na­ krat­ ko Dar­ma­ša­stre (na­ su­ šnih sve­ tih spi­ sa) i Rig-Ve­de (po­ hva­ le zna­ nju). na­ se­ lje­ noj bo­ go­ vi­ ma. ko­ je do­ pri­ no­ si eko­ no­ mič­ nom funk­ ci­ o­ ni­ sa­ nju Pri­ ro­ de i Va­ si­ o­ ne. ko­ ja lo­gič­ki pret­ ho­ di ovom kon­ kret­ nom ni­ zu iz­ me­ šta­ nja. ne mo­ že uze­ ti za pri­ mer sa­ me se­ be. ali i bez to­ ga. a to su dis­ kurs o do­ zvo­ lje­ nim sa­ mo­ u­ bi­ stvi­ ma i pri­ ro­ da po­ greb­ nih ob­ re­ da. Bhandarkar Oriental Research Institute: Poona. ipak. pri­ po­ vest o na­ či­ ni­ ma pro­ iz­ vod­ nje. 1963 (u daljem tekstu navodi se kao HD. a ti­ me bi­ ća že­ ne. o spo­ rom oslo­ ba­ đa­ nju rad­ ne sna­ ge kao ro­ be. Ne­ ka­ da se tat tva tu­ ma­ či­ lo kao „taj ti“. a ti­ me že­ lje do­ bre že­ ne. Ume­ sto to­ ga. 72 121 . History of Dharmasastra. pri­ ča o ši­ re­ nju ka­ pi­ ta­ li­ zma. poglavlja i stranica). na­ sta­ vi­ ti im­ pe­ ri­ ja­ li­ stički po­ du­ hvat. za­ pi­ ta­ ti da li će sa­ gle­ da­ va­ nje ko­ re­ na mo­ je re­ če­ ni­ ce mo­ žda ot­ kri­ ti iz­ ve­ snu in­ ter­ ven­ ci­ o­ ni­ stič­ ku po­ li­ ti­ ku? U pred­ sta­ vu o to­ me da je im­ pe­ ri­ ja­ li­ zam us­ po­ sta­ vio do­ bro dru­ štvo ugra­ đe­ na je i mi­ sao da je pri­ stu­ pio že­ ni kao objek­tu ko­ ji tre­ ba za­ šti­ ti od sop­ stve­ ne vr­ ste. oči­ gled­ no je iz­ gu­ blje­ no u isto­ ri­ ji čo­ ve­ čan­ stva ko­ ja je de­ lo. Pa­ ra­ doks spo­ zna­ je gra­ ni­ ca zna­ nja le­ ži u to­ me što se naj­ sna­ žni­ ja po­ tvr­ da spo­ sob­ no­ sti de­ la­ nja. moć­ ni­ jih dis­ kur­ sa. me­ đu­ tim. tu­ ma­ či­ ću ih ne u svoj­ stvu struč­ nja­ ka već s po­ zi­ ci­ je post­ ko­ lo­ ni­ jal­ ne že­ ne. gu­ be po­ jav­ ni iden­ ti­ tet sa­ mo­ u­ bi­ stva. Sva­ ka­ ko. što pri­ rod­ na eko­ lo­ gi­ ja. sa brojem knjige. ovi spi­ si pred­ sta­ vlja­ ju drev­ ne ko­ re­ ne. pre ne­ go sa­ mo­ spo­ zna­ ja. U ho­ mo­ log­ nom od­ no­ su s Froj­ do­ vom ana­ li­ zom. ta­ ko. op­ šte­ u­ zev­ ši. do­ zvo­ lja­ va sa­ mo-žr­tvo­va­nje bo­ go­ va. Upr­ kos to­ me što je za­ bra­ na sa­ti­ja sa­ ma po se­ bi po­ hva­ lan čin. U Dar­ma­ša­stri me za­ ni­ ma­ ju dva mo­ men­ ta. U isti mah će­ mo se. kao obra­ sci iz­ ra­ ža­ va­ nja. ipak. Is­ ho­ di­ šte mo­ je re­ če­ ni­ ce se. Sto­ ga ovo pro­ sve­ tlje­ no sop­ stvo za­ i­ sta spo­ zna­ je šta je „to“ što či­ ni nje­ gov iden­ ti­ tet. ko­ ja na­ me­ ra­ va da is­ pi­ ta ka­ ko je do­ šlo do po­ ti­ ski­ va­ nja že­ ne. Osta­ vlja se pro­ stor. uve­ ri­ ti da že­ na kao ozna­ či­ telj ni­ je strikt­ no po­ zi­ ci­ o­ ni­ ra­ na kao dru­ štve­ na je­ din­ ka. odr­ ža­ va se uz po­ moć na­ vod­ no ne­ pro­ me­ nji­ vog „azij­ skog“ na­ či­ na pro­ iz­ vod­ nje. Pre­ ma dok­ tri­ ni sve­ tih spi­ sa. Uni­ šte­ nje tog iden­ ti­ te­ ta ni­ je ubi­ stvo sop­ stva (āt­mag­hā­ta). sa­ mo­ u­ bi­ stvo je ne­ do­ pu­ sti­ vo. od­ no­ sno pu­ ku fe­ no­ me­ no­ lo­ šku pri­ ro­ du (što mo­ že bi­ ti isto što i ne­ fe­ no­ me­ no­ lo­ ška pri­ ro­ da) vla­ sti­ tog iden­ ti­ te­ ta. sa­ mo­ spa­ lji­ va­ nje udo­ vi­ ca iz­ gle­ da kao iz­ u­ ze­ tak od pra­ vi­ la. to jest pu­ ka pred­ ra­ su­ da pre­ ma obo­ je­ nim lju­ di­ ma. Mo­ je iš­ či­ ta­ va­ nje je gra­ đe­ nje kon­ tra­ pri­ po­ ve­ sti žen­ ske sve­ sti. mo­ že­ mo li se. Krh­ ka nor­ ma­ tiv­ nost ove pri­ po­ ve­ sti. Ka­ ko se mo­ že is­ pi­ ta­ ti var­ lji­ vost pa­ tri­ jar­ hal­ ne stra­ te­ gi­ je. gu­ bi u smut­ nji dru­ gih. Pr­ va ka­ te­ go­ ri­ ja do­ zvo­ lje­ nih sa­ mo­ u­ bi­ sta­ va iz­ ra­ sta iz spo­ zna­ je isti­ ne (ta­tvaj­nā­na). ka­ ko pre­ ći sa „Bri­ ta­ ni­ je“ na „hin­ du­ i­ zam“? Čak i sam po­ ku­ šaj po­ ka­ zu­ je da im­ pe­ ri­ ja­ li­ zam ni­ je isto što i hro­ ma­ ti­ zam. U ovoj eta­ pi. ne­ ga­ ci­ ja mo­ guć­ no­ sti de­ la­ nja. za od­ re­ đe­ ne vi­ do­ ve sa­ mo­ u­ bi­ stva ko­ ji. ne­ ću se is­ crp­ no ba­ vi­ ti ovim spi­ si­ ma. hte­ li ne hte­ li. pa­ ra­ dok­ sal­ no.Ako je ovo pr­ vo isto­ rij­ sko is­ ho­ di­ šte mo­ je re­ če­ ni­ ce. a ne ljud­ skim bi­ ći­ ma. da im­ pe­ ri­ ja­ li­ zam afir­ mi­ še uni­ ver­ zal­ nu va­ lja­ nost pri­ po­ ve­ sti o na­ či­ nu pro­ iz­ vod­ nje. a ti­ me bi­ ća do­ bre že­ ne. da za­ ne­ ma­ ri­ ti pod­ re­ đe­ ne da­ nas zna­ či. pri tom. Neo­ bič­ no je za­ ni­ mlji­ vo. Ov­ de spo­ zna­ ju­ ći su­ bjekt shva­ ta ne­ stvar­ nost. pre­ la­ sku iz fe­ u­ da­ li­ zma pre­ ko mer­ kan­ ti­ li­ zma u ka­ pi­ ta­ li­ zam. ta­tva je to­ stvo ili su­ šti­ na. ko­ ji u slu­ ča­ ju nu­ žde uvek pri­ sko­ či u po­ moć da pod­ u­ pre ovu pri­ po­ vest kad god iza­ đe na vi­ de­ lo da je pri­ ča o lo­ gi­ ci ka­ pi­ ta­ li­ zma pri­ ča o Za­ pa­ du.

9. Kao što je P. či­ ni se da je me­ to­ nim svih sve­ ti­ li­ šta upra­ vo ta og­ nje­ na dr­ ve­ na po­ ste­ lja. Pre­ ma su­ ro­ voj ide­ o­ lo­ škoj pro­ duk­ ci­ ji sek­ su­ al­ no od­ re­ đe­ nog su­ bjek­ ta. ve­ li­ ki isto­ ri­ čar Dar­ma­ša­stre. ot­ kri­ va­ ju struk­ tu­ ru do­ mi­ na­ ci­ je u okvi­ ru ob­ re­ da. 122 . ko­ ja is­ ka­ če iz op­ šteg pra­ vi­ la udo­ vič­ kog po­ na­ ša­ nja. cit. tač­ no pri­ me­ tio: „[Činjenica] da je u Ben­ ga­ lu. str. U ovom fi­ lo­ zof­ skom pro­ sto­ ru. (Ne­ ko­ li­ ko pri­ me­ ra iz dav­ ne pro­ šlo­ sti gde se mu­ škar­ ci sa­ mo­ spa­ lju­ ju na ne­ či­ joj po­ greb­ noj lo­ ma­ či. Ta­ ko da je ono u če­ mu Bri­ tan­ ci vi­ de vik­ ti­ mi­ za­ ci­ ju jad­ ne že­ ne ko­ ju ša­ lju u smrt u stva­ ri ide­ o­ lo­ ško po­ pri­ šte. U dru­ gom slu­ ča­ ju. do­ zvo­ lje­ no sa­ mo­ spa­ lji­ va­ nje. uz to što ukla­ nja po­ sle­ di­ ce „pa­ da“ ( pā­ta­ka) ko­ je se ve­ zu­ ju za ne­ do­ zvo­ lje­ no sa­ mo­ u­ bi­ stvo.) Ovo sa­ mo­ u­ bi­ stvo ko­ je ni­ je sa­ mo­ u­ bi­ stvo mo­ že se pro­ tu­ ma­ či­ ti kao si­ mu­ la­ krum ka­ ko spo­ zna­ je isti­ ne ta­ ko i sve­ to­ sti me­ sta. Na taj na­ čin sa unu­ tra­ šnje do­ zvo­ le (ko­ ja is­ ho­ di iz spo­ zna­ je isti­ ne) pre­ la­ zi­ mo na spo­ lja­ šnju (ko­ ja is­ ho­ di iz me­ sta ho­ do­ ča­ šća). Nju će­ mo po­ tra­ ži­ ti ta­ mo gde je osta­ vljen pro­ stor da se do­ zvo­ le sa­ mo­ u­ bi­ stva u ko­ ji­ ma se spo­ zna­ ja isti­ ne ne mo­ že na­ ve­ sti kao sta­ nje ko­ je je. The History of Suicide in India: An introduction. la­ ko pro­ ve­ ri­ ti i ko­ je spa­ da u sru­ti (ču­ ve­ no) pre ne­ go u smri­ti (za­ pam­ će­ no). pri­ me­ re­ nost ko­ ja će po­ ni­ šti­ ti. op. me­ đu­ tim. Nje­ go­ vu uče­ sta­ lost u Ben­ ga­ lu u osam­ na­ e­ stom i po­ čet­ kom de­ vet­ na­ e­ stog ve­ ka Ašiš Nan­ di po­ ve­ zu­ je s ra­ znim fak­ to­ ri­ ma ko­ ji se kre­ ću od kon­ tro­ le pri­ ra­ šta­ ja do mi­ zo­ gi­ ni­ je u dru­ štve­ noj za­ jed­ ni­ ci. Upra­ vo u okvi­ ru ove du­ bo­ ko­ mi­ sa­ o­ ne ide­ o­ lo­ gi­ je iz­ me­ šte­ nog me­ sta žen­ skog su­ bjek­ ta ja­ vlja se pa­ ra­ doks slo­ bod­ nog iz­ bo­ ra. Pa čak ni to ni­ je pra­vo me­ sto da že­ na po­ ni­ šti pra­ vo ime sa­ mo­ u­ bi­ stva ta­ ko što će uni­ šti­ ti pra­ vu se­ be. Sa­ mo njoj se do­ zvo­ lja­ va sa­ mo­ spa­ lji­ va­ nje na mu­ že­ vlje­ voj po­ greb­ noj lo­ ma­ či. na ko­ joj že­ nin su­ bjekt. čak i u za­ jed­ ni­ ci hin­ du­ i­ stič­ kih po­ ro­ di­ ca. poput buržoaskog nacionalizma. patrijarhalnog komunalizma i „prosvetljene razboritosti“. či­ ni se da je spo­ zna­ ja vla­ sti­ te ne­ tvar­ no­ sti i pu­ ke po­ jav­ no­ sti u su­bjek­tu dra­ ma­ ti­ zo­ va­ na ta­ ko da pre­ mi­ nu­ li su­ prug po­ sta­ je eks­ te­ ri­ zo­ va­ ni pri­ mer i me­ sto uni­ šte­ nog su­ bjek­ ta.74 Nje­ go­ va uče­ sta­ lost u Ben­ ga­ lu u pro­ te­ klim ve­ ko­ vi­ ma sva­ ka­ ko je ob­ ja­ šnji­ va či­ nje­ ni­ com da su udo­ vi­ ce u Ben­ ga­ lu. 74 Nandy. Ka­ da se ra­ di o mu­ škom su­ bjek­ tu. ono što se is­ ti­ če je­ ste pri­ me­ re­ nost sa­ mo­ u­ bi­ stva. udo­ vi­ ca čla­ na ko­ ji ni­ je imao si­ na ima­ la prak­ tič­ no ista pra­ va na imo­ vi­ nu po­ ro­ dič­ ne za­ jed­ ni­ ce kao 73 Upendra Thakur. Munshi Ram Manohan Lai: New Delhi. U pr­ vom slu­ ča­ ju. Ovaj iz­ u­ ze­ tak od op­ šteg pra­ vi­ la o sa­ mo­ u­ bi­ stvu po­ ni­ šta­ va po­ jav­ ni iden­ ti­ tet sa­ mo­ spa­ lji­ va­ nja uko­ li­ ko se ono iz­ vr­ ši na od­ re­ đe­ nim me­ sti­ ma pre ne­ go u od­ re­ đe­ nom sta­ nju pro­ sve­ tlje­ no­ sti. U od­ re­ đe­ nim pe­ ri­ o­ di­ ma i obla­ sti­ ma ovo iz­ u­ zet­ no pra­ vi­ lo je po­ sta­ lo op­ šte pra­ vi­ lo za od­ re­ đe­ ne kla­ se. ta­ k va bi smrt po shva­ ta­ nju žen­ skog su­ bjek­ ta mo­ gla bi­ ti iz­u­zet­ni po­ ka­ za­ telj nje­ ne vla­ sti­ te že­ lje. iza­ zi­ va hva­ lu či­ na iz­ bo­ ra u dru­ gom re­ gi­ stru. 1963. Ka­ nej. či­ me do­ ka­ zu­ ju lju­ bav i pri­ vr­ že­ nost go­ spo­ da­ ru ili nad­ re­ đe­ nom. Ka­ da se ra­ di o žen­ skom su­ bjek­ tu. a ne po­ tvr­ di­ ti nje­ gov sta­ tus kao sa­ mo­ u­ bi­ stva. Ova dobra knjiga u koju je uloženo mnogo truda nosi sve znakove shizofrenije kolonijalnog subjekta. sadrži koristan spisak najvažnijih izvora koji na sanskritu govore o svetim mestima. u sva­ kom slu­ ča­ ju. V. mo­ gle da na­ sle­ de imo­ vi­ nu. za raz­ li­ ku od ostat­ ka In­ di­ je. ne­ sta­ je u pla­ me­ nu. ne­ ma me­ sta za že­ nu ko­ ja se spa­ lju­ je. prav­ no raz­ dvo­ jen od se­ be.žr­ tvo­ va­ nje (āt­mag­hā­ta i āt­ma­dā­na) kao da se ne raz­ li­ ku­ ju mno­ go u zna­ če­ nju „unu­ tra­ šnje“ do­ zvo­ le (ko­ ju da­ je sa­ mo­ spo­ zna­ ja) i „spo­ lja­ šnje“ do­ zvo­ le (ko­ ju da­ je eko­ lo­ gi­ ja). sa­ gra­ đe­ na to­ kom slo­ že­ nog ob­ re­ da. a udo­ vi­ ca po­ sta­ je (ne)de­ la­ telj ko­ ji „spro­ vo­ di u de­ lo“. Že­ ni je 73 omo­ gu­ će­ no da iz­ vr­ ši ovaj vid (ne)sa­ mo­ u­ bi­ stva.

Tomp­ so­ no­ vo ob­ ja­ šnje­ nje sa­ti­ja kao „ka­ zne“ je. me­ snom bri­ tan­ skom po­ li­ caj­ cu či­ ja je du­ žnost bi­ la da nad­ gle­ da spa­ lji­ va­ nje. ob­ red ni­ je re­ de­ fi­ ni­ san kao su­ je­ ver­ je ne­ go kao zlo­čin. HD.) mo­ ra da je če­ sto pod­ sti­ ca­ la osta­ le čla­ no­ ve da se ota­ ra­ se udo­ vi­ ce ta­ ko što će. što označava status subjekta. godine. Ozbilj­ nost sa­ti­ja bi­ la je u to­ me što je ide­ o­ lo­ gi­ ja uslo­ vi­ la da se sa­ti emo­ tiv­ no do­ ži­ vlja­ va kao „na­ gra­ da“. ta­ ko je­ dan na­ čin di­ jag­ no­ sti­ ko­ va­ nja žen­ ske slo­ bod­ ne vo­ lje bi­ va za­ me­ njen dru­ gim. Tužno je što su bile primorane da žive kao naložnice. 913-14. od­ no­ sno ne­ pre­ vo­ di­ vost s jed­ nog dis­ kur­ sa na dru­ gi. Minuit: Paris. ne­ mo­ guć­ nost da se to­ kom ras­ pra­ ve 75 je­ dan vid dis­ kur­ sa pri­ bli­ ži dru­ gom. nisu imale hrabrosti da umru na vatrenim mu­ kama. 633. sto­ ga. Motilal Banarsidass: New Delhi. 2. me­ đu­ tim. Ta­ k vim sta­ vom oni pri­ hva­ ta­ ju stva­ ra­ nje pol­ no od­ re­ đe­ nog pod­ re­ đe­ nog su­ bjek­ ta: „Sa­ vre­ me­ na In­ di­ ja ne po­ dr­ ža­ va prak­ ti­ ko­ va­ nje sa­ti­ja. str. „Neke udovice.što ih je imao njen po­ koj­ ni muž (. The Position of Women in Hindu Civilization: From prehistoric times to the present day. Ka­ ko dis­ kurs onog što Bri­ tan­ ci vi­ de kao pa­ gan­ ski ob­ red bi­ va pod­ ve­ den (ali ne i pre­ ve­ den. str. pot­ pu­ no po­ gre­ šno: Jean-Francois Lyotard. S. 156. to se sma­ tra pre­ stu­ pom za ko­ ji je pro­ pi­ san od­ re­ đe­ ni ob­ lik po­ ko­ re. 2. re­ kao bi Li­ o­ tar) pod ono što Bri­ tan­ ci vi­ de kao zlo­ čin. primetite. str. avarudda stri [zatočena supruga].. niti su imale čvrstinu uma i karakter da žive idealnim asketskim životom koji im se nalaže [brahmacarya]. objavljenom 1938. Ovaj pri­ mer ži­ vo ilu­ stru­ je ono što je Žan-Fran­ soa Li­ o­ tar na­ zvao „différend“. to jest. 77 Citirano u Sena. Le Differend. ali jed­ no­ stra­ ni na­ čin raz­ mi­ šlja­ nja pre­ ko­ re­ va sa­ vre­ me­ ne In­ dij­ ce za­ to što iz­ ra­ ža­ va­ ju di­ vlje­ nje i po­ što­ va­ nje pre­ ma smi­ re­ noj i ne­ po­ ko­ le­ blji­ voj hra­ bro­ sti In­ dij­ ki ko­ je po­ sta­ ju sa­ ti­ je ili iz­ vr­ še ja­u­har jer ti­ me ne­ gu­ ju ide­ a­ le žen­ skog po­ na­ ša­ nja“ (HD II. pro­ me­ na od­ lu­ ke je bi­ la po­ ka­ za­ telj istin­ skog slo­ bod­ nog iz­ bo­ ra.“ A. Ob­ red. isto kao što je ozbilj­ nost im­ pe­ ri­ ja­ li­ zma bi­ la u to­ me što je ide­ o­ lo­ gi­ ja uslo­ vi­ la da se im­ pe­ ri­ ja­ li­ zam do­ ži­ vlja­ va kao „dru­ štve­ na mi­ si­ ja“. Ako udo­ vi­ ca.. ape­ lo­ va­ ti na nje­ nu oda­ nost i lju­ bav pre­ ma mu­ žu“ (HD II. U pasusu koji sledi. iz­ bo­ ra slo­ bo­ de. ni­ je pro­ pi­ si­ vao ne­iz­o­stav­no sa­ mo­ spa­ lji­ va­ nje udo­ vi­ ca. kakav stav ima prvobitno hinduističko sveštenstvo prema slobodi ženske volje. op. 1938. U slu­ ča­ ju sa­ mo­ spa­ lji­ va­ nja udo­ vi­ ca. Bez ob­ zi­ ra na to. 635). 2. Postoje naznake da je društvena praksa daleko nadmašivala ovu „propisanu pokoru“. Že­ lim sa­ mo da po­ ka­ žem da. str. sva­ ka­ ko. Altekar. u naj­ te­ žim tre­ nu­ ci­ ma. str. a za­ tim od­ u­ sta­ ne od na­ ka­ ne. međutim. II. kon­ sti­ tu­ i­ sa­ nje žen­ skog su­ bjek­ ta u ži­vo­tu je­ ste me­ sto gde po­ či­ va différend. ipak od­ lu­ či da ide ko­ rak da­ lje od onog što ob­ red zah­ te­ va. Am­ bi­ va­ len­ tan stav do­ ma­ će ko­ lo­ ni­ jal­ ne eli­ te pre­ ma ovom pi­ ta­ nju vi­ dan je u na­ ci­ o­ na­ li­ stič­ kom ro­ man­ ti­ zo­ va­ nju či­ sto­ te. do­ bro­ na­ mer­ ni i pro­ sve­ tlje­ ni mu­ škar­ ci od­ u­ vek su ima­ li raz­ u­ me­ va­ nja za že­ nin „hra­ bri“ iz­ bor u da­ toj si­ tu­ a­ ci­ ji. 76 75 123 . cit. sna­ ge i lju­ ba­ vi ko­ ju svo­ jim žr­ tvo­ va­ njem iz­ ra­ ža­ va­ ju ove že­ ne. 636).76 Na­ su­ prot to­ me. Pretpostavka koju bi vredelo ispitati u ovom odlomku jeste da je potpuno svođenje udovice-naložnice na status objekta samo kazna za to što se odrekla prava da bude hrabra. 1984. iz­ me­ đu dve su­ prot­ sta­ vlje­ ne ver­ zi­ je slo­ bo­ de. 2. na osnovu izraza kao što su „hra­ brost“ ili „čvrstina karaktera“. Dva ne­ za­ o­ bi­ la­ zna tek­ sta su hva­ lo­ spev Ra­ bin­ dra­ na­ ta Ta­ go­ ra „ben­ gal­ skim ba­ ka­ ma s oče­ ve stra­ ne ko­ je se od­ ri­ ču se­ be“ i re­ či hva­ le Anan­ de Ku­ ma­ ra­ sva­ mi ko­ ja sa­ti sma­ tra „po­ sled­ njim do­ ka­ zom sa­ vr­ še­ nog je­ din­ stva te­ la i du­ še“.77 Oči­ gled­ no ne za­ go­ va­ ram ubi­ ja­ nja udo­ vi­ ca.

Je­ di­ ni sro­ dan pre­ o­ bra­ žaj de­ sio se kad je Ma­ hat­ ma Gan­ di štrajk gla­ đu (satyāgra­ha) re­ de­ fi­ ni­ sao kao ot­ por.. vidi Mani. u či­ jim ze­ mlja­ ma su se spro­ vo­ di­ le naj­ su­ ro­ vi­ je ka­ zne i ko­ ji su. a je­ zik je ve­ li­ čao ple­ me­ ni­ tog In­ du­ sa ko­ ji se su­ prot­ sta­ vlja lo­ šem In­ du­ su. a ne nje­ go­ vo sta­ vlja­ nje na spi­ sak zlo­ či­ na. str. pot­ pu­ no je za­ tr­ ta isto­ ri­ ja du­ gog pe­ ri­ o­ da sa­ rad­ nje. ili s ra­ tom. sa­ti je svr­ stan u istu ka­ te­ go­ ri­ ju sa ubi­ stvom. To­ kom ce­ le dru­ ge po­ lo­ vi­ ne osam­ na­ e­ stog ve­ ka. bez na­ me­ re da od­ stu­ pi od jed­ nog od pr­ vih i naj­ va­ žni­ jih prin­ ci­ pa si­ ste­ ma bri­ tan­ ske upra­ ve u In­ di­ ji da se pri­ pad­ ni­ ci­ ma svih kla­ sa omo­ gu­ ći po­ što­ va­ nje nji­ ho­ vih ver­ skih obi­ ča­ ja. Uspe­ šno je za­ tr­ to pro­ ble­ ma­ tič­ no me­ sto slo­ bod­ ne vo­ lje pol­ no od­ re­ đe­ nog su­ bjek­ ta kon­ sti­ tu­ i­ sa­ nog kao že­ na. (. Za ovo. Po­ što dru­ ga do­ zvo­ lje­ na sa­ mo­ u­ bi­ stva ni­ su ob­ u­ hva­ ta­ la ovo kon­ sti­ tu­ i­ sa­ nje. gde bi muž pred­ sta­ vljao vla­ da­ ra ili dr­ ža­ vu. al­ ter­ na­ ti­ va već po­ sto­ je­ ćem gra­ di­ ra­ nom odo­ bra­ va­ nju sa­ mo­ u­ bi­ stva kao iz­ u­ zet­ ka. kao u slu­ ča­ ju zna­ ča­ ja pro­ me­ ne od­ lu­ ke. od­ lu­ čio je da do­ ne­ se sle­ de­ će pro­ pi­ se. (HD II. dok žr­ tve sa­ ti­ ja ni­ su ka­ žnja­ va­ ne ni zbog ka­ k vog pre­ stu­ pa ne­ go zbog fi­ zič­ ke sla­ bo­ sti ko­ ja ih je pre­ pu­ šta­ la na mi­ lost i ne­ mi­ lost mu­ škar­ ci­ ma. ko­ ji su lju­ de ži­ ve dra­ li i na­ bi­ ja­ li na ko­ lac. No. Po­ ne­ kad. (. Mo­ žda je za njih raz­ li­ ka bi­ la u sle­ de­ ćem – žr­ tve nji­ ho­ ve su­ ro­ vo­ sti mu­ če­ ne su u skla­ du sa za­ ko­ nom pre­ ma kojem su oni bi­ li pre­ stup­ ni­ ci. ne­ pu­ ni vek pre ne­ go što se en­ gle­ ska sa­ vest po­ če­ la zgra­ ža­ va­ ti pred sa­ ti­ jem. ko­ ji je sklon zver­ stvi­ ma: Ljud­ ska pri­ ro­ da (. Obo­ je u po­ čet­ ku ima­ ju iste ko­ re­ ne. ne­ će­ mo ov­ de raz­ ma­ tra­ ti po­ je­ di­ no­ sti ove znat­ ne pre­ o­ bra­ zbe. sve dok je mo­ gu­ će pri­ dr­ ža­ va­ ti se tog si­ ste­ ma bez kr­ še­ nja vr­ hov­ nih za­ po­ ve­ sti ko­ je na­ la­ žu prav­ da i čo­ več­ nost. kao i za bramansku raspravu u vezi sa satijem. str. gde bi pre­ mi­ nu­ li muž pred­ sta­ vljao tran­ scen­ den­ tal­ nog i je­ di­ nog Bo­ ga. ili što su Evro­ plja­ ni. Ka­ da je za­ kon ko­ nač­ no na­ pi­ san. ko­ ja su od­ vrat­ na i sa­ mim In­ du­ si­ ma. bri­ tan­ ska sa­ rad­ nja ni­ je sa­ svim ja­ sna. op..Mo­ žda će iz­ gle­ da­ ti ne­ pra­ ved­ no ili ne­ lo­ gič­ no što su Mo­ gu­ li. 71f.. cit. op.) se zgra­ ža­ va nad ovim obi­ ča­ jem. sa ža­ rom spa­ lji­ va­ li ve­ šti­ ce i vr­ ši­ li ver­ ske pro­ go­ ne. na­ rav­ no.79 Po­ čet­ kom de­ vet­ na­ e­ stog ve­ ka. Sa­ mo bih po­ zva­ la či­ ta­ o­ ca da upo­ re­ di at­ mos­ fe­ ru ko­ ja je okru­ ži­ va­ la udo­ vič­ ko žr­ tvo­ va­ nje i Gan­ di­ jev ot­ por. 132. če­ do­ mor­ stvom i iz­ ba­ ci­ va­ njem sta­ rih na­ po­ lje. Bri­ tan­ ci u In­ di­ ji su kon­ sul­ to­ va­ li uče­ ne bra­ ma­ ne i u sa­ rad­ nji s nji­ ma na­ sto­ ja­ li da pro­ su­ de da li je sa­ti za­ ko­ nit pre­ ma ob­ je­ di­ nje­ noj ver­ zi­ ji hin­ du­ i­ stič­ kog za­ ko­ na. ni­ ko ni­ je shva­ tio je­ ste da je ovo bi­ la još jed­ na ide­ o­ lo­ gi­ ja.. u du­ hu ko­ di­ fi­ ko­ va­ nja za­ ko­ na. Mo­ žda je sa­ti tre­ ba­ lo upo­ re­ di­ ti s mu­ če­ ni­ štvom. U ovom ob­ re­ du na 78 vi­ de­ lo iz­ bi­ ja ta­ k va ljud­ ska iz­ o­ pa­ če­ nost i aro­ gan­ ci­ ja kao ni u jed­ nom dru­ gom pre­ stu­ pu. po­ či­ nje­ na su zver­ stva. ima­ li stav ka­ kav su ima­ li pre­ ma sa­ ti­ ju. a na­ ro­ či­ to Bri­ tan­ ci u En­ gle­ skoj. Ne po­ sto­ ji pu­ ta­ nja ko­ ja bi nas do ta­ mo od­ ve­ la. Sa­ rad­ nja je če­ sto bi­ la ne­ us­ kla­ đe­ na. cit.) Pod­ stak­ nut ovim raz­ lo­ zi­ ma glav­ ni gu­ ver­ ner.. u ime ko­ jih se mo­ že mo­ bi­ li­ sa­ ti opoj­ na ide­ o­ lo­ gi­ ja sa­ mo­ žr­ tvo­ va­ nja. U stvar­ no­ sti. str. bri­ tan­ ske vla­ sti. ni­ je vo­ đe­ na bit­ ka oko nji­ ho­ vog drev­ nog po­ re­ kla – po­ zi­ va­ nje na tra­ di­ ci­ ju Dar­ma­ša­stre – ni­ ti su iz­ bri­ sa­ na sa spi­ ska ob­ re­ da i sta­ vlje­ na na spi­ sak zlo­ či­ na – što je uči­ ni­ la bri­ tan­ ska za­ bra­ na. 2. 624-5) Ono što. 124 . ne­ pre­ sta­ no su is­ ti­ ca­ li ka­ ko se zbog sa­ rad­ nje s bra­ ma­ ni­ ma sti­ če uti­ sak da Bri­ tan­ ci odo­ bra­ va­ ju ovu prak­ su..) U mno­ go na­ vra­ ta. kao kad pra­ vi­ la (Ša­ stra) ge­ ne­ ral­ no za­ bra­ nju­ ju spa­ lji­ va­ nje udo­ vi­ ca s ma­ lom de­ com. 78 79 Thompson.

Ta šti­ va is­ ti­ ču ka­ ko je za že­ nu od­ raz vr­ li­ ne bi­ ti u po­ se­ du jed­ nog mu­ škar­ ca i nad­ me­ ta­ ti se s dru­ gim že­ na­ ma.) Po­ ne­ kad se pre­ ispi­ ti­ va­ lo ka­ stin­ sko po­ re­ klo sa­ti­ja. Op­ šte­ va­ že­ će pra­ vi­ lo za udo­ vi­ ce. Sto­ ga je od mno­ go ve­ ćeg zna­ ča­ ja to što ni­ je bi­ lo ras­ pra­ ve o ovoj ne­ i­ zu­ zet­ noj sud­ bi­ ni udo­ vi­ ca – ni me­ đu In­ du­ si­ ma ni­ ti iz­ me­ đu In­ du­ sa i Bri­ ta­ na­ ca – ne­ go to što je iz­u­zet­no pra­ vi­ lo sa­ mo­ spa­ lji­ va­ nja bi­ lo ak­ tiv­ no ospo­ ra­ va­ no. Že­ na udo­ vi­ ca. No. 1973. od če­ ti­ ri do­ ba bi­ ća u hin­ du­ i­ stič­ koj (to jest. Derrett. Ova za­ kon­ ski pro­ gra­ mi­ ra­ na asi­ me­ tri­ ja u sta­ tu­ su su­ bjek­ ta ko­ ja uspe­ šno de­ fi­ ni­ še že­ nu kao obje­ kat jed­nog mu­ ža oči­ gled­ no ra­ di u in­ te­ re­ su za­ kon­ ski si­ me­ trič­ nog su­ bje­ kat­ skog sta­ tu­ sa mu­ škar­ ca. ja raz­ ma­ tram nje­ go­ ve asi­ me­ trič­ ne po­ sle­ di­ ce po ide­ o­ lo­ ško uob­ li­ ča­ va­ nje pol­ no od­ re­ đe­ nog su­ bjek­ ta. a ne „o tome kako je bilo“. Sto­ ga ne tre­ ba da se iz­ ne­ na­ di­ mo kad či­ ta­ mo o na­ gra­ da­ ma ko­ je oče­ ku­ ju na ne­ bu že­ nu ko­ ja iz­ vr­ ši sa­ti. D. Že­ (gār­hasthya) i mo­ že se pri­ dru­ ži­ ti mu­ žu to­ kom ži­ vo­ ta u šu­ mi. Na taj na­ čin sa­ mo­ spa­ lji­ va­ nje udo­ vi­ ce po­ sta­ je eks­ trem­ ni slu­ čaj op­ šte­ va­ že­ ćeg za­ ko­ na pre ne­ go iz­ u­ ze­ tak. otac i muž su ti koji zaslužuju sve pohvale za reformističku hrabrost i nesebičnost. University of California Press: Berkeley. (Te se ras­ pra­ ve još uvek vo­ de na aka­ dem­ skom ni­ vou.“ Iako s jed­ ne stra­ ne go­ to­ vo ne­ pri­ met­ no u pot­ pu­ no­ sti oslo­ ba­ đa od in­ di­ vi­ du­ al­ nog de­ la­ nja. 2. godine rezultat su sporazuma koji su postigli muškarci. str.). Mu­ ška­ rac – udo­ vac ili muž – po­ ste­ pe­ no pre­ la­ zi iz ži­ vo­ ta u šu­ mi (vā­na­prast­ha) u zre­ li ce­ li­ bat i od­ ri­ ca­ nje. ona. 125 . sa­ mo svo­ me mu­ žu oda­ na. možda zato što nije narušavala program formiranja subjekta. ozna­ če­ nom ter­ mi­ nom samnyāsa. U celokupnom „na­ uku“ o udovičkoj preudaji. 81 I slabašna mogućnost preudaje u drevnoj Indiji. Tre­ ba da se zna da. brah­ma­carya či­ ni dru­ štve­ nu prak­ su ko­ ja pret­ ho­ di srod­ stvu po brač­ noj za­ jed­ ni­ ci.81 Ov­ de se mo­ guć­ nost pro­ na­ la­ že­ nja (pol­ no od­ re­ đe­ nog) pod­ re­ đe­ nog su­ bjek­ ta po­ no­ vo gu­ bi i pod uti­ ca­ jem je ve­ li­ kog bro­ ja či­ ni­ la­ ca. me­ đu­ tim. M. mo­ ra da se vra­ ti na pret­ hod­ no sta­ nje pre­ o­ bra­ že­ no u stag­ na­ ci­ ju. The Classical Law of India. uče­ ni bra­ ma­ ni su ras­ pra­ vlja­ li o to­ me da li je sa­ti u skla­ du s dok­ tri­ nom ko­ ja osta­ vlja pro­ stor za do­ zvo­ lje­ na sa­ mo­ u­ bi­ stva na sve­ tim me­ sti­ ma. do­ zvo­ lje­ no sa­ mo­ u­ bi­ stvo svoj­ stve­ no že­ ni svo­ ju ide­ o­ lo­ šku sna­ gu cr­ pi iz po­i­sto­ve­ći­va­nja in­ di­ vi­ du­ al­ nog de­ la­ nja s nad­ in­ di­ vi­ du­ al­ nim: ubij se 80 Ovde govorimo o regulativnim normama bramanizma. pre­ ma op­ štem pra­ vi­ lu sve­ tog uče­ nja. što po­ ka­ zu­ je i stih ko­ ji pra­ ti pret­ hod­ ni pa­ sus: „Sve do­ tle dok že­ na (kao su­ pru­ ga: stri) ne iz­ go­ ri u pla­ me­ nu mu­ že­ vlje­ ve po­ greb­ ne lo­ ma­ če. 631). pa­ ra­ go­ ni­ ma žen­ ske le­ po­ te zbog če­ ga će mu­ škar­ ci s užit­ kom pe­ va­ ti njoj u sla­ vu: „Na ne­ bu. Ve­ o­ ma je iro­ nič­ no sma­ tra­ ti sa­ mo­ spa­ lji­ va­ nje iz­ ra­ zom že­ ni­ ne slo­ bod­ ne vo­ lje. 46. str. ni­ je do­ volj­ no reč brah­ma­carya pre­ ve­ sti sa­ mo kao „ce­ li­ bat“. je­ dva da je ikad raz­ ma­ tra­ no. da tre­ ba da se pri­ dr­ ža­ va­ ju ce­ li­ ba­ ta (brah­ma­carya). Vidi Robert Lin­ gat. J. u ci­ klu­ su rođenja]. ni­ kad se ne­ će oslo­ bo­ di­ ti [mucyate] svog žen­ skog te­ la [stri­sa­rīr – to jest. ko­ ju sla­ ve broj­ ne ne­ be­ ske ple­ sa­ či­ ce [ap­sa­rā] uži­ va sa svo­ jim mu­ žem to­ li­ ko du­ go ko­ li­ ko vla­ da­ ju če­ tr­ na­ est In­ dra“ (HD II. kao i zakonom regulisano pravo na preudaju udovice iz 1856. Ona ne­ ma pri­ stup (pre­ ma bra­ man­ skim pra­ vi­ li­ ma) po­ sled­ njem do­ bu. prev. Do­ bro su po­ zna­ ta in­ sti­ tu­ ci­ o­ nal­ na zla ko­ ja su se po­ slu­ ži­ la ovim za­ ko­ nom. asket­ skom ce­ li­ ba­ tu. godine n. bra­ man­ skoj) re­gu­la­tiv­noj psi­ ho­ bi­ o­ gra­ fi­ ji. e. Preudaja udovice bila je mahom izuzetak.Još od po­ čet­ ka do­ ba Pu­ ra­ na (oko 400. što ozna­ ča­ va ter­ min 80 na kao su­ pru­ ga je neo­ p­ hod­ na za vo­ đe­ nje do­ ma­ ćin­ stva samnyāsa (od­ ba­ ci­ va­ nje). onim ek­ sta­ tič­ nim ne­ be­ skim ple­ sa­ či­ ca­ ma.

Ti­ me on oda­ je po­ men neo­ bič­ no po­ gre­ šnom i la­ ko pro­ zri­ vom či­ ta­ nju baš onog me­ sta na osno­ vu ko­ jeg se do­ zvo­ lja­ vao sa­ti. pret­ po­ sta­ vlja se. u zdra­ vlju i ras­ ko­ šno ob­ u­ če­ ne“ (HD II. po­ naj­ vi­ še ko­ ri­ šće­ na kao osno­ va za stro­ go i pri­ sil­ no spro­ vo­ đe­ ne sa­ti­ja. Kao što sam već is­ ta­ kla. ši­ re pi­ ta­ nje kon­ sti­ tu­ i­ sa­ nja pol­ no od­ re­ đe­ nog su­ bjek­ ta osta­ je skri­ ve­ no ti­ me što se u pr­ vi plan is­ ti­ če vid­ na su­ ro­ vost sa­ti­ja. ovaj tekst sma­ tran auto­ ri­ ta­ tiv­ nim? Ovo. Grup­ no si­ lo­ va­ nje ko­ je su vr­ ši­ le osva­ jač­ ke voj­ ske me­ to­ nim­ ska je pro­ sla­ va pri­ pa­ ja­ nja no­ vih te­ ri­ to­ ri­ ja. jer se ovim is­ ti­ ca­ njem slo­ bod­ ne vo­ lje tvr­ di da je na­ ro­ či­ to ne­ sreć­ na okol­ nost ro­ di­ ti se u žen­ skom te­ lu. na pr­ vi Sru­ti. le­ ga­ li­ sta iz pet­ na­ e­ stog/še­ sna­ e­ stog ve­ ka či­ ja su tu­ ma­ če­ nja sma­ tra­ na naj­ me­ ro­ dav­ ni­ jim i kao ta­ k va. Ide­ o­ lo­ ška po­ ru­ ka se is­ pi­ su­ je u re­ či­ ma di­ vlje­ nja jed­ nog do­ bro­ na­ mer­ nog isto­ ri­ ča­ ra u dva­ de­ se­ tom ve­ ku: „Ja­ u­ har [grup­ no sa­ mo­ spa­ lji­ va­ nje plem­ ki­ nja. Spor­ ni od­ lo­ mak i al­ ter­ na­ tiv­ no či­ ta­ nje sma­ tra­ ju se po­ u­ zda­ nim iz­ vo­ rom. str. Tu se na­ la­ zi stih ko­ ji opi­ su­ je od­ re­ đe­ ne ko­ ra­ ke u ob­ re­ du za mr­ tve. Ra­ gu­ nan­ da­ na. „od pla­ me­ na“. No. ov­ de pre­ ve­ de­ nom kao „Ne­ ka te su­ pru­ ge pr­ ve kro­ če u ku­ ću“. a reč za ono što je uni­ šte­ no u ci­ klu­ su ro­ đe­ nja je sva­ ko­ dnev­ na reč za te­ lo. „mu­ sli­ man­ skih“ i bi­ lo ko­ jih dru­ gih. je ne­ što dru­ ga­ či­ ja za­ go­ net­ ka u drev­ nim ko­ re­ ni­ ma od onih ko­ je smo već raz­ mo­ tri­ li: „Ne­ ka one či­ ji su mu­ že­ vi ča­ sni i ži­ vi uđu u ku­ ću s pre­ či­ šće­ nim pu­ te­ rom u oči­ ma. Za­ što je. ob­ red sa­ mo­ spa­ lji­ va­ nja udo­ vi­ ca naj­ stro­ že je spro­ vo­ đen. Apa­ rar­ ka i dru­ gi prak­ ti­ ko­ va­ nje Sa­ti­ja te­ me­ lje na ovom sti­ hu“ (HD IV. reč za pr­ ve je agré. Ne­ ka te su­ pru­ ge pr­ ve kro­ če u ku­ ću. Reč za sop­ stvo ko­ je se za­ pra­ vo spa­ lju­ je je stan­ dard­ na reč za duh u naj­ ple­ me­ ni­ ti­ jem smi­ slu (āt­man). strikt­ no go­ vo­ re­ ći. pa ta­ ko mo­ žeš ubi­ ti svo­ je žen­ sko te­ lo u ce­ lo­ kup­ nom ci­ klu­ su ra­ đa­ nja. Da li je po­ treb­ no pri­ me­ ni­ ti 126 . Iako ja­u­har. naj­ sta­ ri­ jeg sve­ tog spi­ sa hin­ du­ i­ zma. ta­ ko i ovaj čin žen­ skog ju­ na­ štva op­ sta­ je u pa­ tri­ ot­ skim pri­ ča­ ma ko­ je se ka­ zu­ ju de­ ci. pu­ tem ko­ re­ na re­ či za spa­ se­ nje u naj­ ple­ me­ ni­ ti­ jem smi­ slu (muc → mo­ska) u pa­ si­ vu (mocyate). Kao što Ka­ nej. ko­ je su iz­ gu­ bi­ le ili će iz­ gu­ bi­ ti mu­ ža u ra­ tu] ko­ ji su vr­ ši­ le radž­ put­ ske go­ spo­ đe iz Či­ to­ ra i dru­ gih kra­ je­ va da bi iz­ be­ gle ne­ iz­ re­ ci­ va zver­ stva u ru­ ka­ ma mu­ sli­ man­ skih po­ bed­ ni­ ka svi­ ma je do­ bro po­ znat da bi se o nje­ mu mo­ ra­ lo po­ drob­ ni­ je go­ vo­ ri­ ti“ (HD II. me­ đu­ tim. 629). ono je od­ u­ vek ima­ lo ogrom­ nu ulo­ gu u or­ ga­ ni­ za­ ci­ ji ži­ vo­ ta hi­ n­ dui­ stič­ kih za­ jed­ ni­ ca. str. U dru­ gom sti­ hu.na mu­ že­ vlje­ voj po­ greb­ noj lo­ ma­ či sa­ da. u in­ te­ re­ su je je­ din­ stve­ nog pol­ nog po­ se­ do­ va­ nja že­ ne. te se ta­ ko ista ide­ o­ lo­ gi­ ja uvek iz­ no­ va stva­ ra na naj­ e­ le­ men­ tar­ ni­ jem ni­ vou. u kraj­ njoj li­ ni­ ji. Isto kao što ni op­ šti za­ kon za udo­ vi­ ce ni­ kad ni­ je do­ vo­ đen u pi­ ta­ nje. ni­ je čin sa­ti­ja. To je još je­ dan pa­ ra­ van ko­ ji skri­ va deo po­ re­ kla isto­ ri­ je pod­ re­ đe­ nog žen­ skog su­ bjek­ ta. ka­ da se vla­ sni­ štvo nad imo­ vi­ nom mo­ glo pri­ vre­ me­ no prav­ no pre­ ne­ ti na su­pru­gu. bez su­ za. str. Pa­ ra­ doks se ti­ me ne is­ cr­ plju­ je. dok je gla­ gol „oslo­ bo­ di­ ti“. sa­ mo­ spa­ lji­ va­ nje že­ na pred ta­ k vom pret­ njom zna­ či oza­ ko­ nja­ va­ nje si­ lo­ va­ nja kao „pri­ rod­ nog“ i. Za­ da­ tak pro­ na­ la­ že­ nja (pol­ no) pod­ re­ đe­ nog su­ bjek­ ta gu­ bi se u in­ sti­ tu­ ci­ o­ nal­ noj tek­ stu­ al­ no­ sti u drev­ nim ko­ re­ ni­ ma. ne­ u­ pad­ na za­ me­ na mr­ tvog i ži­ vog mu­ ža. 199). Čak i pri naj­ pro­ sti­ jem či­ ta­ nju ja­ sno je da se tekst „uop­ šte ne od­ no­ si na udo­ vi­ ce ne­ go na že­ ne u do­ ma­ ćin­ stvu pre­ mi­ nu­ log mu­ škar­ ca či­ ji su mu­ že­ vi ži­ vi“. 634). i iako ne že­ lim da go­ vo­ rim u pri­ log do­ zvo­ lje­ nog sek­ su­ al­ nog na­ si­ lja osva­ jač­ kih voj­ ski. po­ ja­ šnja­ va. „čak i ako se iz­ u­ zme ova za­ me­ na. usred­ sre­ đu­ je se na je­ dan oso­ ben od­ lo­ mak iz Rig-Ve­de. Pri tom. 2. Ima onih ko­ ji je či­ ta­ ju kao agné. 2. 2. su­ pru­ ga radž­ pu­ ta. on­ da. Upra­ vo za­ to što je ozna­ či­ telj pod uti­ ca­ jem mno­ štva fak­ to­ ra. ova ključ­ na za­ me­ na ni­ je je­ di­ na gre­ ška ov­ de.

Ne čini se neprimerenim ako primetimo da jedan „objektivni“ instrument kao što je rečnik koristi jedno izuzetno seksističko-pristrasno objašnjenje: „izrodi po­ tomstvo preminulom“! 83 Sunderlal T. yoní – a rō­han­tu ja­layōni­magné ]. ili pak go­ vo­ ri o „bi­ ra­ nju bra­ ta ili ne­ kog bli­ skog ro­ đa­ ka da iz­ ro­ di po­ tom­ ke pre­ mi­ nu­ lom ta­ ko što će se ože­ ni­ ti nje­ go­ vu udo­ vi­ cu“ (niyoga). s pri­ lo­ gom za me­ sto agré (is­ pred). str. 634)? Ovaj is­ k va­ re­ ni iz­ raz. a to je da Mu­ lin udž­ be­ nik sa istom iz­ ri­ či­ to­ šću tvr­ di da je na­ ve­ de­ ni stih iz Rig-Ve­de do­ kaz da „pre­ ma ne­ kim sta­ rim spi­ si­ ma udo­ vi­ ce 83 ima­ ju pra­ vo na pre­ u­ da­ ju i raz­ vod“. na ko­ je se ovom pri­ li­ kom upu­ ću­ je ime­ nom yoní. što je žen­ ski ob­ lik re­ či sat. CT) što je razmotrila ovaj odlo­ mak sa mnom. od­ no­ sno ra­ đa­ nja gra­ đa­ na? Pa­ ra­ dok­ sal­ no. N. Ka­ nej sma­ tra auto­ ri­ te­ tom za Dar­ma­ša­stru. Sanskrit–English Dictionary. 2.82 Ako se P. 1899. Sat na­ di­ la­ zi sva­ ki rod­ no od­ re­ đe­ ni po­ jam ma­ sku­ li­ ni­ te­ ta i uz­ di­ že se ne sa­ mo do ni­ voa ljud­ ske ne­ go i du­ hov­ ne uni­ ver­ zal­ no­ sti. Istoričari će podržati kolektivno zalaganje na polju socijalne pravde jedino ako neupućeni ljudi preispituju standarde „objektivnosti“ koji su kao takvi sačuvani u okviru date hegemonijske tradicije. Desai. 82 127 . Ta reč je sa­ da­ šnji par­ ti­ cip gla­ go­ la „bi­ ti“ i kao ta­ k va ne zna­ či sa­ mo po­ sto­ ja­ nje ne­ go Ča­ sno.isto­ rij­ sku oni­ ro­ kri­ ti­ ku na tvrd­ nju po­ put: „Sto­ ga se mo­ ra pri­ zna­ ti da su ili spi­ si ne­ tač­ ni ili je Ra­ gu­ nan­ da­ na na­ či­ nio ne­ na­ mer­ nu oma­ šku“ (HD II. U da­ tom kon­ tek­ stu. 634)? Tre­ ba re­ ći da osta­ tak po­ e­ me go­ vo­ ri ili o op­ štem pra­ vi­ lu za udo­ vi­ ce ko­ je po­ sle smr­ ti mu­ ža vra­ ća u do­ ba brah­ma­carya-stag­ na­ ci­ je. on­ da su Mu­ li­ ni Prin­ci­pi hin­du­i­ stič­kog za­ko­na prak­ tič­ ni vo­ dič. V. Clarendon Press: Oxford. ova sli­ kov­ na ve­ za iz­ me­ đu va­ gi­ ne i pla­ me­ na pot­ kre­ plju­ je tvrd­ nju o me­ ro­ dav­ no­ sti ovog sti­ ha. No. to zna­ če­ nje ne po­ ti­ re pri­ mar­ no zna­ če­ nje. a ti­ me že­ lje do­ bre že­ ne. na­ zva­ nog. Isto­ ričari često nisu tolerantni kada im se čini da modernisti pokušavaju da unesu „feminističke“ stavove u drevna patrijarhalna uređenja. Odmah bih da dodam i to da će njoj moja tuma­ čenja izgledati neodgovorno „književno-kritička“ isto kao što bi se istoričaru starog kova činila „modernističkim“ (vidi napomenu 83). sve­ Sir Monier Monier-Williams.“ Za­ što bi­ smo pri­ hva­ ti­ li da ovo „ve­ ro­ vat­ no zna­ či ’ne­ ka im pla­ men bu­ de hla­ dan kao vo­ da’“ (HD II. Pravo pitanje je. 84 Zahvaljujem profesorki Alison Finli sa Triniti Koledža (Hartford. Ka­ ko mo­ že­ mo sma­ tra­ ti me­ ro­ dav­ nim za do­ no­ še­ nje od­ lu­ ke o udo­ vič­ kom sa­ mo­ spa­ lji­ va­ nju od­ lo­ mak ko­ ji sla­ vi ula­ zak ras­ ko­ šno ob­ u­ če­ nih že­ na u pre­ bi­ va­ li­ šte. Pret­ hod­ no u ra­ du pi­ sa­ la sam o gra­ đe­ nju kon­ tra­ pri­ po­ ve­ sti žen­ ske sve­ sti. str. 1982. a to je „ge­ ni­ ta­ li­ je“ (iako mo­ žda još uvek ne spe­ ci­ fič­ no žen­ske ge­ ni­ ta­ li­ je). a ti­ me bi­ ća do­ bre že­ ne. Ovo po­ me­ ra­ nje uoča­ va se u frak­ tu­ ri upi­ sa­ noj već u sa­ moj re­ či sa­ti. str. a ti­ me bi­ ća že­ ne. a ti­ me že­ lje že­ ne. Tripathi: Bombay. na­ ra­ vno. naravno. če­ mu je sa­ti iz­ u­ ze­ tak. 2. 552. Ne mo­ že­ mo a da se ne za­ pi­ ta­ mo o ulo­ zi re­ či yoní. U sve­ tim spi­ si­ ma ta reč ozna­ ča­ va su­ šti­ nu. 184. zašto bi strukture patrijarhalne domina­ cije trebalo bespogovorno zabeležiti. mo­ žda opi­ su­ je pol­ nu neo­ d­ re­ đe­ nost ko­ ja po­ sta­ je si­ mu­ la­ krum in­ te­ lek­ tu­ al­ ne neo­ d­ re­ đe­ no­ sti spo­ zna­ je zna­ nja (tat­tvaj­nā­na).84 Pa­ ra­ doks po­ sta­ je uto­ li­ ko ve­ ći što Ra­ gu­ nan­ da­ na mo­ di­ fi­ ku­ je stih ta­ ko da on gla­ si: „Ne­ ka se pr­ vo usp­ nu do teč­nog pre­ bi­ va­ li­ šta [od­ no­ sno iz­ vo­ ri­ šta. Do­ bro i Pra­ ved­ no. Ono što ov­ de raz­ ot­ kri­ va­ mo je­ ste isto­ rij­ ski tekst onog što Frojd na­ zi­ va „lo­ gi­ kom po­ zajm­ lje­ nog čaj­ ni­ ka“. Mulla: Principles of Hindu law. M. reč zna­ či „pre­ bi­ va­ li­ šte“. u pla­ me­ nu [i­ li od pla­ me­ na]. str. teč­ ne ge­ ni­ ta­ li­ je od pla­ me­ na. ta­ ko da van­ kon­ tek­ stu­ al­ na sli­ ka sko­ ro pri­ ka­ zu­ je ula­ zak u čin ti­ pič­ no bur­ žo­ a­ ske pro­ iz­ vod­ nje. Alison Finli je stručnjak za Rig-Vedu.

Ne mo­ gu ov­ de oda­ ti pu­ no pri­ zna­ nje tom vr­ hun­ skom pri­ mer­ ku is­ kre­ ne po­ dr­ ške im­ pe­ ri­ ja­ li­ zmu kao ci­ vi­ li­ zu­ ju­ ćoj mi­ si­ ji. na­ la­ zi se hin­ du­ i­ stič­ ka ma­ ni­ pu­ la­ ci­ ja kon­ sti­ tu­ i­ sa­ nja žen­ skog su­bjek­ta ko­ ju sam po­ ku­ ša­ la da raz­ mo­ trim. Lju­ bav­ ni Pu­ po­ ljak. Za­ o­ de­ nu­ ta Iz­ ma­ gli­ com. Doubleday Anchor: New York. do­ bre su­ pru­ ge. (Prim. ne do­ vo­ di u pi­ ta­ nje „ko­ ri­ sna su­ ro­ vost“ Bri­ ta­ na­ ca u In­ di­ ji ni­ ti se is­ pi­ tu­ je nje­ na mo­ ti­ vi­ sa­ nost te­ ri­ to­ ri­ jal­ nom eks­ pan­ zi­ jom ili upra­ vlja­ njem in­ du­ strij­ skim ka­ pi­ ta­ lom. či­ me udo­ vi­ ca iz­ be­ ga­ va re­ gre­ si­ ju u sta­ tič­ no sta­ nje (brah­ma­crya). Iz to­ ga mo­ že­ mo shva­ ti­ ti i to da „In­ di­ ju“ mo­ gu pri­ ka­ zi­ va­ ti i nje­ ni im­ pe­ ri­ jal­ ni go­ spo­ da­ ri. ona uka­ zu­ je na ono što je pri­ me­ re­ no. iz­ grad­ nja kom­ pakt­ ne i ho­ mo­ ge­ ne sli­ ke sa pred­ sed­ ni­ ci­ ma dr­ ža­ va i bri­ tan­ skim ad­ mi­ ni­ stra­ to­ ri­ ma. žen­ ski ob­ lik ove re­ či. 88 Ibid. Sr­ cu­ len­ ce. Eho. Sa­ znao je ime­ na sa­ ti­ ja ko­ je su na­ šle smrt na po­ greb­ nim lo­ ma­ ča­ ma bi­ ka­ ner­ skih ra­ dža. An Introduction to Metaphysics. po­ stup­ ke do­ bre su­ pru­ ge sa sa­ mo­ spa­ lji­ va­ njem na mu­ že­ vlje­ voj po­ greb­ noj lo­ ma­ či. u na­ sto­ ja­ nju da spa­ su tam­ no­ pu­ te že­ ne od tam­ no­ pu­ tih mu­ ška­ ra­ ca. 37. za raz­ li­ ku od sa­ mo gra­ đan­ skog. Nig­ de se u knji­ zi. Ute­ ha. Na­ mi­ gu­ ša. je na­ pra­ vio Ko­ lum­ bo. Osmeh. Na ra­ to jest. str. (Već sam po­ me­ nu­ la Sa­ti (Sut­tee). Me­ se­ čev Zrak. či­ ji autor po sop­ stve­ nom pri­ zna­ nju „vo­ li In­ di­ ju“. 58. prev. Lju­ bav­ ni Uži­ tak. knji­ gu Edvar­ da Tomp­ so­ na ko­ ja je ob­ ja­ vlje­ na 1928. omo­ gu­ ći­ lo uvo­ đe­ nje žen­ 88 skog su­ bjek­ ta u dis­ kurs dva­ de­ se­ tog ve­ ka na en­ gle­ skom je­ zi­ ku. što je po­ sle­ di­ ca Ko­ lum­ bo­ ve za­ bu­ ne da je sti­ gao do oba­ la In­ di­ je. Čak i kao pre­ fiks. 85 128 . na­ me­ ću ovim že­ na­ ma još ve­ ća ide­ o­ lo­ ška ogra­ ni­ če­ nja ti­ me što u pot­ pu­ no­ sti po­ i­ sto­ ve­ ću­ ju. Ovim se ilu­ stru­ je slo­ že­ ni uti­ caj ra­ snih.op­ šti duh. 86 U en­ gle­ skom je­ zi­ ku ne po­ sto­ ji raz­ li­ ka iz­ me­ đu re­ či In­ di­ jac i In­ di­ ja­ nac. jed­ no­ stav­ no zna­ či „do­ bra su­ pru­ ga“. Cvet­ ni Ven­ čić. 1961. op.87 Ono što je pro­ ble­ ma­ tič­ no u nje­ go­ voj knji­ zi je­ ste upra­ vo na­ čin pri­ ka­ zi­ va­ nja In­ di­ je. ”Taking chances”. prev. pri­ klad­ no. vidi Derrida. Sa­ti po­ mi­ njem ov­ de za­ to što Tomp­ son već u pr­ voj re­ če­ ni­ ci ni­ jan­ si­ ra zna­ če­ nje re­ či i pre­ vo­ di je kao „ver­ na“. Do­ bar Znak. cit. baš kao što je u no­ men­ kla­ tu­ ri „ame­ rič­ ki In­ di­ jan­ ci“ osta­ la za­ be­ le­ že­ na či­ nje­ nič­ na gre­ ška ko­ ju 86 znim je­ zi­ ci­ ma ko­ ji se go­ vo­ re u In­ di­ ji reč je „spa­ lji­ va­ nje sa­ti­je“. Ro­ đe­ na U Se­ ni­ ku. Na dru­ goj stra­ ni ova­ k vog kon­ sti­ tu­ i­ sa­ nja objek­ta. što je. u okvi­ru dis­kur­ziv­ne prak­se. ili Če­ do Obla­ ka – ovo po­ sled­ nje je omi­ lje­ no ime’. či­ jom će se za­ bra­ nom (od­ no­ sno ukla­ nja­ njem) stvo­ ri­ ti pri­ li­ ka za us­ po­ sta­ vlja­ nje do­ brog. 15. Na­ đe­ na Vr­ li­ na. Sad je pra­ vi tre­ nu­ tak da se ot­ kri­ je da je u na­ zi­ vu sa­ti ko­ jim se upu­ ću­ je na ob­ red udo­ vič­ kog sa­ mo­ spa­ lji­ va­ nja osta­ la za­ be­ le­ že­ na gra­ ma­ tič­ ka gre­ ška ko­ ju su na­ pra­ vi­ li Bri­ tan­ ci. iako po­ gre­ šno pre­ ne­ se­ no. ) Raz­ mo­ tri­ te uva­ ža­ va­ nje s ko­ jim Tomp­ son is­ ti­ če stav ge­ ne­ ra­ la Čar­ lsa Her­ vi­ ja pre­ ma pi­ ta­ nju sa­ti­ja: „Ima je­ dan deo kod Her­ vi­ ja ko­ ji bu­ di sa­ ža­ lje­ nje pre­ ma si­ ste­ mu ko­ ji od že­ ne zah­ te­ va is­ klju­ či­ vo da bu­ de le­ pa i ver­ na. go­ di­ ne. Sun­ čev Zrak. a sve to iz per­ spek­ ti­ ve „raz­ bo­ ri­ tog čo­ ve­ ka“ ko­ ji je tu sa­ mo tran­ spa­ rent­ ni glas ra­ zum­ nog čo­ ve­ čan­ stva. To­ li­ ko je uz­ vi­ še­ na da se na­ šla u naj­ ek­ sklu­ ziv­ ni­ jem dis­ kur­ su sa­ vre­ me­ ne za­ pad­ ne fi­ lo­ zo­ fi­ je: Haj­ de­ ge­ ro­ vom pro­ mi­ šlja­ nju Bit­ ka. ti­ me što ti­ pič­ ne zah­ te­ ve vik­ to­ ri­ jan­ ske vi­ še kla­ se na­ me­ će „svo­ joj že­ ni“ (nje­ gov Martin Heidegger. Mo­ žda ga je mo­ gu­ će pre­ po­ zna­ ti čak i ka­ da je je­ zič­ ki za­ gla­ đen: bel­ ci.) 87 Thompson. Ne­ sreć­ na U Lju­ ba­ vi.“ I opet. Bla­ go­ o­ ka. Za status ličnog imena kao „oznake“. pri­ stoj­ no. kla­ snih i rod­ nih či­ ni­ la­ ca u ovoj si­ tu­ a­ ci­ ji. dru­ štva. Obe su na en­ gle­ skom „In­ dian“. Ralph Manheim. no­ si­ le su ime­ na po­ put ’Kra­ lji­ ca Sun­ če­ vih Zra­ ka. 85 Sa­ti. str. str.

Ka­ da bi se sve ovo uze­ lo u ob­ zir. Sa­ ti je kao žen­ sko ime u ši­ ro­ koj upo­ tre­ bi da­ nas u In­ di­ ji. ali je lič­ no ime naj­ po­ dlo­ žni­ je ta­ k voj vr­ sti ob­ ma­ ne. „pre­ vo­ di­ o­ ca“ Ru­ba­i­ja Ome­ ra Ha­ ja­ ma či­ ja je na­ vod­ na „objek­ tiv­ nost“ do­ pri­ ne­ la stva­ ra­ nju od­ re­ đe­ ne pred­ sta­ ve o ori­ jen­ tal­ noj že­ ni. knj. Istorija seksualnosti. a iro­ ni­ ja je tim ve­ ća što ovo zna­ če­ nje za­ jed­ nič­ ke 89 90 Thomspon. sled­ stve­ no 90 mer že­ ne-u-im­ pe­ ri­ ja­ to­ me. 10. a sva­ ka ras­ pra­ va o spa­ lji­ va­ nju udo­ vi­ ca u Ra­ dža­ sta­ nu. op. ni da se zna. ali je po­ sta­ la ste­ re­ o­ tip zlo­ či­ nač­ ke pa­ ro­ di­ je ari­ jev­ ske he­ ge­ mo­ ni­ je. kon­ sti­ tu­ i­ sa­ nja su­ bjek­ ta i uob­ li­ ča­ va­ nja objek­ ta. ne­ go u si­ lo­ vi­ tom ko­ le­ ba­ nju iz­ me­ đu tra­ di­ ci­ je i mo­ der­ ni­ zma gde se za­ te­ kla iz­ me­ šte­ na fi­ gu­ ra­ ci­ ja „že­ ne Tre­ ćeg sve­ ta“. nji­ ho­ vog pre­ vo­ đe­ nja. 1982. pre­ sta­ lo je da me zbu­ nju­ je. str. Šta je. na­ ro­ či­ to me­ đu vla­ da­ ju­ ćom kla­ som. str. bol­ nom apo­ ri­ jom iz­ me­ đu su­ bje­ kat­ skog i ob­ je­ kat­ skog sta­ tu­ sa.“89 Iz­ me­ đu pa­ tri­ jar­ ha­ ta i im­ pe­ ri­ ja­ li­ zma. po­ put za­ na­ tli­ ja. Ne­ ma opa­ sni­ je raz­ bi­ bri­ ge od tran­ spo­ no­ va­ nja lič­ nih ime­ na u za­ jed­ nič­ ke ime­ ni­ ce. 1. Ono što mi ov­ de raz­ ma­ tra­ mo je­ ste trik ko­ ji su Bri­ tan­ ci iz­ ve­ li sa sa­ti­jem. Eli­ o­ ta. pod na­ slo­ vom „Psi­ ho­ lo­ gi­ ja ’Sa­ti­ja’“. ni da se vi­ di. na pri­ mer. se­ o­ skih sve­ šte­ ni­ ka. i ne­ ma šta da se ka­ že. ne u či­ stom ni­ šta­ vi­ lu. Prosveta: Beograd. ali isti­ ni za vo­ lju. 129 . bla­ go­ slo­ vi naš dom“). Ta­ k vi tri­ ko­ vi mo­ gu se iz­ ve­ sti i sa „za­ jed­ nič­ kim ime­ ni­ ca­ ma“. pre­ vod lič­ nih ime­ na na­ su­ mič­ no oda­ bra­ nih sa­ vre­ me­ nih fran­ cu­ skih fi­ lo­ zo­ fa ili čla­ no­ va od­ bo­ ra di­ rek­ to­ ra pre­ sti­ žnih kor­ po­ ra­ ci­ ja na ju­ gu SAD-a pru­ žio bi nam do­ ka­ ze o va­ tre­ nim pri­ sta­ li­ ca­ ma ne­ ke ar­ han­ đel­ ske ili ha­ gi­ o­ cen­ trič­ ne te­ o­ kra­ ti­ je. cit. se­ lja­ ka. Jelena Stakić. Tomp­ son mo­ že da na­ pi­ še. 137.“ Sa­ti kao pri­ li­ zmu do­ veo bi u pi­ ta­ nje i re­ kon­ stru­ i­ sao ovu opo­ zi­ ci­ ju iz­ me­ đu su­ bjek­ ta (za­ ko­ na) i objek­ ta spo­ zna­ je (gu­ še­ nja) i me­ sto „ne­ stan­ ka“ obe­ le­ ži­ lo ne­ čim dru­ gim. Tomp­ son da­ je se­ bi za pra­ vo da In­ du­ ski­ nju spa­ sa­ va od „si­ ste­ ma“. Tu je reč obe­ le­ že­ na jed­ nom vr­ stom ste­ re­ o­ ti­ pa o In­ di­ ji – ve­ li­ čan­ stve­ no­ šću eku­ men­ skih Upa­ ni­ ša­ da. po­ tvr­ da o ne­ po­ sto­ ja­ nju i za­ klju­ čak da. Po­ ku­ ša­ la sam da re­ kon­ stru­ i­ šem ime­ na s tog spi­ ska i po­ če­ la da ose­ ćam Her­ viTomp­ so­ no­ vu aro­ gan­ ci­ ju. „Na­ me­ ra­ vao sam da po­ ku­ šam da to is­ tra­ žim. bi­ la je bli­ sko po­ ve­ za­ na s po­ zi­ tiv­ no ili ne­ ga­ tiv­ no iz­ gra­ đe­ nom pred­ sta­ vom o hin­ du­ i­ stič­ kom (ili ari­ jev­ skom) ko­ mu­ na­ li­ zmu. prev. 1978. a ne mûkom i ne­ po­ sto­ ja­ njem. re­ vi­ di­ rao bi se sva­ ki de­ talj po­ sto­ je­ ćih su­ do­ va ko­ ji se sma­ tra­ ju va­ lja­ nim u isto­ ri­ ji sek­ su­ al­ no­ sti na Za­ pa­ du: „U to­ me je od­ li­ ka gu­ še­ nja (la re­ pres­ sion) i po to­ me se ono raz­ li­ ku­ je od za­ bra­ na ko­ je sa­ dr­ ži prost ka­ zne­ ni za­ kon: ono uglav­ nom dej­ stvu­ je kao osu­ da na iš­ če­ za­ va­ nje. lik že­ ne ne­ sta­ je. Ili mo­ žda bi. ko­ ja u bra­ man­ skom ob­ re­ du ozna­ ča­ va ute­ hu i udob­ nost ko­ ju pru­ ža po­ ro­ dič­ ni dom (kao u „Bo­ že. je naj­ me­ ro­ dav­ ni­ ji tekst ko­ ji go­ vo­ ri o to­ me. (Sa­ i­ dov Ori­jen­ta­li­zam.omi­ lje­ ni iz­ raz). i po­ to­ njeg ko­ ri­ šće­ nja kao so­ ci­ o­ lo­ ških do­ ka­ za. mo­ glo bi­ ti „Ute­ ha“? Mo­ žda „Shan­ ti“? Či­ ta­ o­ ci će se se­ ti­ ti po­ sled­ njeg sti­ ha Pu­ste ze­mlje T. Po­ gled na ža­ lo­ sno iz­ gre­ še­ na ime­ na sa­ti­ja iz ne­ što ni­ žih dru­ štve­ nih slo­ je­ va u Ben­ ga­ lu. ne­ go što je re­ zul­ tat so­ ci­ o­ lo­ ških is­ tra­ ži­ va­ nja. ko­ ji­ ma su udo­ vi­ ce naj­ če­ šće pri­ pa­ da­ le.) Ako bi­ smo raz­ mi­ šlja­ li na taj na­ čin. gde je na­ ša le­ pa i ver­ na spa­ lje­ na udo­ vi­ ca? Aura ko­ ja okru­ žu­ je ova ime­ na na­ sta­ la je vi­ še za­ hva­ lju­ ju­ ći pi­ sci­ ma po­ put Edvar­ da Fic­ dže­ ral­ da. Bi­ ka­ ner je u Ra­ dža­ sta­ nu. ali isto ta­ ko i kao za­ po­ vest da se ću­ ti. Mišel Fuko. zaj­ mo­ da­ va­ ca ili kle­ ra. Ili mo­ žda „Swa­ sti“? Či­ ta­ o­ ci će se se­ ti­ ti sva­sti­ke. ne bi uro­ dio ta­ ko le­ pim plo­ dom (Tomp­ so­ nov omi­ lje­ ni pri­ dev za opis Ben­ ga­ la­ ca je­ ste „im­ be­ cil­ ni“). Da­ ti žen­ skom de­ te­ tu ime „do­ bra su­ pru­ ga“ no­ si u se­ bi pro­ lep­ tič­ nu iro­ ni­ ju. Iz­ me­ đu ove dve apro­ pri­ ja­ ci­ je. S. Po­ što je na taj na­ čin pri­ pi­ to­ mio su­ bjekt.

No. Osim to­ ga. mo­ že pod­ ve­ sti pod ne­ ki mo­ del in­ ter­ ven­ ci­ o­ ni­ stič­ ke prak­ se? Po­ što ovaj ogled po­ la­ zi od shva­ ta­ nja da tre­ ba bi­ ti po­ do­ zriv pre­ ma sva­ koj ova­ ko ja­ sno raz­ gra­ ni­ če­ noj no­ stal­ gi­ ji za iz­ gu­ blje­ nim ko­ re­ ni­ ma. Ako ugnje­ te­ ni u si­ ste­ mu so­ ci­ ja­ li­ zo­ va­ nog ka­ pi­ ta­ la ne­ ma­ ju nu­ žno ne­ po­ sre­ dan pri­ stup „is­ prav­ nom“ ob­ li­ ku ot­ po­ ra. 92 130 . Pri­ ča o mi­ to­ lo­ škoj Sa­ ti. Li­ ko­ vi po­ put bo­ gi­ nje Ate­ ne – „kće­ ri svo­ jih oče­ va. sa­ mo­ zva­ no ne­ kon­ ta­ mi­ ni­ ra­ ne ma­ te­ ri­ com“ – ko­ ri­ sne su za us­ po­ sta­ vlja­ nje ide­ o­ lo­ gi­ je ko­ jom že­ ne sa­ me se­ be uni­ ža­ va­ ju. Sa­ ti – već no­ si to ime – do­ la­ zi ne­ po­ zva­ na na dvor svo­ ga oca. Ne po­ sto­ ji pro­ stor oda­ kle bi pol­ no od­ re­ đe­ ni pod­ re­ đe­ ni su­ bjekt mo­ gao da go­ vo­ ri.92 U jed­ nom de­ lu pri­ če. što tre­ ba raz­ li­ ko­ va­ ti od de­ kon­ struk­ ti­ vi­ stič­ kog sta­ va pre­ ma esen­ ci­ ja­ li­ stič­ kom su­ bjek­ tu. bu­ du­ ći da po­ ti­ če iz isto­ ri­ je pe­ ri­ fe­ ri­ je. ima slič­ nu ulo­ gu: ži­ vi muž sve­ ti se za smrt su­ pru­ ge. u is­ toj me­ ri je ide­ o­ lo­ ški kon­ ta­ mi­ ni­ ra­ no na­ ti­ vi­ zmom i obr­ nu­ tim et­ no­ cen­ tri­ zmom kao što je bi­ lo im­ pe­ ri­ ja­ li­ stič­ ki iz­ bri­ sa­ ti sli­ ku bli­ sta­ ve rat­ ni­ ce. što je či­ ni fe­ mi­ ni­ stič­ kom. Sve što se može tvrditi jeste da se radi o nizu semiotičkih izmeštanja sa ženskim subjektom u svojstvu označitelja. Maj­ ke Dur­ ge i smi­ sao i zna­ čaj lič­ ne ime­ ni­ ce Sa­ ti sve­ sti sa­ mo na ob­ red­ no spa­ lji­ va­ nje bes­ po­ moć­ ne udo­ vi­ ce da bi ona žr­ tvu­ ju­ ći se bi­ la spa­ se­ na. a to je Dur­ ga u svom ob­ lič­ ju do­ bre su­ pru­ ge. što nas vodi nazad na pripovest koju razotkrivamo. iz­ mi­ ri­ va­ njem ra­ ču­ na iz­ me­ đu ve­ li­ kih bo­ go­ va re­ a­ li­ zu­ je se uni­ šte­ nje žen­ skog te­ la i ti­ me se ze­ mlja osve­ šta­ va. ako se to postiže bez preispitivanja nostalgije ili njene suprotnosti. veoma diskutabilno tvrditi da zločin spaljivanja udovica s malim mirazom među radničkom klasom u savremenoj Indiji uz uveravanja da se radi o samoubistvu treba shvatiti kao upotrebu ili zloupotrebu tradicionalnog samoubistva putem satija.ime­ ni­ ce ni­ je pri­ mar­ ni po­ kre­ tač u lič­ nom ime­ nu. na­ ro­ či­ to ako se na nji­ ma te­ me­ lji stva­ ra­ nje kon­ tra­ he­ ge­ mo­ nij­ ske ide­ o­ lo­ gi­ je. 93 Zauzimanje stava protiv nostalgije kao osnove za stvaranje kontrahegemonijske ideologije ne podržava njenu negativnu upotrebu. da li se ide­ o­ lo­ gi­ ja sa­ti­ja. Vi­ šnu ras­ ko­ ma­ da nje­ no te­ lo i raz­ ba­ ca de­ lo­ ve po ze­ mlji. Čak ni njen bo­ žan­ ski su­ prug Ši­ va ni­ je po­ zvan. ve­ o­ ma va­ žan su­ kob u tom još uvek ne­ za­ vr­ še­ nom ra­ tu na­ stao je zbog po­ de­ le pot­ kon­ ti­ nen­ ta. ko­ ja pre­ o­ kre­ će sva­ ku na­ ra­ te­ mu ob­ re­ da.91 No­ vo­ ro­ đe­ ne de­ voj­ či­ ce do­ bi­ ja­ ju ime po od­re­đe­noj Sa­ ti iz hin­ du­ i­ stič­ ke mi­ to­ lo­ gi­ je. Njen otac po­ či­ nje da vre­ đa Ši­ vu i Sa­ ti umi­ re u mu­ ka­ ma. Ši­ va do­ la­ zi pun gne­ va i igra po va­ si­ o­ ni sa Sa­ ti­ ji­ nim mr­ tvim te­ lom pre­ ko ra­ me­ na. samo će se aktivno doprineti tome da se umesto ženskog subjekta na mestu označitelja nađu rasna/etnička pripadnost ili prosti genitalizam. na primer. S dru­ ge 91 Činjenica da se reč koristila za obraćanje ženi visokog roda („gospa“) dodatno komplikuje stvari. po mom mi­ šlje­ nju. u na­ stav­ ku ogle­ da mo­ ram da­ ti pri­ mer. De­ fi­ ni­ sa­ nje Bri­ ta­ na­ ca in­ dij­ skog po­ re­ kla kao In­ du­ sa u hin­ du­ i­ stič­ kom za­ ko­ nu je jed­ no od obe­ lež­ ja ide­ o­ lo­ škog ra­ ta ko­ ji Bri­ tan­ ci vo­ de pro­ tiv islam­ skih mo­ gul­ skih vla­ da­ ra In­ di­ je. Jasno je da na svaki mogući način treba raditi na tome da se zaustavi spaljivanje nevesti. ta­ kvi po­ je­ di­ nač­ ni pri­ me­ ri su mo­de­li tra­ gič­ nog ne­ u­ spe­ ha in­ ter­ ven­ ci­ o­ ni­ stič­ ke prak­ se. jer ja is­ pi­ tu­ jem stva­ ra­ nje mo­ de­ la kao ta­ kvih. bilo bi. U složenim okvirima savremene političke ekonomije.93 (Pri­ mer ko­ ji na­ vo­ dim ov­ de ni­ je od­ bra­ na ni­ ka­ kvog za­ gri­ že­ nog hin­ du­ i­ stič­ kog se­ strin­ stva pre­ da­ nog sa­ mo­ u­ ni­ šte­ nju. Vi­ de­ ti u ovom mi­ tu do­ kaz fe­ mi­ ni­ stič­ ke na­ stro­ je­ no­ sti kla­ sič­ nog hin­ du­ iz ­ ma ili po­ tvr­ du da se u sre­ di­ štu in­ dij­ ske kul­ tu­ re na­ la­ zi bo­ gi­ nja. Na sva­ ko me­ sto gde su pa­ le ove sve­ ti­ nje do­ la­ ze ho­ do­ ča­ sni­ ci. Treba imati na umu da je ovo primer samo jednog od njenih pojavnih oblika u okviru panteona.

kao pred­ me­ ti ana­ li­ ze dis­ kur­ sa ko­ ju vr­ ši in­ te­ lek­ tu­ al­ ka ko­ ja se ne od­ ri­ če se­ be. brah­ma­cā­ri­ni ko­ ja se si­ gur­ no ra­ do­ va­ la to­ me da po­ sta­ ne do­ bra su­ pru­ ga. Dok je če­ ka­ la. Sko­ ro de­ set go­ di­ na ka­ sni­ je ot­ kri­ ve­ no je da je de­ voj­ ka bi­ la član jed­ ne od mno­ gih gru­ pa ko­ je su vo­ di­ le oru­ ža­ nu bor­ bu za ne­ za­ vi­ snost In­ di­ je. Bu­ va­ ni­ šva­ ri. Pri­ ču o ži­ vo­ tu i smr­ ti Bu­ va­ ni­ šva­ ri sam ču­ la od svo­ je po­ ro­ di­ ce. ima­ le ta­ ko is­ pu­ nje­ ne i div­ ne ži­ vo­ te. On opa­ ža ka­ tahre­ zu u ko­ re­ ni­ ma. od­ lu­ či­ la je da se ubi­ je. Ona je uop­ šti­ la do­ zvo­ lje­ ni mo­ tiv za sa­ mo­ u­ bi­ stvo že­ ne ti­ me što se sil­ no po­ tru­ di­ la da ga po­ mo­ ću fi­ zi­ o­ lo­ ških obe­ lež­ ja sop­ stve­ nog te­ la oslo­ bo­ di (a ne pro­ sto ne­ gi­ ra) iz za­ tvo­ ra za­ ko­ ni­ te stra­ sti jed­ nog je­ di­ nog mu­ škar­ ca. ali i da odem da­ lje od De­ ri­ di­ ne de­ kon­ struk­ ci­ je. ti mo­ de­ li mo­ gu ra­ sve­ tli­ ti po­ je­ di­ ne de­ lo­ ve dru­ štve­ nog tek­ sta. go­ di­ ne. ne­ či­ sta udo­ vi­ ca mo­ ra da sa­ če­ ka. obe­ si­ la se u oče­ vom ma­ lom sta­ nu u Se­ ver­ noj Kal­ ku­ ti 1926. ko­ ju ne ce­ nim kao fe­ mi­ ni­ zam sa­ mu po se­ bi.stra­ ne. pred oči­ ma jav­ no­ sti. ko­ ja se ba­ vi fi­ lo­ zo­ fi­ jom i san­ skri­ tom i či­ ji su ra­ ni re­ zul­ ta­ ti in­ te­ lek­ tu­ al­ nog ra­ da sko­ ro isti kao mo­ ji. Za­ to je če­ ka­ la da do­ bi­ je men­ stru­ a­ ci­ ju. sa­ mo­ u­ bi­ stvo Bu­ va­ ne­ šva­ ri Ba­ du­ ri je jed­ no ne­ pri­ met­ no. Ša­ i­ le­ šva­ ri i Ra­ se­ šva­ ri. te­ be za­ ni­ ma baš ne­ sreć­ na Bu­ va­ ni­ šva­ ri? (b) Pi­ ta­ la sam nje­ ne ne­ ća­ ke. dok se ne pro­ či­ sti ku­ pa­ njem če­ tvr­ ti dan. Iz­ gle­ da da se ra­ di­ lo o za­ bra­ nje­ noj lju­ ba­ vi. po­ što je Bu­ va­ ni­ šva­ ri ta­ da ima­ la men­ stru­ a­ ci­ ju. pri­ mer po­ mra­ če­ nja sve­ sti pre ne­ go raz­ bo­ ri­ to­ sti. su­ bal­ ter­ no pre­ i­ spi­ si­ va­ nje dru­ štve­ nog tek­ sta sa­ mo­ u­ bi­ stva pu­ tem sa­ti­ja jed­ na­ ko kao i he­ ge­ mo­ nij­ ska pri­ ča o va­ tre­ noj. i tek on­ da ima pra­ vo na svo­ ju di­ sku­ ta­ bil­ nu po­ vla­ sti­ cu. u kon­ tek­ stu pro­ ble­ ma­ ti­ ke ko­ jom sam se ba­ vi­ la. Ko­ nač­ no joj je po­ ve­ ren za­ da­ tak da iz­ vr­ ši po­ li­ tič­ ki aten­ tat. mo­ žda je iz­ no­ va na­ pi­ sa­ la dru­ štve­ ni tekst sa­ mo­ u­ bi­ stva pu­ tem sa­ti­ja i to na in­ ter­ ven­ ci­ o­ ni­ stič­ ki na­ čin. Pre ne­ go što sam od­ lu­ či­ la da je po­ drob­ ni­ je is­ tra­ žim. Pod­ re­ đe­ ne že­ ne ne mo­ že­ mo ču­ ti ni­ ti pro­ či­ ta­ ti ne­ što što su one na­ pi­ sa­ le. obra­ ti­ la sam se jed­ noj Ben­ gal­ ki. On za­ go­ va­ ra pre­ i­ spi­ si­ va­ nje uto­ pij­ skog struk­ tu­ ral­ nog 131 . U ne­ po­ sred­ nom kon­ tek­ stu njen je po­ stu­ pak iz­ gle­ dao ap­ sur­ dan. kad su nje­ ne dve se­ stre. Bu­ va­ ni­ šva­ ri je zna­ la da će nje­ nu smr­ ti di­ jag­ no­ sti­ ko­ va­ ti kao po­ sle­ di­ cu van­ brač­ ne ve­ ze. ad hok. No. Dve re­ ak­ ci­ je: (a) Za­ što. U ovom tu­ ma­ če­ nju. bor­ be­ noj i po­ ro­ dič­ noj Dur­ gi. bez ob­ zi­ ra ko­ li­ ko na­ su­ mič­ no. U ne­ mo­ guć­ no­ sti da se su­ o­ či sa za­ dat­ kom. Bu­ va­ ni­ šva­ ri Ba­ du­ ri. što je ja­ sno po­ ka­ zi­ va­ lo da se ne ra­ di o van­ brač­ noj trud­ no­ ći. Po­ ku­ ša­ la sam da ko­ ri­ stim. (Jed­ no od pred­ lo­ že­ nih ob­ ja­ šnje­ nja nje­ nog neo­ bja­ šnji­ vog po­ stup­ ka bi­ lo je da je to uči­ ni­ la zbog me­ lan­ ho­ li­ je iza­ zva­ ne ze­ to­ vim ne­ pre­ sta­ nim za­ dir­ ki­ va­ nji­ ma što se sa to­ li­ ko go­ di­ na još ni­ je uda­ la). a sve­ sna ko­ li­ ko je u ži­ vo­ tu bit­ no ne iz­ i­ gra­ ti po­ ve­ re­ nje. De­ ri­ di­ na ra­ di­ kal­ na kri­ ti­ ka obe­ le­ že­ na je opa­ sno­ šću od apro­ pri­ ja­ ci­ je pu­ tem asi­ mi­ la­ ci­ je. Od­ mah se uoča­ va da je oslo­ ba­ đa­ ju­ ći gest – če­ ka­ nje men­ stru­ a­ ci­ je – u su­ prot­ no­ sti sa za­ bra­ nom ko­ ja ni­ je do­ zvo­ lja­ va­ la že­ na­ ma s men­ stru­ a­ ci­ jom da se spa­ le.) De­ voj­ ka od še­ sna­ est ili se­ dam­ na­ est go­ di­ na. nje­ go­ va mor­ fo­ lo­ gi­ ja se po­ ka­ za­ la pe­ dant­ ni­ jom i ko­ ri­ sni­ jom ne­ go Fu­ ko­ o­ vo i De­ le­ zo­ vo ne­ po­ sred­ no i sa­ dr­ žaj­ no usme­ re­ nje na vi­ še „po­ li­ tič­ ka“ pi­ ta­ nja – De­ le­ zov pred­ log da se „po­ sta­ ne že­ na“ – što či­ ni opa­ sni­ jim nji­ hov uti­ caj na zdu­ šne ra­ di­ ka­ le u ame­ rič­ kim aka­ dem­ skim kru­ go­ vi­ ma. No­ ve i raz­ li­ či­ te mo­ guć­ no­ sti ko­ je otva­ ra ovo he­ ge­ mo­ nij­ sko pre­ da­ nje o ra­ to­ bor­ noj maj­ ci za­ be­ le­ že­ ne su i op­ štepo­ zna­ te u na­ ro­ du za­ hva­ lju­ ju­ ći dis­ kur­ su mu­ ških vo­ đa i pri­ pad­ ni­ ka po­ kre­ ta za ne­ za­ vi­ snost. Uzrok sa­ mo­ u­ bi­ stva bio je ne­ po­ znat. kad men­ stru­ a­ ci­ ja pro­ đe.

1987]. Nicholas Hays: Stony Brook. Ne­ ma svr­ he sa­ sta­ vlja­ ti du­ gač­ ki spi­ sak glo­ bal­ nih po­ trep­ šti­ na na ko­ me će se na­ ći „že­ na“ kao hva­ le vred­ na stav­ ka.94 Pod­ re­ đe­ ni ne mo­ gu da go­ vo­ re. njegov prikaz „ćorsokaka u kome se našla druga faza poststrukturalizma“ gubi na snazi zbog toga što ne uzima u obzir Deridu. Na ovom me­ stu mo­ ram pri­ zna­ ti du­ go­ roč­ nu ko­ ri­ snost de­ la Ža­ ka De­ ri­ de ko­ ju mi se či­ ni da vi­ še ne pro­ na­ la­ zim kod auto­ ra Isto­ri­je sek­su­al­no­sti i Mil­le Pla­te­a­ux. Pred­ sta­ vlja­ nje ni­ je iš­ če­ zlo. 87–94). The Origin of Geometry.im­ pul­ sa ta­ ko da se „uči­ ni de­li­rič­nim taj unu­ tra­ šnji glas ko­ ji je glas dru­ gog u na­ ma“. 94 132 . Djuzovo tumačenje odnosa između „marksističke tradicije“ i „autonomnog subjekta“ nije isto kao moje. on nekritično pristupa kritičkoj teoriji i intersubjektivnoj normi. koji se protivio privilegovanju jezika još na početku karijere. Ono zbog čega se njegova sjajna analiza toliko razlikuje od mojih interesovanja jeste. to što Subjekt u okvire čije Istorije on smešta Fukoovo delo jeste Subjekt evropske tradicije (str. što može lako do­ vesti do zamene „individue“. prev. 144. No. 1978. (S en­gle­skog pre­ve­le Na­ta­ša Ka­ran­fi­lo­vić i Ari­ja­na Lu­bu­rić-Cvi­ja­no­vić) Nisam pročitala Peter Dews. NY. Verso: London. odnosno „subjekta“ pri lociranju „epistemološkog subjekta“. New Left Review. ”Intro­ duction” u Edmund Husserl. na­ ravno. ne sme sa­ mo od­ mah­ nu­ ti ru­ kom. koliko vidim iz ovog kratkog ogleda. Dalje. S interesovanjem iščekujem njegovu novu knjigu na istu temu [Peter Dews. 1984. The Logics of Disintegration: Post-structuralist thought and the claims of critical theory. Moja i njegova kritika imaju mnogo toga zajedničkog. Že­ na ko­ ja je in­ te­ lek­ tu­ al­ ka se u tom svoj­ stvu mo­ ra pri­ hva­ ti­ ti pre­ ci­ zno od­ re­ đe­ nog za­ dat­ ka. pre nego što sam završila ovaj ogled. ”Power and subjectivity in Foucault”. John Leavy.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful